POJMOVI U SAOBRAAJU

U ovom delu se moete upoznati sa znaenjem pojedinih pojmova u saobraaju kao to su : vozilo na motorni pogon, voza, peak, kolovoz, kolovozna traka, saobraajna traka, auto-put, put rezervisan za saobraaj motornih vozila , preticanje, obilaenje, mimoilaenje, prikljuno vozilo, poluprikolica, nosivost, ...

Detaljnije se moete informisati na nekoj od dole navedenih strana.

OSNOVNI POJMOVI
Osnovni pojmovi u saobraaju
Uesnik u saobraaju je lice koje na bilo koji nain uestvuje u saobraaju (voza, peak, biciklista, putnik u vozilu, radnik na putu, ...). Voza je lice koje na putu upravlja vozilom. Peak je lice koje se kree po putu, odnosno po putu sopstvenom snagom vue ili gura vozilo, runa kolica, deje prevozno sredstvo, kolica za nemona lica ili lice u dejem prevoznom sredstvu ili lice u kolicima za nemona lica koje pokree sopstvenom snagom ili snagom motora ili lice koje klizi klizaljkama, skijama, sankama ili se vozi na koturaljkama, skejtbordu i sl. Kolovoz je deo puta namenjen prvenstveno za kretanje vozila.

Kolovozna traka je uzduni deo kolovoza namenjen za saobraaj vozila u jednom smeru. Saobraajna traka

je obeleeni uzduni deo kolovozne trake namenjen za saobraaj jedne kolone vozila. Vozilo je sredstvo koje je po konstrukciji, ureajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za kretanje po putu. Motorno vozilo

je vozilo koje se pokree snagom sopstvenog motora, koje je po konstrukciji, ureajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za prevoz lica, odnosno stvari, za obavljanje radova, odnosno za vuu prikljunog vozila, osim inskih vozila. Ukupna masa vozila je masa vozila i masa kojom je vozilo optereeno (lica i teret). Osovinsko optereenje

je deo ukupne mase vozila u horizontalnom poloaju kojim njegova osovina optereuje kolovoz u stanju mirovanja vozila.

Zaustavljanje vozila

je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 3 minuta, pri emu voza ne naputa vozilo, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj (stari zakon : 15 minuta). Parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj, koje se ne smatra zaustavljanjem (prekid kretanja dui od 3 min). Mimoilaenje

je prolaenje uesnika u saobraaju pored drugog uesnika u saobraaju koji dolazi iz suprotnog smera.

Preticanje

je prolaenje uesnika u saobraaju pored drugog uesnika u saobraaju koji se kree kolovozom u istom smeru. Obilaenje

je prolaenje uesnika u saobraaju pored drugog uesnika u saobraaju koji se ne pomera, objekta ili prepreke na kolovozu.

Proputanje

je radnja koju uesnik u saobraaju preduzima kako bi omoguio kretanje drugog uesnika u saobraaju koji ima prvenstvo prolaza, tako da ne doe do promene dotadanjeg naina kretanja uesnika u saobraaju koji ima prvenstvo prolaza, odnosno do njihovog kontakta. Kolona vozila

je niz od najmanje tri vozila koja su zaustavljena ili se kreu jedno iza drugog istom saobraajnom trakom u istom smeru, iji je nain kretanja meusobno uslovljen i izmeu kojih ne moe bez ometanja ui drugo vozilo.

VOZILA-MASA-NOSIVOST
Vozila-Masa Vozila-Nosivost Vozila
Vozilo je sredstvo koje je po konstrukciji, ureajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za kretanje po putu. Motorno vozilo

je vozilo koje se pokree snagom sopstvenog motora, koje je po konstrukciji, ureajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno za prevoz lica, odnosno stvari, za obavljanje radova, odnosno za vuu prikljunog vozila, osim inskih vozila. Bicikl

je vozilo sa najmanje dva toka koje se pokree snagom vozaa, odnosno putnika koja se pomou pedala ili ruica prenosi na toak, odnosno tokove. Moped

je motorno vozilo sa dva toka ija najvea konstruktivna brzina, bez obzira na nain prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem ne prelazi 50 cm3, ili sa motorom ija najvea trajna nominalna snaga ne prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon.

Laki tricikl

je motorno vozilo sa tri toka ija najvea konstruktivna brzina, bez obzira na nain prenosa, ne prelazi 45km/h, pri emu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm3, ili ija navea efektivna snaga motora ne prelazi 4kW kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili ija najvea trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon. Teki tricikl je motorno vozilo sa tri toka, simetrino rasporeena u odnosu na srednju podunu osu vozila, ija najvea konstruktivna brzina, bez obzira na nain prenosa, prelazi 45 km/h, ili sa motorom ija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem sa pogonom na benzin prelazi 50 cm3, ili ija najvea efektivna snaga motora prelazi 4 kW kada voziloo ima motor sa unutranjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili ija najvea trajna nominalna snaga motora prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon. Motocikl

je motorno vozilo sa dva toka ili sa tri toka asimetrino rasporeena u odnosu na srednju podunu ravan vozila (motocikl sa bonim seditem), ija najvea konstruktivna brzina, bez obzira na nain prenosa, prelazi 45 km/h, ili sa motorom ija radna zapremina motora kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem prelazi 50 cm3, ili sa motorom ija najvea trajna nominalna snaga prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon. Laki etvorocikl

je motorno vozilo sa etiri toka, ija masa ne prelazi 350 kg, to ne ukljuuje masu baterija vozila sa elektrinim pogonom, ija najvea konstruktivna brzina, bez obzira na nain prenosa, ne prelazi 45 km/h, pri emu radna zapremina motora, kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem sa pogonom na benzin, ne prelazi 50 cm3, ili ija najvea efektivna snaga

motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima motor sa unutranjim sagorevanjem sa drugom vrstom pogonskog goriva ili ija najvea trajna nominalna snaga motora ne prelazi 4 kW kada vozilo ima elektrini pogon. Teki etvorocikl je motorno vozilo sa etiri toka, osim lakog etvorocikla, ija masa ne prelazi 400kg, odnosno 550 kg za teretna vozila, to ne ukljuuje masu baterija vozila sa elektrinim pogonom, i ija najvea efektivna snaga, odnosno najvea trajna nominalna snaga motora ne prelazi 15 kW. Vozilo za prevoz putnika je motorno vozilo prvenstveno namenjeno za prevoz lica, ija je masa vea od 400 kg, i ija je najvea efektivna snaga, odnosno najvea trajna nominalna snaga motora vea od 15 kW. Putniko vozilo je vozilo za prevoz putnika koje ima najvie devet mesta za sedenje ukljuujui i mesto za sedenje vozaa. Autobus

je vozilo za prevoz putnika koje ima vie od devet mesta za sedenje ukljuujui i mesto za sedenje vozaa. Trolejbus

je autobus koji se preko provodnika napaja elektrinom energijom. Teretno vozilo

je motorno vozilo sa najmanje etiri toka, koje je namenjeno za prevoz tereta, odnosno vrenje rada na nain da se vozilom ne moe prevoziti nikakav drugi teret, odnosno vuu prikljunih vozila, ija je masa vea od 550 kg, i ija je najvea efektivna snaga, odnosno najvea trajna nominalna snaga motora vea od 15 kW.

Skup vozila

je sastav vunog vozila i prikljunog, odnosno prikljunih vozila, koji u saobraaju na putu uestvuje kao jedna celina. Turistiki voz je skup vozila koji ine vuno vozilo i prikljuna vozila, namenjen za prevoz putnika u parkovima, hotelsko-turistikim i slinim naseljima, na povrini na kojo se obavlja saobraaj i putu na kome se saobraaj obavlja u u turistike svrhe i ija najvea konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 25 km/h. Radna maina

je motorno vozilo koje je prvenstveno namenjeno za izvoenje odreenih radova (kombajn, valjak, grejder, utovariva, rovokopa, buldoer, viljukar i sl.) i ija najvea konstruktivna brzina kretanja ne prelazi 45 km/h. Traktor

je motorno vozilo koje ima najmanje dve osovine i koje je prvenstveno namenjeno za vuenje, guranje, noenje ili pogon izmenjivih prikljuaka za izvoenje prvenstveno poljoprivrednih, umskih ili drugih radova i za vuu prikljunih vozila za traktor.

Motokultivator

je motorno vozilo koje se sastoji iz pogonsko-upravljakog i tovarnog dela, koji su konstruktivno nerazdvojivi, a u saobraaju na putu uestvuju iskljuivo kao jedna celina, iji pogonski deo prema konstrukciji, ureajima, sklopovima i opremi je namenjen i osposobljen za guranje, vuenje, noenje ili pogon izmenljivih prikljuaka za izvoenje poljoprivrednih radova, ija najvea konstrukcijska brzina nije vea od 30 km/h i ija snaga motora nije vea od 12 kW. Prikljuno vozilo

je vozilo koje je po konstrukciji, ureajima, sklopovima i opremi namenjeno i osposobljeno da bude vueno od drugog vozila, a slui za prevoz putnika, odnosno stvari, odnosno za obavljanje radova. Prikljuno vozilo za traktor je prikljuno vozilo koje je namenjeno da bude vueno iskljuivo od strane traktora. Prikljuak za izvoenje radova je izmenljivo orue koje slui obavljanju poljoprivrednih, umskih ili drugih radova, i koje se u svrhu izvoenja radova postavlja ili prikljuuje na motorno vozilo. Zapreno vozilo

je vozilo koje je namenjeno i osposobljeno da ga vue upregnuta ivotinja.

Tramvaj

je insko vozilo namenjeno prvenstveno za prevoz putnika, koje se kree po inama, i koje je radi napajanja elektrinom energijom povezano na elektrini vod. Vojno vozilo je svako borbeno i neborbeno vozilo i drugo vozilo koje je registrovano po posebnim propisima ministarstva nadlenog za poslove odbrane, kao i svako drugo propisno obeleeno vozilo dok se, po osnovu izvravanja materijalne obaveze, nalazi na korienju u jedinicama i ustanovama ministarstva nadlenog za poslove odbrane i Vojske Srbije. Registrovano vozilo je vozilo koje je upisano u jedinstveni registar vozila i za koje je izdata saobraajna dozvola, registarske tablice i registraciona nalepnica. Masa vozila je masa praznog vozila sa svim punim rezervoarima i propisanom opremom. Nosivost vozila je masa do koje se vozilo moe opteretiti prema dekleraciji proizvoaa, pri emu se u tu masu rauna i vertikalno optereenje koje vozilo prima od prikljunog vozila. Najvea dozvoljena masa vozila je zbir mase vozila i nosivosti vozila. Ukupna masa vozila je masa vozila i masa kojom je vozilo optereeno (lica i teret). Najvea dozvoljena ukupna masa vozila odnosno skupa vozila je najvea masa optereenog vozila, odnosno skupa vozila, koju je nadleni dravni organ propisao kao najveu dozvoljenu. Najvea dozvoljena masa skupa vozila je zbir najveih dozvoljenih masa vozila koja ine skup, umanjen za vertikalno optereenje koje vozilo prima od prikljunog vozila. Ukupna masa skupa vozila je masa optereenog skupa vozila (lica i teret).

Osovinsko optereenje

je deo ukupne mase vozila u horizontalnom poloaju kojim njegova osovina optereuje kolovoz u stanju mirovanja vozila.

MANEVRISANJE VOZILOMKARAKTERISTIKE I USLOVI VONJE

Manevrisanje vozilom,karakteristike i uslovi vonje
Zaustavljanje vozila

je svaki prekid kretanja vozila na putu u trajanju do 3 minuta, pri emu voza ne naputa vozilo, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj (stari zakon : 15 minuta). Parkiranje vozila je svaki prekid kretanja vozila, osim prekida radi postupanja po znaku ili pravilu kojim se regulie saobraaj, koje se ne smatra zaustavljanjem (prekid kretanja na putu dui od 3 minuta). Mimoilaenje

je prolaenje uesnika u saobraaju pored drugog uesnika u saobraaju koji dolazi iz suprotnog smera.

Preticanje

je prolaenje uesnika u saobraaju pored drugog uesnika u saobraaju koji se kree kolovozom u istom smeru. Obilaenje

je prolaenje uesnika u saobraaju pored drugog uesnika u saobraaju koji se ne pomera, objekta ili prepreke na kolovozu.

Proputanje

je radnja koju uesnik u saobraaju preduzima kako bi omoguio kretanje drugog uesnika u saobraaju koji ima prvenstvo prolaza, tako da ne doe do promene dotadanjeg naina kretanja uesnika u saobraaju koji ima prvenstvo prolaza, odnosno do njihovog kontakta. Kolona vozila

je niz od najmanje tri vozila koja su zaustavljena ili se kreu jedno iza drugog istom saobraajnom trakom u istom smeru, iji je nain kretanja meusobno uslovljen i izmeu kojih ne moe bez ometanja ui drugo vozilo.

Vidljivost je odstojanje na kome uesnik u saobraaju moe jasno videti kolovoz. slovi smanjene vidljivosti

su uslovi u kojima je vidljivost manja od 200 m na putu izvan naselja, odnosno 100 m na putu u naselju. Preglednost je odstojanje na kome uesnik u saobraaju, s obzirom na fizike prepreke, moe u uslovima normalne vidljivosti jasno videti drugog uesnika u saobraaju, odnosno drugu moguu prepreku na putu. Srednja(prosena) brzina kretanja vozila na odreenoj deonici puta, predstavlja kolinik izmeu duine te deonice i vremena za koje vozilo tu duinu pree. Odstojanje je najkraa uzduna udaljenost izmeu najisturenijih taaka vozila, lica odnosno objekata. Rastojanje

je najkraa bona udaljenost izmeu najisturenijih taaka vozila, lica odnosno objekata.

Putevi-Kolovoz-Staze
Saobraaj je kretanje vozila i lica na putevima, ije je ponaanje ureeno u cilju njegovog bezbednog i nesmetanog odvijanja. Put je izgraena, odnosno utvrena povrina koju kao saobraajnu povrinu mogu da koriste svi ili odreeni uesnici u saobraaju, pod uslovima odreenim zakonom ili drugim propisima. Javni put je put od opteg znaaja koji mogu pod jednakim ulovima da koriste svi ili odreeni uesnici u saobraaju i koji je nadleni organ proglasio kao takav. Nekategorisani put je put koji moe pod jednakim uslovima da koristi vei broj korisnika. Autoput

je dravni put namenjen iskljuivo za saobraaj motocikala, putnikih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa ili bez prikljunih vozila, sa fiziki odvojenim kolovoznim trakama za saobraaj iz suprotnih smerova, sa najmanje dve saobraajne trake po smeru i jednom zaustavnom trakom za svaki smer, bez ukrtanja u nivou sa drugim putevima i eleznikim ili tramvajskim prugama, sa potpunom kontrolom pristupa, na koji se moe ukljuiti ili iskljuiti samo odreenim i posebno izgraenim javnim putem i kao takav obeleen propisanim saobraajnim znakom.

Zaustavna traka obeleeni uzduni deo puta namenjen iskljuivo za zaustavljanje vozila koja se zbog nepredvidivih razloga moraju zaustaviti (neispravnost, iznenadna nesposobnost vozaa za upravljanje vozilom i sl.). Saobraajna traka za ukljuivanje

je saobraajna traka namenjena za ukljuivanje vozila na put. Saobraajna traka za iskljuivanje

je saobraajna traka namenjena za iskljuivanje vozila sa puta.

Motoput

je dravni put namenjen iskljuivo za saobraaj motocikala, putnikih vozila, teretnih vozila i autobusa, sa ili bez prikljunih vozila i kao takav obeleen propisanim saobraajnim znakom (put rezervisan za saobraaj motornih vozila). Ulica je javni put u naselju koji saobraajno povezuje delove naselja. Protivpoarni put je posebno obeleeni uzduni deo oko stambenih objekata, garanih prostora, sportskih i drugih poslovnih objekata na kojima je zabranjeno zaustavljanje i parkiranje vozila. Zemljani put je put bez izgraenog kolovoznog zastora, pa i kada na prikljuku na drugi put ima izgraen kolovozni zastor. Kolovoz je deo puta namenjen prvenstveno za kretanje vozila. Kolovozna traka je uzduni deo kolovoza namenjen za saobraaj vozila u jednom smeru. Saobraajna traka

je obeleeni uzduni deo kolovozne trake namenjen za saobraaj jedne kolone vozila.

Biciklistika traka je saobraajna traka namenjena iskljuivo za saobraaj bicikala, mopeda i lakih tricikala. Saobraajna traka za spora vozila je saobraajna traka kojom se moraju kretati spora vozila koja se kreu brzinom manjom od odreene da ne bi ometala saobraaj drugih vozila. Saobraajna traka za vozila javnog prevoza putnika je saobraajna traka namenjena iskljuivo za kretanje vozila javnog prevoza putnika i koja moe biti izgraena tako da se po njoj mogu kretati tramvaji. Raskrsnica

je deo kolovoza na kome se ukrtaju, spajaju ili razdvajaju putevi u istom nivou.

Tramvajska batica je posebno ureen deo puta namenjen iskljuivo za kretanje tramvaja. Trotoar je posebno ureen deo puta pored kolovoza namenjen prvenstveno za kretanje peaka. Parkiralite je deo puta namenjen, ureen i oznaen prvenstveno za parkiranje vozila, koji se sastoji od jednog ili vie parking mesta. Parking mesto je oznaeni deo parkiralita iskljuivo namenjen za parkiranje jednog vozila. Peaki prelaz je oznaeni deo kolovoza namenjen za prelazak peaka preko kolovoza. Peaka staza je put koji je namenjen iskljuivo za kretanje peaka. Biciklistika staza je put namenjen iskljuivo za kretanje bicikala. Trg je poseban plato namenje kretanju i okupljanju peaka koji je definisan urbanistikim planovima i proglaen od strane organa lokalne samouprave.

Prelaz puta preko pruge je mesto na kojem se u istom nivou ukrtaju put i eleznika ili tramvajska pruga. Peako ostrvo je obeleeni ili uzdignuti deo kolovoza koji je odreen za privremeno zadravanje peaka koji prelaze preko kolovoza, ulaze ili izlaze iz vozila za javni prevoz putnika. Naselje je izgraen, funkcionalno objedinjen prostor, koji je namenjen za ivot i rad stanovnika

Ostali pojmovi
Saobraajna signalizacija

je sistem sredstava, ureaja i oznaka za regulisanje i voenje saobraaja. Saobraajni znak je znak kojim se upotrebom grafikih ili svetlosnih ili brojanih ili slovnih oznaka ili drugih simbola, uesnici u saobraaju upozoravaju na opasnosti na putu, stavljaju im se do znanja ogranienja, zabrane i obaveze, odnosno daju obavetenja potrebna za bezbedno kretanje po putu. Saobraajna dozvola

je javna isprava (reenje) koja sa registracionom nalepnicom daje pravo na korienje vozila u saobraaju za vreme vaenja registracione nalepnice. Registarska tablica

je oznaka na vozilu kojom se oznaava da je vozilo upisano u jedinstveni registar vozila.

Registraciona nalepnica

je oznaka kojom se odreuje da vozilo moe da uestvuje u saobraaju u odreenom vremenskom roku. Vozaka dozvola

je javna isprava (reenje) nadlenog organa kojom se nekom licu daje pravo da u saobraaju na putu upravlja vozilom odreene kategorije na odreeno vreme. Psihoaktivna supstanca je vrsta droge, leka na kome je naznaeno da se ne sme upotrebljavati pre i za vreme vonje, kao i druga hemijska materija koja moe uticati na psihofiziku sposobnost uesnika u saobraaju (osim alkohola). Saobraajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je zapoeta na putu, u kojoj je uestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje jedno lice poginulo ili je povreeno ili je nastala materijalna teta. Evropski izvetaj o saobraajnoj nezgodi je propisani obrazac koji uesnici u saobraajnoj nezgodi popunjavaju nakon saobraajne nezgode sa manjom materijalnom tetom. Svetloodbojni prsluk

je prsluk koji reflektuje svetlost.

Instruktor vonje je voza motornog vozila koji je ovlaen da obavlja praktinu obuku kandidata za vozaa. Ispitiva je lice koje u ispitnoj komisiji za vozaki ispit utvruje da li je kandidat stekao potrebna znanja i vetine za samostalno i bezbedno upravljanje vozilom u saobraaju na putu. Odbaeno vozilo je vozilo na putu koje je vidno zaputeno i koje nije registrovano. Prepravka vozila je promena konstruktivnih osobina vozila kojim se menja namena ili vrsta vozila ili deklarisane tehnike karakteristike vozila ili deklarisane karakteristike ureaja i sklopova vozila. Popravka vozila je dovoenje vozila, odnosno ureaja i sklopova vozila u ispravno stanje. Vozilo od istorijskog znaaja (oldtajmer) je motorno ili prikljuno vozilo koje predstavlja materijalni spomenik tehnike kulture, tradicije i drutvenog naslea. Mesto za sedenje je sedite ili prostor bez sedita sa dostupnim elementima za montau sedita ili prostor bez sedita sa dostupnim prikljucima sigurnosnih pojaseva, pri emu se dostupnim elementima za montau sedita i prikljucima sigurnosnih pojaseva smatraju oni elementi i prikljuci koji nisu mehaniki onesposobljeni. Dozvola (licenca) za instruktora ili predavaa ili ispitivaa je javna isprava (reenje) koja licima daje pravo da vre praktinu obuku ili obavljaju teoretsku nastavu ili poslove ispitivaa na odreeno vreme. Dozvola (licenca) za kontrolora tehnikog pregleda je javna isprava (reenje) koja licima daje pravo da obavljaju tehniki pregled vozila na odreeno vreme.

SAOBRAAJNI ZNAKOVI
Saobraajni znakovi su deo Saobraajne signalizacije, kojoj pripadaju i sledee kategorije oznaka: oznake na kolovozu i trotoaru ureaji za davanje svetlosnih saobraajnih znakova svetlosne oznake na putu branici ili polubranici na prelazu puta preko eleznike pruge privremena saobraajna signalizacija druge oznake na putu

Saobraajni znakovi se mogu svrstati u tri grupe : Znakovi opasnosti Znakovi izriitih naredbi Znakovi obavetenja

Znakovi izriitih naredbi se dalje mogu razvrstati u dve grupe : znakovi zabrane i ogranienja i znakovi obaveze

Uz saobraajni znak moe biti postavljena dopunska tabla koja je sastvavni deo saobraajnog znaka i koja blie odreuje njegovo znaenje. Saobraajni znakovi se postavljaju s desne strane puta pored kolovoza, u smeru kretanja vozila. Ako na mestu na kome se postavlja saobraajni znak, zbog gustine saobraaja, odnosno iz drugih razloga, preti opasnost da uesnici u saobraaju nee pravovremeno uoiti znak, saobraajni znak se mora postaviti i na suprotnoj, levoj strani puta, odnosno kolovozne trake kada su kolovozne trake fiziki odvojene ili iznad kolovozne trake. Saobraajni znakovi se izrauju od materijala sa reflektujuim svojstvima.

VANO! NOVI SAOBRAAJNI ZNAKOVI.

PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE Pravilnika o Saobraajnoj signalizaciji : "Saobraajni znakovi opasnosti i saobraajni znakovi izriitih naredbi, koji odreuju zabrane ili ogranienja, ija je osnova uta, zamenie se najkasnije do 1. marta 2011. godine." Novi saobraajni znakovi opasnosti imaju osnovu bele boje, a ne utu ! Izuzetak je znak radovi na putu. Osnova novih znakova izriitih naredbi koji odreuju zabrane ili ogranienja je bela boja, a osnova znakova izriitih naredbi koji odreuju obaveze ostaje plave boje. Novi znakovi sa belom pozadinom, sa novim simbolima na znakovima, koji ranije nisu postojali, ili kojima su promenjeni simboli ili boje, bie dodati na kraju svake grupe znakova, pod naslovom "Novi znakovi" !

Znakovi opasnosti
Indeks lanka Znakovi opasnosti Blizina posebne opasnosti Ostali znakovi opasnosti 1 Ostali znakovi opasnosti 2 Ostali znakovi opasnosti 3 Ostali znakovi opasnosti 4 Novi-izmenjeni znakovi opasnosti Sve strane Strana 1 od 7 Znakovi opasnosti imaju zadatak da upozore uesnike u saobraaju na opasnost, koja im preti na odreenom delu puta. Postavljaju se pre opasnog mesta, obino na udaljenosti veoj od 150 metara, mada u naselju ta udaljenost moe biti i manja. Postoje i izuzeci od ovog pravila, kao to je znak "Andrejin krst", zatim "Radovi na putu", koji se postavlja neposredno ispred mesta radova i znak "Saobraaj u oba smera", koji se postavlja na samom mestu odakle poinje saobraaj u oba smera. Znakovi opasnosti imaju oblik ravnostranog trougla ute boje sa crvenim obodom. Simboli na znaku su crne boje.

VANO! NOVI SAOBRAAJNI ZNAKOVI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE Pravilnika o Saobraajnoj signalizaciji : "Saobraajni znakovi opasnosti i saobraajni znakovi izriitih naredbi, koji odreuju zabrane ili ogranienja, ija je osnova uta, zamenie se najkasnije do 1. marta 2011. godine." Novi saobraajni znakovi opasnosti imaju osnovu bele boje, a ne utu ! Izuzetak je znak "radovi na putu".

Novi znakovi sa belom pozadinom, sa novim simbolima na znakovima, koji ranije nisu postojali, ili kojima su promenjeni simboli ili boje, bie dodati na kraju svake grupe znakova, pod naslovom "Novi znakovi" !

Pribliavanje opasnim krivinama. Znak Opis

Opasna krivina

Krivina nalevo

Krivina nadesno

Dvostruka krivina ili vie uzastopnih krivina od kojih je prva nadesno

Znak

Opis

Dvostruka krivina ili vie uzastopnih krivina od kojih je prva nalevo

Blizina posebne opasnosti. Znak Opis

Kamenje prti

Klizav kolovoz

Radovi na putu

Opasnost na putu

Pokretni most

Znak

Opis

Kamenje prti

Blizina obale

Opasna nizbrdica

Opasan uspon

Odron kamenja

Boni vetar - blizina dela puta na kome duva jak boni vetar

Znak

Opis

Suenje puta sa leve strane

Znak

Opis

Kamenje prti

Suenje puta sa desne strane

Suenje puta sa obe strane

Neravan kolovoz - blizina dela puta na kome postoji neravan kolovoz

Ulegnue kolovoza

Opasan prevoj puta ili vea grbina na putu

Blizina raskrsnice gde se ukrtaju-spajaju putevi

Znak

Opis

Ukrtanje puteva iste vanosti

Ukrtanje sa sporednim putem pod pravim uglom

Spajanje sa sporednim putem pod pravim uglom s leve strane

Spajanje sa sporednim putem pod pravim uglom s desne strane

Spajanje sa sporednim putem pod otrim uglom s leve strane

Spajanje sa sporednim putem pod otrim uglom s desne strane

Znak

Opis

Deca na putu - blizina mesta na putu na kojem se deca ee i u veem broju kreu (isped kole, obdanita, igralita i sl.)

Znak

Opis

Ukrtanje puteva iste vanosti

Biciklisti na putu

ivotinje na putu - oznaava mesto na kojem domae ivotinje pod nadzorom prelaze preko puta ili prolaze du puta

Divlja na putu

Obeleeni peaki prelaz - blizina mesta na kome se nalazi obeleeni peaki prelaz

Blizina avionske piste

Blizina tunela na putu

Znak

Opis

Ukrtanje puteva iste vanosti

Raskrsnica sa krunim tokom saobraaja blizina raskrsnice na kojoj se saobraaj odvija u krunom toku

Saobracaj u oba smera - mesto na putu od koga saobraaj poinje da se odvija u oba smera

Nailazak na svetlosne saobraajne znakove

Nailazak na svetlosne saobraajne znakove

Znak

Opis

Prelaz puta preko eleznike pruge bez branika ili polubranika

Prelaz puta preko eleznike pruge sa branicima ili polubranicima

Znak

Opis

Ukrtanje puteva iste vanosti

Tramvajska pruga

Andrejin krst - oznaava mesto na kome put prelazi preko eleznike pruge u nivou bez branika ili polubranika sa jednim kolosekom

Andrejin krst - oznaava mesto na kome put prelazi preko eleznike pruge u nivou bez branika ili polubranika sa dva ili vie koloseka

Dopunska tabla - pribliavanje prelazu puta preko eleznike pruge, 80 metara do prelaza

Dopunska tabla - pribliavanje prelazu puta preko eleznike pruge, 160 metara do prelaza

Dopunska tabla - pribliavanje prelazu puta preko eleznike pruge, 240 metara do prelaza

Znak

Opis

Znak

Opis

Ukrtanje puteva iste vanosti

Kolona zaustavljenih vozila - oznaava blizinu dela puta na kome postoji opasnost zbog zaguenja saobraaja

Neuvrena bankina - oznaava blizinu dela puta na kome je uz kolovoz neuvrena bankina

Nailaenje na semafore - oznaava blizinu raskrsnice ili obeleenog peakog prelaza na kome je saobraaj regulisan pomou semafora

Nailaenje na semafore - oznaava blizinu raskrsnice ili obeleenog peakog prelaza na kome je saobraaj regulisan pomou semafora

Oznaeni peaki prelaz - blizina mesta na putu na kome se nalazi obeleeni peaki prelaz

Deca na putu - blizina dela puta na kome se deca ee i u veem broju kreu(blizina kole, obdanita, igralita i sl.)

Znak

Opis

Ukrtanje puteva iste vanosti

Tunel - blizina tunela na putu

Znakovi izriitih naredbi

Znakovi izriitih naredbi stavljaju do znanja uesnicima u saobraaju na putu zabrane, ogranienja i obaveze. Mogu se podeliti u dve grupe : znakovi ogranienja i zabrane i znakovi obaveze. Ovi znakovi imaju oblik kruga, osim znakova "ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza" i "obavezno zaustavljanje". Osnovna boja znakova ogranienja i zabrane je uta sa crvenim obodom, dok je osnovna boja znakova obaveze plava. Simboli i natpisi na znakovima zabrane i ogranienja su crne boje, a na znakovima obaveze bele boje.

VANO! NOVI SAOBRAAJNI ZNAKOVI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE Pravilnika o Saobraajnoj signalizaciji : "Saobraajni znakovi opasnosti i saobraajni znakovi izriitih naredbi, koji odreuju zabrane ili ogranienja, ija je osnova uta, zamenie se najkasnije do 1. marta 2011. godine." Osnova novih znakova izriitih naredbi koji odreuju zabrane ili ogranienja je bela boja, a osnova znakova izriitih naredbi koji odreuju obaveze ostaje plave boje.

Novi znakovi sa belom pozadinom, sa novim simbolima na znakovima, koji ranije nisu postojali, ili kojima su promenjeni simboli ili boje, bie dodati na kraju svake grupe znakova, pod naslovom "Novi znakovi" !

Pribliavanje opasnim krivinama. Znak Opis

Zabrana saobraaja za motocikle

Zabrana saobraaja za cisterne

Zabrana saobraaja za vozila na motorni pogon koja vuku prikljuno vozilo osim poluprikolice

Zabrana saobraaja za sva vozila na motorni pogon osim motocikala bez prikolice

Znak

Opis

Zabrana saobraaja vozilima koja prevoze eksploziv ili neke lako zapaljive materije iznad odreene koliine

Zabrana saobraaja za teretna motorna vozila

Zabrana saobraaja za vozila na motorni pogon koja vuku prikljuno vozilo ili poluprikolicu

Zabrana saobraaja vozilima koja prevoze opasne materije

Zabrana saobraaja za traktore

Zabrana saobraaja za autobuse

Zabrana kretanja u odreenim smerovima

Znak

Opis

Zabrana saobraaja u oba smera

Zabrana saobraaja u jednom smeru

Zabrana polukrunog okretanja

Zabranjeno skretanje ulevo

Zabranjeno skretanje udesno

Znak

Opis

Zabrana saobraaja za bicikliste

Znak

Opis

Zabrana saobraaja u oba smera

Zabrana saobraaja za sva vozila na motorni pogon

Zabrana saobraaja za bicikle sa motorom

Zabrana saobraaja za zaprena vozila

Zabrana saobraaja za sva vozila na motorni pogon i zaprena vozila

Zabrana saobraaja za peake

Znak

Opis

Zabrana saobraaja u oba smera

Zabrana saobraaja za runa kolica

Zabrana saobraaja vozilima sa posebnim karakteristikama Znak Opis

Zabrana saobraaja za vozila ija ukupna irina prelazi odreenu irinu

Zabrana saobraaja za vozila ija ukupna visina prelazi odreenu visinu

Zabrana saobraaja za vozila koja prekorauju odreenu duinu

Zabrana saobraaja za vozila ija ukupna teina prelazi odreenu teinu

Znak

Opis

Zabrana saobraaja za vozila ija ukupna irina prelazi odreenu irinu

Zabrana saobraaja za vozila koja prekorauju odreeno osovinsko optereenje

Najmanje odstojanje izmeu vozila

Znak

Opis

Zabrana prolaza carinarnica

bez

zaustavljanja

Zabrana prolaza bez zaustavljanja - policija

Zabrana prolaza bez zaustavljanja - putarina

Znak

Opis

Zabrana saobraaja za vozila ija ukupna irina prelazi odreenu irinu

Zabrana zaustavljanja i parkiranja

Zabrana parkiranja

Deo puta na kojem je zabranjeno parkiranje neparnim danima

Deo puta na kojem je zabranjeno parkiranje parnim danima

Zabrana preticanja svih vozila na motorni pogon osim motocikala bez prikolice

Znak

Opis

Zabrana saobraaja za vozila ija ukupna irina prelazi odreenu irinu

Zabrana preticanja za teretna vozila - odnosi se na vozila ija najvea dozvoljena teina prelazi 3,5 tona

Zabrana davanja zvunih znakova - osim u sluaju neposredne opasnosti

Ogranienje brzine

Prvenstvo prolaza za vozila iz suprotnog smera - Oznaava zabranu stupanja vozila na uski deo puta pre nego to tim delom prou vozila iz suprotnog smera

Ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza oznaava blizinu raskrsnice na kojoj voza mora da ustupi prvenstvo prolaza svim vozilima koja se kreu po putu na koji on nailazi

Znak

Opis

Zabrana saobraaja za vozila ija ukupna irina prelazi odreenu irinu

Obavezno zaustavljanje - mesto pred ulazom u raskrsnicu na kome je voza duan da zaustavi vozilo i ustupi prvenstvo prolaza svim vozilima koja se kreu putem na koji on nailazi

Znakovi obaveze - obavezan smer Znak Opis

Obavezan smer

Obavezan smer

Obavezan smer

Znak

Opis

Obavezan smer

Obavezan smer

Znakovi obaveze - dozvoljeni smerovi i obavezno obilaenje Znak Opis

Dozvoljeni smerovi

Dozvoljeni smerovi

Dozvoljeni smerovi

Znak

Opis

Obavezno obilaenje sa desne strane

Obavezno obilaenje sa leve strane

Znakovi obaveze - ostali znakovi obaveze Znak Opis

Staza za bicikliste

Staza za peake

Staza za jahae

Znak

Opis

Obavezna zimska oprema

Najmanja dozvoljena brzina

Kruni tok

Znakovi obavetenja
Znakovi obavetenja pruaju uesnicima u saobraaju potrebna obavetenja o putu kojim se kreu, nazivima mesta kroz koja prolaze i udaljenosti od tih mesta. Takoe, daju informacije o prestanku vaenja znakova izriitih naredbi kao i druga korisna obavetenja. Ovi znakovi imaju oblik kvadrata, pravougaonika ili kruga. Osnovna boja znakova obavetenja je uta sa simbolima i natpisima crne boje, mada, moe biti i plava sa simbolima i natpisima bele boje.

Znak

Opis

Put sa jednosmernim saobraajem

Put sa jednosmernim saobraajem

Slepi put

Znak

Opis

Prestrojavanje vozila

Smer kretanja vozila - koja nameravaju da skrenu levo na raskrsnici na kojoj je skretanje ulevo zabranjeno

Raskrsnica - oznaava meusobni poloaj i pravce puteva i nazive mesta do kojih vode putevi koji se ukrtaju. Na znaku se mogu upisati brojevi puteva.

Kruna raskrsnica - oznaava meusobni poloaj i pravce puteva i nazive mesta do kojih vode putevi koji se ukrtaju. Na znaku se mogu upisati brojevi puteva. Na znaku moe biti upisana udaljenost do raskrsnice na koju se znak odnosi, ispod dolazee strelice.

Prestrojavanje vozila sa nazivima naseljenih mesta - predhodno obavetenje vozau radi prestrojavanja na raskrsnici, na putevima sa vie saobraajnih traka.

Auto-put

Znak

Opis

Zavretak auto-puta

Put rezervisan za saobraaj motornih vozila

Zavretak puta motornih vozila

rezervisanog

za

saobraaj

Broj puta

Broj meunarodnog puta

Kilometraa puta

Znak

Opis

Saobraajna traka za vozila javnog prevoza putnika

Zavretak saobraajne trake za vozila javnog prevoza putnika

Saobraajna traka za spora vozila

Zavretak saobraajna trake za spora vozila

Naziv naseljenog mesta

Zavretak naseljenog mesta

Znak

Opis

Strelasti putokaz - oznaava pravac puta do odredita ili karakteristinog objekta.

Putokaz aerodrom

Putokaz za teren za kampovanje

Putokaz za planinarski dom

Putokazna tabla - oznaava pravac puta za naseljeno mesto ispisano na znaku. Znak moe da ima najvie tri polja za oznaavanje smerova kretanja. Ova znak moe da se postavi i iznad kolovoza. Tada se svako polje znaka postavlja kao poseban znak, iznad saobraajne trake na koju se znak odnosi.

Putokaz za prestrojavanje za kretanje do odreenog mesta - obavetava vozae o korienju saobraajne trake za kretanje do naseljenog mesta ispisanog na znaku

Znak

Opis

Putokaz za prestrojavanje za kretanje do odreenog mesta - obavetava vozae o korienju saobraajne trake za kretanje do naseljenog mesta ispisanog na znaku

Putokaz za prestrojavanje za kretanje do odreenog mesta - obavetava vozae o korienju saobraajne trake za kretanje do naseljenog mesta ispisanog na znaku

Potvrda pravca - oznaava potvrdu pravca kretanja posle prolaska raskrsnice.

Putokaz za prestrojavanje saobraajnih traka na portalu

iznad

Pretputokaz za izlaz - na autoputu i putu sa raskrsnicama u vie nivoa oznaava pravac kretanja do naseljenih mesta ispisanih na znaku.

Znak

Opis

Pretputokazna tabla za izlaz - na autoputu i raskrsnicama u vie nivoa oznaava poloaj putnih pravaca do naseljenih mesta ispisanih na znaku.

Putokaz za izlaz - na autoputu i putu sa raskrsnicama u vie nivoa oznaava pravac kretanja do naseljenih mesta ispisanih na znakovima. Prvi i drugi znak na slici postavljaju se iznad kolovoza, a trei na bankini.

Izlaz sa auto-puta

Naziv petlje - obavetava o nazivu petlje na koju se nailazi. Postavlja se na ukrtanju autoputa sa drugim putem.

Naziv petlje - obavetava o nazivu petlje na koju se nailazi. Postavlja se na ukrtanju dva autoputa.

Znak

Opis

Ogranienje najvee dozvoljene brzine na putevima u Srbiji

Preporuena brzina

Tabla za usmeravanje

Tabla za usmeravanje

Tabla za usmeravanje

Znak

Opis

Naziv putnog objekta

Reka - naziv reke preko koje put prelazi

Stanica policije

Bolnica

Stanica za prvu pomo

Hotel

Znak

Opis

Restoran

Kafana

Planinarski dom

Teren za kampovanje pod atorima

Teren za kampovanje u prikolicama

Teren za kampovanje prikolicama

pod

atorima

Znak

Opis

Teren ureen za izletnike

Telefon

Radionica za opravku vozila

Vatrogasna sluba

Pomo na putu

Benzinska stanica

Znak

Opis

Autobusko stajalite

Planinarski dom

Tramvajska stanica

Luka-pristanite

Prohodnost puta - ako je prelaz otvoren, tabla je zelene boje, a ako je zatvoren, crvene boje

Planinski prevoj - sa nadmorskom visinom

Znak

Opis

Broj serpentine - sa nadmorskom visinom

Parking

Vremenski ogranieno parkiranje

Zona u kojoj je ogranieno trajanje parkiranja

Izlaz iz zone u kojoj je ogranieno trajanje parkiranja

Podzemni ili nadzemni peaki prolaz

Znak

Opis

Deca na putu - oznaava mesto u ijoj se blizini nalazi kola i peaki prelazi koje deca esto koriste

Prvenstvo prolaza u odnosu na vozila iz suprotnog smera

Put sa prvenstvom prolaza

Zavretak puta sa prvenstvom prolaza

Pruanje puta sa pravom prvenstva prolaza

Prestanak zabrane preticanja - svih vozila na motorni pogon osim motocikala bez prikolice

Znak

Opis

Prestanak zabrane preticanja za teka teretna vozila

Prestanak zabrane davanja zvunog signala

Prestanak ogranienja brzine

Prestanak svih zabrana - mesto na putu odakle prestaju da vae sve zabrane, koje su pre tog mesta uspostavljene saobraajnim znakom ogranienja i zabrane

Zavretak staze za bicikliste

Zavretak staze za peake

Znak

Opis

Zavretak staze za jahae

Prestanak obaveze upotrebe zimske opreme

Prestanak najmanje dozvoljene brzine

Predznak za obilazak - oznaava smer i tok preusmerenog saobraaja kada je zbog radova na putu, privremenih prepreka ili oteenja kolovoza, put zatvoren. Kod dueg preusmeravanja na znaku mora da bude dopunska tabla sa natpisom "Obilaznica...km"

Obilazak - strelasti putokaz koji slui za usmeravanje vozila na obilazni put.

Znak

Opis Skretanje saobraaja iz jedne kolovozne trake u drugu - oznaava mesto gde se vri skretanje saobraajnih traka, pri emu broj saobraajnih traka ostaje isti. Poloaj strelica na znaku mora da odgovara stanju na terenu. Skretanje saobraaja iz jedne kolovozne trake u drugu - oznaava blizinu mesta gde se vri skretanje saobraajnih traka, pri emu broj saobraajnih traka ostaje isti. Poloaj strelica na znaku mora da odgovara stanju na terenu. Zatvaranje saobraajne trake - oznaava mesto gde poinje zatvaranje jedne saobraajne trake namenjene za kretanje u istom smeru. Broj i poloaj strelica na znaku mora da odgovara broju saobraajnih traka na terenu. Zatvaranje saobraajne trake - oznaava mesto gde poinje zatvaranje jedne saobraajne trake namenjene za kretanje u istom smeru. Broj i poloaj strelica na znaku mora da odgovara broju saobraajnih traka na terenu. Predznak za zatvaranje saobraajne trake oznaava udaljenost do mesta na kome se zatvara jedna saobraajna traka. Broj i poloaj strelica na znaku mora da odgovara broju saobraajnih traka na terenu.

Predznak za zatvaranje saobraajne trake oznaava udaljenost do mesta na kome se zatvara jedna saobraajna traka. Broj i poloaj strelica na znaku mora da odgovara broju saobraajnih traka na terenu.

Znak

Opis Predznak za preusmeravanje saobraaja na putu sa fiziki razdvojenim kolovozima oznaava reim kretanja i nain preusmeravanja saobraaja - blizinu mesta gde se dvosmerni saobraaj sa fiziki razdvojenih kolovoznih traka preusmerava na deo puta na kome kolovozne trake nisu fiziki razdvojene odnosno odvojene su samo oznakama na kolovozu. Predznak za preusmeravanje saobraaja na putu sa fiziki razdvojenim kolovozima oznaava reim kretanja i nain preusmeravanja saobraaja - blizinu mesta gde se dvosmerni saobraaj sa fiziki razdvojenih kolovoznih traka preusmerava na deo puta na kome kolovozne trake nisu fiziki razdvojene, odnosno odvojene su samo oznakama na kolovozu. Predznak za preusmeravanje saobraaja na putu sa fiziki razdvojenim kolovozima oznaava reim kretanja i nain preusmeravanja saobraaja - blizinu mesta gde se saobraaj sa dela puta, na kome kolovozne trake nisu fiziki razdvojene, odnosno odvojene su samo oznakama na kolovozu, preusmerava na deo puta sa fiziki razdvojenim kolovoznim trakama. Predznak za preusmeravanje saobraaja na putu sa fiziki razdvojenim kolovozima oznaava reim kretanja i nain preusmeravanja saobraaja - blizinu mesta gde se saobraaj sa dela puta, na kome kolovozne trake nisu fiziki razdvojene, odnosno odvojene su samo oznakama na kolovozu, preusmerava na deo puta sa fiziki razdvojenim kolovoznim trakama.

Ogranienje korienja saobraajne trake oznaava da odreena saobraajna traka nije namenjena za kretanje pojedinih vrsta vozila iji je simbol prikazan na znaku.

Znak

Opis

Naselje - oznaava mesto od koga poinje naselje i od koga se primenjuju propisi o saobraaju u naselju

Zavretak naselja - oznaava mesto na kome se zavrava naselje i od koga prestaju da vae propisi o saobraaju u naselju

Peaka zona - oznaava poetak zone namenjene iskljuivo za kretanje peaka

Kraj peake zone

Zona usporenog saobraaja - oznaava mesto od koga poinje zona usporenog saobraaja

Kraj podruja usporenog saobraaja

Znak

Opis

Zona 30 - oznaava zonu u kojoj je brzina kretanja ograniena na 30km/h

Kraj zone 30 - oznaava kraj zone u kojoj je brzina kretanja ograniena na 30km/h

Zona kole - oznaava mesto od kojeg poinje zona kole

Zavretak zone kole

Deca na putu - oznaava mesto u ijoj se blizini nalazi kola i peaki prelaz koji deca esto koriste

Parking garaa - oznaava garau sa parking mestima

Znak

Opis

Parkiraj i vozi se - oznaava parkiralite gde vozilo moe da se parkira i da se putovanje nastavi nekim drugim transportnim sredstvom, koje moe biti prikazano simbolom

Kontrola brzine kretanja - oznaava poetak deonice puta na kojoj se vri kontrola brzine kretanja

Prepreka za usporavanje saobraaja oznaava nailazak na mesto gde su postavljeni elementi za usporavanje saobraaja

Opasna deonica puta - oznaava nailazak na posebno opasnu deonicu puta i njenu duinu. Umesto ucrtanog znaka "opasnost na putu", moe da se upie znak opasnosti koji blie objanjava prirodu opasnosti. Na znaku mogu biti ucrtana najvie dva znaka opasnosti.

Naizmenino proputanje vozila - oznaava mesto gde se zbog zavravanja saobraajne trake, suenja kolovoza i smanjenja broja saobraajnih traka, vozila naizmenino ukljuuju u jednu saobraajnu traku

Znak

Opis

Izlaz u sluaju opasnosti - oznaava izlaz za peake, u sluaju opasnosti

Udaljenost izlaza u sluaju opasnosti

Nain korienja saobraajne trake - oznaava da odreena saobraajna traka nije namenjena za kretanje pojedinih vrsta vozila iji je simbol prikazan na znaku

Turistika informaciona tabla - oznaava odredite ili objekat turistikog znaaja. Sadri naziv turistikog odredita, simbol(grafiki prikaz) i udaljenost do odredita.

Odmorite oznaava nailazak na vienamenski objekat na putu iji se sadraj oznaava piktogramima.

Izlazak na odmorite - oznaava mesto izlaska sa puta do vienamenskog objekta. Na znaku, ukoliko je potrebno, moe da se upie udaljenost do sledeeg takvog objekta.

Znak

Opis Prestanak zabrane preticanja svih motornih vozila, osim motocikala bez prikolice oznaava mesto odakle prestaje zabrana preticanja svih motornih vozila osim motocikala bez prikolice, mopeda, lakih tricikala i lakih etvorocikala. Prestanak zabrane preticanja za teretna vozila - oznaava mesto odakle prestaje zabrana preticanja za teretna vozila ija najvea dozvoljena masa prelazi 3,5T (da pretiu druga motorna vozila), osim motocikala bez prikolice, mopeda, lakih tricikala i lakih etvorocikala.

Prestanak ogranienja brzine - oznaava mesto odakle prestaje ogranienje brzine.

Prestanak zabrane davanja zvunih znakova oznaava mesto odakle prestaje zabrana davanja zvunih znakova.

Prestanak svih zabrana - oznaava mesto odakle prestaju sve zabrane uvedene ranije.

Zona u kojoj je ogranieno trajanje parkiranja - oznaava mesto u naselju odakle se ulazi u zonu u kojoj je sprovedeno opte ogranienje trajanja parkiranja na odreeno vreme, bez obzira da li se za parkiranje na odreeno vreme plaa naknada ili se ne plaa. Znaku moe biti dodata dopunska tabla na kojoj e se naznaiti dani ili sati za koje ogranienje vai.

Znak

Opis Izlaz iz zone u kojoj je ogranieno trajanje parkiranja - oznaava mesto u naselju na kome se izlazi iz zone u kojoj je sprovedeno opte ogranienje trajanja parkiranja na odreeno vreme.

Dopunske table
Dopunske table mogu biti postavljene uz znakove opasnosti, znakove izriitih naredbi i znakove obavetenja. Cilj im je da blie odrede znaenje znaka uz koji su postavljene. Znak Opis

Dopunska tabla koja oznaava udaljenost izmeu znaka, uz koji je postavljena i poetka dela puta, odnosno mesta, na koje se znak odnosi.

Dopunska tabla koja oznaava duinu dela puta na kome preti opasnost oznaena znakom, odnosno na kome se primenjuje izriita zabrana, obaveza odnosno ogranienje propisano znakom.

Dopunska tabla koja oznaava udaljenost izmeu znaka, uz koji je tabla postavljena i objekta, terena ili dela puta, na koji se znak odnosi.

Dopunska tabla koja oznaava vreme za koje izriita zabrana, obaveza odnosno ogranienje vai, ako ne vai neprekidno.

Dopunska tabla koja reima blie odreuje znaenje znaka, odnosno daje dodatna obavetenja o vrsti i nainu korienja vremenske zone parkiranja.

Znak

Opis Dopunska tabla koja simbolom blie odreuje znaenje znaka uz koji se istie. Ukoliko se na dopunskoj tabli nalazi simbol teretnog vozila, na tabli se moe upisati i najvea dozvoljena masa koja se odnosi na teretno vozilo.

Dopunska tabla koja oznaava blizinu dela puta odnosno mesta na kome postoji opasnost od klizavog kolovoza zbog nastanka poledice ili snega.

Dopunska tabla koja oznaava deonicu puta na kojoj se sneg isti mainski i postavlja se za vreme ienja snega uz znak "Opasnost na putu".

Dopunska tabla koja oznaava vremenske uslove u kojima vai znakom oznaena opasnost ili izriita naredba. U ovom sluaju, kada pada kia.

Dopunska tabla koja oznaava vremenske uslove u kojima vai znakom oznaena opasnost ili izriita naredba. U ovom sluaju, kada je na kolovozu sneg.

Dopunska tabla koja oznaava vrstu oteenja kolovoza i duinu puta na koju se odnosi.

Znak

Opis

Dopunska tabla pruanje puta sa pravom prvenstva prolaza - oznaava put sa prvenstvom prolaza.

Dopunska tabla koja oznaava primenu zabrane parkiranja ili zaustavljanja - od znaka levo, u duini 10m.

Dopunska tabla koja oznaava primenu zabrane parkiranja ili zaustavljanja - od znaka desno, u duini 10m.

Dopunska tabla koja oznaava primenu zabrane parkiranja ili zaustavljanja - sa obe strane znaka, u duini 10m.

Dopunska tabla koja oznaava primenu zabrane parkiranja ili zaustavljanja - od znaka.

Dopunska tabla koja oznaava primenu zabrane parkiranja ili zaustavljanja - do znaka.

Znak

Opis

Dopunska tabla koja oznaava primenu zabrane parkiranja ili zaustavljanja - do i od znaka.

Dopunska tabla koja oznaava da je parkiralite, odnosno parking mesto rezervisano za vozila lica sa invaliditetom. Postavlja se uz znak "P" - parking.

Dopunska tabla koja oznaava poloaj parkiralita ili garaa i udaljenost do njih.

Dopunska tabla koja oznaava nain parkiranja na trotoaru. Postavlja se uz znak P.

Znak

Opis

Dopunska tabla koja oznaava nain parkiranja kada se ono izvodi delom na trotoaru, a delom na kolovozu. Postavlja se uz znak P.

Dopunska tabla koja oznaava nain parkiranja na kolovozu. Postavlja se uz znak P.

Poreenje znakova
Znakovi opasnosti Znakovi obavetenja/obaveze

Oznaeni peaki prelaz - oznaava Oznaeni peaki prelaz blizinu mesta na kome se nalazi oznaava mesto na kome se obeleeni peaki prelaz. nalazi obeleeni peaki prelaz.

Raskrsnica sa krunim tokom Kruni tok saobraaja saobraaja oznaava blizinu oznaava raskrsnicu sa krunim raskrsnice na kojoj se saobraaj tokom saobraaja. odvija u krunom toku.

Blizina avionske piste - oznaava Aerodrom - oznaava mesto ili blizinu dela puta preko koga avioni blizinu aerodroma. preleu u niskom letu prilikom sletanja odnosno poletanja.

Zabrana preticanja svih Prestanak zabrane preticanja motornih vozila, osim svih vozila, osim motocikala bez motocikala bez prikolice - prikolice - oznaava mesto odakle oznaava put odnosno deo puta prestaje zabrana preticanja svih na kome je zabranjeno preticanje motornih vozila, osim motocikala svih motornih vozila, osim bez prikolice, mopeda, lakih motocikala bez prikolice, tricikala i etvorocikala. mopeda, lakih tricikala i etvorocikala.

Zabrana preticanja za teretna Prestanak zabrane preticanja za vozila - oznaava put odnosno teretna vozila - oznaava mesto deo puta na kome je zabranjeno odakle prestaje zabrana preticanja da teretna vozila ija najvea za teretna vozila ija najvea dozvoljena masa prelazi 3,5 t, dozvoljena masa prelazi 3,5 t, da pretiu druga motorna vozila, pretiu druga motorna vozila, osim osim motocikala bez prikolice, motocikala bez prikolice, mopeda, mopeda, lakih tricikala i lakih tricikala i etvorocikala. etvorocikala.

Zabrana davanja zvunih Prestanak zabrane davanja znakova - oznaava put odnosno zvunih znakova - oznaava deo puta na kome se ureajem na mesto odakle prestaje zabrana vozilu ne smeju davati zvuni davanja zvunih znakova. znakovi, osim u sluaju neposredne opasnosti.

Ogranienje brzine - oznaava Prestanak ogranienja brzine put odnosno deo puta na kome se oznaava mesto odakle prestaje vozila ne smeju kretati brzinom(u ogranienje brzine. km/h) veom od brzine koja je oznaena na znaku.

Prvenstvo prolaza za vozila iz Prvenstvo prolaza u odnosu na suprotnog smera - oznaava vozila iz suprotnog smera zabranu stupanja vozila na uski obavetava vozaa da na uskom deo puta pre nego to tim delom prolazu ima pravo prvenstva u preu vozila iz suprotnog smera. odnosu na vozila koja dolaze iz suprotnog smera.

Ukrtanje sa putem sa Put sa prvenstvom prolaza prvenstvom prolaza - oznaava oznaava put ili deo puta na kome blizinu raskrsnice na kojoj voza vozila imaju prvenstvo prolaza u mora da ustupi prvenstvo prolaza odnosu na vozila koja se kreu vozilima koja se kreu po putu na putevima koji se ukrtaju s tim koji on nailazi. putem odnosno delom puta.

Zavretak puta sa prvenstvom prolaza - oznaava mesto na kome se zavrava put ili deo puta sa prvenstvom prolaza.

Obavezno zaustavljanje-stop - Pruanje puta sa prvenstvom oznaava mesto pred ulazom u prolaza - oznaava put s raskrsnicu na kome je voza duan prvenstvom prolaza. da zaustavi vozilo i ustupi prvenstvo prolaza vozilima koja se kreu putem na koji on nailazi. Znakovi obaveze Znakovi obavetenja

Najmanje dozvoljena brzina - Prestanak najmanje oznaava put odnosno deo puta na dozvoljene brzine - oznaava kome se vozila u normalnim uslovima mesto odakle prestaje obaveza moraju kretati najmanje onom kretanja najmanje brzinom koja je oznaena na znaku. dozvoljenom brzinom.

Lanci za sneg - oznaava deo puta na Prestanak obaveze noenja kome motorna vozila, osim motocikala, lanaca za sneg - oznaava mopeda, lakih tricikala, tekih mesto odakle prestaje tricikala, lakih etvorocikala, tekih obaveza uspostavljena etvorocikala, radnih maina, traktora i znakom "lanci za sneg". motokultivatora, moraju na pogonskim tokovima imati lance za sneg kad je na kolovozu sneg.

Biciklistika staza - oznaava put po Zavretak biciklistike staze kome se moraju kretati bicikli, a po - oznaava mesto odakle kome je zabranjeno kretanje drugim prestaje obaveza uesnicima u saobraaju. uspostavljena znakom "biciklistika staza".

Peaka staza - oznaava posebno Zavretak peake staze izgraenu stazu kojom se peaci oznaava mesto odakle moraju kretati, a po kojoj je prestaje obaveza zabranjeno kretanje drugim uesnicima uspostavljena znakom u saobraaju. "peaka staza".

Spojene staze za bicikliste i Zavretak spojene biciklistike i peake - oznaava put po kome peake staze - oznaava mesto se odvojeno kreu samo biciklisti odakle prestaje obaveza i peaci, u svojim stazama. uspostavljena znakom "spojene

staze za bicikliste i peake".

Staza za jahae - oznaava stazu Zavretak staze za jahae kojom se moraju kretati jahai, a oznaava mesto odakle prestaje po kojoj je zabranjeno kretanje obaveza uspostavljena znakom drugim uesnicima u saobraaju. "staza za jahae".

SVETLOSNI SIGNALI-SEMAFORI
Ureaji za davanje svetlosnih signala semafori, deo su saobraajne signalizacije. Koriste se za regulisanje saobraaja i oznaavanje radova i prepreka na putu. Semafore moemo podeliti u nekoliko grupa: semafori semafori semafori semafori semafori semafori semafori semafori za regulisanje kretanja vozila; za regulisanje kretanja bicikala i mopeda na biciklistikim stazama; za regulisanje pristupa; za regulisanje saobraaja po saobraajnim trakama; za regulisanje kretanja peaka; za regulisanje kretanja tramvaja; za regulisanje kretanja odreenom brzinom, i kojima se najavljuje pribliavanje voza prelazu puta preko eleznike pruge.

Semaforima se emituju svetlosni signali odnosno svetla crvene, ute, zelene i bele boje. Svetlo moe biti neprekidno ili trepue. Svetlosni saobraajni znakovi mogu biti i sa grafikim prikazom, koji dodatno objanjava njegovo znaenje. Animacija promene signala na semaforu.

Semafori za regulisanje kretanja vozila

Postavljaju se na prilazu raskrsnici, na vertikalnom stubu. Svetla su postavljena vertikalno, jedno ispod drugog. Najvie je postavljeno crveno, a ispod njega slede uto i zeleno svetlo. Semafor moe biti postavljen i iznad saobraajne trake, po horizontali. Svetla su tada poreana horizontalno, najpre s leva je crveno, a zatim slede uto i zeleno. Prenik kruga svetla moe biti 21cm ili 30cm. Opirnije: Semafori za regulisanje kretanja vozila

Semafori za regulisanje kretanja vozila po saobraajnim trakama

Koriste se za regulisanje kretanja vozila po saobraajnim trakama, menjajui dozvoljeni smer kretanja vozila u traci, u odreenim vremenskim periodima. Npr. u prepodnevnim satima saobraajna traka je otvorena u smeru od periferije ka centru grada, a u popodnevnim satima je otvorena od centra ka periferiji grada. Ovaj tip semafora postavlja se iznad saobraajne trake na koju se odnosi (u kojoj e se vriti promena smera kretanja vozila) i to za svaku traku posebno. Opirnije: Semafori za regulisanje kretanja vozila po saobraajnim trakama

Semafori za regulisanje kretanja peaka

Za regulisanje kretanja peaka uporebljavaju se semafori koji daju svetlosne signale crvene i zelene boje. Njima moe biti pridodat ureaj za davanje zvunog signala ili ureaj za odbrojavanje preostalog vremena ekanja na promenu crvenog signala. Opirnije: Semafori za regulisanje kretanja peaka

Semafori za regulisanje kretanja tramvaja

Za regulisanje kretanja tramvaja upotrebljavaju se semafori koji daju svetlosni signal u vidu trake bele boje na tamnoj pozadini. Svetlosna traka moe biti u horizontalnom, vertikalnom ili kosom poloaju ili kombinacija navedenih poloaja. Opirnije: Semafori za regulisanje kretanja tramvaja

Semafori za regulisanje kretanja odreenom brzinom

Semafori za regulisanje kretanja odreenom brzinom brojanom oznakom preporuuju brzinu, kojom vozila treba da se kreu, da bi na narednom semaforu imala slobodan prolaz. Broj koji oznaava preporuenu brzinu kretanja predstavljen je belom bojom na tamnoj pozadini.

Semafor na slici oznaava da e vam, pri kretanju vozilom brzinom od 50 km/h, sledei semafor, ili vie njih, biti "otvoreno" - "zeleni talas".

Semafori na prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou

Svetlosnim saobraajnim znakovima na prelazu puta preko eleznike pruge u istom nivou najavljuje se pribliavanje voza, sputanje branika ili polubranika ili oznaava da je branik, polubranik u sputenom poloaju.

Svetlosni saobraajni znakovi daju se naizmeninim paljenjem dva okrugla crvena svetla i mogu im biti pridodati i zvuni ureaji. Svetla koja se naizmenino pale i gase nalaze se u horizontalnom poloaju na tabli, koja ima oblik ravnostranog trougla sa vrhom okrenutim navie, ije boje i mere odgovaraju onima na znakovima opasnosti.

Ovaj znak se postavlja na mestu neposredno ispred prelaza puta preko eleznike pruge u nivou, sa ili bez branika, odnosno polubranika.

ZNACI SAOBRAAJCA
Znaci koje policajac daje telom i rukama pri regulisanju saobraaja
Uesnici u saobraaju na putevima moraju da postupaju po znacima koje im daju policijski slubenici kad reguliu saobraaj. Oni te znakove mogu davati rukama, poloajem tela, tablicom za kontrolu i regulisanje saobraaja (stop tablica), posebnim ureajima za emitovanje zvunih odnosno svetlosnih znakova. Znaci koje daju policijski slubenici rukama i poloajem tela za uesnike u saobraaju imaju sledea znaenja: desna ruka podignuta vertikalno sa dlanom otvorene ake usmerenim prema levo znai zabranu prolaza za sve vozae, osim za one vozae ija se vozila, u asu kad policajac podigne ruku, ne mogu na bezbedan nain zaustaviti (kao uto svetlo na semaforu), a za peake znai zabranu da prelaze kolovoz. Koristi se samo na raskrsnici.

desna ruka podignuta vertikalno sa dlanom otvorene ake usmerenim prema napred znai obavezno zaustavljanje za sve vozae prema kojima je okrenut dlan i prsa policajca. Prilikom davanja ovog znaka, policajac moe dodatnim znakom rukom pokazati odreenom vozau gde da pomeri i zaustavi svoje vozilo radi bezbedne

kontrole. Koristi se van raskrsnice.

desna ruka horizontalno predruena sa dlanom otvorene ake usmerenim prema levo znai zabranu prolaza za sve uesnike u saobraaju iji smer kretanja see smer

predruene ruke.

lagano mahanje horizontalno odruenom rukom gore-dole, sa dlanom otvorene ake okrenutim na dole znai da voza u ijem smeru se daje taj znak treba da smanji

brzinu kretanja vozila.

horizontalno predruena ruka savijena u laktu, sa otvorenom akom, i kruno kretanje podlaktice i ake (u smeru okretanja tokova vozila na koje se znak odnosi) znai da voza u ijem smeru se daje ovaj znak, treba da ubrza kretanje vozila.

horizontalno odruena ruka sa dlanom otvorene ake usmerenim prema odreenom vozilu znai da je voza tog vozila obavezan da zaustavi vozilo.

horizontalno odruena ruka sa dlanom otvorene ake okrenutim na gore i lagano mahanje podlaktice i ake savijanjem u laktu znai da voza u ijem smeru se daje znak treba da pomeri svoje vozilo blie raskrsnici, odnosno ovlaenom licu koje daje

znak.

telo u normalnom stojeem stavu ili telo u istom stavu sa rukama horizontalno odruenim znai da vozai koji vozilima dolaze iz pravca u kome su okrenuta lea, odnosno prsa policajca, moraju zaustaviti svoja vozila, a da vozai koji vozilima dolaze

sa njegovih bonih strana imaju pravo prolaza.

Znak iz take 1. koristi se samo pri regulisanju saobraaja na raskrsnici, a iz take 2. samo pri regulisanju saobraaja na otvorenom putu (van raskrsnice), dok se ostali znaci mogu davati i na raskrsnici i na otvorenom putu. Propisane znake kojima se nareuje smanjenje brzine kretanja, ubrzanje kretanja i zaustavljanje vozila, policajci mogu davati i iz vozila, odnosno sa motocikla.

Saobraajac sa rukama horizontalno odruenim.

Saobraajac sa desnom rukom podignutom vertikalno sa dlanom otvorene ake usmerenim prema levo znai zabranu prolaza za sve vozae.

Saobraajac sa desnom rukom horizontalno predruenom sa dlanom otvorene ake usmerenim prema levo.

Znaci i naredbe mogu se davati i usmeno ili pomou tehnikih sredstava za pojaanje zvuka, odnosno pisanim naredbama na odgovarajuem displeju. Za davanje znakova kojima se nareuje zaustavljanje, zabrana prolaza i smanjenje odnosno ubrzanje kretanja vozila policajac koji regulie saobraaj moe upotrebiti STOP tablicu.

STOP tablica je presvuena reflektujuom folijom, ima oblik kruga prenika najmanje 12 cm i privrena je na odgovarajuu drku. Osnova tablice je ute boje, sa crvenom ivicom irine najmanje 2 cm. Postoje i STOP tablice sa sopstvenim izvorom svetlosti, postojanim ili trepuim svetlom crvene boje. Na osnovi STOP tablice ispisan je tekst STOP POLICIJA.

Zvuni znaci daju se pitaljkom, odnosno posebnim ureajem za davanje zvunih znakova na motornom vozilu (sirena).

Zvuni znaci pitaljkom daju se samo u kombinaciji sa znacima koji se daju rukama i to samo kada se policajac nalazi van vozila. Zvuni znaci koji se daju pitaljkom imaju sledea znaenja: jedan dui zviduk znai poziv uesnicima u saobraaju koji ga uju da obrate panju na policijskog slubenika koji e dati odgovarajui znak (daje se samo pri regulisanju saobraaja na raskrsnici i to kad saobraajac daje znak vertikalno podignutom rukom zabrana prolaza za sve uesnike u saobraaju); vie uzastopnih zviduka znai da je neko od uesnika u saobraaju postupio protivno datom znaku, pravilima saobraaja ili postavljenim saobraajnim znakovima. Zato su svi uesnici u saobraaju duni da, na ovaj znak, pogledaju u saobraajca i da se na taj nain informiu da li se taj zviduk odnosi na njih. Uporedo sa davanjem ovog znaka saobraajac je duan da pokae rukom uesnika u saobraaju na kog se taj znak odnosi i ta je on obavezan da uini.

Zvuni znak koji se daje sirenom je zvuni znak promenljive frekvencije. Upotrebljava se samo u kombinaciji sa svetlosnim znacima i ima znaenje odgovarajueg svetlosnog znaka koji se daje. Svetlosni znaci na motornom vozilu imaju sledee znaenje: crveno i plavo trepue svetlo na vozilima pod pratnjom znai obavezu za vozaa ... dva trepua ili rotaciona svetla plave boje na vozilu sa prvenstvom prolaza, koje obezbeuje prolaz jednom vozilu ili koloni vozila koja se kreu iza njega znai obavezu za vozaa ... jedno trepue ili rotaciono svetlo plave boje na vozilu s prvenstvom prolaza znai obavezu za vozaa ... ... koji susretne takva vozila, da ih propusti i po potrebi da zaustavi vozilo ili ga ukloni sa kolovoza, da se pridrava naredbi koje mu daju lica iz pratnje i da kretanje nastavi tek poto sva vozila pod pratnjom prou za peake znai obavezu da se sklone sa kolovoza. svetlosni znak na vozilu policije koje predstavlja vozilo s prvenstvom prolaza, ispisan na led displeju u vidu promenljivih poruka koje su u funkciji kontrole i regulisanja saobraaja, tipa: STOP POLICIJA, PRATITE NAS, SMANJITE BRZINU, STANITE DESNO, STANITE ISPRED i sl. znai obavezu za vozaa vozila, koje se nalazi neposredno iza policijskog vozila koje daje ovaj svetlosni znak, da postupi po znaku ispisanom u vidu poruke na displeju.

Kada se svetlosni znak iz take 2. i 3. daje na vozilu koje stoji na kolovozu, znai obavezu za vozae koji ga vide da smanje brzinu kretanja vozila, a po potrebi i da ga zaustave i da postupaju po naredbi policajca.

Policija zaustavlja vozilo iza paljenjem led displeja sa natpisom "STOP POLICIJA".

Kada vozilo pod pratnjom odnosno, odnosno vozilo sa prvenstvom prolaza daje istovremeno i svetlosni znak upozorenja(naizmenino paljenje i gaenje dugog svetla), znai da voza vozila koje se kree neposredno ispred policijskog vozila koje daje te znake, treba odmah bezbedno da zaustavi svoje vozilo uz desnu ivicu kolovoza, a po mogunosti van kolovoza. Policija zaustavlja vozilo ispred.

Svetlosni znak koji se daje baterijskom lampom koja emituje postojano crveno svetlo i kojom policajac mae upravno na uzdunu osu puta, znai obavezu za vozaa vozila koje se kree na delu puta gde se taj svetlosni znak daje i na koga se znak odnosi, da bezbedno zaustavi svoje vozilo na kolovozu a po mogunosti van kolovoza, neposredno ispred policajca koji daje taj znak. Za ostale uesnike u saobraaju ovaj znak oznaava obavezu da smanje brzinu kretanja svog vozila, odnosno da se kreu sa poveanom opreznou.

OZNAKE NA KOLOVOZU
Oznake na kolovozu su : 1. 1. uzdune oznake; 2. 2. poprene oznake i 3. 3. ostale oznake na kolovozu i trotoaru. Strelice na slici (oiviene punim linijama) oznaavaju obavezan smer kretanja vozila.

Oznake na kolovozu ine linije, strelice, natpisi i druge oznake. Oznake na kolovozu su bele boje, izuzev sledeih oznaka: oznake mesta na kolovozu i trotoaru na kojima je zabranjeno parkiranje; privremene oznake na kolovozu koje se koriste prilikom izvoenja radova na putu; linije za odvajanje saobraajne trake za kretanje vozila javnog prevoza putnika, i oznake kojima se obeleavaju mesta za odreene namene (autobuska i taksi stajalita, policija i dr.).

Uzdune oznake na kolovozu

Uzdune oznake na kolovozu su : razdelne linije ivine linije i linije upozorenja.

Ukratko za nestrpljive: Razdelna linija moe biti: neisprekidana - ne sme se gaziti. Moe biti: o obina - razdvaja kolovozne trake(dva suprotna smera kretanja vozila),

udvojena - razdvaja kolovozne trake kad ima vie saobraajnih traka u jednom

smeru(po jednoj kolovoznoj traci), i u tunelima, na mostovima (vidi: pojam kolovoza, kolovozne trake i saobraajne trake). isprekidana - sme se gaziti. Moe biti: o obina - razdvaja kolovozne trake(dva suprotna smera kretanja) ili saobraajne o o trake u istoj kolovoznoj traci (istom smeru kretanja), kratka - linija vodilja na raskrsnicama. Usmerava vozila pri promeni pravca kretanja (skretanje levo ili desno), udvojena - traka sa promenljivim smerom kretanja vozila, koje je regulisano

semaforom (vidi: semafor koji regulie kretanje u ovoj saobraajnoj traci). kombinovana (isprekidana i neisprekidana linija, jedna do druge) - samo sa jedne strane kombinovane linije je dozvoljeno preticanje (sa one gde je isprekidana linija).

Ivina linija oznaava ivicu vozne povrine kolovoza. Linija upozorenja isprekidana dua linija, nagovetava pojavu neisprekidane linije. Opirnije ispod:

Razdelna linija razdvaja kolovoz na kolovozne trake odnosno na saobraajne trake. Razdelne linije se izvode kao : neisprekidane, isprekidane ili kombinovane.

Isprekidane i neisprekidane razdelne linije izvode sa kao, obine ili udvojene.

Neisprekidana razdelna linija oznaava zabranu prelaenja preko te linije i zabranu kretanja po toj liniji.

Udvojena neisprekidana razdelna linija izvodi se na kolovozima sa dvosmernim saobraajem : sa dve ili vie saobraajnih traka po smeru; sa neparnim brojem saobraajnih traka ako je u oba smera zabranjeno preticanje; u tunelima i na prilazima tunelima u duini od 150m do 250m; na putnim objektima(mostovi, tuneli,..) i ako to zahtevaju saobraajni uslovi ili uslovi bezbednosti na putu.

Isprekidana razdelna linija moe biti obina i kratka isprekidana linija. Razdelna isprekidana obina linija koristi se za: razdvajanje kolovozne trake na putu sa samo po jednom saobraajnom trakom za svaki smer; razdvajanje kolovozne trake na saobraajne trake.

Razdelna isprekidana kratka linija koristi se: na prilaznim kracima raskrsnici - za obeleavanje posebnih traka za skretanje levo ili desno na raskrsnici; kao razdelna linija na dvosmernim biciklistikim stazama, i kao linija vodilja za kretanje vozila kroz raskrsnicu.

Razdelna udvojena isprekidana linija koristi se za obeleavanje saobraajnih traka sa promenljivim smerom kretanja na kojima je saobraaj regulisan ureajima za davanje svetlosnih saobraajnih zakova semaforima. Dvostruka isprekidana razdelna linija. Srednja traka menja smer kretanja vozila u zavisnosti od znaka na semaforu postavljenog iznad te trake. Vidi semafor na : semafor koji regulie kretanje u ovoj saobraajnoj traci

Razdelna udvojena kombinovana linija koristi se za razdvajanje kolovoznih traka na mestima gde uslovi preglednosti doputaju preticanje samo u jednom smeru, tako da se za preticanje koristi saobraajna traka namenjena za kretanje vozila iz suprotnog smera.

Ivina linija slui da oznai ivicu vozne povrine kolovoza. Moe biti neisprekidana i isprekidana, normalna i iroka. iroka ivina linija koristi se na autoputu i motoputu na raskrsnicama u vie nivoa. Linija upozorenja(dua isprekidana linija) koristi se za najavljivanje blizine neisprekidane linije.

Poprene oznake na kolovozu

Poprene oznake na kolovozu obeleavaju se neisprekidanim ili isprekidanim linijama i mogu biti povuene na kolovozu tako da zahvataju jednu ili vie saobraajnih traka. Poprene oznake su: linija zaustavljanja, kosnici, graninici,

peaki prelazi, i prelazi biciklistike staze preko kolovoza.

Linije zaustavljanja su : neisprekidane linije i isprekidane linije.

Neisprekidana linija zaustavljanja, postavljena ispred semafora, oznaava mesto na kolovozu ispred koga voza mora da zaustavi vozilo ako mu je semaforom zabranjen prolaz. Neisprekidana linija zaustavljanja, postavljena na prilazu raskrsnici - sa putem sa prvenstvom prolaza, gde je na sporednom putu postavljen znak obavezno zaustavljanje (STOP) , oznaava mesto na kolovozu ispred koga voza mora da zaustavi vozilo. Neisprekidana linija zaustavljanja, ako znak STOP ne postoji, ima znaenje kao da znak postoji, na ukrtanju sa putem sa prvenstvom prolaza! Neisprekidana linija zaustavljanja, postavljena ispred znaka zabrana prolaza bez zaustavljanja, koji oznaava blizinu carinarnice, policije ili naplatnog mesta za putarinu, oznaava mesto na kolovozu ispred koga voza mora da zaustavi vozilo. (Vidi znakove) Ispred neisprekidane linije zaustavljanja na kolovozu moe da se obelei re STOP. Isprekidana linija zaustavljanja, postavljena na raskrsnici, na putu sa prvenstvom prolaza, gde je postavljen znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza, oznaava mesto na kolovozu ne kome je voza duan da ustupi prvenstvo prolaza vozilima koja se kreu putem na koji nailazi i da, po potrebi, zaustavi vozilo pre linije zaustavljanja. Neposredno pre isprekidane linije zaustavljanja, na kolovozu moe da se obelei saobraajni znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza (obrnuti trougao).

Ako na prilazu raskrsnici sa putem sa prvenstvom prolaza ne postoji saobraajni znak obavezno zaustavljanje (STOP) ili ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza (obrnuti trougao), linije zaustavljanja, neisprekidana i isprekidana, imaju znaenje kao da odgovarajui znak postoji! Kosnik oznaava mesto zatvaranja saobraajne trake, otvaranja trake i zatvaranja saobraajne trake rezervisane za vozila javnog prevoza putnnika. Zatvaranje saobraajne trake kosnikom prilikom ukljuenja vozila na auto-put.

Graninik oznaava deo kolovoza na kome je zabranjen saobraaj zbog ulivanja saobraaja sa prilaznog puta.

Graninik (beli pravougaonik).

Peaki prelaz oznaava deo povrine kolovoza namenjen za prelaz peaka. Na mestima na kojima peaki prelaz nije mogue obeleiti bojom, prelaz se moe obeleiti elinim elementima, klinovima ili reflektujuim materijalima. Na kolovozu, pored peakog prelaza koji se nalazi u blizini kole, mora da stoji natpis KOLA. Prelaz biciklistike staze preko kolovoza je deo povrine kolovoza namenjen iskljuivo za prelaz biciklista.

Biciklistiki prelaz.

OSTALE OZNAKE
Ostale oznake na kolovozu i trotoaru
U ostale oznake spadaju: strelice; polja za usmeravanje saobraaja; linije usmeravanja; natpisi; oznake za oznaavanje saobraajnih povrina za posebne namene; obeleavanje mesta za parkiranje, i vertikalne oznake (oznake na predmetima uz ivicu kolovoza).

Strelica na kolovozu slui za obeleavanje obaveznog smera kretanja vozila ako je ubeleena u saobraajnoj traci oivienoj neisprekidanim linijama i za obavetavanje vozaa o nameni saobraajnih traka(za prestrojavanje), ako je obeleena u traci oivienoj isprekidanom linijom. Strelicama se moe oznaiti: jedan smer, dva smera (kombinovane), prestrojavanje na dve bliske raskrsnice gde prestrojavanje mora da se izvede pre prve raskrsnice, smer kretanja u garaama i skretanje saobraaja. Strelice na slici (oiviene punim linijama) oznaavaju obavezan smer kretanja vozila.

Polja za usmeravanja saobraaja oznaavaju povrinu na kojoj je zabranjen saobraaj i na kojoj nije dozvoljeno zaustavljanje i parkiranje. Polja za usmeravanje saobraaja izvode se: izmeu dve trake sa suprotnim smerovima, izmeu dve trake sa istim smerovima, na mestu otvaranja posebne trake za skretanje, ispred ostrva za razdvajanje saobraajnih tokova, na ulivnom i izlivnom kraku na autoputu.

Slika prikazuje polja za usmeravanje saobraaja: izmeu dve trake sa suprotnim smerom i izmeu dve trake sa istim smerom kretanja vozila.

Polja za usmeravanje na kolovozu - otvaranje trake za skretanje.

Polje za usmeravanje na ulivnom kraku na autoputu.

Linija usmeravanja oznaava mesto promene slobodne povrine kolovoza ispred fiksnih prepreka koje se nalaze na putu ili na njegovim ivicama. Linije usmeravanja mogu da budu

ispred ostrva za prestrojavanje vozila javnog prevoza putnika, za oblikovanje prepreke na ivici puta i za oznaavanje promene korisne povrine kolovoza (vidi slike gore). Natpisi na kolovozu pruaju uesnicima u saobraaju dodatna obavetenja, i to mogu biti: STOP, KOLA, BUS, TAXI, saobraajni znakovi, simbol bicikla ili simbol kolica za lica sa invaliditetom, kao i nazivi mesta i brojevi puteva.

Natpis BUS oznaava saobraajnu traku za vozila javnog prevoza putnika. Postavlja se na poetku saobraajne trake za vozila javnog prevoza putnika i ponavlja se nakon svake raskrsnice. Natpis saobraajni znakovi (slike saobraajnih znakova iscrtane na kolovozu), se postavlja na kolovozu, na mestima gde je ovakvom oznakom potrebno dodatno upozoriti vozaa na opasnost, odnosno ogranienje koje mu je propisano saobraajnim znakom. Natpis slika bicikla na kolovozu, oznaava biciklistiku stazu odnosno traku. Postavlja se na poetku biciklistike staze i posle svake raskrsnice. Natpis slika kolica za lica sa invaliditetom, oznaava da je parking mesto obeleeno ovim znakom namenjeno iskljuivo za parkiranje vozila lica sa invaliditetom.

Oznaavanje saobraajnih povrina za posebne namene slui za obeleavanje mesta gde je zabranjeno zaustavljanje parkiranje na trotoaru i kolovozu, obeleavanje mesta rezervisanih za autobuska stajalita, obeleavanje mesta rezervisanih za taksi vozila ili druga vozila, obeleavanje zona peakih prelaza u zoni kola.

Oznaka parking mesto oznaava mesto i nain parkiranja vozila. Parkiranje moe da bude poduno, koso i uspravno. Parkiranje : poduno, koso i uspravno.

PRAVILA SAOBRAAJA
Drumski saobraaj karakterie masovnost uesnika, to zahteva centralizovano upravljanje, regulisanje i kontrolu saobraaja. Iz razloga bezbednosti, da bi se izbegli mogui konflikti u saobraaju na putevima, uvedena je upotreba jedinstvenih pravila za regulisanje ponaanja uesnika u saobraaju, saobraajnih pravila. Organizacija kretanja uesnika u saobraaju pomou saobraajnih pravila, obuhvata sve uslove i situacije kretanja.

PRVENSTVO PROLAZA
Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu sa propisima o pravilima saobraaja, signalizaciji(saobraajni znakovi, semafori) i znacima i naredbama koje daje ovlaeno slubeno lice(saobraajac).

Utvrivanje prioriteta znakova u saobraaju pri odreivanju prvenstva prolaza na raskrsnici

Prioritet znakova u saobraaju je sledei, od najnieg ka najviem : 1. 2. 3. 4. 1.saobraajni znak horizontalni 2.saobraajni znak vertikalni 3.semafor 4.saobraajac

Znak vieg prioriteta uvek ponitava znaenje odnosno vanost onog sa niim prioritetom. Tek ako nema nijednog od gore navedenih znakova primenjuju se sledea pravila saobraaja : pravilo desne strane na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, voza je duan da propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane

pravilo prvenstva prolaza vozila koje zadrava pravac kretanja na raskrsnici ili skree udesno u odnosu na vozilo koje dolazi iz suprotnog smera i see njegov pravac kretanja

Izuzetno od gore navedenih pravila saobraaja, tramvaj u svim sluajevima ima prvenstvo prolaza, ako saobraajnim znakom nije drugaije odreeno. Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu sa saobraajnom signalizacijom(znaci, semafori, saobraajac) i kada time odstupaju od propisa o pravilima saobraaja. Meusobno prvenstvo prolaza uesnika u saobraaju, koji na raskrsnici regulisanoj znakovima,semaforima ili od strane saobraajca, istovremeno dobijaju pravo prolaza, regulie se pravilima saobraaja. Postoje izuzeci od pravila kad su u pitanju inska vozila, vozila sa prvenstvom prolaza i vozila pod pratnjom.

Raskrsnica regulisana znakovima

Uesnici u saobraaju duni su da postupaju po saobraajnim znakovima i kada time odstupaju od propisa o pravilima saobraaja. Meusobno prvenstvo prolaza uesnika u saobraaju, koji na raskrsnici regulisanoj znakovima istovremeno dobijaju pravo prolaza, regulie se pravilima saobraaja. U situaciji prikazanoj na slici, crveni automobil ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na uti jer se nalazi na putu sa pravom prvenstva prolaza to je odreeno saobraajnim znakom.

Vertikalna i horizontalna signalizacija

Uesnici u saobraaju su duni da postupaju po saobraajnim znakovima(vertikalna signalizacija) i kada se njihovo znaenje razlikuje od znaenja oznaka na kolovozu i trotoaru(horizontalna signalizacija). U situaciji prikazanoj na slici, vertikalni saobraajni znak razlikuje se od horizontalnog oznake na kolovozu. Crveni automobil pravi prekraj jer vertikalni znak dozvoljeni smerovi zabranjuje skretanje ulevo !

Ovakve situacije, sa postavljenim znakovima sa suprotnim znaenjem, ne bi smele da se dogode, ali su mogue.

Raskrsnica regulisana semaforima.

Uesnici u saobraaju duni su da postupaju u skladu sa svetlosnim saobraajnim znakom semaforom i kad se znaenje tog znaka razlikuje od znaenja ostalih saobraajnih znakova ili pravila saobraaja. Meusobno prvenstvo prolaza uesnika u saobraaju, koji na raskrsnici regulisanoj svetlosnim saobraajnim znakovima semaforima istovremeno dobijaju pravo prolaza, regulie se pravilima saobraaja. U situaciji prikazanoj na slici, voza utog automobila ima upaljeno zeleno svetlo na semaforu i time je dobio slobodan prolaz. Crveni automobil ima crveno svetlo na semaforu i ima obavezu da eka dok se za njega ne upali zeleno svetlo.

Raskrsnica regulisana saobraajca.

od

strane

policijskog

slubenika

Uesnici u saobraaju duni su da postupaju prema znacima, odnosno naredbama koja daju ovlaenja lica (policijski slubenici - saobraajci) i kad time odstupaju od svetlosnog saobraajnog znaka(semafora), ili drugog saobraajnog znaka ili pravila saobraaja. U situaciji prikazanoj na slici slobodan prolaz na raskrsnici ima crveni automobil jer dolazi sa bone strane saobraajca , dok uti automobil ima obavezu da eka, jer dolazi iz pravca u kome su okrenute grudi saobraajca.

Prvenstvo prolaza na neregulisanoj raskrsnici - postupanje po pravilima saobraaja

Prvenstvo prolaza na neregulisanoj raskrsnici (nema saobraajca, semafora niti znakova) i na regulisanoj raskrsnici na kojoj uesnici iz razliitih smerova ili pravaca kretanja, znakovima istovremeno dobijaju pravo prolaza zahteva od vozaa postupanje po pravilima saobraaja.

Pravilo prvenstva prolaza vozila koje dolazi sa desne strane pravilo desne strane
Na raskrsnici ili u susretu sa drugim vozilom, voza je duan da propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane pravilo desne strane. Izuzetno od ovog pravila, tramvaj u svim sluajevima ima prvenstvo prolaza, ako saobraajnim znakom nije drugaije odreeno. Takoe, vozila sa pravom prvenstva prolaza odnosno vozila pod pratnjom, sa ukljuenim rotacionim svetlima, imaju u svim sluajevima najvei prioritet i pravo prvenstva prolaza, ak i u odnosu na tramvaj. U situaciji prikazanoj na slici, na neregulisanoj raskrsnici(nema saobraajca, semafora niti znakova), uti automobil ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na crveni, jer dolazi sa njegove desne strane.

Prvenstvo prolaza vozila koje ne menja pravac kretanja ili skree udesno u odnosu na vozilo koje dolazi iz suprotnog smera i see njegov pravac kretanja
Voza vozila koji na raskrsnici skree ulevo, duan je da propusti vozilo koje, dolazei iz suprotnog smera na raskrsnici zadrava pravac kretanja ili skree udesno, ako saobraajnim znakom nije drukije odreeno. Izuzetno od ovoga, tramvaj u svim sluajevima ima prvenstvo prolaza, ako saobraajnim znakom nije drukije odreeno. Takoe, vozila sa pravom prvenstva prolaza odnosno vozila pod pratnjom, sa ukljuenim rotacionim svetlima, imaju u svim sluajevima najvei prioritet i pravo prvenstva prolaza, ak i u odnosu na tramvaj. U situaciji prikazanoj na slici, na neregulisanoj raskrsnici (nema saobraajca, semafora niti znakova), prvenstvo prolaza ima plavi automobil, jer zadrava pravac kretanja, odnosno skree udesno, u skladu sa gore navedenim pravilom saobraaja.

Izuzeci od pravila saobraaja kad postoji tramvajska pruga

Izuzetno od gore navedenih pravila saobraaja, na neregulisanoj raskrsnici, tramvaj u svim sluajevima ima prvenstvo prolaza.

U situaciji prikazanoj na slici, iako uti automobil dolazi sa desne strane u odnosu na tramvaj, tramvaj ima prednost.

Izuzeci od pravila saobraaja za vozila pod pratnjom i vozila sa prvenstvom prolaza

Izuzetno od gore navedenih pravila saobraaja, na neregulisanoj raskrsnici, vozila sa pravom prvenstva prolaza i vozila pod pratnjom sa ukljuenim rotacionim svetlima imaju pravo prvenstva prolaza u svim sluajevima. U situaciji prikazanoj na slici, iako crveno vozilo dolazi sa desne strane u odnosu na vozilo policije, vozilo policije na dunosti, sa ukljuenom rotacijom, ima prednost.

Prvenstvo prolaza na regulisanoj raskrsnici

Regulisana raskrsnica je ona na kojoj je saobraaj regulisan saobraajnim znakovima , svetlosnim saobraajnim znakovima ili od strane policijskog slubenika .

Raskrsnica regulisana saobraajnim znakovima

Voza koji svojim vozilom ulazi na put, koji je znakom oznaen kao put sa prvenstvom prolaza, duan je da propusti sva vozila koja se kreu tim putem. U situaciji prikazanoj na slici voza utog automobila dolazi sa sporednog puta i duan je da propusti plavi i crveni automobil, koji se nalaze na putu sa pravom prvenstva prolaza, pre nego to svojim vozilom ue u raskrsnicu.

Gore navedeno pravilo vai i za insko vozilo, odnosno tramvaj. U situaciji prikazanoj na slici, na raskrsnici regulisanoj saobraajnim znacima, tramvaj mora da postupi prema znaku i da prepusti pravo prolaza vozilu koje se nalazi na putu sa prvenstvom prolaza (za razliku od situacije kad nema saobraajnih znakova i gde tramvaj uvek ima prednost).

Vozila sa pravom prvenstva prolaza(policija,vatrogasci,vojska) i vozila pod pratnjom na dunosti (sa upaljenom rotacijom) uvek imaju prvenstvo prolaza u odnosu na druga vozila na raskrsnici regulisanoj saobraajnim znakovima, pa i u odnosu na inska vozila. U situaciji prikazanoj na slici, vozilo policije na dunosti, sa upaljenim rotacionim svetlom, ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na tramvaj i uti automobil iako dolazi sa sporednog puta.

Raskrsnica regulisana semaforom

Na raskrsnici i drugim mestima gde je saobraaj regulisan svetlosnim saobraajnim znakovima semaforima, vozai su duni da postupe prema svetlosnom saobraajnom znaku, a ne po pravilima saobraaja ili saobraajnim znakovima. U situaciji prikazanoj na slici, beli i uti automobil imaju na semaforu pun zeleni signal (zeleno svetlo) i time pravo prvenstva prolaza na raskrsnici. Iznad svakog semafora je postavljen i saobraajni znak, koji ima vanost samo ako semafor ne radi!

Vozilo policije na semaforu U situaciji prikazanoj na slici, vozilo sa pravom prvenstva prolaza na zadatku tj. vozilo policije sa ukljuenim rotacionim svetlom duno je da potuje signal na semaforu, da se zaustavi, jer je na semaforu crveno svetlo. Da li policajac moe iz vozila da zaustavi saobraaj ? Da.

Semafor sa zelenom strelicom U situaciji prikazanoj na slici, svetlea zelena strelica na semaforu na kome je upaljeno glavno crveno svetlo daje pravo belom automobilu da skrene desno, ali tek poto propusti peake na peakom prelazu i automobile koji dolaze sa njegove leve strane, koji imaju pun zeleni signal.

NE blokiraj raskrsnicu! Voza kome je zelenim svetlom na semaforu dozvoljen ulaz u raskrsnicu, ne sme svojim vozilom ulaziti u raskrsnicu ako proceni da zbog gustine saobraaja i kolone vozila zaustavljene na izlazu iz raskrsnice, pri promeni signala na semaforu, moe da zatvori raskrsnicu i tako onemogui normalno odvijanje saobraaja u rasrksnici. Voza koji ima zeleno svetlo na semaforu, u situaciji prikazanoj na slici, ne sme da ue u raskrsnicu, ako proceni da moe da je blokira pri promeni svetla na semaforu.

Novi znak ne blokiraj raskrsnicu, vertikalni i horizontalni, koji dodatno upozorava vozae da ne smeju da blokiraju raskrsnicu.

Raskrsnica na kojoj saobraajac

saobraaj

regulie

policijski

slubenik

Saobraajac je neprikosnoven. On ima vei prioritet i od semafora. U situaciji prikazanoj na slici iako je zeleno svetlo na semaforu ak i policijski automobil sa ukljuenom rotacijom mora da eka! Ovo je malo verovatna situacija (da e kolega policajac da zaustavi vozilo sa upaljenom rotacijom koje je na zadatku), ali je postavljena samo radi demonstracije prioriteta znakova. U situaciji prikazanoj na slici pravo prvenstva prolaza imaju uti i plavi automobil jer dolaze sa bonih strana saobraajca, dok vozilo policije mora da eka jer dolazi iz pravca u kome su okrenute grudi policajca.

Prvenstvo prolaza na raskrsnici sa krunim tokom

U situaciji na slici prikazana je raskrsnica sa krunim tokom, gde se na svakom ulaznom kraku u raskrsnicu nalazi znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza, a na samom centralnom ostrvu se nalaze znaci kruni tok saobraaja, po jedan za svaki ulazni krak u raskrsnicu. U ovoj situaciji to znai da vozila oznaena brojevima 3 i 4 moraju da prepuste pravo prvenstva prolaza vozilima oznaenim sa brojevima 1 i 2, jer se ta vozila ve nalaze u raskrsnici. Da nema znakova ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza vailo bi pravilo saobraaja koje nalae vozau da u raskrsnici, pri susretu sa drugim vozilima, propusti vozila koja dolaze sa njegove desne strane pravilo desne strane.

Prikaz situacije na raskrsnici sa krunim tokom kada se na jednom ulaznom kraku u kruni tok ne nalazi znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza(trougao).

U situaciji prikazanoj na gornjoj slici prvenstvo prolaza ima auto obeleen brojem 3, u odnosu na auto obeleen brojem 1, koji se ve nalazi u krunom toku, zato to auto broj 3 na ulazu u raskrsnicu nema znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza i dolazi sa desne strane automobila broj 1. U ovom sluaju primenjuje se pravilo desne strane, koje nalae vozau da pri susretu sa drugim vozilom u raskrsnici propusti vozilo koje dolazi sa njegove desne strane. Vozilo broj 2 ima prednost u odnosu na vozilo broj 4, zato to vozilo broj 4 dolazi sa sporednog puta, oznaenog znakom ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza. Na raskrsnici sa krunim tokom, auto koji se ve nalazi u krunom toku nailaskom na bilo koji ulazni krak u raskrsnici, nailazi praktino na jednu malu raskrsnicu, na kojoj se primenjuju pravila saobraaja kao i na svim drugim raskrsnicama, odnosno uvaava se redosled prioriteta koji vai pri potovanju prava prvenstva prolaza na raskrsnici , a to je : saobraajac, semafor, saobraajni znak, pravila saobraaja(pravilo desne strane). Sledee dve slike imaju za cilj da predstave odnos, u pogledu prava prvenstva prolaza, izmeu vozila koje se ve nalazi u krunom toku(uti automobil) i drugih vozila koja se nalaze na ulaznim krakovima u kruni tok. Znakovi na slici su namerno uveani i okrenuti ka posmatrau, a svaki krak je obeleen brojevima od 1 do 5.

Na gornjoj slici prikazan je kruni tok sa pet krakova. Pretpostavka je da vozila na ulaznim krakovima u kruni tok ostaju na svojim pozicijama dok uti automobil ne obie pun krug. Na

prvom, drugom i petom kraku je znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza, na treem kraku nema znaka, a na etvrom je znak put sa prvenstvom prolaza. Praktino u krunom toku imamo pet malih raskrsnica. uti auto je uao u kruni tok na kraku broj 1 i obilazi ceo kruni tok. Tamo gde uti auto ima prednost, traka je zelene boje, a tamo gde bi uti auto trebao, pri susretu sa drugim vozilom, da propusti to drugo vozilo, koje dolazi iz ulaznog kraka u kruni tok, traka je crvene boje. Pri susretu sa vozilom na kraku broj 2 uti auto ima prednost jer auto na ulaznom kraku ima znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza. Pri susretu sa vozilom na kraku broj 3 uti auto nema prednost, zbog pravila desne strane. Pri susretu sa vozilom na kraku broj 4 uti auto nema prednost jer auto na ulaznom kraku ima znak put sa prvenstvom prolaza. Pri susretu sa vozilom na kraku broj 5 uti auto ima prednost jer auto na ulaznom kraku ima znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza. Da bi se jo bolje objasnio gornji prikaz i predstavio odnos izmeu utog automobila i automobila koji se nalaze na ulaznim kracima krunog toka, razviemo kruni tok i predstaviti ga kao pojedinane raskrsnice. Tamo gde je traka zelena, uti auto ima prednost pri susretu sa drugim automobilom na raskrsnici, a tamo gde je traka crvena, prednost ima automobil sa kojim se uti automobil susree.

Jo primera. U situaciji prikazanoj na slici nie dole ni na jednom ulaznom kraku u raskrsnicu nema saobraajnih znakova. Znakovi obaveze kruni tok saobraaja, nalaze se na samom centralnom ostrvu krunog toka. U ovoj susretu brojem susretu situaciji, kad nema saobraajca ni znakova, vai pravilo desne strane pri svakom vozila koje se nalazi u krunom toku sa vozilom koje tek ulazi u raskrsnicu. Vozilo sa 1 mora da saeka i prepusti pravo prvenstva prolaza vozilima sa brojem 3 i 2, pri sa njima u raskrsnici.

Sledee dve saobraajne situacije prikazane slikama imaju za cilj da predstave pravo prvenstva prolaza kad je u pitanju raskrsnica sa krunim tokom i obina raskrsnica. Oba automobila, iz smera iz koga dolaze, na ulazu u raskrsnicu imaju znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza - trougao. U prvoj situaciji, prikazana je raskrsnica sa krunim tokom, gde se na svakom ulaznom kraku u raskrsnicu nalazi znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza. U ovoj situaciji vozilo sa brojem 2 je duno da propusti vozilo sa brojem 1 koje se ve nalazi u krunom toku, jer je ispred automobila sa brojem 2 postavljen znak ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza.

U drugoj situaciji, u pitanju je obina raskrsnica(nema krunog toka), gde su iz pravca odakle dolaze automobili 1 i 2 , postavljeni znakovi ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza. Zato to automobili 1 i 2 dolaze sa puteva jednake vanosti(oba automobila imaju trougao), pri njihovom meusobnom susretu, primenjuje se pravilo saobraaja koje nalae da pri susretu dva vozila na raskrsnici, vozilo koje zadrava svoj pravac kretanja ima pravo prvenstva prolaza, to znai da kroz raskrsnicu prvo prolazi automobil sa brojem 2, a tek posle njega automobil sa brojem 1.

Raskrsnice sa krunim tokom saobraaja

Kruni tok saobraaja je raskrsnica u kojoj se saobraaj odvija kruno, u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Ovaj tip raskrsnice moe imati jednu ili vie saobraajnih traka i obeleava se saobraajnim znakom izriite naredbe koji oznaava obavezu: kruni tok saobraaja.

Raskrsnica sa krunim tokom se smatra bezbednijom od klasine raskrsnice, jer je smanjen broj konfliktnih taaka(peak-vozilo, vozilo-vozilo) kao i brzina kretanja vozila, kako na prilazu raskrsnici tako i u samoj raskrsnici.

Ponaanje vozaa u krunom toku

Slika prikazuje koju saobraajnu traku treba zauzeti pre ukljuenja vozilom u kruni tok saobraaja sa vie saobraajnih traka, da bi se izvrilo iskljuenje iz krunog toka na odreenom izlaznom kraku. Na svakom ulaznom kraku u kruni tok postavlja se znak obaveze kruni tok saobraaja i najee znak nailazak na put sa prvenstvom prolaza . Ako je na ulaznom kraku u kruni tok postavljen znak nailazak na put sa prvenstvom prolaza, to predstavlja naredbu vozau, koji se ukljuuje vozilom u kruni tok, da ustupi prvenstvo prolaza vozilima koja se ve nalaze u krunom toku.

Ako na ulaznom kraku u kruni tok ne postoji znak nailazak na put sa prvenstvom prolaza vae uobiajena pravila saobraaja kao i na svakoj drugoj raskrsnici, koja nije regulisana semaforom ili znacima saobraajca(vai pravilo desne strane).Vidi tekst Prvenstvo prolaza na raskrsnici sa krunim tokom. Voza koji svojim vozilom ulazi u kruni tok mora da smanji brzinu kretanja, a po potrebi i da se zaustavi i da fazu ukljuivanja izvede bez izazivanja opasnosti ili smetnji drugim vozaima. Prilikom ukljuivanja vozila u kruni tok voza nema obavezu ukljuivanja pokazivaa pravca migavca.

Vonja u krunom toku sa jednom trakom

Dok se pribliavate krunom toku uoiete saobraajni znak obavezan kruni tok, usporite i pazite na peake na peakom prelazu. Pre ulaska u raskrsnicu pogledajte na levu stranu i ako ima vozila propustite ih. Kad se ukae prva prilika, pojavi se praznina u toku saobraaja kroz raskrsnicu, ukljuite se u kruni tok saobraaja i nastavite ka eljenom izlaznom kraku. Pre izlaska iz krunog toka dajte migavac za iskljuenje.

Vonja u krunom toku sa vie traka

Animacija prikazuje iskljuenje vozila iz krunog toka sa vie saobraajnih traka kada se vri skretanje udesno u odnosu na ulaz vozila u kruni tok i koju traku treba zauzeti pre ulaska u kruni tok.

Pre ulaska u raskrsnicu sa krunim tokom sa vie traka treba da izaberete traku, slino tradicionalnoj raskrsnici sa vie traka. Da idete pravo ili desno, prestrojte se u desnu traku,

pre ulaska u kruni tok. Da idete pravo ili levo ili da napravite U zaokret, prestrojte se u levu traku pre ulaska u kruni tok. Kada odaberete traku za ulazak u kruni tok, pazite na peake koji se nalaze na peakom prelazu dok se pribliavate krunom toku. Na samom ulazu u kruni tok, na isprekidanoj liniji, pogledajte na levu stranu i prepustite prvenstvo prolaza vozilima koja se ve nalaze u krunom toku. Animacija prikazuje iskljuenje vozila iz krunog toka sa vie saobraajnih traka kada se ne menja pravac kretanja u odnosu na ulaz vozila u kruni tok i koju traku treba zauzeti pre ulaska u kruni tok.

Zapamtite, u krunom toku sa vie traka, morate prepustiti prvenstvo prolaza vozilima koja se nalaze u obe trake krunog toka. Kada se pojavi prazan prostor u saobraajnom toku, ukljuite se u kruni tok i nastavite ka vaem izlazu. Pazite na peake i koristite migavac pre iskljuenja iz krunog toka. Zato to velikim vozilima treba dodatni prostor za manevrisanje u krunom toku, vozai ne bi trebali da voze neposredno pored takvih vozila. Animacija prikazuje iskljuenje vozila iz krunog toka sa vie saobraajnih traka kada se vri skretanje ulevo u odnosu na ulaz vozila u kruni tok ili kada se vri U zaokret i koju traku treba zauzeti pre ulaska u kruni tok.

Elementi savremenih raskrsnica sa krunim tokom

Centralno ostrvo predstavlja izdignutu povrinu u centru raskrsnice oko koga se odvija saobraaj. Razdelno ostrvo predstavlja izdignutu ili farbanu povrinu na kracima raskrsnice koja slui za razdvajanje ulaznih i izlaznih tokova. Oblikuje se tako da uspori prilazni saobraaj, a slui i kao zatita za peake kojima je omoguen prelazak u dve faze. Kruni tok je saobraajna povrina po kojoj se odvija saobraaj obrnuto od smera kazaljke na satu.

Bezbednost raskrsnica sa krunim tokom

Poveana bezbednost savremenih raskrsnica sa krunim tokom javlja se kao posledica smanjenja broja konfliktnih taaka u odnosu na klasine raskrsnice, kao i smanjenja brzine vozila kako pri ulasku, tako i tokom vonje kroz raskrsnicu, koje je uslovljeno geometrijskim oblikom raskrsnice. Smanjenje broja konfliktnih taaka odnosi se kako na konfliktne take izmeu vozila, tako i na konfliktne take izmeu vozila i peaka.

Kod raskrsnica sa krunim tokom sa jednom saobraajnom trakom izbegnute su konfliktne take presecanja tokova, koje uzrokuju najvei broj nesrea sa povreenima i poginulima. Kod raskrsnica sa krunim tokom sa dve saobraajne trake javljaju se konflikti usled nepravilnog korienja saobraajne trake, kao i usled nepravilnih manevara.

Reavanje prvenstva prolaza na neregulisanoj raskrsnici primeri

Primer 1
U situaciji prikazanoj na slici primenjuje se pravilo desne strane, jer nema saobraajca, semafora ni znakova. Takoe, nema tramvaja ni vozila sa pravom prvenstva prolaza. Iz tog razloga, prvo kroz raskrsnicu prolaze vozila obeleena brojevima 1 i 2 jer nemaju nikog sa svoje desne strane, zatim vozila sa brojem 3 i 4 i na kraju vozilo sa brojem 5.

Primer 2
U situaciji prikazanoj na slici nema saobraajca, semafora, ni znakova to znai da primenjujemo pravila saobraaja. Takoe, nema ni vozila sa pravom prvenstva prolaza, odnosno vozila pod pratnjom, na dunosti. Meutim, poto se u ovom sluaju na raskrsnici nalazi i tramvaj, pravila nalau da pravo prvenstva prolaza na neregulisanoj raskrsnici u odnosu na sva vozila, bez obzira iz kog pravca dolaze, ima insko vozilo, zatim ide vozilo sa brojem 2 jer vai pravilo desne strane i ono ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na vozilo sa brojem 3.

Primer 3
U situaciji prikazanoj na slici, vozilo policije tj. vozilo sa pravom prvenstva prolaza na zadatku, sa upaljenom rotacijom, na neregulisanoj raskrsnici ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva ostala vozila pa i u odnosu na tramvaj. Posle njega pravila nalau da pravo prvenstva prolaza ima insko vozilo, a tek zatim putniki automobil sa brojem 3.

Reavanje prvenstva prolaza na regulisanoj raskrsnici primeri

Primer 1
Raskrsnica je regulisana saobraajnim znakovima. Ova slika prikazuje situaciju u kojoj dva vozila istovremeno imaju pravo prolaza. To su vozila oznaena brojevima 1 i 2, koja se nalaze na putu sa pravom prvenstva prolaza, a u toj situaciji, u njihovom meusobnom odnosu, primenjuju se pravila saobraaja tj. pravilo koje nalae da pravo prvenstva prolaza ima vozilo koje na raskrsnici zadrava pravac kretanja ili skree udesno, u odnosu na vozilo koje dolazi iz suprotnog smera i see njegov pravac kretanja. Kroz raskrsnicu prvo prolazi vozilo sa brojem 1 jer se nalazi na putu sa pravom prvenstva prolaza i u odnosu na vozilo sa brojem 2 koje dolazi iz suprotnog smera, takoe sa puta sa prvenstvom prolaza, skree udesno, tj. nalazi se sa njegove desne strane. Zatim ide vozilo sa brojem 2 i na kraju vozilo sa brojem 3, koje dolazi sa sporednog puta.

Primer 2
Raskrsnica je regulisana saobraajnim znakovima. Na prikazanoj slici uobiajena situacija bi nalagala da kroz raskrsnicu prvo prolaze vozila sa brojevima 2 i 3, ali na raskrsnici se nalazi i vozilo sa pravom prvenstva prolaza tj. vozilo policije sa upaljenom rotacijom. Zato, to vozilo prolazi prvo kroz raskrsnicu, posle njega ide vozilo sa brojem 2, jer u odnosu na vozilo sa brojem 3, koje se takoe nalazi na putu sa pravom prvenstva prolaza, zadrava pravac kretanja (u meusobnom odnosu ova dva vozila primenjujemo pravila saobraaja koja nalau da vozilo koje zadrava svoj pravac kretanja u odnosu na vozilo iz suprotnog smera ima prvenstvo prolaza na raskrsnici). Zatim ide vozilo sa brojem 3. Kroz raskrsnicu sledei prolazi tramvaj sa brojem 4, jer je u pitanju insko vozilo, i na kraju vozilo sa brojem 5.

A ta u situaciji da tramvaj see putanju odnosno pravac kretanja vozila koja dolaze iz suprotnog smera, a auto sa brojem 5 zadrava pravac kretanja?

Primer 3
Raskrsnica je regulisana saobraajnim znakovima. U konkretnoj situaciji, u meusobnom odnosu ta dva vozila, tramvaja i automobila sa brojem 5, Iako je raskrsnica regulisana znakovima, tramvaj ide prvi iako see pravac kretanja vozila iz suprotnog smera, jer je u pitanju insko vozilo, koje uvek ima prednost u meusobnom odnosu sa putnikim vozilima, kada se i tramvaj i putniki automobil nalaze na putu istog prioriteta, koji je regulisan saobraajnim znakovima. Putniki automobil i tramvaj, u prikazanoj situaciji, znakom jednovremeno dobijaju pravo prolaza (oboje su na sporednom putu). Vai pravilo da insko vozilo uvek, u svim situacijama, ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na putniki automobil. Redosled prolaska vozila kroz raskrsnicu je : 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7.

Vozila oznaena brojevima 1, 2 prva prolaze kroz raskrsnicu jer se nalaze na putu sa prvenstvom prolaza, a u odnosu na vozilo sa brojem 3 (koje je na istom putu ali dolazi iz suprotnog smera i see pravac kretanja), vozilo broj 1 zadrava svoj pravac kretanja u odnosu na vozilo koje dolazi iz suprotnog smera dok vozilo broj 2 skree udesno.

Posle prolaska vozila sa brojem 3 kroz raskrsnicu, sledei prolazi tramvaj, jer on u meusobnom odnosu svih vozila, koja se nalaze na sporednom putu (vozila koja imaju ispred sebe znak nailazak na put sa prvenstvom prolaza kako vertikalni tako i horizontalni, na kolovozu) ima apsolutnu prednost. Zatim kroz raskrsnicu prolazi vozilo sa brojem 5 jer zadrava pravac kretanja u odnosu na vozilo sa brojem 6 koje je na istom pravcu ali dolazi iz suprotnog smera. Sledi policijsko vozilo koje nije na zadatku (nije upaljena rotacija) - vozilo sa brojem 6 i na kraju kroz raskrsnicu prolazi vozilo sa brojem 7.

Primer 4
Raskrsnica je regulisana saobraajnim znakovima. U situaciji prikazanoj na slici, postojanje krunog toka na raskrsnici, ne menja situaciju u pogledu potovanja saobraajnih znakova i pravila saobraaja. Ovde treba prvo uoiti da je raskrsnica regulisana saobraajnim znakovima koji se nalaze na kolovozu. Trouglovi iscrtani na kolovozu oznaavaju nailazak na put sa prvenstvom prolaza.

Kroz raskrsnicu prvo prolaze vozila oznaena brojevima 1 i 2 jer se nalaze na putu sa pravom prvenstvom prolaza (nemaju poprenu liniju na raskrsnici, niti punu, niti isprekidanu, za razliku od vozila koja dolaze iz poprenog pravca) i imaju prednost u odnosu na vozilo sa brojem 3. Vozilo broj 1 zadrava svoj pravac kretanja na raskrsnici u odnosu na vozilo iz suprotnog smera, dok vozilo broj 2 u odnosu na vozilo sa brojem 3, koje dolazi iz suprotnog smera, skree udesno. Posle prolaza kroz raskrsnicu vozila sa brojem 3 sledei prolazi tramvaj, jer u meusobnom odnosu svih vozila koja se nalaze na sporednom putu (imaju trouglove na kolovozu nailazak na put sa prvenstvom prolaza) on ima apsolutnu prednost. Posle njega ide policijsko vozilo sa brojem 5 (nije na zadatku) jer skree udesno i time u odnosu na vozilo sa brojem 7, koje dolazi iz suprotnog smera i see pravac kretanja, ima prednost. Poslednje kroz raskrsnicu prolazi vozilo sa brojem 6.

Primer 5
Raskrsnica je regulisana saobraajnim znakovima. Na slici je prikazana tzv. T raskrsnica, nazvana tako zbog svog izgleda. Na dva kraka te raskrsnice postavljena je dopunska tabla pruanje puta sa pravom prvenstva prolaza , koja vozaima vozila koja se nalaze na tim pravcima signalizira da se nalaze na putu sa prvenstvom prolaza i oznaava pravac pruanja tog puta. Preostali kraci raskrsnice, koji nemaju ovaj znak, oznaeni su uvek znakom Ukrtanje sa putem sa prvenstvom prolaza. Situacija na slici nalae da prvo kroz raskrsnicu prolaze vozila sa brojem 1 i 2 , jer se nalaze na pravcu pruanja puta sa prvenstvom prolaza (znak podebljanom linijom pokazuje pravac pruanja puta sa prvenstvom prolaza) i u odnosu na vozilo sa brojem 3 (koje se takoe nalazi na putu sa prvenstvom prolaza) imaju prednost jer dolaze sa njegove desne strane (pravilo desne strane pravila saobraaja se primenjuju kad vozila znakom jednovremeno dobijaju pravo prolaza kroz raskrsnicu). Posle vozila sa brojevima 1, 2, i 3 kroz raskrsnicu prolazi vozilo sa brojem 4 jer u odnosu na vozilo broj 5 ima prednost, dolazi sa puta sa prvenstvom prolaza. Poslednje kroz raskrsnicu prolazi vozilo sa brojem 5.

Primer 6
Raskrsnica je regulisana od strane policijskog slubenika - saobraajca. Redosled prolaska vozila kroz raskrsnicu je 1, 2, 3. Situacija je ista kao kada bi za vozila sa brojem 1, 2 i 3 bilo upaljeno zeleno svetlo na semaforu, a za vozila koja ulaze u raskrsnicu iz pravca u kome su okrenute grudi odnosno lea policajca, situacija je ista kao da imaju upaljeno crveno svetlo na semaforu. Drugaija situacija bi bila da postoji posebna traka za skretanje ulevo. Vozai koji se nalaze u toj traci bi morali da ekaju eksplicitan znak policajca da bi skrenuli. Vidi znakove koje daje saobraajac. Automobili koji nisu obeleeni brojevima moraju da ekaju jer dolaze iz pravca u kome su okrenute grudi odnosno lea saobraajca.

Primer 7
U situaciji prikazanoj na slici semafori na raskrsnici ne rade, a plavi automobil je zatvorio ulaz u raskrsnicu za auto iza njega, koji je na semaforu, ispred raskrsnice. Poto semafori ne rade, primenjuju se pravila saobraaja, koja nalau da pravo prvenstva prolaza na raskrsnici uvek imaju vozila koja dolaze sa desne strane u odnosu na dato vozilo. U ovom sluaju kroz raskrsnicu prolazi najpre automobil sa brojem 1, jer nema nikoga sa svoje desne strane, zatim bi trebalo vozilo sa brojem 3, ali on ne sme da ue u raskrsnicu jer bi je blokirao. Zato ide prvo automobil sa brojem 2, a zatim sa brojem 3.

Primer 8
Ovaj primer nije postavljen zbog redosleda prolaza vozila kroz raskrsnicu ve da se prikae situacija gde se mora obratiti panja osim na saobraajca i na postavljeni znak dozvoljeni smerovi. uti automobil, oznaen brojem 3, pravi prekraj jer eli da skrene ulevo, to je znakom obaveze dozvoljeni smerovi u ovoj situaciji zabranjeno. Isto bi vailo i da je umesto saobraajca postavljen semafor sa upaljenim zelenim svetlom za pravac iz koga dolazi uti automobil. Jo jedna stvar, auto ide ispred saobraajca, ne obilazi ga

Postupanje prilikom ukljuenja sa zemljanog puta na asfaltni

Voza je duan da propusti sva vozila koja se kreu putem na koji se ukljuuje i kada taj put nije saobraajnim znakom oznaen kao put sa prvenstvom prolaza, ako vozilom ulazi sa zemljanog puta na put sa savremenim kolovoznim zastorom.

Postupanje prilikom ukljuenja na put sa povrine na kojoj se ne vri javni saobraaj

Voza je duan da propusti sva vozila koja se kreu putem na koji se ukljuuje i kada taj put nije saobraajnim znakom oznaen kao put sa prvenstvom prolaza, ako vozilom ulazi sa povrine na kojoj se ne vri javni saobraaj (parking, garaa, ...).

Ukljuenje na javni put iz garae.

Voza zelenog automobila je obavezan da propusti sva vozila koja se kreu putem na koji on namerava da se ukljui. Duan je da propusti i peake koji se kreu trotoarom.

Ukljuenje na javni put sa parkinga.

Voza belog automobila je obavezan da propusti sva vozila koja se kreu putem na koji on namerava da se ukljui.

Postupanje prilikom skretanja kad vozilo see biciklistiku stazu

Voza koji pri skretanju vozila preseca biciklistiku stazu ili traku, duan je da propusti vozila koja se kreu biciklistikom stazom, odnosno trakom. Takoe, duan je da propusti i peake koji se kreu peakim prelazom.

Prvenstvo prolaza prilikom nailaska na suenje puta na nagibu

Suenje puta na nagibu kad nema ispusta za mimoilaenje vozila.
U situaciji prikazanoj na slici na putu sa nagibom, pravila nalau da vozilo koje dolazi nizbrdo mora da propusti sva vozila koja dolaze iz suprotnog smera, iako nema saobraajnog znaka koji bi regulisao ponaanje vozaa.

Suenje puta na nagibu kad postoji ispust za mimoilaenje vozila.

U situaciji prikazanoj na slici na putu sa nagibom, pravila nalau da vozilo u ijem smeru kretanja postoji ispust za mimoilaenje vozila, mora da propusti sva vozila koja dolaze iz suprotnog smera, iako nema saobraajnog znaka koji bi regulisao ponaanje vozaa.

Mimoilaenje
Prilikom mimoilaenja voza je duan da sa svoje leve strane ostavi dovoljno rastojanja izmeu svog vozila i vozila sa kojim se mimoilazi, po potrebi i da vozilo pomeri ka desnoj ivici kolovoza.

Pri mimoilaenju sa peakom, voza je duan da dri bezbedno rastojanje izmeu vozila i peaka.

Ukoliko zbog prepreke na putu ili drugih uesnika u saobraaju voza ne moe da izvri bezbedno mimoilaenje, duan je da uspori kretanje svog vozila i da ga, po potrebi, zaustavi da bi propustio vozilo iz suprotnog smera.

Ukoliko je zbog nedovoljne irine puta ili prepreke mimoilaenje onemogueno, voza kojem je to, s obzirom na karakteristike i stanje puta i okolnosti saobraaja, lake da izvede, duan je da se prvi zaustavi i po potrebi, kretanjem unazad ili na drugi nain, pomeri svoje vozilo i zauzme na putu poloaj koji omoguava mimoilaenje.
U
SITUACIJI PRIKAZANOJ NA SLICI SA JEDNE STRANE JE KOLONA VOZILA I BELI AUTOMOBIL NE MOE UNAZAD , ZATO UTI AUTOMOBIL U KONKRETNOJ

SITUACIJI , MORA UNAZAD .

Kada na raskrsnici vozila dolaze iz suprotnih smerova i skreu u levo, voza mimoilazi vozilo iz suprotnog smera tako to ga proputa sa svoje desne strane.

Mimoilaenje vozila na usponu odnosno nizbrdici pravila o prvenstvu prolaza

Vai pravilo da na delu puta koji je saobraajnim znakom oznaen kao opasan uspon, odnosno kao opasna nizbrdica, na kome je mimoilaenje vozila nemogue ili je veoma oteano, voza vozila koje se kree niz nagib duan je da zaustavi svoje vozilo na pogodnom mestu (bez obzira na kategoriju vozila !) ako primeti da mu drugo vozilo ide u susret uz nagib.

Izuzetno od gornjeg pravila saobraaja, voza koji se kree uz nagib duan je da zaustavi svoje vozilo ako ispred sebe ima pogodno mesto za zaustavljanje, koje omoguava bezbedno mimoilaenje i ako bi, u sluaju da tako ne postupi, mimoilaenje zahtevalo kretanje unazad jednog od vozila.

SITUACIJI PRIKAZANOJ NA SLICI OBA VOZILA SU PREBLIZU PREPRECI NA PUTU I TAKVO STANJE ZAHTEVA KRETANJE

JEDNOG VOZILA UNAZAD DA BI SE BEZBEDNO MIMOILI . PROE .

OVOM SLUAJU , POTO POSTOJI ISPUST NA PUTU , VOZA

AUTOBUSA JE DUAN DA SVOJE VOZILO POMERI NA ISPUST TAKO DA VOZILO IZ SUPROTNOG SMERA MOE BEZBEDNO DA

Pravila saobraaja koja vae kad jedno od vozila na usponu odnosno nizbrdici mora da se kree unazad
Na delu puta koji je saobraajnim znakom oznaen kao opasan uspon, odnosno kao opasna nizbrdica kada jedno od vozila koja se mimoilaze mora da se kree unazad (suvie su blizu prepreci), kretae se unazad: 1) svako vozilo koje se susrelo sa vozilom koje vue prikljuno vozilo, 2) teretno vozilo koje se susrelo sa autobusom, 3) vozilo koje se susrelo sa vozilom vie vrste, 4) ako se mimoilaze vozila iste vrste - vozilo koje se kree niz nagib, osim ako je, s obzirom na uslove i poloaj vozila na putu, lake da to uini voza vozila koje se kree uz nagib. (ima ispust)

Dole nie su slike gde je predstavljena svaka od gore navedenih situacija. U smislu taaka 3) i 4) , vozila se klasifikuju od nie ka vioj vrsti na sledei nain: motocikli kao i mopedi, tricikli i etvorocikli, putniko vozilo, traktor, radna maina, teretno vozilo, autobus i skup vozila.

KLASIFIKACIJA

VOZILA OD VIE KA NIOJ VRSTI , U SMISLU PRVENSTVA PROLAZA NA USPONU ODNOSNO NIZBRDICI , KAD

JEDNO OD VOZILA MORA DA SE KREE UNAZAD .

NA

DELU PUTA KOJI JE SAOBRAAJNIM ZNAKOM OZNAEN KAO OPASAN USPON , ODNOSNO KAO OPASNA NIZBRDICA KADA

JEDNO OD VOZILA KOJA SE MIMOILAZE MORA DA SE KREE UNAZAD SVAKO VOZILO KOJE SE SUSRELO SA VOZILOM KOJE VUE PRIKLJUNO

(SUVIE SU BLIZU PREPRECI), VOZILO ( SKUP VOZILA).

KRETACE SE UNAZAD

NA

DELU PUTA KOJI JE SAOBRAAJNIM ZNAKOM OZNAEN KAO OPASAN USPON , ODNOSNO KAO OPASNA NIZBRDICA KADA

JEDNO OD VOZILA KOJA SE MIMOILAZE MORA DA SE KREE UNAZAD TERETNO VOZILO KOJE SE SUSRELO SA AUTOBUSOM.

(SUVIE

SU BLIZU PREPRECI ), KRETAE SE UNAZAD

NA

DELU PUTA KOJI JE SAOBRAAJNIM ZNAKOM OZNAEN KAO OPASAN USPON , ODNOSNO KAO OPASNA NIZBRDICA KADA

JEDNO OD VOZILA KOJA SE MIMOILAZE MORA DA SE KREE UNAZAD VOZILO KOJE SE SUSRELO SA VOZILOM VIE VRSTE.

(SUVIE

SU BLIZU PREPRECI ), KRETACE SE UNAZAD

AKO

SE MIMOILAZE VOZILA ISTE VRSTE NA DELU PUTA KOJI JE SAOBRAAJNIM ZNAKOM OZNAEN KAO OPASAN USPON ,

ODNOSNO KAO OPASNA NIZBRDICA KADA JEDNO OD VOZILA KOJA SE MIMOILAZE MORA DA SE KREE UNAZAD VOZILA NA PUTU , LAKE DA TO UINI VOZA VOZILA KOJE SE KREE UZ NAGIB.

(SUVIE

SU

BLIZU PREPRECI), KRETAE SE UNAZAD VOZILO KOJE SE KREE NIZ NAGIB , OSIM AKO JE , S OBZIROM NA USLOVE I POLOAJ

(IMA

ISPUST )

Mimoilaenje regulisano saobraajnim znacima

Ako se na nekom delu puta prvenstvo prolaza regulie saobraajnim znacima onda se postavljaju dva znaka : saobraajni znak zabrane i ogranienja, prvenstvo prolaza za vozila iz suprotnog smera, koji oznaava zabranu stupanja vozila na uski deo puta pre nego to tim delom preu vozila iz suprotnog smera. saobraajni znak obavetenja, prvenstvo prolaza u odnosu na vozila iz suprotnog smera, koji obavetava vozaa da na uskom prolazu ima pravo prvenstva prolaza u odnosu na vozila koja dolaze iz suprotnog smera.

Regulisanje saobraaja na delu puta na kome se izvode radovi ili gde je nastala prepreka koja se ne moe odmah otkloniti vri se zastavicama zelene i crvene boje, dimenzija najmanje 40cm x 40cm. Kada radnik odreen od strane izvoaa radova, dri podignutu zelenu zastavicu, prolaz je slobodan, a kada je podignuta crvena zastavica, prolaz je zabranjen.

Kazneni poeni
Pored postojeih novanih i zatvorskih kazni uvedeni su i kazneni poeni. Kada voza naini saobraajni prekraj upisuju mu se kazneni poeni. Broj kaznenih poena, koje poinilac saobraajnog prekraja moe da dobije, zavisi od teine prekraja. Na primer, za nevezivanje sigurnosnog pojasa i nedavanje migavca, dobija se 1 kazneni poen, za prolazak kroz crveno ili uto svetlo, dobija se 6 kaznenih poena, a najvie, 17 kaznenih poena, dobija se ako voza izazove saobraajnu nesreu nasilnikom vonjom.

Izricanje kaznenih poena predvieno je za 105 prekraja i njih izrie prekrajni sud. Bodovi se upisuju zajedno sa glavnom kaznom koja moe biti novana ili zatvorska, uz zabranu upravljanja vozilom. Za svaki prekraj je tano odreen broj kaznenih poena, a za svaki prekraj koji prouzrokuje saobraajnu nezgodu, upisuje se od jednog do tri dodatna poena, odnosno jo dva poena, ukoliko je u kolima prekrioca bilo dete mlae od 12 godina. Kazneni poeni se briu nakon isteka dve godine od dana pravosnanosti presude kojom su izreeni. Prema broju poena , voza se svrstava u jednu od kategorija, koje podrazumevaju i odreene obaveze i kazne. Voza koji ima od 14 do 17 kaznenih poena spada u kategoriju opasan vozac i privremeno mu se oduzima vozaka dozvola. On je obavezan da ide na psihijatrijski i psihofiziki pregled, pohaa poseban seminar unapreenja znanja iz bezbednosti saobraaja, poloi ispit provere znanja iz bezbednosti saobraaja i tek posle toga, uz dobijenu potvrdu o poloenom ispitu odlazi u MUP gde mu se vraa vozaka dozvola. Trokove pregleda, seminara i polaganja ispita snosi voza. Seminaru unapreenja znanja iz bezbednosti saobraaja i polaganju ispita provere znanja iz bezbednosti saobraaja, koje e organizovati Agencija za bezbednost aobraaja i koji e trajati nekoliko nedelja, voza moe prisustvovati tek kad proe 90 dana od dana kad je ispunio sve obaveze : platio sve dospele novane kazne, odsluio zatvorsku kaznu po osnovu uinjenih prekraja i kad mu isteknu sve izreene mere bezbednosti ili mere zabrane upravljanja. Vozau koji sakupi 18 bodova sud e ponititi dozvolu.

Voza koji ima probnu vozaku dozvolu, gubi dozvolu ve sa sakupljenih 9 poena. Kazneni poeni koji su vozau izreeni za vreme posedovanja probne vozake dozvole vae i nakon sticanja vozake dozvole, do njihovog brisanja, u skladu sa odredbama ovog zakona. Vozac kojem je tri puta ponitena vozacka dozvola, vie nema pravo da dobije novu i trajno gubi mogunost da upravlja vozilom. Uvid u evidenciju kaznenih poena se moe dobiti na pisani zahtev vozaa, u roku od najvie sedam dana od podnoenja takvog zahteva. Izuzetno, ovi podaci se mogu dati roditelju, usvojiocu, odnosno staratelju maloletnika, kao i organu socijalnog staranja.Vozaima kojima se vozaka dozvola izdaje nakon oduzimanja zbog nesavesnog i nepropisnog naina upravljanja, preostali kazneni poeni briu se iz evidencije, a najvei dozvoljeni zbir kaznenih poena, nakon svakog ponovnog izdavanja vozake dozvole smanjuje se za po tri poena, najnie do devet kaznenih poena. To znai da, kad voza ponovo dobije vozaku dozvolu, nakon prvog oduzimanja dozvole, ako nastavi da ini prekraje, sledei put dozvola e mu biti oduzeta ve sa 15 kaznenih poena. Poeni se ne upisuju u dozvolu ve u posebnu evidenciju i policajac na terenu ne moe znati koliko poena ima voza. Tabela kaznenih poena za pojedine saobraajne prekraje Poeni 1 Prekraji nepropisno parkiranje, nekorienje migavca, nepotovanje prvenstva prolaza, nevezivanje pojasa neproputanje peaka na peakom prelazu, kretanje u nedozvoljenom smeru u jednosmernoj ulici, vonja sa probnom dozvolom izmeu 23 i 5h, vonja pijane ili drogirane osobe na biciklu ili motoru vonja u stanju umerene alkoholisanosti, posedovanje i korienje anti-radar ureaja,neproputanje vozila koje zadrava pravac(kod skretanja ulevo), nezaustavljanje pored vozila za prevoz dece koja ulaze-izlaze neprilagoena brzina, nebezbedno preticanje, vonja u naselju brzinom koja je 21-50km/h vea od dozvoljene, neproputanje dece, slepih i invalida na zebri neispravni pneumatici i ureaji za upravljanje, vonja bez prisustva iskusnijeg vozaa(probna dozvola) prolazak kroz crveno ili uto svetlo, preticanje i obilaenje sa desne strane, vonja deteta mlaeg od 12 godina ili pijanedrogirane osobe na prednjem seditu vonja brzinom koja je 50-70 km/h vea od dozvoljene, vonja trakom u kojoj je svetlosnim znakom zabranjeno kretanje vonja pod dejstvom narkotika, nepotovanje znakova policijskog vozila koje se kree ispred, nezaustavljanje ako se

7 8

Poeni vozilo kree upozorenja 10 12 ispred

Prekraji policijskog vozila koje daje znake

vonja u stanju teke alkoholisanosti, uzimanje alkohola ili psihoaktivnih supstanci za vreme uviaja vonja u stanju veoma teke alkoholisanosti vonja bez dozvole(osim ako je dozvoli istekao rok vaenja), vonja sa vie od 2 promila alkohola, odbijanje alko-testa i testa na drogu, vonja nou bez svetala, vonja za vreme iskljuenja iz saobraaja zbog alkohola i droge.... nasilnika vonja, vonja u stanju potpune alkoholisanosti, vonja u stanju opijenosti drogom saobraajna nesrea prilikom nasilnike vonje

14

15 17

U sluaju udesa dodaje se 1,2 ili 3 poena. Svoje znanje o saobraaju moete proveriti ili utvrditi vebanjem na Testovima, koji se nalaze na ovom sajtu, Testovi za vonju B Kategorije . Kako izgleda nova vozaka dozvola moete pogledati ovde Nova Vozaka Dozvola.

NOVOSTI ZA VOZAE
Pravilo rajsfelusa sluajevima guvi naizmenino proputanje vozila u

Pazite, moete platiti kaznu u iznosu od 3.000 dinara ako ne potujete ovo pravilo saobraaja.

Pravilo rajsfelusa je novina u Zakonu o bezbednosti u saobraaju(ZOBS) sa kojom su nai vozai malo upoznati. To je naizmenino proputanje vozila iz kolona, u kojima postoji zaguenje saobraaja, na suenju puta(usko grlo - ulivanje sporednog puta u glavni, smanjenje broja saobraajnih traka), bez obzira na to ko po pravilima saobraaja ili saobraajnim znacima ima prvenstvo prolaza.

Ovo saobraajno pravilo nalae vozau da u sluajevima guvi(zastoji, kolone,...), obavezno propusti jedno vozilo koje se ukljuuje sa sporednog puta u isti smer ili se ukljuuje iz saobraajne trake koja se zavrava. Ovo pravilo se primenjuje u mnogim zemljama jer je dokazano da ovakvo, naizmenino kretanje vozila, znaajno ubrzava saobraaj. Znak koji prati ovo pravilo saobraaja je naizmenino proputanje vozila, koji oznaava mesto gde se zbog zavravanja saobraajne trake, suenja kolovoza i smanjenja broja saobraajnih traka, vozila naizmenino ukljuuju u jednu saobraajnu traku.

Novi saobraajni znakovi

Saobraajni znakovi opasnosti i saobraajni znakovi izriitih naredbi, koji odreuju zabrane ili ogranienja, ija je osnova uta, trebalo je da budu zamenjeni do 1. marta 2011. godine sa odgovarajuim znakovima sa belom osnovom.

Znak kolona zaustavljenih vozila oznaava blizinu dela puta na kome postoji opasnost zbog zaguenja saobraaja. Znak neuvrena bankina oznaava blizinu dela puta na kome je uz kolovoz neuvrena bankina. Znak naselje oznaava mesto od koga poinje naselje i od koga se primenjuju propisi o saobraaju u naselju. Znak zavretak naselja oznaava mesto na kome se zavrava naselje i od koga prestaju da vae propisi o saobraaju u naselju. Znak peaka zona oznaava poetak zone tj. deo puta, ulice ili naselja, namenjene iskljuivo za kretanje peaka. U peakoj zoni, u odreenom vremenskom periodu, nadleni organ optine ili grada, moe dozvoliti kretanje odreenih vozila brzinom kretanja peaka, tako da ne ugroavaju peake. Znak kraj peake zone oznaava kraj peake zone. Znak zona 30 oznaava zonu tj. deo puta, ulice ili naselja, u kojoj je brzina kretanja vozila ograniena do 30 km/h. Znak kraj zone 30 oznaava zavretak zone u kojoj je ograniena brzina kretanja vozila ograniena do 30 km/h. Znak zona usporenog saobraaja oznaava mesto od kojeg poinje zona usporenog saobraaja. To je deo puta, ulice ili deo naselja u kome kolovoz koriste peaci i vozila. Voza je obavezan da se u zoni usporenog saobraaja kree tako da ne ometa kretanje peaka i biciklista, brzinom kretanja peaka, a najvie 10 km/h. Znak kraj podruja usporenog saobraaja koji oznaava mesto gde se zavrava zona usporenog saobraaja. Znak ogranienje najvee dozvoljene brzine na putevima u Republici Srbiji oznaava opte ogranienje najvee dozvoljene brzine u Republici Srbiji prema vrsti puta i obavezi upotrebe svetala. Znak opasna deonica puta oznaava nailazak na posebno opasnu deonicu puta i njenu duinu. Umesto znaka opasnost na putu moe da se upie znak opasnosti koji blie objanjava prirodu opasnosti. Na znaku mogu biti najvie dva znaka koji definiu prirodu opasnosti. Ovaj znak se uvek postavlja sa obe strane puta u smeru kretanja. Znak naizmenino proputanje vozila oznaava mesto gde se zbog zavretka saobraajne trake, suenja kolovoza i smanjenja broja saobraajnih traka, vozila naizmenino ukljuuju u jednu saobraajniu traku. Znak zona kole oznaava mesto od kojeg poinje zona kole. To je deo puta ili ulice koja se nalazi u neposrednoj blizini kole. Brzina kretanja vozila u zoni kole u naselju ograniena

je do 30 km/h, a van naselja do 50 km/h, u vremenu od 7 do 21 h osim ako saobraajnim znakom vreme zabrane nije drugaije odreeno. Znak zavretak zone kole oznaava zavretak zone kole. Znak "ne blokiraj raskrsnicu" obavezuje vozae da ne smeju ulaziti u raskrsnicu ukoliko iz nje ne mogu bezbedno izai. Kazna za taj prekraj iznosi 5.000 dinara. Raskrsnice obeleene ovim znakom, crvenom mreom na asfaltu uz koju ide i pratei vertikalni znak na ulazu u raskrsnicu znae da vozilo, iako mu je to prvenstvom prolaza ili svetlosnim signalom dozvoljeno, ne sme da blokira druge uesnike u raskrsnici (celom duinom ili delom vozila) tj. ne sme da ue u raskrsnicu ako proceni da ne moe iz nje izai na vreme, u periodu dok mu je zeleno svetlo na semaforu. To se odnosi na automobile koji dolaze iz bonog pravca, kao i na saobraaj peaka na prelazu. Meutim, vozai koji se zaustave zbog oigledne namere da propuste peake ili potuju pravo prvenstva prolaza prilikom skretanja ulevo, nee biti kanjeni.

Izvor:

http://ltablice.com/pocetna