VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA VASPITAE KRUEVAC

SEMINARSKI RAD
PREDMET: DAROVITA DECA

MENTOR:

STUDENT:

SADRAJ

Uvod......................................................................................................................... 3

1. Darovito dete-talenat-da ili ne...................................................................4 2 Sredina-porodica-vaspitna grupa................................................................4 3. Lino obavezivanje(da li smo sprtemni da ulozimo napor nad darovitim detetom)..................................................................................................... 5 4. Naziv akcije-sta radimo sa tim detetom.....................................................5 5. Oekivane prepreke....................................................................................6 6. Samokritika.................................................................................................7 7. Podrka.....................................................................................................7 8. Rezimiranje..............................................................................................8 9. Samoprocena............................................................................................8 10.Darovito dete-ostvareni talenat..................................................................9 Zakljuak....................................................................................................................10

Literatura....................................................................................................................11

Uvod

Veoma je bitno prepoznati, a zatim i utvrditi koji talenat dete poseduje da bi mogli da radimo na razvijanju njegovog talenta. prepoznati, a zatim i utvrditi koji talenat dete poseduje. Znaajan korak u podsticanju razvoja darovitosti je njena indentifikacija. Stucnjaci i analiticari smatraju da su se roditelji pokazali kao dobri procenitelji kada su u pitanju sposobnosti njihove dece i njihove ocene su dosta realne, tako da nesmemo zanemariti kada imamo pred sobom takav primer koji nam se ukazuje.Da li je to tako ili ne,sve je individualno i sve je stvar aspekta sluajnosti. Naa obaveza je da proveravamo i doprinosimo da takvo dete indentifikujemo i razvijemo njegovu darovitost u pravom smislu kako bi tu njegovu darovitost pretvorili u talenat i dali sansu da se dete ostvari u svojoj sposobnosti. Darovitost kod dece obino primeuju roditelji,vaspitai kao i ljudi koji se nalaze u detetovom okruenju.Darovitost dete ispoljava kroz igru,pricu kao i kroz razlicite situacije. Roditelji i vaspitai primeuju da dete ima neke izraene sposobnosti. Neki roditelji primeuju nadarenost kod svog deteta ali ne preduzimaju konkretne mere ka njihovom utvrivanju i razvoju,dok neki roditelju u saradnji sa vaspitaem rade na podsticanju razvoja detetovog talenta.Postoji i trea vrsta roditelja,to su roditelji koji se ne zadovoljavaju sopstvenim procenama darovitosti svoga deteta ve trae pomo strunjaka. Kada je re o proceni darovitosti deteta, koju vre srunjaci, i u ovom procesu moe doi do greke. Deava se da neko dete bude indentifikovano kao nadareno a ono nije ili se darovito indentifikuje kao nenedareno. Oba sluaja mogu imati velike posledice . U prvom sluaju bi dete naislo na program koji je za njega pretezak, dok u drugom sluaju dolazi do propusta i ne ukljuivanje darovitog deteta u program koji bi doprineo njegovom razvoju. Od roditelja i vaspitaa se zahteva da prue svu podrku takvom detetu i rade na podstcanju i razviju takvog deteta.

1. Darovito dete_talenat-da ili ne

Uenici se veoma razlikuju po svojim mentalnim sposobnostima, brzini uenja, motivaciji, interesovanjima i stavovima, prema postignuima, nainima na koje odgovaraju, na razliita iskustva u pogledu uenja i nastavnih stategija1 Sve te razlike mogu pomoi roditeljima i vaspitaima da prepoznaju darovitost kod deteta. Tokom boravka u meovitoj vaspitnoj grupi u vrticu u Jasici, imala sam priliku da uoim na izgled nad prosenog deaka koji u sebi nosi dosta talenta, koji sam do nekle i uspela da podstaknem.Deak se zove Duan, ima pet godina. Duan je jedan ivahan i pomalo nestasan deak. Deak se prvo po svom ponaanju izdvaja iz grupe i samim tim skree panju na sebe. Deluje prilino samouvereno, dosta ozbiljno, a s druge strane primetila sam i dozu nadmenosti, kad kad nabusitosti, pa ak i ljutnje.

2. Sredina - porodica vaspitna grupa

Dete predkolskog uzrasta najvie vremena provodi u svojoj porodici, sa roditeljima , kao i u vrticu sa svojim drugarima i vaspitaima. Samim tim najveu mogunost za prepoznavanje darovitosti kod deteta, kao i uticaj na razvoj darovitosti imaju roditelji i vaspitai. Vaspitai(roditelji,vaspitai predkolskih ustanova)imaju vanu ulogu u u ovom svakodnevnom ili dugotrajnom procesu koji zahtevapuno ljubavi, truda, panje, upornosti i doslednosti.2 Duan ivi u seoskoj sredini, prosena seoska porodica koja se ni poemu ne izdvaja od ostalih. Roditelji se bave poljoprivredom i ne izdvajaju se nikakvim posebnim kvalifikacijama, niti kapacitetima za neto vie od toga. Ponosni su na svoje dete i smatraju ga dobrim i poslunim detetom. U toj njegovoj poslunosti oni ne vide njegovu elju za saznanjem i dokazivanjem.Oni se zadovoljavaju pohvalama koje dobijaju od vaspitaice. Duan se od ostale dece izdvaja, nenametljivim pokazivanjem otoumnosti u davanju odgovora, reavanjhu logikomatematikjih pitanja, ispoljavanju kreativnosti u igri. esto ume da kae drugu ili drugarici ako ja to mogu sama da uradim,moes i ti, esto se ljuti i pokazuje dozu nabusitosti prema deci. Ne moe da prihvati injenicu da on moe, a druga deca ne mogu i ne shvata da je on iznad njih i da su njene intelektualne sposobnosti vee od druge dece. Imam utisak da eli da njegovi drugovi i drugarice budu
1 2

orevi Jovan, Intelektualno vaspitanje i savremena kola, Beograd i Sarajevo,1990god. Gordana aponji,Predkolska pedagogija, Beograd,Narodna biblioteka, Srbija.

kao on i nisu joj jasni razlozi zato nisu, zato ne razmiljaju kao on, zato neto ne umeju ili nemogu. Sam takav pozitivan stav jednog deteta prema svojim vrnjacima, dokazuje da sebe na stavlja u neki nadreeni poloaj, i samim tim govori o njegovim visokim kvalitetima kao same linosti.

3. Lino obavezivanje (da li smo spremni da uloimo napor nad darovitim detetom)

Kada se naete u takvoj poziciji da pred sobom imate jedno nadareno dete, imate moralnu obavezu, pa ak i potrebu da takvo dete usmerite, iskoristite njegov potencijal, zadovoljite njegovu potrtebu za neto vie, obogatite svoje iskustvo i izvuete najvie i najbolje za samo dete, a i za drutvo u celini. Za razvoj talenta je neophodan, pre svega, intenzivan rad (uenje,vebanje), ali i podsticanje razvoja nekih drugih aspekata linosti, u prvom redu motivacija za rad, sigurnost u sebe, samopotovanje i kreativnog miljenja.3 Da bi se sve to ostvarilo, neophodna je drutvenea podrka (roditelja,vaspitaa,nastavnika itd.) kao i napor koji je neophodno uloziti u cilju to boljeg razvoja darovitog deteta.

4. Naziv akcije ta radimo sa tim detetom

Sama identifikacija darovitog deteta u jednoj grupi je jedan korak koji vas pokree, intrigrira i motivie da neto uradite, da pokrenete dete koje to s pravom oekuje, da zainteresujete okruenje, kako porodicu, tako i drutvenu zajednicu, da prui ansu takvom detetu da se ispolji i ostvari. Duan je skretao panju na sebe svojom otoumnou u reavanju problema matematiko logikog razmiljanja, sa spretnou i lakoom pokazivala svoje kreacije od plastinih konstruktora, dok su se druga deca iz grupe mehaniki, nesistematski igrala sa konstruktorijma. Ve na tom primeru oseate potrebu da takvo dete podstiete na sloenije zadatke. On ih je prihvatao kao sasvim obine, eljan zadataka i novih saznanbja u mnogim oblastima. Izneu jedan primer, isto da potkrepim sve gore navedeno. Duanu je bilo dosadno meu svojim drugovima i esto je izostajao iz vrtica, to je donekle opravdano. Stavljajui ga u jedan poloaj koji zasluuje, zadavajui mu

Boin Aurel, Indentifikacija i razvijanje darovitosti na predkolskom uzrastu,Vrac.

zadatke koji su za njegov uzrast bili nerealni, pokrenula se i njegova elja za dolaskom. Imao je toliku elju da se ispolji i sve zahteve i zadatke je sa eljom odraivao. Naa grupa, kao i veina vaspitno obrazovnih grupa predkolske ustanove, se pripremala za Uskrnje praznike. Imali smo razne aktivnosti, od likovnih crtanje i bojenje jaja; muzikih pevanje pesmica posveenih Uskrsu; fizikih igre pripremljene uz pomenute pesme, do recitatorskih, recitovanje pesmica o Uskrsu. Htela sam da proverim svoju procenu u vezi darovitosti Duana. Izrecitovala sam recitaciju o Uskrsu dva puta, na pitanje da li neko moe da je ponovi, javio se Duan. On je bez veih potekoa, sa malim zastojima u priseanju, izrecitovao pesmicu, deca starija od njega, koja su elela da pokuaju, oigledno je trebalo pomo u svakom pasusu, dok njegovi vrnjaci nisu ni pokuali. Duan je je ispoljavala dozu negodovanja prema svojim drugovima to trae pomo. Primeuje se visoka koncentracija u izlaganjuj, radu ili aktivnosti koju obavljao. Sve ovo ukazuje na darovitost koja tek treba da se razvije i pretvori u talenat. Jo se uvek jasno ne ispoljava sposobnost u neemu posebnom, ve je za sada to iroka lepeza sposobnosti na vie polja. Na ovom uzrastu teko se moe predvideti da li e ili ne dostii svoje ostvarenje na nekom polju, ali je vidno da se darovitost ispoljava na vie polja, a ne samo na jednom. Ostaje nam da pratimo i koliko je u naoj moi podstiemo dete da zadovolji svoju potrebu za saznanjem i dokazivanjem i ne dozvolimo tako lako da se utopi u sredinu, koja je specifina i ne prua mnogo. Nadam se da takvo dete, tokom njenog daljeg razvoja, ne mogu lako da pokolebaju prepreke na koje e sigurno naii.

5. Oekivane prepreke
Uslovi za uspeno vaspitanje i obrazovanje darovitih ni u jednoj zemlji nisu isti. Pod uslovom se ne podrazumevaju samo opredeljenja za psiholoke i pedagoke teorije i uvaavanje kulturno-istorijske tradicije, ve i materijalni, prostorni,kadrovski i drugi uslovi.4 Da bi se dolo do eljenih rezultata, neophodno je ispuniti sledee uslove:drutvena podrka darovitih, raznovrsni oblici obrazovanja i vaspitanja,odgovarajui programi namenjeni darovitim i kreativnim,poseban nain rada sa kreativnim. 5Ako nisu ispunjeni ovi uslovi darovito dete nailazi na prepreke. U radu sa takvom decom neophodno je posvetiti im panju, ne odbaciti ih radi nekih obaveza koje mora da se ispotuju u naem vaspitno obrazovnom sistemu. Time ne elim da kritikujem na vaspitno obrazovni sistem, naprotiv, smatram da je prilino sadrajan, nasuprot tome to on ipak u velikoj meri ograniava vaspitaa i ne prua mu mnogo prostora da se posveti u dovoljnoj meri nadarenoj deci. Potrebno je dosta umea od strane Vaspitaa, da se darovito dete afirmie u sredini u kojoj ivi, raste i razvija se, okrueno drugom decom, koja ne smeju da osete da su zapostavljena u odnosu na njega.
4

Maksi Slavica,Drutvena podrka darovitosti,Zbornik 4,Via kola za obrazovanje vaspitaa , 1998g.Vrac. 5 Milovanovi Lj.,Drutvena podrka darovitima kroz proces obrazovanja,Zbornik4,Vrac.

Sve je stvar fakktora sluajnosti kako kae Ganjoa. Ni sredina koja ne prua mnogo ni metodoloke mogunosti za kojima tragamo, ne mogu u potpunosti da potisnu potencijhal deteta koje je darovito.

6. Samokritika i samopotvrivanje

U osvrtu na kratak period u kom sam imala prilike da posmatram, po mojoj proceni, darovito dete, kao to je Duan, iz jedne ne ba razvijene i podsticajne sredine, uspela sam da je pokrenem svojim podsticanjem i davanjem zadataka uloge, gde on preuzima jedno vodee mesto u odnosu na njegove drugare. Smatram da nemamo pravo da je potiskujemo i dajemo mesto ravno drugoj deci, bez obzira to se to mnogima ne svia, smatrajui da tako podcenjujemo drugu decu. Naprotiv, primetila sam da to deca oekuju i kao ravna njoj pihvataju u nekoj njenoj vodeoj ulozi.

7.Podrka

U nastojanju da dete, koje je na poetku svoj ostvarivanja, usmerimo kako bi njegove sposobnosti mogle da se ispolje, za sada se ne moe rei da postoji neko posebno interesovanje za podrkom, niti od kole niti od predkolske ustanove. Roditelji su skromnih potencijala i jedino oni izlaze u susret mojim zahtevima da sa njim kolko tolko rade kod kue. Svi to posmatraju sa pozicije rezervisanosti i na takav stav teko da moete oekivati neki vid podrke. Ostaje na samom detetu i na faktoru sluajnosti da odigraju svoju ulogu i Duan nae svoj put i svoje mesto meu talentovanom decom. Talenat kad tad mora u nekom obliku da se ispolji. Vreme e pokazati da li e ili ne darovitost prerasti u talenat, ili je pak sve ovo to se uoava kod deteta od pet godina samo vid dobre poslunosti, velika spsobnost kooperacije i urednosti.

8. Rezimiranje

Lino smatram da sam ja dobio mnogo samom injenicom da sam imala priliku da vidim neto u jednom detetu to je po mom miljenju bogatstvo koje treba negovati, razviti i pomoi da se realizuje. Kada bi analizirali kratak period uoavanja i identifikacije darovitosti Duana, sa sigurnou moeo potvrditi da se kod njega pokrenuo visok stepen elje za saznanjem i dokazivanjem. Takvo dete treba to vie ukljuivati u sve aktivnosti, i ne dozvoliti da bude uskraen od obaveza i zadataka, jer ona to ne eli.

9. Samoprocenjivanje
Cilj koji sam postavila sebi u velikoj meri sam uspela da uspela da ostvarim, naravno ne zadoviljavam se u potpunosti time, jer sto se tie duana on jeste nadaren deak ali pred njim stoji jo puno vrednog rada i truda. Vreme ce nam pokazati koliko smo u svemu uspeli i da li su postupci ka postavljenom cilju opravdani.

10.Darovito dete-ostvareni talenat

Darovitost deteta, njegov talenat je neto to nas ostavlja bez daha, zateene u vremenu. Kontradiktorno gore iznetom primeru, imam potrebu da napiem neto o jednom deaku kod koga je darovitost primeena jo u predkolskom periodu a sada je ostvaren talenat. Dete je jo u predkolskom periodu pokazivalo izuzetno interesovanje za muziku. Motoriku darovitost primetila je i vaspitaica i nagovestila roditeljima.U poetku je koristio razliite erpice,udaraljke i stalno lupao i pevuio.ak se i njegovi roditelji alili kako im je sue po kui(viljuke i kaike) pokrivio i pravio muzike instrumente. Primeeno je da je to dete veoma muzikalno i da talenat treba negovati i usavravati. Sama okolina u kojoj je dete zivelo nije bila pogodna za razvoj tog talenta ali igrom sluaja u tom mestu je ivela i profesorka muzikog . Ve u prvom razredu profesorka je odluila da mu posveti panju, da bi razvila i usavrila njegov ve postojei izuzetan talenat. Na poetku je kod deteta ispitan sluh pomou posebnih metoda. Kada je potvreno da dete poseduje izuzetan talenat, profesorka je poela sa radom. Profesorka se dosta posvetila ovom detetu, to je i ubrzo bilo primeeno. Dete je nadproseno napredovalo za svoj uzrast to je i samu profesorku zaudilo. Dete je napredovalo svojom kreativnou bre od svojih vrnjaka. Naime u njegovoj porodici nije niko muzikalan, niti poznaje ovu vrstu rada, da bi detetu pomogao. Dete je nailazilo u porodici na razne prepreke to je profesorka i predpostavila. Godinama je razgovarala sa roditeljima da je uenik veoma sposoban i da mu treba kupiti dobar instrument na kome bi on mogao da veba, a samim tim i vie napredovao, no porodica to nije razumela, pa je deak moro da radi na loem instrumentu 2godine.Tek kasnije majka deteta je uspela da ubedi porodicu posle dosta razgovora sa profesorkom. Sa ovim detetom je puno postignuto jer je on svirao i u nioj muzikoj koli a kasnije je zavrio i srednju. to se tie podrke u nioj koli je nije bilo ali na prelasku u srednju kolu (na samom upisu ) profesorka je potraila pomo os svojih kolega , kako bi joj ukazali na neke stvari koje bi pomogle ueniku da uradi dobro prijemni ispit. Cilj sa ovim detetom je ostvaren kompletno ali je i on sam doprineo tome svojim radom, trudom i upornou. Profesorka i dalje prati rad uenika jer on na takmienjima , koncertima, postie velike uspehe i svoj talenat dovodi sve vie do izraaja. Trud profesorke se veoma isplatio i ona je zadovoljna jer je on postigao to da je najbolji u klasi klavira na instrumentalnom odseku.

Zakljuak

Darovito dete poseduje odredjene sposobnosti u odredjenoj oblasti(muzici, glumi...,) i ono se po tome razlikuje od ostale dece. esto im se dodaju nazivi izvanredan, poseban, neobini, izuzetni, bistri, sposobni itd. Prvenstveno moramo uoiti takvo dete, da bi kasnije uticali na njegov razvoj. Prepoznavanje obino vre roditelji, vaspitai ili struna lica.U nekom ranom predkolskom periodu je dovoljno prepoznati darovito dete, nema potrebe za njegovim etiketiranjem i uvoenjem u specijalne programe za razvijanje odreenih vrsta talenata dok dete ne pone da ispoljava specifina interesovanja i visoke sposobnosti za odredjena podruja. Time se mogu izbei negativne posledice etiketiranja. Dovoljno je da ga roditelji prepoznaju i zajedno sa vaspitaem rade na razvijanju njegove motivacije za rad,kao i proirivanje znanja kod deteta. Nakon prepoznavanja i indentifikacije darovitosti, sledi rad na njenom razvijanju. Da bi se to postiglo, neophodno je kod dece iriti znanja, razvijati kreativno miljenje, razvijati motivaciju za rad, sigurnost u sebe, samopotovanje kao i zadovoljstvo zbog ovladavanja odreenog podruja. Da bi se dolo do odreenih rezultata i napredka u razvoju darovitosti i talenta kod deteta, neophodnoje da dete ima drutvenu podrku, da se za njega organizuju razliiti oblizi obrazovanja i vaspitanja kao i posebni programi i naini rada sa njim. Poeljno je da roditelji i vaspitai udruenim snagama pruaju podrku takvom detetu kao i obezbediti mu to bolje uslove za razvoj tih specifinih sposobnosti. Programi koji se koriste za darovitu decu su raznovrsni jer darovitost je veoma irok pojam ali bitni faktori pri izboru adekvatnih programa su vrsta darovitosti i uzrast deteta. Za razvoj darovitosti esto se koriste problemska metoda jer dete stavlja u problemsku situaciju i navodi ga na razmiljanje kao i kombinovana metoda. Iz darovitosti je mogue razviti talenat(a ne obrnuto) i zato je veoma vano na vreme je prepoznati kod deteta i pomoi mu da razvije svoje sposobnosti do maksimuma jer darovitost je od neprocenjive vrednosti.

10

Literatura

Boin Aurel, Indentifikacija i razvijanje darovitosti na prsdkolskom uzrastu, Vrac. orevi Jovan, Intelektuano vaspitanje i savremena kola, Beograd i Sarajevo,1990g. Maksi Slavica, Drutvena podrka darovitosti,Zbornik4, Via kola za obrazovanje vaspitaa,Vrac,1998g. Milovanovic LJ.,Drutvena podrka darovitima kroz proces obrazovanja, Zbornik4, Vrac. aponji Gordana, Predkolska pedagogija, Beograd,Narodna biblioteka, Srbija.

11