MODERNA UMETNOST

1851-1929 Kapitalizam i prikaz

PRAVCI MODERNE UMETNOSTI
Istorija moderne umetnosti je uglavnom pisana kao hronološki niz pokreta, od kojih je većina dobila sadašnji naziv kako su se razvijali. Ova istorija je prema tome objektivna, zato što je pokušala da ponovi nomenklaturu i estetski jezik koji su usvojili sami umetnici i njihovi sledenici. U standardnim istorijama kao što je npr., Slikanje i skulptura u Evropi od 1880-1940, G. H. Hamilton, značaj ovih pokreta je definisan terminima koje je odredila Pariska umetnost, dozvoljavajući razvoj umetnickih grupa na drugim mestima. Ovi pokreti se mogu podeliti u 2 grupe. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------PRAVCI MODERNE UMETNOSTI Prvu grupu čine oni pokreti koji su se širili svuda, trajali dugo i nisu imali čvrsto definisano članstvo. To su realizam, impresionizam, simbolizam, post-impresionizam, kubizam, ekspresionizam i nadrealizam. Ovu grupu su bili skloni da definišu i imenuju kriticari i istoričari umetnosti, pre nego sami umetnici, pokušavajući da premoste nacionalne granice. Realizam je raširen u Evropi kao i u Americi, isto kao i impresionizam, simbolizam, kubizam, ekspresionizam i nadrealizam, ove reči premašuju lingvisticke granice. Definicije ovih pokreta uglavnom se zasnivaju na nekoliko kanonskih umetnika, što otežava njihovu široku primenu, istorijski tačnih opisnih kategorija. Drugu grupu cine manji pokreti, koji su kratko trajali i sa rigoroznim članstvom: bratstvo prerafaelita, Les XX, nabis, suprematizam, purizam, dadaizam, vorticizam, neoplasticizam. Ovome se još mora dodati veliki broj modernih umetnickih društava i grupa u Centralnoj i Istočnoj Evropi koja su počivala na francuskim, austrijskim i germanskim modelima i bila često okružena kratkotrajnim časopisima. Neki od njih, npr., The Itinerants or Wanderers (,,Skitnice”) iz Rusije, bile su dugog veka, zato što su bile pristalice slobodno organizovanih izložbi, a ne uskog ili samoodabirućeg stila ili teorije o prikazivanju. Načelo ovih pokreta definisali su sami umetnici, u vidu kolektiva ili snažnog vođe, dajući im na taj način odlike malih klubova ili školi.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------Italijanski istoričar književnosti Renato Poggioli pisao je o avangardi u modernoj umetnosti i literaturi. Po njegovoj definiciji, avangardne grupe su male i imaju tačne i kratkotrajne ciljeve. Ipak pre usvajanja ove pozitivističke i militarističke definicije avangarde, važno je setiti se da su pojedine modernističke grupe kao što su radnička klasa cafe društva u Parizu 1880-tih, pojedine anarhističke grupe i Dada, imale skoro nihilistički, anti-autoritativni karakter, što im je otežavalo mogućnost da uzmu u obzir da su se razvijale u prazno. Sve male grupe avan-garde i anti-garde, mogu biti odlučno suprotstavljene pokretima, čija se teorija odnosi na želju za dugoročnom vladavinom. Uprkos pokušaju da se istorija moderne umetnosti napiše kao odnos izmedu avangardnih i anti-gard (?) grupa i pokreta koji su izrasli iz njih, pokazalo se nemogućim živeti bez ili zameniti kategorije kao što su realizam, kubizam ili ekspresionizam, ili termine nabis, sintetizam, orfizam. Sada, kada na modernu umetnost pogledamo sa većim kritičkim stavom, ukazuje nam se šansa da ponovo utvrdimo korisnost ovih termina i možda da uzmemo u obzir njihovo napuštanje. Avangardne ili anti-garde (?) grupe ili veći pokreti su toliko rasprostranjena karakteristika modernih studija da ih i njihovi klevetnici koriste, često nesvesno, kao lako razumljive kategorije. Pošto su ovi termini sada u čestoj upotrebi među studentima ali i široj javnosti , ovaj siže ćemo početi sa pripovedanjem istorije moderne umetnosti koja je definisana ovim –izmima, a na osnovu kojih ćemo izgraditi slučaj jednostavnijeg i fleksibilnijeg binarnog sistema estetske klasifikacije i konvencionalne istorije. 3.Gustave Courbet ( Gustav Kurbe) Sikarev atelje, Prava alegorija 7 godina mog umetničkog života 1854-5, Ulje na platnu Možda prvi samosvesni, moderni vizuelni manifest, ova slika se pojavila u okviru celokupne izložve Kurbetovih radova, održanoj ispred internacionalne izložbe 1885. Ona spada među dva ili tri najbolje proučavana rada umetnosti 19-og veka,

i njen vizuelni osećaj za slikarevu usmerenost ka modernom govoru (Baudelari se nalazi na samoj granici kompozicije koja je usmerena centralno ka Kurbeu), jeste njen najizuzetniji kvalitet.

REALIZAM
Najvažniji slikar pokreta bio je francuski slikar Gustav Kurbe, čija se slika „Unutrašnjost mog ateljea, istinita alegorija u kojoj je sažeto sedam godina mog umetnickog života“, smatra vizuelnim manifestim ovog pokreta. Bila je izložena sa ostalim Kurbeovim slikama, koje nisu ulazile u sastav internacionalne izložbe održane 1855. godine, u specijalno sagradenoj baraci, Le Realisme. Kurbeova ogromna slika kombinuje tamne tonalitete Rembranta i Halsa sa čistom skalom i epskim samopouzdanjem Veroneza. Ona je samosvest; ona prihvata urbano stanje moderne umetnosti; njena relativna gruboća i brzina izvršavanja; njen samonavodni realizam, odvaja je od bilo koje slike napravljene pre nje i ona postaje uzor za one koji su je sledile. Ipak kada sagledamo istoriju evropskog i americkog realistickog slikarstva pomoću estetskih pojmova koje je definisala Kurbeova umetnost, evidentna je krajnja različitost pokreta. 4.Thomas Eakins The Gross Clinic, 1875 Ulje na platnu Ovo je najranije remek delo internacionalnog realizma u američkoj umetnosti i predstavlja opravdano objevljeno delo o kome se raspravlja u savremenoj literaturi. Ova, kao druge velike Eakinsove slike iz perioda1870-ih i ranih 1880ih godina, nastaje direktno kao posledica ,,francuske prakse”, prateći Eakinsovo dugo šegrtovanje kod fracuskog slikara Jean-Leon Gerome (1824-1904), kao i činjenicu da je bio izložen celokupnoj umetnosti Pariza tokom kasnih 1860-ih.

Realizam predstavlja promenu subjekta (predmeta) umetnosti od antičke i srednjevekovne istorije, literature i religije do onoga što je Kurbe nazvao „istinita alegorija“: subjekat poprima piktoralni, moralni, religiozni i politicki značaj. Realizam

Među ovim radovima. Dagerotip-naprava koju je 1838. izuzetno zanimljiva i uzbudljiva dela. dok je druga tehnika kalotip (kalotipija tj. Pomoću alternativnog prilaza realizmu. Postoje 2 izrazito različite interpretacije realizma. međutim umesto da zadrži tradicionalni lik (iz istorije. Ova dodata vrednost je značajna kada uzmemo u obzir vezu između novog popularnog sredstva. koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski priredenoj metalnoj ploci. Kalotip-slika izradena putem kalotipije.William Powell Frith The Railway Station (Železnička stanica). Mediated (samosvesni) realizam. transparentni realizam (Transparent Realism) koji je zadržao akademske tehnike definisanja slikanog prostora i grupisanja figura i formi. The Railway Station (1862) delo engleskog umetnika William Powell Frith (18191909).. najekstremnije su slike Sezana i Pisaroa (1830-1903) iz kasnih 1860-tih. Njihove površine često liče na štuko zid ili grube freske. Dagerotipija-pravljenje fotografija na jodnom srebru pomocu žive. Rana fotografija je imala 2 različite tehnike.možemo definisati kao prvi promišljen umetnički pokret koji je stvorio složena. fotografija. primer je slučaja gde je otvoren moderan subjekat stvorio osećej modernosti. Prva dagerotip (prva uspešno napravljena vrsta fotografije) ili njegov naslednik (glass-plate photography-fotografija staklenog tanjira) koji je stvarao potpuno glatku i momentalno linearnu predstavu (Transparent Realisam). religije ili literature) njegov predmet potiče iz modernog života. Manipulacije sredstvom (tehnikom) su bitne skoro kao naslikani subjekat. hrapave površine bez čiste linearne strukture. 1862 . pronašao Dager. talbotipija. Prva je. tj fotografija. pomoću jedinstvene upotrebe boje. Kurbe i njegovi sledbenici su stvorili teške. Kalotipija-izrada slika na hartiji hemijski preradenoj (pronalazak engleskoh hemicara Foksa Talbota). moć umetnika nad subjektom-predmetom postaje pravi predmet dela. talbotipija) ili (papernegative process) stvara grublju sliku. čije tonalne površine definišu predmet više nego spoljne konture (Mediated Realism). fotografije i realizma. 5. slikari su preneli modernizam i značenje na svoja dela. pokreti umetnika su grubi i agresivni.

Drugi umetnici koji su se razlikovali u slavi i kvalitetu. Ova definicija nema estetskih i stilskih obeležja. godine. koje se mogu blisko povezati sa savremenim (jednovremenim) pisanjem i razmišljanjem o fotografiji. Radanje Sunca. pošto ona utice na mrežicu oka slikara u veoma kratkom vremenskom periodu. Edgar Dega (1834-1917). koji se prvenstveno interesovao za transkripciju odnosno prepis vizuelne realnosti. Pola Gogena (1848-1903) i Žorža Sera (1859-91). od Viscomte Ludovic-Napoleon Lepic (1839-90) i Italijana Giuseppe de Nittis (1846-84) do Sezana. Berthe Morisot (1841-95) i Gustave Caillebotte (1848-94). 1874) i koja je u razlicitim koalicijama učestvovala na 8 grupnih izložbi održanih u Parizu izmedu 1874 i 1886. Renoar (1841-1919). Sam pokret nije bio jasno definisan. Može se definisati na 2 načina. 1873). Samo ime je neukusno i oduvek se lepilo za umetnike kao nepoželjni gost. ali i najmanje shvaćen pravac u istoriji umetnosti. Alfred Sisley (1839-99). koji su pripadali grupi koja se prvobitno zvala „Anonimno društvo umetnika“ (Anonymous Society of Artists. Ime je definisalo impresionizam kao izdanak realizma. Ona uživa u staklu I čeličnoj arhitektonskoj pozadini ali čini to na način koji se nimalo ne razlikuje od onog koji je korišćen prilikom istorijskih ili žanrovskih slika. Osmislili su ga kritičari kao odgovor na naslov Moneove slike (Impression: SunriseImpresija. Uže shvatanje ova 2 načina odnosi se na umetnicka dela koja su stvarali muškarci i žene.Ulje na platnu Fritova slika jeste među najranijim delima likovne umetnosti koja za predmet ima eksplicitno železnički saobraćaj. u estetskom pogledu je prihvatio vešt i precizan urbani realizam de Nittis i realizam predgrađa od Renoara koji je prikazan slobodnim pokretima četkice. Pisaro. Otud su Moneove slike impresije. bili su takode ukljuceni. Glavni članovi ove grupe su bili: Mone. IMPRESIONIZAM Impresionizam je najpoznatiji. Ova ideja je povezana preko Francuske teorije sa istovremenim literarnim pokretom koji se naziva naturalizam i koga je njegov glavni predstavnik Emil Zola definisao kao „ ugao kreacije sagledan kroz temperament .

7. koji su izlagali sa grupom. teško se mogu nazvati impresionistickim i kasnije slike Manea. Kasnija ideja se oslanja na savremene studente pokreta i pomoću nje se mogu analizirati dostignuća različitih umetnika. veka.umetnika“. u pokušaju da se uskladi sa istorijski motivisanom definicijom. verovatno kao primer neke vrste privatne dekorativne pano slike za koju se Mone nadao da će zadržati porudžbinu. skrenulo je veliku pažnju pisanih medija. politička poruka opšteg uživanja lako se primenjuje. Ovde je pobedila radnička klasa. fete gallante. dela umetnika kao što su Sezan. Renoar) Ball at the Moulin de la Galette (Bal na Moulin de la Galette) 1876.. Zbog dobrog prijema i srdačne društvenosti Renoove ideje. koji nikada nije . ova slika koja odiše radošću dnevnog uživanja u dobro poznatom Pariskom vrtu piva.A. koja je ovde prikazana dostupna je radničkoj i srednjoj klasi. Osnovna razlika izmedu realizma i impresionizma je ta što je impresionizam prepoznao i u neku ruku pretvorio u fetiš subjektivnost dela realne transkripcije. Pierre-Auguste Renoir (P. 6. od Monea do americkog umetnika George Bellows (1882-1925). Ova estetska odluka je poslužila da se unapredi i definiše moderna umetnost. Ovaj pogled na slikarev sopstveni vrt vuče korene iz likova 18. Ulje na platnu Ova velika slika je prvobitno bila izložena na izložbi impresionista 1877. veka. Ulje na platnu Glavno remek-delo na izložbi impresionista 1877.Njena spretno oslikana stvarnost i likovi u vrtu nagovestili su francusku tradiciju 18. Ipak. Dega i Caillebotte. i isključuje bilo kakav nagoveštaj prigradskog okruženja slikarevog vrta.Claude Monet (Klod Mone) The Luncheon: Monet’s Garden at Argentueil (Ručak: Moneov vrt) 1873-6.

izlagao sa impresionistima, ne potvrđuju da je načelo subjektivnosti i privremene kompresije ključno za njegovo jedinstvo. 8.Edgar Degas (Edgar Dega) The Race Track: Amateur Jockeys near a Carriage (Staza za trke: Džokeji amateri pored kočija), 1876-87, Ulje na platnu Kao što ova scena trkališta jasno prikazuje, Dega je bio opsednut ne samo modernism životom već i kompleksnijim kompozicijskim namerama. Njegovo preterano naglašavanje na granicama slikovnog formata može se dovesti u vezu sa njegovom fasciniranošću slikovnim prikazima vremena i kretanja. Njegov slikovni svet, kao i kod ostalih impresionista, povezan je sa ležernim aktivnostima, i otuda sa slobodnim vremenom koje je doneo industrijski modernizam.

Kao i realizam i impresionizam je imao 2 velike podele u svoji redovima i one se mogu direktno povezati sa 2 već ustanovljena tipa realizma. Prvi transparentni impresionizam (Transparent Impressionism), čija je glavna figura Mone koji je slikao ono što je ispalo impresija vizuelne realnosti čine uglavnom slikari pejzaža i gradskih predela. Primer za ovo može biti Moneovo rano remek delo „On the Bank of the Seine at Bennecourt „ (1868) ili Renoarova slika „The Promenade” (1870). U ovom načinu slikanja predmet slike je celokupno vizuelno polje ispred slikara pre nego čisto razdvojene forme u iluzionistickom prostoru. Mora se naglasiti da se transparentni impresionizam razlikuje od transparentnog realizma u svom insistiranju na suštinskoj subjektivnosti umetnosti. Posmatrač bilo kog pejzaža ili fuguralne slike od Monea ili Renoara svestan je umetnika kao lika u drami prikaza (slike). Za transparentnog impresionistu, transparentnost leži u trajnoj kompresiji prikaza i u njihovom prihvatanju vizuelnog polja pre nego kolekcije trodimenzionalnih formi u prostoru, kao predmeta slikara. Oko je postalo fetišpre nego opisana realnost. Drugi tip impresionizma, Mediated Impressionism, oslanja se uglavnom na

slikare, koji prikazuju figure i koji sledeci Dega i Renoara stvaraju vizuelna područja koja naglašavaju verovatan i eliptican aspekt predmeta realista, stilskim pojmovima koji su neprirodni i koji se samosvesvno razvijaju. Možda je najbolji primer portretno remekdelo koje je uradio Dega „Place de la Concorde“ (1874-2), ali i mnoga dela Renoara, Caillebotte, Morisot i americkog umetnika Mary Cassatt (1844-1926) unutar uskog pokreta i veliki broj evropskih i američkih slikara izvan njega delili su njegove osobine. Za samosvesnog impresionistu, vizuelna realnost je shvaćena ne kao energično obojeno polje, već kao socijalni svet u kome figure i njihova različita porekla moraju biti analizirana kako bi se razumela. Impresionisti se obično dele na 2 grupe, prva je okupljena oko Monea i Renoara, a druga oko Dega. Za prvu grupu crtež i kompozicija su bili manje važni od boje i površinskog jedinstva. Druga grupa je slikara smatrala prevashodno kreatorom razvijenih kompozicija sa mnogo elemenata, koji su povezani međusobno, ali i sa okvirom i proporcijama slikarskog formata. Razlike u estetskim ciljevima ove dve grupe, dovele su na kraju do raspada grupe. Impresionisti su bili svesno odvojeni (nezavisni) od države i od njene kontrole nad umetničkim ukusom, oni su se okrenuli privatnim trgovcima i kolekcionarima. U ovom smislu, oni su bili moderni u načinu izlaganja i promovisanju svoje umetnosti među klijentima, ali pod svojim uslovima. Evropski i američki doseg pokreta je bio neizmeran, veliki na mnogo načina kao i doseg realista, koji su pružili mnogo modela, uzora impresionistima. Bukvalno, svaki ambiciozni umetnik u svetu bio je upoznat sa pokretom do sredine 80-tih godina 19. veka i njegov uticaj je posto globalan do 1900. Kao pojam, impresionizam je beskoristan i trebalo bi ga postepeno izbaciti iz leksikona (rečnika) umetnosti i kulturne istorije. Dokazano je da se pokazao kao još teži termin u istoriji muzike i književnosti, najverovatnije zbog toga što se karikaturalna definicija usvojena iz istorije umetnosti koristila za opisivanje fenomena u poeziji, prozi i muzici koji samo slučajno liče na impresionizam u vizuelnoj predstavi. 9.Edgar Degas (Edgar Dega) ,,Place de la Concorde”, 1874-7, Ulje na platnu

Ova poznata slika za koju se smatralo da je izgubljena tokom II svetskog rata, pojavila se skoro u Rusiji. Ona predstavlja manjeg aristokratu, Viscount Lepic, zajedno sa njegovim dvema čerkama i rasnim psom, na tgu koji je sagradio Louis XV, a koji je reimnovan posle revolucije 1789., i koji je ponovo izgrađen tokom drugog carstva. Iako se diskretno obraćao predmetim aklasnei savremene (urbane) vlasteline, Dega, čije je porodično ime takođe postalo greškom aristokratsko i transkribovano je kao de Gas pre nego što je slikar tražio povraćaj statusa srednje klase (buržoazije).

SIMBOLIZAM
Dijalektička struktura moderne umetnosti zahteva kontrabalans umetnosti realizma i njenog izdanka, impresionizma. Pošto je složenost karakteristika modernosti isto kao i jednostavnost, taj kontrabalans ima nekoliko aspekata, od kojih je najrasprostranjeniji i na prvi pogled najmanje moderan pokret pod imenom simbolizam. Kao i realizam i impresionizam/naturalizam, simbolizam je u početku bio literarni i umetnicki pokret, čija je teorija o predstavi ujedinila umetnike različitog socio-političkog porekla i obrazovanja. Istraživanje imaginacije kao suprotnost vizuelnoj realnosti činila je jezgro simbolizma. Za simboliste vizuelno je bilo manje bitno od vizije, inspiraciju za stvaranje slike su tražili u moćnom značenju reči, uključujući poeziju, dramske tekstove, folklorne priče, mitologiju. Ipak, pokušavajuci da ostane u vezi sa literarnom teorijom, veza izmedu slike i teksta u simbolističkoj umetnosti je često indirektna, što otežava pronalaženje značenja slike u tekstu. Simbolizam pretpostavlja visoko obrazovanje njegovih tvoraca i posmatrača i on je stvoren za samoodabiruću elitu koja je definisana obrazovanjem i mogućnošcu posedovanja simbolistickih knjiga, dela umetnosti i ostalih proizvoda kulture. 10. Oscare Gustave Rejlander Dva načina života, 1857., odštampana od 32 vlažna negativa kolodiona Rejlenderova upotreba kompozicionih negativa kako bi stvorio kompozicije sa istorijskim poreklom slikanja poprimila je popriličan publicitet tokom njegovog

života. Ipak kasniji fotografi simbolizma biraju kostimirani ipozerski tableaux vivants za predmet svojih fotografija pre nego da stvaraju virtuenle kolaže od zasebnih negative kao što je to radio Rejlender.

Od svih velikih pokreta moderne umetnosti u toku druge polovine 19. veka, simbolizam je najrasprostranjeniji u Evropi i najmanje se oslanja na Francusku. Bio je tesno povezan sa regionalnim i nacionalnim kulturnim i politickim pokretima, u kojima su umetnici pokušavali da pomoću moćnih slika stvore veze izmedu modernog čoveka i njegove drevne, srednjevekovne i renesansne prošlosti. Hrišcanska crkva odredena u mnogim različitim zemljama bila je najveći patron simbolizma, koji je preovladivao u Evropi i Americi. Ovo patronstvo i uticaj ove umetnosti na vernike nije potpuno ispitan, religiozna umetnost je najmanje proučena grana moderne umetnosti, zato što su svetovni učenici crkvu videli kao tradicionalnu instituciju koja nije uspela da se razvije u svetovnom modernom svetu. Fascinacija simbolistickih umetnika različitim verskim kultovima i spiritualizmom uopšte, bila je veoma rasprostranjena, predstavljala je važnu komponentu mnogih modernih pokreta ili grupa, tako da se sve to mora smestiti pre u centar nego na periferiju bilo koje studije o modernoj predstavi. 11.Edward Coley Burne-Jones Točak sreće, 1870. Ulje na platnu Najveći slikar perioda pre-Raphaelite bio je Burne-Jones (1833-98), umetnik duboke vizuelne kulture i pozamašne piktoralne prakse koja je povezana sa tom kulturom. Tek nedavno je njegov rad, kao I rad njegovih kolega Engleza priznata kao deo simbolizma u njegovoj rodnoj Engleskoj. Ova njegova slika, kao i one u Nemačkoj i Americi, pokazuje do koje mere su pre-Rafaeliti internalizovani.

Ista vrsta dvojne strukture koja postoji kod realizma i impresionizma, preneta je i na simbolizam. Izvesni simbolisti su usvojili veoma bezličan ili akademski stil

Jan Toorop (Holandija 1858-1928). potvrđuje njegovu fasciniranost kako prikazom emocionalnih stanja tako i kompleksnom istorijom alegorijskog slikarstva u evropskoj umetnosti. 1863-1944) prilagodavaju modernistički stav površini i kompoziciji. 1894. Slika se razume pomalo drugačije u odnosu na Rejlenderovu multinegativnu simbolističku fotografiju. Jozef Mehoffer Neobični vrt (Dziwnez Ogrod). kao da su iluzionisticki prostor i imaginacija bitniji od stila. 1853-1918) i Edvard Munch ( Norveška. Kao takva ona naslućuje fotografsku montažu.transparentnih realista (transparent) i odredđenih samosvesnih impresionista: linearni stil u kome je kompozicija stvorena. 13. 1903. Redon. 1867-1939) i drugi. Ulje na platnu Mehoffer (1869-1946) je stvorio kakonsku sliku slikarstva poljskog simbolizma sa ovim delom na kome je oslikao svoju suprugu i dete sa slugom. termin post-impresionizam u jednom katalogu izložbe. POST-IMPRESIONIZAM Roger Fry stvorio je 1906. Ulje na platnu Malczewski je neprestano uživao internacionalnu pažnju kao najbolji umetnik poljskog simbolizma. Jacek Malczewski Melancholia (Depresija). Janos Vaszary (Madarska. Zagovornici ovog tipa su Fernand Khnopff (Belgija 1858-1921). Alphonse Mucha (Češka 1860-1939). Ovo rano delo. 12. Drugi umetnici kao što su Gauguin. Najočiglednije umetničko istorijske prakse mogu se primetiti na znatnim religioznim uljanim slikama kasnog renesansnog i baroknog slikarstva. koji označava jedan svestan prijatan opis različitih umetničkih dela iz poslednje dve . dok posmatrač gledajuci delo uvek oseća u njemu prisustvo umetnika.kao uljana slikanaizgled nepovezani fragmenti stavljeni jedan uz drugi. Ferdinand Hodler (Švajcarska.

Pau Cezanne The Mill on th Couleuvre at Pontoise. 14. Umetnici koji su uglavnom bili Francuzi izlagali si uglavnom sa impresionistima: Gogen. najviše Griselda Pollock. veka . Ovde je. okarakterisani kao simbolisti na osnovu njihovog oslanjanja na književne tekstove. Ipak.decenije 19. Svako umetničko delo je interpretirao Fry pojmovima koje su definisali sami umetnici. koji su viđeni kao ne-moderni ili kao naslednici akademizma. iako su napustili njegova načela i predstavljaju suprotnost slikarima simbolizma. 1881. o kojoj je i sam slikar napisao da predstavlja užasne strasti čovečanstva. kao oblik samosvesnog udaljavanja od optičke umetnosti impresionizma. Interesantno je da su dvojica od ovih umetnika. post-impresionisti su generalno tretirani kao naslednici impresionizma. prikazao staru vodenicu pored Pizarovog doma u Pontoisu sa namerom da ukloni sa slike bilo kakav trag industrijskog ili modernog vremena. . već iz starijih evropskih ideja simboličkog i udruženog značenja boja. Sera i Holandanin Vinsent van Gog (1853-90). kao kod njegovog kolege i prijatelja Seureta. Impresionističko rano prihvatanje post-impresionista smestilo ih je u jednu vrstu rodoslova avangardnog modernizma koga su kritikovali ženski istoricari umetnosti. Upotreba kontrasnih boja vuče korene ne iz optičke teorije.. 15. Redon i Gogen. nemački i britanski istoričari umetnosti primetili su da se Sezanovo dostignuće piktoralne večnosti. Sezan. Vincent van Gogh The Night Café. Oko 1900. Ulje na platnu Ranih 1880-ih raskol unutar impresionističkih krugova postajao je očigledan i opšte odbacivanje fasciniranosti impresionista onim što je prolazno postalo je veoma prihvaćeno tokom kasnih 1880-ih. 1888 Ulje na platnu Izražajno i emocinalno teška atmosfera van Gogovih slika predstavljena je na ovoj uljanoj slici. Sezan. primetno razlikovalo od impresionizma. kao i na ovoj slici.

16. c1902. od kojih je nekoliko bilo uključeno u finalnu izložbu impresionista 1886. naslikao je mali broj samosvesnih remek dela pre njegove smrti u 32 godini 1891. Gospodar ovog pokreta Žorž Sera. i postali su kanonske figure moderne umetnosti za rane teoretičare i pisce kao što su Julius Meier-Graefe. U stvari. post-impresionizam označava pravi početak moderne umetnosti. Estetika dekoracije. prihvatanje neprirodnosti (izveštačenosti) slike. su udvojene kako bi se stvorio prvi uspešno nezavisni pokret posle impresionizma. Sera. Post-impresionisticki umetnici. i 1929. kao što je je ona koju je kaparisao holandski patron Redon. Fry-ov postimpresionizam je istorijska sinteza nekoliko diskretnih umetnickih pokreta ili škola opisanih ispod. Tempera i ulje na platnu Redonove najkarakterističnije slike jesu poznati Noris. naročito francuski. teorija svetlosti i veštačka piktoralna konstrukcija. Sheldon Cheney i Alfred Barr. godine. Ipak Seraovo delo je . sa svojom povezanošću sa interiornom dekoracijom i nežnom harmonijom boja. Roger Fry. čije se poreklo može naći u prirodnim naukama koje su neodgovarajuće prilagodene vizuelnoj predstavi. neo-impresionizam ili naučni impresionizam kako su ga zvale njegove pristalice. Za ove kritičare. On je dostigao neobičnu formu harmonije boja u svojim skoro abstraktnim kasnim dekoracijama. kao najviši oblik umetničkog dostignuća. Stilske odlike post-impresionizma su jake: verovenje da je boja nosilac estetskog/emocionalnog znacenja i da je skoro odvojena od forme i kompozicije. ili Blacks. Ona su se razvila iz rigorozne teorije svetlosti i njenog opažanja od strane ljudi. Sezan i Gogen izlagani su širom Evrope i Amerike izmedu 1890. NEO-IMPRESIONIZAM Dve niti impresionističke prakse. Odilon Redon Decorative Panel (Dekorativni pano). vezivanje za prenosivu sliku (štafelajsko slikarstvo). bila je među prvim načinima slikanja pri čemu su izučene teorije apstrakcije.

Kao dodatak ovoj francuskoj liniji. neo-impresionizma do fovizma. 1885-6. Površina slike. Sera je uznemiravao svojim kasnijim slikama. Ulje na platnu . Pokret je imao mali uticaj na istočnu i severnu Evropu. svaka od njih je začeta kao pažljivo proračunat potez u estetskoj šahovskoj partiji koja se okončala njegovom smrću. delo je stvoreno u malom pariskom studiju od velikog broja uljanih studija i crteža. od kojih su najvažniji italijansko-švajcarski slikar Giovanni Segantini (1858-99) i Italijani Angelo Morbelli (1853-1919) i Guiseppe Pellizza del Volpeda (1868-107). 17. Vrhunac dostignuća pokreta se poistovećuje sa Seraovom slikom „A Summer Sunday on the Island of the Grande Jatte 1884“ (1884-6). čiji je propagator bio Sera. ali takođe i na zemlje engleskog govornog podrućja. postojali su umetnici širom Evrope koji su bili nadahnuti Seraovom divizionistickom formom. Njegova jasna asocijacija na dinastičku umetnost starog Egipta sudara se namerno sa njegovim realnim predmetom. Samo par njih je igralo dobro kao Sera i istoričari umetnosti su neoimpresionizam označili kao kratkotrajni pokret. godine. iscrpljuje posmatrača svojim čistim mehaničkim linijama (osama). i njegova velika skala i čista vizuelna pretenzija otežavale su drugim umetnicima da rade na ovaj način. nego po svojim slikama. Iako je zasnovana na dugoj studiji predgrađa ostrva pomenutog u naslovu slike. Moguće je uraditi rodoslov od impresionizma (posebno dela Monea i Pissarro). Paul Signac Two Milliners (Les Modistes). Neistinitost ovoga je evidentna prilikom analize kasnijih slika druga 2 velika francuska slikara Paul Signac (1863-1935) i HenriEdmond Cross (1856-1910) koji su uticali na evropsko slikarstvo prve 2 decenije 20 veka.bilo tako originalno i zahtevno da su oni sami osnovali umetničku školu koju je vodio impresionista Camille Pissaro i Seraov prijatelj Paul Signac. formirana od diskretnih poteza boje preko kojih je nanet sloj obojenih tačaka. mnogo značajniji po svojoj teoriji. koja je bila postavljena na poslednjoj izložbi impresionista 1886. koji je teorijski bio najbolje potkovan.

kao što je to bio kratkotrajni. Da bi se postigla estetska sinteza izmedu umetnika i predmeta. preteranim konturama zapanjila je mlade umetnike. umetnik sintetizma mora da dominira nad prirodom. u cafeu u okviru mesta gde se održavala Internacionalna izložba 1889.Iako je znatno manje poznata u odnosu na Seratovu Grande Jatte. a ne da joj se pokorava. pošto su oni prirodni podsticaj koji nadahnjuje umetničko delo. i njena veza sa poljima vibrirajućih boja uokvirenih neprirodnim. boje i vrednosti. Promovisao ga je Gogen koji je svoju teoriju umetnosti razvio iz impresionizma njegovog učitelja Pissarro. tačnije grad Pont-Aven (često se nazivaju školom iz Pont-Avena). siromašno organizovan i internacionalno uticajan. gde su Gogen i njegovi sledbenici radili u drugoj polovini 80-tih godina 19. delo koje se smatralo revolucionarnim pošto ju je kao oltarsku sliku odbacila mala crkva u Pont-Aven. godine. linije. „Jean d’Arc ecoutant son vision“ od francuskog umetnika Jules Bastien-Lepage (1848-84)). Ova osnova potiče iz impresionisticke teorije. . veka. Kritična slika ovog pokreta je najverovatnije Gogenova slika „Vision after the Sermon“ (1888). Načelo sintetizma je da je piktoralna umetnost rezultat estetske sinteze nekoliko elemenata.. Izlagali su samo jednom. u Francuskoj. SINTETIZAM Mali broj pokreta u istoriji umetnosti je bio tako grandiozno začet. sintetizam. Njena jednaka obaveza prema „viziji“ i „vizionarskom“ odvaja je od većine impresionističkih i realistickih slika (primaljivo je protumačiti je kao ironican prevod Salonskog uspeha 1879. školovanje i senzibilnost umetnika i mediji na njihovom raspolaganju. ali je Gogenova teorija naglasila veštacko i neprirodno kod stvaranja slike i dala umetnicima više slobode u promeni i u preterivanju osnovnih aspekata predstave. pokret je definisan tekstovima koje je napisao on i drugi. i selo Le Pouldu. pored koje je bila okačena na izložbi impresionista 1886. Centar ovog pokreta bila je Bretanja. njegova slika je na neki način uspečnije oličenje kako društvenih tako i piktoralnih ideja koje su neoimpresionisti razvili tokom srednjih 1880-ih. koji su je prihvatili kao uzor.

veka. održanu 1889. 1868-1940) i Poljske (Wladyslaw Slewinski. 1856-1918). pokret se često naziva „Cloissonism“. upotreba ovog termina je na istom jednostavnom nivou kritikovanja kao i da se naziva neo-impresionizam pointilizam. ova grupa se sastojala od veoma mladih muškaraca. od koji se večina znala još iz škole. mala grupa mladih pariskih umetnika se ujedinila kako bi oformila kvazi-crkveno društvo koje su nazvali Nabis (jevrejska reč za proroka). Neobično. Najviše zahvaljujući rasprostranjenom uticaju Gogena i činjenici da su se među studentima u Pont-Aven nalazili umetnici iz Švajcarske (Cuno Amiet. koji je definisan kao avangardni deo simbolizma. slican studentima drugih bratstava romantičarskog i modernog slikarstva (Nazareni ili Prerafaelitsko bratstvo je najpozantiji primer). Španije (Paco Durrio.Paul Gauguin (Pol Gogen) Vision after the Sermon: Jacob Wrestling with the Angel. Madarske (Jozsef Rippl-Ronai.18. i kojima su bili potrebni ostali članovi kako bi pronašli sebe kao modernog . Irske (Roderic O’Connor. pored poznatijih francuskih članova Emile Bernard (1868-1941). Crkva je odbila sliku. Engleske (Robert Bevan. Iz ovih razloga je Gogenova ideja o sintetičkom slikarstvu uhvatila korene u avangardnim krugovima širom Evrope. nalazi se među najrasprostranjenijim umetničkim teorijama kasnog 19. Posle široke upotrebe crnih kontura i relativno nediferenciranih boja. umro 1894). 1888. ali je najverovatnije bila uključena u izložbu Simboličai i sinestetičar. 1868-1961). NABIS Neposredno pred izložbu umetnika sintetizma. Brittany-Pont-Aven. Paul Serusier (1863-1927) i Paul Ranson (1864-1909). Ipak. kada je naslikao ovu religioznu siku za crkvu u živopisnom slikarevom gradu. Na način. 1865-1925). Ulje na platnu Gogen je definitivno napustio impresionizam 1888. 1860-1940). Belgije (Meyer de Haan. 1861-1927). sintetizam. godine. umetnici koje je vodio Gogen po osnovima internacionalne izložbe 1889.

Edouard Vuillard Misia and Vallotton in the Dining room (Misia i Vallotton u trpezariji) . ono predstavlja izuzetnu sintezu generacija moderne umetnosti i njihovih teorija. Oni su bitni za istoriju umetnosti zbog njihove veze sa porodicom Nathanson. Nabis su bili umetnici koji su pročišceno Gogenovo sintetičko slikarstvo primenili na urban predmet slikarstva. Estetska teorija ove grupe nije se razlikovala od Gogenove. Ovi mladi umetnici su prihvatili internacionalnu jevrejsku klijentelu što im je omogućilo da šire napredna estetska učenja impresionizma i sintetizma po Evropi. kasnije im se pridružuju Švajcarac Felix Vallotton (1865-1944) i francuski vajar Aristide Maillol (1861-1944). Ulje na kartonu Ova malena slika predstavlja dva slikareva prijatelja među boemskim internacionalnim krugovima 19. Ovde je porodični enterijer izuzetne složenosti. Oni su iskoristili njihov društveni uticaj kako bi produžili odredene umetnicke i književne projekte.umetnika. Maurice Denis (1870-1943). on kao da je izgraden od delova puzle ili elemenata veoma složene tapiserije. ali pariski karakter grupe zajedno sa Denisovim prihvatanjem katoličanstva. Društvu su pripadali Francuzi Vuillard. Pierre Bonnard (1867-1947). postavljen na veliko horizontalno platno. Dva velika umetnika su bila blisko povezana sa Nabis. 1899. Najbolji primer je „Large Interior with Six Figures“. nakon samo jedne decenije rada. Misia Natanson je bila poljakinja I . od početka progresivan i tradicionalan. Nema ničeg proročkog u ovom delu. Ker-Xavier Roussel (1877-1944). Redon koji je izlagao sa impresionistima i mladi francuski plemić Anri Tuluz Lotrek (1864-1901). čije se poreklo nalazilo u Degaovoj umetnosti. ali je najvece individualno dostignuće vezano za pokret ostvario Vuillard. tokom ovog perioda oni su izlagali i sa ostalim grupama. Ne postoji kanonska (glavna) figura ove grupe. veka u Parizu. Kao Francuz Jean-Baptiste-Camille Corot (1796-1875) i njegov nacenjeniji rad je bio onaj najraniji. Had Vuillard umro je 1900. 19. koja je osnovala važan časopis La Revue blanche. dao joj je drugačiji karakter. Njihova saradnja je trajala nešto više od jedne decenije.

godine. koji su oslobodili boju njene stroge i naučne uloge koju je imala u umetnosti neo-impresionista. rad jednog drugog Francuza. Njihove obojene tačke postale su zakrpe sve veće i veće skale i njihova upotreba teorije o bojama služila je za isticanje nezavisne prirode piktoralne konstrukcije nad delom ljudskog oka. fovizam je predstavljao logičan razvoj slikarstva dvojice post-impresionista. Primer slikarske snage ovih manje važnih umetnika je Vlaminck-ov „Bougival“ (1905). Posle smrti Seurat. nego koloristickoj konstrukciji impresionista. Gogena i Van Goga. sve odlike Gogena i van Goga nestaju. Signac i Cross su radili na način koji se dramaticno razlikovao od čiste optičke teorije koju je zagovarao Seraut (Sera). Ovde je striktno impresionisticki predmet. a oboje su predstavljeni kao propadnici natrpanog interiora koje je predstavio Francuz. zrelo. Maurice de Vlaminck (1876-1958) i Derain-a izmedu 1904-7 je bio takode impresivan i moćan. Grupa. Na mnogo načina. Cross-a i Signac-a. imala je svoje poreklo u kasnim slikama neo-impresionista. FOVIZAM Francuski kriticar Louis Vauxcelles stvorio je izraz Fovizam ili divlji kako bi opisao divljački obojene pejzaže. Odatle. U Matisovom „The Red Studio“ (1911). u kojoj su bili Andre Derain (1880-1954) i Raoul Dufy (1877-1953). prizor vezan za Monea i Renoara u ranim godinama pokreta. Ipak. uobličenom na retrospektivi u Parizu 1904. su napravili mesta u svojoj umetnosti za ideju o slici kao piktoralnoj površini koja je komunicirala odredenim emocija kroz interakciju koloristicke nezavisnosti ili prirode ili našeg vizuelne opažanja prirode. potpuni dodir francuskog pokreta sa estetskom autonomijom boje dolazi tek 1907-8.njen prijatelj Felix Vallotton je bio Švajcarac. završeno vladanje bojom. portrete ili žanr scene grupe francuski slikara okupljenih oko Anri Matisa (1869-1954) iz 1905 i 1906 godine. Iako ce Matis postati dominantan figura fovizma. . ubačen sa takvom slikarskom energijom da mnogo više duguje slikarstvu van Goga. ali se mora cekati sve do 1910-11 kako bi se pronašlo potpuno.

istorija . Ovde je Vlaminck bio inspirisan bojom Gauguin-a i emocijama obojenim slikarstvom van Goga kako bi stvoriojoš obojeniju estetiku koja se ne slaže sa idiličnom predstavom koju je odabrao da predstavi. Iz ovog razloga. Henri Matisse The Red Studio. ritmički komponovan pejzaž predstavlja isti onaj gradić pored Pariza gde su Renoar i Mone slikali u leto 1869. Crvena boja se ovdeprožima kroz kompoziciju tako da postaje. posebno kroz izložbe. poznatog danas kao ekspresionizam (često se naziva nemački ekspresionizam). ulje na platnu Hromarsko oslobađanje fovizma dostiglo je svoj maksimalni nivo na slici Henrija Matisa. Issy-les-Moulineaux (Crveni studio. Fovizam je izvršio veliki globalni uticaj. Zbog toga što je Nemackoj nedostajao tradicionalan glavni grad. c. EKSPRESIONIZAM Iako je francuska umetnost potpuno dominirala stvaralaštvom i širenjem umeničkih pokreta i avangardnih grupa i nemački umetnici su takode imali veliku ulogu u tome. koji bi poslužio kao centar u kome bi se stvarala i odakle bi se širila kulturna energija. Maurice de Vlaminck Bougival. čije delo oko 1910.1905. u suštini.20. Ulje na platnu Ovaj veliki. 21. je imalo zadatak da kontrira na svaki način nehromatskom I analitičkom slikarstvu njegovih prijatelja Pikasa i Brake. održane u godinama pre Prvog svetskog rata. Issy-les-Moulineaux) 1911. moguće je identifikovati dela koja su izrasla direktno iz ove pariske avangarde u mnogim zemljama od Australije do Čehoslovačke. Publikacija Julius Meier-Graefe „Modern Art“(1904) je podstakla nemačke umetnike na akciju koja je rezultirala stvaranjem prvog autentičnog avangardnog pokreta u Nemackoj. predmet slike.

njene moderne umetnosti je imala tendenciju da bude regionalna i decentralizovana. umetnost nemačkih ekspresionista je podcenjena u muzejima. istovremena francuska dela izgledaju precizna i hladna. njihovi radovi se uglavnom bave socijalnom klasom.godine. Ipak. Na mnogo načina. slikar Ernest Kirhner (1880-1938) i grupa Der Blaue Reiter (Plavi jahač) koja je osnovana u Minhenu 1911. narocito u Rusiji i centralnoj Evropi. ekspresionisti spajaju realizam i simbolizam sa svesnim hromatskim pristupima fovizmu. nisu okupili oko ekspresivnog slikarstva realiste Max Libermann-a (1847-1925) i bogato naslikanih platna Lovis Corinth-a (1858-1925). koji je živeo u Minhenu od 1896. Engleske i Amerike u toku 20 veka. kod kojih je kao i kod francuskih Fovista dominirala boja i koja su nastala po ugledu na slikarstvo Gogena i van Goga. Tako je bilo sve dok se nemački umetnici. Za ekspresioniste emocionalna snaga subjekta/predmeta je bila od iste važnosti kao i boja. ulje na platnu . Ernst Ludwig Kirchner Nude Woman Combing her Hair (Naga žena koja češlja svoju kosu) 1913. domet evropskog ekspresionizma je bio izuzetan. dva Nemca Franca Marka (1880-1916) i Gabrijela Mintera (1877-1962) i jednog Rusa Vasilija Kandinskog (18661944). sledivši primer Francuza. gde se nemački jezik i germanska ili austrijsko-mađarska kultura borila protiv francuske kulture za prevlast. kao jedno izložbeno društvo koje je predstavljalo pozornicu za prikazivanjedela 3 velika slikara. zasnivali svoju imaginaciju na realizmu urbane kulture. Svi ovi umetnici su stvarali dela. Osnovane su 2 ključne avangardne grupe koje su dominirale nemačkim ekspresionizmom: Die Brucke (Most) koja je osnovana u Drezdenu 1905 i kojom je dominirao jedan od njenih osnivaca. Iako su neki od njih kao i njihove francuske kolege. 22. Uglavnom zbog velike istrajnosti anti-germanske ideologije širom Francuske. svetom životinja i na kraju u slikarstvu Kandinskog i drugih mitološkim i folklornim pricama. tada su bili u mogućnosti da stvore umetnost u odnosu na čiju emocionalnu moć i sirovu piktoralnu površinu. tekstovima i univerzitetskim kursevima u ovim zemljama.

Karijere dvojice glavnih kubista. Na izložbi održanoj u muzeju Moderne umetnosti 1989. Izumi kubista su bili preuveličani od strane njegovih sledbenika. tj. Koliko se samo to razlikuje od neograničene nagosti Sezana i Renoara. da je veliki broj njihovih ideja neprikladno povezan sa radom Braka . oni su prostim jezikom definisali osnovna načela kubizma. da veliki broj ljubitelja umetnosti ne može lako da razlikuje njihovo slikarstvo. Kao i veliki broj pristalica avangarde ni Pikaso ni Brak nisu bili uporni teoretičari umetnosti. Kubizam je kao pokret priznat malo posle njegovog nastanka i označen kao jedan od najoriginalnijih tvorevina umetnosti 20. Predvodeni Francuzima Albert Gleizes (18811953) i Jean Metzinger (1885-1941). nazvani po pariskom predgradu u kome su radili. Za ovo se moramo okrenuti jednoj manjoj grupi autora koji su se nazivali Puteaux Cubist. Španca Pabla Pikasa (1881-1973) i Francuza Žorža Braka (1882-1963). Degaa.Kirhnerovo prikazivanje burdelja (javna kuća). ime pokretu je nadenuo Vauxcelles 1908 godine. veka. veka i da dodeli umetnosti mitske moći u pokušaju da redefiniše vezu izmedu videti i prikazati. od kojih je većina želela da vidi potpuni preporod slikarstva ranog 20. njegovom globalnom dostignuću i internacionalnom značaju bio je kubizam. i Toulouse-Lautrec-a. odvojili se od avangardnog slikarstva koje je proisteklo od Monea. KUBIZAM Prvi umetnički pokret koji se suprotstavio impresionizmu. misleći pritom na Brakove slike koje je definisao kao „bizarne kocke“. Iako se zasnivao na organizivanom slikarstvu Sezana. Kao i fovizmu. Kod Nemaca je predmet(subject) ponovo stekao moć kroz upotrebu izražajnih formalnih tehnika koje pojačavaju komplikovanu emocionalnu atmosferu. kubisticko lomljenje objekta i njegov prezir prema ekspresivnim bojama oduvek su bili tumaceni kao radikalna inventivna strategija zapadne umetnosti i poredili se sa velikim umetničkim fenomenom kao što je razvoj centralne (linearne) perspektive u renesansi. čiji je rad bio uzvišen u veoma učenom i napetom proglasu Leo Steinberg. koje su mladi umetnici videli na velikoj retrospektivi održanoj u Parizu 1907. prevlast je odneo Pikaso. bile su tako isprepletane u godinama između 1907-14. Činjenica.

tada stvaraju sliku koja označava ono za šta su se teoretičari nadali da ce biti osnovni kvalitet naslikanog subjekta. takođe između 1909-10 postojao je veliki broj kubista u Njujorku. 18831966) ili Kasimir Malevich (Rus. Kubizam je imao mnogo veći internacionalni značaj . Pablo Picasso Portrait of Ambroise Vollard . Analitičku i Sintetičku. Prema teoriji. Pragu.i Pikasa ne iznenaduje. 23. Nekoliko velikih umetnika ranog 20. nisu se mogli razviti na način na koji jesu da nisu bili u i jakoj vezi sa kubističkom praksom i teorijim. Analiticku fazu označava Pikasova slika „Portreit of Ambroise Vollard“(1909-1910) koja je težila da bude monohromatska i bila je opsednuta kreacijom. Kubizam ima 2 faze. veka nisu bili u dodiru sa kubizmom. proučavanjem njenog subjekta i analiziranjem njegov piktoralnog karakter. postavljenom u središte kompozicije. Umetnost Rusije i ranog Sovjetskog Saveza ne može se zamisliti bez njega. Kubizam sadrži mali kanon koji su definisali kritičari i istoričari kako bi uključili rad Juan Gris-a i Francuza Fernand Leger (1881-1955) i Robert Delaunay (1885-1941). Bukureštu i Moskvi itd. Kada se oni sastave na površini platna. Piktoralni rečnik koji se sastoji iz kratkih crnih linija i mrlja boje nanešenih u nizu grupnih pokreta je tako jednostavan. impresionizma i simbolizma. da izazov predstavlja izdvajanje osnovnih kontura i vrednosti iz subjekta (figura. razvoj onih u kubističkoj praksi bio je postepen. sastavljenom od pokretnih geometrijskih piktoralnih slika. Milanu. Gino Severini (Italijan. nego što mu se pridaje u knjigama koje su uglavnom francusko-orjentisane. Za razliku od istovremenog razvoja dvostrukih niti realizma. kao velikih poštovalaca Pikasa i Braka i onda su se raširili kako bi uključili manje značajne francuske umetnike kao što su Henri le Fauconnier (1881-1946). mrtva priroda ili prikaz arhitekture su najčešći). čak i oni koji su se borili sa njim i odbijali ga kao što su Pit Mondrian (1872-1944). umetnik dolazi do geometrijske strukure. 1878-1935). odakle se širila prema ivicama slike. Marcel Duchamp (1887-1968). Roger de la Fresnaye (1885-1925) i druge. s obzirom na činjenicu da je u ovom slucaju teorija kasnijeg datuma od prakse osnivača i nije zasnovana na brižljivoj analizi njihovog rada.

Pablo Picasso The Bird Cage (Kaveza za ptice) 1923. novine. koji je objavljen u avgustu 1912. odnosi se na istu estetsku promenu koja odvela impresionizam od optičke deskripcije do sintetizma. Za kubiste sinteticka faza je vezana za kolaž. od koji su neki ručno rađeni dok su drugi pozajmljeni. pozorišne karte itd. ulje na platnu . među mnogim. ulje na platnu Veliki umetnički znalac oslikan je od strane Sezana i Renoara kada je izložio ovaj. Ideja da je slika sinteza piktoralnih elemenata. stavlja do znanja da je predstava ne samo veštačka već i ravna. 24. najpoznatiji portret. Praksa povezuje umetnika sa predstavom urbanog stvaraoca slika koji radi u komercijalne svrhe i sa svetom urbanih radnika. sintetička faza. Njegova velika ćelava glava nazire se iz stvarne mreže linija i oslikanih delova koji daju energijui dinamičnost slikarskom tipu koji se tradicionalno dovodi u vezu sa stabilnošću. već i prilepljeni elementi iz popularne vizuelne kulture: tapete. Druga faza kubizma.1909-10. tzv. Kubizam Pikasa i Brake dostignut je kroz znatnu uzajamnu praksu i nedostaje mu teorijska dimenzija Kubista Alberta Gleizesa (1881-1963) i Jean Metzingera (1883-1956) koji su prvi pisali o pravcu u Du Cubisme. posteri. stvarajući snažne estetske i političke veze između kubista i umetnosti ranih realista. gde sliku čine ne samo linije i mrlje boja.

Liroj je nadovestio da su takve tehnike pokvarile realni efekat koji bi slike savremenih tema trebalo da imaju i prihvatio ih kao jeftinu veštinu. Berthe Morisot (1841-95). I pošto ih je pažljivi obrisao stavio ih je na lice…Povikao je:. ozloglašenog fotografa Nadara (Gaspard-Felix Tournachon. Mone (1840-1926) je 1874. dobar čovek je mislio da sum u naočare prljave. Međutim.. Sunrise Kloda Monea. Pierre-Auguste Renoir (18411919) i Alfred Sisley (1839-99) – organizovali su izložbu u bivšem studiju..primedba koja je često davana. Edgar Degas (1839. On je ismevao nekontrolisane pokrete četkom nekih umetnika. u Parizu.To je inje na dubokim btrazdama“.Više liče na orebotine paleta na prljavom platnu. Normandijska luka gde je Mone vaspitavan kao dete i gde je započeo svoju slikarsku karijeru.“. termin impresionizam skovan je 1874..Šta je ovo za ime boga?” .. Vinsenta.. Camille Pissarro (1830-1903).. Armand Guillaumin (1841-1927). tj. ali sve one su zasnovane na oderđenim činjenicama koje se nikada ne menjaju. U ovom poglavlju ćemo ih istražiti i pri tom uvesti pozadinu društvenih uslova i intelektualnih struja koje su suštinske za razumevanje onoga što sledi. Pri pogledu na Hoarfrost Camille Pissarro-a. naročito sada poznato delo Impression. Dobro poznatim novinarskim humorom.Većina slikara koje danas vezujemo za impresionizam delili su grupni inedntitet pre svoje prve samostalne izložbe 1874.1820-1910) u 35 boulevard des Capucines. Rubin The Names of Impressionism Modernity and Form Imena impresionizma Savremenost i forma 1 Verovatno ima onoliko definicija impresionizma koliko i istoričara umetnosti.. nedovršena slika luke u Le Havre. Luisa Liroja (Louis Leroy)..godine zajedno sa prijateljima umetnicima – uključujući i Paul Cezanne (1839-1906). Da li tako izgleda kada se šetam bulevarom des Capucines? Priča sa mnogo krvi!” Zatim je kasnije iskazan pogled prozora sa trećeg sprata sa upravo tog mesta gde je izložba održana. u satiričnom magazine Le Chativari. reakcije koje je ova izložba izazvala ni u kom slučaju nisu bile .Možda ali utisak je svakako tu. M.Impresionizam-James H..“ Što se tiče black tongue lickings Moneovog Boulevard des Capucines. M Vinsent je izjavio: . odgovorio sam.1917).. Liroj je opisao besnog (fiktivnog) prijatelja. Ova grupa je konstituisala većinu osnove impresionizma i ovaj dogadjaj je postao poznat kao prva izložba impresionista. .

bio manje fokusiran na stvarni izgled njihove umetnosti nego na buntovničko ponašanje koje su naglašavali. Dega je insistirao na tome da se u naziv izložbe uključi i ’Samostalni. a Nadar. Arrival of a train. Naredne godine. a o umetnicima se čak raspravljalo jer su tako nazvali izložbu. Gravenrs. Ukupno. Do treće izložbe. Iako su u javnosti ostali umetnici ubrzo prihvatili etiketu. oštrih pokreta četkicom i fragmentovane forme. Sa Gustavom . jer je imao tu sposobnost da brzo zarobi prolazne i atmosferske efekte – shvatanje koje je u globalu opstalo do dan danas. Iste godine. naglašavajući nepokolebljivo odbijanje piktoralnih konvencija umetnika i njihovu želju da počnu sa startne tačke. kada je radnička klasa kratko vladala gradom zajedno sa socijalističkom vladom. ponekad diveći se. itd. Edmond Duranti. međutim on je ipak bio glavni organizator i bitan je za današnje razumevanje impresionalizma koliko i sam Mone. Pizaro i Sisli slikali na sličan način. Artistes Independents (samostalni umetnici) postaje jednostavno kompromisni termin. on nikada nije prestajao da bude predmet raspravljanja. bilo je 8 izložbi takozvanih Societe Anonzme des Artisres Peinters. Godine 1876. Edgar Dega i njgovi urbani i često unutarnji prikazi ponajmanje liči na Moneove prikaze. Nakon 1879. Ali takvo shvatanje svakako ne bi podrazumevalo slikare interiere poput Dega. Uzaludno je Riviere insistirao na istorijskom realizmu slika poput Renoarove velike skale Ball at the Moulin de la Gallete i Moneove The Gare Saint-Lazare. Realisti i Impresionisti’. bio je poznat kao simpatizer levice. jednostavno su ih nazivali nepopustljivi – aluzija na španske istovremene revolucionare koji su bili poynati pod istim imenom. na prigradskom kupalištu la Grenoillere. je u svoj eseju ’ Novo slikarstvo ’ iskazao razliku izmedju kolorista i crtača: Mone je spadao u one prve. Ovaj epitet je. osobinu impresionizma. jeste skorašnje sećanje. le Pelelier. a Dega u potonje. Georges Riviere – Renoarov ’pisac – prijatelj’ objavio je dnevnik pod nazivom ’ L’Impressionniste’ kako bi medijski prpratio događaj. Nezadovoljstvo zvaničnom umetnošću dovelo je do toga da neki hvale takve mlade umetnike. Teodoru Duretu koji je pisao 1878. Moneov vedri stil kratkih. Čini se da je protivljenje slikara ustanovljenom autoritetu naučilo lekciju iz politike. Pariska Komuna 1871. Mone je bio ’ slikar impresionista – par excellence’. koje je razvio sa Renoarom 1869. realista i prijatelj Dega. Prema teoretičaru. Od početka kolaboracije Dega je predvideo jednu samostalni izložbu ’Realista’ i preferirao je taj termin ili pak termin ’naturalizam’ koji zvuči više naučno kao prihvatljiviji. termin ’impresionizam’ je bio prisutan (aktuelan). Sculpteurs. čiji su studi koristili umetnici. Samo je Pizaro izlagao na svih 8. sa 57 umetnika. a Renoar je učestvovao na samo pet. Iako su 1876 Morisot. Sezan je izlagao dva puta grupno. umesto da se fokusirao na tehniku i pejzaže mada ih je razlikovao od ostalih tipova slikarstva modernog života po pažnji koja je obraćana na boju i tonove. al su ga tek nedavno istoričari umetnosti imenovali stubom post-imresionizma. Đuzepe de Natis (1846 – 1884) i Henri Rourt (1833 – 1912) nisu. postao je dominantni idiom za oko polovinu izlagača. Dega i Morisot su izlagali češće nego Mark. Drugi pisci. održane 1877 preko puta galerije Paul Durand – Ruel-a. Pol Gogen (1848-1903) izlagao je 5 puta. ali njegova zrela simbolistička umetnost razlikovala se u odnosu na grupu.napoželjne. Dega. i nema dokaze da je Ciroj nameravao da svim izlagačima prilepi svoj epitet. Ne postoji konačna lista impresionista iako su određena imena redovno navođena.

dok su drugi poput Pizara i Cassatj počeli da ih farbaju kako bi se razlikovali od tradicionalnog pomodarstva Salona. Impresionisti su mogli da biraju koje radove žele da izlože.oslikava ranu impresionističku školu grupnog portreta. Mane stoji za štafelajem u svom studiju okružen svojim prijateljima uključujući i slikare Renoar (ispred rama). Pol Aleksis (Paul Alexis) naučuo planove 1873. Kritičari su već počei da razmišljaju kako da ga nazovu. nazvane Salon. i izložbe je finansijski podržalo društvo-Societe Anonzme tj. organizacija je mesto za rasprave a ne srljanje u nepoznato. Omiljeno mesto za impresionističke izložbe bilo je uvek u komercijalnom centru Pariza. Ideja o samostalnoj izložbi nije nikada nije ni postojala i naročito Mane je znao nešto o njima. Plahoviti slikar realista. a Kurbe je to ponovio. kao ni nagrada ili privilegija. Pripreme i rad izložbe bio je prekinut francusko-pruskim ratom 1870-1. Ograničena korporacija-koja je kasnije zamenila dobrostojeća Caillebotte. hvalio ’’snažnu’’ ideju kao način da oživi ’’anemične’’ insitucije. Ya centralne impresioniste čija su se prijateljstva i stilovi razvijali tokom prethodne decenije. Na karikaturi. pojavio se shodno činjenici da je Maneovo . nazvani su ( sa dozom podsmevanja) ’’Moneova banda’’. Cham. Izvukla je korist od velikog broja saradnika. a nisu ih nagomilavali ram do rama i do plafona kako su to radili u Salonu. kako bi umetnici mogli da izlože svoje radove kritičarima i potencijalnim kupcima. Mnogi umetnici o kojima danas nema pomena (od Edonard Brandon i Jean-Baptiste-Leopold Levert 1874 do Charles Tillot i Paul-Viktor Vignon 1886) pridružili su se ranim izložbama. tokom kog je i sam Bazille poginuo. zajedno sa kritičarem Emilom Zdom (s desna) i kritičarem i pesnikom Zaharijem Astracom koji pozira Moneu. Zola je predložio naziv ’’Aktualisti’’. Tomasa. Mane je 1863. Pomalo rezervisani Duranti. Neutralniji izraz ’’ Batigndles School’’. neki su počeli da koriste bele ramove. pre nego na početke (osim na termin impresionizam). koji je bio odaniji realizmu ( i od kog je Fanti-Latour izostavio na slici jer je rasprava sa Moneom dovela do duela) pokušao sa ’’Dobrovoljci i naivci’’. Preglewdajuci neke od njihovih slika koje s enalaze u Salonu. Izlagači su upućivali na zrelost i poverenje. Dega je podržao slikare kao što su Nattis. Ideja impresionističkih izložbi bila je d aponudi liberalnu alternativu zvaničnih izložbi. i Mone iza njega. Slike. Bazij(najviši). postavio je svoj lični paviljon preko puta Univerzalne izložbe 1855. ’’A studio in the Betigndles Quarter (1870)’’. Kasnije 1870ih. i imali su i više nego dovoljno prostora između slika. Henti Fantin-Latour (1836-1904). Gustav Kurbe (1819-1877). ikao ne privatnoj izložbi – The Salon des Refuses. Mane je bio centralna figura. Iako izložbe nikada nisu imale za cilj da promovišu ekskluzioni stil već da steknu priznanje i finansijsku vrednost. Maneova le Dejeuner sur l’herbe ( Luncheon on the Grass-Ručak na travi) ostavil aje bez reči sve na jednoj drugoj posebnoj. ’ La Salon’ događanja su se činile antidemokratskim i huškale su umetnike jedan na drugog. Ne bi bilo nikakvih sudija ni medalja. od kojih su svi delili profit. veličajući moderni subjekat-predmet. postupio na isti način. na ili pak u blizini Grand Bulevara.Caillebotteom (1841-1870) pripremio preliminarne planove za grupnu izložbu rane 1867. godine kada se Pizaro vrato sa Karibskih ostrva Sv. Ronart i Federica Zandomeneghi (1841-1917). Koncept zajedničkih društava bio je prisutan i kada je levičarski orijentisan Sezanov ’pisacprijatelj’. mogli su da kmbinuju novije radove sa starim. Već 1863.

shodno mojim zaslugama’’. Mone je pratio tokove realizma. Ceyanne. Callebotte. stavova i efekata. družbenici poput Monea a posebno Renoara često su ostajali sa njim i delili taj prostor. Cassatt. su reakcije delovale lično. Ali Kurbeov realizam vuče korene iz na neki način veoma provincijskog odobravanja. Prve inovacije su zahtevale više od pukog izbora tema (što bi se moglo svrstati u staromodne tehnike): sveži. Renoir i Sisley. Monet. Lazare. novi tehnički procesi takođe su bili znak njihove savremenosti. od kojih svaka doprinosi današnjem shvatanju impresionizma.vođstvo privuklo i druge u taj kraj. želeći da stvori delo koje bi imalo tu preednost da ne liči ni na jedno ni na drugo jer bi to jednostavno bio utisak onoga što je iskusio. Čak što više. objasnio je Kurbe u ’’Realistički manifest’’ 1885. upozorio ga je da je aokupljen ’’onim što se vidi i čuje u Parizu’’. Morisot. To je bio subjektivni element kom su tragali impresionisti. tehničkih konvencija ili mehaničkih reprodukcija. Istoričar umetnosti Richard Sciff naglasio je da termin impresionizam sadrži dualnost . upotrebe farbe ili strukture-bio je garancija da su umesto ponavljanja prethodnih ideja ili pokornog kopiranja prirode ponovo doživeli te slike i u osnovu tog iskustva izveli svoje tehnike. termin impresionizam je takođe podrazumevao slobodu i originalnost-otuda razlike unutar njihovih prepoznatljivih parametara. a teme je uzimao iz života ljudi ruralne i radne klase. Kada je Mone pisao Baziju 1868 iz Fecamp-a. Do tad neviđen izgled slika-bilo zbog boje. Svakako. Na slici svog ateljea Bazej je portreisao mnoe svoje prijatelje.kao i jedinstvenost svakog od njih.koje su razvili francuski hemičari i metalugari sa početka veka.i Bazij i Sisli su se tu doselili u isto vreme. ideje. Pissaro. realizam je često bio degradiran kao puko nemaštovito reprodukovanje stvarnosti. realisti su se osetili primoranim da istraju u svojoj iskrenosti.. koji nosi moderni cilindar. koji su postali centri impresionističkih aktivnosti u kasnim 1860-im. Manet. odnosno da autentičnost svoje lične ideje izvuku iz sebe samih pre nego iz tradicije. izglede moje epohe. podržao sliku sa svoje tačke gledišta: ’’Imati sposobnost da prevedete običaje. kritičar Edmond Maitre svira klavir. Istorijski gledano. Da bi privukao pažnju svojih savremenika i da bi preživeo istorijski kanon. Naš zadatak će biti da istražimo osobine koje je delilo 12 umetnika-Bazille. Šgoljavi Bazej(figura koju je naslikao Monet) pokazuje sliku Moneu i Maneu. čiji je vođa Gustav Kurbe (Moneov tadašnji prijatelj). iako su impresionisti nastavili realističku tradiciju direktnog predstavljanja prirode. iako su uzdanje u samog sebe i opiranje tradiciji smatrani nepopustljivim. Kako bi odbranili realizam. Gullaumin. U tom cilju. počev od snažnih prijateljstava romantičara pa do američkog apstraktnog ekspresionizma u Kedarbarn u njujorškom Greenwich Village-u. Zola stoji na stepenicama i gleda ili u Renoara ili u Sislija. takva kolegijalnost često je davala društvene osnove za avangardne umetničke portrete. severno od stanice Sv. Svako ime karakteriše posebnu kombinaciju raznih tehnika. Iako je predstavljao opšti termin i odnosio se na kolektivni napor. Slobodne akademske procedure omogućile su impresionistima da prihvate već pomešane pigmente u tubama i nove boje-naročito plave i ljubičaste. umetnik je morao da stvori lični identitet a ne da imitira formalni stil. Degas. Bogati Bazij je uvek mogao da priušti prostrane kvartele.

ideje nastaju od odrazada bi se odnosile ne često nesmotrene ’’efekte’’ iskustava. U delu Novo slikarstvo Duranty je hvalio tačnost sa kojom su umetnici predstavljali efekte koje je bilo ko mogao opaziti u šetnji jednog sunčanog popodneva. subjektivna. Po njemu nema sumnje da su naturalističke premise impresionizma. Odbrane impresionizma po osnovu objektivnosti ne treba uzeti zdravo za gotovo.Ako bi neko hteo da ih okarakteriše jednom rečju koja definiše njihpove napore. otvorili su put i otvoreno su ohrabrili mlade impresionite. iako se odnosi na svet. U 19. i poredio je njhove tačke gledišta sa pogledima kroz prozor. Njihova svrha je možda bila u tome da odgovore na nove optužbe. Oni su impresionisti utoliko što ne pružaju pejzaž vec senzaciju koju on izaziva.koji označava predstavljanje modernog života. Daubigny je naročito uživao divljenje zbog vernosti njegove impresije. kao i na posledice efekata određenih prikaza na one koji su ih posmatrali.eliminiše jaz između studia umetnika i svakodnevnog života sa ciljem da sazna stvarnost ulice”. veku. veka ’’impresuje’’ tj. njena stvarnost postoji unutar uma individue. Castagnary je godinama proklamovao naturalizam –njegom omiljeni termin. kratki nacrti. smatrao je. Utisak je i fizički znak-podrazumeva apsolutnu i preciznu korespodenciju između originala (prirode) i prikaza kao i opštiji koncept.. kao i po onom iz 19. Prema današnjem vokabularu. smatrao je.“ Podrazumevao je ovim lični proces unutrašnje percepcije.je od impresionizma napravila paradigmu moderne umetnosti. sve dok mu je Degas bio standard. reč se mogla odnositi na tragove svetla na fotosentitivnim površinama. Na primer. Jules-Antonie Castagnary. htelo je da . Otuda. Impresionizam se pojavio tokom perioda prosperiteta i brze modernizacije. leži u okrilju ideja. onda bi morao da smisli novi termin impresionista . Moneove blistave scene plaža. sažetak ili uspomena.osim odvajanja iskusta od spoljasnje stvarnosti. ubrzo je napisao satirični članak Charivari 1874. Baš ova kombinacija – performanca individualne slobode i predstavljanju istinitih pojava. Većina se slagala sa tim da moć impresionizma leži u korespondenciji izmedu ovod modernog stanovišta predmeta i originalnosti značenja njegove reprodukcije. trenutno prekinutog Francusko-pruskim ratom. individualni doprinosi njegovih pristalica i ono što ga razlikuje od realizma.i u tome leži originalnost pokreta. veku. ponekad su bili predstavljani kao impresije. o izložbi: . od kojih su neki a naročito Jean-Baptiste-Camille Carot (1796-1875) i Charlse-Francois Daubigny (181778). na osnovu kojih je tržište uvećano.efekata” bilo je česta praksa u Barbizon školi pejzažista. Odnosno. koje je doveo u vezu sa Kurbeom i realizmom koji je podržavao pre jedne decenije. U 18. termin je koristio britanski filozof David Hume kako bi iskazao razliku između trenutne senzacije i ideje. Realnost ulice na koji je Duranty aludirao ja najvećim delom ona prijatna viđena na impresionističkim slikama. Sislijeve transparentne posete selu ili Manetovi blistavi kafei. Fokusiranje na subjektivni proces u slikarstvu impresionista bilo je razlog njegove brige. Čak i najstrože društvene primedbe diskretnog umetnika kao što je Degas potpuna su suprotnost onim polemičnim političkim izazovima Kurbeovih slika radnika i provincijalaca. Novo slikarstvi. Slikarstvo . nerealna dimenzija impresionizma bila je očigledna spolja. . kritičar.istinitosti kako prema prirodi tako i prema subjektivnosti. U umetnosti.. Senzacije. za prijatelje i protivnike podjednako..

kao i skoro čitav Ile de la . sanitarni uslovi i saobraćajne gužve su se u toj meri pogoršale da je urbana obnova odavno kasnila. Statutom je bio sprečen da bude ponovo izabran 1852. Tragovi promena bili su najočigledniji u Parizu. nesamostalnu (i) privremenu”. osvetljene i opštinske objekte. Gigantska rupa je trebalo da funkcioniše kao dovoljna cenralizovana mašina. Kao što je i napisao pesnik Charles Baudelaire. oblast pobuna i barikada. Georges Hausmana.kratkotrajnosu. U prvih nekoliko godina Drugog carstva i tokom većeg dela 1860-ih. nemilosrdnog birokrate. zauzeo okolna predgrađa poput Les Batignolles (mesto gde se nalazio Manetov studio) i Montmartre (mesto gde se nalazio Renoarov studio) koja su postala deo urbanog prošitenja grada. ekspanzija obnova vladali gradom skoro dve decenije. Proširenja od skoro 40 puta dovelo je do potrošnje uobičajenog godišnjeg budžeta na uklanjanje hiljada zgrada iz natrpanih delova. sa njenim arkadama. i naročito gigantskih obnavljanja i građevinskih projekata grada Pariza.u kom su Francuzi pretrpeli poražavajući poraz. Otuda. sestrić Napoleona I (1799-1814). germanskog porekla. doduše dovršena je 1874. Čak i bez vizija slave Napoleona III. ali je apsolutnu moć dosegao uz pomoć coup d’etat decembra 1851. Hausman je sagradio nove avenije kao što je de Rivoli. promovisan je zgradama sagrađenim za Univerzalnu izložbu 1855. velikim. ukljičujući i Halles Centrales (Central Markets). nacionalnog centra. gde su rušenje. uglavnom radničke klase i preseljenja naseljenika na perifernije lokacije. puteva i železnica. Ovi ciljevi su vremenom počeli da liče na projekte zamodernizaciju Pariza. koji je privlačio veliki broj ljudi. i čuvenu Operu. napredak i modernizam su bili jasni identifikovani sa Parizom. kada su impresionisti počeli da slikaju. modernizam je podrazumevao brzu metamorfozu – . a Pariska komuna je bila na pragu građanskog rata i krvoprolića. od stranih turista i nadahnutih umetnikado radnika koji se tragali za boljim platama nakon stagnirajući godina borbe na provincijskim farmama.. razvoj teške industrije. koje je proektovao Victor Baltard 1847. centralnim glavnim putem koji bi koji bi omogućio prolaz kroz ovaj nepristupačni lavirint sa jednog na drugi kraj. koji su bili ustanovljeni tokom 1850-ih i 1860-ih od strane njegovg pariskog zvaničnog. delo mladog Charles Garnier-a 1961. Pariz je 1860. Novi arhitektoniski stil . prolaznu. Kao posledica toga. Verovatno ni u jednom periodu francuske istorije nije postojao tako precizan smisao početka nove ere. zasnovan na oštrom celiku i staklu. Francuska je bila u fazi industrijske ekspanzije-izgradnja mostova. populacija u Parizu se gotovo udvostručila tokom Drugog carstva. Pariz je postao neprohodna jazbina prljavih i smrdljivih stanovnika koji su širili bolesti (1874 zabeleženo je 19. uzeo je ime Napoleon III. Hausmanov cilj je bio da podeli stari Pariz. iako je LouisNapoleon nameravao da predstavi industriju i umetnost.000 smrtnih slučajeva kao posledica kolere) i kriminal. odvodne cevi. prostrani delovi oko Luvra pa čak i delovi koji su sada unutar njegovih granica . izabran je za predsednika Francuske naredne demokratske revolucije 1848. Iako je teško za verovati. Louis-Napoleon Bonaparte. 1852-70) Novi vladar se nadao da će kroz ekonomski razvoj i kulturnu politiku uspeti da stavi Francusku na prvo mesto u Evropi i time uravnoteži svoju popularnost i moć. nove parkove kao što su Bois de Boilogue i Parc Monceau. (Nakon što je proglasio sebe za cara .

Bez sumnje su pesnik Victor Hugo i ostali bili u pravu da je novi glavni put namerno izgrađen kako bi proširio barikade i omogući dovoljno artiljerije kako bi lako pucali na okupljene protestante. koji je prouzrokovao abdikciju Bourbon Charles X (1824-30). Iako je Baundelarie umro 1867. i ostalih. od revolta 1830. čista i dobro ostvetljena-kojoj se i danas divimo. takođe je uvelo i slobodu citkulacije.Cite. Očigledno je da je da je veoma mali procenat predhodnih stanara bio u mogućnosti da priušti više stanarine. Niko drugi nije tako detaljno shvatio da je kombinacija naturalizma i subjektivnosti koju sada uzimamo zdravo za gotovo u . prema skali iz 1860. akumulirale su velika bogatstva pod državne finansije. planovi za novu Operu. on je bio prvi koji je polemiso o tome da je moderni život jedina bitna tema za modernog umetnika i da bi vizuelna umetnost mogla da bude centralni medijum za iskazivanje njegove poezije. Ovaja prenaseljena ali izrazito pristupačna metropola. Pa čak i kada su favorisanje i korupcija bili izloženi predhodnom kolapsu režima 1870. mesto brutalno ugašene pobune 1834. svetlije. sagrađenu na njenom zasebnom. Tipičan presek takve kuće je prikazan duhovito na printu Edmond Texier-a-Tableau de Paris. Bilo je to zlatno doba. jer je video kako su brzo ukidanje i neformalno slikarske tehnike izrazile kako naprednu efikasnost i ličnu ležernost. bogatstva su ipak sticana. do levičarske revolucje 1848 koja je konačno okončala monarhiju jednom za svagda. što je bio motor prosperiteta koji se izdigao iznad društvenih konflikatai postavio osnove za industijalizaciju Francuske. Nakon svega. kao što je bio slučaj sa porodicama Periere i Rothschilds. odpada do boljih sanitarnih mera i poznate gužve. pa su se bogatije porodice preselile u modernije. Takozvani opasni staleži –radnici i ostali koji nisu imali pravo glasa akoj su želeli da iznesu svoje žalbe na ulice’proterani su na periferiju. upravo kada se rani grupni identitet impresionista pojavio. poduhvat Napoleona III pratile su serije uspeha. Svakako. Louis-Napoleon mogao je da raspravlja o tome da li je njegov autoritativni režim bio neophodan odgovor na stalnu nestabilnost. U prilog zdravom uzdizanju. koji bi avenije prekrili kućama sa radnjama u prizemlju i stanovima na spratu.nije bila samo vidljivi predmet impresionstičkog slikarstva. Bio je prvi koji je identifikovao forme kroz koje bi preneo svoje predstave. Duge i ravne avenije impozantnog izgleda i aluzijama na Rimsko carstvo protežu se starim krajem. Ono što je imalo potencijal da služi u vojne i političke svrhe. autor važnog eseja 1863.vazduha do neprijatne magle. centralnih delova od strane srednje i više klase. gde su danas smešteni vlada i Notre Dame Cathedral. Jedna od ulica koja je ukinuta jeste Transnonain. lako odbranjivom kvartu grada. bili su delom podstaknuti baombaškim napadom na carevo vozilo koji je za posledicu imao stotine povređenih ispred stare zgrade opere u strmoj ulici. Špekulacije oko zemljišta i vlasnika šeleznice. i godinama pre toga. obnavljanje Pariza olakšlo je preuzimanje glavnih. Novo urbano iskustvo koje je priuštila bilo je koncept unutar kog su ključne ideje podrazumevale pojavu impresionizma. Ključ shvatanja ovog odnosa jeste suštinski mislilac iza kog bi mogla da stoji impresionistička teorija-pesnik i kritičar Charles Baundelarie. The Painter of Modern Life-Slikar modernog života. Čak što više. prozračnije nove stanove u centru. Da bi finansirao radove. ogromni javni program rada zaposlio je oko 20 % radne snage Pariza. koja je unapredila poslovnu efikasnost i trgovinu. Hausman je graditeljima obećao ustupke. bili su natrpani srednjevekovnim zdanjima.

brz i nalik. kome je njegova finansijska nazavisnost dozvoljavala da se estetski kultiviše i izdigne iznad gomile. Baundelarie ga je video kao jednog zavidnog gospodina-dendija..moralnu i fizionomatsku” panoramu francuskog društva rangirajući od bakalina do sakupljača starudija.. ali ipak ostane na distanci kao da posmatra sve kroz špijunsko staklo. Ova flaneur-eva vizuelna oštrina jeste na kulturnoj prekretnici. Njegov stil. nemogućim i nagađanje o životu drugih je postalo potreba i očaravajuća avantura. On je bio model nove vizije. kao što bismo mi u toku pauze na poslu.bila bi u tome da iskustvo radnog dana nove izuzetno uspešne buržoazije učini harmoničnim omogućujući pristup lepoti i svedočeći ljudskoj slobodi. Efekat infiltriranja u društvo sa ciljem da se približi. to je bio atribut određenih superiornih bića koja su hrabro izdržavala odolevajući rastu promenljive demokratije . To može da pomogne da objasnimo fascinantnu kombinaciju direktnostii povlaćenja koje često osećamo u radovima impresionista. prosto radi uživanja. Jedna od prvih i najintezivnijih. jer se nalazi na mestu gde se susreću promene i otpor-gde koegzistencija u dijaletskom odnosu proizvodi nove forme. kroz nove parkove ili niz bulevare bez kraja. ko nije tumarao gradom pomišljajući na poreklo. brzina urbane egzistencije učinila je dodirne tačke. od prodavačice do moderne dame.impresionizmu bila ustanovljena na osnovu iskustava modernog grada. od lutalica do zemljoposednika. otuda i vizuelne umetnosti. Briga o razlikama i sličnostima je očigledna u umnožavanju ilustrovanih kompilacija socijalnih i ekonomskih tipova u Francuskoj tokom sedine 19. u vreme kada je stari poredak bio na rubu kolapsa.osim vizuelne virtuelnosti. Oko. Prema shvatanju Baundelarie-a ovaj odvojeni ali radoznali pogled predstavio je uslov modernog čoveka jer je potekao iz potrebe da se održi individualni integritet protiv pretnje da se u gusto naseljenom urbanom prostoru izgubi identitet. Dodatno. Još ranih 1840-ih njegova dela su slavila herojstvo modernog čoveka kojije patio tokom perioda života koji je materijalne vrednosti stavljao ispred duhovnih. status a možda i karakter raznih članova populacije sa kojima se nam se putevi ukrstili? Slikar modernog doba. ponudila je .veka. hitnost nove klase zasnovane na talentu i kvalitetu čiji bi proizvod bili literatura i umetnost. nadao se. Ovo bi označilo. bilo je centar onoga ja-sebe. Ove ideje su prikazane u Baudelairevom shvatanju flaneur-bezosećajno tumaralo. Flaneur bi lutao gradom. osim što to vreme ne bi moglo da traje ceo dan. Preciznije još. Uloga umetnosti podobne takvim novim vremenima-otuda moralna vrednost i istorijski značaj. To što je Baundelarie dao primer izraza savremenosti kroz umetnika-njegov Slikar modernog života-baca svetlo na njegovo verovanje u izuzetnu važnost vizije. smatrao je Baundelarie. može se reći. golim okom očigledne. Ovaj moderni građanin-heroj bio je jedan samonikao proizvod novog urbanog društva. jeste tipičan za neobičnu kombinaciju anonimnostii intimnosti koje individua doživljava u grupi. les Francais peints par eux-memes (The French Painted by Themselves-Franuzi koji su sami sebe oslikali) iz 1839-42. smatrao je Baudelarie.. vežbao je ove tipološke veštine tako što je pravio razlike klasa i vrsta. Pa čak i danas. Umetnik kroz kog je Baundelarie predstavio svoje teorije bio je akvarelista i ilustrator Constantin Guys (1802-92). flaneur-evi oštri pogledi su ponovo potvrdili individualnost u situaciji gde je bio pod prismotrom. obuhvatao je i varljivu strast i fascinaciju naivnog posmatrača ( onog koji nije bio ograničen istrošenim .

može se reći da je priroda napravila sopstvenu impresiju uz posredovanje svetlosti. što je značilo sve veću srednju klasu. iz piščevog ugla. poznata modernoj publici. Kada je reč o skiciranju. Ali. jer je kontura definisala formu intelektualno bez materijalnosti. da je kratak članak brze forme. to je bila pozicija povezana i sa prirodom i modernom tehnologijom kao što je prikazano novim i mažnim reprezentativnim medijumom fotografije.konvencijama) i savremeni ideal dovoljnosti (najznačajniji efekat sa ekonomičnošću značenja). Često se kaže da je impresionalistička tehnika eliminisala tradicionalno crtanje po pitanju formi i to u korist njegovog direktnog izdvajanja iz boje. zahtevalo je sažete. I u vizuelnoj umetnosti tragao je za sličnim idejama. tehničke karakteristike impresionizma bile su smatrane za znake umetničke subjektivnosti koja je imala pre ublaženu nego pojačan efekat na realizam.marka prirode’’. Čak i među kritičarima koji su ga podržavali. u kom su čulnost i emocionalni naboj-osobine nipodaštavosti kao zimske-bili zamenjeni nužnim režimom razuma. Kako onda mogu prividno brza i delimična obeležavanja. bio predmet interesovanja modernog izdavaštva. jer je na taj način zarađivao za svij skromni život. Pismena javnost... Baundelarie je najmanje 1 deceniju pisao o značenju ilustratora i pisca povremenogdela. sloboda i prividni nedostatak finiša. Pronaći umetnički stil u boji pre nego u potezima bila je opoziciona pozicija. the geuilleton pre nego proširen to. uglađeniji finalni posao.i prolazna ekspresija-njena scenografija koja ostavlja bez daha. To je bilo Castagnarieva briga i zaista Durantijeva odbrana impresionalističkog naturalizma veličale je njegove efekte ali je opravdavala tehnike. Agilno tj.reč .srcu’’ impresionizma. Talbot je to nazvao . Kao što je učeno na akademijama. ili pedantna disertacija. potez je dovođen u vezu sa razumom. takođe. Nijedna slikar nije još uspeo da shvati ovu vezu. Bez upotrebe poteza. prikazi gradskih ulica i seoskih scena koje su učinili fotografi su postavili standarde za naturalizam. forme za koje je Baundelarie smatrao da su moderne bile su povezane sa naturalizmom. Ovaj princip.modernom’’ odnosi se na način a ne na datum’’. leži u samom . Ono što je Baundelarie video u njima jeste veza između sigurnog znanja-oštra suština istine karikatura. da postanu i znaci umetničke subjektivnosti ali i znaci naturalizma zasnovanog na opažanju? Odgovor na pitanje leži u primeru umetnika kao što su Guys i Honore Danmier (18081879). otkrivajući ekvivalentne u grafičkom mediju-karikatura i skiciranje spoljašnosti. U svom eseju o karikaturi Baundelarie je napisao: . takođe. Do 1870tih. Zaboravljamo da se sve do impresionizma. srušili iluzije o realnosti svima pa i najnaprednijim posmatračima i bili su smatrani samo pripremom za čvršći. koje se odvija na licu mesta direktno izdvojeno iz motiva. Znao je.. Mutne ivice i nejasna podrucija . odnos između slobodnog stila i prirodnog efekta danas nam se čini očiglednim.oba su bila irektna u vezi sa posmatranjem stvarnosti.. oštre i zabavne radove. Hitro smirivanje i izražavanje piščeve mudrosti bili su način modernog življena.novinari kao što je i on sam. Svakako. Prema Baundelair-u proces zasnovan na boji bio je svakao moderan. jer je njena upotreba u modeliranju i draž na oko stvarala čuolne efekte. izum koji je objavio 1839 Louis Dagnerre (1787-1831) u Francuskoj iako je Henry Fox Talbot uporedo razvijao isti proces u Engleskoj. koji su jasno vidljivi u potezima četkom i malim količinama boje. boja koju je stvarao sam predmet primarno je bila vezana za čula. Kada je reč o fotografiji.

Tako. veka-ako znakove duhovnosti i mašte. Baundelarie je veličao romantičarskog slikara Eugene Delacroix (1798-1863). počeli su da imitiraju njihove efekte u slikarstvu. hvaleći crtanje Honore Danmiera kao . The Forest of Fontainebleau’’. postajale su dva veoma popularna knjževna . Poštovanje prema Delacrioxu koji je prikazao poznati Delacroixov portret Self-Portrait. posledica su tehničkih ograničenja tog vremena ili papirnih nehativa (poznati kao kaldipi. raznobojni stil sa psihološkim ili konceptualnim pre nego sa ekskluzivno fizičkim izrazom. bila je srž umetnosti modernog života. kao što je i naznačeno kombinacijom grčkih reči photos = svetlost i graphos = pisanje. Fantin-Latour naslikao je Homage to Delacroix tj. Baundelarie je napravio osnov za Castagnarievu teoriju izjednačavajući slobodne tehnike sa unutrašnjom senzacijom i subjektivnošću (mada bez romatičarske teskobe). Bezille. Kada su se na sceni pojavile novajlije kao što su Monet. nedostatak definicije sada je mogao da se razume i kao poetski poziv i kao naturalizam. Na primer. Kako u knjizevnosti tako i u drugim društvenim naukama bilo je važnih promena koje mogu da pomognu pri shvatanju umetničkih razvoja. raznobojan pristup prikazanoj formi bio je sredstvo putem kog su umetnici mogli da se obrate unutrašnjoj ljudskoj svesti. izjednačavajući brzi. Moneova uoptreba mrlja ili poteza neumečane farbe odgovara ideji slikanja direktno u boji. Fotografi kao što je Eugene Cuvelier(1830-1900) bili su obilni kao i slikari u . fotografske slike pravljene na papiru koji je zamenio metalne dagerolipe 1850ih). Ipak. Dela Baundelaria daju pun značaj njihovoj orijentaciji. Kada je 1863 Delacroix preminuo-iste godine su ga posetili Mone i Bazile. Za Baundelaria. naravno i Baundelarie. što opet mora da ima korene u vidljivom ali takođe i da izrazi nešto više-nešto što je Baundelario osećao bio je epoha povećanog materijalizma i mehanizacije. Svakako.Baundelarie je ponovo objavio delove svojih eseja o Delacroix-u kao doprinos geniju. takođe i kasniji stil. Duranty i samog Fantin-Latoura kao i brojne druge umetnike. Neprevaziđenost opozicije između linije i boje bilo je upravo ono što je on smatrao suštinskim kada je reč o grafičkim umetnostima. Baundelarie je smatrao da je probudio opšte ponašanje tj. on primenio metod modeliranja tela svojih kupača. Fotografija je prevazišla konvencije linije i boje da bi stvorila slike doslovno formirane u svetlosti i njome izvučene. Otud. Pre pisanja o karikaturama.prirodno raznobojno (njegovo naglašavanje). Radeći direktno bojom. Renoir. bilo je tako dok je bilo sudelovanje na domenu meterijalnog. impresionalisti su oponašali kako samu stvarnost tako i modernu tehnologiju. Kada su pejzažisti poput Carot-a videli njihov rad.crnog i belog. Baundelarie je shvatio umetnikovo slabo rukovanje bojom i njegove veze sa tadicijom raznobojnog slikanja-sa the Flemish Baroque slikarom Peter Paul Rubens (1577-1640) i njegovim naslednicima 18. a Mone (koji ga je posetio nekoliko godina ranije) je izlagao u the Salon des Rafuses. 1838 okruženog poštovaocima uključujući i Baundelaria. na primer. Stoga. Pa teako. Sislez. Dega-umetnik opsednut crtanjemkada je. bili su znaci značajnog prirodnog procesa koji je omogućila tehnologija. Cezannei pisac Emile Zola. Na ovaj način.. Haussmannov Pariz bio je grad i kulturne i fizičke tranzicije. jer je boja sama po sebi imala materijalnu egzistenciju i bila je priklonjena pre čulima nego intelektu. Delacroix i boje su bili u smaom centru progresivne umetničke misli. bilo da bi podneli dušu ili da bi prikazeli efikasnije specifičnost individue ili objekte.. Držanje same forme. Manet-a.

ekranom’’-citiramo njegov termin. a Au Bonheur des damas iz 1883 istražuje moderni fenomen radnji u robnim kućama Pariza. Edmond i Jules. filozopfa i kritičara. podržavala je tvrdnju realista da umetnost mora da bude zasnovana na obzervaciji jednog vremena i da na taj način doprinosi ljudskoj slobodi. . L’Assommoir iz 1877 govori o alkoholisanoj peračici veša. šireći istorijske i kulturne spise kao i književnost. . Iste godine. Ova popularna teorija imala je dve bitne posledice po pitanju umetnosti i književnosti. takođe. precizna deskriptovna priča o preljubi koju je počinila iz dosade. Svako od nas gleda na svet svojim jedinstvenim. bio je drugar Paul Cezanne-a iz ranog doba.Germinie Lacerteux (1865)’’ bio je zasnovan na posmatranju života prostitutki.i njegovo zanimanje za naturalizam. Nana iz 1880 bavi se kurtizanom. A njegov novinarski stil-svoju karijeru je započeo radeći recenzije knjiga i umetničkih izložbi-bio je dalkeo pristupačniji običnom čitaocu nego sofistikovana proza Goncourt-a. ličnim . koja je objavljena iste godine. Većine Zolinih poznatih dela budi moderni Pariz: Le Ventre de Pariz iz 1873 se nalazi na Central Markets (Centralni marketi). veka. vodeći predstavnik naturalizma u knjizevnosti. značila je da sve umetnosti. Drugo. Nasuprot aristokratskom Goncouts-u. Zola je kroz Goncourt dobio ideju za pisanje hronike o modernom zivotu na način koji je smatran naučnim.skandala koju su direktno skrenula pažnju na nove trendove.. precizan opis. smatrao je da je potrebno da znanje bude potvrđeno putem naučnih ispitivanja da bi se smatralo validnim.’’ Pozitivizam je nesumnjivo. poznatog istoričara.mi smo povučeni uprkos nama samima prema tačnoj studiji predmeta. Taine je stoga učvrstio iu nauci tvrdnje koje nalazimo i u realizmu i u impresionizmu..Pokret epohe je svakako realističan. podrazumevajući detaljan. Zolina fikcija. ili pak pozitivističan. Obmanuta seljanka. miljen- . Zamenjujući religioznu veru prethodnih vremena. Avgust Comte. Predmet direktnog interesovanja Zole. Nauka je dostigla nove granice teorije i otkricća. Taine je objasnio kontekstulanu interpretaciju umetnosti formulom zasnovanoj na rasi.. koji ga je ueo u društvo mladih umetnika kada su zajedno boravili u Parizu. da umetnost kombinuje i objektivnost i subjektivnost. Gustave Flanbert je oslobođen optužbi za nemoralnost njegovog navodno objavljenog romana Madame Bovarz. Prvao. bio dominantna filozofija treće četvrtine 19. Taine je smatrao da je percepcija realnosti biološki proces i da bi stoga svaki umetnik nužno predstavio stvarnost shodno njegovom ličnom doživljaju. Romani braće Goncourt. Georg Jaohan Mandelorium radom o genetici. njegova poezija prenosila je stvarnost kroz maštu na isti način na koji je on govorio i o umetnosti. Manezze Solomon (1867)’’ je priča o modelu umetnika koji postanje njen poslovni promašaj. moraju da budu precenjene u kontekstu istorijskog perioda.kada vetar duva u pravcu nauke’’ i .. verovatno su probudili podjednako interesovanje kao i Flanbertovi. Emil Zola. koji je predavao na Ecole des Beaux-Arts tokom 1860ih. Njegov osnivač. . sa radom Louis Pasteur-a na temu bakterije.. empirijska analiza bila bi ključ društvene harmonije i napretka. Zola je 1866. prošle i trenutne. Takođe.prioizilazi iz njegovog osećaja društvene obaveze. Iako je smeštena u modernom Parizu. teoriji evolucije Charles Darvin-a i teoriji optike poznatog Hermann Ludwig Ferdinand von Helmholtz-a. Baundelair-a su optužili i cenzurisali zbog nepristojnosti nekoh njegovih pesama iz kolekcije les Fleurs du mal (Flowers of Evil-Cveće zla)... bio je u vezi sa estetskim i psihološkim teorijama Hippolyte Tain-a. Godine 1857. u svom eseju o slikarima iz salona. Knjizevnost modernog života je od svojih predstavnika pravila zvezde. ocenio intelektualno stanje francuske kulture kao .

ali je na kraju odaje osećaj lrivice njenog ljubavnika. Manet je načinio svoje anđele nalik na dečake u organizaiji pozoričta. provlačile kroz bilo koju studiju o impresionizmu i to iz dva bitna razloga. Svakako će se ime Gustav Courbet-a. bio je snažan model.. Njegov nastup modernog umetnika. stavo je istorijsko pisanje u sam centar javne rasprave povezujući Hristove poduhvate sa praktičnim.Siromašni rudar izbavljen iz rudnika uglja’’. koji su bili nezadovoljni sa Ecde des Beaux-Arts. Kada su impresionisti napredovali.Jednostavno sam na živim bićima sproveo analizu koju hirurzi obavljaju na leševima’’. Njegova slika je stoga dala vizuelni izraz onoga što mi danas uzimamozdravo za gotovo-prvenstveno to da bi umetnici moraju da budu slobodni da bi stvarali svoja dela i da društvo koje vrednuje umetnike jeste takođe i ono koje vrednuje slobodu. Prava kreativne slobode i nidividualnosti koju je Courbet tražio za umetnike predstavljala su opšta prava koja su bila zahtevana za celokupno čovečamstvo. Ne propustite Manet-ovog Hrista. da otvori . veka te slobode je tek trebalo steći. bio vid poštovanja prema Renan-ovom istorjskom i humanijem pogledu na Isusa. Jedan kritičar je napisao: . I sam Zola je svoj rani roman iz 1867. Pretpostavljalo se da je Manet-ov TheDead Christ with Angels.Mrtvi Hrist sa Anđelima. U odbrani romana Zola je napisao: . opisao kvazi naučnim jezikom. Njegov Life of Jesus (Hristov život).koji je izložen u Salonu 1864. Svojim sivim modelovanjem i tamnjenjem ruku figure. sa samostalnim izložbama i otvorenom radikalnom politikom. ljuskim uslovima njegovog života i vremena.staležu(društvenom i gepgrafskom) kao i istorijski trenutak. pre nego sa duhovnošću i božanskim mišljenjem. To ćemo videti i kada je pisao o umetnosti. postalo je ideološki osnov za impresionalistički pokret. ili The Pour Miner Raised From the Coal Mine. ali njegovi zaključci su bili razumljivo napadnuti od strane onih čiji su interesi ležali u ustanovljenim institucijama i prkasama. promovisao je sličan metod za umetnike i usvojio je paralelni kritički pristup. 1861. kao da je direktno odgovarao Courbet-ovoj deklaraciji od pre nekoliko godina da ne možemo slikati ono što konkretno ne nožemo da vidimo. ova Courbet-ova tvrdnja da slika direktno iz svog ličnog sveta na svoj lični način. Menat je insistirao da mrtvi sin Boga bi trebalo da liči na ljudski leš radničke klase.. Istoričar Jules Michelet je već ustanovio istorijske pokrete u životnim uslovima i demokratskim aspiracijama Francuskog naroda. predstavljalo je ulogu slikara kao glavnog interpretatora i vodećeg svetla društva. The Studio of Painter (Studio umetnika). Therese Racquin. konflikt je još od Courbet-ovih provokacija iz 1850-ih bio čista tema vizuelne umetnosti. zov za realnošću postao je neizdržljiv. Prateći ovaj primer. gde leže ključevi pokroviteljstva. kao što smo već videli. Prvo. Istorijski spisi su takođe bili zasnovani na pozitivizmu. koji je smatrao faktorima svakog ljudskog bioloskog profila. bilo je već viđeno kada je Courbet u pitanju. objavljen 1863. Drugo. Centralno delo njegovog Realist Pavilion 1855. napisali su peticiju Courbet-u.1846). Borba umetnika za priznavanjem i pristupanjem Salonu. Neki od studenata. Therese nagovara svog ljubavnika da ubije njenog muža. Slično. Sredinom 19. iako on nije impresionista. Verovatno nije postojao bolji primer napredne društvene svrhe koji je Comte dao pozitivizmu od Renan-ovog pokušaja da poveže religiju sa uslovima među ljudima. pre nego pojedinačnih vođa ili etničkih grupa( Le Peuple. Njegova analiza je bila književnost forenzičke obzervacije-posmatranja. Ernest Renan je pokušao da ustqanovi svoju istoriju religije naučnim metodama.

mladi Monet. postojalo je nekoliko nezavisnih studija. Sisley i Bazille su se sretali u ateljeu Charles Gleyre-a (1808-1874). Slikar po imenu Thomas Couture (1815-1879). dje je individua mogla da se registruje i napravi kopije. kritičar Jules-Antoine Castagnary. Fantin-Latour je takođe učio tamo. Od 1859. politički liberalizam i umetnički na pola puta. Idući stopama Carot-a i škole . intervenisao je da se dopuste odbijeni radovi-naročito brojni te godine-da bi bili složeni u . Izložba koju je organizovala vlada i koja je bila poznata pod nazivom . nestrpljiv da bi se učagivao inteligenciji. je vodio radionicu nekoliko meseci dok se nije zatvorila. umetnici su počeli da organizuju javne demonstracije i predlagali su reforme. Sussie Akademija. Konačno. zdanju odlivenom u gvožđu.Salon’’ održavala se godišnje u velikom staklenom izložbenom holu. Ovde su takođe upoznali i Berthe Morisot. što je bila prekretnica događaja. koji je izloagao brojne radove i dobio jako dobre kritike 1865.studio gde bi mogli da uče i vežbaju realizam. a njegove naplate su bile minimalne. Mnogi umetnici su kasnijih godina. Monet. među nekoliko značajnih izuzetaka bili su članovi žirija odabrani na osnovu prethodnih pobeda-sistem je trebao da garantuje stabilnost i ovekoveči konzervatizam.. Vladar Napoleon III je 1863.. posojao je i sam Louvre. imao je uspešnu skolu koju je Manet pohađao nekoliko godina. tzv. dok su Bazill i Renoir čini se veoma ozbiljno radili. Fantin-Latour je često dovodio svoje prijatelje ovde. ali je takođe insistirao na kolaboraciji i kooperaciji.Barbizon School’’. le depotoir’’(the dump-ostava). Degas je bio uposlen u Ecde des BeauxArts ali je njaviše vežbao kod Delacroix-ovog rivala. skulptura. Salon je postao ogromno tržište: 1859 tamo je bilo skoro 4. pejzažisti Morisot. Liberalizacija je bila postepena. što je ujedno bio i poslednji put. ali su studije bile upućene i napredovale su. predstavljajući oko 17. veoma konzervativnog JeanAvguste-Dominique Ingres (1780-1867). Takođe je postojala grupa ctrača koju je godinama vodio model umetnika zvan Sissie(ime je nepoznato) čiji je studio. Fotografija salona iz 1861 pokazuje način na koji su rqadovi . Courbet se složio. Universal Exposition iz 1855. Kao i tokom ranijih dolazaka u Pariz.. Kao rezultet toga. a koji je bio sagrađen u blizini Champs-Elysees zbog tvz.000 slika. prethodno kraljevska palata dugo posvećena vizuelni umetnicima i nadasve najshvaćeniji muzej na svetu. na iznenađenje. Renoir. Takođe. Pissarro i Sisley su povremeno bili primani tokom 1860ih i. Na primer. njihove slike su bile slabo prikazivane u poslednjim sobama koje su bile poznate kao .Salon des Refuses’’. Monet je isključivo gledao pejzaže. Duboko kozervativni slikar. Njegov prijatelj. nije se prijavljivao ponovo sve do 1880. dobio je negativan odgovor za obe svoje prijave 1870. Učlanjenje se obavljalo putem glasanja žirija koji su sačinjavali razni državni zvaničnici i umetnici koji su imali veze sa Ecde des Beaux-Arts. Gleyre bio je ni manje ni više nego popustljiv učitelj.000 umetnika. crteža i fotografija. bio je često mesto za sastanke tokom 1860ih. a ne na tradicionalnom odnosu profesor-student.. uključujući i mlade impresioniste izlagali u sopstvenim studijima ili u studijima svojih prijatelja nastavljajući se peticijom. gde su radili od 1862 do 1803. ne bi trebalo da iznenađuje i to da je većina impresionalista imala barem nešto prihvaćeno u Salonu tokom 1860ih. pod nazivom Palais de I’Industrie. a koje je služba odgovarala povremeno. Takođe su imali i mnogo odbijeniva i zanemarili su nepredviđene ishode.

Uprkos Fould-ovim naporima. ohrabrivao je umetnike da zanemare ukus javnosti i da ostanu verni . a publika je brojala desetine hiljada posetilaca za razliku od samo nekoliko stotina posetilaca na nekim drugim mestima. je dobio Adolphe Yvon (1817-93). Radovi dobitnika nagrada bili su objavljeni za Musee du Luxembourg. Delacroix i slikari Barbizon-a Daubigny. Prema akademskoj hijerarhiji žanrova. Odlučan moderni predmet bio je prikazan nepoholebljivim zvanični sredstvima-jake bije. religiozne i žamorske slike. Impresionisti su odgovorili na ovakav potez oživljavajući raniju ideju o održavanju izložbi samostalno kako bi promovisali svoj rad. Prve nagrade su dobili Paul Bandery (1828-86). Žalba Achille Fould-a. Da je ozbiljno shvaćen 1857 nagoveštava i očajanje zvanične politike umetnosti.velikoj armiji pejzažista’’ koji marširaju Francuskom. vladine izložbe su ni manje ni više imale neizbežan efekat. te godine. predmet koji je imao ljudski sadržaj. Jednostavno poređenje može poslužiti kao primer.’’ Fould je poklonio nagrade istorisjkih slikara da bi obuzdao širenje. uprkos sporadičnim odbijanjima nagovestava značajnu razliku. kao što su slike Carot-a.he činilo se preuzimao vođstvo u odnosu na brojne istorijske. koji je bio posvečen modernoj francuskoj umetnosti. Godine 1859. Komični crtanki filmovi Jules Renard Draner-a (1833-c. spremne da nagradi tredicionalnu veštinu zanemarujući originalnost. Kao što je Baudelarie samtrao. Castagnary je 1866 dao zamerki .. Gustave Caillebotte-Paris Street: A Rainz Day 1877(Pariska ulica: Kišni dan) jeste primer relativno oblikovan po impresionalističkim standardima. Ali nasuprot. Pre-eminencija Courbet-a u javnosti i povremeno pojavljivanje Manet-a u Slonu 1865. ali da u isto vreme iz toga dobiju i sanmostalnost.bili okačeni jedan do drugog. prva izložba impresionalista iz 1874 bila je planirana u cilju konstantnih napora umetnika da nadoknade neprijatnosti koje su doživeli unutar zvanične strukture umetnosti. Pejzaž-naturalistički žsnr.. Ipak. smatran je superiornim. Čak i radovi koji su prikazivali neku naprednu tehnočku ideju. valoviti pokreti četkom ili hrabre strukture. Stoga. jeste dokaz da se državno velelepno zdanje obrušavalo.. Bouguerean je špostao neka vrsta heroja među kolekcionarima i istoričarima revizionistima.procenjenim oblastima. savremenost se ogledala u načinu.novoj školi realizma(sa njenom) imitacijom najmanje poetičnih i ocenjenih aspekata prirode. Medalju časti.. Kao što povremeno prihvatanje preobraženih impresionalista i Salon i pokazuje.velikih umetnika’’. Jean . Posle pada Drugog carstva 1870 i Komune 1871. budili su trajnost i nostalgijum kao njegov nežni i poetični Souvenir of Mortefontaine iz 1864. da bi bio pogodan za Louvre). (Umetnik je morao da bude mrtav 10 god. po mogućnosti istorijski. čije su vojne snage služile propagandi Drugog carsva. U današnjem domenu kiča. mnogi su već naslutili krizu. a ne datumu. ponekad i 4 registra od krajnjeg donjeg nivoa pa do samog vrha tavanice. Isidore Pils(1813/15-75) i Adolphe-William Bouguerean(182519059.sredstva koja pokazuju vizuelnu savremenost kao ličnu i samo svesnu. Dozvoljena umetnost nikako nije bila jednolično akademska niti je bila na umoru. Third Republic’’ počela je da se udaljava od umetničkih reformi Napoleona III. Prouzrokoval esu publicitet i debate. zvanično potvrđena tj. Ipak.. Louis-Napoleon-ovog ministra. stidljiva i duboko konzervativna . Jean-Francois Millet(1814’75) i Etienne-Pierre-Theodore Roussean(1812-67) su svi bili predstavljeni u Salonu među većinom pejzaža. a ne . ali takođe i pokrete.. samo nekolicina su bili slikari moderne umetnosti.1900) pokazuju kako su blistavi bili radovi impresionista tadašnjoj publici. U Salon 1857.

. i da proektujem njihov odraz na ostale umove. Otudm ne postoji mogućnost da se impresinalističko slikarstvo zameni za tradicionalne radove zvanično odobrenih savremenika pa čak i tokom kasnih 1870ih kada su neke slike iz Salona počele da gube gube svoj značaj.. Njihovi sledbenici su u stvari dali osnov za umetnost daleko pristupačniju Baudelair-ovoj odbrani ličnog izraza. .. npr. Čak što više takav uticaj je bio strogo tehnički.’’ formulom koja je prilično adekvatna za impresionalizam.. .kažu. propust umetnosti.prikaz prirode viđen temperamentom.pozitivisti’’.Salon 1859’’ protestovao je: .. Kada je Zola definisao sliku kao . Philippe du Roule.nauke’’ (pogotovo iz dela Taine-a) da su sve forme ljudske percepcije bile biološki isprekidane tragovima koji predstavljaju individualnu ličnost. U svom članku .’’ Ali Baudelair-ov koncept pozitivizma bio je neprihvatljivo pojednostavljen. Zazirao je od realizma i onoga što je smatrao pokornim i mehaničkim reprodukcijama. posmatrač je zatečen svežinom svetlosti i kompozicijskom hrabrošću Caillebotte-a. oslanjao se na shvatanje kaoje je dobijeno iz skorašnje ... za koju je mstrao da je bila potvrda umetničke i moralne vrednosti. Baunelair je promovisao umetnost koja je proizlazila iz mašte.. zola je zasigurno imao na umu Baudelair-ov napad na pozitivizam kao prokletstvo tj. u poređenju sa fotofrafskim literalizmom Bernada koji je već passe.Berand-ovom kasnijem Sunday near the Church of St. kao na primer loše oslikan pejzaž Haymaking-Jules Basien-Lepage(1848-84)-Pozdravljajući pravac kojim je francuska kultura išla prema nauci. fotografija.Želim da stvarima dam sjaj svojim umom.

Oslanjajući se na Courbet-ovo insistiranje da umetnici predstavljaju svoju epohu kao i Bandelair-ovo slavljenje modernog života.. okruženja pre nego istorijske ili književne heroje koje su ambiciozni slikari pre njega koristili. Manet je preuzimao gigure iz njegovog sveta tj. oni ipak pružaju preliminarnu formu osnovnoj impresionalističkoj piktoralnoj kmbinaciji-naturalne predstave modernog života kroz vedljive veštine. sofistikovanog Parižanina čiji skandalozni izazovi tradicije daju osnov modernoj umetnosti i avangardnom konceptu umetnika. Tokom 1870-ih ostao je centralna figura. Ova ličnost je njegovoj umetnosti bila podejnako važna koliko i sam predmet tj.. Njegov stav je bio bliži onom koji karakteriše prosvetljenog amatera nego onom koji imaju profesionalci. Caillebotte je uključio Manet-a sa onima(Degas. njegov rad bi usmerio grupne trendove ka kolorističkoj neposrednosti i ubedljivom umetničkom stavu. Godine 1877. Sisley i Renoir) koje je pozvao u svoj dom da organizuju godišnju izložbu. slikao je na opušten. Do kraja decenije. Ipak. smosvesnosti i ironiji koja je verirala od prosto zbinjijuće do šokantne pružila je novi uzor ozbiljnim umetnicima. Čak što više. Manet-ova javna reputacija-zasnovana na individualizmu. Pissaro.Manet je stekao besprekorne manire i samopouzdanje. bio je priznati vođa grupe ranijih godina kada je bila poznata pod nazivom .the Batigndks School’’. nije mu bilo potrebno popularno odobrenje za njegove slike. otvoren način-nije čekao da mu se cčetkice osuše pre nego što bi koristio neku drugu boju-tehnikom koja je vređala akademska očekivanja lineranog dizajna i uglađenu stručnost. centralnu Evropu i Italiju.. Obrazovao se u nezavisnom ateljeu Thomas Conture-a. tema. smatrajući da je Salon mesto gde bi publika trebala da se sučeljava. Kao što smo već videli u Poglavlju I.the Louvre’’(Luvr) i rano je putovao u Holandiju. majka mu je bila kćerka diplomate.Edvard Manet i impresionisti’’. naročito tokom prve decenije njegove karijere Manet je bio veoma okupiran treadicijom kao što je i normalno za čoveka njegovog porekla. Čak što više. iako se možda nadao javnom uspehu. Monet.The Artist as Subject Umetnik kao predmet The Paris of Edouard Manet Pariz Eduarda Manea 2 Nijedna diskusija o impresionizmu ne može početi bez Edouard Manet-a. Njegov stav je . momšalantan ukus i ironičnu izdržljivost. Manet je insistirao na tome da se priključi.. kao što se videlo iz eseja iz 1876 pod nazivom . Zahvaljujući njegovoj stabilnoj društvenoj poziciji.Edvard Manet and the Impressionist’’-. Osećao je slobodu da istražuje poslednje ideje i da eksperimentiše. Iako su njegovi ambiciozni radovi iz 1860-ih više vezani za prošlost i nedostatak sponatnosti koji često dovodimo u vezu sa impresionizmom. često je posećivao . Rođen sa komfortom i statusom-njegov otac je bio sudija Imperijalne administracije. delo njegovog prijatelja pisca Stephane Mallarme.

uličnog filozofa’’. imao je društvene i književne asocijacije. Od samopg početka. Jevrej koji se odnosi na temu Lutajućeg Jevreja(poslednji autsajder.. veka.The Indiferent One’’-. jeftin i toliko otrovan da je bio zabranjen ranih 1900-ih.izvuče ogorčenost i prgli lenjost/onih starijih zgnanika koji umiru u tišini.veka. bio je prvi susret Manet-a sa zvaničnim prezirom. Postoji važan preokret između dve Manet-ove slike na kojima je radio uporedno i koji je zajedno objavio 1863. većanjima žirija.. Međutim. koji svedpči o propasti Gervaise Maquart u piće.. . Njegova pesma .. majci budućeg kurtizana Nana. Mnogo toga je učinjeno od .The old Musician’’ uključuje i Manet-ovog pijanca apsinta. skitnice iz Monetovog kmšiluka.. bio je naročito štedljiv napitak.the Absinthe Drinker’’ bavio se važnim družtvenim i književnim pitanjima kroz predmet koji je smatran degradirajućim u najvećoj meri.’’ Stoga Manet-ov predmet... likovaq koji se pre pojavljuju u ilustrovanim dnevnicima nego u tvz. portreisan u romanu Eugene Sue-a serijalizovanog 1844-5 i odjeknute su nekim od Courbet-ovih slika).Manet je bio yaokupljen svojom pozicijom kada je reč o kulturi i društvu tog vremena. Manet je oslikao nekoliko slika zabavljača. od kojih je jedna. a ostali su iz magazina vagabunda ili su zasnovani na reprodukciji francuske i španske realistične umetnosti.The Old Musician’’. Dva dečaka su možda iz Bartolome Esteban Murillo(1617/18-82) ili Watteau.Ravnodušni’’. Visokoj umetnosti. ili pak u Manet-ovom ličnom društvu..The Old Musician’’ je poput kataloga tipova iz boemskog sveta. Kao umetnik koji je novajlija. delo Jean. Pre . Apsint.itražavao želju da je kroz pozitivnu kritiku stavi u prvi plan. Colardet je bio tip čoveka kog je baundelaire slavio kao . Alkoholizam je bio ozbiljan problem u Parizu tokom 19. To su . ali objavljeno da bi se odgovorila na poznatu sliku iz 18. Obe oslikavaju brojne figure u horizontalnom formatu.. To je takođe tema Zolinog poznatog romana L’Assommoir (1877). . Pusti pejzaž u kom su smeštene figure mogao bi biti sve što je ostalo od demoliranog sirotinjskog kvarta iza železničke stanice .Antoine Wattean-a (1684-1721) .. ulični zabavljač zasnovan na ciganinu Jean Lagerene-u koji je živeo u oblasti Batignolles-a.The Old Musician-Stari muzičar’’ i . neobično oslikanog i tematski neukusnog dela koje pak Delacroix branio na savetovanjima tj.The Old Musician’’.. Ideja i lik skitnice. Njegov najraniji poduhvat o velikoj skali . Kombinacija ovih faktoramoderan život i dijalog sa prošlošću-definisla je ranu seriju izbora i projekata koji bi promenili istoriju umetnosti za sva vremena. Njegova prva posebna sklonost za repertoarom realiste o lošem životu bio je način da izazove konzervativna shvatanja o tome šta je bilo pogodno i dostojno umetnosti. u kooperativnoj galeriji trgovca umetničkih dela i gravera Louis Martinet(1810-94).. naročito među prirpadnicima raničke klase. Music in the Tuileries Gardens-Muzika u vrtovima Tuileries’’. Odbijenica žirija Salona iz 1859. prividno žanrovska figura. Monet . bilo je zasnovano na liku Colardet-a. dobijen od biljke pelina. kome su teškoće i frustracije modernog života poznate.The Ragpicker’s Wine’’ iz Les Fleurs du mal govori o sposobnosti alkohola da .the Saint-Lazare’’. i stoga. kao evokacija premestanja koje je prouzrokovalo renoviranje za vreme Haussmann-a... koja je bila mesto urbane ekspanzije i nove građenje u blizini zgrade u kojoj se nalazilo Manet-ov stan.

umesto izdvajanja iz direktnog posmatranja figure iz . autor i kritičar romantizma. Mlađe od dve žene koje su smeštene u prvi plan je Madame Žlejosne koja je bila udata za komandata u čijoj je kući Manet upoznao Baudelaire-a i novoformiranog slikara Bazillea. Sa Taylor-ove desne strane nalazi se Theophile Gantier. Manet počinje sa sobom. pored je još jedan prijatelj. U predgovoru njegovog romana Madmoiselle de Maupin (1836). Iza njih su priznati pisci i kritičari (Jules Champflenry i Aurelien-Scholl)..ovom učiteljicom klavira i budućom ženom.Tannhäuser’’.Music in the Tuileries Gardens’’. Za . koji se nalazi nosi naočare i ima brkove između Maneovog brata Eugene (okrenut na levo) i slikara Charles Monignot-a(1825-1900) koji skida šešir. čija su široka shvatanja često pružale mladim umettnicima njihovo prvo izlaganje u javnosti. Starija žena u prvom planu je bila žena Jacques Offenbach-a. tvrdeći da je suštinska svrha umetnosti njena kreacija estetskog . sa monoklom i štapom... kao i njih. Čak što više. kompozitora i opere Tales of Hoffmann(1881) i muzike u plesnoj dvorani. Možda je još uvek samatrao da ga je njegov izbor karijere. i Suzanne Leenhoff. slikar životinja i žanrovskih scena. nalazi se njegov prijatelj aristokrata i drugar iz ateljea Albert.The Old Musician’’ su sakupljene iz mnoštvo izvora i postavljene u studiju kao moderni naslednici prošle umetnosti. i kao čto znamo. koji se pojavljuje kao visoka.je možda saosećao sa takvim osobama. član ove post-Courbet-ove realistične grupe. koji je takođe budio mirne živote i bio nagrađen za litografske ilustracije Richard Wagner-ovog ..umetnost zarad umetnosti’’. Neizbežan rezultet jeste nejasnost i psihološko distanciranje-znaci konflikta(poznatih i našem društvu) između nostalgije za nesputanu boemskim načinom života sa Bandelair-ovom senzibilnošću i realnosti siromaštva i brutalnih promena. braata figura sa sivim šeširom. odnosno. Podjednako važno jeste i to što je Gautier bio zagovornik teorije . Serije portreta (s leva na desno) pruža nam uvod u njegov svet. uključujući i njegovu porodicu. opere koja je nedavno šokirala Pariz. i koji je pridobio špansku umetnost za državne kolekcije. Ipak njegovo prisustvo je takođe bilo mešanje. Pored je Henri Fantin-Latour koji uje okrenut ka nama. Moramo se zapitati da li takve kontradikcije dovele Manet-a do ovoga što bi za njega bila autentičnija forma Realizma. sa sivom bradom i crvenim šeširom. Manet-ova popularistička solidarnost je opvrgnuta samosvesnim umetničkim znanjem i ciljevima kao i vezom između njegove klase i moćnika iza dislokacije njegovih uloga. Pored Manet-a. Menat. Francuz uprkos britanskom prezimenu. na Baudelair-ovo veliko zadovoljstvo. Najvažnija grupa se nalazi pored velikog drveta iznad Madame Lejsone. nagoveštavajuči demografske prelaze na mestima koja su napredovala nakon što su ih umetnici otkrili. njegov portreista. bradati pesnik i kritičar Zacharie Astruc. zajedno sa Menat-ovim nedavno preminulim ocem. U grupi gde su njih trojica zaokupljeni razgovorom sa leve strane Fantin-Latour-a. koji je imao veze sa ranim realizmom kao urednik ilustrovanih putovanja kroz Španiju i Frnacusku. levo . englesko plemstvo i prijatelji. on aje opovrgnuo teorije o društvenoj koristi umetnosti koju su predstavili utopijski romantičari. comte de Balleroy (182873). on je okupio umetnike buržuazije i književnu inteligenciju Pariza 1860. kao ujedno i deo sveta a ipak kao objektivno distanciranog posmatrača. pola unutar a pola van slike-rani primer samopozicioniranja umetnika kao marginalnog flaneur-a. učinio marginalnim i boemskim. nalazi se Baron Taylor.

uvek stavljao svoje poreklo i lojalnost u javnosti. Njegovo oštovanje stvarnosti nije tako veliko da potčinjava znake umetničke individualnosti do prikazivanja detalja.metod izražava prolazan pogled na utajućeg dandija. sličan onom koji je Bandelaire prirpisao Caustanlin Guys-u. Širenje ležernosti ka urbanoj srednjoj klasi i sve veća sloboda.the Paiter of Modern Life-Slikar modernog života’’. Lepota ne može da postoji ako je vezana za osnovne ljudske interese jer je trebalo da bude njihov protivotrov. bil aje proširena i transformisana od strane Baundelaire-a. stalnim upućivanjem na svoj rodni grad Orans u franche-Courte-u. Dve slike iz perioda 1862-3.flaneur’’ društvo koje je Baudelaire izdizao. Takođe.veka.flaneur-a’’) žene za koju je većina smatrala da je prostitutka koja je lenčarila sa mladima koji su obučeni kao studenti ili umetnički boemi. a koje je ujedno bilo i Manetovo lično društvo. uglavnom na isti način koji je Courbet.na odmoru koji se .. iako on istančano hvata suštinu posmatrane forme. avangardnim uništavanjem tradicije. jer nagost podrazumeva idelaizaciju.. predstavljeno javnim kupanjem jesu znaci raspoznavanja srednjeg 19.Olympia’’.Kupanje’’(Manet je promenio naziv radi svog programa 1867) i aludirala je na sve veći trend letnjih odlazaka duž obale reke Seine na mesta nedaleko od Pariza.Le Dejeuner sur l’herbe’’ je originalno nazvana . Deca koja se graju u prvom planu su oslikana sckiciranjemnačin koji odgovara Gaes-ovom stilu pretočenom u ulja. koju je otkrio Courbet.. .. urbani Manet nalik na Baudelaire-a se pozabavio i temam i stilom koji bi definisao matični impresionalizam. Svojom slikom.. Očigledno da predstavlja . Manet se držao primarno moralnih i estetskih kontroverzi pri vežbanju svoje umetničke slobode. Manet je svakako objavljivao društveni položaj i umetničke stavove. (Victorine-in lezbijanizam i zaostale umetničke ambicije su nedavno otkrivene.Le Dejeuner sur l’herbe’’ i . tada potpuno nepoznate).. Manet je otišao mnogo dalje sa . osim kod nekolicine ličnih pristalica. potpuno gola. lenčari sa dvojicom(dečaka). Savremenost i izraz samosvesnosti bili su nerazdvojivi. jer je njegovo ime dovedeno u vezu sa radikalnim.ova slika predstavlja ideje Baudelaire’ovog nedavno završnog . proutrokovale su veliko komešanje i svakako su podstakle njegovu slavu. Ne samo da ovaj. illustratoruprotagonisti njegovog eseja.Le Dejeuner sur l’herbe’’. No obe slike Manet-ov studijski model Victorine Meuret bila je prikazana bez odeće-gola pre nego naga.i u kombinovanju sa slobodnim baratanjem bojom koje je već razvio slike su izazvale bes i gađenje. Ova teorija. odnosi se i na precizan ali brz ekonomski stil odekvatan modernoj viziji. I jedno i drugo svedoče i svetu iz kog se impresionizam širio obuhvataju ideje koje su ga oživele. . Posmatrač je automatski suočen sa fiksiranim pogledom(nasuprot diskretnim pogledu. on takođe ekspeditivnoo ummira njegov predmet tako da zadržava smisao slikareve bravure i superiornosti nad predmetom njegovog upornog posmatranja..Latour-a... Uzimajući svoj sopstveni svet za predmet slikanja..The Bath’’-. Baudelaire je bio Manet-ov dugogodišnji prijatelj i verovatno najveći samo stalni intelektualni izvor tokom ranih i srednjih 1860-ih.izraza. .. Jedan besni kritičar je rekao: . delom koje podjednako i ismeva i oslikava nove običaje. naročito za žene. Kupanjem i scene na klupama pored reka već su bile predmet popularnih umetnika.. Još jedna strategija samopromovisanja koju je Monet preuzeo od Courbet-a bila je namerno provociranje-iako za razliku od javno-političkog Courbet-a.Obična kurva. Koji stoji u profilu između Gautier-a i Faulin. Svakako.

.33). koji udaljava njegovu kompoziciju od direktnijeg. Naravno. dok Olympia leži na krevetu a društvo joj pravi crna mačka koja se nalazi na ivici kreveta. Činilo se kao da za Manet-a reprezentacija današnjice mora biti udar protiv slepo poštovane tradicije.Olympia’’. u Salonu 1865.svakako su aludirali na inspiritivan efekat prirode na umetnost. na kojoj je on insistiraom između posmatrača i viktorijanskog pogleda vezivalo je sliku za svet tadašnjice. Žena je kod Giorgione-a u funkciji večne muze-jedna svira flautu. Manet je . koja ijedno i prekriva i skreće pažnju na udobnost i prodaju. Vekovi doživljavanja umetnosti pripremili su Manet-ovu publiku da razume slike kao ekvivalente književnim radovima. Bilo je očigledno na osnovu njenog umišljenog imena (sa pismenim izvedenicama te vrste pogođenim . Efekat je bio još šokantniji nego 1863. Mnogi drugi su prepoznali aluziju na poznatu sliku koja se nalazi u Louvre-u.).Postoral Sympathy’’ autora Giorgione-a(c.1510..’’ Uistinu.32) nakon izgubljene Raphaelove(1483-1520) skice. Ali ovde je Manet-ovo . žiri u slaonu je odbio . opet je pozirala Victoriane.ovog sveta. Sluškinja koja je Afrikanka(Francuska je imala kolonije u zapadnoj Africi i zapadnoj Indiji) donosi joj cveće od jednog oboćžavaoca. (Uz sav propratni materijal. Manet-ova . Stvarajući ovu nelagodnu situaciju slikar je nesumnjivo potegao pitanje nemarastavljajući sebe u prvi plan kao osobu koju treba izeti u obzir. Mada. Ovo je još jedan samosvesni napor. Posmatrač je ovde bez objašnjeja vraćen da odreaguje na modelovu golotinju.the Dejeuner’’.rđavo ponašaju da bi dikazali da su muškarci.. . Manet je pak odbijao bilo koji narativni ili simbolički kliše te vrste. Veza.the Concert Champetre’’ ili .. Zahvaljujući leberalizaciji određenih pravila. Njegov auporna naredba performansa je potvrđena gestom figure bazirane na likovima Manet-ove braće usmeravajući naš pogled ka ženi.31. druga zaranja u nepresušni izvor-i sa pejzažem koji su Venet-ovi uetnici veoma poštovali. postižući za svoju generaciju sličan vid liberalizacije(oslobađanja) od istrošenih formi. Parodiranjem i ismejavanjem tradicionalne umetnosti. Mada. konceptu koji su umetnici nemilosrdno izazivali. Oni proizilaze prvenstveno iz nedostatka kontakta između Giorgione-ovih figura i posmatrača. stoga..a li je zato prikazan u .. minimalne odeće-zadržala je papuče na nogama.cocottes’’). ruralnotg Courbet.’’ Manet-ova slika je privukla više pažnje od bilo koje druge. pogotovo kada je reč o najsmelijim mladim slikarima iz tog vremena. i dokazom njene garderobe na zemlji koja govori da se ona skinula da bi pozirala. ali i izazov registovan takođe i ironijom koja utiše na uporni realizam. njena hzaljina i šešir od slame čine divan miran život. Naet je skrenuo pažnju na ogroman jaz između stvarnosti i konvencije-i na sebe kao aktera tog izlaganja.1477-c. pri tome čuvajući fikciju sveta u kom bukvalnaa ili simbolična značenja mogu da objasne anomalično stavljanje nagih i obučenih figura jednu iz drugu. bila je gola žena čiji je identitet kao prostitutke ovog puta bio poznat. Nekoliko Manet-ovih savremenika je znalo da je kompozicija bila zasnovana na delu gravure Marcantonio Raimondi-a(c.modernizovanje’’ klasičnog prptptipa obavljeno sa ironijom interne šale.1480-posle1527.the Salon des Refuses.i poziciju ruke.. stavovi i izrazi su toliko neobični i tajanstveni da je slika izgledala kao preuveličana studentska zlobna šala. rame uz rame sa radom matičnih umetnika. mogao je da vrši neposredno posle Dejeuner-a. razlike su značajne od površne sličnosti nagih i obučenih parova u prirodi. lila ogrlicu i narukvicu.

Početkom 19. Ali..Olympia’’-u kao podjednako i metaforički autoportret ali i Manet-ov alter ego. cocottes.ova između umetnosti i prostitucije na . Pariz je naročito bio poznat i cenjen od strane brojnih muških .. grisettes. Ovo prvo delo je imalo lik koji se zvao Olympe i pretvoreno je u nezaboravnu operu .maison closes’’..... simbol slobode-moglo bi se reći i samoposedovanje. Kada se migracija žene radničke klase iz provincije u Parizu povećala 1830-ih.. Među institucijama višeg staleža.Evening’’(.habitues’’ zbog velikog izbora dostupnih mladih žena koje su bile poznate po različitim imenima-filles.Germinie Lacerteux’’ braće Goncourt.izazovni predmet modernog života pretočio u tradicionalni modul.. primećujemo da je Champfleury nedavno napisao knjigu koja svedoči o mačijem promiskuitetu.000 žena starosti od 15-49 god.. Prostitutke su postale važan predmet književnosti.Venus of Urbino’’ koja predstavlja gospođu vojvode Urbina..991 registrovanu prostitutku.Olympia’’-e bila Baudelaire. . umetnik mora kao i prostitutka da egzibicionistički pridobije svoju klijentelu večtinom. Pastel Edgar Degas-a-. od Alexandre Dumas fils’s la Dame aux Camelias(1852) do .veče’’) prikazuje prostitutke koje se štipaju na terasi dobro osvetljenog bulevara. shodno shvatanju koje je potvrđeno nedavnim otkrićem da je narukvica koju ona nosi pripadala Manet-ovoj majci i da se u njoj nalazi uvojak Manet-ove kose. pokušala da problem reguliše sistemom zvaničnih bordela poznatih kao .Olympia’’ bila besramna primedba poznatoj Titian-ovoj(c.simbolom vernosti. možda je najznačajnija književna veza suštinske. Poznat kao mesto za plovidbu na Seine-i pored Pariza.Women on a Cafe Terrace. lorettes-jer su postojali različiti nivoi na društvenoj lestvici od uličara pa do kurtizana. veka vlada je prepoznala neizbežnost ove prakse i zarad opšteg zdravlja.The Painter of Modern Life’’.Argenteuil’’ prikazuje čamdžiju koji čeka ženu koja treba da odluči da li će poći sa njim da se provozaju čamcem. od kojih je većina bila sagrađena u cilju ulepšavanja Pariza koji je vlada podržala. kurtizani ili uobičajne avanture.Manet ju je načinio hladnom i dominantnom.La Traviata(1853)Traviata’’ Giuseppe Verdi’ja. Muškarci su ih mogli svresti na različitim zabavnim ili rekreativnim mestima dešavanja. ili odprilike 45 od svakoh 10. Ne možemo znati da li je i ova dama takva. čineći je toplo poniznom i po ugledu na klasni status kakav je imao i sam Titian. Pariz je imao 3..zamenio Venus-inim psetencetom.Žene na terasi kafea. koju je Manet kopirao dva puta na putu do Firence. jer je . i broj odobrenih kuća se samnjio više od 250 tokom 1840. Umesto da kurtizanu maskira kao boginju.. Meant je mačku.. Godine 1878. i obližnja Folies’Bergere kao i mnogi drugi jeftini francuski restorani. Kada se ponovo psvrnemo na Olimpijinu mačku. koje jsu slikari takođe posećivali bili su i Cafe des Ambassadeurs na Champ-Ehzsees. nelegalna prostitucija se povećala. opet. U Francuskoj je prostitucija bio stari i veoma čest ako ne i poštovan zanat. Nije tako neubedljivo moguće shvatiti . Ali činjenica da joj je muškarac preišao sugeriše ono štp bismo mogli da očekujemo na ovakvom mestu. Baudelaire-ova teorija je podrazumevala da. shodno tome da je umetnost vid komunikacije koja zahteva publiku. Manet je za nju napravio litografski javni poster. Nešto manuje komercijalni Manet-ov . Argenteuil je bio mesto gde su se slobodne žene mogle olako sresti. do nekih 70 tokom 1880. a pritom nisu uzeti u obzir samostalni.1487-1576) slici . karieristkinjom blještave pojave.

Rođenje Venere’’ Alexandre Cabanel-a koje je izloženo 1863..e’’. Courbet je čak smestio mačku u prvi plan svoh kontraverznog . Bez obzira na konvencije ili moralisanje: ne moogu dovoljno puta da ponovim da moramo zanemariti 1000 stvari da bismo mogli da opobramo ovaj talenat. Uznemiren onim što je smatrao javnim neprikladnim omalovažavanjem Manet-a. očigledno je da Manet-ova demitologizacija ženske nagosti predstavlja vrmenski podsednik moderne stvarnosti. mogli su virtuelno da osete bilo koju formu. U prvom poglavlju smo videli da je Zola smatrao da su pozitivizam i nauka predstavljali pravac napretka moderne francuske kulture. takodje je neosporno i to da je Manet-ovo interesovanje bilo pre sociološke i psihološke prirodne a ne erotske.baratanje’’ i gusti potezi skreću pažnju na površine.Olympia. . Sjaj i blistavost takvih površina.. Upravo zbog toga mu ne možemo suditi kao moralisti ili piscu.On ne traži ništa više do tačno i precizno preslikavanje. insistirajuću na onome što je smatrao naturalizmom. za njega ne postoji dramska kompozicija i cilj koji je sebi postavio ne postoji da bi predstavio neku ideju ili istorijski događaj. Ovde se njegov pristup Manetu direktno ..Tonovi mesa su prljavi.. stao je u odbranu umetnika. poput prozora prodavnice ribe. postala je prva konkretna. On se ophodi prema slikarstvu figura na isti način koa što čine u umetničkim školama sa mrtvom prirodom. i da ne kažu ništa o ženskom telu...The Studio of Painter’’-. U nekoliko članaka. uprkos mitološkom izgledu. već kao slikaru. iako je ovo delo dotaklo seksualno dopadljivije delo. .Olympia’’ se često poredi sa .. Ipak. Astruc-u i ostalim u Cafe Guerbois-u. Manet-ovo suvo .. Njen neustrašivi pogled insistira na tome da je fantazija muške dominacije ništa više od uobičajenog posla. On ne zna ni da peva ni da filozofira. neke sasvim slučajno. Monet-u. izjednačavajući nizak nivo moralnosti predmeta sa očiglednim nedostatkom veštine: . Njeno skoro tvrdo meso je u stvari opskrbljeno.. ako i uskostručna. a ne na celu figuru i dubinu.. Ona daje primer kanodofokacije ljudskih odnosa koje doživljavamo u modernom svetu(a čemu će biti reći kasniuje). On okuplja figure ispred sebe.Prisutno je skoro infantilno zanemarivanje osnovnih elemenata crtanja (i) slikarev stav jeste odraz neverovatne vulgarnosti...Slikarev atelje. kvare iluziju realnosti-otud i seksualna privlačnosti-podsećajući nas na tehničke procese koji su suština reprezentacije.’’ Koliko god da su kompleksne i samosvesne ideje koje su suština . Nikakva zavodljiva upotreba boje nije primetna. doprineo ilustraciji..Birth of Venus’’-. on se fokusirao na mmoć žene nad komercijalnom transakcijom... Akadmeski slikari su stvarali bogate prozračne efekte iz pomoć glazura-razblažena ulja su korišćena u tankom sloju i ostavljene su da se osuše nego što su dodati dodatni slojevi.. interpretacija impresionizma.’’ Vlada je morala da odreaguje! Preko svog prijatelja Cezanne-a.. nečastan model dovučen ko zna odakle?’’..Senke su naglašene potezima kreme za cipele.i sa nekoliko drugih umetnika.Umetnik ne slika ni priču niti osećanje. Bandelaire je običaje mačaka doveo u vezu sa umetnicima. koje liče na glatkoću finog nameštaja. Većina kritičara je napdala sliku nepoholebljivim gađenjem. Zolina jednostavna formulacija Manet-ovih ciljeva(za koje znamo da su kompleksni.’’ ili pak .Šta je ova odliska žutog stomaka. Zola je tvrdio da je namera umetnika bila da postepeno sagleda. i njegova jedina preokupacija je da ih prenese na platno onako kako ih vidi. Emile Zola se pridružio Manet-u. Degas-u. Izbegavajući temu zavođenja.

Iako je Zola tme slike. Zolin cilj je verovatno bio da skrene pažnju sa teme tj.dovodi u vezu sa njegovim verovanjem da ne naturalizam bio moderan. nego kao i estetsku formu koju su stvorili posebni umetnički talenti. oči su svedene na dve crne tačke... Tola je artikulisao šta je to što bi nove generacije umetnika videle u Manetovom radu. tako da prisustvo umetnika često baca u drugi plan prisustvo subjekta. Kao i Courbet-a. Naravno u tom smislu..oka’’ koje funkcioniše nemometano kao priroda.priroda viđena temperamentom’’-kombinacija objektivnog i subjektivnog. Pogledajte glavu devojke: usne su dve tačke roze linije. a n mehaničko kopiranje(kao da je to . bez mešanja naučnih konvencija. Svojim portretom . U raspravi o . pametno stavljanje jedno na drugo i druge metode.. Olympia predstavlja veliku svetlu tačku u odnosu na crnu pozadinu. on je direktno radio sa prirodom.. gde doživljavamo delo ne samo kao predstavljanje realnosti. postao modela Monet-ove slike prikazuje četkom.’’ Stoga. Sada pogledajte buket. Sada znam kako da izmišljam. Žako nešto uradm danas.Olympia’’. pitam se: dodiri žutog.. Manet-ova ličnost i izazivnaje prirode. to je zahvaljujući preciznoj interpretaciji i vernoj analizi. Manet je učinio sbe subjektom. Iqpk.sadržaj’’ umetnosti samog umetnika-njegova umetnička ličnost i sloboda izražena kroz jedinstven način gledanja na svet. svi umetnici su subjekti svojih radova budući da su tvorci. To i priznajemo kada često upućujemo na sliku osnovu teme.Portrait of Emile Zola-Portret Emila Zole’’. Sličan efekat je prisutan i kod akvareliste Constantin Guys-a. Zole je primetio da je Manet radio pomoću tački ili površina boje.Therese Racquin. Draž njegove koncepcije leži u opravdanju koje je ona pružila prateći intuiciju. Zole je smatrao da je Manet-ov metod slikanja zasnovan na posmatranju i opisu.’’ Zola je tvrdio da je Manet pre svega bio naturalista.. nalik na grmatičku strukturu rečenice gde subjekat vrši funkciju glagola. koji je postao i njegov doživotni prijatelj..i bolje od bilo koga. Citirao je umetnika kao što je rekao kvazi-naučnim jezikom da ne bi mogao ništa da uradi bez prirode: . Precoznost oka i jednostavnost ruke su stvorili ovo čudo: slikar je nastavio kao sama prirode. odnosno aktivnim agentom. Možemo reći da je stvorila . pre svih. učinili su ga vođom svoje generacije. Danas se Zoline teorije čine ograničenim zbog odbijanja da se ozbiljno pozabave preedmetom koji je bio podjednako šokantan koliko i Manet-ov stil. izbiliza. pa i izgled njegovih slika. Manet je odao poštovanje svome novom braniocu. ali je otišao mnogo dalje tako da možemo da osetimo njegovu želju da održi nadmoć.. Zola je stoga smatrao da je Manet-ov koloristički pristup sličan prirodi i oslobođen akadmeskih formula. predmeta tvdreći da je isti kao i svi ostali predmeti naturalističke škole-odbrana koja liči na onu kada je branio svoj roman . ocenjujći mladalačku pobunu logikom moderne filozofije... Manet pokazuje da je umetnička mašta. plavog i zelenog. koju je sveo na: . Smatrao je da se Manet savršeno uklapa u definiciju umetnosti. Svojom slikom je hteo da potvrdi važne aspekte Zoline analize.. procesom za koji je smatrao da podseća Baudelaire na Delacroix-a i Daumier-a i imitiranje same prirode: Dok leži na svojim belim čaršafima.Čak što više detalji su nestali. čistim materijama i širokim oblastima svetlosti... Ali ovo je naročito moderan vid interpretacije umetnosti čiji je Monet. Izgled Manet-ovih slika je povezano sa funkcionisanjem slikarevog .

Subjekte iz modernog života su tretirali tj.japanizma’’. prostitutka(umetnikov alter ego) blagonaklono gleda prema čoveku koji je metaforički postao ljubavnik koji je njoj(njemu) poslao buket. Aludirajući na članak koji je Zola napisao . odnosi se na nedavno otkriće japanskih slika do kog su došli slikarii Menat-ove generacije.. . Druge dve slike predstavljaju važne izvore na koje se Amnet pozivao kada je slikao u tom periodu. Iza stopala se nalazi četkica koja nastavlja njegovu dijagonalu.. a postoje i ostale senke. krucijalna za stvaranje onoga što je raealno. bele boje koja predstavlja kamašne je ustvari stavljena preko crvene.. Na prvi pogled ova forma liči na senku. oslikana parketna daščica Sumo rvača-delo Kuniaki II (1835-88).Olympia’’.Olympia’’. ali i da akcentuje glatkoću slike. Manet je onda omogućio potonjim umetnicima da ga uzmu zdravo za gotovo.. Manet-ove slike. Mnoge japanske fotografije kurtizana podpadaju u ovu kategoriju i verovatno su ohrabrile Manet-a da naslika ..The Fifer Baj’’tj. Na zidu iza kritičara se nalzi ram koji se sastoji iz tri slike. kao nma primer ispod cipela. koju je Courbet(zagovornik celokupne figure žene) poredio sa kartama za igru. I stilski i tematski.Pijanci’’(c. Jedna jeste gravirna španskog slikara Francisco Gaya-e)1746-1828) njegovog prethodnika Diego Valezquez-a (1599-1660).Bacchus’’. Nepogođena zahtevima renesansnog iluzionizma ili pak klasičnim prototipima. su često potvrđivale vezu sa stvarnim svetom sličnim pogledima i gestovima koji ostavljaju bez reči. Manet-ov portret njegovog branioca stoga sadrži brojne reference na samog sebe. koje indiciraju frontalni izvor svelosti. od kojih jedan nosi Manet-ovo ime. Druga slika.uopšte moguće). Ovi anti-iluzionistički efekti negiraju bilo koju interpretaciju koja se ne fokusira .. koji odgovara boemima koje je Monet naslikao na .koji se podrazumeva pod terminom impresionizam. Čak što više. Na slici kao što je . uključujući i ..The Old Misician’’. Njegovi napori su vodili direktno ka dualizmu-istine ka prirodi. francuske reči koja je postala deo umetničko-istorijske terminologije. glatkoće i stroge konture(pogotovo one koje su naglašavane prugama na pantalonama) jesu. pažljivi posmatrač če primetiti neka obeležja čija mešanja se iluzionističkim efektom slike naglašavaju stepen do kog je manet-ova koncepcija samoreferencijalna. ili .. Ovo delo. koju je Tola žestoko branio. takva dela su se zapadnim pogledom na svet činila oslobođenim stega tradicije koje su pritiskale Evropsko slikarstvo (zanemarujući to da su se Japanci zasigurno oslanjali na svoju spopstvenu tradiciju). Na mestu gde frulaševa leva nogavica preklapa njegove kamašne. Zola sadi za svojim stolom na kome su nagomilane knjige i pamfleti. kao i istine ka subjetktionom. obeežje onoga što se krije iza .ali nema ništa čije bi to senka bila. time su često preuzimane iz domena zabave i uzivanja. japanska dela su pružala mogućnost alternativne vizuelne kulture. Kao što je sličaj i sa rvačem. od kako je u upotrebi. izražajne boje. Umesto da dominira ovde.. koja nas podseća na Manet-ovo divljenje Španskom realizmu. gleda direktno van slike da bi ponudio posmatrača čašom vina.ime takođe ima svrhu slikarevog potpisa. od kojih jedna parafrazira Olimpiju.1629) izražava njen realistični efekat na posebno dramatičan način time što jedan od likova. oblikovali strogim linijama i bojama koje su delo umetničke ličnosti tvorca. . iako prave kamašne moraju da idu ispod pantalona.Dečak frulaš’’ vidimo da je Manet usvojio mnogo karakteristika japanske umetnosti.. Gradeći slučaj kreativnosti u umetnosti stvarnog.The Drunkards’’-. Frontalne pozicije.

Universal Exposition 1867’’. gde su umetnik i njegova žena često provodili leto. odnosno da potvrde njegovu dsistanciranost od prirode kao uslov našeg momentalnog doživljaja. a Berthe se udala za Maneto-ovog brata.The Balcony’’. Njegove boje i kompozcijska organozivanst su sada pružale intenzitet i prisutnost moderne vizuelne svesti. Iz brošure koja je pratila to izlaganje vidimo retku javnu izjavu koja sumira poziciju tog shvatanja. negodovao je . odnosno . Morsot i njime sestra su postale stalna pratnja Manet-a. delo Goya-e koje je Manet mogao da vidi u više verzija bilo u Parozu bilo na iti u Španiju. koju je Manet upoznao u Louvre-u preko Falin Latour-a 1868. Ipak. levo. pejzažista koji j izlagao u salonu ali je podržavao impresionizam. Primedba je bilo i umetničko istorijskeManet-ov dijalog sa umetnošću prošlosti i ironična-Maneto-ovi prijatelji su bili izuzetno ugledni za razliku od kurtizana i njihovih pratilja kod Goy-e. kritikujući konvencionalno učenje u školama. Sve više i više.pogotovokada je reč o kosi. iako je rođen pre njegovog braka sa Suzanne.. Njihov psihološki uticaj jeste u tome da objave i otkriju površnost umetničkog dela.. U senci. delo Katsushike Hokusai(1760-1849). Taj doživljaj je vođen estetskim i subjkektivnim principima. pogotovo Fanny-nih rukavica. Žaleći se da njegovi protivnici neće priznati ni jedne druge principe sem tredicionalnih jer su vaspitani da u njih veruju. kao na primer kod preklapanja repova i tela konja na slici . Manet je bio manje sposoban da sebe definiše smelim izazivanjem proošlosti. koja bi imala povećan uticaj izviđenjaa prepoznatljivo impresionističkih slika modernog života. propratnim materijalima. pored mnogih malih slika nastavio je da radi na vellikim prektima i da izlaže u Salonu.iskrenost’’ svojih radova koja j ebila usmerena samo na predstavljanje njegove lične impresije.. praćeni okvirom modernog života..balkon’’ delo koje je izložio u Salonu 1869 prikazuje grupu Parižana koji gledaju napolje iz stana. Manet je ideju dobio na moreuzu Moulogne-sur-Mer. (Njegovi dokazi pokazuju da je otac bio Manet stariji. Manet je naveo 53 dela u paviljonu koji je podigao u blitini izložbenog mesta gde je održana tvz.Horses’’-. jer Leona nikada nije priznao i on je nosio majčino devojačko prezime).. . su upravo ono što signalizira Manet-ovu izrazito modernu viziju. Njegove provokativna ironija pružila ke put suptilnijem sredstvima. odeći.. iako slika izgleda podjednako pariski i bila je izložena u njegovom ateljeu u Parizu. Ostali su prijatelji Manet-ove porodice: violinistkinja Fanny Claus stoji sa desne strane i drži suncobran.na status dela kao rezultat slikanja.. Insistirao je na ličnome postupu slikarstvu. Manet nikada nije napustio određene tradicionalne aspiracije. . njegov rad je pratio tedencije njegovih mlađih kolega kada je reč o predstavljanju njegovih prijatelja u domaćem i spoljnom okruženju. a sa leve strane je Antonine Guillemt. Takve vezuelne igre rečima možemo primetiti i kod japanskih printova. naterao je ljude da ozbiljno shvate njegovu posvećenost. pre nego naturalističkim. a rezultat njegovih brojnih napora. Slika je izražajna upravo zbog kombinacije napete formalnosti. Žena koja je u prviom planu je slikarka Berthe Morisot. nalazi se Leon Leenhoff-za kog se čak u jednom trenutku smatralo da je umetnikov sin. . Do kasnih 1860ih. Slika takođe pruža utočište pimedbi vezanoj za poznatu sliku . Takvi izrazi samosvesnosti i jake umetničke ličnosti.Majas on a Balcony’’.Konji’’. Eugena-a u decembru 1874.

najizuzetniji primer. lagodnog i opuštenog okruženja. od kojih je hipnotičko.Manet je načinio brojen kompozicije kod kojih psihološka udaljenost i dvosmislenost prevazilaze i ona obeležja . Na slici .Balkona’’. Monsieur i Madame Jules Guillemet.mali holandski majstori’’ i Rococo.In the Conservatory’’(. Ipak. Neprivlačni anegdotalizam i umiljate stilske reference tipa . Ment je znao da stavljenjem sve figure u jednu uz drugu naizbežno je postavčjanje pitanja njihovog odnosa.. psihiloško udaljavanje figura je zabrinjujuće. Uredno je pamćenje to da prema kriterijumima Salona. čak štp više prisutan je odrežen smisaao odvojenosti. svakako je nemoguće ne odgovoriti na emocionalnu krhkost likova kao aspekta Manet-ove teme.. Ipak. Manet je još uvek mudrovao sa tradicijama koje je hteo da spoji i transformiše. a na koje nije moguće odgovoriti: da li je ležernost neophodna kao kompenzacija za smrću i sispunjenost ili je pak suštinski uzrok? Na ovakva pitanja je moguće dati odgovor jedino putem teorija. Na jednom nivou ova strategija je odlika umetnika koji. opravdano možemo postaviti pitanje da li je psihološko stanje modela nalik na sanjarenja individualni njihovim druženjem. kao suprostavljanje unutrašnjem životu. Manet-ovo usmeravanje naše pažnje na vizuelne površine.Boating’’ nisu idnetifikovane. Putem ljubavi. Dela .Vožnja brodom’’) mu žene deluju podjednako sputan i besciljan kao i brod.Boating’’. od kog je anonimnost urbanog života dala podstrek estetskim gestovima i kurtizana. koju je najpre pružio marksistički sociolog Georg Simmel ranih 1900ih i koju je često uvodio.Vožnja brodom’’). ruđenje i lomljenje čvrste forme koja je naročito vidljiva na haljini žene koja je u prvom planu na delu . ne slika ni priču ni osečanje..Alferd Stevens (18361902) da bismo razmeli njegov purgativni efekat.Boating?? (. Likovi sa slike . Ipak je Manet popznavao do tad jako dobro. umetnosti ili stimulanata-ili možda samo putevima na selo-možemo pobeći od samoće i trivijalnosti svakodnevnog života.U konzervatoriji’’) imaju udela u onome što automatski prepoznajemo kao impresionizam zbog upadljivog naturalizma. koje slike i pružaju. cvetleće plavetnilo slike . Nešto kompleksnija teorija. Čak i u okviru konteksta takvih estetskih lepota. umetnosti urbanog života da la podstrek estetskim gestovima dandije i kurtizana. postignuto je izražajnim blještavim i zavodljivim odlomcima.Vožnja čamcem’’ i . Putem ljubavi. Njegov prijatelj Degas bo je majstor istraživanja suptilnih psiholoških interakcija izmedju sličnim grupama. tipični su za Monet-ove slike koju je Manet poznavao do tad jako dobro. Manet-ova slika postavlja pitanje koje se tiče veze u stvarnome životu između stuđenosti i istetike u modernoj kulturi. I ..Boating’’ i .. pa čak i otuđenja. brilijantne boje i laganih pokreta četkom. svedoči da stanovnik modernog grada pod kapitalizmom smatra svoju veru u novčane i ekonomske vrednosti pri čemu on bez .Tokom 1870-ih..Boating’’(. čija fela često izgledaju nevino i nedovrčeno.... Ipak za razliku od mnogih impresionista.. Vezano sa obe slike. gde je Monet izlagao ove teme bi bile dovedene u vezu sa žanrovskim slikarstvom i njegovim snažnim oslanjanjem na narqtivno. kako je Zola rekao. Na primer. Ipak Manet nije dao nikakve tragove msili njegovih likova na platnu.. ili pak dosadi.. koji su imali radnju u modernom delu Saint Honore.In the Conservatory’’ predstavlja Manet-ove prijatelje. možemo se osvrnuti ponovo na Bandelaire.. Manet-ove radove možemo uporediti samo sa delima savremenih umetnika kao što su Ernest Maissonnier(1815-91). Čak što više.

kompozicija je takođe kulminacija serije slika cafe-a i drugih scena urbanog uživanja 1870ih. širokim potezima četke i treptavim bojama. Naravno.. čiji je pult uteđen jednim od najzanimljivijih predstava mrtve prirode iz umetnosti 19. Pažljiv.A Masked Ball at the Opera’’(..At Bar at the Folies. kao što istoričar umetnosti Joanathan Crary je već iskazao. Susan. Na delu . Zbog svojih ne baš indetifikovanih predstava ljudi koji su navodno pripadali Manet-ovom krugu.A Bar at the Folies-Bergere’’. Šampanjac i flaše voćnih likera. moderni pogled je samoočuvan i neutralan pre nego društven i topao. jer je putovao u Argenteuil. neposredno posle neuriloških komplikacija gangrene koje se pogoršalo do njegove smrti 1883. Vizuelno i društveno iskustvo sukoegzistentni: Maeto-ova vizija obuhvata razdvajanje i emocionalnu rezervisanost.Šljiva’’ kao i brilijantno obojen i široko oslikan par koji pripada buržuaziji tj. na primer.. svodi se na prijateljstva i porodične odnose koji su veoma važni za impresionističku koherenciju i viziju sveta. predsavlja elitnu grupu u elegantnom okruženju.In the Conservatpry’’ i . maskarade-nesigurnost spoljašnjeg izgleda jeste važna tema.. izvanredno delo . ona podcenjuje ulogu umetnosti i ispunjavanju naših želja a u isto vreme ih i izražava.. Moderne urbaniozacije održavaju odnose bazirane primarno na novcu i opravdavanju njihove neustrastvene osude obzervativnim činjenicama i kvantitativnim merama.Maskembal u Operi’’)1873-4.gradskih stranaca’’.veka. Bliže delu . delo . Ako je Manet-ova umetnost obuhvatala nešto moderne svesti..protivotrov’’ Simmel. La Nouvelle’Athenes i CafeConcert de Reichshoffen..Boating’’ mogu biti . gde su ih čekali brodovi na iznajmljivanje. postoji pozitivan način da okarakterišemo mnoge od ovih likova-putem shvatanja autonimije ili samokontrole kojima je ozuđenost neizbežna suprotnost. susrećemo se sa konobaricom. aperitiv.The Plum’’-. Naslikao ju je 1881-2. Oslikani su. i sa baudelaire-ove i pozitivizmom. kao i estetsku prednost oslikanih protogonista koji su suštinski urbani.(. kako su ovde ove aktivnosti manje nevine-prodaja seksualnih usluga od strane maskiranih žena koje su voljne da je obezbede. bi ti moglo biti zato što je to i Manetova lična svest. Jasno je da se ova pesimistička teorija podudara.Music in the Tuileries Tgardens’’. Kao i ovo prethodno. onda.Muzika u Tuileries vrtovima’’). zajedno sa voćem. i ovo delo definiše druđtvenu klasu kroz kulturne aktivnosti..-ovoj otuđenosti. Prethodno biljke su bile unete u posebne sobe.korena i tradicije u poređenju sa njegovim precima. a čovek je obukao jedriličarsku odeću..U cafe-u’’.. na bitne načine. . ali.A Bar at the Folies-Bergere’’iako manje kompleksne jesu slike iz grupe i kojoj spada i žena bez pratnje koja puši tj. .At the Cafe. ova kompozicija se takođe osvrće i na . Bitno je nagovestiti i to da je okruženje obe slike veštačko. Međutim. Stoga otuđen komodifikacijom postojanja.Bergere’’. Stoga naše lično iskustvo Manet-ovih slikovnih izložbi raskošnih bija i materijalnog pretrivanja bogato oslikanih površina podudara se sa osvetljivošću koju su iskusili njegovi likovi u odabranom okruženju. Čak što više..... kao i on sam. kristalom i cvećem kao nespojivim nagoveštajem protraćenih zadovoljstava koja su ponuđena u većim institucijama radi zabavljanja bogatih i . Pariski društveni značaj Maneto-ove slike je možda najočigledniji na njegovom poslednjem velikom delu. slike koje sećaju na mnoge sate koje je Manet proveo na takvim mestima kao što su Cafe Guerbois. u potonjem. U svetu pariskih zabava. monumentalni izgled konstrukcije osvrće se na dela iz 1860ih. Prijatna iskustva modernog i idiličnog okruženja sa lsike .

Manet je često razmatrao umetnikovim postavljanjem stvarnosti.izvore’’ iz prošle umetnosti: mrtvi vojnik jednom pripisan Velazquez-u(sada Italijanska škola) bio je deo veoma poznate kolekcije. ogledalo reflektuje figure i predmete na pultu kao da posmatrač stoji osetno na desnoj strani.Mrtvi toreador’’ c. za koji je Manet verovatno znao.A Bar at the Folies-Bergere’’ predstavilo estetsku .. beziztažajnog stava i pogleda koji skoro da izbegava posmatračev.. Ipak. iako. ili slike cafe-a sa ogledalima-Caillebotte. za posmatrača koji je odgojan na temeljima romantičarskog . ona toliko snažno cewntrira kompoziciju da postoji jasan osećaj da bi posmatrač trebalo da bude tačno ispred nje. kao što je umetnikov kompozicijski kontrapunkt neimeničnih formi i ritmičkog ponavljanja. Tipičan primer dvomislenosti Manet-ove umetnosti.. koji ultimativno uključuje i samu sliku. a ne na jasno definisanim društvenim korenima... Samo iztakve pozicije možemo videti odraz konobaričinih leđa i mušterije koju služi (posmatrača?). uklapajući sa slike elemente dramatične i emocionalne primedbe koja. Sa Manetove skice. Manet mora da je gledao na ovaj isečak kao na verziju koja je i u kompozicijskom i psihološkom smislu i više nego zadovoljavajuće. koje je takođe i srž problema mnogih skorašnnjih teorija o slici(uključujući i predlog da i sama konobarica gleda u ogledalo. Iako konobarica ne gleda direktno u posmatrača.. skoro pa kao i uloga modela koji pozira umetniku. jeste ogledalo iza konobarice koje ujedno produbljuje ali i istanjuje prostor. Mnogi Manet-ovi savremenici su komentarisali to ogledalo. jer teško da nećemo primetiti da njegov odraz obuhvata veliko društvo i prkosi fizičkoj mogućnosti. usmerava nas u potpunosti na znake površnosti.Episode from a Ballfight’’-. nije sve onako kako čini.. pogotovo u ustanovama gde je pristup bio baziran na izgledu i novcu.. psihološki efekat optičke anomalije su dosledni Manet-ovom senzibilitetu. da tako kažemo. dostupna roba? Ili pak da li je Manet. Ono je upravo medij kroz koji vidimo prostrani kabare hol ispunjen svetlišću. Odvojeno oko. jer nas suprostavlja sa njenom jedinom ganutljivom i neozbežnom činjenicom-mirnoća. On je prkosio konvencionalnim očekivanjima.1864-5 je izdvojena iz veće slike pod nazivom . Nestalni odraz ovog prostora obuhvata i društvenu dvosmislenost svete slike. dimom. dela Goya-e. ali ipak fizičke lepote leša. akrobatskim spektaklom na bini. i moderno odevenu gomilu. I jedna i drugo prouzrokuju pojačanje ljubaznosti i samosvesnosti. svesno sa istom poredio svoju sliku ( a otuda i sebe sa konobaricom)? Konobarisanje je tada bila sumnjiva profesija. i gravire borbe bikova. je lakše da zamislimo koheretno gledište. njegov pristup površinama-posebno strukturnim gde su lusteri refčlektovani u ogledalu-ili predmeti mrtve prirode. Skoro da možemo reći da je delo . Ko zna da li uje i konobarica.flaneur’’-ovog odvojenog pogleda. . Kao zaključak. Stoga. kao kod hiruške operacije. Manet je prikazivao . Manet-o0v deovršeni rad namerno smešta odraz u tenziju sa normalnim posmatranjem. Ipak. a kao i kod dela . možda bi bilo prikladno da vratimo na ranije Manet-ove radove da bismo pronašli tragove stalnosti njegove umetnosti. i svakako je postavi pitanje o društvenoj psihologiji kroz nedefinisane odnose koji je mogao da stvori među dvema figurama-od kojih je jedna sada posmatrač.Epizoda borba bikova’’.The Dead Toreador’’.. i otuda je posmatrač predstavljen kao žena). gde je oko uklonjeno(figurativno rečeno) sa svog mesta na telu i smešteno malo u desno. Kao što je često i radio tokom 1860ih.A Masked Ball at the Opera. koji se potpisao na jednoj od flaša voćnog likera. U isto vreme.nadahnutih. ni na jednoj drugoj slici osnovne stvarnosti društveni identitet zajedno nisu bili problematični.

prazan prostor-vakum koji ostaje4 nakon stvarne hiruške operacije-sečenje slike da bi ostao samo nenarativni fragment-je postepeno popunjen percepcijom grafičkih znakova umetnosti. To može biti psihološki udar tj.ili bi pak prividna zadovoljstva mogla biti opterećena nemirom. momentlan i neizbežan. Što se tiče Baudelaire-a neprijatne situacije bi se mogle prevazići estetikom. odnosno tumačenje. uticaj. uključujući i smrt. ili kapanje krvi.slikarstva.sadržaj’’ umetnosti. bi jednom kostituisala očekivani .A Bar at the Folies-Bergere. percepcijama i aspiracijama nove Pariske kulture. već kao paradigma moderne umetnosti. kao što je slučaj sa delom . Kao takva. Ali nije dovoljno reći da je uklanjajući ove elemente sa svojih slika. . Manet-ova umetnost se danas ne javlja kao snažan prvi nivo impresionitma.. Shvatanje. realizma i njegove prateće emocije su sputani vašom svešću o veštinama: lepote predstavlčjanja imaju potencijal da poetiziju konkretne činjenice prirode. poliranje kože. zamišlja modernu subjektivnost oblikovana konfliktnim uslovima. tako da u toreadoreva smrt nagovaštava brutalan. Emocionalna bezdan je izbalansirana estetikom-efektima veštog rukovanja i namernih pokrta četkom koje predtavljaju trepterenje svile. umetnik nameće svoje privatne vizije o sveu..’’ Tako. smrt vreba čak i u samom srcu zadovoljstva. Manet eliminisao prazni tekst samo da bi udovoljio tihom realizmu. Obrnuto.

Poput njega. kao i Francuzi. često je prepričavana. razvoju impresionizma. Priča o tome kako je Monet upoznao slikare Normandijskih plaža. Monet je odrastao u naprednoj luci Le Hvre. Ove sposobnosti su Monetu jako dobro poslužile tokom njegove karijere. Iako je rođen u Parizu. Monet je kasnije tvrdio da ga je Boudin prosvetio u pravcu prirode. kao i za svakog slikara za kog se očekivalo da bude ozbiljno shvaćen. i njegovi stavovi prema umetnosti formirani su priobalnom okruženju Normandije. Direktno slikarstvo je takođe bilo i praksa Francuskih pejzažista kao što je Corot. kojim su oni slobodno slikali poluprazničnim bojama(pigment je oslabljen u vodi) umetnici. Prva etapa Manet-ove karijere predstavlja odlučnost da integriše pretpostavke o slikarstvu koje je doneo sa obala sa praksama koje je naučio u Parizu. a među njema i Delacroix. koji je akvarel učio od Engleza i skicirao je poznate Etreter litice davno pre Monet-a. očuvanje mita da je slikao poptuno napolju i na licu mesta postalo mu je važnije od stvarne realizacije. koji su prelazili Kanal radi obilaska Kontinenta prvo zaustavljali u Normandiji. i mudrost kada je reč o karikaturama. Kako je vrmem prolazilo on je radio više u studiju. Njihova najdraža tehnika oslikavanja ribarskih sela i uspavanih luka bila je akvarel. pariska kultura bi imala dubok uticaj na koncepciju onoga što bi ozbiljna umetnost trebala da bude. su dolazili. znaqtno udaljenom od glavnog grada. odnosnoveštinu. u poređenju sa Manet-ovom urbanom inspiracijom. koja je za Maneta i Baudelaira bilo osnovno sredstvo reprezentacije savremenosti.. popularnoj Formi koja zahteva pronicljivo posmatanje i poutdanu stenografiju da bi se smirila susština i obuhvatila esencijalnost..ovi crteži izloženi u lokalnim hartijama i radnjama umetničkog materijala. Monet je prvenstveno bio pejzažista i kao takvog mi ga često smatramo direktnijim od njegovih urbanih predstavnika engleskoh plemstva. pored skromnih uljanih slika turista na plažama koje su delo Boudin-a.open-air’’)prakse. i Monet je koristio osvetljene podloge da bi pripremio svoja platna-takozvane peinture daire(svetlo ili jasno slikarstvo). Međutim. Od samog početka rad direktno iz prirode bio je centralan za njegovo samodefinisanje. njegovii studijski čamac i ostale strategije oblikuju izgled njegovih slika kako bi stvorili umetničko deli tipa pleinair(. Monet je prikazao svoju sposobnost.Naturalism in Plein-air Naturalizam na otvorenom Claude Monet’s Landscapes of Leisure Moneovi pejzaži dokolice 3 Claude žManet-ova posvećenost slikanju direktno iz prirode stvorila je drugi put. shodno tome što su se mnogi britanski pejzažisti kao što je Richard Parhes Bonington(1802-28). Postojala je dobro ustanovljena tradicija slikanja na obalama Normandije do Monet-ovog perioda. Njegova putovanja. uključujući i Monet-ovog prijatelje Johan Barthold Jongkind-a(1819-91). Ipak njegova koncentracija fokusirana na žanr bila je umerena protiv konstantnog prestiža slikarsva figure. One su ujedinjene kada su Monet. . Eugene Bodin-a(182498).

tu je ugrozio posvećenost tehnici „pleiu-air“ slikarstva koje je ovo delo „Lunchean on the Grass“ („Ručak na travi“) predstavljalo.ovu uljanu tehniku iz 1860ih pokazuje da njegove šare bija i relativno oslabljena veština oslikavaju slobodu akvarelskih skica.tokom ranih 1867-ih.Ponudio je spolješnju ispravku Monet-ovom studijsko postavljenom realizmu.Sisley-a i Beizille-a. u odnosu na blagie efekte blisko povezanih tonova koji su kosristili Corot i Sledbenici Barbizon škole.Ogromno platno je bilo sklonjeno u podrum i na kraju uništeno.pored Fontainbleau-a.oboje su pozirali kao 3 ili 4 figure.Svrha njegovog rama koji .njegovog prijatelja slikara Bazille-a (kog je bombardovao pozivima da dođe) . Tokom 1860-ih.rada na spoljnoj skici pa zatim na velikoj studijskoj verziji.Ronsseau-a i Daubigny-a.Monet nije bio pod direktnim uticajem fotografije.izuzimajuči Carot-a. Courbet se sprijateljio sa Monet-om sredinom 1860ih kada je nekoliko puta putovao u Žnormandiju kako bi slikao jednostavne pejzaže mora.jer se smatralo da bi kopirali velika umetnička dela.U međuvremenu.a bradati Couibet lično.i po pitanju kompozicije –sa manje istorijskim pozama-tako i po pitanju rukovanja sunčevom svetlošću koja se prbobija kroz grane drveća.Povećanje spontanosti pokreta četkicom ili je prema kriterijumu Salona učinilo trapavim što je još bitnije prilikom.priključio se ateljeu Charles Gleyre-a.Bliži pogled na Boudin.i njegova vizija se podudarala sa fotografskim gradovima koji su postavili standard naturalizmu.U Parizu je otkrio da je pejzažno slikarstvo samo jedan od mnogih žanrova i da skromni pogledi tehnike koje podsećaju na skice uglavnom nisu vredni izlaganja. ikao je on stvarao slike koje je smatrao dovršenim.osim one koja slikovito predstavlja pogled na centar Pariza.U odredjenim preiodima.Prizor veoma podseca na brojne fotografije gradova koje su bile umnožavane.što je uspeo na javnoj izložbi (iako nikada zaista priznatoj). Čak što više.koji je ohrabljivao Monet-a.bili su Caubet i Monet. Otuda je i okruženje u kom je Monet počeo bilo već poznato mnogim umetnicima i bilo je dovedeno u vezu sa raom.Monet je oslikao prizor princezinog mosta i novo konstruisane dokove reke Seine iz perspektive balkona muzeja Louvre.za koju je temu preuzeo iz Monet-ovog dela „Dejeuner sur l’herbe“ i Courbet-ovih scena šuma. koji su bili dobro prodavani žamor.uključujući i njegovu ljubimicu Camille Doucieux. odnosno tehnikom en plein-air. Očigledno je da su Monet-a su njegovi prijatelji odveli iz Louvra gde je odbijao bilo šta osim pejzaža.Najnapredniji umetnici u javnosti.Tamo je upoznao Renoir-a.predstavljajući sunčan dan putnike u Chailly.Njegova pisma svedoče o njegovom skepticizmu o mnoštvu onoga što je video. Preferirao je preptave kontraste.Nakon što je pristupio „the Academie Suisse“ akademiji i potom proveo godinu dana u vojnoj službi u periodu 1861-2.slikare Bbaibizon-a koji su bili posvećeniji direktnom učenju prirode u odnosu na njihove savremenike.gde je prvi put otišao 1859 kada mi je bilo 18 godina kada je ustao protiv svoje porodice da traga za svojom umetnošću.iako je opet različita od obe.Umesto toga.Monetov najveći poduhvat je bio da rangira sebe za velikom slikom.ali je odustao od te ideje verovatno zbog toga što nije bio u mogućnosti da je sprovede u delo na zadovoljavajući način pre isteka roka Salona 1866.se prostirao u prvom planu.tehnika koja je korišćena na stablima i lišću drveća podseća na Caubeta.su umetnici mogli da se upišu sa svojim stafelajem i opremom.odnosno uglednoj školi koja je yadovoljila njegovog oca.Monet je radio na osnovi svog sopstevenog iskustva.Monet je je putovao u oba pravca na relaciji Le Haure-Pariz.

Monet je živeo sa Camille uprkos snažnoom protivljenju njegove porodice. Monet je hitro delao da bi izgradio svoj napušteni projekat svog velikog pejzaža.Slika ima autentičan osećaj spoljašnosti(iako je završena u studiju).U leto 1867.iako je Monet okrenuo leđa najvećoj svetskoj kolekciji umetnosti.Monet je prilagodio svoj perspektivu a verovatno i lišće drveća da bi otkrio horizont.Kad je 1858 Lecadre umro (godinu dana posle smrti Monet-ove majke kad je njemu bilo 16 godina).Za razliku od akademskih slikara.udovica su preuzeli kompaniju.)Alolphe Monet se preselio u Le Haure kako bi radio kod svog zeta Jacques Lecadre-a i bavio se trgovinom na veliko.Imajući na umu Bemdelair-a i Monet-a.na užurbanu scenu kočija i „flaneurs“-a preko mosta i duž reke.kao prave „plein air“ slike.je nalik na prozor.umetnici su koristili merdevine da bi mogli da dohvate vrh platna koje je bilo dugačko 2.hiperbolička referenca njihovog odbijanja da je koriste za modelovanje svetlosti i tame.Međutim.Zola je povezao Monetove slike dokolice i mode sa modernom kulturom Pariza i neverovatno popularnim migracijama na selo.oslikane u proleće i leto 1866.a moderne haljine su svakako preuzete iz časopisa a ne kupljene od niskog prihoda ovog para. Odbio sliku.U studiju.u vrtu kuće koju je iznajmio u predgrađu Pariza-Severs.a odobrenje svog oca nikada nije u potpunosti pridobio.Oštar kontrast sunčeve svetlosti i senki koje se ukrštaju u prvom planu.kao što je i odraz plavetnila neeba na licu figure iako je toliko jaka da ima efekat maske.verovatno da bi imao slobodu pokreta.da tako kažemo.sa naglaskom na proleće koje je predstavljeno pravljenjem banketa i divljenjem dama mirisnom cveću.Istorijski Pariz.Grupisanje figura i kombinacija poza je manje.često je radio na pejzažima u svom studiju.Pariz.ali od tog momenta su često započinjani i razvijani napolju.Monet ih je prikazivao u prelazima nijansi.Svakako.5m (8 ½ stopa) bez protezanja.“Woman in the garden“ je delo koja je Moneta obeležilo kao vođu škole slikakoja je bila u razvoju .koji bi mešali sivu boju sa drugim bojama da bi naglasili senke.Prevazilazeći Monet-ov nivo.sa Pantheon-om u pozadini.Slično .strogo predstavlja pozadinu za okolnosti modernog života.“tečna“(naglasak je na obrazcu koji nas podseca na Monet-a) i manje neutralno na ostala Monet-ova dela.potvrdila je tu praksu.nije bez malo lukavstva: Camille je pozirala za sva 4 lika.veoma uspešno jeste upadljiva odlika principa“plein air“. Međutim ona takođe predstavlja i prikazivanje Monet-ovih veština i ambicija iz tog perioda. uokviren Notre-Dame-om nalevoj strani i prelepom crkvom Val-de-Grace.Adolphe i njegova polusestra.Smeštajući svoj prizor.“Women in the Garden“-„Žene u vrtu“.Zbog takve procedure impresionisti su zaslužili reputaciju onih oji su zabranili crnu boju na svojim paletama.uključujući i skicu „Lunch on the grass“.jer delo ipak.koje je Emile Zola nazvao „Aktualisti“.Monet je obuhvatio ležeran život dokolice koji su vodili turisti i pripadnici srednjeviše klase.Trgovina francuske najvažnije luke Le Haure je .Iako je Sedan 1867.i njegova zadovoljstva i umetnički svet su se sve više bili predmet njegovog razmišljanja.delo“Woman in the garden“ je zaista prvo monumentalno delo predgradskog života.Monet je tvrdio da je iskopao jarak u koji je spuštao platno .takođe je bio impresioniran Monet-ovim „preciznom smislom“ prirode.jeste sličan ramu kamere koji možemo pomerati.I dok je nastavio da oslikava tradicionalnu Normandiju kada je tamo odlazio.ostavio je trudnu Camille u Parizu (njihov sin Jean je rođen u avgustu) da bi obezbedio pomirljiv boravak kod kuće.(Nisu se venčali sve do 1870.svakako je bio svestan onoj pre njega.

jeste nežno postavljena ispred darežljivih imanja. To je opet slika dokolice pri čemu su njegov otac i tetka u prvom planu cvetnog vrta.Monet je odlazio na La Grenovillere da slika.“Terrace at Sante-adressl“ jeste zamenjivao platno veličine štafelaja.nadmašila mediteransku luku Marseja-obezbedila je ugodan život.Na prime čak i bez pričaženja slici dovoljno blizu svesni smo cveća kao mrlja različitih boja na površini platna pre nego nestajanja u prostor.trgovačku verziju jedne vrste komemorativne i kongratulativne slike (ona koja čestita) koja kada je jednom prikazana.on je oslikao zaslužno poznato delo „Terrace at Sante-Adressl“ tj „Terasa na Sainte-adresse“ koje je definisalo rani impresionizam.Nije poznato da li se ime koje znači u prevodu „mesto žabe“.nekih 12km (7 ½ milja) duž reke Seine.a koje je nazvano po jednom savremenom posmatraču.Monet nije napustio svoju ambiciju da stvori radove od javnog značaja.u bogato predgrađe Sante-Adressl koje se nalazi severno od Le Haure.pored „usta“ luke (nekoliko kilometara na levo).zastarelu.sve strane sveta.gledajući kroz gornji prozor.i „nepristojnom i poboljšanim“.ne treba reći ništa o njihovim prijatnim bojama.ophodeći se prema platnu kao prema površini na koju treba da transkriptuju obzervacije u boji.sav najrazličitiji ološpariskog društva.On je nenamerno stvorio.Iako Monet-ove slike izražavaju konkretnu viziju tadašnjice putem ujedinjavanja prosperiteta moderrne trgovine sa dokolicom koju je taj prosperitet obezbedio. Iako je.preselio se u blizinu popularnog sela Bongival.U svom romanu iz 1880.manje je od onih koje je Monet predao u Salok.Često je primećeno da su impresionisti napustili tradicionalne perrspektive.ali ipak toliko popularnim da su ga Napoleon III i njegova žena posećivali svakog leta.Sa Renoir-om koji je živeo u blizini.ribarskim brodićima i usidrenom prijatnom posadom.Skoro da imamo osećaj da možemo da odredimo vreme i godišnje doba.jeli i pili.odnosi na stanište vodozeaca ili na lake žene-takođe poznate kao „grenailles“-koje su se tamo mogle takođe prronaći.Blistavo popodnevno svetlo je praćeno svežim južnim povetarcem zbog kog se zastave vijore u istom pravcu u kom se kreće i dim iz parobroda.ovo delo je prvobitno bilo privatan rad.krckano definisane vicce trave i na levoj i na desnoj strani.trgovačkim parobrodima (od kojih jedan nosi nacionalne boje).mesto gde su se kupali.i njihove kružne paterne.a vizuelne forme koje imaju jasne linije i praktičnu očiglednost većine narednog ukusa.dok jenjegova dobro obučena rođaka Jeanne Margueite.Opet.Držači zastava i susretanje broda i suncobrana njegove rođake (slično drvetu koje povezuje dve desno figure na slici „Women n the garden“).istanjuje sliku na način koji je verovatno posledica japanskih fotografija.Kasno u proleće 1869.jer je grupa Monet-ovih efekata toliko posebna i ubedljiva.Radeći rame uz rame s .i ugledni prosac pored ograde gde ugodno ćaskaju.(Monet je ovo zvao svojim.Monet je koristio jednostavne geometrijske paterne ka zamenu za konkretnost koju je pružila pozicija matematičke šeme koja je označavala prostor.za njih je Channele.Ipak koegzistencija sa svežinom spontanog naturalizma jeste smisao veštine.sa svojim saobraćajem klijar brodova.“kinesko slikarstvo“-termini japanski i kineski su često zamenjivani u tom periodu).Čak što više teško da možemo da ne primetimo strogu geometriju paralelnih držača zastava.La Famme de Paul mudri Guz de Maupassant je snishodljivo napisao:“Tamo možes osetiti čak i kroz nozdrve.Ipak.Slikar se vratio u priobalnu vilu njegove tetke Sophia-e.

talasa i odraza.a drveće u pozadini jeste u stvari vizuelna apstrakcija.Monet je bio zainteresovan za velike nedavno sagrađene oblasti na drugoj strani estuara reke Seine.Društveni Renoir smešta nas bliže ljudima koji su tretirani s više detalja.njegove slike su predstavile osnovu institucije kao što je hotel „Hotel des Rockes-Noires“.odnosno skice koje su preživele-jedno je u Nacionalnoj galeriji u Londonu.Međutim on je očigledno.jer je jednu od njih predao.Ova dela su svakako hrabrije oslikana i čine se umanjoj meri zvanično oblikovanim u odnosu na njegova ranija dela.iako je njegov hotel bio od onog na obali.Međutim sada se činni kao da ja Monet želeo da maskira tu strukturu u cilju spontanijeg izgleda.Nije jasno koliko ozbiljno bi trebalo da svatimo Monet-ove zamerke po pitanju skica.rezultat je mračan i mrtav.Posle odbijanja od strane žirija odustao je od prijavljivanja punih deset godina.Kod renoir-a je drveće u pozadini kasnije identifikovano kao topole.a ne zbog njihovog opisa specifičnih detalja.on je pripremao platna na temelju plavo bele pomešane sa malo žute i crne da bi dobio toplo sivu boju.koji su posećivali strani turisti. Takozvani nacrti.posebno sccena iz predgrađa koje su postale njegova specijalnost tokom 1870-ih.Ipak u prvom gde je Renoir pokusao da primeni sumarizaciju.odlučujući da.Renoir-om.Salonu.Sa svojom novom porodicom Monet je proveo leto u Trowille-u.Kao posledicu duvanja vetra što je dokaz da je slikao napolju. Kad se vratimo u Normandiju 1870-e.Ove slike jasno otkrivaju aspekte Monet-ovog procesa.Ista boja s prožima i kroz nebo i dominira sveobuhvatnim tonalitetom dela- .Na slici „Hotel des Rockes-Noires“. kao najefektnije sredstvo za sporvođenje svojih namera.koja liči na Moneta.ipak bio posvećen slikanju modernog života.kao što je naglašavano američkom zastavom koja je postavljena u prvi plan ove osvetljene.Među mnogim drugim slikama sa njegovog letovanja jeste i slika Camillesuncobran koji je tu da zastiti njenu kožu da ne potamni jeste direktno asocijacija na alapače i radnike koji rade napolju na plaži u Trowille-u.balansirane kompozicije .Radeći prema tradiciji „painture claire“.Najverovatnije je otkrio kontradiktornosti između završenih slika Salona i „plein air“ prakse.Figure su rađene bez okolišanja.odnosno „and plein air“.Poređenje s Renoar-ovom slikom iz tog mesta mnogo otkriva.njegov stil slikanja zaslužnije mesto u Salonu.iako njujorska verzija na neki način ponovo raspoređuje geometrijsku šenu dela „Terrace at SanteAdresse“.pružajući veći smisao društvenosti njega što je sluča kod Monetovih radova.odnosno namera da vidi sccene zbog njihovog prevashodnog piktoralnog efekta.široke linije koje označavaju odraze i izgledaju kao da plutaju na površini slike na način koji oponaša nizvodni efekat vode.dugih stabala i delikatnog lišća. Monet je bar prema njegovom testamentu načinio „neke loše skice“ velike slike namenjene Salonu 1870 (ali to opet nije sproveo u delo).Ova slika ustvari ima tragove peska na svojoj površini.a koja je sada izgubljena.ova podloga se vidi kao velika šara na kojoj su pruge zastave pomalo naglašene.odnosno građevine.iz Le Haure.Sprovođenje godišnjeg odmora na morskim obalama je bio relativno nov fenomen ohrabljen sve većim verovanjem u zdrave efekte kupanja i postalo je lako pristupno putem odlaska vozom.usmeravajući svoju energiju prema samostalnim izložbama svojih prijatelja.Sa stablima drveća koja premašuju cveće njegove slike „Terrace“.a druga je u Metropolitan muzeju umetnosti u Njujorku-spadaju u prva remek dela Monet-ovog zrelog perioda.Ovo poređenje omogućava razumevanje onoga što će postati Monet-ova tendencija.

odnosno 22 minuta vožnje vozom do stanice Saint-Lazare.. Na slici . Porodica je ostala tamo do 1878. upravo zbog obih ograničenja . slikoviti komšiluk i prizor duž reke Seine gde je proširenje reke momgućilo odličnu plovidbu i veslanje.Međutim efektu brzine nalik na skicu i bravuri pokreta četkicom. Argenteul je postao indentifikovan impresionizmom. čini se da je slikao sa konvencionalnijim. noći. spoljašnji svet jeste mesto za druženja.skuplja’’ izbor. koje su koristile reku za transportaciju i otpad. Stil poteza četkom dela .slika plaže uz Monet-ova poznata sredstva objekata koji dodiruju jedan drugog da bi stvorili stupnjeve-je pažljivo oblikovana i uokvirena. prema mostu koji uvodi u Pariz. destileriju i kovačnicu gvožđa. Kao i kod Monet-ovih slika na Trouville-u.kontrastne boje ove slike su prikladne jakoj sunčevoj svetlosti. nekih 15 km(9 milja). Njegove slike jedrenjaka.. potezi četkicom druge verzije . delo . verovatno parove u društvu starije žene pratilje. često sive na +belim površinama. koja je automatski pratila predaju. kompozicijska i tehnička raznovrsnost Monet-ovih dela je takve da retko predstavlja ponavljanje. čovek u grupi sa leve strane skida svoj šešir i pozdravlja dve dame.. često tokrivaju značajniji smisao uramljivanja i strukturalne igre između prvog plana i pozadine nego što to čine slike polja maka i promenade. Monet je pobegao u London. udaljen. preselio se u Argenteul. vidimo grupe od troje ljudi.The Basiu at Argentruil’’.Regatta at Argenteuil’’ je širok i odvojen u delovima koji predstavljaju mrne vode ili široke jarbole. koji je pokrenuo 1873. Zatim dalje. Tamo gde je Monet imao više prostora da luta i . priuštiva izmamljivanja. The Basn at Argenteuil’’. odnosno vožnju čamcem. The Hotel des Roches-Noires’’. pre povratka u Pariz u jesen 1871. dočaravajući odnose na slelu. koji je dovođen u vezu sa zadovoljstvom vožnje brodom kao i na industrijskim institucijama. Običaji Pariza su umereni na mesto dokolice. vidimo ljude koji tumaraju ili sede duž obale reke. u kom je Francuska pretrpela poraz.. jarke. poglavlja. ali isto tako često i kao veoma planirane. U januaru 1872. Viši od bilo kog predgrađa Pariza. Impresionistički odgovori Pariskoj komuni. Daubigny-a. Na slici . U retrospektivi. biće tema 7.1871. koji je bio simbol apela Argenteuil-a srednjoj klasi.inicijalni potpis. ni jedan motiv nije toliko sveprisutan kliko jedrenjak. U poređenju sa ovim delom. Monet jedva da je propustio bitku tokom francusko-pruskog rata. prateći primer svog starijeg prijatelja.. parobrod deli rečni tok sa dve jedrilice. Monet je lično iskusio život na vodi shodno njegovom brodu-ateljeu. Tamne boje su bile rezervisane za konzervativnije prilike u gradu. Na mnogim Monetovim slikama iz ovog veoma produktivnog perioda. Ipak uprkos njegovom čestom odabiranju brodova. Na slici oslikanjoj neposredno posle Monetovog dolaska. sa nekim damam u čamcima na veslanje pored obale sastavljenje od ostataka čamaca. zimu ili za posao. i muškarac i žena. uključujući i štavionicu. Često pojavljivajući se kao potpuno intuitivne. gde je slikao sa Pissarrao-m i upoznao trgovca Paul Durand-Rud-a.uključujući i opušteni . Zatim je otputovao u Holandiju. Prosperitet sela je zasnovan i na turizmu.„Beach at Trowille“-„Plaža na Trowille“. Monet-ove strategije su promenljive poput odraza u vodi. manje samosvesnim. oslikane unutar relativno zagušljivih predela između korita i mostova. Odeća scetlih nijansi. Njegovu lepote su bile brojne-svež vazduh. strukturama.

Monet-ove pažljivo oblikovane kompozicije dela . potezi četkom menjaju pravac. ako bi neko predvideo neki koncept prirode iz . Odraz čuvareve kuće na slici .. NA slici . Svakako da.Regatte at Argenteuil’’.peinture claire-a’’.plani-air’’ slikarstva tih godina...Argenteuil and Boating’’-. .plain-air’’= . spojeni velikom vertikalnom škrabotinama žuto-bele boje.. očigledno su bile studijski radovi usmereni prvenstveno na figure i predmete koji su vezani za njih. stays’’ (jak konopac za jarbol). uramljuje rapored najmanje 8 brodova sa drvenom konstitucijom mosta.plain-air’’ korena njegovih radova putem specifičnosti svetla.The Bridge over Seine at Argenteuil’’. Sisley’eve slike predgrađa su manje usmerena na dokolicu i imaju blaže odlike Corot-a.Argenteuil i vožnja broda’’... kako binaglasili užasnu vrućinu sunčanog dana. i uokvireni su mostom na desnoj strani. Monet-ove tehnike se fokusiraju na čisto vizuelni fenomen da srvore fascinantno međusobno delovanje između prisustva i odsustva-međusobno delovanje kkoje skreće pažnju na predstavljanje i iluziju. on simultano predstavlja strategije kojima beleži senzacije i stvarqa ih kao vizuelne spektakle..dela . koji je prešao iz obližnjeg Chaton-a. Pređenje Monet-ovog baratanja odrazima na nekim od ovih slika je veoma interesantno. koji je imao vikendicu sa druge strane reke u Gennevilliersu. Monet-a je u Argenteuil-u posećivao Renoir.The Basiu at Argenteul’’ su kratki i blizu raspoređeni. dužiinu i širinu sa formama koje predstavljaju. Raspon zelenih nijansi.The Bridge at Artenteul’’.. Tokom ranih i srednjih 1870-ih. Na verziji dela ..pleinair’’ slikarstva (. koja predstavlja odraz mosta sa desne strane . proširujući njegovu funkciju rama do dna platna. Na slici . Na svakoj od ovih slika.. Slično.. kuća i drveta ka centralno desnoj strani su natnaćeni delimičnim potezima crvene i zelene. Pissarro i Cezanne su bili još dalje u Pontoise-u. Sisley je radio u Argenteil-u 1872. zbog jake sunčeve svetlosti na visoku letnju travu. godine nastavio je da radi u ohližnjim mestima Bongival.brodovi su grupisani zategnutom geometrijom.The Bridge over the Seine at Argenteuil in Munich’’ jeste uljana slika priprema zemlje koja se nazire.odnosno slikanje na otvorenom). koje je bilo smešteno u predgrađima duž reke Saine. odrazi jedara. Lonveciennes i Marly(osim posete Hampton Court-u u blizini Londona 1874). u kmbinaciji da dubokom plavom vodom i čelično plavim nebom. kao što je radio i Renoir. preklapajući se sa kanapom . kojim su dominirale bledo-zelene sa povremenim tamnijim tonovima u prvom planu. U svakom slučaju..open-air’’. Monet je bio svakako vođa impresionističkog . Povremeno. Svakako da zadovoljstva koja izdvajamo iz njegovog umeća nisu ništa manja od ovih koja doživljavamo indirektno kroz to umećezadovoljstava sunčanog dana u Argenteuilu... i Manet. Prilikom potvrđivanja tvz.. koji pruža vertikalni vizuelni plan. iako je takođe stvarao i manje formalna dela. ovog puta se suočava. stvorenom njihovim paralelnim jedrima. oblaka i vode. Monet-ova posebna sklonost prema tečnostima i efektima svetlosti i . slike . on bi morao da bude vezan za tok i proticanje vode i za vemem na mestima kao što je Argenteuil. tankim i polu-prozaičnim aplikacijama crne boje. još jedno tumačenje iz 1874. iako nije ništa drugo do reflektovan asvetlost. nagoveštava efekat suše. koje se izdižu iznad sivo-bež boje tla .The Bridge at Argenteuil’’.

Argenteuil. Potom je u januaru 1877. dok su Courtvet i Flaubert u železničkim stanicama videli izazovne mogućnosti za razne vidove umetnosti. Kritičar i romanopisac Theophile Gautier dočekao je takve neobične konstrukcije kao . the Bank in Flower of 1877’’ tj. koju je dizajnirao inžinjer Eugene Flachat. izlagale su stanicu sunčevoj svetlosti i vazduhu. koji mu je iznajmio Gustave Caillebotte. ili pak prisustvo predmeta kao što su jedrilice koje automatski aludiraju na ljudska zadovoljstva. iako je veoma slikovno snažan. gusto oslikan zid dalija i božura. u naučnoj studiji Monet-ove produkticnosti u Argenteuil-u. prosvetljujući poređenjem Monetove promenjljive posvećenosti sa posebnim duhom dokolice. i konstantno je putovao iz Argenteuil. Monet je poznavao Saint-Lazare stanicu jako dobro. da bi oslikao 12 pogleda interiera i ranžirne stanice obližnje SaintćLazare stanice. Monet je proveo većinu druge polovine 1876. Ova vera se podudara sa pretpostavkom koju njegove slike takođe izražavaju-to da zadovoljstvo trenutka jeste idealan cilj života. uključuje filozofiju prirode kao stalno-promenjljivu površinu pre nego kao unutrašnji zakon.skim pejzažima(iako često omalovažavani na skali iz 1860-ih). visok. odvaja posmatrača fizički i psihički od rečne putanje. Monet osnovao studio u Parizu. ne zato što je bila u blizini njegovog prethodnoh prebivališta u Parizu. Svakao.nove katedrale humanosti’’.. a da ne spominjemo česte predstave njegove porodice u njegovom vrtu. slikajući . Njihove jednostavnije slike manje modernog života ukazuju na veći značaj samoće. su kao na slici . Njena zabatna stakla i metalna struktura.the shateu’’ dnevnu sobu.. Na svoj veoma ..stmosfere. Monet je oslikao veličanstveno evokativnu ritmičku sliku čoveka koji istovara ugalj.nenaučni’’ način. Dimnjaci i teretnjaci su obuhvaćeni atmosferskim efektima zajedno sa vilom i njenom zavišnjošću zemljom.. Već 1875.velike dekorativne panele za .. jednako 40% celokupnog pariskog železničkog saobraćaja) tuda prolazilo kada je išao na voz za Argenteuil i Le Havre. Monet stogaq deli pozitivizam svog vremena-vera u empirijske podatke momentalnog opažanja. već zato što je on(i 13 miliona drugih prolaznika godišnje.a zbog scene koje slave rad ili modernu industriju. razlikuju Monet-a od . odnosno dnevnu sobu dvorca. . na čijem je kraju podignuta fabrika.plai-air’’ prethodnika kao što su Pissaro i Sisley. Međutim. ili. i u Pissaro-vom slučaju. Paul Tucker je naglasio da je slikar postepeno. klupa u cveću iz 1877’’. vlaskina robne kuće Ernest Hochede-a(čija je žena. ali to je bilo u nunutrašnjem krugu predgrađa Clichy. reflektuju njegova radikalno anarhistička shvatanja. Ipak tokom kasnijih 1870-ih. konstantno prisustvo likova na njegovim Argenteuil.. otkrio koegzistenciju dokolice i imdustrije u Argenteuil-u dve strane nedalje savremenosti-i postao je veoma uznemiren. u Montgeron-u na imanju novog patrona. pre nego prema čvrstim formama pretečno u klasičnoj umetnosti. takva obeležja su jednostavno nestala. Početkom 1870ih osećamo određenu vrstu ponosa u horizontalnoj svetlosti i izražavajući cilindričnih pristaništa čvrstog ponovo izgrađenog (posle uništenja za vreme rata) železničkog mosta u Argenteuiol-u. Stanice je privukle i druge umetnike da rade u . udala kasnije za Monet-a). ipunjavajući nejsavremenije ambicije savremenih arhitekti. Uznemiren prirodom. skoro nesvesno. Monet se distancirao od fabrike i dimnjaka koje je u stvari predstavljao najranijim slikama. No većini slika te oblasti iz 1875. Iako je Monet i dalje bio poznat kao zagovornik savremenosti čini se kao da je bio sve manje i manje oduševljen zbog njegovog prisustva u njegovom dvorištu. ili je pak zakon trajanja učinio ustupak zakonu promene.Arhenteuil.. Alice.

pretrpani radovima senki i svetla.. Svakao.crna poput uglja .plain-air’’ slikarstvo jeste dijalog između prirode i prave prirode..žamor’’ stanice. ograničenih lampi i traka. Sposobnost da zamisli elemente iz različitih uglova.pigmejce’’. Kritičar Georges Riviere.vatrom nabreknuta’’ mašina juriša preko mosta. možda odgovarajući Degas-u’’ se upoređuje sa koreografijom. sa svojim obrascima ukrštajućih greda i kablova.sposobnosti organozovanja i distribuisanja elemenata.. signalnih stubova. para i brzina:Velika Zapadna Železnica’’.. da organizuje iste elmente iznova tako da zadrži intresovanje.. opisao je kritiku o 8 .. zaključujući da je Monet stvorio ..uprkos suvoparnosti predmeta’’ Monet je predstavio jedan od svojih .slikovnu simfoniju’’. To je takođe manifestacija selektivne vizije-one koja je omogućila Monet-u da kreativno odgovori na narušavanje njegove prigradske idile dok.oslikanu 1844. Po tom pitanju Monet-u je prethodilo poznato delo Mallord William Turner-a(1775-1854). Na slikama Saint-Lazare-a. kao što su Castagnary i ostali prometili. jastučnih stubova-potpora. .. date su nam varijante na temu. Njegova hiperbola je nesumnjivo odgovarqala na pozorišni smisao koji su Monetove kompozicije nalik na pozornicu stvarale. on nije imao drugog izbora sem da nastavi dalje. i da zadivi posmatrača znacima brzine i sumarizacije jeste upravo ono što okrepljuje i umetnike i posmatrača kada se osvrću na motiv. Za Turner-ovu sliku . zbijena . Ćak i . Jedina odlika koju svakako nalazimo kod ovog umetnika jeste distancirajući efekat predstavljanja svete kao vizuelnog spektakla.suroom urbanom geometrijom’’ Gustave Caillebotte-pogleda direktno na most iza stanice i masivni blokovi zgrada u pozadini deluju kao da plutaju uprkos gravitaciji.Rain. Koliko god čvrsta posvećenost umjetnika ka . kao da neko stvara mrtvu prirodu. njena ili njegova svest će uvek modifikovati prirodu(poedrazumevajući za ovaj argument da je spoljni u odnosu na svest) pretvarajući je u umetnost.Kiša. Rivier je naglasio da . Pažnja koju je Monet posvetio piktoralnim vrednostima takođe objašnjava raznovrsnost njegovih ..blizini kao što su Manet i Caillebotte. Uprkos njegovoj popriličnoj praksi različitih pikturalnih majstora. na čiji je napore Monet verovatno odgovarao.plain’air’’ naturalizmu bila.. nagoveštava da te impresije nisu bile nimalo pristojne dok zlosutna.Argenteuil’’ slika. Stoga je bitno deginisati koji obrasci predstavljaju srž Monet-ove svesti.buku’’ i ...pleinair’’ slikarstvu je bila dovoljno jaka da kada je duh Argenteuil-a potpuno istrošen. gde kontrapunkt Monetovog postavljanja radnika. Bliži pogled. granice izdržljivosti nije dostignuta.Gare Saint-Lazare’’ slika koje je Monet izložio na trećoj internacionalnoj izložbi 1877 koje su opisale kao . Monet-ovi prikazi dramatizuju vizuju poput spektakla ostvarenog ujedinjavanjem modernih industrijskih snaga sa modernim umetničkim tehnikama. konačno. Steam and Speed: The Grat Western Railway’’-. tako da kontrasti tonaliteta i smeštanja likova i mašine se razmeću umećem izvedenim iz njihovih industrijskih predmeta. Monet-ova predanost . koji stoga postaje prefinjen. naročito .. Drugi pisac je smatrao da je čuo ... se smatralo da je bila bazirana na slikarevom iskustvu držanja glave kroz prozor jurećeg voza na nekoliko minuta. U ovoj kritici.’’ Isto važi i za delo ..Men Unloading Coal’’. izazivajući jezivo talasanje kose..velikih kvaliteta’’. Ipak u porođenju sa onim što je istoričar umetnosti Robert Herbert nazivao .

njegovog slikovnog procesa savršeno se poklapa sa njegovim slikama. to je bilo mesto koje mu je na kraju pružilo samo skromnu vizuelnu simulaciju.tkodje potkrepljuju i druge činjenice.nastavio je da . čak i pre nego što se pojavila ideja da zabeležim ta obeležja koja su me veoma privukla.Vetheuil se nalazio 45 km (28 milja) nizvodno od Argenteuil-a. i moji refleki su me primorali da. ikao su određeni događaji iz 1880-ih.Izjavljujuci:“Ja sam iuvek ću biti impresionista“. bilo je prirodno želeti da obeležim poslednju sliku žene koje se opraštala zauvek. Ali.uprkos potajnim motivima koje je prikazivao..Monet je odlucio da prikaže dva velika pejzaža 1880.Monet i Alice su se vencali) Ipak. koji su svi bili na istoj železničkoj liniji.dok je Alice nastavila da živi sa Monet-om i sve troje dece.Na primer. loš u Vetheuil-ču je najozbiljnije počeo da formuliše svoju praksu kao teoriju ili ideologiju.Monet ih je pozvao da zajedno sa svoje šestoro dece i troje sluge se pridruže njemu i bolesnoj Camilleprilikom osnivanja doma u Vethenil-u. rođen 1878) i zbog sada bolešljive Cauille. ne treba da nas iznenadi to što je postao samokritičan i da je imao potrebu za reafirmacijom.političara Georges Clemencan.pošto 10godima nije izlagao u Salon-u. kako lični tako i umetnički.Monet-ov prikaz.a Momet je ipak te godine bio diskvalifikovan sa impresionističke izložbe. To je tačka koju sam dostigao. Godine 1879.možda je čuvao rad za svoju prvu samostalnu izložbu.osecao se pocastvovanim da je oženi posle prve trudnoce. onu koja je bila rutinski deo mog života-kao što životinje okreću svoju vodenicu. Priprsivanje njegove umetnicke samosvesnosti ovom periodu.prikazujući sante leda na reci Seine tokom stravicne zime.odnosno opis.Ubrzo posle Camille-ine smrti. a koje je smrt nametula njenom strogom licu.Da li je vec bio zapoceo vezu sa Alice Hoschede tokom kasnih 1870-ih?Posle debakla porodice Hoschede. Iako se do 1880.. posmatrajući skoro mehanički sekvence boja koje se menjaju.(Nakon sto je Ernest umro 1891.Ernest Hoschede je bankrotirao 1877. Prema izjavi Monet-ovog prijatelja. nego Argenteuil-u ilioParizu. žuto.umetnik je jasno iskazao svoja osecanja.operaciju’’. naročito po rođenju drugog deteta(Michael. uprkos samom sebi.ovaj opis mora biti shvacen u okviru konteksta. pored Montes-a i na Pola puta do Reuen. Svakako.koja je trebala da bude održana u galeriji Paul Durand-Ruet-a.nakon nekih 40godima. tako da Monet-u nije bio uskraćen prisup Parizu ili Normandiji.Po svoj verovatnoci transformisao je u umetnicke brigeemocionalnu ambivalenciju koju je Monet imao prema Camille-i. sivo i tako dalje.U intervjuu za junsko izdanje „La Vie moderne“(ciji je vlasnik bio impresionistički patronGeorges Chaipentier. podtakli samo svesniji stav. Iako je Vetheul imao mir i izolovanost za koje je Monet smatrao da mu je potrebna. od navodnog raka materice kada je imala 32 godine.Sano jedna slika je prihvacena.Ernest Hochede je napustio Velhenil. gde je konačno kupio imanje. bio je bliži Giverny-u.u cijim je prostorijama izlagao Monet). Monet skoro 15 godina pridržavao koncepta .plain-air’’ slikarstva. Poznavajući njegovu sklonost nezadovoljstvu. obavim nesvesnu . Zapro. Plavo. Camille je umrla bolnom smrću. moj organizam je več reagovao na senzaciju boje.a.Neki su ga optužili za izdaju. Monet-ov prikaz samrtničke postelje koju je oslikao jeszte poznati opis njegovog metoda: Uhvato sam sebe kako gledam njeno trgično čelo.

izjavio „Ja nikada nisam imao studio i ne razumem to zatvaranje samog sebe u sobu“Koliko god preterano bilo njegova tvrdjajer znamo da je ponekad svoja dela zavrsavao u zatvorenom prostoru ona je agresivna reafirmacija njegovih principa. Od tog trenutka Monet mnogo da putuje.koja otvara svoja vrata. je odličan primer toga kako je Monet mogao da se lažno predstavlja. Kompozicija ja balansirana između onog što je blizu i daleko.ali i takodje i na jug Francuske.Degas.on je sve temeljnije izražavao ulogu „plain-air“slikara koji je postao njegov zaštitni znak.U novinama iz 1860.zaim i od Giverny-a.Od ovog perioda datiraju masivni odlasci iz gradova.za obicnog putnika.ali retko.Chiff Walk at Pourville’’ iz 1882.veka. verovatno Alice Hoschede i jedna od njenih ćerki..godine preselio i od tada i ostao. Stoga.ili je pratio veoma istrošene puteve do dramaticnih prizora duz obala.koji naidje“.Tko de i dogodilo da su impresionističkom izložbom 1880.jeste ziveti. Iako u nastajanju da sprovede i intenzitet impresije prirode i momentalnosti njenog odgovora.jedan pisac je napisao:“Putovati. .muskarce i žene . uprkos sve većem odsustvu ili umanjenoj veličini fugura na većini radova posle 1880.I od Vethenil-a.odnosno losem slikaru.zahteva svoje pravo na „nalepnicu“. uptstva idući putevima ili stopama u kamenju da bi se održali nabolje poglede.jer „Ja sam taj koji je skovao rec.Ne mozemo preceniti obim strane literature u Francuskoj tokom srednjeg 19.Putem raznolikih predela koje je posecivao.turizam je savrseno prikazivao novu slobodu koju su omogucili tehnološki napredci.Momet je.gde se 1883. animirana je asimertijom i često prekidana figurama-ista kontrapunktalna strategija jeste ključ stabilnost i prirodne harmonije koje osećamo u mnogim njegovim kompozicijama.Pissarro i mnogi drugi Degas-ovi prijatelji.nastavio je „Vidjam svoje prijatelje.Ali. masovno i oslobođeno.Danas je mala grupa postala banalna skola. Monet-ove vizije pejzaža je bila još uvek društveno formirana pre nego naivna.Knjige poput „Voyage d’un Parisen“ (1865)-delo Jules Claretie-a i „Les Environs de Paris illustres“ (1878)-delo Adolphe Joanne-a.tokom letnjih meseci.ili bar slikom iskazao“.obala Channel-a nije bilo daleko.odnosno osećati se odvojenim od svih drustvenih zabrana i predrasuda“. Robert Herbert je pokazao na koji nacin se Monet-ovi izbori motiva i ugla gledanja povinuju onim izborima modernih turista koji su pratili .POšto vise nije bio zadovoljan pejzažima predgradjakoji bi poredjenjem delovali jednostavno.ili je otkrio lepotu u izolovanim delovima Francuske gde su ga pozivali njegovi prijatelji.Kada je upravo bio okupiran neobicnim formacijama leda na reci Sene.Imena mnogih mesta koje je oslikao-najpre Etretat ali takodje i Pourville i Varengeville.vodile su srednju klasu kroz predele dostupno vozom. ali da ipak uključi i indikacije dokolice kjao što su jedrilice u daljeini i dve žene.jer mu je teritorija bila dovoljno poznata a bila je i veoma popularna medju Parižanima.prvom mazalu.dominirali Caillebotle.ciji radovi jedva da imaju veze sa prigradskim „plein-air“ slikarstvom Monet-a i Renoir-a(koji je zajedno sa Sislyem odustao dve godine ranije). Delo . odnosno da oponaša. kao izolovani posmatrač dramatične scene.Uistinu.kroz turizam je tražio neobične prizore.Što može biti više prosvetljeno?Normandija je naručitob privukla nonet-ovu pažnju.prvenstveno na obale Normandije.za sebe.pored Dieppe-a i Bordighera i Antikes na Mediteranu-su verovatno sada poznate zbog njegovih slika jer su u njegovo vreme bile turisticke destinacije.

Ipak njihova iskustva su indirektna:oni su privremeni posetioci koji se uvek fokusiraju na neobicne formacije. ponekad bliske(kao zelene).potiče iz romantizma 18. U proseku je radio 10-12 slika tokom akademske godine. često sa potezima pomalo zakrivljenim ili nalik na zareze.Americki i britanski turisti su poceli da provode odmore u toplim južnim predelima.U svakom slučaju.u najmanju ruku barem relativna udaljenost mesta kao sto su Belle-ile u Brettany ili Botoligleno na Italian Riviera dala su njegovim slikama obeležje novine.koji njegovi izuzetni prikazi reafirmuju i legitimizuju.svedoci svetle suncave svetlosti na razorenom krecnjaku i udarua talasa-sile prirode koje su stvorile jaz nezgraonih gromada. Zatim. koristio se horizontalnim potezima koji se konce4ptualno odnose na pruge njegovih slojeva ali koji se više podudaraju sa neopisivom igrom senki nego sa odlučnom teksturom kamenih površina. ponekad kontrasne(kao crvene).Nedostatak reference na specifične i pojedinačne predmete.i pribojavajući se tih elemenata(Reka je da ga je plima skoro udavila dok je pokusao da oslika Manneporte).kojom se direktno vezao sa spektakularnih naslednih tačaka.koja znaci „dostojan toga da bude pretvoren u sliku“.na primer. Prilikom slikanja Manneporte-a. verovatno najposvećeniji posmatrač Monet-ovih metoda.Postoje malene figure ispod arkada na slici „The Manneporte(Etretrat)“. njegova energetična i oslobođena tehnika nagoveštava vizuelnu pobuiđenost koja predstavlja znake direktnog iskustava-dokazuje se sve neophodnijom kao kontrabalans njegovoj ovisnosti o temam i tačkama gledišta na konvencijalnoj slikovitosti.Iako se principi iza tih potraga nisu razlikovali od avantura putnika koji su tražili mesta udaljena od gužvi.svakako Monet-ova posvećenost spoljašnjosti postala je znak autentičnosti u isto vreme kao i njegove predpostavke o tome koji motivi su stvarali značajne slike(i dobre prodaje nesto o čemu ćemo raspravljati u sledećem poglavlju).ponekad rizikujući. i možda je radio i na vise od jedne slike dnevno. pokazuje da čak i Moneto-ove tehnike predstavljanja interakcije svetla i formi verovatno se podrazumevaju sa umetnikovim dubljim iskustvima i otkrivaju određenu formulu.i koje su bile reprodukovane u .Combet-a i ostale.poželjne jer su bile „slikovne“. Monet-ove slike se sada generalno fokusiraju na iskljucenje topografskog okruženja ili obižnjih sela.Čak i efekti samoće pre velićine litice Etreatet-a.a neki moderni domovi su bili obojeni pod vedrim nebom.odgovaraju romantičnoj potrazi za čistim i direktniom iskustvima prirode koju su vodili urbani stanovnici uz vreme i novac.Etrat je bio baš takvo mesto. Ostala daleka putovanja svedoče o potrazi za orginalnošcu. koristio je miksovane nijanse. Monet je počeo sa laganim vučenjem relativno suve četke preko platna tako da trčci svetlosti koji se promamljiju kupe boju.Ta reč. preko tog prvog sloja.veka i prikazuje to kako priroda može da bude uklonjena iz konteksta i predstavljena u fragmentima koji su ocenjeni njihovim vrednostima vizuelnog spektakla.uz svu posvecenost istini i slobodi koju je podrazumevao Monet unutar predhodnih percepcija. Robert Herbert.dovele su ga do toga da se osloni manje na svakodnevno okruženje i lična otkrića a ne na mesta koja su bila posećena turističkim rutama i koja su imala dobro ustanovljene umetničke asocijacije.sa svojim poznatim liticama koje su imale Delacroix-a.Ovi razvoji su dostignuti njegovom sve većom praksom slikarstva spoljašnjosti.

Opet. poetskog sebe.potraga za obnovom vodila ka eksperimentima sve slobodnije swtila slikanja. U Normandiji. beskrajnih predstava umova. a koji su preferilali subjektivni izrar u odnosu na naturalizam koji je širio Zola.narcističkom’’ predstavom unutrašnjeg.sadržalo značajne nove izazove.dijaboličnu’’. .koja je ponekad bila blizu pastelnim tonovima. i umetnik je posedovao primer knjige.to jest.njegova umetnost je oblikovana i posvećenošću da odgovori direktno na ono što vidi i željom da predstavi efekte toga koherentno.Bilo je uzasno tesko predstaviti zbunjene mase lišća.ali njegovo poslovanje prirodi i posvećenost raduobzervacijesprecavale su ga da jednostavno izmisli kompozicije koje bi zadovoljile taj poriv.Coast of Belle-ile-Oluja. bili su u obližnjoj rezidenciji.ponekad i pola veka. ohrabljen od strane modernih pesnika i kritičara koji su pripadali simboličkom književnom pokretku koji je bio u razvoju. prekriven vunenom odećom od nepromočivog platna sa kapuljačom kako odlazi u bitku. koja su sardžala šetnje na liticama Belle-ille objavljenom iste godine i kada je Monet putovao. Kao što je istoričar umetnosti Stevan Z. ali je na Belle-ille postao naročito svestan istrajnosti uprkos besu prirode..koji je arhitekta „Opere“.neverovatnu’’ i fantastičnu’’ pri tom otkrivajući njegov nepogrešiv ponos kao sledbenika modernog doba.. jer su Gustavo Plaubert ovo delo o putovanjima. koja je nestrpljivo če4kal njgov povratakn u Gvineju govore o strasti i r4ustacf9ji koju je iskusio tokom iznenadnih oluja.. Leevine predložio. bezu sumnje stimulisani prizorom bizarnih formacija stena stvorenih udarcima bujnih talasa.divlju’’.Drugim rečima Monet je počeo da traga za načinima koje bi mogao da ono što je video uklopi u poznate šablone. koji je postao Monetov biograf.kao što je i uradio pored Pourville-a u leto 1882.Monetova zamerka prilikom susretanja sa neobičnom vegetacijom i brilijantnim Mediteranskim nebom. Sada je predstavljanjem umetkikove posvećenosti prirodi postalo9 skoro važnije od krajnjih rezultata predstave. i Octave Mirrbeau. . uključujući i Turner-a. ovi efekti su se poklopili sa Monetovom sve većom . neočekivan pogleds i posebno. Njegov prikaz opisuje je kao . Sa delom „Storm.kao sto je ona koju je uvrstio u delo „Villas at Bordighera“. Čak štao više dva književna kritičara.Za odredjene radove on je usvojio Renoir-ovu paletu. .on je bio čovek za izolovano drveće i prostorne predele.U donjem levom delu slike „Villas at Bordighera“ mozemo da osetimo njegovu prenaglašenu čulnost. Ipak Monet je sebe smatrao autentičnijim posmatračem od turisrta čije društvo izbegavao birajući male hotele ili iznajmljujući vilu za svoju porodicu.. Monet je bio prastilac. Gustave Geoffrey.Ovde.Žalio se na gusto zamršeno lišće. Monetova pisma upućena ALice Nochede. Tamo je i započeo razvijanje hrabrijih tehnika.ilustrovanim turističkim literaturama koje su predhodile Monet-ovim boravcima.. tradicije stihova na moru. Geoffrey ga je opisao obučenog kao ribar.dizajnirao za bogatog Parižanina.Charles Garnier.zastrašujuću’’.jer kao što je rekao.obala Belle-ille“ Monet je takodje bio na udaljenom severnom terenu.borio se da razvije formuke za njegova nova iskustva.Stoga. Monet je počeo da slika na svakakvom.pokazuje da je za njega. . bliski prijatelj koji je takođe pisao o njemu. u čizmama.

Obvaj stav bacva svetlo na Monetovu spremnost da slika uzbuđeno. kao da je pravio kopije. Kao taklav on je oslabio svoju kompulsivnu potragu za takvim neobičnim prizorma. da izrazi osećanja po cenu finiša i specifičnosti. Svakao. kao što su drveće ntopole duž obližnje Epte River.odnopsno. još očiglednije da je Monetovg direktni odgovor orginalnom spoljnom stimulusu nije bio krajnja tačka njegove umtnosti. mnoga. . Nežne razlike između predstavljanja iste kompozicije postale su tema njegove izložbe kada je prikazao 8 slika Belle-ille u galeriji Georges Petit 1877. Čak šta više od 40 neobičnih primeraka platna ojwe je stvorio tokom svoje kampanje. zbog lične sada bukvalne tačnosti koja je bila u opadanju i pretvaranju objektivnosti. ponekad čak do 6 primeraka su ponavljala isti montiv. žalio je jer je upropastio brojna platana i zbog toga što će po povratku u Givory morati da ih dovrši u ateljeu. gomilče zrnevlja koje su načinili lokalni farmeri ili na kraju. Ovde je. stoga. Mogao ja da koristi motive pristupačnije na Giverny imnju koje je kupio 1890. Tu u tom procesu leže koreni njegovog serijskog slikarstva. jezera ljiljana i vrtovi koje je mogao da obrađuje do svoje smrti 1926.Mo9netova umetnost se zbližila naporima Neo-impresionizma i Cezann-u. Zbog prirode koja je sada istupila u prvi plan kao sredstvo za izražavanje ličnog senziteta.

Porodično okupljanje’’. . Ovo je izgledalo kao ujedinjunjući cilj grupe.. a njegov studio je bio meto skupljanja.. njegova privučenost ka tradicionalnom seoskom pejazažu bio je pod uticajem modertnih promena.Familie Reunion’’ jueste portret Bazille-ove proširene porodice nanjihovom seoskom imanju. Iakoje Federic Bazille poginuo 1870.. Iza različotitosti koju predstavljaju postoji važna veza. umetnici su izabrali scene i oblik njihovih prezentacija na osnovu mnogih različitih pretpostavkii i želja. Svatrojica su pružili sintezu modernog idioma koji nalazimo kod Moneta i Maneta sa prošlim umetničkim elementima. On vuče poreklo iz stre protestanstke porodice srednje klase iz . koji je bio jevrej je odrastao na Karibima i odgajali su ga trgovci koji su predstavljali izdajnike u svojoj zajednici. Ipak. Pogled na selo’’ u Salonu 1869. nazvanom Meric. iako je bio stariji i porodičan čovek.. Renoir je bio sušta suprotnost. tokom Francusko-Priskog rata u kome je patriotski učestvovao zaslužuje da se svrsta kao centralna figura među impresioniste tokom godine u njihog formiranja. prokomentarisala je njegov uspeh kao . ono što smo svi čersto pkupavali da smestimo lik na otvoreno’’. Renoir je često delio Bazille-ov studio i povremeno su se njuegovi ciljevi poklapali. Pissarro i Renoir Bazil. Pissaro i Renoir.Places. takođe je skrenula pažnji i na Bazille-ovo delo . postao je primer ostalim impresuonistima i njihov najvereniji sardnik.. kao novu formu umetnosti slikanja figura na otvorenom. a Manetova ezanost sa njom je bila samosvesna.l Bazille je bio potomak ugledne južnjačke porodice a njegova prijateljstva su podstivala sumnje da je bio homoseksualac(tokom 19v homoseksualnost je bila smatrana nastranom u toj meri da je bila skoro univerzalno potisnuta). People and Traditionis Mesta ljudi i Tradicije Bazille. U radu Bazille-a Piosarro-a i Renoir-a ovi tradicionali elementi su bili srdstvo integracije i samoobrazovanja umetrnika koji su osećali manje usavršenim od njihovih vođa.Woman in the Garden’’-. Svako od njih je bio na svoj način marginalan-outsaider... Famile Reunion’’-.. kao kod njihovog kratkog istraživanja orijentalnih tema..Žena u vrtu’’. tj. Naravno.bio je prestavik radničke klase i požudno je tragao za ženskim društvom koliko i za prihodom. kada je bio važan prijatelj Manet-a. Monet-a i Morisot-a Renoira i Sisley-a. Pisaro i Renoar 4 Impresionizam je stvorio vizije mesta i nljudi koji nam mnogo govore o umetnicima i njihovom svetu. nijedan umetnik ne može da zanemari prošlost u potpunosti.. Kritika Emila Zole 1868. Ovo polavlje dovodi u vezu tojicu impresionosta koji obično nisu povezani-Bazille. spona između njih. Kada je Verthe Morisot videla Bazille-ovo izvanredno delo . Nijedan nije bio poreklom iz mPariza.View of the Village’’. Ipak i kod najrealističnijh slika. Pissarro. Nikako se nije uklapao ni u jednu kategoriju osim one katzegorije autsdajdera. koja je hvalila Monetz-ovo delo .

plain-air’’ slikarstvom se može posamatrati kao vid pregovora između dva pola. koja odudaraju na nagost iao je ne oslikavaju. Negova porodica je možda prepoznala da je parafraza jednog slikara . slika samosvesno stavlja kupače u istorizujuće poze koje podsećaju na konzervativno delo učitelja grupa. njegov osećaj za fizički8 opseg formi je bliži Courbet-u nego izravnijim efektima koje nalaziomo kod Moneta i Maneta. Uprkos svojoj svežini ijasnoći . Bazille je pravio skice u svom studiu u Parizu u kojem je imao modele a ksnije je te skice prebacio na platnokada je osdlazio na leto na jug. Konflikti koji su se kasnije pojavili između impresiuonista su bili nagovešteni u delu . a postoje oslikana neposredno posle Monetove .plain-air’’ praksom jer su tradicije suštinski za oba meto9da na mnoge načine asuprostavljene.Summer Scene’’ je delo koje smešta muška prijateljstzva u utopijski domen(nasuprot slici njegovog ateljea). kupača u modernim kupaćim odelima. Slično kao Monetova i Bazileova karijera nije bila odobravana od stane njegovih roditelja.Terrace at Saint-Adresese’’. predstavljajući ugledne korene Parskoj publici kojoj je on bio nepoznat.. Leosones-ovi. ili čak Corut-a u njegovom klasičnijem periodu..Letnja scena’’(kupači) koja je prihvaćeno u Salonu 1880.Summer Scene’’(Bathers).. Ipak. Kombinovanje grupnoh portreta sa . stvarajući moderniju verziju tradicionalnog sveta. Slika je svakao lična fantazija. podudaraju se i sa konzervativnijim očekivanjim njegovog miljea i otvorenijim zahtevima oji su prisutni na portretu.Montpelleirr-a pored južne obale Francuske. ali je odgajan u napredno9m okruženju ko0je je bilo retko za taj konzervativni milje.Woman in the Gardewn’’. Gleyre-a. Jedan od njih koji veoma liči na Bazille-a pomaže drugom da izađe iz vode.The Meeting’’ koje je posedovao bankar i komšija Bazzille-ove porodice npšoznati Courbetov patron. Skala je bila podjednako velika koliko i Monetova .pqarižani. Ta referenca na sliku na kojoj su se pojavili on i njegova porodica. koji su bili Manetovi i Baudelairevi prijatelji i koji su ga uveli u naprednu umetnost. Ipak. . porodice i prijatelja.Alfred Brujac..Bonjour Monsieur Coaurbet’’ ili .. Bazille je svoj autoportret na krajnoj levoj ivici na( na svog oca)reflektujući Manetovu poziciju učesnika i posmatrača prizora na delu .. Spoljna okolina je bila duž klupareke River Lez. Bazille-ov snažan hopmosocialan impuls(muško zbližavanja bez nuznog uključenja u seksualan odnos) je očigledan zbog korespodencije sa Manetom. Tu je bio svetao i rogusni impresionizam –realizam juga.. Bazille-ova velika dela s kraja decenije su simptomatični za poteškoće pomirivanja likova i . brilijante boje slika imaju bogatstvo i intenzitet koji premašuje čak i Monet–a u tom periodu. sa kojima je povremeno delio svoj stidio i oom je pomagao u finansijkom smislu.. Bazille Coaurbet-a jer su obojica bili Monetovi prijatelji tokom 1860 i pozirali su Monetu prilikom rada na slici . prikaz grupe maldih muškaraca. u susedstvu Meric-a.Music in the Tuileires Gardens’’. Bazille-ov ošrto kontrolisano crtanje i viši nivo finiša nego kod Moneta..plain-air’’ rada. izrazila je njegov lični legitimitet rada prema njegovoj porodici i njegov moderan izgled njegovih prijatelja.. Međuti..To je bilo sredstvo sa kojim se Bazille borio sa mproblemima koje je Morisot opisao ko grupnu brigu. možda je poslužila istoj svrsi-izraćavanje ozbiljunih ambicija umetničke lestvice Salona... Čak šta više delo liči na Courbet-ovo koloristički predskazujuće delo . iako je otišao u Pariz u Medicinu njegovo interesvanje su ohrabljivali njegovi rođaci. Luncheon on the Grass’’.

painture-claire’’ prakse i preterano su naglasile njegov duboko konzervtivan stav prema prirodi koji je impresionizam trebao da dobije. pogotovo Cezanna i Gauguina... i tokom 1880-ih bio je mentor nekim od mlađih prijatelja. Cortova uloga impresionizma je široko prepoznatljiva li ne uvek u potpunosti shvaćena. autsajder. Pissarrov. kao što je sličaj sa Monetovim delom .Luncheon on the Grass’’ .plain-air’’ studije bile su podržane velikim završnim radovima na kojima su pejzažisti bili . Čak št5a više njehov nedostatak prostorne jasnoće nije emulacija japanskih geometrija. i prirodom oblikovanom nalik na neki utopijski predeo. Do kasnog stadijuma njegove karijejre. Kasnija vizija jeste vizija urbanog turiste. Ovaj . napredni Pissarrro je prihvatio neizbežne transformacije do kojih je došao.. TAmo je video mrad Canbet-a i posetio je eminentnog Caort-a kog je naveo kao svog učiteljakada je kasnije izlagao uSalonu.Suvenir of Mortefontaine’’ pejzaž pruža alternativu neharmoničnih i urbanih prostora koji su definisalis svakodneve živote pripadnika srednje klase.. Tomasa na tada Danskim (sada Američkim) Devičanskim ostrvima gde je njegova porodica vodila poslove..plain-air’’ studije i .Na slici .nastanjeni’’ klasičnim ili književnim figurama. su privukle tradicije ruralne produktivnosti..Summer Scene’’ takođe podeća na Monetov dijalog sa teadicijojm ikao ima prednost sunčane svetlostzi i brilijantnih boja i nedostatak nastranosti i heteresoseksualnih insinuacija kod Maneta.17 veka Laurent de la Hyre. Jačina i ingerentnost njegovog napora uporkos nedotatak odlučnosti predstavljaju njegovu smrta kao nesrećnu okolnost za istoriju umetnosti. Bliži pogled na Bazille-ovu površinu otkriva nedoslednosti između finog slikanja njegovih figura i slobodnijeg pejzaža. Preplitanje porodice i prijatelja putem međusobnog delovanja stilova i prostora jeste4 način na koji Bazileove slike predtavljaju nejgovu bprbu da pronađe prodstor lične sigurnosti i umetničkog identiteta. rokoko Danski žanr/pejzažista sa kojimj je putovao u Venecuelu pre dolaska na studije umetnosti 1885. ali obojica takođe podsecaju na Monetovo delo . Corotove . Pisasarro je bio francuski Jevrejin portugalskoseparatičkog porekla. po pitanju umetničkigh pitanja. Pissarrov pšejzaž se stoga razvio iz drugačije i malo ranije trdicije od Monetove.. kupač koje je naslonjen na drvo liči naSaint-Sebastiana.. Stariji od ostalih članova grupe nekih 10 godsina ili više Jacob Calimme Pisarro nepotpada ni Faulin-Latour-ovu grupu portreista nnjegove generacije. Nalik na vođu. Bio je veoma naprean a pritom nije bio konrtaverzan i grupne izložbe su ponudilwe način da dođe do izlaganja a da pritom ispuni svoj politički ideal uzajamne kooperacije. U umetničkoj istorijskoj literaturi Cortova bez sumnje napredna veština . Prema učenju švajcarskog filozofa Jean-JAcques Roraisseau-a Cortov svet jeste nepokvaren predeo čistoće i vrline gde možemo iskusiti slobodu. Ipak nije sasvim pošeno suditi Bazille-u na osnovu kriterijuma koji je izverden izn kasnijeg imprsionizmač Bazzile-ovo delo . Praksu je obavljao kod Fritz Melbye-a (1826-96). u mnjoj je meri od njegovih družbenika Pissaro je uživao ugled čoveka od poverenja i stabilnosti. rođen na Sv.Povratqak prirodi’’ koji je ponudio romantičarki pejzaž jeste stoga .Terrace at Saint-Adresse’’ već nekontinuitet koji je posledica suprostavlljenih lojalnosti i procedura.. koji je izlagao u njihovm lokalnom muzeju. aki ne i posredno. bio je drarežljiv prem amladim slikaraima koji ssu tražili njegovo tutorsto ali posvećenost njegovoj generaciji nije uvek pružala podrušku kada su se prijavljivali u Salon.

Veći deo perioda 186-ih i 1870-ih uglavnomk je živeo u Pontoise-u.Most na reci Oise’’) bio je skroman ali stari trgovački grad duž pritoke Saine koji je bagerovana da bi je povezale sa francuskim severnim kanalinim sistemom.. Čak šta više Pissarrevi roditelji su imali dugotrajne okršaje sa sinagogom Sv. ostao je primarno poljoprivredna zajednica sa samo nekoliko fabrika od kojih je najvažnija sagrađena za vreme Pissarrovog boravka. koji je bio ruralniji i jeftiniji od centra grada. nejasne ivice i elastične grane ublčažuju grane osećanje specifičnosti i zamenjuju senzualnost boje onim oblikom fizičkih formi prirode tako da odgovaraju estetskom znalaštvu. Pontoise (što znači . Njegova srebrna atmosfera pruža generalizovan smjisao godišnjeg doba . kao što je poređeno sa vremenskom precoznošći Monetovog dela . TOmas koji je jedini bio u centru trgovine robljem bio je žarište raqdiklaizma po pitanju rase i emancipacije. ubrzo je osnovao svoju rezidenciju izvan Pariskih predgrađa. COrotovi delikatni pupoljci.Guillanium i posle nekoliko godina i Gauguin.. Tomasa po pitanju njihovog neortodoksnog braka(bili su u srodnoj vezi kao tetka i nećak) pa su stoga poslali mladog Camille u Moravian u crkvenu školu gde je biom jedan od nekoliko belaca.prirodi’’ ubedljivo prisustvo njihova svrha dqa njihovo odealno bekstvo učine neizgled materijalno dostupnim. Pissarro je odsedao na brdovitom zaseoku L’Hermitage. Tokom svog života bi je opterećaen buržoazijom iako je za sebe često ironično govorio da je .mladu katolkinju Julie Vellay. Do tamo mu je bilo potrebno 90 min.. Postao je i predmet nekoliko . Ne samo Cortova sofistikovana tehnika nego i njegova ubedljiva verzija beže iza njegove reputacije najistaknutijeg pejzažiste njegovog doba. Pissarro je studirao na . Naučne studije Richard Bretella pokazuje koliko je grad bnio netaknut predgradkim razvojemj.buržoazija bez prebijene pare’’. neutralna pozicija pejzažiste-autsajder iz ruralno društvo koje oslikava ali i za urbano društvo kom preodaje bio je idelan izbor za slikara koji se nije jednostavno uklapao u standarne kategorije društva Ponotise dovoljno udaljen od grada da bi održao jednostavan život koji su mnogi prihvatali kao društveno harmotičan. vožnjom vozom što je bilo tri puta dalje od Argenteuil-a. Po mnogim drugim aspektim aPnotise se po mnogo čemu razlikovao od Argenteuila.odbijanje sadašnjosti i potraga za izgubljenom nevinošću. njegovi rani crteži uglavnom predstavljaju crnce i radnike..Terrace at Saine-Adresse’’.Akademiji Suisse’’ gde je upoznao svoje buduće kolege impresioniste u očuvanju verzije seoskog predela baziranog na ideji COrta i .. Tokom najvećeg boravka u Pndaiseu. Pissarro je osetio snažnu simpatiju prema raničkoj klasi i usvojio je određene levičarske političke stavove koji su imali direktnu vezu sa anarhijom. nakon što se rodilo dvoje dece i trećče dete je bilo na putu).Barbizon’’ škole. gde su u blizini žibveli još neki umetnici. uklojučujući i Daubigny-a. Čak i kada slikovne tehnike pruže Cortovoj . bio je mesto gde us takve kategorije manje važne( ne i najmanje važne njegova odlika i to što je nakon odugovlačenja oženio kuvaricom njegove majke. Kaon asocijacija između Argenteuila i Moneta Pntoise je sada momentalno doveden u vezu sa Pissarrom i prijateljima(ponekad su zvani Pontoisova škola) koji su povremeno slikali sa njim a među njima su i CEzanne. Suptilna tenzija u Pissarrovm radu između želje da izazove konvenciju i želju za sigurnošću i pripadanjem reflektuje sapkte njegove lične istorije i društvenih okolnosti.. Njegov rdoni Sv.

Nije prisutan ni osećaj nesloge niti društvene odgovornosti-niti su razlike tog tipa važne..L’Hermitage at Ponoise’’ spolja proste seljane i prosperitetnije stanovnike. . Ode . i ... iz prethodne godine. Najvažniji savet koji je Coroton dao Poissarru bio je taj da se koncentriše na vrednosti pre nego na boje. SLika iz 1868-9. Delo ..k prekriven u pozadini.Woman in the Garden’’. da preferira bliske odnose između različitih itnezitete sličnih boja u odnosu na same kontraste boja. Do 1880-ih velike sile L’Hermitage sa figurama su utoliko završne.. na primer.moderan seoski predeo’’ upućujići na smisao radnog dana normalnost koja je definisao Pisarove vizije. možda majkom dece koja sede blizu ivice puta.. toliko je Pissarro došao do problema slikanja figurna na otvorenom koji su dotakli Monet i Bazille. Čak i delo .Road at Lonveciennes’’-. Razvoj u predgrađima je bio takav da je do 1880 manje od polovine njihovih stanovnika bilo domorodačko. One razgovaraju sa seljaankom. oštro ocrtanim senkama i lišću. Najotvernije indikacije Pisarrovog interesovanja za modene razovje jeste estetika.The Servise road’’).. a njegova figura direktnakao put nastavlja metod koji je koristio Cort da prikaže sovje senke a da pritom stiče osećaj privlačnosti. izmaglici. kao štp bi svakako bile važne za jednog urbanog . Međutim 1869 Pissarro je prišao bliže prigradkim slikarima i refelktova je njiihovu z6ainteresovanost savremenost kratkim preseljenjem u Lonveciennes. Ovaj pristup jeste suština istrajne harmonije tonova koji nalazimo kod Coarota. Zola je naveo za sličnu sliku .1643-1715)kao podsećanje na prošlu velepnost. U poređenu sa Monetovom slikom Argenteul nema nikakve tenzije između prirodnog seoskog prizora i kao što bi moglo biti očigledno shodno neprijatnim prizorima ili drustvenoj hijerarhiji shodno njohovim visokim shvatanjima bogato obojenim.The Seina at Post-Marly’’ 1892.. Gust teretni saobraćaj presmopšćuje napaja zrnevlja ili sirovine skoro da zaklanjanju miran seoski predeo. njegov oštar kontrast između senke i sunčeve svetlosti na putu podseća Monetove delo . ako je verovati primedbi Pissarovog sina Liciena (1863-1944) s kraja karijere njegovog oca to je bila značajna karakteristika i Pissarrovog slikarsta.akvadukt’’marlya sagrađen da dovodi vodu do dvorca Liusa XIV(r. Lepo obućčeno majka koji nosi suncobran mkoji nosi u šetnji sa svojom ćerkom.Road at Lonveciennes’’je totalno konzervativnije od Moneta.. koje oslikava mesto uzvodno od Lonvesiennes-a prikazuje način na koji je Pissarro odgovorio na prigradske promene. Kanali i plaćeni putevi su bili podjednako važni za razvoj nacionalnog transpirta koliko i putevi želenice. nijase-tj.Put u Lonveciennes’’jasno tkrio stilski uticajMoneta na njegovim blistavo osveteljenim.. Ipak zadržava i određenu lojalnost prema Pissarrovoj pastoralnoj viziji koja podseća na Cortesa prema kom slika ima kompozicijski dug(uporediti sa Corotovim delim . Likovi koji odlaze na ili se pak vraćaju sa šposla su u pozadini.planeur-a’’.velikoh slika uključujući i radove koji su bili izloženi u salonu. u pozadini Pissarro je koristio . pored Boigvila gde su Renir i Monet radli zajedno. Odakle je mogao da odlazi u Pariz i učestvuje u okupljenima Batignolles grupe u kafeu Guerbois. obe su obučene za letnji period. geometrijski upisaniim kiružnim povoljn ai solidarna konstruisanim kućama Pisasarrovi pejzaži L’ Hermitage kombinuju klasičnu jasnoći Colotovih italnijanskih studija sa novom geometrijom i svedenošću Moneta i ideal jasno predstavljenih vokabularom koloristične neposrednosti. .

Pissareo. poštovaoca korota i još jednog ne-persijca. kroz maštovita i selektivno slikarstvo.. pravilno ublažena krivina sa novozasađenim mladicama je ispred panorame sveže malterisanih kuća sa krovovima crvenog crepa. Na Pissarrovom slikoju slici na gradskom putu sda leve strane nalazi se rudnik ipak mi njegovo prisutvo ni teretni bordovi nenarušavaju popodnevnu šetnju uz obalu grupe buržaza koji su iza njega. gde je ostao oko 10 godina. Više su voleli mali grad nepertenciozne dru7stvenosti uprkos nedostatku učestvovanja u njoj. Njegovi pogledi su pretežno ulice obližnjeg sela. kao na .Odeljene za prodsove i puteve’’ noću kako bi danju mogao da slika(godnea 1891 dobi je nalutriji ipovukao se da slika). ali one uglavnom dočaravaju putovanjaprivremeni prolaz kroz seoski predeo. Pissarro je ostao neutralniji a za razliku od Sileyovog dela .ili mesta daleko od kuće podobna za povlačenje i razmišljanje... već su bili javna mesta oivičena zidovima i kućama koje su definisale zaštićenu okolinu sela. na slici.. što prepoznajemo po kupoli tornja.Sittin Sun at Ivry’’ na kom fabrički dimljaci zatamnjuju crveno naranđasti zalazak sunca..The Seine at Marley.je Pissaro radio na presedan svog dobrog prijatelja Armand Guillaumina koje je obradovao pre zore duž nasipa odnosno predstavljaju i insustrijske luke na jugu i istoku Pariza.Rue Eugene Monnoir at Moret:Winter’’.The Orleans Railwaqy Company’’ . gde je imao rođake. ali su proizori ivica drumova bili retkost za njega. ALfred Sestey-a8čiji je otac bio deportovan Englez) više liči na Pissarro-ove prikaze ivica puteva su naročito pravilo kao što je slučaj sa delom .do 1868 zatim je čistio poljske nužnike za .. Tokom francusko-pruskog rata. Piles of sound’’ koja prikazuje bagerovanje duž reke Sene.. Impresinisti. kapo na delu . i uz malo smisla šporodičnog života. pobegao jhe u London. odbio je da estetizuje industrijsko osvetljivanje kroz poetsko kao na ranim slikama L’Hermitage-a tezvena koegzistencija starog i novog uticala je na Pissarro-vu viziju.. Vrato se u Pontoise. uglavnom su slikali sela u kojima su živeli. Poput turista koje je oponašao nastanjivao se pored poznate doline ili je odlazio u šetnje u polja gde je nekoliko ili pak nijedna radnička ruka obrađivala. Monet-ov Argenteuil je bio baš takvo mesto.Depatrment of Bridges and Roads’’. stvore kompozicioni prostor prepadanja za njih.. viđen je očima autsajdera.Environs of Paris’’ dalekosežna. ALi.uglovi lokalne topografoje-kao što je otkriveno specifičnim nasdlovima koje sdamo lokalno stanovništvo prepoznaje Guillaniu-ovi pogledi na ivice druma slave ekspanziju moderne transportne mteže. ima mnogo slika na kojima su prizori puteva i intimnih seoskih scena u radu holandkih i britanskih mjastora pejazažista. Prateći tend koji su postavili ostali impresionisti ranih 1870-ih Pissarrove reprezentacije rad i dokolicu stavljale jednu uz drugu i tek u s oblikovane savremneom upottrebom boja i još uvek Monetove. za Pissarro-a putevi nisu predstavljali primarno veze sa drugim mestima. Kada se vratio. z6atim vidimo Pariz u daljini. koji nije bio francuski državljanin.Jeine in Prise’’ bagerovanje i konstrukcije mostova gradova..Route de Gisors at Pontoise’’ ili lčični . od p’ovlačenja .. Guillaumina je radio za železničku firmu . ali u poređenju Gillaumina proslavljenjim delom . Sa druge strane. Čini se kaoda su Sisley i Pissarro želeli da ostanu po strani javnosti. . Neobično je i to da iako je ovo set blizak domu. ali da ipak. Naravno. Jedna od najizuzetnijih odlika ovog perioda jeste upravo to koliko je dugo Pissarro ostao kod kuće. otkrio je da su pruski vojnici opljačćkali njegovu kuću u Lovevienne-u i uništili skoro sve njegove radove koje je ostavio iz sebe. s druge strane.

to je bilo sjedinjeno sa okolinom.„Žetva u Montfoucault-u“. Po delimično oblačnom vremenu. istrošeni krovovi i obli8žnje topole formiraju harmoničnu opadajuću dijagonalu. iako se razlikovala od većine predmeta njegovih kolega. njegovog prijaqtelja Ludovic Piette(1826-77). samo revnosnost osobine kojim je potvrdio bez fanfara svojo upravnom i metodičnom praksom kao slikar nasuprot Monetovoj dvosmislenosti preindustrijskog dokaza savremenosti.rustične prirode sa njenimk poljima i životima’’.Chalon an Company’’ preko ose iz L’Hermitage. Mogao je da primeti da Pissarrov bio saosećajan ovoj temi. taman dim postepeno se stapa sa nebom i opšta sivoća slike prihvata boju zidova destilerije da bi stvorile tpretežna tonalna jedinstva.nedokolica bili su suštinski.. Kao gost valsnika plemičkog imanja Pissarro se možda osećao slobodnijim da proučava radničke likove direktno nego u Pontoise-u (gde je bio poznat po tome da se žalio da nema dovoljno modela). za razliku od avangarde arhitekture stanice Sain Lazare u okviru Mont-ove grupe fabrike Chalon je bila jednostavno četvrtsta nestilizovan zgrada koja je reflektovala skromnu i praktičnu ekonomiju. u Montpoucault.. Jedan od rezultata Pissarro-vog napra bilo je delo „The Harnest at Montfoucault“. Ne treba da nas iznenadi Pissarrova pažnja koju mu je na nekoliko slika posvetio niti to što ga je prikazivao kao deo Pontoisove okoline. fartmera i slikara koji je ozlagao sa impresionistima. prvenstveno žena koje su radile bliže seoskim kućama i koje su verovatno bile mirnije od muškaraca. njeni dimnjaci. pristalica i budući itoruičar impresionizma. pisao je da bi ohrabrio Pissarroa da specijalizuje sliknaje ruralnog života i . Za Pissara fabrika nije predtavljala ni predmet slavlja niti žaljenja. Čak i kada je Pissarro oslikao novi krompir i repu i biljeke alkohola koje su stvorili . čini se. namiruju stoku i razmrsuju vunu. Najizraženija je figura koja se nalazi pored prvog plana. Pred kraj godine fabričkih serija Theodore Duret. Za Pissarra koji je 5 godina radio u porodičnom poslu pre nego što je odlučio da postane slikar produktivnost i radnost..u šume ili uzorna polja kao što je slušaj sa Barbizon slikarima. Fabrika je za umetnika bila svakodnevni prizor i poklapa se sa interesovanjem za parobrode i komercijalni rečni saobraćaj koji smo videli na njegovim slikama Post-Marly-a iz prethodne godine. Pissarrovog rada koliko na pejzažima impresionista u celini. Naročito Pissarro. koja drži gomilu sena dok ostali žanju u pozadini. u . Njihovi zadaci su uglavnom bili da donose vodu sa izvora. Pissarro se susreo sa tradicionalnim i čisto poljoprivrednim motivima za radliku od malog trgovačkog grada Pontoise. Iako struktura umanjuje takne kuće sa leve srtane.žitničkom’’ regionu Mayenne u istočnoj Breterniji. Courbetov i Monetov prijatelj. koja prikazuje žene koje rade u polju i slika koju je izabrao za treću impresionističku izložbu 1887. posvećen modernom svetu je tragao gde bi živeo jednostavno i ometano sa njabližim rođacima neobične porodice. Gomila u centu se sastoji iz ručno skupljenih svežanja naslonjenih . Njegovo prisutvo je bio logični rezultet agrikulture tržišne zaujednice na sekundarnoj transportnoj raskrnici. Tokom sredine 1870-ih Pissarro je godišnje putovao iz Pnotoisea na imanje. Nekih 225 km (140 milja) zapadno od Pariza. Napravio je dosta skica koristeći drveni ugalj i uljane studije figura. Takve slike nisu izvanredne toliko u okviru. Pissarrov pristum takim motivima jeste znak nesentimentalne posvećenosti prikazivanju napretka kao prirodnog dela ruralnog razvoja. iako je u mladosti ziveo od đeparca koji su mu davali roditelji možda svakako jer i jeste uvek je.

zajedno. ovi elementi održavaju krešendo. seljanka i njena kćerka ukočeno gledaju u slikara iza drveća i seoskih kuća. u isto vreme kada je stvarao slike ručnih poslova. Istraživanje i natopljene boje Pissoarro-vog kasnijeg stila 1870-ih prenose energiju i tenziju koja je jača od one kod njegovih ranijih radova. Pissarro stoga spaja piktoralne ambicije slikanja figura sa nesentimjentalnim komercijalnim akticnostima sadašnjice. Pissarro je veći akcenat stavio na slikanje likova.. Ali ako poredimo Pissarro-ve stavove isuviše blisko sa Milet-ovom nostalgijom za pre-modernim svetom i njegovom vezom sa zemljom trebalo bi da naglasimo i to da je Pissarro odbio takva poređenja. koja se kombinuje sa predstavom drveća kako bi suzbila kompemzaciju u istanjenu slikovnu koherenciju. Čak što više. Nije jasno čija je privatnost narušena. mrzeo je sentimentalnost i smatrao je Millet-a isuviše „biblijskim“ ironično prebacivanje da „za Jevrejina toga nema mnogo u meni“. Pissarro-va veština. Vertikalni format doprinosi i osećaju izolacije i koncentracije.. seoskog stanovništva i domaće sluge ili kupci buržoazije. Na kraju. spravu koja je bila retkost na manjim imanjima u Pontoise-u-iako su ti farmeri i sami bili produkti moderne trgovine sa Parizom. Njegova pažnja koju je posvećivao dugotrajnim tradicijama bila je uokvirena unutar posvećenosti savremenosti koju je delio sa svojim vršnjacima impresionistima. Njihove karakteristične plave suknje i crvene i bele karirane marame osvetljuju kompoziciju i doprinose njegovom osećaju sporog. ima kompaktnu kompoziciju figure sa isečenim efektima na ivicama. Pissarro je takođe oslikao i Piette-tovu modernu vršalicu. opet u blizini L’Hermitage. iako nežno poređena sa umiljatijom fluidnošću i svetlijim bojama Monet-a i Renoir-a. koje je bez sumnje radio samostalnije nego oslikavanje seoskih predela. Pissarro stoga transformiše savremeno ležerne etike pariskog impresionizma-sa većom referencom na Renoir-a (antidota Millet-u) nego što je uppšte prepoznato. Odkriće takvih motiva dalo je Pissarrovoj karijeri novu pokretačku snagu i bila je takođe praćena izuzetnim eksperimentsanjem. Dovoljan transpotni sistem koji se poverćeva i nezasit apetit Pariza značio je da privredna ekonomija Pontoisea je bila usmerena na stvaranje produkta za kapital. koje su prožimale ostatak njegve karijere. ali prisustvo Pissarro-a čini se da izvodi piktoralni zaključak kao da smeštanje sebe u svet boje i površne može da reši tenziju koju ova slika otkriva. mirnog života. Celina je ujedinjena sistematično obrađenom površinom. najurbanijem mestu u seoskom gradiću. dvosmislenim promenama pogleda i razumnim društvenim posmatranjem koja refelktuje Pissarrovu nedavnu sradnju sa DEgasom. snažno predstavlja materijalnost forme i jačinu onoga na šta je konstantno upućivao kao na „senzaciju“. Tu je bila mderna ruralna tema . On namerno izbegava nostalgični i slikovno mitologizovane ruralnih tema kojih se užasavao kod slikara iz Salona kao što je BastienLepage. Potom je postao pokretačka snaga u organizivanju .par excellence’’: kombibacija različitih društvenih staleža. ali ipak omogućujući dijalog sa ostalim slikarima iz krugova napredne umetnosti.Poulitry Market at Pontoise’’ 1882. Delo . Na potpuno izvanredan način. odnosno figura. Koliko god da se divio radnim navikama seoskog predela. Od ovog perioda Pissaro je takođe započeo njegove tržišne kompozicije. Na jednom od njegovih remek dela „Cotes des Boenfs et h’Hermitage“ omiljeno delo koje je čuvao dugo godina.na pijac.u njegovu ličnu ruralnu formu.

tako skromna žena neobičnog manira ne bi mogla da služi njegovim ciljevima. Budući slikar je učio zanat sa 13 godina u firmi dekorisanja porcelana. Svakako. ali ipak na skali koja se može uporediti sa slikanjem na ulju.istinska pesma na seoskom predelu’’. Renoirove rane slike su možda. je oko 1 decenije. nakon iskazivanja sumnji po nekim njegovim prijateljima napusto je impresionističke iozložbe da bi se ponovo pridružio zvaničnom Salonu. oštar i divlji. Potput Degasa. a Pissarro je sarađivao sa njim i ostalima 1879. podsetio je svog sina Lucijana da . i . delikatane tehnike i svetle boje.. melanholičan. iako je sklapao uspešna prijateljstva sa skoro svima. The Levy Brothers.. napravi je iskorak ka višem statusu akademskog profesionalizma.starih majstora’’.radnika među slikaruima’’.. rađeni svetlim bojama i živopisnim swt6rukturama do kojih se došlo novih tehnikama. i pokušao je nova sredstva poput tempere i pastela. Godine 1878.plain-air’’ figura originačlne impresionističke grupe bio je Pierrr-Anguiste Renoir.. u nadi za prosparitetoim.moj temperament je rustičan. Svakako. na štampanom dnevniku koji zapravo nikda nije relalzovan. čuvaqo u tajnosti čak i od najbližih prijatelja svoju vezu sa Aline Charingot koja je bila 18 godina mlađa od njega i kojom se oženio 5 godina nakon rođenja njihovog prvog deteta. Može da izgleda neobično raspravljanje o umetniku koji je toliko bitan za popularnost imjpresionizjma. prijatni ciljevi i neproblematičan svwet koji je podrazumevala njegova ranija umetnika praksa. uglavnom rokoko stil 18v.The Etsole des Beaux-Arts).. p’rovincijalnih korena. kasnije 1883. jer nije trebalo mnogo truda da ih primeni na .impresio9nalističkig izložbi. bio je napet.. U sveku ka kom je Renoir težio.plain-air’’ metodi. približili su Pissarro glavniom toku impresionizma njegovih kolega.zadovoljićiu se tek u bliskoj budućnosti’’. ALi ikao je Renoir-ovo slikanje bilo najvećeim delom uporno buržoazno. Međutim prosparitet je izostao a deca su počela da rade kao tinejdžeri.. Kao šro je iswtoričar umetnosti Johan House izložio. uvek je bio nespokojan zbog svoje radničke klase. pratili su ih tokom celog života. orijentisan dokolicom i usmeren na Pariz.. U sredini impresionista srednje klkase i njihovih bogatih patrona. da studira sa Gellye. podrazumevajući i umetničku fikciju i naklonost prema seoskom životu. Ipak. Uisstinu... Njegovi likovi.mobilnost’’ i društvena ambicija mogu biti podcenjene činjenicom da. a toliko očigledno drugačiji od Pissarra u kontekstu marginalnosti i kompromisa. odnosa sa pristalicama i patronima. u poređenju sa bilo kojim impresionistom uključujući i Bazillea.l Renoirova sposobnoast i spremnost da služi nekritičim ukusima ležarnig klasa su mu popmogli da do kasnijih od 1880-ih uspostavi poziciju između impresionizma i konzervativnije umetnosti. nervozan. upućujući na sbe i u kasnijoj dobi života kao na . Kada se osvrnemo na Pissaarro tokom sredina 1880 videćemo da koristi neoimpresionističke tehnike da stvori moderan ruralan svet koji će potpm nazvati . Pissarro je koristio širok sistem preliminarnih studija za ove kompozicije. Ranorova napredna . pri tom zadržavajući ruralnu osnovu njegove umetnosti. gde je naučio da kopira u minijaturi nakon . Renoirov otac je bio krojač koji je odveo svoju porodicu iz Limoges-a u Pariz kada je Pierre imao 3 godine. prijatelji koje je upoznao su takođe bili višeg staleža.k najubedljiviji slikar . Kada se Renoir pojavio 1861. Odatle je napredovao ka slikanju lepeza i žalozina. bolji primeri zabeleženih prijateljstava.(takođe je bio primljen i na .

Potonje je rađena ranije iste godine.prikazuje stepen do kog je Renoir mogao da asimiliše urbanu“plein-air“ praksu i teme doklice koje je Monet ubedljivo obuhvatio na svom delu „Garden of the Princess“.. Delo nazvano . pešački most oliven u gvožđu. A kao i prijatelji koje je upoznao kod Gleirea. na mestu prekoputa“The Ecole des Beaux-Arts“. Diana je bila popularan lik u rococo um etnosti koju je on jako dobro poznavao i koristi da legitimizuju svoju temu za Salon. Za tu priliku je 1867 oslikao veliki akt za koji mu je pozirla njegova ljubavnica Lisa Trehot. sa ulovljenim jelenom pod njenim nogama. Renoir-ov 1868. Renoir nas smešta u srce modernog i umetničkog Pariza. „The Pont des Arts“(„Bridge of the Arts“ – „ Most umetnosti“).nedavno očišćen od strane Haussmannovih renovatorakoji su stvorili vidik na veća zdanja kao što je“Palais Mazarin“. Renoir parafrazira Monet-ovu kontrastnu liniju sunčeve svetlosti i senke. Sa pariskim životom konstantno na umu .Delo“The Pontdes Arts“. koju u svakom slučaju odrede većinu radova koje su ponosili impresionisti tokom 1867. naznačen imenom pešačkog mosta. Kao i Monet. Obe građevine su van vidokruga vizije slike. FOrma njegove modernizacije jeste bila. dupli portret“Alfred Sisley and Lise Trehot in the Garden“-„ Alfred Sisley i Lise trehot u vrtu“.remek delo iz 1867. zbog njegovih indikacija Renoir –ovog distinktivnog pravca. Renoir se nadao da će izlagati u Salonu.Stoga uprkos odsutnom okviru ovih poštovanih institucija koje podsećaju na Monet-ovo sredstvo smeštanja Louvr-a u pozadinu-Renoir je otvoreno objavio svoju „plein-air“ poziciju. U slikarstvu figura. I tema lova i raskošna građa aktova odnosile su se na potpnje slike jkoje su prikazane u Salonu 1866: .Gledano na „ Quar Malaquais“.Diana’’. Renoirove imitacije Coarbetove tehnike sliknaja slikarskim nožem bile su nespretne. predstavljalo je boginju lova koja sedi na steni u šumi odlažući svoj luk.The Courvet of the Roe Deer’’ i . uključujući Sisleya i mamatera Jules Leceour(1832-82). možemo reći da ja Renoir uokvirio svoju kompoziciju u okviru znakova“plein-air“ prakse.. i Renoir-ova slika odgovara tehnički. i njegov odnos prema modelu kao nagom portretu mpožda je učinio da njegov realističan efekat sudijama deluje isuviše besramno. Smeštajući ove motive duž donje ivice slike.ustvari idući korak dalje nagoveštavajući prikaz stihova na svom štafelaju. povezivao je Louvre sa desne strane reke Seine sa levom obalom.sa desne strane. balansiranu strukturu koja podseća na Corot-ovu kompoziciju mostova preko reke Tiber u Rimu.U poređenju sa Monet-ovom radikalno suzbijenom kompozicijom nalik na prozor.. SA prijateljima je slikao pored Fontainebleau. ali dobro obavešten posmatrač je mogao savršeno da razume njihov odnos. Renoir je usvojio tradicionalnu. iako možda manje smelo.kog su inspirisali Manet i Monet.Woman with a Parrot’’. Takođe je postojao i širok stilski raspon i svestranost u Renoirovom radu. koji su možda prosili) okupljaju se i formiraju red da bi krenuli na ekskurziju brodom koji plovi rekom Seine. Ipak.za koji se do nedavno smatralo da predstavlja Sisley-a i njegovu ženu – vredi uporediti sa Monet-ovim delom“Women in the Garden“ iz 1866. jer je tražiop način koji je bio moderna i zadovoljavajući.dolazaka i odlazaka u različite opštine Pariza. sa elegantnom kupolom. kao i kod Bazilea evokaacija Courbeta.Renoir se preobratio u modernijeg i društvenotržišno naprednijeg estetu. Dok je .Moderno obučene turiste(suprotno manje prosperitetnoj majci i kćerki i besposlenim dečacima sa leve strane.

Renoir ju je premestio u savremeniju oblast strane kulture zamišljene seksualne poniznost.Njegova radost svetlih boja. a preko Le Coeur – ovog brata arhitekte. crvene i crne marama i delikatne bluze. „Dottoman capital“ – Otomonaski centar na Istočnoj granici Evrope). Erotika – poboljšana indolencijom Lise – inog zavodljivog pogleda i bujnim grudima. pera noja i tijara od zlatnih novčića. do plave. da pozira apstraktno i anonimno. Naizgled podsećajući na Delacroix – a.Camille Doncieux. Takođe je napravio veliki panel kao reklamnu dekoraciju cirkusa.71) iz Salona iste godine. i uživala je modu orijentalizma.svilenih tekstura i svetlucavih paterna Lise-ine haljine. Renoir – ova interpretacija bila je zapravo primetno drugačija. Od malih nogu navikao je da traži bilo kakav posao. „Woman of Algiers“. čije delo „Woman of Algiers in their Harem“ je bilo veoma poznato. Nasuprot melanholiji koji je stvorio suptilan način Delacroix – ovog osvetljavanja i atmosfere lagodne poze i jednostavni izrazi. tako da inovecije malađih slikara su shvaćene kao rezultat tradicije pre nego prelom sa njom. Godine 1870. ali ako je Delacroix – ova slika Orijenta je u nekoj određenoj meri sredstvo za psihološku introspekciju.od kojih je Renoir primarno zarađivao. odnosno budila inspiraciju iz Arapskih i Islamskih kultura Severne Afrike. Renoir sada deluje rvnodušno prema kontrastima svetla i senke na koje je Monet bio fokusiran i koji je koristio na delu“The Pont des Arts“. Ali umesto smeštanja seksualnosti njegovih žena u svet boginja kao što je to učinio na slici „Diana“. za sve 4 njegove figure. Zahtevi za izradu portreta. Renoir očarava posmatrača kompleksnim materijalnim površinama i brilijantnim bojama. zavodljiva poza i vizuelna brilijantnost sa „Salome“ delo akademskog slikara Henri Regnanta (1843 . Oba dela obuhvataju moderne fantazije o stranoj kulturi. (Ova tendencija umetnisti XIX veka je skretala pažnju. Renoir-ova praks je bila da stvori sliku velikih figura kao portreta. od zlatnih i crnih nakićenih pumparica. koji su bili pod vlašću Francuskih kolonija i Islamskih centara kao što je Constantinople. Njegova kompozicijska dominacija para i snažni paterni izravnavanja sada podsećaju na Monet-a-Sisly-eve čvrste i izražajno oivičene pantalone podsećaju na one sa slike“The Fifter Boy“. gde je Lisa pozirala naslonjena na raskošno oslikan egzotični kostim. Sigurno da je Delacroix – ova reputacija opuštene veštine i kolorizam pomogli da legitimizuje Renoir – ove piktoralne pirotehnike.Monet koristio svoju ljubavnicu. nalazio je narudžbe portreta. Niti je Renoir bio sam u pokušavanju da pomiri prednosti . za dekoracije plafona (sada uništene) u kući Prince Geoges Bibesco – a u Parizu. opet. fazi efekti nežnih čekinja ostati.crtao senzibilitetima razvijenim tokom zaposlenosti u mladosti. vidljivim kroz košuljicu – bila je često osobina Roccoco slikarstva. koje je doživelo pricvat za vreme Drugog Carstva. Njegova pozadina je ništa drugo do šablonska evolucija harema. On je. Renoir je stvorio Orijent kao spektakularnu utopiju za vizuelni užitak. Salon je prihvatio delo „Woman of Algiers“. koji je ličio na Manet – ove slike zabavljača. Renoir je bio jedini veliki impresionista koji se nije oslanjao na novčanu pomoć njegovih roditelja za prihode na početku svoje karijere. i njegovo prijateljstvo sa Monetom navešće ga da koristi manje četkice.U pozadini portreta Sisley-Trehot jeste embrionična verzija Renoir-ovog potpisanog umeća-omekšana i fluidna verzija Monetovog energičnog rukovanja transformisana u zamrljanost nalik na Corot-a. Preko Sisley-a i Le Coeur-a. Teško rađena površina i raznovrsnost kombijancija boje je bez presedana na ovom delu.kojoj dodaje poluprozračnost njene ornamentalne kecelje-nagoveštava njegovu posvećenost dekorativnoj površini efekata stvari pre nego efekata svetlosti iznad njih.ali će tečni.

Kao što smo videli kada smo poredili prizore La Grenouille. Ali Bazille – ove koncepcije na delu „La Toilette“. čiji je portret rENOIR OSLIKAO 1877. šefom koji je u bukvalnom smislu imao svoj interes u tome ko je prijatelj Guillaumin – a i Dr. Većina su bili portreti. Renoir – ovo prijateljstvo sa Pissaro – m i Monet – om odvela su ga u Louvedennes gde su se povukli njegovi roditelji. i kroz erotizam Renoir je mogao da crta po primerima rangirajući od Delacroix – a do Manet – a. iako nisu bili tako identifikovani. Nije postojao ni jedan imresionista koji je tako predano tražio tutorstvo za portrete ili koji je toliko instiktivno prilagođavao svoj stil da bi se dopao. mnoge Reoir – ove slike su bile navedene kao vlasništvo kolekcionara. Renoir – ovo delo „Road at Louveciennes“ prikazuje isti opšti prizor kao Pissarro – va slika iz 1868 – 9. manje anoniman ili udaljen. sa druge strane. Ali Renoir – ovo društveno napredovanje je bilo pre svega (xxxxx). a akvadukt je brljotina. je imao društeni život da se takmiči sa skoro svakim uspešnim umetnikom ili naprednim intelektualcem. i od Monet – ovog i Pissarro – vog. Renoir je pozvan u vojsku. Njegova skoro kompulsiona potreba da bude prihvaćen ne iznenađuje za nekoga kod koga je ambicija kombinovana sa skromnim poreklom. je živeo u skromnim četvrtima pored radnika. a umetnik je bio stalan gost u „Madame Charpentier’s“ književnom salonu – siguran način da se steknu korisna poznanstva i pronađu važni građani. Vratio se u Pariz 1871. i Bougival. Sa druge impresionističke izložbe. ali nije verovatno da je ikada otišao toliko daleko kao do Pontoise –a.a“.a“. gde se pridružio Monetu u La Grenovillere. Godine 1870. Uspeh u Salonu je i dalje bio snažan mamac. i već 1877 je prisustvovao večerama (četvrtkom) u restoranu Eugene Murer – a. . i uvek i hocu“. diler Paul Durand – Ruel je kupio dve slike. Renoir – ov svet je bio psihološki ekstroverttniji i smeliji. među njima zanosna glumica Jeanne Sammary. homeopatičnog fizičara i umetničkog kolekcionara.impresionista sa promiskuitetom Salome. Renoir – ova zainteresovanost za izlaganje sa impresionistima je verovatno proizišla iz potrebe za izlaganjem pre nego iz iskrenog priotivljenja Salonu ili čvrste posvećenosti modernim principima. je daleko manje erotična po pitanju njene trezvene sugestije i scene u ateljeu umetnika (Lise Trehot je model sa desne strane) i minjeta iz tematski orijentalnog bordela (podsećanje na Monet – ovu „Olympie“). prevashodno skromnog carinika Victor Chocquet – a i Zolinog izdavača. Georges Charpentier. krojačev sin i nekadašnji šegt – zanatlija. Renoir je preuzimao izdržljivost iz društvenih snaga do trenutka kada je jednom izjavio „Potrebno mi je da osetim sve uzbuđenje života oko mene. Tamo se Renoir takođe sprijateljio sa piscem Alphonse Dandet – om sa kojim je ostao u septembru 1876. dok se zadovoljavao Utopijskim fantazijama o orijentu. Do 1876. Otuda. ali ona pomračuje veći deo sela lišćem koje je smešteno u sredini. Stoga. služavki. Ogromna većina radova koje je izlagao bili su radovi čije su teme bile mlade žene. kao što je slučaj sa njegovom poznatom slikom „The Loge“ sa prve impresionističke izložbe. ubrzo se razboleo i nije ni video rat. Videli smo ga da posećuje Monet –a i njegovu porodicu u Argenteuilu – u. „konciergi“ i „lorett . Gachet – a. gde je sa svojim roditeljima ili prijateljima (Bazille je poginuo prethodne godine) dok nije pronašao svoj dom u komšiluku radničke klase pored „Notre – Dame de la Lorette“ nego u novijem delu „Les Ballignolles .

integrisani efekat Renoir – ovih tehnika i društvenih izbora podudara se sa Pissarrovim (sa očiglednim razlikama). Renoir je odlučio da tamo napravi sliku na temu opuštanja starosedeoca u njihovom najboljem izdanju. uz plesanje. v. 1877. Rezultat jeste bajkovita transformacija ponovljenih nečasnih predstava. Dovoljno neobično. Renoir je upoznao pisca Georges Riviere – a. Rezultat je bilo remek delo „The Ball at the Moulin de la Galette“. Još verovatnije to je fikcija. Ako ove figure predstavljaju sloj pariskog društva onda je to pomalo marginalan i boemski svet muškaraca. nedostatak artikulacije društvenih razlika je potpuno različit od onoga što očekujemo od ostalih urbanih imresionista. koristio skice i zasigurno oslikao veliko platno u svom studiju. većinom umetnike i njihove opratilje. Renoir – ove slike prikazuju radije bliske prijatelje. Iako nije sebe predstavio na slici. u stvari. Možda su Renoir – ove postepeno napredne okolnosti mu pružile slobodu da posveti znatno vreme i trošenje platna na veliku sliku o otvorenoj temi. slika prikazuje njena spoljašnja porekla uz pomoć uključenih kontrasta svetlosti senke. koji je slikao u „Parc Monceau“. piće i flertovanje. na visoravni direktno severno od njegovog studija na Saint – Georges. Renoir . Renoir ne samo da je uživao društvenst radničke klase. Još Renoir – ovih modela je viđeno kako igraju sa prijateljima umetnika. Godine 1876. Jeanne. koji je osnovao dnevnik „L’ Impressionniste“. Renoir je pravio studio modela na išaranoj sunčevoj svetlosti njegovog vrta. Prema boju likova i mogućnosti njihove identifikacije kao portreta..1919) i Norbert Goeneutte (1854 . Ipak prisutno je značajno odobravanje „Fete galantes“. Uz Rivier – ovu pomoć postavio je studio u sporednoj zgradi istrošene zgrade u Corot – u. madalački i promukao. U donjem desnom uglu sedi Riviere (sa Lulom). posle jedne ili dve vetrenjače koje su stajale na mestu. nesvestan svoje buduće slave – je prestavljen njegovom sopstvenom verzijom najmodernije pariske slikovne tehnike. Takođe se ugleda i na Monet – ovo delo „A Masked Ball at the Opera“. slikarima u njihovim dvadesetim. umetnika koji dolaze da pronađu modele i ljubavnice u sloju radničke klase. ali ako je verovati velikom Georges Riviere – u. sa delikatnim tonovima i laganim pokretima četkice koji ublažuju te kontraste u lagodnu harmoniju. Jendno veoma aktivno mesto sastajanja bio je „in door – out door“ cafe – kabare pod imenom „Moulin de la Galette“. sa Pierre Franc – Lamy (1855 . predstavljenih čask još kompleksnije prigušivanjem svetlosti. ono je takmat Monet – ovom delu „Music in the Tuileries Gardens“. a ne javne ličnosti Pariske inteligencije. već urbani raj lepih žena kojima bi se skror svaki muškarac svojevoljno predao.ovo je svakako dominantno prisustvo – stariji je i uživa divljenje žena koje su mu pozirale. Renoir je počeo da posećuje nedavno izgrađeno selo Montmartre. ime Antoine Waltean. Oni piju grenadin i ćaskaju sa jednim od Renoir – ovih modela. koje spolja izgledaju prljavo i napušteno. bilo je svakako najkompleksnije. Iako je Renoir. iz 18. već je i „merkao“ modele jer je smatrao da obične devojke poziraju prirodnije od profesionalaca. prilokom stvaranja harmoničnog poretka. koje je bilo prikazano na trećoj impresionističkoj izložbi 1878. Prema rečima Riviere – a. Manet – a i Degas – a i njihovim ironičnim odvajanjem pitanjima o pojavljivanju. Svojim . Montmartre – natrpan. U svakom slučaju. Iako to nije Renoir – ovo najvele delo.Rano 1873. koja se naslanja preko svoje mlađe sestre Estelle koja sedi na klupi. Sa Rivierom i drugim poznanstvima.94). prateći primer Monet – a. zabavljanja i udvaranja u „The Moulin“ su bila daleko nevinija. Renoir – ova vizija ne predstavlja sasvim haremsku utopiju.

što je suprotnost formalnom postavljanju. poklapa se sa Bazill – om. Renoir se povinovao aktuelnoj modi. Neposredno posle izlaganja ove slike koja toliko definiše impresionistički svet kao svet zadovoljstva. sankcionisanim bogatim i značajnim osobama progresiovnog miljea umetnika i zabave.u. Renoir je bio istaknuto okačen i većina mu je klicala. Durand – Ruel je odpočeo redovne kupovine. poglavlju. koji sedi najbliža majci. počeo je da ponovo formuliše svoj stil na sumnjive načine. tako Renoir – ova integracija u zvanični svet umetnisti je bila završena. Ironično je. Posle Renoir – ovog impresionističkog uspeha 1877. izdavača Georges Charpentier – a. Imalo je formu relativno konvencionalne porudžbine portreta. . vratio se u zvanični Salon radi izložbe 1878. stoga. čiji je omiljeni slikar i postao. slika obuhvata domaću stabilnost. Za tu priliku je prilagodio svoju sliku tradicionalnoj umetnisti. Renoir vešto igra na kartu osećanja i humora. izloženim u Salonu 1879. Njihovom razmenom pogleda i pažljivim pogledom njihovog umiljatog njufaundlendera (psa). postavljanje slike u dom patrona odgovaralo je maturalnoj estetici impresionizma. Charpentier – ovi moderni Japanski paravani i najnoviji nameštaj od bambusa. Uprkos njenom izdvajanju tradicije. Ipak. i njegova šestogodišnja sestra Geogett su obučeni identično kao razmažena deca. U međuvremenu. i Renoir je izlagao sa impresionistima samo još jednom. koliko god da deluje drugačije. U ophođenju prema skupocenoj odeći.predsavljanjem želje u kombinaciju realizma i aluzija ne prošlost. u kojoj je utvrđen Renoir – ov karakteristični pristup površinskim bojama i teksturi izveden otvorenim ali gracioznim umećem. odnosno okolini društvenog portreta koji podseća na „Stare Majstore“. opravdao je sebe tvrdeći da je Pariz imaop „jedva 15 kolekcionara koji su cenili slikara iako nije izlagao u Salonu“. Trogodišnji sin. kao što je Renoir smatrao svojim konačnim probijanjem se i pojavilo. to da kada je ostvario svoju ambiciju je imao krizu sigurnosti. Pišući nakon nekoliko godina Durad – Ruel . Kao što ćemo videti u 8. na primer snažnom kompozicijom fogura koja liči na piramidu – renesansno sredstvo – i konvencionalnom artikulacijom prostora kroz patern kineskog tepiha. Sa velikim portretom „Madame Charpentier and their Children“. Paul.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful