MODERNA UMETNOST

1851-1929 Kapitalizam i prikaz

PRAVCI MODERNE UMETNOSTI
Istorija moderne umetnosti je uglavnom pisana kao hronološki niz pokreta, od kojih je većina dobila sadašnji naziv kako su se razvijali. Ova istorija je prema tome objektivna, zato što je pokušala da ponovi nomenklaturu i estetski jezik koji su usvojili sami umetnici i njihovi sledenici. U standardnim istorijama kao što je npr., Slikanje i skulptura u Evropi od 1880-1940, G. H. Hamilton, značaj ovih pokreta je definisan terminima koje je odredila Pariska umetnost, dozvoljavajući razvoj umetnickih grupa na drugim mestima. Ovi pokreti se mogu podeliti u 2 grupe. ----------------------------------------------------------------------------------------------------------PRAVCI MODERNE UMETNOSTI Prvu grupu čine oni pokreti koji su se širili svuda, trajali dugo i nisu imali čvrsto definisano članstvo. To su realizam, impresionizam, simbolizam, post-impresionizam, kubizam, ekspresionizam i nadrealizam. Ovu grupu su bili skloni da definišu i imenuju kriticari i istoričari umetnosti, pre nego sami umetnici, pokušavajući da premoste nacionalne granice. Realizam je raširen u Evropi kao i u Americi, isto kao i impresionizam, simbolizam, kubizam, ekspresionizam i nadrealizam, ove reči premašuju lingvisticke granice. Definicije ovih pokreta uglavnom se zasnivaju na nekoliko kanonskih umetnika, što otežava njihovu široku primenu, istorijski tačnih opisnih kategorija. Drugu grupu cine manji pokreti, koji su kratko trajali i sa rigoroznim članstvom: bratstvo prerafaelita, Les XX, nabis, suprematizam, purizam, dadaizam, vorticizam, neoplasticizam. Ovome se još mora dodati veliki broj modernih umetnickih društava i grupa u Centralnoj i Istočnoj Evropi koja su počivala na francuskim, austrijskim i germanskim modelima i bila često okružena kratkotrajnim časopisima. Neki od njih, npr., The Itinerants or Wanderers (,,Skitnice”) iz Rusije, bile su dugog veka, zato što su bile pristalice slobodno organizovanih izložbi, a ne uskog ili samoodabirućeg stila ili teorije o prikazivanju. Načelo ovih pokreta definisali su sami umetnici, u vidu kolektiva ili snažnog vođe, dajući im na taj način odlike malih klubova ili školi.

----------------------------------------------------------------------------------------------------------Italijanski istoričar književnosti Renato Poggioli pisao je o avangardi u modernoj umetnosti i literaturi. Po njegovoj definiciji, avangardne grupe su male i imaju tačne i kratkotrajne ciljeve. Ipak pre usvajanja ove pozitivističke i militarističke definicije avangarde, važno je setiti se da su pojedine modernističke grupe kao što su radnička klasa cafe društva u Parizu 1880-tih, pojedine anarhističke grupe i Dada, imale skoro nihilistički, anti-autoritativni karakter, što im je otežavalo mogućnost da uzmu u obzir da su se razvijale u prazno. Sve male grupe avan-garde i anti-garde, mogu biti odlučno suprotstavljene pokretima, čija se teorija odnosi na želju za dugoročnom vladavinom. Uprkos pokušaju da se istorija moderne umetnosti napiše kao odnos izmedu avangardnih i anti-gard (?) grupa i pokreta koji su izrasli iz njih, pokazalo se nemogućim živeti bez ili zameniti kategorije kao što su realizam, kubizam ili ekspresionizam, ili termine nabis, sintetizam, orfizam. Sada, kada na modernu umetnost pogledamo sa većim kritičkim stavom, ukazuje nam se šansa da ponovo utvrdimo korisnost ovih termina i možda da uzmemo u obzir njihovo napuštanje. Avangardne ili anti-garde (?) grupe ili veći pokreti su toliko rasprostranjena karakteristika modernih studija da ih i njihovi klevetnici koriste, često nesvesno, kao lako razumljive kategorije. Pošto su ovi termini sada u čestoj upotrebi među studentima ali i široj javnosti , ovaj siže ćemo početi sa pripovedanjem istorije moderne umetnosti koja je definisana ovim –izmima, a na osnovu kojih ćemo izgraditi slučaj jednostavnijeg i fleksibilnijeg binarnog sistema estetske klasifikacije i konvencionalne istorije. 3.Gustave Courbet ( Gustav Kurbe) Sikarev atelje, Prava alegorija 7 godina mog umetničkog života 1854-5, Ulje na platnu Možda prvi samosvesni, moderni vizuelni manifest, ova slika se pojavila u okviru celokupne izložve Kurbetovih radova, održanoj ispred internacionalne izložbe 1885. Ona spada među dva ili tri najbolje proučavana rada umetnosti 19-og veka,

i njen vizuelni osećaj za slikarevu usmerenost ka modernom govoru (Baudelari se nalazi na samoj granici kompozicije koja je usmerena centralno ka Kurbeu), jeste njen najizuzetniji kvalitet.

REALIZAM
Najvažniji slikar pokreta bio je francuski slikar Gustav Kurbe, čija se slika „Unutrašnjost mog ateljea, istinita alegorija u kojoj je sažeto sedam godina mog umetnickog života“, smatra vizuelnim manifestim ovog pokreta. Bila je izložena sa ostalim Kurbeovim slikama, koje nisu ulazile u sastav internacionalne izložbe održane 1855. godine, u specijalno sagradenoj baraci, Le Realisme. Kurbeova ogromna slika kombinuje tamne tonalitete Rembranta i Halsa sa čistom skalom i epskim samopouzdanjem Veroneza. Ona je samosvest; ona prihvata urbano stanje moderne umetnosti; njena relativna gruboća i brzina izvršavanja; njen samonavodni realizam, odvaja je od bilo koje slike napravljene pre nje i ona postaje uzor za one koji su je sledile. Ipak kada sagledamo istoriju evropskog i americkog realistickog slikarstva pomoću estetskih pojmova koje je definisala Kurbeova umetnost, evidentna je krajnja različitost pokreta. 4.Thomas Eakins The Gross Clinic, 1875 Ulje na platnu Ovo je najranije remek delo internacionalnog realizma u američkoj umetnosti i predstavlja opravdano objevljeno delo o kome se raspravlja u savremenoj literaturi. Ova, kao druge velike Eakinsove slike iz perioda1870-ih i ranih 1880ih godina, nastaje direktno kao posledica ,,francuske prakse”, prateći Eakinsovo dugo šegrtovanje kod fracuskog slikara Jean-Leon Gerome (1824-1904), kao i činjenicu da je bio izložen celokupnoj umetnosti Pariza tokom kasnih 1860-ih.

Realizam predstavlja promenu subjekta (predmeta) umetnosti od antičke i srednjevekovne istorije, literature i religije do onoga što je Kurbe nazvao „istinita alegorija“: subjekat poprima piktoralni, moralni, religiozni i politicki značaj. Realizam

William Powell Frith The Railway Station (Železnička stanica). Postoje 2 izrazito različite interpretacije realizma. Dagerotip-naprava koju je 1838. Kalotip-slika izradena putem kalotipije. Dagerotipija-pravljenje fotografija na jodnom srebru pomocu žive. 5. Njihove površine često liče na štuko zid ili grube freske. tj fotografija. slikari su preneli modernizam i značenje na svoja dela. The Railway Station (1862) delo engleskog umetnika William Powell Frith (18191909).. religije ili literature) njegov predmet potiče iz modernog života. Pomoću alternativnog prilaza realizmu.možemo definisati kao prvi promišljen umetnički pokret koji je stvorio složena. pomoću jedinstvene upotrebe boje. transparentni realizam (Transparent Realism) koji je zadržao akademske tehnike definisanja slikanog prostora i grupisanja figura i formi. najekstremnije su slike Sezana i Pisaroa (1830-1903) iz kasnih 1860-tih. fotografija. Manipulacije sredstvom (tehnikom) su bitne skoro kao naslikani subjekat. primer je slučaja gde je otvoren moderan subjekat stvorio osećej modernosti. hrapave površine bez čiste linearne strukture. talbotipija) ili (papernegative process) stvara grublju sliku. Prva je. izuzetno zanimljiva i uzbudljiva dela. Među ovim radovima. dok je druga tehnika kalotip (kalotipija tj. Prva dagerotip (prva uspešno napravljena vrsta fotografije) ili njegov naslednik (glass-plate photography-fotografija staklenog tanjira) koji je stvarao potpuno glatku i momentalno linearnu predstavu (Transparent Realisam). međutim umesto da zadrži tradicionalni lik (iz istorije. moć umetnika nad subjektom-predmetom postaje pravi predmet dela. Rana fotografija je imala 2 različite tehnike. Kalotipija-izrada slika na hartiji hemijski preradenoj (pronalazak engleskoh hemicara Foksa Talbota). pronašao Dager. čije tonalne površine definišu predmet više nego spoljne konture (Mediated Realism). Ova dodata vrednost je značajna kada uzmemo u obzir vezu između novog popularnog sredstva. fotografije i realizma. koja trajno zadržava sliku stvorenu uticajem svetlosti na hemijski priredenoj metalnoj ploci. talbotipija. pokreti umetnika su grubi i agresivni. Kurbe i njegovi sledbenici su stvorili teške. 1862 . Mediated (samosvesni) realizam.

koji su pripadali grupi koja se prvobitno zvala „Anonimno društvo umetnika“ (Anonymous Society of Artists. Osmislili su ga kritičari kao odgovor na naslov Moneove slike (Impression: SunriseImpresija. bili su takode ukljuceni. u estetskom pogledu je prihvatio vešt i precizan urbani realizam de Nittis i realizam predgrađa od Renoara koji je prikazan slobodnim pokretima četkice. Glavni članovi ove grupe su bili: Mone. Renoar (1841-1919). Ova ideja je povezana preko Francuske teorije sa istovremenim literarnim pokretom koji se naziva naturalizam i koga je njegov glavni predstavnik Emil Zola definisao kao „ ugao kreacije sagledan kroz temperament . Sam pokret nije bio jasno definisan. Može se definisati na 2 načina. Otud su Moneove slike impresije. Ime je definisalo impresionizam kao izdanak realizma. IMPRESIONIZAM Impresionizam je najpoznatiji. od Viscomte Ludovic-Napoleon Lepic (1839-90) i Italijana Giuseppe de Nittis (1846-84) do Sezana. Alfred Sisley (1839-99). Uže shvatanje ova 2 načina odnosi se na umetnicka dela koja su stvarali muškarci i žene. pošto ona utice na mrežicu oka slikara u veoma kratkom vremenskom periodu. Edgar Dega (1834-1917). Ona uživa u staklu I čeličnoj arhitektonskoj pozadini ali čini to na način koji se nimalo ne razlikuje od onog koji je korišćen prilikom istorijskih ili žanrovskih slika. 1873). ali i najmanje shvaćen pravac u istoriji umetnosti. Drugi umetnici koji su se razlikovali u slavi i kvalitetu. Ova definicija nema estetskih i stilskih obeležja. 1874) i koja je u razlicitim koalicijama učestvovala na 8 grupnih izložbi održanih u Parizu izmedu 1874 i 1886.Ulje na platnu Fritova slika jeste među najranijim delima likovne umetnosti koja za predmet ima eksplicitno železnički saobraćaj. Samo ime je neukusno i oduvek se lepilo za umetnike kao nepoželjni gost. Pola Gogena (1848-1903) i Žorža Sera (1859-91). koji se prvenstveno interesovao za transkripciju odnosno prepis vizuelne realnosti. godine. koje se mogu blisko povezati sa savremenim (jednovremenim) pisanjem i razmišljanjem o fotografiji. Radanje Sunca. Pisaro. Berthe Morisot (1841-95) i Gustave Caillebotte (1848-94).

i isključuje bilo kakav nagoveštaj prigradskog okruženja slikarevog vrta. Ovde je pobedila radnička klasa. veka. Dega i Caillebotte. Ova estetska odluka je poslužila da se unapredi i definiše moderna umetnost. koji nikada nije . koji su izlagali sa grupom. Ovaj pogled na slikarev sopstveni vrt vuče korene iz likova 18. Osnovna razlika izmedu realizma i impresionizma je ta što je impresionizam prepoznao i u neku ruku pretvorio u fetiš subjektivnost dela realne transkripcije. teško se mogu nazvati impresionistickim i kasnije slike Manea. fete gallante. 7.. Ipak. ova slika koja odiše radošću dnevnog uživanja u dobro poznatom Pariskom vrtu piva. skrenulo je veliku pažnju pisanih medija. verovatno kao primer neke vrste privatne dekorativne pano slike za koju se Mone nadao da će zadržati porudžbinu. od Monea do americkog umetnika George Bellows (1882-1925). veka.Njena spretno oslikana stvarnost i likovi u vrtu nagovestili su francusku tradiciju 18. Zbog dobrog prijema i srdačne društvenosti Renoove ideje. Ulje na platnu Ova velika slika je prvobitno bila izložena na izložbi impresionista 1877.umetnika“. koja je ovde prikazana dostupna je radničkoj i srednjoj klasi. Pierre-Auguste Renoir (P. Kasnija ideja se oslanja na savremene studente pokreta i pomoću nje se mogu analizirati dostignuća različitih umetnika. dela umetnika kao što su Sezan. politička poruka opšteg uživanja lako se primenjuje.A.Claude Monet (Klod Mone) The Luncheon: Monet’s Garden at Argentueil (Ručak: Moneov vrt) 1873-6. u pokušaju da se uskladi sa istorijski motivisanom definicijom. Ulje na platnu Glavno remek-delo na izložbi impresionista 1877. Renoar) Ball at the Moulin de la Galette (Bal na Moulin de la Galette) 1876. 6.

izlagao sa impresionistima, ne potvrđuju da je načelo subjektivnosti i privremene kompresije ključno za njegovo jedinstvo. 8.Edgar Degas (Edgar Dega) The Race Track: Amateur Jockeys near a Carriage (Staza za trke: Džokeji amateri pored kočija), 1876-87, Ulje na platnu Kao što ova scena trkališta jasno prikazuje, Dega je bio opsednut ne samo modernism životom već i kompleksnijim kompozicijskim namerama. Njegovo preterano naglašavanje na granicama slikovnog formata može se dovesti u vezu sa njegovom fasciniranošću slikovnim prikazima vremena i kretanja. Njegov slikovni svet, kao i kod ostalih impresionista, povezan je sa ležernim aktivnostima, i otuda sa slobodnim vremenom koje je doneo industrijski modernizam.

Kao i realizam i impresionizam je imao 2 velike podele u svoji redovima i one se mogu direktno povezati sa 2 već ustanovljena tipa realizma. Prvi transparentni impresionizam (Transparent Impressionism), čija je glavna figura Mone koji je slikao ono što je ispalo impresija vizuelne realnosti čine uglavnom slikari pejzaža i gradskih predela. Primer za ovo može biti Moneovo rano remek delo „On the Bank of the Seine at Bennecourt „ (1868) ili Renoarova slika „The Promenade” (1870). U ovom načinu slikanja predmet slike je celokupno vizuelno polje ispred slikara pre nego čisto razdvojene forme u iluzionistickom prostoru. Mora se naglasiti da se transparentni impresionizam razlikuje od transparentnog realizma u svom insistiranju na suštinskoj subjektivnosti umetnosti. Posmatrač bilo kog pejzaža ili fuguralne slike od Monea ili Renoara svestan je umetnika kao lika u drami prikaza (slike). Za transparentnog impresionistu, transparentnost leži u trajnoj kompresiji prikaza i u njihovom prihvatanju vizuelnog polja pre nego kolekcije trodimenzionalnih formi u prostoru, kao predmeta slikara. Oko je postalo fetišpre nego opisana realnost. Drugi tip impresionizma, Mediated Impressionism, oslanja se uglavnom na

slikare, koji prikazuju figure i koji sledeci Dega i Renoara stvaraju vizuelna područja koja naglašavaju verovatan i eliptican aspekt predmeta realista, stilskim pojmovima koji su neprirodni i koji se samosvesvno razvijaju. Možda je najbolji primer portretno remekdelo koje je uradio Dega „Place de la Concorde“ (1874-2), ali i mnoga dela Renoara, Caillebotte, Morisot i americkog umetnika Mary Cassatt (1844-1926) unutar uskog pokreta i veliki broj evropskih i američkih slikara izvan njega delili su njegove osobine. Za samosvesnog impresionistu, vizuelna realnost je shvaćena ne kao energično obojeno polje, već kao socijalni svet u kome figure i njihova različita porekla moraju biti analizirana kako bi se razumela. Impresionisti se obično dele na 2 grupe, prva je okupljena oko Monea i Renoara, a druga oko Dega. Za prvu grupu crtež i kompozicija su bili manje važni od boje i površinskog jedinstva. Druga grupa je slikara smatrala prevashodno kreatorom razvijenih kompozicija sa mnogo elemenata, koji su povezani međusobno, ali i sa okvirom i proporcijama slikarskog formata. Razlike u estetskim ciljevima ove dve grupe, dovele su na kraju do raspada grupe. Impresionisti su bili svesno odvojeni (nezavisni) od države i od njene kontrole nad umetničkim ukusom, oni su se okrenuli privatnim trgovcima i kolekcionarima. U ovom smislu, oni su bili moderni u načinu izlaganja i promovisanju svoje umetnosti među klijentima, ali pod svojim uslovima. Evropski i američki doseg pokreta je bio neizmeran, veliki na mnogo načina kao i doseg realista, koji su pružili mnogo modela, uzora impresionistima. Bukvalno, svaki ambiciozni umetnik u svetu bio je upoznat sa pokretom do sredine 80-tih godina 19. veka i njegov uticaj je posto globalan do 1900. Kao pojam, impresionizam je beskoristan i trebalo bi ga postepeno izbaciti iz leksikona (rečnika) umetnosti i kulturne istorije. Dokazano je da se pokazao kao još teži termin u istoriji muzike i književnosti, najverovatnije zbog toga što se karikaturalna definicija usvojena iz istorije umetnosti koristila za opisivanje fenomena u poeziji, prozi i muzici koji samo slučajno liče na impresionizam u vizuelnoj predstavi. 9.Edgar Degas (Edgar Dega) ,,Place de la Concorde”, 1874-7, Ulje na platnu

Ova poznata slika za koju se smatralo da je izgubljena tokom II svetskog rata, pojavila se skoro u Rusiji. Ona predstavlja manjeg aristokratu, Viscount Lepic, zajedno sa njegovim dvema čerkama i rasnim psom, na tgu koji je sagradio Louis XV, a koji je reimnovan posle revolucije 1789., i koji je ponovo izgrađen tokom drugog carstva. Iako se diskretno obraćao predmetim aklasnei savremene (urbane) vlasteline, Dega, čije je porodično ime takođe postalo greškom aristokratsko i transkribovano je kao de Gas pre nego što je slikar tražio povraćaj statusa srednje klase (buržoazije).

SIMBOLIZAM
Dijalektička struktura moderne umetnosti zahteva kontrabalans umetnosti realizma i njenog izdanka, impresionizma. Pošto je složenost karakteristika modernosti isto kao i jednostavnost, taj kontrabalans ima nekoliko aspekata, od kojih je najrasprostranjeniji i na prvi pogled najmanje moderan pokret pod imenom simbolizam. Kao i realizam i impresionizam/naturalizam, simbolizam je u početku bio literarni i umetnicki pokret, čija je teorija o predstavi ujedinila umetnike različitog socio-političkog porekla i obrazovanja. Istraživanje imaginacije kao suprotnost vizuelnoj realnosti činila je jezgro simbolizma. Za simboliste vizuelno je bilo manje bitno od vizije, inspiraciju za stvaranje slike su tražili u moćnom značenju reči, uključujući poeziju, dramske tekstove, folklorne priče, mitologiju. Ipak, pokušavajuci da ostane u vezi sa literarnom teorijom, veza izmedu slike i teksta u simbolističkoj umetnosti je često indirektna, što otežava pronalaženje značenja slike u tekstu. Simbolizam pretpostavlja visoko obrazovanje njegovih tvoraca i posmatrača i on je stvoren za samoodabiruću elitu koja je definisana obrazovanjem i mogućnošcu posedovanja simbolistickih knjiga, dela umetnosti i ostalih proizvoda kulture. 10. Oscare Gustave Rejlander Dva načina života, 1857., odštampana od 32 vlažna negativa kolodiona Rejlenderova upotreba kompozicionih negativa kako bi stvorio kompozicije sa istorijskim poreklom slikanja poprimila je popriličan publicitet tokom njegovog

života. Ipak kasniji fotografi simbolizma biraju kostimirani ipozerski tableaux vivants za predmet svojih fotografija pre nego da stvaraju virtuenle kolaže od zasebnih negative kao što je to radio Rejlender.

Od svih velikih pokreta moderne umetnosti u toku druge polovine 19. veka, simbolizam je najrasprostranjeniji u Evropi i najmanje se oslanja na Francusku. Bio je tesno povezan sa regionalnim i nacionalnim kulturnim i politickim pokretima, u kojima su umetnici pokušavali da pomoću moćnih slika stvore veze izmedu modernog čoveka i njegove drevne, srednjevekovne i renesansne prošlosti. Hrišcanska crkva odredena u mnogim različitim zemljama bila je najveći patron simbolizma, koji je preovladivao u Evropi i Americi. Ovo patronstvo i uticaj ove umetnosti na vernike nije potpuno ispitan, religiozna umetnost je najmanje proučena grana moderne umetnosti, zato što su svetovni učenici crkvu videli kao tradicionalnu instituciju koja nije uspela da se razvije u svetovnom modernom svetu. Fascinacija simbolistickih umetnika različitim verskim kultovima i spiritualizmom uopšte, bila je veoma rasprostranjena, predstavljala je važnu komponentu mnogih modernih pokreta ili grupa, tako da se sve to mora smestiti pre u centar nego na periferiju bilo koje studije o modernoj predstavi. 11.Edward Coley Burne-Jones Točak sreće, 1870. Ulje na platnu Najveći slikar perioda pre-Raphaelite bio je Burne-Jones (1833-98), umetnik duboke vizuelne kulture i pozamašne piktoralne prakse koja je povezana sa tom kulturom. Tek nedavno je njegov rad, kao I rad njegovih kolega Engleza priznata kao deo simbolizma u njegovoj rodnoj Engleskoj. Ova njegova slika, kao i one u Nemačkoj i Americi, pokazuje do koje mere su pre-Rafaeliti internalizovani.

Ista vrsta dvojne strukture koja postoji kod realizma i impresionizma, preneta je i na simbolizam. Izvesni simbolisti su usvojili veoma bezličan ili akademski stil

Ulje na platnu Mehoffer (1869-1946) je stvorio kakonsku sliku slikarstva poljskog simbolizma sa ovim delom na kome je oslikao svoju suprugu i dete sa slugom. potvrđuje njegovu fasciniranost kako prikazom emocionalnih stanja tako i kompleksnom istorijom alegorijskog slikarstva u evropskoj umetnosti. 1903.kao uljana slikanaizgled nepovezani fragmenti stavljeni jedan uz drugi. 12. Ferdinand Hodler (Švajcarska. kao da su iluzionisticki prostor i imaginacija bitniji od stila. Jacek Malczewski Melancholia (Depresija). 1867-1939) i drugi.transparentnih realista (transparent) i odredđenih samosvesnih impresionista: linearni stil u kome je kompozicija stvorena. Jan Toorop (Holandija 1858-1928). Jozef Mehoffer Neobični vrt (Dziwnez Ogrod). koji označava jedan svestan prijatan opis različitih umetničkih dela iz poslednje dve . Redon. Janos Vaszary (Madarska. POST-IMPRESIONIZAM Roger Fry stvorio je 1906. Ovo rano delo. 1853-1918) i Edvard Munch ( Norveška. termin post-impresionizam u jednom katalogu izložbe. Alphonse Mucha (Češka 1860-1939). Drugi umetnici kao što su Gauguin. 1863-1944) prilagodavaju modernistički stav površini i kompoziciji. Ulje na platnu Malczewski je neprestano uživao internacionalnu pažnju kao najbolji umetnik poljskog simbolizma. Kao takva ona naslućuje fotografsku montažu. 13. dok posmatrač gledajuci delo uvek oseća u njemu prisustvo umetnika. Slika se razume pomalo drugačije u odnosu na Rejlenderovu multinegativnu simbolističku fotografiju. Zagovornici ovog tipa su Fernand Khnopff (Belgija 1858-1921). Najočiglednije umetničko istorijske prakse mogu se primetiti na znatnim religioznim uljanim slikama kasnog renesansnog i baroknog slikarstva. 1894.

post-impresionisti su generalno tretirani kao naslednici impresionizma. o kojoj je i sam slikar napisao da predstavlja užasne strasti čovečanstva. Interesantno je da su dvojica od ovih umetnika. 15. već iz starijih evropskih ideja simboličkog i udruženog značenja boja.decenije 19. kao i na ovoj slici. Umetnici koji su uglavnom bili Francuzi izlagali si uglavnom sa impresionistima: Gogen. Pau Cezanne The Mill on th Couleuvre at Pontoise. iako su napustili njegova načela i predstavljaju suprotnost slikarima simbolizma. 1881. Sezan. Ovde je. Svako umetničko delo je interpretirao Fry pojmovima koje su definisali sami umetnici. okarakterisani kao simbolisti na osnovu njihovog oslanjanja na književne tekstove. Vincent van Gogh The Night Café. koji su viđeni kao ne-moderni ili kao naslednici akademizma. najviše Griselda Pollock. kao oblik samosvesnog udaljavanja od optičke umetnosti impresionizma. Sezan. Sera i Holandanin Vinsent van Gog (1853-90). 14. Oko 1900. Redon i Gogen. Impresionističko rano prihvatanje post-impresionista smestilo ih je u jednu vrstu rodoslova avangardnog modernizma koga su kritikovali ženski istoricari umetnosti. primetno razlikovalo od impresionizma. kao kod njegovog kolege i prijatelja Seureta. Ulje na platnu Ranih 1880-ih raskol unutar impresionističkih krugova postajao je očigledan i opšte odbacivanje fasciniranosti impresionista onim što je prolazno postalo je veoma prihvaćeno tokom kasnih 1880-ih. veka . Ipak. . nemački i britanski istoričari umetnosti primetili su da se Sezanovo dostignuće piktoralne večnosti. prikazao staru vodenicu pored Pizarovog doma u Pontoisu sa namerom da ukloni sa slike bilo kakav trag industrijskog ili modernog vremena. 1888 Ulje na platnu Izražajno i emocinalno teška atmosfera van Gogovih slika predstavljena je na ovoj uljanoj slici.. Upotreba kontrasnih boja vuče korene ne iz optičke teorije.

On je dostigao neobičnu formu harmonije boja u svojim skoro abstraktnim kasnim dekoracijama. Stilske odlike post-impresionizma su jake: verovenje da je boja nosilac estetskog/emocionalnog znacenja i da je skoro odvojena od forme i kompozicije. Sera. Odilon Redon Decorative Panel (Dekorativni pano). Tempera i ulje na platnu Redonove najkarakterističnije slike jesu poznati Noris. NEO-IMPRESIONIZAM Dve niti impresionističke prakse. prihvatanje neprirodnosti (izveštačenosti) slike. Ipak Seraovo delo je . Sheldon Cheney i Alfred Barr. Za ove kritičare. su udvojene kako bi se stvorio prvi uspešno nezavisni pokret posle impresionizma. Fry-ov postimpresionizam je istorijska sinteza nekoliko diskretnih umetnickih pokreta ili škola opisanih ispod. Ona su se razvila iz rigorozne teorije svetlosti i njenog opažanja od strane ljudi. c1902. Estetika dekoracije. godine. sa svojom povezanošću sa interiornom dekoracijom i nežnom harmonijom boja. čije se poreklo može naći u prirodnim naukama koje su neodgovarajuće prilagodene vizuelnoj predstavi. Gospodar ovog pokreta Žorž Sera. naslikao je mali broj samosvesnih remek dela pre njegove smrti u 32 godini 1891.16. neo-impresionizam ili naučni impresionizam kako su ga zvale njegove pristalice. Sezan i Gogen izlagani su širom Evrope i Amerike izmedu 1890. naročito francuski. od kojih je nekoliko bilo uključeno u finalnu izložbu impresionista 1886. vezivanje za prenosivu sliku (štafelajsko slikarstvo). Roger Fry. teorija svetlosti i veštačka piktoralna konstrukcija. i postali su kanonske figure moderne umetnosti za rane teoretičare i pisce kao što su Julius Meier-Graefe. Post-impresionisticki umetnici. kao što je je ona koju je kaparisao holandski patron Redon. U stvari. i 1929. bila je među prvim načinima slikanja pri čemu su izučene teorije apstrakcije. kao najviši oblik umetničkog dostignuća. post-impresionizam označava pravi početak moderne umetnosti. ili Blacks.

formirana od diskretnih poteza boje preko kojih je nanet sloj obojenih tačaka. delo je stvoreno u malom pariskom studiju od velikog broja uljanih studija i crteža. i njegova velika skala i čista vizuelna pretenzija otežavale su drugim umetnicima da rade na ovaj način. godine. Njegova jasna asocijacija na dinastičku umetnost starog Egipta sudara se namerno sa njegovim realnim predmetom. Površina slike. Ulje na platnu . nego po svojim slikama. koji je teorijski bio najbolje potkovan. 1885-6. neo-impresionizma do fovizma.bilo tako originalno i zahtevno da su oni sami osnovali umetničku školu koju je vodio impresionista Camille Pissaro i Seraov prijatelj Paul Signac. Neistinitost ovoga je evidentna prilikom analize kasnijih slika druga 2 velika francuska slikara Paul Signac (1863-1935) i HenriEdmond Cross (1856-1910) koji su uticali na evropsko slikarstvo prve 2 decenije 20 veka. Samo par njih je igralo dobro kao Sera i istoričari umetnosti su neoimpresionizam označili kao kratkotrajni pokret. postojali su umetnici širom Evrope koji su bili nadahnuti Seraovom divizionistickom formom. koja je bila postavljena na poslednjoj izložbi impresionista 1886. Vrhunac dostignuća pokreta se poistovećuje sa Seraovom slikom „A Summer Sunday on the Island of the Grande Jatte 1884“ (1884-6). čiji je propagator bio Sera. Paul Signac Two Milliners (Les Modistes). Sera je uznemiravao svojim kasnijim slikama. iscrpljuje posmatrača svojim čistim mehaničkim linijama (osama). 17. Pokret je imao mali uticaj na istočnu i severnu Evropu. Iako je zasnovana na dugoj studiji predgrađa ostrva pomenutog u naslovu slike. svaka od njih je začeta kao pažljivo proračunat potez u estetskoj šahovskoj partiji koja se okončala njegovom smrću. ali takođe i na zemlje engleskog govornog podrućja. Kao dodatak ovoj francuskoj liniji. mnogo značajniji po svojoj teoriji. Moguće je uraditi rodoslov od impresionizma (posebno dela Monea i Pissarro). od kojih su najvažniji italijansko-švajcarski slikar Giovanni Segantini (1858-99) i Italijani Angelo Morbelli (1853-1919) i Guiseppe Pellizza del Volpeda (1868-107).

gde su Gogen i njegovi sledbenici radili u drugoj polovini 80-tih godina 19. Centar ovog pokreta bila je Bretanja. kao što je to bio kratkotrajni. „Jean d’Arc ecoutant son vision“ od francuskog umetnika Jules Bastien-Lepage (1848-84)). preteranim konturama zapanjila je mlade umetnike. Izlagali su samo jednom. Promovisao ga je Gogen koji je svoju teoriju umetnosti razvio iz impresionizma njegovog učitelja Pissarro. koji su je prihvatili kao uzor. Da bi se postigla estetska sinteza izmedu umetnika i predmeta. pošto su oni prirodni podsticaj koji nadahnjuje umetničko delo. Načelo sintetizma je da je piktoralna umetnost rezultat estetske sinteze nekoliko elemenata. i selo Le Pouldu. pored koje je bila okačena na izložbi impresionista 1886. SINTETIZAM Mali broj pokreta u istoriji umetnosti je bio tako grandiozno začet. boje i vrednosti. u Francuskoj. pokret je definisan tekstovima koje je napisao on i drugi. i njena veza sa poljima vibrirajućih boja uokvirenih neprirodnim. . siromašno organizovan i internacionalno uticajan. Njena jednaka obaveza prema „viziji“ i „vizionarskom“ odvaja je od većine impresionističkih i realistickih slika (primaljivo je protumačiti je kao ironican prevod Salonskog uspeha 1879. umetnik sintetizma mora da dominira nad prirodom. linije. delo koje se smatralo revolucionarnim pošto ju je kao oltarsku sliku odbacila mala crkva u Pont-Aven. u cafeu u okviru mesta gde se održavala Internacionalna izložba 1889. veka. Kritična slika ovog pokreta je najverovatnije Gogenova slika „Vision after the Sermon“ (1888). školovanje i senzibilnost umetnika i mediji na njihovom raspolaganju. sintetizam. godine. tačnije grad Pont-Aven (često se nazivaju školom iz Pont-Avena). a ne da joj se pokorava. njegova slika je na neki način uspečnije oličenje kako društvenih tako i piktoralnih ideja koje su neoimpresionisti razvili tokom srednjih 1880-ih. ali je Gogenova teorija naglasila veštacko i neprirodno kod stvaranja slike i dala umetnicima više slobode u promeni i u preterivanju osnovnih aspekata predstave.. Ova osnova potiče iz impresionisticke teorije.Iako je znatno manje poznata u odnosu na Seratovu Grande Jatte.

nalazi se među najrasprostranjenijim umetničkim teorijama kasnog 19. pored poznatijih francuskih članova Emile Bernard (1868-1941). 1856-1918). 1861-1927). Španije (Paco Durrio. i kojima su bili potrebni ostali članovi kako bi pronašli sebe kao modernog . pokret se često naziva „Cloissonism“. Irske (Roderic O’Connor. kada je naslikao ovu religioznu siku za crkvu u živopisnom slikarevom gradu. 1868-1961). ova grupa se sastojala od veoma mladih muškaraca. 1868-1940) i Poljske (Wladyslaw Slewinski. Najviše zahvaljujući rasprostranjenom uticaju Gogena i činjenici da su se među studentima u Pont-Aven nalazili umetnici iz Švajcarske (Cuno Amiet. godine. Crkva je odbila sliku. mala grupa mladih pariskih umetnika se ujedinila kako bi oformila kvazi-crkveno društvo koje su nazvali Nabis (jevrejska reč za proroka). od koji se večina znala još iz škole. Ipak. Posle široke upotrebe crnih kontura i relativno nediferenciranih boja. Neobično. upotreba ovog termina je na istom jednostavnom nivou kritikovanja kao i da se naziva neo-impresionizam pointilizam. umetnici koje je vodio Gogen po osnovima internacionalne izložbe 1889. Brittany-Pont-Aven. Madarske (Jozsef Rippl-Ronai. Belgije (Meyer de Haan. Ulje na platnu Gogen je definitivno napustio impresionizam 1888. Paul Serusier (1863-1927) i Paul Ranson (1864-1909). sintetizam. 1860-1940). 1865-1925). 1888. Iz ovih razloga je Gogenova ideja o sintetičkom slikarstvu uhvatila korene u avangardnim krugovima širom Evrope. koji je definisan kao avangardni deo simbolizma.Paul Gauguin (Pol Gogen) Vision after the Sermon: Jacob Wrestling with the Angel. Engleske (Robert Bevan. umro 1894). održanu 1889. Na način. ali je najverovatnije bila uključena u izložbu Simboličai i sinestetičar. NABIS Neposredno pred izložbu umetnika sintetizma. slican studentima drugih bratstava romantičarskog i modernog slikarstva (Nazareni ili Prerafaelitsko bratstvo je najpozantiji primer). veka.18.

kasnije im se pridružuju Švajcarac Felix Vallotton (1865-1944) i francuski vajar Aristide Maillol (1861-1944). Misia Natanson je bila poljakinja I . veka u Parizu. Oni su bitni za istoriju umetnosti zbog njihove veze sa porodicom Nathanson. nakon samo jedne decenije rada. Društvu su pripadali Francuzi Vuillard. Edouard Vuillard Misia and Vallotton in the Dining room (Misia i Vallotton u trpezariji) . Ne postoji kanonska (glavna) figura ove grupe.umetnika. Maurice Denis (1870-1943). od početka progresivan i tradicionalan. 1899. Had Vuillard umro je 1900. Dva velika umetnika su bila blisko povezana sa Nabis. ono predstavlja izuzetnu sintezu generacija moderne umetnosti i njihovih teorija. čije se poreklo nalazilo u Degaovoj umetnosti. Ulje na kartonu Ova malena slika predstavlja dva slikareva prijatelja među boemskim internacionalnim krugovima 19. Estetska teorija ove grupe nije se razlikovala od Gogenove. Ovde je porodični enterijer izuzetne složenosti. Ovi mladi umetnici su prihvatili internacionalnu jevrejsku klijentelu što im je omogućilo da šire napredna estetska učenja impresionizma i sintetizma po Evropi. Kao Francuz Jean-Baptiste-Camille Corot (1796-1875) i njegov nacenjeniji rad je bio onaj najraniji. Pierre Bonnard (1867-1947). Najbolji primer je „Large Interior with Six Figures“. Ker-Xavier Roussel (1877-1944). koja je osnovala važan časopis La Revue blanche. Oni su iskoristili njihov društveni uticaj kako bi produžili odredene umetnicke i književne projekte. Redon koji je izlagao sa impresionistima i mladi francuski plemić Anri Tuluz Lotrek (1864-1901). Nema ničeg proročkog u ovom delu. Nabis su bili umetnici koji su pročišceno Gogenovo sintetičko slikarstvo primenili na urban predmet slikarstva. on kao da je izgraden od delova puzle ili elemenata veoma složene tapiserije. ali je najvece individualno dostignuće vezano za pokret ostvario Vuillard. 19. dao joj je drugačiji karakter. ali pariski karakter grupe zajedno sa Denisovim prihvatanjem katoličanstva. Njihova saradnja je trajala nešto više od jedne decenije. postavljen na veliko horizontalno platno. tokom ovog perioda oni su izlagali i sa ostalim grupama.

fovizam je predstavljao logičan razvoj slikarstva dvojice post-impresionista. Ipak. Primer slikarske snage ovih manje važnih umetnika je Vlaminck-ov „Bougival“ (1905).njen prijatelj Felix Vallotton je bio Švajcarac. . Njihove obojene tačke postale su zakrpe sve veće i veće skale i njihova upotreba teorije o bojama služila je za isticanje nezavisne prirode piktoralne konstrukcije nad delom ljudskog oka. koji su oslobodili boju njene stroge i naučne uloge koju je imala u umetnosti neo-impresionista. Gogena i Van Goga. Iako ce Matis postati dominantan figura fovizma. završeno vladanje bojom. Na mnogo načina. uobličenom na retrospektivi u Parizu 1904. imala je svoje poreklo u kasnim slikama neo-impresionista. U Matisovom „The Red Studio“ (1911). FOVIZAM Francuski kriticar Louis Vauxcelles stvorio je izraz Fovizam ili divlji kako bi opisao divljački obojene pejzaže. Cross-a i Signac-a. Posle smrti Seurat.godine. sve odlike Gogena i van Goga nestaju. a oboje su predstavljeni kao propadnici natrpanog interiora koje je predstavio Francuz. ubačen sa takvom slikarskom energijom da mnogo više duguje slikarstvu van Goga. su napravili mesta u svojoj umetnosti za ideju o slici kao piktoralnoj površini koja je komunicirala odredenim emocija kroz interakciju koloristicke nezavisnosti ili prirode ili našeg vizuelne opažanja prirode. Grupa. zrelo. prizor vezan za Monea i Renoara u ranim godinama pokreta. portrete ili žanr scene grupe francuski slikara okupljenih oko Anri Matisa (1869-1954) iz 1905 i 1906 godine. potpuni dodir francuskog pokreta sa estetskom autonomijom boje dolazi tek 1907-8. rad jednog drugog Francuza. Maurice de Vlaminck (1876-1958) i Derain-a izmedu 1904-7 je bio takode impresivan i moćan. u kojoj su bili Andre Derain (1880-1954) i Raoul Dufy (1877-1953). ali se mora cekati sve do 1910-11 kako bi se pronašlo potpuno. Signac i Cross su radili na način koji se dramaticno razlikovao od čiste optičke teorije koju je zagovarao Seraut (Sera). Ovde je striktno impresionisticki predmet. Odatle. nego koloristickoj konstrukciji impresionista.

ritmički komponovan pejzaž predstavlja isti onaj gradić pored Pariza gde su Renoar i Mone slikali u leto 1869. Publikacija Julius Meier-Graefe „Modern Art“(1904) je podstakla nemačke umetnike na akciju koja je rezultirala stvaranjem prvog autentičnog avangardnog pokreta u Nemackoj. čije delo oko 1910. koji bi poslužio kao centar u kome bi se stvarala i odakle bi se širila kulturna energija. Fovizam je izvršio veliki globalni uticaj. Issy-les-Moulineaux (Crveni studio. 21.1905. EKSPRESIONIZAM Iako je francuska umetnost potpuno dominirala stvaralaštvom i širenjem umeničkih pokreta i avangardnih grupa i nemački umetnici su takode imali veliku ulogu u tome. poznatog danas kao ekspresionizam (često se naziva nemački ekspresionizam). Maurice de Vlaminck Bougival.20. u suštini. ulje na platnu Hromarsko oslobađanje fovizma dostiglo je svoj maksimalni nivo na slici Henrija Matisa. Issy-les-Moulineaux) 1911. Ulje na platnu Ovaj veliki. Henri Matisse The Red Studio. c. održane u godinama pre Prvog svetskog rata. Ovde je Vlaminck bio inspirisan bojom Gauguin-a i emocijama obojenim slikarstvom van Goga kako bi stvoriojoš obojeniju estetiku koja se ne slaže sa idiličnom predstavom koju je odabrao da predstavi. Iz ovog razloga. moguće je identifikovati dela koja su izrasla direktno iz ove pariske avangarde u mnogim zemljama od Australije do Čehoslovačke. posebno kroz izložbe. je imalo zadatak da kontrira na svaki način nehromatskom I analitičkom slikarstvu njegovih prijatelja Pikasa i Brake. istorija . Crvena boja se ovdeprožima kroz kompoziciju tako da postaje. Zbog toga što je Nemackoj nedostajao tradicionalan glavni grad. predmet slike.

Na mnogo načina.godine. svetom životinja i na kraju u slikarstvu Kandinskog i drugih mitološkim i folklornim pricama. Ipak. kod kojih je kao i kod francuskih Fovista dominirala boja i koja su nastala po ugledu na slikarstvo Gogena i van Goga. kao jedno izložbeno društvo koje je predstavljalo pozornicu za prikazivanjedela 3 velika slikara. Tako je bilo sve dok se nemački umetnici. Engleske i Amerike u toku 20 veka. njihovi radovi se uglavnom bave socijalnom klasom. umetnost nemačkih ekspresionista je podcenjena u muzejima. istovremena francuska dela izgledaju precizna i hladna. sledivši primer Francuza. narocito u Rusiji i centralnoj Evropi. Svi ovi umetnici su stvarali dela. 22. tekstovima i univerzitetskim kursevima u ovim zemljama. Uglavnom zbog velike istrajnosti anti-germanske ideologije širom Francuske. zasnivali svoju imaginaciju na realizmu urbane kulture. domet evropskog ekspresionizma je bio izuzetan. dva Nemca Franca Marka (1880-1916) i Gabrijela Mintera (1877-1962) i jednog Rusa Vasilija Kandinskog (18661944). ulje na platnu . tada su bili u mogućnosti da stvore umetnost u odnosu na čiju emocionalnu moć i sirovu piktoralnu površinu. gde se nemački jezik i germanska ili austrijsko-mađarska kultura borila protiv francuske kulture za prevlast. nisu okupili oko ekspresivnog slikarstva realiste Max Libermann-a (1847-1925) i bogato naslikanih platna Lovis Corinth-a (1858-1925). slikar Ernest Kirhner (1880-1938) i grupa Der Blaue Reiter (Plavi jahač) koja je osnovana u Minhenu 1911. koji je živeo u Minhenu od 1896. Osnovane su 2 ključne avangardne grupe koje su dominirale nemačkim ekspresionizmom: Die Brucke (Most) koja je osnovana u Drezdenu 1905 i kojom je dominirao jedan od njenih osnivaca. Ernst Ludwig Kirchner Nude Woman Combing her Hair (Naga žena koja češlja svoju kosu) 1913. Za ekspresioniste emocionalna snaga subjekta/predmeta je bila od iste važnosti kao i boja. Iako su neki od njih kao i njihove francuske kolege. ekspresionisti spajaju realizam i simbolizam sa svesnim hromatskim pristupima fovizmu.njene moderne umetnosti je imala tendenciju da bude regionalna i decentralizovana.

prevlast je odneo Pikaso. čiji je rad bio uzvišen u veoma učenom i napetom proglasu Leo Steinberg. Iako se zasnivao na organizivanom slikarstvu Sezana. koje su mladi umetnici videli na velikoj retrospektivi održanoj u Parizu 1907. misleći pritom na Brakove slike koje je definisao kao „bizarne kocke“. Koliko se samo to razlikuje od neograničene nagosti Sezana i Renoara. Kubizam je kao pokret priznat malo posle njegovog nastanka i označen kao jedan od najoriginalnijih tvorevina umetnosti 20. da veliki broj ljubitelja umetnosti ne može lako da razlikuje njihovo slikarstvo. Degaa. Španca Pabla Pikasa (1881-1973) i Francuza Žorža Braka (1882-1963). Kao i fovizmu. bile su tako isprepletane u godinama između 1907-14. veka i da dodeli umetnosti mitske moći u pokušaju da redefiniše vezu izmedu videti i prikazati. Na izložbi održanoj u muzeju Moderne umetnosti 1989. Za ovo se moramo okrenuti jednoj manjoj grupi autora koji su se nazivali Puteaux Cubist. Izumi kubista su bili preuveličani od strane njegovih sledbenika. kubisticko lomljenje objekta i njegov prezir prema ekspresivnim bojama oduvek su bili tumaceni kao radikalna inventivna strategija zapadne umetnosti i poredili se sa velikim umetničkim fenomenom kao što je razvoj centralne (linearne) perspektive u renesansi. i Toulouse-Lautrec-a. KUBIZAM Prvi umetnički pokret koji se suprotstavio impresionizmu. odvojili se od avangardnog slikarstva koje je proisteklo od Monea. ime pokretu je nadenuo Vauxcelles 1908 godine. Kao i veliki broj pristalica avangarde ni Pikaso ni Brak nisu bili uporni teoretičari umetnosti. da je veliki broj njihovih ideja neprikladno povezan sa radom Braka . Predvodeni Francuzima Albert Gleizes (18811953) i Jean Metzinger (1885-1941). njegovom globalnom dostignuću i internacionalnom značaju bio je kubizam. Karijere dvojice glavnih kubista. oni su prostim jezikom definisali osnovna načela kubizma. nazvani po pariskom predgradu u kome su radili. veka. Činjenica. od kojih je većina želela da vidi potpuni preporod slikarstva ranog 20.Kirhnerovo prikazivanje burdelja (javna kuća). Kod Nemaca je predmet(subject) ponovo stekao moć kroz upotrebu izražajnih formalnih tehnika koje pojačavaju komplikovanu emocionalnu atmosferu. tj.

veka nisu bili u dodiru sa kubizmom. 23. Kubizam ima 2 faze. da izazov predstavlja izdvajanje osnovnih kontura i vrednosti iz subjekta (figura. postavljenom u središte kompozicije. nego što mu se pridaje u knjigama koje su uglavnom francusko-orjentisane. Za razliku od istovremenog razvoja dvostrukih niti realizma.i Pikasa ne iznenaduje. Piktoralni rečnik koji se sastoji iz kratkih crnih linija i mrlja boje nanešenih u nizu grupnih pokreta je tako jednostavan. Analitičku i Sintetičku. Kubizam sadrži mali kanon koji su definisali kritičari i istoričari kako bi uključili rad Juan Gris-a i Francuza Fernand Leger (1881-1955) i Robert Delaunay (1885-1941). Nekoliko velikih umetnika ranog 20. čak i oni koji su se borili sa njim i odbijali ga kao što su Pit Mondrian (1872-1944). proučavanjem njenog subjekta i analiziranjem njegov piktoralnog karakter. nisu se mogli razviti na način na koji jesu da nisu bili u i jakoj vezi sa kubističkom praksom i teorijim. tada stvaraju sliku koja označava ono za šta su se teoretičari nadali da ce biti osnovni kvalitet naslikanog subjekta. takođe između 1909-10 postojao je veliki broj kubista u Njujorku. mrtva priroda ili prikaz arhitekture su najčešći). 18831966) ili Kasimir Malevich (Rus. Pablo Picasso Portrait of Ambroise Vollard . umetnik dolazi do geometrijske strukure. kao velikih poštovalaca Pikasa i Braka i onda su se raširili kako bi uključili manje značajne francuske umetnike kao što su Henri le Fauconnier (1881-1946). Milanu. Bukureštu i Moskvi itd. Pragu. Roger de la Fresnaye (1885-1925) i druge. Prema teoriji. Kada se oni sastave na površini platna. 1878-1935). razvoj onih u kubističkoj praksi bio je postepen. impresionizma i simbolizma. Umetnost Rusije i ranog Sovjetskog Saveza ne može se zamisliti bez njega. sastavljenom od pokretnih geometrijskih piktoralnih slika. Kubizam je imao mnogo veći internacionalni značaj . Analiticku fazu označava Pikasova slika „Portreit of Ambroise Vollard“(1909-1910) koja je težila da bude monohromatska i bila je opsednuta kreacijom. odakle se širila prema ivicama slike. Gino Severini (Italijan. Marcel Duchamp (1887-1968). s obzirom na činjenicu da je u ovom slucaju teorija kasnijeg datuma od prakse osnivača i nije zasnovana na brižljivoj analizi njihovog rada.

najpoznatiji portret. gde sliku čine ne samo linije i mrlje boja. novine. stvarajući snažne estetske i političke veze između kubista i umetnosti ranih realista. među mnogim. Za kubiste sinteticka faza je vezana za kolaž. ulje na platnu Veliki umetnički znalac oslikan je od strane Sezana i Renoara kada je izložio ovaj. Pablo Picasso The Bird Cage (Kaveza za ptice) 1923. sintetička faza. Ideja da je slika sinteza piktoralnih elemenata. od koji su neki ručno rađeni dok su drugi pozajmljeni. Kubizam Pikasa i Brake dostignut je kroz znatnu uzajamnu praksu i nedostaje mu teorijska dimenzija Kubista Alberta Gleizesa (1881-1963) i Jean Metzingera (1883-1956) koji su prvi pisali o pravcu u Du Cubisme. Druga faza kubizma. Praksa povezuje umetnika sa predstavom urbanog stvaraoca slika koji radi u komercijalne svrhe i sa svetom urbanih radnika. odnosi se na istu estetsku promenu koja odvela impresionizam od optičke deskripcije do sintetizma. Njegova velika ćelava glava nazire se iz stvarne mreže linija i oslikanih delova koji daju energijui dinamičnost slikarskom tipu koji se tradicionalno dovodi u vezu sa stabilnošću. tzv. ulje na platnu . posteri. pozorišne karte itd. stavlja do znanja da je predstava ne samo veštačka već i ravna.1909-10. 24. već i prilepljeni elementi iz popularne vizuelne kulture: tapete. koji je objavljen u avgustu 1912.

Ova grupa je konstituisala većinu osnove impresionizma i ovaj dogadjaj je postao poznat kao prva izložba impresionista. u Parizu. M.. Mone (1840-1926) je 1874. ozloglašenog fotografa Nadara (Gaspard-Felix Tournachon.. Edgar Degas (1839. naročito sada poznato delo Impression. Pri pogledu na Hoarfrost Camille Pissarro-a..Više liče na orebotine paleta na prljavom platnu.primedba koja je često davana.1820-1910) u 35 boulevard des Capucines. Armand Guillaumin (1841-1927).“ Što se tiče black tongue lickings Moneovog Boulevard des Capucines. On je ismevao nekontrolisane pokrete četkom nekih umetnika..Većina slikara koje danas vezujemo za impresionizam delili su grupni inedntitet pre svoje prve samostalne izložbe 1874. dobar čovek je mislio da sum u naočare prljave...Možda ali utisak je svakako tu.. ali sve one su zasnovane na oderđenim činjenicama koje se nikada ne menjaju. odgovorio sam. Dobro poznatim novinarskim humorom.Impresionizam-James H.1917). Da li tako izgleda kada se šetam bulevarom des Capucines? Priča sa mnogo krvi!” Zatim je kasnije iskazan pogled prozora sa trećeg sprata sa upravo tog mesta gde je izložba održana. Liroj je opisao besnog (fiktivnog) prijatelja. . Luisa Liroja (Louis Leroy). I pošto ih je pažljivi obrisao stavio ih je na lice…Povikao je:.. Liroj je nadovestio da su takve tehnike pokvarile realni efekat koji bi slike savremenih tema trebalo da imaju i prihvatio ih kao jeftinu veštinu. Vinsenta. Normandijska luka gde je Mone vaspitavan kao dete i gde je započeo svoju slikarsku karijeru. M Vinsent je izjavio: . tj. nedovršena slika luke u Le Havre.. u satiričnom magazine Le Chativari.. Sunrise Kloda Monea. Međutim. Rubin The Names of Impressionism Modernity and Form Imena impresionizma Savremenost i forma 1 Verovatno ima onoliko definicija impresionizma koliko i istoričara umetnosti.“. reakcije koje je ova izložba izazvala ni u kom slučaju nisu bile . termin impresionizam skovan je 1874.godine zajedno sa prijateljima umetnicima – uključujući i Paul Cezanne (1839-1906). U ovom poglavlju ćemo ih istražiti i pri tom uvesti pozadinu društvenih uslova i intelektualnih struja koje su suštinske za razumevanje onoga što sledi. Berthe Morisot (1841-95). Camille Pissarro (1830-1903). Pierre-Auguste Renoir (18411919) i Alfred Sisley (1839-99) – organizovali su izložbu u bivšem studiju.Šta je ovo za ime boga?” .To je inje na dubokim btrazdama“.

postao je dominantni idiom za oko polovinu izlagača. međutim on je ipak bio glavni organizator i bitan je za današnje razumevanje impresionalizma koliko i sam Mone. itd. Sezan je izlagao dva puta grupno. realista i prijatelj Dega. Pizaro i Sisli slikali na sličan način. Nakon 1879. kada je radnička klasa kratko vladala gradom zajedno sa socijalističkom vladom. Arrival of a train. čiji su studi koristili umetnici. i nema dokaze da je Ciroj nameravao da svim izlagačima prilepi svoj epitet. Prema teoretičaru. koje je razvio sa Renoarom 1869. ponekad diveći se. Uzaludno je Riviere insistirao na istorijskom realizmu slika poput Renoarove velike skale Ball at the Moulin de la Gallete i Moneove The Gare Saint-Lazare. umesto da se fokusirao na tehniku i pejzaže mada ih je razlikovao od ostalih tipova slikarstva modernog života po pažnji koja je obraćana na boju i tonove. Edgar Dega i njgovi urbani i često unutarnji prikazi ponajmanje liči na Moneove prikaze. osobinu impresionizma. na prigradskom kupalištu la Grenoillere. sa 57 umetnika. Teodoru Duretu koji je pisao 1878. jeste skorašnje sećanje. Iako su 1876 Morisot.napoželjne. Pol Gogen (1848-1903) izlagao je 5 puta. bio manje fokusiran na stvarni izgled njihove umetnosti nego na buntovničko ponašanje koje su naglašavali. al su ga tek nedavno istoričari umetnosti imenovali stubom post-imresionizma. le Pelelier. a Renoar je učestvovao na samo pet. Pariska Komuna 1871. Realisti i Impresionisti’. je u svoj eseju ’ Novo slikarstvo ’ iskazao razliku izmedju kolorista i crtača: Mone je spadao u one prve. jednostavno su ih nazivali nepopustljivi – aluzija na španske istovremene revolucionare koji su bili poynati pod istim imenom. a o umetnicima se čak raspravljalo jer su tako nazvali izložbu. on nikada nije prestajao da bude predmet raspravljanja. Do treće izložbe. Ne postoji konačna lista impresionista iako su određena imena redovno navođena. a Dega u potonje. Drugi pisci. Naredne godine. Samo je Pizaro izlagao na svih 8. Dega. naglašavajući nepokolebljivo odbijanje piktoralnih konvencija umetnika i njihovu želju da počnu sa startne tačke. Edmond Duranti. održane 1877 preko puta galerije Paul Durand – Ruel-a. Dega i Morisot su izlagali češće nego Mark. Godine 1876. Nezadovoljstvo zvaničnom umetnošću dovelo je do toga da neki hvale takve mlade umetnike. Ukupno. Sculpteurs. Artistes Independents (samostalni umetnici) postaje jednostavno kompromisni termin. bio je poznat kao simpatizer levice. Georges Riviere – Renoarov ’pisac – prijatelj’ objavio je dnevnik pod nazivom ’ L’Impressionniste’ kako bi medijski prpratio događaj. oštrih pokreta četkicom i fragmentovane forme. jer je imao tu sposobnost da brzo zarobi prolazne i atmosferske efekte – shvatanje koje je u globalu opstalo do dan danas. Od početka kolaboracije Dega je predvideo jednu samostalni izložbu ’Realista’ i preferirao je taj termin ili pak termin ’naturalizam’ koji zvuči više naučno kao prihvatljiviji. ali njegova zrela simbolistička umetnost razlikovala se u odnosu na grupu. termin ’impresionizam’ je bio prisutan (aktuelan). Đuzepe de Natis (1846 – 1884) i Henri Rourt (1833 – 1912) nisu. Ovaj epitet je. Ali takvo shvatanje svakako ne bi podrazumevalo slikare interiere poput Dega. a Nadar. Mone je bio ’ slikar impresionista – par excellence’. Iste godine. Sa Gustavom . Iako su u javnosti ostali umetnici ubrzo prihvatili etiketu. Moneov vedri stil kratkih. Dega je insistirao na tome da se u naziv izložbe uključi i ’Samostalni. Čini se da je protivljenje slikara ustanovljenom autoritetu naučilo lekciju iz politike. bilo je 8 izložbi takozvanih Societe Anonzme des Artisres Peinters. Gravenrs.

Caillebotteom (1841-1870) pripremio preliminarne planove za grupnu izložbu rane 1867. Iako izložbe nikada nisu imale za cilj da promovišu ekskluzioni stil već da steknu priznanje i finansijsku vrednost. mogli su da kmbinuju novije radove sa starim. Ne bi bilo nikakvih sudija ni medalja. Cham. nazvani su ( sa dozom podsmevanja) ’’Moneova banda’’. Ograničena korporacija-koja je kasnije zamenila dobrostojeća Caillebotte. Ideja o samostalnoj izložbi nije nikada nije ni postojala i naročito Mane je znao nešto o njima. Slike. Preglewdajuci neke od njihovih slika koje s enalaze u Salonu. Plahoviti slikar realista. Mnogi umetnici o kojima danas nema pomena (od Edonard Brandon i Jean-Baptiste-Leopold Levert 1874 do Charles Tillot i Paul-Viktor Vignon 1886) pridružili su se ranim izložbama. Izlagači su upućivali na zrelost i poverenje. organizacija je mesto za rasprave a ne srljanje u nepoznato. ’ La Salon’ događanja su se činile antidemokratskim i huškale su umetnike jedan na drugog. dok su drugi poput Pizara i Cassatj počeli da ih farbaju kako bi se razlikovali od tradicionalnog pomodarstva Salona. pojavio se shodno činjenici da je Maneovo . postupio na isti način. Omiljeno mesto za impresionističke izložbe bilo je uvek u komercijalnom centru Pariza. Tomasa. Bazij(najviši). Pomalo rezervisani Duranti. Maneova le Dejeuner sur l’herbe ( Luncheon on the Grass-Ručak na travi) ostavil aje bez reči sve na jednoj drugoj posebnoj. koji je bio odaniji realizmu ( i od kog je Fanti-Latour izostavio na slici jer je rasprava sa Moneom dovela do duela) pokušao sa ’’Dobrovoljci i naivci’’. Impresionisti su mogli da biraju koje radove žele da izlože. Zola je predložio naziv ’’Aktualisti’’. a nisu ih nagomilavali ram do rama i do plafona kako su to radili u Salonu. Henti Fantin-Latour (1836-1904). Mane je bio centralna figura. Već 1863. i Mone iza njega. Kasnije 1870ih. Mane je 1863. Gustav Kurbe (1819-1877). Neutralniji izraz ’’ Batigndles School’’.oslikava ranu impresionističku školu grupnog portreta. Kritičari su već počei da razmišljaju kako da ga nazovu. neki su počeli da koriste bele ramove. Koncept zajedničkih društava bio je prisutan i kada je levičarski orijentisan Sezanov ’pisacprijatelj’. nazvane Salon. Pol Aleksis (Paul Alexis) naučuo planove 1873. Pripreme i rad izložbe bio je prekinut francusko-pruskim ratom 1870-1. zajedno sa kritičarem Emilom Zdom (s desna) i kritičarem i pesnikom Zaharijem Astracom koji pozira Moneu. Ronart i Federica Zandomeneghi (1841-1917). a Kurbe je to ponovio. Na karikaturi. ikao ne privatnoj izložbi – The Salon des Refuses. kao ni nagrada ili privilegija. kako bi umetnici mogli da izlože svoje radove kritičarima i potencijalnim kupcima. na ili pak u blizini Grand Bulevara. pre nego na početke (osim na termin impresionizam). ’’A studio in the Betigndles Quarter (1870)’’. hvalio ’’snažnu’’ ideju kao način da oživi ’’anemične’’ insitucije. godine kada se Pizaro vrato sa Karibskih ostrva Sv. Mane stoji za štafelajem u svom studiju okružen svojim prijateljima uključujući i slikare Renoar (ispred rama). veličajući moderni subjekat-predmet. tokom kog je i sam Bazille poginuo. i izložbe je finansijski podržalo društvo-Societe Anonzme tj. i imali su i više nego dovoljno prostora između slika. Dega je podržao slikare kao što su Nattis. od kojih su svi delili profit. postavio je svoj lični paviljon preko puta Univerzalne izložbe 1855. Izvukla je korist od velikog broja saradnika. Ideja impresionističkih izložbi bila je d aponudi liberalnu alternativu zvaničnih izložbi. Ya centralne impresioniste čija su se prijateljstva i stilovi razvijali tokom prethodne decenije.

upotrebe farbe ili strukture-bio je garancija da su umesto ponavljanja prethodnih ideja ili pokornog kopiranja prirode ponovo doživeli te slike i u osnovu tog iskustva izveli svoje tehnike. Lazare. objasnio je Kurbe u ’’Realistički manifest’’ 1885. Ali Kurbeov realizam vuče korene iz na neki način veoma provincijskog odobravanja. severno od stanice Sv. stavova i efekata. iako su uzdanje u samog sebe i opiranje tradiciji smatrani nepopustljivim. družbenici poput Monea a posebno Renoara često su ostajali sa njim i delili taj prostor. Renoir i Sisley. Ceyanne. iako su impresionisti nastavili realističku tradiciju direktnog predstavljanja prirode. Manet. novi tehnički procesi takođe su bili znak njihove savremenosti. umetnik je morao da stvori lični identitet a ne da imitira formalni stil. Morisot.vođstvo privuklo i druge u taj kraj. Šgoljavi Bazej(figura koju je naslikao Monet) pokazuje sliku Moneu i Maneu. odnosno da autentičnost svoje lične ideje izvuku iz sebe samih pre nego iz tradicije. Cassatt. Da bi privukao pažnju svojih savremenika i da bi preživeo istorijski kanon. Na slici svog ateljea Bazej je portreisao mnoe svoje prijatelje. ideje. Do tad neviđen izgled slika-bilo zbog boje. Prve inovacije su zahtevale više od pukog izbora tema (što bi se moglo svrstati u staromodne tehnike): sveži. počev od snažnih prijateljstava romantičara pa do američkog apstraktnog ekspresionizma u Kedarbarn u njujorškom Greenwich Village-u. To je bio subjektivni element kom su tragali impresionisti. izglede moje epohe. Svako ime karakteriše posebnu kombinaciju raznih tehnika. kritičar Edmond Maitre svira klavir. Callebotte. takva kolegijalnost često je davala društvene osnove za avangardne umetničke portrete. a teme je uzimao iz života ljudi ruralne i radne klase. Gullaumin. termin impresionizam je takođe podrazumevao slobodu i originalnost-otuda razlike unutar njihovih prepoznatljivih parametara. Svakako. Degas. Pissaro. tehničkih konvencija ili mehaničkih reprodukcija. želeći da stvori delo koje bi imalo tu preednost da ne liči ni na jedno ni na drugo jer bi to jednostavno bio utisak onoga što je iskusio. upozorio ga je da je aokupljen ’’onim što se vidi i čuje u Parizu’’. U tom cilju.kao i jedinstvenost svakog od njih. Iako je predstavljao opšti termin i odnosio se na kolektivni napor. Kada je Mone pisao Baziju 1868 iz Fecamp-a. od kojih svaka doprinosi današnjem shvatanju impresionizma.koje su razvili francuski hemičari i metalugari sa početka veka. Mone je pratio tokove realizma.. realisti su se osetili primoranim da istraju u svojoj iskrenosti.i Bazij i Sisli su se tu doselili u isto vreme. Zola stoji na stepenicama i gleda ili u Renoara ili u Sislija. shodno mojim zaslugama’’. čiji je vođa Gustav Kurbe (Moneov tadašnji prijatelj). su reakcije delovale lično. koji nosi moderni cilindar. Istoričar umetnosti Richard Sciff naglasio je da termin impresionizam sadrži dualnost . Bogati Bazij je uvek mogao da priušti prostrane kvartele. Kako bi odbranili realizam. Slobodne akademske procedure omogućile su impresionistima da prihvate već pomešane pigmente u tubama i nove boje-naročito plave i ljubičaste. realizam je često bio degradiran kao puko nemaštovito reprodukovanje stvarnosti. koji su postali centri impresionističkih aktivnosti u kasnim 1860-im. podržao sliku sa svoje tačke gledišta: ’’Imati sposobnost da prevedete običaje. Naš zadatak će biti da istražimo osobine koje je delilo 12 umetnika-Bazille. Monet. Istorijski gledano. Čak što više.

kao i na posledice efekata određenih prikaza na one koji su ih posmatrali. . Daubigny je naročito uživao divljenje zbog vernosti njegove impresije. Fokusiranje na subjektivni proces u slikarstvu impresionista bilo je razlog njegove brige. Oni su impresionisti utoliko što ne pružaju pejzaž vec senzaciju koju on izaziva. Realnost ulice na koji je Duranty aludirao ja najvećim delom ona prijatna viđena na impresionističkim slikama. Jules-Antonie Castagnary. Na primer. sve dok mu je Degas bio standard. Po njemu nema sumnje da su naturalističke premise impresionizma. otvorili su put i otvoreno su ohrabrili mlade impresionite. Novo slikarstvi.ideje nastaju od odrazada bi se odnosile ne često nesmotrene ’’efekte’’ iskustava. Većina se slagala sa tim da moć impresionizma leži u korespondenciji izmedu ovod modernog stanovišta predmeta i originalnosti značenja njegove reprodukcije. koje je doveo u vezu sa Kurbeom i realizmom koji je podržavao pre jedne decenije. veka ’’impresuje’’ tj.i u tome leži originalnost pokreta. kratki nacrti. Slikarstvo .“ Podrazumevao je ovim lični proces unutrašnje percepcije. U umetnosti. htelo je da . Čak i najstrože društvene primedbe diskretnog umetnika kao što je Degas potpuna su suprotnost onim polemičnim političkim izazovima Kurbeovih slika radnika i provincijalaca.Ako bi neko hteo da ih okarakteriše jednom rečju koja definiše njihpove napore. subjektivna. nerealna dimenzija impresionizma bila je očigledna spolja. veku. ubrzo je napisao satirični članak Charivari 1874.efekata” bilo je česta praksa u Barbizon školi pejzažista. U 19.. veku. Odbrane impresionizma po osnovu objektivnosti ne treba uzeti zdravo za gotovo. o izložbi: .istinitosti kako prema prirodi tako i prema subjektivnosti. individualni doprinosi njegovih pristalica i ono što ga razlikuje od realizma. od kojih su neki a naročito Jean-Baptiste-Camille Carot (1796-1875) i Charlse-Francois Daubigny (181778). onda bi morao da smisli novi termin impresionista . Castagnary je godinama proklamovao naturalizam –njegom omiljeni termin. Baš ova kombinacija – performanca individualne slobode i predstavljanju istinitih pojava. i poredio je njhove tačke gledišta sa pogledima kroz prozor.eliminiše jaz između studia umetnika i svakodnevnog života sa ciljem da sazna stvarnost ulice”. sažetak ili uspomena. trenutno prekinutog Francusko-pruskim ratom. Utisak je i fizički znak-podrazumeva apsolutnu i preciznu korespodenciju između originala (prirode) i prikaza kao i opštiji koncept. na osnovu kojih je tržište uvećano. U 18.koji označava predstavljanje modernog života. Senzacije. iako se odnosi na svet.. termin je koristio britanski filozof David Hume kako bi iskazao razliku između trenutne senzacije i ideje. Njihova svrha je možda bila u tome da odgovore na nove optužbe. reč se mogla odnositi na tragove svetla na fotosentitivnim površinama. njena stvarnost postoji unutar uma individue.. Otuda. ponekad su bili predstavljani kao impresije. smatrao je. Impresionizam se pojavio tokom perioda prosperiteta i brze modernizacije.je od impresionizma napravila paradigmu moderne umetnosti. smatrao je. leži u okrilju ideja. za prijatelje i protivnike podjednako. U delu Novo slikarstvo Duranty je hvalio tačnost sa kojom su umetnici predstavljali efekte koje je bilo ko mogao opaziti u šetnji jednog sunčanog popodneva. Sislijeve transparentne posete selu ili Manetovi blistavi kafei.osim odvajanja iskusta od spoljasnje stvarnosti. kritičar. Prema današnjem vokabularu. Odnosno. Moneove blistave scene plaža. kao i po onom iz 19.

populacija u Parizu se gotovo udvostručila tokom Drugog carstva. Verovatno ni u jednom periodu francuske istorije nije postojao tako precizan smisao početka nove ere. Čak i bez vizija slave Napoleona III. koje je proektovao Victor Baltard 1847. oblast pobuna i barikada. Tragovi promena bili su najočigledniji u Parizu. odvodne cevi. (Nakon što je proglasio sebe za cara . kada su impresionisti počeli da slikaju. sanitarni uslovi i saobraćajne gužve su se u toj meri pogoršale da je urbana obnova odavno kasnila. prolaznu. i čuvenu Operu. sestrić Napoleona I (1799-1814). Kao posledica toga. Hausmanov cilj je bio da podeli stari Pariz. germanskog porekla. promovisan je zgradama sagrađenim za Univerzalnu izložbu 1855. velikim. Novi arhitektoniski stil . puteva i železnica. nacionalnog centra. uzeo je ime Napoleon III. Iako je teško za verovati. Ovi ciljevi su vremenom počeli da liče na projekte zamodernizaciju Pariza. Kao što je i napisao pesnik Charles Baudelaire. Georges Hausmana. Pariz je postao neprohodna jazbina prljavih i smrdljivih stanovnika koji su širili bolesti (1874 zabeleženo je 19. i naročito gigantskih obnavljanja i građevinskih projekata grada Pariza. ukljičujući i Halles Centrales (Central Markets). od stranih turista i nadahnutih umetnikado radnika koji se tragali za boljim platama nakon stagnirajući godina borbe na provincijskim farmama. zasnovan na oštrom celiku i staklu. Gigantska rupa je trebalo da funkcioniše kao dovoljna cenralizovana mašina. ali je apsolutnu moć dosegao uz pomoć coup d’etat decembra 1851. koji je privlačio veliki broj ljudi.u kom su Francuzi pretrpeli poražavajući poraz. gde su rušenje. kao i skoro čitav Ile de la . delo mladog Charles Garnier-a 1961. Pariz je 1860. 1852-70) Novi vladar se nadao da će kroz ekonomski razvoj i kulturnu politiku uspeti da stavi Francusku na prvo mesto u Evropi i time uravnoteži svoju popularnost i moć. ekspanzija obnova vladali gradom skoro dve decenije. zauzeo okolna predgrađa poput Les Batignolles (mesto gde se nalazio Manetov studio) i Montmartre (mesto gde se nalazio Renoarov studio) koja su postala deo urbanog prošitenja grada. modernizam je podrazumevao brzu metamorfozu – . a Pariska komuna je bila na pragu građanskog rata i krvoprolića. Hausman je sagradio nove avenije kao što je de Rivoli. Proširenja od skoro 40 puta dovelo je do potrošnje uobičajenog godišnjeg budžeta na uklanjanje hiljada zgrada iz natrpanih delova. centralnim glavnim putem koji bi koji bi omogućio prolaz kroz ovaj nepristupačni lavirint sa jednog na drugi kraj.kratkotrajnosu. nesamostalnu (i) privremenu”. Louis-Napoleon Bonaparte. nemilosrdnog birokrate. osvetljene i opštinske objekte. izabran je za predsednika Francuske naredne demokratske revolucije 1848. nove parkove kao što su Bois de Boilogue i Parc Monceau.000 smrtnih slučajeva kao posledica kolere) i kriminal. iako je LouisNapoleon nameravao da predstavi industriju i umetnost.. doduše dovršena je 1874. prostrani delovi oko Luvra pa čak i delovi koji su sada unutar njegovih granica . Otuda. napredak i modernizam su bili jasni identifikovani sa Parizom. sa njenim arkadama. Statutom je bio sprečen da bude ponovo izabran 1852. razvoj teške industrije. koji su bili ustanovljeni tokom 1850-ih i 1860-ih od strane njegovg pariskog zvaničnog. Francuska je bila u fazi industrijske ekspanzije-izgradnja mostova. uglavnom radničke klase i preseljenja naseljenika na perifernije lokacije. U prvih nekoliko godina Drugog carstva i tokom većeg dela 1860-ih.

Louis-Napoleon mogao je da raspravlja o tome da li je njegov autoritativni režim bio neophodan odgovor na stalnu nestabilnost. lako odbranjivom kvartu grada. poduhvat Napoleona III pratile su serije uspeha. čista i dobro ostvetljena-kojoj se i danas divimo. centralnih delova od strane srednje i više klase. Novo urbano iskustvo koje je priuštila bilo je koncept unutar kog su ključne ideje podrazumevale pojavu impresionizma. Hausman je graditeljima obećao ustupke.Cite. prozračnije nove stanove u centru. od revolta 1830. Bez sumnje su pesnik Victor Hugo i ostali bili u pravu da je novi glavni put namerno izgrađen kako bi proširio barikade i omogući dovoljno artiljerije kako bi lako pucali na okupljene protestante. bili su natrpani srednjevekovnim zdanjima. odpada do boljih sanitarnih mera i poznate gužve. do levičarske revolucje 1848 koja je konačno okončala monarhiju jednom za svagda. Čak što više. koja je unapredila poslovnu efikasnost i trgovinu. Nakon svega. Ključ shvatanja ovog odnosa jeste suštinski mislilac iza kog bi mogla da stoji impresionistička teorija-pesnik i kritičar Charles Baundelarie. sagrađenu na njenom zasebnom. on je bio prvi koji je polemiso o tome da je moderni život jedina bitna tema za modernog umetnika i da bi vizuelna umetnost mogla da bude centralni medijum za iskazivanje njegove poezije. Bilo je to zlatno doba. U prilog zdravom uzdizanju. Tipičan presek takve kuće je prikazan duhovito na printu Edmond Texier-a-Tableau de Paris. Duge i ravne avenije impozantnog izgleda i aluzijama na Rimsko carstvo protežu se starim krajem. koji bi avenije prekrili kućama sa radnjama u prizemlju i stanovima na spratu. upravo kada se rani grupni identitet impresionista pojavio. Takozvani opasni staleži –radnici i ostali koji nisu imali pravo glasa akoj su želeli da iznesu svoje žalbe na ulice’proterani su na periferiju. pa su se bogatije porodice preselile u modernije. ogromni javni program rada zaposlio je oko 20 % radne snage Pariza. Bio je prvi koji je identifikovao forme kroz koje bi preneo svoje predstave. gde su danas smešteni vlada i Notre Dame Cathedral. svetlije. planovi za novu Operu. Očigledno je da je da je veoma mali procenat predhodnih stanara bio u mogućnosti da priušti više stanarine. koji je prouzrokovao abdikciju Bourbon Charles X (1824-30). Ono što je imalo potencijal da služi u vojne i političke svrhe. i godinama pre toga. kao što je bio slučaj sa porodicama Periere i Rothschilds. autor važnog eseja 1863. The Painter of Modern Life-Slikar modernog života.vazduha do neprijatne magle. obnavljanje Pariza olakšlo je preuzimanje glavnih. mesto brutalno ugašene pobune 1834. Ovaja prenaseljena ali izrazito pristupačna metropola. takođe je uvelo i slobodu citkulacije. Iako je Baundelarie umro 1867. Niko drugi nije tako detaljno shvatio da je kombinacija naturalizma i subjektivnosti koju sada uzimamo zdravo za gotovo u . Jedna od ulica koja je ukinuta jeste Transnonain. bogatstva su ipak sticana. Pa čak i kada su favorisanje i korupcija bili izloženi predhodnom kolapsu režima 1870. prema skali iz 1860. i ostalih. bili su delom podstaknuti baombaškim napadom na carevo vozilo koji je za posledicu imao stotine povređenih ispred stare zgrade opere u strmoj ulici. jer je video kako su brzo ukidanje i neformalno slikarske tehnike izrazile kako naprednu efikasnost i ličnu ležernost. Svakako. Špekulacije oko zemljišta i vlasnika šeleznice. što je bio motor prosperiteta koji se izdigao iznad društvenih konflikatai postavio osnove za industijalizaciju Francuske. Da bi finansirao radove.nije bila samo vidljivi predmet impresionstičkog slikarstva. akumulirale su velika bogatstva pod državne finansije.

jer se nalazi na mestu gde se susreću promene i otpor-gde koegzistencija u dijaletskom odnosu proizvodi nove forme. smatrao je Baudelarie.. Umetnik kroz kog je Baundelarie predstavio svoje teorije bio je akvarelista i ilustrator Constantin Guys (1802-92). Oko. može se reći. Ove ideje su prikazane u Baudelairevom shvatanju flaneur-bezosećajno tumaralo. Njegov stil.. Prema shvatanju Baundelarie-a ovaj odvojeni ali radoznali pogled predstavio je uslov modernog čoveka jer je potekao iz potrebe da se održi individualni integritet protiv pretnje da se u gusto naseljenom urbanom prostoru izgubi identitet. od lutalica do zemljoposednika. On je bio model nove vizije. Ovaj moderni građanin-heroj bio je jedan samonikao proizvod novog urbanog društva. jeste tipičan za neobičnu kombinaciju anonimnostii intimnosti koje individua doživljava u grupi. kao što bismo mi u toku pauze na poslu. prosto radi uživanja. kome je njegova finansijska nazavisnost dozvoljavala da se estetski kultiviše i izdigne iznad gomile. flaneur-evi oštri pogledi su ponovo potvrdili individualnost u situaciji gde je bio pod prismotrom. Preciznije još. hitnost nove klase zasnovane na talentu i kvalitetu čiji bi proizvod bili literatura i umetnost. smatrao je Baundelarie. ali ipak ostane na distanci kao da posmatra sve kroz špijunsko staklo. To može da pomogne da objasnimo fascinantnu kombinaciju direktnostii povlaćenja koje često osećamo u radovima impresionista. kroz nove parkove ili niz bulevare bez kraja.moralnu i fizionomatsku” panoramu francuskog društva rangirajući od bakalina do sakupljača starudija. vežbao je ove tipološke veštine tako što je pravio razlike klasa i vrsta. brz i nalik. status a možda i karakter raznih članova populacije sa kojima se nam se putevi ukrstili? Slikar modernog doba. golim okom očigledne. ko nije tumarao gradom pomišljajući na poreklo.osim vizuelne virtuelnosti. Uloga umetnosti podobne takvim novim vremenima-otuda moralna vrednost i istorijski značaj. osim što to vreme ne bi moglo da traje ceo dan. les Francais peints par eux-memes (The French Painted by Themselves-Franuzi koji su sami sebe oslikali) iz 1839-42. obuhvatao je i varljivu strast i fascinaciju naivnog posmatrača ( onog koji nije bio ograničen istrošenim . Pa čak i danas. Dodatno. Jedna od prvih i najintezivnijih. Briga o razlikama i sličnostima je očigledna u umnožavanju ilustrovanih kompilacija socijalnih i ekonomskih tipova u Francuskoj tokom sedine 19. Flaneur bi lutao gradom. Još ranih 1840-ih njegova dela su slavila herojstvo modernog čoveka kojije patio tokom perioda života koji je materijalne vrednosti stavljao ispred duhovnih. Baundelarie ga je video kao jednog zavidnog gospodina-dendija. Efekat infiltriranja u društvo sa ciljem da se približi.veka. brzina urbane egzistencije učinila je dodirne tačke. otuda i vizuelne umetnosti. od prodavačice do moderne dame. To što je Baundelarie dao primer izraza savremenosti kroz umetnika-njegov Slikar modernog života-baca svetlo na njegovo verovanje u izuzetnu važnost vizije. nemogućim i nagađanje o životu drugih je postalo potreba i očaravajuća avantura. Ova flaneur-eva vizuelna oštrina jeste na kulturnoj prekretnici..impresionizmu bila ustanovljena na osnovu iskustava modernog grada. nadao se. to je bio atribut određenih superiornih bića koja su hrabro izdržavala odolevajući rastu promenljive demokratije . bilo je centar onoga ja-sebe.bila bi u tome da iskustvo radnog dana nove izuzetno uspešne buržoazije učini harmoničnim omogućujući pristup lepoti i svedočeći ljudskoj slobodi. Ovo bi označilo. ponudila je . u vreme kada je stari poredak bio na rubu kolapsa.

. Agilno tj. leži u samom . Svakako. Kada je reč o skiciranju. srušili iluzije o realnosti svima pa i najnaprednijim posmatračima i bili su smatrani samo pripremom za čvršći. koje se odvija na licu mesta direktno izdvojeno iz motiva. jer je na taj način zarađivao za svij skromni život. U svom eseju o karikaturi Baundelarie je napisao: . Često se kaže da je impresionalistička tehnika eliminisala tradicionalno crtanje po pitanju formi i to u korist njegovog direktnog izdvajanja iz boje. izum koji je objavio 1839 Louis Dagnerre (1787-1831) u Francuskoj iako je Henry Fox Talbot uporedo razvijao isti proces u Engleskoj. Do 1870tih. jer je kontura definisala formu intelektualno bez materijalnosti.. Znao je. prikazi gradskih ulica i seoskih scena koje su učinili fotografi su postavili standarde za naturalizam. može se reći da je priroda napravila sopstvenu impresiju uz posredovanje svetlosti. boja koju je stvarao sam predmet primarno je bila vezana za čula. odnos između slobodnog stila i prirodnog efekta danas nam se čini očiglednim. forme za koje je Baundelarie smatrao da su moderne bile su povezane sa naturalizmom. to je bila pozicija povezana i sa prirodom i modernom tehnologijom kao što je prikazano novim i mažnim reprezentativnim medijumom fotografije.. uglađeniji finalni posao.marka prirode’’. Ovaj princip.reč . što je značilo sve veću srednju klasu. Zaboravljamo da se sve do impresionizma.novinari kao što je i on sam. Talbot je to nazvao . Kao što je učeno na akademijama. koji su jasno vidljivi u potezima četkom i malim količinama boje.konvencijama) i savremeni ideal dovoljnosti (najznačajniji efekat sa ekonomičnošću značenja). da postanu i znaci umetničke subjektivnosti ali i znaci naturalizma zasnovanog na opažanju? Odgovor na pitanje leži u primeru umetnika kao što su Guys i Honore Danmier (18081879).modernom’’ odnosi se na način a ne na datum’’. Kako onda mogu prividno brza i delimična obeležavanja. Čak i među kritičarima koji su ga podržavali. potez je dovođen u vezu sa razumom. To je bilo Castagnarieva briga i zaista Durantijeva odbrana impresionalističkog naturalizma veličale je njegove efekte ali je opravdavala tehnike. da je kratak članak brze forme. u kom su čulnost i emocionalni naboj-osobine nipodaštavosti kao zimske-bili zamenjeni nužnim režimom razuma. Pronaći umetnički stil u boji pre nego u potezima bila je opoziciona pozicija. the geuilleton pre nego proširen to. Kada je reč o fotografiji.srcu’’ impresionizma.. sloboda i prividni nedostatak finiša. takođe. Ono što je Baundelarie video u njima jeste veza između sigurnog znanja-oštra suština istine karikatura. Pismena javnost.i prolazna ekspresija-njena scenografija koja ostavlja bez daha. takođe. bio predmet interesovanja modernog izdavaštva. I u vizuelnoj umetnosti tragao je za sličnim idejama. zahtevalo je sažete.oba su bila irektna u vezi sa posmatranjem stvarnosti. Hitro smirivanje i izražavanje piščeve mudrosti bili su način modernog življena. Ali. otkrivajući ekvivalentne u grafičkom mediju-karikatura i skiciranje spoljašnosti. Bez upotrebe poteza. oštre i zabavne radove. Prema Baundelair-u proces zasnovan na boji bio je svakao moderan. ili pedantna disertacija. Mutne ivice i nejasna podrucija . jer je njena upotreba u modeliranju i draž na oko stvarala čuolne efekte. tehničke karakteristike impresionizma bile su smatrane za znake umetničke subjektivnosti koja je imala pre ublaženu nego pojačan efekat na realizam. poznata modernoj publici. Nijedna slikar nije još uspeo da shvati ovu vezu. Baundelarie je najmanje 1 deceniju pisao o značenju ilustratora i pisca povremenogdela. iz piščevog ugla.

Tako. Svakako. Otud. 1838 okruženog poštovaocima uključujući i Baundelaria.Baundelarie je ponovo objavio delove svojih eseja o Delacroix-u kao doprinos geniju. Sislez. Cezannei pisac Emile Zola. on primenio metod modeliranja tela svojih kupača. Fantin-Latour naslikao je Homage to Delacroix tj. Ipak. počeli su da imitiraju njihove efekte u slikarstvu. Delacroix i boje su bili u smaom centru progresivne umetničke misli. a Mone (koji ga je posetio nekoliko godina ranije) je izlagao u the Salon des Rafuses. Baundelarie je shvatio umetnikovo slabo rukovanje bojom i njegove veze sa tadicijom raznobojnog slikanja-sa the Flemish Baroque slikarom Peter Paul Rubens (1577-1640) i njegovim naslednicima 18. bila je srž umetnosti modernog života. raznobojni stil sa psihološkim ili konceptualnim pre nego sa ekskluzivno fizičkim izrazom. Kako u knjizevnosti tako i u drugim društvenim naukama bilo je važnih promena koje mogu da pomognu pri shvatanju umetničkih razvoja. Manet-a. bili su znaci značajnog prirodnog procesa koji je omogućila tehnologija. Na primer. na primer. Dega-umetnik opsednut crtanjemkada je. Kada je 1863 Delacroix preminuo-iste godine su ga posetili Mone i Bazile. bilo je tako dok je bilo sudelovanje na domenu meterijalnog. Haussmannov Pariz bio je grad i kulturne i fizičke tranzicije. kao što je i naznačeno kombinacijom grčkih reči photos = svetlost i graphos = pisanje. što opet mora da ima korene u vidljivom ali takođe i da izrazi nešto više-nešto što je Baundelario osećao bio je epoha povećanog materijalizma i mehanizacije. Baundelarie je veličao romantičarskog slikara Eugene Delacroix (1798-1863). naravno i Baundelarie. jer je boja sama po sebi imala materijalnu egzistenciju i bila je priklonjena pre čulima nego intelektu. impresionalisti su oponašali kako samu stvarnost tako i modernu tehnologiju. Radeći direktno bojom. Kada su pejzažisti poput Carot-a videli njihov rad. Na ovaj način. Moneova uoptreba mrlja ili poteza neumečane farbe odgovara ideji slikanja direktno u boji. Držanje same forme. bilo da bi podneli dušu ili da bi prikazeli efikasnije specifičnost individue ili objekte.. Dela Baundelaria daju pun značaj njihovoj orijentaciji. Fotografija je prevazišla konvencije linije i boje da bi stvorila slike doslovno formirane u svetlosti i njome izvučene. hvaleći crtanje Honore Danmiera kao . Pa teako. nedostatak definicije sada je mogao da se razume i kao poetski poziv i kao naturalizam.. Renoir. takođe i kasniji stil. raznobojan pristup prikazanoj formi bio je sredstvo putem kog su umetnici mogli da se obrate unutrašnjoj ljudskoj svesti. Duranty i samog Fantin-Latoura kao i brojne druge umetnike. posledica su tehničkih ograničenja tog vremena ili papirnih nehativa (poznati kao kaldipi. Kada su se na sceni pojavile novajlije kao što su Monet. Baundelarie je smatrao da je probudio opšte ponašanje tj. Bezille. Fotografi kao što je Eugene Cuvelier(1830-1900) bili su obilni kao i slikari u . fotografske slike pravljene na papiru koji je zamenio metalne dagerolipe 1850ih). Stoga.prirodno raznobojno (njegovo naglašavanje). Baundelarie je napravio osnov za Castagnarievu teoriju izjednačavajući slobodne tehnike sa unutrašnjom senzacijom i subjektivnošću (mada bez romatičarske teskobe). postajale su dva veoma popularna knjževna . veka-ako znakove duhovnosti i mašte. Neprevaziđenost opozicije između linije i boje bilo je upravo ono što je on smatrao suštinskim kada je reč o grafičkim umetnostima. The Forest of Fontainebleau’’.crnog i belog. Poštovanje prema Delacrioxu koji je prikazao poznati Delacroixov portret Self-Portrait. Za Baundelaria. Pre pisanja o karikaturama. izjednačavajući brzi.

Taine je smatrao da je percepcija realnosti biološki proces i da bi stoga svaki umetnik nužno predstavio stvarnost shodno njegovom ličnom doživljaju. Avgust Comte.Pokret epohe je svakako realističan. Emil Zola. Takođe. vodeći predstavnik naturalizma u knjizevnosti. Zamenjujući religioznu veru prethodnih vremena. Drugo.mi smo povučeni uprkos nama samima prema tačnoj studiji predmeta. . a Au Bonheur des damas iz 1883 istražuje moderni fenomen radnji u robnim kućama Pariza. njegova poezija prenosila je stvarnost kroz maštu na isti način na koji je on govorio i o umetnosti. Taine je objasnio kontekstulanu interpretaciju umetnosti formulom zasnovanoj na rasi. Nana iz 1880 bavi se kurtizanom. Gustave Flanbert je oslobođen optužbi za nemoralnost njegovog navodno objavljenog romana Madame Bovarz.. . teoriji evolucije Charles Darvin-a i teoriji optike poznatog Hermann Ludwig Ferdinand von Helmholtz-a. A njegov novinarski stil-svoju karijeru je započeo radeći recenzije knjiga i umetničkih izložbi-bio je dalkeo pristupačniji običnom čitaocu nego sofistikovana proza Goncourt-a. Godine 1857. Svako od nas gleda na svet svojim jedinstvenim. ocenio intelektualno stanje francuske kulture kao . precizna deskriptovna priča o preljubi koju je počinila iz dosade. Iako je smeštena u modernom Parizu.. Manezze Solomon (1867)’’ je priča o modelu umetnika koji postanje njen poslovni promašaj. bio dominantna filozofija treće četvrtine 19. Nasuprot aristokratskom Goncouts-u. takođe. Ova popularna teorija imala je dve bitne posledice po pitanju umetnosti i književnosti. koji ga je ueo u društvo mladih umetnika kada su zajedno boravili u Parizu. Knjizevnost modernog života je od svojih predstavnika pravila zvezde. prošle i trenutne. podrazumevajući detaljan.i njegovo zanimanje za naturalizam. ličnim . miljen- .prioizilazi iz njegovog osećaja društvene obaveze. Njegov osnivač. empirijska analiza bila bi ključ društvene harmonije i napretka. podržavala je tvrdnju realista da umetnost mora da bude zasnovana na obzervaciji jednog vremena i da na taj način doprinosi ljudskoj slobodi.’’ Pozitivizam je nesumnjivo. sa radom Louis Pasteur-a na temu bakterije. Iste godine. da umetnost kombinuje i objektivnost i subjektivnost. Nauka je dostigla nove granice teorije i otkricća.Germinie Lacerteux (1865)’’ bio je zasnovan na posmatranju života prostitutki.ekranom’’-citiramo njegov termin.. Edmond i Jules.kada vetar duva u pravcu nauke’’ i . Baundelair-a su optužili i cenzurisali zbog nepristojnosti nekoh njegovih pesama iz kolekcije les Fleurs du mal (Flowers of Evil-Cveće zla). L’Assommoir iz 1877 govori o alkoholisanoj peračici veša. veka.skandala koju su direktno skrenula pažnju na nove trendove. Obmanuta seljanka. smatrao je da je potrebno da znanje bude potvrđeno putem naučnih ispitivanja da bi se smatralo validnim. Većine Zolinih poznatih dela budi moderni Pariz: Le Ventre de Pariz iz 1873 se nalazi na Central Markets (Centralni marketi). . u svom eseju o slikarima iz salona. bio je u vezi sa estetskim i psihološkim teorijama Hippolyte Tain-a. značila je da sve umetnosti. Predmet direktnog interesovanja Zole. Taine je stoga učvrstio iu nauci tvrdnje koje nalazimo i u realizmu i u impresionizmu.. Romani braće Goncourt.. filozopfa i kritičara. bio je drugar Paul Cezanne-a iz ranog doba.. Georg Jaohan Mandelorium radom o genetici. šireći istorijske i kulturne spise kao i književnost. moraju da budu precenjene u kontekstu istorijskog perioda. verovatno su probudili podjednako interesovanje kao i Flanbertovi. Prvao. Zolina fikcija. precizan opis.. Zola je 1866. ili pak pozitivističan. poznatog istoričara. koji je predavao na Ecole des Beaux-Arts tokom 1860ih. Zola je kroz Goncourt dobio ideju za pisanje hronike o modernom zivotu na način koji je smatran naučnim. koja je objavljena iste godine.

Therese nagovara svog ljubavnika da ubije njenog muža. Neki od studenata. The Studio of Painter (Studio umetnika). koji su bili nezadovoljni sa Ecde des Beaux-Arts. bio je snažan model. zov za realnošću postao je neizdržljiv. kao što smo već videli. veka te slobode je tek trebalo steći. objavljen 1863. Sredinom 19. Drugo. Njegov nastup modernog umetnika. Ne propustite Manet-ovog Hrista. Pretpostavljalo se da je Manet-ov TheDead Christ with Angels. koji je smatrao faktorima svakog ljudskog bioloskog profila. bio vid poštovanja prema Renan-ovom istorjskom i humanijem pogledu na Isusa. Menat je insistirao da mrtvi sin Boga bi trebalo da liči na ljudski leš radničke klase. iako on nije impresionista. Kada su impresionisti napredovali.Mrtvi Hrist sa Anđelima.koji je izložen u Salonu 1864. ili The Pour Miner Raised From the Coal Mine. Istoričar Jules Michelet je već ustanovio istorijske pokrete u životnim uslovima i demokratskim aspiracijama Francuskog naroda.1846). Slično. stavo je istorijsko pisanje u sam centar javne rasprave povezujući Hristove poduhvate sa praktičnim. postalo je ideološki osnov za impresionalistički pokret. bilo je već viđeno kada je Courbet u pitanju. promovisao je sličan metod za umetnike i usvojio je paralelni kritički pristup. I sam Zola je svoj rani roman iz 1867. U odbrani romana Zola je napisao: . opisao kvazi naučnim jezikom. Prava kreativne slobode i nidividualnosti koju je Courbet tražio za umetnike predstavljala su opšta prava koja su bila zahtevana za celokupno čovečamstvo. Jedan kritičar je napisao: . Njegova slika je stoga dala vizuelni izraz onoga što mi danas uzimamozdravo za gotovo-prvenstveno to da bi umetnici moraju da budu slobodni da bi stvarali svoja dela i da društvo koje vrednuje umetnike jeste takođe i ono koje vrednuje slobodu. ali je na kraju odaje osećaj lrivice njenog ljubavnika. Manet je načinio svoje anđele nalik na dečake u organizaiji pozoričta. gde leže ključevi pokroviteljstva. konflikt je još od Courbet-ovih provokacija iz 1850-ih bio čista tema vizuelne umetnosti.Jednostavno sam na živim bićima sproveo analizu koju hirurzi obavljaju na leševima’’.Siromašni rudar izbavljen iz rudnika uglja’’. Njegova analiza je bila književnost forenzičke obzervacije-posmatranja. sa samostalnim izložbama i otvorenom radikalnom politikom. ljuskim uslovima njegovog života i vremena. To ćemo videti i kada je pisao o umetnosti. pre nego pojedinačnih vođa ili etničkih grupa( Le Peuple. da otvori . Verovatno nije postojao bolji primer napredne društvene svrhe koji je Comte dao pozitivizmu od Renan-ovog pokušaja da poveže religiju sa uslovima među ljudima. Istorijski spisi su takođe bili zasnovani na pozitivizmu. ali njegovi zaključci su bili razumljivo napadnuti od strane onih čiji su interesi ležali u ustanovljenim institucijama i prkasama. ova Courbet-ova tvrdnja da slika direktno iz svog ličnog sveta na svoj lični način. Njegov Life of Jesus (Hristov život). Ernest Renan je pokušao da ustqanovi svoju istoriju religije naučnim metodama. Svojim sivim modelovanjem i tamnjenjem ruku figure. Prateći ovaj primer. 1861. Borba umetnika za priznavanjem i pristupanjem Salonu. kao da je direktno odgovarao Courbet-ovoj deklaraciji od pre nekoliko godina da ne možemo slikati ono što konkretno ne nožemo da vidimo. Svakako će se ime Gustav Courbet-a. provlačile kroz bilo koju studiju o impresionizmu i to iz dva bitna razloga. napisali su peticiju Courbet-u.staležu(društvenom i gepgrafskom) kao i istorijski trenutak. Therese Racquin.. pre nego sa duhovnošću i božanskim mišljenjem. Prvo.. Centralno delo njegovog Realist Pavilion 1855. predstavljalo je ulogu slikara kao glavnog interpretatora i vodećeg svetla društva.

crteža i fotografija. Mnogi umetnici su kasnijih godina. politički liberalizam i umetnički na pola puta. Od 1859. predstavljajući oko 17. Na primer. ne bi trebalo da iznenađuje i to da je većina impresionalista imala barem nešto prihvaćeno u Salonu tokom 1860ih.. Fotografija salona iz 1861 pokazuje način na koji su rqadovi . Renoir. postojalo je nekoliko nezavisnih studija. zdanju odlivenom u gvožđu. prethodno kraljevska palata dugo posvećena vizuelni umetnicima i nadasve najshvaćeniji muzej na svetu. nije se prijavljivao ponovo sve do 1880. imao je uspešnu skolu koju je Manet pohađao nekoliko godina. Vladar Napoleon III je 1863. kritičar Jules-Antoine Castagnary. skulptura. koji je izloagao brojne radove i dobio jako dobre kritike 1865.Barbizon School’’. Kao i tokom ranijih dolazaka u Pariz. le depotoir’’(the dump-ostava). Takođe su imali i mnogo odbijeniva i zanemarili su nepredviđene ishode. na iznenađenje. Courbet se složio. Učlanjenje se obavljalo putem glasanja žirija koji su sačinjavali razni državni zvaničnici i umetnici koji su imali veze sa Ecde des Beaux-Arts. Konačno. Pissarro i Sisley su povremeno bili primani tokom 1860ih i. Sussie Akademija. Gleyre bio je ni manje ni više nego popustljiv učitelj.. nestrpljiv da bi se učagivao inteligenciji. Idući stopama Carot-a i škole . a njegove naplate su bile minimalne. bio je često mesto za sastanke tokom 1860ih. a ne na tradicionalnom odnosu profesor-student. Njegov prijatelj. mladi Monet. gde su radili od 1862 do 1803. Takođe. Liberalizacija je bila postepena. uključujući i mlade impresioniste izlagali u sopstvenim studijima ili u studijima svojih prijatelja nastavljajući se peticijom. dje je individua mogla da se registruje i napravi kopije. tzv. među nekoliko značajnih izuzetaka bili su članovi žirija odabrani na osnovu prethodnih pobeda-sistem je trebao da garantuje stabilnost i ovekoveči konzervatizam. Monet je isključivo gledao pejzaže. dok su Bazill i Renoir čini se veoma ozbiljno radili. a koje je služba odgovarala povremeno. Ovde su takođe upoznali i Berthe Morisot.Salon’’ održavala se godišnje u velikom staklenom izložbenom holu. intervenisao je da se dopuste odbijeni radovi-naročito brojni te godine-da bi bili složeni u . Universal Exposition iz 1855. Duboko kozervativni slikar. što je ujedno bio i poslednji put. Izložba koju je organizovala vlada i koja je bila poznata pod nazivom . pejzažisti Morisot. dobio je negativan odgovor za obe svoje prijave 1870. što je bila prekretnica događaja. Sisley i Bazille su se sretali u ateljeu Charles Gleyre-a (1808-1874). posojao je i sam Louvre.. je vodio radionicu nekoliko meseci dok se nije zatvorila.Salon des Refuses’’.. Degas je bio uposlen u Ecde des BeauxArts ali je njaviše vežbao kod Delacroix-ovog rivala. Fantin-Latour je takođe učio tamo. njihove slike su bile slabo prikazivane u poslednjim sobama koje su bile poznate kao .000 slika. veoma konzervativnog JeanAvguste-Dominique Ingres (1780-1867). Monet.000 umetnika. pod nazivom Palais de I’Industrie. Fantin-Latour je često dovodio svoje prijatelje ovde. Kao rezultet toga. a koji je bio sagrađen u blizini Champs-Elysees zbog tvz. umetnici su počeli da organizuju javne demonstracije i predlagali su reforme. Salon je postao ogromno tržište: 1859 tamo je bilo skoro 4. ali su studije bile upućene i napredovale su. ali je takođe insistirao na kolaboraciji i kooperaciji.studio gde bi mogli da uče i vežbaju realizam. Takođe je postojala grupa ctrača koju je godinama vodio model umetnika zvan Sissie(ime je nepoznato) čiji je studio. Slikar po imenu Thomas Couture (1815-1879).

Dozvoljena umetnost nikako nije bila jednolično akademska niti je bila na umoru. vladine izložbe su ni manje ni više imale neizbežan efekat. Third Republic’’ počela je da se udaljava od umetničkih reformi Napoleona III. Delacroix i slikari Barbizon-a Daubigny. te godine. kao što su slike Carot-a. Radovi dobitnika nagrada bili su objavljeni za Musee du Luxembourg.novoj školi realizma(sa njenom) imitacijom najmanje poetičnih i ocenjenih aspekata prirode. a ne datumu.procenjenim oblastima. uprkos sporadičnim odbijanjima nagovestava značajnu razliku. stidljiva i duboko konzervativna . Ipak. po mogućnosti istorijski. Kao što je Baudelarie samtrao. koji je bio posvečen modernoj francuskoj umetnosti. Jednostavno poređenje može poslužiti kao primer. Gustave Caillebotte-Paris Street: A Rainz Day 1877(Pariska ulica: Kišni dan) jeste primer relativno oblikovan po impresionalističkim standardima. smatran je superiornim.. Stoga. zvanično potvrđena tj. Impresionisti su odgovorili na ovakav potez oživljavajući raniju ideju o održavanju izložbi samostalno kako bi promovisali svoj rad. Da je ozbiljno shvaćen 1857 nagoveštava i očajanje zvanične politike umetnosti. a publika je brojala desetine hiljada posetilaca za razliku od samo nekoliko stotina posetilaca na nekim drugim mestima. Jean-Francois Millet(1814’75) i Etienne-Pierre-Theodore Roussean(1812-67) su svi bili predstavljeni u Salonu među većinom pejzaža. jeste dokaz da se državno velelepno zdanje obrušavalo. Pre-eminencija Courbet-a u javnosti i povremeno pojavljivanje Manet-a u Slonu 1865.. Medalju časti. spremne da nagradi tredicionalnu veštinu zanemarujući originalnost.’’ Fould je poklonio nagrade istorisjkih slikara da bi obuzdao širenje. (Umetnik je morao da bude mrtav 10 god. Louis-Napoleon-ovog ministra.1900) pokazuju kako su blistavi bili radovi impresionista tadašnjoj publici. ali takođe i pokrete.velikih umetnika’’. ali da u isto vreme iz toga dobiju i sanmostalnost.sredstva koja pokazuju vizuelnu savremenost kao ličnu i samo svesnu.velikoj armiji pejzažista’’ koji marširaju Francuskom. Odlučan moderni predmet bio je prikazan nepoholebljivim zvanični sredstvima-jake bije. Posle pada Drugog carstva 1870 i Komune 1871. savremenost se ogledala u načinu.. Prema akademskoj hijerarhiji žanrova. U današnjem domenu kiča. Bouguerean je špostao neka vrsta heroja među kolekcionarima i istoričarima revizionistima. čije su vojne snage služile propagandi Drugog carsva. da bi bio pogodan za Louvre). ponekad i 4 registra od krajnjeg donjeg nivoa pa do samog vrha tavanice.he činilo se preuzimao vođstvo u odnosu na brojne istorijske. religiozne i žamorske slike. je dobio Adolphe Yvon (1817-93). Jean . Godine 1859. Pejzaž-naturalistički žsnr.. samo nekolicina su bili slikari moderne umetnosti. predmet koji je imao ljudski sadržaj. budili su trajnost i nostalgijum kao njegov nežni i poetični Souvenir of Mortefontaine iz 1864. prva izložba impresionalista iz 1874 bila je planirana u cilju konstantnih napora umetnika da nadoknade neprijatnosti koje su doživeli unutar zvanične strukture umetnosti. Čak i radovi koji su prikazivali neku naprednu tehnočku ideju.bili okačeni jedan do drugog. Kao što povremeno prihvatanje preobraženih impresionalista i Salon i pokazuje.. mnogi su već naslutili krizu. Žalba Achille Fould-a. Uprkos Fould-ovim naporima. Ali nasuprot. ohrabrivao je umetnike da zanemare ukus javnosti i da ostanu verni .. Prouzrokoval esu publicitet i debate. Castagnary je 1866 dao zamerki . U Salon 1857. Prve nagrade su dobili Paul Bandery (1828-86). valoviti pokreti četkom ili hrabre strukture. Isidore Pils(1813/15-75) i Adolphe-William Bouguerean(182519059. Ipak. a ne . Komični crtanki filmovi Jules Renard Draner-a (1833-c.

Njihovi sledbenici su u stvari dali osnov za umetnost daleko pristupačniju Baudelair-ovoj odbrani ličnog izraza.’’ formulom koja je prilično adekvatna za impresionalizam.Salon 1859’’ protestovao je: . Otudm ne postoji mogućnost da se impresinalističko slikarstvo zameni za tradicionalne radove zvanično odobrenih savremenika pa čak i tokom kasnih 1870ih kada su neke slike iz Salona počele da gube gube svoj značaj. .Želim da stvarima dam sjaj svojim umom..pozitivisti’’.Berand-ovom kasnijem Sunday near the Church of St. . Zazirao je od realizma i onoga što je smatrao pokornim i mehaničkim reprodukcijama. za koju je mstrao da je bila potvrda umetničke i moralne vrednosti. Čak što više takav uticaj je bio strogo tehnički. U svom članku . Kada je Zola definisao sliku kao .nauke’’ (pogotovo iz dela Taine-a) da su sve forme ljudske percepcije bile biološki isprekidane tragovima koji predstavljaju individualnu ličnost.. propust umetnosti...’’ Ali Baudelair-ov koncept pozitivizma bio je neprihvatljivo pojednostavljen. u poređenju sa fotofrafskim literalizmom Bernada koji je već passe. npr.. oslanjao se na shvatanje kaoje je dobijeno iz skorašnje . Philippe du Roule. zola je zasigurno imao na umu Baudelair-ov napad na pozitivizam kao prokletstvo tj. posmatrač je zatečen svežinom svetlosti i kompozicijskom hrabrošću Caillebotte-a. i da proektujem njihov odraz na ostale umove.prikaz prirode viđen temperamentom..kažu.. fotografija.. kao na primer loše oslikan pejzaž Haymaking-Jules Basien-Lepage(1848-84)-Pozdravljajući pravac kojim je francuska kultura išla prema nauci. Baunelair je promovisao umetnost koja je proizlazila iz mašte.

Edvard Manet i impresionisti’’. Sisley i Renoir) koje je pozvao u svoj dom da organizuju godišnju izložbu. nije mu bilo potrebno popularno odobrenje za njegove slike.. centralnu Evropu i Italiju. naročito tokom prve decenije njegove karijere Manet je bio veoma okupiran treadicijom kao što je i normalno za čoveka njegovog porekla. Njegov stav je . oni ipak pružaju preliminarnu formu osnovnoj impresionalističkoj piktoralnoj kmbinaciji-naturalne predstave modernog života kroz vedljive veštine.the Batigndks School’’. Obrazovao se u nezavisnom ateljeu Thomas Conture-a.. Iako su njegovi ambiciozni radovi iz 1860-ih više vezani za prošlost i nedostatak sponatnosti koji često dovodimo u vezu sa impresionizmom.. Rođen sa komfortom i statusom-njegov otac je bio sudija Imperijalne administracije. delo njegovog prijatelja pisca Stephane Mallarme.. Kao što smo već videli u Poglavlju I. okruženja pre nego istorijske ili književne heroje koje su ambiciozni slikari pre njega koristili. slikao je na opušten. Njegov stav je bio bliži onom koji karakteriše prosvetljenog amatera nego onom koji imaju profesionalci. Tokom 1870-ih ostao je centralna figura. Zahvaljujući njegovoj stabilnoj društvenoj poziciji.The Artist as Subject Umetnik kao predmet The Paris of Edouard Manet Pariz Eduarda Manea 2 Nijedna diskusija o impresionizmu ne može početi bez Edouard Manet-a. Monet. bio je priznati vođa grupe ranijih godina kada je bila poznata pod nazivom . Manet-ova javna reputacija-zasnovana na individualizmu. sofistikovanog Parižanina čiji skandalozni izazovi tradicije daju osnov modernoj umetnosti i avangardnom konceptu umetnika. majka mu je bila kćerka diplomate. Godine 1877. otvoren način-nije čekao da mu se cčetkice osuše pre nego što bi koristio neku drugu boju-tehnikom koja je vređala akademska očekivanja lineranog dizajna i uglađenu stručnost. Osećao je slobodu da istražuje poslednje ideje i da eksperimentiše. njegov rad bi usmerio grupne trendove ka kolorističkoj neposrednosti i ubedljivom umetničkom stavu.Manet je stekao besprekorne manire i samopouzdanje. Čak što više. Manet je preuzimao gigure iz njegovog sveta tj. smosvesnosti i ironiji koja je verirala od prosto zbinjijuće do šokantne pružila je novi uzor ozbiljnim umetnicima. momšalantan ukus i ironičnu izdržljivost. Pissaro. tema. Manet je insistirao na tome da se priključi. kao što se videlo iz eseja iz 1876 pod nazivom . Do kraja decenije. smatrajući da je Salon mesto gde bi publika trebala da se sučeljava. često je posećivao .the Louvre’’(Luvr) i rano je putovao u Holandiju. Ipak. iako se možda nadao javnom uspehu. Čak što više. Ova ličnost je njegovoj umetnosti bila podejnako važna koliko i sam predmet tj.Edvard Manet and the Impressionist’’-. Caillebotte je uključio Manet-a sa onima(Degas. Oslanjajući se na Courbet-ovo insistiranje da umetnici predstavljaju svoju epohu kao i Bandelair-ovo slavljenje modernog života.

. kao evokacija premestanja koje je prouzrokovalo renoviranje za vreme Haussmann-a. naročito među prirpadnicima raničke klase..the Absinthe Drinker’’ bavio se važnim družtvenim i književnim pitanjima kroz predmet koji je smatran degradirajućim u najvećoj meri. Music in the Tuileries Gardens-Muzika u vrtovima Tuileries’’. a ostali su iz magazina vagabunda ili su zasnovani na reprodukciji francuske i španske realistične umetnosti. Monet . prividno žanrovska figura. imao je društvene i književne asocijacije. Ideja i lik skitnice. majci budućeg kurtizana Nana..izvuče ogorčenost i prgli lenjost/onih starijih zgnanika koji umiru u tišini.The Ragpicker’s Wine’’ iz Les Fleurs du mal govori o sposobnosti alkohola da . Pre . Pusti pejzaž u kom su smeštene figure mogao bi biti sve što je ostalo od demoliranog sirotinjskog kvarta iza železničke stanice . bio je prvi susret Manet-a sa zvaničnim prezirom. Visokoj umetnosti. Postoji važan preokret između dve Manet-ove slike na kojima je radio uporedno i koji je zajedno objavio 1863. Njegov najraniji poduhvat o velikoj skali .itražavao želju da je kroz pozitivnu kritiku stavi u prvi plan. ... Odbijenica žirija Salona iz 1859. ili pak u Manet-ovom ličnom društvu. od kojih je jedna. Apsint. koja je bila mesto urbane ekspanzije i nove građenje u blizini zgrade u kojoj se nalazilo Manet-ov stan.The Old Musician’’ je poput kataloga tipova iz boemskog sveta. dobijen od biljke pelina.veka.Antoine Wattean-a (1684-1721) .. ali objavljeno da bi se odgovorila na poznatu sliku iz 18. Colardet je bio tip čoveka kog je baundelaire slavio kao .. portreisan u romanu Eugene Sue-a serijalizovanog 1844-5 i odjeknute su nekim od Courbet-ovih slika). skitnice iz Monetovog kmšiluka.Manet je bio yaokupljen svojom pozicijom kada je reč o kulturi i društvu tog vremena. To su . bio je naročito štedljiv napitak.The Old Musician-Stari muzičar’’ i .. kome su teškoće i frustracije modernog života poznate. većanjima žirija. ulični zabavljač zasnovan na ciganinu Jean Lagerene-u koji je živeo u oblasti Batignolles-a.. neobično oslikanog i tematski neukusnog dela koje pak Delacroix branio na savetovanjima tj.. Jevrej koji se odnosi na temu Lutajućeg Jevreja(poslednji autsajder. Njegova prva posebna sklonost za repertoarom realiste o lošem životu bio je način da izazove konzervativna shvatanja o tome šta je bilo pogodno i dostojno umetnosti.’’ Stoga Manet-ov predmet. Kao umetnik koji je novajlija. To je takođe tema Zolinog poznatog romana L’Assommoir (1877).the Saint-Lazare’’.Ravnodušni’’. jeftin i toliko otrovan da je bio zabranjen ranih 1900-ih.The Indiferent One’’-.. delo Jean. Od samopg početka. i stoga. Njegova pesma .The Old Musician’’. koji svedpči o propasti Gervaise Maquart u piće. Manet je oslikao nekoliko slika zabavljača. Dva dečaka su možda iz Bartolome Esteban Murillo(1617/18-82) ili Watteau. Međutim... . Kombinacija ovih faktoramoderan život i dijalog sa prošlošću-definisla je ranu seriju izbora i projekata koji bi promenili istoriju umetnosti za sva vremena.. u kooperativnoj galeriji trgovca umetničkih dela i gravera Louis Martinet(1810-94). likovaq koji se pre pojavljuju u ilustrovanim dnevnicima nego u tvz. veka. Mnogo toga je učinjeno od .The old Musician’’ uključuje i Manet-ovog pijanca apsinta. Obe oslikavaju brojne figure u horizontalnom formatu.The Old Musician’’.uličnog filozofa’’. Alkoholizam je bio ozbiljan problem u Parizu tokom 19. bilo je zasnovano na liku Colardet-a.

odnosno. Pored Manet-a. koji je imao veze sa ranim realizmom kao urednik ilustrovanih putovanja kroz Španiju i Frnacusku. koji se nalazi nosi naočare i ima brkove između Maneovog brata Eugene (okrenut na levo) i slikara Charles Monignot-a(1825-1900) koji skida šešir. on je okupio umetnike buržuazije i književnu inteligenciju Pariza 1860. on aje opovrgnuo teorije o društvenoj koristi umetnosti koju su predstavili utopijski romantičari. Za . koji se pojavljuje kao visoka. nalazi se Baron Taylor. bradati pesnik i kritičar Zacharie Astruc. Serije portreta (s leva na desno) pruža nam uvod u njegov svet. umesto izdvajanja iz direktnog posmatranja figure iz . opere koja je nedavno šokirala Pariz. zajedno sa Menat-ovim nedavno preminulim ocem. učinio marginalnim i boemskim. Možda je još uvek samatrao da ga je njegov izbor karijere. Starija žena u prvom planu je bila žena Jacques Offenbach-a. Najvažnija grupa se nalazi pored velikog drveta iznad Madame Lejsone.umetnost zarad umetnosti’’. Podjednako važno jeste i to što je Gautier bio zagovornik teorije . nagoveštavajuči demografske prelaze na mestima koja su napredovala nakon što su ih umetnici otkrili. koji je takođe budio mirne živote i bio nagrađen za litografske ilustracije Richard Wagner-ovog . na Baudelair-ovo veliko zadovoljstvo.ovom učiteljicom klavira i budućom ženom. tvrdeći da je suštinska svrha umetnosti njena kreacija estetskog . pored je još jedan prijatelj. i koji je pridobio špansku umetnost za državne kolekcije. U grupi gde su njih trojica zaokupljeni razgovorom sa leve strane Fantin-Latour-a. comte de Balleroy (182873). kao ujedno i deo sveta a ipak kao objektivno distanciranog posmatrača.The Old Musician’’ su sakupljene iz mnoštvo izvora i postavljene u studiju kao moderni naslednici prošle umetnosti. Mlađe od dve žene koje su smeštene u prvi plan je Madame Žlejosne koja je bila udata za komandata u čijoj je kući Manet upoznao Baudelaire-a i novoformiranog slikara Bazillea.je možda saosećao sa takvim osobama. čija su široka shvatanja često pružale mladim umettnicima njihovo prvo izlaganje u javnosti.. i Suzanne Leenhoff. Sa Taylor-ove desne strane nalazi se Theophile Gantier. Menat. Pored je Henri Fantin-Latour koji uje okrenut ka nama. kompozitora i opere Tales of Hoffmann(1881) i muzike u plesnoj dvorani. i kao čto znamo..Music in the Tuileries Gardens’’. englesko plemstvo i prijatelji. pola unutar a pola van slike-rani primer samopozicioniranja umetnika kao marginalnog flaneur-a. Čak što više.. njegov portreista. član ove post-Courbet-ove realistične grupe. Manet-ova popularistička solidarnost je opvrgnuta samosvesnim umetničkim znanjem i ciljevima kao i vezom između njegove klase i moćnika iza dislokacije njegovih uloga.Tannhäuser’’. U predgovoru njegovog romana Madmoiselle de Maupin (1836). autor i kritičar romantizma. Francuz uprkos britanskom prezimenu. nalazi se njegov prijatelj aristokrata i drugar iz ateljea Albert. braata figura sa sivim šeširom. kao i njih.. Moramo se zapitati da li takve kontradikcije dovele Manet-a do ovoga što bi za njega bila autentičnija forma Realizma. Neizbežan rezultet jeste nejasnost i psihološko distanciranje-znaci konflikta(poznatih i našem društvu) između nostalgije za nesputanu boemskim načinom života sa Bandelair-ovom senzibilnošću i realnosti siromaštva i brutalnih promena. levo . Manet počinje sa sobom. sa sivom bradom i crvenim šeširom. sa monoklom i štapom. slikar životinja i žanrovskih scena. Ipak njegovo prisustvo je takođe bilo mešanje. Iza njih su priznati pisci i kritičari (Jules Champflenry i Aurelien-Scholl). uključujući i njegovu porodicu.

Lepota ne može da postoji ako je vezana za osnovne ljudske interese jer je trebalo da bude njihov protivotrov.flaneur-a’’) žene za koju je većina smatrala da je prostitutka koja je lenčarila sa mladima koji su obučeni kao studenti ili umetnički boemi.metod izražava prolazan pogled na utajućeg dandija. uvek stavljao svoje poreklo i lojalnost u javnosti. Još jedna strategija samopromovisanja koju je Monet preuzeo od Courbet-a bila je namerno provociranje-iako za razliku od javno-političkog Courbet-a. lenčari sa dvojicom(dečaka).i u kombinovanju sa slobodnim baratanjem bojom koje je već razvio slike su izazvale bes i gađenje.Latour-a. Manet se držao primarno moralnih i estetskih kontroverzi pri vežbanju svoje umetničke slobode. potpuno gola. avangardnim uništavanjem tradicije.Obična kurva.The Bath’’-...Olympia’’. Očigledno da predstavlja .ova slika predstavlja ideje Baudelaire’ovog nedavno završnog . naročito za žene. predstavljeno javnim kupanjem jesu znaci raspoznavanja srednjeg 19. Kupanjem i scene na klupama pored reka već su bile predmet popularnih umetnika.. (Victorine-in lezbijanizam i zaostale umetničke ambicije su nedavno otkrivene. Savremenost i izraz samosvesnosti bili su nerazdvojivi. No obe slike Manet-ov studijski model Victorine Meuret bila je prikazana bez odeće-gola pre nego naga. Svakako. Posmatrač je automatski suočen sa fiksiranim pogledom(nasuprot diskretnim pogledu. osim kod nekolicine ličnih pristalica.. Širenje ležernosti ka urbanoj srednjoj klasi i sve veća sloboda. Ova teorija.izraza.the Paiter of Modern Life-Slikar modernog života’’. illustratoruprotagonisti njegovog eseja. jer je njegovo ime dovedeno u vezu sa radikalnim. sličan onom koji je Bandelaire prirpisao Caustanlin Guys-u. Uzimajući svoj sopstveni svet za predmet slikanja.Kupanje’’(Manet je promenio naziv radi svog programa 1867) i aludirala je na sve veći trend letnjih odlazaka duž obale reke Seine na mesta nedaleko od Pariza.. iako on istančano hvata suštinu posmatrane forme. Jedan besni kritičar je rekao: . Deca koja se graju u prvom planu su oslikana sckiciranjemnačin koji odgovara Gaes-ovom stilu pretočenom u ulja. Manet je svakako objavljivao društveni položaj i umetničke stavove.na odmoru koji se .. a koje je ujedno bilo i Manetovo lično društvo.. .Le Dejeuner sur l’herbe’’ je originalno nazvana . Ne samo da ovaj. Dve slike iz perioda 1862-3. tada potpuno nepoznate). I jedno i drugo svedoče i svetu iz kog se impresionizam širio obuhvataju ideje koje su ga oživele.. Baudelaire je bio Manet-ov dugogodišnji prijatelj i verovatno najveći samo stalni intelektualni izvor tokom ranih i srednjih 1860-ih. Svojom slikom. Njegovo oštovanje stvarnosti nije tako veliko da potčinjava znake umetničke individualnosti do prikazivanja detalja.. . delom koje podjednako i ismeva i oslikava nove običaje... stalnim upućivanjem na svoj rodni grad Orans u franche-Courte-u. bil aje proširena i transformisana od strane Baundelaire-a. .Le Dejeuner sur l’herbe’’.flaneur’’ društvo koje je Baudelaire izdizao. on takođe ekspeditivnoo ummira njegov predmet tako da zadržava smisao slikareve bravure i superiornosti nad predmetom njegovog upornog posmatranja.veka. Takođe. uglavnom na isti način koji je Courbet. urbani Manet nalik na Baudelaire-a se pozabavio i temam i stilom koji bi definisao matični impresionalizam. Manet je otišao mnogo dalje sa . odnosi se i na precizan ali brz ekonomski stil odekvatan modernoj viziji. proutrokovale su veliko komešanje i svakako su podstakle njegovu slavu. koju je otkrio Courbet. Koji stoji u profilu između Gautier-a i Faulin.Le Dejeuner sur l’herbe’’ i . jer nagost podrazumeva idelaizaciju..

cocottes’’).31. razlike su značajne od površne sličnosti nagih i obučenih parova u prirodi. Veza. Mnogi drugi su prepoznali aluziju na poznatu sliku koja se nalazi u Louvre-u.’’ Uistinu. Mada.. Manet je pak odbijao bilo koji narativni ili simbolički kliše te vrste. Manet-ova . Manet je . bila je gola žena čiji je identitet kao prostitutke ovog puta bio poznat.1510. dok Olympia leži na krevetu a društvo joj pravi crna mačka koja se nalazi na ivici kreveta. Sluškinja koja je Afrikanka(Francuska je imala kolonije u zapadnoj Africi i zapadnoj Indiji) donosi joj cveće od jednog oboćžavaoca. Posmatrač je ovde bez objašnjeja vraćen da odreaguje na modelovu golotinju. Naravno. Zahvaljujući leberalizaciji određenih pravila. Parodiranjem i ismejavanjem tradicionalne umetnosti. (Uz sav propratni materijal. Oni proizilaze prvenstveno iz nedostatka kontakta između Giorgione-ovih figura i posmatrača.).a li je zato prikazan u . na kojoj je on insistiraom između posmatrača i viktorijanskog pogleda vezivalo je sliku za svet tadašnjice.Postoral Sympathy’’ autora Giorgione-a(c. koja ijedno i prekriva i skreće pažnju na udobnost i prodaju. lila ogrlicu i narukvicu. Žena je kod Giorgione-a u funkciji večne muze-jedna svira flautu. žiri u slaonu je odbio . ali i izazov registovan takođe i ironijom koja utiše na uporni realizam. Činilo se kao da za Manet-a reprezentacija današnjice mora biti udar protiv slepo poštovane tradicije. postižući za svoju generaciju sličan vid liberalizacije(oslobađanja) od istrošenih formi. Bilo je očigledno na osnovu njenog umišljenog imena (sa pismenim izvedenicama te vrste pogođenim . stoga. druga zaranja u nepresušni izvor-i sa pejzažem koji su Venet-ovi uetnici veoma poštovali.1477-c.32) nakon izgubljene Raphaelove(1483-1520) skice. mogao je da vrši neposredno posle Dejeuner-a... Njegov auporna naredba performansa je potvrđena gestom figure bazirane na likovima Manet-ove braće usmeravajući naš pogled ka ženi. rame uz rame sa radom matičnih umetnika.the Dejeuner’’. Stvarajući ovu nelagodnu situaciju slikar je nesumnjivo potegao pitanje nemarastavljajući sebe u prvi plan kao osobu koju treba izeti u obzir. . Nekoliko Manet-ovih savremenika je znalo da je kompozicija bila zasnovana na delu gravure Marcantonio Raimondi-a(c...rđavo ponašaju da bi dikazali da su muškarci.Olympia’’. konceptu koji su umetnici nemilosrdno izazivali. stavovi i izrazi su toliko neobični i tajanstveni da je slika izgledala kao preuveličana studentska zlobna šala.svakako su aludirali na inspiritivan efekat prirode na umetnost.i poziciju ruke. Mada..33). Efekat je bio još šokantniji nego 1863. ruralnotg Courbet. njena hzaljina i šešir od slame čine divan miran život.ovog sveta.1480-posle1527. koji udaljava njegovu kompoziciju od direktnijeg. Naet je skrenuo pažnju na ogroman jaz između stvarnosti i konvencije-i na sebe kao aktera tog izlaganja.the Salon des Refuses. opet je pozirala Victoriane. u Salonu 1865. minimalne odeće-zadržala je papuče na nogama. i dokazom njene garderobe na zemlji koja govori da se ona skinula da bi pozirala.. pri tome čuvajući fikciju sveta u kom bukvalnaa ili simbolična značenja mogu da objasne anomalično stavljanje nagih i obučenih figura jednu iz drugu. pogotovo kada je reč o najsmelijim mladim slikarima iz tog vremena. Ali ovde je Manet-ovo .the Concert Champetre’’ ili . Vekovi doživljavanja umetnosti pripremili su Manet-ovu publiku da razume slike kao ekvivalente književnim radovima. Ovo je još jedan samosvesni napor.modernizovanje’’ klasičnog prptptipa obavljeno sa ironijom interne šale.’’ Manet-ova slika je privukla više pažnje od bilo koje druge.

nelegalna prostitucija se povećala.. Ali.. Kada se ponovo psvrnemo na Olimpijinu mačku. i obližnja Folies’Bergere kao i mnogi drugi jeftini francuski restorani. Pariz je imao 3. čineći je toplo poniznom i po ugledu na klasni status kakav je imao i sam Titian. shodno shvatanju koje je potvrđeno nedavnim otkrićem da je narukvica koju ona nosi pripadala Manet-ovoj majci i da se u njoj nalazi uvojak Manet-ove kose. primećujemo da je Champfleury nedavno napisao knjigu koja svedoči o mačijem promiskuitetu. shodno tome da je umetnost vid komunikacije koja zahteva publiku. do nekih 70 tokom 1880. Muškarci su ih mogli svresti na različitim zabavnim ili rekreativnim mestima dešavanja.ova između umetnosti i prostitucije na .veče’’) prikazuje prostitutke koje se štipaju na terasi dobro osvetljenog bulevara. simbol slobode-moglo bi se reći i samoposedovanje. cocottes. Ovo prvo delo je imalo lik koji se zvao Olympe i pretvoreno je u nezaboravnu operu . od Alexandre Dumas fils’s la Dame aux Camelias(1852) do . Argenteuil je bio mesto gde su se slobodne žene mogle olako sresti. koje jsu slikari takođe posećivali bili su i Cafe des Ambassadeurs na Champ-Ehzsees.Olympia’’-e bila Baudelaire. U Francuskoj je prostitucija bio stari i veoma čest ako ne i poštovan zanat.. možda je najznačajnija književna veza suštinske.Žene na terasi kafea. jer je .. i broj odobrenih kuća se samnjio više od 250 tokom 1840.maison closes’’.. od kojih je većina bila sagrađena u cilju ulepšavanja Pariza koji je vlada podržala.La Traviata(1853)Traviata’’ Giuseppe Verdi’ja. Nije tako neubedljivo moguće shvatiti . Godine 1878. Manet je za nju napravio litografski javni poster. Prostitutke su postale važan predmet književnosti. Ali činjenica da joj je muškarac preišao sugeriše ono štp bismo mogli da očekujemo na ovakvom mestu. Umesto da kurtizanu maskira kao boginju...izazovni predmet modernog života pretočio u tradicionalni modul. lorettes-jer su postojali različiti nivoi na društvenoj lestvici od uličara pa do kurtizana. umetnik mora kao i prostitutka da egzibicionistički pridobije svoju klijentelu večtinom. Kada se migracija žene radničke klase iz provincije u Parizu povećala 1830-ih.Venus of Urbino’’ koja predstavlja gospođu vojvode Urbina.1487-1576) slici . . Pastel Edgar Degas-a-.. grisettes. Ne možemo znati da li je i ova dama takva. veka vlada je prepoznala neizbežnost ove prakse i zarad opšteg zdravlja.Women on a Cafe Terrace. Početkom 19. Baudelaire-ova teorija je podrazumevala da.Olympia’’ bila besramna primedba poznatoj Titian-ovoj(c. ili odprilike 45 od svakoh 10.Germinie Lacerteux’’ braće Goncourt..Manet ju je načinio hladnom i dominantnom. pokušala da problem reguliše sistemom zvaničnih bordela poznatih kao .The Painter of Modern Life’’.Olympia’’-u kao podjednako i metaforički autoportret ali i Manet-ov alter ego.simbolom vernosti..zamenio Venus-inim psetencetom. Pariz je naročito bio poznat i cenjen od strane brojnih muških . karieristkinjom blještave pojave. a pritom nisu uzeti u obzir samostalni.... opet. kurtizani ili uobičajne avanture. koju je Manet kopirao dva puta na putu do Firence. Meant je mačku.Argenteuil’’ prikazuje čamdžiju koji čeka ženu koja treba da odluči da li će poći sa njim da se provozaju čamcem. Među institucijama višeg staleža.habitues’’ zbog velikog izbora dostupnih mladih žena koje su bile poznate po različitim imenima-filles.991 registrovanu prostitutku. Poznat kao mesto za plovidbu na Seine-i pored Pariza.000 žena starosti od 15-49 god. Nešto manuje komercijalni Manet-ov .Evening’’(.

. uprkos mitološkom izgledu..Birth of Venus’’-.. .e’’.baratanje’’ i gusti potezi skreću pažnju na površine. On okuplja figure ispred sebe. Monet-u...Olympia. takodje je neosporno i to da je Manet-ovo interesovanje bilo pre sociološke i psihološke prirodne a ne erotske. a ne na celu figuru i dubinu. i njegova jedina preokupacija je da ih prenese na platno onako kako ih vidi.. on se fokusirao na mmoć žene nad komercijalnom transakcijom... nečastan model dovučen ko zna odakle?’’. Njen neustrašivi pogled insistira na tome da je fantazija muške dominacije ništa više od uobičajenog posla.’’ ili pak .. Ovde se njegov pristup Manetu direktno . On ne zna ni da peva ni da filozofira.On ne traži ništa više do tačno i precizno preslikavanje.Olympia’’ se često poredi sa . Manet-ovo suvo . Courbet je čak smestio mačku u prvi plan svoh kontraverznog . Zola je tvrdio da je namera umetnika bila da postepeno sagleda.Prisutno je skoro infantilno zanemarivanje osnovnih elemenata crtanja (i) slikarev stav jeste odraz neverovatne vulgarnosti.. Njeno skoro tvrdo meso je u stvari opskrbljeno. interpretacija impresionizma.i sa nekoliko drugih umetnika. U prvom poglavlju smo videli da je Zola smatrao da su pozitivizam i nauka predstavljali pravac napretka moderne francuske kulture. Većina kritičara je napdala sliku nepoholebljivim gađenjem.Rođenje Venere’’ Alexandre Cabanel-a koje je izloženo 1863. ako i uskostručna. postala je prva konkretna.Tonovi mesa su prljavi. Ona daje primer kanodofokacije ljudskih odnosa koje doživljavamo u modernom svetu(a čemu će biti reći kasniuje).. iako je ovo delo dotaklo seksualno dopadljivije delo.Slikarev atelje. koje liče na glatkoću finog nameštaja.. Ipak.. Bez obzira na konvencije ili moralisanje: ne moogu dovoljno puta da ponovim da moramo zanemariti 1000 stvari da bismo mogli da opobramo ovaj talenat. Sjaj i blistavost takvih površina. Zolina jednostavna formulacija Manet-ovih ciljeva(za koje znamo da su kompleksni..Senke su naglašene potezima kreme za cipele. Akadmeski slikari su stvarali bogate prozračne efekte iz pomoć glazura-razblažena ulja su korišćena u tankom sloju i ostavljene su da se osuše nego što su dodati dodatni slojevi. kvare iluziju realnosti-otud i seksualna privlačnosti-podsećajući nas na tehničke procese koji su suština reprezentacije... On se ophodi prema slikarstvu figura na isti način koa što čine u umetničkim školama sa mrtvom prirodom.’’ Vlada je morala da odreaguje! Preko svog prijatelja Cezanne-a. već kao slikaru. insistirajuću na onome što je smatrao naturalizmom. Upravo zbog toga mu ne možemo suditi kao moralisti ili piscu. Degas-u. Nikakva zavodljiva upotreba boje nije primetna. i da ne kažu ništa o ženskom telu.The Studio of Painter’’-. U nekoliko članaka. neke sasvim slučajno. . Bandelaire je običaje mačaka doveo u vezu sa umetnicima. doprineo ilustraciji. za njega ne postoji dramska kompozicija i cilj koji je sebi postavio ne postoji da bi predstavio neku ideju ili istorijski događaj.. izjednačavajući nizak nivo moralnosti predmeta sa očiglednim nedostatkom veštine: .Šta je ova odliska žutog stomaka.’’ Koliko god da su kompleksne i samosvesne ideje koje su suština . poput prozora prodavnice ribe. Emile Zola se pridružio Manet-u.. mogli su virtuelno da osete bilo koju formu. Izbegavajući temu zavođenja. Uznemiren onim što je smatrao javnim neprikladnim omalovažavanjem Manet-a.Umetnik ne slika ni priču niti osećanje. očigledno je da Manet-ova demitologizacija ženske nagosti predstavlja vrmenski podsednik moderne stvarnosti. stao je u odbranu umetnika. Astruc-u i ostalim u Cafe Guerbois-u.

Manet je odao poštovanje svome novom braniocu. Citirao je umetnika kao što je rekao kvazi-naučnim jezikom da ne bi mogao ništa da uradi bez prirode: . to je zahvaljujući preciznoj interpretaciji i vernoj analizi. Sada pogledajte buket. koji je postao i njegov doživotni prijatelj. Manet-ova ličnost i izazivnaje prirode. odnosno aktivnim agentom. To i priznajemo kada često upućujemo na sliku osnovu teme.’’ Zola je tvrdio da je Manet pre svega bio naturalista. Pogledajte glavu devojke: usne su dve tačke roze linije. nego kao i estetsku formu koju su stvorili posebni umetnički talenti. U raspravi o . Manet pokazuje da je umetnička mašta. Iqpk. Zolin cilj je verovatno bio da skrene pažnju sa teme tj.. Tola je artikulisao šta je to što bi nove generacije umetnika videle u Manetovom radu. Iako je Zola tme slike. Zole je primetio da je Manet radio pomoću tački ili površina boje. Ali ovo je naročito moderan vid interpretacije umetnosti čiji je Monet. plavog i zelenog. bez mešanja naučnih konvencija. Izgled Manet-ovih slika je povezano sa funkcionisanjem slikarevog ..Olympia’’. čistim materijama i širokim oblastima svetlosti. Svojim portretom ..oka’’ koje funkcioniše nemometano kao priroda.dovodi u vezu sa njegovim verovanjem da ne naturalizam bio moderan.’’ Stoga. svi umetnici su subjekti svojih radova budući da su tvorci. Zole je smatrao da je Manet-ov metod slikanja zasnovan na posmatranju i opisu. Svojom slikom je hteo da potvrdi važne aspekte Zoline analize. Manet je učinio sbe subjektom.i bolje od bilo koga.Čak što više detalji su nestali.Portrait of Emile Zola-Portret Emila Zole’’.sadržaj’’ umetnosti samog umetnika-njegova umetnička ličnost i sloboda izražena kroz jedinstven način gledanja na svet. pitam se: dodiri žutog. Žako nešto uradm danas. ali je otišao mnogo dalje tako da možemo da osetimo njegovu želju da održi nadmoć.. ocenjujći mladalačku pobunu logikom moderne filozofije. on je direktno radio sa prirodom. koju je sveo na: . procesom za koji je smatrao da podseća Baudelaire na Delacroix-a i Daumier-a i imitiranje same prirode: Dok leži na svojim belim čaršafima. Možemo reći da je stvorila . nalik na grmatičku strukturu rečenice gde subjekat vrši funkciju glagola. pre svih. pametno stavljanje jedno na drugo i druge metode. Zola je stoga smatrao da je Manet-ov koloristički pristup sličan prirodi i oslobođen akadmeskih formula..... Naravno u tom smislu. tako da prisustvo umetnika često baca u drugi plan prisustvo subjekta.. gde doživljavamo delo ne samo kao predstavljanje realnosti.. a n mehaničko kopiranje(kao da je to . postao modela Monet-ove slike prikazuje četkom. Olympia predstavlja veliku svetlu tačku u odnosu na crnu pozadinu.. Danas se Zoline teorije čine ograničenim zbog odbijanja da se ozbiljno pozabave preedmetom koji je bio podjednako šokantan koliko i Manet-ov stil. Sličan efekat je prisutan i kod akvareliste Constantin Guys-a. Kao i Courbet-a.priroda viđena temperamentom’’-kombinacija objektivnog i subjektivnog. Smatrao je da se Manet savršeno uklapa u definiciju umetnosti..Therese Racquin. pa i izgled njegovih slika. izbiliza.. Draž njegove koncepcije leži u opravdanju koje je ona pružila prateći intuiciju. Sada znam kako da izmišljam. Precoznost oka i jednostavnost ruke su stvorili ovo čudo: slikar je nastavio kao sama prirode. oči su svedene na dve crne tačke. učinili su ga vođom svoje generacije. predmeta tvdreći da je isti kao i svi ostali predmeti naturalističke škole-odbrana koja liči na onu kada je branio svoj roman ..

.. Manet-ov portret njegovog branioca stoga sadrži brojne reference na samog sebe. Nepogođena zahtevima renesansnog iluzionizma ili pak klasičnim prototipima. su često potvrđivale vezu sa stvarnim svetom sličnim pogledima i gestovima koji ostavljaju bez reči. Na mestu gde frulaševa leva nogavica preklapa njegove kamašne. obeežje onoga što se krije iza .1629) izražava njen realistični efekat na posebno dramatičan način time što jedan od likova. Umesto da dominira ovde. Subjekte iz modernog života su tretirali tj. Njegovi napori su vodili direktno ka dualizmu-istine ka prirodi. Ovo delo. Manet je onda omogućio potonjim umetnicima da ga uzmu zdravo za gotovo. takva dela su se zapadnim pogledom na svet činila oslobođenim stega tradicije koje su pritiskale Evropsko slikarstvo (zanemarujući to da su se Japanci zasigurno oslanjali na svoju spopstvenu tradiciju).Pijanci’’(c. francuske reči koja je postala deo umetničko-istorijske terminologije. prostitutka(umetnikov alter ego) blagonaklono gleda prema čoveku koji je metaforički postao ljubavnik koji je njoj(njemu) poslao buket. Na slici kao što je . Aludirajući na članak koji je Zola napisao .The Drunkards’’-. od kojih jedan nosi Manet-ovo ime. koji odgovara boemima koje je Monet naslikao na .Dečak frulaš’’ vidimo da je Manet usvojio mnogo karakteristika japanske umetnosti.japanizma’’. Zola sadi za svojim stolom na kome su nagomilane knjige i pamfleti.. koju je Tola žestoko branio. odnosi se na nedavno otkriće japanskih slika do kog su došli slikarii Menat-ove generacije. Frontalne pozicije. ili .ime takođe ima svrhu slikarevog potpisa.. Iza stopala se nalazi četkica koja nastavlja njegovu dijagonalu.ali nema ništa čije bi to senka bila..koji se podrazumeva pod terminom impresionizam.Olympia’’. Čak što više... uključujući i .Olympia’’. I stilski i tematski. Jedna jeste gravirna španskog slikara Francisco Gaya-e)1746-1828) njegovog prethodnika Diego Valezquez-a (1599-1660).. pažljivi posmatrač če primetiti neka obeležja čija mešanja se iluzionističkim efektom slike naglašavaju stepen do kog je manet-ova koncepcija samoreferencijalna. Kao što je sličaj i sa rvačem. krucijalna za stvaranje onoga što je raealno. oblikovali strogim linijama i bojama koje su delo umetničke ličnosti tvorca. japanska dela su pružala mogućnost alternativne vizuelne kulture.The Fifer Baj’’tj. gleda direktno van slike da bi ponudio posmatrača čašom vina. Mnoge japanske fotografije kurtizana podpadaju u ovu kategoriju i verovatno su ohrabrile Manet-a da naslika . Na zidu iza kritičara se nalzi ram koji se sastoji iz tri slike. Manet-ove slike. time su često preuzimane iz domena zabave i uzivanja. oslikana parketna daščica Sumo rvača-delo Kuniaki II (1835-88). od kako je u upotrebi. a postoje i ostale senke. kao i istine ka subjetktionom. koja nas podseća na Manet-ovo divljenje Španskom realizmu. Druge dve slike predstavljaju važne izvore na koje se Amnet pozivao kada je slikao u tom periodu. koje indiciraju frontalni izvor svelosti. kao nma primer ispod cipela.. . iako prave kamašne moraju da idu ispod pantalona. glatkoće i stroge konture(pogotovo one koje su naglašavane prugama na pantalonama) jesu. Ovi anti-iluzionistički efekti negiraju bilo koju interpretaciju koja se ne fokusira . ali i da akcentuje glatkoću slike. koju je Courbet(zagovornik celokupne figure žene) poredio sa kartama za igru.Bacchus’’. . izražajne boje. Na prvi pogled ova forma liči na senku. od kojih jedna parafrazira Olimpiju.. bele boje koja predstavlja kamašne je ustvari stavljena preko crvene. Druga slika.uopšte moguće). Gradeći slučaj kreativnosti u umetnosti stvarnog.The Old Misician’’.

praćeni okvirom modernog života. koja bi imala povećan uticaj izviđenjaa prepoznatljivo impresionističkih slika modernog života. koju je Manet upoznao u Louvre-u preko Falin Latour-a 1868. Sve više i više.. Ostali su prijatelji Manet-ove porodice: violinistkinja Fanny Claus stoji sa desne strane i drži suncobran. odnosno da potvrde njegovu dsistanciranost od prirode kao uslov našeg momentalnog doživljaja.. Taj doživljaj je vođen estetskim i subjkektivnim principima. gde su umetnik i njegova žena često provodili leto. iako slika izgleda podjednako pariski i bila je izložena u njegovom ateljeu u Parizu. Njegove boje i kompozcijska organozivanst su sada pružale intenzitet i prisutnost moderne vizuelne svesti. Iz brošure koja je pratila to izlaganje vidimo retku javnu izjavu koja sumira poziciju tog shvatanja. Manet je naveo 53 dela u paviljonu koji je podigao u blitini izložbenog mesta gde je održana tvz. Manet nikada nije napustio određene tradicionalne aspiracije.. su upravo ono što signalizira Manet-ovu izrazito modernu viziju. . delo Goya-e koje je Manet mogao da vidi u više verzija bilo u Parozu bilo na iti u Španiju. pre nego naturalističkim.na status dela kao rezultat slikanja.Universal Exposition 1867’’. pogotovo Fanny-nih rukavica.. Morsot i njime sestra su postale stalna pratnja Manet-a. a sa leve strane je Antonine Guillemt. odnosno . U senci. jer Leona nikada nije priznao i on je nosio majčino devojačko prezime). Žena koja je u prviom planu je slikarka Berthe Morisot. iako je rođen pre njegovog braka sa Suzanne. delo Katsushike Hokusai(1760-1849). Ipak. Eugena-a u decembru 1874. Žaleći se da njegovi protivnici neće priznati ni jedne druge principe sem tredicionalnih jer su vaspitani da u njih veruju. Takve vezuelne igre rečima možemo primetiti i kod japanskih printova.pogotovokada je reč o kosi.. kritikujući konvencionalno učenje u školama. Njegove provokativna ironija pružila ke put suptilnijem sredstvima. nalazi se Leon Leenhoff-za kog se čak u jednom trenutku smatralo da je umetnikov sin. Takvi izrazi samosvesnosti i jake umetničke ličnosti. Primedba je bilo i umetničko istorijskeManet-ov dijalog sa umetnošću prošlosti i ironična-Maneto-ovi prijatelji su bili izuzetno ugledni za razliku od kurtizana i njihovih pratilja kod Goy-e.balkon’’ delo koje je izložio u Salonu 1869 prikazuje grupu Parižana koji gledaju napolje iz stana.The Balcony’’.Horses’’-.iskrenost’’ svojih radova koja j ebila usmerena samo na predstavljanje njegove lične impresije.. odeći. Njihov psihološki uticaj jeste u tome da objave i otkriju površnost umetničkog dela. . Manet je bio manje sposoban da sebe definiše smelim izazivanjem proošlosti. negodovao je . Insistirao je na ličnome postupu slikarstvu. . Manet je ideju dobio na moreuzu Moulogne-sur-Mer.. a Berthe se udala za Maneto-ovog brata.Majas on a Balcony’’.Konji’’. Slika takođe pruža utočište pimedbi vezanoj za poznatu sliku . (Njegovi dokazi pokazuju da je otac bio Manet stariji. kao na primer kod preklapanja repova i tela konja na slici . propratnim materijalima. njegov rad je pratio tedencije njegovih mlađih kolega kada je reč o predstavljanju njegovih prijatelja u domaćem i spoljnom okruženju. levo. pejzažista koji j izlagao u salonu ali je podržavao impresionizam. pored mnogih malih slika nastavio je da radi na vellikim prektima i da izlaže u Salonu. naterao je ljude da ozbiljno shvate njegovu posvećenost. Slika je izražajna upravo zbog kombinacije napete formalnosti. a rezultat njegovih brojnih napora. Do kasnih 1860ih.

In the Conservatory’’(.In the Conservatory’’ predstavlja Manet-ove prijatelje... cvetleće plavetnilo slike . Njegov prijatelj Degas bo je majstor istraživanja suptilnih psiholoških interakcija izmedju sličnim grupama. kako je Zola rekao.mali holandski majstori’’ i Rococo. koji su imali radnju u modernom delu Saint Honore. koje slike i pružaju. Likovi sa slike . Na primer. Monsieur i Madame Jules Guillemet.. čak štp više prisutan je odrežen smisaao odvojenosti. najizuzetniji primer. Manet-ove radove možemo uporediti samo sa delima savremenih umetnika kao što su Ernest Maissonnier(1815-91).Boating’’(. umetnosti urbanog života da la podstrek estetskim gestovima dandije i kurtizana. opravdano možemo postaviti pitanje da li je psihološko stanje modela nalik na sanjarenja individualni njihovim druženjem. čija fela često izgledaju nevino i nedovrčeno.Boating?? (. Čak što više.Vožnja brodom’’) mu žene deluju podjednako sputan i besciljan kao i brod. Manet je još uvek mudrovao sa tradicijama koje je hteo da spoji i transformiše. ili pak dosadi.Vožnja čamcem’’ i . Ipak Manet nije dao nikakve tragove msili njegovih likova na platnu. od kojih je hipnotičko.. umetnosti ili stimulanata-ili možda samo putevima na selo-možemo pobeći od samoće i trivijalnosti svakodnevnog života. Putem ljubavi. možemo se osvrnuti ponovo na Bandelaire.Boating’’. ne slika ni priču ni osečanje. Neprivlačni anegdotalizam i umiljate stilske reference tipa . Na slici .. Putem ljubavi.Vožnja brodom’’).. Ipak za razliku od mnogih impresionista.Balkona’’. pa čak i otuđenja. Ment je znao da stavljenjem sve figure u jednu uz drugu naizbežno je postavčjanje pitanja njihovog odnosa.Tokom 1870-ih. tipični su za Monet-ove slike koju je Manet poznavao do tad jako dobro.. Manet-ovo usmeravanje naše pažnje na vizuelne površine..Boating’’ nisu idnetifikovane. a na koje nije moguće odgovoriti: da li je ležernost neophodna kao kompenzacija za smrću i sispunjenost ili je pak suštinski uzrok? Na ovakva pitanja je moguće dati odgovor jedino putem teorija.. Uredno je pamćenje to da prema kriterijumima Salona. postignuto je izražajnim blještavim i zavodljivim odlomcima. Dela . brilijantne boje i laganih pokreta četkom. koju je najpre pružio marksistički sociolog Georg Simmel ranih 1900ih i koju je često uvodio. lagodnog i opuštenog okruženja. Čak i u okviru konteksta takvih estetskih lepota. Na jednom nivou ova strategija je odlika umetnika koji.U konzervatoriji’’) imaju udela u onome što automatski prepoznajemo kao impresionizam zbog upadljivog naturalizma.. Ipak. gde je Monet izlagao ove teme bi bile dovedene u vezu sa žanrovskim slikarstvom i njegovim snažnim oslanjanjem na narqtivno. kao suprostavljanje unutrašnjem životu. I .. Manet-ova slika postavlja pitanje koje se tiče veze u stvarnome životu između stuđenosti i istetike u modernoj kulturi.. Vezano sa obe slike. Nešto kompleksnija teorija.. psihiloško udaljavanje figura je zabrinjujuće.Alferd Stevens (18361902) da bismo razmeli njegov purgativni efekat. svedoči da stanovnik modernog grada pod kapitalizmom smatra svoju veru u novčane i ekonomske vrednosti pri čemu on bez . Ipak. svakako je nemoguće ne odgovoriti na emocionalnu krhkost likova kao aspekta Manet-ove teme. od kog je anonimnost urbanog života dala podstrek estetskim gestovima i kurtizana.Manet je načinio brojen kompozicije kod kojih psihološka udaljenost i dvosmislenost prevazilaze i ona obeležja .Boating’’ i . ruđenje i lomljenje čvrste forme koja je naročito vidljiva na haljini žene koja je u prvom planu na delu . Ipak je Manet popznavao do tad jako dobro.

-ovoj otuđenosti. kao što istoričar umetnosti Joanathan Crary je već iskazao.Boating’’ mogu biti .protivotrov’’ Simmel. Oslikani su. i ovo delo definiše druđtvenu klasu kroz kulturne aktivnosti. Bitno je nagovestiti i to da je okruženje obe slike veštačko. . kompozicija je takođe kulminacija serije slika cafe-a i drugih scena urbanog uživanja 1870ih. i sa baudelaire-ove i pozitivizmom. zajedno sa voćem. La Nouvelle’Athenes i CafeConcert de Reichshoffen. na bitne načine. aperitiv.. gde su ih čekali brodovi na iznajmljivanje.Šljiva’’ kao i brilijantno obojen i široko oslikan par koji pripada buržuaziji tj. a čovek je obukao jedriličarsku odeću. slike koje sećaju na mnoge sate koje je Manet proveo na takvim mestima kao što su Cafe Guerbois. ona podcenjuje ulogu umetnosti i ispunjavanju naših želja a u isto vreme ih i izražava. postoji pozitivan način da okarakterišemo mnoge od ovih likova-putem shvatanja autonimije ili samokontrole kojima je ozuđenost neizbežna suprotnost. Stoga naše lično iskustvo Manet-ovih slikovnih izložbi raskošnih bija i materijalnog pretrivanja bogato oslikanih površina podudara se sa osvetljivošću koju su iskusili njegovi likovi u odabranom okruženju.. izvanredno delo . moderni pogled je samoočuvan i neutralan pre nego društven i topao. Moderne urbaniozacije održavaju odnose bazirane primarno na novcu i opravdavanju njihove neustrastvene osude obzervativnim činjenicama i kvantitativnim merama. Kao i ovo prethodno. Naslikao ju je 1881-2. Naravno. kao i on sam. na primer. Međutim.The Plum’’-.A Masked Ball at the Opera’’(...Muzika u Tuileries vrtovima’’). Stoga otuđen komodifikacijom postojanja. neposredno posle neuriloških komplikacija gangrene koje se pogoršalo do njegove smrti 1883. predsavlja elitnu grupu u elegantnom okruženju.. maskarade-nesigurnost spoljašnjeg izgleda jeste važna tema.gradskih stranaca’’.A Bar at the Folies-Bergere’’. ali.(.. susrećemo se sa konobaricom. Prijatna iskustva modernog i idiličnog okruženja sa lsike . Vizuelno i društveno iskustvo sukoegzistentni: Maeto-ova vizija obuhvata razdvajanje i emocionalnu rezervisanost.U cafe-u’’. monumentalni izgled konstrukcije osvrće se na dela iz 1860ih. Prethodno biljke su bile unete u posebne sobe.. onda.In the Conservatpry’’ i . Susan. delo . Bliže delu . kao i estetsku prednost oslikanih protogonista koji su suštinski urbani. Ako je Manet-ova umetnost obuhvatala nešto moderne svesti. Zbog svojih ne baš indetifikovanih predstava ljudi koji su navodno pripadali Manet-ovom krugu. u potonjem.. Jasno je da se ova pesimistička teorija podudara..A Bar at the Folies-Bergere’’iako manje kompleksne jesu slike iz grupe i kojoj spada i žena bez pratnje koja puši tj. kako su ovde ove aktivnosti manje nevine-prodaja seksualnih usluga od strane maskiranih žena koje su voljne da je obezbede. kristalom i cvećem kao nespojivim nagoveštajem protraćenih zadovoljstava koja su ponuđena u većim institucijama radi zabavljanja bogatih i .. ova kompozicija se takođe osvrće i na . širokim potezima četke i treptavim bojama. bi ti moglo biti zato što je to i Manetova lična svest.. Pariski društveni značaj Maneto-ove slike je možda najočigledniji na njegovom poslednjem velikom delu.At the Cafe. čiji je pult uteđen jednim od najzanimljivijih predstava mrtve prirode iz umetnosti 19... U svetu pariskih zabava. Čak što više. . Na delu .Bergere’’.veka.At Bar at the Folies. jer je putovao u Argenteuil. Pažljiv. Šampanjac i flaše voćnih likera.. svodi se na prijateljstva i porodične odnose koji su veoma važni za impresionističku koherenciju i viziju sveta.Maskembal u Operi’’)1873-4.korena i tradicije u poređenju sa njegovim precima.Music in the Tuileries Tgardens’’.

akrobatskim spektaklom na bini. Odvojeno oko... On je prkosio konvencionalnim očekivanjima. i moderno odevenu gomilu. pogotovo u ustanovama gde je pristup bio baziran na izgledu i novcu. dela Goya-e.nadahnutih.A Masked Ball at the Opera. ogledalo reflektuje figure i predmete na pultu kao da posmatrač stoji osetno na desnoj strani.. Nestalni odraz ovog prostora obuhvata i društvenu dvosmislenost svete slike. psihološki efekat optičke anomalije su dosledni Manet-ovom senzibilitetu. a ne na jasno definisanim društvenim korenima. jer teško da nećemo primetiti da njegov odraz obuhvata veliko društvo i prkosi fizičkoj mogućnosti. jeste ogledalo iza konobarice koje ujedno produbljuje ali i istanjuje prostor. skoro pa kao i uloga modela koji pozira umetniku. Manet mora da je gledao na ovaj isečak kao na verziju koja je i u kompozicijskom i psihološkom smislu i više nego zadovoljavajuće.Episode from a Ballfight’’-. Stoga. ona toliko snažno cewntrira kompoziciju da postoji jasan osećaj da bi posmatrač trebalo da bude tačno ispred nje..izvore’’ iz prošle umetnosti: mrtvi vojnik jednom pripisan Velazquez-u(sada Italijanska škola) bio je deo veoma poznate kolekcije. a kao i kod dela . i svakako je postavi pitanje o društvenoj psihologiji kroz nedefinisane odnose koji je mogao da stvori među dvema figurama-od kojih je jedna sada posmatrač. beziztažajnog stava i pogleda koji skoro da izbegava posmatračev. Kao zaključak. Manet je često razmatrao umetnikovim postavljanjem stvarnosti.. Samo iztakve pozicije možemo videti odraz konobaričinih leđa i mušterije koju služi (posmatrača?). je lakše da zamislimo koheretno gledište. Sa Manetove skice. Tipičan primer dvomislenosti Manet-ove umetnosti. za posmatrača koji je odgojan na temeljima romantičarskog . i gravire borbe bikova. možda bi bilo prikladno da vratimo na ranije Manet-ove radove da bismo pronašli tragove stalnosti njegove umetnosti. kao što je umetnikov kompozicijski kontrapunkt neimeničnih formi i ritmičkog ponavljanja.A Bar at the Folies-Bergere’’ predstavilo estetsku .The Dead Toreador’’. koje je takođe i srž problema mnogih skorašnnjih teorija o slici(uključujući i predlog da i sama konobarica gleda u ogledalo. Manet-o0v deovršeni rad namerno smešta odraz u tenziju sa normalnim posmatranjem.. koji se potpisao na jednoj od flaša voćnog likera. ali ipak fizičke lepote leša. kao kod hiruške operacije. . usmerava nas u potpunosti na znake površnosti. dimom..1864-5 je izdvojena iz veće slike pod nazivom . njegov pristup površinama-posebno strukturnim gde su lusteri refčlektovani u ogledalu-ili predmeti mrtve prirode. Ono je upravo medij kroz koji vidimo prostrani kabare hol ispunjen svetlišću. koji ultimativno uključuje i samu sliku. ni na jednoj drugoj slici osnovne stvarnosti društveni identitet zajedno nisu bili problematični. jer nas suprostavlja sa njenom jedinom ganutljivom i neozbežnom činjenicom-mirnoća. iako. Kao što je često i radio tokom 1860ih.flaneur’’-ovog odvojenog pogleda. Manet je prikazivao .Mrtvi toreador’’ c. dostupna roba? Ili pak da li je Manet. Iako konobarica ne gleda direktno u posmatrača. Ipak.. i otuda je posmatrač predstavljen kao žena). gde je oko uklonjeno(figurativno rečeno) sa svog mesta na telu i smešteno malo u desno. U isto vreme..Epizoda borba bikova’’. Skoro da možemo reći da je delo . Ipak. Ko zna da li uje i konobarica. nije sve onako kako čini. svesno sa istom poredio svoju sliku ( a otuda i sebe sa konobaricom)? Konobarisanje je tada bila sumnjiva profesija. za koji je Manet verovatno znao. uklapajući sa slike elemente dramatične i emocionalne primedbe koja. I jedna i drugo prouzrokuju pojačanje ljubaznosti i samosvesnosti. ili slike cafe-a sa ogledalima-Caillebotte. da tako kažemo. Mnogi Manet-ovi savremenici su komentarisali to ogledalo.

percepcijama i aspiracijama nove Pariske kulture.ili bi pak prividna zadovoljstva mogla biti opterećena nemirom. već kao paradigma moderne umetnosti. Ali nije dovoljno reći da je uklanjajući ove elemente sa svojih slika. Shvatanje. tako da u toreadoreva smrt nagovaštava brutalan.’’ Tako.A Bar at the Folies-Bergere. Manet-ova umetnost se danas ne javlja kao snažan prvi nivo impresionitma.slikarstva. ili kapanje krvi. uticaj. Emocionalna bezdan je izbalansirana estetikom-efektima veštog rukovanja i namernih pokrta četkom koje predtavljaju trepterenje svile. .sadržaj’’ umetnosti. smrt vreba čak i u samom srcu zadovoljstva. To može biti psihološki udar tj. umetnik nameće svoje privatne vizije o sveu. bi jednom kostituisala očekivani .. zamišlja modernu subjektivnost oblikovana konfliktnim uslovima. realizma i njegove prateće emocije su sputani vašom svešću o veštinama: lepote predstavlčjanja imaju potencijal da poetiziju konkretne činjenice prirode. Kao takva. Što se tiče Baudelaire-a neprijatne situacije bi se mogle prevazići estetikom. odnosno tumačenje. poliranje kože. Manet eliminisao prazni tekst samo da bi udovoljio tihom realizmu.. prazan prostor-vakum koji ostaje4 nakon stvarne hiruške operacije-sečenje slike da bi ostao samo nenarativni fragment-je postepeno popunjen percepcijom grafičkih znakova umetnosti. uključujući i smrt. Obrnuto. momentlan i neizbežan. kao što je slučaj sa delom .

pariska kultura bi imala dubok uticaj na koncepciju onoga što bi ozbiljna umetnost trebala da bude. Od samog početka rad direktno iz prirode bio je centralan za njegovo samodefinisanje. znaqtno udaljenom od glavnog grada. uključujući i Monet-ovog prijatelje Johan Barthold Jongkind-a(1819-91). pored skromnih uljanih slika turista na plažama koje su delo Boudin-a. Međutim.Naturalism in Plein-air Naturalizam na otvorenom Claude Monet’s Landscapes of Leisure Moneovi pejzaži dokolice 3 Claude žManet-ova posvećenost slikanju direktno iz prirode stvorila je drugi put. Monet je odrastao u naprednoj luci Le Hvre.. često je prepričavana. Ipak njegova koncentracija fokusirana na žanr bila je umerena protiv konstantnog prestiža slikarsva figure. a među njema i Delacroix. kojim su oni slobodno slikali poluprazničnim bojama(pigment je oslabljen u vodi) umetnici. Priča o tome kako je Monet upoznao slikare Normandijskih plaža. Njihova najdraža tehnika oslikavanja ribarskih sela i uspavanih luka bila je akvarel. njegovii studijski čamac i ostale strategije oblikuju izgled njegovih slika kako bi stvorili umetničko deli tipa pleinair(. shodno tome što su se mnogi britanski pejzažisti kao što je Richard Parhes Bonington(1802-28). Monet je kasnije tvrdio da ga je Boudin prosvetio u pravcu prirode. Iako je rođen u Parizu. Direktno slikarstvo je takođe bilo i praksa Francuskih pejzažista kao što je Corot. su dolazili. Monet je prvenstveno bio pejzažista i kao takvog mi ga često smatramo direktnijim od njegovih urbanih predstavnika engleskoh plemstva. kao i Francuzi. kao i za svakog slikara za kog se očekivalo da bude ozbiljno shvaćen. i mudrost kada je reč o karikaturama. One su ujedinjene kada su Monet. koji su prelazili Kanal radi obilaska Kontinenta prvo zaustavljali u Normandiji. i Monet je koristio osvetljene podloge da bi pripremio svoja platna-takozvane peinture daire(svetlo ili jasno slikarstvo). odnosnoveštinu. u poređenju sa Manet-ovom urbanom inspiracijom. Prva etapa Manet-ove karijere predstavlja odlučnost da integriše pretpostavke o slikarstvu koje je doneo sa obala sa praksama koje je naučio u Parizu. Poput njega. koja je za Maneta i Baudelaira bilo osnovno sredstvo reprezentacije savremenosti. .open-air’’)prakse. popularnoj Formi koja zahteva pronicljivo posmatanje i poutdanu stenografiju da bi se smirila susština i obuhvatila esencijalnost.ovi crteži izloženi u lokalnim hartijama i radnjama umetničkog materijala. očuvanje mita da je slikao poptuno napolju i na licu mesta postalo mu je važnije od stvarne realizacije. Postojala je dobro ustanovljena tradicija slikanja na obalama Normandije do Monet-ovog perioda.. Njegova putovanja. koji je akvarel učio od Engleza i skicirao je poznate Etreter litice davno pre Monet-a. i njegovi stavovi prema umetnosti formirani su priobalnom okruženju Normandije. razvoju impresionizma. Kako je vrmem prolazilo on je radio više u studiju. Monet je prikazao svoju sposobnost. Eugene Bodin-a(182498). Ove sposobnosti su Monetu jako dobro poslužile tokom njegove karijere.

Monetov najveći poduhvat je bio da rangira sebe za velikom slikom.a bradati Couibet lično.gde je prvi put otišao 1859 kada mi je bilo 18 godina kada je ustao protiv svoje porodice da traga za svojom umetnošću.pored Fontainbleau-a.tokom ranih 1867-ih.rada na spoljnoj skici pa zatim na velikoj studijskoj verziji.Monet nije bio pod direktnim uticajem fotografije.priključio se ateljeu Charles Gleyre-a.Ronsseau-a i Daubigny-a.Nakon što je pristupio „the Academie Suisse“ akademiji i potom proveo godinu dana u vojnoj službi u periodu 1861-2. odnosno tehnikom en plein-air.Svrha njegovog rama koji . koji su bili dobro prodavani žamor. Otuda je i okruženje u kom je Monet počeo bilo već poznato mnogim umetnicima i bilo je dovedeno u vezu sa raom.oboje su pozirali kao 3 ili 4 figure.Umesto toga.za koju je temu preuzeo iz Monet-ovog dela „Dejeuner sur l’herbe“ i Courbet-ovih scena šuma.i njegova vizija se podudarala sa fotografskim gradovima koji su postavili standard naturalizmu. Očigledno je da su Monet-a su njegovi prijatelji odveli iz Louvra gde je odbijao bilo šta osim pejzaža.Monet je radio na osnovi svog sopstevenog iskustva. Courbet se sprijateljio sa Monet-om sredinom 1860ih kada je nekoliko puta putovao u Žnormandiju kako bi slikao jednostavne pejzaže mora. Tokom 1860-ih.su umetnici mogli da se upišu sa svojim stafelajem i opremom.predstavljajući sunčan dan putnike u Chailly.se prostirao u prvom planu. ikao je on stvarao slike koje je smatrao dovršenim.Bliži pogled na Boudin.slikare Bbaibizon-a koji su bili posvećeniji direktnom učenju prirode u odnosu na njihove savremenike.izuzimajuči Carot-a.Njegova pisma svedoče o njegovom skepticizmu o mnoštvu onoga što je video.Monet je oslikao prizor princezinog mosta i novo konstruisane dokove reke Seine iz perspektive balkona muzeja Louvre.osim one koja slikovito predstavlja pogled na centar Pariza.koji je ohrabljivao Monet-a.njegovog prijatelja slikara Bazille-a (kog je bombardovao pozivima da dođe) .Prizor veoma podseca na brojne fotografije gradova koje su bile umnožavane.i po pitanju kompozicije –sa manje istorijskim pozama-tako i po pitanju rukovanja sunčevom svetlošću koja se prbobija kroz grane drveća.tu je ugrozio posvećenost tehnici „pleiu-air“ slikarstva koje je ovo delo „Lunchean on the Grass“ („Ručak na travi“) predstavljalo.što je uspeo na javnoj izložbi (iako nikada zaista priznatoj). Preferirao je preptave kontraste. u odnosu na blagie efekte blisko povezanih tonova koji su kosristili Corot i Sledbenici Barbizon škole.Ponudio je spolješnju ispravku Monet-ovom studijsko postavljenom realizmu.tehnika koja je korišćena na stablima i lišću drveća podseća na Caubeta. Čak što više.Povećanje spontanosti pokreta četkicom ili je prema kriterijumu Salona učinilo trapavim što je još bitnije prilikom.Monet je je putovao u oba pravca na relaciji Le Haure-Pariz.U međuvremenu.U Parizu je otkrio da je pejzažno slikarstvo samo jedan od mnogih žanrova i da skromni pogledi tehnike koje podsećaju na skice uglavnom nisu vredni izlaganja.uključujući i njegovu ljubimicu Camille Doucieux.U odredjenim preiodima.Ogromno platno je bilo sklonjeno u podrum i na kraju uništeno.jer se smatralo da bi kopirali velika umetnička dela.iako je opet različita od obe.ovu uljanu tehniku iz 1860ih pokazuje da njegove šare bija i relativno oslabljena veština oslikavaju slobodu akvarelskih skica.ali je odustao od te ideje verovatno zbog toga što nije bio u mogućnosti da je sprovede u delo na zadovoljavajući način pre isteka roka Salona 1866.Najnapredniji umetnici u javnosti.odnosno uglednoj školi koja je yadovoljila njegovog oca.bili su Caubet i Monet.Tamo je upoznao Renoir-a.Sisley-a i Beizille-a.

ali od tog momenta su često započinjani i razvijani napolju.u vrtu kuće koju je iznajmio u predgrađu Pariza-Severs.jeste sličan ramu kamere koji možemo pomerati.svakako je bio svestan onoj pre njega.potvrdila je tu praksu.Svakako.Grupisanje figura i kombinacija poza je manje.hiperbolička referenca njihovog odbijanja da je koriste za modelovanje svetlosti i tame.a moderne haljine su svakako preuzete iz časopisa a ne kupljene od niskog prihoda ovog para.delo“Woman in the garden“ je zaista prvo monumentalno delo predgradskog života.nije bez malo lukavstva: Camille je pozirala za sva 4 lika.ostavio je trudnu Camille u Parizu (njihov sin Jean je rođen u avgustu) da bi obezbedio pomirljiv boravak kod kuće.kao što je i odraz plavetnila neeba na licu figure iako je toliko jaka da ima efekat maske.Slika ima autentičan osećaj spoljašnosti(iako je završena u studiju).je nalik na prozor.oslikane u proleće i leto 1866.U studiju.na užurbanu scenu kočija i „flaneurs“-a preko mosta i duž reke.(Nisu se venčali sve do 1870.Trgovina francuske najvažnije luke Le Haure je .koje je Emile Zola nazvao „Aktualisti“.Kad je 1858 Lecadre umro (godinu dana posle smrti Monet-ove majke kad je njemu bilo 16 godina). Monet je hitro delao da bi izgradio svoj napušteni projekat svog velikog pejzaža.Oštar kontrast sunčeve svetlosti i senki koje se ukrštaju u prvom planu.Zola je povezao Monetove slike dokolice i mode sa modernom kulturom Pariza i neverovatno popularnim migracijama na selo.5m (8 ½ stopa) bez protezanja.Slično .Monet je obuhvatio ležeran život dokolice koji su vodili turisti i pripadnici srednjeviše klase.da tako kažemo.Zbog takve procedure impresionisti su zaslužili reputaciju onih oji su zabranili crnu boju na svojim paletama.uključujući i skicu „Lunch on the grass“.sa naglaskom na proleće koje je predstavljeno pravljenjem banketa i divljenjem dama mirisnom cveću.“Women in the Garden“-„Žene u vrtu“.kao prave „plein air“ slike.Monet je prilagodio svoj perspektivu a verovatno i lišće drveća da bi otkrio horizont.i njegova zadovoljstva i umetnički svet su se sve više bili predmet njegovog razmišljanja.“tečna“(naglasak je na obrazcu koji nas podseca na Monet-a) i manje neutralno na ostala Monet-ova dela.Monet je tvrdio da je iskopao jarak u koji je spuštao platno .Iako je Sedan 1867.takođe je bio impresioniran Monet-ovim „preciznom smislom“ prirode. Odbio sliku.a odobrenje svog oca nikada nije u potpunosti pridobio.Istorijski Pariz. uokviren Notre-Dame-om nalevoj strani i prelepom crkvom Val-de-Grace.Adolphe i njegova polusestra.veoma uspešno jeste upadljiva odlika principa“plein air“.I dok je nastavio da oslikava tradicionalnu Normandiju kada je tamo odlazio.U leto 1867.Prevazilazeći Monet-ov nivo.sa Pantheon-om u pozadini.Smeštajući svoj prizor.Za razliku od akademskih slikara.Pariz.verovatno da bi imao slobodu pokreta.Monet ih je prikazivao u prelazima nijansi. Monet je živeo sa Camille uprkos snažnoom protivljenju njegove porodice.“Woman in the garden“ je delo koja je Moneta obeležilo kao vođu škole slikakoja je bila u razvoju .Međutim.koji bi mešali sivu boju sa drugim bojama da bi naglasili senke.umetnici su koristili merdevine da bi mogli da dohvate vrh platna koje je bilo dugačko 2.strogo predstavlja pozadinu za okolnosti modernog života.udovica su preuzeli kompaniju.često je radio na pejzažima u svom studiju. Međutim ona takođe predstavlja i prikazivanje Monet-ovih veština i ambicija iz tog perioda.)Alolphe Monet se preselio u Le Haure kako bi radio kod svog zeta Jacques Lecadre-a i bavio se trgovinom na veliko.jer delo ipak.iako je Monet okrenuo leđa najvećoj svetskoj kolekciji umetnosti.Imajući na umu Bemdelair-a i Monet-a.

mesto gde su se kupali.On je nenamerno stvorio.Radeći rame uz rame s .(Monet je ovo zvao svojim.Ipak.“Terrace at Sante-adressl“ jeste zamenjivao platno veličine štafelaja.Sa Renoir-om koji je živeo u blizini.La Famme de Paul mudri Guz de Maupassant je snishodljivo napisao:“Tamo možes osetiti čak i kroz nozdrve.manje je od onih koje je Monet predao u Salok.a koje je nazvano po jednom savremenom posmatraču.za njih je Channele.u bogato predgrađe Sante-Adressl koje se nalazi severno od Le Haure.i „nepristojnom i poboljšanim“.i njihove kružne paterne.trgovačkim parobrodima (od kojih jedan nosi nacionalne boje).pored „usta“ luke (nekoliko kilometara na levo).trgovačku verziju jedne vrste komemorativne i kongratulativne slike (ona koja čestita) koja kada je jednom prikazana.sa svojim saobraćajem klijar brodova.jer je grupa Monet-ovih efekata toliko posebna i ubedljiva.jeste nežno postavljena ispred darežljivih imanja.nadmašila mediteransku luku Marseja-obezbedila je ugodan život.Držači zastava i susretanje broda i suncobrana njegove rođake (slično drvetu koje povezuje dve desno figure na slici „Women n the garden“).Na prime čak i bez pričaženja slici dovoljno blizu svesni smo cveća kao mrlja različitih boja na površini platna pre nego nestajanja u prostor.Monet nije napustio svoju ambiciju da stvori radove od javnog značaja.Ipak koegzistencija sa svežinom spontanog naturalizma jeste smisao veštine.Iako Monet-ove slike izražavaju konkretnu viziju tadašnjice putem ujedinjavanja prosperiteta moderrne trgovine sa dokolicom koju je taj prosperitet obezbedio.jeli i pili. Iako je.on je oslikao zaslužno poznato delo „Terrace at Sante-Adressl“ tj „Terasa na Sainte-adresse“ koje je definisalo rani impresionizam.zastarelu.Čak što više teško da možemo da ne primetimo strogu geometriju paralelnih držača zastava.ovo delo je prvobitno bilo privatan rad.preselio se u blizinu popularnog sela Bongival.sve strane sveta.ne treba reći ništa o njihovim prijatnim bojama.Kasno u proleće 1869.Opet.Slikar se vratio u priobalnu vilu njegove tetke Sophia-e.a vizuelne forme koje imaju jasne linije i praktičnu očiglednost većine narednog ukusa.nekih 12km (7 ½ milja) duž reke Seine.Skoro da imamo osećaj da možemo da odredimo vreme i godišnje doba.sav najrazličitiji ološpariskog društva.Monet je koristio jednostavne geometrijske paterne ka zamenu za konkretnost koju je pružila pozicija matematičke šeme koja je označavala prostor.Monet je odlazio na La Grenovillere da slika.istanjuje sliku na način koji je verovatno posledica japanskih fotografija.Blistavo popodnevno svetlo je praćeno svežim južnim povetarcem zbog kog se zastave vijore u istom pravcu u kom se kreće i dim iz parobroda. To je opet slika dokolice pri čemu su njegov otac i tetka u prvom planu cvetnog vrta.“kinesko slikarstvo“-termini japanski i kineski su često zamenjivani u tom periodu).U svom romanu iz 1880.ophodeći se prema platnu kao prema površini na koju treba da transkriptuju obzervacije u boji.odnosi na stanište vodozeaca ili na lake žene-takođe poznate kao „grenailles“-koje su se tamo mogle takođe prronaći.i ugledni prosac pored ograde gde ugodno ćaskaju.ribarskim brodićima i usidrenom prijatnom posadom.krckano definisane vicce trave i na levoj i na desnoj strani.dok jenjegova dobro obučena rođaka Jeanne Margueite.ali ipak toliko popularnim da su ga Napoleon III i njegova žena posećivali svakog leta.gledajući kroz gornji prozor.Često je primećeno da su impresionisti napustili tradicionalne perrspektive.Nije poznato da li se ime koje znači u prevodu „mesto žabe“.

a druga je u Metropolitan muzeju umetnosti u Njujorku-spadaju u prva remek dela Monet-ovog zrelog perioda.Među mnogim drugim slikama sa njegovog letovanja jeste i slika Camillesuncobran koji je tu da zastiti njenu kožu da ne potamni jeste direktno asocijacija na alapače i radnike koji rade napolju na plaži u Trowille-u.Na slici „Hotel des Rockes-Noires“.odnosno građevine.kao što je naglašavano američkom zastavom koja je postavljena u prvi plan ove osvetljene.Figure su rađene bez okolišanja.iako njujorska verzija na neki način ponovo raspoređuje geometrijsku šenu dela „Terrace at SanteAdresse“.Sa svojom novom porodicom Monet je proveo leto u Trowille-u.jer je jednu od njih predao.Kod renoir-a je drveće u pozadini kasnije identifikovano kao topole.rezultat je mračan i mrtav.iz Le Haure.Nije jasno koliko ozbiljno bi trebalo da svatimo Monet-ove zamerke po pitanju skica. Monet je bar prema njegovom testamentu načinio „neke loše skice“ velike slike namenjene Salonu 1870 (ali to opet nije sproveo u delo).Poređenje s Renoar-ovom slikom iz tog mesta mnogo otkriva. Kad se vratimo u Normandiju 1870-e.odnosno namera da vidi sccene zbog njihovog prevashodnog piktoralnog efekta.pružajući veći smisao društvenosti njega što je sluča kod Monetovih radova.balansirane kompozicije .a drveće u pozadini jeste u stvari vizuelna apstrakcija.odnosno „and plein air“.ipak bio posvećen slikanju modernog života.Kao posledicu duvanja vetra što je dokaz da je slikao napolju.Međutim on je očigledno. Takozvani nacrti.Ova dela su svakako hrabrije oslikana i čine se umanjoj meri zvanično oblikovanim u odnosu na njegova ranija dela.Ova slika ustvari ima tragove peska na svojoj površini.talasa i odraza.koja liči na Moneta.Salonu.Ove slike jasno otkrivaju aspekte Monet-ovog procesa.njegove slike su predstavile osnovu institucije kao što je hotel „Hotel des Rockes-Noires“.usmeravajući svoju energiju prema samostalnim izložbama svojih prijatelja.Ovo poređenje omogućava razumevanje onoga što će postati Monet-ova tendencija.Društveni Renoir smešta nas bliže ljudima koji su tretirani s više detalja.Najverovatnije je otkrio kontradiktornosti između završenih slika Salona i „plein air“ prakse.a ne zbog njihovog opisa specifičnih detalja.iako je njegov hotel bio od onog na obali.Sa stablima drveća koja premašuju cveće njegove slike „Terrace“.koji su posećivali strani turisti. kao najefektnije sredstvo za sporvođenje svojih namera.Monet je bio zainteresovan za velike nedavno sagrađene oblasti na drugoj strani estuara reke Seine.a koja je sada izgubljena.njegov stil slikanja zaslužnije mesto u Salonu.Ista boja s prožima i kroz nebo i dominira sveobuhvatnim tonalitetom dela- .Sprovođenje godišnjeg odmora na morskim obalama je bio relativno nov fenomen ohrabljen sve većim verovanjem u zdrave efekte kupanja i postalo je lako pristupno putem odlaska vozom.odlučujući da.široke linije koje označavaju odraze i izgledaju kao da plutaju na površini slike na način koji oponaša nizvodni efekat vode.Ipak u prvom gde je Renoir pokusao da primeni sumarizaciju.Radeći prema tradiciji „painture claire“.Renoir-om.odnosno skice koje su preživele-jedno je u Nacionalnoj galeriji u Londonu.dugih stabala i delikatnog lišća.on je pripremao platna na temelju plavo bele pomešane sa malo žute i crne da bi dobio toplo sivu boju.Međutim sada se činni kao da ja Monet želeo da maskira tu strukturu u cilju spontanijeg izgleda.ova podloga se vidi kao velika šara na kojoj su pruge zastave pomalo naglašene.Posle odbijanja od strane žirija odustao je od prijavljivanja punih deset godina.posebno sccena iz predgrađa koje su postale njegova specijalnost tokom 1870-ih.

The Hotel des Roches-Noires’’..1871. koji je dovođen u vezu sa zadovoljstvom vožnje brodom kao i na industrijskim institucijama. Zatim je otputovao u Holandiju. potezi četkicom druge verzije . U poređenju sa ovim delom. delo . jarke. dočaravajući odnose na slelu. koje su koristile reku za transportaciju i otpad. The Basn at Argenteuil’’. Na mnogim Monetovim slikama iz ovog veoma produktivnog perioda. upravo zbog obih ograničenja . i muškarac i žena. Njegovu lepote su bile brojne-svež vazduh. čini se da je slikao sa konvencionalnijim. Argenteul je postao indentifikovan impresionizmom. Daubigny-a. manje samosvesnim. Na slici . sa nekim damam u čamcima na veslanje pored obale sastavljenje od ostataka čamaca. Zatim dalje. ni jedan motiv nije toliko sveprisutan kliko jedrenjak. destileriju i kovačnicu gvožđa. Često pojavljivajući se kao potpuno intuitivne.„Beach at Trowille“-„Plaža na Trowille“. spoljašnji svet jeste mesto za druženja. prema mostu koji uvodi u Pariz.kontrastne boje ove slike su prikladne jakoj sunčevoj svetlosti. udaljen. prateći primer svog starijeg prijatelja. gde je slikao sa Pissarrao-m i upoznao trgovca Paul Durand-Rud-a. oslikane unutar relativno zagušljivih predela između korita i mostova.slika plaže uz Monet-ova poznata sredstva objekata koji dodiruju jedan drugog da bi stvorili stupnjeve-je pažljivo oblikovana i uokvirena. preselio se u Argenteul. Ipak uprkos njegovom čestom odabiranju brodova. u kom je Francuska pretrpela poraz. parobrod deli rečni tok sa dve jedrilice. Tamo gde je Monet imao više prostora da luta i ... Kao i kod Monet-ovih slika na Trouville-u. biće tema 7. priuštiva izmamljivanja. noći.. odnosno 22 minuta vožnje vozom do stanice Saint-Lazare. nekih 15 km(9 milja).Regatta at Argenteuil’’ je širok i odvojen u delovima koji predstavljaju mrne vode ili široke jarbole. Običaji Pariza su umereni na mesto dokolice. zimu ili za posao. koji je pokrenuo 1873. U januaru 1872. poglavlja. Monet je pobegao u London. Monet je lično iskusio život na vodi shodno njegovom brodu-ateljeu. kompozicijska i tehnička raznovrsnost Monet-ovih dela je takve da retko predstavlja ponavljanje. često sive na +belim površinama. strukturama. Impresionistički odgovori Pariskoj komuni.skuplja’’ izbor. verovatno parove u društvu starije žene pratilje. Odeća scetlih nijansi. Stil poteza četkom dela . Na slici oslikanjoj neposredno posle Monetovog dolaska. Njegove slike jedrenjaka. pre povratka u Pariz u jesen 1871.The Basiu at Argentruil’’. vidimo ljude koji tumaraju ili sede duž obale reke. slikoviti komšiluk i prizor duž reke Seine gde je proširenje reke momgućilo odličnu plovidbu i veslanje..Međutim efektu brzine nalik na skicu i bravuri pokreta četkicom. koja je automatski pratila predaju. često tokrivaju značajniji smisao uramljivanja i strukturalne igre između prvog plana i pozadine nego što to čine slike polja maka i promenade. odnosno vožnju čamcem.uključujući i opušteni . vidimo grupe od troje ljudi. Na slici . Monet jedva da je propustio bitku tokom francusko-pruskog rata. Tamne boje su bile rezervisane za konzervativnije prilike u gradu. uključujući i štavionicu. U retrospektivi. čovek u grupi sa leve strane skida svoj šešir i pozdravlja dve dame. ali isto tako često i kao veoma planirane.inicijalni potpis. koji je bio simbol apela Argenteuil-a srednjoj klasi. Prosperitet sela je zasnovan i na turizmu. Monet-ove strategije su promenljive poput odraza u vodi. Porodica je ostala tamo do 1878. Viši od bilo kog predgrađa Pariza.

još jedno tumačenje iz 1874. zbog jake sunčeve svetlosti na visoku letnju travu.. Svakako da. Raspon zelenih nijansi. Monet-a je u Argenteuil-u posećivao Renoir. Na slici . Monet-ova posebna sklonost prema tečnostima i efektima svetlosti i . Na verziji dela . uramljuje rapored najmanje 8 brodova sa drvenom konstitucijom mosta. ovog puta se suočava. .The Bridge at Argenteuil’’.. ako bi neko predvideo neki koncept prirode iz . očigledno su bile studijski radovi usmereni prvenstveno na figure i predmete koji su vezani za njih. odrazi jedara. Odraz čuvareve kuće na slici . on bi morao da bude vezan za tok i proticanje vode i za vemem na mestima kao što je Argenteuil. Svakako da zadovoljstva koja izdvajamo iz njegovog umeća nisu ništa manja od ovih koja doživljavamo indirektno kroz to umećezadovoljstava sunčanog dana u Argenteuilu. i uokvireni su mostom na desnoj strani.The Bridge over Seine at Argenteuil’’. dužiinu i širinu sa formama koje predstavljaju. Sisley je radio u Argenteil-u 1872.plain-air’’= . potezi četkom menjaju pravac. godine nastavio je da radi u ohližnjim mestima Bongival. stays’’ (jak konopac za jarbol).. Slično. stvorenom njihovim paralelnim jedrima. kako binaglasili užasnu vrućinu sunčanog dana. preklapajući se sa kanapom . koji je prešao iz obližnjeg Chaton-a. koja predstavlja odraz mosta sa desne strane . spojeni velikom vertikalnom škrabotinama žuto-bele boje..Argenteuil and Boating’’-. Monet je bio svakako vođa impresionističkog ... kojim su dominirale bledo-zelene sa povremenim tamnijim tonovima u prvom planu.plani-air’’ slikarstva tih godina. Pissarro i Cezanne su bili još dalje u Pontoise-u. U svakom slučaju.odnosno slikanje na otvorenom). Na svakoj od ovih slika. kuća i drveta ka centralno desnoj strani su natnaćeni delimičnim potezima crvene i zelene. tankim i polu-prozaičnim aplikacijama crne boje. Monet-ove pažljivo oblikovane kompozicije dela .pleinair’’ slikarstva (. kao što je radio i Renoir.. Lonveciennes i Marly(osim posete Hampton Court-u u blizini Londona 1874).dela ...The Bridge over the Seine at Argenteuil in Munich’’ jeste uljana slika priprema zemlje koja se nazire. NA slici . koji je imao vikendicu sa druge strane reke u Gennevilliersu. nagoveštava efekat suše....plain-air’’ korena njegovih radova putem specifičnosti svetla. on simultano predstavlja strategije kojima beleži senzacije i stvarqa ih kao vizuelne spektakle. oblaka i vode. u kmbinaciji da dubokom plavom vodom i čelično plavim nebom.Argenteuil i vožnja broda’’. iako nije ništa drugo do reflektovan asvetlost.brodovi su grupisani zategnutom geometrijom. Tokom ranih i srednjih 1870-ih. proširujući njegovu funkciju rama do dna platna. koje se izdižu iznad sivo-bež boje tla .Regatte at Argenteuil’’. i Manet.. Sisley’eve slike predgrađa su manje usmerena na dokolicu i imaju blaže odlike Corot-a..The Basiu at Argenteul’’ su kratki i blizu raspoređeni. Prilikom potvrđivanja tvz.open-air’’. Pređenje Monet-ovog baratanja odrazima na nekim od ovih slika je veoma interesantno.The Bridge at Artenteul’’.peinture claire-a’’. Monet-ove tehnike se fokusiraju na čisto vizuelni fenomen da srvore fascinantno međusobno delovanje između prisustva i odsustva-međusobno delovanje kkoje skreće pažnju na predstavljanje i iluziju. slike . koji pruža vertikalni vizuelni plan.. koje je bilo smešteno u predgrađima duž reke Saine. iako je takođe stvarao i manje formalna dela. Povremeno.

Na svoj veoma . Ipak tokom kasnijih 1870-ih. u naučnoj studiji Monet-ove produkticnosti u Argenteuil-u. No većini slika te oblasti iz 1875..velike dekorativne panele za . Monet je oslikao veličanstveno evokativnu ritmičku sliku čoveka koji istovara ugalj.nenaučni’’ način. Monet je proveo većinu druge polovine 1876. vlaskina robne kuće Ernest Hochede-a(čija je žena. ali to je bilo u nunutrašnjem krugu predgrađa Clichy. Paul Tucker je naglasio da je slikar postepeno. . gusto oslikan zid dalija i božura. Alice.. Kritičar i romanopisac Theophile Gautier dočekao je takve neobične konstrukcije kao . Svakao. razlikuju Monet-a od . prosvetljujući poređenjem Monetove promenjljive posvećenosti sa posebnim duhom dokolice. koji mu je iznajmio Gustave Caillebotte. uključuje filozofiju prirode kao stalno-promenjljivu površinu pre nego kao unutrašnji zakon. u Montgeron-u na imanju novog patrona.a zbog scene koje slave rad ili modernu industriju. ili pak prisustvo predmeta kao što su jedrilice koje automatski aludiraju na ljudska zadovoljstva. otkrio koegzistenciju dokolice i imdustrije u Argenteuil-u dve strane nedalje savremenosti-i postao je veoma uznemiren. Početkom 1870ih osećamo određenu vrstu ponosa u horizontalnoj svetlosti i izražavajući cilindričnih pristaništa čvrstog ponovo izgrađenog (posle uništenja za vreme rata) železničkog mosta u Argenteuiol-u. Iako je Monet i dalje bio poznat kao zagovornik savremenosti čini se kao da je bio sve manje i manje oduševljen zbog njegovog prisustva u njegovom dvorištu. Njena zabatna stakla i metalna struktura. dok su Courtvet i Flaubert u železničkim stanicama videli izazovne mogućnosti za razne vidove umetnosti. i konstantno je putovao iz Argenteuil.Arhenteuil. izlagale su stanicu sunčevoj svetlosti i vazduhu. jednako 40% celokupnog pariskog železničkog saobraćaja) tuda prolazilo kada je išao na voz za Argenteuil i Le Havre.skim pejzažima(iako često omalovažavani na skali iz 1860-ih)... odnosno dnevnu sobu dvorca. takva obeležja su jednostavno nestala. Njihove jednostavnije slike manje modernog života ukazuju na veći značaj samoće. koju je dizajnirao inžinjer Eugene Flachat. visok. udala kasnije za Monet-a). ili. skoro nesvesno. i u Pissaro-vom slučaju. Ova vera se podudara sa pretpostavkom koju njegove slike takođe izražavaju-to da zadovoljstvo trenutka jeste idealan cilj života.nove katedrale humanosti’’.stmosfere. Monet stogaq deli pozitivizam svog vremena-vera u empirijske podatke momentalnog opažanja.Argenteuil. konstantno prisustvo likova na njegovim Argenteuil. Monet je poznavao Saint-Lazare stanicu jako dobro. slikajući . odvaja posmatrača fizički i psihički od rečne putanje. the Bank in Flower of 1877’’ tj. su kao na slici .. Dimnjaci i teretnjaci su obuhvaćeni atmosferskim efektima zajedno sa vilom i njenom zavišnjošću zemljom. Monet osnovao studio u Parizu. reflektuju njegova radikalno anarhistička shvatanja. pre nego prema čvrstim formama pretečno u klasičnoj umetnosti.. Međutim. da bi oslikao 12 pogleda interiera i ranžirne stanice obližnje SaintćLazare stanice. ipunjavajući nejsavremenije ambicije savremenih arhitekti.. ne zato što je bila u blizini njegovog prethodnoh prebivališta u Parizu. Već 1875. na čijem je kraju podignuta fabrika. Monet se distancirao od fabrike i dimnjaka koje je u stvari predstavljao najranijim slikama. Stanice je privukle i druge umetnike da rade u . ili je pak zakon trajanja učinio ustupak zakonu promene.plai-air’’ prethodnika kao što su Pissaro i Sisley. Potom je u januaru 1877. klupa u cveću iz 1877’’. Uznemiren prirodom. već zato što je on(i 13 miliona drugih prolaznika godišnje. iako je veoma slikovno snažan.the shateu’’ dnevnu sobu. a da ne spominjemo česte predstave njegove porodice u njegovom vrtu.

. Ćak i .crna poput uglja .velikih kvaliteta’’. izazivajući jezivo talasanje kose. Bliži pogled. ograničenih lampi i traka..buku’’ i . kao da neko stvara mrtvu prirodu.uprkos suvoparnosti predmeta’’ Monet je predstavio jedan od svojih ..plain’air’’ naturalizmu bila. možda odgovarajući Degas-u’’ se upoređuje sa koreografijom. To je takođe manifestacija selektivne vizije-one koja je omogućila Monet-u da kreativno odgovori na narušavanje njegove prigradske idile dok. Uprkos njegovoj popriličnoj praksi različitih pikturalnih majstora.Gare Saint-Lazare’’ slika koje je Monet izložio na trećoj internacionalnoj izložbi 1877 koje su opisale kao .. Monet-ovi prikazi dramatizuju vizuju poput spektakla ostvarenog ujedinjavanjem modernih industrijskih snaga sa modernim umetničkim tehnikama.slikovnu simfoniju’’.. Drugi pisac je smatrao da je čuo .... Steam and Speed: The Grat Western Railway’’-. granice izdržljivosti nije dostignuta.. gde kontrapunkt Monetovog postavljanja radnika.žamor’’ stanice. Na slikama Saint-Lazare-a.blizini kao što su Manet i Caillebotte.sposobnosti organozovanja i distribuisanja elemenata. Stoga je bitno deginisati koji obrasci predstavljaju srž Monet-ove svesti. Po tom pitanju Monet-u je prethodilo poznato delo Mallord William Turner-a(1775-1854). se smatralo da je bila bazirana na slikarevom iskustvu držanja glave kroz prozor jurećeg voza na nekoliko minuta.Men Unloading Coal’’. Koliko god čvrsta posvećenost umjetnika ka . Za Turner-ovu sliku ... U ovoj kritici. opisao je kritiku o 8 . . da organizuje iste elmente iznova tako da zadrži intresovanje. zaključujući da je Monet stvorio .Kiša. tako da kontrasti tonaliteta i smeštanja likova i mašine se razmeću umećem izvedenim iz njihovih industrijskih predmeta. Sposobnost da zamisli elemente iz različitih uglova. date su nam varijante na temu.. pretrpani radovima senki i svetla.oslikanu 1844. i da zadivi posmatrača znacima brzine i sumarizacije jeste upravo ono što okrepljuje i umetnike i posmatrača kada se osvrću na motiv. Svakao.. koji stoga postaje prefinjen. na čiji je napore Monet verovatno odgovarao. nagoveštava da te impresije nisu bile nimalo pristojne dok zlosutna.. Rivier je naglasio da . Monet-ova predanost .vatrom nabreknuta’’ mašina juriša preko mosta. kao što su Castagnary i ostali prometili. Ipak u porođenju sa onim što je istoričar umetnosti Robert Herbert nazivao .. para i brzina:Velika Zapadna Železnica’’. zbijena .Rain. naročito .. konačno. Kritičar Georges Riviere. sa svojim obrascima ukrštajućih greda i kablova.Argenteuil’’ slika.. signalnih stubova.suroom urbanom geometrijom’’ Gustave Caillebotte-pogleda direktno na most iza stanice i masivni blokovi zgrada u pozadini deluju kao da plutaju uprkos gravitaciji. Jedina odlika koju svakako nalazimo kod ovog umetnika jeste distancirajući efekat predstavljanja svete kao vizuelnog spektakla.pigmejce’’.plain-air’’ slikarstvo jeste dijalog između prirode i prave prirode. Njegova hiperbola je nesumnjivo odgovarqala na pozorišni smisao koji su Monetove kompozicije nalik na pozornicu stvarale. Pažnja koju je Monet posvetio piktoralnim vrednostima takođe objašnjava raznovrsnost njegovih . jastučnih stubova-potpora.’’ Isto važi i za delo .pleinair’’ slikarstvu je bila dovoljno jaka da kada je duh Argenteuil-a potpuno istrošen. on nije imao drugog izbora sem da nastavi dalje. njena ili njegova svest će uvek modifikovati prirodu(poedrazumevajući za ovaj argument da je spoljni u odnosu na svest) pretvarajući je u umetnost.

prikazujući sante leda na reci Seine tokom stravicne zime. od navodnog raka materice kada je imala 32 godine. Poznavajući njegovu sklonost nezadovoljstvu.U intervjuu za junsko izdanje „La Vie moderne“(ciji je vlasnik bio impresionistički patronGeorges Chaipentier.Ernest Hoschede je bankrotirao 1877. loš u Vetheuil-ču je najozbiljnije počeo da formuliše svoju praksu kao teoriju ili ideologiju.Po svoj verovatnoci transformisao je u umetnicke brigeemocionalnu ambivalenciju koju je Monet imao prema Camille-i.a Momet je ipak te godine bio diskvalifikovan sa impresionističke izložbe.Monet je odlucio da prikaže dva velika pejzaža 1880.Izjavljujuci:“Ja sam iuvek ću biti impresionista“. sivo i tako dalje. uprkos samom sebi.Na primer.dok je Alice nastavila da živi sa Monet-om i sve troje dece.Ubrzo posle Camille-ine smrti. Zapro. ikao su određeni događaji iz 1880-ih.pošto 10godima nije izlagao u Salon-u.nakon nekih 40godima. koji su svi bili na istoj železničkoj liniji.odnosno opis. žuto.nastavio je da . Prema izjavi Monet-ovog prijatelja. Monet skoro 15 godina pridržavao koncepta .možda je čuvao rad za svoju prvu samostalnu izložbu.tkodje potkrepljuju i druge činjenice. Svakako. tako da Monet-u nije bio uskraćen prisup Parizu ili Normandiji.operaciju’’. obavim nesvesnu . ne treba da nas iznenadi to što je postao samokritičan i da je imao potrebu za reafirmacijom.Sano jedna slika je prihvacena. i moji refleki su me primorali da.Vetheuil se nalazio 45 km (28 milja) nizvodno od Argenteuil-a. a koje je smrt nametula njenom strogom licu. Iako se do 1880. onu koja je bila rutinski deo mog života-kao što životinje okreću svoju vodenicu. bio je bliži Giverny-u. Iako je Vetheul imao mir i izolovanost za koje je Monet smatrao da mu je potrebna. naročito po rođenju drugog deteta(Michael. gde je konačno kupio imanje.osecao se pocastvovanim da je oženi posle prve trudnoce. Monet-ov prikaz samrtničke postelje koju je oslikao jeszte poznati opis njegovog metoda: Uhvato sam sebe kako gledam njeno trgično čelo. moj organizam je več reagovao na senzaciju boje. to je bilo mesto koje mu je na kraju pružilo samo skromnu vizuelnu simulaciju. Plavo.koja je trebala da bude održana u galeriji Paul Durand-Ruet-a.Monet-ov prikaz. Camille je umrla bolnom smrću.političara Georges Clemencan. rođen 1878) i zbog sada bolešljive Cauille. podtakli samo svesniji stav. kako lični tako i umetnički..Ernest Hochede je napustio Velhenil.umetnik je jasno iskazao svoja osecanja.a.plain-air’’ slikarstva.u cijim je prostorijama izlagao Monet).(Nakon sto je Ernest umro 1891.ovaj opis mora biti shvacen u okviru konteksta. To je tačka koju sam dostigao.Monet ih je pozvao da zajedno sa svoje šestoro dece i troje sluge se pridruže njemu i bolesnoj Camilleprilikom osnivanja doma u Vethenil-u.Da li je vec bio zapoceo vezu sa Alice Hoschede tokom kasnih 1870-ih?Posle debakla porodice Hoschede.njegovog slikovnog procesa savršeno se poklapa sa njegovim slikama. Ali. čak i pre nego što se pojavila ideja da zabeležim ta obeležja koja su me veoma privukla. nego Argenteuil-u ilioParizu.Neki su ga optužili za izdaju. posmatrajući skoro mehanički sekvence boja koje se menjaju. Godine 1879..Monet i Alice su se vencali) Ipak.uprkos potajnim motivima koje je prikazivao. bilo je prirodno želeti da obeležim poslednju sliku žene koje se opraštala zauvek. Priprsivanje njegove umetnicke samosvesnosti ovom periodu. pored Montes-a i na Pola puta do Reuen.

je odličan primer toga kako je Monet mogao da se lažno predstavlja. Stoga. animirana je asimertijom i često prekidana figurama-ista kontrapunktalna strategija jeste ključ stabilnost i prirodne harmonije koje osećamo u mnogim njegovim kompozicijama.godine preselio i od tada i ostao. Iako u nastajanju da sprovede i intenzitet impresije prirode i momentalnosti njenog odgovora.Momet je.Knjige poput „Voyage d’un Parisen“ (1865)-delo Jules Claretie-a i „Les Environs de Paris illustres“ (1878)-delo Adolphe Joanne-a.on je sve temeljnije izražavao ulogu „plain-air“slikara koji je postao njegov zaštitni znak.U novinama iz 1860. .obala Channel-a nije bilo daleko.I od Vethenil-a.kroz turizam je tražio neobične prizore.nastavio je „Vidjam svoje prijatelje. uptstva idući putevima ili stopama u kamenju da bi se održali nabolje poglede.Tko de i dogodilo da su impresionističkom izložbom 1880.ili je otkrio lepotu u izolovanim delovima Francuske gde su ga pozivali njegovi prijatelji.Što može biti više prosvetljeno?Normandija je naručitob privukla nonet-ovu pažnju.POšto vise nije bio zadovoljan pejzažima predgradjakoji bi poredjenjem delovali jednostavno.Kada je upravo bio okupiran neobicnim formacijama leda na reci Sene.ali i takodje i na jug Francuske.ili je pratio veoma istrošene puteve do dramaticnih prizora duz obala.Chiff Walk at Pourville’’ iz 1882.Putem raznolikih predela koje je posecivao. verovatno Alice Hoschede i jedna od njenih ćerki.Od ovog perioda datiraju masivni odlasci iz gradova.za obicnog putnika.jer „Ja sam taj koji je skovao rec. Delo . kao izolovani posmatrač dramatične scene.muskarce i žene . Robert Herbert je pokazao na koji nacin se Monet-ovi izbori motiva i ugla gledanja povinuju onim izborima modernih turista koji su pratili .ali retko.turizam je savrseno prikazivao novu slobodu koju su omogucili tehnološki napredci.tokom letnjih meseci. odnosno da oponaša. Monet-ove vizije pejzaža je bila još uvek društveno formirana pre nego naivna.odnosno osećati se odvojenim od svih drustvenih zabrana i predrasuda“. Kompozicija ja balansirana između onog što je blizu i daleko.jer mu je teritorija bila dovoljno poznata a bila je i veoma popularna medju Parižanima.Ali.ciji radovi jedva da imaju veze sa prigradskim „plein-air“ slikarstvom Monet-a i Renoir-a(koji je zajedno sa Sislyem odustao dve godine ranije). Od tog trenutka Monet mnogo da putuje.Imena mnogih mesta koje je oslikao-najpre Etretat ali takodje i Pourville i Varengeville.pored Dieppe-a i Bordighera i Antikes na Mediteranu-su verovatno sada poznate zbog njegovih slika jer su u njegovo vreme bile turisticke destinacije.prvom mazalu.Degas.prvenstveno na obale Normandije..zahteva svoje pravo na „nalepnicu“.izjavio „Ja nikada nisam imao studio i ne razumem to zatvaranje samog sebe u sobu“Koliko god preterano bilo njegova tvrdjajer znamo da je ponekad svoja dela zavrsavao u zatvorenom prostoru ona je agresivna reafirmacija njegovih principa.gde se 1883.jedan pisac je napisao:“Putovati.jeste ziveti.za sebe. ali da ipak uključi i indikacije dokolice kjao što su jedrilice u daljeini i dve žene.koja otvara svoja vrata.zaim i od Giverny-a.Pissarro i mnogi drugi Degas-ovi prijatelji. masovno i oslobođeno.veka.dominirali Caillebotle.odnosno losem slikaru.koji naidje“.Danas je mala grupa postala banalna skola.Uistinu.ili bar slikom iskazao“. uprkos sve većem odsustvu ili umanjenoj veličini fugura na većini radova posle 1880.vodile su srednju klasu kroz predele dostupno vozom.Ne mozemo preceniti obim strane literature u Francuskoj tokom srednjeg 19.

koja znaci „dostojan toga da bude pretvoren u sliku“.veka i prikazuje to kako priroda može da bude uklonjena iz konteksta i predstavljena u fragmentima koji su ocenjeni njihovim vrednostima vizuelnog spektakla.kojom se direktno vezao sa spektakularnih naslednih tačaka.u najmanju ruku barem relativna udaljenost mesta kao sto su Belle-ile u Brettany ili Botoligleno na Italian Riviera dala su njegovim slikama obeležje novine. Zatim.i pribojavajući se tih elemenata(Reka je da ga je plima skoro udavila dok je pokusao da oslika Manneporte). verovatno najposvećeniji posmatrač Monet-ovih metoda.Nedostatak reference na specifične i pojedinačne predmete.Ta reč. ponekad kontrasne(kao crvene).Combet-a i ostale.Postoje malene figure ispod arkada na slici „The Manneporte(Etretrat)“.svedoci svetle suncave svetlosti na razorenom krecnjaku i udarua talasa-sile prirode koje su stvorile jaz nezgraonih gromada.potiče iz romantizma 18. Prilikom slikanja Manneporte-a. Robert Herbert.odgovaraju romantičnoj potrazi za čistim i direktniom iskustvima prirode koju su vodili urbani stanovnici uz vreme i novac. pokazuje da čak i Moneto-ove tehnike predstavljanja interakcije svetla i formi verovatno se podrazumevaju sa umetnikovim dubljim iskustvima i otkrivaju određenu formulu.dovele su ga do toga da se osloni manje na svakodnevno okruženje i lična otkrića a ne na mesta koja su bila posećena turističkim rutama i koja su imala dobro ustanovljene umetničke asocijacije.na primer. Monet je počeo sa laganim vučenjem relativno suve četke preko platna tako da trčci svetlosti koji se promamljiju kupe boju.Iako se principi iza tih potraga nisu razlikovali od avantura putnika koji su tražili mesta udaljena od gužvi. Monet-ove slike se sada generalno fokusiraju na iskljucenje topografskog okruženja ili obižnjih sela. ponekad bliske(kao zelene).Čak i efekti samoće pre velićine litice Etreatet-a.koji njegovi izuzetni prikazi reafirmuju i legitimizuju.sa svojim poznatim liticama koje su imale Delacroix-a.Ipak njihova iskustva su indirektna:oni su privremeni posetioci koji se uvek fokusiraju na neobicne formacije. često sa potezima pomalo zakrivljenim ili nalik na zareze.poželjne jer su bile „slikovne“. U proseku je radio 10-12 slika tokom akademske godine. Ostala daleka putovanja svedoče o potrazi za orginalnošcu.a neki moderni domovi su bili obojeni pod vedrim nebom. njegova energetična i oslobođena tehnika nagoveštava vizuelnu pobuiđenost koja predstavlja znake direktnog iskustava-dokazuje se sve neophodnijom kao kontrabalans njegovoj ovisnosti o temam i tačkama gledišta na konvencijalnoj slikovitosti. koristio je miksovane nijanse.Etrat je bio baš takvo mesto.Americki i britanski turisti su poceli da provode odmore u toplim južnim predelima. preko tog prvog sloja.Ovi razvoji su dostignuti njegovom sve većom praksom slikarstva spoljašnjosti. koristio se horizontalnim potezima koji se konce4ptualno odnose na pruge njegovih slojeva ali koji se više podudaraju sa neopisivom igrom senki nego sa odlučnom teksturom kamenih površina.i koje su bile reprodukovane u .U svakom slučaju.uz svu posvecenost istini i slobodi koju je podrazumevao Monet unutar predhodnih percepcija.svakako Monet-ova posvećenost spoljašnjosti postala je znak autentičnosti u isto vreme kao i njegove predpostavke o tome koji motivi su stvarali značajne slike(i dobre prodaje nesto o čemu ćemo raspravljati u sledećem poglavlju). i možda je radio i na vise od jedne slike dnevno.ponekad rizikujući.

jer su Gustavo Plaubert ovo delo o putovanjima. Njegov prikaz opisuje je kao .ali njegovo poslovanje prirodi i posvećenost raduobzervacijesprecavale su ga da jednostavno izmisli kompozicije koje bi zadovoljile taj poriv.to jest. beskrajnih predstava umova.Monetova zamerka prilikom susretanja sa neobičnom vegetacijom i brilijantnim Mediteranskim nebom.zastrašujuću’’. .U donjem levom delu slike „Villas at Bordighera“ mozemo da osetimo njegovu prenaglašenu čulnost. tradicije stihova na moru. uključujući i Turner-a.. Sa delom „Storm.Coast of Belle-ile-Oluja. U Normandiji. Tamo je i započeo razvijanje hrabrijih tehnika. Geoffrey ga je opisao obučenog kao ribar.obala Belle-ille“ Monet je takodje bio na udaljenom severnom terenu. ali je na Belle-ille postao naročito svestan istrajnosti uprkos besu prirode..njegova umetnost je oblikovana i posvećenošću da odgovori direktno na ono što vidi i željom da predstavi efekte toga koherentno. Čak štao više dva književna kritičara. i umetnik je posedovao primer knjige. . poetskog sebe. bili su u obližnjoj rezidenciji.Ovde.borio se da razvije formuke za njegova nova iskustva. koji je postao Monetov biograf.Charles Garnier.neverovatnu’’ i fantastičnu’’ pri tom otkrivajući njegov nepogrešiv ponos kao sledbenika modernog doba.koja je ponekad bila blizu pastelnim tonovima. .kao što je i uradio pored Pourville-a u leto 1882.dizajnirao za bogatog Parižanina.. koja su sardžala šetnje na liticama Belle-ille objavljenom iste godine i kada je Monet putovao. u čizmama. Leevine predložio. i Octave Mirrbeau.Bilo je uzasno tesko predstaviti zbunjene mase lišća. neočekivan pogleds i posebno.Drugim rečima Monet je počeo da traga za načinima koje bi mogao da ono što je video uklopi u poznate šablone.kao sto je ona koju je uvrstio u delo „Villas at Bordighera“.potraga za obnovom vodila ka eksperimentima sve slobodnije swtila slikanja. Sada je predstavljanjem umetkikove posvećenosti prirodi postalo9 skoro važnije od krajnjih rezultata predstave. Opet.dijaboličnu’’. Ipak Monet je sebe smatrao autentičnijim posmatračem od turisrta čije društvo izbegavao birajući male hotele ili iznajmljujući vilu za svoju porodicu.divlju’’..pokazuje da je za njega.koji je arhitekta „Opere“. koja je nestrpljivo če4kal njgov povratakn u Gvineju govore o strasti i r4ustacf9ji koju je iskusio tokom iznenadnih oluja. a koji su preferilali subjektivni izrar u odnosu na naturalizam koji je širio Zola. bezu sumnje stimulisani prizorom bizarnih formacija stena stvorenih udarcima bujnih talasa. Gustave Geoffrey.Žalio se na gusto zamršeno lišće.ilustrovanim turističkim literaturama koje su predhodile Monet-ovim boravcima.Stoga.narcističkom’’ predstavom unutrašnjeg. Monet je bio prastilac. Monetova pisma upućena ALice Nochede. ohrabljen od strane modernih pesnika i kritičara koji su pripadali simboličkom književnom pokretku koji je bio u razvoju.Za odredjene radove on je usvojio Renoir-ovu paletu.sadržalo značajne nove izazove.ponekad i pola veka. . bliski prijatelj koji je takođe pisao o njemu. Monet je počeo da slika na svakakvom.. ovi efekti su se poklopili sa Monetovom sve većom .jer kao što je rekao. prekriven vunenom odećom od nepromočivog platna sa kapuljačom kako odlazi u bitku.on je bio čovek za izolovano drveće i prostorne predele. Kao što je istoričar umetnosti Stevan Z.

jezera ljiljana i vrtovi koje je mogao da obrađuje do svoje smrti 1926. gomilče zrnevlja koje su načinili lokalni farmeri ili na kraju. ponekad čak do 6 primeraka su ponavljala isti montiv. mnoga. da izrazi osećanja po cenu finiša i specifičnosti.Mo9netova umetnost se zbližila naporima Neo-impresionizma i Cezann-u. . još očiglednije da je Monetovg direktni odgovor orginalnom spoljnom stimulusu nije bio krajnja tačka njegove umtnosti. zbog lične sada bukvalne tačnosti koja je bila u opadanju i pretvaranju objektivnosti. stoga. Zbog prirode koja je sada istupila u prvi plan kao sredstvo za izražavanje ličnog senziteta. kao da je pravio kopije. kao što su drveće ntopole duž obližnje Epte River. Kao taklav on je oslabio svoju kompulsivnu potragu za takvim neobičnim prizorma. Tu u tom procesu leže koreni njegovog serijskog slikarstva. žalio je jer je upropastio brojna platana i zbog toga što će po povratku u Givory morati da ih dovrši u ateljeu.Obvaj stav bacva svetlo na Monetovu spremnost da slika uzbuđeno. Mogao ja da koristi motive pristupačnije na Giverny imnju koje je kupio 1890. Nežne razlike između predstavljanja iste kompozicije postale su tema njegove izložbe kada je prikazao 8 slika Belle-ille u galeriji Georges Petit 1877.odnopsno. Svakao. Ovde je. Čak šta više od 40 neobičnih primeraka platna ojwe je stvorio tokom svoje kampanje.

postao je primer ostalim impresuonistima i njihov najvereniji sardnik. Naravno.. nijedan umetnik ne može da zanemari prošlost u potpunosti.View of the Village’’. iako je bio stariji i porodičan čovek. a njegov studio je bio meto skupljanja.Woman in the Garden’’-. umetnici su izabrali scene i oblik njihovih prezentacija na osnovu mnogih različitih pretpostavkii i želja.. Famile Reunion’’-.Familie Reunion’’ jueste portret Bazille-ove proširene porodice nanjihovom seoskom imanju. Iza različotitosti koju predstavljaju postoji važna veza. Svako od njih je bio na svoj način marginalan-outsaider. Renoir je često delio Bazille-ov studio i povremeno su se njuegovi ciljevi poklapali.Porodično okupljanje’’. kada je bio važan prijatelj Manet-a. Ovo je izgledalo kao ujedinjunjući cilj grupe.... Ipak i kod najrealističnijh slika. tokom Francusko-Priskog rata u kome je patriotski učestvovao zaslužuje da se svrsta kao centralna figura među impresioniste tokom godine u njihog formiranja. .l Bazille je bio potomak ugledne južnjačke porodice a njegova prijateljstva su podstivala sumnje da je bio homoseksualac(tokom 19v homoseksualnost je bila smatrana nastranom u toj meri da je bila skoro univerzalno potisnuta). Nikako se nije uklapao ni u jednu kategoriju osim one katzegorije autsdajdera. prokomentarisala je njegov uspeh kao . Pissarro.. People and Traditionis Mesta ljudi i Tradicije Bazille. Ipak... Pissaro i Renoir. kao novu formu umetnosti slikanja figura na otvorenom. U radu Bazille-a Piosarro-a i Renoir-a ovi tradicionali elementi su bili srdstvo integracije i samoobrazovanja umetrnika koji su osećali manje usavršenim od njihovih vođa. Pissarro i Renoir Bazil. ono što smo svi čersto pkupavali da smestimo lik na otvoreno’’. Pogled na selo’’ u Salonu 1869. tj. Ovo polavlje dovodi u vezu tojicu impresionosta koji obično nisu povezani-Bazille. Kritika Emila Zole 1868.. a Manetova ezanost sa njom je bila samosvesna.. Monet-a i Morisot-a Renoira i Sisley-a. Renoir je bio sušta suprotnost. kao kod njihovog kratkog istraživanja orijentalnih tema. koji je bio jevrej je odrastao na Karibima i odgajali su ga trgovci koji su predstavljali izdajnike u svojoj zajednici. Svatrojica su pružili sintezu modernog idioma koji nalazimo kod Moneta i Maneta sa prošlim umetničkim elementima.Places. nazvanom Meric. Iakoje Federic Bazille poginuo 1870. Pisaro i Renoar 4 Impresionizam je stvorio vizije mesta i nljudi koji nam mnogo govore o umetnicima i njihovom svetu. njegova privučenost ka tradicionalnom seoskom pejazažu bio je pod uticajem modertnih promena. koja je hvalila Monetz-ovo delo . spona između njih. On vuče poreklo iz stre protestanstke porodice srednje klase iz .bio je prestavik radničke klase i požudno je tragao za ženskim društvom koliko i za prihodom. Kada je Verthe Morisot videla Bazille-ovo izvanredno delo . Nijedan nije bio poreklom iz mPariza. takođe je skrenula pažnji i na Bazille-ovo delo .Žena u vrtu’’.

Slika je svakao lična fantazija. podudaraju se i sa konzervativnijim očekivanjim njegovog miljea i otvorenijim zahtevima oji su prisutni na portretu. kupača u modernim kupaćim odelima. Čak šta više delo liči na Courbet-ovo koloristički predskazujuće delo . . predstavljajući ugledne korene Parskoj publici kojoj je on bio nepoznat. Bazille-ova velika dela s kraja decenije su simptomatični za poteškoće pomirivanja likova i . njegov osećaj za fizički8 opseg formi je bliži Courbet-u nego izravnijim efektima koje nalaziomo kod Moneta i Maneta. Gleyre-a.. plain-air’’ slikarstvom se može posamatrati kao vid pregovora između dva pola. sa kojima je povremeno delio svoj stidio i oom je pomagao u finansijkom smislu. prikaz grupe maldih muškaraca. Bazille-ov ošrto kontrolisano crtanje i viši nivo finiša nego kod Moneta.. Međuti.Bonjour Monsieur Coaurbet’’ ili . slika samosvesno stavlja kupače u istorizujuće poze koje podsećaju na konzervativno delo učitelja grupa.Music in the Tuileires Gardens’’..Woman in the Gardewn’’.Alfred Brujac. ili čak Corut-a u njegovom klasičnijem periodu.Summer Scene’’ je delo koje smešta muška prijateljstzva u utopijski domen(nasuprot slici njegovog ateljea). Negova porodica je možda prepoznala da je parafraza jednog slikara . Uprkos svojoj svežini ijasnoći ..plain-air’’ rada. izrazila je njegov lični legitimitet rada prema njegovoj porodici i njegov moderan izgled njegovih prijatelja..pqarižani..Montpelleirr-a pored južne obale Francuske. Bazille je pravio skice u svom studiu u Parizu u kojem je imao modele a ksnije je te skice prebacio na platnokada je osdlazio na leto na jug. Ta referenca na sliku na kojoj su se pojavili on i njegova porodica. Skala je bila podjednako velika koliko i Monetova .Terrace at Saint-Adresese’’.. Bazille-ov snažan hopmosocialan impuls(muško zbližavanja bez nuznog uključenja u seksualan odnos) je očigledan zbog korespodencije sa Manetom. iako je otišao u Pariz u Medicinu njegovo interesvanje su ohrabljivali njegovi rođaci. stvarajući moderniju verziju tradicionalnog sveta. Spoljna okolina je bila duž klupareke River Lez. Jedan od njih koji veoma liči na Bazille-a pomaže drugom da izađe iz vode. koja odudaraju na nagost iao je ne oslikavaju. Luncheon on the Grass’’. koji su bili Manetovi i Baudelairevi prijatelji i koji su ga uveli u naprednu umetnost. Bazille Coaurbet-a jer su obojica bili Monetovi prijatelji tokom 1860 i pozirali su Monetu prilikom rada na slici ..Letnja scena’’(kupači) koja je prihvaćeno u Salonu 1880. ali je odgajan u napredno9m okruženju ko0je je bilo retko za taj konzervativni milje. Kombinovanje grupnoh portreta sa . u susedstvu Meric-a. Konflikti koji su se kasnije pojavili između impresiuonista su bili nagovešteni u delu .Summer Scene’’(Bathers). Slično kao Monetova i Bazileova karijera nije bila odobravana od stane njegovih roditelja.... brilijante boje slika imaju bogatstvo i intenzitet koji premašuje čak i Monet–a u tom periodu..plain-air’’ praksom jer su tradicije suštinski za oba meto9da na mnoge načine asuprostavljene. možda je poslužila istoj svrsi-izraćavanje ozbiljunih ambicija umetničke lestvice Salona. Bazille je svoj autoportret na krajnoj levoj ivici na( na svog oca)reflektujući Manetovu poziciju učesnika i posmatrača prizora na delu . Tu je bio svetao i rogusni impresionizam –realizam juga. a postoje oslikana neposredno posle Monetove . Ipak.The Meeting’’ koje je posedovao bankar i komšija Bazzille-ove porodice npšoznati Courbetov patron. Leosones-ovi. porodice i prijatelja.. Ipak.To je bilo sredstvo sa kojim se Bazille borio sa mproblemima koje je Morisot opisao ko grupnu brigu.

Kasnija vizija jeste vizija urbanog turiste. i prirodom oblikovanom nalik na neki utopijski predeo.plain-air’’ studije bile su podržane velikim završnim radovima na kojima su pejzažisti bili . Jačina i ingerentnost njegovog napora uporkos nedotatak odlučnosti predstavljaju njegovu smrta kao nesrećnu okolnost za istoriju umetnosti. Tomasa na tada Danskim (sada Američkim) Devičanskim ostrvima gde je njegova porodica vodila poslove. ali obojica takođe podsecaju na Monetovo delo . Cortova uloga impresionizma je široko prepoznatljiva li ne uvek u potpunosti shvaćena.Terrace at Saint-Adresse’’ već nekontinuitet koji je posledica suprostavlljenih lojalnosti i procedura. U umetničkoj istorijskoj literaturi Cortova bez sumnje napredna veština . Preplitanje porodice i prijatelja putem međusobnog delovanja stilova i prostora jeste4 način na koji Bazileove slike predtavljaju nejgovu bprbu da pronađe prodstor lične sigurnosti i umetničkog identiteta. Prema učenju švajcarskog filozofa Jean-JAcques Roraisseau-a Cortov svet jeste nepokvaren predeo čistoće i vrline gde možemo iskusiti slobodu. napredni Pissarrro je prihvatio neizbežne transformacije do kojih je došao... Praksu je obavljao kod Fritz Melbye-a (1826-96).nastanjeni’’ klasičnim ili književnim figurama.Luncheon on the Grass’’ .. Pissarrov. rođen na Sv. kupač koje je naslonjen na drvo liči naSaint-Sebastiana.17 veka Laurent de la Hyre. Bio je veoma naprean a pritom nije bio konrtaverzan i grupne izložbe su ponudilwe način da dođe do izlaganja a da pritom ispuni svoj politički ideal uzajamne kooperacije. u mnjoj je meri od njegovih družbenika Pissaro je uživao ugled čoveka od poverenja i stabilnosti.Na slici . Pissarrov pšejzaž se stoga razvio iz drugačije i malo ranije trdicije od Monetove. su privukle tradicije ruralne produktivnosti. bio je drarežljiv prem amladim slikaraima koji ssu tražili njegovo tutorsto ali posvećenost njegovoj generaciji nije uvek pružala podrušku kada su se prijavljivali u Salon. rokoko Danski žanr/pejzažista sa kojimj je putovao u Venecuelu pre dolaska na studije umetnosti 1885. koji je izlagao u njihovm lokalnom muzeju. autsajder.painture-claire’’ prakse i preterano su naglasile njegov duboko konzervtivan stav prema prirodi koji je impresionizam trebao da dobije. po pitanju umetničkigh pitanja. Stariji od ostalih članova grupe nekih 10 godsina ili više Jacob Calimme Pisarro nepotpada ni Faulin-Latour-ovu grupu portreista nnjegove generacije. Čak št5a više njehov nedostatak prostorne jasnoće nije emulacija japanskih geometrija.plain-air’’ studije i . Nalik na vođu.. Ovaj . pogotovo Cezanna i Gauguina.. Ipak nije sasvim pošeno suditi Bazille-u na osnovu kriterijuma koji je izverden izn kasnijeg imprsionizmač Bazzile-ovo delo . Bliži pogled na Bazille-ovu površinu otkriva nedoslednosti između finog slikanja njegovih figura i slobodnijeg pejzaža..Povratqak prirodi’’ koji je ponudio romantičarki pejzaž jeste stoga . Do kasnog stadijuma njegove karijejre. kao što je sličaj sa Monetovim delom . i tokom 1880-ih bio je mentor nekim od mlađih prijatelja.. aki ne i posredno. TAmo je video mrad Canbet-a i posetio je eminentnog Caort-a kog je naveo kao svog učiteljakada je kasnije izlagao uSalonu. Pisasarro je bio francuski Jevrejin portugalskoseparatičkog porekla.Suvenir of Mortefontaine’’ pejzaž pruža alternativu neharmoničnih i urbanih prostora koji su definisalis svakodneve živote pripadnika srednje klase. Corotove ..Summer Scene’’ takođe podeća na Monetov dijalog sa teadicijojm ikao ima prednost sunčane svetlostzi i brilijantnih boja i nedostatak nastranosti i heteresoseksualnih insinuacija kod Maneta..

Čak i kada slikovne tehnike pruže Cortovoj .Guillanium i posle nekoliko godina i Gauguin. gde su u blizini žibveli još neki umetnici. Pissarro je osetio snažnu simpatiju prema raničkoj klasi i usvojio je određene levičarske političke stavove koji su imali direktnu vezu sa anarhijom.mladu katolkinju Julie Vellay.buržoazija bez prebijene pare’’.Terrace at Saine-Adresse’’. ubrzo je osnovao svoju rezidenciju izvan Pariskih predgrađa. Pissarro je odsedao na brdovitom zaseoku L’Hermitage. ostao je primarno poljoprivredna zajednica sa samo nekoliko fabrika od kojih je najvažnija sagrađena za vreme Pissarrovog boravka. nejasne ivice i elastične grane ublčažuju grane osećanje specifičnosti i zamenjuju senzualnost boje onim oblikom fizičkih formi prirode tako da odgovaraju estetskom znalaštvu. TOmas koji je jedini bio u centru trgovine robljem bio je žarište raqdiklaizma po pitanju rase i emancipacije. neutralna pozicija pejzažiste-autsajder iz ruralno društvo koje oslikava ali i za urbano društvo kom preodaje bio je idelan izbor za slikara koji se nije jednostavno uklapao u standarne kategorije društva Ponotise dovoljno udaljen od grada da bi održao jednostavan život koji su mnogi prihvatali kao društveno harmotičan.prirodi’’ ubedljivo prisustvo njihova svrha dqa njihovo odealno bekstvo učine neizgled materijalno dostupnim. vožnjom vozom što je bilo tri puta dalje od Argenteuil-a.. Tokom najvećeg boravka u Pndaiseu. Veći deo perioda 186-ih i 1870-ih uglavnomk je živeo u Pontoise-u. Pissarro je studirao na . kao što je poređeno sa vremenskom precoznošći Monetovog dela .. Njegova srebrna atmosfera pruža generalizovan smjisao godišnjeg doba . koji je bio ruralniji i jeftiniji od centra grada. Pontoise (što znači . COrotovi delikatni pupoljci. Postao je i predmet nekoliko . Njegov rdoni Sv. Do tamo mu je bilo potrebno 90 min.. Ne samo Cortova sofistikovana tehnika nego i njegova ubedljiva verzija beže iza njegove reputacije najistaknutijeg pejzažiste njegovog doba.Most na reci Oise’’) bio je skroman ali stari trgovački grad duž pritoke Saine koji je bagerovana da bi je povezale sa francuskim severnim kanalinim sistemom. bio je mesto gde us takve kategorije manje važne( ne i najmanje važne njegova odlika i to što je nakon odugovlačenja oženio kuvaricom njegove majke. Po mnogim drugim aspektim aPnotise se po mnogo čemu razlikovao od Argenteuila.odbijanje sadašnjosti i potraga za izgubljenom nevinošću. Suptilna tenzija u Pissarrovm radu između želje da izazove konvenciju i želju za sigurnošću i pripadanjem reflektuje sapkte njegove lične istorije i društvenih okolnosti.. Naučne studije Richard Bretella pokazuje koliko je grad bnio netaknut predgradkim razvojemj. nakon što se rodilo dvoje dece i trećče dete je bilo na putu). Tomasa po pitanju njihovog neortodoksnog braka(bili su u srodnoj vezi kao tetka i nećak) pa su stoga poslali mladog Camille u Moravian u crkvenu školu gde je biom jedan od nekoliko belaca. Čak šta više Pissarrevi roditelji su imali dugotrajne okršaje sa sinagogom Sv.Barbizon’’ škole..Akademiji Suisse’’ gde je upoznao svoje buduće kolege impresioniste u očuvanju verzije seoskog predela baziranog na ideji COrta i .. uklojučujući i Daubigny-a. Tokom svog života bi je opterećaen buržoazijom iako je za sebe često ironično govorio da je . njegovi rani crteži uglavnom predstavljaju crnce i radnike. Kaon asocijacija između Argenteuila i Moneta Pntoise je sada momentalno doveden u vezu sa Pissarrom i prijateljima(ponekad su zvani Pontoisova škola) koji su povremeno slikali sa njim a među njima su i CEzanne.

One razgovaraju sa seljaankom. Razvoj u predgrađima je bio takav da je do 1880 manje od polovine njihovih stanovnika bilo domorodačko.. Delo . geometrijski upisaniim kiružnim povoljn ai solidarna konstruisanim kućama Pisasarrovi pejzaži L’ Hermitage kombinuju klasičnu jasnoći Colotovih italnijanskih studija sa novom geometrijom i svedenošću Moneta i ideal jasno predstavljenih vokabularom koloristične neposrednosti. Ipak zadržava i određenu lojalnost prema Pissarrovoj pastoralnoj viziji koja podseća na Cortesa prema kom slika ima kompozicijski dug(uporediti sa Corotovim delim . . obe su obučene za letnji period. toliko je Pissarro došao do problema slikanja figurna na otvorenom koji su dotakli Monet i Bazille..akvadukt’’marlya sagrađen da dovodi vodu do dvorca Liusa XIV(r. Čak i delo .Road at Lonveciennes’’-. Lepo obućčeno majka koji nosi suncobran mkoji nosi u šetnji sa svojom ćerkom. kao štp bi svakako bile važne za jednog urbanog . Kanali i plaćeni putevi su bili podjednako važni za razvoj nacionalnog transpirta koliko i putevi želenice. Likovi koji odlaze na ili se pak vraćaju sa šposla su u pozadini. SLika iz 1868-9..Woman in the Garden’’..The Seina at Post-Marly’’ 1892. pored Boigvila gde su Renir i Monet radli zajedno. da preferira bliske odnose između različitih itnezitete sličnih boja u odnosu na same kontraste boja. na primer. iz prethodne godine. možda majkom dece koja sede blizu ivice puta. Odakle je mogao da odlazi u Pariz i učestvuje u okupljenima Batignolles grupe u kafeu Guerbois. nijase-tj. Ovaj pristup jeste suština istrajne harmonije tonova koji nalazimo kod Coarota..planeur-a’’. Zola je naveo za sličnu sliku . . Najvažniji savet koji je Coroton dao Poissarru bio je taj da se koncentriše na vrednosti pre nego na boje. Međutim 1869 Pissarro je prišao bliže prigradkim slikarima i refelktova je njiihovu z6ainteresovanost savremenost kratkim preseljenjem u Lonveciennes... i . u pozadini Pissarro je koristio . U poređenu sa Monetovom slikom Argenteul nema nikakve tenzije između prirodnog seoskog prizora i kao što bi moglo biti očigledno shodno neprijatnim prizorima ili drustvenoj hijerarhiji shodno njohovim visokim shvatanjima bogato obojenim. izmaglici. Ode . Do 1880-ih velike sile L’Hermitage sa figurama su utoliko završne.L’Hermitage at Ponoise’’ spolja proste seljane i prosperitetnije stanovnike. Gust teretni saobraćaj presmopšćuje napaja zrnevlja ili sirovine skoro da zaklanjanju miran seoski predeo.moderan seoski predeo’’ upućujići na smisao radnog dana normalnost koja je definisao Pisarove vizije.1643-1715)kao podsećanje na prošlu velepnost. a njegova figura direktnakao put nastavlja metod koji je koristio Cort da prikaže sovje senke a da pritom stiče osećaj privlačnosti.. koje oslikava mesto uzvodno od Lonvesiennes-a prikazuje način na koji je Pissarro odgovorio na prigradske promene.Road at Lonveciennes’’je totalno konzervativnije od Moneta. ako je verovati primedbi Pissarovog sina Liciena (1863-1944) s kraja karijere njegovog oca to je bila značajna karakteristika i Pissarrovog slikarsta. njegov oštar kontrast između senke i sunčeve svetlosti na putu podseća Monetove delo .The Servise road’’). Najotvernije indikacije Pisarrovog interesovanja za modene razovje jeste estetika..velikoh slika uključujući i radove koji su bili izloženi u salonu.k prekriven u pozadini.Put u Lonveciennes’’jasno tkrio stilski uticajMoneta na njegovim blistavo osveteljenim. oštro ocrtanim senkama i lišću.. Nije prisutan ni osećaj nesloge niti društvene odgovornosti-niti su razlike tog tipa važne.

. ali u poređenju Gillaumina proslavljenjim delom . gde je imao rođake.. kapo na delu . pobegao jhe u London. i uz malo smisla šporodičnog života. Njegovi pogledi su pretežno ulice obližnjeg sela. s druge strane.Odeljene za prodsove i puteve’’ noću kako bi danju mogao da slika(godnea 1891 dobi je nalutriji ipovukao se da slika). od p’ovlačenja .. poštovaoca korota i još jednog ne-persijca. Pissarro je ostao neutralniji a za razliku od Sileyovog dela .Environs of Paris’’ dalekosežna. uglavnom su slikali sela u kojima su živeli. Više su voleli mali grad nepertenciozne dru7stvenosti uprkos nedostatku učestvovanja u njoj. za Pissarro-a putevi nisu predstavljali primarno veze sa drugim mestima.je Pissaro radio na presedan svog dobrog prijatelja Armand Guillaumina koje je obradovao pre zore duž nasipa odnosno predstavljaju i insustrijske luke na jugu i istoku Pariza.. Tokom francusko-pruskog rata.. Pissareo.. gde je ostao oko 10 godina. z6atim vidimo Pariz u daljini. Vrato se u Pontoise.. odbio je da estetizuje industrijsko osvetljivanje kroz poetsko kao na ranim slikama L’Hermitage-a tezvena koegzistencija starog i novog uticala je na Pissarro-vu viziju. Sa druge strane. Impresinisti.Sittin Sun at Ivry’’ na kom fabrički dimljaci zatamnjuju crveno naranđasti zalazak sunca.The Orleans Railwaqy Company’’ . Jedna od najizuzetnijih odlika ovog perioda jeste upravo to koliko je dugo Pissarro ostao kod kuće. Monet-ov Argenteuil je bio baš takvo mesto.. koji nije bio francuski državljanin. Kada se vratio.ili mesta daleko od kuće podobna za povlačenje i razmišljanje. Neobično je i to da iako je ovo set blizak domu.Jeine in Prise’’ bagerovanje i konstrukcije mostova gradova. viđen je očima autsajdera. Guillaumina je radio za železničku firmu . kao na . Čini se kaoda su Sisley i Pissarro želeli da ostanu po strani javnosti. pravilno ublažena krivina sa novozasađenim mladicama je ispred panorame sveže malterisanih kuća sa krovovima crvenog crepa.. ali su proizori ivica drumova bili retkost za njega.The Seine at Marley. na slici. Poput turista koje je oponašao nastanjivao se pored poznate doline ili je odlazio u šetnje u polja gde je nekoliko ili pak nijedna radnička ruka obrađivala.uglovi lokalne topografoje-kao što je otkriveno specifičnim nasdlovima koje sdamo lokalno stanovništvo prepoznaje Guillaniu-ovi pogledi na ivice druma slave ekspanziju moderne transportne mteže. ali one uglavnom dočaravaju putovanjaprivremeni prolaz kroz seoski predeo. kroz maštovita i selektivno slikarstvo. ima mnogo slika na kojima su prizori puteva i intimnih seoskih scena u radu holandkih i britanskih mjastora pejazažista. ali da ipak. otkrio je da su pruski vojnici opljačćkali njegovu kuću u Lovevienne-u i uništili skoro sve njegove radove koje je ostavio iz sebe. već su bili javna mesta oivičena zidovima i kućama koje su definisale zaštićenu okolinu sela.. stvore kompozicioni prostor prepadanja za njih.do 1868 zatim je čistio poljske nužnike za . Piles of sound’’ koja prikazuje bagerovanje duž reke Sene.Depatrment of Bridges and Roads’’. Na Pissarrovom slikoju slici na gradskom putu sda leve strane nalazi se rudnik ipak mi njegovo prisutvo ni teretni bordovi nenarušavaju popodnevnu šetnju uz obalu grupe buržaza koji su iza njega. što prepoznajemo po kupoli tornja. ALi. Naravno..Route de Gisors at Pontoise’’ ili lčični . Prateći tend koji su postavili ostali impresionisti ranih 1870-ih Pissarrove reprezentacije rad i dokolicu stavljale jednu uz drugu i tek u s oblikovane savremneom upottrebom boja i još uvek Monetove.Rue Eugene Monnoir at Moret:Winter’’. . ALfred Sestey-a8čiji je otac bio deportovan Englez) više liči na Pissarro-ove prikaze ivica puteva su naročito pravilo kao što je slučaj sa delom .

Chalon an Company’’ preko ose iz L’Hermitage. pristalica i budući itoruičar impresionizma. u . Kao gost valsnika plemičkog imanja Pissarro se možda osećao slobodnijim da proučava radničke likove direktno nego u Pontoise-u (gde je bio poznat po tome da se žalio da nema dovoljno modela).. Courbetov i Monetov prijatelj. koja prikazuje žene koje rade u polju i slika koju je izabrao za treću impresionističku izložbu 1887. Po delimično oblačnom vremenu. Mogao je da primeti da Pissarrov bio saosećajan ovoj temi.. Gomila u centu se sastoji iz ručno skupljenih svežanja naslonjenih . Nekih 225 km (140 milja) zapadno od Pariza. Ne treba da nas iznenadi Pissarrova pažnja koju mu je na nekoliko slika posvetio niti to što ga je prikazivao kao deo Pontoisove okoline. koja drži gomilu sena dok ostali žanju u pozadini. Pred kraj godine fabričkih serija Theodore Duret. to je bilo sjedinjeno sa okolinom. iako je u mladosti ziveo od đeparca koji su mu davali roditelji možda svakako jer i jeste uvek je. prvenstveno žena koje su radile bliže seoskim kućama i koje su verovatno bile mirnije od muškaraca. Tokom sredine 1870-ih Pissarro je godišnje putovao iz Pnotoisea na imanje. Pissarrovog rada koliko na pejzažima impresionista u celini. Njegovo prisutvo je bio logični rezultet agrikulture tržišne zaujednice na sekundarnoj transportnoj raskrnici. Jedan od rezultata Pissarro-vog napra bilo je delo „The Harnest at Montfoucault“. Za Pissara fabrika nije predtavljala ni predmet slavlja niti žaljenja. istrošeni krovovi i obli8žnje topole formiraju harmoničnu opadajuću dijagonalu. Čak i kada je Pissarro oslikao novi krompir i repu i biljeke alkohola koje su stvorili .„Žetva u Montfoucault-u“. samo revnosnost osobine kojim je potvrdio bez fanfara svojo upravnom i metodičnom praksom kao slikar nasuprot Monetovoj dvosmislenosti preindustrijskog dokaza savremenosti. taman dim postepeno se stapa sa nebom i opšta sivoća slike prihvata boju zidova destilerije da bi stvorile tpretežna tonalna jedinstva. namiruju stoku i razmrsuju vunu.rustične prirode sa njenimk poljima i životima’’. Fabrika je za umetnika bila svakodnevni prizor i poklapa se sa interesovanjem za parobrode i komercijalni rečni saobraćaj koji smo videli na njegovim slikama Post-Marly-a iz prethodne godine. njeni dimnjaci. fartmera i slikara koji je ozlagao sa impresionistima.. njegovog prijaqtelja Ludovic Piette(1826-77).u šume ili uzorna polja kao što je slušaj sa Barbizon slikarima. Napravio je dosta skica koristeći drveni ugalj i uljane studije figura. iako se razlikovala od većine predmeta njegovih kolega. Iako struktura umanjuje takne kuće sa leve srtane.nedokolica bili su suštinski. čini se. u Montpoucault. pisao je da bi ohrabrio Pissarroa da specijalizuje sliknaje ruralnog života i . Najizraženija je figura koja se nalazi pored prvog plana. za razliku od avangarde arhitekture stanice Sain Lazare u okviru Mont-ove grupe fabrike Chalon je bila jednostavno četvrtsta nestilizovan zgrada koja je reflektovala skromnu i praktičnu ekonomiju. Takve slike nisu izvanredne toliko u okviru. posvećen modernom svetu je tragao gde bi živeo jednostavno i ometano sa njabližim rođacima neobične porodice. Pissarro se susreo sa tradicionalnim i čisto poljoprivrednim motivima za radliku od malog trgovačkog grada Pontoise.žitničkom’’ regionu Mayenne u istočnoj Breterniji. Naročito Pissarro. Pissarrov pristum takim motivima jeste znak nesentimentalne posvećenosti prikazivanju napretka kao prirodnog dela ruralnog razvoja. Njihovi zadaci su uglavnom bili da donose vodu sa izvora. Za Pissarra koji je 5 godina radio u porodičnom poslu pre nego što je odlučio da postane slikar produktivnost i radnost.

Nije jasno čija je privatnost narušena. Na jednom od njegovih remek dela „Cotes des Boenfs et h’Hermitage“ omiljeno delo koje je čuvao dugo godina. mrzeo je sentimentalnost i smatrao je Millet-a isuviše „biblijskim“ ironično prebacivanje da „za Jevrejina toga nema mnogo u meni“. ali ipak omogućujući dijalog sa ostalim slikarima iz krugova napredne umetnosti. dvosmislenim promenama pogleda i razumnim društvenim posmatranjem koja refelktuje Pissarrovu nedavnu sradnju sa DEgasom. Potom je postao pokretačka snaga u organizivanju .par excellence’’: kombibacija različitih društvenih staleža. Pissarro stoga spaja piktoralne ambicije slikanja figura sa nesentimjentalnim komercijalnim akticnostima sadašnjice.zajedno.. seoskog stanovništva i domaće sluge ili kupci buržoazije. Celina je ujedinjena sistematično obrađenom površinom.u njegovu ličnu ruralnu formu. u isto vreme kada je stvarao slike ručnih poslova. Koliko god da se divio radnim navikama seoskog predela. Tu je bila mderna ruralna tema . Delo . Vertikalni format doprinosi i osećaju izolacije i koncentracije. Od ovog perioda Pissaro je takođe započeo njegove tržišne kompozicije. Njihove karakteristične plave suknje i crvene i bele karirane marame osvetljuju kompoziciju i doprinose njegovom osećaju sporog. koja se kombinuje sa predstavom drveća kako bi suzbila kompemzaciju u istanjenu slikovnu koherenciju. Odkriće takvih motiva dalo je Pissarrovoj karijeri novu pokretačku snagu i bila je takođe praćena izuzetnim eksperimentsanjem. Na potpuno izvanredan način. Dovoljan transpotni sistem koji se poverćeva i nezasit apetit Pariza značio je da privredna ekonomija Pontoisea je bila usmerena na stvaranje produkta za kapital. spravu koja je bila retkost na manjim imanjima u Pontoise-u-iako su ti farmeri i sami bili produkti moderne trgovine sa Parizom. koje je bez sumnje radio samostalnije nego oslikavanje seoskih predela. seljanka i njena kćerka ukočeno gledaju u slikara iza drveća i seoskih kuća. mirnog života. Njegova pažnja koju je posvećivao dugotrajnim tradicijama bila je uokvirena unutar posvećenosti savremenosti koju je delio sa svojim vršnjacima impresionistima. najurbanijem mestu u seoskom gradiću. Pissarro je takođe oslikao i Piette-tovu modernu vršalicu. Istraživanje i natopljene boje Pissoarro-vog kasnijeg stila 1870-ih prenose energiju i tenziju koja je jača od one kod njegovih ranijih radova. Čak što više.. On namerno izbegava nostalgični i slikovno mitologizovane ruralnih tema kojih se užasavao kod slikara iz Salona kao što je BastienLepage. ali prisustvo Pissarro-a čini se da izvodi piktoralni zaključak kao da smeštanje sebe u svet boje i površne može da reši tenziju koju ova slika otkriva. ovi elementi održavaju krešendo. Pissarro stoga transformiše savremeno ležerne etike pariskog impresionizma-sa većom referencom na Renoir-a (antidota Millet-u) nego što je uppšte prepoznato. Pissarro je veći akcenat stavio na slikanje likova. koje su prožimale ostatak njegve karijere. odnosno figura. snažno predstavlja materijalnost forme i jačinu onoga na šta je konstantno upućivao kao na „senzaciju“. Na kraju. ima kompaktnu kompoziciju figure sa isečenim efektima na ivicama. opet u blizini L’Hermitage.na pijac.Poulitry Market at Pontoise’’ 1882. iako nežno poređena sa umiljatijom fluidnošću i svetlijim bojama Monet-a i Renoir-a. Pissarro-va veština. Ali ako poredimo Pissarro-ve stavove isuviše blisko sa Milet-ovom nostalgijom za pre-modernim svetom i njegovom vezom sa zemljom trebalo bi da naglasimo i to da je Pissarro odbio takva poređenja.

Godine 1878.mobilnost’’ i društvena ambicija mogu biti podcenjene činjenicom da. da studira sa Gellye.moj temperament je rustičan. Kada se osvrnemo na Pissaarro tokom sredina 1880 videćemo da koristi neoimpresionističke tehnike da stvori moderan ruralan svet koji će potpm nazvati . Kao šro je iswtoričar umetnosti Johan House izložio. podrazumevajući i umetničku fikciju i naklonost prema seoskom životu. u nadi za prosparitetoim. Svakako.zadovoljićiu se tek u bliskoj budućnosti’’. čuvaqo u tajnosti čak i od najbližih prijatelja svoju vezu sa Aline Charingot koja je bila 18 godina mlađa od njega i kojom se oženio 5 godina nakon rođenja njihovog prvog deteta. na štampanom dnevniku koji zapravo nikda nije relalzovan. nakon iskazivanja sumnji po nekim njegovim prijateljima napusto je impresionističke iozložbe da bi se ponovo pridružio zvaničnom Salonu. Odatle je napredovao ka slikanju lepeza i žalozina.plain-air’’ metodi.starih majstora’’. bolji primeri zabeleženih prijateljstava. orijentisan dokolicom i usmeren na Pariz. ali ipak na skali koja se može uporediti sa slikanjem na ulju. U sveku ka kom je Renoir težio. The Levy Brothers. iako je sklapao uspešna prijateljstva sa skoro svima.radnika među slikaruima’’. delikatane tehnike i svetle boje. Ranorova napredna .. Renoirov otac je bio krojač koji je odveo svoju porodicu iz Limoges-a u Pariz kada je Pierre imao 3 godine. bio je napet....k najubedljiviji slikar . tako skromna žena neobičnog manira ne bi mogla da služi njegovim ciljevima. približili su Pissarro glavniom toku impresionizma njegovih kolega. u poređenju sa bilo kojim impresionistom uključujući i Bazillea. Renoirove rane slike su možda. uglavnom rokoko stil 18v. i pokušao je nova sredstva poput tempere i pastela. prijatni ciljevi i neproblematičan svwet koji je podrazumevala njegova ranija umetnika praksa. U sredini impresionista srednje klkase i njihovih bogatih patrona. i .(takođe je bio primljen i na .istinska pesma na seoskom predelu’’. Pissarro je koristio širok sistem preliminarnih studija za ove kompozicije. kasnije 1883. Kada se Renoir pojavio 1861. a toliko očigledno drugačiji od Pissarra u kontekstu marginalnosti i kompromisa. pri tom zadržavajući ruralnu osnovu njegove umetnosti. jer nije trebalo mnogo truda da ih primeni na . oštar i divlji. Može da izgleda neobično raspravljanje o umetniku koji je toliko bitan za popularnost imjpresionizjma. Potput Degasa. Budući slikar je učio zanat sa 13 godina u firmi dekorisanja porcelana.. a Pissarro je sarađivao sa njim i ostalima 1879.plain-air’’ figura originačlne impresionističke grupe bio je Pierrr-Anguiste Renoir.. napravi je iskorak ka višem statusu akademskog profesionalizma. Uisstinu. prijatelji koje je upoznao su takođe bili višeg staleža. p’rovincijalnih korena. upućujući na sbe i u kasnijoj dobi života kao na . Svakako. Međutim prosparitet je izostao a deca su počela da rade kao tinejdžeri.. Ipak. pratili su ih tokom celog života. melanholičan. uvek je bio nespokojan zbog svoje radničke klase. gde je naučio da kopira u minijaturi nakon . je oko 1 decenije.. odnosa sa pristalicama i patronima.The Etsole des Beaux-Arts).l Renoirova sposobnoast i spremnost da služi nekritičim ukusima ležarnig klasa su mu popmogli da do kasnijih od 1880-ih uspostavi poziciju između impresionizma i konzervativnije umetnosti.. ALi ikao je Renoir-ovo slikanje bilo najvećeim delom uporno buržoazno. rađeni svetlim bojama i živopisnim swt6rukturama do kojih se došlo novih tehnikama. nervozan. Njegovi likovi.. podsetio je svog sina Lucijana da .impresio9nalističkig izložbi.

Sa pariskim životom konstantno na umu . balansiranu strukturu koja podseća na Corot-ovu kompoziciju mostova preko reke Tiber u Rimu. kao i kod Bazilea evokaacija Courbeta.sa desne strane.Stoga uprkos odsutnom okviru ovih poštovanih institucija koje podsećaju na Monet-ovo sredstvo smeštanja Louvr-a u pozadinu-Renoir je otvoreno objavio svoju „plein-air“ poziciju. povezivao je Louvre sa desne strane reke Seine sa levom obalom. Renoir-ov 1868.ustvari idući korak dalje nagoveštavajući prikaz stihova na svom štafelaju. Renoir nas smešta u srce modernog i umetničkog Pariza.dolazaka i odlazaka u različite opštine Pariza.prikazuje stepen do kog je Renoir mogao da asimiliše urbanu“plein-air“ praksu i teme doklice koje je Monet ubedljivo obuhvatio na svom delu „Garden of the Princess“. FOrma njegove modernizacije jeste bila..Woman with a Parrot’’.. i njegov odnos prema modelu kao nagom portretu mpožda je učinio da njegov realističan efekat sudijama deluje isuviše besramno.Renoir se preobratio u modernijeg i društvenotržišno naprednijeg estetu. zbog njegovih indikacija Renoir –ovog distinktivnog pravca. ali dobro obavešten posmatrač je mogao savršeno da razume njihov odnos. naznačen imenom pešačkog mosta. dupli portret“Alfred Sisley and Lise Trehot in the Garden“-„ Alfred Sisley i Lise trehot u vrtu“. Kao i Monet. iako možda manje smelo. Renoir je usvojio tradicionalnu. predstavljalo je boginju lova koja sedi na steni u šumi odlažući svoj luk.Diana’’. koji su možda prosili) okupljaju se i formiraju red da bi krenuli na ekskurziju brodom koji plovi rekom Seine. Renoirove imitacije Coarbetove tehnike sliknaja slikarskim nožem bile su nespretne.The Courvet of the Roe Deer’’ i . koju u svakom slučaju odrede većinu radova koje su ponosili impresionisti tokom 1867. U slikarstvu figura. pešački most oliven u gvožđu. možemo reći da ja Renoir uokvirio svoju kompoziciju u okviru znakova“plein-air“ prakse. i Renoir-ova slika odgovara tehnički.remek delo iz 1867. jer je tražiop način koji je bio moderna i zadovoljavajući.za koji se do nedavno smatralo da predstavlja Sisley-a i njegovu ženu – vredi uporediti sa Monet-ovim delom“Women in the Garden“ iz 1866.kog su inspirisali Manet i Monet. Za tu priliku je 1867 oslikao veliki akt za koji mu je pozirla njegova ljubavnica Lisa Trehot. na mestu prekoputa“The Ecole des Beaux-Arts“. Smeštajući ove motive duž donje ivice slike.nedavno očišćen od strane Haussmannovih renovatorakoji su stvorili vidik na veća zdanja kao što je“Palais Mazarin“. sa ulovljenim jelenom pod njenim nogama. sa elegantnom kupolom. Takođe je postojao i širok stilski raspon i svestranost u Renoirovom radu.U poređenju sa Monet-ovom radikalno suzbijenom kompozicijom nalik na prozor. Renoir se nadao da će izlagati u Salonu. Renoir parafrazira Monet-ovu kontrastnu liniju sunčeve svetlosti i senke. A kao i prijatelji koje je upoznao kod Gleirea. Dok je . Diana je bila popularan lik u rococo um etnosti koju je on jako dobro poznavao i koristi da legitimizuju svoju temu za Salon. SA prijateljima je slikao pored Fontainebleau. I tema lova i raskošna građa aktova odnosile su se na potpnje slike jkoje su prikazane u Salonu 1866: .Gledano na „ Quar Malaquais“. Obe građevine su van vidokruga vizije slike.Delo“The Pontdes Arts“.Potonje je rađena ranije iste godine. uključujući Sisleya i mamatera Jules Leceour(1832-82). „The Pont des Arts“(„Bridge of the Arts“ – „ Most umetnosti“). Ipak.. Delo nazvano .Moderno obučene turiste(suprotno manje prosperitetnoj majci i kćerki i besposlenim dečacima sa leve strane.

Renoir ju je premestio u savremeniju oblast strane kulture zamišljene seksualne poniznost. fazi efekti nežnih čekinja ostati. Njegova pozadina je ništa drugo do šablonska evolucija harema. koji su bili pod vlašću Francuskih kolonija i Islamskih centara kao što je Constantinople. Zahtevi za izradu portreta. Naizgled podsećajući na Delacroix – a. koje je doživelo pricvat za vreme Drugog Carstva. Renoir-ova praks je bila da stvori sliku velikih figura kao portreta. (Ova tendencija umetnisti XIX veka je skretala pažnju. Renoir – ova interpretacija bila je zapravo primetno drugačija.ali će tečni. Ali umesto smeštanja seksualnosti njegovih žena u svet boginja kao što je to učinio na slici „Diana“. vidljivim kroz košuljicu – bila je često osobina Roccoco slikarstva. i njegovo prijateljstvo sa Monetom navešće ga da koristi manje četkice.Monet koristio svoju ljubavnicu. „Dottoman capital“ – Otomonaski centar na Istočnoj granici Evrope). Erotika – poboljšana indolencijom Lise – inog zavodljivog pogleda i bujnim grudima. da pozira apstraktno i anonimno. Od malih nogu navikao je da traži bilo kakav posao. tako da inovecije malađih slikara su shvaćene kao rezultat tradicije pre nego prelom sa njom. odnosno budila inspiraciju iz Arapskih i Islamskih kultura Severne Afrike. čije delo „Woman of Algiers in their Harem“ je bilo veoma poznato. Teško rađena površina i raznovrsnost kombijancija boje je bez presedana na ovom delu. Niti je Renoir bio sam u pokušavanju da pomiri prednosti . Godine 1870.Camille Doncieux. Renoir sada deluje rvnodušno prema kontrastima svetla i senke na koje je Monet bio fokusiran i koji je koristio na delu“The Pont des Arts“. ali ako je Delacroix – ova slika Orijenta je u nekoj određenoj meri sredstvo za psihološku introspekciju. za dekoracije plafona (sada uništene) u kući Prince Geoges Bibesco – a u Parizu. Njegova kompozicijska dominacija para i snažni paterni izravnavanja sada podsećaju na Monet-a-Sisly-eve čvrste i izražajno oivičene pantalone podsećaju na one sa slike“The Fifter Boy“.U pozadini portreta Sisley-Trehot jeste embrionična verzija Renoir-ovog potpisanog umeća-omekšana i fluidna verzija Monetovog energičnog rukovanja transformisana u zamrljanost nalik na Corot-a.Njegova radost svetlih boja. Sigurno da je Delacroix – ova reputacija opuštene veštine i kolorizam pomogli da legitimizuje Renoir – ove piktoralne pirotehnike.71) iz Salona iste godine. zavodljiva poza i vizuelna brilijantnost sa „Salome“ delo akademskog slikara Henri Regnanta (1843 .svilenih tekstura i svetlucavih paterna Lise-ine haljine. Salon je prihvatio delo „Woman of Algiers“. Renoir je bio jedini veliki impresionista koji se nije oslanjao na novčanu pomoć njegovih roditelja za prihode na početku svoje karijere.kojoj dodaje poluprozračnost njene ornamentalne kecelje-nagoveštava njegovu posvećenost dekorativnoj površini efekata stvari pre nego efekata svetlosti iznad njih. pera noja i tijara od zlatnih novčića. a preko Le Coeur – ovog brata arhitekte. gde je Lisa pozirala naslonjena na raskošno oslikan egzotični kostim. nalazio je narudžbe portreta. koji je ličio na Manet – ove slike zabavljača. crvene i crne marama i delikatne bluze. Preko Sisley-a i Le Coeur-a.od kojih je Renoir primarno zarađivao. Takođe je napravio veliki panel kao reklamnu dekoraciju cirkusa. do plave. „Woman of Algiers“. Renoir očarava posmatrača kompleksnim materijalnim površinama i brilijantnim bojama. Renoir je stvorio Orijent kao spektakularnu utopiju za vizuelni užitak.crtao senzibilitetima razvijenim tokom zaposlenosti u mladosti. opet. za sve 4 njegove figure. Oba dela obuhvataju moderne fantazije o stranoj kulturi. od zlatnih i crnih nakićenih pumparica. On je. Nasuprot melanholiji koji je stvorio suptilan način Delacroix – ovog osvetljavanja i atmosfere lagodne poze i jednostavni izrazi. i uživala je modu orijentalizma.

ali ona pomračuje veći deo sela lišćem koje je smešteno u sredini. iako nisu bili tako identifikovani. Godine 1870. Renoir – ova zainteresovanost za izlaganje sa impresionistima je verovatno proizišla iz potrebe za izlaganjem pre nego iz iskrenog priotivljenja Salonu ili čvrste posvećenosti modernim principima. Ali Bazille – ove koncepcije na delu „La Toilette“. „konciergi“ i „lorett . mnoge Reoir – ove slike su bile navedene kao vlasništvo kolekcionara. Renoir – ovo prijateljstvo sa Pissaro – m i Monet – om odvela su ga u Louvedennes gde su se povukli njegovi roditelji. Gachet – a. gde je sa svojim roditeljima ili prijateljima (Bazille je poginuo prethodne godine) dok nije pronašao svoj dom u komšiluku radničke klase pored „Notre – Dame de la Lorette“ nego u novijem delu „Les Ballignolles . i Bougival. Do 1876. i već 1877 je prisustvovao večerama (četvrtkom) u restoranu Eugene Murer – a. Renoir – ov svet je bio psihološki ekstroverttniji i smeliji. Kao što smo videli kada smo poredili prizore La Grenouille. šefom koji je u bukvalnom smislu imao svoj interes u tome ko je prijatelj Guillaumin – a i Dr. Većina su bili portreti. Videli smo ga da posećuje Monet –a i njegovu porodicu u Argenteuilu – u. Uspeh u Salonu je i dalje bio snažan mamac.a“. a umetnik je bio stalan gost u „Madame Charpentier’s“ književnom salonu – siguran način da se steknu korisna poznanstva i pronađu važni građani. i kroz erotizam Renoir je mogao da crta po primerima rangirajući od Delacroix – a do Manet – a. dok se zadovoljavao Utopijskim fantazijama o orijentu. i uvek i hocu“.a“. Tamo se Renoir takođe sprijateljio sa piscem Alphonse Dandet – om sa kojim je ostao u septembru 1876. ubrzo se razboleo i nije ni video rat. Vratio se u Pariz 1871. je imao društeni život da se takmiči sa skoro svakim uspešnim umetnikom ili naprednim intelektualcem.impresionista sa promiskuitetom Salome. Stoga. Renoir je pozvan u vojsku. sa druge strane. Ogromna većina radova koje je izlagao bili su radovi čije su teme bile mlade žene. među njima zanosna glumica Jeanne Sammary. ali nije verovatno da je ikada otišao toliko daleko kao do Pontoise –a. i od Monet – ovog i Pissarro – vog. Georges Charpentier. Renoir je preuzimao izdržljivost iz društvenih snaga do trenutka kada je jednom izjavio „Potrebno mi je da osetim sve uzbuđenje života oko mene. diler Paul Durand – Ruel je kupio dve slike. manje anoniman ili udaljen. homeopatičnog fizičara i umetničkog kolekcionara. Njegova skoro kompulsiona potreba da bude prihvaćen ne iznenađuje za nekoga kod koga je ambicija kombinovana sa skromnim poreklom. čiji je portret rENOIR OSLIKAO 1877. Sa druge impresionističke izložbe. Nije postojao ni jedan imresionista koji je tako predano tražio tutorstvo za portrete ili koji je toliko instiktivno prilagođavao svoj stil da bi se dopao. Renoir – ovo delo „Road at Louveciennes“ prikazuje isti opšti prizor kao Pissarro – va slika iz 1868 – 9. Ali Renoir – ovo društveno napredovanje je bilo pre svega (xxxxx). Otuda. kao što je slučaj sa njegovom poznatom slikom „The Loge“ sa prve impresionističke izložbe. . gde se pridružio Monetu u La Grenovillere. krojačev sin i nekadašnji šegt – zanatlija. je daleko manje erotična po pitanju njene trezvene sugestije i scene u ateljeu umetnika (Lise Trehot je model sa desne strane) i minjeta iz tematski orijentalnog bordela (podsećanje na Monet – ovu „Olympie“). prevashodno skromnog carinika Victor Chocquet – a i Zolinog izdavača. služavki. je živeo u skromnim četvrtima pored radnika. a akvadukt je brljotina.

koja se naslanja preko svoje mlađe sestre Estelle koja sedi na klupi.ovo je svakako dominantno prisustvo – stariji je i uživa divljenje žena koje su mu pozirale.Rano 1873. Manet – a i Degas – a i njihovim ironičnim odvajanjem pitanjima o pojavljivanju. Ipak prisutno je značajno odobravanje „Fete galantes“. ono je takmat Monet – ovom delu „Music in the Tuileries Gardens“. Još Renoir – ovih modela je viđeno kako igraju sa prijateljima umetnika. Montmartre – natrpan. U svakom slučaju. bilo je svakako najkompleksnije. nedostatak artikulacije društvenih razlika je potpuno različit od onoga što očekujemo od ostalih urbanih imresionista. koji je osnovao dnevnik „L’ Impressionniste“. Oni piju grenadin i ćaskaju sa jednim od Renoir – ovih modela. koje je bilo prikazano na trećoj impresionističkoj izložbi 1878. Još verovatnije to je fikcija. a ne javne ličnosti Pariske inteligencije. Svojim . Jeanne. predstavljenih čask još kompleksnije prigušivanjem svetlosti. Rezultat je bilo remek delo „The Ball at the Moulin de la Galette“. prilokom stvaranja harmoničnog poretka. Godine 1876. slika prikazuje njena spoljašnja porekla uz pomoć uključenih kontrasta svetlosti senke. prateći primer Monet – a. Sa Rivierom i drugim poznanstvima. većinom umetnike i njihove opratilje. Renoir je odlučio da tamo napravi sliku na temu opuštanja starosedeoca u njihovom najboljem izdanju.94). Renoir je pravio studio modela na išaranoj sunčevoj svetlosti njegovog vrta. Renoir ne samo da je uživao društvenst radničke klase. Iako nije sebe predstavio na slici. Prema boju likova i mogućnosti njihove identifikacije kao portreta.. slikarima u njihovim dvadesetim. Takođe se ugleda i na Monet – ovo delo „A Masked Ball at the Opera“. zabavljanja i udvaranja u „The Moulin“ su bila daleko nevinija. Renoir . Renoir – ova vizija ne predstavlja sasvim haremsku utopiju. ime Antoine Waltean. u stvari. U donjem desnom uglu sedi Riviere (sa Lulom). već je i „merkao“ modele jer je smatrao da obične devojke poziraju prirodnije od profesionalaca. posle jedne ili dve vetrenjače koje su stajale na mestu. 1877.1919) i Norbert Goeneutte (1854 . koje spolja izgledaju prljavo i napušteno. Jendno veoma aktivno mesto sastajanja bio je „in door – out door“ cafe – kabare pod imenom „Moulin de la Galette“. nesvestan svoje buduće slave – je prestavljen njegovom sopstvenom verzijom najmodernije pariske slikovne tehnike. Možda su Renoir – ove postepeno napredne okolnosti mu pružile slobodu da posveti znatno vreme i trošenje platna na veliku sliku o otvorenoj temi. Renoir je počeo da posećuje nedavno izgrađeno selo Montmartre. piće i flertovanje. Rezultat jeste bajkovita transformacija ponovljenih nečasnih predstava. sa Pierre Franc – Lamy (1855 . na visoravni direktno severno od njegovog studija na Saint – Georges. uz plesanje. koji je slikao u „Parc Monceau“. v. iz 18. Iako to nije Renoir – ovo najvele delo. madalački i promukao. Renoir – ove slike prikazuju radije bliske prijatelje. Renoir je upoznao pisca Georges Riviere – a. umetnika koji dolaze da pronađu modele i ljubavnice u sloju radničke klase. Ako ove figure predstavljaju sloj pariskog društva onda je to pomalo marginalan i boemski svet muškaraca. Dovoljno neobično. Uz Rivier – ovu pomoć postavio je studio u sporednoj zgradi istrošene zgrade u Corot – u. koristio skice i zasigurno oslikao veliko platno u svom studiju. ali ako je verovati velikom Georges Riviere – u. integrisani efekat Renoir – ovih tehnika i društvenih izbora podudara se sa Pissarrovim (sa očiglednim razlikama). sa delikatnim tonovima i laganim pokretima četkice koji ublažuju te kontraste u lagodnu harmoniju. već urbani raj lepih žena kojima bi se skror svaki muškarac svojevoljno predao. Iako je Renoir. Prema rečima Riviere – a.

Ironično je. to da kada je ostvario svoju ambiciju je imao krizu sigurnosti. i njegova šestogodišnja sestra Geogett su obučeni identično kao razmažena deca. odnosno okolini društvenog portreta koji podseća na „Stare Majstore“. Uprkos njenom izdvajanju tradicije. Renoir je bio istaknuto okačen i većina mu je klicala. Neposredno posle izlaganja ove slike koja toliko definiše impresionistički svet kao svet zadovoljstva. . Za tu priliku je prilagodio svoju sliku tradicionalnoj umetnisti. U međuvremenu. izloženim u Salonu 1879. Sa velikim portretom „Madame Charpentier and their Children“. što je suprotnost formalnom postavljanju. Renoir vešto igra na kartu osećanja i humora. počeo je da ponovo formuliše svoj stil na sumnjive načine. na primer snažnom kompozicijom fogura koja liči na piramidu – renesansno sredstvo – i konvencionalnom artikulacijom prostora kroz patern kineskog tepiha. poklapa se sa Bazill – om. stoga. u kojoj je utvrđen Renoir – ov karakteristični pristup površinskim bojama i teksturi izveden otvorenim ali gracioznim umećem. tako Renoir – ova integracija u zvanični svet umetnisti je bila završena. Imalo je formu relativno konvencionalne porudžbine portreta. Posle Renoir – ovog impresionističkog uspeha 1877. Durand – Ruel je odpočeo redovne kupovine. U ophođenju prema skupocenoj odeći. Renoir se povinovao aktuelnoj modi. Kao što ćemo videti u 8. i Renoir je izlagao sa impresionistima samo još jednom. Paul. koji sedi najbliža majci. Charpentier – ovi moderni Japanski paravani i najnoviji nameštaj od bambusa. Pišući nakon nekoliko godina Durad – Ruel .predsavljanjem želje u kombinaciju realizma i aluzija ne prošlost. kao što je Renoir smatrao svojim konačnim probijanjem se i pojavilo. Ipak. vratio se u zvanični Salon radi izložbe 1878. čiji je omiljeni slikar i postao. opravdao je sebe tvrdeći da je Pariz imaop „jedva 15 kolekcionara koji su cenili slikara iako nije izlagao u Salonu“. izdavača Georges Charpentier – a. sankcionisanim bogatim i značajnim osobama progresiovnog miljea umetnika i zabave. poglavlju. postavljanje slike u dom patrona odgovaralo je maturalnoj estetici impresionizma. slika obuhvata domaću stabilnost. koliko god da deluje drugačije.u. Trogodišnji sin. Njihovom razmenom pogleda i pažljivim pogledom njihovog umiljatog njufaundlendera (psa).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful