1.

Funkcije n promenljivih
2. Diferencijal funkcije vise promenljivih
3. Parcijalni izvodi I reda
4. Diferencijabilnost funkcije n promenljivih
5. Parcijalni izvodi vieg reda
6. Parcijalni izvodi sloenih funkcija
7. Preslikavanje u vie dimenzija. Jakobijan
8. Implicitno zadata funkcija
9. Tejlorova formula
10. Lokalni ekstremumi
11. Karakter stacionarnih taaka
12. Odreivanje znaka kvadratne forme
13. Silvesterov kriterijum
14. Uslovni ekstremumi
15. Definicija glatke krive i glatke povrsi.Tangentna ravan i normala
16. Definicija integrala na metrikom prostoru (podela, mera, elija)
17. Osobine integrala
18. Krivolinijski integral I vrste (po luku)
19. Krivolinijski integral II vrste (po koordinatama)
20. Veza izmeu krivolinijskog integrala I i II vrste
21. Definicija dvojnog integrala
22. Svoenje dvojnog integrala na dvostruki na proizvoljnoj oblasti
23. Trojni integral i integral na Rn
24. Nesvojstveni integral
25. Grin-Rimanova formula dokaz
26. Smena promenljive u viestrukom integralu
27. funkcija i funkcija
28. Povrinski integral I vrste
29. Izraavanje povrinskog integrala preko dvojnog
30. Orijentacija povri
31. Definicija povrsinskog integrala II vrste
32. Veza izmeu povrinskog integrala I i II vrste
33. Svoenje povrinskog integrala I vrste na dvojni
34. toksova formula
35. Formula Ostrogradskog
36. Elementi skalarnog polja /*Teorij a polj a* /
37. Elementi vektorskog polja /*Teorij a polj a* /
38. Prostorni izvodi /*Teorij a polj a* /
39. Divergencija /*Teorij a polj a* /
40. Rotor /*Teorij a polj a* /
41. toksova formula i formula Gaus-Ostrogradskog u vektorskom obliku /*Teorij a polj a* /
42. Klasifikacija vektorskih polja /*Teorij a polj a* /
43. Potencijalno polje /*Teorij a polj a* /
44. Solenoidno polje, Laplasovo polje /*Teorij a polj a* /
45. Algebarska struktura i metrika kompleksne ravni
46. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja, Argument
47. Multiformne funkcije, Logaritamska funkcija
48. N-ti koren kompleksnog broja
49. Koi-Rimanovi uslovi, Regularna, Analitika funkcija
50. Definicija kompleksnog integrala
51. Koi - Gursaova teorema
52. Osnovna integralna formula
53. Kompleksni funkcionalni red, Stepeni redovi
54. Loranov red, Primeri
55. Nule regularnih funkcija
56. Izolovani singulariteti, vrste izolovanih singulariteta
57. Teorema o ostacima
58. Pravila nalaenja ostataka
59. I, II i III ordanova lema
60. Dirihleova teorema, Razvoj funkcije u Furijeov red na [a, b]
61. Razvoj funkcije u kosinusni red, razvoj funkcije u sinusni red
62. Furijeov integral
63. Laplasova transformacija - definicija, primeri, osobine (sve teoreme), periodine funkcije,
konvolucija i osobine














































1. Funkcije n promenljivih

x=(x
1
,x
2
,...x
n
) eR
n
- ureena n-torka.
(R
n
,+,-) vektorski prostor. x,yeR
n
tako da vai:
x+y=(x
1
+x
1
,x
2
+y
2
, ...., x
n
+y
n
) (sabiranje vektora)
ox=( ox
1
, ox
2
, ..., ox
n
) (mnoenje skalarom)
Metrika - rastojanje izmeu 2 take u R
n
:
( )
1
2
2
1
( , )
n
k k
k
d x y x y
=
| |
=
|
\ .

.
Norma -
1
2
2
1
n
k
k
x x
=
| |
=
|
\ .

.
D: R
n
sa definisanom normom ini normirani vektorski prostor.
D: Pod f-jom od n promenljivih podrazumevamo preslikavanje nekog skupa DcR
n
u skup R f:DR. F-ja f
dodeljuje proizvoljnom elementu xeD jedan i samo jedan element yeR i pie se y = f(x) = f(x
1
, x
2
, ... , x
n
).

2. Diferencijal funkcije vise promenljivih

Za f-ju f(x) kaemo da je neprekidna u taki o ukoliko oeD i ) ( ) ( lim o
o
f x f
x
=

.
Neka je data taka o (o1, o2,,... on); df(o)=df(x)|
x=o
=
i
n
i i
i
n
i i
x d
x
f
x
x
f

= =
c
c
= A
c
c
1 1
) ( ) ( o o
.
Za n=2 df(x
0
, y
0
) = dy
y
y x f
dx
x
y x f
c
c
+
c
c ) , ( ) , (
0 0 0 0
; grad f =
|
|
.
|

\
|
c
c
c
c
y
f
x
f
, ,grad f (o)=
|
|
.
|

\
|
c
c
c
c
c
c
n
x
f
x
f
x
f ) (
,...
) (
,
) (
2 1
o o o
.
T: Ako je f diferencijabilna, ako xf(x) u taki o, tada ona u toj taki ima konane parcijalne izvode po
svim promenljivim i vai da je f(x+o)-f(o) = df(o) + o( h ), h0.
T: Ako u nekoj okolini take o - parcijalni izvodi f-je f po svim promemljivim i neprekidni su tada je f-ja f
neprekidna u taki o.

Pretpostavimo da je data f-ja :R
n
R (neN) i fiksirana taka
1
( ,..., )
n
n
a a a R = e i takoe da je definisana
u bar nekoj okolini take a, ta okolina neka je K(a,c
0
) gde je c
0
konstanta>0. Za f-ju kaemo da ima prvi
totalan diferencijal u taki a ako postoje konstante -A
k
eR ( ) 1 k n s s takve da vai jednakost
1
1 1 2 2 1 2 1 1 2 2
( , ,..., ) ( , ,..., ) ... ( )
n
k k
k
n n n n n
A h
f a h a h a h f a a a Ah A h A h e
=
+ + + = + + + +

1 4 4 4 2 4 4 4 3
, gde je
(i) ( )
2 2 2
1 2 1
... ,...,
n n
h h h h h = + + + = (ii) f-ja : , R R e
+
takva da je ispunjen sledei us.:
0
( )
lim 0

+
= ;
Ako je sve tako, tada se ova suma
1
n
k k
k
A h
=

naziva 1. tot. difer. f-je u taki a , i ta suma se oznaava

1 1
1
( ) ( ,..., )
n
d f a d f a a = .
Napomena: U sluaju da se dimenzija prostora svede na n=1, ovaj pojam je uveden tako da se u tom sluaju
totalan diferencijal redukuje na totalan diferencijal f-je jednog realnog argumenta.

3. Parcijalni izvodi I reda

Pretpostavimo da je data f-ja :R
n
R (neN) i fiks. Ta.
1
( ,..., )
n
n
a a a R = e i takoe da je definisana u bar
nekoj okolini take a, ta okolina neka je K(a,c
0
) gde je c
0
konst.>0. Za f-ju kaemo da ima 1.totalan difer.
u taki a ako postoje konst. -A
k
eR ( ) 1 k n s s takve da vai jednakost
1
1 1 2 2 1 2 1 1 2 2
( , ,..., ) ( , ,..., ) ... ( )
n
k k
k
n n n n n
A h
f a h a h a h f a a a Ah A h A h e
=
+ + + = + + + +

1 4 4 4 2 4 4 4 3
, gde je
(i) ( )
2 2 2
1 2 1
... ,...,
n n
h h h h h = + + + = (ii) f-ja : , R R e
+
takva da je ispunjen sledei uslov:
0
( )
lim 0

+
=
Ako je sve to tako, tada se ova suma
1
n
k k
k
A h
=

naziva 1.totalan difer. f-je u taki a , i ta suma se oznaava

1 1
1
( ) ( ,..., )
n
d f a d f a a = .
Napomena: U sluaju da se dimenzija prostora svede na n=1, ovaj pojam je uveden tako da se u tom sluaju
totalan diferencijal redukuje na totalan diferencijal f-je jednog realnog argumenta.

Ako je f diferenc. u (x
0
, y
0
) onda - parc. izvodi po x i y u (x
0
, y
0
) i vai jednakost: Ax| + Ay|0 tada je
f(x
0
+Ax,y
0
+Ay)-f(x
0
,y
0
) = ) (
) , ( ) , (
0 0 0 0
y x y
y
y x f
x
x
y x f
A + A + A
c
c
+ A
c
c
o .

4. Diferencijabilnost funkcije n promenljivih

Neka je u nekoj oblasti D def. f-ja vise promenljivih (x
1
, x
2
, ..., x
n
)f(x
1
, x
2
, ..., x
n
) i
neka je data tacka A(a
1
, a
2
, ..., a
n
).
D1: Razlike f(X)-f(A)=f(x
1
,x
2
,...,x
n
)-f(a
1
, a
2
,...,a
n
)=Af(A) naziva se totalni prirastaj f-je u tacki A. Razlike
(x
i
-a
i
)= A(x
i
) nazivaju se prirastajima nezavisno promenljive x
i.

D2: Kaze se da je funkcija diferencijabilna u tacki A ako se totalni prirastaj f-je f u tacki A moze prikazati
kao
) , ( ) ( ) (
1
A X X w x p A f
k
n
i
k
+ A = A

=
, p
k
su numer. koef, a w je funkcija koja ima osobinu da je

= =
>
= A = = =
n
k
k k
n
k
k
A X
a x x A X A w X w
1
2
1
2
) ( ) , ( , 0 ) ( ) ( lim . Prirastaj Af(A) je zbir dva izraza, prvi se
naziva totalni difer. f-je u tacki A, oznacava se df(A). Ako pretpostavimo da su Ax
k
beskonacno male
velicine tada je
k
n
i
k
x p A

=1
linearna kombinacija prirastaja, tj istog reda je kao i prirastaj. Drugi sabirak je
beskonacno mala velicina viseg reda nego prvi sabirak i 0 ) ( lim =
>
X w
A X
. bog toga se glavni difer.
k
n
i
k
x p A

=1
-
naziva i glavna vrednost prirastaja funkcije.


5. Parcijalni izvodi vieg reda

k n k
k n k
n n
k
n
n n
dy dx
y x
f
k y x f dy
x
f
dx
x
f
f d
y d
y
f
x d
x
f
x d
y x
f
dy
y
f
dx
x
f
y d
y
f
x d
x
f
dy
y
f
d dx
x
f
d dy
x
f
dx
x
f
d f d

=
c c
c
|
.
|

\
|
=
c
c
+
c
c
=
c
c
+
c
c
+
c c
c
+
c
c
+
c
c
=
c
c
+
c
c
+
c
c
+
c
c
=
c
c
+
c
c
=

) ( ) ( ) , ( ) (
2
) ( ) ( ) (
0
2 2 2
2
2
2
2
2
2
2
2 2 2

Ako su x i y nezavisne promenljive onda d
2
x=0 i d
2
y=0,
2 2
) ( dy
y
dx
x
f d
c
c
+
c
c
=
T: varcova teorema: Ako su meoviti parc. izvodi
y x
f
c c
c
2
i
x y
f
c c
c
2
definisani u okolini take (x
0
, y
0
) i
neprekidni u toj taki tada vai jednakost
x y
x f
y x
x f
c c
c
=
c c
c ) y , ( ) y , (
0 0
2
0 0
2
.

6. Parcijalni izvodi sloenih funkcija

u=u(x,y,z)
) ( 2 ) ( ) ( ) (
2 2 2
2
2
2
2
2
2
2
2
2
2 2
dzdy
y z
u
dxdz
z x
u
dxdy
y x
u
dz
z
u
dy
y
u
dx
x
u
u dz
z
dy
y
dx
x
u d
c c
c
+
c c
c
+
c c
c
+
c
c
+
c
c
+
c
c
=
c
c
+
c
c
+
c
c
=
T: O invarijantnosti diferencijala: (u,v)f(u,v), f-ja je difer. u nekoj taki (u
0
,v
0
) i neka su u i v dif. f-je
argumenata x i y u taki (x
0
,y
0
) i neka je u
0
=u(x
0
,y
0
) i v
0
=v(x
0
,y
0
), tada je difer. u taki (x
0
,y
0
) koji odgovara
prirataju Ax i Ay jednak dv
v
v u f
du
u
v u f
v u df
c
c
+
c
c
=
) , ( ) , (
) , (
0 0 0 0
0 0

* )) , ( ), , ( ( ) , ( dy f dx f df y x v y x u f v u f f
y x
+ = = =
* * ) ( ) ( ) ( ) ( dy v f u f dx v f u f dy v dx v f dy u dx u f dv f du f df
y v y u x v x u y x v y x u v u
+ + + = + + + = + =
Iz * i ** sledi
y v y u y x v x u x
v f u f f v f u f f + = + = .
Funkcija n promenljivih, z=f(u
1
(x
1
,x
2
..x
n
), u
2
(x
1
,x
2
..x
n
),...)
i
k
k
n
i i
x
u
u
f
x
z
c
c
c
c
=
c
c

=1


7. Preslikavanje u vie dimenzija. Jakobijan

Neka su f-je f
1
,f
2
,...f
n
funkcije od n nezavavisno promenljivih x
1
,x
2
,...x
n
def. na domenu DcR
n
i to tako da je
y
1
=f
1
(x
1
,...x
n
), y
2
=f
2
(x
1
,...x
n
)...y
n
=f
n
(x
1
,...x
n
). Ovom relacijom definisano je preslikavanje koje svakoj taki
D x x x
n
e ) ,..., (
1
pridruuje taku
n
n
R y y y e ) ,..., (
1
. Ako f-je f
1
,f
2
,...f
n
imaju neprekidne parc. izvode po
svim promenljivima, matrica (**) naziva se Jakobijeva matrica preslikavanja.
(
(

=
(

=
(

=
(
(
(
(

c
c
c
c
c
c
c
c
) (
) (
, .. 1
, .. 1
1
1
1
1
n
n
n
n n
n
x x D
f f D
Dy
Df
Dx
Df
x
f
x
f
x
f
x
f
(**)
Jakobijeva matrica ima ulogu izvoda preslikavnja, ako je u=f(x) i x=f(t); dimy=m, dimx=n, dimt=k, tada
moemo rei da je kao izvod sloene funkcije Jakobijeva matrica
nxk
t
x
mxn
x
y
mxk
t
y
D
D
D
D
D
D
(

=
(

=
(

. Ako su x i y istih dimenzija onda su ovo kvadratne matrice pa se njihove

determinante nazivaju Jakobijan. J=det
(

x
y
D
D


8. Implicitno zadata funkcija

Posmatramo f-ju F(x,y)=0, diferencijabilna f-ja 2 promenljive.
dF(x,y)=0 0 , , 0 = =
c
c
c
c
= =
c
c
+
c
c

y
y
x
F
F
F
y
F
x
F
dx
dy
dy
y
F
dx
x
F

F(x
1
,x
2
...x
n
)=0, dF(x,y)=0;

= = =
= =
c
c
c
c
+
c
c
=
c
c
c
c
+
c
c

n
i
n
i
i
i i
i
n
i i i
i
i
n i dx
x
y
y
F
x
F
dx
x
y
y
F
dx
x
F
1 1 1
, 1 , 0 ) ( 0
) 0 ( 0 =
c
c
c
c
c
c
=
c
c
=
c
c
c
c
+
c
c
y
F
y
F
x
F
x
y
x
y
y
F
x
F
i
i i i

T:Teorema o egzistenciji implicitno zadate f-je:Neka je dat sistem jednaina S: F
1
(x
1
,..,x
n
,y
1
,...y
m
)=0,
F
2
(x
1
,..,x
n
,y
1
,...y
m
)=0, ..., F
m
(x
1
,..,x
n
,y
1
,...y
m
)=0 i neka je T
0
=(x
0
1
,..,x
0
n
,y
0
1
,..,y
0
m
) jedno njegovo resenje.
Pretpostavimo da su f-je F
1
,..F
m
definisane, neprekidne i diferencijabilne u nekoj okolini take T
0
pri emu
je Jakobijan u svim tackama te okoline 0
) (
) (
, .. 1
, .. 1
=
m
m
y y D
F F D
, tada postoje jedinstveno odreene f-je f
1
, .. f
m
, tako
da u nekoj

okolini take T
0
vai y
i
=f
i
(x
1
,..,x
n
), i= m , 1 .

9. Tejlorova formula

Za f-je jedne nezavisno promenljive xf(x) koja je u taki x=a difer. n+1 puta, Tejlorov razvoj je
x a x a x a f d
n
a f d
k
a f x f
n k
n
k
A = < < +
+
+ + =
+
=

1 0 )), ( (
)! 1 (
1
) (
!
1
) ( ) (
1
1
u u

T: Neka je xf(x) definisana u nekoj oblasti DcR
n
i n+1 diferenc. u nekoj okolini tacke a (aeR
n
), tada je
i i i i
n
n n
k
n
k
a x x dx a x a f d
n
R R a f d
k
a f x f = A = < < +
+
= + + =
+
=

1 0 )), ( (
)! 1 (
1
) (
!
1
) ( ) (
1
1
u u
Za funkciju dve promenljive f(x,y) poetak Tejlorovog razvoja: a= ) , ( | o
1 0 ) ( ), ( (
)! 1 (
1
) , ( )) ( ) ( (
!
1
.... )) )( (
) , (
) (
) , (
) (
) , (
(
! 2
1
) (
) , (
) (
) , (
) , ( ) , (
1
2
2
2
2
2
2
2
< < + +
+
=
+
c
c
+
c
c
+
c c
c
+
c
c
+
c
c
+
c
c
+
c
c
+ =
+
u | u | o u o
| o | o | o
| o
|
| o
o
| o
|
| o
o
| o
| o
y x f d
n
R
R f y
y
x
x n
y x
y x
f
y
y
f
x
x
f
y
y
f
x
x
f
f y x f
n
n
n
n


10. Lokalni ekstremumi

D: Ako postoji okolina U
0
take X
0
, za koju je Af(X
0
)=f(X) - f(X
0
)>0 XeU
0
, f-ja f ima lokalni minimum u
taki
X0.
Ako je funkcija Af(X
0
)=f(X) - f(X
0
)<0 ima lokalni maksimum u X
0.

T: Ako funkcija ima sve parc. izvode u taki a u kojoj ima lokalni ekstremum tada je grad f(a)=0
( 0
) (
,...
) (
1
=
c
c
c
c
n
x
a f
x
a f
).
Dokaz. Lokalni max u taki a, postoji okolina U, U={xeR
n
| |x
i
-a
i
|<c}, f(x)sf(a). Fiksiramo prvu
komponentu i posmatramo f-ju.
xg(x)=f(x,a2,...an). Postoji g(x)=
1 1
1
|
) (
a x
x
a f
=
c
c

(Fermaova t-ma), g(x)= 0 ) ( ) ,... 2 ( 0
) (
, 0
) (
= = =
c
c
=
c
c
a gradf n i
x
a f
x
a f
i i
(svi parc. izvodi u toj tacki su 0)
D: Take X
1
, X
2
, X
n
, u kojima su parc. izvodi po svim promenljivim=0 nazivaju se stacionarne. Za ove
take kaemo da su kandidati da budu lokalni ekstremumi, jer su u njima ispunjeni potrebni uslovi da budu
ekstremumi. To znai da postoje dopunski uslovi da bi u njima bili ekstremumi. Ako f-ja u nekoj oblasti ima
parcijalne izvode =0 tada e ona imati ekstremne vrednosti samo u toj oblasti gde su stacionarne take.
D: Sedlasta taka - kad u stac. taki nije lokalni ekstremum.

11. Karakter stacionarnih taaka
i
12. Odreivanje znaka kvadratne forme

D: Take X
1
, X
2
, X
n
, u kojima su parcijalni izvodi po svim promenljivim =0 nazivaju se stacionarne take.
grad f(a)=0
0
) (
,...
) (
1
=
c
c
c
c
n
x
a f
x
a f

U okolini take a: , ||) (|| ) ( 2 / 1 ) ( ) (
2 2
a x a x o a f d a f x f + + =
df(a)=0.
Znak f(x)-f(a) zavisi od d
2
f(a). Ako je za x=0 d
2
f(a)>0, tada f-ja ima lokalni min u taki a, ako je za x=0
d
2
f(a)<0, tada f-ja ima lokalni max u taki a.
Ako d
2
f(a) menja znak u a, tj ako u svakoj okoline taki a postoje take u kojima je d
2
f(a)<0 kao i d
2
f(a)>0
onda f-ja nema ekstremuma u toj taki (sedlasta taka). Ako je d
2
f(a)=0, ne moe se nita rei o karakteru
stac. take ve se moraju posmatrati difencijali vieg reda ili direktno A
2
f(a) u toj taki.
n n n n n nn
n
i
j i
n
j j i
dx dx A dx dx A dx A dx A dx A dx dx
x x
a f
a f d
1 , 1 2 1 12
2 2
2 22
2
1 11
2
2
... ) ( ... ) ( ) (
) (
) (

+ + + + =
c c
c
=

Za n=2 Bdxdy dy C dx A a f d 2 ) ( ) ( ) (
2 2 2
+ + = A=F
xx
(a) B+F
xy
(a) C =F
yy
(a)
F(x,y)=Ax
2
=2Bxy+Cy
2
= ) ) (
2
1 (
2 2
x
y
A
C
x
y
A
B
Ax + + ;
1 A=0, B=0 F=Cy
2
, znak zavisi samo od y;
2 A=0, BK0 F=y(2Bx+Cy);
3 AK0 F=
) ) (
2
1 (
2 2
x
y
A
C
x
y
A
B
Ax + +
nema realnih resenja, diskrim<0
0 0 0 0
4 4
2 2
2
2
> > > < < +
A
C
i AC B AC AC B
A
C
A
B
(t)>0 sgnF=sgnA=sgnC.
Zakljuak:
1D=B
2
-AC<0 A>0 (C>0) - min a ako je A<0 (C<0)- max;
2 D>0, kvadratna forma menja znak i funkcija u toj taki nema ekstremne vrednosti (sedlasta taka);
3 D=0=B
2
-AC tada se funkcija anulira u nekoj taki t
0
pa su potrebni diferenc. vieg reda.

13. Silvesterov kriterijum

F(x1,x2,...xn) =
2 2
1 11
...
n nn j i
n
i
n
j
ij
x A x A x x A + =

.
Kvadratna forma je pozitivno definitna ako je F(x)>0 za xeR
n
, a negativno definitivna ako je F(x)<0 za
xeR
n
. Kvadratna forma je pozitivno definitna ako su svi glavni minori determ |A
ij
| pozitivni, a negativno
definitivna ako su glavni minori |A
ij
| alternativnog znaka s tim da je A
11
<0.
2
2
1
2
1
2
2
2
| |
n n
n i
x
f
x x
f
x x
f
x
f
Aij
c
c
c
c
c
c
c
= Simetrina determinanta. Hesijan.
Silvesterov kriterijum: Ako je kvadratna forma pozitivno definitna u nekoj taki f-ja u toj taki, ima min,
a ako je negativno definitivna u toj taki, ima max.
Ukoliko su svi gl. minori ove determ razliiti od 0 ali forma nije ni poz. ni neg. def. tada f-ja nema
ekstremnih vrednosti u toj taki. Meutim ako je bar 1 od gl. minora=0, Silvesterov kriterijum nije odluciv.

14. Uslovni ekstremumi

Kod njih se pored funkcije daje 1 ili vie veza izmeu nezav. promenljivih. x f(x), xeR
n
. Uslov je

1
(x)=0,...
k
(x)=0, 1sk<n. To je k uslova, sve moraju biti dif. sa parc. izvodom prvog i drugog reda.
Jednaine moraju biti nezavisne.
Langranov metod: z=f(x,y), (x,y)=0, xf(x,y(x))
0 ) ( 1 0 ) ( 1 0
)) ( , (
= '
c
c
+
c
c
= '
c
c
+
c
c
= x y
y x
x y
y
f
x
f
dx
x y x d
Ako ovo posmatramo kao sistem koji ima
netriv. reenje (1,y(x)), tada determinanta ovog sistema mora biti =0

) , ( ) , ( 0
y x y
f
x
f
y x
y
f
x
f
c
c
c
c
=
c
c
c
c
=
c
c
c
c
c
c
c
c

. Da bi taka bila stacion. mora zadovoljavati uslove: 0 =
c
c

c
c
x x
f
,
0 ) , ( , 0 = =
c
c

c
c
y x
y y
f

Lagranova metoda parametara - multiplikatora: Da bismo odredili ekstremum f(x,y), (x,y)=0
posmatra se pomona f-ja F(x,y,)=f(x,y)- (x,y) i odreujemo njene stacionarne take koje su iste kao i
kod : 0 ) , ( 0 0 0 ; 0 0 = =
c
c
=
c
c

c
c
=
c
c
=
c
c

c
c
=
c
c
y x
F
y y
f
y
F
x x
f
x
F

U optem sluaju, u stacionar. takama ispitujemo odreenost kvadratne forme diferencijala drugog reda
pomou fje F tj d
2
F
z=f(x
1
, X
n
)
1
(x)=0,
k
(x)=0
F(x
1
,.... X
n
,
1
,
k
)=f(x
1
,.... X
n
)-
1

1
(x)-...
k

k
(x).
) ( 0 ) ( ) ( 0 k x n
x
F
i
i
= =
c
c
, n+k j-na.

< >
c c
c
=
n
i
j i
n
j j i
dx dx
x x
F
F d max 0 min, 0
2
2


15. Definicija glatke krive i glatke povrsi.Tangentna ravan i normala

Prosta kriva je ona koja nigde ne see samu sebe (osim u krajnjoj taki). Za krivu C kaemo da je prosta ako
vai:
| | ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
1 2 1 2 1 1 1 2 2 2
, , , , , , t t a b t t x t y t z t x t y t z t e = =

Za krivu C zadatu u parametarskom obliku j-na x=x(t), y=y(t), z=z(t) kaemo da je glatka ako su ispunjeni
sledei uslovi:
1f-je x,y,z su neprek. po t,
2izvodi z y x & & & , , su neprek. i postoje na I,
3 zbir kvadrata izvoda >0. Ako se kriva C moe predstaviti kao unija konano mnogo segmenata I i J na
kojima je kriva glatka i x,y,z neprek. na I, tada kaemo da je kriva deo po deo glatka na I.
Glatka kriva je glatka ako se u svakoj taki moe postaviti tangenta.
Glatke povri - Neka je S povr u prostoru data j-nom S: F(x,y,z)=0 i
1neprekinda i diferenc. na S,
2 sa neprekidnim izvodima Fx, Fy, Fz za svaku taku S i
3Fx2+Fy2+Fz2>0, tada kaemo da je povr S glatka.

Na osnovu osnovne osobine gradijenta, da je to vektor normale na ekviskalarnu povrs, izvodimo jednainu
tangente ravni i normale na povr ija je jednaina data u implicitnom obliku f(x,y,z)=0. Pretpostavimo da je
ova povr ekviskalarna povr funkcije u= f(x,y,z) kada je u=0. Ako taka M
0
(x
0
,y
0
,z
0
) iji je vektor poloaja
r
0
i koji pripada ovoj povri, vektor normale je grad f u toj taki, tako da su jedn. tangetne ravni i normale
z
f
z z
y
f
y y
x
f
x x
gradf r r z z
x
f
y y
x
f
x x
x
f
gradf r r
c
c

+
c
c

+
c
c

+ =
c
c
+
c
c
+
c
c
=

0 0 0
0
0 0 0
0 ) ( ) ( ) ( 0 ) ( .

16. Definicija integrala na metrikom prostoru (podela, mera, elija)


Neka je xf(x) R [a,b]
a<b, a=x
0
<x
1
<...<x
n-1
<x
n
=b A
1
=[ a=x
0
,x
1
]
,
A
2
=[ x
1
,x
2
]
,
A
n
=[ x
n
,b], biramo tacku
i
eA
i
i=1,...n.
= (A
1,
A
2,..
A
n
;
1,

2...

n
). Norma podele je ||||= ) x - (x max
1 - i i
i 1 n s s
.
Formirajmo
) )m(A ( ) x - )(x ( b]) [a, , S(f,
i
1
1 - i i
1

= =
= = H
n
i
i
n
i
i
f f , m je mera od A
i
, duina intervala A
i

D: Rimanov integral f-je f(x) na intervalu [a,b] je granina vrednost integr. suma koja se dobija kada f,
pri emu norma podele 0. Ukoliko takva gran. vrednost postoji i nezavisna je od naina na koji se podele
konstruiu: c o o c < H < H H > - > =
}
) ] , [ , , ( | ) )( 0 )( 0 ( ) ( I b a f S dx x f I
b
a


D: Definicija mere: Neka je X dati neprazni skup i neka je m realna f-ja definisana na nekoj familiji
skupova u koji su cX pri emu je m(AB)=m(A)+m(B) za svaka 2 disjunktna skupa tako da je ABcu,
tada se f-ja m naziva mera a ova njena osobina aditivnost.

D: Neka je u familija podskupova od X za koju va
1 x eu,
2 ako A i BeuABeu
3 za Aeu postoji konao mnogo disjunktnih skupova A
i
e u tako da je A'=A
1
A
2
..A
k
. Familija u se
naziva poluprstenom a svaki neprazan i razlit skup od X skup iz poluprstena u naziva se elija.

D: Dijametar elije A, diamA =sup d(x,y), d je metrika, x,yeA. Norma podele je najvei dijam. neke elije
||||=
i
i 1
A max
n s s

D: Integralna suma. Neka je X neprazan skup na kome su definisani metrika d, polupsten u i mera m, pri
emu pretpost. za o>0 - tako da je ||||<o. Neka je f realna f-ja def. na skupu X. Za proizvoljnu podelu
= (A
1,
A
2,..
A
n

1,

2...

n
) def integralnu sumu ) )m(A ( X) , S(f,
i
1

=
= H
n
i
i
f . Ako postoji realan broj I tako
da za c o o c < H < H H > - > ) ] , [ , , ( | ) )( 0 )( 0 ( I b a f S tada se broj I naziva integral f-je f u odnosu na
meru m i pisemo
}
=
x
x dm x f I ) ( ) ( . Ako I postoji kaemo da je funkcija integrabilna u skupu X po meri m.
D: Donja i gornja Rimanova suma.

= =
-
= H = H
-
n
i
i i
n
i
i i
A m M x f S A m m x f S
1 1
) ( ) , , ( , ) ( ) , , ( gde je
0 ) ( ); , ( sup ); , ( inf
,
,
> = =
e
e
i
Ai y x
i
Ai y x
i
A m y x f M y x f m
T: Ograniena f-ja f je integr. na X po nenegat. meri 0 ) ( >
i
A m , akko -I tako da je I S S = =
-
H
-
H 0 || || 0 || ||
lim lim
nezavisno od podele . Ako ova jednakost vai onda je
}
=
x
x dm x f I ) ( ) (
17. Osobine integrala

T: Ako je f(x)1 tada je njen integral jednak meri skupa X
}
=
x
X m x dm ) ( ) ( 1 .
Dokaz: mA A A m A m A m x f S
i
n
i
i
n
i
i
= = = = H

= =
) ... ( ) ( ) ( 1 ) , , (
1
1
1

T: Integral je linearni operator def na skupu integr. f-ja. Ako su f i g integrabilne f-je na X po meri m onda
je of+|g integrabilno o,|eR i vazi
} } }
+ = +
x x x
x dm x g x dm x f x dm x g x f ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )) ( ) ( ( | o | o .
T: Ako je f-ja integrabilna na X, onda je integrabilna na svakom skupu AcX i ako je A=BC, gde su
BC=0, tada
} } }
+ =
B C A
x dm x f x dm x f x dm x f ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( o
T: m(x)>0 i f-ja integrabilna na X, osf(x)s|
} }
s s
X X
x dm x f x dm x f x m ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( | o
} }
s e s
X X
dm x g x dm x f X x x g x f ) ( ) ( ) ( : ), ( ) ( , vazi i nejednakost | ) ( || ) ( | | ) ( ) ( | x m d x f x dm x f
X X
} }
s
T: Ako je f-ja integrabilna na prostoru X , tada je f-ja ograniena.
T: O srednjoj vrednosti. Neka je f-ja neprekidna na X, tada postoji ) ( ) ( ) ( ) ( x m f x m d x f X
X
= e
}

18. Krivolinijski integral I vrste (po luku)

Neka je C glatka kriva data u parametarskom obliku x=x(t), y=y(t), z=z(t), os t s|.
Sve take krive C su u prostoru X u kome vai Euklidska metrika. Poetna taka luka je A=o, a krajnja B=|.
Pod celom podrazumevamo bilo koji luk T
i
T
i+1..

Mera - duina luka, tako definisana mera je nenegativna i nezavisna od orijentacije krive ) (
1 i i i
T T m s

= A
)
.
Podela : A=T
0
,T
1
, T
n
=B unutar svake elije ) (
1 i i
T T

)

fiksiramo ) (
1 i i i
T T x

e
)
Formiramo
i
1
s ) ( C) , S(f, A = H

=
n
i
i
x f ,As je mera na luku AB. Krivolinijski integral I
vrste(po luku)
}
C
ds z y x f ) , , ( .
Izraunava se dt z y x t z t y t x f ds z y x f
dt
dx
x z y x
dt
ds
C
2 2 2 2 2 2
)) ( ), ( ), ( ( ) , , ( , & & & & & & & + + = = + + =
} }
|
o


19. Krivolinijski integral II vrste (po koordinatama)

Neka je C glatka kriva data u parametarskom obliku x=x(t), y=y(t), z=z(t), os t s|. Sve take krive C su u
prostoru X u kome vai Euklidska metrika. Poetna taka luka je A=o, a krajnja B=|. C je orijentisan u
smeru u kome parametar t raste. elije su iste kao kod kriv. int. I vrste.
D: Mera: T
1
(x
1
,y
1
,z
1
) T
2
(x
2
,y
2
,z
2
). T
1
i T
2
su kranje take elije - luka T
1
T
2
1 2 2
) ( x x T T m =
)

i 1 - i i i 1 - i i i
1
, ) ( C) , S(f, T T x x x x x x f
n
i
i
)
e = A A = H

=
.
Krivol.integ. po koordinatama x,y,z
} } }
C C C
dz z y x f dy z y x f dx z y x f ; ) , , ( ; ) , , ( ; ) , , (

} } } }
+ +
C C C C
dz z y x R dy z y x Q dx z y x P dz z y x f dy z y x f dx z y x f ) , , ( ) , , ( ) , , ( ; ) , , ( ; ) , , ( ; ) , , ( .
Izraunava se
} }
+ + = + +
|
o
dt z t x R y t x Q x t x P dz z y x R dy z y x Q dx z y x P
C
) ' ),...) ( ( ' ),...) ( ( ' ),...) ( ( ( ) , , ( ) , , ( ) , , (
Napomena.Ako se promeni orijentacija krive, integral menja znak ) ( ) (
1 2 2 1 2 1
x x x x T T m = =
)


20. Veza izmeu krivolinijskog integrala I i II vrste

Ako su o, |, uglovi koje tangenta u proizvoljnim tackama kribe C zaklapa sa koordin. osama, tada je
dx=cosodt,
dy=cos|dt,
dz=cosdt.
cos
2
o+cos
2
|+cos
2
=1.
} }
+ + = + +
C C
dt R Q P Rdz Qdy Pdx ) cos cos cos ( | o
Dakle krivol. integr po koordinatama sveli smo na kriv. po luku. Izmenom orijentacije luka, prvi integral
menja znak, a kod drugog se menja znak podintegralne f-je jer svi kosinusi promene znak jer vektor tangente
promeni smer.

21. Definicija dvojnog integrala

Neka je u prostoru u oblasti R
2
zadata zatv. i ogran. oblast D. Granica te oblasti je deo po deo glatka. Pod
elijom o podrazumevaemo podobl. oblasti D koja je takoe deo po deo glatka. Za meru elije uzeemo
m(o) - povrinu elije. Podelu H ine disjunktne elije o
i
ija je Uo
i
=D. Biramo taku po taku u svakoj
eliji. Za f-ju f(x,y) na D def. integralnu sumu ) )m( , ( D) , S(f,
i
1
o

=
= H
n
i
i i
y x f . Integral koji se dobija je
dvojni integral f-je.
}}
D
dxdy y x f ) , ( , specijalno za f(x,y)=1 P dxdy V dxdy y x f
D D
= =
}} }}
, ) , (

22. Svoenje dvojnog integrala na dvostruki na proizvoljnoj oblasti

Neka je dat pravougaink R: {(x,y)|asxsb, csysd}
D: Dvostruki integral. Ako je fukcija xF1(x)=
}
d
c
dxdy y x f ) , ( integrabilna na seg [a,b], tada se
} } } } }
= = =
b
a
d
c
b
a
d
c
b
a
dy y x f dx dx dy y x f dx x F I ) , ( ) ) , ( ( ) (
1 1
naziva dvostruki integral.
T: Ako je f-ja (x,y)f(x,y) integrabilna na pravougaoniku P=[a,b] x [c,d], ako je xe[a,b], yf(x,y)
integrabilna na [c,d],tada postoji dvostruki integral
} }
b
a
d
c
dy y x f dx ) , ( i jednak je dvojnom integralu po P.
} } }}
=
b
a
d
c P
dydx y x f dy dx y x f ) , ( ) , (

T: Ako je f-ja f neprekidna na pravougoniku abcd tada je dvojni integral
} } } } } } } } }}
= = = =
a
c
b
d
b
a
d
c
d
c
b
a
b
a
d
c P
dx y x f dy dy y x f dx dydx y x f dydx y x f dy dx y x f ) , ( ) , ( ) , ( ) , ( ) , (
T: Izraunavanje po proizvoljnoj oblasti. Neka je D ograniena oblast pravama x=a, x=b i krivama
y=g1(k), y=g2(x), gde su g1 i g2 neprekidne na [a,b], g1(x)sg2(x) za xe[a,b]. Ako je f integr. na D i ako je
za xe[a,b] yf(x,y) integr. na [g1(x),g2(x)] tada je . ) , ( ) , ( ) , (
) ( 2
) ( 1
) ( 2
) ( 1
} } } } }}
= =
b
a
x g
x g
b
a
x g
x g D
dy y x f dx dydx y x f dy dx y x f
Dokaz:
c je najmanja vrednost g1(x), xe[a,b], d je najveca vrednost g2(x) xe[a,b]. P=[a,b] x [c,d]
f*(x,y)=f(x,y), (x,y) e D i f*(x,y)=0, (x,y) eP\D. f* je integr. na D(P).
dy dx y x f dy dx y x f dy dx y x f dy dx y x f
D D P D D P DU P
}} }} }} }}
= + =
=
) , ( * ) , ( * ) , ( * ) , ( *
\ ) \ (

} } } } } }
= = + + =
) ( 2
) ( 1
) ( 2
) ( 1 ) ( 2
) ( 2
) ( 1
) ( 1
) , ( ) , ( * ) , ( * ) , ( * ) , ( * ) , ( *
x g
x g
x g
x g
d
x g
x g
x g
x g
C
d
c
y x f y x f dy y x f dy y x f dy y x f dy y x f
dx dy y x f dy dx y x f dy dx y x f dy dx y x f
b
a
x g
x g P
b
a
d
c P
} } }} } } }}
= = =
) ( 1
) ( 1
) , ( ) , ( ) , ( * ) , ( *
Analogno . ) , ( ) , ( ) , (
) ( 2
) ( 1
) ( 2
) ( 1
} } } } }}
= =
b
a
x g
x g
d
c
y h
y h D
dy y x f dx dydx y x f dy dx y x f

23. Trojni integral i integral na Rn

D: Neka je Dc R
3
, mera elije - njena zapremina. ) )m( , , ( D) , S(f,
i
1
W z y x f
n
i
i i i
=
= H . Ako je f-ja
(x,yz)f(x,yz) integrabilna na paralelopipedu R:[a,b] x [c,d] x[p,q], osnovni zadatak je da se trojni integral
}}}
=
D
dxdydz z y x f I ) , , ( prikae u obliku trostrukog integrala, tj. da mu se rastave granice.
..... ) , , ( ) , , ( ) , , (
} } } } } } }}}
= = =
d
c
q
p
b
a
b
a
d
c
q
p D
dx z y x f dz dy dz z y x f dy dx dz dxdy z y x f
I ovde vai teorema kao kod dvojnog integrala: Ako je f-ja integrabilna u paralelopipedu R, tada su integral I
i svi trostruki integrali medjusobno jednaki. Trojni integrali po proizvoljnoj oblasti. Fine oblasti D-
ograniena povrina koja je glatka, ili je deo po deo glatka. z1(x,y), z2(x,y). (x,y)eG,
z1(x,y) szs z2(x,y) . ) , , ( ) , , (
) , ( 2
) , ( 1
} }} }}}
=
y x z
y x z G D
dz z y x f dxdy dz dxdy z y x f


24. Nesvojstveni integral

D: Integral je nesvojstven ukoliko je oblast integracije neograniena ili ukoliko je podintegralna f-ja
neograniena.
D: Neka je D neograniena oblast u R
2
, ija je granica deo po deo glatka kriva. Neka je f(x,y) f-ja definisana
na D integrabilna na svakoj konanoj podoblasti BcD. Posmatrajmo niz oblasti D
n
sa osobinom da svaka
oblast D
n
sadri oblast K
n
D gde je K
n
krug poluprenika n sa centrom u koord. poetku. Ako za bilo
kakav niz oblasti D
n
postoji ista granina vrednost
}}
=

Dn
n
I dxdy y x f ) , ( lim onda kaemo da nesvojstveni
integral na D ima vrednost I i pisemo I dxdy y x f dxdy y x f
Dn D
n
= =
}} }}

) , ( ) , ( lim
D: Neka je D beskonana traka na R
2
x=a, x=b, y=c i neka je f(x,y) integrabilna na svakoj podoblasti
BcD.Neka postoji
} }
b
a c
dy y x f dx ) , ( , onda postoji i nesvojst. dvojni integral
}} } }
=

D
b
a c
dxdy y x f dy y x f dx ) , ( ) , (

25. Grin-Rimanova formula dokaz



x
y
D
a
b
c
d
( ) Y x
( )
0
y x



Veza izmeu dvojnog po oblasti D koju obuhvata kontura L i krivolinijskog integrala II vrste tj po
koordinatama po zatvorenoj i orijentisanoj konturi L.
T: Neka je
2
D R c ograniena sa jednom ili vie deo po deo glatkih kontura. Pretpostavimo da su P(x,y) i
Q(x,y), kao i njihovi parcijalni izvodi, neprekidne na elem. oblasti D koju ograniava orijentisana kontura L,
tada vai (1)
}} }
c
c

c
c
= +
D L
dxdy
y
P
x
Q
dy y x Q dx y x P ) ( ) , ( ) , ( . Elementarna oblast znai da vertik. ili horiz. linija
see konturu L najvie u dve take. Na levoj strani jednakosti (1) imamo kriv. integral koji je dobijen iz
integr. suma u kojima se uzimaju vrednosti P i Q samo na konturi L. Na desnoj strani je dvojni integral po
oblasti D koju obuhvata kontura L.
Dokaz. Pomatrajmo elementarnu oblast D koju obuhvata kontura L. Horiz. prave y=c i y=d dodiruju konturu
L u takama C i E, a vertik prave u t A i B. Luk ACB dat je jednainom y= y
1
(x) a luk AEB jednainom
y= y
2
(x). Poimo od dvojnog integrala
}}
c
c
D
dxdy
y
P
=I
1
. Transformiemo ga u krivolinijski integral
I
1
=
} } } } }
= =
c
c
b
a
b
a
x y
x y
b
a
b
a
dx x y x P dx x y x P
x y
x y
y x P dx dy
y
P
dx )) ( , ( )) ( , (
) (
) (
) , (
1 2
1
2
) ( 2
) ( 1
, ako u poslednja dva integrala
umesto y
1
i y
2
stavimo y, tada se ova dva odreena integrala svode na dva krivol. pri emu umesto granica a
i b moramo staviti lukove ACB i AEB.
} } } } }
= =
ACB L BEA ACB AEB
dx y x P dx y x P dx y x P dx y x P dx y x P ) , ( ) , ( ) , ( ) , ( ) , ( . Dakle dokazali smo da vazi
}} }
=
c
c
D L
dxdy y x P dxdy
y
P
) , ( . Na slian nain dokazuje se
}} }
=
c
c
D L
dxdy y x Q dxdy
y
Q
) , ( . Sabiranjem levih i
desnih strana poslednjih jednakosti dobija se Grin-Rimanova formula. Proverimo vaenje ove teorema kada
oblast nije elementarna. Neka su A i B take na konturi L u kojima vertikalne linije dodiruju L. Ako A i B
spojimo sa dui, oblast D je podeljena na dve elementarne oblasti D
1
i D
2
za koje vai Grin-Rimanova teor.
}} } }} } }} } } }} } } }} }
= + = + = + = +
D L D BEA D ACB AB D BEA BA D AEB
2 1 2 1


26. Smena promenljive u viestrukom integralu
Kod visestrukih integrala mogu biti ili komplikovane podint. funkcije ili slozena oblast po kojoj se integrali.
Oba ova problema mogu se resiti smenom.
Dvojni integrali. Dat je dvojni integral. Treba uvesti nove promenljive u i v x=x(u,v), y=y(u,v), pri cemu
vazi da je preslikavanje tacaka iz ravni xy u ravan uv uzajamno jednoznacno. Kada se uvedu nove
promenljive onda se D preslikava u D, a podint. funkcija se transormise na (u,v)f(x(u,v),y(u,v)). Kako
transformisati dxdy. Ovaj izraz je nastao od povrsine celije o
i
u granicnom procesu o
i
0. Ovaj problem se
resava preko Jakobijana
}}
= =
c
c
c
c
c
c
c
c
D
dudv J v u y v u x f I
v u D
y x D
v
y
u
y
v
x
u
x
| | )) , ( ), , ( (
) , (
) , (

Trojni integrali. Slicno kao kod dvojnih, ovde je smena pomocu x=x(u,v,w), y=y(u,v,w), z=z(u,v,w)
}}} }}}
= =
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
'
| | )) , , ( ), , , ( ), , , ( ( ) , , (
D D
dudvdw J w v u z w v u y w v u x f dxdydz z y x f J
w
z
v
z
u
z
w
y
v
y
v
y
w
x
u
x
u
x


27. funkcija i funkcija

D: F-ja xI(x) definie se pomou
}
+

> = I
0
1
0 , ) ( x dt t e x
x t
Int. je Eulerov integral druge vrste.
} }
+

+

=
+
+ = = I =
+
= = I
0 0
1
0
) 1 ( ) 2 ( 1
0
) 1 ( t e dt te e dt e
t t t t

T: Gama funkcija je jedno reenje funkcionalne jednaine I(x+1)=x I(x).
Dokaz:
) (
0
) 1 (
0 0
x x e dt t e x t e dt t e x
t x t x t x t
I = +
+
= = + I

+

+

} }

T: Za 0<x<1 vai
x
x x
t
t
sin
) 1 ( ) ( = I I
D: Funkcija (p,q)B(p,q) definisana pomou 0 , , ) 1 ( ) , (
1
0
1 1
> =
}

q p dx x x q p B
q p
je Beta f-ja, integral je
Eulerov int I vrste. Ako uvedemo smenu x=1-t, dobijamo
}

=
1
0
1 1
) 1 ( ) , ( dt t t q p B
q p
, tj B(p,q)=B(q,p), tj B je
simetrina funkcija u odnosu na promenljive. p i q. Gama i Beta funkcije su povezane:
} }
+

+

= I = I
0
1
0
1
, ) ( , ) ( dy y e q dx x e p
q y p x
mnoenjem levih i desnih strana dobija se
= I I ) ( ) ( q p
} }
+
+
+
0
1 1 ) (
0
dxdy y x e
q p y x
. Smenom x=u(1-v), y=uv, za koju je J=u, prvi kvadr. se preslikava na
0su<+, 0svs1, tako da dvojni int. postaje ) , ( ) ( ) 1 ( ) ( ) (
1
0
1 1
0
1
q p B q p dv v v du u e q p
p q q p u
+ I = = I I
} }

+
+
.
Time je dokazana sledea teorema
T: Izmeu beta i gama f-ja postoji veza
) (
) ( ) (
) , (
q p
q p
q p B
+ I
I I
= .
}
> =
2 /
0
1 , cos sin ) , (
t
q p xdx x q p I
q p
. Smenom sinx= t , dobija se
}

+

+
=
1
0
1
2
1
1
2
1
) 1 (
2
1
) , ( dt t t q p I
q p

Odatle,
}
+ +
= =
2 /
0
)
2
1
,
2
1
(
2
1
cos sin ) , (
t
q p
B xdx x q p I
q p

28. Povrinski integral I vrste
( , )
( , )
( , )
( , )
uv
x x u v
y y u v
z z u v
u v D
=
=
=
e

Celija o je ograniceni deo povrsi S cija je granica deo po deo glatka kontura. Mera celije je njena povrsina.
Formiramo integralnu sumu
1
( , , ) ( ) ( )
n
i i
i
S f S f P m o
=
H =

Integral koji proizilazi iz ovoga je povrsinski integral prve vrste.

Ako je
i
o ortogonalna projekcija celije
i
o na tangentnu ravan, konstruisanu u tacki Pi i neka je m(
i
o )
mera takve projekcije moze se pokazati da se navedeni integral dobija koriscenjem integralne sume
1
( , , ) ( ) ( )
n
i i
i
S f S f P m o
=
H =

29. Izraavanje povrinskog integrala preko dvojnog

S:
( , )
( , )
( , )
( , )
uv
x x u v
y y u v
z z u v
u v D
=
=
=
e

Svakoj podeli oblasti S na celije
i
o
odgocara podela oblasti Duv na celije
i
o *, pri cemu su
i
o slike celija
i
o * pri datom preslikavanju.
2 2 2
( ) ( *)
i i i i i
m A B C m o o = + + , gde su Ai , Bi , Ci izracunati u nekoj tacki celije
i
o *.
Integralna suma je
2 2 2
1 1
( , , ) ( ) ( ) ( ) ( *)
n n
i i i i i i i
i i
S f S f P m f P A B C m o o
= =
H = = + +


( ) ( )
2 2 2 2
( , , ) ( , ), ( , ), ( , ) ( , ), ( , ), ( , )
S Duv D
f x y z dS f x u v y u v z u v A B C dudv f x u v y u v z u v EG F dudv = + + =
}} }} }}


S: z=z(x,y)
( )
2 2
( , , ) , , ( , ) 1
S Duv
f x y z dS f x y z x y p q dxdy = + +
}} }}

Specijalno ako je f(x,y,z)=1 onda
2 2 2 2 2 2
( ) 1
S Duv Duv Dxy
m S dS A B C dudv EG F dudv p q dxdy = = + + = + = + +
}} }} }} }}

30. Orijentacija povri

Ako se povr podeli na elije, onda se kontura koja je granica svake pojedinane elije moe orijentisati na 2
naina, pri tome kriva koja je zajednika granica 2 susedne elije moe biti orijentisana u istom smeru u obe
elije ili u razliitom smeru.Pokazuje se da u sluaju dvostrane povri uvek postoji takva orujentacije elija
da su granice susednih elija orijentisane u suprotnom smeru. Orijentacijom konture koja je granica jedne
elije, definiemo smer normale u svakoj taki te elije po principu desne zavojnice. Ako je povr zadata
parametarskim jednainama ( ( , ),..., ( , ) ) x x u v u v Duv = e onda se podela na elije I njihovaorijentacija moe
odrediti primenom iste procedure u u-v ravni, a zatim preslikavanjem vratiti na povr S i tu orijentisati.
Naime, u uv ravni imamo samo dve mogue orijentacije konture, pozitivnu ili negativnu. Ako se oblast Duv
podeli na elije ije se granice zatim orijentiu ili sve pozitivno ili sve negativno, dobie se i orijentacija
elije na povri S.
Ako je povr zadata eksplicitnom jednainom z=f(x,y) , orijentaciju je mogue definisati I tako to se utvrdi
da normala povri zaklapa sa z osom ili svuda otar ili tup ugao, tj. cos 0, cos 0 > s . U sluaju zatvorenih
povri govorimo o spoljanjoj i unutranjoj strani povri. Neka je S orijentisana povr i neka su njene elije
kao i kod povrinskog integrala I vrste(svaki deo povri S ogranien prostom deo po deo glatkom
konturom). Pored toga, pretpostaviemo da su elije dovoljno malog dijametra, da normala u svakoj taki
elije zaklapa ugao sa y osom iji je kosinus nepromenljivog znaka, tk. ili je cos 0 > ili je cos 0 s (u
svakoj taki elije).
Mera elije ( ortogonalna projekcija (na xy ravan)):
( '), cos 0
( ) ( '), cos 0
0, cos 0
m
m m
o
o o

>

= <

Integralna suma za ovakvu podelu i meru je :
1
( , , ) ( , , ) ( ')
n
i i i i
i
S f S f x y z m o
=
H =

gde znake uzimamo prema pravilu za meru.

31. Definicija povrsinskog integrala II vrste
(po koordinatama)
( ) , ,
S
f x y z dxdy
}}


Najjednostavniji sluaj: tada je normala na S orijentisana tako da ili je
cos 0 > svuda na S ili je cos 0 s svuda na S. U tom sluaju navedena
integralna suma je integralna suma za dvojni integral od f(x,y,z(x,y)) za
Dxy, pa je :
( ) ( ) , , , , ( , )
xy
S D
f x y z dxdy f x y z x y dxdy =
}} }}

Pri emu se uzima + ako se integrali po gornjoj strani,a u suprotnom
sluaju.

( ) ( ) ( ) , , , , , ,
S
P x y z dydz Q x y z dzdx R x y z dxdy + +
}}

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) , , , , , , , , , , , ,
S S
P x y z dydz Q x y z dzdx R x y z dxdy P x y z dydz Q x y z dzdx R x y z dxdy
+
+ + = + +
}} }}

Ako je S: z=z(x,y)
(cos , cos , cos ) n o | =
r

2 2 2 2 2 2
1
cos , cos , cos
1 1 1
p q
p q p q p q
o | = = =
+ + + + + +


32. Veza izmeu povrinskog integrala I i II vrste


1
( , , ) ( ) ( ')
n
i
i
S f S f Pi m o
=
H =

elije su dovoljno male da je cos=const.
Ako je ( )
i
P o povrina elije
i
o , onda je ( ') ( ) cos
i i i
m P o o =
Zato je
1 1
( , , ) ( ) ( ) cos ( ) cos ( )
n n
i i i i
i i
S f S f Pi P f Pi P o o
= =
H = =


T:Neka je S orijentisana glatka povr I neka su P,Q,R definisane, neprekidne fje na S. Tada je:
( )
2 2 2
cos cos cos
S S S
PA QB RC
Pdydz Qdzdx Rdxdy P Q R dS
A B C
o |
+ +
+ + = + + =
+ +
}} }} }}

gde su
2 2 2 2 2 2 2 2 2
cos , cos , cos ,
A B C
A B C A B C A B C
o | = = =
+ + + + + +
pri emu se
znak kod ovih uglova bira tako da cos cos cos o | , , budu kosinusi uglova koje normala na povr S zaklapa
sa koordinatnim osama. A, B i C se dobijaju iz normale:
( ) ( )
, , n grad f x y z Ai Bj Ck = = + +
r r r
r

33. Svoenje povrinskog integrala I vrste na dvojni

Neka je glatka povrs S zadata parametarskim jendacinama
( , )
( , )
( , )
( , )
uv
x x u v
y y u v
z z u v
u v D
=
=
=
e

Tada je
2 2 2 2 2 2 2 2 2
cos , cos , cos ,
A B C
A B C A B C A B C
o | = = =
+ + + + + +

Pri cemu se u sva tri slucaja istovremeno uzima znak + ili sto zavisi od orijentacije povrsi. Ako je
usvojeno da normala na povrsi ima smer vektora (A,B,C) onda se svuda uzima znak +, a gde je smer
normale (-A,-B,-C) svuda se uzima znak -.
Primenom prethodne teoreme dobijamo da je
( )
2 2 2
cos cos cos
S S S
PA QB RC
Pdydz Qdzdx Rdxdy P Q R dS dS
A B C
o |
+ +
+ + = + + =
+ +
}} }} }}

A dalje primenom veze povrsinskog integrala prve vrste i dvojnog imamo da je ovo jednako
2 2 2
2 2 2
( )
Duv Duv
PA QB RC
A B C dudv PA QB RC dudv
A B C
+ +
+ + = + +
+ +
}} }}



34. toksova formula

Ako je kriva u prostoru orijentisana tako da pri njenom obilasku oblasti povr koja je njome zatvorena na
licu uvek ostaje sa leve strane, kaemo da je kriva orijentisana pozitivno u odnosu na orijentaciju povri.
Pokazuje se da vai sledee pravilo: ako je normala povri S ) , , ( C B A n =

onda pozitivna orijentacija

krive C odgovara negativnoj orijentaciji krive I. Ako je S orijentisana glatka povr zadata parametarskim j-
nama ija je granica glatka, pozitivno orijentisana zatvorena kriva C i ako su P, Q i R neprekidne na SC
kao i njihovi parc. izvodi, tada je:
= + + = + +
}} }
dxdy Py Qx Rx Pz dydz Qz Ry Rdz Qdy Pdx
S C
) ( ) ( ) (
. / / /
cos cos cos
/ / / dS
R Q P
z y x
R Q P
z y x
dxdy dzdx dydz
S S
}} }}
c c c c c c = c c c c c c =
| o


35. Formula Ostrogradskog

1 2 3
S S S S =


Neka je VeR
3
deo prostora ogranien povri S. Ako su P, Q i R
sa parci. izvodima neprek. na VS, tada je
( ) ( )
}}
+ +
S
dzdx z y x Q dydz z y x P , , . .
( )
}}} |
|
.
|

\
|
c
c
c
c
c
c
= +
V
dxdydz
z
R
y
Q
x
P
dxdy z y x R , , , , povr. integral
spolj. strane povri.
Dokaz:
x
y
z
V
D
0
( , ) z z x y =
1
S
2
S
3
S
( , ) z Z x y =
( ) ( )
0
( , )
0
( , )
( , , ( , ) , , ( , ) )
xy xy
Z x y
V D z x y D
R
R
dxdydt dz dxdy R x y Z x y R x y z x y dxdy
z
t
| |
c
c
= = = |
c |
c
\ .
}}} }} } }}

( ) ( ) ( ) 0 , , , , , ,
3 1 2
= = + =
}} }} }}
dxdy z y x R dxdy z y x R dxdy z y x R
S S S
jer je cos=0 ( k n

3
),
.
3 2 1
}} }} }} }}}
+ + =
c
c
S S S V
Rdxdy Rdxdy Rdxdy dxdydz
z
R
Slino: dxdydz
x
P
V
}}}
c
c
i dxdydz
y
Q
V
}}}
c
c
.


36. Elementi skalarnog polja

(x,y,z)|f(x,y,z) = f( r

); k z j y i x z y x r

+ + = = ) , , ( ;
1) ekviskalarno polje: f(x,y,z) = const.;
2) gradijent: k
z
f
j
y
f
i
x
f
z
f
y
f
x
f
f

c
c
+
c
c
+
c
c
=
|
|
.
|

\
|
c
c
c
c
c
c
, , ;
; ) ( ; ) ( ; ); , , ( f g g f g f g f g f f gradf
z y x
V + V = V V V = V V =
c
c
c
c
c
c
= V

; ) ( )) , , ( ( g g f y z x g f V ' = V

37. Elementi vektorskog polja

( ) ( ) ( ) ( ) ( ), , , ( , , ; , , , , ,
1
z y x a z y x a z y x a z y x r a r =

o

o

( ) ( ) ( ) ( ) ( )k z y x a j z y x a i z y x a z y x a z y x a

, , , , , , ) , , , , ,
3 2 1 3 2
+ + = , oblast def. ovakve f-je je vektorsko polje.
1) vektorske linije polja su krive u ijoj je svakoj taki vektor tangente kolinearan sa linijama vekt. polja a

:
( ) = = 0 , , ,


r d a dz dy dx r d
( ) ( )
= =
z y x a
dy
z y x a
dx
, , , ,
2 1

( ) z y x a
dz
, ,
3
= , opte reenje ovog sis. dif. j-na je
( ) ( ) = =
2 1
, , , , , C z y x F C z y x F familija povri;
2) solenoid - skup vektorskih linija koje prolaze kroz sve take neke konture koja se nalazi u vektorskom
polju.

38. Prostorni izvodi

1 grad. skal. polja ( ) ( )
}}

=
S
D
D
S d r f r gradf


1
0
lim ;
2 divergencija ( ) ( ) S d r a r a div
S
D
D

}}

=
1
0
lim ;
3 rotor ( ) ( )
}}
=

S
D
D
r a S d r a rot

1
0
lim .
39. Divergencija


( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ... ... ;
2 1 2 1
+ + = + + + = + b div C a div C b C a C div b div a div b a div

;
( ) ( ) ( ) . lim lim , , ), , , (
0 0
3 2 1
gradf C S d r f C S fd C z y x f C div C C C C
S S
D D
= = = =
}} }}

( ) ( ) ( ) ( ) ( )
3 2 1 3 2 1 3 2 1
grada k grada j grada i a k div a j div a i div a k a j a i div a div

+ + = + + = + + =
|
|
.
|

\
|
c
c
+
c
c
+
c
c
+
|
|
.
|

\
|
c
c
+
c
c
+
c
c
+
|
|
.
|

\
|
c
c
+
c
c
+
c
c
= k
z
a
j
y
a
i
x
a
k k
z
a
j
y
a
i
x
a
j k
z
a
j
y
a
i
x
a
i

3 3 3 2 2 2 1 1 1
;
;
3 2 1
a
z
a
y
a
x
a
a div

V =
c
c
+
c
c
+
c
c
=
40. Rotor

1 ( ) ... ...
2 1 2 1
+ + = + + b rot C a rot C b C a C rot

;
2 ( ) ( ) f C f C f C z y x f C
3 2 1
, , , , =

, ( ); , ,
3 2 1
C C C C =

( ) ( ) ( )
}} }}

=

= =
S
D D
S
D
S fd
D
C S fd C
D
f C S d
D
f C rot

1
lim
1
lim
1
lim
0 0 0
( ) . gradf C f C rot =


( ) ( ) ( ) ( )= + + = + + =
3 2 1 3 2 1
a k rot a j rot a i rot a k a j a i rot a rot

=
|
|
.
|

\
|
c
c

c
c
+ |
.
|

\
|
c
c

c
c
+
|
|
.
|

\
|
c
c

c
c
= = k
y
a
x
a
j
x
a
z
a
i
z
a
y
a
grada k grada j grada i

1 2 3 1 2 3
3 2 1

.
3 2 1
a a rot
a a a
z y x
k j i


V = =
c
c
c
c
c
c
=

41. toksova formula i formula Gaus-Ostrogradskog u vektorskom obliku

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( ) z y x R z y x Q z y x P a dxdy dzdx dydz S d dz dy dx r d , , , , , , , , , , , , , , = = =

;
} }} } }}
=
c
c
c
c
c
c
= + +
C S C S
S d a rot r d a
R Q P
z y x
dxdy dzdx dydz
Rdz Qdy Pdx


- toksova formula.
}} }}} }} }}}
=
|
|
.
|

\
|
c
c
+
c
c
+
c
c
= + +
S V S V
dV a div S d a dxdydz
z
R
y
Q
x
P
Rdxdy Qdzdx Pdydz

- formula Gaus -
Ostrogradskog.

42. Klasifikacija vektorskih polja

1) Ako je za neke take polja 0 , 0


= = a rot a div , onda je to potencijalno polje;
2) 0 , 0


= = a rot a div - solenoidno polje;
3) 0 , 0


= = a rot a div - Laplasovo polje;
4) 0 , 0


= = a rot a div - sloeno polje.

43. Potencijalno polje

) , , ( ) , , ( z y x grad a potencijal z y x =

ovakvo polje je uvek potenc.
Dokaz:
2
2
2
2
2
2
, , ,
z y x
a div
z y x
a
c
c
+
c
c
+
c
c
=
|
.
|

\
|
c
c
c
c
c
c
=



z y x
z y x
k j i
a rot
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
c
=

.Razvojem determin.
zakljucujemo da su sve komponente rot a

=0, tj a

=grada

=d, rot a

=dGa

=dG(d)=(dGd)= 0
div a

=d(d)=dd=d=0. Polje je potenc. i

a

=grad =
c
c
=
c
c
=
c
c
= ) , , ( ) , , ( , ) , , ( , ) , , (
3 2 1
z y x
z
z y x a
y
z y x a
x
z y x a


[
}
+ = ) , ( ) , , (
0
1
z y dx z y x a
x
x
,
C dz z y x a dy z y x a dx z y x a z y x
z
z
y
y
x
x
+ + + =
} } }
) , , ( ) , , ( ) , , ( ) , , (
0
3
0
2
0
1

44. Solenoidno polje, Laplasovo polje

Solenoidno polje
D: Polje a za koje je u svakoj taki div a = 0 i bar u jednoj taki rot a = 0, naziva se solenoidno polje.
T: Ako se polje a moe prikazati u obliku
a = rot b ,
tada je ono solenoidno.
Vektorsko polje b , iz koga je izvedeno solenoidno polje, naziva se vektorskim potencijalom.
Dokaz. Ako vektorska funkcija b ima projekcije b
1
, b
2
, b
3
, tada je
. ) ( ) ( ) (
1 2 3 1 2 3
k
y
b
x
b
j
x
b
z
b
i
z
b
y
b
b rot a
c
c

c
c
+
c
c

c
c
+
c
c

c
c
= =
U zagradama su redom projekcije a
1
, a
2
, a
3
polja a , tako da iz formule za divergenciju dobijamo da je
div a = div rot b = 0.
S druge strane imamo



rot rot b =




Razvojem ove determinante nalazimo projekcije rot a , tj. rot rot b , odakle se vidi da je u optem sluaju rot
rot b = 0, ime je dokaz zavren.
NAPOMENA: Solenoidno polje se moe definisati na drugi nain: Polje a definisano pomou a = rot b ,
naziva se solenoidno polje. Naime, vai teorema obrnuta Teoremi 1: Ako je div a = 0, tada je a = rot b .
T: Fluks vektora a u solenoidnom polju isti je kroz sve preseke solenoida.
Dokaz. Na slici je prikazan solenoid S
3
koji ima poklopce S
1
i S
2
. Na taj nain dobijamo zatvorenu povr S.
Na telo koje je obuhvaeno zatvorenom povri S moemo primeniti formulu Ostrogradskog. S obzirom da je
div a = 0, fluks vektora a kroz zatvorenu povr S jednak je
. 0
3 2 1
}}} }}
= = = u + u + u = u
D S
S S S
dD a div d a o
U svim takama solenoida S
3
vektor a je ortogonalan sa normalom na povr solenoida, tako da je 0
3
= u
S
.
Iz gornje jednakosti ostaje .
1 2 S S
u = u Meutim, prema datoj slici fluks vektora a kroz S
1
je ulazni, a kroz
S
2
izlazni. Prema tome, fluksevi kroz S
1
i S
2
su jednaki, ime je dokaz zavren.
Laplasovo polje
D: Vektorsko polje a kod koga je u svakoj taki div a = 0 i rot a = 0 naziva se Laplaceovo polje.
D: Kae se da je funkcija (x, y, z) f (x, y, z) harmonijska ako zadovoljava Laplaceovu parcijalnu
diferencijalnu jednainu
i
o
ox
ob
3
oy
ob
2
oz
j
o
oy
ob
1
oz
ob
3
ox
k
o
oz
ob
2
ox
ob
1
oy
. 0
2
2
2
2
2
2
= A =
c
c
+
c
c
+
c
c
f
z
f
y
f
x
f

T: Komponente Laplaceovog polja su harmonijske funkcije.
Dokaz. Jednaina div a = 0 se moe prikazati u obliku
(1) . 0
3 2 1
=
c
c
+
c
c
+
c
c
z
a
y
a
x
a

Iz jednaine rot a = 0 dobijamo tri skalarne jednaine
(2) , 0
2 3
=
c
c

c
c
z
a
y
a

(3) , 0
3 1
=
c
c

c
c
x
a
z
a

(4) , 0
1 2
=
c
c

c
c
y
a
x
a

Ako jednainu (1) diferenciramo po x, imamo
. 0
2
3
2
2
2
2
2
1
2
=
c
c
+
c
c
+
c
c
z
a
y
a
x
a

Ako jednainu (4) diferenciramo po y i (3) po z, dobijamo

,
2
1
2
2
2
y
a
y x
a
c
c
=
c c
c
,
2
1
2
3
2
z
a
z x
a
c
c
=
c c
c

pa smenom meovitih parcijalnih izvoda u gornju jednainu, nalazimo
. 0
1 2
1
2
2
1
2
2
1
2
= A =
c
c
+
c
c
+
c
c
a
z
a
y
a
x
a

Na slian nain dolazimo do jednaina Aa
2
= 0 i Aa
3
= 0. Ovim je dokaz teoreme zavren.

45. Algebarska struktura i metrika kompleksne ravni

Neka se posmatra par (x,y)eC i posmatraju se operacije
+ : (x
1
,y
1
)+(x
2
,y
2
)=(x
1
+x
2
,y
1
+y
2
)
: (x
1
,y
1
)(x
2
,y
2
)=(x
1
x
2
-y
1
y
2,
x
1
y
2
+x
2
y
1
)
Tada je (C,+,) polje sa neutralnim elementom za sabiranje (0,0), a za mnoenje (1,0) .
Ureeni par (0,1) je imaginarna jedinica i.
i
2
=(0,1)(0,1)=(-1,0)=-1
Imaginarna jedinica je reenje x
2
+1=0 koja nije reiva u polju realnih brojeva, ali u polju kompleksnih jeste.
Kompleksan broj moemo zapisati kao (x,y)=(x,0)+(0,y)=x(1,0)+y(0,1)=x1+ yi
Dva kompleksna broja su jednaka ako i samo ako Z
1
=Z
2
ReZ
1
= ReZ
2
. ImZ
1
= ImZ
2
z=x+iyz
-1
=x-iy
z=x+iyz
-1
=x/(x
2
+y
2
)-iy/(x
2
+y
2
);
z z = ;
|
|
.
|

\
|
=
|
|
.
|

\
|
= + = +
2
1
2
1
2 1 2 1 2 1 2 1
; ;
z
z
z
z
z z z z z z z z ;
2
2
2
1
2
2 2
) ( ) ( ; a y a x a z z z z y x z + = = + =


46. Trigonometrijski oblik kompleksnog broja, Argument

u
u u
i
re i r z = + = ) sin (cos
r y r x y x r e e i e i e
i i i i
/ sin / cos 1 1 sin cos sin cos
2 2 2
= = + = + = = = + =
+
u u u u u u
t t u u

z
1
, z
2
: | z
1
z
2
|= r
1
r
2

Arg(z
1
z
2
)=Argz
1
+Argz
2
;
z
1
z
2
=r
1
e
iArgz
1
r
2
e
iArgz
2
;
|z
1
/z
2
|=r
1
/r
2;
e
iu
1
= e
iu1
u
2
=u
2
+2kt,
e
i2kt
=1 (-t,t] u=argzcosu=Rez . sinu=Imz . ue(-t,t]

47. Multiformne funkcije, Logaritamska funkcija

D: ; log iArgz z Logz + = (zeC, z=0);
z = z e
iArgz
; u=argz Argz=u+2kt, (keZ);
z =re
iu
Logz=Log(re
iu
)=logr + i(u+2kt),
Logz=log z + iargz

48. N-ti koren kompleksnog broja

z=re
iu
,
( ) ( )
|
.
|

\
| +
+
+
= = = =
+
+ +
n
k
i
n
k
r e e e e z
n n
k
i r
n
k i r
n
Logz
n
n
t u t u
t u
t u
2
sin
2
cos
1 2
log
1
2 log
1 1
/ 1

; 1 ,.... 0 ,
2
sin
2
cos = |
.
|

\
| +
+
+
= n k
n
k
i
n
k
r z
n n
t u t u


49. Koi-Rimanovi uslovi, Regularna, Analitika funkcija

Ako je f(x)=u(x,y)+iv(x,y) diferencijabilna u taki z
0
=x
0
+iy
0
onda f-je u i v imaju parcijalne izvode u taki
(x
0
,y
0
) i vae jednakosti:
( ) ( ) ( ) ( )
x
y x v
y
y x u
i
y
y x v
x
y x u
c
c
=
c
c
c
c
=
c
c
0 0 0 0 0 0 0 0
, , , ,
.
dx
v
y
u
i
dy
v
x
u c
=
c
c c
=
c
c

Dokaz: ako je f-ja diferencijabilna tada postoji ( )
( ) ( )
=
+
= '

h
z f h z f
z f
h
0 0
0
0
lim

( ) ( ) ( ) ( ) ( ) ( )
=
+ + +
=
+ + +

h
y x iv y x u y h x iv y h x u
h
iy x f iy h x f
h h
0 0 0 0 0 0 0 0
0
0 0 0 0
0
, , , ,
lim lim
( ) ( ) ( ) ( )
h
y x v y h x v
i
h
y x u y h x u
h h
0 0 0 0
0
0 0 0 0
0
, ,
lim
, ,
lim
+
+
+

( )
( ) ( )
x
y x v
i
x
y x u
z f
c
c
+
c
c
= '
0 0 0 0
0
, ,

D: Za funkciju koja je diferencijabilna u kompl. ravni kaemo da je analitika (regularna). F-ja je
regularna i taki z
0
ako je diferenc. u toj taki. Posebno f-ja f je regularna u taki z= ako je f-ja f(1/t)
regularna u taki t=0. F-ja je regularna u otvorenoj oblasti D ako je regularna u svakoj taki te oblasti (ili
ako ima izvod u svakoj taki te oblasti). Za f-ju f kaemo da je analitika u nekoj oblasti D ako ima izvod u
svakoj taki te oblasti sa eventualnim izuzetkom u kon. broju taaka. Ove take oblasti se nazivaju
singulariteti.


50. Definicija kompleksnog integrala

( ) ( ) ( ) t iv t u t g + = , ( ) ( ) ;
} }
+
|
o
|
o
dt t v i dt t u
D: Neka je u komplexnoj ravni data kriva L: z=z(t), te|o,||, z(t)=x(t)+ iy(t), x=x(t), y=y(t). Za komplexnu
f-ju f(z)=f(x+iy)=f definisanu i neprekidnu na L uvodimo integral ( ) ( ) ( ) ( ) .
} }
=
|
o
dt t z t z f dz z f
L
& u=Ref(z),
v=Imf(z) ( ) ( )
} }
+ =
|
o
iv u dz z f
L

( ) ( ) ( ) | | ( ) ( )
} } }
+ + = + + = +
|
o
|
o
|
o
. dt x v y u i dt y v x u dt x v y u i y v x u dt y i x & & & & & & & & & &

51. Koi - Gursaova teorema

Neka kontura C zatvara oblast D u kompl. ravni i neka je f-ja f regularna u D i f'(z) neprekidna u D. Tada je
( ) . 0 =
}
C
dz z f
Dokaz: Pod ovim pretpost. u i v i njihovi parc. izvodi su neprek. f-je u D pa moemo primeniti Grin
Rimanovu teoremu: f=u+iv
( ) ( )( ) ( ) ( ) ( )
} } } }
+ = + + =
C C C C
dx y x v i dy y x v dx y x u idy dx iv u dz z f , , , ( ) ; , dy y x u +
}} }} |
|
.
|

\
|
c
c

c
c
+
|
|
.
|

\
|
c
c

c
c

D D
dxdy
y
v
x
u
dxdy
y
u
x
v
to je jednako 0 zbog C-R uslova.
T: Velika Koi - Gursaova teorema - Neka je f regularna u jednostruko povezanoj oblasti D ogranienoj deo
po deo glatkom konturom C, tada je ( ) . 0 =
}
C
dz z f Uoptenje K-G teoreme za viestruko povezanu oblast:
Ako je f reg. u viestruko povezanoj oblasti ogranienoj deo po deo glatkim konturama C,C1,C2,...,Cn pri
emu su sve konture orijentisane u poz. smeru, tada je ( ) ( ) .
1

} }
=
=
n
k
C C
k
dz z f dz z f Specijalno:
( ) ( ) ( )
} } }
+ =
2 1
C C C
dz z f dz z f dz z f .

52. Osnovna integralna formula

Neka je f regul. f-ja jednostruko povezane oblasti D, ograniene deo po deo glatkom konturom. Tada za
aeD vai ( )
( )
}

=
C
dz
a z
z f
i
a f
t 2
1

( )
( ) a if dz
a z
z f
C
t 2 =

}
.
Dokaz: Formiramo pomonu f-ju g(z): g(z) = (f(z)f(a))/(za), z=a, g(z) = f'(a), z=a. Ako je f reg.,
zakljuujemo da je g neprekidna u svim takama oblasti D. Isto tako postoji maximum: ( ) . max M z g
D z
=
e

Moe da se nae disk { } r a z z D
r
< = , a sa
r
emo oznaiti ba krunicu { } r a z z
r
= = ,
( ) ( )
} }
=
r
dz z g dz z g
C
, ( )
( ) ( ) ( )
( )
} } } }

=
r r r r
a z
dz
a f dz
a z
z f
dz
a z
a f z f
dz z g

, i
a z
dz
r
t

2 =

}
pa je ( ) =
}
r
dz z g

( )
( ) a if dz
a z
z f
r
t

=
}
(**), ( ) ( ) ( ) 0 2 0 = s s = s
} } } }
i M dz M dz z g dz z g dz z g
r r r
C
t

kada r0,
( ) ( )
( )
( )
( )
( ). 2 2 (**) 0 lim
0
a f i dz
a z
z f
a f i dz
a z
z f
dz z g dz z g
C C
r
r r
=

= =
} } } }

t t



53. Kompleksni funkcionalni red, Stepeni redovi

Za red

) (z f
n
kaemo da uniformno konvergira u oblasti DcC ako za c >0 postoji NeN tako da je
ostatak ovog reda posle n-tog lana po modulu manji od c u svim takama.
T: Za funkcionalni red koji konvergira u svakoj taki zeD i cija suma reda
n
n
S S

= lim , gde je

=
=
0 n
n
f Sn , a
x pripada podruju konvergencije, vai:
1. Neka za (zeD)|f
n
(z)|sC
n
, C
n
eR
+
takvi da je
n
C konvergentan tada je i polazni red uniformno
konvergentan (Weierstrassov kriterij)
2. Ako su f
n
regularne funkcije i ako red uniformno konvergira tada je F(z) regularna na D
3. Ako je red uniformno konvergentan i funkc. g(z) ogranena. na D tada je

+
=0
) ( ) (
n
n
z f z g uniformno
konvergentan na D (Abelov kriter)
4. Ako je red unif. konvergentan na D (ili nekoj krivoj L na D) tada se moe integraliti lan po lan
( ) ( ) ( )

} }

}
+
=
= =
0 n
n
L
n
L
dz z f dz z f dz z F

Stepeni redovi
. ) (
0
C C a z C
n
n
n
n
e

+
=

T: Ako stepeni red konvergira u nekoj taki Zo, tada on apsolutno konvergira u svakoj tacki Z tako da je |Z-
Zo|<|Zo-a|.
D: Poluprenik konvergencije stepenog reda - poluprenik najveeg kruga unutar kog red konvergira
R=sup{reR| ( )

+
=
<
0
} | | .
n
n
n
r a z konv a z C .
R=
n
n
C | | lim
1

*Unutar diska |z-a| <R red konvergira apsolutno;
*Na svakom disku |z-a|sr<R red konvergira uniformno;
*U oblasti |z-a| >R - divergira;
*Na samoj krunici |z-a|=R red moe i da konvergira i da divergira.

54. Loranov red, Primeri

Posmatrajmo f-ju f(z) koja je regularna na prstenu r<|z-a|<R (0sr<Rs+). Na takvom disku def. teoremu
T: Neka je f regularna u prstenu G={zeC|r<|z-a|<R}, aeC, (0sr<Rs+). Tada za svako zeG vai
( )
( ) ( )

+
=
+
=
+
=

= +

=
0 1
) (
n n
n
n
n
n
n
n
n
a z C a z C
a z
C
z f gde su
( )
}
I
+

= ds
a s
s f
i
C
n n 1
) (
2
1
t
I proizvoljna kontura koja
pripada prstenu G.
( )

+
=

1 n
n
n
a z
C
- glavni deo L. reda.
( )

+
=

0 n
n
n
a z C - pravilni deo L. reda.
T: Teorema o Tejlorovom redu. Ako je funkcija regiularna u oblasti |z-a|<R moze se u ovoj oblasti razviti
red oblika ( )
n
n
n
a z
n
a f
z f =

+
=1
) (
!
) (
) ( .
Primedba: Na osnovu ovih teorema zakljuujemo da ako je f-ja regularna u taki a njen L. red svodi se na
Tejlorov red, drugim recima L red ima samo pravilni deo. Ako je funkcija regularna u taki a koeficijenti
pravilnog dela se izraavaju preko integrala, ali ne preko izvoda (jer oni ne postoje) pa se pravilni deo opet
svodi na Tejlorov red.
T: Terema o jedinstvenosti L. razvoja. Ako je funkcija regularna na r<|z-a|<R i vai relacija (0sr<Rs+) i
ako se u tom disku moe razviti konv. red ( )

+
=
=
n
n
n
a z C z f ) ( tada je ovaj red L.red.
Primeri:

+
=
=

0
1
1
n
n
z
z
(|z|<1)
) 2 )( 1 (
1
) (

=
z z
z f a) G1={z||z|<1} b) G2={z| 1<|z|<2} c) G2={z| 2<|z|}.
a)

+
=
+
+
=
+
=
= =

=
0
1
0 0
)
2
1
1 ( )
2
(
2
1
)
2
1 ( 2
1
) 1 (
1
) 2 (
1
) 1 (
1
) (
n
n
n
n
n
n
n
z
z
z
z
z z z
z f
b)

+
=
+
=
|
.
|

\
|
=

= < <
0 0
)
2
(
2
1 1 1
)
2
1 ( 2
1
)
1
1 (
1
) 2 (
1
) 1 (
1
) ( 1
1
| | 1 : 2
n
n
n
n
z
z z
z
z
z
z z
z f
z
z G
c) G3: |z|>2 ( )
1
0 0 0
1
1 2 )
2
(
1 1 1
)
1
1 (
1
)
1
1 (
1
) (
+
+
=
+
=
+
=
= + |
.
|

\
|
=

=

n
n
n n
n
n
n
z z z z z
z
z
z
z
z f 1 |
2
| 1 |
1
| < <
z z

*
) 2 (
1
) 1 (
1
) (

=
z z
z f Razviti po stepenima I. z-1 i II. z+3
I. t z t z z
z z z z z
z f
n
n
= <

=

+

=

+

=

=
1 | 1 | ) 1 (
) 1 (
1
) 1 ( 1
1
) 1 (
1
) 1 1 (
1
) 1 (
1
) (
1

.....
) 1 (
1 1
) ( +

+ =
t t
z f
II. =
+

+
=
+
+
+
=
) 3 ( 5
1
) 3 ( 4
1
) 5 ) 3 (
1
4 ) 3 (
1
) (
z z z z
z f
1 | 3 | ) 3 )(
5
1
4
1
(
5
) 3 (
5
1
4
) 3 (
4
1
0
1 1
0 0
< + + =
+

+

=
+ +
= =
z z
z z
n
n
n n
n
n
n
n
n
n




55. Nule regularnih funkcija

D: Neka je f-ja regularna u taki a i neka je f(a)=0. Kaemo da je a nula reda k f-je f ako je
f(a)=f'(a)=f''(a)=...f
(k-1)
(a)=0,
a f
(k)
(a)=0 .
Za nulu reda 1 kaemo da je prosta ako f-ja nije identiki =0 onda red nule z=a mora biti konaan
T: Neka je f-ja regularna |z-a|<R i neka je nula reda K
1
vai:
1. f(z)=(z-a)
k
g(z), g(z) je regularna u disku |z-a|<R
2.
) (
) ( '
) ( lim
z f
z f
a z k
a z
=

. Po ovoj formuli se moe nai red nule.
3. Ako f-ja nije identiki=0 tada postoji o>0 tako da u disku |z-a|<o nema drugih nula osim a.

56. Izolovani singulariteti, vrste izolovanih singulariteta

D: Neka je f regularna f-ja u , 0 , 0 > < < c c a z a nema izvod u taki a, kaemo da f-ja f ima u taki a
izolovani singularitet: a je izolovani singularitet ako je f diferencijabilna u svim takama c-okoline osim u
samoj taki a.
D: Kaemo da f-ja ima izol. singul. u ukoliko f-ja f(1/t) ima singul. u taki t=0.
D: Svaka f-ja koja ima izol. singul. u taki a u toj taki mora imati u prekid. Stoga izol. singul. klasifikujemo
prema vrsti prekida:
1) otklonjiv singul. ako je ( ) , lim C z f
a z
e

2) pol ako je ( )
( )
, 0
1
lim lim
|
|
.
|

\
|
= =

z f
z f
a z a z

3) esencijalni ako ( ) z f
a z
lim ne postoji (konaan ili beskonaan).
T: Veza izmeu Loranovog reda i singulariteta. Neka je f regularna u oblasti { } R a z C z G < < e = 0 gde
je z=a izol. singul. Posmatrajmo L. red f-je ( ) ( )

+

=
n
n
a z C z f , tada:
1) z=a je otklonjiv singul. akko su svi koeficijenti u glavnom delu L. razvoja jednaki 0, tj L. red
( ) ( )

+
=
=
0 n
n
n
a z C z f ;
2) z=a je pol akko glavni deo sadri bar jedan ili samo konano mnogo lanova razliitih od nule;
3) z=a je esencijalni singul. akko glavni deo L. reda sadri beskonano mnogo lanova razliitih od nule.

57. Teorema o ostacima

D: Koeficijent C
-1
u glavnom delu po stepenima z-a u disku |z-a|<R naziva se ostatak f-je f(z) u z=a.
1
) ( Re

=
= C z f s
a z
a rauna se po formuli
}
=

C
dz z f
i
C ) (
2
1
1
t
gde je C bilo koja kontura u oblasti prstena u
kojoj L. red konvergira.
T: Neka je f-ja analitika u oblasti D koja je ograniena konturom C, pri emu je na C f-ja regularna, u
oblasti D ima singularitete z1, z2,...Zm, tada je

}
=
=
=
m
k
z z
C
z f s i dz z f
k
1
) ( Re 2 ) ( t , gde je C pozitivno orijentisana
sama kontura.
Dokaz:
Oko svakog singulariteta z
k
opisujemo kruz. c
k
dovoljno malog poluprenika |z-z
k
|=r
k
takvu da je f regularna
u oblasti 0<|z-z
k
|<r
k
.

} }
=
=
=
=
=
=
= = =
m
k
z z
m
k
z z
m
k
r z z C
z f s i z f s i dz z f dz z f
k k
k k
1 1 1
| |
) ( Re 2 ) ( Re 2 ) ( ) ( t t


58. Pravila nalaenja ostataka

1) Ostatak u konanoj taki jednak je nuli ako je f-ja u toj taki regularna ili ima otklonjiv singularitet; za
taku z= ovo pravilo ne vai;
2) Ako je taka a pol reda k, tada je
1
)) ( ) (( lim
)! 1 (
1
) ( Re

=
k k
a z a z
z f a z
k
z f s
k
;
3)Za f-ju f(z) koja je analitika (ima konano mnogo singulariteta) zbir svih ostataka u proirenoj
kompleksnoj ravni je jednak nuli
n
m
k
z z z
z z z z f s z f s
k
,.... , 0 ) ( Re ) ( Re
2 1
1
= +

=
= =


59. I, II i III ordanova lema

I lema: neka je f analitika funkcija u oblasti D
R
i regularna na granici te oblasti osim u taki z
0
gde moe
imati pol I reda. Ako je ( ) ( ) A z f z z
z z
=

0
0
lim tada je ( ) A i dz z f
R
C
R
o =
}
0
lim .
dokaz: ( ) ( ) ( ) ( )
( )
; ,
0 0
0 0
z z
z g
z z
A
z f z z A z f z z

= ( ) ( )
0
0 z z z g ,
( )( ) ( ) c o o c < < < > - > z g R z z
0
0 0 , ( ) +

=
} }
R R
C C
z z
dz
A dz z f
0

( ) ( )
( )
; 0 , ;
0
0 0 0 0
z z
R
R
z z
dz
dz
z z
z g
z z
dz z g
z z
dz z g
R R R R
C C C C
=

s

+
} } } }
co co
o
c c drugi int. (
( )
}

R
C
z z
dz z g
0
)
iezava kada zz
0
;
} }
=

=
(

=
=
=

o
o
0
0
0
. Ai dt
e R
e iR
A
dt e iR dz
e R z z
z z
dz
A
it
it
it
it
C
r

II lema: neka su ispunjeni uslovi iz prethodne leme. Ako je ( ) ( ) A z f z z
z
=

0
lim i zeD

tada je
( ) A i dz z f
R
C
R
o =
}

lim .
III lema: neka je D
R
oblast na slici gde je z0=0, a poluprave koje zatvaraju odblast D
R
su pozitivan i
negativan deo x-ose. Ako su ispunjeni uslovi iz leme I i ako je ( ) 0 lim =

z f
z
i Imz>0 tada je
( ) . 0 lim =
}

dz z f e
imz
z

dokaz: za c>0 postoji R
0
tako da je ( ) c < z f za svako Imz>0,
0
R z > . Neka R>R
0
, tada vrimo
transformaciju:,
( )
( )
( )
( )
} } }
= =
(

=
< < =
= =
+
t
u u u
t
u
u
u
u
u
t u u
0
sin cos
0
0 ,
i imR i i e R im
i
i
C
imz
R
e iR d e e R f e iR
d e iR dz
e R z
dz z f e I
i
R
( ) ( ) ,
0
sin cos
u u
u
t
u u u u u
d e e R f e e iR d e e R f
i i mR imR i i
}
=

( ) < s
}

u
t
u u
d e R f e R I
i mR
R
0
sin


} }

=
2
0
sin
0
sin
2
t
u
t
u
u c u c d e R d e R
mR mR
(smena tu=o), po J. nejedn. ,
2
sin u
t
u > (ue(0,t/2)) pa je
t
u
u
u
t
u
mR
mR
e e
mR
mR
2
sin
2
sin

< s .

= <
}

mR
R d e R I
mR
R
2
2 2
2 /
0
2
t
c u c
t
u
t
( ) ( ). 0 1 1
2
2
s =
|
|
.
|

\
|



R
m
e
m
e
mR
mR
ct ct
t
t


60. Dirihleova teorema, Razvoj funkcije u Furijeov red na [a, b]

Neka je F(x) neprekidna f-ja na [-t,t] izuzev moda u konano mnogo taaka tog intervala u kojima moe
imati prekide prve vrste i ako u istom intervalu ima konano mnogo ekstremuma onda Fur. red funkcije F(x)
na intervalu (-t,t) konvergira ka f-ji S(x), tako da je F(x)=S(x) za xe(-t,t) u kojima je f-ja F(x) neprekidna
i = ) (
0
x S
2
) 0 ( ) 0 (
0 0
+ + x F x F
u svim takama x
0
u kojima f-ja ima prekid prve vrste.
Opti sluaj [-l, l]
[-t,t][-l, l] t
l
x
t
= + + =

+
=
l
x
n b
l
x
n a
a
x F
n
n
n
t t
sin cos
2
) (
1
0

... 1 , 0 ; cos ) (
1
= =
}

n dx
l
x
n x F
l
a
l
l
n
t
... 2 , 1 ; sin ) (
1
= =
}

n dx
l
x
n x F
l
b
l
l
n
t

Specijalno ako je F(x) parna na [-l, l]: ... 1 , 0 ; cos ) (
2
, 0
0
= = =
}
n dx
l
x
n x F
l
a b
l
n n
t

l
x
n a
a
x F
n
n
t

+
=
+ =
1
0
cos
2
) ( . Ako je F(x) neparna na [-l, l]:
... 2 , 1 ; sin ) (
2
, 0
0
= = =
}
n dx
l
x
n x F
l
b a
l
n n
t
l
x
n a
a
x F
n
n
t

+
=
+ =
1
0
cos
2
) ( . Na segmentu [a,b]:
.
2
sin ) (
2
...
2
cos ) (
2
dx
a b
x n
x F
a b
b dx
a b
x n
x F
a b
a
b
a
n
b
a
n

=

=
} }
t t

a b
x n
b
a b
x n
a
a
x F
n
n
n

+ =

+
=
t t 2
sin
2
cos
2
) (
1
0
.

61. Razvoj funkcije u kosinusni red, razvoj funkcije u sinusni red

U kosinusni red

s s
< <
s s
=
a x b x F
a x a
b x a x F
x G
); (
; 0
); (
) ( G(x) je parna. Na [-b,b] mozemo razviti G(x)
0 =
n
b ) cos ) ( 0 (
2
cos ) (
2
cos ) (
1
0 0
dx
b
x
n x F
b
dx
b
x
n x G
b
dx
b
x
n x G
b
a
b
a
a b b
b
n
t t t
} } } }
+ = = =

= + =

=
n
n
n
a
a
b
x
n a x F ;
2
cos ) (
0
1
t
dx
b
x
n x F
b
b
a
t
}
cos ) (
2

U sinusni red

s s
< <
s s
=
a x b x F
a x a
b x a x F
x G
); (
; 0
); (
) ( G(x) je neparna G(-x)=-G(x). Na [-b,b] mozemo razviti G(x)
0 =
n
a ) sin ) ( sin 0 (
2
sin ) (
2
sin ) (
1
0 0
dx
b
x
n x F dx
b
x
n
b
dx
b
x
n x G
b
dx
b
x
n x G
b
b
b
a
a b b
b
n
t t t t
} } } }
+ = = =

= =

=
n
n
n
b
b
x
n b x F ; sin ) (
1
t
dx
b
x
n x F
b
b
a
t
}
sin ) (
2


62. Furijeov integral

[-l,l]
f(x)=
l
x
k b
l
x
k a
a
k
k
k
t t
sin cos
2
1
0
+ +

=
. Ako pustimo da l+, ta se deava?
dt
l
t
k t f
l
b dt
l
t
k t f
l
a dt t f
l
a
l
l
k
l
l
k
l
l
t t
} } }

= = = sin ) (
1
; cos ) (
1
; ) (
1
0
. Pretpostavimo da je f-ja tf(t) apsolutno
integrabilna na R, odnosno
}

+ < dt t f | ) ( | .
dt
l
x t k
t f
l
dt t f
l
dt
l
x k
l
t k
l
x k
l
t k
t f
l
dt t f
l
x f
k
l
l
l
l
k
l
l
l
l
) (
cos ) (
1
) (
2
1
] sin sin cos cos )[ (
1
) (
2
1
) (
1 1

+ = + + =

} }

} }

=

=

t t t t t
l l
k
l l
k k k k
t
e e e
t
e
t
e
t
e = = A = = =
+1 2 1
; ;.....;
2
;
dt x t t f d x f dt t f
l
l d dt x t t f dt t f
l
x f
l
l
k
k
k
l
l
l
l
) ( cos ) (
1
) ( , 0 ) (
2
1
) ) ( cos ) ( (
1
) (
2
1
) (
1
1
= = + =
} } }

} }

=

e e
t
e e
t
Dalje je,
} } } }

= = + = dt t t f B dt t t f A d t B d t A x f e e e e e e e
t
e e e
t
sin ) ( ) ( cos ) ( ) ( sin ) (
1
cos ) (
1
) (
0 0
.
63. Laplasova transformacija - definicija, primeri, osobine (sve teoreme),
periodine funkcije, konvolucija i osobine

Pojam originala
D: Originalom se naziva svaka kompleksna funkcija realne promenljive t (tf(t)) koja ispunjava sledee
uslove:
a) t <0, f(t)=0 - kauzalnost
b) ekponencijalna ogranienost: - konstante M i s
0
takve da t |f(t)|sMe
sot
c) F-ja je integrabilna na svakom konanom intervalu sadranom u intervalu [0,a], a<.
Da bismo istakli da je je f-ja kauzalna, definie se Heavisideova funkcija lh(l):

>
=
<
=
0
0 2 / 1
0 , 0
) (
l l
l
l
l h
D. Laplasove transormacije: Ako je f(t) original, Laplasova transormacija F(s) f-je f(t) je

0
( ) ( )
st
F s e f t dt

=
}
.
;
1
. ;
1
)) (cos( ;.
1
1
sin ;
1
1
sin )) (sin( .
1
1 ;
1
1 )) ( (
2 2
0
2
0

+
=
+

+
= = = =
} }
+

s
s
e
s
s
t L
s
t
s
tdt e t L
s s
dt e t h L
t st st
Osobine L. t.
1) Linearnost )) ( ( ) ( ) ) ( ( ) ) ( (
1 1
0 0
1 1
t f L c dt t f e c dt t f c e t f c L
k
n
k
k
n
k
k
st
k
n
k
k k
st
n
k
k k
} }

= =

=
= = =
2) Teorema o slinosti L(f(t))=F(s)L(f(at))=1/aF(1/a), a=0. Dokaz:
} }

= = = =
0 0
) (
1
) (
1
)) ( ( , , ) ( )) ( (
a
s
F
a
d f e
a
at f L at dt at f e at f L
a
s
st
t t t
t

3) Teorema o diferenciranju originala L(f(t))=F(s)L(f(t))=sF(s)-f(0)
Dokaz:
} }

+ = +

= =
0 0
) ( ) 0 ( ) (
0
) ( ) ( ' )) ( ' ( s sF f dt t f e s t f e dt t f e t f L
st st st
. Ovu formulu mozemo prosiriti i na drugi
izvod: ) 0 ( ' )) 0 ( ) ( ) 0 ( ' )) 0 ( ) ( ( ) ))' ( ' (( )) ( ' ' (
2
f sf s F s f f s sF s t f L t f L = = = .
Opsti sluaj: ) 0 ( ... ) 0 ( ' ) 0 ( ) ( )) ( (
1 2 1 ) (
=
n n n n n
f f s f s s F s t f L
4) teorema diferenciranja slike ) ( ) 1 ( )) ( ( ) ( )) ( ( s F t f t L s F t f L
n n n
= = .
Primer:
2
2 2 ' ' 2
) 2 (
1
)'
2
1
( ) (
2
1
) ( ) ( )) ( ( ) ( ' )) ( (

= = =
s s
e t L
s
e L s F t f t L s F t tf L
t t
1
! 1
) 1 ( ) 1 ( ) (
+
= |
.
|

\
|
= =
n
n
n n n
s
n
s
t L t L

5) teorema o integraciji originala
s
s F
d f L s F l f L
l
) (
) ( ( ) ( )) ( (
0
= =
}
t t .
) (
1
) (
1
0
) ( ) ) ( ( ) ( (
0 0 0 0 0
s F
s
dl l f e
s
d f
s
e
dt d f e d f L
sl
l st l
sl
l
= +

= =
} } } } }

t t t t t t
6) teorema o pomeranju ) ( )) ( ( ) ( )) ( ( a s F t f e L s F t f L
at
= = .
i
e e
t
a s
n
t e L
s
t e L
t i t i
n
n at t
2
sin
) (
!
) (
) 3 (
2
) (
1 2
3
e e
e

+

=

=
7) teorema o kanjenju ) ( )) ( ( ) ( )) ( ( s F s t f L s F t f L
st
t

= = .
8) L. Transormacija periodicne f. f(t+T)=f(t) tada je
}

=
T
su
sT
du u f e
e
t f L
0
) (
1
1
)) ( ( .
KONVOLUCIJA FUNKCIJA.
Definicija. Neka su funkcije f(t) i g(t) originali. Integral:
}
t t t
t
0
d ) t ( g ) ( f

naziva se konvolucija funkcija f i g. Konvolucija se oznaava sa:
) t ( g ) t ( f -
,
) t )( g f ( -
ili
g f -
.
Osobine konvolucije.
Komutativnost:
) t ( f ) t ( g ) t ( g ) t ( f - = -

Distributivnost:
h f g f ) h g ( f - + - = + -
,
f h f g f ) h g ( - + - = - +

Asocijativnost:
) h g ( f h ) g f ( - - = - -

Laplasova transformacija konvolucije.
Neka je:
) p ( F )) t ( f ( L =
i
) p ( G )) t ( g ( L =
. Tada je:
) p ( G ) p ( F )) t )( g f (( L = -
.