STUDIJSKI CIKLUS I Studijski program: Ekologija Zimski semestar 2011.

PREDMET: Zatita prirode

SEMINARSKI RAD
Ekoloko-pravni pogled na vodne resurse

UVOD

U elji da nau zakonsku regulativu uskladi sa standardima koji vae u zemljama Evropske unije, Narodna skuptina Republike Srpske usvojila je Zakon o vodama na sjednici od 11. maja 2006. godine, a isti je ukazom predsjednika Republike Srpske proglaen 23. maja 2006. godine. Ovaj zakon stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srpske, broj 50 od 31. maja 2006. godine. Takoe, ovaj zakon je izmijenjen Zakonom o izmjenama i dopunama Zakona o vodama (Slubeni glasnik Republike Srpske, broj 92 od 16. oktobra 2009. godine). Na osnovu navedenog zakona ministar za prostorno ureenje, graevinarstvo i ekologiju Republike Srpske donosi ostale podzakonske akte koje ureuju oblast zatite voda i vodnih podruja u rokovima koji su propisani ovim zakonom. Ovim zakonom reeno je da je voda opte dobro, i da su vode pod posebnom zatitom Republike Srpske. Znaaj vode je neprocjenjiv, jer je ona dio nas i bez nje ne moemo opstati. Po koliinama tog prirodnog bogatstva naa drava svrstava se u red bogatijih zemalja Evrope. Naalost, svijest o njenom znaaju i ouvanju je u velikoj mjeri naruena. Pored toga, Okvirna direktiva o vodama EU, navodi uee javnosti kao kljuan element u upravljanju vodama i u toku je usklaivanje propisa u novo zakonodavstvo o vodama u Republici Srpskoj. Meutim, zakoni propisuju informisanje i uee javnosti, ali tijela javne vlasti to u praksi ili slabo ili uopte ne primjenjuju. Uee javnosti je teak i dugotrajan proces, ali se dugorono isplati jer javnost snosi odgovornost za odluke, lake ih prihvata, manje je nezadovoljstvo, a obostrana korist. Svaki pojedinac ima pravo na zdravu okolinu, te ima odgovornost, linu i drutvenu, da titi i pobolja stanje okoline na dobrobit sadanjih i buduih generacija. Samo zajednike akcije na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou mogu osigurati odrivi razvoj. Upravo iz tog razloga je potrebno posvetiti to vie panje edukaciji javnosti o vodama, kao i ukljuivanju javnosti u upravljanje vodama. Analitiki pogled na lanove Zakona o vodama poeemo od lana 3. ovog zakona.

Opta naela lan 3. (1) Upravljanje vodama mora biti zasnovano na sljedeim optim naelima: a) voda nije komercijalni proizvod kao drugi proizvodi, ve nasljee koje se mora uvati, braniti i tretirati kao takvo, b) korienje voda i upravljanje njima se vri na racionalan i odriv nain, tako da se sprijei nepotrebno korienje voda i da korienje voda ne prevazilazi prirodno obnavljanje resursa, v) vode moraju biti koriene na nain koji osigurava funkcionalnost prirodnih procesa akvatinih ekosistema i kopnenih ekosistema i movarnih podruja, koja direktno zavise od voda, a ti prostori su odreeni na nain predvien ovim zakonom, g) osigurati povrat trokova od vodnih usluga, ukljuujui i trokove za zatitu ivotne sredine i resursa, shodno ekonomskoj analizi sprovedenoj prema Aneksu 3 Okvirne direktive o vodama EU i, naroito, prema naelu zagaiva plaa, d) za iskorienu koliinu vode mora se obezbijediti adekvatna ekonomska naknada od onoga koji koristi taj resurs, po principu korisnik plaa. Zakonodavac u lanu 3. taka b) kae da se korienje i upravljanje vodama mora vriti na racionalan i odriv nain, kako korienje voda ne bi prevazilo prirodno obnavljanje resursa. Dalje, u istom lanu taka v) slijedei istu logiku stoji da vode moraju biti koriene na nain koji osigurava funkcionalnost Iz ovog proizilazi da vode moraju biti koriene na taj nain, a da li je stvarno tako djeluje kao potpuno izlino pitanje, na koje nema odgovora u ovom zakonu. Dalje, kae se da se mora osigurati povrat od trokova od vodnih usluga, ukljuujui i trokove za zatitu ivotne sredine i resursa, shodno ekonomskoj analizi sprovedenoj prema Aneksu 3 Okvirne direktive o vodama EU i, naroito, prema naelu zagaiva plaa. Ova norma se u praksi teko ili gotovo nikako ne primjenjuje. Ono to nije definisano ovim zakonom jeste injenica da nije ureen nain na koji se ova odredba da "zagaiva plaa" primjenjuje. U taki d) ovog lana se kae da se za iskorienu koliinu vode mora obezbijediti adekvatna ekonomska naknada. Postavlja se pitanje ko je do sada, a ko e od dana stupanja na snagu ovog zakona odreivati ta je adekvatna naknada? Da li onaj koji bi morao da sanira tete izazvane neadekvatnom mjerom ili neadekvatnim potezom u domenu zatite voda? Na ovo pitanje ovaj zakon ne daje odgovor.
4

Javno vodno dobro lan 10. (1) Javno vodno dobro ine svi segmenti vodnog dobra, kao to su: zemljine estice, vodni ili hidrotehniki objekti, rijeke i potoci sa definisanim morfolokim, geolokim i hidrolokim sadrajem, koji su do dana stupanja na snagu ovog zakona bili upisani u zemljinim knjigama, odnosno katastru nepokretnosti kao javno vodno dobro od opteg interesa ili su definisani u drugim dokumentima javnog karaktera, odnosno koji su na osnovu zakona postali dravno vlasnitvo. (2) Javno vodno dobro definisano u stavu 1. ovog lana jeste dobro od opteg interesa i u vlasnitvu je Republike Srpske. (3) Ovlaenja upravljanja javnim vodnim dobrom u vlasnitvu Republike Srpske vre organi uprave, upravne organizacije ili nadleni subjekti sa javnim ovlaenjima, u onom obimu i na nain kako im je to ovim ili drugim zakonom ili drugim aktima nadlenog organa preneseno u nadlenost. Ono to je interesantno u ovom lanu jeste injenica da je javno vodno dobro, dobro od opteg interesa, i da kao takvo i po svojoj prirodi trai poseban pravni reim kojem e biti podvrgnuto. Takva dobra se nalaze izvan vlasnikopravnog reima, te za njih vrijede posebna pravila kako bi se osigurala njihova trajnost i dostupnost svima. Javno dobro je neotuivo i ne postoji mogunost sticanja prava na javnom dobru. Ustav Republike Srpske garantuje posebnu zatitu javnih dobara, a u ovom sluaju javnog vodnog dobra. Zatita se osigurava posebnim mjerama, radi zatite osnivaju se i posebne slube. I konano, veoma je vana i kaznenopravna zatita upotrebe i korienja javnih dobara. Kod koritenja javnim dobrom treba razlikovati dvije vrste okolnosti: kad je javno dobro dato na optu upotrebu svima, te kad je ono dato na korienje samo odreenim subjektima. U prvom sluaju, kad je u pitanju opta upotreba, takva dobra dobijaju karakter dobra u optoj upotrebi. Bez takve opte upotrebe nema dobra u optoj upotrebi u pravnom smislu. Primjeri za takva dobra su rijeke, javne ceste, ulice, vazduh i dr. Razliita je situacija ukoliko se javno dobro daje na korienje samo odreenim subjektima posebnim aktom kojim se takvim subjektima utvruje pravo posebnog korienja javnim dobrom i odreuju naini takvog korienja. Na primjer, za obavljanje sportskog ribolova potrebno je odobrenje koje, za podruja koja nisu data na upravljanje pojedinim pravnim licima, izdaje optinski ili gradski organ na ijoj se teritoriji prostire ribolovno podruje. Pri takvim okolnostima posebnog
5

korienja radi se samo o posebnoj pogodnosti koju pojedini subjekti mogu imati u odnosu na korienje jednog javnog dobra. Ali, ta njihova posebna uivanja ne znae ujedno i iskljuenje drugih uivalaca u daljem korienju javnim dobrom prema njegovoj namjeni. lan 48. Pod korienjem voda, u skladu sa odredbama ovog zakona, smatra se: a) zahvatanje, crpljenje i upotreba povrinskih i podzemnih voda za razliite namjene (snabdijevanje vodom za pie, sanitarne i tehnoloke potrebe, navodnjavanje i drugo), b) korienje vodnih snaga za proizvodnju elektrine energije i druge pogonske potrebe, v) korienje vode za uzgoj ribe, g) korienje vode za plovidbu, d) korienje vode za sport, kupanje, rekreaciju i druge sline namjene. Ovim zakonom definisani su pojedini izrazi kao to su vode, povrinske i podzemne vode itd. U skladu sa odredbama ovog zakona pod korienjem voda podrazumijeva se vodosnabdijevanje stanovnitva, domainstava, industrije koja zahtijeva visokokvalitetnu vodu ili je inkorporirana u gradsko tkivo, ostale korisnike kojima se registruje i naplauje voda (komercijala) i javne potrebe (ustanove, kole, bolnice, organizacije, fontane itd.). Kao izvorita koriste se podzemne i povrinske vode. Otprilike 2/3 zahvatanih voda je povrinska, a 1/3 podzemna. Povrinske vode se koriste iz ivog toka i iz akumulacije, a od podzemnih voda koriste se najvie aluvijalne vode, vode iz osnovnog vodnog kompleksa, vode iz karsta, vode iz izdana u okviru neogenih naslaga i izdani pukotinske poroznosti. Potreba za vodom koja se koristi za navodnjavanje iskazuje se na osnovu klimatskih faktora, veliine, povrine i svojstva zemljita koje se navodnjava i strukture poljoprivredne proizvodnje. Sistemi za navodnjavanje izgraeni su pretenim dijelom na zemljitima I i II klase po pogodnosti za navodnjavanje. Kao izvorita vode korieni su prirodni vodotoci, regionalni kanali za navodnjavanje ili vienamjenski hidrosistemi, akumulacije i jezera, podzemne vode i kanali detaljne kanalske mree za odvodnjavanje. U Republici Srpskoj je ribarstvo, kao privredna grana, zastupljeno u prirodnim vodotocima, jezerima, vjetakim objektima (ribnjaci, akumulacije, kanali i slino). Naa zemlja je bogata vodom i treba voditi rauna na koji nain i u koje svrhe se koristi voda. Racionalno i ekonomino korienje voda lan 49.
6

(1) Svakome je dozvoljeno korienje voda pod uslovima odreenim ovim zakonom. (2) Voda se mora koristiti racionalno i ekonomino. Svaki korisnik vode duan je da koristi vodu na nain i u obimu kojim se voda uva od rasipanja i tetnih promjena njenih svojstava i ne ometa drugima zakonsko pravo korienja vode. Voda je najdragocjeniji prirodni resurs. U svijetu je sve manje pitke vode, a u pojednim dijelovima svijeta ljudi nemaju pitke vode ni za osnovne potrebe. Republika Srpska je bogata hidroenergetskim potencijalom, ali s obzirom na sve vei broj stanovnika, kao i porast temperature, globalno zatopljenje i sve due sune periode, potrebno je voditi rauna o racionalnom korienju vode to se i navodi u ovom lanu. U naoj zemlji vodovodna mrea je u veini sluajeva veoma zastarjela, tako da su gubici na vodovodnoj mrei veliki. Shvatajui problem u vodosnabdijevanju, KFW banka odobrila je kreditna sredstva kojima e se vodovodna mrea u Gradu Banja Luka u potpunosti izmijeniti, a u toku je i gradnja nove fabrike vode. Ono to nije definisano ovim lanom je da nije navedeno ta podrazumijeva rasipanje vode, kao i koja koliina potroene vode bi se smatrala realno rasutom. U ljetnom periodu, kada su temperature jako visoke, gradske vlasti apeluju na graane da smanje potronju vode, u nekim sluajevima se ide i sa redukcijama vode. Ali uglavnom, nae stanovnitvo nema razvijenu svijest o smanjenju potronje i tednji vode, tako da se i u najsunijim periodima voda nemilice troi i za potrebe koje realno nisu neophodne.

ZAKLJUAK
7

Kao i u veini naih pravnih akata, i ovdje takoe imamo sluaj da podzakonski akti od kojih zavisi primjena zakona kasne. Pravilnicima su trebale biti regulisane pojedine oblasti vezane za edukaciju, uvoenje odreenih standarda, to bi dovelo do razliitih rjeenja. Imajui u vidu nau tendenciju ka uvoenju evropskih standarda u razliitim oblastima, pa i u zatiti voda, bilo bi poeljno da se ova oblast veoma znaajna na zatitu ivotne sredine kao i zdravlja ljudi rjeava jedinstveno na svim nivoima. Republika Srpska je zemlja u tranziciji i jo uvijek mnogi propisi nisu usklaeni sa propisima i standardima Evropske unije.

LITERATURA 1. Zakon o vodama (Slubeni glasnik Republike Srpske, broj 50/06)

8

2. Zakon o izmjenama i dopunama Zakona o vodama (Slubeni glasnik Republike Srpske, broj 92/09)