P. 1
SPEC EDU 2 2011

SPEC EDU 2 2011

|Views: 1,944|Likes:
Published by Bojana Drljan

More info:

Published by: Bojana Drljan on Dec 12, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/17/2013

pdf

text

original

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU IZDAVAČKI CENTAR - CIDD

Izdavač Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Visokog Stevana 2, Beograd Izdavački centar - CIDD Za izdavača Prof. dr Jasmina Kovačević, dekan Glavni i odgovorni urednik Doc. dr Vesna Vučinić Uređivački odbor Prof. dr Milica Gligorović Prof. dr Svetlana Slavnić Prof. dr Nadica Jovanović-Simić Prof. dr Danijela Ilić-Stošović Prof. dr Vesna Žunić-Pavlović Mr Slobodanka Antić Međunarodni uređivački odbor Doc. dr Mira Cvetkova-Arsova, Univerzitet u Sofiji „St. Kliment Ohridsky”, Bugarska, Prof. dr Igor Leonidovič Trunov, Akademik Ruske akademije prirodnih nauka, Rusija, Prof. dr Zora Jačova, Univerzitet „Sv. Kiril i Metodije” Skoplje, Makedonija, Prof. dr Viviana Langher, Univerzitet „La Sapienza”, Rim, Italija Prof. dr Tina Runjić, Sveučilište u Zagrebu, Hrvatska Dr Ingrid Žolgar Jerković, Univerzitet u Ljubljani, Slovenija Prof. dr Vassilis Argyropoulos, Univerzitet u Tesaliji, Grčka Jezička redakcija teksta Mr Maja Ivanović Prevodilac za engleski jezik Maja Ivančević Otanjac Sekretar redakcije Sanja Ćirić Tiraž 200 Štampa „Planeta Print”, Beograd ISSN 1452-7367 Časopis izlazi četiri puta godišnje. Od 2010. godine u finansiranju časopisa učestvuje Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. Beograd, Visokog Stevana 2, 2920 451 Email: pdnauka@fasper.bg.ac.rs

Publisher: University of Belgrade Faculty of Special Education and Rehabilitation Visokog Stevana 2, Belgrade Publishing Center - CIDD For the Publisher Prof. Jasmina Kovačević, PhD, Dean Editor-in-Chief Doc. Vesna Vučinić, PhD Editorial Board Prof. Milica Gligorović, PhD Prof. Svetlana Slavnić, PhD Prof. Nadica Jovanović-Simić, PhD Prof. Danijela Ilić-Stošović, PhD Prof. Vesna Žunić-Pavlović, PhD Slobodanka Antić, MA International Editorial Board Doc. Mira Cvetkova-Arsova, PhD, Sofia University „St. Kliment Ohridsky”, Bulgaria, Prof. Igor Leonidovič Trunov, PhD, Academician of the Russian Academy of Natural Sciences, Russia, Prof. Zora Jačova, PhD, University „St. Cyril and Methodius”, Macedonia, Prof. Viviana Langher, PhD, University „La Sapienza”, Roma, Italy, Prof.Tina Runjić, PhD, University of Zagreb, Croatia, Ingrid Žolgar Jerković, PhD, University of Ljubljana, Slovenia, Dr Vassilis Argyropoulos, PhD, University of Thessaly, Department or Special Education, Greece Serbian Proofreading Maja Ivanović, MA Translation into English Maja Ivančević Otanjac Secretary Sanja Ćirić Number of copies: 200 Printed by: „Planeta Print”, Belgrade ISSN 1452-7367 Published four times a year. Financial support since 2010: Ministry of Education and Science of the Republic of Serbia. Belgrade, Visokog Stevana 2, +381 11 2920 451 Email: pdnauka@fasper.bg.ac.rs

ISSN 1452-7367 Vol. 10, br. 2. 2011.

UNIVERZITET U BEOGRADU FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU IZDAVAČKI CENTAR - CIDD

SPECIJALNA EDUKACIJA I REHABILITACIJA SPECI AL EDUCATION AND REHABILITATION SPECIJALNA EDUKACIJA I REHABILITACIJA SPECIAL EDUCATION AND REHABILITATION

2

Beograd, 2011.

SADRŽAJ
SPECIJALNA EDUKACIJA I REHABILITACIJA – ISTRAŽIVANJA Lidija BANJAC, Snežana NIKOLIĆ SOCIJALNA I EMOCIONALNA ZRELOST ZA POLAZAK U ŠKOLU DECE SA CEREBRALNOM PARALIZOM . . . . . . . . . . 179 SOCIAL AND EMOTIONAL SCHOOL READINESS OF CHILDREN WITH CEREBRAL PALSY . . . . . . . . . . . . . 191 Milica GLIGOROVIĆ, Vesna VUČINIĆ KVALITET CRTEŽA DECE MLAĐEG ŠKOLSKOG UZRASTA . . . . 193 DRAWING QUALITY IN YOUNGER SCHOOLCHILDREN . . . 205 Miodrag STOŠLJEVIĆ, Gordana ODOVIĆ, Milosav ADAMOVIĆ MOTORNE PERFORMANSE GORNJIH EKSTREMITETA KOD DECE SA SMETNJAMA U UČENJU . . . . . . . . . . . . . . . 207 UPPER LIMBS MOTOR FUNCTIONS IN CHILDREN WITH LEARING DISABILITIES . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 Dragana STANIMIROVIĆ, Luka MIJATOVIĆ DRUŠTVENA PODRŠKA INSTITUCIJA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE SLEPIM ADOLESCENTIMA I NJIHOVIM PORODICAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217 HEALTH CARE SOCIAL SUPPORT TO BLIND ADOLESCENTS AND THEIR FAMILIES . . . . . . . . . . . . . . 235 Nenad GLUMBIĆ, Ljiljana ĆIROVIĆ STAVOVI BUDUĆIH PRAVOSLAVNIH TEOLOGA PREMA EUGENICI I SOCIJALNOJ INKLUZIJI OSOBA SA INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU . . . . . . . . . . . . . . . . . 237 ATTITUDES OF THE FUTURE ORTHODOX THEOLOGIANS TOWARDS EUGENICS AND SOCIAL INCLUSION OF THE PERSONS WITH INTELLECTUAL DISABILITY . . . . . . . . . . 246

VII

SPECIJALNA EDUKACIJA I REHABILITACIJA – TEORIJSKI KONCEPTUALNI OKVIRI Milica GLIGOROVIĆ, Marina RADIĆ ŠESTIĆ PROCENA RADNIH SPOSOBNOSTI OSOBA SA INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU U PROCESU SEKUNDARNE TRANZICIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 WORK ABILITY ASSESSMENT IN PEOPLE WITH INTELLECTUAL DISABILITY DURING THE SECONDARY TRANSITION PROCESS . . . . . . . . . . . . . . . 269 Mirjana ĐORĐEVIĆ, Slobodan BANKOVIĆ SUBKLINIČKI ZNACI AUTIZMA KOD OSOBA SA INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU . . . . . . . . . . . . . . . . . 271 SUBCLINICAL SIGNS OF AUTISM IN PERSONS WITH INTELLECTUAL DISABILITY . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 Ivana TERZIĆ, Bojana DRLJAN DEFICITI POJEDINIH ASPEKATA PRAGMATIKE OSOBA SA POREMEĆAJIMA AUTISTIČKOG SPEKTRA . . . . . . . . . . . . . 285 CERTAIN ASPECTS OF PRAGMATIC DEFICITS IN PERSONS WITH AUTISTIC SPECTRUM DISORDERS . . . . . . 299 Slobodan BANKOVIĆ, Mirjana JAPUNDŽA-MILISAVLJEVIĆ, Branislav BROJČIN KONCEPTUALNE ADAPTIVNE VEŠTINE KOD DECE SA INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 CONCEPTUAL ADAPTIVE SKILLS IN CHILDREN WITH INTELLECTUAL DISABILITIES . . . . . . . . . . . . . . . . . . 316 Ivona MILAČIĆ-VIDOJEVIĆ, Nada DRAGOJEVIĆ STIGMA I DISKRIMINACIJA PREMA OSOBAMA S MENTALNOM BOLEŠĆU I ČLANOVIMA NJIHOVIH PORODICA . 319 STIGMA AND DISCRIMINATION AGAINST PEOPLE WITH MENTAL ILLNESS AND THEIR FAMILY MEMBERS . . . . . . 337

VIII

. . . . . . . . . 341 VARIATIONS OF SEGMENT DURATION IN SPEECH EXPRESSION . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zorka KAŠIĆ VARIRANJE TRAJANJA SEGMENATA U GOVORNOJ EKSPRESIJI EMOCIJA . . . . 353 SAOPŠTENJA Виктория САТАРИ ВИТАЛЬЕВНА RESURSNI CENTAR ZA ORGANIZACIJU PODRŠKE DECI SA MOTORIČKIM POREMEĆAJIMA «RAMENKI» . . . . . 357 IX . . . . . . .OPŠTE TEME Maja IVANOVIĆ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.

SPECIJALNA EDUKACIJA I REHABILITACIJA – ISTRAŽIVANJA .

.

Vol. Za ispitivanje socijalne zrelosti.5. emocionalna zrelost. koji se školuju po redovnom programu i 18 učenika. Ključne reči: cerebralna paraliza.072-056. 159. Lidija BANJAC1* Snežana NIKOLIĆ** UDK: 376.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 179-191. 10. dok su za ispitivanje dostignutog nivoa emocionalne zrelosti. socijalna zrelost.26-053. Utvrđene su statistički značajne razlike u nivou socijalne i emocionalne zrelosti za polazak u školu u odnosu na uključenost u redovni ili specijalni obrazovni program.1-056. koji se školuju po specijalnom programu.942. oba pola. Činjenica da su u pitanju školska deca apostrofira značaj ovih aspekata zrelosti i ukazuje da je njihov odgovarajući nivo jedan od kriterijuma za izbor obrazovnog programa za decu sa cerebralnom paralizom. korišćene su dve subskale: Prihvatanje radnih obaveza i Spremnost na saradnju. korišćene tri subskale: Sposobnost za samokontrolu. ispitali smo socijalnu i emocionalnu zrelost za polazak u školu kod učenika sa cerebralnom paralizom.4/. Istraživanje je obuhvatilo 37 ispitanika sa cerebralnom paralizom. Većina ispitanika nema odgovarajući nivo socijalne i emocionalne zrelosti za polazak u školu. br. adekvatno funkcionisanje u školskoj sredini zahteva i određeni stepen socijalne i emocionalne zrelosti. 2.4/. u OŠ „Miodrag Matić“ i OŠ „Dr Dragan Hercog“ u Beogradu.5 ID: 185077772 Originalni naučni rad Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu i razvojnu neurologiju* Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju** SOCIJALNA I EMOCIONALNA ZRELOST ZA POLAZAK U ŠKOLU DECE SA CEREBRALNOM PARALIZOM Osim kognitivne i fizičke zrelosti za polazak u školu. Imajući na umu uočene socio-emocionalne teškoće dece sa motoričkim poremećajima. podeljenih u dve grupe: 19 učenika. spremnost za školu 1 E-mail: banjacvl@sezampro.rs 179 .26-053.923. 159.5. Kao merni instrument korišćena je Skala integrisanosti ponašanja.4/.072-056.5.26-053. 2011. Samokritičnost i Emocionalna prilagođenost.

10. Vol. 2011. održavanja lične higijene). ne pokazuju spremnost za polazak u školu i ne mogu da odgovore zahtevima koji se pred njih postavljaju. moguće je planirati i organizovati adekvatnu pripremu ove kategorije dece za polazak u školu. pokazuju zastoj u socijalnom razvoju. i. zbog prirode motoričkog oštećenja s jedne strane i zbog izostanka ili neadekvatnih podsticaja u predškolskim vaspitno-obrazovnim ustanovama s druge strane. Teorijska razmatranja Ograničeni uslovi za sticanje iskustva. koje se javljaju kao posledica motoričkih poremećaja. oblačenja. pre svega. samo na temelju objektivnih i pouzdanih istraživačkih nalaza. UVOD Polazak u školu je jedan od prelomnih događaja u životu deteta. ocenjujemo da nedostaju podaci. 180 . Lišena spontanog sticanja iskustava. ova pitanja dobijaju na težini i značaju. čine da deca sa poremećajima u motoričkom ponašanju. polazak u školu visokostresni životni događaj. već u najranijem uzrastu. nedostatak vizuelnih. Analizirajući dostupne istraživačke rezultate. Naime. U kontekstu savremenih težnji za inkluzijom dece sa posebnim potrebama. odgovori na zahteve i očekivanja roditelja i usvoji drugačiji raspored dnevnih aktivnosti. koji bi govorili o specifičnom i diferencijalno-dijagnostičkom statusu dece sa poremećajima u motoričkom ponašanju. kao i sa vršnjacima i lišena su sticanja drugih iskustava. u odnosu na decu tipične populacije. kao i kvalitativno i kvantitativno oskudna socijalna interakcija. 179-191. Ono treba da se adaptira na školski kolektiv i prihvati autoritet učitelja. br. 2. mnoga deca sa motoričkim poremećajima.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). možemo pretpostaviti da je za dete sa motoričkim smetnjama. Ona kasnije ovladaju (nekad i samo delimično) aktivnostima samozbrinjavanja (samostalnog hranjenja. prilikom polaska u školu. još kasnije se uključuju u brojne aktivnosti života u porodici. taktilnih. Ovi podaci ne bi imali samo saznajnu i teorijsku vrednost. U kontekstu poznavanja psiho-socijalnih teškoća. kinestetičkih i vestibularnih stimulacija. već i važne praktične implikacije.

1994:96). S. 1994:38). Neophodan medicinski ili rehabilitacioni tretman. radi smeštaja u bolnice“ (Živković. kao i ovladavanju skladnog ponašanja i interakcije sa socijalnom sredinom uopšte. bolničkim. Ove reakcije mogu biti uzrok socijalne izolovanosti i odbačenosti ove dece i posredno se odraziti na uspešnost socijalnih odnosa i socijalnu kom- 181 . težnju da izmeni dotadašnji način života. imaju izmenjene sredinske uslove za razvoj u odnosu na uslove deteta bez invaliditeta. 2002). najčešće. a često ni pravi.. sa brojnim emocionalnim problemima. umeće da se samostalno primenjuju određene norme i pravila u svakodnevnom životu. određenu svesnost u ponašanju i delovanju. Prisutno je i kašnjenje ili čak potpuno izostajanje socijalnih uticaja koji se odnose na samostalnost u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. „Poznati su negativni uticaji deprivacija različitih vrsta i stepena na ukupan razvoj dece u domskim. očekivani i potpuni odgovor“ (Živković. nameće deci sa motoričkim poremećajima privremeni ili trajni boravak u bolnici. koje doprinose spremnosti za polazak u školu. pre svega sa problemima prihvatanja sopstvenih ograničenja i percepcijom odnosa okoline prema deci sa motoričkim poremećajima (Radivojević. Nikolić. svesnu težnju za prijateljskim i sadržajnim komuniciranjem sa ljudima i dr. Snižena socijalna zrelost i samostalnost. uopšte institucionalizovanim uslovima. kao i efekti psihičkog stresa. ignorisanje. često su povezane. stimulansa ili zahteva i odgovora koji samim tim nemaju odgovarajuću podsticajnu snagu. navodi: aktivnu težnju deteta da pođe u školu.Banjac. izbegavanje i odbacivanje su moguće dečje reakcije u kontaktu sa detetom koje ima smetnje u razvoju. umeće deteta da usmeri svoju aktivnost u skladu sa zahtevom ili pravilima koje postavljaju odrasli. 1994:81).: Socijalna i emocionalna zrelost za polazak u školu dece sa cerebralnom paralizom Kamenov (1997). u vezi sa ponašanjem i učenjem. Deca sa motoričkim poremećajima. L. Nepotpuna i neadekvatna interakcija u porodici deteta sa motoričkim poremećajima „može nastati usled redukcije kvantiteta i kvaliteta međusobno poslatih i primljenih signala. pri odvajanju dece od porodice. snižen opšti adaptacioni kapacitet i posebno teškoće u socijalnoj adaptaciji i teškoće u učenju. kao komponente socijalnog razvoja i razvoja ličnosti. prilikom zajedničkih ili individualnih aktivnosti (socijalno normativna usmerenost). Podsmevanje. „Socijalnost odojčeta predstavlja sasvim osoben vid ispoljavanja jedinstvene i neponovljive socijalne situacije njegovog razvoja“ (Matejić-Đuričić.

s druge strane. 182 . Naime. utiče negativno na dalji razvoj socijalne interakcije sa vršnjacima. učenici koji su prihvaćeni od strane vršnjaka. da li su i na koji način bihejvioralne odlike pojedinca povezane sa prilagođavanjem na školu i sa postizanjem školskog uspeha. bilo da je uzrok ili posledica prethodne socijalne interakcije. smatra se da su neke bihejvioralne i interpersonalne forme kompetentnosti često pouzdaniji prediktori školskog postignuća. Pokazalo se da su vršnjačka prihvaćenost. prosocijalno ponašanje. Od socijalne kompetencije deteta zavisi uspeh u ostvarivanju socijalnih odnosa. socijalno neprilagođeni i odbačeni učenici češće postižu niže obrazovne rezultate. Štaviše.. navodi istraživanja veze između akademske uspešnosti. 1991). Nedovoljno česti kontakti i nedostatak iskustava u komunikaciji sa odraslima i decom tipične populacije utiču na smanjenje socijalne kompetencije dece sa smetnjama u razvoju (Gašić-Pavišić. Chang & He. Chen. Stepen socijalne integracije dece sa posebnim potrebama zavisi od socijalne kompetencije. 10. socijalna kompetencija i uspešno ostvarivanje socijalnih odnosa su u uzajamnoj vezi. s druge strane. nego intelektualne sposobnosti.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Brojna istraživanja pokazuju da smanjena socijalna kompetencija dece sa posebnim potrebama. Iskustva u odnosima sa vršnjacima deluju na različita područja života i razvoja dece. 2. i vršnjačke prihvaćenosti (Estell et al. koji ispoljavaju prosocijalne i odgovorne forme ponašanja. s jedne strane. petenciju. br. Wentzel. 2002) i socijalne kompetencije (Bursuck & Asher. ali i od odbacivanja ili neprihvatanja od strane odraslih i dece iz okruženja. 2002). interesantno je utvrditi kakvu ulogu imaju socijalni odnosi i socijalno ponašanje učenika u ostvarivanju odgovarajućih akademskih ishoda. Prema Gašić-Pavišić (2002). neagresivnost i socijalna odgovornost značajno povezani sa školskim postignućem učenika. Spasenović (2009). 2011. najčešće postižu i visok školski uspeh. Drugačije rečeno. 179-191. 1986. uspešni socijalni odnosi sa vršnjacima značajno doprinose razvoju detetove socijalne kompetencije. stepena ometenosti (teže ometena deca imaju više problema u interakciji sa vršnjacima i neuravnoteženije odnose). Učenici koji ne uspevaju da ostvare pozitivne socijalne odnose sa vršnjacima čine rizičnu grupu za pojavu bihejvioralnih. dok. emocionalnih i akademskih problema u narednim godinama života. dok agresivni. Vol. Osim uticaja različitih oblika ponašanja na uspešnost u socijalnoj sferi života. 2003.

Ovi autori navode da se zrelost deteta u emocionalnom pogledu sastoji u sledećem: da dete može da kontroliše svoje emocije. da je postiglo izvesnu emocionalnu stabilnost. zbog kasnog postavljanja zabrana od strane roditelja. da može da odloži zadovoljavanje potreba i drugo. pretežno su dobro raspoložena.: Socijalna i emocionalna zrelost za polazak u školu dece sa cerebralnom paralizom Indikatori socijalne zrelosti deteta za polazak u školu su: relativna samostalnost pri zadovoljavanju ličnih potreba i kulturno-higijenskih navika (samostalnost u hranjenju. L. niska tolerancija na frustracije. itd. da prepoznaje svoja i tuđa emocionalna stanja. itd. što utiče na stvaranje negativnog self – koncepta i manifestuje se povlačenjem. komunikaciju i operativnost u zajedničkim aktivnostima. zbog svog ponašanja u školi. ometaju u radu ostalu decu. vesela. depresijom (koja dovodi do gubitka motivacije. izolacijom. Zdrava i emocionalno stabilna deca. negativizmom. Šain i sar. U emocionalnom razvoju ove dece javljaju se. stid zbog vlastite različitosti. poverenje u sebe i svoju okolinu. rađanja suicidnih ideja) i izbegavanjem komunikacije i kontakata sa socijalnom sredinom. 183 . razvijeniju volju i emocionalnu neizvesnost. nedovoljne angažovanosti i aktivnosti. stalna strepnja. Emocionalno labilna deca. odlaganju odeće i obuće. pod emocionalnom zrelošću za polazak u školu podrazumevaju izvesnu emocionalnu stabilnost i kontrolu emocija. interesovanje za svoje vršnjake. da ima veću kontrolu sopstvenih impulsa. S. vedra i motivisana za rad i učenje. poštovanje pravila igre sa vršnjacima. što znači da bez većeg razloga ne bi trebalo da prelazi iz jednog emocionalnog stanja u drugo. Nikolić. često promenljivo raspoloženje. zlovolja. da je steklo poverenje i samopouzdanje u sebe i da ima određenu sopstvenu sigurnost. dete doživljava često emocionalne konflikte. pravilna upotreba toaleta). vrlo često stvaraju znatne probleme. generalizovan je na celokupnu ličnost u osećaju inferiornosti. izbor omiljenog druga. obuvanju. da ume da reaguje na adekvatan način na raspoloženje ljudi oko sebe. Pored toga. suvišnosti. pokazivanje zaštitničkog ponašanja prema mlađoj deci. Kod dece sa motoričkim poremećajima. razvijena svest o sebi.. narušavaju školsku disciplinu. spremnost na saradnju. oblačenju. (2001). svlačenju. osećanje bespomoćnosti. razne teškoće kao što su: emocionalna nestabilnost. usled prirodne potrebe za nezavisnošću i stvarne potrebe da se drugi o njima staraju. zbog toga. programom određena. Lako se podvrgavaju školskoj disciplini i lako usvajaju školska znanja. Zbog motoričkih deficita.Banjac.

su: moć sagledavanja situacije iz ugla druge osobe. 2. U ovom radu prikazani su rezultati koji se odnose na socijalnu i emocionalnu zrelost za polazak u školu dece sa cerebralnom paralizom. 1994). impulsivna su i preosetljiva. koji se školuju po redovnom programu i 18 učenika koji se školuju po specijalnom programu. korišćene tri subskale: Sposobnost za samokontrolu.1992). uz upotrebu apsolutnih i relativnih pokazatelja. prisustvo elementarne samokontrole i autoregulacije. u okviru koga je nastao ovaj rad. imao je za cilj utvrđivanje nivoa ispunjenosti niza indikatora za polazak u školu. u Beogradu. a predstavljeni su grafički. Za ispitivanje socijalne zrelosti. ova deca ispoljavaju različite oblike asocijalnog ponašanja. Vol. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA Širi projekat.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Kao merni instrument korišćena je Skala integrisanosti ponašanja (Hrnjica. decentriranje. podeljenih u dve grupe: 19 učenika. br. međusobno razumevanje. komuniciranje sa odraslima. 184 . 10. u OŠ „Miodrag Matić“ i OŠ „Dr Dragan Hercog“. agresivna ili anksiozna. kod školske dece sa motoričkim poremećajima. korišćene su dve subskale: Prihvatanje radnih obaveza i Spremnost na saradnju. Samokritičnost i Emocionalna prilagođenost. povećanje sposobnosti voljnog upravljanja svojim ponašanjem i drugo. Indikatori emocionalne zrelosti deteta za polazak u školu. spremnost na saradnju. 2011. Rezultati su obrađeni u programu SPSS 17. Istraživanje je obuhvatilo 37 ispitanika sa cerebralnom paralizom oba pola. dok su za ispitivanje dostignutog nivoa emocionalne zrelosti. egocentrična ili nervozna i često deluju kao vaspitno zapuštena. Statistička obrada podataka Statistička obrada podataka podrazumevala je primenu deskriptivnih statističkih metoda. 179-191. ispoljavanje simpatije i empatije. kao i komparativnih statističkih metoda (metod utvrđivanja korelacije). a u stvari nemaju formirane navike (Živković. niskog praga tolerancije na frustraciju.

S. 5 sa hemiparezom i 7 ispitanika je sa paraparezom.5%) ispitanika. Bez ikakvog socijalnog kontakta je 4 ispitanika. Grafikon 2 . Socijalno nedovoljno zrelih ispitanika ima 18 (48. 8 sa kvadriparezom. Adekvatnu socijalnu zrelost ima 15 (40. Nikolić. 3 sa hemiparezom i 7 sa paraparezom.Distribucija ispitanika sa cerebralnom paralizom prema nivou socijalne zrelosti i vrsti motoričkog oštećenja Grafikon 1 prikazuje distribuciju ispitanika sa cerebralnom paralizom prema nivou socijalne zrelosti u odnosu na vrstu motoričkog oštećenja. Nije utvrđeno postojanje statistički značajnih razlika.. 3 je sa kvadriparezom.: Socijalna i emocionalna zrelost za polazak u školu dece sa cerebralnom paralizom REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM Grafikon 1 . L.Distribucija ispitanika prema nivou socijalne zrelosti i programu koji pohađaju 185 . 3 sa kvadriparezom i 1 sa hemiparezom.6%).Banjac.

čija socijalna zrelost ne zadovoljava kriterijume za pohađanje nastave (različite manifestacije asocijalnog ponašanja.42 % dece. 2.7%) socijalna zrelost je ispod očekivanja. koji prate specijalni program. prisutna i u velikoj meri izražena. 2003) u dve oblasti: kontakt i samostalnost. izolacija. pokazala je. negativizam. ograničen je. socijalna zrelost na nivou koji zadovoljava očekivanja za pohađanje škole. 186 . depresija. nije bilo moguće ni ispitati socijalnu zrelost.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Kod ispitanika koji pohađaju redovni program. na nivou p < 0. 179-191. a kod 4 ispitanika. i slično). 10. Grafikon 2 prikazuje distribuciju ispitanika prema nivou socijalne zrelosti i programu u koji su učenici uključeni.3%). i pored toga što je najveći broj ispitane dece bio sa dijagnozom cerebralne paralize. Uočava se da je kod samo 2 ispitanika (13. dobar deo (kvalitativnih i kvantitativnih) neophodnih iskustava i sociopsiholoških efekata druženja tokom čitavog životnog veka. a u nekim slučajevima čak potpuno uskraćen. Deci sa motoričkim poremećajima. Ova deca imaju snižen adaptacioni kapacitet i pokazuju probleme u prilagođavanju zahtevima programa. Procena socijalizacije dece sa motoričkim poremećajima predškolskog uzrasta (Nikolić i sar. zbog nemogućnosti bilo kakve komunikacije. Vol. što ukazuje da je i kod ove dece socijalnost. koji prate specijalni program.616. da odgovarajuće kontakte sa okruženjem uspostavlja 77. Kod njih 12 (66. Međutim i kod ove grupe ispitanika uočavamo 6 ispitanika (33. utvrđene Spearman-ovim testom. 2011. kao spontana želja za druženjem i drugima. Ovakva distribucija frekvencije uslovila je postojanje statistički značajne korelacije između nivoa socijalne zrelosti i programa u koji su učenici uključeni. situacija je bolja..3% ).000 pri vrednosti r = 0. br.

Adekvatnu emocionalnu zrelost ima 16 ispitanika (43. 2 sa kvadriparezom i 1 sa hemiparezom. 3 sa hemiparezom i 6 sa paraparezom. 3 sa kvadriparezom. Očigledan je uticaj neurološke distribucije oštećenja na nivo emocionalne zrelosti. Spearman-ov test pokazuje značajnost korelacije između neurološke distribucije oštećenja i nivoa emocionalne zrelosti. Nikolić.: Socijalna i emocionalna zrelost za polazak u školu dece sa cerebralnom paralizom Grafikon 3 . Bez ikakve emocionalne reakcije ima 3 ispitanika (8. U toj grupi ima 9 ispitanika sa kvadriparezom. S.. na nivou p = 0. 5 sa hemiparezom i 8 sa paraparezom.6%).Emocionalna zrelost ispitanika i program koji pohađaju 187 . Grafikon 4 .1%).Banjac.Distribucija ispitanika prema stepenu emocionalne zrelosti i vrsti motoričkog oštećenja Grafikon 3 prikazuje distribuciju ispitanika prema nivou emocionalne zrelosti i topografskoj distribuciji motoričkog oštećenja.037 pri vrednosti r =0.2%). L. Emocionalno nedovoljno zrelih ispitanika ima 18 (48.344.

10. 179-191. Kod ispitanika koji pohađaju redovnu školu situacija je bolja. Na grafikonu 4 se uočava da je kod samo 2 (13.2%) je u okviru očekivanog.000 pri vrednosti r = 0.6%) ispitanika je ispod očekivanog. odbijanje saradnje i gubitak motivacije. br. 2011. Emocionalna prilagođenost je najmanje ugrožena.4%) emocionalna zrelost je ispod očekivanja.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). nije bilo moguće ni ispitati socijalnu zrelost. ispod očekivanog je kod 18 (48.3%) ispitanika koji prate specijalni program. Oni su svesni objektivnog ograničenja motornih funkcija i u neprekidnom su strahu i pod tenzijom zbog neuspeha. Uočava se da je kod samo 2 ispitanika (13.1%) nismo dobili nikakav emocionalni odgovor. Kod njih 12 (66. Kod 6 ispitanika koji pohađaju redovni program. ZAKLJUČAK Socijalna zrelost je kod 15 ispitanika našeg uzorka (40. dobili smo slične rezultate: emocionalni razvoj kod 16 ispitanika (43. evidentirali smo nižu socijalnu zrelost. na nivou p < 0. socijalna zrelost na nivou koji zadovoljava očekivanja za pohađanje škole. zbog nemogućnosti bilo kakve komunikacije. a kod 4 ispitanika. čija emocionalna zrelost ne zadovoljava kriterijume za pohađanje nastave. međutim i kod ove grupe ispitanika uočavamo 6 ispitanika. koji prate specijalni program. slabiji rezultati postignuti su na skali za ispitivanje samokontrole i na kraju. a sa 4 ispitanika (10. negativizam. 2. zbog nemogućnosti bilo kakve komunikacije. Tu se manifestuju različiti oblici asocijalnog ponašanja. a od 3 ispitanika (8. Ovaj podatak objašnjavamo činjenicom da su ispitanici koji pohađaju redovni program svesni svoje različitosti i gde nastaje problem. Vol.5%) u okviru očekivanog. Kod 13 (68. To su ispitanici sa težom ometenošću u mentalnom razvoju. kod 18 (48. emocionalna zrelost na nivou koji zadovoljava očekivanja za pohađanje škole.607.3% ) koji prate specijalni program. Ovakva distribucija frekvencije uslovila je postojanje statistički značajne korelacije između emocionalne zrelosti ispitanika i programa koji pohađaju. 188 .8%) nije bilo moguće ostvariti bilo kakav socijalni kontakt. a kod 3 ispitanika iz specijalne škole.7%) socijalna zrelost je ispod očekivanja. najčešće povlačenje i izolacija. Na skali emocionalnog razvoja.6%) ispitanika. najviše je ugrožena samokritičnost. nije bilo moguće ni ispitati emocionalnu zrelost.

Analizom uticaja socijalne zrelosti i emocionalne zrelosti.Banjac. S. 4.001. (1994). što ukazuje na činjenicu da je viša socijalna i emocionalna zrelost kod dece. Nastava i vaspitanje. L. (2002). Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd: Defektološki fakultet. (1992).koja pohađaju nastavu po redovnom programu. u odnosu na spremnost za praćenje redovnog i specijalnog programa. Kamenov. Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. S. 5. Nikolić. 6. Zrelost ličnosti. E. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Spremnost za polazak u školu dece sa motoričkim poremećajima. Senzomotorna inteligencija i socijalno posredovanje. 189 .. (1997). Emocionala zrelost je u okviru očekivanja kod 86. (1994). Utvrđene su statistički značajne razlike u nivou socijalne i emocionalne zrelosti za polazak u školu u odnosu na uključenost u redovni ili specijalni obrazovni program. 452–469. emocionalna zrelost je ispod očekivane. Psihologija telesno invalidnih lica. Takođe. Hrnjica. socijalna zrelost ispitanika koji prate specijalni plan i program je kod 68. 2.obrazovnog rada  III.4 % ispitanika koji pohađaju specijalni program. utvrdili smo visoko statistički značajnu korelaciju. Kod 68.: Socijalna i emocionalna zrelost za polazak u školu dece sa cerebralnom paralizom Istraživanjem smo utvrdili da je socijalna zrelost u okvirima očekivanog kod 86. LITERATURA 1. Vršnjačko socijalno ponašanje dece sa smetnjama u razvoju. Većina ispitanika nema odgovarajući nivo socijalne i emocionalne zrelosti za polazak u školu. 3. (2010). Z. Živković. Metodika vaspitno  . Univerzitet u Beogradu. na nivou p < 0.7 % ispod očekivanog za pohađanje nastave. L. 5. S. Gašić-Pavišić. Matejić-Đuričić. Banjac. Magistarska teza. G.7% ispitanika koji prate redovni nastavni plan i program. Činjenica da su u pitanju školska deca apostrofira značaj ovih aspekata zrelosti i ukazuje da je njihov odgovarajući nivo jedan od kriterijuma za izbor obrazovnog programa za decu sa cerebralnom paralizom. Beograd: Zajednica viših škola Srbije.7% ispitanika koji prate redovni nastavni plan i program.

. Beograd. Ilić. S. S. M. S. Rano otkrivanje. Božić. 2. Kvalitet socijalnih odnosa i školsko postignuće učenika različitog uzrasta. B. 2011. N. Banja Luka: Centar za predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Spasenović. 38. Istraživanja u defektologiji. 7. 2. (2003). (2001). 11. Nikolić. 190 . i Galić. (2009)... br.. (2002).Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 41. Socijalizacija dece sa telesnim invaliditetom. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja. 10. D. 179-191. dijagnostika i tretman poremećaja psihomotornog razvoja. Problemi i perspektive dece sa posebnim potrebama. Vujačić. 2: 331-348. Radivojević. 10. D. Simonović. 8. 67-77. M. Šain. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja. Cerebralno ugroženo dete i dete sa cerebralnom paralizom. Beograd: Centar za izdavačku delatnost Defektološkog fakulteta. Vol. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja.. V. 9. Kako pripremamo dijete za polazak u školu. D. Đaković. 1: 190-204. Topić. (2006).

by observing significant differences in children attending regular and special programs. 2011. Belgrade* University of Belgrade. Key words: cerebral palsy. Two subscales were used to assess social maturity: Accepting Work Obligations and Readiness to Cooperate. emotional development. that emotional and social maturity are significant indicators of school readiness and one of the criteria for selecting appropriate programs for students with cerebral palsy.Banjac. school readiness Primljeno. Prihvaćeno.: Socijalna i emocionalna zrelost za polazak u školu dece sa cerebralnom paralizom SOCIAL AND EMOTIONAL SCHOOL READINESS OF CHILDREN WITH CEREBRAL PALSY Special Hospital for Cerebral Palsy and Developmental Neurology. 3.. social development. divided in two subgroups: 19 students attending regular schools and 18 students attending special programs in „Miodrag Matic” and „Dr Dragan Hercog” elementary schools in Belgrade. we can conclude. Three subscales were used to assess the achieved level of emotional maturity: Self-control Ability. L. The research included 37 participants with cerebral palsy. Self-criticism. Snežana Nikolić** Summary The achieved developmental level of skills necessary for assessing school readiness of children with motor disabilities is shown from the aspect of emotional and social development. 14. Behavioral Integration Scale was used as a measuring instrument. Nikolić. As emotional and social development of the participants significantly correlate with their maturity to follow the curriculum. 191 . 5. S. 2011. 17. Faculty of Special Education and Rehabilitation** Lidija Banjac*. and Emotional Adaptation. of both genders.

.

i to 4% dve ili više SD od definisanih normi. Rezultati većine (81.4.2% jednu SD. čiju realizaciju finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. čije su najvažnije komponente vizuelna pažnja. br. vizuelna percepcija. Statistički značajna razlika rangova rezultata između dečaka i devojčica je utvrđena na subtestu Crtanje 1 E-mail: gligorovic@fasper.5 ID: 185078540 Originalni naučni rad Milica GLIGOROVIĆ1 Vesna VUČINIĆ Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciji i rehabilitaciju KVALITET CRTEŽA DECE MLAĐEG ŠKOLSKOG UZRASTA2 Imajući u vidu da kvalitet crteža zavisi od nivoa organizovanosti praktognostičkih sposobnosti. vizuokonstruktivne i motoričke sposobnosti.000-0.072-053. broj 179025 (2011-2014).001).072-053. 10.ac.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).05) od postignuća na zadacima precrtavanja oblika. vizuelno pamćenje. postignuća 18. Postignuća devojčica na subtestovima Crtanje oblika (p=0. 193-205.52.rs 2 Rad je proistekao iz projekta „Kreiranje protokola za procenu edukativnih potencijala dece sa smetnjama u razvoju kao kriterijuma za izradu individualnih obrazovnih programa“. vizuospacijalne. a 14. Za procenu veštine crtanja korišćeni su subtestovi Crtanje oblika i Crtanje ACADIA testa razvojnih sposobnosti.048) i Crtanje (p=0. kao osnovni cilj rada definisali smo utvrđivanje nivoa razvoja veštine crtanja kod dece mlađeg školskog uzrasta. 2011. Analizom rezultata utvrđeno je da su postignuća ispitanika u oblasti crtanja nešto bolja (ali ne i statistički značajno – p>0.bg.8%) ispitanika na subtestu Crtanje oblika pripada kategoriji očekivanih prema uzrastu.946. uzrasta 8-11 godina. UDK: 159. Vol.937. 159.001) su statistički značajno bolja od postignuća dečaka. gde se zapaža i izraženija disperzija. Utvrđeno je prisustvo statistički značajne povezanosti između razreda koji ispitanici pohađaju i kvaliteta crtanja (p≤0. 2. 193 . Uzorkom je obuhvaćeno 400 učenika II–IV razreda beogradskih osnovnih škola.5.2% odstupaju od normi za uzrast.

Vol. simbole.029). To se odražava na akademske veštine. br. mlađi školski uzrast UVOD Nivo razvoja crteža zavisi od zrelosti sposobnosti koje determinišu veštinu crtanja. Vujanić. određivanju pozicije u odnosu na svoje telo i druge objekte. cifre. 2010. Smatra se da su vizuospacijalne sposobnosti jedan od najvažnijih preduslova kreativnosti u oblastima likovnih umetnosti i tehničkih nauka (Silverman. promašenog realizma. što može da utiče na sposobnost deteta da prepoznaje i koristi slova. kao oblik reprezentacije. pamćenja i mišljenja. 2003). Iako decenijama u fokusu istraživačkih i metaanalitičkih studija. prvenstveno vizuospacijalnih i praksičkih sposobnosti. To je faza tzv. 194 . Pojavom semiotičke funkcije. 193-205.029). u isto vreme poseduje obeležja simboličke igre i mentalne slike što detetu omogućava da spontanim tragovima na hartiji pripiše značenje (period tzv. povezivanja elemenata i sl. Tokom predškolskog i ranog školskog perioda. kognitivne i adaptivne sposobnosti (Gligorović. Najčešće se konceptualizuju kao set sposobnosti namenjenih obradi neverbalnih informacija. fazom žvrljanja ili škrabanja. čije su osnovne komponente: spacijalna percepcija. slučajnog realizma). Ključne reči: crtež. ali i bazičnih mehanizama pažnje. Kidd i Horner. ono počinje da teži ostvarivanju vizuelne sličnosti. dok je na subtestu Crtanje oblika distribucija odstupanja ravnomerna (p=0. Vremenom. 2005). 2. reči ili slike. crtež. 10. proporcija. Razvoj crteža počinje najčešće krajem senzomotornog perioda. Smetnje vizuospacijalne analize odražavaju se i na mogućnost lokalizacije i orijentacije u prostoru i precizne manipulativne aktivnosti. mentalna rotacija i spacijalna vizualizacija (Watson. koja se manifestuje teškoćama prostorne organizacije crteža. Radić Šestić.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). u kojoj crtež nema reprezantacioni karakter. vizuospacijalne sposobnosti još uvek nisu jasno fenomenski i strukturalno definisane. posebno u oblasti grafomotorike (Gligorović. (p=0. vizuospacijalne sposobnosti.. Moguel-Ancheita i dr. Teškoće složenih vizuelnih funkcija otežavaju stvaranje mentalne reprezentacije objekta. 2011. 2010). Teškoće u ovoj oblasti se ispoljavaju u pozicioniranju objekta u prostoru. 2003).

ličnosti i emocionalne prilagođenosti deteta (Watkins. vizuelna percepcija. nezavisno od toga jesu li ti parametri vidljivi na objektu tokom crtanja (Anning i Ring. 2005). Glutting i Youngstrom. 2004. Inhelder. Hope. V. U našem ranijem istraživanju je utvrđeno da rezultati više od polovine ispitanika sa smetnjama u učenju značajno odstupaju od normi za uzrast na subtestu Crtanje Acadia testa razvojnih sposobnosti.: Kvalitet crteža dece mlađeg školskog uzrasta dečiji crtež prolazi kroz fazu intelektualnog realizma.. vizuokonstruktivne i motoričke sposobnosti. projektivno i euklidovsko poimanje prostora (Piaget. 2005. 2004). Treffinger. čije su najvažnije komponente vizuelna pažnja. Radić Šestić. Rukovodi se mentalnom slikom objekta. što omogućava detetu da predstavi izgled objekta u zavisnosti od tačke posmatranja. 2004. a ne ono što vidi. 1956). Vučinić. kao osnovni cilj rada definisali smo utvrđivanje nivoa razvoja veštine crtanja kod dece mlađeg školskog uzrasta. što naglašava značaj veštine crtanja kao dimenzije kognitivnog razvoja (Gligorović. M. 2010). Ovaj pristup favorizuje kreativnost i spontano izražavanje (Sternberg i Davison. 195 . vizuelno pamćenje.Gligorović. Premda korelacije sa drugim testovima nisu uvek dovoljno značajne da bi se smatrao pouzdanom merom intelektualne zrelosti. 2005). pa poslednjih godina postoji tendencija prevazilaženja klasičnog koncepta akademskih postignuća kao mere potencijala deteta. To se posebno odnosi na odstupanja u razvoju (u oba smera). Golomb. Cilj rada Imajući u vidu da kvalitet crteža zavisi od nivoa organizovanosti praktognostičkih sposobnosti. Razvojem logičkih operacija i figurativnog aspekta mišljenja prevazilazi se topološki doživljaj prostora i razvija pojmovno. crtež može da bude značajan pokazatelj razvoja deteta. definišućim parametrima koje ona sadrži. vizuospacijalne. čija je osnovna odlika da dete crta ono što zna o objektu. Crtež se koristi kao jedan od indikatora intelektualne zrelosti.

Test je dodatno adaptiran prema specifičnostima srpskog jezika. 2005).3% 131 32. uzorak je ujednačen prema parametrima uzrasta (p=0.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Instrumenti Za procenu veštine crtanja korišćeni su subtestovi Crtanje oblika i Crtanje ACADIA testa razvojnih sposobnosti (Atkinson.Distribucija uzorka prema polu i razredu POL Muški Ženski Total broj % broj % broj % drugi 70 17.8% RAZRED treći 64 16.238). 2.749) i pola (p=0.5% 400 100.5% 194 48. 1985).). uzrasta 8-11 godina.0% 136 34. Crtanje oblika (Subtest IV) sadrži 20 modela rastuće složenosti koje dete treba da precrta. Ocenjuje se na osnovu prepoznatljivosti. Može da se primenjuje individualno ili grupno.. 2011. METOD RADA Uzorak Uzorkom je obuhvaćeno 400 učenika II–IV razreda beogradskih osnovnih škola. intelektualnim sposobnostima i školskom uspehu. Nije brzinskog tipa. Crtanje (Subtest XIII) zahteva od deteta da nacrta čoveka koji stoji ispod drveta. 10.3% 133 33. Za svaki ispravan odgovor dobija se po jedan bod.5% 61 15. prevedenog i adaptiranog 1985. br.0% 69 17. Johnston i Lindsaz. nivou edukacije. godine (Novosel i Marvin Cavor. 193-205. pored kuće. Tabela 1 .3% Total četvrti 72 18. 196 . a izvršena je i normiranje rezultata na osnovu postignuća dece mlađeg školskog uzrasta naše populacije (Gligorović i dr.0% 64 16. Vol.0% Prema rezultatima χ2 testa. Iz dokumentacije škola dobijeni su podaci o uzrastu. Distribucija uzorka prema polu i razredu prikazana je u tabeli 1. pa daje mogućnost prilagođavanja ritmu svakog deteta. 1972.0% 206 51.

bogatstva detalja i međusobnog odnosa zadatih elemenata.418 0. koje zahteva prostorno pozicioniranje elemenata u prostoru hartije.18 14. smatraju složenijim (Bremner i dr. Tabela 2 . reprodukovanje trodimenzionalnosti i međusobnih relacija objekata.085 p 0. Maksimalan skor je 20 poena. Utvrđena je značajna korelacija između posmatranih parametara (r=0.. kod naših ispitanika su nešto bolja (ali ne i statistički značajno – p>0.Rezultati procene crtanja kod dece mlađeg školskog uzrasta SUBTEST Crtanje oblika Crtanje Min 0 3 Max 20 20 AS 13.. Pri ocenjivanju subtestova Crtanje oblika i Crtanje prioritet se daje spacijalnoj rekonstrukciji i konstrukciji zadatih elemenata. posmatrano iz ugla raspona i srednjih vrednosti rezultata. Dete daleko lakše precrtava elemente koji su bliski njegovom iskustvu (Toomela. Iako se zadaci crtanja.173 17. V.05) od postignuća na zadacima precrtavanja oblika. gde se zapaža i izraženija disperzija rezultata (detaljnije u Tabeli 2).Gligorović.320.: Kvalitet crteža dece mlađeg školskog uzrasta tačnosti proporcija.63 SD Var. Statistička obrada podataka U obradi dobijenih podataka korišćeni su: raspon. mere centralne tendencije. 197 . Spearman-ov koeficijent korelacije i χ2 test. naši ispitanici ih nešto uspešnije izvršavaju od zadataka precrtavanja dvodimenzionalnih oblika različite složenosti. REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM Analiza rezultata procene crtanja prema modelu i reprezentacione dimenzije crteža prikazana je u Tabeli 2. Vučinić. t-test.000). nezavisno od kvaliteta motoričke izvršivosti (Gligorović i dr. 2011). 2002).. parametrijska i neparametrijska analiza varijanse. pa se nešto slabija postignuća na subtestu Crtanje oblika mogu objasniti strukturom ponuđenih modela.320 2.843 8. Jedan od osnovnih preduslova uspešnosti na zadacima precrtavanja je poznavanje prostornog rasporeda linija. r 4. Pearson-ov koeficijent korelacije. p<0.000 Postignuća u oblasti crtanja. mere varijabilnosti. 2000). M.

10.Rangovi postignuća na subtestovima Crtanje oblika i Crtanje kod dece mlađeg školskog uzrasta RANG 1 2 3 Total Crtanje oblika Broj % 16 4. zahteva posebnu pažnju.037 Rezultati većine (81. Moguel-Ancheita i dr.8 400 100. na subtestu Crtanje oblika rezultati većine (72%) ispitanika odstupaju od normi za uzrast.5 84.0 100. 198 . imajući u vidu značaj vizuospacijalnih sposobnosti za usvajanje akademskih znanja i veština (Gligorović. 2010). 2010.. rezultati primenjenih subtestova su rangirani u tri kategorije: postignuća koja odgovaraju uzrastu – rang 3.0 57 14. a na subtestu Crtanje nešto više od polovine (54%) (Gligorović.0 Crtanje Broj 14 50 336 400 % 3. br.2 327 81.2% jednu SD.0 ρ=0. U odnosu na uzrasne norme. postignuća koja odstupaju jednu standardnu devijaciju (SD) – rang 2 i postignuća koja odstupaju dve SD od prosečnih postignuća – rang 1. 2010). a odstupanja od 2 ili više SD govore o postojanju specifičnih smetnji u procenjenim domenima.2% odstupaju od normi za uzrast. Vol. ali. 2011. Rezultati koji su jednu SD niži od očekivanih ukazuju na elemente smetnji. 2. postignuća 18. p=0. Distribucija ispitanika prema kategoriji postignuća na subtestovima kojima se procenjuje precrtavanje i crtanje prikazana je u Tabeli 3. a 14.104. 193-205.5 12.8%) ispitanika na subtestu Crtanje oblika pripada kategoriji očekivanih prema uzrastu. Kod dece sa smetnjama u učenju. Zastupljenost rezultata koji značajno odstupaju od normi za uzrast nije velika. Radić Šestić. Radić Šestić. Tabela 3 .Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). i to 4% dve ili više SD od definisanih normi. Kategorije postignuća na subtestovima Crtanje oblika i Crtanje Rezultati procene precrtavanja i crtanja su analizirani iz ugla odstupanja od normi na pojedinačnim subtestovima.

Analiza rezultata subtestova Crtanje oblika i Crtanje između dečaka i devojčica prikazana je u Tabeli 5. što ukazuje na sazrevanje.669 2..005 2.136) na subtestu Crtanje oblika.701 3.136 0.000 6. 2003. 2005). Vučinić. Ovaj nalaz je u skladu sa stavom da kumulativni efekat sazrevanja korteksa i senzomotornog iskustva omogućava kvalitetniju integraciju informacija (Parrish i dr.44 13. V.Gligorović. Statistički izraz razvojnog trenda je uočljivo visok (F=24. Kvalitet crteža i pol Imajući u vidu da su teškoće u učenju češće kod dečaka (Reynolds. 199 .07 SD 4.001). Iz podataka u Tabeli 4 se uočava i smanjenje disperzije rezultata sa uzrastom/razredom.: Kvalitet crteža dece mlađeg školskog uzrasta Kvalitet crteža i razred Analiza rezultata subtestova Crtanje oblika i Crtanje prema razredu koji ispitanici pohađaju prikazana je u Tabeli 4. što se ispoljava i u kvalitetu crteža.659 0. balansiranje i jasno profilisanje procenjenih sposobnosti tokom vremena.001 Razvojni potencijal dece mlađeg školskog uzrasta u oblasti crtanja i precrtavanja potvrđen je i rezultatima analize varijanse (p≤0.80 13. Radić Šestić. analizirali smo odnos između rezultata procene crtanja i pola ispitanika.887 3.Rezultati procene crtanja kod dece mlađeg školskog uzrasta prema razredu Crtanje/razred Crtanje oblika Crtanje II III IV II III IV N 131 133 136 131 133 136 AS 11.90 14.05). M. Analiza odstupanja od normi na primenjenim subtestovima prema razredu nije ukazala na prisustvo statistički značajnih odnosa (p<0.. Gligorović.24 14. Tabela 4 . 2010). potrebno je imati u vidu i uticaj vežbe tokom nastavnog procesa.0000.732 Min 0 0 4 3 7 6 Max 20 20 20 20 20 20 F(2) p 24.254 3. Naravno.88 15.

dok su rezultati analize ostalih komponenti vizuospacijalnih sposobnosti nehomogeni (Halpern. u ranim periodima razvoja i tokom mlađeg školskog uzrasta. 2011.048 0.16 15. 10. Većina istraživanja ukazuje na superiornost pripadnika muškog pola u oblasti mentalne rotacije. Kategorije postignuća na subtestovima Crtanje oblika i Crtanje u odnosu na pol Analiza rezultata procene precrtavanja i crtanja iz ugla odstupanja od normi u odnosu na pol je prikazana u Tabeli 6. 2003). da bi se taj odnos vremenom menjao u korist dečaka (Watson i dr. devojčice su nešto bolje u rešavanju vizuospacijalnih zadataka. 2.949 11.905 p 0. Newcombe..Rezultati procene crtanja kod dece mlađeg školskog uzrasta prema polu Crtanje/pol Crtanje muški oblika ženski muški Crtanje ženski N 206 194 206 194 AS 12.78 13. postignuća devojčica na subtestovima Crtanje oblika (p=0. Mathason. Terlecki. 2002). 2005). Kimura.872 2. 193-205. 2000. 200 . devojčice su takođe pokazale bolje rezultate od dečaka u grafičkoj reprezentaciji prostornih odnosa na svim uzrasnim nivoima (Gligorović i dr. Prema rezultatima nekih studija. Tabela 5 .225 4.12 SD 4.086 2.. U našem ranijem istraživanju sposobnosti crtanja kod dece dece mlađeg školskog uzrasta opšte populacije. Podaci o odnosu između pola i vizuospacijalnih sposobnosti nisu konzistentni.048) i Crtanje (p=0. Vol.001) su statistički značajno bolja od postignuća dečaka.001 Prema rezultatima prikazanim u Tabeli 5. 1999.61 14.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). br.732 Min Max 3 20 0 20 3 20 7 20 F(1) 3.

.3% 32 18 8.488 0. kod 5 (1.Gligorović.5% 50 12.783 0.3% 1.: Kvalitet crteža dece mlađeg školskog uzrasta Tabela 6 .5% 9 5 2.3% uzorka) dečaka. dok je na subtestu Crtanje oblika distribucija odstupanja ravnomerna (p=0.029 Kao što se može uočiti u Tabeli 6.029).Rangovi postignuća na subtestovima kod dece mlađeg školskog uzrasta prema polu RANGOVI POSTIGNUĆA 1 Crtanje oblika 2 3 1 Crtanje 2 3 broj % broj % broj % broj % broj % broj % Pol muški ženski 11 5 2.0% 4. Vučinić.029).0% 6. koje ukazuje na elemente smetnji u procenjenoj oblasti.0% 57 14. Analizom rangova postignuća na subtestu Crtanje uočava se da se. iako suptilne. koje je indikator specifičnih smetnji.3% 31 26 7.8% 14 3. I analiza rezultata subtesta Crtanje kod dece sa specifičnim smetnjama u učenju je pokazala da su. a odstupanje od 2 SD. zapaža se kod 18 devojčica (4. 2010). 201 .8% Total 16 4.5% uzorka) i 32 (8%) dečaka.0% H(1) P 1. Odstupanje od jedne SD.5% 165 171 41.3% 42. M. za razliku od postignuća na drugim subtestovima. Radić Šestić. V. razlike u zastupljenosti definisanih kategorija ispoljavaju u rezultatima statističke analize.5% 336 84.222 4.3% 327 81.8% 1. postignuća devojčica na subtestu Crtanje značajno bolja od postignuća dečaka (Gligorović.3% uzorka) devojčica i 9 (2.5% 164 26 41.8% 6. statistički značajna razlika rangova rezultata između dečaka i devojčica je utvrđena na subtestu Crtanje (p=0.

dok je na subtestu Crtanje oblika distribucija odstupanja ravnomerna (p=0. Vol. 202 .Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). su nešto bolja (ali ne i statistički značajno – p>0. Postignuća u oblasti crtanja. 2011.320.2% jednu SD. 10.05) od postignuća na zadacima precrtavanja oblika.000-0. 3. Postignuća devojčica na subtestovima Crtanje oblika (p=0.029). br.001).2% odstupaju od normi za uzrast. Analiza rangova rezultata na primenjenim subtestovima prema razredu nije ukazala na prisustvo statistički značajnih odnosa (p<0. 2. postignuća 18. 193-205.8%) ispitanika na subtestu Crtanje oblika pripada kategoriji očekivanih prema uzrastu.000). Statistički značajna razlika rangova rezultata između dečaka i devojčica je utvrđena na subtestu Crtanje (p=0.048) i Crtanje (p=0. Utvrđena je značajna korelacija između posmatranih parametara (r=0. Utvrđeno je prisustvo statistički značajne povezanosti između razreda koji ispitanici pohađaju i kvaliteta crtanja (p≤0. Iako su rezultati većine ispitanika na primenjenim subtestovima u skladu sa uzrasnim normama.001) su statistički značajno bolja od postignuća dečaka. 2. Rezultati većine (81.05). koji podrazumeva kreiranje individualnog obrazovnog programa. p<0. odstupanja od jedne i dve SD predstavljaju jasne indikacije za uključivanje u program koji podrazumeva stimulativni i/ili korektivni rad u oblastima u kojima su uočene teškoće.029). gde se zapaža i izraženija disperzija. i to 4% dve ili više SD od definisanih normi. Ukoliko dete ne uspeva da uspešno savlada standardni obrazovni program. potrebno ga je uključiti u program tercijarne prevencije. posmatrano iz ugla raspona i srednjih vrednosti rezultata. ZAKLJUČAK Analizom rezultata procene kvaliteta crteža kod dece mlađeg školskog uzrasta došli smo do sledećih zaključaka: 1. a 14.

E. 5. Gligorović.. (2010). Maćešić Petrović D. Halpern. Beograd. Organizovanost vizuelnih sposobnosti kod dece mlađeg školskog uzrasta. 121-133.).G. 15-36. Mahway.. M.. Glumbić N. New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates. Merkur. and Ring.. 6. The Types of Drawing that Young Children Produce in Response to Design Tasks. Vučinić V. F. 1852-1859. Radić Šestić M. Making Sense of Children’s Drawings. J.. V. 10. 32. 621-634. Vujanić. Canada: University of Acadia. 4. 415-523. 8. 9. (2004) The Child’s Creation of a Pictorial World.: Kvalitet crteža dece mlađeg školskog uzrasta LITERATURA 1. Design and Technology 203 . C. (2011). G.. The influence of the manifest strabismus and stereoscopic vision on non-verbal abilities of visually impaired children. (2005). Sex Differences in Cognitive Abilities (3rd ed... Nova Scotia. Child Development. Gligorović M. (2001). Research in Developmental Disabilities. E. Wolfville. Bremner J. Mahway. A. Gligorović. Specijalna edukacija i rehabilitacija. Istraživanja u defektologiji. Defektološki fakultet. Jablan B. (2000). 1. M. (2004). Volume 71(3). (1972).. Lindsay. A. Hughes S. Procena sposobnosti neophodnih za uspešno ovladavanje akademskim veštinama kod dece sa smetnjama u učenju. Specifične smetnje u učenju kod dece mlađeg školskog uzrasta.. Acadia test of developmental abilities. Eškirović B. Golomb. K. i grupa autora: Smetnje u razvoju kod dece mlađeg školskog uzrasta.. M.E... M. (2011). 7. Johnston. Radić Šestić. Relations between Drawing Cubes and Copying Line Diagrams of Cubes in 7 – to 10 – Year – Old Children. Anning. 2. Gligorović M. Gligorović. 11. Hope. D. 2nd Edition. 145-156. Andreasen G. Odnos između nivoa razvoja sposobnosti neophodnih za uspešno ovladavanje akademskim veštinama i pola kod dece sa specifičnim smetnjama u učenju. M. Vučinić. 9 (1). Atkinson. u: Golubović S.Gligorović. 2..(2005). i dr. (2003). 3. Morse R. New Jersey: Lawrence Erlbaum Associates. Maidenhead: Open University Press. Nastava i vaspitanje.S.

E.. Biology. & Terlecki. Sex and Cognition. Drawing as a verbally mediated activity: A study of relationships between verbal. S. Journal of Learning Disabilities.) (2004). Watkins. 12. E. br. 20. B. Brisbane. & Youngstrom.. Thousand Oaks. 827-837.. W. In D.). R. J. Silverman. http://www. R. Cambridge. (2005). 26 (3). 22. & Horner. Treffinger. 16. New York: Cambridge University Press. 10 (1). E. (2005). E.. (1956). and linguistic factors inthe early academic performance of elementary school children: The Benton-IU project. M. Davidson. Upside Down Brilliance: The Visual Spatial Learner. (2003). Acadia test razvoja sposobnosti. M. (2002). C. Conceptions of Giftedness (2nd Edition). N. qagtc. A. Newcombe. McGillicuddyDe Lisi & R. 204 . (1999). D. M. (1985).. Primijenjena psihologija. Queensland: Association for Gifted and Talented Children. 234-247.au/conf2005/QAGTC_upsidedown. Westport. De Lisi (Eds. J. 36 (2). C. MA: The MIT Press. London: Routledge & Kegan Paul. Vol.. 10. 193-205. (2002). 21. California: Corwin Press. I. 2. D.. Connecticut: Ablex. Mathason. 165-197. (2005). In A. 19. The child’s conception of space. 17. L. Dougherty. motor and visuospatial skills and drawing in children. Watson. 251-268). Piaget. J. E. D. J. Contemporary intellectual assessment: Theories. J. Kidd..). (Ed. 13. Sensory. Parrish. The maturation of form and motion perception in school age children.. tests. Boden. 1-2. (2005). D. 18. Toomela. A. & Inhelder. and Behavior: The Development of Sex Differences in Cognition. Harrison (Eds. Maximization of spatial competence: more important than finding the cause of sex differences. Marvin Cavor. 2011. Flanagan & P. Glutting.org. Education: An International Journal. 14.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Creativity andGiftedness. cognitive. Novosel. S. International Journal of Behavioral Development. 15. R. Lj. G. G. Sternberg. Vision Research. and issues (pp. Giaschi. 45 (7).. L. New York: The Guilford Press. Society. 103-108. Kimura. Issue in subtest profile analysis. 43-53.

bearing in mind that the quality of drawing depends on the organization level of practognostic abilities. younger schoolchildren Primljeno. V. attending II. 5. visual perception. The sample consists of 400 pupils aged between 8 and 11. Results analysis determined that the participants’ achievements in the area of drawing are somewhat better (however not statistically significant . while 18. out of which 4% deviate from the defined norms by two or more SD and 14. visuo-spatial.048) and Drawing (p=0. Girls’ achievements on subtests Shapes Drawing (p=0.029). 4. 2011. III. Most results (81. visuo-spatial abilities. Subtests Shapes Drawing and Drawing of ACADIA developmental abilities test were used to assess drawing skills.029).05) than their achievements in tasks involving copying shapes where a more prominent dispersion is determined.000 – 0. 2011. Statistically significant difference in results ranks between boys and girls was determined on subtest Drawing (p=0. 28.Gligorović. Prihvaćeno.001) are statistically significantly better than boys’ achievements. visual memory. Key words: drawing..2% deviate from age norms. Vesna Vučinić Summary The aim of this paper is to determine the developmental level of drawing skills in younger schoolchildren. most important components of which are visual attention. Statistically significant relation was determined between the grades these pupils attend and the quality of drawing (p≤0.2% by one SD. and IV grade of Belgrade elementary schools. 205 . while the deviation is equally distributed on subtest Shapes Drawing (p=0.8%) on Shapes Drawing subtest are age appropriate. visuo-constructive. and motor abilities. M.p>0.001). Vučinić.: Kvalitet crteža dece mlađeg školskog uzrasta DRAWING QUALITY IN YOUNGER SCHOOLCHILDREN University of Belgrade Faculty of Special Education and Rehabilitation Milica Gligorović. 27.

.

5.072-056. Zbog prethodno navedene činjenice cilj našeg istraživanja je bio ispitivanje motorne performanse gornjih ekstremiteta kod dece sa smetnjama u učenju. Miodrag STOŠLJEVIĆ1 Gordana ODOVIĆ Milosav ADAMOVIĆ UDK: 376. Svaka grupa je imala po 34 ispitanika. 2. Uzorak je formiran od 68 učenika.5. oba pola.com 207 . Rezultati ispitivanja motorne funkcije sva tri zgloba ruke istovremeno su.5 ID: 185079052 Originalni naučni rad Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju MOTORNE PERFORMANSE GORNJIH EKSTREMITETA KOD DECE SA SMETNJAMA U UČENJU Smetnje u učenju ne podrazumevaju samo jedan poremećaj već uključuju niz poteškoća koje se odnose na školske veštine kao što su: čitanje. 159. Za procenu performansi gornjih ekstremiteta korišćena je odgovarajuća baterija somatopedskih testova. ali nešto nižeg stepena. Svi učenici su pohađali redovnu osnovnu školu. br.953. 10.072-056. pisanje ili matematika. 1 E-mail: drstosljevic@gmail. a na nivou zgloba ramena postoji statistička značajnosi. Eeksperimentalnu grupu su činili ispitanici koji imaju smetnje u učenju.1-056. Ispitanici su podeljeni u E-eksperimentalnu i K-kontrolnu grupu. 159. uzrastu i stepenu inteligencije. 207-215. Grupe su izjednačene prema polu. ali u poređenju sa prethodnim pokazuju najnižu statističku značajnost. uzrasta 7 do 11 godina. Vol. Sposobnost za učenje može biti onemogućena manje vidljivim kliničkim pokazateljima kao što su motorne performanse gornjih ekstremiteta dece koja imaju smetnje u učenju. također.5. statistički značajni.36-053.36-053. a kontrolnu grupu ispitanici koji nemaju smetnje u učenju. Rezultati ispitivanja motornih performansi ispitanika eksperimentalne grupe na nivou zgloba šake i zgloba lakta pokazuju visoku statističku značajnost. 2011.36-053.943.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).

sproveli su istraživanje koje je obuhvatilo 284 primaoca socijalne pomoći čija je prosečna starost bila 34 godine. pisanje i matematika. smetnje u učenju predstavljaju skup poremećaja u razvoju koji ima raznoliku osnovu i značajno otežava izvršavanje školskih zadataka. prema načinu na koji je otežano izvršavanje školskih zadataka i prema vrsti potrebne terapije. 1981). 2. Ovi razvojni problemi mogu se svrstati prema ICD10 klasifikaciji u dve veće kategorije koje se razlikuju po vrsti simptoma koji predominiraju.2-3). 2011. a 97% ispitanika je bilo ženskog pola. Rezultati ovog istraživanja pokazali su da primaoci socijalne pomoći koji imaju smetnje u učenju nisu u mogućnosti da izdržavaju svoje porodice po osnovu zaposlenja (Taylor et al. Taylor et al.14% učenika sa smetnjama u učenju (Stošljević.1) i matematika (F 81. Lyon (1996) smatra da ove vrste poteškoća prate i drugi problemi poput deficita socijalnih veština. Navedene fenomene ne treba dovoditi u direktnu etiopatogenetsku vezu sa poteškoćama u 208 . Smetnje u učenju imalo je 22. gornji ekstremiteti UVOD U širem smislu. 207-215. 1994). Prva od dve pomenute kategorije podrazumeva poteškoće u pojedinim fazama obrade informacija. Zaključci istraživanja pokazuju da su motorne performanse gornjih ekstremiteta u direktnoj korelaciji sa smetnjama u učenju. Vol. pisanje (F 81. pokazala je da u redovnim školama ima 6% dece sa smetnjama u učenju (Margai et al. Studija koju su sproveli Margai et al.0). Prema istraživanju vršenom kod nas identifikovano je 7. poremećaja emocija ili ponašanja.. 10. 2004).Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).. br. Od mnogih kombinovanih faktora koji mogu dovesti do školskih problema smetnje u učenju predstavljaju najčešći uzrok (Wender. 2003). dok se druga kategorija ove klasifikacije odnosi na oštećenja pojedinih funkcija kao što su: čitanje (F 81. Ključne reči: motorne performanse. Poteškoće u učenju ne podrazumevaju samo jedan poremećaj već uključuju niz poteškoća vezanih za školske veštine kao što su već pomenute: čitanje.9% i 32% nije imalo zavšenu srednju školu. smetnje u učenju. Smetnje u učenju imaju dugoročan uticaj na život osoba koje imaju ovu vrstu poremećaja.

uzrastu i tipu smetnje je prikazana u Tabeli 2. oba pola. 209 . Cilj istraživanja Cilj ovog rada je bio utvrđivanje moguće korelacije između motornih performansi gornjih ekstremiteta i poteškoća u čitanju. a ponekad mogu prouzrokovati opšte zaostajanje u usvajanju školskih znanja i veština. pisanja i matematike. i dr. M. kulturnim razlikama ili lenjosti. intelektualnoj ometenosti. svaki pojedini aspekt motornog funkcionisanja ove dece može doprineti njihovim poteškoćama u učenju. pa do istraživanja Pieters et al. Struktura eksperimentalne i kontrolne grupe prikazana je u Tabeli 1. Ove poteškoće ponekad mogu biti specifične i odnositi se direktno na motorne sposobnosti učenika kao što je to slučaj sa disgrafijom.: Motorne performanse gornjih ekstremiteta kod dece sa smetnjama u učenju učenju kao što se one ne smeju pripisivati senzornim oštećenjima. a struktura eksperimentalne grupe prema polu. (2011) pokazuje povezanost loše motorne organizovanosti i poteškoća u učenju. uzrasta od 7 do 11 godina. Svaka grupa je uključivala po 34 ispitanika. uzrastu i stepenu inteligencije koji je u svim slučajevima bio između 95 i 105 IQ jedinica. Grupe su izjednačene prema polu. Bilo kako bilo. METOD ISTRAŽIVANJA Uzorak Uzorak je formiran od 68 učenika. eksperimentalnu i kontrolnu.Stošljević. pa tako fina motorika utiče na jedan način dok gruba motorika ili održavanje posture potpuno drugačije utiče na školovanje ove dece. Svi ispitanici pohađaju redovnu osnovnu školu. Ispitanike smo podelili na dve grupe. Ispitanici eksperimentalne grupe imaju poteškoće u učenju po tipu čitanja. Niz objavljenih istraživanja o ovom problemu počevši od Levina (1980). pisanju i matematici kod dece osnovnoškolskog uzrasta. Ispitanici kontrolne grupe nemaju navedene poteškoće.

20 20 29.60 4 5.11 9-9.80 Ukupno Muško Žensko N 14 14 14 14 56 % N % 20.60 2 2.90 20.45 1.45 7 2.45 7 1.30 10.90 2.80 8.60 4 5.90 8. 10. pisanja i matematike.80 5.80 Matematika Muško Žensko N 4 4 6 6 % 5.20 2.90 22 32.30 10.40 12 17.11 8-8.45 7 10. Coloredo proba. uzrastu i tipu smetnje Uzrast Čitanje Muško Žensko N 4 4 4 4 % 5.80 5.11 8-8.Struktura Eksperimentalne i Kontrolne grupe prema polu i uzrastu Uzrast E grupa Muško Žensko N 7 7 7 7 28 % 10.60 2 2.20 N 1 1 2 2 6 K grupa Muško Žensko % 10. 210 .45 2. Tabela 1.80 82.45 5.45 1. Coloredo proba je primenjena za merenje performanse na nivou zgloba lakta. 2.60 7-7.45 / / 7 4 4 10.30 10.80 8. Vol.45 1.80 5.80 Pisanje Muško Žensko N 1 1 1 1 4 % 1.80 28 Tabela 2 .80 16 23.90 7 8. Target test.90 7 2.90 7-7. a Ring proba za merenje performanse na nivou zgloba ramena.30 10. Ring proba.30 5.20 Instrumenti i procedura istraživanja Prilikom testiranja ispitanika koristili smo tri vrste testova: LT test (Learning and Transfer Test) za utvrđivanje poteškoća u učenju po tipu čitanja.45 1.30 41.30 41.80 N / / 1 1 2 % / / 1.30 10.80 5.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).90 20.11 10-11 ∑ N % N % 1 1.11 10-11 ∑ % N 1.30 10. Ozeretzski proba je korišćena za merenje motorne performanse na nivou zgloba šake.Struktura eksperimentalne grupe prema polu.80 20.30 1 / / 2 1.45 1. 2011.11 9-9. br. 207-215.45 2.80 5. REVISC skalu za procenu inteligencije i Standardnu bateriju somatopedskih testova za merenje motornih performansi gornjih ekstremiteta koja se sastoji iz četiri testa: Ozeretzki proba. Target testom su merene ove performanse na sva tri zgloba istovremeno.20 N 1 1 2 2 6 % 1.

856 35.05 do 0.347 K grupa AS 71.000 0.537 29. M.653.164 F – vrednost 18.653 17.Rezultati statističkog poređenja između eksperimentalne i kontrolne grupe za motorne performanse desne ruke Vrsta testa ozeretzki coloredo ring target E grupa AS 78.746 22. visoke statističke značajnosti (p u rasponu od 0.000 0. a oni su bili poređeni parametrijskim testom One-Way ANOVA jer su podaci imali normalnu raspodelu.854 27.348 19.001) i vrlo visoke statističke značajnosti (p manje od 0.641 24.: Motorne performanse gornjih ekstremiteta kod dece sa smetnjama u učenju Procena poteškoća u učenju.Stošljević. a pre početka tretmana. Istraživanje je sprovedeno tokom školske 2009/10. tj.846 21.01). Ispitanici kontrolne grupe su učenici OŠ „Borivoje Stanković” u Beogradu. stepena inteligencije i motornih performansi gornjih ekstremiteta ispitanika koji su bili uključeni u eksperimentalnu grupu vršena je u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. a interpretacija rezultata je data u okviru koncepta statističke značajnosti kao krucijalnog parametra u kliničkim naukama jer razlika između statističke značajnosti (p u rasponu od 0. godine.001) predstavlja matematički okvir efikasnosti kliničkog rada. a rasipanje podataka je malo (mala Sd).01 do 0. a nivo poverenja 0.0). bili su grupisani oko Xsr. Tek kada je kod ovih ispitanika dijagnostikovana neka poteškoća u učenju. Ovi rezultati ukazuju na činjenicu da je dobijena F vrednost za Ozeretzski probu iznosila 18.003 U Tabeli 3 prikazani su rezultati statističkog poređenja između eksperimentalne i kontrolne grupe za motorne performanse desne ruke.000 što predstav- 211 . i dr. oni su bili svrstavani u eksperimentalnu grupu.876 p 0. REZULTATI Dobijeni rezultati prikazani su u tabelama 3 i 4.563 8.000 0. Tabela 3 . dr Cvetko Brajović“ u Beogradu po njihovom dolasku u ustanovu. Dobijene rezultate smo obradili pomoću SPSS statističkog programa (verzija 17.

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 2. 207-215, 2011.

lja vrlo visoku statističku značajnost. F vrednost za Coloredo probu je bila 17,348 što je takođe, dovelo do vrlo visoke statističke značajnosti (p=0,000). Statistički parametri za Ring probu su pokazali visoku F vrednost od 19,563, a posledično tome i vrlo visoku statističku vrednost na nivou poverenja od 0,000. F vrednost za Target test je bila nešto niža (8,876) pa je i nivo poverenja bio na nivou visoke statističke značajnosti od 0,003. Tabela 4 - Rezultati statističkog poređenja između eksperimentalne i kontrolne grupe za motorne performanse leve ruke
Vrsta testa ozeretzki coloredo ring target E grupa AS 87,576 42,374 29,346 19,924 K grupa AS 99,385 50,085 33,907 22,745 F – vrednost 15,763 15,001 16,763 8,026 p 0,000 0,000 0,000 0,005

U Tabeli 4 mogu se videti rezultati statističkog poređenja između eksperimentalne i kontrolne grupe za motorne performanse leve ruke. Dobijeni rezultati jasno pokazuju da je dobijena F vrednost za Ozeretzski probu iznosila 15,763, a nivo poverenja je bio 0,000 što predstavlja vrlo visoku statističku značajnost. F vrednost za Coloredo probu je bila 15,001 što je značilo da je i za ovaj test utvrđena vrlo visoka statistička značajnost od p=0,000. Ista F vrednost za Ring probu je iznosila 16,763, a time smo dobili i vrlo visoku statističku vrednost na nivou poverenja od 0,000. Statistička obrada Target testa je pokazala da je F vrednost u ovom slučaju bila niža (8,026), pa je i nivo poverenja za ovaj test iznosio 0,005, tj. dobijena je visoka statistička značajanost.

DISKUSIJA
Na osnovu višegodišnjeg iskustva u praksi poznato nam je bilo da deca sa lošijom motornom organizovanošću imaju određene poteškoće u učenju, a posebno u izvođenju grafomotornog čina. Dobijeni razultati su bili relativno neočekivani jer su za sve ispitivane varijable dobijene vrlo visoke statističke značajnosti osim za varijablu „Target test“ za koju je ta statistička značajnost bila na visokom nivou.

212

Stošljević, M. i dr.: Motorne performanse gornjih ekstremiteta kod dece sa smetnjama u učenju

Analizom dobijenih rezultata može se primetiti da deca sa smetnjama u učenju po tipu čitanja, pisanja i matematike imaju smanjene motorne performanse na nivou zgloba šake što su u svom istraživanju potvrdili i Jelle Vuijk et al. (2011). Motorne performanse na nivou zgloba lakta su takođe bile znatno umanjene što je od ogromne važnosti za funkcionisanje ove dece jer većina školskih veština zavisi od korektnog motornog funkcionisanja na ovom nivou kineziološkog lanca „ruka”. Slične rezultate za ovu varijablu dobili su u svom istraživanju i Capellini et al. (2010). Ovo istraživanje pokazalo je vrlo visoku statističku značajnost za motorne performanse u nivou zgloba ramena što nije baš u potpunoj saglasnosti sa rezultatima dobijenim iz dostupne literature (Viholainen i sar., 2002). Najniža statističku značajnost dobijena je za motornu funkciju sva tri zgloba ruke istovremeno, a ovi rezultati su bili potvrđeni i u istraživanjima Pietrs i sar. (2011). Iz tumačenja prethodnih rezultata možemo videti da je postojala razlika između eksperimentalne i kontrolne grupe za sve testirane motorne performanse gornjih ekstremitea učenika sa smetnjama u učenju po tipu čitanja, pisanja i matematike. Do ovakvog ishoda je verovatno došlo jer ova deca, prema istraživanju Levina (1980), imaju problema u finoj motorici koji se reflektuju na sve oblasti usvajanja školskih znanja i veština.

ZAKLJUČAK
Dobijeni rezultati ovog istraživanja upućuju na činjenicu da su motorne performanse gornjih ekstremiteta u direktnoj korelaciji sa smetnjama u učenju kod dece uzrasta 7-11 godina. Ova saznanja ukazuju na neophodnost poboljšanja ispitivanih performansi kao jedan od osnovnih preduslova u otklanjanju smetnji u učenju po tipu čitanja, pisanja i matematike. Takođe, poboljšanje motornih performansi gornjih ekstremiteta svakako će doprineti i boljem ukupnom funkcionisanju ove dece, pa je klinički imperativ rad na ovom segmentu motornog razvoja ispitivane populacije.

213

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 2. 207-215, 2011.

LITERATURA
1. Capellini, S.A., Coppede A.C. & Vale T.R. (2010). Fine motor function of school-aged children with dyslexia, learning disability and learning difficulties. Pro Fono, 22 (3), 201-8. 2. Jelle Vujik, P., Hartman, E., Mombarg, R., Scherder, E.& Visscher C. (2011). Associations between academic and motor performance in a heterogeneous sample of children with learning disabilities. Journal of learning disability, 44(3), 276-282. 3. Levin, M. D. (1980). The Child with learning disability; In: The practical menagment of the developmentaly child, The S.V. Mosby company, St. Louis. 4. Lyon, G.R. (1996). Learning disabilities, Future child, 6(1), 54-76. 5. Margai, F. & Henry, N. (2003). A community-based assessment of learning disabilities using environmental and contextual risk factors. Social Science & Medicine, 56(5): 13. 6. Patti L. Harrison; Flanagan, Dawn P. (2005).  Contemporary intellectual assessment: theories, tests, and issues. New York: Guilford Press.  7. Pieters, S., De Block, K., Scheiris, J., Eyssen, M., Desoete, A., Deboutte, D. et al. (2011). How common are motor problems in children with a developmental disorder: rule or exception? Child Care Health Development, 37: doi:10.1111/j.13652214.2011.01225.x 8. Stošljević, M. (1994). Uticaj kliničkog defektološkog tretmana na sposobnosti učenika sa graničnim stanjima inteligencije, Doktorska disertacija, Defektološki fakultet, Beograd, str. 28. 9. Taylor, M.J. & Barusch, A. S. (2004). Personal, family, and multiple barriers of long-term welfare recipients. Social Work, 49(2), 175-183. 10. Viholainen, H., Ahonen, T., Cantell, M., Lyytinen, P.& Lyytinen H. (2002). Development of early motor skills and language in children at risk for familial dyslexia. Dev Med Child Neurol . 44(11), 761-9. 11. Wender, E.H. (1981). Learning Disabilities in Children. Pediatrics in Review, 3, 91-98.

214

Stošljević, M. i dr.: Motorne performanse gornjih ekstremiteta kod dece sa smetnjama u učenju

UPPER LIMBS MOTOR FUNCTIONS IN CHILDREN WITH LEARING DISABILITIES
University of Belgrade, Faculty of Special Education and Rehabilitation

Miodrag Stošljević, Gordana Odović, Milosav Adamović

Summary
Rather than referring to a single disorder, learning disabilities include several disorders relating to ac ademic skills, such as reading, writing, and mathematical skills. Learning ability may be hindered by less apparent clinical indicators, such as motor functions of upper limbs in children with learning disabilities. With regard to the above mentioned fact, the aim of this research was to test motor functions of upper limbs in children with learning disabilities. The sample consisted of 68 students, of both genders, aged between 7 and 11. All students attended a regular elementary school. The participants were divided in two groups: E- experimental group, and C – control group. Each group consisted of 34 participants. Experimental group included participants with learning disabilities, while control group included participants without learning disabilities. The groups were equal regarding gender, age, and the level of intelligence. Appropriate somatological tests battery was used to assess upper limbs functions. Results of research on motor functions in experimental group at the level of wrist and elbow show a high statistical significance, while there is a somewhat lower statistical significance at the level of shoulder joint. Results of research on motor functions of all three arm joints are also statistically significant, but with the lowest statistical significance. Research results show that motor functions of upper limbs directly correlate to learning disabilities in tested children. Key words: motor functions, learning disabilities, upper limbs Primljeno, 30. 5. 2011. Prihvaćeno, 21. 6. 2011.

215

.

a svaki od ovih vidova podrške može biti pružen neformalnim i formalnim putem. Vol. Podaci o sadržaju i nivou društvene podrške zdravstva dobijeni su od očeva. 10. informaciona i konkretna. UDK: 364-787. porodica. Smatra se izuzetno značajnim izvorom za prevladavanje stresa. Oblici društvene podrške su emocionalna.telekom. Analiza sadržaja podrške sistema zdravstvene zaštite ukazuje na brojne sličnosti u opažanju između eksperimentalne i kontrolne grupe. nameće se pitanje da li postoje razlike u opažanju nivoa i sadržaja ovog vida podrške između porodica sa slepim adolescentom i porodica sa adolescentom tipičnog razvoja. kvalitet i funkciju socijalne mreže kojoj pojedinac pripada. 2011. zdravstvena zaštita. slepoća 1 E-mail: dragana-s@open. 2. s tim što porodice sa slepim adolescentom imaju i neka dodatna očekivanja. majki i adolescenata putem nedirektivno vođenog intervjua i skale procene.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). kao i da su porodice sa slepim adolescentom znatno nezadovoljnije i da im je potrebna „posebna“ podrška.6 ID: 185079820 Originalni naučni rad Dragana STANIMIROVIĆ1 Luka MIJATOVIĆ Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju DRUŠTVENA PODRŠKA INSTITUCIJA ZDRAVSTVENE ZAŠTITE SLEPIM ADOLESCENTIMA I NJIHOVIM PORODICAMA Društvena podrška se odnosi na strukturu. 217-235. Budući da su porodice sa slepim adolescentom više izložene stresu i da su češće upućene na traženje formalne društvene podrške od sistema zdravstvene zaštite. Uzorak su činile po 32 porodice. Rezultati istraživanja su pokazali da su obe grupe porodica nezadovoljne. naročito u pogledu informacione i emocionalne podrške zdravstvenih ustanova.rs 217 . br. Ključne reči: društvena podrška.2-053.

niske stope smrtnosti i bržeg oporavka nakon bolesti (Cohen & Syme. a definiše se kao interpersonalna razmena koja uključuje emocije. & Aro. informacije i instrumentalni elementi (Birch. UVODNA RAZMATRANJA Društvena podrška odnosi se na kvalitet. 1984. 10. potvrđivanje vrednosti. prema Papakonstatinou & Papadopoulos. 2011. društvena podrška može delovati putem modifikacije reakcija na životni događaj i reakcija u krizi. 1999. Često je potvrđivana veza između društvene podrške i dobrog zdravlja. 2. mogućnost za pružanje brige. na primer. Ovako viđena. & Espelage. potencijalno štetnih po somatsko i mentalno zdravlje (prema Singletary et. povratna informacija i socijalna participacija (Huurre. prema Papakonstatinou & Papadopoulos. u aspekate društvene podrške se ubrajaju: privrženost. br. strukturu i funkciju socijalne mreže kojoj osoba pripada. Društvena podrška se najčešće posmatra kao posredujući faktor između krize i određenog životnog događaja. 1985. 1998. str.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Vol. odavno je prepoznat od strane brojnih istraživača u oblasti zaštite mentalnog zdravlja.500). al. iznose teoriju po kojoj se društvena podrška posmatra kao neka vrsta amortizera (ublaživača) dejstva svakodnevnih stresora. 2009). podrška u doživljavanju pripadanja i opipljiva. prema Papakonstatinou & Papadopoulos. socijalnu integraciju. ona utiče na nastanak. Hurdle. 2005. Neposredan uticaj društvene podrške ogleda se u menjanju značenja kriznog životnog događaja. Etzion. al. tok i ishod krize i to na dva načina: neposredno i posredno. materijalna pomoć. prema Singletary et. 1974. Hannum. Posredno. 217-235. fizička asistencija. Cohen i Hoberman takođe izdvajaju četiri funkcije društvene podrške: funkcija procene. vođenje. Prema Weiss-u. Birch i Etzion razlikuju četiri elementa društvene podrške: emocije. 1998). Značaj društvene podrške kao važnog faktora u prevladavanju stresa. stvaranje zajedništva i vođenje (Weiss. 2010). podrška u izgrađivanju samopoštovanja. Papakonstatinou i Papadopoulos daju sistematizovan pregled dosadašnjih pokušaja konceptualizacije oblika društvene podrške. Moguće je nabrojati šest kategorija podrške: intimna interakcija. konkretna podrška (Cohen & Ho- 218 . 2010 ). 2001. procena. Komulainen. 2010). Hale. kao i efektima na ishod krize. 2009. potvrđivanje i pomoć (Vlajković. Autori Cohen i McKay (1984).

2007. 1985. 2007). dok formalnu društvenu podršku čine jasno definisani obrasci pružanja pomoći u krizi od strane institucija zdravstvene i socijalne zaštite. prema Papakonstatinou & Papadopoulos. ustanova obrazovanja i sl. 2010). Istra- 219 . pružanje i/ili primanje podrške može biti praćeno „osećajem krivice.191). str. davanju saveta“ (Vlajković. kao emocionalna i praktična (Brough & Pears. 1998. prijatelja i drugih značajnih osoba. str. Postoji razlika između opažene podrške (ne mora biti identična onoj koja je realno dobijena) i očekivane podrške. od posebnog je značaja proučavanje njihovog doživljaja društvene podrške. str. može biti umanjena. Neformalnu društvenu podršku predstavlja oslanjanje na pomoć roditelja.: Društvena podrška institucija zdravstvene zaštite slepim adolescentima i njihovim porodicama berman. naklonosti i ljubavi. dužnosti ili preterane zavisnosti“ (Mitić. povećati njihovo samopoštovanje i samopoverenje u sposobnost suočavanja sa budućim stresorima“ (Mitić. Neki autori navode tri tipa podrške: emocionalna. D. „Način na koji ljudi percipiraju postojeću socijalnu podršku može ojačati njihovo uverenje da je drugima do njih stalo i da ih cene. L. tako i od strane onih koji je pružaju (Mitić. 1997. Može doći i do situacije da osoba koja prima pomoć nije sposobna da je i uzvrati ili. materijalna (praktična) i informaciona. „Emocionalna podrška se odnosi na dobijanje pažnje. Pod materijalnom podrškom podrazumeva se svaki oblik konkretne pomoći: novac. pak. nega u bolesti itd. Budući da su osobe sa ometenošću više izložene stresu. međutim. koja se pruža tokom spontanih interakcija. navodi i Schaefer. str. prema Papakonstatinou & Papadopoulos. Naime. 2010). Mijatović. Još jedan bitan aspekt u proučavanju društvene podrške jeste doživljaj podrške iz ugla osobe koja prima podršku. kako od strane onih koji pomoć primaju. objašnjavanju. Delotvornost društvene podrške. Gledište po kome se društvena podrška javlja u tri oblika: kao emocionalna.190191). 2000. 2010). Od izuzetne važnosti je i podela društvene podrške na neformalnu i formalnu. 2007. Ova podela se smatra najpotpunijom i najzastupljenijom u radovima iz ove oblasti. do ometanja u procesu pružanja podrške ponekad dolazi usled toga što se „potencijalni pomagači ponašaju na neprimerene načine“ (Mitić.191). 2007. informaciona i opipljiva – konkretna (Chien-Huey Chang &Schaller. a prisutno je i još jedno shvatanje društvene podrške.Stanimirović.. prema Papakonstatinou & Papadopoulos. 2004. po kome se ona javlja u samo dva vida. Informativna podrška sastoji se u razjašnjavanju. Kef.104). Cohen & Wills.1983.

str. kao što su bes i hostilnost. negativni aspekti društvene podrške ogledaju se u načinu na koji se pomoć pruža. On piše: „Hroničnu bolest ne možemo da otklonimo. (Papakonstatinou & Papadopoulos. recimo trajno oštećenje vida na nivou totalne slepoće. nepružanje adekvatnih informacija koje su u vezi sa ometenošću. a da bi uopšte došlo do procesa integracije.521). ali informaciona i emocionalna jesu. nepokazivanje interesovanja za osobu kojoj se pomoć pruža ili pak previše pažnje. str.al. izbegavanje. pokazalo je da do postizanja dobrobiti kod osoba sa ometenošću može doći ukoliko su integrisane u društvo. obavlja lečenje i rehabilitacija. 217-235. Vol. jer će se zbog toga bolje osećati a samim tim i biti sposobnija da se nosi sa teškoćama“ (Davis. konkretna podrška na nivou lečenja vidnih funkcija nije moguća. 2009). koji mogu štetno uticati na život osoba sa hroničnom ometenošću“ (Cimarolli & Boerner. prema Singletary et. odnosno porodici saopštava dijagnoza i prognoza. 10. Možemo takođe da pokušamo da joj prenesemo svoje poštovanje. neophodno je postojanje jake i podržavajuće društvene mreže. U oblasti formalne društvene podrške značajan resurs predstavljaju institucije zdravstvene zaštite koje su za osobe sa ometenošću i njihove porodice od posebne važnosti jer se u zdravstvenim ustanovama postavlja dijagnoza. pored značaja pružanja podrške osobama sa ometenošću. Međutim. što u dobroj meri zavisi od ličnosti zdravstvenog radnika. 2010). 2011. Naime. socijalna mreža porodice i njenih članova i društvena podrška koju dobijaju. Svi više volimo lekara 220 . Iako su procedure lečenja i rehabilitacije vezane za konkretnu pomoć i podršku one se mogu sprovoditi na različite načine. „tek je nedavno utvrđeno da društvena podrška može imati i određene negativne aspekte. ljubaznosti i želje da se pomogne i sl. 1996. 2. Kada je dijagnoza.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). živanje koje su obavili Li i Moore (1998. Izuzetno je značajno na koji način se pacijentu. Kao česti primeri negativne društvene podrške navode se prezaštićivanje. Kako ometenost člana porodice utiče na sve njene članove i porodicu u celini. 14). Možemo da poštujemo porodicu shvatajući da će uspeti da se izbori sa teškoćama i više od toga. odnosno njihova percepcija te podrške je od izuzetnog značaja. 2005. Jedan od autora koji je detaljno razradio principe i postupak „saopštavanja loših vesti“ je Hilton Davis. oblicima pomoći i emocijama koje prate sam čin pružanja podrške. br. ali možemo da prihvatimo činjenicu da su problemi stvarni i da pripadaju porodici.

• Slično. Stanimirović (2005) na uzorku od 32 porodice sa slepim adolescentom nalazi daleko veću učestalost visokostresnih životnih događaja. Odgovori dobijeni u strukturisanom intervjuu sa 33 majke i 24 očeva iz 36 porodica sa slepim. ali su one obično stresne“ (Stanimirović. kao i da „u 42% porodica postoji stalna potreba za zdravstvenom zaštitom jednog ili više članova porodice“ (Dragojević. 221 . kada su u pitanju nepotpune porodice: „Porodice imaju jače veze sa ustanovama zdravstvene zaštite. nego onoga koji se prema pacijentu ponaša kao da je stvar. 2005. pojedinci sa ometenošću imaju više stope hroničnih stanja“ (Vash and Crewe. str.: Društvena podrška institucija zdravstvene zaštite slepim adolescentima i njihovim porodicama koji je spreman da nas sasluša i da nam pruži što više informacija koje se tiču našeg zdravlja i bolesti. 2001). interesantno je da je učestalost operacija roditelja veća u porodicama sa slepim adolescentom nego u kontrolnoj grupi porodica . str. ukazuju na neke specifičnosti socijalne mreže porodica sa slepim detetom uzrasta 7 do 12 godina u poređenju sa porodicama kontrolne grupe.. 2005. Navodimo one koji su relevantni za temu našeg rada: • Kada su u pitanju potpune porodice: „Porodica više povezana sa zdravstvenim institucijama. 2005. od kojih neke dovode do preranih smrti (CDC. Podaci Stanimirović (2005). str. u poređenju sa ljudima koji nisu ometeni. Mijatović. Te veze su za sve najčešće stresne ili jako stresne“ (Stanimirović. prikupljeni u intervjuu sa svim članovima iz po 26 nuklearnih porodica. centri za kontrolu bolesti i prevenciju (the Centers for Disease Control and Prevention . nego u porodicama kontrolne grupe. p. „Međutim.“ . 124). 2005. 48). D. 68). „Njihovi rezultati pokazuju da mnoge osobe sa ometenošću imaju sekundarne zdravstvene komplikacije koje se mogu prevenirati. odnosno slabovidim detetom na uzrastu od 2 do 23 godine pokazuju da su iskustva roditelja sa zdravstvenim ustanovama pozitivna u 51.Stanimirović. 46). 2004. Utvrđeno je da.pretežno se radi o operacijama srca“ (Stanimirović. Podatak da su slepi bili podvrgnuti brojnim oftalmološkim intervencijama je očekivan.2% slučajeva. 48).CDC) ispitali su pokazatelje zdravstvenog stanja osoba s ometenošću. među kojima značajno mesto zauzimaju hirurške intervencije člana porodice. str. Kao deo inicijative „Zdravi ljudi do 2010. L.

217-235. govorni softver za srpski jezik za slepa lica. utvrditi da li postoje statistički značajne razlike između eksperimentalne i kontrolne grupe u percepciji nivoa dobijene društvene podrške institucija zdravstvene zaštite adolescentima i njihovim porodicama. 10. posebno slepih osoba i njihovih porodica i kako bi mogla da se poboljša. 2. (6) tiflotehnička pomagala. Imajući sve ovo na umu. Pravilnika reguliše se postupak ostvarivanja prava na ova pomagala. reproduktor (ukoliko pravo na ova pomagala nije ostvareno po propisima PIO). (2) teleskopske naočare (naočare sa specijalnim sistemom sočiva).Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Član 97 definiše na koja tiflotehnička pomagala ima pravo osigurano slepo lice: Brajeva pisaća mašina. Brajev sat. (3) lupa (staklo za povećanje). U Srbiji je ovo regulisano Pravilnikom o medicinsko-tehničkim pomagalima (2008). br. Prema ovom Pravilniku. 2. Značajan vid društvene podrške institucija zdravstvene zaštite predstavlja činjenica da se u mnogim zemljama iz zdravstvenih fondova izdvajaju sredstva za nabavku pomagala namenjenih osobama sa ometenošću. ram i stakla za korekciju. utvrditi da li postoje statistički značajne razlike između nivoa dobijene i očekivane društvene podrške institucija zdravstve- 222 . 3. U članu 83. Vol. sredstva za pomagala se obezbeđuju iz fondova obaveznog zdravstvenog osiguranja. Svrha istraživanja bila je da ispita kako slepi adolescenti i njihovi roditelji opažaju nivo dobijene i nivo očekivane društvene podrške od institucija zdravstvene zaštite. (4) kontaktna sočiva. beli štap za slepe. Ciljevi istraživanja 1. Naše istraživanje daje doprinos odgovoru na ovo pitanje. (5) očne proteze. navode se očna pomagala na koja osiguranik ima pravo: (1) naočare. Članom 98. 2011. naočari sa tamnim staklima od plastične mase. utvrditi da li postoje statistički značajne razlike između eksperimentalne i kontrolne grupe u percepciji nivoa očekivane društvene podrške institucija zdravstvene zaštite adolescentima i njihovim porodicama. nameće nam se pitanje u kojoj meri postojeća društvena podrška institucija zdravstvene zaštite zadovoljava potrebe osoba sa ometenošću.

kao i koliku konkretnu. školskoj spremi roditelja i sredini (seoska-gradska). U svakoj porodici ispitani su adolescent. Eksperimentalnu grupu su činile porodice sa slepim adolescentom.: Društvena podrška institucija zdravstvene zaštite slepim adolescentima i njihovim porodicama ne zaštite adolescentima i njihovim porodicama prema percepciji adolescenata i roditelja eksperimentalne grupe. informacionu i emocionalnu podršku bi trebalo da im 223 . ne računajući adolescente eksperimentalne grupe koji su slepi prema klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije. uzrasta 14 do 26 godina. L. Sve porodice su bile potpune i bez ozbiljnih porodičnih. METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA Uzorak Uzorak je obuhvatio po 32 porodice eksperimentalne i kontrolne grupe. Jedan od kriterijuma bio je da članovi porodice. ili su pružale konkretnu. starosti oca. starosti majke. Grupe su u celini ujednačene po polu. starosti. Pitali smo adolescente i njihove roditelje u kojoj meri i na koji način institucije zdravstvene zaštite pružaju. utvrditi da li postoje statistički značajne razlike između nivoa dobijene i očekivane društvene podrške institucija zdravstvene zaštite adolescentima i njihovim porodicama prema percepciji adolescenata i roditelja kontrolne grupe. Mijatović. profesionalnom statusu i redosledu rođenja adolescenta. i njegovi roditelji. bračnih ili ličnih psihičkih problema. nemaju intelektualno. senzorno ili telesno oštećenje. utvrditi šta čini sadržaj dobijene i očekivane društvene podrške institucija zdravstvene zaštite prema percepciji adolescenata i roditelja eksperimentalne grupe. 5.Stanimirović. 4.. informacionu i emocionalnu pomoć ili podršku adolescentu i članovima njegove porodice. D. broju dece u porodici. Prikupljanje i obrada podataka Podaci o nivou i kvalitetu dobijene i očekivane društvene podrške prikupljeni su u nedirektivno vođenom intervjuu. a šta prema percepciji adolescenata i roditelja kontrolne grupe. a kontrolnu porodice sa adolescentom tipičnog razvoja.

16 1.071 10.28 1.Razlike između eksperimentalne i kontrolne grupe u percepciji nivoa dobijene društvene podrške institucija zdravstvene zaštite ANOVA Dobijena konkretna podrška prema adolescentu Dobijena informaciona podrška prema adolescentu Dobijena emocionalna podrška prema adolescentu Dobijena konkretna podrška prema majci Dobijena informaciona podrška prema majci Dobijena emocionalna podrška prema majci Dobijena konkretna podrška prema ocu Dobijena informaciona podrška prema ocu Dobijena emocionalna podrška prema ocu ASe 2.511 0. Kvalitativna analiza je izvršena na osnovu audio-zapisa. Svi intervjui su snimani. kojom su utvrđivane razlike između eksperimentalne i kontrolne grupe na procenjivanim varijablama i t-test za parne uzorke.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Ovo je logično 224 .012 0. Stepen dobijene.SPSS. dobijene postupkom analize varijanse.41 2. 10. mnogo.22 1.63 1. pružaju u idealnoj situaciji i na koji način bi to trebalo da čine.585 3.94 1.13 F 10. odnosno očekivane društvene podrške ispitanici su procenjivali na trostepenoj skali: uopšte ne.31 1. 217-235. br.684 6.723 .017 0. a statistička obrada podataka pomoću statističkog programa . između eksperimentalne i kontrolne grupe u percepciji nivoa dobijene društvene podrške institucija zdravstvene zaštite.63 ASk 1.056 0.38 1.16 1.44 2. kojim su proveravane razlike unutar grupa. REZULTATI I DISKUSIJA U Tabeli 1 prikazane su razlike. Tabela 1 .002 Što se tiče konkretne podrške.09 1. 2011. Podsticani su da navedu što više načina dobijene i očekivane društvene podrške i da ih ilustruju primerima.808 3.437 3.068 0. Od statističkih postupaka korišćeni su univarijantna analiza varijanse (ANOVA).28 1. Vol.076 0.66 1.53 1.22 1.257 6.783 Sig.456 13. 2.000 0.72 1. razlike su statistički značajne i iz perspektive adolescenta i iz perspektive oba roditelja. malo. 0.002 0.

06 1.003 0.000 0. bar isto toliko koliko i majke.081 0.191 0.Razlike između eksperimentalne i kontrolne grupe u percepciji nivoa očekivane društvene podrške institucija zdravstvene zaštite ANOVA Očekivana konkretna podrška prema adolescentu Očekivana informaciona podrška prema adolescentu Očekivana emocionalna podrška prema adolescentu Očekivana konkretna podrška prema majci Očekivana informaciona podrška prema majci Očekivana emocionalna podrška prema majci Očekivana konkretna podrška prema ocu Očekivana informaciona podrška prema ocu Očekivana emocionalna podrška prema ocu ASe 2. počev od saopštavanja dijagnoze.44 1.077 14.34 1.004 0.553 1. Rezultati jasno pokazuju da se ovim oblicima podrške u sistemu zdravstvene zaštite poklanja malo pažnje.41 2. majkama.000 225 .78 1. Ili se to očevima možda samo čini? Da li se možda radi o rodnim razlikama? Prema Rosenfield (2005) postoji podela s obzirom na rodnu ulogu na javnu i privatnu sferu. Tabela 2 .407 9. nego sama deca/adolescenti ili majke (viši prosečni skorovi za informacionu i emocionalnu podršku). razlike između eksperimentalne i kontrolne grupe nisu statistički značajne sa stanovišta adolescenata i njihovih majki. kada je u pitanju ozbiljna bolest deteta očevi su angažovani. uključujući brigu o deci. U uvodnom delu smo naglasili značaj ovih oblika podrške porodicama sa detetom ometenim u razvoju tokom lečenja i rehabilitacije.78 1.126 0.138 2.595 15.44 1.84 2.172 3.94 ASk 1.Stanimirović.. a druga. ali jesu sa stanovišta očeva.97 1. Ali.021 0. D. izgleda da su očevi slepe dece uspešniji u pribavljanju ove podrške. 0.750 5. prikazane su u Tabeli 2.41 1.81 1.000 0.84 1.31 F 15. L.69 2. Mijatović.: Društvena podrška institucija zdravstvene zaštite slepim adolescentima i njihovim porodicama s obzirom da su porodice sa slepim adolescentom sigurno više upućene na institucije zdravstvene zaštite. Ipak.486 Sig.50 1. Kada su u pitanju informaciona i emocionalna podrška. Razlike između eksperimentalne i kontrolne grupe u percepciji nivoa očekivane društvene podrške institucija zdravstvene zaštite.829 9. Prva pripada očevima.50 1.52 1. dobijene analizom varijanse.

br. U Tabeli 3 su prikazane razlike između dobijene i očekivane društvene podrške institucija zdravstvene zaštite prema procenama slepih adolescenata i njihovih roditelja.očekivana emocionalna podrška prema majci Dobijena .023 0.003 0. Vol. 2011. 2. Razlike u vezi očekivane informacione podrške značajne su samo između očeva eksperimentalne i kontrolne grupe. Što se tiče konkretne podrške razlike su značajne i iz perspektive adolescenata i iz perspektive roditelja.očekivana emocionalna podrška prema adolescentu Dobijena . 0. 10.002 0.očekivana informaciona podrška prema adolescentu Dobijena .očekivana informaciona podrška prema ocu Dobijena . više žude za emocionalnom podrškom nego roditelji adolescenata tipičnog razvoja. Tabela 3 .738 -2.458 -2.Razlike između dobijene i očekivane društvene podrške institucija zdravstvene zaštite prema procenama slepih adolescenata i njihovih roditelja t Dobijena .006 0.304 Df 31 31 31 31 31 31 31 31 31 Sig.očekivana konkretna podrška prema majci Dobijena . što potvrđuje tezu da ovaj oblik podrške zauzima važno mesto u sistemu vrednosti očeva dece ometene u razvoju.396 -2. dobijene t-testom za parne uzorke.978 -3.očekivana emocionalna podrška prema ocu -3. Što se tiče emocionalne podrške.očekivana konkretna podrška prema ocu Dobijena .003 0.očekivana konkretna podrška prema adolescentu Dobijena . oba roditelja eksperimentalne grupe su značajno kritičnija nego roditelji kontrolne grupe.002 226 .227 -3.675 -3.očekivana informaciona podrška prema majci Dobijena .Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).018 0.490 -2.010 0.012 0.215 -2. 217-235. tj. Porodice sa slepim adolescentom očekuju više konkretne podrške nego porodice sa adolescentom tipičnog razvoja.

Stanimirović. Očigledno su jedino majke adolescenata tipičnog razvoja zadovoljne onim što zdravstvo pruža kao konkretnu pomoć i podršku.očekivana konkretna podrška prema ocu Dobijena . pa se može reći da su očekivanja od zdravstvenih institucija u pogledu konkretne. D. prikazane su u tabeli 4.01 ili .104 -3.012 227 .044 0.044 0.104 -2.946 -2.675 df 31 31 31 31 31 31 31 31 31 Sig.očekivana emocionalna podrška prema majci Dobijena . informacione i emocionalne podrške znatno veća od onoga što one pružaju slepim adolescentima i njihovim roditeljima.očekivana informaciona podrška prema ocu Dobijena .006 0. Razlike između dobijene i očekivane društvene podrške institucija zdravstvene zaštite prema procenama adolescenata bez oštećenja vida i njihovih roditelja.483 -3. Tabela 4 .Razlike između dobijene i očekivane društvene podrške institucija zdravstvene zaštite prema procenama adolescenata bez oštećenja vida i njihovih roditelja t Dobijena .: Društvena podrška institucija zdravstvene zaštite slepim adolescentima i njihovim porodicama Vidimo da su sve razlike statistički značajne na nivou 0.215 -1.očekivana informaciona podrška prema adolescentu Dobijena .01.002 0. L.003 0.očekivana emocionalna podrška prema ocu -2. sve ostale su statistički značajne na nivou . 0.009 0. dobijene t-testom za parne uzorke.784 -2.009 0.. Mijatović.103 0.05.679 -2.784 -2.očekivana konkretna podrška prema majci Dobijena . Izuzev razlika između dobijene i očekivane konkretne podrške po majci.očekivana konkretna podrška prema adolescentu Dobijena .očekivana informaciona podrška prema majci Dobijena .očekivana emocionalna podrška prema adolescentu Dobijena .

O operacijama nerado govore ili ih se ne sećaju jer su bili mali. Pomenućemo ono što je reprezentativno za odgovore jednih i drugih i navešćemo neke ilustrativne primere. Ima i odgovora kao što je: „Prva je stvar da mi dete nismo izgubili“.. Imam i neke kasete. Naplatili smo participaciju od zdravstva.. 2011. ali naglašavaju da ne vole da idu kod lekara: „Lekari su mi se smučili još dok sam bio/la mali/a..“. i uslugama zdravstvenih ustanova . „Operisali su mi srce“). Pod informacionom podrškom institucija zdravstvene zaštite ispitanici obe grupe podrazumevaju tačne i pravovremene informacije koje su dobili u domovima zdravlja. operacije. Članovi porodica kontrolne grupe. Roditelji slepih adolescenata su uglavnom fokusirani na pokušaje ’povratka vida’ i teško ih je ’odlepiti’ od te teme.. Tamo ga pregledali. „Razočaran sam bio u startu što je do toga došlo. Vol. 10. idem baš kad moram. Ne znam tačno koliko i kako je to išlo. „. upute.. saznajemo da su na obezbeđivanju pomoći i podrške institucija zdravstvene zaštite očevi angažovani zajedno sa majkama ili više od njih.uputi. recepti. Pokušavali smo i sa Fjodorov klinikom. 2. kako slepih adolescenata tako njihovih roditelja. Na insistiranje intervjuera govore o zdravstvenim problemima ostalih članova porodice. Detaljno opisuju gde su sve išli i šta je sve urađeno: „Išli smo i u Nemačku.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd)..Dolazili su neki eminentni stručnjaci. „Obično pošaljem oca. bolovanja („Dobijao sam bolovanje kad god mi je trebalo“)... uključujući svoje.“. operacije. preglede.“) i operacije („Imao sam operaciju žuči“. Za taj deo je zadužen moj otac“. kontrole.. recepte („Idemo po recepte kad moramo“)... bolnicama i Fondu zdravstva o 228 .lekove/recepte.. Slepi adolescenti pominju iste ove usluge . bolovanja. 217-235. br.“. Pominju se i prava ostvarena preko Fonda zdravstva: „Posle operacije srca dobila sam tri nedelje na Zlataru“. Kvalitativna analiza Kvalitativna analiza odgovora ispitanika ukazala je na neke sličnosti i razlike u opažanju sadržaja društvene podrške institucija zdravstvene zaštite porodicama sa slepim adolescentom i porodicama sa adolescentom tipičnog razvoja. i ništa do sad“. bolovanja. Iz odgovora. preglede („Onda su mi radili ultra zvuk. Neki od njih imaju očne proteze i kažu: „Imam lepe oči.. kao konkretnu podršku zdravstvenih ustanova najčešće pominju lekove („Idemo samo po lekove“). Radije odbolujem kod kuće nego da idem kod njih. upute („Kada je nešto ozbiljnije izabrani lekar mi napiše uput za specijalistu“). to smo naplaćivali preko Nemanjine“..

otaljavaju. Dobro je što tako kažu.. Ali.Rekli su da ništa ne mogu da garantuju..“. U proceni ljudskog fakto- 229 .... Navešćemo delove iskaza koji ukazuju na to kako mladi i odrasli percipiraju stanje u zdravstvu: „Malo su posvećeni svom zanimanju.. Za roditelje eksperimentalne grupe je i u ovom slučaju u prvom planu ono što su im lekari govorili o mogućnosti ’povratka vida’ njihovog deteta: „Čekajte.. „U uslovima u kojima rade dobro rade“.Stanimirović.“. proceduri zakazivanja. L. konkretno . Samo ono što moraju da odrade oni odrade.... Da su drugačiji uslovi moglo bi se razgovarati“. i objasne i kažu. U opisu uslova u kojima rade kažu: „Od lekara u sadašnjim uslovima ne očekujem ništa drugo. postupku refundiranja sredstava. Slepi adolescenti i njihovi roditelji od institucija zdravstvene zaštite očekuju sve što i njihovi vršnjaci tipičnog razvoja i mnogo više od toga. već samo konstatacija“..: Društvena podrška institucija zdravstvene zaštite slepim adolescentima i njihovim porodicama nadležnoj ustanovi i lekaru. „Kao što sve kod nas loše funkcioniše tako i zdravstvo. Pratili su slučaj i bili puni razumevanja i tolerancije“. „Ne vodi se računa. „Ne mogu generalno govoriti.. To je retkost“...“ Dok neki jednostavno daju paušalne ocene i ne objašnjavaju razloge: „Nezadovoljna sam njihovim odnosom. jednoga dana će biti presađivanje oka“. da je to veliki rizik raditi. „ne dao ti Bog da stigneš u njihove ruke.. Prepišu recept i to je sve“. ljubaznosti. Greota bi bilo da nekoga vuku za nos i kažu mu da ima nade.“. Oni mogu biti i grubi. pregleda i sl. neodgovorni su.da mi prepišu recept“. Bolnice su nam užas. radnom vremenu..“. niko te ne gleda.. viču. To nije opravdanje. Znam ljudi nemaju ni volje da rade jer su male plate i onda faktički iživljavaju se.oni su rekli jednostavno da za to nema nade. Mijatović. a ovi drugi su obično i ljubazni. Opšta erozija. D. spremnosti da se sasluša i taktičnosti. Činjenica je da u svakom poslu ima ljudi koji otaljavaju i da ima onih koji korektno rade. Na žalost prvih ima mnogo više..“.. „. Opšte zamerke na rad i ponašanje osoblja su slične u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi. bar ono osnovno konkretno bi mogli“. drugi ukazuju da je stanje u zdravstvu posledica opšteg stanja u državi: „Stanje u zdravstvu je posledica celokupnog stanja u društvu.. dijagnozi i prognozi bolesti.“. „Lekari su bili zainteresovani. Nega nikakva. navodeći pozitivne primere takvog ponašanja zdravstvenog osoblja: „Ona nas je saslušala kao da smo joj najrođeniji. „U uslovima u kojima rade ne može se od njih ni očekivati nekakvo razumevanje.. sem ono osnovno. „Površni su. ponašanjem. „razbili su moje strahove. Što se tiče emocionalne podrške ispitanici obe grupe govore o razumevanju.

obraćaju se pratiocu): „Ono što mi smeta je što niko ne uvažava pacijenta. Ima primera zdravstvenih ustanova u kojima se ovo poštuje.“.. „Morala sam to da odradim privatno jer doktorka nije htela da mi da uput“). kao i porodice kontrolne grupe. ali od pomagala ništa. „Da mi tetka nije lekar. ra česte su tvrdnje: „. br. „Čim su dobili pare odmah su me stavili na program“. Mnogi ispitanici smatraju da se ništa ne može uraditi ako nemaš vezu ili ’bez poklona’: „Sve smo uradili preko prijatelja. Znamo i druge kojima je to propalo“. Ustvari.. neljubaznosti. iako se isto ponašao“...... „Da ne primaju od 7 do 8 knjižice. a ne da porodica mora sama da obezbedi sredstva.. Kaže: „Neće da sarađuje. sestri i ostalom osoblju“. čekanje („Svima zakažu u isto vreme. 10.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). nemotivisanost“. I da ne pitaju onoga ko je sa mnom šta me boli“. „Dobro. zbog površnosti. to što ne mogu 230 . ali i dodatno jer ne umeju da se ponašaju sa slepima (npr. da idu kod lekara preko reda... Pregledali su ga i tražili su uput. limitiranost broja pacijenata . Oni ističu da bi slepi. da ne prave gužvu džabe u čekaonici“).“ (član poljoprivrednog domaćinstva)). komplikovane procedure i nemogućnost realizacije prava („Rešenje je dobio odavno i overavali smo ga. trebalo da imaju prednost tj.. 2011. kada je osiguran kao nezaposlen dešava se da neće da ga prime. problemi oko dobijanja uputa („Kada smo primetili da ne vidi odveli smo ga na VMA. a mi tamo ne možemo bez njenog uputa“. Kako da ja naučim dete od tri godine da sarađuje sa lekarom. „Znao je lekar i da ga vrati.u pitanju je ljudski faktor – nemar. Čini se da su porodice eksperimentalne grupe više revoltirane ovim problemima. Slepe adolescente i njihove roditelje iritira ponašanje zdravstvenog osoblja. Porodice sa slepim adolescentom imaju i dodatna očekivanja u pogledu finansijskih sredstava: „Trebalo bi da finansiraju lečenje. očekivao je poklon. Ali toga nema.. Otišla sam kod njegove lekarke. bez obzira da li su deca ili odrasli. Vol. Konkretizovano zamerke se odnose na zakazivanje nekoliko meseci ranije.. Sad. 217-235. koliko ona teži lekaru. što je verovatno posledica učestalijih osujećenja. „Odbili su me na komisiji za.. problemi oko priznavanja osiguranja („Dok je bio u školi nije bilo problema.“. ali ona nije htela da mi da uput. Sledeći put sa poklonom – dete je odmah sarađivalo.“). ali to nije zakonski regulisano. niti će biti“. a onda čekaš po nekoliko sati“. nego celog dana.. neodgovornost. Naučite ga da sarađuje. 2. Neki govore o korupciji u zdravstvu: „Zna se koliko je jedna operacija.

. „U prvom momentu kada saopšte dijagnozu ti nisi u stanju to da čuješ... Roditelji dece i adolescenata sa oštećenjem vida koriste u tom kontekstu sledeće tvrdnje: „Trebalo bi da pomognu i roditeljima koji dobiju slepo dete. Imate te i te mogućnosti – za školu. Razvoj će biti takav i takav. u prvom momentu. 102).Stanimirović. On to i to može tako i tako. „Niko se time ne bavi“. po njihovom mišljenju. da malo upute roditelje“. D. 1996. Od njih treba da dobiju savete. Mijatović. osim ukoliko dalje detalje ne zatraže sami roditelji. šta ih očekuje i kakva su prava takvog deteta nakon njihove smrti“. str. ovi roditelji žude za posebnom informacionom i emocionalnom podrškom zdravstvenih ustanova. 231 . Kod njih ideš.. „Lekarka koja ga je vodila kao bebu trebala je sa svim ostalim da nas upozna kada smo saznali da ima slab vid – šta nas čeka. obrnuto je. Dakle. „U ovom stupnju bi trebalo saopštiti samo ono što je apsolutno neophodno. Sa decom koja ne vide uopšte ne umeju da se ponašaju“. Grešili smo. „Trebalo bi da postoji neki zdravstveni centar u kome bi roditelji dobili sva uputstva šta da rade sa takvim detetom. Prvo je upoznavanje roditelja sa činjenicom gubitka vida njihovog deteta: „Oni su odradili njihov deo rutinski ono što su mogli i onda je porodica prepuštena sebi. Članovi porodica eksperimentalne grupe ukazuju na još dva značajna područja u kojima. Kada je bio mali mi ništa nismo znali. U okviru nastavnih predmeta koji se odnose na savetovanje u rehabilitaciji studenti Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju dobijaju saznanja o tome kako da ’saopšte loše vesti’. Čak ni ono kako da saopšte. institucije zdravstvene zaštite zakazuju. Ali. Pomognu koliko mogu. Lekari znaju. Drugo je područje . a ništa ne kažu šta treba“. Između ostalog. umesto da oni govore roditeljima šta treba da rade.“. A to ništa nije bilo“.pružanje informacija i saveta roditeljima o specifičnostima razvoja deteta koje ne vidi i mogućnostima koje su im na raspolaganju.. „Dete koje ne vidi i roditelji prvo sa lekarima dođe u kontakt. L.: Društvena podrška institucija zdravstvene zaštite slepim adolescentima i njihovim porodicama konkretno da pomognu – to je u redu. pošto će šok ometati i njihovo razumevanje i zadržavanje onoga što čuju“ (Davis.

povlači sa sobom pitanje načina na koji se podrška može obezbediti i pružiti. pružanje bilo kakve vrste „posebne“ (dodatne) podrške zvuči u najmanju ruku utopistički. Na osnovu brojnih istraživanja se zaključilo da se način pružanja zdravstvene usluge u vidu stava. Uprkos tome. ne pita previše. pomoć koja se može dobiti od porodice i prijatelja ne može da nadomesti nedostatak formalne pomoći koju može pružiti isključivo stručno lice.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). sa malo informacija o toku bolesti i prognozi. ljubaznosti i topline procenjuje kao značajniji od tehničkih aspekata pružene usluge (Mitić. Hilton Davis na vrlo interesantan način daje viđenje tog problema: „Malo 232 . Imajući u vidu da ni porodice sa adolescentom tipičnog razvoja nisu u potpunosti zadovoljne podrškom koju dobijaju od zdravstva. ne oduzima previše vremena. lekar i pacijent na različite načine opažaju vreme provedeno u lekarskoj ordinaciji – za lekara „saradljiv bolesnik je onaj koji ume i mora da: izloži problem kratko i jasno. 10. Kvalitativna analiza odgovora dala nam je pregled zamerki i ideja za poboljšanje svih vidova podrške zdravstvenih ustanova. Rezultati našeg istraživanja su pokazali da su obe grupe porodica nezadovoljne. 217-235. pacijenti uglavnom očekuju znatno više podrške od one koju dobijaju. 2011. br. što može stvoriti pogrešne predstave o bolesti kod osobe koja se suočava sa gubitkom vida i njene porodice. Sa druge strane. odnosno dodatna podrška. Vol. od izuzetne je važnosti izneti značaj takve vrste podrške koju porodice sa članom oštećenog vida najčešće ne dobijaju pri susretima sa lekarima i medicinskim osobljem. 2007. U tim situacijama. Saopštavanje dijagnoze se najčešće izvodi krajnje „tehnički“. jer ima neograničeno poverenje“ (Mitić. 2. Međutim. ali sa dovoljno detalja da bi se postavila dijagnoza. bez dovoljno empatije i krajnje šturo. 2007). kao i da su porodice sa slepim adolescentom znatno nezadovoljnije i da im je potrebna „posebna“. ZAKLJUČAK Činjenica da porodicama sa slepim članom treba znatno više podrške institucija zdravstvene zaštite nego tipičnim porodicama. Suočavanje sa činjenicom gubitka vida predstavlja izuzetno stresan događaj tokom koga uglavnom izostaje podrška lekara. str.182). Poražavajuća je činjenica da je u sistemu zdravstvene zaštite gotovo nemoguće dobiti psihosocijalnu podršku kao i da najveći broj korisnika nije u mogućnosti da traži bilo kakva alternativna rešenja.

Dragojević. Journal of visual impairment and blindness. U: J. Mijatović.321-351). (2007). Davis. Centar za izdavačku delatnost – CIDD. (2005). 65-77.) Savremena shvatanja mentalnog zdravlja i poremećaja (str. 233 . Službeni glasnik RS.R. (2009). 104 (3). 521-534. Mitić (ur) Uvod u kliničku psihologiju. Singletary. 99 (9). 5. svaki član osoblja. A. Boerner.Stanimirović. (1996). Savetovanje roditelja hronično obolele ili dece ometene u razvoju. Forms of social support in the workplace for individuals with visual impairments. N. od recepcionera do pedijatra. Papakonstatinou. Br. mora biti svestan psihosocijalnog dejstva bolesti na sve porodice sa kojima se sreće. Portret porodica sa slepim i slabovidim detetom. Mitić. Cimarolli. K. 50). muškarci. D. Journal of visual impairment and blindness. Beograd: Defektološki fakultet. 4. & Carter. K.. Beograd: Institut za mentalno zdravlje. Papadopoulos. a veoma mali broj porodica se upućuje u institucije izvan zdravstva radi psihosocijalne pomoći. L. Goowyn. LITERATURA 1. 500-504. P. Zdravstvena psihologija. (2010). M. ili podjednako (i zašto)? U A. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju..A. Social support and wellbeing in adults who are visually impaired. V. i mora pokušati da pruži pomoć“ (Davis. Journal of visual impairment and blindnes. 103 (8). Istraživanja u defektologiji 7. Rod i mentalno zdravlje: da li više psihopatoloških fenomena pokazuju žene. 167-198. 2. 22/08. 1996. 8. H. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Hope and social support in adults who are legaly blind at a training center.: Društvena podrška institucija zdravstvene zaštite slepim adolescentima i njihovim porodicama ljudi radi u svojstvu specijalističkih savetnika u oblasti dečjeg zdravlja.. Berger i M. Rosenfield. (2005). 7. D. C. 3. S. M. 6. Dimitrijević (ur. Zbog tako oskudnih sredstava. str.. (2005). Pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja. 183-187.

New York: Springer Publishing Company. N. 234 . and Crewe. 10. Stanimirović. 217-235. Vol. C. (1998). Socijalna mreža porodica sa slepim detetom. Doktorska disertacija. 2011. Istraživanja u defektologiji 7. (2004).Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 11. Centar za izdavačku delatnost – CIDD. Vash. Beograd: Univerzitet u Beogradu. J. br. D. (2005). (2005). Filozofski fakultet. Vlajković. D. 2. Stanimirović. 43-54. Psychology of disability. Beograd: Defektološki fakultet. Životne krize i njihovo prevazilaženje. 10. 12. Beograd: Plato. Stres u porodicama sa slepim adolescentom – Specifičnosti individualnog i porodičnog prevladavanja. 9.

family.2011. especially in terms of informational and emotional support of health establishment. D. L. families with blind adolescents may have some additional expectations. Prihvaćeno. The results showed that both groups of families are not satisfied with perceived health care social support. mothers and adolescents by means of non-directive interviews and the assessment scale. quality and function of social networks to which an individual belongs. The sample consisted of 32 families in an experimental and 32 families in a control group. Data on the content and level of health care social support were obtained from fathers.: Društvena podrška institucija zdravstvene zaštite slepim adolescentima i njihovim porodicama HEALTH CARE SOCIAL SUPPORT TO BLIND ADOLESCENTS AND THEIR FAMILIES University of Belgrade Faculty of Special Education and Rehabilitation Dragana Stanimirović. Mijatović. the question is whether there are differences in perception of the level and content of this type of support between families with blind adolescents and families with typically developing adolescents. Since families with blind adolescents are more exposed to stress and are more often in need of formal social support from the health care system. It is considered a very important source of coping with stress. 235 . Content analysis of the health care support system shows numerous similarities in perception between the experimental and control groups. blindness Primljeno.5.. The forms of social support are emotional.2011. health care. However. Key words: social support. 9.5. 30. informational and instrumental. and that families with blind adolescents are significantly less satisfied.Stanimirović. and each of these forms of support can be provided in a formal and an informal way. Luka Mijatović Summary Social support refers to the structure.

.

644-057. Stavovi prema eugeničkim intervencijama i socijalnoj inkluziji ispitani su primenom Skale za procenu stavova prema mentalnoj retardaciji i eugenici (Antonak et al. 2011. Studentima PBF-a je strana ideja delimične 1 E-mail: nenadglumbic@gmail. nezavisno od njenih sposobnosti. Rezultati istraživanja pokazuju da studenti PBF-a imaju značajno više skorove od drugih studenata (F(3. 85 studenata Filološkog i 100 studenata Ekonomskog fakulteta. Vršac** STAVOVI BUDUĆIH PRAVOSLAVNIH TEOLOGA PREMA EUGENICI I SOCIJALNOJ INKLUZIJI OSOBA SA INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU2 Razumevanje intelektualne ometenosti u pravoslavnoj tradiciji bazirano je na ontologiji ličnosti.875:613. p=0. 237-247. 137 studenata Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. 179 017). br. ID: 185082124 Originalni naučni rad Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju irehabilitaciju* Hemijsko-medicinska škola. br.875:376.11). Celokupan uzorak je podeljen na četiri poduzorka koje čine: 126 studenata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (PBF). 1993).444)=4.36(497. 237 .94(497.644-057.007). Ovi ajtemi se odnose na socijalno isključivanje i eugeničke abortuse.084. 10. kao i prema socijalnoj inkluziji osoba sniženih intelektualnih sposobnosti. Cilj ovog istraživanja je da se utvrde stavovi budućih pravoslavnih teologa prema eugeničkim intervencijama u oblasti intelektualne ometenosti.. 1-056.26/. Svaku osobu bi trebalo sagledati kao ikonu Božju (imago Dei). 2. Uzorak se sastoji od 448 studenta Univerziteta u Beogradu. Vol. 316. Nenad GLUMBIĆ1* Ljiljana ĆIROVIĆ** UDK: 316.11).Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).com 2 Ovaj rad je proistekao iz projekta „Socijalna participacija osoba sa intelektualnom ometenošću“ koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije (ev. ali je post hoc analizom utvrđeno da uočenim razlikama najviše doprinose skorovi na dva ajtema.

konačno odstranjem sa Beogradskog univerziteta 1952. Možemo zaključiti da studenti PBF-a imaju više negativnih stavova prema eugeničkim intervencijama i više pozitivnih stavova prema socijalnoj inkluziji osoba sa intelektualnom ometenošću u odnosu na druge ispitanike. nakon neuspelog pokušaja 1946. god. br. što je logična posledica činjenice da se ljudski život u pravoslavnoj tradiciji smatra Božjim darom. Povratkom Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (PBF) u okrilje Univerziteta u Beogradu i promenom zakonskih propisa koji su omogućili izbornu versku nastavu. veronauka je uvedena i kao predmet u školama za decu ometenu u mentalnom razvoju. U pravoslavnom hrišćanstvu polazna tačka za razmatranje odnosa prema bilo kom čoveku. socijalna inkluzij UVOD Odnos prema osobama sa intelektualnom ometenošću (IO) detaljno je izučavan u delima katoličkih i protestantskih mislilaca. Vol. 2. 10. stvorenog po Podobiju Božjem. Osim toga. a posle nekoliko godina stroge kontrole. ekskulzije osoba sa intelektualnom ometenošću. 2006). specijalna edukacija. ovi studenti ne smatraju da je svesno rađanje deteta koje ima neki oblik ometenost neodgovoran čin. Tako je Kanjoni (Cagnoni.237-247. zavi- 238 .. 2009) unutar koje se stavovi prema osobama sa IO razmatraju u kontekstu dogmatike. Ključne reči: eugenika. Hristologije i eklesiologije. roditelji ove dece su još i ranije. 2011. soteriologije. 2008) pastoralni pristup problemima mentalnog zdravlja i ometenosti sagledao kroz prizmu ontologije ličnosti. „pomažuće profesije“ i studenata ostalih fakulteta koji uglavnom nemaju neposredan kontakt sa osobama koje su intelektualno ometene. pa i prema osobama sa IO. kao i učenje o zajednici između Trojedinog Boga i čoveka. jeste dogma o Svetoj Trojici.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). međutim obuhvaćeni isključivo studenti „sekularnih“ fakulteta. Osim toga. fokus je stavljen na komparaciju stavova studenata koji se školuju za tzv. god. U dosadašnjim ispitivanjima stavova studentske populacije prema osobama sa IO. verovatno zbog usvojenih koncepata pravoslavne ontologije i soteriologije. Istraživanjima su. Bogoslovski fakultet je. tako da neki autori govore i o teologiji ometenosti (Demmons. i predat u nadležnost Crkve (Bondžić.

Kontrolnu grupu su činili studenti Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER).24 89. N. koji nemaju direktan profesionalni kontakt sa navedenom populacijom. Za sve to vreme.00 n 22 125 76 73 Pol ž % 17. kao i studenti Filološkog i Ekonomskog fakulteta. bar u nekim aspektima razlikovati od stavova studenata PBF-a prema eugeničkim intervencijama kod osoba sa IO. uključivali decu sa IO u svetotajinski život Crkve.46 91. mladi i stari.. a moguće i savremenom bogoslovskom mišlju.59 27.41 73. bogati i siromašni. žene i deca.00 n 126 137 85 100 ∑ % 100 100 100 100 239 . U fokusu našeg interesovanja bili su stavovi prema eugenici studenata Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (PBF). koji se edukuju za rad sa osobama sa IO. pretežno eksplorativnog tipa.54 8.rođeni i nerođeni. Lj. Cilj ovog istraživanja.. Distribucija ispitanika prema fakultetu koji studiraju i prema polu data je u Tabeli 1.: Stavovi budućih pravoslavnih teologa prema eugenici i socijalnoj inkluziji osoba sa intelektualnom ometenošću sno od svoje religiozne orijentacije. moćni i nemoćni. Verujemo da su njihovi stavovi u prvom redu determinisani Svetim Pismom i svetootačkom literaturom. Tabela 1 – Distribucija ispitanika prema fakultetu i polu Fakultet PBF FASPER Filološki Ekonomski n 104 12 9 27 m % 82. UZORAK Uzorkom je obuhvaćeno 448 studenata Univerziteta u Beogradu.. je da utvrdi ključna pitanja iz domena eugeničkih intervencija na kojima se stavovi studenata PBF-a bitno razlikuju od stavova ostalih studenata. Eugeničke intervencije pokreću brojna pitanja vezana za različite bioetičke koncepcije. Polazna osnova tih stavova najsažetije je izražena na Konferenciji episkopa Pravoslavne crkve u Americi (1992): „Svi muškarci. pa je logično pretpostaviti da će se stavovi studenata „sekularnih“ fakulteta. za Boga su večno dragoceni“.76 10. stavovi budućih pravoslavnih teologa prema osobama sa IO ostali su nam potpuno nepoznati. bolesni i zdravi. Ćirović.Glumbić.

Ova skala.657. Poznato je da PBF često upisuju učenici srednjih bogoslovskih škola koji su isključivo muškog pola. sadrži 32 ajtema. Od ispitanika je zatraženo da se na šestostepenoj skali Likertovog tipa opredele za jedan od ponuđenih odgovora (od „apsolutno se ne slažem“ do „u potpunosti se slažem“). br. Likertovog tipa. a zatim im je predočeno da će se dobijeni podaci koristiti isključivo u naučnoistraživačke svrhe. 2002). 1993. Otuda je i u našem uzorku neravnomerna zastupljenost ispitanika različitog pola na različitim fakultetima. Fielder. p=0. i značajno veći broj devojaka na ostalim fakultetima. 2009).. kao i AMRE skala. 2.418). što su potvrdila ispitivanja. Jednofaktorska analiza varijanse pokazala je da ispitani stavovi ne zavise od pola (F(1. kao tradicionalno muškog zanimanja. kako eventualne razlike u stavovima studenata različitih fakulteta ne bi mogle da se pripišu nejednakoj polnoj distribuciji. tako i domaćih autora (Glumbić sa sar. Faktorska struktura ove skale pokazuje da se njome meri samo jedan hipotetički konstrukt. 10. Za razliku od teologije. Prema tome.237-247. 2011. koji odražava njihove stavove prema eugenici kod osoba sa IO. Raspored pozitivnih i negativnih ajtema AMRE skale je randomiziran. Ispitanicima je podeljen upitnik sa opštim podacima. Ispitivanje je sprovedeno na matičnim fakultetima.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). fakultete društveno-humanističke grupacije češće upisuju devojke.446)=0. Vol.. na ispitivane stavove. Mulick. u daljem teksu AMRE). kako stranih (HornerJohnson et al. Antonak. kao kontrolne varijable. Prikupljanje podataka na PBF-u sproveo je student magistarskih studija na FASPER-u sa završenim Defektološkim fakultetom i Bogo- 240 . tako i stavovi prema socijalnoj inkluziji osoba sa IO. kako stavovi prema eugeničkim intervencijama. TEHNIKA I PROCEDURA ISPITIVANJA Za procenu stavova prema eugeničkim intervencijama u populaciji osoba sa IO korišćena je Skala za procenu stavova prema mentalnoj retardaciji i eugenici (Scale of Attitudes Toward Mental Retardation and Eugenics. bilo je neophodno da se najpre utvrdi eventualni uticaj pola. Distribucija uzorka prikazana u Tabeli 1 ukazuje na disproporcionalno veći broja muškaraca na PBF-u. kojima se ispituju.

Sirovi skorovi na „negativnim“ ajtemima su rekodovani tako da više vrednosti globalnog skora ukazuju na pozitivnije stavove. studenti čiji skorovi pripadaju opsegu između 25.. SD=22. i 75. Lj.35).Glumbić. Prema vrednosti globalnog skora napravljene su tri kategorije ispitanika: ispitanici čiji su skorovi niži od 25. Grafikon 1 – Vrednosti globalnih skorova na AMRE skali u odnosu na percentilne rangove 241 . REZULTATI ISTRAŽIVANJA SA DISKUSIJOM Analizom relijabilnosti interne konzistencije AMRE skale utvrđeno je da navedena skala ima izuzetno visok stepen pouzdanosti (Kronbahov α = 0. Ćirović. percentila (tj. N. Ispitivanje ostalih studenata sproveo je defektolog sa naučnim zvanjem doktora nauka. između 120 i 156 poena).66. percentila (tj. kao i studenti sa skorovima višim od 75.: Stavovi budućih pravoslavnih teologa prema eugenici i socijalnoj inkluziji osoba sa intelektualnom ometenošću slovskim institutom Srpske pravoslavne crkve.88). Vrednosti globalnog skora kreću se u rasponu od 80 do 187 poena (AS=138. Distribucija studenata različitih fakulteta u odnosu na ove tri kategorije prikazana je na Grafikonu 1. percentila (što je ekvivalentno bodovnom opsegu od 80 do 119 poena). studenti sa globalnim skorovima u opsegu od 157 do 187 poena).

a najniže studenti Ekonomskog fakulteta (AS=132.51 138. percentila. Tabela 2 – Prosečne vrednosti globalnih skorova na AMRE skali Fakultet PBF FASPER Filološki Ekonomski ∑ AS 142.444)=4.51 21.49 138.63%).66 SD 23.36 140. Prosečne vrednosti i standardne devijacije globalnih skorova prikazane su Tabeli 2. SD=21. što može značiti da su one toliko slabe da se naknadnim testovima ne mogu detektovati.237-247. Više od jedne trećine studenata PBF-a ima skorove veće od 75.67 21. Najniže skorove ima gotovo identičan broj studenata PBF-a i FASPER-a (22.35 Najviše prosečne vrednosti globalnih skorova na AMRE skali imaju studenti PBF-a (AS=142. Šesti ajtem (Dobro bi bilo da se za osobe sa IO naprave posebne zajednice u kojima se one neće osećati „izgubljenima u svemiru“) očigledno se ne odnosi na primenu eugeničkih sredstava.49. br.69 132.22% odnosno 22. 2011.44%) skoro 57% ovih studenata ostvaruje između 120 i 156 poena.16 22.16). Jednofaktorska analiza varijanse pokazuje da su razlike u vrednostima skorova između pojedinih fakulteta statistički signifikantne (F(3.67). SD=23. devetom i desetom. zatim slede studenti Filološkog fakulteta sa 23. Relativno ujednačen broj ispitanika sa sva četiri fakulteta ima niske vrednosti globalnih skorova na AMRE skali. p=0. Iako ni kod studenata FASPER-a nema mnogo ispitanika sa najvišim skorovima (20. 2.53% niskih skorova i studenti Ekonomskog fakulteta sa 28% skorova nižih od 25. Vol.07 22. percentila.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Statistički značajne razlike izdvojene su na tri ajtema: šestom. tek svaki peti student ovog fakulteta (19%) ima najviše skorove na AMRE skali. Upravo na ovom ajtemu studenti PBF-a imaju značajno 242 . primenom post hoc Scheffeovih testova na većini ajtema nisu se izdvojile parcijalne razlike.51. već na socijalno uključivanje osoba sa IO. 10. Isto tako.007). Međutim.084. Primenom ANOVA testa za svaki ajtem pojedinačno utvrđeno je da na čak sedamnaest ajtema postoje statističke značajne razlike u prosečnim vrednostima skorova studenata različitih fakulteta.

ukazaću poštovanje kao ikoni Božjoj. Lj. Ćirović. saborna crkvenost. već i od prosečnih skorova studenata Ekonomskog fakulteta. Moglo bi se očekivati da će i studenti FASPER-a ispoljiti pozitivne stavove prema socijalnoj uključenosti osoba sa IO. ne postoji van zajednice. pruža mu mogućnost da prevaziđe ograničenja svoje prirode (Perišić. U Bogu ličnost ne počiva na suštini. da ti ne bi imao nedostataka u ljubavi“ (Brjančaninov. umesto kolektivističke društvenosti. Čovek je. Ni jedna ličnost. prema mišljenju episkopa Purića. Naime. i zlikovcu. 2009) i osobe sa IO takođe su prizvane u zajednicu koju. svojom suštinom beskrajno udaljen od Boga. Međutim. njihova profesionalna uloga obesmisliti. Ne postoji ni jedan opravdani razlog da se osobama sa IO ne pristupa kao ličnostima. Na sličan način su reagovali i vaspitači. I na devetom ajtemu (Odluka roditelja da svesno dobiju dete koje je genetski defektno moralno je neodgovorna i dostojna prezira.012) i studenata Filološkog fakulteta (p=0. naime. 1990). prema tome. Studenti PBF-a odlučno odbijaju tvrdnju da bi osobe sa IO trebalo prvenstveno da komuniciraju sa sebi sličnim osobama. tj.: Stavovi budućih pravoslavnih teologa prema eugenici i socijalnoj inkluziji osoba sa intelektualnom ometenošću više skorove od studenata FASPER-a (p=0. i odojčetu.Glumbić.. treba da odlikuje. i onome oštećenog uma. Budući da ništa što je u svetu ne ostaje van preobraziteljske. Šta ti imaš sa njihovom nemoći i nedostacima?! Staraj se za sebe. Mišljenja smo da ovakav stav predstavlja direktu posledicu usvajanja pravoslavnog učenja o ličnosti. N. Otuda Bog nije ograničen svojom prirodom. ali njegov način postojanja kao slike Božje (Imago Dei). 2011).) budući teolozi imaju značajno više prosečne skorove od budućih defektologa 243 . Moguće je da su studenti FASPER-a internalizovali negativne stavove svojih starijih kolega. daljim insitiranjem na punoj socijalnoj participaciji osoba sa IO. kao ličnosti.. U „Asketskim ogledima“ sveti Ignjatije Brjančaninov nas upozorava i savetuje: „I slepome. što je pojačalo njihovu strepnju da će se. istraživanje je sprovedeno u trenutku kada je zakonskim aktima minimizirana uloga defektologa u gotovo svim etapama inkluzivnog procesa. njihovi skorovi na navedenom ajtemu bilo su niži. već suština počiva na ličnosti. misijsko-pedagoške delatnosti Crkve (Purić. 2006). pa je. s druge strane. ne samo od skorova studenata PBF-a. neposredno nakon uvođenja inkluzivnog procesa u redovne vaspitne grupe (Glumbić sa sar.005). i gubavcu. može i prevazići i postati čovek.

2. Eber (1995) ispravno primećuje da je pravoslavna bioetika zapravo liturgijska bioetika koja se ne zasniva na listi pravila koja su predviđena za svaku konkretnu situaciju. već začećem. 1999). Najpozitivniji stavovi ispoljeni su u oblasti podsticanja socijalne participacije osoba sa intelektualnom ometenošću i odbijanja eugeničkog abortusa. Odbijanje ovakvog stava sasvim je očekivano. smatra se etički neprihvatljivim. (p=0. s obzirom na to da život.018). po pravoslavnom učenju. još uvek ne postoji jasni i jednoznačni odgovori. u ovom trenutku. Korišćenje polnih ćelija u eksperimentalne svrhe takođe je etički problematično (Harakas. Sprovođenje eugeničkog abortusa zbog vidljive malformacije ploda ili visoke verovatnoće da će dete imati neki oblik ometenosti.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). br. Zanimljivo je da su najveći otpor prema korišćenju bankovnih proizvoda od strane osoba sa IO imali studenti Ekonomskog fakulteta. 10. u nekim situacijama postoje sasvim nedvosmislena pravila. ne samo sa eugeničkim abortusom. Međutim. 244 . U principu se genska terapija smatra prihvatljivom samo pod uslovom da je cilj terapije prenatalno lečenje kojim se ne dovodi u pitanje život deteta i(ili) majke. dok su najniži stepen sumnje u sposobnosti osoba sa IO da racionalno koriste kreditne kartice i druge usluge finansijskih institucija ispoljili studenti Filološkog fakulteta. Navedena tvrdnja mogla bi se dovesti u vezu. Deseti ajtem je iskazan u obliku stava da osobama sa IO treba dozvoliti korišćenje kreditnih kartica ili bankovne pozajmice. razlike u stavovima ovih studenata u odnosu na studente „sekularnih“ fakulteta statistički su značajne samo na pojedinim ajtemima. već i sa genskom terapijom.237-247. Prema pravoslavnom shvatanja trebalo bi biti krajnje oprezan u sprovođenju genske terapije. Vol. 2011. Očekujemo da će se u budućnosti detaljnije ispitati stavovi i dileme vezani za bioetička pitanja na koja. Uočene razlike se ne mogu pripisati neravnomernoj polnoj distribuciji ispitivanih subjekata. UMESTO ZAKLJUČKA Iako dobijeni rezultati pokazuju da studenti PBF-a imaju pozitivne stavove prema socijalnoj participaciji osoba sa IO i negativne stavove prema eugeničkim intervencijama. ne nastaje rođenjem.

F. Henry. Australia. (2009). Sociološki okviri pedagogije Sv. 4. Brjančaninov. 65 (1-2). S.. Glumbić. (2006). human brokenness and the therapeutic calling of the eastern orthodox church: a pastoral approach to mental health issues and disability. S.. & Mulick. R.. Eber.. Manastir Hilandar.. Personhood. Oi.. 46(5). T. 128-152.: Stavovi budućih pravoslavnih teologa prema eugenici i socijalnoj inkluziji osoba sa intelektualnom ometenošću LITERATURA 1. 48 (1-2).. University of St Andrews. 365-378. A. (2009).Glumbić. Watanabe. I. Ličnost i priroda: Teološko razmišljanje o ljudskim pravima. Keys. Jovana Zlatoustog. 2. Tuzla. Horner-Johnson. Kaljača. Asketski ogledi: „O ljubavi prema bližnjem“. (1995). 126-144. 2011. str. Yamaki. 06. H. A.. R. Mogućnost primene Antonakove „eugeničke“ skale u našoj sredini. Kaljača. & Fugjimora. N. The Orthodox Christian tradition. 131-143... Journal of Intellectual Disability Research. Milačić-Vidojević. (1999). Crkvene studije. 9. 12. 1(2). (2006). 10. Attitudes of japanese students toward people with intellectual disability. Perišić.. Park Ridge Center. (1993). (1990). Chicago. 6(6). Melboune College of Divinity. Glumbić.. Christian Biothics. Master thesis. (2009). 11. Bogoslovlje. G. 7. Nova vlast i Bogoslovski fakultet u Beogradu 1944-1952. 8. Bondžić. Cagnoni. 141-152. N. Harakas. 6. Journal of Intellectual Disability Research. I. I. N. 3. II International scientificprofessional conference „Improving quality of life of children and youth “Unapređenje kvalitete života djece i mladih. Attitudes of helping professions towards social integration of the persons with intellectual disabilities. Antonak. Purić.. 75-98. F. (2002). Shimada. UK. Milačić-Vidojević. A scale of attitudes toward the aplication of eugenics to the treatment of people with mental retardation. K.. (2009). Fielder. C. Doctoral thesis. J. V. 37 (1). Lj. W. C. C. religious beliefs and healthcare decisions. J. P. D. 15(2). Scotland. 3-12. I. BiH. Ćirović. (2008). Demmons. 5. Orthodox christian bioethics. S. 11-12. Bogoslovlje. Being in encounter toward a postcritical theology of knowledge of God for persons with intellectual disabilities: with special reference to Karl Barth’s Church Dogmatics III: 2. D. 245 . K. Beogradska defektološka škola.

due to the fact that Orthodox Church regards human life as a gift from God. as well as their attitudes towards social inclusion of the persons with intellectual deficits. those parents who deliberately give birth to a child with disability were not seen as irresponsible. br. 2011. Attitudes towards eugenic interventions were determined using the Scale of Attitudes Toward Mental Retardation and Eugenics (Antonak et al. Faculty of Special Education and Rehabilitation* Chemical-medical school. post hoc analysis revealed only two items. 246 . However. 85 students of the Faculty of Philology and 100 students of the Faculty of Economics. ATTITUDES OF THE FUTURE ORTHODOX THEOLOGIANS TOWARDS EUGENICS AND SOCIAL INCLUSION OF THE PERSONS WITH INTELLECTUAL DISABILITY University of Belgrade. 2. The objective of this research was to determine attitudes of future orthodox theologians towards eugenic interventions in a domain of intellectual disability. It was revealed that OCTF students had significantly higher scores than other students (F(3. The sample consisted of 448 students of the University of Belgrade.007). Ljiljana Ćirović** Summary Understanding of intellectual disability in orthodox tradition is based upon ontology of personhood. Each person should be seen as an image of God (imago Dei) irrespective of his or her abilities. These items are related to social exclusion and eugenic abortions.444)=4. 137 students of the Faculty of Special Education and Rehabilitation. 1993). The whole sample was divided into four subsets: 126 students of the Orthodox Christian Theological Faculty (OCTF). 10. In addition. Vol..237-247. Vršac** Nenad Glumbić*. which significantly contribute to observed differences.084. presumably based on orthodox notions on ontology and soteriology. OCTF students were reluctant to accept the idea of partial social exclusion of the persons with ID. p=.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).

. N. 247 . 2011. 6. 13. Lj. Prihvaćeno. Ćirović. 2011.Glumbić.: Stavovi budućih pravoslavnih teologa prema eugenici i socijalnoj inkluziji osoba sa intelektualnom ometenošću It could be concluded that OCTF students expressed more negative attitudes towards eugenic interventions and more positive attitudes towards social inclusion of persons with ID comparing to other participants. 15. Key words: eugenics. 5. special education. social inclusion Primljeno.

.

SPECIJALNA EDUKACIJA I REHABILITACIJA – TEORIJSKI KONCEPTUALNI OKVIRI .

.

radne obuke i nivoa društvene podrške.4-056. koji ima za cilj da pomogne osobama sa ometenošću svih uzrasta i njihovim porodicama da na uspešan i zadovoljavajući način prevaziđu sve kritične tranzicione periode. 2011. 2. Metodi i oblasti procene su vrlo raznorodni. što je i razumljivo. od krucijalnog je značaja za izbor odgavarajućeg akademskog usmerenja. br.rs 251 . 364-786. uspešnost zapošljavanja osoba sa ometenošću. 251-269.313. U ovom radu su prikazane bazične komponente sekundarne tranzicione procene. se smatra osnovnim pokazateljem kvaliteta i efikasnosti rada u specijalnoj edukaciji i profesionalnom osposobljavanju. Vol.bg. procena radnih sposobnosti. sekundarna tranzicija 1 E-mail: gligorovic@fasper. 10. Jedan od važnih parametara uspešnosti profesionalne rehabilitacije je i kvalitet života mladih osoba sa intelektualnom ometenošću nakon završetka obuke i uključivanja u život odraslih.ac. praćenjem napredovanja u ostvarivanju profesionalnih ciljeva i donošenjem obrazovnih odluka. Sistemski pristup.5-056. organizacije. Ključne reči: intelektalna ometenost. jer izolovana primena bilo kog instrumenta ili oblasti procene stvara nekompletnu sliku o potrebama osoba sa intelektualnom ometenošću i umanjuje efekasnost programa rehabilitacije. dizajnirane u svrhu prikupljanja informacija koje su neposredno povezane sa podrškom osobama sa intelektualnom ometenošću. odn. Ishod profesionalne rehabilitacije. interpretacije i svrsishodnog korišćenja informacija. UDK: 331.313 ID: 185082892 Pregledni rad Milica GLIGOROVIĆ1 Marina RADIĆ ŠESTIĆ Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju PROCENA RADNIH SPOSOBNOSTI OSOBA SA INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU U PROCESU SEKUNDARNE TRANZICIJE Tranziciona procena je proces prikupljanja.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). u kome direktno učestvuju osobe sa intelektualnom ometenošću i njihove porodice.

Takođe predstavlja izazov i za porodice. & Prezant. godine života (Marshak. Vol. i 26. 1996). odn. Sitlington i Clark. 10. 2011. organizacije. Neki roditelji se tek tada suočavaju sa činjenicom da ponašanje njihovog deteta nije izraz detinjastosti.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). tokom adolescencije. Marder i Wagner. adaptivnom i socijalnom funkcionisanju. 2005. interpretacije i svrsishodnog korišćenja informacija. Kod dece sa lakom intelektualnom ometenošću. Kopp. Seligman. 1999). Levine. Hess i Kregel. prelaz sa školovanja na radno angažovanje je istovremeno izazov i za osobu. pol i socioekonomski status (Wagner i dr. Harrington. Roditelji počinju da sve više osećaju pritisak budućnosti i zbrinjavanja svog deteta (Wehman. koji će se sam po sebi rešiti odrastanjem. ustanovljeno je da su generalni prediktori uspešnosti zapošljavanja težina ometenosti. njeno porodično i društveno okruženje (Baker. a posebno ljudi sa intelektualnom ometenošću. & Kraemer.. UVOD Kritični period promena u životu svih ljudi. Steere. 2. Rose i Cavaiuolo. 2006... je prelaz iz adolescencije u odraslo doba. 2004. tranziciona procena je proces prikupljanja. jer. 1999). br. Iako su studije vezane za sekundarnu tranziciju malobrojne. 2004). Wehman. uzrast. U životu svake osobe nastupaju prekret- 252 . Očekivanja potpune nezavisnosti često se moraju zameniti realističnijim ciljevima (Marshak i dr. 2004. koji ima za cilj da pomogne osobama sa ometenošću svih uzrasta i njihovim porodicama da na uspešan i zadovoljavajući način prevaziđu sve kritične tranzicione periode. 2006. 251-269. POJAM TRANZICIONE PROCENE U najširem smislu. Test i dr. često dovodi do konfuzije i kod porodice i kod ljudi iz okruženja koji greše u očekivanjima i zahtevima prema detetu. Istraživanjem koncepta i prakse tranzicije osoba sa intelektualnom ometenošću uočen je značajan napredak tokom poslednje decenije (Flexer i dr. 1997). period između 18. U ovom periodu se povećava rizik za pojavu psihijatrijskih poremećaja i poremećaja u ponašanju. Blacher. 2006). 2004. uočljiv kontrast između razvoja fizičkih karakteristika odraslih i zaostajanja u kognitivnom.

iz škole u sferu profesonalnog angažovanja i sl. tranzicije (primarna tranzicija) je period završavanja osnovne i prelaska u srednju školu.: Procena radnih sposobnosti osoba sa intelektualnom ometenošću u procesu sekundarne tranzicije nice. ili faza.). Nalazi više studija iznova potvrđuju značaj veze između osmišljene procene i tranzicionog planiranja. a druga završetak profesionalnog osposobljavanja. 2005. koje mogu da budu vertikalne i horizontalne. 253 . Horizontalnu tranziciju predstavljaju promene unutar nekog od perioda vertikalne tranzicije. 2001). SADRŽAJ TRANZICIONE PROCENE Sekundarna tranziciona procena je dizajnirana u svrhu prikupljanja informacija koje su neposredno povezane sa podrškom osobama sa intelektualnom ometenošću. 2007). stupanje u brak i sl. podeljen je na dve etape. koje mogu da budu planirane (preseljenje. M.) ili neočekivane (gubitak zaposlenja. praćenjem napredovanja u ostvarivanju profesionalnih ciljeva i donošenjem obrazovnih odluka. Vertikalna tranzicija se odnosi na situacije koje su neposredno povezane sa razvojem. priprema za zapošljavanje i uključivanje u svet rada (sekundarna tranzicija). doživljaj uspeha i zadovoljstva sopstvenom egzistencijom zavisi od ciljeva koje sebi postavljamo i mere u kojoj su oni ostvareni. Trainor. Na primer. Radić Šestić. koji je neposredno povezan sa mogućnošću usvajanja i primene profesionalnih veština osoba sa ometenošću. Williams i O’Leary.. 2000. M. preširokih ili uniformnih tranzicionih ciljeva. nezgode.. može da dođe do nesaglasnosti aspiracije učenika i/ili roditelja i sadržaja tranzicionog plana (Thompson. ili situacije tranzicije. Trainor. Fulk i Piercy. Neadekvatna i/ili nepotpuna procena može da dovede do definisanja nejasnih. 2005). kao što su polazak u osnovnu školu.Gligorović. pa je za tranzicionu procenu sistem vrednosti. prelazak iz osnovne u srednju školu. Prva etapa. 2005. na koje se nadograđuju oblasti planiranja mera koje uvećavaju mogućnost njihove realizacije tokom čitavog života (Clark. koji ne poštuju sve relevantne parametre vezane za individuu i njeno okruženje (Powers i dr. Proces vertikalne tranzicije. Nezavisno od pravca tranzicije. pa samim tim većinom prirodne i očekivane. ciljeva i očekivanja osobe suštinski važno polazište. razvod i sl.

ako osoba očekuje stigmatizaciju na radnom mestu. 10. Traženje posla je takođe podrazumeva niz veština. 2000.. usmerene na oblasti akademskih i socijalnih sposobnosti i veština.. učešća u društvenom životu. Maddux i Casey. roditeljima i nastavnicima/supervizorima. Jedna od najjednostavnijih i najbržih tehnika je primena struktuiranih upitnika. br. pa. za mlade ljude sa intelektualnom ometenošću (IO). tranziciona procena treba da bude sveobuhvatna. uspostavljanje kontakta sa poslodavcima. Tranziciona procena se u nekim segmentima razlikuje od tradicionalne procene sposobnosti i veština. slobodnih aktivnosti. je način na koji doživljaj barijera utiče na ciljeve zapošljavanja kod osoba sa ometenošću. Lane i Carter. Međutim. Fouad i Byars-Winston. 2003).Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). u smislu razumevanja ponašanja vezanog za zapošljavanje. 251-269. kao što je identifikacija slobodnog radnog mesta. Procena radnih sposobnosti i veština Tokom procesa sekundarne tranzicije neophodno je upoznavanje sa različitim aspektima sposobnosti i veština osobe. organizacije života i sl. odnosno segmenata kvaliteta života (Turnbull i dr. profesionalno osposobljavanje se češće fokusira na tradicionalne akademske i radne veštine. namenjenih osobi sa IO. (Bishop. što je donekle u suprotnosti sa tradicionalnim oblicima obrazovne procene. Lopez i Ann-Yi. 2003). Barijera se može posmatrati u sklopu dinamičkog odnosa između osobe i okruženja. Najpre.. uključujući žene. Jedna od oblasti kojoj je posvećeno malo pažnje. 2002. Vol. Lamb. kompletiranje aplikacije za posao i intervju za posao. Utvrđeno je da doživljaj barijere značajno utiče na različite vrste radnog ponašanja kod različitih grupa ljudi. 2006). na primer. njeno ponašanje prema saradnicima može da bude uslovljeno tim očekivanjem. usmerena na širok spektar oblasti koje su od značaja za aktivnosti po završetku škole. 2006. 2. Konceptualizacija tranzicione procene je evoluirala od prvobitnog fokusa na zapošljavanje u proširenje rezultata profesionalnog osposobljavanja u sferi samoopredeljenja. etničke manjine. 2007). osobe sa ometenošću i dr. 2011. a manje na znanja i iskustva koja će im biti neophodna za samostalan život (Cummings. 2005. Ove 254 . što povratno može da utiče na ponašanje kolega (Kenny i dr.

slobodno vreme.. a potom se izračunava njihova srednja vrednost.: Procena radnih sposobnosti osoba sa intelektualnom ometenošću u procesu sekundarne tranzicije veštine se ispituju intervjuom. marketinga i jednostavne poslovne prakse.Gligorović. funkcionalne akademske veštine. bez problema. testovima. Petersen i Rohrbach. pa se. učešće u društvenim aktivnostima. M. mogućnost transporta. određuje specifična akomodacija ili modifikacija radnog mesta i/ili asistivna tehnologija. a određuju da li je osoba spremna za zaposlenje. Halverson. svakodnevnei život. jer u većini drugih situacija samozaposlena osoba treba da ima ekstremno visoku motivaciju. poznavanje bazičnih principa profita. Upitnikom se procenjuje činioci zapošljavanja. obično u seoski uslovima/ poljoprivrednim aktivnostima. Spremnost za posao se može proceniti intervjuom. posmatranjem i evaluacijom rezultata aktuelnog traženja posla. 2005). Radić Šestić. Procena posebnih potreba se vrši tokom prethodnih rocena sposobnosti i analize radnog mesta ili radne aktivnosti. rekreacija i lični život u svim oblastima tranzicije. U nekim situacijama se vrši i procena mogućnosti samozapošljavanja. M. Za svaki ajtem posebno se beleže odgovori osobe sa ometenošću. ali uz pomoć ili modifikaciju do odgovora da. tako da se odgovori kreću od ne. razumevanje uloge i značaja posla i sl. kreditnih institucija i sl. čeklistama. Spremnost za posao se odnosi na niz kriterijuma koji mogu da budu kulturološki uslovljeni ili zavisni od dostupnosti službi za podršku zapošljavanja. Ti kriterijumi sadrže realističke ciljeve zaposlenja. Konstruisan je u formi tročlane skale. Među najekstenzivnijim upitnicima za procenu spremnosti za zapošljavanje i radno angažovanje je Upitnik za procenu tranzicionih veština (Transition Skills Assessment. u koordinaciji sa poslodavcem. roditelja i nastavnika. optimizam i visok nivo prihvatanja rizika da bi uspela u poslu. rukovanje novcem. preko da. kao i isprobavanjem određenog posla. ili nemam iskustva u toj oblasti. U slučajevima samozapšljavanja potrebno je proceniti tehičke veštine. 255 . situacionom procenom. odgovarajuće radne navike i veštine. nezavisnost.

veštine svakodnevnog života. Neke od informacija se mogu dobiti tokom razgovora sa ispitanikom. pokretljivost. potrebe i prava). pristup radu i socijalizaciju ispitanika. kao i da posluži za formulaciju jasnih preporuka. 2011. briga o higijeni i zdravlju. Zaključak treba da pruži odgovore na pitanja na koji način segmenti samostalnog života mogu da utiču na ciljeve zapošljavanja i jesu li potencijali ispitanika komplementarni sa zaposlenjem. funkcionalnih akademskih veština. ru- 256 . socioekonomski status. Mogućnost transfera funkcionalnih veština u uslovima zapošljavanja uz podršku i zapošljavanja u otvorenoj privredi osoba sa IO se može proceniti primenom opservacionih čeklista koje sadrže opise relevantnih sposobnosti i veština. Odgovori se daju u deskriptivnoj formi. a neke putem opservacije. slobodno vreme. Grafikon 1 .Upitnik za procenu tranzicionih veština U kontekstu ciljeva zapošljavanja razmatraju se različiti aspekti potencijala za samostalan život.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Vol. Procena treba da bude sprovedena tako da pruži uvid u okolnosti koju mogu da pogoduju ili prouzrokuju teškoće za zapošljavanje i zadržavanje posla. uz isticanje potencijala i ograničenja. 251-269. Najčešće su obuhvaćene oblasti samoopredeljenja (mogućnosti uvida u sopstvene sposobnosti. br. izgled. 2. Pitanja na koja je potrebno odgovoriti su vezana za životnu situaciju. 10.

što naglašava značaj porodičnog okruženja za tranzicionu procenu (Geenen.. jer razlike u procenama osoba sa ometenošću i članova tima mogu da imaju značajne posledice za sprovođenje tranzicionog programa. kao i nedostatka iskustva izloženosti objektivnim očekivanjima u različitim domenima.. Hogansen i dr. kao i da prepozna kulturalne i vrednosne specifičnosti osobe.. 2006). Istraživanja ukazuju da mladi sa IO često imaju teškoće samoevaluacije veština. M. Powers i Lopez-Vasquez. To je. Christenson i 257 . M. Radić Šestić. najčešće se ipak događa da samoevaluacija osoba sa IO nije korespondentna proceni od strane odraslih – roditelja i edukatora (osobe sa intelektualnom ometenošću su često nekritične prema svojim potenciajlima i ograničenjima) u mnogim oblastima (Carter i dr. 2008). porodice i okruženja u kontekstu koncipiranja tranzicionog programa (Rueda i dr. 2006. Tranziciona procena teži da uključi mlade sa ometenošću u proces planiranja. Značaj učešća osoba sa IO i roditelja u tranzicionom planiranju je veoma važan (Geenen i dr.. između ostalog. 2003.: Procena radnih sposobnosti osoba sa intelektualnom ometenošću u procesu sekundarne tranzicije kovanje novcem. To je veoma važno. 2003). 2002). Held i Saddler. 2002... Zato je potrebno da edukator omogući da osoba sa IO što češće istraži svoje mogućnosti i ograničenja. Sinclair. No.Gligorović. 2001. Odgovori za svaku oblast se kodiraju tako da pružaju informaciju o usavršenosti određenog vida ponašanja.. potrebama za uvežbavanje. Trainor. 2001. Tranziciona procena treba da integriše višestruke perspektive ljudi koje poznaju osobu sa intelektualnom ometenošću u različitim kontekstima. pa oni percipiraju sebe kao osobe sa adekvatnim nivoom sposobnosti i znanja. stiče saznanja o uobičajenim očekivanjima i uči da efikasno koristi strategiju samoevaluacije. posledica i nedovoljnog uključivanja u planiranje karijere. informišući ih o njihovim potencijalima i potrebama u različitim oblastima (Sitlington i dr. 2007. Thoma. 2005). Meltzer i dr. znanja ili ponašanja (Carter i Wehby.. socijalne veštine.. 2000. spremnost za rad i specifične radne veštine. 2001.. 2001). zastupanjem ili asistivnom tehnologijom (Osborn i Zunker. Mladima koji smatraju da postoji diskonekcija između njihovih potreba i edukacionih programa može da bude teško da ostanu u školi ili da ostanu motivisani za rad u skladu sa ciljevima tranzicije (Benz i dr. Johnson i dr. 2005). Kohler i Field. Istraživanja pokazuju da veliki broj roditelja mladih sa IO želi da aktivnije učestvuje u planiranju tranzicionog procesa. Meltzer i dr.

učestalost tih potreba i oblasti aktivnosti u kojima se ispoljavaju.. Vol. 2011. lične i profesionalne komunikacije. ukoliko je moguće. Kritična pitanja na koja odgovara ispitivanje tržišta rada su: da li određeni posao postoji u privredi. Pravilno sprovedena analiza tržišta rada omogućava informacije o učestalosti dostupnosti određenog posla za određenu osobu. Wagner i dr. 2001). ograničavanje delovanja distraktornih stimulusa. Ponekad se ova analiza proširuje i na lokalne novine. i sl. Ako tražimo potencijalni posao u okruženju u kome živi osoba sa inetelektualnom ometenošću. Svrha ovog metoda je da se razmotri nivo mogućnosti zapošljavanja za određene struke. pratimo sledeće uslove: jednostavnost posla. Na osnovu toga se predlažu oblici prilagođavanja radnog mesta kao što su alternativni materijali. Postoje i specijalno konstruisani upitnici. namenjeni proceni potreba za akomodacijom i modifikacijom. 2005. što dovodi do neadekvatne procene potencijala i potreba osobe. postoji li na lokalnom nivou. Thurlow. . gde 258 . 2007). što je veoma važan činilac profesionalne orijentacije. da li ima slobodnih radnih mesta u poslednjih nekoliko meseci i ima li izgleda za raspoloživost radnih mesta u budućnosti. većina edukatora ima limitirane mogućnosti opservacije osobe u neakademskim uslovima. 2. Tokom opservacije radnih sposobnosti i veština u simuliranim i realnim uslovima potrebno je notirati potrebe za akomodacijom i/ili modifikacijom radnog mesta. rad u manjoj grupi. koliko je posao plaćen i kakve su beneficije (Weed i Field. br. nastavnici i osobe sa intelektualnom ometenošću. potrebno je da izvršimo niz aktivnosti i. jer različite osobe mogu da daju informacije o različitim aspektima sposobnosti i veština u različitim uslovima. ukoliko su radna mesta slobodna. koje popunjavaju roditelji. pa je inkorporacija višestrukih perspektiva veoma važna.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 10. Neposredan kontakt sa poslodavcima ima prednost postavljanja specifičnih pitanja vezanih za prirodu ometenosti i mogućnosti akomodacije i specifičnosti radnog mesta. učestale pauze. jesu li dostupna za osobu sa ometenošću. 251-269. koji su karakteristični za geografsko područje u kome osoba živi. Osim toga. češće ponavljanje instrukcija. mada dostupnost može da varira iz dana u dan. Ispitivanje tržišta rada Ispitivanje tržišta rada je metod prikupljanja informacija o određenim poslovima.

penjanje. potrebnu edukaciju i trening (obuku na poslu. vid na blizinu ili daljinu. koji pruža mogućnost pomoći i supervizije.: Procena radnih sposobnosti osoba sa intelektualnom ometenošću u procesu sekundarne tranzicije se ista procedura ponavlja bez velikih varijacija. stajanje.Analiza radnog mesta 259 .. ukoliko je potrebno. 2001). radne uslove (npr. učestalost i trajanje određenih fizičkih aktivnosti (podizanje. kao i da. povremene radne rutine. miris. Posebno se izdvajaju četiri elementa za analizu sekvenci određenog posla: osnovne radne rutine. ograničeno radno vreme. Radić Šestić. rad u grupi. Ova analiza ima za cilj da utvrdi kompatibilnost određenog zanimanja sa potencijalima i ograničenjima osobe sa intelektualnom ometenošću. M. nošenje. Primeri uključuju radne veštine. radno ponašanje i veštine vezane sa radnim zadacima. Ponekad se koristi intervju sa osobama kojima je bliska priroda posla. Analiza radnog mesta je često primenjivan vid procene tokom prikupljanja podataka i pripremanja preporuka za akomodaciju radnog mesta u profesionalnoj rehabilitaciji. mirovanje i sl.). specifičnu obuku za posao. sertifikate i sl. sedenje.). minimum rizika od nezgoda i povreda. izlaganje ekstremnim temperaturama. na licu mesta. ukus. predloži modifikaciju i/ili akomodaciju (Weed i Field. Konstruiše se detaljna lista radnih zadataka neophodnih za uspešno obavljanje posla. vrste. nezavisno od karakteristika osobe koja ga obavlja.Gligorović. ili koje mogu da neposredno. nivo stresa na poslu i sl. daju analizu posla. M. Fokusirana je na opis posla.). toksičnim materijama i sl. Grafikon 2 .

otrov i sl.). npr. treba da prepoznaje nazive i znakove-opasnost. Osnovne radne rutine se svakodnevno ili veoma često primenjuju tokom obavljanja radnih zadataka. 2007). mogu se donekle usavršiti). pridruživanje ostalim radnicima i sl. Veštine povezane s radom su neophodne za uspešno izvršavanje radnih zadataka.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). faktor pola i vremensku prirodu posla (da li je posao sezonski. očekivanu zaradu. jednom nedeljno. neophodan pribor i ulaganja. opis glavnih oblasti radnih zadataka. 10. U mnogim slučajevima. Poželjno je da se stručnjak i sam oproba u izvođenju radnih zadataka. ali nisu direktno vezane za njih (neko ko radi na njivi treba da pronađe put do nje. analizu veština potrebnih za uspešno obavljanje posla. br.. interesovanjima (pokazuje interesovanja u istoj ili sličnoj oblasti tokom prethodnog školovanja ili u vanškolskim aktivnostima) i sposobnostima (ukoliko ih ima. privremen ili trajan). 260 . Ovaj kratak opis pruža mogućnost da se za osobu sa IO da odabere radno mesto skladu sa mogućnostima (raspoloživost radnog mesta). Povremene radne rutine su one za kojima se potreba pojavljuje ređe. npr. kao što su tačnost. Osoba sa IO ne mora da usavrši sve predviđene elemente radnih aktivnosti da bi radila u odabranoj oblasti. Različiti elementi posla treba da budu opservirani i analizirani posmatranjem radnika tokom izvođenja svih elemenata radnog procesa. Vol. izdržljivost. 2011. pa i minimalna kompetencija može da omogući aktivno uključenje u proces rada (Hagner i Lounsbury. 2. rizik uključen u merenje sigurnosti. fidbek od strane stručnjaka je neophodan da bi se razvila svest o ovim očekivanjima kod osobe sa IO. vodeće (glavne) aktivnosti. da bi uvideo koliko su zahtevni i da li se brzo usavršavaju. Nalaženje posla sadrži komparaciju veština potrebnih za izvršavanje određenog posla i i veština koje je osoba već usvojila. u kontekstu odlučivanja koje od tih veština treba da budu dodatno usavršene da bi se postigao što viši nivo obavljanja radnih aktivnosti. Radno ponašanje čine fine veštine koje se očekuju od radnika. 251-269. Na osnovu analize radnog mesta formira se opis posla. koji treba da bude jasno struktuiran i da sadrži: naziv posla i kratak opis dužnosti.

prijatelja. U proceni kvaliteta života se izdvavaju dva osnovna pristupa. nastao u drugoj polovini XX veka. objektivni i subjektivni. prednosti koje su indirektno povezane sa poslovnim ciljevima (zapošljavanje osobe sa ometenošću povezano je sa dugoročnim planovima održivosti i profitabilnosti zbog poboljšanja imidža firme i demonstriranja posvećenosti društvenim ciljevima) i prednosti povezane sa vrednostima organizacije (zapošljavanje osoba sa ometenošću odražava društvenu odgovornost organizacije. motivisan je isključivo ekonomskim ciljevima i verovatno će biti manje fleksibilan po pitanju prilagođavanja radnog mesta (radnog vremena. a dobit firme je od sekundarnog značaja u odnosu na dobrobit osobe i zajednice u celini. M. postoje tri osnovne kategorije prednosti koji navode poslodavce da zaposle ljude sa ometenošću. odluka o zapošljavanju može da bude doneta pod uticajem ličnih vrednosti poslodavca. To su prednosti koje su direktno povezane sa poslovnim ciljevima (zapošljavanje osobe sa ometenošću je u skladu sa realnim kadrovskim potrebama za tim profilom stručnjaka.Gligorović. kao i da imaju veći potencijal za fleksibilnost i kreativnije solucije. akomodacije i podrške). Koncept kvaliteta života. plaćanja.). postoji verovatnoća da su pripadnici druge i treće kategorije kooperativniji. Objektivni pristup se zasniva na utvrđivanju i primenu socijalnih indikatora koji reflektuju životne okolnosti u određenom kulturalnom i geografskom području (Diener i Suh. So- 261 . 1997).: Procena radnih sposobnosti osoba sa intelektualnom ometenošću u procesu sekundarne tranzicije Procena odnosa poslodavaca prema zapošljavanju osoba sa ometenošću Prema aktuelnim nalazima. Evaluacija procesa profesionalnog osposobljavanja Jedan od važnih parametara uspešnosti profesionalne rehabilitacije je i kvalitet života mladih osoba sa intelektualnom ometenošću nakon završetka obuke i uključivanja u život odraslih. pa je bazični motiv popunjavanje upražnjenih mesta). postao je relevantna mera efikasnosti tranzicionih programa.. komšija i sl. Ukoliko je poslodavac striktno ocenjen kao pripadnik prve kategorije. iako. pored toga. posebno ako neka osoba sa ometenošću pripada krugu njegove porodice. S druge strane. nije jasno definisan i jedinstven. M. Radić Šestić. usled kulturalnih specifičnosti i zavisnosti od individualne percepcije.

u kome direktno učestvuju osobe sa intelektualnom ometenošću i njihove porodice. 2003). 1993) i Sveobuhvatna skala kvaliteta života (Comprehensive Quality of Life Scale. su Upitnik za procenu kvaliteta života (Quality of Life Questionaire. cijalni indikatori se definišu na osnovu procene različitih sfera života u nekoj populaciji. Prednost ovog pristupa je objektivnost. Metodi i oblasti procene su vrlo raznorodni. 1997). Timmons i dr. koji počiva na percepciji. uspešnost zapošljavanja osoba 262 . nivo poznavanja i prihvatanja osoba sa intelektualnom ometenošću u okruženju. (Schalock i dr. zarad dobijanja celovite slike o kvalitetu života osobe sa intelektualnom ometenošću. 2009). 2002. Procenom profesionalnih mogućnosti je takođe obuhvaćen i nivo emocionalne podrške. Najčešće korišćeni upitnici za procenu kvaliteta života. iskustvu i sistemu vrednosti osobe čiji se kvalitet života procenjuje (Diener i Suh. zdravstvena zaštita. br. stopa kriminala i sl. 1997). Schmitz. zarad obezbeđivanja kontinuiteta tranzicionog procesa. što je i razumljivo. Vol. 10. 2002). Schalock i Keith. 2011. kao što su životni standard. radne obuke i nivoa društvene podrške (Neubert. Cummins. jer izolovana primena bilo kog instrumenta ili oblasti procene stvara nekompletnu sliku o potrebama osoba sa intelektualnom ometenošću i umanjuje efekasnost programa rehabilitacije (Niles i Harris-Bowlsbey.. stopa nezaposlenosti. neposredno iskustvo i reagovanje društva na različitost (Levinson i Palmer. Zato je neophodna primena komplementarnog. od krucijalnog je značaja za izbor odgavarajućeg akademskog usmerenja. odn. 2005). Ishod profesionalne rehabilitacije. a osnovni nedostatak činjenica da utvrđeni indikatori ponekad nisu u skladu sa ličnim doživljajem individue. Sistemski pristup. koji sadrže komponente objektivne i subjektivne procene u više životnih domena. ZAKLJUČAK Za koncipiranje programa osoposobljavanja osoba sa intelektualnom ometenošću (IO) od esencijalne važnosti su strategije procene radnih sposobnosti i veština (Beveridge i dr. subjektivnog pristupa. Tokom evaluacije programa profesionalne rehabilitacije treba koristiti oba pristupa.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 2005).. 2008. 2.. Implementacija programa profesionalne rehabilitacije podrazumeva saradnju stručnjaka različitih profila. 251-269.

M. (2006). B. J. L. Kopp.. Iako veliki broj osoba sa ometenošću napušta školu sa mogućnostima za ostvarivanje ciljeva tokom odraslog doba. 2002). A map of the intervention literature in secondary special education transition. 509-529. M. Alwell. B. 20. Radić Šestić.. neki od njih to ne uspevaju. International Review of Research in Mental Retardation. poput Poljske. D. Lindstrom.. Stapleton. Blacher. To posebno važi za osobe sa IO i osobe sa poremećajima emocija i/ili ponašanja (Benz. 29. 66. Improving graduation  and employment outcomes of students with disabilities: Predictive factors and student perspectives. 2006.: Procena radnih sposobnosti osoba sa intelektualnom ometenošću u procesu sekundarne tranzicije sa ometenošću. (2002).. Liesener. & Kraemer. L. Značajno prisustvo razočaravajućih ishoda profesionalne rehabilitacije nameće potrebu za kontinuiranim praćenjem i podrškom (Alwell i Cobb... Heller Craddock. 2000. J. gotovo svi poslodavci u Poljskoj ne razmišljaju o mogućnosti zapošljavanja osoba sa ometenošću. potencijala i ambicija. a u manje razvijenim zemljama EU. S. & Hershenson. (1997).. P. vezanih za nedostatak nezavisnosti.Gligorović. jer teško ostvaruju zaposlenje. Baker. se smatra osnovnim pokazateljem kvaliteta i efikasnosti rada u specijalnoj edukaciji i profesionalnom osposobljavanju (Turnbull.. S. više nego dvostruko manja (Łukomska. M. 2007). Štaviše. Lindstrom i Yovanoff. 2003). B. učešće u društvenom životu i ostale komponente kvaliteta života. Benz. 3. U razvijenim zemljama Evopske Unije stopa zaposlenosti odraslih osoba sa ometenošću je oko 50%. 2008).. 1-45. Exceptional Children. 2. Career Development for Exceptional Individuals. & Park. (2000). veština. C. Turnbull. 4. Beveridge. 2007). M.. R.. & Yovanoff. & Cobb. B. kao i zbog nerazlikovanja intelektuale ometenosti i mentalnih oboljenja (Kowalik. prvenstveno usled postojanja stereotipa o intelektualnoj ometenosti. Parenting children with mental retardation.. nezavisan život. Wehmeyer. M. 3-27. INCOME: A framework for 263 . U našoj sredini ne postoje sistematski obrađeni podaci o nezaposlenosti osoba sa ometenošću. Osgood i dr. Johnson i dr. LITERATURA 1..

Multicultural aspects of parent involvement in transition planning. Austin. R. Social Indicators Research. Measuring quality of life: economic. Bishop. (2008). Career Development Quarterly. M. & Glaeser. Pierson. (2001). M.. E. G. K.. ( 2007).Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). TX: The Hammill Institute on Disabilities. 67. T. W. Luft.R. W.. 40. L.). M.. G. 189-216. New Jersey: Prentice Hall Inc. J. Powers. 199-216.. (2006). & Lopez-Vasquez. B. Patton J. 5. D. (1997). 72.. Promoting self-determination for transition-age youth: Views of high school general and special educators. Suh E. Lane. M.. (2008). A. Cummins R. R. Baer. Carter. & Bassett D. 11.. Clark... 49. 2011. (2007). Clark. 53. 10. E. and subjective indicators. & Simmons. C. E. In Blalock. 12. (Eds. & Casey. 75. K. 2ed. Self-determination skills of transition-age youth with emotional disturbances and learning disabilities. Self-rated quality of life scales for people with an Intellectual Disabilities. social. Journal of Vocational Rehabilitation 17..J. Rehabilitation Counseling Bulletin. L. 10. L. Flexer. M. W. 60-72. 3. Vol. 251-269. (105-123). G. & Stang.. 223-233.M. Exceptional Children...). Diener E. 2. 281-286. (1997). Pierson.A. Cummings. Transition and students with learning disabilities. S. 6. Carter. Lane. 265-282. 195-206. N. A. Transition planning for secondary students with disabilities (3rd ed. (2005).. 10. 13. (2000). Austin. 264 . (2002) Barriers to employment among people with epilepsy: report of a focus group. R. & Byars-Winston. Inc. 55-70. 333-346. Cultural context of career choice: Meta-analysis of race/ethnicity differences. 8. 9. Individualized transition planning for students with learning disabilities. br. Transition assessment for planning with secondary-level students with learning disabilities. conceptualizing the career development of persons with disabilities. Kohler P. 14. Assessment for Transition Planning.A. Fouad. Exceptional Children. Geenen. P. K. 7.. 45. The Career Development Quarterly. TX: PRO-ED. Maddux. Exceptional Children. K. R.

S. (2006). & Field. R. Supporting transition-age youth with and at-risk for emotional and behavioral disorders at the secondary level: A need for further inquiry. Petersen B. Kohler. 25.. Emanuel. (2003). Menlo Park... W. 21. 20. Journal of Counseling Psychology. Implications of the summary of performance for vocational rehabilitation counselors. (2002). P. M.&Gallagher. Rusch (Ed. & Lounsbury. Grossman.. 18. E. P. L.. 519-531..: Procena radnih sposobnosti osoba sa intelektualnom ometenošću u procesu sekundarne tranzicije 15. D. Exceptional Children. The Journal of Special Education. C. (2003). Preparing students with disabilities for school-to-work transition and postschool 265 .. Stodden. Upper Saddle River NJ: Prentice Hall. 30. 174-183. D.. Beyond high school: Transition from school to work: Preparing adolescents for tomorrow’s challenges (200-232).). Psychologia rehabilitacji.). 24. M. (2007). Halverson D. & Wagner. M. Transition-focused education: Foundation for the future. 3-12. 68.. Career Development for Exceptional Individuals. (2005). Blustein. M. CA: SRI International. D. 16. Austin. 19. D. A. The role of perceived barriers and relational support in the educational and vocational lives of urban high school students. J.. D. TX : Pro-Ed. Work-based learning: Developing work experience opportunities for transitioning students. Levine.. L. E. M. R. M. K. (2005) Quickbook of Transition Assessments. Current challenges facing secondary education and transition services: What research tells us. L. Rohrbach B. Lamb. 17. Journal of Emotional and Behavioral Disabilities.ere Handicaps. & Mack. Kowalik S. R (2007). Lane. 14. Services and supports for secondary school students with disabilities. Handbook of career planning for students with special needs (3rd ed. R. 66-70. & Carter. Kenny. Radić Šestić. E. Marder. Johnson. Warszawa: Wydawnictwa Akademickie i Profesjonalne. 22. 37. Transition Services Liaison Project. (2004). (2004)..Gligorović. 23. F. (2007). Chaves... M. E. In F... J. Hagner. A. 50. Luecking. E. T. 142-155. & Palmer. Levinson. A. J. Harrington.

F. Belmont (CA): Thomson Higher Education. 36. A. E. & Roditi.. M. (2005). Principal Leadership. Powers. 33. J. Exceptionality. measurement. & Harris-Bowlsbey. 30. 2011. (2001). Neubert. Journal of Career Development..L. 29. K. Retrieved November 2. Cummins R.. 29-39. Meltzer. 33. 63-72. C.. Learning Disabilities Quarterly. D. 32. J. Chicago: University of Chicago Press. Niles. D.. (2008): Bezrobocie wśród osób niepełnosprawnych – przyczyny i próby zapobiegania.... 26. L. The impact of effort and strategy use on academic performance: Student and teacher perceptions. 34. & Ann-Yi. R. 251-269.D. 10. S. Flanagan. 11.. & Blacher. Schalock K. Balandran. T. Brown R. Career development and diverse populations. M. 28.A. br. M. C. (Eds. Upper Saddle River. G. L. 71.C.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Monzo. life [Electronic Version]... (2001). 11. Felce D. S. 85-98.S. 5. 2006 from ProQuest Psychology Journals. Osborn. D.G.). NJ: Pearson. BasicBooks. Katzir-Cohen.. & Prezant. Vol. 7th ed.. Shapiro. Predictors of career indecision in three racial/ethnic groups of college women. J. 27. & Palmer. Aktywizacja Zawodowa Osob Niepełnosprawnych. L. Gomez. Career Development for Exceptional Individuals.. J. Disability and the family lifecycle. G. Using assessment results for career development. J. Geenan. n 2(14). Mattika L... Zunker V. 24.. E. F.. (2003). 28. On your own without a net: The transition to adulthood for vulnerable populations. L. 401-414.. Lopez. (2009). L. Łukomska. (2006).. Miller. 35. Gil-Kashiwabara. Osgood. Rueda. Seligman. G. 2. and application of quality of life for persons 266 . The role of assessment in the transition to adult life process for students with disabilities. 31. W. Powers. J. 2006. (1999). K... Parmenter T. S. Cultural models of transition: Latina mothers of young adults with developmental disabilities. Conceptualisation. 47-59. Foster. Mandates and effective transition planning practices reflected in IEPs. R.. B. Marshak. Keith K. Exceptional Children. (2005). & Ruth. (2007)..

and its impact on your child. Sinclair.. S. R.. M. (2002). Mental Retardation. (2000). & Clark.). J.. The Exceptional Parent. W.. D. F. Washington. 4-14. Needham Heights. Test. Lavin.. P. 457-470. 43. Sitlington. & Leconte. M. Transition education and services for students with disabilities (4th ed. Thoma. Konrad. Student involvement in individualized education program  meetings. M. A. 42. 38 (10). J. D. & Wood.. W. L.. D. MA: Allyn & Bacon. E.. L. Transition planning. & Saddler. S. C. Timmons. A. 71. 37-39. Bremer. Christenson. G. L. (2007). H. L. (2006). M. W. 45. B. 40. Neubert. D. (2008). 41. Fulk. (2004).. Thompson. P. Promoting school completion of urban secondary youth with emotional or behavioral disabilities. M. 28... (2005).: Procena radnih sposobnosti osoba sa intelektualnom ometenošću u procesu sekundarne tranzicije with intellectual disabilities: Report of an international panel of experts. 17.Gligorović. Growing up : Transition to adult life for students with disabilities. D.C. Transition assessment practices in Nevada and Arizona: Are they tied to best practices? Focus on Autism  and Other Developmental Disabilities. C. 242-250. W. Career planning begins with assessment: A guide for professionals serving youth with educational & career development challenges (Rev. C. M.. 40.. D..: National Collaborative 267 . Steere.. Ed.. (2005).. Assess for success: A practitioner’s handbook on transition assessment. 44. F. Neale. 37.). C. M. Podmostko. J. M. T. M. 39. & Thurlow. 38. M. Exceptional Children. Do individualized transition plans match the postschool projections of students with learning disabilities and their parents? Career Development for Exceptional Individuals. 6. Schmitz. 70. Held. (2005). M. 391412. Lombard. J. Mason. Rose. 465-482. Sitlington. Begun. special education law. P. & Cavaiuolo.. Thousand Oaks. Needham Heights.. Radić Šestić. & Piercy... Exceptional Children. MA: Allyn & Bacon. S. Hughes. &Wills. E. CA: Corwin Press. R.. C.

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 2. 251-269, 2011.

on Workforce and Disability for Youth, Institute for Educational Leadership. 46. Trainor, A. A. (2005). Self-determination perceptions and behaviors of diverse students with LD during the transition planning process. Journal of Learning Disabilities, 38, 233-249. 47. Turnbull, H. R., Turnbull, A. P., Wehmeyer, M. L., & Park, J. (2003). A quality of life framework for special education outcomes. Remedial and Special Education, 24, 67-74. 48. Wagner, M., & Davis, M. (2006). How are we preparing students with emotional disturbances for the transition to young adulthood? Findings from the National Longitudinal Transition Study-2. Journal of Emotional and Behavioral Disorders, 14, 86-98. 49. Wagner, M., Newman, L., Cameto, R., & Levine, P. (2005). Changes over time in the early postschool outcomes of youth with disabilities. Menlo Park, CA: SRI International. 50. Wagner, M., Newman, L., Cameto, R., Levine, P., & Marder, C. (2007). Perceptions and expectations of youth with disabilities: A special topic report of findings from the National Longitudinal Transition Study-2. Menlo Park, CA: SRI International. 51. Wehman, P. (2006). Life beyond the classroom: Transition strategies for young people with disabilities (4th ed.). Baltimore: Paul H. Brookes. 52. Weed R.O., Field TF. 2001. Labor market surveys. In: Weed RO, Field TF, editors. Rehabilitation consultant’s handbook revised (123-132). Athens (GA): Elliott & Fitzpatrick, Inc. 53. Williams, J. M., & O’Leary, E. (2001). What we’ve learned and where we go from here. Career Development for Exceptional Individuals, 24, 51-69.

268

Gligorović, M., Radić Šestić, M.: Procena radnih sposobnosti osoba sa intelektualnom ometenošću u procesu sekundarne tranzicije

WORK ABILITY ASSESSMENT IN PEOPLE WITH INTELLECTUAL DISABILITY DURING THE SECONDARY TRANSITION PROCESS
University of Belgrade, Faculty of Special Education and Rehabilitation

Milica Gligorović, Marina Radić Šestić

Summary
Transition assessment is a process which involves acquiring, organizing, interpreting and using information purposefully. Its aim is helping disabled people of all ages and their families to successfully and satisfactorily overcome all critical transition periods. This paper presents basic components of secondary transition assessment, designed for the purpose of acquiring information directly related to supporting people with intellectual disability, monitoring their progress in achieving professional goals, and reaching educational decisions. Understandably, the methods and areas of assessment are various, since isolated application of any instrument or assessment area gives an incomplete picture of the needs of people with intellectual disability and reduces the efficiency of rehabilitation programs. Systematic approach, which directly includes people with intellectual disability and their families, is crucial for selecting appropriate academic orientation, vocational training, and the level of social support. The result of vocational rehabilitation, i.e. success in employing disabled people, is considered the main indicator of the quality and efficiency in special education and vocational training. One of the important success parameters in vocational rehabilitation is the quality of life of young people with intellectual disability after completing the training and starting adult life. Key words: intellectual disability, work ability assessment, secondary transition Primljeno, 23. 3. 2011. Prihvaćeno, 4. 4. 2011.

269

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd), Vol. 10, br. 2. 271-284, 2011.

UDK: 616.89-008.48-056.313 ID: 185083660 Pregledni rad

Mirjana ĐORĐEVIĆ1 Slobodan BANKOVIĆ

Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju

SUBKLINIČKI ZNACI AUTIZMA KOD OSOBA SA INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU2
Pojava intelektualne ometenosti je vrlo česta u populaciji osoba sa pervazivnim razvojnim poremećajima. Od 70-90% osoba sa pervazivnim razvojnim poremećajem ima količnik inteligencije ispod 70. Nasuprot tome, još uvek nije potpuno jasno koliko osoba sa intelektualnom ometenošću ima pervazivni razvojni poremećaj. Pored toga što se ova dva poremećaja preklapaju u nekim ponašanjima, oni se razlikuju u mnogim aspektima. Pitanje je, da li su to različiti poremećaji sa međusobnim uticajima, ili oni pripadaju istom spektru poremećaja? Identifikovanje autističkog poremećaja kod osoba sa intelektualnom ometenošću može biti komplikovano, naročito kod osoba koje funkcionišu na nižem nivou. Neka deca sa intelektualnom ometenošću ispoljavaju autističke osobine, a da pri tom ne ispunjavaju neophodne kriterijume za postavljanje dijagnoze autističkog poremećaja. Sa kliničkog aspekta, veoma je važno razlikovati ograničenja u adaptivnim veštinama u okviru intelektualne ometenosti i pervazivnog razvojnog poremećaja. Kod osoba sa pervazivnim poremećajem razvoja sa pridruženom intelektualnom ometenošću, ograničenja u socijalnim veštinama su često izraženija nego u drugim oblastima adaptivnog ponašanja. Nivo socijalnih veština je niži nego kod osoba sa intelektualnom ometenošću bez pridruženog pervazivnog poremećaja. Tretman osobe
1 E-mail: mira.djordjevic81@gmail.com 2 Ovaj rad je proistekao iz projekta „Socijalna participacija osoba sa intelektualnom ometenošću“ koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije (ev. br. 179 017).

271

mogu se javiti isključivo kao posledica sniženog intelektualnog funkcionisanja. 2003. U praksi. koje otežavaju adekvatnu procenu sposobnosti i doprinose limitiranim obrascima ponašanja. teško je odrediti da li je prisustvo autističkih karakteristika kod osoba sa IO posledica autističkog poremećaja ili intelektualne ometenosti. 2. Između 70% i 90% osoba sa autizmom funkcioniše na nivou intelektualne ometenosti (APA. Takođe. Precizno identifikovanje komorbiditeta IO i autističkog poremećaja ili pak diferencijalno dijagnostikovanje ova dva stanja je od važnosti i za kliničko-praktično delovanje. br. Došen koristi termin „autistiformna” stanja. Pridruženost psihičkih oboljenja težim oblicima IO je dodatna otežavajuća okolnost u diferencijalnoj dijagnostici. Morgan et al. koja imaju svoje specifičnosti na osnovu kojih se planira i realizuje tretman. Stanje teške 272 . veliki procenat osoba sa IO nema autizam. 1994. osobe sa teškom i dubokom IO. Neke pojave karakteristične za autizam. 2002). Vol. 10..Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Takvi obrasci ponašanja mogu predstavljati maladaptivne reakcije na nepovoljne okolnosti ili mogu biti posledica psihijatrijskih poremećaja. odbijanje društvenog kontakta. Autistiformni oblici ponašanja bi bili povučenost. 2011. 2000). stereotipije i strah od promena. mogu imati druge pridružene smetnje. adaptivne veštine. Iz tog razloga se javlja potreba za detektovanjem komorbiditeta. Naime. komorbiditet UVOD Dijagnostikovanje autizma ne isključuje postojanje intelektualne ometenosti (IO) kao što ni postojanje IO ne isključuje autizam. diferencijalna dijagnoza autizma i težih oblika IO može biti otežana iz nekoliko razloga. Sa druge strane.. Autizam i IO predstavljaju dva suštinski različita poremećaja. kao što su poteškoće u komunikaciji i socijalizaciji. kao i za naučno-istraživačku praksu. Uzrok tih simptoma ne leži uvek u postojanju kliničke slike autizma. 271-284. kod osoba sa težim oblicima IO. Stopa prevalencije autističkog poremećaja u populaciji osoba sa IO varira od 15-30% u zavisnosti od metodologije istraživačkih studija (de Bildt et al. sa pervazivnim razvojnim poremećajem se razlikuje od tretmana onih koji imaju intelektualnu ometenost bez komorbiditeta. APA. opisujući ponašanje osoba sa težim oblicima IO. Ključne reči: pervazivni razvojni poremećaj.

Stanje komorbiditeta intelektualne ometenosti i autističkog poremećaja Postojanje kliničke slike intelektualne ometenosti. 2005). M.. sa mogućnošću kasnije 273 .. 2005).. vrlo često se dešava da se osobama sa IO pridružuje dijagnoza PDD-NOS-a (Bhaumic et al. 1997) za utvrđivanje stope prevalencije autističkog poremećaja u populaciji osoba sa IO. Banković.: Subklinički znaci autizma kod osoba sa intelektualnom ometenošću i duboke IO mogu pratiti depresija.Đorđević. Dijagnoza nespecifikovanog pervazivnog poremećaja obično se postavlja kada je ispoljena blaža klinička slika autizma sa neuobičajenim simptomima. 2005). bipolarni poremećaji. Razlike u prevalenciji u odnosu na pol se mogu očekivati u populaciji osoba sa lakom IO (de Bildt et al. psihijatri koji nemaju iskustva sa ovom populacijom prave greške u postavljanju dijagnoze ili izbegavaju da daju dijagnozu. ne znači nužno postojanje i autističkog poremećaja. Rezultati njihovog istraživanja ukazuju da 30% ispitanika sa IO ima autistički poremećaj. Morgan i saradnici su koristili Skalu za detekciju autizma u populaciji osoba sa intelektualnom ometenošću (PDD-MRS. pa dug vremenski period dete ostaje bez nje. U protivnom. bipolarni poremećaj (11%) i poremećaj ishrane (jedenje nejestivih materija) (2%) (Morgan et al.. S. Morgan sa saradnicima pronalazi da stanje komorbiditeta IO i autizma mogu pratiti depresija (20%). Kraijer. U praksi se dešava da psihijatri prepisuju medikamentoznu terapiju osobama kojima prethodno nisu odredili dijagnozu (Došen. The Pervasive Developmental Disorder in Mental Retarded Person. pa tako u kategoriji osoba sa teškom IO prisustvo autističkog poremećaja se beleži u 57% slučajeva (Morgan et al. 2002). Matson et al. pri čemu ispitanik ne ispunjava sve kriterijume za postavljanje neke druge dijagnoze iz spektra. Postojeća situacija se dodatno komplikuje kada se stanju udružene IO i autističkog poremećaja pridruže psihijatrijski poremećaji. poremećaji vezivanja i mnogi drugi (Došen. 2008). Prema nekim autorima. kao i da postoji pozitivna korelacija između stope prevalencije i težine IO. 2003). Veliko iskustvo i znanje dijagnostičara iz oblasti IO su preduslovi za uspešnu diferencijalnu dijagnostiku težih oblika IO i autističkog poremećaja.. 2010.

u odnosu na populaciju osoba sa težim oblicima IO (Bradley et al. Sposobnost imitacije predstavlja važan mehanizam u razvijanju prikladnih obrazaca ponašanja.. U jednom istraživanju. Hill. Komorbiditet teške IO i autizma je češće praćen anksioznošću. 2004). što je niži nivo intelektualnog funkcionisanja. Furnis. 2003).. Ispitanici koji imaju 274 . posebno u oblasti interakcija. 2004. br.. 271-284. U okviru jedne studije vršena je komparacija osoba sa IO i pridruženim nespecifikovanim razvojnim poremećajem u odnosu na osobe koje su imale samo dijagnozu IO. 2006). u poređenju sa kontrolnom grupom (Matson et al. to jest učestvovanja u društvenim igrama i aktivnostima. Morgan. Automutilacija je takođe česta u pomenutom komorbiditetu. poremećajima spavanja i stereotipijama (Bradley et al. teži oblici IO i problemi receptivnog govora smatraju osnovnim prediktorima za pojavu autoagresivnog ponašanja (McClintock et al. 2005). 1996). iz razloga što se prisustvo kliničke slike autizma. 2011. Populacija osoba sa težim oblicima IO i pridruženim autističkim poremećajima je četiri puta sklonija psihijatrijskim i bihejvioralnim poremećajima. Veliki broj autora se bavio poređenjem intelektualno ometenih ispitanika sa pridruženim autizmom i bez njega. donekle mogu objasniti i niži nivo adaptivnog funkcionisanja ove populacije. Slabije imitativne sposobnosti u populaciji osoba sa IO i autističkim poremećajem. 1999. zaostajanje je veće u ovim oblastima (de Bildt et al. naglim promenama raspoloženja. Ispitanici koji u komorbiditetu imaju IO i autizam pokazuju značajnija ograničenja u adaptivnim sposobnostima. Vol.. 10.. imaju značajno lošija postignuća na testu imitativnih sposobnosti u odnosu na grupu ispitanika sa IO (Glumbić.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 2006). naročito u socijalnim i komunikativnim veštinama u odnosu na osobe koje imaju samo IO (Carpentieri. Zaostajanje u socijalnim i komunikativnim veštinama je u pozitivnoj korelaciji sa težinom IO to jest. primećene su i u načinu rešavanja vizuospacijalnih zadataka. Ispitanici sa dijagnozom PDD-NOS su pokazivali značajnija ograničenja u okviru socijalnih veština. prema Glumbić.. 2008). Razlike između osoba sa IO i onih sa autizmom. rezultati su pokazali da osobe sa umerenom i teškom IO u komorbiditetu sa autizmom. pojave simptoma nego što je to slučaj kod tipičnog autizma (Buitelaar et al. 2. 2009).

Uočena je veza između rutina u ponašanju i klinički dijagnostikovanog autističkog poremećaja. Retovog sindroma.Đorđević. nemaju izražen deficit centralne koherence. kao i sklonost ka rutinama i opsesivnom ponašanju (Bhaumic et al. kao i one bez autističkih osobina. M. S. Sve posmatrane autističke osobine su češće detektovane kod muškaraca sa težom IO. 2006). kao i da utvrde da li prisustvo tih osobina omogućava i dijagnostikovanje autističkog poremećaja. Uzorkom su obuhvatili 1145 ispitanika sa IO. dopunski kriterijum bio je i da osoba poseduje najmanje jednu od pet autističkih osobina koje su prethodno utvrđene registrom osobina.: Subklinički znaci autizma kod osoba sa intelektualnom ometenošću autizam pokazuju veći stepen uspešnosti na zadacima koji zahtevaju rasparčan način procesiranja informacija i značajno više poteškoća u situacijama u kojima se zahteva razumevanje celine i njenog značenja (van Lang et al. za postojanje kliničke dijagnoze autizma je imala osobina siromašan-mi- 275 . Skoro dve trećine osoba sa dijagnozom iz spektra imalo je PDD-NOS. Registar osobina koje su karakteristične za autizam je sadržao: minimalno razvijen govor. drugog pervazivnog poremećaja i PDD-NOS. Osobe sa graničnim nivoima intelektualnog funkcionisanja. pa samim tim imaju manje poteškoća u razumevanju i korišćenju konteksta. siromašne socijalne interakcije. odnosno polovina ispitanika koji su ispoljavali sklonost ka rutinama je imala dijagnostikovan poremećaj iz spektra autizma. Banković. Aspergerovog sindroma. Osobe sa IO. bilo je osoba sa dijagnozom dečjeg autizma. 2010). Među ispitanicima sa dijagnostikovanim poremećajem autističkog spektra. za razliku od osoba sa pridruženim autističkim poremećajem.. isključivane si iz daljeg istraživanja.. autori su želeli da odrede stepen prisustva autističkih osobina u populaciji osoba sa IO.. Devetnaest procenata ispitanika je imalo dijagnozu autističkog poremećaja. Pored intelektualne ometenosti. koji su bili korisnici usluga različitih psihijatrijskih servisa. kao i u povezivanju značenja sa stimulusom. Najmanju prediktivnu vrednost od svih autističkih osobina. nedostatak empatije. Prepoznavanje autističkih osobina u populaciji osoba sa intelektualnom ometenošću U jednoj studiji. jednostavne stereotipije. a 68% od ukupnog uzorka je ispoljavalo najmanje jednu autističku karakteristiku.

korišćenih u formi semistrukturiranog intervjua za roditelje. siromašan ili minimalan govor. 276 . Pozitivna prediktivna vrednost se povećava sa prisustvom autističkih osobina. dok 67% ispitanika sa četiri i više osobina ima pomenutu dijagnozu. Hartli i Sikora (Hartley. kao i repetitivnih. Pomenuti kriterijumi su obuhvatali: poremećaj socijalne interakcije. Vol. 2011. 271-284. nimalan govor. neverbalnog ponašanja i simboličke igre. stereotipan ili idiosinkratičan govor. Govor često izostaje. Nerazvijen. od kojih je 31 osoba imala dijagnostikovan autizam. izostanak simboličke igre i ograničena interesovanja. 2. Razlike u postignućima između ove dve grupe nisu pronađene u oblastima nerazvijenog ili zakasnelog govora. ali se ne može koristiti samostalno za postavljanje formalne dijagnoze. br. Ovakvi nalazi pokazuju da upotreba postojećih dijagnostičkih kriterijuma za detekciju autizma nije najadekvatnija kada su u pitanju osobe sa IO. Sikora. zasigurno ne može biti jedini kriterijum na osnovu kog se može postavljati dijagnoza autističkog poremećaja u populaciji osoba sa težim oblicima IO. ograničenih obrazaca ponašanja i interesovanja. Grupe ispitanika sa dijagnostikovanim autizmom i bez njega su se razlikovale po skorovima na ajtemima stereotipnog i idiosinkratičkog govora. Osobe sa dve i više osobina. sa smanjenom pokretljivošću i drugim pridruženim smetnjama. Usled sniženog intelektualnog funkcionisanja (IQ< 35) i izraženog deficita u svim adaptivnim sposobnostima. osobe sa težim oblicima IO imaju značajne probleme u komunikaciji. a bez kliničke dijagnoze. su češće osobe starije od 50 godina. U tretmanu je neophodno koristiti alternativne i augmentativne obrasce komunikacije. Uzorkom je bilo obuhvaćeno 89 ispitanika sa IO. 10. može doprineti prepoznavanju autističkog poremećaja u populaciji osoba sa IO. Pronađena je čvrsta veza između izveštaja osoblja o autističkim osobinama i kliničke dijagnoze iz autističkog spektra.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). ili se svodi na razumevanje i upotrebu pojednostavljenih verbalnih obrazaca. poteškoće u konverzaciji. 2010) su proveravali u kojoj meri upotreba dijagnostičkih kriterijuma DSM-IV-TR. Prisustvo autističkih osobina može pomoći stručnjacima da prepoznaju osobe sa IO koje su suspektne na postojanje poremećaja iz spektra autizma. pa tako 53% ispitanika sa tri i više osobina ima kliničku dijagnozu autističkog poremećaja.

nisu karakteristična samo za populaciju osoba koje pripadaju autističkom spektru. Tonge. ekcesivno bavljenje simetrijom. pa su tako mnoge odrasle osobe ostale uskraćene za mogućnost procene i otkrivanja poremećaja iz autističnog spektra. Polovina osoba sa Prader Vilijevim sindromom ima kompulzivno ponašanje koje se odnosi na hranu. nagomilavanje. repetitivni govor. koji se može koristiti za otkrivanje pervazivnih poremećaja razvoja u populaciji osoba sa IO. da repetitivna i stereotipna ponašanja i aktivnosti.Đorđević. pa tako ove osobe mogu ispoljavati tantrume. Međutim. uređivanjem i tačnošću (Brojčin. PDD-MRS skala predstavlja skrining i klasifikacioni instrument. Preklapanje tog tipa simptoma je prepoznato i kod nekih sindroma koji su praćeni intelektualnom ometenošću. 2010) ne pronalaze statistički značajnu razliku između osoba sa IO koje imaju autizam i onih koje ga nemaju u oblasti repetitivnih. Sikora. Hartli i Sikora (Hartley. opsednutost ili preokupiranost aktivnostima. istraživanja pokazuju. 2001. kao i nesavršenstvo postojećih dijagnostičkih instrumenata. 2010) osobina sa visokom prediktivnom vrednošću za postojanje kliničke dijagnoze autizma. 1998. Autori izdvajaju tri ključna faktora kojima objašnjavaju razloge nastanka ove skale. prema Brojčin. Drugi razlog se odnosi na to da su raniji instrumenti bili korišćeni za detekciju autizma. ograničenih obrazaca ponašanja i interesovanja. S.. kao što su socijalno povlačenje. skupljanje. stvorila se potreba za kreiranjem novog testa kojim će moći uspešno da se detektuje autistički poremećaj u populaciji odraslih sa teškom i dubokom IO. Rees. Imajući u vidu sve poteškoće pri proceni osoba sa težim oblicima IO u cilju otkrivanja autističkog poremećaja. Sindrom fragilnog X hromozoma karakterišu raznorodne autističke karakteristike. Ograničenje ovog tipa dovodi do toga da se nekim skalama mogu 277 . Ponašanja i reakcije koje podsećaju na kliničku sliku autizma primetna su i kod osoba sa Vilijamsovim sindromom. M. neprekidno ponavljanje reči ili fraza i pokrivanje ušiju na određene zvukove (Einfeld. Glumbić. eholalija. (Turk. Cornish. odnosno ograničenjima instrumenata koji su korišćeni. izbegavanje pogleda itd. 2006). 2006). Glumbić. Banković. prema Brojčin. Razlog ove pojave jednim delom leži i u različitim metodološkim pristupima. Ali.. 2006). Dotadašnji instrumenti za detekciju pervazivnih poremećaja su bili usmereni na populaciju dece. Glumbić.: Subklinički znaci autizma kod osoba sa intelektualnom ometenošću Sklonost ka rutinama je prema jednoj grupi autora (Bhaumic et al.

odnosno teškoća pri razlikovanju uzroka pojava. nedostatak normi (Matson. Matson. osobe sa dubokom IO nemaju razvijen govor. Senzitivnost je računata posebno za sve nivoe intelektualnog funkcionisanja. 1980) za otkrivanje. detektovati samo tipični oblici autizma. Ovakva pojava dovodi do dileme. Stiče se utisak da u populaciji osoba sa IO. 271-284. pa samim tim neće ispoljavati ni eholaličan. i njena vrednost na svim tim aspektima se kretala od 87% do 100% (Kraijer. PDD-MRS i Čekliste autističkog ponašanja (ABC. de Bildt. 2005) je u jednoj studiji poredila specifičnost i senzitivnost dva skrining instrumenta.. mogu dati odgovor na pitanje da li je do pojave nekih osobina došlo usled sniženog nivoa intelektualnog funkcionisanja ili zbog postojanja autističkog poremećaja. ima mnogo više „netipičnog” autizma. 2011. Krug et al. Kao treći razlog nastanka PDD-MRS skale.. dok svi drugi ostaju neprepoznati. Nobel-Schwalm. 10. autori navode postojeći problem diferencijalne dijagnoze poremećaja autističkog spektra i težih oblika IO. Autori Skale za detekciju autizma kod osoba sa IO.4%) i senzitivnost (92. 2010). idiosinkratičan ili stereotipan i repetitivan govor. pet uzrasnih kategorija. Grupa autora analizirala je najčešće korišćene instrumente u detekciji autizma i njihovi rezultati ukazuju na to da je jedno od najvećih ograničenja postojećih skala. 2007). Pri upotrebi drugih instrumenata za dijagnostikovanje pervazivnih poremećaja u populaciji osoba sa IO. predstavlja prvu poteškoću. za oba pola. da li neispoljavanje simptoma znači i njihovo nepostojanje? Jedan od mogućih odgovora bi bio da postojeće norme korišćenih instrumenata nisu prilagođene specifičnostima populacije osoba sa težim oblicima IO. Grupa autora (de Bildt et al. PDD-MRS skala je korišćena na uzorku od 1230 ispitanika sa IO. PDD-NOS-a (Bhaumic et al. npr. uzrasta od 2-55 godina i dobijene su visoke vrednosti za specifičnost (92. Preklapanje simptomatologije. javljala su se dva problema.. tj.4%). odnosno prepoznavanje osoba sa IO koje 278 . tvrde da nam rezultati dobijeni upotrebom ovog instrumenta. Vol.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Usled toga. koji je poželjno detektovati zbog kasnijeg planiranja i sprovođenja intervencija. zbog karakteristika kliničke slike intelektualne ometenosti. Drugi problem je prepoznat kao neispoljavanje simptoma. Autism Behavior Checklist. kategoriju osoba sa razvijenim govorom i one bez verbalne produkcije. 2. br. 2005).

Đorđević. 2005) ili pojedi- 279 .3% takvih osoba. Međutim. M.. veća je verovatnoća da će se javiti pridruženi autistički poremećaj (Morgan et al. Rezultati dobijeni na ABC skali pokazuju suprotne nalaze .4% osoba iz uzorka kao osobe koje bi trebalo da imaju kliničku dijagnozu pervazivnog poremećaja. Lord et al. to jest može da identifikuje više osoba koje se nalaze u spektru i koje su kao takve prepoznate i na dijagnostičkim instrumentima. i one potvrđene i one sa sumnjom na autistički poremećaj.65% .. 2000). Zatim su procenjivali validnost ovih instrumenata.: Subklinički znaci autizma kod osoba sa intelektualnom ometenošću imaju neki pervazivni poremećaj razvoja. a senzitivnost niska. Što je niži nivo intelektualnog funkcionisanja. Ova skala identifikuje ispitanike kao da imaju autizam. pokazalo se da PDD-MRS ima slične rezultate onima koji su dobijeni primenom ADOS-a. oni prepoznaju različite ispitanike. Lord et al. a ABC izdvaja 17. U istraživanju sprovedenom u našoj zemlji. komparirajući ih sa dva dijagnostička instrumenta: Revidiranim dijagnostičkim intervjuom za autizam (ADI-R. može se zaključiti da je PDD-MRS skala pogodna za upotrebu u populaciji osoba sa težim oblicima IO. Banković. zasnovane na primeni ove skale sa kliničkom dijagnozom poremećaja autističkog spektra (Glumbić. Uzorkom je bilo obuhvaćeno 63 ispitanika sa poremećajima autističkog spektra i pridruženom intelektualnom ometenošću. 2002).njena specifičnost je visoka. Uzevši u obzir sve slučajeve koje PDD-MRS detektuje. psihijatrjiski i poremećaji ponašanja (Došen. Autism Diagnostic Observation Schedule. Dobijeni rezultati pokazuju da PDD-MRS prepoznaje osobe sa dijagnozom tipičnog autizma. a da su nalazi sa ABC skale sličniji rezultatima koje je dao ADI-R. PDD-MRS ima visoku senzitivnost. Za razliku od senzitivnosti. dok one sa kliničkom dijagnozom može i da ne prepozna.. njegova specifičnost je niska. 1994) i Dijagnostičkom listom za opservaciju autizma (ADOS. korišćena je PDDMRS skala za utvrđivanje stepena podudarnosti instrumentalne dijagnostike.. iako oni klinički nisu prepoznati. Prilikom komparacije ova dva skrining instrumenta sa dijagnostičkim testovima. ali i one sa netipičnom kliničkom slikom koje se u najvećem broju slučajeva označavaju kao osobe pod sumnjom na postojanje autističkog poremećaja. 2009). senzitivnost skale je 93. S. Autism Diagnostic Interview-Revised. Na osnovu rezultata različitih studija. 1998. Ispostavilo se da PDD-MRS prepoznaje 18.

kao i pridružene bihejvioralne i psihijatrijske poremećaje (Bradley et al. U populaciji osoba sa autizmom potrebno je primenjivati komunikacione treninge zasnovane na upotrebi slika i simbola. 2004. U skladu sa specifičnostima prirode autističkog poremećaja. 271-284. Postavljanje ispravne dijagnoze predstavlja imperativ za obezbeđivanje potrebne stimulacije detetovog razvoja. uspeh u tretmanu i prognozu daljeg toka. za razliku od osoba sa izolovanom intelektualnom ometenošću. neuropsihološkoj osnovi. kao i medikamentoznu terapiju. Morgan. Prisustvo komorbiditeta IO i autističkog poremećaja podrazumeva niži nivo adaptivnog funkcionisanja. vode do precizne dijagnostike. Stoga je njima potrebno obezbediti intenzivnije oblike tretmana uz veći obim podrške. bihejvioralnim manifestacijama.. 1996). preporučuje se korišćenje skrining instrumenata. koji ne mogu zameniti kliničku procenu. kao i komunikacionim i socijalnim veštinama omogućiće članovima osoblja da se opredele za najpodesniji oblik tretmana. 2. U situacijama kada je klinička slika korisnika kompleksna i kada podseća na tipičan ili „netipičan” autistički poremećaj. koje terapeutu mogu ličiti na poremećaj iz autističkog spektra. Generalno gledano. izražene slabosti u komunikacionim i socijalnim veštinama (Carpentieri. u tretmanu se moraju poštovati jasna struktura aktivnosti. 10. koji su u skladu sa osobenostima autističkog poremećaja sa jedne strane i individualnim potrebama osobe sa druge strane. dosled- 280 . 2006). 2011. koja podrazumeva upotrebu instrumenata koji su prilagođeni specifičnostima populacije osoba sa IO. bihejvioralne pristupe za obuku prikladnih obrazaca ponašanja. br. kliničko iskustvo stručnjaka. načne karakteristike ponašanja. Vol. Sveobuhvatno prikupljanje informacija o medicinskom stanju. zahtevajući dalje detaljnije pretrage. ali joj mogu prethoditi. osobe koje imaju komorbiditet IO i poremećaja iz autističkog spektra. imaju veći stepen potrebe za podrškom. praćene verbalizacijom terapeuta. ukoliko za tim ima potrebe. Hill. UMESTO ZAKLJUČKA Adekvatna procena. kao i opservacija ispitanika u različitim situacijama. Furnis. karakteristikama okruženja.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).

S. American Psychiatric Association (2000). Journal of Intellectual Disability Research. Measuring pervasive developmental disorders in children and adolescents with mental retardation. 705-712. 595-605.W. 26. Kraijer. E. Sytema. 275-286.. Systema. DC: Author. Glumbić. Cilj svakog tretmana je usmeren na podsticanje celokupnog razvoja osoba sa autizmom. 317-328. Kiani.. Research in Developmental Disabilities. American Psychiatric Association (1994). (1996). D. M. R. Minderaa.Đorđević. 5. R. 3.. F. A. M.. (2006). Sindromske specifičnosti problema u ponašanju kod osoba sa mentalnom retardacijom.. B. F. S. Banković. Sytema. Washington. R. Bhaumik. S.. 49 (5). 611-620. 281 . Barrett. Ketelaars. LITERATURA 1. 31. Volkmar. 33 (6). Brojčin. A. (2005). (2005). Beogradska defektološka škola. Washington. 4.. (2010). Journal of Autism and Developmental Disorders. Minderaa.. M. Carpentieri. S. 6. Kraijer. (2003)... S. Diagnostic and statistical manual of mental disorders (4thed). Tyrer. Social skills in children and adolescents with mental retardation with and without autism. De Bildt. 3. The relationship between carers’ report of autistic traits and clinical diagnoses of autism spectrum disorders in adults with intellectual disability.. Luteijn. Serra. S. 8. B. D. De Bildt... S. A... Tin. De Bildt. R. Morgan. D. The prevalence of pervasive developmental disorders in children and adolescents with mental retardation. 6.... N.: Subklinički znaci autizma kod osoba sa intelektualnom ometenošću nost u radu i predvidljivost redosleda događaja. Kraijer. McGrother. N. 2. Diagnostic and statistical manual of mental disorders. Journal of Autism and Developmental Disorders.. Adaptive and intellectual functionting in autistic and nonautistic retarded children. 46 (3). C. 117-129. DC: Author. C. ali i na uklanjanje ili ublažavanje problematičnih formi ponašanja... Minderaa. Journal of Child Psychology and Psychiatry. 7.

PDDNOS symtoms in adults with intellectual disability: Toward an empirically oriented diagnostic model.. Sikora. 35 (4). (2006). Wilkins.. 85-97. Beogradska defektološka škola.. Odrasle osobe sa autizmom. Vol. 530-537. J. 47 (6). N. 42 (41). (2009). 3. Journal of Intellectual Disability Research. (2005). 27. Furniss. Podudarnost instrumentalne i kliničke dijagnostike autizma kod pacijenata sa težim oblicima intelektualne ometenosti. (2003). D. 282 .. 10. A. (2009). Psychiatric comorbidity and medication use in autism: a community survey. (2010). Hall. Mentalno zdravlje djece s mentalnom retardacijom. 101-106. Research in Developmental Disabilities. L. 147156. Patterns of emotional and behavioural disturbance associated with autistic traits in young people with severe intellectual disabilities and challenging behaviours. 517-528. Beogradska defektološka škola.. 271-284.. P. 2011. M. 38.. Hartley.. 12. Psychiatric Bulletin. Medicina. D. Journal of Autism and Developmental Disorders. N. 15. Kraijer. Roy. K. 18. K. Glumbić. Detecting autism spectrum disorder in children with intellectual disability: Which DSMIV-TR Criteria Are Most Useful? Focus on Autism and Other Developmental Disabilities. 378-381. Risk markers associated with challenging behaviours in people with intellectual disabilities: a meta-analytic study. 17. J. Imitativne sposobnosti dece sa autizmom i težim oblicima intelektualne ometenosti. Bildt.. Glumbić. The PDD-MRS: An instrument for identification of autism spectrum disorders in persons with mental retardation. 27. 25 (2). 16.. M. C. S. Chance. S. Journal of Autism and Developmental Disorders. A. Došen. J. 499-513. 405-416. (2006). Morgan. L. F. 9. Smith. 14. 11.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Hill. Glumbić. Izdavačka agencija „Grad”. 13. (2005). Matson. (2003). M. br. Ancona. 139-146. 3. (2008). 10. C. N. 2. Oliver. McClintock.

A community survey establishing the prevalence rate of autistic disorder in adults with learning disability. A comparison of central coherence skills between adolescents with an intellectual disability with and without a comorbid disorder in the autism spectrum. S. 127-130. D. 26. Hand. Nasr. 217-226.Đorđević. R. S. (2002). Mlele.. C. M. A.. Research in Developmental Disabilities. Kraijer.. Chance. P. Bouma.. 283 . M. M. Minderaa.. (2006). Roy.. Psychiatric Bulletin... A. Banković.: Subklinički znaci autizma kod osoba sa intelektualnom ometenošću 19. Lang N. M.. Sytema. Roy.. 20. A. Van. 27 (2). Morgan..

2. Are they distinct disorders which influence each other. co-morbidity Primljeno. it is not sufficiently clear how many persons with intellectual disability have a pervasive developmental disorder. 2011. 2011. or do they belong to a broad spectrum of a condition? Identification of autistic disorder in individuals with intellectual disability can be complicated. 271-284. the treatment is different from children with intellectual disability only.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Slobodan Banković Summary Intellectual disability occurs very frequently in persons with pervasive developmental disorders. Some children with intellectual disability show autistic traits. Vol. Prihvaćeno. 2011. 4. especially in low functioning persons. From a clinical perspective. Between 70% and 90% of individuals with a pervasive developmental disorder have IQ’s of 70 or lower. Conversely. SUBCLINICAL SIGNS OF AUTISM IN PERSONS WITH INTELLECTUAL DISABILITY University of Belgrade Faculty of Special Education and Rehabilitation Mirjana Đorđević. 5. 27. limitations in social skills are often larger than limitations in other areas of adaptive behavior. Key words: pervasive developmental disorders. 10. For children with a comorbid pervasive developmental disorder. 284 . without fulfilling the criteria necessary for diagnosis of autism. Although both disorders show overlap in some behaviours they are different in many aspects. adaptive skills. For individuals with a pervasive developmental disorder comorbid to intellectual disability. The level of social skills is lower than in individuals with intellectual disability without a pervasive developmental disorder. it is very important to discriminate between limitations in adaptive skills due to intellectual disability and pervasive developmental disorders. 18. br.

Pragmatične greške mogu izazivati suptilne ali pervazivne poremećaje komunikacije gde osnovne jezičke sposobnosti ostaju očuvane. kao i bukvalno tumačenje prenesenih značenja predstavljaju neke od deficita komunikacije koje srećemo kod osoba sa poremećajima autističkog spektra. od velikog je znača1 E-mail: ivanaterzic@yahoo. 10.89-008. deficiti se javljaju u oblasti pragmatike. iako se one često zanemaruju u rehabilitaciji. Primećeno je da su prozodijske poteškoće te koje predstavljaju osnovnu barijeru u socijalnoj adaptaciji ove populacije. neadekvatna razmena informacija tokom konverzacije. koji imaju izrazitu afektivnu i socijalnu komponentu. netipična upotreba prozodije. 2011. br. 2. ali njihova primena na socijalno senzitivan i prikladan način biva oštećena. ali deficiti pragmatike predstavljaju jedini jezički aspekt koji je u ovoj populaciji univerzalno oštećen.co. Akcenat je stavljen na prozodiju i diskurs. U ovom radu su istaknuti neki pragmatski aspekti komunikativnih sposobnosti osoba sa poremećajima autističkog spektra koji su opisani u naučnoj literaturi. nesposobnost prilagođavanja komunikativnoj situaciji.uk 285 .Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Stoga. koji je takođe oštećen kod ovih osoba. kod kojih postoji bogat rečnik i naizgled neoštećene formalne jezičke sposobnosti. 285-300. istraživanja su pokazala da osobe sa autizmom mogu biti neuspešne u adaptaciji priče slušaocu. Takođe. UDK: 81’234:616. ispitivanje narativnog diskursa. Čak i kod osoba sa visokofunkcionalnim autizmom i Aspergerovim sindromom. Vol. Nepoznavanje pravila o tome koju ulogu imaju govornik i sagovornik u komunikaciji.48 ID: 185083916 Pregledni rad Ivana TERZIĆ1 Bojana DRLJAN Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju DEFICITI POJEDINIH ASPEKATA PRAGMATIKE OSOBA SA POREMEĆAJIMA AUTISTIČKOG SPEKTRA Govorno-jezički deficiti su karakterističan simptom kod osoba sa poremećajima autističkog spektra.

a među njima značajno oštećenje socijalnih sposobnosti. Ključne reči: osobe sa autizmom. 10. 2. posebno egzekutivnih sposobnosti. Vol. Govorno-jezički deficiti su karakterističan simptom autizma (American Psychiatric Association 1994). To je iskaz koji reprezentuje ponašanje tj. Pragmatika je u literaturi identifikovana kao jedini aspekt jezika koji je univerzalno oštećen kod osoba sa dijagnostikovanim autizmom (Lord and Paul. ja za razumevanje načina na koji one ostvaruju socijalno rezonovanje i socijalnu komunikaciju. diskurs UVOD Autizam je pervazivni razvojni poremećaj koga karakteriše specifična trijada deficita. ovaj poremećaj je povezan sa vrlo heterogenim jezičkim fenotipom koji se kreće od mutizma i slabo funkcionalne komunikacije (25%-50% dijagnostikovanih osoba sa autizmom) (Klinger i sar. 2003). Kvalitet komunikacije i jezički razvoj utiču na stepen uključenosti i način funkcionisanja u socijalnom okruženju.. iskaz kao govorni čin motivisan željom da se utiče na slušaoca. 285-300. posebnim receptivnim jezičkim poteškoćama. kao i pragmatskim poteškoćama. Pragmatski činioci utiču na naš izbor gramatičkih konstrukcija. br. Važno je istaći da su istraživanja komunikativnih sposobnosti kod osoba sa autizmom bacila novo svetlo i na proces funkcionisanja kognitivnih.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). pragmatika. (2006) u svom radu istakli da se veza među ovim poremećajima ogleda u zajedničkom setu jezičkih problema. Rapin i Dunn (2003) su utvrdili da su jezički deficiti kod dece sa autizmom slični onima kod dece sa specifičnim jezičkim oštećenjima iako se dugo verovalo da oni predstavljaju potpuno različite poremećaje. prozodija. Takođe su Conti-Ramsden i sar. 2002) pa do skoro tipičnih jezičkih sposobnosti (Boucher. ali mogu krštiti nepisana ali podrazumevana 286 . 1997). Teorija pragmatike naglašava ulogu kontekstualnih faktora u ostvarivanju značenja svakog produkovanog iskaza. 2011. leksema kao i suprasegmentnih sredstava (prozodija) iz jezičkog potencijala. sintaksička i semantička pravila. Pragmatične greške ne krše fonološka. Istovremeno. kao i na mehanizme koji se nalaze u osnovi ovih procesa.

Ova oštećenja su primećena kako kod dece. dok je gramatička najčešće pošteđena. deficiti sintakse. koja utiče na značenje celokupnog iskaza. iako se one često zanemaruju u njihovoj terapiji (Shriberg et al. gramatičku i pragmatsku komponentu u komunikaciji. pauzama. intonaciji. prozodijske poteškoće predstavljaju osnovnu barijeru u socijalnoj adaptaciji ove populacije. 2001). B. istraživanja o poremećajima autističkog spektra (ASP) su ukazala na rasprostranjenost pragmatskih oštećenja kod ove populacije. Prozodijski elementi koji određuju ove komponente su promene u naglasku (akcentu). 1996). Govor osoba sa autizmom se često opisuje kao monoton tj. a pragmatska prenosi govornikovu nameru. hijerarhiju informacija unutar iskaza. ritmu. trajanju. Prozodija ima i lingvinstičku i paralingvističku funkciju i određuje afektivnu. bez promena u intonaciji ili sa prekomernom i neadekvatnom upotrebom 287 . 1988).Terzić. dok su formalni jezički deficiti (npr. Akcenat je stavljen na prozodiju i diskurs. U ovom radu su istaknuti neki pragmatski aspekti komunikativnih sposobnosti osoba sa ASP opisani u naučnoj literaturi. koji su oštećeni kod osoba sa ASP. Upravo. Prozodija Osobe sa autizmom često ispoljavaju deficite prozodije (suprasegmentnih aspekata govorne produkcije). Wells and Peppé (2003) su utvrdili da su kod dece sa autizmom prozodijske sposobnosti tesno povezane sa razvojem jezika. 1994). Prozodijski deficiti kod osoba sa autizmom javljaju se pre svega u pragmatskim i afektivnim aspektima prozodije. Gramatička prozodija uključuje suprasegmentne obrasce koji se koriste kako bi ukazali na sintaksičku informaciju unutar rečenice (Warren. I. semantike i fonologije) u skladu sa opštim intelektualnim sposobnostima (DSM-IV.: Deficiti pojedinih aspekata pragmatike osoba sa poremećajima autističkog spektra pravila prikladnosti i učtivosti što može dovesti do neadekvatne socijalne interakcije u komunikaciji. kao i promene u načinu izgovaranja iskaza (Winner. glasnoći. brzini i visini govora (glasa).. Prethodnih decenija. 1997). a pri tom imaju izrazitu afektivnu i socijalnu komponentu. tako i kod odraslih osoba sa autističkim poremećajima i Aspergerovim sindromom. više nego sa uzrastom deteta. Afektivna prozodija ukazuje na opšte stanje i osećanja govornika (Hargrove. Drljan.

285-300. Osim toga. Često se navodi da je razumevanje prozodije kod dece sa autizmom povezano sa Teorijom uma (BaronCohen. Kao posledica ovih činjenica. Potrebno je istaći da istraživanja često obuhvataju mali uzorak. ne ukazuju sve studije na obavezno i univerzalno prisustvo ovih deficita kod osoba sa autizmom. dešava se da su otkrića vezana za deficite prozodijskih funkcija kod osoba sa autizmom često kontradiktorna. 2011. . Iako se uviđa značaj prozodijskih poremećaja kod osoba sa autizmom i poteškoća do kojih ovi poremećaji dovode u socijalizaciji ove populacije mali je broj istraživanja koja se bave ovom problematikom. Deficiti u razumevanju i korišćenju afektivne prozodije objašnjavaju se poteškoćama u socijalnom i emocionalnom reciprocitetu.. pa je tako utvrđeno da je netipična upotreba prozodije prisutna samo kod 47% od 30 osoba sa autističkim spektrom poremećaja (Paul et al. 10.. naglaska u odnosu na vršnjake. 2004). 1998) i imenovanju emocija samo na osnovu govorne ekspresije (Boucher et al. br.. smatra se da osobe sa autizmom imaju veće poteškoće u razumevanju afektivne u odnosu na lingvističku prozodiju.autizam’’ . Ove osobe imaju poteškoće u kontroli visine i jačine glasa kao i deficite vokalnog kvaliteta. 2000).Aspergerov sindrom“ kao i druge termine što dovodi u pitanje pouzdanost rezultata. a Simmon i Baltaxe su otkrili da samo četiri od sedam adolescenata sa autizmom ima suprasegmentne razlike u govoru. zato je kod osoba sa autizmom teško utvrditi šta su prozodijski deficiti. Takođe je ispitano razumevanje i ekspresija afektivne prozodije kod osoba sa autizmom. 1995). Naglasak kod ovih osoba često nije na 288 . jer je autizam povezan sa disfunkcijom desne hemisfere. Vol... Takođe. Neke psihološke studije su pokazale da osobe sa autizmom imaju poteškoće u interpretiranju emocija (Boucher et al. ne koriste standardizovane metode procene prozodije ili neadekvatno definišu . 2. jedno od osnovnih pitanja kojima bi trebalo da se bave buduća istraživanja je to da li poremećaji prozodije kod dece sa autizmom nastaju kao direktna posledica jezičkih oštećenja ili specifičnosti vezane za deficite teorije uma. Takođe.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Upotreba naglaska (akcenta) uvek ima pragmatsku funkciju i ukazuje na nameru govornika. Zbog deficita teorije uma ove osobe imaju poteškoća sa prozodijom jer nisu svesne da neka informacija može biti korisna i važna za sagovornika. jer ne možemo predvideti i proceniti komunikativne namere. koje predstavljaju ključne simptome ASP-a.

Utvrđeno je da su osobe sa visokofunkcionalnim autizmom bile znatno lošije u efikasnoj upotrebi intonacije u odnosu na druge dve grupe. ili je naglasak minimalno upotrebljen. Aspergerovim sindromom i psihijatrijskim bolesnicima.Terzić. Mali broj studija je ispitivao kako osobe sa autizmom percipiraju (razumeju) prozodiju. dok su osobe sa Aspergerovim sindromom bile dobre koliko i psihijatrijski bolesnici. Kwiatkowski. Rezultati su pokazali da su govornici sa Aspergerovim sindromom bili znatno komunikativniji od onih sa visokofunkcionalnim autizmom. naglaska i nazalne rezonance. kao i razlike u prozodijskim karakteristika kod ove dve grupe u odnosu na grupu tipičnih ispitanika koje su se najviše ispoljile u domenu govorne produkcije. ali su postojale značajne razlike među ovim grupama. Fosnot i Jun (1999) su pokazali da dečaci sa autizmom (7-14 godina) koriste izraženija naglašavanja. ali ne i Aspergerovog sindroma.. Rezultati su pokazali da su osobe sa VFA imale slabija postignuća u razumevanju upotrebe naglaska iako nije napravljena jasna razlika između razumevanja pragmatskog i gramatičkog naglaska.: Deficiti pojedinih aspekata pragmatike osoba sa poremećajima autističkog spektra pravom mestu u reči. kao i kontrolna grupa od 53 muškarca tipičnog razvoja istog uzrasta (od 10 do 50 godina). preteran je (naglašava se reč koja nije važna ili se naglašava svaka ili skoro svaka reč). Instrument koji je korišćen u ovom istraživanju za procenu prozodije i glasa bio je PVSP (The Prosody-Voice Screening Profile) (Shriberg. Takođe su proučavali razumevanje gramatičkih aspekata govorne produkcije i došli do rezultata da su osobe sa VFA bile manje uspešne na ovim zada- 289 . 1990). Drljan. 1991) i poredili je među osobama sa visokofunkcionalnim autizmom. Upotrebu intonacije su ispitivali Fine i saradnici (Fine et al. & Rasmussen.. Paul i sar. Uzorak je činilo 15 muškaraca sa VFA i 15 muškaraca sa Aspergerovim sindromom. (2000) su poredili 18 muškaraca sa visokofunkcionalnim autizmom (VFA) i 10 osoba iz kontrolne grupe u razumevanju gramatičkih i pragmatskih aspekata prozodije. Ovo istraživanje ukazuje na to da su poteškoće u upotrebi intonacije vezane za jezičke poremećaje koji su karakteristika autizma. U studiji koju su sproveli Shriberg i saradnici (2001) proučavani su segmentni i suprasegmentni aspekti govora adolescenata i odraslih osoba sa visokofunkcionalnim autizmom (VFA) i Aspergerovim sindromom. B. I. neadekvatano naglašavanje reči i rečenica u odnosu na vršnjake koji mucaju i one tipičnog razvoja.

Potrebno je istaći da je pravilna upotreba prozodijskih elemenata od velike važnosti za efektivnu komunikaciju. već i prilikom ispoljavanja emocija i uklapanja prozodijskih elemenata u govornu produkciju sa izrazom lica ili sa rečima koja predstavljaju osećanja (npr. postavljanje neprijatnih pitanja i sl. 2. neadekvatnom razmenom informacija tokom konverzacije. Ipak. iako postoje veće mogućnosti za razmenu informacija u odnosu na druge osobe sa poremećajima autističkog spektra. među njima i prozodije. Oni prenose. i sl. socijalna komunikacija ovih osoba je neretko otežana. cima u odnosu na kontrolnu grupu. kako lingvističke. 2003). neučtivnost. Potpuno suprotno. nesposobnošću prilagođavanja komunikativnoj situaciji (npr. a ne mogu se prepoznati u samoj poruci. teško razumeju humor (Emerich et al. 10. jer sagovornik stiče utisak da je njihov govor čudan. Osobe sa autizmom ispoljavaju specifične deficite suprasegmentne strukture govora koje čine prozodiju.). Osobe sa autizmom bukvalno tumače ironiju i metaforu.). za emocije govornika. (2001) su ukazali da deca sa VFA nemaju problema u razumevanju afektivne prozodije. tako i dodatne informacije koje se vezuju npr.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). često se ističe da deca sa autizmom imaju poteškoće ne samo u razumevanju. poteškoće se javljaju u razumevanju prenesenih značenja. netipičnom prozodijom. 2003) tačnije. Takvi deficiti predstavljaju moguću prepreku uspešnoj socijalnoj interakciji. Vol. Paul i sar. a to nije u korelaciji sa njihovim verbalnim i neverbalnim IQ-om. 290 .. sreća. Posledica toga je da. tuga. Karakteristično za poremećaje autističkog spektra upravo jesu teški deficiti pragmatike (Martin and McDonald. br. 285-300. Neka istraživanja ukazuju na to da odrasle osobe sa visokofunkcionalnim autizmom i Aspergerovim sindromom imaju lošija postignuća na zadacima prepoznavanja afektivnog značenja iskaza u odnosu na odrasle osobe tipičnog razvoja. koji se ispoljavaju nepoznavanjem pravila o tome koju ulogu imaju govornik i sagovornik u komunikaciji. deficiti se javljaju u oblasti pragmatskih aspekata jezika. 2011. Čak i kod osoba sa visokofunkcionalnim autizmom i Aspergerovim sindromom kod kojih postoji bogat rečnik i naizgled neoštećene formalne jezičke sposobnosti.

Neuspeh u navedenim stavkama može zbuniti slušaoca ili mu mogu dosaditi nepotrebni detalji. uključujući sposobnost korišćenja lingvističkih i nelingvističkih umeća da se započne i održi tema. 1994). Uglavnom se analize diskursa bave diskursom u celini. facijalna ekspresija. 2003). koje su informacije za njega nove i koje informacije slušalac treba da zna. Prema tome. uzimajući u obzir slušaočevo znanje i perspektivu. organizacijom i relacijom između strukture i funkcije. Istraživanja narativnog diskursa kod dece sa autizmom fokusirana su na ulogu Teorije uma. Veliki broj istraživanja ukazao je na deficite Teorije uma kod osoba sa autizmom (Baron-Cohen. analiza diskursa je bitna tehnika u proceni socijalne kognicije. Drljan. Narativni diskurs proučavan je u raznim kulturama (Slobin & Berman. 1995). Takođe. 1995. želje i namere koje se razlikuju od vlastitih. i kod različitih razvojnih poremećaja kao što su specifični jezički deficiti (Van der Lely.Terzić. pokreti delova tela) (Vuković. Kako bi bio uspešan u narativnom diskursu. Zadatak pričanja priče daje širok uvid u to kako govornik pruža informacije i kako ih prilagođava slušaocu tj. govornik mora da organizuje informacije u odnosu na slušaoca selektujući relevantne. Istraživanja ovog tipa od velikog su značaja za ispitivanje socijalnog rezonovanja i socijalne komunikacije kod osoba sa autizmom. I. Monolozi kao što su pričanje priče ili izlaganje na zadatu temu su korisni instrumenti u analizi diskursa. Frith. 1997) i autizam (Tager-Flusberg & Sullivan. „teorija uma“ se odnosi na specifične kognitivne sposobnosti. Narator treba da ima na umu informacije koje slušalac već poseduje. kako koristi sposobnosti teorije uma. Ova sposobnost je potrebna kako bi se osmislile akcije karaktera u priči. metode analize diskursa su korisno sredstvo analize bitnih značenja u tekstu preko konvencionalnih granica rečenica i klauza.. kao i da se akekvatno koriste neverbalni znaci (odgovarajući pogled. njegovim kontinuitetom. sposobnost da se shvati da drugi imaju uverenja. 291 . Sofisticirani lingvistički teorijski okviri primenjeni su u oblasti analize diskursa kako bi se otkrile zakonitosti pomoću pažljive analize teksta (napisanih od strane ispitanika ili transkribovanih iz uzorka usmenog govora) produkovanog na specifičnim komunikacionim zadacima. 2008). B.: Deficiti pojedinih aspekata pragmatike osoba sa poremećajima autističkog spektra Narativni diskurs Pragmatska upotreba jezika podrazumeva i pravila diskursa. da se slušaocu prilagodi značenje i forma.

ujednačenih u odnosu na godine i jezički razvoj. uočen kod osoba sa Aspergerovim sindromom 292 . Uopšteno govoreći. Rezultati su ukazali da osobe sa autizmom mogu da navode značajne događaje u priči i da se ove dve grupe nisu razlikovale u dužini narativnog diskursa. 1993). dece i odraslih osoba sa visokofunkcionalnim autizmom i osoba sa Daunovim sindromom. 1990) i redukovanu komleksnost i broj uzročnih (kauzalnih) iskaza (Tager-Flusberg & Sullivan. Studije narativnog diskursa kod dece sa autizmom ukazuju na teškoće u korišćenju pragmatičnih markera vremena i prostora (Bruner & Feldman.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). U ovoj studiji.. 1993). osobe sa poremećajima autističkog spektra mogu biti neuspešne u adaptaciji priče slušaocu. Ovi problemi direktno su povezani sa kapacitetom razumevanja tuđih misli (i slušaočevih i aktera u priči). deca sa autizmom produkovala su „bizarnije“ iskaze i vrlo malo komunikativnih gestova. 1995).kod osoba sa autizmom. 2. 1988). Postoji i suprotan problem. 2011. Vol. Na primer. br. govornik prebacuje fokus sa priče na sebe neprikladnim komentarima). postignuća Teorije uma značajno su korelirala sa merilima narativnog diskursa kao što su broj veza. mogu davati irelevantne komentare i mogu imati teškoća u interpretaciji indirektnih ekspresija. osoba sa Aspergerovim sindromom nastavlja sa monologom. Loveland i sar. Međutim. 10. Analiza neadekvatnih iskaza ukazala je na kršenje pragmatskih maksima (npr. Ovakva komunikacija se karakteriše kao jednostrana. Jedna studija je istraživala direktnu vezu između sposobnosti naracije i Teorije uma (Tager-Flusberg & Sullivan. mogu govoriti u istom maniru i sa prijateljem i sa strancem. često sa neprikladnim intezitetom kao da hoće da ubedi slušaoca da razmišlja na isti način. emocija i kognitivnih termina kao i sa dužinom priče. upotrebu neadekvatnih iskaza i idiosinkratičnih gestova tokom pričanja priče (Loveland et al. redukovanu ekspresiju mentalnih stanja (Baron-Cohen. Ovi podaci o deficitima narativnog diskursa kod dece sa autizmom mogu se interpretirati kao posledica deficita Teorije uma (Bruner & Feldman. 1997). (1990) poredili su sposobnost pričanja priče (naracije) u dve grupe ispitanika. 285-300. Kompulzivno se fokusiraju na sitne detalje koje uporno slede i nisu sposobni da sude o neprikladnosti predugog zadržavanja na jednoj temi ili prevelikog zadiranja u sitnice što otkriva njihove teškoće sa teorijom uma. 1995). a sve vreme ispoljavajući relativnu nesenzitivnost za tuđe mišljenje (Attwood.

Predstavlja karakterističnu funkciju zamenica mada ulogu deikse mogu imati i glagoli pa čak i fraze. mnogo više upotrebljavaju nejasne zamenice tj. Danas se pod širim značenjem deikse podrazumevaju razni načini pokazivanja koji se vrše jezičkim konstrukcijama. & Van der Lely. ali da vrlo često na protagonistu ukazuju imenicom kako bi ostvarili funkciju upućivanja što diskurs čini manje fluentnim i. u nekim slučajevima. preterano pedantnim. često upućuju na lik u priči koji nije dugo pomenut upotrebom zamenica umesto imeničkih fraza.. Lična deiksa se označava najčešće zamenicama. Upućivačku funkciju obavljaju jezički konstrukti koji donekle nemaju vanjezički sadržaj i zavisno od situacije taj se sadržaj konkretizuje u specifično lice. vremensku deiksu. prostornu. Rezultati istraživanja Colle i sar. 1996) i pogrešno interpretiraju ironiju i metaforu (Happé. Vremenska deiksa ima funkciju upućivanja na vreme u odnosu na govornika (aktera u priči) i njegovu konkretnu komunikativnu situaciju. dosta posle razvoja osnovne sintakse. To je 293 . Drljan. 1991). Karmiloff-Smith (1985) tvrdi da su deca tek na uzrastu od 10 godina u mogućnosti da produkuju kohezivni narativni diskurs koristeći adekvatne upućivačke ekspresije. S druge strane. Takođe. B.: Deficiti pojedinih aspekata pragmatike osoba sa poremećajima autističkog spektra koje su ispoljavale teškoće u održavanju tekuće konverzacione teme (Tager-Flusberg & Anderson. Uobičajena je podela na ličnu. mesto i vreme. I. Kvalitativne promene su viđene u periodu između 3 i 10 godina. Deiksa Deiksa je jezička pojava direktnog upućivanja na učesnike. mesto i vreme govorne situacije. Baron-Cohen. 1993). ne razumeju kako se iskazi mogu koristiti za prenošenje informacija na socijalno prikladan način (Surian. Istraživanja dečjih narativnih sposobnosti pokazuju da se upotreba upućivačkih ekspresija pojavljuje u relativno kasnijem stadijumu jezičkog razvoja. (2008) ukazuju na to da osobe sa Aspergerovim sindromom produkuju sličan broj zamenica u diskursu kao i kontrolna grupa. I ovaj problem može ukazivati na deficit Teorije uma jer nisu u stanju da prosude kad slušalac želi da se zadrži na tekućoj temi ili kad nagoveštava da želi da se prebaci na drugu temu.Terzić. Konkrektnost svake nove situacije pridodaje zamenici različit vanjezički sadržaj. Glagoska vremena imaju direktna deiktička svojstva.

Osobe sa Aspergerovim sindromom češće koriste jednostavne. ne uzimajući u obzir odnos između određenog događaja i onog što se desilo pre. Još takvih kliničkih studija potrebno je i da bi se potvrdila novija teorijska pretpostavka o nezavisnosti Teorije uma od nekih aspekata lingvističkog funkcionisanja. To ukazuje na nesposobnost da se ostvare veze između pojedinačnih epizoda i opšte tematike diskursa. jer nema dovoljno empirijskih podataka koji bi ih utvrdili kao obrazac. kao i na mehanizme koji su u osnovi ovih procesa. u naučnom pogledu vrlo 294 . ukazujući na teškoće u sposobnosti upućivanja (Colle i sar. 2. u zavisnosti od organizacije priče. Narator bi trebalo da odredi vreme. 2008). ZAKLJUČAK Osobe sa poremećajima autističkog spektra ispoljavaju prilično šaroliku kliničku sliku jezičkih i komunikacionih deficita. 1993). Teškoće koje su uočene u narativnim sposobnostima dece sa autizmom uključuju nesposobnost da uključe pragmatske markere vremena i prostora u narativne događaje (Bruner & Feldman. Potrebno je još istraživanja kako bi se proučili ovi suptilni lingvistički deficiti kod osoba sa poremećajima autističkog spektra. i ona zavisi od konkretnog položaja govornika (naratora) u opisivanoj komunikativnoj situaciji. 2011. rastavljene rečenice. Neke uočene zakonitosti još uvek se karakterišu kao moguće. mesto i aktere događaja o kom priča. kao neodvojiv deo komunikativnih sposobnosti. takođe je u obavezi da. značajno utiču na socijalni nastup.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). vrsta lingvističke forme koja značajno doprinosi koheziji diskursa jer pruža uvid u perspektivu organizacije narativnih događaja. narator mora organizovano iznositi informacije koje su bitne i kontekstualno relevantne. one koriste ograničen opseg lingvističkih formi sa funkcijom vremenske deikse. Takođe. kontinuirano ukazuje na referentne pragmatske markere. Iako su jezički i pragmatski deficiti suptilni i teško merljivi.. 10. br. Pokazalo se da istraživanja komunikativnih sposobnosti kod osoba sa ASP bacaju novo svetlo i na proces funkcionisanja kognitivnih. ali. Ovo je tek početak jednog teškog. Prostorna deiksa upućuje na mesto događaja. Vol. posebno egzekutivnih sposobnosti. 285-300. Kako bi ispunio uslove koherentnosti.

Understanding other minds. (1997). 159–163. V. Lewis. Drljan. (1998). (2003). (1994). Theory of mind and the problem of autism. J. kao i načina na koji im se može pomoći da ostvare puno pravo na kvalitetan život. Narrative Discourse in Adults with HighFunctioning Autism or Asperger Syndrome. T.J Autism Dev Disord 38. Attwood. Baron-Cohen. Social and pragmatic deficits in autism: Cognitive or affective?Journal of Autism and Developmental Disorders. 39. Lewis. I. L. 7. Colle. & Feldman. 6. 847–857.Familiar face and voice matching and recognition in children with autism. & Van der Lely. Tager-Flusberg &D. Washington DC: American Psychiatric Association. Baron-Cohen. 8. DSM-IV diagnostic and statistical manual of mental disorders.Terzić. 295 .. S.). children with specific language impairments. K. 41. 4. Oxford: Oxford University Press. H. J. LITERATURA 1.Voice processing abilities in children with autism. 67S1.. Cohen (Eds. Boucher. 5. 4th ed. Wheelwright. C. Baron-Cohen. Mindblindness: An essay on autism and theory of mind. (2000)... V. In S. Jessica Kingsley Pub. 379–402.. Journal of Child Psychology and Psychiatry. Bruner. 3. S. Baron-Cohen. MA. MIT Press. M. International Journal of Pediatric Otorhinolaryngology. S. and young typically developing children. APA. Cambridge. J. B. M.. (1993). 2. and Collins.. Boucher. 9. Journal of Psychology and Psychiatry and Allied Disciplines. J. (1988a). S.. J. 171–181. H. G. G. and Collins. Boucher. Language development in autism. Asperger syndrome: a guide for parents and professionals. (2008). (1995). 18.: Deficiti pojedinih aspekata pragmatike osoba sa poremećajima autističkog spektra izazovnog puta otkrivanja mogućnosti i teškoća koje ove osobe imaju. 28–40.

G. L. and Jun..409–454). Prosodic characteristics in children with stuttering or autism during reading and imitation. Z. (2000). & Botting N. Frith. 61–85. Klinger.253–257. N. Deiksa i problem upotrebe deiktičkih leksema kod gluve i nagluve dece.M. 10. G. 33(3). P. In E..1 . G. Barkley (Eds. The comprehension of humorous materials by adolescents with high-functioning autism and Asperger’s syndrome. pp 621–628. & Grasha. Kašić. A. 296 .. (1997). D. 11. Karmiloff-Smith. G. 101–119. Hargrove. Murray. S. 2. P. F. Simkin. P. (2003). The prevalence of autistic spectrum disorders in adolescents with a history of specific language impairment (SLI). (1985).. M. Journal of Autism and Developmental Disorders. Language and Cognitive Processes.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 14. Fosnot. 3-15. Autism: Explaining the enigma. Beogradska defektološka škola. Autistic disorder. M. Child psychopathology (2nd Ed. J.Journal of Child Psychology and Psychiatry 47:6 (2006). 771– 782. 1991. E. The use of intonation to communicate in pervasive developmental disorders. Fine. 7685.). 12.. Topics in Language Disorders. 48. 1925–1928. Emerich.Proceedings of the 14th International Congress of Phonetic Sciences. 17. M. 1. New York: Guilford Press. Conti-Ramsden. Bartolucci. Grether. 17.. Z. and Szatmari.str. (2003). S. 32. pp.. Prosodic aspects of language impairment in children. br. Creaghead. G. (1993). Communicative competence and theory of mind in autism: A test of relevance theory. & Renner. 18. Dawson. S. A. Happé. Cognition. pp. Language and cognitive processes from a developmental perspective.Journal of Child Psychology and Psychiatry. (2006). D... 15. Mash & R. 285-300. U. Ginsberg. Vol. S. C.. Oxford: Blackwell. 13. (2002). 2011. i Beatović.. 10.. br. 16. (1999). 19.

Relating events in narrative: A cross linguistic developmental study. Loveland. J. 195– 225)... (1990). and Cohen. Martin. Shriberg L. pp 1097–1115. Kwiatkowski. Paul R. & Baltaxe. Language patterns in adolescent autistics. Slobin. NJ: Erlbaum. 55–71. 25. 25. 22. Drljan. Cohen D. Weak coherence. Volkmar.. British Journal of Developmental Psychology. J. (2001): Speech and prosody characteristics of adolescents and adults with high-functioning autism and asperger syndrom. Surian.... Baron-Cohen.. E. 297 . 29. 333–351. I. B. Lord.. 451– 466. R. D. Language. Tunali. & Dunn. S.. C. no theory of mind.Terzić. Cohen & F. A.. 21. In D.: Deficiti pojedinih aspekata pragmatike osoba sa poremećajima autističkog spektra 20. Update on the language disorders of individuals on the autistic spectrum. A. L. (1996). & Berman. (2003). Paul. (1997). and Hearing Research. New York: John Wiley & Sons. C. R. 44. I. & McDonald. 24. Madison. McSweeny J.. Prosody-Voice Screening Profile (PVSP). USA.. Rapin. 26. Augustyn.. McEvoy. Paper presented at the Symposium for Research in Child Language Disorders.(2000).. & Rasmussen. 9–23. Brain and Development. Simmons. 28. Volkmar F. Klin. & Paul. Vol. M. 85(3). Shriberg. F. Journal of Speech.Grammatical and pragmatic prosody perception in high-functioning autism. K. Are children with autism deaf to Gricean maxims? Cognitive Neuropsychiatry. D. & Kelley... R.. 8. Language and communication in autism. A. pp.. L. R. Narrative story telling in autism and Down’s syndrome. (1994). J. WI. S.. (2003). (1990). Klin A. Journal of Autism and Childhood Schizophrenia 5. 2001. C. (1975). Volkmar (Eds. Handbook of autism and pervasive developmental disorders (2nd Ed. 166-172.D. 23. Brain and Language. I. M. 1 (1). Hilsdale.). R.. L.. & Van der Lely. Tuscon. 27. or executive dysfunction? Solving the puzzle of pragmatic language disorders. B. AZ: Communication Skill Builders. H.

Tretman afazija. and Hearing Research. (1995). East Sussex. B. (1997). H. 30. Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. (1991). 221–256. 16. Journal of Speech. UK: Psychology Press. & Anderson. S. Vuković. Parsing and prosody: An introduction.. Wells. Van der Lely. Tager-Flusberg. K. (2008). Winner. 35. Narrative discourse in grammatical specific language impaired children: a modular language deficit? Journal of Child Language. The point of words: Children’s understanding of metaphor and irony. Vol. Warren. M. 32. Language. Tager-Flusberg. H. 2011. 32. The development of contingent discourse ability in autistic children. br. M. 1–16). & Sullivan. 1123–1134. Beograd. 2. MA: Harvard University Press. E. Applied Psycholinguistics. 10. 298 . P. 24. Cambridge. Intonation abilities of children with speech and languageimpairments. Warren (Ed. Izdavački centar (CIDD). 285-300. (2003). 36. & Peppé. 33. (1988). Journal of Child Psychology and Psychiatry. Attributing mentalstates to story characters: A comparison of narrativesproduced by autistic and mentally retarded individuals.): Prosody and parsing (pp. 241–256. (1996).Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 34. In P. 46. 5-20. H. 31..

Emphasis is placed on prosody and discourse. Such errors can cause subtle but pervasive communication disorders wherein basic language abilities remain intact but the ability to sensitively and appropriately apply them is impaired.: Deficiti pojedinih aspekata pragmatike osoba sa poremećajima autističkog spektra CERTAIN ASPECTS OF PRAGMATIC DEFICITS IN PERSONS WITH AUTISTIC SPECTRUM DISORDERS University of Belgrade Faculty of Special Education and Rehabilitation Ivana Terzić. Bojana Drljan Summary Language deficits are characteristic symptoms in people with autistic spectrum disorders. abnormal prosody. studies have shown that people with autistic spectrum disorders may be unsuccessful in adapting a story to the listener. narrative discourse analyses are of great importance for understanding how they actualize social reasoning and social communication. Also. deficits occur in the field of pragmatics. Therefore. inadequate exchange of information during conversation. who have a rich vocabulary and apparently undamaged formal language skills. which have high affective and social components. Even in people with high functional autism and Asperger’s syndrome. I. Drljan. inability to adapt to communicative situation as well as literal interpretation of allegorical meaning represent some of the communication deficits that we see in people with autistic spectrum disorders. Ignorance of the rules on what role the speaker and the participant have in communication.. although they are often ignored in rehabilitation. However.Terzić. It is important to emphasize that studies of communicative abilities in people with autism have cast a new light on the process 299 . The paper highlighted some pragmatic aspects of communicative abilities of people with autistic spectrum disorders that are described in scientific literature. B. It is noted that prosodic difficulties represent the primary barrier to social adaptation of this population. pragmatic deficits are the only common aspect of language deficits in this population.

especially executive abilities. as well as on mechanisms that underlie these processes. Prihvaćeno. of cognitive functioning. 3. pragmatics. 6. Primljeno. 2. Key words: people with autism. discourse. prosody. br. 10. 2011.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 5. Vol. 285-300. 300 . 2011. 2011. 6.

pored dokumentovanja postojećih ograniče1 E-mail: mjkikilj@gmail.76. 376. 10.072-056.net 2 Članak predstavlja rezultat rada na projektu „Socijalna participacija osoba sa intelektualnom ometenošću”. čiju realizaciju finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije. 2. 2002). Prema Američkoj asocijaciji za mentalnu retardaciju (sadašnji naziv Američka asocijacija za intelektualnu ometenost) konceptualne adaptivne veštine obuhvataju komunikaciju.5 ID: 185084428 Pregledni rad Slobodan BANKOVIĆ Mirjana JAPUNDŽA-MILISAVLJEVIĆ1 Branislav BROJČIN Univerzitet u Beograd Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju KONCEPTUALNE ADAPTIVNE VEŠTINE KOD DECE SA INTELEKTUALNOM OMETENOŠĆU2 U drugoj polovini 20. Cilj ovog rada je da se sagledaju aspekti adaptivnog ponašanja koji se odnose na konceptualne veštine. 301 .313-053.313.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). japundza@neobee. Navedeni aspekti konceptualnih veština dalje se razlažu na veliki broj pojedinačnih veština potrebnih za uspešno funkcionisanje u svakodnevnom životu. broj 179017 (2011-2014). veka koncept adaptivnog ponašanja postaje sastavni deo gotovo svih definicija intelektualne ometenosti. funkcionalne akademske veštine i veštine samousmeravanja (AAMR. Prilikom sagledavanja potreba za podrškom koju treba pružiti ovim osobama. kao i mogućnosti procene i tretmana pojedinih komponenti ovih veština kod dece sa intelektualnom ometenošću. Procena ovog aspekta ponašanja vremenom je postala efikasno sredstvo za strukturiranje sadržaja obuke i programa edukacije za osobe sa intelektualnom ometenošću. 301-317. Rezultati istraživanja u oblasti konceptualnih veština kod dece sa intelektualnom ometenošću.922.1-056. 2011. br. procena adaptivnog ponašanja se može koristiti kao indirektna mera tih potreba. UDK: 159.com. Vol.

Tokom poslednjih 50 godina došlo je do promena u sagledavanju mogućnosti osoba sa IO unutar društvene zajednice. Sagledavanje dostignutog nivoa ovladanosti određenom veštinom. br. konceptualne veštine. omogućava usmeravanje ciljeva tretmana i nastave ka daljem razvoju te veštine. Očekivanja od ovih osoba vremenom su bivala sve veća. mogu im obezbediti nepohodnu podršku pri uključivanju u redovno obrazovno okruženje i širu društvenu sredinu. adaptivno ponašanje. uz korišćenje različitih instrumenata i/ili vidova evaluacije. procena. 2011. Vol. ali i kritikama upućenim na izolovano korišćenje koeficijenta inteligencije. U tom periodu intelektualna ometenost je primarno sagledavana kroz značajno niži nivo intelektualnog funkcionisanja uz dominantno oslanjanje na testove inteligencije pri dijagnostikovanju. uz istovremeni porast značaja kreiranja odgovarajuće podrške koja bi im omogućila da žive kao punopravni članovi društva (Thompson et al.neometenog’’ društva od ovih osoba (Horn. trebalo bi da bude prvi korak u kreiranju takvih pristupa. koncept adaptivnog ponašanja u drugoj polovini 20. nja u pojedinim aspektima ovih veština. veka postaje sastavni deo gotovo svih definicija IO. Ključne reči: intelektualna ometenost. Timska sveobuhvatna procena. Kreiranje i primena različitih pristupa u podsticanju funkcionalnih akademskih veština. 2. . unutar njenog razvojnog kontinuuma.. 1987). 10. podučavanje UVOD U prvoj polovini 20. ili pristupa kojima se umanjuju akademski zahtevi za učenike sa intelektualnom ometenošću. pružaju uvid u načine na koje se može poboljšati njihovo adaptivno funkcionisanje.. javlja se kao 302 . 301-317. Postojanje značajno potprosečne inteligencije uz istovremeno prisustvo ograničenja u adaptivnom ponašanju. kao primarnog kriterijuma pri dijagnostikovanju.) koje su imale za cilj zaštitu tzv. Pristup osobama sa IO uglavnom je bio obeležen restriktivnim merama (sterilizacijskim zakonima. veka konstrukt adaptivnog ponašanja je imao neznatnu ulogu u identifikovanju i tretmanu osoba sa intelektualnom ometenošću (IO). Shodno promenama u društvenim očekivanjima. 2004). Fuchs. smeštanjem u geografski izolovane institucije i dr.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).

S. prema Thompson et al. efikasno sredstvo za strukturiranje sadržaja obuke i programa edukacije za osobe sa težim oblicima IO (Horn.Banković. i dr.. 1983. procena adaptivnog ponašanja se može uzeti kao indirektna mera tih potreba (Brown et al.1992. 2002). 2002). 2002). Funkcionalno efikasna interakcija podrazumeva onu vrstu interakcije koja postavlja najmanja ograničenja pred neku osobu u određenoj sredini. Ovo ponašanje se može definisati i kao funkcionalno efikasna interakcija neke osobe sa određenim okruženjem. Konceptualne veštine Konceptualne adaptivne veštine obuhvataju komunikaciju. socijalnih i praktičnih veština koje ljudi uče kako bi mogli da funkcionišu u svakodnevnom životu (AAMR. ne mora obavezno biti i u drugom (Cone. S tog aspekta. funkcionalne akademske veštine i veštine samousmeravanja (AAMR. intelektualna ometenost (ranije korišćen termin ’’mentalna retardacija’’) se može sagledati i kao produkt interakcije između veština neke osobe i zahteva njenog okruženja. kao i mogućnosti procene i tretmana pojedinih komponenti ovih veština kod dece sa IO. Cilj ovog rada je da se sagledaju aspekti adaptivnog ponašanja koji se odnose na konceptualne veštine. 303 . Ovo implicira situaciono definisanje adaptivnog ponašanja jer ono što je funkcionalno efikasno u jednom okruženju. posebno u identifikaciji lake IO. Prilikom sagledavanja potreba za podrškom koju treba pružiti osobama sa IO. Iako je u početku koncept adaptivnog ponašanja imao formalnu ulogu u proceni. Nju obeležava značajan raskorak između onoga što osoba može da uradi bez neke dodatne pomoći ili podrške i onoga što predstavlja očekivanja okruženja (Luckasson et al. 1987). Navedeni aspekti konceptualnih veština su dalje razloženi na niz pojedinačnih veština potrebnih za uspešno funkcionisanje u svakodnevnom životu. Fuchs. Američka asocijacija za mentalnu retardaciju adaptivno ponašanje definiše kao skup konceptualnih.. prema Jenkinson. procena ovog ponašanja postala je integralni deo tretmana tj. 1987).. 2009).: Konceptualne adaptivne veštine kod dece sa intelektualnom ometenošću uslov za identifikovanje neke osobe kao IO (Grossman. 1996).

kod kuće. Pokazivanje slika u knjigama. 2008). razumevanja facijalne ekspresije i govora tela kojima se reguliše početak. takođe predstavljaju deo sveobuhvatne procene adaptivnog ponašanja (Miller.. korišćenje reči za imenovanje stvari i/ili osoba. Veštine komunikacije uključuju sposobnost neke osobe da se služi svojim receptivnim i ekspresivnim jezičkim veštinama u svakodnevnim aktivnostima i u različitim okruženjima (npr. Sa polaskom deteta u školu. Pojedini autori ističu da se 304 . prepoznavanje slova u vlastitom imenu i globalno prepoznavanje odštampanog imena. poput gledanja u lice sagovornika. Razumevanje informacija prezentovanih govorom podrazumeva korišćenje receptivnih jezičkih veština koje omogućavaju prepoznavanje imena ljudi. kao i razumevanje informacija iz priča.. zahteva posedovanje nekih preakademskih veština u predškolskom periodu. da broji i sortira predmete prema različitim kriterijumima. sposobnost deteta da kaže koliko ima godina. Pokazivanje prstom omiljenog predmeta.čitanje’’ jednostavnih znakova. Takođe. tok i kraj konverzacije (Mancil. br.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). da odredi (kaže) vreme i/ili dan u nedelji. Uspešno ovladavanje veštinama funkcionalnog čitanja. na poslu). Fenty. pisanu i/ili gestovnu produkciju. ispoljene kroz oralnu. 2008). terminom . Funkcionalne akademske veštine (čitanje. postavljanje pitanja i korišćenje rečenica. već obuhvataju i sposobnost korišćenja neverbalnih aspekata komunikacije. potrebe i želje. predstavljaju primere ekspresivnih jezičkih veština. životinja i predmeta. pisanje i matematičke veštine).funkcionalne’’ naglašena je potreba da stečene veštine budu korisne i u vanškolskom okruženju sa ciljem povećanja nezavisnosti neke osobe. prikladno započinjanje. praćenje naloga različitog stepena složenosti. vođenje i završavanje konverzacije. mogu prethoditi uspešnom ovladavanju kasnijim matematičkim veštinama. Ekspresivne jezičke veštine. Komunikacione veštine nisu ograničene samo na sposobnost razumevanja verbalnih informacija i govornu produkciju. u školi. 2011. omogućavaju osobi da izrazi svoje ideje. samo su neke od veština koje prethode usvajanju funkcionalnog čitanja i pisanja. . razumevanje reči koje označavaju radnju. započinje intezivnije podučavanje akademskim veštinama. 301-317. 2. Iako se sticanje ovih veština uglavnom dovodi u vezu sa školskim okruženjem. Vinson. crtanje prepoznatljivih oblika. pisanja i računanja. 10. Vol. pisanje štampanim slovima vlastitog imena. držanje pribora za pisanje.

. čitanje različitih vrsta menija pri pravljenju izbora u restoranu i sl. veštine potrebne za nezavisno i odgovorno ponašanje.: Konceptualne adaptivne veštine kod dece sa intelektualnom ometenošću primenom funkcionalnih kurikuluma može podstaći razvoj bazičnih akademskih veština koje bi bile primenljive u dnevnim životnim aktivnostima učenika (Slaton et al.Banković. prepoznavanje novčanih apoena. značaj procene adaptivnih veština prevazilazi izolovanu potrebu za dijagnostikovanjem intelektualne ometenosti kod neke osobe. i dr. praćenje uputstava. praktičnih i konceptualnih veština). popunjavanja različitih vrsta formulara. Ova ponašanja. u kojima pojedinac samostalno kontroliše i usmerava vlastite aktivnosti. 1996. Pored navedenih komunikacionih i akademskih veština. Ovo pisanje je usmereno ka ostvarivanju nekih praktičnih životnih ciljeva i ne podrazumeva kreativno pisanje radi zadovoljstva.. Utvrditi da osoba ima izražena ograni- 305 . Procena konceptualnih veština kod dece sa IO Dijagnostikovanje stanja intelektualne ometenosti. ili u nekom dokumentu. korišćenje pisama ili elektronske pošte za saopštavanje informacija (Slaton et al. prema Miller. Funkcionalne matematičke veštine definisane su bazičnim znanjima o konceptu novca. 2001. prema Miller. kao i za kontrolu vlastitog ponašanja. 2008). 2002). Mogućnost orijentacije u vremenu korišćenjem sata i kalendara. Fenty. predstavljaju matematičke veštine koje mogu biti relevantne za svakodnevni život. Funkcionalno pisanje se odnosi na sposobnost da se pisano saopšte informacije. 2008). S. poput pisanja vlastitog imena i adrese. pored procene nivoa intelektualnog funkcionisanja. Fenty. Fenty. zahteva i procenu ranije pomenutih dimenzija adaptivnog ponašanja (socijalnih. Funkcionalno čitanje bi podrazumevalo sposobnost prepoznavanja značenja štampanih reči u cilju pristupa pisanim informacijama koje mogu biti značajne za samostalno funkcionisanje (npr. Fenty. merenja i vremena (Valletutti et al. 2008). 2001. prema Miller. Međutim.) (Browder. njihovo brojanje i kombinovanje. 2008). uključuju niz pojedinačnih sposobnosti kao što su započinjanje zadatka. pravljenje izbora i kompletiranje zadatka uz vođenje računa o planu aktivnosti i vremenskim ograničenjima (AAMR. korišćenje rečnika. pronalaženje vlastitog imena u listi imena. čine značajan aspekt konceptualnih adaptivnih veština. 1994. prema Miller..

razvojne čekliste za decu predškolskog uzrasta. kao i za planiranje odgovarajućeg tretmana i nastave (Mancil. 2011. Vol. Adaptive Behavior Assessment System – Second Edition. 1987. čenja u oblasti konceptualnih veština. 2004). Lambert et al. njene intelektualne sposobnosti i potrebe za komunikacijom koje zahteva njeno okruženje (Mancil. Fuchs. procena nivoa ovladanosti konceptualnim veštinama kod osoba sa IO može zahtevati korišćenje više različitih instrumenata i/ili vidova procene. 2002. 2008). kod osoba sa IO ova procena može usmeravati odabir individualnih ciljeva i sadržaja kurikuluma u procesu nastave (Horn. Vinson. Sparrow et al. Postojeće skale adaptivnog ponašanja (npr. koje pretenduju da budu sveobuhvatne.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).. 1993.. nastavnika i dr. konceptualne veštine moraju biti razmotrene u svetlu mogućnosti koje zajednica pruža i standarda tipičnih za uzrast osobe i kulturu. Pored skala adaptivnog ponašanja.. Harrison. 2006) uključuju ajteme koji pokrivaju ranije navedene aspekte konceptualnih veština (komunikaciju. Osim toga. 2. Oakland. Nadalje. 301-317. 10. kod testova inteligencije) (Thompson et al. Vineland Adaptive Behavior Scales – Second Edition. one pružaju mogućnost dobijanja informacija iz različitih izvora (roditelja. 2008). može predstavljati polaznu osnovu za kreiranje adekvatne podrške u okruženju u kome boravi. vaspitača. mogu biti korišćeni za dobijanje preciznije informacije o nivou stečenih veština. S obzirom na to da se naglasak pri proceni adaptivnih veština stavlja na tipično funkcionisanje osobe u različitim okruženjima.) u cilju objektivnije procene stečenih veština i njihovog korišćenja u različitim situacijama i okruženjima. Vinson. čitanja i pisanja. U skladu sa opštim principima procene adaptivnog ponašanja. a ne na maksimalno postignuće (npr. AAMR Adaptive Behavior Scale–School – Second Edition. Prednost njihovog korišćenja ogleda se u sveobuhvatnosti koju nude. procena konceptualnih veština može se sprovesti i pojedinačnim testovima usmerenih na procenu užeg opsega veština. funkcionalne akademske veštine i samousmeravanje).. 306 . Tako se na primer pri proceni jezika i komunikacionih veština moraju uzeti u obzir uzrast osobe. br. pri čemu su konceptualne veštine date u razvojnom sledu uz pokrivenost šireg uzrasnog okvira. Schalock. Testovi namenjeni ispitivanju receptivnog i/ili ekspresivnog jezika. 2003. Lambert et al. 1993).

. Pored toga. 2010). omogućava pristup različitim informacijama i pruža širok spektar mogućnosti u određenoj sredini. Jedna od strategija evaluacije konceptuanih veština kod ovih učenika je i primena tzv. standardizovani na određenoj populaciji.: Konceptualne adaptivne veštine kod dece sa intelektualnom ometenošću Skale adaptivnih veština i testovi. 2002). 1987. Fuchs. mogu pružiti korisne informacije o nivou odstupanja u stečenim konceptualnim veštinama u odnosu na referentnu grupu vršnjaka (normirani uzorak). Minimalnim nivoom pismenosti uspeva da ovlada samo 20% dece sa lakom ili umerenom IO (Katims. Za razliku od standardizovanih testova. anegdotske beleške). i dr. Miller. Za učenike sa težim oblicima IO neformalni vidovi procene mogu omogućiti kreiranje odgovarajućih. neformalna evaluacija omogućava visok stepen prilagođavanja procene svakoj osobi pojedinačno i određivanje kojim konceptualnim veštinama bi učenik trebalo da bude podučavan (Spinelli. pri čemu se njihove potrebe u nastavi čitanja mogu razlikovati od potreba vršnjaka tipičnog razvoja (TR) koji imaju problem sa čitanjem. kriterijumski testovi. portfoliji. ali i budući nivo kojim osoba treba da ovlada kako bi se osigurao uspešan prelazak u manje restriktivno okruženje (Horn. 2001. prema Allor et al. Međutim. kod kuće. Konceptualne veštine kod dece sa IO Pismenost. na poslu). kao važan sastavni deo kulture. individualno prilagođenih funkcionalnih kurikuluma. takva procena često nije dovoljna da pruži informacije potrebne za potpuno sagledavanje aktuelnog funkcionisanja deteta u odeljenju ili drugom relevantnom okruženju. Fenty. Vidovi procene koji nisu zasnovani na poređenju sa grupnim normama (npr. Deca sa IO imaju značajnih teškoća u ovoj oblasti konceptualnih veština.Banković. Ona podrazumeva identifikovanje aktivnosti i veština koje su funkcionalno važne za adaptaciju u određenom okruženju (npr. ovim pristupom identifikuje se trenutni nivo ovladanosti konkretnom veštinom. Ovi vidovi procene su u većoj meri povezani sa aktuelnim kontekstom u kome se očekuje primena određene veštine. ekoloških inventara. mogu omogućiti bliži uvid u to kako učenik ispoljava određenu veštinu u odnosu na zahteve konkretnog okruženja (npr. ali ne mora biti funkcionalna i za drugu (Katims. 307 . u odnosu na redovni kurikulum). S. u školi. Neka veština se može smatrati korisnom ili funkcionalnom za jednu osobu. 2000). 2008).

da bi ovladali bazičnim nivoom čitanja. koja bi se sprovodila tokom dužeg vremena. Autori ove studije navode da među učenicima koji uče da globalno čitaju reči. demonstracija zadatka. br. Pored toga. iako nisu neposredno poredili razlike u ovladavanju veštinom čitanja između dece sa IO i njihovih vršnjaka TR koji imaju problem sa čitanjem. Ovim učenicima je potreban veći podsticaj kako bi razvili i održali prikladne oblike ponašanja neophodne za učestvovanje u obuci čitanja. ali to još uvek ne mora značiti da je dete 308 . uzrasta oko 8 godina. verovatno ima veliki broj onih koji nemaju razvijenu sposobnost fonetske analize. unutar eksperimentalne grupe koja je bila podvrgnuta foničkom pristupu postojale su izražene individualne razlike u uspešnosti.). Sumarni rezultati pokazuju da različite procedure podučavanja mogu biti efikasne u učenju globalnog čitanja reči. učenicima se nudi prilika da odaberu onaj nastavni pristup koji najviše odgovara njihovim ličnim karakteristikama.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Primenom šireg spektra efikasnih procedura (npr. 10. Međutim. 2. S druge strane. šta bi trebalo da urade kada vide upozorenje na nekom proizvodu). Uočene su i teškoće u generalizaciji i primeni stečenih veština čitanja. korišćenja povratne informacije). tako i za one sa težim oblicima ometenosti (Browder. Xin.. Alor i saradnici ukazuju na neke specifične potrebe učenika sa IO u nastavi čitanja. Pronalaženje reči sa kartica može pomoći učeniku da prepoznaje odštampane reči. Alor i saradnici (Allor et al. neophodna im je nastava većeg inteziteta. Iako ovi autori smatraju da deca sa lakom i umerenom IO mogu imati veće koristi od foničkog pristupa čitanju. nisu pronađeni pouzdani pokazatelji stepena u kome su usvojene reči bile primenjivane u realnim situacijama (npr. Primenjujući fonički pristup u obuci čitanja kod učenika sa lakom i umerenom IO. nasuprot globalnom pristupu. Ostaje otvoreno i pitanje da li su učenici koji su usvojili određene reči razumeli njihovo značenje (npr. novinama i sl. kako za učenike sa lakom IO. Na osnovu dobijenih rezultata. 301-317. Vol. 2011. 2010) zapažaju da je ovoj deci potrebno približno 3 godine intezivne nastave da bi dostigli minimalni nivo čitanja koji se zahteva na kraju prvog razreda. Takođe je zabeleženo da je tokom prve godine sprovođenja nastave napredak u čitanju bio sasvim zanemarljiv. pronalaženje reči sa kartica u prodavnici. rezultati većeg broja istraživanja u okviru jedne metaanalitičke studije pokazuju da podučavanje globalnom čitanju reči može biti efikasno. 1998).

samo je 28% učenika.5 godina.: Konceptualne adaptivne veštine kod dece sa intelektualnom ometenošću ovladalo funkcionalnim čitanjem. 2000) ukazuje na tendenciju bolje razvijenosti prepoznavanja odštampanih reči u odnosu na razumevanje pročitanog kod ove populacije. S. Preoperativni obrasci mišljenja i stereotipni načini rešavanja aritmetičkih zadataka. deca sa umerenom IO tek na uzrastu od 13 godina postižu nivo znanja o brojevima (mogućnost sabiranja i oduzimanja u okviru prve desetice) koji bi odgovarao znanju dece TR uzrasta od 7. izostavljanja jednog broja u nizu ili brojanja jednog elementa dva puta). predstavljali su im gotovo nerešiv problem (Kaljača. i dr. onemogućavaju učenike sa umerenom IO da ovladaju složenijim računskim operacijama i formiraju jasan pojam broja. uz oslanjanje na upotrebu vlastitih prstiju prilikom računanja. zabeležene su individualne razlike koje pokazuju da neka deca sa umerenom IO čak ni na ovom uzrastu nemaju zadovoljavajući nivo znanja o brojevima. Ovaj manji procenat učenika je ovladao pravilima brojanja i mogao je da primeni usvojenu veštinu u 309 . kao i množenja i deljenja. Katims (Katims. uzrasta od 7 do 14 godina (mentalni uzrast od 2 do 6 godina). 2005). uz nerazumevanje klasne strukture broja. Ova poteškoća je naročito prisutna kod učenika sa težim oblicima IO. bilo uspešno na oba zadatka. Pored teškoća u ovladavanju funkcionalnim čitanjem i pisanjem. Ovi rezultati dovode u sumnju gotovo jednoznačno potvrđenu efikasnost globalnog čitanja kod osoba sa IO. Pri ispitivanju sposobnosti izvođenja računskih operacija. Međutim. Funkcionalni ishod globalnog čitanja ogledao bi se u mogućnosti učenika da izvede neku aktivnost koju ranije nije mogao da primeni bez globalnog prepoznavanja napisane reči. Rezultati istraživanja koje je sproveo Porter (Porter. Zadaci sabiranja i oduzimanja u okviru prve stotine. Na zadacima jednostavnog računanja količine prebrojavanjem elemenata u nizu i zadacima uočavanja grešaka u ispitivačevom brojanju elemenata (npr. 1998) upućuju na zaključak da učenici sa težim oblicima IO mogu imati značajnih poteškoća u ovladavanju i nekim bazičnijim matematičkim veštinama koje prethode izvođenju računskih operacija.Banković. Na osnovu rezultata istraživanja u oblasti pismenosti učenika sa lakom i umerenom IO. Ispitanici u okviru ovog istraživanja su bili relativno uspešni pri sabiranju brojeva do 3. deca sa IO imaju značajnih poteškoća i u ovladavanju funkcionalnim matematičkim veštinama.

prethodi razumevanju praktične upotrebe tih pravila (Porter. 2. približno 50% učenika koji su primenjivali pravila brojanja (stabilnog redosleda brojeva i/ili označavanja svakog elementa u nizu samo jednim brojem pri prebrojavanju). 2001).. na osnovu analize grupisanja rezultata autor ukazuje na mogućnost prisustva teškoća pri prelasku sa primene pravila prebrojavanja i utvrđivanja količine na razumevanje praktičnog korišćenja stečene veštine kod učenika sa težim oblicima IO. 10. potrebno je napraviti razliku između onoga što dete može da uradi i onoga što razume kada je u pitanju veština brojanja (Porter. činila su kontrolnu grupu.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). kao i za uspešno uključivanje u školsku sredinu i zajednicu. Porter. kao i kod dece TR. Nastava usmerena na učenje napamet rešenja računskih operacija (npr. prepoznavanju brojeva. zapravo razume da poslednji broj u nizu označava količinu ili prosto primenjuje pravilo ’’poslednje reči’’. 2008). S obzirom na to da često nije sasvim jasno da li dete koje uspešno odgovara na pitanje ’’Koliko ukupno ima predmeta?’’. ne pruža mogućnost za efikasno korišćenje matematičkih znanja u realnim situacijama (Butler et al. 1999). Porter zastupa stanovište da usvajanje pravila brojanja kod dece sa IO. bilo da ponavlja. nije bilo u stanju da utvrdi krajnju količinu prebrojanih predmeta. Iako su postignuća obe grupe bila slična. bez razumevanja koncepta koji stoji u osnovi izvođenja računskih operacija. 2011. Tačnost u brojanju i računanju. br. ujednačena prema mentalnom uzrastu sa učenicima sa IO. rešavanju zadataka različitog tipa (utvrđivanja količine i grešaka u tuđem brojanju). Naglasak se sve više stavlja na razvoj odgovarajućih metoda podučavanja koje treba da podstaknu funkcionalno korišćenje matematičkih znanja. zbira ili proizvoda dva broja). 301-317. 1998. U navedenom istraživanju deca TR predškolskog uzrasta. kao što su brojanje i dodavanje (Cihak.. važni su za osobe sa IO pri zapošljavanju. 1999). Grim. Vol. nego kod onih osoba koje imaju samo izvesna isku- 310 . samostalnom životu. Sa druge strane. Veći efekti obuke u samostalnom obavljanju kupovine se postižu kod osoba sa IO koje na početku obuke poseduju sposobnost prepoznavanja novčanih apoena i njihovog brojanja. bilo da naglašava poslednji izgovoreni broj (Muldoon et al. Raspolaganje novcem i samostalno obavljanje kupovine zahteva prethodno podučavanje učenika sa IO bazičnim matematičkim veštinama. određivanju (verbalizaciji) vremena i razumevanje količina. 2007).

2002). zatim današnjeg dana. orijentacije i organizacije vremena. Konkretizacija apstraktnog pojma vremena i vremenskih intervala predstavlja neophodan uslov pri podučavanju dece sa IO u ovoj oblasti funkcionalnih akademskih veština (Japundža-Milisavljević. upućuju na zaključak da dijagnoza određenog tipa ometenosti ne predstavlja snažan prediktor razvoja sposobnosti obrade vremenskih informacija. S. Mali broj dece sa lakom IO uspeva da odredi tačno vreme na analognom časovniku. Autori ovog istraživanja navode da sposobnost obrade vremenskih informacija predstavlja 311 . Rezultati istraživanja kojim su bila obuhvaćena deca TR. 2005). uzrasta od 5 do 10 godina. ali su znatno uspešnija kada koriste digitalni sat. Grasso.. Određivanje vremena predstavlja još jednu oblast potencijalne slabosti u okviru funkcionalnih matematičkih veština kod dece sa IO. Percepcija vremena i sposobnost vremenske orijentacije predstavljaju sukcesivne tačke razvoja unutar kontinuuma koji se završava sticanjem veštine organizovanja vremena (Janeslatt et al. Učenici sa lakom IO su pokazali najbolje rezultate pri proceni godine. dok je samo mali broj učenika nižih razreda mogao da odredi mesec u godini.: Konceptualne adaptivne veštine kod dece sa intelektualnom ometenošću stva u zajednici koja nisu u vezi sa upotrebom novca (Xin et al. korišćenje digitrona) (Browder. koja stoji u osnovi vremenske percepcije. Deca treba da ovladaju ovom veštinom kako bi mogla nezavisno da funkcionišu u određenom okruženju.. 2008). Dnevna organizacija vremena upućuje na sposobnost deteta da zna koji zadatak treba da uradi. (Davies et al.Banković. autističkim spektrom poremećaja. kada i za koje vreme. bez pravog razumevanja ovih pojmova. i dr. Kod dece sa IO zabeleženo je razvojno kašnjenje u vremenskoj orijentaciji i organizaciji vremena.. Za osobe sa IO koje nisu ovladale u potpunosti konceptom novca i bazičnim računanjem. mogu biti efikasne strategije kojima se umanjuju akademski zahtevi pri izračunavanju novca koji je potrebno izdvojiti za kupovinu (npr. omogućavajući mu da planira i izvršava aktivnosti koje su u vezi sa njegovim ličnim ciljevima i zahtevima sredine. cerebralnom paralizom. Međutim. hiperkinetskim sindromom i dualnim dijagnozama). Razvoj vremenske percepcije se kod ove dece naglo povećava posle 12te godine života. 2010). znanja o pojedinim vremenskim jedinicama kod dece sa IO često su mehaničkog karaktera u vidu nabrajanja dana u nedelji ili meseci u godini. 1999). kao i deca sa različitim tipovima ometenosti (lakom i umerenom IO.

socijalne integracije i kvaliteta života dece sa IO. kao i veština kojima bi trebalo da ovlada. pruža mogućnost kreiranja adekvatne individualizovane podrške u različitim okruženjima u kojima ono boravi. 312 .Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). unutar njenog razvojnog kontinuuma. Krajnji ishodi takve podrške trebalo bi da budu unapređenje samostalnog funkcionisanja. Kreiranje i primena različitih pristupa u podsticanju funkcionalnih akademskih veština. 301-317. mogu im obezbediti nepohodnu podršku pri uključivanju u redovno obrazovno okruženje i širu društvenu sredinu. sagledavanje dostignutog nivoa ovladanosti određenom veštinom. dok se kod dece sa višim postignućima podrška može preusmeriti na razvoj veštine organizacije vremena (Janeslatt et al. trebalo bi da bude prvi korak u kreiranju takvih pristupa. brojanja. važan faktor za razumevanje načina na koji deca funkcionišu u svakodnevnom životu. Primena timske. ili pristupa kojima se umanjuju akademski zahtevi za učenike sa IO. br. 2.. Adekvatna procena navedene sposobnosti može usmeravati rani tretman. 2011. sveobuhvatne procene. U sklopu evaluacije. korišćenjem različitih instrumenata i/ili vidova evaluacije. Fokus tretmana kod dece sa nižim postignućima u obradi vremenskih informacija može biti razvoj percepcije vremena i vremenske orijentacije. 10. Identifikovanje elemenata konceptualnih adaptivnih veština koje dete poseduje. računanja. Vol. određivanja vremena i upravljanja vremenom) kod dece sa IO. Zahtev za sveobuhvatnošću procene proističe iz evidentnog prisustva ograničenja u širokom spektru konceptualnih veština (čitanja. omogućava usmeravanje ciljeva tretmana i nastave ka daljem razvoju te veštine. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA Rezultatima istraživanja u oblasti konceptualnih adaptivnih veština kod dece sa IO dokumentovana su značajna razvojna kašnjenja u ovladavanju veštinama važnim za školovanje i nezavisno funkcionisanje. nekada nepohodan da bi se unapredila veština dnevne organizacije vremena i samostalnost dece sa IO. 2010).

5. Enhancing independent time-management skills of individuals with 313 . & Champlin. Cihak. Remedial and Special Education.. & Grim. S. 716–727. F. L. i dr. DC: AAMR. P. D. (2008). (1998). Journal of Special Education. D. Teaching money skills to individuals with mental retardation: a research review with practical applications.. J. P.. Lee. Teaching mathematics to students with mild-to-moderate mental retardation: a review of the literature. Roberts. Cone. & Xin. 8. 47 (5).. (1999). M. P. & Grasso. J. 445–466. American Association on Mental Retardation (AAMR) (2002). J. K. 2. Choosing a measure of support need: implications for research and policy. P. Intervention planning using adaptive behavior instruments. Comprehensive reading instruction for students with intellectual disabilities: findings from the first three years of a longitudinal study. H. Mental retardation: Definition. 949–954. H. 9.. Mathes. (1987). 21 (1).. Stock. Psychology in the Schools.. Allor. E. Research in Autism Spectrum Disorders. A meta-analysis and review of sight word research and its implications for teaching functional reading to individuals with moderate and severe disabilities. K. 20–31. (2001).: Konceptualne adaptivne veštine kod dece sa intelektualnom ometenošću LITERATURA 1. (2010). 10th edn. & Wehmeyer.. 39 (1). M. 20 (5). Cheatham. Mental Retardation. G. 53 (11). Washington. (2002). Davies. J. Y. (2009). 130–153. M. 297–308. F. S. 127–148. 6. D. Miller.. The Journal of Special Education. 4.. I. Journal of Intellectual Disability Research. Teaching students with autism spectrum disorder and moderate intellectual disabilities to use counting-on strategies to enhance independent purchasing skills. Browder. K. M. Bielska.. H. D. 3..Banković. J. D.. classifiication and systems of support. 7. & Elliott. & Pierce T. T.. M. Butler. E. K. 32 (3). 2 (4). Ouellette-Kuntz. S. Browder. D. Brown..

Functional academic adaptive skills. mental retardation using a palmtop personal computer. 23 (3). 53–70). 2. Oakland. N. 12. L. Miller. E. 123–132. Austin. Australian Psychologist. Evaluacija matematičkih sposobnosti kod dece sa umerenom mentalnom retardacijom. In T. & Leland. (2008). San Antonio. M. AAMR Adaptive Behavior Scale-School. & Fuchs. M. Istraživanja u defektologiji. D. The quest for literacy: Curriculum and instructional procedures for teaching reading and writing to students with mental retardation and developmental disabilities. R. Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. & Almqvist. Jenkinson J. Nihira. & Oakland. San Diego. 19. (2000).. br.. Communication skills.). 10.). M. 13. (2010). Horn. P. 97–102. T. (2003).. Patterns of time processing ability in children with and without developmental disabilities. N. Metodika nastave matematike za decu ometenu u intelektualnom razvoju. G.. Harrison (Eds. (1993). 11. P. Japundža-Milisavljević. (1987). A. H. 250–262. (1996)...Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 10. 2011. Using adaptive behavior in assessment and intervention: an overview. P. TX: The Psychological Corporation. (2008). In T. Kottorp. CA: Elsevier. 21 (1). K. 40 (5). G. 11–26. VA: The Council for Exceptional Children. Mental Retardation. 358–365. 15. C. D. 31 (2). Lambert. S. Janeslatt. S. Division on Mental Retardation and Developmental Disabilities. 2nd edn. Kaljača. 14. Adaptive behavior assessment system – second edition. Journal of Applied Research in Intellectual Disabilities. Vol. B. Adaptive behavior assessment system-II: Clinical use and interpretation (pp. & Vinson. TX: PRO-ED. 16. 18. Mancil.. (2008). 301-317.. Harrison. L. A. Harrison (Eds.. The Journal of Special Education. 17.. L. Reston. Adaptive 314 . Katims. & Fenty. Granlund. Oakland. Identifying intellectual disability: some problems in the measurement of intelligence and adaptive behaviour. L. (2005). 6.

Dipipi-Hoy.. Upper Saddle River. (2004). The attainments of pupils with severe learning difficulties on a simple counting and error detection task. San Diego. 12 (2). Campbell. Y. Schalock. S. 71 (4). A. DC: American Association on Mental Retardation. 25. Bryant. M. Thompson. D. E. 23–39. D. (2007). (2002). (1999).. 543–558. 25 (4). (2006). Inc. Muldoon. E. Lewis. (2005). K. Exceptional Children. M. 24.. 93–114). 68 (3). 26. 28. Vineland Adaptive Behavior Scales – Classroom Edition (2nd edn. Xin. R. (2004)... G. 22. Cicchetti. R. B. L. MN: Pearson Assessments. The understanding of counting in children with severe learning difficulties and nursery children. J.. R. Craig. Sparrow. 21. 77 (2). Classroom assessment for students with special needs in inclusive settings.. New Jersey: Merrill Prentice-Hall. M. A. P. 87–99. Pieces of the puzzle: measuring the personal competence and support needs of persons with intellectual disabilities. (2002). 20. P. Predictors of early numeracy: is there a place for mistakes when learning about number?. J.. Washington. C. Porter. & Jitendra. R. British Journal of Developmental Psychology. R. S. C. K. Journal of Applied Research in Intellectual Disabilities. Rotholz. C. S. Journal of Disability Policy Studies. J.). 14 (4). 315 . 23. 27. C.. D. & Berridge. & Bruininks. E. The Supports Intensity Scale (SIS): Users manual.: Konceptualne adaptivne veštine kod dece sa intelektualnom ometenošću behavior assessment system-II: Clinical use and interpretation (pp. The effects of purchasing skill instruction for individuals with developmental disabilities: a meta-analysis. Hughes.. Bloomington. Peabody Journal of Education. CA: Elsevier. Thompson. i dr. Porter... Grasso.& Balla. McGrew.. 379–400. British Journal of Educational Psychology. Spinelli. The emerging disability paradigm and its implications for policy and practice. 331–345. J.Banković. H. M. 204–215. D. (1998).

apart from documenting the existing limitations of certain aspects of these skills. Throughout the time. 2011. In considering support needs which ought to be provided to these persons. CONCEPTUAL ADAPTIVE SKILLS IN CHILDREN WITH INTELLECTUAL DISABILITIES Slobodan Banković. 2002). the evaluation of adaptive behaviour can be utilised as an indirect measurement of those needs. or approaches which decrease academic requests for children with intellectual disabilities. 2. According to the American Association on Mental Retardation (present name the American Association of Intellectual and Developmental Disabilities) conceptual adaptive skills comprise communication. br. Branislav Brojčin University of Belgrade Faculty of Special Education and Rehabilitation Summary In the second half of 20th century the concept of adaptive behaviour became a constituent part of almost every definition of intellectual disability. 10. The objective of this work is to perceive aspects of adaptive behaviour related to conceptual skills as well as possibilities of evaluation and treatment of respective components of these skills in children with intellectual disabilities. 301-317. can assure necessary 316 . offers an insight in manners in which adaptational functioning of these children can be enhanced. Vol. Stated aspects of conceptual skills are further divided into a considerable number of respective skills necessary for successful performance in everyday life. The research in the area of conceptual skills in children with intellectual disabilities. functional academic skills and skills of self-direction (AAMR. Mirjana Japundža-Milisavljević. evaluation of this aspect of behaviour became an efficient method of structuring the content of training and the programme of education for persons with intellectual disability. Creation and applicability of various approaches in encouraging functional academic skills.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).

a comprehensive team evaluation is to be the initial step in forming such approaches. 2011. 317 . S.: Konceptualne adaptivne veštine kod dece sa intelektualnom ometenošću support to these students at integration into regular educational and broader social surroundings. conceptual skills. instruction Primljeno. 3. 2011.Banković. Consideration of the achieved level of mastery of specific skills within their development continuum enables orientation of treatment and teaching goals towards further development of the skill. 25. Key words: intellectual disabilities. By using different instruments and/or forms of evaluation. evaluation. 6. adaptive behaviour. i dr. Prihvaćeno. 6.

.

Razmatraju se rezultati kroskulturalnih istraživanja o prevalenciji različitih oblika stigme u različitim kulturama.36 ID: 185085196 Pregledni rad Ivona MILAČIĆ-VIDOJEVIĆ1 Nada DRAGOJEVIĆ Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju STIGMA I DISKRIMINACIJA PREMA OSOBAMA S MENTALNOM BOLEŠĆU I ČLANOVIMA NJIHOVIH PORODICA U članku se razmatraju pitanja vezana za prirodu stigme prema osobama s mentalnom bolešću i prema članovima njihovih porodica. Vol.82:616. Ideje postmoderne pozivaju na preispitivanje opravdanosti koncepata mentalne bolesti i dijagnostikovanja ljudi i posledično na preispitivanje modela zdravstvene i socijalne zaštite koji se nude po1 email: mivona@sbb.647.antistigma programi Priroda stigme U poslednjoj deceniji sve više je radova koji se bave stigmatizacijom. 2.1. UDK: 316. kako stigmatizacija utiče na osobe s mentalnom bolešću i kako sredstva masovne komunikacije utiču na formiranje stereotipnih stavova prema mentalnoj bolesti. 10. Na kraju se iznosi kratak pregled skala za merenje različitih oblika stigme i antistigma programa. što se može smatrati uticajem postmoderne na oblast mentalnog zdravlja. Ključne reči: stigma. Određuju se pojam stigme i vrste stigme (javna stigma prema osobama s mentalnom bolešću i prema njima bliskim osobama.34/.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).rs 319 . osobe sa mentalnom bolešću.1-056. kao i doživljena i internalizovana stigma samih osoba s mentalnom bolešću). Iznose se podaci o prevalenciji mentalnih bolesti u našoj zemlji i razmatra koje su manifestacije stigme.644:376. 316. 2011.89-008. 319-337. br.

potencira se pravo osobe da ne bude samo objekat ili korisnik lečenja. 10. Do stigmatizacije dolazi kada grupa koja ima socijalnu moć omalovažava manje moćnu grupu. gubitka statusa i moći i diskriminacije. modeli stigme postaju složeniji tako da ne uključuju samo uočavanje znakova koji ukazuju na pripadnost stigmatizovanoj grupi. ima značenje stereotipa u situaciji kada je neko svestan stereotipa o mentalnoj bolesti u javnosti. Zato daju novu definiciju stigme koja se sastoji iz komponenata označavanja. 2005). Stigmatizirajuća oznaka. predrasude se odnose na negativne emocionalne procene. 1998). Ključno je da stigmatizacija nije samo produkt kognitivnog procesa. 2007) po kojoj stigma može da se sagleda kao termin koji sadrži tri važna elementa: problem znanja – nepoznavanje pojave.1982) u svojoj definiciji stigme naglašavaju da je ona oblik devijantnosti koji dovodi do toga da drugi ljudi procenjuju individuu kao nepodobnu za učestvovanje u socijaloj interakciji. pulaciji. zdravo-bolesno“. na primer.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 319-337. ali ih ne prihvata. Eliot i sar. Link i Felan (Link & Phelan.2001) su ukazali da je koncept stigme kritikovan jer je bio previše individualno fokusiran i labavo definisan. fiziologije (polna pripadnost). 2011. 2. To je revidirano u definiciji Tornikrofta (Thornicroft. Od tada. govorimo o predrasudama. Ukoliko postoji prihvatanje da se stereotipi odnose na određenu etničku grupu. Individua se procenjuje kao nesposobna za interakciju. kao nepredvidiva i preteća po okolinu. (Elliott i sar. problem stava – predra- 320 . Na primer. Umesto dihotomija: „normalno-patološko. Stigma je reč grčkog porekla koja predstavlja oznaku ili beleg koji se na koži utiskivao robovima. 2001). a različitost se tretira kao poželjna.. stereotipizacije. već i kognitivne (stereotipi). ljudi etiketirani na osnovu boje kože (rasna pripadnost). već postoji i nastaje u kontekstu socijalne nejednakosti. Predrasude vode ka diskriminaciji koja čini bihejvioralni ishod stigme. Vol. emocionalne (predrasude) i bihejvioralne (diskriminacija) reakcije na opažene znakove (Corrigan. Goffman (1963) definiše stigmu kao etiketu koja razlikuje osobu ili grupu osoba od drugih na diskreditujući način. br. označavajući vlasništvo nad njima i njihov inferiorni status (Falk. Kao deo procesa stigmatizacije. telesne veličine (stepen gojaznosti). Ističe se značaj konteksta u kome se fenomen (pa tako i mentalna bolest) dešava. a ne kao razlog za odbacivanje (Scambler. separacije. već da aktivno konstruiše svoj identitet. odeće (siromaštvo) stigmatizuju se u masovnoj populaciji.

Stručnjaci mogu biti stigmatizatori (nosioci stererotipija u medijskim nastupima. povlačenja usled toga što se negativni stereotip prihvata (Corrigan. 1998). Stigma može biti doživljena. u distribuciji resursa u sektoru zdravstva) ili žrtve stigme (stigma kao profesionalni stresor u psihijatriji) (Schultze. isključivanjem iz javnog života osoba sa mentalnom bolešću pravnim ekonomskim i institucionalnim sredstvima (Link & Phelan..: Stigma i diskriminacija prema osobama s mentalnom bolešću i članovima njihovih porodica sude i problem ponašanja – diskriminatorski odnos prema drugom. N. ili internalizovana. Javna stigma postoji kada članovi opšte populacije prihvataju stereotipe i ponašaju se diskriminatorski. veka podržavale su shvatanje o mentalnoj bolesti kao bolesti uzrokovanoj „shizofrenogenom“ majkom ili pogrešnim načinima socijalizacije. 2002) koji se doživljavaju kao ljudi koji imaju kontakt sa mentalnom bolešću i drugačije iskustvo od većine ljudi (George. poricanje njihovih prava i odgovornosti kao punopravnih građana (Thornicroft i sar. ali i na osobe koje su blisko povezane sa njom. potrebi za stidom i skrivanjem (Bettelheim. skrivanja. mogu biti barijera u socijalnoj integraciji pacijenta. 2009) i nastaje kao posledica stigme. stida. okrivljavanja. Autor je predložio okvir u kome stigma može da se odredi kao javna ili kao samostigmatizacija. Stigma može da se odnosi na samu stigmatizovanu osobu. Teorije dominantne 50-tih godina 20. krivice i straha od diskriminacije povezane sa mentalnom bolešću“. kada ukazuje na strah od diskriminacije ili osećanje sramote.Milačić Vidojević. 321 . kada predstavlja aktualno iskustvo diskriminacije. kao što su članovi porodice ili zdravstveni radnici (Ostman&Kjellin. I. 2007). ili na strukturalnom nivou. 2002). doprinoseći na taj način porodičnoj stigmi. Samostigmatizacija se opisuje kao internalizacija javne stigme ili kao „produkt internalizacije stida. kada odražava težnju ka socijalnom distanciranju i isključivanju osoba sa mentalnom bolešću. Dragojević. 2001).1967). u direktnoj komunikaciji sa pacijentom. Diskriminacija se dešava na interpersonalnom nivou. Diskriminacija se definiše kao nepravedna razlika u ophođenju prema različitim kategorijama ljudi. beznadežnosti..

. Evropi. br. Mentalna bolest i kultura Horovic (Horowitz. 10. Tausend (Towsend. 1979) je takođe postavio tezu da procena mentalne bolesti nije kulturološki neutralna. Postoji veći broj kros-kulturalnih istraživanja u različitim zemljama u Africi. a 37% je htelo da sakrije dijagnozu svog rođaka (Alem i sar. ali nalazi generalno potvrđuju univerzalnost diskriminacije u odnosu prema psihijatrijskim pacijentima. 1991). Metodološke neujednačenosti istraživanja ograničavaju upoređivanje podataka. 1982) razlikuje psihijatrijski model mentalne bolesti (u kome se simptom ili bolest tretiraju kao nepoželjni i nužno ih je menjati lečenjem) od socijalnog modela (u kome je simptom rezultat socijalne percepcije. 319-337. 1997). U istraživanjima u Etiopiji 75% rođaka osoba sa shizofrenijom i poremećajima raspoloženja su ukazali da su doživeli stigmatizaciju zbog prisustva mentalne bolesti u porodici. dok u drugom modelu kulturološko konotiranje ima ključnu ulogu u prepoznavanju i tretmanu osoba s mentalnom bolešću. Izgleda da je stigma manje evidentna u azijskim i afričkim zemljama (Fabrega. U prvom slučaju prepoznavanje mentalne bolesti bi trebalo da bude nezavisno od kulture. 1999).. Slični nalazi su potvrđeni u istraživanjima u Turskoj (Ozmen i sar. 1979). 2. nego eksplicitne psihijatrijske norme. nivo opažene stigme je bio viši kod obrazovanijih ispitanika i onih koji su živeli u gradovima (Kleinmann & Mechanic. Sibiru i Mongoliji (Dietrich i sar. Vol. Južnoj Americi i jugozapadnoj Aziji (Thornicroft i sar. Studija sprovedena u Maroku ukazuje da 76% članova porodice nije 322 . odnosno načina na koji ljudi shvataju i vrednuju varijetete u ljudskom ponašanju). Studije ukazuju na to da je i u islamskim zemljama stepen stigmatizacije isti kao u drugim zemljama (Fabrega. 2004). 2004). Istraživanje opšte populacije o znanju i stavovima prema osobama sa mentalnom bolešću u Južnoj Africi je pokazalo da je većina smatrala da su u pitanju stanja povezana sa stresom ili nedostatkom volje a ne medicinski poremećaji (Stein i sar. On je ispitao profesionalce u oblasti mentalnog zdravlja i ljude koji rade u oblasti zakonodavstva i utvrdio da lokalna percepcija o tome šta je mentalna bolest više utiče na njihove procene pojedinca.. 2009)..Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 2011. 1991). ali ostaje nejasno da li ove kulture ne promovišu stigmu ili postoji manjak istraživanja u ovoj oblasti. Istraživanje sprovedeno u Kini ukazuje da više od polovine članova porodice ukazuje da stigma ima veliki uticaj na njihov život..

Frist. Rezultati su takođe pokazali da ne postoji zemlja. 1970.: Stigma i diskriminacija prema osobama s mentalnom bolešću i članovima njihovih porodica imalo nikakva znanja o shizofreniji i da direktan kontakt nije povezan sa blažim stavovima prema osobama sa mentalnom bolešću (Kadri i sar. Dragojević. Zajednički nalaz istraživanja sprovedenih u različitim zemljama o stigmi i i mentalnoj bolesti ukazuju na visok nivo ispoljenog neznanja i pogrešnih informacija o mentalnim bolestima. 2004). 1987). Izbegavanje i odbijanje osoba sa mentalnom bolešću je izgleda univerzalan fenomen (Thornicroft. 2006). Treći zajednički nalaz je da se u poređenju sa drugim oboljenjima. Teme u ovim istraživanjima su se odnosile na to koliko je osoba odgo- 323 . 2005) u kome se ukazuje da sama oznaka „shizofrenija“ ima značajan uticaj na javno mnjenje. 2002).Milačić Vidojević. I. 2000). društvo ili kultura u kojoj se osobe sa mentalnom bolešću smatraju podjednako vrednim i na isti način prihvaćenim kao osobe bez mentalne bolesti. Postavlja se pitanje da li stigmi doprinosi sam naziv koji nosi negativnu konotaciju ili neuobičajeni obrazac ponašanja osoba sa shizofrenijom. 1982). mentalna bolest više stigmatizovala. Istraživanja pokazuju da se mentalna bolest više stigmatizovala u poređenju sa somatskim bolestima. a povezivanje mentalne bolesti i opasnosti naglašava negativne uticaje same oznake (Link. To je u skladu sa istraživanjem sprovedenim u Nemačkoj (Angermayer & Matschinger. zloupotrebama psihoaktivnih supstanci ili beskućništvom (Albrecht et al. Stigma povezana sa problemima mentalnog zdravlja Istraživanja su pokazala da su osobe sa mentalnom bolešću i intelektualnom ometenošću najstigmatizovanije socijalne grupe (Tringo. Prethodni termin nije bio u skladu sa tradicionalano vrednovanim konceptom lične autonomije što je za posledicu imalo da je samo 20% osoba sa ovim stanjem saznalo dijagnozu od svog lekara (Despriya & Nobutada. N... Postoje indikacije od strane samih pacijenata i članova njihovih porodica da je novi termin manje stigmatizujući i da se o njemu otvorenije razgovara. poremećaj podeljenog uma) u togo shiccho sho (poremećaj gubitka koordinacije. U pokretu koji ima za cilj smanjenje društvenog odbacivanja. loss of cordination disorder). I obrasci ponašanja i naziv doprinose stigmi. u Japanu je promenjeno ime za shizofreniju od seishi buntetsu byo (split mind disorder.

Stoga ih okolina opaža kao agresivne. 2011. 2002). Ove pojave mogu biti posledica doživljene (aktualne) diskriminacije (npr.. nego proširena porodica. radnoj 324 . br. socijalno povlačenje. Jasno je naznačeno da stigma uzrokuje spiralu otuđenja i diskriminacije. Nezaposlenost mentalno izmenjenih ljudi dodatno utiče na snižavanje samopoštovanja.. 1977) smatraju da je u neindustrijskim društvima okruženje prema pacijentima sa shizofrenijom više podržavajuće i tolerantno. sužavajući njegove životne mogućnosti i snižavajući samopouzdanje. Vol. socijalnog statusa i stepena nezavisnosti.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Kuper i Sartorijus (Cooper & Sartorius. do nepristupanja tretmanu. Istraživanja pokazuju i da nuklearna porodica (zapadne kulture) pokazuje manju toleranciju prema bolesnom članu. Diskriminacija dovodi do izostajanja traženja pomoći. pa tako i do socijalno vidljivih promena. jer je to hronična bolest koja dovodi do ireverzibilnih izmena ličnosti. izolacije i smeštanja u institucije. 2001). vorna za svoju bolest (i koliko se za nju može okrivljavati) i ravnoteže između potrebe zaštite javnog zdravlja i poštovanja ljudskih prava osoba koje imaju dijagnozu (Goldin. Svetska zdravstvena organizacija je 1966. 1979). čudne. 319-337. 10. Stigma proizvodi promene u osećanjima. Slika o mentalnoj bolesti u javnosti i socijalne reakcije u odnosu na takvu sliku stvaraju novu dimenziju patnje koja se opisuje kao „tiha bolest“ (Corker. možda zato što je osećanje odgovornosti za manje sposobnog člana podeljeno između više ljudi (El-Islam. Ova iskustva stvaraju barijeru kliničkom oporavku pacijenta. kada osoba odustaje od traženja posla jer očekuje neuspeh) (Thornicroft i sar. nevođenje računa o sebi) i kod članova njihove porodice. stavovima i ponašanju kod osoba koje su predmet stigme (nisko samopoštovanje. sa manje rizika od produženog odbacivanja. godine započela Internacionalni program borbe protiv stigme i diskriminacije prema osobama sa mentalnom bolešću. 1994). 2. vodeći ka socijalnoj izolaciji. 1991).neopravdano odbijanje prilikom pokušaja zapošljavanja) ili anticipirane diskriminacije (npr. Među osobama sa mentalnom bolešću specifičan je status pacijenata sa shizofrenijom. 2009). za koje predviđaju i radna mesta prilagođena njihovim sposobnostima (Warner. Razvijena društva pokazuju veću osetljivost za problem ljudi sa posebnim potrebama. opasne i homicidalne (Dickerson i sar. do materijalnog siromaštva i socijalne marginalizacije.

Zbog dugotrajne teške situacije. kao izvršilaca kriminalnih radnji (47%) i kao nepredvidljivih (24%) (Williams & Taylor. 1992) Prikazi osoba sa mentalnom bolešću na televiziji i u drugim sredstvima javnog informisanja su veoma važni jer predstavljaju glavni. Dragojević. a za neke ljude i jedini izvor informacija o mentalnim bolestima. u odnosu na informacije dobijene od prijatelja (51%) i medicinskih stručnjaka (29%) (Yankelovich. Reforma zaštite mentalnog zdravlja je započela. Analiza reprezentativnog broja dokumentarnih emisija je pokazala da većina njih (66%) govori o povredama koje su 325 . do 2002. što sve zajedno smanjuje mogućnost za oporavak. zloupotrebi alkohola i psihoaktivnih supstanci. Prikazivanje mentalne bolesti na televiziji se ne razlikuje mnogo od prikazivanja u novinskim člancima. U toku je transformacija službi za mentalno zdravlje. Istraživanje u SAD je pokazalo da 87% ljudi kaže da je televizija glavni izvor informacija. kao što je priprema Nacionalne politike za mentalno zdravlje i nacrta Zakona o zaštiti prava osoba sa mentalnim poremećajima. sa naglaskom na zaštitu u zajednici sa kampanjama protiv stigmatizacije i kontinuiranom edukacijom (Lečić Toševski i sar. marta 2003.5% od 1999. 1990). Predstavljanje osoba sa mentalnom bolešću u medijima Ljudi stiču saznanja o osobama sa mentalnom bolešću putem ličnog kontakta ili preko sredstava masovne komunikacije (Wahl. uz brojne pozitivne akcije.. 2005). U našoj zemlji.: Stigma i diskriminacija prema osobama s mentalnom bolešću i članovima njihovih porodica nesposobnosti. N.Milačić Vidojević. 1995). beskućništvu. sistem zdravstvene zaštite se suočava sa specifičnim izazovima. Rezultati australijskog istraživanja pokazuju da su ključne teme u više od polovine analiziranih novinskih članaka percepcija javnosti osoba sa mentalnom bolešću kao opasnih (61%). Godine stresa u našoj zemlji i u celom regionu dovele su do porasta razvoja mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja u našoj zemlji.. godine tako da se oni sada nalaze na drugom mestu problema javnog zdravstva (posle cerebrovaskularnih i kardiovaskularnih bolesti). godine osnovana je pri Ministarstvu zdravlja Republike Srbije Nacionalna komisija za mentalno zdravlje čiji je jedan od osnovnih zadataka bio rad na problemima diskriminacije osoba sa mentalnim poremećajima. I. Po podacima Instituta za zdravstvenu zaštitu Srbije učestalost mentalnih poremećaja povećana je za 13. dugotrajnoj hospitalizaciji.

Sledeće skale procenjuju opaženu stigmu: a. 2. 319-337. Van Brakel i sar. 1986). osobe sa mentalnom bolešću nanele drugim ljudima. a mali broj govori o tretmanu i oporavku od mentalne bolesti (18%). br. Percepciju individue o tome kako društvo lično njega sagledava kao člana stigmatizovane grupe. Iako se u najvećem broju sredstava masovne komunikacije osobe sa mentalnom bolešću predstavljaju kao nasilne. policija).“ (Hyler et al. 2004). doživljenu stigmu i samostigmatizaciju. Percepciju individue o tome kako većina ljudi opaža stigmatizovanu grupu u celini. Prikazaćemo način procene lične stigme vezane za mentalnu bolest koja se može razložiti na opaženu. Opažena stigma se odnosi na strah od doživljavanja stigme. meri percepciju pojedinca o tome kako većina ljudi sagledava osobe sa mentalnom bolešću. Korigan i Votson (Corrigan & Watson. Svega 2% analiziranih emisija se odnosi na komično predstavljanje osoba sa mentalnom bolešću ili na kritike definicija mentalne bolesti (Philo et al.. 1991). opšte populacije. Hopkins. homicidalan manijak. 2011. 2002) govore o konstruktu svesnosti o stereotipu. prisutni su i drugačiji opisi kao što su „buntovnički.. Merenje stigme Iscrpan pregled procene stigme prema mentalnoj bolesti uključuje procenu stigme iz perspektive samih korisnika ustanova mentalnog zdravlja. 10. prosvetljen član društva. profesionalnih grupa (zdravstveni radnici. 2. 2005). PDD (Percieved Devaluation and Discrimination Scale). Sistematska tendencija isticanja nasilja u medijima u odnosu na druge aspekte mentalne bolesti se opisuje kao „strukturalna diskriminacija“ (Corrigan et al..Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 326 . Vol. (2006) smatraju da se o opaženoj stigmi može saznati kada se „osobe sa potencijalno stigmatizujućim zdravstvenim stanjem intervjuišu o stigmi i diskriminaciji od koje strahuju ili je opažaju u zajednici“. narcistički parazit i sl. ali i na osećanje sramote povezane sa bolešću (Scrambler.. LeBel ( 2008) smatra da opažena stigma uključuje: 1. slobodan duh. porodice osoba sa mentalnim bolestima i dece i adolescenata (Link et al. 1996). zavodnik.

a doživljena sramota može uzrokovati izbegavanje kontakta sa prijateljima ili su- 327 . Članovi porodice mogu doživeti sramotu zbog okrivljavanja za mentalnu bolest obolelog člana. a.: Stigma i diskriminacija prema osobama s mentalnom bolešću i članovima njihovih porodica b.Milačić Vidojević. (2006) definišu doživljenu stigmu kao „iskustvo aktualne diskriminacije i ograničavanja participacije osobe koja je u pitanju“. ima 4 ajtema koja se odnose na anticipiranu diskriminaciju ili očekivanje stigmatizacije u različitim područjima života. 2002) definišu samostigmatizaciju kao proces. a. ISMI (Internalized Stigma of Mental Illness Inventory) sadrži 3 subskale koje se odnose na samostigmatizaciju: subskala alijenacije. svesni ili nesvesni. stereotipa i socijalnog povlačenja.. porodica. Skale se odnose ili na opšti doživljaj stigme ili iskustvo stigme u određenim područjima života. Stigma po asocijaciji ili porodična stigma Porodična stigma sadrži stereotipe okrivljavanja. N. Dragojević. DISC (Discrimination and Stigma Scale) sadrži 32 ajtema koji se odnose na iskustvo stigme u određenim aspektima života (posao. Iako se smatra da su biološki ili genetski model uzroka poremećaja danas zamenili verovanje da je loše roditeljstvo uzrok mentalne bolesti. ISMI (Internalized Stigma of Mental Illness Inventory) sadrži 5 ajtema koji se odnose na iskustvo diskriminacije. ustanove mentalnog zdravlja). DSSS (Depression Self Stigma Scale) sadrži 2 subskale koje se odnose na samostigmatizaciju: subskala opšte samostigmatizacije i skrivenosti. I. b. stavovi javnosti i dalje pokazuju da se kao pretpostavljeni uzrok mentalne bolesti pojavljuje loše roditeljstvo. u kome osoba sa mentalnom bolešću prihvata umanjena očekivanja od sebe i za sebe. sramote i kontaminacije. DISC (Discrimination and Stigma Scale) skala ispituje lična očekivanja ili strah od susreta sa stigmom. Van Brakel i sar. Okrivljavanje se odnosi na loše roditeljske veštine koje su dovele do pojave mentalne bolesti kod člana porodice. Opšta samostigmatizacija uključuje aspekte lično relevantnih stereotipa svesnosti. Korigan i Votson (Corrigan & Watson. Skrivenost se odnosi na konstrukt razotkrivanja mentalne bolesti drugim osobama i socijalno povlačenje. b.

a za roditelje osećanje krivice postaje manifestacija internalizovane stigme (Fink&Tasman. Phelan et al.. mogu trošiti energiju i resurse da bi sakrili porodičnu tajnu ili mogu doživeti diskriminaciju u oblasti zapošljavanja i stanovanja. Dve studije ukazuju da se bračni partneri dva puta češće izbegavaju u poređenju sa roditeljima obolele osobe (Phelan et al. 2003. Vol. Sigelman (1991) ukazuje da članovi porodice koji su krvno povezani sa stigmatizovanim članom smatraju da dele gene koji su odgovorni za stanje obolelog člana i da se zbog toga osećaju „uprljanim“. sedima. 1989). Iskustvo stigme je bilo povezano sa osećanjem ranjivosti. Kjellin. Kontaminacija opisuje u kom stepenu bliska povezanost sa stigmatizovanom osobom može voditi umanjenom vrednovanju.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Između 20-30% članova porodice ukazuje na sniženo samopoštovanje zbog mentalne bolesti člana porodice (Wahl.. 2002). psihološke patnje. Oestman. Oestman. Članovi porodice takođe izveštavaju o zategnutim porodičnim odnosima ili udaljavanju od rođaka (Shibre i sar. Istraživanja pokazuju da između 1/5 i 1/3 članova porodice izveštava da je njihov odnos sa obolelim članom doveo do zategnutih odnosa sa prijateljima i članovima šire porodice. Istraživanja u ovom području su se fokusirala na iskustvo stigme osobe iz porodice koja se brine za člana sa mentalnom bolešću. Kjellin. 2. Istraživanja su pokazala da između ¼ i ½ članova porodice veruje da treba da krije svoj odnos sa obolelim članom da bi izbegli sramotu (Angermayer et al. br. 2002). 10.. 2001). kao i da se roditelji koji žive sa obolelim detetom više izbegavaju u odnosu na roditelje koji ne žive sa obolelim detetom (Phelan et al. 319-337. 2001). članovi porodice mogu izbegavati različite socijalne situacije. poremećaja interpersonalnih odnosa. 2011. 1989). 1998).. 2003. Na primer. 328 . Stigma po asocijaciji negativno utiče na članove porodice na različite načine. 2004). sniženog samopozdanja (Wahl & Herman. poremećaja spavanja. Harman. U studiji u kojoj su ispitani članovi porodice pokazalo se da je 25% ispitanika bilo zabrinuto zbog okrivljavanja za bolest člana porodice (Shibre et al.1998). lošeg kvaliteta života (Kadri i sar. 2007. dok 10% ispitanika ukazuje na povremeno izbegavanje od strane drugih osoba (Dragojević. 1992)....

Zato je Svetska zdravstvena organizacija i postavila sebi za cilj podsticanje aktivnosti protiv stigme. 2007). 2001). N. već i umanjivanje materijalnih davanja u oblasti javnog zdravlja. edukaciju (smanjenje stigme obezbeđivanjem tačnih informacija) i kontakt sa osobama sa mentalnom bolešću (Corrigan i sar. omogućavanje da zdravstvena briga bude svima dostupna (Schultze. protiv pogrešnog predstavljanja mentalne bolesti i preduzimanje kampanja za verodostojnu prezentaciju). istraživanje iskustva stigme u sigurnoj i podržavajućoj sredini. Često ovakvi napori zahtevaju otvoreno priznavanje da neka osoba ima mentalnu bolest. Glavne strategije uključuju protest (npr. Jedan od odgovora kako se same osobe sa mentalnom bolešću mogu boriti protiv stigmatizacije je samorukovođenje koje se sagledava kao element u partnerskom odnosu pacijenta sa servisima mentalnog zdravlja.Milačić Vidojević. 1996). 2002). Ono uključuje lično angažovanje osoba sa mentalnom bolešću u zaštiti i promociji zdravlja. Stigmatizacija ima brojne implikacije na zdravstveni sistem: uvećava stres i pojavu somatskih bolesti. Promena je efikasnija kada se antistigma pro- 329 . Pored individualnog načina borbe protiv diskriminacije mogu se preduzeti i kolektivne akcije. I. uvećava razlike u socio-ekonomskom statusu i udruženim rizicima.. učestvovanje u antistigma programima i pružanje mogućnosti za vežbanje veština prevladavanja stresa (Larson. uvećava javljanje za pomoć ne samo psihijatrijskih pacijenata. legalizaciju prava ljudi s posebnim potrebama. O antistigma projektima Antistigma projekti nemaju samo humanistički karakter zaštite ljudskih prava. Drugi odgovor se nalazi u osnaživanju i samozastupanju osoba sa mentalnom bolešću (Corrigan. Edukacija psihijatara o strategijama u suzbijanju stigme je takođe važna. identifikaciju mehanizama prevladavanja stigme. Dragojević.: Stigma i diskriminacija prema osobama s mentalnom bolešću i članovima njihovih porodica Eliminacija porodične stigme Postoji veći broj intervencija koje su se pokazale efikasnim u suzbijanju iskustva stigmatizacije kod osoba sa mentalnom bolešću i članova njihovih porodica. Corrigan. Van Korff. Strategije uključuju razvoj svesti o stigmi kod članova porodice. u praćenju simptoma i znakova bolesti i uticaja bolesti na opšte funkcionisanje (Gruman. već i njihovih porodica.. 2008).

a u kojoj meri nesvesne. Smatramo da planiranju antistigma programa treba da prethodi teorijski osmišljena i empirijskim podacima podržana koncepcija o tome šta stigmu prema marginalnim grupama čini tako duboko ukorenjenim fenomenom. Istorijski gledano. 2011. Na međunarodnom nivou ističe se značaj pozivanja na primarni izvor ljudskih prava u okviru Ujedinjenih nacija (UNDHR). br. promene u zakonima (antidiskriminacioni zakon je obavezan u Evropskoj uniji). 2005). Svetska zdravstvena organizacija je objavila standarde kojima se zemlje mogu rukovoditi u stvaranju novih ili revidiranih starih zakona u oblasti mentalnog zdravlja (WHO. 2005). 10. prepoznavanje pojedinačne i sistematske diskriminacije prema osobama sa mentalnim bolestima je skorašnji fenomen (WHO. 1991). što predstavlja deo sistema zdravstvene i socijalne zaštite“ (United Nations. Efikasan način borbe protiv stigmatizacije na nacionalnom nivou uključuje uvođenje pitanja od značaja za mentalno zdravlje u štampane i elektronske medije (Philo. Takođe nam se čini značajnim i da se utvrde mogući društveni faktori koji podržavaju ove oblike stigmatizacije. 2. 1996). „Sve osobe imaju pravo na najbolju moguću brigu u oblasti mentalnog zdravlja. Službenici zaposleni u policiji su često u situaciji da donose odluke koje se tiču osoba sa mentalnim bolestima u slučajevima kada su oni počinioci. žrtve ili svedoci određenih događaja. grami usmeravaju ka specifičnim grupama koje poseduju moć – osobe koje imaju autoritet i kontrolu nad osobama sa mentalnim bolestima. koje su to emocije koje održavaju ovu pojavu. Jedna od korisnih intervencija je postavljanje međunarodnih standarda za nacionalne vlade.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Zdravstveni radnici su takođe važna grupa jer su osobe sa mentalnim bolestima često preusmeravane iz zdravstvenih službi ka manje efikasnim servisima. 330 . odnosno u kojoj su meri svesne. stanodavci koji mogu da spreče osobe sa mentalnim bolestima u postizanju životno značajnih ciljeva. Možemo očekivati u budućnosti da će na temeljima prepoznavanja diskriminacije nastati pokret za ljudska prava koji ima za cilj da se osobe sa mentalnom bolešću oslobode marginalizacije i isključenja. Vol. prikrivene ili prekrivene drugim emocijama. Ove grupe čine poslodavci. 319-337.

H. British Journal of Psychiatry. Corrigan. B. pp. Clinical Psychology: Science and Practice. Angermeyer M. Albrecht. pp. 10. 201-222. (1999). Angermayer.. 765–776. P. (1982). (2001). pp. Alem. Labeling-stereotypediscrimination. 9 (1). Corker. pp. & Sartorius. pp.16. N. Lessons from social psychology on discrediting psychiatric stigma. An investigation of the stigma process. The impact of stigma on severe mental illness. pp. International Journal of Clinical Practice. Acta Psychiatria Scandinavia Supplement. 391-395. 40 (5). Matschinger H. A. 40-7. 8. P.. Corrigan. Jacobsson. New York: The Free Press. (1999). The empty Fortress: Infantile autism and the birth of the self... Kullgren. Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. Penn. Gender andattitudes towards people with schizophrenia: Results of a representative survey in the Federal Republic of Germany.C. (1998). Social Science and Medicine. Cognitive and Behavioral Practice. 7. 138-140. 5. C. The paradox of self-stigma and mental illness. Dragojević.the silent disease. 3. Bettelheim. Cooper..: Stigma i diskriminacija prema osobama s mentalnom bolešću i članovima njihovih porodica LITERATURA 1. N. American Psychologist. & Holzinger A. 331 . Ethiopia. M. I. P. 50 -55. (2005). 9.. pp.. J. Matschinger. (1998). 35-53. Walker. 54. Stigma and discrimination . A. D. G. Araya. 107116. 130. 4.1319-1327. 2. Kebede.. G. E. 6. G. (2002). How are mental disorders seen and where is help sought in a rural Ethiopian community? A key information study in Butajira. Corrigan.. 5.Milačić Vidojević. L. Cultural and temporal variations in schizophrenia: a speculation on the importance of industrialisation.& Watson. International Journal of Social Psychiatry 44. 397. Social distance from stigmatized: a test of two theories. D. 55 (2).. Levy. A. (1977). pp. (1967).

319-337.(2006). 15. 27(2). 13. 20. Schizophrenia Bulletin. Community Mental Health Journal. Psychiatry Quarterly. Angermayer. Bujantugs. pp. Schizophrenia Bulletin.187-195.. Three strategies for changing attribution about severe mental illness. (2005). pp. 14..C. 18... 143-155.. Miller.. pp. 17. D. Shame. Slopen. 10. Journal of Mental Health. 20.. et al. Origoni. 16.. ethnicity. F. K. F. 43.. 19. P. L. Penn. 73(3). (2007). 359(9320).. A. 11. S. Corrigan. Matschinger. Corrigan. Erase the stigma: Make rehabilitation better fit people with mental illness. P. 537-548. br. Watson. Hall.. 239-246. P. Corrigan. (2002). 54 (10). Miller. P. A. The stigma of psychiatric disorders and the gender. M. P. 225-234. B. and education of the perceiver. River..(2003).. Rehabilitation and Education. 2.. I. (2006).. 439–458.. (2002). Gracia... Experiences of stigma among outpatients with schizophrenia. (2004). Corrigan. Blame. Sommerville. pp.. L.: American Psychological Association. Watson. Dietrich. Shame and Contamination: The impact of mental illness and drug dependence stigma of family members. Vol. blame and contamination: A review of the impact of mental illness stigma on family members. F. (2002).Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). (2004). G. Dickerson. Lancet. Psychiatric Services. 12. 13(6). Corrigan. Rasinski. A. Empowerement and serious mental illness: treatment partnership and community opportunities. N. J. P & Miller. A. 20. The relationship between public 332 . Stigma and mental illness in Japan. Beck.. (2001). Corrigan P. F. pp. 1866. K.. pp. C. pp. Uphoff-Wasowski. P. Corrigan. 28. P. Campion. Kenzine. Desapriya. Journal of Family Psychology. 21. Corrigan.. Nobutada. 2011. On the Stigma of Mental Illness Washington. 217-228. K. pp. pp. Newspaper stories as measures of structural stigma. Watson. Lundin. H. J. 1402-1404. E.. D.

Altman.. 26. L.161-172. 2. C. Dragojević. (1991). (1982). Indexed Bibliography on Selfmenagement for People with Cronic Disease. 30.. 23. 72 (1). Fabrega. and experiences of those with chronic mental illness. Scott. (2002). 29. 25-31. M. pp. Dragojević. Beogradska defektološka škola. A better outlook for schizophrenics living in extended families. T. Gabbard. M. Stigma and Societal Response to Leprosy: Experience of the Last Half Century. pp. 24.Milačić Vidojević. J. 28. 33. pp. 32 (2). pp. 31. N. 25. E. (1982). Social Science and Medicine. New York. NJ: Prentice –Hall. (1991). Von Korff. Falk. Goldin. Goffman. Vulnerabilnost porodica sa autističnim detetom. pp. R. El-Islam. pp.. Deviant Behaviour.: Stigma i diskriminacija prema osobama s mentalnom bolešću i članovima njihovih porodica causal beliefs and social distance toward mentally ill people. V. (2007). Englewood Cliffs. 13591366. Stigma: Notes on the Menagement of Spiled Identity. (1996). Understanding stigma: dimensions of deviance and coping. F. S. G.. S. Elliott. G. Comparative Psychiatry. I. pp. Washington DC. (2000).. 97-119. Ziegler. Homicidal maniacs and narcissistic parasites: stigmatization of mentally ill 333 . N. (1963). Australia and New Zealand Psychiatry. (1994). 16. Stigma: How we treat Outsiders. 22. Frist. Hyler. Care meanings. Indian Journal of Leprosy. Stigmatization and AIDS: critical issues in public health. George. Archives of Psychiatric Nursing. pp. 32.. Center for Advancement in Health. H. Horwitz. Academic Press. expressions. 27. Schneider.. 348-354. The social control of mental illness. 275-300.135. 39 (9). 343347. 1–3. Thomas. New York: Prometheus Books. I. The culture and history of psychiatric stigma in early modern and modern Western societies: a review of recent literature. 3. 38 (5). (2001). Britsh Journal of Psychiatry. (1979). Gruman.

Ogel. Sociology Compass. Phelan. Kleinmann. Sagduyu.. & Phelan. L. 42. Ćurčić.1044-1048. British Journal of Psychiatry. F. pp. persons in the movies. Kadri. Stanojković. & Wozniak. Annual Review of Sociology. P.. Journal of Nervous and Mental Disease. 42 (10). Milićević Kalašićm A. 1351‐1356.. D. Aker. T. D. (2001). Stigma impact on Marocean families of patients with schizophrenia.. Grbeša. J... S.. D.. M & Kjellin. V. 34. 2. 319-337. Zaštita mentalnog zdravlja u Srbiji – izazovi i rešenja. pp. L. Kokora... V. pp. 37 (1). 167 (5). Corrigan. Suppl. Some observations of mental illness and its treatment in the Peoples Republic of China. 44. (2008).. Moussaoui. The social rejection of former mental patients: understanding why labels matter. pp. (2008). str. (2004). B. C. 39. 38. 10. 54 (10).. Oestman. 9-15.. Stigma by Association: Psychological Factors in Relatives of People with Mental Illness. Jović. 32. 181. Canadian Journal of Psychiatry. Link. A. Collins. pp. 409-432. 363-85. 511541. B. T. B. pp. Perceptions of and responses to stigma.. Psihiatrija danas. 2. Cullen. 92. Academic Psychiatry. (2002). M. K. C.. 40. Link. G. Annual Review of Sociology.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).. J. 43. Boratav... 41. E. B. J. Conceptualizing stigma. (1979). pp. 2011. pp. (2003). C. 37. 267-274. Mihailovićm G. Young. 87-91. Larson. pp.. Lečić Toševski. Hospital Community Psychiatry. Stankovićm Z. 36. F.. Vučković. Phelan. 1461– 1500. Public attitudes do depression in urban Turkey – the influence of perceptions and causal attributions on social 334 .. Mechanic. (2005). V.. Link. T. American Journal of Sociology.... 27. The stigma of families with mental illness. pp. G. Frank. LeBel. Measuring menta lillness stigma. (2004). Ozmen.. (2004). Munoudi. Link.. 30 (3). N. D. Conceptualizing stigma. 494-498.. Vol. P. br. 35. 49 (9). A. N. Schizophrenia Bulletin. (1987). Bearad. Išpanović Radojković. E. 625-629. Tamar.

G. D.) Media and Mental Distress. Oxford University Press..19 (2). 139-151.. N. Negash. (1986). Bromet. Scrambler. B. Shunned: discrimination against people with mental illness. pp. 137-155. Social Psychiatry and Epidemiology. A. The Central African Journal of Medicine. pp. Fekadu. (2001). U G. G & Jacobsson. G. 24. 26-43. Dragojević. Stigma: ignorance. Kassam.” Social Psychiatry and Psychiatric Epidemiology. Media content. Philo (Eds. 54.. pp.. A. Thornicroft. (1996). Phelan. Sigelman. The Mental Health Information Centre of South Africa: a report of the firs 500 calls. (1997). Psychiatric illness and family stigma... Van Kradenberg. Kebede. N & Lees.. A. (2006). Alem. 53. 36. Schizophrenia Bulletin. Henderson.. 39 (12). Emslay. N. J. E. Thornicroft. New York. L. Sociology of Health and Illness. 115–126 48.. 49. A.. 46. M. London.. 45. 55.. A. 244-246. 47. G.. 43 (9). (1996).. Longman. Longman . 1010-1016.. 50. Thornicroft. D. Rehabilitation Psychology.Milačić Vidojević. G.. Media and Mental Distress. 52. Sartorius. J. J. pp. 8. Stein. B. 45-81. Sartorius. Being epileptic: coming to terms with stigma. 36 (3).. In: Philo. McLauglin. Global pattern of experienced and anticipated 335 . Stigma and mental health professionals: A rewiew of the evidence on an intricate relationship. ed. International Rewiew of Psychiatry. 299-303. pp. Social distance from stigmatized groups: False consensus and false uniqueness effects on responding. D. Shibre. pp. R. Users of services. (2007). K. C. 190. carers and families.. D. Rose. pp. G. T. London. I. G. G. Schulze.. G.. (2009). Kullgren.: Stigma i diskriminacija prema osobama s mentalnom bolešću i članovima njihovih porodica distance towards individual suffering from depression. Brahan. Philo. Rose. Hopkins.. 192-193.105-114.. pp. (1998). prejudice or discrimination? British Journal of Psychiatry. Philo. pp. G. „Perception of Stigma Among Family Members of Individuals with Schizophrenia and Major Affective Disorders in Rural Ethiopia. Medhin. 51. Wessels. L. Link.. (2007). pp. (1991).

28 (1). 60. A. New York: Routledge. UN Resolution 46/119 on the Protection of Persons with Mental Illness and the Improvement of Mental Health Care. World Health Organisation. Wahl. Anderson. (2006). Mental illness: Media perpetuation of stigma. Nicholls. pp. 31-139. (1990). 2nd edn. 64. G.. World Health Organisation. Mental illness topics in popular periodicals. Williams. Z. Princeton. WHO Resource Book on Mental heath. 4.. 373. pp. New York. W. D. 319-337. K. Public Attitudes toward people with chronic mental illness: Final report. C. 56.. adopted by the General Assembly on 17 December 1991. (1992). Schizophrenia Bulletin. R. Yankelovich.. 63. 62. pp. Human Rights and Legislation. Disability and Rehabilitation. The hierarchy of preference toward disability groups. Tringo. Stereotypes and mental illness: a comparison with ethnic stereotypes.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Geneva. J. (1991). 3. (1995). M. (1970). et al. 336 . United Nations.. 193-203. pp. (1991). Community Mental Health Journal. New Jersey: Robert Wood Johnson Foundation. discrimination against people with schizophrenia: a crosssectional survey. Lancet. 58. Family Views of Stigma. Van Brakel. pp. Mutatkar. Wahl. 10. br.. Medicine and Psychiatry.. Warner. 65. 4. 2011. 408-425. Vol. 57. 59. & Harman. (2005). Recovery from schizophrenis: psychiary and political economy.. O. Townsend. Contemporary Nurse. A. M. Kaye. Culture.. 28. 21-28. pp. Raju. (1989). 205—230. 2. J. 61. Taylor. O. pp. 15. 295-306. United Nations. J. 41-46. Journal of Special Education. (1979). Bakirtzief. The Participation Scale: measuring a key concept in public health.

4.Milačić Vidojević.: Stigma i diskriminacija prema osobama s mentalnom bolešću i članovima njihovih porodica STIGMA AND DISCRIMINATION AGAINST PEOPLE WITH MENTAL ILLNESS AND THEIR FAMILY MEMBERS University of Belgrade. anti-stigma programmes Primljeno. Prihvaćeno. 10. as well as the ways in which mass-media create stereotypes about mental illness. Different modes of stigmatization and their impact on persons with mental illness are discussed. Nada Dragojević Summary This article describes the nature of stigma attached to persons with mental illness and their family members. Faculty of Special Education and Rehabilitation Ivona Milačić-Vidojević. Dragojević. and the stigma experienced or internalized by persons with mental illness are delineated. 6. 29. persons with mental illness. 2011. N. Key words: stigma. The results present data about prevalence of mental illness in our country and the crosss-cultural studies indicating the prevalence of different types of stigma in different cultures. I. 2011.. 337 . Summaries of the scales used for measuring stigma and anti-stigma programmes are also included. Stigma attached to persons with mental illness and those close to them.

.

OPŠTE TEME .

.

Takođe. i kroz četiri primarne emocije: ljutnja. Vol. Ispitivanje je obavljeno na delu Korpusa govorne ekspresije emocija i stavova u srpskom jeziku. radost. Ove je reči-iskaze šest izvornih govornika srpskog jezika (tri muškarca i tri žene) variralo kroz neutralni izgovor. S obzirom da se trajanje segmenata pokazalo kao značajan akustički parametar u prepoznavanju manifestacije emocija u govoru. rezultati su pokazali da pol govornika ima bitnu ulogu u tipovima variranja trajanja reči u govornoj ekspresiji iemocija.072 ID: 185085964 Originalni naučni rad Maja IVANOVIĆ1 Zorka KAŠIĆ Univerzitet u Beogradu Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju VARIRANJE TRAJANJA SEGMENATA U GOVORNOJ EKSPRESIJI EMOCIJA2 Osnovni cilj ovog rada je da se utvrdi značajnost varijacija trajanja govornih segmenata koji su izgovarani kao nepotpuni iskazi.946.942. 341-353. Prosečne vrednosti trajanja izolovanih reči i polje u kom se javljaju varijacije karakteristično za svaku ekspresiju emocija navodi na zaključak da postoje određene pravilnosti u variranju trajanja nepotpunih iskaza. varijacije trajanja. Ispitivani akustički parametar analiziran je softverskim paketom PRAAT.072. 10.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Ključne reči: trajanje. Analizirano je 20 izolovanih reči koje su semantički neutralne. a statistička analiza dobijenih rezultata urađena je u SPSS paketu. UDK: 159. govorna ekspresija emocija 1 E-mail: majapivanovic@yahoo. analizirane su prosečne vrednosti i opseg varijacija trajanja izolovanih reči koje su govornici u eksperimentu izgovarali kao iskaze bez predikacije.3. 159. br. 341 .com 2 Rad je realizovan u okviru projekta Jezici i kulture u vremenu i prostoru OI 178002 koji finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije – ciklus naučnih projekata 2011-2014. Teorijski okvir za ovaj rad predstavljaju ispitivanja konotativne (lične) jezičke funkcije i jezičkih sredstava kojima se pruža dodatna informacija o govorniku. 2011. 2. strah i tuga. kao referentni.

analiziranje pravog emocionalnog govora predstavlja ozbiljan etički problem jer priroda njegovog sadržaja mora otkriti i intimne podatke o govorniku. španskog. koji se često susreće sa govornom ekspresijom emocija. 2. Ivanović.. 2005.. Jovičić et al. 2006. Jovičić. 2003. Kašić et al.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 2004.. Kašić. 2004. nemačkog. Odnosno. Rajković. 2005. Kašić. Đorđević. …). UVOD Iskustvo u ulozi slušaoca. Rajković et al. segmentnom koji čine promene kvaliteta artikulacije i intrasegmentnom koji predstavlja opšti kvalitet glasa. 2005. Metodološki problemi formiranja govornih korpusa ove vrste su višestruki. Za proučavanje govorne ekspresije emocija često se koriste glumci koji simuliraju emotivna stanja. trajanja i pauza... pored saopštene poruke. Jovičić. Jovičić. švedskog. 2008. sa druge strane.. 2008. Kašić. Kašić. 2007. 10. i emotivno stanje govornika. Đorđević. Kašić. 2006. 2006. a u poslednje vreme se javljaju ozbiljnija i obimnija istraživanja varijacija govornog izraza izazvanog emotivnim stanjem govornika kod izvornih govornika srpskog jezika (Jovičić et al. Tako su danas dostupni izvesni rezultati ispitivanja govorne ekspresije emocija kod izvornih govornika: danskog. Istraživanja akustičkih korelata govorne ekspresije emocija su pokazala da postoje neke univerzalne karakteristike govorne manifestacije emocija koje su nezavisne od lingvističkog i socijalnog konteksta. i da su za njihovo prepoznavanje najznačajnija tri osnovna atributa govora: prozodija. Jovičić. Kašić. Ivanović. 341-353. što sa jedne strane znači da se prave karakteristike emocija u govoru lažno upotrebljavaju. Rajković. odnosno govora (Kašić. 2004. engleskog. Jovičić. Jovičić et al. Đorđević et al. nosioci emocija u govoru su uočljivi na trima nivioma: prozodijskom (suprasegmentnom) u koji spadaju variranje frekvencije. 2004. br. kvalitet artikulacije i kvalitet glasa. Jovičić. Jovičić. 2011. Jovičić et al.. Vol. U novije vreme se (prvenstveno za potrebe sinteze i prepoznavanja govora) sprovode istraživanja sredstava govorne ekspresije emocija u artikulacionim bazama različitih jezika. omogućuje sagovorniku da identifikuje. osnovni metodološki problem analize spontane 342 . intenziteta. slovenačkog. 2004. japanskog i drugih jezika. Kašić. Jovičić. Rajković et al. Đorđević. 2005: 275). holandskog. 2006. korejskog. hebrejskog..

dok su zadržana originalna prozodijska obeležja i kvalitet glasa datih emocija(Campbell. ali nema jednoznačnih dokaza koja su akustički parametri presudni i odlučujući za datu emociju. ispitanici su prepoznavali koja je emocija u pitanju zbog emotivnog sadržaja teksta koji im je sugerisao odgovor. 2000). i prilično je izvesno da je u japanskom frekvencija osnovnog tona suštinski nosilac podataka o emotivnom stanju govornika. Za razliku od lingvističkih. Z. Kašić. akustičke informacije su pouzdaniji nosioci emotivnog izraza. Pored navedenih mogućnosti koje se mogu koristiti kao materijal za ispitivanje govorne ekspresije emocija.Ivanović. Takođe. Ovaj problem je danas uglavnom prevaziđen izborom semantički neutralnih reči i iskaza. Kada su slušali govor glumaca.. U proučavanju govorne ekspresije emocija mora se uzeti u obzir verovatnoća postojanja težnje ka svesnoj ekspresiji emocija kao i nesvesno otkrivanje pravog stanja u kojem se govornik nalazi. Podaci dobijeni upoređivanjem rezultata ispitivanih manifestacija emocija u govoru idu u prilog tome da kod značajnog broja emocija postoji velika iznijansiranost pa su pojedine emocije svrstavane u semantička polja koja predstavljaju datu emociju. engleski. Allwood. Postoji veliki skup akustičkih obeležja koja doprinose ekspresiji emocija. Hajashi (1999) je proučavao kako Japanci prepoznaju ekspresiju emocija u dijaloškoj formi. a emocije u govoru su prepoznavale osobe čiji je maternji jezik švedski. istraživanja percepcije emocija u govoru uglavnom se u mnogim artikulacionim bazama fokusiraju na izvođenju glumaca. sa ogradom da ne postoje garancije da simuliranje emocija nosi iste informacije kao spontani govor. Na primer.: Variranje trajanja segmenata u govornoj ekspresiji emocija govorne ekspresije emocija je u tome što je teško obezbediti neutralan referentni iskaz za istraživanje varijacija. Analiza je pokazala da su najbolje rezultate u prepoznavanju emocija postigli izvorni govornici švedskog. Takođe. vrlo često smo u situaciji da prisustvujemo svesnom prikrivanju pravih emocija od strane govornika. 2000) u kojem su učestvovali švedski spikeri. što se i očekivalo. sproveden je eksperiment na švedskom (Abelin. Ukoliko govornik želi da sakrije svoje emotivno stanje. Iz ovoga se jasno vidi zašto lingvistička informacija nije pouzdan pokazatelj emotivnog stanja govornika. 343 . M. on će koristiti jezička sredstva koja su semantički neutralna i emotivno neobojena. finski ili španski.

ili veliki. ali je pitanje koje danas zauzima sve više pažnje: postoje li emocije koje su karakteristične za određene kulture. a koji su pak „bleđi“. a to je da odnos leksema u različitim jezicima nije 1:1. gnevan. brižan i sl. Mnogobrojna ispitivanja koja se odnose na govornu ekspresiju emocija su detaljno opisana u literaturi. užasnut. Allwood. Zainteresovanost za varijacije govornog izraza u različitim komunikativnim situacijama. Takođe. Iako se ona razlikuju međusobno. „gnev” sadrži u svom semantičkom polju nijanse kao što su: besan. uplašen. ljutit. dok govornu bazu najčešće sačinjavaju izolovane reči. jarostan. Očigledno je da se neke emocije i neverbalnim sredstvima izražavaju različito u različitim kulturama. (Abelin. Podaci koji se nalaze u literaturi upućuju na to da su vrlo velike razlike u prepoznavanju emocija. istraživanja govorne ekspresije emocija u većini artikulacionih baza zasnovana su na primarnim emocijama ljutnje.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). do deset. kao i zainteresovanost za fenomen perceptivnog iskustva slušalaca u otkrivanju poruka koje te varijacije pružaju navela nas je da istražujemo govornu ekspresiju emocija. prestravljen. 10. Najčešće su emocije simulirali glumci. slušaoci se razlikuju u oceni koji od glumaca preteruju u ekspresiji emocija. radosti i tuge. 2000). ipak je moguće pronaći neke zajedničke odlike. rečenice i diskurs. 2. dok „strahu” pripadaju: zastrašen. ljutnja i neutralni govor. a najmanji broj ispitanika je prepoznao gađenje. Značajne su razlike u rezultatima i u pogledu pola glumaca i sl. Broj ljudi uključenih u eksperiment je relativno mali. Vol. nespokojan. 344 . Pregled dobijenih rezultata nas navodi na zaključak i da se emocije lakše identifikuju u govoru mlađih ljudi s obzirom na činjenicu da su emocije bolje prepoznavane kod mlađih glumaca nego kod starijih. br. ali se koriste i korpusi sastavljeni od poluprirodne i prirodne govorne ekspresije emocija. preko pedeset. Najveći procenat prepoznavanja imaju tuga. 2011. 341-353. odnosno da li se može govoriti o univerzalijama na nivou akustičkih i prozodijskih karakteristika kao glavnih eksponenata govorne ekspresije emocija. straha. U ovom radu analizirane su varijacije trajanja govornih segmenata u govornoj ekspresiji primarnih emocija. Ovde se javlja još jedan problem.

čiji se rezultati iznose u ovom radu. • konačnu ocenu rezultata istraživanja. Analiziran je deo jednog od četiri potkorpusa navedene baze. Na kraju rada dati su zaključci koji su proistekli iz ovako sprovedenog istraživanja kao i mogućnosti daljih istraživanja u ovoj oblasti. Statistička analiza podrazumevala je dobijanje usrednjenih vrednosti i varijacionih polja merenog parametra. • merenje parametara i statističku analizu rezultata merenja. za sve govornike i sve izabrane govorne segmente. odnosno analizirano je 20 reči od postojećih 30 u ovom potkorpusu. izvršeno je na već formiranoj govornoj bazi emotivnih iskaza pod nazivom Korpus govorne ekspresije emocija i stavova u srpskom jeziku – GEES (Jovičić. strah i tuga) kod šest govornika (tri muškarca i tri žene). ljutnja. Kašić. u neutralnom izgovoru i u emotivno angažovanom govoru. Đorđević. M. Savković. radost.. METOD ISTRAŽIVANJA Realizacija istraživanja obuhvatila je sledeće metodološke korake i postupke: • izbor korpusa. REZULTATI Analizirano je prosečno trajanje 20 izolovanih reči u pet različitih varijanti govorne ekspresije emocija (neutralno. i to deo baze pod nazivom Izolovane reči.Ivanović. Analizom je utvrđeno prosečno traja- 345 . kao i da se utvrdi da li postoji izvestan stepen korelacije varijacija ispitivanog akustičkog parametra sa polom govornika. 2004). • korelacionu analizu akustičkih parametara i pola govornika.: Variranje trajanja segmenata u govornoj ekspresiji emocija Cilj rada Osnovni cilj ovog rada bio je da se da doprinos rasvetljavanju fenomena variranja trajanja segmenata prilikom govorne ekspresije primarnih emocija. Rajković. Vojnović. Istraživanje varijacija akustičkog parametra u funkciji karakterizacije ekspresije emocija. Z. To znači da je ukupno analizirno trajanje 600 reči. Kašić.

Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).692 . i trajanje obrađenih reči uključujući i pol govornika. klinci.336 . 2.228 . predstava. Formirani jezički korpus je sastavljen od semantički neutralnih jezičkih elemenata jer je takve jezičke jedinice moguće izgovarati emotivno neangažovano. Tabela 1 .050 1.488 .224 . kiša. more. kompjuteri.184 . Milan.742 . žurka. Izolovane reči.408 . nje izolovanih reči u svakoj pojedinačnoj emociji bez obzira na pol govornika (ukupno).204 . br.278 . tri muškarca i tri žene.374 . demonstracije.443 LJUTNJA RADOST STRAH TUGA 346 .151 .336 . 1.408 Max.240 .427 . pa govornicima ne predstavlja smetnju u interpretaciji emocija. inostranstvo.179 . Mirjana. 2011. koje su govornici u eksperimentu izgovarali kao nepotpune iskaze.771 .443 1. to jest kao iskaze bez predikacije. rezultati.457 . standard.765 .647 . su: Mirko.918 1.Prosečno trajanje izolovanih reči kod muških i ženskih govornika po emocijama EMOCIJA NEUTRALNO POL muški ženski ukupno muški ženski ukupno muški ženski ukupno muški ženski ukupno muški ženski ukupno N 60 60 120 60 60 120 60 60 120 60 60 120 60 60 120 M .205 . .360 .758 . Petar. drvo.834 .760 sd .258 .360 .164 . pijaca. Govornici u našem istraživanju su odabrani među studentima završne godine Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu.227 Min. padavine.227 .278 . ponedeljak.363 1.166 .686 . Vol. kao i u bilo kojoj emociji.669 .500 1. zgrade.625 . 10.457 .363 1.216 1.075 1.165 .050 1.258 1.500 1.584 . Leksiku jezičkog korpusa čine frekventne reči iz svakodnevnog života jer je njihov izgovor automatizovan.019 1.472 .160 .553 . godina.183 1.638 .581 .419 .175 . 341-353.

Z. a muški govornici produžavaju u ljutnji. najkraće trajanje. Najšire polje varijacija kod muških govornika javlja se u tuzi. i ukupno. u neutralnom. najveća sd vrednost kod straha ukazuje na to da analizirani parametar može biti pokazatelj različitih nivoa emocije straha. ukupno gledano. recimo od bojazni do panike. javlja se u neutralnom izgovoru. što je i očekivano s obzirom na činjenicu da je neutralan izgovor bez emotivnog angažmana. Ovaj rezultat se može tumačiti različitim individualnim tempom.Ivanović. zanemarujući polne razlike. a kod žena u strahu. a kod žena u tuzi. Kašić. dok je najstabilnije trajanje kod oba pola. Ako isključimo uticaj pola na trajanje ovih govornih segmenata. Rezultat izloženi u tabeli ukazuju i na široko individualno polje varijacija kod pojedinačnih govornika na šta ukazuju sd vrednosti. dok u strahu izolovane reči imaju kraće trajanje nego u neutralnom izgovoru. Najduže prosečno trajanje kod muškaraca uočeno je u radosti. Tako na primer. a kod žena u neutralnom izgovoru.: Variranje trajanja segmenata u govornoj ekspresiji emocija Tabela 1 pokazuje prosečno trajanje izolovanih reči kod muškaraca i žena u pojedinačnim emocijama. 347 . zatim u strahu i ljutnji. ne pretpostavlja upotrebu jezičkih sredstava za stilsku obojenost reči i iskaza. a najduže u radosti i tuzi. Ovde se može uočiti da kod muških govornika najkraće prosečno trajanje postoji u strahu. kao i različitim stepenom emocije prilikom govorne ekspresije.. M. Ženski govornici produžavaju trajanje izolovanih reči u svim emocijama u odnosu na neutralno. radosti i tuzi.

784 14. 341-353.Prosečno trajanje reči kod muških i ženskih govornika po emocijama Kako se može videti na grafiku. Grafikon 1 .138 25. osim u radosti čija ekspresija ima duže trajanje kod muških govornika.710 . br. .000 . 10.072 .826 . 2011.654 F 9.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd).000 348 .000 .235 .052 Sig. 2.349 8.072 .235 .349 . u prosečnom trajanju reči kod muškaraca i žena postoji statistički značajna razlika u svim emocijama osim u radosti.Statistička značajnost polnih razlika u prosečnom trajanju reči po emocijama (u sekundama) EMOCIJA NEUTRALNO LJUTNJA RADOST STRAH TUGA Suma kvadrata .000 . Vol. Statistička značajnost polnih razlika u prosečnom trajanju reči po emocijama ispitana je primenom jednofaktorske analize varijanse.349 .004 1. a rezultati su prikazani u sledećoj tabeli: Tabela 2 .654 df 1 1 1 1 1 Srednji kvadrat . Žene imaju duže prosečno trajanje u svim emocijama.004 1. Najveća je razlika među polovima u ekspresiji straha i tuge.

035 .697 .757 .019 .042 .638 .704 .590 .701 .054 .088 .Ivanović.: Variranje trajanja segmenata u govornoj ekspresiji emocija Kako se može videti u tabeli.892 .047 .461 .607 .077 .035 .458 .053 .014 . M. Tabela 3 .490 .572 .046 .137 .521 .Trajanje reči po polu govornika i ukupno (u sekundama) REČ demonstracije godina žurka drvo mirko zgrada milan more mirjana kiša petar standard pijaca klinci rezultati padavine ponedeljak predstava kompjuteri inostranstvo MUŠKI M sd .019 .034 1.664 .132 .835 .073 .065 .065 .562 .072 . nego kod muških govornika. Odnosno.142 .102 .063 .142 349 .068 .006 .610 .737 .896 .064 .527 .486 .070 .056 .761 .619 .959 .652 .817 . Kašić.023 .494 .041 .721 .125 . Z. postoji statistički značajna razlika u prosečnom trajanju reči kod muških i ženskih govornika kod neutralnog.078 .049 .618 .067 ŽENSKI M sd 1.033 .090 .035 .069 .068 .153 UKUPNO M sd 1.596 .798 .577 .018 .799 .646 .090 .598 . i to u korist ženskih govornika.466 .593 .051 .872 .044 .569 .074 .546 .082 .168 .047 .077 .814 .086 .107 .074 .515 .062 .085 .071 .651 .561 .549 ..035 .076 .635 .908 .995 .464 . ljutnje.081 .698 . straha i tuge.034 .083 .126 1.103 .511 .088 .607 .144 .706 .930 .842 .514 . prosečno trajanje reči kod ženskih govornika je statistički značajno duže kod svih emocija osim kod radosti.

Trajanje izolovanih reči je duže kod žena nego kod muškaraca kada se porede neutralno produkovani govorni segmenti. I ovo istraživanje ukazuje da je moguće da se u govoru muškaraca i žena ispoljavaju razni tipovi jezičkih razlika. akustičkog parametra koji je sa aspekta netreniranih slušalaca jedan od važnijih činilaca u prepoznavanju govorne ekspresije primarnih emocija.Trajanje izolovanih reči u radosti je vrlo produženo u odnosu na neutralni izgovor. trajanje izolovanih reči je produženo u odnosu na neutralno. koje su semantički neutralne. Ispitavši značaj trajanja. 350 . 2. njihovo trajanje je najkraće u neutralnom izgovoru. 341-353. 2011. Trajanje izolovanih reči u emociji straha se produžava u odnosu na neutralno. Izolovane reči u ljutnji duže traju kod muškaraca i kod žena nego u neutralnom. mogu utvrditi određene zakonitosti variranja istraživanog akustičkog parametra prilikom ekspresije primarnih emocija kod izvornih govornika srpskog jezika. u odnosu na neutralno govorenje. Govornici prilikom izgovora izolovanih reči veoma produžavaju trajanje u eksprresiji tuge. Te razlike se mogu ispitivati na svim nivoima jezičke strukture. br. U ekspresiji tuge. ali u govornoj ekspresiji su najuočljivije. U ljutnji. Sve vrednosti trajanja u radosti i kod muških i kod ženskih govornika u izolovanim rečima povećane su u poređenju sa neutralnim. Vol. Kad su u pitanju izolovane reči. pa bi se moglo govoriti i o rodnim razlikama u govornom izrazu. na osnovu dobijenih rezultata može se sa velikom sigurnošću reći da su varijacije trajanja pojedinačno i u međusobnoj kombinaciji nezaobilazan činilac u diskriminaciji ispitivanih emocija. ali ne i presudan. svi govornici produžavaju trajanje svih segmenata. DISKUSIJA Istraživanje govorne manifestacije emocija pokazalo je da se.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 10.

... Istraživanja u specijalnoj edukaciji i reha- 351 . Kašić Z. Databases of emotional speech. Ivanović. M. Varijacije tempa i glasnosti u govornoj ekspresiji primarnih emocija-magistarska teza. ali sa različitim stepenom uticaja na proces prepoznavanja. Rajković M. 53-56. (2004). Z. Statistička interpretacija individualnih intonacionih obeležja. Filiološki fakultet. Jezička sredstva kao nosioci dodatne informacije o govorniku. Kašić. Jovičić S. Analiza značajnosti akustičkih obeležja u distinkciji primarnih emocija u emotivnom govoru. CREST. Kašić Z. Cross linguistic interpretation of emotional prosody. Kyoto. Pri tome treba obratiti pažnju na činjenicu da jedno akustičko obeležje može učestvovati u prepoznavanju više emocija. Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka. odnosno koja najviše koreliraju sa subjektivnim prepoznavanjem određene emocije. Campbell. 3. Jedna od mogućnosti jeste istraživanje akustičkih obeležja koja su primarni reprezenti date emocije.Ivanović. Beograd. LITERATURA 1. u skupu izdvojenih obeležja. Japan. može se istraživati koji su to pravi akustički naputi na osnovu kojih slušaoci vrše distinkciju između govora i emotivnog govora. i kojim se akustičkim sredstvima postiže rekognicija i diskriminacija emocija u govoru. Jovičić S. 5.. Drugim rečima. M. 75-87. 6. Primenjena lingvistika 9. (2000)... Zbornik radova DOGS 2004. za prepoznavanje date emocije. Jedan od smerova istraživanja može biti i uključivanje varijacija akustičkih parametara govora u rodne studije. JST (Japan Science and Technology). U drugom planu može biti istraživanje značajnosti jednog obeležja. Đorđević M.. N. Allwood. M. (2000).: Variranje trajanja segmenata u govornoj ekspresiji emocija ZAKLJUČAK Dalja istraživanja se mogu organizovati i dalje usmeravati na različite načine. Abelin. 4. A. Proc. 2. Northern Ireland. of ISCA Workshop on Speech & Emotion. (2008). Đorđević M. (2008). Ivanović. (2009). J.

12. Govorna komunikacija: fiziologija. (2004).. (2007).. 9-64.. Petersburg.. 185-214. Đorđević M. Kašić M. 7.multidisciplinarna istraživanja. Đorđević M. S. Serbian Emotional Speech Database: Design. Problemi segmentacije glasova u prirodnom kontinuiranom govoru. Russia. Jovičić S. Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Kašić Z. Ivanović M.. Govor i jezik. Primenjena lingvistika 9. Jovičić S.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). Vojnović M. Jovičić S. 14. Savković J. Kašić Z. (2004). 352 ... Kašić Z. 341-353. Int. 17. 231-244. Kašić Z. SPECOM 2006. Savković J. 462-465. 10.(2004). O definisanju kraja izgovorene reči. Neke govorne manifestacije emocija u artikulacionoj bazi srpskog jezika. S.. (2008). Srpski jezik. Golubović. St Petersburg. Vol. (2000). Z. St. Korpus govorne ekspresije emocija i stavova u srpskom jeziku . Kašić Z. Perceptual and Statistical Analysis of Emotional Speech in ManComputer Communication. Jovičić S. 2. Rajković M. Zbornik radova DOGS 2004. Jovičić S. Rajković M. Jovičić S. Z. Beogradska defektološka škola 2-3. 36-62. Kašić Z. (2004). Z. Primena lingvističkih metoda u identifikovanju individualnih karakteristika govornika. 10. Beograd: IEFPG. (2004).. u monografiji Govor i jezik: multidisciplinarna istraživanja. 8. 36-62. Vojnović M. T. 113-124. 13.. 273-287. ETRAN 2006. Đorđević M. Beograd: Društvo defektologa Jugoslavije. Novi Sad: Fakultet tehničkih nauka. Govor i jezik: multidisciplinarna istraživanja. Jovičić S.. Kašić Z. 2011. Segmentna i suprasegmentna organizovanost govora i poremećaji fluentnosti).. (2006).. X/1-2. Kašić Z... Beograd: IEFPG. 55-67. Kašić. 16. Jovičić. Đorđević M. 68-74.. (2005).T. psihoakustika i percepcija. Kašić.. (1999). Processing and Evaluation.. Rajković M. Đorđević M. Jovičić S. Beograd: Nauka. 37-40. bilitaciji (urednik-Dobrivoje Radovanović). Beograd: IEFPG. (2000). Conf.. Funkcija suprasegmenata u govornom izrazu. T.. 19. (2006).. Kašić Z. Rajković M. Đorđević M.. Primenjena lingvistika 8. 15. SPECOM 2004.. Jovičić S.GEES. Rajković M. Segmentna i suprasegmentna organizovanost govora (u knjizi – S.. Psycholinguistic Experiments in Recognition of Vocal Emotions Expression: Multidimensional Coherence. Korpus govorne ekspresije emocija i stavova u srpskom jeziku – GEES. br. Kašić. 18. Govorna ekspresija emocija. Jovičić. 9. 11. Đorđević M.

Kašić. The results of this research show that there are statistically significant values in speech segment duration both for male and female speakers. speech expression Primljeno: 15. The research on variation duration was done on part of the Corpus of Emotions and Attidues Speech Expression in the Serbian Language. happiness. Zorka Kašić Summary The aim of this paper is to establish the significance of variations of segment duration pronounced as incomplete sentences. variations of duration.: Variranje trajanja segmenata u govornoj ekspresiji emocija VARIATIONS OF SEGMENT DURATION IN SPEECH EXPRESSION University of Belgrade. M.Ivanović. 2011. 6. Key words: duration. 353 . fear and sadness). The analysis was done on twenty semanticly neutral and isolated words spoken by six speakers (3male and 3 female speakers). The theory used for this purpose is based on researches on emotional function in language system and language means that provide some extra informationabout the speaker.. Faculty of Special Education and Rehabilitation Maja Ivanović. 2011. Prihvaćeno: 20. 6. varying from neutral to basic emotions (anger. Z.

.

PRIKAZI .

.

• Roditeljima se pruža mogućnost da dobiju konsultantsku pomoć u sprovođenju korektivnog rada u porodičnom okruženju.5/.ram.2(470). Государственное образовательное учреждение города Москвы Центр психолого-медико-социального сопровождения „Раменки”. Centri pružaju usluge deci od 3 do 18 godina.59@mail. intelektualnim). 357 . • Centre mogu da pohađaju deca sa različitim stepenom i vrstom poremećaja. što omogućava sprovođenje sveobuhvatnog korektivnog rada od trenutka prijema deteta u centar.26-053. 2. 364-787. • Korektivno-pedagoški rad se uglavnom sprovodi na osnovu individualnih programa.8-056. 10.2(470) ID: 185086220 Saopštenje Виктория САТАРИ ВИТАЛЬЕВНА1 Državna obrazovna ustanova CPMS „Ramenki” Moskva. Prednost ovih centara je u sledećem: • U njima su angažovani visokokvalifikovani specijalisti iz oblasti medicine i specijalne edukacije i rehabilitacije.26-053. koja iz različitih razloga ne pohađaju obrazovne ustanove. Cilj ovih centara je ukazivanje sveobuhvatne pomoći deci sa motoričkim poremećajima. Rusija RESURSNI CENTAR ZA ORGANIZACIJU PODRŠKE DECI SA MOTORIČKIM POREMEĆAJIMA «RAMENKI» U današnje vreme postoji tendencija otvaranja i razvoja psihološko-pedagoških rehabilitacionih centara za decu sa motoričkim poremećajima predškolskog i školskog uzrasta. 357-362.ru. pri čemu se posebna pažnja usme1 E-mail: cpmss. (Beograd). uključujući i teške motoričke i psihičke smetnje. br. 2011. Osnovni korisnici centara su deca sa teškim motoričkim poremećajima i višestrukim poremećajima (senzornim. Vol.Specijalna edukacija i rehabilitacija UDK: 364-57-056. ali u poslednje vreme postoji potreba za radom i sa mlađom decom.

).Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). 357-362. sticanje obrazovanja. • Obezbeđen je kontinuiran rad sa decom različitog uzrasta. • Odsek dijagnostike i korekcije dece sa motoričkim poremećajima (npr. Među njima. Srukturu Centra čine sledeći odseci: • Predškolski (grupa „Posebno dete“ npr. 2011. posledice će biti manje. Osnovni pravci našeg delovanja su: rešavanje problema sveobuhvatne psihološko-pedagoške podrške. • Školski (deca od I-IV razreda). životnih i radnih navika. Vol. socijalne adaptacije dece sa motoričkim poremećajima uzrasta od 2 do 12 godina. U budućnosti planiramo da proširimo okvire i da uvedemo ranu intervenciju (deca sa perinatalnim oštećenjem mozga kod koje se može javiti dečija cerebralna paraliza). Što se poremećaji ranije otkriju i započne sprovođenje korektivno-rehabilitacionih aktivnosti. petoro je uključeno u grupu „Posebno dete“. 10. 24-oro je školskog uzrasta (od kojih se sa 7-oro dece primenjuje individualni program) i približno 100 dece 358 . kao i njihove porodice. „Lekoteka“). koji omogućava sprovođenje korektivnog rada u adekvatnim uslovima. br. Centar je opremljen savremenim sredstvima za korektivni i nastavni rad. 24-oro dece je predškolskog uzrasta. kao i na adaptaciju na zahteve svakodnevnog života. maksimalno moguće kompenzacije do nivoa uključenosti u redovan vaspitno-obrazovni sistem. • Postoje svi uslovi za svestran razvoj ličnosti dece. • Odsek za psihološko-pedagoško praćenje. kao i za pripremu dece za društveno-koristan rad. što im obezbeđuje dobru materijalno-tehničku bazu. rava na formiranje veština samooposluživanja i komunikativnih veština. • Centri imaju prioritetno finansiranje. koja podrazumeva specijalnu opremu za kretanje i obuku i doprinosi formiranju i usavršavanju nastavnih. U sadašnjem trenutku usluge ustanove koristi oko 150-oro dece sa motoričkim poremećajima. rehabilitacije. korekciju poremećaja intelektualnog i govornog razvoja. 2. Centar psihološko-medicinsko-socijalne podrške „RAMENKI“ je primer uspešne realizacije zadataka osnovnog obrazovanja i socijlne adaptacije dece sa cerebralnom paralizom u Moskvi. kao i bazenom.

na osnovu koga se određuje individualni korektivno-razvojni program za svako dete. Za svaku grupu se kreira raspored aktivnosti. Rad sa porodicom na stvaranju prijatne atmosfere i uvažavanje. godine funkcioniše strukturni odsek „Lekoteka“ za decu uzrasta od 2 do 7 godina. Tretmanom u Centru su obuhvaćena deca sa teškim oblicima dečije cerebralne paralize praćene intelektualnom ometenošću. • Obuka roditelja za primenu različitih vrsta igrovnih modela učenja i na njima zasnovanih igara koje podstiču interakciju roditelj-dete. U tom cilju sprovodimo konsultacije sa roditeljima. epilepsijom i dr. „Lekoteku“ trenutno pohađa12-oro dece (2 podgrupe od po 6-oro dece: starija. predstavljaju važan deo tretmana.Сатари Витальевна. od 2-5 godina). od 5-7 godina i mlađa. Osnovna dijagnoza ove dece je dečija cerebralna paraliza. u trajanju od jednog sata.: Resursni centar za organizaciju podrške deci sa motoričkim poremećajima «Ramenki» koristi usluge Odseka dijagnostike i korekcije dece sa motoričkim poremećajima. radi i grupa „Posebno dete“ za decu sa ometenošću od 3-8 godina. Individualni zahtevi za svako dete se strogo kontrolišu i doziraju od strane lekarskog konzilijuma. Od 2006. poremećajima govorno-jezičkog razvoja. koji podrazumeva rad dvaput nedeljno u vidu igrovnih aktivnosti i/ili individualnih kurseva fizičkog i plivanja (ukoliko nije kontraindikovano). kao i grupne treninge (jednom nedeljno). stvaranje pre- 359 . „Lekoteka“ radi 5 dana u nedelji. U Centru od 2008. čije preporuke poštuju svi specijalisti. • Savetodavni rad sa roditeljima i njihova obuka za obezbeđivanje stimulativne sredine u porodici. zahvaljujući kojim će dete u punoj meri iskoristiti svoje razvojne potencijale. Vrši se detaljno ispitivanje. В. Upis u „Lekoteku“ se vrši na osnovu preporuka psihološko-medicinsko-pedagoške komisije Centra. koja nisu uključena u predškolske ustanove zbog zdravstvenih problema i problema u razvoju. koja ne pohađaju obrazovne ustanove. Glavni zadaci „Lekoteke“su: • Socijalna interakcija dece predškolskog uzrasta na osnovama igre. Grupa kratkotrajnog boravka „Posebno dete“ ima za cilj da obezbedi sistematsku psihološko-medicinsko-pedagošku podršku deci sa ometenošću.

1 2 3 4 5 6 7 Specijalnost Lekari Psiholozi Defektolozi Logopedi Socijalni pedagozi Instruktori fizičkog vaspitanja Metodisti Broj ljudi 4 11 9 8 4 4 3 Stepeni Najviši 12-14 12-14 12-14 12-14 12-14 9-12 1 doktor psiholoških nauka. te se po ovim rezultatima vrše ispravke individualnih korektivno-razvojnih programa. logopeda. Vol. koji se sprovodi od strane visokokvalifikovanih specijalista (lekara. 357-362. sanitarno-higijenske uslove i sl. socijalnu adaptaciju. režim opterećenja. socijalnih pedagoga i konsultanata-metodologa). lekari Centra i medicinske sestre prate stanje zdravlja dece. kao i operativnu kontrolu efikasnosti rada pedagoga i određivanja dinamike dostignuća svakog deteta.00 h do 12. defektologa. Fleksibilni režim dana i raspored aktivnosti omogućavaju novoprimljenoj deci lakšu adaptaciju i optimalne uslove razvoja. kao i konzilijum. duslova za učešće u nastavnim aktivnostima. Sa grupama od po petoro dece rade vaspitač. br. učitelj-defektolog i nastavnik fizičkog vaspitanja (korektivne gimnastike). 2. Kvalifikacija ovih specijalista je predstavljena u Tabeli 1: Br. instruktora fizičkog vaspitanja. 2011. Raspored aktivnosti u ovoj grupi podrazmeva rad dvaput nedeljno od 10. 10.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). U radu se koristi sveobuhvatni pristup.00 h. Na kraju svakog kvartala analiziraju se rezultati rada svakog specijaliste. učitelj-logoped. psihologa. pedagog-psiholog. 360 . 1 kandidat pedagoških nauka Napomena Lekar-ortoped. kao i za učešće roditelja u ogranizaciji procesa vaspitanja i obrazovanja. Sa decom se radi po programu koncipiranom na osnovu individualnih specifičnosti svakog deteta. Oni su zaduženi za objedinjavanje rada specijalnih ustanova Okruga i Centra. doktor medicinskih nauka 2 doktoranta 2 doktoranta 1 doktorant Svi imaju najviše pedagoško obrazovanje U centru je tokom cele godine aktivna psihološko-medicinsko-pedagoška komisija. Pored toga.

Da bi se izbegle neželjene posledice ishitrene integracije. sastavili smo preporuke za integraciju dece sa cerebralnom paralizom.: Resursni centar za organizaciju podrške deci sa motoričkim poremećajima «Ramenki» Tokom šestogodišnjeg rada stvoren je sistem podrške koji omogućava operativno rešavanje tekućih pitanja optimizacije i upravljanja korektivno-razvojnim procesom. Pokušavamo da aktivno uključimo roditelje naših učenika u korektivno-razvojni proces. tako i na porodicu i doprinosi stvaranju povoljnih socijalno-pedagoš• • • 361 . tako i decom tipičnog razvoja.Сатари Витальевна. reći da boravak deteta u specijalnoj obrazovnoj ustanovi pozitivno deluje kako na njega samog. hranjenje itd. roditeljima i pedagoškim kolektivom u kome se školuje i vaspitava dete sa cerebralnom paralizom. Saradnici Centra razvijaju saradnju sa udruženjima roditelja. u vidu zaključka. npr. Praćenje problema inkluzivnih i integracionih procesa u Moskvi je pokazalo da se poslednjih godina značajno povećao broj dece sa motoričkim smetnjama koja se školuju u opšteobrazovnim ustanovama. odsustvo pridruženih poremećaja. otvorena vrata. Na kraju možemo. koristeći važan didaktički i obrazovni princip: „Radi kao ja“! Sledeći važan aspekt rada našeg Centra je organizacija sveobuhvatne psihološko-pedagoške podrške u opšteobrazovnim ustanovama raznih tipova. rad mišem). • manipulativna spretnost bar jedne ruke (ovo je neophodno da bi se savladao rad na kompjuteru. Od ove godine radi „Roditeljski klub“.). kao i individualne konsultacije. kako sa decom sa motoričkim teškoćama. koja podrazumeva pravovremene konsultacije. čije najvažnije principe ističemo. • razumljiv govor. Sve ovo pruža mogućnost da roditelji budu obučeni konkretnim tehnikama i metodama rada sa svojom decom. dovoljno razvijene navike samoposluživanja (samostalno oblačenje. Kriterijumi za integraciju dece sa cerebralnom paralizom u redovne škole: očuvane intelektualne sposobnosti. В. Jednom godišnje specijalisti Centra sprovode otvorene aktivnosti (praznici. kursevi).

Известия российского государственного педагогического университета им. Сатари В. № 116. В. kao što su pedagoška nekompetentnost roditelja. 2. Vol. Изучение и развитие эстетического отношения к миру как важная составляющая развития процесса воображения у детей младшего школьного возраста с ДЦП: тезисы в сборнике Молодые ученые столичному образованию. М. Герцена. br. (2009). Сатари В. Pedagozi i psiholozi ovih ustanova doprinose prevazilaženju nepovoljnih okolnosti. А. 2. 362 . 357-362. Влияние социальных факторов на развитие воображения у детей младшего школьного возраста с ДЦП. 204–206. (2009).: МГППУ. pasivan odnos prema budućnosti svog deteta sa posebnim potrebama i sl. 284-287. 2011. LITERATURA 1. С. 10.Specijalna edukacija i rehabilitacija (Beograd). И. В. kih uslova za razvoj.

najkasnije tri meseca po prispeću rukopisa. U navedeni broj ne uračunava se spisak referenci. bibliografije i druge sadržaje relevantne za oblast specijalne edukacije i rehabilitacije. na srpskom ili engleskom jeziku. sa razmacima. Uredništvo nije u obavezi da objavljaje radove redosledom kojim pristižu. pod uslovom da oni nisu prethodno štampani u drugom časopisu. ocene. boldiranim slovima.bg. fontom Times New Roman. Dužina naslova ne treba da prelazi više od 200 slovnih mesta. Izbegavati upotrebu skraćenica i podnaslova.5 i marginama 2cm. ako njegov sadržaj ili forma očigledno odstupaju od uređivačke politike časopisa. Rukopisi se šalju glavnom uredniku. prikaze. Časopis objavljuje i stručne prevode. niti su u postupku recenziranja. Radovi koji su prihvaćeni za objavljivanje u časopisu „Specijalna edukacija i rehabilitacija“ ne mogu se objavljivati ni u jednom drugom časopisu. veličina 12 tačaka. Sve rukopise će recenzirati dva anonimna recenzenta. Radovi se publikuju na srpskom i/ili engleskom jeziku. isključivo na e-mail adresu: pdnauka@fasaper. veličine 14 tačaka.UPUTSTVO AUTORIMA Časopis „Specijalna edukacija i rehabilitacija“ objavljuje originalne naučne radove. Naslov rukopisa treba da bude kratak i informativan. u tekst procesoru Microsoft Word. Radovi se pišu latinicom. pregledne naučne radove i stručne radove iz svih oblasti specijalne edukacije i rehabilitacije i tangentnih naučnih disciplina. Naslov se piše velikim. 363 .ac. sa proredom 1. Radovi ne treba da budu duži od 30 000 karaktera.rs Glavni urednik može da odbije rad u prvoj fazi. ili da ga prosledi na recenziju. O svojoj odluci dužan je da obavesti autora najkasnije dve nedelje po prispeću rukopisa.

treba da sadrže sledeće elemente: Metod istraživanja. Tabele i grafikoni treba da imaju numeraciju i naziv. Ako su tabele i grafikoni generisani u nekom statističkom paketu. Prvi autor. slovima veličine 10 tačaka. Diskusiju. osim uvoda. prezime i zvanje autora.Rukopis treba da sadrži rezime na srpskom i engleskom jeziku do 200 reči i 3 do 5 ključnih reči. Tabele i grafikoni treba da budu napravljeni u Word-u. Isti podaci ne mogu se prikazati tabelarno i grafički. Tabele. Rezultate. trebalo bi ih prebaciti u Word. Na posebnoj strani potrebno je dostaviti ime. grafikoni i slike iz drugih izvora mogu se prenositi samo uz saglasnost autora. sa kojim se obavlja korespondencija. Zaključak i Literaturu. njihovu afilijaciju (ustanovu u kojoj su zaposleni) i mesto. a na kraju članka spisak korišćenih referenci. po abecednom redu. 364 . Literatura se navodi po Harvardskom sistemu. Apstrakt i ključne reči pišu se italikom. Originalni naučni radovi. dostavlja e-mail adresu. tako što se u tekstu članka u zagradi navodi prezime autora i godina. Format rada treba da bude u skladu sa IMRAD formatom koji propisuje APA.

reports. and margins set at 2cm. The font type should be Times New Roman. The journal also publishes professional translations. Abbreviations and subtitles should be avoided. Abstract and key words should be in italics. The Editorial Board is not obliged to publish papers in the order in which they are submitted. provided that they were neither previously published elsewhere nor are in the reviewing process. Papers accepted to be published in „Special Education and Rehabilitation” cannot be published in any other journal. The editor has to contact the author within two weeks of the paper submission. Papers are written in Serbian (Latin) or English. and 3-5 key words. size 12 points. in Microsoft Word.rs. font size 14 points.5 lines. The title should be in capital. 365 . and other manuscripts relevant to the field of special education and rehabilitation. bold letters.INSTRUCTIONS FOR AUTHORS The journal „Special Education and Rehabilitation” publishes original scientific papers. font size 10 points. The title should be short and informative.bg. science communications. The paper should include an abstract in Serbian and English (up to 200 words). review articles. scientific reviews and debates from all areas of special education and rehabilitation.ac. or forward a paper to reviewers. bibliographies. The papers should not exceed 30 000 characters with spaces (not including the references). All manuscripts are reviewed by two anonymous reviewers within three months of the paper submission. The papers are published in Serbian and/or English. and should not exceed 200 characters with spaces. with spacing 1. letters to the Editor. All manuscripts should be submitted online to the Editor in Chief at pdnauka@fasper. as well as related fields of science. reviews. The Editor in Chief may reject a paper in the first phase if the paper does not conform to the journal’s policy either in form or in content.

The format of the paper should conform to the IMRAD format standardized by APA. Apart from the Introduction.The author’s name. 366 . original scientific papers should include the following: Research Method. surname and title. Conclusion. and institutional affiliation should be submitted on a separate sheet of paper. and References. Tables and charts should be drawn in Word. and an alphabetical list of references following the text. They should be numbered and titled. Discussion. Results. Tables and charts cannot show the same data. The references are cited according to the Harvard system of referencing. or converted to Word if generated in a statistical package. Tables. charts and pictures from other sources can be used only with the author’s permission. Corresponding authors should include their email address. by giving the author’s surname and year within parentheses in the text.

2006– (Beograd : Planeta print). – Je nastavak: Istraživanja u defektologiji = ISSN 1451-3285 ISSN 1452-7367 = Specijalna edukacija i rehabilitacija COBISS. br.Beograd (Visokog Stevana 2) : Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Izdavački centar-CIDD.2006. Beograd 376 SPECIJALNA edukacija i rehabilitacija = Special education and rehabilitation / glavni i odgovorni urednik Vesna Vučinić. . – 24 cm Tromesečno. 1/2. ..CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.SR-ID 136628748 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->