YU ISSN 0352-9738 | UDK 78 + 792 (05)

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA SCENSKE UMETNOSTI I MUZIKU

3233

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA SCENSKE UMETNOSTI I MUZIKU

3233

MS

NOVI SAD 2005

MATICA SRPSKA
ODEQEWE ZA SCENSKE UMETNOSTI I MUZIKU

MATICA SRPSKA
DEPARTMENT OF STAGE ART AND MUSIC

YU ISSN 0352-9738

ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA SCENSKE UMETNOSTI I MUZIKU

3233
Urednitvo Dr BOIDAR KOVAEK (glavni i odgovorni urednik) Dr MIRJANA VESELINOVI, dr ZORAN JOVANOVI, dr KATALIN KAI, mr DUAN MIHALEK (Izrael), dr DANICA PETROVI (zamenik glavnog i odgovornog urednika), dr DUAN RWAK, dr JADVIGA SOPAK (JADWIGA SOBCZAK), akademik DIMITRIJE STEFANOVI

NOVI SAD 2005

SADRAJ CONTENTS
STUDIJE, LANCI, RASPRAVE STUDIES, ARTICLES, TREATISES NATALI DENISOVA (NATALIJA DENISOVA) Princip varirovani popevok v ustno tradicii nevnsko kol (po materialam pesnopeni Okta) Principi varirawa napeva u usmenoj tradiciji nevske kole prema napevima iz osmoglasnika The Principles of Melodic Variations in Oral Tradition of the Neva School on the basis of the Octoechos melodies . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mr VESNA PENO O melodiji boinog kondaka treeg glasa Djeva dnes On the Third Part Melody of the Christmas Kontakion (Djeva Dnes) . . . . . . . . . . . Dr IVKO POPOVI Poreewe dramske prie Sterijinog Tvrdice sa priama Plautove Aulularije, Drievog Skupa i Molijerovog Tvrdice A Comparison of the Drama Story in Sterija's Tvrdica with the Stories of Plautus' Aulularia, Dri's Skup and Molire's Miser . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mr VESNA MARKOVI Nekoliko dopuna o Kotani Borisava Stankovia i wenim interpretacijama Few Additional Remarks about Borisav Stankovi's Kotana and its Interpretations . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . NADA KARAI Stankovieve drame Taana i Jova i wihovi pripovedni predloci Stankovi's Plays Taana and Jova and Their Narrative Counterparts . . . Mr ALEKSANDAR VASI Srpski kwievni glasnik i nacionalna umetnika muzika. Srpski Knjievni Glasnik and National Art Music . . . . . . . . . . . . . . . . Dr ILEANA OSI Iz istorije amerike drame i pozorita. Tragawe za nacionalnim stvaralakim identitetom From the History of American Drama and Theater. A Search for a National Creative Identity . . . . . . . . . . . . . . VERA TIFENTALER (VERA TIEFENTHALER) Premijere opereta Petra Stojanovia u ogledalu austrijske muzike kritike Peter Stojanovis Operettenpremieren im Spiegel der sterreichischen Musikkritik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MILICA ANDREJEVI Mladi Petar Kowovi u Zemunu (19061914) Young Petar Konjovi in Zemun (19061914) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dr ZORAN T. JOVANOVI Srpske teme dr Branka Gavele u Agramer Tagblattu" (19111914) Dr Branko Gavella's Serbian Topics in Agramer Tagblatt" (19111914) . . . . . Dr IMUN JURII Beogradski glumci u Narodnom kazalitu za Dalmaciju (19211928) Belgrade Actors in the National Theatre for Dalmatia (19211928) . . . . . . .

25

43

57

71

101

117

141

155

163

185

Dr KATALIN KAI Nui na sceni profesionalnih maarskih pozorita (19451985) Nui on ther Stage of Professional Hungarian Theatres (19451985) . . . . SEAWA, GRAA, PRILOZI MEMOIRS, ARTICLES, TREATISES KOSTIN MOJSIL (COSTIN MOISIL) A Bibliographiy of Musicological Works on Orthodox Chant Printed in Romania (19902002) Bibliografija muzikolokih radova o pravoslavnom pojawu objavqenih u Rumuniji (19902002) . . . . . . . . . . . . . Dr ZORAN ERI Dramska dela i dramatini trenuci Vitolda Gombrovia Dramatic Works and Dramatic Moments of Witold Gombrowicz . . . . . . . . . MARIJANA KOKANOVI Jedno nepoznato pismo Jovana Ivanievia One Unknown Letter of Jovan Ivanievi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PRIKAZI REVIEWS Dr OLIVERA VASI Laslo Felfeldi, Plesne tradicije Srba u Pomoriju, Samouprava Srba u Maarskoj, Budimpeta, 2003. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mr SELENA RAKOEVI er Martin, Muzika igara sa tapovima (Martn Gyrgy, A btolo tnc zenje) MTA Zenetudomnyi Intzet, Hagyomnyok Hza, Budapest, 2002 . . Dr ZORAN ERI Sterija, na savremenik, Neboja Romevi, Rane komedije Jovana Sterije Popovia, Pozorini mujzej Vojvodine, Novi Sad, 2004. . . . . Dr RADMILA NASTI O nekim novijim teorijskim razmatrawima o tragediji Terry Eagleton, Sweet Violence, The Idea of the Tragic, Blackwell Publishing, Oxford, 2003; Rush Rehm, Radical Theatre: Greek Tragedy and the Modern World, Duckworth, London, 2003. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Mr IRA PRODANOV Rihard Vagner: Opera i drama, Madlenijanum, Beograd, 2003. . . . . . Dr SOWA MARINKOVI Dragana Jeremi-Molnar i Aleksandar Molnar: Mit, ideologija i misterija u tetralogiji Riharda Vagnera (Prsten Nibelunga" i Parsifal"), Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2004, 476. . . . . . . QUBICA POPOVI-BJELICA Oma velikanu scene. Ilija Milin, priredila Jelena Luina. MTF Vojdan ernodrinski", Prilep, 2003. . . . . . . . . . . . . . . Dr ZORAN ERI Evropski susedi evropsko pozorite . . . . . . . . . . . . . . VERA VASILI Imenski registar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

199

217

235

249

257

258

260

265 271

275

278 279 285

Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku Izlazi dvaput godiwe Izdava Matica srpska Urednitvo i administracija: Novi Sad, ulica Matice srpske 1 Telefon: 021/420-199, 6615-038 Matica srpska Journal of Stage Art and Music Published semi-annually by Matica srpska Editorial Board and Office: Novi Sad, ul. Matice srpske 1 Phone: 381-21/420-199, 615-038 Urednitvo je Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku br. 3233/2005 zakquilo 17. 2005. Struni saradnik Odeqewa: Marta Tima Prevodilac za engleski jezik: dr Predrag Novakov Lektor: Tatjana Pivniki-Drini Korektor: Vera Vasili Tehniki urednik: Vukica Tucakov tampawe ovog Zbornika omoguilo je Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije Kompjuterski slog: Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad tampa: IDEAL, Novi Sad

STUDIJE, LANCI, RASPRAVE

UDC 783.2(470)

Natali Denisova kandidat iskusstvovedeni, g. Novouralsk

PRINCIP VARIROVANI POPEVOK V USTNO TRADICII NEVNSKO KOL (PO MATERIALAM PESNOPENI OKTA)
SAETAK: Avtor ptets nati funkcionalnuy osnovu muzkalnh tonalnoste drevnerusskih popevok v sovremenno ustno tradicii nevnsko kol peni. V liturgieskom obrde penie znamennh popevok v lokalno uralsko tradicii otraaet razvitie muzkalnogo mleni i percepcii. Mono zaklyit to intonacii znamennh popevok iz pesnopeni Okta v sovremenno ustno tradicii uralsko kol peni izmenilis, no ide drevnerusskih muzkalnh tonalnoste sohranilas do sih por.

Izuenie pismenno i ustno tradicii muzkalno kultur staroobrdestva vse bolee privlekaet sovremennh issledovatele bogosluebnogo peni. V nastoee vrem ue ne nudaets v dokazatelstvah fakt nedostatonosti obraeni tolko k peveskim knigam i pismennm redakcim raspevov. Fundamentalnoe kompleksnoe issledovanie bogosluebno pevesko tradicii staroobrdcev vozmono tolko pri uslovii obraeni k ustno praktike i sopostavleni ustnh versi napeva s ego kninmi variantami, kotore v dannom kontekste mono sitat kanonieskimi. Izuenie ustno bogosluebno pevesko praktiki staroobrdeskih lokalnh kol znamennogo peni predstavlet unikalnuy vozmonost proniknut v mehanizm sozdani raspeva i bazove osobennosti ego postroeni. Naalo fundamentalnomu issledovaniy nevnsko kol znamennogo peni staroobrdcev konfessii asovennh poloeno v rabotah Parfenteva N. P., Kazancevo M. G. i Konhino E. V., gde privodts danne o tipologii peveskih knig i o funkcionirovanii ustnh melodieskih modele glasovogo peni nevnsko staroobrdesko obin.1 Predmetom izueni v nastoe state stal pope1 N. P. Parfentev. Tradicii i pamtniki drevnerussko muzkalno-pismenno kultur na Urale (HHH vv.). Opisanie krykovh rukopise vpolneno pri uastii

von fond znamennogo raspeva v ustno tradicii staroobrdcev g. Nevnska. Nevnska kola znamennogo peni pereila poru svoego rascveta s naala do 70-h gg. HH veka, kogda, nesmotr na goneni so storon sovetskih vlaste, v staroobrdesko obine sohranlas stabilna praktika obueni i podgotovki k slueniy na klirose gramotnh pevcov, vladeyih ne tolko znamenno, no i demestvenno notacie, znatokov fitnogo peni. V poslednie god preemstvennost tradicii znamennogo peni v g. Nevnske naruaets, i m imeem vozmonost rabotat s nemnogimi raspeikami. Naibolee cennm materialom mono sitat fonozapisi pesnopeni v ispolnenii Nazarova Vasili Zoteevia, golovika i samogo gramotnogo pevca sovremenno staroobrdesko obin asovennh g. Nevnska. Perspektivu analiza sootnoeni pismenno i ustno pevesko tradicii na primere individualnogo peveskogo stil Nazarova Vasili Zoteevia nametila M. G. Kazanceva v state Master iz Verhnih Tavolog".2 Ona naala rabotu po sravneniy stolpovogo varianta napeva i ego ustnogo vosproizvedeni pevcom, vladeyim znamenno notacie i ustnmi melodieskimi modelmi staroobrdeskogo repertuara. V processe izueni, osnovannogo preimuestvenno na rasifrovkah pesnopeni 1 glasa, vsnilos, to pevec osuestvlet ladointonacionnoe varirovanie, sohran pri tom ritmieskuy strukturu stolpovogo napeva. M. G. Kazanceva osobo poderknula harakternuy dl staroobrdeskih raspevikov formulnost muzkalnogo mleni. Nami postavlena zadaa prodolit analiz principov ispolzovani v ustno praktike nevnsko kol popevonogo slovar i provedena rabota s tekstami rasifrovok pesnopeni vosmi glasov, ispolnvihs Nazarovm V. Z. po Oktay izdani L. F. Kalanikova (pesnopeni Bogorodinh dogmatikov i Svt slav", zapisanne arheografiesko kspedicie UrGU v iyle 2003 g., otrd Denisovo N. E. i Denisova V. V.). M sravnili variant razvoda razlinh popevok v ispolnenii Nazarova V. Z. s razvodami popevok, opublikovannmi v Azbuke izdani L. F. Kalanikova 1911 g.3 (rasifrovki popevok vosmi glasov privodts v Priloenii k danno state). V pervuy oered vano otmetit, to popevki pri prosluivanii zvukozapise ispolneni Nazarova V. Z. vosprinimayts kak celostne intonacionne kompleks (blagodar ne tolko vsokomu tempu ispolneni, no i osobo melodiko-ritmiesko slitnosti, neperedavaemo pri perevode v sistemu zapisi ptilineno notacii). Stepen varirovani popevok v rasifrovkah ustno redakcii raspeva suestvenno otliaets kak v predelah glasa, tak i medu popevonmi kompleksami raznh glasov. Naimenemu intonacionnomu varirovaniy podvergayts popevki pervogo (Primer 14), ptogo (Primer
M. G. Kazancevo. elbinsk, 1994. 446 s. M. G. Kazanceva, E. V. Konhina. Muzkalna kultura staroobrdestva: Uebnoe posobie. Ekaterinburg: Izd-vo UrGU, 1999. 156 s. 2 M. G. Kazanceva. Master iz Verhnih Tavolog // Uralski sbornik. Istori. Kultura. Religi. Vp. 5. Ekaterinburg: Izd-vo Ural. Gos. un-ta, 2003. S. 158179. 3 Kalanikov L. F. Azbuka znamennogo peni. Kiev, 1911.

1517, za isklyeniem lomki", Primer 18), sedmogo (Primer 29 31) i vosmogo (Primer 3235) glasov, gde varirovanie osuestvlets poti isklyitelno za set dopolneni melodiki popevok opevanimi (pri tom oen tono sohranets posledovatelnost opornh tonov). V ostalnh glasah, nardu s popevkami, vosproizvedennmi s kanoniesko tonosty, vstreayts oen svoeobrazne razvod, poderkivayie unikalnost stil ispolneni pevca. Tak, naprimer, stepen varirovani raznh popevok vtorogo glasa suestvenno razliaets. Esli razvod kulizm sredne" (kak v seredine, tak i v konce pesnopeni) faktieski ne menets i dopolnen po sravneniy s Azbuko" Kalanikova li opevanimi (Primer 5, 6), to popevka merea polna so skobko" imeet vo vtorom glase kak osnovno razvod, kotor ispolzuets naibolee asto, tak i dopolniteln variant razvoda, suestvenno otliayis ot osnovnogo (a take i ot varianta iz Azbuki" Kalanikova) po melodieskomu dvieniy i ritmieskomu risunku (Primer 7). Naibolee dalek ot varianta iz Azbuki" Kalanikova razvod merei polno s lomko", kotoruy Vasili Zoteevi postonno ispolnet po-raznomu (Primer 8). Vesma pokazatelno, to dae v sluae ispolzovani pevcom razvoda, znaitelno otliayegos ot kanonieskogo varianta" iz peveskih azbuk, intonacionna osnova varirovani popevki formiruets iz melodieskih eek drugih popevok togo e glasa. Tak, naprimer, zaklyiteln melodieski oborot dopolnitelnogo varianta razvoda popevki merea polna so skobko" vtorogo glasa (Primer 7) blie vsego v intonacionnom otnoenii k razvodu kulizm sredne" vtorogo glasa (Primer 5). V privodimh nami variantah razvoda popevki merea polna s lomko" vtorogo glasa (Primer 8) pevec svobodno ispolzuet i kombiniruet po svoemu usmotreniy intonacii popevok merea polna so skobko" (Primer 7) i kulizma sredn" (Primer 5) vtorogo glasa. Takim obrazom, ti variant razvoda popevok, spontanno voznikayie v processe ispolneni, ne protivoreat intonacionnomu stroy glasa v celom. Naibolee interesnm nam predstavllos prosledit, kakim obrazom sootnosts v pevesko praktike Nazarova V. Z. popevki razlinh glasov, kotore v tradicionnom protenii intonacionno sovpadayt (naprimer, kulizma sredn v seredine pesnopeni i v konce pesnopeni 2 i 6 glasov, kulizma sredn posle sloiti 1 i 4 glasov, merea polna so skobko 2, 6 i 8 glasov, merea polna s lomko 1 i 7 glasov, merea polna s lomko 2, 3, 4, 6 i 8 glasov). Napomnim, to nekotore iz ukazannh popevok (naprimer, merea polna so skobko 2, 6 i 8 glasov) v ispolnenii Nazarova V. Z. znaitelno otliaets ot variantov privodimh v Azbuke Kalanikova. Sohranet li pevec, variru popevki, princip srodnomuzkalnosti glasov? Analiz razvodov popevok pokazal, to princip srodnomuzkalnosti i perekrestnoe sovpadenie melodiki popevok v razlinh glasah strogo soblydaets v bolinstve sluaev (vstreayts li otdelne isklyeni, kak, 9

naprimer, popevka koleso" ili lomka", kotoruy raspevik ispolnet poti vsegda razlino). Takim obrazom, pri rasifrovke zapise na 8 glasov v ispolnenii Nazarova Vasili Zoteevia vsnilos, to pevec vosprinimaet mnogie popevki kak vzaimozameneme. vls optnm raspevikom, on velikolepno uvstvuet ladovuy osnovu znamenno melodiki. Melodieskie variant popevok inogda znaitelno otliayts ot obeprinth, no vo mnogih sluah i sovpadayt s nimi. Pri obem uslonenii melodiesko linii i droblenii ritmieskogo risunka v razvodah popevok sohranets napravlenie melodieskogo dvieni, metrieska osnova popevki i oporne ton. Mono osobo vdelit rko harakterizuyie stil nevnsko kol kvartove skaki-opevani na podvodah k popevke i v zaklyitelno melodieskih formulah. V kadom glase Vasili Zoteevi ispolzuet osnovno krug intonaci, v predelah kotorogo i osuestvlets melodieskoe varirovanie. Stabilno sohranyts ustanovivies v dannom glase ladovo-melodieskie opor, strogo soblydaets sootnoenie srodnomuzkalnh glasov: pervogo i ptogo, vtorogo i estogo. Takim obrazom, popevon slovar vlets v ustno praktike nevnsko pevesko kol ladointonacionno bazo, formiruye glas, i podvergaets varirovaniy v strogo ustanovlennh predelah. Tot fakt, to princip srodnomuzkalnosti" glasov, sovpadenie popevok v razlinh glasah, tatelno soblydaets pevcom, nesmotr na vsokuy stepen varirovani popevok, na na vzgld, ubeditelno dokazvaet organinost proteni pevcom pismenno versii raspeva i ego glubokoe ponimanie ladovo osnov znamennogo peni. M polagaem, to intonacionn fond osnovnh popevok vosmi glasov, privedenn v Priloenii k danno state, moet bt ispolzovan v processe obueni pevcov dl osvoeni principov varirovani raspeva i priobeni uaihs k ivo pevesko praktike. Dalneee izuenie funkcionirovani popevok v ustno praktike staroobrdeskih masteropevcev razlinh lokalnh tradici budet sposobstvovat razrabotke bolee ffektivnh metodik obueni znamennomu peniy, ne ottalkivayihs ot principov zvukovsotnosti, zafiksirovannh v ptilineno notacii, i uitvayih vse osobennosti sformirovaves ee v drevnerussko bogosluebno pevesko tradicii nepovtorimo ladovo osnov znamennogo rospeva.

10

Natalija Denisova PRINCIPI VARIRAWA NAPEVA U USMENOJ TRADICIJI NEVSKE KOLE PREMA NAPEVIMA IZ OSMOGLASNIKA Rezime Autor pokuava da nae funkcionalnu osnovu muzikih tonaliteta starih ruskih napeva u savremenoj usmenoj tradiciji Uralske kole pevawa iz Nevska (ili kao to je u naslovu: nevske kole pevawa). U liturgijskom obiaju pevawe Znamenih napeva u lokalnoj uralskoj tradiciji odraava razvoj muzikog miqewa i percepcije. To nas navodi na zakquak da su intonacije Znamenih napeva iz osmoglasnika promewene u savremenoj usmenoj tradiciji Uralske kole pevawa, ali da je zadrana ideja starih ruskih muzikih tonaliteta.

Natalia Denisova THE PRINCIPLES OF MELODIC VARIATIONS IN ORAL TRADITION OF THE NEVA SCHOOL ON THE BASIS OF THE OCTOECHOS MELODIES Summary The author attemptes to find the functional basis of music modes old Russian chant in contemporary oral tradition of Urals singing school old-believers from Neviansk. In liturgical practice the singing of Znamenny chant in local Urals tradition reflected the evolution of musical thinking and perception. We are led to conclusion that intonations of Znamenny chants from Oktoehos' repertory changed in contemporary oral tradition of Urals singing school, but kept the basic idea of Ancient Russian musical modes.

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

UDC 783.28:271.2-5(091)

Vesna M. Peno

O MELODIJI BOINOG KONDAKA TREEG GLASA DJEVA DNES

SAETAK: Proimion boinog kondaka treeg glasa, Djeva dnes, koji predstavqa model prema kome se pevaju svi kondaci treeg glasa, posluio je u radu kao uzorak na osnovu koga se razmatra problem napeva u novijoj srpskoj pojakoj tradiciji. Izuzetnost ove melodije unutar treeg glasa dovedena je u vezu sa samoglasnim melopoetskim tipom koji upravo podrazumeva specifinu strukturu teksta i posebnu melodiju. Ova melodija je sauvala svoje prepoznatqive obrise tokom niza vekova, to je u radu predstavqeno na odgovarajuim neumskim vizantijskim, kasnovizantijskim i grkim zapisima, kao i notnim srpskim zapisima.

Postoji legenda da je pri Velikoj crkvi u Carigradu, u vreme patrijarha Jevtimija (490504) sluio kao crkvewak monah Roman. Bio je nepismen i nevet pojawu, zbog ega su mu se podsmevali neki ueni klirici. Nakon duge molitve Presvetoj Bogorodici da ga obdari pojakim umeem, uoi praznika Roewa Hristovog, Ona mu se na neobian nain javila, pruivi mu svitak hartije, takozvani kondak, i zapovedila mu da ga proguta. Narednog dana, kada je doao red da Roman zapeva, on se popeo na amvon i, na veliko iznenaewe svih prisutnih, udesnim glasom otpevao izuzetno lepu i do tada nepoznatu melodiju na takoe nepoznate rei: Danas Djeva raa Nadsunoga, a zemqa peinu prinosi Nepristupnom. Aneli i pastiri zajedno slave, a magi putuju u drutvu zvezde. Radi nas se kao malo Dete rodi preveni Bog.1 Roman Melod, tvorac boinog kondaka u kome je navedeni prvi ikos ili proimion Djeva dnes, dobio je od istraivaa crkvene himnografije odrednicu melodorum princeps.2 O wegovoj izuzetno znaajnoj ulozi u vizantijskoj himnografiji3 i plodnom stvaralatvu napisane su mnogobrojne filoloke i muzikoloke studije,4 a u nekima od wih
1 Upor. Sluba praznika telesnog roewa Gospoda, Boga i Spasiteqa naeg Isusa Hrista, prevod s grkog, objawewa i tumaewa Nenad Ristovi, Kaleni, Kragujevac, 2000, 75. 2 J. B. Pitra, Sanctus Romanus veterum melodorum princeps. Cantica sacra ex codicibus mss Monasterii S. Ioannis in insula Patmo, Al sommo Pontefice Leone XIII Omaggio giubilare della Biblioteca Vaticana, Rome, 1888, 156. 3 Za ime Romana Meloda se u literaturi vezuje nastanak kondaka, a prvi koji je izneo ovakvo miqewe bio je Nikiforos Kalistos Ksantopulo u H veku. Upor. A. Papadopulos-Kerameus, Mitteilungen ber Romanos, Byzantinische Zeitschrift, 2, 1893, 602. 4 Upor. K. Krumbacher, Studien zu Romanos, Sitzungsberichte der philos.-philol. und histor. Klasse der k. Bayer, Akademie der Wissenschaften zu Mnchen (1898), 69268; S. Eustra-

25

pomiwe se i boini kondak. Detaqniji osvrt na dati proimion Djeva dnes uinio je u jednom svom lanku Jirgen Rasted (Jrgen Raasted), zasnivajui svoje analize na neumskim rukopisima iz H i H veka.5 O istoj himni, ali na osnovu novije srpske pojake tradicije, pisali su prota ivojin Stankovi6 i sadawi srpski patrijarh Pavle.7 Razlog zbog koga u ovom radu u centar postavqam melodiju treeg glasa koja se poje na Boinom jutrewu i Liturgiji, jeste onaj isti od koga su u svojim radovima poli pomenuti srpski autori. Oni su, naime, dobro uoili da je melodija kondaka izuzetak u treem glasu i da se po svojim karakteristikama ne uklapa ni u jednu, u praksi usvojenu, grupaciju napeva. Specifinost kako ove, tako i nekih drugih melodija, zapazili su i autori koji su nastojali da sistematizuju napeve osmoglasnog srpskog pojawa.8 Oni su, meutim, bez kritikog odnosa prema postojeoj klasifikaciji i bez jasnih kriterijuma9 izuzetke imenovali iskquivo prema himnografskoj vrsti odgovarajue pesme ija je melodija drugaija u odnosu na ostale unutar datog glasa. Tako se, uz samotidh, Rwmanj Melwdj ka t2 poihtik2 ato rga, 'Epethrj =Etaireaj Byzantin%n Spoyd%n 15 (1939), 182255, 25 (1955), 210283; A. Fytrkh, =H vkklhsiastik m%n pohsij kat2 t2j kyriwtraj atj fseij, 'Episthmonik 'Epethrj Qeologikj Sxolj Panepisthmoy 'Aqhn%n, 19551956; P. Xrstoy, =H mnografa tj rxakj kklhsaj, Qessalonkh, 1959; J. Grosdidier de Matons, Romanos le Mlode. Hymnes, t. IIV, Paris, 19641967; E. Wellesz, Kontakion and Kanon, Atti del Congresso Internazionale di Musica Sacra, 1951, 131133; Isti, Das Prooimion des Akathistos. Eine Studie zur Melodie des Kontakion, Die Musikforschung 4 (1953), 193206; Isti, The Akathistos Hymn, Copenhagen, 1957. Obiman spisak bibliografskih jedinica u vezi sa razvojem kondaka i ulogom Romana Meloda v. u kwizi: Karioflh Mhtskh, Byzantin mnografa, tm. A/, Patriarcikn '/Idryma Paterik%n Melet%n, Qessalonkh, 1971, 1531. 5 J. Raasted, Zur Melodie des Kontakions =H Parunoj s0meron, Cahiers de l'Institut du Moyen-ge Grec et Latin, 59, Copenhague, 1989, 233246. 6 ivojin Stankovi, Neka zapaawa o naem osmoglasnom crkvenom pojawu, Pravoslavna misao, sv. 12, 1963, 6272. 7 Patrijarh Pavle, Razlika melodije svjetilna pojedinih velikih praznika od melodije svjetilna drugog glasa. O posebnom pevawu Velikog slavoslovqa glasa, u: Da nam budu jasnija neka pitawa nae vere, Beograd, 1998, 252264. Boini kondak su u svojim radovima spomiwale i Katarina Tomaevi, Muzika u pozorinom ivotu Srba u H veku (magistarska teza u rukopisu), Beograd, 1990. i Vesna Peno, Pravoslavno crkveno pojawe na Balkanu u 19. veku na primerima srpske i grke tradicije (magistarska teza u rukopisu), Novi Sad, 1999. 8 Upor. Nenad Baraki, Moe li se ukalupiti i u obrasce postaviti nae osmoglasno pojawe? Duhovna straa, 1938, H, 3, 112114; Petar Bingulac, Crkvena muzika u Srbiji, u: Muzika enciklopedija, vol. I, Zagreb, 1977, 369372; Branko Cveji, Uxbenik crkvenog pojawa i pravila, Beograd, 1950, rukopis u Narodnoj biblioteci Srbije, Narodna biblioteka Srbije, rukopis pod oznakom RM-32. 9 Petru Bingulcu je bila poznata podela vizantijskog pojawa na stihirarski, irmoloki i papadikijski melos, izvedena dodue u vezi sa novim metodom u grkim teorijama pisanim tokom HH i HH veka. On je, meutim, smatrao da je razliite naine pojawa pogreno dovoditi u vezu sa razliitim vrstama i karakterom teksta, to nije jedini, ali je nesumwivo jedan od glavnih kriterijuma na kojima se mora zasnivati svaka kategorizacija melodija. Upor. P. Bingulac, O problemima tonalnih osnova u crkvenom pevawu balkanskih naroda, Rad H kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Prizrenu 1967, Beograd, 1974, 561. O problemu napeva u novijoj srpskoj pojakoj tradiciji v. Vesna Peno, O napevu u pravoslavnom crkvenom pojawu prilog tipologiji crkvenih napeva, Muzikologija, br. 3, Beograd, 2003, 219234.

26

glasan, troparski i antifonski napev, pomiwu jo i podoban, egzapostilarski, slavoslovski ili sveani, katavasijski i kondaki. Svaki od navedenih napeva mogao bi biti tema zasebne studije, no metodoloki postupak u samoj analizi bio bi nuno jedinstven. Ovom prilikom e kondaki napev posluiti kao polazite u rasvetqavawu jo uvek aktuelnih zajednikih problema u vezi sa ostalim navedenim napevima. ivojin Stankovi, a potom i patrijarh Pavle izneli su i zapaawa o poreklu melodija koje su izuzeci u okviru glasova kojima pripadaju. U vezi sa kondakom treeg glasa, Djeva dnes, obojica su saglasni da je srpska melodija oblikovana po vizantijskom, odnosno grkom uzoru. Ovaj stav bie potkrepqen rezultatima do kojih sam dola na osnovu uporedne analize transkripcija datog kondaka iz vizantijskih, postvizantijskih10 i savremenih grkih neumskih zapisa,11 kao i na osnovu notnih zapisa srpskog pojawa iz zbirki estorice melografa.12 Specifinost melodije boinog kondaka Djeva dnes u odnosu na silabine melodije treeg glasa iz srpskog Osmoglasnika, meu kojima je i vaskrsni kondak sa nedeqnog jutrewa, prvi je, po reima ivojina Stankovia, primetio akon Nikola Trifunovi, prireiva velikog broja izdawa crkvenih pesama zapisanih trilama.13 On je u zborniku iz 1880. godine ovu melodiju oznaio kao proizvoqnu.14 Prota Stankovi je, bez dodatnih objawewa, izneo veoma slobodno miqewe da je re o napevu koji potie iz vremena sv. Romana Meloda, te da je u bogoslubenoj upotrebi opstao uprkos reformi osmoglasnog sistema koju je sproveo sv. Jovan Damaskin. Bio je takoe uveren da je ova kompozicija u srpsku tradiciju ula iz vizantijske pojake prakse.15 Stankovi, naalost, nije nita odreenije napisao o razlikama za koje je rekao da postoje izmeu vaskrsnog kondaka treeg glasa (iz Osmoglasnika) i kondaka Djeva dnes. Sudei po tome da uz vaskrsni konUpor. napomenu br. 5. Upor. Smwnoj 'I. Kar, Muodoj tj llhnik0j moysikj Uewrhtikn, tm. A/, 'Aunai, 1982, 276277. 12 Kornelije Stankovi, Pravoslavno crkveno pojawe u srbskog naroda, fototipsko izdawe kw. 16, SANU Narodna biblioteka Srbije Matica srpska, kw. 2, 15; Tihomir Ostoji, Pravoslavno srpsko crkveno pjenije po starom karlovakom nainu, Novi Sad, 1896, 92; Stevan St. Mokrawac, Praznino pojawe, nav. delo, 128; Nenad Baraki, Notni zbornik srpskog narodnog crkvenog pojawa po karlovakom napevu, prir. Danica Petrovi, Kragujevac, 1995, 273; Branko Cveji, Minej za decembar, Narodna biblioteka Srbije, RM 31, 191; Stefan Lastavica, Praznino pojawe, kw. , Beograd, 1969, 517. 13 Upor. Mirka Pavlovi, Zaostavtina Kornelija Stankovia, u: Kornelije Stankovi i wegovo doba, SANU i Muzikoloki institut, nauni skupovi kw. HH, Odeqewe likovne i muzike umetnosti, kw. 1, Beograd, 1985, 147170. 14 Nikola Trifunovi, Praznino pjenije, Beograd, 1880. 15 Tako je sv. Roman Slatkopevac i melodiju boiweg kondaka Djeva dnes sastavio i napisao, davi joj jedan divan tekst i jo divniju melodiju, zbog ega je hrianska crkva priznala, da je to zaista kondak treeg glasa i da ta melodija ima i daqe da ostane kao kondak treeg glasa. A zbog toga je i naa crkva melodiju boiweg kondaka ozvaniila kao optu melodiju za kondak treeg glasa, iako ova melodija nema nikakve veze ni slinosti sa troparom i kondakom treeg glasa iz naeg Osmoglasnika". Upor. . Stankovi, nav. delo, 64.
11 10

27

dak pomiwe i tropare, verovatno je mislio, a mogue je da je pojui po Trifunovievim trilama upravo tako i nauio, da se on peva po tzv. troparskom napevu treeg glasa. Notni zapisi osmoglasnog i opteg srpskog pojawa otkrivaju posve drugaiji odnos pomenutih pesama. Kondak treeg glasa, kako onaj iz Osmoglasnika tako i oni koji pripadaju odreenim praznicima, meu kojima je i boini, imaju jedinstvenu melodiju.16 Izvesno je, meutim, da je melodija kondaka, bez obzira koji tekst ima u osnovi, drugaija od ostalih himni koje po ritmiko-melodijskim osobenostima pripadaju tom istom glasu. Podsetiu ovde ukratko na karakteristike napeva treeg glasa. Na osnovu notnih zapisa srpskog pojawa moe se zakquiti da melodije treeg glasa, u silabinom i u razvijenijem napevu,17 imaju zajedniku lestvinu organizaciju, a slina im je i struktura melodijskih obrazaca. Lestvini niz je dijatonski, u ambitusu oktave ili none, u sporadinim primerima. Povremeno, u vidu skretnice javqa se alterovani povieni etvrti stupaw, u odnosu na finalis f11, koji je u veini pesama isti, sa izuzetkom slavoslovqa, psalamskog stiha Bog Gospod i pripeva za pesmu Bogorodice Veliat dua moja Gospoda u kojima je za tercu nii. U silabinim i razvijenim melodijama izdvajaju se etiri obrasca, ukquujui i finalni, koja se u kadencama zavravaju razliitim tonovima.18 Obrasci se uglavnom pravilno smewuju, doprinosei utisku pregledne, arhitektonski organizovane fakture. Wihove varijante su stabilne i ne odstupaju umnogome od obrasca modela. Melodije srpskog treeg glasa, kako na lestvinom planu, tako i u pogledu rada sa motivima, po broju, izgledu i rasporedu melodijskih obrazaca, vrlo su bliske odgovarajuim grkim napevima, naroito u silabinom pojawu.19 Ova slinost je naglaena i u melodiji kondaka, koja se, meutim, i u notnim-srpskim i u neumskim-grkim zapisima, ne poklapa sa opisanim melodijskim osobinama drugih pesama treeg glasa. Princip izgradwe melodijskih obrazaca, nain na koji meusobno korespondiraju melodijske formule, tonovi kojima one zavravaju i, posebno, finalis melodije, uzroci su posve drugaijeg zvunog efekta ove himne.
16 Poreewe je mogue sprovesti na Mokrawevim zapisima, kako osmoglasnog tako i opteg i prazninog pojawa. Napomiwem da su promene u zapisima kondaka treeg glasa na razliite tekstove iskquivo proistekle iz prilagoavawa melodije tekstualnom predloku, pre svega duini kolona. Upor. Stevan St. Mokrawac, Osmoglasnik, 7, 118 119; Opte i prigodno pojawe, -8a, 185, 200, 201, 232; Praznino pojawe, -8b, 87, 128, 140, 143 (prir. Danica Petrovi, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva Muziko izdavako preduzee Nota", Beograd Kwaevac, 1996, 1998). 17 U silabian napev treeg glasa osmoglasja ulaze sve himne osim stihira na Gospodi vozvah, u koje spada i dogmatik, i stihira na hvalite. Upor. Vesna Peno, Pravoslavno crkveno pojawe na Balkanu, 8689, 111; Ivana Perkovi, Muzika srpskog Osmoglasnika izmeu 1850. i 1914. godine, Beograd, 2004, 98102. Ovom prilikom izuzete su liturgijske himne velikog pojawa koje nose odrednicu treeg glasa. 18 Obrasci zavravaju tonovima: a , d , c . 1 1 1 19 Upor. Vesna Peno, nav. delo, 162, 174175, 199202.

28

Jednostavnost i krajwa svedenost muzikog materijala na nekoliko motivskih jezgara najboqe su uoqivi na primeru savremene grke melodije koju je zabeleio poznati grki melograf i teoretiar crkvenog pojawa Simon Karas (Smwnoj Karj).20 Jasno razgraniene melodijske formule u reitativnom stilu, sa prepoznatqivim inicijalnim i kadencionim karakterom, smewuju se po redosledu: a b a b c b1 c b1 nakon ega sledi finalni obrazac sastavqen ponovo iz uvodne kratke formule (varijante s motiva sa spoqawim proirewem) i zavrne kadence. Formule se doslovno ponavqaju21 pratei metriku i ritmiku teksta, u kome su, pak, polustihovi izgraeni od striktnog broja slogova: a b (7) (8) =H Parunoj s0meron | tn perosion tktei a b (7) (8) ka g t sp0laion | t% prostw prosgei c b1 (3) (5) (5) ggeloi | m t2 poimnwn | doqologosi c b1 (3) (5) (5) mgoi d | met2 stroj | doiporosi c1 (4) (4) d hm2j g2r | genn0uh F (5) (7) paidon non | proai3nwn uej Kondak ima dijatonsku lestvinu osnovu, kao i ostale himne treeg glasa.22 Meutim, finalis, koji je vrlo vaan pokazateq pripadnosti odreenom glasu osmoglasja, odnosno napevu unutar glasa, nema veze sa treim, ve sa etvrtim plagalnim, odnosno osmim glasom. Izuzetak u melodiji kondaka predstavqaju i zavrni tonovi u tzv. medijalnim kadencama, na krajevima melodijskih obrazaca ili formula.23 S obzirom
20

Upor. primer br. 1 u prilogu rada (transkripciju Karasove melodije sainila V.

Peno). U formuli b1 je izostao samo poetak iz b formule. U srpskim zapisima ambitus melodije je u odnosu na ostale treeg glasa neto krai, uglavnom u rasponu sekste. 23 Na osnovu sporednih finalisa" na krajevima melodijskih obrazaca medijalnih kadenci i glavnog finalisa na zavretku itave melodije mogue je tragati za vezama izmeu razliitih glasova osmoglasja. Naime, prisustvo netipinog finalisa u datom
21 22

29

na opisani karakter kadence koju u kondaku ima formula oznaena sa b, drugi po znaaju finalis u melodiji je ton pa = d, inae svojstven prvom i prvom plagalnom glasu.24 Oscilovawe izmeu zavrnih tonova glasova koji su u tzv. meso i parameso poloaju u odnosu na trei, navelo je savremene grke teoretiare da uz odrednicu treeg glasa kondaka dodaju i napomenu: trei mesazon paramesazon" (meszonparameszon).25 Melodija proimiona boinog kondaka, Djeva dnes, predstavqa, dakle, paradigmu za teoriju o veem broju glasova, od ustanovqenih osam. Drugim reima ona potvruje opravdanost potrebe fleksibilnijeg poimawa granica glasova pojedinano i osmoglasnog sistema u celini.26 Opisana melodijska shema se, sa izvesnim odstupawima, nalazi i u srpskim notnim zapisima,27 a prisutna je i u neumskim primerima iz H i H veka, o emu e u nastavku biti vie rei.28 Kratka motivska jezgra uoqiva su i u srpskoj varijanti, s tim da podela uslovqena metrikim cezurama nije tako striktna kao u grkom primeru, to se objawava razliitim brojem slogova u slovenskom prevodu teksta. Promene su prisutne prevashodno u uvodnim formulama. Motiv a se dva puta sa minimalnim izmenama ponavqa, ba kao i odgovarajua formula u grkoj melodiji, s tim da ima drugaiji finalis. Kadencioni karakter b motiva je i ovde sasvim upeatqiv i on se tretira uvek na isti nain, a izostajawe pojedinih tonova je iskquivo prouzrokovano duinom polustiha. Redosled u nizawu motiva je naruen nakon kombinacije s i b formule, kada se namesto s motiva ponovo pojavquje poetni a. Finalni obrazac ima elemente iz s formule, u vidu zastanka na tonu g, i zatim se razuenijim melodijskim tkawem sputa do zajednikog i za trei glas netipinog finalisa, a sa tipinim ritmikim pokretom: q eeq eeh iz kadencionog motiva b. Uprkos izmenama na planu strukture, koja se moe predstaviti kao a b a1 b1 c b2 a2 b3, drugaijem finalisu u motivu a i sloenijem finalnapevu ili pojedinanim melodijskim primerima gotovo po pravilu ukazuje na prisustvo nekog drugog, srodnog glasa. 24 Motiv oznaen sa a ima takoe finalis na ni = s, dok motiv pod v zavrava na di = g. 25 Upor. Smwnoj 'I. Kar, nav. delo i Ge3rgioj N. Kwnstantnoy, Uewra kai prqh thj ekklhsiastik0j mousik0j Au0na, 1997, 127134. 26 Na veze izmeu glasova ukazivali su jo vizantijski teoretiari u svojim metodima. Upor. The Hagiopolites A Byzantine Treatise on Musical Theory (preliminary ed. by Jrgen Raasted), Cahiers de l'Institut du Moyen-ge Grec et Latin 45, Copenhague, 1983; The Treatise of Manuel Chrysaphes, the Lampadarios: On the Theory of the Art of Chanting and on Certan Erroneous Views That Some Hold About it, ed. D. E. Conomos, Corpus scriptorum de re musica 2, Vienna, 1985. Ova tema, meutim, u savremenim studijama vizantijske muzike nije podrobnije obraivana. 27 U priloenom notnom primeru br. 2 sve melodije su transponovane prema finalisu s1 saglasno finalisu iz grkih melodijskih primera. 28 Rasted je svoje primere naveo na osnovu tri rukopisa: Ashburnham 64 (A.D. 1289), Leningrad 674 (H vek) i Zakintos 8 (A.D. 1689). Budui da je verzija iz prvog rukopisa melizmatina, to znai da pripada drugaijem napevu, za razliku od druge dve, znatno silabinije varijante, ona je u ovom radu izostavqena. Rasted, meutim, iznosi zanimqiva zapaawa o slinosti sve tri melodije. Upor. nav. delo.

30

nom obrascu, slinost grke i srpske varijante je vie nego oigledna.29 Ovi melodijski elementi odlikuju veinu srpskih notnih zapisa konsultovanih u radu.30 Po miqewu prvih istraivaa, uproena melodika, reitativnog karaktera sa estim ponavqawima istih ili neznatno izmewenih motiva, bila je svojstvena ranoj hrianskoj muzici.31 Odnos polustihova, odnosno melodijskih formula unutar melopoetske celine analiziranog kondaka asocira na svojevrsnu responzorijalnost. Naime, smewivawem dva motiva a i s sa motivom b, koji ima funkciju kadence, postie se specifini dijalog. Jo priblinije, ponavqawe formule b podsea na drevni efimion,32 utvrenu tekstualno-melodijsku formulu koju je na vozglase svetenika ili stihove koje je pevao pojac proiznosio narod. Ova, za sada samo slobodna asocijacija moda bi mogla da se razmotri u kompleksnijoj analizi Romanovih kondaka, za koje naunici saglasno tvrde da predstavqaju izuzetna dela vizantijske himnografije, te da su verovatno to isto bila i na planu melodije. Napevi koji se odlikuju navedenim osobinama, a postoje i u savremenoj pojakoj praksi,33 kako veruju pojedini grki pojci, sauvani su iz starine i tokom duge istorije nisu pretrpeli bitnije izmene.34 Objawewem ovog fenomena do sada se nije niko detaqnije bavio, no on se zasigurno moe dovesti u vezu sa jednim drugim fenomenom, koji je u muzikolokim studijama podrobnije razmatran posledwih nekoliko decenija. Re je o grupisawu himni kompletnog repertoara crkvene himnografije i muzike prema wihovom osnovnom tipu i funkciji koju ostvaruju jedna u odnosu na drugu, o, dakle, samoglasnim, samopodobnim i podobnim melopoetskim vrstama. Karakteristike koje proimion boinog kondaka ine posebnim u treem glasu objawavaju se iwenicom da se radi o samoglasnoj himUpor. primer br. 1. Jedina bitna razlika u zapisima srpskih melografa je zavrna kadenca sa drugaijim finalisima. Naime, Stankovi, Ostoji i Cveji su, za razliku od Mokrawca, Barakog i Lastavice, ali i Karasa, melodiju zavrili za tercu vie od finalisa ce. Najverovatnije je da se objawewe ove pojave moe vezati za praksu tercirawa pri pevawu jednoglasnih napeva. Ostoji je i tropar Sv. Savi u treem glasu zavrio za tercu vie od uobiajenog finalisa. Upor. Tihomir Ostoji, nav. delo, 100101 i Stevan St. Mokrawac, Praznino pojawe, nav. delo, 174175. 31 Upor. P. Maas, Das Kontakion, Byzantinische Zeitschrift 19, 1910, 285306; H. J. W. Tillyard, Byzantine Music and Hymnography, London, 1923; Baud-Bovy, Sur un prelude de Romanos, Byzantion, 13, 1938, 217238; E. Wellesz, Melito's Homily on the Passion: An Investigation into the Sources of Byzantine Hymnography, Journal of Theological Studies 44, 1943, 4152; Isti, A History of Byzantine Music and Hymnography, Oxford, 1949, 1961; Isti, Kontakion and Kanon, Atti del Congresso Internazionale di Musica Sacra, RomeParis, 1951, 131133. 32 Upor. Karioflh Mhtskh, nav. delo, 231238. 33 U savremenom grkom Osmoglasniku postoje na pr. izuzeci meu sedalnima i to u prvom, treem i etvrtom glasu. Upor. Vesna Peno, Pravoslavno crkveno pojawe na Balkanu , 109. 34 Ovo uverewe mi je u razgovoru voenom u Atini, 1996. godine, upravo u vezi sa sedalnima treeg glasa, izneo prvi protopsalt Velike Crkve iz Konstantinopoqa i protopsalt u crkvi Sv. Irine iz Atine, Likurgos Angelopulos.
30 29

31

ni, koja je vremenom postala samopodobna.35 Naunici su utvrdili da Roman Melod nije imao sadrinski uzor, ali ni melodijski model prema kome je sastavio stihove i napev ove himne, kao i da su svi proimioni wegovih brojnih kondaka po pravilu bili samoglasni, bez obzira da li su sami kondaci samoglasni, samopodobni ili podobni.36 U rukopisima tzv. druge faze u razvoju kondaka kao poetskog i muzikog anra, od do H stolea, Romanovi proimioni postaju stereotipi prema kojima se oblikuju podobni proimioni i ikosi. Dragoceno je saznawe da je Roman Melod napisao samo jedan i to upravo boini kondak u treem glasu, iji je proimion, izgleda, vrlo rano postao model za metriku strukturu stihova i melodijskih obrazaca novih himni u istom anru i u istom glasu.37 U bogoslubenim kwigama, naime, uz sve kondake treeg glasa stoji uputstvo pojcima da ga poju po samopodobnom Djeva dnes. Veza izmeu samopodobnog i podobnog, tzv. princip contrafacta je oduvek imao izuzetan znaaj u vizantijskom obredu, kako u himnografskoj, tako i u muzikoj produkciji. Bez obzira na razlike u miqewima naunika u vezi sa uticajima pod kojima se formirala struktura ranih vizantijskih poetsko-muzikih anrova, izvesno je da je pravilo izosilabizma i izotonizma bilo vano podjednako i himnografima i melodima pri oblikovawu novih tekstova i melodija. tavie, postoji uverewe da budui da su koristili postojee, dobro poznate metrike prototipe, ali i gotove melodije, himnografi od veka vie i nisu bili melodi, kao wihovi prethodnici, nego iskquivo pesnici.38 Preuzimawe i prilagoavawe starih melodija bio je, i po saznawima muzikologa, kquni momenat kako u komponovawu, tako i u samoj interpretaciji vizantijske muzike od wene najranije faze,39 a Kristi35 U vezi sa terminima samopodoban (atmelon) i samoglasan (dimelon) naunici su iznosili neusaglaena miqewa, budui da su ovi pojmovi imali razliita znaewa tokom sredwovekovnog i postsredwovekovnog perioda. Upor. J. Grosdidier de Matons, ed., Romanos le mlode, i, Hymnes, Ancien Testament, Sources chrtiennes, 99, Paris, 1964, 1718; H. Hussmann, Hymnus und Troparion, Jahrbuch des Staatlichen Instituts fr Musikforschung Preussischer Kulturbesitz 1971, Berlin, 1972, 7780. Ipak, u muzikolokim radovima je opte prihvaena konvencija o tome da je samopodoban melodijski model za podobne, a samoglasan nezavisni model koji se ne oponaa. Upor. L. Mirkovi, Pravoslavna liturgika ili nauka o bogosluewu Pravoslavne istone crkve, , Beograd 19652, 237; Christian Troelsgrd, The Repertories of Model Melodies (Automela) in Byzantine Musical Manuscripts, Cahiers de l'Institut du Moyen-ge Grec et Latin 71, Copenhague, 2000, 327; Julia Shlikhtina, Problems of the Theory and Practice of Prosomoia Singing as Illustrated by Byzantine and Slavic Notated Prosomoia of the Good Friday Office, Palaeobyzantine Notations III, Eastern Christian Studies, ed. by Gerda Wolfram, A. A. Bredius Foundation Peeters, Leuven-Paris-Dudley, MA 2004, 173198. 36 K. Mhtskh, nav. delo, 263. 37 Da je proimion i drugi po redu ikos sloenog boinog kondaka bio opte prihvaen od potowih pesnika potvruju razliiti kondakari koji su prepuni stihova pisanih na osnovu ovog metriko-melodijskog uzora. Upor. J. B. Pitra, Analecta Sacra Spicilegio solesmensi parata, Paris, 1876, LV. Grosdidier De Matons, Romanos le Mlode, Hymnes, t. I, 251 (nav. prema K. Mhtskh, 211, 263. 38 K. Mhtskh, nav. delo, 223. 39 Videti Max Haas, Modus als Skala Modus als Modellmelodie, Ein Problem musikalischer berlieferung in der Zeit vor den ersten notierten Quellen, In Palaeobyzantine Notations,

32

jan Trulsgard (Christian Troelsgrd) smatra da je to jedan od uzroka izuzetne stvaralake produktivnosti vizantijskih meloda.40 Zanimqivo je, meutim, da su samopodobne melodije vrlo retko zapisivane u sredwovekovnim muzikim rukopisima.41 One su identifikovane u relativno ogranienom broju izvora i to prevashodno iz kasnog vizantijskog i postvizantijskog perioda. Dragocen je i podatak da notirani samoglasni napevi nisu nali svoje mesto u kodeksima koji su imali funkciju pojakih kwiga iz kojih se pevalo tokom bogosluewa. Rukopisi koji su ih sadravali sluili su iskquivo kao skup referenci za pojce i horovoe ili su predstavqali prirunike koji su se koristili u procesu uewa i vebawa melodija. U vezi sa pojawem samopodobnih i podobnih, uloga pojeve memorije je bila presudna, ali, podrazumevalo se da je on bio u stawu da razlikuje muzike anrove, napeve i stilove, kao i to da je bio sposoban da melodije interpretira shodno tradiciji. Poreewe sauvanih samopodobnih melodija iz raspoloivih pisanih izvora, koliko god da otkriva wihove posebnosti iji uzroci nisu precizno ustanovqeni, uglavnom svedoi o vrednoj i trajnoj stabilnosti u pogledu glavnih melodijskih kontura i nekih karakteristinih melodijskih pokreta koji su se urezali u pamewe pojaca i kao takvi sauvali tokom nekoliko stolea. Ovo zapaewe odnosi se i na melodijsku organizaciju boinog proimiona Djeva dnes, o ijoj postojanosti tokom vekova govore primeri iz neumskih rukopisa koje je analizirao Jirgen Rasted, kao i savremene varijante, zabeleene novim neumskim metodom i evropskim notnim pismom u grkim i srpskim zbornicima. Bez obzira na to to je varijanta iz rukopisa Aburnam 64 iz 1289. godine melizmatina i to na prvi pogled nema veze sa druge dve silabine verzije,42 iz rukopisa Lewingrad 674, takoe iz H veka, i Zakintos 8 iz 1698. godine, Rasted je zakquio da meu wima postoji velika bliskost.43 Primeri grke i srpske melodije iz najnovijeg vremena ovu slinost dodatno potvruju. Stabilnost pojake tradicije, i pre svega pesama koje, kao to je prethodno pomenuto, nisu bile sistematski notirane u muzikim rukopisima, koje su prevashodno usmeno prenoene, dugo je s nevericom
A Reconsideration of the Source Material, edd. J. Raasted and C. Troelsgrd, Hernen, 1995, 1132. 40 C. Troelsgrd, nav. delo, 3. 41 Strank je smatrao da one i ne postoje u sredwovekovnoj rukopisnoj tradiciji. Upor. Oliver Strunk, The Notation of the Chartres Fragment (orig. 1955), reprinted in Essays on Music in the Byzantine World, ed. Kenneth Levy, New York, 1977, 68111, 99. 42 Savremena prouavawa su sve blia zakquku da su jo u ranoj Vizantiji pojci jedan isti tekstualni predloak bili u stawu da poju u razliitim napevima ili stilovima, dakle, na silabian, ali i na melizmatian nain. U prilog ove teze pie i Rasted. Upor. J. Raasted, Kontakion Melodies in Oral and Written Tradition, in: The Study of Medieval Chant paths and Bridges East and West, Cambridge, 2001, 277. 43 U Rastedovom notnom primeru obeleeni su zajedniki tonovi izmeu melizmatine i silabine melodije iz H veka, kako bi slinost dola do izraaja. Upor. J. Raasted, Zur Melodie des Kontakions =H Parunoj s0meron, nav. delo, 238244.

33

prihvatana od strane nekih muzikologa.44 Sam Rasted je nakon saznawa dobijenog na osnovu poreewa proimiona Djeva dnes, kako sam svedoi, demantovao svoje prvobitno uverewe da usmeno predawe nuno donosi promene u strukturi melodija. Zakquak je, tavie, suprotan: neoekivana melodijska stabilnost sauvana je u usmenom nainu prenoewa pojakog umea to se vidi upravo na primerima samopodobnih i podobnih melodija, drugim reima, prepoznatqivi elementi sredwovekovnih melodija opstali su zahvaqujui usmenom predawu.45 Jedan od nesumwivih uzroka trajnosti i nepromenqivosti melodija modela nalazi se u velikom broju wihovih podobnih. Ako jo jednom podsetim na izneti podatak da je samoglasni proimion Romanovog kondaka ubrzo po svom nastanku postao samopodoban, te da je kao takav ostao sve do zavrne faze kanonizacije bogoslubenih kwiga, onda, u skladu sa prethodnim stavom, postaje jo verovatnija pretpostavka da je on sauvao svoje prepoznatqive obrise tokom sedam punih vekova. Iako protojerej ivojin Stankovi nije imao mogunosti da svoje uverewe o starini kondaka Djeva dnes proveri i obrazloi na konkretnim muzikim primerima, ini se da je wegova procena, voena intuicijom, bila blizu istine. Miqewe patrijarha Pavla o tome da je melodija kondaka u srpsku pojaku praksu dospela iz grke psaltike u novijem periodu, te da zbog kratkoe vremena nije pretrpela vee transformacije naeg narodnog melosa, nego samo neznatnije izmene,46 ovim radom je donekle revidirano. Srpski napev kondaka treeg glasa se, kao i silabini i razvijeni melos treeg glasa u celini, upadqivo podudara sa odgovarajuim grkim glasom i razloge za ovu pojavu ne treba iskquivo vezivati za novovekovne veze izmeu grkih i srpskih pojaca, odnosno za uticaj grkih daskala iz H i prvih decenija HH veka, kao to ni razlike izmeu ove dve tradicije ne treba tumaiti meusobnim uticajem ili, pak, jednostrano, dominacijom narodnog melosa nad crkvenim.47 Odgovor na svakako provokativan i aktuelan problem porekla novijeg srpskog pojawa treba potraiti pre svega u melodijskim osobenostima samih napeva unutar glasova. Nije sluajno to su zajednike karakteristike srpskog i savremenog grkog postvizantijskog pojawa evidentnije u melodijama sa stabilnom dijatonskom osnovom i sa
44 Upor. Discussion u: Jahrbuch der sterreichischen Byzantinistik, XVI Internationaler Byzantinistenkongress, Akten II/7, Verlag der sterreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien, 1982, 131134. 45 J. Raasted, Kontakion Melodies, 277. 46 Patrijarh Pavle, Razlika melodije svjetilna, nav. delo, 252. 47 Odnosu srpskog narodnog i crkvenog pojawa u srpskoj muzikologiji i etnomuzikologiji nije do sada posveena posebna pawa. Radovi na ovu temu bave se pojedinanim uzorcima ili, pak, vrlo uoptenim povezivawima slinih pojava. Upor. Vinko ganec, Muziki folklor I, Zagreb, 1962; Dimitrije Stefanovi, Melody Construction in Byzantine Chant, Actes du XIIe Congrs International D'tudes Byzantines, Ochride, 1016 Septembre 1961, Tome I, Beograd, 1963, 375387; Petar Bingulac, O problemima tonalnih osnova u crkvenom pevawu balkanskih naroda, Rad H kongresa Saveza folklorista Jugoslavije u Prizrenu 1967, Beograd, 1974, 557564.

34

preglednijom mikrostrukturom, kao to je sluaj sa prvim, treim i osmim glasom, a donekle i sa petim. U buduim analizama trebalo bi proveriti zapaawe da su srpski pojci boqe sauvali u pamewu jednostavnije napeve, prethodno opisane, nego one koji su sadravali modulacije i iju su melodijsku strukturu gradili krai melodijski obrasci i formule zajednike veem broju glasova. Stabilnost melodije izuzetka unutar treeg glasa se u dugom usmenom predawu nesumwivo sauvala zbog svoje vrlo uproene melodijske strukture, ali i zbog toga to je bila samopodobna, dakle, uzor i model za sve ostale kondake istog glasa. Ova posledwa iwenica je vaan kriterijum u podeli i imenovawu napeva crkvenog pojawa, pa se otuda potreba redefinisawa terminolokih odrednica melopoetskih anrova i napeva srpskog pojawa i ovim radom dodatno potvruje.48 Isto tako, pokazalo se da su lestvine osobenosti kondaka Djeva dnes vaan trag u identifikaciji razlika u odnosu na ostale pesme treeg glasa unutar jedne pojake tradicije i, istovremeno, slinosti izmeu vie pojakih tradicija. Finalisi medijalnih kadenci, glavni tonovi u formulama, odnosno obrascima, alterovani, tzv. gravitirajui tonovi, ambitus melodije i drugi elementi, su uprkos nemogunosti da se provere same intervalske vrednosti u lestvicama tipinim za pojedine, naroito nedijatonske glasove, dragoceni pokazateq jedinstvenosti crkvenog predawa. Iz ovoga sledi zakquak da srpsko osmoglasje moe i treba da bude razmatrano sa aspekta modalnosti koja je karakteristina za postvizantijske i savremene grke napeve. Sabirawe postojeih saznawa dobijenih na osnovu analize i poreewa sa srodnim pojakim tradicijama, doprinee sveobuhvatnijem teoretskom promiqawu muzike umetnosti, koja je nesumwivo, uvek i svuda, sluila proslavqawu jednog i istog Prevenog Boga, bez obzira na razlike u jeziku kojim su ispisane opevane bogonadahnute himne. TEKSTOVI ZA NOTNE PRIMERE: Dva dnes presuxestvenago radaet i zeml vertep nepristupno mu prinosit aggeli so pastrmi slavoslovt vol svi e so zvzdoy puteestvuyt nas bo radi rodis wtroa mlado prevn Bog =H Parunoj s0meron tn perosion tktei ka g t sp0laion t% vprostw prosgei ggeloi m t2 poimnwn doqologosi mgoi d met2 stroj doiporosi d hm2j g2r genn0uh paidon non proai3nwn uej

48

Upor. napomenu br. 9.

35

Vesna Peno ON THE THIRD PART MELODY OF THE CHRISTMAS KONTAKION (DJEVA DNES) Summary Serbian melographers and authors of the texts about church music noticed the specifities in the melody of the kontakion (Djeva Dnes) within the tune for the third part of the octoechos singing. Some Serbian researchers tried to relate the specificity of the kontakion melody to the Byzantine, that is Greek sources according to which it was formed, not entering into an additional analysis which would explain the noticed similarity. However, some other researchers simply gave a specific name to the exception within the third part melody, not trying to explain its appearance. Comparative music analysis of the mentioned kontakion on the basis of the transcriptions from the manuscripts Leningrad 674 (13th century) and Zakinthos 8 (AD 1689) made by Jrgen Rasted, then of the contemporary Neum transcription of the Greek theoretician Simon Karas in the new method", and of the transcription of the same song in Stevan Mokranjac's European notation showed that the mentioned kontakion, in spite of a long-standing oral tradition, was preserved with slight changes during the long history of church chant. This fact challenges the opinion of some Serbian authors who related the exception in the kontakion melody exclusively to the more recent Greek influences under which contemporary Serbian chanting was formed. The paper views the causes of the noticeable similarity between the temporally distant transcriptions and mutually very close, but also independent traditions, from the standpoint of different kinds, more precisely functions which specific songs had within the entire repertoire of church hymnography. Namely, idiomel as a melopoetic model according to whose textual and melodic pattern the prescribed songs were sung in the case of the Christmas kontakion (Djeva Dnes) also appeared to be very stable, in spite of all changes which oral tradition brings by definition. It is not possible to study the specificity of this idiomel outside the framework of the manuscript heritage, but it is possible to assume that its recognizeable mark both in the form of its verses and in its melodic shape was provided by its author, the famous hymnographer and melodist, St. Romanos.

36

37

38

39

40

41

UDC 821.163.41-22.09 Popovi J. S. 821.124-22.09 Plautus T. M. 821.163.42-22.09 Dri M. 821.133.1-22.09 Molire 821.163.41-95

ivko Popovi

POREEWE DRAMSKE PRIE STERIJINOG TVRDICE SA PRIAMA PLAUTOVE AULULARIJE, DRIEVOG SKUPA I MOLIJEROVOG TVRDICE
SAETAK: Ve vek i po nai kritiari i teatrolozi porede Sterijinog Tvrdicu sa Molijerovim Tvrdicom i Plautovom Aulularijom, a ponekad i sa Drievim Skupom koji je pisan prema Plautovoj komediji, pri emu se podrazumeva da je zajedniki element koji vezuje etiri komedije ili lik tvrdice ili neke sline scene. Ova analiza otkriva da je bitan zajedniki element koji vezuje etiri komedije zajednika pria na kojoj se sve zasnivaju. Ta pria nazvana je prapria komedija o tvrdici". Analiza poredi nain na koji je Sterija obradio prapriu komedija o tvrdici sa nainima na koje su to uradili Plaut, Molijer i Dri.

PRAPRIA KOMEDIJA O TVRDICI I WENA SHEMA Ve na prvi pogled pada u oi da se u komedijama o tvrdici esto ponavqaju sline situacije, ali nije na prvi pogled jasno da li se ponavqaju sutine ili sporedni detaqi. Ono to se ponavqa u priama komedija je uvek ista pria, na razliite naine ispriana, nazovimo je prapria. Tako dolazimo do neophodnog zajednikog imeniteqa koji e izotriti poreewe Sterijine komedije sa ostale tri. U Plautovoj Aululariji, Drievom Skupu, Molijerovom Tvrdici i Sterijinom Tvrdici, osnovni elementi radwe se ponavqaju: tvrdica obeava erku starom proscu zato to ovaj ne trai od wega miraz; ubrzo erku zaprosi mladi i dolazi do neizvesne situacije za koga e se devojka udati; tvrdica prikriva svoje blago, ali biva pokraden uprkos merama opreza; on se bori da povrati svoje blago. Ove stalne elemente radwe, koji se u potpunosti ponavqaju u svim navedenim komedijama, nazvaemo prapria komedija o tvrdici, ili kratko prapria. Odmah pada u oi da se ona sastoji iz dva relativno nezavisna dogaaja: dvostruke prosidbe tvrdiine erke i krae wegovog blaga. Dogaaji su povezani time to je tvrdica protagonist u oba i to vremenski koincidiraju. Dvostruku prosidbu nazvaemo dogaajem , a krau blaga dogaajem . Pet likova praprie su tvrdica, tvrdiina erka, stari i mladi prosac i lopov koji krade tvrdiino blago. Petougao koji povezuje pet 43

likova praprie nazivaemo shema praprie, petougaona shema ili kratko shema. Deset linija koje povezuju pet likova sheme prikazuju deset odnosa meu likovima. Dovoqna je promena jednog odnosa pa da pria krene drugim tokom. Zbog toga su brojne kombinatorne mogunosti koje shema prua. Sama za sebe, u svojoj apstraktnosti, ona lii na geometrijski oblik koji nema dodirnih taaka sa ivotom dramskih likova u datim okolnostima. Ipak, na razliite naine, ona je u osnovi svake od navedenih komedija. Najstarija sauvana komedija zasnovana na praprii je Plautova Aulularija. Smatra se da je Plaut preradio grku komediju koja nije sauvana. Da li je grka pria originalna, ili je i ona obrada neke starije i gde je izvor praprie, ne zna se. Tih pitawa se neemo doticati, kao ni toga da li je i ta Sterija preuzeo od pisaca koji su pre wega napisali komedije o tvrdici. Pitawe koje ovo istraivawe postavqa je: kakva je Sterijina obrada praprie komedija o tvrdici u odnosu na obrade drugih komediografa? Da bismo mogli da poredimo Sterijinu obradu praprie sa Plautovom, Drievom i Molijerovom, moraemo prvo da predstavimo kakva je Sterijina obrada praprie, a kakva drugih komediografa. Time e se stvoriti neophodni preduslovi za poreewe. Pred svakog ko eli da svoju komediju utemeqi na praprii postavqaju se tri nezaobilazna pitawa: 1. Na koji nain su razvijeni dogaaji i i kakvo je wihovo meudejstvo? 2. Kakvi su odnosi izmeu likova petougaone sheme? 3. Koji su likovi van sheme uvedeni, kako i zato? Ta pitawa postaviemo svakoj komediji, da bismo kasnije uporedili naine na koje su na wih odgovorile.

STERIJINA OBRADA PRAPRIE 1. Dogaaji i Dogaaj : Jawa obeava Dimi za enu svoju erku Katicu. Ubrzo i mladi notaro Mii zaprosi Katicu. Moda bi Jawa i prihvatio Miievu prosidbu da ne trai miraz, ali ga ovako odbija. Mii dobije od Katice pristanak da mu bude ena, a onda, koristei to je kod Jawe pronaen falsifikovan novac, ucenom iznudi od wega Katiinu ruku i miraz. Dogaaj : Jevreji varalice ukradu Jawi dvadeset srebrnih forinti i Rotildovu obligaciju vrednu hiqadu forinti, a pri razmeni novca podvale mu falsifikovani novac u vrednosti od pet hiqada trista forinti. Za nekoliko sati lopovi bivaju uhvaeni s plenom. 44

Dogaaj je dominantan, dok dogaaj postoji radi razreewa osnovnog sukoba dogaaja . Sterija ak izbegava da prikae na sceni dogaaj i lopova kao wegovog protagonistu, ve o svemu doznajemo posredno. Dva dogaaja ne deluju jedan na drugi do posledweg ina, do scene u kojoj Mii ucewuje Jawu. Tada se oni povezuju u zajednikom raspletu. 2. Odnosi meu likovima sheme Jedini odnos koji ima sva svojstva dramskog sukoba je odnos Jawe i Miia. To je osnovni sukob komedije, oko wega je Sterija sazdao dramsku radwu. Mii je Jawin antagonista u dogaaju o dvostrukoj prosidbi. U dogaaju o krai blaga Sterija ne izvodi na scenu tvrdiine antagoniste, Jevreje varalice, jer wihovo pojavqivawe ne bi razvilo osnovni sukob, ve bi mu stvorilo suparnika. Sterija koristi tvrdiin sukob s lopovima da bi razreio osnovni sukob izmeu Jawe i Miia. Mladi prosac preuzima, na neki nain, ulogu lopova, jer ucenom dolazi do novca koji su lopovi ukrali tvrdici. Odnosi tvrdice s ostalim likovima petougaone sheme, Dimom, Katicom i Jevrejima varalicama, nisu dramski razvijeni. Pada u oi da je Sterija likove petougaone sheme postavio u odnosu prema Jawi, a da su oni meusobno slabo povezani. Zajedniki odnos vezuje jedino Katicu i Miia, ali i on je slab i ne deluje presudno na priu. 3. Likovi van sheme Dogaaji i ne obuhvataju celu radwu komedije. Dogaaj poiwe krajem prvog ina, kada Dima prosi Katicu, a dogaaj na kraju drugog ina. Ovakvo stawe stvari neminovno namee pitawe: ta je Sterija dodao praprii, kako i zato je to uradio? U komediji postoje dva lika koja ne pripadaju petougaonoj shemi i nekoliko dogaaja koji ne proistiu iz praprie. Likovi su tvrdiina mlada ena Juca i stari, nagluvi sluga Petar. Glavni pridodati dogaaji su Jawin sukob sa enom oko novca i zbog Miia, natezawe oko priloga za gradsku bolnicu, Jucina pouka Katici, ruewe upe s kowima i otputawe sluge Petra. Prvo o novouvedenim likovima. Jawina ena Juca je dobila relativno velik prostor u radwi komedije. Ve u prvoj sceni ona se estoko sukobi s muem zbog wegovog tvrdiewa i zapreti mu da e ga napustiti ako joj ne kupi eir. Ta situacija ni na koji nain ne pripada praprii. Izazov je za pisca da takav sukob mua i ene vodi do razreewa, uplevi ga u prapriu na kojoj temeqi komediju. Pred wega se postavqa bezbroj pitawa: zato je ena nuna u prii o dvostrukoj prosidbi tvrdiine keri i krai wegovog blaga, na koji nain e delovati na wu i u woj, i mnoga druga. Posle scene svae oko eira, 45

Sterija i daqe aktivno razvija Jucin lik uvodei mladog prosca tvrdiine keri scenom Jawine qubomore na enu koja rado pria s mladim notaroem, uprkos wegovoj izriitoj zabrani. To reewe svakako pojaava dramske napetosti unutar komedije. Meutim, kako komad daqe odmie, enin lik sve mawe deluje na radwu. Kada zapone da razvija prapriu, Sterija naputa daqe razvijawe zapoetog sukoba tvrdice sa enom. Tenzija stvorena meu wima ne razvija se, ve se gubi. Ipak, oito je da bi komedija bitno izgubila bez Jucinog lika. U emu je onda wegova neophodnost? Wen lik ima sve razloge da postoji u komediji, sem jednog, ali u dramskom smislu najvanijeg. On nije postao nuna karika u dramskom razvoju praprie. Zbog toga je Juca samo na poetku dramski lik, a kasnije je vie posmatra radwe koja se pored we deava nego uesnik u woj. Drugi lik koji je Sterija pridodao petougaonoj shemi je Jawin sluga Petar. I on je, kao i Juca, velik doprinos Sterijinoj galeriji likova, ali isto tako nebitan za razvoj osnovne radwe, jer sukob tvrdice i wegovog sluge ide mimo we, a tako se i razreava, jednim incidentom sa prosutim siretom, zbog koga Jawa otputa slugu.

PLAUTOVA OBRADA PRAPRIE 1. Dogaaji i Dogaaj : Eunomija nagovara svog brata Megadora da se oeni. On pristaje, isprosi od Eukliona wegovu ker Fedru, zakae svadbu za isto vee i poaqe slugu da najmi kuvare za svadbenu gozbu. Meutim, Eunomijin sin Likonid, Megadorov sestri, ranije je tajno silovao Fedru. Ona je skrila svoju trudnou i poraa se neposredno poto je isproena za Megadora. Likonid eli da iskupi svoj greh time to e se oeniti Fedrom, u koju je zaqubqen. Preko majke on uspe da privoli ujaka Megadora da odustane od enidbe. Posle toga priznaje Euklionu svoje nasiqe nad wegovom erkom i zaprosi je od wega. (Kraj komedije je izgubqen.) Dogaaj : Euklion sumwii svoju slukiwu Stafilu da ga uhodi. Kada Megador zaprosi wegovu erku, on umisli da ovaj to radi da bi mu ukrao blago, pa i wegovog kuvara doivqava kao lopova koji sledi gospodareve zloinake planove. Da bi spasao zlato, sakriva ga van kue. Odatle mu ga ukrade Likonidov rob Strobil. Euklion uobrazi da mu je Likonid ukrao blago, ali on uspe da ga razuveri. Likonid saznaje da je wegov rob ukrao Euklionov up i trai od wega da mu ga vrati. (Kraj komedije je izgubqen.) Oba dogaaja Plaut je razvio u punom intenzitetu. Meutim, dogaaj nosi temu komada, up sa zlatom. U tom smislu, on je hijerarhijski nadreen dogaaju , koji je stalni pokreta dogaaja i koji je u wegovoj funkciji tokom cele komedije. 46

Nain na koji je Plaut prepleo dva dogaaja brilijantan je do te mere da lii na magiju. Za to je pronaao jednostavno i ubedqivo reewe nesporazum. Mada se i ranije slui wime, on ga uvodi kao kqu za vezivawe dvaju dogaaja u sceni Megadorove prosidbe. On prosi Fedru, a Euklion spreava wegove napade na blago, koje je sam umislio. Dva dogaaja se prepliu inei scenu dramatinom. Isto se nastavqa pri Euklionovom sukobu s kuvarom Kongrionom. Onda se pojavi rob Strobil, koji ukrade Euklionov up, i tada se dva dogaaja prepliu bez posredstva nesporazuma jer Strobil od uloge sluge mladog prosca preuzima ulogu lopova koji krade tvrdiino zlato. Posle toga Plaut, ponovo nesporazumom, vezuje dva dogaaja, jer Euklion veruje da je Likonid ukrao wegovo blago. Daqa veza je u tome to Likonid otkriva da je wegov rob lopov koji je ukrao Euklionovo blago. Da nema stalnih nesporazuma, ova komedija ne bi mogla da postoji, oni je pokreu i dramatizuju. Mada su dva dogaaja jasno odeqena, prosidba u kojoj uestvuju svi likovi i kraa iji su protagonisti Euklion i Strobil, Plaut uspeva da veinu likova uvede i u dogaaj . Oni uestvuju u wemu nesvesno. 2. Odnosi meu likovima sheme Osnovni sukob u Aululariji je sukob Eukliona sa stvarnim ili umiqenim lopovima. On se sukobqava oko blaga ak sa tri lika iz petougaone sheme. Pada u oi da su etiri lika, mimo tvrdice, dramski povezani. Mladi prosac je silovao tvrdiinu erku, stari prosac je ujak mladog, lopov je rob mladog prosca. Tako prepleteni odnosi omoguavaju deavawa mimo tvrdice. To Plaut koristi. Deavawa izmeu etiri lika iza tvrdiinih lea rezultiraju meawem u wegov ivot posveen uvawu blaga, i tako zadwi plan stalno utie na tvrdiinu sudbinu. To daje prii stalnu aktivnost, ivost i nelinearnost. Ma koliko se Euklion estoko borio protiv umiqenih ili stvarnih neprijateqa, sudbina mu ih stalno aqe svojim nevidqivim radom. U ovom sluaju, sudbina je dinamino deavawe u stalnoj promeni iza wegovih lea. To je Plaut postigao reewem odnosa unutar osnovnog petougla. 3. Likovi van sheme Pored osnovne petorke, Plaut je uveo niz likova. To su kuni duh, Lar, u prologu komedije, sluavka Stafila, Megadorova sestra Eunomija, kuvari Antraks i Kongrion, i rob Pitodik. Svi su upleteni u radwu praprie, a veina deluje i na wen razvoj. Plaut ne puta ak ni Lara da izgovori konvencionalni prolog, ve i on uestvuje u radwi time to je otkrio tvrdici up sa zlatom, ime je pokrenuo itavu priu. 47

DRIEVA OBRADA PRAPRIE 1. Dogaaji i Dogaaj : Kamilo saznaje od Skupove slukiwe da Andrijana stalno plae jer je saznala da otac hoe da je uda za bogataa koji ne bi traio miraz, ali se zakliwe Kamilu da e se udati samo za wega. Dobre, Kamilova mati i Zlati Kumova sestra, nagovara brata da se oeni. On joj obea da e zaprositi Skupovu erku Andrijanu i to odmah uradi. Skup i Zlati Kum ugovore svadbu za isto vee, a Zlati Kum poaqe svoje sluge u Skupovu kuu da pripreme svadbenu veeru. Poto ih Skup izbaci, mislei da su lopovi, uvreeni Zlati Kum razvrgne veridbu. Za to vreme Kamilo se pravi da e umreti od patwe, da bi izvrio pritisak na majku i ostale da se on oeni Andrijanom. Rodbina i prijateqi se dele za i protiv, jedni podravaju Zlati Kumovu prosidbu, drugi Kamila. Kamilo prosi od Skupa Andrijanu bez uspeha. (Kraj komedije je izgubqen.) Dogaaj : Skup je pronaao posudu sa zlatom i skriva je. Sumwii slukiwu da je otkrila tajnu. Kada Zlati Kum zaprosi wegovu erku Andrijanu, Skup misli da ovaj to radi da bi mu oteo blago. Verujui da su lopovi, isteruje kuvare koje je poslao Zlati Kum. Sakrije posudu sa zlatom u grob, odakle je ukrade Kamilov sluga Munuo. Zbog nesporazuma, Skup okrivi Kamila da mu je ukrao blago i ne doputa da ga ovaj razuveri. (Kraj komedije je izgubqen.) Oba dogaaja, na svoj nain, razvijaju glavnu temu komedije, pohlepu za novcem. U dogaaju mladi par brani svoje pravo na brak iz qubavi, suprotstavqajui se roditeqima i delu okoline, koji veruju da je za brak vaniji novac od qubavi, a u dogaaju Skup sebino brani blago koje je naao. Dri povezuje dva dogaaja vezom tematske slinosti, to nije sluaj kod Plauta. to se tie meuzavisnosti deavawa, Dri preuzima veinu Plautovih reewa, ali ne i sutinu wegove koncepcije vezivawa dvaju dogaaja. Dok kod Plauta postoji jasna hijerarhija, dogaaj slui pokretawu i razvoju dogaaja koji nosi temu komedije, kod Dria oba dogaaja nose temu komedije, pa su zbog toga samostalniji i mawe potrebni jedan drugome. U odnosu na Plautovo reewe vezivawa dvaju dogaaja, krenulo se putem razgraivawa savreno uravnoteene veze, tako da svaki dogaaj tei da postane komedija za sebe. 2. Odnosi meu likovima sheme Radi jasnoe, predstaviemo prvo sukobe dogaaja , pa dogaaja . U dogaaju sukobqava se mladi par, Andrijana i Kamilo, sa Skupom koji udaje erku protiv wene voqe i Zlati Kumom koji hoe wome da se oeni. Meutim, nijedan od tih sukoba Dri ne razvija na sceni, to je neobino, jer na wima temeqi radwu. Andrijana plae kod kue, a da za 48

wen pasivan otpor ne znaju ni Skup, ni Zlati Kum, tako da je ona neaktivan dramski inilac. Kamilo se pravi da e umreti od bola za Andrijanom, u nadi da e time prisiliti majku da nagovori svog brata Zlati Kuma da odustane od planirane enidbe. Ovako postavqeni odnosi daju slabaan sukob na kome je nemogue sazdati izrazitu dramsku radwu komedije. Ovaj problem Dri reava na svoj nain, otkrivajue wime i deo svojih razloga zato je odluio da preradi Plautovu komediju. On uvodi est likova van petougaone sheme i uglavnom ih vezuje za dogaaj . Oni se polarizuju na pitawu da li Andrijana treba da se uda za Zlati Kuma ili Kamila, ili, drugaije reeno, da li je za brak vaniji novac ili qubav. Ti likovi su Kamilova majka Dobre, wegov dundo Niko, prijateq Dobrin Xivo, prijateq Kamilov Pjeri i slukiwe Variva i Gruba. Na taj nain, sukob likova iz petougaone sheme, koji nije dramski izgradio, Dri nadometa optom raspravom i opredeqivawem, koje zauzima dosta prostora u komediji. Da navedeni sukob nije do kraja utkan u radwu i iskazan wome, svedoi i to to dva glavna zastupnika oprenih miqewa, Xivo i Niko, nemaju bitnog znaaja za radwu. Oni samo verbalno zastupaju svoje stavove. Dogaaj Dri razvija sledei Plautovo reewe, s tim to ne sukobqava tvrdicu s lopovom u sceni krae blaga, ve samo sa Zlati Kumom i Kamilom, za koje Skup umiqa da su lopovi. Time Dri umawuje znaaj dogaaja na raun dogaaja koji proiruje. Nijedan od osnovnih sukoba dvaju dogaaja ne dominira nad drugim, ve su ravnopravni. Otuda u Skupu postoje dva osnovna sukoba. Likovi petougaone sheme mimo tvrdice su vrlo povezani. Oni uestvuju u sloenim zbivawima dogaaja iza Skupovih lea. U ta dogaawa ukquene su i sve linosti van sheme. Razmotrimo sada poloaj tvrdiinog lika u ovakvoj obradi praprie. Wegov tvrdiluk je dramski izgraen u sukobima s izmiqenim lopovima Zlati Kumom i Kamilom, kuvarima i sluavkom Varivom. Drugi glavni sukob komedije je izmeu mladog para i wegovih protivnika. U tom sukobu, koji je Dri izmislio, a ne preuzeo od Plauta, tvrdica Skup ima samo sporednu ulogu. Time se dramski sukob usmerava na druge aktere. Na neki nain, ulogu tvrdice preuzimaju i Zlati Kum, i Dobre, i Niko, poto sada oni postavqaju novac kao vrhovnu vrednost, naspram qubavi Kamila i Andrijane. Time Dri temu pohlepe za novcem iri na drutvo. Prelivajui dramske sile na tu stranu, on gubi wihovu usmerenost na tvrdiin lik. Zbog toga wegov tvrdica nije stalno u epicentru dramskih potresa. Drieva pria je tako postavqena da je tvrdica unekoliko kolektivna linost, koju ine svi oni koji uzdiu novac na raun veih vrednosti. 3. Likovi van sheme Likove van petougaone sheme Dri uvodi uglavnom kao uesnike dogaaja koji su odreeni prapriom, mada esto samo komentariu 49

zbivawa, a ne deluju u wima. Izuzetak je lik slukiwe Grube, ije scene sa slugama Munuom i Pazimahom ne razvijaju dogaaje praprie.

MOLIJEROVA OBRADA PRAPRIE 1. Dogaaji i Dogaaj : Eliza, Harpagonova ki, i Valer, mladi upravnik u kui wenog oca, skrivaju svoju qubav traei nain da privole Harpagona da se venaju. Elizin brat, Kleant, poverava joj da voli Marijanu. Harpagon objavquje deci da e se on oeniti Marijanom, da e Elizu dati bogatom udovcu Anselmu, a sina e oeniti jednom udovicom. Poto otvoren otpor ocu nema izgleda na uspeh, deca u potaji trae nain da osujete wegove planove. Harpagon zove na veeru Marijanu i Anselma, za koga eli iste veeri da uda erku. Harpagon otkriva da wegov sin Kleant eli Marijanu i sukobi se s wim. Anselm prepozna u Marijani i Valeru svoju decu koju je pre mnogo godina izgubio u brodolomu. Daje Marijanu Kleantu, a Harpagon pristaje da Elizu da Valeru. Dogaaj : Harpagon budno motri na sanduk s dukatima koji je zakopao u svom dvoritu. Kleantov sluga La Fle ukrade sanduk i da Kleantu, koji uslovqava wegovo vraawe ocu dozvolom da se oeni Marijanom, to Harpagon prihvati. Oigledno je da je dogaaj dominantan, on je zapravo bitan dogaaj komedije, dok je dogaaj sveden na epizodu uslovqenu dogaajem . Zato je Molijer na ovaj nain razvio dva dogaaja praprie? Ako se pria o dvostrukoj prosidbi razvije u priu o etvorostrukoj prosidbi u kojoj i sam tvrdica prosi devojku, onda nema mesta za razvijawe usamqenike, jednosmerne vezanosti za blago kao u sluaju Plautovog i Drievog tvrdice. Harpagonova opsesija nije, kao wihova, samo da sauva blago, ve da namee drugima svoju voqu i uiva, ne troei po mogunosti nita. Zbog toga se pria razvija bogatim granawem wegovih sukoba s ostalim likovima, u kojima on pokuava da im nametne svoju voqu, a ne wegovom zaslepqenom vezanou za svoje blago koje titi od neprijateqa. Zato je pria o uvawu i otmici blaga postala deo glavne prie o prosidbi, a nije vie jedan od osnovnih dogaaja komedije. 2. Odnosi meu likovima sheme Molijer umnoava likove petougaone sheme postupkom koji bi se mogao nazvati duplirawem ve postojeih likova i odnosa. On je lik erke, uslovno reeno, udvostruio, jer tvrdica sada ima i sina. Tako odnos tvrdice prema detetu postaje odnos tvrdice prema deci. Uslovno reeno, Molijer stvara duplikat i lika mladog prosca. Valer, mladi prosac, vezan je za tvrdiinu erku kao wen budui mu, a 50

wegov pandan Marijana, vezana je za tvrdiinog sina kao wegova budua ena. Kao to je stari prosac suparnik mladom kod tvrdiine erke, tako tvrdica postaje suparnik sinu u wegovoj nameri da se vena svojom buduom enom. Time se i lik starog prosca duplira, a tvrdica postaje wegov pandan. Likovi petougaone sheme koji su duplirani i wihovi pandani: par : erka sin, par : mladi prosac sinovqeva budua ena, par : stari prosac tvrdica. Ovim postupkom Molijer je usloio dogaaj i razvio ga do osnovnog dogaaja komedije. U wegovu iu postavio je sukob tvrdice s decom, kao osnovni sukob komedije. Sve izmene u osnovnoj shemi prie Molijer je napravio da bi u prvi plan istakao taj sukob i oko wega sazdao radwu. Liku erke je pridodat sin, ime su poveane mogunosti za borbu dece s ocem. Liku mladog prosca, koji motivie tvrdiinu erku za otpor ocu, pridodata je mlada devojka, koja motivie tvrdiinog sina za otpor ocu. Liku starog prosca koji ometa namere mladog prosca i tvrdiine erke pridodat je tvrdica, koji ometa namere svoga sina i mlade devojke. Na taj nain je sukob Harpagona s Elizom i Kleantom postavqen kao osovina radwe. Jo jedan potez ini Molijer da izvue taj sukob u prvi plan. Ulogu lopova koji krade tvrdiino blago on dodequje Kleantu, jer wegov sluga La Fle krade blago za raun svog gospodara. Na taj nain svi Harpagonovi sukobi postaju, posredno ili neposredno, sukobi sa sopstvenom decom. Sve dramske sile komedije usmerene su prema tvrdici, on je linost oko koje se okree svaka scena u komadu, bio on prisutan u woj ili ne. Na taj nain pria je usmerena ka tome da prikazuje wegov karakter, koji se nepromenqiv kree iz situacije u situaciju. Zato je Molijerov Tvrdica obrazac komedije karaktera. Harpagon dominira Molijerovom komedijom drugaije nego, na primer, Euklion Plautovom. Likovi Aulularije imaju svoje ciqeve koji nisu iskquivo vezani za tvrdiinu voqu. Euklion dominira komedijom, jer je Plaut odluio da iz wegovog ugla prati radwu to je pieva odluka, a ne nunost prie. U Molijerovom Tvrdici to je upravo nunost prie. Harpagon sam sobom stvara dramsku situaciju, wegov karakter je razlog da se dramska situacija uopte stvorila i uvukla u svoje tokove sve likove. Zato je on apsolutni protagonist prie, nezavisno iz ijeg e ugla ona biti ispriana. Ve letimian pogled na prapriu sugerie da je stari prosac onaj lik koji zapoiwe zaplet time to prosi tvrdiinu erku. Znai, on je linost koja je neminovno ukquena u sukob. Ali u Molijerovoj je komediji ak i taj lik potisnut iz dramske situacije, on je u sukobu nesvesno, bez svoje voqe, a po voqi tvrdice koji ga koristi za svoje ciqeve. Tako i ta, kao i druge dramske sile, ide ka tvrdici. Ne postoji ni 51

jedan sutinski sukob u ovom komadu koji nije sukob Harpagona s nekim. 3. Likovi van sheme Van osnovne sheme praprie, u Molijerovom Tvrdici pojavquje se jo devet likova. Svi uestvuju u radwi praprie. U dogaaju : provodaxika Frosina, gazda Simon, sluge Kloda, Brendavoan i La Merli. U dogaaju : La Fle, komesar i pisar. Sluga ak uestvuje u oba dogaaja.

STERIJINA OBRADA PRAPRIE U POREEWU S PLAUTOVOM 1. Dogaaji i Sterija i Plaut povezuju dogaaje na razliite naine. Sterija uzdie dogaaj kao dominantan i razvija ga, dok je drugi kratak, a wihovo meudejstvo ostvaruje tek na kraju komedije. Plaut izdvaja dogaaj kao vodei, ali oba razvija u punoj meri i u stalnom meudejstvu tokom itave komedije. Plautova koncepcija vezivawa dvaju dogaaja je nastala iz praprie prirodno, kao to biqka nastaje iz semena. Wegovo reewe stvara utisak dovrenosti i savrenstva, odbijajui svaku pomisao da ga treba problematizovati i drugaije izvesti. Naspram Plautove, Sterijina koncepcija deluje kao jedna od bezbroj mogunosti za povezivawe dvaju dogaaja, ni boqa ni gora od drugih. 2. Odnosi meu likovima sheme Osnovni sukob u Tvrdici je sukob Jawe s Miiem, a u Aululariji Eukliona s lopovom Strobilom i Megadorom i Likonidom za koje je umislio da su lopovi. Iz osnovnog sukoba Jawe i Miia, Sterija je iskquio ostale likove petougaone sheme, dok je Plaut uveo u osnovni sukob etiri od pet likova sheme. Time je stvorio pretpostavke za dinamian razvoj osnovnog sukoba Aulularije, dok je osnovni sukob Tvrdice tako postavqen da teko moe sam iz sebe da se razvija. Ni Katica, ni Dima, ni likovi van sheme ne deluju na razvoj tog sukoba, ve samo lopovi, Jevreji varalice, koji omogue rasplet sukoba kada on doe u pat poziciju. Plaut nema tih problema, jer tri lika petougaone sheme uestvuju u osnovnom sukobu s tvrdicom, a svaki od wih pokree sukob u novom pravcu. 52

Likovi petougaone sheme u Tvrdici slabo su meusobno povezani mimo Jawe, dok su likovi Aulularije mimo Eukliona meusobno povezani dramskim odnosima. Dramatina deavawa iza Euklionovih lea deluju na osnovni sukob komedije dajui mu unutrawi zamah, dok nedostatak dramskog deavawa iza Jawinih lea onemoguava Steriju da pronae reewe za rasplet osnovnog sukoba iz nunog toka radwe. On mora da izmisli Jevreje varalice koji nisu prirodno proizali iz dotadaweg zbivawa. Poreewe Sterijinih reewa odnosa unutar petougaone sheme s Plautovim pokazuje da je Plaut jedan od najveih majstora graewa dramskih situacija koji su ikada postojali. 3. Likovi van petougaone sheme Plaut ne uvodi likove i deavawa mimo praprie, jer bi bila oigledna greka trpati u dramatinu radwu neto to nema veze s wom. Sterija uvodi likove i dogaawa mimo praprie, jer je wegov osnovni dogaaj krut, pa treba neim savladati taj nedostatak. On to ini na duhovit i kreativan nain, likovima i situacijama originalne vrednosti.

STERIJINA OBRADA PRAPRIE U POREEWU S DRIEVOM 1. Dogaaji i Sterijina i Drieva koncepcija povezivawa dvaju dogaaja praprie su u svemu suprotne. Kod Sterije je dominantan dogaaj , on je i razvijen, dok je drugi kratak, a meudejstvo izmeu wih je samo na kraju komedije. Kod Dria oba dogaaja podjednako dominiraju, oba su razvijena i u meudejstvu su sve vreme. Dri je verovatno hteo da izgradi svoju komediju na Plautovoj koncepciji vezivawa dva dogaaja. Moda je verovao da je nee uzdrmati promenama koje unosi, ve e joj samo udahnuti novi ivot. Meutim, on je svojom preradom naruio savrenu ravnoteu koju je Plaut postigao, pa su dogaaji i krenuli da ive samostalnim ivotima, uprkos Plautovim reewima koja su ih i daqe vezivala. Kod Sterije je povezanost dva dogaaja vra i jasan je wihov hijerarhijski odnos. 2. Odnosi meu likovima sheme I u ovom pitawu Sterijina i Drieva koncepcija su u suprotnosti. Sterija je osnovni sukob sveo na dva lika, Jawu i Miia, a sve 53

ostale je iskquio, dok je Dri u osnovni sukob uveo sve likove sheme a oni se ne sukobqavaju samo sa tvrdicom, ve i izmeu sebe. Reeno je ranije da kod Dria postoje dva ravnopravna osnovna sukoba, po jedan u svakom dogaaju. Meutim, u Skupu, Dri je inventivniji kada gomila sukobe, nego kada treba da im udahne dramsku snagu. Otuda se ini da je on upao u krajwost, kao i Sterija: dok ih je prvi prenatrpao, drugi ih nije razvio u dovoqnom broju. Do istog zakquka emo doi ako uporedimo kako dva pisca reavaju povezanost likova sheme mimo odnosa s tvrdicom. 3. Likovi van petougaone sheme I Dri, kao i Sterija, uvodi likove mimo praprie, ali u mnogo mawoj meri. Likovi van sheme koje je preuzeo od Plauta uglavnom uestvuju u praprii, ali je i neke od wih uspeo da odvoji od osnovne radwe, kao na primer Satira koji zamewuje Lara iz prologa Aulularije. Drievi likovi van petougaone sheme uestvuju esto dosta pasivno u radwi. Zbog toga, ako se u ovom pitawu porede Tvrdica i Skup, velike razlike nema.

STERIJINA OBRADA PRAPRIE U POREEWU S MOLIJEROVOM 1. Dogaaji i Sterijina i Molijerova koncepcija vezivawa dvaju dogaaja su prividno sline, ali zapravo bitno razliite. Obojica uzdiu dogaaj kao dominantan i razvijaju ga, dok je dogaaj slabo razvijen kod Molijera, jo slabije nego kod Sterije, a meudejstvo dogaaja postoji samo pri raspletu. Razlike dveju koncepcija otkrivaju Molijerovo majstorstvo. On je uvaio iwenicu koju Dri i Sterija nisu: Plautovo reewe je savreno i ne sme se dirati. Zato se odluio da do kraja raskine s Plautovim reewem savrene ravnotee dvaju dogaaja. Molijer ukida samostalnost dogaaja , koji postaje deo dogaaja . Sterija je takoe sveo wegov znaaj na najmawu meru, ali bez Jevreja varalica koji pokradu Jawu on ne bi mogao da izvede rasplet. Molijerov rasplet zasnovan je na prepoznavawu starog prosca Anselma i wegove dece Valera i Marijane. Znai, Molijer je razreio rasplet ne naputajui dogaaj , tako da dogaaj gubi svako samostalno znaewe i postaje deo prvog. Kleantova kraa oevog novca pridonosi raspletu, dramski ga pojaava, ali ga je mogue zamisliti i bez we. Znai, Molijer je odluno i u potpunosti odbacio Plautovu koncepciju, da bi zasnovao svoju. Tako je stvorio rezultat koji odaje utisak dovrenosti i savrenstva, poput Plautovog. 54

Sterija je krenuo Molijerovim putem, ali je zastao negde izmeu Plauta i Molijera, blie ovom drugom. 2. Odnosi meu likovima sheme Sterijino reewe osnovnog sukoba lii na Molijerovo. Obojica su za wega odabrali jedan odnos iz petougaone sheme, Sterija sukob tvrdice i mladog prosca, Molijer tvrdice sa decom. Meutim, slinost tu prestaje. Sterija iskquuje iz osnovnog sukoba ostale likove sheme, sem lopova koga arbitrarno uvodi, dok Molijer razvija odnose unutar sheme tako da svi podupiru osnovni sukob tvrdice sa wegovom decom, a za to se slui postupkom duplirawa likova" i time to ulogu lopova daje sinu. Reewe povezanosti likova sheme mimo tvrdice bitno je razliito u Sterijinom i Molijerovom Tvrdici. 3. Likovi van petougaone sheme Sterijini likovi van petougaone sheme ne razvijaju radwu praprie, dok Molijerovi to ine, u veoj ili mawoj meri.

ZAKQUAK Poreewe Sterijinog Tvrdice s Plautovom, Drievom i Molijerovom komedijom o tvrdici definisawem praprie komedija o tvrdici dobilo je novo, konkretnije i preciznije utemeqewe. Zahvaqujui praprii pronaen je zajedniki temeq radwe etiri komedije, tako da je lako porediti naine na koji je taj temeq obraivao svaki pojedini komediograf. Ideje i saznawa koja proistiu iz tih poreewa bacaju novo svetlo na svaku od etiri komedije zahvaqujui ovakvom poreewu sagledavamo u wima one osobine koje ne moemo otkriti kada ih ne posmatramo komparativno.

BIBLIOGRAFIJA 1. Marin Dri, Djela, Zagreb, 1979. 2. Molijer, Izabrane komedije, Prosveta, Beograd 1951. 3. Tit Makcije Plaut, Izabrane komedije, Zagreb 1951. 4. Jovan Sterija Popovi, Komedije, Matica srpska Srpska kwievna zadruga, Novi Sad Beograd 1958.

55

LITERATURA 1. Milan Bogdanovi, Jovan Sterija Popovi, Stari i novi , Beograd 1946. 2. Miron Flaar, O Euklionu, Harpagonu i kir-Jawi, Studije o Steriji, Beograd 1988. 3. Gerhard Gezeman, Srpskohrvatska kwievnost, Beograd 1934. 4. Slobodan A. Jovanovi, Strani odjeci u Sterijinom delu, Kwiga o Steriji, Beograd 1956. 5. Josip Lei, Sterija i komino prepoznavawe, Sterijino delo danas, Novi Sad 1981. 6. ore Maleti, Kir Jawa, Graa za istoriju Srpskog narodnog pozorita u Beogradu, Beograd 1884. 7. Petar Marjanovi, Teatarske osobenosti u dramskom delu Jovana Sterije Popovia, Oima dramaturga, Novi Sad 1979. 8. Marijan Matkovi, Dva komediografa, Dramaturki eseji, Zagreb 1949. 9. Jovan Popovi, Sterija i poeci srpske drame, Beograd 1949. 10. Pavle Popovi, Sterijine komedije, Rasprave i lanci, Beograd 1939. 11. Jovan Risti, Jovan St. Popovi, Glasnik drustva srbske slovesnosti, sv. , Beograd 1856. 12. Milan Savi, Jovan Sterija Popovi, Iz srpske kwievnosti, Novi Sad 1898. 13. Miroqub Stojanovi, Tragino u Tvrdici" J. S. Popovia, Mostovi, g. , br. 18, Pqevqa 1973.

Dr ivko Popovi A COMPARISON OF THE DRAMA STORY IN STERIJA'S TVRDICA WITH THE STORIES OF PLAUTUS' AULULARIA, DRI'S SKUP AND MOLIRE'S MISER Summary The determination of the original comic story about a miser" as a base for the comparison between Sterija's Tvrdica (The Miser) and Plautus' Aulularia, Dri's Skup and Molire's Miser, shed a new light on the comparison of Sterija's comedy with the other three, which has been often conducted in our critical literature, already from Jovan Risti's text in Glasnik Drutva Srpske Slovesnosti in 1856. Since all these four writers who based their comedies on the original comic story about a miser" faced the same dramaturgic problems, Sterija's dramaturgic solutions become obvious thanks to the comparison with the solutions of Plautus, Dri and Molire. The analysis showed a high value of Plautus' and Molire's dramaturgic solutions and weaknesses in Dri's and Sterija's ones, who made up for the dramaturgic weaknesses in other high achievements of their dramaturgy.

56

UDC 821.163.41-2.09 Stankovi B.: 792.028.4 821.163.41-95

Vesna O. Markovi

NEKOLIKO DOPUNA O KOTANI BORISAVA STANKOVIA I WENIM INTERPRETACIJAMA

SAETAK: Autor ovoga rada bavi se problemima vezanim za najigranije delo srpske dramske kwievnosti Kotanu Borisava Stankovia. Razmatraju se problemi samoga dela, ali i oni vezani za wegovo scensko izvoewe u Narodnome pozoritu u Beogradu. Posebna pawa posveena je interpretacijama lika Mitke etvorice velikih srpskih glumaca: Ilije Stanojevia, Dobrivoja Milutinovia, Radomira Plaovia i Jovana Milievia, uz razmatrawe wihovih jezikih postignua. KQUNE REI: Borisav Stankovi, Kotana, Mitka, Narodno pozorite u Beogradu, glumac, scena, akcenat, dijalekat.

Promiqawe o kwievnome stvaralatvu Borisava Stankovia postupak je muan i opasan: uvaavajui rasuivawa uenih qudi, velikih poznavalaca Stankovievoga dela i znaajnih imena iz sveta srpske kwievne kritike, te uviajui nepomirqivost suprotstavqenih stavova, pritiska vas oseaj unapred izgubqene bitke iz straha da neete pokazati niega novog ni znaajnog. Redaktor wegovih dela i prijateq wegov, profesor Dragutin Kosti, veli da se sve, ali uistinu sve to je napisao, temeqi na istinitim dogaajima, istinitim linostima, na onome to je sopstvenim oima gledao, eventualno sluao, i da je genijalnim, iako neinventivnim, reproduktivnim talentom, talentom najizuzetnijega kwievnog fotografa, sklapao svoja zbitija na osoben i jedino wemu mogu nain. Upitan kako je mogao onako verno da opie scenu u amamu u Neistoj krvi, ako se zna da niti jedno bie mukoga pola nije moglo pristupiti takvome mestu, odgovorio je da je bio u amamu sa majkom kada je imao tri godine i da je zapazio i zapamtio, do najsitnijih detaqa, sve to se tamo zbivalo.1 Ovu retku osobinu Stankovievu veliko pamewe i sposobnost umetnikog uobliavawa zapamenog ak i mnogo godina docnije (katkad i neuoblieno, ve samo upameno i stavqeno na papir), vaqa imati na umu i kad je u pitawu najigranija drama srpske kwievnosti Kotana. Sve wene protagoniste Borisav Stankovi lino je poznavao, u ku1 Sinia Paunovi, Bora Stankovi i Branislav Nui iza zavese, Narodna kwiga, Beograd, 1985, 77.

57

ama nekih od wih esto i boravio kao deak. Tako je, tvrde wegovi biografi, bivao gost i u kui bogatoga trgovca, Mitke Stajia, i docnije ga doslovno preneo" u svoju dramu, upravo onakvog kakav je bio: osion, neustraiv, vazda naoruan, estokoga temperamenta, velike fizike snage u mladosti i visokoga rasta, sa ubistvom na dui ubio je nekog Turina koji je, na jednom od wegovih brojnih putovawa, nou, pokuao da ga opqaka. Jasno je da ta putovawa povezana sa trgovinom uadima i pokrovcima nisu bila voqna i u eqi da se razvije porodina trgovina, nego beawe od kue-tamnice i izvravawe bratovqeve naredbe. O ovome pripoveda i sam Mitka, lik iz drame, u drugome inu:
Ah, moj brat nikad sreu da ne vidi, to me odomi, oeni Tiki, koj to pravi, a on: Mitke, dom, u kuu da sedi, enu i decu da gleda. Ne skitaj se, bre, i ne krvi, zato e te, moda, ubijev Zar mene, bre, da ubijev? Mene? to gi jo u tursko vreme, po Skopqe, Solun, Serez, moj kude me onaj moj brat praae po trgovinu i t'g, sve to od tursku veru i po carski drum naeem, sve teraem ispred sebe I pae mi se sklawaev Mitka je toj, vikav, na orbaxi-Arsu brat.

Prema kazivawu Vase Peia Rogue (novinaru Radetu Stojiqkoviu), Mitka Staji, snaan, stasit ovek sa jataganom i revolverom za pojasom, dugih brkova, kao mladi esto je zalazio u kafane, troio novce (ak i velike svote porodinoga novca namewenog trgovini), enluio i bekrijao, ali nije se jae opijao; no, posle enidbe poeo je strasno, samoubilaki da pije i tada je postajao opasan za sve qude oko sebe.2 Jedina linost kojoj se pokoravao bio je wegov stariji brat; ali to pokoravawe bilo je prisilno i nevoqno, te nije moglo dati blagoga ploda ishod je bio najvei greh Stajiev protiv svoje due i protiv Boga posle strane svae sa enom, godine 1894. poginuo je od sopstvene ruke u svojoj kui, u svome rodnome Vrawu. Ako bismo sa ovom istinitom ivotnom tragedijom mogli saoseati, mogli bismo saoseati i sa Mitkom, likom iz drame Kotana, osobito u jednom momentu, prilino tekom za glumako izvoewe a neuverqivom u dramaturkom smislu (pokuaj samoubistva). U treem inu, Mitka dovodi Cigane u dvorite svoje kue (u kuu ih ne uvodi ne zato to je licemeran, ve zato to zna kakva bi scena mogla nastati izmeu wega, ene i odrasle dece, koja bi, prirodno, titila majku). Posle tugovanke zbog svoje unitene mladosti unitene u smislu nedoivqene istote, slobode i svetosti koju samo mladost u punome vidu poseduje, na koncu alobnoga monologa (u kome ne govori o plotskoj, ve o duevnoj ewi spomiwui edne glasove devojaka i mladih ena koje nou, oko edrvana, obasjane meseinom igraju i pevaju, a glas neki se uje, sladak kao prvo devojako milovawe i celivawe") uzima jatagan i pokuava da se ubije, ali spreava ga Arsa, koji dolazi sa Policajom i pandurima.
2

Isto, 76.

58

A iz seraj i bae, kude mlade ene i devojke oko edrvan i na meseinu oro igrav, grneta sviri, dajre se uje i pesma I toj ne pesma, ve glas samo. Mek, pun glas. Sladak glas kao prvo devojako milovawe i celivawe. Pa taj glas ide, s's meseinu se lepi, treperi i na mene kao melem na srce mi pada. I Kotan, tuj pesmu, to vreme da mi poje A toj vreme vie ne doe. Ete, za toj u vreme ja alan da umrem, s's otvoreni oi u grob u da legnem. Poj al za mladost" Za moju slatku mladost, to mi tako u nito otide i brgo ostavi

Dua Mitkina jaue u samrtnom ropcu; prolaznost, tronost i nemo osea se u svemu to izgovori i poeli, od wegovoga prvog pojavqivawa u drami, kada, dolazei sa grobqa, sam sebi prorie skoru smrt, odbija da sedi na ardaku jer mu na staro, na moqci mirie, iska u bau, na ava, na zelenilo", mnogo je alan", a toga dana slavi se Vaskrs, praznik radosti i obnovqewa. Za svoju smrtnu boqku ne nalazi lekarije one se mogu naslutiti u navedenome citatu, ali se teko mogu primeniti jer dah smrti proeo je itavo bie Mitkino. On gine i ezne, ne za pesmom (bilo ih je isuvie) no za glasom samo, koji uporedo sa meseinom ide, dolazi Svie i na duu kao melem pada; on zahteva da mu Kotana peva al za mladost", samrtnu pesmu, opelo nad protraenom mladou; protraenom ne stoga to nije bilo zabava, uivawa i lepih ena (bilo ih je isuvie), ve stoga to svetost neoskvrwene mladosti i blagodat opojne qubavi brane nikada nisu pohodile Mitkin ivot. Ispravno zapaawe da mu mladost u nito otide" i ewa za uzvienijim ivotom koji jedino moe darovati Jedini i Uzvieni, Tvorac vene mladosti, nije osveeno, ne vodi smirenoj nadi, ve detiwastom prkosu, ali traginom, jer istroena dua ini da se i telo osea starim i runim, te Mitka, tragikomino lupa pokleklom nogom, lamentira nad snagom koja haqinku ne dri" i koskom koja ve ostare te se trese", pa mati Kotaninu, Sale, odguruje od sebe, jer ne moe da podnese wenu zbrkanost", seajui se wene negdawe, verovatno nedavno minule lepote. Mrtvaki pokrov gorine obavija i najsladosniju erotsku qubav Mitkinu prelepu Rexepovicu, koja, uhvaena u prequbi sa Mitkom, po muevqevoj presudi, biva u vreu zavezana i u Moravu baena. Ali time se i spasava, jer da joj je ivot bio poklowen, greh ne bi, po zakonima prirode qudske, bio oproten, te bi wen potowi ivot liio na ivot druge junakiwe Stankovieve Taane. Uprkos objektivnoj iwenici da je Mitka umakao smrti i da je, prema miqewu poznavalaca i tumaa Stankovievog dela, neasno postupio time to je Rexepovicu prepustio osveti razjarenoga supruga3, dve reenice Mitkine ipak ukazuju ako ne na osveeno pokajawe a ono na griu savesti i alost, boleivu i qudsku. Mitka naziva Rexepovicu svojom alnom pesmom",
3 Vojislav uri, Samotnici u Kotani, Govor poezije , Prosveta, Beograd, 1980, 278279; Petar Marjanovi, Kotana, Srpski dramski pisci HH stolea, Fakultet dramskih umetnosti Institut za pozorite, film, radio i televiziju, Beograd, 2000, 3132.

59

ne tugujui zbog prekinute qubavi, no prekinutog ivota wenoga i svog. Drugi iskaz Mitkin: Gola, mlada, kapka Snaga! Da cune, pa da se zaplae" ukazuje na nenost i mekotu srca koja oplemewuje, ali i nadjaava samu erotsku strast. Istinska je tragedija to takva boleivost srca i divqewe prema lepoti, a ne eqa za posedovawem, u ivotu dockan stiu Mitka to osea i boluje zbog toga, ali nema naina da ispravi uiweno Iako navodno okrivquje brata i oca za svoju zlu sreu, Mitka zapravo sebi ne moe da oprosti to je gorki udes onih kojima je dotuilo breme ivota preaweg, onih koji ne mogu da se raduju ivotu predstojeem, pa se, ponieni ivotom, svete sami sebi. Zahtev da Kotana skine mintan i da plee sa rasputenom kosom kako bi ga to vie podsetila na Rexepovicu upravo je osvetoqubivost i kawavawe sebe samoga, a ne potreba da se telesno naslauje lepotom Kotaninom, niti seawem na qubav sa Rexepovicom to niko od prisutnih ne razume. Stojan, mlad, uzavrele krvi i zaqubqen u Kotanu, sa strasnom eqom da je poseduje, da pripadne samo wemu, veli Mitki da je takav nain igre sramota i opomiwe na prisustvo wenih roditeqa. Mitka, razgaqen i zanesen lepotom prekrasnoga bia uzvraa oinskom nenou: Nemam, ja, bre, lou premislu na wuma. Tatko mogu da vu bidnem". I pokuaj samoubistva koje sprei Arsa dokaz je istoga samokawavawa. Odmah nakon toga, zapaa se dramaturka slabost koja tvori komian momenat, jer na Arsinu pretwu da e ga ubiti ako se ne okane kafana i Cigana, Mitka ustukne uplaen. Reewe za ovu nedoslednost moda treba traiti u Mitkinom pokuaju da ode na grobqe (pred kraj treega ina). Krug se tako zatvara: Mitka se pojavquje na sceni dolazei sa grobqa i odlazi sa we u nameri da ode na grobqe. U zavrnom, etvrtom inu drame, ponovo se susreemo sa Mitkom, ali to je vie epilog u kome dominira wegov velianstveni monolog; razreewe se ve dogodilo. Mogunost da se u ovo teko i mrano zbitije unese svetlosni zrak nade jeste qubav izmeu Mitke i Kotane: divna, blaga i ista, ispuwena poverewem koje rezultira Kotaninim herojskim prihvatawem sudbine. Ona isprva negoduje; plaui grli noge Mitkine sa eqom oajnice da bude spasena, odvedena TAMO! TAMO" je odgovor na Mitkino pitawe kuda da je vodi. To TAMO", taj krik prekrasnoga i jadnog deteta u stvari je vapaj za nedostinim i nepostinim, za uzvienim, neosveen izraz bogoewe. Mitkino proroko slikawe wihovih buduih ivota moe se uiniti grubim i nimalo uteiteqskim, ali ono ima dubqi smisao svojim zatvarawem u kuu-grobnicu Mitka uzima ne sebe Kotaninu nesreu; svojim prkosnim odbijawem da je panduri unesu u kola, time to ulazi sama i prividno grubo uzvraa majci: uti, stara", Kotana, pouena primerom onoga koga voli i kome veruje, preuzima na sebe wegovu nesreu unosei u svoju krhku deiju duu i u svoj neobino razvijeni um gorku, ali jevanelsku Mitkinu poruku i wegov oinski blagoslov za budui ivot: Ne plai! Sluzu ne putaj! Stegni srce i trpi! Bidni ovek; a ovek je samo za al, za muku zdaden! Ajde! Idi!" 60

Veliki napor prati i nastajawe drame Kotana (1900), weno kwievno uzrastawe, prekrajawe i doterivawe, sve do konane verzije godine 1924. Borisav Stankovi imao je samo 24 godine kada je napisao Kotanu i jednak broj godina posvetio je wenome uobliavawu. Gotovo je nemogue odrediti taan datum pievog roewa: u crkvenoj krtenici wegovoj pie kako je roen druge nedeqe asnoga (Uskrweg) posta, u sredu, godine 1876. u Vrawu. Preovladava miqewe, koje su nametnuli istraivai i biografi, kako je datum roewa Borisava Stankovia 22. mart, no i to je sporno.4 Prva Kotana (1900) bila je pozorina igra u etiri ina, publikovana iste godine u asopisu Zvezda (samo trei in). Cela drama tampana je godine 1902. u Srpskom kwievnom glasniku, kao komad iz vrawskog ivota u etiri ina, sa pevawem. Ponovo je publikovana 1905. u Brankovom kolu, a kao zasebna kwiga izdata je godine 1924. u beogradskoj Prosveti" i posluila je kao osnova za sva druga, posthumna izdawa (kao, na primer, za beogradsko izdawe 1928. koje su docnije, 1970, tampale Matica srpska u Novom Sadu i Srpska kwievna zadruga). Nevoqe ne obilaze ni prva (a ni neka potowa) scenska izvoewa Kotane. Prvi put je izvedena na sceni Narodnog pozorita u Beogradu 22. juna 1900. godine (do kraja pozorine sezone odigrane su samo jo dve predstave). Rediteq komada bio je Ilija Stanojevi, popularni ia, koji je istovremeno igrao Mitku. Kotanu je igrala Zorka Todosi, a muziki aranman je uradio (i vodio orkestraciju) Frawo Pokorni.5 U novoj pozorinoj sezoni Kotana nije stavqena na repertoar, ali u narednoj jeste, sa prvim izvoewem 20. oktobra 1901. Kako se sa pozorinoga plakata moe videti, Ilija Stanojevi je i nadaqe igrao Mitku, kao i Zorka Todosi Kotanu, ali reija je poverena Svetislavu Dinuloviu. Prvo izvoewe Kotane pratio je neuspeh, u vidu slabe poseenosti predstava, loih kritika i nezadovoqstva samoga pisca. Vaqa imati u vidu dramaturke mawkavosti dela, pa i rediteqske, ali sve to nije dovoqno da predstava doivi tako zlu sudbinu. Razlog treba potraiti u tome da glumci nisu uli u sutinu drame, osobito Ilija Stanojevi, veliki i proslavqeni komiar, koji je lik Mitke tumaio po oprobanom receptu pijanaca i bekrija iz popularnih narodnih komada sa pevawem. Poetika drame bila je unitena, duboka stradawa likova nevidqiva, a komad lakrdija. Ali to se ne sme potcewivati, ve razumeti i opravdati. Kako veli Predrag Bajeti:
Lakrdijsko u igri vaqa shvatiti, prvo, kao najvredniju i najdubqu nau pozorinu tradiciju, a zatim, drugo, kao propisani nain tumaewa likova u narodnim komadima Lakrdija se preruava u komad iz narodno4 Dragoqub Vlatkovi, Da li je Bora Stankovi roen 22. marta 1876. godine? Prilozi za kwievnost, jezik, istoriju i folklor, 1956, kw. H, br. 3/4, 303305. 5 Dragoqub Vlatkovi, Ubava moma rod nema, Kotana na sceni 19001975, Muzej pozorine umetnosti, Teatron, Beograd, 1979, 9.

61

ga ivota, skriva se u kienom, narodnom ruhu Ono to lakrdijaewe postie lako, bez muke, lakrdijsko mora da postigne kroz vetinu, tegobno, podvrgavajui se strogo odreenim pravilima igre Grubost mora da bude detiwasta, i da wena naivnost svedoi o slabosti zla, o privremenosti bola. Smeh radi smeha, mora da govori o srei, o konanom razumnom poretku stvari.6

Ako se ima u vidu ovo izvrsno tumaewe naih pozorinih poetaka kroz narodne komade sa pevawem, lako je zakquiti da je u novonastalim okolnostima Kotana izmuila sve: pisca, rediteqa, glumce, napose publiku. Pevawa i igre mnogo, ali smeha niotkuda, ili ako ga i ima, zastaje u grlu, zbivawe se ne prepoznaje, pojavquje se neto drugo, nepoznato, na srpskoj sceni nevieno i teko prihvatqivo. Razoarani pisac odmah se laa prepravqawa komada, brisawa i korigovawa delova teksta, pre svega onih koji prikazuju Mitku kao frivolnog pijanca; promewene su i neke pesme komad je pretrpeo osamdesetak promena u tekstu i etrdesetak u didaskalijama, to se osobito vidi ako se uporedi trei in iz 1900. sa istim inom iz 1902.7
Mitka je u prvoj sceni treega ina iz 1900. bacao ae u prozor. Pisac je ovo izbrisao, kao i Katinu kukwavu zbog polomqenog prozora u didaskaliji. Arsino obraawe Mitki sa ni da te vie pijana u mehanu vidoh", preinaeno je u niti vidoh u mehanu". U drugoj slici treeg ina Mitka se sea kako su ga svirai pratili sa pesmom o tome Kako je Asan-paa iz Rataje iskaruvan. Turci ne mo da sluav, a na mene da udariv, ne smejev". Samo, po neki, iz seraj, isvrqi puku na mene i vikne: Mitke, axamijo, bre, nemoj ludo da pogine! A ne smeje na beleg da mi iskoi, u seraj se sakrije" (1900). U verziji iz 1902. pronalazimo krai iskaz: Turci od jad ne mo da sluav, a na mene da udariv, ne smejev. Tiki, u seraj se sakrijev". U docnijim verzijama ovaj deo potpuno je izostavqen. Moe se uoiti da haxi-Toma (1900), poto dovede Kotanu sa Ciganima u kuu, trai puku da ubije Katu, suprugu, a u izmewenoj varijanti (1902) eli da ubije sina Stojana, izgovarajui iste replike. U drugoj varijanti Stojan kazuje tekst koga u prethodnoj verziji nije bilo: Ciganka! Ko da vie!" To je neposredan razlog zbog koga raspomamqeni otac eli da ga ubije. Neki lokalizmi (1900) zameweni su adekvatnim terminima, i to s pravom jer su do te mere lokalnog karaktera da se razumeju tek iz konteksta. Tako, na primer, Kata, alei se pred sinom na mua, kae: Od wega nikad boja re, ve PCOS, vika" pcos" je zamewen reju psovka". Takoe, u obraunu Arsinom sa Ciganima, Grkqan kae za Sale: VETER, gazdo!" Ovaj je izraz docnije (1902) zamewen reju vetica". Stankovi je mewao i dodavao pesme u komadu, katkad samo pojedine stihove ili rei. Pesma More nasred sela arena ema" u refrenu iz 1900. ima aman teee", a u refrenu iz 1902. ago teee". U pesmi More vraj kowa" stajalo je mlad STAMENO", a 1902, pogreno, mlad STAMENKO". Verovatno je ovo tamparska greka, jer qudima nisu uvek poznate
6 Predrag Bajeti, Dramska pria, Borisav Stankovi, Drame (predgovor), Srpska kwievnost Drama, Nolit, Beograd, 1987, 11. 7 Predrag Bajeti, N. d., 55.

62

odlike dijalekata, osobito junih. Ovom grekom dovodi se u pitawe pol linosti.8 U Vrawu toga doba esto se moglo uti mlad-nevesta", mlad-devojka" dodavawem pesama, i komentara u vezi sa wima, drama se proiruje. Tako, u verziju drame iz 1902. godine unosi se uvena pesma Otvori mi, belo Lene" (i Mitkin komentar). Ali, i Kotana iz 1902. godine ispravqana je, kao i sve potowe. U prvom prizoru treeg ina (1902), u svome monologu, Mitka veli: Jo mi za ENSKO, za lepotiwu i ubaviwu, srce gine i vene." Re ensko" izbaena je, ispravno i promiqeno, jer u svesti publike Mitka je pijanac i erotoman, a ne onakav kakvim ga je Borisav Stankovi zamislio i opisao: samrtno eqan uzviene lepote kakvu na zemqi upoznao nije. U drugom prizoru istoga ina, Mitka kazuje Arsi: Ona jedno pogrei, to prvo tebe, pa posle mene rodi, te s'g moram da utim, da te sluam, zato to si POSTAR od mene". U svim verzijama drame posle 1902. odstupqeno je od autentinog dijalekatskog primera analitike komparacije, to jest, zamewen je kwievnim komparativom stariji". Takoe, u estom prizoru drugoga ina, Mitka pita Arsu: to, bre, ti na mene samo RI?" Glagol je u duhu autentinoga dijalekta i ne znai rzawe, kako bi se moglo shvatiti, nego REAWE. Ovaj glagol je docnije zamewen drugim: vie". U treem inu (1902) dopisan je tekst u vezi sa Mitkinim pokuajem samoubistva: to da ne? Kako da ne? Zato da ne? Zar ja ne znam to me eka, to mi je pisano? Da umrem! Toj! Zemqa, crvi da me jedev. Toj! to da se ne ubijem? Zato da se ne ubijem? e se ubijem!" Tako je i u verziji iz 1905; ali u potowim Mitka objawava kako je asli, dibiduz-bekrija, te stoga potee jatagan na sebe: A jest, istina je Istina je Mito, crni Mitke, da si bekrija. I toj asli, dibiduz-bekrija. Samo se po mejane luwa, samo puke, sabqe, ene. I dokle e? Lipi i crkni, bre, jedanput. More, to da se pa ja ne ubijem?" Ovako izmewen tekst naglaava momenat na koji smo ukazali: Mitka, ne mogavi sebi da oprosti, samoga sebe kawava. Na ovo ukazuju i Stankovieve didaskalije: mrano; gorko, sitei se sam sebi. Uprkos velikom Stankovievom trudu i, naravno, velikom poznavawu dijalekta koji je podario svome junaku Mitki, drama, do svoje konane verzije (i posle), obiluje tamparskim grekama, neadekvatnim prevodima lokalizama i arhaizama na savremeniji jezik Ako bismo iscrpno pisali o tome, sigurno bi nastala kwiga, obimna. Spomenuemo samo neke greke: u treem inu (1902) Mitka se ali kako mu se snaga RASKOMITALA, u posthumnom izdawu iz 1928. stoji RASKOMATALA. Vaqa, meutim, jedino RASKOMPTALA (onako kako je u verzijama iz 1900. i 1924). Raskomptati" znai omlitaviti, raslabiti. U verziji iz 1902. pronalazimo u petom prizoru treeg ina: EPJEWE, kotlovi vino, daj!" Dijalekatski autentino je EPRWE".9 U Kotani iz 1905. haxi-Toma veli od mrvu MUVKU", to je, verovatno, tamparska greka jer vaqa od mrvu MRVKU", kako je u ostalim verzijama. Ova verzija drame (1905) najnesrenije je jeziki reena, jer pisac, motivisan namerom da pridobije publiku, mewa Mitkin govor u kwievni, i to nedosledno, pa se zbiva i jeziko-stilska nespretnost i, to je jo gore, lo uticaj jezika na karakter lika. ini se da bi svi rediteqi Kotane vaqalo da znaju da Mitka koji ne govori dijalektom vie nije Mitka, jedinstven lik srpske dramske kwievnosti, ve relativizovan pokuaj da se prikae obian problem prosenog oveka.
Dragoqub Vlatkovi, N. d., 13. eprwa zemqani sud za vino od dve litre, Momilo Zlatanovi, Renik govora june Srbije, Uiteqski fakultet, Vrawe, 1998, 454.
8 9

63

Svedoanstvo o tom kako je Ilija Stanojevi igrao Mitku postoji u vidu audio-snimka koji datira iz godine 1900, te stoga predstavqa veliku muzejsku vrednost10 popularni glumac kazuje dva velika monologa koje nekoliko puta prekida pevawe Teodore Arsenovi, glumice, a kraj izlagawa ia Ilija Stanojevi ukraava svojim pevawem. Uprkos tome to je snimak star i prilino oteen, neki elementi scenskoga govora jasno se uoavaju i primeuje sa nemalim iznenaewem, izrazita ekspiratornost Stanojevievih akcenata, upravo onako kako bi vaqalo govoriti kada je u pitawu tekst sa elementima vrawskog govora (prizrensko-junomoravskoga dijalekta). Samo nekoliko rei izgovoreno je sa kvalitativnim akcentom, a kada ima izrazitih akcenatskih greaka, one se obino tiu mesta akcenta. Prijatno iznenauje i iwenica da u nekim reima, koje veina glumaca (koji su igrali Mitku) izgovara na istovetan nain (ali pogrean!), Ilija Stanojevi koristi besprekoran ekspiratorni akcenat, na mestu koje u potpunosti odgovara vrawskome govoru. Na primer:"kApixik"; zabOli"; odAju"; fIldi", razbOlim", tRi", trepEri" Tempo govora je prekomerno ubrzan, artikulacija ne ba besprekorna (ili je to zbog starosti snimka), melodija vrawskog govora naruena. Gotovo je nemogue analizirati pauze, jer su izuzetno kratkoga trajawa i svode se, u veini sluajeva, samo na respiratorne. Krajevi reenica obino su izgovarani na pasivnome tonu. Logikih akcenata ima vrlo malo, sve jedinice u reenici izgovarane su sa podjednakom vrednou. Preovladava komian, eretski" ton, uz lumpovawe i pesmu. itav tekst izreen je u jednom dahu", bez izraenijeg oblikovawa dikcijskih figura, a govorne konstante (tempo, visina, jaina) od poetka do kraja imaju ujednaeno sredwu vrednost. Nikako ne treba zaboraviti da je snimak naiwen pre celoga stolea i da, uprkos navedenim nedostacima, ima veliku vrednost jer predstavqa uzor koji je autentian uprkos tome to bi se docnije, u skladu sa zakonima drugih vremena i naina, mogao i opovrgavati. Lini martirijum pisca Borisava Stankovia nastavqa se za vreme Prvog svetskog rata i posle wega. Godine 1915. rastaje se sa porodicom jer se, kao poslenik Ministarstva vera, povlai pred neprijateqem sa motima Stefana Prvovenanog, biva zarobqen i interniran u logor u Derventi. Uz pomo prijateqa, jula 1916, izbavqen je i vraen u Beograd, gde pie priloge za kulturnu rubriku u Beogradskim novinama da bi prehranio porodicu. arijska javnost, licemerna i tvrdovrata, nikada mu to nije oprostila, igoui ga kao saradnika okupatorskoga lista". Omalovaavan i u ivotu, i u kwievnoj sredini, povueno se bavi inovnikim poslom i pokuava da stvara (Taana). Ipak, podstican od blagonaklonih qudi, prijateqa i potovalaca wegovog dela, odluio je, da u aprilu 1924, proslavi tridesetogodiwicu svoga kwievnoga stvaralatva. Za tu priliku odabrao je Kotanu drama je ponovo tampana i igrana: Kotanu je, ovom prilikom, igrala poznata glumica Draga Spasi. Umesto Save Todorovia, proslavqenog glumca, u ulozi haxi-Tome nastupio je Dimitrije Gini.
10

Fonoteka Radio Beograda, TG 2248.

64

Nova premijera Kotane Narodnog pozorita u Beogradu bila je 7. aprila godine 1928, u reiji Dimitrija Ginia. Dolo je do glumakih izmena: posle dugogodiwe vladavine" ia Ilija Stanojevi predaje glumako ezlo novome Mitki, glumcu Nikoli Goiu, koji tom prilikom proslavqa 25. godiwicu glumakoga rada, a Kotanu, posle Zorke Todosi, Drage Spasi i Teodore Arsenovi igra mlada glumica Sofija Novakovi. Narodno pozorite u Beogradu novu Kotanu prikazuje godine 1936, u reiji Radoslava M. Vesnia, sa Dobricom Milutinoviem kao Mitkom i bugarskom glumicom (goom) Mimi Balkanskom kao Kotanom. U godinama pred Drugi svetski rat nije bilo veih izmena u Kotani, osim glumica: godine 1937. Kotanu tumai Qubinka Bobi (mlada, vitka, veoma lepa kako se moe primetiti na jednoj od fotografija) a krajem iste godine pojavquje se nova Kotana Meri Olivijeri-Ili. Krajem 1939. ulogu Kotane tumai prelepa glumica Divna Radi. O igrawu Kotane za vreme Drugog svetskog rata nema mnogo podataka. Poznato je da se sa izvoewem nije prekidalo i da su novinu predstavqali glumci: Jovan Gec kao Mitka i Fran Novakovi kao haxi-Toma.11 Premijera prve posleratne Kotane Narodnog pozorita u Beogradu odrana je 20. decembra godine 1947, u reiji Dragoquba Goia. Ovom predstavom, Dobrica Milutinovi, koji je igrao Mitku, proslavqa pedeset godina glumakoga rada! Kotanu je, kao i pre i za vreme rata, tumaila glumica izuzetnih i kolovanih pevakih mogunosti Divna Radi-okovi, premda je kritika ocenila wenu kreaciju kao suvie hladnu, trezvenu". Nekadawa slavna Kotana, Toda Arsenovi, sada je igrala mati Kotaninu, Sale, i kako kae kritika, stvorila od epizodnoga lika ivu i upeatqivu linost. Posmatrajui fotografije ove predstave, najpre uoavate bogatu scenografiju (Staa Beloanski), potom rafiniranu, krhku lepotu Divne Radi-okovi i, svakako, najveu vrednost predstave velikoga glumca Dobrivoja Dobricu Milutinovia koji likom i dubokim, tunim oima jasno ukazuje na romantinog heroja iskrenih i snanih emocija. Izuzetnu dubinu Dobriinih emocija potvruje i audio-snimak12 sa koga se moe pratiti" Mitkin monolog iz treeg ina. Silina i eruptivna mo emocija ini od Dobriinoga glasa grmqavinu", ali veoma prijatnu za uho to nije obina vika, razmetqivo kafansko sevdalisawe, u iju iskrenost uvek sumwate, ve dubok, sonoran glas izuzetne jaine, funkcionalne i opravdane. Istini na voqu, danawem gledaocu (sluaocu) takav okvir govora romantinoga junaka, sa tremolom, kao neizbenim govornim ukrasom", moe zvuati anahrono, strano, moda i neprirodno. Ali onome ko uroni u estinu i iskrenost jakih oseaja glumca kolosalnoga dara, navedene govorne osobine nimalo ne smetaju; jer kakav je govor, takav je i Dobrica: silan, autentian, ple11 12

Dragoqub Vlatkovi, N. d., 62. Fonoteka Radio Beograda, TG 1829.

65

menit Dobrica Milutinovi na sceni ivi ono to govori, i govori onako kako igra. Treinu svoga monologa, glumac kazuje kroz velianstveni pla koji pleni i potresa iskrenou svojom. Vaqa obratiti pawu na mesto u tekstu odakle poiwe pla spomiwui glas koji kao melem na srce pada", glumac poiwe da plae i ne prekida do kraja kazivawa. Znaewe ovoga dela teksta ranije smo razmatrali: verujemo da Dobrica Milutinovi, kao glumac iji je redak dar spojio snagu intelekta sa silom emocija i intuicije, razume i osea da je Mitkina ewa za tim celebnim glasom ewa za Uzvienim i Savrenim. Akcenti koje je koristio Dobrica Milutinovi tokom monologa izrazito su ekspiratorne prirode svi, sem jednoga (u rei edrvan" ovde je napravqena greka i u vezi sa mestom akcenta). Greke se, uglavnom, odnose na mesta akcenata. Zapaa se izvanredna govorna melodija koja je u skladu sa melodijom vrawskoga govora, iako se moe primetiti da je u interpretaciji Dobrice Milutinovia ta melodija jo bogatija, ira, raspevanija. Tempo govora je malo sporiji u odnosu na tempo koji zahteva dijalekat, i tokom celoga monologa nema velike promene niti varirawa. Visina tona bazira se na veoma dubokim, niskim tonovima. Do promene visine tona dolazi kod plaa, kada, prirodno, glumev glas postaje vii i napregnutiji. Glasnost se stalno pojaava (jae negoli kod svih Mitki koje smo mogli uti), ali, kako je ve reeno, to nimalo ne kvari izuzetnost kazivawa i ne umawuje prirodnost doivqaja, jer glas Dobrice Milutinovia dobro je impostiran, silovit, raskoan, sa snagom tragetsko-herojskom. Za pauze se moe rei da su izuzetno funkcionalne i raznolikoga trajawa: vrlo duge na poetku kazivawa, dok dominira pripovedaki ton i ispred logikih akcenata. Iste pauze (ispred logikih akcenata) su, za vreme plaa, neto krae. Iznenauje esta i veta primena dikcijskih figura. Parenteze (umetnuti blokovi) korieni su pravilno, sa blagom promenom tempa i glasnosti. Ideja da se Stankoviev komad prikae publici na nov, savremeniji nain javila se petnaest godina docnije, a sa wom i nova premijera na beogradskoj sceni: 27. februara, godine 1962. u reiji Milenka Mariia, sa Radomirom Raom Plaoviem kao Mitkom i mladom Oliverom Petrovi (Katarinom) kao Kotanom. Stojana je igrao Aleksandar Gruden, haxi-Tomu Vasa Panteli. Posle reprize u dvorani Doma kulture Vuk Karaxi", predstava je skinuta sa repertoara. Teko je rei zato, no, po proceni kritike, iako dobra, ideja da se izbegne folklorni spektakl i sentimentalna melodramatinost dovela je do racionalizacije komada i hladnoe, nestalo je poetskog, stradalnog i ulnog elementa. Kritika jo kae da je od cele atmosfere predstave jedino odudarao Radomir Raa Plaovi, kako filozofskom dubinom, tako i proivqenou. Ovakav stav i mi moemo potvrditi ako posluamo audio-snimak13 sa koga slavni glumac kazuje monolog Mitke iz treega i13

Fonoteka Radio Beograda, TG 2888.

66

na. Ovo kazivawe odlikuje retka lepota glasa, negovan impostacioni nivo i milozvunost. Akcenti su izrazito ekspiratornoga tipa, iako postoji izvestan broj akcenatskih greaka ali samo u vezi sa mestom akcenta (jedna akcenatska greka je isuvie oigledna: glumac izgovara: od KarakulE, sa akcentom na posledwem slogu rei, umekanim L i produenim finalnim vokalom E vaqa, meutim: od KarAkule, sa ekspiratornim akcentom na drugom slogu rei). Izgovoreni oblici su izrazito dijalekatske prirode, uz minimalna odstupawa, elementi scenskoga govora promiqeni, znalaki odabrani i maksimalno kultivisani. itav monolog, glumac Radomir Raa Plaovi kazuje u usporenom, za vrawski dijalekat neprimerenom tempu (ali vaqa imati na umu da se ovo dogaa onda kada se ne prave snimci predstava uivo, ve naknadno, namenski ili arhivski, koje glumci pojedinano kazuju). Glasnost je sredwega intenziteta, sa blagim varirawem: u smeru navie kada opisuje pitoresknost ar-planine i Kosova, a nanie (tie) kada se prisea doivqaja iz mladosti. Varirawa u vezi sa visinom tona odmerena su i najee se javqaju kod logikih akcenata i brojnih dikcijskih figura. Tada glumac koristi neznatno vie tonove, ali funkcionalno i promiqeno. I melodija govora je odmerena, blaga, sa aromom" vrawske. Pauze su brojne, dugo traju, ali nisu istovetne: vrlo su duge na samome poetku kazivawa, kada govori o pesmi koju ne znaje", koju u no uje i u sn snuje", a neto krae izmeu reeninih blokova i ispred logikih akcenata. Kako je reeno, zapaa se i vrlo esta i adekvatna upotreba dikcijskih figura, naroito gradacije i kontrasta. Posle navedene premijere nastala je pauza u igrawu Kotane, sve do 22. oktobra godine 1969, kada je premijerno izvedena nova Kotana Narodnog pozorita u Beogradu, na zemunskoj sceni (ovom predstavom zemunska scena poela je sa radom). Predstavu je reirao dr Jovan Putnik, Mitku igrao Jovan Milievi, haxi-Tomu Raa Plaovi, Kotanu Olivera Markovi. Dva momenta predstavqaju autentinu vrednost ove predstave: rediteqsko poimawe Stankovievoga teksta i izuzetno tumaewe Mitkinoga lika (ovo je bilo mogue utvrditi ne oslawajui se na stavove kritike, ve na lini doivqaj, stoga to je sauvan video-snimak predstave).14 Rediteq Jovan Putnik naglaava jednu Stankovievu osobenost, prisutnu u celome wegovome stvaralatvu motiv neiste krvi, koju vidi kao incestuoznu qubav i pokazuje je, tanano i diskretno, pre svega kroz igru devojaka u prvome inu, potom kroz Staninu qubav prema bratu Stojanu, i kroz nain na koji Mitka (Jovan Milievi) u drugom inu drame, trai da uje pesmu o ludom i besnom Stojanu" koji se zagledao u Stamenu, sestru od ujaka. To je prvi rediteqski pokuaj da se unutarwi odnosi u Kotani okrenu u tome smeru; nevoqa je u tome to nisu jasno postavqene relacije takve qubavi, wen izvor i naroito wen ishod (kao to to ni Borisav Stankovi nije precizno uinio, uostalom).
14

Snimak je arhiviran u Muzeju pozorine umetnosti Srbije, po brojem 346.

67

Eksplicitno viewe nastrane qubavi brutalan je neumetniki postupak (kod Stankovia se moe osetiti samo u sceni svadbe u Neistoj krvi), no naznaka psiholoki pomerenoga odnosa, bez ukazivawa na wegove uzroke i posledice, koje uistinu tvore ne dramu, no tragediju u ivotu i na sceni nedovoqna je. Ovo je najtei i najnezahvalniji zadatak za svakog pozorinog poslenika na delu Stankovievom. Jer, ta je neista krv"? Nastrana qubav izmeu srodnika, neogranieno gospodarewe mukarca u sredini inspirisanoj orijentalnim, bolesni i neodoqiv nagon za stradawem i patwom, bespotedno tlaewe slabijih? Odgovor na ovo pitawe vaqalo bi da bude koristan za scenu, a razumqiv i pouan za gledaoca (itaoca). Moda bi ga trebalo potraiti u pripoveci i drami Jova, odnosno u Jovinom objawavawu zbog ega ne udaje ker lepoticu, odavno stasalu za udaju:
Zna: ovek, ceo vek edan, trai NETO. Ne nae TO. Pa, digne ruke, pregori. Ali edan, bar hlad da nae. Ni to nema. Sam on uzme, posadi drvce, uva, pazi da ono poraste te bar tu ako e ne ugasi, a ono hlad da nae drvce poraste, zazeleni, zahladi Ali, oko wega nigde, nigde bor, jablan, sve suke E sad, biva li da to drvce oseem, dam, veem ga za suku? Biva li? Kai de!".15

Jovino zdravo i ispravno shvatawe da ovek ne gasi e pod drvcetom koje sam zasadi, iskquuje mogunost nastrane naklonosti wegove prema roenoj keri. Wegov greh je u tome to ne doputa svome drvcetu", svojoj keri, da sama za sebe odabere jablana ili suku, po wenoj voqi. Zao udes Jovin, kao i svih junaka Stankovievih, prekomerna je e, traewe NEEGA, eqa da odu TAMO i nerazumevawe da je ta preednelost i pregladnelost za lepotom u stvari bogotraiteqski put, i da se na tome putu ovde na zemqi e gasi opojnim vinom qubavi brane, a ne roake, makar ona imala i sitna, prihvatqiva qudska opravdawa za svoju iskquivost i posesivnost. Razumemo i Jovinu equ da mu najdrae dete ne ode za oveka grubog i neplemenitog, ve da lepota ide za lepotu; i Katin strah da e joj sin postati ergar Ali ne moemo opravdati nepratawe i tvrdokornost (Jova izopti ker i ne poseuje je godinama zbog wenog sagreewa sa slugom Mladenom), niti zle strasti i prokliwawe (Kata, premda se pokaje, prokliwe sina na Vaskrs, praznik pratawa i qubavi; u prvim verzijama drame, ak i ini baca!). Najvea vrednost predstave Kotana (1969) jeste glumac Jovan Milievi, ija je igra vrhunski umetniki domet on je Mitku sasvim oslobodio slojeva koji ga ine neuverqivim i smenim podario mu je ivotnu uverqivost, duhovitost i traginost istovremeno; traginost lienu sladuwavih slabosti i ravog pozorinog naslea u vidu oprobanih recepata ponaawa ovoga lika na sceni. ak i wegov spoqawi izgled posve odgovara opisu pravoga Mitke, po iskazima Stanko15 Borisav Stankovi, Sabrana dela, Prosveta BIGZ, Beograd, 1987, kw. 2, 12, i Kotana, Taana, Jova pokuaj dramatizacije, 203.

68

vievih biografa. Muastveno stroge pojave i drawa, ali duboke oseajnosti, sa peatom izuzetnosti sopstvene linosti, ali i line tragedije, Mitka Jovana Milievia uverqiv je i dostojan uvaavawa i saoseawa. I bol Milieviev, nezaobilazan kada je lik Mitke u pitawu, isto je takav: muastven, dubok, teak, bez mrve sentimentalnog, sa svim elementima istinski oseajnog Odlike dijalekta glumac (Jovan Milievi) sprovodi dosledno i uspeno, uz mestimine nepravilnosti. Zapaa se izvanredna melodija vrawskoga govora, uz mali broj akcenatskih greaka. Glumac vri male izmene teksta (izostavqa i dodaje). Ovo drugo je improvizacija, glumaki veoma uspena, ali jeziki neautentina. To je, na primer, reenica: Lele, ta je devojiwe, bre!", koja ne postoji u originalnom tekstu Kotane i u neskladu je sa vrawskim govorom, jer izraz devojiwe" moe se pripisati uticaju makedonskog jezika na glumevu interpretaciju, nipoto vrawskog govora jer adekvatan izraz za pomenutu re u vrawskom bio bi: devoje" za nominativ singulara, a devojiki" za nominativ plurala. Izuzetno meko i spontano variraju dve dikcijske konstante: visina i glasnost. Logiki akcenti su besprekorni i nisu formirani samo jaom snagom ekspirijuma ve i jakim unutarwim sredstvima, podrani rafiniranom oseajnou. Interesantan je nain na koji Milievi formira logiki akcenat kada je neophodno na niskim tonovima glasa, ali vrlo precizno; kod veine glumaca logiki akcenat zasniva se na povienom tonu. Glumac je, takoe, izvrsno razumeo i sproveo u govor i zamenice GU" i VU", primenivi, verovatno, dosledno uputstva lektora (lektor predstave bio je dr Branivoj orevi). Zavrno kazivawe odlikuje prilino smawena glasnost (naroito u odnosu na glasnost koja se koristi u toku itave predstave). U celom zavrnom monologu (etvrti in) glasnost se samo jednom poveava, i to izrazito u momentu kada se Mitka obraa Policaji, sa naredbom da saeka. Visina tona je blago, neznatno poviena, a tempo veoma usporen. Od dikcijskih figura Jovan Milievi, u zavrnom monologu, najee koristi gradaciju i, to je posebno interesantno, gotovo uvek silaznu (veina glumaca ee upotrebqava uzlazne gradacije). Paqivim presluavawem izgovorenog uvia se da je glumac postupio ispravno, jer priroda wegovog posledweg kazivawa elegina je, a ovakvoj prirodi emocije, kao govorno sredstvo, odgovara silazna gradacija sa veim pauzama i sa usporenim tempom. Pauze su obilato zastupqene i, u odnosu na one iz prethodnih monologa, veoma duge (kako izmeu delova reenica, tako i ispred i iza logikih akcenata). Naroito su duge psiholoke pauze ili one koje su izazvane bilo kojom jakom emocijom Mitkinom ili Kotaninom. Logiki akcenti su, uz minimalne izuzetke, tani i opravdani. Sledea beogradska premijera Kotane u Narodnom pozoritu bila je 20. oktobra godine 1984. u reiji Borislava Grigorovia, sa Bra69

nislavom Jeriniem kao Mitkom, Jovanom Milieviem kao haxi-Tomom i Majom Oxaklijevskom kao Kotanom. Najnovija premijera Kotane Narodnog pozorita u Beogradu odrana je 8. aprila godine 2005. u reiji Rahima Burhana; Mitku je igrao Marko Nikoli, haxi-Tomu Miodrag Krivokapi a Kotanu Ana Frani. Ogranienost prostora ne doputa da se posvetimo dvema posledwim Kotanama. Skloni smo da verujemo da e biti boqe ako se budu razmatrale sa vee vremenske distance.

Vesna Markovi, M. A. ADDITIONAL REMARKS ABOUT BORISAV STANKOVI'S KOTANA AND ITS INTERPRETATIONS Summary Kotana, a play of Borisav Stankovi, was written and for the first time performed in Belgrade in 1900. The first performance was in the Belgrade National Theatre, on whose stage the play has been performed with shorter breaks for more than a century. The play was being restructured, with additions and omissions in the text for the entire 24 years, till it reached its final version in 1924, which is considered the most relevant one in the artistic-literary, as well as linguistic sense. The main male character in Kotana, Mitka, speaks in the Prizren-South Moravian dialect (the plot is set in Vranje, at the end of the 19th century, and the Vranje vernacular belongs to the mentioned dialect). This requires an additional effort from every actor who interprets the role of Mitke. In this paper, the author searches for the reasons of the suffering of this contradictory, but popular theatrical character and points to the consequences caused by excessive yearning and passion. Within these reflections, the author analyses four stage interpretations of Mitke (those by Ilija Stanojevi, Dobrica Milutinovi, Raa Plaovi and Jovan Milievi), as well as their speech on the stage and their skill in the application of the dialect. For that purpose, the author used three audio and one video recordings of the performances of Kotana from different periods of time. The mentioned actors belong to great theatrical artists and great personalities from the history of Serbian culture.

70

UDC 821.163.41-2.09 Stankovi B. 821.163.41-32.09 Stankovi B. 821.163.41-95

Nada Karai

STANKOVIEVE DRAME TAANA I JOVA I WIHOVI PRIPOVEDNI PREDLOCI

SAETAK: Stankovi kao predloke za drame uzima svoja pripovedna dela (crticu, pripovetku, roman), a drame stvara prema modelu koji je kontaminacija aktuelnih dramskih anrova, o emu svedoi wihova slinost na razliitim nivoima strukture.

O NASTANKU STANKOVIEVIH DRAMA Bora Stankovi u srpsku kwievnost ulazi kao pripoveda 1889. godine zbirkom Iz starog jevaneqa. (Prvu pripovetku urevdan objavio je godinu dana ranije.) Druga zbirka pripovedaka Stari dani i ciklus kratkih pria Boji qudi izlaze 1902. godine, a iste godine je tampana i prva Stankovieva drama Kotana izvedena na sceni prvi put 1900. godine. Drama je po svedoewu Milana Grola,1 napisana na nagovor dramaturga Narodnog pozorita Dragomira Jovanovia, a na osnovu motiva iz Stankovieve pripovetke Na Boi. Kotana je nekoliko puta preraivana promenom anrovskog odreewa (pozorina igra" je 1900, komad sa pevawem" 1902, dramska pria" 1905, a komad sa pesmama" 1924), to svedoi o traewu adekvatnog dramskog oblika koji bi objedinio razliite anrovske i stilske odlike (drama nema izrazitog zapleta, a znaajan je udeo lirskog u govoru likova). Tadawa kritika razliito je ocenila Stankoviev dramski prvenac upravo zbog anrovskog pomaka koji donosi, o emu svedoi i sam pisac: Drama Kotana, takoe, na pozornici prvi put propada, zbog ve ukorewenog pogrenog miqewa kod publike: da sve to doe iz junih krajeva (Ni, Vrawe, Leskovac) treba da je smeno i da je karikatura (Sremac)." Po Stankoviu glumci su, ne shvativi dramu, pozorinu igru igrali kao lakrdiju.2 Branko Lazarevi Kotanu je video kao dramski primitivno" delo koje zajedno sa komadima s pevawem, Nuievim i Koievim dra1 Milan Grol, Jubilej Borisava Stankovia, Dela Borisava Stankovia, kw. 8, Svetozar Markovi" BIGZ, Beograd 1983, 256. 2 Predrag Bajeti, Dramska pria, Borisav Stankovi, Drame, Beograd, Nolit 1987, 14.

71

mama pripada prelaznom periodu ka nekoj umetniki i dramski dubqoj drami.3 Recepcija drame, kako svedoi i wen autor, mewa se nakon Skerlieve kritike. Skerli istie da uprkos tehnikim manama", jednostavnoj, tromoj i loe povezanoj radwi, Kotana ima duboku, intimnu, bolnu poeziju" i ivotnost, zbog ega je dobro umetniko delo.4 Kotana kako to Skerli primeuje, prevazilazi dramski oblik koji kao polazite uzima oblik komada iz narodnog ivota s pevawem. Radu na drugoj drami Stankovi se okree nakon objavqivawa romana Neista krv 1911. Skerlieva kritika Kotane i Bojih qudi, s posebnim osvrtom na crticu Paraputa, u kojoj je video grau za roman je, po svedoewu Milana Grola, uticala da Stankovi napie novu dramu, Taana, na osnovu kratke proze Paraputa i motiva iz pripovetke Pokojnikova ena. Pojedine delove drame Stankovi je objavio 1910. u Politici (Miron) i 1912. u asopisu Zvezda (Paraputa). Komad je zavren u Beogradu 1914. uz savete Dragutina Kostia, a preraivan je u Niu 1915. zajedno sa Milanom Grolom, kada je nastala konana verzija koja je, naalost, nestala ostavi u Ministarstvu prosvete za vreme evakuacije Nia. Grol o ovoj verziji kae da je bez velikih zapleta i mnogih dogaaja i linosti, ali sa tragikom snagom u samim situacijama", a drugi i trei in ivopisni su i snani kao kod Dostojevskog".5 Branimiru osiu 1926. Bora Stankovi o istoj drami kae da nije bila isto to i Kotana, ali je bila interesantna; meutim odbija da napie novu, koristei se sauvanim odlomcima u periodici sa obrazloewem ne hvata se ptica kad jednom odleti".6 Ipak, iste 1926. Stankovi je po seawu izdiktirao dramu i doiveo weno izvoewe 1. jula 1927. u Narodnom pozoritu. Tadawe kritike bile su uglavnom negativne. Zamera se neodreenost i nejasnost u obradi dramskog problema, graewu i motivisawu karaktera, kao i negeometrijska, razlivena i pretrpana" kompozicija.7 Smatra se da je sama graa prikladnija za romanesknu nego dramsku obradu jer se sve deava ispod povrine", to zahteva tumaewe i analizu romana, dok u drami najvanije stvari ostanu zanemarene ili se samo priaju to raspline dramski interes".8 Kao i u sluaju prve drame, re je o svojevrsnom neslagawu izmeu anrovskih oekivawa publike, odnosno kritike i dramskog ostvarewa.
3 Branko Lazarevi, Svetozar orovi, Impresije iz kwievnosti i pozorita, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2003, 165. 4 Jovan Skerli, O Kotani, Pisci i kwige , Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000, 206. 5 Milan Grol, Jubilej Borisava Stankovia, Sabrana dela Borisava Stankovia, kw. 6, Prosveta, Beograd 1970, 276. 6 Branimir osi, Borisav Stankovi, Deset pisaca deset razgovora, Narodna biblioteka Bor, Bor 2002, 38. 7 Velimir ivojinovi Masuka, Taana Bore Stankovia, Dela Borisava Stankovia, kw. 8, Svetozar Markovi" BIGZ, Beograd 1983, 49. 8 Milan Bogdanovi, Taana, Dela Borisava Stankovia, kw. 4, Svetozar Markovi" BIGZ, Beograd 1983, 319.

72

Trea drama, Jova, ostala je u nacrtu, u nekoliko scena i bez oznaka za lica. Za polazite je, kao i u prethodna dva puta, uzet Stankoviev pripovedni tekst, pripovetka o kojoj je pohvalno govorio Branko Lazarevi kao o najviem dometu pripovednog talenta Stankovievog",9 to je, uz neobinost psiholokog motiva, mogao biti razlog za nastajawe drame. Delo je od odlomaka uobliio Dragutin Kosti uz dopunu Stankovievog rada. Opisao je scene i imenovao dramska lica. Drama je objavqena 1928, zajedno sa Kotanom i Taanom, a u Kostievoj zaostavtini pronaena je kasnije peta slika drame. etvrti pokuaj drame, Neista krv, po istoimenom romanu ostao je samo u nacrtu, ne dobivi nikada konaan dramski oblik.

EVROPSKI KONTEKST I DOMAA DRAMA Poetkom HH veka, kada nastaju prve Stankovieve drame, na evropskim scenama se prikazuje drama na iji oblik presudno utiu poetike realizma i naturalizma, odnosno epskog anra (romana). Pored we, izvode se i simbolistike i poetske drame. Realistika drama u prvi plan istie karakter, a ne dramski zaplet. Dogaaji, jezik i misli slue graewu psiholoki sloenog karaktera, koji je u vezi sa okolinom i trenutkom (miqe). Tematizuju se socijalni sukobi u savremenim drutvenim prilikama, kritikuje graanski konvencionalni moral. Scena, kostim i govor odslikavaju svakodnevnu realnost i potuje se konvencija etvrtog zida neometawe naturalistikog dijaloga da bi se predoio sadraj neizgovorenog. Zbog toga je potrebno da se stvori situacija koja zahteva objawewe, postupak unakrsnog osvetqavawa ili odgovarajui simbol (Ibzen). Strindberg karakter produbquje psiholokom motivacijom kao osnovnim pokretaem radwe, mnotvom suprotstavqenih crta u jednom liku, viestrukim motivisawem radwe i dijalogom koji fragmentarnou i nedovrenou odraava svakodnevni govor. Monolog ini verovatnim gradei ga kao isprekidan tok svesti koji se uvek odnosi prema neemu (sebi, drugom, predmetu) kao nepotpuni dijalog. Uticaj romana u drami oituje se u funkciji vremena koje prolazi izvan pozornice, ali vidqivo utie na dramsku situaciju. U romanesknim opisima u okviru didaskalija, u priawu predistorije, kondenzovawu istorije dve-tri generacije, uvoewu ne delatnih junaka i postojawu drame sporednih likova kao ire slike ivota. Raskidajui sa zahtevima realizma i naturalizma, drama kao svoj prostor vidi pozornicu due" dramske situacije se koncipiraju u statinom smislu kao stawa. U simbolistikoj drami tradicionalno shvaena fabula i karakter potiskuju se u drugi plan. Tema su iracio9 Branko Lazarevi, Borisav Stankovi, Impresije iz kwievnosti i pozorita, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2003, 214.

73

nalna i nedefinisana oseawa i stawa predoena kao vizije, u emu vanu ulogu ima scenografija. Insistira se na predoavawu odreene atmosfere, a dijalog se gradi kao poetska fraza. Iako se i na beogradskoj pozornici poetkom HH veka izvode naturalistiki komadi evropskih i domaih autora (V. Jovanovi Marambo), takozvani laki dramski anrovi imaju vie uspeha kod publike. Srpsku dramu na prelazu iz HH u HH vek obeleavaju komadi Milovana Gliia, koji su pozorine adaptacije seoske realistike pripovetke i narodne pripovetke, i komadi sa pevawem, koji u naivnom zapletu donose slike iz seoskog ivota, kao i Nuieva satirina komedija naravi. Nui na nau pozornicu donosi i ozbiqnu dramu iz graanskog ivota, takozvanu salonsku dramu (1902. tampane su Tako je moralo biti i Puina) koja se bavi savremenim drutvenim pojavama u okviru porodice, ali je u osnovi izrazito melodramskog karaktera. U ovom periodu za pozorite piu mnogi pesnici i prozni pisci: Vojislav Ili, Svetozar orovi, Ivo ipiko, Petar Koi, Simo Matavuq, Aleksa anti. Ali, drama kod nas nije anr u kome e se prvo ogledati novine odreenog stilskog pravca, ve su to i u realizmu i u moderni pre svega epski i lirski oblici. Polazite za nastanak Stankovievih drama uvek je wegovo pripovedno delo, pri emu kree od sve veih, sloenijih i dovrenijih formi (crtica, pripovetka, roman) istovremeno sve tee dolazei do dramskog uobliewa. Drama ne nastaje odjednom, ve u nizu varijanti, kroz izmene i prerade, u tragawu za adekvatnim dramskim izrazom. Analiza drama koje su predmet ovog rada pokazuje da taj traeni oblik postoji kao jedan unapred prisutan model drame, koji predstavqa kontaminaciju tada aktuelnih dramskih anrova.

PARAPUTA Kratka pria Paraputa, polazite za drugu dramu, Taana, objavqena je prvi put zasebno u Letopisu Matice srpske (kw. 215, sv. 5) 1902. godine. Samostalno su objavqene jo neke prie iz budueg ciklusa Boji qudi, koji izlazi iste 1902. godine u Novom Sadu. Drugo izdawe zbirke objavqeno je 1913. u Beogradu. U periodu realizma kratki prozni anr crtice je izraz tewe za slikawem sitnih dogaaja svakodnevnog ivota".10 Jednostavnije radwe i kompozicije u odnosu na pripovetku ona se ograniava na najznaajnije obrise nekog dogaaja ili lika, i preteno je deskriptivnog karaktera, statina. U impresionizmu, sa dominacijom kraih proznih oblika, pojavquje se i anr skice pojednostavqenog postupka bez razvijene fabule i karakterizacije. Osnovne odlike ovog anra, u epohi moderne, su subjektivizacija, lirizacija i fragmentarizacija. No10

Renik kwievnih termina, Crtica, Nolit, Beograd 1992, 113.

74

vina koju Stankovi donosi u nau kwievnost je ciklizacija kratke pripovedne forme. U pismu urednitvu Letopisa od 21. juna 1902. Bora Stankovi govori o neophodnosti da se zbirka, koju namerava da objavi, shvati kao jedinstveno delo jer likovi rasparani" gube celinu, utisak i karakter 'Bojih qudi', koji su 'naroit svet u Vrawu pre osloboewa, nalik na ruske jurodive, ali u jaoj meri'.11 Pria Paraputa je, prema tome, deo vee celine sa kojom je vezuju isti prostor i vreme, tip likova, narativna instanca, slina struktura svake pojedinane prie, kao i odgovarajua mozaika kompozicija ciklusa sa uvodnom i zavrnom priom. Kratka proza Bore Stankovia prikazuje sliku sveta istorijski i geografski konkretno odreenog. Prikazana slika ima donekle ekvivalent u izvankwievnoj realnosti, ali se ne zadrava na tome. Motivi iracionalnog koji oblikuju ponaawe likova proiruju znaewe i slici daju simboliki potencijal. Naslov veine pria je ime lika koji je i glavna tema. Re je o svojevrsnim portretima bojaka. Struktura je najee takva da je na poetku opis izgleda i ponaawa, prikaz specifinog naina ivota a zatim se u pojedinim priama kazuje o prolosti i ivotnom ishodu, dok se druge zadravaju samo na zagonetnoj pojavi bojaka. U prozi dominiraju statini motivi, ali s obzirom da je malog obima i fragmentarne strukture, ne postoji iscrpna i produbqena karakterizacija. Motivacija je esto zagonetna a likovi se grade na reitosti bizarnoga detaqa".12 Svaki portret ima svoju dominantnu crtu. Narativna instanca je deo pripovednog sveta, to je vidqivo u onim priama u kojima se pripoveda pojavquje kao svedok i govori u prvom licu. U veini pria on ima ulogu distanciranog posmatraa ili onoga koji preuzima predawe patrijarhalnog kolektiva (naznaeno kroz metajezike izraze kau", znalo se"), ali u nekim primerima pripoveda, takoe, predoava neiskazane misli i oseawa pojedinih likova. Pozicija sa koje se pripoveda je retrospektivna na kraju ciklusa saznajemo da se prikazana prolost hronoloki poklapa sa periodom pripovedaevog detiwstva. U strukturi prie Paraputa mogu se izdvojiti dve vremenske i tematsko-motivske celine u meusobnom odnosu slike i objawewa, posledice i uzroka, dugotrajnog ponovqivog i kratkotrajnog jednokratnog zbivawa. Prva tematska celina odnosi se na pripovednu sadawost i ine je dva segmenta: opis izgleda i ponaawa Parapute u uobiajenom subotwem predveerwem prolasku kroz ariju i prikaz Taaninog odnosa prema wemu. Veza izmeu dva lika istaknuta je formom uslovne reenice koja povezuje dva odeqka u tekstu i u perspektivi patrijarhal11 12

Dela Borisava Stankovia, kw. 1, Svetozar Markovi" BIGZ, Beograd 1983, 379. Vladimir Jovi, Umetnost Borisava Stankovia, SKZ, Beograd 1976.

75

nog kolektiva odreuje znaewe Paraputinog lika. Za wega se ne bi ni znalo, niti bi ga toliko gledali, kada bi se on, obino subotom pred mrak pojavio"13 (sledi opis Parapute) A jo mawe bi ozbiqniji, stariji trgovci gledali u w da nisu znali da wega jo jednako kod sebe dri, hrani i neguje, sada ve ostarela haxika Taana" (sledi opis Taaninog ponaawa). Na taj nain je data jedna neobina situacija, koja zahteva objawewe. Meutim, poetna tema se daqe razvija i intenzivira scenskim prikazom ponovqivog zbivawa (Taaninog smirivawa pobesnelog Parapute). Trei segment je prelaz u pripovednu prolost kao objawewe Taaninog ponaawa. (A svi su znali zato ona tog Paraputu evo ve celog veka nadgleda, uva.") Vremenska inverzija ima funkciju objawewa i poentirawa priom iz prolosti. U formi saetog izvetaja predstavqeno je vie jednokratnih dogaaja (od smrti Taaninog mua do kazne koju joj odreuju). Dogaaji koji mewaju tok fabule prikazani su saeto ubrzanim ritmom, dok svakodnevno zbivawe zauzima vei prostor u strukturi prie i u formi je scenskog prikaza. Pawa je usmerena vie na sliku stawa, a ne na dogaawe u pravom smislu. Dva suprotstavqena ritma mogu da sugeriu i razliit subjektivni doivqaj vremena. U pripovednoj sadawosti vreme kao da je zaustavqeno usled ponovqivosti istih zbivawa, nasuprot smeni nekoliko situacija koje ubrzavaju tok vremena u prolosti. U strukturi teksta se moe, posmatrajui kategorije vremena, prostora i likova uoiti kretawe od trenutka u sadawosti ka prolosti, od otvorenog, javnog prostora (arija) ka intimnom i zatvorenom (Taanina kua u kojoj se odvija suewe), od tueg sveta, arijskog, ka svom (porodini skup). Pripoveda u prvom delu preuzima perspektivu arije (onda se zna da e tada ona, stara haxika izii"), a u drugom perspektivu Taanine porodice (i ta su mogli da ine s wom?"), koja se rukovodi miqewem arije, tako da se te dve perspektive stapaju u jednu (Da je bez dece? Onda se zna ta se u takvim prilikama radi", i svet bi kazao da je on uzeo decu da uva da bi im pribavio imawe.") U prii nema dijaloga, Paraputa se oglaava u nesuvislom monologu a Taana u obraawu Paraputi koji je ne uje i ne razume. Oba lika su prikazana iz perspektive okruewa u kome se nalaze. Lik Parapute u ciklusu Boji qudi ima funkciju kamenia u mozaikoj slici sveta bojaka, a u fabuli prie je sredstvo okajavawa Taaninog greha to mu i daje znaaj u patrijarhalnom kolektivu. Zato je u graewu wegovog lika u prii prisutno samo ono to je bitno za Taanino ispatawe greha drastina slika sumanutog ponaawa. Taanin lik je dat kroz dve ivotne take: greh (prevarila se i zagledala") i okajavawe greha (prvi deo teksta koji opisuje wenu brigu o
13 Bora Stankovi, Boji qudi, Sabrana dela Bore Stankovia, Prosveta", BIGZ, Beograd 1987. Svi navodi iz teksta su prema ovom izdawu.

76

Paraputi). Wen lik se nalazi u ambivalentnoj situaciji, koja omoguava da se javi erotska eqa, ali istovremeno sistem moralnih normi strogo zabrawuje wenu realizaciju. Psiholoka motivacija krewa norme je usamqenost i erotska eqa, koja se posredno iskazuje kroz prolepavawe i nabujalost a podstaknuta je i izuzetnom lepotom Grka.14 Iako nisu uoblieni u pojedinaan lik ve su dati kao kolektiv, trgovci i porodica dobijaju znaajnu funkciju u strukturi prie jer je pripoveda iskquivo kroz wihovu perspektivu prikazao zbivawa i tako sugerisao silu koja vlada ivotom Parapute i Taane, dok su oni samo izvrioci te voqe. U skladu sa tim brzo se prelazi preko dogaaja koji motiviu Taanin postupak, a vei prostor se daje nainu dolaewa do kazne. Iako je forma Parapute saeta, vidimo da su svi elementi u strukturi oblikovani tako da vode konstituisawu osnovnog znaewa.

TAANA Pre no to se okrenemo konkretnoj analizi drame Taana u poreewu sa pripovednim predlokom, daemo nekoliko osnovnih napomena o samom postupku dramatizacije. Dramatizacija se definie kao prerada epskih kwievnih vrsta (najee romana, pripovedaka i novela) u dramsku formu, pri emu se karakteristino sredstvo epike, naracija, transponuje u dijaloge i monologe.15 Kao posledica prevoewa naracije u dijaloku formu mewa se struktura teksta, zbog toga dramski elementi u pripovednom delu ne moraju zadrati isti karakter i u drami. Ovome u prilog ide i stav da pria, radwa, likovi ne postoje pre i nezavisno od odreenog izraajnog postupka, ve nastaju kroz wega i wime su uslovqeni. Iako se postupak dramatizacije uvek bazira na preuzimawu odreenih elemenata iz originalnog dela, on, kao medijsko transponovawe, predstavqa svojevrsno tumaewe epskog materijala, pri emu, u skladu sa zahtevima novog anra, dolazi do izostavqawa postojeih, a uvoewa novih motiva, kao i do isticawa u prvi plan onih motiva koji nisu imali takvu ulogu u pripovednom tekstu. Ve u naslovu drame uoqiva je osnovna promena u odnosu na tekst kratke prie koja je posluila kao polazite. Glavni lik, istaknut u naslovu, nije vie lik Parapute, ve Taane. Izmenu u ovom pravcu sugerisao je ve Skerli kada je u istoriji haxike Taane" video grau za roman.16 Paraputin lik je ve bio osmiqen tako da znaaj u pri14 U drugoj verziji Parapute izostaje napomena o uvenoj lepoti, motivacija se ograniava samo na stawe usamqenosti, odnosno naglaava se iskquivo unutarwa dinamika wenog lika. 15 Renik kwievnih termina, Dramatizacija, Nolit, Beograd 1992. 149. 16 Jovan Skerli, Boji qudi, Pisci i kwige , Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000, 115.

77

kazanom svetu stie svojom ulogom u Taaninoj sudbini. U drami je takav odnos dobio adekvatnu siejnu realizaciju. Taana dobija centralnu a Paraputa perifernu ulogu u dramskoj radwi. Radwa drame, kako je to oznaeno u agendi, deava se u Vrawu od 1850. do 1880. godine".17 Taana prvi put nastaje skoro etiri decenije nakon vremena u kom su smeteni dogaaji u drami, a druga, konana verzija ima jo veu vremensku distancu. Pored toga, prostor u kome se radwa deava je dvostruko udaqen: geografski, jer se nalazi na granicama tadawe drave, i kulturno, jer je opisano doba pre osloboewa od Turaka, kao i zatvorena patrijarhalna sredina. Prostorno-vremenska izmetenost daje egzotian karakter prikazanim zbivawima i ini da mogu dobiti univerzalniji smisao. S druge strane, to je moda razlog da u koncepciji likova i graewu dijaloga prevladaju melodramski, a ne realistiki i naturalistiki postupci. U zbirci postoji vremensko-znaewska opozicija izmeu pripovedake pozicije i prikazanog sveta. (Svet prikazan u zbirci Boji qudi je svet u Vrawu pre osloboewa", a narativna instanca pripoveda u retrospekciji, smetena u period nakon osloboewa.) U crtici Paraputa postoji i opozicija pripovedne sadawosti i prolosti istaknuta razliitim pripovednim postupcima (scenski prikaz pripovedne sadawosti, saeti izvetaj o prolosti). Prostor scene na kome se radwa prikazuje kao uslovnost dramskog teksta, ukida pripovedaku instancu. Za razliku od promenqive epske perspektive, dramski prizor je dat integralno, perspektiva je objektivna, spoqawa. Zato su u drami udruene vremenske opozicije koje postoje na planu prie Paraputa i na planu cele zbirke i realizovane su putem dramske kompozicije kao kontrast prva etiri i petog ina, odnosno, epiloga i ostalih delova dramske radwe. (Razmak od trideset godina, izmeu dogaaja u etvrtom i petom inu, prisutan u jednoj prii, ukquuje i istorijske promene predoene celim pripovednim krugom.) Razliit je i prostor koji u strukturi crtice i drame dobijaju dogaaji grupisani u oponiranim vremenskim segmentima. I kada je re o kratkoj formi kao to je crtica, epske vrste imaju veu slobodu, kako u izboru fabule, tako i u razvoju dogaaja. Mogue je proizvoqno rasporeivawe delova fabule (anahronije u vidu retrospekcije i anticipacije), relativna samostalnost delova kao i prikaz nefabulativnih zbivawa, stawa. Drama donosi neposredno zbivawe na sceni u obliku smene dramskih situacija, to zajedno sa ogranienim vremenom scenskog izvoewa utie na zbijenost dramske prie, prikaz samo kqunih taaka u razvoju radwe i jasnije izraenu uzrono-posledinu vezu izmeu prikazanih dogaaja. Scensko izvoewe prenosi dogaaje u sadawi trenutak, zbivawa se odvijaju u relativnom vremenskom kontinuitetu, po dramskoj konvenciji vei vremenski intervali prolaze izmeu inova,
17 Borisav Stankovi, Sabrana dela, Kotana, Taana, Jova, Neista krv (pokuaj dramatizacije), Prosveta", BIGZ, Beograd 1987. Svi navodi su prema ovom izdawu.

78

dok je u okviru ina vreme fabule jednako vremenu izvoewa. Linija razvoja dramske radwe je linija stepenastog uspona (pojaavawe intenziteta prikazanih zbivawa), a etape u wenom razvoju su razliitog karaktera i utvrenog rasporeda (ekspozicija, zaplet, kulminacija, peripetija, rasplet) zbog ega je raspored dogaaja u drami unapred uslovqen i stroije odreen. U skladu s tim vei deo dramske radwe (od prvog do etvrtog ina) zauzimaju dogaaji koji su na kraju prie dati u formi izvetaja o prolosti, a peti in, epilog, odgovara glavnom sadraju crtice. Ova promena je povezana sa promewenom ulogom likova Parapute i Taane u strukturi drame, odnosno sa stavqawem u prvi plan dogaaja koji motiviu stawe na kraju, a ne obrnuto. U Paraputi su vrlo saeto dati dogaaji koji objawavaju razloge za Taanino kawavawe i motiviu wen prestup (Ona bila mlada, lepa i kako ostala udovica, jo vie se prolepala, nabujala, a onako sama u svojoj velikoj bogatoj kui, prevarila se i zagledala u nekog lepog, uvenog sa svoje lepote takozvanog Manu Grka"). Podela drame na inove kao na sadrajno zaokruene segmente zbivawa zahteva da se niz dogaaja saetih u jednom odeqku ralani, razvije i uoblii u relativno samostalne znaewske celine. Neki delovi su ve u prii odvojeni kao zaokruene celine (prikaz Taanine starosti u prvom delu odgovara petom inu drame), a neki su uneti kao sasvim nove epizode (scene u kafani u treem inu). Struktura vremena u drami moe se sagledati na dva naina. Ve je napomenuto da postoji opozicija izmeu prva etiri i petog ina, jer se od prvog do etvrtog prikazuju dogaaji u trajawu od etiri dana, a u petom stawe nakon trideset godina. Ipak, s obzirom da prvi in prikazuje situaciju koja traje tri godine (Taanino udovitvo), a peti stawe koje traje trideset godina, moe se rei da je dugotrajnim i po karakteru srodnim stawima u prvom i petom inu suprotstavqeno kratkotrajno dinamino zbivawe u srediwim inovima. Iz prie je preuzet prostorno-vremenski plan zbivawa (Vrawe u drugoj polovini HH veka). U crtici su naznake ambijenta krajwe svedene, on je samo pomenut (arija, dvorite, bata, Paraputino sope) ili je uopteno odreen (Taanina kua je velika i bogata). U drami, meutim, opisni segmenti u okviru didaskalija dobijaju vei obim i znaajniju funkciju. Primewuje se postupak epske deskripcije, mada ne s obzirom na pripovedni predloak. Scena, pre svega, prikazuje odgovarajue prostore (sobe, kafane i dvorite) u skladu sa zahtevom teatra za realistikim prikazivawem. Oni verno odslikavaju ambijent odreene socijalne sredine i vremena (skupoceni sahani po rafovima i posue od srebra i zlata, jastuci i ilimi po podu i minderluku, kaldrmisano dvorite). U okviru tako realistiki predoenog prostora postoje detaqi koji u skladu sa zbivawem dobijaju simbolino znaewe. U prvom inu to su obeeno oruje na zidu, razni bievi i kamxije koji simbolino predstavqaju pokojnika i wegovo stalno i dominantno prisustvo u kui. Prostor tako ima 79

psiholoko delovawe i postaje aktivan u dramskom zbivawu. Suprotno simbolino znaewe ima u drugom inu iznoewe starog rubqa, arafa i presvuenih haqina iz soba. Prostor je modelovan i tako da sugerie odgovarajuu atmosferu, koja je opet u skladu sa raspoloewem i psiholokim stawem likova, pre svega glavnog lika, Taane. U tom smislu je uspostavqen kontrast izmeu prvog i drugog ina u znaewu osnovnog kontrasta tuge i radosti, smrti i ivota, tame i svetla. Putem prvenstveno svetlosnih, a zatim i zvunih efekata, naznaenih u didaskalijama, doaran je kontrast dve atmosfere, ali su dati i oni elementi koje je teko scenski predstaviti (jutarwa sveina") to, takoe, ukazuje na literaran karakter didaskalija. Ovakav karakter didaskalija posebno je izrazit u petom inu, kad prostor dobija ikonike oznake vremena. Opis eksterijera se gradi putem dijahronijskog i sinhronijskog kontrasta. U deskripciji odreenih predmeta se oponira wihov nekadawi" i sadawi izgled, a prizor na sceni dat je kao suprotnost izmeu starog, oronulog i novog, sa vidqivim znacima izmewenih drutvenih i istorijskih prilika (a ostali zid je prav, pola od cigle a pola od letava, obojenih, posle osloboewa, narodnom bojom: crveno, plavo, belo. Kroz taj zid od letava vide se nove, po planu podignute kue Taaninih sinova Izmeu kua vidi se nova, zasaena bata sa pravilnim redovima mladog drvea."). Prostor ovde ne sugerie samo odgovarajuu atmosferu. U wemu se ogleda razorno delovawe vremena na glavne aktere drame, to potvruje i opis wihovog izgleda u petom inu. Vreme na taj nain postaje aktivan dramski inilac, a scenski prizor ima funkciju simboline slike novih odnosa meu likovima (odnos izmeu Taane i wenih sinova i unuka). Opis nije podreen iskquivo pozorinoj sceni, ve doarava prizore izvan we, nekadawe", zato se doivqaj prostora naznaenog u didaskalijama mewa u zavisnosti od naina recepcije. itawem on dejstvo postie u svojevrsnoj kumulaciji i gradaciji kroz niz detaqa, dok se na sceni takav efekat gubi uz potekoe oko wegove adekvatne scenske realizacije. Drama u graewu scenskih znakova, dijaloga i odnosa ne primewuje redukciju kao osnovni postupak skice, naprotiv, na razliitim planovima se ponavqaju ista znaewa. Polazna situacija je u drami uslowena uvoewem novih likova sa novim funkcijama u dramskoj radwi i postojawem spleta meusobnih odnosa koji se zaiwu u prolosti (godinama skrivana Mironova i Saroeva qubav prema Taani) tako da se elementi psiholokog zapleta nalaze i izvan same dramske radwe. Osnovna Stankovieva tema, sukob izmeu eqe i norme koja je zabrawuje, moe se razvijati tako da norma pobeuje, dovodei do psihopatolokih promena (kao u Pokojnikovoj eni) ili da nadvladava eqa, izazivajui kaznu predvienu moralnim kodeksom (kao u Paraputi). Mironov lik oslobaajui Taanu noewa crnine slabi psiholoku napetost koja postoji u sudaru eqe i moralne zabrane, istovremeno omoguavajui Taanin susret sa Saroem i in, koji, u odnosu na fa80

bulu i znaewe prie, nema nedvosmislen karakter erotskog prestupa, to Taaninom liku daje melodramsku crtu. Weno oseawe ivotne uskraenosti oblikovano je kompleksnije kao optije nepostojawe line slobode, kao zabrana emocionalnog ispoqavawa u svim, ne samo u erotskim odnosima, to je tematsko proirewe u odnosu na pripovedni predloak. Za razliku od kratke prie, u kojoj je teite psiholoke motivacije u liku Taane, dva nova aktera u drami, monah Miron i peva Saro, obeleeni su naglaenijom emocionalnom i erotskom tewom u odnosu na wen lik. Na taj nain je wen lik u dramskom odnosu graen kao pasivan, i istie se wegovo nevoqno delovawe. Lik monaha, koji oslobaa Taanu obiajnih zabrana, onaj je koji ima i ulogu arbitra: da protumai weno ponaawe kao prestup i da donese presudu. Situacija je psiholoki uslowena time to arbitar nije objektivan i distanciran u odnosu na lik kome sudi, ve je emotivno upleten na takav nain da motivacija wegove presude postaje sloena. Zaplet u drami postoji kao skup pojedinanih sloenih oseawa i psiho-socijalnih odnosa koji se, do tada potisnuti, otkrivaju. Moe se rei da su meusobni odnosi i psiholoka stawa likova, sami za sebe, vaniji od zapleta kao odreene situacije koja zahteva razreewe. Takva situacija se u drami poklapa sa trenutkom najvee napetosti, kulminacije (kada Miron zatie Taanu u Saroevom zagrqaju i to protumai kao erotski odnos). Razreewe te situacije je suewe u etvrtom inu. etvrti in, za razliku od ostalih, donosi niz preokreta. Po obimu je najvei i sa pravim dramskim dijalogom kojim se oblikuje vie linija sukoba. U Paraputi se odnosi uspostavqaju na planu pojedinac porodina zajednica. Na Taanin prekraj reaguje porodica, posebno wen otac, kao personifikacija moralnog zakona. Kazna se dosuuje s obzirom na interese potomstva i miqewe saveta", ire zajednice na neki nain nadreene porodinoj. U drami se odnosi formiraju kao lini odnosi pojedinaca, koji ipak ne mogu da izau van svojih socijalnih i nacionalnih okvira i te se uloge prepliu. Suewe u drami, za razliku od onog u prozi, je skup kojem prisustvuje ira zajednica (sve haxije i polovina nae arije"). Sukob se iri na dve nacionalne i verske zajednice, tursku i srpsku, a otvaraju se i potisnuti sukobi izmeu pripadnika iste zajednice (sukob starih haxija i skorotenika"). Kaznu ne odreuje porodica, ve verski stareina, tako da patrijarhalno rodovski kodeks biva zamewen hrianskim. Spreava se nacionalni sukob i ispijawe otrova, a ista kazna dobija novo obrazloewe: to je vee ispatawe i muewe grehovi su mawi".18
18 Borisav Stankovi, Taana, Sabrana dela Borisava Stankovia, Prosveta", BIGZ, Beograd 1987.

81

U hrianskom duhu je i Mironovo isticawe sopstvene grenosti i odgovornosti za Taanin prekraj i samokawavawe, kao in koji poput ostalih wegovih postupaka ima ambivalentan karakter. U petom inu kazna dobija svojevrsni epiloki komentar, u slici stawa glavnih aktera i wihovim iskazima o presudi. Situacije preokreta u etvrtom inu su Taanina eqa da pobegne a zatim da ispije otrov, i Mironovo dosuivawe konane kazne. Ali drama se, pre nego po jasno odreenim etapama dramske kompozicije, gradi kao smena kontrastnih stawa, raspoloewa i atmosfera. Trenutak otvorenosti i uspostavqawa meusobnih odnosa je dat kao varqiva promena izmeu dva dugotrajna stawa u kojima su meusobni odnosi zapreeni i potisnuti, a naglaeno je qudsko trpqewe. Drama ide upravo za isticawem takvog kontrasta, tamnog i svetlog. Karakter te smene je nagao, neoekivan, sluajan, a drastian, ime se istie fatalnost u sudbini glavnog lika. Tri glavna aktera osmiqena su tako da pripadaju razliitim socijalnim, verskim i nacionalnim grupama, a da istovremeno formiraju odnos koji je svojevrstan qubavni trougao. in koji se odreuje kao prekraj norme dobija pored moralne i socijalne, i versku i nacionalnu dimenziju, kojih u Paraputi nema. Osnovne promene u dramskoj prii u odnosu na pripovedni tekst nastaju izmenama u sadraju likova. Novi likovi dobijaju posebnu funkciju u dramskoj radwi i sloenu psiholoku strukturu koja u kratkoj prii ne postoji. Likovi su u Stankovievim pripovednim delima determinisani svojim socijalnim i porodinim ulogama. O tome u drami govore eksplicitne kvalifikacije, izvan dramske radwe, koje potiu od autorske instance. Ovakva specifikacija likova poiwe informacijama u agendi, a nastavqa se fizikim opisom u didaskalijama neposredno pre prvog izlaska na scenu. U agendi je odreen socijalan poloaj, verska pripadnost i relacija lika sa ostalim uesnicima drame, uslovqena donekle prvom i drugom odrednicom (Miron nekadawi drug Taanin, a sada kaluer varoki svetenik i vladiin namesnik", Saro peva, muhamedanac, ali domorodac, prisni drug Taaninog pokojnog mua"). Kao posledica tog odnosa negde je istaknuta psiholoka karakteristika lika (orbaxi Mladen, otac Taanin, batovan, piqar i gordi tast najbogatije kue"). Fizikim opisom u didaskalijama sugerisane su osobine i raspoloewe likova. Postoji shematizam u graewu tog opisa: prvo se odreuje starost, zatim fiziki izgled koji konotira odreena znaewa (tela Taane i Saroa su opisana kao ulna i negovana, a Mironovo kao ugojeno), dok opis odela funkcionie kao socijalna oznaka. Kompleksnost Mironovog karaktera istaknuta je opozicijom izmeu lica i oiju, u pokuaju da se unutrawi sadraji prevedu na jezik svojevrsne glumake maske (Lica mirna i umorna, ali jo ivih i eqnih oiju"). 82

U opisu Taaninog lika uz naglaenu ulnost i telesnost prikazano je i telesno samooseawe (Usled te svoje nabrekle snage ne sme vrsto da staje zato ide brino i malaksalo"). Ovakvo predstavqawe lika, koje nije u skladu sa mogunostima scenskog izvoewa, ukazuje na romaneskni karakter didaskalija. Autorski tekst u wima teko uspeva da adekvatno predoi psiholoku kompleksnost likova, a da istovremeno ostane funkcionalan u granicama dramskog anra. Fiziki opis kao sredstvo graewa lika u drami je korien jo kao prikaz Taanine i Mironove fizike transformacije u petom inu, gde nije samo slika vremena koje je prolo ve i simbolina slika wihovih unitenih ivota. Likovi se kod Stankovia iskazuju putem telesnog ponaawa i na osnovu wega tumae, a u skladu sa strogim moralnim propisima. Pored osnovnog fizikog portreta, u didaskalijama je opisan pokret ili poloaj tela, kao slika emocionalnog stawa i meusobnih odnosa, ponekad sa bitnom ulogom u razvoju dramske radwe. Na poetku etvrtog ina Miron zatie Taanu u Saroevom zagrqaju i to mewa wenu sudbinu. Na kraju prvog ina Taana oslowena na Mironovu ruku gotovo zaspi", a on diui ruku koju je Taana drala i na koju je glavu naslawala i briui wome elo, kosu, lice odjednom sav zadrhti potresen". U tekstu koji slui kao uputstvo za glumaku igru preneta je i intonacija Stankovievog pripovednog izraza. Govor je osnovno sredstvo dramske karakterizacije. U ovoj drami likovi mnogo, i o sebi, govore, to nije sluaj u Stankovievim pripovednim delima u kojima se napetost obino postie preutkivawem, i najbliima, onoga to se osea, misli i eli. Ovo utawe je posledica posebnog tipa kulture, odlika sveta koji je prikazan i u Stankovievim dramama. Meutim, dramski dijalozi su tako komponovani da se svaki od tri glavna lika nalazi u situaciji koja motivie wegovo ispovedawe. Time se na strukturalnom planu uspostavqa paralelizam izmeu wih (u prvom inu Taana u dijalogu sa majkom, a zatim sa Mironom govori o svom dominantnom oseawu, a u drugom inu Miron, a zatim Saro u dijalogu sa Taanom govore o sebi i svojim oseawima prema woj). U dijalogu su prisutne, pre svega, eksplicitne informacije. O mislima i oseawima likova saznajemo neposredno iz sadraja, a ne putem specifine forme iskaza, koja bi kao slika govornog ponaawa ukazivala na psiho-emocionalno stawe. Sadrajno, dijalozi su oblikovani tako da ne vode razvoju odreene dramske situacije, ve pre svega definiu emocionalan odnos izmeu sagovornika, subjektivno stawe i otkrivaju prolost koja je sa tim u vezi. Podreena graewu sloenog psiholokog portreta konstrukcija dijaloga dobija monoloki karakter, a dijalog u nekim sluajevima postepeno prelazi u govor za sebe. Iako je sadraj iskaza takav da, s obzirom na kulturu kojoj pripadaju i meusobne odnose likova, oteava verbalizaciju, govor likova je opiran, racionalno i retoriki oblikovan, rukovodei se odreenim 83

anrovskim oblikom drame, a ne duhom Stankovieve pripovedne proze. Tako se slabije doarava specifino emocionalno stawe. Dijalog donosi promene i na tematskom planu. U wemu se postepeno uobliava i varira oseawe qudske usamqenosti i otuenosti, prisutno kod sva tri glavna lika, i uspostavqa kao osnovna tema drame. Kao akteri qubavnog trougla Miron i Saro predstavqaju paralelizam po suprotnosti (hrianski monah/turski peva) i po slinosti (obojica tajno zaqubqeni u Taanu, a obe veze su nedozvoqene). Prestup se vezuje za Saroev, a dosuivawe kazne za Mironov lik.19 Razliita socijalna pripadnost spreava ostvarewe emocionalne tewe i dovodi do sukoba u liku. Da je Stankovi eleo upravo takvu vrstu odnosa, potvruje iwenica da, iako je lik kafexije Grka u drami zamenio peva Turin, on je, u odnosu na Taanu, takoe pripadnik nieg socijalnog stalea. Taanin lik je naslovom izdvojen kao glavni, ali Mironov je psiholoki najdinaminiji i najsloeniji. Obeleava ga neuspelo potiskivawe qubavi monakim ivotom i steenim drutvenim ugledom, oslobaawe Taane od udovikog ivota i eqa za simbolinim ostvarewem wihovog odnosa sublimacijom u vidu wene zadubine. Mironov lik je prisutan tokom cele dramske fabule i odluujui u ishodu Taanine sudbine, jer on je jedini svedok koji tumai weno ponaawe kao moralni greh i to saoptava porodici, a zatim odreuje kaznu, i sebi i woj, da bi nakon godina, krivio sebe zbog toga. Mada pokazuje equ da utie na svoju sudbinu, kroz protivqewe svom udovikom ivotu, odluku da pobegne sa Saroem, a zatim i da ispije otrov, Taana je graena kao pasivan lik, bez snage i naina da mewa svoju sudbinu, ali sa dovoqno snage da je istrajno podnosi. Pristajawem na svakodnevno trpqewe, koje postoji na pozadini nekawenih haxijskih erki, wen lik dobija potresnu veliinu rtve. Sadraju lika Parapute iz prie odgovara peti in drame. Lik se u drami gradi slinim sredstvima, prvo kroz naraciju (uvodni dijalog slugu), a zatim u scenskom zbivawu. Javqaju se i motivi kojih nema u izvornom tekstu, a koji su u funkciji graewa Taaninog lika. Jovan: i isto voli to se mui oko wega. isto je sva srenija, blaenija, to god joj on vee muke zadaje." Taana: Da kad wega ne bi bilo, kad ne bih imala oko wega da se muim, brinem, da bih onda, ovako sama, morala mnogo da mislim Kad bih mislila, morala bih da poludim." Paraputin lik u drami dobija izrazitiju simboliku dimenziju. Ima funkciju anticipacije dogaaja, pojavqujui se u prvom inu, i kasnije, sa istim reima, u ulozi lajtmotiva (Zemqa sam I ti si zemqa I svi smo zemqa. I svi ete biti zemqa"). Na poetku drugog ina liku Parapute suprotstavqen je lik prosjaka Beketa, takoe preuzet iz ciklusa Boji qudi. Osmiqen kao uvek veseo i s pesmom nekad
19 Trougao sa slinim principom odnosa postoji i u drugoj drami izmeu Jove, Vaske i Mladena.

84

vrlo lep, to se i sada primetno vidi Omiqen kod sviju", on izraava promewenu atmosferu u drugom inu. Oba lika, svojevrsni antipodi u svetu bojaka, simbolina su slika ivotnih krajwosti. U odnosu na kratku priu, u drami postoji niz epizodnih likova koji epski proiruju sliku osnovnog dramskog zbivawa. Prikazane su tri generacije Taanine porodice, razliite socijalne i nacionalne grupe (sluge, turski begovi) sa svojom qubavnom predistorijom. Socijalno okruewe, u prii predoeno prvenstveno perspektivom kroz koju su dogaaji prikazani, u drami je nuno moralo dobiti svoje predstavnike u pojedinim likovima, a pripovedaki govor transformisan je u pojedinane iskaze. Stav o ulozi sveta u ivotu pojedinca, koji je u prii iznet kao opte miqewe porodice, u drami, znatno razvijenije, izgovara lik Taanine majke. Na taj nain ovaj iskaz postaje weno specifino obeleje, sredstvo u karakterizaciji wenog lika. Likovi graeni komikim sredstvima (likovi kafexije i slugu u treem inu, koji govore u dijalektu) doprinose postojawu stilskih krajwosti u drami. Kratka pria Paraputa u odnosu na dramu Taana postoji kao skica tako da postupak dramatizacije podrazumeva proirewe na svim planovima. Fabula se proiruje dogaajima prolim u odnosu na dramsku radwu, koji imaju karakter melodramskih (neuzvraena, spreena qubav, enidba uprkos protivqewu porodice, dugotrajna skrivena qubav), kao i dogaajima koji proiruju dramsku radwu (motivi udovikog ivota iz Pokojnikove ene i oslobaawe od takvog ivota, motivi koji prikazuju odnos Saroa i Taane i itav trei in kao epizodno proirewe dramske radwe). Svi ovi motivi, kojima proiruje fabulu drame, mogu se nai i u Stankovievim pripovednim delima, jer wegov stvaralaki postupak podrazumeva stalno vraawe odreenom krugu motiva i siea, bez obzira o kom anrovskom obliku je re.20 Razliiti siei prie i drame utiu na razliit karakter prikazanih zbivawa. Scena izmeu Parapute i Taane u prii se percipira kao neobina i bizarna situacija, ne izazivajui saaqewe, jer se o Taaninoj sudbini jo nita ne zna. I kada se saznaje, to je u formi saetog, gotovo telegrafskog izvetaja, koji potresan efekat postie upravo potisnutom emocionalnou. U drami su opirno razvijene sve okolnosti Taaninog ivota pre dosuivawa kazne i sa tim saznawem peti in se doivqava kao kontrast u odnosu na sve prethodne, postiui melodramski efekat. Na ovom efektu se insistira razvijawem motiva, kojih nema u fabuli kratke prie: opis Taanine kue, propale vremenom, i wena odbaenost od najbliih, koja se varira dva puta.
20 Motiv bojaka javqa se u Stankovievim pripovetkama i izvan zbirke Boji qudi. U pripoveci Jova postoji motiv Ciganke koju odvode preko granice slian onome u drami Kotana, a u drami Taana iskorieni su motivi iz pripovetke Pokojnikova ena. Motiv zvuka, istog glasa kao nosioca neuhvatqivih znaewa je variran u Kotani i u Jovi, a motiv gatawa prisutan u pripoveci U vinogradima i pripoveci Jova. Ovo su samo neki od primera.

85

Pripovedni tekst je ostvaren dominantno u naraciji i deskripciji. U drami je udeo narativnog i deskriptivnog znatan u okviru dijaloga, inei da on gubi dramski karakter. Razvijenom deskripcijom prevazilazi se i strogo scenska funkcija didaskalija. Proirewe drame je ostvareno uvoewem epskih elemenata, realistikog i melodramskog karaktera. Model drame odgovara modelu drame koja nastaje pod uticajem romana realizma (socijalni sukobi, psiholoka sloenost, pripovedawe o prolosti, uloga vremena) i obliku komada sa pevawem iz narodnog ivota (qubavni zapleti, scene pevawa u treem inu, komine figure koje govore u dijalektu, autentina lokalna sredina). Naspram modernih pripovednih postupaka, saetosti i fragmentarnosti, korieni su tradicionalni dramski postupci, realistiki scenski prizor i retoriki dijalog. Moderni elementi u drami su pokuaj doaravawa odreene atmosfere, psiholoka sloenost i ambivalentnost u karakteru, proirewe teme izvan strogo qubavnog odnosa na nivo opte usamqenosti i otuenosti pojedinca u drutvu, koje ima represivan karakter.

JOVA (PRIPOVETKA) Trea Stankovieva drama, Jova, nastala je na osnovu istoimene pripovetke prvi put objavqene 1901. u Letopisu Matice srpske (kw. 208, sv. 4). Pre nego to je objavqena, Stankovi u pismu urednitvu Letopisa od 21. 6. 1902. iznosi da mu je to po zamisli najboqa i najtea stvar". Na specifinost motiva koji pripovetka obrauje ukazuje i Stankovieva bojazan da slaga wegov rukopis, a naroito stil i dijaloge hravo ne shvati i pogreno izie", kao i zahvaqivawe uredniku to nije objavqena onako kako im je prvi put poslao jer gde bi se sada od stida denuo". Razlog dramatizacije pripovetke Jova je moda wen neobian, provokativan motiv, pohvalna re Branka Lazarevia, mada isti kritiar ima loe miqewe o preradi epskih dela za pozornicu, jer dramski pisac prema romansijeru ima vrlo mali broj sredstava da izrazi svoju tewu".21 Pripovedna fabula zasnovana je uglavnom na jednom dogaaju i mawem broju likova, zahvatajui krai vremenski period. Ono to obeleava pripovednu prozu moderne je proces defabularizacije i fragmentarna kompozicija. U graewu lika dominira psiholoka motivacija, uvodi se taka gledita lika, koji postaje fokalizator zbivawa, lik reflektor. Koriste se tehnike za prikaz sadraja svesti (doivqeni govor, unutrawi monolog). Obrauju se motivi iracionalnog, nagonskog i nesvesnog. Deskripcija dobija vei prostor i znaaj u strukturi,
21 Branko Lazarevi, Prerade romana u drame, Kritiki radovi Branka Lazarevia, Matica srpska, Novi Sad, Institut za kwievnost i umetnost, Beograd 1975, 315.

86

tei se predstavqawu trenutnog ulnog utiska. Opisi su fokalizirani i dobijaju simboliko znaewe. Stankovi pripada grupi pripovedaa koji su se pojavili krajem HH i poetkom HH veka, a ije osobine Skerli izdvaja u parove suprotstavqenih odlika:22 prikaz spoqaweg ivota i unutrawe drame, oseawe nostalgije, izraenu ulnost i oseawe socijalne pravde, idealistiko doivqavawe i naturalistiki prikaz. To znai da se ovi pripovedai jednim delom oslawaju na pripovetku prethodnog realistikog razdobqa, donosei odreene novine. Psiholoka motivacija likova i defabularizacija kod Stankovia se javqa kao prodor u iracionalne i nagonske sfere linosti, kao motiv sukoba izmeu nagona i moralne norme u odnosu pojedinca i porodine zajednice, ali i kao unutrawi sukob. Odsustvo dinamine fabule i dijaloga, povlaewe zbivawa na unutrawi plan, govorna ujednaenost teksta (nasuprot mnotvu govornih anrova u prozi realizma) odlike su koje Stankovievu pripovetku udaqavaju od pripovetke prethodnog razdobqa. Iako nosi regionalnu odreenost, poput proze realizma, varoka sredina u Stankovievoj prozi smetena je u prolo vreme, predeo je iz seawa i konstituie se kao svojevrstan utopijski prostor.23 Mada fabule kratke prie Paraputa i pripovetke Jova obuhvataju slian vremenski raspon (preko 20 godina u Paraputi oko 30 godina u Jovi), struktura ova dva dela se znatno razlikuje. Fabula pripovetke Jova podeqena je u pet poglavqa, a dogaaji su prikazani u hronolokom rasporedu. Prvo poglavqe opisuje kakav je glavni lik od kako ga pamte" i zbivawa u rasponu od 26 godina, a drugo u trajawu od nekoliko dana. Tree poglavqe govori o liku Jovine erke kroz sliku ivotnih okolnosti, koje predstavqaju trajno stawe. etvrto tematizuje nekoliko godina iz Jovinog ivota, a peto je opis stawa koje ima karakter neizmenqivog, trajnog obeleja. Na kraju etvrtog i na poetku petog poglavqa su crtice koje ukazuju na vremenski interval, koji nije obuhvaen pripovedawem, a u kom se deava promena znaajna za glavni lik. Siejnom elipsom se tako jae istie znaewski pomak, koji donosi posledwe poglavqe. Centralni deo pripovetke (nakon Jovinog povratka sa svatovima) predstavqa kratkotrajno zbivawe uokvireno dugotrajnim vremenskim rasponom. Ovi okvirni delovi teksta prikazuju postepene procese i stawa, a centralni deo dinamino zbivawe u nagloj promeni situacije. Sa tim je u skladu i postupak pripovedawa. U delovima koji opisuju vee vremenske raspone dominira izvetaj (panoramsko pripovedawe), dok su krai, a za razvoj fabule znaajni vremenski odseci, prikazani scenino.24
22 Jovan Skerli, Mlada srpska poezija i pripovetka, Pisci i kwige , Prosveta", Beograd 1964. 23 Novica Petkovi, Kwievni svet Borisava Stankovia, Kwievnost, 1981. br. 10, kw. HH, 1856. 24 Suprotan je postupak u crtici Paraputa gde se vie prostora daje stalnom, ponovqivom zbivawu, a saeto se prikazuju pravi dogaaji.

87

Naslov pripovetke je ime glavnog lika, a pripovetka je svojevrsna istorija wegovog ivota (od kako ga pamte" do konaog ishoda, koji, iako nije kraj, jeste jedan vid umirawa). Fabula pripovetke stoga obuhvata vie nego jedan dogaaj, ali ipak postoji onaj sa statusom glavnog, koji presudno utie na sudbinu junaka. Perspektiva iz koje je glavni lik dat na poetku i na kraju pripovetke je perspektiva sredine u kojoj se nalazi (arije). Pripovedawe poiwe bez objektivnog orijentacijskog sistema (Kua mu je bila na kraj mahale", a on je ivluke imao mnoge"). Lik se uvodi zamenicom, uobiajeno kod Stankovia, kao da se sam in pripovedne komunikacije odvija unutar predstavqenog sveta. Na to upuuje i deiktinost (I kad u no ovamo dooe cela varo prenu se i probudi se od wine svirke i halabuke") i prisustvo emocionalno obojenih i ocewivakih iskaza (Koliko je wih on udavao i enio", A da je bio ko, ve sluga wihov, Manasija"), to pripovedawu daje odlike usmenog kazivawa doprinosi intonaciji sabesednitva sa itaocem".25 Pripoveda koristi perspektivu arije kad govori o glavnim likovima (Retko se pamtilo da je koja druga toliko devovala", Ko se nadao i mislio da e nekad doi vreme kad se wega niko nee bojati?"), ali i pojedinanu perspektivu nekog lika da bi prikazao od javnosti skriveno ponaawe (ena mu, kad vidi da on poiwe ve to da trai, bei i tri kui zna da e on sada wu. Da e doi kui, da e je zatvoriti u sobu, da e dovui jatagane i pitoqe"). Predoavajui psiholoku motivaciju odreenog ponaawa, u pojedinim sluajevima pripoveda izjednaava svoje znawe sa junakovim: upotrebom zamenica (to") i poredbenih konstrukcija kad govori o Jovinoj nejasnoj ewi. Ipak, da je wegova pozicija superiorna u odnosu na lik, pokazuje kad govori o onom ega Jova nije svestan (nakon opisa Nacinog izmuenog lica se istie: Ali Jova to nita nije video"), kao i razlikovawem prividnih i pravih razloga wegovog ponaawa (Obino bi tada nou useo na kowa, doao i otiao tobo sve u inat sinovima, ak do we, Nace"). U odnosu na glavni lik pripovetka je strukturirana tako da se od okvira ka srediwem delu ugao pripovedawa sve vie izjednaava sa znawem lika. Uvodne i zavrne scene prikazuju ga oima sredine, a nasuprot tome je centralna scena sa svatovima, u kojoj pripovedawe prati wegovo saznavawe novih okolnosti. Kquni dogaaj, prikazan kroz saznawe, u prvi plan istie subjektivnu reakciju, a ne dogaaj sam za sebe. italac i lik, koji saznaje, nalaze se u istoj poziciji, time se smawuje distanca izmeu wih i poveava sugestivnost u prikazu reakcije lika na promene. Ovakva dinamina perspektiva odgovara osnovnim intencijama pripovedawa usmerenim na to da se sloeni psiholoki procesi sagledaju u okviru prikazanih spoqawih dogaaja. Ono to se moe odrediti kao objektivno spoqawe dogaawe obeleeno neponovqivou je roewe najmlae keri, wena trudnoa
25

Vladimir Jovi, Umetnost Borisava Stankovia, SKZ, Beograd 1976.

88

sa slugom, koja spreava nameravanu udaju i vodi utvrenoj kazni izgnanstvu iz porodice. Ovi dogaaji ukazuju na to da je u okviru Jovine data jo jedna ivotna sudbina. Ali dogaaji vezani za wu znaajni su prvenstveno po tome kako se reflektuju na psihologiju glavnog lika, a ne kao zbivawe zanimqivo samo po sebi. Defabularizacija se ogleda i u tome to veliki deo u strukturi pripovetke ine prikazi dugotrajnih, ponovqivih zbivawa i stawa kao etapa odreenih psiholokih procesa. Jednokratna i ponovqiva zbivawa su u takvom odnosu da jednokratni dogaaji mewaju dotadawa i formiraju nova, drugaija stawa, vezana za odnos glavnog lika prema drugima. Roewe keri dovodi do promene u Jovinom odnosu prema porodici, razgovor sa tastom do promene u odnosu prema proscima, tj. erkinoj udaji. Saznawe o wenoj trudnoi ga privremeno udaqava, a odvoewe mlade Ciganke, na drugi nain, ponovo ga vraa erki. Zbivawe se odvija na dva plana, kao unutrawe-subjektivno i spoqawe-objektivno. Postoji analogija izmeu promena u fabuli i promena u sadraju lika. Spoqawi dogaaji i odraavaju i uslovqavaju psiholoku dinamiku u ijoj osnovi je nedostinost eqenog, prvo kao nejasnog, nedefinisanog, a zatim kao zabrawenog i tabuiziranog. Lik se gradi tako da objediwava semantike opozicije, kao poetnu i zavrnu fabularno-siejnu situaciju. U obe ove situacije prikazan je u opoziciji sa sredinom, kao vrsti spoqaweg, socijalnog kontrasta i u sukobu unutrawih tewi, koje ine osnovu psiholokog konflikta, to jest motivacije. U uvodu je lik predstavqen kao bogatiji, moniji i ugledniji u odnosu na sredinu. Graen je kroz kontrast izmeu naglaene funkcije imati i moi u odnosu na spoqawi svet i nemati i ne moi dosegnuti ono to pripada planu subjektivnog. U okviru naracije i opisa postupcima izdvajawa i ocewivawa lik se gradi kao izuzetan i neobian karakter. Opis ponaawa je dominantno sredstvo karakterizacije (u kui se ponaa kao gost, nikako da mu se ugodi, ne odlazi rodbini niti ko wemu dolazi, tri puta se enio i razvodio, ne mari ta e se za wega rei). Lik se karakterie predoavawem odnosa drugih prema wemu, uz pojaavawe znaewa varirawem slinih iskaza (Tad cela kua samo wega mora da gleda, nadstojava mu i dvori ga. I pre wega, dok on ne bi bio gotov, dok wega ne uslue, udvore, niko ne bi smeo to drugo da poiwe, radi", Imao je sve svoje, odvojeno, za sebe u koje niko, ni ena mu, za ivu glavu, nije smeo da dirne"). I pripoveda sam eksplicitno ocewuje Jovino ponaawe (I zaista iveo je on udno"). Dominantna spoqawa perspektiva u graewu lika naruava se onda kada se uvodi motiv koji predstavqa sutinsko psiholoko obeleje i funkcionie kao objawewe wegovog ponaawa (Po neki put, u nekom glasu, otrgnutom zvuku kao da naie na to", i tako do zore lutao je jednako pevajui i kao traei tu momu, ta li"). 89

Jovine misli i oseawa pripoveda iznosi samo kada su u vezi sa ovim osnovnim psihikim obelejem, pratei kako se ono mewa. Kada je lik jednom primoran da sam progovori o wima, ini to u obliku alegorije. Govor lika nije dominantno sredstvo karakterizacije, jer je u komunikaciji bitnije sporazumevawe pogledom i znawe koje postoji bez izricawa. Razlog je, pored kulturnih konvencija, i sama priroda wegovog psiholokog konflikta. To je prvo nejasna emocionalna tewa, potisnuta i racionalizovana u svakodnevnom ivotu, a zatim, kada biva konkretizovana, ona je, kao takva, moralno nedozvoqena, tabuizirana, to opet vodi wenom potiskivawu i preoblikovawu. Zato su opis ponaawa i iskaz pripovedaa o neizgovorenim mislima i emocijama dominantni postupci karakterizacije, koji omoguavaju prikaz potisnutih psihikih sadraja reflektovanih na poseban nain u ponaawu. U uvodu, glavnom liku su pripisani znaci nagomilavawa i opadawa. On je na vrhuncu koji u sebi sadri nagovetaj pada (50 godina, i prvi znaci starosti, prvo unue, posledwa ena raa mu posledwu ker). Unutrawi sukob izmeu emocionalnih tewi i moralnih zabrana, koje ne uspeva da razrei, ishod ima u psihikom slomu i potpuno suprotnoj poziciji u odnosu na poetnu. Nagovetaji sa poetka su realizovani na kraju. Pri tom je znaajno da se u prikazu psiholokih promena insistira na wihovoj postepenosti, da se prikazuju kao procesi koji se razvijaju u nizu ponovqivih situacija, donosei promenu u kumulaciji, a ne u naglom preokretu. Prostor pripovetke je uglavnom samo oznaen, a ne i detaqno predstavqen. Konstituisan je prema glavnom liku, kao relacija izmeu dva odredita obeleena prisustvom ili odsustvom onoga to je eqeno, kao neprekidno odlaewe u traewu i ponovno vraawe usled nenalaewa (suprotno prostoru bajke, gde glavni junak prevaqujui daleki put na kraju pronalazi eqeni predmet i postie svoj ciq). Na poetku prostor je dat kao opozicija izmeu kue, u kojoj lik boravi kratko i nerado, i dalekih, nedefinisanih prostora Turske, u kojima boravi godinama trgujui ruama. Isti prostorni odnos se varira i kao opozicija brane sobe i ivluka, gde odlazi lutajui tamo i nazad do zore, pevajui to, kao traei tu momu, ta li". Kada ewa postane odreena, prostorna opozicija postoji izmeu povlaenog, izdvojenog, gorweg (gorwi deo kue, izdvojena soba u manastiru) i zajednikog doweg prostora, a dominantna emocija glavnog lika predstavqena je kretawem od jednog ka drugom (Koliko puta wegovi su se iznenaivali i gotovo uplaili kada bi ga videli da se nou die i odlazi u ensku sobu kod Nace"). Smetawem u povlaeni prostor, lik erke se ograuje od ostalog sveta i divinizuje, da bi nakon prestupa bio detronizovan kaznom da ivi u oronuloj kui na periferiji varoi. Ovaj prostor, odnosno Jovino neprestano odlaewe do wega, dobija znaewe koje je ranije imao put u udaqena mesta ili lutawe po ivlucima. Ono to kuu, od90

nosno predmet ewe, ini nedostupnim je svest o moralnoj normi, koja odreuje Jovino ponaawe. A kada Jova izgubi razum i sa wim sve to je imao, wegov ivot se i daqe nastavqa na istom putu kojim ga sada drugi dovode i vraaju. Zabrana ulaska u Nacinu kuu izgubila se zajedno sa racionalnom sveu, ali i mogunost ostvarewa bilo kakvog odnosa. Postoji isto to i na poetku ewa i bezuspean put.

JOVA (DRAMA) Drama Jova uslovno ima dva autora. Rad na woj prekinut je smru Bore Stankovia, a odlomke je u konanu dramsku formu uobliio Dragutin Kosti. Iako postoje stavovi da je re o dva razliita pristupa stvarawu drame,26 ona e ovde biti analizirana kao jedinstveno delo. Mesto glavne radwe u pripoveci je oznaeno samo kao mahala, dok su prostori izvan wega imenovani (Turska, Prizren) jer je narativna instanca smetena unutar sveta o kome pripoveda. U pripoveci se vremenske koordinate odreuju iskquivo u odnosu na glavne likove i pripovedane dogaaje. Ipak, na osnovu posrednih mesnih i vremenskih oznaiteqa, jasno je da je re o okvirno istom hronotopu prisutnom u svim Stankovievim delima (Vrawe u drugoj polovini HH veka). Dramska radwa, meutim, ima precizno prostorno-vremensko odreewe: Dogaa se u Vrawu, osamdesetih i devedesetih godina prolog veka." To je vreme nakon prestanka turske vladavine. Ovaj istorijski dogaaj u Borinom delu ima ulogu vremenske granice, koja prikazani svet deli na nekadawi" i sadawi" dajui mu i posebno vrednosno obeleje.27 U drami Jova, meutim, osim same vremenske oznake, nema drugih elemenata u radwi kojima bi se gradilo znaewe u pravcu opozicije sadaweg sveta nekadawem, pa je funkcija datirawa samo spoqawe obeleje radwe. Pored toga, u prvom inu drame, u dijalogu izmeu vladike i Jove, kazuje se kako se ulo da je Jova bio u Stambolu i tamo kod samog cara" zbog ega su se u samoj varoi Srbi hriani oseali sigurno i zatieno, a to s obzirom na oznaeno vreme dramske radwe predstavqa anahronizam. U pripoveci je mesto radwe najee samo naznaeno. Opis Jovine kue na samom poetku je, koristei se realistikim detaqima, usmeren na isticawe samo jedne karakteristike wene odvojenosti od ostalog sveta (nalazi se na kraju mahale, ima visok zid i stalno zatvorenu kapiju), kojom se metaforiki iskazuje i odnos glavnog lika prema sredini.
26 Predrag Bajeti, Jova, prividna drama, Borisav Stankovi, Drame, Nolit, Beograd 1987, 212. 27 Takav sluaj je u pripoveci Stari dani, zbirci Boji qudi, romanu Neista krv, u drami Taana.

91

Scenski prostor u drami osmiqen je tako da predstavqa realistiku sliku odreenog ambijenta (u didaskalijama je dat opis autentine vrawanske kue, sobe, ardaklije na ivluku i proste kuice). Pritom, razlika u mediju ini da realistiki prostor pripovetke postoji u recepciji kao podrazumevan, dok je u drami konkretno uoblien i vidqiv, i zbog toga istaknutiji u wenoj strukturi. U prvom inu realistiki opis kue upotpuwen je kontrastom izmeu gorweg, zatvorenog, i doweg, otvorenog prostora, koji su diferencirani prema glavnim likovima ukazujui na wihov status i meusobne odnose. To je prostorni, scenski izraz onog stawa koje u pripoveci postoji kao naracija, u vremenskoj dimenziji (Ali, od tada otera ih. Spavali su dole, u kui. Tamo su oni za sebe, kao druga kua, gotovili, jeli. A gore, u odaji, kod Nace, samo je on bio"). Drama izdvaja pojedine delove pripovedne fabule i prikazuje ih kao take u razvoju dramske radwe. Pored toga, ona poiwe blie situaciji zapleta, zbog ega se poetak pripovedne i dramske radwe ne poklapaju. Prostor u drami je koncipiran kao naizmenina smena eksterijera i enterijera u skladu sa preteno javnim, odnosno intimnim karakterom zbivawa na sceni, a osnovno znaewe dogaaja je podvueno smenom svetlosti i tame (prvi i drugi in spram treeg, etvrtog i petog). Deskripcija zvuka, svetlosti i senke igra vanu ulogu u stvarawu odreene atmosfere. U etvrtom inu atmosfera je doarana preuzimawem dela opisnog teksta iz pripovetke i prenoewem u tekst didaskalija: Naza (okrenuta vatri; razgrne amiju te joj se jo jae osvetli od vatre weno staro koato lice; Vetrovi jae i bewe duvaju. Tresu zgradu. Vatra praska U noi izdvoji se u huci vetrova dug otegnut urlik psa) Naza (ne die glavu, nego jo jae, tajanstvenije, dubqe se unosi u kost", gleda u wu, obre je)." I kada nije direktno preuzet, opis u didaskalijama ima karakteristike literarnog (no zvezdana bez meseca"), a zvuni efekti se doaravaju i wegovim ritmiko-intonacionim oblikom (go bije, grneta piti i treti, emana cvile i izvijaju Urnebes, svirka, topot, podvriskivawe, tufeci sve blie"). Pored toga, neka reewa odgovaraju scenskom izvoewu. U treem inu, zvukom koji se uje prvo slabije a zatim sve jae, doarava se iri prostor, izvan onog na pozornici, a medij scene omoguava i da se efektno predoi kontrast dva raspoloewa i emocije u trenutku kad je svadbena svirka akustika pozadina prizora u kome Jova saznaje stranu istinu. Koncepcija scenskog prostora u petom inu slina je petom inu u drami Taana. Eksterijer ine objekti sa znacima bede i oronulosti u prvom planu, u kontrastu sa pozadinom, kao oznake dva sveta. Ponovqena je i fizika i kostimska transformacija glavnih aktera. itav prizor funkcionie kao kontrast prethodnim inovima. 92

Poto je dramsko zbivawe ogranieno scenom, drama Jova ne moe da doara osnovno obeleje prostora u pripoveci: kretawe izmeu dva znaewski suprotstavqena odredita, ovde" i tamo", kao ponovqivo i dugotrajno kretawe koje konstituie prostor, odraava i simbolizuje emocionalno stawe. Junak, dodue, u svakom inu u kom se pojavquje, dolazi sa nekog puta, ali sam put ostaje u pozadini onoga to se zbiva na sceni ne dobijajui karakter trajnog ivotnog obeleja. Za razliku od pripovetke koja ovo kretawe prikazuje i kao ponavqawe istog u razliitim varijacijama, dramsko kretawe je samo jedno, od pozitivne ka negativnoj situaciji u razvoju dramske radwe. Pripovetka i drama imaju isti hronoloki sled zbivawa, ali u pripoveci pojedina poglavqa obrauju due ili krae vremenske raspone, dok je dramska radwa podeqena na pet inova, priblino ujednaenih vremenskih segmenata, ija radwa odgovara realnom trajawu prikazanih zbivawa na sceni. Izmeu inova ne postoji neposredno nadovezivawe dogaaja, a vreme koje prolazi izmeu dva ina nije precizno odreeno (zbog ega je i adekvatniji termin slika). Ono to strukturira vreme je autorska napomena na poetku drame u kojoj su inovi (slike) diferencirani prema godinama glavnog aktera, Jove. Koncepcija ina je posledica zahteva scenskog izvoewa za saimawem vremena. Stoga su, osim treeg ina, koji iskquivo prikazuje situaciju preokreta, i petog, koji kao epilog prikazuje trajno stawe, ostali inovi komponovani tako da objediwuju zbivawa koja su obeleje dueg vremenskog perioda u kontekstu nekog trenutka u razvoju fabule. (U prvom inu taj trenutak je razgovor sa vladikom koji dovodi do Jovine odluke da trai mladoewu, u drugom se sugerie razvoj odnosa koji vodi ka Vaskinom prestupu, a u etvrtom dugotrajno Jovino ponaawe uklopqeno je u trenutak odluke sinova da Zulfu i Nazu odvedu preko granice.) U skladu sa tim u odnosu na motivsku strukturu pripovetke dolazi do: izostavqawa odreenih motiva, povezivawa u fabuli pripovetke odvojenih motiva, do prekompozicije i proirewa postojeih, i unoewa sasvim novih motiva. Ovde e biti pomenuti samo pojedini primeri. U drami je izostavqen motiv Jovinog lumpovawa sa sviraima i uzaludnog pokuaja da pronae to" neto u zvuku pesme iz uvodnog dela pripovetke. Ovaj motiv ne postoji ni kao retrospekcija u ravni govora ime se znaajno pojednostavquje psiholoki portret glavnog lika, priroda wegove vezanosti za ker. U drami je motiv nejasne ewe dat u vezi sa motivom Jovinog naputawa ena kao iskaz u formi dijaloga (Dok je nema, ne uzme za enu misli da je ona Bog zna ta, da je ona to to misli, eli, sawa, a kad ono posle nita"). Postajui predmet razgovora motivi mewaju svoj poloaj u strukturi teksta u odnosu na tekst pripovetke. Tako se u Jovinom govoru grupiu i povezuju ve pomenuti motivi sa motivima izuzetne vezanosti za erku (To, moja Vaska to je sve to imam"), motivom odbijawa prosaca i sa alegorijskim iskazom o drvcetu. Posledica je da se gubi utisak 93

razvojnosti i gradicijskog narastawa odreene emocije, a govor lika u odnosu na isti, emocionalno-psiholoki kompleks postoji i kao doslovan i kao alegorijski, ime ovaj drugi gubi na efektu, na karakteru jedinog oblika u kome lik moe da izrazi svoju emociju i obrazloi svoj odnos. Izmewen je i sam karakter komunikacije. U pripoveci, Jova samo iz tastovog pogleda prozire wegove sumwe, a u drami je nain mawe suptilan. Vladika sam tumai Jovino ponaawe (Nee jer ti ne treba ne da je drugome") to je opet u neskladu sa iskazom saoseawa odmah potom, koji se preuzima iz teksta pripovetke (Ne razbiram to govori, ali znam ta osea"). Dijalog postaje eksplicitan kako bi odgovarao zahtevima dramske igre, a u izmewenom kontekstu mehaniki preuzete replike iz pripovednog teksta gube svoj efekat i prvobitno znaewe, odnosi i karakter grade se u spoju dve suprotne, inkompatibilne vrste dijaloga. U treem inu povezani su motivi koji pripadaju razliitim etapama u razvoju pripovedne fabule (Jovina vezanost za mladu Ciganku, koja podsea na Vasku, weno odvoewe preko granice, motiv odlazaka do Vaskine kue i gatawa u ivluku po povratku). Zarad scenskog izvoewa oni su i prekomponovani u odnosu na hronoloki poredak u pripoveci, tako da se ne doarava postupnost u razvoju odreenog stawa u kome svaki od ovih motiva ima svoju ulogu. (Odvoewe mlade Ciganke preko granice je ono to inicira Jovine prvo povremene, a zatim stalne odlaske do Nacine kue.) O ovome se u pripoveci govori u formi saetog izvetaja autorskog pripovedaa (Jedna umalo ga ne stade ivluka. Ne bee toliko lepa koliko je imala velike krupne oi Nalik kao u wegove Nace. Za wu su morali ak i sinovi mu da se umeaju, kriom je odvuku, odvoje od wega i negde preko granice odvedu."). U drami je ovaj odnos prisutan prvo u govoru, kao izvetaj Stojne ivijke o Jovinom ponaawu, a zatim i kao scenski prizor, kada fizika slinost treba da provocira Jovin iskaz o Vaski, tj. da ukae na wegov unutarwi sukob (Sve moje, sve ne dam Seti se greha Vaskinog, plane): ut, ti!"), a to je, u monolokoj formi, ilustrativno na jednostavan i gotovo naivan nain. S obzirom da se u drami tematika fabule razvija iskquivo u govoru likova",28 ogranien je krug motiva koji se u ovom anru mogu obraditi. Otuda i tehniki problem otkrivawa neizreenih misli u drami",29 kao i problem predoavawa nesvesnih sadraja, to utie na oteano graewe dramskih likova. Isti motiv u pripoveci i drami ima razliit oblik i poziciju u sieu i strukturi teksta i razliitu funkciju u odnosu na psiholoki portret glavnog lika. Usled toga ima i razliiti estetski efekat, tj. uspelost svoje funkcije.
Boris Tomaevski, Teorija kwievnosti, SKZ, Beograd 1972, 235. Una Elis Fermer, Jedan tehniki problem: otkrivawe neizreenih misli u drami, Moderna teorija drame, prir. M. Mioinovi, Nolit, Beograd 1981.
28 29

94

Oblik dijaloga uslovqava da umesto naracije autorskog pripovedaa postoji lik koji je motivisan odreenom situacijom da iznosi prole dogaaje (Stojnin izvetaj o Jovi kazan wegovim sinovima). Meutim, u drami Stojna u svom govoru navodi rei svedoka koje su pak doslovno preuzet tekst autorskog pripovedaa iz pripovetke (I kae Stojmen: Nita samo stoji vie kue, ne mari to vetar i wega i kowa zanosi da obori I samo gleda u wenu kuu kako vetrovi oko we zavijaju, ulaze unutra i, moda, ibaju je, ibaju"). Poto je re o delu teksta u kome autorski pripoveda preuzima perspektivu glavnog lika, rei pripisane svedoku, a prenete u formi izvetaja, deluju neadekvatno i neuklopqeno. Motivi kojih nema u pripoveci nalaze se u prvom i drugom inu, definiui odnose meu glavnim akterima (u prvom inu Jovin odnos prema porodici i erki i status u varoi, a u drugom odnos izmeu Vaske i sluge Mladena). Uvodni deo pripovetke prikazuje Jovin lik kroz neuobiajen, gotovo ekscentrian odnos prema drugima, a takav odnos dovodi u vezu sa nerazreenim unutrawim konfliktom. Uvodni deo drame izostavqa ovaj period Jovinog ivota i glavni lik gradi, takoe, kroz odnos prema sredini, ali u drugom pravcu i ne prikazujui dve etape u wegovom odnosu prema porodici. U dijalogu sa roacima, Anom i Mitom, kao i u razgovoru sa snahama, lik Jove se gradi kao lik porodinog, patrijarhalnog stareine, vie tipinog nego neobinog za svoju sredinu. Ulogu autorskog pripovedaa u pripovednom tekstu, u drami preuzima iskaz i ponaawe epizodnih likova, i otuda dijalog sadri narativne segmente i retrospekciju. Drugi in predstavqa novinu iz vie razloga. U sieu pripovetke tema odnosa Jovine erke i sluge pojavquje se retrospektivno, u perspektivi likova (A wima, brai joj, tek sada bilo je jasno ono Nacino, nekadawe moqewe i prekliwawe kad su oni u dugim zimskim noima ili svi na veseqe Ne smem sama! Ne ostavqajte me samu! prekliwala ih je tad ona"). Time se u prethodnoj sceni saznawa pojaava efekat iznenaewa, neoekivanog preokreta. U drami je odnos izmeu erke i sluge veoma razvijen posveen mu je ceo drugi in i prvi deo petog ina. On se, kao i ostala zbivawa prikazana na sceni, poklapa sa hronolokim razvojem dramske radwe, tako situacija u treem inu biva na odreen nain anticipirana. Scena Jovinog saznawa gubi efekat drastinog preokreta za itaoca drame, odnosno gledaoca. I odnos izmeu likova drugaije je koncipiran. Lik Vaske (promeweno ime u odnosu na pripovetku) se gradi kao superioran u odnosu na nesigurnog i poniznog slugu (pijuckajui, posmatra ga podsmeqivo zagleda ga, daje mu znak da se okree, to on i ini zagledajui se i sam Gleda ga netremice pravo u oi ispitivaki. Hoe da ga jo vie raspali nestanim pitawima i zadirkivawem gradei se da ga ne razume", a kad Mladen hoe da pobegne primeti mu nameru, skoi i uhvati ga za ruku"). To se znatno razlikuje u odnosu na lik devojke u pripoveci obeleen sukobom izmeu erotske eqe i zabrane kao dominantnom karakteristikom. Ovaj sukob u drami pripisan je liku sluge Mladena koji 95

svoja oseawa otkriva u monologu koncipiranom tradicionalno kao govor za sebe. Meusobni odnos Vaske i Mladena u petom inu ima isti karakter, iako u socijalno izmewenim okolnostima. U monologu sluge Jovana, razvija se tema erotskog u odnosu izmeu gospodara i slugu, ona nema funkciju u razvoju radwe, ni u graewu karaktera nekog od glavnih aktera, ve je tu da da iru sliku i kontrastnu pozadinu ishodu nedozvoqene veze izmeu Vaske i Mladena. Nesrena sudbina ovih likova sagledava se kao posledica striktne primene moralnih normi na pozadini svojevrsnog moralnog licemerja. Lik Jove je osnovna tema i u pripoveci i u drami. U pripoveci su, meutim, svi planovi u strukturi dela (pripovedna perspektiva, vreme i prostor u skladu sa odreenom koncepcijom u graewu ovog lika). Dramski izraz u odnosu na pripovedni ogranien je neposrednim prikazom ponaawa i govora na sceni, i potrebom za vremenskom koncentracijom radwe. Zbog toga od etiri dogaaja, koja dovode do promene postojee situacije, samo dva uestvuju u razvoju dramske radwe (razgovor Jove sa vladikom i saznawe o Vaski). Jer drama obrauje dogaaje u vezi sa centralnim siejnim preokretom i samu situaciju preokreta, kao i dogaaje koji vode trenutnoj i nagloj promeni situacije, a ne postepenoj i dugotrajnoj (to je sluaj sa dogaajima kakvi su roewe erke i odvoewe mlade Ciganke preko granice). Poetna i krajwa situacija glavnog lika meusobno oponirane kao upeatqiv kontrast ostaju i u strukturi drame i to u istom odnosu ekspozicije i epiloga. Prikaz postepenih promena i stawa koja obeleavaju dui vremenski period u drami je predoen retrospektivnim iskazima likova (Jova o sebi u prvom inu, Stojna o Jovi u etvrtom inu). Specifinost u graewu glavnog lika pripovetke je odsustvo verbalne komunikacije, koju zamewuje opis ponaawa i predoavawe neizreenih misli i oseawa. Sve etiri scenski razvijene situacije u kojima se lik odreuje i kroz verbalnu komunikaciju obraene su i u drami (razgovor sa tastom/ vladikom, scena saznawa, scena gatawa i pojava Jove kao bojaka). Po poloaju i znaaju centralna i najrazvijenija scena u pripoveci obeleena je turim, eliptinim dijalogom. U kqunim trenucima lik se iskazuje specifinim ponaawem i utawem. Saznaje se iz pogleda i na osnovu saetih iskaza ( Kuka je ona a ne ki!" Nita vie nije trebalo. Jova je sve, u tren, odmah sve znao") Postoji disproporcija izmeu (ne)izricawa i emocionalnog doivqaja, to stvara napetost u meusobnim odnosima. Neposredna reakcija na porazno saznawe, specifino ponaawe i utawe, u drami se razvija kao monoloko-retoriki iskaz koji svojim sadrajem treba da doara emociju (Jest, ubiu te, ubiu. Govori, kai da si lagala, da nije istina. Kai, pa da te ubijem. Govori da to nije istina ili, oh, sve u da pobijem! Govori brzo, brzo jer evo ve me gui, stee, hvata"). 96

Zarad pozorinih efekata, izjednaavawa teatralnog i dramatinog, izostaje psiholoki uverqivija reakcija, prikazana u pripoveci. U strukturi dramskog teksta jasno su odvojeni autorski iskaz u didaskalijama, koji ini neverbalni deo dramskog izvoewa, od iskaza likova u obliku dijaloga i monologa. Pripovedni tekst nema jasno razgraniene ove instance i autorski govor moe prenositi iskaze likova u razliitom stepenu verodostojnosti u zavisnosti od funkcije koju imaju (direktni i indirektni govor, pripovedni tekst). Jovine rei, koje su konvencionalan govorni oblik, pripoveda je preneo u formi pripovednog teksta, jer je od sadraja bitnija wihova funkcija u komunikaciji (Jova da bi zagovorio prijateqe pria im, pokazuje, dokle je wegovo, ta mu je od starine ostalo, ta je on prinovio, kupio"). U drami u formi dijaloga prvobitna funkcija se gubi i iskaz postaje samo Jovino ponosno predstavqawe svatovima. Od neizreenih Jovinih misli nakon pozivawa keri (Pa razdragan miqu kako e da se prijateqi trgnu, uplae od wene lepote kad ona izae i otvori vrata, okree se sviraima i zapoveda im da sviraju.") u drami ostaju samo tragovi u tekstu didaskalija koji doaravaju Jovin glas (Jovin glas (snano, razdragano, ponosno): edo, Vaske, otvori!"). Time je ublaen i kontrast izmeu Jovinog oekivawa i onog to e se zatim desiti. U tekstu drame vie prostora dobija oigledno a mawe znaajno, dok se gubi ono to je psiholoka motivacija iskaza. Narativni segmenti koji govore o ponaawu likova prelaze u tekst didaskalija, ali u okviru wih su i informacije o subjektivnom zbivawu koje se ne mogu iskoristiti kao uputstvo u glumakoj igri. (Qut to se wegovi ne pojavquju, s poetcima ve sumwe i slutwe neke teke tajne jer vidi da Vaskini prozori jo nisu otvoreni"). Takve su i didaskalije u koje je mehaniki prenet tekst iz pripovetke bez pronalaewa adekvatnog scenskog ekvivalenta psihikom sadraju (U trenutku razumeo je sve: da ih je Vaska obeastila", i zato je bolesna i nema je kod kue"). I izmene na mikroplanu teksta dovode do promena. Pripovednom: Prijateqi! Ki (a to ki" guilo ga) bolna je". U drami odgovara: Prijateqi moja (zagueno) ki, bolna je bolna". Iskazom autorskog pripovedaa se predoava stawe lika, a u tekstu didaskalije opisuje se nain govora koji bi posredno trebalo da svedoi o emociji. Pripovedni tekst je vie usmeren na sam psiholoki doivqaj, koji se ne mora neminovno oitovati, ime se pojaava tenzija izmeu ravni unutraweg i spoqaweg u liku. U prozi, daqe, postoji sloj zvuawa", intonacija postignuta odreenim rasporedom rei i izostavqawem pomonog glagola, a koja je u dramskom tekstu izgubqena. Sloen psiholoki portret ostvaren u pripoveci omoguava da lik Jove bude tumaen u svetlu psihoanalitikih teorija,30 ali i pu30 Zoran Gluevi, Psihodinamiki rad erosa u delima Borisava Stankovia, Kwievnost, 1985, br. 17.

97

tem simbolikih znaewa odreenih motiva. (Motiv incesta simbolizuje tewu za sjediwavawem sa sebi slinim, uzdizawe svoga bia, pronalaewe i uvawe svog najdubqeg Ja i oblik autizma".31) U drami je, nepronalaewem adekvatnih postupaka karakterizacije sloena emocionalna struktura glavnog lika pojednostavqena. Ostali dramski likovi razvijeniji su u odnosu na pripovetku i uiweni sloenijim; pored likova Vaske i Mladena i novi likovi, Jovina rodbina, takoe imaju odreen karakter i ivotni kontekst. Lik tasta zamewen je likom vladike, ime problem izlazi izvan porodinog okvira, dobija na spoqawoj, a gubi na unutrawoj dramatinosti. Ove promene svedoe o potrebi da se usmerenost pripovetke na glavni lik, u drami ravnomernije rasporedi i na ostale uesnike u radwi. Jer lik u drami je deo dramske situacije i odreuje se u odnosu na ostale uesnike u woj. Karakter se gradi tako da bude u skladu sa specifinom linijom dramske kompozicije, a psiho emocionalna stawa se moraju jasnije oitovati. Time je wegov sadraj vie uslovqen u odnosu na sadraj lika u pripovednom delu. O dramskoj funkcionalizaciji likova svedoi i odsustvo wihovog fizikog opisa u didaskalijama. ZAKQUAK Iako polaze od tematski i formalno razliitog pripovednog materijala, u obe Stankovieve drame mogue je uoiti slinosti na razliitim nivoima strukture, to ukazuje da dramatizacija nastaje prema odreenom dramskom modelu. U obe drame razvija se samo jedna linija fabule, koncentrie se na jedan odnos, koji formiraju glavni likovi. Dramski zaplet dobija psiholoki karakter i postaje mawe izrazit, to ukazuje da su likovi u prvom, a radwa u drugom planu. Postoji analogija kada je re o kqunim dogaajima i glavnim akterima izmeu dve analizirane drame. Trenutak kulminacije u obe drame je trenutak saznawa (Mirona, Jove) da je lik prema kome gaje izvesnu nedozvoqenu i nerealizovanu privlanost (Taana, Vaska), u drugoj, takoe nedozvoqenoj, emocionalnoj vezi sa odlikom socijalne mezalijanse (Saro i Mladen, pripadnici nieg socijalnog stalea u odnosu na Taanu i Vasku). Kazna u obe drame je iskquivawe iz zajednice vezivawem za lik koji znai progon po kulturnoj vertikali i ivot u naliju svoje kulture32 (Paraputa, Mladen). Likovi koji gube eqenu vrednost" posredno omoguavaju da do toga doe (Miron oslobaajui Taanu noewa crnine, a Jova odla31 Renik simbola, prir. Krsto Milovanovi i Tomislav Gavri, Narodno delo, Beograd 1994. 32 Novica Petkovi, Dva srpska romana: studije o Neistoj krvi i Seobama, Narodna kwiga, Beograd 1988, 15, 16.

98

skom da trai mladoewu). eqena vrednost" umesto nameravanim dobitnicima pripada autsajderima (Paraputa, Mladen). U odnosu trougla koji se formira meu likovima suparnici" su dati kao antipodi sa suprotstavqenim karakteristikama i drutvenim pozicijama (Miron je hrianski monah, a Saro peva Muhamedanac. Jova je bogat i ugledan trgovac, a Mladen sluga). Za razliku od Jove, Miron nije glavni lik drame, ali u wenoj strukturi zauzima znaajno mesto i po nekim kriterijima bi to mogao da bude. Radwa se u prva etiri ina odvija u kraem vremenskom periodu, a peti in se izdvaja kao epilog koji ima romaneskni karakter. U wemu se ivotni ishod prikazuje kao svakodnevna patwa bez umirawa, to je moderno viewe traginog. Junaci su koncipirani kao oni koji trpe svoju sudbinu i kao bez krivice krivi. Drama se gradi koriewem pripovednih postupaka (postojawe predistorije likova, razvijen psiholoki portret, funkcija vremena u nastanku dramske situacije, literarni karakter didaskalija, epizodne radwe i likovi) i melodramskih elemenata (retoriki dijalog, prisustvo muzike, egzotian ambijent, qubavni zaplet, patwa bez krivice). Psiholoku tematiku i model traginog drame preuzimaju iz Stankovieve proze, ali liavajui se perspektive autorskog pripovedaa, drama ne uspeva da prenese karakter pripovednih opisa, niti da adekvatno doara sadraje utawa. Dijalog u strukturi pripovednog teksta znaewe sugerie svojim eliptinm oblikom, dok drama insistira na razvijenoj dijalokoj formi. Dramski dijalog je obeleen elementima narativnog (retrospekcije, izvetaji) i eksplicitnim iznoewem subjektivnog stawa samoispovedawem, u oblicima retorikog govora. Time se smawuje napetost, ne doarava autentina emocija, a naglaava teatralnost dramske igre. Takoe se gubi i specifian jeziki izraz Stankovieve proze kao bitan nosilac wenih znaewa. Teatralan karakter se istie i prisustvom muzike i pesme na sceni u ciqu doaravawa odreene atmosfere (trei in Taane, trei in Jove) pri emu je prisustvo muzike u Jovi vie uklopqeno u dramsko zbivawe. Likovi svetenika u obe drame temu erotskog iznose izvan uskog porodinog okvira, dajui joj iri drutveni karakter (govor o vanbranoj deci haxijskih keri u Taani i o erotskim odnosima izmeu slugu i gazdarica" u Jovi). Drama Taana za polazite uzima mawi broj elemenata fabule iz pripovednog teksta (motiv greha, suewa i ispatawa kazne). To omoguava da drama nastane kao konzistentna struktura sa osobenostima u postupku (najava motiva u govoru likova pre pojavqivawa i realizacije" na sceni, paralelizam u graewu glavnih likova, simbolika funkcija lajtmotiva). Drama Jova preuzima vei deo pripovednog materijala (etape u razvoju fabule, karakter osnovnog sukoba, glavne aktere, pojedine scene). U postupku dramatizacije dolazi do nekritike vernosti osnovnom 99

tekstu. Mehaniki se preuzima tekst koji pripada autorskom pripovedau i prenosi u didaskalije i dijaloge bez funkcionalnog preoblikovawa u skladu sa zahtevima nove strukture. Moderni postupci u graewu pripovednog teksta zameweni su tradicionalnim dramskim izrazom, kojim se ne moe predoiti osobenost psiholokog konflikta u graewu likova i dramskih situacija, i u tome je osnovna mawkavost dramatizacije. S druge strane, treba rei da je dramski tekst pisan prvenstveno kao predloak za scensko izvoewe i da svoju konanu vrednost pokazuje na pozornici. Mada se savremeni teatar ne bazira na retoriki oblikovanom dijalogu, rediteqski pristup dramskom tekstu je sve slobodniji, pronalazei u wemu samo osnove za scensko tumaewe. Ono to tekst ovih Borinih drama prua savremenom teatru je motiv iracionalnog kao sila koja oblikuje sudbinu, a o wihovoj aktuelnosti svedoi i to da su se na sceni igrale i nekoliko decenija nakon svog prvog izvoewa, odnosno objavqivawa, pruajui mogunosti za novo rediteqsko viewe dramskog teksta.

Nada Karai STANKOVI'S PLAYS TAANA AND JOVA AND THEIR NARRATIVE COUNTERPARTS Summary Genre transformation implies the changes in the selection of the plot, development of the story, narrative perspective, spatial and temporal plane of the events and thus inevitably brings the thematic and semantic shift in relation to the text serving as a starting point. Stage performance imposes a different procedure in the determination of characters when compared with the narrative types of texts and poses a problem of the representation of the unspoken thoughts and feelings, as well as subconscious content. On the other hand, uncritical reliance on the basic text is not a prerequisite of a successful dramatization, because the same motive transferred to the other genre changes its position and function in the structure of the text, as well as its esthetic effect.

100

UDC 070.488 Srpski knjievni glasnik: 78(497.11)

Aleksandar Vasi

SRPSKI KWIEVNI GLASNIK I NACIONALNA UMETNIKA MUZIKA

SAETAK: Srpski kwievni glasnik (19011914, 19201941), jedan od najznaajnijih asopisa u istoriji srpske kwievnosti, objavio je blizu osam stotina tekstova o muzici muzikih kritika, studija, ogleda, polemika, beleaka i nekrologa. U radu se ispituje Glasnikov odnos prema nacionalnoj umetnikoj muzici. Istraivawe je pokazalo da su kritiari i esejisti ovoga asopisa najveim delom pruili objektivne ocene ostvarewa srpskih kompozitora, iako su se u wihovim vrednovawima povremeno javqale protivrenosti estetikog i ideolokog reda.

Tokom posledwih nekoliko decenija nauka o kwievnosti obogaena je velikim brojem kwievnoistorijskih priloga posveenih nasleu srpskog modernizma s poetka HH veka. Ta su istraivawa i prouavawa potvrdila prekretni znaaj Srpskog kwievnog glasnika za formirawe moderne srpske kwievnosti.1 I ne samo to. Ugledni istoriari nacionalne literature ovo glasilo smatraju najboqim asopisom u istoriji srpske kwievnosti.2 Meutim, neuporedivo je slabije poznata opsena muzikografska kritika i esejistika produkcija ovoga asopisa, koja je tek u najnovije vreme podvrgnuta sistematskom muzikolokom ispitivawu.3 Srpski kwievni glasnik izlazio je gotovo punih trideset pet godina. Pokrenut 1901, tokom narednih trinaest godina svakoga meseca davae po dve sveske.4 Posle prekida prouzrokovanog izbijawem Prvog
1 V. npr. temeqno delo Predraga Palavestre, Istorija moderne srpske kwievnosti. Zlatno doba 18921918, Srpska kwievna zadruga, Beograd 1986, 478484. (Drugo izdawe 1995). 2 Dragia Vitoevi, Srpski kwievni glasnik 19011914, kwigu uredio Aleksandar Petrov, napomene priredili Qubomir Kotari i Tawa Popovi, Matica srpska Institut za kwievnost i umetnost Vuk Karaxi" (Serija: Istorija srpske kwievne periodike, 3), Novi Sad Beograd 1990, 7; Jovan Dereti, Istorija srpske kwievnosti, etvrto, proireno izdawe, Prosveta, Beograd 2004, 922. 3 Aleksandar Vasi, Literatura o muzici u Srpskom kwievnom glasniku" 1901 1941, 274 str. Neobjavqena magistarska teza uraena pod rukovodstvom prof. dr Danice Petrovi i odbrawena 19. maja 2004. godine na Katedri za optu kwievnost i teoriju kwievnosti Filolokog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 4 Bibliografski je opisana samo prva serija asopisa; up. Qubica orevi, Bibliografija Srpskog kwievnog glasnika 19011914, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 1982. Ova kwiga bila je na glavni izvor za razreewa autorskih inicijala u prvoj se-

101

svetskog rata, wegov ivot obnovqen je 1920. godine i trajao je, opet, do poetka narednog velikog rata. Za te etiri decenije u Glasniku se sustiglo blizu osam stotina raznorodnih muzikografskih i muzikolokih sastava. Brojem preteu muzike kritike, ali slede i studije i ogledi o muzici, etnomuzikoloke rasprave, tematski raznovrsne, sadrajne i obilne beleke, polemiki, memorijalni i drugi lanci. Autori zamane zbirke od preko dve hiqade pet stotina Glasnikovih stranica o muzici jesu vodee linosti srpske muzike istorije prve polovine HH veka: Stevan Stojanovi Mokrawac, Petar Krsti, Stanislav Biniki, Stevan Hristi, Miloje Milojevi (ije obimno kritiko-esejistiko delo dominira u Srpskom kwievnom glasniku), potom Kosta Manojlovi, Danica i Qubica Jankovi, Vojislav Vukovi,5 Petar Kowovi i druge. Svoje rubrike Kwievni glasnik je otvorio i piscima kojima muzika nije bila profesija, ali su posedovali natprosena znawa o ovoj umetnosti. Tako se kritikama, esejima, belekama o muzici u Glasniku javqaju: diplomata, pozorini kritiar i prevodilac Dikensa (Charles Dickens) i Sterna (Laurence Sterne) na srpski jezik Dragomir M. Jankovi; farmaceut i pasionirani kamerni muziar violista Gustav Mihel;6 diplomata i kwievni prevodilac s francuskog jezika Stevan K. Pavlovi; kwievnici Milan Grol, Isidora Sekuli, Branko Lazarevi, Stanislav Vinaver; istoriar i paleograf Viktor Novak; filozof Ksenija Atanasijevi; srbista, polonista i komparatista ore ivanovi i drugi. Pored srpskih, u Glasniku su lanke o muzici objavqivali i hrvatski, slovenaki, ruski, poqski, eki, bugarski, maarski i francuski saradnici.7 1. Srpska umetnika muzika u fokusu kritike Srpskog kwievnog glasnika Kako se to i moglo oekivati, kritiari Srpskog kwievnog glasnika s velikom su pawom pratili savremeno srpsko muziko stvaralatvo.8 Nijedna aktualna domaa kompozicija iole veeg znaaja ili
riji SKG-a. Kada je re o lancima koje je Miloje Milojevi objavqivao u novoj seriji asopisa, inicijale su razreili: Petar Kowovi, Miloje Milojevi, kompozitor i muziki pisac, Srpska akademija nauka (Posebna izdawa, SSHH, Odeqewe likovne i muzike umetnosti, kw. 1), Beograd 1954, 274281; Bibliografija rasprava i lanaka, kw. 13: Muzika, struka , AR, glavni urednik Marija Kuntari, Jugoslavenski leksikografski zavod Miroslav Krlea", Zagreb 1984, 518537. 5 Up. Aleksandar Vasi, Vojislav Vukovi u Srpskom kwievnom glasniku", u: Sto godina Srpskog kwievnog glasnika. Aksioloki aspekt tradicije u srpskoj kwievnoj periodici, zbornik radova, uredili Stania Tutwevi i Marko Nedi, Matica srpska Institut za kwievnost i umetnost (Serija: Istorija srpske kwievne periodike, 14), Novi Sad Beograd 2003, 213224. 6 V. nau studiju Muziki kritiar Gustav Mihel, Muzikologija, Beograd 2004, br. 4, 167195. 7 Potpunu hronoloku bibliografiju Glasnikovih napisa o muzici donosi pomenuta magistarska teza pisca ovih redova. 8 Kao to je poznato, SKG je bio jedan od stubova ideologije jugoslovenstva u srpskoj kulturi. Ve od 1907, snanije od 1911, a najjae od 1920. godine, u muzikografiji be-

102

opsenije forme nije preutana u Glasnikovoj rubrici Umetniki", odnosno Muziki pregled". Najvei broj kritikih interpretacija i vrednovawa nae muzike umetnosti, koje je poznati literarni asopis zastupao na svojim stranicama, kodifikovan je u potowoj muzikoj istoriografiji. Mali je broj pogreno ocewenih ostvarewa srpskih kompozitora, a takve ocene uglavnom nisu bile posledica strunih previda, ve, pre, muziko-ideolokih i estetikih pogleda/predrasuda pojedinih kritiara. Primeeno je da je Srpski kwievni glasnik doao da povue otru liniju izmeu devetnaestog i dvadesetog veka u srpskoj kwievnosti".9 Ta se teza moe primeniti i na Glasnikov odnos prema srpskoj muzikoj umetnosti. Odabravi za svoje oslonce i ciqeve temeqitu strunost i ozbiqnu estetsku aspiraciju, Glasnikovi kritiari poli su od prevrednovawa srpske muzike HH stolea. Ve u prvom goditu SKG-a susreemo kratak, jezgrovit i upeatqiv kritiki prikaz notnih edicija kompozicija Davorina Jenka i Karla Mertla. Stevan Mokrawac je uspeno uskladio nezavisan estetski kriterij i kontekstualan, istorijski pristup delima naih kompozitora. Pisana antitetiki, Mokraweva kritika Jenkovih pozorinih pesama za svojevremeno veoma popularni komad s pevawem Seoska lola Ede Tota (Ede Tth),10 primer je kako se, jednovremeno, mogu izneti rigorozne kritike primedbe o muzikoj kompoziciji i sauvati pozitivna slika ukupnog znaaja koji odreeni autor ima za srpsku muziku i kulturnu istoriju. Utivim i blagonaklonim tonom, ali pokrenut neumoqivim nalogom umetnike i kritiarske savesti, Mokrawac Jenkovim pesmama ne oprata nijednu bitnu manu: on pomiwe Jenkova varvarska ogreewa o srpske akcente, odsustvo izvornog srpskog folklornog duha u wegovim pesmama, kao i turu i siromanu harmonizaciju. Otar kritiar, ne i negator, Mokrawac hita da portre slovenako-srpskog romantiara popuni povoqnijim, takoe pogoenim bojama: ako kod Davorina Jenka nema istinskog srpskog muzikog duha, a ono ima roakoga, slovenskoga; Jenko je, istie Mokrawac, bio protivnik nemtine u muzici i svakako je najboqi od svih stranaca, Slovena, koji su (do kraja HH veka) radili na srpskoj muzici; premda su wegove harmonije obine" i
ogradskog asopisa otvoreno se zagovarala ideja jugoslovenskog zajednitva. O ovim pitawima pisali smo u studiji Muzikografija Srpskog kwievnog glasnika i ideologija jugoslovenstva, Muzikologija, Beograd 2004, br. 4, 3959. 9 Jovan Skerli, Istorija nove srpske kwievnosti, redaktor Radojka Radulovi, priredio i pogovor napisao Jovan Peji, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 1997 (6), 382. 10 Ovu pozorinu igru u tri ina s maarskog je na srpski preveo, u stvari posrbio", jedan od pionira nae vokalne umetnosti, lirski operski i operetski tenor Stevan Deskaev. (Posledwe izdawe: Posrbe, priredio Petar Marjanovi, Nolit /Biblioteka Srpska kwievnost: drama", 5/, Beograd 1987, 241320.) U beogradskom Narodnom pozoritu premijeru je doivela 22. aprila 1878; izrazito omiqena predstava, igrana je sve do 20. novembra 1911. g. Up. ivojin Petrovi, Repertoar Narodnog pozorita u Beogradu 18681914, Muzej pozorine umetnosti Srbije, Beograd 1993, 9697.

103

shematske, Jenko je u svoje vreme bio najboqi kompozitor srpskih pesama.11 Ukoliko je, meutim, neki kompozitor bio bez ikakvih umetnikih i kulturnoistorijskih zasluga za razvoj nae muzike sredine, Stevan Mokrawac nije imao obzira prema wegovim promaajima. Amaterska bezvrednost Valcera i Mara koje je kraqici Dragi Obrenovi posvetio Karlo Mertl, oslobodila je Mokrawca obaveze da o ovim klavirskim minijaturama pie analitiki. Umesto za nepotrebnu strunu muzikoloku ekspertizu, kritiar se opredequje za drastian, figurativan iskaz i presuuje da Mertlove inferiorne komade mogu samo piqari i bakali koristiti za svoje potrebe!12 Kada je re o muzici, u Srpskom kwievnom glasniku nije bilo nedodirqivih linosti. To se lako moe opaziti ba na primeru Stevana Mokrawca. Premda su wegove Rukoveti vrlo rano prepoznate kao ugaoni kamenovi nae novije umetnosti, to nije spreilo strune komentatore da o ivom klasiku srpske muzike razmiqaju kao obraivau narodnih melodija, a ne kao kompozitoru u uem smislu toga pojma. Na poetku osvrta na Prvu rukovjet srpskih pjesama iz Bosne, za mjeoviti hor, Frawe Maejovskog, Petar Krsti ulazi u kratku ali iscrpnu debatu o umetnikom statusu rukoveti. Rado priznajui svome nekadawem uitequ Stevanu Mokrawcu prvenstvo meu autorima naih horskih potpurija, Glasnikov kritiar ipak preporuuje upotrebu izraza sklapawe, a ne stvarawe rukoveti. Jer, folklorni uzorak od koga moderni kompozitor polazi, preuzet je od anonimnog narodnog pevaa, pa se u sluaju ovakvih harmonskih, melodijskih, ritmikih i polifonih obrada ne moe govoriti kao apsolutnom muzikom stvarawu. Meutim, Krsti nije tendenciozan: on pie odmereno, s namerom da rei odreeni teorijski problem; zanima ga istina i nije rukovoen eqom da rui nacionalne veliine. Zato iznosi i argumente koji wegov prethodni zakquak ine slojevitijim: Ma da se kod ovih umetnikih tvorevina [tj. rukoveti, A. V.] ne moe govoriti o apsolutnom muzikom stvarawu, jer je melodija data, ipak se ne moe ni savreno odricati muziko stvarawe. Jer to to muziar pri ovakim tvorevinama svoga daje jeste umetnika odea sirovoj narodnoj melodiji, a kakva e ona bi11 S. S. M. [Stevan Stojanovi Mokrawac], Umetniki pregled. Pozorine pesme Seoska Lola", sloio i za glasovir udesio Davorin Jenko. Valcer i Mar" posveen Wenom Velianstvu Kraqici Dragi, za glasovir u dve ruke komponovao Karlo Mertl, Srpski kwievni glasnik (u daqem navoewu: SKG), Beograd 1901, kw. , br. 3, 236237. Ovu Mokrawevu kritiku komentarisali su Dragotin Cvetko i Roksanda Pejovi. Up. D. Cvetko, Davorin Jenko i wegovo doba, Srpska akademija nauka (Posebna izdawa, kw. SS, Muzikoloki institut, kw. 4), Beograd 1952, 9293, 95. i 186; R. Pejovi, Napisi Stevana Mokrawca i wihov znaaj u istoriji srpske muzike, Razvitak, Zajear 1992, god. HHH, br. 34 (188189), 3233; Ista, Kritike, lanci i posebne publikacije u srpskoj muzikoj prolosti (18251918), Fakultet muzike umetnosti, Beograd 1994, 9293; Ista, Srpska muzika 19. veka: izvoatvo lanci i kritike muzika pedagogija, Fakultet muzike umetnosti, Beograd 2001, 237. 12 Up. navedeni Mokrawev lanak, str. 237.

104

ti, to opet zavisi od talenta, ukusa i muzike tehnike, kojom on raspolae."13 Svojim objektivnim tumaewima i vrednovawima kompozicija vojvoanskih muziara druge polovine HH veka, zatim pripadnika tzv. beogradske kole prve polovine HH stolea, kao i dostignua tvoraca modernih stilova impresionizma i ekspresionizma u srpskoj muzici Petra Kowovia, Miloja Milojevia i Stevana Hristia Srpski kwievni glasnik snabdeo je potowu istoriografiju pouzdanim putokazima. Stilskoistorijske kategorizacije i ocene vrednosti umetnikih dela koje je Glasnik fiksirao, u najveem broju sluajeva nisu podlegle reviziji kasnijih ispitivaa. Moda najvidniji doprinos valorizaciji srpske muzike predstavqaju Glasnikove obuhvatne kritike tampane povodom premijera opusa domae operske literature. To su tekstovi sloenog sastava: ukrteni su istorijski, analitiki i estetiki pristup. esto se ukazuje na evropske izvore muzike poetike naeg kompozitora; izlau se temeqni parametri wegovog umetnikog postupka; samo delo promiqeno se dovodi u poredak lokalne i ire muzike tradicije. Odlina je jer je objektivna i tana analitika kritika Miloja Milojevia o jednoinki Knez Ivo od Semberije Isidora Bajia. italac je najpre opskrbqen detaqnim ralawivawem principa muzikodramskog oblika, da bi se iza toga prelo na analizu strukture Bajieve opere. Milojevi znalaki ukazuje na elemente Bajievog koncepcijskog i tehnikog reewa: na dosledno potovano reitativno naelo (to ga je jedino dovelo nadomak muzike drame), na prisutnost i opersko shvatawe zatvorenih numera, na proputenu simfonizaciju (tehniki, inae, korektno tretiranog) orkestra. I ovde nepristrasni italac moe sa zadovoqstvom da konstatuje kako Milojevi nije izostavio nijednu vanu primedbu na raun veristike, hibridne partiture komponovane prema dramskom opusculum-u Branislava Nuia, kao i da je svoj konani sud poloio u realnu, relativnu ravan ovdawih muzikih prilika. Stoji da Bajieva opera nema stilskog jedinstva, ali je u podjednakoj meri istinito i to da u zemqi kakva je Srbija bila 1911. godine bez operskih i muzikodramskih tradicija ona ini srpskoj muzici ipak izvesnu uslugu".14
13 Petar J. Krsti, Umetniki pregled. Rukovjet srpskih pjesama iz Bosne za mjeoviti hor, od F. Maejovskoga, SKG, 1908, HH, 7, 535. Na pitawe statusa Mokrawevih rukoveti vratiemo se kada budemo govorili o Glasnikovoj esejistici. 14 Miloje Milojevi, Umetniki pregled. Knez Ivo od Semberije". Opera u jednom inu od Branislava Nuia. Muzika od Ise Bajia. Prvi put u privatnoj operi G. arka Savia 6 januara 1911 godine, SKG, 1911, HH, 2, 156160. Tokom svoje kritiarske karijere Miloje Milojevi nee biti lien kontradikcija. Naime, dvadeset pet godina posle ove kritike on se nee setiti sopstvenih rei o Bajievoj operi. U uvodnim napomenama kritikog prikaza opere Ero s onoga svijeta Jakova Gotovca, Milojevi je dao saet pregled istorijata jugoslovenske operske literature. Tamo, meutim, nema Bajievog imena meu onima koji su participirali u razvojnom procesu srpskog muzikog pozorita: Uranak od Binikoga, on je i jedino opersko delo starije generacije srpskih kompozitora koje zasluuje pomena" V.: Dr. Miloje Milojevi, Muziki pregled. Jakov Gotovac i

105

Miloje Milojevi je bio blizak iwenicama i onda kada je za pomenutu prvu izvedenu srpsku operu Na uranku Stanislava Binikog ustvrdio da mestimino sadri karakteristine elemente muzike drame, ali da joj to, kao, uostalom, ni gorepomenutoj Bajievoj partituri, nije pomoglo da otkloni optereewa stilske neujednaenosti.15 Isti kritiar je relativno negativno, ali potkrepqeno, pisao i o operi Zulumar Petra Krstia. Ovde su zapravo nanovo iznesene mane Bajievih i Binikovih pionirskih operskih pokuaja: s (homofonim) orkestrom ni Krsti nije postupao kao s ravnopravnim muzikodramskim iniocem; stil je neujednaen ili, boqe reeno, ona i nema stila".16 Pa ipak, Milojevi nalazi i lepe rei za Krstiev operski prvenac. On osnovano istie da Zulumar predstavqa napredak unutar kompozitorovog rada za pozorite Krsti je pre opere radio na komadu s pevawem i u wemu pronalazi delikatna, uspela mesta u oblasti melodike i ritma.17 Skrenuemo pawu i na nesporna Milojevieva opaawa o muzici Petra Stojanovia: solidna kompoziciona tehnika, dobar konstruktor muzikog oblika, odsustvo nacionalnog stilskog izraza.18 Pouzdano znawe i muziki ukus odaje Milojevievo umereno pozitivno vrednovawe Marinkovievog Ratnog pohoda, mukog hora s klavirskom pratwom, koji stoji u senci preawih patriotskih kompozicija svog autora.19 Sve su to umesne primedbe koje je prihvatila potowa muzika istoriografija.20 Povodom beogradske premijere druge, popravqene verzije opere Vilin veo Petra Kowovia, Milojevi je sastavio kritiku koja prerasta u mali ogled. Tamo je on energino se zalaui za estetiki, a ne istorijski pristup odvojio Kowoviev talenat i ispravne muzike namere od dramaturkih i muzikotehnikih neznawa i neuspeha. Milojevi opet tano smatra da je Kowovi uzeo da komponuje sie koji nema prave radwe radwa je, naime, dekorativna, povrna, isto nizawe slika. Ni ansambl nije dobro ni ekonomino iskorien: stalno je u pogonu itav izvoaki aparat i to rezultira izostankom neophodnih kontrasta na makro i mikro planu. U ovoj muzikoj kritici Miloje
wegova komina opera Ero s onoga svijeta". Premijera u operi Narodnog Pozorita u Beogradu 17--1937, SKG, 1937, , 1, 60. 15 Miloje Milojevi, Umetniki pregled. Jedna srpska muzika premiera u Narodnom Pozoritu, SKG, 1913, HHH, 3, 221. 16 D-r Miloje Milojevi, Muziki pregled. Premiera Zulumara" od G. P. J. Krstia. Iz koncertne dvorane, SKG, 1927, HH, 8, 625. 17 Isto, 625626. 18 Miloje Milojevi, Umetniki pregled. Koncert G. Pere Stojanovia u Narodnom Pozoritu 28 aprila 1914. godine, SKG, 1914, HHH, 10, 774. O epigonstvu i eklekticizmu Petra Stojanovia, o odsustvu nacionalnog stila u wegovoj muzici, kritiar pie i sedamnaest godina kasnije: D-r Miloje Milojevi, Muziki pregled. Dva jugoslovenska koncerta, SKG, 1931, HHH, 1, 7071. 19 M. M. [Miloje Milojevi], Beleke. Muzika. Ratni pohod", SKG, 1913, HHH, 7, 558. 20 Up. Vlastimir Perii, Muziki stvaraoci u Srbiji, Prosveta, Beograd b. g. [1969], 521; Isti, Josif Marinkovi: ivot i dela, SANU (Posebna izdawa, kw. CDXIV, Odeqewe likovne i muzike umetnosti, kw. 2), Beograd 1967, 184.

106

Milojevi sa aqewem, i utemeqeno, priznaje da je Vilin veo ostao na pola puta izmeu opere i muzike drame: orkestar nije dosledno simfonizovan, nema iole slobodnijeg razvitka vokalnih deonica, pa delo ostaje, kao i svi prethodni srpski operski pokuaji, stilski hibridno. Uvek vodei rauna o nacionalnom muzikoistorijskom i kulturnom kontekstu, Milojevi Kowoviev operski prvenac strogo ali pravino sagledava kao posledwu re poetnog stadija novije srpske muzike.21 Da se bez bojazni moemo osloniti na Milojevieve kritike ocene mnogih dela nae muzike literature, svedoi i wegova danas opteprihvaena tvrdwa da je drugo Kowovievo scensko delo Knez od Zete posle Sutona Stevana Hristia prva srpska opera od realne umetnike vrednosti.22 Ve smo napomenuli da u Srpskom kwievnom glasniku nema mnogo pogleda na nacionalnu muziku koje bi danawi struwak s negodovawem odbacio. Jedan takav muzikoistorijski previd nalazimo u tvrdwi Mihaila Vukdragovia da je tek u klavirskim kompozicijama Miloja Milojevia prvi put kod nas ostvaren isto klavirski stav".23 To je, naravno, netano u svetlosti iwenice da je jo Kornelije Stankovi, sredinom HH stolea, objavio svoje virtuozne klavirske varijacije.24 Ipak, najvei aksioloki, estetiki i ideoloki pad u oblasti muzike kritike Glasnik je doiveo tekstom Miloja Milojevia o oratorijumu Vaskrsewe Stevana Hristia. Ponikla u istoj ideologizovanoj svesti iji je produkt bila Skerlieva negatorska kritika Pisama iz Norveke Isidore Sekuli,25 Milojevieva recenzija primer je u
21 Miloje Milojevi, Umetniki pregled. Vilin veo", SKG, 1923, , 6, 461465. (Ponovo u: Miloje Milojevi, Muzike studije i lanci, druga kwiga, Izdavaka kwiarnica Gece Kona, Beograd 1933, 5662.) O operskom prvencu Petra Kowovia v.: Aleksandar Vasi, Rani Kowovi: opera enidba Miloeva" (Vilin veo"), Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, Novi Sad 1988, br. 3, 127148. 22 D-r M. M. [Miloje Milojevi], Beleke. Muzika. Knez od Zete", SKG, 1929, HH, 4, 320. V. i opsenu kritiku: D-r Miloje Milojevi, Muziki pregled. Knez od Zete". (1 Juna 1929.) SKG, 1929, HH, 5, 380386. (Ponovo u napred citiranoj, drugoj kwizi Milojevievih izabranih studija i lanaka, 6272.) I o remek-delu zrelog Kowovia, operi Kotana, Milojevi e dati pravu ocenu: Kotana je datum u naoj kulturnoj istoriji". Up. D-r Miloje Milojevi, Muziki pregled. Kotana", opera od P. Kowovia. (27 maja 1931), SKG, 1931, HHH, 4, 303. (Drugi put objavqeno u Milojevievoj citiranoj zbirci, 78.) 23 Branko Dragutinovi, Muziki pregled. Nai savremeni kompozitori na muzikom asu Kolarevog Univerziteta, SKG, 1936, H, 5, 399. B. M. Dragutinovi donosi izvode vie citatima nego parafrazama iz Vukdragovieve konferanse na Osmom muzikom asu Kolarevog univerziteta, odranog 20. februara 1936. godine. 24 Te su kompozicije dostupne u najnovijem izdawu: Kornelije Stankovi, Sabrana dela, kw. : Klavirska muzika, priredile Danica Petrovi i Marijana Kokanovi, Muzikoloki institut SANU Zavod za kulturu Vojvodine, Beograd Novi Sad 2004. 25 Uzalud je akademik Mladen Leskovac tragao za Skerlievom kritikom koja je veoma pogodila Isidoru Sekuli. Svoju negativnu reakciju na Pisma iz Norveke i wihovog autora srpski kwievni kritiar saoptio je usputno, u okviru pozitivne recenzije Bojievih pesama. V.: M. L., Napomene", u: Isidora Sekuli, Saputnici Pisma iz Norveke, priredio Mladen Leskovac, Sabrana dela Isidore Sekuli, kw. 1, Jugoslavijapublik" Vuk Karaxi", Beograd 1952, 363. J. S. [Jovan Skerli], Ocene i prikazi. Milutin Boji: Pesme. Izdawe S. B. Cvijanovia. Beograd, 1914, SKG, 1914, HHH, 9, 714716. Takoe: Vladislava Ribnikar, Kwievni pogledi Isidore Sekuli, Prosveta, Beograd 1986,

107

ovom asopisu, sreom, mawinski kako se posezawem za vanumetnikim kriterijima moe nakoditi autonomiji umetnikog dela i umetnika. Ako apstrahujemo pojedina struna zapaawa to ih je prihvatila i elaborirala potowa analitika na primer ona o nepomirenom konfliktu izmeu dramskog i epskog naela u Hristievoj kompoziciji26 ostaje kao neuporedivo znaajniji Milojeviev napad na Hristievo priawawe uz strani" (veristiko-impresionistiki) stil: G. Hristi [je] napisao muziku koja za nas i za nau sredinu znai neto strano Nama ne treba ni pentatonike ni harmonske i ritmike i melodijske egsotike. A G. Hristi se tim materijalom dosta sluio. Mi imamo nau narodnu, i crkvenu i svetovnu, muziku, i ba za ovaj predmet je bilo puno materijala u naoj crkvenoj muzici. I samo e onaj biti srpski kompozitor koji zna da je imamo, koji je se ne stidi, koji moe da probere biser iz we i da se wome koristi razvijajui je do individualnog i umetnikog savrenstva. Za to G. Hristi treba da se vrati na put kojim je poao sa uuk Stanom, jer moe jedno delo da bude ne znam kako lepo napisano, za narod ono ne mora da znai nita, apsolutno nita, ako nema obeleje duha wegovoga Sa isto toliko oseawa dunosti uzimam slobodu da napomenem G. Hristiu da je srpski kompozitor samo onaj koji inteligentno obrauje elemente svoje narodne muzike koja nesumwivo postoji, i na osnovu wenih idioma stvara nove ritmike, harmonske i melodijske principe, koji e biti i umetniko i nacionalno originalni".27 Smatramo nepotrebnim da se uputamo u opovrgavajui komentar ovakve estetike i ideoloke uskogrudosti preruene u normativnu poetiku".28 A pojava je svoje vrste to to Milojevi-kritiar nije u dosluhu sa Milojeviem-kompozitorom. Jo 1908. godine, u solo pesmi Nimfa, on je nagovestio svoj prelazak iz romantizma u impresionizam da i ne govorimo o impresionistikom prosedeu etiriju komada za klavir, opus 23, nastalih samo pet godina posle Hristievog Vaskrsewa.29 Istine radi, vaqa naglasiti da e Miloje Milojevi svoju netr48. Kuriozitet je svoje vrste da je upravo Milutin Boji izrazito pohvalno pisao o putopisu I. Sekuli. (Up. Milutin Boji, Sabrana dela, kwiga trea: Proza, , priredio Gavrilo Kovijani, Narodna kwiga Narodna biblioteka Milutin Boji", Beograd 1978, 9192.) 26 V.: Marina Kovaevi, Uloga i tretman hora u oratorijumu Vaskrsenje Stevana Hristia", u: Stevan Hristi i njegovo delo, zbornik radova studenata muzikologije Fakulteta muzike umetnosti, urednik Vlastimir Perii, Fakultet muzike umetnosti, Beograd 1985, 2541. 27 Miloje Milojevi, Umetniki pregled. Vaskrsewe. Biblijska poema u dva dela za sola, meoviti hor i veliki orkestar. Rei od Dragutina J. Ilia, muzika od Stevana K. Hristia. U Narodnom Pozoritu 2 maja 1912 godine, SKG, 1912, HH, 11, 865, 867868. 28 O ovim pitawima referisali smo na naunom skupu Crkvena muzika u naem i prolom vremenu, v.: Aleksandar Vasi, Duhovna muzika u napisima Miloja Milojevia, Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, Novi Sad 1994, br. 15, 155164. Takoe: Hristina Medi Katarina Tomaevi, Mesto Hristievog Vaskrsewa u srpskoj muzici, Muziki talas, Beograd 1997, br. 12, 2224; Katarina Tomaevi, Stilske koordinate oratorijuma Vaskrsewe" Stevana Hristia (1912) i pitawe raskra tradicija u srpskoj muzici 20. veka, Muzikologija, Beograd 2004, 2537. 29 Up. Dragoljub Katunac, Klavirska muzika Miloja Milojevia, Clio, Beograd 2004, 158164.

108

peqivost prema Hristiu i wegovom zapadwakom" stilskom izrazu korigovati trinaest godina kasnije kada je laudativno, s jakim razlogom, ispratio beogradsku premijeru opere Suton. Otklon i tolerancija sadrani su u sledeim reima: Mi se moemo ne slagati sa naelima koja propoveda G. Hristi, moe nam ak izgledati udno da jedan veoma muzikalni temperament slovenske krvi nalazi izliva u jednom stilu koji je specifikum latinskog muzikog temperamenta ali i pored neslagawa sa tim naelima, mi moramo objektivno posmatrati jedno umetniko delo iz pera domaeg autora i oceniti ga s obzirom na to to ono hoe da bude, a ne s obzirom na to to bismo mi hteli da ono bude". I onda dodaje superlative kako bi ukazao na visok estetski domaaj odline Hristieve jednoinke: Suton je ozbiqno delo, visoko iznad svega to je do sada u Beogradu stvoreno za muziko-dramsko pozorite. Suton G. Hristia i balet Licitarsko srce G. Baranovia dva su dela koja podiu nivo nae muziko-dramske kulture do evropskih visina Ako bismo mogli aliti to G. Hristi ne propoveda naela muzikog nacionalizma, i ako pozitivno moemo da kaemo da za razvoj nae muzike specifino nacionalistikog obeleja partitura za Suton ne znai oslonac, moramo da podvuemo nespornu iwenicu da je pojava Sutona od nedoglednog znaaja Suton G. Hristia jasno odvaja dva doba u nas: diletantizam i umetniku zrelost".30 Zavrimo ovaj pregled odabranih Glasnikovih reagovawa na srpska muzika dostignua osvrtom na kritike lanke o domaim muzikolokim i muzikografskim kwigama: Milojevieva recenzija o muzikom terminolokom reniku Petra Krstia pionirsko delo u naoj muzikoj kulturi,31 Viktora Novaka o Milojevievoj monografiji o Smetani32 i o prvom tomu wegovih izabranih studija i lanaka,33 pa onda jo i Zdenke Makanec opiran i temeqan osvrt na nemako izdawe kwige Bogdana Milankovia Osnovi moderne pijanistike umetnosti,34 ili Isidore Sekuli i struan i
30 D-r Miloje Milojevi, Umetniki pregled. Suton", muzika drama St. K. Hristia, SKG, 1925, H, 8, 632, 633, 634; Isti, Muzike studije i lanci, druga kwiga 7980, 81, 83. 31 Miloje Milojevi, Umetniki pregled. Glasbena Matica v Ljubljani. Izdaja musikalija za drutveno leto 1911/1912. 1, P. Hugolin Sattner: Jeftejeva prisega" za zbor soli v orkester. 2, Fran Gerbi: Dvajest pesmi v slovenskem narodnom znaaju". Mali muziki renik", od Petra J. Krstia, SKG, 1912, HHH, 3, 226. 32 Viktor Novak, Ocene i Prikazi. Miloje Milojevi: Smetana". ivot i dela. Beograd, izdawe S. B. Cvijanovia, SKG, 1924, H, 4, 312315. (Krupnija zamerka Milojeviu to je zanemario doprinos Junih Slovena Kornelija Stankovia i Vatroslava Lisinskog nastanku nacionalnog romantizma kod slovenskih naroda, 314.) 33 V. N. [= Viktor Novak; razreewe: Srpski kwievni glasnik. Sadraj po piscima brojeva 1200, nova serija (1 septembar 1920 16 decembar 1928). Ureuje odbor. Beograd 1929, str. 38.], Ocene i Prikazi. D-r Miloje Milojevi, Muzike studije i lanci". Sa predgovorom G. Bogdana Popovia. Izdawe G. Kona, 1926, SKG, 1926, H, 2, 146148. Kao studije od trajne vrednosti, Novak znalaki istie sledee Milojevieve radove: Ideje Aloiza Habe", Umetnika linost Stevana Mokrawca" i Muziki folklor, wegova kulturno-muzika vanost" sve ono to je i kasnije vreme prihvatilo kao neke od najboqih tiva ovoga pisca. Novakove zamerke idu na raun bujnog, slobodnog kwievnog stila koji u isto naunim raspravama treba da bude mirniji. 34 D-r Zdenka Makanec, Ocene i Prikazi. Die Grundlagen der Modernen pianistischen Kunst, von Bogdan Milankovitch. Leipzig, SKG, 1925, H, 4, 310314.

109

kwievno privlaan lanak o muzikoteorijskim uxbenicima Miloja Milojevia35 sve su to argumentima poduprta kritika tiva u kojima su zdrueni dobronameran ton, zadovoqstvo zbog postignutih strunih rezultata i kompetentna ukazivawa na eventualne propuste i nedostatke. 2. Glasnikova esejistika o srpskoj muzici Jubileji i drugi granini datumi bili su najei povod Glasnikovim ogledima o srpskoj muzici. Po pravilu, ti tekstovi usmeravani su na rekapitulaciju i reviziju ocena dostignua domaih kompozitora i drugih muzikih poslenika. U tom smislu, esejisti Srpskog kwievnog glasnika trajno su bili zaokupqeni linou i delom Stevana Stojanovia Mokrawca. Mokrawevu muziku publika wegovog vremena je odlino primila, ali je i recepcija kod kritike bila skoro unisono pozitivna. Vrlo brzo, za autorova ivota, uvidelo se da je pored Josifa Marinkovia ovo prvi srpski kompozitor od realne umetnike vrednosti i znaaja. Meutim, osnovno pitawe kojem su se Glasnikovi esejisti vie puta vraali, bilo je: moe li se Stevan Mokrawac smatrati kompozitorom? Uzrok tom pitawu koje je ostalo bez nedvojbenog muzikolokog odgovora do danaweg dana i koje smo dodirnuli u prvom delu naeg rada bila je iwenica da veina Mokrawevih dela predstavqa neku vrstu obrade narodnih melodija. Prvi put je sporno pitawe stavqeno na dnevni red Glasnikove esejistike godine 1909, u ogledu koji je Stevan Hristi sastavio o dvadesetpetoj godiwici umetnikog rada svoga uiteqa. Iako prigodan, Hristiev lanak nije takav u svom kritikom pristupu i mirnom stilskom registru koji podsea na izlagawe u kakvom malom strunom referatu. Nijednu veliku zaslugu Mokrawevu esejista nije zaboravio da iznese pred svoje itaoce: izuzetan prosvetiteqski doprinos mladoj srpskoj kulturi u vidu osnivawa Srpske muzike kole, prvog zavoda te vrste u nas; jedinstvene zasluge dirigenta koji je Beogradsko pevako drutvo podigao do visine najboqeg meu srpskim horskim ansamblima; a kao krucijalan wegov rezultat prikupqawe narodne muzike iz svih srpskih krajeva. Naravno, Stevan Hristi izrazito pohvalno govori i o Mokrawevoj muzici: istie lepotu i prirodnost wegovih harmonizacija, umenu razradu folklornih motiva, autentino nadahnue kojim zrae Mokraweve muzike tvorevine. Pa ipak, u ovome saetom a obuhvatnom lanku u kojem je Mokrawev jubilej izjednaen s istorijom srpske umetnike muzike nijednom se ne javqa imenica kompo35 Isidora Sekuli, Umetniki pregled. Osnovna teorija muzike" i Metodski uputi za predavawe po uxbeniku Osnovna teorija muzike od Dra Miloja Milojevia, SKG, 1940, H, 5, 378380. (Ponovo u: Isidora Sekuli, Sluba 18941958, za tampu priredio ivorad Stojkovi /Sabrana dela I. Sekuli, kw. 12/, Matica srpska, Novi Sad 1966, 293296, 293296.)

110

zitor. Stevan Hristi Mokrawca doivqava kao hronoloki posledweg u nizu naih harmonizatora i obraivaa narodnih melodija.36 Na slinim naelnim teorijskim pozicijama, kao i wegov vrwak Stevan Hristi, nai e se i Miloje Milojevi u veoma obimnom ogledu napisanom jednu deceniju posle smrti kompozitora Rukoveti.37 Ali sada prisustvujemo zaotravawu odnosa srpske muzike esejistike prema umetnosti Stevana Mokrawca, i to s obzirom na znaaj koji prema Milojevievom nazirawu ima Mokrawev kompozitorski rad u kontekstu wegovih sveukupnih profesionalnih aktivnosti. Miloje Milojevi ponavqa stari Hristiev stav da je Mokrawac bio harmonizator narodnih melodija. On to ini u istorijskoj perspektivi: pomiwe Kornelija Stankovia i Josifa Marinkovia i primeuje da je Mokrawac najdubqe, psiholoki, ponirao u folklor. Pozitivna gradacija se nastavqa: Milojevi spremno utvruje da je Stevan Mokrawac tvorac osnove za na muzikoumetniki nacionalizam; istie estetske domaaje wegovih dela Kozara i crkvene kompozicije vrednuje visoko u relacijama slovenske muzike literature. Dovde bi se veina savremenih istoriara srpske muzike lako mogla sloiti s Milojeviem. Do razmimoilaewa dovodi sledee: Naime, Miloje Milojevi s pravom opisuje umetniku linost Mokrawca kao spoj triju elemenata: stvaralakog, pedagokog i organizatorskog. Primiemo kao zasnovano Milojevievo uzdizawe Mokraweve fundamentalne uloge u razvoju srpskog muzikog kolstva i ovdawe kolektivne pevake umetnosti, ali emo kao preterano odbaciti zakquno umawivawe znaaja Mokrawevih kompozicija pred wegovim postignuima muzikog organizatora: Kao stvaralac, Mokrawac potie iz sredine, i time je veran otisak te sredine i svoga doba on je komponovao ono to je publika traila. Ali u drugom pravcu, kao organizator, Mokrawac je iznad sredine u kojoj je iveo, iznad svoga doba, usled ega je on, kao umetnika linost u tom pravcu, daleko znaajniji Znaajniji je s toga to se Mokrawac-organizator nije mirio sa 'stawem stvari' kao to je to inio Mokrawac-kompozitor, i to se nije mirio sa stawem stvari ne radi linog umetnikog interesa u pogledu kreativnom, nego radi opteg umetnikog interesa, radi kulturnog progresa naeg naroda. Mokrawac je bio zadovoqan onim to daje kao kompozitor. On je davao ono to je hteo i onako kako je mogao, sledujui instinktu i prohtevima publike Ali Mokrawac nije bio zadovoqan prilikama koje su vladale oko wega u javnom ivotu, u Srbiji. I u wemu se budi snaga organizatora, koja nadmaa snagu kompozitora, i po znaaju i po rezultatima".38
36 Stevan K. Hristi, Umetniki pregled. Dvadesetpetogodiwica G. Stevana Mokrawca, SKG, 1909, HH, 10, 779782. 37 Miloje Milojevi, Umetnika linost Stevana St. Mokrawca, SKG, 1923, H, 3, 186195; 4, 276283; 5, 354366. Ponovo: Miloje Milojevi, Muzike studije i lanci, prva kwiga, Izdavaka kwiarnica Gece Kona, Beograd 1926, 82118. 38 Isto, 360361. etiri godine kasnije nailazimo na sline Milojevieve poglede, ovoga puta u muzikoj kritici: Mokrawac je simpatini umetnik, znamenit uiteq i

111

Nije ovo prvi put da se italac Srpskog kwievnog glasnika suoava s problematinim navodima Miloja Milojevia. ta znai da je Mokrawac davao ono to je hteo i onako kako je mogao"? Da li je to prava slika i mera vrednosti wegovih Rukoveti, Liturgije, Opela i drugih dela koja su bila od inicijalnog i integrativnog znaaja za formirawe normativnog sloja srpske muzike tradicije? Ili, moda, Milojevi misli da je Mokrawac trebalo da pie simfonije u zemqi u kojoj nije bilo orkestara? Tano je da je svaki vid profesionalne muzike delatnosti Stevana Mokrawca uzidan u same temeqe srpske muzike kulture, ali je nepobitna iwenica i to da su wegove kompozicije bile od velikog uticaja na itave generacije naih kompozitora i da su kao estetski objekti do danas ostale najpopularnija srpska muzika ostvarewa. Miloje Milojevi e docnije odustati od teze da je Mokrawac bio samo harmonizator narodnih melodija. On je, dodue, jo 1920. godine pisao: Mokrawac je bio harmoniar strog i nemilostiv. Ta okolnost doprinosi neobino mnogo uverewu, koje vlada u izvesnim naim krugovima, da Mokrawac nije bio tvorac, ve harmonizator. Mokrawac je harmonizujui narodne melodije stvarao i to na principu modernog individualizma, jer je bio duboko-oseajna i impulsivna muziarska priroda".39 Mada mu na kraju svoje spisateqske karijere u Srpskom kwievnom glasniku nije priznao status (originalnog) kompozitora, ipak je u tim poznijim ogledima re harmonizator zamenio terminom obraiva (narodne muzike), pa je tako Mokrawevo stvaralatvo podignuto za stepen vie.40 To je i zvanini stav savremene muzike nauke koja kompozicije Stevana Mokrawca kategorizuje kao izvanredno uspele obrade narodne muzike grae.41 Ruka strogog i neumoqivog sudije osea se u Milojevievoj valorizaciji dvadesetpetogodiwe muzike aktivnosti Stanislava Biniizvanredno znaajni organizator, koji je, komponujui svoje lepe kompozicije, dao sebe u granicama samoga sebe". (Up. D-r Miloje Milojevi, Muziki pregled. Koncert Obilia" posveen domaim kompozitorima, SKG, 1927, HH, 5, 384.) 39 Up. Miloje Milojevi, Umetniki pregled. Naelo moderne muzike primeweno pri obradi narodne muzike. (Kraj.) SKG, 1920, , 5, 384; Isti, Muzike studije i lanci, druga kwiga. Izdavaka kwiarnica Gece Kona, Beograd 1933, 23. 40 Dr. Miloje Milojevi, Moderna muzika kod Jugoslovena, SKG, 1936, H, 5, 353. Videti i posledwi Milojeviev rad o Mokrawcu u SKG-u: Dr. Miloje Milojevi, Umetnika ideologija Stevana St. Mokrawca, SKG, 1938, , 3, 192201. (Za delimino izmeweno teorijsko stanovite M. Milojevia treba videti analitiko diferencirawe pojmova kolska harmonizacija" i umetnika obrada", str. 197198. Inae, u ovom tekstu Milojevi naputa favorizovawe Mokrawca-organizatora i izjednaava wegov doprinos kompozitora sa dometima pedagoga i organizatora. Indikativno je da esejista ne pomiwe svoje preawe a drukije poglede na delo Stevana Mokrawca i na Mokrawevo mesto u istoriji srpske muzike. O ambivalentnom odnosu najpoznatijeg meuratnog muzikog kritiara i esejiste prema wegovom nekadawem profesoru, videti dokumentovanu studiju Mirke Pavlovi: Miloje Milojevi i Stevan Mokranjac", Miloje Milojevi, kompozitor i muzikolog. Radovi sa naunog skupa odranog povodom stogodinjice umetnikovog roenja, odgovorni urednik Vojislav Simi, Udruenje kompozitora Srbije, Beograd 1986, 143172.) 41 Vlastimir Perii, Muziki stvaraoci u Srbiji, Prosveta, Beograd b. g. [1969], 304.

112

kog.42 Esejista nije smetnuo s uma nijedno poqe u kojem se ogledao ovaj energini muziki poslenik: referent vojnih muzika, ef-dirigent u beogradskom Narodnom pozoritu, simfonijskim i popularnim koncertima, direktor Muzike kole Stankovi", horovoa pevakih drutava Stankovi" i Obili" i dr. Naroito su podvuene zasluge operskog dirigenta koji je u nacionalnom teatru kreirao desetogodiwi repertoar od Verdijevog Trubadura iz 1913. godine, pa do Bizeove Karmen, postavqene 1923.43 Meutim, to to je povod ovome retrospektivnom ogledu bila proslava dvadeset pet godina rada poznatog beogradskog muziara, nije otupelo otricu kritike Miloja Milojevia. Milojevi nije smatrao da treba da pie pohvalno slovo svome starijem savremeniku, ve se predao fiksirawu objektivnih podataka i ocena koji e biti relevantni i za budue istoriare domae muzike. Nita se ne moe prigovoriti Milojevievoj stilskoj karakterizaciji kompozicija S. Binikog: tano je da su to dela u kojima se autor trudi da pomiri ton nacionalnog sevdalije sa tehnikom pseudo-romantiarskog pravca izvesnih kompozitora druge polovine prologa veka".44 Ne smatrajui da ga reeni jubilej obavezuje na odreeni stepen drutvene kurtoazije, Milojevi bez ustezawa govori o Binikovoj naklonosti prema leernom akcentu u muzici, prema vicu, odnosno o kompozitorovim problematinim literarnim afinitetima opredmeenim izborom lascivnih tekstova za wegove kompozicije: [ti tekstovi] imaju izvesne pikantne drai, moda i suvie podvuene, i pokatkad [su] [protkani] aluzijama koje golicaju uobraziqu mase".45 Ipak, Glasnikov esejista nije preutao iwenicu na kojoj e insistirati i kasnija naa muzikologija Biniki je u srpsku muziku uneo (opsene instrumentalne i vokalnoinstrumentalne) oblike kojima se wegovi prethodnici nisu bavili.46
42 Miloje Milojevi, Umetniki pregled. Proslava G. Stanislava St. Binikog, SKG, 1924, H, 4, 303306. Ovaj Milojeviev lanak predstavqa neku vrstu kritikog izvetaja o umetnikom radu i proslavi toga rada Stanislava Binikog. Uzimajui u obzir autorov relativno razvijeniji pristup i wegove uoptavajue ambicije, smatrali smo da ga treba prikazati u odseku o Glasnikovoj esejistici. 43 Podatke o angamanu Binikog kao dirigenta u NPB sadre dve dragocene pomone publikacije: Repertoar Narodnog pozorita u Beogradu 18681965. Hronoloki pregled premijera i obnova, priredio Sava V. Cvetkovi, Muzej pozorine umetnosti SRS, Beograd 1966; ivojin Petrovi, Repertoar Narodnog pozorita u Beogradu 18681914, Muzej pozorine umetnosti Srbije, Beograd 1993. V. i studiju Roksande Pejovi, Stanislav Biniki kao dirigent i organizator muzikog ivota u Beogradu", Stanislav Biniki, zbornik radova, urednik Vlastimir Perii, Fakultet muzike umetnosti (Edicija: Prilozi za istoriju jugoslovenske muzike"), Beograd 1991, 554. 44 V. nap. br. 42, str. 304. 45 Isto. 46 Dodue, Milojeviu za pozitivnu ocenu nije dovoqan pionirski karakter pojedinih Binikovih dela, jer on tano i neumoqivo kae: G. Biniki je muziar koji je, vie gowen prilikama nego realnim artistikim temperamentom, stvarao dela raznih oblika, meu kojima se nalaze i takvi oblici koje wegovi prethodnici nisu obraivali, ili su ih obraivali samo uzgred" (isto, 305). Videti i: [Anonim], Biniki, 1. Stanislav", Leksikon jugoslavenske muzike, knj. 1, glavni urednik Kreimir Kovaevi, Jugoslavenski leksikografski zavod Miroslav Krlea", Zagreb 1984, 75.

113

Distanciranom i hladnom tonu navedenoga lanka ne bi se moglo lako prii sa zamerkom da svoju intimnu netrpeqivost prema muzikim delima i drutvenim uspesima Stanislava Binikog autor nije odao sm padawem u oiglednu neobjektivnost. Naime, nijednom se reju pisac ne zadrava na istorijskoj iwenici da je Binikova jednoinka Na uranku prva izvedena srpska opera, i da kao takva svakako zasluuje izvestan respekt.47 Ono to nedostaje Milojevievom ogledu jeste sutastveno razumevawe za istorijsku, prelaznu, ulogu koju su kompozitori tzv. beogradske kole odigrali povezujui stariju generaciju Marinkovia i Mokrawca s tvorcima modernih stilova Kowoviem, Hristiem i samim Milojeviem. U dosadawem izlagawu ve smo istakli da Miloje Milojevi nije bio pisac koji bi previao kontekstualne uslovqenosti lokalne muzike situacije, ali je iwenica i to da nije uvek uspevao da kontrolie svoje line naklonosti i animozitete. S mnogo vie voqe i unutrawe podrke pisao je o vrlo zaslunom ekom vojnom kapelniku Dragutinu Pokornom koji u srpskoj muzici nema znaaj jednog Binikog.48 Ogled koji je esto pomiwani muziki pisac, Miloje Milojevi, objavio u godini smrti Josifa Marinkovia ne zavreuje pawu kao biobibliografski pregled, jer je u tom pogledu neambiciozan, fragmentaran, optereen iweninim prazninama.49 Ni analitiki nije ire postavqen izostao je razvijeniji komentar pojedinanih Marinkovievih ostvarewa. Meutim, savremeni poznavalac Marinkovia i wegovog opusa bie zadovoqan Milojevievim optim uvidima u wegov romantiki stil, kritikim paralelama povuenim izmeu Marinkovievih Kola i Mokrawevih Rukoveti (u oekivanu korist ovih drugih), kao i zakqukom da je Josif Marinkovi na prvi samostalni muziki stvaralac vieg reda".50 Ono to itaoca kolovanog na modernoj teorijskometodolokoj literaturi odbija jeste Milojevievo pro47 O pojedinim muziarima Miloje Milojevi nije uvek jednako i dosledno mislio i pisao. Ve smo, u napomeni br. 14, citirali wegovo pozitivno miqewe o operi Na uranku. O Binikom je Glasnikov recenzent s pawom pisao jo 1913. godine kada je zamerio Savezu srpskih pevakih drutava u Somboru to u ediciju domae horske muzike nije uvrstio dela ovog muziara: Idue izdawe, samo, treba da ima i kompozicije St. Binikog i P. K. Boinskog. Bez wihovih horskih kompozicija ni jedna zbirka muzikalija za pevaka drutva nee biti potpuna". V.: M. M. [Miloje Milojevi], Beleke. Umetnost. Partiture za pevaka drutva, SKG, 1913, HHH, 4, 320. S druge strane, godine 1929. itamo: [Operski orkestar Narodnog pozorita] samostalno je izveo uvertiru Iz moga zaviaja od G. Binikog i dve Igre G. Hristia, kompozicije koje stoje na dva suprotna pola nae muzike kulture" (up. D-r M. M. Beleke. Muzika. Pesme s orkestrom od domaih kompozitora, SKG, 1929, HH, 7, 560). Razume se, promena stava o muzikim delima i kompozitorima legitimna je, ali Milojevi nikada ne saoptava razloge tih i takvih svojih promena. 48 M. M. [Miloje Milojevi], Beleke. Muzika. Tridesetogodiwica muzikog rada G. Dragutina Pokornog, SKG, 1927, HH, 4, 318319. Milojevi ni ovde ne prestaje da iznenauje itaoce koji pamte wegove tekstove i stavove. Tamo gde govori o zaslugama Pokornog kao kapelnika Narodnog pozorita, on naglaava: Naroita je zasluga G. Pokornog to je kreirao Binikovu operu Na uranku" (str. 319). 49 D-r Miloje Milojevi, Josif Marinkovi, SKG, 1931, HHH, 3, 206211. 50 Isto, 210.

114

gramsko i praktino zalagawe za tzv. biografsku metodu u pristupu (Marinkovievim) umetnikim delima: Da li je umetniko delo uopte neto to je van onoga koji ga je stvorio, jedan objektivni fakt, ili je ono (izmeu ostaloga) uslovqeno i linou koja ga stvara? Nesumwivo je da je ono pre svega uslovqeno linou koja ga stvara Umetniko delo je na prvom mestu projekcija individualnosti svoga stvaraoca Umetniko delo se ne moe odvojiti od oveka koji ga je stvorio. Proceniti ga do tanina moe samo onaj koji poznaje wegovog stvaraoca".51 U tampanim izdawima, kao i u rukopisnoj zaostavtini,52 nema indicija da se Milojevi posebno zanimao za metodoloke probleme istorije muzike i drugih, graninih disciplina.53 Ipak, biografizam i psihologizam koje je prihvatio pod uticajem romantikih shvatawa umetnosti upuuju da se u buduim istraivawima wegove celokupne muzikografije znaajna pawa zadri na pievim teorijskim, metodolokim i estetikim pogledima. Da zavrimo. Srpski kwievni glasnik bio je, na prvom mestu, kwievni asopis. Danawi istoriar srpske muzike kritike, esejistike i publicistike zadivqeno e stati pred ovom iwenicom. Ima ve vie od pola stolea kako smo odviknuti od oekivawa da kwievne revije sistematski prate muziki ivot. Dalekovida upornost urednika ovoga glasila a nijedan od wih nije bio muziar54 kao i
51 Isto, 206207. Kao to je poznato, u istoriji umetnosti postoji veliki broj primera gde je biografski pristup neizvodqiv, pa to nimalo nije sputavalo naunike u wihovim istorijskim, teorijskim i kritikim studijama o umetnikim delima. Uzmimo samo sluaj ekspira, o ijem se ivotu malo zna, ili primer anonimne narodne umetnosti. V. i kritiku biografizma u verovatno najuticajnijoj teoriji kwievnosti HH veka: Rene Velek i Ostin Voren [treba: Vorin], Teorija kwievnosti, preveli Aleksandar I. Spasi i Slobodan orevi, Nolit, Beograd 19853, 97102. 52 Zaostavtina Miloja Milojevia sreena je i popisana: Miloje Milojevi (1884 1946), Rukopisi kompozicija. Tekstovi. Dokumentacija, kataloki popis i obrada podataka, priredili Slobodan Varsakovi i Vlastimir Trajkovi, Beograd 1979. Jedan primerak ove interne, daktilografisane grae poseduje i Biblioteka Muzikolokog instituta SANU u Beogradu. 53 Potrebno je, meutim, skrenuti pawu na podatak koji je izneo pokojni srbista, polonista i komparatista, profesor ore ivanovi, u studiji Miloje Milojevi, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu (Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, Novi Sad 1990, br. 67, 325348). Dr ivanovi pie o temama Milojevievih muzikolokih teajeva na beogradskom Filozofskom fakultetu. U popisu predavawa i seminarskih vebawa za akademsku 1928/29. godinu (str. 342) naao se i ovakav naslov: Naela muzike hronike. To ukazuje na probleme metodologije istorije muzike, ali nam, naalost, nisu sauvane Milojevieve zabeleke s wegovih asova. Moguno je da se ondawi docent muzikih nauka poduhvatio ovakve teme na osnovu sadraja koje je upoznao na svojim studijama u Minhenu, u doba kada je nemaka muzikologija predwaila u metodolokim studijama. 54 Urednici SKG-a bili su istaknuti srpski filolozi i kwievnici prve polovine HH veka. Prvi urednik, Bogdan Popovi, Glasnik je vodio od 1901. do 1904. godine. Usledili su: Pavle Popovi i Jovan Skerli (19051906), Jovan Skerli (19071914) i Pavle Popovi (posle Skerlieve smrti, 16. maj 1. jul 1914). Na poetku nove serije nali su se Bogdan Popovi i Slobodan Jovanovi (19201921), a zatim su doli: Vojislav M. Jovanovi (1921), Svetislav Petrovi (1922) i Svetislav Petrovi i Miodrag Ibrovac (maj 1922 maj 1923). Posle Ibrovevog odlaska na doktorske studije na Sorboni, samostalnog ureivawa ponovo se prihvatio Svetislav Petrovi (jun 1923 avgust 1927). Od septembra 1927. do 1934. godine urednik nije potpisivan, ve je na koricama

115

agilnost wihovih muzikih saradnika, omoguile su potowem itaocu da u Glasniku nae veliko ogledalo nacionalne umetnike muzike i naeg muzikog ivota prve polovine HH veka. Brojem i kvalitetom tekstova o srpskoj muzici, ak i povremenim protivrenostima ideolokog, odnosno estetikog reda, Srpski kwievni glasnik predstavqa jedan od najznaajnijih literarnih izvora za istoriju novije srpske muzike.

Aleksandar Vasi, M.A. SRPSKI KNJIEVNI GLASNIK AND NATIONAL ART MUSIC Summary Srpski Knjievni Glasnik (Serbian Literary Gazette, 19011914, 19201941), one of the most important journals in the history of Serbian literature, left a deep trace in the history of Serbian music criticism and essay writing. During the 35 years of its existence, Glasnik published almost 800 texts about music, on over 2500 pages. The largest number of them includes music criticism, but there follow the studies and essays about music, ethnomusicological treatises, polemic and necrological articles, as well as various notes. In Knjievni Glasnik, mostly the musicians themselves composers, performers, musicologists wrote about music; however, there was a significant number of collaborators who did not make music their profession, but whose music knowledge was far above the amateur level. As it was to be expected, criticists and essayists from Srpski Knjievni Glasnik observed contemporary Serbian musical work with great attention. Glasnik's Art", that is Music Review" column, did not neglect any current domestic composition of some significance or of a more extensive form, performed at the concerts or at theatres at that time. With its accurate and timely interpretations and evaluation of the compositions written by the musicians from Vojvodina from the second half of the 19th century, then by the representatives of the so-called Belgrade school from the beginning of the 20th century, as well as of some achievements of the authors of modern styles like impressionism and expressionism in Serbian music Petar Konjovi, Miloje Milojevi and Stevan Hristi Srpski Knjievni Glasnik provided reliable directions for later historiography. Stylistic-historical categorizations and the assessments of the value of works of art which Glasnik fixed, in the greatest number of cases did not undergo revision by later researchers. Still, in Knjievni Glasnik there was a number of axiological assessments which modern musicology would not support. Some critics, specially Miloje Milojevi, were ardent advocates of national music style and moderate modernism, so they occasionally challenged those achievements of Serbian composers which were not in line with this ideology and esthetics. Fortunatelly, the number of examples with such exclusivism was not large, because moderateness and respect for different views on the kind of music which should be composed prevailed in Srpski Knjievni Glasnik.
stajalo: ureuje Odbor". U tom periodu, izmeu 1928. i 1933, urednik je zapravo bio Milan Bogdanovi. Posle wegovog povlaewa, asopis je neko vreme, opet s izostankom javnog potpisa, ureivao Milan Grol. Januara 1935. ureivawa se primio Milan Predi i na toj je dunosti ostao sve do kraja oktobra 1939. godine. Posledwi urednici Kwievnog glasnika bili su Boidar Kovaevi i Radoje L. Kneevi (novembar 1939 april 1941).

116

UDC 792(73)18/20" 821.111(73)-2.0918/20" 821.163.41-95

Ileana osi

IZ ISTORIJE AMERIKE DRAME I POZORITA TRAGAWE ZA NACIONALNIM STVARALAKIM IDENTITETOM

SAETAK: Rad iz Istorije amerike drame i pozorita pod naslovom Tragawe za nacionalnim stvaralakim identitetom posveen je nastanku i razvoju nacionalne drame i pozorita u Americi od kolonijalnog perioda do dvadesetih godina XX stolea.

U toku ovog perioda amerika drama se razvija u duhu imitacije engleskih uzora, a pozorina aktivnost je pod snanim pritiskom komercijalnih zahteva. Brojni dramski pisci koji su se okuali u ovom vidu stvaralatva nisu bili ni dovoqno talentovani ni dovoqno autentino kreativni da bi se uzdigli iznad prosenosti. Ova razvojna etapa ostavila je u naslee razvijeni sistem pozorine industrije uglavnom koncentrisane u Wujorku i prilian broj drama skromne kwievne vrednosti, znaajnih jedino kao pokuaji da se po stranom obrascu predstave nacionalne naravi. U pozoritu su glavne zvezde glumci i rediteqi, dok su dramski pisci, u sutini, proizvoai tekstova. Kao i svaki poetak, ova faza u razvoju amerike drame i pozorita znaajna je kao uvod u razvoj autentine amerike drame dvadesetih godina koja u ovom periodu dostie svoj vrhunac u stvaralatvu Juxina O'Nila, zvezde vodiqe za nastupajue mlade talente amerike dramske umetnosti. Prvi koraci i epigonski razvoj amerike drame iwenica je da XVIII i XIX vek u ivotu mlade amerike nacije, heterogenih korena, u svakom pogledu predstavqa period wene postepene i, uglavnom, neujednaene kulturne emancipacije. Taj proces je, meutim, bio neto dugotrajniji i krivudaviji u oblasti dramskog stvaralatva nego u ostalim granama kwievnosti. U toku ovog dugog perioda tragawa za nacionalnim identitetom dramski pisci u Americi, i oni roeni u toj sredini, kao i doseqeni117

ci prve generacije, jo uvek su sa divqewem upirali pogled na dramsko stvaralatvo Starog kontinenta, poglavito Engleske, za veinu zemqu direktnih ili bliskih predaka i materweg jezika, i, naroito u poetku ovog razdobqa, zadovoqavali se epigonskim kaskawem za vremenom i dogaajima koji su obojili to za wih ve udaqeno podnebqe i wegove za wih neaktuelne dogaaje. Stvarnost nacionalnog bitisawa sporo je i bojaqivo prodirala u wihov stvaralaki delokrug, a i kada jeste, uvek je bila zaodenuta formom velikih uzora sa druge strane Atlantika i u zasenku tog stvaralakog zamaha i dometa. Meutim, ne treba gubiti iz vida iwenicu da ovaj period u razvoju amerike dramske kwievnosti, dodue u neto siromanijem vidu, odraava opte stawe na poqu nacionalne kulture, koje se jo neraskreno prostiralo pred amerikom nacijom u oekivawu smelih i talentovanih poslenika osloboenih predrasuda i kompleksa svoje sredine, koji bi ga oplemenili umetnikim dostignuima nacionalnih boja i obogatili autentinim delima od interesa i van granica ovoga podnebqa. Kolonijalni period Prilikom tragawa za korenima amerikog dramskog stvaralatva neizbeno se dosee do prvih koraka na razvojnom putu pozorine aktivnosti koja se odvijala u sferi profesionalnih i amaterskih poduhvata. Privlanost scene amerikoj publici su otkrili engleski glumci. Postoje podaci da su pozorine trupe iz metropole gostovale u ovoj engleskoj prekomorskoj koloniji jo krajem XVII veka. Wihova aktivnost dobija vei zamah u XVIII veku. Interesantno je istai da centar pozorine aktivnosti nije u poetku bio Wujork, ve Filadelfija i June kolonije. Godine 1749. Tomas Kin (Thomas Kean) i Volter Marej (Walter Murray) otvorili su u Filadelfiji i prvo stalno pozorite. U tu svrhu adaptirali su zgradu nekadaweg magacina. Kasnije su preli u Vilijamsburg i tamo osnovali Glumaku trupu Virxinije (Virginia Company of Comedians). Meutim, za razvoj profesionalnog pozorita u Americi od posebnog znaaja je dolazak The Hallam Company koja je 1752. godine bila upuena iz Londona u Vilijamsburg da u glavnom gradu kolonije organizuje profesionalno pozorite po ugledu na londonska. Trupa, koja se sastojala od dvanaest lanova, najvie je prikazivala ekspirova dela: Mletakog trgovca, Kraqa Lira, Romea i Juliju i Hamleta, i to ne samo u Vilijamsburgu, ve i u Wujorku, Filadelfiji i arlstonu. Godine 1763. promenila je svoj naziv u The American Company i tako prerasla u prvo ameriko profesionalno pozorite. Na taj nain pozorite je postepeno ulazilo u ivot Amerikanaca, ali je nailazilo na dvojaki prijem. Aristokratija u Junim kolonijama, koja je svoj kwievni ukus razvijala i formirala itawem dela ekspira, Drajdena i Poupa, pokazivala je mnogo vee interesovawe za ovu vrstu zabave, naroito posle predstava Halamove trupe, tako da je i 118

itawe dramskih dela, uporedo sa poezijom i prozom, poelo sve vie da ispuwava wihove asove dokolice. O tome je godine 1755. veleasni Semjuel Dejvis (Rev. Samuel Davis) ostavio i pisano svedoanstvo u kome se ali da se u Virxiniji vie itaju pozorini komadi i romani nego ivotopisi gospoda Isusa Hrista"1. Nasuprot ovakvom stavu puritanci, nastaweni uglavnom na severu, pod jakim uticajem religije, napadali su pozorite kao instituciju profane zabave. Bilo je ak i primera demolirawa pozorinih zgrada. Isto tako i crkvene i svetovne vlasti napadale su glumce zbog raskalanog ivota i nazivale ih vagabundama". Da bi doskoili ovakvim udarcima, organizatori pozorinih predstava bili su prinueni da pribegavaju raznim lukavstvima. Tako je, na primer, Dejvid Daglas (David Duglass) kada je 1761. godine odveo reorganizovanu The Hallam Company u Wuport (Newport) predstavu Otela najavio kao seriju moralnih dijaloga"2. Pozorini komadi lake su prolazili pod nazivom opera", moralna pouka" i slino, pa je shodno toj praksi eridanova kola ogovarawa najavqena kao komina pouka u pet inova o tetnosti poroka ogovarawa"3. ak su i pozorita, kao institucije, esto nosila drugaije nazive da bi se zavarali puritanci, to ilustruje i postupak glumca Daglasa koji je, kada mu je 1758. godine odbijena molba da otvori pozorite Cruger's Wharf, zatraio dozvolu da osnuje istorijsku akademiju u kojoj e se diskutovati o pitawima moralne, poune i zabavne prirode"4. S obzirom da su engleske trupe u toku XVIII veka dolazile u sve veem broju, uporedo sa prikazivawem poglavito engleskog repertoara, one prenose i duh londonskih pozorita, Drury Lane-a i Covent Garden-a. Amerikanci se, uglavnom, zadovoqavaju pasivnom ulogom gledalaca. Meutim, aktivni su u polemikama za i protiv pozorita koje, sutinski, odraavaju sukob dvaju pogleda na svet. Nasuprot ovakvom stavu prema profesionalnom pozoritu kao drutvenoj instituciji, amaterizam se u Americi razvijao pod mnogo povoqnijim uslovima. Centri aktivnosti ove vrste bili su kolexi, poglavito Harvard, Jel i Vilijem i Meri" u Vilijamsburgu, gde su studenti, u sutini prvi ameriki izvoai na nacionalnoj sceni zatvorenog, elitistikog tipa, u poetku, u celini ili odlomcima, izvodili strane, uglavnom klasine komade posveene verskim, moralno-didaktikim i istorijskim temama. Tako su, na primer, studenti kolexa Vilijem i Meri" godine 1736. izveli tragediju Katon. Pored toga, nastavni program predviao je i vebe u pisawu kwievno-dramskih sastava u obliku dijaloga" radi izvoewa na sceni prilikom verskih, uglavnom boinih praznika. Ukoliko nisu bili religiozne sadrine, ti sastavi su, u poetku, bili posveeni temama iz engleske istorije.
Moses, J. Montrose, The American Dramatists, Little, Brown and Comp., Boston, 1925, 25. Gassner, John, Masters of the Drama, Dover Publications, Inc. New York, 1954, 631. 3 Ibid. 4 Moses, J. Montrose, The American Dramatists, Little, Brown and Company, Boston, 1925, 26.
1 2

119

Jedan od najstarijih sauvanih tekstova ove vrste, Alfredova maska (The Masque of Alfred), potie iz 1751. godine, a tema mu je invazija Danaca na Englesku. Ovo delo napisao je Tomson (Thomson), student kolexa u Filadelfiji, na kome je studirao i Godfri, pisac prve amerike drame. Veruje se da su ga ovaj i slini pokuaji i inspirisali da se upusti u svoj istorijski znaajan poduhvat. Sve do ezdesetih godina XVIII veka tekstovi ove vrste pisani su u duhu podanike vernosti engleskoj kruni. Tako je na kolexu u Filadelfiji 1761. izveden Dijalog posveen svetoj uspomeni pokojnog kraqa Xorxa (Dialoque and Ode Sacred to the Memory of His Late Gracious Majesty, George II), a na kolexu u Wu Xerziju prikazana je 1762. godine studentska veba pod naslovom Vojnika slava Velike Britanije (The Military Glory of Great Britain). Pred Ameriku revoluciju tematska orijentacija u sastavima ove prirode mewa se u smislu veliawa patriotskih oseawa, hrabrosti, asti i slobode i podsticawa mrwe prema tiraniji. Jedno od karakteristinih dela u ovome duhu je i Amerika sve slavnija (The Rising Glory of America), izvedeno 1771. godine na Prinstonu. Prema tome, u toku kolonijalnog perioda u Americi kolexi predstavqaju jedinu sredinu u kojoj se odreeni vid dramskog stvaralatva gaji i podstie. S obzirom na iwenicu da je teologija bila glavni predmet studija, a profesori uglavnom duhovna lica, znai da se ova aktivnost odvijala uz odobrewe crkve koja je, kada su bila u pitawu pozorita van sfere wenog direktnog uticaja, zauzimala odluno neprijateqski stav. Prvi pokuaji u angaovanom duhu Iako Amerikance, izuzimajui studente na kolexima, nije odmah zainteresovalo dramsko stvaralatvo kao umetniki poduhvat, privukla ih je dramska forma kao sredstvo za razraunavawe sa politikim protivnicima. Prva drama, napisana, objavqena i privatno izvedena u Americi, Androboros (1714), iz pera Roberta Hantera (Robert Hunter), Engleza, guvernera grada Wujorka, u stvari predstavqa otru satiru protiv wegovih politikih protivnika, svetovnih i crkvenih lica. Najvei broj tekstova angaovane sadrine, pisanih u obliku monologa i dijaloga namewenih za scensko izvoewe, nastao je pred Ameriku revoluciju i u toku borbe protiv Engleza. Veina predstavqa primere otvorene politike satire kojom su se sluili i patriote i rojalisti. Najvie od svih pisaca ovakvih dela otrinom duha i pera istakla se Mersi Voren (Mercy Warren), supruga generala Xejmsa Vorena. Ona je svoj talenat stavila u slubu borbe Amerike za osloboewe od engleske kolonijalne vlasti. Najpoznatije delo joj je Grupa (The Group) (1775). Xon Likok (John Leacock) je 1776. napisao Pad britanske tiranije (The Fall of British Tiranny). Karakteristino je i delo Bukvani (The Blockheads) (1776) koje je anonimni autor napisao odmah posle poraza 120

Engleza kod Banker Hila (Bunker Hill). U ovim, kao i u mnogim drugim delima ove vrste, Britanci su prikazani u veoma negativnom svetlu. Meutim, ni rojalisti nisu ostajali duni svojim politikim protivnicima i neprijateqima na bojnom poqu. Jedan od karakteristinih tekstova ove vrste nosi naziv Bitka kod Bruklina (The Battle of Brooklyn) (1776) u kome su predmet satire Xorx Vaington i wegovi oficiri. Na taj nain politiki sukob na pozorinoj sceni prethodio je oruanom na bojnom poqu, a kasnije i komentarisao wegov ishod. Samim tim su dramska forma i pozorina scena odigrale znaajnu ulogu u presudnom istorijskom trenutku nastanka amerike nacije. Uoivi opasnost koja preti od ovakvih manifestacija na pozorinoj sceni kolonijalne vlasti su jo 1774. godine izdale naredbu o zatvarawu javnih pozorita. Meutim, politika satira je nastavila da ivi po privatnim, improvizovanim scenama, ili u obliku pisanih pamfleta. Tematska orijentacija to se tie pravih dramskih dela, u ovome periodu Amerikanci ih nisu traili i nalazili u svojoj sredini, niti na svom tlu. Preko predstava engleskih glumaca upoznali su i evropsku romantinu dramu koja je ubrzo postala veoma popularna. Pored toga i vebe na kolexima u pisawu dramskih dijaloga doprinele su razvoju interesovawa za ovu vrstu stvaralatva. Tako je nastalo prvo dramsko delo proisteklo iz pera jednog Amerikanca, romantina tragedija Princ od Partije (Prince of Parthia) od Tomasa Godfrija (Thomas Godfrey) (17301763), nekadaweg studenta kolexa u Filadelfiji. Ovo je, u isto vreme, i prva amerika drama koju je izvela jedna profesionalna pozorina trupa, u ovom sluaju The American Company. 1767. godine u Filadelfiji. Tema dela i linosti nisu vezane za ameriko podnebqe. Radwa se deava oko 200 godina pre nove ere, u Partiji, na tlu Male Azije. U pitawu je borba za presto koja dovodi do bratoubistva, kazna za taj zloin koju izvrgava stariji, pravedan i pravdoqubiv brat i, na kraju, wegovo samoubistvo, jer mu je smrt odnela voqenu devojku. Ova tragedija je pisana u nerimovanom stihu (blank verse) i odlikuje se prisustvom svih elemenata koji ine sastavni deo romantiarskog dramskog stila, karakteristinog za evropsko stvaralatvo toga doba. S obzirom na izrazito epigonski odnos prema evropskim uzorima ovo dramsko delo ne predstavqa rodonaelnika odreene stvaralake kole nacionalne orijentacije, ali je znaajno zbog toga to je zajedno sa romantinom dramom inspirisalo razvoj melodrame koja je kao anr obilato zastupqena u amerikom dramskom stvaralatvu XIX i poetkom XX veka, a nije se ugasila ni do danaweg dana.

121

Dramsko stvaralatvo u nezavisnoj dravi Komedija naravi Iako politika satira, u sutini, predstavqa prvi dramski oblik koji je privukao vei broj amerikih stvaralaca i van akademskih krugova, nacionalni talenat je, u stvari, doao do izraaja u domenu komedije naravi koju je Novi svet poeo da gaji sa velikim moralistikim pretenzijama. Posle Revolucije 1776. godine kada se Amerika oslobodila engleske kolonijalne vladavine, postalo je veoma aktuelno pitawe identifikovawe odlika i sadraja koji ine sutinu amerikog nacionalnog bia. Prva i jedna od najboqih u ovome anru, Suprotnost (The Contrast) (1787) od Rojala Tajlera (Royall Tyler, 17571826), upravo je posveena toj temi. Prema tome, iako je pisana po ugledu na eridanovu kolu ogovarawa, autentina je po problemu koji obrauje, linostima koje prikazuje i odgovoru koji pisac daje na ovo pitawe od prvorazrednog nacionalnog interesa. Prolog predstavqa neku vrstu pieve moralne poruke i pridike svojim savremenicima. On istie da se bavi domaom temom u okviru koje prikazuje vrline i mane qudi svoga podnebqa. Kritiku upuuje omladini koja se povodi za spoqnim efektima i prezire sve to je ameriko, smatrajui da je vredno jedino ono to dolazi iz Evrope. Tajler je, meutim, ubeewa da ne treba oi upirati prema udaqenim podnebqima, ve preporuuje da se Amerikanci okrenu sebi i slede duh svojih predaka, roenih u slobodi, koji su prezirali lane ukrase, a potovali istinske vrednosti i postojanu vrlinu. Kao to i sam naslov nedvosmisleno kazuje, pisac ovu komediju zasniva na suprotnostima naslikanim u crno-beloj tehnici, bez prelaznih tonova, izmeu amerikih, s jedne, i u sutini surogata evropskih vrednosti koje su izvesni malograanski krugovi prihvatili kao svoju drutvenu fasadu, s druge strane. U ovakvu sliku ukquene su i sve karakteristike ova dva, dijametralno suprotna ivotna shvatawa u okviru jednog ogranienog, ali ipak reprezentativnog kruga graana, iteqa grada Wujorka u kome se, sticajem okolnosti, nae i po neki provincijalac. Sve je stavqeno na terazije da se izmeri, odmeri i pretegne ono to je vaqano, estito, poteno, ispravno, jednom rei sve ono to treba da predstavqa kamen temeqac za visoku i stabilnu graevinu nacionalnog identiteta. Glavni junak, pukovnik Menli (Manly), ije ime oliava jainu duha, tela i karaktera, predstavqa stoer amerike vrline i oliewe idealnog Amerikanca. Za vreme Revolucije hrabro se i asno borio protiv Engleza, a u miru s ponosom jo uvek nosi oficirsku uniformu i ma koji mu je lino general La Fajet (La Fayette) poklonio. Uvek je spreman da odui dug otaxbini, ne oekujui nikakvu nagradu. Obveznice koje je za vreme Revolucije primao umesto plate uva kao sveti zalog" i nema nameru da ih naplati sve dok se privreda zemqe ne sta122

bilizuje. U Wujork nije doao zabave radi, ve da se izbori da pojedini, materijalno neobezbeeni vojnici, koji su se hrabro borili za slobodu otaxbine pod wegovom komandom, dobiju penziju od drave. Inae, sve svoje vojnike smatra lanovima porodice. Duboko potuje roditeqe i starije. Meutim, ono to se oko wega dogaa u Wujorku duboko ga je zabrinulo. Preveliki bes i luksuz mladih, ukquujui i roenu sestru, navodi ga na glasno razmiqawe o daqoj sudbini otaxbine. Wegov ideal je antika Grka iz zlatnog doba, kada su nauka i umetnost cvetali a narod bio ujediwen, srean i snaan u slobodi. Naalost, sve to je potkopao i unitio strani uticaj preko luksuza. Menli smatra da Amerika iz toga treba da izvue naravouenije i da prestane da nipodatava sve to je ameriko. Zbog toga i ne eli da putuje u Evropu, ako se to iskustvo svodi, umesto na proirewe znawa, na promenu u shvatawima u tolikoj meri da oveku postaje mrska sopstvena domovina. Kao i u svemu, Menli je poten i u qubavi, a prilikom udvarawa voqenoj devojci otvoren i astan. Wegove vrline bivaju nagraene. Za wega se udaje Marija, devojka dostojna wegovih moralnih kvaliteta, koju je spasao iz prqavih kanxi Dimplijevih branih mahinacija. Nasuprot Menliju stoji Dimpl (Dimple). Samo ime mu kazuje da je povran. Upravo se vratio iz Evrope glave pune anglofilskih gluposti". U wegov portret pisac je utkao najupadqivije niti drutvene satire na skorojevisko drutvo koje se idolopokloniki odnosi prema surogatima stranih vrednosti, prezirui sve one vrline koje krase Menlija i wemu sline. ak mu se podmuklo ismeva smatrajui ga drutvenim anahronizmom. Inae, Dimpl je pokvaren i beskrupulozan blefer. Udvara se trima devojkama, a da nijednu od wih iskreno ne voli. Nemilice rasipajui novac od oevog imawa ivi u neradu i, nesposoban da sam sebe izdrava, trai izlaz u lovu na miraz. Na kraju je raskrinkan. Devojke uvide da su prevarene. Menli ne prihvata wegov poziv na dvoboj zbog tobowe uvreene asti, jer ne eli da bude ubica i prqa svoj asni ma, ve izjavquje da za takve kao to je Dimpl ima dobru toqagu. Xonatan (Jonathan) i Xesami (Jessamy) predstavqaju veran odraz svojih gospodara. Xonatan, kao slobodan ovek, ne smatra sebe slugom, ve Henlijevim posluiteqem. Otac mu je vlasnik farme koja ne zaostaje mnogo za Menlijevom. Doao je sa pukovnikom u grad da bi proirio svoje vidike. U sutini on je nespretan, pomalo neotesan potewakovi koji bi hteo da okusi i zabraweno voe, ali ipak se na vreme trgne, jer je vispren i sposoban da oceni kome svetu, u sutini, pripada. Psalmi u Yankee Doodle" ostaju wegove omiqene pesme, a najradije gleda predstave na kojima se izvode hocus-pocus" trikovi. Ovaj lik je prerastao u prototip kod publike omiqenog oveka iz naroda (stage Yankee), prisutnog i u mnogim kasnijim amerikim komadima. Nasuprot Xonatanu, Xesami je nalickani pokvarewak i prepredewak koji, u dosluhu sa svojim gospodarom Dimplom, uestvuje u svim wegovim prqavim poduhvatima, a usput se i sam zabavqa. Interesantan je i wegov govor. Trudi se da upotrebqava francuske rei da bi se, na 123

taj nain, to vie distancirao od svoje sredine i stalea kome pripada. I enski likovi su podeqeni u dve kategorije, mada wima pisac posveuje mawe pawe. Marija je potena i bistra devojka. Ona od samog poetka sumwa u Dimpla i zato teka srca pristaje da se uda za wega, jedino da bi se povinovala oevoj voqi. Wena vrlina je nagraena. Poto je Dimpl raskrinkan, udaje se za Menlija, i to sa oevim blagoslovom. Nasuprot woj su Leticija (Leticia) i arlota (Charlotte), Menlijeva sestra, kaiperke koje samo tre za povrnom zabavom, finim drutvom" i posledwom pariskom modom". I one su, na kraju, uvidele svoje zablude, bar u odnosu na Dimpla. Komedija se zavrava time to je svaka linost postavqena na svoje mesto i to je svako dobio po zasluzi karaktera i ivotnog opredeqewa. Kontrast je prva amerika komedija naravi, ali se time ne iscrpquje wen istorijski znaaj. Ovo delo je vredno i zbog toga to je pisac, pored prikazivawa vrlina i karakternih osobina koje spadaju u ameriki nacionalni identitet, otkrio kod qudi koje krase te odlike i optimizam u pogledu budunosti amerike nacije. Na poetku treeg ina, ne sumwajui da e wegova nacija postati velika, Menli se samo pita, da li je, da bi se to ostvarilo, neminovno da proe i kroz period lutawa i izvesnih zastrawivawa. Zavretak komedije daje odgovor. Pisac je optimista i smatra tu fazu prolaznom. Sve se zavrava na najboqi mogui nain. Komedija naravi belei svoj intenzivan razvoj i u XIX veku, uglavnom pod uticajem engleske komedije Restauracije. Meutim, teme koje obrauje i linosti kojima se bavi svedoe o lutawima i zastrawivawima jednog dela mlade amerike nacije u potrazi za nacionalnim, i u tim okvirima i linim identitetom. Otuda su moralistike tendencije, neskrivene iza ismevawa lanih i hvalospeva onome to se smatra pravim prednostima, prisutne u svim ovim komedijama. Jedna od najvrednijih i najreprezentativnijih meu wima je Moda (Fashion) od Ane Mauit Rii (Anna Mowett Ritchie), prikazana 1845. godine. Ovo delo prua sliku wujorkih skorojeviskih krugova zaslepqenih lanim sjajem surogata evropskih vrednosti, onako kako ih prenose i prikazuju beskrupulozni avanturisti i prevaranti, pod lanim imenima i izmiqenim titulama. Oni zloupotrebqavaju lakovernost, glupost i povrnost pojedinih Amerikanaca, poglavito ena, koji preziru svoju sredinu i, grevito se hvatajui za sve ono to im se servira kao evropsko", u stvari odbacuju istinske vrednosti koje predstavqaju temeqe amerikih nacionalnih vrlina. Glavna linost ove komedije je g-a Tifani (Mrs Tiffany), nekadawa modiskiwa, a u vreme dramske radwe supruga dobrostojeeg wujorkog trgovca, koga prezire kao plebejca i nepodnoqivo" ameriki nastrojenog u svojim pogledima. Jedino voli wegov novac koji nemilice troi da bi sebi priutila sve rekvizite koji idu uz nobles", u 124

koji spadaju saloni, karuce, livrejisana posluga, svita ankoliza, meu wima i jedan pesnik i sobarica iz Francuske. Wena vladajua strast" je prodor u visoko drutvo i to bri uspon uz drutvene lestvice. Da bi to postigla, nijedna rtva joj se ne ini suvie velikom, nijedna cena previsokom. Meutim, poto nema jasnu predstavu o tome ta znai biti nobl", fascinira je sve ono to ne razume. U nedostatku boqeg uiteqa srena je to je sobarica iz francuske, Milinet (Millinette), pouava u tome ta su les modes de Paris" koje, u stvari, preko we prihvata ceo wujorki beau monde". eqna izvornog znawa, g-a Tifani od we ui nakaradni francuski kojim svoj smislom siromani jezik obilato kiti u stilu malapropizama. Tako, na primer, u svoje rekvizite ematizovane otmenosti ukquuje, izmeu ostalih, i re fotul" iji strani i nesvakidawi zvuk" smatra armantnim i tako otmenim" (in I). U sutini, g-a Tifani je osoba bez linog identiteta i kao takva ne shvata ni znaaj onog mnogo ireg i sveobuhvatnijeg, nacionalnog identiteta. Ona lebdi u nekom apstraktnom prostoru, izgubqena izmeu sredine iz koje se svom snagom upiwe da pobegne i one u koju se po svaku cenu trudi da ue. Svim srcem eli da ker uda za grofa olimetra, stranca koji je najvie u modi u gradu i toliko rafiniran, toliko naviknut na drutvo vodeeg plemstva u svojoj zemqi da jedva moe da podnosi ovu optu ameriku prostotu" (in I). Smatra da e joj ta rodbinska veza otvoriti vrata u drutvene krugove wenih snova. Ki je potpuno uz majku, opiwena idejom da postane grofica. Meutim, ispostavilo se da je most za prelaz u visoko drutvo laan. olimetr (Jolimatre) je raskrinkan. On nije nikakav grof, ve najobinija varalica koja je, beei od policije mnogih zemaqa, dozvolila sebi tu drskost da nipodatava sve to je ameriko, kao neotesano, bez duha i profiwenosti. Jedino mu se dopadala lepota amerikih devojaka, a jo vie bogatstvo wihovih oeva. Ulogu grofa igrao je uz pomo svoje qubavnice Milinet, francuske sobarice, koja mu, na kraju, postaje ena a on priznaje da je izvrstan kuvar i preporuuje se. Kao pozitivna protivtea ovim izrazito negativnim likovima prikazan je Adam Truman (Adam Trueman), so zemqe i stub prirodnih vrlina, u duhu transcendentalizma i Monroove doktrine oslawawa na sopstvene snage. Republikanac po ubeewu, on prezire plemstvo. Ponosan je to pripada zemqi u kojoj je olimetr stranac. Ceni rad, potewe, istinu i vrlinu. Naravouenije dela sadrano je u wegovom savetu g-dinu Tifaniju da ode iz Wujorka, proda kuu i ostale triarije i enu i ker poaqe na selo da se tamo naviknu na tedqivost, da naue da misle svojom glavom i da prihvate domae vrline, umesto stranih ludorija. Diferencijacija linosti izvrena je i na nivou izraavawa. Nasuprot izvetaenom engleskom, ukraenom brojnim malapropizmima modernih" francuskih rei, Trumanov je tipian ameriki engleski, u ovom sluaju trezveni nain izraavawa kao odraz zdravog razuma i realnog pogleda na ivot. 125

U ovoj komediji Meri Rii je prikazala tipove koje je uspela da zaogrne sveinom ivotnosti, a dramsku radwu, uz brojne zaplete, da vodi na nivou smenog i satirinog ne gubei iz vida moralistiku poentu. U poreewu sa komedijom Kontrast ovo delo je po dramskoj strukturi sloenije i scenski atraktivnije pa se, zahvaqujui tim svojstvima, i oduprlo istorijskom zaboravu. Kao karakteristino za svoje doba, a interesantno i za mnogo mlae generacije, ne samo sa istorijskog aspekta ve i u smislu pozorinog poduhvata i iskustva, Moda je prikazana u Wujorku 1958. godine. Ratne i patriotske teme U periodu neposredno posle Amerike revolucije nastao je i vei broj dramskih tekstova posveenih ratnim i patriotskim temama, kao i onih u kojima se veliaju vrline i zasluge Xorxa Vaingtona. Veina ovih dela nije bila namewena za scensko izvoewe, ve su pisci samo koristili dramsku formu kao pogodan nain umetnikog izraza. Najvee interesovawe pobuivao je sluaj izdaje koja se dogodila za vreme borbe protiv engleske kolonijalne vlasti. Tu temu su u toku nekoliko sledeih decenija obradili mnogi pisci. Najboqom dramom iz ove serije smatra se Arnold i Andre (Arnold and Andr) od Viqema Danlapa (William Dunlap, 17661839), izvedena 1798. godine. Delo je znaajnije od ostalih zbog toga to pisac, drei se iwenica o izdaji samo okvirno, sa romantiarskim zanosom govori o qudskom dostojanstvu i slobodi, ne samo za Amerikance ve i za sve narode koji se jo uvek nalaze pod jarmom tuinske vlasti. Kod tekstova ove vrste dramska forma je bila uproena. Obino je to bio niz statinih scena tipa tabloa u okviru kojih su se recitovali komemorativni hvalospevi herojskoj borbi u toku Amerike revolucije i glorifikovale wene tekovine u slubi naroda. I tokom XIX veka svi znaajniji dogaaji iz amerike istorije dobijali su svoje scensko oblije, posebno rat protiv Meksika (1846 1848) i graanski rat (18611865). Iako ova dela nisu znaajna sa umetnike take gledita, wihovo postojawe dokazuje da je dramska forma poela sve vie da privlai pisce kao sugestivno sredstvo umetnikog izraza dalekosenih mogunosti. Romantina drama U toku prve polovine XIX veka na amerikoj pozorinoj sceni obilato je zastupqena i romantina drama. U tom anru napisan je i vei broj komada nacionalne tematske orijentacije u kojima se kao glavna linost pojavquje Indijanac, uglavnom prikazan kao oliewe rusoovskog plemenitog divqaka. Meutim, ova dela ne predstavqaju korak ka stvarawu autentine amerike drame, tako da Indijanska princeza 126

(The Indian Princess) (1808), Metamora (1829) i Posledwi Mohikanac (The Last Mohican) (1831), iako najboqi predstavnici amerike romantine drame, ostaju samo primeri skromnih i naivnih imitacija evropskih uzora. Uprkos tome, amerika drama predstavila se van granica svoje zemqe upravo jednim komadom ovoga anra. To je bila ve pomenuta Indijanska princeza od Nelsona Barkera (Nelson Barker, 17941858), izvedena 1820. godine u londonskom pozoritu Drury Lane" pod naslovom Pocahantas. Romantina drama u Americi inspirisala je razvoj melodrame koja, u toku XIX veka, predstavqa vodei dramski anr. O tome svedoi obiqe ostvarewa u ovome duhu, ematizovanih po formi, sadrini i linostima koje prikazuju. Iz toga mnotva izdvaja se Melez (The Octoroon) (1859). Pisac dela Dajon Busiko (Dion Boucicault, 18201890), Irac po roewu, svoje dramsko i pozorino stvaralatvo vezao je za ameriko podnebqe. Bio je, u stvari, veoma spretan adaptator, tako da je i ova drama inspirisana romanom Melez (The Quadroon) (1856) od Meina Rajda (Mayne Reid). Delo je obojeno socijalnim implikacijama i interesantno kao pravac razmiqawa o problemu ropstva koji postaje veoma aktuelan u Americi pred Graanski rat. Meutim, pisac ga, kao sastavni deo ivota amerikog juga, prikazuje u idealizovanoj verziji. U okviru te ruiaste slike robovlasnikih odnosa u Luizijani Busiko iznosi na scenu u to vreme aktuelna pitawa i stavove koji ilustruju mnogostruke razlike izmeu Severa i Juga, usled kojih su se pretvorili u dva neprijateqska tabora. S obzirom da je delo nameweno odreenoj publici, ono odraava i brani wene poglede i principe. U tom ciqu pisac je razgraniio Sever i Jug u smislu crno-belih suprotnosti. U okviru takvog antagonistikog stava prema prodoru Severa kao uzurpatora Juga on tretira problem ropstva na tri nivoa, i to: belaca u odnosu na belce, crnaca u rukama belaca, u dve varijante Juga severwake i juwake u kanxama Severa. Tema dela je materijalno propadawe jedne aristokratske porodice iz Luizijane. Posle smrti sudije Pejtona wegova udovica ostaje u bezizlaznoj finansijskoj situaciji, jer je on bio naivan u odnosu na poslovne mahinacije svog prvog nadzornika Mk Kloskog (Mc Closky), beskrupuloznog mahera sa Severa, koji mu je, na prevaru, jo za ivota uzeo pola imawa. Drugi nadzornik, po imenu Skader (Scudder), opet sa Severa, finansijski ga je dokrajio svojim neuspelim tehnikim izumima, tako da je ostatak imawa, koji je pod hipotekom, izloen javnoj licitaciji. Tom prilikom pisac otkriva da na scenu stupa nova ekonomska snaga koja ima sopstveni moral i shvatawa vrednosti, otelovqena u linosti Mk Kloskog, skorojevia pohlepnog na opipqive, materijalne vrednosti, koji prezire tradiciju jer ona za wega predstavqa nepristupanu i nedokuivu kategoriju. Otuda, kao ovek takvog kalibra ne preza ni od ubistva da bi doao do dokumenta koji bi znaio finansijski spas udovice Pejton. Na licitaciji, to je protiv pravila 127

juwake kurtoazije, ne ustruava se da se u ceni nadmee sa jednom damom da bi kupio meleskiwu Zoe, predmet wegove poude i enu wegovih snova. Da bi to vie naglasio suprotnosti koje dele Sever i Jug, pisac je i na idealizovan nain prikazao odnose izmeu robovlasnika i robova u Luizijani. Na osnovu nepisanih pravila ponaawa na Jugu svaki vlasnik plantae koji se smatra aristokratom i xentlmenom nee sebi nikad da dopusti da se prilikom prodaje ili kupovine robova-crnaca razbijaju wihove porodice. Toga pravila se ne pridravaju bogati skorojevii sa Severa. S druge strane, zbog humanog odnosa prema wima, i robovi vole i cene svoje gospodare. Sudbinski vezani za wih, wihove nedae smatraju za svoje. Ovakvim stavom pisac je istakao da je ropstvo koje Sever donosi Jugu najgori oblik potiwavawa, jer unitava sve moralne vrednosti i zajedno sa wima osnov za humane odnose meu qudima. U ovaj okvir aktuelnih pitawa i idealizovanih odgovora Busiko je smestio potresnu priu o, unapred na propast osuenoj, istoj i iskrenoj qubavi izmeu Zoe i Xorxa Pejtona. Zoe je meleskiwa koja ima osminu crnake krvi (octoroon), u stvari je ki sudije Pejtona i wegove robiwe koja je imala etvrtinu crnake krvi (quadroon). Gospoa Pejton, koja nije imala dece, jo za ivota svoga mua prihvatila je malu Zoe kao svoju i tako je i vaspitala. Kada se posle stranstvovawa i provoda po Evropi vratio sudijin sinovac i naslednik Xorx, izmeu wih se raa qubav na prvi pogled. Zoe je svesna da taj brak ne moe da se ostvari. Govorei jezikom juwakih predrasuda ona obrazlae Xorxu da nosi u sebi Kainovo prokletstvo jer je ona jedna kap crnake krvi, na svakih osam, ini neistom i pred zakonom obespravqenom. Iako juwak, Xorx ne prihvata ovakav stav. Kod wega qubav brie sve predrasude ukorewene u sredini iji je netipian izdanak, ali ovek koji, ba zbog svojih nekonformistikih shvatawa, ima budunost. On eli da radi da bi izdravao sebe i svoju porodicu. Meutim, publika jo nije bila psiholoki spremna da primi ovakav happy end". Da kao robiwa ne bi pala u ruke Mk Kloskog, jer je sudija Pejton bio zaboravio da ostavi pisani dokument o wenom osloboewu, Zoe ispija otrov i umire na Xorxovim rukama. Ovim gestom bezumne qubavi ostavqa ga sa tunom uspomenom, ali slobodnog da se oeni bogatom naslednicom i na taj nain ostane veran i svojoj rasi i svojoj klasi. U smislu happy end"-a sa ukusom smrti jedne meleskiwe pronaeno je i pismo koje znai materijalni spas Pejtonovih. Na taj nain Jug je, po zamisli pisca, iako teko rawen, iziao kao pobednik. Istorijske okolnosti su, meutim, demantovale ovaj retrogradni optimizam, ali je dramska kwievnost toga doba bila obogaena delom koje je preivelo istorijski zaborav, ne kao ilustracija melodramskog anra, ve zbog pitawa koje je postavilo u ime svoje savremenosti i wenih dilema u vreme koje je predstavqalo uvod u jednu znaajnu prekretnicu u ivotu amerike nacije. 128

Melodrama Melodrama kao dramski anr, bila je obogaena i brojnim dramatizacijama proznih dela. Na taj nain su se na sceni pojavili i na woj dugo ostali popularni junaci, Dejvid Krokit (David Crockett) i Rip van Uinkl (Rip van Winkle). Meu najkarakteristinije spada Ajkinova (George Aiken) dramatizacija ika Tomine kolibe, Harijete Bier Stouv. U ovom delu, za razliku od Meleza, ropstvo je prikazano u realnom svetlu. Melodrama na amerikoj pozorinoj sceni intenzivno ivi do ezdesetih godina XIX veka. Posle toga, zbog sve vee popularnosti spektakularnih predstava, naroito posledwih decenija, doivqava izvesnu recesiju, ali ne naputa pozorite. U amerikom dramskom stvaralatvu prisutna je i u XX veku u svojim brojnim varijantama, od trilersko-detektivske do pseudopsiholoke. Romantina komedija i tragedija Na amerikoj sceni, naroito sredinom XIX veka, bile su zastupqene i romantina komedija i tragedija, iji su pisci imali uglavnom epigonsko-plagijatorski odnos prema evropskoj drami toga anra, ne samo u pogledu forme nego i tematske orijentacije, tako da linosti i dogaaji prikazani u wima gotovo po pravilu nisu vezani za ameriko podnebqe. Veina ovih dela je pala u zaborav. Iz serije sada malo poznatih, ali u svoje vreme rado gledanih romantinih komedija, izdvaja se Charles II od Hauarda Pejna (Howard Payne, 17911852). Najboqim predstavnikom romantine tragedije u Americi smatra se Francesca da Rimini od Xorxa Henrija Boukera (George Henry Boker, 18231890). Meutim, romantina tragedija ovoga perioda obogaena je i jednim delom koje je tematski vezano za ameriko podnebqe i posveeno problemu od velikog nacionalnog interesa. To je Praznoverje (Superstition) od Xejmsa Barkera (James Nelson Barker, 17841858). Prikazano je 1824. godine u Filadelfiji. Wegova glavna vrednost je u opisu duhovnog stawa stvorenog pod uticajem puritanske tradicije koja je prevashodno delovala na formirawe moralnih i etikih normi onog pionirskog dela amerike nacije, stuba Novoga sveta u vreme koje pisac opisuje. Dramska radwa dogaa se 1675. godine u provinciji Nova Engleska. U pitawu su demagoki manevri pojedinih predstavnika vlasti koji, u ime zakona, preuzimaju qudsku sudbinu u delokrug svoje pravde i svoga morala. U sutini, wihova puritanska, dogmatska strogost predstavqa sinonim za demagoku zaslepqenost koja sledi liniju najmaweg otpora u iznalaewu najpogodnijeg reewa. Linosti su date u obliku statinih otelovqewa odreenih karakteristika podreenih glavnoj zamisli dela. Zbog toga su liene psiholoke slojevitosti, ali, utoliko eksplicitnije u okviru crno-bele kategorizacije. 129

Poto se stanovnitvo uznemirilo zbog mnogih nedaa koje su poticale od vie sile neukrotive prirode i krvolonih napada divqaka", kako su beli doseqenici nazivali Indijance starosedeoce, trebalo je nai rtvenog jarca" i na wegova plea svaliti svu krivicu za tragine dogaaje. Najpogodnije linosti za to su oni koji se razlikuju od veine i svojim kvalitetima izdiu iznad ostalih. Takve osobe su Izabela (Isabella) i wen sin arls Ficroj (Charles Fitzroy). Ona je bogata, otmena i iznad svega plemenita ena. Meutim, wenu povuenost okolina tumai kao nadmenost, a drugovawe sa tugom u samoi, a ne pred oima javnosti, u hramu, u vreme propisano za manifestovawe takvih oseawa, kao greni dosluh sa silama mraka. Wen sin, mladi istih oseawa i potewa u skladu sa principima riterske asti, smeta im iz istih razloga kao i wegova majka razlikuje se od veine po tome to je boqi, plemenitiji i hrabriji. Koristei lakovernost i zaslepqenost neuke mase kojoj laskavo dodequju ulogu javnog mwewa, u nezaustavivom pohodu za svojom istinom i svojim zakonom, luonoe puritanske pravde organizuju suewe po svom, dodue ne jednoglasnom ubeewu, vinovnicima svih tih nedaa. Dokazi nisu potrebni jer svaki, i najbezazleniji opis jednog istinitog dogaaja moe da se zlonamerno pretvori u optubu. Tako, zbog dvoboja u kome je arls branio ast voqene devojke, inae erke glavnog organizatora procesa, optuuju ga da je nasilnik koji se ne plai ni zakona ni Svetog pisma", a sentimentalni sastanak sa tom istom devojkom kvalifikuju kao pokuaj silovawa i ubistva. Za puritansku pravdu nema nedoumice. Smrt je jedina zasluena kazna. Pravda koja otkriva zabludu stie suvie kasno. Kraqev glasnik je razjasnio ono to je u neznawu puritanska zaslepqenost tumaila kao zloin. Izabela je bila zakonita ena engleskog kraqa, sa kojom se on tajno venao. Ubijeni arls je wegov zakoniti sin. Ledi Izabela je bila pobegla od supruga u Ameriku da bi pronala svoga oca koji se, dok je ona jo bila dete, pobunio protiv suverena i bekstvom u prekomorsku koloniju uspeo da izbegne smrtnu kaznu. iveo je kao pustiwak u umi i u kqunim trenucima tragedije pojavqivao se kao Nepoznati. Susret sa ocem nije Izabeli povratio equ za ivotom. Presvisnula je nad mrtvim telom svoga sina, a wen otac ostaje da u oajawu kri ruke nad wihovim leevima. Ovakvim krajem pisac je puritansku pravdu izjednaio sa zloinom. U ovom delu, iako deklarativnim sredstvima na nivou povrinskog opisa bez dubqeg pronicawa u sr montirawa i putawa u pogon mehanizma koji vlast zloupotrebqava u svoje ciqeve, Barker je izneo na scenu jedan veito aktuelan problem koji on tretira iskquivo kao moralni, a koji je, upotpuwen i politikom komponentom, u amerikoj dramskoj kwievnosti dostigao svoj umetniki vrhunac u Milerovom delu Vetice iz Salema. 130

Muzika komedija U drugoj polovini XIX veka u Americi se razvija i tzv. muzika komedija (Musical comedy), oblik zabave nastao kombinacijom varijetea, burleske i tzv. minstrel show"-a, sastavqenog od kominih skeeva, pesama i igara u izvoewu glumaca koji su lica maskirali crnom bojom, s jedne, i evropske operetske tradicije, naroito dela Xilberta i Salivana, s druge strane. Prvim delom ove vrste smatra se Potok (The Brook), izvedeno 1879. godine. Wegov autor Nejt Solsberi (Nate Salsbury) je ovome anru i dao ime musical comedy" koje je u HH veku skraeno u musical". Nove tendencije u dramskom stvaralatvu i pozorinom ivotu U toku posledwih decenija XIX i poetkom XX stolea pozorite kao institucija sa ve ustaqenim prisustvom u amerikom drutvu doivqava novi talas ekspanzije, poglavito u Wujorku koji prerasta u centar pozorinog ivota Amerike. Broj wegovih pozorita iz godine u godinu raste, tako da ih 1900. ima ukupno etrdeset i tri. Najpoznatija meu wima bila su: Daly's Fifth Avenue Theatre (1869), The 14th Street Theatre (1870), Union Square Theatre (1872), The Park (1874), The Madison Theatre (1879) koje je imalo, za to vreme, najsavrenije tehniki opremqenu pozornicu i jednu od najlepih pozorinih dvorana, The Bijou Opera House (1880), The Wallack's (1882), The Bijou Theatre (1883), The New Park (1883), The Lyceum (1885), The Broadway (1888), The Garrick (1890), The Manhattan Theatre (1892), The Empire (1893), The American (1893), Olympia (1895), The Republic (1900) koje je posle dve godine promenilo naziv u The Belasco, The Stuyvesant (1907) koje je 1910. promenilo naziv u The Belasco, jer se pozorite pod tim imenom vratilo na svoj prvobitni naziv, The New (1909), The Globe (1910) i mnoga druga. Ne treba gubiti iz vida iwenicu da je ova ekspanzija pozorita prvenstveno znaila procvat u poslovnom smislu. Ovo trite je jo bilo gladno predstava, to znai da je postojala i velika potrawa za novim delima. Evropska melodrama, poglavito engleska i francuska, nije mogla da zadovoqi rastue potrebe. S druge strane, realizam i naturalizam evropskog dramskog stvaralatva toga perioda suvie je neprijatan za sentimentalni ukus amerike pozorine publike. Meutim, odjek tih promena u evropskoj drami i koncepciji pozorine umetnosti, osetio se i u Americi. Spektakularnost i daqe ivi na wenim scenama, ali sve mawe kao vladajua koncepcija. ak i istaknuti pobornici toga stila, meu wima najpoznatiji Dejvid Belasko (David Belasco, 18591931) sve vie obuzeti zanosom novine, usmeravaju svoju rediteqsku koncepciju ka realizmu na sceni. S obzirom da je u Americi ovo u punom jeku period dominacije glumakih zvezda" i arobwaka pozorine reije u slubi vrhovnog arbitra pozorine publike i wenog ukusa, znaajno je da i ona prihvata ovaj pristup pozo131

rino-scenskom stvaralatvu. U takvoj situaciji dramski pisci su se priklonili novom imperativu koji im je, u isto vreme, otvorio i nove prostore i uglove posmatrawa stvarnosti oko sebe. Otuda proizilazi i wihovo interesovawe za psiholoke, drutvene, politike, ak i rasne probleme sa odreenim ozbiqnijim pretenzijama u opservatorskoj pronicqivosti da bi pomou takvog dramskog teksta pruili solidnu podlogu za scenski realizam rediteqske koncepcije i glumake interpretacije. Sentimentalni realizam i psihologija linosti Iako prodori u nove sfere otkrivawa amerike stvarnosti nisu kulminirali u delima koja bi oznaila stasawe amerike dramske kwievnosti, ipak odreeni broj drama nastalih u ovom periodu znaajan je kao nastojawe da se pozorina scena obogati novim sadrajima uzetim iz realnog ivota. Ovaj pristup je znaio i definitivnu orijentaciju amerikih dramskih pisaca ka temama vezanim za svoju sredinu i wene naravi. Meutim, realizam koji su ovi dramski pisci gajili jo uvek je obojen sentimentalizmom, a uopteno govorei, nije uspeo da se oslobodi ni romantiarskog patosa. U plejadi osredwih dramskih pisaca ovoga perioda Xejms Hern (James Herne, 18591901) zauzima vodee mesto. U svom stvaralatvu zainteresovan je za umetnost radi istine koju poistoveuje sa lepotom. U tom ciqu oslukuje pulsirawe vremena oko sebe da bi otkrio najkarakteristinije probleme koji ga optereuju. Smatra da je psiholoki pristup najpogodniji za otkrivawe sutine odreene ivotne situacije. Zbog toga se opredequje za linosti koje prirodno i spontano manifestuju svoje qudske osobine i na taj nain otkrivaju istine o sebi i svom ivotu. U tome se sastoji sr wegovog realistikog pristupa. Margaret Fleming (1890) je najboqe Hernovo delo u kome prikazuje psihiku golgotu jedne ugledne ene iz graanskog stalea od momenta kada saznaje za muevqevo neverstvo sa devojkom iz nie klase koja mu raa dete i umire, pa sve do prihvatawa te iwenice i deteta wegovog greha kao neizbene realnosti. U trenutku kada je iz oprotajnog pisma umrle devojke saznala da je otac deteta wen mu, Margaret Fleming je doivela najvee poniewe u svom ivotu. Meutim, pla deteta vratio je u svet wene stvarnosti. I sama majka, u tom trenutku, govorom srca i instinkta, reaguje na sebi dostojan nain otkopava haqinu da bi podojila izgladnelu bebu. Nema patosa, izostale su krupne rei. Sve je svedeno na neophodno racionalan govor, znaajan gest i reito utawe. Ni iskreno kajawe, ni oajawe wenog supruga ne mogu da je povrate od tog oka, tako da ona ak privremeno gubi vid, ali ne gubi iz vida osnovne principe qudske pravde koje, smatra, wen mu treba da potuje u ivotu. Zbog toga mu nalae da svome sinu, koga je ona dovela u kuu i smestila u sobu sa wihovom ericom, podari ime, da ga koluje i 132

svojim odnosom prema wemu okaje nepravdu koju je naneo wegovoj majci, a posebno da ga naui da potuje uspomenu na wu, jer smatra da materinstvo kao uzvieni in to zasluuje. Margaret Fleming je na kraju ozdravila. Ozdravili su i weni odnosi sa muem posle wegovog neuspelog pokuaja samoubistva u nastupu veliawa qubavi prema eni i porodici. Na taj nain pisac je qubav oba suprunika proveo kroz duevnu golgotu u koju se povremeno uplie i romantini sentimentalizam, da bi pokazao kako narasta obogaena patwom, kajawem i pratawem. Hernova heroina nije ibzenovski tip emancipovane ene. Iako su wena oseawa smrtno rawena, ona ne prestaje da potuje brak kao neprikosnovenu instituciju. Za wu nema dileme, jer je puritanska tradicija sastavni deo wene prirode i pogleda na ivot. Meutim, ovo reewe bi bilo suvie jednostavno i ematizovano. Ona prata i zbog toga to je srce nadvladalo razum, jer jo uvek, i pored svega, voli svoga mua. Ta wena unutarwa borba doivqena i preivqena na sceni je i ini ivom linou. S obzirom da se upustio u tretirawe jedne tabu teme, nain na koji je obrauje i istina koju u vezi sa wom iznosi dobijaju iri smisao, tako da je delo obogaeno i sociolokom dimenzijom. Na taj nain Margaret Fleming prerasta u reprezentativnu linost i jednu od najsloenijih u dotadawem amerikom dramskom stvaralatvu. Hern je napisao i nekoliko tzv. folk drama u kojima je prikazivao linosti iz naroda, smatrajui da jednostavni qudi koji ive jednostavnim ivotom van grada, obojenim sirovom poetinou, predstavqaju najvei izvor inspiracije za prikazivawe realnosti na sceni. U ovu kategoriju spadaju ivotni sokovi (Hearts of Oak) (1879), Raskid (Drifting Apart) (1888) i Veleasni Grifit Dejvnport (The Rev. Griffitt Davenport) (1899) o liberalnom sveteniku, protivniku ropstva u doba Graanskog rata, koji ivi na jugu SAD. Pored pisawa koje nije ostalo bez odjeka kod mlaih stvaralaca, Hern se bavio glumom, i to uspeno. Ostvario je mnoge uloge romantiarskog repertoara, ali one nisu opteretile wegovo dramsko stvaralatvo. Psihologija ene kao senzibilnog bia u kojem se ogleda i kroz koje se prelama ivot u svim svojim mnogostrukim manifestacijama bila je tema veeg broja drama nastalih u toku ovog perioda, od kojih neke zasluuju da ne budu zaboravqene. Viqem Mudi (William Vaughn Moody, 18691910) je ovoj temi posvetio dramu Dva sveta (The Great Divide)5 (1906). Pisac se inspirisao istinitim dogaajem. Rut Xordan (Ruth Jordan) koja zbog odreenih poslova izvesno vreme provodi sa bratom na ranu u Arizoni, jedne noi ostaje sama. U ku5 Naziv za Stenovite planine (the Rocky Mountains) koje se smatraju granicom izmeu istonog i zapadnog dela Severne Amerike. Izraz se, kao i u ovom sluaju, upotrebqava i metaforino.

133

u upadaju tri oveka i pokuavaju da je napastvuju. Sva trojica su pod dejstvom alkohola, ali ne u tolikoj meri da nisu svesni svojih postupaka. Poto je u bezizlaznoj situaciji, jer su joj oteli i puku i no kojim je htela da se brani, devojka se obraa najjaem od wih, Gentu (Ghent), moli ga da je spase, a za uzvrat mu obeava da e se udati za wega. On pristaje. Da bi se oslobodio druge dvojice, daje im celokupnu uteevinu, koja nije velika, ak i zlatan lanac, najveu vrednost koju je posedovao. Rut u tome vidi svoju otkupnu cenu koju smatra poniavajue niskom. Poto Gent insistira da Rut odri re, ona odlazi s wim u neizvesnost i to prihvata kao kaznu zbog toga to sebi nije oduzela ivot da bi se spasla sramote. Wena psiholoka drama, u sutini, poiwe u braku, koji se za wu i wega pretvara u pravu psihiku golgotu. to ga vie Rut odbija, to Gent vie nastoji da osvoji weno srce. Okruuje je pawom i bogatstvom koje je u meuvremenu stekao. eli da sagradi, samo za wu, velelepnu kuu od 25.000 dolara. I pored svega toga ona ostaje nepokolebqiva u svojoj mrwi prema wemu, iji pravi razlog nije nain na koji je dobio, ve zbog toga to je svojom bujnom prirodom i u woj probudio strast za ulnim uivawima. Zbog toga i istie da mrzi brutalnu ivotiwu u wemu i naputa ga im joj se ukazala prilika da se ponovo vidi sa bratom i prijateqima, iako nosi wegovo dete. Kasnije ni sina ne moe da voli. U tome je spreava seawe na oca protiv koga se buni u woj duboko usaeno puritansko shvatawe ivota koje negira zov prirode i pretvara ga u oseawe greha. Veliki jaz koji deli ovo dvoje nesrenika je, u stvari, sukob dvaju shvatawa ivota: wegovog da prirodu ne treba sputavati, wenog da je treba guiti da bi se sauvala istota duha i tela. Meutim, na wenu konanu odluku ne utie ni to to je on bogat, i to je wenoj osiroteloj porodici povratio imawe i woj omoguio da ivi u materijalnoj sigurnosti, a najmawe wegova eqa da nastave zajedniki ivot pod wenim uslovima, ve zbog toga to je uvidela da je Genta wihov brak preobrazio u oveka iskrenog i istog srca, ije poglede na ivot eli da prihvati kao svoje i shvatila da je to jedini put ka zajednikoj srei za wih dvoje i wihovo dete. Ovakvim postupkom pisac je psiholoki portret nesrene Rut, u sutini, koristio da bi se obraunao sa puritanskom tradicijom koja gui qudsku prirodu, uskraujui joj zadovoqstva koja ivot ine prirodnim, bogatijim i lepim. Iako je ovaj problem u delu ostao u nagovetaju, Mudi se upustio u razmatrawe jedne tabu teme koju je publika bila spremna da prihvati zbog toga to je zavretak srean. I pored toga, premijera je odrana u Garrick pozoritu u ikagu pod naslovom Sabiwanka (The Sabine Woman), a tek posle est meseci u Wujorku pod naslovom koji i sada nosi tampani tekst. U drami Nela iz Vojske spasa (Salvation Nell) (1908) Edvard eldon (Edward Sheldon, 18861946) silazi u podzemqe, u noni lokal posledwe kategorije u kome se skupqaju besposliari, pijanice i prostitutke da bi u toj, gotovo naturalistiki prikazanoj jazbini, otkrio istai134

cu Nel, enu iste, nepokvarene due, iskrenih oseawa i sudbinske privrenosti prokletstvu svoje qubavi. Xim (Jim), wen ovek", pijanica i grubijan, ubija u svai jednog pijanca koji se bio okomio na Nel. Ubistvo je izvrio brutalno, udarcima pesnicom u glavu. Osuen je na osam godina robije. Posle wegovog hapewa Nel se pridruuje Vojsci spasa koja joj je pomogla da se izvue iz sveta podzemqa i da svog sina gaji u atmosferi sreenog porodinog ivota. Jedino je nedostajao wegov otac o kome je Nel sinu priala prave bajke, ali ga je, kao stvarnost, izbrisala iz svog ivota. U wu je zaqubqen major Vojske spasa, nekadawi bogata koji je, kao i Nel, naao spas u Bogu. Svojom ispoveu otkrio joj je da nesrea nije samo prokletstvo siromanih. Za wega su i wena i wegova prolost mrtve. U trenutku kada je sve bilo na putu najboqeg mogueg raspleta, pojavquje se Xim, izgladneo, bedan, bez posla, ogoren jer niko nigde ne eli da zaposli biveg robijaa. Pored toga, jo uvek je pod opsesijom zatvorskog komara. Wegova sudbina implicitno razbija iluziju o amerikom snu da uvek postoji druga ansa. Jedini izlaz mu je da postane lopov, odnosno da se pridrui pqakakoj bandi iji su lanovi wegovi raniji poznanici i da tako doe do novca. Mata o velikim sumama i eli da na taj nain obezbedi budunost za sebe i Nel jer je jo uvek voli i smatra da mu jedino ona moe pruiti siguran oslonac u ivotu. I pored svih nastojawa Nel nije uspela da ga odvrati od te namere, ali nije imala hrabrosti ni da ga prijavi policiji. U stvari ona se sve vreme bori da bude jaka i da Xima odbaci kao runu prolost, ali qubav prema wemu ostaje neugaena. Odbrambeni oklop koji je izgradio wen razum brzo se raspada i ona mu priznaje da eli da ga zadri u svom zagrqaju, ne zbog toga to eli da ga spase, ve zato to ga zaista voli. On, naviknut samo na surove udarce qudi i ivota, je ne razume i reaguje na sebi svojstven nain. Posle scene grube rasprave u kojoj se rasplamsava wegova qubomora prema majoru Vojske spasa, a u sutini i prema svemu to je Nel postigla, on je udari po glavi i pobegne mislei da je usmrtio. Ova tuna pria puna grubosti, promaenosti, gubqewa i nalaewa mesta pod suncem i fatumski neunitive qubavi ene prema svom oveku" i grubijana prema svojoj devojci", zavrava se sreno. Xim nije uestvovao u pqaki. Na taj nain se neukaqan vraa u Nelin ivot i prihvata sve ono u ta ona veruje kao svoj ivotni put. On postaje drugi ovek, spreman da gradi budunost drugaiju od prolosti koja umire zajedno sa nekadawim Ximom. Formula srenog zavretka predstavqa ustupak ukusu publike. Meutim, to je bila cena da se na scenu iznese jo jedna tabu tema, psiholoki problem qubavi bez branog blagoslova i weno blagotvorno dejstvo na promaenu linost kao to je bio Xim. Pored toga, protagonisti ove drame nisu uobiajeni likovi koji se pojavquju u ulozi glavnih junaka. U tome se sastoji glavni eldonov doprinos realizmu na 135

amerikoj pozorinoj sceni, jer je socioloki kontekst dela sveden na nagovetaj, usmeren ka izazivawu saoseawa, a ne osude. U ovome periodu meu piscima vlada veliko interesovawe za psiholoku dramu. Meutim wihov pristup se, uglavnom, svodi na psiholoku varijantu melodrame, tako da su gotovo sva ta brojna, i u svoje vreme rado gledana dela, izgubila ak i istorijsku vrednost. Komedija naravi U okviru interesovawa za iri krug tema iz stvarnog ivota komedija naravi nastavqa da privlai dramske pisce jer taj anr ne samo da im prua mogunost da otkriju pulsirawe svoje savremenosti, nego i da svoje opservacije pretvore u atraktivan teatar. Formula je dobro poznata, nauena u engleskoj koli. Jedino ostaje da se u stereotipe udahne stvarnost svojih, domaih, naravi. Najpoznatiji od pisaca ovoga anra je Klajd Fi (Clyde Fitch, 18651909). Zainteresovan je za neobine linosti. Zbog toga se opredequje za one koje je priroda opteretila izvesnim naslednim osobinama kojima se nemono pokoravaju. To je qubomora koju je Xini (Jinny), junakiwa komedije Devojka zelenih oiju (The Girl with the Green Eyes) (1902), nasledila od svojih roditeqa, ili sklonost ka lagawu koju je Beki (Becky), junakiwa komedije Istina (The Truth) (1907), nasledila od svoga oca. Sukob u Fiovim komedijama proizilazi iz suprotnosti u karakteru izmeu glavnih likova, i to mukarca i ene. Radwa je svedena na minimum i poiva na lakom i zavodqivom dramskom dijalogu. Obino u luksuznom ambijentu pisac stvara efektne scene prilikom pokuaja da pronikne u qudsku prirodu da bi pokazao u kolikoj je meri ovek wen rob, ali se ograniava na mehaniki pristup, lien psiholoke slojevitosti. Meutim, humor koji proizilazi iz takvih situacija specifine je prirode, jer je u wemu prisutan prizvuk ironije. Meu malobrojna dela koja spadaju u komediju naravi, a koja nisu izgubila svoju istorijsku vrednost, ubraja se i Razvod na wujorki nain (The New York Idea) (1906) od Lengdona Miela (Langdon Elwyn Mitchell, 18621933). Ovo je, u stvari, kombinacija komedije i farse na temu shvatawa braka u dobrostojeim graanskim krugovima Wujorka. Prema tome, status u visokom drutvu je postignut. Da ivot ne bi bio dosadan, treba da bude uzbudqiv, ispuwen putovawima, kowskim trkama, udvarawima iz raznih pobuda, udajom i razvodom iz istog hira. Junakiwe ove komedije odbacile su tradicionalnu ulogu ene i majke. Od wih muevi ne mogu da oekuju poslunost i petoro dece, to je za ove emancipovane i bogate ene anahronizam koji ivi jo samo u Engleskoj. U zaplet su ukquena dva para razvedenih suprunika koji se, sticajem okolnosti, sastaju, razgovaraju, viaju, ak su upueni i u nove brane kombinacije svojih bivih suprunika. Na kraju jedan par raz136

vedenih opet nastavqa da ivi u braku, zahvaqujui tome to u toj udnoj zemqi, Americi, razvedeni nekad ostaju u legalnom braku pred zakonom koji ih je razveo. U ovom sluaju to je idealno reewe, jer se Sintija (Cynthia) i Xon (John) vole. I crkva je dotaknuta preko veleasnog Metjua Filimora (Rev. Mattew Phillimore) koji kao crkveni velikodostojnik umesto da titi brak, ne samo da odobrava, nego i propoveda razvod da bi bio u modi" u visokom drutvu. Provodei svoje linosti kroz niz smenih, ak i apsurdnih situacija pisac je enu iz visokog wujorkog drutva prikazao kao povrnu, u velikoj meri bezoseajnu, iznad svega samovoqnu jer se udaje i razvodi iz efa", posesivnu i nepokolebqivu u nastojawu da postane i ostane gospodar situacije u braku. Na taj nain komedija naravi obogaena je jo jednim portretom. Meutim, sve ostaje na nivou smenog, bez moralizatorskih pretenzija, jer je u pitawu zabava, a ne pouka. Socijalna drama Interesovawe za socijalnu dramu raste osamdesetih godina XIX veka i tokom sledeih decenija, jer je to period industrijalizacije Amerike, procvata velikog biznisa" i finansijskih i berzanskih pekulacija, pa samim tim i pojave prvih sukoba izmeu predstavnika kapitala i radnika. Bronson Hauard (Bronson Howard, 18421909) u drami Baron Randolf (Baron Randolph) (1881) bavi se klasnim sukobom, a u The Henrietta (1887) daje satiru na berzanske pekulacije u Wall Street-u. Stil Mk Kaj (Steele Mac Kaye, 18241894) napisao je za ono vreme provokativnu dramu o radnikom pitawu Pol Kovar ili anarhija (Paul Kauvar or Anarchy) (1887), arls Klajn (Charles Klein, 18671915) u drami Lav i mi (The Lion and the Mouse) (1905) opisao je borbu mladog entuzijaste protiv bogatog nasilnika, a u Megi Peper (Maggy Pepper) (1911) prikazao vrline jedne mlade radnice. Jedna od najboqih socijalnih drama, Gazda (The Boss) (1911), proistekla je iz pera Edvarda eldona. Ni pisac komedija Klajd Fi nije se odupro iskuewu socijalnih tema. U drutvenoj satiri Grad (The City) (1909) kritikuje korupciju u javnom ivotu. Danas ova dela imaju iskquivo istorijsku vrednost zbog tema koje iznose na pozorinu scenu kao javnu drutvenu tribinu. Inae, nain razmiqawa i ematizovana reewa ine ih zastarelim, jer je u wima glavno oruje sentimentalni verbalizam u tretirawu pojedinanih sluajeva, a ne drutvenih pojava u irem smislu, tako da rei sa scene, pune patosa koji pleni publiku, ostaju da lebde u vakumu bezidejnosti. * * * Kada se govori o drami ovoga perioda, treba istai iwenicu da je u naslee ostalo mnogo naslova, ali veoma malo dramskih dela koja su 137

preivela zaborav, i to kao najboqa meu postojeim mnotvom, a ne kao inspiracija sledeoj generaciji stvaralaca. Ne treba gubiti iz vida iwenicu da je u ovom periodu pozorite prvenstveno industrija koja donosi velike prihode. Da bi se to postiglo, publici se prualo ono to je kod we imalo najboqu prou. Gledaoci su hteli da sve bude jasno, direktno reeno, bez aluzija i suptilne igre duha. U stilu amerike demokratije pobeda vrline bila je obavezna, to znai, kroz uzbuewe, posle smeha ili suza, jedino reewe bio je srean zavretak. Nacija koja je prebrodila pionirske napore zahvaqujui optimizmu, nije prihvatala da je, u periodu kada je imala i vremena i sredstava za luksuz u obliku pozorine razonode, sa scene potresaju ozbiqni problemi traginog ishoda i kosmikih razmera. Za takav izazov jo nije bila duhovno spremna. Otuda su u ovom periodu razvoja amerike drame linosti optimistiki nastrojene, borbene, ne padaju pod najteim udarcima sudbine, nego iz wih crpe novu snagu. Kod wih nema unutarweg razvoja. Akcija zamewuje psihologiju. Posmatrana u celini, amerika drama do pojave O'Nila, pod jakim pritiskom komercijalnih zahteva pozorita, sledi liniju spoqnog efekta, a ne unutarwe logike, pati od upadqivog nedostatka idejnosti, duhovnog zamaha i uzvienih oseawa svojstvenih izuzetnim linostima. Sve je jo prizemno, ukalupqeno u uske okvire. U stvari, u ovome periodu razvoja amerike drame nije se pojavio nijedan stvaralac koji bi se snagom svoga duha i talenta uzdigao iznad osredwosti. Prema tome, XIX vek i prve dve dekade XX ostavile su u naslee razvijeni sistem pozorine industrije koncentrisane u Wujorku i nekwievnu teatralnost u kojoj su glavne zvezde bili glumci i rediteqi, a pisci zauzimali drugorazredno mesto.

Ileana osi Ph. D. FROM THE HISTORY OF AMERICAN DRAMA AND THEATER A SEARCH FOR A NATIONAL CREATIVE IDENTITY Summary The paper devoted to THE HISTORY OF AMERICAN DRAMA AND THEATER, entitled A SEARCH FOR A NATIONAL CREATIVE IDENTITY deals with the origin and development of the national drama and theater in America, from the Colonial period up to the twenties of the XX-th century. During the period under review the American drama is practically the imitation of English models and the theater develops under strong pressure of commercialism. This period is rich in the number of names of playwrights, but they were not talented and creative enough to elevate themselves above mediocrity. The legacy of this period is a developed system of the theater industry mainly located in New York and a considerale number of plays of modest literary value, significant only as attempts to deal with national manners, according to foreign patterns. In

138

the theater the main stars are the actors and directors and the playwrights are only producers of texts. Like all beginnings, this stage in the development of American drama and theater is important as an introduction to the development of the genuine national American drama of the twenties embodied in the playwriting of Eugene O'Neill, the lodestar of the coming generations of young American talents who will create an authentic national drama.

139

UDC 782.8.091.5 Stojanovi P.: 78.072(436) 78.071.1:929 Stojanovi P.

Vera Tifentaler (Be)*

PREMIJERE OPERETA PETRA STOJANOVIA U OGLEDALU AUSTRIJSKE MUZIKE KRITIKE

SAETAK: Bez obzira na iwenicu da su beke premijere opereta Petra Stojanovia, Devojka na mansardi" (1917) i Vojvoda od Rajhtata" (1921), izvedene u jedno istorijski problematino i za umetnike nepovoqno vreme, obe su u austrijskoj tampi izazvale zapaene reakcije. U razmatranim muzikim kritikama, saznajemo o recepciji Stojanovievih opereta u tadawem Beu, wegovom mestu kompozitora i violinskog pedagoga, o prilikama u muzikom pozoritu, ali i o promenama do kojih dolazi u nainu pisawa muzikih kritika.

1. O muzikoj kritici u Austriji poetkom HH veka Na prelazu iz HH u HH vek i u prvim decenijama HH veka anr muzike kritike u Austriji nalazio se u sutinskom stawu promene, postupno se udaqavajui od objektivnog, bezlinog dopisnitva ka jednoj individualnoj, subjektivnoj kritici.1 Dakle, ranije je pisac stajao u senci svoga imena i nije ga bilo mogue identifikovati iz muzike kritike (u najboqem sluaju saznajemo inicijale). No, lino miqewe autora postupno dobija sve vei znaaj. Glavni predstavnik ili ak mnogo vie, osniva nove, razvijenije, subjektivne muzike kritike, nesumwivo je Eduard Hanslik (Eduard Hanslick), koji je kao pionir u ovoj oblasti imao vei broj protivnika. U to doba, ba kao i danas, tampa je predstavqala znaajno glasilo muzikih kritiara. Izmeu 1900. i 1930. godine oblast tampe se pokazuje gotovo nepregledna u svojoj raznovrsnosti. Stalno se pojavquju novi listovi, dok neki nakon kraeg izlaewa bivaju obustavqeni. Jedno od najznaajnijih glasila muzike kritike, u prvim decenijama HH veka, bile su austrijske dnevne novine Neue Freie Presse. Za wima su sledile beke dnevne novine Neues Wiener Tagblatt i Arbeiterzeitung. U listu Wiener Zeitung mogli su se nai delom dobri napisi o muzikim dogaajima, ali su oni bili saeti i nepotpisani. Premijere dve operete Petra Stojanovia imale su zapaen odjek u austrijskoj tampi. Po obimu recenzija one se mogu porediti sa dravnim operskim premijerama. U ovom tekstu bie razmotrene kritike iz
* Vera Tiefenthaler (Wien). 1 Manfred Wagner, Geschichte der sterreichischen Musikkritik, Tutzing 1979, 659.

141

najznaajnijih austrijskih dnevnih novina. Za operetu Devojka na mansardi (Liebchen am Dach) pronali smo jedanaest, a za drugu, u Beu izvedenu Stojanovievu operetu Vojvoda od Rajhtata (Der Herzog von Reichstadt), est kritika. 2. Svet operete u Beu u vreme Stojanovievih premijera Kojem muzikom podruju ili boqe reeno kojem svetu operete pripadaju dela Devojka na mansardi i Vojvoda od Rajhtata srpskog kompozitora Petra Stojanovia, koji je u Beu delovao od 1896. do 1924. godine? Obe operete bi se vremenski mogle uvrstiti u takozvano srebrno doba" beke operete. Nakon smrti glavnih predstavnika zlatnog doba" operete (oko 18711885) kompozitora Johana trausa (Johann Strauss), Franca Supea (Franz von Supp) i Karla Milekera (Karl Millcker), kao i tadawih libretista i pevaa usledila je za beku operetu faza zatija, da bi se 1901. ponovo obnovila i uzdigla u srebrnoj epohi, koja je trajala do 1920.2 Hadamovski (Franz Hadamowsky) i Ote (Heinz Otte)3 su pokuali da ukau kome treba zahvaliti za novi uspon operete:
pokazalo se da su upravo stranci i wihova duhovnost u znaajnom obimu dali novi ton, koji starosedeoci nisu bili u stawu dati: duhovno i politiki beko liberalno graanstvo izgubilo je vladavinu. U novoj opereti ogleda se duhovnost malograana i doseqenika. Pozorite je izgubilo svoju etiku misiju, u smislu esto pogreno tumaenog ilerovog (Schiller) poimawa pozornice kao moralne ustanove'. Povodei se za eqama i instinktima publike komercijalno pozorite je otilo daleko.

Prema gore citiranim autorima, iwenica je da najznaajniji predstavnik marketinkih opereta koje su uglavnom pisali umetnici, u navedenom tekstu oznaeni kao doseqenici" nije bio Belija, ve Maar. Ipak, Franc Lehar (Franz Lhar) je i sam bio beka muzika", ak i kada se kod wega pokazuje jedna istinska muzika mnogoznanost, koja ukazuje na nacionalnu rascepkanost dunavske monarhije. Tako zvuci polke podseaju na eku, ritmovi ardaa na Maarsku itd. Prvi svetski rat je, izmeu ostalog, snano delovao i na muziku u operetama i prekinuo je daqi razvoj ovog anra. Do toga nije dolo samo usled prekinutih internacionalnih veza, ve i zbog materijalnih prilika (brige oko hrane, ogreva, odee), koje su qude iz operete" dovele u ozbiqnu oskudicu. Tokom i nakon rata, tematski je kratkotrajno dominiralo jedno patriotsko strujawe, ali je ovaj pravac uskoro promewen u smeru bega u prolost".
2 Hronoloka podela prema: Franz Hadamowsky, Heinz Otte, Die Wiener Operette. Ihre Theater- und Wirkungsgeschichte, 1948, 111. 3 Nav. delo, 297.

142

Sadraj Stojanovievih opereta potvruje ove nove tendencije. U oba sluaja za radwu je odgovoran poznati libretista Viktor Leon (Viktor Lon). U opereti Devojka na mansardi nalazimo tematski materijal koji podsea na bidermajer. Ludvig Hirfeld (Ludwig Hirschfeld) kritikuje libreto V. Leona: Takoe i u ovom poodmaklom toplom godiwem dobu, ne bi se smela publici ponuditi takva dirqiva i naivna kalendarska pria".4 Druga opereta jo vie pokazuje istorijsku grau. U uvodu kritike, povodom premijere, u listu Neues Wiener Journal, kritiar ukazuje na ovu osnaenu tendenciju: Istaknute istorijske linosti sa upeatqivom ivotnom priom (sa naglaenom erotikom) su u opereti veoma traene".5 Kritiar lista Reichspost je pisao povodom premijere operete Vojvoda od Rajhtata da ova opereta donosi slike ivotne stvaralake snage iz lepih prolih dana, koji su naalost iza nas".6 3. Reakcije u tampi povodom premijere operete Devojka na mansardi 3.1. ekawe novog oveka" ini se da je beka publika sa ewom i interesovawem iekivala prvo izvoewe Stojanovieve operete 21. maja 1917. godine, u bekom Karlovom teatru (Carltheatar). Napisi u tampi poiwali su ovakvim reenicama: Izuzetno, sada nije re o potvrenom kompozitoru opereta, ve je u pitawu jedno novo ime. Dugo vremena se eka na mladi talenat koji e svetskim uspesima dati novi ivot bekoj operetnoj muzici, koja je postala monotona; na mladog oveka koji nee na trite ponuditi traenu i prohodnu sentimentalnost ili uglaenost, koji nee samo moi ono to drugi mogu, ve e na sopstveni nain komponovati bezbrinu muziku, osloboenu od komercijalnih uticaja".7 Polazei od primedbe u listu Neue Freie Presse sline ocene nalazimo i u tri pregledana beka dnevna lista.8 itajui izmeu redova, moe se uoiti zasiewe operetnom industrijom", koja je postala monotona i u kojoj je upravo Stojanovi posmatran kao novi akcionar u bekoj operetnoj industriji".9

Neue Freie Presse, 20. Mai 1917, 12. Neues Wiener Journal. Unparteiisches Tagblatt, 12. Februar 1921, 8. 6 Reichspost. Morgenblatt. Unabhngiges Tagblatt fr das christliche Volk sterreich-Ungarns, 13. Februar 1921, 9. 7 Neue Freie Presse, 20. Mai 1917, 12 (Ludwig Hirschfeld). 8 Neues Wiener Tagblatt, 20. Mai 1917, 9; Neues Wiener Journal, 20. Mai 1917, 10; Reichspost, 20. Mai 1917, 11 (O. H.). 9 Neues Wiener Tagblatt, 20 Mai 1917, 9.
4 5

143

3.2. Stojanoviev ugled u muzikim krugovima Bea Stojanovievo ime nije bilo nepoznato u svetu muzike. U mnogim kritikama se upravo polazilo od toga kakav je ugled on uivao u Beu: naime vaio je za uglednog muzikog umetnika.10 Wegov koncert za violinu ve je bio poznat.11 Posebno su isticani pawe vredan smisao za formu i tehnika zrelost",12 (takoe oznaena kao strogi stil"13). Pored Stojanovievih sposobnosti, kao violinskog pedagoga,14 on je hvaqen i kao uspean muziar.15 iwenica da se ovaj ozbiqni umetnik"16 posvetio opereti izazvala je razliite reakcije. Veinom je Stojanovievo skretawe od ozbiqne muzike komentarisano sa zaprepaewem: wemu se iznenada pripisivala povrnost i banalnost"17 sa kojima je pao u razuzdanost operete.18 Suprotno tome, drugi kritiari su ovaj preokret tumaili pozitivno: po wihovom miqewu Stojanovi je uspeo, svoje lepe osobine da prenese i na drugo stvaralako podruje".19

3.3. Sud o muzici premijernih dela O muzici Stojanovieve prve operete iskquivo pohvalno pisao je kritiar lista Neue Wiener Tagblatt. Prema wemu ova opereta u muzikom smislu pripada najvrednijim operetama posledwih godina: briqivo uraena, umerena i diskretna u harmoniji, instrumentaciji i ritmu, opskrbqena sa retkim i nesvakodnevnim modulirajuim dosetkama, ova partitura potvruje da kompozitor jedne moderne, uspene operete moe ostvariti pravi nivo".20 U nastavku teksta kritiar pozdravqa strastveni temperament i specifine slovenske kontraste koji se pojavquju u opereti". Iz kritike u kritiku iznova se ukazuje na Stojanovievu uspelu instrumentaciju i postavku orkestra,21 a posebno se hvali formalno i tehniko savrenstvo kompozicije.22 Tri kritiara istiu voewe me10 Wiener Zeitung, 20. Mai 1917; Neues Wiener Journal, 20. Mai 1917, 10; Neues Wiener Tagblatt, 20. Mai 1917, 9 (ef); Fremden-Blatt, 20. Mai 1917, 11 (pf). 11 Neues Wiener Tagblatt, 20. Mai 1917, 9 (ef). 12 Neues Wiener Tagblatt, 20. Mai 1917, 9 (ef); Arbeiterzeitung (Morgenblatt). Zentralorgan der Deutschen Sozialdemokratie in sterreich, 20. Mai 1917, 11 (Bl). 13 Der Morgen. Wiener Montagblatt, 21. Mai 1917, 4 (e. Kgb.). 14 Illustriertes Wiener Extrablatt, 20. Mai 1917, 7 (p.st.); Wiener Zeitung, 20. Mai 1917. 15 Illustriertes Wiener Extrablatt, 20. Mai 1917, 7 (p. st.); Neues Wiener Tagblatt, 20. Mai 1917, 9 (ef); Neue Freie Presse 20. Mai 1917, 12 (Ludwig Hirschfeld). 16 Der Morgen, 21. Mai 1917, 4 (e. Kgb.). 17 Isto. 18 Neue Freie Presse, 20. Mai 1917, 12 (Ludwig Hirschfeld). 19 Neues Wiener Tagblatt, 20. Mai 1917, 9 (ef). 20 Isto. 21 Neue Freie Presse, 20. Mai 1917, 12 (Ludwig Hirschfeld). 22 Illustriertes Wiener Extrablatt, 20. Mai 1917, 7 (p.st.).

144

lodije,23 mada wihovi komentari zvue povrno i nespretno: Stojanovi ima melodiju i pre svega lirski oseaj"24 ili: muzika je odluujue qupka, zvui melodino".25 Upadqivo je da se najee izdvaja uvertira, koja se odlikuje finom, melodramskom"26 prokomponovanom kompozicijom i puna je ugoaja.27 Obuhvata deiji hor iz daqine i jednu vrstu violinske romanse, kao dramske podloge za daqi razvoj radwe".28 Kod opereta (takoe i opera) tada je bilo uobiajeno da se popularnost stie zahvaqujui karakteristinim duetima ili drugim muzikim numerama, koji bi mogli postati lageri" i tako opereti doneti slavu. U sluaju operete Devojka na mansardi taj lager" je prema miqewu kritiara lista Illustriertes Wiener Extrablatt numera Doi malo" (Komm bisserl her"), pisana u elegantnom 2/4 taktu,29 pri emu on kao vredne pomena navodi i qupku mazurku i jedan dobro zvuei tercet". Osim toga u drugom inu () nalazi se jedan kratak, ali efektan groteskni tercet i plesni duet", koji se posebno istie melodinom pratwom ksilofona.30 Pomenuti kritiar je sa izdvojenim lagerom" bio u pravu, jer je ba taj duet kasnije tampan kao prvi separatni izvod iz operete u muzikoj tampariji kod Ludviga Doblingera (Ludwig Doblinger) i Hercmanskog (Herzmannsky). Pored toga, kod Doblingera su kasnije objavqene i sledee numere iz operete, meu kojima su i tri pesme koje je kritiar lista Reichspost naveo kao uspene:31 Ako postoji vena qubav" (Wenn ewige Liebe es gibt"), Hajdemo u prirodu" (Geh'n wir 'naus ins Grne"), Marija" (Die Marie"),32 Lepa je rua" (Schn ist wohl eine Rose"), valcerska pesma iz posledweg ina koja je kasnije nazvana Ruina pesma" (Rosenlied"),33 Cigarete i ene" (Zigarren und Frauen"), Qupki zvuci miluju mi uho" (Lieblich Klingen tnt mir an das Ohr"), kao i valcer,34 Mi pripadamo jedno drugom" (Wir beide gehren zusammen").35
23 Wiener Zeitung, 20. Mai 1917; sterreichische Volks-Zeitung, 20. Mai 1917, 4 (st); Reichspost, 20 Mai 1917 (O.H.); Neues Wiener Journal, 20. Mai 1917, 10. 24 sterreichische Volks-Zeitung, 20. Mai 1917, 4 (st). 25 Reichspost, 20. Mai 1917, (O.H.). 26 Neue Freie Presse, 20. Mai 1917, 12 (Ludwig Hirschfeld). Hirfeld smatra da se zahvaqujui ovoj uspeloj uvertiri, u Stojanoviu moe prepoznati uspean muziar koji se izgubio u opereti. 27 Illustriertes Wiener Extrablatt, 20. Mai 1917, 7 (p.st.); Wiener Allgemeine Zeitung, 21. Mai 1917, 2 (r.f.). 28 Illustriertes Wiener Extrablatt, 20. Mai 1917, 7 (p.st.). 29 Illustriertes Wiener Extrzblatt, 20. Mai 1917, 7 (p.st.). 30 Wiener Allgemeine Zeitung, 21. Mai 1917, 2 (r.f.). 31 Die Marie", Schn ist wohl eine Rose", Komm bisserl her", takoe jedna marevska pesma Ob es jetzt so ist, oder so". Daqe, isti smatra da opereta na pojedinim mestima pokazuje jasno oslawawe na kominu operu. Reichspost, 20. Mai 1917, (O. H.). 32 Wiener Allgemeine Zeitung, 21. Mai 1917, 2 (r.f.), istaknuto. 33 Reichspost, 20. Mai 1917, 11, (O.H.). 34 Neues Wiener Journal, 20. Mai 1917, 10. Oznaen kao popularni valcer. 35 Prema kritiaru O. N. u opereti je upotrebqen kao lajt motiv. Reichspost, 20. Mai 1917, 11.

145

Istina, etiri kritiara36 su pisala negativno o prenatrpanosti lagerima" i marevskim ritmovima: On leti i plee ivahne mareve i draesne lagere, varijetske dvoetvrtinske taktove, koji se svuda mogu uti". Kritiar lista Neue Freie Presse, bez okoliavawa i odriui se pristojnosti, daje Stojanoviu direktan savet: Upravo jedan novi talenat ne bi trebao odmah prilikom svog prvog predstavqawa ponuditi takve sraunate lagere, ve radije raskono obiqe sveih melodijskih misli. No, ba to je slaba strana gospodina Stojanovia: on ima toliko malo originalnosti kao da ve iza sebe ima stotine svetskih uspjeha."37 Kod operete Devojka na mansardi izdvaja se kao uspela jedinstvenost forme, koja je postignuta kroz uestalu primenu dramskih reitativa, kao i kroz melodramski scenski razvoj. Stojanoviu je uspelo da nadomesti muzike nedostatke u umecima, kupletima i plesnim scenama.38 ak je i upravo citirani strogi kritiar Ludvig Hirfeld bio saglasan sa ovim stavom i ukazao na qupke pojedinosti u izradi pojedinih numera i finala.39

3.4. Odnos izmeu libreta i muzike Reakcije u bekoj tampi ukazuju na veliku nejednakost u odnosu na libreto i muziku. Kritiari se u znaajnoj meri kolebaju izmeu negativnog i pozitivnog suda s jedne strane, prema novom oveku" u kompoziciji Petru Stojanoviu i sa druge strane, starom oveku", odnosei se na libreto Viktora Leona. U kritici Ludviga Hirfelda u listu Neue Freie Presse, moe se proitati da u osnovi ni kompozitor ni libretista nisu dobro proli: Muzika je u svakom sluaju daleko vrednija od libreta Viktora Leona".40 Slino tome i O.H. (O.H.) u listu Reichspost osporava libretisti originalnost i humor i radije se priklawa delu kompozitora.41 Meutim, kritiar koji se potpisuje kao e.Kgb. u bekom jutarwem listu Der Morgen dao je prednost Viktoru Leonu u ovoj letwoj novini Devojka na mansardi, koja je imala bombastian uspeh (iako ga boli jezika greka u naslovu42): za ovaj uspeh zaluan je upravo libreto Viktora Leona".43
36 Illustriertes Wiener Extrablatt, 20. Mai 1917, 7 (p.st); Neue Freie Presse, 20. Mai 1917, 12 (LHfd). 37 Neue Freie Presse, 20. Mai 1917, 12 (Ludwig Hirschfeld). 38 Illustriertes Wiener Extrablatt, 20. Mai 1917, 7 (p.st). 39 Neue Freie Presse, 20. Mai 1917, 12 (Ludwig Hirschfeld). 40 Isto. 41 Reichspost, 20. Mai 1917, 11. 42 Devojka na mansardi (Liebchen am Dach) pokazuje jednu gramatiku nepravilnost. Bilo bi ispravno da je predlog auf dem" ili unterm". Meutim, ovakva formulacija u naslovu ukazuje na sliku tada u Beu prihvaenog govornog jezika. To ne znai, kao to bi delimino i danas bilo, da am Land" stoji umesto auf dem Land". Fridrih Torberg (Friedrich Torberg) govori u svom romanu Tetka Jole (Die Tante Jolesch) o nainu izraavawa sa predlogom am", kao uobiajenom formulacijom jevrejskog visokog graanstva,

146

Takoe kritiar lista sterreichische Volkszeitung radije je na strani Viktora Leona: Viktor Leon je opet uspeo. Petar Stojanovi bi se trebao Leonu zahvaliti, to je jednom poetniku poklonio takav libreto".44 No, iwenica koja ovde ne bi trebalo da bude izostavqena jeste da je Viktor Leon nasuprot Petru Stojanoviu, u Beu ve postigao veliku popularnost, i stoga mu se verovatno generalno poklawalo mnogo vie pawe. 3.5. Da li su oekivawa ispuwena? Ovde se postavqa pitawe ija oekivawa? U kritikama je, prirodno, u prvoj liniji re o oekivawima koja obrazovani muziari postavqaju pred jednog stvaraoca. Oekivawa koja je trebalo da ispuni prieqkivani novi ovek operete", koji je sa novom snagom stupao u ve monotoni svet operete, prema miqewu veine kritiara bila su malo ispuwena: Taj sa ewom iekivani oslobodilac od komercijalne i rutinske operete gospodin Petar Stojanovi sasvim sigurno nije".45 Nema nove muzike46 i wemu nedostaju opereti primereni plastini i originalni efekti".47 Drugi kritiari opet oznaavaju muziku kao skromnu, dopadqivu i uglaenu".48 Pored toga wemu nedostaje pravi humor".49 Neki kritiari su uzroke za nedostatak muzike originalnosti odmah opravdali. Oni vide u Petru Stojanoviu vie jednog ozbiqnog i takorei vaqanog" kompozitora koji se izgubio u pogrenom stilu. Hirfeld ovako prikazuje posledice: nalazi se jedna prilino melanholina razuzdanost i itavo vee se ima utisak, da jedan u osnovi uqudni, pouzdani ovek eli da igra jednog potpuno pomodnog i vragolastog mladia".50 Prividno neki u ovom pokuaju nisu nali dovoqno dokaza. No, treba podsetiti da u biti kritiari Stojanovievo umee nikako nisu dovodili u pitawe. Toliko o oekivawima kritiara. Koliko su bili ispuweni zahtevi publike? Na ovo pitawe se u potpunosti moe odgovoriti bez neiste savesti. Odgovor bez izuzetka daju i kritiari: ova predstava je doista bila vredna gledawa. Publika je pred sobom imala jednu od najbokojem je nesumwivo i Viktor Leon pripadao. Da li je ova jezika kritika na naslov Leonove operete bila antisemitskog karaktera moralo bi naknadno biti ispitano. 43 Der Morgen, 21. Mai 1917, 4. 44 sterreichische Volks-Zeitung, 20. Mai 1917, 4. 45 Neue Freie Presse, 20. Mai 1917, 12 (Ludwig Hirschfeld); Illustriertes Wiener Extrablatt, 20. Mai 1917, 7 (p.st); Neues Wiener Journal, 20. Mai 1917, 10. 46 Wiener Allgemeine Zeitung, 21. Mai 1917, 2 (rf); Illustriertes Wiener Extrablatt, 20. Mai 1917, 7 (p.st); Neues Wiener Journal, 20. Mai 1917, 10; Fremden-Blatt, 20. Mai 1917, 11 (pf); Morgen, 21. Mai 1917, 4 (e. Kgb.). 47 Wiener Zeitung, 20. Mai 1917. 48 Fremden-Blatt, 20. Mai 1917, 11 (pf). 49 sterreichische Volk-Zeitung, 20. Mai 1917, 4 (st). 50 Neue Freie Presse, 20. Mai 1917, 12 (Ludwig Hirschfeld).

147

qih opereta koje su izvoene u Karlovom teatru, i nije elela nita vie od toga. 3.6. Kritiari i wihov stav Kao to je iz gore navedenog postalo oito, Ludvig Hirfeld je najranije nemilosrdno ocenio Stojanovievu prvu operetu. Nisu mi poznati razlozi koji su ga tada u Beu vrsnog poznavaoca pozorine i muzike umetnosti,51 ije je ime ovde jedino bilo mogue otkriti iz inicijala na to naveli. Interesantno je da Hirfeld 1921. godine, u kritici povodom Stojanovieve druge operete, nije tedeo rei pohvale, a izvoewe je ocenio kao izvrsno i vredno gledawa".52 Svakako bi se daqe moglo razmiqati kako je upravo jedan Srbin nakon srpskog atentata 28. juna 1914. godine u Sarajevu, koji je bio povod za rat bio prihvaen na austrijskoj muzikoj sceni. Polazei iz drugaijeg ugla posmatrawa, hrvatski naunik Josip iroki, koji je delovao u Beu, nekoliko godina pre premijere pomenute operete primetio je generalno nepravdu prema onim umetnicima koji nisu pripadali bekim Nemcima" (protiv Hrvata, a u ovom sluaju protiv Srba). U jednoj muzikoj kritici53 iz 1910. godine, on okrivquje starosedeoce Bea da su iz zavisti potcewivawem naneli nepravdu nenemakim" Belijama, i time ih otetili. Ovo bi u potpunosti moglo da vai i za period Stojanovievog boravka u Beu. Verovatno bi sledea izjava iz jedne kritike povodom premijere wegove prve operete, mogla ukazati na pravu borbu konkurencije: Nekolicina kompozitorovih kolega u publici licemerno je nastojala zadrati prijateqski izraz lica".54 Na nepredusretqivost prema nenemakim" Belijama i paualno miqewe mogla bi da ukae i greka kritiara lista sterreichische Volkszeitung,55 koji se potpisuje kao st. On pie: kompozitor po imenu Petar Stojanovi je Hrvat, koji je u Budimpeti pronaao novu domovinu" S jedne strane on Stojanovia smatra Hrvatom i u daqem tekstu ga dri za poetnika u komponovawu, to nikako nije tano. Bilo bi pogreno kritiaru ovaj faut-pas opravdati kao isti nedostatak znawa. Kao suprotnost Ludvigu Hirfeldu, u ovoj analizi kritika mogao bi stajati kritiar lista Neues Wiener Tagblatt, koji se potpisuje kao
51 Ludvig Hirfeld je izmeu ostalog bio urednik obimnog, ilustrovanog mesenika Moderne Welt, koji se bavio pitawima umetnosti, literature i mode, kao i tome pripadajuih posebnih sveski. (Moderne Welt 1912: primerci za nekoliko meseci daqe nalaze se u Gradskoj i Dravnoj biblioteci u Beu). 52 Neue Freie Presse, 12. Februar 1921, 9 (Ludwig Hirschfeld). 53 Agramer Zeitung, 4. April 1910, feqton povodom premijere dela Grof od Luksemburga (Graf von Luxemburg). Koliko je iroki bio kivan, vidi se i iz wegovih rei: Be je egoistino samo nekolicinu dela nametnuo itavom svetu elei da ga time nahrani". 54 Neues Wiener Tagblatt, 20. Mai 1917, 9 (ef). 55 sterreichische Volks-Zeitung, 20. Mai 1917, 4 (st).

148

ef.56 Poput Hirfelda, ovaj autor se u svom tekstu pokazuje kao kompetentan kritiar muzike umetnosti, samo to je wegova kritika Stojanovievih mogunosti pozitivna. Svakako, nisu sve kritike bile istog nivoa. U veini sluajeva nije mogue identifikovati ime pisca, ali se ipak po stilu pisawa i sadraju kritike moe izvui zakquak o profesionalizmu ili neprofesionalizmu57 (kod trojice od jedanaest kritiara). Kada se iz prethodnih kritika izvodi bilans, pokazuje se sledei rezultat: est autora a time i relativna veina radije ostaju kod neutralnog stava,58 tri kritiara daju negativan sud,59 jedan autor ima pozitivno miqewe,60 kao jo jedan autor, ali mawe ubedqivo.61

3.7. Uspeh operete U vreme premijere Stojanovieve prve operete itav svet, a ne samo Austrija i Be, bili su pod nemilosrdnim znakom Prvog svetskog rata. Ve sami naslovi u novinama, dan nakon premijere operete, kao na primer sledei, ukazuju na munu politiku i svakodnevnu situaciju: Isonzo bitka car tamo, Vazdune borbe nad Crnim morem, Anarhija u Finskoj, Japanske podmornice lovci u Marsejskoj luci, Kriza u Italiji, Dr Fridrih Adler (Friedrich Adler) osuen na smrt, Haos u Rusiji, Vilsonov poziv na vojnu slubu, cene voa i povra prole godine i sad.62 Na oigled kritine politike situacije u svetu, gledaoca obuzima uewe zbog raskoi scenske premijere i zbog iwenice da za umetnika iz jedne omraene" zemqe, zavesa nije bila sputena. Uprkos gore navedenim razliitim pogledima o vrednostima operete, ini se da su autori i izvoai u celini bili predodreeni za uspeh. Opis odobravawa uspeha ide od neutralnog ili nesigurnog prijateqskog",63 preko uobiajeno jakog",64 do jakog",65 srdanog odobravawa",66 i istinskog nesumwivog, snanog uspeha".67
Neues Wiener Tagblatt, 20. Mai 1917, 9 (ef). Kod kritiara koji se potpisuju kao O.H. (Reichpost, 1917, 11) i ef (Neue Wiener Tagblattes, 1917, 9), najranije bi mogla da se uoi muzika nestrunost. Oni su jedini kritiari koji premijeru operete vrednuju iskquivo pozitivno. Isto tako i kritike u listovima Wiener Zeitung i sterreichische Volkszeitung ukazuju na najnii nivo. 58 Wiener Zeitung, 20. Mai 1917; Arbeiterzeitung, 20. Mai 1917, 11 (Bl); Wiener Allgemeine Zeitung, 21. Mai 1917, 2 (r.f.); Reichspost, 20. Mai 1917, 11 (O.H.). 59 Neues Wiener Journal, 20. Mai 1917, 10; Neue Freie Presse, 20. Mai 1917, 12 (L. Hfd.); Der Morgen, 21. Mai 1917, 4 (e. Kgb). 60 Neues Wiener Tagblatt, 20. Mai 1917, 9 (ef). 61 Illustriertes Wiener Extrablatt, 20. Mai 1917, (p.st). 62 Iz novina: Neues Wiener Tagblatt, Reichspost, sterreichische Volks-Zeitung, Reichspost, Illustriertes Wiener Extrablatt, Neues Wiener Journal, Der Morgen, Wiener Zeitung (od 20. do 21. maja, 1917. godine). 63 Neues Wiener Journal, 20. Mai 1917; Reichspost, 20. Mai 1917, 11 (O.H.); Wiener Zeitung, 20. Mai 1917. 64 Arbeiterzeitung, 20. Mai 1917 (Bl); Neue Freie Presse, 20. Mai 1917 (Ludwig hirschfeld).
56 57

149

Na samoj premijernoj veeri brojne pevake i plesne numere morale su biti ponovqene".68 Slavu su u potpunosti iskusili pevai, kao i kapelnik Holcer (Holzer): Karlov teatar je za ovaj novitet ponudio svoje najboqe snage i nadomestio nedostatak snanih glumakih linosti pomou dobre zajednike igre,69 koja je bila nagraena zavrnim aplauzom sa vencima i cveem".70 Takoe su i autori (Stojanovi i Leon; primedba autorke teksta) morali ponovo izai zajedno sa izvoaima".71 Predstava je potom igrana svakodnevno tokom itave godine do 26. maja 1918. godine sa izuzetkom letwe pauze i ubraja se u najboqe predstave Karlovog teatra".72 4. Odjek u tampi povodom premijere operete Vojvoda od Rajhtata 4.1. Izvoewe u bekom Karlovom teatru u posleratno vreme Iako su prole tek tri godine od zavretka rata, operetni teatar je ponovo zaiveo kako bi publici prikazao jedan, to je mogue potpuniji, scenski doivqaj. U gotovo svakoj kritici povodom premijere Vojvode od Rajhtata, 12. februara 1921. godine u bekom Karlovom teatru, isticana je sjajna podela uloga".73 Posebno je istican poznati Hubert Marika (Hubert Marischka) u glavnoj ulozi, i sa tim u vezi znaajan uspeh izvoewa,74 kao i briqiva inscenacija"75 i blistava, hvale vredna, postava".76 Ve pomenutom kritiaru Ludvigu Hirfeldu premijera je izmamila sledei komentar: Karlov teatar je priredio sjajnu, gledawa vrednu predstavu,77 to je u ekonomski i drutveno teko vreme vredno pawe". Izgleda da je Stojanovieva druga opereta, koja je izvedena u Karlovom teatru, imala istinski uspeh, ali ne samo zbog napora koje je Karlovo pozorite preuzelo na sebe s obzirom na podelu uloga i poNeues Wiener Journal, 20. Mai 1917, 10. Illustriertes Wiener Extrablatt, 20. Mai 1917, 7 (p. st.). 67 sterreichische Volks-Zeitung, 20. Mai 1917, 4 (st); Neues Wiener Tagblatt, 20. Mai 1917, 9 (ef). 68 Wiener Allgemeine Zeitung, 21. Mai 1917, 2 (r.f.). 69 Illustriertes Wiener Extrablatt, 20. Mai 1917, (p.st.). 70 Wiener Allgemeine Zeitung, 21. Mai 1917, 2 (r.f.). 71 Fremden-Blatt, 20. Mai 1917, 11 (pf). 72 Der Morgen, 21. Mai 1917, 4 (e. Kgb.). 73 Reichspost, 13. Februar, 1921, 9 (h.). 74 Neue Freie Presse, 12. Februar 1921, 9 (Ludwig Hirschfeld). 75 Neues Wiener Journal, 12. Februar 1921, 8. 76 Wiener Allgemeine Zeitung, 12. Februar 1921, 5; Neues Wiener Journal, 12. Februar 1921, 8; Volks-Zeitung 1921, 5 (J. St.). 77 Neue Freie Presse, 12. Februar 1921, 9 (Ludwig Hirschfeld).
65 66

150

stavku.78 Kritiar u listu Volkszeitung miqewa je da je Karlov teatar sa ovom predstavom dostigao vrhunac".79 Istog miqewa je i kritiar lista Reichpost.80 Ovde bi trebalo napomenuti da je Karlov teatar pored Teatra an der Wien, vaio kao drugi vodei operetni teatar81 u prvom i drugom periodu procvata operete (zlatno i srebrno doba"). U periodu od 1864. do 1872. godine u Karlovom teatru izvedeno je dvanaest novih opereta Supea. Procvat ovog teatra protee se takoe i na vreme izmeu 1907. i 1922. godine. U to doba direktor je bio Ajbenic (Eibenschtz). Time je i jasno da Karlov teatar ne bi olako prihvatio za izvoewe obe operete Petra Stojanovia. Direktor Ajbenic je bio siguran u uspeh Stojanovievih opereta. S druge strane, postavqa se pitawe koliko je teatar za svoju popularnost mogao zahvaliti izvoewu obe Stojanovieve operete. Nesumwivo je da su one doprinele wegovom uspehu.

4.2. Ocene o muzici U aktuelnim austrijskim dnevnim novinama bilo je mogue pronai pet kritika povodom premijere Stojanovieve druge operete. Delimino se sreu iste rei od istih autora, kao i pre etiri godine. Vredelo je ovde citirati veinu tih kritika. Ludvig Hirfeld82 iznova izraava aqewe to Stojanovi, koji ve vie godina vai kao dolazei novi ovek operete, () ne donosi nita novo, originalno ili iznenaujue, ve bezlini lirizam i plesne komade, koji formom i sadrajem ukazuju na obrazovanog, vrednog muziara, koji se meutim oslawa na sve velikane iz posledwih 100 godina od Lanera do Gilberta. I wegova muzika je takoe istorijska". Slino razmatrawe oito je i kod tri druga kritiara koji ukazuju na ozbiqan nedostatak inventivnosti".83 U listu Wiener Morgenzeitung kritiar koji se potpisuje kao g.f. nakon kritike Leonovog libreta primeuje: Kakvo udo, da je izostala muzika inspiracija. Muzika, koju donosi gospodin Stojanovi, ni u jednom pogledu nije vie nego dopadqiva".84 Osim toga, veina kritiara85 kao i ranije smatra da je Stojanovi kod vedrine i humora veoma suzdran,86 kao i bez originalnosti, hvale78 79 80 81 82 83

Isto. Volks-Zeitung, 12. februar 1921, 5 (J. St.). Reichspost, 13. Februar, 1921, 9 (h.). Franz Hadamovsky, Heinz Otte, Nav. delo, 308. Neue Freie Presse, 12. Februar 1921, 9 (Ludwig Hirschfeld). Wiener Morgenzeitung, 13. Februar 1921, 8 (g.f.); Volks-Zeitung, 12. Februar 1921, 5 Wiener Morgenzeitung, 13. Februar 1921, 8 (g.f.); Volks-Zeitung, 13. Februar 1921, 6

(J. St.).
84

(J. St.).
85 Samo autor lista Reichpost smatra suprotno: Petar Stojanovi je napisao muziku, prvenstveno lirskog karaktera, ali se sree i nekoliko uspelih, poletnih bekih melodija." Reichspost, 13. Februar 1921, 9 (v.h.). Nekoliko muzikih komada iz ove operete ta-

151

i, kao i 1917. godine, wegov tonski slog i instrumentaciju: Pawe vredna je dobrozvuea instrumentacija (ak ne nedostaje ni neuobiajeni sjaj jedne eleste); paqivi rad jednog savesnog, radnog i odmerenog kompozitora. Wegove glavne snage lee u muzikim slikawima87 muziar od umetnike asti (), (on) zna kao ilustrator doneti svoje boje.88 Gospodin Stojanovi otkriva oseajnu muziku, on uiva u lirskoj tenoj melodiji. () Wegova instrumentacija pokazuje ukus jednog obrazovanog muziara".89

4.3. Prijem operete kod publike Iz kritika je posve oito da je opereta Vojvoda od Rajhtata (jo vie nego Devojka na mansardi) izazvala oduevqewe koje se nije navodno ispoqilo samo na kraju, ve i tokom samog izvoewa.90 Pri tom su mnogi muziki komadi morali biti ponovqeni, a izvoewe je publika nagradila snanim aplauzom. Svi kritiari biranim reima opisuju uspeh. Tako na primer: Nova opereta () je doivela sjajan uspeh, koji se, naime, nakon drugog ina ispoqio u mnogim izlascima autora i izvoaa pred publiku".91 Ili krae: Uspeh je bio ubedqiv".92 Istina, opereta uvek mora biti posmatrana kao celina. Wenom uspehu pored autora (libretista, kompozitor) isto tako doprinose i izvoai (pevai, orkestarski muziari, dirigent), ali i sam teatar ima svoj udeo. Opereta retko uspeh prvenstveno duguje samo jednoj od pomenutih komponenti kao to je prema kritikama ovde sluaj ve je to harmonino, zajedniko dejstvo istinske umetnosti.93 U tom smislu se vrednovana produkcija sa izvoewem u bekom Karlovom pozoritu moe oznaiti kao umetniko delo najvieg nivoa. Pawe vredan je i podatak da je opereta Vojvoda od Rajhtata ukwiila velik broj izvoewa, slino prvoj Stojanovievoj opereti. Do kraja godine izvedena je 173 puta!

koe je posebno tampano kod Doblingera: Kleine Kinderchen brauchen nichts zu wissen, Ein Mdel so wie du, Mderl pass auf, Wenn ich knnte, wie ich wollte. 86 Wiener Morgenzeitung, 13. Februar 1921, 8 (g.f.); Neues Wiener Journal, 12. Februar 1921, 8; Volks-Zeitung, 13. Februar 1921, 6 (J. St.); Wiener Allgemeine Zeitung, 12. Februar 1921, 6. 87 Neues Wiener Journal, 12. Februar 1921, 8. 88 Volks-Zeitung, 13. Februar 1921, 6 (J. St.). 89 Wiener Allgemeine Zeitung, 12. Februar 1921, 5. 90 Neue Freie Presse, 12. Februar 1921, 9 (Ludwig Hirschfeld). 91 Volks-Zeitung, 12. Februar 1921, 5 (J. St.); Wiener Allgemeine Zeitung, 12. Februar 1921, 5. 92 Reichspost, 13. Februar 1921, 9 (h.). 93 Kada je re o razliitim komponentama operete, treba naglasiti da znaewe teksta i muzike, ukoliko je osobito, ostaje u celini da ivi bez obzira na mesto i izvoae.

152

5. Zakquak Do sada nije bilo pokuaja da se delatnost Petra Stojanovia, tada u Beu odomaenog srpskog kompozitora, posmatra kroz prizmu muzikih kritika. Meutim, upravo nam kritike daju relativno celovitu sliku o s jedne strane muzikim odlikama wegovih opereta, a s druge strane o uspehu izvoewa oekivawima kao i prijemu kod publike. Posve je razumqivo da su muzike kritike istorijska dokumenta, te da moraju biti posmatrane u istorijskom kontekstu, kao i u kontekstu razvoja muzike kritike uopte. Kao to je ve pomenuto u uvodu, poetkom HH veka muzika kritika se mewala. Kritiari postupno osvajaju slobodu linog stila i ne skrivaju se vie iza teksta. tavie, wihov tekst je trebalo da postane umetniko delo. U upravo razmatranim kritikama iz 1917. i 1921. godine, tek u naznakama je vidqiv poetak jednog samosvesnog, linog iznoewa miqewa, kod kritiara lista Neue Freie Presse (Ludviga Hirfelda). Ova pojava predstavqa prednost u kritikama iji su autori, osloboeni predrasuda, pokuali da to je mogue objektivnije govore o onome to su uli i videli naravno polazei od iwenice da jedan potpuno objektivni prikaz, kao to danas znamo, ipak nije mogu. Nedostatak se ogleda u iwenici da se identitet autora kritika ne moe otkriti, jer se pravo ime uvek skriva iza inicijala ili skraenice.94 U svakom sluaju, iz kritika se moe izvui nekolicina vrednih zakquaka. Petar Stojanovi nije uivao samo ugled jednog ozbiqnog muziara, kompozitora i violinskog pedagoga ve je uopte bio prihvaen i integrisan u muzikim krugovima Bea. U prilog tome ne govori samo iwenica da su obe premijere imale snaan odjek u austrijskim dnevnim listovima. Na kraju istiemo da bi bilo vredno truda da se Stojanovieva delatnost u Beu osvetli iz razliitih aspekata. Evidentno je da ovaj kompozitor srpskog porekla nije bio beznaajan za muziki ivot Bea, te svakako zasluuje vie pawe.
Prevela Marijana Kokanovi

LITERATURA Donifat, Emil (Hrsg.): Handbuch der Publizistik. Bd. 3, 2, Teil, Berlom 1969. Hadamowsky, Franz, Otte, Heinz: Die Wiener Operette. Ihre Theater und Wirkungsgeschichte, 1948. Kaufmann, Howald (Hrsg.): Symposion fr Musikkritik. Graz 1968. Lng, Oliver A.: Die Hochblte der Wiener Musikkritik in der zweiten Hlfte des 19. Jahrhunderts versus die Krise" im ausgehenden 20. (Dipl. Arbeit) Wien 1998.
94

Autor ovog priloga nije bio u mogunosti da razrei skraenice.

153

Mahling, F.: Musik-Kritik. Mnster 1929. Paupi, Kurt: Handbuch der sterreichischen Pressegeschichte. Bdl. Wien 1960. Reiching, Alexander: Jugoslawien, in: Kaufmann, Howald: Symposion fr Musikkritik, 1968, 3. 7176. Schuschitz, Elisabeth Desire: Die Wiener Musikkritik in der ra Gustav Mahler 18971907. Eine historische Standortbestimmung. Wien l978 (Diss.). Strolz, Michaela: Wiener Musikkritik in der Zwischenkriegszeit. (Dipl. Arbeit). Wien 1994. Torberg, Friedrich: Die Tante Jolesch. Wien 1975. Wagner, Manfred: Musikkritik Geschichte der sterreichischen. Tutzing 1979.

Vera Tiefenthaler (Wien) PETER STOJANOVIS OPERETTENPREMIEREN IM SPIEGEL DER STERREICHISCHEN MUSIKKRITIK Zusammenfassung In der Zeit whrend und nach dem Ersten Weltkrieg wurde Wien die Urauffhrung zweier Operetten von Petar Stojanovi geschenkt: Liebchen am Dach" (1917) und Der Herzog von Reichsstadt". Beide Male folgten auf diese Auffhrungen im Wiener Karltheater zahlreiche Reaktionen innerhalb einer sich damals deutlich zum subjektiveren Stil hin wandelnden Musikkritik. Die Kritiken (aus Neue Freie Presse", Neues Wiener Tagblatt", Neues Wiener Journal" etc.) zeigen sowohl formell als auch inhaltlich mehrere interessante Aspekte auf. In allen Kritiken kommt deutlich die uerst erfolgreiche Aufnahme von Stojanovis Operetten beim Wiener Publikum zum Ausdruck, wenn auch mehrfach darauf hingewiesen wird, dass das Warten auf einen neuen Mann" der Operette enttuscht blieb. Anerkennend werden beinahe durchgehend die technisch-kompositorischen Fhigkeiten von Petar Stojanovi hervorgehoben sowie nebenbei seine Begabungen als Violinist und Violinpdagoge angemerkt. Schlielich geht aus den Kritiken auf augenscheinliche Weise hervor, dass Petar Stojanovi in der Wiener Musikwelt als ernstzunehmender Musiker galt. Es wrde sich als lohnenswert erweisen, weitere Forschungen ber das Wirken dieses bedeutenden serbischen Komponisten in Wien anzustellen.

154

UDC 78.071.1:929 Konjovi P.

Milica Andrejevi

MLADI PETAR KOWOVI U ZEMUNU

SAETAK: Tekst delimino osvetqava pedagoki, dirigentski i kompozitorski rad mladog Petra Kowovia tokom boravka u Zemunu. Istraivawa, obavqena u Muzeju grada Zemuna, dovela su do otkria novih podataka o Kowovievom ivotu, wegovim ranim duhovnim kompozicijama i delatnosti Muzike kole koju je tada osnovao u Zemunu.

Petar Kowovi (18831970), jedna od najznaajnijih linosti srpske muzike kulture prve polovine dvadesetog veka, istaknuti kompozitor, pedagog i muziki pisac, pripadao je generaciji kompozitora koja je svoja najznaajnija dela dala u periodu izmeu dva svetska rata. Prva znawa o muzikoj umetnosti stekao je kao ak Velike srpske pravoslavne gimnazije u Novom Sadu (18941898), sluajui razliita vokalna i instrumentalna muzika dela, uei pojawe i uestvujui na bogosluewima. Muzika je imala znaajno mesto u nastavi novosadske gimnazije. Pored horskog pevawa u meovitom, mukom i deijem horu i crkvenog pojawa, aci su uili da sviraju na violini, violonelu i klaviru.1 Novosadska gimnazija bila je zamena za muziku kolu, filharmoniju ili operu,2 pre svega zahvaqujui entuzijazmu profesora Jovana Gria, a potom i Tihomira Ostojia. kolujui se u takvoj atmosferi Kowovi je ve kao gimnazijalac prouavao partiture Stevana Mokrawca, a uio je i teoriju muzike. Redovno kolovawe i bavqewe muzikom nastavio je 1899. u Somborskoj preparandiji. Zahvaqujui podrci profesora Dragutina Blaeka, kao i tome to je muzika (svetovna i duhovna) zauzimala znaajno mesto i u programu ove kole, mladi Kowovi je produbio svoja praktina i teorijska muzika znawa, a poeo je i da diriguje kolskim mukim i meovitim horom. Po zavretku Preparandije (1902), etiri godine je radio kao uiteqski pripravnik i horovoa u Starom Beeju, odakle je otiao na dvogodiwe
1 V. odlomak o Novosadskoj gimnaziji u: Petar Kowovi, Miloje Milojevi kompozitor i muziki pisac, SAN, Beograd 1954; Bojan Jovanovi, Muzika na svetosavskim besedama u Srpskoj velikoj gimnaziji u Novom Sadu, diplomski rad, mentor prof. dr Danica Petrovi, Akademija umetnosti u Novom Sadu, 2002. 2 Stana uri-Klajn, Istorijski razvoj muzike kulture u Srbiji, Pro Musica, Beograd 1971, 92.

155

studije u Prag. Od 1906. pa sve do rata 1914, bio je uiteq muzike u srpskoj koli u Zemunu.3 Dolaskom u Zemun u dvadeset treoj godini ivota Kowovi je razvio svestranu kulturnu delatnost. Bavio se pedagokim radom, dirigovao je u Crkvi na bogosluewima i na koncertima, pisao je novinske tekstove o muzici i pozoritu, reirao je mawe predstave na zabavama u hotelima Grand" i Central",4 komponovao je mahom horske kompozicije, pa se ak bavio i muzikim izdavatvom.5 U ovom radu zadraemo se na pedagokom, dirigentskom i kompozitorskom radu mladog Petra Kowovia u wegovom zemunskom" periodu. Kao uiteq muzike u Srpskoj koli u Zemunu, Kowovi je uspostavio kontakt sa profesorima Srpske muzike kole u Beogradu, na kojoj je takoe predavao. Ve 1908. godine osnovao je privatnu muziku kolu u Zemunu.6 Naalost, za sada nema mnogo podataka o pomenutoj koli. Poznato je nekoliko novinskih napisa iz kojih saznajemo da je Kowovieva Muzika kola radila nekoliko godina. Srpska misao (4. avgust 1908) izvetava da je potrebno najmawe 30 uenika i uenica da bi se u Zemunu mogla otvoriti muzika kola. U koli bi se predavao: klavir, violina, violonelo, harmonijom (moda harmonijum, sic!) i teorija muzike Muzika kola bila bi pod upravom muziara Petra Kowovia." Do otvarawa kole dolo je verovatno u jesen 1908. godine, jer se u istom glasilu (10. oktobar) nalazi podatak da Kowovieva Muzika kola lepo napreduje", da je upisano tridesetpetoro aka i da se krajem januara 1909. oekuje koncert nastavnika ove kole. Nema podataka o tome ko su bili predavai, gde je kola bila smetena i pod kojim je uslovima radila. O tome nema informacija ni u napisima objavqenim u Srpskom odjeku (1910) i Sremcu (1911): Hvale dostojna Muzika kola Pere Kowovia prireuje danas popodne 'muziki koncert' u Hotel 'Centralu'. Koliko smo doznali sudeluje i erka naeg prijateqa Dr J. Radivojevia." Gradski samoupravni odbor je tada predloio da se Muzikoj koli Petra Kowovia,
3 Dimitrije Stefanovi, Muzika duhovna Petra Kowovia, u: ivot i delo Petra Kowovia, Srpska akademija nauka i umetnosti i Muzikoloki institut SANU, Nauni skupovi kw. H, Odeqewe likovne i muzike umetnosti, kw. 2, 1989, 84. 4 V.: Abitjurenska zabava, Sremac, br. 10, Zemun, 11/24. juni 1911, 3; Koncerat za komornu muziku, Srpska misao, br. 45 Zemun, 29. novembar (12. decembar) 1908, 3; Srpski odjek, br. 48, Zemun, 23. novembar (6. decembar) 1908, 4; Zapisnik pete odborske redovne sednice upravnog odbora Dobrotvorne zadruge Srpkiwa Zemunkiwa, Zemun, 9.(22.) avgust 1907, Zaviajni muzej grada Zemuna (navedeni tekstovi nisu potpisani). 5 Za vreme boravka u Zemunu Kowovi se bavio i izdavatvom. O tome v.: Milana Bikicki, Petar Kowovi i Matica srpska, u: ivot i delo Petra Kowovia, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti i Muzikoloki institut, Nauni skupovi kw. H, Odeqewe likovne i muzike umetnosti, kw. 2, 1989, 105116. 6 V.: Muzika kola u Zemunu, Srpska misao, br. 31, Zemun, 22. avgust/4. septembar 1908, 3; Srpska misao, br. 39, Zemun, 17/ 30. oktobar 1908, 3; Sremac, Zemun, 30. april (13. maj) 1911, 2; Srpski odjek, br. 73, Zemun, 10/23. novembar 1910, 3 (navedeni tekstovi nisu potpisani).

156

uiteqa muzike, dodeli godiwa subvencija od 2.400 Kr[una], te da mora izvestan broj uenika poduavati besplatno."7 ini se da je Muzika kola Petra Kowovia radila sa uspehom od 1908. do 1911. godine, a verovatno i kasnije s obzirom na to da su je podrale gradske vlasti. Bila je to, pretpostavqamo, prva muzika kola u Zemunu i imala je izuzetan kulturni znaaj za ovaj grad. Iako posle 1911. ne nalazimo pisane podatke o radu pomenute kole, ime wenog osnivaa je jo uvek prisutno u javnim glasilima. Novine enski svet donose sledei tekst: Zemun. (Proslava krsnog imena). Dobrovoqna Zadruga Srpkiwa Zemunkiwa proslavila je i ove godine () svoje svearstvo, Malu Gospoinu Taj sveti in obavio je visokopreasni g. Paja Milin Pri osveewu vodice i rezawu kolaa umilno je pojala ovdawa srpska pevaka zadruga sa svojim horovoom gosp[odinom] Petrom Kowoviem."9 Teko je rei kada je Kowovi doao na elo hora Srpske pevake zadruge, koja je redovno pevala u Bogorodiinoj crkvi u Zemunu, i da li je za vreme zemunskog perioda" dirigovao jo nekim horom. Pitamo se da li moda akim horom Srpske kole u kojoj je radio, ili horom Nikolajevske crkve? Iako veina tekstova o Kowoviu potvruje wegovo dirigovawe horom Srpske crkvene pevake zadruge, napis posveen pedesetogodiwici wegovog rada donosi podatak o tome da je dirigovao u Nikolajevskoj crkvi u Zemunu.10 Da li to znai da je dirigovao u dve crkve, odnosno i horom Zanatlijske crkvene pevake i prosvetne zadruge? S obzirom na to da se Srpska kola u kojoj je radio nalazila u porti pomenutog hrama, postoji mogunost da je mladi Kowovi kontaktirao sa pevaima Nikolajevske crkve. Nije sigurno ni da li je Kowovi sve vreme boravka u Zemunu dirigovao crkvenim horom. Hor Srpske pevake zadruge u Zemunu organizovao je 1909. godine vee horskih kompozicija Petra Kowovia.11 O tome itamo u listu Sadawost: U subotu je odran u Hotel Centralu veliki i sjajan koncerat nae obnovqene pevake zadruge. Veliki i dobro obuen hor, pevao je precizno i zanosno. Bilo je to pravo umetniko vee. Neka je srdana hvala pevaima i horovoi Petru Kowoviu."12 Po izbijawu Prvog svetskog rata (1914) Kowovi je ubrzo napustio Zemun. Bila je to posledwa godina wegove dirigentske aktivnosti u Srpskoj pevakoj zadruzi zemunskoj, a ini se i uopte u crkvi.13 Naputawe Zemuna predstavqa i kraj Kowovievog rada na komponovawu crkvene muzike.
7 V.: Muzika kola u Zemunu, Srpska misao, Zemun, 17/30. oktobar 1908, 39, 3; Srpski odjek, br. 73, Zemun, 10/23. novembar 1910, 3; Sremac, Zemun, 30. april (13. maj) 1911, 2 (navedeni tekstovi nisu potpisani). 8 Znaaj Kowovieve Muzike kole je jo vei ako se zna da je sadawa Muzika kola Kosta Manojlovi" osnovana tek pred Drugi svetski rat (1939). 9 enski svet, br. 10, 1. oktobar 1912, 223224 (nepotpisan tekst). 10 V.: Slavko Vioevi, Petar Konjovi prilikom 50-godinjice ivota, irilometodski vjesnik, br. 12, sv. 2, Zagreb 1934, 67. 11 V.: Srpski odjek, br. 40, Zemun, 27. 9. (10. 10.) 1909. 12 V.: Sadawost, br. 21, Zemun, 8/21. maj 1914. 13 Muzikolog dr Nadeda Mosusova nam je u jednom razgovoru napomenula da je Kowovi vei deo svojih linih stvari, verovatno i crkvenih partitura, ostavio u Zemunu kada je zbog rata 1914. godine napustio taj grad.

157

Posle 1918. godine on je svoje stvaralatvo usmerio ka sceni i pozoritu i na tom poqu je dao svoja najboqa muzika ostvarewa opere. Ipak ne treba zaboraviti da se Petar Kowovi posle 1915. godine spisateqski bavio crkvenom muzikom. Wegove stavove u vezi sa srpskom crkvenom muzikom nalazimo u napisima o Korneliju Stankoviu, Stevanu Mokrawcu, o muzici kod Srba, meusobnim uticajima narodne i crkvene muzike.14 Posebno je znaajan tekst Musica Divina objavqen u monografiji o Stevanu Mokrawcu.15 Prvi nama poznat tekst Petra Kowovia posveen crkvenoj muzici objavqen je 1906. godine, a posveen je Liturgiji Isidora Bajia.16 U wemu Kowovi, pored ocene Bajieve Liturgije, iznosi i stav da crkvena muzika treba da bude umetnost koja nije podreena religijskom kultu. Taj stav ukazuje na stremqewa u srpskoj crkvenoj muzici izmeu dva rata, a Kowovi ga je ve najavio svojim duhovnim kompozicijama. Svoju prvu duhovnu kompoziciju napisao je kao ak Somborske preparandije 1900. Bila je to Liturgija za muki hor koju je izveo sa kolskim horom. O tome Veqko Petrovi pie:
Kada je mladi Kowovi upav i namrgoen kao to prilii mladim Titanima, dirigovao svoju Liturgiju, u kojoj je bilo verovatno i vagnerovskih i debisijevskih prizvuka, omladina, drugovi izvoai ili ostali, galerija i klaka, bili smo oduevqeni i slavodobitni. Stariji su razume se, mahali glavom, a uveni ceremonijalac, prota Kupusarevi je iz oltara doviknuo: Nije ovo opera!17

Iste godine obradio je i tropar Glas Gospoden na vodah. Usledile su kompozicije Tebe odjejuagosja (1901), Na rjekah vavilonskih (1902), Dostojno jest (velikog 8. glasa, 1902), Irmos na Boi (velikog 1. glasa, 1902), Boe vo pomo moju vonmi (1903), O kako bezzakonoje sonmie (1903), Blagoobraznij Josif (1903), delovi Liturgije za meoviti hor (1903), Mironosicam enam (1903), Jegda priide konec vjeka (1903), Da ispravitsja molitva moja (1903) i Liturgija za tri enska glasa (1915). Sve ove kompozicije nastale su u vreme dok je Kowovi dirigovao u Crkvi, a objavqene su 1938. godine pod nazivom Muzika duhovna.18 Iako su u pitawu horska dela iz prvog stvaralakog perioda, to nisu poetniki radovi, ve zrele duhovne kompozicije koje predstavqaju sponu izmeu tradicije HH veka i crkvene muzike stvarane i uglavnom koncertno izvoene u periodu izmeu dva svetska rata. Vei broj kompozicija objavqenih u zbirci Muzika duhovna, pre svega one iz drugog dela zbirke, izlaze iz okvira bogoslubene" muzike. U pitawu
Petar Kowovi, Kwiga o muzici srpskoj i slavenskoj, Matica srpska, Novi Sad 1947. Petar Kowovi, Stevan St. Mokrawac, Nolit, Beograd 1956. 16 Pera Kowovi, Nae liturgije, Politika, br. 979, Beograd, 4. oktobar 1906, 3. 17 Veqko Petrovi, Seawe iz mladosti na Petra Kowovia, Zvuk, br. 58, 1963, 217, 220. 18 Zbirka je podeqena na dva dela. U prvom delu su Liturgije a u drugom, naslovqenom Koncerti", pojedinane crkvene pesme. Sve kompozicije, izuzev O kako bezzakonoje i Boe vo pomo moju vonmi, zasnovane su na srpskim crkvenim napevima koje je Kowovi u veoj ili mawoj meri izmenio.
14 15

158

su duhovna dela izrazite dramske ekspresije. Dela u kojima se tei ka muzikoj dramatizaciji teksta, odnosno, gotovo scenskom muzikom prikazu tekstualnog sadraja. U takvim partiturama naruena je razumqivost teksta, a time i najvaniji elemenat bogoslubene pojake prakse, pa moemo rei da su to koncertne partiture. One otkrivaju Kowovieve uzore poneka dela Stevana Mokrawca, ali pre svega rusku i zapadnoevropsku duhovnu muziku. Kowovi nije bio prvi srpski kompozitor koji je harmonizacije crkvenih napeva a gotovo sve duhovne kompozicije Petra Kowovia poivaju na crkvenim napevima pretvorio u koncertna dela. Uinio je to pre wega Stevan Mokrawac u stihirama za Veliki petak. Kowovi je toga bio svestan. Divio se Mokrawcu19 i wegovim harmonizacijama, koje otkrivaju dubinu religioznog ustva umetnika" i zato je razradio modernizam" Mokrawevih partitura.20 Ono to je Mokrawac nagovestio u pojedinim kompozicijama Kowovi je upotrebio kao dominantan princip izgradwe svojih duhovnih horskih dela. Najmawi otklon od bogoslubene tradicije napravio je u Liturgijama. Pored toga to kompozicije iz Muzike duhovne predstavqaju korak napred u razvoju srpske crkvene horske muzike, one su zapostavqene i u muzikolokoj literaturi i u horskom izvoatvu. Jedini prikaz pomenutih kompozicija, bez detaqnijih analitikih zapaawa, dali su kompozitor Marko Tajevi, u predgovoru Muzici duhovnoj, i muzikolog dr Dimitrije Stefanovi.21 S druge strane, zbirka nikada nije izvedena u celini. Znamo samo za sporadina izvoewa pojedinih kompozicija iz drugog dela Muzike duhovne. Najzad, moemo rei da crkvene kompozicije Petra Kowovia, a sve su nastale u prvom periodu wegovog stvaralatva, imaju izrazit znaaj za istoriju srpske muzike. One su posledica tewe ka modernoj crkvenoj muzici, ali i produkt wegove dirigentske aktivnosti u Crkvi. Pesme, objavqene u zbirci Muzika duhovna, nisu jedine duhovne kompozicije Petra Kowovia.
19 Kowovievo oduevqewe Mokrawcem opisuju i sledee rei Predraga Miloevia: Prisan odnos prema Mokrawcu poeo je jo za Kowovievog akovawa u Somboru, kada je tek nadobudni muziar s akim horom izvodio kompozicije Stevana Mokrawca. Sam Kowovi, posle mnogo godina, na jednom mestu kae: O pedesetogodiwem jubileju Prvog beogradskog, popularno nazivanog Mokrawevog, pevakog drutva, u maju hiqadu devetsto tree, mladi s upravo navrenih dvadeset godina, muziar samouk, amater (istina, a kakav uas! ve sa zavrenom partiturom jedne celoveerwe opere, u 3 ina!), u parku, danas zvanom Pionirskom, () , prilazi, ne bez treme, Stevanu Mokrawcu, i uzbueno mu isporuuje pozdrav i izraz potovawa jednog oduevqenog kompozitora tovaoca iz Vojvodine." Predrag Miloevi, Petar Kowovi povodom wegove osamdesetogodiwice, Letopis Matice srpske, kw. 391, sv. 5, Novi Sad, maj 1963, 423. 20 Termin modernizam" preuzeli smo od Petra Kowovia. V.: Petar Kowovi, Prilog Mokrawevoj stogodiwici, Stevan St. Mokrawac, Novi Sad 1984, 14 (prvo izdawe Nolit, Beograd 195). 21 Dimitrije Stefanovi, Muzika duhovna Petra Kowovia, u: ivot i delo Petra Kowovia, Srpska akademija nauka i umetnosti i Muzikoloki institut SANU, Nauni skupovi kw. H, Odeqewe likovne i muzike umetnosti, kw. 2, 1989, 84.

159

Pregledawem arhiva Srpske zanatlijske pevake i prosvetne zadruge u Zemunu, na koji nas je uputio jedan od bivih dirigenata ovog drutva gospodin Georgije Maksimovi, nali smo do sada nepoznata horska dela ovog umetnika. U pitawu su partiture ili pojedinane deonice horskih dela Petra Kowovia, koja do sada nisu bila poznata.22 Radi se o sledeim kompozicijama: 1. Petar Kowovi, Vjenanica, A-dur, deonice (sopran, alt, tenor i bas), prepis, bez datuma;23 2. Petar Kowovi, Velika, mala i suguba jektenija, I duhovi Tvojemu i Slava Tebje Gospodi, g-mol;24 3. Boinski, Car nebeski, deonica alta, bez datuma; 4. P. K. Boinski,25 O kako bezakonoje, deonica alta, litografsko izdawe, Srpska crkvena pevaka zadruga Zemunska, 1912. godina; 5. Petar Kowovi, Jako da carja za meoviti hor, litografsko izdawe, Zemun, 31. 12. 1946. S obzirom na to da se radi o malom broju uglavnom nepotpunih partitura teko je govoriti o wihovim stilskim osobenostima. Kod rukom pisanih partitura nije bilo jasno da li se radi o autografima ili o prepisima. Dilemu smo reili u razgovoru sa dugogodiwim saradnikom Petra Kowovia, muzikologom dr Nadedom Mosusovom, koja je potvrdila da su u pitawu prepisi. Na postojawe nepoznatih crkvenih kompozicija Petra Kowovia ukazao je i tekst Slavka Vioevia povodom pedesetogodiwice Kowovievog ivota.26 U tom lanku je kao Kowovievo delo naveden Oe na za meoviti hor, koji se ne nalazi u zbirci Muzika duhovna a ni u arhivu Zanatlijske pevake i prosvetne pevake zadruge iz Zemuna. Verujemo da su ovo samo neka od neobjavqenih crkvenih dela Petra Kowovia. Pronali smo ih zahvaqujui interesovawu za prvi period
22 Gospodin Georgije Maksimovi se sea da je pomenuto drutvo imalo vei broj Kowovievih partitura od kojih su, po wegovim reima, neke bile i autografi. S obzirom na to da je vei deo notnog materijala iz arhiva Srpske crkvene i prosvetne zadruge uniten jo pre prebacivawa u Zaviajni muzej grada Zemuna, pretpostavqamo da su se meu tim partiturama nalazila i dela Petra Kowovia. Zato su sada neke kompozicije, potpisane sa Petar Kowovi Boinski, ostale samo u deonicama. 23 U spisku partitura koje poseduje Srpska crkvena pevaka zadruga u Zemunu u odeqku sa crkvenim kompozicijama pod br. 12 nalazimo podatak da zadruga poseduje jednu partituru Venanice Petra Kowovia kao i 11 sopranskih, 13 altovskih, 10 tenorskih i 11 basovskih deonica ove kompozicije. 24 Nabrojane odgovore smo nali u vie partitura: u okviru partiture za opelo (raznih kompozitora), litografsko izdawe, bez datuma; u partituri sa pesmama na Veliki petak, litografsko izdawe Srpske crkvene zanatlijske i prosvetne pevake zadruge; u prepisu deonica partiture sa pesmama na Veliki petak, bez datuma; rukopis naslovqen kao Jektenija za Veliki petak, bez datuma; sa istim naslovom deonice sopranaalta i tenorabasa u litografskom izdawu bez datuma. 25 Svoje rane partiture Kowovi je potpisivao sa Boinski. 26 Slavko Vioevi, nav. delo, 67.

160

stvaralatva Petra Kowovia. Moda bi slinu sudbinu imala i Muzika duhovna da ni je bilo urednitva irilometodskog vjesnika. ini se da je zemunski period ivota Petra Kowovia bio zaista raznovrstan i plodan. Pera Kowovi, kako su ga tada zvali, bio je jedna od vodeih kulturnih linosti u gradu. Istakao se svojim pedagokim, dirigentskim, kompozitorskim radom. Uticao je na razvoj i negovawe muzike kulture u Zemunu a dao je i znaajan doprinos razvoju srpske crkvene muzike stvarajui duhovne kompozicije koje su bile moderna obrada" srpskih crkvenih napeva. Time je napravio pomak u odnosu na prethodnu epohu pribliivi je crkvenim delima meuratnog perioda. Upravo zbog toga treba istraivati izvore kako bi do kraja bio rasvetqen Kowoviev rad u Zemunu, odnosno rad wegove Muzike kole i sudbina wegovih crkvenih kompozicija.

Milica Andrejevi YOUNG PETAR KONJOVI IN ZEMUN (19061914) Summary Petar Konjovi (18831970), an outstanding Serbian composer, pedagogue and music writer, belonged to the generation which gave and created its most important works in the period between two world wars. Upon completing his education (Novi Sad, Sombor, Prague), Konjovi arrived in Zemun. There, he developed all-round cultural activities. Here, we single out his pedagogical, conducting an composing work. Unfortunately, there are a few sources which testify about his work. On the basis of the newspaper articles, we learn that he successfully led a private music school in Zemun, conducted the choir of the Serbian Singers' Company, and that as a composer he wrote a series of spiritual compositions. His choir scores with the spiritual content represent a link between the 19th century tradition and the concert spiritual works from the interwar period. As a composer, he pointed out to the need to create church music which would not be related exclusively to church services. So far, only a smaller number of these scores has been published. The facts we found in this research add up to what we have known so far about Konjovi's work in his early years and also reveal a significant work of the music school which the young musician established in Zemun in the first decade of the 20th century.

161

UDC 792.071.2(497.11):070.447/.448 Agramer Tagblatt 1911/1914" 792.072.3 Gavela B.

Zoran T. Jovanovi

SRPSKE TEME DR BRANKA GAVELE U AGRAMER TAGBLATT-U (19111914)

SAETAK: Sto dvadeset godina od roewa teatarskog maga dr Branka Gavele, navrava se 2005. Wegovo poluvekovno umetniko delovawe obeleilo je celokupni pozorini prostor bive Jugoslavije, pa tako i Beograd i Novi Sad.

Tim povodom nalazimo da je korisno podsetiti se ta je taj svestrani umetnik scene, na svojim kritiarskim poecima, pisao o srpskim umetnicima na stranicama danas teko dostupnog zagrebakog dnevnog lista na nemakom jeziku, iz koga, koliko nam je poznato, wegovi napisi do sada nisu prevoeni na srpski jezik. * * *

Branko Gavela (Gavella, 18851962), istaknuti hrvatski rediteq i teatrolog, roen je i kolovan u Zagrebu, u imunoj trgovakoj porodici grko-cincarskog porekla. Ve u ranoj mladosti esto je poseivao predstave u starom pozoritu na Markovom trgu, u kome je porodica Gavela bila pretplaena na lou. Maturirao je 1903. a doktorirao 1908. u Beu istu filozofiju. Po povratku sa studija, u Zagrebu je slubovao u Sveuilinoj kwinici i delovao kao kwievni i pozorini kritiar dnevnog lista na nemakom Agramer Tagblatt-a (19101914) a povremeno je nastupao u pozoritu kao konferansijer (godiwice Marivoa i Molijera). Debitovao je 1914. kao rediteq postavkom ilerove Mesinske vjerenice na sceni HNK-a. Kao direktor Drame i rediteq delovao je u Narodnom pozoritu u Beogradu (19261929), a gostovao je u glavnom gradu Jugoslavije i posle Drugog svetskog rata. Gavelin celokupni rediteqski opus obuhvata oko 260 dela. U Narodnom pozoritu Dunavske banovine postavio je ekspirovog Hamleta sa T. Tanhoferom u naslovnoj ulozi (premijera 27. novembra 1937. u Novom Sadu). Gavelin kritiarski i teatroloki rad obuhvata vie od 300 lanaka objavqenih od 1911. u novinama i asopisima. Svoje teze o razvitku HNK-a obrazloio je u kwizi Hrvatsko glumite (Zagreb, 1953), a posmrtno su objavqeni wegovi eseji i studije o estetici glume Glumac i kazalite (Novi Sad, Sterijino pozorje, 1967). Vea rasprava Socijalna atmosfera Hrvatskog narodnog kazalita i wegovi odnosi prema 163

svom kazalinom susjedstvu" objavqena je u RAD-u JAZU br. 353 (Zagreb, 1968), a Kwievnost i kazalite izlazi u Zagrebu 1970. Od 1961. bio je redovni lan Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Kao mladi pozorini hroniar Branko Gavela je na stranicama Agramer Tagblatt-a revnosno beleio gostovawa niza beogradskih glumaca na sceni HNK-a u godinama pre Prvog svetskog rata (19111914), kao to je savesno komentarisao i ostala gostovawa umetnika iz Srbije. Tako je zabeleio gostovawe mlade lanice Osjekog kazalita anke Stoki, kreacije Qube Stanojevia kao ekspirovog Otela, Vitomira Bogia kao ekspirovog Hamleta i Gogoqevog Hqestakova u Revizoru, Save Todorovia u Nuievom Svetu i Vawuinovoj deci Najenova, kao i gostovawe Srpskog narodnog pozorita iz Novog Sada sa dramom Potapenka Qubav i antievom Hasanaginicom. Gavela belei gostovawe danas zaboravqenog glumca Dragutina Kraqevia u Gogoqevom Revizoru (kao Hlestakova), ali i koncert Pevakog drutva iz Beograda pod vostvom Stevana Mokrawca i stogodiwicu smrti Dositeja Obradovia. Zanimqivo je primetiti da su gostovawa anke Stoki, Qube Stanojevia, Vitomira Bogia i Save Todorovia sva bila u 1911. godini, u istoj godini kada je zagrebaka opera HNK u Beogradu imala trijumfalno gostovawe u trajawu od petnaest dana (od 17. maja do 2. juna) i sa deset izvedenih operskih dela, u petnaest predstava. lanica Hrvatskog zemaqskog kazalita Milica Mihii u januaru 1910. gostuje u Beogradu sa tri uloge: kao Zaza u istoimenom komadu Bertona i Simona, kao Anisja u Tolstojevom Carstvu mraka i kao Siprijena u komadu Sardua Razvedimo se. Ivo pl. Rai, lan i rediteq Hrvatskog zemaqskog kazalita, u februaru 1911. godine, takoe, gostuje sa tri uloge na beogradskoj sceni: kao Osvald u Ibzenovim Avetima, kao Hans Hatvig u Mladosti Halbe Maksa i kao Zbiko u drami Gabrijele Zapoqske Moral ge Dulske. A wegov zagrebaki kolega Josif tefanac gostuje u martu iste godine ak sa etiri role: kao Arman Dival u Gospoi s kamelijama Dime Sina, Remon u Bisonovoj drami G-a Iks, Damjan u Vojnovievoj drami Smrt majke Jugovia i Rober od aseroa u Vihoru Anri Bernstena. Sredinom juna 1912. na Velikom koncertu" nastupaju u Narodnom pozoritu u Beogradu Marko Vukovi, Qerka Koonda i Oskar Dolezana, lanovi Hrvatske opere iz Zagreba. Tako intenzivnu razmenu umetnika i ansambala inicirali su dvojica upravnika nacionalnih pozorinih kua u Zagrebu i Beogradu Vladimir Tresec Brawski s hrvatske i Milan Grol sa srpske strane. Obojica su doli na elo svojih kua 1909. i gotovo jednovremeno su se usaglasili da pokrenu meusobnu saradwu junoslovenskih (ili, kako je ve tada reeno, jugoslovenskih) pozorita u koja su ubrojani teatri Qubqane, Zagreba, Osijeka, Novog Sada, Beograda, Cetiwa i Sofije. Grol je, zajedno s Nuiem, ideju o zajednikoj saradwi junosloven164

skih pozorita izneo gostima iz Zagreba i Sofije na proslavi etrdesetogodiwice Narodnog pozorita 1909. godine.1 Nekoliko ideja iz kasnije saiwenog Grolovog elaborata o meusobnoj saradwi je realizovano do poetka Prvog svetskog rata i to u onim oblicima koji su bili najjednostavniji i koji nisu iziskivali vea materijalna sredstva (meusobna gostovawa pojedinih glumaca i operskih pevaa, meusobna razmena dramskih tekstova, prevoda i sl.). * * *

Na stranicama pomenutog zagrebakog dnevnika Agramer Tagblatt Gavela je objavio preko 200 kritika, lanaka i eseja, unosei sveinu u tekuu hrvatsku pozorino-kritiarsku praksu i nedvojbeno se oblikovao kao kritiar s izrazitim kwievno-teatrolokim profilom", kako ocewuje dobar poznavalac wegovog ivota i dela akademik Nikola Batui (Branko Gavela ivot i djelo, zbornik, Zagreb, 1971). Ve u jednoj od svojih prvih kritika izneo je nekoliko svojih programskih naela: Sigurno je da zadaa kritike nije u wenom negativnom djelovawu. Ona ne smije djelovati s apstraktnog stajalita izvan umjetnikog objekta i razarati dodire koji neposredno nastaju izmeu umjetnikog djela i publike: bez obzira to to uope nije u wenoj moi, budui da u tim odnosima djeluju mnogo iskonskije snage no one kojima kritika u svojim principima raspolae. Kritika se stoga mora ograniiti jedino na to da ve zateeno estetsko djelovawe podvrgne kritikoj analizi, da iscrpni sadraj toga djelovawa, i da umjetnikovim namjerama odredi konaan oblik" (Agramer Tagblatt, 1911, br. 108, prevod N. Batui). O glumcima Gavela obino ne pie podrobnije, ve govori koncizno na kraju prikaza. Od tog stava odstupa najee u kritikama u kojima prikazuje ostvarewa gostujuih glumaca na zagrebakoj sceni, pa je tako ostavio dragocena svedoanstva o svojim viewima kreacija pomenutih beogradskih glumaca. Svi prilozi Branka Gavele iz zagrebakog lista na nemakom Agramer Tagblatt donose se u prevodu Branimira ivojinovia, naeg istaknutog germaniste i prevodioca. Koristim priliku da mu se, i ovim putem, najlepe zahvalim na pomoi i nesebinom trudu u odgonetawu" gotice u teko itqivim fotokopijima lanaka na izbledeloj novinskoj hartiji staroj stotinu godina.

1. Obeleavawe stogodiwice smrti Dositeja Obradovia (18111911) u Srbiji je proteklo sveano i radno: etvrti put su objavqena celokupna dela Dositeja Obradovia kao dravno izdawe u redakciji J.
1 O tome opirnije v. u mom radu Milan Grol pozorini reformator", Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, br. 2829, 120131.

165

Skerlia, M. Dragutinovia i M. Ivkovia, tampana Dositejeva spomenica u izdawu SKZ, objavqene tematske celine u listovima i asopisima (Skerli otvara tematski broj Srpskog kwievnog glasnika), publikovani brojni prigodni napisi, odrane sveane akademije, skupovi, a prvo mesto na konkursu raspisanom za spomenik Dositeju osvojio hrvatski vajar Rudolf Valdec (postavqen tek 1914, danas u Studentskom parku) i dr. Istim povodom dvadesetestogodiwi Branko Gavela, mladi zagrebaki doktor filozofije, objavio je zanimqiv lanak o Dositeju, koji je ostao po strani od interesovawa naih kwievnih istoriara. U Gavelinom napisu nalaze se, ini nam se, interesantne ocene i neuobiajeni pogledi na znaaj i ulogu Dositeja u kulturi srpskog ali i hrvatskog naroda.
Dositej Obradovi (O stotoj godiwici wegove smrti) (br. 81, 8. april 1911) Dositej Obradovi danas je opte priznat kao stvarni osniva moderne srpske kwievnosti. On je bio prvi koji je, proet ubeewem da je kwievnost duboko zasnovana potreba svakog naroda, svojim spisima hteo da ceo srpski narod probudi za viu duhovnu kulturu. Kao sredstva za ovaj zadatak mogu se onda shvatiti i wegova ostala dela presudna za celokupan kasniji kwievni razvitak, kao to su uzdizawe narodnog jezika u kwievnim delima cele nacije, ne razlikujui wene provincijske i verske rascepkanosti. Nama je danas teko da tano ocenimo veliinu ovih ideja, poto su one postale sastavni deo naeg idejnog kruga, deo koji se sam po sebi razume. Ali u ono doba, kad najvei deo srpskog naroda pod turskim jarmom nije imao ak ni primitivne kole, kad je nacionalna svest bila gotovo potpuno vezana za religioznu pripadnost, u ono doba bio je Dositejev smeo in da sav svoj ivot i sve svoje tewe stavi u slubu narodnog prosveivawa pomou tampane rei. A znaaj Dositejev jo je vei zato to mu je osim toga polo za rukom da nae pravi oblik za svoje namere, to nije zastao samo na idejama nego je umeo i da ih uvek dovede do pravog dejstva. Jednom rei, on nije bio samo prvi moderni srpski pisac, nego je istovremeno bio i dobar pisac. Wegova dela su jo dugo po wegovoj smrti spadala u najitanije kwige, pa su stoga doivela mnoga izdawa. Kao to su svuda priznati wegov znaaj i pozitivna ocena, tako je jasan i wegov opti kwievni karakter. Obradovi je tipian predstavnik prosvetiteqstva" meu Srbima. Veina wegovih osobenosti, kao i osnovica wegovog shvatawa ivota, ima paralele u onom duhu koji je tada u celoj Evropi nadahwivao oveanstvo u radu na kulturnom razvitku. Kao jednu od karakteristinih osobenosti kod Dositeja nalazimo onaj zdrav nacionalizam kojim je doba prosvetiteqstva utiralo put kasnijem, dodue i mnogo dubqem kulturnom razvitku. Isto tako moemo kod Dositeja konstatovati da je on, zapravo, u teorijskom pogledu, kad je re o sadrini wegovih gledita, imao malo ega originalnog, tako da bi bilo teko u wegovoj delatnosti nai neku temeqnu teorijsku ideju, a ta je tvrdwa tana i za celo prosvetiteqstvo. Ako po-

166

nekad prividno i stavqa neki filozofski problem na elo svoji tewa, kao to, na primer, u predgovoru svojoj autobiografiji (ivot i prikquenija), svom glavnom delu, kao svoj ivotni zadatak uzima odgovor na pitawe: Odakle sam doao na ovaj svet? ta sam u wemu postigao? I kuda u dospeti kad izaem iz wega?", odmah primeujemo da wemu nije padalo na pamet, recimo, da metafiziki i etiki raspravqa o ciqu ivota, nego je kod wega, naprotiv, re samo o racionalnom" izboru izmeu ve postojeih i ostvarenih ivotnih oblika; sasvim u saglasju s optim duhom prosvetiteqstva, koje, ako apstrahujemo od wegove usavrenosti i preodoqavawa kod Hjuma i Kanta (Lajbnic je u ovom pogledu pojava koja postoji potpuno zasebno), nigde nije uspevalo da postavi neki stvarni filozofski problem, poto je odgovor na wegovo postavqawe pitawa uvek bio uslovqen potpuno nefilozofski prihvaenim pretpostavkama. Sa optim duhom prosvetiteqstva Dositeju je zajedniki i onaj eklekticizam koji nikad nije mogao dospeti do sistematske jedinstvenosti misaonog zdawa. Najzad, i Dositeju je, kao i veini drugih prosvetiteqa, u prvom redu stalo do praktine primene wihovih ideja. Pa ako nam Dositej, uprkos svim ovim nedostacima izgleda toliko veliki po svojoj delatnosti, za to ima s jedne strane da zahvali svojoj privlanoj i skladnoj linosti, a s druge tome to wegove misli nisu nastale na osnovu apstraktnih premiqawa, nego sve potiu iz prooseanih nunosti ivota. To od Dositeja i stvara izrazitog nacionalistu, iako teorijska sadrina wegovih uewa sa svojim apstraktnim nacionalizmom ipak ima upravo vie kosmopolitsku nijansu. Dositej je prvi reio problem kako da ovek, uprkos tome to je kulturno prikquen idejama koje vladaju u inostranstvu, ipak moe delovati isto nacionalno. Nigde kod wega ne nalazimo da tue ideje i probleme nekritiki prenosi na sopstven nerazvijen narod. Svakad su wegovi ciqevi uslovqeni potrebama koje postoje u sopstvenom narodu. Lep primer za to prua wegova kritika postojeih crkvenih odnosa u wegovom zaviaju. Svemu tome treba jo dodati da je Dositej i u svom vremenu bio zaista znaajan pisac. Wegovo glavno delo, autobiografija, sa svojom sveinom i ivou, uprkos moralizatorskom tonu neprijatnom za na danawi ukus, daje nam inae lepo uspele prizore, tane i plastine karakteristike. Mada su se neki prosvetiteqi posluili oblikom autobiografije da bi izrazili svoje misli, mirne due moemo tvrditi da se meu wima teko moe nai tek nekolicina koja je po rasporedu i izboru biografske grae umetniki ravna Dositeju. Ostaje nam da jo na kraju istaknemo da mi Hrvati imamo jedan sasvim poseban povod da prilikom ove proslave izrazimo svoje oseawe potovawa i zahvalnosti seni velikog sina srpske nacije. Dositej je, naime, sluio kao uzor naim qudima koji su kasnije budili narod. Wegovu delatnost su se trudili da postignu Ilirci pri stvarawu nae nove kwievnosti.

2. Prvo beogradsko pevako drutvo, osnovano 1853, organizovalo je 1911. turneju koja je poiwala u Trstu, pa se preko Suaka zavravala u Zagrebu, sa dirigentima Stevanom Mokrawcem i Hinkom Marinecom, a solista je bio Mijat Mijatovi, tenor. Gavela pomiwe kao dirigenta i Miloja Milojevia, koji se moda pridruio kolegama u Zagrebu. 167

Beogradsko pevako drutvo u Zagrebu (br. 257, 9. novembar 1911) Naa braa s one strane Save zaista se ne mogu poaliti. U Zagrebu je iskoriena svaka prilika da bi se na upravo preteran nain pokazale simpatije Hrvata. Tako povodom sveslovenskog sleta u Zagrebu, kad su krni srpski sokoli bili predmet najsrdanijih simpatija, tako prilikom posledweg gostovawa srpskog umetnika Todorovia, kojem su prireene bune ovacije, i jue na koncertu Beogradskog pevakog drutva, koji se pretvorio u buran izliv opteg oduevqewa. Veze koje nas spajaju zahvaqujui krvnom srodstvu, razvijaju se sve tewe preko kulturnih odnosa, ije se niti naroito u posledwe vreme ispredaju izmeu Beograda i Zagreba. Mi smo jedan narod i jedno srce", rekao je sino na priredbi srpski kompozitor i majstor narodne pesme Mokrawac, to je izazvalo oduevqeno saglaavawe svih uesnika u sveanosti, koji su u tim reima videli svoja najprisnija oseawa dovedena do reitog izraza. Poseta Beogradskog pevakog drutva, koje je prvi put dolo u hrvatsku metropolu, ponovo je vrlim gostima pokazala koliko u hrvatskom glavnom gradu ima toplog srca i prisnog razumevawa za jaawe kulturnih veza izmeu Hrvata i Srba. Prijem koji je prireen Beograanima nosio je peat duboke srdanosti, a ovacije koje su gosti poweli za svoju umetnost bile su izraz umetnikog oduevqewa prepunog razumevawa. Jer najvea zasluga Beogradskog pevakog drutva nije u savrenoj tehnici ove priznate pevake grupe nego u iwenici da Drutvo odrava ivim tradicije nacionalne pevake umetnosti ne krivotvorei originale. I toj zasluzi, koja se ne moe dovoqno visoko oceniti, odao je na priredbi u duem govoru priznawe prof. dr ilovi,2 pri emu je nagovestio equ da narodna pesma i kod nas bude s qubavqu negovana kao to je s one strane Save. Ali juerawa pevaka sveanost pruila nam je i priliku da vrlo laskavo i povoqno ocenimo i nae izvrsno pevako drutvo Kolo". Sjajan hor glasova, koji nam je zazvuao na banketu posle koncerta, naveo nas je da bez svake pristrasnosti shvatimo kako su, hrvatsko pevako drutvo Kolo" i Beogradsko pevako drutvo, pevaka udruewa koja svuda asno mogu opstajati i koja su ravnopravna po zaslugama.

Koncert u Narodnom kazalitu Koncert odran jue u Narodnom kazalitu doveo je do izvanredno srdanog izliva simpatija za srpske pevae. U pozorinoj dvorani je do tako entuzijastinog prijema dolo ne samo zbog svesti o bratstvu i o gostoprimstvu u odnosu na cewene goste, nego je to bio i trijumf nacionalne umetnosti. Osealo se da se u ovim pesmama nalazi neto to nam se naroito dotie srca, inilo nam se da su one neposredan izraz due naeg naroda. Glavni deo programa, naime, inile su kompozicije prema motivima iz narodnih pesama. To su horska dela koja elemente rasute u jednostavnim narodnim pesmama oblikuju u vee tvorevine, ali koje nigde ne
2 Prof. dr Josip ilovi (18581937), dugogodiwi profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu, predsednik Narodne zatite Saveza dobrotvornih drutava u Zagrebu. Decenijama se bavio pitawem zatite dece i mladei. Odlikovan ordenom Sv. Save prvog reda. Prvi ban Savske banovine (1929).

168

naruavaju jednostavne melodijske i harmonijske linije ovih narodnih pesama. Mokrawac, Biniki, Milojevi i Hubad umeju da daqim razvijawem i posebnim naglaavawem ritminih i harmonijskih elemenata, kakvi su ve dati u narodnoj pesmi, u svojim kompozicijama postignu najlepe efekte. Pri tom je voewe glasova uvek takvo da iskoriava sve lepote sazvuja pevakih glasova, ali ne padajui u harmonijske izvetaenosti, koje bi morale razbiti okvire horskog dela. Uslovi pod kojima ove pesme nastaju u samom narodu pri tom su ve naroito povoqni za umetniko primewivawe na pevake horove. Ove pesme se, naime, ve u narodu pevaju kao horske pesme, wihovi tekstovi su, rekli bismo, ve po sebi muzikalni, bar su uvek uoblieni s obzirom na pevawe. Meu jue pevanim kompozicijama najvie su nam se u tom pogledu dopale br. 5 iz Rukoveti" Mokrawca, Hubadove slovenake pesme i pre svega tako tanana i jednostavna pesma Milojevia ini, ne ini". Bogat program sadrao je, osim toga, jednu lepu crkvenu kompoziciju Bortwanskog, zatim jednu baladu Vilhara i pesme Boinskog i Binikog. U Primorskim motivima" Mokrawevim inilo nam se da su optepoznati i popularni motivi ipak pomalo odve nasilno naterani da uu u tue harmonijsko ruho. Beogradsko pevako drutvo je s naroitom preciznou izvelo ove mestimino veoma teke kompozicije. Ritmika sigurnost, ujednaenost glasova i istota intonacije, to su osobine ovih izvrsnih pevaa. Dirigenti Mokrawac i Milojevi vodili su izvoewe s mnogo nerva. Kua je bila do posledweg mesta ispuwena biranom publikom, koja nije krtarila sa frenetinim aplauzima".

3. Prvo gostovawe Srpskog narodnog pozorita na sceni HNK-a u Zagrebu bilo je 20. i 21. maja 1913. godine. Tom prilikom glumaki ansambl SNP-a izveo je tri predstave: Qubav Potapenka, O tuem hlebu Turgeweva i antievu poetsku dramu Hasanaginica. Gavela se posebno zadrao na antievoj jednoinki, do tada neizvoenoj u Zagrebu.
Gostovawe Srpskog narodnog pozorita iz Novog Sada (br. 116, 23. maj 1913) Drugo vee gostujueg novosadskog Srpskog narodnog pozorita upoznalo nas je sa ovde jo nepoznatim dramskim spevom poznatog liriara Alekse antia. Hasanaginica srpskog pesnika u optim crtama se podudara sa graom koju je Ogrizovi obradio u treem inu svoje istoimene drame. Prikazuje situaciju u Hasanaginom domu dok se oekuje prolazak svadbene povorke i povratak Hasanaginice. anti nije nita izmenio u osnovama poetskog problema kakav je dat u narodnoj baladi, polaznu taku je jednostavno preuzeo iz narodne pesme. Uzroke konflikta izmeu Hasanage i wegove ene, kao i razlog za novu udaju Hasanaginice, on pomiwe, ne obrazlaui ih dubqe, samo onoliko koliko mu treba za razvoj wegove jednoinke. Stoga je postupio sasvim drukije od Ogrizovia, koji u svom za-

169

nimqivom drugom inu iznosi jedan dramski problem koji je stran narodnoj pesmi. anti teite stavqa na onu scenu u kojoj Hasanagina majka odvraa sina od namere da napadne svadbenu povorku, i na zavrnu scenu, kad se Hasanaga, posle dugih duevnih borbi, reio da oprosti. Tragini ishod je opet preuzet iz narodne pesme. Ali i u gorwim scenama autor mawe radi na dramskom razvoju, a vie mu je stalo do toga da ga lirski ukrasi. Cela wegova drama nije nita drugo do niz lirskih pesama, u razliitom metru, koje se uglavnom naslawaju na stil narodnih pesama. anti, pri tom, nije proao boqe nego to prolaze svi liriari kad svoju poeziju iznose pred svetlost rampe. Ona postaje plitka i bleda. Ne samo to se gubi dejstvo, nego se ve u pesnikoj mati pomisao na dramsku situaciju mora javiti kao neto to paralizujue deluje na lirsku stvaralaku snagu. Tako i antieve slike veinom imaju samo spoqawu lepotu, wegova versifikacija nije naroita, slikovi su prilino banalni. O igri Novosaana ne bi se moglo izneti nita novo, sem to se g. Spasi u Turgewevqevoj drami O tuem hlebu, to je prethodilo izvoewu Hasanaginice, pokazao kao simpatian glumac koji nigde ne prelazi granice dobrog ukusa. Publika je i drugu predstavu novosadskih gostiju pratila sa interesovawem i simpatijama.

4. Quba Stanojevi (18621935), glumac i rediteq, poeo je 1882. u beogradskom Narodnom pozoritu u kojem je, uz krae prekide, neprekidno delovao. S uspehom je tumaio glavne uloge u tragedijama i dramama, kao to su Hamlet, Otelo, Riard Trei V. ekspira, Egmont (Gete), Ruj Blaz (V. Igo), Kin (A. Dima Otac), Stanoje Glava (. Jaki) i dr. Stanojevi je preuzeo ulogu Otela 1. septembra 1888. i igrao ga do 1908, pune dve decenije. Obnova ekspirovog Otela kao premijera, takoe s Qubom Stanojeviem u naslovnoj ulozi, bila je 27. marta 1910, u reiji Milorada Gavrilovia. Pre gostovawa Stanojevia u Zagrebu igrana je 8. februara 1911, kao dnevna predstava.
Gostovawe g. Qube Stanojevia (V. ekspir: Otelo, br. 117, 22. maj 1911) U nizu uzajamnih gostovawa srpskih i hrvatskih pozorinih umetnika imali smo sad prilike da se na naoj pozornici divimo zreloj umetnosti beogradskog tragiara. Raduje nas iwenica da se tako brzo uvrstila ideja da se prve jugoslovenske pozornice uzajamno priblie. Ako imamo u vidu koliko je jak i kod nas i kod Srba oduvek bio napor da se pozornica stavi u slubu nacionalno-kulturnog razvitka, neemo smeti da podcenimo znaaj takvih gostovawa za misao o kulturnom jedinstvu Hrvata i Srba. Kad se jednom svuda jasno uvidi da se i srpske i hrvatske umetnike tewe nalaze pod istim uslovima razvitka, da wihove dosadawe sudbine pokazuju iste crte, tada e same od sebe otpasti naivne partikularistike predrasude.

170

Juerawe gostovawe samo nas je osnailo u tom ubeewu. U nainu na kojem je gost oblikovao svoju ulogu videli smo isti duh u kojem rade i nai najboqi umetnici. Videli smo da g. Stanojevi potie iz kole stare tradicije, koja je i kod nas preko snanih individualnosti dugo vladala pozornicom, jo ne uspostavqajui onu modernu, tesnu povezanost izmeu govorene rei i dramske situacije. Ali videli smo i da je g. Stanojevi u nekim scenama probio omeenosti deklamacije i tradicionalne gestike i postizao dejstvo elementarne dramske snage. G. Stanojevi ima lep govorni organ prijatnog zvuka, i on, povezan s velikim majstorstvom jezika, obezbeuje dejstvo wegovoj glumi. Ostale uloge bile su podeqene na ve poznat nain. Predstava je mestimice bila pomalo razvuena. Samo ne znamo ta je inae izvrsnog g. Papia navelo da svoju ulogu na svojevrstan nain isecka. Tek to bi mu deklamovawe lepo poteklo, on je weno dejstvo razarao neukusnim podvlaewem potpuno nevanih mesta. Uopte, on je svog Jaga suvie gurao u prvi plan, umesto da od zlikovca Jaga vie naini zlim duhom koji svuda deluje, to bi zacelo vie odgovaralo drami.3

5. Vitomir Bogi (18871943), glumac i rediteq, lan Narodnog pozorita u Beogradu od 1905. godine, u kome je proveo najvei deo svoje bogate glumake karijere. Bio je lan SNP-a u Novom Sadu (1921 1922), vodio Sekciju za Dunavsku banovinu Narodnog pozorita (1934 1935) i bio upravnik Narodnog pozorita Zetske banovine (19371941). kolovao se 1908. u Minhenu kod Joce Savia sa kojim je pripremao ulogu Hamleta za nastup u Beogradu krajem iste godine (u dvadeset prvoj godini!), koja je primqena sa simpatijama. Pre gostovawa u Zagrebu, Hamlet je tokom 1910. izvoen u tri navrata (31. avgusta, 2. novembra i 19. decembra). Premijera Gogoqevog Revizora bila je 30. avgusta 1909, u prevodu Pere Todorovia i reiji Ilije Stanojevia sa Bogobojem Rucoviem kao Hqestakovim, koga je igrao do smrti 1912. Bogi je, verovatno, bio alternacija Rucoviu.
G. Vitomir Bogi kao gost (N. V. Gogoq: Revizor; V. ekspir: Hamlet, br. 123, 30. maj 1911) Posle g. Stanojevia doao je jo jedan Beograanin, da se kao Revizor i Hamlet pojavi pred naom publikom. Doista, jedan glumac i uz to sasvim mlad glumac, koji se usuuje da upravo s ovim ulogama koje zahtevaju snanu majstorsku ruku, izae pred publiku koja je tako esto imala prilike da se u ovim ulogama divi Fijanovom majstorstvu, pokazuje da je nadahnut ozbiqnim tewama. Izabrao je zadatke koji od umetnika zahtevaju snagu da od sebe stvori sedite celog komada i gospodari wime, jer se samo takvom koncentracijom moe predoiti pesnika sadrina.
3 ekspirov Otelo bio je u HNK-u obnovqen 27. januara 1910, u reiji Josipa Baha, a igran je prevod Josipa Karlovia.

171

Revizor se, na primer, mora igrati tako da se pred oima navodnog revizora, pri wegovoj pojavi, razvije i sva ona nehotina komika sporednih linosti. Za to se zahteva sasvim posebna umetnika snaga, koja ne samo to igra" od scene do scene nego u sopstvene ruke uzima razvitak celog komada. A to g. Bogi nije uinio. Setimo se samo kako su one prekrasne scene audijencije" zahvaqujui wegovoj mlakoj igri potpuno promaile efekat. Ali za pogreno shvatawe cele predstave krivi su i ostali uesnici, poto su, uprkos s nekim priznawa dostojnim pojedinanim dostignuima, u komad uneli gotove, drastino komine tipove, umesto da puste da okolnosti tek razvijaju budalatinu svih ovih dobrih qudi. Osim toga, drastinim maskama i slinim sredstvima unosili su u svoju igru suvie spoqawe komike, umesto da radije puste imanentnu komiku Gogoqevog teksta da sama deluje. Iskreno da kaemo, usled ovog neuspeha g. Bogia s izvesnim nepoverewem smo oekivali wegovog Hamleta. Nae radosno iznenaewe bilo je utoliko vee to nam se on ovde pokazao u sasvim drugoj svetlosti. U ovoj najkomplikovanijoj od svih uloga, on je pokazao talenat koji mnogo obeava. Naravno, on nije savreno udovoqio zahtevima koje postavqa beskrajna mnogostranost ovog lika, ali kad se setimo kako ovo umetniko delo pri svakom novom bavqewu wime neprestano pokazuje nove crte i unutrawe veze, neemo nita simpatinom gostu teko zameriti to nam nije dao Hamleta kao takvog. Ali jedno je pokazao u punoj meri, naime, da ima dovoqno inteligencije i glumake snage da bi se mogao usuditi da prie duhovnoj sadrini te uloge. Moda je na mnogim mestima pruio glumaki neujednaenu, tehniki nespretnu i nezrelu igru, a mestimice se kod wega moe konstatovati umetniki jo nepreraen uticaj veih uzora (Kajnc!), ponekad zapada u neprijatan pevuckav deklamatorski ton. Ali kroz sve ove mladike nedostatke pokazuju se pobednike crte istinski umetnikog shvatawa s ozbiqnim tewama. On ume da istie stvari, da kazuje rei koje u nama izazivaju slutwe o wihovom traginom znaewu. U razgovoru sa Horacijom, posle pojave Duha, na primer, on je pomou nekoliko crta ve fino nagovestio suprotnost u Hamletovom karakteru, suprotnost koja gospodari dramom. Tako bi se i u kasnijim scenama mogla istai poneka fina, duhovita nijansa. Upadqivo slab je bio u sceni u kojoj nailazi na kraqa u molitvi, kao i u velikoj sceni s majkom. Najboqi uspeh je, meutim, postigao celokupnim utiskom u sceni sa izvoewem komada. Sve u svemu, hteo bih jo da podvuem da u wemu imamo talenat koji mnogo obeava. Ali primetili smo, na alost, da se na nekadawi izvrsni hamletovski ansambl raspada. Uesnici u juerawoj predstavi zamalo to nisu uspeli da svojom igrom ubiju ekspira. Neu se uputati u pojedinosti i nadati se da e nam sledea prilika pokazati jednu mawe nesreenu i po utisku diletantsku predstavu, ako apstrahujemo od pohvalnih izuzetaka. Jo jedna re povodom naih prevoda ekspira. G. Bogi je igrao prema Kostievom prevodu, dok je kod nas odomaen Harambaiev tekst. Ova razlika je tokom predstave bila neprijatno primetna. Ali na stranu to, zbog nedostataka oba ta prevoda, bilo bi vreme da se nai prevodi ekspira podvrgnu temeqnoj reviziji, na osnovu rezultata moderne ekspirovske filologije. Bio bi to zahvalan zadatak za bratsku saradwu Ma-

172

tice Hrvatske i Srpske kwievne zadruge da prirede nov, jedinstven srpsko-hrvatski prevod ekspira.4

6. anka Stoki (18871947), kao lanica Osjekog kazalita, prvi put je gostovala na sceni HNK-a u Zagrebu 9. februara 1911. s ulogom Marike u Molnarovom avolu, ija je premijera bila u Osijeku 31. marta 1910. Drugo gostovawe je bilo 6. juna 1911. u Jozefini. Komedija H. Bara nije se nalazila na repertoaru Osjekog kazalita, te ju je anka Stoki morala sama nastudirati, moda je istu ulogu spremala ranije ili pak specijalno za ovo gostovawe u Zagrebu. Ako je ovo posledwe, onda je ona ispoqila veliku hrabrost i samouverenost, da se ogleda u istoj ulozi omiqene zagrebake primadone Qerke pl. ram, koja je za svoje potrebe i mogunosti prevela delo popularnog bekog dramatiara. Podela komedije Hermana Bara u HNK-a u Zagrebu bila je najboqa mogua: Qerka ram (Jozefina), Milivoj Barbari (Bonaparta), Ivo Rai (Eugen), Josip Papi (Baras), Andrija Fijan (Talma), Josip tefanac (Pukovnik), Frawo Stipeti (Abe), Tonka Savi (Laruz), Arnot Grund (Musta) i dr. Premijera je odrana 2. januara 1911. u reiji Josipa Baha.
Gostovawe g-e anke Stoki (Jozefina" H. Bara, br. 129, 7. jun 1911) Gospoa Stoki iz Osjekog Narodnog kazalita pojavila se jue kao Jozefina u Barovom istoimenom komadu5 i pokazala se kao veoma simpatina i darovita umetnica. Prilino povrno izraena Barova figura, graena na pozorinoj psihologiji", nije nudila goi mogunost da pokae dubqe umetniko shvatawe; ali je zato g-a Stoki nala prilike da ispoqi svoje savreno vladawe tehnikim sredstvima, koje je upravo u ovakvoj ulozi neophodno. G-a Stoki je umela, naroito na poetku da u ivo jedinstvo povee slike samo spoqa nalepqene jedna na drugu, a u kojima nam Bar pokazuje svoju Jozefinu. Ona je sa elegantnom lakoom, klizila preko ovlanosti i nemogunosti te uloge. Wena koketerija bila je isto onako ubedqiva kao i qubav" prema malome generalu. Pred kraj wena igra je vidno popustila. Oigledno, lana sentimentalnost posledweg ina joj je mawe leala nego ivahnost na poetku.
4 Gogoqev Revizor igran je prvi put u novoj zgradi HNK-a 8. oktobra 1896, u prevodu ivojina Joviia (1874). Premijera ekspirovog Hamleta bila je u novoj zgradi HNK-a 20. novembra 1895, u prevodu Augusta Harambaia. 5 Jozefina (Josephine), komedija u etiri ina s prologom. Napisao Herman Bar (Hermann Bahr), austrijski dramski pisac i esejista (Linc, 1863 Minhen, 1934), jedno vreme lan direkcije Burgteatra. Napisao je tridesetak dramskih dela koja predstavqaju uspele primere aktuelne drutvene drame i komedije s poetka HH veka. Jozefina je prvi put izvedena u Beu 1898.

173

Ukupno uzev, g-a Stoki bi predstavqala dobrodolo obogaewe naeg ansambla.

Do toga nije dolo, kao to je poznato, jer je anka Stoki (18871947) ve 5. septembra 1911. postavqena za privremenog lana Narodnog pozorita u Beogradu, poto ju je avgusta video Milan Grol na gostovawu Osjekog kazalita u Beogradu. Ona je muwevito od 1. januara 1912. postala redovan lan i u ovom pozoritu je provela ceo svoj umetniki vek. Posle Drugog svetskog rata osuena je na gubitak graanskih prava i nije nastupala iako je i daqe, nominalno i sa pripadajuim prinadlenostima, ostala lan Narodnog pozorita sve do svoje prerane smrti. 7. Sava Todorovi (18621935), glumac i rediteq, od 1887. je lan Narodnog pozorita kome je ostao veran do kraja ivota. Od 1903. uspeno se bavio i reijom. Najvie uspeha imao je kao interpretator karakternih uloga, osobito u domaem repertoaru (kao Sterijin Kir Jawa i Ruii, Koiev David trbac, Haxi Toma u Stankovievoj Kotani, Sremev Ivko i u nizu Nuievih komedija). Drama Vawuinova deca S. Najenova, u prevodu Jovana Maksimovia i reiji Save Todorovia, bila je 25. aprila 1906. Pre gostovawa u Zagrebu igrana je na beogradskoj sceni posledwi put 25. januara 1911. godine.
Prvo gostovawe g. Save Todorovia (S. Najenov: Vawuinova deca, br. 245, 25. oktobar 1911) Ceweni beogradski gost zapoeo je jue svoje ovdawe gostovawe kao sobar Vawuin. Ovo je sad ve trei beogradski umetnik koji nam je doao da posvedoi o ozbiqnoj umetnikoj delatnosti na beogradskoj pozornici. Moda bismo posle ovih viekratnih primera mogli pokuati da istaknemo nekolike karakteristine crte kojima se beogradski umetnici razlikuju od naeg naina igrawa. Najpre treba podvui neto ime srpski gosti nadmauju veinu naih umetnika, a to je vladawe lepotama naeg jezika. Ovde ne mislimo na logino i korektno akcentovawe, niti na zaobqavawe karakteristinog glasovnog tona i vladawe wime, nego bismo eleli da se pod tim razume sluh za svojstvenu melodiju jezika. To su podizawe i sputawe jezikog tona, gutawe i produavawe razliitih vokala, to u obinom govoru treba da oigledno prikae stav onoga koji govori prema govoru i da pojasni ono to nije izreeno. Ova svakom jeziku svojstvena posebna melodija dobija na pozornici gde jezik gubi svoju jednostranu komunikacionu ulogu, poto mora preuzeti posebnu sugestivnu funkciju znaaj posebne umetnike svrhe, ak bismo mogli preterujui rei da ona postaje jedina svrha pozorinog jezika. Samo neka se s ovim u vezi ne zaboravi primer koji su nam ovde nedavno dali Francuzi. U tom pogledu nai glumci mogu samo uiti od Srba.

174

Ali srpski gosti kao da s ovim preimustvom povezuju jedan osetan nedostatak. Pouzdajui se u mo iste rei, oni zanemaruju druga izraajna sredstva za oivqavawe igre. Izraz lica g. Todorovia uglavnom nam nita ne govori, gestovi su mu siromani i jednoliki. Jednom reju, gotovo sve to npr. na Bortnik upravo u ovoj ulozi tako potresno izraava, sve nam je to gost ostao duan. Neka nam g. Todorovi ne zameri zbog ove iskrenosti, ali ini nam se da upravo uloga Vawuina nije bila dobro izabrana za wegov nain igrawa: wegova snaga, kako nam se ini, nalazi se u nekoj suvoj, humoristinoj ulozi, i sa utoliko veim interesovawem oekujemo wegovu ulogu u Nuievom Svetu. Kua je bila odlino poseena i publika je ispoqila mnogo simpatija prema gostu.6

8.
Nastup Dragutina Kraqevia u Gogoqevom Revizoru" (br. 125, 3. jun 1914) Ovogodiwa sezona je u znaku debija koji mnogo obeavaju. Posle g-ice Hafner, u kojoj smo odmah po wenom prvom nastupu mogli pozdraviti dobit za nau pozornicu, i koja svojim dosadawim ostvarewima nije izneverila naa oekivawa, jue je prvi put nastupio g. Kraqevi u Gogoqevom Revizoru, i, to bismo odmah da konstatujemo, pruio dokaz o nesvakidawem pozorinom talentu. G. Kraqevi ima izvanredno prijatnu pojavu na pozornici, poseduje sonoran, ugodan govorni organ, koji ve sada ume da veoma povitqivo upotrebqava, wegova govorna tehnika je za poetnika znatna. U nekoliko scena teke uloge revizora (Hqestakova) pokazao je i da ima mnogo smisla za umetniko uobliavawe. Svoju veliku scenu u treem inu odigrao je na potpuno zreo nain. Sve nezgodne prelaze, sve smene tona i tempa, potpuno je imao u svojoj vlasti; bilo je to ostvarewe koje je, mereno i najstroim merilom, potpuno zadovoqilo. Upravo zbog zauujue zrelosti i sigurnosti ove scene jako su onda slabile mawe izraene scene, naroito u treem inu. G. Kraqeviu, naravno, jo nedostaje oseawe, a pre svega tehniko znawe, oko za pozornicu, da bi neku ulogu izgradio u celoj wenoj ritmici, da bi scensko-strateki iskoristio sva potencirawa, to se upravo moralo videti u ulozi kao to je revizor, koji treba da vlada scenom i onda kad uti i nita ne ini. Ali u svakom sluaju je g. Kraqevi neobian scenski talenat, i ako wegova marqivost i umetnika ozbiqnost makar i donekle budu ile u korak s velikim sposobnostima koje mu je priroda tako obilno poklonila, on moe biti nezabrinut za svoju umetniku budunost.

Glumca Dragutina Kraqevia ne belei Enciklopedija HNK u Zagrebu (Zagreb, 1969), kao ni Istorija srpskog pozorita Borivoja S. Stojkovia (Beograd, 1979). Mladi glumac je, verovatno, nestao u vrtlo6 Jugoslovenska premijera drame Vawuinova deca bila je na sceni HNK-a 28. februara 1905, u reiji Josipa Baha i u prevodu Martina Lovrenia, a Vawuina je interpretirao Gavro Savi.

175

zima Prvog svetskog rata, jer ga ne belee ni kasnije pozorine hronike. Gavelin zapis ostaje kao redak dokumenat o wegovom blistavom kratkom scenskom bitisawu.

9.
Nuiev Svet" (Nacionalno pozorite, br. 101, 8. maj 1911) O Nuievom komadu Svet, koji je jue prvi put izveden u ovdawem Narodnom kazalitu, pisao je jedan glasoviti srpski kritiar posle premijere u Beogradu: Komad ima dosadan poetak, neprirodan razvoj i apsurdan zavretak".7 Poto smo sada bili u prilici da sami vidimo ovaj komad na pozornici, moemo mirne due tvrditi da taj negativan sud, bar u ovom otrom obliku, nije osnovan. Komad na poetku uopte nije bio dosadan, naprotiv publiku je veoma zabavqalo tano crtawe miqea i mirnog domaeg ivota u kui starog penzionera. Ni razliiti beogradski tipovi nisu promaivali veselo dejstvo na publiku. to se tie druga dva prekora, mogli bismo ih u izvesnom pogledu priznati, jer, da to odmah kaemo, zamisao na kojoj se zasniva ceo razvitak komedije, iako bi, ire shvaena, imala u sebi uslove za prirodan razvoj dogaaja, u obliku u kojem je Nui koristi nije dovoqno snana da svim scenama obezbedi dovoqno dramskog ivota. Sukob to ga zli svet", koji se svuda uplie, unosi u miran ivot starog Tome Melentijevia nije dovoqno motivisan sluajnim ogovarawima, itd. To je sukob kojem bi bila potrebna mnogo dubqa motivacija i koji bi morao dovesti do ozbiqnih zapleta. Ceo komad vie izgleda kao vedra drastino-komina epizoda iz neke po svom biu veoma tune drame. Ovaj razdor, usled kojeg komad ne iscrpquje svoje osnovne misli, prirodno dovodi i do pomalo nasilno izvedenog zavretka. Ali ipak se mora priznati da delo, posmatrano sa ovog epizodinog stanovita, ima nekoliko veoma uspelih scena, koje ne mogu promaiti svoje dejstvo. Osim toga, ono glumcima nudi veoma zahvalne uloge. G. Frajdenrajh je za svoga Tomu naao nekoliko izvrsnih akcenata; wegova fino nijansirana gluma drala je na okupu ceo komad. Izvrsne po maskama i glumi bile su g-e Savi (Stana), Vavra (Tomika) i Mihii (ivanovika). G-a Hri (Jelkica) i g-ica Grgezini (Nada) nisu mogle iz svojih uloga izvui neto vie, ali uinile su sve to su mogle. Jedino se inae tako odlian g. Sotoek (Sima) nije mogao snai u svojoj ulozi. Opis penzionerskog ivota u prvom inu, bogatog poentama, nije u wegovoj interpretaciji postizao puno dejstvo. Ali za to su delimino krive i tehnike greke samog autora. U celini uzev, autor je ovdawim izvoewem mogao biti potpuno zadovoqan. Publika je od srca pozdravila uspeh simpatinog srpskog pisca.8
7 Re je o Milanu Grolu, a prva reenica wegovog poznatog prikaza, objavqenog 1906. na stranicama Srpskog kwievnog glasnika, glasi: Nuiev Svet ima smo tri mane, a one su: da poiwe dosadno, da se razvija neprirodno, i da se svrava apsurdno". 8 Na sceni HNK-a Nuieva komedija je igrana pod naslovom Svijet (sve do 1921. godine), a premijerno je izvedena 2. maja 1911, u reiji Josipa Baha.

176

10. Branislav . Nui (18641938), prvi put je itao u Zagrebu jedno svoje dramsko delo jo 1900. godine. Nuiev prvi korak, po dolasku na elo Narodnog pozorita u Beogradu te godine, bio je pokretawe inicijative za meusobno zbliavawe i povezivawe junoslovenskih i slovenskih pozorita. U naoj pozorinoj istoriji malo je zapaeno i oceweno to Nuievo zalagawe. Ve krajem novembra 1900. novi upravnik, preko Bea, putuje za Varavu, potom odlazi u Rusiju, a u povratku, preko eke, zadrava se u Zagrebu. U Drutvu hrvatskih kwievnika krajem decembra ita svoju aktovku Knez Ivo od Semberije. Tom prilikom nazdravio mu je Stjepan Mileti, raniji intendant Hrvatskog narodnog kazalita, a Nui mu odgovorio da se osea kao kod svoje kue, jer je meu jednokrvnom braom".9 To je bio poetak stvarawa bliih kontakata izmeu pozorinih uprava Zagreba i Beograda. Dvadeset estog marta 1901. bie premijerno izvedeno prvo Nuievo delo na zagrebakoj sceni. Bila je to drama Tako je moralo biti, ijem e izvoewu autor lino prisustvovati. Za Nuieva ivota, na zagrebakoj sceni izvedena su 22 wegova dela. Pet dana pred smrt, 14. januara 1938, premijerno je izveden Pokojnik, iji e originalni rukopis Nui zavetati HNK-u, a wegova ki Gita Nui-Predi decembra 1956. ispunie oev zavet i predati Arhivu i Muzeju HNK-a autograf dela.
Nuievo vee (br. 52, 2. mart 1912) Bila je izvrsna ideja da se Branislav Nui, koji je svojim humoristikim priama i uspelim pozorinim komadima i kod nas odlino poznat, prireivawem ove recitatorske veeri i lino priblii naoj publici. Nui, simpatian, ovijalan gospodin, neusiqenou svoje pojave i svog kazivawa smesta je i pridobio mnogobrojne sluaoce. Gost je, najpre, itao delove iz svoje humoristine autobiografije, zatim jednu kozeriju o sitnim konvencionalnim laima, i zavrio smenom pripovetkom Dve numere na programu. Kao to Nui svojim kazivawem osvaja sluaoce ne toliko blistavim sredstvima nego pre svojom duevnou i jednostavnou. G. Nui pria lakim tonom, kojim se u intimnom krugu ieprkavaju vicevi radi uveseqavawa drutva, a tim tonom zvui i wegova komika, tako nas tera da se smejemo stvarima koje ve od pamtiveka spadaju u omiqene komine objekte: to su tate, mladi" qubavnici, muevi u kripcu, pria o burmi u xepu prsluka, nai nekadawi uiteqi, itd. Ali wegova umetnika vetina je u tome to ume da u nama pobudi ono veselo raspoloewe koje nas navodi da se svim tim stvarima iznova smejemo. Jaina wegovog humora nalazi se u iskrenosti i neposrednosti, dok u celini ne prevazilazi humoresku" starog stila. Mnogobrojna publika se sjajno zabavqala i svaku
9

Narodne novine, Zagreb, 29. prosinac 1900, br. 297.

177

priu cewenog gosta pozdravqala je iskrenim aplauzom. Izmeu pojedinih itawa, pevali su g-a Anka Horvat i gospoda (Marko) Vukovi i (Stanislav) Jastrzebski nekoliko pesama i arija, i time su poweli veliki aplauz.

11. Beogradska premijera Nuievog Sveta bila je 19. oktobra 1906, u reiji Save Todorovia. Pre gostovawa u Zagrebu predstava je igrana dvanaesti put 25. oktobra 1911, dva dana pre gostovawa Save Todorovia u Zagrebu.
Drugo gostovawe g. Todorovia (B. Nui: Svet, br. 247, 27. oktobar 1911) U Nuievoj uspenoj komediji Svet g. Todorovi je ispunio sva oekivawa koja smo posle wegove prve, pomalo neuspele uloge oca Vawuina, polagali u ovu drugu. Svi nedostaci ispoqeni u onoj prvoj, psiholoki tanano graenoj ulozi, tako pre svega pomalo suvie ukoen i nepokretan izraz lica, povukli su se u ulozi starog penzionera u Nuievom komadu, a u korist preimustva mirne i nenametqive igre. Ovakvim postupkom, kako nam se jue inilo, cela uloga pa i ceo komad bili su boqe osvetqeni; jer u rukama agresivnijeg i temperamentnijeg glumca taj komad, koji zapravo jednu jedinu situaciju razvlai kroz sva etiri ina, lako postaje monoton. G. Todorovi, koji je jue isticao samo vrhunce radwe, na taj nain je autoru uinio ne malu uslugu. Inae nam se ini da je gost iz Beograda glumac koji ulogu voli da gradi iz pojedinanih, mawih crta; tako nam je jue pokazao neke uspele detaqe. Pored gosta su blistale ga Savi i g-e Vavra i Mihii sa svojim uvenim kominim kreacijama. Gospoda Sotoek i Pavi nisu mnogo zaostajali za wima, pa je malobrojna publika bila potpuno zadovoqna. Gostu, koji je bezbroj puta izazivan pred zavesu, pozorina uprava je dala prekrasan lovorov venac.

12.
Branislav Nui: Protekcija (br. 201, 12. septembar 1912) Nui je na naoj pozornici postao rado vien gost. Wegov efektni Knez Ivo od Semberije jo nikada nije promaio svoje dejstvo na publiku; wegova komedija Svet takoe je imala lep uspeh. Komad Protekcija, komedija u pet inova, koja je jue kod nas prvi put izvedena, izgleda da je prema svojoj podlozi i osnovnoj ideji pretea gore pomenute komedije. Nui spaja u sebi sve uslove da bude dobar komediograf, ima mnogo duha, poseduje veliki talenat da iznalazi dobre situacije, crta dobre komine tipove, ne nedostaje mu neka temeqna ideja, temeqna situacija koja

178

e linosti na pozornici uvui u komine poloaje i razobliiti ih pred nama, a ipak wegove komedije ostavqaju zamoran utisak. Nije to zato to bi autoru nedostajala mnogostrukost situacija, naprotiv, nego wihovo preobiqe ne dozvoqava vie gledaocu da ih prati. Nui se ne moe zadovoqiti time da nagomilava sve nove i nove zaplete, dok najzad osnovna situacija ne moe vie da izdri to optereivawe; drugim reima, toliko da na pozornici gubi svoju prinudnu snagu. teta je, dakle, to Nui radi sa toliko zastarelom tehnikom, koja je prepuna monologa i loe motivisanih izlazaka sa scene. I pored toga, Nui zahvaqujui svojim gore navedenim sposobnostima uvek moe biti siguran da e postii uspeh. Tako je bilo i jue. Kua, posednuta do posledweg mesta, celo vreme je bila u krajwe animiranom raspoloewu. Jedan deo uspeha treba upisati u raun dobrog izvoewa koje je komad imao kod nas. G. Frojdenrajh je pokazao da za ovu vrstu uloga ima neiscrpan izvor nijansi i sredstava karakterizacije. Wegova komika je bila neodoqiva. Pored wega je blistala g-a Savi, koja je nekoliko puta dobila aplauz na otvorenoj sceni. G. Rakovi je od svog Save Savia nainio arhikomian tip. G-a Mihii je bila izvrsna kao uvek. U mawim ulogama su se odlinim maskama i uspelom komikom isticala gospoda Biniki, Bojnii i Grunhut. G. Sotoek je donekle preterano naglaavao svoju ulogu i time kvario poneku poentu.10

13. Borivoj Rakovi (abac, 1870 Zagreb, 1925) poeo je kao putujui glumac u srpskim druinama, a od 1894. angaovao ga je Stjepan Mileti, intendant HNK-a, na preporuku glumca i rediteqa Adama Mandrovia. Do smrti je ostao veran zagrebakoj pozornici. Uoi Prvog svetskog rata stekao je optu popularnost zahvaqujui svojim izvanredno uspelim kreacijama Nuievih likova u komedijama Protekcija (Sava Savi), Narodni poslanik (Jevrem Proki) i Put oko sveta (Jovana Mici), koji su znaili magistralna ostvarewa u domeni karakterne komike" (S. Batui) na zagrebakoj sceni.
Dvadesetpetogodiwi umetniki jubilej Borivoja Rakovia (Narodno kazalite, 21. februar 1913) Jedan od naih najsimpatinijih glumaca je u utorak proslavio svoj dvadesetpetogodiwi umetniki jubilej. Borivoj Rakovi, veno sve i neumoran, glumac koji uvek tei napred i savesno radi, mogao je u utorak, uz klicawe kolega i publike, da ubere plodove svog dugogodiweg umetnikog rada. Rakovia je za nau pozornicu pridobio Mileti, pa je isprva igrao mlade junake i neotesane momke". Ali uskoro e se wegov talenat modifikovati na koristan nain. U wemu je otkrivena komina ica, to
10 Zagrebaka premijera Nuieve Protekcije na sceni HNK-a je bila 11. septembra 1912, u reiji ure Prejca.

179

je jo vanije, umeo je da iz otrcanog faha neotesanog momka" izvue novu, sopstvenu notu. Na taj nain je postao najboqi interpretator mladih junaka iz naroda. Znao je da spoqawu nezgrapnost i sirovost spoji sa toplim i nenim oseawima. Najboqi je bio u trenucima kad je vrelo, navrlo oseawe trebalo da probije robusnu, grubu prirodu. Ali nije se ograniavao na seqaki miqe, umeo je da takve tipove crta i na klasinom tlu ili u salonu. Jo se ivo seam wegovog izvrsnog Herkula u Evripidovoj tragediji Alkestisu,11 ili wegovog gunavog, spoqa nequbaznog, ali ustvari predobrog vajara u La gamine.12 To su bila blistava postignua, kojima se na slavqenik s pravom moe ponositi, utoliko vie to su to bile uloge koje bi u neijim drugim rukama potonule u neugledne sporedne figure. Rakovi ima veoma dobru dikciju, radi marqivo i sa ambicijom, tako da mu na potpuno zadovoqavajui nain uspevaju i zadaci koji se nalaze donekle po strani od wegovog pravog faha. Nadamo se da e se Rakovi i daqe kretati stazom na koju je slavno zakoraio, kako bi i daqe ostao jedan od glavnih stubova naeg ansambla. Kao sveana predstava prvi put je izvedena komedija u tri ina Branislava Nuia Narodni poslanik.13 Ako se setimo Nuievih ranijih komedija, kao to su Svet i Protekcija, teko emo nai neto novo u izradi Narodnog poslanika. To je ista ona vrsta bujnog jezikog vica, isto sigurno crtawe figura, mada se ini da je scenska duhovitost neto blea. Ne bi jo bilo loe to to wegovi tipovi imaju samo sporedne crte, kao to mu to prebacuje jedan beogradski kritiar,14 jer upravo iz kontrasta izmeu ovih razvuenih detaqa spoqanosti i sporednosti u spoju s pravom sri moe nastati istinska satira. Greka je, meutim, to Nui svoje mnogobrojne, mestimice vrlo dobre dosetke ne ume da svede u koncizniji, vri oblik. Uprkos tome, Nui poseduje istinski humor, ume da svoje likove nekolikim potezima naini ivotnim i istinitim, i zato e wegovi komadi uvek nalaziti zahvalnu, zadovoqnu publiku. Ako smo gore izneli ograniavajue primedbe, bilo je to zato to smo smatrali da bi Nui s neto vie samokritike lako mogao izbei razvuenost koja smeta. G. Rakovi je glavno lice igrao s velikim razumevawem i sa ivom efektnou. Nigde ne preterujui, izvrsno karakteriui, on je inio sredite predstave. Wegova igra, koja je duboko prodirala, dala je komadu pravo osvetqewe. Uostalom, igra nije uvek bila na visini sveane predstave, pa se nadamo da e repriza biti igrana lepravije i sa raznolikijim nijansama. Kua je bila ispuwena do posledweg mesta i publika je aplauzima obasipala slavqenika i komad omiqenog autora.

U razdobqu izmeu dva svetska rata Rakovi nastavqa da igra svoje uloge iz nuievskog repertoara. Ve novembra 1918. tumai Ivu
11 Na sceni HNK-a u Zagrebu premijera pomenute Evripidove tragedije je odrana 20. marta 1909. 12 Derite (La Gamine), komedija u etiri ina Vebera i Gorsa (Pierre VeberHenry de Gorsse), u prevodu Ivana Krstiteqa vrquge i reiji Iva Raia, premijerno je izvedena 11. aprila 1912. 13 Zagrebaka premijera Nuievog Narodnog poslanika bila je na sceni HNK-a 19. februara 1913, u reiji ure Prejca. 14 Gavelina napomena se odnosi na prikaz Narodnog poslanika iz pera Branka Lazarevia (objavqen u Srpskom kwievnom glasniku, br. 6, 16. septembar 1912).

180

u Nuievoj drami Knez od Semberije, u reiji Branka Gavele. Gotovo sve svoje kasnije znaajnije kreacije ostvario je u reijama Gavele koji je osobito cijenio wegov neposredan i produhovqen realistiki nain glumqewa", zapisao je S. Batui (Enciklopedija HNK u Zagrebu, 1969).

14.
Branislav Nui: Put oko sveta (br. 26, 3. februar 1914) G. Nui je rado vien gost na naoj pozornici, a naa publika rado odlazi u pozorite kad se najavi neki wegov komad. Nui ni svojim najnovijim komadom Put oko sveta, koji je u nedequ prvi put izveden, nije razoarao svoje mnogobrojne potovaoce, jer ve odavno se u naem pozoritu nije smejalo toliko od srca i toliko mnogo. Ali ini mi se da najnovijem Nuievom komadu, uprkos wegovoj umetnikoj nepretencioznosti, ili moda pre zbog ovog lakog karaktera, pripada poseban kwievni znaaj. Nui je, naime, svojim Putem oko sveta uveo kod nas jedan nov kwievni anr, mislimo na reviju", uz nekolike male, isto spoqawe promene, dobili bismo od Puta oko sveta pravu reviju, kakve se u Parizu, a u novije vreme i u drugim velikim pozorinim gradovima, na desetine pojavquju na pozornicama. Kao u nekoj pravoj pariskoj reviji, tako je i kod Nuia scenska osnovna zamisao samo pretekst da se u razliitim preruavawima ponude aktuelna satira i karikatura, da se serviraju uspeli vicevi i da se raznim arolikim dekoracijama, koje pruaju priliku za razvoj dejstva celog ansambla, zadovoqi nae gledalako uivawe. Bezbrinost s kojom revija moe da se lii scenski loginog sprovoewa wene osnovne situacije razlikuje je od vodviqa i od pevane lakrdije starijeg datuma. teta je to se Nui ipak u nekim pojedinostima drao starih formi, a nije se usudio da potpuno pree u novi anr. Tako je wegova scena mestimice suvie detaqno realistika, umesto da bude samo letimino nagovetena, to i u tehnikom pogledu nije koristilo wegovom komadu. Scenska detaqnost pri mnogim promenama, a komad ima deset razliitih slika, ima za posledicu da se izvoewe previe otee. Da bi se otklonila ta mana, komad e apsolutno morati da se znatno skrati, to svakako ne bi nailo na vee tekoe. Mirno bi se mogle izostaviti jedna ili dve scene i pojednostavqewem scenske strukture skratiti meu inovi. A uprkos ovoj neprijatnoj duini komada publika, koja je do posledweg mestaca ispunila kuu, do kraja je ostala izvanredno raspoloena, to treba staviti i u zaslugu veoma dobrog izvoewa, pri emu su se naroito istakli gg. Rakovi i Papi i g-a Dimitrijevi.15

Od poetka dvadesetog veka pa do Prvog svetskog rata (od 26. marta 1901. do 1. februara 1914), na sceni Hrvatskog narodnog kazalita u
15 Nuieva komedija je igrana u Zagrebu pod nazivom Put oko svijeta (sve do 1920. godine), premijera je bila 1. februara 1914, u reiji Aleksandra Binikog, sa scenskom muzikom Stanislava Binikog. Dirigent iril M. Hrazdira.

181

Zagrebu izvedeno je jedanaest Nuievih dramskih dela, od kojih su svoj scenski ivot posle 1918. nastavili Knez Ivo od Semberije, Naa deca, Obian ovek, Svet, Protekcija i Put oko sveta.

15. Umesto zakquka Ovde prvi put predoenu skupinu Gavelinih napisa na srpske teme" gotovo simbolino poiwe esej o Dositeju, koga Gavela s pravom smatra zaetnikom novije srpske kwievnosti i duhovnim inspiratorom na zajednika kulturna pregnua i Srba i Hrvata. Dositej je zagovarao proimawe nacionalnih kultura, primetno uticao na Gaja i na buewe Iliraca, to je bilo u istovetnom vidokrugu ideja koje je zastupao (ili im bio vidno blizak) i sam Gavela u godinama pre Prve svetske kataklizme. A isti idejni pogledi dolaze do izraaja i u prikazu gostovawa u Zagrebu Prvog beogradskog pevakog drutva, u kome Gavela pokazuje ivo interesovawe za ono ta se radi preko Save" i u oblasti muzike, kao to e u ostalim prikazima analizirati napore na poqu glume i dramskog stvaralatva kod Srba u Vojvodini i Srbiji posebno. Danas gotovo kao jeres deluje Gavelino ubeewe da je srpsko-hrvatski jezik zajedniko dobro oba naroda, te u tom smislu predlae dvema odreenim institucijama u Beogradu i Zagrebu da zajedniki tampaju novi prevod ekspira u duhu bratske saradwe". Posebno su interesantna Gavelina zapaawa o stilu glume prvaka beogradske scene (Qube Stanojevia, Vitomira Bogia, Save Todorovia), a osobito delovi o vladawu lepotama jezika, pri emu primeuje zanemarivawe drugih, takoe bitnih, izraajnih sredstava scenskog govora kod beogradskih glumaca. Gavelini osvrti na izvoewa pet Nuievih dela na zagrebakoj sceni (Knez Ivo od Semberije, Svet, Protekcija, Narodni poslanik, Put oko sveta) i danas, posle devet decenija, imaju svoju validnost i mogu podsticajno delovati pri ponovnoj valorizaciji pomenutih dela. Jo jedan karakteristian detaq vaqa istai, kada je re o Gavelinim osvrtima na dela srpske dramatike (Nui, anti). Iz wih je vidqivo da je mladi kritiar o woj iroko obaveten, da pomno prati ta se zbiva preko Save", jer, izmeu ostalog, u dva maha komentarie ocene pozorinih kritiara Srpskog kwievnog glasnika (Milana Grola i Branka Lazarevia). Gavelini kritiki napisi o gostovawima srpskih glumaca i muzikih umetnika u Zagrebu, u predveerje Prvog svetskog rata, znatno upotpuwavaju sliku o ovom svestranom pozorinom umetniku koji je dao vidan doprinos i srpskoj pozorinoj kulturi. Po mnogo emu oni su zadrali svoju vrednost i odoleli zubu vremena iako su pisani za novine koje, kako se obino (ne)tano kae, ive samo jedan dan". 182

Skromno smatram da ovde publikovani prevodi Gavelinih pozorinih kritika, do sada nepoznati srpskoj italakoj publici, kao i esej o Dositeju, ujedno ulaze i u iri tematski kwievno-pozorini krug zajednike kulturne riznice Srba i Hrvata. Uprkos svemu, vremenu u kome su nastali i vremenu u kome se pojavquju, prvi put su na jeziku onih o kojima je Gavela pisao.

Dr Zoran T. Jovanovi DR BRANKO GAVELLA'S SERBIAN TOPICS IN AGRAMER TAGBLATT" (19111914) Summary The series of Gavella's writings about the Serbian topics" presented here for the first time begins almost symbolically with the essay about Dositej, whom Gavella rightly considered to be the progenitor of the latter-day Serbian literature and the spiritual inspirer for the joint cultural achievements of both the Serbs and the Croats. Dositej advocated merging of national cultures, he significantly influenced Gaj and the development of the Illyrians, which was in the same range of ideas (or at least obviously close to them) advocated by Gavella himself in the years before the first world cataclysm. The same ideological views are also expressed in the review of the guest-performance of The First Belgrade Singers' Society in Zagreb; in this review, Gavella showed an ardent interest in what was being done across the Sava" in the field of music, as he would in other reviews analyse the efforts in the field of acting and drama work, too, among the Serbs in Vojvodina and Serbia in particular. Today, Gavella's belief that the Serbo-Croatian language is a common property of both nations sounds almost like a heresy. In that sense, he proposed that the two specific institutions in Belgrade and Zagreb should print together the new translation of Shakespeare in the spirit of brotherly cooperation". Gavella's remarks about the style of acting of the leading actors from the Belgrade scene (Ljuba Stanojevi, Vitomir Bogi, Sava Todorovi) are particularly interesting, specially the sections about their mastered beauty of language, where he notices that other, also important, expressive means of stage speech are neglected among the Belgrade actors. Gavella's reviews of the performances of Nui's five works on the Zagreb stage (Knez Ivo od Semberije, Svet, Protekcija, Narodni poslanik, Put oko sveta) even today, nine decades later, have their validity and could have a stimulative effect in a new valorization of the mentioned works. When it comes to Gavella's reviews of some works of Serbian drama literature (Nui, anti), one should point out another characteristic detail. These reviews clearly indicate that the young critic had a broad knowledge about the literature, that he closely observed what happened across the Sava" because, among other things, he twice commented on the reviews of the theatre critics in Srpski Knjievni Glasnik (Serbian Literary Gazette) (those by Milan Grol and Branko Lazarevi). Gavella's critical writings about guest-performances of Serbian actors and music artists in Zagreb, on the eve of World War I, significantly complement the picture about this all-round theatrical artist who gave a considerable contribution to the Serbian

183

theatrical culture, too. In many ways, they kept their value and resisted the tooth of time even though they were written for the newspapers which, as it is usually (in)correctly said, live only one day". I modestly believe that the translations of Gavella's theatrical critic reviews published here, so far not known to the Serbian reading public, as well as his essay on Dositej, at the same time belong to a broader thematic literary-theatrical circle of the common cultural treasure of the Serbs and the Croats. In spite of everything, time in which they were created and the time in which they appeared, they are presented for the first time in the language of those persons about whom Gavella wrote.

184

UDC 792.071.2.028(497.11):792(497.5 Dalmacija) 1921/1928"

imun Jurii

BEOGRADSKI GLUMCI U NARODNOM KAZALITU ZA DALMACIJU (19211928)

SAETAK: Autor je prikazao udio beogradskih glumaca u radu Narodnog kazalia za Dalmaciju (19211928), prvog stalnog i profesionalnog kazalita u Splitu. Na repertoaru tog kazalita bila su i brojna Nuieva djela.

Narodno kazalite za Dalmaciju ili Narodno pozorite za Dalmaciju (oba su oblika bila u upotrebi, slubenoj i neslubenoj) bijae prvo stalno profesionalno kazalite u Splitu (19211928). To je bilo repertoarsko kazalite eklektine orijentacije i za njega je, kao i za taj tip kazalita, repertoar veoma vaan. Prikazalo je vie od dvije stotine djela, i to u prvom redu stranih: etrdeset francuskih drama i komedija i deset ekspirovih drama. Repertoar stranih djela predstavljao je presjek kroz sve epohe dramske knjievnosti, i to uglavnom evropske, od Sofoklove Antigone do Pirandelovih est lica trae autora. Od domaih djela koja su imala praizvedbu u Splitu samo se jedno i danas odralo na repertoaru Tijardovieva opereta Mala Florami. Glumci su bili iz svih krajeva Jugoslavije, najmanje iz Splita i Dalmacije koja je bila bez profesionalnih kazalita. Kao redatelj djelovao je najdue i najuspjenije Slovenac Rade Pregarc, sljedbenik Stanislavskog. Od lanova Narodnog kazalita za Dalmaciju u Enciklopediju Jugoslavije (urednik Miroslav Krlea) ulo je barem dvadesetak umjetnika (Blaenka Katalini, Ana Roje, Viktor Stari i drugi). Od jugoslavenskih dramatika uope najvie je izvoeno djela Branislava Nuia u Splitu, a isto tako i u Narodnom kazalitu za Dalmaciju, koje je izvelo ova djela: Knez Ivo od Semberije, Svet, Obian ovek, Protekcija, Narodni poslanik, Sumnjivo lice, Velika nedelja, Mi, Put oko sveta, Puina i Gospoa ministarka. Vojmil Rabadan dobro je uoio naklonjenost Spliana prema najpoznatijem srpskom komediografu, koji je prisustvovao otvorenju Narodnog kazalita za Dalmaciju i u govoru istaknuo veze izmeu naroda i kazalita, kazalinu tradiciju Jadrana, Dalmacije i sl. Kao suprotnost Nuiu Rabadan je ocrtao tjeskogrudnog Mirka Koroliju, koji je, prema Rabadanu najvie odgovoran za propast kazalita u kojemu je bio dramaturg lektor i na kraju direktor, od februara 1927.1 Korolija nije imao sree ni u Sarajevu. Kad su splitsko i sa1 Vojmil Rabadan, Nui u Splitu Maruli, asopis za knjievnost i kulturu, Zagreb, 1976, br. 6, 471478.

185

rajevsko kazalite spojeni u jedno, u Narodno pozorite za zapadne oblasti, postao je upravnik u Sarajevu godine 1928. i tu je dunost obnaao do kraja godine 1930. Njegovo administrativno i autokratsko rukovoenje umjetnikom ustanovom" bijae razlog, to je morao otii iz sarajevskog kazalita, a zbog istih ili slinih razloga nije uivao povjerenje glumaca i publike u Splitu.2 U prvoj sezoni (19211922) artistiki direktor" bio je Mihajlo Markovi (Uice 1869 Zagreb 1946), glumac, redatelj i iskusni direktor nekoliko putujuih kazalita. O njemu su splitske novine pisale razmjerno malo, jako malo jer nije nastupao kao glumac i redatelj. Ali je njegov udio u stvaranju splitskog kazalita zacijelo znaajan. Direktor kazalita Niko Bartulovi i njegova neslubena desna ruka" Mirko Korolija bili su bez kazalinog iskustva, bez dana provedenog u mehanizmu koji se zove kazalite. O Mihajlu Markoviu pisao mi je Slavko Batui u pismu iz 1975: Mihajlo Markovi je bio ne samo odlian realistiki glumac (Gogolj, Sterija, Nui) nego i spretan administrator. On je bio voa puta svih turneja HNK, poslije Prvog svjetskog rata vodio je tzv. Pokrajinski ansambl HNK koji je obilazio Bosnu, Dalmaciju i Istru, a neko je vrijeme bio i upravitelj kazalita u Osijeku". Prema istom izvoru, prema Slavku Batuiu, Mihajlo Markovi je po svoj prilici opisan kao Brane Trajkovi, direktor kazaline druine, u romanu Milana Begovia Giga Barieva. Oduvijek su Spliani voljeli alu, vie ili manje ukusnu. Tako su osnivanje Narodnog kazalita popratili" stihovima. Zapravo nepoznati autor koji se potpisao kao G" s najmanje zlobe je pisao o M. Markoviu:
Artistiki direktor Na junaku iz Prilipa Marka On pojavom svojom lii. Teatar se njime dii: umjetnika dua arka desna ruka on je Nika upravnika. Silne njega more muke, on bi dao oka oba dobaviti da se mogla po receptu upravnika ispod ruke bar jeftina garderoba".

Ni malo njean nepoznati G" bio je prema upravniku (slubeni naziv) Niki Bartuloviu:

2 O Korolijinu autokratskom voenju kazalita zbog kojeg je morao otii iz Sarajeva, v. u lanku Josipa Leia, Mirko Korolija, u: Enciklopedija Narodno pozorite Sarajevo 19211971, Sarajevo, 1971, 272.

186

Upravnik On idejni boljevik, Zato i napisa Kugu, da bi postao upravnik politiku poe drugu (Komu sve a kome nita;) eks profesor u Kotoru, U Zagrebu urnalista, sad ubeen demokrat. U Split stie jo u horu ko upravnik kazalita. Kvalifike tu ne treba, nit ga plai iji jal; iz svaega on je viko da izbije kapital jer je njemu dano s neba dobar biti partizan. Praktian je ovjek Niko (Nije vo ni boje tele!) On zna pisat i novele a vole ga Svetozar On za svoje slubovanje demokratskog rublja pranje dobar dobi honorar".

A evo to je dobio" Mirko Korolija:

Dramaturg Njegovom se artizmu cio na svijet klanja Ta D'Annunzio on je na Premda iz Kistanja Dramaturkog pun je znanja, kao pjesnik srce dira zato njemu ast i dika ba na mjesto upravnika (Stara lija Korolija!)3

Korolijina jednoinka Jugana, vila najmlaa (tekst je tiskan u zborniku Jadranski vijenac, Split 1936) imala je praizvedbu u Splitu i bila je prva predstava tek otvorenog kazalita prikazana je u nedjelju ujutro 16. X 1921. U Splitu je drama doivjela pet izvedaba, publika i kritika primile su je mlako. U drami je prikazao stvaranje Kraljevine Jugoslavije. Njegovi prijevodi barem
3

Hrvatska rije, Split, 18. X 1921, 3.

187

dviju drama s talijanskog jezika (Bezduna ala Sema Benellija i Koketa G. Antona Traversija) oivjeli su na splitskoj pozornici. Preveo je stihove (inae je cijela drama u prozi i preveo je iro iin-ain) u drami Ivana Cankara Napast u dolini entflorijanskoj koju je izvodio splitski teatar.

. Govoriti o glumi u Narodnom kazalitu tee je nego govoriti o glumcima u tom kazalitu. Ne treba zaboraviti da je dio glumaca u Splitu tek uio glumaku umjetnost (npr. Blaenka Katalini) dok su drugi nastupali kao mladi glumci bez dueg iskustva (npr. Viktor Stari). S druge strane oit je utjecaj publike na glumce. U tom smislu splitska publika nije bila znatniji izazov dramskom glumcu jer je dramske predstave slabo posjeivala. Splitska publika je oduvijek bila sklonija glazbi i glazbenim predstavama. Ne smijemo zaboraviti da je Narodno kazalite bilo prvo splitsko profesionalno kazalite, da se publika morala navikavati na redovitije posjeivanje te kulturne ustanove. Bilo je malo repriza i trebalo je davati to vie premijera. Tako je u prvoj sezoni izvedeno najvie premijera ukupno 39, a drugoj 35 itd. itd. Poslije Hrvata i Srba, u Narodnom kazalitu za Dalmaciju bilo je najvie glumaca i glumica ruskog podrijetla (u operi su imali glavnu rije), slovenskog i ekog podrijetla (samo je Mara Taborska bila ehinja!). Ovo navodim kao prilog tvrdnji da je u Splitu, kao i u Sarajevu, u kazalitu vladao jezini i govorni galimatijas", to vie to je samo nekoliko glumaca (Mato Bonai, Jovan Jeremi, Blaenka Katalini i Katica Rucovi), meu stotinjak koji su proli kroz sedam sezona, djelovalo u Splitu od prvog do posljednjeg dana, do utrnua Narodnog kazalita. Na pozornici, u istom komadu, glumci su govorili ijekavicom i ekavicom. Ruski umjetnici (osim Lidije Mansvjetove) nisu nikada, do kraja nauili na jezik, pa moemo zamisliti jezinu paradu" na kazalinim daskama u Splitu. Ne raspolaemo zvunim snimkama ni jedne predstave Narodnog kazalita, tako da ne moemo odreenije govoriti o scenskom govoru. Premda je u tom kazalitu djelovao vei broj glumaca i redatelja od talenta i ugleda, ipak ne moemo govoriti o odreenom scenskom stilu. Odve su bile este seobe i glumaca i redatelja i scenografa. Tako na primjer ni jedan redatelj nije djelovao sedam sezona. est sezona radili su samo Rade Pregarc i Jovan Jeremi. ak i da imamo zvune snimke predstava kazalita o kojemu piemo, ne bismo mogli kazati da li je scenski govor bio prirodan ili neprirodan. Govoriti o prirodnom ili neprirodnom scenskom govoru sa splitske pozornice od godine 1921. do 1928. moglo bi se tek nakon usporeivanja scenskog govora sa svakidanjim govorom u tadanjem Splitu. Jedno je sigurno: dananjoj mladoj generaciji scenski govor Narodnog kazalita djelovao bi neprirodno. Redatelji redovito nisu ulazili u suptilnije estetske analize jer za to nisu imali mnogo pokusa. Najvie ih je naime bilo deset.

188

. Najznaajniji glumaki izdanak Narodnog kazalita za Dalmaciju bez sumnje je Blaenka KATALINI (ibenik 1902 Beograd 1980). U Splitu je zavrila graansku kolu, a dva razreda uiteljske kole u Dubrovniku. U splitskom kazalitu bila je od prvog do posljednjeg dana (19211928) i zavrila je glumaku kolu koju je vodio Rade Pregarc pri tom kazalitu. Evo nekoliko osnovnih podataka o toj koli: Glumaka kola Rade Pregarca (19211927) u novinama se vodila i kao dramska, dramatska i sl. kola. kolovanje je trajalo dvije godine, a nastava je bila dosta neredovita. U njoj su predavali: knjievnik i kazalini kritiar iro iin-ain, prof. Josip Bara (povijest umjetnosti), Mirko Korolija (srpsko-hrvatski jezik), Niko Bartulovi, Rade Pregarc, Ivo Badali (gluma), Josip Pap (kazalini vlasuljar), Aleksandar Vereagin, Aleksandra Leskova, moda Lidija Mansvjetova i dr. kolu su uili ili zavrili: Dujam Bilu (glumio je i u Novom Sadu), Ljubo Dijan, Blaenka Katalini, Mirko Perkovi, Josip Petrii i dr. Izuavali su sljedee predmete: dikciju, dramsku knjievnost, spremanje kazalinih komada za glumu, zatim mimiku, trukiranje, plastiku, ponaanje na pozornici. Uz spomenutu Katalini i Petriia, najpoznatiji ak te kole bio je Jozo Laureni. Svi su poslije glumili u Beogradu, Laureni i Petrii radili su i u Zagrebu. Da je htjela i mogla uiti ne samo u Glumakoj koli Rade Pregarca, ve i gledajui kazaline predstave i prvorazredne glumce, svjedoi nam Blaenka Katalini i njezina izjava kako je bila impresionirana Ninom Vavrom i njezinom ulogom u Pelikanu A. Strindberga. Vavru je gledala u Splitu 1922, jer je uvena zagrebaka glumica bila jednu sezonu lanica Narodnog kazalita za Dalmaciju. Rekla sam: Moram igrati Pelikana" izjavljuje novinarki B. Katalini.4 U splitskom kazalitu Katalinieva je tumaila mnoge sporedne, ali i glavne uloge (npr. Scampolo u istoimenoj komediji D. Niccodemija, Julija u Shakespeareovoj tragediji Romeo i Julija i dr.). U prvoj polovici 1929. bila je voditeljica i redateljica Splitskog kazalinog drutva koje je imalo amaterski karakter. Reirala je tri djela i tumaila glavne uloge u jednoj opereti i dvjema komedijama. Reirala je operetu F. Lehara Cloclo i pjevala u naslovnoj ulozi. Glumila je Annetteu u komediciji Radosti svoga doma Ch. H. Hennequina, koju je reirala. Isto tako je reirala komediju Nelly Rozier Paula Bilharda i Ch. Hennequina, u kojoj je predstavljala glavnu ulogu. Dvije sezone bila je lanica sarajevskog kazalita (19281930). Inae je najdue glumila u Beogradu, u Narodnom pozoritu i u Jugoslovenskom dramskom pozoritu. Veliki uspjeh kod publike i kritike postigla je tumaei glavne uloge u dvjema Begovievim dramama. Bila je Giga u drami Bez treega (1932) i Agneza u Pustolovu pred vratima (1935, reija Josipa Kulundia). S uspjehom je tumaila glavne uloge u dramama iz svjetskog repertoara. Dok je Blaenka Katalini pristupila Narodnom kazalitu za Dalmaciju bez kazalinog iskustva, dotle je Katica RUCOVI (Vrac 1869 Beograd
4 Mirjana Radoevi, Neostvarene uloge velikih glumaca. Rekla sam: Moram igrati Pelikana (razgovor s Bl. Katalini). Poiltika, Beograd, 13. VI 1975.

189

1941) dola u to kazalite s velikim iskustvom koje je stekla u kazalitima Osijeka, Varadina, Nia, Beograda i drugih gradova. Novo doba, splitski dnevnik, u broju od 15. X 1921. ovako je u lanku Umjetnici naeg kazalita predstavio: Katica Rucovi gostovala je u Dalmaciji pred 35 godina. Igrala je dugo u Beogradu, Osijeku i u posljednje doba u Skoplju. Igra redovito tipine uloge: majku u Hasanaginici, Savetu u Protekciji itd. Mi emo je najprije upoznati kao Mariju od Poste u Ekvinociju. Od nacionalnih komada pa do francuskih salonskih drama igrala je glavne uloge, jednako u drami kao u komediji". Prvi nastup u Ekvinociju nije proao nezapaen. Naroito je Marija od Poste bila ivo ocrtana. To je jedan znaajan primjer kako Rucovieva shvaa i iznosi svoju iako u ovom sluaju sporednu ulogu." Tako je pisao Miba, kritiar Milostislav Bartulica, koji je svoje kazaline kritike uvijek potpisivao skraenicom Miba, u splitskom listu Novo doba, 17. X 1921. Katica Rucovi je u Splitu odigrala veliki broj uloga, od glavnih do sporednih, i redovito je dobivala pohvalnu kritiku. Nikola Andri je u lanku o glumici u Stanojevievoj Narodnoj enciklopediji (1928 knjiga III) naveo njezine vanije uloge: majka u Knezu od Semberije, Gospoa Dulska, Dupla punica. U svim tim ulogama nastupala je i u Splitu, s mnogo hvale i odobravanja kritike i publike. Dne 4. IV 1923. Rucovika je u splitskom kazalitu proslavila trideset i pet godina rada u kazalitu. Tom prigodom glumila je glavnu ulogu u Bissonovoj komediji Dupla punica (redatelj A. Vereagin). Nepotpisani autor u listu Novo doba 3. IV 1923. napisao je opiran lanak o Katici Rucovi, a tom zgodom je pisala i splitska Pobeda (15. IV 1923). U lanku lista Novo doba detaljno je ispriana biografija slavljenice koja je mila naoj publici i zasluna za procvat Pozorita". Ona je udovica pokojnog glumca Bogoboja Rucovia, rodom Bokelja, koji se razvio u jednog od najveih naih umjetnika" i igrao je u Splitu vie puta". I sada ona snosi vedro svoju gluhou, i bez aptaa govori ogromne uloge, lake nego mnogi sa aptaem. I sve te patnje nisu mogle da slomiju u njoj ni plemenitu enu i ispravnu koleginicu koja i danas uzdrava sama staricu majku i odgaja tri neaka sirote." Nepotpisani autor navodi uloge, barem neke uloge, K. Rucovi u Splitu. Meu njima je lijepi broj djela iz slavenskog repertoara: naelnikova ena iz Gogoljeva Revizora, Fjokla u Gogoljevoj enidbi, majka u Bijednoj Mari Botia i Bartulovia, majka u Ogrizovievoj Hasanaginici i dr. Katica Rucovi je ostala u Narodnom kazalitu do zadnjeg dana, otila je iz njega kad je bilo sigurno da e se rad u tom kazalitu ugasiti. Voljela je Split i voljela je da u njemu ostane. Nastradala je za vrijeme rata sa svoja tri sina, a sad ovih dana, jedan je postao doktor, drugi je glumac, a trei u mornarici. I ovaj mali Rucovi u mornarici je svjedok majine ljubavi k moru na kom je htjela da se i dalje odmara. U svom skromnom glumakom stanu, pria nam, zasadila je cvijee i sad, u proljee, kad je procvalo, mora veli, da ga napusti." Tako je pisao, pomalo sentimentalno, Ivo Lahman u listu Novo doba 20. IV 1928. Tom kritiaru dugujemo i temeljiti osvrt na rad nae glumice u Spli190

tu, i u tom osvrtu pie da smo u glumici gledali kontinuitet sa onim idealnim poetkom" splitskog kazalita godine 1921. i da nismo vjerovali da e se ugasiti kazalite barem ne dok je u njemu Rucovika". Pored lanka iz kojeg je citat, Novo doba donijelo je jo dva nepotpisana sastavka, tonije biljeke prigodom odlaska glumice. U broju od 17. IV 1928. najavljeno je oprotajno vee na kojemu se oprata odlina lanica i prvakinja naeg kazalita za itavih sedam sezona". Dan kasnije, 18. IV, opet nepoznati autor (po svoj prilici Ivo Lahman) donosi poduu vijest o oprotajnoj predstavi glumice koja sa najtoplijim osjeanjima ostavlja ovaj grad i u njemu najbolje uspomene". . Nema dvojbe da Fran NOVAKOVI (18831957) spada u znaajna imena glumakog svijeta. U zakanjelom nekrologu Braslav Borozan u beogradskoj Pozorinoj kulturi (martavgust 1972, broj 23) na str. 2629 iznio je niz zanimljivih opaanja o Novakoviu, koji je bio lan Drame Narodnog pozorita u Beogradu oko dva desetljea. Ovdje bih kazao rije-dvije o dvjema tvrdnjama B. Borozana. Malo se zna o prethodnom umetnikom putu Frana Novakovia pre dolaska u Narodno pozorite". On je, paradoksalno, postajao vei glumac, to je uloga bila 'manja', a manji to je uloga bila 'vea'." O viegodinjem radu F. Novakovia u Sarajevskom kazalitu pisao je, izmeu ostalog, i Borivoje Stojkovi u svojoj knjizi Drai preko rampe. I. (Sarajevo 1934). I o drugoj Borozanovoj tvrdnji, o tvrdnji da je Novakovi eminentno epizodist, dalo bi se raspravljati. O dvogodinjem boravku i djelovanju Frana Novakovia u Splitu (1926 1928) postoji mnogo zapisa kritika, prikaza rasutih po splitskim periodicima. Od svih tih lanaka, to se tie duine i sadraja, jedan zasluuje posebnu panju. Ivo Lahman je u opirnom lanku Oprotajno vee Frana i Danice Novakovi (Novo doba, 26. IV 1928) progovorio i govorio o glumcu kojega brojimo u najui krug najodlinijih dramskih talenata koji su kroz ovih sedam godina proli splitskom pozornicom". Novakovi je jedna sreena, izraena, smirena figura dramskog heroja suvremenog tipa. On se po svojoj fiziognomiji pribliava dramskim junacima naroito cijenjenim u suvremenom njemakom teatru, a koje je svojim reijskim metodama odgojio Rajnhart" Nije samo pronicljivi Ivo Lahman pisao pozitivne prikaze na Novakovieve kreacije u Splitu. To su radili i ostali kritiari i kroniari. Meu tim imenima je zacijelo najpoznatije ime Ante Petravia, koji je svoj ugled stekao u prvom redu kao knjievni kritiar i historiar. Svoje ne tako brojne kazaline kritike Petravi redovito nije potpisivao imenom i prezimenom, ve inicijalima, ifrom i sl. Piui o Zlatarovu zlatu i potpisujui se ap. u splitskoj Jadranskoj poti (25. XI 1926) Petravi e u jednom trenutku uskliknuti: Glumci su igrali uope prilino, samo je uloga Stjepana Gregorijanca morala da bude u rukama jaeg glumca (npr. gosp. Novakovia)." Prigodom gostovanja L. Mansvjetove u Ani Karenjinoj u Splitu u Jadranskoj poti 8. V 1927. Petravi je napisao: Ako je ga Mansvjetova odlina 191

umjetnica, ona je ove veeri dobila dostojnog partnera u g. Novakoviu (Karenjin). G. Novakovi umije tako vjeto sebe transformirati i uigrati u novu ulogu, da nitko ne bi rekao da je to ia Jovane Mii iz Puta oko sveta ili isti onaj Novakovi iz Protekcije. O sinonoj ulozi g. Novakovia moe se govoriti samo u superlativima." Fran Novakovi odigrao je u dvije sezone u Splitu vei broj uloga. Za ulogu Podkolesina dobio je zaista blistavu ocjenu u dnevniku Novo doba 11. XI 1927: najbolji Podkolesin meu naim jugoslavenskim glumcima", a rije je o predstavi Gogoljeve enidbe. Njegov monolog Marmeladova iz Zloina i kazne je jedno psiholoko remek-djelo". U Splitu je reirao najmanje etiri komada: Boga osvete aloma Aa (premijera: 2. X 1926), Tartifa Molirea (premijera: 2. XII 1926), Razvod zbog kornjae Leona Gandijoa (premijera: 11. II 1927) i okicu Ilije Okrugia-Sremca (premijera: 28. XI 1927). S Novakoviem je u Splitu radila njegova ena Danica Novakovi roena Crnogorevi (19021933). Glumila je u veem broju komada, a njezina Ruka, Ruka iz Pecijina komada (Pecija Petrovi) dobila je mnoge komplimente u kritici. Na oprotajnoj predstavi Katice Rucovi u Splitu nastupila je i Novakovieva ki Vera. Bilo je to 19. IV 1928, tada je izvedena premijera Gospodina Alfonsa Dumasa sina. Neto stariji od Novakovia bijae Risto SPIRIDONOV (Beograd 1879 Beograd 1946), glumac, redatelj, izvrstan administrator i organizator. U splitskom kazailtu djelovao je tri sezone (19211924), a glumako iskustvo i slavu sticao je u Srpskom narodnom pozoritu u Novom Sadu i u Narodnom pozoritu u Beogradu. Prema oskudnim podacima kartoteke Muzeja pozorine umetnosti u Beogradu, Spiridonovi je zavrio etiri razreda gimnazije i glumaku kolu. Stupio je na pozornicu 17. I 1899. u Beogradu. U Splitu je bio sa svojom enom glumicom Milicom, u tom gradu rodila se i ki Olga, uvaena glumica Jugoslovenskog dramskog pozorita u Beogradu. Prevelika roditeljska ljubav prema naem sinu i kerci nagnala nas je da se s bolom u dui za uvijek rastanemo sa pozornicom, a time ujedno i sa splitskim pozoritem u koje nas je ljubav prema njegovom stvaranju dovela. Naputajui Split u ponedjeljak 2. juna po podne, smatramo za osobitu dunost izjaviti nau najtopliju blagodarnost i oprostiti se sa graanstvom grada Splita, kod kojega smo za vrijeme naeg, trogodinjeg, boravka nailazili na simpatije koje e nam uvijek ostati u prijatnoj uspomeni." Tako su pisali Rista i Milica Spiridonovi u splitskom dnevniku Novo doba 1. VI 1924. Za vrijeme svojeg boravka u Splitu Rista Spiridonovi je glumio u velikom broju drama, reirao je tri djela, a dvije sezone (19221924) bio je kazalini tajnik. Dne 8. III 1924. proslavio je 25. obljetnicu umjetnikog rada. U sedam sezona Narodnog kazalita za Dalmaciju bio je najpopularniji glumac ako bi se tako mogla mjeriti popularnost na temelju broja objavljenih lanaka u novinama. Kao malo koji glumac u Splitu imao je to zadovoljstvo i ast da je o njemu pisao kazalini ravnatelj (Niko Bartulovi) i glumac, dakle kolega Nikola Jovanovi. Pa ipak najpotpunije svjedoanstvo o njemu ostavio je Ivo Lahman u listu Pobeda 15. III 1924. Zapisao je i ovo: Spiridonovi nije glumac od temperamenta, priklonio se stiliziranoj igri i pokorava se zahtjevima dramske dinamike". Lahman voli njegove uloge u ru192

skoj drami, lijenika u ehovljevoj drami Soba br. 5 i glumca u drami M. Gorkog Na dnu, i upravo je teta to u jednoj od ovih nije proslavio svoj jubilej". U nepotpisanom lanku u dnevniku Novo doba 7. III 1924. Spiridonovi je nazvan uzor-lan i navedene su neke vanije uloge koje je glumio u toku 25 godina rada na pozornici. lanak glumca Nikole Jovanovia donio je splitski dnevnik Novo doba 5. III 1924. i da sluajno nema podnaslov Pred proslavu 25-godinjeg delovanja g. Riste Spiridonovia, lana Splitskog narodnog pozorita na dan 8. III 1924. god. itatelj ne bi mogao naslutiti a niti zakljuiti o kojemu je konkretno glumcu rije. Ravnatelj Narodnog kazalita Niko Bartulovi (Novo doba, 8. III 1924) pisao je samo o Spiridonoviu kao kazalinom tajniku i daje mu nadimak Rista mrav. Doznajemo da vodi i ekonomski inventar kazalita" i to vrlo pedantno, naprosto ne moe nita da fali." Tek na kraju lanka Bartulovi e neto kazati o Spiridonoviu kao glumcu. Tri godine navaljujem na njega da mi igra jednu glavnu rolu iz ruskog repertoara, koju bi svaki glumac sa samouvjerenjem primio, ali on se boji da jo nije dorastao." Izgleda da je Spiridonovi imao najmanje uspjeha u Splitu kao redatelj. Ni Lahman i ostali ne spominju njegov redateljski rad. Dne 13. IV 1922. bila je premijera komada Ljubomora Mihajla Arcibaeva i prvi redateljski rad R. Spiridonovia u Splitu. Tada je izrekao svoj redateljski credo u listu Pobeda 16. IV 1922: tekst je alfa i omega predstave, redatelj mora sluiti piscu, njegovu slovu i duhu. Slubeni, stalni kritiar dnevnika Novo doba, Vinko Kisi nije se slagao s tim i takvim miljenjem. Spiridonovi je postavio jo dva komada u Splitu: njemaku komediju Kod bijelog konja Kadelberga i Blumenthala (premijera 14. XI 1922) i komad s pjevanjem u etiri ina Seoska lola E. Tota, premijera 3. III 1923. . Dok sam spremao grau za temu ovoga lanka, veina glumaca, glumica i redatelja Narodnog kazalita za Dalmaciju bila je na drugom svijetu", dakle mrtva. Jedan od rijetkih glumaca koji mi je mogao dati podatke ili opaanja o splitskom kazalitu bio je Viktor STARI (19011980). Zato sam ga jedne nedelje u aprilu ili maju 1975. posjetio u Jugoslovenskom dramskom pozoritu, nakon predstave Zloina i kazne u kojoj je glumio Marmeladova. Vazda me je kod tog glumca osvajao njegov glas i dostojanstveno dranje. Nije to nikakva poza. Kad razmiljam o Starievu dranju, nastupu, sjetim se Vojnovia i njegove reenice: Tko je gospar, gospar je. Poslije sam doznao da je majka Viktora Staria bila Francuskinja. U Splitu je Stari djelovao dvije kazaline sezone (19251927). Njegovu ponudu ili molbu prihvatio je tadanji dramaturg Mirko Korolija, o kojemu je Stari govorio s mnogo simpatija. Bio je siva eminencija kazalita" kojemu je formalno bio na elu Niko Bartulovi. Korolija je stvarao repertoar, angairao glumce. Nije samo hvalio, ali nije ni samo kudio sjeao se Stari. U posebnoj uspomeni ostao mu je redatelj Viktor Bek, inae glumac, a mnogo hvale i pohvale imao je za glumu Milana Bandia. 193

Stariu je jedna splitska predstava ostala u ivoj i veoma ivoj uspomeni, iako je mnogo godina i desetljea prolo od te predstave. Radi se o Shawovoj komediji Pigmalion. Ipak sam uspio nai plakat jer je arhiv splitskog kazalita do godine 1945. uniten. Na plakatu nema imena prevoditelja (samo stoji: prevod sa engleskog"), redatelj je Avgust (Viktor) Bek, scenograf nije oznaen. Glavnu ulogu, profesora Higinsa, tumaio je redatelj, a Elizu Mica ekulin. Boljeg glumakog para" u Pigmalionu nisam vidio, kazivae Stari, koji je vidio nekoliko postava uvene komedije. Sjetio sam se da sam ba u Jugoslovenskom dramskom pozoritu gledao jednu izvedbu Pigmaliona. Stari je izvrsno glumio Alfreda. I u splitskom Pigmalionu (premijera 27. IX 1925) glumio je Stari igrao je besposliara, a u ostalim ulogama bili su: Blaenka Katalini i Milan Bandi, djeca gospoe Hil, te mnogi drugi. Stariev ushit kao da je dijelio i kritiar Ivo Lahman. Zapisao je u listu Novo doba da je redatelj obavio svoj posao virtuozno". Spoljanja reija takoer vrlo dobra. Npr. prvi je in, pred crkvom, slikarski i u imitaciji pljuska kolosalno izveden, a svi su inovi inscenirani sa velikim ukusom." I kad je Viktor Stari trebao otii iz Splita, dobio je dva oprotajna lanka u istom listu u listu Novo doba, u razmaku od dva dana. lanci nisu potpisani, a lako je da ih je napisao Ivo Lahman. U lanku od 23. VI 1927. stoji da iz Splita odlazi talentirani glumac i vrlo popularni operetski tenor". Dva dana poslije, 25. VI, itamo da je Stari odigrao mnogo razliitih uloga i da se nije ponavljao. U svoje je uloge unosio neto od zapadnjake otmenosti i junjakog temperamenta". A taj Milan BANDI (Velika Kikinda 1901 Beograd 1937), o kojemu je Stari (inae bijahu vrnjaci!) priao s velikim potovanjem poslije toliko i toliko godina, takoer je dvije sezone (19241926) bio angairan u Splitu. Bio je, izmeu ostalog, vitez Tobi u Shakespeareovoj Bogojavljenskoj noi, idov u Molnarovu Liliomu i dr. Kad je odlazio iz Splita dobio je poseban lanak Ive Lahmana (Novo doba, 27. VI 1926) u kojemu je istaknuo njegov dar za groteskno karikiranje". Inae je Bandi najdue glumio u Sarajevu, i Josip Lei je slikovito prikazao njegov ivotni put koji je tragino zavrio na sirotinjskoj postelji", jer su nesreenost, alkohol, sklonost bohemiji malo po malo razarali i unitavali njegov talenat". U enciklopediji Narodno pozorite Sarajevo 19211972 Lei je dao niz podataka i zapaanja o Bandiu, ali je oito da mu je nepoznat Bandiev rad u Splitu. Izmeu dva svjetska rata glumci su u Jugoslaviji esto i rado mijenjali angamane. Neki nisu uspijevali produiti ugovore, a neki su traili nove izazove i mijenjali kazalita i gradove. Meu takvima je bio i Mihajlo Mika MILOVANOVI (Stojnik u umadiji 1869 Beograd 1936), asna starina, vrnjak Katice Rucovi, i ugledan glumac. Kao mnogi tadanji glumci ili glumice bio je nesvreni gimnazijalac. Dugo je glumio u Beogradu, Osijeku i dr. Tri sezone (19211924) bio je lan splitskog teatra. Dne 5. IV 1922. proslavio je u Splitu 35. obljetnicu glumakog rada i tumaio naslovnu ulogu u drami Durand i Durand Valabreguea i Ordonneaua. Njegove su najglavnije uloge stroge tragedije i univerzalne drame."5
5 Nepotpisani lanak, Jedan jubilej. Proslava 35-godinjice glumakog rada M. D. Milovanovia. Novo doba, Split, 4. IV 1922.

194

Na svojim glumakim puteestvijama u Splitu se zadrao dvije sezone (19221923. i 19241925) Stanko KOLAINAC (Beograd 1886 Banja Luka 1960). U sezoni 19221923. nastupio je 119 puta u razliitim predstavama. U tumaenju uloge imao je gvozdenu logiku".6 Mnogi uspjesi Nuievih komedija u Splitu, glumaki i redateljski, vezani su uz ime Jovana GECA (Pirot 1893 Beograd 1962). U Splitu je bio dva puta. U sezoni 19221923. bio je glumac, a u sezoni 19271928. glumac i redatelj. Kao redatelj reirao je dvanaest djela, meu kojima je i Nuieva komedija Narodni poslanik. Inae je napisao i nekoliko komedija. Poznato je da je Nui pojedina svoja lica ocrtao imajui pred oima Jovana Geca. U tom tekstu i kontekstu mogu se shvatiti meusobna optuivanja u splitskim listovima izmeu Jovana Geca i njegova kolege Aleksandra Vereagina. U Splitu je s Jovanom Gecom bila i njegova ena, glumica Mila Gruji-Gec koja je roena u Somboru 1904. Veina glumaca i glumica u Narodnom kazalitu bila je oskudnijeg obrazovanja, najvie je bilo nesvrenih i svrenih maturanata, bilo je neto studenata, neki su imali glumaku kolu. Pisanjem ili prevoenjem bavilo se samo nekoliko umjetnika: Rade Pregarc, Jovan Jeremi, Milan Bandi, Zora Barlovi-Vuksan i jo po koji. Splitske novine nisu donosile teoretske lanke o kazalitu. Samo je dnevnik Novo doba 24. XII 1923. tiskao na str. 18 i 19 opiran lanak glumca i redatelja Nikole JOVANOVIA (Beograd 1891 Beograd 1949) pod naslovom O glumakoj umjetnosti. Jovanovi je obrazlagao dvije tvrdnje, izmeu ostalog. Glumaka umjetnost, kao umjetnost uope, nije samo oponaanje prirode, ve je uljepana priroda. Ona je reproduktivna i produktivna umjetnost. Glumcu tekst moe biti samo baza i impuls za sopstvena stvaranja". Jovanovi je u splitskom kazalitu bio dvije sezone (19231925). Bijae to ovjek od talenta, kole i intuicije". Kad se ropskog utjecaja kole (njemake, Mnchen) oslobodi, bit e prvorazredan reproduktivan" kazalini umjetnik.7 I Lahman nije pogrijeio.

. Kao posljednji glumac u ovom lanku (koji ipak obrauje najvanije, a ne sve beogradske glumce i glumice!) neka bude spomenut Jovan JEREMI (Sremska Mitrovica 1889 Split 1972), svojevrsna veza, spona izmeu Narodnog kazalita za Dalmaciju (19211928) i Hrvatskog narodnog kazalita u Splitu. Za vrijeme svojeg prvog boravka u Splitu odabrao je Splianku za enu i pod starost se vratio u Split, tu je umro i pokopan je na groblju Lovrinac. U sezoni 19661967. tumaio je u splitskom kazalitu lik dr. Wernera u dramatizaciji romana M. Krlee Na rubu pameti. Dnevnik Slobodna Dalmacija 8. II 1972. donio je nekrolog o Jeremiu, napisao ga je glumac i kazalini povjesniar Bogdan Buljan.
6 7

Ivo Lahman (i. La.), Stanko Kolainac. Veernja pota, Sarajevo, 26. IX 1923. Isti, Pismo iz Dalmacije. Rije, Zagreb, 2. III 1924.

195

Poznata je biografija Jovana Jeremia: poslije zavrene gimnazije studirao je medicinu u Beu, a pravo u Beogradu. Za vrijeme Prvoga svjetskoga rata ivio je neko vrijeme u Francuskoj. Kazalinu karijeru zapoeo je kao pjeva u osjekom kazalitu (1909). Najdue je radio u kazalitima Splita, Sarajeva i Beograda. U Splitu je bio lan kazalita od prvog do posljednjeg dana (1921 1928) kao glumac i redatelj te kao kazalini tajnik (19241928). U februaru i martu 1928. vodio je najdue gostovanje Narodnog kazalita za Dalmaciju, i to po Lici. U Splitu se prvi put okuao kao redatelj postavljajui na pozornicu Gospou Iks A. Bissona (23. XI 1922). Reirao je dvadesetak djela u Splitu, meu njima i dvije operete. Dramatizovao je dva djela: Tolstojevu Kreutzerovu sonatu i Hugov roman Bogorodiina crkva. Ujedno je radio i scenografiju za djela koja je reirao. Glumio je i ulogu barona u drami M. Gorkog Na dnu i istraitelja Porfirija Petrovia u Zloinu i kazni F. M. Dostojevskog u dramatizaciji N. Berga. Barem tri drame prikazivane su u Splitu u njegovu prijevodu, reiji i scenografiji: Ingeborg K. Gtza, ast i Kamen meu kamenjem Sudermanna. U julu 1923. u Splitu je izaao kongresni broj" asopisa Gluma Udruenja glumaca Srba, Hrvata i Slovenaca, koji su uredili Jovan Jeremi i Rade Pregarc. U asopisu je objavio sastavak Splitsko narodno pozorite (str. 912), a u kojemu najvie govori o Narodnom kazalitu za Dalmaciju, koje je utemeljeno 1921. Kao glumac bio je odmjeren u pokretima i vjet u dijalogu. Njegove su reije bile u okvirima scenskog tradicionalizma". Najopirniji lanak o Jovanu Jeremiu objavljen je u Splitu ne za vrijeme njegova sedmogodinjeg rada, nego kasnije, prigodom dvadeset i pete godinjice rada. Dne 10. IV 1934. na str. 3 donio je dnevnik Novo doba opirniji lanak, tonije feljton koji je potpisan n. Vjerojatno je autor lanka iro iin-ain, a lanak ima naslov i podnaslov: Pred jubilej J. Jeremia. U etvrtak u Sarajevu Jov. Jeremi slavi 25-godinjicu svoga pozorinog rada. iro iin-ain je godine 19211922. bio kazalini tajnik i tako se poblie upoznao s Jeremiem. Kasnije je pisao kazaline kritike i kronike, tako da su njegova opaanja zanimljiva. Jeremi se u Splitu isticao sa smislom za jezik, za duh jezika", a u vladanju meu ljudima bijae ugodan. Iako Sremac, kae iin-ain, na daskama nema sremaku vatrenu krv koja daje raspojas, nego je rezoner, i njegove su najtipinije uloge, uloge salonskog rezonera". Od Jeremievih reija iin-ain je spomenuo samo jednu: reiju Stankovieve Kotane. Nju je reirao u Splitu i Sarajevu, a moda i u jo kojem drugom gradu. Njegova reija Kotane u Splitu godine 1926 (muzika P. Krstia) nije bila uoena, pohvaljena ili pokuena, barem ne u dnevniku Novo doba koji je 11. II 1926. donio osvrt iz pera spomenutog i spominjanog Ive Lahmana. Ne moe se govoriti o radu Narodnog kazalita za Dalmaciju u Splitu (19211928), o njegovim uspjesima i neuspjesima a da se barem ne spomene Orjuna i njezin utjecaj na kazalinu publiku, koja je malo po malo poela zaputati kazalite, da bi na kraju novine pisale o praznom gledalitu ili o gledalitu s desetak ili petnaestak gledatelja. Prvi predsjednik direktorija Orjune ili Organizacije jugoslavenskih nacionalista bio je knjievnik Mirko Korolija (19221923). Jedan od ideologa te organizacije bio je opet ovjek iz teatra" Niko Bartulovi, autor knjige Od revolucionarne omladine do Orjune (Split 1925). Bio je potpredsjednik direktorija od godine 1923. do 1927. Orjunako 196

glasilo Pobeda (Split, 28. V 1922) izriito je pisalo o splitskom kazalitu kao o jednom od svojih najlepih i najjaih saveznika". Nesklonost Spliana prema Orjuni i njezinim nasilnim metodama postepeno se prenosila i na kazalite. * * *

Kao dodatak ovom lanku o beogradskim glumcima u splitskom kazalitu od 1921. do 1928, dat e nekoliko informacija o beogradskim kazalinim gostovanjima u Splitu izmeu dva svjetska rata. Narodno pozorite iz Beograda gostovalo je, po svoj prilici, od 23. do 29. X 1919. Kako tada nisu izlazile novine u Splitu zbog trajka, to se gostovanje da djelomino prikazati na temelju pisanja Narodnog jedinstva (Sarajevo) i Epohe (Beograd). Beograani su izveli deset drama i komedija, od toga polovicu domaih. Prikazali su dvije Nuieve komedije (Protekcija i Obian ovek), Stankovievu Kotanu, Vojnoviev Ekvinocij i dr. Na drugoj predstavi Kotane dolo je i do jedne skoro male demonstracije od strane socijalista jer zaziru od svega to je nacionalno". Meu glumcima nastupao je i Ilija Stanojevi. Godine 1929. gostovala je Beogradska opereta pod vostvom svog upravnika Jovana Srbulja i dala dvanaest predstava, od 25. X do 4. XI.

Dr imun Jurii BELGRADE ACTORS IN THE NATIONAL THEATRE FOR DALMATIA (19211928) Summary More than a hundred actors from all parts of Yugoslavia and the Russian emigrants acted in The National Theatre for Dalmatia (19211928) in Split. The author presented in greater detail the work of about ten Belgrade actors and actresses and their contribution to the work of the first professional theatre in Split. Some actors came from a Belgrade theatre as renowned artists (Katica Rucovi, Rista Spiridonovi, Jovan Jeremi and others), while some (like, for example, Blaenka Katalini, Viktor Stari and others) would end their acting career as leading actors of the Belgrade theatres. The most important actor-offspring of the Split Theatre was Blaenka Katalini (ibenik 1902 Belgrade 1980), later a leading actress of The Yugoslav Drama Theatre in Belgrade. She acted in the Split Theatre from its first to its last day (19211928) and completed the school for actors led by Rade Pregarc at that theatre.

197

UDC 821.163.41-22.09 Nui B.: 792(497.113=511.141)1945/1985" 821.163.41-95

Katalin Kai

NUI NA SCENI PROFESIONALNIH MAARSKIH POZORITA (19451985)

Saetak: Autor studije se bavi komedijama Branislava Nuia koje su bile izvoene na scenama profesionalnih maarskih pozorita u Vojvodini izmeu 19451985. godine i to u kontekstu objavqenih prikaza, kritika, pre svega u Magyar szo-u, 7 Nap-u i asopisu Hid.

Branislav Nui nije bio potpuno nepoznat pozorinoj publici na teritoriji danawe Vojvodine 1904. godine tadawi direktor jedne veoma dobre i uspene putujue druine, Albert Kevei (Kvessy Albert), sa svojim glumcima je gostovao u Novom Sadu i tom prilikom stavio na repertoar Puinu (A sk tengeren). Muziku za tu predstavu je napisao Isidor Baji.1 Bio je to mali signal u prilog nastajawu jednog dramskog stvaralatva u srpskoj dramskoj literaturi, koju e obeleiti itav dvadeseti vek a ija aktuelnost ne jewava ni na poetku HH veka. No, prilika za podrobnije i sveobuhvatnije upoznavawe maarskog pozorinog javnog mwewa sa intrigantnim opusom Branislava Nuia ukazae se tek nakon zavretka Drugog svetskog rata, kada e na teritoriji tadawe Jugoslavije poeti rad i maarskih profesionalnih pozorita, prvo u Subotici potom u Bakoj Topoli, a po dve sezone maarska drama e dobiti svoj prostor delovawa i u okviru Narodnog pozorita u Somboru i Zrewaninu. Delatnost drama na maarskom jeziku omoguavala je sastavqawe repertoara ne samo u kontekstu maarske i svetske dramske literature, ve se posebna pawa posvetila i komadima iji su autori bili junoslovenski pisci, prevashodno Srbi, Hrvati i Slovenci. Nui kao jedan od najboqih i najoriginalnijih pisaca srpske komediografije bio je meu prvim autorima ija su dela stavqena na repertoar maarskih drama. Wegovu renesansu u prvim posleratnim godinama pa ak i decenijama omoguavale su pre svega i ideologijom obojene tendencije u tadawem dravnom ustrojstvu, jer su se wegovi komadi u potpunosti mogli iskoristiti za ideoloko prevaspitavawe u duhu
1 Katalin Kai, Maarska premijera Puine 1904. godine; u: Nuievo delo i savremena jugoslovenska komediografija, Sterijino pozorje, Novi Sad 1989, 6366.

199

socijalistikog preobraaja, to je bio jedan od osnovnih ciqeva u kontekstu stvarawa socijalistike drave. Paqivo itajui objavqene pozorine kritike u pedesetim godinama HH veka, napisane povodom premijera Nuievih komada, sa lakoom moemo uoiti kako su se one koristile da bi ukazale na nepravinost, korumpiranost i pokvarenost tzv. kapitalistikog odnosno graanskog drutva u celini. Ova studija e se baviti Nuievim komadima u kontekstu izvedbi na maarskim pozorinim scenama izmeu 1945. i 1985. godine na teritoriji Vojvodine i obuhvatie sve relevantne napise o istim na maarskom jeziku u dnevnom listu Magyar Sz (Maar So), u nedeqniku 7Nap (Hetnap) kao i u asopisu HD (Hid). Da bismo mogli doi do bilo kakvih relevantnih zakquaka u vezi posleratnog pozorinog ivota u socijalistikoj Jugoslaviji, a unutar toga same maarske pozorine kulture koja je nastajala delovawem u okvirima profesionalnosti izmeu dva svetska rata Maari u Vojvodini nisu imali ni jedno profesionalno pozorite pokuaemo da na osnovu objavqenih zapisa u tadawoj maarskoj tampi damo osnovne naznake o tome kakva uloga je bila namewena pozoritu u tzv. socijalistikom preobraavawu drave i prevaspitavawu wenih graana, te koji su zadaci trebali biti realizovani da bi se taj prelaz mogao uspeno okonati, a sve to u kontekstu tadawih ideolokih smernica. U ciqu osvetqavawa nekih ideolokih zahteva moe nam dobro posluiti napis Endrea Levaija (Lvay Endre) koji je objavqen u asopisu Hd 1946. godine pod naslovom Korunk sznhzkultrja (Pozorina kultura naeg doba).2 Da bi se tekst bazirao na vrstoj podlozi, Levai kako je to tada bilo uobiajeno svoje izlagawe poiwe citatom Lewina koji govori o tome kako kultura oveanstva ne pripada uskom krugu povlaenih ve irokim narodnim masama. Nadaqe objawava kako su vlastodrci vekovima zloupotrebqavali kolstvo, literaturu, izdavatvo, dnevnu tampu i naravno pozorite, vrlo dobro znajui kakvo je mono oruje znawe u rukama onih kojima je vlast smisao ivota. Potom se kratko osvre na pozorinu istoriju Grka, Rimqana, spomiwe i ekspirovo (Shakespeare) pozorite kao instituciju koja je podjednako pripadala i vlastodrcima i narodu, da bi na kraju svog izlagawa dotaknuo graansku kulturu u ijim je okovima pozorite bilo unosan poslovni poduhvat, dobar izvor sticawa novanih sredstava nametawem neprikladnog pozorinog repertoara koji je bio priklowen zabavqawu i negovao tzv. laki anr u obliku opereta, lakrdije, muzikih besmislica itd. Potom konstatuje kako je takva duhovnost zarazila i dramsko stvaralatvo i itav pozorini svet, te je bilo krajwe vreme da doe do promena. Osnivawe Vojvoanskog maarskog narodnog pozorita sa seditem u Subotici (Vajdasgi Magyar Npsznhz) omoguie tvrdio je Levai da umesto bezvazdunog prostora u kojem je delovalo pozori2 Lvay Endre, Korunk sznhzkultrja, Hd, 1946. mjus. Trsadalmi, irodalmi s kritikai szemle. Kiadja a Vajdasgi Magyar Kultrkzssg, X. vf., 5, 293298.

200

te, odsad sam narod bude kamen temeqac budue maarske pozorine kulture pod ovim podnebqem.3 Od sada, smatra pisac, prenaglaavawe umetnikog nivoa treba da bude podreeno zahtevu jednostavnosti, prirodnosti i razumqivosti, a stil igre realistian. Nadaqe istie kako zahvaqujui nasleenoj tradiciji koja je iznedrila amaterizam izmeu dva svetska rata, kako kae, i dan-danas su omiqeni tobowi narodni komadi sa pevawem (npsznm), kao i operete i ostali laki muziki komadi koji su u prethodnom periodu omoguavali da se meu nekadawim amaterima pojave lane seoske primadone, bonvivani, a esto se dogaalo i to da su sinovi bogatih seoskih kulaka bili oliewe simpatinih, lakomislenih seoskih pomodara. Da bi se realizovao repertoar koji e uticati na formirawe novog pozorinog izraza, a posredstvom toga i na mogunost novog pristupa pozorinoj umetnosti radi izgraivawa vremenu prikladnijeg pozorinog ukusa kod publike takvog da u svakom pogledu odgovara i ideolokim stremqewima socijalistikog drutva koje tek treba izgraditi postojala je velika potrawa za pozorinim autorima pre svega komadima sa velikim brojem onih elemenata koji se mogu staviti u slubu ideolokog prevaspitavawa pozorine publike, a dakako i samih izvoaa. Jedan takav idealan autor je bio Branislav Nui, kao i wegov komediografski opus. Nije udo to je bio meu prvima ija je dela trebalo prevesti na maarski kako bi to pre nala svoje mesto na scenama maarskih profesionalnih pozorita. Tako, odmah nakon osnivawa, Vojvoansko maarsko narodno pozorite stavqa na svoj repertoar Nuievo Sumwivo lice u prevodu Katalin Nador (Ndor Katalin) kao drugu premijeru svoje prve sezone 1945/46. godine. Iz lanka koji je objavqen u Magyar Sz-u povodom pripremawa predstave saznajemo da je Sumwivo lice jedno od izvrsnih Nuievih satira, da je istovremeno jedan od wegovih najsmionih" komada. Kao dokaz tome pisac lanka navodi da je za vreme stare Jugoslavije cenzor to delo skinuo sa repertoara. Sutina komada je u prikazivawu sveta birokratije u nestajawu, u ijim okvirima se odvijao mraan ivot inovnikog stalea to je doarano izvanrednim humorom i bespotednim podsmehivawem.4 I pripreme kao i samu premijeru pratilo je veliko interesovawe. O samoj predstavi Endre Levai je napisao prikaz i to u dnevnom listu Magyar Sz. U uvodnom delu konstatuje kako ansambl pozorita nije u potpunosti ispunio oekivawa. Naime, nakon izvanrednog prvog predstavqawa (predstava Ples vetica/Boszorknytnc) oekivalo se da e i Sumwivo lice biti dobra predstava. Komad je postavio na scenu Laslo Pataki (Pataki Lszl), a kritiar je istakao kako nije samo on kriv zbog neuspeha koji se naroito oitovao u drugom inu. Jerotija Pantia igrao je glumac koji, ini se, nije bio dorastao ulozi pa je
Isto, a munka meghatrozja, alapkve maga a np s nem lgres tr". Magyar Sz. 1945. november 16, II. vf. A Vajdasgi Npfront napilapja, 4. Nusics bemutat kszl a Magyar Sznhzban. A darab tartalma a letnt vilg brokrcijt, a hivatalnoki kar stt lett vetti a nz el kitn megltssal, mar gunnyal s remek humorral".
3 4

201

upravo wegova neumenost, nesnalaqivost pa ak i neznawe teksta bio razlog promaaju. Levai je u svom prikazu govorio i o tome zato je komad najverovatnije najotrije satirino Nuievo delo. Bavei se korumpiranou inovnitva, wihovim prqavim rabotama komediograf istovremeno ukazuje i na bespotedno i bezono iskoriavawe naroda. Meutim, nisu tu samo inovnici, ve i policija koja je u istoj meri potkupqiva i izopaena. Nain ivota i jednih i drugih se ogleda u konstantnom bestidnom i bezobzirnom laktaewu. Najvea mana glumca Fontawija (Fontnyi) u oblikovawu Jerotija Pantia se ogledala i u tome to je taj lik predstavio vie kao nekog pandura nego prepredenog i prevejanog sreskog kapetana, malograanina.5 U sledeoj sezoni na repertoar je bio stavqen Narodni poslanik (A kpvisel). Prevod je ovom prilikom uradio poznati i priznati maarski pisac sa naih prostora Jano Herceg (Herceg Jnos), a rediteq predstave bio andor anta (Sntha Sndor) koji je ujedno tumaio glavnu ulogu (Jevrem Proki). Ova predstava je imala jo jednu osobenost prvo izvoewe je bilo u Somboru na sceni Narodnog pozorita i to pred prepunom salom. Moda je Sombor izabran i zbog toga to je prevodilac, pored Milana Kowovia, bio najmarkantnija linost kulturnog i javnog ivota ovoga grada. O somborskoj izvedbi prikaz je objavqen u Magyar Sz-u. Kritika istie da je andor anta i kao rediteq i kao glavni junak komedije uspeno obavio svoj rediteqski i glumaki zadatak koji nije bio nimalo jednostavan. Prilino je teko predstaviti Nuiev svet maarskoj publici a da on ne bude krivotvoren i da ne deluje vetaki. Po kritiaru, predstava je sa uspehom prevazila sve prepreke i potekoe u navedenom kontekstu, pa su scene verodostojno predstavqale arolike figure sa palete, kako se navodi, sonog" srpskog graanskog drutva. Predstava je tekla bez zastoja doaravajui potrebnu atmosferu u okvirima prikladne scenografije. Pored andora ante pohvaqena je i Mici efi (T. Sefcsics Mici) kao Pavka, Marija Ki (Kis Mria) u ulozi Danice, kao i Rudolf Nemet (Nmeth Rudolf) koji je besprekorno tumaio lik advokata Ivkovia.6 7Nap je 4. oktobra doneo napis Itvana Lataka (Latk Istvn) o subotikoj premijeri. Pohvalio je pre svega Janoa Hercega koji je veoma dobro uradio prevod. Naveo je i kako je maarskoj pozorinoj publici malo poznato komediografsko stvaralatvo Branislava Nuia, pisca, kako kae, bratskog srpskog naroda". Pre Prvog svetskog rata preveden mu je komad Sivi ovek (Szrke ember), a izmeu dva svetska rata isti tekst su ponovo preveli Bela Garai (Garay Bla) i Marton Sabo (Szab Mrton). Taj prevod je bio prikladniji od prethodnog i na osnovu wega je raena i predstava.
5 Magyar Sz, 1945. november 22, 271. sz., 3: L[vay] E[ndre]: A Magyar Npsznhz msodik bemutatja. 6 Isto, 1946. okt. 3, 234. sz. 3: A Magyar Npsznhz kt bemutatja.

202

Sumwivo lice u prethodnoj sezoni bilo je neadekvatno uraena predstava, najverovatnije usled nedostatka rutine. Tekoe i prepreke u toj predstavi, kada je u pitawu odgovarajue tumaewe Nuievih likova, u Narodnom poslaniku su prevaziene te je ova premijera uspela doarati prave nuievske karaktere, a svet Balkana je takoe predstavqen sa umetnikim naznakama. Itvan Latak je konstatovao i to kako je ova premijera istovremeno i jedan lep primer uspenih srpsko-maarskih odnosa u kontekstu meusobnog razumevawa, kako bi posredstvom pozorine umetnosti dolo do to vreg duhovnog povezivawa. Izdvojio je izvrsnu, verodostojnu i ivotvornu glumu andora ante kao i predstavqawe Pavke od Mici efi. Wen prikladni scenski govor i besprekoran scenski pokret su rezultirali izvanredno kreirawe lika. Pohvaqena je i prirodna gluma Marije Ki, kao i lakoa scenskog izvoewa Rudolfa Nemeta. Jednu od najverodostojnijih i najpotresnijih kreacija je dao Itvan Sabo (Szab Istvn) kao mesar. Posebno su bile pohvaqene grupne scene i prikladna scenografija.7 Sezona 1947/48. u subotikom maarskom pozoritu donosi scensko postavqawe jednog od najznaajnijih Nuievih komada, Gospoe ministarke (A miniszter felesge). Iz opirne kritike predstave, koju je objavio asopis Hd, saznajemo kako je izvanredan prevod delo pisca uglaenog pera, Janoa Hercega, te da je wegov rad ujedno i prvo prevoewe istog, kao i to da je prevod u potpunosti uspeo doarati atmosferu, sve vrline i idejni sadraj originala. Rediteq je i ovom prilikom bio andor anta. Kritiar je veoma pozitivno ocenio reiju istiui kako u predstavi dolazi do izraaja iznad svega satirian pristup, to je za naroitu pohvalu jer je time akcenat stavqen na raskrinkavawe drutvenih anomalija umesto da se one blagonaklonim komediografskim elementima ublaavaju.8 lanak koji je objavqen kao pretpremijerni izvetaj u Magyar Sz-u znaaj ovog poduhvata iznova vidi u mogunosti da se obostrano razvijaju dobri meusobni odnosi pomou pozorine umetnosti, a ujedno naglaava i iwenicu kako je zahvaqujui dobrom prevodu maarska pozorina delatnost obogaena i jednim nepatvorenim dramskim tekstom.9 U svom podugakom prikazu Endre Levai se u uvodnom delu bavi pitawem satire. On istie kako ciq tog kwievnog anra nikako ne moe biti puko pratawe uz dobroduan osmeh, ve samo nemilosrdnim i otrim tonom izreena osuda nad nepravilnostima u drutvu. U kontekstu viene predstave, dakle, namee se osnovno pitawe: podsmehivawe prezentovano duhovitou ili bespotedan satirini prikaz stvarnosti. Pomou uglaenih umetnikih izraza prikazan humor u stvari sugerie blagonaklonost u odnosu na razreavawe qud7 8 9

7Nap, 1946. okt. 26, Latk Istvn, Kt bemutat a Vajdasgi Magyar Npsznhzban, 6. Lvay Endre, Sznhz. A miniszter felesge, Hd, 1948, br. 5. 301304. A miniszter felesge. A Magyar Npsznhz j bemutatja, Magyar Sz, 1948. pr. 18, 4.

203

skih slabosti, a sam humor moe biti izvor dobronamernog smeha, moe prejudicirati saaqewe ili ak i neku vrstu poistoveivawa sa predstavqenim likom. Suprotno tome, satira je opako i ubitano oruje pomou kojeg se moe i kritikovati i razobliiti izopaenost drutva; umesto prikazivawa mawkavosti i nedostataka u drutvu satira se koncentrie na razgoliavawe bezakowa, razotkriva i osuuje pogubne bolesti drutva. Konstatujui navedeno Levai podvlai kako Nuievi junaci nisu budalasti glupaci, ve pokvareni meetari, stvoriteqi i ulague buroaskog drutva. Ako je ciq otro i bespotedno osuivawe izrabqivaa kapitalistikog drutva, onda je komediografski pristup neprihvatqiv jer o politikom i drutvenom ivotu kao i o malograantini u Srbiji a potom u jugoslovenskoj Kraqevini moe se govoriti samo uz pomo satire. Prava vrednost komada Gospoa ministarka, konstatuje Levai, ogleda se upravo u satirinom pristupu problemu, a komediografski aspekat je mawe relevantan. Sama predstava bi vie nagiwala ka komediji da glumci nisu striktno potovali i sledili vrsto utemeqen rediteqski postupak. No i pored toga se ponekad tokom izvoewa desi da u pojedinim scenama dolazi do prenaglaavawa komediografskih elemenata. Endre Levai se pomalo bavi i nuievskim likovima, pre svega analizom ivke ministarke koja bi u svojoj malograanskoj pohlepi elela sve odjedanput: i vlast i ugled kao i vanu drutvenu ulogu. Sloenu naslovnu ulogu je tumaila Mici efi mawe-vie verodostojno i autentino. Ispravno shvaena i postavqena uloga gospoe ministarke je zalog uspeha cele predstave, a iz tog aspekta gledano, tvrdi kritiar, slavna scena je bila pomalo prenaglaena sa elementima burleske. edu predstavqa Levai kao jednu od najmranijih figura, kao tipinog predstavnika nehumanog kapitalistikog drutva, ali u predstavi je to ostvarewe bilo slaba karika u tumaewu Karoqa ovewa (Sovny Kroly) jer je on bio pre oliewe sivog inovniia nego prevejani, gramzivi i bezobzirni raunxija. Najblii u kontekstu oivqavawa jedne nuievske figure bio je andor anta kao dr Ninkovi. Lakomislenu graansku kaiperku je tumaila Marija eh (Cseh Mria) veoma uspeno i bez preterivawa, a Frie Na (Nagy Frigyes) u liku pomodara iz glavnog grada bio je takoe verodostojan. Sa tumaima mawih uloga kritiar je bio zadovoqan. Konstatovao je kako su disciplinovanim pristupom akteri veoma prihvatqivo obavili svoje glumake zadatke u predstavi.10 Najbogatija pozorina godina kada su u pitawu Nuievi komadi izvedeni na maarskom jeziku svakako je bila 1950. Naime, Maarsko narodno pozorite u Subotici je stavilo na repertoar u aprilu Pokojnika (A megboldogult) a u zimskoj sezoni Oaloenu porodicu (A gyszol csald), dok je Sresko maarsko pozorite u Bakoj Topoli osnovano 1949. godine takoe izabralo Oaloenu porodicu. Prevod
10

Lvay Endre, A miniszter felesge, Hd, 1948, br. 5, 301304.

204

oba teksta je uradio Jano Herceg, a rediteq svih predstava je bio doajen maarskog pozorinog ivota Vojvodine, Bela Garai. tampa je takoe veoma opirnim napisima pratila ta pozorina dogaawa, stoga smo u mogunosti da uporedimo objavqene prikaze iz pera Itvana Lataka, Joefa ulhofa (Sulhof Jzsef), Mihaqa Majtewija (Majtnyi Mihly), pa i Bogdana iplia. Itvan Latak je na osnovu vienog na generalnoj probi Pokojnika dao rad u Magyar Sz-u. Veliko interesovawe su izazvale pripreme pie to je i razumqivo, jer je Nui jedan od najplodnijih i najomiqenijih dramskih autora stare Jugoslavije. Publika ga je volela, a voli ga i danas zbog nepresune duhovitosti i ivotvornih likova. Wegove satire su igrane ak i za vreme Narodnooslobodilakog rata, a nakon osloboewa on je kao komediograf najboqi zabavqa i istovremeno najboqi uiteq sa neiscrpnom vedrinom i optimizmom. Latak istie kako vie nije ciq da prilikom postavqawa Nuievih dela na scenu pristup bude blagonaklon sa primesama blage satire, da treba izbegavati jeftine poene zasmejavawa publike i svakako pronai vaqane naine u ciqu isticawa literarnih vrednosti Nuievog stvaralatva. Pokojnik je etvrta premijera iz Nuievog opusa. U tom komadu on razgoliuje pohlepan svet kapitalista za vreme stare Jugoslavije u godinama kraqevske diktature, kada su kapitalisti uz pomo kraqevskih ministarstava i raznih zvaninika na vlasti pokidali sa sebe i posledwe drowke pristojnosti" da bi lanim zavetovawima, falsifikovawem dokumenata i kraom bespotedno i drsko tlaili mawe pokvarene qude da bi se to bre obogatili. Pokojnik nedvosmisleno potvruje kako buroaska vlast nikada ne staje ni uz istinu niti uz pravinost. Latak hvali sa velikom pawom uraenu reiju Bele Garaija kao i izvrsnu scenografiju Berislava Deelia. Na dan premijere prepodne Jano Herceg e govoriti o Nuiu a Bela Garai amaterima odrati predavawe o rediteqskom postupku. Iz lanka takoe saznajemo da e se nakon premijere odrati i sednica na kojoj e se analizirati pozorina produkcija.11 Joef ulhof je u Magyar Sz-u objavio krai prikaz da bi potom asopis Hd donosio wegovu detaqnu analizu viene predstave. Smatrao je veoma prikladnim i uspenim prevod Janoa Hercega, jer je prevodilac uspeo izbei greke koje esto proistiu usled razliitosti srpskog i maarskog jezika. Scenografija je i wega oduevila. Nadaqe pie kako umenost u raskrinkavawu drutvenih anomalija prolih vremena svrstava Nuia meu autore koji se neumoqivo obaraju na izrabqivae zloglasne beogradske arije a istovremeno konstatuje i kako je Pokojnik najmawe optereen komedijawem, te kako se ponekad
11 L[atk] I[stvn], j Nusics-bemutat a Magyar sznhzban, Magyar Sz, 1950. pr. 23, 4: prre vetkzteti a nyerszked kapitalistk vilgt a rgi Jugoszlvia kirlyi diktatrs veiben, amikor a tksek a kirlyi minisztriumra s hatsgokra tmaszkodva a tisztessg utols foszlnyait is levetettk magukrl"

205

mogu razaznati ak i tragini sukobi. Za rediteqa Belu Garaija tvrdi kako je otrinom satire uspeo dopreti u retko viene dubine. Posle pomalo razvuene predigre, predstava je tekla teno. Najvie su se svojom glumom isticali andor anta, er Feje (Fejes Gyrgy), Itvan Sabo, Marija S. eh i Piri R. Fazeka (R. Fazekas Piri), koja se pokazala kao veliki talenat i kao takva je osveewe na subotikoj maarskoj sceni.12 Mihaq Majtewi je u 7Nap-u objavio krai napis o gostovawu Subotiana u Novom Sadu. Izvedene su etiri predstave, izmeu ostalog i Pokojnik. Ovaj Nuiev komad, kako on vidi, je u stvari satira u kojoj veliki srpski pisac prikazuje licemerje, podmuklost i dvolinost kapitalistikog drutva, odnosno pokvarenost arije. Reiju i glumce je pohvalio.13 O istom dogaawu je pisao i Bogdan ipli u Naoj sceni. Smatrao je veoma pohvalnim to je Maarsko narodno pozorite naih Maara u Vojvodini iznelo na svoj repertoar jednog od najplodnijih i najboqih srpskih komediografa, Branislava Nuia. Time se ispuwava jedan od vanih zadataka toga Pozorita da priblii maarsku pozorinu publiku srpskoj kulturi i umetnosti". Uz konstataciju da je ova predstava znaajna stvar", ipli prelazi na druge teme povodom ovog gostovawa, izmeu ostalog i na predstavqawe oovog (B. Shaw) Zanata gospoe Voren. Ta predstava ga se nije dojmila, u prikazu Nuia, /meutim/ mnogo boqe su se snali", kako je tvrdio, maarski glumci. Nadaqe ipli je tvrdio kako su likovi Nuieve komedije mnogo blii i jasniji, a sredina poznata i bliska. Tako i jeste. Nai Maari su zajedno sa Srbima preiveli dane o kojima Nui otro govori u svojoj satiri, o pokvarenosti beogradske arije stare Jugoslavije". Glumu Itvana Saboa trgovac iarxija posebno je istakao kao najzrelije ostvarewe. Meutim za rediteqa Garaija, iako je savesno radio, ne moe se rei da se u ovom komadu naao na bliem tlu. Trudio se da prodre u odnose i psihologiju pojedinaca i atmosfere, vrlo studiozno skicirao mizanscen i sukobe, ipak mu je slabo ilo od ruke da predstavi Beograd Nuievog vremena". Najvea mu je zamerka bila to su se predstavqeni likovi esto ponaali kao xentlmeni, lopovi i krivotvoriteqi sa Palilule u Garaievom prikazu imali su esti prisenak kakvih lanova Gorweg doma u staroj Maarskoj. Garai kao da nije mogao da primi Nuievu tvrdwu da se u Pokojniku radi o ordinarnim razbojnicima koji u pola bela dana pqakaju i sahrawuju iva oveka".14 Joef ulhof se ponovo latio pera u vezi ove predstave, te je napisao opiran prikaz u asopisu Hd. Ideologijom socijalistikog
12 Sulhf Jzsef, A megboldogult. Nusics-bemutat a szuboticai Magyar Npsznhzban, Magyar Sz, 1950. pr. 27, 4. 13 7Nap, 1950. jl. 5: Majtnyi Mihly, Sznhz, 2. 14 Bogdan ipli, Gostovawe maarskog narodnog pozorita u Novom Sadu, Naa Scena, 1. juli. 1950, 23.

206

drutva natapana kritika ponekad stvara protivurenosti u wegovom izlagawu. To se oituje naroito kod onih tvrdwi koje se odnose na nedovoqnu radikalnu osudu kapitalistike drutvene realnosti. Zamera Nuiu dobroudnost prilikom raskrinkavawa drutvenih nepravilnosti, zamera mu to to je, kako kae, Nui pre svega eleo poboqati postojee stawe i nije bio priklowen bespotednoj klasnoj borbi. Iz tog aspekta gledano dakle iz aspekta klasne borbe Nuiu se pripisuju takvi nedostaci koji su bili relevantni u kontekstu izgraivawa socijalistikog drutva uz pomo kritizerstva prolih vremena. U tim momentima nedostatak Nuievog nedovoqno prisutnog i zahtevanog ideolokog opredeqewa umawuje wegove vrednosti kao vrsnog komediografa, te umesto ta je hteo da kae pisac", ulhof razlae ta hoe socijalistiko drutvo", a tako ispada da najboqi srpski komediograf nije umeo povui otru granicu izmeu razuzdanih vlastodraca i irokih srpskih narodnih masa, a povremeno se ak i priklonio prostodunom zasmejavawu umesto osude. Po ulhofu, dolo je vreme revizije Nuievih komada to je prvenstveno zadatak srpske pozorine scene, a subotiki Pokojnik na maarskom jeziku je dobar primer kako se moe osloboditi od tradicionalnog pristupa Nuievim tekstovima da bi se oni prilagodili zahtevima u vremenu izgradwe socijalistikog drutva. Sr wegovih dela ini satira, prema tome uobiajeni povrni, plitki i lakrdijaki pristup u predstavqawu treba izbegavati kako ne bi dolo do zamene teze, jer bezgranino zlotvorstvo se ne moe olako prikazati. Pokojnika po ulhofu karakterie umerenost i uzdranost kada je u pitawu lakrdijatvo, pa je upravo takvo wegovo svojstvo omoguavalo osveewe u odnosu na ranija preterivawa i karikirawa u kreirawu likova. Kritiar misli kako je Garaiju u stvari uspelo da primeni jedan novi stil igre u okvirima realistikog pristupa, mada je ostao duan u predstavqawu juwakog temperamenta to je rezultiralo uglaenim i uravnoteenim scenskim pokretom. ulhof je pohvalio glumaku igru. Temeqnost se apsolutno oituje u radu svakog glumca, predstavqeni likovi su od krvi i mesa, karakteri su veoma dobro oslikani, a vanost tzv. malih uloga je u potpunosti dola do izraaja. Aqoa era Fejea je bio divan primer za to. Objavqeni tekst navedenog kritiara je imao i jedan krajwe vaan zakquak relevantan u odnosu na rad maarskog glumakog ansambla. Naime, veina lanova nisu bili profesionalni pozorini radnici, ve su delovali kao amateri izmeu dva svetska rata. Meutim, za vrlo kratko vreme, wihova glumaka igra je postala raznobojna, jednoznanost je prevaziena, ivotvornost u igri je dobila na snazi, a ako se ipak i potkrada po koja greka, ona se ne moe pripisati diletantstvu. Sve u svemu, kako ulhof navodi, maarski glumci su se zauvek oslobodili od svakojakih svojstava amaterizma".15
15 Sulhf Jzsef, A megboldogult. A magyar npsznhz Nusics-bemutatja, Hd, 1950, br. 6, 453458: a Magyar Npsznhz mindrkre megszabadult a mkedvels minden jellegtl", 456.

207

Polovinom decembra Magyar Sz donosi vest kako je subotiki maarski ansambl zahvaqujui proirewu u mogunosti da uporedo priprema po dve premijere, a jedna e biti Nuieva Oaloena porodica. Ta najava ponovo istie kako je srpski komediograf jedan od najomiqenijih pisaca i kod Maara. On bespotedno kritikuje pokvarenost, nemilosrdnu sebinost i licemerje buroaskog poretka i malograantinu. I mada mu poneki tekstovi nagiwu ka lakrdiji, likovi su ipak vie prikazani u satirinom obliku. I ovoga puta komad e reirati po temeqitosti poznat rediteq Bela Garai.16 O postavqenoj predstavi je pisao Joef ulhof i to dva puta. Odmah nakon premijere wegov podugaki prikaz donosi Magyar Sz, a asopisu Hd takoe je posvetio jednu iscrpnu analizu ne samo o subotikoj predstavi, ve i o predstavi maarskih glumaca iz Bake Topole.17 U oba teksta ulhof je izloio nekoliko osnovnih pitawa i problema u kontekstu predstavqawa Nuievih komada. Nije vie, kao ranijih godina, osnovno pitawe u kojoj meri wegova komediografska ostvarewa mogu biti u funkciji izgradwe socijalistikog drutva, kako i u kolikoj meri ona mogu posluiti kao ideoloko orue u klasnoj borbi i tewi za izgraivawem socijalistikog drutva, ve je danas naglasak stavqen na to kako se mogu i kako treba izvoditi ta dela na maarskoj sceni, koji su mogui naini prezentovawa i beogradske arije i malograantine a da oni ne budu u funkciji uoptavawa, to e rei treba jasno ralaniti karakter nuievskog sveta u staroj Jugoslaviji i karakter samog srpskog naroda u celini. Poto je jedan od kqunih zadataka socijalistikog drutva prevaspitavawe, razgovetnim i nedvosmislenim scenskim izrazima treba predoavati specifinu malograansku ariju koja nikako nije i ne moe biti identina sa srpskim drutvom uopte.18 to se tie rediteqskog postupka u kontekstu stilskih ostvarewa, ulhof podsea kako je ve u Pokojniku Garai pokuavao doarati atmosferu kombinovawem, kako on pie, maarskog scenskog stila i realistikog pristupa".19 U sluaju Oaloene porodice meutim, rediteq posee za jednim drugim scenskim izrazom, naime ovom prilikom wegova osnovna zamisao je da tzv. srpski nuievski stil oivi na maarskoj sceni. Takav wegov pristup proizilazi iz iwenice da u ovom komadu koji se bazira pre svega na komediji situacije ima vie komediografskih elemenata nego satire, te tako postoji vie mogunosti za zasmejavawe publike negoli za zajedqivo podsmehivawe na raun malograanske periferijske arije. U centru oivqavawa i
16 L[atk] I[stvn], A gyszol csald. Bemutat a Magyar Npsznhzban, Magyar Sz, 1950. december 15, 4. 17 Sulhf Jzsef, Sznhz. A gyszol csald. jabb Nusics-bemutat a Magyar Npsznhzban, Magyar Sz, 1950. december 21, 4; Isto, Sznhz. A gyszol csald. Nusics-bemutat a szuboticai s a topolyai Magyar sznhzban, Hd, 1951, 1, 8691. 18 Citirani prikaz iz Magyar Sz-a. 19 Isto, a magyar sznpadi stlus s a realista szwtszs egy keverkvel".

208

kritikovawa iste nalazi se wihov pogled na svet i wihov nain ivqewa. Rediteq je dakle imao veoma sloen zadatak. S jedne strane je trebalo pronai najadekvatniji stil igre radi to prikladnijeg prikazivawa malograanske sredine, a sa druge strane je morao voditi rauna o tome da nain prikazivawa ne sadri elemente ije bi prisustvo moglo eventualno navoditi gledaoca na uoptavawe kada je u pitawu srpski narod u celini.20 Oba prikaza iz pera Joefa ulhofa konstatuju kako rediteqska zamisao nije u potpunosti oivela i uspela. Tekst objavqen u Magyar Sz-u autor zavrava upravo analizom razloga zbog kojih je ova predstava bila nedoraena i zbog ega se imao utisak da je nedovrena, nedovoqno zrela, pa ak i da nije temeqno uraena, a prethodnim predstavama je upravo temeqnost bila jedna od najjaih karakteristika. U tom smislu se iz teksta da naslutiti kako su u repertoarskoj politici pozorita nastala nova vremena, a ona se prvenstveno ogledaju u smawewu broja proba. Uvoewem novih metoda u nain rada dovode se u pitawe briqivost i temeqnost prilikom pripremawa predstava. Ovaj ansambl je navikao na detaqnije pripreme u proteklim godinama, pa je i to svakako jedan od bitnih razloga kada je u pitawu polovian uspeh Oaloene porodice.21 U predstavqawu glumakih ostvarewa oba ulhofova teksta su identina: osnovno viewe je istovetno, jedina razlika je u duini analiziranih pojava. Itvan Sabo se nije ba najboqe snaao u ulozi umirovqenog kapetana. Bio je dobar u scenama u kojima je trebalo predstaviti pokornost i poniznost, no oholost, nasilnost i beskrupuloznost figure nikako nisu doli do izraaja u wegovom tumaewu, pa je tako scenska radwa izgubila na doslednosti, scenski sukobi su izgubili na otrini i delovali su bledo i slabano. Takvo predstavqawe Arsia je uticalo i na tumaewe lika wegove supruge Simke. Margit M. Palfi (M. Plfi Margit) kao oliewe srpske ene u periodu izmeu dva svetska rata koja nosi u sebi elemente i robovskog potiwavawa ali i samovlaa kada se za to ukae prilika takoe nije uspela u potpunosti oformiti lik. Karoq Remete (Remete Kroly) u ulozi duanxije Dimitrijevia osim lepog scenskog govora nije se pokazao, kako bi se reklo, najboqe. Bio je jednodimenzionalan u kreirawu lika i nije umeo da donese sloen karakter opakog zloinca i obinog varalice. Dojmila se jedino wegova utuenost i beznadanost pa je u tom kontekstu i Erebet Farka (Farkas Erzsbet) kao wegova ena bila samo bleda senka tumaenog lika. U predstavi se pojavio i Mihaq Virag (Virg Mihly), kasnije poznati i priznati rediteq subotikog pozorita, koji je kao glumac tumaio lik pisara. Maska mu je bila izvrsna, no ostao je duan predstavqawem birokrate koji je izgubio svaki oseaj za moral. Ana Juhas (Juhsz Anna) kao pisareva supruga bila je samo buna komedijaica, primitivizam i podlost nije uspela doarati. Piri R. Fazeka u
20 21

Isto. Isto.

209

ulozi raskalane udovice odavala je utisak neke figure iz lakrdijakih komada, a mladi Laslo Silai (Szilgyi Lszl) je predstavio advokata kao nevino jagwe. Sve u svemu, Joef ulhof je u stvari otro kritikovao subotiku predstavu, a tome je doprinela i iwenica da je po istom tekstu raena predstava i u mladom maarskom pozoritu u Bakoj Topoli takoe u reiji Bele Garaija, a ona je, po tvrdwi kritiara, bila mnogo uspenija i prihvatqivija. Da li je ba tako bilo, nismo ubeeni. Naime, ulhof navodi kako e mlado pozorite u Topoli kao nova institucija osnovana 1949. godine umnogome zavisiti od pomoi iskusnijeg subotikog ansambla pa e wegovo delovawe iz tog aspekta gledano imati presudnu ulogu i na formirawe fizionomije mlade druine. Mada je bakotopolska predstava Oaloene porodice okarakterisana kao boqa od subotike viena je jedna ivahna i stilski ujednaena, dobro uraena komedija sa primesama amaterizma ona je ipak samo odraz datih postojeih mogunosti i okolnosti. U toj predstavi se istakla Mara Dimitrijevi (Dimitrijevics Mara) ujedno i direktor tog teatra koja je umerenim tonovima donosila lik Simke i uspela izbei jeftino podilaewe publici. Danijelu najderu (Schneider Dniel) je samo delimino polo za rukom da sa uspehom oivi lik Arsia u prvom inu i u posledwim scenama.22 Sve u svemu, 1950. godina je bila veoma interesantna i vieslojna pozorina godina kada je u pitawu vaqano i verno predstavqawe vrsnog srpskog komediografa Nuia maarskoj pozorinoj publici. Tragawe za novim stilskim izrazom koji e najprikladnije doarati nuievski svet tako da bude i razumqiv i prihvatqiv toj publici pre svega u odnosu na mentalitet, svakako je bilo jedno od karakteristika u rediteqskim koncepcijama Bele Garai. I Pokojnik i Oaloena porodica su se razlikovali i od prethodnih kao i od kasnijih postavki. I mada eksperimenti da se uskladi i usaglasi tzv. srpski nuievski stil izvoewa sa tradicionalnim nainom maarskog pozorinog izraza nisu dali oekivane rezultate, oni su ipak veoma vani momenti u jednom, moe se rei, neprekidnom istraivakom tragawu iji je ciq bio pronalaewe savremenog pozorinog izraza kada je u pitawu Nuiev opus, a i ire. O predstavama Sreskog maarskog narodnog pozorita iz Bake Topole najee su objavqivani veoma turi napisi. Obino su to bile najave o premijerama, pa tako i o predstavi Dr znamo samo toliko da je prvi put prikazana 19. marta 1953. godine, dok je Obian ovek (tlagember) imao vie sree 1955. godine, jer je u Magyar Sz-u donet jedan krai prikaz o buduoj premijeri.23 Ansambl iz Topole je 1. oktobra prikazao navedeno delo, a autor napisa je Bela Garai koji je bio ujedno i rediteq predstave. Napis se
Citirani asopis Hd iz 1951. Magyar Sz, 1953. mrcius 19: A Dr. bemutatja Topolyn, br. 77(2566); Magyar Sz, 1955. szept. 29, 4. yb[Garay Bla], Nusics-bemutat Topolyn.
22 23

210

prvenstveno bavi fabulom komada da bi nakon toga govorio o velikom interesovawu publike za Nuia, koga ne treba predstaviti Maarima. Likovi koji su i psiholoki i drutvenopolitiki veoma dobro koncipirani i oslikani, istovremeno su i dopadqivi, pisao je daqe Garai.24 U decembru 1956. godine Subotiani su ponovo posegnuli za jednim Nuievim delom. Ovaj put je izbor pao na Protekciju (Protekci). Hroniar je u 7Nap-u objavio svoje viewe ove predstave koju je reirao Itvan Varga (Varga Istvn), inae rediteq Novosadskog radija. Repertoar jednog pozorita je prihvatqiv ako se na wemu nalazi i po koji komad koji e zasmejati publiku pie izveta nedeqnog lista. Nuieva komedija, koja ima puno elemenata commedia del'arte-a, pogodna je dodue za zasmejavawe publike, ali ipak nije jasno zato je pored toliko dobrih satira upravo ovaj komad izabran za prikazivawe. Pisac lanka naime smatra da su satire zahtevnije pa tako i prikladnije za izvoewe dela koja se baziraju na komediji situacije. Zamera reditequ to nije pokuao da postavi komad u duhu preinaewa" koje se vee za rediteqski postupak Mate Miloevia kada je u pitawu postavqawe Nuievih dela. Usled nedostatka takvog postupka ovo rediteqsko tumaewe karakterie jedna vrsta arolikosti kojom dominiraju dreave boje, a disciplinovanoj scenskoj igri ni traga ni glasa. I mada i u ovom komadu Nui izvrgava ruglu duh filisterski i dravnu birokratiju, likovi se pojavquju samo kao groteskne kabaretske figure u kontekstu usiqenog egaewa, a glumaku igru svih aktera je karakterisala polovinost i nedovrenost, nedoreenost.25 Maarska drama subotikog Narodnog pozorita Npsznhz, stavila je na repertoar i komediju Dr u prevodu Kalmana Dudaa (Duds Klmn) a u reiji Boka Pitala. ara Genci (G[nci] S[ri]) je najavila u Magyar Sz-u pripremawe ovog komediografskog dela a prikaz je dao Tibor Koloi (Kolozsi Tibor), takoe u navedenom dnevnom listu.26 U poduem izlagawu kritiar konstatuje kako Nuia ne treba otkriti, jer ne postoji ni jedna pozorina sezona a da se ne stavqa na repertoar po koje Nuievo delo. Daqe navodi kako umesto drutva pawu posveuje pojedincu, umesto itavog oveanstva on se obraa oveku. Slabosti malog oveka oslikava sa razumevawem: wegovu udwu i pohlepu za novcem, wegovu neizmernu poudu i pohotu kao i ispoqavawe najrazliitijih qudskih gluposti. Nui ne eli ispravqati qudske slabosti ve samo pomou satire zasmejavati, svoj spisateqski talenat on je stavio na oltar humora, mada je u Pokojniku wegov pristup mnogo mraniji i dramatiniji. Istinska vrednost wegovog opusa se ogleda pre svega u tome da ume vrlo opipqivo i na plastian nain uobliavati nakaradne karaktere i veoma delotvorno prikazivati neIsto. 7Nap, 1957. jan. 13, 3, 7, Krniks. Sznhzi krnika, Magyar Sz, 1956. december 26, 8. 26 Magyar Sz, 1965. okt. 9, 10; G[nci] S[ri]. Isto, 1965. okt. 22, 12: Kolozsi Tibor, A Dr. bemutatja Szuboticn.
25 24

211

pravilnosti i nalije drutva, te je na taj nain u mogunosti da potpuno doara nakaznost i izopaenost malograanskog drutva. Sama predstava u poetku nije tekla glatko usled izvetaenosti scenske postavke kojoj su nedostojali ivahnost i tempo. Poetni nedostaci su, meutim, bili ubrzo prevazieni pa se publika daqe veoma dobro zabavqala. Glumaka igra nije bila ujednaena, nekima tumaewe nuievskih likova i karaktera nije bilo blisko, prevashodno zbog nedostatka glumakog iskustva. Koloi se najpovoqnije izrazio o glumi era Fejea (ivota Cvijovi), Marije eh Sabo (Mara), Gustava Cehea (Czehe Gusztv Blagoje). Mada su bili nedovoqno uigrani, i Katica Majoro (Majoros Katica Slavka) kao i Ferenc Sabo (Szab Ferenc Velimir Pavlovi), ponaosob su ipak donosili ivotne figure.27 Oaloenu porodicu je subotika maarska drama nakon dvadeset tri godine ponovo stavila na repertoar. Premijera je odigrana u aprilu 1973. godine. Povodom tog dogaaja Laslo Gerold (Gerold Lszl) je u kwievnom podlistku Magyar Sz-a Kilt (Kilato) objavio pregledan lanak o svim Nuievim komadima koji su bili igrani posle Drugog svetskog rata u Subotici. Autor navodi kako je Nui najee izvoeni dramski pisac u Subotici, te da je u prvim godinama stasavawa maarskog ansambla pet puta stavqen na repertoar, to se moe tumaiti time da je posleratni teatar imao za zadatak, izmeu ostalog, i osuivawe slabostima optereenu, prohujalu prolost. U predoavawu nalija jednog takvog malograanskog drutva kao i wegovog mentaliteta Nuiev komediografski opus u velikoj meri sadri elemente otrog kritikog pristupa, pa je bilo logino to su iz aspekta drutveno-politikih oekivawa esto birani upravo Nuievi tekstovi. Premijeru iz 1973. godine Gerold smatra istorijskom, naravno u smislu pozorine istorije, a u kontekstu profesionalnog maarskog pozorinog ivota u tadawoj Jugoslaviji. Autor lanka uzima u obzir i objavqene pozorine kritike Joefa ulhofa koji se svojevremeno temeqno bavio prethodnim izvoewem Oaloene porodice i u Magyar Sz-u i u Hd-u. Tom prilikom je dao detaqnu analizu rediteqskog i glumakog rada, bavio se problematikom tragawa za savremenim itawem Nuievih komada. Prenaglaavawe kominosti tada je dovelo do toga da su satirini elementi gubili na snazi usled mnotva smenih i dopadqivih gegova na sceni. U ciqu oivqavawa malograanske arije Bela Garai je tada preuzeo tzv. srpski nuievski stil igrawa, a to nije donelo, uprkos nastojawima, oekivane rezultate te je predstava ostala duna upravo u doaravawu atmosfere beogradske arije. I mada je Gerold najavio uporednu analizu obe subotike predstave Oaloene porodice, ta analiza nije bila napisana.28
Isto. Gerold Lszl, Aktulis sznhztrtnet. A ma ismt bemutatsra kerl Nui-m 23 vvel ezeltti visszhangjrl, Magyar Sz, Kilt, 1973. pr. 21, 13.
28 27

212

U jednoj posebnoj najavi u istom broju lista koju je signirao (b-s) naveden je razlog zbog ega je Itvan Sabo ml. (Ifj. Szab Istvn), rediteq predstave, izabrao upravo ovo Nuievo delo. Razlog je bio opravdan pozorite je u to vreme imalo zadatak, izmeu ostalih, da prikae jedno dramsko delo koje je obuhvaeno nastavnim planom i programom, pa je tako dolo do izbora ovog komada. Namera rediteqa je bila da inscenira jednu zabavnu i vrcavu predstavu kojom e subotiki glumci moi da gostuju i u unutrawosti.29 I u jednoj drugoj najavi objavqenoj u istom broju Magyar Sz-a, posebno je istaknuto kako nije bilo potrebno skinuti prainu sa teksta", a nije ga bilo potrebno ni revidirati jer je pisac svojedobno verno oslikao konkretno drutvo sa konkretnim i tipinim likovima, a namera u saoptavawu se ni danas ne razlikuje od tradicionalnog kazivawa. Scenografiju je osmislio Pal Petrik (Petrik Pl), a kostime gost iz Budimpete Piroka Sekeq (Szkely Piroska). Sama predstava nagiwe ka tragikomediji u kojoj Itvan Sabo stariji izvanredno tumai lik Agatona, no i ostali uesnici su prihvatqivo odigrali svoje uloge.30 Nakon 1973. godine vidno se gubi interesovawe za postavqawe na scenu Nuievih komada, bar u maarskim dramama. Navedene godine osnovano Novosadsko pozorite jvidki Sznhz, tek nakon petnaest godina, tj. 1988, odluuje se za izvoewe jednog wegovog dela u reiji Radoslava Doria. Pokojnik nije uao u izbor onih predstava ove pozorine kue koje su za due pamewe, a razlog, kako Laslo Gerold navodi, se nalazi u tome to se trostruki zavretak niim ne moe opravdavati osim iwenicom da ovo Nuievo delo, bez obzira na kritiku i satirom natopqenu pievu nameru, ne predstavqa dramu kompletne vrednosti pa tako rediteq nije uspeo da svojim intervencijama nadoknaditi nedostatke teksta. Trostruki zavretak ni u kom sluaju nije razreio problem.31 Tragajui za razlozima zato se nakon 1973. godine gubilo interesovawe za postavqawem pozorinih dela velikog srpskog komediografa moda neemo moi ovom prilikom dati odgovore, niti u potpunosti razreiti pa ak ni evidentirati okolnosti koje su dovele do toga, no neki aspekti se daju naslutiti, pre svega na osnovu ve citiranog napisa Lasla Gerolda koji je u svojoj aktuelnoj pozorinoj istoriji" konstatovao kako se od pozorine umetnosti 1973. godine oekuje neto sasvim drugo kada su u pitawu postavqawa na scenu recimo komedije. Vreme ideologizirawa je u nestajawu, treba ga prevazii, od pre dvadeset godina toliko obezvreivan i osuivan tzv. lakrdijaki stil u novije vreme dobija na znaaju u produkcijama, pa se tako uspeh recimo Dr-a 1965. godine nikako ne moe smatrati sluajnim. Ogledalo koje se stavqa ispred nas kao gledalaca u Oaloenoj porodici suboti29 30 31

Gyszol csald, Magyar Sz, 1973. pr. 21, 8 i 14. A gyszol csald. Bemutat a Npsznhzban, Magyar Sz, 1973. pr. 21, 8. Gerold Lszl, Branislav Nui: A megboldogult, u: Lthuzatban, Forum. jvidk 2004,

99101.

213

kog ansambla, pie Gerold, u stvari omoguava da se prepoznamo, pa prema tome ako predstava ispuwava takav savremen zahtev u kontekstu prepoznavawa, ona se moe smatrati ovovremenskom, dok oslikavawe nekadawe arije bez osavremewivawa, vie nije u duhu sadaweg vremena.32 Zoltan Baracijus (Barczius Zoltn) pod pseudonimom mark", takoe se osvrnuo na premijeru Oaloene porodice aprila 1973. godine. On je govorio o Nuiu kao dramskom stvaraocu koji je kao takav desetleima bio vodea linost na jugoslovenskim prostorima, a igran je i u inostranstvu, npr. u Moskvi. Kao stalni rekvizit naih pozorita, wegovo delo je bilo inspirator mnogih napisa i studija. Istorijske drame su mu neuspene, ali zato humorom, ironijom i satirom natopqeni wegovi pozorini komadi prilino otro govore o sitnim birokratama, korumpiranim mesnim, provincijskim monicima i tikvanima, o nevernim qubavnicima, uopte o malograantini. Baracijus govorei o Gospoi ministarki Bojana Stupice sa Mirom Stupicom u naslovnoj ulozi navodi kako je ta beogradska predstava doivela neuspeh jer publika nije bila u stawu da podnese suoavawe sa verodostojno prikazanom realnosti. Predstava je bila obogaena sa mnogo satirinih elemenata na utrb gegova uveseqavawa. Wegova ocena predstave Dr subotikog ansambla iz 1965. godine u reiji Boka Pitala se takoe slae sa Geroldovom napomenom,33 te tako moemo zakquiti kako na prekretnici ezdesetih i sedamdesetih godina HH veka se definitivno naputa, ako se moe tako rei, socijalistikom ideologijom prenatrpano viewe i ocewivawe Nuievog komediografskog opusa, i poee se sa vraawem ka izvoru, tj. Nuievim tekstovima bez ideolokih uplitawa. Nui je, dakle, na scenama maarskih profesionalnih pozorita u posleratnoj Jugoslaviji postao jedan od najvie izvoenih dramskih autora junoslovenskih naroda. Sudbina predstava na maarskom jeziku je bila skoro istovetna sa wihovom sudbinom na srpskoj sceni i kada se radi o stavqawu wegovih komada u slubu ideoloke borbe radi socijalistikog preobraavawa celokupnog drutva, odnosno kada su wegovi komadi iskoriavani u ciqu otrog osuivawa, kako se tada smatralo, kapitalistikog poretka i drutvenih odnosa. Naputawe i prevazilaewe ideolokih pristupa sredinom ezdesetih godina prolog veka se takoe odvijalo istovremeno. Viak u predstavqawu Nuievih dela na maarskom jeziku svakako moemo traiti i u nameri da se posredstvom wegovih komedija doprinese to boqem meusobnom upoznavawu i uvaavawu srpskog i maarskog naroda.

Citirani tekst Lasla Gerolda iz 1973. godine. mark [Barczius Zoltn], A gyszol csald. Nui-bemutat a Npsznhzban, 7Nap, 1973. pr. 20, br. 16, 6.
33

32

214

Dr Katalin Kai NUI ON THER STAGE OF PROFESSIONAL HUNGARIAN THEATRES (19451985) Summary The author of the study discusses Branislav Nui's comedies which were performed on the stages of professional Hungarian theatres in Vojvodina between 1945 and 1985, in the context of the published reviews and criticisms, primarily in Magyarszo, 7 Nap and the journal Hid. On the basis of the presented material, one could conclude that Nui's works Pokojnik, Oaloena Porodica, Dr, Gospoa Ministarka, Obian ovek were most frequently performed in the period marked by social-realism, when Nui's works were at the same time also over-ideologized.

215

SEAWA, GRAA, PRILOZI

UDC 016:783(498)1990/2002"

Costin Moisil

A BIBLIOGRAPHY OF MUSICOLOGICAL WORKS ON ORTHODOX CHANT PRINTED IN ROMANIA (19902002)

My intention has been to point out the most important musicological works published in post-communist Romania on Orthodox chant. The list I have drawn includes theoretical and historical studies, catalogs, reproductions of manuscripts, monographs of cantors, scribes and chant teachers. I have not included studies that deal with music in parts, not even those referring to the harmonization of chants, or bell board music. Similarly, I have not mentioned the monographs on the researchers of Byzantine music, church music theology works, collections of post-Byzantine chants transcribed on staff, nor books of which there are only very few copies.1 This bibliography is a selective one,2 including about 150 titles; the total number of published articles must be two or three times larger.3 I sought to leave aside school-like papers as well as those lacking in new information or original approaches. However, I included less well-written articles that contain original information. Also, when an issue was tackled by several authors independently, I saw it fit to mention all the articles, even if their content was quite similar (i. e. the monographs on Anton Pann and Nectarie the Protopsaltes, or the studies on the manuscripts from Noul Neam monastery). Finally, I am not ruling out the possibility of having omitted interesting articles, to which I have had no access.
1 For lack of financing, two books were published at the authors' expense in a limited number of copies (20 and 30 respectively) and offered to Byzantine music researchers in Romania. 2 An exhaustive bibliography is currently being elaborated by Daniel Suceava. 3 The wealth of articles in the post-communist period has several causes. On the one hand, the elimination of censorship (see note 4) made it possible for an unlimited number of articles to be published on church music (some of which had been elaborated before 1990). On the other hand, in the context of the revival of religious life, interest in chanting increased significantly, so researchers and students alike were encouraged to publish. Finally, the considerable growth of the number of universities and the new regulations regarding the professors' scientific activity have led to the emergence of a great number of articles the quality of which is rather questionable.

217

If during the communist regime Romanian research was oriented toward the oldest musical documents written by the Romanians (the Putna school the 16th century, the first compositions in Romanian the 18th century), the situation has changed after 1989.4 In the early 1990s, the studies on the Putna school signed by Titus Moisescu5 continued to prevail. In parallel, however, articles on music in Chrysanthine notation began to make their way, which until then had only been published in theological magazines, sometimes under a pseudonym. Beginning with 1995, neo-Byzantine music in Romanian has been predominant in publications about chanting; most articles are monographs, catalogs or descriptions of manuscripts, often concluded with one or two musical examples in neumatic and staff notation. Recent years have seen an opening to other issues (musicological analyses, oral traditions, exegesis, mathematical patterns, gender studies) and increased reference to the international bibliography. The most prestigious periodical after 1989 has remained Studii i cercetri de istoria artei, seria Teatru, Muzic, Cinematografie (abbreviated: SCIA), next to its French counterpart, Revue roumaine d'histoire de l'art. Srie Thtre, Musique, Cinma (abbreviated RRHA). The two publications were issued annually until 1997, when they were discontinued for financial reasons. Muzica, the Romanian Composers and Musicologists' Association quarterly, is another publication where articles on chanting are fairly frequent. The first specialized periodical on chanting6 appeared in 1995 at Jassy: Byzantion, (since 1997, Byzantion Romanicon). Another publication of the kind, Acta Musicae Byzantinae (abbreviated to AMB), has been published at Jassy too, beginning with 1999. The magazine publishes the papers of the international symposia organized yearly by the Center for Byzantine Studies in Jassy, in addition to a few other articles. Edited by Gabriela and Traian Ocneanu, AMB became before long the most important (post-) Byzantine music magazine in Romania.7 Almost all the articles are in Romanian, aside from those published in RRHA (all of them in French), and a few from AMB (in English or French). The older articles from Muzica, some of those from Byzantion (Romanicon), and all those from AMB have English or French summaries.

4 As in other countries from the Soviet bloc, research of religious music was hardly tolerated. The regime allowed only the study of old manuscripts, as it was interested in documents that could support its nationalist ideology. (Ironically, this did not spare the researchers countless cavils relating to the publication of their works.) See also Franz Metz, Muzica bisericeasc i muzica sacr dup 1945, n Romnia", Muzica, XI/2 (42), (2000), 120138. 5 Among active researchers before 1989, only Titus Moisescu (19222002) and Sebastian Barbu-Bucur went on with their work in Romania into the 1990s. The others were either very old Gheorghe Ciobanu (19091995), Marin Ionescu (19091992) , or had settled abroad Adriana irli, Hrisanta Trebici Marin. 6 Most articles in this magazine are about chanting. Next to them, one may find articles on church music in parts or, more rarely, on church painting. 7 The next issue (VI) of AMB will include the papers read at the CERIMM symposium (Royaumont, 1996).

218

Ozana ALEXANDRESCU 1990 Penticostarul n manuscrise muzicale de tradiie bizantin [The Pentekostarion in the musical manuscripts of Byzantine tradition], SCIA, XXXVII, 316. (Previously published as The Pentikostarion in Byzantine Manuscripts in RRHA, XXXVI (1989), 4760.) The comparison between the first Pentekostarion in Romanian and Greek sources. 1993 Secolul al XVII-lea Perioad de tranziie n evoluia muzicii de tradiie bizantin n rile romne [The 17th century A period of transition in the evolution of the music of Byzantine tradition in the Romanian principalities], SCIA, XLI, 2937. 28 17th-century manuscripts from Romanian libraries. 1997 Kallistos l'hiromoine, un musicien d'poque brancovane [Kallistos the Hieromonk, a musician from the Brancovan epoch], RRHA, XXXIV, 5 12. (Resumed in Romanian: Kallistos ieromonahul, muzician de epoc brncoveneasc, Muzica, IX/1 (33), 1998, 110118.) Works of a Wallachian chanter at the beginning of the 18th century. O reconsiderare privind proveniena ms. 362 BAR, Cluj [Reconsidering the origin of ms. 362 BAR, Cluj], Muzica, VIII/1 (29), 106111. The refutation of Gheorghe Ciobanu's hypothesis regarding the Transylvanian origin of an 18th-century manuscript with 4-part Orthodox music. 1998 Un manuscris inedit din secolul al XVII-lea [An unknown manuscript from the 17th century], Muzica, IX/4 (36), 135142. 2001 Polihronioane dedicate unor domnitori i ierarhi romni o reevaluare [Polychronismoi dedicated to Romanian monarchs and hierarchs a reevaluation], Muzica, XII/2 (46), 142150. A catalog including 12 polychronismoi culled from 25 manuscripts. Ioannis ARVANITIS 2001 Structura ritmic i metric a stihirilor i irmoaselor un mijloc i un rezultat al noii interpretri ritmice a cntului bizantin [The rhythmical and metrical structure of the Byzantine heirmoi and stichera as a means to and as a result of a new rhythmical interpretation of the Byzantine chant], AMB, III, 520. Grigorie BBU 2002 Bibliografia tipriturilor psaltice ale lui Anton Pann [Bibliography of publications in Chrysanthine notation edited by Anton Pann], (Bucureti: Christiana), 208 p. The catalog of the 28 musical volumes edited by Anton Pann. Delia tefania BARBU 2001 Monahia Epiharia Moisescu, compozitoare de muzic psaltic [Nun Epiharia Moisescu, chant composer], Analele Universitii din Craiova, seria Teologie, VI/8, 6267. Chantress from the beginning of the 20th century. 2002 Rolul i importana tereremurilor n cntarea bisericeasc [The role and the importance of teretismata in Church chant], AMB, IV, 204210. 219

Translation of an exegetics on kratemata from an 18th-century Greek manuscript. Sebastian BARBU-BUCUR 1992 Sebastian Barbu-Bucur (editor), Filothei sin Agi Jipei. Psaltichie rumneasc, vol. IV, Stihirar Penticostar [Filothei the son of Jipa, the aga. Romanian chant book. IV. Sticherarion-Pentekostarion], (Bucureti: Editura Episcopiei Buzului), 1 f., 540 p. Facsimile and staff transcription of the final part of the first manuscript in Romanian with Byzantine semiography (1713) Menaion, beginning with March 9, and Pentekostarion and of other chants (Triodion, cherubic hymns) by Filothei, from another manuscript. The volume includes a Lexicon of musical and liturgical terms. 1994 Bibliografia tipriturilor muzicale psaltice romneti, secolul XIX [Bibliography of Romanian chant publications of the 19th century], Teologie i Via, IV (LXX)/810, 5270. 1995 Contribuii romneti n domeniul culturii muzicale bizantine la Muntele Athos [Romanian contributions to Byzantine musical culture on Mount Athos], Byzantion, I, 18. (Previously published as final chapter of Cultura muzical de tradiie bizantin pe teritoriul Romniei (Bucureti: Editura Muzical), 1989. Republished as Muzica romneasc de tradiie bizantin n Muntele Athos, in AMB, IV (2002), 7982 and in Analele Universitii din Craiova, seria Teologie, VI/8 (2001), 138145.) Bibliografia tipriturilor psaltice romneti, secolul XX [Bibliography of Romanian chant publications of the 20th century], Teologie i Via, V (LXXI)/79, 6894. 1997 Figuri de mari protopsali. Neagu Ionescu (18361917) Protopsalt, pedagog i compozitor [Outstanding chanters. Neagu Ionescu (1836 1917) protopsaltes, pedagogue and composer], Byzantion Romanicon, III, 825. (Resumed in Muzica, VIII/1 (29), (1997), 112126.) 1998 Polihronii, aclamaii i imnuri laice n manuscrisele psaltice de la Mnstirea Neam [Polychronismoi, acclamations and lay hymns in the musical manuscripts of Neam monastery], Byzantion Romanicon, IV, 8194. (Resumed in Muzica, IX/2 (34), (1998), 138144.) The description of one of the 7 mss. from Neam monastery that contain polychronismoi. 1999 Anton Pann. Clasic al muzicii psaltice romneti 200 de ani de la naterea sa [Anton Pann, a classic of Romanian chant. 200 years since his birth], Muzica, X/1 (37), 113122. 2000 Manuscrisele muzicale romneti de la Muntele Athos [Romanian musical manuscripts from Mount Athos], (Editura Muzical: Bucureti), 489 p., 18 f. The catalog of 260 mss. from 7 athonite monasteries (18th20th centuries). Nectarie Schimonahul din chinoviul romnesc Prodromu-Athos la 100 de ani de la moartea lui [100 years since the death of Nectarie the Hermit from the Romanian monastery Prodromos at Athos], AMB, II, 1736. (Resumed in Muzica, XI/3 (43), (2000), 103129.) The life and work of the most important Romanian chanter from Mount Athos. 220

Onufrie Bratu de la Mnstirea Cheia-Teleajen, copist de muzic psaltic [Onufrie Bratu from Cheia monastery, Teleajen a scribe of post-Byzantine music], AMB, II, 7394. Description of six manuscripts copied in the early 20th century. 2002 Un compozitor de muzic bizantin la nceputul sec. al XVIII-lea Clement Grditeanul de la Mnstirea Hurezu [A composer of Byzantine music at the beginning of the 18th century: Clement Grditeanul of Hurezu monastery], AMB, IV, 127134. (Resumed in Muzica, XIII/2 (50), (2002), 151158.) George Ucenescu i manuscrisele sale muzicale autografe din Muntele Athos [George Ucenescu and his autograph musical manuscripts from Mount Athos], Muzica, XIII/4 (52), 136144. Presentation of the chanter George Ucenescu (19th century) and description of two manuscripts. Alexndrel BARNEA 1997 Slujitori pe altarul muzicii bisericeti profesorul Anton Toma [Servants to the altar of Church music-teacher Anton Toma], Byzantion Romanicon, III, 5558. Presentation of a Moldavian chant teacher at the beginning of the 20th century. 2000 Manuscrisele muzicale psaltice de la Biblioteca Episcopiei Romanului [Post-Byzantine musical manuscripts in the Library of the Bishopric of Roman], AMB, II, 109119. Description of 24 mss. in Chrysanthine notation. Florin C. BUCESCU 1995 Manuscrisele psaltice ale lui Teodor Stupcanu [The chant manuscripts of Teodor Stupcanu], Byzantion, I, 140143. Schoolbooks authored by an important chanter from Jassy at the beginning of the 20th century. 1996 Un muzician ieean pe nedrept uitat: Gheorghe I. Dima [An unjustly forgotten musician from Jassy: Gheorghe I. Dima], Byzantion, II, 233 243. 1999 Documente importante de muzic bizantin i psaltic n bibliotecile din Iai [Outstanding documents of Byzantine and post-Byzantine music in the libraries of Jassy], AMB, I, 7495. (An excerpt was resumed as Manuscrisele psaltice de la Biblioteca Mitropoliei Moldovei din Iai [The chant manuscripts from the Library of the Metropolitan Church of Moldavia in Jassy], Byzantion Romanicon, V (1999), 3761.) 2000 Contribuii la cunoaterea activitii muzicale a protopsaltului tefan Paltinescu [Contributions to the perception of the musical activity of the protopsaltes tefan Paltinescu], Muzica, XI/1 (41), 123137. (Resumed in Byzantion Romanicon, V (1999), 132149.) Chanter from the second half of the 19th century, one of the first historians of Romanian chant. 2001 Manuscrisul nr. I/4 (grecesc) din fondul 2119 al Arhivei Naionale din Chiinu document important pentru a treia etap a romnizrii cntrilor [The I/4 (Greek) manuscript from the 2119 Fund of the National Archive in Chiinu, an important document concerning the third stage of the Romanianization of chants], AMB, III, 110115. A Greek Heirmologion Kalophonikon in Chrysanthine notation. 221

2002 Stihira cuviosului Paisie de la Neam cntare emblematic pentru spiritualitatea Moldovei [The sticheron of pious Paisij of Neam monastery an emblematic chant for the Moldavian spirituality], AMB, IV, 9198. Alexie Al. BUZERA 1996 Trei manuscrise psaltice de la B. C. U. Mihail Eminescu" din Iai cu opera muzical inedit a lui Ghelasie Basarabeanu [Three chant manuscripts from the Mihail Eminescu Central University Library in Jassy containing original musical works by Ghelasie the Bessarabian], Byzantion, II, 6976. Ghelasie Basarabeanul [Ghelasie the Bessarabian], Muzica, VII/3 (27), 147160. The life and work of a chanter from the first half of the 19th century. 1997 Alexie Al. Buzerea (sic), Manuscrisele psaltice ale lui Anton Pann [Anton Pann's chant manuscripts], SCIA, XLIV, 8388. Un manuscris romnesc inedit cu teoria muzicii n notaia hrysantic din anul 1819 [An original Romanian manuscript with the theory of music in Chrysantine notation from 1819], Byzantion Romanicon, III, 5963. Gheorghe Gherontie de la Mnstirea Hurezi, cntre, compozitor i copist de muzic psaltic [Gheorghe Gherontie of Hurezi monastery, chanter, composer, and scribe], Analele Universitii din Craiova, seria Teologie, II/2, 4045. 19th century chanter from Oltenia. 1998 Chiril Monahul de la Mnstirea Bisericani, copist i compozitor [Chiril the Monk of Bisericani monastery, scribe and composer], Byzantion Romanicon, IV, 2030. Moldavian scribe from the mid-19th century. Un ucenic al mitropolitului Iosif Naniescu: psaltul Gheorghe Ionescu [A pupil of metropolitan Iosif Naniescu: the psaltes Gheorghe Ionescu], Byzantion Romanicon, IV, 7580. Chanter from the second half of the 19th century. 1999 Cultura muzical romneasc de tradiie bizantin din sec. al XIX-lea [Romanian musical culture of Byzantine tradition in the 19th century] (Craiova: Fundaia Scrisul Romnesc), 2 f., iv, ii, 456 p., 3 f. Beside chapters on the theory of music, the Romanianization" of chants, and the presentation of little-known chanters, the work includes a catalog of over 600 manuscripts, in addition to the reproduction of 38 prefaces to various chant books. Summary in English, German and Greek. Anton Pann bazul teoretic i practic sau gramatica melodic. Contribuii [Anton Pann The theoretical and practical basis of Church music or the melodic grammar. Contributions], AMB, I, 5363. The sources and structure of Anton Pann's theoretical works. Oprea Dumitrescu. Contribuii [Oprea Dumitrescu. Contributions], Muzica, X/1 (37), 105113. Biography and publications. 2000 Protosinghelul Varlaam i popasurile lui n Oltenia [Monk Varlaam and his stays in Oltenia], AMB, II, 9596. Information about a 19th-century chanter. 2001 Un manuscris grecesc inedit cu teoria notaiei cucuzeliene [An unknown Greek manuscript bearing on Koukouzelian notation theory], AMB, III, 102105. (Revised and enlarged under the title Teoria notaiei cucuzeliene 222

ntr-un manuscris aflat n Romnia, Muzica, XIII/3 (51), (2002), 127133.) The manuscript is a compilation of several treatises. Muzica de tradiie bizantin n spaiul Olteniei [Post-Byzantine music in Oltenia], Analele Universitii din Craiova, seria Teologie, VI/8, 101128. Over 100 manuscripts from libraries in Oltenia, or originating in Oltenia. The article is a selection from the catalog published in Cultura muzical romneasc de tradiie bizantin din sec. al XIX-lea. 2002 Creaia psalilor din Moldova n manuscrisele de pe teritoriul Olteniei [Contributions of Moldavian chanters in Oltenian manuscripts], AMB, IV, 135143. Un ierarh muzician mai puin cunoscut, Gherasim Safirin [A little-known musician hierarch: Gherasim Safirin], Analele Universitii din Craiova, seria Teologie, VII/9. Chanter from Oltenia (19th20th centuries). Constantin CATRINA 1993 Un Irmologhion" din prima jumtate a secolului al XIX-lea [A 'Heirmologion' from the first half of the 19th century], Muzica, IV/1 (13), 113122. Description of a manuscript (Heirmologion and Anthologion) written by Ghelasie the Bessarabian. 1994 Studii i documente de muzic romneasc [Studies and documents on Romanian music], vol. II (Bucureti: Editura Muzical a Uniunii Compozitorilor i Muzicologilor din Romnia), 240 p. Anton Pann ctitor al nvmntului muzical de tradiie bizantin din Transilvania [Anton Pann founder of musical education of Byzantine tradition in Transylvania], 117125. coal de muzic n cheii Braovului: George Ucenescu [Music school in cheii Braovului: George Ucenescu], 126148. Contribuii la rspndirea crii romneti de muzic [Contributions to the dissemination of Romanian books of old music], 225234. The circulation of Macarie the Hieromonk's books in Transylvania. 1997 Reforma hrisantic i receptarea ei n spaiul religios i cultural din cheii Braovului [The Chrysanthine reform and its reception in the religious and cultural space of cheii Braovului], SCIA, XLIV, 7982. 1997 Despre cteva repere privind nvmntul muzical de tradiie bizantin din cheii Braovului secolele XVIIIXIX [Some reference points concerning the post-Byzantine musical education in cheii Braovului 18th 19th centuries], Byzantion Romanicon, III, 113125. 1998 Momente i monumente ale muzicii de tradiie bizantin din Transilvania, Byzantion Romanicon [Moments and monuments of music of Byzantine tradition in Transylvania], IV, 3139. 1999 Mitropolitul Andrei aguna despre practica i tradiia cntrii de sorginte bizantin n biserica ortodox din Transilvania [Metropolitan Andrei aguna on the practice and tradition of music of Byzantine origin in the Romanian Orthodox chant of Transylvania], AMB, I, 6973. Administrative decisions of an important mid-19th century hierarch. 2000 nsemnri i documente privind folosirea limbilor de cult n Biserica Voievodal din cheii Braovului (sec. XVIIXVIII) [Notes and docu223

ments regarding the use of worship language in the Voivodal Church of cheii Braovului (17th18th c.)], AMB, II, 126129. 2001 Muzica de tradiie bizantin. cheii Braovului [Music of Byzantine tradition. The chei Quarter in Braov], (Braov: Arania), 160 p. The history of Orthodox chanting in a town of south-east Transylvania that had close ties with Wallachia (1520 c.). Un manuscris de muzic bizantin semnat de Ilie Fotino [A Byzantine music manuscript signed by Ilie Photeinos], AMB, III, 106109. Cherubic hymns composed and copied by Ilie Photeinos, a Greek chanter from the 19th century. 2002 coala de psaltichie din cheii Braovului n cteva nsemnri i mrturii documentare (sec. XVXVI) [The Chant School from cheii Braovului in a few notes and documents from the 15th16th centuries], Byzantion Romanicon, VI, 8290. Margareta CERVONEAC 1998 Manuscrisul lui Calistrat Galactinovici din colecia Mnstirii Noul Neam [Calistrat Galactinovici's manuscript from the collection of Noul Neam monastery], Byzantion Romanicon, IV, 106111. 1999 Autorii muzicii de tradiie bizantin din colecia de manuscrise ale mnstirii Noul Neam [The authors of the music of Byzantine tradition from the manuscript collection of Noul Neam monastery], AMB, I, 6468. 45 authors from the 13th19th centuries in 15 manuscripts from the Republic of Moldova. 2000 Margareta Cervoneac-Ciorici, Fondul manuscriselor muzicale de tradiie bizantin al Mnstirii Noul Neam: generaliti [The musical manuscripts of Byzantine tradition fund from Noul Neam monastery: generalities], AMB, II, 105108. Manuscripts from the 19th century in the National Archives of the Republic of Moldova. Elena CHIRCEV 1996 Formule melodice n cntrile bisericeti ale lui Dimitrie Cunanu [Melodic formulas in Dimitrie Cunanu's Church chants], Byzantion, II, 63 67. Chant formulas from the first Orthodox music book from Transylvania. 1998 Priceasna n colecii de cntri din Transilvania i Banat [Koinonika in chant collections from Transylvania and Banat], Byzantion Romanicon, IV, 95101. 1999 Cntrile sfintei liturghii n transcrierea lui Traian Vulpescu [The chants of the Divine Liturgy in Traian Vulpescu's transcription], AMB, I, 4352. Volume edited by a professor from Cluj in 1939. 2000 Muzica de stran bnean n viziunea preotului Terentius Bugariu [Banat lectern music according to Father Terentius Bugariu], AMB, II, 5761 Opinions on early 20th-century chants and their staff transcription. 2001 Irmoasele din colecia de cntri bisericeti a lui Dimitrie Cunanu i relaia lor cu muzica psaltic [The heirmoi in Dimitrie Cunanu's chant book and their relationship to Byzantine music], AMB, III, 86101. Comparison 224

between heirmoi of the 9th ode in Macarie the Hieromonk and Dimitrie Cunanu's versions. 2002 Manuscrisul grec nr. 953 de la B. A. R. investigaii preliminare [The no. 953 Greek manuscript from the Library of the Romanian Academy preliminary investigations], AMB, IV, 6469. 40 folios from a 18th-century Sticherarion bound together with a 14th-century Sticherarion. Gheorghe CIOBANU 1992 Studii de etnomuzicologie i bizantinologie [Studies in ethnomusicology and Byzantine chant], vol. III (Bucureti: Editura Muzical a Uniunii Compozitorilor i Muzicologilor din Romnia), 224 p. A collection of articles completed before 1985; some of them restate the ideas from Gheorghe Ciobanu, Marin Ionescu (eds.), Antologhionul lui Evstatie Protopsaltul Putnei Izvoare ale muzicii romneti V (Bucureti: Editura Muzical, 1983). Adoptarea muzicii bizantine ca muzic de cult. Vechime. Ci de ptrundere [The adoption of Byzantine music as Church music. Age. Ways of penetration], 5460. (Previously published as Adoption de la musique byzantine comme musique liturgique. Anciennet et voies de pntration, in Gheorghe Ciobanu, tudes de musique ancienne roumaine (Bucureti: Editura Muzical, 1984), 107115.) coala muzical de la Putna [The music school at Putna], 6180. (Previously published as L'cole de musique de Putna, in tudes, 116134.) Ms. nr. 1886 de la Mnstirea Ms. No. 1886 from Dragomirna Monastery], 8186. Manuscript of the Putna School. Limbile de cult la romni n lumina manuscriselor muzicale [Romanians' Church languages in the light of musical manuscripts], 8798. (Previously published in Mitropolia Banatului, XXXI/79 (1981), 485499. Published in 1984 as Les langues liturgiques chez les Roumains la lumire des manuscrits musicaux, in tudes, 151164.) Muzica de cult bnean. Origine. Vechime. Specific [Banat Church music. Origin, age, specificity], 105125. (Previously published in Mitropolia Banatului, XXXII/1012 (1982), 624643.) Teorie. Practic. Tradiie: Factori complementari necesari descifrrii vechii muzici bizantine [Theory. Practice. Tradition: Complementary factors necessary to decode old Byzantine music], 130135. (Previously published in Studii de muzicologie, XVII (1983), 191198. Published under the title Thorie, pratique, tradition facteurs complmentaires indispensables au dchiffrage de la musique byzantine ancienne, in XVI Internationaler Byzantinistenkongress, Akten II/7, Jahrbuch der Osterreichischen Byzantinistik, 32/7 (1982), 2937 and in tudes, 100106.) Pe marginea Congresului Internaional de Bizantinologie de la Viena [About the International Byzantine Studies Congress in Vienna], 136149. (Previously published in Studii de muzicologie, XVIII (1984), 168183.) Gheorghe Ciobanu's interventions at the 1981 congress, especially those disproving possible ties between the Putna School and Bulgarian chant. 225

Dimitri CONOMOS 2002 The Significance of the Moldavian Monastic Contribution to the Tradition of Post-Byzantine Psalmody, AMB, IV, 3841 Resumes in brief affirmations about Evstatie and the Putna School previously written in the article The Monastery of Putna and the Musical Tradition of Moldavia in the Sixteen Century published in Dumbarton Oaks Papers, XXXVI (1982) and in Anne E. Pennington, Muzica n Moldova medieval/Music in medieval Moldavia (Bucureti: Editura Muzical, 1985), 221267. The Musical Tradition of Mount Athos, AMB, IV, 7078. Constana CRISTESCU 1994 Pilgrimage and Pilgrimage Song in Transylvania, East European Meetings in Ethnomusicology, I, 3043. 1996 O metod etnomuzicologic de analiz i transcriere a muzicii bizantine moderne [An ethnomusicological method of analysis and transcription of modern Byzantine music], Anuarul Institutului de Etnografie i Folclor Constantin Briloiu", VII, 183189. About the necessity to substantiate such a method. Alexandru DIMCEA 1998 Bibliografia tipriturilor psaltice din Romnia (18201947) (I) [Bibliography of Romanian Editions in Chrysanthine Notation (18201947) (I)], Scara, vol. 3, II (1998), 166178 The first 6 publications: the 1820 volumes published by Petros Ephesios, a leaflet, and three printings of Macarie the Hieromonk's Theoritikon. Cristian DOBO 1997 Microintervalele n muzica psaltic analizate din punct de vedere acustic, matematic [Microintervals in neo-Byzantine chant analyzed acoustically, mathematically], Byzantion Romanicon, III, 137149. 1998 Sisteme de formare a scrilor muzicale n psaltichia hrisantic [Systems of constructing musical scales in Chrysanthine chant], Byzantion Romanicon, IV, 187198. Mariana FLAIER 2002 Referiri la muzica psaltic n pravilele mprteti [Mentions of Byzantine music in the imperial rules], AMB, IV, 201203. Chant in the first juridical texts in Romanian (17th century). Mara FORU 1997 Vasile Sava, renumit psalt ieean din veacul al XX-lea [Vasile Sava, a renowned 20th-century chanter from Jassy], Byzantion Romanicon, III, 168171. Violina GALAICU 1997 Cntarea psaltic i melosul popular romnesc: interferene reale i virtuale [Post-Byzantine chant and the Romanian folk melos: real and virtual interrelations], Byzantion Romanicon, III, 9195. 226

2000 Cteva precizri n legtur cu expresia putevoi raspev" [Elucidative notes on the 'putevoi raspev' expression], AMB, II, 120125. The association of the expression with the Putna School is unfounded. Nicolae GHEORGHI 2001 Perspective semiotico-semantice n cheironomia muzical bizantin. Dimensiunea sacr a gestului cheironomic [Semiotic-semantic perspectives in the Byzantine musical cheironomy. The sacred dimension of the cheironomic gesture], Muzica, XII/1 (45), 145159. 2002 The Anastasimatarion of Dionysios Photeinos, AMB, IV, 99109. Information on Dionysios Photeinos from the Peloponnesus, settled in Bucharest at the beginning of the 19th century. Tratate ale muzicii bizantine. Tratatul lui Manouel Chrysaphes-Lampadarul. Manuscris grecesc nr. 1120, Mnstirea Iviron, Muntele Athos, Iulie 1458 [Treatises of Byzantine music. The Treatise of Manouel Chrysaphes-Lampadarios. Greek manuscript no. 1120, Iviron monastery, Mount Athos, July 1458], Byzantion Romanicon, VI, 2881. Papadikai and treatises in Romanian libraries. Comments on Manuel Chrysaphes' treatise and a translation into Romanian by the author of the article. Vasile GRJDIAN 1993 Legislaia lui A. I. Cuza i evoluia cntrii bisericeti [A. I. Cuza's legislation and the evolution of church chanting], SCIA, XL, 1317. Republished in Cntarea ca teologie (Sibiu: Editura Universitii Lucian Blaga", 1998), 4557. Resumed in English in a more concise version under the title Monarch Alexandru Ioan Cuza's Decree Nr. 101 of January 18, 1865 and Its Influence over the Development of Chanting in the Rumanian Church in Internationale Arbeitsgemeinschaft fr Hymnologie, nr. 21 (1993), 8695 and in the volume Cntarea ca teologie, 235242. 1998 Cntarea bisericeasc n concepia lui Ion Popescu-Pasrea [Church chant according to Ion Popescu-Pasrea], in the volume Cntarea ca teologie, 154225. 2000 Aspecte de oralitate n cntarea de stran din Ardeal [Orality aspects of the Transylvanian chant], AMB, II, 6472. Comments on the differences between the noted and the performed versions of some chants. 2001 Oralitate i uniformizare n evoluia cntrii bisericeti de origine bizantin [Orality and uniformness in the evolution of the Church chant of Byzantine tradition], AMB, III, 3845. 2002 Asociaia general a cntreilor din Romnia i Revista Cultura" [The general association of Romanian chanters and the review Cultura], Studii de Imnologie, 8490 About the associations of chanters in the first half of the 20th century. Clement HARALAM 2000 Slujba Sfintei Icoane Prodromia" compus de schimonahul Nectarie din Sfntul Munte Athos [The Our Lady from Prodromos Monastery service composed by Nectarie the Hermit from Mount Athos], AMB, II, 79. 227

2001 Manuscrise de muzic psaltic n biblioteca mnstirii Toi Sfinii Atonului i Sfinii Romni Bucium [Post-Byzantine music manuscripts in the library of Bucium monastery], AMB, III, 7779. 2002 Tereremurile [On Teretismata], AMB, IV, 4245. The integral text of an exegetics on kratemata, taken from a 20th-century Romanian manuscript. Violeta IANCULESCU 1998 Figuri de cntree n muzica psaltic [Portraits of chantresses in Byzantine music], Byzantion Romanicon, IV, 199204. Gheorghe C. IONESCU 1990 Prohodul Laudele ngroprii Domnului. Studiu comparat [The Service of Epitaphios Lauds for Our Lord's Burial. A comparative study], SCIA, XXXVII, 1739. 1991 Macarie Ieromonahul i opera de romnire a cntrilor psaltice [Macarie the Hieromonk and the Romanianization of chants], SCIA, XXXVIII, 4156. 1992 Macarie Ieromonahul, dascl de psaltichie i epistat al colilor de musichie din ara Romneasc [Macarie the Hieromonk, chant teacher and inspector of music schools in Wallachia], SCIA, XXXIX, 7383. 1993 Ion Popescu-Pasrea (18711943), SCIA, 40, 1930. 1994 Lexicon al celor care, de-a lungul veacurilor, s-au ocupat cu muzica de tradiie bizantin n Romnia [Lexicon of those who, over the centuries, studied music of Byzantine tradition in Romania], (Bucureti: Diogene), 378 p., 1 f. Biographical data, works and bibliographic references on chanters, scribes and musicologists. 1995 Consideraii pe marginea unui manuscris de muzic psaltic tradiional. BAR, Ms. gr. rom. 9071 [Considerations on a manuscript of traditional post-Byzantine music. Library of the Romanian Academy, ms. Gr. Rom. 9071], SCIA, XLII, 315. A manuscript from the early 19th century, containing a Heirmologion Kalophonikon, church chants, acclamations and lay songs (three of the pieces for two voices). 1996 tefan (tefanache) Popescu (18241911), SCIA, 43, 1323. (Resumed in Byzantion Romanicon, IV (1998), 311.) 1997 Filotei Monahul de la Cozia (secolele al XIV-lea al XV-lea). Pripelele dup Polieleu [Filotei the Monk of Cozia (14th15th c.). Pripele (i. e. short troparia) sung after the Polyeleos], SCIA, XLIV, 532. (Resumed in brief in Byzantion Romanicon, V (1999), 1624.) Maria IONESCU 1997 Psali greci statornicii la Craiova n sec. XIX [Greek chanters settled in Craiova in the 19th century], Byzantion Romanicon, III, 164167. Ion ISROIU 2002 Cmpulung-Muscel strveche vatr de cultur muzical a rii Romneti (sec. XVIIXIX) [Cmpulung-Muscel an ancient hub of Wallachian musical culture (17th19th c.)], Byzantion Romanicon, VI, 234242. 228

Sandra MARTANI 2002 L'vangliaire de Iai et le systme ekphonetique dans les manuscrits en majuscule [The Gospel from Jassy and the ekphonetic system in capital-letter manuscripts], AMB, IV, 2025. Titus MOISESCU 1990 Un ancien manuscrit musical de Putna: Ms. 816/S" [An ancient musical manuscript from Putna: ms. 816/S], RRHA, XXVII, 340. (Resumed in Romanian in Titus Moisescu, Muzica bizantin n spaiul romnesc (1996, see below): Un vechi codice muzical de la Putna: Ms. 816/S", 151207.) Description of a manuscript of the Putna School, now in the Library of the Ecclesiastical Museum in Sofia. Anton Pann istoriograf i teoretician al muzicii de tradiie bizantin [Anton Pann historiographer and theoretician of the music of Byzantine tradition], Muzica, I/2, 7394. 1991 Creaia muzical romneasc de tradiie bizantin din secolele XVXVI. I. Evstatie Protopsaltul Putnei [Romanian musical creation of Byzantine tradition in the 15th and 16th centuries. 1. Evstatie the Protopsaltis of Putna], SCIA, XXXVIII, 1539. (Resumed in Muzica bizantin n spaiul romnesc, 1951.) Quelques aspects plus particuliers du dchiffrage et de la transcription de la musique de tradition byzantine. Transcripta IV [A few particular aspects of the deciphering and transcription of the music of Byzantine tradition. Transcripta IV], RRHA, XXVIII, 2549. O pericop evanghelic n notaie ecfonetic (Ms. gr. 28.259/B. N.) [A Gospel pericope in ekphonetic notation (Ms. gr. 28.259/B. N.)], Muzica, II/4 (8). (Resumed in Muzica bizantin n spaiul romnesc, 266275. Published in French: Une pricope vanglique en notation ekphontique (Ms. gr. 28.259/B. N.), RRHA, XXIX (1992), 3945.) One folio with ekphonetic notation in the National Library in Bucharest. 1992 Creaia muzical romneasc de tradiie bizantin din secolele XVXVI. II. Dometian Vlahu; III. Theodosie Zotica [Romanian musical creation of Byzantine tradition in the 15th and 16th centuries. II. Dometian the Vlach; III. Theodosie Zotica], SCIA, XXXIX, 3150. (Resumed in Muzica bizantin n spaiul romnesc, 101117.) Stiluri i forme n creaia lui Evstatie Protopsaltul Putnei: A. Chinonicul sau Priceasna Transcripta IV [Musical styles and forms in the creation of Evstatie, the Protopsaltes of Putna: A. The Communion chant Transcripta IV], Muzica, III/1 (9), 119131. (Resumed as a part of the paper Stiluri i forme n creaia lui Evstatie Protopsaltul Putnei, SCIA, XLI (1994), 328 and in Muzica bizantin n spaiul romnesc, as a part of the article Cntri specifice serviciului liturgic ortodox n creaia lui Evstatie Protopsaltul, 59 90.) Cteva aspecte mai deosebite privind descifrarea i transcrierea muzicii lui Evstatie Protopsaltul Putnei. Transcripta V [A few particular aspects of the deciphering and transcription of the music of Evstatie, the Protopsaltes of Putna. Transcripta V], Muzica, III/2 (10), 153164. (Resumed in Muzica bi229

zantin n spaiul romnesc, under the title Cteva remarci privind descifrarea i transcrierea muzicii lui Evstatie Protopsaltul, 91100.) Titus Moisescu, Marin Ionescu, Un catalog al manuscriselor muzicale de la Putna (I) [A catalog of the musical manuscripts from Putna (I)], Muzica, III/3 (11), 113129. The first part of the introductive study to the catalog. 1993 Titus Moisescu (ed.), Gramatici de muzic bizantin. I. Vaticanus Barberinus graecus 300 (sec. XV) [Byzantine music treatises: I. Vaticanus Barberinus graecus 300 (15th century)], SCIA, XL, 7392. The text of the treatise in the original and in the Romanian version (translation by Natalia Trandafirescu), with an introduction. Aspects stylistiques et de forme dans Iuvre musical d'Evstatie le protopsalte de Putna. Chants specifiques de l'office liturgique orthodoxe Lumire joyeusse" le Prokeimnon du jour" [Aspects of style and form in the musical works of Evstatie the Protopsaltes of Putna. Specific chants of the Orthodox liturgical service. Phos Hilaron and the Prokeimenon of the Day] RRHA, XXX, 4762. (Published in Romanian: Aspecte stilistice i de form n creaia lui Evstatie Protopsaltul Putnei, Muzica, V/1 (17), (1994), 113 134. Resumed in Muzica bizantin n spaiul romnesc, in two papers; Imnul Lumin lin" de la Vecernie, 261265, and the first part of the article Cntri specifice serviciului liturgic ortodox n creaia lui Evstatie Protopsaltul, 5990.) 1994 Titus Moisescu (ed.), Manuscrisul de la Dobrov. [Manuscript of Dobrov], (Bucureti: Editura Muzical a Uniunii Compozitorilor i Muzicologilor din Romnia), 391 p. Manuscript of the Putna School, now in Leimonos monastery from the island of Lesbos integral reproduction, catalog, and codex description in Romanian and English. Stiluri i forme n creaia lui Evstatie Protopsaltul Putnei [Musical styles and forms in the creation of Evstatie, the Protopsaltes of Putna], SCIA, XLI, 328. (Resumed in 1996 in Muzica bizantin n spaiul romnesc as a part of the article Cntri specifice serviciului liturgic ortodox n creaia lui Evstatie Protopsaltul, 5990.) Trisagion, Cherubic hymns, and Communion hymns: generalities, the circulation of chants, the musicological analysis of a few pieces. 1996 Anton Pann, personalitate complex a culturii muzicale romneti (17961854), [Anton Pann, a complex personality of Romanian musical culture (17961854)], SCIA, XLIII, 312. Data on the source of his principal theoretical work. Titus Moisescu (ed.), Gramatici de muzic bizantin. II. Erminia lui Plusiadinos [Byzantine Music Treatises: II. Exegetics of Plusiadinos], SCIA, XLIII, 85130. The text of the treatise in the original and in the Romanian version (translation by Natalia Trandafirescu), with an introduction. L'vangliaire en notation musicale ekphonetique de Jassy [The Jassy Gospel in ekphonetic musical notation], RRHA, XXXIII, 313. (Resumed in Romanian in Muzica bizantin n spaiul romnesc, under the title: Evangheliarul cu notaie muzical de la Iai, 276290.) Titus Moisescu, Marin Ionescu, Un catalog al manuscriselor muzicale de la Putna (II) [A catalog of the musical manuscripts from Putna (II)], Muzica, 230

VII/4 (28), 6777. Data on the written letters and neumes, the lyrics of the chants, the structure of the manuscripts and notes. Muzica bizantin n spaiul romnesc [Byzantine music in the Romanian cultural space], (Bucureti: Editura Muzical a Uniunii Compozitorilor i Muzicologilor din Romnia), 348 p Resumes the studies mentioned above, in addition to: Antologhionul din 1515 al lui Evstatie Protopsaltul Putnei (M 1102), [The Anthologion from 1515 written by Evstatie the Protopsaltes of Putna (M 1102)], 127150. (Previously published in French: Nouveaux documents sur la musique medievale roumaine: L'Anthologion de 1515 d'Evstatie de Putna (M 1102)" in RRHA, XXIII (1986), 5973.) The description of an autograph manuscript of Evstatie, now in the State History Museum in Moscow. Manuscrisul B 283" din Biblioteca Academiei Romne [The B 283 manuscript in the Library of the Romanian Academy], 208257. (Previously published in French: Anciens manuscrits musicaux roumains: Le manuscrit B 283" de la Bibliothque de l'Academie Roumaine (B 283/BAR) in RRHA, XXV (1988), 7593.) Description of a manuscript of the Putna School. 2002 Aspecte inedite de scriere i interpretare semiografic bizantin [Unknown aspects of Byzantine semiographic writing and interpretation], AMB, IV, 714. Writing particularities mainly related to the manuscripts of Evstatie from Putna. Costin MOISIL 2000 Scrile muzicale la Macarie Ieromonahul [Musical scales in the Theoretikon of Macarie the Hieromonk], AMB, II, 135145. Scales in the first Romanian-language theory of Neo-Byzantine chant. 2001 Reguli de sintax n muzica neo-bizantin: glasul I stihiraric [Syntax rules in neo-Byzantine chant: the 1st sticheraric mode], AMB, III, 6976. The analyzed material originates in Petros Lampadarios' Anastasimatarion syntomon, translated into Romanian by Macarie the Hieromonk. 2002 Anastasimatarele n limba romn tiprite n prima jumtate a secolului al XIX-lea: coninut, surse, autori [The Anastasimataria in the Romanian language edited in the first half of the 19th century: contents, sources, authors], AMB, IV, 144153. Nicu MOLDOVEANU 1990 Macarie Ieromonahul (17701836) traductor, compozitor, copist, tipograf [Macarie the Hieromonk (17701836) Translator, Composer, Scribe, and Printer], Biserica Ortodox Romn, CVI1I/12 (January-February), 116136. Ion NEGRIL 1998 Variante zonale n interpretarea cntrii de stran [Regional variants in Church chant], Byzantion Romanicon, IV, 205213. Comparison among six interpretation versions of the chant Anastasios Hemera recorded on site.

231

Ion-Cristian NIU 1998 Metode de unificare a sistemelor de intonaie i acordaj muzical [Methods in unifying musical intonation and tuning system], Byzantion Romanicon, IV, 214223 A mathematical algorithm for comparing two intonational systems. Gabriela OCNEANU 1996 Gramatica" manuscrisului bizantin I 19 de la B. C. U. Iai [The Grammar" of the Byzantine manuscript I 19 from the Central University Library, Jassy], Byzantion, II, 77102. Papadike from the 18th century. Comparison with other manuscripts and presentation in facsimile. Panagiotes PANAGIOTIDES 2002 Observations on the Modern Musical Tradition of the Psalms in the Greek-Speaking Orthodox Church, AMB, IV, 110126. Nektarios PARIS 2002 The Ekphoniseis in the Orthodox Divine Liturgy, AMB, IV, 46 51. Vesna PENO 2001 The Tonal Foundations of Serbian Church Chant, AMB, III, 2130 Comparison between the modal systems from the Greek and Serbian anastasimataria respectively. Petre STANCIU 2002 Manuscrisul muzical I-4 din Biblioteca Judeean O. Goga" din Cluj-Napoca [Musical manuscript no. I-4 from O. Goga County Library in Cluj-Napoca], AMB, IV, 154158. Anthology in Romanian dating from the first half of the 19th century. Vasile STANCIU 1996 Muzica bisericeasc ortodox n Transilvania [Orthodox Church music in Transylvania], (Cluj-Napoca: Editura Presa Universitar), 278 p. 1997 Manuscrise i personaliti muzicale din Transilvania n secolele XVIIXVIII [Musical manuscripts and personalities from Transylvania in the 17th18th centuries], Byzantion Romanicon, III, 7082. An excerpt from the volume Muzica bisericeasc ortodox n Transilvania. 2001 Particulariti ale genului cromatic n muzica bisericeasc de provenien bizantin din Transilvania [Particularities of the chromatic genre in church music of Byzantine origin from Transylvania], AMB, III, 4660. Inventory of chromatic scales from various parts of Transylvania. Irina SUHOMLIN-CIOBANU 1997 Irina Suholmin Ciobanu (sic), Vasile Vasile, Colecia manuscriselor muzicale din fondul Mnstirii Noul Neam (Basarabia) [The collection of 232

musical manuscripts from the fund of Noul Neam monastery (Bessarabia)], Byzantion Romanicon, III, 8390. 1998 Irina Suhlomin-Ciobanu (sic), Polieleul n manuscrisele muzicale ale lui Andronic din colecia Mnstirii Noul Neam [The polyeleos in Andronic's musical manuscripts from the collection of Noul Neam monastery], Byzantion Romanicon, IV, 102105. 1999 Scrierea i tradiiile orale n cultura muzical bizantin [Written and oral traditions in the Byzantine musical culture], Byzantion Romanicon, V, 111123. 2000 Compozitori ai cntrilor de tradiie bizantin n manuscrisele lui Andronic de la Mnstirea Noul Neam [Composers of chants of Byzantine tradition in the manuscripts of Andronic from Noul Neam monastery.], AMB, II, 97101. Composers from the 13th19th centuries in three Moldavian manuscripts. Nicolae URCANU 1996 Gheorghe Ucenescu, dascl de muzic de tradiie bizantin [Gheorghe Ucenescu, chant teacher], Byzantion, II, 5462. Vasile VASILE 1992 Visarion Protopsaltul reprezentant de seam al colii muzicale de la Neam [Visarion the Protopsaltes an outstanding chanter of the Neam monastery musical school], SCIA, XXXIX, 9398. Chanter from the first half of the 19th century. 1993 Iosif Naniescu reprezentant de seam al muzicii psaltice (I) [Iosif Naniescu an outstanding chanter (I)], Muzica, IV/4 (16), 127137. Chanter and Metropolitan of Moldavia in the 19th century. 1994 Iosif Naniescu reprezentant de seam al muzicii psaltice (II), Muzica, V/1 (17), 99112. Dezvoltarea muzicii religioase n timpul streiei Sfntului Paisie Velicicovski (cel Mare), [The development of Church music during the abbacy of St. Paisij Velikovskij (the Great)] Teologie i Via, IV (LXX)/1112, 84 102. (Resumed in brief as Muzica religioas din timpul streiei Sf. Paisie Velicicovschi (cel Mare), Byzantion Romanicon, IV (1998), 1519.) 1995 Protopsaltul Dimitrie Suceveanu (18161898) [The chanter Dimitrie Suceveanu (18161898)], Byzantion, I, 956. (Resumed in brief: Centenar Dimitrie Suceveanu, Muzica, XI/2 (42), (2000), 139153.) 1996 Anton Pann 200 de ani de la natere [200 years since the birth of Anton Pann], Muzica, VII/4 (28), 4766. 1997 Istoria muzicii bizantine i evoluia ei n spiritualitatea romneasc [The history of Byzantine music and its evolution in the Romanian spirituality], (Bucureti: Interprint). Vol. 1: 2 f., viii, 213 p.; vol. 2: 1 f, xi, 266 p. Volume 1 deals with Byzantine and post-Byzantine music outside Romanian-inhabited territories, the sources of information being less recent (E. Wellesz, G. Papadopoulos, etc.), and Volume 2 with the same in areas inhabited by Romanians. Forewords in English. 233

1999 Fondul de cri i manuscrise muzicale de la Mnstirea Noul-Neam din Basarabia [The musical books and manuscripts fund from Noul Neam monastery in Bessarabia], Teologie i Via, IX (LXXV)/16 (1999), 95115. (Resumed in Muzica, XI/4 (44), (2000), 120136.) Nectarie protopsaltul Prodromului. Centenar [100 years since the death of Nectarie the Protopsaltes of Prodromos monastery], Byzantion Romanicon, V, 6276. (Revised as Nectarie Vlahul Protopsaltul Muntelui Athos. Centenar, Muzica, X/2 (38), (1999), 106124.) 2001 Iosif Protopsaltul [Iosif the Protopsaltes], Muzica, XII, 3 (47), 100134. (Resumed in Byzantion Romanicon, VI (2002), 99139.) Works of an outstanding Moldavian chanter from the late 18th century. coala lui Nectarie Vlahul [The Musical School of Nectarie the Vlach], AMB, 111, 116124. 2002 Nectarie Frimu figur reprezentativ a muzicii psaltice romneti [Nectarie Frimu, an Outstanding Romanian Chanter], AMB, IV, 159 181. Moldavian chanter and bishop in the first half of the 19th century. Gemma ZINVELIU (editor and translator) 1995 Fr. J. Sulzer n Dacia cisalpin i transalpin [Fr. J. Sulzer in Cis and Transalpine Dacia], (Bucureti: Editura Muzical a Uniunii Compozitorilor i Muzicologilor din Romnia), 275 p. Sulzer's presentation of the Greek Church Music on pages 177219, 262, 263 (translated in Romanian).

234

UDC 821.162.1-2.09 Gombrowicz W. 821.162.1-2.09:929 Gombrowicz W. 821.163.41-95

Zoran eri

DRAMSKA DELA I DRAMATINI TRENUCI VITOLDA GOMBROVIA

Pre 100 godina roen je jedan od najznaajnijih poqskih pisaca HH veka, Vitold Gombrovi (Witold Gombrowicz, 19041969). To je bio povod da se 2004. godina proglasi wegovom godinom i da se u znaku tog jubileja tampaju wegova dela, ponovo postavqaju wegove drame na pozornicama, ne samo u Poqskoj ve i u Francuskoj, kao i u nekim drugim evropskim zemqama poput Nemake i Holandije, ali i u Argentini, u kojoj je Gombrovi iveo i stvarao bezmalo dve i po decenije. Osvrnuemo se ovde, pre svega, na Gombrovieva dramska dela, wihovu recepciju i izvoewe na poqskim i jugoslovenskim pozorinim scenama, kao i na neke od najdramatinijih trenutaka u wegovom ivotu. Odmah na samom poetku, onaj ko pie o dramskom opusu Vitolda Gombrovia (koji nije obiman, u wemu su svega tri dela: Ivona, burgundska knegiwa, Venawe i Opereta kojima je kasnije pridodata Istorija, rekonstruisana na osnovu rukopisa iz zaostavtine)1 suoava se sa paradoksom, na koji ukazuje Jei Jaembski u predgovoru za izdawe u kom je sabran upravo pomenuti opus:
To je udan paradoks, da Gombrovi, svrstan meu najbitnije avangardne poqske dramaturge dvadesetog veka, nije bio sasvim ovek pozorita, nije iao na predstave, ak ni sopstvenih drama, i kao ogwa bojao se svakih eksperimenata ili novatorskih poteza u inscenaciji svojih tekstova.2

Da bi se pojasnio, ali ne i objasnio ovaj paradoks, treba se obratiti samom piscu, pojedinim izjavama koje je davao i, naroito, Dnev1 V.: Witold Gombrowicz, Iwona, ksiniczka Burgunda; lub, Operetka, Historia, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1999. Gombroviev dramski opus prvi put je objavqen u jednoj kwizi u pariskom Kwievnom institutu: W. Gombrowicz, Teatr, Instytut Literacki, Pary, 1971. U Poqskoj: W. Gombrowicz, Dramaty, u okviru: W. Gombrowicz, Dziea, tom VI, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1988. 2 Jerzy Jarzbski, Dramat Ego w dramacie historii, u: Witold Gombrowicz, Iwona, ksiniczka Burgunda; lub, Operetka, Historia, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1999, 5. Napomena: Navode iz kwige J. Sopak, Poqska avangardna drama u Jugoslaviji (19451990), Matica srpska, Novi Sad, 2001, prevele su sa poqskog jezika Stanislava Kosti i Jadviga Sopak. Ostali navodi u tekstu su u mom prevodu. Z. .

235

niku, koji je Gombrovi vodio posledwih osamnaest godina svog ivota (od 1952. do 1969. godine). Nije bez razloga upravo trenutak kada zapoiwe svoju linu ispovest, proglasio za najdramatiniji u svom ivotu, odnosno istoriji, jer je na svoj ivot gledao kao na prolost, nemajui, do tog trenutka, dovoqno hrabrosti ni eqe da se zagleda u sadawost, u svet oko sebe. Dakle: Jedan od najdramatinijih trenutaka u mojoj istoriji bio je taj pre deset godina, kad su se rodili prvi fragmenti Dnevnika."3 U nastavku ove izjave nalazi se i objawewe ta je to izazvalo dramatiku: Odbacio sam groteskni jezik mojih dotadawih dela, kao to se pancir skida oseao sam se tako razoruan u dnevniku, obuzimao me takav strah da e sve to izrazim ovim obinim reima ispasti bledo."4 Promena stila pisawa, jezika i forme, a ne neki drugi, ivotniji" razlog, izazvali su najvei lom, doveli do linog usijawa te unutrawe drame pisca, koja ga je, potom, drala u stalnoj groznici, do kraja ivota i, s wim, do posledwe napisane stranice. Upravo Dnevnik, delo na oko 1000 stranica, ponajboqe svedoi o Gombrovievom ivotu i delu, wegovoj linoj drami koja se iz groteske, preko parodije, svela samo na znak, na nagovetaj. U Testamentu, razgovorima koje je vodio sa svojim francuskim prijateqem Dominikom de Rua, priznao je:
Bio sam u ivotu mutan, nikakav, bespomoan, predan anarhiji, izgubqen na bespuima. Hteo sam da budem, na papiru, blistav, zabavan, trijumfalan ali, pre svega, ist. Oien".5

Otuda i wegova fanatina usredsreenost na formu (Gombrovi je pie poetnim velikim slovom), nastojawe da se pronae to savrenija i uzvienija forma i sprovede u delo, ali i u ivot. Meutim, te sondae nisu me dovele do sutine stvari. Nisam zbog toga imao pravo da napiem 'stvarnu' kwigu. Na ta sam se mogao dati osim na parodiju. Tu je stil parodija stila. Tu drama samo podraava dramu. Logika nonsensa je parodija smisla i parodija logike. A moj takozvani trijumf je parodija trijumfa".6 Takvom logikom rukovodio se Gombrovi piui svoja prozna i dramska dela. Ona su se naizmenino smewivala, kako je to primetio Konstanti Jelewski, uspostavqajui ravnoteu, gotovo pravilnost. Kada se naniu godine pisawa (ne i objavqivawa) pojedinih dela, dobija se sledea hronologija: 19281932 pripovedaki prvenac: Uspomene iz vremena sazrevawa (Pamitnik z okresu dojrzewania),
3 Navedeno prema: Wojciech Karpiski, Gos Gombrowicza, pogovor kwizi Witold Gombrowicz, Dziennik 19611969, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 2004, 307. 4 Isto, 307308. 5 Witold Gombrowycz, Testament. Rozmowy z Dominique de Roux, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1966, 44. 6 Isto, 44.

236

19341935 prvo dramsko delo: Ivona, burgundska knegiwa (Iwona, ksiniczka Burgunda) 19351936 roman: Ferdidurke (Ferdydurke) 19441945 drama: Venawe (lub), 19481950 roman: Trans-Atlantik (Trans-Atlantyk), 1951 zapoiwe da pie dramu Istorija (Historia), 19551957 roman: Pornografija (Pornografia), 1958 pie jednu od verzija Operete (Operetka I), 19611962 pie roman: Kosmos (Kosmos), 19651966 pie konanu verziju Operete (Operetka).7 Redosled objavqivawa, odnosno izvoewa pojedinih dela je izmewen, ali to je neto na ta sam pisac nije mogao imati vei uticaj. Izuzev proznog prvenca, kome su se kasnije pridodale u meuvremenu objavqene novele8 i memoarske proze, odnosno Dnevnika, koje je pisao osamnaest godina, samo je Istorija, nedovreno, tek sedamdesetih godina rekonstruisano dramsko delo za koje se dugo verovalo da je samo jedna od verzija Operete, pisano gotovo dvadeset godina. Ostala dela nastajala su proseno dve godine. Odgovarajui na pitawe da li postoje razliiti povodi zbog kojih se as obraa teatru, a as prozi, Gombrovi istie:
Razlozi su praktine prirode, kada mi se ini da e mi poi za rukom da napiem dramu bre od romana, da neu straiti na to dve godine ivota, kao to mi se deava kod svakog romana; tada sam se okretao pozoritu Ipak, na kraju, pisawe svake drame oduzima mi godinu, godinu i po, i ini mi se, da nikada neu dopreti do kraja. Uvek ista istorija."9

Ivona, burgundska knegiwa, pisana je 193435. godine, objavqena 1938. u asopisu Skamander,10 a svetsku prapremijeru doivela tek 1957. godine, u varavskom Dramskom pozoritu, u reiji Haline Mikolajske.11 Bilo je to, istovremeno, i prvo izvoewe nekog Gombrovievog dramskog dela. Ubrzo zabraweno. Taj embargo na izvoewe GombroviePrema: Konstanty A. Jeleski, Od bosoci do nagoci, Kultura, [Pary], 1975, nr 10. U prvom poqskom posleratnom izdawu, za dugo i jedinom, sam Gombrovi je napravio izbor svojih novela, pridodavi mu novi naslov, Bakakaj, to je, u stvari, ime jedne ulice u Buenos Ajresu. V.: W. Gombrowicz, Bakakaj, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1957. Tom izdawu su etiri decenije kasnije pridodate i druge novele, objavqivane u periodici, a kao takvo, ovo izdawe Gombrovievih pria uvrteno je i u Sabrana dela. V.: W. Gombrowicz, Bakakaj i inne opowiadania, Dziea Zebrane", Wydawnictwo Literackie, Krakw, 2004. 9 Pietro Sanavio, Gombrowicz: La forma e il rito, Marsilio Editore, Venezia, 1974, 75. 10 Iwona, ksiniczka Burgunda, Skamander, Warszawa, 1938, z. XVIIIXCV, kwiecie-czerwiec. Tekst drame je objavqen zajedno sa Komentarom pisca, kao i Napomenama o igri i reiji, koje je sam Gombrovi najpre izbacio u prvom izdawu u obliku kwige (PIW, Warszawa, 1958), ali potom ponovo vratio u izdawa na stranim jezicima, tako da je vraeno i u sva potowa izdawa na poqskom jeziku. Ve je postalo klasino izdawe za esti tom Sabranih dela, koje je priredio Jan Blowski, a objavilo krakovsko Wydawnictwo Literackie, 1988. godine (Dramaty, t. VI). 11 Kada se pojavila Ivona, svedoi o tome sam pisac, nije izazvala veu pawu i nije zainteresovala predratna poqska pozorita", u: Witold Gombrowicz, Testament. Rozmowy z Dominique de Roux, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1966, 41.
7 8

237

vih dela u Poqskoj trajao je do 1974. godine. U Jugoslaviji je ova drama prvi put izvedena u Sloveniji: Slovensko narodno gledalie u Cequ, igralo ju je u sezoni 1973/74, u reiji Duana Jovanovia. Beogradsko dramsko pozorite premijerno je izvelo ovu dramu 1985. godine, wu je reirao Paolo Maeli, dok je tekst sa poqskog preveo Petar Vujii (koji je iste godine objavio i prevod Gombrovievog Dnevnika, Prosveta, Beograd).12 Godinu dana kasnije, Narodno pozorite iz Sombora takoe postavqa na svoj repertoar Ivonu, burgundsku knegiwu, u reiji Nina Dragovia. Ova drama je kod nas, doivela jo jednu premijeru 1989. godine, u Hrvatskom narodnom kazalitu u Splitu, u reiji Vita Taufera (prevod Zdravka Malia).13 Ve u samom naslovu prve Gombrovieve drame nekoliko je paradoksa: Ivona, burgundska knegiwa. Iako je weno ime u naslovu drame, po toj logici stavqeno i na prvo mesto u spisku lica, Ivona ne progovara ni jednu re. Ona je kao lutka, marioneta u rukama Kneza Filipa, wegovih prijateqa i dvorana. Knez se odluuje na veridbu s wom, iako je ona neprivlana, anemina, potpuna suprotnost wegovim idealima, samo kako bi napakostio roditeqima. Deava se neto to knez nije oekivao: Ivona se zaqubquje u wega, pa on osea obavezu da joj se revanira. Ali Ivonino prisustvo, wena bioloka dekompozicija pobuuje opasne asocijacije, navlai svakome pomisli o sopstvenim ili tuim nedostacima i defektima. Wena straqivost provocira na nasiqe."14 Svi dvorani probaju da ubiju Ivonu. Tek kad jednom od wih to poe za rukom, kraqevska porodica vraa normalnost. Verenica tako ne postaje ni suprunica ni knegiwa. Uz Ivonu, burgundsku knegiwu najee se vezuje grotesknost, kao jedno od osnovnih obeleja avangardne drame prve polovine HH veka.15 Pokuaje da ga, kasnije, poistovete sa teatrom apsurda, Gombrovi je estoko napadao kao neosnovane i besmislene:
Kada su 1964. godine dve moje drame postavqene u pozoritu, kritika me je svrstala u Joneskovo i Beketovo pozorite apsurda. Meutim, moje drame su bile napisane: jedna 1935. a druga 1946. godine, znai mnogo
12 Ivonu, burgundsku knegiwu Beogradskog dramskog pozorita gledao sam na gostovawu u Novom Sadu, na sceni Srpskog narodnog pozorita. Jo uvek se seam Kraqice Margarete u izvoewu Vlastimira uze Stojiqkovia (kada je Gombrovi u pitawu, izuzetno je primerena upravo ovakva glumaka travestija"). Efektna je bila i Ivona, u tumaewu Sneane Bogdanovi. Na festivalu pozorinih kola, u Lou, u martu 2004. godine, Ivonu su, u reiji Zbigweva Zapasjevia, s uspehom, odigrali studenti Pozorine akademije iz Varave. 13 Podaci o poqskim, kao i jugoslovenskim premijerama zasnovani su, uglavnom, na: Jadviga Sopak, Poqska avangardna drama u Jugoslaviji (19451990), Matica srpska, Novi Sad, 2001. 14 W. Gombrowicz, Komentarz, u: Iwona, ksiniczka Burgunda, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1999, 15. 15 Nedavno je, u okviru Poqske kulturne sezone u Parizu, odnosno Meseca poqskog pozorita u Parizu, u Theatre Silvia Monfort izvedena svetska prapremijera opere Ivona, burgundska knegiwa (libreto je prema Gombrovievoj drami napisao Gego Jaina, reirao Zigmunt Krauze, dok je Orkestrom poqskog radija dirigovao Andej Straiwski). Prema: Jacek Cielak, Muzyczna Iwona Gombrowicza, Rzeczpospolita, nr 272, 20. 11. 2004.

238

pre Joneskovog i Beketovog pozorita. Uostalom, moje pozorite nije pozorite apsurda i principijelno sam protiv opsesije apsurdom i uopte suprotno od intonacije savremene kwievnosti. To postaje dosadno."16

Ve svojim dramskim prvencem on je nagovestio svoje interesovawe za formu, tj. weno parodirawe. Upravo ono to je do perfekcije doveo u svom prvom romanu Ferdidurke (193536), odnosno u drugoj drami, Venawe (194445). Godine 1939. je usledio itav niz dogaaja koji su promenili ne samo Gombroviev ivot, nego i Poqsku, pa Evropu i svet. Neposredno pred izbijawe Drugog svetskog rata Gombrovi se otisnuo brodom u Junu Ameriku. Kada je Nemaka napala Poqsku, odluio je da ostane u Argentini. Dugo se premiqao, esto se vraao toj situaciji, i nema sumwe da je ona jedan od stalno prisutnih dramatinih elemenata u wegovom ivotu pa i stvaralatvu. Skriven je on u drami Venawe, eksplicitniji u Opereti, u planovima za nedovrenu Istoriju. Pridodajmo ovome zapaawe Jeija Jaembskog da je dramatinost" bila atribut Gombrovieve psihe, i da je, kao takva, neodvojiva karakteristika wegovih proznih, ali i dramskih dela koja se razlikuju od wih samo rezigranicijom od opteg nadprisustva, kakvu disponira narator dela".17 Venawe je novi Gombroviev povratak: povratak kwievnosti na poqskom jeziku posle vie godina uewa panskog, zajednikog prevoewa wegovog romana Ferdidurke na panski i neuspelog pokuaja da se ostvari u novoj kwievnoj sredini. To je drama koju pie u Argentini, 194445. godine, a kako su to i posledwe dve ratne godine u Evropi, ne zauuje to je bila nadahnuta Faustom, ali i Hamletom. O tome je pisao u Testamentu:
Uzor mi je bio Faust i Hamlet, ali samo kao forma; bilo mi je stalo da napiem 'veliku' i 'genijalnu' dramu, pa sam se u mislima vraao do tih dela, koje sam pobono itao u mladosti."18

U Venawu se prepoznaje faustovski motiv prodaje due, kao i hamletovska dilema biti ili ne biti", ali je odnos sina prema ocu izvitoperen a odanost prelazi u izdajstvo, zbog sopstvene koristi. Karpiwski je primetio da je re o drami koja je uvijena u san, o preobraenom sebi".19 A sam Gombrovi priznaje da je ona, kao i sva wegova dela, protiv forme, kao parodija forme, parodija genijalne drame".20
16 Ovo je, kao odgovor, naveo Gombrovi na pitawe kakav je wegov pozorini rodoslov. Bilo je to jula 1969. godine. Intervju je objavqen mesec dana kasnije, posthumno, u The Drama Review, nr I/1969, t. 45. Ovde naveden prema Witold Gombrowicz, Ostatni wywiad, objavqen na sajtu Gradskog pozorita Vitold Gombrovi", u Gdiwi (Teatr Miejski im. Gombrowicza w Gdyni). 17 Jerzy Jarzbski, Dramat Ego w dramacie historii, W. Gombrowicz, lub, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1999, 6. 18 Navedeno prema: Wojciech Karpiski, Gos Gombrowicza, pogovor kwizi Witold Gombrowicz, Dziennik 19611969, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 299. 19 Isto, 299. 20 Isto, 299.

239

Iako u woj postoji puno elemenata koji se mogu prepoznavati u stvarnosti, ona je ipak samo umetnika vizija, predstavqa dopirawe do onirikog sveta" (Karpiwski), a ne do realnog.21 Iznosei ideju drame, na samom poetku, odmah iza spiska lica, Gombrovi vie puta podvlai znaaj forme, da se svi sukobi u drami reavaju kroz formu, i zbog we:
Nije tu re, kao u drugim dramama, o pronalaewu odgovarajue forme za prenoewe nekakvog konflikta ideja ili linosti, ve o otvarawu naeg venog konflikta sa samom Formom."22

Drama je najpre objavqena na panskom jeziku 1948. godine,23 a tek 1953. na poqskom jeziku.24 Iako je i daqe bio na snazi poqski embargo na Gombrovieva dela, pripremano je premijerno izvoewe Venawa jo 1957. u pozoritu Stefan eromski", u Kjelcima, ali ovog puta sam Gombrovi nije dozvolio izvoewe. Svetska prapremijera bila je u Francuskoj, 1964. u Parizu, reirao je Horhe Laveli.25 etrdeset godina kasnije, zahvaqujui inicijativi poqskog glumca Andeja Severina, Venawe je postavqeno na sceni Comdie Franaise.26 Uprkos zvaninom stavu pisca da ne doputa izvoewe wegove drame negde u poqskoj provinciji, niti u komunistikoj Poqskoj koja je zabrawivala i cenzurisala wegova dela, nezvanina" premijera, odnosno prapremijera Venawa ipak je bila u Poqskoj 6. aprila 1960. godine. U reiji Jeija Jarockog predstavu je izveo Studentski teatar u Gqivicama.27 Na posledwim stranicama Fragmenata iz dnevnika, objavqenih pet godina posle wegove smrti, a tek 2004. godine pridodatih treem tomu Dnevika, Gombrovi odaje da je znao za to izvoewe: Ipak
21 Isto, 299. Slino su je doiveli i pozorini kritiari u Jugoslaviji piui o novosadskoj premijeri Venawa: Darinka Nikoli, Pria bez kraja, Dnevnik, 27. 10. 1981; Jovan irilov, Pozorite snova, Politika, 10. 11. 1091; Dalibor Foreti, Kad san padne na zemqu, Vjesnik, 28. 1. 1982. 22 Witold Gombrowicz, Idea dramatu, u: lub, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1999, 101102. 23 El Casamiento, EAM, Buenos Aires, 1948. 24 Instytut Literacki, Pary, 1953; francuski prevod u: Lettres Nouvelles, 1965. godine. Kao posledwa verzija uzima se verzija Venawa (lub) koja je objavqena u Dziea Zebrane (Instytut Literacki, 1975). 25 Ovaj podatak smo preuzeli iz studije Jadvige Sopak, Poqska avangardna drama u Jugoslaviji (19451990), Matica srpska, Novi Sad, 2001. Ovo pomiwe i sam Gombrovi, u treem tomu Dnevnika, dva puta, s tim da je ime reisera navedeno kao Jorge Lavelli (a ne kao George Lavailay, kao to je napisano u Indeksu imena kod Sopak, 453), pa bi ga, u skladu sa tim, vaqalo itati kao pansko, Horhe, a wegovo prezime kao Laveli. Uporediti: Dziennik 19611969, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 2004, 113, 192; a navodi se i, na kraju, u indeksu osoba, 319. 26 Ovu informaciju pomiwe Rita Gombrovi u intervjuu poqskom asopisu Nove kwige", dok je o samom izvoewu ove drame puno pisano u poqskoj tampi kao izuzetno uspelom i presudnom za povratak Gombrovia na francuske scene. V.: Rita Gombrowicz, Traktuj mnie tak jak przedtem, Nowe ksiki, nr 6, 2004, 4. 27 Prema: Jadviga Sopak, Poljska avangardna drama u Jugoslaviji (19451990), Matica srpska, Novi Sad, 2001.

240

je moje Venawe inscenirano negde u provinciji (tri dana je to trajalo, dok nije zabranila policija)".28 Jarocki je reirao Venawe drugi put u Cirihu, 1972. godine, zatim varavsku poqsku prapremijeru u Dramskom teatru 1974. godine, kojom je, i zvanino, ukinuo zabranu postavqawa Gombrovievih dela na scene u Poqskoj.29 Novosadska predstava je etvrta reija Venawa, koje se poduhvatio jo uvek aktivan poqski rediteq Jei Jarocki. Pripremano je za otvarawe nove zgrade (i nove velike scene) Srpskog narodnog pozorita, dugo odlagano, zbog zavretka radova, tako da je premijerno izvedeno 24. oktobra 1981. godine.30 Deset godina posle novosadske premijere, u krakovskom Starom pozoritu, 1991. godine, bila je peta inscenacija ovog teksta koju potpisuje J. Jarocki.31 to se Jugoslavije tie, vaqa istai da novosadsko izvoewe nije bilo i prvo. Jugoslovenska premijera Venawa bila je u Sarajevu, 14. juna 1977. godine (Kamerni teatar '55, prema prevodu Zdravka Malia, u reiji poqskog rediteqa Tadeua Minca).32 Jo jednu ansu Venawe je dobilo opet na sceni Srpskog narodnog pozorita, dvadeset i dve godine kasnije: u sezoni 2003/4, u reiji Marka Kaanskog (tada jo studenta Akademije umetnosti u Novom Sadu). Novu dramatinu situaciju Gombrovi je doiveo 1963. godine kada je naputao Argentinu i spremao se za povratak u Evropu. Mogao je da sluti, ne i da sa sigurnou zna, da je to bilo definitivno, jer ga je bolest (astma) dugo muila, svuda pratila i, na kraju, zatekla u Francuskoj. Najpre je boravio u Nemakoj, u Berlinu, na stipendiji koja je bila neposredan razlog za naputawe Argentine. Potom je, kratko, boravio u Parizu, da bi posledwe godine ivota proveo u Vansu, malom mestu na Azurnoj obali. Koliko su mu sve te odluke bile dramatine, svedoe stranice wegovog Dnevnika.33 Iako je kwievni povratak zapoeo
Witold Gombrowicz, Dziennik 19611969, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 2004, 286. Prema: Jadviga Sopak, Poljska avangardna drama u Jugoslaviji (19451990), Matica srpska, Novi Sad, 2001. 30 Sticajem okolnosti, poto sam radio intervju sa dramskim umetnikom Qubom Tadiem, koji je tumaio Henrika, vie puta sam prisustvovao probama Venawa. Bio sam na premijeri, kao i na svim drugim izvoewima ove predstave u Novom Sadu, dok nije skinuta sa repertoara zbog sluaja Golubwaa", odnosno zbog protestnog odlaska glumaca koji su bili honorarno angaovani u ovoj predstavi, a meu wima je bio upravo Quba Tadi. Predstavom sam dugo bio fasciniran. Zbog samog teksta, koji je bio moj prvi susret sa delom Gombrovia, kao i zbog inscenacije, kada su prvi put maksimalno iskoriene prostorne i tehnike mogunosti nove scene, ali i izuzetni glumaki potencijali domaeg ansambla, pojaani gostujuim veliinama jednog Tadia, Svetozara Cvetkovia i Laze Ristovskog. 31 U godini koja je u znaku Gombrovia, Jarocki se poduhvatio smele adaptacije i reije, Bldzienie wg Witolda Gombrowicza (to bi se moglo prevesti kao Lutawe prema Vitoldu Gombroviu). Re je o linom itawu i doivqavawu Gombrovia, ija je pozorina prapremijera bila 29. maja 2004. godine, u Varavi. 32 Vie o tome: Jadviga Sopak, Recepcija stvaralatva Vitolda Gombrovia na srpskohrvatskom jezikom podruju u periodu od 19651990. godine", u: Jadviga Sopak, Poljska avangardna drama u Jugoslaviji (19451990), Matica srpska, Novi Sad, 2001. 33 Upravo trei tom, koji je, u najveoj meri, napisan u Evropi: W. Gombrowicz, Dziennik 19611969, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 2004.
28 29

241

neto ranije, ve 1950. godine kada je stupio u kontakt sa Jeijem Gjedrojcem, urednikom Kulture, u kojoj e uskoro poeti da objavquje svoju prozu a kasnije i Dnevnik, nimalo nije bio lak Gombroviev ponovni, trei po redu, debi koji je primqen najpre sa entuzijazmom a nastavqen burnim polemikama koje nisu prestajale ni posle wegove smrti. U meuvremenu, Gombrovi je objavio Venawe (1953), doekao, ali ne i pogledao wegovo praizvoewe (Pariz, 1964), pa se, zadovoqan prijemom ove drame, vratio skicama i rukopisima Operete. Opereta, posledwa drama Vitolda Gombrovia, koja je dugo pisana, doivela brojne verzije34 (prvi put je objavqena 1966. godine u Parizu),35 otvara pozorini ivot poqskog pisca u Jugoslaviji, jer je stigla na scene Ateqea 212 23. februara 1970. godine, odnosno svega nekoliko meseci nakon pariske premijere (1969).36 Beogradsku premijeru reirao je Bogdan Jerkovi prema prevodu sa francuskog (a ne poqskog jezika) Ivanke Markovi, to je donelo brojne nedoreenosti i nerazumevawa kako samog teksta, tako i autorskih instrukcija buduim itaocima, odnosno tumaima wegove muzike komedije. Ni iwenica da je ubrzo, 12. decembra 1970. godine, ovog puta prema poqskom originalu, Opereta postavqena na scenu Narodnog pozorita u Sarajevu, u reiji Vlade Jablana (preveo sa poqskog jezika Zdravko Mali), nije popravila rejting ovog komada kod nas. Razlozi su, znai, bili drukije prirode. Tekst savremene drame sve mawe se moe itati. Sve vie postaje partitura, koja poiwe da ivi tek na sceni, u igri, u predstavi. A ova OPERETA jo iz jednog razloga je teka za iitavawe. Mene je uvek zadivqavala forma operete, jedna od najsrenijih, po mom uverewu, koje su stvorene u pozoritu. Onoliko koliko je opera neto trapavo, beznadeno izdawe pretencioznosti, toliko je opereta svojim boanskim idiotizmom, nebeskom sklerozom, velianstvenim svojim poletom, po pitawu pevawa, plesa, gesta, maski, meni savreno pozorite, savreno teatralno", komentarie Gombrovi svoju odluku da napie dramu u jednom takvom anru, kojim je toliko oduevqen da ga stavqa u sam naslov.37 Da se ova napomena ne moe itati doslovno, niti povrno, dokaz je ve sledee nastojawe da se marionetska pusto operete" ispuni istinskom dramom":
34 U biografskoj beleci koju je napisao sam Gombrovi u asopisu Cahier de l'Herne, u broju koji mu je posveen, stoji da je 1955. poeo da pie muziku komediju Opereta, da joj se vratio 1958. Drugu verziju pie 1965, a 2. septembra 1966. zavrava pisawe Operete. 35 Opereta jo nije dospela do pozorita, prevodi jo nisu gotovi. Oni, koji su je itali, razliito govore: jedni, da je svirepa i tragina, drugi, da je ispuwena optimistikom verom u veno obnavqajuu qudsku mladost", priseao se Gombrovi tog vremena. Uporediti: W. Gombrowicz, Autobiografia pomiertna [wybr, ukad, opracowanie Wodzimierz Bolecki], Wydawnictwo Literackie, Krakw, 2002, 229230. 36 Jadviga Sopak, Poljska avangardna drama u Jugoslaviji (19451990), Matica srpska, Novi Sad, 2001. 375. 37 W. Gombrowicz, Operetka, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1999, 237.

242

Ako sam se odluio za tako lakomislenu formu, onda je to zato da bih je prepovio i dopunio ozbiqnou i bolom. S jedne strane gledano, opereta mora da bude od poetka do kraja samo opereta, nenaruena i suverena u svojim operetskim elementima; a s druge, ipak treba da bude patetina qudska drama".38

Forma operete, znai, samo je maska iza koje krvavi qudsko oblije, iskrivqeno smenim bolom" (Gombrovi).39 Takvo poimawe ovog teksta, inilo se samom autoru, bilo bi i wena najuspenija inscenacija. Prema takvoj intenciji inscenirao je Operetku Kazimje Dejmek, u loskom Novom teatru. Bila je to, inae, i poqska prapremijera, a predstavu navedenog pozorita iz Poqske mogla je da vidi i naa publika, 1978. godine, na H BITEFU.40 Sve tri drame, tematikom su i kraqevske", po uzoru na ekspira, koga je vie puta isticao i sam Gombrovi. Meutim, iza formalne strukture krije se druga struktura, izuzetno intimna" (K. Jelewski), tako da Gombrovi ubacuje u kraqevski mit sistem, koji vue korewe iz vlastite psihe".41 Ne samo iz psihe, naravno, nego i iz svoje line i porodine istorije. U intervjuu sa Sanaviom, Gombrovi je rekao da se u svim wegovim romanima i dramama nalazi linost koja sve zna, moe se nazvati reiserom".42 Komentariui ovu izjavu, Jelewski dodaje:
Taj reiser oigledno, to je sam Gombrovi u jednom od svojih otelotvorewa. Za svaki sluaj on se pojavquje sa maskom, esto prikrivajui tragove do te mere da istinito otelotvorewe nije lik nazvan 'Vitold' ili 'Gombrovi", ve onaj koji mu je u drutvu, 'Doppelgnger'."43

Istorija, drama koja je rekonstruisana i obelodawena posle smrti autora, predstavqa izuzetak:
Ovde Vitold ne samo da je reiser (rukovodi razvojem akcije, provocira druge nameui im nove forme), ve progovara u woj sopstvenim glaIsto, 237. Isto, 238. 40 Ja sam, naalost, imao priliku da vidim jednu drukiju inscenaciju: u Lou, u okviru festivala poqskih pozorinih akademija, u martu 2002. godine, Operetu su izveli studenti iz Varave (Akademia teatralna im. Aleksandra Zelwerowicza, diplomska predstava studenata sa glumakog odseka, u reiji prof. Vjeslava Komasa, premijerno izvedena u januaru 2001). Oni su predstavu igrali bukvalno pod maskama, ali iza ove muziko-glumake maskarade nije se mogla ni naslutiti ona pasija, drama, patos" kojima je Gombrovi eleo da se izdigne iznad svete gluposti". Uporediti ve navedeni Gombroviev Komentar. 41 Konstanty A. Jeleski, Dramat Krlewski i Dramat Rodzinny, u: W. Gombrowicz, Iwona, ksiniczka Burgunda; lub; Operetka; Historia, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1999, 347. 42 Pietro Sanavio, Gombrowicz: La forma e il rito, Marsilio Editore, Venezia, 1974, 76. 43 Konstanty A. Jeleski, Witold: bohater i autor, u: W. Gombrowicz, Iwona, ksiniczka Burgunda; lub; Operetka; Historia, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1999, 351.
38 39

243

som i to je najudnije u ulozi 'Bosonogog' stavqa na sopstvena plea simbolinu dimenziju drame".44

Uistinu, autor i wegova rodbina pokazani su kao karikature, ali ne i prerueni.45 Ve sama ta iwenica bila je dovoqan podsticaj da se Jelewski, koji je bio blizak prijateq Vitolda Gombrovia, koji je preveo Operetu na francuski jezik i pisao pronicqive eseje o wegovim delima, poduhvati nezahvalnog zadatka da rekonstruie sluajno otkrivenu, do tada nepoznatu, dramu pod naslovom Istorija i sa podnaslovom Opereta. Kada je od Rite Gombrovi dobio 288 stranica rukopisa i 12 stranica mainopisa, Jelewski je, kao i ona, pretpostavqao da se radi o prvim verzijama Operete. Ubrzo je uvideo da likovi i radwa nemaju nita zajedniko sa wom, iako je na prvi pogled tako izgledalo. Gombrovi se ovde trudio da suprotstavi qudsku nagost masci i lanosti istorije naeg veka".46 Jo jedna iwenica ide u prilog verovawu da se radi o potpuno novom konceptu i novoj, mada nedovrenoj drami: rukopis koji se sauvao! To je jedini rukopis koji nije uniten poput drugih Gombrovievih rukopisa koje je, im bi doekali prvu publikaciju, s wom najee spaqivao i konanu verziju. Zaostavtina od 300 stranica svedoi da je na projektu nove drame dugo, mada sa prekidima, raeno, ali i da je smrt preduhitrila ne samo dovrewe, ve i unitewe ovog projekta. Rekonstruiui radwu, Jelewski je doao do pretpostavke: prvi in se odvija 1914. godine, u salonu porodice Gombrovi, u Varavi; drugi in predstavqa dvorac cara Vilhelma Drugog u Berlinu, posledwa scena trebalo je da bude Prvi svetski rat (19141918); trei in se odvija u kafani Zjemjawska" u Varavi, izmeu 1933. i 1935. godine; nedostaje nastavak koji je bio planiran, kao zavrna scena posledweg ina: Drugi svetski rat (19391945) i dve linosti ija se imena susreu u belekama Hitler i Staqin.47 Iako nedovrena, ak i u fragmentima, kako je prvi put objavqena,48 Istorija je pobudila pawu poqskih teatrologa i kritiara, ali jo uvek ne i sve brojnijih prouavalaca Gombrovievog dela u svetu, tzv. gombroviologa.49
Isto, 351. Isto, 349. 46 Konstanty A. Jeleski, Od bosoci do nagoci (O nieznanej sztuce Witolda Gombrowicza)", u: W. Gombrowicz, Iwona, ksiniczka Burgunda; lub; Operetka; Historia, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1999, 336. 47 Uporediti: Isto, 335347. 48 Kultura" 1975, nr 10. Odatle pretampano u: W. Gombrowicz, Iwona, ksiniczka Burgunda; lub; Operetka; Historia, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1999. 49 Od 22. do 27. marta 2004. godine, u Krakovu je odrana Meunarodna konferencija Witold Gombrowicz nasz wspczesny" (Vitold Gombrovi na savremenik), zabeleena kao jedna od najveih do sada: na woj je bilo 67 referata, iz 15 drava. Poasni gosti su bili Rita Gombrovi, koja je provela posledwe godine uz pisca, kao i Aleksandro Rusovi (Alejandro Russovich), piev argentinski prijateq, srpskog porekla. Od toliko referata, tek je nekoliko bilo posveeno Gombrovievom dramskom opusu. Meu wima su: uporedna studija o Lejli i Ivoni, junakiwama eneove, odnosno Gombrovieve
44 45

244

U zakquku, vratiemo se jo jednom recepciji Gombrovievog dramskog opusa kod nas. Najcelovitije je to sagledala Jadviga Sopak u studiji Recepcija stvaralatva Vitolda Gombrovia na srpskohrvatskom jezikom podruju u periodu od 19651990. godine".50 Jo 1965. godine Zdravko Mali je odbranio doktorsku disertaciju Knjievno djelo Witolda Gombrowicza", na Sveuilitu u Zagrebu, u kojoj su razmotrene drame Ivona, kwegiwica od Burgunda i Vjenawe, ali ne i Opereta, koja tada jo nije bila poznata. I pored relativno sistematskog publikovawa dela Gombrovia i o Gombroviu, wegove drame u Jugoslaviji nisu objavqivane", primetila je Sopak.51 Iako su prevoene, pa i postavqane na scene u Jugoslaviji, objavqena je jedino drama Venawe.52 iwenica koja zauuje, s obzirom da su svi, poev od samog pisca do posledwih prireivaa wegovog dramskog opusa, poput Jaembskog, isticali da su one, pre svega, drame za itawe:
U sutini, drama za wega [Gombrovia] nije bila partitura za pozorinog gledaoca, koja zahteva neophodnu scensku materijalizaciju".53

Otuda je donekle razumqiv odnos jugoslovenske pozorine sredine koji je, kako to primeuje Sopakova, naao odraz u pozorinoj kritici ni ona nije prihvatila poqskog dramskog pisca s preteranom
drame (Leila et Yvonne, ou les eweux de la lai deur dans Les Parents de Jean Genet et Yvonne, princesse de Bourgogne", Anna Saignes, sa Univerziteta u Grenoblu); jo jedna poredba Gombrovia i enea, na primerima marginalnosti i transgresije (Marginalno i transgresja: Gombrowicz i Genet", Maria Delaperriere, INALCO, Pariz); o Venawu, kao posledwem Gombrovievom remek-delu (Ostatni arcydramat. O lubie Gombrowicza"), Tadeua Drevnoskog, iz Varave, i studija o Ivoninoj reitoj nemutosti (Performing Otherness and Silence: Gombrowicz's Ivona."), Tamare Trojanske, sa Univerziteta u Torontu. Neto drugo su konferencije koje se odravaju na meunarodnom festivalu posveenom iskquivo Gombroviu, a odravaju se svake dve godine, poevi od 1993. u poqskom gradu Radomju. Midzynarodowy Festiwal Gombrowiczowski ima interdisciplinaran karakter, povezuje pozorite, nauku, kritiku, publicistiku, muziku, film, likovnu umetnost u itawu i iitavawu Gombrovievog dela. Referati sa prva etiri skupa objavqeni su pod nazivom Szukanie gosu Gombrowicza, (pod redakcj Doroty Kolano, Radom, 2002). Posledwi, esti, od 14. do 17. oktobra 2004. godine, bio je u znaku Operete. Na ovim festivalima izvoene su iskquivo Gombrovieve drame, ili adaptacije po wegovim proznim delima. I ovogodiwe Konfrontacje teatralne" (Pozorine konfrontacije), deveti, meunarodni pozorini festival, u Lublinu, od 6. do 10. oktobra, bile su posveene Gombroviu. U koprodukciji, premijerno je izvedeno ak 12 predstava: jedna Opereta, ak tri Ivone i tri Venawa, preostalo su adaptacije Gombrovieve proze. U Wujorku, oktobranovembra 2004. u okviru manifestacije Gombrovieva jesen", odrana je meunarodna konferencija o Gombrovievom ivotu i delu (Yale International Gombrowicz Conference), na kojoj su, pored ostalih, uestvovali: Suzan Zontag, Toma Venclova, J. Jaembski, V. Karpiwski, Kristina Ilakovi i Pjotr Milati. 50 Jadviga Sopak, Poljska avangardna drama u Jugoslaviji (19451990), Matica srpska, Novi Sad, 2001. 51 Isto, 355. 52 Prolog, nr 18, 1974, Zagreb, prev. Z. Mali. 53 J. Jarzbski, Dramat Ego w dramacie historii, u: W. Gombrowicz, Iwona, ksiniczka Burgunda; lub; Operetka; Historia, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1999, 6.

245

naklonou, a moda ni uvek objektivno i pronicqivo."54 Inscenacija Operete oekivana je sa znatieqom, otuda i razoarewe, publike i kritike.55 Iako su Ferdidurke ve bile prevedene, kao i odlomci iz Dnevnika, Gombrovi je bio kod nas poznat. Inscenacija Operete predstavqala je i dodatne probleme: trebalo je izbei klie, pokazati umetniku travestiju" anra operete, koji u Srbiji nije imao bogatu izvoaku tradiciju, malo je izvoeno i to pod klieom beke operete", tako da se u tome nisu snalazili ni glumci (iako je meu wima bilo i odlinih), pa ni publika. Ipak, bilo je i onih koji su prepoznali Gombrovievu lucidnost i specifinost wegovog humora: Vojislav Kosti, po oceni kritiara Vartkesa Baronijana, bio je vie od autora muzike podloge, postao je koautor beogradske Operete, jer protumaivi dramsko delo kao arijevsku viziju sveta" uspeo je da izbegne stvarawe operete u muzikom sloju.56 Iako je premijera Venawa u Srpskom narodnom pozoritu, po oceni kritiara, jedan je od zvezdanih trenutaka ovog teatra posledwih godina, pa i naeg pozorita uopte",57 ipak nije dugo izvoena jer je u meuvremenu dolo do politike zabrane predstave Golubwaa, to je povuklo sa sobom odlazak glumaca, pa i skidawe sa repertoara i predstave Venawe. Tako je ovaj, nesumwivo vredan pokuaj obraawa Gombrovievom dramskom delu i wegovom oivqavawu na jugoslovenskim scenama ubrzo propao, to su pokazale i inscenacije Ivone. Beogradska premijera Ivone, na primer, doekana je kao uproena slika" i skroman rezultat".58 Izuzetno kritiki je raspoloen Petar Volk koji kae da tekst nije vie avangardan", da ne unosi nita novo, a da je inscenacija suvie uglaena i rafinirana".59 O somborskoj premijeri Ivone napisano je da je bila pliak umesto puine".60 Drugaiji je pristup Lasla Vegela koji je u Ivoni Paola Maelija prepoznao jedan inteligentan uvod u gombroviovski svet".61 Novo urawawe u svet Vitolda Gombrovia, opet kroz Venawe, 2003. godine, propraeno je kao smelo, inteligentno, uzbudqivo".62
54 Jadviga Sopak, Poljska avangardna drama u Jugoslaviji (19451990), Matica srpska, Novi Sad, 2001, 417. 55 C. Mileti, Drama oveanstva kao opereta, Veerwe novosti, 21. 2. 1970; Valerija Por, Ala pucaju gromovi, Veerwe novosti, 23. 2. 1970; Miroslav Mirkovi, I varnice i krpice, Ekspres, 25. 2. 1970; arko Jovanovi, Deux sex machina, Veerwe novosti, 25. 2. 1970; Muharem Pervi, Kako da se odenu nagi, Politika, 27. 2. 1970. 56 Vartkes Baronijan, Najsrenija pozorina forma, Politika, 31. 3. 1970. 57 Dejan Peni-Poqanski, recenzija predstave Venawe u emisiji Sedam umetnosti", Radio Beograda, 3. 11. 1981. 58 Avdo Mujinovi, Uproena slika, Politika ekspres, 21. 10. 1985; Miodrag Vueli, Skroman rezultat, Komunist, 1. 11. 1985. 59 Petar Volk, Ivona, burgundska knegiwa, Ilustrovana politika, 15. 10. 1985. 60 David Kecman, Pliak umesto puine, Dnevnik, 28. 4. 1986. 61 Laslo Vegel, Uvod u Gombrovia, Politika, 4. 10. 1985. 62 Darinka Nikoli, Smelo, inteligentno, uzbudqivo, Dnevnik, 16. 12. 2003. Ova inscenacija M. Kaanskog, na sceni SNP, do sada je imala 9 izvoewa, oko 400 gledalaca, u decembru kree na gostovawe u Poqsku gde e je, prvi put, gledati i poqska publika, u loskom Novom teatru. Ostaje na repertoaru i u novoj sezoni, tako da se Gombrovi, za sada jedan i jedini, odrao i na srpskoj sceni.

246

S druge strane, kroz prevoewe i recenzirawe, prevodioci i kwievni kritiari, naroito u Beogradu, prihvatali su Gombrovieva dela svrstavajui ga u red najznaajnijih, ne samo poqskih nego i savremenih svetskih pisaca.63 I kada se, na kraju, jo jednom zapitamo ta su Gombrovieve drame, iako je ovo pitawe retorsko, moe se ponuditi nekoliko odgovora.
Kao dela za itawe sledea verzija gombroviovske duhovne autobiografije, sveaw 'pria', kojima nedostatak naracije ne kodi, jer su ispisane u nadreenoj i poznatoj odavno fabuli, koja se provlai kroz celo stvaralatvo wihovog autora. Od dramskog sveta u wima su, pre svega, opti 'kraqevsko-kneevski' tafa i uslovnost kostima ili scenografije. Kao pozorine partiture ponovo Gombrovieve drame izmiu ograniewima, kako biografskim, tako i idejnim, i postaju scenariji uvek iznova pisane drame pojedinca i drutva, svakog desetlea dopuwavani novim, kroz inscenatore aktualizovanim sadrajem."64

Jaembski, takoe, podsea, ak upozorava: Zapamtimo ceo Gombrovi je 'teatralan', jer je, za wega, pozorite maski i uloga bio ceo qudski i meuqudski, ivot".65 I Ain je ukazao na tu dimenziju Gombrovievog stvaralatva: da su grimase jedine Forme kojima se slue i oveanstvo i istorija, stvarajui tako iskreveqenu stvarnost.66 U ivotu Vitolda Gombrovia bilo je mnogo dramatinih situacija, tek tri (dovrene) u formi su dramskih dela, to je sasvim dovoqno za wegovo uvrtavawe meu najznaajnije poqske avangardne dramaturge HH veka.

63 Petar Vujii i Biserka Raji, pre svega, koji su i preveli veinu wegovih kwiga, zalagali su se za Gombrovia u svojim predgovorima ili pogovorima prevedenim kwigama. V.: P. Vujii, Vitold Gombrovi i wegov Dnevnik, u: V. Gombrovi, Dnevnik (19531956), Prosveta, Beograd, 1985, 525; P. Vujii, Mestimina pornografska Pornografija, u: V. Gombrovi, Pornografija, KOV, 1991, 191197; Biserka Raji, Hvatawe bika za rogove, Politika, 5. 7. 1986, 12; Biserka Raji, Gombroviev Trans-Atlantik, u: V. Gombrovi, Trans-Atlantik, Radio B92, Beograd, 1996, 137140. 64 J. Jarzbski, Dramat Ego w dramacie historii, u: W. Gombrowicz, Iwona, ksiniczka Burgunda; lub; Operetka; Historia, Wydawnictwo Literackie, Krakw, 1999, 1011. 65 Isto, 11. 66 Uporediti: J. Ain, Iz povesti kreveqewa. Iskliznua iz Dnevnika Vitolda Gombrovia, Kwievna re, br. 278, 1986, 710.

247

UDC 78.071.1:929 Ivanievi J. 821.163.41-6.09 Ivanievi J.

Marijana Kokanovi

JEDNO NEPOZNATO PISMO JOVANA IVANIEVIA

Jovan Ivanievi (18611889), prvi kolovani crnogorski kompozitor, verovatno je prve pouke iz muzike dobio u osnovnoj koli na Cetiwu.1 Temeqnije muziko obrazovawe stekao je na Uiteqskoj koli u Beogradu, gde se doselio 1875. godine.2 U veoma nepovoqnim prilikama i stalnoj oskudici Ivanievi je 1882. godine zavrio preparandiju, a potom radio kao uiteq prvo u Terazijskoj osnovnoj koli, a kasnije i u Jevrejskoj osnovnoj koli na Dorolu. Istovremeno je delovao i kao horovoa Radnikog pevakog drutva.3 U eqi za daqim muzikim obrazovawem mladi muziar 1885. godine odlazi u Prag, gde nakon jednogodiwih priprema kod privatnih uiteqa biva primqen na drugu godinu Orguqske kole.4 Kao stipendista srpske vlade, Ivanievi je svoje etvorogodiwe kolovawe u Pragu uspeno okonao 1889. godine poloenim dravnim ispitom za uiteqa muzike. Naalost, iste godine je tragino izgubio ivot, klizajui se preko zaleene Vltave.5
1 Arhimandrit Niifor Dui, koji je od 1862. do 1867. godine boravio na Cetiwu, uveo je u cetiwsku osnovnu kolu crkveno pojawe. Budui da je Ivanievi na Cetiwu zavrio osnovnu kolu, Milica Gaji zakquuje da je u ovoj koli dobio i prve pouke iz muzike. Milica Gaji, Jovan Ivanievi (18611889), pokuaj rekonstrukcije wegove biografije, Zvuk, 1980, 2, 65. 2 Piui o Ivanieviu, kao kompozitoru crnogorske himne Ubavoj nam Crnoj Gori, Vidak Otovi nam otkriva i zato se porodica Ivanievi doselila u Srbiju: Pokojni Jovan Ivanievi bio je sin ura Ivanievia, iz sela Dowi Kraj na Cetiwu. uro je 1872. godine stanovao na samom Cetiwu gde je bio krmar. Te godine on ubije Iva Rakova Radowia, vojvodu s Wegua, za koga je bila udata Joke ker Stanka Stijepova Petrovia, roena sestra kwaza Danila. Zbog toga zagonetnog ubistva mu je dosueno: Da se poganski sin zauvijek prome iz kwaeve drave sa wegovom fameqom'. Posle takve presude sa enom i dva sinia: Jovanom Jovom i Markom odlazi u Beograd, gde je do smrti iveo i svoju decu kolovao". Krfski zabavnik, 1918, 9, 1819. 3 Vlastimir Perii, Muziki stvaraoci u Srbiji, Beograd, 1969, 368. V. i u: Vladimir R. orevi, Prilozi biografskom reniku srpskih muziara, SANU, Posebna izdawa, kw. CLXIX, Muzikoloki institut, kw. 1, Beograd, 1950, 1819. 4 Vlastimir Perii, nav. delo, 368. 5 Na Tucin-dan reene 1889. godine poao je sa tri svoja prijateqa, te su se u sami mrak poeli tociqati po zaleenoj rijeci Vltavi. Kad su se odmakli od obale i stigli na sredinu rijeke, prolomi se led, te Ivanievi upade pod led, a ostali se srenijem sluajem izbave. Wegovo mrtvo tijelo nalo se sutridan u jutru, te je na sami Boi u sveanom sprovodu sahraweno u Pragu. Meu mnogobrojnim vijencima na wegov mrtva-

249

Znaajan prilog u osvetqavawu biografije ovog prerano i tragino preminulog kompozitora svakako predstavqa wegova prepiska. Toga je bio svestan i Jovan Gri,6 kada je u listu Bosanska vila objavio deset Ivanievievih pisama,7 istiui da ih ne bi saoptavao, kad se iz wih ne bi videlo mnogo tota to karakterie i Ivanieviev javni rad."8 Prepiska izmeu Ivanievia i Gria trajala je tokom dve posledwe godine kompozitorovog ivota. Sva pisma Ivanievi je pisao iz Praga, te ona predstavqaju dragoceno svedoewe o wegovim studijama i umetnikoj delatnosti. Prva etiri pisma potiu iz vremena pre nego to se Ivanievi u Novom Sadu lino upoznao i sprijateqio sa Jovanom Griem, to se vidi i po samim pismima. Preostalih est pisama ve odaju intimnost iskrenih prijateqa. U ivoj prepisci Ivanievi izvetava o svojim novim kompozicijama i wegovoj borbi da one budu objavqene, uprkos novanoj oskudici i ne posustajui pred ponekad vrlo neprijatnim kritikama. Oito je da je mladi kompozitor imao vere u svoj rad, pa je na negativne kritike otro reagovao, argumentovano branei svoje kompozicije. Istovremeno pojedina pisma nam otkrivaju i wegove prijateqe, razoarewe zbog neostvarene qubavi u Novom Sadu, strepwe zbog bolesti i slino.9 U rukopisnom odeqewu Matice srpske pronali smo nedavno i jedno Ivanievievo pismo upueno iz Praga pesniku Jovanu Jovanoviu Zmaju 3. juna 1886. godine.10 Ovo pismo prema naim saznawima do sada nije objavqeno.11 Jovan Ivanievi Jovanu Jovanoviu Zmaju U Zlatnome Pragu 3 Juna 1886. Mnogopotovani gospodine Evo Vam aqem dve sloene pesmice za va tovani Neven". Prva je u dva glasa i bie dobrodola naroito nastavnicima osn.[ovnih] k.[oki sanduk poloili su vijence Srbi aci i akademska drutva eko, slovako i bugarsko". Bosanska vila, 1910, 16, 258. 6 Jovan Gri (18551941), kwievnik, prevodilac i muziki kritiar. Kao dugogodiwi profesor i direktor Velike srpske pravoslavne gimnazije u Novom Sadu, vodio je gimnazijski hor i organizovao svetosavske besede (18891911), na kojima su izvoena brojna dela iz svetske i domae muzike literature. Danijela utanovac, Iz prepiske Isidora Bajia. Zbornik Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, 2425, Novi Sad 1999, 118. 7 Bosanska vila, 1903, 7, 138139; 1903, 8, 156157; 1903, 9, 176177; 1903, 10, 197198. V. i u: Jovan Gri, Portreti s pisama, Zagreb, 1926, 93108. 8 Jovan Gri, Iz moje nekadawe urednike arhive Bosanska vila, 1903, 7, 138. 9 Iscrpan i dragocen prikaz Ivanievievih pisama Griu dala je Milica Gaji u studiji Jovan Ivanievi (18611889), pokuaj rekonstrukcije wegove biografije. 10 Novi Sad, Rukopisno odeqewe Matice srpske, Inv. Br. 26765. 11 Milica Gaji, u pomenutoj studiji o Ivanieviu (napomena br. 15), pie da se u Rukopisnom odeqewu Matice srpske u Novom Sadu uva jedno Ivanievievo pismo, ne navodei pri tom inventarski broj pisma, kao ni ime adresata.

250

la] u Srbiji jer se ista po nastavnom programu mora uiti.12 Tu sam pesmicu predavao kao uiteqem kad sam bio a naao sam je u Narodnoj Liri,13 ne znam od koga je i ne znam ovako na pamet (jer nemam kod sebe Lire) ostale stihove pa Vas molim da Vi te ostale dopiete kao i ime pesnikovo da oznaite (ako to ne bude isto narodna pesma).14 Drugu pesmicu Uimo se" sloio sam za tri deija glasa jedno zbog toga, to e harmonija biti potpunija a drugo to e poneko [od] dece koje na glasoviru svirati imati i jedan primerak za svirawe pri emu e i pesmicu nauiti, a laka je i za pevawe i za svirawe, to mislim da tako vaqa i da bude za decu. Uz to eto poslah i pozdrav malenim itaocima Nevenovim da se i on odtampa. Ako bi u istom bilo po deije shvatawe nedostataka, molim vas popravite jer vi umete deijim jezikom govoriti emu sam ja ma i kao pedagog po svoj prilici nepotpun. Osim toga je na dnu nota ona primedba za koju mislim da bi vaqalo takoe odtampati. Red kojim e Pozdrav, pesme i primedba biti odtampani ostavqam vaem ukusu. Ja se ne opomiwem kako su u Nevenu do sad izlazile neke pesmice, ini mi se da je izmeu nota bio samo po jedan stih a ostali su zasebno tampani ispod; ako je tako do sad bilo neka i sad bude to je svejedno. Da nebi izala kakva tamparska pogreka, ako nebi tamo bilo kakvog dobrog prijateqa koji muziku razume, neka se meni direktno korektura poaqe. Za decu nije lako komponovati jer melodija ne sme biti monotona kao to su na pr Tolingerove pesmice za decu.15 Treba da je to vie na narodnim motivima naslowena, da je prirodna sa miqu same pesme a da se slae sa akcentuacijom srpskog jezika. Na16 ovo posledwe nai komponisti uopte vrlo malo paze. Lepa melodija rado i lako se ui makar da po notama mnogo arena izgleda samo drugi glasovi vaqa da su za decu isto prostiji i takoe malo dini. U dva glasa tee je pisati nego u tri, jer od malo treba da se napravi da je dosta i da je lepo, da je zastupqena harmonija, lepo koraawe tonova a da ne bude prosto sa to vie samostalnosti da bude izgraen drugi glas. Da li sam sam u tom pravcu izradio ostavqam drugom da ceni. Miqah e, Neven boqe sa pretplatnicima stoji pa zato i ne spomenuh honorar, miqah, dakle, da administracija isti daje. No kako je to bila samo predpostavka a ne i stvarna istinitost stawa (emu se ja u nas ne udim) ve bi Vi17 morali isti honorar meni iz vae ruke davati,
U pitawu je pesma Jelene, za dva deija glasa. Narodna lira ili zbirka pesama to se pevaju, Izdawe kwiare V. Valoia, tamparija Nikole Stefanovia, Beograd, 1871. 14 Verovatno je u pitawu narodna pesma jer u Nevenu nije napisano pesnikovo ime, to je bila uobiajena praksa. 15 Ivanievi misli na Tolingerove pesmice Pupoqci, pisane za deiji glas sa pratwom klavira ili violine. U istoj godini, kada je i pisano ovo pismo, Ivanievi je u Javoru objavio kritiki prikaz pomenutog dela. Javor, 1886, 30, 957; 31, 988; 32, 1022; 33, 1049; 34, 1086; 35, 1117; 36, 1148. Detaqnije pogledati u: Milica Gaji, nav. delo, 67. 16 Na je napisano latinicom. I u daqem toku pisma zadrano je latinino slovo N tamo gde ga je Ivanievi napisao. 17 Podvueno u pismu.
12 13

251

to Vas molim dami ne aqete nikakav i verujte u to: da sam ja potpuno zadovoqan sa vaim prijateqstvom apstrahujui svaku materijalnu potporu. Da bi ste me jo boqe razumeli odnosno mog pitawa za re ulii"18 miqewa sam: Koji god komponista eli da mu muzika misao bude vedra istinita i prirodna onoj to je pesnik pri stvarawu zamislio, taj mora biti na isto sa svaim to se u pesmi nalazi osim onoga ini mi se glavnoga, da mora duboko i psihiki zaviriti u svaki kuti pesmin. A ko god se hvata za golu re bez dubqeg shvatawa misli velika je pogreka. Ko god pie najpre muziku a posle toga tekst mehaniki podpisuje ja ga osuujem kao lau a takva muzika vrlo je esto paskvila na prirodnost i vezu muzike misli sa sadrinom pesme. Priznajem ja sam sa tim pitawem pohitao to ete mi kao mladom oveku oprostiti jer svakako bi trebalo da zagledam u predgovor Haxiev koji se u Pevaniji"19 nalazi pa bih bio na isto. Na posletku da vam i to reem emu ete se smejati: da sam u Beogradu sluao u jednom drutvu pre nekoliko godina ini mi se 80. gde jedan uevwi" na pod uliima zamiqae jedan drastian pojam devojake prsi" emu ja ni tada ne verovah ve miqah da e to biti srca qubavnika koja po okruglini na ulie nalikuju. Oprostite u tome mojoj nerazumqivosti. Ovamo sam se poznao sa jednim vaqanim Srbinom a to je vredni i dobri va poznanik braca Radovan".20 Wegova iskrenost i vrednoa izazvala je u meni najveu bracku qubav. Braa esi me uopte vrlo lepo predusreu. Jue ih je 400 iz Nemake dolo. Na stanici je bio silan svet gde su ih predusrele razne korporacije sa pozdravima. Oni su doli pod vidom pozdravnih ustaj, da vide svoju Taliju u svojoj majci Zlatna Praha". Oduevqewe je bilo neopisano pevali su putem Gde domov moj", Hej Sloveni, vikali na zdar21! Pri emu je bilo
18 Ivanievi se interesovao za pravo znaewe rei ulii", jer je komponovao na stihove iz Zmajevih ulia. U svom delu Slovenskim sejama, Qubiice srpskih gora ili tri pesme za glas uz pratwu glasovira, prva i trea pesma komponovane su na Zmajeve stihove. Inae ulii predstavqaju Zmajev lirski dnevnik, u kojem su pesme inspirisane wegovom qubavi prema buduoj supruzi Rui Lianin. O tome govori ve i sam naslov: ul rua. Miodrag Popovi, Istorija srpske kwievnosti, romantizam, Zavod za uxbenike i nastavna sredstava, Beograd, 1985, 229232. 19 U predgovoru Pevaniji Haxi kae: Iste 1861. godine oara ga Jevrosima Ruica Lianin, novosatkiwa woj vaqa da zahvalimo itav onaj niz Jovanovievih pesama, ulie, te majske ruice pravo jevaneqe iste, sretne, blaene, srpske qubavi. A. Haxi, Zmaj-Jovan Jovanovi, u: Pevanija Zmaj-Jovana Jovanovia, Divot izdawe Kwiare Brae M. Popovia kod Svetog Save", Novi Sad, 1882. 20 Stevan Popovi (18451918), deiji pisac i kritiar. Od 1868. godine bio je upravnik srpske narodne kole u Budimu, a 1883. izabran je za upravnika Tekelijanuma. Prireivao je uxbenike za kole i u wih je unosio narodne pesme i pripovetke, kao i pesme iz novije srpske kwievnosti. Uredio je i izdao veliki broj ilustrovanih kwiga za decu. . Milisavac, Popovi Stevan ika Steva, u: Jugoslovenski knjievni leksikon, Matica srpska, Novi Sad, 1971, 422. Kao redaktor S. Popovi je uredio Venac pesama za srpsku decu, Slike i prilike i Radovan, koji je prokrio put Nevenu. V. Petrovi, Popovi Stevan (ika Steva), u: Stanoje Stanojevi, Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenaka, , NR, fototipsko izdawe, Novi Sad, 2000, 494495. 21 iveli (eki).

252

guawa sa policijom jer im ta glupa podstrekaica revolucije zabrawivae sve to itd. (o emu ete bez sumwe itati). Uvee je bila u mjeanskoj beseda. Posle pozorita koncert sa banketom pri emu je bilo vie govora gde pak i ja kao potomak zajednike slovenske grane gledajui ih u zagrqaju i sluajui wihove patriotike uzvike ne mogah svojim oseawima odoleti nego ih kao Srbin i Crnogorac na svom materwem jeziku pozdravih elei im politiku samostalnost i jedinstvo sa ostalim Slovenima makar ne bili pod jednom krunom. U mojem govoru bio sam esto presecan sa uzvicima slava" a na zavretku bee burno na zdar" i.t.d. Blagodarim vam na vaim zlatnim reima kojima me junaite da budem izdrqiv u svom zapoetom radu i radovau se ako vae rei i daqe budu melem mojoj dui. A sad, mnogopotovani Srbine i dobri prijatequ primite moj srdani sa dubokim potovawem pozdrav. Jov[an] Ivanievi Iz pisma se vidi da se Ivanievi ve ranije dopisivao sa Zmajem, prema kojem je gajio istinsko divqewe i potovawe. Obraajui mu se sa mnogopotovani gospodine", sa mnogo respekta, ali i prijateqske topline, Ivanievi se na kraju pisma zahvaquje pesniku na podrci i ohrabrewu. Poznato je da se Zmaj interesovao za muziku, te da je i objavio nekoliko lanaka posveenih muzici.22 U deijem listu Neven, iji je bio pokreta, rado je tampao partiture deijih pesmica. To je bio i glavni povod Ivanievievog pisma, uz koje je pesniku poslao i svoje dve kompozicije sa eqom da budu objavqene u Nevenu. Uz partiture Ivanievi je priloio i Mali pozdrav malenim itaocima Nevena", kao i jednu primedbu koja se odnosila na drugu pesmicu. Zmaj je prvo objavio pesmu Jelene, komponovanu za dva deija glasa (vidi, muziki primer br. 1).23 Partituri je prethodio Ivanieviev pozdrav itaocima Nevena: Draga deice, Vi imate, hvala budi Bogu, mnogo vaih prijateqa, koji vas svojim dobrim i lepim pisawem u vaem milome Nevenu" raznovrsno zabavqaju, a evo i mene u wihovo kolo, eda vas i ja sa svojim prilogom oveselim. One krasne misli, to ih rei u pojedinim pesmicama biserom niu, da bi iste bile jo draiji vae due nakit, evo pokuah da vam neku od wih znacima za pevawe obeleenu predam; te da ih vaim nenim glasiima skladno i umilno proizvodite. A kad uspevali budete, pun sam nade da ete ove dve ovako sloene pesmice zavoleti jer kroz wih veje duh narodnog pojawa nae narodne pesme, kojom vas je majka srpska quqala i
22 Zmaj je pisao tekstove u kojima je nastojao da animira graane da stupe u Pevako drutvo Kaanski" (Trai se horovoa i U kolo mlada brao. Velika Srbija, 1891, 26, 3); potom tekstove kojima je najmlae itaoce upoznavao sa Kornelijem Stankoviem (Kornelije Stankovi. Neven, 1889, 18, 273274); kao i kritike povodom koncerata pijanistkiwe Jovanke Stojkovi. Detaqnije v. u: Roksanda Pejovi, Kritike, lanci i posebne publikacije u srpskoj muzikoj prolosti (18851918), Beograd, 1993, 5860. 23 Neven, 1886, 19, 294295.

253

gajila. Pa pevajte, mila deco, kad god vam dua veselou zaigra! Pevajte, dragi Srpii i Srpkiwice, u veseloj igri kao i u mirnome hodu, pevajte ba i onda, kad vam moda asi uzaludno teku, jer ko peva zlo ne misli" veli narod. Time vas prvi put pozdravqa u Zlatnome Pragu 1 Juna 1886 god. Va Jova Ivanievi Ve u sledeem broju Nevena objavqena je Ivanievieva pesmica Uimo se za tri deija glasa, komponovana na stihove Rajina (v., muziki primer br. 2).24 Po kompozitorovoj eqi u dnu nota" tampana je primedba: Koje bi dete umelo na glasoviru svirati, neka pokua; a gde se susretnu dva prstia na jednom mestu, neka prvenstvo ustupi onome na desnoj ruci. U pesmici Uimo se" neka desna ruica svira gorwa dva a leva samo trei dowi glas. Isto se daje sa dve vijoline izvoditi. Godinu dana nakon objavqivawa Ivanievievih kompozicija u Nevenu, uenici Jovana Gria su na H svetosavskoj besedi u Novom Sadu pevali u deijem horu pesmicu Uimo se, koju je Gri zatekao u ika-Jovinu Nevenu".25 Saradwa izmeu Ivanievia i Zmaja potrajala je sve do kompozitorove smrti. U Nevenu su objavqene jo dve Ivanievieve kompozicije za dva enska glasa: Teakova pesma u prolee,26 na stihove Jovana Gria Milenka, i Kovau.27 Na Zmajeve stihove Ivanievi je komponovao pesme Ala je lep i Kai mi kai iz ciklusa Slovenskim sejama qubiice srpskih gora, kao i pesmu Qubovanka za jedan glas, violonelo i klavir.28 Pismo Zmaju otkriva nam i Ivanieviev stav prema komponovawu muzike za decu, kao i wegov brian odnos prema pesnikom tekstu. On istie vanost pravilnog razumevawa teksta kao i potrebe da se melodija slae sa akcentuacijom srpskog jezika", primeujui da na to nai komponisti uopte vrlo malo paze". Kompozitor ukazuje i da je mnogo tee komponovati u dva nego u tri glasa, ostavqajui drugima da procene da li je i sam u tome uspeo. Tako Jovan Ivanievi sa dve deije pesme po prvi put pozdravqa malene itaoce Nevena, nadajui se da e ih deca zavoleti. Ovakav brian odnos prema mladima, uzdanici i nadi roda svoga", kako je pisao Haxi u predgovoru Zmajeve Pevanije,29 svakako i danas zasluuje nae potovawe.

24 Neven, 1886, 20, 310311. Pomenutu kompoziciju Ivanievi je preradio za deiji hor i ponovo je tampao. Neven, 1888, 17, 259. 25 Jovan Gri, Portreti s pisama, Zagreb, 1926, 93. 26 Neven, 1889, 6, 87. 27 Neven, 1889, 16, 247. 28 Delo nije tampano. Vladimir R. orevi, Ogled srpske muzike bibliografije do 1914. godine, Narodna biblioteka SR Srbije, Nolit, Beograd, 1969, 196. 29 A. Haxi, nav. delo, H.

254

255

256

PRIKAZI
UDC 78.085.7(=163.41)(439) 78.031.4(=163.41)(439) 821.163.41-95

Laslo Felfeldi, Plesne tradicije Srba u Pomoriju, Samouprava Srba u Maarskoj, Budimpeta, 2003. Pred itaocima se nalazi kompletna etnokoreoloka studija o igrama Srba u Pomoriju autora Lasla Felfeldija, poznatog i priznatog istraivaa igrake tradicije, ne samo u Maarskoj, ve mnogo ire. Osim brojnih kwiga koje je objavio o igrama Maara, on je svoj istraivaki rad usmerio i na tradicionalnu igru Srba, koji su u vreme migracionih kretawa na Balkanu, naselili deo Ugarske. Kwiga je podeqena na etiri poglavqa. U prvom iji je naziv Opte odlike i inioci formirawa narodne tradicije pomorikih Srba, autor znalaki uvodi itaoca u vreme doseqavawa Srba u ovu oblast (krajem 17-og i poetkom 18-og veka) i to u sela: Deska, Sirig, Novi Sentivan, anad i Batawa; objawavajui sve inioce (kako sudbinske, tako i istorijske) koji su uticali da ta zajednica opstane i stvori svoj specifini kulturni identitet na tlu Maarske. Feldvari istie da su Srbi opstali do naih dana zbog wihovog osobenog kulturnog profila i mentalne energije koju su doneli sa sobom". Da bi sve to objasnio, on u prvom redu govori o ustrojstvu porodice, drutva u koje su Srbi dospeli, osnovnom zanimawu stanovnitva, o razvoju naseqa, o jeziku i obiajima koje su doneli, kwievnosti i verskom ivotu, to ih je razlikovalo od stanovnita zemqe u koju su doli. Drugi deo kwige govori o Plesovima Srba u Pomoriju, u kome je autor iz postojee literature izvukao sve podatke o igrama Srba do Prvog svetskog rata, u kojima se nalaze podaci da Srbi igraju kolo" kao svoju igru i to tako to se mukarci i ene uhvate u krug i na zvuk gajdi koraaju tri puta na levo i jednom na desno, pevajui pri tom razne pesme uz kolo". Osim opisa igrawa Srba u svearskim prilikama, Laslo Felfeldi je dao i opise obrednih igara, takoe iz literature, od kraja 19. veka, i to: koledara, dodola, igrawa oko vatri za Sv. Stefana i za urevdan, potom igrawa u okviru svadbenog ceremonijala i igrawu devojaka za Cveti. Nakon podataka iz literature slede opisi igara Srba u Pomoriju u novije vreme", odnosno zapisi koje je sam autor sakupio, obradio i zapisao. Dominantnu ulogu ima igra malo kolo, potom igre sa rekvizitima (tapom, sveom, flaom), momako kolo, veliko kolo (koje su znali samo stariji kazivai), seqanica i podvoje igrawe u parovima. U tom delu rada Felfeldi istie da se u 20. veku javqa veliki broj igara koje pristiu iz Srbije i to: kukuwee, vrawanka, aak, urevica, zajearka Tree poglavqe kao da se nadovezuje na drugo Plesni ivot Srba u Pomoriju, gde u sutini govori o prilikama i mestima za igru tokom godine. To su pre svega zabave na rogqu, u kuama, na sedeqkama i prelima, posle etve, za crkvene praznike, o enskim balovima za pokladni ponedeqak, u vreme odra-

257

vawa svadbi. Vodei nas kraju 20. veka, autor istie da je taj vek prekretnica kada su u pitawu prilike i mesta za igrawe kod Srba u Pomoriju. Najvei uticaj izvrio je grad i gradska moda toga vremena. Od tradicionalnih prilika opstale su samo crkvene slave i svadbeni obiaji. Ne samo da su se izmenile prilike za igrawe, ve se u prolom veku promenio i odnos prema igri. Jo pre Prvog svetskog rata izgubile su se igre za decu, nestalo je vreme uewa igara u porodici od ranih nogu, a granica za uewe igara se pomerila znatno kasnije, i to na uewe igara u kulturno-umetnikim drutvima, to je dovelo do opteg smawewa uewa igara i smawewa igrakog umea. U etvrtom delu kwige, iji je naziv Plesne tradicije pomorikih Srba u svetlu jugoslovenskih, rumunskih i maarskih istraivawa plesnih tradicija, autor sagledava mesto igara Srba u Pomoriju, poredei ga sa maarskim i rumunskim tradicionalnim nasleem. On istie da igre Srba imaju balkansku osnovu na koju se nadovezala igraka tradicija karpatskog basena, usled dodira muzikih tradicija Balkana i sredwoistone Evrope i wihovog trovekovnog suivota, nastala specifina lokalna plesna tradicija, koja zauzima posebno mesto u plesnoj kulturi svih matinih naroda. Specifine karakteristike nastaju preuzimawem elemenata druge plesne tradicije i wihovo postepeno preoblikovawe". Kao prilozi u kwizi se nalaze mape koje grafiki prikazuju brane veze Srba iz pomenutih sela; grafikoni demografskih odnosa stanovnitva ispitivanih sela od 1839. do 1930. godine; crtei oblika igara; tabele zapisanih igara i tabele prilika za igru; potom 32 zapisa igara, odnosno 53 motiva igara kako ih autor naziva, odnosno varijanti igara; deset notnih melodija igara i 27 fotografija koje prikazuju ili igru ili delove obreda i obiaja u kojima je igra imala znatnog udela. Na kraju ove znaajne kwige nalazi se spisak od 231 bibliografske jedinice koriene literature. Autor na kraju ali to nije imao vie publikovanih podataka te nije u potpunosti mogao da prikae igraku tradiciju Srba u Pomoriju. Mi alimo to neto slino nije uraeno sa naim igrama u Banatu, jer su banatski stanovnici najsliniji Srbima u Pomoriju, to bi pomoglo i Felfeldiju i naim istraivaima u razjawavawu mnogih nedoumica koje su vezane upravo za igre Srba severno od Save i Dunava. Ovako, moemo samo da zahvalimo nekim, Felfeldiju to je dao jo jedan veoma znaajan doprinos prouavawu igara Srba uopte. Olivera Vasi

UDC 78.085.7(439) 78.031.4(439) 821.163.41-95

MUZIKA IGARA SA TAPOVIMA Martin Gyrgy, (A botol tnc zenje), MTA Zenetudomnyi Intzet Hagyomnyok Hza, Budapest, 2002. Znameniti etnokoreolog er Martin (Martin Gyrgy) je 1953. godine zapoeo sakupqawe i prouavawe tradicionalnih igara u Maarskoj. U toku intenzivnog rada koji je trajao gotovo tri decenije snimqen je veliki broj igra-

258

kih i muzikih primera, zabeleenih u vidu audio i video snimaka koji danas predstavqaju dragocen materijal za uporedna folkloristika istraivawa i, sa druge strane, svedoanstvo o nekadawim oblicima seoske igrake i muzike prakse sredwoevropskih naroda. Pored sakupqakog rada, er Martin je za sobom ostavio i veliki broj naunih radova u kojima se prvenstveno bavio identifikacijom tipova tradicionalnih igara na tlu Maarske, a potom i wihovom sistematizacijom i klasifikacijom. Kao aktivan lan etnokoreoloke sekcije ISTM-a (International Council for Traditional Music) uestvovao je u stvarawu univerzalnog metoda strukturalne analize tradicionalnih igara koji se oslawa na tekovine etnomuzikolokog, odnosno muzikolokog analitikog aparata. Dogovorene principe je potom primenio na maarsku etnokoreoloku grau, to je rezultiralo objavqivawem dve i danas veoma esto citirane studije (Strukturalna analiza maarskih narodnih igara, 1961. i Odreewe tipova motiva u igrakom folkloru, 1963) koje predstavqaju fundament evropskih etnokoreolokih istraivawa. Iako prvenstveno zainteresovan za pokret, Martin se u toku svojih istraivawa uporedno bavio i prouavawem muzike za igru, a i danas zadivquje wegov interdisciplinaran pristup u objawavawu porekla i geneze odreenih igrako/muzikih pojava. Povom sedamdesetogodiwice wegovog roewa 2002. godine, u Budimpeti je izdata kwiga Muzika igara sa tapovima (A botol tnc zenje, The Music of the Stick Dance) u kojoj se nalazi do sada samo delimino objavqena graa o ovoj arhainoj igrakoj formi. Jo 1979. godine, Martin se bavio problemima tipologizacije igara sa tapovima (botol) i wihovog vremenskog i prostornog locirawa u evropskom kontekstu u radu Igre s orujem i ritmika raznovrsnost (Weapon Dance Tunes and Rhythmic Multiplicity, 1979), to je sada dopuweno i zaokrueno u obuhvatnom, luksuzno opremqenom izdawu. Kwiga sadri veliki broj transkripcija (115), ilustrativni zapis labanotacijom dva primera, etnomuzikoloka objawewa u vezi sa nastankom ove bogate kolekcije i kriterijumima selekcije primera koji su sistematizovani u sedam melodijskih familija", indekse mesta snimawa, kazivaa, kadenci i najzad, abecedni popis primera. U dodatku su objavqeni Martinovi radovi: Pastirske igre sa instrumentima" i Igre sa tapovima i wihova muzika" na maarskom jeziku i pomenuta studija iz 1979. godine na engleskom jeziku. Na samom poetku italac se upoznaje sa fenomenom igrawa sa tapovima u sredwoevropskoj kulturi. Prema istorijskim dokumentima, to su bile solo ili grupne igre pastira, u kojima su izvoai akrobatskim pokretima vitlali orujem, pri emu su se slobodno koncipirani odseci smewivali sa onima u kojima se javqala prepoznatqiva imitacija borbe. Ove igre su se mogle izvoditi i bez rekvizita i, povremeno, kao meovita parovna igra. U Karpatskom basenu (Maarska, Slovaka, Transkarpatska Ukrajina i Rumunija) ove igre su tokom H i H veka bile karakteristine za igraku praksu vezanu za hajduke. Meutim, u dvadesetom veku irom ovog regiona mogli su se sporadino zabeleiti samo wihovi pojedini elementi. Na prostoru Panonske nizije su do sredine HH veka ouvane oko gorweg toka Tise u tradiciji maarskih Roma koju je od 1953. godine er Martin intenzivno prouavao. Muzika igara sa tapovima, kojoj je posveen centralni deo kwige, podrazumeva dvodelne vokalne forme sedmerakih ili osmerakih stihova (25, ali najee 4-katren) koji se smewuju sa odsecima pevanim na neutralni slog. Iako nisu definisani tako, kontrastni odseci po svim tekstualnim i muzikim karakteristikama imaju funkciju refrena. Wihova zvuno najuoqivija osobina

259

je da donose promenu u tempu koja rezultira i pojavom ritmikog kontrasta u odnosu na tekstualne delove. U svim zabeleenim primerima javqaju se dva karakteristina ritmika kontrastirawa: 1. a) spor tekstualni deo najee parne ritmike distribucije se smewuje sa b) refrenom koji se izvodi na neutralni slog u brzom tempu najee parnog ritma. 2. a) spor tekstualni deo u taktu 6/8 se smewuje sa b) refrenom koji se izvodi na neutralni slog u brzom tempu najee trodelnog ritma. Tragajui za poreklom ovog muzikog fenomena u igrama sa tapovima er Martin ukazuje na praksu prisutnu u evropskoj tradiciji kasnog sredweg veka i renesanse da se ista pesma uz igru izvodi kao dvodel spor i brz. Upravo ovaj manir izvoewa muzike za igru je, prema Martinovom miqewu, kasnije uslovio i pojavu nezavisnog instrumentalnog oblika H veka svite. U gradskim narodnim igrama ova praksa je bila zastupqena sve do kraja H veka, dok se u seoskom nasleu odrala i mnogo kasnije, u oblasti kao to je gorwi tok Tise, sve do sredine HH veka. Iako namewena prvenstveno uporednim naunim istraivawima, kako je istaknuto u uvodu, kwiga Muzika igara sa tapovima prevazilazi ove okvire. Izuzetna oprema, veliki broj transkripcija, ak 61 objavqena fotografija snimqena u autentinom kontekstu pedesetih godina dvadesetog veka i, kao kruna svega, odlian kompakt disk sa 55 arhivskih snimaka koje je nainio sam er Martin, ine da ovo izdawe bude zaista izvanredan kulturni spomenik koji na prijemiv, a nauno zasnovan nain trajno svedoi o prohujalim vremenima. Selena Rakoevi

UDC 821.163.41-22.09 Popovi J. S. 821.163.41-95

Neboja Romevi, Rane komedije Jovana Sterije Popovia, Pozorini muzej Vojvodine, Novi Sad, 2004. Kao prva, u ambiciozno zamiqenom projektu i novopokrenutoj biblioteci Pozorina kultura na tlu Vojvodine", objavqena je kwiga Neboje Romevia, Rane komedije Jovana Sterije Popovia. Nije se sluajno Pozorini muzej Vojvodine opredelio za rukopis Neboje Romevia, profesora istorije i teorije drame (koji je i sam vrstan dramski pisac, magistrirao je sa temom Dramaturgija Koste Trifkovia", dok mu je doktorska disertacija upravo Rane komedije Jovana Sterije Popovia"). Re je, dakle, o doktorskoj disertaciji koja je odbrawena na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 2001. godine, pod mentorstvom prof. dr Petra Marjanovia. to se Jovana Sterije Popovia tie, nesumwivo je da ne samo da obeleava, nego i reprezentuje pozorinu kulturu na tlu Vojvodine (i Srbije, naravno), bezmalo dva veka: roen je u Vrcu 1806. godine, u Srbiji je iveo od 1840. do 1848, pa se vratio u Vrac gde je ostao do smrti 1856. godine; prva wegova dela za pozorite su tragedije: Svetislav i Mileva (1827), Milo Obili (1828) i Naod Simeon (1830) alostna pozorja", kako ih je sam nazivao. Studija Neboje Romevia posveena je veselim po-

260

zorjima", tj. komedijama, i to ranim: Laa i paralaa noi (1830), Tvrdica ili Kir Jawa (1837) i Pokondirena tikva (1838).1 U opredeqewu za ovu, ranu, ili prvu fazu Sterijinog komediografskog rada, Romevi istie pre svega wene izuzetne umetnike domete, koji su se, kasnije, u drugoj fazi (koja samo uslovno parira ovoj ranoj", svojom zrelou") ponovili samo u dva sluaja u komedijama enidba i udadba (1853) i Rodoqupci (nastali izmeu 1850. i 1854. godine, objavqeni posthumno). U ovim komedijama nema, kako je to vie puta istaknuto, komediji svojstvenog optimizma": iako je napustio pisawe tragedija, oslobaajui se istorijske i legendarne tematike, Jovan Sterija Popovi se nije odrekao svog pesimistikog pogleda na svet. Naizgled paradoksalno, ali upravo ovo metafiziko jezgro", Romevi prepoznaje kao vanvremenski kvalitet" wegove komediografije (str. 266). Najee je ukazivano na istorijski znaaj Sterijinih drama,2 ali je bilo i vie pokuaja celokupnog sagledavawa wegove dramaturgije, odnosno savremenosti wegovih dela.3 I sam Romevi je, pre ove kwige, svoje stavove o Sterijinim teatarskim kvalitetima i modernosti iznosio u vie teorijskih radova koji su, u veoj ili mawoj meri, kasnije uklopqeni u wu.4 to se same kwige Rane komedije Jovana Sterije Popovia tie, odmah na poetku Romevi istie da je wegovo interesovawe usmereno ka samom tekstu i wegovim teatarskim kvalitetima". Izbegavajui istoriografsko ili pozitivistiko rekonstruisawe okolnosti u kojima su nastali tekstovi", nastojao je da sagleda ta ti tek1 Redosled ovih drama u Romevievoj studiji neto je drukiji, jer on se poziva na godinu nastanka, koja nije i godina prvog obelodawivawa Sterijinih ranih komedija: naime, Pokondirena tikva je nastala 1830. godine, a objavqena 1838, tako da se kod Romevia nalazi na drugom mestu, posle Lae i paralae. 2 Jovan Skerli, Istorija nove srpske kwievnosti, Geca Kon, Beograd, 1921; Milan Bogdanovi, Stari i novi, , Prosveta, Beograd, 1946; Jovan Popovi, Sterija i poeci srpske drame, Prosveta, Beograd, 1949; Kwiga o Steriji, Srpska kwievna zadruga, Beograd, 1956; ivan Milisavac, Savest jedne epohe, Matica srpska, Novi Sad, 1956, Milorad Pavi, Istorija srpske kwievnosti baroknog doba (H i H vek), Nolit, Beograd, 1970; Stariji dramski pisci (predgovor Stanislava Bajia), Matica srpska Srpska kwievna zadruga, Novi SadBeograd, 1972; Milorad Pavi, Istorija srpske kwievnosti klasicizma i predromantizma, Nolit, Beograd, 1979; Borivoje Stojkovi, Istorija srpskog pozorita od sredweg veka do modernog doba (drama i opera), Muzej pozorine umetnosti Srbije, Beograd, 1979; Luka Dotli, Iz naeg pozoria starog, Srpsko narodno pozorite, Novi Sad, 1982; Jovan Dereti, Istorija srpske kwievnosti, Nolit, Beograd, 1983; Boidar Kovaek, Talia i Klio, Matica srpska, Novi Sad, 1991. 3 Jovan Sterija Popovi (zbornik), Zavod za izdavawe uxbenika, Beograd, 1965; Srpska kwievnost u kwievnoj kritici Drama (priredio Rako Jovanovi), Nolit, Beograd, 1966, drugo izdawe: 1973; Petar Marjanovi, Oima dramaturga, Srpska itaonica i kwinica Irig, Novi Sad, 1979; Sterijino delo danas (zbornik), Sterijino pozorje, Novi Sad, 1981; Josip Lei, Sterija dramski pisac, Sterijino pozorje, Novi Sad, 1998. Kao i studije Jovana Hristia, Sterijine komedije i wegova dramaturgija" i Vladete Jerotia, Psiholoki osvrt na Jovana Steriju Popovia", u: Zborniku Matice srpske za kwievnost i jezik, Novi Sad, 1981; odnosno okrugli sto u Vrcu (15. i 16. oktobra 1976. godine), na temu Scensko osavremewavawe Sterijinih dramskih dela", Scena, Novi Sad, 1977. 4 Analiza lika u modernoj teatrologiji", Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd, 1997, 2040; Vreme u Lai i paralai Jovana Sterije Popovia", Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti (2), Beograd 1998, 6471; Naracija i suspens", Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd, 1998, 135140; Novi spoznaji dramskih likova i publike", Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd, 1999, 116120; Govor u Pokondirenoj tikvi Jovana Sterije Popovia", Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd, 2000, 86109; Pria, zaplet, kompozicija", Zbornik Fakulteta dramskih umetnosti, Beograd, 2000, 110120.

261

stovi [] govore nama danas" (str. 6). Nije, naravno, zanemarena ni iwenica da je Sterija stvarao u predistoriji naeg teatra", da nije imao pred sobom ni pozorinu tradiciju ni odgovarajue institucije, pa je pred wim bio izuzetno teak zadatak utemeqewa srpskog teatra. Otuda wegova izuzetna uloga i znaaj, ali i mnogo vie postavio je putokaze od kojih mnogi vae i danas", istie Romevi u Uvodnoj rei (str. 6). Od samog poetka oigledna je i Romevieva ambicija da nastavi teatroloko izuavawe Popovieve komediografije, koje su zapoeli Petar Marjanovi, Jovan Hristi i Josip Lei", ali i da primeni neke nove tendencije u razvoju metoda teatroloke analize" kojima se obogauje metodoloka aparatura i omoguava dubqi i kompletniji analitiki pristup" (str. 7). U metodolokom uvodu ukazano je na razlike izmeu narativnog i dramskog teksta, koji se vie ne posmatra kao kwievno delo, nego kao predloak za pozorinu predstavu. Od Platona i Aristotela do danas, mnogobrojne su i najraznovrsnije definicije ovog problema. Jedan od novijih, upravo je primer Manfreda Fistera (Pfister), iji komunikacijski modeli ukazuju na najvanije distinkcije izmeu dramskih i narativnih struktura (uporediti grafikone 1 i 2). Ono to je u dosadawim teorijskim diskusijama unosilo zabunu, upravo su epske tendencije koje su uoene u skoro svim dramskim tekstovima. Nastojei da to izbegne, Romevi ukazuje na najvanije koncepte epskog" u drami. Prema prvom, koji su zagovarali romantiari, nezavisnost sastavnih delova dela predstavqa wegov epski, a zaokruenost tih delova predstavqa wihov dramski kvalitet. Gete i iler su istakli napetost u epskom teatru". Ublaavawe napetosti upravo je jedna od osnovnih funkcija ovog tipa epskog teatra. Drugi koncept je, prema Hegelovoj verziji, zasnovan na kontrastirawu izobiqa detaqa u epskom, naspram koncentrisane forme u dramskom teatru. Tendencija epike u drami moe se opisati kao pokuaj da se prikae stvarnost u wenom totalitetu i do najsitnijih detaqa" (Romevi, str. 11). Trei koncept je preuzet od Platona i Aristotela, definisao ga je, a potom i primenio Breht, a wegova osnova je u posrednikom komunikacijskom sistemu, koji omoguava distancu. Romevi daqe navodi tehnike epske komunikacije: autor kao epski narator, uvoewe epskih elemenata preko likova izvan radwe i preko likova unutar radwe. Sledi detaqna analiza ranih komedija Jovana Sterije Popovia (Laa i paralaa, Pokondirena tikva i Kir Jawa) kroz tematske celine: Prostor", Vreme", Likovi" i Verbalne komunikacije", uz mnotvo tabela, grafikona, modela i primera. Od samog poetka naglaen je znaaj prostora u Sterijinoj dramaturgiji. U komediji Laa i paralaa, primeuje Romevi, likovi su definisani prostorom", koji ovde ima socijalno-etika, a ne samo scenska obeleja" (str. 20). Opisuje se daqe scenski prostor, potom prostor radwe i prostor fikcije. Upravo u pretvarawu prostora radwe u scenski prostor potencijal je buduih pozorinih postavki Lae i paralae. I Pokondirenu tikvu odlikuje semantiki meuodnos prostora, precizan do detaqa, hijerarhizovan i nepromenqiv. Svaki od prostora koji se pomiwu su od velikog uticaja na sudbine i aktivnosti likova" (str. 27). Kir Jawu karakterie jedinstvo vremena i mesta. Scenski prostor je jedinstven, sav usredsreen na jedan predmet kriwu sa novcem, koja od ikonikog znaka izrasta u metaforu itavog dela" (str. 29). U zakquku stoji da je kod Sterije konkretan scenski prostor uglavnom nedefinisan, dok je prostoru fikcije pristupqeno sa vie pawe. U tom je spacijum ideolokog sukoba" koji karakterie upravo ove rane komedije (str. 32).

262

Fenomen vremena naroito je vaan, jer je u wemu osnova za osavremewavawe konteksta", a do sada mu je, kako tvrdi Romevi, teatrologija posveivala nedovoqnu pawu. Slaba utemeqenost Lae i paralae u konkretan istorijski trenutak omoguila je stvarawe utiska atemporalnosti, ili, kako bi kritika romantino rekla, 'venosti' ovog komada", primeuje Romevi, dodajui da se ipak ne moe jednostavno prebaciti wegova radwa u savremenost. Bez obzira to je zamagqivao hronoloke reference, Sterija je ipak ostavio dovoqno oznaka za prepoznavawe kulturnog obzorja graanske klase prve polovine 19. veka". Da bi se uklonila distanca izmeu danaweg i nekadaweg kulturno-istorijskog trenutka, neophodno je transponovawe itavih kulturnih modela" (str. 42). Iako se i u Pokondirenoj tikvi trudio da izbrie vremensku distancu izmeu svoga komada i savremenosti", ona je ipak uoqiva, pa kritika perspektiva naeg vremena nalae pomerawe fokusa sa lika Feme na okove i konvencije drutvenog ivota" (str. 46). Nemogue je osavremewavawe ovog komada bez potpunog prekomponovawa socijalnih odnosa", tvrdi Romevi. I u treoj komediji, u Kir Jawi, re je o uklawawu vremenske distance izmeu publike i teksta: Sterija je preuzeo od Plauta i Molijera venu temu" tvrdice, nastojei da je uklopi u svoje vreme. Izmeu ose sukcesivnosti i ose simultanosti smeten je zaplet; sve je u duhu klasicistike poetike: svedeno, bez scenskih atraktivnosti, sadawost je tako epifenomen prolosti koja odreuje odnose i ponaawe likova, a scenska deavawa su epifenomen izvanscenske radwe" (str. 53). Shodno znaaju koji se pridaje analizi i razumevawu dramskih likova, Romevi im posveuje 80-ak stranica svoje kwige (od 54. do 130. str.). Objasnivi najpre razliite tehnike analize lika: strukturalnu meuzavisnost lika i zapleta, status dramskog lika lik i linost, dramatis persone, grupisawe likova kao dinamine strukture meuodnosa, konfiguracija, karakterizacija itd., Romevi pristupa pojedinanim, detaqnim analizama ranih komedija Jovana Sterije Popovia, imajui u vidu da su upravo likovi uporina taka wegove dramaturgije" (str. 68). Kroz kvantitativne parametre (grafikonima koji pokazuju: prisustvo likova na sceni, potom wihovo uee u diskursu, odnosno u siejnoj grai) stie se do procena o wihovoj veliini i znaaju. Aktancijalnim modelima, kojima se identifikuju funkcije u siejnoj strukturi komada", stie se do zakquka da je Laa i paralaa bez pravog antagoniste u najveem delu zapleta", to predstavqa najznaajniju iwenicu u analizi likova i strukture komada (str. 74). Primewujui Bekermanovu (Beckermann, Bernard) koncepciju o dimenzijama likova: duina, irina i dubina, Romevi nailazi na nove potvrde" svoje teze o determinizmu i qudskoj nemoi koje se mogu dovesti u vezu sa autorovom melanholijom, pa i mizantropijom" (str. 74). Iako bi, kako to sam autor primeuje, bilo preterano rei da Popovi kroz svoje likove uvodi psiholoki realizam u duhu modernih tendencija svoga doba", wegovi likovi, pre svega zbog svojih psiholokih osobina (autorefleksivnosti pojedinih likova, wihove psiholoke uverqivosti), odredili su tragikomiki anr Lae i paralae, kao i drugih veselih pozorja" (str. 82). Sterijin primarni dramaturki ciq je kontrastirawe likova, podvlai Romevi, a realizuje se na dva naina: definisawem likova kroz radwu i postupke ili koriewem eksplicitno neposredne tehnike karakterizacije (str. 119).

263

U Pokondirenoj tikvi, Sterija se opredelio za karakterizaciju putem autokomentara ili komentara sa strane" (str. 119). U Kir Jawi na delu je socioloka, psiholoka, bioloka i etnika determinisanost likova. Ali, nije voqa, ve sluaj je ono to pokree likove ili im otvara prostor za delawe" (str. 127). Trei deo posveen je verbalnim komunikacijama (od 131. do 194. strane), to ide u prilog ne samo semantikoj kompleksnosti, nego i znaaju koje dijalog, odnosno dramski govor poseduje. Publika, polifunkcionalizovan jezik, govor i radwa, retorika dijaloga, kroz razliite strategije obraeni su najpre kroz teorijske predloke, a potom i kroz paqive analize ranih komedija Jovana Sterije Popovia. Upravo u nastojawu da to vernije prikae govor svog vremena, pronaena je osnova za Sterijin realizam". Ipak, danas se ne moe sasvim precizno rekonstruisati" jezika praksa Sterijinog vremena. Razlozi su znani i pomiwani: srpska dramaturgija prve polovine 19. veka nije imala uspostavqene standarde i tradiciju pozorinog govora" (str. 141). Sledi poglavqe pod nazivom Pria, zaplet, kompozicija" (od 195. do 245. strane). Poev od definicija: 1. Priu definiemo ne kao predstavqawe samo, ve kao predmet predstavqawa"; 2. Za razliku od prie, zaplet ve sadri vane strukturalne elemente, meu kojima istiemo kauzalnost, segmentaciju u faze, prostorno i vremensko grupisawe"; 3. Kontrast izmeu fleksibilnog aranmana scena proizalog iz elizabetanske tradicije i rigidne simetrine strukture inova francuskog klasicizma je jedna od centralnih tema u teoriji dramske kompozicije" Romevi prati nizawe dogaaja, radwu, zaplete, predstavqawe prie, potom sredstva povezivawa (kompoziciju) i formu Lae i paralae, Pokondirene tikve i Kir Jawe Jovana Sterije Popovia. Logino proishodi poglavqe Naracija i napetost" (od 256. do 263. strane), kao svojevrsno poentirawe prethodnom. Mada perfekcija zanatske vetine nikada nije bila Popovieva preokupacija", kako tvrdi Romevi (str. 258), pa stoga preotro sudi o Lai i paralai, u Kir Jawi zapaa nedostatak napetosti, dok, po tom pitawu, Pokondirenu tikvu proglaava za najuspeliji komad, bez obzira na fragmentarnost dramaturkog postupka", utiska heterogenosti" i neusklaenosti delova kompozicije", Jovan Sterija Popovi je, u potrazi za ravnoteom" (kako glasi Romeviev Zakquak), pre svega kroz postupak dramske ironije", uspostavio sponu sa naim i buduim vremenima (str. 270). Zakquci do kojih je doao Neboja Romevi tokom svojih istraivawa jesu relevantni za pozorite, ba kao i teatroloki model, za koji se opredelio, po kome je dramske tekstove Jovana Sterije Popovia (Laa i paralaa, Pokondirena tikva i Kir Jawa) posmatrao u kontekstu savremenog pozorita i kao predloak za potencijalne predstave. Prie na osnovu kojih su nastale ove tri komedije imaju, kako smo naveli, izraeniji tragiki nego komiki potencijal", zakquuje Romevi, ipak, Popovi eli da nedvosmisleno utemeqi svoje komade u istoriju komedije i obezbedi im takvu recepciju kod publike" (str. 270). Gotovo dva veka ove drame maskirane u komedije" imale su svoju publiku, a nesumwivo je da e nakon ovakvih studioznih analiza i modernih pristupa, provocirati ne samo teatrologe, nego i dramaturge i rediteqe i glumce i publiku HH veka. Zoran eri

264

UDC 82-21.031 821.163.41-95

O NEKIM NOVIJIM TEORIJSKIM RAZMATRAWIMA O TRAGEDIJI Terry Eagleton, Sweet Violence, The Idea of the Tragic, Blackwell Publishing, Oxford, 2003; Rush Rehm, Radical Theatre: Greek Tragedy and the Modern World, Duckworth, London, 2003. Kwiga Xorxa tajnera Smrt tragedije,1 objavqena 1961. godine, nekoliko decenija je bila jedna od najuticajnijih kwiga o tragediji, a fenomen koji je ona proizvela Tomas van Lan je nazvao mitom o smrti tragedije". Bilo je, naravno, i drugih slinih teorija koje su favorizovale kategoriju tragi-komedije kao adekvatniju da oznai dobar deo dramske produkcije dvadesetog veka.2 Kao reakcija na kwigu harizmatinog autora Xorxa tajnera, napisanu zavodqivim stilom koji mu je svojstven, nastale su i mnogobrojne odbrane" tragedije, usmerene pre svega na pobijawe simplifikatorske kvalifikacije kako savremena zapadna civilizacija nije sklona tragediji zato to su wene dve vladajue ideologije, judeo-hrianstvo i marksizam, po duhu optimistiki. Samo u posledwih desetak godina nastalo je nekoliko studija koje se ozbiqno bave tragedijom, wenim znaajem za savremeni trenutak, i wenom vitalnou. Ta novija teorijska razmatrawa tragedije mogu se grubo svrstati u dve kategorije: u ona koje podstiu dubqe razumevawe grke tragedije kao matrice bez koje se ne moe shvatiti smisao tragedije uopte;3 i ona koja, priznajui i prihvatajui vanost antike grke teorije i prakse kao uzora, tragaju za fleksibilnijim odreewima tragedije i traginog koja proizilaze iz raznovrsnih savremenih primera dramske produkcije i tragikog poimawa sveta uopte, ali su relevantni i za savremeni ivot ije tragine razmere na svim meridijanima sveta nikako ne mogu da se zanemare. Za potrebe ove kratke studije izdvojila sam nekoliko relevantnih postavki koje su deo jednog sveobuhvatnijeg interesovawa i istraivawa vezanih za znaaj tragedije u moderno doba. Centralno mesto u ovim razmatrawima zauzima stav da je tragedija pre svega zaokupqena pitawima osnovnih ivotnih vrednosti i povezana sa smislom, pa je stoga u sutini uvek politika. Ameriki profesor i kritiar Ra Rem4 ukazuje na iwenicu da je grka tragedija radikalna po prirodi, i podsea na latinsko poreklo rei radikalan koja oznaava ono to je vezano za korene (radix = koren), i na savremeno znaewe rei radikalan koje ukazuje na neto potencijalno politiki opasno i destruktivno za ustaqene prakse i sisteme. Radikalnost grke tragedije je u tome to je duboko ukorewena u ivot i u prirodu i u drutvo. Teoretiar takve tragedije je neko iji je odlazak u pozorite vrsta putovawa, svedoewa i misije. Izmeu grkih rei
George Steiner, The Death of Tragedy, Alfred A. Knopf, New York, 1961. I sama sam koristila ovaj termin u kwizi Drama u doba ironije, Oktoih, Podgorica, 1998. 3 Ova razmatrawa uglavnom polaze od stavova Pola Rikera iznetih u kwizi Simbolika zla; reference se odnose na engleski prevod: Paul Ricoeur, The Symbolism of Evil, Harper and Row, New York, 1967. Riker kae: samo razumevawem tragedije u svojoj grkoj pojavnosti moemo shvatiti i svaku drugu tragediju kao analognu grkoj tragediji", moj prevod. Ova referenca je preuzeta iz kwige Viqema Storma, o kojoj e kasnije biti rei, str. 30. 4 Rush Rehm, Radical Theatre: Greek Tragedy and the Modern World, Duckworth, London, 2003.
1 2

265

teatar i teorija postoji etimoloka veza. Pozorite teatar (theatron) je bilo mesto gde su gledaoci (theatai) odlazili da neto vide (theasthai). Sa ovim reima povezana re teorija (theoria) oznaavala je nain gledawa ili viewa. Stoga se teoretiarem drame moe smatrati onaj ko u pozorite odlazi, kao u neko hodoae, da bude svedok istine. Rem dokazuje politinost, pa stoga i venu aktuelnost grke tragedije analizirajui vie klasinih grkih drama koje povezuje sa savremenim situacijama. Osnovno pitawe koje postavqa grka tragedija, kae Rem, je pitawe ta initi?", koje, na primer, postavqa Orest pre nego to ubije svoju majku, i to je pitawe vrednosti i smisla. Na ovaj momenat tragedije posebno se osvre an-Pjer Vernan5 koji je izvrio veliki uticaj na savremene teoretiare tragedije, pa i na sve ovde pomenute autore. Naglasak je na qudskom delovawu u momentu krize, odnosno na tragikom pitawu" ili qudskom izboru. Iako je qudsko delovawe u odsudnim trenucima uslovqeno ideologijom u okviru koje nastaje, ono takoe proizvodi nove ekstremne okolnosti i nove izbore koji potkopavaju istu tu ideologiju. To je jo jedna potvrda politike prirode tragedije, i wenog prevazilaewa uskih ideolokih okvira u koje neki teoretiari pokuavaju da je uguraju. Na primer, dok kao proizvod atinskog drutva reflektuje wegov imperijalizam, seksizam, hipokriziju, netoleranciju i druga zla, tragedija istovremeno kroz rei marginalizovanih likova, pre svega ena i robova, upuuje ozbiqnu kritiku istim ovim aspektima atinskog drutva. U tom smislu znaajnu ulogu igra i hor kome je dozvoqeno da u svojim komentarima izlazi izvan strogih okvira zapleta, odnosno predodreenosti sudbinom, ma kako se ona shvatala. Grka tragedija stoga danas predstavqa potencijalni oblik kulturnog otpora negativnim aspektima kapitalizma. Dovoqan je primer Euripidovih Trojanki da ilustruje kako tragedija dramatizuje jaz izmeu ideala grke demokratije i postupaka elnih qudi drave. Iako pisana s take gledita Grka, pobednika u ratu protiv Trojanaca, ova tragedija prua potresno svedoanstvo o patwama trojanskih ena i robova. Poto su Grci pobili sve mukarce Troje, pripremaju se da otplove nazad u domovinu sa trojanskim enama kao robiwama. Poneti Odisejevim govorom reavaju da sa zidina grada bace mladog Andromahinog sina, a krici nesrenih Andromahe i Hekube evociraju krike mnogobrojnih majki bezbrojnih rtava mukog terora irom sveta danas. Treba istai da su nekoliko meseci pre premijere Trojanki, u Peloponeskom ratu, Grci bili zauzeli ostrvo Melos i pobili sve muke lanove lokalne zajednice, ene i decu pretvorili u robove a ostrvo naselili grkim kolonistima. Trebalo je hrabrosti da se ovakva drama napie u tim istorijskim okolnostima, a takva hrabrost, naalost, danas nedostaje pozorinim stvaraocima britanskih i amerikih nacionalnih teatara da na slian nain progovore o nevinim rtvama NATO bombardovawa Srbije, konstatuje Rem. Ono to je zanimqivo za moja istraivawa je kako ovaj autor povezuje svoje uvide o grkoj tragediji i klasinoj teoriji tragedije sa savremenim primerima tragedije i teorije tragedije, pre svega sa Juxinom O'Nilom, ovekom koji se hrabro poduhvatio da obnovi duh grke tragedije u Americi prve polovine dvadesetog veka. S jedne strane Rem odaje priznawe O'Nilu to je snanije nego bilo koji drugi dramski pisac svoje generacije uspeno izrazio oseawe straha usled zarobqenosti okolnostima koje se percipiraju kao sudbina u antikom smislu. S druge strane Rem opravdano ukazuje kako O'Nil suava opseg grke tragedije time to takozvanu sudbinu svodi na frojdovsko nesvesno kao izvor
5 Jean-Pierre Vernant and Pierre Vidal-Naquet, Myth and Tragedy in Ancient Greece, Zone Books, New York, 1988.

266

nekontrolisanih nagona, kao u svojoj adaptaciji grkih tragedija u drami Crnina pristaje Elektri, odnosno Eshilove Orestije i Sofoklove Elektre. Jungovski arhetipovi koje je O'Nil takoe koristio kao tehniku motivacije likova ne pruaju politiki i moralni kontekst neophodan za tragediju u grkom smislu. Rem O'Nilovu ewu pod brestovima naziva uspelom adaptacijom grkog mita od strane jednog znaajnog savremenog dramskog pisca, iako je autor izbegao neke od ozbiqnijih dramskih i moralnih izazova koji su karakterisali prauzor ove drame, Euripidovog Hipolita. Rem hvali savremeno politiko pozorite zato to priznaje istorijske, drutvene i ekonomske inioce, pa poput grke tragedije ne suava irok kontekst okolnosti (uslovno sudbinu") u kojima se pojedinac u trenucima krize suoava sa pitawem ta initi?". U autore ovog opredeqewa on ubraja Bihnera, Gogoqa, oa, Gorkog, Kajzera, O'Kejsija, Tolera, Piskatora, Brehta, Fria, grupne pozorine projekte u Americi i Britaniji, Petera Vajsa, Ozborna, Ardena, Bonda, Barkera, Kunera i mnoge druge. Ideju o traginom i tragediji slinu Removoj zastupa i Teri Iglton u studiji koja je objavqena 2003. godine kao i Remova, a koja je napisana na briqantan i eruditski nain i prua sinoptiki pregled teorije i prakse tragedije od antike do danas.6 Kao i prethodna studija, i ova sutinom tragedije smatra smisao i vrednost. Tragedija je prvenstveno pitawe vrednosti, a tragediji su smisao i vrednost potrebni i onda kad ih prikazuje u formi negativne utopije. Stoga pitawe tragedije nije samo estetsko ve i politiko pitawe. Beketovo delo je u velikoj meri negativna utopija. Sumorni ton wegovih drama i proze koji prikazuju stawe nesposobnosti da se identifikuje gubitak vrednosti, imlicitno govori da kod autora postoji oseawe za vrednost. Iglton proiruje znaewe Aristotelovih pojmova o tragediji, istovremeno priznajui wihov znaaj i ukazujui na wihova ograniewa. On povezuje estetski pojam traginog sa iskustvom traginog u stvarnom ivotu. Rei da ne postoji tragedija kao ivotno iskustvo znai poricati da je holokaust bio tragian. U uvodu svoje studije Iglton konstatuje kako tragedija danas nije popularna tema, ali da je ba to razlog da se wome bavimo. Nasuprot tvrdwama da tragedija nije relevantna za moderno doba, Iglton u svojoj studiji dokazuje suprotno da je tragedija od primarne vanosti i danas, i da weni protivnici, na primer feministi i leviarski intelektualci nisu u pravu, jer tragedija je vie od prie o rtvovawu, lanom herojstvu, mukoj aristokratiji duha i slinom. Neverovatno je da se re tragian nerado koristi ba u danawe doba kada je vie qudi ubijeno nego ikad ranije u istoriji. Zato Iglton svoju kwigu naziva politikom studijom tragedije, a politiko je neto to prevazilazi istorijska ograniewa. Patwa jeste uvek specifina ovek koji je doiveo genocid svoga naroda to najboqe zna. S druge strane patwa je i transistorijska: sa Filoktetom saoseamo zato to trpi bol, a ne zato to je wegova patwa uslovqena istorijskim dogaajima. Pitawe koje zaokupqa Igltona kao i mnoge druge teoretiare, jeste pitawe da li moemo da shvatimo tragediju uopte ako prvo dobro ne razumemo sutinu grke tragedije, kako je to tvrdio Riker. Iako ne porie potrebu razumevawa grke tragedije, Iglton daleko vie prostora posveuje razradi osnovnih pojmova tradicionalne teorije tragedije, tako da budu u saglasju i sa savremenim primerima traginog u drami ali i ivotu, pa zatim i u drugim anrovima,
6

Terry Eagletone, Sweet Violence, The Idea of the Tragic, Blackwell Publishing, Oxford,

2003.

267

pre svega u romanu i kratkoj prii. Ukratko, wegova osnovna teza je da su pojam traginog, tragedija i weni elementi suvie sloeni i vienaznani da bi bili lako redukovani na jednu definiciju, i sve svoje tvrdwe ilustruje mnotvom primera iz evropskih kwievnosti. Svoje osnovne stavove Iglton je saeto izneo u prvoj glavi svoje kwige, karakteristino naslovqenoj Teorija u ritama",7 a kasnije ih razradio u ostalim poglavqima. Osnovno pitawe za wega je sama definicija tragedije, ali on ne eli da prui definitivnu i zaokruenu verziju, a wegovi osnovni stavovi koje sam prethodno iznela, implicitno proizilaze iz wegovih razmatrawa skoro svega relevantnog to je o tragediji napisano od Aristotela do danas. Iglton se posebno zadrava na mnogobrojnim savremenim teoretiarima tragedije koje deli u dve grupe. Prvi su oni koji se slepo pridravaju tradicionalnog viewa tragedije, praktino ne veruju da je ona mogua u danawe vreme; drugi koji tragediju shvataju fleksibilnije, svedoe o mnogobrojnim primerima savremene tragedije, a Iglton je jedan od wih. Dorotea Kruk spada u konzervativne teoretiare tragedije a wena teorija pripada popularnoj akademskoj koncepciji, po kojoj tragedija slika izuzetne situacije i izuzetne junake koji imaju neki nedostatak zbog koga stradaju, pa se wihova pria tragino zavrava jer se uplie neka via sila u vidu sudbine, ime se otkriva da qudska patwa ima neki iri smisao. Teko da ijedna re ove definicije ima univerzalan znaaj, kae Iglton, jer po woj, recimo Ibzen uopte nije pisao pravu tragediju, to je smatrao i Xorx tajner. Pokuaje definisawa tragedije Iglton daqe svrstava u deskriptivne i normativne. Daje prednost ovoj drugoj vrsti definicije, ne zanemarujui ni onu prvu po kojoj se u tragediji pre svega radi o smrti i unitewu, kao to je to sluaj, na primer, sa Kidovom panskom tragedijom ili Senekinim tragedijama. Onaj ko se pridrava normativnog viewa tragedije rei e za grotesku ovo nije tragedija". Po istom miqewu, to je drama mranija, to je traginija, a u praksi je upravo obrnuto u mnogim tragedijama povremeno izbija duh vedrine, a u mnogima ni ishod nije sasvim sumoran, smatra Iglton. Daqe, problem definisawa tragedije proistie i iz iwenice da re tragedija" moe da ima trostruko znaewe. Kao i komedija, istovremeno moe oznaavati umetniko delo, dogaaj iz stvarnog ivota, i pogled na svet ili strukturu oseawa. to se tie distinkcije umetnost/ivot, u antikom poretku drutva ona nije bila tako naglaena kao to je u moderno doba. Za Igltona tragini pogled na svet i tragedija nisu isto, i on se suprotstavqa teoretiarima smrti tragedije", posebno Xorxu tajneru, kao to je to ezdesetih godina dvadesetog veka uinio i wegov uiteq Rejmond Vilijems. Umetnost i pogled na svet nisu ba tako tesno povezani kako to smatra tajner. Tragian pogled na svet ne proizvodi automatski tragediju, i obrnuto, optimistian pogled na svet ne mora da proizvodi samo komediju. tajnerovo miqewe da su marksizam i hrianstvo preteno optimistiki pogledi na svet takoe ne stoji. Za Mareja Krigera, na primer, u danawem svetu nema dovoqno tragine umetnosti upravo zato to preovladava tragini pogled na svet. U zakquku svog prvog poglavqa Iglton kae kako se tradicionalna koncepcija tragedije zasniva na nekoliko distinkcija izmeu predodreenosti i sluaja, slobodne voqe i sudbine, unutrawe tragike greke i spoqawih okolnosti, i slino ali one uglavnom vie nemaju vanost za nas. Zbog toga neki konzervativni kritiari zakquuju kako tragedija vie nije mogua, dok
7

Ili teorija u ruinama" (A Theory in Ruins).

268

neki radikalni mislioci smatraju da ona vie nije poeqna. A stvar je u tome da te distinkcije treba preispitati, to Iglton u ovoj kwizi i ini. Drugo poglavqe svoje kwige Iglton posveuje pitawu odnosa vrednosti i tragedije, i daje mu naslov Vrednost patwe". Pitawe vrednosti je osnovno pitawe tragedije, smatra Iglton, jer je tragedija ukorewena u stvaran ivot. Vrednost je implicitno prisutna ak i u negativnim utopijama. Sve dok qudsku patwu prikazujemo kao traginu, uspevamo da zadrimo odreenu meru vrednosti. Naravno, tragedija ne treba da nas ubedi u to kako svaka patwa ima smisao. Predstavqawe patwe u tragediji moe biti znak protesta i pobune, kao to je to sluaj sa ilerovim tragedijama herojskog otpora patwi. Mada se tragedija uglavnom zasniva na smrti glavnog junaka, ponekad postoji oseaj kontinuiteta zajednikog ivota koji tragediji daje politiku vanost, kako je smatrao Rejmond Vilijems. Patwu uglavnom treba izbegavati kao zlo, ali postoje neke vrste patwe u kojima se ono to se gubi nadoknauje nekim dobitkom. Ako je qudskost ponovo uspostavqena i ivot obnovqen, silazak u pakao besmisla i oajawa bio je nuan. U treoj glavi Od Hegela do Beketa", Iglton analizira razvojni put ideje traginog izmeu ove dvojice autora. Opet je u sreditu pawe pitawe mesta vrednosti u tragediji. Kod Hegela razum postaje sudbina, duh je tragini junak (tragina koncepcija istine) on mora prvo sebe da izgubi ili pretrpi rasparavawe, kako bi se ponovo naao, a filozofija je nastavak tragedije drugim sredstvima: ona ponovo uspostavqa kontinuitet u konceptualnoj formi. Za Hegela je tragina umetnost afirmativna: padom pojedinca ponovo se uspostavqa totalitet. S druge strane, znaaj dobrog dela Beketovog stvaralatva lei u demistifikovawu onoga to se tradicionalno smatralo vrednou. Wegov svet je nastawen pojedincima koji su pali na nivo nii od traginog, ali i tako sumorna predstava qudskog stawa podrazumeva oseaj za vrednost i svojevrsnu velianstvenost. Najvea vrednost Beketovog dela je to implicitno govori kako je ovek izgubio sposobnost da svoje stawe ak i prepozna kao tragino. U etvrtoj glavi Junaci", Iglton eli da skrene fokus istraivawa traginog sa pojedinanog junaka na dogaaje i na ton tragedije koji je obino sumoran, iako se svaka tragedija ne zavrava nesreno vie od treine Euripidovih tragedija zavrava se sreno. ak se i Miltonov Izubqeni raj zavrava relativno sreno. Arhanel Mihailo ipak predoava lepu budunost za oveanstvo. Tragini protagonista ne mora uvek da umre, mada je ponekad milostivije da umre. Xejms Tajron, u O'Nilovom komadu Mesec za uklete, duhovno je ve mrtav pa bi bilo boqe da umre, nego to ivotari. I u ovom pogledu, dakle, tragina praksa je mnogo sloenija od tragine teorije. Pogrena je teza nekih teoretiara da je Aristotel u prvi plan izbacio karakter traginog protagoniste. Aristotel nije preterano isticao znaaj junaka u odnosu na radwu. On na prvom mestu ne govori o tragediji kao imitaciji qudskog bia, ve kao o imitaciji radwe. tavie, po Igltonu, Aristotelova poetika i estetika nisu sasvim usaglaene. Dok u poetici kae kako qudi stradaju zbog sopstvene greke, u estetici govori o tome kako qudi stradaju zato to tragawe za sreom zasnivaju na moralnoj vrlini. Iglton opovrgava i tradicionalno miqewe kako tragini lik mora biti plemenit da bi izazvao saaqewe. Tragini protagonista ne mora uvek biti aristokrata. Postoji i demokratska tragedija, jer tragedija ne moe biti u potpunosti odvojena od ivota. Najzad, postoji i proleterska tragedija, a Vojcek je moda prvi proleterski tragini junak. Svako moe biti protagonista tragedije, mada nije svaka tragedija podjednako gorka. Mnogi aristotelijanci, meu-

269

tim, smatraju da tamo gde nema plemenitog junaka, nema ni tragedije. Elder Olson, na primer, ne smatra O'Nilovu dramu Crnina pristaje Elektri za tragediju, jer su likovi suvie obini. U petoj glavi, Sloboda, sudbina i pravda", Iglton dovodi u pitawe postavku da tragedija i sudbina uvek idu zajedno. S druge strane preispituje i miqewe o slobodi kao alternativi sudbini. ak ni Aristotel u Poetici ne diskutuje o sudbini, ali je ovaj termin kasnije postao opte mesto kod nekih dramatiara, na primer u nekim tragedijama ana Anuja. U danawem smislu sudbina je ono to je neizbeno. Ideja slobodne voqe, s druge strane, je relativno nova. Slobodna voqa je relativan pojam, jer jedina ista sloboda je, kako kae i Alber Kami, sloboda da se ubije. ekspirov Bernardin iz Mere za meru je slobodan jer za wega nita nema smisla. Ne boji se da umre jer je ve duhovno mrtav. Tanije je rei da je tragedija pobuna protiv sudbine, a ne potiwavawe sudbini. A biti slobodan znai eleti neophodne uslove za slobodu a to je naa neizbenost. Tako su sloboda i nunost neraskidivo povezane, i to je tema tragedije. Neki savremeni dramski pisci dramatizuju nesposobnost da se shvati pojam pravde, odnosno prave ravnotee izmeu nunosti i slobode. U O'Nilovoj tragediji Crnina pristaje Elektri, likovi Orin i Lavinija, koji su ubili svoje roditeqe, vremenom postaju slika tih ubijenih roditeqa. Tako se naslee pojavquje kao nemezis, odnosno prolost se sveti u vidu neuroze. Pojam Aristotelove katarze zauzima glavno mesto u glavi est Igltonove kwige, Saaqewe, strah i zadovoqstvo". Iglton konstatuje da je tragedija posebna meavina bola i zadovoqstva i da za to postoje razliita objawewa, a on navodi mnogobrojne autore koji su o tome rekli svoju re. On smatra da paradigma saaqewe i strah nije naroito pogodna da objasni tragediju. Saaqewe vidi kao oseaj bliskosti sa onim ko pati, a strah kao odgovor na drugojaijost. Suoeni sa patwom drugog razmiqamo o tome da bi to mogli biti mi, i o tome da ne elimo da to budemo mi. Tako se odnos saaqewestrah svodi na konstataciju kako taj o kome se u tragediji radi i jesam i nisam ja". Moda je zbog toga incest tako esta tema tragedije, kao u Caru Edipu, u Manovom Svetom greniku, u O'Nilovoj Crnina pristaje Elektri. U pitawu je zatvoren krug koncepcije linosti, a da bi se on probio, potreban je stepen simpatije za drugog ma kako on bio monstruozan. Meutim, opravdano je pitawe da li taj oblik saoseawa, u sutini judeo-hrianski, moe i u danawe vreme da bude prihvaen kao zakon, kao to je to bio u Starom zavetu. Pitawe qubavi i saoseawa danas postaje politiko pitawe koje izlazi iz domena privatnog, smatra Iglton. On ovaj stav daqe pojawava u osmoj glavi, Tragedija i modernost". Tragedija nije kritika modernosti koja veruje u razum i objektivnost, jer su oni na strani qubavi i milosra. Razumna osoba qubavqu odgovara na mrwu i ne plai se smrti, zato to veruje da je vrlina udeti za onim to e je odrati u ivotu. Najzad, da se osvrnem na sedmu glavu Igltonove kwige, Tragedija i roman", jer se u woj probijaju granice uskog shvatawa tragedije u svom literarno-anrovskom odreewu. Iglton nabraja mnogobrojna miqewa o tome kako su roman i tragedija nespojivi, zbog ega mnogi svaquju krivicu za smrt tragedije" na roman. Naprotiv, postoji kategorija koju on naziva tragini roman. Glavni argument onih teoretiara koji smatraju da je roman u suprotnosti sa tragedijom jeste da se ne fokusira na momentu krize neophodnom u tragediji. Miqewa kako je roman protivtea tragediji uglavnom proistiu iz Bahtinove koncepcije romana kao otvorenog i dijalokog dela. S druge strane, kae Iglton, Bahtin takoe ukazuje na rawivost pojedinanog ivota" koja je predmet tragedije. Opet, ne zasniva se svaka drama samo na trenucima krize, niti je

270

istina da svakom romanu nedostaju krizni trenuci. Iglton daje mnogobrojne primere traginih romana, od Riardsonove Klarise, preko klasika devetnaestog veka Melvila, Stendala, Tolstoja, do modernista Konrada, Vulfove, Foknera, Hemingveja, Stajnbeka i saremenih pisaca izmeu kojih posebno izdvaja Toni Morison i wen roman Voqena, i X. Majkla Kucija i wegov ivot i vreme Majkla K. Iglton jo jednom ukazuje na raskorak izmeu tragine teorije i tragine prakse. U svom posledwem poglavqu Teri Iglton daqe razvija svoje glavne postavke, pre svega ovu o traginom romanu. Kod nas je Jovan Hristi relativno nedavno, 1998, napisao kwigu o tragediji, i u nekim wenim poglavqima posebno se osvrnuo i na pitawa koja su u svojim studijama obradili Rem i Iglton.8 Hristi je pristalica stava da u danawe vreme nema tragedije, ili je nema dovoqno, mada se ne slae sa dijagnozom Xorxa tajnera zato je to tako. Prvo, on smatra da je tragedija potpuni pozorini a ne samo literarni fenomen, to znai da postoji tek u odnosu izmeu dramskog teksta, pozorine predstave i pozorine publike. On odbacuje neka miqewa koja Iglton uvaava, na primer Mareja Krigera, o postojawu tragine umetnosti i izvan drame, posebno o postojawu traginog romana. Hristi kao argument iznosi da od Aristotela o drami govorimo kao o umetnosti saimawa, da drama ima poseban odnos prema vremenu i da ima svoj specifian dramski prostor, pa da zato nema tragedije izvan drame. Hristi ne nalazi nijedan primer tragedije iji je autor na savremenik, a Iglton izmeu ostalih navodi Artura Milera, Pintera, Bonda, Frila, Saru Kejn. Upravo ove dve posledwe postavke pruaju prostor za daqe rasprave o tragediji, uz podseawe sa poetka ovog teksta da su dvojica teoretiara tragedije, Rem i Iglton, izdvojeni po tome to kao sutinu tragedije istiu wenu politinost i ukorewenost u stvarni ivot. Radmila Nasti

UDC 78.071.1:929 Vagner R. 821.163.41-95

Rihard Vagner, Opera i drama, Madlenianum, Beograd, 2003. Glavni i odgovorni urednik Gordan Dragovi; urednik Milenko Misailovi; prevod, Olivera Durbaba; broj strana 378 Sto godina posle prvog prevoda Vagnerovog spisa Opera i drama na engleski jezik, a nakon panskog, francuskog, ekog, poqskog, rumunskog, japanskog i katalonskog izdawa, uvena Vagnerova teoretska studija o operskoj umetnosti pojavquje se i na naem jeziku. Zasluge za ovaj izdavaki poduhvat pripadaju operskoj kui Madlenianum" i wenom tadawem direktoru Gordanu Dragoviu, u kojoj se, pored izvoake delatnosti, neguje i izdavatvo vrednih i retkih publikacija kao to je ova o kojoj e biti rei. Studija Opera i drama na srpskom jeziku tampana je po uzoru na nemako izdawe izdavake kue Philipp Reclam", objavqeno u tutgartu 1984. godine. Pored originalnog teksta Vagnerovog rukopisa iz 1852. godine, ova kompleksna publikacija sadri umesto oekivanog jednog predgovora neuobiajena dva, koja potpisuju urednici Gordan Dragovi i Milenko Misailovi. Odeqak nazvan
8 Jovan Hristi, O tragediji, Filip Viwi, biblioteka Albatros, kw. 72, Beograd, 1998.

271

Dodatak", iji je autor Klaus Kropfinger, sadri detaqna obrazloewa Vagnerovih napomena, bez kojih bi italac bio sigurno uskraen za jedan sloj razumevawa Vagnerove kwige. Opsena bibliografija pre pogovora dragocen je izvor za one muzikologe i teoretiare muzike koji nameravaju da se ozbiqnije upute u pojedine aspekte Vagnerovog spisateqskog i kompozitorskog rada. Konano, Kropfingerov Pogovor sadri detaqan prikaz nastanka rukopisa Opera i drama, citate pojedinih pisama iz bogate Vagnerove korespondencije, prikaz samog spisa,1 aspekte recepcije Vagnerovog teksta, reakcije wegovih savremenika i kasnijih italaca,2 informacije o izdawima i prevodima, registar imena i registar pojmova, dakle, sa Vagnerovim rukopisom ukupno 378 stranica teksta. Moe se stoga rei da je pred itaocima izdawe koje zaista sadri sve neophodne sadraje za kompletno razumevawe autorove ideje i wene realizacije. tampawe Vagnerovog dela Opera i drama na srpskom jeziku rezultat je zajednikog rada glavnog i odgovornog urednika, Gordana Dragovia, Gete Instituta i Ambasade Savezne Republike Nemake u Beogradu, dr Heviga Kempfa, wegove ekselencije Joahima mita, izdavake kue Philipp Reclam, tutgart, dr tefana Korawija, te prof. Klausa Kropfingera. Saradniki tim koji je pripremio nemako izdawe Vagnerovog najpoznatijeg teoretskog spisa, uz sve one koji su radili na ureewu srpskog, ispunio je svoj zadatak na najboqi mogui nain. Tekst Riharda Vagnera Opera i drama trebalo je, sudei prema sauvanim dokumentima, najpre da bude samo lanak, kratka studija u kojoj je kompozitor nameravao da prikae negativne strane operske umetnosti, kao i naine za wihovo prevazilaewe. Vremenom se ispostavilo da je tema isuvie iroka za skromniji spisateqski prostor, pa se lanak izrodio u vrlo kratkom vremenskom roku od septembra 1850. godine do januara 1851. u ozbiqno muziko-teoretsko tivo. Ono se, meutim, mora posmatrati, kao uostalom i itav kompozitorov muziki i teoretski opus, u kontekstu drutveno-politikih prilika toga perioda, te Vagnerovih linih aktivnosti. Neposredno pre nastanka Opere i drame, Vagner je aktivno uestvovao u revolucionarnom ustanku 1849. godine, zbog ega je osuen na progonstvo koje ga je preko Vajmara i Ciriha dovelo do Pariza. Pretrpevi tako jo jednu krizu i u profesionalnom i u porodinom ivotu, razoaran i nesrean Vagner se nastawuje u Cirihu. To je vreme kada je ve napisao svoje tri znaajne opere Holananina lutalicu, Tanhojzera i Loengrina, a predstavio se i kao ozbiqan estetiar muzike studijama Umetnost i revolucija (Kunst und Revolution) i Umetniko delo budunosti (Das Kunstwerk der Zukunft).3 Smatra se da je spis Opera i drama posledica" ovih iskustava, odnosno, da se pojavquje, kako istie Klaus Kropfinger, pisac pogovora nemakog izdawa iz 1984. godine, kao wihov logian rasplet". Opera i drama je teorijsko-estetska razrada stvaralatva umetnika u praksi, onog koji se u prvom navedenom spisu izdvaja iz sredine i opire popularnom ukusu", a u drugom nastoji da postavi nacrt" identiteta budueg dela. Konano, Opera i drama je nagovetaj Vagnerove Nibelunke tetralogije, praktinog ostvarewa kompozitorove teoretske misli.4
1 Veoma detaqan prikaz Opere i drame Klausa Kropfingera iz Pogovora itaocu u urbi moe u najkraem moguem roku da prui uvid u celokupan Vagnerov spis. 2 Svoja iskustva sa Vagnerovim tekstovima zabeleili su Nie, Hofmantal, Maler, enberg i drugi. 3 U ovom razdobqu napisao je i tekst Jevrejstvo u muzici (Das Judentum in der Musik), jednu vrstu antisemitskog pamfleta, koji je tampao pod pseudonimom Karl Friegedonk. 4 Da li je Vagner zaista i uspeo da Tetralogijom isprati" svoje teoretske stavove tema je koja izlazi iz okvira ovog prikaza.

272

Originalni rukopis Opera i drama sastoji se iz uvoda, u kome Vagner nastoji da opravda svoj tekst istiui znaaj delovawa muzikog kritiara u istoriji muzike, i tri poglavqa koja su podeqena na mawe celine potpoglavqa. U prvom poglavqu, pod naslovom Opera i sutina muzike, Vagner nastupa kao kritiar koji nastoji da itaocu predstavi probleme tadawe operske muzike. No, ini se da se autor ne zadrava samo na muziko-scenskim delima, ve se dotie i drugih muzikih anrova. Podelivi zatim opersku umetnost na ozbiqnu" i frivolnu", Vagner se razraunava sa predstavnicima obe ove struje", nastojei da istakne wihovu zajedniku zabludu" koja se sastoji u pokuaju da se sredstvo izraza (muzika) pretvori u ciq, a svrha izraza (drama) u sredstvo".5 Dok velia rad Gluka, Mocarta, Betovena, Vebera, Kerubinija, Spontinija i Rosinija, dakako kritikujui wihov povran odnos prema tekstu, dotle reima najrigoroznije kawava" Majerbera, istiui wegovu operu kao neslueno aroliku, istorijsko-romantiarsku, avolsko-religioznu, zatucano-poudnu, frivolno-svetaku, tajnovito-napadnu, sentimentalno-mangupsku, dramsku papazjaniju".6 Razraunavajui" se sa problemom motivske razrade, odnosa melodije i harmonije, uloge orkestra i soliste, Vagner valorizuje rad svojih prethodnika, kao i savremenika. Wegov smeo kritiki duh u ovom poglavqu poklawa" se jedino Mocartu i Betovenu, dok svima ostalima nalazi mane, pa ak i Berliozu, iji orkestar uopte ne nalazi onoliko savrenim koliko se to danas smatra. Ovaj deo studije koji je, kako i sam pisac istie, najlaki za itawe", predstavqa vrstu kratke istorije muzike od klasike do romantizma u kojoj se konano zakquuje da je opera HH veka postala karikatura", konfuzna nakaza", le" potpuno bezvredne dramske radwe, odnosno, teksta, koju u ivotu odrava jo jedino melodija, osnova svake muzike, izrasla na izvoru iskonske, pranarodne melodije.7 U drugom delu studije pod naslovom Pozorina predstava i sutina dramskog pesnitva, Vagner razmatra kwievne vrste, istiui kako bi mit trebalo da bude pesnika osnova muziko-dramskog oblikovawa. Nasuprot Lesingovom negirawu meawa razliitih umetnosti, Vagner se upravo zalae za jedinstvo razliitih umetnosti budui da je kwievna drama pojedinana drama koju u najboqem sluaju izrecituju, proprate pokretima i osvetle pozorinim svetlima".8 Svoj prikaz razvoja moderne drame, Vagner zapoiwe Rasinom i ekspirom koji je uspeo da sadraj narativnog romana zgusne u dramu". Zatim kritiki sagledava delo Getea i ilera, smatrajui da je stvaralatvo obojice izraslo na uzorima grke tragedije. Konano, reewe za spas opere Vagner nalazi u mitu. Analizirajui detaqno priu o Edipu, kao i o Antigoni, kompozitor istie oseawa koja su neophodni elementi svake opere, kao to su greh, kajawe, iskupqewe putem rtve i najvanije unutrawa nunost isto qudskog delawa". U istom poglavqu Vagner zapoiwe i svoja prilino komplikovana razmiqawa o jeziku, rimi, govornim akcentima, te postavqa teoriju o jedinstvu prajezika i muzike. Ovom jedinstvu istie mogue je vratiti se, a to je zadatak operskog kompozitora. Naime, prajezik ne poznaje svekolike mehanike
5 R. Vagner, Opera i drama, Beograd, 2003, 13. Prevod je donekle izmewen, odnosno prilagoen terminologiji koja se obino sree u naoj muzikolokoj literaturi. O problemu prevoewa Vagnerovog teksta bie rei kasnije. 6 Ibid, 68. 7 Isticawe vrednosti narodnog stvaralatva, posebno muzikog, kod Vagnera je esto i podudara se sa Nieovim razmatrawima u delu Roewe tragedije iz duha muzike. 8 Ibid, 89.

273

aparature pomonih rei" zbog kojih moderan govor postaje nerazumqiv, to u operskom tekstu jo vie oteava percepciju radwe. Reewe lei u proiavawu" odnosno oslobaawu prozne reenice savremenog jezika od nepotrebnih rei, tako da preostane sadraj iji e se akcenti moi sabiti u izraz koji, uz muziku podrku, auditorijum moe da registruje. Nije jasno, meutim, kako je kompozitor zamislio da savremeni slualac razume taj pojednostavqeni prajezik" ako se ve navikao na svoj moderni". Pesnitvo i muzika u drami budunosti naslov je posledweg, treeg dela kwige, u kome autor nastoji da doe do konanih reewa prethodno prikazanih problema opere. Sudei po Vagneru budunost opere lei u mitskom sadraju, iji bi libreto i muziku pisale dve osobe kao jedna", u kojoj orkestar vie ne bi bio samo luksuzan" ukras, ve aktivan uesnik radwe, onaj koji lajtmotivima neprekidno izaziva oseaj slutwe, nagovetava i podsea auditorijum na dramski sadraj, dok hor kao pokretna buka" postaje izlian. Naravno, iznad svega ovoga bdi melodija, kao osnovno sredstvo za oblikovawe muzikog sadraja operske drame, i to ne ona koja opisuje izvanmuzike predmete, ve koja je direktno izraz oseawa, izraz neizrecivog. Ono to Vagner pokuava na ovom mestu jeste da postavi jednu vrstu recepta" za pisawe dobrog libreta, na osnovu koga bi rasla i vrednost opere. Kritikujui, s tim u vezi, rimu i wen mehanizam, Vagner nastoji da konstruie nov mehanizam u kome se, vrlo pojednostavqeno reeno, preporuuje sledee: krajwe ekonomino upotrebqavawe rei, po mogustvu aliteracija u kojima kompozitor, ukoliko se odnose na ista oseawa (udwa i ar) ne treba da izvede modulaciju u melodiji, dok ako se radi o reima suprotnih oseawa (udwa i alost), treba da modulira. Od ovakvih pesniko-muzikih perioda" treba da se sastoji cela opera. Uvoewem ovakvog sistema" komponovawa opere, Vagner predlae vrstu stereotipa koji je u muzici gotovo nemogue ispotovati. Naime, ovim putem predlae se jedna vrsta racionalistike muzike kombinatorike, kao to je to recimo dodekafonija, koja nije u prirodi muzike, a ne moe se do detaqa uhom ni registrovati. ini se ipak da je Vagner ovom metodom vie nastojao da d teoretsko obrazloewe lajtmotivske tehnike kao presudnog elementa jedinstva svake opere, a mawe da isprogramira" opersko komponovawe. itawe Vagnerovog teksta Opera i drama predstavqa zahtevan zadatak. Pored romantiarski dugih reenica zaiwenih najkomplikovanijim komparacijama, praewe autorovih misli donekle oteava i mnotvo digresija koje on mora se priznati spretno uvodi i jo spretnije okonava svesno podseajui itaoca na gde smo stali". Ako se ovome dodaju brojne napomene o tadawim aktuelnim dogaajima iz sveta umetnosti i politike, jasno je da bi razumevawe Vagnerove misli, bez detaqnih objawewa u dodatku kwige, bilo potpuno nemogue. S obzirom na prirodu teksta, jasno je da je odluujui segment u sloenom procesu izdavawa ove kwige predstavqao prevod. Preuzevi veoma profesionalno svu odgovornost koju nosi prevoewe Vagnerovog sadrajnog izlagawa, Olivera Durbaba je nastojala da ga krajwe precizno prenese u duh srpskog jezika. Propusti koji su se ipak pojavili rezultat su iwenice da u krajwoj verziji teksta, pri lektorisawu i korekturi, nije konsultovan muzikolog. Otuda su pojedini naslovi opera prevedeni onako kako to nije uobiajeno, kakav je sluaj sa Rosinijevom operom Vilhelm Tel", zatim sa kompozitorom Meijem, koji je postao Meil", dok je jezik harmonijski umesto harmonski, tonska masa vokalska umesto vokalna, muzika polifonijska umesto polifona i tako redom. Uprkos svemu ovome, duhovitost kojom obiluje tivo Opera i drama zadrana je i u srp-

274

skom jeziku, osveavajui tako ozbiqan muzikoloko-filozofski postavqen sadraj. Vagner se u spisu Opera i drama predstavqa kao kompozitor, muzikolog, teatrolog, teolog, sociolog i politikolog.9 Premda se u pojedinim oblastima snalazi boqe nego u drugim, kompozitoru se ne moe porei izvanredna obavetenost i jedna vrsta erudicije koja se meu umetnicima retko sree i danas. Kritiari osuuju ton" Vagnerovog izlagawa, esto pun sarkazma i superiornog potcewivawa odreenih kolega i wihovih opusa, no, ini se da je to samo ton" jednog samosvesnog, iskrenog stvaraoca koji se iz unutrawe nunosti predaje umetnosti bez ostatka. Ira Prodanov

UDC 782 Vagner R. 78.071.1:929 Vagner R. 821.163.41-95

Dragana Jeremi-Molnar, Aleksandar Molnar, Mit, ideologija i misterija u tetralogiji Riharda Vagnera (Prsten Nibelunga" i Parsifal"), Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004, 476. Fenomen Vagner wegove ideje, dela, fascinantna i kontroverzna linost i u srpskoj kulturi pobuivao je pawu i naa vagnerijana ve ima istoriju duu od veka jer se interesovawe za Vagnerovo delo javilo jo za kompozitorovog ivota. U srpskoj istoriji muzike poznato je da je Stevan Mokrawac planirao odlazak na premijeru Parsifala u Bajrojtu 1882. godine i uputio molbu prosvetnim vlastima da mu prue materijalnu potporu za putovawe iz Minhena, gde ja tada bio na studijama, na bajrojtske sveanosti, istovremeno traei sredstva za nabavku notnog materijala koji je eleo da prostudira pre polaska. Od tog doba moe se govoriti o razliitim vidovima recepcije Vagnerovog dela od strane kompozitora, izvoaa, teoretiara, publike i kritike. Ipak, uprkos brojnim potovaocima, pa i znalcima Vagnerovih dela, u naoj nauci nema kwiga posveenih bilo kom wihovom aspektu. Delo autorskog tima muzikologa Dragane Jeremi-Molnar i sociologa Aleksandra Molnara pojavquje se kao nauni prvenac u ovoj oblasti. Postavqeni ciq ovog rada ukazivawe na nemerqiv znaaj svih konsekvenci Vagnerove reaktuelizacije i 'interpretacije' antike tetraloke forme () u okviru wegovog kompleksnog i ambicioznog umetnikog projekta regeneracije sveta" (8) na aktuelan i svrsishodan nain daje vaan doprinos ne samo naoj nauci, ve ima znaaj studije koja je relevantna u kontekstu savremenih evropskih istraivawa i tumaewa Vagnera. Interdisciplinarnost analitikog pristupa, imanetna svakom suoavawu sa Vagnerom, u ovoj kwizi se ne ogleda samo u susretu muzikolokih i sociolokih metoda, mada su one dominantne, ve ukquuje i teatroloka, filoloka i filozofska razmatrawa. Pred itaocem je uzbudqivo tivo, pisano znalaki, sa lucidnim zapaawima i eruditskim poznavawem problematike. Autori su strukturom ove studije pregledno prezentirali obiman materijal uobliavajui ga u tri krupne celine Tetraloka obrada mita" (2575), Ideoloke meta9 Vagneru se ovde pripisuje i antisemitizam, koji je on sam u procesu prerade rukopisa nastojao da ublai.

275

morfoze Vagnerove tetralogije" (77261) i Muzika misterije" (263405) u koji je ukquen i zanimqiv i znaajan ekskurs o Nieovoj koncepciji apsolutne muzike (355364). Na kraju studije nalaze se dva dodatka posveena analizi Vagnerovih dela Ahilej (407417) i Majstori pevai iz Nirnberga (418432), impresivni spisak literature, popis ilustracija, i jo tri za itaoca veoma vana priloga: Registar imena i dela, Registar likova iz mitologije i umetnikih dela i Predmetni registar. Ve naslovom dela autori su itaocu uputili intrigantni izazov. Pod tetralogijom se u naoj muzikologiji obino podrazumeva Vagnerov Prsten Nibelunga, dok je ovde u naslovu studije nedvosmisleno pod tim pojmom obuhvaeno i posledwe Vagnerovo delo Parsifal. Raspravi o ovom terminolokom pitawu od izuzetnog znaaja za razumevawe Vagnerovog odnosa prema mitu i nasleu grke tetraloke forme posveeno je prvo poglavqe Tetraloka obrada mita" segmentirano u dve krae celine Dionisiska tetralogija" i Vagnerova tetralogija". Nakon istoriografskih razmatrawa, briqive terminoloke analize brojnih relevantnih pojmova (tetralogija, umetniko delo budunosti, muzika drama, sveani scenski komad posveewa i drugi) i, naroito, analize Vagnerovog odnosa prema uzoru Eshilovoj tetralogiji u tada aktuelnom Drojzenovom prevodu i tumaewu, autori argumentovano i ubedqivo sugeriu da se pod pojomom tetralogije moraju podrazumevati Prsten Nibelunga i Parsifal, originalno anrovski oznaeni kao sveani scenski komad i sveani scenski komad (posveewa) kojeg vide kao nosioca posebne misterijske funkcije" prepoznajui tako znaaj Vagnerovog okretawa tradiciji sredwovekovnih misterija kao paradigmatskim kultnim sveanostima". Smatrajui da je tek unutar koncepta sveanog scenskog komada (posveivawa) postala mogua Vagnerova recepcija dionisijske tetralogije, autori istiu da je sveani scenski komad (posveivawa) bio za Vagnera moderni ekvivalent dionisijske tetralogije koji nije trajao sedam, nego blizu dvadeset sati, koji nije bio ogranien na samo jedan dan, ve se protezao na etiri dana (uz jedno 'preliminarno' vee) i koji je bio sastavqen od etiri muzike drame (uz jedan zajedniki prolog), od kojih je posledwa bila izdvojena i 'obogaena' neim to je trebalo da bude prava misterija" (69). U ovom konceptu misterijski momenat posveivawa" kao istinska zavrnica ciklusa inio je izlinom satirsku igru grke tetralogije. Pitawima nalaewa potencijalnog ekvivalenta satirskoj igri u Vagnerovom opusu posveen je drugi dodatak sa analizom jedinog Vagnerovog kominog komada Majstori pevai iz Nirnberga. U drugom delu studije Ideoloke metamorfoze Vagnerove tetralogije" analizirana je dijalektika mita i ideologije, poto u tetralogiji ivotni nerv ini upravo ta dijalektika" (23). Autori je sagledavaju kroz izdvajawe etiri ideoloka sloja karakteristina za Vagnerovo doba: optimistiki vitalizam, anarhistiki nihilizam, pesimistiki kvijentizam i militantni antisemitizam. Geneza nastanka Prstena Nibelunga i Parsifala koja obuhvata vie od trideset godina Vagnerovog zrelog ivotnog doba (18481882) posmatrana je kroz prizmu promena u kompozitorovom svetonazoru, postepenu evoluciju pogleda, meusobna preplitawa, dobro uoene nedoslednosti i kontradiktornosti u wihovom ispoqavawu. Ipak, ni u jednom trenutku nee se izgubiti iz vida sutinska, muzika perspektiva wegovog dela, jer su autori svesni da nastojawe da se rekonstruie muziko-ideoloki sadraj mora biti omeeno Vagnerovim pokuajem da muzikim sredstvima nadoknadi progresivni gubitak jasnoe mitoloko-ideolokog sadraja wegove tetralogije" (23). Najvei deo studije upravo je i posveen tim pitawima.

276

U Muzici misterije" ponovo je Vagnerovo delo stavqeno u kontekst naslea antike tragedije, ali ne da bi se nasilno uspostavqale paralele, ve da bi se razumela upravo razliitost koncepata. Izdvajajui nekoliko analitikih punktova koje smatraju kqunim za tumaewe Vagnera problematiku funkcije hora, odnos hora i orkestra, pitawa instrumentalne i/ili apsolutne muzike, analizu estetiko-metafizikog i kompoziciono-empirijskog pojma muzike, Vagnerovog shvatawa apsolutne i beskrajne melodije, autori posebnu pawu posveuju pitawu zavrne muzike zagonetke" koju Vagner postavqa u finalnoj sceni Sumraka bogova. Uvaavajui stav Ulrike Kincle da ta muzika zagonetka zahteva razreewe i sa sveu da ona probleme imanentne Vagnerovom konceptu apsolutne muzike ne samo da nije razreila, nego ih je, zapravo, dovela do paroksizma" (348), autori u wenom odgonetawu vide jedan od bitnih elemenata koji povezuju Prsten Nibelunga i Parsifala. Posledwom muzikom miqu Prstena Nibelunga dvoznanim, ritmiki neznatno modifikovanim i tonalno prilagoenim motivom iz Valkire () Vagner je svojim sluaocima saoptio udesnu, 'utenu' vest koju itaocima dramskog predloka reima nije ni naslutio. Objavio je udotvorno roewe Spasioca (i to 'Spasioca Spasioca'), posledweg Velzunga, koji e, pouen slabostima i neuspesima svojih predaka (Zigmunda i Zigfrida), na vreme spoznati destruktivnost qubavi, na vreme je se odrei i proizvodei 'udo' spasewa sveta konano sprovesti Votanov naum." (354) Zavrno potpoglavqe studije otvara pitawe tri punkta misterija u Vagnerovoj tetralogiji: dve nerazumqive misterije Parsifala, dve neuspele misterije Prstena Nibelunga i misteriju preporoenog" Votana. Oni su posmatrani u kontekstu Vagnerovog stava da religija mora 'spasavati' umetnost, darujui joj ultimativni, inae teko dostini smisao" (368). Kao karakteristine misterijske scene analizirane su zavrne scene prvog i posledweg ina Parsifala, posebno u odnosu prema liturgijskoj i oratorijskoj tradiciji protestantske i uopte Zapadne crkvene muzike, zatim dve neuspele misterijske scene Prstena Nibelunga (ritualna scena kawavawa Brunhildine neposlunosti i funkcija gibihunkog hora), ocewene tako jer su to scene bez moi da u publici pokrenu proces identifikacije" (395). Upravo zato se pojava misterijskih scena Parsifala razume kao logino nadovezivawe na nerealizovani misterijski potencijal Prstena Nibelunga" (399), a kao kulminacija zavrne misterijske scene ne tumai Parsifalovo pojavqivawe sa kopqem oduzetim od Kligzora i leewe Amfortasa, ve ritualno ubistvo Kundri. Druga misterija Parsifala pokazuje se tako kao konana misterija, u kojoj je (na kraju Sumraka bogova) umrli bog Votan 'preporoen' u skladu sa novim (antisemitskim) zahtevima moderne epohe. U tom novom obliku, on se slonoj zajednici Grala, okupqenoj u punom krugu oko novog voe, objavio umesto hrianskog boga (tj. Jahvea) kao pravi, gnevni bog rata, legitimisao Parsifala kao wihovog novog vou i, primajui od wih Kundri kao rtvu, pozvao ih da krenu u sveti rat protiv Jevreja. Ciqevima tog rata trebalo je da u budunosti bude podreen wihov celokupni drutveni ivot. Ono to nije uspelo ni Velzunzima, ni Gibihunzima, napokon je uspelo vitezovima Grala: spoznali su pravo Votanovo lice, osetili sapatnitvo sa 'Spasiocem-rodonaelnikom' (odnosno aktuelnim ratnikim poglavicom) i pronali uitak zajednitva koji donosi ivot posveen iskquivo svetom ratu. To je ujedno bio i nauk koji je trebalo da bude saopten publici koja je odgledala prolog i sve etiri muzike drame Vagnerove tetralogije." (401404)

277

U dodatku se nalazi, pored pomenute rasprave o anrovskom statusu Majstora pevaa iz Nirnberga i briqantan esej posveen analizi Vagnerovog odnosa prema motivu qubavi u nedovrenoj drami Ahilej. Poseban nauni znaaj ima spisak literature sa ak 515 bibliografskih jedinica. Kwiga Mit, ideologija i misterija u tetralogiji Riharda Vagnera (Prsten Nibelunga" i Parsifal") autorskog tima Dragana Jeremi-Molnar i Aleksandar Molnar rezultat je obuhvatnog, vrlo kompleksnog istraivakog zahvata u oblasti interdisciplinarnih studija, pisana je znalaki, provokativna je i zanimqiva, te e verovatno imati i italaku publiku izvan uskog kruga struwaka. Sowa Marinkovi

UDC 792.071.2:929 Milin I. 821.163.41-95

OMA VELIKANU SCENE Ilija Milin, priredila Jelena Luina, MTF Vojdan ernodrinski", Prilep, 2003. Monografije se uglavnom piu o istorijskim linostima, kwievnicima i likovnim stvaraocima. Retke su monografije o velikim glumcima, rediteqima, teatrolozima. Jedna od takvih je monografija o svestranom pozorinom umetniku, velikanu negdaweg jugoslovenskog i makedonskog pozorita, Iliji Milinu, objavqena u Prilepu 2003. godine. Milin je roen 1918. u Prilepu, a umro je pre tri godine, 2002, u Skopqu. Wegov dug i plodan ivot bio je u potpunosti posveen pozoritu, mada je Milin po osnovnoj profesiji pravnik. Poput mnogih drugih stvaralaca, napustio je svoju profesiju i krenuo neizvesnim stazama umetnosti, odnosno posvetio se pozoritu koje ga je privlailo jo kao uenika i studenta. Tokom svoje duge i bogate karijere ispoqio je svestranost kao retko koji pozorini poslenik u nas. Bio je prevashodno glumac, koji je uivao ugled i van svoje republike. Od ranih godina ogledao se kao reiser, a kao afirmisani glumac postao je profesor glume i ef Katedre za glumu Fakulteta dramskih umetnosti u Skopqu. Bio je dramaturg Makedonskog narodnog pozorita. Pored toga, za potrebe pozorita preveo je devedeset tri drame mnogih autora. U svemu to je radio ispoqio je veliku inicijativnost i strastvenu predanost pozoritu. Monografija je koncipirana tako da daje pregled svih wegovih aktivnosti vezanih za pozorite. Uvodni tekst, Sinteza", je iz pera prireivaa Jelene Luine, teatrologa i profesora na Fakultetu dramskih umetnosti u Skopqu. Sinteza" daje saet pregled Milinovog rada u pozoritu i za pozorite. Drugo poglavqe, naslovqeno Analiza", sadri osvrte na Milinov rad kao glumca, reisera i prevodioca. Ovo je centralno poglavqe monografije i predstavqa strunu evaluaciju Milinovog rada. Blagoja Ivanov, kwievnik, pozorini kritiar i profesor, pie o Milinu kao reiseru. Miel Pavlovski je napisao Skicu za glumaki portret". Kwievni teoretiar, teatrolog i profesor Nada Petkovska pie o Milinu kao prevodiocu dramskih tekstova. Ilindenka Petrueva, filmski kritiar, ispisuje stranice o Milinovim filmskim ulogama, kojih je bilo

278

13. Borislav Pavlovski daje osvrt na Milinovu reiju drame Koleta aula u Hrvatskom narodnom kazalitu. Filolog Ivan Dodovski komentarie Milinov doprinos makedonskom jeziku, a Ana Stojanoska izlae Milinovu vezanost za rodni Prilep, u kome je osnovao Makedonski teatarski festival Vojdan ernodrinski". Tree poglavqe, Spomeni" (Seawa), za razliku od prethodnih, vie nosi peat autora priloga, prijateqa, kolega i studenata Ilije Milina. Tu su seawa Koleta aula, kwievnika i Milinovog prijateqa, kwievnika Caneta Andreevskog, i Milinovih studenata Kirila Ristoskog i Valentine Boinovske. Ovi tekstovi nisu toliko strune analize koliko osvetqavawe umetnikove linosti i wegovog angamana. Pisani su sa toplinom i pijetetom. etvrto poglavqe, naslovqeno Fakti", sadri iscrpne podatke o Milinu, i to: Hronologiju ivota i rada, Teatrografiju Ilije Milina", Filmografiju Ilije Milina", i Vanije nagrade i priznawa". U Hronologiji" su dati iscrpni biografski podaci o Milinu, dok Teatrografija" sadri spisak glumakih uloga, komada koje je reirao u Makedonskom narodnom pozoritu i drugde, i prevoda dramskih dela. I ovi podaci pokazuju svu veliinu i svestranost Ilije Milina. Kao glumac ostvario je veliki broj uloga, u komadima ekspira, Bena Xonsonsa, Ibzena, ruskih autora Gorkog, Ostrovskog, Gogoqa, ehova, te Bernarda oa, Juxina O'Nila, da pomenemo samo najvanije. Paralelno sa glumom, Milin je mnogo i reirao, takoe komade znaajnih svetskih dramskih pisaca. Poglavqe Filmografija" daje pregled Milinovih zapaenih uloga u filmovima makedonskih i jugoslovenskih reisera. I spisak nagrada i priznawa na svoj nain govori o vrednosti Milinovog rada. U tom kontekstu pomenimo samo neke nagrade i priznawa: Orden rada FNRJ, Orden rada sa crvenom zastavom SFRJ, Sterijina nagrada za ivotno delo, Nagrada za ivotno delo 11. oktomvri. Pored ovih dobitnik je i veeg broja drugih nagrada i priznawa kwievnih, pozorinih i umetnikih udruewa Makedonije. Monografija se zavrava spiskom autora tekstova u woj. Kwiga je izuzetno bogato ilustrovana fotografijama koje nam na svoj nain pribliavaju Milina kao oveka i umetnika. Brojne su porodine fotografije, kao i one koje ga prikazuju u raznim ulogama u pozoritu i na filmu. U celini uzev, ovo je jedna reprezentativna, uzorno uraena monografija o linosti koja je svojim radom obeleila pozorini ivot u Makedoniji, jednom neospornom velikanu scene. Moda su najlepe rei o Milinu napisane na unutrawim koricama kwige, svojevrstan jezgrovit nekrolog velikanu: Umeo je da svoje ciqeve postavi visoko profesionalne, porodine, line, opte ali i da ih ostvaruje, skoro sve, celovito i do kraja Proiveo je dug, ispuwen, uspean, koristan, astan i izuzetno znaajan ivot ivot srenog oveka". Qubica Popovi-Bjelica

UDC 792(4)

EVROPSKI SUSEDI EVROPSKO POZORITE Marta 2004. godine, u Lou, gradu u sreditu Poqske, realizovan je meunarodni pozorini projekat Europejscy Ssiedzi Europejski Teatr / European Neighbours European Theatre" (Evropski susedi evropsko pozorite). Organi-

279

zator je bila Pastwowa wysza szkoa filmowa, telewizyjna i teatralna (PWSFTviT, Dravna via kola za film, televiziju i pozorite) u Lou, a suorganizatori: Jankov akademie mzickch umen (Janakova akademija muzikih vetina) iz Brna i Reduta Berlin, Schauspielschule fr Theater und Film (kola za pozorite i film, Reduta, iz Berlina). U organizaciji manifestacije uestvovala je dr Jadviga Sopak (Jadwiga Sobczak), profesorica na PWSFTviT (popularno nazivanoj Filmuvka") i na Katedri za slovensku filologiju Univerziteta u Lou. Ideja projekta bila je susretawe pozorinih praktiara i teoretiara drame iz drava Sredwe Evrope, u ciqu zajednike refleksije nad stawem i pravcima razvoja evropske dramaturgije. Plan je obuhvatao konferencije posveene razgovorima o savremenoj dramaturgiji; pozorine radionice za studente pozorinih kola, koje su predvodili pedagozi iz Poqske, eke i Nemake; potom i scenske prezentacije svake od kola. Ciq je bio da se istrai stawe u savremenoj evropskoj dramaturgiji, odnosno stvore uslovi za meunarodnu saradwu pozorinih umetnika, izgradi forum konfrontacija i razmene umetnikih vetina, metoda i iskustava. Poseban akcenat je stavqen na kolovawe mladih pozorinih umetnika, to je, istovremeno, bio i podsticaj za wihovu mobilnost u evropskim razmerama. Na dvodnevnoj konferenciji, koja je bila posveena savremenoj evropskoj dramaturgiji, pre svega britanskoj, francuskoj, nemakoj, ekoj, maarskoj i poqskoj, naa dramaturgija, u evropskom kontekstu, najee je prepoznavana kroz delo Biqane Srbqanovi, dok je jedini uesnik konferencije iz Srbije i Crne Gore bio Boro Drakovi, rediteq i profesor sa novosadske Akademije umetnosti u Novom Sadu. Prva tri referata bila su posveena savremenom britanskom pozoritu: Kler Hoxson (Claire Hodgson), koja predaje na Institutu za teatrologiju i performativne umetnosti londonskog Metropolitan University, ukazivala je na ono to je novo, sutinski britansko na pozorinim scenama; Toni Gardner (Tony Gardner), i predava na istom institutu, osniva i prvi umetniki direktor londonskog Camden People's Theatre, u okviru svojih interesovawa politikom kao performativnom delatnou na scenama Sredwe i Istone Evrope analizirao je dramske u odnosu na krizne procese u drutvu; Mihal Lahman (Micha Lachman), asistent na Katedri za englesku dramu i poeziju na Univerzitetu u Lou, analizirao je posledwu deceniju u engleskoj i poqskoj pozorinoj kritici u odnosu prema tradiciji, tj. prema savremenosti. Reality" dramom, kao jednom od znaajnih formi televizijske produkcije i mladom poqskom dramaturgijom pozabavila se Dobrohna Ratajak (Dobrochna Ratajczak), istoriarka i teoretiarka pozorita i drame, efica Odeqewa drame i pozorita pri Institutu za polonistiku Univerziteta u Poznawu. Prepodnevnu konferenciju je zavrila Kristin Amon-Sireol (Christine Hamon-Sirjols), profesorica teatrologije koja upravqa Centrom za pozorina istraivawa na Univerzitetu u Lionu 2. Wen referat, Moj teatar/teatar drugih: savremena dramaturgija prema krizi tematike" obuhvatio je lino pozorite" Sare Kejn (Sarah Kane), Biqane Srbqanovi i Didije or-Gabili (Didier-Georges Gabily). Nije pomenuta Jasmina Reza (Yasmina Reza), iako je najizvoeniji francuski dramski pisac danas. Roena u Parizu, vaspitana u porodici emigranata (majka joj je Maarica, otac ruski Jevrejin), to je uinilo da prema Francuskoj ima veliku distancu a osea nostalgiju za svetom Jevreja iz Sredwe Evrope, koji je nepovratno izgubqen. Debitovala je kao dvadesetpetogodiwakiwa, 1987. godine, dramom Razgovori posle pogreba. Usledio je Zimski prelaz, ali joj je tek

280

Art doneo svetsku slavu (postavqena je u Berlinu, Tokiju, Varavi, Johanesburgu, Buenos Ajresu, Londonu, Wujorku, Parizu, pa i kod nas, u Beogradu). Londonska premijera wene drame Spqotawe aureola (2000), primer je upravo linog pozorita", wenog briqivog odnosa prema tekstu: Rei su znaci za utawe, a ne obrnuto", kako je Reza esto isticala (prema: Dialog, 05/2000). U popodnevnim i veerwim asovima trajala je diskusija posveena savremenim dramskim tekstovima i wihovoj promociji. U woj su uzele uea: Ana Buiwska (Anna Burzyska), efica Katedre za teoriju kwievnosti na Jagjelonskom univerzitetu u Krakovu, inae autorka sedam pozorinih komada od kojih se posledwi, Najvie samoubistava deava se u nedequ, igra na scenama u Varavi i u Radomju; Elbjeta Bawevi (Elbieta Baniewicz), pozorina kritiarka i autorka vie znaajnih kwiga o poqskom pozoritu; Elbjeta Manti (Elbieta Manthey), osnivaica privatne agencije za dramu i pozorite koja je u Poqskoj promovisala evropske drame, a u svetu poqske; Monika Muskala (Monika Muskaa), znana po prevodima nemakih drama na poqski, koja ivi u Austriji odakle je dopisnica Gazety Wyborczej. Drugi dan konferencije zapoela je svojim referatom o evropskoj mladei u evropskom pozoritu Evelin Doj-rajner (Evelyn Deutsch-Schreiner), profesorica teatrologije na Univerzitetu u Gracu. Autorka vie kwiga o relacijama izmeu pozorita i kulturne politike u HH veku, analizirala je te odnose u novim tekstovima F. Paravidina (F. Paravidin), M. fon Majenburga (M. Von Mayenburg), I. Bauerzime (I. Bauersime) i Biqane Srbqanovi. Vicedirektorica Maarskog kulturnog instituta u Varavi, Kristina Baba (Krzystina Bba), govorila je o maarskom savremenom pozoritu. Na scenama u Maarskoj podjednako se igraju klasici i savremenici, mlai i stariji dramski pisci. Od pomenutih autora, najpoznatije ime u evropskom kontekstu je Itvan Erkew (rkny Istvn), koji je sa uspehom insceniran i kod nas, pre svega u Vojvodini (Totovi, Komar, Maja igra u Novosadskom pozoritu, ovekova udwa za toplinom KUD andor Petefi" iz Zrewanina). Na HH festivalu poqskih pozorinih kola, u Lou, u martu 2004. godine, odlino je primqena drama Janoa Haja (Jnos Hy), Deak Geza, koju su izveli diplomci loske PWSFTViT, u reiji Gegoa Boze (Grzegorz Brzoza). Na prethodna izlagawa se nadovezao Boro Drakovi, ukazujui naim susedima na sline pojave u savremenoj dramaturgiji u Srbiji i Crnoj Gori, nova imena i naslove, na ivu pozorinu scenu kod nas, kao i na iwenicu da se pojedini autori, poput Biqane Srbqanovi, prevode i izvode na gotovo svim evropskim scenama. Sa ekom aktualnom dramaturgijom upoznala su prisutne ak tri ugledna gosta: Josef Kovaluk (Josef Kovaluk), David Drozd (David Drozd) i Petr Oslzli (Petr Oslzl). Kovaluk, profesor i dekan Pozorinog instituta JAMU u Brnu, osniva pozorita HaDivadlo", dramski pisac i autor vie studija o drami i pozoritu, govorio je o ekim dramskim piscima sredwe i starije generacije, posle 1989. godine. Na wegovo izlagawe se nadovezao wegov doktorant David Drozd, inae urednik prvog ekog internet asopisa posveenog pozoritu, Yorick, referatom o novoj ekoj drami u 90-im godinama: R. Sikora (R. Sikora), M. Horoak (M. Horok), Z. Jecelin (Z. Jeceln), L. Balak (L. Balk), J. Pokorni (J. Pokorn), M. Blahova (M. Blhov). Profesor teatrologije na Masarikovom univerzitetu, umetniki direktor Goose on the String Theatre", upravnik Centra za eksperimentalno pozorite u Brnu Petr Oslzli, ukazao je na probleme inscenacije originalnih savremenih dramskih pisaca. Nakon ovih izlagawa usledila je diskusija o ekom teatru, novim imenima i naslovima u posledwih desetak godina.

281

Izdvojiemo ovde jednog od ekih autora koji je posledwih nekoliko godina dobitnik najvie priznawa za originalnu dramu, a prema asopisu Svt a divadlo jedan je i od najuspenijih ekih rediteqa: Jii Pokorni. Wegova drama, Tatica daje gol (proglaena za najboqu u 1998. godini), koktel je groteske i naturalizma, u stilu Kventina Tarantina (Quentin Tarrantino), dok je Poivaj na miru (najboqa eka i slovaka drama u 1999. godini), posveena, pored ostalih, Emiru Kusturici, nova provokacija koja pokree osetqivu temu savremenog divqeg" kapitalizma i narko-mafije u ekoj (Marija Reslova/M. Reslova, Svt a divadlo, nr 3/1999). Wegov jezik je bez cenzure, prepun vulgarizama, okrutan, na granici nerazumevawa (Karol Kral/K. Kral, Svt a divadlo, nr 2/1999). Krvavi rasplet u finalu, kao da je napola iz bajke, napola iz akcionih filmova", zakquuje Vloimje Felenak (W. Felenczak, Dialog, 3/2000). Takve su i wegove reije: Vedekinda (Wedekind), Labia (Labiche), Harmsa i Jerofejeva (Erofeev), kao i adaptacija i reija skandalozno-erotinog romana ekog pisca Vladimira Prala (Pral), Profesionalka. Pored Jiija Pokornog, novom talasu" ekih reisera pripadaju: Petr Lebl (Lbl), Jan Antowin Pitinski (Antonn Pitnsky), Mihal Doekal (Doekal) i Jan Nebeski (Nebesky). Janakova akademija muzikih vetina iz Brna, izvela je dve predstave po tekstovima Ladislava Smoeka (Smoek), Neobino popodne doktora Burkea, u reiji Mihala Zetela (Zetel) i Lavirint, u reiji Hane Mikolakove (Mikolkov). U popodnevnim razgovorima o savremenoj drami uestvovali su: Malgoata Sugjera (Magorzata Sugiera), efica Dramske radionice pri Katedri za istoriju i teoriju pozorita Jagjelowskog univerziteta, autorka brojnih studija posveenih istoriji i poetici evropske drame HH veka; Marek Modzelevski (Marek Modzelewski), dramski pisac, ije se drame Ubij me i Krunisawe igraju na aktuelnim pozorinim scenama u Poqskoj; Roman Pavlovski (Roman Pawowski), pozorini kritiar, autor antologije najnovije poqske drame Porno generacija i druga neprijatna dramska dela (2003) i Andej Saramonovi (Andrzej Saramonowicz), filmski scenarista i dramski pisac, sa dva realizovana filma (Poluozbiqno i Telo) i dve uspeno izvoene drame, Testoteron i 2. maj. Poqsku dramaturgiju, na prelomu HH i HH veka, karakterie: Invazija nihilizma, koji napada sve sfere ivota i sve socijalne grupe, nasiqe, koje je postalo masovna pojava, kriza emocionalnih veza i porodice, razoaranost kapitalizmom i slobodnim tritem, trijumf potrowe kao glavni model ivota i pad autoriteta, pre svega Crkve" (R. Pavlovski). Novu pozorinu formu obeleavaju crte stvarnosti, koju nastoje da opiu: ona je rastrgana, grozniava, esto nespokojna i nelogina. Groteska je u sprezi sa tragedijom, komini akcenti sa stravinim licem zla, lirika sa brutalnim jezikom. Fabule tu nisu najvanije, autori nastoje da ispriaju pre svega neto o qudima, koji ive pod pritiskom savremene civilizacije", istie Pavlovski u predgovoru Antologiji najnovije poqske drame (Roman Pawowski, Pokolenie Porno i inne niesmaczne utwory teatralne. Antologia najnowszego dramatu polskiego, Wydawnictwo Zielona Sowa, Krakw, 2003). Najistaknutija imena nove poqske dramaturgije, uz ve pomenute M. Modzelevskog i A. Saramonovia, su: Kitof Bizjo (Krzysztof Bizio) sa dramama: Porazgovarajmo o ivotu i smrti, Toksini i Lament; Pavel Jurek (Pawe Jurek), autor vie od deset drama od kojih su posledwe Porno generacija i Besnilo; Jan Klata (Jan Klata), Grejputov osmeh; Marek Pruhwevski (Marek Pruchniewski) Armija, Istorija noa, Hodoasnici, Lucija i wena deca; Pavel Sala (Pawe Sala) Od danas emo biti dobri, Spaqivawe majke, Gang Bang; Mihal Valak (Micha Walczak) Bazen sa peskom, Putovawe prema unutrawem spokoju, Reka; Pemi-

282

slav Vojeek (Przemysaw Wojcieszek) Pobij sve! Kod nas je jedino insceniran Ingmar Vilkist (Ingmar Villqist, pseudonim Jaroslava Svera, Jarosaw wierszcz), autor drame No Helvera, kao i drugih ve postavqenih ne samo na poqskim nego i na mnogim evropskim scenama: Oskar i Rut, Anaerobi, Preparati, Bez naslova (Ohne Titel) itd. U pozorinim radionicama, studenti reije i glume Dravne vie kole za film, televiziju i pozorite iz Loa, obradili su nove drame Ane Buiwske, ivot za trenutno uivawe, i Julite Grodek (Jullita Grodek), Oe na, dok su se studenti Janakove akademije muzikih vetina iz Brna pozabavili Anaerobima Ingmara Vilkista. Na HH festivalu poqskih pozorinih kola, u Lou, u okviru projekta Zabave na dvoritu, koji je inscenirao Pavel Miskjevi (Pawe Mikiewicz) a izveli diplomci vroclavskog odeqewa krakovske pozorine kole, pored istoimene drame Edne Mazeji (Edna Mazyi) i Porodinih slika Biqane Srbqanovi, izvedena je i drama Mihala Valaka, Bazen sa peskom. Novu nemaku dramaturgiju predstavili su: berlinska Reduta, sa Katerovom Vinetom, u reiji Mihaela vajghofera (Michael Schweighofer) i Anike Mauer (Anika Mauer); Arnost Goldflam (Arnost Goldflam), sa Ja sam neko drugi u sopstvenoj reiji; Hochschule fr Musik und Theater iz Hanovera, sa predstavom Genije i prestup, Xorxa F. Volkera (George F. Walker), u reiji Valtera D. Asmusa (Walter D. Asmus), odnosno Universitat fr Musik und Darstelende Kunst Graz sa Goldonijevom (Carlo Goldoni) Argentinom i La cameriera brillante, u reiji Petera Grubera (Peter Gruber). Piui o novom pozoritu u Nemakoj, H. T. Lehman uvodi postdramatinost" kao wegovo novo obeleje (Hans-Thiers Lehmann, Postdramatisches Theater, 1999). Po wemu, postdramatino pozorite" je ono koje ne interpretira kwievni tekst niti nastoji da izloi bilo kakvu ideju. Ono predstavqa stvarnost koja je neodlona, autonomna, stvorena za sopstveno zadovoqstvo. Postdramatino pozorite je odustalo od iluzije stvarnosti, a delawe je zamenilo slikom. Najboqi primer za to je plesni teatar, koji ne formulie znaewa, ali artikulie energiju, prezentuje osloboenu od znaewa telesnu napetost, koja je zamenila dramatinu napetost" (Hans-Thiers Lehmann, Postdramatisches Theater, Dialog, 02/2000). Ovakav teatar u svetu predstavqaju: Robert Vilson (Robert Wilson), Belgijanac an Fabr (Jean Fabre), Nemci Hajner Gebels (Heiner Goebbels), tefan Puher (Stefan Pucher) i Helena Valdman (Helena Waldmann), amerika Wooster Group i englesko-nemaki God Squad, italijanski Societ i katalonska La Fura dels Baurs, pie Franc Vile (Franz Wille, Theater heute, 12/1999). Meu stvaraoce novog pozorita" Lehman ubraja ak 76 imena, ne samo nemakih autora. Meu wima su (ne vie ivi) Hajner Miler (Heiner Mller) i Jei Grotovski (Jerzy Grotowski), a od savremenika: Klaus Mihael Gruber (Klaus Michael Grber), Frank Kastorf (Frank Castorf), Ajner lef (Einer Schleef) i Jirgen Kruze (Jrgen Kruse). Projekat European Neighbours European Theatre" (Evropski susedi evropsko pozorite) realizovan je u okviru programa Culture 2000". Wime je Poqska ula u Evropu ne samo na diplomatska (od 1. maja), nego i na pozorina vrata. Zoran eri

283

IMENSKI REGISTAR
Azurna obala 241 Ajbenic (Eibenschtz) 151 Ajkin Xorx (George Aiken) 129 Aleksandresku Ozana (Ozana Alexandrescu) 219 Amerika / Sjediwene Amerike Drave 117, 118, 119, 120, 122, 123, 127, 129, 130, 131, 133, 137, 138, 266, 267 Amon-Sireol Kristin (Christine Hamon-Sirjols) 280 Andreevski Cane 279 Andrejevi Milica 155161 Andri Nikola 190 Anuj an (Jean Anouilhe) 270 Arvanitis Joanis 219 Argentina 235, 239, 241 Arden 267 Arizona 133 Aristotel (/Aristotlhj) 262, 267, 268, 269, 270 Arsenovi Teodora-Toda 64, 65 Arcibaev Mihail Petrovi (Mihail Petrovi Arcbaev) 193 Asmus Valter D. (Walter D. Asmus) 283 Atanasijevi Ksenija 102 Atlantik 118 Ain Jovan 247 Austrija 141, 149, 281 A alom (Sholem Asch) 192 Baba Kristina (Bba Krisztina) 281 Babu Grigorije (Grigorie Bbu) 219 Badali Ivo 189 Baji Isidor 105, 106, 158, 199 Bajrojt 275 Bajeti Predrag 61 Balak L. (Balk L.) 281 Balkan 203, 257 Balkanska Mimi 65 Banat 258 Bandi Milan 193, 194, 195 Banker Hil (Hill Bunker) 121 Bawa Luka 195 Bawevi Elbjeta (Elbieta Baniewicz) 281 Bar Herman (Hermann Bahr) 173 Baranovi Kreimir 109 Baracijus Zoltan (Barczius Zoltn) 214 Bara Josip 189 Barbari Milivoj 173 Barbu Delia tefanija (Delia tefania Barbu) 219 Barbu-Bukur Sebastijan (Sebastian Barbu-Bucur) 220 Barker Xejms Nelson (James Nelson Barker) 127, 129, 267 Barlovi-Vuksan Zora 195 Barnea Aleksandrel (Alexndrel Barnea) 221 Baronijan Vartkes 246 Bartulica Milostislav 190 Bartulovi Niko 186, 187, 189, 190, 192, 193, 196 Batawa 257 Batui Nikola 165 Batui Slavko 179, 181, 186 Bauerzime I. (I. Bauersime) 281 Bah Josip 173 Bahtin Mihail Mihajlovi (Mihail Mihalovi Bahtn) 270 Baka Topola 199, 204, 208, 210 Begovi Milan 186, 189 Bek Viktor 193, 194 Bekerman Bernard (Bernard Beckermann) 263 Beket Semjuel (Samuel Becket) 238, 239, 267, 269 Belasko Dejvid (David Belasco) 131 Beloanski Stanislav-Staa 65 Beneli Sem (Sem Benelli) 188 Beograd 57, 61, 64, 65, 67, 70, 72, 74, 109, 116, 156,163, 164, 168, 171, 174, 175, 176, 177, 178, 179, 182, 183, 189, 190, 191, 192, 194, 195, 196, 197, 206, 238, 247, 249, 252, 260, 272, 275, 281 Berg Nikola 196 Berlin 241, 244, 280, 281 Berlioz Ektor (Hector Berlioz) 273 Bernsten Anri (Henry Bernstein) 164 Berton Pjer-Fransisk-Samuel (Pierre-Francisque-Samuel Berton) 164

285

Betoven Ludvig van (Ludwig van Beethoven) 273 Be 141, 142, 144, 147, 148, 149, 153, 154, 163, 177, 196 Boza Gego (Brzoza Grzegorz) 281 Bize or-Aleksandr-Sesar-Leopold (Georges-Alexandre-Csar-Leopold Bizet) 113 Bizjo Kitof (Krzysztof Bizio) 282 Bilu Dujam 189 Bilhart Paul (Paul Bilhart) 189 Biniki Stanislav 102, 106, 112, 113, 114, 169, 179 Bison Aleksandar (Alexandre Bisson) 164, 190, 196 Bihner Georg (Georg Bchner) 267 Bier Stouv Harijeta (Harriet Elisabeth Beecher-Stowe) 129 Blaek Dragutin 155 Blahova M. (M. Blhov) 281 Blumental Oskar (Oskar Blumenthal) 193 Bobi Qubinka 65 Bogi Vitomir 164, 171, 172, 182, 183 Boinovska Valentina 279 Bojnii Stjepan 179 Bonai Mato 188 Bond Edvard (Edward Bond) 267, 271 Borozan Braslav 191 Bortwanski Sejden 169 Bortnik Igwat 175 Bosna 186 Boti Luka 190 Bouker Xorx Henri (George Henry Boker) 129 Breht Bertolt (Bertolt Brecht) 262, 267 Britanija 267 Brno 280, 281, 282, 283 Budimpeta 148, 257, 258, 259 Buenos Aires 281 Buiwska Ana (Anna Burzyska) 281, 283 Buzera Aleksi Al. (Alexie Al. Buzera) 222 Buqan Bogdan 195 Burhan Rahim 70 Busiko Dajon (Dion Boucicault) 127 Buesku Florin K. (Florin C. Bucescu) 221 Vavra Nina 176, 178, 189 Vagner Rihard (Richard Wagner) 271, 272, 273, 274, 275, 276, 277, 278 Vajmar 272 Vajs Peter (Peter Weiss) 267 Valabreg Alben (Albin Valabrgue) 194 Valdec Rudolf 166 Valdman Helena (Helena Waldmann) 283 Valak Mihal (Micha Walczak) 282, 283 Vans 241 Varadin 190 Varga Itvan (Varga Istvn) 211 Varava 177, 244, 281

Vasile Vasile (Vasile Vasile) 233 Vasi Aleksandar 101116 Vasi Olivera 257258 Vaington Xorx (George Washington) 121, 126 Veber Karl Marija fon (Karl-Maria von Weber) 273 Vegel Laslo (Vgel Lszl) 246 Vedekind Frank (Frank Wedekind) 282 Velika Kikinda 194 Verdi uzepe (Giuseppe Verdi) 113 Vereagin Aleksandar 189, 190, 195 Vernan an-Pjer (Jean-Pierre Vernant) 266 Vesni Radoslav 65 Vile Franc (Franz Wille) 283 Vilijamsburg 118, 119 Vilijems Rejmond (Raymond Williams) 268, 269 Vilkist Ingmar (Ingmar Villqist) pseudonim Jaroslava Svera (wierszcz Jarosaw) 283 Vilson Robert (Robert Wilson) 283 Vilhar Fran Serafin 169 Vilhelm (Wilhelm II) 244 Vinaver Stanislav 102 Virag Mihaq (Virg Mihly) 209 Virxinija 118, 119 Vioevi Slavko 160 Vltava 249 Vojvodina 116, 182, 183, 199, 200, 206, 215, 260, 281 Vojnovi Ivo 164, 193, 197 Vojeek Pemislav (Przemysaw Wojcieszek) 282283 Volk Petar 246 Volker Xorx F. (George F. Walker) 283 Voren Mersi (Mercy Warren) 120 Voren Xejms (James Warren) 120 Vrawe 58, 61, 63, 71, 75, 78, 79, 91 Vrac 189, 260 Vujii Petar 238 Vukdragovi Mihailo 107 Vulf Virxinija (Virginia Woolf) 271 Vukovi Vojislav 102 Vukovi Marko 164, 178 Gabili Didije-or (Didier-Georges Gabily) 280 Gavela Branko 163, 164, 165, 166, 167, 169, 176, 181, 182, 183, 184 Gavrilovi Milorad 170 Gaj Qudevit 182, 183 Galajku Violina (Violina Galaicu) 226 Gandijo Leon (Lon Gandillot) 192 Garai Bela (Garay Bla) 202, 205, 206, 207, 208, 210, 211 Gardner Toni (Tony Gardner) 281 Gebels Hajner (Heiner Gebbels) 283 Genci ari (Gnci Sri) 211

286

Georgica Nikolae (Nicolae Gheorghi) 227 Gerold Laslo (Gerold Lszl) 212, 213, 214 Gete Johan Volfgang fon (Johann Wolfgang von Goethe) 262, 273 Gec Jovan 65, 195 Gec Kurt (Kurt Gtz) 196 Gini Dimitrije 64, 65 Gjedrojc Jei 242 Glii Milovan 74 Gluk Kristof Vilibald (Christoph Wilibald Gluck) 273 Gqivice 240 Gogoq Nikolaj Vasiqevi (Nikola Vasilevi Ggol) 164, 171, 172, 175, 186, 190, 192, 267, 279 Godfri Tomas (Thomas Godfrey) 120, 121 Goldoni Karlo (Carlo Goldoni) 283 Goldflam Arnost (Arnost Goldflam) 283 Gombrovi Vitold (Witold Gombrowicz) 235 247 Gombrovi Rita (Rita Gombrowicz) 244 Gorki Maksim Aleksej Maksimovi Pjekov (Maksim Gorki Alekse Maksimovi Pekov) 193, 196, 267, 279 Goi Dragoqub 65 Goi Nikola 65 Grajan Vasil (Vasile Grjdian) 227 Grac 281 Grgezini Margita 176 Grigorovi Borislav 69 Grodek Julita (Jullita Grodek) 283 Grol Milan 71, 72, 102, 164, 165, 174, 182, 183 Grotovski Jei (Jerzy Grotowski) 283 Gruber Klaus Mihael (Klaus Michael Grber) 283 Gruber Peter (Peter Gruber) 283 Gruden Aleksandar 66 Gruji-Gec Mila 195 Grund Arnot 173 Grunhut Alfred (Alfred Grnhut) 179 Gri Jovan 155, 250, 254 Gri Jovan Milenko 254 Grka 123 Daglas Dejvid (David Duglass) 119 Dalmacija 185, 186, 189, 190, 192, 193, 195, 196, 197 Danlap Viqem (William Dunlap) 126 Deeli Berislav 205 Dejvis Semjuel (Samuel Davis) 119 Dejmek Kazimje (Kazimierz Dejmek) 243 Denisova V. V. (V. V. Denisova) 8 Denisova Natalija J. (Natali E. Denisova) 723, 8 Derventa 64 Deska 257 Dijan Qubo 189 Dikens arls (Charles Dickens) 102

Dima Aleksandar Otac (Alexandre Dumas Pre) 170 Dima Aleksandar Sin (Alexandre Dumas Fils) 164, 192 Dimitrijevi Mara (Mara Dimitrijevics) 210 Dimitrijevi Mila 181 Dimea Aleksandru (Alexandru Dimcea) 226 Dinulovi Svetislav 61 Doblinger Ludvig (Ludwig Doblinger) 145 Dobo Kristijan (Cristian Dobo) 226 Dodovski Ivan 279 Doekal Mihal (Doekal Mihal) 282 Doj-rajner Evelin (Evelyn Deutsch-Schreiner) 281 Dolezana Oskar 164 Dori Radoslav 213 Dostojevski Fjodor Mihajlovi (Fdor Mihalovi Dostovski) 72, 196 Dragovi Gordan 271 Dragovi Nino 238 Dragutinovi Milutin 166 Drajden Xon (John Dryden) 118 Drakovi Boro 280, 281 Dri Marin 43, 44, 48, 49, 50, 53, 54, 55, 56 Drozd David (David Drozd) 281 Drojzen Johan Gustav (Jochann Gustav Droysen) 276 Dubrovnik 189 Duda Kalman (Duds Klmn) 211 Dunav 258 Durbaba Olivera 271, 274 eri Zoran 235247, 260264, 279283 orevi Branivoj 69 Evropa 122, 123, 128, 239, 241, 283 Engleska 118, 120, 136 Enken arl-Moris (Charles-Maurice Hennequin) 189 Erkew Itvan (rkny Istvn) 281 Eshil (Asxloj) 267, 276 Euripid/Evripid (Eriphj) 180, 269, 266, 267 ivanovi ore 102 ivojinovi Branimir 165 ilber an (Jean Gilbert) 151 Zagreb 163, 164, 165, 167, 168, 169, 171, 173, 174, 175, 177, 178, 182, 183, 186, 187, 189, 245 Zapoqska Gabrijela (Gabriela Zapolska) 164 Zemun 155, 156, 157, 160, 161 Zetel Mihal (Mihal Zetel) 282 Zinveliu ema (Gemma Zinveliu) 234 Zrewanin 199, 281 Zuderman Herman (Hermann Sudermann) 196

287

Ibzen Henrik (Henrik Ibsen) 73, 164, 268, 279 Ivanievi Jovan 249, 250, 253256 Ivanov Blagoja 278 Ivkovi Milo 166 Iglton Teri (Terry Eagletone) 265, 267, 268, 269, 270, 271 Igo Viktor (Victor Hugo) 196 Ili Vojislav 74 Isaroju Jon (Ion Isroiu) 228 Istona Evropa 280 Istra 186 Jablan Vlado 242 Jadran 185 Jaembski Jei (Jerzy Jarzbsky) 235, 239, 245, 247 Jaki ura 170 Jankovi Danica 102 Jankovi Dragomir M. 102 Jankovi Qubica 102 Jankulesku Violeta (Violeta Ianculescu) 228 Jarocki Jei (Jerzy Jarocki) 240, 241 Jastrzebski Stanislav 178 Jai 218 Jevtimije, patrijarh 25 Jel 119 Jelewski Konstanti A. (Konstanty A. Jeleski) 236, 243, 244 Jenko Davorin 103, 104 Jeremi Jovan 188, 195, 196, 197 Jeremi-Molnar Dragana 275, 278 Jerini Branislav 6970 Jerkovi Bogdan 242 Jerofejev (Erofeev) 282 Jecelin Z. (Z. Jeceln) 281 Jovan Damaskin 27 Jovanovi Vojislav Marambo 74 Jovanovi Dragomir 71 Jovanovi Duan 238 Jovanovi Zoran T. 163184 Jovanovi Jovan Zmaj 250, 253, 254 Jovanovi Nikola 192, 193, 195 Jonesko Een (Eugne Ionesco) 238, 239 Jonesku George K. (George K. Ionescu) 228 Jonesku Marija (Maria Ionescu) Johanesburg 281 Jugoslavija 163, 185, 187, 194, 197, 238, 241, 242, 245, 200, 201, 205, 206, 212, 214 Juna Amerika 239 June kolonije 118 Jurek Pavel (Pawe Jurek) 282 Jurii imun 185197 Juhas Ana (Juhsz Anna) 209 Kadelburg Gustav (Gustav Kadelburg) 193 Kazanceva M. G. (M. G. Kazanceva) 7, 8 Kai Katalin (Kich Katalin) 199215 Kajzer Fridrih (Friedriech Kaiser) 267

Kajnc 172 Kalawikov L. F. (L. F. Kalanikov) 8, 9, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23 Kami Alber (Albert Camus) 270 Kant Imanuel (Immanuel Kant) 167 Karai Nada 71100 Karas Simon (Smwnoj Karj) 29, 36 Karpatski basen 259 Karpiwski Vojcek (Wojciech Karpiski) 239, 240 Kastorf Frank (Frank Castorf) 283 Katalini Blaenka 185, 188, 189, 194, 197 Kater 283 Katrina Konstantin (Constantin Catrina) 223 Kaanski Marko 241 Kevei Albert (Kvessy Albert) 199 Kejn Sara (Sarah Kane) 271, 280 Kempf Hevig 272 Kerubini Luii Karlo Zenobio Salvatore Marija (Luigi Carlo Senobio Salvatore Maria Cherubini) 273 Kid Tomas (Thomas Kyd) 268 Kin Tomas (Thomas Kean) 118 Kincle Ulrike 277 Kisi Vinko 193 Ki Marija (Kis Mria) 202, 203 Kjelci 240 Klajn arls (Charles Klein) 137 Klata Jan (Jan Klata) 282 Kovaluk Josef (Josef Kovaluk) 281 Kokanovi Marijana 153, 249256 Kolainac Stanko 195 Koloi Tibor (Kolozsi Tibor) 211, 212 Konomos Dimitri (Dimitri Conomos) 226 Konrad Edmond (Edmond Konrd) 271 Kowahina J. V. (E. V. Konhina) 7 Kowovi Milan 202 Kowovi Petar (Boinski) 102, 105, 106, 107, 114, 116, 155, 156, 157, 158, 159, 160, 161, 169 Korawi tefan (Korny Stefn) 272 Korolija Mirko 185, 186, 187, 189, 193, 196 Kosovo 67 Kostaw 187 Kosti Vojislav 246 Kosti Dragutin 57, 72, 73, 91 Kosti Laza 172 Kotor 187 Koi Petar 71, 74 Koonda Qerka 164 Krakov 281, 282 Kral Karol (Karol Kral) 282 Kraqevi Dragutin 164, 175 Krivokapi Miodrag 70 Kriger Marej 268, 271 Kristesku Konstanca (Constana Cristescu) 226 Krlea Miroslav 185, 195 Kropfinger Klaus 272

288

Krsti Petar 102, 104, 106, 109, 196 Kruze Jirgen (Jrgen Kruse) 283 Kruk Dorotea 268 Kulunxi Josip 189 Kupusarevi, prota u Somboru 158 Kusturica Emir 282 Kuci Majkl X. 271 Kuner 267 Labi Een (Eugne Labiche) 282 Laveli Horhe (Jorge Lavelli) 240 Lazarevi Branko 71, 73, 86, 102, 182, 183 Lajbnic Gotfrid Vilhelm (Gotfried Wilhelm Leibnitz) 167 Lan Tomas van 265 Laner Jozef (Josef Lanner) 151 Latak Itvan (Latk Istvn) 202, 203, 205 Laureni Jozo 189 Lafajet Mari ozef Pol Iv Ro ilber de Motije markiz de (Marie Joseph Paul Yves Roch Gilbert du Motier marquis de Lafayette) 122 Lahman Ivo 190, 192, 193, 194, 195 Lahman Mihal (Micha Lachman) 280 Lebl Petar (Petar Lbl) 282 Levai Endre (Lvay Endre) 200, 201, 202, 203, 204 Lewin Vladimir Iqi Uqanov (Vladimir Ili Ulnov Lenin) 200 Leon Viktor (Viktor Lon) 143, 146, 147, 150, 151 Lesing Gothold Efraim (Gotthold Ephraim Lessing) 273 Leskova Aleksandra 189 Leskovac 71 Lehar Franc (Lhar Franz) 142, 189 Lehman Hans-Tirs (Hans-Thiers Lehmann) 283 Lei Josip 194, 262 Lika 196 Likok Xon (John Leacock) 120 Lion 280 Lo 279, 280, 281, 283 London 118, 281 Luina Jelena 278 Luizijana 127 Qubqana 164 Maarska 142, 257, 258, 259, 206 Maeli Paolo (Paolo Magelli) 238, 246 Mazeji Edna (Edna Mazeyi) 283 Majenburg M. fon (M. Von Mayenburg) 281 Majerber akomo (Giaccomo Meyerber) 273 Majoro Katica (Majoros Katica) 212 Majtewi Mihaq (Majtnyi Mihly) 205, 206 Makanec Zdenka 109 Makedonija 279 Maksimovi Georgije 160 Maksimovi Jovan 174

Mala Azija 121 Mali Zdravko 238, 241, 242, 245 Man Tomas (Thomas Mann) 270 Mandrovi Adam 179 Manojlovi Kosta 102 Mansvjetova Lidija 188, 189, 191 Manti Elbjeta (Elbieta Manthey) 281 Marej Volter (Walter Murray) 118 Marinec Hinko 167 Marivo Pjer Karle de amblen de (Pierre Carlet de Chamblain de Marivaux) 163 Marinkovi Josif 106, 110, 111, 114, 115 Marinkovi Sowa 275278 Marii Milenko 66 Marika Hubert (Hubert Marischka) 150 Marjanovi Petar 260, 262 Markovi Vesna 5770 Markovi Ivanka 242 Markovi Mihajlo 186 Markovi Olivera 67 Martani Sandra (Sandra Martani) 229 Martin er (Martin Gyrgy) 258, 259, 260 Matavuq Simo 74 Maejovski Frawa 104 Mauer Anika (Anika Mauer) 283 Mauit Rii Ana (Anna Mowett Ritchie) 124, 126 Meij 274 Meksiko 126 Melvil ozef (Joseph Mlesville) 271 Melos 266 Mertl Karl 103, 104 Mijatovi Mijat 167 Mikolajska Halina (Halina Mikoajska) 237 Mikolakova Hana (Hana Mikolkov) 282 Milankovi Bogdan 109 Mileker Karl (Karl Millcker) 142 Miler Artur (Arthur Miller) 130, 271 Miler Hajner (Heiner Mller) 283 Mileti Stjepan 177, 179 Milin Paja 157 Milievi Jovan 57, 67, 68, 69, 70 Milovanovi Mihailo-Mika 194 Milojevi Miloje 102, 105, 106, 107, 108, 109, 110, 111, 112, 113, 114, 115, 116, 167, 169 Miloevi Mata 211 Milton Xon (John Milton) 269 Milutinovi Dobrivoje-Dobrica 57, 65, 66, 70 Milin Ilija 278, 279 Minhen 171, 195, 275 Minc Tadeu (Tadeusz Minz) 241 Misailovi Milenko 271 Miskjevi Pavel (Pawe Mikiewicz) 283 Mihel Gustav 102 Mihii Milica 164, 176, 178, 179 Miel Lengdon Elvin (Langdon Elwyn Mitchell) 136 MkKaj Stil (Steele Mac Kaye) 137

289

Modzelevski Marek (Marek Modzelewski) 282 Mojzesku Titus (Titus Moisescu) 218, 229 Mojsil Kostin (Costin Moisil) 217234, 231 Mokrawac Stevan Stojanovi 28, 36, 102, 103, 104, 110, 111, 112, 114, 155, 158, 159, 164, 167, 168, 169, 275 Moldoveanu Niku (Nicu Moldoveanu) 231 Molijer an-Batist Poklen (Jean-Baptiste Poquelin Molire) 43, 44, 50, 51, 52, 54, 55, 56, 163, 192, 263 Molnar Aleksandar 275, 278 Molnar Ferenc (Molnr Ferenc) 173, 194 Morava 59 Morison Toni (Tonny Morrison) 271 Moskva 214 Mosusova Nadeda 160 Mocart Volfgang Amadeus (Wolfgang Amadeus Mozart) 273 Mudi Viqem Von (William Vaughn Moody) 133 Muskala Monika (Monika Muskaa) 281 Nador Katalin (Ndor Katalin) 201 Na Frie (Nagy Frigyes) 204 Nazarov Vasilij Zotejevi (Vasili Zoteevi Nazarov) 8, 9, 10, 12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23 Najenov Sergej Aleksandrovi (Serge Aleksandrovi Nadnov) 174 Nasti Radmila 265271 Nebeski Jan (Jn Nebesky) 282 Nevsk 8, 11 Negrila Jon (Ion Negril) 231 Nemaka 235, 239, 241, 252, 280 Nemet Rudolf (Nmeth Rudolf) 202, 203 Nikodemi Dario (Dario Niccodemi) 189 Nikoli Marko 70 Nicu Jon Kristijan (Ion-Cristian Niu) 232 Nie Fridrih (Friedriech Nietzsche) 276 Ni 71, 72, 190 Nova Engleska 129 Novak Viktor 102, 109 Novakovi Vera 192 Novakovi Danica, ro. Crnogorevi 191, 192 Novakovi Sofija 65 Novakovi Fran 65, 191, 192 Novi Sad 74, 155, 163, 164, 169, 171, 189, 192, 199, 206, 241, 250, 254, 260, 280 Novi Sentivan 257 Novouralsk 7 Nui Branislav 71, 74, 105, 164, 174, 175, 176, 177, 178, 179, 180, 181, 182, 183, 185, 186, 195, 197, 199208, 210215 Nui-Predi Gita 177 Wu Xerzi 120 Wujork 117, 120, 122, 123, 125, 131, 134, 136, 138, 281 Wuport 119

Obradovi Dositej 164, 165, 166, 167, 182, 183, 184 Obrenovi Draga 104 Ogrizovi Milan 169 190 Ozborn Xon (John Osborne) 267 O' Kejsi on (Sean O' Casey) 267 Okneanu Gabrijela (Gabriela Ocneanu) 218, 232 Okneanu Trajan (Traian Ocneanu) 218 Okrugi Ilija Sremac 192 Olivijeri-Ili Meri 65 Olson Elder 270 O'Nil Juxin Gledstoun (Eugene Gladstone O'Neill) 117, 138, 139, 266, 267, 269, 270, 279 Ordono Moris (Maurice Ordonneau) 194 Osijek 164, 173, 186, 190, 194 Oslzli Petr (Petr Oslzl) 281 Ostoji Tihomir 155 Ostrovski Nikolaj Aleksandrovi (Aleksandr Nikolaevi Ostrvski) 279 Ote Hajnc (Heinz Otte) 142 Oxaklijevska Maja 70 Pavi Josip 178 Pavle, srpski patrijarh 26, 27, 34 Pavlovi Stevan K. 102 Pavlovski Borislav 279 Pavlovski Miel 278 Pavlovski Roman (Roman Pawowski) 282 Palfi Margit (M. Plfi Margit) 209 Pan Anton (Anton Pann) 217 Panagiotides Panagiotis (Panagiotis Panagiotides) 232 Panonska nizija 259 Panteli Vasa 66 Pap Josip 189 Papi Josip 171, 173, 181 Paravidin F. (F. Paravidin) 281 Pariz 181, 240, 241, 242, 272, 280, 281 Paris Nektarios (Nektarios Paris) 232 Partija 121 Parfentjev N. P. (N. P. Parfentev) 7 Pataki Laslo (Pataki Lszl) 201 Pejn Hauard (Howard Payne) 129 Peno Vesna 2541, 232 Perkovi Mirko 189 Petkovska Nada 278 Petravi Ante 191 Petrik Pal (Petrik Pl) 213 Petrii Josip 189 Petrovi Veqko 158 Petrovi Olivera Katarina 66 Petrovi Petar Pecija 192 Petrueva Ilindenka 278 Pei Vasa Rogua 58 Pinter Harold (Harold Pinter) 271 Pirandelo Luii (Luigi Pirandello) 185 Pirot 195

290

Piskator Ervin (Erwin Piscator) 267 Pitinski Jan Antowin (Antonn Pitnsky) 282 Pitalo Boko 211, 214 Plaovi Radomir-Raa 57, 66, 67, 70 Platon (Pltwn) 262 Plaut Tit Makcije (Titus Maccius Plautus) 43, 44, 46, 47, 49, 50, 51, 52, 53, 54, 55, 56, 263 Poznaw 280 Pokorni Dragutin 114 Pokorni Jii (Jey Pokorn) 281, 282 Pokorni Frawo 61 Poqska 235, 238, 239, 245, 247, 279, 280, 281, 282, 283 Pomorije 257, 258 Popovi ivko 4356 Popovi Jovan Sterija 43, 44, 45, 46, 52, 53, 54, 55, 56, 174, 186, 260264 Popovi Stevan 252 Popovi-Bjelica Qubica 278279 Potapenko Igwatij Nikolajevi (Ignati Nikolaevi Potapenko) 164, 169 Poup Aleksandar (Alexander Pope) 118 Prag 156, 249, 250, 254 Pral Vladimir (Vladimir Pral) 282 Pregarc Rade 185, 188, 189, 195, 196, 197 Prizren 91 Prilep 278, 279 Prinston 120 Prodanov Ira 271275 Pruhwevski Marek (Marek Pruchniewski) 282 Putnik Jovan 67 Puher tefan (Stefan Pucher) 283 Rabadan Vojmil 185 Radivojevi dr J. 156 Radi-okovi Divna 65 Radomje 281 Rai Ivo 164, 173 Rajd Mein (Mayne Reid) 127 Rajin 254, 256 Rajnhart Maks (Max Reinhardt) 191 Rakoevi Selena 258260 Rasin an (Jean Racine) 273 Rasted Jirgen (Jrgen Raasted) 26, 33, 34, 36 Ratajak Dobrohna (Dobrochna Ratajczak) 280 Rakovi Borivoj 179, 180, 181 Reza Jasmina (Yasmina Reza) 280, 281 Rem Ra (Rush Rehm) 265, 266, 267, 271 Remete Karoq (Remete Kroly) 209 Reslova Marija (Marija Reslova) 282 Riker Pol (Paul Ricoeur) 267 Risti Jovan 56 Ristoski Kiril 279 Riardson (Richardson) 271 Roje Ana 185 Roman Melod 25, 26, 27, 31, 32, 34 Romevi Neboja 260264

Rosini oakino (Gioachino Rossini) 273, 274 Rua Dominik de (Dominique de Roix) 236 Rumunija 259, 217, 218 Rusija 177 Rucovi Bogoboj 171, 190 Rucovi Katica 188, 189, 190, 191, 192, 194, 197 Sabo Itvan (Szab Istvn) 203, 206, 209, 213 Sabo Itvan Ml. (Ifj. Szab Istvn) 213 Sabo Marton (Szab Mrton) 202 Sabo Ferenc (Szab Ferenc) 212 Sava 168, 182, 183, 258 Savi Antonija-Tonka 173, 176, 178, 179 Savi Gavro 175 Savi Joca 171 Sala Pavel (Pawe Sala) 282 Salivan ser Artur Sejmur (ser Arthur Seymour Sullivan) 131 Sanavio Pjetro (Pietro Sanavio) 243 Sarajevo 148, 185, 186, 188, 191, 194, 196, 197, 241, 242 Saramonovi Andej (Andrzej Saramonowicz) 282 Sardu Viktorijen (Victorien Sardou) 164 Severin Andej 240 Sekeq Piroka (Szkely Piroska) 213 Sekuli Isidora 102, 107, 109 Seneka Lucije Anej (Lucius Annaeus Seneca) 268 Sikor R. (R. Sikor) 281 Silai Laslo (Szilgyi Lszl) 210 Simon arl (Charles Simon) 164 Sirig 257 Skerli Jovan 72, 77, 87, 107, 165166 Skopqe 278 Slovaka 259 Slovenija 238 Smetana Bedih (Bedich Smetana) 109 Smoek Ladislav (Ladislav Smoek) 282 Solsberi Nejt (Nate Salsbury) 131 Sombor 161, 195, 199, 202, 238 Sopak Jadviga (Jadwiga Sobczak) 245, 280 Sotoek Frawo 176, 178, 179 Sofija 164, 165 Sofokle (Socokl0j) 185, 267 Spasi Dimitrije 170 Spasi Draga 64, 65 Spiridonovi Milica 192 Spiridonovi Olga 192 Spiridonovi Rista 192, 193, 197 Split 185, 187, 188, 189, 190, 191, 192, 193, 194, 195, 196, 197, 238 Spontini Gaspare (Gaspare Spontini) 273 Srbija 111, 164, 165, 182, 183, 246, 251, 257, 260, 266 Srbija i Crna Gora 280, 281 Srbqanovi Biqana 280, 281, 283

291

Srbuq Jovan 197 Sredwa Evropa 280 Sremac Stevan 71, 174 Sremska Mitrovica 195 Staji Mitka 58 Stajnbek Xon (John Steinbeck) 271 Staqin Josif Visarionovi Xugavili (Stalin Iosif Vissarionovi Dugavili) 244 Stambol/Istambul/Carigrad 25, 91 Stanislavski Konstantin Sergejevi (Konstantin Sergeevi Stanislavski) 185 Stankovi Borisav 57, 59, 61, 62, 63, 64, 67, 68, 69, 70, 71, 72, 73, 74, 75, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 91, 98, 99, 100, 174, 196, 197 Stankovi ivojin 26, 27, 33, 34 Stankovi Kornelije 107, 111, 158 Stanojevi Ilija ia 57, 61, 64, 70, 171, 197 Stanojevi Quba 164, 170, 171, 182, 183 Stanojevi Stanoje 190 Stanu Vasil (Vasile Stanciu) 232 Stanu Petre (Petre Stanciu) 232 Stari Beej 155 Stari Viktor 185, 188, 193, 194, 197 Stendal Mari-Anri Bejl (Stendhal Marie-Henri Beyle) 271 Stern Lorens (Laurence Sterne) 102 Stefan Prvovenani 64 Stefanovi Dimitrije 159 Stipeti Frawo 173 Stojanovi Petar 141, 142, 143, 144, 145, 146, 147, 148, 149, 150, 151, 152, 153, 154 Stojanoska Ana 279 Stojkovi Borivoje S. 175, 191 Stojiqkovi Rade 58 Stojnik 194 Stoki anka 164, 173, 174 Strindberg August (August Strindberg) 73, 189 Stupica Bojan 214 Stupica Mira 214 Subotica 199, 200, 204, 212 Sugjera Malgoata (Magorzata Sugiera) 282 Supe Franc fon (Franz von Supp) 142, 151 Suhomlin-obanu Irina (Irina Suhomlin-Ciobanu) 232 Suak 167 Taborska Mara 188 Tajler Rojal (Royal Tyler) 122 Tajevi Marko 159 Tanhofer Tomislav 163 Tarantino Kventin (Quentin Tarrantino) 282 Taufer Vito 238 Tijardovi Ivo 185 Tisa 259, 260 Tifentaler Vera (Vera Tiefenthaler) 141154

Todorovi Pera 171 Todorovi Sava 64, 164, 168, 174, 175, 178, 182, 183 Todosi Zorka 61, 65 Tokio 281 Toler Ernst (Ernst Toller) 267 Tolinger Robert 251 Tolstoj Lav Nikolajevi (Lev Nikolaevi Tolsto) 164, 196, 271 Tomson Xejms (Thomson James) 120 Tot Ede (Tth Ede) 103, 193 Traversi Anton 188 Transkarpatska Ukrajina 259 Tresec-Brawski Vladimir 164 Trifkovi Kosta 260 Trifunovi Nikola 27, 28 Troja 266 Trst 167 Trulsgard Kristijan (Christian Troelsgrd) 3233 Turgewev Ivan Sergejevi (Ivan Sergeevi Turgnev) 169, 170 Turkanu Nikolae (Nicolae urcanu) 233 Turska 90, 91 ipiko Ivo 74 orovi Svetozar 74 osi Branimir 72 osi Ileana 117139 Ugarska 257 Uice 186 Fabr an (Jean Fabre) 283 Fazeka Piri R. (Fazekas Piri R.) 206, 209 Farka Erebet (Farkas Erszbet) 209 Feje er (Fejes Gyrgy) 206, 207, 212 Felenak Vloimje (Wodzimierz Felenczak) 282 Felfeldi Laslo (Flfldi Lszl) 257, 258 Fijan Andrija 171, 173 Filadelfija 118, 121, 129 Filoktet (Cilokt0thj) 267 Fister Manfred (Manfred Pfister) 262 Fi Klajd (Clyde Fitch) 136, 137 Flajer Marijana (Mariana Flaier) 226 Fokner Viqem (William Fockner) 271 Fontawi (Fontnyi) 202 Forcu Mara (Mara Foru) 226 Frajdenrajh Josip 179 Frani Ana 70 Francuska 125, 196, 235, 240, 280 Fril 271 Fri Maks (Max Frisch) 267 Hadamovski Franc (Franz Hadamowsky) 142 Haj Jano (Jnos Hy) 281 Halam 118 Halba Maks 164

292

Hanover 283 Hanslik Eduard (Eduard Hanslick) 141 Hanter Robert (Robert Hunter) 120 Haralam Klement (Clement Haralam) 227 Harambai August 172 Harvard 119 Harms Danil 282 Hauard Bronson (Bronson Howard) 137 Hafner Ela 175 Haxi Antonije 252, 254 Hegel Georg Vilhelm Fridrih (Georg Wilhelm Friedriech Hegel) 262, 269 Hemingvej Ernst (Ernest Miller Hemingway) 271 Hern Xejms (James Herne) 132 Herceg Jano (Herceg Jnos) 202, 203, 205 Hercmanski (Herzmannsky) 145 Hirfeld Ludvig (Ludwig Hirschfeld) 143, 146, 147, 148, 149, 150, 151, 153 Hitler Adolf (Adolf Hitler) 244 Hjum Dejvid (David Hume) 167 Holandija 235 Holcer (Holzer) 150 Horvat Anka 178 Horoak M. (M. Horok) 281 Hoxson Kler (Claire Hodgson) 280 Hri Vera 176 Hristi Jovan 262, 271 Hristi Stevan 102, 105, 107, 108, 109, 110, 111, 116 Hubad Samo 169 Cankar Ivan 188 Ceqe 238 Cetiwe 164, 249 Cehe Gustav (Czehe Gusztv) 212 Cirih 241, 272 anad 257 arlston 118 aule Kole 279 ervoneak Margareta (Margareta Cervoneac) 224 eh Marija (Cseh Mria) 204, 206, 212 ehov Anton Pavlovi (Anton Pavlovi hov) 193, 279 eka 142, 177, 280, 282 ikago 134

ipli Bogdan 205, 206 irev Elena (Elena Chircev) 224 iin-ain iro 188, 189, 196 obanu George (Gheorghe Ciobanu) 225 Xilbert Vilijam venk (William Schwenk Gilbert) 131 Xonson Ben (Benjamin Jonson) 279 abac 179 anta andor (Sntha Sndor) 202, 203, 204, 206 anti Aleksa 74, 164, 169, 170, 182, 183 ar-planina 67 vajghofer Mihael (Michael Schweighofer) 283 ekspir Viqem (William Shakespeare) 118, 163, 164, 170, 171, 172, 173, 182, 183, 185, 189, 194, 243, 270, 273, 200, 279 ekulin Mica 194 eldon Edvard (Edward Sheldon) 134, 135, 137 eridan Riard Brinsli (Richard Brinsley Sheridan) 119 efi Mici T. (Sefcsics Mici T.) 202, 203, 204 ibenik 189, 197 iler Fridrih (Friedrich Schiller) 142, 163, 262, 269, 273 ilovi Josip 168 iroki Josip 148 lef Ajner (Einer Schleef) 283 mit Joakim 272 najder Danijel (Dniel Schneider) 210 o Xorx Bernard (George Bernard Shaw) 194, 267, 206, 279 ovew Karoq (Sovny Kroly) 204 ram Qerka 173 tajner Xorx (George Steiner) 265, 268, 271 tefanac Josip 164, 173 traus Johan (Johann Strauss) 142 tutgart 271 ulhof Joef (Sulhf Jzsef) 205, 206, 207, 208, 209, 210, 212 umadija 194 Registar sainila Vera Vasili

293