Vocarstvo

Univerzitet u Novom Sadu Poljoprivredni fakultet
VOARSTVO
Mentor: Prof. Dr Zoran Keserovi Novi Sad Novembar 2005.
Student: Radenkovi Neboja
Sadraj
Ispitna pitanja iz voarstva..................................................................................................4 Znaaj voarstva..................................................................................................................6 Koncepti proizvodnje voa.................................................................................................7 - integralni koncept proizvodnje voa.................................................................7 - bioloki koncept proizvodnje voa...................................................................7 - konvencionalni koncept proizvodnje voa.......................................................7 Organi voaka.....................................................................................................................8 - koren.................................................................................................................8 - stablo.................................................................................................................9 - pupoljci............................................................................................................11 - list....................................................................................................................12 - cvet..................................................................................................................13 - plod..................................................................................................................14 - rodne granice..................................................................................................14 Voarski reoni Srbije.........................................................................................................16 Ekologija voaka................................................................................................................17 Klimatski uslovi..........................................................................................................17 - svetlost.............................................................................................................17 - temperatura......................................................................................................17 - vlanost............................................................................................................17 - vetar..................................................................................................................1 7 Zemljini uslovi..........................................................................................................18 - tip zemljita..................................................................................................... 18 - hemiski sastav..................................................................................................18 - nadmorska visina.............................................................................................18 - poloaj parcele.................................................................................................18 Razmnoavanje voaka......................................................................................................19 Generativno razmnoavanje........................................................................................19 - seme za proizvodnju sejanaca..........................................................................19 - setva semena u semenitu................................................................................20 - setva semena direktno u rastilo........................................................................20 Vegetativno razmnoavanje........................................................................................20 - metoda za odredjivanje klijavosti semena.......................................................20 Generativne podloge..........................................................................................................20 Vegetativne podloge..........................................................................................................20 Naini vegetativnog razmnoavanja..................................................................................21 - nagrtanje...........................................................................................................21 - reznice..............................................................................................................21 - izdanci..............................................................................................................22 - ivii.................................................................................................................22 - kultura tkiva.....................................................................................................22 - kalemljenje.......................................................................................................22 Podloge..............................................................................................................................25
opyrights by Neboja adenkovi
- Podloge za jabuku............................................................................................25 - Podloge za kruku............................................................................................25 - Podloge za dunju i mumulu............................................................................25 - Podloge za ljivu..............................................................................................25 - Podloge za breskvu..........................................................................................26 - Podloge za kajsiju............................................................................................26 - Podloge za vinju i trenju...............................................................................26 - Podloge za lesku..............................................................................................26 - Podloge za orah................................................................................................26 Podizanje vonjaka............................................................................................................27 - priprema zemljita............................................................................................27 - rastojanje izmedju voa....................................................................................27 - razmetaj sorti u vonjaku...............................................................................28 - sadnja vonjaka................................................................................................28 - postavljanje potpore za voe............................................................................28 Nega vonjaka....................................................................................................................29 - odravanje zemljita u vonjaku......................................................................29 - gajenje podkultura............................................................................................29 - ubrenje vonjaka............................................................................................29 - navodnjavanje..................................................................................................31 - pomotehnike mere za otklanjanje nerodnosti.................................................32 - proreivanje cvetova i plodova........................................................................32 Rezidba..............................................................................................................................33 - forme uzgojnih oblika vodei uzgojni oblici kod pojedinih vonih vrsta....33 - regulisanje rodnosti putem rezidbe..................................................................36 - rezidba voaka u rodu......................................................................................37 - hemisko proreivanje plodova.........................................................................37 Pomologija.........................................................................................................................38 Jabuasto voe............................................................................................................38 - sorte jabuke......................................................................................................38 - sorte kruke......................................................................................................41 - sorte dunje .......................................................................................................42 - sorte mumule..................................................................................................43 Kotiavo voe............................................................................................................43 - sorte ljive........................................................................................................43 - sorte kajsije......................................................................................................44 - sorte vinje.......................................................................................................44 - sorte trenje......................................................................................................45 - sorte breskve....................................................................................................45 Jagodasto voe............................................................................................................46 Jezgrasto voe.............................................................................................................47 Organogeneza kod voa.....................................................................................................48 Berba i uvanje voa..........................................................................................................49 Fizioloka oboljenja...........................................................................................................50 Period rastenja i rodnosti...................................................................................................51
Ispitna pitanja iz voarstva

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Znaaj voarske proizvodnje. Proizvodnja voa u svetu i u naoj zemlji. Voarski reoni u Srbiji i Vojvodini. Klasifikacija voaka (pomoloka). Koren (funkcija, poreklo, struktura, prostiranje). Mikroriza i rizosfera korena. Deblo (funkcija, graa, klasifikacija po visini). Kruna (funkcija i oblici). Rodne granice (kod jabuastog i kotiavog voa). Pupoljci voaka (rodni, vegetativni, spavajui, adventivni, prosti, meoviti). 11. List voaka (funkcija, graa, oblik). 12. Cvet (funkcija, graa). 13. Plod (funkcija, graa). 14. Periodi rastenja i rodnosti voaka (po itu i Kudrinu). 15. Godinji cikuls voaka (period vegetacije i mirovanja). 16. Generativno razmnoavanje voaka (razmnoavanje podloga semenom, prikupljanje semena, stratifikacija, nega sejanaca, vaenje, klasiranje). 17. Vegetativno razmnoavanje (izdancima, nagrtanjem, poloenicama, iviima). 18. Razmnoavanje kalemljenjem (osnovni princip i pribor za kalemlenje) 19. Naini kalemljenja (na pupoljak i kalem granicom). 20. Zasnivanje vonog rastila (priprema zemljita, sadnja i nega podloga). 21. Odgajivanje vonih sadnica (kalemljenje, prekraivanje, nega, ...). 22. Voni rasadnik (delovi). 23. Klasifikacija vonjaka. 24. Izbor mesta i poloaja za podizanje vonjaka. 25. Izbor zemljita za podizanje vonjaka (mehaniki i hemiski). 26. Izbor sistema gajenja voaka (prirodni, vetaki i dirigovani). 27. Priprema zemljita za podizanje vonjaka. 28. Razmeravanje i obeleavanje mesta za sadnju. 29. Rastojanje izmeu voaka. 30. Razmetaj sorti voaka u vonjaku (stranooplodne i samooplodne). 31. Sadnja voaka (vreme, kopanje jama, tehnika sadnje). 32. Rezidba voaka (na formiranje krune, rod, i podmlaivanje, zimska i letnja rezidba). 33. Odravanje zemljita u vonjacima (jalovi ugrar, ubrenje,...). 34. ubrenje vonjaka (cilj, osnovno ubrenje, norme 3:1:4). 35. Navodnjavanje voaka (cilj, vreme primene). 36. Regulisanje rodnosti voaka (izbor opraivaa, regul. bujnosti, prstenovanje, vrsta rezidbe, proreivanje plodova). 37. Zatita voaka od nepovoljnih uslova i inilaca (glodari i mrazevi) 38. Vodee sorte jabuke 39. Vodee sorte kruke
40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56.
Vodee sorte dunje Vodee sorte kajsije Vodee sorte breskve Vodee sorte nektarine Vodee sorte trenje Vodee sorte vinje Vodee sorte oraha Vodee sorte leske Vodee sorte jagode Vodee sorte maline Vodee sorte kupine Vodee sorte ribizle Vodee sorte ogrozda Vodee sorte borovnice Berba i klasiranje plodova (utvrivanje vreme berbe) Pakovanje, uvanje i transport plodova Analiza prirodnih inilaca kod projektovanja vonih zasada (klima, zemljite) 57. Analiza ekonomskih pokazatelja kod projektovanja 58. Planiranje trokova kod projektovanja (materijal, usluga traktora, radna snaga, osiguranje, amortizacija) 59. Organogeneza kod voa 60. Fizioloka oboljenja
Znaaj voarstva
Voarstvo predstavlja jednu od najprofitabilnijih grana poljoprivrede. Korist voarstva je viestruka. Plodovi voa imaju veoma vanu ulogu u poboljanju ishrane, obezbeenju zdravlja i leenju mnogih bolesti. Voe ima hranljivu, dijetoprofilaktiku, zatitnu i terapeutsku vrednost. Voe je bogato mineralnim materijama, kiselinama, aromatinim materijama i vitaminima. Mineralne materije i vitamini imaju zatitnu ulogu u organizmu tako da se korienjem plodova moe preventivno uticati na pojavu mnogih oboljenja. Neke vrste voa kao to su trenja, limun, orah sadre i izvesnu koliinu joda a ovaj element je neophodan za normalno funkcionisanje titne lezde. Voe kao to su: limun, narandze u svojim vegetativnim organima sadre medikamentozne materije (isparljiva ulja, balzame, smolaste izluevine) koje imaju antiseptiko dejstvo. Pored voa u sveem stanju u ishrani se koriste i preraevine od voa: suvo voe, kompoti, sokovi, dzemovi, marmelade, sirupi, vono vino,... Vona stabla se koriste u dekorativne svrhe, ne samo za ulepavanje okoline nego ve i za njeno poboljavanje, poveavaju koliinu kiseonika u vazduhu. Ima znaajnu ulogu u pelarstvu i razvoju industrije
Izvoz vonih proizvoda:

1. malina (izvozi se u vrednosti od 97,7 miliona $) 2. vinja (izvozi se smrznuta i konzervisana) 3. kupina
Izvoz sveeg voa (izraen u tonama):

1. 2. 3. 4. ljiva (16000 t ) vinja (10500 t ) jabuka (10000 t ) malina (7000 t )
Mere za usavravanje proizvodnje voa:

1. kvalitetna proizvodnja sadnog materijala 2. bolja povezanost proizvoaa, preraivaa i izvoza na ekon. osnovi 3. stimulisanje savremene tehnologije proizvodnje odgovarajuom kredidnom politikom 4. Uvoenje standarda sertifikata
Koncepti proizvodnje voa

Koncepti proizvodnje voa mogu biti:
1. Integralni koncept proizvodnje voa 2. Bioloki koncept proizvodnje voa 3. Konvencionalni koncept proizvodnje voa
1. Integralni koncept proizvodnje voa

Udruivanje proizvodnje i zatite prirode, da se vie vodi rauna o preventivnim merama zatite (zdrava i ista hrana) ista hrana bez primesa pesticida, tekih metala.kod integralne proizvodnje moramo se pridravati preparata sa zelene liste (preparati sa kojima se dozvoljava tretiranje voa), preparati sa ute liste su uglavnom dozvoljeni (mogu se koristiti 1 do 2 puta godinje), dok su preparati sa crvene liste u potpunosti zabranjeni. Koriste se preparati sa to duom karencom, preparati koji su najmanje eko toksikoloki. Vri se analiza listova, trave i plodova, ubrenje se vri sa hemiskom analizom zemljita uz pomo koje odreujemo potrebne koliine ubriva za ubrenje. Fungicidi koji se nalaze na zelenoj, utoj i crvenoj listi fungicida u Evropskoj uniji
Zelena lista
Anvil Delan Dodin Kaptan Bakar Ronilan Sumpor Aliete
uta lista
Cineb Ciram Polyram Mankozeb grupa Ditiokarbamata
Crvena lista
Benomil Enovit Karbendazin Benzimidazoli
2. Bioloki koncept proizvodnje voa

Sistem proizvodnje gde se iskljuuje primena sintetsko sjedinjenih proizvoda (pesticida, vetakih ubriva, generatora rasta). U biolokoj proizvodnji moramo voditi rauna o plodoredu, organskim ubrivima (kompost, stajnjak, zelenino). Suzbijanje insekata se vri pomou feromonskih klopki. Suzbijanje gljivinih oboljenja se vri biolokim preparatima. Kod bioloke proizvodnje moramo voditi rauna o izbru makro lokacije i tipa zemljita prilikom podizanja vonjaka. Tu se ide na sorte koje su otpornije na prouzrokovae raznih bolesti. Npr kod jabuke u proseku ima 15 19 prskanja u toku 1 godine, da bi smo smanjili broj prskanja moramo uvesti otpornije sorte i moramo raditi na poboljanju njihove genetike otpornosti. Obino sorte koje su otpornije imaju loiji kvalitet ploda dok sorte koje su osetljivije na razna oboljenja imaju kvalitetnije plodove.
3. Konvencionalni koncept proizvodnje voa

Nain proizvodnje koji je i naj rasprostranjeniji, kod ovog naina proizvodnje koriste se razni sintetsko sjedinjeni proizvodi od raznih pesticida pa do vetakih ubriva, svi ovi proizvodi se koriste kako bi zatitili biljke od raznih tetoina, kako bi obezbedili dovoljno hranljivih materija za biljku i kako bi ostvarili visoke prinose,... Ujedno ovaj nain proizvodnje je i naj ne ekolokiji jer se najvie koristi pesticida koji nisu na zelenoj listi!
Organi Voaka
Svaki deo biljnog tela koji vri neku funkciju naziva se organ. Organi kod voaka se dele na vegetativne organe (slue za odravanje ivota voki) koren, stablo, list i generativne organe (slue za opstanak vrste) reproduktivni organi cvet, seme, plod.
Koren
Koren ima ulogu da privrsti voku za zemlju, snabdeva voku mineralnim materijama, vodom, u korenu se nagomilavaju rezervne materije. Koren moe biti vegetativnog i generativnog porekla. Generativni koren nastaje od korena klice semena, koren je dublji, voke koje se uzgajaju na ovakvom korenu su znatno otpornije na suu, mogu se uzgajati i na loijem zemljitu i teem. Obino se primenjuje kod jezgrastih i kotiavih voki na jabuastom vou retko. Ove voke su obino bujnije i kasnije raaju. Vgetativni koren korenove dlaice se nalaze u povrinskom sloju i zahteva plodnije, rastresitija i vlana zemljita. Koren vegetatinog porekla bre deluje na primenjene agrotehnike mere (ubrenje, navodnjavanje, obrada zemljita), bre stupaju u rod i redovnije i bolje raaju. Adventivni korenovi mogu da se formiraju iz: Izdanaka (ljiva, vinja, malina, kupina) Reznica (dunja, ribizla, ogrozd, smokva) Poloenica (lenik, kupina) Vegetativnim podlogama (jabuka, kruka) Kod ljive putem izdanaka prenosimo virozu pa se ne preporuuje. Prilikom obrade treba voditi rauna da ne doe do povrede skeletnih ila, jer na tim mestima dolazi do pojave napada trulenih gljiva a i tetnih bakterija iz zemljita. Korenov vrat deo voke izmeu korena i nadzemnog dela voke. Prema njemu se odreuje dubina sadnji voki.
Stablo
Stablo je nadzemni deo voke. Na stablu se razlikuju dva dela: deblo i kruna. Deblo je deo izmeu korenovog vrata i krune, visina zavisi od uzgojnog oblika i krune. Deblo ima zadatak da nosi krunu i da se na njemu nagomilavaju rezervne hranljive materije. Visina zavisi jo i od vone vrste i naina berbe, pravilo je da voke koje imaju kraa debla pre prorode i bolje su rodnosti. Kruna je deo stabla iznad debla koji se sastoji od: produnice, primarne grane, sekundarne grane, mladara, letorasta, pupoljaka (generativnih i vegetativnih), listova, cvetova, plodova. Stablo se sastoji iz:
Debla Krune
Kruna se sastoji iz: Produnice Primarne grane Sekundarne grane Mladara Letorasta Generativnih pupoljaka Vegetativnih pupoljaka Listova Cvetova Plodova
Stablo nazemni deo voke graeno od debla i krune Grane su viegodinji i razgranati letorasti. Mladari su jednogodinji porast sa listovima, a letorasti su jednogodinji porast bez listova. Pravilan raspored grana u kruni voaka omoguuje racionalno korienje svetlosne energije. Postoje prirodni i vetaki oblici krune. Prirodan oblik krune zavisi od vone vrste i sorte a vetaki oblici se obrazuju intervencijom oveka, mada i ovde treba formirati onakav uzgojni oblik koji je u skladu sa oblikom koji vrsta, odnosno sorta prirodno razvija. Grane koje se razvijaju iz produnice ili centralne skeletne grane zovu se osnovne ramene grane ili grane prvog reda, iz njih se razvijaju grane drugog reda, a iz ovih se razvijaju grane treeg reda i itd. Kao krajnje razgranjavanje nastaju obrastajue rodne ili nerodne granice.
Kruna (kronja) deo stabla iznad debla i ona se sastoji od: grana, mladara, letorasta,
pupoljaka (lisni, drvni i cvetni), listova, cvetova i plodova. Mladar jednogodinji porast sa listovima Letorast jednogodinji porast bez listova Grane koje se razvijaju iz produnice ili centralne skeletne grane nazivaju se osnovne ramene grane ili grane prvog reda iz njih se razvijaju grane drugog reda a iz ovih se razvijaju grane treeg reda. Izdanci na grani: I ovogodinji izdanak II prologodinji izdanak III - pred prologodinji izdanak Delovi grane: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. prstenovi pupoljka lisni oiljak tragovi lisnih nerava nodus internodija vegetativni pupoljak cvetni pupoljak temeni pupoljak lenticela
Graa trogodinje grane kod oraha
Pupoljci
Pupoljci predstavljaju zaetke vegetativnih i genarativnih organa. Zavisino od toga koji se organi iz njih razvijaju, dele se na vegetativne i generativne.
Vegetativni pupoljci mogu biti: lisni, drvni, spavajui, adventivni. Lisni pupoljci iz njih se razvijaju listovi Drvni pupoljci iz njih se razvijaju letorasti ili mladari, obino se nalaze na
1godinjim letorastima na vrhu ili sa strane. Spavajui pupoljci nalaze se na starijim granama u vidu jedva primetnih ispupenja i oni se aktiviraju samo u sluaju jae rezidbe ili jaeg oteenja grana voki. Podmlaivanjem i prekalemljivanjem voki aktiviraju se spavajui pupoljci. Adventivni pupoljci oni su najsitniji i nalaze se skriveni u kori na skeletnim ilama ili granama. Znaajni su za vegetativno razmnoavanje.
Generativni pupoljci mogu biti: prosti i meoviti. Generativni pupoljci su krupni,

iroki, okruglasti. Prosti pupoljci iz njih se razvijaju ili listovi ili cvetovi. Ukoliko se razvijaju cvetovi oni mogu biti: a) Obini iz 1 pupoljka se razvije 1 cvet retko kada 2 (kajsija, breskva) b) Sloeni iz 1 pupoljka se razvije vie cvasti (cvast ljive tit, oraha resa,) Meoviti pupoljci iz njih se razvijaju i vegetativni i generativni organi (kod jabuastih se prvo jave listii pa zatim cvetovi, cvetovi su grupisani u jednu cvast koja se zove gronja, dunja ima meovite pupoljke koji je po grai obian) Delovi pupoljka: 1. Temeni (zimski) pupoljak 2. Pazuni pupoljak 3. Lisni oiljka 4. Zatitni ljuspasti listovi pupoljka
Slika pupoljka i lisnog oiljka
List
List (folium phylloma) je veoma vaan vegetativni organ voke, razvija se iz lisnog pupoljka. Preko lista se odvija disanje (transpiracija), fotosinteza. Od zdravlja i zatienosti lista zavisi i celokupan razvoj biljke. List se sastoji iz liske, lisne drke, lisnih nerava. Liska najvaniji deo lista sastoji se od: lica i nalija, peteljka nosi lisku. Lisni nerv nijma se sprovode sokovi i organske materije u druge delove voke, nervi iz peteljke prelaze u lisku. Lie moe biti prosto i sloeno: Prosto javlja se kod veine voaka Sloeno javlja se kod oraha, oskorue, rogaa (sloeno perasto lie) Delovi prostog (I - jabuka) i sloenog (II - rua) lista Delovi prostog lista: 1. list 2. lisna drka 3. lisna ploa 4. osnova lisne ploe 5. vrh lisne ploe 6. obod lisne ploe 7. lisni nerv 8. lice lisne ploe 9. nalije lisne ploe 10. zalisci Delovi sloenog lista: 1. list (1a-listi) 2. glavna lisna drka (2alisna drka) 3. lisna ploa listia 4. osnova lisne ploe listia 5. vrh lisne ploe listia 6. obod lisne ploe listia 7. lisni nerv 8. lice lisne ploe listia 9. nalije lisne ploe listia 10. zalisci
Cvet
Cvet organ koji ukoliko se oplodi iz njega se razvija plod. Cvet se sastoji iz: ainih listia, kruninih listia, pranika, tuka. aica ima zatitnu i asimilativnu ulogu Krunica ima 5 kruninih listia, razliito obojenih Pranici ima ih mnogo i broj im zavisi od vone vrste Tuak u plodniku tuka se nalazi semeni zametak u kome se nalazi embrionova kesica sa jajnom i centralnom elijom. Cvet moe biti: Jednopolan ima razdvojene cvetove sa mukim i enskim polnim organima, oprauju se putem vetra. Oni mogu biti: Jednodo
mi
cvetovi na 1 stablu (orah, leska, kesten, platan)
Dvodomi
cvetovi na razliitim
stablima (kivi, smokva, dud) Dvopolan u istom cvetu ima i muke i enske polne organe, one se oprauju putem insekata, dvopolan cvet imaju sve jabuaste i kotiave vone vrste.
Plod
Jestivi deo voke koji se razvija posle oplodnje jajne i centralne elije iz plodnika i drugih delova cveta. Plod je krajnji cilj tj. proizvod. Kod kotiavih voki se plod razvija iz plodnika i takav plod se zove pravi. Kod jabuke (kruke, dunje) plod nastaje iz cvetne loe dok seme nastaje iz plodnika i taj plod se zove lani plod. Plodovi mogu biti: Soni (jabuka, kruka, ljiva, breskva, kajsija) Suvi (jezgrasti) (orah, badem, leska, pitomi kesten) U pomologiji sve vrste voaka su podeljene prema morfolokim osobinama: Jabuaste Kotiave Jezgraste Jagodaste Mediteranske Tropske i Sutropske
Rodne granice
Rodne granice su razliite i zavise od vrste i sorte. Kod jabuastog voa razlikujemo sledee rodne granice: 1. Rodni kolai glavni nosioci rodnosti kod autohtonih sorti jabuke predstavljaju ravasta i mesnata zadebljanja u vidu guka, obrazuju se na mestima gde je ranije bio plod.
Rodne grane kod jabuastog voa 2. Naborite rodne granice duine 1-3 cm, obrazuju se na granama 2-3 godine starosti. Nabori u vidu prstenova su oiljci listova. To su najvanije rodne grane kod kruke i jabuke na njima su najkvalitetniji plodovi. 3. Prstaste (krute) rodne granice duine 5-15 cm koje sa strane imaju vegetativne pupoljke a terminalni su obino rodni kod nekih sorti jabuke su glavni nosioci rodnosti. 4. Vite rodne granice duine 15-30 cm, tanke su, imaju terminalne rodne i postrne ne rodne pupoljke, dok kod nekih sorti jabuke i kruke i postrani pupoljci mogu biti rodni, pogotovu pri vrhu granice. 5. Duge rodne granice duine 30-50 cm, obino imaju terminalne rodne pupoljke, mada mogu obrazovati i postrne rodne pupoljke uglavnom pri vrhu letorasta. Kod kotiavih vonih vrsta razlikujemo sledee rodne granice: 1. Majske kitice masjki buketii su glavni nosioci rodnosti kod veine kotiavih vrsta (vinja, trenja, ljiva) osim kod brskve. Duina ovih granica je 5 cm, sa 3-6 cvetnih pupoljaka sa strane, 1-2 vegetativna pupoljka pri vrhu iz kojih se obrazuju majske kitice za sledeu godinu. 2. Cvetne (kratke) rodne granice duina im je oko 5 -15 cm na vrhu imaju vegetativni pupoljak a sa strane rodne pupoljke. Kod kajsije i ljive one se mogu zavravati trnastim izratajem kod nekih sorti ove granice su glavni nosioci rodnosti. 3. Prevremene rodne granice duina 15-30 cm javljaju se kod breskve sa strane imaju cvetne i vrni vegetativni pupoljak, one daju lo kvalitet plodova tako da se izbacuju pri rezidbi. 4. Meovite rodne granice jednogodinje duge granice kod kojih se na kolencima obrazuju obino po 2 cvetna pupoljka sa strane i jedan u sredini vegetativni, ove granice su nosioci rodnosti kod breskve, kajsije, ljive. Na ovim granicama se obrazuju naj krupniji plodovi. 5. Vite rodne granice (meovite) prisutni su kod trenje i vinje. Kod nekih sorti vinje su glavni nosioci rodnosti, duine 15-70 cm, na vrhu se obrazuje vegetativni pupoljak a sa strane cvetni pupoljak. Kod oraha i leske muki i enski organi su razdvojeni, pupoljci muki cvetovi rese. A meovite rodne grane B majske kitice C cvetne rodne grane D prevremene rodne grane E vite rodne grane
Rodne grane kod kotiavog voa
Voarski reoni Srbije

1. Subotiko Horgoki reon (Subotica, Pali, Kikinda, oka) tu se gaje preteno: jabuka, kruka, vinja, kajsija. 2. Frukogorski reon (Novi Sad, Ruma, Sremska Mitrovica, Irig, id) tu se gaje preteno: kruka, breskva, vinja, jabuka. 3. Juno Banatski reon (Vrac, Bela Crkva) tu se gaje preteno: kruka, breskva i jabuka ali na niim terenima. 4. Podunavski reon (Beograd, Smederevo) tu se gaje preteno:kruka, jabuka, breskva, kasjija, trenja. 5. Timoki reon (Zajear, Negotin) tu se gaje preteno:vinja, orah, malina, ljiva. 6. umadiski reon (Kruevac, Kragujevac) tu se gaje preteno: jabuka, ljiva, malina, kruka, breskva, vinja, orah. 7. Zapadno Moravski reon (Kraljevo, aak, Uice) tu se gaje preteno: malina, ljiva, kupina, jagoda. 8. Podunavsko Kolubarski reon (Valjevo, Oseina, Krupanj, abac) tu se gaje preteno: ljiva, malina, vinja, kupina, jabuka, kruka. 9. Juno Moravski reon (Leskovac, Ni, Prokuplje) tu se gaje preteno: jagoda, vinja, kruka, kupina. 10. Kosovsko Metohiski reon (Pe, akovica, Prizren, Uroevac) tu se gaje preteno: jabuka, vinja, orah, trenja.
Ekologija voaka
Svaremena intenzivna proizvodnja voa u najveoj meri zavisi od uslova sredine, jer samo ako ekoloki uslovi odgovaraju sorti onda se moe oekivati i znaajna proizvodnja voa. Od uslova sredine vano je poznavati: klimatske prilike mesta, zemljita, kao i poloaj saenja voki.
Klimatski uslovi:
Svetlost Temperatura Vlanost Vetar
Svetlost neophodna za odvijanje procesa fotosinteze. Moramo voditi rauna o

poloaju, ekspoziciji terena, pravcu pruanja redova, mestu gajenja, obliku krune, zelenoj i zreloj rezidbi kako bi maksimalno iskoristili svetlost. Poynato je da su june ekspozicije vie osvetljene kao i tereni na vrhu brda i nagibima nego doline, brda i uvale. Usled nedovoljne koliine svetlosti listovi su bledo zelene boje, plodovi su sitnije obojeni.
Temperatura vaan klimatski inilac, utie na intenzitet odvijanja fiziolokih procesa

kao i promenu fenolokih faza kod biljke. Sve vone vrste imaju zahteve prema toploti neke manje neke vie. Proizvodnja jabuastih, kotiavih i jezgrastih vonih vrsta mogua je na temperaturi od -20C do +35C. Za razvie rodnosti ovih voaka najpovoljnija je temperatura 20 - 25C. Sa poveanjem geografske irine i nadmorske visine temperatura opada. Voke umereno kontinentalne zone mogu se uspeno gajiti na 700 900 m nadmorske visine. Cvetni pupoljci su osetljivi od vegetativnih pogotovo ako se zametnu plodii. Treba objasniti panju na rane prolene mrazeve i u tim podrujima ne treba gajiti vrste koje rano cvetaju i zameu plodove (badem, kajsija, breskva) kao i rano cvetajue sorte trenje, vinje, kruke. Mere zatite izbor sigurnijeg poloaja, otpornije sorte, navodnjavanje radi usporivanja vegetacije, dimnjenje, vetako oroavanje,...
Vlanost nema intenzivne voarske proizvodnje bez zalivanja, kia koja padne nije
dovoljna. Najvee zahteve prema vodi ima jabuka i pozne sorte ljiva a najmanje breskva i badem. Previe vlage u zemljitu ne trpe: trenja, badem, vinja, kajsija. Na naim prostorima osnovne padavine su kia i sneg a dobro dou magla i rosa. Zimska vlaga je znaajna jer predstavlja rezerve vode u letnjem periodu. Atmosferska vlaga je vaan inilac najbolja je ako iznosi 65-75%. Preterana vlaga utie na pojavu gljivinih oboljenja i slabiju oplodnju.
Vetar nepovoljan klimatski inilac voarske proizvodnje, u naim uslovima velike

tete nam ini severozapadni vetar i koaava. Vetar sui zemljite, ig tuka, onemoguava let insekata, otkida nezrele plodove, lomi grane pa i itava stabla. Korisno dejstvo je opraivanje putem vetra (orah, kesten, leska). Mere zatite podizanje vetro zatitnih pojaseva.
Zemljini uslovi:
Tip zemljita Hemiski sastav Nadmorska visina Poloaj parcele
Tip zemljita svi tipovi zemljita se mogu koristiti za dobru proizvodnju. ernozem
je izvrstan za vonjak. Kodtekih zemljita se mora prethodno izvriti popravka. Na pesku se moe organizovati uspena proizvodnja jabuke, trenje, vinje, ljive, kajsije, kruke ali uz unoenje stajnjaka i navodnjavanje.
Hemiski sastav moramo izvriti hemiske, fizike i bioloke analize zemljita.

Moramo obratiti panju na sadraj humusa. Optimum za voarsku proizvodnju je 2,5 3% humusa 15 mg Fosfora (P2O5) na 100 g suvog zemljita 25 mg Kalijuma (K2O) na 100 g suvog zemljita Kalcijuma (Ca) 6-8% Na suvim i siromanijim zemljitima treba koristiti bujnije podloge i podloge koje uspevaju na ovakvim tipovima zemljita.
Nadmorska visina idui severnije voke uspevaju na manjim nadmorskim visinama,

kod nas najbolji rezultati su na visinama 400-500 m na ovim visinama je najbolji kvalitet plodova i takvi plodovi se bolje uvaju. Badem se moe uspeno gajiti do 300 m, breskva i kajsija 300-500 m , dunja 700 m, kruka i orah 800 900 m, jabuka 1000 m, vinja i trenja do 1300 m.
Poloaj parcele june ekspozicije su toplije, pogodnije su za proizvodnju raznih sorti:

breskva, kruka, trenja, ljiva a severne za proizvodnju zimskih sorti jabuka kruka, kajsija, ljiva. June ekspozicije vie odgovaraju kotiavim vrstama dok severne ekspozicije odgovaraju jabuastim vrstama, na severnim ekspozicijama je vea vlanost. Nagib terena mora biti blag da ne bi dolo do erozije terena, nagib 4-6.U blizini veih vodenih povrina jer one povoljno utiu na mikroklimu, plodovi su obojeniji.
Razmnoavanje voaka
Razmnoavanje voaka je mogue na dva naina: Generativno (semenom) Vegetativno (pojedinim delovima biljke)
Generativno razmnoavanje
Ovaj nain razmnoavanja se koristi kod proizvodnje generativnih podloga sejanaca i stvaranja novih sorti i hibrida. Voke koje se proizvedu iz semena predstavljaju hibride koji su razliitih osobina, obino su kasnije i loijih su plodova. Delovi rasadnika: Semenite u njemu se vri proizvodnja sejanaca Matinjak za vegetativne podloge Matinjak za kalem granice Rastilo u njemu se vri proizvodnja sadnica Prporite u njemu se vri proizvodnja poloenica Generativno razmnoavanje se najvie koristi za proizvodnju podloga (sejanaca) na koje se kaleme plemenite sorte voaka. Za proizvodnju podloga iz semena najee se koriste: Divlja jabuka (Malus Silvestris) Divlja kruka (Pyrus Communis) Divlja trenja (Prunus Avium) Magriva (trnja) (Prunus Mahaleb) Danarika (Prunus Cerasifera) Beloljiva Vinogradarska breskva Meija leska (Corylus Colurna)
Seme za proizvodnju sejanaca

Prikuplja sa odabranih i umatienih stabala. Seme treba da je dobre rodnosti, otporno na bolesti i tetoine, vujno i zdravo. Seme se uzima sa kasnijih genotipova jer su kod njih kotiledoni bolje razvijeni nego kod ranih genotipova. Izdvojeno seme treba suiti u hladu i do stratifikovanja ili setve treba ga uvati u platnenim kesama u kojima se nalaze vlane vate zamotane u gaze koje uvaju seme od suenja. Da bi seme proklijalo mora da proe stadijum jarovizacije koja se vri u stratifikalama seme mora biti izloeno pojavom istih temperatura 4-10 . semenke moraju da budu u vlanom supstratu, najee je to vlaan pesak. Pre sejanja semenke u supstrat semenka mora da stoji 24 h i nakon tog se dezinfekuje fungicidima kao to su: Ortocid 0,3% ; Benomil 0,1% ; Venturin, Kaptan,... Stratifikovanje semena se vri u sanducima gde se seme izmea sa peskom ili se seje red semena pa red peska. Vreme stratifikovanja za jabuku i kruku (90 dana), danariku, trenju, magrivu (100 dana), vinogradarska breskva (80-110 dana), kajsija (60-80 dana), badem (60-70 dana). Setva semena se vri u jesen ili u prolee. Jabuaste vrste se seju u prolee a kotiave i jezgraste u jesen i to do 25. oktobra.
Setva semena u semenitu

Razmak redova 40-50 cm a razmak u redu kod jabuastih 2-4 cm, kotiavih 4-8cm, jezgrastih 8-10 cm. Dubina setve kod nekih vonih vrsta: Jabuaste 2-3 cm Kotiave 3-6 cm Lenik 5-6 cm Kesten i orah 7-9 cm Na teim zemljitima se seje plie a na lakim dublje.
Setva semena direktno u rastilo

Direktna setva semena je kod: vinogradarske breskve, kajsije, danarike, magrive i sejanci svih ovih vrsta veoma brzo rastu. Kada sejanci izniknu oni se proreuju. U ovakvim sluajevima vri se podsecanje srnih ila. Nega se sastoji u redovnom okopavanju , navodnjavanju, prihranjivanju, zatiti. Pri zavretku vegetacije u II polovini oktobra ili poetkom novembra pre jakih mrazeva vri se vaenje sejanaca. Listove odstranjujemo ukoliko nisu otpali, sejanci se vade i vri se njihovo klasiranje. Najbolje je da se sejanci odma po vaenju sade u rastilo a ako ne onda u trap. I klasa sejanaca dobro razvijen korenov sistem i debljina korenovog vrata 5-6 mm (jabuasto) 3-4 mm (kotiavo)
Vegetativno razmnoavanje
Metoda za odreivanje klijavosti semena
Pripremljeno seme se oslobodi od endokarpa i semenjae i stavi u rastvor indigo karmina, rastvor je koncentracije 0,1 0,2% u destilovanoj vodi semenke se potope u rastvor i dre 2 3h seme se dobro ispere i sve semenke posle ispitivanja koje su sadrale plavu boju nisu sposobne za klijanje. Uzima se 100 semenki i prebrojimo sve obojene i na osnovu toga izraunavamo broj klijavih i ne klijavih semenki, osim indigo karmina moemo koristiti tetra zorin ali je toksian.
Generativne podloge
Utiu na veu bujnost kronje kod voke, na veu dugovenost voke, biljke kasnije stupaju u plodonoenje, vea otpornost na parazite i tetoine i vea otpornost na agroekoloke uslove.
Vegetativne podloge
Odlikuju se manjom bujnou nemaju srnu ilu kao generativne pa im je korenov sistem rasprostranjen u povrinskom sloju zemljita bolje deluje na agrotehnike mere , utiu na ranije stupanje u plodonoenje mogu gue da se sade i time dobijamo vei prinos po hektaru.Vegetativnim razmnoavanjem proizvodimo sadnice voaka iz vegetativnog dela voke (kao to su: reznice, izdanci, ivii,...)
Naini vegetativnog razmnoavanja:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Nagrtanjem Reznicama Izdancima iviima Kultura tkiva Kalemljenje Poloenicama
1. Nagrtanjem
Koristi se kod proizvodnje podloga za kruku, jabuku, dunju, a ree za vinju, ljivu, trenju. U matinjaku za proizvodnju vegetativnih podloga sade se mladice one se skrauju za 2-3 pupoljka iz kojih se u I godini stvaraju mladari koji se ne zagru odma u II godini oni se skrauju za 2-3 pupoljka, tek kada budu veliki 25-30 cm vrimo nagrtanje zemljom i iz mladica koje su nagrnute sa zemljom javljaju se ilice (korenii) a kasnije odsecanjem svake mladice sa koreniem dobijamo zasebnu biljku sa svojim korenom.
Proizvodnja vegetativnih podloga nagrtanjem
2. Reznicama
Moemo razmnoavati ribizlu i vriti proizvodnju podloga za trenju, vinju, ljivu, kivi, citruse. Reznica je deo grane koju seemo na delove, stavimo u fitohrom i iz reznice se razvija koren. Zelene reznice kojima se koren razvio dok je biljka bila bez lia a zrele reznice su reznice sa listovima.
Proizvodnja mladica zrelim reznicama
3. Izdancima
Izdancima se razmnoava vinja, ljiva, malina, leska. Kod nas se najee malina i oblainska vinja razmnoavaju izdancima dok kod ostalih vonih vrsta se izbegava proizvodnja izdancima jer se lako prenose viroze. Na primer arka ljive. Izdanci nastaju iz adventivnog pupoljka korenovog vrata i ila.
Proizvodnja mladica izdancima
4. iviima
iviima se razmnoava jagoda, biljka jagode formira stolone koji su povezani sa matinom biljkom, stolon ima koren pa prekidanjem veze sa matinom biljkom dobijamo zasebnu biljku.
ivii kod jagode (A-lo, B-dobar)
5. Kultura tkiva
Slui za razmnoavanje velikog broja biljaka u kratkom vremenskom periodu slui za razmnoavanje biljaka koje se teko razmnoavaju ostalim nainima vegetativnog razmnoavanja. Metoda je odlina za dobijanje bez virusnog sadnog materijala i dobijanje sanitetski istog sadnog materijala.
6. Kalemljenje
Najrasprostranjeniji nain razmnoavanja s kojim moemo izvesti veliki broj kvalitetnih sadnica, kod ovog razmnoavanja vri se sjedinjavanje podloge i plemke. Kalemljenje moe biti na: Pupoljak (i on moe biti) Na spavajui pupoljak Na budni pupoljak Kalem granica (kalemljenje na zrelo) Kalemljenje na spavajui pupoljak se obavlja od sredine jula do kraja septembra. Redosled kalemljenja: Kruka na kruku ljiva na danariku Kruka, dunja, mumula na dunju Kajsija na kajsiju Jabuka na jabuku Breskva na breskvu Jabuka na vegetativne podloge Vinja i trenja na trenju ljiva, kajsija na domae sorte Vinja i trenja na magrivu ljiva Kod nas se oenje radi u obliku slova T, tehnika kalemljenja: Podloge za kalemljenje se oiste od bonih granica i lia do 15-25 cm deset do petnaest dana pre kalemljenja zatim treba izvriti zalivanje da bi se kora lake odvojila od drveta. Na oienom delu 10-15 cm od zemlje se napravi uzduni presek oko 3 cm i poprei oko 1 cm u obliu slova T. Skidamo koru i stavljamo pupoljak pod koru i vezujemo ga gumicom (za specialne namene). Nakon 10-15 dana utvrujemo da li je kalemljenje uspelo. Ukoliko je kalemljenje uspelo naredne godine na prolee se okalemljene podloge skrauju iznad okalemljenog pupoljka.
Kalemljenje na budni pupoljak (terajui pupoljak) vri se u junu i pupoljak

kree odma im se primi.
Kalemljenje na zrelo (kalem granicama) tu postoji vie naina kalemljenja:

Prosto spajanje Englesko spajanje Na iseak (koristi se pri prekalemljivanju) U procep (koristi se pri prekalemljivanju) Pod koru (koristi se pri prekalemljivanju) Na most Ablaktacija sa strane U proizvodnji se najvie koriste prosto i englesko spajanje dok se ostalinaini koriste kod prekalemljivanja voaka.
Prosto spajanje primenjuje se kada su podloga i kalem granica priblino iste

debljine. Na podlozi se napravi kos presek, a zatim se uzme unapred pripremljena iseena granica i napravi se kos presek sa suprotne strane dobro razvijenog pupoljka. Kada su preseci napravljeni na podlozi i kalem granici oni se spajaju i veu kalemarskim gumicama, posle vezivanja vri se premazivanje preseka kalem voskom ili parafinom. Koristi se za proizvodnju sadnica jabuke, tako to se vri direktno spajanje iz ruke. Kod kalemljenja uzima se deo kalem granice kod kajsije 3-4 pupoljka, kod ostalih voki sa po 2 pupoljka, orah sa 1 pupoljkom. Nakon kalemljenja kalem granice se dre u sanducima sa piljevinom na temperaturi od 3-5 C dok se ne izvri kalusiranje spoljnog mesta. Takvi kalemi se iznose i sade se kada se ukau povoljni uslovi za sadnju napolju. Ovakvo kaleljenje se obavlja u februaru mesecu, ali je mogue kalemljenje iz ruke krajem marta ili aprila kada krenu sokovi u podlogama ovakvi kalemovi se ne unose u stratifikalu ve se odma sade.
Kalemljenje prostim i engleskim spajanjem
Englesko spajanje isto je kao i prosto spajanje s tim to kod kosog preseka koji se
pravi na svakom preseku se napravi i po jedan zarez.
Pravilno i nepravilno izvoenje reza nad pupoljkom
Podloge
Podloge su preduslov za uspenu voarsku proizvodnju. Od podloge zavisi vegetativni rast, rodnost, kvalitet roda, otpornost na mrazeve, suu, bolesti i tetoine.
Podloge za jabuku:
Kod jabuke se retko koriste generativne podloge osim ako se jabuka gaji na peskovitim i tekim zemljitima i tu se koristi divlja jabuka Malus Silvestris. Sorte na ovoj podlozi su: dugovenije, otpornije na mraz, na suu. Uglavnom od podloga za jabuku se koriste vegetativne podloge i to: MM106 srednje bujna podloga, moe se koristiti na tekim zemljitima, peskovitim,dobro se ukorenjava, nije potreban naslon, otporna na krvavu va, umereno osetljiva na mrazeve. MM26 prelaz iz M9 i MM106, za ovu podlogu je potrebna potpora, slabo bujna podloga, razvijen korenov sistem koji se bolje ukorenjava. M9 vodea podloga u svetu, prednost ranije raanje ve u 3. godini, potreban naslon, korenov sisitem plitak i nerazvijen potrebno je i navodnjavanje, redovno i obilno raa, plod krupan, ranije sazreva, klonovi podloge M9 su: Pajan I slabije bujnost koristi se za bujnije sorte (jonagold, gloster, mucu)
Pajan II Podloge za kruku:

Na teim zemljitima gde je kalcijum karbonat (CaCo3) vei od 8% koristi se sejanac divlje kruke Pyrus Communis, dobro podnosi krena zemljita nego vegetativne podloge za kruku (dunja) tako da voke manje stradaju od hloroze. Vegetativne podloge za kruku uglavnom potiu od razliitih tipova dunje i one se koriste u savremenim zasadima sa intenzivnom negom gde nema opasnosti od hloroze. Kosa palmeta uzgojni oblik za intenzivne guste podloge se koristi kod MA i Provasanlska klon BA 29. MA postie rezultate na plodnim i umereno vlanim zemljitima. Ne ide se na zemljite gde je % kalcijum karbonata (CaCo3) vei od 4%. Dobro se u korenjava, odlino se oiljava nagrtanjem i zrelim reznicama. BA29 klon (provansalske dunje) srednje bujna podloga i ima dobru podudarnost sa veinom sorti kruaka, podnose kalcijum karbonat (CaCO3) do 8% OHF podloga koja je otporna na erwiniu i podnosi (CaCO3) preko 10%. Pyrusdworf podnosi vee koliine kalcijum karbonata u zemljitu. Fox 11 podloga koja je nastala selekcijom od Pyrus Communis.
Podloge za dunju i mumulu: Sejanac oskorue dobra podloga za peskovita zemljita. Sejanac belog duda dobra podloga za krena zemljita. Podloge za ljivu: Danarika (Prunus Cerasifera) dobra podloga za suvlja zemljita, slabija
zemljita sa vie krea, ne preporuuje se za korienje na plodnijem zemljitu. Crnoljiva, Crvena Ranka, Petrovaa podloge za plodnija zemljita. St. Julien, Pixi vegetativne podloge ze ljivu.
Podloge za breskvu: Sejanac vinogradske breskve to je generativna podloga koja najbolje rezultate daje na rastresitom zemljitu i na zemljitu sa manjim % CaCO3. GF677 hibrid breskva x badem, vegetativno se razmnoava, ide u toplije
predele, suvlja zemljita i zemljita sa vie CaCO3, najee se koristi pri osnovnoj sadnji zasada. Tetra, Iskora, Venta su najee podloge za breskvu.
Podloge za kajsiju: Beloljiva generativna podloga odlina je za peskovita zemljita, kajsija na

ovoj podlozi moe da strada od apopleksije, obilnije raa, plodovi su krupniji. Divlja kajsija (Prunus arenijaca) za peskovita zemljita, sitan plod. Frukogorska bela moe da se razmnoava semenom i izdancima. Interpodloga (intertok) kada na danariku pri zemlji kalemimo ljivu a onda na 120 cm kalemimo sorte kajsije, kada je kajsija samo na danarici onda ona dosta strada od apopleksije a i plodovi su joj manji. Od vegetativnih podloga u obzir dolaze izdanci beloljive i nove vrste Pixi. Crni trn (Prunus spinoza) proizvodnja sadnica za guste zasade.
Podloge za vinju i trenju: Magriva (Prunus mahaleb) na zemljitima sa vie CaCO3, generativna podloga Vrapanka (Prunus avium) to je divlja trenja, koristi se u umereno vlanom i
toplom podnevlju, ree se koriste, generativna podloga. F12/1, Kolt vegetativna podloga Gizela 5 i 6, Maxima noviije podloge
Podloge za lesku: Meija leska (Corylus Colurna) bolje podnosi loije ekoloke uslove. Podloge za orah: Juglans regia obini orah, dobro uspeva na plodnim i rastresitim zemljitima,
teim zemljitima, krenim zemljitima.
Podizanje vonjaka
Pre samog podizanja vonjaka moramo sagledati prirodne i ekonomske pokazatelje. Od prirodnih pokazatelja: Voda Zemlja Klima Od ekonomskih pokazatelja: Blizina trita Blizina saobraajnica Preraivaki kapaciteti Nakon ispitivanja ovih pokazatelja onda pristupamo izboru sorti, veliini zasada i odnosu pojedinih vrsta u zasadu. Ako su ovi uslovi ispunjeni pristupa se pripremi zemljita za sadnju.
Priprema zemljita pre same sadnje vonjaka na tom zemljitu treba gajiti
leguminoze: stoni graak, soju, jeam, penicu. Moramo voditi rauna o unoenju herbicida. Zatim moramo vriti fiziku i hemisku analizu zemljita.
3% 15 mg 25 mg do 8% 5,5-7,5
Humusa P2O5/100g suvog zemljita K2O/100g suvog zemljita CaCo3 nesme biti > od 8% Ph, najbolje je da ga ima oko 7
optimum optimum optimum optimum optimum
Tabela 1. optimalne koliine hem. materija u zemljitu Ako je koliina humusa u zemljitu mala, onda treba dodati odgovarajuu koliinu stajnjaka, za poveanje humusa od 0,1% u sloju zemljita od 40cm treba dodati 2-3 vagona stajnjaka po hektaru. Ukoliko su zemljita kisela treba izvriti kalcifikaciju sa CaCO3 ili negaenim i gaenim kreom. Ako zemljite sadri vie CaCO3 (krea) treba izvriti zakieljavanje zemljita. Ako se pri meliorativnoj popravci unese i stajnjak onda koliinu mineralnog ubriva treba smanjiti za 10-30%. Kada se izvri rasturanje organskog i mineralnog ubriva pristupa se rigolovanju ili dubokom oranju zemljita. Kada je oranini sloj dubok onda se ide na rigolovanje 50-90 cm a ukoiko je oranini sloj plitak onda se ide na podrivanje 50-70 cm. Ove mere se vre krajem septembra oko 20. septembra, zatim se zemljite osatvi da se lagano slegne, kada se slegne ide se sa finom pripremom. Izrigolovana povrina se prvo pripremi tekim tanjiraama, a neposredno pre sadnje se prelazi setvo spremaem ili drljaom. Nakon svega toga pravi se sistem za navodnjavanje.
Rastojanje izmeu voaka zavisi od vone vrste, podloge, sorte, tipa zemljita,
uzgojnog oblika krune. Rastojanje voaka u vonjakumoe biti u vidu trougla, kvadrata, pravougaonika i po izohipsama. Najbolja sadnja je u trougao, jer se zemljite koristi najracionalnije, a i voke ne zasenjuju jedna drugu. Kod veih zasada pravac redova se odreuje pomou TEODOLITA ili PRIZME dok kod manjih zasada pomou obinog kanapa. Pre saenja voaka potrebno je odrediti izbor i raspored sorti u zasadu.
Razmetaj sorti u vonjaku prilikom izbora sorti pojedinih vonih vrsta moramo
voditi rauna jer neke vone vrste su stranooplodne tako da treba u vonjaku imati sortu opraivaa kao kod: jabuke, kruke, trenje, oraha, leske, badema, pitomog kestena, kajsije i ljive. Za postizanje veih i stabilnijih prinosa i dobijanje krupnih plodova i kod samooplodnih vrsta preporuuje se sadnja opraivaa. Moramo voditi rauna da sorte opraivaa imaju dobru klijavost polena, da se 50% podudara fenofaza punog cvetanja sa osnovnom sortom, da su gamete kompatibilne da stupaju u period plodonoenja istovremeno. Kod stranooplodnih sorti u vonjaku moraju biti zastupljene bar 3 sorte koje se meusobno oprauju. Veoma vano je i dobra klijavost polena. TIHOGAMIJA nejednako vreme cvetanja.
Sadnja vonjaka sadnja moe biti jesenja, zimska i prolena. Sadnja je najbolja u
jesen jer preseci ila bre kalusiraju, voke su bolje obezbeene vodom i takve sadnice se bre i bolje razvijaju. Sve to treba obaviti do 25. novembra. Na sadnicama treba izvriti defolijaciju koja moe biti hemiska ili runa. Sadnice ne smeju biti starije od dve godine. Obavezna jesenja sadnja ide kod leske, prolena sadnja se vri na vetrovitim podruijima i predelima sa vlanom klimom, pogotovo na tekim zemljitima. Prolenu sadnju obaviti to ranije naj kasnije do marta. Prolena sadnja se vri kod voki koje su osetljive na niske temperature. Pre same sadnje pregledamo sadnice da li su ok. Pregledamo koren ako je koren svetlo beliaste boje onda je u redu, a ako je taman onda nije uredu. Due korenove ile treba skratiti na duinu 15-20 cm s tim to presek mora biti manje kos da bi dolo do breg i lakeg zarastanja. Koren potapamo u smeu govee balege i ilovae kojoj dodajemo malo plavog kamena radi dezinfekcije. Dobro pripremljeno zemljite koje je duboko orano ili podrivano na njemu se kopaju rupe 60 x 60 cm i one se ubre. Ako se ne vri ubrenje u rupu a zemljite je dobro pripremljeno onda se kopaju rupe dimenzija 40 x 40 cm. Kod loije pripremljenog zemljita ili na ledinama rupe su 120 x 60 cm. Sadnice ne smeju ii preduboko, plemeniti deo ide 10 cm iznad zemljita, sa dubljom sadnjom smanjujemo bujnos voke. Prekraivanje voaka se vri u prolee a visina prekraivanja zavisi od vone vrste i uzgojnog oblika. Prilikom prekraivanja rez pravimo pravilno i presek premaemo kalem voskom ili fitobalsamom. Sadnice sa prevremenim granicama skraujemo i to na 30 cm iznad poslednje razvijene granice.
Postavljanje potpore za voke slabo bujne kombinacije sorta/podloga, sorta/M9,

sorta/M27 i sl., zahtevaju obavezno postavljanje naslona za voke. Naslon za voke se moe postaviti u vidu betonsko-iane, drveno-iane potpore ili pojedinanihh kolaca, trske i betonskih stubia i sl. za svaku voku. Na vrstu potpore najvie utie cena iste. Zato, iako je praktinija pojedinana potpora za svaku voku ipak je prihvaeniji nain konstrukcija sa icom, jer je jeftiniji za 30-50 %, a u nekim sluajevima i vie. U naoj praksi najvie se koriste betonski stubovi duine 2,8 m od prenapregnutog betona 8x8 cm, a u nizu 6x6 cm. Oni treba da su ukopani u zemlju 70 do 80 cm. Kroz stubove se postavljaju 4 reda ice, s tim da je prvi red na 50 cm od zemlje. Ostali redovi ice se rasporeuju ravnomerno na 50 cm. Upotrebljava se pocinkovana ica debljine 3-4 mm, razmak izmeu stubova je 6-8 m. Drveni stubovi koji su inpregnirani ili nagoreni na kraju, koriste se takoe za postavljanje potpore, njihova prednost je u tome to se ne lome
lako kao betonski. Na kraju reda se postavljaju ankeri na kojima se fiksiraju stubovi i zatee ica, zatezanje se vri pomou specijalnih zatezaa ili jednostavno uvrtanjem ice.
Nega vonjaka
Tu podrazumevamo primenu agrotehnikih i pomotehnikih mera kako bi obezbedili povoljne uslove za rast i rod voaka. Od agrotehnikih mera najvanije su: odravanje zemljita, ubrenje, navodnjavanje. A od pomotehnikih mera tu su: rezidba voaka, prekalemljivanje, podmlaivanje voaka.
Odravanje zemljita u vonjaku cilj je stvaranje optimalnih uslova za razvoj

korenovog sistema a uspostavlja se i povoljan vodni, vazduni i toplotni reim. Naini odravanja zemljita: ista obrada (jalovi ugar) koristi se u reonima Vojvodine i Srbije, tu se ne koriste orua koja sabijaju zemljite (freze, tanjirae), nego se koriste orua koja rahle zemljita a to su izel plugovi sa depozitorima, oni u prolee rahle zemljita na 40 cm i tom prilikom preko depozitora unose ubriva u zemljite. Meuredno zatravnjivanje a u redu obrada obrada u redu se moe vriti runo (okopavanjem), hemiskim sredstvima (gramoxon, basta, raundap), ili bonim frezama.
Gajenje podkultura u zasadima se obino izbegava gajenje podkultura. Najbolje

podkulture su leguminozne biljke koje se okopavaju: pasulj, graak, soja, buranija, (lucerka ne ide). Ove leguminoze obogauju zemljite azotom. Kao podkulture u I godini se mogu gajiti: bostan, crni luk, krastavci. Ne preporuuje se gajenje: paprika, paradajza, krompira, lucerke, suncokreta, eerne repe, kukuruza, krtolastog bilja.
ubrenje vonjaka od ubrenja zavisi rast i rodnost voaka. Potrebni makro

elementi: N (azot), P (fosfor), K (kalijum), Ca (kalcijum), Mg (magnezijum),... Nedostatak bora, cinka, bakra, gvoa, mangana utie na fizioloke poremeaje u biljkama. ubrenjem se unose ovi elementi kako bi se odrali u optimalnim koliinama. Azot (N) vaan za vegetativni razvoj boaka, obrazovanje generativnih organa. Previe i kasno ubrenje azotom dovodi do bujnijeg porasta mladara i plodova, takvi mladari ne odrvene do jeseni te izmrzavaju dok se plodovi slabije uvaju. Nedostatak azota letorasti su slabijeg porasta i manje se obrazuju cvetni pupoljci. Fosfor (P) utie na obrazovanje cvetnih pupoljaka, zametanje, normalan razvoj ploda, prisustvo boje i aromatinih materija, kod voaka koje su obezbeene sa fosforom na vreme dolazi do odrvenjavanja letorasta. ubrenjem fosfora imamo pojaan rast korena. Prinosom se iznosi srazmerno mala koliina fosfora iz zemljita oko 2,2 kg sa 10 t. Svako prekomerno ubrenje dovodi do pojave hloroze, nedostataka cinka (Zn). Dok nedostatak dovodi do pojave crvenila vrha letorasta. Usled preobilne snadbevenosti azotom moe doi do manjka fosfora. Kalijum (K) utie na rodnost voaka i on se naroito nalazi u rodnim granicama, liu, plodovima. Kalijum utie na boju i kvalitet ploda, regulie sadraj vode i deluje na stvaranje eera i skroba kao i na razvijanje arome, utie na reguilisanje otpornosti biljke prema niskim temperaturama i sui (vie K vea
otpornost). Viak kalijuma ometa usvajanje kalcijuma i magnezijuma i samim tim provocira pojavu gorkih pega, skaldinih bolesti, prevremeno opadanje lia i dr. Magnezijum (Mg) sastavni je deo hlorofila i ima znaajnu ulogu u funkcionisanju enzima. Nedostatak se prvo javlja na donjim i starijim listovima letorasta. Tipini simptomi su prosvetljivanje izmeu nerava, koji kasnije nekrotiraju odnosno izumiru, takoe moe da doe do ranijeg opadanja listova. Kalijum je antagonist za usvajanje magnezijuma. Pri preobilnom sadraju kalijuma u zemljitu magnezijum ne moe da se usvoji u dovoljnoj meri iako ga ustvari ima dovoljno. U zemljitu treba da vlada odnos K:Mg = 5:1. u praksi se pokazuju dobra folijarna tretiranja Mg jer spreavaju prevremeno opadanje lia. Kalcijum (Ca) slui biljci za pojaanje eliskih zidova, ova hranljiva materija neutralie takoe uobiajeno kiseli eliski sok. Potreba ploda za kalcijumom je veoma mala 10 t plodova sadre oko 0,75 kg CaO. Ipak ova koliina je vrlo vana jer je presudna za fizioloku stabilnost ploda. Plodovi sa malo kalcijuma lako razvijaju gorke pege, branjave su i posmeuje im se meso. U nedostatku kalcijuma svi procesi starenja u plodu protiu mnogo bre, zbog ega imaju kratko vreme skladitenja. Najvie ga ima u drvenastim delovima i liu zbog ega plodovi nisu dovoljno snabdeveni. Ukoliko su stabla bujnija zametanje plodova je neujednaeno, utoliko je slabije snabdevanje plodova kalcijumom, ovo se moe ublaiti osmiljenim prskanjem kalcijumom u drugoj polovini vegetacije. Hranljiva materija Azot Fosfor Kalijum Kalcijum Magnezijum Iznoenje (kg/10 t prinosa) 3,5-5,0 2,2 12,4-16,1 0,75 0,82 Klasa zemljita
A B C D E+S
P2O5
40-70 20-40 10-20* 0** 0**
K2O
140-180 100-140 60-100 20-60 0**
MgO
50-70 3050 20-30 0-20 0**
Bor
1,01,5 0,71,0 0,50,7 0,50,7 0**
Proseno iznoenje hranljivih materija iz zemljita na 10 t prinosa
* za 2-3 godine ** do sledee analize zemljita
Potreba hranljivih elemenata u skladu sa ispitivanjima zemljita (u kg/ha)
Pre samog ubrenja treba neophodno je izvriti folijarnu i sve druge zemljine analize, na osnovu kojih se daje preporuka za ubrenje. Osnovno ubrenje se radi u jesen ili rano prolee sa 7:14:21 ili sa 10:20:30 NPK na 30-40cm dubine jer je utvreno da su P i K
slabo pokretljivi i sporo se prenose pa se ubrenje vri depozitorima. Kod prihranjivanja se ide u 2 navrata. Analiza lia daje dobar uvid u stanje ishranjenosti biljke ali takoe i viak hranljivih materija kao i nedostatak istih. Mikroelementi potrebne samo male koliine, ali kada nedostaju onda se primeti njihov znaaj, pri nedostatku mikroelemenata smanjuje se vitalnost biljke a time i otpornost prema bolestima. Bor preko polovine proba zemljita i lista ukazuju na nedostatak bora, ovaj mikroelement se na lakim zemljitima brzo ispira. Ako je zemljite optimalno snabdeveno (klasa C) dovoljno je godinje ubrenje sa 0,5-0,7 kg bora, to odgovara sa oko 5-7 kg Boraxa. Jedno od reenja je i prskanje zasada borom sa 2-3x oko perioda cvetanja. Mangan nedostaje esto kod osetljivih sorti npr. zlatnog deliesa, poto se Mankozeb (16% mangana) retko upotrebljava zbog toga to unitava predatorske paukove. Zasade sa nedostatkom mangana treba ubriti ve pre cvetanja manganom. Kada u leto listovi postanu svetli dovoljna su 1-2 tretiranja manganom. Pripisuje mu se pozitivno dejstvo u spreavanju opadanja lista zlatnog deliesa. Mangan sulfat prskan odvojen od Mg sulfata se lake usvaja. Gvoe nedostatak izaziva hlorozu mladih listova odns. vrha mladara. Zemljita bogata kreom ili zbijena zemljita sa nedostatkom azota ili suvie vlana spreavaju usvajanje gvoa iz zemljita. Kod jake hloroze potrebno je pravovremeno, pre cvetanja primeniti helate gvoa (EDDHA helati), najbolje pod uslovima visoke vlanosti ili uvee. Kratko nakon tretmana potrebno je kienje ako je vreme suvo. Doza helata se odreuje prema starosti, veliini stabla i intenzitetu hloroze (normalna doza po stablu 10-15 g Fe EDDHA na podlozi M9) vea stabla trebaju vee koliine gvoa. Prskanje lia DTPA gvoevim helatima samo je retko potrebno ako se u kratkom vremenu treba suzbiti ve razvijena hloroza. Kod sorti osetljivih na rastu prevlaku ovo se moe preporuiti samo pre cvetanja, poto jedinjenja gvoa izazivaju pojavu iste.
Navodnjavanje znaajna mera za reone gde godinja koliina padavina ne prelazi 600
mm. Na peskovitim terenima i vetrovitim podruijima navodnjavanje je obavezno. Navodnjavanje se vri kako bi postigli redovne i visoke prinose. Za navodnjavanje se koriste: Sistem kap po kap Mikro rasprskivai Porozne trake Da bi zalivanje imalo pozitivan efekat moramo voditi rauna o % vlage u zemljitu (PVK poljski vodni kapacitet). ubrenje moemo vriti prilikom navodnjavanja i ono se zove fertirigacija. Tek zasaenje voke u prolee treba zaliti sa 10 L vode a kada nastupi suni period treba izvriti jo 2-3 zalivanja. Mlade voke se mogu zalivati do kraja jula kasnije treba izbegavati zalivanje kako ne bi izazvali sekundarni porast. Kritine faze prilikom zalivanja: I. Faza cvetanja: Suvo vreme i duvanje toplih vetrova dovodi do suenja iga tuka tako da moramo zalivati sa 30-40 mm to zalivanje pospeuje oplodnju i vegetativni
razvoj voaka. Vie se navodnjavaju jabuaste vrste nego kotiave. Kod kajsije su neophodna bar 2 zalivanja kako ne bi dolo do suenja i kako bi se poveali prinosi. II. Faza I etapa razvitka ploda: izvodi se neposredno pred junsko opadanje plodova, ukoliko u kruni ima puno zametnutih plodova onda zalivanje treba smanjivati (izostaviti), a ukoliko ima umereno plodova onda je zalivanje obavezno. III. Faza vreme julskog opadanja plodova: izvodi se u vreme obrazovanja rodnih pupoljaka i u vreme razvitka ploda (jul-avgust) na 20-30 dana pre berbe. Ovo zalivanje je vano ako je suni period jer se troi mnogo vode na plodove i na diferenciranje cvetnih zaetaka. Koliina vode u svakom terminu navodnjavanja iznosi 30-60 mm. Zalivanjem u avgustu podstiiemo bolje diferenciranje plodova i poveati krupnou. Pomotehnike mere za otklanjanje nerodnosti voa deava se da zasadi ne raaju, slabo raaju, neredovno (alternativno) raaju. Uzroci nerodnosti voa su: lo izbor sorti, nepodesan izbor opraivaa, preduboka sadnja, prevelika bujnost. Kod prevelike bujnosti dolazi do nerodnosti voa. Zbog toga vrimo kasniju rezidbu koja depresivno deluje na porast stabala ali voke ponovo raaju. Preduboko posaene voke posebno na tekim zemljitima slabo raaju. U tom sluaju oko svake voke otkopati zemlju u vidu levka sve do korenovog vrata. Prstenovanje je mera kojom se usporava bujnost voaka, ona se moe vriti na deblu i na ramenim granama. Na deblu se prave prstenovi oko 10 cm irine ispod prve ramene grane, a na ramenim granama se prave prstenovi 1-3 mm irine, ili se vri vezivanje debele ice svrha zadrati mineralne materije u kruni i podstai obrazovanje cvetnih zametaka, kod oraha se primenjuje paranje kore debla, savijanje grana,... Ovo se obavlja u prvoj nedelji maja, est nedelja pre diferenciranja cvetnih zametaka u pupoljcima.
Proreivanje cvetova i plodova veoma vana pomotehnika mera koja se redovno

primenjuje, cilj proreivanja je: Dobijanje 95% prinosa prve klase Otklanja se alternativno raanje Berba je olakana Bolji finansiski rezultat Proreivanje moe biti runo (mehaniko) proreivanje koje je najpouzdanije i hemisko proreivanje koje se radi na veim povrinama. Preparati za hemisko proreivanje plodova su: Amid thin preparat na bazi alfa naftil siretne kiseline i njenih derivata Karbamil Sevin (sovin) insekticid Pri izuzetno jakom cvetanju bujnih stabala zlatnog deliesa na viim poloajima preporuuje se kao mogua varijanta: 1. AMID sredstva, pri precvetavanju puna doza + CARBARYL 50g/ha + mineralno ulje 100ml/hl kada su najvei plodovi prenika 10mm+ CARBARYL 50g + mineralno ulje 100ml/hl, jednu nedelju kasnije. 2. AMID sredstva, pri precvetavanju puna doza + sredstva na bazi kiselina, puna doza, kada su najvei plodovi 7-10 mm + CARBARYL 50g + mineralno ulje ili vezivno sredstvo 100ml/hl, jednu nedelju kasnije.
Hemisko proreivanje se radi u cvetanju ili 12-15 dana posle cvetanja nakon tretiranja sitniji plodovi otpadaju dok krupni ostaju. Radi se kada su plodii 12-14 mm. Samo prskanje se izvodi pri tihom vremenu na t od 15-25C i relativnoj vlanosti iznad 70% sa 1200-1500 L vode/ha. Ukoliko proreivanje nije uspelo u celosti ili delimino treba izvriti runu korekciju. Runo proreivanje u naoj zemlji nije uobiajeno ali ako se ima u vidu injenica da se na taj nain u berbi moe imati umesto 50%, ak 90-95% plodova prve klase, onda je jasno da je ono opravdano. Kod runog (mehanikog) proreivanja prvo se proreuju zaraeni, deformisani, povreeni, sitniji plodovi, plodovi u senci.
Rezidba voaka
Izvodi se u cilju obrazovanja krune, regulisanja rodnosti, podmlaivanja voki. Rezidba moe biti letnja i zimska. Zimska rezidba se vri u vreme biolokog mirovanja, od opadanja lia do kretanja pupoljaka. Kasnija rezidba deluje depresivno na biljku, kasnija rezidba opravdana je kod bujnih i nerodnih voki kojima treba samanjiti bujnost. Cilj rezidbe je da se na svakoj voki uspostavi ravnotea izmeu rodnosti i vegetativnog porasta. Duga rezidba poveava rodnost a kraa rezidba poveava bujnost. Mlaa stabla su bujnija i takva stabla treba manje orezivati dok voke koje ne raaju treba minimalno orezati. Vokama na poetku rodnosti proreuju se samo letorasti a ostavljaju se sve potencijalne rodne granice. Slabija rezidba ubrzava i poveava rodnost dok otrija poveava bujnost i usporava rodnost.
Forme uzgojnih oblika Vodei uzgojni oblici kod pojedinih vonih vrsta Jabuka: vitko vreteno, vretenast bun, V sistem, kosa palmeta, ovi uzgojni oblici idu na
jabuku i kruku na krljavim podlogama M9 i MA29. Kajsija: poboljana piramidalna kruna, kosa palmeta, vaza, vretenast bun. Breskva: fuzo, fuzeto, redukovana vaza, kosa palmeta. Trenja, vinja: usko piramidalna kruna Jezgraste: piramidalna kruna Prilikom formiranja oblika krune veoma je vano izabrati kvalitetne sadnice i prekratiti ih na odreenoj visini, i izvriti povijanje mladara u avgustu i septembru. Uzgojni oblici: Vitko vreteno: sadnice se skrauju u prvoj godini na visinu od 75 do 85 cm, na 75 cm se skrauju sorte sa otrim uglom granjanja a na 85 cm se skrauju sorte sa otvorenim uglom granjanja. Kod sadnica sa prevremenim granicama 30 cm iznad poslednje dobro razvijene prevremene grane. Svi mladari koji su izbili na 40-50 cm od zemlje se izbacuju. Kod sorti sa dominantnim vrnim rastom produnica se orezuje na njenu konkurenciju (povodilicu) ili ukoliko nema pogodne povodnice produnica se skrauje na 50-60 cm i naknadno se vri izbor najpovoljnijeg mladara u toku vegetacije. U toku vefetacije u prvoj godini izbacuju se mladari koji konkuriu produnici. U drugoj godini produnica se skrauje za 1/3 na spoljni pupoljak. Usko piramidalni oblik krune: koristi se kod vinje, breskve. Nema jaih bonih skeletnih grana sem produnice koja je sa svih strana obrasla kraim ili duim nosaima rodnog drveta.
Kotlast aast (vaza), redukovana vaza: dosta se koristi kod breskve, danas u
amaterskim zasadima kod breskve, jabuke, ljiva stenlej. Sadnice se skrauju na 50-95 cm, ostavlja se prva na visini od 60 cm, druga na 6-8 cm od prve, trea na 2-3 cm i ispod preseka. Ostale se reu u osnovi a ove tri na po 2 vidna pupoljka. Jednogodinji mladari se skrauju da bi se na njima stvorile sekundarne grane i na njima se javljaju meovite granice. Po zavretku formiranja uzgojnog oblika produnica se skrauje za 1/3 ili od njihove visine kako bi se spreilo ogoljavanje skeletnih grana. Formiranje krune u obliku vaze
u prvoj (A, B, C) i drugoj godini (D, E) Poboljana piramida: koristi se kod kajsije, ljive, sadnice se skrauju na 120 cm rano u prolee, prati se porast 1 godinjih mladara kada mladari u prolee dostignu 10-15 cm odstranjuju se svi koji izbijaju na deblu. Mladari koji su konkurencija vodilici se odstranjuju ili pinsiraju. U drugoj godini skeletne grane se skrauju za 1/3 a vodilica 30-40 cm iznad nivoa grana. Letorasti koji zaguuju krunu se reu od osnove. Na skeletnim granama se formiraju sekundarne grane na 70 cm. Na sekundarnim granama se ostavljaju nosai. Broj primarnih grana 67. na primarnim granama moe biti 3-4 sekundarne grane na kojima su rodne granie
ema poboljane piramidalne krune Dekorativni uzgojni oblici: kao to su: stubaste jabuke, palmeta vodoravnih grana, palmeta u obliku svenjaka, Y palmeta.
Kosa palmeta: pljosnati uzgojni oblici koje se osnovne grane pruaju. Ovaj uzgojni oblik pre pojave vretenastog buna i vitkog vretena bio je vodei kod jabuke, kruke pa i breskve. Kruna se sastoji od debla i 34 sprata bonih skeletnih grana, koje se pruaju u pravcu redova levo i desno. Kod jabuka na generativnoj podlozi rastojanje izmeu I i II sprata je 120 cm ,II i III sprata je 110 cm, i IV sprata je 100 cm. Dok na vegetativnoj podlozi moemo imati i 5 i 6 spratova sa rastojanjem od 65 cm izmeu prvih etanih grana do 45 cm izmeu poslednjih. Ugao skeletnih grana se od osnove ka vrhu poveava od 55 na 70. Na skeletnim granama se formiraju sekundarne grane na kojima se nalaze nosioci rodnosti. Za formiranje kose palmete treba koristiti umereno bujne jednogodinje sadnice na normalno razvijenim vegetativnim pupoljcima. Jednogodinje sadnice se krajem zime skrauju ema kose palmete Vretenast bun: koristi se kod jabuke na srednje bujnim podlogama (MM106). Vretenast bun je u stvari krljava modifikacija piramide, ali se od nje razlikuje po rasporedu grana i po bujnosti. Vretenast bun se sastoji od skeletnih grana koje su spiralno rasporeene du centralne produnice i koje se nalaze u horizontalnom poloaju.
ema vretenastog buna
Regulisanje rodnosti putem rezidbe

Uspostavlja se ravnotea izmeu rodnosti i vegetacionog porasta, cilj da se u istoj godini dobije dobar i kvalitetan rod, zadovoljavajui porast mladara u kruni 50-60 cm, u istoj godini voke se dobro pripreme za rod u narednoj godini. Intenzitet rezidbe zavisi od starosti stabla i vone vrste. Stabla u mladom periodu se manje reu, ide se vie na povijanje grana kada su stabla u punoj rodnosti, onda se moe odrediti prinos na osnovu potencionalne rodnosti pupoljaka u kruni. Vegetativni porast ukoliko je porast velik (bujan) ide se na otru rezidbu, ukoliko je potencionalna rodnost mala i broj pupoljaka u kruni mali ide se na slabiju rezidbu. Prosvetljavanjem krune izbacuju se sve grane (polomljene, ukrtene, grane koje dodiruju jedna drugu). Kod veine voki se posle toga ostavljaju rodne granice na dvogodinjim granama. Kod veine vonih vrsta se mora ostaviti mladar jednogodinjeg porasta da bi se na njemu formirale rodne granice. Najintenzivniju rezidbu kod ljive ima aanska rodna. Rezidba kajsije kajsija se treba rezati kako bi smanjila transpiraciju, ree se u 3 navrata. Prolena rezidba u periodu kretanja vegetacije do poetka cvetanja. Izbacujemo skeletne grane koje se ukrtaju, zaguuju krunu, polomljene. Ree se 15% grana. Letnja rezidba kraj maja poetak juna, zavisi od kretanja vegetacije u toj godini, klimatskih uslova, sorte, podloge. Vri se prekraivanje izbilih mladara za 1/3 ili , na tako prekraenim mladarima sa strane izbije nekoliko meovitih prevremenih mladara. Letnjom rezidbom dobijamo vei broj cvetnih pupoljaka u kruni, njihova vea otpornost na niske t i odlaganje feno faze cvetanja za 3-7 dana. Rezidba posle berbe u drugoj polovini jula i prvoj polovini avgusta, s ovom rezidbom ne treba kasniti kako bi zarasle rane pre zavretka vegetacije. Rezidba breskve ree se naj otrije, ako se ne bi rezalaivotni vek bi joj bio veoma kratak a rod bi se premetao ka spoljnim delovima krune. Prvo se prosvetljava kruna, izbacuju se polomljene, ukrtene grane. Za rod se ostavljaju meovite rodne granice najbolje je ako su na dvogodinjim granama ili na starijim granama ako su dobro osvetljene. Sve ostale rodne granice se izbacuju. Broj grana zavisi od sorte i uzgojnog oblika. Rezidba kupine i maline kupina i malina se reu 2x. Prvi put u toku jeseni kada se izbacuju izdanci koji su doneli rod, dok se drugi ostavljaju na 1 m se ostavlja 5-7 izdanaka a kod kupine se ostavlja2-4 izdanka zavisno od sorte. Uklanjaju se sve grane na kojima je bio rod, grane koje se ukrtaju, dodiruju.
Rezidba sadnica
Rezidba voaka u rodu

Radi se u cilju uspostavljanja ravnotee izmeu vegetativnog porasta i rodnosti cilj svake rezidbe je da se dobiju kvalitetni plodovi, da se pripremi rod za narednu godinu i da se dobije odgovarajui vegetacioni porast. Reu se zavisno od vone vrste, starosti zasada, sortne razlike. Kod mladih zasada treba vie ii na povijanje i slabiju rezidbu. Intenzitet rezidbe kod jabuke zavisi od potencijalne rodnosti, koliine pupoljaka u kruni i od vegetativnog porasta. Prilikom rezidbe radimo: Prosvetljavanje krune Izbacivanje grana koje se ukrtaju, dodiruju Izbacivanje grana koje se zasenjuju Izbacivanje prizemnih grana Kod jabuke se posle prosvetljavanja krune (kronje) ostavljaju naborite rodne granice ili prstaste i najbolje je ako se one nalaze na dvogodinjim granicama. Ostavljamo vegetativni porast negde oko 30%, donji krai, gornji dui. Kod jabuke ide rezidba na zamenu grana, gde se izbacuje viak rodnih pupoljaka . Kod kruke se ostavljaju rodni pupoljci i rodne grane ide se isto kao i kod jabuke na zamenu grana gde se ostavljaju 1 godinje grane. Kod breskve se ide sa najotrijom rezidbom sve se skida od rodnih grana osim meovitih rodnih granica koje se ostavljaju sputene nikako na gore. Vinja se ree svake II ili III godine i tu se uklanjaju ili proreuju 1 godinje grane koje nemaju roda. Kod maline i kupine se u jesen izbacuju svi izdanci koji su doneli rod, ostavlja se 5-7 izdanaka po dunom metru (m). to se kasnije ide sa rezidbom depresivnije e delovati na biljku i zaustaviti njen porast (bujnost) i bre se uspostavlja ravnotea izmeu vegetativnog porasta i rodnosti.
Hemisko proreivanje plodova

Proreivanje plodova se vri kako bi smo dobili 95% roda I klase, uklonili alternativno raanje. Proreivanje se vri: Karbamilom, Sevinom, Alfa Naftil siretne kiseline sa svojim derivatima, proreivanje se radi tokom cvetanja ili 15 dana posle cvetanja. Preparati za hemisko proreivanje plodova su: Amid thin preparat na bazi alfa naftil siretne kiseline i njenih derivata Karbamil Sevin (sovin) insekticid Pri izuzetno jakom cvetanju bujnih stabala zlatnog deliesa na viim poloajima preporuuje se kao mogua varijanta: 1. AMID sredstva, pri precvetavanju puna doza + CARBARYL 50g/ha + mineralno ulje 100ml/hl kada su najvei plodovi prenika 10mm+ CARBARYL 50g + mineralno ulje 100ml/hl, jednu nedelju kasnije. 2. AMID sredstva, pri precvetavanju puna doza + sredstva na bazi kiselina, puna doza, kada su najvei plodovi 7-10 mm + CARBARYL 50g + mineralno ulje ili vezivno sredstvo 100ml/hl, jednu nedelju kasnije.
Pomologija - determinacija vonih vrsta i sorti Pomologija je nauka o sortama voaka. Prouava se kroz: Morfoloke osobine (oblik, veliinu ploda, oblik krune) Bioloke osobine (dugovenost) Anatomske osobine (krtost grana, aktivnost meristema) Fizike osobine (da li puca pokoica ploda) Fizioloke osobine (zahtevi prema mikro elementima) Biohemiske osobine (sadraj vitamina, mineralnih materija,...) Kvantitativne osobine (visina, irina, masa ploda) Kvalitativne osobine (vizuelne, izgled, na osnovu ula mrisa, ukusa,...) Sve ove osobine slue za uspenu determinaciju i svaka sorta ima odgovarajuu osobinu. Grupa osobina koje su karakteristine za odgovarajuu sortu i koja ih izdvaja od drugih sorti. Plod se koristi kao najkarakteristiniji organ za klasifikaciju: 1. Oblik ploda 2. Veliina i meso ploda 3. Osnovna boja 4. Peteljka i peteljkino udubljenje 5. aino udubljenje 6. Unutranje osobine ploda 7. Oblik srca 8. Ukus
Jabuasto voe - Sorte jabuke Podela prema vremenu sazrevanja i podela prema privredni biolokim osobinama. Kod sorti za proizvodne zasade imamo 3 pod grupe: Vodee Pratee Lokalne Za proizvodnju bioloki vrednije hrane imamo perspektivne sorte jabuka. Ajdared, Zlatni delies (sorte koje su najrodnije i najbre stupaju u period rodnosti raaju oko 35t/ha), Jonagold, Greni Smit, Merlose, Gloster (dobar opraiva za sve sorte), Vista bela, Jonatan, Dejms Grin, Fuji, Gala, Pink lejdi, Crveni Delies.
Vodee sorte jabuke 1. Ajdared vodea sorta u EU, rano prorodi, dobre je rodnosti, moe se uvati
u obinim skladitima ak do marta aprila, dobro se uva, rano cveta te lako izmrzava, dobri opraivai su joj: Gloster, Greni Smit. Fizioloka oboljenja: Jonatanove pege. Osetljiva na: Pepelnicu jabuke. Toleranta na: aavu krastavost ploda. 2. Merlose retko se sadi u novijim zasadima ima izuzetnu aromu, prebujna sorta, raa se na jednogodinjim porastima, boja joj je tamno crvenkasta do braonkasta i nee se vie iriti Umereno je osetljiva na: aavu krastavost ploda i pepelnicu. 3. Zlatni Delies jedna od vodeih sorti kod nas i u svetu (u Evropi je zastupljena sa 37% zasada). Izuzetno rodna sorta, stablo je srednje bujno, dobri opraivai su joj Gloster, Greni Smit, Crveni Delies. Fizioloka oboljenja: Posmeivanje pokoice ploda. Toleranta na: Pepelnicu Osetljiva na: aavu krastavost ploda. Loa osobina sorte je pojava raste prevlake preko ploda i selekcijom se tei da se ta osobina ukloni, prevlaka se stvara u nepovoljnim klimatskim uslovima kada se rosa dugo zadrava na plodu ili kada se posle cvetanja vri tretman sa preparatima na bazi Mankozeba (Ditan). Danas se sve vie ire i primenjuju klonovi zlatnog deliesa od kojih su 4 najbolja: Klon B sadi se na veim nadmorskim visinama. Rajnders kod njega se najmanje razvija rasta navlaka, manje je bujnosti, preporuuje se za ravniarske predele, suvie je zelen to mu je mana, aino udubljenje mu je proireno bez prevlake. Smuti gaji se dosta u ekoj i Grkoj Goldif 4. Jonagold nastao ukrtanjem Jonatana i Crvenog deliesa dosta ukusna sorta i dosta bujna. U Evropi ga ima 3%, u Nemakoj 1%, diploidna sorta, dobri opraivai su mu Gloster i Greni Smit. Jedini nedostatak ove sorte je nerazvijenost pokrovne boje pa se sve vie ire njegovi klonovi: Jonagored Vilmuta Dekosta 5. Crveni Delies jedno vreme je ova sorta bila potisnuta ali se sada vraa sve vie u sortiment. Organoleptika svojstva su joj izuzetna i zahteva posebne uslove uvanja, pupoljci su joj osetljivi na niske zimske temperature. Toleranta na: Pepelnicu. Osetljiva na: aavu krastavost ploda. Fizioloka oboljenja: Posmeivanje pokoice ploda. Izvorna sorta se sve manje koristi jer je zamenjuju klonovi: Starking Torped Hapke Redif Redif ima i 2 subklona (Kamspur i Superif). Zlatni i Crveni Delies predstavljaju odlinu kombinaciju u vonjaku dok su Ajdared i Delies loa kombinacija.
6. Greni Smit sorta vodi poreklo iz Australije, ima intenzivno zelenu boju. Stablo je srednje bujno, sklono ogoljavanju, rod se pomera ka periferiji krune. Dobri opraivai su Zlatni i Ruiasti Delies, Gloster, Jonatan. Odline rezultate daje na podlozi M9 u gustoj sadnji. Sorta koja ima dugu vegetaciju (oko 200 dana). Sazreva izmeu 15. i 20. oktobra, dobro se uva. Umereno je osetljiva na: aavu krastavost ploda i pepelnicu. Fizioloka oboljenja: Posmeivanje pokoice ploda (javlja se ako se ubere rano i ako se nepravilno skladiti). Plod sadri veliki % eera i kiselina u sebi, ak 3x vei od Ajdareda. U Vojvodini se mnogo trai gde ga treba i vie gajiti jer na veim nadmorskim visinama dobija boju. 7. Fuji sorta koja ima srednje bujno stablo, redovno je treba proreivati. Osetljiva na: Fusicladium. Umereno je osetljiva na: pepelnicu. Sazreva kasno od sredine do kraja oktobra. 8. James Griv letnja sorta koja sazreva krajem jula poetkom avgusta. Osetljiva na: Erwiniu. 9. Jonatan sorta koja ima sitne plodove ali izuzetnog ukusa i arome. Osetljiva na: Pepelnicu. 9. Braeburn sorta koja ima srednje bujno stablo. Sazreva kasno u 3. dekadi septembra. Umereno je osetljiva na: pepelnicu i fusicladium. 10. Somered sorta koja se gaji dosta u zapadnim zemljama, sazreva poetkom avgusta, moe se due uvati za razliku od ostalih sorti letnje epohe sazrevanja. Osetljiva na: Fusicladium Toleranta na: Pepelnicu. 11. Manlet letnja sorta jabuke, sazreva sredinom jula. Osetljiva na: Pepelnicu. Toleranta na: Fusicladium.
Vodee sorte jabuka Za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane imamo sorte koje su otporne na neke vanije prouzrokovae bolesti kao to su:
Prima otporna na plamenjau, aavu krastavost ploda. Rano prorodi, dobri opraivai su joj Florina, Vista bela. Sazreva od sredine do kraja avgusta. Odlina je sorta za proizvodnju sokova bebi hrane, zbog minimalne upotrebe fungicida u njenoj zatiti. Florina otporna na aavu krastavost, otporna na erwiniu, i umereno osetljiva na pepelnicu. Dobri opraivai su joj Prima, Zlatni Delies, Greni Smit.
Prisila Gordi Topas
Pored ovih introdukovanih sorti koriste se i neke autohtone sorte kao to su: Kolaarka (boinjica) Budimka koja se puno gaji u zapadnoj Srbiji, uspeva na velikim nadmorskim visinama oko 800 m, otporna na pepelnicu, tolerantna na aavu krastavost ploda. Odlina sorta za proizvodnju koncentrata za sokove. umatovka podnosi niske t, letnje sue, jake vetrove, otporna na pepelnicu, tolerantna na aavu krastavost, kvalitet ploda dolazi do izraaja tek nakn dueg uvanja u februaru, mart, april. Odlina je za preradu u marmeladu i jabukovau. Tetovka bujna sorta i esto na mestu kalemljenja stvara guke. Tolerantna je na fusikladium, otporna na veinu ostalih bolesti i tetoina, neredovno raa a kad rodi moe da da 800 kg/ po stablu, kasno prorodi tek za 10 12 godina.
- Sorte kruke Sorte kruke su podeljene prema vremenu sazrevanja: Letnje sorte Jesenje sorte Zimske sorte
Letnje sorte:
Moretinijeva rana aansko zlato Viljamovka Santa Marija
Jesenje sorte:
Boskova boica Pahams trijumf Fetelova maslovka Abate fetel
Zimske sorte:
Kaluerka Krasanka Hordenpontova maslovka Najvie sorti ima iz letnje i jesenje epohe sazrevanja. Sve sorte su podeljene i na: Sorte za proizvodne zasade: Vodee Pratee
Lokalne
Perspektivne sorte
Vodee sorte kruke

1. Viljamovka sorta koja je na prvom mestu po zastupljenosti u SAD. i EU. i kod nas, selekcionisana je 1796, sazreva u 3. dekadi avgusta, dobra je za sve vidove prerade, kalemi se preko posrednika, ima neravnu (breuljkastu) povrinu po emu se lako prepoznaje (slian joj je Pakhams Trijumf). Dobri opraivai su joj: klapovka, Santa Marija. Danas se sve vie koriste klonovi: crvena viljamovka, rasta viljamovka, bove. 2. B.P. Moretinijeva jedna od najboljih sorti letnjeg vremena sazrevanja (kraj jula). Pupoljci su osetljivi na niske zimske temperatutre. Kalemi se preko posrednika (kaluerka) a ne direktno na dunju. Dunja kaluerka moretinijeva. Bujna sorta, opraivai su joj Julska arena i Koija. 3. Boskova boica sorta koja potie iz Belgije. Sazreva od 15. 20. septembra. Balast oblik ploda, ima rastu prevlaku na celoj povrini ploda. Dosta cenjena sorta kod nas i u svetu. 4. Pakhams Trijumf sorta koja potie iz Australije, sazreva 20. septembra, ako je loe vreme u doba cvetanja onda loe zamee plodove, a po ukusu je jedna od najkvalitetnijih sorti kruke. 5. Abate Fetel (fetelova) jedna od vodeih sorti iz Italije, ima izduen krukast oblik sa jako izraenim vratom, postie prinos od 50-60 t\ha. Ova sorta spada u sorte jesenje epohe sazrevanja, najvie se izvozila iz Vojvodine. 6. Krasanka sorta zimske epohe sazrevanja, okruglog oblika, sazreva oko 10. oktobra, izuzetno je rodna sorta koja zahteva otru rezidbu. 7. Konferans vodea sorta u EU, suena ka vrhu. 8. Junska lepotica sorta sa instituta u aku, sazreva 25.-30. juna, izuzetno rodna sorta ali kada prerodi plodovi su joj sitni, sklona alternativnom ra. 9. Junsko zlato (aansko zlato) sorta sa instituta u aku, sazreva krajem juna, rodna sorta koja je sklona alternativnom raanju. 10. Santa Marija sorta koja sazreva oko 10. avgusta, ima zvonast oblik ploda, zlatno uta boja pokoice. Italijanska sorta. 11. Hardenpontova maslovka sorta zimske epohe sazrevanja, plod je izduen, sorta je otporna na razne prouzrokovae bolesti i dobar je opraiva. 12. Kiferov sejanac Amerika sorta koja je otporna na Erwiniju. 13. Starkrimson mutant Klapove ljubimice, ima crvenkastu boju ploda. 14. Kaluerka vodea sorta u Srbiji, kompatibilna sa dunjom. Umereno osetljiva na tetoine i bolesti. Adaptibilna na sve uslove i veoma stara. Pored ovih vodeih sorti imamo i novije sorte kruke kao to su: Klero, Toska, Etruska. A od autohtonih sorti kruke tu su: Karamanka, Drutvenka, Lubeniarka.
- Sorte dunje Pri proizvodnji sorte dunje najee se koriste sledee sorte dunje: Leskovaka Trijumf Vranjska Pazardijska (Bugarska) Moravka Asencija Fezlus (Bugarska) ampion
- Sorte mumule U proizvodnji mumula znaajne su dve sorte: Domaa krupna, Holandska krupna.
Kotiavo voe - Sorte ljive Sorte ljiva se dele na sorte plavog ploda, sorte za proizvodne zasade (vodee, pratee, lokalne) i na perspektivne sorte. Veliki problem kod ljive a i kod ostalih kotiavih vonih vrsta predstavlja arka (viroza) koja se prenosi zaraenim sadnim materijalom (zaraene kalem granice, izdanci) i biljnim vaima, virus se ne prenosi niti zemljitem niti oruima za rezidbu i kalemljenje, mogue je prenoenje biljnim sokom ali takav nain zaraze je od znaaja samo za eksperimentalni rad. Moe da se javi na breskvi i kajsiji. Kod kajsije moe da se javi ako se kajsija kalemi na zaraenu ljivu (stenlej). 1. aanska rodna trenutno vodea sorta, stvorena je u institutu za voarstvo u aku ukrtanjem Stenlejke i Poegae. Sorta je veoma je rodna. Zahteva rdovnu rezidbu svake godine. Osetljiva je na arku, moniliju, plamenjau, ru. U 3. godini daje 20 kg/po stablu. Razvija piramidalnu krunu i sazreva krajem avgusta. Odlina je za preradu a najbolja je za suenje. 2. Valjevka sorta koja je stvorena u institutu za voarstvo u aku ukrtanjem Stenleja i Anenke. Dobra je za preradu ima puno trnastih izrataja. Osetljiva je na ru, moniliju, plamenjau. 3. Stenlej Amerika sorta koja je veoma rodna, pupoljci su joj osetljivi na niske zimske temperature, voli toplije predele i june ekspozicije. Tolerantna je na arku koju je prenela kod nas, dok je na moniliju i ru osetljiva. Kruna joj je polupljosnata, dosta se prerauje i izvozi kao rashlaena, seena. 4. Poegaa sorta koja je najbolja za preradu ima ovalan i sitan oblik ploda, osetljiva na arku, ru, plamenjau, roga. 5. aanska lepotica - sorta koja je stvorena u institutu za voarstvo u aku ukrtanjem Vegenhajmove i Poegae, sazreva krajem jula. To je komercionalna sorta ljive sa krupnim plodovima mase 35-40 gr. Otporna je na veinu prouzrokovaa bolesti i tetoina. Pored ovih vodeih sorti imamo i neke perspektivne sorte kao to su: krupna zelena renkloda, Altanova renkloda, Elena, Katinka, Presenta (sorta koja je otporna na arku i dobra je za suenje).
- Sorte kajsije Podela sorti kajsije je izvrena prema privredno biolokim osobinama. Sorte za proizvodne zasade: 1. Maarska najbolja vodea sorta od 90-tih, sazreva sredinom jula, plod je okrugao narandaste boje sa krupnim takicama na sunanoj strani ploda, potiskuje je klon Cegledi orija. 2. Ambrozija nova sorta koja ima kasnije cvetanje od maarske najbolje za 5-7 dana, dobre je rodnosti. Plod narandasto ut sa malo rumenila, kruna je obrnuto kupasta, raa na kratkim rodnim granicama, osetljiva je na moniliju i gnomoniju. 3. Novosadska rodna, NS-6, NS-4 sorte koje su nastale u institutu za voarstvo u Novom Sadu. Sve tri sorte su dobre rodnosti i kasno cvetaju (NS-4 najkasnije). Novosadska rodna ima krte grane koje kad prerode lako pucaju. 4. Segedinski mamut cveta 5-7 dana pre Maarske najbolje a sazreva isto tako par dana ranije, dobra je za rakiju zbog visokog sadraja suve materije. Pored ovih vodeih sorti imamo i neke novije sorte koje su otporne na arku ljive: Roksana, Horogen, Goldrid, Horlajn, Umberto, Kstjuenski, Kekemetska rua,... Apopleksija suenje voke (kajsije) usled neodgovarajuie podloge, loe rezidbe, navodnjavanja, loe zatite od bolesti i tetoina. Delovanjem svih ovih ili samo nekih inilaca dolazi do suenja biljke. Apopleksija se obino javlja kod breskve i kajsije. Kod kajsije moramo vriti rezidbu jer kajsija ima visok transpiracioni koeficient i vreme cvetanja. Zatita se mora nastaviti i posle berbe, zatita od mraza, bolji izbor poloaja, sorte sa ranim i kasnim cvetanjem.
- Sorte vinje U proizvodnji vinje najee se koriste sledee sorte vinje: 1. Oblainska ima dosta suve materije prinos 15-20 t\ha, otporna na bolesti
2. 3. 4. 5.
Reksel Kleris 14 i 16 Petrovaradinka (Majurka) Hajmanova konzerva
6. 7. 8. 9.
umatovka Futoka Ulfertovska grozdasta Bortermo
- Sorte trenje Zbog teke determinacije sorti trenje imamo podelu na 6 nedelja zrenja: 1. Burlat sorta koja sazreva oko 25. maja, komercionalna sorta, krupnih plodova sa dugim juvenilnim periodom (period mirovanja tj. nerodnosti). 2. Van Kanadska sorta sazreva od 12-15 juna, dosta rodna sorta koja ima najkrau peteljku, klon joj je Kompakt koji sazreva oko 10. juna. 3. Stark Hardi Dajant Amerika sorta sazreva sredinom juna, tamno crvene boje sa beliastim takicama. 4. Sambers samooplodna i najkrupnija sorta, sazreva krajem juna. 5. Samit sazreva izmeu 3. i 15. juna, sorta koja ima krupne plodove (oko 10 gr) srcastog oblika. 6. Germezdorfska stara sorta, peteljka je duga, plod je srcast. 7. Hadelhingelska sorta koja rano sazreva, otporna je na bolesti i tetoine i deficitarna je sorta. Pored ovih sorti tu su jo i: 8. Lapins 11. Lepa od Ohaja (bela
10.
9. Droganova uta Deniselova uta
sorta)
- Sorte breskve Podela na sorte kod breskve je izvrena na osnovu prisustva malja na plodu: Obina breskva (sa maljama) Nektarine (bez malja) Breskva za industrisku preradu (nemaju crvenilo oko kotice) Breskve je teko determinisati pa se za odreivanje sorti koristi vreme sazrevanja, tip cveta (ruast ili zvonast), lezde na lisnoj drci (okruglaste, bubreaste, ili ih nema). Obine sorte breskve sa maljama:
7. Gloheven (7 dana posle crven) redhevena) 4. Maja (5 dana posle 8. Kresheven redhevena ) Nektarine (nastale mutacijom obine breskve, bez malja su): 1. Kaldezi 2000 (5-7dana pre redhevena,svetlo crven plod, belo meso)
1. Maj krest 2. Spring lejdi 3. Rojal glori (izrazito
5. Redheven rani 6. Redheven (3.dekada

jula)
2. Vajnberg 3. Fantazija 4. Stark red gold

Sorte breskve za industrisku preradu:
5. Morisijani 51 6. Flumekist 3. Andras 4. Bebigold 5 i 7 5. Vilaoda opyrights by Neboja adenkovi
1. Jungerman 2. Vezuvijum
Jagodasto voe - Sorte jagode Najvanije sorte jagoda su: 1. aanska rana spada u grupu vrlo ranih sorti, daje krupan plod, masa ploda se kree oko 12 gr. 2. aanska krupna spada u grupu vrlo ranih sorti 4-5 dana pre aanske rane. 3. Belrubi spada u grupu srednje ranih sorti. 4. Zenga zengana - spada u grupu srednje kasnih sorti, najbolja je za preradu, dugo sazreva 20-25 dana. 5. Vedensvil 8 - spada u grupu kasnih sorti. Pored ovih sorti tu su jo neke perspektivne sorte kao: Edi, Marmelada, Kamarosa.
- Sorte maline Najvanije sorte maline su: 1. Vilamet vodea sorta izuzetne rodnosti 15-20 t/ha, dobro se prerauje pogotovo smrzavanjem jer ne stvara, grudve ve se smrzava pojedinano. Smrznuta malina se zove Rolend, mana joj je to je zagasito crvene boje, na zapadu se trai svetlija malina. Lako se bere i odvaja od cvetne loe, daje 5-7 izdanaka po metru dunom.
2. 3. 4. 5.
Gradina Podgorina Miker Malin promis
- Sorte kupine Sorte kupine se dele u 2 grupe: Sorte sa bodljama Sorte bez bodlji Sorte kupine bez bodlji: 1. Tornfri vodea Amerika sorta, koja sazreva u krajem jula poetkom avgusta, dobre je rodnosti, dobra je za preradu, i najvie se gaji kod nas. 2. aanska bestrna sorta kupine koja je otporna niske temperature, ima krupne plodove, robusna sorta. Mane su joj to plodovi dosta esto menjaju boju posle odmrzavanja i nije transportabilna.
3.
Black satin
Jezgrasto voe - Sorte oraha Orah kao voka je veoma specifian kod oraha koren lui posebnu materiju Junglandin koji deluje na druge biljke tako to spreava njihov rast, odns. spreava rast bilo kakvog bilja pa ak i korova u blizini stabla. to se tie sorti oraha, kod oraha imamo 2 tipa sorti: Sorte za kontinentalnu ne vinogradsku zonu (kraa vegetacija, kasnije kreu, pupoljci otporni na niske zimske temperature). Sorte za vinogradsku zonu Sorte za kontinentalnu ne vinogradsku zonu: 1. ampion sorta stvorena u Novosadskom institutu, sorta koja je otporna na niske zimske temperature, dobre randman, osetljiva na gnomoniju (pegavost lia), sadi se na rastojanju 10x10 m. 2. Rasna sorta stvorena u Novosadskom institutu, sorta slabije bujnosti sa svetlo utim jezgrom ploda, sadi se na rastojanju 8x8 m. 3. Kasni rodni sorta koja kasno kree i kasno zavrava vegetaciju. 4. Jupiter eska sorta koja se dosta dobro pokazala u uslovima Vojvodine, kod ove sorte dolazi do dihogamije tj. do nejednakog otvaranja cvetova. Koristi se kao opraiva, mana mu je tamnija bija jezgra. 5. Gajzenhajm 139 i 251 6. Ibar - sorta koja je stvorena u institutu za voarstvo u aku. Sorte za vinogradsku zonu: 1. einovo Bugarska sorta koja dosta dobro raai daje veliki prinos, ima visok randman i tanak endokarp ploda.
2. Srem 3. Tisa 4. Esterhazi 1 i 2 5. Sibiel 44
- Sorte leske Najee sorte leske koje se gaje:
1. Istarski dugi 2. Rimski okrugli 3. Tonda dentile romana (okrugli lenik od Rima) dobar za preradu. 4. Enis Amerika sorta 5. Dentile londa,...
Kod leske kao i kod nekih drugih vonih vrsta imamo juvenilni period odnosno period nerodnosti koji kod leske traje nekih 7-8 godina, leska prorodi u 8. godini.
Organogeneza kod voa

Organogeneza je godinji ciklus kod voaka koji se ostvaruje kroz tokove razvitka vegetativnih i reproduktivnih organa. I ona se ostvaruje kroz 12 etapa: 1. Formiranje ne diferenciranih vegetacionih kupa. 2. Formiranje pupoljaka sa ljuspastim listiima. 3. Prelazak iz vegetativne u genarativnu fazu (da bi dolo do prelaska na meristemskoj kupi moraju da se stvore unutranji i spoljanji uslovi tj endogeni i egzogeni uslovi, manje azota, manje vode, vie eera, zelena rezidba,... ). 4. Formiranje osovine cvetova (cvasti) kod vonih vrsta koje imaju sloen pupoljak. 5. Formiranje zaetaka (primordija) pojedinih delova cveta. 6. Proces mikrosporogeneze obrazovanje polenove kesice. 7. Proces makrosporogeneze obrazovanje embrionove kesice. 8. Proces makrogametogeneze obrazovanje sinergija. 9. Cvetanje i oplodnja: Poetak cvetanja otvoreno 15-25 % cvetova Puno cvetanje otvoreno 85-95 % cvetova Precvetavanje ako je otpalo 85-95 % kruninih listia 10. Formiranje zigota i rana embriogeneza. 11. Embriogeneza (ima 3 faze, veoma je vana zatita koju treba obaviti na prelazu iz 1.u 2. fazu). 12. Formiranje fizioloki zdarvog ploda i njegovo dozrevanje.
Berba i uvanje voa

Zrelost je fizioloko stanje ploda koje obezbeuje najbolji kvalitet i nakon dueg vremena uvanja. Razlikujemo 2 stupnja zrelosti fizioloka (botanika) i tehnoloka (konzumna) zrelost ploda. Fizioloka zrelost je momenat prestanka pristupanja hranljivih materija u plodove. Tehnika zrelost je vreme kada su odabrani plodovi nepodesni za upotrebu (jelo). Fizioloka i tehnika zrelost se skoro poklapaju kod jagodastih i jezgrastih vonih vrsta. Ne pravovremena berba dovodi do loijeg kvaliteta ploda i do pojave fiziolokih oboljenja. Kod uskladitenih plodova na niskoj temperaturi svi biohemiski procesi se usporavaju te se i sami plodovi due uvaju. Dok plodovi uvani na obinoj temperaturi bre dozrevaju i krae se uvaju. Posledice ranije ubranih plodova: gubi se na teini ploda, ubrzana je transpiracija to dovodi do smeuravanje pokoice ploda, pojava oegotina, slabija obojenost ploda. Posledice kasnije ubranih plodova: krae je uvanje ploda, plodovi su podloni napadu parazita i starosnom posmeivanju pokoice ploda. Sve ove posledice se svode na minimum samo ako se plod ubere na vreme. Metode za odreivanje momenta berbe: 1. Broj dana od punog cvetanja do berbe Broj dana od Tstanja do berbe. Sume temperatura od punog cvetanja do berbe
2. vrstina mezokarpa ploda - kod ove metode se koristi aparat za

odreivanje vrstine mezokarpa ploda Penetrometar. Vreme berbe za pojedine sorte jabuke: - Ajadared se bere pri vrstini mezokarpa ploda 5,9-6,8 kg/cm. - Zlatni delies se bere pri vrstini mezokarpa ploda 6,6-7,0 kg/cm. - Greni Smit se bere pri vrstini mezokarpa ploda 6,8-7,6 kg/cm. - Fudi se bere pri vrstini mezokarpa ploda 7,2-7,6 kg/cm. - Breburn se bere pri vrstini mezokarpa ploda 7,8-9,5 kg/cm.
3. Jodno skrobni test - poetkom sazrevanja ploda skrob prelazi u eer:
- Ajdared - Fudi - Breburn - Greni Smit
2,5-3,0 3,5-5,0 2,6-2,8 2,3-2,8
4. Lakoa odvajanja ploda od grane i peteljke.
Fizioloka oboljenja
Posmeivanje pokoice ploda (sclad)
Ovo posmeivanje moe biti: Obino posmeivanje se javlja obino kod: Crvenog Deliesa, Breburna, Greni Smit, Merlose. Uzrok pojave ovog fiziolokog oboljenja je rana berba (i terpentinski ugljovodonik farnezen izolovan u povrinskom sloju ploda). Manifestuje se samo na pokoici u poetku dok kasnije se promene prenose na mezokarp. Starosno posmeivanje se javlja obino kod: Zlatnog Deliesa. Uzrok pojave ovog fiziolokog oboljenja je kasna berba. Zatita: pravovremena beraba, dobro uskladitenje, odgoravajui reim uvanja, tretiranje DPA (difenil aminom) to je antioksidans pre skladitenja potapanjem ili oroavanjem. Kod manje osetljivih sorti ovo se izbegava ali sorte koje e se due uvati moraju se tretirati sa DPA. Prema smernicama AGRIOSA iz 1996. crveni delies, greni smit koji su tretirani sa DPA ne treba prodavati pre januara, morgenfrut pre februara, a jonagold pre aprila meseca. Tretirane plodove sa DPA ne treba uvati zajedno sa ne tretiranim.
Gorke pege (Bitter Pit)

Javlja se kod Crvenog Deliesa, Mucua, Breburna, Fudija,... Manifestuje se u vidu mrkih gorkih pega na povrini ploda ali i na mezokarpu. Uzrok nedostatka kalcijuma (Ca) ili previe azota (N) i kalijuma (K) u zemljitu. Zatita od gorkih pega je tretiranje se kalcijum-nitratom 5-7 kg/ha 10 dana posle cvetanja ili kalcijumhloridom. Preporuuje se 2-8 prskanja kalcijumhloridom, u zavisnosti od osetljivosti sorte, mladosti zasada i optereenosti stabla, preporuka je da se ne prska pre jula jer je prijem kalcijuma manji ukoliko su plodovi manji. Za prva prskanja moe se koristiti i kalcijumnitrat koji je manje fitotoksian. Tretiranje se ne vri na temperaturama iznad 25C pa je bolje tretiranje uvee
Jonatanove pege Stakliavost ploda Branjavost ploda Posmeivanje mezokarpa - kod kruke i to posebno kod Krasanke.
Period rastenja i rodnosti

Od svog postanka tokom itavog ivota voka prolazi kroz niz etapa koje se odlikuju promenama karakteristinim za rast, rodnost i starost voke. Na osnovu ovih primena primenjuu se razne agrotehnike mere. ivotni ciklus prolazi kroz tri faze: 1. Period intenzivnog rasta (juvenilni period) period mladalake ne rodnosti, gde se voke razvijaju ali ne daju plod. 2. Period pune rodnosti poinje prvim donoenjem roda i traje do poetka starenja. 3. Period starenja i uginjavanja posle perioda pune rodnosti u ovom periodu voke smanjuju rod i kvalitet ploda. Zatim se biljka sui i to od perifernih grana, i na kraju uginjava cela voka. Svi periodi prolaze sukcesivno i veoma ne primetno tako da ne moemo napraviti otre granice izmeu ovih perioda.
Godinji ciklus voaka

Ciklus ivotnih funkcija voaka moe se podeliti u dva perioda i to:
1. Period vegetacije 2. Period mirovanja 1. Period vegetacije intenzivan rast i razvoj vegetativnih i generativnih organa.
Fizioloki procesi (fotosinteza, transpiracija, disanje,...) veoma intenzivni zbog ega je i intenzivan rast i plodonoenje voaka. Ovaj period obuhvata vie fenofaza kako generativnih tako i vegetativnih organa. 1. Poetno rastenje korena 7. Zametanje plodova 2. Kretanje sokova 8. Porast letorasta i plodova 3. Pupoljenje pupoljaka 9. Obrazovanje cvetnih pupoljaka 4. Poetak otvaranja pupoljaka 10. Sazrevanje plodova 5. Cvetanje 11. Berba 6. Listanje Svaku fenofazu karakteriu bioloke i fizioloke promene na osnovu kojih moemo utvrditi vizuelne promene na biljci. Ove fenofaze su vane jer u odreenim fenofazama se obavljaju razliite agrotehnike mere i mere zatite. 2. Period mirovanja (zimsko mirovanje) period posle otpadanja lia u jesen pa do poetnog rasta korena na t od 8C. Zimsko mirovanje obuhvata 2 perioda: Fizioloko (zimsko) mirovanje duboko mirovanje traje 2-3 meseca u ovoj fazi kretanje vegetacije ne moe da se izazove ni sa poveanom t, vano je za kontinenalne vrste biljaka. Ekoloko (zimsko) mirovanje produetak fiziolokog mirovanja uslovljeno je niskim t, ekoloko mirovanje traje dok se ne ostvare povoljni uslovi za kretanje vegetacije u prolee (porast temeparature zemljita) period meseca marta.

Vocarstvo

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vocarstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Univerzitet u Novom Sadu Poljoprivredni fakultet

Mentor: Prof. Dr Zoran Keserovi Novi Sad Novembar 2005.

Student: Radenkovi Neboja

opyrights by Neboja adenkovi

opyrights by Neboja adenkovi

Ispitna pitanja iz voarstva

opyrights by Neboja adenkovi

opyrights by Neboja adenkovi

Izvoz vonih proizvoda:

Izvoz sveeg voa (izraen u tonama):

Mere za usavravanje proizvodnje voa:

opyrights by Neboja adenkovi

Koncepti proizvodnje voa

1. Integralni koncept proizvodnje voa

2. Bioloki koncept proizvodnje voa

3. Konvencionalni koncept proizvodnje voa

opyrights by Neboja adenkovi

opyrights by Neboja adenkovi

opyrights by Neboja adenkovi

opyrights by Neboja adenkovi

Graa trogodinje grane kod oraha

opyrights by Neboja adenkovi

Generativni pupoljci mogu biti: prosti i meoviti. Generativni pupoljci su krupni,

Slika pupoljka i lisnog oiljka

opyrights by Neboja adenkovi

opyrights by Neboja adenkovi

opyrights by Neboja adenkovi

opyrights by Neboja adenkovi

opyrights by Neboja adenkovi

Rodne grane kod kotiavog voa

Voarski reoni Srbije

opyrights by Neboja adenkovi

Svetlost neophodna za odvijanje procesa fotosinteze. Moramo voditi rauna o

Temperatura vaan klimatski inilac, utie na intenzitet odvijanja fiziolokih procesa

Vetar nepovoljan klimatski inilac voarske proizvodnje, u naim uslovima velike

opyrights by Neboja adenkovi

Hemiski sastav moramo izvriti hemiske, fizike i bioloke analize zemljita.

Nadmorska visina idui severnije voke uspevaju na manjim nadmorskim visinama,

Poloaj parcele june ekspozicije su toplije, pogodnije su za proizvodnju raznih sorti:

opyrights by Neboja adenkovi

Seme za proizvodnju sejanaca

opyrights by Neboja adenkovi

Setva semena u semenitu

Setva semena direktno u rastilo

opyrights by Neboja adenkovi

Naini vegetativnog razmnoavanja:

Proizvodnja vegetativnih podloga nagrtanjem

opyrights by Neboja adenkovi

Proizvodnja mladica zrelim reznicama

Proizvodnja mladica izdancima

ivii kod jagode (A-lo, B-dobar)

opyrights by Neboja adenkovi

Kalemljenje na budni pupoljak (terajui pupoljak) vri se u junu i pupoljak

Kalemljenje na zrelo (kalem granicama) tu postoji vie naina kalemljenja:

opyrights by Neboja adenkovi

Prosto spajanje primenjuje se kada su podloga i kalem granica priblino iste

Kalemljenje prostim i engleskim spajanjem

Pravilno i nepravilno izvoenje reza nad pupoljkom

opyrights by Neboja adenkovi

Pajan II Podloge za kruku:

opyrights by Neboja adenkovi

Podloge za kajsiju: Beloljiva generativna podloga odlina je za peskovita zemljita, kajsija na

opyrights by Neboja adenkovi

optimum optimum optimum optimum optimum