P. 1
Vocarstvo

Vocarstvo

5.0

|Views: 22,678|Likes:
Published by Nebojsa Radenkovic

More info:

Categories:Types, Research, Science
Published by: Nebojsa Radenkovic on Dec 20, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/19/2015

pdf

text

original

Univerzitet u Novom Sadu Poljoprivredni fakultet

VOĆARSTVO

Mentor: Prof. Dr Zoran Keserović Novi Sad Novembar 2005.

Student: Radenković Nebojša

Sadržaj
Ispitna pitanja iz voćarstva..................................................................................................4 Značaj voćarstva..................................................................................................................6 Koncepti proizvodnje voća.................................................................................................7 - integralni koncept proizvodnje voća.................................................................7 - biološki koncept proizvodnje voća...................................................................7 - konvencionalni koncept proizvodnje voća.......................................................7 Organi voćaka.....................................................................................................................8 - koren.................................................................................................................8 - stablo.................................................................................................................9 - pupoljci............................................................................................................11 - list....................................................................................................................12 - cvet..................................................................................................................13 - plod..................................................................................................................14 - rodne grančice..................................................................................................14 Voćarski reoni Srbije.........................................................................................................16 Ekologija voćaka................................................................................................................17 Klimatski uslovi..........................................................................................................17 - svetlost.............................................................................................................17 - temperatura......................................................................................................17 - vlažnost............................................................................................................17 - vetar..................................................................................................................1 7 Zemljišni uslovi..........................................................................................................18 - tip zemljišta..................................................................................................... 18 - hemiski sastav..................................................................................................18 - nadmorska visina.............................................................................................18 - položaj parcele.................................................................................................18 Razmnožavanje voćaka......................................................................................................19 Generativno razmnožavanje........................................................................................19 - seme za proizvodnju sejanaca..........................................................................19 - setva semena u semeništu................................................................................20 - setva semena direktno u rastilo........................................................................20 Vegetativno razmnožavanje........................................................................................20 - metoda za odredjivanje klijavosti semena.......................................................20 Generativne podloge..........................................................................................................20 Vegetativne podloge..........................................................................................................20 Načini vegetativnog razmnožavanja..................................................................................21 - nagrtanje...........................................................................................................21 - reznice..............................................................................................................21 - izdanci..............................................................................................................22 - živići.................................................................................................................22 - kultura tkiva.....................................................................................................22 - kalemljenje.......................................................................................................22 Podloge..............................................................................................................................25

©opyrights by Nebojša ®adenković

- Podloge za jabuku............................................................................................25 - Podloge za krušku............................................................................................25 - Podloge za dunju i mušmulu............................................................................25 - Podloge za šljivu..............................................................................................25 - Podloge za breskvu..........................................................................................26 - Podloge za kajsiju............................................................................................26 - Podloge za višnju i trešnju...............................................................................26 - Podloge za lesku..............................................................................................26 - Podloge za orah................................................................................................26 Podizanje voćnjaka............................................................................................................27 - priprema zemljišta............................................................................................27 - rastojanje izmedju voća....................................................................................27 - razmeštaj sorti u voćnjaku...............................................................................28 - sadnja voćnjaka................................................................................................28 - postavljanje potpore za voće............................................................................28 Nega voćnjaka....................................................................................................................29 - održavanje zemljišta u voćnjaku......................................................................29 - gajenje podkultura............................................................................................29 - đubrenje voćnjaka............................................................................................29 - navodnjavanje..................................................................................................31 - pomotehničke mere za otklanjanje nerodnosti.................................................32 - proređivanje cvetova i plodova........................................................................32 Rezidba..............................................................................................................................33 - forme uzgojnih oblika – vodeći uzgojni oblici kod pojedinih voćnih vrsta....33 - regulisanje rodnosti putem rezidbe..................................................................36 - rezidba voćaka u rodu......................................................................................37 - hemisko proređivanje plodova.........................................................................37 Pomologija.........................................................................................................................38 Jabučasto voće............................................................................................................38 - sorte jabuke......................................................................................................38 - sorte kruške......................................................................................................41 - sorte dunje .......................................................................................................42 - sorte mušmule..................................................................................................43 Koštičavo voće............................................................................................................43 - sorte šljive........................................................................................................43 - sorte kajsije......................................................................................................44 - sorte višnje.......................................................................................................44 - sorte trešnje......................................................................................................45 - sorte breskve....................................................................................................45 Jagodasto voće............................................................................................................46 Jezgrasto voće.............................................................................................................47 Organogeneza kod voća.....................................................................................................48 Berba i čuvanje voća..........................................................................................................49 Fiziološka oboljenja...........................................................................................................50 Period rastenja i rodnosti...................................................................................................51

©opyrights by Nebojša ®adenković

Ispitna pitanja iz voćarstva
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Značaj voćarske proizvodnje. Proizvodnja voća u svetu i u našoj zemlji. Voćarski reoni u Srbiji i Vojvodini. Klasifikacija voćaka (pomološka). Koren (funkcija, poreklo, struktura, prostiranje). Mikroriza i rizosfera korena. Deblo (funkcija, građa, klasifikacija po visini). Kruna (funkcija i oblici). Rodne grančice (kod jabučastog i koštičavog voća). Pupoljci voćaka (rodni, vegetativni, spavajući, adventivni, prosti, mešoviti). 11. List voćaka (funkcija, građa, oblik). 12. Cvet (funkcija, građa). 13. Plod (funkcija, građa). 14. Periodi rastenja i rodnosti voćaka (po Šitu i Kudrinu). 15. Godišnji cikuls voćaka (period vegetacije i mirovanja). 16. Generativno razmnožavanje voćaka (razmnožavanje podloga semenom, prikupljanje semena, stratifikacija, nega sejanaca, vađenje, klasiranje). 17. Vegetativno razmnožavanje (izdancima, nagrtanjem, položenicama, živićima). 18. Razmnožavanje kalemljenjem (osnovni princip i pribor za kalemlenje) 19. Načini kalemljenja (na pupoljak i kalem grančicom). 20. Zasnivanje voćnog rastila (priprema zemljišta, sadnja i nega podloga). 21. Odgajivanje voćnih sadnica (kalemljenje, prekraćivanje, nega, ...). 22. Voćni rasadnik (delovi). 23. Klasifikacija voćnjaka. 24. Izbor mesta i položaja za podizanje voćnjaka. 25. Izbor zemljišta za podizanje voćnjaka (mehanički i hemiski). 26. Izbor sistema gajenja voćaka (prirodni, veštački i dirigovani). 27. Priprema zemljišta za podizanje voćnjaka. 28. Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju. 29. Rastojanje između voćaka. 30. Razmeštaj sorti voćaka u voćnjaku (stranooplodne i samooplodne). 31. Sadnja voćaka (vreme, kopanje jama, tehnika sadnje). 32. Rezidba voćaka (na formiranje krune, rod, i podmlađivanje, zimska i letnja rezidba). 33. Održavanje zemljišta u voćnjacima (jalovi ugrar, đubrenje,...). 34. Đubrenje voćnjaka (cilj, osnovno đubrenje, norme 3:1:4). 35. Navodnjavanje voćaka (cilj, vreme primene). 36. Regulisanje rodnosti voćaka (izbor oprašivača, regul. bujnosti, prstenovanje, vrsta rezidbe, proređivanje plodova). 37. Zaštita voćaka od nepovoljnih uslova i činilaca (glodari i mrazevi) 38. Vodeće sorte jabuke 39. Vodeće sorte kruške

©opyrights by Nebojša ®adenković

40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56.

Vodeće sorte dunje Vodeće sorte kajsije Vodeće sorte breskve Vodeće sorte nektarine Vodeće sorte trešnje Vodeće sorte višnje Vodeće sorte oraha Vodeće sorte leske Vodeće sorte jagode Vodeće sorte maline Vodeće sorte kupine Vodeće sorte ribizle Vodeće sorte ogrozda Vodeće sorte borovnice Berba i klasiranje plodova (utvrđivanje vreme berbe) Pakovanje, čuvanje i transport plodova Analiza prirodnih činilaca kod projektovanja voćnih zasada (klima, zemljište) 57. Analiza ekonomskih pokazatelja kod projektovanja 58. Planiranje troškova kod projektovanja (materijal, usluga traktora, radna snaga, osiguranje, amortizacija) 59. Organogeneza kod voća 60. Fiziološka oboljenja

©opyrights by Nebojša ®adenković

Značaj voćarstva
Voćarstvo predstavlja jednu od najprofitabilnijih grana poljoprivrede. Korist voćarstva je višestruka. Plodovi voća imaju veoma važnu ulogu u poboljšanju ishrane, obezbeđenju zdravlja i lečenju mnogih bolesti. Voće ima hranljivu, dijetoprofilaktičku, zaštitnu i terapeutsku vrednost. Voće je bogato mineralnim materijama, kiselinama, aromatičnim materijama i vitaminima. Mineralne materije i vitamini imaju zaštitnu ulogu u organizmu tako da se korišćenjem plodova može preventivno uticati na pojavu mnogih oboljenja. Neke vrste voća kao što su trešnja, limun, orah sadrže i izvesnu količinu joda a ovaj element je neophodan za normalno funkcionisanje štitne žlezde. Voće kao što su: limun, narandze u svojim vegetativnim organima sadrže medikamentozne materije (isparljiva ulja, balzame, smolaste izlučevine) koje imaju antiseptičko dejstvo. Pored voća u svežem stanju u ishrani se koriste i prerađevine od voća: suvo voće, kompoti, sokovi, dzemovi, marmelade, sirupi, voćno vino,... Voćna stabla se koriste u dekorativne svrhe, ne samo za ulepšavanje okoline nego već i za njeno poboljšavanje, povećavaju količinu kiseonika u vazduhu. Ima značajnu ulogu u pčelarstvu i razvoju industrije

Izvoz voćnih proizvoda:
1. malina (izvozi se u vrednosti od 97,7 miliona $) 2. višnja (izvozi se smrznuta i konzervisana) 3. kupina

Izvoz svežeg voća (izražen u tonama):
1. 2. 3. 4. šljiva (16000 t ) višnja (10500 t ) jabuka (10000 t ) malina (7000 t )

Mere za usavršavanje proizvodnje voća:
1. kvalitetna proizvodnja sadnog materijala 2. bolja povezanost proizvođača, prerađivača i izvoza na ekon. osnovi 3. stimulisanje savremene tehnologije proizvodnje odgovarajućom kredidnom politikom 4. Uvođenje standarda sertifikata

©opyrights by Nebojša ®adenković

Koncepti proizvodnje voća
Koncepti proizvodnje voća mogu biti:
1. Integralni koncept proizvodnje voća 2. Biološki koncept proizvodnje voća 3. Konvencionalni koncept proizvodnje voća

1. Integralni koncept proizvodnje voća
Udruživanje proizvodnje i zaštite prirode, da se više vodi računa o preventivnim merama zaštite (zdrava i čista hrana) čista hrana bez primesa pesticida, teških metala.kod integralne proizvodnje moramo se pridržavati preparata sa zelene liste (preparati sa kojima se dozvoljava tretiranje voća), preparati sa žute liste su uglavnom dozvoljeni (mogu se koristiti 1 do 2 puta godišnje), dok su preparati sa crvene liste u potpunosti zabranjeni. Koriste se preparati sa što dužom karencom, preparati koji su najmanje eko toksikološki. Vrši se analiza listova, trave i plodova, đubrenje se vrši sa hemiskom analizom zemljišta uz pomoć koje određujemo potrebne količine đubriva za đubrenje. Fungicidi koji se nalaze na zelenoj, žutoj i crvenoj listi fungicida u Evropskoj uniji

Zelena lista
Anvil Delan Dodin Kaptan Bakar Ronilan Sumpor Aliete

Žuta lista
Cineb Ciram Polyram Mankozeb grupa Ditiokarbamata

Crvena lista
Benomil Enovit Karbendazin Benzimidazoli

2. Biološki koncept proizvodnje voća
Sistem proizvodnje gde se isključuje primena sintetsko – sjedinjenih proizvoda (pesticida, veštačkih đubriva, generatora rasta). U biološkoj proizvodnji moramo voditi računa o plodoredu, organskim đubrivima (kompost, stajnjak, zelenišno). Suzbijanje insekata se vrši pomoću feromonskih klopki. Suzbijanje gljivičnih oboljenja se vrši biološkim preparatima. Kod biološke proizvodnje moramo voditi računa o izbru makro lokacije i tipa zemljišta prilikom podizanja voćnjaka. Tu se ide na sorte koje su otpornije na prouzrokovače raznih bolesti. Npr kod jabuke u proseku ima 15 – 19 prskanja u toku 1 godine, da bi smo smanjili broj prskanja moramo uvesti otpornije sorte i moramo raditi na poboljšanju njihove genetičke otpornosti. Obično sorte koje su otpornije imaju lošiji kvalitet ploda dok sorte koje su osetljivije na razna oboljenja imaju kvalitetnije plodove.

3. Konvencionalni koncept proizvodnje voća
Način proizvodnje koji je i naj rasprostranjeniji, kod ovog načina proizvodnje koriste se razni sintetsko – sjedinjeni proizvodi od raznih pesticida pa do veštačkih đubriva, svi ovi proizvodi se koriste kako bi zaštitili biljke od raznih štetočina, kako bi obezbedili dovoljno hranljivih materija za biljku i kako bi ostvarili visoke prinose,... Ujedno ovaj način proizvodnje je i naj ne ekološkiji jer se najviše koristi pesticida koji nisu na zelenoj listi!

©opyrights by Nebojša ®adenković

Organi Voćaka
Svaki deo biljnog tela koji vrši neku funkciju naziva se organ. Organi kod voćaka se dele na vegetativne organe (služe za održavanje života voćki) koren, stablo, list i generativne organe (služe za opstanak vrste) reproduktivni organi cvet, seme, plod.

Koren
Koren ima ulogu da pričvrsti voćku za zemlju, snabdeva voćku mineralnim materijama, vodom, u korenu se nagomilavaju rezervne materije. Koren može biti vegetativnog i generativnog porekla. Generativni koren – nastaje od korena klice semena, koren je dublji, voćke koje se uzgajaju na ovakvom korenu su znatno otpornije na sušu, mogu se uzgajati i na lošijem zemljištu i težem. Obično se primenjuje kod jezgrastih i koštičavih voćki na jabučastom voću retko. Ove voćke su obično bujnije i kasnije rađaju. Vgetativni koren – korenove dlačice se nalaze u površinskom sloju i zahteva plodnije, rastresitija i vlažna zemljišta. Koren vegetatinog porekla brže deluje na primenjene agrotehničke mere (đubrenje, navodnjavanje, obrada zemljišta), brže stupaju u rod i redovnije i bolje rađaju. Adventivni korenovi mogu da se formiraju iz:  Izdanaka (šljiva, višnja, malina, kupina)  Reznica (dunja, ribizla, ogrozd, smokva)  Položenica (lešnik, kupina)  Vegetativnim podlogama (jabuka, kruška) Kod šljive putem izdanaka prenosimo virozu pa se ne preporučuje. Prilikom obrade treba voditi računa da ne dođe do povrede skeletnih žila, jer na tim mestima dolazi do pojave napada truležnih gljiva a i štetnih bakterija iz zemljišta. Korenov vrat – deo voćke između korena i nadzemnog dela voćke. Prema njemu se određuje dubina sadnji voćki.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Stablo
Stablo je nadzemni deo voćke. Na stablu se razlikuju dva dela: deblo i kruna. Deblo je deo između korenovog vrata i krune, visina zavisi od uzgojnog oblika i krune. Deblo ima zadatak da nosi krunu i da se na njemu nagomilavaju rezervne hranljive materije. Visina zavisi još i od voćne vrste i načina berbe, pravilo je da voćke koje imaju kraća debla pre prorode i bolje su rodnosti. Kruna je deo stabla iznad debla koji se sastoji od: produžnice, primarne grane, sekundarne grane, mladara, letorasta, pupoljaka (generativnih i vegetativnih), listova, cvetova, plodova. Stablo se sastoji iz:

 Debla  Krune
Kruna se sastoji iz:  Produžnice  Primarne grane  Sekundarne grane  Mladara  Letorasta  Generativnih pupoljaka  Vegetativnih pupoljaka  Listova  Cvetova  Plodova

Stablo nazemni deo voćke građeno od debla i krune Grane su višegodišnji i razgranati letorasti. Mladari su jednogodišnji porast sa listovima, a letorasti su jednogodišnji porast bez listova. Pravilan raspored grana u kruni voćaka omogućuje racionalno korišćenje svetlosne energije. Postoje prirodni i veštački oblici krune. Prirodan oblik krune zavisi od voćne vrste i sorte a veštački oblici se obrazuju intervencijom čoveka, mada i ovde treba formirati onakav uzgojni oblik koji je u skladu sa oblikom koji vrsta, odnosno sorta prirodno razvija. Grane koje se razvijaju iz produžnice ili centralne skeletne grane zovu se osnovne ramene grane ili grane prvog reda, iz njih se razvijaju grane drugog reda, a iz ovih se razvijaju grane trećeg reda i itd. Kao krajnje razgranjavanje nastaju obrastajuće – rodne ili nerodne grančice.

©opyrights by Nebojša ®adenković

©opyrights by Nebojša ®adenković

Kruna (krošnja) – deo stabla iznad debla i ona se sastoji od: grana, mladara, letorasta,
pupoljaka (lisni, drvni i cvetni), listova, cvetova i plodova.  Mladar – jednogodišnji porast sa listovima  Letorast – jednogodišnji porast bez listova Grane koje se razvijaju iz produžnice ili centralne skeletne grane nazivaju se osnovne ramene grane ili grane prvog reda iz njih se razvijaju grane drugog reda a iz ovih se razvijaju grane trećeg reda. Izdanci na grani: I – ovogodišnji izdanak II – prošlogodišnji izdanak III - pred prošlogodišnji izdanak Delovi grane: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. prstenovi pupoljka lisni ožiljak tragovi lisnih nerava nodus internodija vegetativni pupoljak cvetni pupoljak temeni pupoljak lenticela

Građa trogodišnje grane kod oraha

©opyrights by Nebojša ®adenković

Pupoljci
Pupoljci predstavljaju začetke vegetativnih i genarativnih organa. Zavisino od toga koji se organi iz njih razvijaju, dele se na vegetativne i generativne.

Vegetativni pupoljci mogu biti: lisni, drvni, spavajući, adventivni.  Lisni pupoljci – iz njih se razvijaju listovi  Drvni pupoljci – iz njih se razvijaju letorasti ili mladari, obino se nalaze na
1godišnjim letorastima na vrhu ili sa strane.  Spavajući pupoljci – nalaze se na starijim granama u vidu jedva primetnih ispupčenja i oni se aktiviraju samo u slučaju jače rezidbe ili jačeg oštećenja grana voćki. Podmlađivanjem i prekalemljivanjem voćki aktiviraju se spavajući pupoljci.  Adventivni pupoljci – oni su najsitniji i nalaze se skriveni u kori na skeletnim žilama ili granama. Značajni su za vegetativno razmnožavanje.

Generativni pupoljci mogu biti: prosti i mešoviti. Generativni pupoljci su krupni,
široki, okruglasti.  Prosti pupoljci – iz njih se razvijaju ili listovi ili cvetovi. Ukoliko se razvijaju cvetovi oni mogu biti: a) Obični – iz 1 pupoljka se razvije 1 cvet retko kada 2 (kajsija, breskva) b) Složeni – iz 1 pupoljka se razvije više cvasti (cvast šljive – štit, oraha – resa,)  Mešoviti pupoljci – iz njih se razvijaju i vegetativni i generativni organi (kod jabučastih se prvo jave listići pa zatim cvetovi, cvetovi su grupisani u jednu cvast koja se zove gronja, dunja ima mešovite pupoljke koji je po građi običan) Delovi pupoljka: 1. Temeni (zimski) pupoljak 2. Pazušni pupoljak 3. Lisni ožiljka 4. Zaštitni ljuspasti listovi pupoljka

Slika pupoljka i lisnog ožiljka

©opyrights by Nebojša ®adenković

List
List (folium phylloma) je veoma važan vegetativni organ voćke, razvija se iz lisnog pupoljka. Preko lista se odvija disanje (transpiracija), fotosinteza. Od zdravlja i zaštićenosti lista zavisi i celokupan razvoj biljke. List se sastoji iz liske, lisne drške, lisnih nerava.  Liska – najvažniji deo lista sastoji se od: lica i naličja, peteljka nosi lisku.  Lisni nerv – nijma se sprovode sokovi i organske materije u druge delove voćke, nervi iz peteljke prelaze u lisku. Lišće može biti prosto i složeno:  Prosto – javlja se kod većine voćaka  Složeno – javlja se kod oraha, oskoruše, rogača (složeno perasto lišće) Delovi prostog (I - jabuka) i složenog (II - ruža) lista Delovi prostog lista: 1. list 2. lisna drška 3. lisna ploča 4. osnova lisne ploče 5. vrh lisne ploče 6. obod lisne ploče 7. lisni nerv 8. lice lisne ploče 9. naličje lisne ploče 10. zalisci Delovi složenog lista: 1. list (1a-listić) 2. glavna lisna drška (2alisna drška) 3. lisna ploča listića 4. osnova lisne ploče listića 5. vrh lisne ploče listića 6. obod lisne ploče listića 7. lisni nerv 8. lice lisne ploče listića 9. naličje lisne ploče listića 10. zalisci

©opyrights by Nebojša ®adenković

Cvet
Cvet organ koji ukoliko se oplodi iz njega se razvija plod. Cvet se sastoji iz: čašičnih listića, kruničnih listića, prašnika, tučka.  Čašica – ima zaštitnu i asimilativnu ulogu  Krunica – ima 5 kruničnih listića, različito obojenih  Prašnici – ima ih mnogo i broj im zavisi od voćne vrste  Tučak – u plodniku tučka se nalazi semeni zametak u kome se nalazi embrionova kesica sa jajnom i centralnom ćelijom. Cvet može biti:  Jednopolan – ima razdvojene cvetove sa muškim i ženskim polnim organima, oprašuju se putem vetra. Oni mogu biti:  Jednodo

mi
cvetovi na 1 stablu (orah, leska, kesten, platan) 

Dvodomi
cvetovi na različitim

stablima (kivi, smokva, dud)  Dvopolan – u istom cvetu ima i muške i ženske polne organe, one se oprašuju putem insekata, dvopolan cvet imaju sve jabučaste i koštićave voćne vrste.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Plod
Jestivi deo voćke koji se razvija posle oplodnje jajne i centralne ćelije iz plodnika i drugih delova cveta. Plod je krajnji cilj tj. proizvod. Kod koštičavih voćki se plod razvija iz plodnika i takav plod se zove pravi. Kod jabuke (kruške, dunje) plod nastaje iz cvetne lože dok seme nastaje iz plodnika i taj plod se zove lažni plod. Plodovi mogu biti:  Sočni (jabuka, kruška, šljiva, breskva, kajsija)  Suvi (jezgrasti) (orah, badem, leska, pitomi kesten) U pomologiji sve vrste voćaka su podeljene prema morfološkim osobinama:  Jabučaste  Koštičave  Jezgraste  Jagodaste  Mediteranske  Tropske i Sutropske

Rodne grančice
Rodne grančice su različite i zavise od vrste i sorte. Kod jabučastog voća razlikujemo sledeće rodne grančice: 1. Rodni kolači – glavni nosioci rodnosti kod autohtonih sorti jabuke predstavljaju račvasta i mesnata zadebljanja u vidu guka, obrazuju se na mestima gde je ranije bio plod.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Rodne grane kod jabučastog voća 2. Naborite rodne grančice – dužine 1-3 cm, obrazuju se na granama 2-3 godine starosti. Nabori u vidu prstenova su ožiljci listova. To su najvažnije rodne grane kod kruške i jabuke na njima su najkvalitetniji plodovi. 3. Prstaste (krute) rodne grančice – dužine 5-15 cm koje sa strane imaju vegetativne pupoljke a terminalni su obično rodni kod nekih sorti jabuke su glavni nosioci rodnosti. 4. Vite rodne grančice – dužine 15-30 cm, tanke su, imaju terminalne rodne i postrne ne rodne pupoljke, dok kod nekih sorti jabuke i kruške i postrani pupoljci mogu biti rodni, pogotovu pri vrhu grančice. 5. Duge rodne grančice – dužine 30-50 cm, obično imaju terminalne rodne pupoljke, mada mogu obrazovati i postrne rodne pupoljke uglavnom pri vrhu letorasta. Kod koštičavih voćnih vrsta razlikujemo sledeće rodne grančice: 1. Majske kitice – masjki buketići – su glavni nosioci rodnosti kod većine koštičavih vrsta (višnja, trešnja, šljiva) osim kod brskve. Dužina ovih grančica je 5 cm, sa 3-6 cvetnih pupoljaka sa strane, 1-2 vegetativna pupoljka pri vrhu iz kojih se obrazuju majske kitice za sledeću godinu. 2. Cvetne (kratke) rodne grančice – dužina im je oko 5 -15 cm na vrhu imaju vegetativni pupoljak a sa strane rodne pupoljke. Kod kajsije i šljive one se mogu završavati trnastim izraštajem kod nekih sorti ove grančice su glavni nosioci rodnosti. 3. Prevremene rodne grančice – dužina 15-30 cm javljaju se kod breskve sa strane imaju cvetne i vršni vegetativni pupoljak, one daju loš kvalitet plodova tako da se izbacuju pri rezidbi. 4. Mešovite rodne grančice – jednogodišnje duge grančice kod kojih se na kolencima obrazuju obično po 2 cvetna pupoljka sa strane i jedan u sredini vegetativni, ove grančice su nosioci rodnosti kod breskve, kajsije, šljive. Na ovim grančicama se obrazuju naj krupniji plodovi. 5. Vite rodne grančice (mešovite) – prisutni su kod trešnje i višnje. Kod nekih sorti višnje su glavni nosioci rodnosti, dužine 15-70 cm, na vrhu se obrazuje vegetativni pupoljak a sa strane cvetni pupoljak. Kod oraha i leske muški i ženski organi su razdvojeni, pupoljci muški cvetovi rese. A – mešovite rodne grane B – majske kitice C – cvetne rodne grane D – prevremene rodne grane E – vite rodne grane

©opyrights by Nebojša ®adenković

Rodne grane kod koštičavog voća

Voćarski reoni Srbije
1. Subotičko – Horgoški reon (Subotica, Palić, Kikinda, Čoka) tu se gaje pretežno: jabuka, kruška, višnja, kajsija. 2. Fruškogorski reon (Novi Sad, Ruma, Sremska Mitrovica, Irig, Šid) tu se gaje pretežno: kruška, breskva, višnja, jabuka. 3. Južno Banatski reon (Vršac, Bela Crkva) tu se gaje pretežno: kruška, breskva i jabuka ali na nižim terenima. 4. Podunavski reon (Beograd, Smederevo) tu se gaje pretežno:kruška, jabuka, breskva, kasjija, trešnja. 5. Timočki reon (Zaječar, Negotin) tu se gaje pretežno:višnja, orah, malina, šljiva. 6. Šumadiski reon (Kruševac, Kragujevac) tu se gaje pretežno: jabuka, šljiva, malina, kruška, breskva, višnja, orah. 7. Zapadno Moravski reon (Kraljevo, Čačak, Užice) tu se gaje pretežno: malina, šljiva, kupina, jagoda. 8. Podunavsko – Kolubarski reon (Valjevo, Osečina, Krupanj, Šabac) tu se gaje pretežno: šljiva, malina, višnja, kupina, jabuka, kruška. 9. Južno – Moravski reon (Leskovac, Niš, Prokuplje) tu se gaje pretežno: jagoda, višnja, kruška, kupina. 10. Kosovsko – Metohiski reon (Peć, Đakovica, Prizren, Uroševac) tu se gaje pretežno: jabuka, višnja, orah, trešnja.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Ekologija voćaka
Svaremena intenzivna proizvodnja voća u najvećoj meri zavisi od uslova sredine, jer samo ako ekološki uslovi odgovaraju sorti onda se može očekivati i značajna proizvodnja voća. Od uslova sredine važno je poznavati: klimatske prilike mesta, zemljišta, kao i položaj sađenja voćki.

Klimatski uslovi:
    Svetlost Temperatura Vlažnost Vetar

Svetlost – neophodna za odvijanje procesa fotosinteze. Moramo voditi računa o
položaju, ekspoziciji terena, pravcu pružanja redova, mestu gajenja, obliku krune, zelenoj i zreloj rezidbi kako bi maksimalno iskoristili svetlost. Poynato je da su južne ekspozicije više osvetljene kao i tereni na vrhu brda i nagibima nego doline, brda i uvale. Usled nedovoljne količine svetlosti listovi su bledo zelene boje, plodovi su sitnije obojeni.

Temperatura – važan klimatski činilac, utiče na intenzitet odvijanja fizioloških procesa
kao i promenu fenoloških faza kod biljke. Sve voćne vrste imaju zahteve prema toploti neke manje neke više. Proizvodnja jabučastih, koštičavih i jezgrastih voćnih vrsta moguća je na temperaturi od -20ْC do +35ْC. Za razviće rodnosti ovih voćaka najpovoljnija je temperatura 20 - 25ْC. Sa povećanjem geografske širine i nadmorske visine temperatura opada. Voćke umereno kontinentalne zone mogu se uspešno gajiti na 700 – 900 m nadmorske visine. Cvetni pupoljci su osetljivi od vegetativnih pogotovo ako se zametnu plodići. Treba objasniti pažnju na rane prolećne mrazeve i u tim područjima ne treba gajiti vrste koje rano cvetaju i zameću plodove (badem, kajsija, breskva) kao i rano cvetajuće sorte trešnje, višnje, kruške. Mere zaštite izbor sigurnijeg položaja, otpornije sorte, navodnjavanje radi usporivanja vegetacije, dimnjenje, veštačko orošavanje,...

Vlažnost – nema intenzivne voćarske proizvodnje bez zalivanja, kiša koja padne nije
dovoljna. Najveće zahteve prema vodi ima jabuka i pozne sorte šljiva a najmanje breskva i badem. Previše vlage u zemljištu ne trpe: trešnja, badem, višnja, kajsija. Na našim prostorima osnovne padavine su kiša i sneg a dobro dođu magla i rosa. Zimska vlaga je značajna jer predstavlja rezerve vode u letnjem periodu. Atmosferska vlaga je važan činilac najbolja je ako iznosi 65-75%. Preterana vlaga utiče na pojavu gljivičnih oboljenja i slabiju oplodnju.

Vetar – nepovoljan klimatski činilac voćarske proizvodnje, u našim uslovima velike
štete nam čini severozapadni vetar i košaava. Vetar suši zemljište, žig tučka, onemogućava let insekata, otkida nezrele plodove, lomi grane pa i čitava stabla. Korisno dejstvo je oprašivanje putem vetra (orah, kesten, leska). Mere zaštite podizanje vetro zaštitnih pojaseva.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Zemljišni uslovi:
    Tip zemljišta Hemiski sastav Nadmorska visina Položaj parcele

Tip zemljišta – svi tipovi zemljišta se mogu koristiti za dobru proizvodnju. Černozem
je izvrstan za voćnjak. Kodteških zemljišta se mora prethodno izvršiti popravka. Na pesku se može organizovati uspešna proizvodnja jabuke, trešnje, višnje, šljive, kajsije, kruške ali uz unošenje stajnjaka i navodnjavanje.

Hemiski sastav – moramo izvršiti hemiske, fizičke i biološke analize zemljišta.
Moramo obratiti pažnju na sadržaj humusa. Optimum za voćarsku proizvodnju je 2,5 – 3% humusa 15 mg Fosfora (P2O5) na 100 g suvog zemljišta 25 mg Kalijuma (K2O) na 100 g suvog zemljišta Kalcijuma (Ca) 6-8% Na suvim i siromašnijim zemljištima treba koristiti bujnije podloge i podloge koje uspevaju na ovakvim tipovima zemljišta.

Nadmorska visina – idući severnije voćke uspevaju na manjim nadmorskim visinama,
kod nas najbolji rezultati su na visinama 400-500 m na ovim visinama je najbolji kvalitet plodova i takvi plodovi se bolje čuvaju. Badem se može uspešno gajiti do 300 m, breskva i kajsija 300-500 m , dunja 700 m, kruška i orah 800 – 900 m, jabuka 1000 m, višnja i trešnja do 1300 m.

Položaj parcele – južne ekspozicije su toplije, pogodnije su za proizvodnju raznih sorti:
breskva, kruška, trešnja, šljiva a severne za proizvodnju zimskih sorti jabuka kruška, kajsija, šljiva. Južne ekspozicije više odgovaraju koštičavim vrstama dok severne ekspozicije odgovaraju jabučastim vrstama, na severnim ekspozicijama je veća vlažnost. Nagib terena mora biti blag da ne bi došlo do erozije terena, nagib 4-6º.U blizini većih vodenih površina jer one povoljno utiču na mikroklimu, plodovi su obojeniji.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Razmnožavanje voćaka
Razmnožavanje voćaka je moguće na dva načina:  Generativno (semenom)  Vegetativno (pojedinim delovima biljke)

Generativno razmnožavanje
Ovaj način razmnožavanja se koristi kod proizvodnje generativnih podloga – sejanaca i stvaranja novih sorti i hibrida. Voćke koje se proizvedu iz semena predstavljaju hibride koji su različitih osobina, obično su kasnije i lošijih su plodova. Delovi rasadnika:  Semenište – u njemu se vrši proizvodnja sejanaca  Matičnjak – za vegetativne podloge  Matičnjak – za kalem grančice  Rastilo – u njemu se vrši proizvodnja sadnica  Prporište – u njemu se vrši proizvodnja položenica Generativno razmnožavanje se najviše koristi za proizvodnju podloga (sejanaca) na koje se kaleme plemenite sorte voćaka. Za proizvodnju podloga iz semena najčešće se koriste:  Divlja jabuka (Malus Silvestris)  Divlja kruška (Pyrus Communis)  Divlja trešnja (Prunus Avium)  Magriva (tršnja) (Prunus Mahaleb)  Džanarika (Prunus Cerasifera)  Belošljiva  Vinogradarska breskva  Mečija leska (Corylus Colurna)

Seme za proizvodnju sejanaca
Prikuplja sa odabranih i umatičenih stabala. Seme treba da je dobre rodnosti, otporno na bolesti i štetočine, vujno i zdravo. Seme se uzima sa kasnijih genotipova jer su kod njih kotiledoni bolje razvijeni nego kod ranih genotipova. Izdvojeno seme treba sušiti u hladu i do stratifikovanja ili setve treba ga čuvati u platnenim kesama u kojima se nalaze vlažne vate zamotane u gaze koje čuvaju seme od sušenja. Da bi seme proklijalo mora da prođe stadijum jarovizacije koja se vrši u stratifikalama seme mora biti izloženo pojavom istih temperatura 4-10 . semenke moraju da budu u vlažnom supstratu, najčešće je to vlažan pesak. Pre sejanja semenke u supstrat semenka mora da stoji 24 h i nakon tog se dezinfekuje fungicidima kao što su: Ortocid 0,3% ; Benomil 0,1% ; Venturin, Kaptan,... Stratifikovanje semena se vrši u sanducima gde se seme izmeša sa peskom ili se seje red semena pa red peska. Vreme stratifikovanja za jabuku i krušku (90 dana), džanariku, trešnju, magrivu (100 dana), vinogradarska breskva (80-110 dana), kajsija (60-80 dana), badem (60-70 dana). Setva semena se vrši u jesen ili u proleće. Jabučaste vrste se seju u proleće a koštičave i jezgraste u jesen i to do 25. oktobra.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Setva semena u semeništu
Razmak redova 40-50 cm a razmak u redu kod jabučastih 2-4 cm, koštičavih 4-8cm, jezgrastih 8-10 cm. Dubina setve kod nekih voćnih vrsta:  Jabučaste 2-3 cm  Koštičave 3-6 cm  Lešnik 5-6 cm  Kesten i orah 7-9 cm Na težim zemljištima se seje pliće a na lakšim dublje.

Setva semena direktno u rastilo
Direktna setva semena je kod: vinogradarske breskve, kajsije, džanarike, magrive i sejanci svih ovih vrsta veoma brzo rastu. Kada sejanci izniknu oni se proređuju. U ovakvim slučajevima vrši se podsecanje sržnih žila. Nega se sastoji u redovnom okopavanju , navodnjavanju, prihranjivanju, zaštiti. Pri završetku vegetacije u II polovini oktobra ili početkom novembra pre jakih mrazeva vrši se vađenje sejanaca. Listove odstranjujemo ukoliko nisu otpali, sejanci se vade i vrši se njihovo klasiranje. Najbolje je da se sejanci odma po vađenju sade u rastilo a ako ne onda u trap. I klasa sejanaca dobro razvijen korenov sistem i debljina korenovog vrata 5-6 mm (jabučasto) 3-4 mm (koštičavo)

Vegetativno razmnožavanje
Metoda za određivanje klijavosti semena
Pripremljeno seme se oslobodi od endokarpa i semenjače i stavi u rastvor indigo karmina, rastvor je koncentracije 0,1 – 0,2% u destilovanoj vodi semenke se potope u rastvor i drže 2 – 3h seme se dobro ispere i sve semenke posle ispitivanja koje su sadržale plavu boju nisu sposobne za klijanje. Uzima se 100 semenki i prebrojimo sve obojene i na osnovu toga izračunavamo broj klijavih i ne klijavih semenki, osim indigo karmina možemo koristiti tetra zorin ali je toksičan.

Generativne podloge
Utiču na veću bujnost krošnje kod voćke, na veću dugovečnost voćke, biljke kasnije stupaju u plodonošenje, veća otpornost na parazite i štetočine i veća otpornost na agroekološke uslove.

Vegetativne podloge
Odlikuju se manjom bujnošću nemaju sržnu žilu kao generativne pa im je korenov sistem rasprostranjen u površinskom sloju zemljišta bolje deluje na agrotehničke mere , utiču na ranije stupanje u plodonošenje mogu gušće da se sade i time dobijamo veći prinos po hektaru.Vegetativnim razmnožavanjem proizvodimo sadnice voćaka iz vegetativnog dela voćke (kao što su: reznice, izdanci, živići,...)

©opyrights by Nebojša ®adenković

Načini vegetativnog razmnožavanja:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Nagrtanjem Reznicama Izdancima Živićima Kultura tkiva Kalemljenje Položenicama

1. Nagrtanjem
Koristi se kod proizvodnje podloga za krušku, jabuku, dunju, a ređe za višnju, šljivu, trešnju. U matičnjaku za proizvodnju vegetativnih podloga sade se mladice one se skraćuju za 2-3 pupoljka iz kojih se u I godini stvaraju mladari koji se ne zagrću odma u II godini oni se skraćuju za 2-3 pupoljka, tek kada budu veliki 25-30 cm vršimo nagrtanje zemljom i iz mladica koje su nagrnute sa zemljom javljaju se žilice (korenčići) a kasnije odsecanjem svake mladice sa korenčićem dobijamo zasebnu biljku sa svojim korenom.

Proizvodnja vegetativnih podloga nagrtanjem

2. Reznicama
Možemo razmnožavati ribizlu i vršiti proizvodnju podloga za trešnju, višnju, šljivu, kivi, citruse. Reznica je deo grane koju sečemo na delove, stavimo u fitohrom i iz reznice se razvija koren. Zelene reznice kojima se koren razvio dok je biljka bila bez lišća a zrele reznice su reznice sa listovima.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Proizvodnja mladica zrelim reznicama

3. Izdancima
Izdancima se razmnožava višnja, šljiva, malina, leska. Kod nas se najčešće malina i oblačinska višnja razmnožavaju izdancima dok kod ostalih voćnih vrsta se izbegava proizvodnja izdancima jer se lako prenose viroze. Na primer šarka šljive. Izdanci nastaju iz adventivnog pupoljka korenovog vrata i žila.

Proizvodnja mladica izdancima

4. Živićima
Živićima se razmnožava jagoda, biljka jagode formira stolone koji su povezani sa matičnom biljkom, stolon ima koren pa prekidanjem veze sa matičnom biljkom dobijamo zasebnu biljku.

Živići kod jagode (A-loš, B-dobar)

5. Kultura tkiva
Služi za razmnožavanje velikog broja biljaka u kratkom vremenskom periodu služi za razmnožavanje biljaka koje se teško razmnožavaju ostalim načinima vegetativnog razmnožavanja. Metoda je odlična za dobijanje bez virusnog sadnog materijala i dobijanje sanitetski čistog sadnog materijala.

6. Kalemljenje

©opyrights by Nebojša ®adenković

Najrasprostranjeniji način razmnožavanja s kojim možemo izvesti veliki broj kvalitetnih sadnica, kod ovog razmnožavanja vrši se sjedinjavanje podloge i plemke. Kalemljenje može biti na:  Pupoljak (i on može biti)  Na spavajući pupoljak  Na budni pupoljak  Kalem grančica (kalemljenje na zrelo) Kalemljenje na spavajući pupoljak – se obavlja od sredine jula do kraja septembra. Redosled kalemljenja:  Kruška na krušku  Šljiva na džanariku  Kruška, dunja, mušmula na dunju  Kajsija na kajsiju  Jabuka na jabuku  Breskva na breskvu  Jabuka na vegetativne podloge  Višnja i trešnja na trešnju  Šljiva, kajsija na domaće sorte  Višnja i trešnja na magrivu šljiva Kod nas se očenje radi u obliku slova T, tehnika kalemljenja: Podloge za kalemljenje se očiste od bočnih grančica i lišća do 15-25 cm deset do petnaest dana pre kalemljenja zatim treba izvršiti zalivanje da bi se kora lakše odvojila od drveta. Na očišćenom delu 10-15 cm od zemlje se napravi uzdužni presek oko 3 cm i popreči oko 1 cm u obliu slova T. Skidamo koru i stavljamo pupoljak pod koru i vezujemo ga gumicom (za specialne namene). Nakon 10-15 dana utvrđujemo da li je kalemljenje uspelo. Ukoliko je kalemljenje uspelo naredne godine na proleće se okalemljene podloge skraćuju iznad okalemljenog pupoljka.

Kalemljenje na budni pupoljak (terajući pupoljak) – vrši se u junu i pupoljak
kreće odma čim se primi.

Kalemljenje na zrelo (kalem grančicama) – tu postoji više načina kalemljenja:
 Prosto spajanje  Englesko spajanje  Na isečak (koristi se pri prekalemljivanju)  U procep (koristi se pri prekalemljivanju)  Pod koru (koristi se pri prekalemljivanju)  Na most  Ablaktacija sa strane U proizvodnji se najviše koriste prosto i englesko spajanje dok se ostalinačini koriste kod prekalemljivanja voćaka.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Prosto spajanje – primenjuje se kada su podloga i kalem grančica približno iste
debljine. Na podlozi se napravi kos presek, a zatim se uzme unapred pripremljena isečena grančica i napravi se kos presek sa suprotne strane dobro razvijenog pupoljka. Kada su preseci napravljeni na podlozi i kalem grančici oni se spajaju i vežu kalemarskim gumicama, posle vezivanja vrši se premazivanje preseka kalem voskom ili parafinom. Koristi se za proizvodnju sadnica jabuke, tako što se vrši direktno spajanje iz ruke. Kod kalemljenja uzima se deo kalem grančice kod kajsije 3-4 pupoljka, kod ostalih voćki sa po 2 pupoljka, orah sa 1 pupoljkom. Nakon kalemljenja kalem grančice se drže u sanducima sa piljevinom na temperaturi od 3-5 ْC dok se ne izvrši kalusiranje spoljnog mesta. Takvi kalemi se iznose i sade se kada se ukažu povoljni uslovi za sadnju napolju. Ovakvo kaleljenje se obavlja u februaru mesecu, ali je moguće kalemljenje iz ruke krajem marta ili aprila kada krenu sokovi u podlogama ovakvi kalemovi se ne unose u stratifikalu već se odma sade.

Kalemljenje prostim i engleskim spajanjem

Englesko spajanje – isto je kao i prosto spajanje s tim što kod kosog preseka koji se
pravi na svakom preseku se napravi i po jedan zarez.

Pravilno i nepravilno izvođenje reza nad pupoljkom

©opyrights by Nebojša ®adenković

Podloge
Podloge su preduslov za uspešnu voćarsku proizvodnju. Od podloge zavisi vegetativni rast, rodnost, kvalitet roda, otpornost na mrazeve, sušu, bolesti i štetočine.

Podloge za jabuku:
Kod jabuke se retko koriste generativne podloge osim ako se jabuka gaji na peskovitim i teškim zemljištima i tu se koristi divlja jabuka Malus Silvestris. Sorte na ovoj podlozi su: dugovečnije, otpornije na mraz, na sušu. Uglavnom od podloga za jabuku se koriste vegetativne podloge i to: MM106 – srednje bujna podloga, može se koristiti na teškim zemljištima, peskovitim,dobro se ukorenjava, nije potreban naslon, otporna na krvavu vaš, umereno osetljiva na mrazeve. MM26 – prelaz iz M9 i MM106, za ovu podlogu je potrebna potpora, slabo bujna podloga, razvijen korenov sistem koji se bolje ukorenjava. M9 – vodeća podloga u svetu, prednost ranije rađanje već u 3. godini, potreban naslon, korenov sisitem plitak i nerazvijen potrebno je i navodnjavanje, redovno i obilno rađa, plod krupan, ranije sazreva, klonovi podloge M9 su: Pajan I – slabije bujnost koristi se za bujnije sorte (jonagold, gloster, mucu)

Pajan II – Podloge za krušku:
Na težim zemljištima gde je kalcijum karbonat (CaCo3) veći od 8% koristi se sejanac divlje kruške Pyrus Communis, dobro podnosi krečna zemljišta nego vegetativne podloge za krušku (dunja) tako da voćke manje stradaju od hloroze. Vegetativne podloge za krušku uglavnom potiču od različitih tipova dunje i one se koriste u savremenim zasadima sa intenzivnom negom gde nema opasnosti od hloroze. Kosa palmeta uzgojni oblik za intenzivne guste podloge se koristi kod MA i Provasanlska klon BA 29. MA – postiže rezultate na plodnim i umereno vlažnim zemljištima. Ne ide se na zemljište gde je % kalcijum karbonata (CaCo3) veći od 4%. Dobro se u korenjava, odlično se ožiljava nagrtanjem i zrelim reznicama. BA29 – klon (provansalske dunje) srednje bujna podloga i ima dobru podudarnost sa većinom sorti krušaka, podnose kalcijum karbonat (CaCO3) do 8% OHF – podloga koja je otporna na erwiniu i podnosi (CaCO3) preko 10%. Pyrusdworf – podnosi veće količine kalcijum karbonata u zemljištu. Fox 11 – podloga koja je nastala selekcijom od Pyrus Communis.

Podloge za dunju i mušmulu: Sejanac oskoruše – dobra podloga za peskovita zemljišta. Sejanac belog duda – dobra podloga za krečna zemljišta. Podloge za šljivu: Džanarika – (Prunus Cerasifera) dobra podloga za suvlja zemljišta, slabija
zemljišta sa više kreča, ne preporučuje se za korišćenje na plodnijem zemljištu. Crnošljiva, Crvena Ranka, Petrovača – podloge za plodnija zemljišta. St. Julien, Pixi – vegetativne podloge ze šljivu.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Podloge za breskvu: Sejanac vinogradske breskve – to je generativna podloga koja najbolje rezultate daje na rastresitom zemljištu i na zemljištu sa manjim % CaCO3. GF677 – hibrid breskva x badem, vegetativno se razmnožava, ide u toplije
predele, suvlja zemljišta i zemljišta sa više CaCO3, najčešće se koristi pri osnovnoj sadnji zasada. Tetra, Iskora, Venta su najčešće podloge za breskvu.

Podloge za kajsiju: Belošljiva – generativna podloga odlična je za peskovita zemljišta, kajsija na
ovoj podlozi može da strada od apopleksije, obilnije rađa, plodovi su krupniji. Divlja kajsija (Prunus arenijaca) – za peskovita zemljišta, sitan plod. Fruškogorska bela – može da se razmnožava semenom i izdancima. Interpodloga (interštok) – kada na džanariku pri zemlji kalemimo šljivu a onda na 120 cm kalemimo sorte kajsije, kada je kajsija samo na džanarici onda ona dosta strada od apopleksije a i plodovi su joj manji. Od vegetativnih podloga u obzir dolaze izdanci belošljive i nove vrste Pixi. Crni trn (Prunus spinoza) – proizvodnja sadnica za guste zasade.

Podloge za višnju i trešnju: Magriva (Prunus mahaleb) na zemljištima sa više CaCO3, generativna podloga Vrapčanka (Prunus avium) – to je divlja trešnja, koristi se u umereno vlažnom i
toplom podnevlju, ređe se koriste, generativna podloga. F12/1, Kolt – vegetativna podloga Gizela 5 i 6, Maxima – noviije podloge

Podloge za lesku: Mečija leska (Corylus Colurna) – bolje podnosi lošije ekološke uslove. Podloge za orah: Juglans regia – obični orah, dobro uspeva na plodnim i rastresitim zemljištima,
težim zemljištima, krečnim zemljištima.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Podizanje voćnjaka
Pre samog podizanja voćnjaka moramo sagledati prirodne i ekonomske pokazatelje. Od prirodnih pokazatelja:  Voda  Zemlja  Klima Od ekonomskih pokazatelja:  Blizina tržišta  Blizina saobraćajnica  Prerađivački kapaciteti Nakon ispitivanja ovih pokazatelja onda pristupamo izboru sorti, veličini zasada i odnosu pojedinih vrsta u zasadu. Ako su ovi uslovi ispunjeni pristupa se pripremi zemljišta za sadnju.

Priprema zemljišta – pre same sadnje voćnjaka na tom zemljištu treba gajiti
leguminoze: stočni grašak, soju, ječam, pšenicu. Moramo voditi računa o unošenju herbicida. Zatim moramo vršiti fizičku i hemisku analizu zemljišta.

3% 15 mg 25 mg do 8% 5,5-7,5

Humusa P2O5/100g suvog zemljišta K2O/100g suvog zemljišta CaCo3 nesme biti > od 8% Ph, najbolje je da ga ima oko 7

optimum optimum optimum optimum optimum

Tabela 1. optimalne količine hem. materija u zemljištu Ako je količina humusa u zemljištu mala, onda treba dodati odgovarajuću količinu stajnjaka, za povećanje humusa od 0,1% u sloju zemljišta od 40cm treba dodati 2-3 vagona stajnjaka po hektaru. Ukoliko su zemljišta kisela treba izvršiti kalcifikaciju sa CaCO3 ili negašenim i gašenim krečom. Ako zemljište sadrži više CaCO3 (kreča) treba izvršiti zakišeljavanje zemljišta. Ako se pri meliorativnoj popravci unese i stajnjak onda količinu mineralnog đubriva treba smanjiti za 10-30%. Kada se izvrši rasturanje organskog i mineralnog đubriva pristupa se rigolovanju ili dubokom oranju zemljišta. Kada je oranični sloj dubok onda se ide na rigolovanje 50-90 cm a ukoiko je oranični sloj plitak onda se ide na podrivanje 50-70 cm. Ove mere se vrše krajem septembra oko 20. septembra, zatim se zemljište osatvi da se lagano slegne, kada se slegne ide se sa finom pripremom. Izrigolovana površina se prvo pripremi teškim tanjiračama, a neposredno pre sadnje se prelazi setvo spremačem ili drljačom. Nakon svega toga pravi se sistem za navodnjavanje.

Rastojanje između voćaka – zavisi od voćne vrste, podloge, sorte, tipa zemljišta,
uzgojnog oblika krune. Rastojanje voćaka u voćnjakumože biti u vidu trougla, kvadrata, pravougaonika i po izohipsama. Najbolja sadnja je u trougao, jer se zemljište koristi najracionalnije, a i voćke ne zasenjuju jedna drugu. Kod većih zasada pravac redova se određuje pomoću TEODOLITA ili PRIZME dok kod manjih zasada pomoću običnog kanapa. Pre sađenja voćaka potrebno je odrediti izbor i raspored sorti u zasadu.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Razmeštaj sorti u voćnjaku – prilikom izbora sorti pojedinih voćnih vrsta moramo
voditi računa jer neke voćne vrste su stranooplodne tako da treba u voćnjaku imati sortu oprašivača kao kod: jabuke, kruške, trešnje, oraha, leske, badema, pitomog kestena, kajsije i šljive. Za postizanje većih i stabilnijih prinosa i dobijanje krupnih plodova i kod samooplodnih vrsta preporučuje se sadnja oprašivača. Moramo voditi računa da sorte oprašivača imaju dobru klijavost polena, da se 50% podudara fenofaza punog cvetanja sa osnovnom sortom, da su gamete kompatibilne da stupaju u period plodonošenja istovremeno. Kod stranooplodnih sorti u voćnjaku moraju biti zastupljene bar 3 sorte koje se međusobno oprašuju. Veoma važno je i dobra klijavost polena. TIHOGAMIJA – nejednako vreme cvetanja.

Sadnja voćnjaka – sadnja može biti jesenja, zimska i prolećna. Sadnja je najbolja u
jesen jer preseci žila brže kalusiraju, voćke su bolje obezbeđene vodom i takve sadnice se brže i bolje razvijaju. Sve to treba obaviti do 25. novembra. Na sadnicama treba izvršiti defolijaciju koja može biti hemiska ili ručna. Sadnice ne smeju biti starije od dve godine. Obavezna jesenja sadnja ide kod leske, prolećna sadnja se vrši na vetrovitim područijima i predelima sa vlažnom klimom, pogotovo na teškim zemljištima. Prolećnu sadnju obaviti što ranije naj kasnije do marta. Prolećna sadnja se vrši kod voćki koje su osetljive na niske temperature. Pre same sadnje pregledamo sadnice da li su ok. Pregledamo koren ako je koren svetlo beličaste boje onda je u redu, a ako je taman onda nije uredu. Duže korenove žile treba skratiti na dužinu 15-20 cm s tim što presek mora biti manje kos da bi došlo do bržeg i lakšeg zarastanja. Koren potapamo u smešu goveđe balege i ilovače kojoj dodajemo malo plavog kamena radi dezinfekcije. Dobro pripremljeno zemljište koje je duboko orano ili podrivano na njemu se kopaju rupe 60 x 60 cm i one se đubre. Ako se ne vrši đubrenje u rupu a zemljište je dobro pripremljeno onda se kopaju rupe dimenzija 40 x 40 cm. Kod lošije pripremljenog zemljišta ili na ledinama rupe su 120 x 60 cm. Sadnice ne smeju ići preduboko, plemeniti deo ide 10 cm iznad zemljišta, sa dubljom sadnjom smanjujemo bujnos voćke. Prekraćivanje voćaka se vrši u proleće a visina prekraćivanja zavisi od voćne vrste i uzgojnog oblika. Prilikom prekraćivanja rez pravimo pravilno i presek premažemo kalem voskom ili fitobalsamom. Sadnice sa prevremenim grančicama skraćujemo i to na 30 cm iznad poslednje razvijene grančice.

Postavljanje potpore za voćke – slabo bujne kombinacije sorta/podloga, sorta/M9,
sorta/M27 i sl., zahtevaju obavezno postavljanje naslona za voćke. Naslon za voćke se može postaviti u vidu betonsko-žičane, drveno-žičane potpore ili pojedinačnihh kolaca, trske i betonskih stubića i sl. za svaku voćku. Na vrstu potpore najviše utiče cena iste. Zato, iako je praktičnija pojedinačna potpora za svaku voćku ipak je prihvaćeniji način konstrukcija sa žicom, jer je jeftiniji za 30-50 %, a u nekim slučajevima i više. U našoj praksi najviše se koriste betonski stubovi dužine 2,8 m od prenapregnutog betona 8x8 cm, a u nizu 6x6 cm. Oni treba da su ukopani u zemlju 70 do 80 cm. Kroz stubove se postavljaju 4 reda žice, s tim da je prvi red na 50 cm od zemlje. Ostali redovi žice se raspoređuju ravnomerno na 50 cm. Upotrebljava se pocinkovana žica debljine 3-4 mm, razmak između stubova je 6-8 m. Drveni stubovi koji su inpregnirani ili nagoreni na kraju, koriste se takođe za postavljanje potpore, njihova prednost je u tome što se ne lome

©opyrights by Nebojša ®adenković

lako kao betonski. Na kraju reda se postavljaju ankeri na kojima se fiksiraju stubovi i zateže žica, zatezanje se vrši pomoću specijalnih zatezača ili jednostavno uvrtanjem žice.

Nega voćnjaka
Tu podrazumevamo primenu agrotehničkih i pomotehničkih mera kako bi obezbedili povoljne uslove za rast i rod voćaka. Od agrotehničkih mera najvažnije su: održavanje zemljišta, đubrenje, navodnjavanje. A od pomotehničkih mera tu su: rezidba voćaka, prekalemljivanje, podmlađivanje voćaka.

Održavanje zemljišta u voćnjaku – cilj je stvaranje optimalnih uslova za razvoj
korenovog sistema a uspostavlja se i povoljan vodni, vazdušni i toplotni režim. Načini održavanja zemljišta:  Čista obrada (jalovi ugar) – koristi se u reonima Vojvodine i Srbije, tu se ne koriste oruđa koja sabijaju zemljište (freze, tanjirače), nego se koriste oruđa koja rahle zemljišta a to su čizel plugovi sa depozitorima, oni u proleće rahle zemljišta na 40 cm i tom prilikom preko depozitora unose đubriva u zemljište.  Međuredno zatravnjivanje a u redu obrada – obrada u redu se može vršiti ručno (okopavanjem), hemiskim sredstvima (gramoxon, basta, raundap), ili bočnim frezama.

Gajenje podkultura – u zasadima se obično izbegava gajenje podkultura. Najbolje
podkulture su leguminozne biljke koje se okopavaju: pasulj, grašak, soja, buranija, (lucerka ne ide). Ove leguminoze obogaćuju zemljište azotom. Kao podkulture u I godini se mogu gajiti: bostan, crni luk, krastavci. Ne preporučuje se gajenje: paprika, paradajza, krompira, lucerke, suncokreta, šećerne repe, kukuruza, krtolastog bilja.

Đubrenje voćnjaka – od đubrenja zavisi rast i rodnost voćaka. Potrebni makro
elementi: N (azot), P (fosfor), K (kalijum), Ca (kalcijum), Mg (magnezijum),... Nedostatak bora, cinka, bakra, gvožđa, mangana utiče na fiziološke poremećaje u biljkama. Đubrenjem se unose ovi elementi kako bi se održali u optimalnim količinama.  Azot (N) – važan za vegetativni razvoj boćaka, obrazovanje generativnih organa. Previše i kasno đubrenje azotom dovodi do bujnijeg porasta mladara i plodova, takvi mladari ne odrvene do jeseni te izmrzavaju dok se plodovi slabije čuvaju. Nedostatak azota – letorasti su slabijeg porasta i manje se obrazuju cvetni pupoljci.  Fosfor (P) – utiče na obrazovanje cvetnih pupoljaka, zametanje, normalan razvoj ploda, prisustvo boje i aromatičnih materija, kod voćaka koje su obezbeđene sa fosforom na vreme dolazi do odrvenjavanja letorasta. Đubrenjem fosfora imamo pojačan rast korena. Prinosom se iznosi srazmerno mala količina fosfora iz zemljišta oko 2,2 kg sa 10 t. Svako prekomerno đubrenje dovodi do pojave hloroze, nedostataka cinka (Zn). Dok nedostatak dovodi do pojave crvenila vrha letorasta. Usled preobilne snadbevenosti azotom može doći do manjka fosfora.  Kalijum (K) – utiče na rodnost voćaka i on se naročito nalazi u rodnim grančicama, lišću, plodovima. Kalijum utiče na boju i kvalitet ploda, reguliše sadržaj vode i deluje na stvaranje šećera i skroba kao i na razvijanje arome, utiče na reguilisanje otpornosti biljke prema niskim temperaturama i suši (više K veća

©opyrights by Nebojša ®adenković

otpornost). Višak kalijuma ometa usvajanje kalcijuma i magnezijuma i samim tim provocira pojavu gorkih pega, skaldišnih bolesti, prevremeno opadanje lišća i dr.  Magnezijum (Mg) – sastavni je deo hlorofila i ima značajnu ulogu u funkcionisanju enzima. Nedostatak se prvo javlja na donjim i starijim listovima letorasta. Tipični simptomi su prosvetljivanje između nerava, koji kasnije nekrotiraju odnosno izumiru, takođe može da dođe do ranijeg opadanja listova. Kalijum je antagonist za usvajanje magnezijuma. Pri preobilnom sadržaju kalijuma u zemljištu magnezijum ne može da se usvoji u dovoljnoj meri iako ga ustvari ima dovoljno. U zemljištu treba da vlada odnos K:Mg = 5:1. u praksi se pokazuju dobra folijarna tretiranja Mg jer sprečavaju prevremeno opadanje lišća.  Kalcijum (Ca) – služi biljci za pojačanje ćeliskih zidova, ova hranljiva materija neutrališe takođe uobičajeno kiseli ćeliski sok. Potreba ploda za kalcijumom je veoma mala 10 t plodova sadrže oko 0,75 kg CaO. Ipak ova količina je vrlo važna jer je presudna za fiziološku stabilnost ploda. Plodovi sa malo kalcijuma lako razvijaju gorke pege, brašnjave su i posmeđuje im se meso. U nedostatku kalcijuma svi procesi starenja u plodu protiču mnogo brže, zbog čega imaju kratko vreme skladištenja. Najviše ga ima u drvenastim delovima i lišću zbog čega plodovi nisu dovoljno snabdeveni. Ukoliko su stabla bujnija zametanje plodova je neujednačeno, utoliko je slabije snabdevanje plodova kalcijumom, ovo se može ublažiti osmišljenim prskanjem kalcijumom u drugoj polovini vegetacije. Hranljiva materija Azot Fosfor Kalijum Kalcijum Magnezijum Iznošenje (kg/10 t prinosa) 3,5-5,0 2,2 12,4-16,1 0,75 0,82 Klasa zemljišta
A B C D E+S

P2O5
40-70 20-40 10-20* 0** 0**

K2O
140-180 100-140 60-100 20-60 0**

MgO
50-70 30–50 20-30 0-20 0**

Bor
1,0–1,5 0,7–1,0 0,5–0,7 0,5–0,7 0**

Prosečno iznošenje hranljivih materija iz zemljišta na 10 t prinosa

* za 2-3 godine ** do sledeće analize zemljišta

P

Potreba hranljivih elemenata u skladu sa ispitivanjima zemljišta (u kg/ha)

Pre samog đubrenja treba neophodno je izvršiti folijarnu i sve druge zemljišne analize, na osnovu kojih se daje preporuka za đubrenje. Osnovno đubrenje se radi u jesen ili rano proleće sa 7:14:21 ili sa 10:20:30 NPK na 30-40cm dubine jer je utvrđeno da su P i K

©opyrights by Nebojša ®adenković

slabo pokretljivi i sporo se prenose pa se đubrenje vrši depozitorima. Kod prihranjivanja se ide u 2 navrata. Analiza lišća daje dobar uvid u stanje ishranjenosti biljke ali takođe i višak hranljivih materija kao i nedostatak istih. Mikroelementi – potrebne samo male količine, ali kada nedostaju onda se primeti njihov značaj, pri nedostatku mikroelemenata smanjuje se vitalnost biljke a time i otpornost prema bolestima.  Bor – preko polovine proba zemljišta i lista ukazuju na nedostatak bora, ovaj mikroelement se na lakim zemljištima brzo ispira. Ako je zemljište optimalno snabdeveno (klasa C) dovoljno je godišnje đubrenje sa 0,5-0,7 kg bora, što odgovara sa oko 5-7 kg Boraxa. Jedno od rešenja je i prskanje zasada borom sa 2-3x oko perioda cvetanja.  Mangan – nedostaje često kod osetljivih sorti npr. zlatnog delišesa, pošto se Mankozeb (16% mangana) retko upotrebljava zbog toga što uništava predatorske paukove. Zasade sa nedostatkom mangana treba đubriti već pre cvetanja manganom. Kada u leto listovi postanu svetli dovoljna su 1-2 tretiranja manganom. Pripisuje mu se pozitivno dejstvo u sprečavanju opadanja lista zlatnog delišesa. Mangan sulfat prskan odvojen od Mg sulfata se lakše usvaja.  Gvožđe – nedostatak izaziva hlorozu mladih listova odns. vrha mladara. Zemljišta bogata krečom ili zbijena zemljišta sa nedostatkom azota ili suviše vlažna sprečavaju usvajanje gvožđa iz zemljišta. Kod jake hloroze potrebno je pravovremeno, pre cvetanja primeniti helate gvožđa (EDDHA helati), najbolje pod uslovima visoke vlažnosti ili uveče. Kratko nakon tretmana potrebno je kišenje ako je vreme suvo. Doza helata se određuje prema starosti, veličini stabla i intenzitetu hloroze (normalna doza po stablu 10-15 g Fe EDDHA na podlozi M9) veća stabla trebaju veće količine gvožđa. Prskanje lišća DTPA gvožđevim helatima samo je retko potrebno ako se u kratkom vremenu treba suzbiti već razvijena hloroza. Kod sorti osetljivih na rđastu prevlaku ovo se može preporučiti samo pre cvetanja, pošto jedinjenja gvožđa izazivaju pojavu iste.

Navodnjavanje – značajna mera za reone gde godišnja količina padavina ne prelazi 600
mm. Na peskovitim terenima i vetrovitim područijima navodnjavanje je obavezno. Navodnjavanje se vrši kako bi postigli redovne i visoke prinose. Za navodnjavanje se koriste:  Sistem kap po kap  Mikro rasprskivači  Porozne trake Da bi zalivanje imalo pozitivan efekat moramo voditi računa o % vlage u zemljištu (PVK – poljski vodni kapacitet). Đubrenje možemo vršiti prilikom navodnjavanja i ono se zove fertirigacija. Tek zasađenje voćke u proleće treba zaliti sa 10 L vode a kada nastupi sušni period treba izvršiti još 2-3 zalivanja. Mlade voćke se mogu zalivati do kraja jula kasnije treba izbegavati zalivanje kako ne bi izazvali sekundarni porast. Kritične faze prilikom zalivanja: I. Faza cvetanja: Suvo vreme i duvanje toplih vetrova dovodi do sušenja žiga tučka tako da moramo zalivati sa 30-40 mm to zalivanje pospešuje oplodnju i vegetativni

©opyrights by Nebojša ®adenković

razvoj voćaka. Više se navodnjavaju jabučaste vrste nego koštičave. Kod kajsije su neophodna bar 2 zalivanja kako ne bi došlo do sušenja i kako bi se povećali prinosi. II. Faza I etapa razvitka ploda: izvodi se neposredno pred junsko opadanje plodova, ukoliko u kruni ima puno zametnutih plodova onda zalivanje treba smanjivati (izostaviti), a ukoliko ima umereno plodova onda je zalivanje obavezno. III. Faza vreme julskog opadanja plodova: izvodi se u vreme obrazovanja rodnih pupoljaka i u vreme razvitka ploda (jul-avgust) na 20-30 dana pre berbe. Ovo zalivanje je važno ako je sušni period jer se troši mnogo vode na plodove i na diferenciranje cvetnih začetaka. Količina vode u svakom terminu navodnjavanja iznosi 30-60 mm. Zalivanjem u avgustu podstićićemo bolje diferenciranje plodova i povećati krupnoću. Pomotehničke mere za otklanjanje nerodnosti voća – dešava se da zasadi ne rađaju, slabo rađaju, neredovno (alternativno) rađaju. Uzroci nerodnosti voća su: loš izbor sorti, nepodesan izbor oprašivača, preduboka sadnja, prevelika bujnost. Kod prevelike bujnosti dolazi do nerodnosti voća. Zbog toga vršimo kasniju rezidbu koja depresivno deluje na porast stabala ali voćke ponovo rađaju. Preduboko posađene voćke posebno na teškim zemljištima slabo rađaju. U tom slučaju oko svake voćke otkopati zemlju u vidu levka sve do korenovog vrata. Prstenovanje je mera kojom se usporava bujnost voćaka, ona se može vršiti na deblu i na ramenim granama. Na deblu se prave prstenovi oko 10 cm širine ispod prve ramene grane, a na ramenim granama se prave prstenovi 1-3 mm širine, ili se vrši vezivanje debele žice svrha zadržati mineralne materije u kruni i podstaći obrazovanje cvetnih zametaka, kod oraha se primenjuje paranje kore debla, savijanje grana,... Ovo se obavlja u prvoj nedelji maja, šest nedelja pre diferenciranja cvetnih zametaka u pupoljcima.

Proređivanje cvetova i plodova – veoma važna pomotehnička mera koja se redovno
primenjuje, cilj proređivanja je:  Dobijanje 95% prinosa prve klase  Otklanja se alternativno rađanje  Berba je olakšana  Bolji finansiski rezultat Proređivanje može biti ručno (mehaničko) proređivanje koje je najpouzdanije i hemisko proređivanje koje se radi na većim površinama. Preparati za hemisko proređivanje plodova su:  Amid thin – preparat na bazi alfa naftil sirćetne kiseline i njenih derivata  Karbamil  Sevin (sovin) – insekticid Pri izuzetno jakom cvetanju bujnih stabala zlatnog delišesa na višim položajima preporučuje se kao moguća varijanta: 1. AMID sredstva, pri precvetavanju puna doza + CARBARYL 50g/ha + mineralno ulje 100ml/hl kada su najveći plodovi prečnika 10mm+ CARBARYL 50g + mineralno ulje 100ml/hl, jednu nedelju kasnije. 2. AMID sredstva, pri precvetavanju puna doza + sredstva na bazi kiselina, puna doza, kada su najveći plodovi 7-10 mm + CARBARYL 50g + mineralno ulje ili vezivno sredstvo 100ml/hl, jednu nedelju kasnije.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Hemisko proređivanje se radi u cvetanju ili 12-15 dana posle cvetanja nakon tretiranja sitniji plodovi otpadaju dok krupni ostaju. Radi se kada su plodići 12-14 mm. Samo prskanje se izvodi pri tihom vremenu na t od 15-25ْC i relativnoj vlažnosti iznad 70% sa 1200-1500 L vode/ha. Ukoliko proređivanje nije uspelo u celosti ili delimično treba izvršiti ručnu korekciju. Ručno proređivanje u našoj zemlji nije uobičajeno ali ako se ima u vidu činjenica da se na taj način u berbi može imati umesto 50%, čak 90-95% plodova prve klase, onda je jasno da je ono opravdano. Kod ručnog (mehaničkog) proređivanja prvo se proređuju zaraženi, deformisani, povređeni, sitniji plodovi, plodovi u senci.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Rezidba voćaka
Izvodi se u cilju obrazovanja krune, regulisanja rodnosti, podmlađivanja voćki. Rezidba može biti letnja i zimska. Zimska rezidba se vrši u vreme biološkog mirovanja, od opadanja lišća do kretanja pupoljaka. Kasnija rezidba deluje depresivno na biljku, kasnija rezidba opravdana je kod bujnih i nerodnih voćki kojima treba samanjiti bujnost. Cilj rezidbe je da se na svakoj voćki uspostavi ravnoteža između rodnosti i vegetativnog porasta. Duga rezidba povećava rodnost a kraća rezidba povećava bujnost. Mlađa stabla su bujnija i takva stabla treba manje orezivati dok voćke koje ne rađaju treba minimalno orezati. Voćkama na početku rodnosti proređuju se samo letorasti a ostavljaju se sve potencijalne rodne grančice. Slabija rezidba ubrzava i povećava rodnost dok oštrija povećava bujnost i usporava rodnost.

Forme uzgojnih oblika Vodeći uzgojni oblici kod pojedinih voćnih vrsta Jabuka: vitko vreteno, vretenast žbun, V sistem, kosa palmeta, ovi uzgojni oblici idu na
jabuku i krušku na kržljavim podlogama M9 i MA29. Kajsija: poboljšana piramidalna kruna, kosa palmeta, vaza, vretenast žbun. Breskva: fuzo, fuzeto, redukovana vaza, kosa palmeta. Trešnja, višnja: usko piramidalna kruna Jezgraste: piramidalna kruna Prilikom formiranja oblika krune veoma je važno izabrati kvalitetne sadnice i prekratiti ih na određenoj visini, i izvršiti povijanje mladara u avgustu i septembru. Uzgojni oblici:  Vitko vreteno: sadnice se skraćuju u prvoj godini na visinu od 75 do 85 cm, na 75 cm se skraćuju sorte sa oštrim uglom granjanja a na 85 cm se skraćuju sorte sa otvorenim uglom granjanja. Kod sadnica sa prevremenim grančicama 30 cm iznad poslednje dobro razvijene prevremene grane. Svi mladari koji su izbili na 40-50 cm od zemlje se izbacuju. Kod sorti sa dominantnim vršnim rastom produžnica se orezuje na njenu konkurenciju (povodilicu) ili ukoliko nema pogodne povodnice produžnica se skraćuje na 50-60 cm i naknadno se vrši izbor najpovoljnijeg mladara u toku vegetacije. U toku vefetacije u prvoj godini izbacuju se mladari koji konkurišu produžnici. U drugoj godini produžnica se skraćuje za 1/3 na spoljni pupoljak.  Usko piramidalni oblik krune: koristi se kod višnje, breskve. Nema jačih bočnih skeletnih grana sem produžnice koja je sa svih strana obrasla kraćim ili dužim nosačima rodnog drveta.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Kotlast – čašast (vaza), redukovana vaza: dosta se koristi kod breskve, danas u
amaterskim zasadima kod breskve, jabuke, šljiva stenlej. Sadnice se skraćuju na 50-95 cm, ostavlja se prva na visini od 60 cm, druga na 6-8 cm od prve, treća na 2-3 cm i ispod preseka. Ostale se režu u osnovi a ove tri na po 2 vidna pupoljka. Jednogodišnji mladari se skraćuju da bi se na njima stvorile sekundarne grane i na njima se javljaju mešovite grančice. Po završetku formiranja uzgojnog oblika produžnica se skraćuje za 1/3 ili ¼ od njihove visine kako bi se sprečilo ogoljavanje skeletnih grana. Formiranje krune u obliku vaze

u prvoj (A, B, C) i drugoj godini (D, E)  Poboljšana piramida: koristi se kod kajsije, šljive, sadnice se skraćuju na 120 cm rano u proleće, prati se porast 1 godišnjih mladara kada mladari u proleće dostignu 10-15 cm odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. U drugoj godini skeletne grane se skraćuju za 1/3 a vodilica 30-40 cm iznad nivoa grana. Letorasti koji zagušuju krunu se režu od osnove. Na skeletnim granama se formiraju sekundarne grane na 70 cm. Na sekundarnim granama se ostavljaju nosači. Broj primarnih grana 67. na primarnim granama može biti 3-4 sekundarne grane na kojima su rodne grančie

Šema poboljšane piramidalne krune  Dekorativni uzgojni oblici: kao što su: stubaste jabuke, palmeta vodoravnih grana, palmeta u obliku svećnjaka, Y palmeta.

©opyrights by Nebojša ®adenković

 Kosa palmeta: pljosnati uzgojni oblici koje se osnovne grane pružaju. Ovaj uzgojni oblik pre pojave vretenastog žbuna i vitkog vretena bio je vodeći kod jabuke, kruške pa i breskve. Kruna se sastoji od debla i 34 sprata bočnih skeletnih grana, koje se pružaju u pravcu redova levo i desno. Kod jabuka na generativnoj podlozi rastojanje između I i II sprata je 120 cm ,II i III sprata je 110 cm, i IV sprata je 100 cm. Dok na vegetativnoj podlozi možemo imati i 5 i 6 spratova sa rastojanjem od 65 cm između prvih etažnih grana do 45 cm između poslednjih. Ugao skeletnih grana se od osnove ka vrhu povećava od 55ْ na 70ْْ. Na skeletnim granama se formiraju sekundarne grane na kojima se nalaze nosioci rodnosti. Za formiranje kose palmete treba koristiti umereno bujne jednogodišnje sadnice na normalno razvijenim vegetativnim pupoljcima. Jednogodišnje sadnice se krajem zime skraćuju Šema kose palmete  Vretenast žbun: koristi se kod jabuke na srednje bujnim podlogama (MM106). Vretenast žbun je u stvari kržljava modifikacija piramide, ali se od nje razlikuje po rasporedu grana i po bujnosti. Vretenast žbun se sastoji od skeletnih grana koje su spiralno raspoređene duž centralne produžnice i koje se nalaze u horizontalnom položaju.

Šema vretenastog žbuna

©opyrights by Nebojša ®adenković

Regulisanje rodnosti putem rezidbe
Uspostavlja se ravnoteža između rodnosti i vegetacionog porasta, cilj da se u istoj godini dobije dobar i kvalitetan rod, zadovoljavajući porast mladara u kruni 50-60 cm, u istoj godini voćke se dobro pripreme za rod u narednoj godini. Intenzitet rezidbe zavisi od starosti stabla i voćne vrste. Stabla u mladom periodu se manje režu, ide se više na povijanje grana kada su stabla u punoj rodnosti, onda se može odrediti prinos na osnovu potencionalne rodnosti pupoljaka u kruni. Vegetativni porast ukoliko je porast velik (bujan) ide se na oštru rezidbu, ukoliko je potencionalna rodnost mala i broj pupoljaka u kruni mali ide se na slabiju rezidbu. Prosvetljavanjem krune izbacuju se sve grane (polomljene, ukrštene, grane koje dodiruju jedna drugu). Kod većine voćki se posle toga ostavljaju rodne grančice na dvogodišnjim granama. Kod većine voćnih vrsta se mora ostaviti mladar jednogodišnjeg porasta da bi se na njemu formirale rodne grančice. Najintenzivniju rezidbu kod šljive ima Čačanska rodna. Rezidba kajsije – kajsija se treba rezati kako bi smanjila transpiraciju, reže se u 3 navrata. Prolećna rezidba u periodu kretanja vegetacije do početka cvetanja. Izbacujemo skeletne grane koje se ukrštaju, zagušuju krunu, polomljene. Reže se 15% grana. Letnja rezidba – kraj maja početak juna, zavisi od kretanja vegetacije u toj godini, klimatskih uslova, sorte, podloge. Vrši se prekraćivanje izbilih mladara za 1/3 ili ½, na tako prekraćenim mladarima sa strane izbije nekoliko mešovitih prevremenih mladara. Letnjom rezidbom dobijamo veći broj cvetnih pupoljaka u kruni, njihova veća otpornost na niske t i odlaganje feno faze cvetanja za 3-7 dana. Rezidba posle berbe u drugoj polovini jula i prvoj polovini avgusta, s ovom rezidbom ne treba kasniti kako bi zarasle rane pre završetka vegetacije. Rezidba breskve – reže se naj oštrije, ako se ne bi rezalaživotni vek bi joj bio veoma kratak a rod bi se premeštao ka spoljnim delovima krune. Prvo se prosvetljava kruna, izbacuju se polomljene, ukrštene grane. Za rod se ostavljaju mešovite rodne grančice najbolje je ako su na dvogodišnjim granama ili na starijim granama ako su dobro osvetljene. Sve ostale rodne grančice se izbacuju. Broj grana zavisi od sorte i uzgojnog oblika. Rezidba kupine i maline – kupina i malina se režu 2x. Prvi put u toku jeseni kada se izbacuju izdanci koji su doneli rod, dok se drugi ostavljaju na 1 m se ostavlja 5-7 izdanaka a kod kupine se ostavlja2-4 izdanka zavisno od sorte. Uklanjaju se sve grane na kojima je bio rod, grane koje se ukrštaju, dodiruju.

Rezidba sadnica

©opyrights by Nebojša ®adenković

Rezidba voćaka u rodu
Radi se u cilju uspostavljanja ravnoteže između vegetativnog porasta i rodnosti cilj svake rezidbe je da se dobiju kvalitetni plodovi, da se pripremi rod za narednu godinu i da se dobije odgovarajući vegetacioni porast. Režu se zavisno od voćne vrste, starosti zasada, sortne razlike. Kod mladih zasada treba više ići na povijanje i slabiju rezidbu. Intenzitet rezidbe kod jabuke zavisi od potencijalne rodnosti, količine pupoljaka u kruni i od vegetativnog porasta. Prilikom rezidbe radimo:  Prosvetljavanje krune  Izbacivanje grana koje se ukrštaju, dodiruju  Izbacivanje grana koje se zasenjuju  Izbacivanje prizemnih grana Kod jabuke se posle prosvetljavanja krune (krošnje) ostavljaju naborite rodne grančice ili prstaste i najbolje je ako se one nalaze na dvogodišnjim grančicama. Ostavljamo vegetativni porast negde oko 30%, donji kraći, gornji duži. Kod jabuke ide rezidba na zamenu grana, gde se izbacuje višak rodnih pupoljaka . Kod kruške se ostavljaju rodni pupoljci i rodne grane ide se isto kao i kod jabuke na zamenu grana gde se ostavljaju 1 godišnje grane. Kod breskve se ide sa najoštrijom rezidbom sve se skida od rodnih grana osim mešovitih rodnih grančica koje se ostavljaju spuštene nikako na gore. Višnja se reže svake II ili III godine i tu se uklanjaju ili proređuju 1 godišnje grane koje nemaju roda. Kod maline i kupine se u jesen izbacuju svi izdanci koji su doneli rod, ostavlja se 5-7 izdanaka po dužnom metru (m). Što se kasnije ide sa rezidbom depresivnije će delovati na biljku i zaustaviti njen porast (bujnost) i brže se uspostavlja ravnoteža između vegetativnog porasta i rodnosti.

Hemisko proređivanje plodova
Proređivanje plodova se vrši kako bi smo dobili 95% roda I klase, uklonili alternativno rađanje. Proređivanje se vrši: Karbamilom, Sevinom, Alfa Naftil sirćetne kiseline sa svojim derivatima, proređivanje se radi tokom cvetanja ili 15 dana posle cvetanja. Preparati za hemisko proređivanje plodova su:  Amid thin – preparat na bazi alfa naftil sirćetne kiseline i njenih derivata  Karbamil  Sevin (sovin) – insekticid Pri izuzetno jakom cvetanju bujnih stabala zlatnog delišesa na višim položajima preporučuje se kao moguća varijanta: 1. AMID sredstva, pri precvetavanju puna doza + CARBARYL 50g/ha + mineralno ulje 100ml/hl kada su najveći plodovi prečnika 10mm+ CARBARYL 50g + mineralno ulje 100ml/hl, jednu nedelju kasnije. 2. AMID sredstva, pri precvetavanju puna doza + sredstva na bazi kiselina, puna doza, kada su najveći plodovi 7-10 mm + CARBARYL 50g + mineralno ulje ili vezivno sredstvo 100ml/hl, jednu nedelju kasnije.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Pomologija - determinacija voćnih vrsta i sorti Pomologija je nauka o sortama voćaka. Proučava se kroz:  Morfološke osobine (oblik, veličinu ploda, oblik krune)  Biološke osobine (dugovečnost)  Anatomske osobine (krtost grana, aktivnost meristema)  Fizičke osobine (da li puca pokožica ploda)  Fiziološke osobine (zahtevi prema mikro elementima)  Biohemiske osobine (sadržaj vitamina, mineralnih materija,...)  Kvantitativne osobine (visina, širina, masa ploda)  Kvalitativne osobine (vizuelne, izgled, na osnovu čula mrisa, ukusa,...) Sve ove osobine služe za uspešnu determinaciju i svaka sorta ima odgovarajuću osobinu. Grupa osobina koje su karakteristične za odgovarajuću sortu i koja ih izdvaja od drugih sorti. Plod se koristi kao najkarakterističniji organ za klasifikaciju: 1. Oblik ploda 2. Veličina i meso ploda 3. Osnovna boja 4. Peteljka i peteljkino udubljenje 5. Čašično udubljenje 6. Unutrašnje osobine ploda 7. Oblik srca 8. Ukus

Jabučasto voće - Sorte jabuke Podela prema vremenu sazrevanja i podela prema privredni biološkim osobinama. Kod sorti za proizvodne zasade imamo 3 pod grupe: Vodeće Prateće Lokalne Za proizvodnju biološki vrednije hrane imamo perspektivne sorte jabuka. Ajdared, Zlatni delišes (sorte koje su najrodnije i najbrže stupaju u period rodnosti rađaju oko 35t/ha), Jonagold, Greni Smit, Merlose, Gloster (dobar oprašivač za sve sorte), Vista bela, Jonatan, Džejms Grin, Fuji, Gala, Pink lejdi, Crveni Delišes.

©opyrights by Nebojša ®adenković

©opyrights by Nebojša ®adenković

Vodeće sorte jabuke 1. Ajdared – vodeća sorta u EU, rano prorodi, dobre je rodnosti, može se čuvati
u običnim skladištima čak do marta – aprila, dobro se čuva, rano cveta te lako izmrzava, dobri oprašivači su joj: Gloster, Greni Smit. Fiziološka oboljenja: Jonatanove pege. Osetljiva na: Pepelnicu jabuke. Toleranta na: Čađavu krastavost ploda. 2. Merlose – retko se sadi u novijim zasadima ima izuzetnu aromu, prebujna sorta, rađa se na jednogodišnjim porastima, boja joj je tamno crvenkasta do braonkasta i neće se više širiti Umereno je osetljiva na: Čađavu krastavost ploda i pepelnicu. 3. Zlatni Delišes – jedna od vodećih sorti kod nas i u svetu (u Evropi je zastupljena sa 37% zasada). Izuzetno rodna sorta, stablo je srednje bujno, dobri oprašivači su joj Gloster, Greni Smit, Crveni Delišes. Fiziološka oboljenja: Posmeđivanje pokožice ploda. Toleranta na: Pepelnicu Osetljiva na: Čađavu krastavost ploda. Loša osobina sorte je pojava rđaste prevlake preko ploda i selekcijom se teži da se ta osobina ukloni, prevlaka se stvara u nepovoljnim klimatskim uslovima kada se rosa dugo zadržava na plodu ili kada se posle cvetanja vrši tretman sa preparatima na bazi Mankozeba (Ditan). Danas se sve više šire i primenjuju klonovi zlatnog delišesa od kojih su 4 najbolja:  Klon B – sadi se na većim nadmorskim visinama.  Rajnders – kod njega se najmanje razvija rđasta navlaka, manje je bujnosti, preporučuje se za ravničarske predele, suviše je zelen što mu je mana, čašično udubljenje mu je prošireno bez prevlake.  Smuti – gaji se dosta u Češkoj i Grčkoj  Goldčif 4. Jonagold – nastao ukrštanjem Jonatana i Crvenog delišesa dosta ukusna sorta i dosta bujna. U Evropi ga ima 3%, u Nemačkoj 1%, diploidna sorta, dobri oprašivači su mu Gloster i Greni Smit. Jedini nedostatak ove sorte je nerazvijenost pokrovne boje pa se sve više šire njegovi klonovi:  Jonagored  Vilmuta  Dekosta 5. Crveni Delišes – jedno vreme je ova sorta bila potisnuta ali se sada vraća sve više u sortiment. Organoleptička svojstva su joj izuzetna i zahteva posebne uslove čuvanja, pupoljci su joj osetljivi na niske zimske temperature. Toleranta na: Pepelnicu. Osetljiva na: Čađavu krastavost ploda. Fiziološka oboljenja: Posmeđivanje pokožice ploda. Izvorna sorta se sve manje koristi jer je zamenjuju klonovi:  Starking  Torped  Hapke  Redčif Redčif ima i 2 subklona (Kamspur i Superčif). Zlatni i Crveni Delišes predstavljaju odličnu kombinaciju u voćnjaku dok su Ajdared i Delišes loša kombinacija.

©opyrights by Nebojša ®adenković

6. Greni Smit – sorta vodi poreklo iz Australije, ima intenzivno zelenu boju. Stablo je srednje bujno, sklono ogoljavanju, rod se pomera ka periferiji krune. Dobri oprašivači su Zlatni i Ružičasti Delišes, Gloster, Jonatan. Odlične rezultate daje na podlozi M9 u gustoj sadnji. Sorta koja ima dugu vegetaciju (oko 200 dana). Sazreva između 15. i 20. oktobra, dobro se čuva. Umereno je osetljiva na: Čađavu krastavost ploda i pepelnicu. Fiziološka oboljenja: Posmeđivanje pokožice ploda (javlja se ako se ubere rano i ako se nepravilno skladišti). Plod sadrži veliki % šećera i kiselina u sebi, čak 3x veći od Ajdareda. U Vojvodini se mnogo traži gde ga treba i više gajiti jer na većim nadmorskim visinama dobija boju. 7. Fuji – sorta koja ima srednje bujno stablo, redovno je treba proređivati. Osetljiva na: Fusicladium. Umereno je osetljiva na: pepelnicu. Sazreva kasno od sredine do kraja oktobra. 8. James Griv – letnja sorta koja sazreva krajem jula početkom avgusta. Osetljiva na: Erwiniu. 9. Jonatan – sorta koja ima sitne plodove ali izuzetnog ukusa i arome. Osetljiva na: Pepelnicu. 9. Braeburn – sorta koja ima srednje bujno stablo. Sazreva kasno u 3. dekadi septembra. Umereno je osetljiva na: pepelnicu i fusicladium. 10. Somered – sorta koja se gaji dosta u zapadnim zemljama, sazreva početkom avgusta, može se duže čuvati za razliku od ostalih sorti letnje epohe sazrevanja. Osetljiva na: Fusicladium Toleranta na: Pepelnicu. 11. Manlet – letnja sorta jabuke, sazreva sredinom jula. Osetljiva na: Pepelnicu. Toleranta na: Fusicladium.

Vodeće sorte jabuka Za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane imamo sorte koje su otporne na neke važnije prouzrokovače bolesti kao što su:

©opyrights by Nebojša ®adenković

 Prima – otporna na plamenjaču, čađavu krastavost ploda. Rano prorodi, dobri oprašivači su joj Florina, Vista bela. Sazreva od sredine do kraja avgusta. Odlična je sorta za proizvodnju sokova bebi hrane, zbog minimalne upotrebe fungicida u njenoj zaštiti.  Florina – otporna na čađavu krastavost, otporna na erwiniu, i umereno osetljiva na pepelnicu. Dobri oprašivači su joj Prima, Zlatni Delišes, Greni Smit.

  

Prisila Gordi Topas

Pored ovih introdukovanih sorti koriste se i neke autohtone sorte kao što su:  Kolačarka (božičnjica)  Budimka – koja se puno gaji u zapadnoj Srbiji, uspeva na velikim nadmorskim visinama oko 800 m, otporna na pepelnicu, tolerantna na čađavu krastavost ploda. Odlična sorta za proizvodnju koncentrata za sokove.  Šumatovka – podnosi niske t, letnje suše, jake vetrove, otporna na pepelnicu, tolerantna na čađavu krastavost, kvalitet ploda dolazi do izražaja tek nakn dužeg čuvanja u februaru, mart, april. Odlična je za preradu u marmeladu i jabukovaču.  Tetovka – bujna sorta i često na mestu kalemljenja stvara guke. Tolerantna je na fusikladium, otporna na većinu ostalih bolesti i štetočina, neredovno rađa a kad rodi može da da 800 kg/ po stablu, kasno prorodi tek za 10 – 12 godina.

- Sorte kruške Sorte kruške su podeljene prema vremenu sazrevanja:  Letnje sorte  Jesenje sorte  Zimske sorte

Letnje sorte:
    Moretinijeva rana Čačansko zlato Viljamovka Santa Marija

Jesenje sorte:
    Boskova bočica Pahams trijumf Fetelova maslovka Abate fetel

Zimske sorte:
 Kaluđerka  Krasanka  Hordenpontova maslovka Najviše sorti ima iz letnje i jesenje epohe sazrevanja. Sve sorte su podeljene i na:  Sorte za proizvodne zasade:  Vodeće  Prateće

©opyrights by Nebojša ®adenković

Lokalne

Perspektivne sorte

©opyrights by Nebojša ®adenković

Vodeće sorte kruške
1. Viljamovka – sorta koja je na prvom mestu po zastupljenosti u SAD. i EU. i kod nas, selekcionisana je 1796, sazreva u 3. dekadi avgusta, dobra je za sve vidove prerade, kalemi se preko posrednika, ima neravnu (brežuljkastu) površinu po čemu se lako prepoznaje (sličan joj je Pakhams Trijumf). Dobri oprašivači su joj: klapovka, Santa Marija. Danas se sve više koriste klonovi: crvena viljamovka, rđasta viljamovka, bove. 2. B.P. Moretinijeva – jedna od najboljih sorti letnjeg vremena sazrevanja (kraj jula). Pupoljci su osetljivi na niske zimske temperatutre. Kalemi se preko posrednika (kaluđerka) a ne direktno na dunju. Dunja→ kaluđerka→ moretinijeva. Bujna sorta, oprašivači su joj Julska šarena i Košija. 3. Boskova bočica – sorta koja potiče iz Belgije. Sazreva od 15. – 20. septembra. Balast oblik ploda, ima rđastu prevlaku na celoj površini ploda. Dosta cenjena sorta kod nas i u svetu. 4. Pakhams Trijumf – sorta koja potiče iz Australije, sazreva 20. septembra, ako je loše vreme u doba cvetanja onda loše zameće plodove, a po ukusu je jedna od najkvalitetnijih sorti kruške. 5. Abate Fetel (fetelova) – jedna od vodećih sorti iz Italije, ima izdužen kruškast oblik sa jako izraženim vratom, postiže prinos od 50-60 t\ha. Ova sorta spada u sorte jesenje epohe sazrevanja, najviše se izvozila iz Vojvodine. 6. Krasanka – sorta zimske epohe sazrevanja, okruglog oblika, sazreva oko 10. oktobra, izuzetno je rodna sorta koja zahteva oštru rezidbu. 7. Konferans – vodeća sorta u EU, sužena ka vrhu. 8. Junska lepotica – sorta sa instituta u Čačku, sazreva 25.-30. juna, izuzetno rodna sorta ali kada prerodi plodovi su joj sitni, sklona alternativnom rađ. 9. Junsko zlato (Čačansko zlato) – sorta sa instituta u Čačku, sazreva krajem juna, rodna sorta koja je sklona alternativnom rađanju. 10. Santa Marija – sorta koja sazreva oko 10. avgusta, ima zvonast oblik ploda, zlatno žuta boja pokožice. Italijanska sorta. 11. Hardenpontova maslovka – sorta zimske epohe sazrevanja, plod je izdužen, sorta je otporna na razne prouzrokovače bolesti i dobar je oprašivač. 12. Kiferov sejanac – Američka sorta koja je otporna na Erwiniju. 13. Starkrimson – mutant Klapove ljubimice, ima crvenkastu boju ploda. 14. Kaluđerka – vodeća sorta u Srbiji, kompatibilna sa dunjom. Umereno osetljiva na štetočine i bolesti. Adaptibilna na sve uslove i veoma stara. Pored ovih vodećih sorti imamo i novije sorte kruške kao što su: Kleržo, Toska, Etruska. A od autohtonih sorti kruške tu su: Karamanka, Društvenka, Lubeničarka.

- Sorte dunje Pri proizvodnji sorte dunje najčešće se koriste sledeće sorte dunje:  Leskovačka  Trijumf  Vranjska  Pazardžijska (Bugarska)  Moravka  Asencija  Fezlus (Bugarska)  Šampion

©opyrights by Nebojša ®adenković

- Sorte mušmule U proizvodnji mušmula značajne su dve sorte: Domaća krupna, Holandska krupna.

Koštičavo voće - Sorte šljive Sorte šljiva se dele na sorte plavog ploda, sorte za proizvodne zasade (vodeće, prateće, lokalne) i na perspektivne sorte. Veliki problem kod šljive a i kod ostalih koštičavih voćnih vrsta predstavlja šarka (viroza) koja se prenosi zaraženim sadnim materijalom (zaražene kalem grančice, izdanci) i biljnim vašima, virus se ne prenosi niti zemljištem niti oruđima za rezidbu i kalemljenje, moguće je prenošenje biljnim sokom ali takav način zaraze je od značaja samo za eksperimentalni rad. Može da se javi na breskvi i kajsiji. Kod kajsije može da se javi ako se kajsija kalemi na zaraženu šljivu (stenlej). 1. Čačanska rodna – trenutno vodeća sorta, stvorena je u institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem Stenlejke i Požegače. Sorta je veoma je rodna. Zahteva rdovnu rezidbu svake godine. Osetljiva je na šarku, moniliju, plamenjaču, rđu. U 3. godini daje 20 kg/po stablu. Razvija piramidalnu krunu i sazreva krajem avgusta. Odlična je za preradu a najbolja je za sušenje. 2. Valjevka – sorta koja je stvorena u institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem Stenleja i Anženke. Dobra je za preradu ima puno trnastih izraštaja. Osetljiva je na rđu, moniliju, plamenjaču. 3. Stenlej – Američka sorta koja je veoma rodna, pupoljci su joj osetljivi na niske zimske temperature, voli toplije predele i južne ekspozicije. Tolerantna je na šarku koju je prenela kod nas, dok je na moniliju i rđu osetljiva. Kruna joj je polupljosnata, dosta se prerađuje i izvozi kao rashlađena, sečena. 4. Požegača – sorta koja je najbolja za preradu ima ovalan i sitan oblik ploda, osetljiva na šarku, rđu, plamenjaču, rogač. 5. Čačanska lepotica - sorta koja je stvorena u institutu za voćarstvo u Čačku ukrštanjem Vegenhajmove i Požegače, sazreva krajem jula. To je komercionalna sorta šljive sa krupnim plodovima mase 35-40 gr. Otporna je na većinu prouzrokovača bolesti i štetočina. Pored ovih vodećih sorti imamo i neke perspektivne sorte kao što su: krupna zelena renkloda, Altanova renkloda, Elena, Katinka, Presenta (sorta koja je otporna na šarku i dobra je za sušenje).

©opyrights by Nebojša ®adenković

- Sorte kajsije Podela sorti kajsije je izvršena prema privredno biološkim osobinama. Sorte za proizvodne zasade: 1. Mađarska najbolja – vodeća sorta od 90-tih, sazreva sredinom jula, plod je okrugao narandžaste boje sa krupnim tačkicama na sunčanoj strani ploda, potiskuje je klon Cegledi orijaš. 2. Ambrozija – nova sorta koja ima kasnije cvetanje od mađarske najbolje za 5-7 dana, dobre je rodnosti. Plod narandžasto žut sa malo rumenila, kruna je obrnuto kupasta, rađa na kratkim rodnim grančicama, osetljiva je na moniliju i gnomoniju. 3. Novosadska rodna, NS-6, NS-4 – sorte koje su nastale u institutu za voćarstvo u Novom Sadu. Sve tri sorte su dobre rodnosti i kasno cvetaju (NS-4 najkasnije). Novosadska rodna ima krte grane koje kad prerode lako pucaju. 4. Segedinski mamut – cveta 5-7 dana pre Mađarske najbolje a sazreva isto tako par dana ranije, dobra je za rakiju zbog visokog sadržaja suve materije. Pored ovih vodećih sorti imamo i neke novije sorte koje su otporne na šarku šljive: Roksana, Horogen, Goldridž, Horlajn, Umberto, Kstjuženski, Kečkemetska ruža,... Apopleksija – sušenje voćke (kajsije) usled neodgovarajućie podloge, loše rezidbe, navodnjavanja, loše zaštite od bolesti i štetočina. Delovanjem svih ovih ili samo nekih činilaca dolazi do sušenja biljke. Apopleksija se obično javlja kod breskve i kajsije. Kod kajsije moramo vršiti rezidbu jer kajsija ima visok transpiracioni koeficient i vreme cvetanja. Zaštita se mora nastaviti i posle berbe, zaštita od mraza, bolji izbor položaja, sorte sa ranim i kasnim cvetanjem.

- Sorte višnje U proizvodnji višnje najčešće se koriste sledeće sorte višnje: 1. Oblačinska – ima dosta suve materije prinos 15-20 t\ha, otporna na bolesti

2. 3. 4. 5.

Reksel Kleris 14 i 16 Petrovaradinka (Majurka) Hajmanova konzerva

6. 7. 8. 9.

Šumatovka Futoška Ulfertovska grozdasta Bortermo

©opyrights by Nebojša ®adenković

- Sorte trešnje Zbog teške determinacije sorti trešnje imamo podelu na 6 nedelja zrenja: 1. Burlat – sorta koja sazreva oko 25. maja, komercionalna sorta, krupnih plodova sa dugim juvenilnim periodom (period mirovanja tj. nerodnosti). 2. Van – Kanadska sorta sazreva od 12-15 juna, dosta rodna sorta koja ima najkraću peteljku, klon joj je Kompakt koji sazreva oko 10. juna. 3. Stark Hardi Džajant – Američka sorta sazreva sredinom juna, tamno crvene boje sa beličastim tačkicama. 4. Sambers – samooplodna i najkrupnija sorta, sazreva krajem juna. 5. Samit – sazreva između 3. i 15. juna, sorta koja ima krupne plodove (oko 10 gr) srcastog oblika. 6. Germezdorfska – stara sorta, peteljka je duga, plod je srcast. 7. Hadelhingelska – sorta koja rano sazreva, otporna je na bolesti i štetočine i deficitarna je sorta. Pored ovih sorti tu su još i: 8. Lapins 11. Lepa od Ohaja (bela

10.

9. Droganova žuta Deniselova žuta

sorta)

- Sorte breskve Podela na sorte kod breskve je izvršena na osnovu prisustva malja na plodu:  Obična breskva (sa maljama)  Nektarine (bez malja)  Breskva za industrisku preradu (nemaju crvenilo oko koštice) Breskve je teško determinisati pa se za određivanje sorti koristi vreme sazrevanja, tip cveta (ružast ili zvonast), žlezde na lisnoj dršci (okruglaste, bubrežaste, ili ih nema). Obične sorte breskve sa maljama:

7. Gloheven (7 dana posle crven) redhevena) 4. Maja (5 dana posle 8. Kresheven redhevena ) Nektarine (nastale mutacijom obične breskve, bez malja su): 1. Kaldezi 2000 (5-7dana pre redhevena,svetlo crven plod, belo meso)

1. Maj krest 2. Spring lejdi 3. Rojal glori (izrazito

5. Redheven rani 6. Redheven (3.dekada
jula)

2. Vajnberg 3. Fantazija 4. Stark red gold
Sorte breskve za industrisku preradu:

5. Morisijani 51 6. Flumekist 3. Andras 4. Bebigold 5 i 7 5. Vilaoda ©opyrights by Nebojša ®adenković

1. Jungerman 2. Vezuvijum

©opyrights by Nebojša ®adenković

Jagodasto voće - Sorte jagode Najvažnije sorte jagoda su: 1. Čačanska rana – spada u grupu vrlo ranih sorti, daje krupan plod, masa ploda se kreće oko 12 gr. 2. Čačanska krupna – spada u grupu vrlo ranih sorti 4-5 dana pre čačanske rane. 3. Belrubi – spada u grupu srednje ranih sorti. 4. Zenga zengana - spada u grupu srednje kasnih sorti, najbolja je za preradu, dugo sazreva 20-25 dana. 5. Vedensvil 8 - spada u grupu kasnih sorti. Pored ovih sorti tu su još neke perspektivne sorte kao: Edi, Marmelada, Kamarosa.

- Sorte maline Najvažnije sorte maline su: 1. Vilamet – vodeća sorta izuzetne rodnosti 15-20 t/ha, dobro se prerađuje pogotovo smrzavanjem jer ne stvara, “grudve” već se smrzava pojedinačno. Smrznuta malina se zove Rolend, mana joj je što je zagasito crvene boje, na zapadu se traži svetlija malina. Lako se bere i odvaja od cvetne lože, daje 5-7 izdanaka po metru dužnom.

2. 3. 4. 5.

Gradina Podgorina Miker Malin – promis

- Sorte kupine Sorte kupine se dele u 2 grupe:  Sorte sa bodljama  Sorte bez bodlji Sorte kupine bez bodlji: 1. Tornfri – vodeća Američka sorta, koja sazreva u krajem jula početkom avgusta, dobre je rodnosti, dobra je za preradu, i najviše se gaji kod nas. 2. Čačanska bestrna – sorta kupine koja je otporna niske temperature, ima krupne plodove, robusna sorta. Mane su joj što plodovi dosta često menjaju boju posle odmrzavanja i nije transportabilna.

3.

Black satin

©opyrights by Nebojša ®adenković

Jezgrasto voće - Sorte oraha Orah kao voćka je veoma specifičan kod oraha koren luči posebnu materiju Junglandin koji deluje na druge biljke tako što sprečava njihov rast, odns. sprečava rast bilo kakvog bilja pa čak i korova u blizini stabla. Što se tiče sorti oraha, kod oraha imamo 2 tipa sorti:  Sorte za kontinentalnu – ne vinogradsku zonu (kraća vegetacija, kasnije kreću, pupoljci otporni na niske zimske temperature).  Sorte za vinogradsku zonu Sorte za kontinentalnu – ne vinogradsku zonu: 1. Šampion – sorta stvorena u Novosadskom institutu, sorta koja je otporna na niske zimske temperature, dobre randman, osetljiva na gnomoniju (pegavost lišća), sadi se na rastojanju 10x10 m. 2. Rasna – sorta stvorena u Novosadskom institutu, sorta slabije bujnosti sa svetlo žutim jezgrom ploda, sadi se na rastojanju 8x8 m. 3. Kasni rodni – sorta koja kasno kreće i kasno završava vegetaciju. 4. Jupiter – Česška sorta koja se dosta dobro pokazala u uslovima Vojvodine, kod ove sorte dolazi do dihogamije tj. do nejednakog otvaranja cvetova. Koristi se kao oprašivač, mana mu je tamnija bija jezgra. 5. Gajzenhajm 139 i 251 6. Ibar - sorta koja je stvorena u institutu za voćarstvo u Čačku. Sorte za vinogradsku zonu: 1. Šeinovo – Bugarska sorta koja dosta dobro rađai daje veliki prinos, ima visok randman i tanak endokarp ploda.

2. Srem 3. Tisa 4. Esterhazi 1 i 2 5. Sibišel 44

- Sorte leske Najčešće sorte leske koje se gaje:

1. Istarski dugi 2. Rimski okrugli 3. Tonda džentile romana (okrugli lešnik od Rima) dobar za preradu. 4. Enis – Američka sorta 5. Džentile londa,...
Kod leske kao i kod nekih drugih voćnih vrsta imamo juvenilni period odnosno period nerodnosti koji kod leske traje nekih 7-8 godina, leska prorodi u 8. godini.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Organogeneza kod voća
Organogeneza je godišnji ciklus kod voćaka koji se ostvaruje kroz tokove razvitka vegetativnih i reproduktivnih organa. I ona se ostvaruje kroz 12 etapa: 1. Formiranje ne diferenciranih vegetacionih kupa. 2. Formiranje pupoljaka sa ljuspastim listićima. 3. Prelazak iz vegetativne u genarativnu fazu (da bi došlo do prelaska na meristemskoj kupi moraju da se stvore unutrašnji i spoljašnji uslovi tj endogeni i egzogeni uslovi, manje azota, manje vode, više šećera, zelena rezidba,... ). 4. Formiranje osovine cvetova (cvasti) kod voćnih vrsta koje imaju složen pupoljak. 5. Formiranje začetaka (primordija) pojedinih delova cveta. 6. Proces mikrosporogeneze – obrazovanje polenove kesice. 7. Proces makrosporogeneze – obrazovanje embrionove kesice. 8. Proces makrogametogeneze – obrazovanje sinergija. 9. Cvetanje i oplodnja:  Početak cvetanja otvoreno 15-25 % cvetova  Puno cvetanje otvoreno 85-95 % cvetova  Precvetavanje ako je otpalo 85-95 % kruničnih listića 10. Formiranje zigota i rana embriogeneza. 11. Embriogeneza (ima 3 faze, veoma je važna zaštita koju treba obaviti na prelazu iz 1.u 2. fazu). 12. Formiranje fiziološki zdarvog ploda i njegovo dozrevanje.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Berba i čuvanje voća
Zrelost je fiziološko stanje ploda koje obezbeđuje najbolji kvalitet i nakon dužeg vremena čuvanja. Razlikujemo 2 stupnja zrelosti – fiziološka (botanička) i tehnološka (konzumna) zrelost ploda. Fiziološka zrelost je momenat prestanka pristupanja hranljivih materija u plodove. Tehnička zrelost je vreme kada su odabrani plodovi nepodesni za upotrebu (jelo). Fiziološka i tehnička zrelost se skoro poklapaju kod jagodastih i jezgrastih voćnih vrsta. Ne pravovremena berba dovodi do lošijeg kvaliteta ploda i do pojave fizioloških oboljenja. Kod uskladištenih plodova na niskoj temperaturi svi biohemiski procesi se usporavaju te se i sami plodovi duže čuvaju. Dok plodovi čuvani na običnoj temperaturi brže dozrevaju i kraće se čuvaju. Posledice ranije ubranih plodova: gubi se na težini ploda, ubrzana je transpiracija što dovodi do smežuravanje pokožice ploda, pojava ožegotina, slabija obojenost ploda. Posledice kasnije ubranih plodova: kraće je čuvanje ploda, plodovi su podložni napadu parazita i starosnom posmeđivanju pokožice ploda. Sve ove posledice se svode na minimum samo ako se plod ubere na vreme. Metode za određivanje momenta berbe: 1. Broj dana od punog cvetanja do berbe  Broj dana od “T”stanja do berbe.  Sume temperatura od punog cvetanja do berbe

2. Čvrstina mezokarpa ploda - kod ove metode se koristi aparat za
određivanje čvrstine mezokarpa ploda Penetrometar. Vreme berbe za pojedine sorte jabuke: - Ajadared se bere pri čvrstini mezokarpa ploda 5,9-6,8 kg/cm². - Zlatni delišes se bere pri čvrstini mezokarpa ploda 6,6-7,0 kg/cm². - Greni Smit se bere pri čvrstini mezokarpa ploda 6,8-7,6 kg/cm². - Fudži se bere pri čvrstini mezokarpa ploda 7,2-7,6 kg/cm². - Breburn se bere pri čvrstini mezokarpa ploda 7,8-9,5 kg/cm².

3. Jodno skrobni test - početkom sazrevanja ploda skrob prelazi u šećer:

- Ajdared - Fudži - Breburn - Greni Smit

2,5-3,0 3,5-5,0 2,6-2,8 2,3-2,8

4. Lakoća odvajanja ploda od grane i peteljke.

©opyrights by Nebojša ®adenković

©opyrights by Nebojša ®adenković

Fiziološka oboljenja
Posmeđivanje pokožice ploda (sclad)
Ovo posmeđivanje može biti:  Obično posmeđivanje – se javlja obično kod: Crvenog Delišesa, Breburna, Greni Smit, Merlose. Uzrok pojave ovog fiziološkog oboljenja je rana berba (i terpentinski ugljovodonik α – farnezen izolovan u površinskom sloju ploda). Manifestuje se samo na pokožici u početku dok kasnije se promene prenose na mezokarp.  Starosno posmeđivanje – se javlja obično kod: Zlatnog Delišesa. Uzrok pojave ovog fiziološkog oboljenja je kasna berba. Zaštita: pravovremena beraba, dobro uskladištenje, odgoravajući režim čuvanja, tretiranje DPA (difenil aminom) to je antioksidans pre skladištenja potapanjem ili orošavanjem. Kod manje osetljivih sorti ovo se izbegava ali sorte koje će se duže čuvati moraju se tretirati sa DPA. Prema smernicama AGRIOSA iz 1996. crveni delišes, greni smit koji su tretirani sa DPA ne treba prodavati pre januara, morgenfrut pre februara, a jonagold pre aprila meseca. Tretirane plodove sa DPA ne treba čuvati zajedno sa ne tretiranim.

Gorke pege (Bitter Pit)
Javlja se kod Crvenog Delišesa, Mucua, Breburna, Fudžija,... Manifestuje se u vidu mrkih gorkih pega na površini ploda ali i na mezokarpu. Uzrok nedostatka kalcijuma (Ca) ili previše azota (N) i kalijuma (K) u zemljištu. Zaštita od gorkih pega je tretiranje se kalcijum-nitratom 5-7 kg/ha 10 dana posle cvetanja ili kalcijumhloridom. Preporučuje se 2-8 prskanja kalcijumhloridom, u zavisnosti od osetljivosti sorte, mladosti zasada i opterećenosti stabla, preporuka je da se ne prska pre jula jer je prijem kalcijuma manji ukoliko su plodovi manji. Za prva prskanja može se koristiti i kalcijumnitrat koji je manje fitotoksičan. Tretiranje se ne vrši na temperaturama iznad 25ْC pa je bolje tretiranje uveče

Jonatanove pege Stakličavost ploda Brašnjavost ploda Posmeđivanje mezokarpa - kod kruške i to posebno kod Krasanke.

©opyrights by Nebojša ®adenković

Period rastenja i rodnosti
Od svog postanka tokom čitavog života voćka prolazi kroz niz etapa koje se odlikuju promenama karakterističnim za rast, rodnost i starost voćke. Na osnovu ovih primena primenjuu se razne agrotehničke mere. Životni ciklus prolazi kroz tri faze: 1. Period intenzivnog rasta (juvenilni period) – period mladalačke ne rodnosti, gde se voćke razvijaju ali ne daju plod. 2. Period pune rodnosti – počinje prvim donošenjem roda i traje do početka starenja. 3. Period starenja i uginjavanja – posle perioda pune rodnosti u ovom periodu voćke smanjuju rod i kvalitet ploda. Zatim se biljka suši i to od perifernih grana, i na kraju uginjava cela voćka. Svi periodi prolaze sukcesivno i veoma ne primetno tako da ne možemo napraviti oštre granice između ovih perioda.

Godišnji ciklus voćaka
Ciklus životnih funkcija voćaka može se podeliti u dva perioda i to:

1. Period vegetacije 2. Period mirovanja 1. Period vegetacije – intenzivan rast i razvoj vegetativnih i generativnih organa.
Fiziološki procesi (fotosinteza, transpiracija, disanje,...) veoma intenzivni zbog čega je i intenzivan rast i plodonošenje voćaka. Ovaj period obuhvata više fenofaza kako generativnih tako i vegetativnih organa. 1. Početno rastenje korena 7. Zametanje plodova 2. Kretanje sokova 8. Porast letorasta i plodova 3. Pupoljenje pupoljaka 9. Obrazovanje cvetnih pupoljaka 4. Početak otvaranja pupoljaka 10. Sazrevanje plodova 5. Cvetanje 11. Berba 6. Listanje Svaku fenofazu karakterišu biološke i fiziološke promene na osnovu kojih možemo utvrditi vizuelne promene na biljci. Ove fenofaze su važne jer u određenim fenofazama se obavljaju različite agrotehničke mere i mere zaštite. 2. Period mirovanja (zimsko mirovanje) – period posle otpadanja lišća u jesen pa do početnog rasta korena na t od 8ْC. Zimsko mirovanje obuhvata 2 perioda: Fiziološko (zimsko) mirovanje – duboko mirovanje traje 2-3 meseca u ovoj fazi kretanje vegetacije ne može da se izazove ni sa povećanom t, važno je za kontinenalne vrste biljaka. Ekološko (zimsko) mirovanje – produžetak fiziološkog mirovanja uslovljeno je niskim t, ekološko mirovanje traje dok se ne ostvare povoljni uslovi za kretanje vegetacije u proleće (porast temeparature zemljišta) period meseca marta.

©opyrights by Nebojša ®adenković

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->