P. 1
Glasnik Zemaljskog Muzeja 1952./n.s.7(4)

Glasnik Zemaljskog Muzeja 1952./n.s.7(4)

|Views: 651|Likes:
Published by coolerthanhumphrey

More info:

Published by: coolerthanhumphrey on Dec 23, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/23/2013

pdf

text

original

362 Mil,'!. C. ClJII .

iIIIIlOIHlh
ee6e II 3a C!lO'::Y nopO:IHU::" 3a cnaD·a·tbe H.11H 3a:.:e6HY r6pBaH,) 11.111 6aWK,3J YK, C0611!uy 0)1
lU C nepa 11.111 T3HKor 3H;Ia (Riegel wa!l!d).
({J0'; 1 0 3Ip:E H,aIKa j e II npe)l.BO;oCHHX 3aj l pyra. n O.1aTK o roMe 'HaH o ea\! y C130jOj p.Z·­
cnp aB>! H InpenB'ojeHa 3i1,/l pyra« (Seorpa:l 1945), ITj:', 40--41.
n OWTO ·ce HeKa 3aJl.pyra nO}l;e,n l1, p a.KHjCl(H IG3BalII H ( Il<O'VHHLta) 0 6H4 11 0 OCTaIIY II ; lal be
3at:'e.l HHQKH. y ce T3 lfHO YAeo no;.e· HHHX HOHHX cY·Il.1 a: HHKJ If n l' aso Il a
Ce nO; le[IH Ha He;l E-:be, .1all e na !i Ha caTe. T aKO no-craje »nopeAoBHHlIKlf a.'IH !1Ma n ope­
.l'O·BHl!lfKI1X 4H(i ll nope,.'\.oBHHUH HH'CY IJ Y c060\1 y 3aj .1HI1 4"" li .l a ocral'le
.; OW H KaIlTar. K a3aH II KaflT3p 6y)!y KO,l je,'\ Hora n a ce H,I1\ l a c,ly)t(e Cl' llIllIH KO J, H\! YCTp eoa. VI; IH
np'Oila ·ce Ka3 alfl na '.,e n (),; le:t 11 I'POB m.(. Y HI "ljHIO' BHj,t' oeHl He, n p'1 11 KO \1 ,!! te o6e, Kao ;;a,; ,WIllIKY
CB OjH.HY KaKH), BOl1
I
«Y, na he rn Cl'C.JI e, ,:{O'l< cle BohKe He O'cy w c, .'l e.1UTH II : IOJ, e IbHX. T o 4UHe paJ,u
'for ·a Ila 6H č >: Blf n O:l t:JbeaIH 'B oha Ul ol-ba n aK,'1I Hli ua). H Tora ;r.a
.l o6e 'He n O.Je.1e Ill Y' !Y, na jc> llChopHwhaBajy 3aje;'[HH4KH.
6HL[H'O CBaKa Kyha FDla cs :y 4HTYJbY, ,Klb';J;)KHUY Y KO.i oj cy , ' lTHeal1 i! rI(:el(H l-! YKY­
haHl-!. K a;'!. ee 3311Pyra, CT,3 p y 4HTY.'bY 3a)'IPKUBa H,hj ,M,n, aIjH 6p ar , hOjll o, ra je 'l napoji Kyt 1"
a C'l'apHj.a· 6pal1a H3,11a3e 11 3 Te [<'llie H 'npem 1cyj y CIHT), l bY. VlKOHa H 1,,1fb
'
l!·r e TaKOij e o c-r aj y )T Ky h l1.
He ,ta, y OEl·O,! Kj: ,ajy, .:t e06e IKY" 'CT3.Ba, j ep ce 3Ha KO,!H je 4JI 8H 3a:lj: yre K-Q 'a ce ..c,.TH I( o }! e KY­
O. TaKO Ha n p . Y 60.'baHHI y ey 6H.ija y .3a,:{pY31! neTopliU3 Gpalie f ajl! ha, tf f1er ap j e IC)' l!OB30
TpHql KOBHh.HM8 Y 3 0P3H"ll \ ! a, T r- Hno I;'e n eT OSf( hm13 Y C OL( KOBUY l1'TK
Ha OB O" I č 3r0;1H O .:10 ila HeK OJ!H'K<O IT Hl l ep a o KaKaB Je n o.1HH )I(HBO T
Y 1l0POjlHUH. 3a Dpnl e T YP<l Ka, 1lJW eHHUH 4HC(MY){3 ey npaBO 1·j3 npBY
!loh csa.16H KOi l I-bI1XOS'I1X Q·I1Cj:J4Hj ,U. c3il a ICle \ ,tH oro n pH4a o l<PB3BHM C)'1<>0l­
ea 6 rOEl IDla 3'60r Tor a, ee je TO Haj Bt! hlm H p aibe' 1 Ha Ll aCT H nOWTCI-be
WHLIIIOCT>:I· fl Kyhc.
611:10 j e B3H6p.:; ClHHX no.rIHHX 100.1Ho :a K'Ojll HHC Y HaW[33H.1[.1 Ha c e() Oflry ocy I Y·
I'l a 11[ BO}' 'leCTY 'I( o j <: je- GB.no IRea' \J a pal JloHf e HO. Pa l l·H.:l' j,<, CB el<ap Il o." ar so Kao
HeKO npaBO Ha CH 3XY ff TIH I c·e , e KOPHC THO (I ': OOH 1'O npaH>a Iw ry, .:cp j-e OHO 06 H4 <1,.i
n o Je Cf[·a >ea 01l ,13 : IYj ){ H<t il a CBeKi: Y !l epe !lore y El E' LI e. r '!a fj.H H je r a3.1o r 6HO CBaKa[{Q Y TOMe
WTO ey 04eB'H }1(eHlV! I : Ro;,e Ci-m OBe BeO\la :\II,'Pa,J e: OJKe'HH 'I Y:lora« , 1<' LJ aKa 10:1 13-14 r O;U1H 8,
na ClJe K3'p OJI;l3 }idl Blf ea Crl ;:! x o.\1, f1 0El0;10 \1 .: j.:w'O r IKoHK pe rHo I' c' .yCIaj a OCTa.I O
:C Kau l! ()_,' 10Blfua : » KO TH HIe' \( 1) f(,eW, c-ralp H h e
(-j.anoCJ[eTKY, 1I 0 C1'O,:'H ,H yer: alliQ.sa 6pa411'H,X n Ope.1 'Tor a WTO jl' He [10TJ( HH) H
r ao, y a H.1111 KO j H Yl(yhaHHH, IHep OTJOIH:>C ey o,Vla3lf: IC CUeUJTe'l{IfDI
.ua .: e " ' !li Ta MO.'IHTBa«. )KeHa 6H ce eUCWT>eHHKY pecIH'l a: ».J,OWi13 Ca\l' !la
np eBpHew KOWYJb Y.«
MO)l, cc pelHI !l a 1I 0PU)lH4HHX H.lIH IKy hHHX 3ajl pyra Be h Hena.To. M eCTo H:>HX JaBJh3jy
ce CC Jh3
L
IKe raJ,l l e 3a:.l py[\e. rO;,J HHe 1950 fl{)I' To.iaJTe cy TaK8e a a,Jp} re Y C'J ;'{l1HY , n aK,lc­
Hffj tLH, Tp6YKY, K apaHoBUY H Bo.'LaHHhy.
POll - Cs e nopO; \lf ue Koj e ey 3aj e,:!.'Hff4KOT nop eK ila !lO . [y wKoi J\03-H 4 HHe je.J,3H f 'O'!!.. >Ha­
PU.1Hli Ha.311 BH 3a Tnj [w.ja.\l cr KO,J 03r;eH:> aKa: »ql 3\le:l 'ifja«. »n
"PO,:(CTBO«, i> P.O.1l«.
Kail:" It elol " eo PO; l d u la6H j c ;e OH »C 1'y6« HMl "Orp 3lH 3,[(<<, lIa np. B YK eJbC
ey cry6 OA M amflloBIfI1a ( y 6U,'L3,HHfiy), y Mi lHHY Da'f.Hha CTy6 H II KC Wi:·eT caTH. 4 ya
,J a <= e 3a .\I<] ,lo6p o,ia ll :pt();.( K,a)l,e H
DHTHa 06e;leJK ja r: 0; 1:1 03perbaK3 ,ey PO; IO'BCKZ er30 r 8.-\ !H; a, SI';C)l,HWIKH ", npHfDieHflK«
' i<! 3aje;UHl l[KH KY,'!'T (lICTa 'C,laIBa H 3aje;(IHHL(Ka napue.1a y rpOU/bY). CHWII1H y Jl f1lJ­
K\'leHHol{lt 1104C '[,H C\ 1It:.1:JBHO .'la Cel Y3JH!ajy :Vleljy C060 M, a TH TO H:>HX O,1l ocyl)y j e.
OKO 1920 ,,J ea opanl 'I' 60l baHHha 6H:I U cy ce O)t(eHH,l 11 AU HaKO je enH CKo'n AO '
nye m·o re 6r;'aK,oB,e, OH,}! cy Y !Ilapo,Jy 6H,:{H v. .'l a3Il SJl H Ca6
1
'1'<133,H H Y36 Y11Y TaKO Aa je en;Jj': Kon e.'!a o
Hapot{HTO[' H3aC;l aHHI,a ;la o6.,iaUJlhaB3 H CTHwaBa .
H e)laBHO, y L( 1aHK Y ", PO.:{ OBCKe Tpne3e, H,lH cOOpaWHl{ e« (L,.a'CRHK 3C.\la·,ibOIW,r
3eja y Capa.i'ellY, I I. C. I V- V, 1949 1950, e. 97- 98) n'Hlcao ea \1 o KO WTO cy HX
POl-lOBI{ 6 11,111 n o ,H1' :IH KO,:{ 'l aHaCT'H.pa 03peHa H UrK3B.al y B 03yhoj H H:J Lf ap .QaKY. Te K'0>JI H6e ey
61f.Qe 3a,j e.lHH4K:J CBo.j HHa II e,1 Y;{(IHne il a 'ce '1
I
JI,a trOIBH po;.!a, Ka,J ..!lol) y l !lla;;y r ; \ e JIa ICK.nOHe,
Jla OCTane I OIj: oOe H C'I" a Y cy npH\(<l'H H H Ko,.J, Up.KE C, y 6 'O'4 H' HH cToj e
xlHor o6pojHH TaKBI! POilOBCKH :. aCTiVIH« H »I{.,yn e« ( Cn'. , ' ). OlJl! KO'jH r aHY,:'Y 6'JH)I,e Uf 'KIlH He­
THX TO." 08a Her o· ca' ['o O'HU KOjiH I 113 .aa .'bHX
3pelba Ufl 11:l11 363

Ko,J: 03peHCKHX Cp6a ,:,e seOMa Y O'6 f1l13jy o,1,Jl'a)Ke.fbe Y rOCTe »Y nr 'l1j,a1'e.Tbe«. Oco6ino ce
floceh:y jy naWe'HOOH fl I"bHXOSe nOpOAHL\e.
He)la ;la ·ce neBoj ,Ke lllaJbY »Y 'cTo,j 611HY«, KaJO y 'c:pe[.:lll-boj 501CH:II-. H e' 3H'a ae OB.n·e
HI1 32 pe4 »Oj(I1Ba«.
P2Hl1j'e, K3,;Ija 6H }KBH3 ,Tlo p:e,'l. MYWKapl.\.a" npflWJI3 cm MY Jl:O 'Ha 1--2 fl 'CTaJIa.
6H OHlla CT3BH,la Ha Tp6yx. na ce m ' OO'I{O Tl OK.l0HHJI,a H oHAa ra In03.nP2B:l1JI2 ca »nOMOiKe 5 0r l«
a Ka'l!; 'ce HOTlpaSIf, mITa: »Ka l( o cr c ?« .ne,nlf)lW]'HO ce Taj o611<laj OJ.(p>KaJBa 11 ,e al!; 3, a )KeHe ce'
tb.ajy fl e060)1 nr 11 ,llIiCO',)1 n03l l-pas a.
ArpapHH Ol!;HOClI -- P.UI.H'Hje ey -CBH rrp'aBO L'J1a BHH no 0eJI.HMa 6HJlH 41HjJ4Hje (K)leTH). Ko Ie
6HO Ha »TilIH'Ka« ( 0Hp mJallUI3) are, OTKYTlHO ce j 'e paHI1.;'e. OnCYIII.'I>H'Ba,fue je 611-JIO [IIO'4e1n{)
jow 3a TYPQKe BJ1 a,;I,2 B HtH·e.
KipnoB'a, CHol!, ':e , TIi o:p'e'<!'H'Ha, Baol e!3 L\>11 I-I l!;€0 KalolY)Ka cy CBoj.HlHa I; el!; H e 6eroBCKe
Crpa,JJaW4eBilfha) lB 5l-fj.e.ne. J],OL\HHj-e y 6raha Xa'UHiOer, 3eH'p;6e.r li CaJl!ol6er TO CBe
Melw { 060M H.a Tpl1 Ae,Ila.
Kaj( j e Xa/Joli6er rpa,'l.liO K JI Y Y K PTOBIi, I<a)KY .l\ a jy je rpa}l.HO 'AeBe, rO.llJH'Ha 6ea L\ape,Ba
cy li JKeHe f.b,el'OI3HX 41f1(!)<IHja. je .l(OHo.w e,H Ha Taj Ha41!H ,!(a ce je
,ilO KyJl e }l. O)laBao() H3 r YKe Y PYI\Y.
c.r!. 13 - »ACTa.11!« KO.L\ L\pKBe y 504HHH
[}erOBH Hf!CY ',OoflYWTam1 HH CBaKO llece'-he Ge<r y K.aIKMYJKHMa, <!Hjoj 'cy
ce )K e-Hf! .101la; I C . onYUIT30 Je llacecBH pa y3 ra j ;(e Ka.n. ,j.e ()IH y OC<1'Y. l1.Ha'le je Ga CBHpafue
y3 611 .'la ,K2 Ha 'IT H,1I, €Cer 6aTIi'Ha.
MoGa H 3ajaM - KO ie HeKa Hej aKa I1JIH ICJl a6, 'CYiCet:4H he ,ce ,1( OfoOlBO'­
PH l1H' Tla )1 )' )1060M CBpW.IiTl1 ,lI ocao. - Ka,l{ ce rpa,J, l1 Kyha, rOT,OIB'O je ooaB'e3Hoo nO
l
\lIa.hH Kl0Jlf!·Ma
Y jl OBJla4efhY rpal) If
Mo6a ce 'spak-a, na j e YCT8apH HUO WTO fl Tl 03a)111 L\.a'. AKO 'ce .p a,lll! :'Ha (I<a,ll, .je .l\a
ce oflO)lOrHe CI!P OTI1HJ'11i r,1(e j e )I YIU Ka P' J Ha CHara 360r 60JHcCTH 'Ii C ;I.) , He ce.
Beo)1 3 je y 06114ajy l a »ce 3a·l1'llal.'y« pa.:l HO)f 'CHarOM.
KOMYHII 5YHaprrcy lfC': TO 3aj,p)\'HH4KI1. CYjj.JI:aCHl1l.\'fIl 'He MOpaJ·y 6liTIf 'POJI
Meljy C060M.
illy, !ClKI! nYTesli ce 06HqoHO Onp,aBJbajy 3a jell:H114KIi, "y I<OMYH«. PeliH h,e: »xajMo y KOMYH
Ha rr'/'I'!«
npaBO Ha poj -- Ko lialje y :p.oj Tl4 e.1a, .berOB je. OH j.e,!(HonaBHO Hce'4C ,!(y6, n4€JIe
Ii Cl1pece y l> Kp o.Ufl-bY« '!j. HOTH Kyhlf .
nOpe.llOBHH4K.H MJIHH -- ,;iC ,n: a Tl ope,llOBoHff.1.\1f H3a6epy 1i3Meljy ceGe je.llJHO'ra KO,;1i
li e 6lf Tl1 l-beno'Ba je ..'LY)Kll OoC-r JLa 'Ce eTap.a ,!l'a oe I Jl WH o,npll<!2'Ba Y .lIJU6POM ICTatLy. A:l'l1.
peTKo .ai! BH nOpe!(OB'HHllH ,[]3.3·e Ila 'TO. H ,j2TO cy []Ope,l(-DSHaQKlf IoMHHH H -c,n,a,6H.
364 MII.JI. C. (1)11:11'1110111111
CeOCKU KHe30BII - LJ,OK Hney op'raHH30BaHH MeCHH Hapn!lHH 0)!.60PH, 03 p e ff': 1<j11, Cp DH 'cy
eBojl!l! CeOCl( IIM K,He30BIBla IHO 06H4.ati,y ,l(aBa.m Hel(y HaKHa.uy KaO IHarp a..:ry. LJ,.3 11a.'l H cy y )KHTY
Hi lll IPla,1,Ha,j ,e'HaS'H': HtKO OH '1l0,lY (15 Kr) KYI(YPY3a, He'KO 6H .!J:ao n oe eHl1K3' (je,UHY !='a;J:IHY
( Hary), ,a Ht'K'O O!l rOBap ajyhy y HO!l'I.{y.
1l0K Imje 6 HQl1o e JLa 4KHX P3)!.HH?, 3a,Q;Jyra, no cemnra je 6WlO )HlOv'bapa«, KOj'H cy lIY,B,aIlIH
yee·Be.
Harpa.lla 3a y611jeHor RyKa - Ko y61!je BYKa, O<.1.epe KO)K)" 1H a-raKl!e j ie Ha ,\IOTKYll
3abe no ce 'l Te v KynJb.a nplVl ore 1(ao Harpa,:(y WTO je YHHIUTllO j.e;IHor WTeTO'lHH),. Đ
no rOBOp.fI' 1(al(O aYI( B.Wwe II Ihe 3 ,JIe ro xohe )I,H-ra ('!lIlJ HHu.e) II C."l T,o Ice fJ'<UII If KO.'1 Cp6a
fl KO,'.! KO A aKO Je JIIQ1Bal.l J(ojH je YUHO SyK3: IUlyhaH', OH yC'rynH BY4jy
1<D)KY ,l a OH cKynJb3 flIp:HJIOre 3a 'c e6e, .tla ce n O'M l1He. Kao npHJ1()r CE.'
}!Ofl'O, CyBO 'Ieco, HOB31.l , Bi)"H3 111' • J(Q)1(3 Cc
r ,o.'!:. 1950 «Tjen.alfl 613,K3HOB'Hh H3 1l0l-ber P aKO'Bl.l a y6HO .ie TP'H BYKaH O,H je no 0J(06pe!-bY
Cp ecKor HapoJ(Hor 0.11-60 a cKyn.'ba'o npHJIo·re.
06114AJI.i
CnaRa II MOJlIITBa - 51!0 j ·e 051ll(aj .ua 'Le 3.3' ,eJl aBY nonH A 3H3,
;]J(O se-h n r. :l3HIl K HHje y nocTy. Ha-P:OL[I!TO ,ce je O.1l-PlKaB:l!O TaJ(:J1J non KO;I OHI!JS «0,,;111
CB. l! CB . C asy, na mra il1,M3 FI 'olaH;]:, a' lH PCTJ(O. Y setur-Hm! (JlaHe
;V\ !{x.o.b.'l.a'H, na cy yu. ,1H !ll one nro )1 3U-I 8' npc;r lYhIX'Ol b.13H O,lH()lCH O .13 noerc
'
1l0KPOBY, TaJKO .n a 'CJl3a), npOBC'.lY Y noery H npo!)y 1H3HM,e, JI Y 'TOM Kp'ajy 'BalKll1' n{:'3­
BHJl O: »KOjl! j.! aH - TS H 4 LT«, Tljr. aKO (l!IlaBCKH Ilpa3HHK n a.nHe Y Il on, OH.'I:3 ce r'OTOBe noe.Ha
jE.'l la. 06H4aja ;l a CHCLUTeHHK Hj.!C npe c..lJ'aBe nO Kyha \1 ;J,a CH CT H 1Il0,Q:HlI.lY.
Kao [10i.lOBCK : ;138e . 'O'; 33e Y 063HP HHJ(O.Tb,1l.aH, Apx;:u.i1'iCJI'OH.Il3H, JOB3H.. }(3rH1 H ; lp .• 0; 1
npa3HHK3 Koj H ce HHa '1 pelje j., B.lhajy K30 PO,l(08CK(' C.l aBe ,1(0 aSe Y O63H1J:': 'C!l. CaBa, M.l!x,OIlb ­
':(aH, CP!bCB.'l3H (Bacl1hH y K aKMYlKHMa), Ylr'!-baTHj cBL(.a'H 'H' Y 50411HCKOj ,napoxHj'11
np,eK O 300 : .l ane Jla3apeBY Cy60TY; 33T-HM T»)' pljeB..l .H, Cr..'len a!H:>,::(loIH, fl
Oypl)HI.l. Y « {, JlY 63IWTIl k.ID!a HajBHwe je CJJ.3JBa o J1a33peB.o\i Cy60TH.. a Y Kylie
c,"·aBe 'Ha B en HKY 10cnO)IHY.
Ha CJ!12ay ' t: 1l0311 f3a 6;w)K,lJ. p 0,1\ . AKO MO)Ke, 'C apeWHHa 'Kylie no!) e. l lW!HO m:a, lle1'HaeCT ,l\aHa
npe 'c.13Be Ca IUO,KO'I r-a Kll j e '(a ,1HlIHO noeOBe H omf,K CPO.llHHKC. T8KBHx (-(e,0\.3 ,moro, H
nora ocr3'f1e na p.ylJ3 KO-l OH Or a ,:w ,be ,'l:a ra n030B e. OCTa.1( II\la 1I 0W8Jbe, Ha : 1·3 H-lI.Ba !TIpe
HeKO i.leTe :l a fi X nOTCt'1'lI 1.I.a, ':(oby Ha C.lIaBY. AKO He ,'IH nobe ea"'! CT apeWHH,a,
Iloc.lahe HeKora H3 Ky he ':(a n03HBa rone. KY'IOBHlIla, 6.llH)"H\1 CPO,1l. HHI.lHM3 II waJbY
ce (6olu.a paKl!j e) IHI nora43. Hlnla KOjH HI:F.Y 6 11 1!33K po.:! He waJbe ce HI1w,Ta Hero
ce n 030HY Ha (' TaBY t, e )l;ohH H HeKI1 KOjH BI!'CY n03B 21HI!, a fl cy ')\. OH,]! rOCTH Kao H OBU
KOjH ey n03Ba.HI! .
10CTJi KOjH n03B3HH -lO HOCe KD'/laq H 1l0HelllTO 0)1. yK!yi1aHa. AlKO Ha CT3BY
lill e caM ofqa HOC !! paI<Hje :Hi norallY. T,o j »nOWTeH,e« ;10 \1 ah'IIHY. AKO I1X I!·;le
BHllle H3 Kyh c OH.iI.<1 l'loce U'a'6YKa, ,cYBor M·eca, ;(YB,a'H,a, XJI nL[l!ha li )l.P. To j .e »\IHJlOWT,a«. To he
· np e,'l.a TH H K Ka)!. 6YiI Il,Ou133 I!\il I!, llaTpar CBOjO.j KyhJf H OH,na K<13Y.'y WTa 3a IKora :(O'lIeT'O. Cr.G.
pm! ce 0011'1('10 OHoca K.a tpa. wehep 'C.l.
rOCTI1 ;l0.la3e Ila }laH np-a3HHKa OKO J,e:er caTH npe nOi1He, HajKaoHl!j e A{) JlBaHa·en
Ga Tli. CTap eW1I1Ha ;J, Ol(e Kyjc rOCT,e Ca li '1/3Hbe npe.n l<yhy, 'ca CBaKHM 'C e
n031.1'praB.IP If Il-OHY}l11 r '3 Ka.tl! r o CT ybE.' y IKylly, noca;t e ra 3a 'CTO 11.111 C!HIHI!jy. ra
nOHy,:(e atpo'l. AKO fiMa jow ;J, OCTa ;(0 p)f l(K <J , OHi la ce r OCTI! 4aCTe li
Tpnea.al Ce nocr3BJba y iI1 ajGOJboj 'If H '·n pOCTp.3HHj O,j C0611, no I I!KOHO.\I. H3 i:I!HHjH Ifj'Ma
CTa :JIHO paJ(HJj<E.'. ce-l!! np,o,q,e.1b,)" a !-b e·ra eeAe CTa p t;;! l by ,ul1. BO,ll! ce cTporo p34YHa
r.ae he KO ceCT·H.
O D"IKY he Ce 06aB'I!TH rJlaBHI1 (."·aBCI<H 06pe.1l- H c e BO II p.&4Y'H3 O TOMe .nace
1<1001,3'4 lipe ,!( S3Ha t'CIT 'caTH, .iow »;t,OK I·u ,e r o·p-e4: , Tj, ..l O,K 'CYHl..\ e Hanpe)],yje Ha
H·e6y.:I1) K a,:( Ma j e npHI' OTOBC eBe 3a pY4aK, Tai la HeneCTa HlIi .n ()J)<a, all<O }e ml3 y KylliH,
CYJ( C 'BO)lfnl H .n !'eH 8> nOor,HBa rOCWD-I;3 Ila ner;'Y PYKe. J-Ia ;reBoj PYl..\H HOCH [1pe6a4eH' neWKHp.
n OC,le Tora ce n OCTaHJba Tpne3a. Ha -rp.ne3Y H3He y Haj-npe l>KPCHHI.lY«, CO> 11 ,,'npeKa;.'VbY«, G3Tm!
111) MebYTl m. y CCJl.l!xla OKO KpH'B.aj e KOJ134 YB·elle Ha AaH C,laBe: nO ,uaHY <lIH'CY 'p:aH·ajle
C'Meml OA na je T3K,0< li OCT3 .10.
365
c,e illa Tpjlle3y .HaHOCe ne4e'fhe, CH(:' H ,il,pyra je.na. Ai!<JO je MpC, )top,a, Ha Tpne3li 6HTH )teca. AKO j.e
noCT, H-3HOCe, 'ce ueJfa O,U KpO)WHpa H O,U rpaxa, H TO ,Ha Y.TbY.
ce 30Be ICBaKO KOJbHBO (Bape'H,anureHHl.\a), I{aJ{O ,00Ho a lCJlaSCKH 06pe,U raKO
11 OHO Koje ce HOCI1 Ha f(: '06.Tbe npil1.1tHKOM .n'OMeHa MPTSHX. npe!(a,Ufua 3a e 3aM e­
,il,'HTH H 3awehepwm, ,a, np tOKa,Ufua 3a MpTBe MO)Ke ce Cayl0 3a')1,e,UHTli. OH!! KojH C,laBe CB . l'1:!'H j.y li
CB. AllxaHi)e l!a He lnp,e'Kail1.fuY, nOWl'O ,ce Bepyj.e .n,a cy TH CBel\H )KH'B·H'. C.1aBCKa nr e­
I(.aJl!fba ICle !-!'O,Crn y Ui D'KBY ,U,a' j't" ,Cll,eUI'neHHK »npeJ{,3n:-H«. HoCH j e Ma Jwj'e 4eJbaJ\'e1 ;y13 Kylie, H TO
06;H4HO H3jYTpa Ha ,u aH C.lIaBe. H eKH' lllt3ICToje Aa TO CBpwe KOjH I tal! paHHI.;'e, H y TO.\l 0Ji'Y4a,j y
ce HOCH ,Kao npeKaAH>a 'He BapeHa ,nWeHUl.\a .lloUU nweHJH-l.\a Kloja .: l' ·ca)10 lIa .· 'O npoKys.ZIHa: He
6H HHX.10 3QHO aKO oe UcnyCTH. CBeWTeHHK OCBeTH TY nWeHHI.\Y 'tl OHa h,e ce U3'jYT!=a Ha A,aH
CJIaBe .:LOKYB3TU, 3awehep ITH H;IiH, 3aMe,il,H1'H. ro TH J{,Z,il l IO a3e npBO oKy,ce OA npeKaAfue. Y3
npeKa,il,fuy ce Hoc'e KpCHHl.\a H cBe-ha, ,a,lH 'ce OHa He naJl 'H Y l!fP'KISH. H el(H npaB,e 06H4HY, a Ele·KH
IlpaBe TpOKpa KY CB ehy. CBaKlHI ,Uo)'lahu,H 6H BO.leo ;la H,\la .0IJ.\CHO'jIHX BOCKa 33 KpCHY >CBIEihy,
jep' je TO 411CT BocaK. 106p,eAa CBeWTeHHK Y )lOJIH TBII Ca)10 HM eHa )KIIBHX YKY­
haHa_ CBeha ce Bpaha Kyhu IHI 'na.lI 1I ce npe,U ,K 0.rL3'4a. Ko xohe noma,be I.\PK,BH Ha '.1,ap
Kail wa,be rn p,eKa,il,Y.
Kp CIHHl.\a H,IIH »Kp-c,HII Kr YrB« je KO,la4 ,O'il. oo,ber nwe,HII4Ho·r 6paWHa, YMe>meH y KB aC II II ­
wap,a'H 03ro lUaJ;aMa OA Te.cra. r .-laSHa č :.\1c:y,c«.
K a'A ce CBe n OCTaBII , Y)KeJKe oC e cBeha. YCT::lHY H \!O'JIe ce E Oory, a npeTXO)\rHO 'ce ,HaT04,e' TPH
LlIa!llle P'31Kfllj'e 'H' C'ra'Be Ha 'flpn'e13Y. Ka.1 ,.'B'YIw,e C 'CBal{1I Y3Me y TpunYT KO.1hI1Ba (npe­
Ka)!.fue). T aAa ce npHcTyn8' JI'OyI Jbe'fbY 'K011a4a. To he 06aBlI1'H KY)l u jow je.1aH O'A npH'CY'l'HIHX,
Kora H3a6epy, JCa OHII ce HaiJI1 Pe rII J!{.by6.e Ca nowTO non;r.j y no LtaW y
p,aKHj,e, na eBa OKj:l'!HY l' HnYT KP-cHlIUY, AP)KehH je CBH nOc.1e Tor,a, Ol'CrynH
jeAaH OA fuffX , 06H4Ho oHaj poljaK, a .IIOMe je AB-ojHua: H ,11,0 '\1 aIU!lH. nOWTO np eJI0\-t-e KPCHH­
I.\y, Ta,il,a fuel'le ,n O'l ,OIB H1.\ e ICTaBe je,!\,HY Ha ,;l;p,y.ry, na' u ful!X 'fiOHOB3 Je.1l.Ha LI eT-B p'l' (t.H a
KJ: CHl1u,e nowa.1be ·c e y »Kyhy«, JI Ta 4e'TBpTflHa he c,e calfYB aTlf 3a ,il,pyry 4e.Tba ,U 3a OHe ro­
ere KOjH AO!)y AOL('HH;'e. a '0ICTa,10 ceCBe 113 JlI0)'111 Hl3J 'flp,ne3>H 11aKO ,:(a CBaKH 3a, Tp 1 Ilo310 \1 ,l061!1,',e
Kap 110 )13JI O, f1oC JI,e H3'QT,a;.e [10363. č ,c,e porrap, a H p'a3He H3 pOAHe ne,OI,e-. K alOl H '.1,pyrAe no
EOCHH, nplI,ll HKOyl CJl,aBCKe r036e 4,HTa Ce »Bat,Tt aBa«, AyraLIKa 1.\!='KBeHor nopeK.rla, ,a'i<O je
3iHa ,KO npI!CYTHHX. Y HOBHie 6H.QO Je wraMna,HH X TelC'CTIOI33 )}Bac.;raB,e«, a p,aHHI.:'e je
WHPI!,:02' H f1a)1'nH ,18 npenl1ca. Y pYK OInI! CrHO\t nonOBa Ma;pj aflolllllta 113'
nopje4HHe, KOjH je nll caH OKO 1840- 1860. 331f!oflCaflll je »lla ::: n,aBa« Ha JIBa'
r036a Tpaje AO y Hoh. Ca\'10 n'P Hj'30Te.bH H CJlIH}KH CPOAHHI.\H ,0 cTahe H Aa npeHohe TY, a
onaMI he ce pa3HhH CBOjHM IKyhaM.a. He.KaAa ce je Q C'JI3BHi rOC'l'oH .n Q AY)t{e : Y041! e,l,a'Be »C'p1E! Ta­
f-b.e«, Č AaH cn aBe H CYTpa.1 3f1 no G raBI! »II'C nJ: a T fb·a«. rOCTlI cy u ,J-lOhflBa.1:H KO.:I;
cy AOillJI,H. nOflerJ.\e -c e H caA21 C.1aBII TaKO" a nOIHoer,il,lt' ,c,e caMOo lilcKyne rO'C1'1I YB,e4e Ha »ope­
rafue«, ,.i e)!.y IH, anu TY IHe HohHBajy.
03pefual.\l1 rOB,o'pe: »+1Jl. eM iHa e.ij aBY« u »H" e)l y (·130,· 3T«, .JJO !( c,e 3a CBe Oera.'1e· r030e K3,;I{e
»n'Hh'e<<: »HJleM' fla 'f1.H ft,e« , !ioa , <'! lille fla KpWTt,lbe 11,111 Ha r036y no nO.3 HBY.
OC0611'TDCr je Y OB'O\1 Kpajy Aa y \1elwco6f1 e 6p34H e B,e3e CTy,najy 'fl OHH Ko .i H ,HMajy HCTY
CJI.a BY II tl a 'L'J1 aBa o>no 3.Hp,aTY«, 'K,ao WTO HX HMa no ce,1,l1Ma OJ1. L/.o6.o.ja flI13 E'ODHY AO
MOAr H4,, : ,ua C.laBIIH fla ,il,3 f1 OHora CBel.\a .;'e nocBeheH KOMn j l eKC
y KO)l H OH 1!)13 'c B,Otj'HX 3,upa
'
T,a'.
MHor o y y 06H4ajy ,n p e 'C ,1- a !B ·e fI.1H n p 11 C: l y )I( H 1.\ e. nOWTO cc OHe 06aBl ba jy )lfIoro
je)l, flOCf.3 SHHje, 40eno ce 3'OBY n p e K a,U fu a, j lep O f1.1'3BflO A a ce 06aBl1 Bep'el<H o.ope,il,
npeKa,I)<IIB3'fba KOJbI1Sa. BP!.'hO 4e'CTO ce 4y,:e I» fl3311B »3 a B j e T«, j.e-r:' cy npeCJIUlle 061lLIHO Ha­
H-3 3asera. npe.c,1aBe- ce Y3IBlajy 06HLIHO patl H )KRBIO'l'U l! 3,il,paB.Tb3 ,:( etLLe Kao H n o H8'pe.:1611
y ICHY. To pa.J,e )KeHe, H ofle HajB:Hwe »npeCJIY)Kyjy« CB. CH'COjy, ·CIl . u n eTKO.Bl1l.\fl H.m
!{lOM ,lljjlYr,O)-t MaI-b.i:)M CBeTIHTe.TbY, Be3,}'ljyhH' C npec.n aBO)1 fl TlHII aoCT. 30BY 'Ce :H rocrl1, a,lH ce
.\lywKapUH Y CBe TO 'c.na60' 3a nreCJI3BY H,llinpeKa!I.J-bY cnpe)wjy Ce »,np eKa,il,fua« (KO­
.!b1!B0), IH KpCHH .be6. rOCTH he ce n043
1
c.TH1'H 6ap ea TPI1 LlaWHI.\,e 'P aKIHje,.
BpCTa 3aj ',eAHH4.KUX 0 1aB,a, ICY n o ,'b e K e M o() .11 H T B e, KO,.'IIfX IDIa 0;1 II ·c·e
)W}Ke Jl eTIl1 . Ta-Ksa ce i IP}l<)H, Y neTpOBY CeJIY Y HeJ.\eJbY npe;1: )lYXOB e>. y KaKMY­
JKH)!3 u KprOBH fla pyru ,)I,arH )lYXO'Ba, y CI!)K.j y 'Ha T,p,ehH Aa,HI )lYX'OBa, y TY)'1;8lpalllI3' Ha, np'BH
J\afl L/.YXOBa, y nOpe4.HfllI Y HeAe';bY npleA Cn aCOB,.l laH,a Karr aHHI1,1! ,ln B ru:OWJb,eB'1I1i11' .lIJP)Ke JIa Cna­
C'OB,lJ, a'H. na H nOi; e,l\ UH a ce.na y TlI\l Hac.e'JbHM3 ullajy cBoj e If!,OoCeOHe TaKO fla npDlep
..) M II JI. C. <I> lI .n H n .o B ,H li: CTape q'TICK e IHh H,re H PYK onHCH no ceBep'OHCTOLIIHoj EO­
3eM1a.lbCK'Or 1,948 259.
------------------------------------------
366 MHJ!. C. <PHJfltnOJ3Hh
E OPH!J,H Y CH)f{jy t(p}f{e y He;xeJbY npe.ll ItJ.n·!1H.llaH. Y nOp e4J11Hl1 H n eTpOBY C eJlY H,a:e ce
Ha .1l: aH )-!Om!TBt: , '110 HeKO)'1 CTapOM 3aBe:ry, IC no ce.'! y . To 30 B_ »oo..ma)!(e!-be«.
Y Eo.lbaHHhy j e CHe ,!l O OKO 1911 rO)l,HHe HOUle,Ha TaKBa JlJliTlIja o CnacoB1\aJi Y. .Ha 6-p,!ly CnacoBH­
mTy 6H )l. p lK a 1'11 Ta,.'l,30 MO..e1l1TBY. Kall{:i ,!l" a cy 'o,6Jla)!{!-b e YBe.ll:eHe 111;3 aas Ta WTO ee.na TYKao
rpa.ll, 11 'TO )l.a ,ey y Te 1\aHe ,no caBeTY HeKor Y ojrurt_u-I Ku.:. M ar .aja TaKB),
30!By :Hpo.HOWe4be«.. Kj:lCT 'KHTe .3e.'reHH M< Ue4elfJl\H\la H e:l. Kaj(
ce HOOI1 .miTHja, 'aMO ·ce neBa Tpo.nap O,!lIHO'C'Hor npa31HIK8. Y .1HTl1 j H' Y4e CTByJy IH H
}f{eHe. JJI1Tl1i; a CT211l e oR a BH'We )'leCTa ;,la ICCI 'li-na Mo.'lI!'I'Ba, a Ta.,.rJ.a :e Ha KaKB M eTa6JlY 3a'pe)f{e
KPCT. Ty ce Y4eCHHIllH ff IllMalCTe, »ee.JIO« .If3'H0·CH nHhe H. I e. PaH Hj e : y , y Ba CH.lb.eJ31_J,HM a,
Ha mITe, nelle,lllY jan-ba)l" a KO .ie II nelJ BHO KP'Me<. CBaKa Kyha
je )l,OHO!DHlJla H [.lJOICTaBJba,la TIoOl:,e6HO, a.'lH! tile n'03HB3-JI a cBoj e npHjaTe.'be.
Y ceRY C1'p,uj )KeBHl\u j 'e 6p.l0 Cn a C o B H ul T e, HO a Ha je MeCTO
MOoJIIH,TBlil!lTe, r e 6Y.'I.e Ha OC06UT j e oo ulfaj y TOM ;(a ) J,el(Y lllTa ce
pOiJJ..e Ha HeKOIDI K'O 1Ht! L(eJba ·npe)l, OnaCOB,l3H OeTaJ3Jba,; Y H1:IK'pUl r eHY ;ro ć n a I1X 'l'o,r
L(aHa Kp-CTe Ha \lO; CUTBHUlTY.
Y ·ce .]:HMa 6MI}f{e JJ.a60jy, nop.eA EOIOHe, 3a nOJb'eKY MO.ij HTBY Dene
He\I.3' o:6u'laja ).( a ce »(maCOBIHHl\a«, Kao y cpet( fboOoj BooH'f1. Ce\\ KpCl!Hl\e a CJl aSH
H KYJITHHX x .n e60B3 o- BO}f{ahy ,Re\la )l,a ce !lpaBe tJ,pyrH K.YJl THrll x ne60 SH, a Beh y npe)l, cwy Tp-e-
6a,BU Ha jt! 06ulJa) .na ce. ,np.a B.e H.aIDIO,4IfTII Ky.1THH 38 Cn co . H tl1 MY4eHHKe (9
!lO CT.): Ha CnaCOB,iJ,3JH npase HapO'lHT.e YlJl THnK·e.
Ha O-BOM \leCTY nO'leHyhy u oOH4aj ' npaB Jbe!-ba »Ten.:atf Ke HHj he«, KOj I! ce Befi ry6u. Pa­
HHjle je 6110 06utfaj. Y ee.lunla OKo M.a'r.llaja, ,iJ,a ce ya Y'CKPllJl!-bH 1I0eT [(}"fle ll pH ,'03H, na ce 0;1 TIIX
n.l);llJl-ora Ba6aBH Bo caK u BeJliHK a cBeha, l{o.j a ce 'Ha B e;nru{1f jl,OH t", e .y ·11Ip:KBY.
0)1, TE' )f{·a·'lKe cBdi e 6una ce 1909 y,naJIU,713 H npKBa y ;\<t a[' cm j y , a Teil,aLmy Beliy lw,ja j e
1937 6Hola y l..lPKBU Y MarJlajy, ,'laJIa 1936, Kao CBOj np'EJl OI', 1-'i,1HHK3 Ca'Buh Ha r.
JJ, eeeT K<11.J
I
OfI=·aMa BOICJ(a, a ;: Beha je H31lHlJeH3 y
MaHaeTHp 03peH j e 1l0Cll cheHCB. I-IHKOI(lH, a·,m Be.'mK!l Hap O)ll l H :a,60p KOn !bera 6y.,.'l,e o
BeJI'UIKOj f,OICiI10j'Ii!HH (15 aBrYC11a' 'TIt01 l<Ja,l'CH,lI.UPY), H TU)l.a ce [( 0)1, M31HaCTHpa HCKyn,1i CJ-1.•!!a,H
eBeT.
nop e;!. pe,1J, O,BHHX 'CBaKe rOj\l1'He , ce li EH1Hp e;!. He n U1'J3e 3a KHUlY, Ka)l,
3aB.aa.J. a )l y r oTpajHa c yUla. JJ.orOBopH ) :-\. 6H ce il !l03Ba,11f ,.la 4HHe
llHTa:y. Y r. P-aKOBl\Y ·ey Ml! Ka3HBaJlI1 1950 )l,acy 33 T OtW:H."IIH He KY IUbHry 0)1, Jls33.pa
U3 cena, a.. H3 Te K!-bU'r,e CB,emTeHHI( He o,H oleo AJ 4l!TU Euwe O.l ,iJ, Ba JlHCTa. jep
6H OHlla 611,110 npeB'Hllle KHUle! JJ.a3ap je Ty IK:l-bHry 01'10 HaC.l e li O O!J, HeKO:!' KOj-ll .i,e 6HO
H3 Cp6Hj e.
Y OBOM Kpajy YOIl UlTe He 3!H.ajy 3a )lo)l,o e lffiO LUTO Be 3Hajy BH 3a
KOile,1J,ape - YO·4J! Be).J, eJbe JlJO HH.KoJb,.QaHY ilO 01(0 03p e.H a 'H OKO Mar,laja UAY
B e. ul a .11 H lJ, e H,lI! K o .'1 e )I, a p e ,UlJu K o 1.11 e !J. a B rl aMl .K o .'1 e !l a lJ l! U e, MO­
MaKa ,!la JI O}Ke!-beH'HX t.:YAH. EY.ue fiX Y Beli e 1')1\la. na : e no.ue.ne y rpyn·e
Oll 110 10-15 H OBaKa r pyna )l.06Hje, !lO py, Aa 06H.'Ia3H [[ O j e,lI.au ,l'lce:13IC JJ.orOBope ce fl
r,J.,e lie ce caCT·afIH oApell eJ ,3,a TO Kyhy 3a KOj 3Hajy).J,a he' ux p'.all O
Hoee 3BOHO Jl !-bH.II, 3BOHe. Y3 nYT .... 6,1·e
l
!·e. ItJ;W 'oBa.KO.;. Kyhl-l y -ce ,T), . Ka.'1. ;I:oljy Kyliy,
3<1TBOpeUa B{:3Ta.. nOUl TO 'o'TIlleBajy oIloTp el\5HY neOI)" KOj.:; je SeOMa ,1)T 8LIKU a n04H!-bC 'ca:
JJ.06ap BeLle, ,IlO Ma_Ii ml e,
OTBOPU 6Hj'c,la Bp aTa
H cpe6pHe 'IUbY'laHHl(e . • .
OTBOp e, HM c·e J3 p aT<l li OHIH y Kyhy. 0)1, YKyh uHa rp a;l, ,,, .l a ,aj ;y r:a.3HHX
n o.peA Tora, )l, 06HBaj y H Ho.B 3l\a. JJ.el(Y y KyfiH !l JIaUle ; J,:1 hc !l X o6 ecH' M, na H YSMy [-[eKO lleTe
H pa,ll e e !bIDI Kao )l,a xohe .a3 ra o6eee o Bepure(3aTo 'ce v. a OBY Ka)l, )l,06IlJIY !lPU­
JIO'r, 3a3BOH-e . nO.la3ei'i1l !l3 Kyl e. nenajy:
C E:o.r{HI OIC TaJ.:
)KliBH.ij a 1'U
11 no Kyhu CBa ,Jj etJ ll l\ uI
KpaBe TIH; ce HCTeJlJ! 'Ie,
Osue Ce .. • HTon.
"") OnU1I1'PIH uje O OBOM o6H4aj,y Y LJ JlaHu.mla n. E·omKOBl1ha. B. JJ. P06H".R!{,OIBHha H M. <PH.ijU­
n O>BIHlia y E'Tl! Orpacj:JCKor y Eeorpa)l. Y VII I I - ll c II VIII %- 98,
367
Y K:yhn l'",e 'ce c-Kync, nOW1'O 0611 i)y ': ei lO, no LJ aCTe (: c OHHM oA H3'MllpHH'l.la UlTO ' y .n 06H.m,
a BHwaK KOjH ,n peTC!K:He ,OOWIHO npo.najy T,e Kylle . aA HOll 3lla WTO ra CKYHe Ha,
6 alle HeKHnYT KaKIJY HKOHY 3a
Ha SaAlb1! .naH II SmH"" ll pw e ce 061ILJai 'H •. Ke n l Kao II .:lpyrtI: c KO,]. Cp6a.
Onl-fernl a ·e Kp.a'i a 19 H nOLJCTKa 20 BeKa, TH O,6HLJajll cy 61l JIH OBaKD.H:
Ha 6 a,J;1b1l -'laH paHO ;J.OH.O-Clfl ce 6a), lbaK 0)( xpanOBa .ll.pBeTa, a Y II j e,;('Ha rpaH<1
Ha l<ajoj .ul.wha: 'r a rrana ce CTill;,b<1 Ha l(yh HH I(POB. 6 'aAH>J I< ce HeeLJe Ha TPH .ll e JIa If TH oat(,
l'ballH ce Ha BaTpy. 1<o'rH YH,OCH 6a,1UL3he nUCHna M YKyhaHc fl OHU Ibera.
Vl3j YTpa Ha 6a;(IbH .ll aH neLJe ce neLJeHHlla, y KOj y Aa ce HCf1eK H paIHlj c Cnpe\l.1bC­
HH o cy m ell l; spanllH fl Koje he jecTH IHI 60>ilQHh ,'J, 3 ce IHIC 6H n O!;,a,BHJla lllyra. H a HCT() j
IlllTP'11 3a f1'p ehy l1 neKy KOl;le dlc.lY 360.!' t( e6eJI,c 60JIt'CTH. ·Ha 6a';.\I'bH HH )KeHe He 6aB'
bajy HJ{KaKaB noca·o< ea
Ha 60}Kl1 h fl3jYTPa .ll.e Bo.J!Ke eetl HY 'HH li LJ ew.lbajy ce, 30 r y ce Ha··:O}K,H j-ow
J\ O'CTU .Ha 6U.1Ib,aKe H OH"J,a CBH YKyhaHH npe"lase TpHnYT J1peKO Tor orlba, J(a He OHr 60­
Jl·OHaJIH 0;1: BPyhHll e npeKO rO;I.HHt:o.
H3 j yrpa paHO Ha EOiKHh iKl1THHllY H.m Opa'lH'll Y. H ,,60)KHhHH KO­
.'1,aLJ« H;IH »IWB !3'1 aH> «. Y LJeCHH'UY CTaB.rb<1 Ha )KHTHlillH ce. nOB.la'le llprre, W3:.\l eH, e'He
noj,e;(HHlnl il('l1'ra, fl no KarKO h e H3r ,1IC,EI,.;]TIi noc.n e neLJClba raTa ·Ce KaK'O he pO;lHT'fl
Koj e j}(HTO, l(pCIHI1,(3, :l'3rpC.lI.HH x .'le6 y3 LJCcIHHllY, ce Y n,'raIHIHCKIHI ·ceJHHla.
4eCHHua ce je e rHa 60)I(HI1, a ;I(,HTHHllH H 60)1(f1hHH KO lla'l Ha MaJUl 5 0il(l1h, 3", !(Oi)l h,e 'e ,e OCTa·
ll'I IITfI II )l,C': HU IMehKa 0Jl, neLJeHHue. PYLJaJl H 6H Y OCBI1TaK. Coq)p a ce noeTaB.ILa .}l a Ko j a
ce crepe Beh 'Ha' 6a,il.ELY Be'l e.
Ha COqlp _ -e CTaBe KY,TT HH X,Qe60BH II TpH 'cBehe y CY-'l Y .c B PWH ce
'Ic.'batlll H CTOKa ee rpe-6eH<l H yna.lbeHHX cBeha J.(3 !lYI{ He KO.ibe CTOI{e .
Jow paHIO AO.lf 33 H nOa a3H'HJ{, »nOJl O')K3j«. 6.a·lla WTO 0;1 HOBalla H3 ,O,f'1{"llWT H y;(apa Gak
Iba'llHll3 je.1.aH o )l,a H36l1ja.j,y BapHHlle WT O nponpah a Ha Beh n03HaTH 11;]­
n O. 133HHJ(.aI [to-eraBe 3a cotjl'py li nOJIfl'Bajy ra
Ha !-lOBy ro",HHY craB.lb a ce 60)Kl1hHH BOJl Y jle'WlbaKY ,Ha " :or H raTa 'ce no
KaKo he lo:o ::- a'l na: TH Ha 33 PYLJ3K T()r -laHa 'Cnp eYla ce a ,0",:( ;J{fIHlHue H Tor .KO­
:1348. noj en e ce Jle,eHa n.'lehKa ,H r .aTa no tLOj. 1138 pY4Ka nO'IH'CTIH, 'ce fl H3iHeC e 60}I>uhHa CJl3Ma,3")
o,nlle)' ,'1o,:(ahy jow IiCKe n,O'.' et('HHocrn, Ha Ea.1lbY Be'le H H3jY'q:: 'a H.a 130)[(Hh j ·e)!.y ce
o-paCH, J1·e WHHll H, cyBe W.lbHl3e H
,lJ, OJ{ cc 3a [,laBY cnpeMa je;J.Ha 06W[lHa ,WH r p.o-K!pI3K;) cB,eha, 3a 60')hH·h Tpe..(iajy c!lehe.
(Tapa H3 nOCTe/ be l1 jaCTYK8. IKa.O H IC,laMa Wl'CJt jie H:31 60)f(f1h ll!PiOCPpTa 110 Kyh l1.
Tpe6a Na Jvl ai lH 50il(,l1h. nr: e CYHlla, .ll.a ce fl3HeCe ,Ha rYMHO, na nOT epajy no
ce n O'Ci l e IlOKynH H HO: H y BohH>UK ,H naBJba H;] e BraK.)' BohKY y Ip·aLJBe (He Be;!, .:!' ,c,e!). Y
Kyhy ce YHOC ll HO'Ba a fl jacrYKc.
Ha M Jla.·HI 60)KHh he e H r J!aB3 o,a ne'ICHllll,e.
06H4A.1l1 O OCTAJlHM. nPA3HHLl.HM.A nPEKO rO)],HHE
Ha HeKO.l ,fl KO npe,:( KpnOB.ll..3H (5.i,a·Hyapa no 'CT. Ka)! .) nO'IHY .aa 06HJla3e B O .ll H LJ a P 11.
Y HilY n·CJt 'Kyha"\la napOX'lljcKH c.CBeWTeli:l1lllH, 3' no OHH nOIl'ep:a,llajy Taj nO­
cao 'Ii C' KOJIHUtIl !HI ceJb al{a. B O jJ: HLJar: H HOA:e o.n Kyhe _,O Kyhe KDcr, 60CHJbaK II 60['lo,.:,a'8i ht' lI cKY B'O­
.ll.HU'Y. OCB h eHY Ha ;;x.pyrH )l,3H 501l{alia H y cBaKoj KyhH OLJwrajy HeKY \] Ol 'HTBY. 06H.i]Z3al{ Tpe6a
tl a 33Bpwe .:\ 0 ICp cTOB;J.aH3. ,lJ,06HBajy lIa .L\ap C-'13HH<He, cYBor Me'ca ,fJ lll1'O OHH noele AN! e ca

!1p a3Hyj e ce T p fl n y lb A ,a H.
Y Cy60TY TlpeA I.b eHH ,nOC'T 'cy 3 a ll. y w IH H U e, je)l,HHe ornWTe 3 3JIJY WHHU'C Koje
e y a Y BapOlllH Mar.llaj y jOlll II Ha MapKOBJl,aH. Y llPKBH ,H.lH U l
rpo6"bY ClleWTeHHI{ c!HIiH nO).oleH LJaja HMeHa LJHTa H3 '1HTY,be, K'Olj a e tlOHo>CII 0 )< Kyhe-.
11 T'H nO MeHH 30BY ce o .n H T '8 a a, fl TO 3a pa3JJHKy 0 )< .i] eTIb]1X HMI nOJb­
.') II II H T P fl . e- nli H T P H j ,e B II h: Hap0.lHH OOHLJajH o 13,O")I(Hhy 113 Mar.na.)CKo.r KOTa·
pa. r JI. aCHHK MY3ej a 1896, 536- 538; neTap C. 11 B a H LJ e.s ,H h y npHKa3Y Tor 'p:a'Jla Y "Eo<.
Bln .H« 1')00, 220; - v!3 06H'Ia'.: r3. »5-0':'. BH.'13« 1909 277.
368 '\\1,1. C. Q:>HmlllOllllfi

CKHX. OB e 3 1BIQI\e ce 06as,ba; y Ha a.1H He 'CBY)la Y HCT,H JJ,aH: nO
l
Tl1fbY 0\11. 3a.J!iymHH­
1..(3 n a, 'ce .1..0 l(c'paja H)lyhe Ce;:I,')'I'Hl..(e."")
Ha n o K a .l e ce )laiKY 6eJLHM J1YKO)I, pa.n:H »Bjlc WTHl..(a«. Jby:·].;e O,'l jaja IlITO ce noj·eJJ:y
IWH.ijHKOM selJe p.e Ha n Cl'K;I(Ue IHaHH JKY ce ,Ji.a npYT H, 0,CTI2Ia,e. 3a ClJa KO 110 Ha
Y'CKpIC 6poje Te JbYCKe. AKO IH! Cy 1: B Ha, 6pojy, BepY.ij: :«1 he YMpe1 H BeKO H3 Kyhe.
6HO je paHuj ·06HlJa.; , Y 'C3)JOill lvla.r.:r a,: y, ce y3 YO;P Wlb !\ f1.()1_ r j tlJIY \ 1:ICl,u,e Ko,np Hse u
nYiKeBH (6e py ce 3aTBop eH u nYif( esH),
T e o J\ o P o B:J. C Y 6 o T S, ('.1'60'1'3, .I' YCKpWIi:le)1 [loery, olar pa ,],a ,:.e TI PBU »r0,!l,«
(npa3HHIK) y r-Ol\ UHH. npe CY.HUa Tor jyrpa 33KaJl.e OKO ca )13.1 0 na-be rlO I' \1 Kp or l(.)! elia.
HeKH Ka; IOle Ila Teo;.lop olJY CYUCI'J'Y Bohe. IIC)13 !ill II t'fuuaIL<l, na ce He enp eMa
HH Ba,peH a, []We·HHIU; a..
YO·IHl TeotI,o p'O'Be .: y60Te. yOllH MYlJeHHKa, yOlJ H UBeTI! l! AP rll X neJIHKHX
npa3HHK3 (»rO,.l'() Ba",) Y r OKY nO'CT3 ) \,0 YICKp'ca na.l e ce. H ael.\a Hrpajy OKO TU X BaT apu li
ap e KalJYHX. nami ce _ I! JIH CJI3)13, 'ca )w .13 oc e »Ka,]:l1« (.:. a Ce
K a']' ce lJyj rp)l,b<J.BHHQ nr'BH nYT 6.!1arOBeCTu, e6a ce nOBaJLaTH IW Aa He
OH Oo.leJla fl!: eKO rO.:tI1He (60.ru<l'Hlfh). VI O.1I.:,(oH·C'K H O; i(i. a s , 'pyjy .:ta Y'O'IH 6 ,;J3TUBeCTH
33K0l13HO o.laro.
T(:IH cy D Y p I) e B I. a H a: T,ypi)eB,I(aH, M a!lIt 'DYIP:l)e I3,tl,EIH '.IC;i a)1 ,:.taHU nlOcne.
Ila) H 'DypI)Hl.\. Y Te č He ,paA,e 300r BYK ()B!I.
YUCIH 'Dyphe'Ba .nana »'lYSajIY« erOKY, Tj. npej lY3·H\wjy )l al)'Hj'cKe 33wTHTHe Mepe: npOCH­
na;jy .[JPO'CO OKQCT3.:a. lKeH3 :naTapa« (B '- aqa.pa) He \lCIiKe HHUlT3 -,\a YlJ;JHH CT OI..(H , i la
,,!oj ,],0,1( ,lJ e n06ep'e TO np 0,:;'0. nOIliTO .'e np OC() pe11Kocr, HeKH no'cunajy 306.
nojeAH>ll l..(H Hah YOlJH 'Dypl)eB,ll3Ha y crajH I(o,:t CTOKe.
6ilfO .ie OOH,qa,i ,l a ce Ha 'Dy pl)eS,l<lH n j:;'aBf: "O)IYiKa«: lJ Ol6 a'flll I(pa;\O\1 nO)IY3Y OBl..(e y ,lId) BeHC
llaHKe Koje nosecy Ool Kyha H OHH ICaNlH noq: lJY TO \1.me:KO HeKYB'aHO.
Ha 'Dypl)eBJ3H Tp-eoa, npe CYOHl..(a, 3a·60tri1 Q10 Ibilsa \Ia ., eCK B_' rpaHY y n,QoBph e II ,CHTHC
ycese (Ocoj'HUI..(<J, nar; .ij CHHQa). To lJUHe aAB aHe
H a JJ a 3 a p e s _\ a 'H ( e He pa,.lH 3.60'1' • )l l1ja. I-LfIfl OUlTO ce He Tor .naIra l lOH eTH , PB'O,
I<yhH, j elp he nOCi l,e.'llO. 133HTH, I-ifl UlT iiill ce IHe :\ O, :OCII To r :ta Ha K , hil. 360r ;ce He
paLtH 'Hil e Ar;o K<O pa.J,H HnaK KO .: H 'O.l T HX I1(}CJ10sa II 1l0 r .1.e a H:lfl'O l", BH;.lct\.e Ha
Ol'pa,J,ll. ,lJ,a He 3.e 3m ·!je. l 'p e
l
6a Yr>atI,HTll 030: npe : YHl.(a y3 en ! 1'[.:aHY fl 06Hhll 0'1( 0 Kyhe,
na TY rpaHY 0':lHe1'11 H OeTaSI!TH ll,p eKo BO,lle (6 0Jb3lHl1h),
OUHlJaja ;J.3 Ha JJ oo apeBY ey60.TY Hol Y []OBOpKe a3apHl..(a. Tora Jl.a.H3, paJi,o·
.'\el..(2. Y3)'I}, rB03L\e HY neK), (ea'l) B KaKaa lK[ bYlf, he Y.cI.aP'IITH no 'lbOj, na· TaKO OOH: la3e rpH­
nYT OKo I(yfie H OK O'
I{yua, K:Y1..(3 ,',33ap f1,ua,
6 j e)l( O.il. Kyhe, nOram!1..(3,
C1'HI'Hyhc ( = YOHhe) Te
nOCllC,lI,fba \lH l.\3 np e,.1l Y CKPoe os·e ce Y P a'KOBI(Y ill a fl , e B a e ej) T a, a y
ea\!O ill a p e H 3 C Y 6 o T <l.
Ha B e :1 H K 1'1 II e T :>' I( Cl" 60ja, ,HWy jaja. Je,ilHO, .(a je he uu-oj aJtHCUHI npe ,eYHl..(a H To jal;,e
tic oCTaSIHIi .la CTOjH .lO rO,lHHe. Al(O ce spHj e\le«, I1.3 Heite lip ',I( Kyhy TO jaj e,
I(pC.HC ć II ca03K.
J aja ce Y :i.e,lHO.i OOj,H , a H wapajyee. ,ce yno'Tp ja6y­
KOBa J{o pa ()la:IO ooja), 6p,e30B B Kop a()KYT<l ouja), W.rbHBOBa Kopa (l..(pBe'Ha 60ja) II .ny­
KOBI1H3 ()IPK,O'-if( YT3 60:a). 'ce H3BO;J,fI Y OCOOHTOj 6aTll K-TeXHI1l.\H: y pac'I' o [lJbeHO\1 BOCKY
cc HaS OWTH KOlla u II OH,ua e,e Taj KOI-l au Jl c'n a n o' jaje-TY 1< 31(0 Ce xohe, 1'jl THM
IW,Hue)'1 ,'e 03Buole mape. Ka!l CI.' j .aje CKYBa .I' OOjH, I(QH3l.\ ce ClKHIIl: P),KOM H.'IH .
•Ha Ye K il .: ;t eU3 Hoce y ll paBHfbaK ,ibYCKe o,u II To je He,KH Đ
Aa ce lI aj e,uy H )·lpaSH.
H eKa,13 je OHO se: IHK np3flUK .f o s a lb OU a II (24 .irila no CT. Kaj L), aJlI! He)'la Jl;a
ce npeCKalJY sarp e II l\ 3 ce npas (', ncmm. Bepyje oe :13 T'OI' ;lChl-ill:f CYHl.\ie T'p H!llJY!T 3U1C'flllje ff aOBpa­
30) Buwe o TIBI )IO,lHlf'll3)oJa p;aJII.J' cy E. JI u I I e K: E THiO\!JJOoWKH rua6ilip·I..(H illO
60CHU H Xelll..(CI' O[l 11 11 H. f3M. 1899; 707-708; TI. CT. VI rl a o B H h: CpncKH Hapl ' IHIA 106H'l!a.j'H
01(0 MpTB,al..(a H Inp,! YIWIIY. »5oc. BH.ila« 1898, 226 .;- H y nplll,a3}, []O\INI YTor paAa E. JJf1JIe'Ka y
»60e. BH:IH« .I900, 221.
M. C. <p HJJ H n o B H fi: 03peI-b2t.(Y! HJlB M ar:laj LlH
Ta6. I
Cr. 1 - Kyfia Ha ,IIara3y rdRpe
y KPCHOM n O/ bY,
C .1IHLla
C:I. 2 - Kylla raspe
y KpnroM IloJbY, ca 3an a).lHe CTpa­
He. BHJ\e ce 80).lHf1:.( a fl
YJbaHf1IC
4 - BO)\Hf1ua, f llPrb f1
ClI. 3 - Xa:V16ap, rUpl'LH P<lKUtlJLl
M. c. <l> H JI H n o B H fi : Ogpelbal\H HJlH MatJlajl\H
Tat>. II
Cll. l - .nYKa LJ:aM!-baHOBl1fl 11 3 Ba ­
CI1JbeBal.la Y naHTa"lOHaMa 11 l(pafleM
rYIbY. Ha rllaBH MY neu.i Kl1pl1h.
Cll . 2 - CasKa HeAl1 fl 113 r. Paf( OHl( <l.
H a !-boj f(elleJb3.
(.1. 3 - LJ:eBojl<e H3 r. Pal(OBl.l a.
Ha CBal(oj llPHI1 JbeTal<'
Cn. 4 - PY)J(a HeAl1fl 113 r . Pat<ofl1l3.
H a Iboj 6e.na »a JbI1Ha«.
03pelbaUll limi Mar.lajUII 369

ha De. Y Mar n'aJ,y je TO e B. J O B a H H a p y K B li 'I 3 p, j ep ce To r j ,aHD 4eJba,l\11 Be..3yjy Hapy­
1<13 11 ue Koje he MaTH CKHHYTH Ha n e T p O B t a II li CTaB fH!I 3a I1 KO HY. no .(e.n·HMa To·ra He}13.
K p e C,o, B 11 ce 30BY TPH i(aHa npe H rpl1 ;1 31131 neTp03.'l,D Ha. T aKo I1CTO 11 no T j:l '1-I
1(aAa nj::'e H nocJle l1.mH.l aHa. Ka,l\a ey KpeCOBH, He Tp e6a y Te 1(aHe npaTI1 XaJb l1He. Tora ce
.1\l:l!(e- II MY CJIIUI3RH H XpB2TH.
Y04H n e'rp OBJ(aHa 'CKyn,b ajy ce eUa il O BHCOBI1 Ma 11 n3J1e I1JIH »i1 H­
Jlaj.K'f!'« fl l awy fb11M2. Te 6YKTHlbe c:npeMa,;y YHanp e; t a.;l G; e:wn e H.lf! peWfbCBe Kop e ( .II11Jloe) H 1H
O)l. nanpall H, Ko,j a ce 3a,l\e-He y npouen.)beJfI,y Kp ahy (C l . 14). Ta'KxlK4c ce y KOfa je 60; ba
Max a:bKa. Tor a <o6H4aja ml·a Y ()JB OM J<pa,;.y Ca:Vlo KO·.:( G;pa; HH KO.J,I Ila BHc), 1-111
KO)(
!-le pa,l\,f{ ce liH Ha n a B ;1 o B )],2 H (6 OJbaIlH h).
AKO !Ha 11 JI H,H )l, a li B·epy.:y JI a h e Yuf l8aTH 1-1 ona)l,aTH opaCH l{ .neWHHUH.
Y cy MHorl-1 »BDTp el-l l l ć Oe061-1'ro <:e npa Hyj e ( O rH,ell a
MapulHa) 11 ca60p arx. ra.B,pH lla.
rI p o K o n (npOK()[IHj B,ilaH) 'ce II fl 33 I-I Yj e Oj( »60JbC«, HleKe OOi l ee TU vc le.'!. KO.ie 'lOBel< OTe', c·.
Ha n ll! e () 6 p a ;'1( e 'lb e y ce OCi,ehyjy I' po)ld}-e 11 Bo h e.
H a. Y I( j 14 'C fb e ce nOC1'H-.
CJI. 14 - najo HC.lI.Hh ea CnpeMJbeHOM »m1.1ajK M« , r . P3KoBau
'B y.p lj .!Ill Cc 'npa<3l1y je ;ta Kyp; aUH H !<Oi Ly ,CTOKY. M e1)yT.flIM, M fl fl T W'm,J. a H ce He Illpa­
3-Hyj e: npa31-1yjy OHI{ KOjH C.1aB C Tor .:r.aHa .
Ha B a p 11 U Y Cc Bap,! nWeHHl\3 Koj a ce .1laj e ; , t1l1H )l..3J je j eil Y.
0611'13.ilf OK'Q pol)elb3 JI ,llaB3lb3 JlMeHa - !{O;J, o..weHCKH· epua y 06114!8Ijy ,J.a ce
I-ue CB0WTe Hl1KY no KaJt 'ce pO;J, 11 ,],CTe: TO p eTKO KO 4l1>H H.
Ha HeKOJI IlKO 1(3Ha II DOI P POIjClbU l-wce J,leTe 3 ( e l<j1 CTH. g eTeTY 061141-10 .ilajy m l,e n,(Jo
npa3<HI1KY 1(3;t ce je P·O.;/!I1Jr·o liJ\.H 110 .n:e,il Y. Hap04HTO aKO c y pOAI1TeJb a He .l P)[W ,neua, 01-1;,3
!.ln jy no npaS HH'KY o;r:'fiIO'CHO OBe TI1 TeJhY y AaH ce j e :tCTe PO,1l,IMO. OTY;J,a y
Kpaj IHle;H3 Ka'o : r O'cnaBa, Cl1coj e, nr_ o KOllflje I1T)(. Hltj,e y 06114Uj y ,J,a ,e Melba Jl I1'II-l () I-DI'e, aKO
cc ACTE" TewKO .pa3'60Jl H.
K3;J, ce ,neTe KpCTli, 06HlIaj .i e 1\ a IC e ,na jy 'll pHr .1aBUH. A l(a.;! 1l0Jl33H npaH . nYT
y noceT}' , OH )l.OrIO'CI1 »n pe lly« (np,eCJEI1UY) II Ha l-bOj eBe llITO j,oj Tpe6D 1(eTe,-y 3a H·o.we±be:
KOWy.ibY H j q: yre XaJbeTKe fl l\Jec (g. naKJle.HI1l( a).
}l{eHHl{6eHH () 6-H 'I ahi -- Y 06HLIajy je Jj ll.3IIa!C Aa ce ,heHe 11a· 6li )lO'­
6HO p aAHY 'eHary y KyhH BHwe, 6H OiKeHI10 ff C'I1Ha O!l wenla·eler rO.lliHHa.
C MaT,pa ce )Xa j e .npe'CTapeo 3a )f{ eIN1 6y O,Ha.j KOj H .ie OTCJlYiKHO P(JK Y KaAP,Y, ,He OlKe­
HHll llJ fI ce n pe Tora.
24
370
P3!H:Hl ,e cy 'L l" O.i1H,CK!!. ! H »ce,nMO«, na % »,'leBer o KO,leHO«. Y ea,ll.aUHbe Bpe­
Me B fi ce He rJI,e'.ll3 a Ha TaiKO lla.1IeKO q:O,'\ : TBO H yn-p a,s;ba.j,y .:e, KOJ\ CKJWTIa!ba' 6p alK 3.,
J.U)K'seHH M np.a.BHJIH M3 . Y3Hlfajy Ce H OBH KOj,H CJTaBe HZTY e .a ey HaQOYHTO aKo cy
OOraTI1.
Pa'Haje j .e 6H,Il 0 II OHI l1l..\e, a ca,Ja j e Bllwe Hella.
CBa.l\6ecy BehHHOll np,eJl 6Q)I{Hl1He! n OK a.l\e H no oo<)l'l1l1y. Y C3j\amfb e Bpell e HacToje
cs.S,i\6y 06ane 3aj.e,l1l 0 e KyhHOl I CJI aBOlI, Il a 6H npow.l,H WTO jesTHHII·; e.
npea c13 aTOBm 1a K)l.e "ll3,;O'«, KOjH n ell a, n lil :nlU Y3BH Kyje : Ha l-beMY ICY ne­
WIKUP a IHf30BI1 opaxa, : f eWlI lfKa, H·eKO 060jCHO nepo ff JJ. P , GY;l e 1"o'ra' a Ha ,l\lO-Bepy, crapoM CBa­
TYI1 J.(!} . Bc al..\ 0)1, HaHH3aliHX .1CfllHHJ(a HIHI 0pil x a H - a 300ut ce Taf{,l1I1YC ce
y TOll e Ko; a h e HeBeCTU y CeJfY 60Jbe ml!{ n l ifTH eBo j 'C13aTOlle r pOHTYJbaMa.
P,aJlII ] e cy CBaT OBI1 Haf)all,IB l a p a36l1j a.QH orpa;'l. (, 11 Onlap,lH nyr K3.l\ BO,!l e MJJa,l\y, j ep H,HCy
I1W.l l! 06HYlflHI nYTeM u jJf P ce Huje I1-lJM O n op e.l\ 1'j::IU6:blal H I<! 3 rpo6.'!-, t'I. Haf) a,K Y OllOl<! Kpajy I1Ma
Ha j e,QHoj CTPu/IHI Y KJ! h a Ha f.iPYT;Oj Kao ceK,l! pHl\Y. PaHHje -c ,neW3'B a.rrO,!la ce MO·lfl\H no­
TYKY Haf.l. 3iu.lnf a.
Ka,.l\ ce MJ13,n:a ,!\aBe)l.e y !I all B j\OBO; \ll j oj CE' H »lf 2KOIb'fe«. Jaw )l,OK jeM,;i<U.iI;a 'Ha KO.bY,
,!lOJla :y j o.j CllTO H 306, :Bi aHa 6aua 30.6 [' KG eeGe. n o TU.;1f H 0611ya j ,i.\ a 6aI:\a H KaWHKY C
MeJ.\ Oll u ;J.a 'ce raTa 'nO KaK O he TO n aer ll . Y 'Kyhl1 Tpl1nYT OKoO arfbl1WT3, 11
O,{a .il;ap'H Ba OI'fbHLUTe HO[ll..\ eM.
fOCTll o cBa,ll,611 npl-!HO e. 4a.i a 113[lHl<yje N () j UITa J\aHeo. A KO je JJ.owao .!-leKI-!
CY. PUM3X H JJ.OHeo HUWTa, l,maK Ltajo H3'8H
l
fe li 3a fber a Ka o .il;a j 'e )l.O'HeO np lf,l1(}C.
O 1C.B3i.\611", pa;J.H nece.ba, l1aje;J.HHl\ff ce II Ma cKHpaj y , ce y OBO\I Kpa j y He 3Ha 3a lInpo­
jHl\e. 6HJI.O j e paHIf; e ,ila Ka J. ce CB'€)lY eiH 1..\ H , H..Qy H Mayyy OKO Yf)ere Y
KOjOj cy 'M.rla,!lCHl\H H !H e npccrajy -eBt! .l\O'K H\I Ce WTO He H3Hece.
4 ajo HO CH Haf)alC YI y M,la;J.O'lKe'bHl1oj ,ll y \I .11a.l\HHGJ. Ky hl1 MY npe n O.llaCKa IBe){(y Ha l1a­
f)aK n-WKHP II n o KaKom IlJI'H, neT :ta. OTKJfe no JI 3.3 II a6114Ha }l; oouje 'neTJla II CTa·,1IH:0 ra HOICH i lO
Kyhe. JJ:aj y MY no KaKOW li TleWKHp H ,a.PY'rH y '-!Hjy Kyhy yl}e, Yl)paBO aH 'l1,!l e c.aM li Y311M3
KOK,OIlli H3 KOKOilll1I-b1..\3. T o MY HE'TIe HHKO 3al'lCpHTH.
nOC/Ie BeH4a.l-b a H)l e e MJla,ill1'HHM l l1lP« H fIJJ iU!I1KOlf ce 06a-S C3HO
,'laje :OTKy n 3a HeBeCTY, KO), Y .:n.il;aW,be BreMe (1938) H3H OCH 'KO 3pefb.JKH OKO 1000-2000 1l11­
(Y f1o caSH.HH ,l\ 3j y 3a >nfl1pOBHHY« 3000-4000 .umfapn). MHorH !f WTe MBoro, na O.H,,a.a BP:3TH
.'oe:\ ,1ff ff p HMJb eHe CIY\1e'.
l!-Ie Beer a ce 30Be y H08'O'j Kyh,H no MY)!{y ( Ha Ml1lI ojeBHl..\a, CHl-IHBHf:J,a) U.IIH ITO
CCJI Y 113 Ko,r je PO,ilOM (Ha up,: OO,baH! :-iITIKa, MI1JIH'HKywa - Ha MH,1HHOr Ce1.ll'a), U;J.H na r 'OJ\y 113
Kora je .iI;,O,Be,!!. eHa (Ha np. 'BYPHIi,Ka).
YI KOA 03pefbaK3 ce 3H3 3a np'HYY Aa j e I..\Pfbl1 O;lJ raB'p3!Ha.
[10.l\aI..\H o csaAOH KOA npaBoc.ijaBHI1X y Ce,Ugfa MarJI. aj clwr H fpa,4aHl!lJKor cpe3a, mTO IIX
j e 06' BH'O E. JlHJloeIK. '.I l o ry Aa 6y,!!. y caMO OA 03pef-b3Ka, T y <ce o npo'CU,I\6H 1(aO H a ca­
csaJJ. 611."O)
CaMp1'HU lJ norpe6HH 06Hyajll - 4HM ce llyje y ceJI y .n a Her,l\e »j ayllY« (HapHYY), 3HBK je
), a je HeKIO Y KyhaHH HapH4Y JJ.OK ;e y f<yhH, a onWTH n.n,Y Ha,eraje KaA ra
1I0Hecy aJI. Kyh e. nO CJle ff Buwe tl a ce Hapl1 y e. Hella np (}(p eCHOHam!l1X Har'HKaYa.
MpTBa:l.( ce 'Ky na: KYlfajy r a JUfI:\a I1CTo-ra fI OlJIa, H TO ( aMO cTapl1jH. 3a Kynafbe
r p'ej e Ice BOAa y KOT/lJ K'OljH e nOCTanH ,Ha TpH MJplllllat1.l,a nGJmB ajy B,aJJ.OM KO. a kiC 3n­
XBa' !'a H3 KOI .II a cy..J,OM. n OWTO oKynajy MP1'B3 l\ 3, npe.aplle .:e KOTa,o Ha OHa
Kal f eHa H TaKO eTC!'. H TPH .na na. CYIl ' e 313,XB3TaHa BOll a 113 KOTJfa, OICiOIOWr.o aK'O je TO, 6110
B·pr (» 'p r«), p33- I1l.i Y Ka j( CBp w e IC o.Haj KO j e Kyn ao 1>1 'T llal..\a onpalle 'l1. ,ZJJ:B€>HU n o,J.
y OO:6H, Ka LI ce 113HeCe MpTBa l..\.
AKO HX liMa, o6JI.a'le Đ XaJbH,HC. yh f a4e, iila.CToj e ..1ja, r a 06Y'KY y WTO
HOBlI j e Xa,)bf1'He, I10KPOB he
Tpe6aTI1.
AKo. yllpe JKl€>HCf{ O, f1anpx ffoKp\a S(l , JOli , CT(lBe H ,lllp yry OTI'p'e.r3JYY. Ta 'Onlp!er a'Ya j.\·3,h,e ce f-la
r p06,lbY OHO j )Ke HfI j ,e n OKoj m!,I..\ Y OJ(yn a,la - Onp,eMHII3.
Y Kylln y I('oj oj ; e He p:Y4a ce CBt! JJ.Od( ra He ,caxpaHe, na ,\13Kap TO Te'K YBelle
(BacHJh eBI..\H).
06) E. JI 'K a e IC }KeHUt\oa H Y,,!],;],1I.Ga Y Gonil! H Xe·pue OS:HHH. f 1\11 1898, 39-40.
371
Ha, noq;'e6 JIOlla30 'CBH OJI. cyce,a3' li KOjH ce TT030DY, CI 30n e H,' te. O,HO; IHKO KO,
CTaTH 3a l T n e3Y, O_,HOUIa H,' 1a Kyha \l Oih e .Ja norOCTH,
Kat{ ce cKyn e YI{OnfIHUlI, oml j t! y fJlH 3:1 ; ,[(HO '!l a (' e OfI .la .'la jy Ha nocao. T ojHll a
O'AY Ha rp06Jbe ..:Ia Ko.najy paKY, OCTaMI e ':lapa.: .:la nocap W3Baj y APyro lUTO Tpe6a, a Y
Aa Ha4HHe »\10jll1l'CKY l<yfiy«, ,n: a OTe lUy KOB4el, Y CT pij e Bp eME: M 'fB au j e nO,la.raH
y rp06 :et{HOCT3BIHO Ha 3leMJbY na· 'c:y ca cr paHe UKO Ibel' a (TaaJb 3He Tp effH!l.\ e IH 03r-O I1petJKe H

3a HOlUelbe' MpTsaua Ha4H.80 ce HOOfJJ a. r .l(e je paSIIH.j e nr eHoce r a, OTCKopa, Ha' KO,'II1.l la.
3H\'!H ce ynor.p.e6e ,H HocH.a a ce I1 pece:f< y lIJ I'P OO,bY II 6a l.( e y rpo6, noun o ce: npeTXOI.'I.<H O
H[)CH,lH\la rypHe TPHI1yT 30\1/be Y PaKY. T o ce pa JI nOl1lTO ce Be CTaBe nOK.n<lIlHl1ue no n OKoj·
HHKY (BoJbaH}fh). HJIH Ice MOTKe ,O!ll. HOOl.1l a Ha Her ;I,e ax OCTaBe ea ,cr p a,He rp 06a
(er:y-nap:H, BaCHJbeBUH, e\lp,llHH, KPCHO nOJb - e JI 15), a He r .a;e H'X YKpn e Ha r p0 6y (l(pToBa) .
n 'Pe.a: Jl'O,l!a33K cnporB,Oll.,a, y KY}UI rp'IHJYT O.lHI'Hy ff cll ycr \I pTBaUa (\3 0Jb311HH) ,
J'vlI='l'saua Hehe li3HeTH ,H3 Kyhe f lOK y Kyhy He YHecy rpy.lY 3eM:b A I(O !-IH,.:'e YHeTa Ta
rpYJI;a, OH),a 3a 4HT3<BY rO,QHIl Y .a:arra, Hap<Ol!HTO aKO j e y\lPO AOMahHH, !lehe HUWTa Onp aBJba TH,
JIen-HTH Uij,H Ma3aT.H Ha orlbHlUTY. A 33 rO .iHIHY .!laHa II efi HR y KO"I Il flJllTa
(5 0Jb aHah).
e ,1. 15 - iY\OTKe Ha caC;Ke1<1 rpo6y, KPCHO
l\'\pTsaua Hoce <Ha ,IW:,HJ1lHI 3 1 PH 4011eKa: je.n;arl IIAe IIcnpeA, a .!l SlI I1JlY tI033,4H. J-10C3
l
1H ce
'WCTO MeJfuajy .y nYTY, Y nYTY ce aaCTa.ie I=,a)l H O,'l.MOpa. OA ,43JbH,H e f'!l o6Jba 3asHCH KQ<,1H!(0 he
nYTa 33 cTaj laTH, 06H'lHo 3acTajy ABanYT y nYTY, a TP,e!.}! rt y r: <H<1 I'T'I06.'LY, r ; (€f10;l 33'craHY,
HOlKe.ll yceKy Kpcr <H a BeKOM ,/\pI3cry H.ToH Ka \lerr . Y cnyuna,i'Y Ha crer.ra I(
UHHOB KaMeH H Ha II-be-MY 3an apa'JY 'KiP t T.
)KeH e 'rIe HJ\rY Y Il1p aT!-bHHa rj:06Jb e, na nH l(a.1l, YMr e )1 eHCK O, YIj'\Y ».:! ieTHhH«, IbHX
15-20. OBO je 3al1CTa KapaKTepHCTJllIHO tl MO;" HI .ie n·.1. vTlluajeM MYC.'lH\1 3Ii :l . }1( eHe h,e n oole
Ot{,la3HT:l1, Ha rpD6Jbe,
HIl:je- IY 06H'l aj y .i(a c.e Y rpo6 »Xa l a j()1l H060J!,« . A IH, o61l 'laj je ;.(ace Ha
KaA ce u eJlI1Ba n OCJle:\J-bH nyT, Cr3BJb3 HOBarU,. T aj Hoaat.! ,H \1 1) 0' !l O,l1 miHI YIwn·
IlHl..\H. OHI1 he lICTO TaKO n,o'KynHTH H neWKHpH!;i! UITO lfX .i' po 6fiHa .IIl !IY: la Ha \Ij:TSa l..\3.
AKO je .ueTe y y KD\ila s eli BM w e Helle ' fO t, I .11.3 Plat j a, oHt{a c e t{eTe
YI{(),na Y Đ (»6 e'lUHl..\H«), Ice 0':\ OA el Ke ,!l,o'R,a Y3I",)taB!Hll(a, .!laC,Ka !W ){ HO!")"
AKO je nOKO,;H!1K 61j() a.'ltKOXO lrH 'lap, no.:! naB)! y rpo-6y \ly CT3Be 60 Y p 3l(Hje.
nOlllTO ce MPTB3U C11 Y-CHI II paKY, DBaK}! O.l YlwnHHJ(3 ć n o· waKY 3C .\fJb e,
KaA ce flp 06 3a1"j:n a ,H 33BPllJH, on.ua ( .Bl! cIHT3jy e6H II Ke Tafl. a hc n oj eCT l1
f10I' a4y 'h nonHTH paKHjy WTO je cse o l f1 {) lwj HflKOB Kyhe Y np3TtbH.
), 4*
372 MH.ij . C. cPlM HnOUHIi

Kan YKunHHI.\H nOllaa e e rp06Jba, C!laKI! 3a ;J.e.'bD HO,KeM HBepKY on anaTa KOjHM ey l<onaJl}!
H "Y HBepKY (YCfaBJba Ra rp06 y. Ca rp06Jba HAY nOK.o.jHHKOBoj l(yBH Ha Il e. 4epy . npe.na3efi.H' n!='e­
KO nOTOKa HJl H IKa,l' Beli JI,ol)y KyliH, n epy pYKe. }Ke·Ha HeKa, KOA Ky li e, P,KH ,Kap a H3 O)Kery H
e.BalOI he 0311HT}! Inp l(!;!{fQ ae6t! no j'eJI, HY ;ldl'llll(Y. 3 a Be'I erpy j e)]' a npeMa 1"O\l e KaKaB
j e .llaH, r j. ,nOICH3, aKO ce 1101' aOeTlL
Y-rOIl Jb eHHI.\ I! , M3!K3!=' o 6H,1 H 11 ICJl YlI3,:'HH, caxp alby j y e H3BaH r p06 Jba O)l.HOeHO KOi l, MeCTa
r JI, e ey H3Bal)eHH H3 BOtl . I -l ehe Y f'p06Jby caXJpa HltrH HH nel1e Koje Hl1j e Kp lllreilw·,
AKO je r p!06:bC 6i l Hay, OH,la 0)K3.'l 0Illli cHH H;J. Y 'Ha rp 06.b e ,npB O, APyr o fi Tpelie j y -rpo n o
caX-pa'BIlI. Yli LY JbSJI, H H )heHe. Ha rp06y leBehe H Ka)l.e r a. 11Ha4e He Jl. OHOe e IHHIllTa 0,11. jeJla
H IlHha.
I-Ia Ce,!l,aM H ,ja '[ er J),ue: eT ,uaHa eecnpeM3 ' I UH,li Ha r p!06y. CeM KOJbHBa,
H3Hecy nHh a H j en a, H TO 'ce [mnHje č noj e,J,e KO'; L 'l{j:'KB e. Ko je Y Mo·ryhHOC1'H., OH 30Be fl
Ky hH Na H »4er ep ec'II Hqy« H TaAa e,e n OC'NI IIJba 3a 6I!r a 'cocj)pa 4aK .H 3a Ael.\Y, HHje
Y () OH' 18jy ,ua <ce npflp elWi ,e Ha [[O Jla č
1-1( 11(0 seh on ,l a K,O%C »AYIll I-!Or 6p aB a« fl č <C B'pm·H. e
y3 oneJlo 3a OB,e KOJe 6H HH8'-!e 4Hli HO y TOK .' e;(He r,o'AHHe. TaKU 'pa,ll.e ICH!=() :V1 3IllHHj H
( 6 0Jbal-IHh).
r.na'S'liH Tp e6a JI, a 6y,il.C Kaj( npo!)e r O,;(11Ha 0,,( ' Mp r fl nO,KojH'HKa, To CY»3a,J,YIllHHqe«.
M u ry Aa ce- OAP}Ke fl . aHHj e, npe Her O 1ll,[\01 HC TC KHe 'nYHa rO;l IJ.H a, H 06.H4HO HX ( BH ,'l. p:iKe y
j eereH, 11 8 ce 3,OB)-, fl. »j.elceH{ ,I(,e sa. ly)!{ OHHN. Ha IbHX ,Ce 30BY YIWTIHl!,I.\H H 6JII1')1(11 Jj O,'l._ Cil31<O OJ(
nO'3samlX JLOHece no 5- 10 .HlHT 3p 3 1= '3'KHje li lAlYLI1HOr 6paB , 1-0111 )Ke HICKor, Bek npeMa no,1')'
. n O-l<ojH pl Ka . Ky ha Ko .:.a }laj e KOJbe 6paBa H j YIi{' . BpaB ce ne4e, a j YlHe ee CKYBa fl
,!( C.HI. Ha 3a'AY)I(61-IH-e H rH e3 B3.f1'l1, ,a I I 1"H He HHIllT3. Ha rp,ne3Y ,OI Tli').! 3a,u-Y)/{QH­
HaMa H.1H 1!3HOCe rt e Haj,npe op,aCH, JI eIII I-I,fi'1.\ H H. eyne LU,b HB , n a TIOc,ne OCTail O. no­
C-r a.B .ij,a ce 3aee6H a co cjJ p a .a el.\H II ,lI..aje HM 'Ce :Vleca, CHpa, \IJleKa.
nOKO·j HHK MO;'Ke )a ce ,caxr8,HH H y napH rp,or6, OC'06HTO alKO j e r p06.'b Beh TeCHO.'
Y 1l 0.:e,i(liH HM j e caXpmbC!lO II no n<'ceT JIoHl.\a.
r p o 6 .'b a cy yonlll Tc .3aHeMapeH3, na ey 11 6ea Of,pa;(e. Y Ba,eHJbeBI.\HMa ,ey Ha4'H­
rJH 11H Kp: ahH nyr npeKO rr 06,'ba ,H nYIllTaGY H KO()'lbe č nacy no rp06.'t. y .
O'IllTO l-IHr,'le H \! a rp060Ba I.\PHHX iJ,Hr[' Ha, KOjH cy Hm l a,!l, l!. Cp6H' Bep Y,i Y .13 OHU ,ie,1Y
CBO,; e MpT B3l( e,
PA3Hli Jl.PYfli OI>HtIAJH li BEPOBAtbA
O nlllTa ey Be p,O'Ba'fLa y BYKO,'1J13Ke fl B,; eIll THl.\ e.
je ,BeJl.HKH CT!=!a,X 3JI HX 04Hjy II .na Ce He »Hal'p,aHlll e«, Ha ra31l Ha 3JIO. Ko »Harp:a­
Hllle« 'HAe cBelllTeHHKY Aa My ce 4HTa \\OJ1.lfTBa. YI .n H H)I, I'- iKeHH Bpa4 apH )1,3 'MY »rc a,1beBa CTpaBY«.
To je H { a.n. a c,aeBHM 06H41Ha n o.haBa. KatI. ce MaJI O )l, ere HOCH Me!)y eBeT H3!BaH Kyhe, Harapase
f a y n beHO\1 n() H 06pa3 H)la PMJ,H OJl,6:p·aHe {l ;l.i YPoKa.
'H, H,e-he {l,D. BOjHTIl HHIllT8 O ji, eBoj e CTOK e, na HH .y KO p,H,CTl(1pKBe,
MHo'r o ' e f aTa O Bpe MeJ-IY no M eceI(y. H a np,HMep : aKo cy y nep a omrpa. I!lepyj y
Ila he OHTH eYB aKO cy 3aTy6 8JCTa, 6Hhe KHIll OBflT \Ieoc el( _ YI n O'-!Ulbalbe noc.a OBa Yll e­
1ll8Ha c·e Me: elJeB fDI cjJa,3aMa_ TaKO Ha n p Dl ep Bep y jy 1\,a I.:e 60Jbe cel1H J\P,no 3a »CT€pm-l e«,
dep aKe ce celje 3a »M,Ianll Hc«, jecTH hc ra I.\pB. YI eHHH, y »p alb KO,1bY 3a >'C TapHHe«. HeK}!
)KI11'O 'cejy y3 »\I!I,a,EJ, IIHY« (naK t1eHIII( a) , a'Jl H c:nl C·,l ly mao otl ffi'KHX a je 60.1be Jl. a Ce nO'-!'l-Ie
j aT·H 3a »cTapuHe« (BaCHJbeBl{H). ce He eej,e »iJ,Bj eTHc x et!J Tl'« ('ce.!l. Mlil.\a npe.'l, npla3HH.K
iJ,lJeT.lof ) .
}KeHe Koj e na'pe ' aJbHHe 'na3e ,iLa HX He ne!= y y Bp e\l e lvleee4eBe MeHC.
YI KOA 0 3'pelbaK(l nO\l pa4el be CYHI.\.a ,ce Y3HMa 1(3·U pl) alB np e,.:( 3I-laK 3a (-p6e, a. nOMp3.4elbe
M eCCl( 2 Kao IpJ} aB np :.'l,3!1 K 3a O,lJ,H OeHO TYPK e,
He B3Jb3 a a ee op ax ca.J11I 6:1113)' Kyhe. Ko noeaAH or ax. Bepy j.e ce, YMpeh e Katl Y opaxa
Gy 'l e 'cTu6.10 ,:.t c.oe.1o Ka·o IllTO je 0.11 ,Je 6c·0 Y n o jaey.
• Beml'KB lOh 3a 0','J,6paHY 0,:1. YPOKa npHnHcy je ce TlIeOBY n pBeTY. »THB'c.oB KPICTHI'i« li,wce
Ha ( C 11. 6), >Ke H!(,; e-naBJb ajy )1(eHCK()jo ,!l el.\H Y KOCY (y n,1eTeHHl.\e) TH:c.O'Be
KpcTHhe, KpaBH I{fo'ja ,:I:aj.e JI, 06po Wl eKo YBPl1H' ce Ko.:vu3\i('Hh 11f'JJOIB'HJi' 'Y po'r IH cn-OJba 3a,ij.en.1l BO­
HeKH ,fO!ai Y II !Kp Cl'OBe ,H o,u CI( IlHY1'OT Jl Y4elB or KpOBa .ca 03'peHa.
HHKO' HE' Ka3yj e HMa KOIllHlil.\a n4e Jla. YI {lB e ey p aH Hje, KojH cy XTe.nH Jl.a AP)I{e
I1'1 JI C, sep os,wH Aa he y cn exa aKo .i,e;1, HY ,KOlIlHl-tlfY yKp ' JI Y, Ha!)y H jeAHY Kyne,
373 03pelb3UH liJI!! MaI'Jluj Ul!
GleDIi ce ynoTt:'e6.1baBa y .1by6aBHH\! Ka)f(e 'c e: »3aliopllo: MHwa
nojoe.
Mycm-Dfa'HIH roD'BOPeo lAla je ppeX<JT'a y6HTH OPJl a II YI C p!6H a He B2'Jba :y6fITH
o,pJIa. Cp6H rYKY rOJly6e rp,!BFbaWe, a' He n!!TOM e: TO je rpeXOTa (Pe4Hua fl [1aK JJe HHIW).
Ka,ll, 'ce BH.lIiH e'nneT 3MHja, rpe6a HX nOKr'HTH 6 e.TOM YI, n oc.Te llIT:O ro,1l
O,ll, 60ra, ,lI,ooHkew. TaKO Bepyjy \IYCJIHMa'HH. YI H CPOH s e>py;y JJ.a 'ce HeKa »rO,qeM a
He .ore YOHrH ,H3 n:ywl(e: nYWKa 6H e,e pa3li W.la (Pe4HU3, f1alw eHHua)'.
O il. rpOMa ce MO')f(e ca4ysaTH, aKO ce CK][()1HH 1I0,1l )J eC KY.
Kat ( ce.1baIK nOtlH,lbe np SO CetjaIbe, npOMeUla 'ceMe II Ka}Ke OnnpI.'IHKe: »DmKe, ,.Hj !l a P{)Il.II !
DO)I(e, nO'll.aj ,H H MHWHMa H HaO,1lHoHUH JlPyroj!« ft OHAa 6a U fil ,j,eAHY wal(y ceMt!Ha y )({ft­
BftUY )«fIBOTHlba\la.
Ha KyliHlI TeMe.1b, Ka,']. ce> nOtEH'e rpaA.HrfI Kyka, KO.1be ce »Kyp6a,H« II T<l06114HO OBa'H, j ,cp
T!p,e6a »'OKP83'Bwr H reMJe.1b« ila 6y,'].eo 'Cp, eTIH,O Ka)KY: »oKyp6aH;H«). - Ka,1l je rpalj ena
KYJIa, y KP'T08H, 'ro'BOj:'H,10 iCe je ,.1I!a 3HJl ,Helle DeTaTH, aKO ce n e Y3HjJ,3 )({HB q.QoBeK. C nm y 8e3Y
2j<JBOjJ,e c::JJ{a ,Ha 'l a3aK HeKHx I{{)'CTH y TeMe.1bY 0,1l 3H)la.
KaA ce nOll:HrHe c,creMe (U1,l.;eMe), 1l. 0MahllH ,ll CYC€".l'!! ;(3opOBe M::Jj cTopmr3, Koil! 'c e CT3S­
Jbaj!Y Ha - f1 0 WTO ce Kyfia AOB.pWH, np.Hpeljyj e ce '>Hac.e,ibe<c Ha'Ce.1b::Jsa 'ce Kyfia. [1030'SY
ce MHOr!! rOCT!! li CBeUlTeHHK Jl,a »ocB e!UlTa« Kyky. ,lJ,eUlaBa ce na TQo\1 6y.1leo r OCTH srlwe
Hp.ro o C,;raBH. 6y,n:e S'P\lI o C8e
t
laHO, rOCTli H ,lJ.O,HO'Ce. ,Ua,p ose: Helll'TO rn€4 eHO·, x,1l.e 6a. n,Hha.
O mb liWTe .uapHBajy
Kan Ce )!{albe flWeHl1ua, a, )I(albY je )({eFl'ClK(', »npO')((Hlba,ij Hua« je O'Ha Me!)y lb'IHra Ko ja H.i\I'
H Koja »npoc.j,eua«. !-boj ce yse4(, cnpeM,!! KOJIatI '>K'OBPTalb« Aa r a MQ)f(e HaTa liH Ha PYKY.
T ai, KOBDTalb ce O'KHTH H j a6YI<OM. M o'p a 6HHr oJ. IIweH1I4H'a o p awH3.
He Ma 06wlaja rraJOllp 4elba.
Ka.l npH'cnc »H08HHa«, Tj. KaA ,ce n\='BH nYT Me CH T cro 0;( 1I-10'B{)r 6p alU-Ha, OHil a )I(eHa
»33'KPCllH«, Ha4.U,H H KPlc'T. HtlI'A,e y J1{yfiH Ha I'pe;r.H, Ka HCTO«Y.
Ka.u KYK3BHUa I<YKa (»nje8a«) Ha ;r.pseTY, Tpe6a 3a;tOlyp ,!TH . H nDIY P,efiu OTKI1HYTH
KOP,C OA Tor il'pB'era. T,a:j KOlpe T,p e6a HO'Cl1TH 3a u Cra8.1baHI yBe<l e no,JJ. j ,aCT K.
»na he HIHI K1lbHra«.
He!j)'oT'KHH..e, ,lI,a 6H pO,i(u,u e, oi<pefiy c e Ha M.1IHfCK'OM Kony: Ha naOlJHHKY, Ha CYXOM KOij,\,.
3a je)laH Be,UjKU KmleH Y ce."l'y KPllCJIBIH 8ep,yje ce Aa je naD C Heoa,
He)laJleKO 0)1, ce;na Pe'l.Hlue je WaXHH KaMeH'\ crPM KpC4H..alJKH or eeK. Ha spxy je creHa.
[1pHlJa ce: 6HO .10R3U H ra!)ao cY,H,ue, na ce 3a KS311Y MY Tl=yn, nOlllTO cy
ileua 0.,lI,6HJJa' PYKe 'u nywK.y.
Kaj J; y D'O.1ba.HHfiy ,HacraHe KaWa.1b p,fiKas,au (P e'r tu is), u,tI.iY H npU8.n a'le .n:euy Kp03 pyny Y
3eM.1bH KOjy je H a'4.U HH.ij a 80.D. a HJIH Kp.03 AP'D'O' K'O.j,e je pa'CJlo H3je,UHa n a 'e paCTa8Hn:0 II on eT

[10K. MHTap CocjJpeHHk J!3 Do.l,aHHfta Jletl'H o jc OJJ. yje.n. a 6e'CHa nca : Ha KO'PH xJle6a llcm:cao
6H IraCTH .loM II )lao 6H TY KOPY a j e noje.!l.e 60JJe CHHK . .D:'pyr.lI JIelJe .()J,JJ yjej la
6eOHa n ea !Ha Taj H-a tll1H .ua naUHj e'HTY :ceKY HeKY )({H)liHUY ucno;J; na .n. ajy jJ,a je)le 6em!
J! YK H ,1la HHxa 1IIH,Pa nape 6c.'JOr JI YK3 KOjH cc ne4e.
CTapau BacKp'cHje H3 f1eT(:'osa Ce.ija • 411 U,i( 3MHj !l1,HOr y.j'e.;J;13. YnorpeO.
1
ba8a
HeK), rpasy ,ea '1ynaBHM Iw jO} !-Hf He 3'Ha lDIe:Ha. nOWTO je cTyuaH nO­
ea HHWa,i(OpO.\'r. npHsHje j Ha p'aHY II oeraslI .ua 1'aKO CT oj u :M caTa. Y3 TO HAe H 6ajal-be.
rJIa:H:
JI>),6H ,
A )f(eHa 3apa,i(H.
K al(O 3ar aJIH,
TaKO u nOll r a rH\ OKHe (?).
A.ij H Dor fie " aT,Il !
OHa je Aoope "ywc,
Oner fie 106p o 6WfH!
Ty H3rOB,o'pH TP,HI1YT, na 3aXYKHe y rpaflY, H rana je T'YU3. To je HaY4HO OD: HeKor
oe.1baKa HB Kp,C!HDlr nO/l m, ,K'O Me '.,ie 3a TO n.:lanlO ner cjJo'pH-HaTa. BaOKpC I1:je KalKe (1938) Aa je 8ek
H3JIe4,110 ce',lI,aMHaeCT
Y .je.lliHoj, \='YKonHcHoj H3 MH4Hj elJlih i1 ()liO ie ;3ll nfi'l: ,rrpOTf!B KpR(J TOl(n, H:'! Cpe,ll"HIiE;
18 BeK,a. 06jaBJbelll Je y B-X, I1cTQ!'I!-J!lKY 3i! Oil;, 1897, C1' p-. 2811'.
374
Pa P- Hj e j e 6>1 1' 0 y o611 l!ajy lI a e GO/l eCmfL(HI \!l y M3H3CTHP .ila HM ce tI.flTa,
.13 IDl ce Klh H.J'J<C » I3 I1.lH I( Ku Ml! ':!l era l\ Y,l H«! C e CIJrTeHHK l 3,[1. a OlBapa H1uCYs!!u,e HeKY
KII>'HI'}' na 'l HT3 l-he (jO, I e', IHjJ{), l ynYlll fl! .:.L3 paD- n w r oro.ll,
OnWTH j e oo tf'laj 11 0 EOCRI! )la ce UPKBt' olla,e)" , Y ocaenclba, UrKll a 03PCH: K3
je ITOC.1CJI II..11 !Jyr Đ ocn elUtlHlIha Hos'Qr Kp oBa, On3cHs3'H.a je 11
W' OlJ : l flK Oyl ('[ aHK;, caeha, .' 1lJ1T3H) Onac.vj e KO TO Ha ;,( e l(Y [!'JI'iI rIa eTOliY,
Beli npt' yla 'f'Qy\ e Y LI eM), lt), ce Il e ;l a. nll :lTHO 11.111 cne ha OTa.'oe Kao npHJl Or l(PIKBI1,
Ka. Ce ocaehyje UpI( Sa, T3,la ce u; ena B y KOj Oj e 'IY)I<HIO, fl CBa,KO
.la J o,lle .'\ 0 o!l. Te l(Qwy .1be. T u e 1( 0 illY", a cama.j e! H a'PO 'IIHO 33 ry
11 J1 I1KY ('),l lJJieHO T' rfolaTna. CaM II '13.lHIW npBH p '1"'111 KOLU Y ,y J-13 ]J8 a ,neJI3
1
.
MY3J1lIKH JtlHCTPYMEHTJtl
He:K3 n. a .je n o O.3P CH. J;IOI CL:lm13 6 rWO 1>!'I1 oro r y c 3,1 a r aj ,::( H, Hyla 'Ii ,::(,1+1 8" , <1 ,1'11
ra.:'llfl IH1!lIe Hella : ,fH"t' I , 10 \iX ,ie 20 BC,[(a, ;)r." r aj e cy Oe()OHTO CSH p.a mH ,IT 3I : TI1P 11, na
Ofl ce O,J.Ib'HX rLPaW I1.1n n YKOBH. y3 r ajAe 6f1 ce s ece,11WH Y je1ceH. :bYWTCrb 3
KyKYPY3a,
f Y';/le 11 3pa!)yjy n o C:II1JiLll! KOj H cy T .Ile Bemnl . .Ta caM Bll hao r ye.7': lC je)(HOM eTpy,
a G IYW30 č , j f> 11 ea :we cTpY He,
Ynorpe6lb3najy II T3"\IOYJ::e, H TO »T3l16 YP!HtY«, H »wapm j y«, Belw, Ta lI6ypm., e
[11;':1 8 H CallY! , ':JI Kyny.iY II • It r()'f{'.R _ J f p,l'l:JH, nl'H; wapf'H,ie ce .!I,OCi2!ll lbajy 11-3 nypalIHha. r)l.e e e
113pabY,iy (1 950 r on, l(eH3 IHI 800 AHHapa) ,
C!O'll '1'1\ ITH r:Y,\lCH3r a ce H »no j HHl( e «. n.ae je ynoTp.e6JbaBaH H »;;or«
ea OA W Be (JOBHHe), e npo lek a .ae'Hi'U1l Tp y6e o,a Bp60s e Kape 'ca n HCIW.II o,!
opa ' . He npas e !i X y o.:rpe\j .lIe ,JOHe !ler o fC.I.lX 1<0 xah ,
Pa lill-l .i e cy Il!T aJlIt KO-ilO II Gea RHC"r ;':Yl! ea rall He l t Y3H
l
IKe npa'TlbC: yXB3THnUI 6H Ce 3a py[( e
II y3 ) j; ,HC-liO n cn311JC.
RESUME
L s Ozrenicns ou Maglaiens
L' espace entre la rivi ere Bosna il l'occi dent et le COurS infer-ieur de son affluent droit
- la č u nor d, st occlIpe par l a montagne peli elevee d'Ozren avec sa contree mon­
tagneuse, Cett e montagne est ć elle: est consi deree comme une unite geographique,
dont les fl'ontieres orientales et me.-idionales sont for mees par l a petite riviere Tinja et pal'
quelques collines, Aut r efois ioute celte c nt. ree 'orma it allss i une unite administrative, ayant
son centre a Maglaj; c'es t pourquoi les h bit ants sel'bes de cette contree, connus sous le
nom d' Ozreniens (Ozrcni aci), sont allssi nommes Maglaiens (Maglaj ci). A cote de Serbes
orthodoxe , on trouve dans cc pays aussi des mus ulmans - dans les villages le long de la
Bosna et il Suho olj e au boI'd de 1:1 č et :; ur tout dans l a ville meme de Maglaj, et
seulement 5 famill es de Croates catholiques - d. ns l e vill age de ć ces CI'oates sont
les restes d'un ancien g:l'oupe, plus nom br eux a u XVIIe si ecle.
Les Serbes qui habitent les iUages d'OzJ' en, representent un petit groupe ethnique,
forme a l'epoqllc t Ul' que d' immignmts de tOl lS pays, pOLl r la pl upart du Montenegro et d'Her­
zegovine, et en moindr e nombrc - d'aut res cont rees voisines. Il est remar quable que ce soit
la montagne et non quelque depression du terrain, qui ser vit ici comme base pour former
un group ethnique, ce qui etai t favor-ise p r quelques facte1.ll's : aucune route' d'importance
ne t r aversait cette mQntagne, une route passait seulement par sa peripherie; les Serbes dans
les villages d'Ozren etaient presque compl etement separes des Serbes des contrees voisines
par une r angee de vill ages musulmans SUI' la per ipheric d'Ozren; enfin, le monastere Ozren
qui etait longt emps le cent.re culturel et poli tique de ces Serbes joua al1ssi un r6le consi­
derable dans l a for mation de ce gl'Qupe t hni que. Apres 1878, quand la domination turque
prit fin, l es condit ions polit iques dans ce parage de l a Bo nie changerent cardinalement,
la position des Serbes d'On- n chan ge ausst, et c'est alors que commen<;a la desagregation de
ce groupe ethnique.
Dans cet article 1' auleul' expose le .faits pri ncipaux de l'histoire ethnique et donne un
aper<;u bref de ia vie Serbes d'Ozren: leur economie, les batiments, les costumes, les institu­
tions et le rel a ions sociales, les coutum , et les croyances sont decrit.
KOROŠEC PAOLA
Srednjevjekovne nekropol e okoli ne Travnika
U srednjem vijeku sva okolina Travnika tj. doline rijeka Lašve, Bile, Grovnicc i Rij eke
morale su biti gusto naseljene. Gdje su se ta naselja nalazila mi danas nemamo gotovo n i­
kakva traga, šta više, ne znamo ni gdje je ležala srednjevjekovna Lašva o kojoj su pisali
mnogo č a č se mišljenja ne poklapaju. Ako spomenemo nekoliko sr ednjevj e­
kovnih gradova, kao što su č iznad Varošluka , Škaf ć Grad) kod Zaselja, Vrbenac_
grad u dolini rijeke Bile i neki drugi kao i neke crkve, iscrpili smo sve što nam je st alo
od srednjevjekovnih đ Razumljivo je ela su se oko ovih gradova morala nalaziti i
naselja, koja mi danas više ne možemo lokalizjl' ati. Možda ć to uspjeti jednom u ć
nekim ć m nalazom, a možda ć to uspj eti nikada, pogotovo ako su nasel j a bila sa­
đ od drveta što je više ili manje vjerovatno. č nas u ovom č ne intere­
siraju naselja, nego njihove nekropole, koje su [.am ostale kao jedi.ni dokaz o napui::enosti
stanovnika iz vremena samostalnosti Bosne. Tim nekropolama obiluje i dolina Lašve, i dolina
Grovnice, i dolina Bile. Mnoge od njih su ć propale. O n.iima mi danas ne znamo ništa,
pa ni mjesta gdje su one ležale. Nadgrobni spomenici poslužili su za izgradnju ć crkava
i cesta, a poneki su se upotrebili i za produkciju č Time je za arheologiju, pa i za
samu povjest, mnogo toga izgubljeno. Pa ipak možemo ć da i ono što nam je ostalo daje
dosta jasnu sliku o brojnosti stanovništva i o njihovom bogatstvu u ono doba.
Mada su se mnogi bavili arheologijom Tra vnika i njegove okolice, rijetko su pominjali
te srednjevjekovne nekropole, kao što je to bio č i sa mnogim drugim s rednj evje­
kovnim nekropolama Bosne i Hercegovine. Srednjevjekovni nadgrobni spomenik ć ­
izraz, koji se ć i u č literaturi - ;, mramor«, kako ga lijepo naziva narod, za­
nimljiv je bio samo onda, kada se na njemu nalazio natpis .ili kada je bio bogato ornamen­
tiran. Bilo je doba kada se vršio pr avi lov na spomenike sa na tpisom. U velikoj mjeri taj se
sistem prakticirao do nedavna. Sada je tek u posljednjih par godina Dir ekcija Zemaljskog
muzeja u Sarajevu č sistematskim radom na č ovih dragocjenih dokume­
nata ove srednjevjekovne kulture Bosne i Hercegovine.
ć ranije sam uzela II zadatak da i.spitam sredn jevjekovna groblja u okolini Travnika.
Da izvršim dio zadatka č sam se na dolinu r ijeke Lašve i t o na prostor od Lašve
do Karaule, dolinu rijeke Bile do ć i Č Gore, dolinu Komarske Lašve do
Goleša, i dolinu Grovnice uzevši ovamo i nekropolu kod Rostova i u š ć Usljed teh­
č razloga nije mi bilo ć zalaziti dublje u pokrajinu izvan pomenutih dolina. Stoga
napominjem da su ostale na karti nepopunjene mnoge praznine, a vjerovatno su mnoge ne­
kropole ostale još i neotkrivene. I sto tako su ostali neunešeni u plan duboko II zemlju uto­
nuli spomenici. Kako smatram ovaj rad kao polaznu č za dalje č prou/': avanje sred­
njevjekovnih nekropola u okolici Tl'avnika, ć ć sve te praznine tek kasnije popunit i.
A) GROBLJA SA SPOMENICIMA U OBLIKU SARKOFAGA, SANDUKA I PLOCA
Niže opisane nekropole bilo mi je vremenski ć odrediti, iz r azloga što one do
sada, izuzev nasilnog otkopavanja pojedinih grobova, n.isu bile ć ispitane. Izuzetak č
Batalov grob na Crkvinama u Turbetu, koji je g. 1915 kopao kapetan Ti:ilpi, a koji je
opisao C. Truhelka u Glasniku Zemaljskog muzeja 19lfi i;. st r. 365 i o kome imamo dovoljno
376
podataka. Drugi razlog bi bio taj, što se vecIna nekropola upotrebljava duže vremena, vje­
rovatno ć Potrebno bi bilo ispitivati pojedine oblike spomenika, odnosno otkopati
njihove grobove, kako bismo na taj č dospjeli do nekih važnijih podataka, koji bi nam
dali jednu č podlogu za njihovo datiranje.Kako mi je to bilo ć to sam pokušala,
da bih dobila bar jednu približnu dataciju, da sve spomenike podijelim prema njihovim glav­
nim oblicima. Tako na nekropolama u okolici Travnika ć razne tipove nadgrob­
nih spomenika, k oje možemo ugl avnom podijeliti tl dvi je grupe, koje bi donekle mogle da
nas uput.e ka njihovom dat il'anju. U prvu grupu bi došli spomenici u obliku sarkofaga, san­
duka i č a u drugu k riževi. Kako je križ mnogo đ datuma nego li prva grupa
y
10 JI
b+ '+
)
Pregledna k ar o, rednjevjekovnih nekropola u okolini Travnika
Sr ednjevjekovne n ekropole okoline Tra vnika 377

spomenika, on se i pored toga pojavljuje sa č dekoracijom kao i spomemcI IZ prve
grupe. Kako ć bi ti o oblicima i o ukrašavanju kasnije govora, to ć pristupiti opisu samih
nekropola ć ih prvo u groblja sa spomenicima u obliku sarkofaga, s anduka i č a
u zasebnom odj elj ku groblja sa kr iževima. Kako se na nekim grobljima nalaze spomenici
obiju grupa, to ć ih morati pomenuti u oba odjeljka.
1) N e k r o p o l e
Pošavš i od Tr avnika prema Turbetu vidimo da su prve nekropole od samoga Travnika
č udalj ene. Zanimlj iv je č da mi danas nemamo nikakvih podataka da se u ne­
posrednoj blizin i samoga grada nalazila neka nekropola. Mada je samo zemljište bilo veoma
pogodno za stanovanje, jer nalazimo ne samo rimske ć i pretpovjesne ostatke, iz srednjega
vijeka nije nam ostalo ništa. Stoga je gotovo ć vjerovati da ovdje u srednjem vijeku
nije bilo naselj a, nego šta više da su povrh samih naselj a i nekropole danas propale. Taj
isti č je sa pr vom nekropolom ć uz Lašvu u okolini Turbeta pa i sa mnogim drugima.
1) Ć Brijeg - Na mjestu gdje se danas uzdiže osnovna škola, nalazilu se jedna
ć nekropola. Ležala je na platou, č se padina spuštala dosta strmo prema Lašvi, a
koju danas presj eca cesta i ž č pruga. Vjerovatno da je ć ovih srednjevjekovnih
spomenika nestalo prilikom gradnje ceste.') Danas se nal azi samo jedna č koja leži za­
padno od same školske zgrade. ć udubljenja i humci danas su jedini svjedoci da su tu
nekada stajali i nadO'robni spomenici. Kod gradnje škole kopao se oVd.ie pijesak i bom pri­
likom Sll otkopan i i mnogi grobovi , O č se inventaru ništa ne zna. Po č seljaka
đ su samo kosti, koje su danas uzidane u temelje same škole.
2) Paklaf'cvo - I t a nekropola je potpuno uništena. Nalazila se na maloj ravmCI
preko koje č Paklarski potok u blizini ceste. ć nalazi ovdje još nekoliko spomenika')
ali su i ti danas ć nestali. Na toj nekropoli đ je ranije jedan natpis, koji je prvi
obradio Truhelka
8
). On istire ljepotu toga natpisa u č pogledu, koji se oslanja na
gotiku. Smatra ga jednim od najstarijih pisanih bosanskih spomenika i po njegovom mi­
šljenju nije mogao biti pisan poslije pada Bosne. Taj se spomenik nalazi u muzeju Državne
gimnazije u Travniku, a ponovo ga j e obradio i nešto nadopunio J. ć Njegova pret­
postavka da nije č mišljenje ć da to pretstavlja pokretni nadgrobni spomenik
je sigurna, jer' cijeli spomenik pretstavlja samo dio jednog sarkofaga. ' )
3) Turbe, »Suma.r ija« - Pred zgradom bivše Šumske uprave, koj a leži zapadno od že­
č stanice, na malim duguljastim brežuljcima, izgleda tumula, ili bolje č uzdužnih
nasipa, nalazi se v iše srednjevjekovnih nadgrobnih spomenika . č ć po njihovom
brOju, koji se č do današnjega dana, kao i po č ljudi, nalazila se na tom mjestu
nekada ć nekropola. Nažalost , mnogo je spomenika uništeno ili bolje č upotrebljeno
pri gradnj i ce te i okolnih zgrada. ć ci tira ovdje oko 75 spomenika"), broj koji je uzeo
od RadimskogG). a koj ih je danas mnogo manje. Pred samom zgradom č
je sv ga dvanaest spomenika, koji su danas viš ili manje amorfni, jer su bili đ iz
č vrlo troiinog kamena apnenca.. ć je danas utvrditi da li su se na njima
nekada nal azili k akvi ornamenU, figuralne pretstave, ili č natpisi. O tome nemamo danas
nikakva traga. ć spomenika č je svoj prvobitni položaj u pravcu istok-zapad,
a zbog svoje težina dosta su utonuli u zemlju. Ipak neki od njih nisu zadržali svoj prvobitni
položaj, n go SLl pomjereni vjerovatno č Tragova o siromašnijim gr obovima ozna­
č samo manjim kamenovima u obliku elipse. č nema.
Oblici spomenika na toj nekropoli su uglavnom sanduci, sarkofazi i č Podnožja
danas nemaj u, ali Radimski govori o podnožjima đ od škriljca'). Njihova č
je č Iz zemlj e uzdižu se do 1 m, dok je njihova dužina do 2.20, a širina do 1.30 m.
') Dr. Jozo ć S arheologom kroz Travnik, p. o. iz Narodne starine 1930 str. 16.
2) Ibid str. 16.
3) W. M. B. H. IV str. 350, Tab. VI sl. 1; Glasnik Zem. muzeja 1894 str. 779, Tab. II
sl. 1.
' ) W. M. B. H. IV, str. 350 i dalje; Glasn ik Z. m. 1894, str. 779 i dalje. ć l. c.
str. 16; W. M. B. H. II, str. 365; Gl. Z. m. 1943, str. 233.
S) Dr Mihovilj ć Vezirski Grad Travnik, Zagreb 1931, sh'. 31.
U) Glasnik 1889, str. 60.
') l. c. str. 60.
378 Korošec Paola
Oko dvadeset metara od gornj e grupe n alazi se jedan nadgrobn i spomenik, vj er ovatno
pomjeren iz svog prvobitnog položaja. Oblika je sarkofaga sa višim i s tr mij im zabatom, nego
na ostali m. Ni na nj emu nema tragova orna menat a ili n atpisa.
Još č od njega, za nekih trideset metar a, nalazi se dr uga grupa do danas još
č 24 spomenika, a koj i su isto t ako ma n je više dc n s ć amorfni. I n jihov j položaj
II glavnom pravac istok-zapad, pored toga što kao i kod rani je grupe spomen ici stoje u iz­
v.iesnom r edu. đ su iz istog kamena č t e kao i p rvi imaj u danas usl jed zub
vremena potpuno šupl.iikavu površinu, j ako š ć bez tragova kakvih ukrasa. Oblici su
isti kao i kod rani jih, jedino što im dimenzije variraj u (visina od zemlje 0.56, ii ir. 1.15, duž.
1.85 - vis. od zemlj e 0.85, ši l' o 0.85, duž. 1.40 m).
Sjeverno od te grupe udaljen oko dvadeset i pet metara nalazi se na istom pl ato- u
jedan spomenik, đ od istog kamena kao i r aniji. I taj je danas ć pot puno amo r fan.
Za nekih 40 met ara zapadno č je još jedan. Oba su orijentirana tl pr avcu ist s k-zapad.
Svi ti spomenici r aznih grupa zajedno č jednu nekropolU, č su gr ani ce mo­
r ale biti vrlo rasprostranjene. Sadašnji č spomenici su u st vari samo bijedni ostaci
nekadašnje velike nekropole, koj a je s jedne strane pokazivala ć i bogats tvo, a sa druge
pij etet i sl avu.
4) Turbe. »Cvrkvine« - Dugulj ast a glavica ogr anl< a Radal jske Kose, koj a se diže južno
od nekadašnjeg ć »Ugar«, a u uglu k oj i prije sas ava č Karaulska ć i Ko­
marska Lašva, pretst avlj ala je u sr ednjem vi .jeku veliku nekr opol u, koj a je u č
svij etu danas dobro poznata. Na ovoj nekropoli n alazil a se č gr obnica - mauzol ej voj ­
vode Batala, gospodara srednjevjekovne Lašve i Sane i gr adova č i K remene. Mauzolej
je otkopao 1915 god. kap. Teply, na št a ga je upozori o IVan ž ć a objavio ga .j e Tru­
helka.' ) Po njemu je mauzolej mala č zgrada, č su zidovi biJl č oko 0.70­
0.80 m visi ne iznad zemlje. Zidovi su bili široki 80-85 cm, a ci jela je zgl' ada moral a imati
u kvadratu 5.80 m. Pred zgradom bio je trijem dug 7.20 m, cl ši rok 3.10 m , II č otvoren
i sa ulazom sa strane. U unutrašnjost mauzoleja vodile su t ri stepeni ce. Sam mauzolej
mor ao je biti obojen ornamentalnim, r aznobojnim šarama. Tr uh elka dalje smat ra da je mau­
zolej mor ao biti đ sV0dom, a da je kr ov bio dr ven, jer nema t r agova crijepova. Sama
grobnica je bila naprama stepenicama pokrita velikom l aporast om č n a koj o:i je bio
ć u obliku sarkofaga sa zabatom. Grobni ca je imala dva dijela u ver tikalnom pogledu.
Otvor ispod č 3.40 X 1.87 m ide do 0.80 m dubine, gdje se otvor užava na 0.80 m širine.
Na dubini od 0.46 m nalazila se tanj a l aporasta č koja je l ežala na osam konzola (pot pora)
uzidanih u donjem rubu. Ispod t e č nala zila se tek pr ava robniea, koja se sad prema
dnu širil a do 1.20 m. Dubina iznosi od gornj ega ruba konzol a 2.14 m, a dužina r ake 2.20 m.
S obe uže strane na dn u izidane su po dvije kamene kl upe (vis. 0.36, " ir. 0.54 m) i na njih
bio je položen lijes od mul jike. Za tij elo je is kl esano udubl jenj e 0.27 m duboko, a k r aj gl ave
na gornjem rubu i mala polukruglast a udubina. Grobnica je ć r ani je bila č na. Od
t kanina nije se č ništa, a od predmeta č II e jedino č koje n al aze II
zbirci č gimnazij e, a na kojima su nekada bili š ć agovi, koji su p r ekrivali
zidove grobni ce i skelet vojvode Batala, koji se č II Zemaljskom muzej u II Sar a jevu. Na
.jednoj od konsola nal azi se natpi s sa imenom pokoj nikovim. Oko samoga mauzoleja, kaže
Truhelka. bij aše manje duguljasto dvori šte, opasano sa svi j u strana i kopanim jar kom.") J oš
se por ed ove grobni ce nal azila isko pana i druga, ali opet zat r pana i neupotrebl jena.
'O
) To
j e ukrat ko što kaže Truhelka o samom nal zu toga mauzol e.ia 1<ao i n jegov opi s.
Sama gr obnica č nam je još i danas, kao i natpi i li jes đ Ll n joj . Ali
t ragova mauzolej a nema više. Jedino se vidi otkop. Pored grobnice nalazi se kamena č
tj . podnožje i nadgrobni spomenik, koji su nekada st a jal i na B alovom grobu. I t aj spo­
menik je opisao Truhelka, k0ji s r-ravom kaže da se č ne odl iJ uje.1.I)
Pok r aj te grobnice ili mauzoleja nalazila se još cij ela nekr opola. Nedaleko nj e n alazi
se još jedan spomenik prevaljen, sarkofag koji je tu č sa mjesta, gdje j e u novije vri­
jeme bila s a
C1
r adena crkva. Na zapadnom zaravanku od mauzolej a ima mn ogo hun1aka i udu­
bina na koj ima u nekada stajali spomenici, ali o kojima danas nema vi še ni kakvih tragova.
S) Glasnik 1915. st r. 365 i dalje.
' ) Uporedi ibi d str. 365 i dalje.
'0) Ibid str. 369.
" ) Ibid str . 368.
___________S=..:. re::.d::.:nj evjekovne nekropo le okoline T r avn ika 379
Probni .jea·kovi lw ji su t u č na šest gro bova , nisu dali nikakvih rezultata. - č
od mauzolej a, isto ta o izvan otkopa, n 3lazil a s e ć nekropola. I ovdje humci i udubine
č mjesto gdj e se grobovi n al aze. U svemu s u ovdje č još dva s pomenika.
J edan č od škr il jca, dosta n epr a vilnog oblika, II obliku č duž. 1.40, šir. 0.59 i debo
0.40 m i drugi od 1 č tl obliku sarkora ", a duž. 1.40, vis. 0,90 sa zaba tom 1.05 m. Taj
s e ne nal azi v iše na svom. pn robitnom mj es tu, n ego j e prevalj en i vid i z zeml je 0.35 m. Oba
su ova groba prekop ana. Kod prvog je uklonjena č od ispod koje j e ležal a gr ob­
nica usjer' ena u sam škriljac, dosta nepr avilnog, vi še č oblika. Dubina grobnice
iznos i 1.80 m, d už. 1.80, a šil' o 0.60 m. U gr ob nici j e đ skelet u ć stanju sa
glavom n a zapadu, okrenutom p r ema ist oku. Pokojn ik je leža,o na goloj škrilj astoj podlozi
na đ s a rukama opruženim niz ti j el o. I znad s kelet a bila j e položena daska , ili više njih,
koja je danas potpuno ugl jenisana. Ta dask a izgleda ni j e pokrivala samu glavu. Uz skelet
nije đ n ikakvi h darova.
Drugi grob uda lj en neki h 1.50 m s jeverno o d spomenika , istog j e oblika kao i prvi. I
ovdj e j e obli k dosta n epravilan, ali j e r aka vi še elipsoidnog oblika. Nepravilnost.i č usl jed
toga što s e škril j ac cijepa tl sloievima. Du bina rake iznosi 1.20, duž. 2.25, a šir. od 0.50-0.80 m.
Kao i u r a n.ijem grob u skelet je ovdje 1ežao s a glavom na zapa du, na đ na škl'll.iastoj
podlozi. č je u Ć fragmen t.ima . Preko njega nalazil a se danas ć istrunllla
daska od č d rveta (bor, kao i kod (' an ijeg). Ni ovdje n ije đ nikakvih darova.

O
CI
CI
g a
i..:l
cl e
cl
0 0
r::I
cl
O
cl
<:) D
cl
c::> cl
cl
Sl. l - Varošluk
5) Varo-luk »Brežuljak nad Ć - U pravcu samog sela Varošluka n.a obroncima
Radalj a n al azi se niža kosa. sa manj im propl anko m obraslim travom, i šikar j em. Na
tom mj est u n alazi se s rednjevjekovna ne k rop ol a. ć spomenika potonul a je od t ežin e u
zemlj u. Naj omil jenij i obli k j e č bil o od š k ril.ica , bilo od konglomerat a . Drugih oblika
gotovo i nema. U svemu su đ dva spom enika, s ar kofaga sa zabatom i to č (N:ii­
hove dimenzij e SLl dliZ. 1.68, š il'. 0.'75 i vis. 0.30 m iznad zemlje; drugi duž. 1.80, ši r. 1.30
i vis . 0.40 m iznad zemlje.) Površina spomen ika je razjedena, puna š upljina, obr asl a djel i­
č t r avom a č mahovinom. Ni n a j ednom spomeniku nema tragova or n amenti ke
niti pi sma. Dimenzije spomenika u obl iku č su r azne. Evo nekoliko primjera: duž. 1.30,
š ic 0,90, vis. 0.26; d už. 1.60, šir. 0.85, vis. 0.30 m; duž. 1.50, šil'. 0.82, vis. 0.26 m ; duž. 1. 85,
. šic 1.04 m. ć spomenilta orij en til' cU1a je u pravcu istok-zapad, č u pravcu sj ever­
:jug, a nek oliko ih je i II drugom pravcu. Vjerovatno su oni nasilno pomjereni, jer ima n a
više mjest a t r agova n asilnog ot kopavanj a.
6) Varošluk Selo - U samom sel u Var ošluku na cesti iznad izvora (zdenca) n al aze se
tri n a dg!'Obna spomenika. Dva su zaj edno, dok j e ć oko 20 m udaljen od njih. Nek a da
su se oni nalazili n a m anjem brežlll j k u ispod ceste, II vrtu Sime ć kasnije su bili uklo­
)'l,i eni iz vrta i prevalj eni n a cest u. Dva spomenika SU II ( t liku s anduka, danas ć jalm
380
Korošec Paola
amorfni . ć koji je udaljen, oblika je sarkofaga. (Duž. 1.48, šir. 0.60, vis. 0.30 m). Na sarko­
fagu se na jednoj od dužih strana nalazi isklesan č polumjesec i rozeta (jabuka),
dok se druga duža strana nalazi okrenuta na zemlji. Spomenici su od č Tragova
natpisa nemaju.
7) Ljubica Brdo - č od grada č na samom obronku na kome stoji
i sam pomenuti grad, mada neznatno niže od n jega, nalazi se danas manja srednjevjekovna
nekropola, usred šume i š ikarja. Udaljenost od grada u vazdušnoj liniji iznosi svega oko sto
metara. Spomenici se v rlo teško pronalaze, jer su ć mnogi od njih potpuno amorfni. Pored
toga prokriven i su debelim slojem mahovine ili još obras li šikarjem, a uz to su razbacani
i na velikom prostor u. U svemu bilo je ć ć dvanaest spomenika. đ su od
kamena, od koj eg je đ i sam č grad, koji sadrži mnogo željezne rude. Kamenovi
su bili dosta grubo đ Danas je njihova površina šupljikava i razjedena. Svi su spo­
menici u obliku cmdulm ili sarkofaga. Ovaj posljednji oblik zastupljen je II dva primjerka.
.Jedan od spomenika u obliku sanduka, č su dimenzije 1.80 m duž. , 0.80 m šir ., 0.70 m vis.,
leži oko 2.0 m udaljen na maloj padini, sastavljen je i od jedne č (duž. 2.00, šir. 1.08,
debo 0.26 m), koja j e jer ovatno bila podnožje gore spomenutog spomenika. Opaža se da su
i spomenik i podnožj e nasilno maknuti sa svoga prvobitnog mjesta, jer se na č vidi okru­
gla rupa, t.rag nas ilnog otk>opavanja. Takav je č đ ostalim, i sa jednim sarkofa­
gom , koji je č utonuo u zemlju (duž. 1.18, šir. 0.53, vis. 0.80 m). Iznad njega, na mjestu
gdje je nekada morao da t oji, nalazi se đ rupa, koja jasno č o nasilnom otvaranju
groba. Spomenici su ovdj e bili jednostavno uklonjeni i č niz padinu. Na mnogim mje­
stima možemo da vidimo takva nasilna odkopavanja. Ali su ipak svi spomenici, pa č i oni,
koji nisu više na svom prvobitnom mjestu, zadržali svo:iu orijentaciju u pravcu istok-zapad.
Vjerovatno da se II neprohodnom šikarju nalazi još koji spomenik. Isto tako nalazi se još
mnogo grobova, po ci j el Oj toj površini, koji su bilježeni samo sitnim, đ kamenjem
obliku kruga, č ili elipse. (Dimenzije nekih spomenika u obliku sanduka: duž.
1.55, šir. 0.85, vis. 0.56 m, duž. 1.65, šir, do 0.75, vis. 0.58 m.) Tragova ornamenata i natpisa nema-
Bez sumnje da j e ova nekropola pripadala gradu č ć usljed njegove blizine
i visine na koj oj s e ona nalazi. Po svoj ć ovdje su se pokopavali dvorjani, sluge
i svi onl kO.ii su s tanovali u gradu, dok je posmrtno mjesto gospodara Batale bilo na Crkvi­
nama. Nije iskl.iu;>: eno da su se na Crkvinama pokopavali i viši dostojanstvenici, dok je Lju­
bica bila nekropola za ostale.
8) Brežuljak više ć ć u Varošluku - Sa lijeve strane Lašve uzdižu se, ka<J
što smo vidjeli ć r anije, dugul j asti nasipi. Na jednom od takvih nasipa, zvanom Brežuljak
više ć ć nalazi se č još nekoliko nadgrobnih spomenika, ostaci neka­
danje ć nekropole. S dašnji spomenici nalaze se na zemljištu Pere đ Brežuljak
odnosno nasip proteže se tl pravcu sjeveroza pad-jugQistok, i dosta je uzan. Spomenici su
đ od č svega petnaest na broju. Svi su oblika sanduka, ili sarkofaga. Mnogi
od njih su na podnožjima. Dimenzije nekih: sorkofag sa đ zabatom duž. 1.48, šie.
0.76, vis. 0.95 m, podnožje duž. 1.75, šir. 0.90, vis. 0.40 m; oblik a sanduka: duž. 1.38, šir. 0.75,
vis. 0.70 m. Oko dva metra udaljeno od njega l1Lllazi se podnožje duž. 1.90, šir. 1.00, debo
0.35 m. - ć spomenika nije više na svom prvobitnom mjestu, ali se i tu opažaju tra­
govi nasilnog otkopavanj a. Uglavnom su spomenici orijentirani u pravcu istok-zapad, jedan
sjever-jug, dok je ' edan pomj e ren u pravcu sjeveroistok-jugozapad. Svi su prilil'no š ć
i istrošeni , a vidi se da ih je mnogo i potpuno uništenih. lO)
Nekih 100-150 m udaljen od ove nekropole nalazi se nešto č usred njiva
jedan prevaljen spomenik u obliku sarkofaga. Izgleda da se i ovdje nalazila nekada srednje­
vjekovna nekropola, o kojoj izuzev ovog spomenika nema više traga.
9) Pot-kraj, »Mramor.je« - U selu Potkraju ispod š ć udaljeno od Lašve nešto više
od jednog kilometra, nalazi e uži brežuljak u pravcu istok-zapad. To je u stvari obronak
brda zvanog Gr adina. Na tom brežuljku, dosta uskom, koji se proširuje prema zapadu, nalazi
se srednjevjekovna nelu-opola sa još nekoliko č spomenika. U svem u ih je danas još
dvadeset i pet na broju. Orijentirani su upravcu istok-zapad (deset) i u pravcu sjever-jug
12) Po č Pere đ đ je ovdje prije osam godina neka č sa natpisom
i odnešena u nekadanju šumariju. Gdje se đ danas ta č nalazi nije bilo ć
utvrditi. On je sam nije vidio, niti zna za nekoga koji ju je vidio, dok je njezin pronalaza"'
danas ć mrtav.
381
____________S_r_e_d_n...::i_e_v.::.i_ekovne nekropole okoline Travnika
č Nekoliko ih je pomierenih sa svog prvobitnog mjesta, dok je jedan izgubio svoj
pravac. Spomenici su đ od č dosta slabo č nmogi su ć potpuno
amorfni. U glavnom su sarkofazi, sanduci, ali irna i spomenika u obliku č SamI) je jedan
spomenik izraden zajedno sa podnožjem. DUžina sarkofaga 1.20, širina 0.55, visin so pod­
nožjem 0.60 m, - duž. podnožja 1.40 m. Ornamenata niti natpisa nema.
10) Potkra j, sjeverno od crkve - Na omanjem zaravanku, koji izgleda kao glavica, a
ogranak je kose š ć zvana Glavica, svega nekih desetak metara udalj enom sjeverno od
crkve uPotkraju, nala,ze se tragovi jedne srednjevjekovne nekropole. J edino humci i udu­
bine govore još za to da su .ovdje nekada stajali nadgrobni spomenici. Neki su bili upo­
treblj eni za đ ć a neki i za đ sa me crkve. Najl jepši spomenik, koji je bio na
tom mjestu, još danas je č a nalazi se pred cl' kvenim ulazom. đ ie od č
u obliku sarkofaga (duž. 1,60, ši!'. 0,80, vis. 0.90 m). Na jednoj o d dužih strana nalazi se na
spomeniku isklesan č veliki polumjesec, a ispod njega konjanik na konju, č je glava
pognuta i gotovo dodiruje rozetu ispod svoje glave. Glava konjanika je izlizana i izgleda da
je bila en face. Konjanik jednom rukom drži u zdu, a drugu je stavio za pojas.
11) Potkra,j. Tisovac - ć od Potkl'aja uskom dolinom zvanom »Mrakov Do« pod sti­
jene š ć nalazi se jedan nadgrobni spomenik, koji danas ovdje leži usamljen i prevaljen.
Nalaze se tragovi nasilnog otkopavanja. Poplava, koja je 1928 g. dovukla sa š ć ogromne
množine kamenja zatrpala je gotovo cijelu do!inu, a v jerovatno i mnogo drugih spomenika."')
đ je od č u obliku sarkofaga. N jednoj dužoj strani ima iskl esan pol umjesec.
č od ovog, možda oko 150-200 m, pod Tisovcem otkopan je jedan , nad­
grobni spomenik, đ od č u obliku sarkofaga. I taj ima na jednoj dužoj strani
CJ
o
o
o
cl CJ D O000 DD []
00
CD
O
O
SI. 2 - Potkraj
isklesan č polumjesec. Ležao je pod naplavinom kamenja oko 1.50 m dubine. Sam grob
nije bilo ć otvol'iti.") č od njega nalazi se možda do 100 metara udaljen još
jedan drugi nadgrobni spomenik zvan u narodu »sanduk kamen«.
Svi ti spomenici .ovako usamljeni č ne samo da je i ova dolina bila nastanjena,
nego da se ovdje moralo nalaziti i ć nekropola od koje su nam danas sa"'uvani samo
pojedini spomenici, dok su drugi tokom vremena vjeravatno zatrpani kamenjem, o č nam
č gornji spomenik otkopan ispod Tisovca.
12) Nekropola ispod De1i1ovca - Južno i spod Đ niti 100 m udaljeno ad lijeve
obale Lašve, na manjoj uzvisini - zemljištu Jozaka iz Djelilovca - nalazi se velika ne­
kropola sa vrlo mnogo č nadgrobnih spomenika (broji oko dvadeset i pet lwmada).
Zemljište je ovdje pokriveno gustim šikarjem, dok je okolina đ S ikarje koje pokriva
nekropolu j e gotovo neprohodno, tako da je spomenike gotovo ć ć Vjerovatno
da je njihov broj kud i kamo ć Vidi se da su ovdje stajali lijepo đ jedan uz
drugi, u pravilnim vrstama, što je vrlo rijetko ć Njihov .oblik j e č zatim sanduk
sarkofag. Nekoliko ih ima i na podnožju, ali je ć utonula duboko u zemlju, a uz
13) U okoln.oj šumi n a padinama »Glavice4< moralo bi biti i drugih spomenika, ali i pored
najpomnijeg t raženja nije bilo ć otkriti ni jednog. I pored toga što narod tvrdi da ih
tamo ima, niko danas ne zna gdje oni leže.
H) Taj se spomenik odkopao usljed toga· što nam je bilo č da se n a njemu nalazi
natpi s, Natpisa đ nije bilo.
382 Korošec Paola
to još prekriveni gustom mahovinom. đ su iz č ka, a poneki su i iz č
škriljca, mada o ih posljednjih ima mali broj . Na nekoliko spomenika nalazi se č
polumjesec ili rozeta (jabuka). Natpisa nije bilo ć otkrili, jer u i spomenici, pored
t oga što su pokriveni mahovinom, u vrlo trošnom stanju. Svi su iz brazdani i puni šupl j ina,
a neki ć ras pali i amorf ni. Orijentacija spomenika je uglavnom Ist l - zapad, nek i su sa
manjim otstupanjima.
13) Nekropola. kod đ ć - I ta nek r poln leži ispod Delilovca nešto č
nije od p rve, uz saDiU cestu. Tu se dana u z iže nekol iko ć zvane "Didakove ć
Oko samih ć i nešto sj vernije od njih leži . nekoli ko porazbacanih nadg.robnih spomenika.
Nekropola je mora. a bez s umnje ležati odmah i za samih l{ut:a, n a šta nas ć spomemCl
koji se nalaze n a svom prvobitnom mjest u. Spomemcl su đ od č a neki su
dosta ošteceni. Oblika su sarkofaga ili pak sanduka. Neki od n jih sta j , li su na podnožju.
Ta ko na pr. jedan č su dimenzije: duž. 2.0, šir. preko 1.10, vis. .20 m, leži prevrnut sa
podnožj a na jedno svojoj dužoj strani. Da j e nel<.rvpola bila mnogo ć vi di se po tome š to
jedno podnožj e služi kao p rag ć oko deset spomenika, oPtosno njihovi f r agmenti razba­
cani su koj e kuda,' '' ) oko deset ih je upotreblj eno za č više njih je upotrebljeno za
zidanj e ku ' a o nosno za ces tu. - Na jednom č spomeniku n alazi se isklesan pl a­
č polumj esec.
14) Nekropola na Joza.kovim n jivama - Sjeverno od Didakovih ć n a zemljištu Jo­
zaka Luke, nalaze se svega č spomenika, a koj ih j e nekada moralo bili mnogo više. Dok
se jedan nalazi na njivi, t r i su u Mada je ta nekropola danas malena, on a je jedna od
najljepsLh u toj oblasti. Samo dva spomenika su zad ržala svoj prvobitan položaj, dok su dva
pr evrnul a, a n a mjestu gdje Ll ležali nalaze se t ragovi nasilnog otvaranj cr gwba.
cl
'"
c,
o
/
oo
o 00
o
Ct .c:;1
0 0:,/ o
?
ci
.
o;:,
cl
""
Sl. 3 - č od Didakovii l ć ispod Đ
J edan od spomenika, koji je prevrnut ima n a č figUl·e. Na jednoj od dužih
strana nalazi se sa desne strane ljudska figu r , č š ć i vr lo sumarno izra­
dena. Glava je nalik na glave kikladsldh idola, ruke su joj savijene prema kuku, dok je donji
dio š ć Cijeli lik iznosi visinu od l m. Kako spomenik l eži na dru oj svojoj dužoj
strani, to e n ije moglo konstatirati šta se na n:io:i nahlzi. Na jednoj od užih strana pret­
s taVljen je opet ljudski lik sa ispruženim rukama, l oje dopiru do ivice sIlomenika. Lik je
dosta š ć č glava, i sumarno neproporcionalno r aden. Na drugoj st rani nalaze se
dvije č grane. Spomenik je đ od č oblilm je sarkofaga, n kome su
se nal azile Č rozet e i polumjesec. č a spomenika iznosi II duž. 1.35, šil'o 0.75,
v is. 1.20 m, odnosno 1.25 m.
Nekih sedam metara udaljen od ovoga, u istom gr mlju, nalazi se drugi spomenik II
obliku sarkofaga i ·to tako prevrnut (duž. 1.70 - odnosno 1.45 - šir. 0.59, vis. 1.40 - od­
nosno 1.25 m) iZl' den od č
Južno od prv ga na č udaljen oko č metara, nalazi se ć sa rkofag na
podnožju od škril jca. Na j užnoj strani i sklesan j e č polumjesec. Spomenik je orijen­
t iran i stok-zapad. č spomenika 1.50 X 1. 40 X 0.90 m - podnožje 2.30 X 2.00 X 0.40 m,
a ukupna visina sp omeni];:a sa podnožjem do vrha z .. bata iznosi 1.60 m. P odnožje j e đ
odj el j eno od spomenika.
'") Jedan spomenik leži n a samo.i cesti i upotreblj ava se, kako č Didak ]\IIi jat za
č , toite, pa č i ljudi.
_ _ __________S_r_e_d_TI..:: j_e_v-"-je_kovne nekropole okoline Travnika 383
Nešt o jugozapadno - dvanaest metara - udaljen od ovoga nalazi se posljednji spome­
nik. v j spomenik, kojega su ć pokušali i potkopavati, ć je u č okolini, a
pretst'wlj a sarkofag (duž. 2.40, šil' o 1.40, vis. 1.80 m). Tragove ornamentike ili natpisa nema
na njemu. Kao i r aniji đ je i on od č
Dr uo'a gr upa, ć se danas samo o d dva, gotovo amorfna spomenika, nalazi se za
oko SO-90 m č od ove nekropole, skoro na ć puta do nekropole ispod Đ
lovi spomeniCi leže na njivi Jozaka iz Đ Vjerovatno da su i ta dva spomenika ne­
I ada pripadala ist oj n eJ r opoli, kao L ranija grupa od č spomenika. Možda je bio t o isti
č i sa spomenikom, koji leži od nekropole udaljen svega nekih 50 m u jugozapadnom
pravcu (sj ev -ro- zapadno od Didakovih ć i to 50 m od ceste). Pretstavljen je u obliku
sanduk n a č je gornj oj trani isklesan polumjesec (duž. 1.60, šir. 0.90, vis. 0.63 m).
15) đ Didakovih ć i Karaul e - Opet se na jednoj padini, možda nekih s to me­
tara od lij eve obale Lašve ć usred šume, nalazi jedna nekr,opola č su spomenici
izuzev jednog, gotovo ć amorfnog, svi uništeni.
16) Karaula, kod ć O mana ć I - Nasuprot ć zadruge Osmana ć na
č Karaul e sa li jeve str ane Lašve, a sa druge strane polu'aj same ceste, uzdiže se
malen dugul j ast brežu1j al<, kao neki nasip, od nekoliko desetina metara dužine. O dje se ne­
kad nalazil nekrop l a, al i su danas č smo još tri nadgro bna spomenika, od kojih je
jedan ć potp uno amorfan, dok su druga dva j a ko š ć Pretstavljaju sarkofag. đ
su od č a orijentarni II pravcu istok-zapad.
CJ CJ
CJ B



Sl. 4 - Karaul a, kod ć Osmana ć II
17) Karaula, kod ć Osmana ć II - Sa desne obale Lašve, svega nekih 60 m
č od ć zadr uge Osmana ć i od gornje nekropole, uzdiže se manji bre­
žuljak tl obliku t um ul a ć dimenzija. Nije č da taj tumullls č još iz pretpo­
vj esn og v r emena. Na n jemu je č još šest nadgrobnih spomenika, koji su đ od
č oSlm j ednog, koji je od škriljca. Iz raden i su u obliku sarkofaga i u obliku č
n orij ent Iran i u pravcu istok -zapad. Oblik im je dosta dobro č dok im je površina
ć č stradala.
18) Karaula. Č njiva i vrt šumareve ć - Sa desne strane obale Lašve, ne­
dal eko n je, na padini brda ispod puta koji vodi u cigansko naselje, na njivi Cakara, nalazi se
jedan nadgrobni spomenik - sarkofag duž. 1.65, šir. 0.85, vis. 0.50 m. Taj se spomenik nalazi
jOš n a primarnom mjestu, a đ je od č Nekoliko metara udaljen od nj ega
n alazi se dr ugi Il samom putu prevrnut. I taj je u obliku sarkofaga, a đ je od č
nj ka. Sa gor nj e strane p uta II vrt u šumareve ć ostala su još č spomenika. Jedan je
II obli k u sar kofaga, dok S ll tri u obliku sanduka. (Dimenzije najbolje č su: duž. 2.0,
šir. 1. 0, vis. 0.60 đ su od č Površina im je č š ć i obrasla
mahovinom. Mnogo spomenika ć n edostaje, ali se đ ostalim opažaj u tragovi nasilnog
otkopavanja.
Svih šest spomenikaicoji se nalaze n a Cakal'evoj njivi. putu i u vrtu šumareve č
č jednu nekropolu, ko.ia je po svemu ć moral a biti vrio velika.
i
384 Korošec Paola
19) Ka.raula, na putu ka Ca·l.arevoj ć - Pošavši od gonj e nekropole, prema jugu, sa
desne obale Lašve, ka staroj Cakarevoj ć nešto iznad muslimanskog groblja, nalazi se
jedan spomenik u obliku sarkofaga, izvrnut. (duž. 1.50, šir. 0.55, vis. 0. 56 m). Od njega za
oko dvadeset metara udaljena nalazi se djelimii:no r azbijena č podnožje n a kome je
sarkofag stajao. Na mjestu gdje je spomenik staj ao vide se tragovi nasilnog otvaranja gmba.
đ je od č
Nešto niže niz put, sjeverno od tog spomenika, nalaze s tragovi neke vjerovatno
srednjevjekovne nekropol e, ć po manjim humcima i udubinama. č ni je ni jedan
spomenik. Gornji spomeni k i ova nekropola, nisu č j ednu cj elinu.
20) Karaula, šuma Sefera Saliha - Sa lijeve strane Lašve, II s r ed ini izmedu pilane
kafane Ras ima ć na jednom obronku gdje je uma Sefera Sali ha, ispod bivše pruge
Ugra D. D., nal azi se danas manja nekropola od šesn est spomenika i č Uglavnom su
ovdj e č sanduk , ali ima i mnogo č koje su mogle služiti kao podnožja ill su same
pretstavljale n adgrobni spomenik. Sve su obrasle mahovinom i dosta su amorfne. Spomenici
su od krei'njaka, kao i č II ih ima mnogo i od škrilj a . Orij enti sani su u pravcu istok­
zapad. Tragova ornamentike ili natpisa nema. Govori se, da Sll neki grobovi bili otvoreni
prilikom gradnj e želj ezn ce i to na mjestu gdje je pruga. Po tom č t i su grobovi bili
rIo bogati, ali s o samim prilozima nije moglo saznati gdje se nalaze. - Iznad pruge ne
nalazi se ni jedan spomenik, a ujedno nema ni t r agova da ih j e ovdj e nekada bilo.
21) Karaula, Okrugli Grm - Sa desne o bale Lašve ešto č od kafan e Rasima Ka­
ć odmah ispod puta diže se obronak zvan »Okrugli Grm«. Na nj emu, a i na samom pod- .

- ---f--­
SI. 5 - KaraIIla, šuma Sefera Saliha
nozJu, č j e još osamnaest nadgrobnih spomenik . Od ove grupe, sjeverno U2 obronak
udaljena za nekih petnast metara, nalazi se druga manja grupa od pet spomenika. Još sje­
vernije (ld ove za oko deset metara je jedan, a dvanaest metara sj ever no od ovog nalaze
se još dva ili vjerovatn ij e jedan, koji je stajao llC1 po t amentu. koj i se sada nalazi pokraj
njega, oba pomjerena iz svog primarnog mje3ta. Izgleda da su svi ti spomenici nekada sa­
Nnjavali jednu jedinu nekropolu, ali su vremenom mnogi spomenici bili uništen i, te na taj
č danas č razne grupe. Uz to su danas odj el jeni i cestom kOj a je ovdje izra­
đ u serpentinama. Spomenici su đ od č i to u oblikU sand uka, zatim
sarkofaga i u obliku č Svi su jako š ć i i mnogi od njih su ć potpuno amorfni.
Orijentirani SLl u pravcu ist ok-zapad, ali ih ima dosta i u pravcu sjever-jug, dok su neki
pomjereni sa svog prvobitnog položaja.
22) Karauja, Ispod ć - Sjeverno od nekropol »Okrugli Grm« prema selu Begi­
ć odnosno ispod nj ih, na ć proplanku gdje se nalaze njive ž ć kao i na samom
putu, nalazi se ć srednjevjekovna nekropola od č i p t č spomenika. Kod
ovih spomenika ć se izvjestan red, odnosno vrste u kojima su s pomenici bili po­
stavljeni. č š ć j e ovdje oblik sarkofag (duž. l.30, Šir. 0.80, v is. 0.60; duž. l.50, šir. 0.90,
vis. 1.0 111 ; duž. podnožj a na kome stoji 2.10 m) . Osi m sarkofaga nal aze e i spomenici u
obliku sanduka (duž. l.50, šir. 0.80, vis. 0.90; duž. 1.80, šir. 0.50, vi s. O.tlO m). Nelcoliko spo­
menilm Sll osim toga i II obliku sarkofaga sa svedenim zabatom (duž. 1.5, ši r. 1.20, vis. 0.70
m; duž. 1.60. š il' . 0.90, vis. 0.80 m). č su mogle da služe i samos talno ili pretstavljaju
38 Srednjevjekovne nel;:ropole okol me Travnika
podnožja spomenika (duž. 2.0, šil"o 0.90, vis. 0. 50 m ; duž. 1.90, ši!". 1.70, vis. 03U m). Nekoli ko
n a m je spomenika č nn podnožju. SpomenicI SlL relativno dobr o obxvHni, ali i h ima
i č š ć č č j e pO\Tršina. S i su đ od č N poj e­
dinim spom enicima nalaze se ol"namenti ili sim č maci, kao polumjesec u r azn im polo­
žaj ima, inko na pr. sa l'ogovi ma okrenutim dolje, na stranu itd. Pored toga n al azimo i l'ozet e,
odnosno jabuke. Tt'agova natplli n neffi<l . ć spomenika .ie orijentisana II prav cu ist ok-zapad
i sj evel' - j -.g. eki imaju i dr ugi, \rjerov tno pllmjeren položaj.
23) Karaula, pedeset metara južno od nekropole ispod ć - Oko pedeset metara
južno od gomje nekropole nalaa se na jednom propll:tuku, u pnWCt prema nekropoli ;, Okrugli
grm« .ioš tri spomenika. Oni ne p r ipadaj u got'njoj nekropoli, nego vj erovatno nekoj drugoj,
.ako nis u bili i samostalna nekropola, jelo nema tragova otklan.ianja spomen ika. J 'dan od n .iill
j e razbij en, dok su drugo dva još č ol-uvana. Svi su đ iz č Na jednom
od n.Uh na užoj strani nalaze isklesane dve gl<lll il , a na sl'edin! dr'vo (duž. 1.50, šir. 0,95,
vis. 0.95 m). Na drugom se na kro\'u nalaze n samom gr e benu pol umjesec i dve ja buke
r ozet e.
24) Karaula, kod džamije - Na mj estu, gd.i e je danas džamija u Karauli, nalazila se
pri j e islo tako nekropola, a od koj e nam je č .i oš pa.r spomenika bez č đ
iz č a ol"ij e.ntiranlh II pr avcu istok- zapad.
25) Karaula, izvor L ašve - Na izvor u kal'<l ulske L:1Š et n) ispod Karauls l<:e GOl'e, n ašao
je Radimsky sedam spomeniita i ro pet od paleo:.>:ojskog škl'iljca, a dva od bjel ulkH. Izrc ­
đ s u tl ob li k u sarkofaga (du:L 1.50, šil"o 0.75, v is. U.60 m). Radimsky. I aže dn su spom.eni ci
D
fQJ
D
a CJ
D a 000
on
OD
lE!) DO
Dm
o
fi
m

oDD cl
o 00
o
o
o
e

O
o
cl
o
OeF::!
GO
C::J
l
t. 6 - Karaula, ć
bili dj d irni{'no ukrašeni l to- grbovima l ornamentima n<: 11.k na puževe . Vj erova tno da s u
bili to č z.naci. kao pol umjesec i r ozet e." )
olcolini Lašve ima dalel,o manj e nekropola negQ š to je to č sa dolin m
ć - Karaul.ske Lašve. Po svemu ć l l u su spomeni cl upotrebl javalU II druge svrhe,
i e stoga danas ni nema t oliko nekropola. č š lel>; od žel .jeznicke st <l ni ce "Goleš" nail azimo
n a p l ' VU srQdnjevjekovnu nekmpolu,
26) Goleš, nekropola zapadno od ž č stanice - Od ž ć stanice udaljena
j e ok() 70- 80 m , a nalazi se na livadi sa desne strane Lašve, tik uz nj ll na vrlo niskom, uskom,
dugul j asiom nasipu. koji prema zap_ du prelazi II "amu t'avniCu. č j e s vega č
i jedan spomenik, č po toj nezn atnoj uzvisini. Uglavnom Sll ovl spomc.n ici II obl iku
č a ima i nekoltko sal'koLaga Imj i su č amorfni. đ su bil i od vapn e nca, a nct;:e
č i od šlu-iljca. Natpisa i ornamentike ne ma.
27) Goleš, š ć greblje« - Sa li jeve sb'ane Lašve preko puta gornje nekropole, neki h
pedeset m et a r;} od ceste uz padinu, nalazl se tl neprohodnom šikar.ill nekoli ko desetina još _
č spomenika. Mnogo ih je j dko š ć got ovo am orfnih, a uz t o 9bt'asIib mah(l­
ln) Usljed č š ć n i:l e bilo ć ć do !.ug mjesta.
lO) Glasn i ", 1880, s t.r GO
386
Korošec Paola
vinom. Oblici su razni i to č sakofazi sa ili bez podnožj a, s ' rkofazi sa svedenim zabatom
sanduci. Na jednom od spomenika nal aze s rozete - jabuke. đ su od vapnenca.
atpisa i ornamentike druge nema.
28) Goleš, »Bijele vodice« - Uz Goleški Pol k, koj' sc uli jeva u Lašvu, prema selu
Golešu približno na % puta sa lijeve strane potoka, gotovo vis-s- v is lVIeg re, nalazi se mali
zaravanak na obronku pl aninskog lanca, zvan »Bijele vodice«. Tu j e nekada morala biti
srednj evjekovna nekropol a . Narod to mjesto naziva »cigansko gr oblje«. Spomenika više nema,
samo tu i t amo vidi se po . koji ć komad kamena, za tim ima dosta humaka ć
udubljenj a, gdje su nekada staj al i spomenici.
29) G leš, "Supija Stijena« - Od sela Gol eš a neš to II pravcu, nekih tri č
t vrti sata udal j (eno u šumama, n al az i se jedna Ilekropol na mj e tu »Suplj a Stijena«. Tu se
nalazi i jedan natpi s, dosada n epoznat. !R)
Time bi zapadno od Travnika bile opisane ne Topola sa s rko[ zima, sanducima i plo­
č To je u stvari i n ajbugatij e č u dolini Travnik a. J edino bi mogla biti bogatija
dolina Rij eke, ali ne toli ko p broj u nekropol a koliko po broju sp meni ka: č od Trav­
nika niz Lašvu do Vit eza njihov je broj vrlo malen , č f. t a više n znatan, jer su e i ovdj e
spomeni ci upotrebljavali kao đ rnaterijaL
30) Travnik, klaonica - Kod klaonice, Ll n ivoLl c s te, nalazili II se spomen ici , ostaci
srednj evjekovnog groblja. O t ome n m piše P. A. Hoffel-."') Dan as na tome mjestu nema
više nikakvog traga o nekadašnjoj nekropoli.
31) č - Pošavši od kamene ć niz Lašvu na kupalište na škriljkama, gdje
je nekada bilo srednjevj ekovno gl-obIje, danas o im ponegdj e ulonulog zemljiš ta nema više
ništa. ć je n a tom mj st u našao j oš n ekol ikQ sp menik a u obliku č i tragova
velikog st a rog groblj a."") Dva otvorena groba niSl dala nik a kvi h materij alnih rezultata, ali
utoliko v iše č bar jedan od njih. On je bio POkl' iv č sastavljenom iz šesnaes t
tesanih kamenova. To je prvi č t akvog nadgrobrwg s pomenika."' )
32) č ć Glavica - U č na J ard lskom polju, sa lijeve obale
Lašve. nalazil e s u se dvije ć nekropole. Jedna na tzv. ć Gl \ici, kojoj su u ši­
karju č još dva sanduka. dok su ostali spomenici uništ en i odnosno odneseni i upo­
trebljeni u druge s vrhe. đ su od vapnenca i r el a t ivno su .i oš dobro č
33) č »Jama« - Dr uga nekropola bila.i na mj est u zvanom. ,)Jama«, u blizini
prve. Ovdje dana nije č n i jedan pome ni k . P o p ripov ij edanju posljednjih godina razbi_
jeni su i posljednji spomeni ci. Nekmpol a je morala im ti više spomenika što se još zapaža
po ć udubIj nj ima.
34) Vit ez - Oko jednog kilometra zapadn od rkve II Vitezu č je još jedan
spomenik na podnož.iu, kao os tat ak nekadašnje ć nekn}pole.
Uz dolinu ri jeke Bil e ima is to tako ć broj nekropol a. Tu s u đ sarkofazi
sanduci rel at ivn.o rijet ki. Stoga što se tu nal azi vil;e nekropola sa spomenicima u obliku kri­
ževa, ć o nj ima gOVOt-a tl posebnom objelj ku.
:35) č - Od Tijeke Bile pošavši prema selu Za bilju, ispod Grbavice, u blizini
tzv. č na zeml j ištu Baje Joze nalazila se nekada ć nekropola. Od nje je danas
č svega nekoliko nadgrobnih spomenika. Dva sanduk< l eže pokraj same ceste i više
n isu II primarnom položaj u (duž. 1.35, š ir. 0.60, vis. sa podnOŽj em 0.70 m). Drugi ima približno
iste dimenzije. Vrlo Sll slabo č gotovo amorfni, cl površin a im j e potpuno šupljikava.
Neš to č od njih n al aze !;e tr i sanduka, jedan pokra j d rug ga, ć gotovo potpuno sasuti.
đ su od grubog š č (konglomerata). Orij entiran i su u pravcu sjever-jug. Osim tih
bila su đ još dva spomenika - sanduka č g r n jima.
36) Nagrade - Sa druge tj. lij eve strane Bile, na manj oj visor avni udaljenoj nekih
50- 100 m imamo nekr:opolu sa dvadeset č naclgrobnih spomenika, Uz to se nalaze još
dva potpuno amotina, neobr adena velika kamena, su služi la II istu svrhu. Svi su spo­
menici ovdje orijentiran i u pravcu sjever-jug. Nekropol a se nalazi II gustom neprohodnom
.1.0) Podaci za tu nekr.opolu dobi jeni su od i nekog č u Golešu, jer iz teh­
č š ć ni je e moglo ć d samog mj esta.
II') Z. m. 1895, st r. 53.
'0) ć L c. str. 9 ilO.
'l) Glasni k Zem. m. 1926, s tr. 40.
nekropol e okoline Travnika 387
šikarju zvan m »Nagrade« n iže ela č ć Spomenici s u dost a slabo č šupljikavi
i obrasli mahovinom. đ su od va pnenc;) . Glavni im je oblik č ponekada i na
podnožjima, (duž. 1. 90, šil'. 1.35, vis. 0.40 m ; duž. 2.20, šir. 1.25, vis. 0.60 m - cijela visina
spomenikel , Sar kofaga nalazimo amo dva (du ž. 2.0, Šir . 1.05, vis. 0.50 m). Mnogi su ć to­
liko š ć da u gotovo amorf ni. Os im toga ima i siromašnih grobova, obilježenih manjim
k menjem u obliku elipse.
37) A1lbodže Gradina - Na li j evoj obali Bile na Gradi.nl, na kupastom brežuljku, na­
đ je prije izvj esnog vrem n a, I ako to obj a vljuje dr. Sielsk i, "') u jednoj gwmili sa l jud­
skim kostima dvije rn muze i jedan nož. Predmeti su nacleni č prigodom č
šikarj a. Kako d r. Siel ski sam k,,'lže, nož n ij e nikakva č odlika, jer se on pojavljuje i
tl predist or iji, dok mamuze neospor no pripada ju srednjem vijeku. Danas medutim nema ni­
kva traga o nekadašnjoj nekropo i na tom mj estu, pa ipak je ona mora'!a tu postojati za šta
č na eni predmeti. D . se skelet Đ u tumul u, nije ni kakav č jer je to č
pojava da se r ado upotrebljavaj u ć ć grobovi za naknadno pokopavanje. Jesu li se
ovdj e nal azill j ednom i n adgrobni spomenici, teško je danas ć PO mom mišl jenju vjero­
vatno sn postoj ali , j r grob gdje sc nalazio pokojnik sa mamuzama, a sigurno da je imao još
i dr uge darove, kO.ii su se pl'ilikom prekopavanja izgubili, bio j e bar n a neki č obilježen.
Nekropola se moral a prostirati ispod ri mskog rei ugiuma, iznad njiva pok. Nezira Karahodže.
38) Dolac ua BiU »Obaral", - Sa desne obale Bile, nešto ispod same rijeke, na obronku
planinskog lanca kod Dolca, a na zemlji štu ć nalaze se skromni ostaci nekada ve­
like nekropole. Leži isp d mu li manskog groblja, a obi' asla j e gustim šikarjem. Pored križeva,
koji ć biti Đ u drug.om odjel,j ku, tu se nalazi dana ' i j edan sanduk II vrlo lošem stanju.
Tu su se i obi ni grobovi obilj eženi m an jim ka menjem.
39) č ć "Ši kovo gr blje« - U sel u č ć na č groblju
zvanom »Sikovo gl'eblje« nala zila se nekada sr edn.i ev je kovna nekropola, od koje je č
samo jedan spomenik i to Sc ndul(, dok s ml adih spomenika u obliku križeva nalazi više.
40) š ć č groblje« - č od ovog groblja u selu š ć je
Konj evii::ko groblje, koje se upotreblj avalo kako danas t ako i Ll srednjem vijeku. Ovdje se
nalazi nekoliko č zanimljivih sarkofaga. U svemu ih j e šest sa zabatom, dok se jedan
nalazi izvan groblja pod veliki l'rt hrastom. Ne ki od t ih s arkofaga imaju udubljenja u obliku
ni ša ili bolj e č u obliku pozno gotski! proGUra ili vj'ata, č spomenil(U na Bata­
lovom grobu (duž. 1.65, šir. 0.68,· vis . 0.67 m; duž. L77, š i!'. 0.95, vis. 0.81 m). Kod prvog spo­
menika gornji je dio tako isklesan da daje iz gled krova, koji sa sviju strana prelazi ivice
sarkofaga. Drugi sarkofag (duž. 1.57, ir. 0.68, vb; . 0.40 m) ima na užim stranama niše koje
su pri vrhu č sužene. Kod jednog dr ugog one s u ć dok je na jednoj č strani
jedna uska č a na č dužoj strani polumjesec sa mgovima okrenutim na. gore.
Krov j e i ovdje izraden kao i kod ranijih. Na gornjim povr šina ma nalaze se ć ili manje
mpe, okrugle i č k, o i potpuno male - jedva primjetne. Odvodni kanali kod ć
udubina govore da su se te uduuine upotreblja'llale za prinošenje žrtvi ili libacije. Orijen­
tirani su s vi sa.rkofazi II pravcu istok-zapad.
41) ć đ š - U selu ć iznad Bile, č od konje­
č groblja, na č groblju zvanom »Bogduša«, č su još tri spomenika (dva
sanduka) , od koj ih su dva č na put. Jedan od njih - sarkofag, je vrlo zanimljiv, jer
ima nu i'eln im st r anama po jednu, a na č po dvije n iše u obliku pozno-gotskih prozora.
Pri dnu se !leti to sužava, a staj a.o je na podnožj u. Vrlo dobro .ie č
42) č Gora. »Gorice« - Ispod samog č groblja zvanog »Gorica«, č
j e još 0 10 t r inaest spomenika koji su uglavnom II obliku č (duž. 1.75, šir. 0.95, vis. 0.30 ml .
I m i sarkofaga od kojih s u neki n a podnož.iu (duž. 1.80, šil'o 0.67, vis. 0.80 m sa postamentom).
Spomenici s u r ela t ivno slabo č Orijentirani su u raznim pravcima, kao sjever-jug,
istok-zapad, p i č
43) Maline - Nešto č od č Gure na č groblju sela Maline
nalazi se još pet srednj evjekovnih spomenil a li obliku č ili č sanduka na podnožju
(duž. 1.25, ir . 0.80, vis. 0.85 nl - podrLOžj e 1.55 X 1.00 m). P rema dnu se taj spomenik sužava
(n j egova šir ina na podnožju je 0.53 m) . Na go rnjem dijelu, na horizontalnoj povr "ini, nalazi
.' ) Glasnik Z. m. 1931 , st.!'. ll. T b. XVI , sl. 145-6.
25'"
388 Korošec P aol a
se č udubljenje vel. 25X 16 cm. za libacije ili žrtve. v i spomenici stoje skupa na
jednom mjestu. Ima ih i takvih koji su se ć potpuno raspali.
S time bi u pogledu nekropola sa sa t' kofazi ma, anducima i č č doHnu
Bile, a ostale su samo dolina Grovnice i doli na Rij eke II pr vcu š ć
44) ć s jev erozapadno od crkve - N ·to 'jeverozapadno od crk e u Rankovi­
ć na desnoj ob:)!i Ri jeke, kada đ ć polje, nalaze se još tri djelimi no ć
amorfna spomenika, kao ostatak s rednj evjelwvnog groblj a. Nalaze se uz cestu
Lt neprohodnom šikarju. Nije č da se II nj emu nalaz.i još koj i spomenik, što je bilo ne­
ć ć ć dio spomcnika uzidan je po p ipovij edanju mješ t an a tl temelje cI:kve.
45) ć Pod Rostovcem - JU:lno od sela Ran ovil:.a, sa lijeve ooale Rijeke na
nižem obronku, iznad same pruge bivše Ć »Ugar«, nalazi se katolirko groblj e zvano
»Pod Roslovcem( Odmah ispod n jegCl sa;;uvana j e još dvanaest srednj evj ekovDih spomenika.
đ u od. vapnenca, r elativno dobro č vuni, mada s u Tlcki II 10ši je m stanju. Ima ne­
koliko č s nduka (duž. 1,85, šir. 0.90, vis. 0.t 5 m; duž. 1.70, O.BO, vis. 0.50 m; duž. 1.63,
šir. 1.05, vis. 0.52 m), zatim sarkofaga (duž. 2.05, šil. 0. 02, vis . 0.73 m) i jedan s31'kofag sa sve­
denim zabatom (duž. l.60, ši l' o 0.70, vis. 0.50 m), koj i je do -ta oštecen . Osim t oga ima i nek{)liko
č Spomenici su orijenti rani uglavnom II pravcLI istok-zapad, li otsh.lpaju gotovo svi od
te orijentacije.
46) Potoci č Luke - Pravc m prema Opari, .iedno dva k ilometra sjevernije,
sa desne <o bale Rijeke, na mj es tu zvanom »Po toci č Lu)ce«, tl blizini mlina, č
je nekoliko spomeni ka iZt' adenih od vapn II a, a ori je tirani su u pravcu istok-zapCld.
o
o
y
o
o
O
SL 7 - Barl! tJ Opa ri
47) Opara - Bare - Na sjevel'l1om di jel u Opare, na lijevoj obali Rij eke uzdiže se
omanji brežuljak sa vrlo lijepom nekropolom č su spomenici č č ć ovo
mjesto naziva »Jehva« (Glasnik Zem. muz ja 1926, str. 40), ali je u bib-ljnij i naziv »Bare«. U
svemu je danas ovdj e č oko pedeset i šcst spomenika i više č kamenova, možda
danas amorfni ostaci nekadašnjih nadgrobni ka. Po l j epoti se ova nekropola te'k,o može m.jeriti
sa i jednom u okolini Tr avnika. li ka č u oblicima ne postoj i. U glavnom su
ovdje pretsta ljeni anduei na podnožj u i to đ iz jednog komada kamena. Ti su sanduci
gotovo uvi jek dolj e suž n i (duž. 1.70, šit' o 1.00, vl!;. 0.90 m sa podnožjem). Os im toga nalaze se
i sarkofazi, ali u manjoj mjer i. U koli! o su oni radeni sa podnožj m, isti j č kao i sa
đ š đ su uj ecino ic pri dnu se sužavaj u (duž. 1.40, šil' o 0. 95, vis. O.SO m, pri dnu
šir. 0.75, duž. 1.10 m a podnožjem vi s. 1.15 m; duž. UJO, ši!:. 1.00, vis. 0.65 m ; d už. 1.70, šir.
0.80, vis . 0.75 - sa p dnožj m vis. 0.95 m). Orijent irani su Ll pravcu sj ever-j ug, svega neko­
liko ih je tl pr avcu i tok-zapad, dok neki pa mj reni iz 5\'Og prvobitn g položaja.
48) Opara - S druge strane Rij eke Ll sa m.oj Opari, neslo jumi.i e od ne kropole »Bare«,
ima nekoliko sarkofaga ć ć potp uno am r fnih. U obUku sanduka i č ima ih oko
osamnaest , dok ih .i mnogo iše Ll obl'1 Ll a morfnog l<amen: .
Srednj evjekovne nel ropole okoline Travnika 389
49) Mamula - Na desnoj obuli Rijeke ko Z gr ij a u Mamuli uzdiže se niži duguljasti
brežulj ak đ Rijeke i ceste pr ema Op ' ·i p rekriven neprohodnim šikarjem. Citav je bre­
žuljak prekriven nadgrobnim spomel1.icima Lt o bWw san duka i križeva . Prvih ima oko sedam­
deset i pet, možda i više, jer n ij e bilo ć usli d gustog š ikarja sve ć dok ih je u
obli ku k riža č sv ga sedam. • pomen ici EU izradeni od vapnenca, relativno slabo č
vani , č ć a morfni i obrasli mahovinom. Kao i n a svim drugim nekropolama i ovdje su
spomenici obi no sanduci bez ili s. podno7.j ID (d už. 1.40, !'i it' . 0.90, O. fl O m ; podnožje duž.
2.00; ši r. 1.50, vi . 0.30 m ; d Ž. 1.50, šir . 0.90, vis. 0.65 sa podnožjem 0.80 m), sanduci koji se
pr em' dnu sužavaju (gorn ja površina spome n ika 1.47 XO.78 m, č kod podnožj a 1.35X
0.60, vis ina spomenika 0.32 m; podnožj e duž. 1. 90. šiJ·. 1.80, v is. 0.30 m), sarkofazi sa ili bez
podnožja i spom enici II obliku o č č (duž. 2.25, 1.20, vis. 0.20 m od zemlje) . T u
je bilo i mnogo siromašnih g robova sa ć l manj im amorfllim kamenjem. Izuzev prvih
spomenika s v i ostal i s u or ijentir a ni II pravcu sjever·-jug. Pokr aj drugih zanimljivosti o ko­
jima ć biti govora i kasnij e, na toj n ekropoli je ka č manj i kamen, koj i je jednom
bio t esan, a danas ć š ć i ko j i v iri svega nek ih 20 cm iz zemlje. Dužina mu je jedan
metar. a §irin 0.70 m. Na sredini ima č o uc! ubljenj e 0.36XO.32XO.23 m. Cemu je
služio taj k amen danas se ne može .iOš sa š ć odrediti , ali ipak postoje samo dvi je
ć lli j e ,l už.i o k ao podn ožj e za spomen ik lt obliku križa, što je skoro č
jer bi to pret s tavlj alo prvi č te )'ste. VjerOIJatn ij e j e, đ da se upoh'ebljavao za
pr inos žrtve.
I
SI. 8 - Go rnji š ć
50) Rostovo - Jedna od naj ljepših nekrupola nalazi se kod sela Rostova nekih 70-100
m udalj en og od ž č pruge bivšeg p r ć »Dgar « d. d. u p r avcu š ć
T u je ol: lIvanih s to i pet mahom sanduka i šesnaest lniževa. Spomenici su u glavnom izra ­
deni od va pnenca. vrlo dobro č i pOl'edanl II vrlo l ijepe vrste . Gl avni je oblik sanduk
s podnožjem, zatim sarkofag sa ili bez podno žja. ć č ima manje. Ima dosta i
a mor nih kamenova, ko ji s u isto tako sl UŽili kao s pomen ik. Na . tim s pomenicima nema ni
ornamentike, a n i natpisa. Oko 32 spom nika je orijentiranih u pravcu istok-zapad, dok
su os tali II pl' avcu s jever- jug. Neznatan ill o otst upa od ovih prav ca, možda usljed toga što
su pojedini spomen'ci č ili č pom j ereni.
51) Nekropola i pod ć ć - đ sel a Rostova i š ć uz samu žel je­
č PI'UgU bi šeg p!'eduzebl »Ugal'« na mj e stu zvanom »ispod ć ć sa desne
obal e lVI utni ce, nal azi se na ra n ici ma la s red nj evj ekovna nekropola od svojih dvadeset i pet
nadg robnika. ć spomen ika je ć potpuno a morfna, dok su ostali više ili manje š ć
Ovdje n alazi mo sanduke, sarkofage i č č Dva su spomenika na podnožju i to jedan
sarkofag i j edan san duk, koji se prema dnu sužava. eki s pomemcl su gotovo kvadratni
kvadri. ć nadgrobnika je orij entirana u pravcu sjever-.i ug, dV(l u p ravcu istok-zapad,
390 Korošec Paola
a dva prema j ugozapadu. đ su od kon "lomerata, dok su dva od mramora . Tragova
natpisa ili ornamenat a nema Na samoj nekropoli imJ. i t ragova č grobova.
52) š ć - Karaula. - U gornjem š ć u maloj dolin ici nalazi se ć tumul us,
na kome nam je č rednjev.i ekovna n kropeb. Pored sredn.ievjekovnih grobova ima
i pojedinih muslimanskih. Tu ima šesnaest spomenika i pet križeva. ć nadgrobnika je
ć potpuno amorf na, a ni.ie č da su možda odje upoh'ebljeni obil' ni amorfni
kamenovi kao nadgrobnici . Osi m toga su t u i jednostavni grob vi obil.iežen i sa nekoliko č
n ih manjih kamenova. Tu od obli ka ć sanduk i č Samo na .iednom se kao
ornamenat nalazi polumj esec. Spomenici su orij entirani u pravcu istok- zapad.
Ak o pogledamo na kartu ć da .l e najviše danas jn':: \) uvanih nekr opol a, pa i
č nadgl bnika, tl kotl ini Karaulske La ' ve, po-'ev od Turbeta. MO:lemo li po njima ;z a­
č da je tu bilo više naselj a nego Ji u drugim ln'njevima? Istina je, da je tu VarošI uk
ispod č grada, č nas ime ć na t , da je t u nekada morala biti va roš , č
nam se ime nije č AJi, kao što vidimo, VarQšl uk lma svoju nekropol u ist o kao i sam
č grad na Lj ubici i na Crkvinama u Turbet u. Naseljenost je n eosporn' l zapadno od
Turbeta moral a biti veli ka, ali je i , to tako morala biti vel ika i u d rugim kra.jevima. P r a­
znine koje mi danas imamo ne č još da nekada bile siromašne II nasel.ienosti. Mo­
žemo opaziti da s u nasel.ia ležal a i u č l<rajcviJna, č su d line bile pr ekri­
vene šumama. Uzmi mo samo doline Rij eke i Mut nice, koj e su i d:.'ll1as boga te šumama, č
t ežoj č možemo da zahvalimo što su nam se č nekr opole. U prometnim
kr ajevi ma, ć tehnici i civ i izn i jskim potrebama one su pale kao žr t ve, bez obzira
n. povjesnu nj ihovu vrijednost i l1a pij etet p rema naši m precima, kao nosiocima neka­
dašn je kulture. To je i glavni uzrok što u blizini prometnih žil a ne mož mo na k arti obi ­
lježiti kakav zn ak. Sami grobovi možda još p ostoje na pojedinim mjestima. O i ć vjero­
vatno kakvim pukim č bit i đ
2) Ob lici <;pomenika
Kod opi sa nekropola pomenuli smo uglavnom i obl ike spomenika. Ma koli ko ti spo­
meni ci II okol ini Tr avnika izgledal i bew ac'aj ni, u toliko su oni ipak od ogromne važnost i, jer
ć nj ih ć se jednom ć da odredi stal'Ost pojedinih grobo a, p i pojedinih nekr o­
pola. Kao što je to sl uilaj danas, t ko je bil o i nekada, da SLl pojedini blici bili obil ježje
svoga doba, a tek \11' menom su se mij en jali. Danas naravno molemo samo da đ all
kasnije ć se vjerovatnije ć sa ć č š ć da odrcdi vijek, pošto ' e se ispitati i
sadržin a gr ob va . Dat. i ranje .i e otežano II toli ko, što se r lativno dosta ri jetko II sredn.i vje­
kO\rni m grobovima đ po neki dar. Usl jed toga, bilo bi poll' bno II č pogledu siste­
matski prekopati st t inama grobova i na osnovu dobijeniJ) rezultat a tek operisati dalje. Danas
.ie takav rad č ali je ipak ć za bil ježiti č oblike u koli ko su oni č
jelO vremenom sve se više smanj uje broj n adgl'obnik.a te vrste.
Glavni ol llci nadgr. bnika II okolini T1'a vnika s u dosta č iZ1.LZeV malo primjer a.
Tu imamo tip sarkofaga t j. spomenika tl obli ku ć sa krovom na dvij e vode, t ip arko ­
faga u obliku ć S 'l svedenim l rovom, tip sanduka u obli ku pr;:wilne prizme, tip sanduka
II obliku prizme koja se prema dnu s užava j lip kamene č
Sa rk.ofazl Ll obhku ć s' krovom na dvij e vode su .iedan od č š ć oblika nad­
grobnika u okolini Travnika. Na sebi nemaju izuzev malo primiel'aka nikakvi h odlika. Nal aze
se na svim imalo s 'uvan im nekropolama. Razne u č i r azltkujll se samo l.l pogledu
krova, koji može da bude strmiji ili položen iji. Sljeme .ie ili vodo ravno il i, 'to je mnogo đ
blago svedeno. Ti sar kofazi stoje ili samos tal no ili na podnožju, mogu biii i klesani iz
j ednog komada sa pomenikom il i pak zasebno. U posl jednjem č može biii i kamen
č Tako imamo nekoliko pri mjel'a gdje .ie spomenik iz vapnenca, a podnožje iz škrilj ca.
Zaniml jive sarkof- ge toga ipa nal azimo u Vinišcu na ć groblj u. Tu je kr ov
naglaš en i ist upa izn ad samog spomenika, kalco n a č ak i na č st r" nama. Ta
je pojava ovdje zani mlj iva, jer se takav č pr-etstave kr ova ne n al azi na drugim mjest ima
u Bosni. Pa i ovdje se nal aze samo t ri takva n adgl'Obnika. Jedan od njih koj i s toji na pod­
nožju, č šl jeme .ie dužine 1.32 m, vis. od pod nožja 0. 74 m, ima 'Pl'etstavlj ene na uglovi ma i
lizene, te na taj č daje još č utisak ć drvene konstr ukci je. Isti taj utisak da je
nam i č horizon talna č na jednoj od strana. Ovdje .ie t a č di ­
.ielil a zabat od zida, dok se na drugoj č strani ona n nal zl. Isp ct nje nal azi se druga
391 Srednj evj ekovne nel ropole okoline Travnika
uža, za koju nij e j asno, što je kamenol'ezac htio time pretstaviti. Druga dva spomenika veClm
dijelom su ć utonula u zemlj u i imaj u krov r aden na is ti č kao i kod prvog, samo sa
razlikom da ovdje nema p retstaVlj ene lizene, ć se na č i č stranama nalaze niše.
U ć n Bogduši imamo na jednom sarkofagu sa krovom na dvije vode na
č stranama po dvije pli tke niše, dok je n a č po j edna. Niše su ovdje u obliku
poznogotskih prozora ili vr ah) tj. na gOl'njoj st rani č Njihova dubina je oko 6 cm. Spo­
lUenik se nal azio na podnožj u i osim tih n iša nelU a n išta č n a sebi.
Iste t akve niše nalaze se i na jednom spomeniku sa isturenim krovom na č
groblju i to na č st r anama, dok je n a č niša mnogo š ira i polukružna. Drugi spo­
menik na istom grobI,iu ima na č stra nama č niše kao i ova, d k na č pre­
lazi u zabat i to u obliku dj etel ine.
Batalov spomenik na grobu na Crkvina m u Turbetu spada isto t a ko u tu vrstu spo­
menika, na č č s trana ma su uklesane po jedn' niša u obliku gotskih prozora. Na
č se pak n iša prostire po Cijeloj dužini i č je oblika. Na dr ugim nekropolama
u okolini Travnika nij e zapažen ni j edan .. č č
ć griješiti a ko sve te spomenike st virno i vremenski u isto doba. U stvari su
ovdj e dva potpuno č tipa i to sarkofa<' s a i lUi'enim krovom na dvije vode i sarkofag
bez isturenog krova. Doduše utisak is turenog k rO 'a na prvi pogled daju i č strane Bata­
lovog spomenika, dok ivice č s t ' ana da ju utisak lizena. Ili je to samo pri,ridno ili se
namjerno pokušalo da se dobij e t.a j utisa k sa ukl esavanjem jednostavnih niša. Tim prije ć
ć staviti sve t e spomeni ke li istu periodu, s ti m, da su oni sa istul' enim krovom
možda nešto sta riji. Taj č arhi t ektonski orna m n a t u č Batalovog spomenika je u
toliko č jer ,ie taj dati ran i spada u kraj XIV ć Time dobijamo bar pri­
bližno vremenski podaiak i za spomenik na Bogduši II ć kao i za ona dva na
č .groblju II š ć Svi ć oni p adat i pod kraj XIV i č XV vij eka, a II
koje razdoblje ć vjerovatno ć i nadgrobnik sa lizenama s a č groblja. U koliko
on nema p r e ts tavljenih plitkih niša. II toliko ga zaostale spomenike vezuje istureni krov.
Hipoteza da su se Ll gornj u dolinu Bile povukli stanovnici tek kod turske najezde i
njihovog osvajanja doline Lašve, ć imati nikakvog st varnog oslonca, jer' j e i ovaj kra j,
ć po spomenicima sada pomenutim, bio naseljen i prije najezde Turaka. PO ogl\QnUl0m
broju nekropola u dolini Lašve, on j e morao ostati u l' ukama n ašeg življa i poslije osvajanja
od strane Osmanlija. Dalje moramo uzeti u obzit· da j e u tom kraju i mnogo manje ne kro­
pola nego na drugim mj est ima. Tu su č samo križevi iz kasnijeg doba, o 10­
,iima ć biti govora u drugom odjelu.
Drugi t ip sarkofag II oblikU ć a svedenim krovom vrlo je rijedak na ovdašnjim
nekl'Opolama. Od prvog tipa se l " zlikuj e samo toliko. š to ovdje nema pr etstavljenog slje­
mena, nego je k mv sveden i vrl o n izak. Spomen ici toga oblika đ su na nekropolama:
Varošluk Luka, brež ulj ak više ć ć LI Var ošluku, Ka r aula ispod ć Goleš,
š ć groblje. Ni na ovim n ekropolama njihov broj nije velik i nalazimo ih po jedan ili
dva komada. U ka kvom v remenskom odnos u st.oje oni sa ostalim sarkofazima teško je ć
Po samom mjestu koje ti spomen i.ci zauzimaju na poj edinim n ekropolama ne možemo dati
nikakvih č Nalaze se č đ ost alim spomenicima, cl nisLl niTi odvojeni, niti
na ivicama nekropola, č š ta više nal aze se bliže sredini.
č spomenik LI obliku sanduka tj. sa I'(\vn om gornjom površi nom je tip sp omenika
na našim nekropol ama vrloo č Nal azi mo ga nu podnož:iu il i bez njega, i to izr aden gornji i
donji dio spomenika iz jednog komada kamena ili svaki posebno. č je č ali
najviše vadra nj egova visina, tako da j e u poj edinim č č teško razlikovati ih od
nadgrobnika u obliku č pogot ovo a ko ima ju podnožja.
Zaseban bi oblil{ stvarno pretsta vljao sp m nik lt obliku sanduka, koji se sužava pr i
dnu. Takvo sužavanj e može biti č samo sa dvij e strane kao i sve č Taj tip nad­
grobnika nije baš č č n a naš im ne kropolama, mada je na pojedinim zastupljen u
dosta primjeraka , kao je to č sa Opa rom »Bare«. Uvijek se nalazi na podnožju, što
je č i vrlo pošto bi č donji uži dio lako tonuo u zemlju, Podnožje je
vrlo č đ zaj edn o sa spomenikom.
č š ć obili, na našL1'l1 nekr opolama je u obliku č Takva č koja može biti
razne debl.iine i koja ponekada ne može da se dijeli od spomenika u obliku sanduka, upo­
trebljava se ili samostalno ili na podnožju. Kap i ostali spomenici tako je i ovaj ponekad raden
zasebno od podnožja, a ponekad za j edno s njim, Sve naše nekropole imaju bar nekoliko ta­
392
K I\"QŠCC Paola

kvih spomenika (tu treba odvojili one koji pret ta ' l jaju samo podnožje nekog proptll og spo­
rne lika), a ima ih i takvih gdje pr ovladll jc samo taj oblik kao što su Luka u Va rošl uku
i nekropoia ispod Đ gdje je drugih oblika vrlo malo ili ih i nema.
č Up č kao spomenika našao je .J. Petra ć II č gdje č
ni.i e bil a iz jednog komada kamena nego sastavI'; na iz šesnaest manjih sastavljenih II jednu
cjel inu."' ) Takav č možda ni.ie bio rij edak,' ali je za sadu poznat samo taj jedini prim jer.
Amorrna kamenje na globu, mad ono č zamjenjuje t.es'l l i mada takvi
grobovi n islI ba' rijetki, pl'etstnvljaj tl za se zani mljivu pojavu. Ono nam za sada ne pruža
nikakvih podataka, os im pretpostavke da takvi gr bovi pripadaju m manje bogatom ili
manje đ staležu. Takva .i c i pretpostavka za manjc amor'fuo kamenje đ tl
rctveTok t. el ipsu ili krug. da oznJ'ava grobove siromailnjjeg svijeta, Takvi grobovi p r ipa­
daju svim vremeni ma
3) O r n a m e n t i lt a
Ornamentika nu spomenicima iz okoline Travnika može se č da je viiie neg 5iro­
maišna. Tl'uhelka na\'odi da je našao, da je u Bosni svaki trideseti nadgrobnik ornumenti ran
H
) ,
a i se taj č ne može pri nlij eniti nu spomenike i7: okoline Travnika. Tu .i e vrlo rijedak
prirnierak, I<oji i bilo na koji č ukrašen. - OrnamentIku možemo podijeliti na arhitek­
tonsku, fi gLU'al nu i č O arhitektonskoj je bilo ć govora u gornjem odjelu, pa
ć stoga ovdje č na ostale dvije rnamentike.
Figuralna ornamenlika n sal'koruima zastupl .iena je samo na nekim nadgrobnicima .
.redan se nalazi, kao što smo ć spomenuli , II ispod Delilov a iznad Didakovih
ć a zemljiSlu Jozaka Luke. Spomenik sam ne leži vIŠe na svom pr obiLn 'nl mjestu, nego
se n31az.i nešto niže na jednoj od svoj Ih č strana. Kako .ie spomenik svo.iim dobrim di­
jelom utonuo u zemlju to je on ullwpan. toU){Q ela Sll se oslobodile obe . č stran, ali ga
nije bil ć ispravili. Pretstava na jednoj č strani pl'etstavlja č č
l i dsku figuru sa vodoravno tl stranu ispruženi m r ulmma, te se na laj č dobij utisak
r azapetog tijela GLava lika kao i ostala površina figure, koja je đ vrlo sumama i ne­
č potPlIDO je uništena. č je medutim dio desne ru ke sa šakom. Sak e
sežu do same ivice č strane s a svojim Ogl'omnim grubim prstima. Pada u č da je
sama širi na šake veta nego li f igura u poj asu. Noge su t.ako saslavljene da imaju stopal a
pretstavlj ena na spol jašnju stranu. Lik je izgleda bio č u neko odi,j elo, košulj u, kO.ia
je padala sJ- ro do kukova - Drugi llk se na[nzl na č stnmi . R< den je isto tako su­
marno i zahvata dvije ć lijeve trane, doll:. je ć o lala prazna, Od prvog lika ova.i
se razlikuje ć i po samom položa.1u ruku, koje s u kod ove ])retslave savijene j spuštene na
niže, ali se ne oslanjaju "la bokove. Glava je ovalna i na SI-edni l1ca ima samo konimo is­
č n.ie - nos (takav tip g1nve ć I s nli l{ikladske idole). Donji dio tijela je š ć
ali izgleda da noge nisu bile pl'etstavljene. Kakvo č je imao ovaj lik teš)w se može
odrediti. dok slu"aj sa likom na (-elnoj strani je vjerovatno lakše objasnlti, jer takav č
ni je baš ri jed k. Javlja se vrlo č kod križeva tj . II kasnije doba, ali znamo primjera da
se l iudski lik sa vodonwno ispruženim (razapetim) t·ukama nalazi i na nadgrobnicima u
obl iku č Takav č navodL Tl'Uhelka II Scili Mi1l1vl(;ima u lJabarskom paHu."") Samo
jedan č .i asno pl'etstavlja ljudsku figuru sa jasno č glavom i rastav1i nim no­
gama, a drugi su više stilizIrani, tako da se ne zna da li pretsta....ljHju ljudsku .figuru lli ž
Truhelka naginje mišljenjU da su ovdje ipak ile pretstad)enc ljudske figure, kOJe su se II
nekim č u križ. To njeg vu mIšljenje je donekle i opravdano, jer mn ogi
od likova ne daj u utisak. križa, mada nemaj u nikakvih ljud klh tlznaka. Takve pl'etstave po
nemaju nikakvog č jer se približuju \jud.:;kom liku. te usl jed
toga otsl upaj u od t;rkvene tradic.ije. Dalje ne detinir niihovo č Pretpostavimo 11 da
.ie II takVom I'azapetom liku zamišlj en bio pol .ojnik, nen č nam se pilanje uslied č je
onda na mnogLm spomenici ma toliko stiliziran. da gubi potpuno svoj forme i da Iz njeg, na­
,.) Petr ć L c. st r . 22, sl. l; Glasnik Z.· m. 1926. str. 40.
" ) VJ. M. B. H. m, str. 420.
"") J. c. str. 241.
oo ) L c. st r. 421, sl. 42-45.
"' ) 1. c. str 420
393 rednj e v,lekovn

st· ne križ. Radi toga m i ć smjeti o dbaciti č zm č ni lc d križeva,
kao ni kod pretst va sa ljudskim rukama kaje II r ' za pe te. Ov kv..l p 'etst ava ne može biti
omamentalnog l.;:araktera, dok je smisao mor ao i ak biti d'.!bl .i i. Likovi koji pr tst avljaju
pokojnika, ka neku vrstu po ·treta, vrlo su č na spomenicima. PI) nekada i sam natpis
to objašnjava, što kod nas nije č Sama č r azapetih rl! ' u je i slIvilie markantna,
da bl mogla služi ti ornamentalnim pobudama, tog j e možda dosta vjerovnina, ma da smj ela
pretpo t avka, da on č neprirodnu smrt ili žrtvovan za vjeru ili za domovi nu. Dak.le,
nek u vr ··t u č i heroja II isto vri jeme, a što bi bil o okaralcterisano baš amim raza­
p t im rukama. .Jednu stvar vdj e moramo ć a to je, da . ne znamo iz kn.ie vr emenske
periode su ti spomenici. Jedini poda t ak koji znamo jeste, da se takve pretstave nalaze i na
križevima koj i su nesumnjivo iz kasnije periode. Po svemu izgleda da likovi na č iz
ć na Dabrovom polju pretstavl jaj u pr elaz izmedu onoga n a snrkofagu i on ih na kri­
ževima, jer se kri ž sam po sebi nije mogao r azviti iz sarkofaga, d k jz ploi'e mno" o lakše.
Oznaka je n a plon bila prvo u obli ku l judske fi gure, a vremenom se stiliz.i.ra h . č r a­
nije bila položena, a kasnije je dizana okomito na sam grob. Sama pak IigL1ra stiliziranog
ljudskog lika tl oblikU križa dala je pobudu za kl esAn.i e cij le č u obliku križa U dr ugom
odjeljku ć jOš nekoliko fakata za potkreplj ivanj e ove hipoteze.
Kako se l judski lik na našem spomeniku nal azi na sa rkofagu a ne na č kao oni
iz ć to bi se s pravom moglo zamijenit i i n.iegovo đ II ezu sa krii..evima, od­
nosno nj egovo dat i ranj e u j ednu đ periodU. Pošto .i e naš l ik ovdj e ipak toli ko izrazit
i u vezi sa likom iz ć pa č i sa nekim križevi ma iz okoline Travnilta, što ć
kasnije vidj eti , to ć biti pravilno nj egov.() đ u vezu lS k r iževima, odnos o da ga
dati..ramo u ml a(lu pel'iod'J. č kao što su se spomen' ci u oblU, u nadgrnbnih č upo­
treblj avali ć ranij e Ll dubok-om srednjem vij ek u, tako su se i sarkoiazi mogl i upot rebl j ava ti
i u l<asnij e doba. Strogo uze v oni se upot r blj ava.iu još i danas, možemo ć gotovo sa
neznatnom promjenom oblika u kotlini Skoplja. "' ) Radi l akšeg prenašanj a oni II iznutra
šuplj i, ali su đ iz jednog komada kamena, a zovu sc po selu Divlju »dlvljan 'ki č
Drugi ljudski lik na č s trani sa ru kama savi j enim i. . plliileni m naniže do ada
nema analogija na drugim bosanskim nekropolama. Možda j e tome -riva i s u iše sumarna
pretstava kao č š ć Ruke na poj asu figur e, aH bolje ć nego
li na; e, nal azimo na jednom spomeniku. - č izmedu sel a Smrtita i Vj eternilca lizu Ro­
gatice." ) Ova fig ura je kud i kamo bolje đ nego II naša, ma da još uvij ek do- ta su­
marna. č kod {)be figure su savijene r ul e, ali dok s u kod one položene na boko­
vi ma, naše lebde u zra ku, kao i kod jedne dr uge iz Selj ana kOj a .je isto tako sumarno r a­
c1ena:") Do sada nam n ij e poznat č izr ade gl<l ve. Vrlo č su glave bez pretstavljenih
detalj a, .l li kod ove naše je ć i sam oblik vrlo č i ć nas na nevj ;štinu
umjetni ka kl ara. ta ta fi gura u stvari prets tavl j a, da li ima č č ili je to
portret pokojnika, ili č st a više imamo ovdje, št o je skor o nev.ierovatn , samo dekorativno
č osta je nerij ešeno.
Drugi spomenik ':la kome se nalazi figur Ina pr etstC\va nalazi se pred ulazom II crkvu
u PoLlo'aj u, cl nekada je stajao par desetina mebra sj everno na malom za ravanku obronka
»Gl avice«. Tri .s u strane ovog nadgrobnika ornamenti l'ane, a :;amo na jedn j n al azl se lj udski
lik. Ispod n10 velik<Qg polumjeseca, koji prekriva ij el u scenu. nulazi se k on janik.
Li.k je vrlo izli zan, tako da SlI poj edine pojedi nosti nestale. Kon.ianik desnom r ukom drži
konja za uzdu, a lijevu j e st avio na poj as. Gr udi i glava izgled' da su bile pretstavlj ene en
face. Konj je pl'etst avljen u pokretu sa č desnom prednjom i desnom stražnj rtl
nogom, ko:i e su č podigr.ute. Vr at mu je j a ko savinut i glava sagn uta tako da nju­
;kom dodir uje !'ozet u - ja bulm, koja se nalazi ispod nje. Vidi se da j č scena donekle
usiI.i ena radi pomanj kanja pokreta uslj ed toga što je prvo bio isklesan pol mnj ec i rozeta,
dok je scena kon j anika đ tek kasnij e koda su pr a d a znaka bil ć dovršena. Rad
č utisak, da je umjetnik-klesar morao silom umetnuti konj an ik a izmedu polu .i seca i rozete.
Pretstava je stavl jena na desnu poloviclI č t r ane spomenika. č polumjeseca i
scene sa kon j a nikom iznosi 0.56 m, dok visina konjanima sa konjem 0.58 m. - P reb t::'lve
konjanika ni su rijetke, a pošto nam ne bi mogl e ć ni u č t.o ć ni navesti
"' J Glasnik Z. m. 1929, str. 109.
' 0) W. M. B. H. II. str. 320, sl. 9.
'0) Glasnik Z. m. 1895, str. 354, sJ. 19.
394
Korošec Paol a
analogije. Vjerovatno je da j e ova scena pret stavljala pokojnika, sigurno ć u ratnoj
odori na konju, te je prema tome to jedna vrsta portreta, ako smij emo t a ko da ga nazovemo."')
č ornamentika je malo č š ć o d arhitektonske i figw'aln e, ali n i vu n e su­
ć u velikom broju. I mamo pojedinih nekropola na kojima nema n i jednog zna ka, na
nekim opet samo po koji. Cak ni izbor nij e velik. On se s vodi na rozetu ili jabuku, kako
je neki nazivaju, i na polumjesec. Vrlo rijetko ih ć skup a. Motiv grane sa s piralnim
završetkom nal azim u svemu n a tri naclgrobnika. P r vi j e ć pomenuti spomenik iznad
crkvenog uLaza u PotkTaju, na č je č stra nama Pl' t stavI.ieno st ablo, koj e ' 12 grana
u tri grane. Sredn j a, koja izbija vertikalno iz t a bla s a dvij e vertikalne ukl es;Jne k anelure,
č neku vrst u snopa od tri grane, koje se p al" lelno uzd ižu i sve t r i zavr šavaju zasebno
nekom vrstom k r šnje. Sa svake strane stabla izbij a po j edna grana. One se koso uzdižu i
spi r alom. Na drugoj č j strani, ko ja j c nešto š ć moral a je biti ista pret­
stava.
Drugi tako spomenik je onaj ć opisan ispod Đ sa figuraInom pret­
stav{Jm. Dok se na j ednoj č strani n alazi l judski lik sa r a zapetim rukama, n a drugoj su
isklesane dvije grane, koj se uzdižu iz č podnožj a, skoro vertikalno, a pri vrhu
se polukružno savij a ju.
ć spomenik nalazi se na maloj nek ropoli n ekih pedeset me t a ra južno od nekro­
pole s p d ć Tu s u n a jednoj č trani pl' et stavlj ene t r i grane, koje se dižu verti­
kalno iz zaj č podnožja.
Vrlo č poj edi ni s piralni ornamenti, č podrij e tlo bi bilo potrebno t r ažiti mnogo
vijekova prije postanka n aših nadgrobnika, imaju č dekor ativno č a može se ć
da su dos ta č na sl'ednjevjekovnim nadgro bnim spomeni cima. Truhelka ove motive smatra
kao č ornamentalne motive, "") t e bi prema tome smatroo k ao t kve i naše. Truhelka je
ovdje pogriješio, te taj motiv, u koliko on dola zi izražen kao kod naših par p rimjeraka, ć
dublje, vjerovatno č č kao što ć ga imati i motivi polumjeseca i rozete.
ć ponovo đ gdje se ta dva poslje dnjo moi iv a sve n alaze, jer je to ć [(-od opisa
nekropola č a iz č vidimo, da se i oni dost a rij etko nalaze.
Protiv č dekorativno g č tih p r etst ava o' ovori ć sam n j ihov položaj kao i
njihova rijetkost. Ak bi cilj umjetn ika-klesara odnosno č k ako se on sam naziva II nat­
pisima, bio .!Zolo uk rašavanje nadgrobnika, onda ti. motivi ne bi dol azil i, k ao što j e to č
kod n aš ih, samost aI no, nego u vezi sa drugim ornamen tima . '1j es to ·tavl janj a isto t ako ni.ie
stalno, jer se č nalaze na kro vu, č na bilo kojoj dt'ugo:i sh' n i, bilo pd vr hu ili na sTedini
ili kom drugom mjestu. Sve to govori protiv toga da s u služili k ao ornamenat. K 'iževa na
našim spomenicima, ako odbacimo lik sa raza petim luk ma, nem .ffiO. Isto tako nemamo ni
pretstnv u ma a k ao n i' druo'ih motiva. Mi ć se ovdj e zadrža t i s mo na nc,gim motivima
da bismo ih pokuš ali č definirati , II koliko je t o d anas ć
Truhelka č odbija, da bi se na sredn jevje kovn im bo anskim na dgrobnicima
mogao ć bil o k akav znak č ili č sadrža ' a u pogledu smrti. Kao podlogu
za to svoje tvrd n je oslanja se na to, da se n a s pomcnicim< p retstavl jaju veseli momenti iz
ži" ta umrlog, ka što j e lov, turniri . pl es i dr. Dal j e, n a neke n a tpise č epigr mima,
po kojima izgleda da je smrt samo đ ž. ivotnih muka. " ) On č i sam križ koji se
pojavljuje na spomenicima s matra ornamentalnim, a ne č znakom. "')
Wilke. naprotiv, š ć baš o polumj ese cu na bo- a nski m n a dgrobnicima dolazi do za­
č da ne sa lTlO polumjesec ć i spirale, a zatim i č lj iljan, ima.iu č
č smrti i to ne samo u starija v remena ć i na t im n aš im ć Vjerovatno, po
njemu, da lele a r nije det ai jno zn ao đ š _ č An alogi je n avodi n e samo iz svih
r eligij a, gdje j e mjese c božan stvo smrti, nego zalazi č II p rei s t ori j u. Ljilj an i s piralu dovodi
'l ) ž ć u svom putopisu (Bosanski p rijat el j IV str. 109) pominje da su se n a jednom
spomeni ku u Malinama vi še č Gore, nala zi1i f igura ini lik ovi životinja, i to l ava koji se
propeo, a ispod njega velika zmija. On smati'a OVll prets t avu ć "rbom. đ sam
nije vidio ovu p retstavu, kao ni one na č oj Gori na Gorici , gdje je tobože bilo grbova
Bosne, ć č križeva itd.
"") W. M. B. H , III, str. 410.
:>3) W. M. B. H. III, st r . 418 i dalje.
.") l. c. str. 420.
3.,) Glasnik Z. m. 1924, str. 27 i dalje.
___ ___ _____ nekropole oi oi ine Travnika 395
u vezu sa božanstvom mjeseca, a preko njega smatra da su simboli smrti i nada 1.1 ponovno
đ
Mišljenje Truhelke moramo da odbacimo ć uslj ed toga što se znak k riža i polumjeseca
ne n al azi samo na sarkofazima bilo kojeg .oblika ć i n a križevima, ko.ii Sll kasnij eg vt'e­
mena, a gdje su dospj eli sa starijih spomenika. Scene koje on navodi nisu jedinstvene poj ave
baš na bosanskim nadgrobnicima, ć ih ć n a grobovima mnogo st rij im, ka.o što su
egipat ld i vavilonski , a zatim na č i rimskim stel ama. Sve t e scen e č su u vezi
sa pokojnikom i pretstavljaju momente iz njegovog života . Isti je č i sa našim spome­
nicima. Kolo, turniri, lov ne pretstavljaju č faze iz svakidašnjeg ži vota, n iti su možda
znak radosti što pokojnik napušta ovaj svijet, nego su det alji iz njegovog život a, ili n agla­
šen e pretsta ve onog, č se on đ bavio, u koliko ć pr ikazivati pojedine radnj e, kao
što su turniri, a vjerova tno i lov. Sve to je prestavijalo zanima nje više kast e, tj. plemstva,
te se time č plemenito podr ijetio pokojnika. Razumljivo je da !>e nekada n al aze i
č scene koje n emaju nikakve veze sa pokojnikom, što j e vrlo rijetk.o, i stoga n e smi­
jemo takve č da prenesemo i na sve ostale pretstave. Ost ali znakovi kao što su drvo,
odnosno č ljiljan i polumjesec ć k ao što Wilke pravilno č dublje zna­
č mada se kod prets tava izgubio pravi smisao i ti Sll mot ivi ost ali samo kao tradici ja.
Ipak ć i ta j č biti manje vjerovatan. PolUmjesec, koji pret.st avlj a božanstvo smr ti, može
na n aš im spomenicima pretstavljat! smrt odnosno zagrobni život i kao taka v je na sval i č
nekada i kod nas smatran. Grana ili ljiljan pretstavljaju isto tako simbol život a tj. zagrobnog,
š to bi potvrdilo Wilkeovu hipotezu da je on u vezi sa polumj esecom.';') U našim č
đ veza đ mjeseca i l jil jana potpuno je nestala, mada potonj i na spomenicima
č zagrobni život. - ć znak, kojega ni Wilke, pa ni Tr uhelka, ne objašnjava ju,
j es te rozeta ili jabuka (rijetko j e pl'etstavljena sa ć tj . š č v ' u vijek kao pl a­
č polulopt a). Kao ornamenat nije služila č pogotovo ako se n alazi sama, a pored
toga n e smijemo zaboraviti da je ć i n a kri ževima. Stoga ima simb č č
ali ovoga puta ne mjeseca, ć sunca, dakle č života. Na nadgl'Obnici ma ova j simbol
č ustvari produžet ak života poslije smrti, odnosno zagrobni život , isto č št o ga
ima i drvo koje se grana tj. ljiljan.
4) Z. r t ven i e i
Zrtvenika II pravom smislu rije!:i na našim neprokopol ama nem 111.0. P a ipak imamo iz­
vjesne znakove koji nam da.iu slutiti da su se i tu prinosile i žrtve, kao "to su se prinašale
na č rimskim i ;; taroslavenskim nekropolama i kao što se prinašaj u i danas pod tim
ili onim č u r aznim vidovima , kod raznih religija. Kakav je bio !"i t us kod prinašanj a
žrtve II srednj em vijeku, u tome danas nemamo nikakvih podataka. Uopšte do sada nije ni
bilo zabilj eženo, da su se žrtve ć prinaša le, k ao što u tom pogledu nis u pomenuti ma
kakvi podaci na nekropolama. P a ipak nas dovodi do t oga ć i samo vjerovanje uzagrobni
život izražen raznim č znacima na samim spomen icima. Svaki prekid đ pre­
ostalih živih i pokojnika II toliko je nevj erovatan, pošto mu se po tavlja sopmeni k, njegov
stan posli j e smrti koji ima izgled ć sarkofag sa krovom na dvi je vode - obitavališt e
živih. Potkrepl juju nas u tome i razne scene izva j ane na spomenicima koje pr et stavlj aju mo­
mente iz nj egovog ži vota, a koje nisLl tu stavljene samo za gl edaoca nego i za pokoj n ika, č
št a v iše u p rvom r edu baš za njega. Taj je č ostao iz davnina, mada ć u srednj em
vij eku možda nisu bili svjesni toga. Sjetimo e samo egipa t skih grobova. Zar nis u t a ko pret­
st avlj ene scene iz č života pokojnika, dalj e scene iz n jegovih slavnih djela. Sve je lo
zatvoreno, č drugima, dakle jedino i samo za onoga, kome je t o đ tj. po­
kO.iniku. Oni su da vali u grob jela i ć na z,idovi ma naslikali likove njegovih bližnjih itd.
jer su smatrali da duša prebiva pored mrtvog ti.iela. Hipoteza bi bil a i suviše smj el a, kada
bismo htj eli tvrditi da sve to ima veze sa našim spomenicima. P a ipak i u ovome ima ne­
č što danas ne možemo definirati. Zar se ne stavlj a još danas pokojni k' u u gr ob nj egov
nakit i sl. pod vidorrl da je to bila njegova svojina, a u stvari sa j ednim ukor'jenjenim
prastarim č ć upotrebe posl ije s,nrti. Na p r. i sama ć kod Slavena je
samo blaži č nekada krvavih žrtava. Tih nekoliko č nabal:ani h primjera daje n am samo
slutiti isti č i kod našeg bosanskog srednj evjekovnog stanovništva.
" ) L c. str. 53 i dalj e.
390 Korošec P<wia
Rekosmo da pr a vih žrt venika nemamo, ali ipak ima mo na t r i groblj a, mj esta gdj e su
se pr inosi le žr tve. U dva č bio je to je:inost avno sarkofag, l-aa illo je pr imj e r iz Ma­
lina i na č om gl'Oblju u š ć Dok .ie u Malinama na gornjoj povl"Š ini spomenika
uklesano samo jedno č udubljenje, na č grobl j u na krovu sarkofaga imamo
jedno č udubtj en je 9 X 9 X 4 cm, dalje n a dr ugoj strani lu'ova .iedn duguljasto č
tvrtasto udubl.ien je 13 X 3 X 2.5 cm sa .iednim od '.::)(inLh kanalom koj' vodi do ivice k rova, a
zatim i jedno ok rugl udublj enj e č 13 cm dub 4 cm i on sa odvodnim kan lom. Pokraj
ovih velikih udublj enj a ima i nekoliko manjih € do 3 m II prei'niku i nekoli ko deset ina
potpuno malI h j edva primjetni h. Nema sumnj e da su ć udubine lužile za č mCižda
za prinos vi n , j er nam o t ome dovoljno jasno govore odvodni kanal!. Teže nam.i objasniti
u koje S1.I s\rr he služile ITl l e udubine. Razbaca ne su svuda po luovu spomenika, a u dvije
nepra ilne nalaze se i okrugl e udubine. Na jpogodnije bi . bile za stavl janje ć Ova
pretpos t a vka izgl ed a dost a mjela, ali nije ni sasvim č - P rema s ' emu bi ova dva
spomenika koj a su post avl jena pokojnicima ujedno lužil a i Itao hl enici za pr inos darova od­
nos no žrtve II č pokojniku u pr enosnom smislu, a u pravom za prinos heart. za zagrabni
ii.vot. Je ino pi tanje koje n m se ć s mo po sebi jeste. da nisu te udubine možda re­
centni j e i da bi mo ih ka takve morali pripis ati n ovij em V1.·emenu. Po SVern l! sude i vjer-o­
vatni.i " ć bit i pIva hipoteza, jer tragove ko.ie je zub vremena stvorio na ci jelom spomeniku
nalazimo i II t im udubina ma. Time ne želim reb da su one nastale Itad i s m spomen ik.
ali 11 svakom č ne dugo za nitm.
Vrlo zaniml j iv .ie đ spomen ik sa nekropole u l\lamuli k d Zagrlja, a koj i možeril:o
č kao žrtvenik j edan kameni blok, danas ć skoro sasvim š ć i utonuo u
zemlj u, č 1.0 X 0.70 m, nalazi Sc č č udubina skoro kvadr at na, veli­
č 32 >< 36 cm, a Č j e dubina danas još 25 cm. Izgleda da l 'anije n ije bila ć Moglo
bi :;e pomisliti da taj kamen pret.s tavlj a podno žje za neki spomenLk li obliku k riža kakvih
ima mo na to.i nekropoli više. đ do ada u okolini T ravnika n ije đ ni iedan križ,
koj i bi imao svoje odnožje, ć su svi bili đ direktno II zemlju. Dru«o što gov·ori
proti v ove hipoteze ie premali otvor za jedan taka v spomenik, koje je pri dnu ipak ć
di;;enzij ;-stoga je još jedin a ć da j e služio za prina?:anie žrtve i da p retsta vlja
žrtveni!. - Zapažanje k .i a ć e č na d rugim mj e tima ž č nam ć
da ili potvrdimo ili odbacimo t o mišljenje, ali. je č p rinašanje žrtve na našim. nekropolama
morao II s vakom č bI t i, be? razlike koj e j e vrste bio.
-) V r s t e m IL t e r i j a 1a s p o m e D i k IL
Kod sviju nekropola pomenuti) je i iz k akvog am a u bili iZ"adeni spomeni ci. Nema
mno"'o vrsta, a upotreblj avao -e č kamen iz . r m e ok.oli ne. Za detal jnije đ bilo
h i me uti m potrebna ć nekog mineraloga l g olog, j er bi time bilo ć i n ć ma.i­
dane iz koj ih .le kamen v đ Tako na pr. vapnenca ima razne vrste i ' aznih oblika. što
zbog nepoznavanj a n ij e bil ć utvrditi.
N :jviše ima,.,spom'?mil{ izrad nih iz vapnenca, dok su se druge vrste rijetko
upotrebl.iaval e. Od mramora, dakl e opet od vapnen :1, imamo ih samo tamo gdje j e biu tl naj ­
bližoj bl izini, n tCI je u pravcu š ć Tu se nal aze na nekrop li k.od č ć
Druga v rsta kamen a koja se pored vapnenca l' adf) upotreblj ava je škrilj ac. Radimsky napominje
da je pel 'pomenika našao na izvor u Lašve iz paleow.iskog Ilkriljca
n
) Moramo napomenuti
d su iz ' kri ljca đ spomenici tl obli k u č kao i poslomenti za spomenike. S m
materij al n ije dozvolj a ao da se pravi nadgrobnik 1.1 obliku sarkofaga, mada j e tOg k amen
bilo u Izobilj u. Stog se i upotrebljavao za spomen ike moni e vri jednosti, Z3 siromašnij e po­
kojnike. Da su spomenici izrac!ivani iz kamena lcoji se nalazi u n a jbližo:i okol ini č n aro
nekropola » .jublca«, r iji su spomenici iz kamena Iz koga je đ sam g rad č a
koji sadrži u sebi mnogo željezne rude. - Još j e .i edna vrsta k amena koju j e .i o; ranij e otkrio
Radimski na izv()I'u Karaulske Lašve. To je bj elutak. Od toga kamen a oVd.ie su samo dva
spomenil<a. "")
37 ) Glasnik Z. m. 1889, str. 60.
"\ rtlasnik 1889, s tr. 60
nekropole okol ine _l1 ik<l ___ ____________ Tr av __-__________ 3Q_7
6) N a t p f s i
Ovdje u Okolin i Travnika je r ela t ivno vrlo malo đ sopmenika na kojima bi se
nalaz ili natpisi. Svi su et obj avlj eni u koliko ih j e bilo. Tako je n ajlj epši epigr afski po­
m enik II BosnI đ na n ekropoli kod Paklal"eva. č ga .i e i publ ikovao Truhelka:· )
Teksta ć pon avlJati, ;:rl i ć ovdje nav e sti samo mišl jen je Truhelke, koj i smat r a t a j
spomenik usl j ed lj epot e j zil{a j ednim od najs t a rijih II Bosni! ") Kasni j e j e La j s pomenik neš to
is pravlj e n i dupunjen od st rane .r. ć Dr ugi na Lpi s đ j e u grobu vojvode Bu­
t al e na Cr kvinama kod Turbet a. " ) Ma kol iko da je taj n atpi s malen, jer pomin je samo ime
pokojni ka, II (,oliko je i važan , jer nam otkriva grob j ednog pretst avnika ć klase II
Bosni t oga vr emena. I t aj je ne tpis obj av io Tl·uhclk a. ć p isani spomenU" za koj i
ć smatr a da je iz Sk fa' "), j est e iz Malog lVIošunj a kod Travni ka, št o je utvr dio J. Kra ­
jinovi6 po bil ješ ka ma A. Roffera .") Time bismo na vel i sve pLsane spomen ike t e vr st e na ­
đ n naši m nekr polama, dok one n a đ s pomen icima u obl iku kr izc1 ć
k as nij e. Na ovom m.ies tu možemo pomenut i i č sa nat p isom, k oj a je bil a tobože uzidana
iznad gra dskih vra t a Gar ul a, zat im uzidana II j edan grob Iwd J en i-dža mi j , a koja j e k asn ij e
bil a prenesena II gi mnaziju II Tr avnik u. Ta se č p ri pisuj e Tvrt ku, dan as j e ona ć vrlo
istrošen e ta ko da e ' ide samo t r agovi pi sma." )
Bl N DGROBN1 SPOl\lENICI U OBLIKU KRIZA
č r azlika koja l eži ć u samoj st r ukturi đ nadgrobnog s pomen ika Lt obliku
s::l rkof aga, sanduka ili č i spomenika u obli ku kr iža n i je samo gla vni uzrok zašto smo
odi jelili jedne od dr ugih , nego zato što j e križ mnogo đ spomenik - bar ovi II okolini
Tra vnika - i n pripada više srednj em v ijeku. A đ ih skupa sa pr vi ma jer s\.()j e
u đ vezi, kao što smo t o u više mahov a ć podvuk1i, a o č ć bit i još i
govora. - Odvojili smo ih iz t og r azloga, št o prvi p ripadaj u 1.l vr ij eme samostalnosti Bosne,
u doba nj enog cvj etan j a i u pr've vi j ekove po slij e n j e, dok s u drugi , možemo č iz sa­
dašnj eg vremena odnosn n tek koj i vi j ek u n az a d. Mada na drugim mjestima, u kol iko se kr i­
ževi pojavl j u.i u. t a.i r azm li: ć b it i tako velik, je r se mora ć jedna prelazna for ma izmedu
jednih i dr ugih, dok Je n a n ašim nekropol ama obratno, pošto n ema mo tih pri.iel azn ih oblika.
I sam broj nek r opol a sa križevi ma je m nogo manji lt odnosu prema on im prije n ave­
de nim. ć da n< j bogatij i kraj sa s red n.i evj ekovni m nekropolama t· . gornj a dolina
Ka ra ll Is ke Lašve ili Ugri a, n ema ć n l j e dnog s pomenika u obliku križa . Isto tako II
dolini K marske Lašve nije đ ni j edan t akav nadgr obn ik. U kol iko e oni n al aze
imamo ih II dol in an,a Ri.iel{e, Bil e, z · tim kod č Gore, M. Mošunj a i č č ne
dol aze amosLal n o ili vrlo r ijet ko, n ego ih ć n a nekropolama sa sa.rkofazima, san­
ducima i č i u tom č nema ih u veli kom broju i č brOjno ne nadmašuj u
broj ost al ih spomen ika. S ti m ne mi sli mo ć da ih nekada nij e bilo više, samo što s u ka­
sni .ie J? l' eradivan i ili upotr ebl j eni k ao tak vi č i u dan ašnj e doba. To se č lijepo
zapaža t amo gdje se nekadaš n.i e srednj evj ekovno groblj e j oš i danas upot reblj ava . Tak ve
n kropole su, n a pl"imj er , Gori ca u Č Gori , Bogduša lt ć č grobl j e
u š ć i .J oš neke dl·uge. .Još i danas je v rlo č slui': a j da se sta l'i grob prekopa, kosti
sklone, a na n jeg-ovo mj sto st. vi novi pokoj ni k, a spomenik koji je n a d n j im staj ao j edno­
stavno prer adi, da izgubi s voj prvobit ni obli k, i to sa ornamental ne strane. Tako je na groblj u
Gorica lt GU(' joj GO'i jedan od t ah. \Tih križeva j ednostavno p r emazan cemen tom ' i na tom
premazu urczan novi n atpis da t ir an sa 1909 god. Na drugom jednom pomenik u st r ijeg da­
tuma, por ed novog natpisa s toji ), ponovi I vor ad«, a datira n j e 1867 god. Na pr ednj em dIj elu
SPOl nika uklesan je pol umj esec i zvi jezda, d ok .i e na stl-ažnj oj stran i k r iž. Ti natpi si pis an i
su l atinicom, cl ne č
"') Gl asn ik Z. m. l a94, · tr. 779 dal.i e .
• l 1. c. 1894, st r. 77 .
U)
Gl :::Js nik Z. m. 194.3, tt. 231.
" ) Gl asni k Z. m. 1915, st r. 369, sl. 7 B.
' '' ) ć 1. c. str. 16.
" ) Glasni! Z. m. 1943. str. 227.
'''' )
ć I. c. t r.
J O)
v .
398 Korošec Paola
Inoge od mze n< vedenih nekropola opisane su ć ranije kod spomenika u obUln,
sarkofaga, sand uka ili č ali ć ih ipak i ovdje pomenuti bar u toliko tl koliko dolaze
n a njima i kr iževi. Pomen uli smo ranije da u dolinama Karaulske i Komarske Laš ve nismo
n ašli ni j edan k iž. Stariji križevi više puta ne izgledaju kao križevi, jer im je gornji dio ­
glava č u obli k u krug , a donji pravoku tan sa č sužavanj em prema dnu.
Jedna, dvij e pa č i v iše ruku, ili bolje ramena, č polukružnih, manjih, a širokih
ispup enja, nalaze se odma h ispod glave. Usli ed tih ramena smo im i dali naziv križa, mada
ne č taj doj am. Takvi spomenici znaju biti č i vrlo veliki, impozantni, jer neki još
danas dostižu visi ko 2 m, a znaju biti i v 1'10 mali talw d a Sll svega 0.50 m visoki. Kako
je ć ć uton ul a u zemlju, to č iz nje vit'i samo još glava. Na njima ć opaziti
i drugih znak o a i to u ornamentalnom karakteru, a ne samo njihovu č
1) »Gorica«, č Gora« Na današnjem č groblju, koje leži ispod srednje­
vj ekovnog, n alazi se iše spomenika križeva sa velikim okruglim ili ovalnim glavama. Malo
ranije je pom n uto da se na nekima nalaze novij,i natpisi odnosno, da su star.iji spomenici
đ P ored svega toga od svih nekropola ovi spomenici daju utisak da su đ
mada je možda đ n j ima i koji stariji, a što nam najbolje dokazuje onaj ć spomenuti
sa premazom cementa, kao i onaj sa potpisom ko ga je preradio. Polumjesec i zvijezde, što
ih ovdje su ć na nekim spomenicima nemaju č karakter ć samo dekorativni.
Ti su spomeni ci izradeni iz laporca, koji vrlo lako prima patinu, koja može da zavede u
datiranju. Pored veli kih nalazi se i po koji malen, ali je uglavnom istoga tipa.
2) »Bilakov gr b«, č Gora - Odmah iznad samostana u č Gori , udaljen
možda nek ih 50 m n a samoj ivici visoravni, diže se jedan spomenik nazvan »Bi1akov grob«. ' u)
Taj k riŽ ima tri r amena i orijentiran je istok-zapad tj. prednja strana okrenuta je prema
istoku. Visina nj gova iznosi 2.0 111 od zemlje, šir. glave 0.69 m, a debo spomenika 0.32 m.
Na prednj oj s tran i gl a ve isk lesan je križ.
3) »Klisa«, č Gora« - U samostanskoj š č zvanoj Bot ulja, č od prvog,
na jednom velikom tumulu zvanom »Klisa« nalazi se jedan spomenik, k riž sa velikom nad­
grobnom č pr ed sebe koja je danas razbijena. Orijentiran je isto tako u pravcu istok
-zapad. Glava mu n ij e sa strane glatka, ć su ć isklesanih udubljenj a dobivena
ć i ma nj a č č koja se redaju č Na prednjoj strani gla v nalazi
se okruglo široko udubljenj e sa isklesanim križem, dok se na stražnjoj nalazi st ablo sa dvije
spiralno uv ij ene gran e - ljiljan, ispod koga je polumjesec. Vis. spomenika danas iznosi 1.20
m, šir. glave 0.87 m, pr. polumjeseca 0.32 m, šil'. križa 0.64 m. Na tom spomeniku nalazi se
i natpis danas gotovo potpuno š ć a cIJa je prva slova č ć ž ć a u
potpunosti ć Natpis sadrži samo ime pokojnika u č formi, kao što su pi­
sani i ostali natpisi na spomenicima.
4) Maline - Isto groblje opisano ć u grupi ranijih nekropola. Velikih križeva ovdje
n ema, a i malih je č samo nekoliko, od kojih bi neki mogU biti i nešto stariji, mada
svi zajedno da j u utisak đ Njihov je oblik u pogledu strukture izrade ć onima iz
»Gorice« samo št o su ć a jednom od tih spomenika na Malinama, a č visina iznosi
danas 0.70 m (j e r je vel ik'm dijelom utonuo u zemlju), pr. glave 0.36XO.40 m, šir. preko ra­
mena 0.39 m, a debo 0.17 m, nalazi se na njegovoj prednjoj strani isklesan križ, a preko
sredine k6ža arapskim brojevima isklesana god. 1782. Svi ti križevi orijentirani su u pravcu
is tok-zapad.
5) »Bogduša«, ć - Dok je spomenika u obliku sarkofaga i sanduka na ovoj
nekropoli , koja se još i danas upotrebljava, č svega tri , križeva ima u mnogo ć
broj u. Ako ovdje ubrojirno i nešto đ spomenika onda ć biti 24 ć i ć broj ma­
n j ih, koji ima ju isto t ako oblik glavatih spomenika II obliku križa. Nekoliko spomenika imaju
n atpiS, a koj i :ll ć obj avlj eni od Truhelke.' ") Natpisi po č formuli obj avljuju
ime pokOjniku kao i ime onoga koji ih je pos tavio. Križevi Sll razne č i ć di­
jelom utonul i Ll zemlju. Na pr. dimenzije jednog spomenika su: vis. 1.65 m, dok je ć
:; il'. glave 0.60 m, šir. pri dnu sp menika 0.40 m, a debo 0.19 m. Sa prednje strane ima is­
<U) K d Kneževi a, Bosanski P rijatelj IV str. 109 zove se tumulus »Klisa«, a pominje
i Bilakov ili Belj akov gr ob.
" ) Ibi d tr. 109.
" ) Ć Stari srpski zapi s i i natpi si br. 4790 izdanje Srp. lo'. Akad.
'"l lasnik Z. m. 1894 ,str. 781 i dalje.
______ _ _ _ _S_l_'c_d_n-".i'-ev.iekovne nekropole okoline Travnika 399
klesan križ 0.40 X 0.35 m, dok je na stražnjoj strani ravan i nema nikakvih pl'etstava. Taj križ
nema ni č ramena. Na drugom spomeniku, na prednoj strani ispod pla­
č isklesanog ruba koji ide oko cijele glave, nalazi se č križ. Sa stražnje strane
glave je na sredini kružna udubina u kojoj se nalazi' plastii'>na rozeta - jabuka. Pred križem
se nalazi nadgrobna č vel. 2.40 X 1.40 m (dimenzije samog spomenika su: vis. 1.75 m, ši!'.
glave 0.77 m, ši!'. preko r amena 0.63 m, šir. pri dnu 0.60 m, debo 0.32 m) . Dalje jedan spo­
menik sa dim.: vis. 1. 50 m, šil', glave 0,80 m, šil'. preko ramena 0.70 m, šir. pri dnu 0.60 m,
debo 0. 23 m, ima na prednjoj strani isklesan u kružnoj udubini križ, koji ne dodiruje ivice
okvira i č č rozete i jedan uklesan krug ispod križa. Sa stražnje strane ima
uklesan pol umjesec (pr. 0.35 cm), a ispod njega č (vel. 21 X 19 cm) sa upisanim di­
j agonalama. đ još dosta isto tako ukraš enih spomenika najljepši u pogledu pretstave
je na svaki č spomenik, koji nosi natpis »se leži Pavao č ć o piše Milivoj«. Visina
toga spomenika je danas 1.19 m, šil'. glave 0.69 m, šir. ispod ramena 0.58 m, a debo 0.26 m.
Oko glave ima š irok č okvir, koji se ne zatvara sa donje strane. Uzduž cijele prednje
strane spomenika isklesan je križ tor'diran po cijeloj površini (oblika omotanog užeta, ili ple­
tenice kose). Svaki se kral križa n a gornjem dijelu završava sa po jednon1 rozetom. Danas
je sve j a ko š ć Ispod okvira glave č od ramena koso prema križu, ali se ne sa­
stavljaju s njim, nalazi se sa svake strane po jedno č kratko tordirano rebro, Sam
natpis se nalazi na prednjoj strani na okviru glave (vis. slova oko 0.03 m). Na stražnjoj
strani nalazi se na sredini glave kružna niša sa velikom lijepo isklesanom rozetom (pr. 0.40
m). Ispod niše II visini ramena nalazi se isklesan polumjesec sa r ogovima obrnutim na više,
đ kojima se nalazi manja rozeta. I r amena toga spomenika bila su, kako se vidi na stra­
žnjoj strani, zamišljena kao dva svitka. Ispred križa nalazila se nadgrobna č vel. 1.05 X
1.20 cm, debo cca 0.30 m.
To bi bili II glavnom č spomenici na Bogduši. Istina da bi JOS i
mnogi drugi imali po neku intel' esantnu pojedinost, jer svaki spomenik je individualan, ali
koliko strukturom u toliko više su ornamentikom č jedni drugima. Kao što je sluea.i na
drugim nekropolama, tako se i ovdje stari grobovi prekopavaju za stavljanje novog pokoj­
nika, a stari spomenici ostaju nepromijenjeni. Ima isto t ako č da su stari đ
vani u manje križeve, j e r se laporac daje lijepo đ č propadanje spome­
nika na taj č je vdo teško. Svi naši spqmenici II koliko su ostali u svom prvobitnom
položaju orijentirani su u pravcu istok-zapad. Isto tako svi ti naši spomenici koji su zadr­
žali svoj stari oblik, imaju natpise pisane latinicom i godinom su datirani. Tako na pr . jedan
od njih nosi godinu 1918. Nije isldjueeno da mnogi koji po obliku izgledaju stariji II stvari
su još iz prošlog vijeka. - Kod dva spomenika smo pomenuli č koja se nalazi ispred
križa, a mor amo napomenuti da ih ima više i to kod grobova koji nisu prekopani, dok kod
onih prekopan ih plo(e danas više nema, jer je vjerovatno prilikom prekopavanja bila raz­
bijena.
6) š ć č groblje« - Poslije Bogduše možda je u pogledu križeva naj­
zanimljivije č groblje u š ć Ovdje je l'elativno ostalo još vrlo malo spomenika
i to svega tri. Ipak je ,iedan od velikog zna č jer ima natpis pisan č lCOjcga
je objavio ć Truhelka. 'G) Mada sam spomenik nema na sebi ništa č č
ipak je č radi svoga natpisa po kome pokojnik Mihoio č ć naglašava da je
prave vire rimske. Zanimljivo bi bilo to ispi tati, jer bez č uzroka to potenciranje
ne bi bilo uklesano tl spomenik. Pretpostavimo li da su spomenici u obliku križeva od ne­
davna (danas se još nalaze na č gro bIju) i da ni u kom č ne pripadaju vre­
menu samostalnosti Bosne, onda mor amo pretpostaviti da oni vEe ili manje pripadaju kato­
č življu, koje još i danas nastanjuje taj kraj, U toliko bi bilo zanimljivo otkriti uzrok
zašto se .ovdje vjera toliko naglašava, jer sam spomenik, ne toliko po strukturi koja je opšta,
koliko po pretstavi č križa na njemu, n e može da pripada č ni 18 vijeku, nego
možda tek 19. Vis. spomenika 1.47 m, šir. glave 0.60 m, a debo cca 0.33 m (vis. slova cca
2 cm). - Na prednjoj strani spomenika nalazi se na glavi okvir, a ispod nje č pla­
č križ, koji jc u donjem dijelu tordiran. Takav križ upotrebljava se danas kod katolika
prilikom pogreba i nosi se na č povorke. I č taj križ nema analogija u starijoj pe­
riodi. Sa n.iegove desne strane n alazi se uklesan pomenuti natpis. Sa stražnje strane spo­
menik ima na gornjem dijelu glave man,ii plasW;an rub, a ispod njega je isklesan polumjesec
sa rogovima okrenutim na lijevu stranu,
,.,,) Ibid str. 786.
400
Koro" ec Paol a
Drugi jedan spomenik u obliku križa na istom grobl j u ima n a pre dnjoj strani ispod
Č okvira 01 0 glave ukles an križ po č t avoj duž ini spomeni ka, koji j e po ij ek>j dužini
tordir an, a završava se sa don je str an e dvjema spira lama. Na stražnjoj s truni nema pretstave.
Visina s pomenika iznosi 1.70 m, šil'. gla e 0.68, šir. p r i elnu 0.57 m, a debo 0.33 m; vis ina pla ­
č t ordin 1nog l riža j e 1.60 m. O i jentiran j e k ao i prvi II pravcu i tok-zapad.
Osim t ri velika križa nalazi se još i ne koliko manjih.
7) Podrak:itna livada - Ispod š ć ć u č ć na »I' odrakitnoj livaeli«
nal azi se danas ogr aden jedan s pomenU u obliku križa. Nešto je manji od č i nema
ništa č na sebi."' )
8) č "I, »Siroko gToblje« - I to se groblje upotrebl j ava još i danas, a upotre­
bljavalo se ,je i lt srednjem vijeku a č n am č jedan od preostalih spomenika li
obliku sanduka. Spomenika u obliku križ i t o veli ih ima s vega osam, pored nekoliko
man ji.h. Mnogi od tib ::iU danas ć r<lzbij eni. Svi s u istog t ipa i ima ju n a prednjoj strani
isklesan k riž, a II s t l'až njoj r ozetu, č onima nn Bogduši. Zan ' mljiv je samo jedan , koji
od ost o1i h o(stupa, a uz to je bogati jI i orna mentikom. isina mu je dan as 1.35 m, širina
gl ave 0.80 m, a isto je to!ikJ pr eko ramen a. Na prednjOj strani nalazi se manja okrugl a niša
(pr. 80X72 m) i u n j oj iskl es·. k riž, a u v a lom polju ·to ga ovaj st vara nalazi se po
j edna č rozeta. Kr iž j e zarlim1ji v L t olI o što e on ne z vršava Ll niši, nego prelazi
kao ukl esan dalje. Ivice uspra vnog 'aka s u t ()r dirane, a i sto t ako su mu tordi rane i ivice
dvaju krugova llklesanih ispod niše. Na lubu oko gl ave ima uklesan u cik-cak liniju. U de­
s nom gornjem polju iz u ' d i isp od rozete, kao i u Li jevom donjem polju ispod rozete, nalazi
se urezan natpiS č Otkrio ga je De rviš Kor kut prilikom č po jete doline
Bile."') Na stražnjem dij elu spomenika n alazi se č ispod gl e ukles n a pletenica ili
možda u li teraturi poznata pod imenom »didov štap«. ali po svemu ć prvo ć biti vj e­
rovatnij e.
9) Obarak. Dolac na, Bili - Od č ć jugozapadno prcma Bili na z0mlji štLl Tu­
ć Nike, nalazi se ć r ani j e opisana nekro pola, gdje se pokr a j jednog sanduk;; nalazi i
nekoliko križev'. J edan pre.lomljen n alazi se pokr aj ostataka nekog drugog na samom putu.
U ogradi , koj a j e ć oko groblj a, Ll po tpuno neprohodnom šik arju, bilo je ć
otkriti još tri križ, pored ostata ka drugih koji su Ll rasp danju. Vjerova tno d'l ih ima i više,
ili se nalaze Ll šikarju oboreni i obrasli maho vinom, te se ne daju opazit i. Naj bolj e č
cd svih n ema ni k kva znaka a sebi (vis. 1.70 tn, š ir. gl ave 0.70 m, ši!:. p ri dnu 0.50 m, debo
0.24 m). Sp menik koji leži prelomljen na putu nema nikakvih ramena. Isti je č i sa
ostalim na t oj nekr opolI.
10) Sadovai:'lt - Na r anij e opisanoj nekropoli II č n alaze se samo ,još dva donja
dij el a spomenik u obliku k riža, dok s u im gornji vjer ovatno ć uniš teni.
U) Bribinje niže č ć - pravcu č ć pošavši od Bile nalazi e usred
njiva, č o"raclen plotom, jedan kri ž č tipa, koji nema ništa č na sebi. " )
12) č - Na južnom dijelu Rodne Gl avice, možda s mo 60 m udal jeno od Gra dca,
a sjeverno od sela Ri ice, stoji č gro blje na kome s nalaze i nekih osamnaest ve­
li kih kr iževa, polu:aj možda 25 manj ih istoga tipa. U glavnom da ju s vi ti spomenici utisak
da su đ drijetln, mada im je oblil< st a ri j i. Na j starij ć biti ona j bez ikakva znaka,
koji stoj i vi še usamljen od ost nlih (vis. 1.10 m, šir. glave 0.59 m, debo cca 0.50 m). Odmah za
njim dolaz ć gotovo amorfni sp:)menici, ko ji su u oblik u debljih stubova pravougaone
osnove (vis. 1.02 m, ŠiL 0.42 m, debo 0.26 m). Na n ekim n ema ć nikakve pretstave, dok se
na j ednom nal azi i sklesao kl iž Lt dužini od ne kih 0. 70 m č od zemlje. Ostali ć križevi
biti r ecentniji , te Ul ć ovdj e pobliže opi siva ti .
13) l\1all Mošunj - groblje - zmedu Kalv ar i je, ' rkvin a s jedne st rane i Huma s druge,
na niskom obronku do !lamo'" seI' nal azi se !ca tali ko groblj e. To se groblje, k ao št o je to
č sa mnogim ostalim , upotreblja alo još i Ll ranije vrijeme. . č su još elva spo­
menil a st ari j eg tipa. Jedan od n jih nem u na sebi ništa č inter es antno osim rozete
OI ) Taj spomenik uživa eliko poš t ovanj kod naroda kao č kamen gdj e se do­
vodi bol sna stoka, a izgleda l l judi.
G' )
Usl j ed nedo5tatka vr emena t ada nije bi10 ć spom enik ,nimiti, a niti opisati
natpis.
" ) r t aj meni;: SE' .:matnl ll . narodu kao
I) I( () ,- () ;. e e: ć Ć "l' l,ropul e oko li ne T r a lnik"
Tab. I
:-.1 . l - p r,"J ukvenilll :::>1. :l ::iarkuf a.l.!· pocl
1I;I!ill1<1 II P u ll, r;Jju hr. 10) tl PujJ(r;lj ll (()J ' lj . A, hr. ll)
SI. 3 - - Sa r kufag Iwd Ui.! <lkovih Ć
j, puti f)e lil ovca (Odel ,;. A, hr . 1:))
P. K o r o Š ~ c: Srednjevjekovne ne!tropo !e uku li ne Travn ik a
Tab. II
SI. 1 - Spomenik II K,1rall li
(Odel j. A. br. 23)
SI. 2 SI 3
Nadgrobni spomenici II ohlikl! krsta II Rostovu ( Ode!j. R. br. 16)
Srednj evj ekovne nekropole okolin e Ti'avnika 40 1
na samom vrhu (vis. 1. 30 m, šir. gl ave 0.60 m, šir. p r i dnu 0.45 m, debo oko 0.20 m). Spomenik
ilTla sa svake s tran e samo po jedno rame. Dl' ugi spomenik je neš to bogatiji u ornamentici.
N prednjoj strani ispod okvira koji ide oko glave ima isl lesan križ (veL 0.37 X0.49 m), a
na s tražnjoj rozetu (vis. 1.80 m, šir. glave oko 0.52 m, šir. preko r amena 0.64 m, šir. pri dnu
0.46 m, debo oko 0.20 ITl).
14) Mali Mošunj ž š č - Oko sto met a ra južno od č groblj a na istoj
kosi nalaze se dva Lsam!jena spomenika II obliku k riža . J edan od njih, koji j e gotovo pot­
puno ć pao, nema pret s t vlj enih r amena (vis. 1.80 m, šir. glave 0.46 m, debo 0.15 m). Oko
cijelog pomenika na predn j j s trani nal azi se rub II obliku okvira i isklesan križ (vel. 1.10 m).
Na s t r ažnjoj stran i na samoj glavi nalaze se tri roze te, a b pod njih opet križ no ovoga put a
u promijenjenom obliku. Kra kovi su pri kraju širi nego u s redini gdje se sas t avlja.iu, nešto
nalik n a malt ešk i kJ:iž. Spomenik je č izlizan a č i okrnjen. "')
T ime s mo č n abraj, nje glavnog dijel a nekropol a sa lu iževima, koje se n alaze Ll
dol ini Lašve odnosno Bil. Tu su ,one danas n aj mnogobrojnije, dok ih ostali dijelovi izuzev
doline Ri jeke i lVlutnice ć nemaju.
15) Zagrije - Mamula - Na pozna toj sredn.ievjekovnoj nekropoli kod ZagrIj a nal azi se
đ spomen icima u oblik u sanduka i nekoliko kl·iŽeva. Nema ih mnogo, s vega seda m, ali s u
mnogi od n j ih 1'10 z 1imljivi č Ll ornamentalnom pogledu, dok s u im sami oblici jed­
nos t avni i kod svih j ednaki. Najobi(\ nija prct s t ava na nj ima je križ na prednjoj s trani i 1'0­
zela na s traŽn.ioj, k kve smo vidjeli na ostalim grobljima. (Vi s. 1.90 m, šir. glave 0.70 m, SIr.
preko r amena 0.30 m, šir. pri dnu 0.50 m, debo 0.20 m, vel. kdža 0. 32 X 0. 30 m). - Neki spome ­
nici nemaj u ć n ika kvih pretsta va (vi s. 1.20 m, šir. gl ave 0.60 m, šir. preko ramene 0.70 m,
šlr. pri dnu 0.57-0.60 m, debo 0.20 m) . Pored ovih n avedenih ima spomenika sa vr lo zani­
mljivom oma mentikom, po izgledu stilizovanim ljudskim likovima. Padaju u č č dva
takva s pomenika. Jedan (vis. 1.42 m, ši.r. glave 1.0 m, šir. preko ramena 1.20 m, šir. prema dnu
0.70 m, debo 0.30 m), ima na prednjoj strani o ko gl ave okvir izveden sa dva uklesana para­
lelna udubljenja. Ispod okvira se na Đ nalazi i manja okrugla udubina sa č 1'0­
zetom II sredini (izvedena ć ukl esavanja šireg kruga pr. 0.32 m) , koja stoji u vezi Đ
č stiliziranim liko m u obliku križa. Donji se Đ ki-i ža č u dva dijela, koji idu
ukoso prema dnu ž ć se sve više ivic ama spomenika. Te s u dvije noge, ako ih smi­
jemo t ko nazv ti, na gornjoj ć spojene č č rebrom, a u trokutu koji
je time nastao n alazi se č rozeta. Sa s vake strane križa, nešto iznad visine ral"1.1ena,
nalazi se isto tako po jedna rozeta, dok se na stražnj oj stra ni , na glavi nalaze t ri. - Drugi
spomenik (vis. 0.80 m, šil'. preko r amena 0.73 m) ima na prednjo.i str ani s tiIi..zovan križ, č se
donji dio postepeno proš ir uje prema dnu, da s ' č završava sa dva roga u polukr ugu.
I spod njega s toji polumjesec paralelno sa donji m ć Ilka, o dnosno donjim kra kom
kl'iža, č su r ogovi okrenuti prema dolje. Na st r ažnj oj strani nema nikakvih znakova. Ostali
spomenici ul r ašeni su križevima. Tako jedan od. njih ko.ii j e preva l.ien (duž. 2.50 m, glave
1.0 m, preko ramena 1.00 m, šir. prema dnu 0.70 m, debo 0.30 m), ima na prednjoj strani
isklesan č križ. Sa svake njegove strane ima po jedna rozeta, a na gor njoj polumj esec
sa rogov ima na niže. Iznad njega je opet jedna I'Ozeta.
16) Rostovo - Ta je nekropola ć poznata sa svoEm spomenicima u obliku sanduka
i u isto vrijeme sa najviše č spomenika u obliku kr iža, koj i su nesumnjivo star ijeg
vremena. Od š snaest križeva, koliko ih j e n a nekropoli, n eki s u vrlo mas ivni, kakvih ne na­
lazimo na drugim mjes tima. Svi nisu ornamentirani. Ta ko jeda n koji prets tavlja pravi kol05
(vis. 2.0 m, šir. preko ramena 1.40 m, debo 0.35 - 0.43 m) nema nikakvih znakova . Ostali su
spomenici o boreni na zemlju i imaju ukles an križ, ka tkad rozetu i pol umjesec. Jedan, koji
ima sva tri zn aka n a sebi, ima vi.s. 1.70 111, šir. preko ramena 1.20 111, ši r. preko glave 0.76 ru.
Isklesan križ vel. 0.55 X 0.45 m iznad koga se nal azi rozet a, dok j e ispod njega polumjesec sa
rogovi ma okrenutim n a dolj e. Samo dva spomenilca imaj u donekle č križ ili lik u obliku
kr iža k akve smo sreli n a Mamuli. Na prednjoj ' trani jednog (vis. 2.0 m, šir. preko glave 0.70
m, gir. prema dnu 0.63 m, debo cca 0. 40 m) nal azi se križ, č se donji lO'a k prema dnu pro­
s iruj e i završava u dva roga, dok je Ll č ugnu(:u paralelno s njim pretstavljen pol u­
mjesec. Iznad lika nalaze se tri rozete (šil'. lika preko ruku 0.48 m, vis. samog lika 0. 69 m).
"'l Vidi se da je LI č upotrebi, j er SLI izl izani dij elOvi nastali j edino ljubljenjem.
Dr ugo nij e bilo ć saznati.
402 Korošec Paol a
17) š ć - Karaula - Posljednja nekropola koju imamo u t om pravcu, cl možemo
ć i posljednja sa t nkvim spomenicima ć Ll okolini Travni ka, u k ol iko smo bili u mo­
ć da ispita mo tu oblast , jest e ona II Se š ć Ovdje je č još pet k riževa, đ
kojima je jedan od naj zani ml jivijih đ svim do sad pomenutim (vis. 1.28 m, ć šir.
0.60 m, šiI'. pri dnu 0.38 m, debo 0.27 m). Citava gornja P O\ 'šina đ je reljefno sa tzv.
gužvama (Schraben Or nament), k jih na svakoj st r ani ima po pet. Na vrhu kao i sa ' vake
stran e spomenika n al azi se p j edna rozeta. Na pr edn joj stran i spom enika je reljefno isklesan
ljudski lik sa razapetim rukama, koje dodi r uju ivice spomenika. Lik je vi,;. 0.84 m. Cio je
spomenik vrlo š ć sa p uno rupa, isto i l judski l ik. Na li cu nema viš nil' a l. ih detalja,
J1 ' l'ukama se ne \'aspoznaju Pl'. ti, dol se za donji dio lika ne može u tvrditi kako se zavr­
š avao. No izgI da da on ne samo da nije imao pre tsta ,ljene n oge, n ego da je taj dio spo­
menika ost ao č št a " iše i đ je r se đ II zeml j u. N' ivi ca ma ,;pomenika na­
lazile II s _ kose ć kr atke kanelure kao ol'na men(lt, a koj i b i i ovdj e mo rao dati utisak
o111amenta, kak av J n L gOI"n jem dij elu gl av e. Na str ažnj oj strani spomenika nal azi se is­
klesan križ nejednakih kralmva tl i sin1 od cca 0.42 m i širin i 0.48 m.
Ostali pomenICI manj s u važni, mada su nelti od nj ih dost a za niml j ivi , ali su č
ć poznatog tipa. Tako je na j ednom spome niku (vis. 1.78 m, š ir. preko ramena 1.04 m, debo
oko 0.30 m) uklesan k riž a nejednakim krakovinla (vel. 0.6::\ X 0. 55 m). Na desnoj strani krak
k riža je naj l ć j er se pob'aj njega n alazi r o z':! ta. Izn d k riža j e isto t ako rozeta, zatim po­
lumjesec i vj erovatno opet rozeta. Površina spomenik je ispucana i slabo č a rad sam
j e vrlo sil'om ašan i gr ub.
Bolje j đ spomenik koji je po izgledu đ sudeCi po obliku i č pret­
stavljanj a križa. T< j spomenik je jako utonuo u z mI j u i n agnut n a li j evu s t ranu. Na pred­
njoj strani na gla vi ima okvir ispod kojega j e i klesan polumj esec i k r iž (vis. spomenika
0.60 m, šir. glave 0.48 m, debo oko 0.17 m). Shažnj a sh-a n spomenik a n ij e ć đ
Time bismo č opis nekropola i sp omenika u obliku križe"a. Sve dolje dalje na­
broj a ne nekropole n ema ju kr iževa našeg oblika, a k ji ć osim poj edinih izuze taka, biti
vrlo mladog datuma. Takav je č j sa gro bIjem u D o l c u, koj e leži nedaleko od Trav­
n ika II j ugoi t č pra vcu iza Gradca (Tara bovea ). Tu se nal azi nekoliko manj ih spome­
n ikn, koje bismo mogli u n'stit i u gornj i red, ali bez ne kih č odlika, i č šta više
pripadaj u prošlom vij ek u. Dalj e se nalazi n a obroncima Vilenice zap' dno od sela V i d o š e­
v i ć a č groblj e upotrebljavano od svih okoln ih sel a, a n a kome se medutim nalazi
samo j edan t akav k riž, malen, bez detalja, is to tako đ datuma. Drugo groblje koje
leži nedaleko od ovog u j užnom pr avcu ispod sela V i s o k o v i Ć a n ema ni jednog bar do­
nekle č spomen ika odnosn kl-iža. Donekle je bolj e Ll t om pogledu sa grobl jem župne
crkve II O v Č a r e v u, zvano T orl n e, koje leži n a obronku l' ika č od Vlaho­
ć bri.i ga. Tu je bilo ć n abr oj iti nekih dv deset bilo ijelih bilo fragmentiranih malih
glavatih križeva, koj i ć svi pr ipadati najdalj e č p rošlog st ć I sti j e č i sa ka ­
č groblj em II Potkraj u, gdje je bilo ć ć s ega par malih križeva toga tipa.
Nema dvojbe da ima II okolini Tr avni k a joii l' aznih groba l.i a, n a kojima ć se ć po koji
man ji spomenik tog izrazit og tipa sa kružnom glavom, ka kv i s u i n a opisa nim mjestima. Ma
koliko bili ti spomenici od velikog č č št o se č n jihovog podrijetla, to ipak
više ne spadaju II o aj rad. Oni su zanimljiv i sa etnološkog gledi š , dok nam za rješavanja
pitanja srednjevjekovn il'l. nekropola ne pruža j u n ikakvih p data ka. Drugi j e č sa ve­
likim kr iževima. Ako izbacimo r ecentne koj i se č poj avl juju n a grobljima koj a se j·oš
i danas upotreblj avajU, n alazimo neke st arije oblike, koje bismo mogli povezati sa nekada­
šnjim srednjevjelw vnin'l, mada direktnih pr elami h oblika mi II s tvari i nemamo. Po ovome
moramo č j edan izv j estan vremenski in ter ' 1 izmedu spomenika u obliku sarkofaga,
sanduka i pIo 'a, i oni h u obliku križeva.
2) Obl i ci k r i ž e va
Ma koliko iz gl dali spomen ici II obliku križeva č medu sobom, to se ipak i kod
n ji h zapaža nel oliko stupn jeva evolucij e. Gla vn a n j ih ova odli ka j e gornji dio - glava, a
zatim č č koja treba da pretst· vljaj u horizon talne krake kr iža, koj e II ovom
č možemo nazvati ramenima. Vidjeli smo da glava ni je uvij ek j ednaka, nego da ona po­
k azuje t akve č razlike, koj e su se mogle ć sa mo dužim vremenskim intervalom.
Ramena u tom pogl edu nisu toliko č ć n j ihov broj kao i druge neke pojedinosti, koje
403 S rednj evjekovne nekropole okolin e Travnika
ne smIJU ostati po strani. Za č razmatr,mj e mo ral e bi se uzeti tl obzi r one nekropole
koje danas nis u više tl upotrebi, a prestale su se upotrebljavati ć odavno, tak o da okolno
stanovništvo toga ne pa mti. Takva groblja okolni mj eštani zovu č greblja« i na njima
su križevi vrlo rij etki. U okolini Travnika 111 ogli bismo n«broj ati možda samo tri. To su
Mamula kod ZagrIja, Rostovo i š ć Tu bismo mogli da tražimo i najstari j e n jihove
oblike, kao i one p relazne. Ovo posljednje ć malo teško, j er pr elaznih oblika odnosno pr ­
oblika križeva na n ašim n ekropol ama nema.
Jedan od naj starijih takvih oblika, ako ne i n ajstariji II okol ini Travnika ć spomenik
iz š ć sa pretstavljenim ljudskim likom sa raširenim rukama. Ovaj spomenik još nema
onog č oblika k akvog ć kod ka ni jih. Ne samo što ov dje nis u jo::; pret ·tavljena
ni ramena, nego nema ni onog dijeljenja spomenika na gornji i donji dio iz koga se k a nij e
i razvila glava križa. Cijeli spomenik č više na jednu ovalnu č koja je gore sira, a
dolje uža. Da je ipak i ovdje zamišljen srod an spomenik ostalim križevima ć nas
sama pretstava križa na stražnjoj strani , kao i ono ukrašavan je gužvama gornjeg dijela spo­
menika, a donjeg samo kanelurama tako da č strane ostanu slobodne.
U š ć se nalazi još jedan t akav spomenilc koji je v iše u obliku uspravne č
negoli križa. Gornji mu je dio glave nešto uži, što se može pripisati i suma rnoj jzradi . Di je­
ljenje glave od ostalog dijela nije č Vjerovatno da ć u tu grupu ć i nekoliku
spomenika iz Rostova, sa č naglašenim ramenima, a na nekima se i glava č djeli­
č da š č od ost alog dijela.
Kod ć stupnja gl ava je ć potpuno jasno iZl"ažena sužavanjem iznad ramena, tako
da se dobije donekle oblik vrata. Tak av lij ep i č oblik n alazimo u š ć zatim tl
Rostovu, Mamuli i na Obarku iz Doca na Bili. Ovaj posljednji ć istovremen sa onim iz
Rostova i lVIamule. ć svi križevi t nekropole spadaju đ 0t al"ije. Ovi spomenici
imaju ramena, dok ih onaj ranije pomenut pri opisu nekropole koji leži slomljen na pel t u,
nema, mada mu je done kle glava naglašena. Jedan spomenik t og st upnja imamo i II Braj ko­
ć kod kojega r a mena nisu č dok mu je glava ć izražena. Gornj i dio tj .
glava nije kod ovih spomenike još okrugla kao kod kasnijih, ć je dugul j asta. Spomenici kod
kojih se na glavi nalazi r eljefni rub, kao neka vrsta okvi r a, nesumnj ivo da ć biti starijeg
ootuma u odnosu na one bez. ruba.
Sve ostale spomenike možemo staviti u č stupanj. Taj č njihov oblik je
lijepo formirana okrugla glava. Tu ć važnu ulogu igrati r a mena s obzirom na njihov broj
i obradu. Prvi stupanj, koji ih ć nema prets tavljene, j e praoblik u obliku vertikalne
č Dalje se ramena poj avljuju u obliku polu}uužnih č - gužvi - i to jedan ili
više sa svake strane. Pred t im polu!cružnim č r ame je bilo prosto č sa
brazdom koja je nastala uklesavanjem. Tek onda kada je rame dobilo svoj polukružni oblik,
č u se st avljati dva t akva i spupcenja (kod recentnijih č i t ri , kao na spomenicima
u Bogduši u ć Gorici, II č Gori i č č oblici tih spomenika
mogli su se upotrebljavati i u nama bližoj do bi nasuprot nome št o bismo mogli č
Kako mnogi spomenici daj u utisak đ a nek i opet starijih, to ć biti po našem mišljenju
potrebno za č vremensko đ uzimati u obzir i ornamentiku, j er nam ona može
biti jedan od glavnih putokaza. Tu ć biti po trebno da etnolozi sa svojim komparativnim
materijalom i to ć dijelom č crkvenih stvari, k ao što su oblici križeva i dr. pot­
pomognu rješavan j u ovog pitanja.
Na kraju ć spomenuti i nekoliko spomenik a iz č koji su oblika m zeg č
tvrtastog s tupa, od kojih je na jednom pretstavljen križ i vjerovatno da spada,iu u istu pe­
riodu sa ć potpuno formiranim križevima i pretstavl jaju samo jedan specijalni vid sporo ­
nika možda siromašnijeg staleža.
3) O r II a m e n t i k a.
U koliko je or namentika bila siromašna na nadgrobnicima u obliku sarkofaga u toliko
je ovdje bogatija. Boga tija je upravo samo po broju.
Arhitektonskih ornamenata ovdje nema, jer im n e dozvoljava ni sam oblik, k ao ni
ornamentika č ornamentalne sadržine. Stoga možemo ć dc svi orn amenti koliko ih im a
su č č bilo da je to kl"iž ili polumj esec ili rozet a. Svi ti motivi imaju svoj e
č bez r azlike da li su izv€deni svjesno ili šabl onski \.Islj ed tradicije.
26*
404 l{Of' ošec Paol a
Moti va n emamo mnogo, jer n i sam oblik s pomen ika, ka o što je ć č to nije do­
zvolj ava o. P r v i bi bio lj udski lik sa r azapetim rukama. Ist i l aj lik s u ć na sarkofagu
Đ č im j e položaj r uku istovj et an. Razli ka j e jedino u pl etstavi odijela. Glave
su im me(l ut im k od oba primj e.ra toli ko š ć da ne r azli kujemo nikakvih det alja. Mislimo
i da nisu š ć n e bismo mogli ć n jih donij et i n ikakve č č je
đ moliv r azapeti h ruku, motiv koga s mo donekle bjasnili ć ranije, t e stoga ' mi­
slimo d a te iste zakl j ul' ke možemo pr imj eni t i i n <1 ll Vi1j spomeni k. Ta J'igura nema ovdje
orn amentalnog č za št a nam govor i k r iž na drugoj str an i spomenika.
StiIi zLr ani l j uds k i likovi n al aze se i n a dr ugim spomenicima sa mo što su tu toliko še­
matizir ani , da s u ć izgubil i sve ; (0 je biliQ na lij, n a to, t ako d=1 ih č može smatrati
kao nešto kornplicir ani ji k ri L. Ta kva s u dva primj era u Mamuli kod Zagrij a, gdje kod jednog
nema v iše t r aga o l j ud kom Uk L!o I pak t o nij e kr iž u pra vom smislu č jer se donji krak
č u dva v do duga, ke ja se koso sp uštaj u tl pr a vcu Ivica prema dnu. Baš korizontaina
č kOj a spa ja oba ova kr <.lka daj e povoda Z<1 p!·etpostavku da j e za osnovu služio ljudski
lik a n e koji smisao j e dobio l. ek ll sl j Ni rn jest a na kome sc nalazi. Druga figura je
mnogo r az umlj ivi ja, mada j e i on,,1 j ak o :;lllizi Tu e donji k ra k p rema dnu proširuje
i završavu pol ukružno sa dva roga. Ako is pustimo polumjesec, koji se Is pod nje nalazi, donji
krak je ti me dob io donekle, mclda vrlo sti lizi rano, ipa], oblik l j udslce f igure. Baš taj polu­
m jesec ć n as n a č sa j edIli m li kom na s PQmeniku iz ć na Dabarskom
polju. Tu je stilizir an ljudski li k, koj i i pored Luga ima pret- tavljenu glavu, t:iji donji dio
isto l. a ko završ ava č sa elva roga o\crenutim na n iže ta ko da daju utisak nogu.· ") Možda se
ovd je time n ije h t .i elo pr ikazat i noge, ć ljudsk' f. iguru na pol umjesecu, k ao n a našem pri­
m j eru iz Mam ule. č je č i t.o u pot an kost i, SOl spomeni kom na nekropoli u Rostovu,
gdje ima de dva primi ra, gdj e j e l j udska figur a pr et t avljena na pol um j esecu. Doduše moramo
napomenuti da ima mo i primj eraka gdje je i č križ pletst av!j en n a polumjesecll ali odvo­
jeno, kao i polu m jesec n ad križem, što .i e vr lo č Pr i mb lj enja Wilkea i Tru­
helke, što smo č kod sa r kofaga, došli smo do č ela polumjesec ima na našim
nekropolama č č božanstva srn r tt i podzemJ,i a. St oga stilizi ran ljudski lik koji
stoji na pol umjesecu č č koji j e Ll vezi ć ti . modifi ci ra pokojnika. Vje­
l' ov3n.ic da se pokojnik združio sa ć .l e pr asta ro i traje JOs da n as .
k() uzmemo II obzir l j udsku fi guru u Mi.l av itima i ove naše, onda dolazimo do jednog
dost a č zaklj uek a, da i k rst ne pl·etstva.lj a dr ugo do sti liziran ljudski lik. Prema
tome prel az izmedu lika sa r aši re nim l' ukama, kao ona j na sark ofa gu, i križa išao je preko
malo ranije n avedeni h st ili ziranih likova, što n a m đ n aš u hipotezu da i križ ne
oznat:ava ništ a dr ugo do poko j n ik . U koliko sC' t o svjesn sal' uvCl l o mi dan as to ne možemo
da s udimo, ah j e vj erovatno l' a deno šabl onsk i pu tradi. cij i. Na isti č bismo nlOgli obj a­
sniti pol umj esec is pod kojega se nalazi k riž. Ako uzmemo da križ pret stavlja stiliziranu ljud­
sku fi guru, onda se ta p[ e l:i t avCl može č t ime, da pok ojnil, nalazi pod okriljem
smrti. Sj etimo se da i lik konj a ni ka n a sa rkofagu II PQtkrHj u je p ret stavljen pod polumje­
secom. Zar Ill2c'e l ji ti i ovdje ist i smisao kao i kod k riževa koji se na Iaze pod polumjesecom'?
Konj an ik , pokoj nik , vjerovatno ć možda. č i n j egov port re t, što ni j e č stoj i
pod okriljem sm rti . P o;to .i e sar kofag st ar iji obl ik nadgrobn ika pokoj ni k n ij e prestavljen II
stiliziranom liku, ć realno, stogCl j e i prest a vlj en Š ć
Drugi č zna k n a k.riževim a j e r ozet a, imbol božanstva sunca, tj. života.
'.rakva r;ozeta 11<11azi se pretstavljena b il o kao č j abuka bil o pravilno izva jana. Nalazimo
je iznad, ispod k ri ža, sa "IT'ane po j ednu i vi še. Ipak zapaiamo da je n a našim spomenicima
n a jrac1 e pretstavlj ena na s t r ažn joj st r an i s pomeni k rl i t o na s l"edjn i glave, ako su spomenici
t e vrs te. Po onome što znamo iz pret st ava drugih nar oda u tom pogledu m.ožda se i ovdje
htjela prikazat i bor ba izmeau t a me i svj etlost i'? ILi ona pretstavl:i a ć poslije smrti,
ili pak zagrobni zivot , danas j e možda prerano još o tome da s ud imo.
Nakon svega što.i izloženo mogli bismo u glavnQm S"wll ir ti cj elokupna n aša zapažanja
na srednjevjekovn im i n ešto mlaClim n ekropol ama u okoli ni Travnika. Nek a č č
n a tom pol j u ni su Č ali su zato skupl j e ni neki d ragocj en i poda ci. P rije svega od zna­
č j e da srednjevj ekovna gr obl ja sa spomen icima II obliku sark<Jfaga, sanduka i č ipak
stoje u vezi sa križevima i zatim da s u t.i n a dgrobn ici s a mo mladi obl ici nekadašnjih spome­
nika. Dal je, da su se na n ekadašnjim nekropolama pr inosi le i ž.r t ve, k ao i neka druga manje
važna zapažanja, koj a s u ć r anij e p OlTlenuta II tekst u.
OO ) W. M. B. H. r u. s t r. 421 , sl. 45 - lasnik Z. m . 1893. tr 35, s l. fl.
405 S ,ednjevjekovnc nekropole okoli ne T ravn lka
Pokraj grobova sa ć navedenim ć i manjim ml dgrobnicima nailazimo na grobove
i to na ć naših nekropola, kojl su samo obUježeni manjim amorfnim kamen jem slože­
nim u č krug ili elipsll. Kao što još i danas vlada zakon, da je grob ć
svijeta bogatije .opremljen, a Siromašnijeg otlim ; to mu j e n,ljl akše dobiti, tako je nesumnjivo
bilo i nelcada. Taj č ni je samo na naši m nek.ropol a ma II okolini Travnika, ć i po
cijeloj Bosni i Hercegovini .
Vid:jeli smo da, s obzirom na B tniov gi' ob, ono n kolilw spomenika na nekropoli Bog­
duše i n a č groblju, adaju svi na kraj x rv i č XV ć Dati r anje
ostalih spomenil a i ć ost alih [l el ropol a, r adi nedo' t a t ak a l č spomen i ka go­
tovo je ć Mora mo se zadovol .i it i samo pretpostav kom, da mnogi od njih "padaju u
isto doba. Taka bi sluC:a.i mogao biti sa nekropolom n a L jubi ci, lc ja je više nego vjero­
vatno upotreblj avan a elo p ropo ·ti č Možda s u ovi spomenici st a riji ·oel ostalih. U
kakvoj vezi stoje na pr. spomeni ci sa sveden im krovom u odnosu p r " ma spomenicima sa
krovom na dvije vode, ne.mo 'e je danas ć Pr vi se nalaze na sredin i, č II vrstama
sa drugim spomenicima II obLlku sarkofaga, t c nisu di j eljeni od drugih. Ako uzmemo to II
obzir onda oni retst a vlj a ju same .i edan speci jal' n bli k, koji vremenski pada sa ostalima.
Mlada ć đ bit i nekropol a II Varošl ukll. Tu j e gotovo ci je lo groblje samo od č
koje moram.o da smatr amo rel a tivn mlMiim od sarkofaga. i od sanduka. Iz ploVa tl hot"i­
zontalnom položa.i ll dolaze k snl i e č u vertikalnom, cl iz njih se vremenom formira kt·iž.
Na neknopolama na kojima se po 'avljuj u i sar kofazi i križ, a kaje se danas više ne upotre­
blj avaju ć da se pos lj edn ji n e n al aze sa u obl iku sanduka i sa rkofag,
nego uvijek pri kraju ili n a ivici same nekr o pole t.i. odvojeni. Takav je č j II Rostovu,
š ć i Mamul.i. ve to gov.ori da s u oni đ a suma si mboli zacija pretst ava na jednim
i na drugim govori o njihovoj li.iesno.i vezi i to ne samo po č ć i vremens ki.
Stoga sarkofag u Delilovcu vremenski ć bi ti mnogo st olT' iji od onog iz S ć Mada
vremenski odnos n a t a j n !'in možemo ba r donekle rješ iti , ipa k ni jeda n ni dru i n e mo­
žemo č datirati . Dalj e bi slijedilo i da .i nadgrobnik iz Đ ml adi, od onih koje
stavljamo u XI V-XV vij ek. P it anj e se sada w ć ka a s u se č upotreblj avati ver­
tikalne č k ao one iz ć na Dabrovom polj u, gdje ima mo pretstavu ljudskog lika
i pl'etstavu križa n a t alog iz ovog prvog. Ako pretposto\\' imo da se ta kva č upotrebljavala
negdje u XVI vi.ieku, onda pr ibliž.no dobij amo i datum z' naše križeve. Taj dosta nejasan
prelaz iz č II križ. kao što pretstavl.i a spo menik iz š ć padao bi pr ema t ome u XVII
ć i to u pr ' ll pol ovinu. U dr ugu polovi n u spadali bi ć đ II obliku
križa. ali sa još ne Nnniranom gl avom, dok spomen ici a ć formi r a nom glavom pri padaU
bi XVIII ć od koj ih bi kao posljednj i došli oni s' okruglom glavom. Kako j e jedan
od njih u Malinama datiran sa 1782 godinom, 1'0 bi oni v ć padali II drugu p lovinu XVIII
ć a nast avlj ali se dalje u XIX do dana šnj e ' doba, II koliko se Još upotreblj ava taj
č oblile Ovdje t reba pomf'nuti da su Inl/.eva k akvi se danas upotreblj ava j l bili uobi­
č ć na č XIX, a nek i č j pred luaj XVIII vij ek a. Vremenski odnos đ
križeva sa okruglom gla vom i on'h u obli ku č kr iževa isto t a ko je danas ć
utvrditi. Ipak obien a č s ' prets t avom stilizi n ne ljudske f igure u obliku k riža sigurno ć
biti starija od č XVI ć Ti me b ismo dobili i pl'ibližn<:) da ti ranje za naš sarkofag
iz Đ u odnosu na naš k riž iz š ć Kako o aj ne može da bude s t a riji od po­
č XVII V. to bi sa rkofa
rr
ispod Đ pri padao dr u oj PQlovini XVI ć - Nije
č da t a dataci ja mor a biti potpuno č ali pr ema dobi veni m podacima na ovdašnjim
nekropolama za može da služi kao đ
e LIJES U OBLIKU SA RKOFAGA OD LAPORA
Lijes u obliku sa nduka isk lesQn iz mul jike bio .ie ć rani je nekoli ko puta opisan"'),
stoga ih ć ovdje ponovo opisivat i. Takvih li :iesova - sanduka moglo se utvrditi na ne­
koliko mjesta :
1) Dolac kod Travni ka i to na č grobli u.
2) č gdje je takav li:jes našao prigodom iskopavanja drug Sergejevski i to na
mjestu gdje s tvaraju trokut ž č p r uga i cesta za Gur'ju Goru zapadno od želj o ta­
nice Dolac.
") Glasnik Z. m. 1928, st r. 55 dal.i e.
406
Korošec Paola
3) č Gora., na Gorici na č groblju. Ovdje se nalazi više akvih lijesova
razbacanih pokraj groblj a. a č prekopavanjem tih starijih grobo a.
4) Maline. Na č gr oblju, gdje su đ prilikom p rekopavanja starij ih grobova.
5) l:uklje. Na e rk ištu i na putu blizu njega.
6) Bogduša u ć Na č groblju đ je svega nekoliko fr agme­
nata, koji nesumnjivo č da su se ovdje morali nalazitl
7) Alihodže. Na muslimanskom groblju u pravcu Bile, gdje Je konstatovan jedan lijes,
ali nije dizan.
Pokraj ovih do sada utvrdenih nekropola n koji ma Sl! đ ti ljesovi ć ih sigurno
više, što se danas bez iskopavanja ne može utvrditi, poš to se oni nalaze u zemlji. I za ove
nekropole koje danas poznajemo imamo da zahvalimo sret nim i nesretnim č jer
se one nemilos-r dno uniš avaj u pi'ilikom prekopavanja t akvih grobal ja. ToOm prilikom se sar­
kofag zajedno sa sadrži nom, II koliko se ona ne č natrag u grob tj. u koliko ona sama
ne ispadne, l' azbije i baci na ć pokraj gr blja ili gdj bilo.
Zani ml jivo bi bilo r iješ iti bar pri bližno kojem dobu oni pripada ju. Danas se oni više
ne upotrebljavaj u, ako izuzmemo selo č iza Gostil ja, gdj e sahranjivaju svoje mrtve u
lije u napravljenom iz jednog komada drveta. Podalke, da bi ko pamtio ili č č od sta­
rijih ljudi za zakopavanje mrt aca u takvim sarkofazima, nismo mogli dobiti. S druge strane
opet nemamo nikakvih podataka, da su se ta kvi li.i esovi upotreblj avali kod spom'enika u
obliku arkofaga, sanduka ili č Do sada bar ni.ie Doznat ni jedan t akav č Po dosta
nesigurnom đ da se prilikom nalaza t kvog lijesa n 3 grobu nalazila mašeta tj. križ
našeg tipa, mogli bismo suditi da su se oni tv arna upotrebl javali II no doba. I ž ć go­
vori da su bili pod mašetima, vjerovatn o misli na spomenike u obliku sarkofaga, sanduka
i č št o je sve vrlo Des igurno. Na musliman sk m groblj u u Alidhodžama nema ni križa,
a ni ostalih spomenika. Pored svega nam i pak Alihodže pružaju jed, n drag;() cjen podatak, Kako
sc takvi ljesovi nalaze i na muslimanskom groblju to oni nisu mogl i biti stavljani tamo kada
se č to groblje kao musli mansko upotrebljavati, jer su oni u svakom stariji od
muslimanskih grobova. Na t a j č mogao b i biti II pravu i ž ć da su se na grobo­
vima sa takvim ljesovima nalazili mašeti - spomenici II obli ku sarkofaga ili č Nije
pak č da su imal i katkada nad sobom l križeve, jer po ć pripadaju po
predmetima nadenim II lijesu u XVI i XVII ć
Takav č pokopavanj a. koliko se to do danas utvr dilo, upot rebl javao se gotovo samo
na lij evoj obali Lašve. Granica ć biti negdje ok Travnik a s jedne s t rane, a s druge Bila,
sa centrom vjerova tno oko linij e č Go 'a - Cukle. - Svi t i č s u vrlo proble­
č Jer ko se bude uspostavi lo, da su se upotrebljav li kod spomenika u obliku križa,
onda ć ih ć č kod svih nekropola sa križevima. A ako pripadaju prelaznom
dobu, onda ć naravno ovdje igrati ulogu i spomeni ci u ost alim oblicima, što je više ili manje
s igurno.
RES UME
Necropoles č dans la ć de Travnik
Dans cet l'allteLlT ex amine en de tail le necl'o l s ć dans une partie
de la contree de Tra nlk: vallee de jusqu'a Karaul a, valiee de Bila jusqu'a ć
et č Gora, val1ee de Karaulska Lašva jusqu'a Gol eš et de Grovnica (embrassant
aussi les necropoles de Rosbovo et de š ć
L'auteur divise les monuments des necropol es decr ites par Illi en deux groupes prin­
cipaux. Au premier appal"tiennent les dalles, les »coff.r s,< (avec ou sans piedestal) et les sar­
cophages (aussi a ec ou sans Il rapporte au second groupe tous les monuments en
forme de croix. Au premier gmupe appartiennent 52 necropoles dont la plupart se trouve
dans la de Kar ulska La. ra. Le monuments du s cond crroupe se trouvent dans 17
neeropoles.
L'auteur essaye de t r acer la li gne du developpement de e s monuments en forme de
croix. Il y trouve quatre degrees de developpement, qu' il d€finit d'apres la maniere de mo­
deler la figure humaine sur la croi x .
•7) Bosanski Prijatelj IV, str. 106-109.
•S) ć Putovanje po Bosni, Zagreb 1858, str. 92 dalje.
Travni ka
407
L'ornementation des monuments du premier groupe est tres pauvre. Les motifs fi­
n' y sont represent es que sporadiquement, t andis que les motifs d'ornementation symbo­
lique s'y t r ouvent plus sOLlvent (rosettes, croissants, spirales). Dans le second groupe appa­
raissent, comme ornements: la croix, la rosette et la figur e humaine stylisee. L' auteur sou­
ligne que l'ornementation s e rencontre beaucoups plus souvent sur les monuments du second
groupe.
Quant a la chrono!ogie, l'allteur pens e que les mon uments du premier groupe peuvent
etre places a l'epoque de l'independance de la Bosnie (avont 1463), t anili::; que les monuments
en forme de croix sont plus r ecents (XVIe-XVIIIe siecle) et vont jusqu' au XIXe siecle. En
se basant SUl· le tombea u du seigneur Batalo, l'auteur donne une date p nkise pour les necro­
poles de Bogduš a et de ć - c'est la fin du XIVe et le commencement du XVc siecle
(ces monuments a ppadiennent au premier groupe) .
Encore un groupe par li culier d _ necropoles e t forme pal' celles Oll les monument sont
eriges en forme de sarcophages en marne (7 s). on n·a pu deter­
miner, a quelle epoque elles appartiennent. L' a ut euL emet l'opini on qu' ell s pouna ient et.re
placees dans une epoque tran itoire en tre l e premier et l second groupe.
MARKO VEGO
Zlatnik vizantiskog cara Mjhaila II I
Koncem 1950 godine Zema l.i ski muzej otkupio j e .iedan primjerak zla tni ka vi zantiskog
cara Mi haila III (843-867), koji j c prema iskaz v lasnik a naden u Bosni. Zlatnik j e inventa­
ri san č inventarnoj knjizi pod br. 4985. Nj egov detal:ini opis ć na kraju
ovog ijanka,
Vizantiski zlatnici bill su glavna valuta u trgovin i u Sredozemlju u srednjem vijeku.
LJ IX vijeku Vizantija :je v ladala ć dU lOm Balkanskog Poluostrv"l . gdj e su se upravo
t a da formirale južno-sloven ke držav pod uti caj em l"11zvitka sr etstava za p roizvodnju i vi­
zantiske kultul'e l ci vilizacij e, Vizantiski novci bili su veoma cijenjeni zbog č zlata, t e
s u ih k ujundžij e mnogo pretapali u druge svrhe, Iz tih razloga vizantiski zl a tni ci su dosta
l·i jetki. Zaw .ie svaki nalaz vizanti skih zlatnika iz IX . VTlo važan, osobito onaj l\1ihaila III
sa likom nj egov sina Konstan tina.
ć Egger II č bavili su se sakuplj a nj em vrijednih no aca i medaljona svih dr žava.
U n jihovoj ih ls r ovanoj knjizi ima slika i opis jednQg v izantiskog zlatnika iz IX v) ) Taj
zlatnik na aVCrSll nosi nutpi - : MIHAIL S CO NSTA TJ sa sli kama !;t a rog cara s bradom
i mladog Augusta bez. brade, a na !'eVerSll je natpi : !:lEOFI LOS bASlLEI S sa sl ikom cal'a
T ofil a, Miha ila i Konst antinu VIII 829-842. Medutim to, k al' š to ć niže vidjeti, nije
č Zl atnik č sliku donose ć Egger ne odnosi se na pomen ut e vl, dare, ne č
ne na Konstanti na VIII.
P otrebno .i e r ij ešiti pi tanje ovog zlat. nika, jer su č izno ili o n jemu razna
mišlj enj a, Sporno pitanj e se odnosi uopšt e na zlatnike koj i n a aversu II legendi nose natpis
imena careva Mihaila i Ko nstan tina, a na r eve l'Sll ime cara Teofila.
đ 821-829 godine kovan j e zlatni novac careva Mihaila i Teofil a , Na tim zlatni­
cima je sli ka ca ra Mi hail a J\lI ucavca a di ade mom i krs tom Ll desnoj r uci, a u lijevoj r uci
drži uvijen volumen sa legendom: lVUHAEL b ASILVS. Na reversu se č t:lEOFIL, Na slici
Teofil drži d ugi In s j globus sa krs tom na vr hu. Iz istorij e znamo da .i c Teofil vladao za­
.iedno s o cem ć 82 1 god. Posli j e č smrti (l'v1i hailo Mucavac umro 829 g.) Teom vlada
sam na pri jestolju. Kad mll se godin 836 r odio sin Mihe ilo, dao mlj je - po tadašnjem
č - itulu »August «. Dr ugih sinova nij e imao, nego pet ć Poslij e č smrti (829)
Teofil je I .ovao zl atnils:e sa svojim likom, a kad mu se rodio sin, od 836-842 i sa likom sina
Mihaila') Novci samo sa sli kom Mihaila su vrlo r ijetki.
U svome d j elu Snul cy n avodi, da je Mio nn l spomenuo jedan bak reni novac sa natpi­
som !:l EOFILOS S CO ST NT okol dva Iii a medu kojima se nal az.i mali krst. Revers je
ist i icao na poz.na tim bc lueni m novcima Mihail a i Teofi la. Saulcy piše: »Ako je ova moneta
č ć M. Mionnet, onda uprko s istoriskog ć treba dopust.i ti, da je po­
st oj ao sin Teofil v po imenu Konstantin. Poš to n ikad n' sam vidi o takav komad novca, ne bih
mogao niš ta sigurno ć Cekajmo nova ć koj e) ć r az jasniti ovu tamnu č vizan­
Uske n um izmatike«.") - Koliko j e nama pozna lo, osi m pomenutih primj e r aka, novi takav no­
vac se nij e našao. Prema tome, naš zla tnik koji u legendi ima imena Teofil , Mfhailo i Kon­
st ant in, bio bi do sada đ p r imj erak II numiz m tici i Ll toliko je njegova važnost ć
Pošto je poslij e č sl11 r ti Miha Ll o imao tl godin (836-842), to svi novci s imenom Teofil
i Mihailo mor aju bi l i t ak i da je lik Teofilov p r etst vljen s bradom, a lik Mihail ov bez bl·ade.
Zna sc d .ie Miha ilo III poslij e smrti svoga oca Teofil a kovao novac s maj kom Teodorom
i njezinom ses trom Teklom, ili som tl per iodu izru d u 842 i 866 g. , ili d 866-867 zajedno sa
Vasili jem Makedoncem, koji je ubio Ba rdu,')
' ) Br Lider Egger, GoldmLinzen und Medai li en aller Landel', Wien 1908, str. l, br. 16,
tabl a I.
") F. de Saulcy, de Cl ass ification des suites monetaires Byzantine « - Metz 1836,
str. 184-187.
3) Sauley, o. c. 188-189.
' ) Saulcy, 'O. c. 190-191.
410
Marko Vego
Rijetki vizantiski zlatnici - poznato svega nekoliko kamada - nose na avers u natpi :
MIHAIL S CONSTANTIN sa diademom Mihaila i Konstatina. Na nj ima je Mihailo prikazan
sa bradom, a Konstantin bez nje. Pri objašnjavanju ovih imena nel<i su č pret ­
postavljali da je Teofil imao dva sina jednog s imenom Mihailo, a drugog s imenom Kon­
stantin. đ no i zlatnik našeg Muzeja č t akvu pretpost avku, jer je na njemu
Mihailov lik sa br adom, a Kontantinov je nema. Kao što smo vidj eli, u vrij eme kada je Teo­
filo umro (842) Mihailo je imao svega 6 godina i svakako t a de nije rnogao ima ti bradu.
Prema tome vrijeme kad je Mihailo mogao imati bt'adu treba tražiti barem desetinu
godina iza 842 god. Zat je Marchant pretposta vio na bazi istoriskog da je Kon­
stantin princ sin Mihaila III i Eudokije Deka politen. Takvom rj ešenj u ovog pitanja ide u
prilog i zlatnik č sliku donos i Saulcy na tabli XVIII, br. 4. Ovaj zlatnik s jedne strane ima
legendu s imenom Teofila, s druge strane s imenima Mihaila i K nstant.ina . Teofil u desnoj
ruci drži dv.()struki krst, a u lijevoj volumen. Okolo lika je natpis: eEOFILOS bASILE.
Ovdje je potrebno napomenuti da je u Vizan tiji bio č da se novci kuju i u spomen
umrlog oca··vladara, kao što je radio, na primj er, Leon Izaur ij ac.")
Novi zlatnik našeg Muzeja, gotovo se u svemu podudara sa naprijed opisanim zlatni­
kom kod Saulcy-ja. Razlika je neznatna. Na na šem zlatniku na aversu izmedu glava Mihaila
i Konstantina č je jedna č O. Zlatnik je izgleda bio duže vremena II upotrebi,
jer se u imenu Konstantin sva posljednja slova ne vide dobr o. Legenda mu glasi t MIXAHL
S CONSCAN(IN. Izmedu likova vladara nalazi se kt-st. r Mihaj lo i Kons tantin imaju na gla­
vama krune sa krstom. Mihailov IiI< je prikazan stariji, on ima bradu, a Konstantinov lik
je mladi, bez brade. Na eversu je ispred legende šestakraka zvij ezda: 8EOFI t LOS bASILEJfI
(Krst nije sastavni dio legende; v. sliku). Va žno je skrenuti pažnj u, da na kraju č
BASILE nije slovo Y (ipsilon) kao kod Saulcy -ja (Tab. XVIII , br. 4) , nego č slovo 8

CAR MI HAILO m I
KONSTA N TIN
CAR 7" EOF'!
(teta). PO našem mi šljenju to bi moglo odgovarati latinskom izrazu »divus« (božanstveni), koji
se pridavao umrlim cal'evima. U č tome bi izrazu odgovar ao »theos«. I Ll liku našeg
zlatnika Teofil u desnoj ruci drži dvostruki krst, a LI li jevoj volum n, kao te tament za
svoje nasljednike. - Težin našeg zlatnika iznosi 3,43 gr, č 18 mm, č zlata preko
950/ 000. Ovaj je zlatnik kovan đ 856 i 866 godine.
Nije nam poznato da li je i na kom drugom mjestu đ ovakav zlat nik cara Mihaila
III sa princom Konstatinom, osim gore spomenutih. Zato č i ovaj naš ' komad svakako biti
od č za vizantisku numizmatiku.
RESUME
Une piece d' or de l'empere ur byzantin Mich el III
Le Musee de la Republique populaire de Bosnie et Herzegovine a Sarajevo possede une
piece d'or de l'empereur Michel III (842-867). La face porte l'inscr iption MIHAIL S CON­
STANTIN, le revers: 8EOFILOS bASILEO. Le poids est 3,43 g, la grandeur 18 mm, or fin
950,: 000.
L'auteur ne s'accorde pas avec 1'0pinion de quelques numismaticiens que !' empereur
Theophilos avait deux fils, Michel et Constantin. Il s' accorde avec iar chant que le Con­
stantin est le fils de Mihail III et Eudoxie Dekapoliten. L' auteur corroborte cette conclusion
par une analyse des figures sur la nouvelle piece d'or d.e Musee il Sarajevo.
0) Saulcy, o. C. 195-196.
DURO BASLER
III Topografska đ
A) Ivanjsko Polje
(Bosanski BrQd)
č Ba.sans·kog Bro·da, u ši rem ismils,1u, s·lužbeno č naziva lvanjskim P'oljem, i_ako
se u nar.odu I;.::od tim imenlO m .obiltj ež ava relathll1'o ma,Le.ll i Ip rost or u č dijelliu 'PMstrane
',-0 mne. Gr.a,n.Lc u sa za'j:: 3!dnc stfall1Je č Motal;.i ca plan;jlf1a, na jlUgu i GlUg>a.isto·ku č a sa sje­
v-er·a i bo·ka rijeka: SaNa.
Terein nj(e ,pod an za f.ormimnje ć Ij.udskih a i ob rada zemlje t rpi ml1iogo
od č poplava. Zgrmdie i nase·Ljla č se podižu na maleruim uz vli!s i-nslma k-oj,_ s<e č š ć ppo­
sti·ru u duži:nu lod nek,olik-o m:etara, a o·vd)e ih naz·iva.ju g redama. Izmedu tih gneda č
se ha r-e -i č koje se samo u s ušnom ljetu mogu osušiti. Neke od nj-ih ISU vdo veJ.ilkuih ra­
zm.;era, ka,ol, na, 'Plriil11Jjer, Š u S-)j e:1{.Q V'C u, ma,t o i Ri.t u Bosanskom Brodu, Ipa IvanLisko Polj e (u
užem smislu č izmedu ć i Vinske. VOdu iz ovih ha ru"Urua -odvodi Ine1koIi ko i!= 'rLrodnih
kanala,k,ojlj su ustva ri l1,e,kada šn:.a k!ol!'ita ril; elw. Od ov ih kan-al a llajp-oz ll i.A ij.i je Uk ri,na,c, vjerO'­
vatno stalr'o kori'l!O Ukrine Ikoja cUarnas č za padnim rubo m brodske Iw t'[. in-e. Bl a>to k-od Bo­
sa,nsk-og Br'od21 (e ostat a,k st anog korli,ta SaNle kojia j'e u davna vremena Ikod današnje Rafi'll e<rii j'e
nafte skr.eltaJI3 p,nem3 'j ugoilstiolku, a tay, e .t ra:g može .:IOŠ vrlo d:ob rlo Ipra lHi do u duži'l1u od neko­
lil<lo kil'ometar a. č rub-om kotI-ine t eku Mocelj i LJubigošt i.L. Naz.ivi mnogih Iloka:Jioteta i Il,a·­
se'lj,a su č za {l'\ IU okolLc u, na pr. č Bar iic e, č Ost>nov, Šaševi, Bare, Blato.
Dvoma, Otoke, P.olo ,; , Bere-k il jooš IlieJki drugi.
Ar!J &o.\o·zlj sc niw ć u ovaj kraoj sv dio oniOg a dalila kada (le Ze'll1a,l.;rskohl muz-eju u
Sarajev u 1'900 g10 dine s'tiig.ruo da s-e p r.;od'O m kOlpnja ZJemL.:,e La kod Gornjeg K,la ­
k.ar.a nalDšlo na tragove neoli,ts'kog nalSle;ljla. Ispitivanje naselja l!1ij.e nik a>cla pr.OI'Cae'11lQ na ; ii!10koj
baZIi" i je,diirna dokumenta č dall1aos nekoliko zabilje'zruka i ć kondataJC'i.i a Dr. Ć Truhelke,
kao i pfli k u-p.Ji; eni u z,em.a,ltjiSkom I1lUZle,ju.
To jie ujedno J sve št,o ile č u Ij:jogle du arheo-!oškihistr,aživa'llja: u o-vlim krajevi-ma.
ć leži u samim terenskim i[lrihikama kojJe IdiOtp š ['ad Illa temenu samo u rano
ć i kasnu jesen, kada je jednogodišnja vegetacija - č kukuruz - još niska. Tada se
bez Š ć mogu p raiMi defD·rmalCi.je 'Deren a, koje u ć č sluve kalO p,ut,olkaz i:stra­
č Osim toga arheo!.ošl<ii ,obilekt,i u ravnild n.e
'
tripe od eJloLije, pa su i na-Ia,zi vdo
slaibi i ri'j:etki ziblog debe1,og sl'Oj a na.p-Iav-ine k'ol; a se neSll1ie(.aino ta!'oži na njlima-.
I LOKALITETI SA NALAZIMA KREMENOG Đ
l) Neolitsko naselje na Laništu u Gornjem Klakaru - Ovdje j'e, pri.jie svega, pio-t reb no kori­
girat.i pog' re šku koja se IP/Oitkira La ž č ovo-g dr-u 6Vrii Truhe,lb, koji joe u SVOI11
prv'om, I"a i kas.nijLm i-zVi)ešt<J.Dtima i n3JPi-simal, s-tavio Lanište u Donjli Kl akar, dok j,e' II istema tskoj
zbirci Zemaljskog muzeja ć predmeta pravilno J,odralna kao GOlrnji I< lakaul.
Trago'vi naselj,a .atik r iveni su - ka;k,o je ć spomenuto - 1900 g10diDn,e i,skOillial­
v<anja z
l
ell1liIje za podiza.nje l1la;silP1a za ,odbranu od p'Olp1ava S:a,v.e na krI'ometru 12 đ 45{) do ki10­
metra 12 plu.s 520 c'este-ruaiSlupa Bos. Mjesto ,j e udaL;;eno od Save' 10'\{,O 300 metara
i č n·eznatn.o uzdi,gl[]u6e u 1/13,vn.i.c: i koda je isprepl>etena č I auno naselj e je u ć
412
Đ Basle!:
gotovo sa svih strana 'okruŽ'tllloQ v,odom koja te'Ško č ć pot okom, Blag-o uzvi šenje u
cel1!tTu lI aselJa ,ima zaokružen oblJilk 0lk
1
o 100 metara, al i se nalazi krE'meniJc a ikeriamuke
p'Do,težu i na nj i,re u bl ižem "usje d&tlvlu, ć u ć a ob ron aka č č
nase\);'a se po'l,azuje k ao veliki tamno i v,i zaokružen i .pro' tor usre cl ž ć il'ovast'og zemljišt a,
[ danas se može, n.a.ko[] vakog o,nanja, na L 3ni štu č :b ro J č nElo'htskog
kul'l u'n]{)og materi .:'a-Ia: ol'I'esivaal ih I reme- niK a, č kamena, kosti j u i ulom-ak a eramike, Siro ­
vi'na jll' j eroDIV.alt'no Ip,rl i1a vILlena II nE!!P'o·srednoj bli zi,ni i7. n@{Josa Save i Ukri-n:e Ikoja č
u Savu oko 14 ·k i !omet ara č Iinij ie zalpa.dno o,el 111S!S eo\ja, Uknina ,,'le naro i to IJ-o,gatao p oglodni:m
kamenom, p'f'edmeti su nazllJc č ali se ć ć illl'1edu 2,5 pa do 3,5 i 4 cen ­
t irnetra dužine. T,o di menzi oni na nje j,e dr, Truhe!ka .obrazl ožio o- k udicOIll u materijalu, se
trenjem u ko ritu riJjlekle Ir'e duci ra rua č č ; ILl ' ,ka.
č i'nventar .i c u p·o-v r ši:nski'l1l n,al a'zima skr oman i ·obr adom z,e'11l\j e- razli li/pan u s.iltlne
kom ade, a su br oj ili f :1Z(g"men,Li p'osuda na j ed!Il-CJlj n,07.i, ć od sive !?:'li'ne. I(vali,tet o'vog
č i 'e bioIlji od smedeg i ,cilvE,nl:a5t.r. g, a si va lll asa nli,Ff] nl m ij ša na k nl1pn im p(ieskom, ka·o
š(.o je to k:od smedi h Ij: osuda g.o t ovo č li St ar i č su 0\ i III cl!!Jl(favanj elll opii)e:ska
ć gline, aj t i me Il='()frt.i zali lll :l1l j.i' lom posuda ZJa vri .i me lI ; enjl2! li č MMe­
rijal ;:ednQg dijela hrbirt l 31 je još u sirovom "'l an.;lu sa nekim orgainsklim s.::tlSotJo(,i'l1ama k'oj,e
,ll za vrilj Je me č iZ "'()IrJe e. Talkv i su ul,Qll11lc i lakši ,od o t<lIi h i Č lIt,jl:Olaik, IP'()I[o!Z n-ih p'ovršill1 a"
Ukrasi na po udarna su vrlo rijetki . Fraglll €11t ,:'e dlf1>e po. ude š j e č
kDja se ok'omit o uzdi zala pr ema Ilubu i t ek se j:'l u vlrhu pJone!'t o sa 'i j a! a. Tok vrpce lisp'reki:chan jie
udubin3nllH od uti sll utog pr- t a. Drugi jedan ulomak lIkr,a&e'n nie,olll od 3 ureZ3JI1' Ipar allle;!Jne' E­
Ilije koj e Ilome II 'C iK-'call, i teku hori ZlOI !lot1.lllD ll o,ko,I-o Itlnbuha il i možda v[laila iPPslIde, Ima, me­
dutim, Ilia lalza nil> u č na č 10,1 .\it et ima, a to Sll Ip rtCd1l1eti od meta'la,
P,od nadz oro m dr 2J Truhei·k,e pr eokopaJno j e na L aništu [,k o 500 m" <j:'ovršilnle i s\'lo.i 'P I et hoIdni
;zvješLa'j ,od 1906 godin >1) '0' 11 zavr šava 'k.o,nsta-tacil;lom »ko.ia sve;mu što se do sele r,eklo o neooHt­
skim na'selj i'ma ,p notu sl'Q,vi., a to .:e'-- t, da ,e u !S'Dome s!ol'.u, II klome ,ll ll C1 dell t' st a,r:iin1e.
i broml:a. Btlo joe t o uPom.J·k strj'el'iree ooU bronca, Znam ovanj·e ovog.a nI3,lIa7.a ž ć
drug'om prilikom, k.I'dz ll am lI st'r eba. bl ižE" č 0\' 0 1l 3<el·je i 1l..:.egO I IO znamerlJovan j: u 'niizu
os tal i h Č p'O java«,
Medu č 1907 ,o,n navodi dva č 1131,a23.
!\ al az č ·pr e1dmet a 1P1Onovio , e, nledutirrn, i 1949 g,odi ne, ko d č WIn.i a ll ::hSilpa na
rnj e'st u I"ojlill leži P' r ed Laništ a, su radnLci na'išll na b 'gati ld , pa se i
(>vaj IP'U<t medu k,r,emC'lli'ca,ma i uliO m:fi ma 1i' elo,hi Udl po.suda l1,ašao brolll.Galnlo g koplja .
Svo j e ć iz I 06 g'olcbne dr. TruhE"lka Ilij e st igao i:puniti, o u HnvaL k'olj E'ndkl,o­
pediji poj avio njego\' č u kOl11 e on stavija gornj e slojeve Lani št a u eneolitsko doba.
č oni poja,vu bel. dublji cr- i ;J.itivanj a sam og t.e r elllil\ ne b: bil,o, kori sno ni za ·na­
uku ll'i za onoga bi Lo PlQk uŠlal o. Dr. Truh elka možda ruiJe ra ;,pIQ'.i a.g8JO sv,im dokumen­
tima k<o ji ma jIe mog-ao a!lgum 'Iltlipati en'e.o'l itsku ep ohu na L aništu, ali Oil ć u p roethodInoom iz­
vIj ":; ta jlu č dva ku\tuf'na ' 1-o/)sl, ud ko01i1ih mu se o'o'nnji ć da je Ila,sltao k 3JSll ,ij,im
naplavom, na>\(<Qln ' to .it:' IPlne-snQlo ži \' ot na t ar 01ll n,as·et ll . Možda li J: r,avo <o vdj,e l eŽli tal;'1l18' ITlert:al ,ll'ih
nal'3za II »,n0o,li1l'sklim slo.ilcvi ma«. ' i j·e dir,ektno č II S lI od 3 d'\'la sllQ'ja đ bwn ­
č !P'I'1e'C!ll1 eti , aJi i ;;.e obzi '10 11l na tvreleluje o »g'o r nj i m, t' neol i t "k i m sl ojevima« moglo
preW'm't,a.viti ,d'a je !ncdmel ,n.aden u k ult uf:J J011ll slati . I st o tl:l;I(O se- n; u malgoli dobit i
to'cn:i st r,aJti:gr a!\' , ·k i p'o·daCi za nalaz č v,d ka k o!= 'II.'i3 iz 1949 godi ne, a,li .ile za-nim lj'i vOo dia on
č iz č ć dilj et om gO'di,ne ž č Na tom mj,est'll , e' ć ni je
č kulturnog' 1'0j a,.
Do 7!EILj nog re zu lt at a ć Ć ak,o prolll atnalll." i samo ,ke r amilku sa La'ni šta, Ute. r se
Ill ",d u t iolll .ma,t'e'r·itj,aio lll ne ć r aL.L:'ka izmedu go rl1"'eg j donj'eg sl o.jla,
Proh!em kl.llt ul ,ne na se!Ija Lani_'tu nl'og'lll' .ile rij eo:'i t i jedino Illovi m k Oipta n.j em
i detaljn,i-m istwl'ži\ 2J1l jem 510'..1t-'\' 3 koji' su preost ali netaknuti, a dio t oga ć \1fCmeln,a ov<o !j: 'i .
ta nje n.ep obpuno
Kada se u ,Lrh e'oll o(!,'l li n'·o \,o ri o KU,aI102Iriu, mis'l i se Z3·p.ravo &;; 1110 na j e,dan lokaMet u Gor­
nj em Klaka roll , na Lam,išt.: . U, tvar i sc oko t oga mj esta lIl ai,la7.,i na j'Oš ne'k o!liko mj,e, ta u IPlovrši n­
n,alazima na l ragove ne·ol i,b k e kultu re.
1) Dr. Ć 'Tl luhE'l ka: Plretlwwn:o ć o n-enLit sk om nase lju u Dom,jem I<-I.a,ka·ru, Gl, Z,
m, 1906, st r. 4-62,
2) 0 11. Ć Truhoelka: ViLI·esti ·iz Zellliz,ll jlS k-O.g Ill U7Jet;13, Gl. Z, Ill , 1007, str. 308.
") Hrvatska end kl o, .(' doil)a, II k,nj ig.a, Za.g r eb 1941, str, Id'6, ipod : »Buk r e'lla. dorba«,
"1*')1,\"""\",,.,...
NANJSKO,_POLJE
PRfGLfDNA KARTA ARJ.lfOL05Klfl Of3)[J{AiA
razmjer 'z. 3 km. ,
~
~
>-<
<
>J
;:l
~ .
;r,
a
'"ti
g
ro
,j:>.
w
414
Đ Basler
2) Humka u š ć - Na ovom ffiljif tu, o,k,o 2 km sjeverozalQ;adn.o od Langta\ otko,pava.o
j'e dr, T i1U he-Lk a tra-g,ov,e n.eo,litsk-og ć š ArheoliOški k,om:p'leks jie ,ovdjle vrl,o maJen, a i n.alllazi
su u kuHumom sl oj,u toQi,ko simhil, da ih nije nikada obj-avio, osim M.o je to j!eldnlom u'zgred sp-o ­
menuo,')
ć Humku č Ij edn>() maleno L1zvriše nj'e pore 'e,este Bosainski Br-od- Klak'<.I i'--Bru­
snLca, Ovo uzviš'enje kružnog obl'ika. Iprromjera ok o 15 do 20 metara, Ooe'Voci is koIpavanja od
1905 godine tvrde da dr. Truhelka nije bio zadolr.olljla n nalazima na I!lom mu,estu, a tJ() se i ;po
u si temat s.kOj zbi r ci muzeja, se ,n- a p'ov'ršilni ZI .mlje nade te/k :PIO
gdje,kOlji iver od k'reml"11 a,
l '[-sa m mogao 'olt krilt i još jedan nelolliitski 101{Jailitle1: u bl i'l in>i Humke, o k\()jem dr, TruhoeJl<a
go,v,o,ri u vezi a JPo-,:et m č k,ongmsa antr(Jp-ol oga 1904 gOldine,G)
3) Donji Klakar - nalazi k()d ko te 119 - Ovo se č naziva »K8!men« zbog \'31pi!lle­
IlJaiS tih brda -k of'a ovdj e cbotp.Lru sVle du na rOlbalre Sa,ve i na :Lom č č preduvjetE'
za situima,n,;e a!:heo loških objekata,
Ako 'e j: !() red rimsiwg đ na dnu brilj'eg a đ btl' a&"om paDinom i?,re-m.ar ko ti 1119,
llJ ali,laZli se Ina uzora noj nj ivi na kr,emeJ!lje i hrbi,n>e glinenih p,os uda be'z č uk rasal, Naj­
više s.e mat eri(lala nalazi III gdje na rp:olrovi'ni p'uta cilo 'VI"-I1 3 kot E", Padi'na bni',;ega okJ'!e'nuta je prema
zalp:ard,u, sa č 11ogledJom In.a sruvSiku k'oHi'Hu, dark se !p rema sj evernoj <s, trani strmo ruši u Sal'u,
Nil)e bi'lo moguCe uS'tla noviti ras.p ',o'stranjlenost OllOg nalazišt31 radi llimskih 'Olb-jeka.ta !la i.s tom
bl d u,J.jku,
4) Neolitsko naselje na Selištu kod Meulja (Gornji Klakar) - Naselje s e In,a:lazi 'orko 2 kill,o­
met'r a južno ,OD š ć !plUte" z na Kamenu. uz seoski 'p ut kCJo) se penjie UIZ br'iI,eg u IpravlC:u w,e­
Ijla'nske Gradine,
Ostat,kle n,aselja p l clkriva maJeno š na brij-egu krol,'li j'e> ,na o,vam mjestu do,stig,QO
relat ivnu visinu oko 50 ll1e!ttara ilz nad sav ke doline, Dok se bl agi us;plon bri jlega nastal"'l:)a dalje
pr ma jugu, na č st rani $'e do'sta ali IlC P!ottp,uaw stlruno. ru;i pr:ema{:lOt'olku Ka,l'o­
še (kota 105), a isto ta:ko i pr·ema, Src;ci,n;oj rijeci (kota 95) na Zlapad u,
Pov ršinski nalazi ne z,:;IU1Z'hma.ju vehki. pnos·tlor. možda u SVemu .o,klO 600 m?, ali ll'iI;'e lisidju­
č da se sIoje,vi p·od zeml,jlOm produž3lvaj)u ,io; i dal'j el, Vla5J1 ud ru;uv1a su Bogda,n ri Blagoj,a Meu­
ć ć Medu 1 f1e me.n i "'l11ta s,e na'šLo i' I' rlo I( e;p'ih primj-eraka, izm'edu oGtal'o,g 1 j,edn-a
st đ a, zatim nekoliko ' truga.Ii ca i ž ć posuda od č gItine su slabog kvalilleta·
l nals-t v,a,raju -e Ir,ri ž Ima i n,ekOlh'.ko :primjeraka vrlo lijepog đ i izrazi to crvenog
č Sirova masa b'i'la je mL,ieSana kru:pnilm pi';reskom,
Na ovom lokalitetu kopal O je 1943 godiln
r
(, j. d8nl nj' č kapetan im:eJ!I!o'l11 'TeLler, ,naVIODno
i dJ 2 metra dulJine" Pore d 'knemeni'ca nalla,zio j-e i vr lo dobro č ',p'o uoe, kioje ; e
vjlerov;a,tnJO 'PIOiS l.@o u č
5) Nalazište na č Pol-ju - Ovaj lO'kd ite t u s lu Grj{ju, s.a vrl,o bogatim l!='ovro.Šin­
nalar.!:'ima,_ č i'e otkriven. j,er aJmo mjesto ne hi iz -dalj ine l"bi p·o l'emu moglo odvou,iti
o'do, tale 'olkoUiJle ,
NaLaz krreme,nj-a i ulomaka I, .osuda č ć uz Slom rub ce ste ko,ja Vladi iz Oervmte 'pre­
1\00 Že-ravca u Vill1lSIw i Kla1{ar, Cesta p'!'!CJlazi n'a; lorka.litet na širokoj njivi kloLia La'gano p'r,e­
ma sj,everu, a i s.e: put, z;)Jtlim, Ina gl,o prema sje\"e ru. niz ,o'tru ;paidinu br·il;lega ,p,pema
PIOtoku Be.govcu. la reJativna. visiina IJri'i,ega. potoku Beg,o·\1CU, ilznosi' 'Ok'OI :lO mc:La<ra,
Brijeg se u južnom pra ,<cu hv,atla l11i$ iva Vuoijaka.
A'lhe'ološki inv,e' ntar č kog Polr,;'a č p'rije , vega Il1možhnai,v,enja i nukl d8\ Medu
tim materil,iiai om na de se POl ,k,oti'i ž ć i strugn.I ica, a o im i lue,mellJ:lI ima ,i op-si.di;ana,
ć kamena sirovina mogla se iz Ukrin.e Ikoja jie 'oilw 4 ki10metra udal'jenla
od nalazišt!al u zapaldn,om I{: Površimski nalaz ke ramike jie dosta slab u ,odnos u na bro,j k'. le­
menih pr,edmerta, BOIjia !p'eOOfheI zeml',:,e j;e' uglaNntOm meda, sif1O\' i materij,all je č miJjrel:; all1
krupnim !PlijletSkom od kremena, Zidovi đ posuda dOO,e'l i Sll lo,d do II .mm, a Inla gruboj se
POIVrš ill i ne p..rimj e-e uju nik,al,vri tl agovl ukr a,
6) č ć - Ovajj malJi' arheol oški lokahtet na jedv,a uzvišenju
ad 20 metara duŽlilll e i 10 m«talra ši,r,ine, Ileži necial'e-ko od oba'le Sa,ve, nasUp'flolt ulutnskog <Olto,ka,
0 '0 Š Ć Ukr hn et i,ma okto 1 Ik:i.lometar ni,zvoct.nro Sav,om, t',:'esto na pe'e i·a,l-kart i ž kalO
.) tDr, Ć Tpuhe'lka : Izlet č kongresa č i č anilOOipt()!llošk,og druš-tlva
u Bos.nu, Gl, Z, m. 1905, str_ 4190,
&) n, d,
415
A) Ivanjsko Polje
ko1a 89. NalZ iv mu doLazi od kreme-nltca koje se mogu Ć na (: ,ovršini zejnIje. ć in­
vent ara č otpa,ei ,i slabo dotj.ejJlalni Iktremeni nua'teroilja.l. Gl ina za č Ij:losude
Ć miješ·ana sa kr·upni·m pij.e1Sk,om doi" ro č
Ow:I.i l' oka!i tet j.e, nažallost, ,;edini doos.adu ,p,ozna,li a'rh elO!oški ok,o š ć
Ukn' ne. kori tu Ukr'ime, a č na nj-enom š ć ć se š ć našalo po koj i f'osi:! dio!u·
vija1n'ih ži'\'lo tin ja" a č zubi mamuta. Na'd!alje su u ,0V0I11 l<iraju p.aznati uk'rlinski )k,::1rbon,osi«
_ kako to narod zove _ toLes t č debl a kar\)olniz ur,al1'og dirveta koj-a leže .oko 5 dio 6 me-­
taLa dub'oko Ipod zemljom, la se na OInim mjes,tima gdje rujleq,a oOdn,osi Qbalu. Ti pa·
njevi su đ nekad'a .paralelno i vrlo praV'i'ln'o u n2lZmaku 'od kojih 3 do 4 me,tr a. UI(!J liJna j,e
č fj: lozlloal.a .po , vojem kv allit e.<t noom šljunku kioj'i č odnekud iz Iplrun,ina o,l{Jo Te'sliOa. Je·
eLa,n d',o ma:te d: ai1a I nos! s.e ·i u Sa'\'u.
7) B(1ezll. u Bijelom Brdu - Nal njiV'i zvran o)) Brez:ilk, ,nli,i1e ć Aule ć u Bijehom Brdu
kiod DNve:nte, za:pI3 žaj,u se na poQvI1šoiJ1i zeml\ile tr-ago-vii arheološkog Njhva 'se nrui!az1 u
doluni kog il=oOto ka, 11ešt,o IP'oviše 'od nd,elg>olv:e ,obale. Na J)<ovršini Sl: IWl1loaof
ookJlle&iva:nih ah U'loma,k a gl'inenih :p'Osuda nema. NjliiVla l,a!gano đ :por,ema jugu i na
se Plolvršin i Ine ć razluke u ko boriranju Ua.
č ć pregl'ed ,0\lih nala'z'išta žehm nagl,noShti .da jie ne-olit BO'Sflei Hercegovine s.slmo
fl agilnentamo i<&pitrun,i zatoO bi $le vrlo lešlro mogla odrediti uža Ilmliturna 'i \"llelme'l1ska
p,o,'edi'll'ih lo ka!Hte ba..
č č neolilsl,e na.s eoibiine u broQdskoj ko Ui.ni moi'emo naZldv.oj'ilbi u dV'ij,e gruope:
a) u IIHlJS elja liloja leže ua'p&oautl1oj ra,vnic!i i
b) naselja na
u lež,e bez izuz, Itka u blirzi'D>i rirj e'ke S3ive, ali ne na samooj olYali, n,ego ,olk,o 100
pa do 400 metara dal elk,o od nje. Da 'ii su 11,a č 'iij,e'Š6a;nskoOj Humci ,i drugim dOllilnls'kim
lokl41liLdima joli zcmuni,c,e .- to telk :treba iSpiiba;ti, medubbm se opooz.i.tiOY'111O Zllla! da je
La,ni šte bi'lo č na p':leillla dir·u Truhelki je dno zemu-nka Ina Laništu bHo Ć
oko IJO Cili elubDko j,'>P ocl : atl ašnje p'ovrštne .z'<imljoe. Površ'illa clalltal·nje·g Laništa, ela nema z.a·
štitm'og nasip.a, bHa bj goto\'\O svakog ć i Ijlese:n,i pr'ClP-La,volj.ena v,oldiom iz Save, a po·
nekad bi se površina nabujlalle rii;leke mogla p'opeli i Illa v'i&i:nu lod 2 m:e:t:ra DZlliad sadašni'e:g t ,a,
!it,o č d.a bi $le dn o zemunice u tom č našlo uklO 3,30 metalrad'ub:ok,o iSl; !Od v'olde. Ja n,o
je da bi na taj č b10 ć ops tanak nasetLj;a" a ipak su vidljivi da je OHIO IPIOI·
sboj,ail o dugi niz godina. Kako da č ovu Postolje sam!O dva š ,ili .ie
ž č La.ni šta k'rjv'o č neke na arhitekturi f1aseljlal, li'li se rn·aksima1ni vodo·
taj Sa e ta 4.000 g,odirua pov,ilsDo za pun.a, 4 me.otrla.
Nas.e hjoa ThU bre:žu,ljlcima 'l, e".le č oko 30 do 40 metrura vitso k>() ,izn.ad ud-oUnai Ip,olt,olw, a
O"o tovo uviiek Ifj ,a blag,oj IPJadli;J li brijeg,a. Vl3UljoSlk,i znakovli za \Plfie'p.o.zna,vanj,e su vrilo s\{pomn.i 'i sa·
se (l:d nez o.a,tni h ć lmlturnog irwentaf1a oV1ih na,selja. Rit.;etkio kada ć In.a njih
nek,o pose!iJI11!O i č ime, a tla ne daju se č ,od osta:log arhe-OII,o ­
ški nevažnoolg l1eljda. Enozij,a i kod lums,e'Ua na bnežulj.cima VIriO slaba i n.e '(:ol11aže mnog:a u opro­
l1a'La,želn ju
II NALAZI IZ č DOBA
Izrazi ta ru2s.elja iz č doba nusu se u ok!oli,ci Bo'sa-nskog Br,oda do sada o() tkrila, al'i
se oo pooznaltim look a.\iltetim a n>ašaJO poo koji :pr·edmet kOlji b'i se' hp,ski da'o UV'fsti't-i u kulturni krug
č diOIba. Tu treba IPlnije svega spomenuti na1az.e č 'PlredmebaJ sa Laništa u Gor·
nj m Klakaru. TO\p'ografs\{i podad o() nalazištu iznesen'i su u p,og1.av10u o Inaselju na
tOlm mj,erstu, 1{:13 'ih nLje potr,ebno p'Olllla1vUa{li!.
III LOKALITETI SA NALAZIMA IZ ŽELJEZNOG DOBA
Trogovi kultur.e ovoga d()lb:a nisu toliko brlojni i j1aki u odnosu n:a. rueloli,tsk,e ualaz . To
Se mo že i f3'zumje[.i ak>() se imaju II V'idu teme·nske priHke u ovom kr,aju. Ra-tob'orni I'li'ri kim
starije želj.elZ'ue kuLture, bi,rahi su za sVioj:a ua, elija ć brdov'iti ter,en. PlQziltj,vl!1.i ,tragO\',i soje'·
nka nilS u se dio sada IpronaoŠH, ladi su ne!k:o,li:ko S'Lotina metara ni že č neki lamatei'i prije
n.e'kol iko go,d'i'na uz obalu Save 'f.lrle-hi:>tonU.'rs ko Inaselje i u rr;temu nlall 'i,rali tmgo ve
S'Oj,e'ni ea .
I) .radina u Vrelima - Najzanim lj,iviji i.lirski objek'alt u (lv'om ,kraju j.e sVlakal,o Grad:iala
II selu \ 'rela na Vui' (.a\i. n, kota 254. OVlU utvrdeno da j,e' iz jednog lafl/ca bwij,ega
416
Đ Basler
koji se od ž ć Visa odvaja od ost alog ma c; iva brujega i č u sj evernom pr(J \' cu r. ored Meulja
pr Illa Kamenu i 'avi. Hrpt om \"od i a na.i put {il kome jc ć r r ije č ;t koji e na
Ka·menu sp a(a a držav,n,om cestom Bosa nski Brod- Brusn·j·c.a i nj e'nim o el voj k ,o m 1{'ameIl­
WIlska- Dett ' elll.ta. Grad inu u'Utel i od Illa· i a č dl aO' to ć dok e p ellIa -.i,ev r u
na lana'e , ri j g prelm3 dol ni. J užn i i jewrni IPl ri l3;7. Gr adini :.:Je č st rm, \ i"OIk. .oJw
10 do 115 metara i ć zemljanom g ra,d!nU,um č gromi li . 1:;(0(11.2 i zlIil adna str aiII " sl'l'mo
se ru e II jazov·e dva p(}boka, 'i '[ednje Hijeke, P ut k'O 'im e od ž ć (kota 256)
prilazi gn@d'ini .prek uuublje.llOg r 'r irodnog j a rk a, kJnakte ristilJan je za ,pri laze Ina j oš nekim
g' radinama u Bo l i.
Cent a r nas Ij :ll pretst avlj,a v,elik a i p·ri vrihu zanavnjen a ku;p:t bri'2e,a-a kOtlU naz'iv3I)1 Va tr ište,
tIllO os tw:il11la ga nal i željezne Pri dnu kUl::re odv aj a st! u 1užnom p'ra\'\: tl č
n' ' i'I' la I O.iI zaj e. ,no a i j om zatv ara polul". lža n ppo tor a u stied ini. S,'cga nekoli ko
ll1e l;]ra LLalje od,l\de, pri samom rllbu GradiIle, ć se osh::.ci g ara u o,krugl·om udubl.' Ilju
od oko 1, 5 metara p r,omjera koji Ll kvitfl.rI l11I311fll1 im n a sip o l!1 , vjer ova.tno od izbai) n,e lcm1.i c.
To su bez ' um-n;l€. 0' - a.ei lI,ck e ć možda za č keramike, je r rulh pa \n,i brr,i eO' a Il iii: l'
(o"'a Ill ,:e t a n'a·lazi masa ul·omaka koj e su sc \·j.e roviJ.l IlO r lomi l, 7J3I vril)elIne č
Gr'a,dlIU:i. j, e do 1929 g Gine 1:lila pOld g Lu, t 111 t ako ela se. ni }e mogla ni
dOlk se dan- \ Ć iz daljn,€. o nekoli ko kil ometa ra jasno nut a, a,:u ko nt ure objektia, To j e,
kak,8' je ć ,POllll1u to, '[;Ii :,o ut vrd cno il i rsko na,;el je dužrn,e Jo 500 met'a t1a, Usted< er,oz i\;.e , e
sada If'll ši rI tz padine bn'!.'!ega kulLu!1ni invcntar evog na&ei.:I!l . pa e nf<! IPIO\1I· ši.n.i z,eml j·e s \lal( e
godin e, os im v č l(e rlJlmi,ke, p()Ij avljuj c ;;10 koj i č ,pr.ed.met.
;\1rllo,g () č un iš ten,o j,e na taj č ,to su ih okoiu i -e l.iaci ,j:,podcl!i .'eo ­
skom č 'k,o.'"i ib up o,t rebi u u vom ,[,:3Jna,tu i 1:'1']\ 0 hli.zi.Il'i j'e, šbz,vi še, nad erll i je cl<: u
šlj em, k,oi,!i sc u zag u!)io. Od lI1H nln;i 1I č ć su č k l.:l;l:.o,,:.
č ,lIl a ' r:.:1211 je č ilir;: l\i !,nl' adin ski inven t a r, a sastoj i se od ti 'pFoiz edc ­
nih ne k'ol iko oSlI ,o.vnlh tJ;iov:\ ha ik aln,ng I.l I< ra:; 8. ć pje sko\ .ita gli na j.e dobiro
ša nlli i u ć č ni j.e b'i,lo pot re>j,'I1,O d il joj :>\:: ct k ru _!1ro:ga I):' ii,' e,ka ra'di : manjenja
ć pa tak,o 'i loma u "ušenju i pe č er.; u. 'fHclo!11 u n -kih P'Muda vid ' se p, pim' sa 'n.e ke bi­
.l eile mooe u rela.ti l'llo \'flo IUULjllim zrnicima . ' eznatni g- r' ll ll1e nO i č malt,<" ra a .p rim;e ·
som ulomaka o(J· p·eke go,,' o-re o [JO tojanju jedn·og možda č obj el<t<l . Drug.og Ill a.te r ij.ala koj i
bi PiOtvrdiLi ov IPlrec!vid"lv" e, nitie "t. do .'ada
U blizini Grn dinte na' li su 1876 i I b86 go tl il1.c \Iel' ,e I, o\ici ne srebrenih uTi'ki h
dna hmi A{:olonij,c li č Ova.: nova, \<o.lao j u ,na;; im u prei1isto ri.i-sko eLo ba.")
b) Vje nul< Hr at kog č dru šlla. Zagreb 18SB, str. 27.
2) Ilir ko naselje u obal i Save na Kamenu -l1:kIr.ci "e i_p·o d manj eg- rimsk'og đ
zapadno od k(lltle 11 9. 1'\ ;)1 tom mje,t u Sava l11i ';'e njla pru \·a.: tlol a, 'r a ć iz sjcve f>oza,p rud'fI og'
pr.a.vca produž&\1d took . rema sj \ Ie ro l:;to·ku.
Kulturni loj se na.;ltlol,l. ć lua dubini od 01\0 150 do 120 CI11 i 1=>Oc1 ruba sa,daš nj e
Obale. č I1118Ibel'i j,a! .lc č il irskog- porij.eld a, a U7 k ramiku $ nade i p,o knj i 'oklre.;; ani
ali ne-do,ujc r[1 11 i kr,e mcn. Ni j,e 1l1 0gu6e ni jlf>ihltižno ust anoli ti č \. ć j:\l·op.aln g cli', ela na 'e I,,: ,a ,
a is to bko ,;'12.. ć b "'Z kOjJ) 'l'll'.; a ,,, tano,vit'i r: ' 'pro·, t ranjcl\lO t kult urn og slof:J u p re, st<llo ln
obal,e. 'Površinskih nalaza ć n', I1I a.
IV RIMSK I PERIOD
ie.k'o'liko g racle. \'il l!Skih oiJ j kata iz Ikmskw doba š je na .padlnanw č Ll
dv-ije n.a Kamenu u 1{l ak.c, ru i u P,o.lju kod DerY<en t e . .J E"tll l'O nalazi šLe ril1l sk,c k ra,r11lke
leži u Sijlekmrcu.
I ) ć ri mska utvrda na koti 119 tl DonJe m K1a1{aru - Tr.agovi ove Zlll1nimlU,i ,e raI1lsl\·c g,r.a ­
de·\tln<e da na s ",ec g o lO o p'O,tP U'rtlO ne-sta,Li sa !10VrŠiJle z 1\·1C . .J o: k Otlc III XIX vil;el\3
su .. t ajali zid'ov i 'obj ekta ko.) .ie. pr ema dl -a Truhelk ,7) mo,, 31O bit i \'e<Jma Yaža:n, Ir:riJo.g
rimskoj arh "-oI() gi ,i i ,naši h kraJ. tl. Oh'o'lni Sll ga 'me dut lll1, razo l' , I ra'lifi Ć
grac1eV'inskog' rn n(.e ri.' a!a, tako da l e ć d:,o mahom t c-sano,r k ",mlina Č u č r;e(
") a) Dr. 1<3rlo Pat s _h : Nahoc!a ,: i novca LI kOl a·r.evima Dervent a, č i č Gl. Z. m,
1902, s t r. 420.
') Dr. Ć T,r\lh el ka: Pre llwct llo š ć o ll t)ol il,: l\ () 'n lla;')"l,' u II DO ll jem 1(I"karu, Gl Z,
111. 1906, 462.
417
A) Ivanjsko olje
Glavica bri:rega Ila kojem se nalazi,o ob j eka t nad,<isuje ',a\'sku doHnu ako 30 metara.
Na 'za padnoj pa'dini brij ega na,laz'! ć SPlOmeouto okres:l!no kremenje.
2) Manje rimsko đ u Donjem l{Jakaru - 0\' 0 utNrcLe nje uda,vj,eno j,e< od 'Ol1!og malo·
č Sojx)menutvg ,ob.: ckta na \ oti 11 9 za ,,,, eg>tl' oko ZOO met ara i vj, rov,alno je s ru;ii m č
:',eld!I1u ,ejleririIIlu. ! od ove zgr,ade ni jr se goto'vo č su ,okoJni sbanOO\iniici raz,orili 'i te·
melj.e zg pc.ldoe , a ,orka 3/4 malene uzvi in.el ouvezeno je zajedno s arheoJošknm ma,terij'al'om u n,aI5.irp
e,estei ,do 2 k.il·ometr.a da,lelklo od,3\vde. Um.:esto n do,v,a danas se It,U vi dre samo udub'in'e .od mek,a,­
dašnu,ih t emelja, u koji ma. leli u!oiSta ulomaka rimske o.pe\( e i maHNa.
Č č ubl'rrde, prema ko ini brijeg'lll, č č ja,rak ka{) zaštita na 'P'O­
vo.ljn'om U uS;lflku lwlt urnog loja ol duoojava j u sc zati dno Siar zemljro.m i ostail.im arherorlo­
š'kim đ talkloCle:r i ul omci ,pIrostr: kNaorrrike, Z'3I koju se ne može: IPlOz,i,uvn,o
u-tvrctli,ti kulturna pni:padn.()st, ali je - r 're lll ;) o!wlnos l im<l na,laza - lt '[lo,l'atn,o UZ w'emeiIla IPO­
st ajanja ,ob jekbc,\. Samo đ stajalo .je rna t al 'o p'oP'odnom mjestu ·da joe i poor.e'd neznatn,e
relativne vi, ill'e m;" ta., d0111 :I11,i ra.1 o č dOolino m do s.amoga Broda.
Dr. I\ a,rlo P,artsch ,cma:t1rasj da ul\' a dva Iplretst avljajll po os.t'a,tke rj,rnske Mil!r ­
SOll L;le, k>oja se č č š ć locira u SlavoIl sj, i Brod. Posto j, e' ,izvj·e'Sr1i đ da je kod š ć
Mrsunje II S a'\"I. Bro'du, mugao u r im. \vo dob a flo. t oj al i !p.!1llaz :plf'ek o aVle. NaoŠe maleno utvr­
demje u Donj em KLa karu moglo ':' talwder r 'o r aci l zaoš t,i,te VO()Cb r:I110g p>relaza. Premia po­
dacjma Gf3td'Sk'og muz,e ja u Sl av. Br ud u, n,a lijelh()l.i obal i aNe, u P'odLJ3ln;:i.ma, nasta.vljaju se 'os t aC·i
rimskih >olb'jekata.
3) Naselje iz rimskog doba u Polju kod Dervente - Uk,o 300 metar'a č od mj esta
gd;e lcest a De'rventa-Bo'sansl(i B:'oo pI'elazi potok Li.:dni,cu, k lg,all.O se s lijev,e strane p!O,t{)ka
uzdi'že u ,pravcu Š i'jJ' rač g' " f ubl 'ra. n,eJ aleko od ko te :207. Oko iOO metaLa. od [ 'Og mje'sta,
na je,dn'o,m za,ravanku QP'OlTI 'll/Utu kose, - (k!O·t ;; 117 lKl SiPle:c. k·vrt i 1 : ,50.000) stoj'i &kulj) ruše'liina
Sa izrazito g' radevirns kim 'mate 'lj a' om , č o<{:.e ka.ma, kr,ovnim č i kO'ruga.ma.
Moa!Deril,)all S'nl!da kod zemlje, z," m!j:oradni'r::i pr ebacuj u na S!eO'ski put koji vrodi pre1k{)
nalazišta, Vlasn tci zeml je su na dva mjesta pcl' eli (}t k pa V\l!,ti zi,do ve temelj,a k,orjli su 'im smetlaoli
kodoral1l;a, ah su ovaj rplooa.o Jer r zildol' im3 nj'j e biiu !.a ko ć do na kr'aj , Nt" dv,a mlj.e ­
sla tragal,o e u dU.ži:nu do· 20 metara.
KOmlj; Jerkls vndlj'ivih tnagova naose lr: ,a PlJ' olcie s.e II duž ilI u od O'ko 120 meJtJarra., a šilwk tile oko
100 metara. Nar{),d misli Ida joe na tom mj es t u Iliu neki i gr,ob,lij,e. Na pOov rš.iI]i ZJ t .mI\ :,e ,llJiik
se do dalnas jroš ruj,šta na;l,o -Q ' irn g rade'l jn.s kog m",t cl r ij ala. Na nelki.m ulrekama utisnuta Je' pa,SI.ia
šapa,
4) Pekaruša u Sijekovcu - To j e rItiz iv nj il t: pOI.'ed č 'od ceste BotS.
Br.od- Derv>enta. PnOSltoor je danas nas . :I;en.
Ovaj je lokalitet 't' rlo b Ogt3t ke ramikolll bi se t kp ol'ooki mog,l'a u:brolj'i;ti u vi,še ku 1­
tunnih pl()ha, a. ' j e na,l az rimske ke ramike na tom rn.:cstu č ar gu mervrut: za uvrštavanje I
(. okali,teJta u krug ,pim$k ih na 'clj a u () VO() nl kraJ u. am naziv ne\{adašnj,e nI;ti ve (]o.Jaizi od vnllo c;rne
zcmbje i uloman, a gi:iln.en ih ,ro udla, koj·e SE) rnad u č se 111 .l,a zalwpa u ,zemlju. Na-nold vjelf'll.;,e da
u lu u davna vr, mena ži, II!.' le li ,i Irl-"kli IOl1Ce )l. '\adža ri«, č se u >OIVim o,znaoarv.a sve
staro i strano, koje nema dine ktn.e veze 'sa U ,o t al,o.; se BOSil1.[ u č
okolull0lsti.ma spominj u Gnci, ,aJ rjed e! Rimh,',alli.
Zaniml j.iv,Oo j'E da D,vrjl.'le nem. traga ril1L\wm grade\ni n Iwm materijalu. Možda j'e sva a,rni­
te:krtura bli.J,a drvena, a ·odat» i š mr.; č crno kalO gar. Ster i,l'lli humus je nezn.31tne
deblji-ne, l.eoo!l1 d.i'o ulomaka glinoe llIh \<flo g rube iz ra'cLe,.
5) Nal azi r imskU! novaca u Bo • Brodu - N,a. ot oku Adi, .p'r ,eko kolj,ega v'odi ž č
most, nai šli Su kod kop anija t melja za most i880 g'0d:lne na zemljani, ć sa novc ima
!('onstan<Ciija II, Konstancija GaHa i .Jlrl U,3. na Apo Bl tn r, .") Is te glo,di ne našao joe j,eid3l!1 radni,k opet
': edta·n Lona'c a rimskim novcem, ova j 'put k.od sta re ž č sta'l1ke u Bos, BroQ,du. U p·ro ­
dužel !i u lOve lin'ij-e nalaIZ a stol.:i oJ,o 2 1(1ll da'l. k Oo r;a selje ma Pd,a ru ši u Sij,e'kovcu.
V LOKALITETI IZ SREDNJEG VIJEKA
1) Crkvina na Mark ov(U đ Dervente - VI'hunac J\'1.ar koV'ca (kota 297) ';e karo srtvmlO111'o
mj es to za st';;!re sak ralne objekt,e. Post,olj,e i neke illdil(%c;ljle k'oje g,o'vl()'r'e tome u Na, brdu
r, rost{)i 'sa j-e dni l11 zV'Dlnom jJ'O narodnom vj eno,vanl: u, ima ć da se i,s.punj,ava(:u
) Dr. Kado Pats/ch: , ahoo dauri rnovaca u ko ta re\' ima Derventa', č i č Gp' Z. Ill.
1902, str, 420.
fl) Dr . K. Pats: h: Nra hodaljli n a, Gl, Z. 111 . 1902, 4<16-418.
lasnih: Zemi1lj skog muze.1a
27
418 Đ Basler
s e žel j e ka da se na njeg n mal o '1:'OZv'Q!1Ji, Trna, () i nul" oHko č k ;,e .s u u vezi S8 p·o·
staj anjem crkv.e n.' Lo m m,:,e:tu, Zg rada je p,p ma LITI č II {J1.a p l.eL1 zil a IPlrel\o
pcl ,:'Oj j e t o m' ·rilikom rtJl!!f ed vo de i pa.o .ie.d.a n st ll j: kut .ioi.' j dml s; [,ol: i na dnu rijeke.
iti, 'Po drugooj r7. ij i, z\ o no l e p<l l,o II \ ,odu, pa . C .;.0; dJ'l1 as Ll izvj esil dla'Ile č Jlj eo' ov
zvuk,
Na mj eslu se vide j :L l1 i tra,g'ovi 'C rk , ot! 12 ,m tara du7. :JJl>e. 8 met ar a ši· rune l:lC! e i 4
III tra promj,eJra :li, iS:d 01{o rl\\"e .ie . 0; do med'aiVno ,t,:l j do ko 12 zanimbivi h n,a dg ro!lnih
s.p'o meni'k,a , h:oQL i Ll U medu\ ,r.e'me nu Cr kva, navodn() Marka, ,i,e sag raden.a ll;)
l1 :JL vi ;elll I' rhu b ri j ga. <:J cl>I'ij-eon·t a·ci,i-Ol lll [, tnk-7.apai!. Ratz ' a wlt' e rin t:! 'ta';aJ.e Sl! S\ e do 1941 g-o ·
dine u vis.ill1li do O cl' ll ti Ill e.ta r ·j . lalE !' u I,aoa r(J2orrn.e 0a lli se u{}iJio č rl IPJl' OlS t or uok oll,o n'o\'e k,a ·
pe!i'ce. Ov im l' i Ć pr o,s to r a je u'ntšt etl s 'ak i t ra " ć J.ij .'l'OV<1
arhi t1ekture. PJEI bi lako bez k Ol)a n,:ia d:uua biJ o IT I,o le ' k,1)O Ć OdrHlel1lO II t 111 ,p.od 'edu.
Prigodom kop3n.ia t em Ij a za k <lIPle'l inI , II h ,di hi ... erin e, nHIni i II na:':;li 'Tl;) grobnu kn·
meru II k,oj oj ('C sa t r i L-e k3,0 k,men' ban ' (klupa ), U I aJlld;: l!lk r ive na 3 ljud, <a ko t u ra ,
kO j,i SlI biii It:'o lrbušl{)e pol ozelr.j na p.o- d k a mere , dok j c 'na O<..'Jlku poned g-Iave svakog od ndi h
, t ada,o p'o je dam ;',!;m H,Nli 'k)fra, . napunjen Ž kuci C8 nl.ll i "' ar om,
P r ema lzja \-'i ol\Ol l1i l1 ' t a'n'()I\' nilk a, Il;ldgr ol'ln'i crkve bi.li su od neobrade ·
nog kame n,[, izduženog tOb li,ka i na zeml.;u. K l o7. 'rt:' lj nu ' val(og h:3 m:ena bita j'e pro ­
bu šell,a pup·a. k a,o da bi " kroz lilJU ć
2) Madžar ko č na Šaševima u Sijekovcu i'\n n)\' j lrude ć ć oko 150 meta ra
č od k Ul' M', 111'1 1'21 ć ć nala7. e t' ulom{:i g!inellih [J (k; u da bez u.x rasa, sa č
srednJ ev,.',eLw 'Vll !11l r uboru. Pos udama je t eš ko odrediti ku rTipa dno·t. N ·i. la leži II č
nom t ere nu. g!ti?NT1o-m I Ir eol' latda,va t amn osi a r,oba s.3 pnjmj. :Gm , tnog, bijel,o g mat e!1 Ra·d
na !onc. k ol u. l a ul'lJ'mku j.edne , med fill e i'Had . , na lazi 1;J1f{' maz 'Z, g' ledi
II obliku rp e 'i l'()l\e 7 mi.limela ra .
VJ LOKALI ET! S NEODREOENOM KULTURNOM ć
l) Prehistorijstw na elje na brdu Kadar - O li Lli :;I.! lo-lialLLet 111 g' Rn tl rall'iju pr e·
his loQ, rlj ku epohu s ,0,117.: rom na ker al ll iku i kr.emenih ala ti i. Na·. eL'le '" nnJ u7.1 II II po ·
:;ne dil oj bliz ini ! ot 205,
2) Prehjstorijsko nalazište Iwd č u Velikoj Bru nici Nalazi se 01<10 1500
sj,evcro'i st,ool1'O oci ć ć .: ugoLapu dn,o od mje-St. a "' dje e "'la za l( ardJl!'f .pr ela!z i ir,o l ok Du:ho·
k ovac, U ·je. aojem ce be u iJroi.i eg-, Č jre \<u.tt-urn[ oQ<\' og IlU d ja J-;:o)e ni sam p r c",le du'(), 1[:la
.i,e t ako i ć Ja U bli žu I lasifikCJciju
3) Prehistori]sko naselje kad ciglane u Vel , Rru nicl - Tragovi OV{)O' nnse!ja n.a la7.·e sc
0 1-;:'0 ilOO I11ctg,r.a dal el, o tl ć Kost,c č Ul. r stri preril U Kadr u. I ovdt;e 'cesta č
č u ,am kult u mi s l-oj, t.wl(io da i7. u },ekl FO\ iruj č i mat ri uaJ p rehi.sl o·
r ijskog pDritjel<lu. ' . Ul naša,o i g rumen ono nz , p.o o.:mu bi se mogl{) pnet ·
p·ostaviti da i č nalt zi' te č iz IlletuinOR doha.
Za n,ab roj,e na 3 111;;I!m'i.š l <1 dao je .fe k-osla ć koj i Se ka,o č tl P,clj,lt1iCi1113
ill>tk r- esi r ao i za ()'Yaj !k raj ,
4) Gradi na u Vel, Brusnici - Ovaj got o>vo n,e;11()fL 11<1ti lokalitet kž:i II šumama Vu·
č i7,medu PatroJ.c i . el:l Ka-m nkc, <I 1.lod ć h ć Prem a' ppk 211l1,:U ok o lnih st antO'l"·
ni. ku, -O'nldlje se vi,de sl abi t",agovi zi:d:ova od k amena, voz-alTi žlbukom, Prije nd<alik o godina naIŠ li su
i1 t; I<le Ž:e.lC,ezn,e ,pIr edmet e č k I'amlp OV-i11l 3. M.ies to 1;Iflt>tr.aien .
5) Tra"'ov i ć š na Brijegu u š ć - l okali tet ne prcl l avlja ll ikakvo uzvi šenje-,
kal,,(} bi s.e II samom nazi vu mogLo č Na lom m,if'. tu je sB''y<ika lrwlo na·boran" II
hu mke nezna,t ll c isun, N t i m humka n1t:1 o,p'2Žajn s.!:: pm eliki t amn.e 7Jeml:;I, a 113 tim
k ompleksi m a se na pov ršini Đ I. () k",z uj e, v rl o proMo Irat!e ns k r.:;:rnil,.a .. fa temelju p r li<u;p·ljeni h
ko mada bil,o ć odl>editi l [[!turnu \f'1I·i pa·d!no"t nalaziš'la, Lol(ali t et . nala'zi izm du IC
e, k od ki iom-e tn<! !:! + 85 od ž č ( Tllt1, ta II Bo'an kom Br odu.
IIz š ć j t" p ozIlat jeda n nalaz t ·trudra IHll<:: h..lf !>ar skug' k{)l ,a,' O) Spomin;e.1ll ga
n,a ,ovom mj tu, iak o ga Ote že lim IP'Ovl:ziv,alti 11 7. gorn j 'i lok alitet,
6) Nalaz keramike kod Bosanskog Broda - l ·()If ć zemLj u za nasip za OIdb raIlu od ;P'!) '
pla\,e Sav.e, nadni i su 1949 g0drne kod [(ilo,nl 01 ra l + 150 (od ž č m staj u ste-ril'n{)m sl oju
''') Dr . K. Nahoda,! i l1{j.vaC :l. (,L, Z. m. 1902, tr, 418,
419 A) Ivanj sko Polje
otkrili o,statke jedne p r imitivno rade ne, ali vrl o dob ro č IpfC sude, j'e oko 17 l1lieltara
daleko o,d podnožja nasi p,n, oa posuda ie ležala na duhini od 160 c'ntLmetnr a. č e dosta \' ­
lik i ulomak goornj g diJe la s ravnim rubom i Č ,. liil2, nJ,laz se zati m -oko 50 me­
ta ra bliže Bo'san 'O lll Br, o,du. lI1a dub-ini old 120 oent,imeLa, ra. fa tom sl! l11J,;e stu ra,dnici na-išli na
č đ velike i,\1k, te IP,(rll ck>. L ko der u putP.lllO il o č Mat epijat oua.ctvi:i€' P'O ­
sude bi'o je 'izmj.e'šan dost a kntpnim lP,ije_kom od l remena i.; pi a.
7) Gradac kod Dervent e je v-rl o iz,pazi to prehis t,o(jsko utvrd rw Č 'oko 4 km č li­
nije sje,',emo od De- r'v'ente, na koti 193. To ' e g rad,ina ,o.bl ika i vrlo strmih, gol1h Ipa-di na,
a domi,nira "'irokim r(}st oorom. Prema č ' t l!JllIo rnika, e na·l'a'l i dost a ulomak a keram'" ,
8) Gradina u Kulje-novcima nahi'7. i $e oko 450 me-t-ara č od Cr\(Y iJn.e na a rko u,
a oko 5 k'i'llo'll1et 3Jla č linij e jev rozap!2dno oel D rv-e nD . Arh(,o].o';ki lokali,tet leži 111<:1 j ezi ku
bNta kl()lji s.e odvaja od ma Iva. Moarko \ " , č i SI ' pristranak strmo s,e ruše
u dva potdk.a koji se odmah L<;p'od Gwdi ne ul ijevaju u Madžar i'c lI . PrilaLi Gradj'ni , u oSi·gU!l3'I1,i
duboj,im pr·okOI!:: lo1m s obje st rane ,
P'OI\',ršinski nala zi 1<C'r amiJ<e u vrlo sk>b i, tako da .jeo p rema teško odr' tl iH hr-o n,o lošku
gr-a.nl-cll -objiCkta. Vr. glirua j e ž .ivog č nli ima i ulollli[.lka s.meclih, pai
crve nkas tih JJ 'uda i·st,o:g kvalitetao,
9) Prehistorijsko naselje u obali Save niže č - Izmedu Dub-ooca 'i g roblj a n,a Ban i­
cama ot kol.llava-G amater tragO\le pr e. hi t o-r ij kog na' clj a, la a o tome nij e nika·da p'O,dn,o­
,io izvještl!J.i Zemalj skom muz j u. a v,odnKl su tu stajaje . . ·.e zna ;' C' g,dj je doO. prilO isko ­
p·ani mat erij al.
VIJ NEKROPOLE
U ov'om č ima ln koQll liko ' t nri h g>r'o bl' tJa . a int er an tnim
l) Groblje na Banicama kod č - č p'ozna to s nednj.e.vj,elkovl1oo II-a ko j,e
e č s.P'OI11 inj e, č u I"omll ikt ima LJ , nsl,e i Maou k,e, Mt.esto je t-okom
toliko raza,ran o ual St' do liJ' č 'hi j edaJI stari,; i 111 0nUITI ntaJ ni č Posij, Idnja
kula raZ()lfC'na oko 1720 go iolll; a nj· n ma,t ri jal .p r t:lle en II SJa\'·onsld Bro dl.' 1)
Oko 700 meolara Jl'iž sel,a, n3 brežuil)w iznad Save, I ' ži groblj e ZV21n'0 Banice. Uz g r'olbl,ic
e v,de ,[.elgenda o banu Ivanu i b.a nici An,i.t i IU21\:odIl O, da leže i p·od dva ć u ob lilw san ­
duka, na ist knutom mlje tu u g r,oblju. l a j,echn,om ,od li h ć ··a č aa se, medutim, kO() Ui
jf' tp omoga·o da t irati ' pom. 'nJ.k, ::r dla n ld i č gr'oiJ lj , Ov, j l1Ja,[I1:IL :,e IP· rvi obj, ,lodan'Lo for a Mar­
tin ć 1857 godi ne,!") a zat im i id ć ć
Oba ć su oci pješo3lra. Južni j e dO; _l ro ob radL' n i do t a dob ro č Gornt: i br1i d jc
č OIkrnlie n, taku 'da je redo31i j!e-d r č lua Lpi,a u dva na Ž č
ć j-e 1[:l[Ii J 100 glQdunla· .ima,o pred sobom ·l1 ol; e O' UI, fl' i t",kst :
. ... .. . N MHNHC T . . . ... Ieti .. . PH .. , .... X<1 VHE H
npOI]E
171 OC<1H OI]H I71HI\Hi CT Hn<1N <1 M<1P i<1PHTH iIi <1 <1
CT<1I]H M<1TEPH CI]OHOH
*E
H HI\ HE wHnp<1VHM
H<1 y.x .n.
i č g a ovaJ<<:> :
l> FRA ANDRIJA DUBO A. I I l'v1tlNISTER 1 !.JE BO ANSKE OVI BILl G TAVI MATE-Rl
SVOJOJ, Ć HADŽIJE STIPA 'A MARGARlTl A ŽE [IL!.JE Ć Ć NA 1684.«
Ovo č mo žda ni·.;e pob\=unlQ u :p j lo U pn'im ruovi ma oba stup a kOi) su frag-me'nt a,r:IlO
Č
Tat,pis je pisam (ukl'e'S!a,n) pis mom k< kvo se u,p,oo[' l"ob ljalVai,o u XVII vijeku.
Osim g·o di rue<, natilJlis je VWŽUII i radi os-ob ko.' u u č Fra Ildrija Š Č ć
č ile p-o'znal,a č u ovim kr aj ev i,ma na i« )HICU X ' Il ijeka. On u doba op ' 11<0 ti j(-il'l6
go-dunc , 'oi<{) 2.700 osob.a· .p r,eveo JIZ Bos n·(, II Sla'\'Oll ij u i Jlo?ls tani'o ih u susjel'lniom slavonskim se,li.ma :
U) Dr. Gustav Bodens tein: Povij,est nas·e·lja u Po ;)\ ,i,ni g,o,d. Il li S 1736, GJ. Z. m. 1,907, st,r. ) 79.
12) Fr a Nk'rt ill 1 ć SpfC ll1-eJnki bo 31111SJ,i, Arhi za r'o vjes tnicu jugoslovensku Z'3gre b J -7,
str. ,Jel8,
la) Vid ć ć Starobo,·a.n ki natpisi II I3o,ni i Hercegovini, Vjesnik Hrvatsko '"
arlce olo'k'og- društva, Zagreb I 87, st r, 5,
27+

420 Đ Basler
Slav. Duh Ć Zl; j eg u i Još c1alj ) a alll j vj e'iovat oo pr eminuo u Sibi>llju 1733 g,odilne.
B
)
Pou \'im našim l ameno m leli, JaJ<1 , In;<l'lgova m al:,]<a.
Sam Sponl1e.ILik 'C ni poo i"emu ne OUV::hj'3J od ostalill tEc ka Hosni i He Iceg,ovln,i, o ' im
l ko ji j.e r: la.st ii"no isklesan na Z8IP'S U'T1' Oj č sl ranl.
Dru "i ć dimenzija, ali l>'ez uk ra' a i na4P
,
j sa, kži odmah por ed prv'oga, a ko­
č ll l,s ga su ga preba'.:'Y3lll j em ': azl m' li ml dva uijle },' . Os t ali globovi ob LIieže ni su usk:rn i o,k o
100 oo J50 -c m vtsok im kam Him č č niša nu. Na ne kim ,od njlih 'P·litkazan (;·e st ili ziran i
k :ž. vd,i,e ' e viJi kako j(J' dUgo II Bwni t radi cil.;a ć a faka,t da je !p·remul1ulaosoba
b!\<l č vJfre rroOlvrdu.ie p rl! t[.,ost avku ria pod ć il'e leže 'i č priiPladnici ,[iLv.
LJ.o'S all ' e , Ilkve, fr fl()1I0 bogumil i.
2) Groblje na na Markovcu - O vom g rob lj u č je ko,d ć o'bna.de- nalaza
na tvLuko VClI , O\ >d je t el, t rebal na{J'omenuU Ll ,l se č spomenil< i do danas č
ila Š č g ro blJu II
3} Š č g roblje - .:run n,lziv IIl .ie je radi veu sa Š č ć koji su ž
u o,"i m I<'r aj,evima do j"0iI1' a , VJI .,-ij<eP.(3. Niko Jarua,:; Ile zn-a ;(. ;),' to se t,o grolb.Ij,e' Z-ONe Uipinavo t alw.
Ovdj e e č j edini 'tar il'i n- dg-robni II obli ku IPlo tp uni() neotesan'og kamena koji ." e
ć dOb!i m di jel'Om utonuo u l-ernl ju. TvrcLe un ll'll Ć ima ša,nal u oblil<u križ.a, alL je i
ona ć nestala po l;W1u om.
4) Groblje na Kamenu u Donjem 1(lakaru ' .1 ov .m groblj u nedaleko o d PI(l'Z'I113IWl arhie',
10
11
o!ošk: h aM t a na lazi izmedu križeva iz novi j g .fo ; dos t a č kO!; i.ma su ugllovi
zaublj lli. Ni Ula jednC,j č nem:. I.n·aka ili što Jruo'o vr ijeJ n-o da ,e spome<J1'i:'.
5) Groblje u Grku zan'mlj il'o :,r. r adi dl veni h zII akova k·oji n.i·s u izradeni u ohl'iku
križa, nego (;1l.ooašal,:u č st 'Ql1lel1'l k e sa prika,zom č
6) taTo č o groblje u Bosansl{om Brodu stll omin.i·e se \',e t 1726 godi ne, ali č n,a. t­
lisi l1 lsU od p,t'c\ t!.; tih g'Mina XIX vi j-c:ka. č ' la jalo na isLa.knu.Uoj uzvisi ni,
do k j e da n", p{)lp uT1'O ut onulo izm l u Ipr 19-e- i .c'c:; tc koj a \' o-di II Rafine rij u naJUe. Sp,om e'Il ici
' u il!.Ta den i u 'oblil:.u \'lsoke I: l() 'e a r, !Znih var ijant i križa II pIa Č r.eljefu. Za g r{) b'n.e
č c\G pmcd 'ost alih p.od 3ll aka o sa d nže i mj e:s. tio n,(,egovog sta­
IlOV :ilI1Ua.
B) Gornji tok Ukri ne
(Ku!aši-Kremn a)
Olw 13 hl llll L't ra č č o,d P II(,;t V rJ., se V li'k'llI i l\hl a Uk ri'na u
Uhlnu, I' oj a Ml,um lei> u p r veu p !e m;]' D(' rv,el ti : B Ida S·(I uluj,eva u Sa''vitI. Č
I 'na'j oko rij ka i n.iže, u t.iesnat:lJ koj'1II p rol:1Zi p rij e n,tlg-iO ć &c rallli,tl lJ škoku
ravnilcu, II arhwo1O'Škom pogl" .:c ,', lto intere:; a nla1l , afi nei "p,il run. Zbog llo'ga je 'OIVIO p'O·u,ru IJ.:e, Z8­
.i "dn'o sa I om pleks.oll1 J;l rnj·l\ o r .. ok!o,lj,c e', J.;,JJo -atrh ološki krw, Izgra,d­
'a r ru,g" " Oobo..!- Bllnia Luka ldn Ill·edu O"UJll im i š i ' p inlivanj.a u ov'om k,.aju,
pa su t ko i na kulru rn unl planu p'oouignuli novi re.zultati .
Sistema tsko pre:tražiV<l n!!le k r.g.j a č sam u Kulaši ma, a ;wti m na-s tal\UD u sj,evemlOm
niz ri jdkru, v d e li!l aCa l{JflOZ I oj i UluhlJJa p,o'f'd Radj·škova brda. Ova>ko
ze n č t cj el in u 1" 0,)0[' je kzg.ro do,lina r ijeke. Tu q}elilllu Z3Jtlva ra sa istaka
Krn in.Jrl al1 ina, zapa'l.lia ć dok ,e na j UŽ!l'oj st rani lagan uzdižu bregovi đ obje Ukri­
rue II pral"eu alabimavke. S'c\' el:lnp č i"in i Gl ITI č '<' o brdo, Pre
fT
ledl3ln j.e pm.stor tI svemu
u duž' ni 'o,d oko 7 f. obj{lkti - 'o' tad 'tar:h ut đ i n,a dja - ugl avn,ol1l
g>rupi rani na dVa lJ je ta: oko : a 'laNa Uk linJ i oho r ijek k od Kr enme.
Na ć loka.lit da n2dc. se đ krornenioca. To $le mo7. e> !'il'7.Umj eti ak'0 se ·p.nglied ai u
k1J
,
rj.I'0 l ij'tike k oj a odnekud IZ I lJ ć kraj u strasi č kvaliitetnlog kam eona,
ko ' i jie upravo odg-ov::,·rao č . u kame nog doba i t1,ieg·ovo i Go,tovo '5v,a, na.selj a, iz o vog
kult ur n,og peu' i,ooa, le.le Ila !) režu l:>cima od OK 40 met a ra relativne štv uvjl"tovano gleo­
polož3lj crn, j,e r se ze:mun itkn č n,ilj mogla ,održati u dolini rijleik·e k{) j a
se izlj eva lZ svo ega I"oulira.
" Dr. rfa J ulija n J e' ć Lj et-opi., fnall,,; , nJ u l rt!Ševu, Gl . Z. 111. 1917, stmna 6,
\
\

G.- .5 L
\
AR H[ OL O.5I<A NALAZISTA
0 1(0 GORNJE&- TOKA UKRIN&
~ A Z Mj E ~ :
~ ___---, 1____--,? km.
------------------------------------------------------------------------------------
422
Đ Basler
1) Nal azi kremenja zapadno od kote 203 u Kulašima - Na brd ulj ku, OII(iO 500 me tara za'­
padno ,nd kok 20:3, p,ojavljlu 'rU "e Il a ne'! im n.;ii,vama rOik re siv3!T1Je Teren. se J!1..<l! tO Ill n"lj-es tu
hlagi m rpardoIll slPu"ta IPI Pema pot ,ku u č pravcu, Vi..si.nska r al. li J"a jie' <oko 40 rrue t atra.
Samo m.iest(l ne nosi If ro"ebaijl nav- iv koj: se mogaro dovesli u ezu IP06tQ
'
an,j,crn š
ob.j ek na. Na sjleveJnnoj pad:rn.i ,ist o.g br.i.ieg.a, lw;,a se T ušta p pema Ukri'ni , POiStO) jredna
llJ) va zvan a. ć š uli !ul tom mje t u nema trag,a nl ste-rij a:l u k,oji bi op ravd3JO ova j naz·i . I&to
tak,o s.e 'ni n,a ». eli' tll «, ko.i e takoder lI erJal,ek·o Od:lVr.>e , nu): n<.8<11O ni kakav t mg sta re ku l'ttJJlle .
2) Nalazi kremenj u usjeku ž č pr uge ,- I č od st a.ijl HCe u Kul a;imla, u pralv;:u
G radirne, ž č pnlga presjeca hu mku Idativne visi ne Dd ()I\ o 3 me-tr 3l, koja se ka.o č
izduže'nj,e od t r r;;.tm·n aJ1<2r kiMe 203. U samom llsje:lw zar ažaju se 3 sl'o,ja od je V13,ž3 n
onal.J k'()Ij i s-e t'e re k 3 l p,oVi I':,ine zem[je, a de.beo ie oo 2() d,o 30 ':entimet alr zr. Sloj .i e
b.oga t ok r, , iV<3I"I;m IU-emell'i ama koje t u le vel ponazha'carue bez ikakovi h dru gih kU'll tu m ih t r3,O"Ol' 3.
Loka litet .ire. zani mlr.; liv j t. ne b' o bi '"a detalj nij.e . p ri.;e us ta novil!i da Li se možda
bl'rekti ovdj.e. TIre nalaZle u poliožaUrU, enoZli,je a više'g tere<na il.i se
II 'Se-Ij·e na t OIll mj est u razvi j a-lo !Plod specijalnli m č i kultwrnim usi ovirma, ko,ji se razlikuju
od č č kamkt elr.a ina ' ih 1)'07 ati h l ih lokali teta"
U š zcmllj iz toga sloja mogu :;e g rum ertQiv,i č ze mu:.e dog l,va­
litet 31 kruo §bo ,t e i sam ['o:. To v!jre rovatn o dolazi od j,ednog \. II blizi ni. g ru lTl'e,nIO-'vi e
č u vlažnom slo j u nh u mog- IL ralZ liko,v.a<l i od os t ole zemlj , Pos uda od č g line ne m3.
I< ne'lll e.u.i ma terij al đ je n1()sta p rimi t i\Jl1.O u ob ik'e k,a1.;: en;:s J1lo susret ali na !1laš im d o­
sada po'Znati.m !okalit eLima.
3) Naselje na Požaru u Popovitima - Nf1 i? da'nku ć p rem a salStavima Ukrina,
prote.:6e e na v" ini od . {) Il1re"t ara nc raV3!ll1 pbto u duzini od rOlko 150 elif) 200 III t 8Jm, .Južni mu
obr-onc i st r mo Velik Oi\ Ukrin}.
PIO č z:1ro v3rnku do·: ta 3Jr!heoJo' kog materil.;ala: k re me nr.::a, unomai<.a o-ii' ne,nrilr
{Jlo "uda ,i č lij·etDa (J e! ze1ll1Jn iJCCJ. tuda i na!.iv samom t u. Izgleda da j'e n.asei,;Ii!' bila. \"[1'0
\:' I o' trano. Ku lt u.mi ' loj l[ltrekriv3 d'o· t a tank i 11lI01US, talk,o da se. ć kod obrade zernljle iz b;;'cu.i e
na p'o vr; [;nrU do ta mate rijala. 1\ <1 I1I a1tJni l1l uh mci III a "Iinen:h .posuda IlIi.je e moga:o p rimj et iti
tr'o,g bi'lo kak' rog ukra·s a.
4) Tra"'ovi naselja na e!.išt u u ć - Loka lit IlYli ol<io 5QO m od P'ožara u sj ev,e r­
11'001 ;p ra-v,cu, p>od gotal-o t eme ns.kim usl vima. Je dino š to j' zarava,nak 1I1.a Selištu za IQk o 10
metara viši '00 na eh. la nn P ožaru.
Por ed dr ubrih nalaza k remerri";':lJ niile se. na'lo trag'O\' a ke.r amike ni li.h:JjJa od ć Oko lni
:·ta n'o \',n,Lci , l1leclinim, t 1"<.1 Ila ' kolJ Dbra de zeo mfie. ll.acl(> p n l po koji urI)m8rk
Osim j edne dos ta č fo rmill '<l'1l' "trugaLi e., svi drugi krdmeni predmeti su do,sta grubo
olj.;: res<lni u ala,tke IW.i ima bi ti·l u t . ko rOrdne diti svrhu. Na Jl e<klil11l : e p'redmelHima ć tra­
govi duže upot rebe.
5) Kolibine u Dragolovelrna - !7. da,n ak Kmin'!",Lanine, l<oj i '0 :>pušt a prema sa slt a·
k rina, č 11 :) rel at ivnoj vi$in.i Old. oko 40 melta ra č s e s lnall1l uc.e. zati m str mo
ru' e prc'llla rij,ec. i i e' ti. Mje:to l1 <lziva(ju »l( o!i cine«, Terenski su " ti na Požaru i
Seliištu u ć Na vlr'Lni zemlje nade : đ krem ni'ca . Ullomaika keramike nema,
a ilSto t aa.;: o ne ma ·ni č We.3 Old zf fllun irc,·.I.
U nepos nE' d.no.i bli zilli sa., ta.V;I Ukr ina lI,;t anovljena u t, illl "ponienut ih lnkalli:te
r
t a i elva
rl&lazi ll la i'li-rsk,e g rndi IJ.,ke ke! 3mike.
6) Gradi na n:a sa tavima likrina .i ' vrl o Illark&nta n brežulj ak ,od Jco ji uzdiž e
izmedu V.e!iiI o i Ma!e kri,ne, Ij:,nijle ne!j1u 't ob.ie -po.j iti u j edn u ril.·,e-lw. Bri jeg je usk<og,
uzc!u žn:og ob'lika, oko 100 do 150 me ta ra c[už',ne i 30 md3.M \'isirue, . eza,n; z·a osla·la brda edla­
SOO' lll udio,lino m, a č I; IIIo.. to ru II C ć se nikak\' !='O ravnm1.; e iLi ma ka kvadun.lga
um jetna la. Nov a ž č p ru ga č na i II iz medu Gr adine i ostalog
b rij!ega.
Po t r mi m ob roruc:ima ,nade jlo nešto č ili rskI.' gradin 1(1". ke I' amike. Zeml'.ia .i,e ovdi.·r e
crne iJCJl.:r , š o ne cl Qi:; z.i ka p sta re kuLtu r'e. neg.o kao prrii r o'dr1a D'0 .",3V<I .
Slrojrevi su vrl.CJt mrša vi, <3 izgl eda da ži 'ot dugo t rsj ao. I JjJlo·ned 'vle:Hke duhne hr,i.i ega,
ber-en \' rl o za for miranl' e, nase lja ć đ
P Jl of, Do,l(1o ć je da bi se Jl3 1. 0 111 mj esJ u l1I"ogl,e naJazi,t i Š ,'red ­
nj evjekovnog gwda G1aža,",) me dut im _C tiO Č ,ni j e rs r'unil o, U o'k,olilc i s'as tava Uk ni na
ne ma mj,e. l· koje b1 Jll og-Io hi pog·oci no za r rll1 Lranje srednje :e ho'\ ni h IOrdb ra,nbe'nih ob.i'ekatxl.
1") fluko ć 0dUIC je leŽa..0 g- r au Clc'-;; , Gl. Z. !ll , I949-{)0, str 224,
423 _ ___ _ _ ____________B..:. )_ G_O_l_'1-' 1.ii tok Ukrine
7) ili r a 'radina na VrI truei (Kr in-pl ani na) - ocl b- r an iJ ('11 i tUlllll l us <l'l le mal e'ne, ali Vi soko
s.i>ttLinatt1 e g r ad:il1 , {l o,s uži o .i, k a,o t ri,grl)lIo m č zn k t u 29:'3, ,n a Z3IP Idi l om I·uhu Krni n­
Obje-kalt ć i ztiai el{ a mo že pr el ', 'ozn :l t i, 3Jii " J, Č ,0k'0111 : st ;;l noVII i'C i i p,a nd svih
il,r edtl sUolva nc p0 7,naju kao gradi nu.
L ukaHl č (:o r <l vu1!a.li V1r hu n,ac ill ilj ega duži,n,e od oko 40 metar a. Sa č g a slral1'e
; titi č gro mi la, ,na g I,',t; ,t:Tn.uJi na ežc ost ali ll1 ,prek o
s dlla,st,e udol,i l1<c. ' erpe nt i'lIsk a pocll oga Vrldnice .l e c\e. ll lilim l ill ,a.t ne z,eI11 IUle,
koiu d:lJl a5, č šluJte, Ik i' a :;all:i r<:: niz strn le pad in, zaJ ,"edno sa i l irskim 'j" ultu! lI i ll1
inve nt u'r om.
I na ovoj , e đ po 1{{J.i i pr'm,ie r ak okr.esano'" što >;e č š ć do·
ga d 31 na ,ovak o, ,im ob j {! k ti ma.
8) St ara groblja - sada.i nja (}Ila grobll; a Il a Grzuel.i u u I , 0ko :W , r ednj'"
kcvn,ih ć II ob liku č LI na,no,du ,pos toj dia , ti ovdj e- dli v,ovi i[!r8,li
111 (, llloa S r a\11len a« i ova mo ih nahacrul i. To l akoder .:>tvl dul,' e I e.Ernu slarO:,t , pomeni ka kO'ju 'u
č di.i-e·l om utonul i u Leml ,i l. Maler ij,UlI ,jie I,rel llul11 d"o , [ a iS't r ošen.
U ć se nal azi SIi( I1'O ,, 1,nIPo, nalllIU .:11e.J10, gll lon-Ij,e, koj'e
g r,o.IJlj-em«,
Dal,1j • uz \i,eMku Uk ri l:; :u, u Horl() V.(tl , o'd M rke RU.i'eke i ć ć Sl' 1<1­
kader nek r np'ol a od II k,ol ij( II,i'evj ek oI'T1i h ć tl obi'i'l u č
č -od Seli ;ta lJ Kul nšill1 ;J, p f'e ma p'oloku, nah1zi .' e takozva,ni »Iv ;1lnov g r() \) « iH J, !{UŽ;llii
g l c,il«. T·o ,Je vnlo g ru bo ohlnadc'f1 uSi]JIn" Van I, am 11 ko mu .. č lakim udnrci lllil nazna·
Č križ -- jer-ova tno u nov'ij e vr iJeme. Za O'\ :l j sr Irežu nle-k a nano<cina vt enovan,iu o nj e·
gov-o j č h.:oeko vi>lloj ć
Jedan ć Id i na lP,r L'l' ul!!1ol1l p o s-j> ć iz medIl Cll ij(\' e i "T)PO h!.i a II I< II b šLm a"
Ti'me ' n n.a ilro!.;ell i sr i do s.a,da po(')lr n.Mi lok al il c- ti u k,rugu ok,o sad ava Vel ike i
M al e Ukri·ne. Pr etp,os t avW.' 1o '<1 111 da bi se oko Lopl,o!,:' vr L: l a u I<ul ašinm, Iw ,ie sit' ć n.a l az i
u bl izini, mogl o ć na (}.St atke ri msk e kul,lu r e, .Pret i ag ut11 lo,vrši ne nije se, l1l dUlt,im,
el a,lo ni,:'[a J) o,zitiv!1 o lI t vIrGiti u tom p'l'av':1J .
k,o 4 kil,omdra ni lJe il k pi,IJ.8, l1.a.l azi se i op et S.k liP zanimljivi h a' rilow,l ogk! h lokali·
tet :'> se č ItJj'e,)fJalc a Uk di,",e ko d ć Brda. Za razl iku od č na a·
s-tavil!T1a Ukni,na, 'o'l"l dljie (p.oSttlO'ji i nelw liko srcdll,iev,iekov1l1ih ()lbjekata kOI,'i SlI dil:
,
eJolll1 uvj>etov'ani
pla'sLikom i geo,loš: ,om gr<l U01l1l
Č uz Lij ' Vl! ohalu Inine Pt'ii;lalli a 'du Krel11n i , a Sok u I i sp,ital1'ih <.lrhelQ ioških l okali ·
t eta nal az,i se l! 7 J. eloku IW'.i'i ,e n;lzi \'3 »Palanl a Ilia č
9) Nalazi kremeniaa na Rudinama - Na . I Žln'U,; padi ni l alvc;) hri'j e'ga od o.k o lJ 5 met alf 8
vi " in,e, !.>clv a.ja se na I'i ini ood 0,1<0 tiO 111 t: L'U 8 malena k up;) . V rošalk kupe IPlor ,wnat j e u
obliku O>i'ala od o k o 2 met ara duži ni: i 14 Š T eren s.e as.t:oji , ,d š : crp ell1,'
ti'na (Mel a Slita) , ,a vrlo :;.l,a. om l 'eg'et acil)\.)!11 . O) ,a;'\a :' e da j,e ovo p,or al "I18Jlljie nastal o JU wova ·
!ljem ru k IJ, " l ime i i Z:l zUva zl1,2'tiž,)l j u ž č kr esivanog l<fIcmmj a
ovdje ,ima lt c1ol'()l j 1l'oj č ia k o bi , L , II: p.v.oža{ u. l ok a!:t c t a, o -ll,,! mate rij a'l I11 U0'80 najmanu-e­
Č 10l11. :J'k a l"er aJllikc se. na pl at ol1 mogilo Zt:l1l ili a M: obracluk .
N,i,i,e ,pr'e"ledana je dna. 'nešt o ć kup;) , koja s.e u pra" ' u Ukril!l e.
Na nj'iv3m3 š !c oj e bl ag·o plada; lI p,r el11a Ukri n" t aJcoder se nade IPO' k OUli rij etki ob a·
dent al i nlije i l<l j ucE'no ua bi '110 k a:m e!1\j,e Ol'<lIn o er oziJ)Otl1 sa Rudin a. Samo mj'cst o
;,e ina.i:,e 1[':'og'O'ci I1'O Z aI
10) Ilir ka gradina na v.iJel cu II ,nb ku veg1et aci.i'll , pa su Ilako o>sta i i č
sjoj evi naselj a ,'a daSI a 'bogatilIl t1 H! I'I Z'O!TI u-r adilll, ke k er am i'kot, . I 11':Jo o om Sl! loka·
I,itctu !TI OO'U nabr oji t'i svi ter,e,nski u,; l ovi lm',' i karakte r i,u ć i ll'lrskih gra,d.ill1a. Bri'jeg- s.e vrlo
strmo pu;;i p'lIema nl i j-[ k u, a d ,nek:e i jug'lJ. l Mkll u e može ć Sa za,pacine
stra,ne, pu t em k·ojj i! d, Unlc Uk r i..ll l! t1 ;'r,il(,e prelila s.e dl'u izmedu \lli j e'nea i Crkvine,
I IKl QV().1 g radini Je z,e.mi ja V(,O'l1la crn;l . kerami', i se. ne bi moglo Inešt o pOSleib llio nagk lli;
t o je č :Iirsloo <>cw:il.i<s k a proizvodnj a b z ikakve Lndividu3,ine crt e.
Pr.ercime!\lJt (l d mc.tala :;lo nij e na. fo.
11 ) Crkvina na č - OWlti . sr eclnt lcl j elwv'noi 10ka,li let na aktivnom g r o­
bilju, k rij e u Sl ehl k ul lul)fl,i " Ill j s o<sla.ci ma neke oT ade vjn c od Okol li "ll a'no,V'llilC.i naziva,:'\.1
CflkvinOIll o lU a,rli o! šk i Le ri lml lI Jivu nep,o r,edn,o veže na 'ovo g r'obI'je, i na
l" o,j'oj j-e do , ){. ( 11 vr e.mt l1<l ' t a; ala ri o erk i . a, Vj er ol',atno jie st ar i naziv r r enesen IHI
Đ ________ _____________________________
424
OIV U llI)vlU u doba kada je ondjie za tu rsko g y,rCnlena n.a nov.a clu\V.a. Grobl\rC u Palanki
na č IlOISi, medut im, na s L, bi SVeJ e,!lement e jeci ne Cr!;vin-e.
Mje- to leži na i· ta.knutoj g lavici b,ri.j eg.a" odakle se dnLek o I ,i (ii na sv.e stl1arnie. l rul(;o &e samo
b rdo ,od žute č S3 Ipnimjesom \I il11 ;,<, n.e mu hi,iJ e, l. mljišt e Je na na.šoj Crl(·\",il!1 i po·tpUI1'O
tam:ne halje sa rije tkim nalaejma ll. almllooi IC ke" mike s redn':Iev;'eko l",n·og 'p'o ri j.el<ia. UL glIlab!ja
izbiJa na 'P'Of\rrŠfnU k amenJe k oj e nij e snffiofOlooo na lO m ml:-e:.1u, II to može biti znak ruŠi line
jednog -ob jeu<t a.
12) Varoš :te uži lokalitet Pa1a[,ke ll" č kO;i se koo č veliki Ik o.J1li; ,kk
3'luvij ah1Jog ze mlji št a spušta od Crkvine i Vij ell1 ca u :,ugoi tiO(',nOtll p ravcu pre ma Uk ri'Il: . ' n08,rodu
kruže r č o t ome mj lu, a lj ud,i t vr de tl a SI! se rije izvresnog re mena ondj e j oš l11o>g' L
nazi rl[.ltli tra.go'vli neko g ć na·sellja, ali da 0e t ' OIbInadom zemLje I'e uniš te no . M-ožda bi 'S·e de­
tao!jnlij'i,m Ls tl aživanj m mog lo št ogod i u t om pra cU u.sla n{) ft i. S<lJn1 sp,ome:l1'lW da se
na 111;Ji va.ma Valr,o'ši loade po kroji okpe'sarni kr e-mEn.
13) Gradina pod š ć Brdom !t!Ž'i naSUl pr ut Va r <>ši, kni·llIe. Na liti,ci ord va.p ­
n e1l1'C a, k,oj a se strmo uzdiže iz Uk lli·me do VisfJ!1 e oko l,') lI1 t! t a'ra, s graden je č ti sr ednje·vje­
kovln, i g nald t ak.o da ; kori Š't!en vaki kvadrMni m.t r p ro"tora. Ol ·aj g rad (,e u ·a rh it c·ktonsko m
i st':'a,tešk{) m 'j:iOgledu n l{) č Do 10r-gtf13'du n Bo ni koci Modri e. Vje rova tno su oba g rada na­
stala u ist,o vriljlelIn e. St rateška mu je vrij eclllo"l vr10 vel il, a r ul t j-e,;ns a k,oj im ,olvdj,e Ukrina
prolaz i, da se odmah zatim na!zli!ia II širalku ravn i.:u u pIIo<li\" U Dervenit e i š ć u Savu. Grad
se mogao od.ionlo invazi( i nep r iJat elj a iz s.le\l'['I1{) pral' ca.
Utvrde11je Ge č svelfi,3 23 me tra, a š' iroka 13 meta r a. 5as tol.·,a·l·o od j.edl1ie o1mlUgl,e
'
kulre i č ('r ig ra dk a s.a nj ene za,pa,d
l
l1 e i m opasne t. Zi dovi su debeli Ir;una 2
me-tr·a., ()osim unutr aVnj·eg zida ku1-e, pr·cma J: 'ri gmLlk u, k o ; j Ilije mog8'0 iZ\lo,,<i[i više od ;Ie!difl'og
mctra. Gr·ad n1ij,e l11' ()1ga·o biti Ć u l.:e d č fer l1skih mogucnl()s ti , alhi se IP'o
vid i dn mu j.e goos.p'oda r Ill'olgao bil i ć Č S obziro m da .i c {ti la s č sve 'a do vi si ne
od 5 met-a ra, vrUo je l·l.·elJlOl ,bno da j e g rad propa"O IHJd najezcL Tur,ak a i da SIe od t'oga vreme'na
nij e više n.j p-opmvl,;ao. in3ac bi l1<lm "e č n.fe g'C>v kal o je t o hi<o č ko d gradova
koje su i)::l reuzeli Tur,ei.
Unut,al!1 kul,e č vrio diebeli I{ul'f' urni "J'oj ,;;; IiIlIl'Cl ,!<{) ulomaka sred lll.'lev(c kovnJe ke ra­
mi ki" iz XIV i XV vij eka i neš to ,plolo.mljenib lkio t ij u. I oV'".!Jj fuk.;!t može donekle flool uži-li kao dokaz
da ,)e t,uk«)'Il1 XV vbj eka p"est a'o živo t \1Ia t om II1j sll!. Ne ki ll,e f<.!l ni »1 č fJ, lag a« i ovcI.'!!! je r'OV3'Q
P'O SV 0111 č vjleCoov atno radi pot mulog zvuka koj'i se mcylc č g dl;.e ima sloo,.'eva
org,ansko,g tr'llJeža.
U ovim eo kra.;e vima Ul. j u' II k đ ulv rdcn 'il l r;]7Ji igraJ Glaž koj i , JC kao
cent a : župe u srednj e m l i,;'e!l(IU in 1je,sI1ll1 ulogu. O lok;Jlci}i n1',' e, l a trelM da pms udi histo­
Č dok su \' di'e i2 II t!seni "amo a rhe !o:ki poou' i. Po: t (»,if ruše villa I(,I @ ohdi
Ukri.me, oko 3,5 kiLom Ir a č č ,od GradiiIJ,c , ali Ć on;] biti o bl;'ade na u narednlolll
.

IV Eu6JluOlpaif;uja
Dr MATIJA LOPAC
Bibliografski podaci etnografska-folklornih radova
o Bosni i Hercegovini
(Nastavak)'"
NAlVI ETAK, HASAN- FEHlVII :
B aj ramski č (Bosna' i Hercego vina) - Zbornik 7.a narodni život i č
Južnih SlaVCina - Zagr b - XXI (1917); 148-152; l ati n, (uz op is č pisac navodi
i n koliko narodnih stihova,)
NAMETAK, HASAN:
ć hadžija u Mostaru - Novi Behar - List za pouk u i zabavu - Sara­
jevo - IX (1935) ; br. 9- 13; 134-135; la ti n , (Jedan vj erski č č
samo za Mostar,)
Narodna nošnja II Bo ni (slika) - Novi ć - Veli k i s rpski ilustrovani ka­
lendar - Sarajevo - I (1892); ć (SIi ka !)
Ć DUŠAN:
»Trgovci« ž č - (Igra II Bo ni) - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. ­
Sarajevo - VI (1894); 197---;- 199; ć (Igra sa sij ela. prikazana u dij alogu!). Isp,
i: Wissenschaftliche Mittheilungen aus . osni en uro d der Hercegovina - 'Vien - IV
(1896); 516-517,
NINE Ć NIKOLA):
Svadbeui č iz okoline č e - HrVOJ e - Hrvatski č kalendar za
prostu godinu 1903 (god. XV) - .!\Il os t ar , 1902; 88- 97 ; latin. [Opis i de ljod poznan­
stva momka s dj evojkom, pa do završet ka svadbe«, Upoznavanje, prošnja (prva i
druga na kojoj sc daje amamet uime zar uka), ngovaranje da na za ć »n aj gl avniju
prošnju«, Na ć prošnji dola. zi var anje : dva put dovode drug u djevojku, ć
put pravu. Iza ć prošnj e dolazi sva dba.. č II crkvi i odatle se ide k mom­
kOVOj ć Na dolazu mladoj daju »dije e pod duvak« , ljubl jenje praga, - Pijevac!
[» Sej meni" .J
Ć ANTE :
Borovica i č - Osvi t - Mostar , r (1 898); br , 39; 1-2; latim, (Nekoliko
č o ć i naivnost i č
*) Prvi dio je štampan u :o Glasniku Zem. muzeja II Sara,ievu<J: za godinu.
426 D- r lVJ a tiju Lopac
NoWnje u Stitu na Rami, P laninke tt Tisovici, ć tan II č - Bo­
šnjak - kalendar - Sarajevo - XXVII (1909). (Sli ke!)
Nova akviJ:icija našeg m uzej - Soba iz ć L.-ulc sa Bune - Jugosla­
veITls kj L ist - Salaj evO - X (1 937); br. 81 ; 7; XXlI (1 939); br. 120; 6; latin. .i
(Izvješta.i o kU.povi ni ć koju .ie r adio jedan ma jstor u Most.aru.)
NUl , Đ
Narodna medicina (Duvno u Bosn i) - Zborni k ze. ne rodni život i č J užnih
Slavena - Zagreb - XXI (1917); 116 - 128; latin. (PiSC'C donosi p reko 120 lnarodnih
bolest i i nar odni h lij ekova za nj ih.)
Ć o. fra Đ - Ć STOJAN - Vidi: ć Stojan i o. tra ć đ
O., TIl-I.:
Toma A. ć i St. ć Narodne igre a sijela l zbora u Gornjoj Hercego­
vini, sa 28 sl ika u tekst u (Separatan otisak iz Glasruka Zemaljskog muzeja u
B. i H., XVII, ar'aj evo, 8° , st r . 120) - Letopis Matice Srpske - Novi Sad - knj .
238 (1 906) ; 12 1- 124; ć (Pisal: pri'kazuj e i ocj enj uje pomenuti rad; mjestimice
ga isp ravlja i popunj uj .)
O., TI H.:
Folklorst o. č ć Lj uba T.: Er ot ische E i.nschllige in den Stickofn81nente n der
Serben, poseban otisak iz VI knj ige »Ant h r opophyteLa «. J ahrb(icher fur folklor istische
Erhebunge;l. und Forschungen zur Entw icklunggeschicht e der O" e. chlechtlichen Moral
- S. 59-89; L eipzi g, 1909. - Letopis Matice Srpske - Novi Sad, 1910; knj. 262;
66; ć [pisac prikazuje spomenuti rad .Jelice Ber na džikovsl"e č ć Ljube) i td.]
Ć MILE:
J avu ik i tavn ik i j oš ne ka mj esta iz Bosanske Krajine - Bosansk a Vila - Sa­
rajevo - V (1890): 234-·235; 266-- 267; 283- 284 ; ć (P is ac don osi maroclna pre­
danj a o postanku pOjedi nih mjesta i stanh porušenih g radova . - Irna i arheolo­
ških podataka !)
Obrt, Um jetni u Bosni i Hercegovini - Saraj evsk i Li s t - Saraj evo - 1917; br.
169 ; 2-3; latin. (Kratak č o bos ans.ko-orij ent alno i umj et nos ti ; rad Illa tom, da
se č industr ija održi.)
O pramiku, sli ka iz Hercegovine - 'el'ctlj anin - Vellki s rp k i ilustrovani kalen­
dar - Mos t.a r - II (1 895); 111; ć (Slika ženske no-nje iz okoli ne Mostara!)
(
ORANSZ, Dr. M.:
»Auf dem Rade durch Kroat ien, Dalmatien, die Hercegowina und Bosnien« -­
Wien, 1903; 1-280. ( pš iran opis nošnj e u Bosni i Hercegov iini pod naslovom »Eini­
ges Liber die Trach ten« ; str. 108-ll8; nekoli ko sli ka!)
P., Dr.:
Tri pisma o Bosni - Popotni spomini , spisal J osip West er. Ljubljana, 1910.
Ponat isnjeno iz »Lj ubl.ianskog Zvona« , XXX; Knjigarna L. Sch wentner - Sara­
jevski List - Sarajevo - XXXIV (1910) ; br . 6, 7; l a til!]. (Nekoliko š č za'pa­
žanja o musli manskoj ć o t ipovima i nošnj i , ć rstvul Podaci su vrlo kr atki.)
Bibliografski podacI etnoglalsko_foUdomih raduva o Buwi i Hercegovill i 427
P., U.:
Prva kudel jka narodnih praznoverica - Bos ns ka Vila - Saraj evo - IX
(1894); 227- 228; 270-271; 301- 302; 332-333; 346-347; ć (Pisac II pnclcama
iznosi gatanja i praznovjer ic II narodu kod bol es ti , smrti, svadbe i t . d.)
p-c, S.:
Mi gracije - Vidi s. v. : Bosna i Hercegovina II Hrvatskoj e ncik lopedij i, .sv. III. ­
Zagreb, 1942; 128-139; latin. (Stanovništvo i njegovo us eljavanj e i i eljavanje!)
- P:
Naši rodbinski nazivi - Bošnj ak Kalendar - Sarajevo - XXIV (1905); 70-72;
latin. (Rodbinski nazivi. u Bmmi i Hercegovini; dodani su i č nazivi.)
PADEJSKI, P. :
O prodaji žena kod Jugoslovena - Primedbe na predavanje, što ga je držao dr.
Kraus F. II sjednici Antropološkog društva II č 10 nov. 1885 - Javor - Novi
S3d, 1886; str. 1553-1556; 1589-1592; 1615-1620; ć (U primjedbama se n avode
podaci i iz Bosne i H r cegovine.)
PALUNKO, VICE:
Ženidba č u Popov u u Her cegovi ni) - Zbornik za narodni život i č
Južnih Slavena - Zagreb - XIII (1 908) ; 2:33--266 ; latin. (Pisac najprije govori o obi­
č ć voljom ili silom, a onda o redovnoj žemidhi, i to o prošnji, ugo­
voru i svadbi. »Do dvij e, t ri l i nedjelj e ide mlada nevj esta sa djeverom majci na
č pošto su prij e bili kod nj e posl anici materini «. Na kraju rada pisac g;)Vori
o »mladoj nevjesti «, nj zinu položaju i dužnosti u ć u koju se udala.)
Č JOANIKIJE:
Slavljenje ž ć II Hercegovini - Srbsko-dalmatinski Magazin . . ... za godinu
1866 - Zadar, 1866; 55-78; ć (Narodni obredi, č i vjerovanja na Badnjak
i na ž ć
Č JOANIKlJE:
1 Pokladanje mesni i b ijeli poklada u Hercegovini - Sr bsko-dalmatinski Maga­
zin za godinu 1867 - Zadar (1867) ; 44- 64; ć (Sijela: igre i zabave; razgovor o
vješticama, o morama, o đ ili ć o vukodlacima!)
PANOV, A.:
Igraju se kopiladi - Razvit ak -- Banja L uka - IV (1937) ; 101-102; ć (Igra
č č u planini!)
PAPRATOVIC, MILENA :
Narodne pripovijetke iz okolice Đ s komentarima i poredbenim pr egledom
- Zbornik za narodni život i č J uvnih Slavena - Zagreb - XXXII (1939);
sv. 2.; 85-195; l at in. (Poredbenu đ pisac crpe i iz narodnoga pripovijedanja
u B . iH.)
PAULI, GUSTAV:
Bosnische Rei seel'innerungen - Aus allen Welttheil en - IlIustrirtes Familienbl a tt
fUr Lii.nder und Volkerkunde - XXII 1891) ; H. 6; 148-152; H. 7; 183-186; H. 8;
202-206 ; H. 9; 230-234; H. 10; 253-257; H. 11; 281-286. č geogra'fska ,
etnografska, ekonomska i ku1tl,l r na opažanja u kra tkom prikazu!)
428
D-l" Matiju Lopac
Ć MIL. Ž.:
Naša n ar odna ć - Glasnik Etn ogl'afs k g muzej a Beograd - II (1927);
63-71; ć (Grada uzeta iz ć naših kraje a , a tako pisac crpe karakteri­
č oblike i nazive i iz B sne i HercegoviJne.)
Ć LJUBOMIR:
Das SippcnIest (Krsna slava, K rsno ime) bei den Serben - Zeitschrift fUr oster­
r eich ische V l.kskunde - Wi >n - XIX ( 1913) ; 117-120. (Opis kr sne sl ave, uglavnom,
iz dohne r ij ek Janj e; spomin je i »presla vu« ili »p risl uži vanje «!)
PECO, LJUBOMlR:
č i verovanjR i7. Bosne - 2 ivot j č nar odni - knj. 14 - Srpski
etnografski zborn ik - Beograd - XXXII (1 925); 359--386; ć [Sadržaj : I Svad­
beni č - II Po 'ebni č i k ult mr tvi h. - II I Praznici. - IV č pri
oranj u. - V ),Ne valja se«. - VI Gatanj e. - VII Kult drve ta. - VIII Kult živo­
tinj a. - IX Dem ni i boža nstva. - X Skaske (kozmogonsk , etioioške, č ­
XI Dodatak.]
PELLETIER, RENt:
.
Sarajevo el sa ć ion - Avec des nombre u ' s illusl..rati ons hors - texte et
plu 'ieurs croqui s (carte et plan) - ć de Pa u1 Labre - Paris, 1934; XIV; 273.
(Isp.: Opis Caršij e II Sarajevu ; 43-71 ; za nar. nošnj u, č 'i t . d. ispo kratak
pregl d: za Musliman str. 110-114; za pr avosla ne str. 126-134; za katolike str.
142-145; za J evr eje str. 151-154; zatim za ostali život i p. str. 155-209.)
PERROT, GIOR IO:
Gli Slavi meridionali - Bosnia, Erzegovina, Croazia, Slavonia, con fini militari -
Ricordi di un viaggi o di ... .. Con una carta geogr afica e 54 disegni dal vero di
Teodoro Vale r io - Milano, 1875; XII + 193 : 8°. (Za Bosnu i H rc .govinu ispo VI pogl.:
Una passeggi at a in Bo nia-Brod - citta a ustria ca e citta bosniaca - Cristiani e mu­
sulmani - Una bettola di frontiera - Musicanti zi ngar i e ball er ine bosniache - La
roma ika - I bei, gl i aga e i r aj a - I francescani di Bosnia - Tessitrici slave: Tipi
e fogge, el i vers e al m Tcato; str . 38-94. Rad je ilustrovan s likama, č
za maroelnu nošnju. Slike s odlikuju ć ali nij si gurno da su vjerne!)
Ć BOGOLJUB:
č srpskog Dru'od u Bosn i - Glasnik Srpskog č druš tva - Beograd
- XI (X VTIr: 1870); 176-226; XII (XXIX; 1871) ; 237-255; XIII (XXX; 1871); 313­
361; ć [PiSllc pr ikazuj e : vadbu (ispod J a hori ne); ž ć (ispod Jahorine); Krsno ime
(ispod Jahori.ne); pr islužbu; ć zdravicu pri s vakom radosnom sastanku; po smrti
(ispod Jahor.ime); prekadu (is pod .Jahorine); varvaricu od Andr ij eva do Vasiljeva dne;
Spasov dan ; Pet rov dan; Vidov dan; Ilin dan ; prorok Da n ilo ; Blagovijest; č
predrasude. - č s u ć i narodnim pj esmama.]
Ć dr. ALEKSANDAR:
Mora - Glasnik Etnograskog muzeja - Beoar cl - Xl (1936) ; 96-101; ć (Po­
daci o mori li U sak uplj ni kod musli m na II Mostaru, kod pravoslavnih u č ć
i kod katol ika u .Jaseni ci (selima kod Mostara) . Na osnovi skuplj enoga materijala
izgleda da postoje tri vrste more: Mor a, pomor , koj a nosi malu djecu (po svoj prilici
epidem. bolest ), dr uga j e vrsta mOra, k oj a Losi mo momke (strah momka od
č osv te) i napok on mOra, koja mor i stari j e ljude i žene (zacijelo funkcio­
nalno obolj e.nj e ill bolest s organskim izmjenama i dr.).]
Bibliografski podaci etnografsko_folklornih rado a o Bosni Hercegovini 429
Ć dr. ALEKSANDAR:
O poreklu nekih naših narodnih lekova - Glasn ik Etnografskog muzeja
Beograd - XII (1937); 111-116; ć (Za ć za mišev kao lijek ispo podatke iz
Sreza č str. 112; 114,)
Ć PETAR Ž. :
Lil a, olalija i sl'odni č - Glasnik Etnograrskog muzej a - Beograd - Il
(1927); 4-17; iril. (Za taj č paljenja vatr e i bukti nj a pisac donosi podatke i
iz Bosne i Hercegovine.)
Ć PETAR Ž . :
Narodne č sprave kod Srba i Hrvata - Lud Slowiat'tski - Krak()w, ­
1931 - Tom II-B; 182-192; ć (Opis :;prava sa slikama ; neke sprave spominje i
iz Bosne i Hercegovine. )
Ć P. Ž , :
Opasivanje crkava - Glasnik Etnogradskog muzeja - Beograd - II (1932);
110-112; ć (Opasivanje r kve ć u Srbiji; u Bosni opasuju neke crkve i
manastire kanapom II zor u; to č nerot-ke. P odatak j e M. ć Pisac č
ć pažnju na nekoli ko č pitanja II vezi s tim č n a loj a bi trebalo
odgovoriti, da se č može dati potrebno ,objašnjenje.)
Ć PETAR 2.:
O bauku - Glasnik Etnografskog muzeja - Beograd - VIII (1 933); 104-107;
ć (Medu podacima za narodno vjerovanje li "bauka« pi - e pOlTIlU1 je i narodne
pjesme iz Bosne, u k-ojima se spominje bauk. č "P rema tome nalazimo, da
se može pretpostaviti, da j e bauk novij e natprir odno ć l oje je postal o 'kao narodna
personifikacija medveda, č se prvobitno č II toku vremena izgubilo. «)
PILAR, dr. IVO:
O dualizmu i vjeri starih Slovjena i o njegovu porl.rijetlu i č (sa 4 slike)
- Zbornik za narodni život i č Južnih Slovena - Zagr eb - XXVIII (1931),
sv. 1; str . 1-86; latin. ć se za mišljenjem prof. Peiskera č
vjerovanju starih Slavena, pi sac nastoji da po topografskim n azi vima i nekim drugim
znacima odredi mjesta, gdje su naši p redi vršili svoje vjersk obred (nj em. Kultstat­
ten, svetišta). Glavno je vbilježj e tih mjesta dualizam (bog svjetlosti i dobra: bog tame
i zla), U tome srni l u pi ac nalazi i u Bosni i Hercegovini n eke lokalitete, na pr. :
Djeva č na Romaniji); Djeva (n desnoj strani r ijeke č č
Stijene (kod Rogatice, Fojnice, Olova) ; vr h ideš (na lij e voj stran.i rij e,ke Bistrice);
glavica Krblj ina (na desnoj strani Bistre; glavica Videš i đ Gomila, seoce
Crnci ; Vidova glava (sve II Hercegovini); č - Trnova c (kod Tuzl e; sela Mo­
luhe i č (kod Tuzle); gora Konj i Konjuh (Dovi šte). Za kult sunca ispo č
na š ć kod Travnika (str. 59). Od lok lite ta spominj e j oš brdo Šiljevac i
Konjsku Glavicu (iznad Popova Polja), Vel s, V lešib, Velež, ć Ljeljen-brdo,
vrh Crnoglav i dr .]
POCHE, R. - POCHE, E.:
GeseIlshaftsreise d s Wissenschaftlichen Club nach Dalmatien, Herzegowina und
Bosnien 7. bis 26. Mai. mit Anhang. - Bericht uber e ine im Ans chlusse an die
Reise des Wissenschaftlichen Club v on drei Her ren der Reisegesellschaft untennom­
mene Excur sion in das Drina - Gebiet - Wi en, 1892; 1-74. (Uz opis puta n::.de sc
koja ć napomena o narodu i njeg ovu Život u.)
Ć pop MILE:
č i njegova okolina - Bosanska Vil a - 1(1886) ; 169-170; ć (Opis, protkan
narodn im č Isp.: narodnu č o gr adu č
430 D-r Malij a Lapac
Ć DU A - MOMIR:
Varoš Zenica sa okolinom (Prilog poznav nju Bo fl ) - Bosanska Vila - Sara­
j evo - VII (1892); 153-154; 167-168; ć (Por ed p isa Zeni ce, na r odno p r edanje
o postanku.)
Ć DUŠAl S.:
Život inje i bilje u narodnom predanj - Bunika - perWlika - ž ć
List za srpski život , č i predanj e - Aleksinac - IV (1903); b r. 3; 192-194; ć
(Kritika na č Ivana Zovka )) Nekoli ko narodnih ll j ekova«. koji je izašao u »Gla­
sniku Zem. muzeja u B. i H .« god. 1890; knj . III ; 315.)
Ć DU S. :
Tragovi bogomilske j eresi u srpskom n arodnom predanju - ž ć - List za
srpski život, č i pr edanj e - Aleks inac -- I V. (190:3) ; br. 3; 173-179; ć
(Nekoliko primjera iz bogomilskog č U ' sr pskim neu'odnim umotvorinama!)
Ć ing. JOVIO:
Ljetni stanovi (katuni) na Zelengori (Sa 7 t abli . 2 k arte i 3 slike u tekstu) -
Glasnik Zem. muzej a II B. i H. - Saraj evo XL (1928); sv. 1; 167-186; ć [Sadržaj:
Uvod. - Opšti prilazi (putevi) na Z ieng or u. - č rski č putevi na Ze­
lengoru. - St anovi - katuni đ va njs i oblik i nutarnj i r aspored stai!1a; posu­
đ Zelen gorski pašnjaci (tri pojasa ; paš nj aci podijelj eni na ka tune; porodice, koje
imaj u svoje katun na pašnjacima iz č g, Bil e' kog (Rudinja,l1i) iLjubinskog
sr eza). - Stoka i č proizvodi č ovca i nj ezi ne osobine; prerada mlijeka :
jutrina, č f Ul' da ; s prave za prer adu ml ij tka, posude i dr.). - Od tabla ispo
tab. II (kolibe na studenim vodama; č koliba); b. Ul (pastirska koliba kod
s tudenih voda) ; od k arata isp. : č č p utevi na Z l engor u; č
i Rudi njanski katuni ; {ld slika: tlocrt kol ibe; č presje k kolibe; uzdužni pre­
sjek kolibe. Rezime na č j eziku ; zati m up0treblj n a lit ratura.] - Vi di i:
Separ at .
Ć iU1g. JOVO:
Ljetni s tan ovi (staje) na pl aninama Vranid, Matorcu i Scitu (Sa 5 tabla, 2 karte
i 9 slika u tekstu) - Glasnik Zem. muze:ia Ll B. i H. - Sarajevo - XLII (1930);
sv. I; 145-178; ć [Sadržaj : Opšti prikaz pl an ina . - - P utevi na planinu Vrani cu
Matorac i ć - Opis stanova i paš nj aka (s urek; kol ibe : grada, oblik, raspored).
- Rad, đ i život č (goveda, ovce; pl aninsko č izgon
st oke ; prerada mlij eka ; đ ,i dr.). - Od t abela (za et nogr af iju) isp. : tab. IX (ko­
libe oko Prokoškog Jezera). - Karte : č ki put ev i na planinu Vranicu, Matorac
i ć ljelni s t anovi na Vran ici, Mat ol'cu Š ć - Slike: koliba na dumu; koliba na
lastavicu; plan kolibe; ć dij ežva ; s k ip ; stap (m ć s kolutom; ć li obliku
št.a·pa); č ć ili č ć masleni č ć czime je na č j ezi!ku; literatura
kojom se pisac služio. - Nastavak vidi u: Ljetni stanovi na planini Vranici, Zec-pla­
nini i planini Bi tovnji. - II dio Pašnj aci R sin - Vranica - Glasnik Zem. muzeja
li B. i H. - Sar aj vo - XLIII (1931) ; sV. I ; 55-81; ć [S držaj : Stanovi Korita ;
č s tanovi; stan Radovina, Uložn ica, Sri da, Smr di Voda, Srida č ­
č Srida Ul ožnica; č »sridar i«. - St anovi (staje) na Z c-planini. - Sta­
novi Ina planin i Bitovn ji (CrepuIj e, Utori l. - Opšt a karakter is t ika ljetnih stanDva na
planina ma M torcu, Vrani ci, Zecu B it ovnj i đ koliba, posuete, č
spremanja č p roizvoda, surek ili sr ida). - Kal·te : Lj etni st all1 0vi i sride na pl.
Rosin - Vr anici; lj etni stanovi na Zec- la nini i it ovn.]i . Sl ike: kolib a na lastavicu;
Ikoliba na dumu; plan kolibe. - Rezime na č m jezi ku.] - Vidi i : Separat.
P OPOVI , · ng . .JOVO:
Ljetni stanovi (mahale) na planini Bj ela- ni ci (S 2 karte u t ekst u i 11 tabla) -
Glasni k Zem. muzej a u B. i H. - Saraj evo - XLIV (1932); l sv.; 55-95 ; ć [Sa­
Bibliografski podaci etnografsk -folklornih radova o Bosni i Hercegovini 43 t
držaj : Planina Bjelašni ca i nj ezini pašnjaci. - Opšti opis. - Opis mahala. - č
ski putevi lna planinu Bjelašnicu. - Život .i rad č (Humnjaka), i to: opis kraja
Podvcleži i st anovništvo, njegovi č i osobine ć postelj ina , kuhmjs ko đ
odijelo, h rana, hi gijenska t r ana (lues, zapisi,), ć n ost, glavno zani manje;
žetnski č r ad (samo pr eslica). - Živ.ot i rad č na plani ni č stoke,
odnosno pr er de mlijeka (vaTenina, urda;. sprave za preradu mlijeka č pobra­
ć ovce i č - K olibe i zgrade II č mahalama đ
koliba, dimenzij e, vanjsk i oblik, nutarnj i raspored; namj eš taj; đ - Kolibe i
zgr ade u kojim stamuju Bosanoi. Za etnografiju isp. : t ab. IX, 7 ( eoska planin­
ska ć u clu Rakitnici s južne strane pl. Bjelašnice); tab. XIII , sl. 10 (koliba bosan­
skih č II mahali Hranisavi na planini Bjelašnici); tab. XIV, sl. II č i č
nica pred kolibom . . . na mahali Jasenu, pl. Bjelašnica); od k arata isp .: Mahal e
č putevi na pl. Bjelašnicll. - Liter atura. Rezime na č j eziku.]
Ć ing. J OVO:
Mah ale (ljetni stanovi) na planini č (Sa 3 table i 2 kar te u tekstu) - Glasnik
Zem. muzeja u B. i H. - XLV (1933); sv. za prirodne nauke ; 143-164; ć [Sadr­
žaj : Opšti opis planine č - Opis mahala (s kartom) ; putevi na mahale (s kar­
tom). - Opšti prikaz paš njaka (ishrana stoke, š ć s toke i prerada mlij eka).
- Opis koliba i zgrada đ dimen zij a, vanjski oblik, nutarmji. r aspor ed, namje­
štaj, posude ; tor ovi). - Od t abela ispo tab. XVII, sl. 5 (koliba n a mah.aH Kl ancu) i sl. 6
(koliba na mahali Dolovima). Rezime na č j eziku. - Literatura.]
Ć ing. JOVO :
Lje tni stanovi (mahale) n a plan ini Treskavici (Sa 4 t a ble i 2 kar te II tekstu) -
Glasnik Zem. muzeja II B. i H. - XLV (1933) ; sv. za prir. nauke; 181-206; ć
[Sadr žaj: Opšti opis planine Treskavice. - Opis mahala (s kartom: mahale na pl.
Treskavici). - P utovanja na planinu (s kar tom). - 2 ivot i rad đ sto­
č na planini (izgon stoke, nj ezina vrsta i broj ; prerada mlij eka) . - Kolibe i zgrade
(grada, dimelnzij i dr.; namj eštaj; đ i dr.). - Od tabela (za tnografiju) ispo
tab. IX, sl. 5 (pastirska koliba na mahali Koritima) ; s l. 6 (pastir ska por odica pred ko­
libom). - Rezi me na č jezik u. - Literat ura.]
Ć ing. J OVO:
L jetni stanovi (staje) na Prenj -plani ni (Sa 4 table i 2 karte II tekstu) - Gla­
snik Zem. m.uzej a II B. i H. - XLVI (1934); sv. za pr irodne nauke ; 81-112; ć
[Sadržaj: Opšti opis Premj-planine. - Opšti prikaz pašnjaka. - Opis pojedinih
stanova (5 kartama : stanovi na Prenj-planini; č putevi na Prenj; nazivi katun
i mahala nisu p02lI1ati na P r enju). Kolibe i druge zgrade đ oblik, dimenzije,
raspor ed; namj eš taj i đ t orovi ; sumjes nici i pobra č i dr.). - Privredni zna­
č pre\!1j skih paš njaka (zemljoradnja, č ovca, njezina vrsta i š ć
nje; zimovišta, proljetišta). - Od tabela ispo tab. IX (pastirska koliba s č
i stadom na Stajskol1l Gvozdu) . - Rezime na č jeziku. Literatura.]
Ć -ing. JOVO:
Ljetni stanovi n a planini P lasi, Muh nici i e rsni ci (Sa 4 tabl , 2 karte i jednom
slikom u tekstu) - Glas nik Zem. muzeja II B. i H. - Sarajevo - XLVII (1935);
il7-146; ć [Sadrža j : Opšti prikaz pla nina i pašnjaka (s kar tama hr. l .); opis
stanova i č p uteva na pla ninu (s kar t om) ; p rivr edno i socijalno stan je sto­
č (zgrade; r erada mli j ka); život č na s tanovi ma ; putevl) , - Od t a bela is po
tab. XIII, sl. 5 (poj ata - Dugo P Ij e); sl. 6 č pojate na Dugom P olju) ; t ab.
XIV, sl. 8 (koli ba i č zati m ispo u tekstu sl. 3 (koliba i »l1,likcn'" uvertikal.
presjeku). - Rezime na č jez iku.] - Vidi i : Separat.
Ć tng. J OVO:
Ljet ni stanovi na plani nama Vranu, Cabu lji i Maloj Cvrsnici (Sa 3 t able i 2 ]{arte
u t ekstu) - Glasn ik Zem. muzeja II B. i I-L - Saraj evo - XLVIII (1936); II sv.;
432 D-r rvLat i.ia Lapac
63-97; ć [Pisac daje ć opis svake pianine napose (s kartama br. 1 i 2); zatim
nabraj a i opisuje s tanove i pašnjake, pos ebno na svakoj plani ni, pa život i rad č
(ukupno). - Rezi me na č jez iku.] - Vidi i: Separ at.
Ć i ng. .JOVO:
Ljetni stanovi na planinama Raduši i Ljubuši (Sa 4 t able i 8 slika u tekstu) -
Glasnik Zem. muzeja II B. i H. - Saraj evo - XLL (1937); II sv.; 65-111; ć
[Sadrzaj : Opis pojedini h planina č fl ora !) - Stanovi .na planini Raduši.
- Zgr ade ll. na elji ma p . Raduši ć gr ion icc, ajati, namještaj). - Izlaz na
plani nu. 2ivot i r ad na pl anini (katuni). - N:aselj a II vis oki m pol jima đ Ra­
dušlc', Ljubuše i Vran-pl anine. - Ljubuša planina. - Zgrade II naseljima po pla­
nini i ispod pl nine Ljubuše. - Život i r nd plani na r a, hrana, ovca, koza, goveda,
konj i i dr. Za et nogra fi j u isp. : tab. V pL ninska ć tab. VII (herce­
gov. planin ska koliba na Ljubuši; »mlikur" uz tu koli bu). - Od sli:ka isp. : sl. 2 (tipa­
č primjer bosans kog planin . starla); sl. 4. (herce.govaeka koliba od drveta); sl. 5
(presjek koli be i mli kara) ; s l. 7 č koliba od suvozidine); sl. 8 (hercego­
č pOjata ). - Rezime na č Jezi kL1.1 - Vidi i : Separ at.
POPOVIC, mg. JOVO:
Ljetni stanovi na planinama HrbJjini i Krugu - - Glasnik Zem. muzeja u B. i H.
- Sarajevo - LI (1 939); II sv. ; 61-92; ć [Sadržaj: Opšt i pr ikaz planina i terena.
- Opis H r bljine pla nine. - Zgrnde. - Naselj a. - Krug Plani na. - Privredno sta­
nJ e. Od t abela [Sp .: t ab. III (kuce i st aja ; zg cad e č t ab . V (»mlada« i č tab. VI
č por odice). - Rezime na č .i ezikuJ -- Vidi i: Separ at.
P OPOVIC, S. MARKO:
Dabrica i grad Koštun (Koštur) - BO.::lan.s k, Vi la - Sarajevo, I V (1889) ; 9-10;
24-27; 42---43 ; ć (Položaj; maha le i n j ihova imena; kako j e koj e ime nastalo;
stanovnici: vj er a, zan imanje, krat.ka bilj eška o odi.ielu ; grad Koštun - na rodno pri­
č vezano za nj egov posta nak i r azv-JL)
Ć R. JIII.:
Dopuna i o stuhama koju -- Bosan>'ka Vila - Sar aj E'vo - vnI (1893); 84-85;
ć (u Crno i Gori se ne kaie ), stuha«, n go ',zduha« , ć ć može biti
č žena , vo, krava, ovruo , ovca, koza, Jurac, pas i t. d.)
popovrC, dr . VASILJ :
Zadruga - Istorj jska rasprava - Sepa.r . oštampano iz :,Nar. Jedins tva« - Sara_
jevo - 1921; 1-106; ć [Rad sadr žava: l odsi ek: 1. Pojam, organizacija i život za·­
dr uge ; u ticaj zadružnog život a na državnu orga nizaciju i na pravno shvatanje na­
roda; t ipovi zadruge ; prelazne f orme do i n nkoSJ;le ć i mok os nog gazdinstva; broj
č i njihovo srodstvo ; nekoliko primj era ć zadmga, naziv ' i definicija za:­
druga . - 2. R šircnost Jugoslavenskih z druga II razna v: mena; u novije vrije­
me, u , tarije. - II Pravne pr ili ke. Pis ac ima II vidu i zadružn i oblik u BOSln i i Herce­
govini.] - Vidi i : Nar odno jedinst vo - 3ar, j evo, 1\1 21.
POPOVI , dr. VASILJ
Zadruga (teor ij e i. literatura) - Glasn.il, Zem. muzeja II B. i H . - Sarajevo ­
XXXITI-XXXJV; 1921-1922; 7:3-114 ć (Rad j e dr ugi dio š č raspr ave: "Za­
druga« . č prikaz č teori j a u postanku zadr uga; kr itika teorije JllIajce­
nove, LevI jeve, Pajskerove, Dopšave ; za ti m dolazi č porijeklo zadruge,
uzroci nap retka i propadanja. P ored t oga pisac navodi i li te r aturu o tom predmetu.)
Ć Dr. L.'
Bosnien lind Hercegovina - Volksthi.imliche B chreibung der Sitten, Le benswei­
e u. Gebraucbe der dortigen Volker, sow iE' (' ln kuo er geographischel' u. geschicht­
Bibliografski podaci etnograisk _folklornih radova o Bosni i Hercegovini 433
licher Abriss dieser Lander nebst einer B iographie Sr. Excellenz Josef Freih. v. Phi­
lippovic - Wien, 1878; 1-63. (Stanje, č »okupacijom«, u kratkim prikazima!)
PRAJNDLSBERGER, dr. JOSIP:
Prilozi narodnoj medicini iz Bosne (Sa 6 sl
l
ika u tekstu) - Glasnik Zem. mu­
zeja u B. i H. - Sarajevo - XII (1900) ; 65-81; ć (Pisac govori: I O č opera­
cijama narodnih vidara i o opas nosti njihovih postupaka; iznosi žive primjere toga
č i narodne v!idare - II O open.cijama š č kamena marodnih »vidara «.
U slikama donOSi instrumente, kojim su narodni »\f" dari« obavljali operacije.) - Vidi
i: Wissenschaftliche Mittheilungen aus Blls nien u. der Hercegovina - Wie:n - VIII
(1892); 215-229.
Ć
Dvije-tri o Cazinu - Po i1arodnom pncanjll - Bosanska Vila - Sarajevo - II
(1887); 264; ć (Kratak rad, đ na osnovu nar. pripovijedanja.)
PRICA, J.:
ć industrija kod Muslimana - Gaj r et - Sarajevo, 1935; br. 3; 48-49; ć
(Tkanj e; vezivo; keranj e. Sa slikama!)
PRIJEDORCANIN:
Blagaj i Derviš-kuh! - Bosanska Vila - Sarajevo - II (1887); 54-56; ć
(Po narodnom č ime Blagaj, jer je »ll. njemu postojala blagajna nekog bana
bosanskog, ne zna se kog je i koj e je godine«. - »Derviš-kulu« narod veže za č
vjeka s imenom Derviš, koji je imao nakazna -ina; č se dalje podudara s jednom
verzijom o caru Trojanu i njegovim kozjim ušima.)
PUCK:
Luka đ ć ć Iz naroda o o narodu - Zora - List za zabavu, pouku
i književnost - Mostar - II (1897); 180 ·-181; ć (Prikaz i ocjena!)
PUCANIN:
Badnjica na selu - Osvit - Mostar - III (1900); br. 99; 11-12; latin. (Opis obi­
č na Badnji-dan na podnožju Radov ana.)
Ć Ć SOFIJA:
Moda - Žena i stid njezin - Bosanska Vila - Sarajevo - XIV (1899); 234-236;
260-262; 285-287; ć (Govori se o stidu kod našega 'naroda u B. i H.)
Ć JOSIP:
č ć u Bosni i Hercegovini - Vienac zabavi i pouci - Zagreb - XXXII
(1900); 205-206; 221-222; 236-338; l tiln. [Prikaz Meringova djela č kuca u
Bosni i Hercegovini«. č osvrt. - Nepoznavanje ć radova te vrste i na­
rodnih naziva za č dijelove kuce; greške li đ Zatim slijedi pregled po­
jedinih poglavlja u dj elu. U prikazu e na više mjesta navodi ć i strana lite­
ratura o č ć
PUSTINJAK:
Djevac od 90 godina. Iz nar. č i v.ierovanja za »Osvit« - Osvit - Mostar
- II (1899); br. '72-88; lat in. [Opi.., ć i ć - Narodne praznovjerice;
narodne pl'ipovij etke i t. d.l
Glasnil, Zema lj S!u.1g' ITlllzej 3
434 D-l' Matija Lapac
PUSTINJAK IZ BORKA:
Narodna torba - Hrvoje -Hrvatski č kalendar za prostu godinu l 03 (god.
XV) - Mostar, 1902; 54-74; latin. [Sadržaj : I č (t r ba). - II obanska. ­
III loja. - IV Gospodska. - V č - Refleksi.je o život u; mnoštvo narodnih
č fraza, č i t. d. Isp. II narodu stereotipnost broja 7!]
PUSTINJAK ISPOD Ć
Zvonarev t eljig. - Iz života našeg naroda. - ribilježio . .. ... Preštampa no iz
»Hrvoj e« kalendara. - Osvitova knjižnica, I II - Most r , HlOl; 1- 24; lat in. [Sadržaj:
I č - II Narod. - III Robovanje. - IV Sv' k i da n. Rad i ma podataka o narodnom
životu. Originalne narodne č i fra ze '] - I ·p. i : Hrvoj e - Hrvatski č kal en­
dar za prostu godinu 1902 (god . XIV) - Mostar, 1901 ; 67- 89.
R , P . Đ Ć PETAR) :
Sv. Sava kao č slava. - apisao Milan ć - Sarajevo,
- 1935 - Razvitak - Banja Luka - II (1933) ; 326; · irL!. [Kr at ak pri,kaz Karanovi­
ć rada!]
R, 'p.:
Problem Kulina Bana - Napisao Milan ć - Razvi.tak - Banja Luka ­
II (1935); 416-417; ć [Prikaz ć r ada , koji j š t ampan II 12 sv. »Novosti
iz č muzeja« - Saraj evo, 1935.,
R, P.:
Vodeni sudi - Razvitak - Banja uka - IV (1 937); 29- 30; ć č
nazivi sudova za nošenje vode, nalij evanje, t o".en je i pij nj e.]
R, P.:
Prilozi č naše narodne kerami ke - Pos bna izd . 11ja Etnogr afs kog mu­
zeja u Beogradu - sv. 6 - Beograd, 1936 - R zvitak - Banj a Luka - rv (1 937) ;
ć [Prikaz!]
R, P. :
Dijelovi ć radila - Razvitak - Banja Luka - V (1938) ; 225-227 ; ć
[Nazivi plužrrih dijelova iz Sreza č p kazivanju jednoga seljaka ­
đ s nazivima u č ć r adilo « od ć Milana u »Razvitku «
IV (1937); 326-335.]
R, P. ;
ć Milan: Granice srednjovj·ekovne župe Z mlj ani k - Separatni otisak iz
»Glasnika zemal j kog muzeja «, Sarajevo, 1936 - Razvit ak _. Ban ja Luka - IV (1937) ;
·'46-347; latin. [prikaz!]
R., P.:
Vladislav ć Župa Zemljanik i stara nahija Zmijanje - Sarajevo, 1937 -
Razvitak - Banja Luka - V (1938); br. 7; 224-225; ć [Prikaz !]
R, P.:
Milan ć Đ soba u j ednoj her cego č kuli - Saraj evo, 1937
- Razvitak - Ban:ia Luka - V (1938); 278 ; lat in. [pri kaz!]
R., P.:
Kosni alat -- Razvitak - Banja Luka - vl (1939); 68-70 ; ć [U č se
iznosi sve, što ide u kasni alat, i kako sc št o n· ziva .J
Bibliografski p-odaci etnografs ko_folklumi h I'c.dOVA o Bosni Her cegovini 435
R. , P. :
Milan ć Istorisko-e t nografs kc ertie o žu pama Rami i Skoplju - Sara·­
j evo, 1938 - Razvitak - Banj a Luka - VI (1939); 230; ć [prikaz!]
R. , R.:
Naše narodne nošnje - Vidik - Sa rajc:vo - God. IV (1950); br. 49; 6-7; ć
[Slike nošnje iz okoline Banje Luke! l
ć Đ
Dvij e tr.i o zduvama - Kao dopuna č gg. ć i ć - Bosanska
Vil a - Sara jevo - VIn (1893); 318-319; ć [ ar odno vj croval :1 j e o zduvama!]
Ć dr. ANTE:
š ć urednika akademijskoga »Zbornika za Dllrodni život i č Južnih Sl a­
vena« o putovanju njegovu po Bosni i Hercegovini, obavlj enu u vr ijeme od 20 srpnja
do 21 kolovoza 1899 - Zbor;nik za narodni život i č Južnih Slavena - Zagreb
- IV (1899); 292-324; latin. (U obhku putopisa pisac daj e svoja zapažanja (u kr.atkim
crtama) o životu, r adu, mišljenju i vj ero vanju, o narodnoj nošnji, ć na,rodnom
obrtu, narodinoj pjesmi, pjevanju i zabavi u B . i H. , i to u oni m mjestima, u koja je
dolazio (isp.: Sarajevo, Ilidža, Trebinj e, Ljubinje, Stolac, Mostar; zatim: Travnik,
Jajce, Banj a Luka, Kola, Č a, Var car-Vakuf, Šehovci, Duvno, Visoko, Kreševo,
Fojnica i dr.) . Pisac je pribilježio i viš e nar odnih sti hova (pj sa ma) pa č i etno­
grafskih naziva, đ kojima j e dosta takvih, koji h nema ni Vuk, ni Akad. č
- Vidi i: Separat.
dr. A. :
Osnova za sabiranje i proueavanje grade o narodnom životu - Zbornik za na­
rodni život i obicaje Južnih Slavena - Zagr eb - II (1897) ; 1-88; latin. [Rad sadr­
žava: I ć »Zbornika za Illarodni ž,ivot i č Južni h Slavena« - II Osnova za
sabiranj e đ o narodnom živ,otu - III č sabiranja grade o narodnom životu ­
IV č đ o narodnom živolu.] - Vidi i: Separ at.
Ć dr. MIHAILO S.:
č i etnografska s tudija o br oju Sr b a i Hrvata - Srpski knji­
ževni glas nik - Beograd, 1939; n. s. knj. LVIII ; 350- - 355; 419-426; 480-487; ć
(Teritorijalni sastav i stanovništvo; prirodni p riTast st no ništva kao č nacio­
nalni , č vjerski li č faktor; jers'ka podj ela stanovništva u Jugoslavi ,i i
i t . d.]
Ć dr. MIHAILO:
Drinska banovina - č i etnografsk a razmatranja - Sr pski književni
glasnik -- Beograd, 1940, n. s. knj . LIX; 204- 210 ; ć (U r adu nisu uzeti u obzir
srezovi, koji su pripadali Hrvatskoj i Ze tskoj banovini.]
Ć S. VOJISLAV:
Narodna predanja o ubijanju starih ljudi - Geografsko-etnografska đ -­
Glasnik Skopskog č društva, Skoplj' , Hl30 i II- VIII ; 309-345; ć (Pisac jc
nešto grade sabrao i u B. i H.]
Ć JOVAN:
Poslednji Vukovci II Hercegovi ni - P rosv ta. List za narodno ć
Sarajevo - XXI (1937); 701- 711 ; ć (Uloga »Bosanske Vile «; č nar odnog
blaga; Sara jevo i Mostar kao centri za pri kuplj anj e grade o narodnom životu.]
28*
436 D-L" Matija Lopac
Đ Ć PETAR:
Sela parohije Krnjeuše u Bosni (kod Petrovca) - Sr pski etnogr afski zbornik -
Beograd - XXV (1923); 155-189; ć [S3Jdržaj : I Granice i zemljište. - II Položaj
sela. - III Tip sela. - rv ć dvori šte i Ć - V snivanje sela, ranija
nasel ja i nj iho vI h' agovi. - VI Na rodne o obin e. - VII O gladi 1917-18 godine. -
VIn č pTegled stanovništv a.]
Đ OVI , PETAR:
Bjelajsko Polje Bra vsko - Srpski etl10gr ais i zbornik - Beograd - XXXV
(1925): 125-276: ć [Sadržaj : ć dio: I Oblast. - II Tragovi starih naselja. ­
ill Današnja naselj , . - IV Postanak i r azvi t ak dalnaš njih naselja. - V Narodne
osobi ne. - Posebn i dio : I Bjelajsko Polj (Brestovac, Vodenica, Skakavac, Suvaja,
Raši movac, Petr ova , T uk-Dževar, Bara, č ć Vedr o Polje, ć Me­
deno Polje, Cimeše, Bj el aj, Busij e, Mal e St j njanin, č - Dodatak. - II Brav­
sko: Krnja Jel a, Smolj a na, K aplj uv, Bra vsk i agana e, J a njila, Bravsko. - Registar
za Bjelajsko P olj i Bravsko; s tr. 677.]
Đ Ć P ETAR:
Bosna i nj ezi ne granice - Razvit a k - Banja L uka - II (1935); 43-45; ć [O
gra . a . a , koj ih nema n a geografs koj karti, ali one ipak post oj i č se od
zaborava u nar du.]
Đ Ć P .:
Nije do č - Razvitak - Banja Luka - II (1935); 258-266; ć [O
h it nos U ispit iv nja nar dJ10ih tradici j a !]
Đ Ć PET R:
č nar odnih vjerovan j a i č Pov dom najnovijeg djel a dr-a E.
Šnevajsa. - Razvit ak - Banja Luka - III (1936); 27- 33; ć [Pr ikaz
djela : :. Grund iss d s Volksglaubens und Volks brauchs der Serbo-Kroaten «; izdala
Dru žba sv. Moh rj a u Celju.]
Đ Ć PETAR:
č u sklopu i đ č pr edanj a - Razvitak - Banja Luka - IV
(1937); 84-88; 122- 127; l atim. č pjesme imaju donekle jedinstven kalup i pri­
č č č prikazivanja i opis ivanja dogad ja i č tako je i kod
zna t noga br;Jja č predainja. Pisac se služi sa nekoliko primjera, uzetih iz
č pr edanj a na č Bosanske Kr a jine,)
R Ć P ETAR :
Prošoja i svadba II elima na utoku Unca - Razvit ak - Banja Luka - IV (1937);
224-236; ć [Sela na utok u Unca : č Bogolj us ci, Veliko i Malo č Opis
j e izraden po kazivanju j ednoga težaka iz sela č l sp. : ulogu »vukova« kod
vodenj a ml adenaca !]
Đ Ć P ETAR:
Slavljenje krsnog imena II selima na utoku Unca - Ra zvitak - Banja Luka ­
rv (1937); 301- 311; ć [Opis »krsnog im na « po kazivan:iu jednoga težaka iz sela
č - Vidi i : Sepa r at .
Đ Ć P ETAR:
Nekadašnja oblast MiJan-Knežina - Razvi tak - Ba nj a Luk a - VI (1939) ; 266­
277; ' iri J. [Oblast j e im dobila od Kneza Mil a na. negdašnj' ga gospodara. Milan-Kne­
zina zauzim p t dana'njih sela đ ć 2: ivini ce, Boka nj , Bregove i Bolvine); ima
i. TK'kol iko predan j a o toj blasti.]

Bibliografski p daci c tnografs k _f lklomih l'<l d(Jv< o Bosni Her 'egovini 437
Đ Ć PETAR:
Unac - Srpski etnogl'afski zbornik - Beognd - LVI (1948) ; 443-638; 'ir il .
[Sadržaj: Opšti deo -- Oblast i njeno ime. - Položaj s la. -- Tip sel a. - ć dvo­
rište i ć -- Zgrade II polju i u - Tragovi r anij,ih naselj a i osni­
vanje sadaš njih sela. - Tragovi negdašnjih naselja. - Da našnj a naselj a. - Sta ost
porodica, - Por eklo porodi ca. - Pregled nasel j ivanja po vremenu. - Pregled nase­
ljivanja po poreklu. - Kratak osvrt na sta rije i č rodove i porodi e. - Isel javanj e
iz oblasti i pregled raseljenili porodica. Pregled kr snih sl va u vezi .' p I' kl om.
- č slave. - Narodne osobine. - Zanimcmj e s tanovniš t va. - P os bn.i deo.
Registar. Pogovor za Un,ac.] · .
RAEVSKI:
Hercegovina (Prijevod s ruskoga je.dka iz Zurnala JVIi n. nar . prosvj ., 1840 za
mjesece juJi i august) - Srpskij Letopis za godinu 1851, č l j knj , 83; Budim;
59-90; ć č geografsko-etnografski p odac.:i iz starij ega vremena.1
Ć RUŽA:
Donja Dolin a (kod Bosanske Gradiš ke) - (Svadbeni č - Vjesnik Ebnogral'­
skog muzeja u Zagrebu - Beograd, 1935 - knj . I (1935); 207-210; latin. (Opis prošnj
i svadbe. - Isp. nekol,j,ko narodnih stiho va novij ega dat uma!]
REINSBERG-DURINGSFELD, V . Freihe['i1:
Die Siidslaven - Globus - lllustrir t Zeitschr ift: fi.ir L i:i. nder U . Volk l'kuude -
Hildbur ghausen - V (1864); 97-105. č Južnih Slave't1.a. - Vjer ske razlike i
naci onalno nejedinstvo. - Patrijarhalni život. - Zenidba . - MOTIa Ci. i njihov ži vot.
- Vj erovanj e u vampire i vještice. - Crnogorci. - Za na r odnu nošnj u ispo 2 slike:
str.
RENNER, HEINRICH:
Herceg-Bosnom uzduž i poprijeko - Putovanja Henrika Renn l ' - s 35 il ustra­
cija po slikama W. L. Arndta , E. Ć i dr. t e po l ot grafski snimcima.
S geografskom kartom - Preveo Isa ć - Mitrmrica, 1900; I V + latilo.
[Na č mjestima nac e se đ o narodnom životu. Isp. nap se pogl vlja: Kak
se živi i posluj e u bosan. gl avnom gradu ; iz bosan koga živovan :i i l jubovanja, str.
59-95, i t. d. Slike!] - Isp. i : Ren ner Heinrich : DUTCh Bos nien u. die Hercegovi na
kreuz u. quer ... II. in Wort u. Bild erga nzte u. vermehrte Auflage - Berlin, 1897;
1-567.
ROBERT, CYPRIEN:
Die Slawen der Tiirkei, namIich: Ser biet·, Bosniaken, Albane en
u. Bulgaren; oder Darstellung ihrer Hilfsquellen, ihrer 'fendenzen und ihrer politi­
chen Aus dem Franzosischen - II Ausgabe - II Ab t ' h u"g - Stuttgart,
1851 ; 1-102. [Historija, č socijalno, k ulturno i ekonomsk st:; nje ! Is1J. o raj i
i njezinu položaju, odij elu, č zivotu, kulturnoj zaostalosti, hr ani, bol e tima,
č ć str. 11-19. Isp. : babura - velika zemlj. ć SiT. 18. Da doplmi so i­
jalne pri!iJk e, pisac navodi u prozi rneke narodne pjesme o Mij a t u ć str . 19-51. ]
RODT, T. v.:
Aus dem alten Illyrien Reiseerinnerungen - Bern, 1897; 1-92. [O pok rivan ju
Muslimanki, o bojenju kose i noka ta (s tr. o lT'oš nji II Mos t ar u (str. B3 )! Opis
unutrašnjosti muslimanske ć u Blagaju i dr. (str. 65; 70)1]
ROSKIEWICZ, JOHAIN:
St udien ii/:Jer Bosnien und die He rcegovina - LeipZi g und Wi n, 1868; XIV+414.
[Pisac daje č pr;ikaz zemlj e i naroda; opisuj e svoj p ut p o Bosni i
438 D-t Matija Lapac
Hercegovi.n i, a osobito se zadržava 11 opisu Saraj eva. Zatim pr ikazuje nauku, vjer­
k i ži vot i organ izaci ju islama, admini .. t raciju zemlje, strane konzulate pa ojsku i
njenu or ga nizacij u. U poglavlju »Sitten und Gebr auch der Bew hn r «, str. 235-279,
daje podatke, koji s u od č etnogr3.fskog interesa , jer zahvataju život u doba
turske vlasti.]
Ć STOJAN i o. fra NUIt, Đ
Duvno (Zupanjac) - Nar odni život i č - Zborn ik za narodni život i č
Južnih Slavena - Zagreb - IV (1899); 244--;291; latin. [ adržaj: Kraj i mjesta. ­
Gore i vode. - Zemlj e. - Vrij eme. - Bilje. - Tl . Životinje. - ć ust roj
tijela. - Po bne p jave. - Odijelo i ć - N kit i č š - Poezija (neko­
liko eps ldh i li rsk ih pj esama). Rad j e ilmt ri ran slika ma, i t o: »Pogled po Duvnu (voz
s č »pon or pod Tubol jom (izvana)". »ponor pod Tuboljom (iznutra; desno
mlin b' . pr ed ždr ijelom) «, »duvan.iska st ar ica s mali m djetetom«; »muško seosko
odijelo (2 slike) ,, ; \} selska mlada i divoj ka II mi<&:lOm T U VU« , »d ivojke u misnom ruvu«,
»varoška djevojka iz Duvna« , »muhamed sn:: ki momak i hodža «.]
Ž Ć MILOV.:
Post anak aroši Bijelj ine - Bosanska Vil a - Sarajevo - II (1887); 120; ciril.
[Narodn o pr ipovijeda nje v že ime t oga gr ada za nekoga Bijel ju iz Her cegovine. ]
RUŽrL:IC, !VIILOV.:
Vracanja i sujeverja o lovu u Bosanskoj Krajini - Bosanska Vila - Sarajevo -­
III (1888); 103-104; ć rKad je oduzeto oružj e, naifod .je lov,io na <druge č
h vat.ana je č u ž đ u zamke, napravlj ne od strune, iskopavanj em zemlj e
i t. d. Sve je to veza no s č č č i s ujever.iem.J
S. L. B. :
Krsna slava u Bo anskoj Krajini Glasnik Zem. m uzeja u B. H. - Sarajevo
- XXI (1909); 577­ 579; bril. [K r at k r ikaz sla v !)
S. L. B. :
Ženidba II B sanskoj Krajini kot ara č v8l"carsk og, č i t . d. - G1a­
sn ik Zem. muzeja II B. i H. - Sarajevo - XXII (1910); 135- 1:39; ć [Opis prela;
od ženi dbe je kratko opisan posao k od vadbe je č da
svat o"' i poslij e provodadži.i e idu po dje vojku, obave prosidbu i vode je odmah u
momkovu ć odati na č
S. S.:
Alhemija u Bo ni - Bosansk a Vi la - Saraj evo - od. XIII (1898); 154; ć
[Hadži Đ nalaz kod Piš ti-vode; ć - č ko:iom se, po narodnom vjero-o
vainju, sve pret vara u zla to.]
SAINT-AYMOUR, v-te DE CAIX; vidi : Cai x de Saint-Aymour.
SAINTE-lVIARIE DE, E.:
Itinerai res en llerzegovine - Extr a 't du Bull etin de la ć de geographic ­
(Avril et M i 1876) - P a ri ', 1876 ; 1-64. lU poglaVl ju: ,)Moeurs tusages populaires«
kratko su prik azani č i nošnj a š ć i ML Iiman< .J
SAKS, KARL:
Skizzen iiber die Bewohncl" Bosniens, mit ein l" geograph ischen Einleitung - (lVIit
2 Ka r t en. Tafel I V, V) - (Separ at - Abdruck aUe den Mi tteil ungen der k. u. k.
Geographischen Gesel1schafl - VII J ahr g ., S. 33-) - Wj eu, 1864; 1-15. Geo­
Bibliagruf ki podaci etnografsko_folkl ornih radova o Bosni i Hercegovini 419
graf k i uvod. Poj am i podjel a zemlj e II admi nistrativnom, č i č
odnosu. O nar odu pisac prikaz uj ; broj, podj elu, nacionalne i vjerske razlike; č
i moralni k ara d r, život i č dušev,.1 u i mat erijalnu kultur u. Zatim daje kratko
karakter istiku narodnih manjina u Bosni. Pr: kazi su kratki, ali precizni.]
SAl( S, pl. KARL:
O bosanskoj muzici - Gla ruk Zem. muzcja u B. i H. - Sarajevo - I (1889) ;
II; 51- 55; ć č č o bosan. muzici, a nešto govori ;j o č instru­
menti ma .] - Isp. i : Wiss nschaftliche M i. itheilungen aus Bosnien und der Hercegovina
Wie n - II (1894); 463-464.
Savjet maj tora te.l:zij ki h u Saraje vu, pri testiru ili proizvedenju kalfe za
majst or a - Pr vi Bosansko-srpski kalen::l ar - Sarajevo, 1896; 51-57; ć [Ovakvi
savj eti pri davanj u testira kaLfama bili su u č i kod drugih esnafa. Savjeti su
ć II duhu va-naelja.] - Vidi i : Bosans ka Vila - V (1890); 338-340.
SCHNEEWEI S, Dr. EDMUND:
Volksnahrung im Pli ataj (Bosn ien) - Zeitschrift fUr osterreichische Volkskunde
- Wi n -- XXIV (1913); 81-97. [u uvodu p ! 'ac govori ć o hrani u Bosni i na­
voch li ter at ur u o Lom predmetu. Zatim prikazuj e kuhinj sko posuae, jela (gr ah i dr. ,
k upus, krompir (kompir, k umpir), j aja, mlijeko, tjesteni ne, pite, varivo, ć ć
obr oke i dr. ]
SCHNEEWE1S, Dr. EDMUND:
Die Weihn ch tsgebr auche der Serbokroaten - Mit ei ner Figurentafel lind einer
Kar t e - Er ganzungsband XV zur »Wiener Zeit schr iJt fUr Vol kskunde« - Wien, 1925;
vrlI + 232. [pisa c, na č mjestima, ob:lno đ crpe i iz Bosne i Hercegovine.]
SCHNEEWEIS, EDMUND:
Fr emde BeeinIlussungen in Brauchtum der Serbokroaten - Revue !internationale
Etudes balkanique - Beograd, I (19 34); tome 1; 172-179. [Dokazni materijal uzet
.ie i iz č II B. i H. ]
SCHWEIGER-LERCHENFELD, AMAND, FREIH v.:
Bosnien, das Land und "eine Bewoh ner. Geschichtlich, geogr.aphisch, ethnogra­
phisch u. social-politis ch g schildert .. . Mit 8 Original - Illustr ationen u. einer ko­
lor ir t UbersichLkarte - Wien, 1878; 1-198. [Za etnografiju ispo poglavlja: II Geo­
graphischer Uber blick ; I II Landschaften ll. Stadte; IV Die Bewohner; V Cultur ­
zustand - Die bisher ige Administration. Geldsorten, Maas u. Gewicht; str. 31-191.]
SCHWEIGER-LERCHENFELD, AMAND, FREIH v. :
Bosnien - Das Lan d u nd seine Bewohner - II vermehr. u. verbesser. Auflage -
Wien, 1879 ; VUI +213. [Za etnografi ju isp. : IV Die Bewohner ; 96 i d.]
Selo, Bosansko - Vi·e nac zabavi pouci - Zagreb - XI (1879); 63; latin.
[Kra tak op is sl i ke na str . 61.]
SEMIZ, SAVA:
Nekoliko n arodnih gat anja iz Hercegovine - Bosanska Vi la - Sarajevo - VIn
(1893); 19B-196; 210-211; ć [Gatanj a prilikom bolesti, smrti, udaje, rodenja i t. d.]
440 D-l" Matija Lapac
SENIIZ. SAVO N:
Podveležje i Podvelešci - Geografsko-etnografska crtica - Zora - List za za­
bavu, pouku i književnost - Mostar - ITI (1898) ; 279-281; 323- 327; ć [Zivot
i č stanovništva, koje je muslima nsko. rcdanje o Herceg u ć
SEMIZ, SAVO N.:
Iz narodne higijene - Nekoliko narodn ib lijekova - Bosans ka Vila - Saraj evo
- XVI (1901) ; 280; 346-347; 400-402; ć [Nar dni li j kmri: od groznice, glavo­
bolje, zubobolj e, og:1ja, kašlja, kad pas uj ede i t. d.!J
SEMIZ, SAVO N.:
Svadbeni č u Mostaru - Glasnik Zem. muzej a u B. i H. - Sa,rajevo
XV (1903); 586-597; ć [Pisac opisu Je : poznanstvo, jubav, aš ikovanje; javna
prošnja, s vadba; prstenovanje; polazak n-a č kod momkove č ć č
sedma č Neke su radnj e (javna proš nja; svadba ; prstenoval:1je; polazak na vj en­
č ,kod momkove ć ć sv ato\Tski m pjesmama.]
SEMIZ, SAVO N. :
Bilješke o zanatima u Mostaru - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo
- XVI (1904); 154-159; ć [Pravoslavn.i su ć bili: »Terzije, kundurdžije,
đ č kujundžije, ahadžije, ć džij e, č klesari i ć č .. ­
,) Katolici su ponajviše bili dr:vodj eljci, č kolari, mlinari, a u novije doba predu­
zeli su i sve- za
l
:1 ate, koj e su r adil·i pravoslavni.« - Muslimani su bili ponajviše: bri­
č se-dlari , kožar i, č r i, puškar i. na nul a r i, ostolari, a ci gani č i kalajdžije. «
- đ svij u zanata najbolj e se cij e nio i erzi jskj i biu j e najgosposkiji, jer je taj
zanat vrije-dio II trgovini. « - Spomi nj e se i na r odno miš ljenje č pjesma), a za­
tim opisuj e zanatn.ike (šegrta , k alf u il i š ć i ll , majst ora ll i ustu; maj storbašu ili- usto­
bašu, jahibabu ili nadzornika ; pir il i kod pravoslavnih.]
SEiVIIZ, SAVO N.:
O odgoju djece u Hercegovini - "rvrl' vice- iz nar() dne pedagog.ije« - č
Zora - List za č i š kolu - Sarajevo - I (1905); 3-5; 28-30; ć [PO :na­
rodnom vj er ovanju, ć je sr ć imati poroda. i to »dvije š ć a' č sina«.
Narod uzga ja dj ecu č ć ih moli tvi, poslušnos ti, č i č ć Uz to dolaze mnoge
zabrane (ne valj a se) i gatke, a nE' izost aj " ni š ipka, batina.]
SEMIZ, SAVO:
Baksuz nikšaru (znakovi) - BosaJl1 Vila - arajcvo - XX (1905); 217-218;
ć (Znaci , koji daju bak suz č ili ži č
SENDTNER, OTTO:
Reise nach BosnieD. Von eimem botanisehen Reisenden. 1-10 Abschnitt - Das
Ausland. Ein Tagblatt fiir Kunde des geis tigen u. si ttlichen Lebens der Volker -
Stuttgart u. Ti.ibingen, XXI (1848); Nl'. 22 (str. 85-87) ; 23 (str. 90-91); 24 (str.
93-95); 25 (str . 97-99); 26 (str . 101-103); 31 (st r. 121- 123); 32 (str. 126-127); 33
(str. 130-131); 34 (str. 134-136); 35 (sh . 137- 140); 36 (st r . 142- 143); 37 (str. 146­
147) ; 54 (str. 213- 215) ; 55 (str. 218- 219) ; 56 (st r . 2:"2- 223) ; 57 (str. 226--228); 58 (str.
230-231); 59 (str. 234-235) ; 105 (st r. -H7-419) ; 106 (str. 422-424); 107 (str. 425­
427) ; 108 (s t r. 430-431); 109 (str. 433-435); 110 (st r. 438-439); 111 (str. 442-443);
116 (str. 461- 463); 117 (str. 466-467); 118 (str . 469- 471) ; 119 (str. 475-476); 120
(str. 477-479) ; 143 (str . 569-571) ; 144 ( t r. 574-575); 145 (str. 578- 580); 146 (str.
581-583) ; 147 (str. 586-587); 163 (str. 649-651); 164 (str. 653-655); 165 (str. 657­
659) ; 166 (str. 662-663); 167 (str. 666-668) ; 177 (str. 70 - 706); 178 (str. 709-711);
179 (str. 713-715) ; 180 (str. 717-719); 181 (str. 721-723) ; 182 (str. 725-727); 194
(str. 773-775) ; 195 (str. 778----:779); 196 (str-. 781-782); 197 (str. 786-787); 198 (str.
Bibliografski podaci radova o Bosni i Hercegovini 441
789-791) ; i99 (str. 794-795); 201 (str. 801-803); 202 (str. 806-807); 203 (str. 810­
811); 204 (str . 813-815); 205 (str. 817-819); 206 (str. 822-823); 207 (str. 826-827).
(Pisac ima lijepih opažanja o životu naroda, njegovu radu i obieajima.)
SIELSKI. dr. STANKO:
llarnajlije - Etnološka istraživanja i grada - ILI - Izdaje: Hrvatski državni
etnografski muzej u Zagrebu- Zagreb, 1941; 81-120; sa 49 slika u tekstu; latin.
(Pisac dono i č oblike hamajlija, k oj e j ć sam skupio. Potrebni po­
daci o svakom primjerku nalaze se u tekstovima uz slike.)
SIROVINA, RISTO:
Banj a Luka - Bosanska Vila - Sar j evo - V (1890); 340-342; ć (Opis grada
s okolinom; narodno predanje o zidanju džamij e ferhadije; narodno vjerovanje u
vukodlake, vil i vj eštice.)
SIROVINA, VUKASIN:
č II I{rnjinu - Razvitak - Banja Luka - VI (1939) ; 93-97; ć (Na­
selja II č Krnjina ; porijeklo i star in sela č
SIROVINA, VUKA IN:
č i č ć - Razvitak - Banja Luka - VII (1940); 86-89;
iriI. (O por ij eklu naselja Velike i Mal e Soranice, derventski srez.)
SIROVI A, VUKASr
I stori ka i geogl'afska nomenklatura 'll ta po starom tešanjskom srezu - Raevi­
tak - Ba nja Luka - VII (1940); 358-361 ; ć (Dosta imena vezanih za imena
srednjevjekovne bosanske vlastele; kontin uit et đ današnje geografske nomenkla­
ture i one prije dolaska Slavena ovamo.)
SIROVINA, VUKA IN:
K rsno im e u okolini Doboja - Etnologija - Casopis Etnološkog društva - Sko­
plj e - II (1941) ; sv. 1; 27--40; ć (Slava = "krsno ime« ; č = »kršnjak«;
krsno ime se "služi «, ne »)slavi se«. "Svaka pravosla vna porodica drži krsno ime, a
mnogi još i prislužbu. « Poslužuje se, na pr. kod Đ đ š Đ đ ć ali to je »po­
služica« . Kod "pos luži'ce « izostaju svi slavski č i obredi, izuzev jedne, č
ć koljiva i postavljainja č a1i mnogo skromnijeg. Opis slave : krsni kr uh,
krsna ć č zvanica, č slavske pjesme ,i zdravice.)
Ć VLADO:
Ispitivanje sela - Bosanska VLla - Sar aj evo - XXVII (1912); 297-298; ć
kal<o treba raditi kod č i opisivanja srpske zemlje po planu
clr . .Tovana ć
SKARIC, VL ADISLAV:
Č se bavio srpsko-pravoslavnj nar od u Sarajevu u XVII i u xvm vijeku.
(Iz ć st udij e) - Bosan ka Vila -,-- Sar aj evo - XXVIII (1913); 89-90; 108-110;
122- 123; 138-139; 156- 157; 175-176; ć [U č se govori o zanatima i esna­
fim a ć č đ č kujundž. ij E: , samardžije, terzije). - Isp. i: ć
Vla d' lav: Srpski pr avoslavni narod i crk v:l u Sarajevu u 17 i 18 vijeku - Sarajevo,
1928; str. 69-75: Zanatllj e i esnafske organizacije.
Ć VLADISLAV:
]z sa ra jevske pr ošlosti - Bilješke pok. Gligorija H. ć - Bosansika
Vila - Sarajevo - XXVIII (1913); 222; ć (Nedovršene bilješke. "Za vrijeme feu­
442 D-l' Mati ja Lopac
dal ne Bos:)€' Lt č rukama koja vrsta radnje Kojom se vrstom fu.dnj e
zani.maše Turci, Srbi i Evrej i.«)
Ć VLADISLAV :
Porij eklo pravo \avnoga naroda II sjeverozapadnoj Bo ni - Glasnik Z m. mu­
zej u B. i H. - Saraj evo - xxx (19 18);); 219-265; ć [Pisac go ,rL o metodi
svoga r ada i upot r bljenim dokazima (krsna imena, č prezim na i geognf­
ska imena, koj Su postala od č ,prezimena ; č g -ocrr a.fski .objekti i
dru"'i predmeti; č ()sobine, privredn.i poslovi , grobTIl spomenici, lla.l'odna no­
šnja i (h.). Za ti ) ispituj e vlaški (romanSki) elem nat. I arakleriziran romal::skim ime­
nom Varda (VardiSt ) i Katun (Katunište), koji đ gr." nice. Tu nalazi dvije
pas tir Iw migracij e. Traži đ ili ć č geografska imena i ć tih
imena izvod' iz Alb nij e. Pisac spominje i to, odakle je crpao đ za sv'oj e ispit,i­
vanje. Napol on, ž ć se s vojom spomenutom met odom, on d tal jni j e opisuj e, oda­
kl e č pr avoslavno st anovništvo sjeverozapadne Bosne. Paralebo s tim govori i o
selj enju tl Dal macij u i odatl e II sjevero?apadnu Bo n u. )
Ć VLl\DISLAV:
Postanak krsnoga imena - Glasnik Zem. muzej a II B. i H. - Sarajevo - xxxn
(1 920) ; 245-272; ć [P' ac izlaže, šta je krsno ime, nav di teritorije slavlj enj a ,
olavno o bilježj e imena (loml j en j krs nog) kolRl'a i dizanje u 'lavu), obredne
(kr sne ć krsni č vino, t am jan, koljivo); kako je postalo krsno
ime (hrarnske lave, č religiozne brat ovš tine lajika); govori o krs !1 oj gozbi
prema goz bi č na r oda (convi um, aU[J.1t6crtov i lu nalazi paralele: ri j me č
muški bez žen.skinja, m()litva, ć j elo, žrt a , pjevanj , zdraVice, pijanka i dr. U po­
O' la l j u: "Krsno im je po talo u srpskom pr imor ju« pisac mi li, da po' iak kr sne slave
tr ba t ražiti u Duklji, Tr avumiji i Zahumlj u, pa d k rsno Ime i sahr anjiva nje pod
ć imaju č izvor. Nabacuj mis O, da bi možda iz cijele pri morske
obl,si i trebalo izd oj iti. samo TravlIniju i Zahuml j kao zemlje, gdje j po talo k rsno
ime. U "Do atku « pi;;ac nastoji da rij eši sta rost slavljen ja kr snoga imena i protu­
č č "krs no ime «.J
Ć VLADISLA
Sokne-Der Sakse - Prilozi za knjiž. vnost, j ez ik, is toriju i folkl or - Beogr a d ­
XII (1 932); 86- 88 ; ć (Ime Šoka c izvodi od : ac.hse, t . j . Sasa, saskih r udara.
Nastal o j e Ll Bosni, gdje je bilo ti h sa kih ruda r- J., a odatle je emigraci j ama pr eneseno
li Slavonij u i. dalje u sj verne krajeve .)
SKARI , VLADI SL V:
Trago j starog rudarstva u okolini Kreše va (. a l tablom i 4 sli ke u te kstu) -
Glasnik Zem. muzeja u B. i H, - Saraj evo - XLVI (19a4); sveska za prirodne
nauke; 73-80; ć [P i ac navodi, da u govoru ljudi kreš kr aja ima j oš č
v,mih stari h rudar-skih t ermina, Nekoliko ih j e naveo Sla volJu b Bošnj a k (Fr. ć
u dj elu "Zemljopis i povjesnica Bosne«. Na svojoj eko kurziji č ih j e p isac nekoliko.
Termim-i su č nj č a č naši.]
SK Č VLADISLAV:
<'>poglir - P r il ozi za književnost, jezik, istoriju i folklor - Beograd - Xlrr
(1935) ; 202- 203; 'iri!. č dolazi II manast. hrisovul jama ć dinastije.
č da je apelati v , jer se u k reševskom kr aju II Bosni uziml je za mj esto, koje
se spušt.a vrlo s t rmenito. Spominj e i mjesto Opogor li Bosni kod Kreševa. Pisac
nabacu ie sumnju, da bi ta č mogla ć migraci j om s jug, iz kr aj va stare
srpske dr ii:ave. Tako i Deže vice dovodi II vezu s novopazarskoro Deževom (sel o i
r ijeka) .]
Bibliografs ki podaci n ih r a dova o Busni H<:: n: govi n i 443
Ć VLADISLAV:
Tragovi starog rudar stva u okolini š ' a i Fojnice. (Sa 2 t able i u t ekstu 5
karata i 1 slika) - Glasni k Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo - XLVII (1935); 23-34;
ć (Rudari, t r a ž ć baritove žice, idu t r agom, "kuda je - kako oni ve1e - star i
č prošo«. Pisac č da j e to prij vod st rog saskog izraza Alter Mann, š to
staru ispražnjenu i zapušt nu rupu. Osim toga, pisac č i j oš neke
rudarske č i nazive. Za č »perkman« drži da j e to ona prikaza, koj a je
poznata č r udarima pod in-,enol1l ergm nn, Bergmiinnlei n.)
Ć VLADISLAV :
O Kreševu (sa 2 t a bl e i 1 pla nom u t ekstu) - Glasnik Zem. muzeja Ll B. i H. ­
Saraj evo - XLVIII (1930); I sv. 73-79; ć [GermainiIZ mi Ll kreševskoj toponoma­
s ti ci: selo Vranci (gen. Vranaka) ; planina č (kat o1. č muslim. č šuma
Tajbor; š uma Acrunti (gen. Ag unata). lT poglavlju: »Katolici u kreševskoj župi na
izmaku 18 vijeka« donosi pisac popis č porodica u varoši K reševu i II sel'ima
kreševske župe; za tim spominj e dva autonomna č rudarske sa mou prave
(knez i ć pa sa bor (sud) , koj i je sudio po rudarsldm poslovima.]
Ć VLADISLAV:
Župa Zem lj ani k i stara nah ija Zmij anje (Sa l ka r t om Ll t ekstu) - la nik Zem.
muzej a u B. i H. - Sar ajev - XLIX (1937); 37-53; ć (Por ed đ gra­
nica župi, na osnovi povelj e iz 1287 god!nc i drugih p odataka, pisac govori
i O ekonomskim prili,kama stari h Zmij a n.iaea i o nj ihovu društvenom i č
položa.iu u državi.)
SKOK, dr. PETAR:
Č š knj iga o vlaškom pr avu - Gla;mi k Zem. mu z ja u B. i H. - Sarajev,o - XXX
(1918) ; 295-316; latin. (Ree nzij a ktnj ige: Dr. Ka rel Kadlec, Valaš i a va lašl e pravo v
zemich slovansb!ch a uherskych - P r a ha, 1916. - Pisac n osnovi č poda­
taka daj e korisnih opažanja za rješenje pitanj a o Vlasima i njihovoj naselj enosti
kod nas.)
Slovenska et nografska izložba - Tipovi slavensk ih ć - Hrvati i Sr bi na izlo­
žbi - Obzor - Zagl' b, 1912; br. 237 ; l; la tin. Č donosi r aspravu dr. Nieder ­
le-a, u k ojoj daj e konkretne pr edloge za slavensku izložbu, a č o izl ožbi sl a­
vens ke ć i podatke o slavenskim ć
Ć SULEJMAN:
Narodni č pri gradnji mekteba i džamija II Bosanskoj Kr aj ini - Osv it ­
Saraj evo - JI (1943) ; br . 51; 6; lati n. (O č prilogu za podi zanje zgr de i
č t, kad se zgr ada sazida do krova.)
Ć OSMAN :
Razvitak zanatst va u Bosni i Hercegovini - Novi Behar - List za pouku i za­
bavu - Sar ajevo - III (1 929); 4-5; latin. (Kr atka historij a r azvoja zana t a od
Tur aka pa dalj e ; reforme, pr opisi i zakoni .)
Ć OSMAN ASAF:
Jedna stara turska b il ješk a jz pr Mostara - Novi Behar - Lis t za pouku
i zabavu - Saraj evo - V (1931); br. 7-8; 123; latin. [Proslava (sultanu Selim-Han u)
i uloga esnafa u njoj lj
444
D-l" atija Lopac
SOLDO, SPIRO:
Tipovi ć i zgrada II đ š Bosni i Her cegovini - Posebna izdan ja Geo­
grafskog društva , sv. 13 - Beograd, 1932; 1-80; sa šest slika II tekst u i 8 izvan t eksta;
l karta ; ć [Sadržaj: P redgovor . - Uvod. _. Prir odni i dr uštveni č - Ti­
povi ć l zg rad : nj ih ova karakteristika i rasprostranjanje. - Kr ov i ostale oso­
bin ć - Zusamm nfass ung. Na kr aju pisac n avodi literaturu , kojom se služio
za r ad. Sl ik u t eks t u: 1-2 kamena ć s dr veni m i krovom; 3 kameni č
dak, pokr iven cr ijepom, s prizemnom ć pod č 4 drvena ć 5 š č
ra - pl et ara; 6 drveni ardak. Slike izvan t eksta : l Najstari ji tip kamene ć
s p ja tom od suvozidine ć Rud ine); 2 kamena ć na ć sa slamnim kro­
vom (D bar ); 3 dr ven i č na prizemlj u od kamena (<J kolina Travnika); 4 brvna­
r a sa sobom pa k r ovom (Romanija); 5 plet ara - š č (okolina Bwnja Luke); 6
pojata od suvozidine s guvnom ć Rudine); 7 st a ri ji tip sa laša sa krovom od
slame (Popovo Polj ); 8 noviji salaš č kro om. Karta sadrži pregled tipova
ć po geogr af. r a pr ostranjenosti.]
SPA1-IO, FEHIM:
Na-j narodni nazivi mjeseci u turskim kalend rima iz 17 vijeka (Sa dvije table
u tekstu) - Glas nik Z · m. muz ja u B. i H. - - Sar a jevo - XLII (1930); sv. 2;
185- 204 ; latiln. (Radi e o narodnim imenima mj eseci: č č ožujak
i t. d.)
SP HO, FEHIM :
P r ve kafane . u ot vorene II nosim l<raj cv ima - Novl Behar - List za poulku
i zabavu - Sarajevo - V (1931) ; 41-42; latin. [Kratka hi torij a kave i kafana; u
Sar aje vu kafa na ć 1592 godine ; opis kafane (u Saraje vu) pr ma prikazu turskoga
hi č Ibrah im a č iz č
Srbske zdravice, k ao što se napijaju u Bosru, Hercegovi ni j Crnoj - Gori - Pe­
štansk ij Sr bsk ij kalenda r sa obrazima - P eš ta, I (1860); 56-59; ć (Sadržaj: I U
zdravl.i e ć - II U zdravlje prij at el jsko. - I II Za č zbora i sabora.
- IV Za soir e, obraza i usta nka. - V Gosti na r astal1ku. )
Ć J.:
Nm' odne nazdra ice - Nazdravica iz okoline t šanj ske. Govor i je ovdašnji naTod
u dosta pril ika. - Bosa-nska Vila - Sa r a j evo - II (1887); 28-29; ć (Zdravi:ea, u
kojoj se blagos ilia doma ci n !)
Ć .TEVREM:
Č č s okolinom i stanovnici ma svojima - Pril og poznavanja Bosne - Bo­
sanska Vil a - I (1 887); 22-24; 4 -44; ć [ ć sel pr ostorom i stanovnicima,
u t ešanj skom Srezu . Pisac daje opis mj esta i okoli ne s geogra fskim i č
poda ci ma. Narod je po porij eklu ć iz vjere pravoslavne; opisuje
mu krat:ko život i r a d. noš nju, hranu, ć vjerovanj a i ga njao Opširnij e prika­
zuje slavl j n je krsnoga iTI) na, svadbu t. d. (pr v()dadžij a, obilježje, jabuka, ugovor,
svadba i položaj mlade II ć
Ć MIH.:
K r oz Bosnu i Hercegovinu. Utisci s put a srpskih u-' it elj ) 901 g. - Beograd,
1902; 1-144; 'iriI. [Opi s bosanskih ć u Baon joj Luci i slika unutrašnjeg izgleda
bosanske ć (str. 30) ; o ži vopi 'noj n0.'nji u Bar,joj L uci i č uplitanju kose
kod ženski nj a (str . 33); opis n ošnj e, kub , sojenica u č (str. 50-52); zanati (str. 91);
hercego č nOŠ>:l j a (str. 128-130); č ć i koli b (str. 139-140).]
Bibliografski podaci o_folklol'l1ih radov o Bosni Hercegovini 445
Ć ST.:
Iz srpske prošlosti - Istoriski č - Beograd, 1923; 1-117; ć (Na str.
104-106 nalazi se č "Naše izbeglice u XV veku - Testamenat Pribislava Vuko­
ć u kom ima podataka o odijelu i nakitu bosanske vlastele. Pribislav ostavlja
ć Katarini velik ć srebren pojas, đ bosanskim č pa još
dva pojasa, jedafIl od drveta, s inkrustiranim srebrom, i jedan zI tan, đ na
bosanski č Na drugom mjestu kaže, da dj eci đ ostalim predmetima,
ostavlja: dvije haljine, izvezene zlatom »na bosanski č Str. 106. -- Isp. frazu o
izradi ".r. a bosanski nabn« J)
Ć P. Z.:
Iostuhama koj u - Bosanska Vila - Sarajevo - VIII (1893); 8-10 ć (Narodno
vjerovanje II stuhe ; č su dobre, ali irna i zlih .)
Ć P . Z. :
Još koju o stuhama - Bosanska 'Vila - Sarajevo - VIII (1893); 80; ć
(Odgovor na primjedbe o č »1 o stuhama koju«.)
Ć THEODOR RITTER VILOVSKY:
Die Serben im siidlichen Ungarn in Dalmatien, Bosnien und der H r eegovina. Mit
einem Anhang: Die si.idungarischen Bulgar en von Geza Czirbusz. Di Volk - l' Oester­
reich-Ungarns, Wien u. Teschen, 1884; 1-403. (Za etnografiju isp.: Volkscharakter,
Sittem' u. Gebrauche der Serben ; 122-188.)
STEINER, KARLO:
Bosanska narodna medicina (Sa 9 slika u tekstu) - Glasnik Zemaljskog muzeja
u B. i H. - Saraj evo - XV (1903); 563-579; latin. (Narodno mišljenje o č
bolestima, njihovim č č đ zdravstvenim prilikama; mor­
biditetu i mortalitetu djece i t. d. Napose govori o Ciganima i njihovoj demonologiji
bolesti; neke pretstave demona ilustrira slikama. Rad ima podataka iz naroda svih
triju vjera, islamske, pravoslavne i č
STERNECK,
Geographische Verhaitnisse, Communationen und das Reisen in Bosllien, der Her­
zegovina und Nord Montenegro. Aus eigener Anschauung geschildert von ... Mit 4
kolorirten T feIn - Wien, 1877; 1-56. (Za oPažanj a o narodu i nj egovu životu ispo
napose poglavlje : Communicationen. und einige Andeutungen uber das Reisen; str.
21-37.)
Ć ŽIVKO:
č i verovanja iz Krajine - Srp. etnografski zbornik - Beograd - XXX
(1925); 398-400; ć [Oris,"l,ice - đ č š ć kod p vlašenih Srba na Velik­
dan (Uskrs); sastanak sa pOIkojnikom.]
Ć GEORGINA:
Kako je postalo l {nežpolje. (PO narodnom p r ibnju) - Bosanska Vila - Sara­
jevo - XXIX (1914) ; 148- 149; ć (Narodno predanj e o knezu Vuku na ' Zmi­
jalnju, koji je bježao od Turaka prekO Kozare i zaustavio se na jednom polju.)
Ć SIMO:
Postanak Prijedora Bosansk Vila - Sarajevo - VI (1891); 230-231; 249 ;
ć (Pored č podataka o po tanku Prijedora ima podataka o nošnji srp­
ski h hajduka u Bosni,)
446
D-l" Ma lij a Lapac
STOJKO Ć dr. MARIJAN:
Sit o i r ešeto II n arodnom vjerovan ju - Zborni k za nar odni žj vot i č Ju­
žnih Slavena - Zagr eb - XXVII (19 29); 42-5,, ; la t in. [»Sto je kroz ito prošlo,
č š ć j ; št je na r ešetu prorešetano, održalo j e svoju kušn ju, . Iz f unkcije sita i
..
r ešeta analogij om »dobila s u sito i rešeto po narodnom vj erovar;1 j u osobitu č
i duhovnu mo ' , da su postala kao neka svet a đ koj a sama sobom donose dobro
i ć spas i blagosl o\' , a odbijaju zlo i hudo od č i nj egovih stvari, dobivši
tako s j edne strane talismanski ć spasonosni), s druge strane amuletski
ili apl)t r pejski (odboj ni , obrambeni) č P isac donosi iše pri mjera za to narod­
no vj r avanj e, koje rpe iz č naš ega naroda (Ima primj er a i iz Bosne) i drugih
e r ops ih n r oda č š od davnih vre mena). Tako pisac đ »)!1ašemu situ i
rešetu mj esto i č II ć evr opskoj fol klor i«. »P r i t ome je lako uvidjeti«,
kaže on, »da II našim primjerima ima j edva ili ništa č naše narodno
ili osobito slavensko, nego da smo i mi, kao dr ugi, naslij edili od starine i da smo
poprimali od s us j dnih kulturnih inaroda. Bilo bi U\,ni mlji vo jo' istraživati, kojim
su upravo pu em k nama dolazili i kako s,e šir il i f. ol klor ni mot ivi , koji kako vidimo,
pnpadaju r edom i ndoevr opskom kolu naroda, «]
Ć dr . MARIJAN:
»OposlIn«, »naoposu n« i trokratno »naoposuno« o "retanje - Zbornik za narodni
život i č Južnih Slavena - Zagreb - XXVII (1929); 25-42; latin. [Pisac isprav­
lja dotad kriva mišl jenja ć ć VI. ž ć Vukov i Akad č
n ik, A. olovj 8v i dr .) o etimologiji i č č »oposun«, »naoposun« pa postav­
lja oblile oposlbnb, ,naoposlbn'b i daje mu č nj u v ezi sa suncem, t. j.: po
suncu, kako _unce ide (prividno oko zeml je) od istoka pr ma zapadu. Svoje mi­
šl jenje i tumacenje pisac đ na osnovi II llen lite rature i obilja primjera
iz vj ersk ih obreda i z lnarodnog života našega i drugi h naroda; ima navoda i iz
Bosne.]
SOJ KOVI , dr. MARIJ AN:
(:udo od k okota - I Kad k okot snese j aj e. - II .Taj e bez ž manceta ili bez ž č
- l IT Crni kokot. - Zbor nik za narodni život i č J užnih Sla vena - Zagreb ­
XXVIII (1931); I s v. ; 87-100; latin. (Narodno vj er ova ni . Neš t o grade ima i iz Bosne.)
Ć dr. MARIJA! :
Sobna prašina, ć metla i smet liš te - Zbor nik za narodni život 'i č
J užnih Slavena - Zagr eb - XXX (1935); s v. 1; 17- 31; la t in. [Rad sadržava po­
"lavlja : sobna prašina, prašLna u č sobi, tn tla, ć buništ e (smetlište)
i ć Ima podataka i iz Bosne i Hercegovi,ne. j
STOJKOVI , dr. MARIJAN:
ć - Zborni k za narodni život i č J u žnih Sla vena - Zagreb - XXX
(1936); sv. 2; 17- 26; lahn. (Prikaz ć II narodnom vjerova nju; ima primjera i iz
Bosne i Hercegovine. )
Ć dr. MARIJAN:
Sretni i nesretni elani - Zbornik za narodn i život i č Južnih Slavena
- Zagreb - XXX (1 936) ; sv. 2; 62-64; latin. [Sretni dan: etvrtak u Bosni: »Kako
gdje, j oš su sretni ponedeljak, valjda, jer je pr vi dan u 'n dj lji, i s ubota (valjda
š ć i razlog - dan prij e nedjelje) , ali za subotu ima i p r otivno u Bosni. U Sll­
botu da leko od jezera, jer što t ada uhvati, t o ne p ušta (Zb. VI, 116) « - Utorak i petak
ć s u nesretni dan i «.]
Ć dr . MARIJAN:
Stati nu nogu - Zborn ik za naro d;ni život i č J užnih Slavena - Zagreb
XXXII (1 939) ; sv. l; 71-72; latin. č s tat. i na noeru č je č
Bibliografski podaci etnografska_folklornih radova o Bosni i Hercegovini 447
koj im đ dj evoj ka č muš karcu ljubav, č š ć muškarac djevoj ci. P isac kaže,
l a za taj č ima mnogo pr imjera i kod nas, pa ih navodi i iz narodnih p j esama
bo č
ST JKOV1C, dr . MARIJA T;
Partenogeneza - Zbornik za narodni život i č Južnih Slavcna - Zagreb
_ . XXXII (1939) ; sv. 1; 72-75; latin. [»Kod nas j e vrlo r ašir en u n arodnim pj e­
mama moti zaceca od r ibe (viz ', mar unike, neke zlatne rib , r ibe most rki.cnj e , riba
šestokri1a i dr.H. U t om obliku navodi pisac primjer iz ć ć na r odnih
pjesama.]
STROHAL, dr . IVAN:
Osnova za sabi ranj e đ o pravu, koje u n arodu živi - Zbornik za narodni
ži vot i č J UŽ11ih Slavena - Zagreb XIV (1909); 134- 160; la1..iin. [Vidi: K mets ko
pravo (u Bosni i Her cegovini ); kmetstvo u Bosni i Hercegovini.]
STROHAL , dr. IVAN:
Zadruge tl JUŽ1l ih Slovjena - Gl as nik Zem. muzeja II B. ·1 H. - Sar aj evo ­
XXI (1909) ; 215-296; latin. (Pisac opisuje zadrugu s č glediš ta .) - Vidi i:
Wi senschaftli che Mi Uhei lungen a us Bos nien und der Hercego itna - Wien - XII
(1912); 407- 489.
Ć fra IGNACIJ:
č crtice KI'eševa i č samostana - Sarajevo, 1899; 1-151;
sa 1 kartom i 15 slika; latin. (Pored č i geografskih podataka rad ima i
etnogra fsk ih. Isp.: , 1 Opi.s varoši. - 2 Posebna karakteristika ili č krešev­
skoga č - Ženitbeni č li Krešev u. - 4 Kreš vski govor. - 5 Zani ma­
:l je mj esnoga č 6 Bogat.stvo ruda II Bosni, a napose u kreševsko.i okolici.
- Rudarst vo. - 7 T ri o mj esnim izvor -voda ma. - 8 Ima li pat arenskih osta­
t aka li Kr eševu?)
STURM, Dr . ALEXANDER:
Eine Ferienreise durch Bosnien u. die Hercegowina - XXIII. J ahres - Be­
richt ct s k. k. St aats-Gymnasium Ried am Schlusse des Schuljahres 1893/ 4. - Ried,
1894; J- 44. (Sadržaj : Einl eit ung. - Geschichtliches. - Von Bosnisch-Bl'od bis Sar a­
j evo, 269 Km. - Sar aj vo. - Die Bogumil en. - Von Sarajevo bis ć
175,5 K m. - Most ar. - Opis mj esta ; kratka opažanja o narodu, nj egovu životu i
Isp. napose: Opis Sarajevske L:aršije ; 19- 20; musli m. ć , 22; muslim
svadbe ; 21 ; nošnj e u Mostaru ; musl im. ć 37-38.)
SULEJ1VIA1WAS,I , OMER-beg:
Varvar Ali-paša - Bosanska Vila - S rajevo - XIV (1899) ; 11 ; ć (Narodno
č o jednom bosanskom valiji!)
OMER-beg:
Ž nidba Č ć - Bosans ka Vila - Sarajevo - XIII (1898); 341. Cir il.
[pi sac u nastavci ma daje č pj esmu pod gornj im nasl ovom; na kr j u (st r . 341) je
poziv na prikupljanje nar odnih u motvor ina .]
SUL.JAGIC, SULE.JMA :
Zaniml jivosti iz planinskih krajeva oko Sarajeva - l ovi Behar - Sarajevo ­
IX (1936) ; 136-138; l atin. [O nadgrobnim spomenicima bogumilskim i islamski m.
U ć musli man kom selu na južnom obronku .Jahorine, Muslimani pri r e­
(tuju svake godine dernek (zabavu) 'n a st.ari Spasov- uan. Isto t o č II nekim selima
448
D-r Matija Lopac
na Il ln-dan, J urjev-dan, Vidov-dan i. t. d. Osim toga, šarali su jaj a II ć Taj su
č odbacili i mj es to toga šaraju lojane ć koj e č č pale u
džamijama. Tekst je ć slikama ć i jedne stare plan.iJnske muslim. ć
Svadba kod muslimana - Saraj ev3ki List - Sarajevo - XXXV (1912); br. 69;
1- 2 latin. đ mlade, ć č kna ili k rna, dova. Prvi sas tanak
mladih - gj erdek, razlika u svadbenim č naroda i bogati h slojeva; trke i
druga natjecanja.)
Svadbeni č u Dolini kod Gradiške - Sarajevski Lis t - Sara.ievo - XXXVI
(1913); 256-257; ć (Ne koliko zanimij ivih podataka lokal n g karaktera: prvi dogo­
vor ; prošnja; up isivanje mladenaca ; pravljenj e koluta ; odl azak u ml adoženjinu ć
završetak pira.)
SVARA.
. .
MAKSIM:
Propadanje bosanskih umjetnih zanata NOVI Behar. - List za pouku i zabavu
- Sarajevo - IV (1930) ; 66-67; 82-83; lat in. (UzrOCi opadanja ; d ć radiinost
prema č ; uslovi za ć potraž nju č proizvoda.)
Sveti Savo u narodnom predanj u - Bosa,nska Vil a - Sar ajevo - XII (1897) ; 56;
73-74; 87-88; 152-153; 168-169; 185- 86; 220; 247 ; 263- 265; 311; 328- 329; XlII
(1898) ; 153-154; 166-167; 186-187; 202; XIV (1889); 69-70; 129-130; 238-239; ć
(Niz č o svetom Savi, koje su priku pljene od č pisaca po Bosni i Herce­
govini.)
Sveti Savo u narodnom predanhl - Bosanska Vila - Sarajevo - XVI (1901);
14-15; 53-54; 95; 253; ć (Sveti Savo u Bla;;'uju. Sv. Sa vo blagoslovio sirak. Zašto
j jela zelena? Otkuda su vode? Sv. Savo Bosnu.)
Ć Đ Đ
Narodno č o ć kuli" -;- Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo
- I (1889); III; 24-26; ć (Nar{)dno pripovij edanj e I) - Vidi i: Wissffil schaftliche
lVI ittheilungen aus Bosni en und der Hercegovina - Wien - I (1893) ; 494-495.
Ć Đ Đ
Uskršnj a šarena jaja - Glasnik Zem. muzej a u Bosni i Herc g OVll11 - Sarajevo
- I (1889); III; 60-62; ć (Rad sadrŽ3.va uput.·tva za skupljanje gr ad o tom pred­
metu.)
Š Ć IVO:
Kola - Narodni život i č - Zbornj k za narodni život i č Južnih
Slavena - Zagreb - III (1898); 252-264; l at.in. ( adr žaj : Priroda: kr2j i mjesta . -
Vjerovanja: Postan k svijeta. - Kakovu .s nagu imaju neki l judi. - Sveci.)
Š Ć I VO:
Č - • arodni obi "aj u Kolima (Bosna) - Zbornik z narod'ni život i obi­
č Južnih Slavena - Zagreb XI (1906); 142-144 ; l ahn. č Spasova dne
muška mladež obilazi po selu od ć do ć ć zvoni l pj eva, kupi darove
i t. d. č s nalazi kod pravosla\Tnih.)
Bibliografski podaci radova o Bosni i Hercegovini 449
Š Ć IVO:
Krsno ime (Kola u Bosni) - Zbornik za narodi. i život i č Južnih Sla­
vena - Zagreb - XIII (1908); 143-147; latin. (Kratak opis služenj a, a u drugom di­
jelu narodl'\.o mišIj e/nje o krsnoj slavi.)
Š Ć IVO:
Kuga (Kola u Bosni) - Zbornik za narodni ži vot i č Južnih Slavena ­
Zagreb - XXIV (1919); 316-319; latin. (PO originalnom č seljaka pisac do­
nosi pretstavu i narodno mišljenje o kugi i dr.)
Š Ć IVO:
č nazivi (Kola u Bosni) - Zbornik za narodni život i č Južnih
Slavena - Zagreb - XVIII (1913) ; 179-190; latin. (Pisac navodi velik broj narodnih
na·ziva za: brda, vode, jame, zemlje.)
Š Ć IVO:
Džamija Veradija (Kola II Bosni) - Zbornik za narodni život i č Južnih
Slavena - Zagreb - XIX (1914); 371-373; latin. (PO narodnom pripovij edanju se­
ljaka, iz Kola u Bosni, zabilježeno narodno č nekih imena u obliku č
isp.: Džamija Veradij a, Šehitluci, č P avlovac, Rebrovac, Omerova luka i dr.)
Š Ć IVO:
Priješkorci (Kola u Bosni) - Zbo.rnik za narodni život i č Južnih Slavena ­
Zagreb - XXI (1917); 157-158; l atin. (»Priješkorck »Tako u Kolima zovu šaljive
pj esme, od kojih se ovdj e ć dvije po kazivanju Blagoja ć Te č
'nema Vuk, a ni Ak. č
Š Ć IVO:
U njivi (Kola u Bosni) - Zbornik za narodni život i č Južnih Slavena - .
Zagreb - XXVI (1928); 188-189; latin. (Narodna dosj etka o selj aku, medvjedu,
obadu i svraki , po 'Original/nom narodnom č
Š Ć ISMET :
Jurjev - Zbornik za narodni život i č Južnih Slavena - Zagreb - XXXII
(1939) ; sv. 1; 225-228; latin. [»Hrvati u Hercegovini odva jkada veselo slave prolj etni
praznik Jurjev ili Jurjevdan (23 travnja), koji je dj evojke prepun slutJnji o
udaji «. Zatim pisac donosi č ni z č č gatanja i vjerovanja.)
Š .. . Ć M. Š Ć MIRKO):
Zerii tbeni narodni č u okolici derventskoj - NOVi Prijatelj Bosne. Za
hrvatsko č Senj. - Sv. I (1888) ; 59-91; latil n. [I Proš nja (1, amanet ;
2, prvi ljudi; 3, obilježje; 4, jabuka; 5, svilarice, č š - II Prsten (zaruke),
prstenska užina. - III Svadba (1, č 2, pier).]
Š Č ANTE:
č mjera za sukno - Zbornik za narodni život i č Južnih Slave-na ­
Zagreb - XXVIII (1931); sv. 1; 106-112; latin. [U turskoj narodinoj literatUri ko­
plja su č mj era za sukno; u č t a koder koplj a, a č engleski haj­
duk Robin Hooel mjeri lukom. U jugosla venskoj narodnoj poezIJI hajduci mj er e oel
»jele do jele«. Isp. pored drugih narodnih pj esama (Er lang. rukop.) i pjesme iz BOSine
i Hercegovine: K. H6rmann, I, 104; Marijan Š ć Nar. pjesme iz Bosne, II izd. ;
Sar ajevo, 1925; 238-239. »U maloruskoj dumi mjere od č do č a u slo­
č na,rodnim prLpovijetkama »od buku do buku({' I kod nas senjski voj­
voda Juriša mjeri kopljem, a đ »od .i lc do j e! .«]
29
450 D-l" Matij a Lopac
IM IK, ANTE:
Begovi č ć - Zbornik za narod1ni ži vot i č J užnih Slavena - XXIX
(1933); v. l; 38- 59; latin. [Uspomena o begovima ć u naro noj tradiciji
(epske i li rske pjesme, č i historiji.]
CIK, ANTUN:
Zlatni Prag u tradi cijama jugoslavenskih mu lomana - Zbornik za narodni život
i č Južnih Slavena - Zagreb - XXIX (1 933); sv. 2: 69·- 78; latin. [»J u!ngman­
nov historij sk i Slov nl k č š nema ni jedne potvrde za »Zlata Praha« kao
nl Ortin Slovnik n č koj i spominj e samo dr u"' i noviji ukrasni epitet č š prije­
stani ce »s tovežata ( a sto kula ,i zvonika), a Kotl ima samo jednu pot vrdu iz jedne
novije po lo\·ice. Naprotiv u hrva tskoj li ter aturi naziva se Pr a pr idjevom Zlatni od
XVII s tol j ea. Po onome , što dalj e navodim, reki bi se, da ,su taj naziv n ajviše upo­
treblj a vali muslomani. « Zatim pisac imlOsi te tradici j i pr oroštva o osvajanju Praga.]
Č TUN:
Poslovice - Zbornik za nal'odru život i č J užnih Slavena - Z greb ­
XXIX (1934); r . 2; 83-88; latin. č nekih p slovk a i njih ve par aleI. Neke
su poslovi uzete iz Bosne i Hercegovine. )
SIM IK, NTE:
Tri anegdote o egzorcizrnima - Zbornik za nar odn i žl ot č Južnih Sl -
lena - Zagreb - XXXII (1939) ; v. I ; 237-239. (Anegdote s vežu za im fra
Gr ge ć
Č ANTUN:
Napomene uz poslovice - Zbornik za nar dni ži vot i obi caje J užni h Slavena ­
Zagreb - XXX (1936) ; sv. 2; 43- 58; XXXI (1938) ; sv. 2; 1-40; XXXII (1939;
s . 1; 1-60; latin. (Pisa .navodi izvor, paralele i č nja vel ikom broj u poslo­
vica. ledu tim p slovi cama ima lih dosta iz Bos ne 1 Herc govL'1e.)
SIMCIK , ANTE:
Anegdote selice - Zbornik za narodni i ivot i č J užnih Slav na - Zagreb
- xxxrr (1 939); s ' . 2; 73-84; latin. (Cr pe gradu i na č narodnoga pri­
č II Bosni i H rcegovi ni.)
SNEVAJS, dr, E.:
Apotropejski elementi u vadbeninl č kod rbo i Hrvata - Glasnik
Etnografskog m uzej - Beogrod - II (1927); 21- 27; ć (Pisac cr pe podaU<e i iz
narodnih č u Bosni i Hel· cegovini .)
SNEVAJS, EDMUND:
Glavni elementi samrtnih č kod Srba i Hrvata - Glasnik Skopskog č
nog društ ' a - Skopl.i - V (1929) ; 263-282; "l ril . (U tekstu p red č koji su
uzeti i z drugih k rajeva, pisac donosi nekoliko primjera iz Bosn i Herceg vine. Obi­
č prillkom sahr anj ivanja onih, koji su đ mjer ili (vagalJ), đ duša ­
goInbic ć oko ć pranje mrtvaca; 'uv lIl j e samr tnika na odru; tavljanj e
č predmeta u grob; bijela boja ke O ZI a k ž losti ; ostata k slavenskoga sahra­
nj ivanja ; ć grob i spomenik.]
rEV JS, d' . EDMlJND:
č o đ i krštenj u u P lje\'skoj Dolini - Razvi tak - Banj a Luk - V
(1938); 103-109 ; ciril. (Rijeka Pljeva = Pliva. bi 'a ji i praznov.i crice, napomene uz
Bi bliografski podaci etnografsko_folklornih radova o Bosni i Hercegovini 451
narodnu terminologiju; djetinjstvo i praznovjerice, koje se odnose na prvo djetinjstvo,
babine, šišanje. e lanak je štampan iz r ukopi. a »Grada iz narodnog života u Pljev­
skoj Dolini«.)
ŠTRBAC, DUŠAN:
Svetkovanja i žrtve u našem narodu - Razvit ak - Banja Luka - VII (1940);
97- 99; ć č narodni kalendar. Pominju se nar odni prazl1'ici , na pr.
»neS'tWv«, č sveci «, »mišja s ubota «, »pokrižak« i t . d.)
Ć ZVONIMIR:
Seoska svadba u okolici Banja Luke - Razvitak - anja Luka - V (1938) ;
340-350; latin. (Svadba s narodnim č u obliku pozor išnoga komada.)
ŠURMIN, Đ
Nešto kod ženidbe - V,ienac i pouci - Zagreb - XX VI (1894) ; 128-131;
143-146; latin. (Pr ikaz je đ po materi jalu, crpljenu iz .modnih pjesama. Neko­
liko p odataka o odijevanju prosca (zlatna salta _. jednostavan ć Libada - ć
nešto lj epše skroj e n; č č š - č iz č č i č - č do
koljena; ahmedija - rubac, koji muslimani o,riju oko vrata ; dj č o od ij elo i
ukras (kavad = žensko gornje odijelo); kak;) sc č momak rodbun a i pozvani
prijatelji; darovi.]
T.:
ć ž Jelica - Gl' ada za tehnološk i č ženskog č
r ada- Separat.ni otisak iz "Školskog Vj esni Ta« ; Sar ajevo, 1898 - ž ć ­
List za srpski mrodlni život, č i preda n j - Aleks inac - II (1900) ; 236-237;
ć (Prikaz!)
T.:
Darivanje kume - Razvitak - Banja Luka - III (1936); 289-291; latin. (U
narodnim pjesmama nedarivanje k ume j E' t el-ak grij eh. Traži se odgovor, zašto je
to tako.)
T. V.:
Cut ć se sutra! (Narodna poslovica iz Bosne) - Zborni k za narocTIni život i obi­
č Južnih Slavena - Zagreb - XVIII (1913) ; 192 ; l atin. č o » asar a jdin
hodži « č posl ovicu.)
TETZNER, DR. T. :
Das bosnische und herzegowinische Hau - Globus - Illustrierte Zeitung hir
Land r u. - Braunschwe ig, 190 1; Bd LXXIX; 220-224. (Rad j e pisan na
o novu Meringova r ada o bosa n::;ko-hercegovaNw j ć ć je sa 13 slika i
crteža .)
Ti povi bosanskog i č stanovništva - Sveti Sava - Kalendar -
Novi Sad, 1910; 88; ć (Na slici su prikazani stauH)vnici B. i H.)
THOEMMEL, GUSTAV:
Geschichtliche, politisch u. topografisch statisti scbe Beschreibung des Vilajet Bo­
snien das ist das eigentliche Bosn ien, nehst t fukisch Croatien, der Hercegovin a und
Rnscien - Wi e n, 1867; 1-210. (U č pogla vljima mapom ne o narodu i n jego­
vu životu ; ispo na pose : CuJtul"zllstand, Unterri cht, Sitten, Lebensweise. Str . 114-119.)
452
D-t" Mati ja Lopac
Č Ć VLADIMIR:
č ć u Jugoslaviji - Etnološka biblioteka - br. 5 - Zagreb,
1929; 1-16; a slikama na 10 tabl'a; latin. (»Mišljenj e, da je ć uneseno u ju­
žnoslavensk krajeve posredstvom Tur aka, opravdano je tek do izvjesne mjere.
Ć tehni ke biJe su u tim krajevima ć prije dolaska Turaka . . .. . . . . TurCi
kao nosioci elemenata amjske nomadske kulture, kojoj su, uz ostale momente soci­
jalne i ekonomske pr irode, obilježja šator ć i obrada metala, pogodovaše
svagdje, gdj e su postali gospodari, Vzradbi ć Pa tako i u južnoslavem.skin1" lua­
jevima, kamo su tek unjeli savršeniju tehniku i bujni ju a time ć podigli vrij ed­
nost i važnost ć u tim stranama.« đ j e uz ta i iz Bosne i Hercegovine; isp.:
tab. I-II; IV; VI; IX)
TOUŽ iSKY, J. JOS.:
Bosna i Hercegovina v minulosti a pritomnosti - Matice lidu - Pr aha, 1882;
č XVI; č 5; 1- 125. [U XII pogla vIju (N rod v Bosne a Hercegovine) nekoliko
ć etnografskih podataka!].
'rRALJ I , SEID:
O našim prezimenima - NOVi Behar - List za pouku i zabavu - Sarajevo ­
IX (1935); 301-302; latin. (PrezLme kao izvor za č porijekla nekih starijih
porodica; kako nastaju lj kako se mijenjaju prezimena ; narodna predaja o postanku
nekih č imena.)
Ć ALEKSANDAR:
Kako je postalo selo Samobor - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo ­
ill (1891); 97-98; ć (Narodno pripovijedanje!) - Isp. t: Wissenschaftliche Mit­
theil ungen aus Bos-ni en l[Ird der Hercegovina - Wien - I (1893) ; 495-496.
Ć S EVO:
Gatanj a srpskoga naroda oko Sarajeva - Bosanska ila - Saraj evo - I (1886);
237-239; 254- 255; 269-270; 287-288; ć (Gatanj e II obliku č šta se
»valj a «, a šta se »ne valja« zbog zdravlja, napretka t t. d.)
TRIFKOVI , STEVO:
č i gatanja u okolici Sarajevskoj - Bosa ns ka Vila - Saraj evo - I (1886);
239-332; ć [Sadržaj : Djevojke (nj ihova gatanja); žene, koj e !De đ č
gatanja) ; da žena lakše rodi; od djetinjega č Rad je dopuna č »Narodne
ga talice «, na str. 237, 254, 269, 287.]
Ć pop STEVO:
Krsno ime II okolini sarajevskoj - Bosanska Vil a - Saraj evo - II (1887);
183-185; 199-201 ; 215-218; 231-233; 246-249; ć [Pri kaz s1avljenja. »Dzvani­
ce« = pozval!'..i gosti. Najvažniji č je pri velikoj sofI-i, koju postavljaju prvi dan č
(a ne u pod ne zbog turskoga »bašaluka «). č koji se gostima stavlja ć dan
jest č osim velike sofre«. Tu dolaze đ zdravice, a n j·ih je pisac u
radu obilno iscrpao.]
TRIFKOVI , pop STEVO:
Blažuj i okolina - Bosanska Vila - Sarajevo - rr (1887); 281-282; 294-296;
310-311; 327-328; ć [Podaci č arheološki , geogr afski i e tnografski (nar.
pripovijedanj e): isp.: R lj vo je gradio Relja Boš r. .j anin ; Ra kovica ima ime od voj­
v lele Rake i dr .J

Bi bliografski podaci etnografsko_folklornih radova o Bosni i Hercegovini
453
TRIFKovrc, STEVO:
P rislužba II okolini sarajevskoj - Bosanska Vila - Sarajevo - III (1888);
264-266; ć (Pored krsnog imena mnoge porodice slave iprislužbu. Prislužba se
slavi kao i krsna slava, 'samo sa manje č To j porodi(;na zavjetna slava.]
Ć pop STJEPO:
Višegradski Stari Vlah - Naselja srpsklih zemalja - Knj. II - Srpski etno­
graf ki - Beogr ad - V (1903); 611-667; ć [Sadržaj: Opšti deo. - I Ne­
kolike opšte osobine oblasti. - n ć dvori ć - III Stanovi. - IV Post· ­
nak današnjih sela i poreklo stanovništva. - Starine. - V Zanimanje stanovni­
štva. - Posebni deo: Dobrun, Bijela, Stolac, Staniševac, Rijeka dobrunska, Veljepolj e,
ć Budimlija, Bij elo Brdo, Trna vci, Prijevorac, Omarine, Rijeka š č Zu­
č Bovan, Bjelušin , Klerna, Knjeginja, Uvac. - Pregled: a) pregled geografskih i
etnografskih naZ'iva; b) pregled geografsk'ih imena; c) pregled č i ostalih
prezimena.]
TRIFKOVI
A
, pop STIJEPO I t VLADIMIR:
Sarajevska okolina; Sarajevsko Polje - Srpski etnografski zbornik - Beograd ­
XIII (1908); 1-309; ć [Uvod. - Opšti dio. - I Glavnije č osobi ne oblasti. -
Vode. - II Naselja. - 1 Položaj sela. - 2 Ekonomske ,prilike . - 3 Tip sela. - Poj am
o s lu. - Tip sela. - III ć dvor i ć - ć - Razvijenija ć -
Zgrade oko ć - Muslimanska ć - Stanovi. - IV Ostaci s tarijih i postanak
današnjih sela. - V Kreta;n.je i pOllijeklo š Pregled oblasti i mj esta odakle
su doselj eni ci. - VI č osobine. - VII Zanimanje stanovništva . - Ze mlj or ad­
nja. - č - Druga zanimanja. - Posebni dio (Prikaz pojedinih e1a). ­
Pregled. a) geografskih i et nografskih naziva; b) pregled geografskih ime<na ; c) pre­
gled č i ostalih prezimena.]
Ć SIMO:
Starinska srpska jela i ć - Srpski etnografski zbornik - Beograd -- II (1896);
1- 124; ć (Sadržaj: Prošlost srpskoga naroda; đ sudova, ć i osta­
lih stvari; ć i ognjište; usevi po srpskim zemljama, žetva i vršidba; 'prženj e, ko­
kanje i mljevenje žita ; od č Srbi peku hleb oj kako? Koja se jela peku i kako? Prže­
nje mesa; kOlnzervovanje mesa,; parenje i .kuhanje usijanim kamenjem; razna upotre­
ba lIsijanog kamenja; kuhanje u buragu kod Skita, Srba i Cigana; kuhanje raznoo'
žita i brašna ; č beli smok; č i htIj enje gladi i ž đ ljudožderstvo; ć
sofra. Pisa c se na mnogo mjesta služi đ uzetom i,z Bosne i Hercegovi ne. )
Ć SIMA:
Bosna i Hercegovina - Delo, - List Z3 nauku, književnost i društ veni život
Beograd - IV (1897) ; knj. XVJ; 377-381; 389-390; 393-396; 399-402; ć (U
radnji, pored drugih, ima i etnografskih podataka.)
Ć SIMA:
pomenici od zemlje i kamena u narodnom ć - Bosanska Vil a - Sara­
j evo - XVIII (1903); 133-135; 150-151; 172-173; 194-196; ć (Humke-nadgrobne,
gomile iz ilirskog ili keltskog doba, kl etvene, nametne, zborne gomile, mednici i t. d. )
Č SIMA:
Srpski narod - Bosanska Vila - Saraj evo - XXIII (1908); 8-9; 25- 26; 41-42;
57; 72-73; 92-93; 107; 140-141; 154; 170-171; 186-187; 251-252; 267-268; 315­
316; 348-349; 364-365; 378-379; biIil. (1 Srpski narod po telu i duši. - 2 Socijalne
i ekonomske prilike. - 3 Vjera i glavni praznici. - 4 Pravni č - 5 Rad inost. ­
6 Zabava. - 7 Junaštvo. - U izlaganju pisac se č š ć č Bosne i Hercegovine).
454 D-l' Mat ija Lopac
TROJA _ Ć SIMO:
Naše kiridtjje - Srpski etnografsk,i zi.J orni k - Beograd - XIII (1909) ; 1-153; sa
4. slike; '·u' il . (Sadržaj : Uvod. - I Kirid žovanj e i karavan. - Tl Kramar. - III Kiri ­
di i je. - IV Opre ma k ir idži.:;kih konja i s udova. - V Kala uz. - VI Kiridžiski pre­
deli i č pl·avci. - VII Uvoz, i zvoz i neki c:r Javn i ji put ovi . - VIII EkDnomski
pregled o ž č i č č kir idžija ma. - č podaci. - IX Kiridžiski
konji i mazge. - X Izgled kiridŽtiskih putova , mo tova i hanova. - XI Zakon o
kir idžij a ma. - XII P r enašanj e tovara n3 ljudskoj č Tabadž,i ki i kolski. - XIII
List kulturn istorij e. - XIV Poslj edm,j i č u Srbiji. - XV Vlaške kiridžije i
neki tragovi o nj ima. - XVI Vt3šari. - XVII P ošta. - XVIII Svetski karavani i
trgovina. - XJX Razm na . Pis ac crpe gra u i iz Bo ne i Hercegovine.)
Ć SIMA:
Glavni srpski žrtveni č - Sr psk i etnogr afski zbornik - Beograd - XVII
(i911); 1-238; ć (Sadržaj: Uvod. - l ŽrtvaDa podela . - II Žr tve za useve.
III Žrtve ni č i sira c. - IV Žr t v za ć život inje. - V Žrtvovanje novina
i prv naca . - VI Žrt vov,a nje zb og ljudskih i č h bol e t i. - VII Žrtvovanje ć
radi . - VIil Žr tv a za zgr ade, mostove i bunar e. - IX Žrtve za kopa nje blaga. - X
Žrtve ugovorne i đ š . - Xl Žrtve svadh ne. - XII Zrtve uz č i đ u
povratke. - XIII 2rtv u detinj stvu. - XIV P oduš n žrtve. - XV Slave. - XVI
Zrt vcni č - XVII Žrtvovan je ljudi . - XVIII Žr tvovanje vod i. - XIX Liba­
ci ja. - XX Zrt va vatri. - XXI Perun. - XXII Sveti Il ij a i nj egovi zamenici. -
XXIll Đ đ - XXIV Spasov-dan. - XXV Badnj e č i ž ć - XXVI
Zrtv vr emenu. - XXVII s itne žrtve. - XXVIlI ć i đ ­
XXIX Vo tivi . - XXX Dodatak - Reg istar. Pisac uzima đ i iz Bosne i Her­
cegovine. )
TROJANOVIC, SIMO:
Glavna obeležja srpskog naroda - Gl as nik Et nogr fskog muzeja - Beograd ­
(1 926) ; 57-67 ; Ć (Podaci iz Bosne i FI reegovi n; ispo k um .. kod Muslimana u
BOSlni i Her c govini ; prsten .) •
Ć SIMO:
Vat ra u č i životu srpskog naroda (S 9 sl ika i kartom) - Srpski etno­
gra fsk i zbornik - Beograd - XLV (19 30); I X + 339: ć (Pisac se služi ponešto
đ i iz Bo ne i Her cegovi ne. )
Ć SIMO:
č iZl'ažavanje StIlskog naroda poglavito bez č sa 30 slika - Srpski
etn oar afski zbornik - Beograd - LLI (1935); 1-272; ··i ri l. đ je pisac crpao i
i l. Bosne i Hercegovine.)
TRUHELKA, JAGODA:
P rvi put II Bo ni p rij e više od pedeset godina - Hrvatsko Kolo - č knji­
ževnl i č zborni k - Zagreb - XXIII (1942); 22:3-233 ; latin. (Nešto etno­
gr a fskih poda ka Sarajevu.)
TRUHELI A, dr . Ć
č š po narodnoj predaji hosa.nskoj i po jednom starom rukopisu - Gla­
snik Zem. muzeja u B. i H. - Saraj evo - (1889); IV; 95-116; ć [O bolestima, za
koj e narod drži da ih j e na n,io princi p zb duha , pa ih č gatanjem, zapisima,
postom i moli tv om. Zatim s pominje neke bolesti (nepl odnost žene, volju za đ
njem djece, n s tanak č mlij eka, uj ed bi j sn psa) za koje narod misli
da nisu postali p r irodnim putem, ali ih ne pripisuje ni zli m dusi ma, pa ih č
cratanjem li č sr stvima. Za te bolesti navodi ta sredstva. Napose govori
Bibliografski podaci einogl'afsko-(olldorni h radova <J Bosni i Hercegovini 455
o z . 'ima pa č da j e t a j č došao s istoka dolaskom Turaka u Bosnu.
DonG l č oblika zapisa, od njih j e jedan (na s blji) pisan arapskim pism.om, a
sadržava »fet ' h suru« iz Korana (sa slikom). D l a ,:o u p isal!),a bosan. ć pismom (st r.
100- 101) ; r eprodukcija). Nadalje, pisa c navodi n 'koliko narodnih l ijekova, koje je
sabrao II narodu (str. 103-105). U "Doda tku(.; ć je sadržaj r ukopisnog Zbor­
nika narodn ih bosanskih lij ekova od god. 1749 (22 strane).) - Is p. i ; WisscllScha.ftliche
Mittheilt ngen aus Bosnien und eler Hercegov ina - Wien - II (1894) ; 375-391.
TRlJHELKA, dr. t IRO:
Izložba narodnog odijela u Becu 18)1 - Glasnu1 Zem. muze.ia II B. i H. - Saw­
j evo - IlT (1891) ; knj . I; 19-23; ć (pisac prikazuje đ u bosanskom
odj eljenju izložbe; zatim opi uj e izloženi mat erijal; č č karakteri č oso­
bine musli mams ke nošnje, a manje govori opravoslavnoj i č
TRUHELK dr . t iro:
Tetoviranje katolika u Bo ni i Hercegovini - Glasnik Zem. muzej a U B. i H. ­
Saraj evo - VI (1894); 241- 257; latin. [Pi sac nadovezuj e na rad dr-a GLika o istom
predmetu (Gl asnik Zem. muzeja, I (18S9) ; sv . III; 81 i d.) i konstatir a, da je t eto­
vLranje č u č ln·aroda u Bosni. Narod ostalih vjera t etovira se pod
. s polj ašnjim utjecajima (vojska) . Lpravlja mLšljenje, da j e t e toviranj e u v zi s kato­
lici zmom, n go da č č s i3toka i da su O'a Skih prenij eli đ susjedna
plemena Bal kanskog Poluos trva. Spominje t et oviranje kod č Ilir a i dr ugih
indoevropskih naroda. Izv an Bosne tetoviraj u se današnji Albanasi (katolici u okolici
P r izre na , Đ ce i ć Mushmani u kraj u oko Elbas ana, Tirana, č VQdi­
.oe). Zatim pisac za Bosnu utvrduje č tetoviranja Č krajeve srednje
Bosne, č II kotarima sarajevskom, č č č pr ozor­
skom, bugojanskom i niz donji ' r bas, kotor - varoški i č U okolini Olova,
Vareša, Vij ake i u dolin i N r et vice svij et se t tovira, da zadovolji formi. Najljepše
oblike tetoviranja Ilnal a z.i pisac u dolini Lašve, u mjestima oko č Gore, u susjed­
nim kotarevima na sjeveru Banje Luke, a n jugu od ramske doline i K upresa. Oblici
tetovi ranja vide se iz slika (1-5) i priloze nih crteža. l - Isp. i: Wissensch aftl iche !lit.
theilungen aus Bosnien und der Hercegov ina - Wien - IV (1896) ; 493-508.
TRUHELKA, dr. tIRO:
Bilješka o postanku Sarajeva - Nada pou .i, zabavi i umjetnosti - Sar ajevo ­
I (1 895); 263-265; latin. (Pored hi toris kih podataka nalazi se i narodna predaja:
osva.ian.ie Hodidjeda, i zdaj stvo babe ć Kiraj-han i zidanje nj egova saraj a, o ni·­
vanje sarajevskog kaštela.)
TRUHELKA, d r . t IRO:
Iz tarih rukopisa (I Nar edbe protiv praznovjerja po j ednom starom nomokanonu)
- Glasni k Zem. muzei a II B. i H. - Saraj v,- I I (1894); 449-452; ć [Rukopis j
bez dat uma, pisac ga stavlja »naj kasnije u XVII v.« »Po č osobi nama
sud ć pisan .i n omokanon u BOSI1i, gdj je i đ II rukama poznatog.3. »pisar'! «.«
"Tu se O'ovori o č ,kojima se »uda r astabe«, "duga bolest " ili i na »vr ij ed «
dob avlja, da č j ku život postaje »nežiteljrn im«. Dalje se govor i "o otravam, k'oji m
se č otravJ jllje, da umom šene te da postr adal i ri.1dij e smrt želi" ; o proricanju,
»0 vuhv ih i o vuh vanj u« (magici). Za svak u t u praznovjericu nomokanom di ktira
primjerenu kaznu , k oja se os ni va na raznim citatima, ć a,pokrifnim. Ruko­
pis je nepotpun.]
TRUHELKA, dr. tIRO:
Starosjedioci današnje Bosne - Etnografske crtice - Nada pouci , zabavi i u mj et­
nosti - Sara.ievo - II (lS96) ; 204-206; 226-227; 247-248 ; latin. (Podaci o prvim
tan ovnicima Bosne.j nasel javanj e i ras el j avanje; predanj a, nastal a n a č
456 D-I: Matij a Lopac
č osnovi; j ezik; imena ilirskoga porijekla; tetoviranje; praznovjerje; č sahra­
njivanja č naroda Balkalnskog Poluostrva; č oprema; nakit; prvi
tragovi ć umjetnosti .)
TRUHELKA, dr. Ć
Pabirci iz jednog č sidžila - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo
- XXX (1918); 157-175; latin. [Rad, por ed č bilješki, ima i podataka od
etnografske vrijedn osti (isp.: grad Jajce; okolišni gradovi; lokalne sitnice; filurdžije,
ž džizija, Cigani).)
TRUHELKA, dr. Ć
O porijeklu bosanskih muslimana - Hrvatska smotra - Zagreb - II (1934);
249-257; lati.n. (U tekstu pored drugih i etnografski podaci. Commercium i connubi­
um - najvažniji faktOri modifikacije rase bos. lVIuslimana. Endogamija. Izraženo sla­
vensko porijeklo. Antropološke osobine. J ezik.)
Ć JOVO:
Esnafski č u Sarajevu - Bosan <; ka Vila - Sarajevo - II (1887); 265-267;
ć ["P ri je ped set godina bi.iaše u Sarajevu č zanata, baš 'kao i danas. što
ih ima, osim kundurdžija (cipelara), kojih prije ne bijaše«. Zatim pisac prikazuje opšir­
nij e č ć č esnafa, ć terzijskoga (i p . davanje testira = đ
momka za kalfu), đ - glavna 100:-: dža (zbor) 20 januara; kažnjavanje sa 25
batina po bb?nima , š č (kazna: kletva na krivca i nj egovu ć
U., S. (UGLJEN, SADIK):
Nešto iz narodne medicine - Bosanska Vila - Sarajevo - IV (1889); 200-201;
ć [Lij ek od zubobolje; od probadanja (protisli, sandžija) ; od groznice; kad prsa bole;
kad noge oteku. Lijek od kašlja i t . d. Neke č kad ko nagazi ('nragrajiše), kad
su č i na kome, t. j. kad koga č ' la va boli , kad .ie po cijelom tijelu slab
i t. d. L: arolije okovanluku.]

UDZIELA, Dr. MARYAN:
Ein Beitrag zur Volksthierheilkundc in Bosnien - Zeitschrift fill' osterreichische
Volkskunde - Wien - VIII (1902); 105- 118. (Bol esti i narodno č konja,
krave, svinje, ovce i živadi!)
UDZIELA, dr. M. :
Gry i zabavy dzieci w Bosni - Lud - Organ Towarzystwa ludoznawczego we
Lw·owe - Lw(\w - Rocz. V (1899); 137-147. (Pi sac opisuje 36 č igara.)
Ueber die Excursion nach Bosrnen und der Herzegowina, welche vom 1-16
Sept. 1895 von der anthropologischen Gcseltscbaft zu Wien veranstaltet war - In­
ternationales Archiv filr Ethnogra,fie - Lei den - IX (1896); 191. (Kratka bilješka
o spomenutoj ekskurziji!)
UGLJEN, SADIK:
Cetvrtak kao narodni ć praznik II okolici č - Glasnik Zem. muzeja u
B. i H. - Sara j vo - IV (1892); sv. III ; 270-271; latin. ["Stanovnici sela ž ć
(Srez č ć Sipovac), bez razl1ke vj eroispovijesti, - muslomani i š ć ­
drže č kao ć praznik. Oni , kako nastupi ć pa sve dok se žito ne
pažnj e, 'f-Ie ć da rade č nikakvih poljskih poslova, a taj č zovu »uvjet.«
)} ... ... narod mi sli, kad bi taj dan radio na polju, onda neka se ne nada da ć išta s
njive u ć unijeti ; dakle to oni č u ime spasa zemaljskih p roizvoda. Ta svetko­
Bibliogr afski podaci d nogl'af ko_folklornih r ado e [) B[)!:> ni i l{el' ccguvini 457
'vina traje od ć do žetve, a č se žito požnje, prestaje i }) uvjet «, pa anoa narod
radi kao i č - Isp. i: Wissenschaft liche MittheUungen aus Bo nien und der
Hercegovina - Wien - I (1893); 487.
UGLJEN, eff. SADIK:
č iz č - Glas nik Zem. muzeja II B. i H. - Sar a jevo - IV (1892); sv. IV;
452- 453; latin. (Narodno predanje o muslima'nskm11 groblju u Fo(:i i o imenu č
- Isp. i: Wissenschaftliche Mittheilungen a us Bosnien und der Hercegovina - Wi n
- I (1893); 487-488,
UGLJEN, SADIK:
Odakle je došlo ime »Sokae«? - N1rodna pripovijetka - Glasni h Zem. muze.Ja
u B. i H. - Sarajevo - IV (1892) ; sv. III ; 272- 273; lati'll'. (Narodno pripovijedanje
i mišljenje; đ šok = puno!) - Isp. i: Wissenscha ftl iche lViitthei1ungen
Bosnien und der Hercegovina - Wien 1 (1893); 488.
UGLJEN, ef. SADIK:
Olovo kao narodni lijek - Glasnik Zem. muzeja li B. i H. - ar aj evo - V
(1893); 168- 170; latin. [Pisac prikazuj e olovo kao lij k od }) st rav « ili straha i po­
stupak pri »salijeva'!1lju strave«, prema narodnom l11lilŠljenju; osij canje »krašnice« (u
Hercegovini); stanovnici pr avoslavne vjere u mosta rskoj okJlini ne u otr ebljavaju taj
č č
UGLJEN, ef. SADIK:
Č u Jajcu - Glas1n!i. k Zem. muzeja II B. i H. - Saraj evo - V (1893);
556-558; latin. [Pisac opisuje č č č pravoslavnog ž ć muslimanski
ć u društvu, idu poslij e akšama od vrata do vrata mllslimans ki h ć po­
zivlju po imenu ć gazdu da đ na vrata i da ,im što udijeli. "Caraice« pred­
vodi "did« (brada od vune ili kostrijeti, lice ugljenom nagareno, č haljine) i
»cura" (momak maskirain kao djevojka ; ženske dimij e, č anterija, ženski pas,
kapa i jemenija). Što društvo skupi, dij eli, a »didu« li »curi « dadu malo više. č
se nalazi u Jajcu u jednoj mahali na desnoj oba H Vrbasa i u č okolini ; nekad
je bio i u djelom č Srezu. Ostataka toga č ima i u Hercegovini s nešto
izmij enjenim oblikom (jeda!n č obilazi selo i prosi milostinju). Pisac č obi­
č da je došao od »patarena «. Vidi dopu nu za "Caraice« II selu Dugama; srez Pro­
zor.)
UGLJEN, ef. SADIK:
Trubaljke u prozorskom kotaru -- Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Saraj e vo ­
V (1893); 765-767; latin. [Pisac II č rada popunjuje svoj č o č ), (": 3­
rake« (Vidi: Glasnik Zem. muzeja, Saraj evo - V; (1893); 556-557) i spominje. da
je taj č našao i u selu Dugama (srez Prozor). Provodi se s »Dielom« i »Curom« na
č kao i u Jajcu, s tom razlikom, š to »Car ai ce« u Dugama hodaju od ć do ć
i prose mi.lostinju č č ž ć a dolaze pred ć katolika k ao i pred
ć Muslima·r:i:1. Katolici drže za uvr edu taj posjet - tu prošnj u. č »tru­
baljke« dolazi usellI č ć đ bezi ma č ć č »malog i vel ikog
Jurjev-dana«. Narodno mišljenje o tom č »Narod ' vj eruje u to, da kael se
ovrši taj č u č oba Jurj ev-elana, č gOl' opisanim. ela ć tim č
pokvariti posao svim onim babetinama, za koje se misli da · č da s ihi r č
č se nalazi još i u selu Dugama, a nekad se »vršio i u kasabi (varoši ci) Prozoru,
ali ga je ć pred nekoliko vremena nestalo«.]
UGLJEN, SADIK:
Raboš - Narodno č - Škols ki Vj esnik - Sarajevo - II (1895); 221- 223;
lat in. (Pisac objašnjava, kako se narod sluha r abošem.)
458 D-r iVIatija Lopac
UGLJEN, eff. SADIK :
Č č u musli manskih selj aka oko Prozora - Gl as nik Zem. muzej a u
B. i H. - Saraj evo - VI (1394); 802- 803; latin. [» Kad ć naime s vatovi ustati da
đ od imama, ć ml adoženj a i li njegov zastupnik ruku u džep ć
nešto nebrojenih para te i h dati mladoj ' lko je pri sutna, a a ko j e nema, njezinom za­
stupniku, a mlada iIi zast upnik njen prima taj novac i ne ć ga zašto ga daj e,
te ga turi u svoj džep. U t o društvo oti de od imama . č j e narod s ada toga
mišljenja, da j e ml adoženja za onu ša ku para žon,u kupio, a ona misli da je za taj
novac prodana i da je odsad r obinja svog suprug . Kako p ak p o š ri jatu rob-i nju ne
treba kriti ni od koga, t u sada seljak dr ž'i, da svoju ženu ne mnl' a kriti i da ne
griješi protiv v j ers kih pr opisa, što j e ne kri j e.« - P isac se ne može domisliti, oda­
kle je narodu to miš lj enj e o r opstvu, kad Bos'n,a od naj s tarijih vremena Kulina bana
ne pozna ropstva »u užem smislu«. Str . 203. Isp. i : Wi ssenscha ftliche Mittheilun­
gen aus Bosnien und der Her cegovina - Wi en - IV (1896) ; 522-523.
UGLJEN, effendi SADIK:
Etnographische Varia - Wischcnscha ftliche M[tt heil unge n aus Bosnien und der
Hercegovina - Wi en - II (1895); 552- 557; (Inhal t: l Der Umzug der Č 'i n
Jajce - 2 Aehnliche Fest gebrauche der Muharnmedaner im Bezir ke Prozo·r - 3 Die
He-ilung der »Strava «.)
UGLJEN, SADIK:
Crtice iz naroda -- Gl as nik Zem. m uzeja u B. i H. - Sarajevo - VII (1895) ;
606-607; latin. [a) Su i hljeb (so u kl etvama i zaklet vama; narodno vjel'ovanje, da bi
hajvan uginuo, kad bi se hlj eb s oli - vj eruju Musli man i Ll Mostaru). - b) Stara
lipa u Rakitnu (narod'n.o vj erovanj e o č ć te lip e).] - Isp. i: Wissenschaftli­
che Mittheilungen aus Bosnien und der Hercegovina - Wien - V (1897); 439-440.
UGLJEN, eff. SADIK:
So i vještica - Gl asnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo - VIII (1896) ;
534-536; ć (Narodno vjerovanje o v j ešticama : »kad se vještica pokaže, pa ju ć š
da otjeraš: ponudi .joj soli, p a ć te se ok aniti - SU b i j e s a pela ". Vj erovanje iz Mo­
stara.) - Isp. i: Wissenschaftli che Mitthe il ungen a us Bosnien und der Hercegovina -
Wien - VI - (1899); 649- 650.
UGLJEN, eff. SADIK:
Pravo vrijeme ijanju zeleni - Glas nik Zem. muzej a u B. i H. - Saraj evo - IX
(1897); 328-330; l atin . [Za selo J asenice (sr ez lj ubuški ) pisa c lniavodi na'rodni č
da ni j edan sel jak Ll ć ć zaor ati zeml ju, da s ij e zelen, dok mu muško dijete
od 5-10 god ina , koje povede sobom na nj ivu. ne pol-vr el i, da mu nije hladno, kad
ga sjedne bez ć na gol u zemlj u. U radu se spominj u i. neka druga 'rJarodna mi­
šljenja.] - Isp. i: Wis sens chaftliche Mitt hellungen aus Bosnien und der Herceg-avina
- Wien - VI (1899) ; 650- 65 1.
Ujela ga zmlJa - P r azn ovjerj e naroda - Jugosl avenski List - Sarajevo XVII
(1934); br. 189; 3; latin . (Vij est o ženi, koju je uj ela zmij a i nije htj ela da ide č
niku. S tim u vezi spominje se narodno vjerovanj " el a zmiju, kad ujede, treba ubiti
pa njeZJi nu glavu priviti na r anu, da bolesnik poslij e nekol iko sati prebolL)
Ć Ć DUŠAN:
Ojkanje - Razvitak - Banja Luka - Vl (1939) ; 88-93; latin. [Raspra<vlja se, da
li je ojkanje (vr sta narodne vokal ne muz !'ke) pjevan j e ili kukan je.]
Bibliografsl i podaci . etnografska_folklornih radova o Bosni Hercegovini 459
Ć Ć DUŠAN:
Nijemo kol o u Bosanskoj Kraj ini - Razvitak - Banja Luka - VI (1939); 209­
213 ; latin. [OpiB nij emoga narodnoga kola, koje igraju seljaci pri Kolo
j e bez č pratnje, ali se ,ipak č muzika (topot nogu i zveket č na­
kita). č kolo je vrlo staro i nastalo j e u doba, kad č
nij e bilo!]
Č Č DUŠAN:
Šargije, st ari narodni č instrumenat - Razvitak - Banja Luka - VII
(1940) ; 120-126 ; ć [Porijeklo i sta'l"ost šargije (vrsta tambure); koja je do danas
sa(;uvana u svojoj staroj formi. Posebni tip narodne tambure!]
Š Č DRAGO K.:
Srpske narodn e zdravice - Bosanska Vila - Sarajevo - XVI (1901); 15, 37;
76-77; 137, 158; ć (Zdravice kumu, starom svatu, ć šaljiva zdravica dQ­
ć
V. B.:
Ispit ivanje srpskih naselja - dr. J. Dedijer, Beograd - Srpska č - Sara­
j evo - vn (1911); br . 10; 1-2; 6iJril. (O etnografskom zborniku, koji lima dvije vrste
publikacij a, od k ojih s u jednie ć naseljima, a druge folkloru i etnografiji. Go­
\' ori se o prvoj vrsti, koja izlazi pod ur 2dništvom akademika J. ć pod naslo­
vom » aselja srpskih zemalja«.)
Ć RADOSLAV:
Prikaz djela: Guillaume Capus, A travers la Bosnie et l' Herzegovine, ć et
impressions de voyage - Paris, 1896; 4; 345 - Delo - List za nauku, književnost i
društveni život - Beograd - }{Inj. XIII (1897); 549-557; Knj. XIV; 167-175; 363­
371: ć (Iscrpan prikaz djela po pogla vIj ima.)
VELC, FERDINAND:
Prlivodce Bosnou a Hercegovinou - S mapkou a 65 vyobrazenimi - Praha, 1907;
VIII + 152. (Kratke etnografske napomene i nekoliko slika!)
Ć dr. MILENKO R. :
Jedan 1'u kopis o Bosni i Hercegovini - Zora - List za zabavu, pouku i knjiže­
\TDost - 1l.iIostar - III (1898); 77-79; ć (Pisac je mišljenja da rukopis, koji je
našao u biblioteci u Kj ebnhavnu, Chaumette Des - Fossees, Description statistique
de la Bosnie, ni je original ć đ pl'ijepis jednoga štampanog djela. U č se
govori o Des-Fosses-u i njegovu djelu »Voyage en BO!'lt:lie dans les annees
1807- 1808«, l:oje je od vrijednosti za etnografiju.)
Š Ć dr. R.:
č gusala i epskog pjevanja - Prosvjeta - List za zabavu, pouku i pro­
svj ć - Sarajevo - XVIII (1934); 128-132; ć (Prikaz je više ć karak­
t era, ali se spominj e i Bosna i Hercegov ina, gdje j e pjevanje uz gusl e č ra­
šireno.)
Ć
ListOvi II Bosni - BosanS'ki prijatelj Sisak - IV (1870); 59-160; (e lanak jc
u obliku putopisa po Bosni, u kome pis ac opisuje mnoga mjesta. Ima č
arheoloških i tnografskih podataka.)
460 D-l' Matija Lopac
- ć
Na 'odni č u Bosni - Bosanski Prijatelj - Sisak - IV (1870); 161-178; la­
tin. (1 udanje. - 7 Bosanska sdjetna. - 3 Porod. - 4- Babine. - 5 š ć i
kumst vo. - 6 Obr iezanj e kod bosanskih muhamed1Xl7 ea. - 7 K unu;tvo striženo.
8 Kumine babine. - 9 Posinjenje. - 10 P :wi janj e . - 11 KoliC'vka (beš ' a) . - 12
t alak. - 13 Kupanj e. )
Ć fra JERONIM:
Uspomene o Rami i r amskom č amost.anu - Zagreb, 1882; 1- 6; latin.
(Pisac opi suj e žup u Ramu ; ekonomsko s tanj e ; narod; nj egov život, o č i 'nIOšnju.
Sve II kr alkim crtama; više govori o č samostanima. )
VL Ć TRIPK M .:
Pismo i pismonoša u n aSIm narodni m pjesmama - Gl asnik Etnograf.·k og muzeja
- Beograd - XI (1936) ; 127-141; XII (1937) ; 175-191; ć (Grada je uzeta i iz
pjesama Bosne i Hercegovine; zbornik B. Petr ć K. Hormanna, M. ć
VLA.JINAC, dr . :M1LAr Z.:
Moba i pozajmica - a r odni č udružen oga rada - Opis, ocena i njihovo
:; adašn j stanj e - Srp ' ki etnografski zb or nik - Beogr d - XLIV (1929) ; 1-598;
ć (Pisac, medu ost alom đ s č J ug 'lavije, crpe obUn primjera i iz
B o n i Hercegovine .)
VLAJ1NAC, dr. MIL Z.;
Zgon ili kulacenj e vau mesta stanovanju od srednjega veka do naših dana ---
Prilog istoriji narodnog života i rada- - Srpski etno zbornik - Beograd - XLIX
(1 932) ; 1--467 (Pisac uzima đ l iz Bosne i Hercegovin .)
VUK OVI, T.:
Bibliografi ja radova naših etnologa - VI n Dr. Mil enko č - Gl asnik
Et nografs ka muz ja - Beograd - XII 1:37) ; 214-218; ć Dr. Ć s e u svo­
j im radovima mnogo bavi Bosnom i Hercegovinom.)
VUKANO Ć T.:
č imena kod Srba - Glasnik Etnograisl og m uzej a Ll Beogradu - Beograd ­
XV (1940) ; 56-74; tiril. (Na osnovu izvora, literature i č č u n arodu
pisac č č Imena. Rad se dij eli; Narodna imena, zašti tn a imena, imena po
nar odnostima, rijeka ma i predjelima, po zanimanju; sh 'ana imena ; promjena imena ;
č U radu se pisac sl uži primj erima, uzetim i iz Bosn i Hercegovime. Na
kraju navodi. upotr ebljenu literaturu.)
VUKASOVI "'. VID V. Ć VID) ;
Stoka II Herceg-Bosni i t. d. - ž ć - " List za r pskL na 'odni život, č
i pr da nje - Aleksinac - I (1899); 134-138; ć (N zivi krupne i sitne stoke ; blago
II P ri mo j u i He rcegovini!)
VUKASO\ _"', V. ID Ć , VID):
Kako može vuk č dign uti gl as - K radi l'· - L is t z srpski narodni život,
č i pr edanje - Aleksinac - (18 99) ; 241- 242; ć (Nar odno -vj erovanje iz
Ki jev-Dola u Her cegovim . I)
VUKASO TI , V. V. ( Ć Ć VID):
Gavran u č i Hadži-beg na llutovu - Bosanska Vil - Sarajevo - XIV
(1899) ; U9- 90 ; 104-106; Ć cr a rodno pripovi jedanj e . CI kraj u je š č napo­
mena prikuplj ni II ć iz prošlosti feudal:3.ca u B. i H.; spisak nekih star ijih po­
r odic .)
o Bosni i Hercegovini 461
Ć V. VID Ć Ć VID):
O Hercegu ć - Bosanska Vila - Sar aj vo - XVII (1902); 284-285 ; ć
( kratkih biljegki iz naroda!)
Ć Ć M. MIL. :
Starina Novak - Odzi v na poziv - Bosanska Vila - S r jevo - XIII (1898);
106-107; 120-123; ć (Uz č gradu, nekoliko podataka o Novaku po na­
rodnom p ripovij edanju!)
Ć prof. OBREN:
Drinska banovina - Prosveta - List za zabavu, pouku i prosvj e i vanj e - Sara­
jevo - XIV (1930); br. 3; 75-80; ć (Pored drugih podataka, II r adu ima i n ko­
liko č nar odu.)
VUKOMANOVI " OBREN:
Sarajevo - Prosveta - List za zabavu, pouku i ć ranj e -- arajevo
XV (1931); 36-39; ć (Pored č i geografskih podataka k ratak prikaz bj e­
k ata »Starog Sar a j va «.)
VUKSAN, TOMISLAV:
Postanak »Donjeg Vakufa« - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sa r ajevo - IV
(1892); 200- 202 ; la t in. (PO us menoj predajU) - Isp. i: Wi ssenschaftli.che Mittheilungen
aus Bosnien und der Hercegovina - Wien - I (1895); 501-502.
Ć Ć VID:
Sicanje (tetovi ranje-tatuaž) u Herceg-Bosni - Bosanska VUa - Sarajevo - IX
(1894); 365-36'7; ć (uz opis su sUke motiva, koje je pisac vidio kod tetoviranih
ljudi u narodu. O sicanju je pisao u: Viesniku Hrv. arh. društva u Zagr ebu, 1889 god.
Te godine dr. Leopold Glik piše II III knj. »Glasnika Zem. muz ja u B. i H. na str.
81- 88. »Meru je naprotiv do skromnoga mnenja, da j e ovaj č bio ukorijenj e n
kod pristaša bo nske narodne crkve da s razaznaju ć kristijani . . . )
Ć Ć VID :
Sveti Savo u narodnom pr edanju - Bosanska Vila - Sar aj evo - xn (1897) ;
41- 42; ć (P ziv na prikupljanje lnarodnih č o svetom Savi ; uz uvodni č
i nekoliko č iz Bosne!)
Ć Ć VID:
Starina ovak ili č borbe »za kl'Sl č i slobodu zlatnu« - Bosanska
Vil a - Sarajevo - XlII (1898) ; 9-10 187-188; ć (Poziv na prikupljanje narod­
nih pl'il:a o Star ini Novaku; nekoliko podataka o njegovu porijeklu, ži votu i voj evanju;
Novakova st ijena ; Novakuša, pitanja i uputstva za prikupljanja.)
Ć Ć VID :
Kako se narod rani u Bosni, u Hercegovini, u Dalm aci j i i t. d. - Bosanska Vila
- Sara jevo - X (1895) ; 88; 105-107; 122- :1 23; 138-139; 154-156; ć (Jela i
ć u narodu. č za sofrom, gostoprimstvo!)
VULETI - VUKA Ć VID:
Narodna ć ilj dom s ć u Dalmadji, tl Herc govini i u Bosni -
Zbornik za nar dn i ŽIvot i č Južnih Slavena - Zagreb - I (1896); 27-43; latin.
(Pisa ' č opisuje dalmo i bos.-he r c. kucu i zgrade oko nje, ć i na­
prave z ć č rad (isp. č stan; str. 40) i dr. U opisu se ne da to' no
odredi t i, št .ie dal matinsko, a što bo č Rad j e ć sa ;3 tabL
s l ik a ·1
462 D-r Matija Lopac
Ć Ć VID:
Putne bilješke. - I Iz Dubrovnika preko donje Her cegovine - 1ladi Hercego­
vac ili Kol edar č - Mosta·r X (1882); 28-53; latin . (Narodno predanj e
o ć nepoznatoga svetitelja manastira Zaval ; Vj etrenica i vile ; h č
kolo; krat.ak podatak o ženskoj nošnji; razlika u odijelu š ć i Musli mana; č
šijski du6ani; ć škola; Cigani iz Stoca, ć ć - uporište ć
i ju.naka ć
Ć Ć VID:
Propast grada Prozora u Bosni - ž ć - Li t za srpski život, č
i pr edanj e - Aleksinac - IV (1903); 25-28; Giru. (P isac je zabilj ežio č kako
ju je č od seljaka iz Slatine kod rijeke Rame, i dao opis grada Prozora.)
Ć Ć VID :
Samrtni ili pogrebni č kod lUuhamedanaca u Herceg-Bosni -- Letopis Ma­
tice Srpske - Novi Sad - Knj. 197 (1899); 143-158; ć [Iscrpa n opis č
Rad dobiva na vrijednosti, što su pod linijom objašnj ene perzij s ke i arapske č
Ocj enu rada i preporuku za štampanje vidi u »Letopi su«; knj. 199 (1899); 183-184.]
WAAL, DR. ANT.:
Reisebilder aus Bosnien - Wien, 1895; 1-92; 8. [pisac j č ć
putuje po Bosni s arheološkog rkongresa u Splitu (1894). Opis života i č bosan­
skoga naroda. Narod dijeli po vjerama; j ezik zove »bosans kim«.] - Is p. i ocjenu rada:
Delo - List za nauku, književnost i društveni život - Beograd - XIV (1897) ;
380-381; ć
Wiener Gemeindevertreter in den SiidHindern unseres Vaterlandes. Die Rei e der
Wiener Gemeindevertreter durch Istrien, Dalmatien, Bos ni -n, die Her cegovina und
Kroatien. Vom 7-18 Mai 1909 -'- Wien, 1910; 1- 100. [Fotografije ulica i ć (od
kojih su neke ć sr ušene)!]
WILKE, GEORG:
Die Spinnenzeichung von Wroblewo - Mit 2 Ta[el n - Glasnik Zem. muzeja u
B. i H. - Sarajevo - XL (1928); sv. 2; 1-6. (Isp. n.a str. 6 narodno vjerovanj e o
pauku. Navodi za pauka u Bosni i ime »rado« ili »r ade« i to dovodi u vezu s gla­
golom »radovat i se«.)
WILKINSON, J. GARDNER - LINDAU, WILHELM ADOL F:
Dalmatien und Mit einem Ausfluge nach eler Herceg.ovvina und einer
geschichHichen Uebersicht der Schi cksale Dalmatiens und Ragusa's - II Band -
Leipzig, 1849; I-VI; 1-352 (Pisac na putu iz ć do Mostara i u samom
Mostaru biljeŽi svoja op ažanja i daje o tom mišlj e nj e. Isp. str. 49-131.)
YRl:ARTE, CHARLES:
Bosnie et Herzegovine - Souvenirs de voyage pendant }' insurredion - Paris,
1876. (Za etnografiju ispo neke podatke: Bazar II Bos. Kostaj nici; 74-75; opis Kostaj ­
nice : ć ljudi , nošnja; 75 i d.; č š BaJ:1 je Luke: 125-127; Bašibozucii njihovo
odij elo; 138-139; iregul. pješaCi i ,konjica ; 139-141; zapti je; 1 1-142; unutarnjost
selj. bosanske ć 145. Vjerovanje, da se na drugom s vij et u prima samo cijeli
č a ne s a mputiranom nogom ili r ukom! Str. 150-151. Amuleti pr oti v urica­
nja konj a; st r . 160 i t. d.)
Bibliografski podaci etnografsko_folklornih radova o B sni Hercegovini 463
Z. :
Odakle ime Bosna? - Obzor - Zagreb - 1910; br. 268; 1; latin. (Prikaz č
dr. Ljudevita Thalloczy-a u "Glasniku Z m. muzeja« u B. i H. od 1889 i č
»Neš to o bosanskim solana m.a « od dl' . Č Truhelke u »Glas niku Zem. muzeja« u
B. i H. za godinu 1900.)
Z., J . Ć JOVO):
đ i bivolje mješine - Razvitak - Banja Luka - HI (1936); 291-292; latin.
(O ć mj ešinama, koje se upotreblj avaju kao torbe .)
Zanati, Naši č (Iz knji ge: BOSlna i Hercegovina na milenijskoj izložbi
11 BUdimpeš ti 1896) - Sarajevski List - Saraj vo - X1X (1896); br. 144; 1-2; latin.
č i razvitak bosanske umjetnosti; utj ecaj Orij enta i Italije; č obrada
drveta i č inkrustacija, tacuširanje, ć i kucanje; tkanje ć veze­
n je ma bezu; sarajevski, č livanj ski i dr. maj st ori; ustanove za đ i
č č predmet a i njihov pr?gram.)
ZAPLATA, RUDOLF:
Narodna č o ć š - Jugosl avenski List - Sarajevo - XV
(1932); br. 133; 7; latin. (Smrt i gr ob ć majke. - Št.a narod č o crkvi
i džamiji.)
ZAPLATA, RUDOLF:
Rudarstvo i obrti u Bosni za turs ke vlade - Novi Behar - List za pouku i
zabavu - Saraj evo - XI (1937); 152-1 53 ; lat in. (Rad ima više č kalrakter s
.nekoliko podataka o ·obrtima.)
Zbirka jugoslavenskih ornamenata - Izdaj e Etnografski muzej u Zagrebu - Za­
greb - I (1925; tab. 2, 3); II (1926, tab. 7); latin. (Slike!)
ZEGA, NIKOLA:
č mladine kape II Srbiji - Glasnik Etnografskog muzeja - Beograd ­
I (1926); 68-75; ć (Spominje se me du ostaEm i kapa »roga « iz Osatice u Bosni.)
ZEGA, NIKOLA:
Tetoviranje II našem narodu - Slavi j a - Prag - č X (1931); 803-806. [Teto­
vira nje u Srbiji (Vr anj e); u Šumadiji nij e poznato. »Tetoviranje u Srbiji zovu sicanje
-sicati kožu, dok u Bosni i Hercegovini t etovi r anj e nazivaju nabocanje - lllabocati
kožu. ]
Ć ST. B.:
Odlomci iz č srpskoga naroda II Hercegovini - Bosa nska Vila - Sarajevo
IX (1894); 223-224; 250-2G2; 266- 267 ; 283- 284 ; 297-298; b ril. (Otac prema djeci;
smrt ć dioba, dio đ ć »a sad kako je otac prema đ prošnja
dj evojke; svatovanj e ; krsno ime ; moba; »sumjest« ili supon; odijelo; put.)
ZlVIIJ ANJAC:
Istorija imena Banje Luke - Razvit ak -- Bamja Luka - I (1910); 176-182; ć
(Narod u Banja-Luci govori Banj a Luka, Banje Luke, Banjoj Luci i t. d. Banja Luka
znaci banova luka. Vuk II č ima dva oblika Banja Luka i Bajna Luka. Bajna
j e postala od pridjeva banj -banov, jeT ridj " v ba.ina u smislu lepa, divm.a i t. d.
narod u tom kraju nema. )
464
D- r Matij a Lopac
ZMlJANJAC :
Naselja srpskih zemalja - Razvitak - Banj a Luka - I (1910); 97-100; ć
(O sl abom odz iv u u Bosni i Hercegovini na č dr-a Jovana ć »Uputstva za
č sela u. Bosni i Hercegovini«, štampan u »Bosanskoj Vili«, 1898; br. 4-5.)
Ć J .:
ć Marko u naxodnom predanj u. l\'larkova s opa. Zabilježio. .. ž ć
- List za sr pski narodni ži vot, č i predanje - leksinac - I (1899); br. 7-8;
H a; ć (Na j č strani Saraj eva, daleko od nj ega pola sata hoda, nalazi
se stij ena i u njoj izdubina . Na rod č da je ć Marko, ž ć u Sarajevu
bra t a Andrij aša , st o no 'om 1l'l a tu stij enu i udubao j .)
Ć D. J OVAl :
Srpske narodne zakletve (u Bosanskoj Krajini) - ž ć - List za srpski na­
rodni život , č i p r da nj e - Ale'ks inac - I (1899); 186-187; ć (Zaklinju se:
Bogom, sveci ma, đ krsm m imenom. Ima i dr uoih zakl et vi, »koj e ć na
davno pr ohuj le da n i dre no doba stare ž č vj ere, kad su Srbi obožavali:
s unce, mjesec, z ijezd , va tru i zemlju«. Navodi i neke šalji ve kletve, koj e upotreblja­
va »samo đ
ZORIt, J OVAN :
Jedan č č - ž ć - List za srpski n arodni život, č i pre­
danj e - Al eks iln a c - I (1899); 165; ć č je u sel u č (kotar tešanjski),
da kraj j dne bu ve s puš t a ju mrtva ca na zeml j u i dok sveštenik č nad mrtva­
cem, neko se iz sprovoda izdvoji i na onoj bukvi ureže krs t.]
Ć JOVAl :
Džilit - džilitanje - ž ć - List za sr ps ki narodni život , č i pre­
danj e - Aleksi na c - I (1899); 208-209; ć (U Bosanskoj K r a jini postoji igra džili­
tanj e, t . i. bacanj e č g rane mj esto kopl ja. )
Ć D. JOVAl :
Narodno vjerovanje - ž ć - List za srpski nan-:>dni život, č i pre­
d nje - Al ksi na c - I (1899) ; 209-210; ć (Narodno vj erova nj e u Bosanskoj Kra­
j ini oko rij ke od ma nasti r a Rmanj a do ć Sokoea : t č su sijala tri
sunca; postoj e tri svijet ; sunce umire na kraju dana, ei m đ
ZORI , JOVA :
Ncmri. - - Vjetrovit - ž ć - List za srpski narocU.)i život, č i pre­
danje - l eks inac - II (1900) ; ć (P o narodnom vj erovanj u u Bos. Krajini : Ncmri
s u gor ostasn i lj udi, koji s u tako dugo živj eli, da ni s u ni p c: mtili, kad su se rodili -
Vej tr ovi t č i ma ne vidljivu ć i može č sve, š to ć brzinom vjetra.)
ZORIt J OVAN:
Silne beleške - ž ć - List za srpski narodn i život, obi6aje i predanje -
Aleksinac - n (1900); 227-231 ; ć (Na rodno vjer ovanje i p redanje: O duhovima,
Blažena Marija. r i jeh j plakati za dj e com kad umr u. Sla je najgore. Rustan-beg
ć ć I arodno vjerovanje o onom svij etu.)
ZOVK O, IVAN:
Narodne pri ce - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Saraj evo I (1889; - sv. III;
97-98; la t in. (P' ac dono i. narodno mišlj enje u ob1iku č i to: kako su postali
st ć kako post<.i potr ' s ; ka ko je pos t <10 snij g.)
Bibliografski podaci etnografsko_folklornih rado va o osni Hercegovini 465
ZOVKO, IVAN:
O postanku »Radobolje« i nJezInog imena - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. ­
- I (1889) ; sv. IV; 136-1337; ć (Narodno pripovijedanj e!)
ZOVKO, IVAN:
O postanku Karagjoz-begove džamije lt Mostaru - Glasnik Zem. muzej a u B. i H.
- Sara jevo - I (1889); sv. IV; 137- 138; latin. ( arodno č š ć i mu­
slimana!)
ZOVKO, IVAN:
Kako je postao barjak i njegovo imc - Glas nik Zem. muz ja u B. i H. - Sara­
jevo - II (1890); sv. l; 114-115; ć (i arodn pri povijecI anj e o posta nku barjaka.)
ZOVKO, IVAN:
Jedna narodna praznovjerica - Glasni k Zem. muze.ia u B. i H. Sarajevo - II
(1890) ; sv. I ; 115- 116; latin. (Narodno pri povijedanj e! ) - Vi di i: Saraj ev ki List. ­
xm (1890) ; br. 45.
ZOVKO, IVAN:
O nosu - Glasnik Zem. muzej a Ll B. i H. - Saraj evo - II (1 890); sv. I; 116- 117;
ć (O stvaranju č po narodnom vj erovanju.)
ZOVKO, IVAN:
Svetica nedjelja - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo - II (1 890); sv. I ;
116; ć (Narodno vjerovan.ie!)
ZOVKO, IVAN:
Nešto o mladežu - Glas nik Zem. m uzeja u B. i H. - Saraj evo - II (1890; sv. I;
117- 118; ć (Madež ili ml adež II narodu se smatra kao ć ili ć za osobu,
koj ga ima. Po narodnoj estetici madež vole djevojke.)
ZOVKO, IVAN:
Prikružnici GlaSI. ik Zem. muzeja II . i H. -- Sarajevo - II (1890); 317-318;
latin. (Predrasude o osobama, koj e s u prebol.iele kugu.)
ZOVKO, IVAN:
Narodna geografija i astrologija - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo
- Il (1890); 413-414; latin. (Narodno mišlj enj , da j e zemlja velika č
č naslonjena na č stupa; o zvi.iezdama.)
ZOVKO, IVAN:
Kako je postalo č š - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajev{) - II
(1890) ; sv. IV; 415-416; latin. (Narodmo mi šlj enj e u obliku nar. č
ZOVKO, IVAN:
Nekoli ko narodnih li jekova - Glasnik Zern. muzeja u B. i H. - Saraj evo - II
(1890); sv. III; 315-316; la t in. (Za oko, štucaviell , uj ed č glavobolju, epilepsiju I)
ZOVKO, IVAN:
č šaranja ć o č u Sarajevu - Glasnik Zem. muzeja II
B. i H. - Sar ajevo - Il (1890); sv. IV; 416-417; latin. [Pripovij eda se prostonarodno
mišljenje, da s u ta j č Sarajhje dobili od sultana Fati h Mehmeda, j r su mu Qini
donijeli najljepši š (dar) od svih mjest a LI Bosni i Hercegovini. }
Gl3sn;k 7ell1:Jlj skog mu zej:-I
30
466
D-r Matij a Lapac
ZOVKO, I AN:
O postanku imena »Bakije« kraj Sarajeva - Glas nik Zem. muzeja u B. H. ­
Saraj evo - III (1891); 97; latin. (Narodno pripovij edan je !)
ZOVKO, IVAN:
Dvije narodn praznovjerice - GlaStt:.i k Zem. muzej a u B. iH. - Saraj evo - III
(1 891) ; 214-215; latin. (Narodno mišljenj e i vj erovanj e o tom, kako se vrag može
ć i o ć tij ela !)
ZOVKO, IVA :
Narodno pncanj e o imenu »Hercegovi na« _ . Glasni k Zem. muzeja LI B. H.­
Sa r a j evo - III (1891); 219-220; latin. (Nar dno pripovij edanje !)
ZOVKO, IVAN:
Ut ve zl atokrile - Gl asni k Zero. muzeja u B. i H. - Sarajevo - III (1891);
317-318; latim. (Sadrža j : Narodno mišlj e nj e o »utvi z.latok riloj «: jedno, da je pTekra­
sna dj evoj ka s gornji m dij elom tij ela, dok im j e donji dio u č slici i prilici;
dr ugo, da je donji d i<o ljudski, a gornj i s č glavom i poprsj em.)
ZOVK O, IVA T:
Č se vile h rane - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo - III (1891);
319-320; latin. (Narodno mišlj enj e : »Vile se »nij ekom« hr·ane, š t o kukavtni č ni­
č od s vug iskrnjeg (bli.žnj eg).«)
ZOVKO, IVAN:
Kako postaj e zora - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo - III (1891);
457 ; la tin. (PO nar odnom mišljenju zoru s unce iznosi iz mora na ć brdo, ili:
osmj ehne se zvij ezda č na Da nicu pa od tog osmij eha pos tane zora.)
ZOVKO, IVAN:
Od š ta su dobili svoje ime š ć - Glasnik Zem. muzej a u B. i H. - Sara­
jevo - III (1891) ; 458-459; latin. (Narodno mišlj e nj e : š ć = š to na vlas uredno
i bez ikak ve zabune pokazuju vrijeme.)
ZOVKO, IVAN:
Odakle je postalo ime »Vitina« - Gla nik Zem. muzeja u B. H. - Sarajevo ­
IV (1892); 90-91; latin. (Narodno pripovij eda;n j e !)
ZOVKO, IVA :
K ako je postalo ime »Tribižetu« - Glasnik Zem . muzeja li B. i H. - Sarajevo ­
IV (1892); 94-95 ; latin. (NaTodno pr ipovij edanj e cl d snoj Č Ner etve, »Tribi­
žei « ili »Trebižet«.)
ZOVKO, IVA :
Uspomene n a jedno staroslavjensko božanstvo - Glasnik Zem. muzeja u B. i H.
- Saraj evo - IV (1892); 97-98; latin. (O boža n t vu ć kod st arih Slavena i o
nar·odnim praznovj er ica ma i vinogradars tvu!)
ZOVKO, IVAN:
Junakin je - Gl asni k Zem. muzeja u B. i H. - Saraj evo - IV (1892) ; 269-270;
ć (»Grk in je «. - č -- š č
Bibliografski podaci etnografsko_folklornih radova o Bosni Hercegovini 467
ZOVKO, IVAN:
Narodna demonologija (duhoslovje) - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo
IV (1892); 451-452; ć (Narodne pripovi jetke iz »carstva duhova« i narodno vjero­
va.nje u duhove!)
ZOVKO, IVAN:
Kralj ica Buga - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo - IV (1892); 455;
latin. (O narodnoj alegoriji, kako je naš narod došao iz svoje zakarpatske postojbine
u današnju domovinu, predvode n petori com ć i sestrama Tugom i Bugom. U
mjestu Buško Blato, u Hercegovini, č su se č o sestri Bugi.)
ZOVKO, IVAN:
Otkle đ da su pas i č kari (neprijatelji) jedno na drugo - Glasnik Zem.
muzeja u B. i H. - Saraj evo - V (1893) ; 165-166; latin. [Dobrim narodnim govorom
(rijet.ki narodni izrazi; turske č č se narodna č o svadi č i psa.]
ZOVKO, I VAN:
Zašto su postale vrježbenicama (rasline, kao: tikva, dinja i sve što ponese vri­
ježbom) - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo - V (1893); 171-172; ć
(Narodino mišljenje s moralnom poukom: ć ć jezilk ,i sintaksa.)
ZOVKO, IVAN:
Dvije č - Glasnik Zem. muz eja II B. i H. - Sarajevo - V (1893); 347;
lat.in. č vjerovanje, da bog Asklepij može bolesniku u snu ukazati na pravi
lijek bolestiL i vjerovanje našega naroda, da u snu zaželjeno jelo i ć č bolesnika.
Druga slier,ost: č bog Pan ima č noge - naše vile »kozje papke« (vjera u
Hercegovini).]
ZOVKO, IVAN:
Konjska l\'1adeit'a - Glasnik Zem. muzej a u B. i H. - Sarajevo - V (189:3) ;
562; ]atin. (Rakitanski i duvanjski kraj je prava Madeira ili Nizza za sipljive konje!)
ZOVKO, IVAN:
č "džaba« - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo - V (1893); 351;
latin. (Pisac č č "džaba« narodnom č po č i imenima u njoj misli,
da to ,nije pravi narodni č
ZOVKO, IVAN:
Narodna mjera vremena - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo - V
(1893); 555-556; ć (»Cigar hoda«, »lula duhana«, »puškomet hoda«, »dobar odu­
šak«).
ZOVKO, I VAN:
Suha voda i mokra vatra - Gl asnik Zem. muze ja u B. H. - Sarajevo - V
(1 893); 558; ć (Iz narodnog vjerovanja o đ
ZOVKO, IVAN:
Prtenjaši - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo - V (1893); 768; latin.
Č onaj predio č š od Rame, t e zah vativši Gornji Vakuf, pa onda skrenuvši
č Fojni ci, č je uspomen u na neka kve »Prtenjaše«. Opis: »Kad Iko baš
toliko ne voli meso, a i drugih teških mr snih j ela, nego najvoli vegetativna jela, te se
potr'efi na kakvoj slavi ili veselju kod svog z,nanca ,i pr ijatelja, to ć mu on, ako ne
jede mesa, ć Vala si baš ko št.o su birvaktile bili »Prtenjaši«.» Pisac pomišlja
da se u tom č uspomena na bog umilstvo, jer Bogumili nis u jeli mesa. )
30*
468 D-t Mat ij a Lopac
ZO KO, J OR N :
Urspnmg ge chichten und andere Volksmcin ungen - Wissensch af tli che
lungen auS Bos.i n und der Her cegovi na - -Wien - I (1893); 426---444. (I nhalt: I
Urs p rung g schicht en: l Vol ksgeographi e und As trol og ie. - 2 Wi das Er dbeben e nt­
s teh t. - 3 Wi der Mor gen enst eh t . - 4 li Tie del' Schnee en tanden i - 5 Von der
ase .. - ti Wie d ie He ilk u nde đ is t. - 7 Wie d ie Grabs t ei ne e l'f unden wur­
d n. - 8 'Wie die F a lm e und dH' me s ind . - 9 Wie Lj ubuš ki und sein
Na me 7. U Stande ka me n. - 10 W'oh r de' a e "Vitina« stammt. - I I Woher »Trebi­
žet « sei nen Na men hat. - 12 "be r den Ur spr ung der .1 .adobol ja« w1d ih r es Namens. ­
l J 'oh er die š ć ihren Name n h a be n. - 14 Ober d fl Ursprung des Name ns
»Bakij e,' b e i S araj evo. - 15 Ube r den Na men »Her cegovm a« . - 16 Die Sit.te des
Kerze n fa r ben an den Muba r ek-Abe ndc n i n Sar aJevo, - 17 Ube r den Ursprung der
Kal' agj oz-Mo che in Mos tar. - II Alte r-lei Volk.sm inungen : 1 E t wa s tiber das Kor­
per ma!. - 2 Eilnige Vol ksheilmiUel. - 3 s . - "" Die Prikužnjke n .
;) Vol ksaber gla ube. - 6 Die Son ntangsh e· lige. - 7 Womi t s ich die Fecn n ahr en.
8 Wu nde.ren t en mit golden en Fli.i ge1n. - Di Amazon n - l O K onigen Buga .)
ZOVK O, IVA:
Iz narorlne pedagogije. Da djeca ne mru. Proti č č Kome se ne da
u djeci - kolski Vj esni k - a raj evo r (1894) ; 334-33;}; 514; la U!']. (K a ko žene
li j č i č da im dj eca ne u mir u i n e č
ZOVKO, IVA:
Boj na skakavce - Glasni k Ze m. muze ja B. i H. - Sara jPvQ - VII (1895);
468--469 ; ć (Opis lova .) - Vidi i : Wi ' cnschaftlichc. Mi tt heil unge n a us Bosnie n
u nd er Re l' 'egovi na .- Wien - V (1 897); 435-436.
ZOVKO, ,JOHANN:
Erziihlungen im Ran und Anderes - Wi se!'L'ichaWi che Mitt hpjhmgen a u Bo-s nien
u nd der H rcegovin a - Wie n - Il (1895); 566-570. (mh.1It : l Die En t.stehung der
k iechendea P f! a nz n. - 2 Das trock en e Wasse r und das nasse Fe wer, - 3 Wie Hund
u nd Kat ze tiber den j i.ingsten Ta g hina u' Fe in de ind. - Der "Džaba « - Br a uch. ­
5 Die P rtc njaši (Fl i.schve r a eht er'), - 6 el' "Er" beim P lerdcha ndel. - 7 Wi e unser
B:.lUer .1 t fe rnungen sehat zt. )
ZOVKO, I VAN:
Iz n arodne pedagogije: Od uroka. Gla '. Po tupanica. Dijete s košul j icom. Riba.
Izmivanj e. P r oti v nej el ice - kolsk i je nik - Saraj evo - II (1 895) ; 302; 414; 501­
502; l ' ti n. (Lij ek od u r oka : š ta t re ba r a d iti , da di jete dobije li j ep glas, da jede dobro,
i t. d. )
ZOVKO, I V N :
Narodna jela j ć po Bosni i Her cegovini - Zbo!'l1lk za n r odn j ži vot i č
Južnih S lav na - Z g re b - 1(1896); 107-11 ; la tin (P i"ac: daje 177 imena za na rodna
.i i pi ' a i o iSllj ih II kratkim d ama.)
ZOVK O, IVAN:
Bolesti i lijekovi po Bosni i Herc1'!g .Ivini - Zbo n i - Za narodni živ t l Č
J užr ih " la vcn a - Zaor eb - - l (1896) ; 26:1 l::ttin. (Pi ',c na vod i 152 boles ti , za koj e
narod i ma voje nar od. l li j ekove .)
ZOVKO, IVAN:
ć ć ili pitome životinje, njihovo brvat ka OU1·01.lna imen a) po lIer­
ceg- Bosni - Zbnrni k za n:ll' odni život i obi<:aj c Južr ih lavf'na - Za rrr e b - I (1896) ;
Bibliog rafs kJ podaci d n >< l" <lls ko_folkl orn ih r adova Bosni i He rcegovini 469 [J
308-314. (RIJ č ć č Lt Vcljac ima, selu ko t ra Ljubuškoga. Te č nema
II Vuko V1.! č a tak.) ni II Akadern iji nu. Od im(C - a pisac navodi: za ovn ov.e i
ovce :3 6 narodnih imen::! č za j arce i koze 41 ime ; z vol::Jve i krave 124
irnena; za konje i kobile 34 imena; za pijev ce i kokoši 28 imena ; za golubove i go­
lubice 21 ime; za pse i k uje 5 imena; z· ma k ove i č 31 ime.)
ZOVKO, IVAN :
č o oružju - Sa raj e vsk i Li t - Saroj vo -- XIX (1896)' br. 17; 1- 2 latin.
(Zbi rka or užj , koj e na rod p znaj e.)
ZOVKO, IVAN :
č o narodnim glazbalima - Sar aj ev:,;l;. i List - Sara j evo - XIX (1896);
br. :i:3; 1- 2; lati :l . (Naziv i kratak opis rnrodn :h gl azbala : banda, baglami ca, bejit,
borij a, buoa ' lj a, bu banj , cinci -minei , ć č č č č ć
ne, č danguba , daulbas, daulhan a, def, djpl e, doboš, duduk, f ilandra, gajde,
gusle javorove, ć kar ac1 uzen, muzLka , palumba, pisak, prikuckaj, samica, saz,
svLrala, svirka, šiglen - miglen, šargij a , tambura, truba, trublja, tr ubelji ka, ter/.ijan,
tikvadži k, til i mbat i pa1imbat, ulzlundžlik i r z[undžlik, zvrk i zuma.)
ZOVKO, IVAl
Iz zemlje i naroda - S:l r aj evski Li ·1. - Sa ra jevo - XIX (1896); br. 84,
85, 86; ć [I razni m okladama Ll rasi]eeanj u č đ II pO­
đ nj u č sa, đ u đ Ll .1amke, đ uzanaša nju). - II
Mencluše (abecednim redom na vede ni su :Jazivi raznih naušnica i dat je nj ihov 'kratak
opi s). - III Đ (pored naz iva u o is u ima dosta zaniml j ivih etnogr afskih
pod t aka o nošenju nakita pr il ikom r az ni h narodnih Č - IV ° nogar:na
(kako nar od naziva mocre prema vr sti hoda). - V starij im haJjina ma (pored ni za
narodnih naziva r aznih dij elova ć i u.,: njihov kratak opis, mnogo etnografskih
podataka o porij eklu L upotrebi). - I O ć i košuIja ma (razne vr ste rublja
prema materi j alu od kog su č - v11 ć (nazivi i obj ašn jenja). - VIII
° pasovima (razne rstc žcns:kih i muš ki h pasova).)
ZOVKO, IVAN:
O raznijem mjestima i njihovim imeruma (PO na r odnom kazivanju) - Sarajev­
s it i Lis t - Sar aj evo - XIX (1896) ; br. 122-126, l' ti n. (TJ tekst u j e više pr imj er a iz
n ar odnog vj erovanj a o po- ta nku p-Ojedinih gradova, plani na, manj ih mj es t :! i uhca .)
ZOVKO, IVAN:
Prvo đ kukuruza u Derceg-Bosni - (Cr ti ca iz č pro­
š lo ·ti) - Bosanska P ošta - Sara jevo - II (1 897); br . 6; 1-2; latin. (TJ č se govori,
kako su se dugo opir a li Her cecr- Bošnj aci, dL sad - kuk uruz, a najvi-še Pri vora ci, kotar
Bugoj,no.)
ZOVKO,
nrvats(vo II nar d.noj \1 pomeni Her egova a - Zbornik za nar odni zivot i obi­
č J už nih Slavena - Zagreb III (1898); 150-HJO ; l atin . [Rad je pisa n li narodnom
govoru s dosta đ (turskih) č k oje su č tl »Vjesrn iku uredništva«;
164- 165. Pri i:anja : stara Ery,lCka, sedam r val.skih ć K ulen ban i Kapura
kralj (= Kulen ban od Bosne i Kapura kralj od Arvacke), najstarij e knjige (= knji ge
starostavne, knjige ruželij e, knjige arv tuš€' i (proklete) k.njige č Vunen
grad). ]
ZOVKO, IVAN:
Vjerovanja iz Herceg-Bosne - Od hrva t kog naroda č i napisao . . . . . - Zbor ­
nik za narodni život i č .Tužnih Sla II ' na - Zagr eb - IV (1899); 132- 150; VI
470 D-l" Matija Lopac
(1901); 115-160; 292-311; latin. [A) Ga trke; B) Uvjerice (Nebo i zemlja, životinje,
bilj e, ostal e č stvari, drugi svi jel i sudnj i dan, utvore, nemani , stvorovi kao
l j udi, lj lldi) - Č (gatanje, č ili č - Vjerski (crkven i) nauk (Bog i sveci,
legende), vrag, dobra i zla djela). Rad je pisan Ll narodnom "ovoru, s mnogo original­
nih narodnih fraza i stranih (turskih) č č SlI ć iz Ljubuškoga (ili
iz okoline) i Mostara ; dvadeset je kazi č islamske vj ere.] •
ZOVKO, IVAN:
Mrve odgovora na prigovor g. Luke ć ć - Osvit - Mos tar - II
(1899); br. 9-12; latin. (Pored odgovora, pisac izl aže i svoj č prikupljanja narod­
noga bla ga.)
ZOVKO, IVAN:
Hrvatstvo II narodnoj predaji i č u Her ceg-Bosni - Osvit - Moslar II
(1899); br. 20-24; 26 ; 28; 29; 32-39; latln. a o. :l o\ti narodne tradicije, imena
mjesta i č pisac dokazuje hrvatstvo B. i H.)
ZOVKO, IVAN:
Hrvats ko narodno blago - Osvit - Mostar - II (1899); br. 27 ; 9-12; latin. (Sa­
držaj : Iz »1 lamskih nabožnica«. - Iz š ć uvj erica «. Iz »praznovjerica «.
Iz »Hrvatskih nar odni h žens kih pjesama«. - Iz š ć lIvj erica«, i t. d.)
ZOVKO, IVAN:
Rodbinski nazi i II Herceg-Bosni - Zbor nik za nar o ni život i č JlIžnih Sla­
vena - Zagr eb .- VII (1902); 369-381; latin. (Pisac navodi oko 300 č rod­
binskih imena s č koj a se upotrebljavaju Ll n arodnom govoru u Bosni i
Hercegovini.)
ZOVKO, IVAN:
č za kamenje II Bosni - Zbornik za narodni život i obi 'aje Južnih Slavena ­
Zagreb - XI (1906) ; 156-157; lat in. (PiS3C na vodi 36 naziva za kamenj e, s kratkim
č vakoga naziva .)
ZOVKO, IVAN:
Što narod II Herceg-Bosni č o Jev rejima - Zborni k za nar odni život i č
Južnih Slav na - Zagreb - Xl (1906); 293- 297 ; la t in . (Narodno mišljenje u obliku
č i poslovice !J
ZOVKO, IVAN:
Ašikovanj e Herceg-Bosni - ik za n rodni zivot i č Južnih Slavena
- Zagreb - xn (1907) ; 156-159; lartin. (Pi sac u obliku dijal oga pripovij eda taj obi­
č »Koliko sam mocrao doznati, kod ašikovanja j e vrlo znatna stvar srok: jedno dru­
gom mora po ć ti odgovarati u sroku, te s č s t o njihovi razgovori ni žu kao
stihovi. «)
ZOVKO, IVAN:
Starinsko č č u Her cegovini) - Zbornik za narodni život i obi­
č Južnih Slavena - Zagreb - XII (1 907) ; 304; lati n. (Origina·lan narodni oblik
č
ZOVKO, IVAN:
Kako je postao Lj ubuški i njegovo ime - Glas ni k Zem. muzeja II B. i H. - Sa­
rajevo, 1890; 237- 238; latin. (Narodna predaja!)
471 Bibliografski podaci etnogrnfsko_folklomih radova () Bosni i Hercegovini
ZOVKO, IVAN:
Nešto o Ciganima - Po narodnom kazivanju -- Sal' ajevs ki List - Sarajevo ­
XIX (1896) ; br. 107; 1-2; br. 108; 1-2; br. 109; 1-2; br. 110; 1-2; latin. (Što naš
narod priJPovijeda o Ciganima i što sami Cigani o sebi pripovijedaju!)
ZOVKO, IVAN:
Narodna imena (Bosna i Hercegovina) - Zbor.n ik za narodni život i č J u­
žnih Slavena - Zagreb - XXVI (1928); 148-159; latin. (Pisa c da.ie velik broj pravo­
slavnih, č i muslimans.kih imena II normalnom, deminutivnom i au 'menta­
tivnom obliku.)
ZOVKO, IVAN:
Zagonetke (Bosna i Hercegovina) - Zbornik za narodni život i č Južnih
Slavena - Zagreb XXVII (1929); 151-157; lat in. (Više od 140 zagonetki, bez naro­
č klasifikacije.)
ZOVKO, MILENA:
O nemuštem i kozarskom jeziku Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sar a jevo
- II (1890) ; II SV.; 236-237; ć (Narodno pr ipovijedanje o nemuštern jeziku i prij e
kozarskog jezika, za koji Jkaže : »Ovaj jezik č sam da Ina jviše upotrebljavaju č
i č Ikod ovaca.«) - Isp. i: Wissenschaftliche Mittheilungen aus Bos nien und
der Hercegovina - Wien - I (1893); 487.
Ć OMER:
Kroz narodno blago - NOVi Behar - List za pouku i zabavu - Saraj evo - VIII
(1934); br. 1-2; 17-19; latin. (Kratki pregled motiva iz narodnih pjesama ; j UJ1aštvo ;
požrtvovanost majki; patriotiza m.)
Ć dr. T. :
Naša ž ć izložba u Becu - Nada pouci, zabaVi i umj etnosti - Sarajevo - I
(1895) ; 16-17; latin. (Pored č podataka o č razvi tku Bosne, ima
nekoliko podataka iz etnografije. - Izrada tauširanih predmeta ; majstor Mustafa
ć i njegovi naslj ednici ; inkrustacija-urezivanje zl atne i srebrne žice u drvo.
č centri : Livno, č i Sarajevo; izrada ć i vezova u sarajevskoj tka­
onici; vez svilom i zlatom. - Svi podaci su kratki.)
Ž Ć MITA:
Sarajevo od svoga postanka do danas - Požar evac, 1894; 1- 160; sl ike; ć [I
Istorija i geografija (postanak i imc; str . 5-10) . - II Uprava i vl asti č sud,
zemaljs-ko ć str. 19-21). - III Zgrade i zna menitosti ć sobe, j elo i ć
č š zanati; str. 26-29). - IV Stano-v,tlici : 1 Muhamedanovci. - 2 Pravoslavni. ­
3 Katolici. - 4 Jevreji. - V Cigani. Kod sviju vjera opisani su č narodni obi ­
č nošnj a i t. d.; str. 52-120. Dodatak. Ime Bosna ; str. 148-150.]
Ć JOVAN:
Život i č Muslimana u Bosni i Hercegovini - napisao Antun Hangi - Le­
topis Matice Srpske - Novu Sad - 1907; knj . 249; 65-68; ć (Pisac ocj enjuj e
Hangij ev ra-d i popunjava ga svojim znanjem.)
Život i č Muslimana - Osvit - J lIostar - I V (1901) ; b r. 11; 7; lat in. (Pr i­
kaz na preštampano djelo iz »Osvita« "Ži vot i č Muslimana u Bosni i Her cego­
vini" od Antuna Hangija.)
472 D-r Matija Lopal:_ _ ___ _ _ _ _ ___ _ ___
ž .JIt . MIJ
Igre na sijelu (Vareš tt Bosni) - Zbornik za narodni život i č Južnih Sla­
vena - Zagreb - X (1905); 11 2-129; la tin. (Pisac opisuj e igre: Đ Me­
ri m -kade ; š đ morem vozi ; bibera ; peneza ; masa ned r um; miša; daj to, maj
to ; tambura; i.raka; prst ena ; t vsija; guske; ć golubana, tikava , patke, đ dije­
lit; bebe; anuma udaje Ć ; z nata; vola, adžija; ovna ; pekmeza; jagE-pite.)
ŽULJIt, IJ O:
Podrugacice o č - Zbor nik za n<l l'odni život i č Južnih Slavena
- Zagr b - XI (1 906) ; 138-141; lati n. ("Borovica j selo u Bosni, u župi sutješkoj,
kotora č ga, a udal jeno od Vareša jedno tri sata«. Od č »sprdnja« i »po­
č o B č pisac navodi n jih pet.)
Ž Ć 'lIJO:
Narodn medicina u Varešu (Bo 'l1a) - Zborni.k za narodni život i č Južnih
Slavena - Za ' reb - XI (1906); 218-27;:;; latin. (SadrŽ3 j: A) Bolesti i njihovi lij e­
kovi. - O maierama i nej akoj djeci. - č boLesti i lijekovi. - B) Što se uzima
za lij ek od bil ja . od <l d stalih stvari.)
Ž Ć MI JO:
St neuki umije pl"i cati i gatati o suncu, mjesecu i zvi jezdama - Iz folklo­
ri stike - a r j evski List - XVI (1 918) ; br . 117; 6; l at in . (P narodnim pjesmama, pri­
č i vjerova nj u. Bil j eženo po govoru i Ć p rostoga naroda.)
ZULJI , MIJO;
Narodno đ o po tanku i o pst anku svijet a - Saraj e vskj List - XLI
(1918); br. 153; 2; br. 154; 2; l<\ tirD. (Zv ijezde, gor i p lanine, mol' , rijeke, životinje;
na č st oji ze mlj a; j e grom. Sastavljeno po narodnom č
Ž Ć MIJO;
Iz na r odnog života i vj e r ovanj a - Saraje ski Lis t - XLI (1918) ; br. 194; 1;
latin. (Je li kada bilo d l' U č . j. ć j č l judi n ego sada? č o jakom
ć daj e s nagu č Kakove snage ima u svij etu.)
Ć MIJO:
Uskrsna Jaja (Vareš u Bosni) - Sa 15 sl ika na c1\-a pri loga - Zbornik za narodni
ži vo! i č Juž nih Slavena - XIII (1908); 303- :108; lati n . r azlikovati ša­
r e na jaja, kOj a šaraju "pi l j icom«, t . j. p išu po ,iaj tu »urne ke{, . »A i ma raz.ni jeh
urneka: i maju mušemci pravi i m ušemci kri vi, imaj u lj l.ienovi rogovi., cura i momak,
uzdi ca (uzda), g rane, kri ževi, r azne k uke i t. d." P isac daj e t l?h niku šara nja i 14 pri­
mje r a šarenih j aj a. a slici br. 15 daje »pisaljicu<, (držalo, kukalj, otvor č i
vrh »Bojaci , ili »boj akovi« = bijelo ja.i e, oba reno tl boji .]
ŽULJI , M.:
Narodna epika b osanskih muslimana - Saraj ki L ist - Sarajevo - XXXVI
(1913); br. 202; 1-2; lat in. (Pisac daj e iscr pan re f r a t o dj lu» r icht liber eine Be­
rei ung von Nor dwestbosnien LInd der angrenzenden Gebiete von Kroatien und Dalma­
tien behufs Er forscll.lJng der Volksep ik del" bosnisehen Mohammedaner ". Von Prof.
Mathias Murko.)
Ž Ć MIJO:
Maj dan (starinska rudarska č - (sa 3 table, 2 slike i 1 planom u t e-kstu)
- Glasni.k Ze m. m uzeja u B. i H. - Sarajevo - XLV (1933); s . Za hist. i etnogr.;
115-120; latin. [Sadržaj: Uvod. - Spol j a.š n.ie naprave. - Zgr ade i nutarn.ie naprave.
Bibliogrilfski poda ci etnogra fsko_folklornih r adova o Bosni i Hel'cegovini 473
Majdanski al a t. Pisac je pobilježio i č m nogo č naziva. Uz rad je
Vlad. ć dodao s voj č ne:kih tudih č Slike: plan jednoga majdana
č ć škr' pe, majdanski alat. Tab. VIn (slije, rukavac i koci uz majdan; č
majdan) ; t ab. IX đ uz majdan; majdan č ć u majdanskoj zgradi; tab. X kola
č umajdanu; grno i mijehovi umajdanu) .]
DODATAK
ć B. (= Ć BRANKO):
Etnografski pregled - Vidi : s. v. Bosna i Hercegovina u Hrvatskoj enciklope­
diji, sv. III - Zagreb, 1942; 124-128; latin. (Kratak prikaz ć s nekoliko
slika!)
BAJRAKTAREVI , F. :
Carl P atseh, Drei osnische Kultstatten (i zOlšli u Wi ener Zeitschrift fUr die Ku,nde
dcs lVIorgenlande', XXXII (1925) ; 135-137) - Glasnik Skopskog č društva -
Skoplj e, 1929 - Knj . V; 358-359; ć [Pisac prika'zuje tri č č (1, Mit­
hras- Waldandacht ; 2, Quellenkult; 3, Kloster Oglavak) i daj e im svoju dopunu.]
BELZA, STA ISL W:
Nad hrzegami Bosny i Narenty - Warszawa, 1899 - 1-307. (Nekoliko poda­
taka o životu, nar. nošnj i (slike! ), pj esmi i t . d.]
BERTOLINI, GINO:
Musehn anen und Slaven - Dalmatien - Istrien - Kroatien - Bosnien und Her­
zegovina (Zweite Ausgabe) - Autorisierte Ubersetzung aus dem Italienischen von
IVI. Rumbauer - Leipzig, 1911 ; 1-314. [U poglavljima : IV (Di e Ebenen der Herzego­
wina); VI (Die Alpen der Her zegowina) i VII (Der hei.l ige mohammedanische Monat in
Bosnien) ima ć prikaza i refleksij a o životu, životnim pr ilikama, nar. nošnji,
i t. d.) - Isp. i: Berto·lini, Gina : Balkan - Bilder - Eine Studienreise durch den
Hexe-nk ssel von Europa - Autorisierte Ubersetzung aus dem Halienischen von M.
Rumba uer - Leipzig, 1909; 106-144; 166-258.
Š Ć MILAN:
Bugojno i kolina - Školski Vjesnik - Saraj evo - XV (1908); 51-55; 159-163;
247--252; 341-346 ; 436-440; 499-502; ć [Narod zove Bugojno i drugim ime­
nom »Skoplj e« . Kako j postalo ime B ugojno pisac nije mogao saznati (str . 51).
Opis ć (str. " 1-52). U bugoj anskoj okolini ima dosta starih gradina (str. 52).
Pored p ol jodel j ·tva i č u Bugojnu se narod bavi trgovinom i raznim zana­
tima č ri , đ kolajdžije, terzije i t . d.). Seljanke, osim poljSIkog rada,
pred Ll đ od konoplj e i lana na č im preslicama ili č Od toga tkaj u
bez za svoje ć potr be. Od vunenog pletiva plet.u one č koje se prodaju
l jod imenom .. <; kopaljske č (str . 161.) Narodne pripovijetke: »Kako je siromah
postao bogat« (s tr. 344-346) i »Dosadni mus afir « (str. 436-437). Nekoliko nar odnih
pj sa ma iz bugojanske okoline (str. 437-438); nekoliko narodnih zagonetaka (str. 439);
nandno praznovj erj e (str . 4:39-440); narodna medici na (str. 499); narodni život: ć
. nošnja, hra "l a; narodni č svadba, praznovanje Đ đ »Mladenaca « i Sv.
Ive (str . 499-501).]
Š Ć MI LAN :
Skopljanski kraj po narodnoj pred aji - (Jedan prilog poznavanja Bugojna i
okoli,''1e) - 'Školski Vjesnik - Saraj vo XVI (1909); 885-890; ć [Pisac je ovim
radom dopunio svoj č »Bugojno i o'kolina«, koji je štampan u »Školskom Vj e­
sniku«, XV (1908). Narodno predanj e o postanku Bugojna i okolnih mj esta. Ima i
arheoloških podataka.]
474 D-r Matij a Lo-pac
BLAU, Dr. OTTO:
Reisen in Bosnien und der Hertzegowina - Topographi5che und pflanz ngeogra­
phische Aufzeihnungen - Mit einer Karte u. Zusiitzen von. H. Kiepert - Berlin,
1877; VIII + 231. [Za etnografiju (o nar. imenima i p rezim nima) ispr. str. 62-65;
109-110; 157; 159; 170. Kiepertov »Anhang« sadržava kartografske i č na­
vode s dragocjenim podacima; str. 186-231.]
Š Ć V. :
đ u odgovorima iz č krajeva Slovenskoga Juga ._- Zbornik sadaiinjih
pravnih č II Južnih Slovena - Kinj . I - Zagreb, 1874 ; LXXII + 714; lahn. (Pisac
daj e đ iz Bosne na više strana knjige pod kraticama : Bos.; H. C. B. ; H. K. ; Sar.)
Ć SVETOZAR:
Durch Bosnien - Illustrirter Fiihrer auf dr k. k. Bosna - Bahn ll . der bo­
s nisch-hercegov1nischen Staatsbahn - Mit 1 Kart e, l Plan u. 20 Ansichten - Wien,
1887; 1-101. (Isp. poglavlj e: Land und Leute ; str. 29- 40!)
Bosanska porodica (slike) - Kalendar Srbobr an - Zagreb, 1900; 151 ; ć
(Slika !)
Bosanski piljari (slika) - »Kol o« - Ilustr ova:1i kalendar za 1884 g. 79 ; ć
(Sli.ka !)
Bosnie - ć - hi storique et economique , en eignement, presse
et litterature - Tourisme - Avec deux chromotypies et 60 illustrations intercalees
dans le texte - Wiene, 1906; 1-116. (Isp. nekoliko slika o narodnoj nošnji!)
š č odaja (slika - Srpski Soko - Ilustrovani kal endar za 1881 - Novi
Sad, 1880; 21; ć (Slika!)
Ć BRANIMIR:
ć sprave u Hrvata - Oblici, nazivlje, rasuenje - Publi kacij e Etnološkoga
č š u Zagrebu - 1 - Zagre,b, 1939' 1-112; 6 karata (I , današnja
upotreba drvenih ć sprava; II, vrste ć sprava i pr eO' led mj esta; III, oblici
ć sprava; IV, nazivi za č V, nazivi za l emeš ; nazivi za kozlac i cimer);
crteži: 1-38; fotogr. snimci: 39-95; latin. [Predgovor . - Uvod. - Razjašnjenje poj­
mova plug, ralo plužica i naziva njihovih dij elova. - Današnj e r ašireni e drvenih ora­
ć sprava. - Pregled sabranog materijala - Podaci grupirani prema krajevima. -
Popis mj es ta č na kal·tama broj evi ma. - Popis krati ca koje dolaze na kar­
tama. Vrste ć sprava i njihova rasprostranj enost. - Konstrukcija ć sprava:
I Rala: 1 Ralo s krivim ojem, đ uplaz. - 2 Ralo s ravnim oj em. - 3 Ralo
sa slabo savij enim ojem. - 4 č č ralo s kosom
»daskom«. - II Pl užice (vrgnji): 5-6 Pl užice s r avn im ojem. - 7 Vrganj (plužica )
sa savijenim oj em. - III Plugovi: 8 TTl'strani plug s krivim gredeljem, đ u
plaz. - 9-15 Plugovi s kolj enastim gredeljem. - 16-18 Pl ugovi s r avnim grede1jeln.
- 19-21 Pl ugovi sa slabo zakrivlj enim gredeljem. - ' rv Premetni plugoVQ: 22 Pl ug
dupljak (dvostruki plug). - 23 Plug pre metnjak ili obrtanj. - 24 č drveni
plugovi drugih oblika. - Kratak prt'gl cl konstruktivnih karakterist Lka naših Ql'ahh
sprava. - Usavršavanja i i7.mj ene ć sprava: a) Ral o kolicima. _.- b) Rala
s napravom za proširivanje brazde i č - č novije izmj ene ć sprava.
b
Bibliografski podaci etnografsko_folklornih r adova o Bosni i Herceg viru 475
- Specijalna ratila. - Plugovi č i č - Ralica za proso. - Pojedini dije­
lovi ć sprava i njihovi nazivi. - č grupe naziva u svezi s ob1i­
cima ć sprava. - č druge bilješke (1 Sprega kod oranja, tr. 94. - 2
Upotreba razlienih vrsta ć sprava, str, 94. - 3 č oranja, str. 95. - 4 Tran­
sport ć sprava na njivu ,i natrag, str. 97 - 5 Ukrašivanj e i č ć
sprava, str. 97). - Literatura upotrebljena u ovom svesku. ć na č
jeziku.)
Č Ć HRISTINA:
Jajce - Glasnik Geografskog društva - Beograd - XV (1929); 54-59; ć
[Sadržaj: Pol ožaj, tip, postanak, ekOUlomski razvitak; stanovništvo (s nešt;o etnograf­
skih podata'ka).)
BRKANLIJA KASABLIJA:
č u Sarajevu - ž ć - List za srp ki život, č i p redanje ­
Al e.ksinac - IV (190:3); 165-171; ć č o Đ dne č gatanja
o udaji djevojaka pravoslavnih i Muslimanki). - II č o Markovu dne (toga s e
da,:; a ide na groblje). - lIT č o č petku (ide se rano na Bendbašu i
umiva se na izvoru. Pjenkovac, radi zdra vlja, a poslije podne se ide na Borak i t e­
č
Ć ARKANGJEO:
Zašto su sc bosanski F ranjevci za osmanlijske vlade na tursku odijevali ? - Ka­
lendar Srca Isusova i Marijina - Zagr eb, 1907; 95- 96; lati.:1 . č tu ' SKCg?
odijela, da bi izbjegli proganjanju Dd Turaka!)
CAIX DE SAINT-AYMOUR, Vte de:
Les pay sud-slaves de I' Austro-Hongrie (Croatie, SIa,vonie, Bosnie, Herzegovine,
Dalmatie) - Ouvrage illustre de 58 gravures et d' une carte - Paris, 1883; IV + 301.
(Opis puta ; uz historie,ke podatke ima zapažanja o narodnom životu, č vje­
rGvanju i t. d. Isp. : opis ć str. 80-81; o zaptijama, str. 82-83; đ zemlje,
str. 94-95; o teškom životu; str. 108-114; u Ze·;1ici prizor u crkvi, str. 117-i23; za
neke druge životne pojedinosti, str. 132-133; 146-150; za nošn,iu i dr. , str. 168-177;
opis Sarajevske Č š praznovjerice i legenda o raju, str. 178- 185; o hanu i han­
džiji, str. 192-193; legenda o Novaku, str. 194-195; o agrarnom pitanju 219-224;
i t. d. - Pisac se služi Evansovim djelom; iz njega j e uzeo i ,neke ilustracije.)
Ć
Pisma uredniku »Bosanske Vile« - Bosanska Vil."l - Saraj evo - VIn (1893);
39-40; ć (Potreba č narodnoga blaga; ostuhama; ć vampir. -
Konjodarka i konjobarka.)
Ć Ć VASILIJE:
St arina Novak ili č borbe :ta krst č i slobodu zlatnu « - Bosanska Vila
- Sarajevo - XIII (1898) ; 281-282; ć (»Novakova pe6ina« na brdu Samokresu;
Novakov kamen; šta narod č o Nova,ku i bratu mu deli-Radivoju.)
Ć SPASOJE:
Starina Novak - Bosanska Vila - S ara.ievo - XVI (1901); 347-348; ć (No­
vakova ć Novakov Ć i č o Starini Novaku!)
Č STEVAN:
Ć na Mostu - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sarajevo - II (1891);
115-122; ć (Narodno predanje o ć na Mostu preko rijeke Tr ebinj ice ; ima
i arheoloških podataka!)
476 D-l' Ma li ja opa!.:
Ć R. ST.:
Potop - Bosanska Vila - Sar aj evo - VnI (189:3); 40-41; ć (l arad drži, da
je bilo više potopa i da ć ih još biti. Kako se stara predanj a č i pr nose s
pokoljenja na pokol j en je.)
Ć R. ST.:
Fatnica - Bo nska Vil a - Saraj evo - - VilI (1893); 352- 353 ; Ciril. (Opis doline;
vrelo u Fatnici i narodno č o nj emu. Leg'nela je v za na i za vrelo Bune.)
Ć 1.:
»Hana« ili »kna« (Die Henne) - Bos an ' ka Vil a - Sarajevo - V (1890); 123-124;
137-139; ć ( t.a j e "Ima« ; iz č se dobl va i ako se đ crvena i .n aran­
č boja; č i svrha upot r ebe; kna kao lij ek. Prikaz je viš ć g karaktera,
ali se mjesti mi ce pis ac č € č Bosn ".)
Ć dr. lVIILORAD:
Prilozi iz narodne m dicine u okolini Tavne - Zbor nik r adova - Knj. IV -
Etnografski institut - K nj. l - Sr p. akad. nauka - Beogr ad, 19 O; 211-235; ć
[Sadržaj: »Ispi tivanj ' o narodnoi medi nini u č BOSll i vršena s u 1940 g. u kraju
oko manastira Tavne i t o u sellma Ban j ici , ć B loševcu, č Gor,njoj,
Srednjoj i Donjoj Trnavi. Izneseni mat er ij al ima k arakter pri loga za narodnu medi­
cinu i pretstavlja jedan izdvojeni deo ispiti van ja na rodnog života u pomenutoj oblasti.
Prikupl jeni mat rij al odnosi se na unutarnj e i zarazne b l esti : s trunjak, kugu, tu­
berkulozu, malal'iju, gl' voboljl.l , oboJj n j e oka, uha, nosa i zuba, reumatizam, vodenu
bolest, kožne bol esti, si fil is, r ane, uj ed zmij e, žen ke boles t i, padavicu, duševna obo­
ljenja i ostale bol esti (hirurgij a , ernpi rilam). {( l
Đ Đ Ć R. TIHOMIR :
Naši seoski zanati - l aš narodni život. - Beograd, 1930; Knj . I ; 43-63; ć
[U Bosni konstatira, da »poj edi ni musliman ki piv č ili pive por ed toga što se bave
zemljoradnjom ili č i drugim kojim seoskim zanatam. idu, bilo :J a poziv u ć
bilo č od mesta do mesta, i po kava nama peva.iu uz tamburu nar odne epske pe­
sme za nagradu'" Str. 49-50. - O ć por ed Drine s u >,mahom maj stori, koji pre­
laze preko Drine, t grade ć i dr uge zgr ade po Srbiji. Bilo je vremena kad su oni
bili jedini (takvi) ma jstor i«. Str. 92. U Her cegovini su »privr edna putova­
nja« radi đ pri vredne oskudice s voga č Str . 52. - Stanovnici
»Popova Polja, Kr uševice i Mokrina d aju od star ina najbolj e clund re, koji se p::lmi­
nju i u ,narodnim pj esm ma i koj i ć deo godin putuj u p o raznim oblastim'l Her­
cegovine i gr' de ć , pa se pred ž ć ć doma«. Str. 52. - »U ć Ru­
dinama su se ljud i, zbog neradnog č č zemljišta i zbog oga »što ne mogu ni
stokom ni zemlj oradnj om da nabave onoli ko n ovaca kol ikšte d ržava i niihova ć
odali zidarskom zanatu, t ima pr avih za natl ija, koj i ž.ive od zidarskog posla, koji
su se usavršili, i idu sa tim zanatom i izvan svoje oblasti. « Str.. 53. - »B. Kuripe­
š ć 1530 i K. Zeno 15 O godi n kazu ju da mnoeJ' i narod ispira zlat o iz ko.rita reke
Lašve u Bosnk Str. 5.J: . - "Oko vre! Bosne i Zeljez.nice u Bosni nekoliko se ć
bavi ribolovom i od toga p oglavito i živ e« . Str. 54. - "U a rajevskom Polju do oku­
pacije Bosn i Hercegovine, dok još ni'e b ilo dobrih drum va i željeznica, seljaci su
se uveliko bavili k iridži l ukom, danas više toga n rna «. Str. 56. - »Zidari Popovci u
Hercegovini idu ns rad u m alim č am' . Stareši na se z e neimar, a ostali majstori.
Starešina đ posao i za sebe i za dr ugove.« Str. 60 . .1
Đ Đ Ć R. TIHOMIR:
Mesne i druge n ar odne poruge - Gl as nik Skopskog nau - .og društva - Skoplje,
1930; knj. VII-VIII; 407-410; ć (Primj eri i iz B. i H.!)
Bibliografski podaci etnografska_folklornih radova o Bosni Hercegovini 477
Đ Đ Ć R. TIHOMIR :
č praznoverice - Glas nik Skopskog č društva - Skoplje, 1933 -
Knj . XII; 303-306; ć (Medu pr imjerima č praznovjerica, pisac navodi je­
dantakav primjer, za koji kaže da je istinit dogad j iz Saraj eva. Radi se o tom, da
se ubica može ć kad i nema dokaza proti '
Đ Đ Ć R. TIHOMIR:
Etnološka nauka u Južnih Slovena - Taš narodni život - Beograd, 1930 -
Knj . I ; 1-21; ć (U radu se nalazi i kr at:i k prikaz Z m. muzeja u Sarajevu; str.
15-16; spoh1inj e neke važnije listove i i'asopise, koji 'u izlazili u Bosni i Herce­
govini i dOJ:10sili č e t.nol oš ke grade; i t. d.)
Đ Đ Ć R. TIHOMIR:
Ljudožderstvo - Naš narodni život - Beograd, 1930; knj. I; nO-128; ć [Pi­
s-ac navodi uzroke, iz kojih se javlj a ant ropofagija (kanibalizam), pa onda iznosi sve,
š to bi nas ć .na taj č Za Bosnu i.sp.: glad kao uzrok u godini 1690. Str. 116.]
Đ Đ Ć R. TIHOMIR:
Vasiljica - Naš narodni život - Be ograd 1931; knj . IV; 82-97; ć [Rad se
dijeli u dva dijela. V prvom dij elu prikazuje č đ Margarite Haslak o
»vasiljici « ili č u Grka o NOVOj god oni (The BasU-cake of the Greeck New Year,
Folk-Lore, vol. XXXVIII, No 2, .Tu ne 3 , 1927; str. 143-147). U drugom dijelu po­
punjuj e rad đ Haslak, ć etnografske podatke iz života našega naroda.
đ Haslak »vasiljicu« dovodi u vezu s »bazileus « = kralj, a odbacuje vezu sa sv.
Vasilij em. Francuski g,iteau des rois i »vasi1opita« srodni su č a ta srodnost
udara u č pri tom č u zapadnoj M kedoniji, gdj e se u »vasilopitu« stavlja
novac i onaj ko ga đ »dobija kralj evstvo « - postaje kralj. »Vezu đ Makedo­
nije i Francuske, možda i đ č i rimske crkve) našla je đ Haslak u
Bosni , gde katolici mese za ž ć č č koj i č č Onaj ko u njemu
đ novac zove se ž ć kralj «. Zat ;m ć napija otprilike ovako: »Za dobro
zdravlje -sviju za stolom, za kralj a !« Na taj č č biranja kralja o Novoj godini
izgleda da se »raširio kroz Evropu do Francuske i Engleske«. đ Haslak polazi
od rimskih s.aturnalija, j er se đ t da jednim zrnom č kralj pa se pod
njegovim vodstvom držalo veliko veselje u vrijeme svetkovine.]
Đ Đ Ć TIHOMIR R.:
PoHgamija - Naš narodni život - Beograd) 19:30; knj . I ; 115-143; ć [V
č pisac donosi primj ere biga mij (poligami ja je vrlo rijetka). Iznosi č i
iz Bosne i Hercegovine.]
Đ Đ Ć TIHOMIR, R. :
Svatovska groblja _ . Naš narodni život - Beograd) 1930; knj. 2; 106-116; ć
(Dosta je podataka i iz B. i H. Pisac č zašto Su svatovi sahranjivani na mjestu,
gdje s u se smrzli, poginuli od ha jduka ili Turaka, ili u susretu sa drugim svatovima.)
Đ Đ Ć TIHOMIR R.:
Kosa u našem narodu - Naš naodni život - Beograd, 1930; knj . I; 80-99; ć
(U radu pisac crpe đ i iz Bosne i Hercegovine.)
Đ Đ Ć TIHOMIR:
Nekoliko turbeta i legende :l njima -- Seh Mujovo turbe u č - Naš na­
rodni život - Beograd, 1932; - knj. V; 31; bri1. (Kratka b ilješka o grobu šeh Muje
i ,njegova sina; šta narod č o nj ihovoj pogi biji ; dova za kišu; polazak na ć i
palj enj e ć
478 D-l' Matija Lopac
Đ Đ Ć TIHO-rvrrR:
Nekolike napomene o izbacivanju grešnika iz zemlje i vode - Naš narodni život
- Beograd, 1932; knj . V; 98-107; ć (Podaci i sa bosanskog tla; str. 102-103!)
Đ Đ Ć TIHOMIR:
Nekoliko tur beta i legende o njima -- Kaim Babino turbe u - Naš na­
rodni život - Beograd, 1932; - knj . V; 11-19; ć (Kuli, muslim. selo iznad Zvor­
nika, gdj e s e t urbe nalazi; istoriski podaci o č Kaim Babe, o njegovu životu i
radu; šta narod č - dvije č varijante leg nde; život u .sarajevu; odlazak
u Zvornik i uzr oci toga: uhvatio se u kolo s djevo}kama; zapalio ć sa munare. -
Primj eri č kOja je č za života i poslije smrti.)
Đ Đ I , TIHOMIR:
TW'be kod Livna - Naš .narodni život - Beograd, 1932; - knj. V; ć [Po
kilometra č od Livna nalazi se jedno staro turbe. Tu su, po narodnom pri­
č sahranjena dva »dobra« (= pravednika). Kad Muslimani iz Livna idu .na ć
klanj a ju i č kod tih turbet.a hair-dovLI. Nekad su palili ć i molili se, kad
su bili u nevolji.]
Đ Ć TllIOMIR:
Još nekoliko turbeta i legende o njima - Turbe Evlij e i Mevlije kod Zvornika.
- Turbe kod Fet.ij c dž.amije u Zvorniku. - Turbe kod Hajrija džamije u Zvorniku.
- Šcih Hamzino turbe Ll ć Polju. - Turbe Hasana Ć u Pruscu - Naš
na r odni život - Beograd, 1933; - knj. VIII; 51-53; 5:1- 57; ć (Pored opisa i
oznake mjesta, u kom se turbeta nalaze, nekoliko ć bilježaka o tome, što narod
č o tim grobovima, kome su postavljeni, zašto i kada.)
Đ Đ I , TIHOMIR R.:
K upovina i ot mica devojaka - Naš narodni život - Beograd, 1930; knj. II; 60­
90; ć (Podaci i iz Bosne i Hercegovine!)
Đ Đ Ć TIHOMIR R.:
Lažni mladoženja - Naš narodni život - Beogr d, 1930; knj. 3; 94-95; ć
(Ima podataka i iz Bosn !)
Đ Đ Ć TIHOMIR R.:
Položaj žene - Naš narodni život - Beograd, 1931 ; knj. IV; 35-36; ć (Isp.
č iz Bosne o s tvaranju žene.)
Đ Đ Ć TIHOMIR R.:
Poliand rija - l aš narodni život - Beograd, 1930; knj. II; 144-156; ć (Prave
poliandrije u tI1 ašem narodu nema" ali ima nekih pojava, koje su nalik na polian­
driju. Ima podataka i iz B. i H.)
Đ Đ Ć TIHOMIR:
J evrejska svetinja u Stocu - Naš narodni ži vot - Beograd, 1933; knj. VIII;
93- 97; ć (Grob Moze Danona. Šta narod č o nj egovu životu. Boravak u Sara­
jev u, p ut na č š ć u Paleshnu, smrt i sahrana II Stocu.
Đ Đ Ć Qr. TIHOMIR:
Iz n aših n arodnih poslovica - Zbornik radova. - Knj. IV - Etnografski insti­
tut - Knj . I - Srp. ak. nauka - Beograd, 1950; 77-96; ć č nekih po­
slovica na os.no i narodnoga mišljenja i vjerovanja. Dosta je grade uzeto iz Bosne i
Hercegovine.)
Bibliografski podaci etnografsko_folklornih radova o Bosni Hercegovini 479
Đ Đ Ć R. TIHOMIR:
đ za zbornik č č u Srba (Prema »Pitanjima za prikupljanje mu­
č č kod Srba« ...) - Odgovor na pitanje: Da li Srbi Muhamedanei pevaju
iste pesme koje i š ć ili č U č j e srodnost i razlika? - ž ć
- List za srpski narodni život, č i preda;nje - Aleksinac - I (1899); 189-203;
ć (Pisac daj e odgovor na postavljana pitanja i donosi neke nar. pjesme. Isp. na­
pose primj ere šeherli pjesama ; str. 199 i dr.)
Đ Đ Ć TIHOMIR:
đ Dušanovo (folklorna beleška) - Razvitak - Banja Luka - I (1910); l;
13-17; ć [O narodnoj pjesmi zabiljeŽenoj ispod Jaor1ne u Bosni, u kojoj je opje­
vano rodenje prvoga srpskoga cara Dušana đ Dušanovo, B. ć Srp­
ske narodne pjesme iz Bosne i Hercegovine, III; Beograd, 1872; str. 72-75).]
Đ Đ Ć dr. TIHOMIR:
Koža č - Razvitak - Banja Luka - III (1936); 49-51; ć (U jednoj
našoj narodnoj pjesmi pominje se u »budžaku koža č zalivena latinskijeh
rušpi ". Pisac ovoga č se interesira, da li se u našem narodu č još kakva
uspomena na mješine od bivolje kože da li je bilo još kakvih sudova od ko21e.)
Đ Đ Ć dr. TIHOMIR:
Nešto o trkama - Razvitak - Ban ja Luka - III (1936); 138-139; ć (Kazuje
se, kako je konj ć Huseina postao brz, što ga je ć »prebacio zemljom krti­
č Da li se zna takvo vjerovanje?)
Č S. MILENKO:
Prozor - Glasnik Geografskog društva - Beograd; sv. XVIII; 1-15; ć (Sa­
držaj : Položaj; tip i ć privredne prilike; prošlost; stanovništvo.)
Ć S. MILENKO:
Ranija privreda u okolini Visokog - Glasnik Geografskog društva - Beograd.
1928; sv. XIV; 12-18; ć (Sadržaj: l Vinogradarstvo. - 2 Kiridžiluk.)
Ć S. MILENKO:
Dr. Ilija lU. ć Šta č kamen o vratu'? Istorisko-pravna studija - Beograd,
1931; 46. - Glasnik Skopskog č društva - Skoplje, 1932; knj. X!; 277-279;
ć (Pisac prikazuje ć rad i iznosi neke č napomene. Primjeri toga obi­
č i iz B. i H.!)
Ć S. MILENKO:
Nošenje kamena o vratu (novi podaci) - Glasnik Skopskog č društva­
Skoplje, 1933 - Knj. XII; ć (Na primjerima iz B. i H., a nešto iz Južne
Srbije, pisac č "Prema svemu izloženom, zasada je jasno samo to da se s
kamenom o vratu nije išlo jedino na žalbu nego je kamen o vratu imao primenu i
kao č ć kazna sve do u novije vreme k od katolika u Bosni i Hercegovini ,
a uspomena na takav č kažnjavanja živi u nekoliko i u verovanju stanov,ništva
Južne Srbij e ozagrobnom životu«.)
Ć S. MILENKO:
Novi podaci o nošenju kamena o vratu - Glasnik Skopskog č društva - .
Skoplj e, 1934 - Knj. XIII ; 237-239; ć č poznat i u Bosni i Hercegov1nl!)
Č S. MILENKO:
Novi podaci o kalemljenju boginja u starije doba - Glasnik Skopskog č
društva - Skoplje, 1936 - Knj. XV- XVI ; 413-415; ć (Narodno kalemijenj e i II
primjerima iz B. i H.!)
4_8_0 ______________________________ __ __ __ ________ ______ D- r_M ____ _______________
Ć dr. MILENKO S.:
Rodovske trpeze, kolibe ili sobrašice - Glasnik Zem. muzej a - Nova serija, sv.
IV-V - Sarajevo, 1950; 95-103; ć [U č B s ni i u zapadnoj Srbiji
(s Podri,r: ,jem bosanskim i srbijanskim) haj crkava i manas tira đ se zgrade i
naprave: č sobr ašica, trpezara, koliba, klupa, kr e,' et, sofra ili sovra. Pisac opi­
suje oblik i đ tih zgrada i naprava, spominje i m i broj, mjesto i t . d. , pa zaklju­
č s pretpostavkom, "da su nastale samostalno u zapadnoj Srbiji i č
Bosni, i to tek u novije vreme, ne pre druge polovin e 18 veka. « »One služe smeštaju
onih koji dolaze cr kvi i njihovih stvari i u njima lasnici ti h zgrada primaju i č š ć
vaju prilikom velikih praznika svoj e srodnike i prijate.l ]e koj i đ đ toj crkvi
ili manastiru. «)
Ć dr. S. MILENKO:
Narodna nošnja II Rami - Glasnik Zem. muzeja u Saraj e u - Sarajevo, 1951
-Nova serija - Sv. VI ; 121-123; latin. (U radu j e opisana narodna nošnja u Rami,
kakva je bila 1931-1935 godine. Sadržaj: Opšte napomene o nošnJ i u Ra mi. Nošnja
kod katolika : l Muška 'nošnja. - 2 Ženska nob ja. - 3 T toviranj e. - 4 Deforma­
cije. - Kod Mu limana: 1 Muška nošnja. - 2 2 en sk nošnja. - O nošnji Hercego­
vaca. - Resume. Rad j e ć s više slika.)
G. pl B.:
Rogati ca (Putopisne crtice u slikama i opis u) - Nada pouci, zabavi i umjetnosti
- Sarajevo - II (1896); 126-127. (O ć indus t r iji ; ' ili movi, tkani ne; bez;
tabaluk!)
GANCE Ć
Savremeno i monumentalno djelo o Bosni i Hercegovi ni - Naša misao - Izciaju
hrvatsko-sloven ki Franjevci - Sarajev:) " 1914; 161-163; latin. (Prikaz spomenu­
tog dj ela, gdj e se kaže, da VII poglavlj e sadržava povij est duhovn i ć kul­
ture medu č narodom.)
Gatanja, Narodna - Mladi Hercegov ac i li Koledar č novi i stari za
puk snadometkom štokakovi č zabavah - Mostar - II (1875); III (1876); IV
(1877); V (1878); latin. (Uz svaki mjesec pribilj ežena su i1arod na gatanja. - Na pr. :
,) Ako sunce s vietrom zalazi, bolesno vri eme prino'" i «. - "U č mnogo kiše, malo
vina; malo kiše, mnogo vina «, i t. d.)
G-i, M. (= GAVAZZI MILOVAN):
Carojice č - Hrvatska Enciklopedija - Zagr eb, 1942; sv. IV; 198; lat in.
č ophoda kroz sela od ć do ć o Nik ol j -danu, na Badnjak, đ o pokla­
dama, raširen je u č Korduna, Lik , sj ev. Dalmacij e i ć dijela Bosne.
č (više osoba) su prerušeni. Glavni starj ešina je j arac ili ded, s njim je baba,
cura, momak, dj ever i dr. Igraju, pjevaju, od ć traže darove, zbijaju šalu
s ć a kraju darove dijele pod jednako, ' amo ded i 11 k i drugi glavniji č
novi dobiju više. Na Kordunu u č ide amo si.roti nja - Ciga ni . č se
nalaZi najviše kod pravoslav:nog stanovn ištva, ali se javlj a i kod katolika i Musli­
mana. Za ime pisac pomišlja na č cioroiea, ci oro .J
G-i, M. (= GAVAZZI, MILOVAN):
ž ć č - Vidi: Hrvatska en ciklopedija , sv. nl -- Zagreb, 1942; 198-200;
latin. [Kratak prikaz č na kamp. podlozi. PIsac s pom inj e i n ke poj edinosti iz
Bos'.--:e i Hercegovine. Vidi i slike: ć šara »find.žanom« ž ć peciva (Šuica
-. Bosna); ž ć peciva (Fojnica; Bosna); ž ć poklon "grot ulj a« iz ć Li­
vna; ž ć poklon »grotulj e« iz Drinev . ca i Gorka (Hercegovi na).]
481 Bibliogl'af ki podaci etnogl' a ko_folklornih radova o osni Hercegovini
GAVAZZI, MILOVAN:
Pregled etnografije Hrvata - Izdanj e I luba ABC - Zagreb, 1940; I svezak;
1-80; latin. [Sadržaj : Č - Uvod. - Selo. - Dom i .njegov uredaj. - Sabi­
ranje jestiva. - Lo·v i ribarstvo (Lov sisavaca i ptica, ribarstvo) . - č ­
č - Ratarstvo. - Rad je ć sa 54 slike. )
Ć Ć LUKA :
Posmrtni č u Mostaru - ž ć - List za srpski narodni život, č
i predanje - Aleksinac - I (1899); 169-175; ć (I" upanje mrtvaca, naricanj e, č
nje mrtvoga preko ć sprovod, opijelo i dr.)
Ć Ć LUKA:
Nekolike č iz Vukova č I oje nij esu r azj ašnjene ili kojih se razj ašnje­
n je č u Hercegovini č - ž ć - List za srpski narodni život, č
i predanj e - Aleksinac - 1(1899); 121-122; ć (Pisac č 19 turskih Č iz
Vukova č
Ć Ć LUKA:
Životinje i bilje u narodnom predanj u - ž ć - List za srpski narodni
život, č i preda,nje - Al eks inac - II (1900); 21 4-215; ć (Kako su postali
po narodnom vjerovanju: jež, zmija, krt ica, svra.ka.)
Ć Ć LUKA:
Životinje i bilje II narodnom preda nju. Odgovori na pitanja o praznovjeric3ma
o životinjama u Evropi i Sjev. Azi ji, koj Sll štampana u ž ć za prošlu god.
sv. za oktobar, str. 187-189 - ž ć - Li st za srpski narodni život, č 'i pre­
da,nje - Aleksinac - III (1901); 66-72; ć (Odgovor na pitanja 1-24.)
Ć Ć LUKA:
č ili siromaška ć - ž ć - List za srpski narodni život, obi··
č i predanj e - Aleksinac - III (1901); 38- 40; ć č je kamen, koji
svake godine ć bosanski Muslimani, ct nalazi se blizu Donj eg Vakufa i sela
Prusca.)
Ć Ć LUKA:
Zašto je breza (Betula alba, Linn. ) bi jele kore? - Kozalac - ž ć - List
za srpski na rodni život, obieaje i predanje - Aleksinac - IrI (1901); 44; ć (Na­
rodno predanje, kako je u breze post la kora bijela. Narodno gatanje u Bosni oko
Fojnice klasom od kozalca.)
Ć Ć LUKA:
č - ž ć - Lis t la srpski narodni život , č i predanje -
Aleksinac -- III (1901); 227-228; :':iril. (O tragovima č u Hercegovi,ni.)
Ć Ć LUKA:
J edan č u č groznice - okovratnice, gušobolje, duphteria - Kara­
ž ć - List za srpski narodni život, č i predanje - Aleksinac - IV (1903) ;
206-207; ć (Narodno r eligiozno gatanj e u Bosni i Hercegovini 11 narodu svih
vjera.)
Ć Ć LUKA:
Zivot i č Muhamedanaca u Bosni i Her cegovini, n apisao Anton Hangi. Pre­
štampano iz »Osvita« - Mostar, 1900; str . 326. - ž ć - List za s rpski na­
rodni život, č i predanje - Aleksinac - IV (1903); 48-77; ć (Prikaz i kri­
tika Hungijeva dj ela .)
Glasnik Zemalj skog mU 7.cJ;)
31
482 D-l" Matija Lopac
GRDI -BJEL OKOSIC, LUKA:
ć Ban - Bosanska Vila - Sarajevo - XXV (1910) ; 21-23; ć (.Jedna
nova var ij a nt nar. pje"me o ć Banu; 'kr atka studi ja.)
Đ č LUKA:
đ mazije - ovi ć - Veliki srpski il ustrovani kalendar - Sara­
j evo - I (1 892) ; 50-51; Ciril. (Opis đ mazije u Hercegovini.)
Ć Ć LUKA:
Odlomak iz narodnog đ Bus, trn i kamen - Novi ć - Veliki
sr pski ilustrovani kalendar - Sarajevo - I (1892) ; 49-5'0; ć (O prenašanju busa,
tr na i kamena k o pr astarom č II Hercegovini. To se r adi, kad su komšije u
sp ru oko zemlj e.)
Ć M. RAD. :
Crkveni e lementi krsne slave - Glasnik Skopskog nau<.:nog društva - Skoplje,
1930 - Knj. VD- VIII ; 35-75; ć (U radu ima nekoliko primjera i iz B. i H.!)
H ABERLAND, DR. ARTH UR:
Metallene Amulett kettell aus Serbien und Bosnien (Mit 2 Textabbildungen) -
Werke de Volkskunst - Wien - III (1917); 11-14. (Pisac govori o svilenoj kapi
jevI' j ke porodice iz Bosne, koja se č u dvorskom muzeju u č Na kapi se na­
l azi l č ć s os mnaest č a muletnih privjesaka, koje su vješali .na prvoro­
denč . Nadal je, pisac govori o tim amuletima s č i etnološkoga gledišta.
Slike!)
H BERLANDT, Dr. M.:
An trian pea ant ar t - Peasant ar t in Aust ria and Hungary - Edited by Charles
Holm - London - Par i - New York, MCM Xl ; 15-30. (Za Bosnu i Hercegovinu
ispo nap se sl il e: 505-570.)
HABERLANDT. Dr . MI CHAEL:
Weihbrot tempel in den BalkanHindern (Mit TafeI XXX u. 3 Textabbildungen)
- W r ke der Vol ks'kul1st - Wien - ' II (1914); 82-83. (O drvenim č (kalu­
pima) za ukrašavanj e hljebova za ć Govori i o bosanskim kalupima; sa sli­
kama na XXX tabeli.)
HEIMFELSEN, J.:
nie deutschen Kolonien in Bosnien - Sarajevo, 1911; 1-119. (Podaci o koloni­
jama; kulturni i konomski život i t. d.)
HENDERSON, PER Y E., major (»SELIM«):
A british Officer in the Balkans - The Account of a .Journey through Dalmatia,
ont e,negro, Turkey in Austria, Magyar1and, Bosnia a nd Hercegovina - With 50
Illu tl"ations & a Map- London, 1909; 301. (Mostar i živoi u njemu, muslim. nošnja
i ć 70-78; 85; S r . č š 94-97; život u Saraj evu, 99-121; Vareš, 129-138;
Banja Luka, 165-173; Jajce, 174-190; Tra vnik, 191-200; Pale i okolina, 201-208
i t . cl. Podaci s u kratki, i to ,najviše č i etnografsko-geografski. Sli:ke!)
HERCEGO AC, N. 1· .:
Otporuka - Otvoreno pismo - Bosanska Vila - Sa rajevo - IV (1889); 167; ć
(Odgovor na pismo pri jatelja : ta narod zna o Bogumilima; »Mataruge«; porijekJo
. nekih musli manskih porodica.)
Bibliografski podaci etnografsko_folklornih radova o Bo:;ni Hel' cegovini 483
Hercegovka, srpska narodna nosuJa iz okolice nevesinjske - Kal endar Srbobran
- Novi Sad, 1899; 170; ć (Slika!)
HOLBACH, M. MAUDE:
Bosnia and Herzegovina - Some way!: ide wancl e rings by . .. . With 48 ill ust r a­
tions from photographs by O. Halbach and a map - Lon don, MCIVrX; 1-249. (Opis
puta po Bosni: Mostar, Jablanica, Jajce, Banja Luka, Sarajevo, Ilidže, obal a Drine,
Goražda, č feud. dvor Ratai, dolina rij eke Sutjeske, Sandžak (Plevl je) i povr a tak ;
Č č Trebinj e i okolina, Saraj evo - Bosanski Brod. P i.. ac svuda, s o obit om pa­
žnjom i l jubavi prema zemlji i narodu, d3.j e opažanja č kulturna, etnograf­
sko-geografska i t. d. Isp. za nošnju: str. 26-34; 61-67; 84-87; 89-115. Rad prat e
broj,ne lustracije, dobro odabrane i lij epo đ
Ć S, P . Č Ć PETAR):
Selo »Lušci - Palanka« (u kotaru Sanskog Mosta) - Bosanska Vila - ar ajev{)
- V (1890) ; 338; ć (Uz č podatke ima i nar odnoga č
Ć STJ.:
Narodna nošnja u Bosni i Hercegovini - Obzor - Zagreb, 1917; br. 130; 1-2;
latin. (Narodna nošn ja muslimanska, č i pr avoslavna muška i ženska, varoška
i seoska.)
Č Ć S. PETAR:
Pašina gromila - Po narodnom pripovij eda nj u zabilježio . . .. . - Bos nska Vil a
- Sarajevo - V (1890) ; 362; ć (Nar odno č o postanku gr anu.! ; pašina za­
povijed; koliko vojnika toliko kamenja.)
Č Ć S. P. :
Jezero sv. Save - BosaInska Vila - Sar aj evo - V (1890) ; 154; ć (Nar odno
pncanje vezano za jedno jezero na Durmitoru; odakle pot j č naziv »Jezero sv.
Save«, a ,odakle »Gavanovo jezero«.)
Č Ć PETAR:
Gradina - Bosansk a Vila - Saraj e vo - VI (1891); 295-296; ć (Opis i polo ­
žaj »Gradi,ne« ; ruševine starog grada ; narodna predaja veže t aj kra j za č omilj e­
nih junaka.)
Č Ć ST. PETAR:
č ć u selu Ratkovu (Nedaleko od č u Bos. Kr ajini - Bosanska
Vila - Sarajevo - XI (1896); 245-246; ć (Pored geografskih podat aka, p isac na­
vodi i narodno č šuma Kletište, Doli-baš ino brdo. )
Č Ć ST. PETAR:
Č i vojevanje ć Stoj ana oko Jaj ca - Bosanska Vila - Sa raj evo
- XII (1897); 219 ; ć (Grad č »Donj e selo«; »Vlasinj e« i druga mjest a koj a
narod veže za č djela ć Stojana.)
Č Ć ST. PETAR:
NEšto o vodi Gisi - ž ć - Lis t za srpski narodni život, č i predanje
- Aleksinac I (1899); 176-177; ć (Narodno predanj e o vrelu - zvanom Gisa u
bli zini Ali-pašina turbeta kod Banje Luke.)
484 D-l' Matiju Lopac
Č Ć S. PETAR:
Sitne bil j eške iz Bosan. Krajine - ž ć - List za srpski narodni život,
č i predan je - Aleksinac - III (1901) ; 91 ; bril. (I sel u Brvanicama kod
.Jajca r od je »povitak i mliko«, t. j., ako žena povij e i zacloji dvoje dj ece, ona su r od,
i ne mogu se uzeti. - II O štedljivosti selj aka u Bosa nskoj Krajini u pogledu stoke.)
Ć ST. PETAR:
Srpske n arodne zdravice (Iz Bosne) - ž ć - L ist za srpski narodni život,
č i predanj e - Aleksinac - III (1901) ; 219; ć (l3l agosil janj e doma i do­
ć
IV Č S. PETAR:
Kral jevica Marka »prosjek« - ž ć - Lis t za s rps ki nar odni život , č
i predanje - Al eksinac - III (1901); 176; ć (1\1.110 dalje od č vode«
na pl a·nini Kozar i postoje dvi j e litice. Prolaz đ tih litica narod zove »Kralje­
ć Marka prosj ek «.)
Č S. P. :
Narodno predanje i vjerovanje O pos tanku mjesta i voda \I Bosni - ž ć ­
List za srpski n ar odn i život, č i predanj e -leksinac - nr (1 901) ; 37-:38;
217-219; IV (190:3); 190-191; ć (Trij ebovo, ć i V3l' ovine, Tm' jak, Prkosi
i Rajinovci i t. d.)
č ST. PETAR:
Narodno predanje i vjerovanje . o pos tan ku nekijeh mjesta i voda u Bosni ­
ž ć - Lis t za srpski 'Dmodni život, č i preda n.i e - Aleksinac - I (1899);
217- 219 ; ć (Narodn o č o seli ma: ć Ciganluk. BUusi , ć i Rad­
ć Velik i i l\IIali ć Krmine ; o č č
Č S. PETAR:
Narodno predanj e o mest ima: č Smrdin - ž ć - List za srpski na­
rodni život, č i pr eda nij e - Al eks inac - - 1900: 144----145: ć (Kratko narodno
č
Č ST. PETAR:
Narodno predanje o mestima : Crepanjska, Timar i Obrovac - ž ć - List
za srpski narodni život , č i predanj e - Aleksina c - II (1900); 7; ć (Kratko
na rodno č
Č Ć ST. PET.:
Narodno predanje o mest ima: Vidi.ml ij e, Skokovi Deli Radojice, Gerzovo, Muji­
č ć Babino selo - ž ć - List za srpski n ar odni život, č i predanje -
Al eksinac - r IT (1902) ; 161-162; ć (Kratka n arodna č
Č S. PETAR:
Nar odno pr edanj e i vjerovanje o pos lanku mjesta i voda u Bosni - ž ć ­
List za srps ki narodni život, č i predanj e .- Al eksinac - III (1902); 217-219; •
ć (Krat ka č o selima Turj ak, Prkosi i Raji novci, Bojišta, SvInja; o č
Brijesn ici; o brdu: Elizna.)
IVANCEVIC, ST. PETAR:
Srpsko gostoljubl je i gostoprimstvo u Bosanskoj Kr ajini - ž ć - List za
srpski narodni život, č i predanje - Al eksinac - I V (1903); 187-190; ć
(Pripremanje ć č goda ili pazarn oga dana; č i ć gostiju.)
i etn gra[sko_folklomih l'adova o Bosni i Hercegovini 485
JEREM! , dr. RISTO:
K alemljenje boginja u starije doba II č - Glasnik Skopskog č društva
- SkopljE-" 1932 - Knj. XI; 283 ; ć [Kalemili su svešte.nici srebrnim ž ć a
gnoj su no ili li vat i (hampamuku) . Izgleda, da je kalemijenje ljudskom majom u č
doneseno jz Dubrovnika. Kalemili su se i pravoslavni, ai porodice. otomanskih č
vn ika. ć Musli mani su nerado gledali, da im pravoslavni sveštenici ulaze u
ć
Ć J . P .:
Zemljopisno-povjestno opisanje Bosne - Srbsko-dalmatinsk i Magazin za lj eto
1841 - Zadar, 1841 ; 17-43; ć č geografski i etnografski podacL)
K :
Još jedno otvoreno pismo - Bosanska Vila - Saraj evo - IV (1889) ; 217 ; ć
(Nekol iko podataka o muslimanskim porodicama pravoslavnog porijekl.a; ć ama­
net: neki pr azni ci, č i drugi ostaci š ć stariln.e «.)
KALIS. J udr . JOSEF :
e '13 po Dahnacii. Č ć Hore a Bosne - V Rychnove N. K. , 1895; VII -I- 118.
(Kratki prikaz II poglaVljima: XIII Mostar , XI V Sarajevo. XV Islam i Bosna. Str.
98-118.)
KARABEGOVI , ALIJ :
Kako su postali jezici - Bosanska Vi la - Sarajevo - XIX (1904); 255; ć
(Kako nar od č postana k č j ezika.)
Ć MILAN:
Sv. Sava tl folkloru Bosanske Krajine - Ra zvitak - Banja Luka - III (1936);
6-22; ć (Narodna vjerovanja i pred anja o sv. Savi!)
Ć M. MILA:
č i »Prajs]{e t ete«. Pismo sa sela. - Žena - č č za žene
Novi Sad - I (1911) ; 590-594; ć (Opis narodne noš ntje u Bosanskoj Krajini na
st r. 591.)
Katolici tl B ni i Hercegovini - Vrhbosna - Sarajevo - X (1896); 189-190;
iati n. č podaci o broju naroda č vjere.)
KOV Č Ć K. :
Kako ja pišem ;t; apise? - Bosancska Vila - Sarajevo - VIII (1893) ; 25-27; ć
(Iz ć č prakse ; zapi i ; criedanje II »roždestvenik,,; druga gatanja i narodno
vjerovanje.)
K -, BNER J. :r. - SCHWEIGER-LERCHENFELD, AMAND v.:
Bosni n in Bild und Wort - Zwanzig Federzeichnungen von J. J. Kirchner mit
ć von Amand v. Schweig r - Lerchenfeld - Wien - Pest - Leip­
zi g, 1879; .1 - 80. (Od et nogr af. interesa isp.: XVII Hauser mohammedanischer Bo­
snier : XVIII Ha user christlicher Bosnier; XIX Ein bosnischer Han ; Csardake an der
Save.)
ć Marko u n arodnom predanju - Markova stopa - ž ć - List za
srpski nar odni život , č i predanje - Aleksinac - I (1899) ; 96' ć ( U Sara­
486 D-r Ma tij a Lapac
jevu, iza Pehli van-stijene, nalaze se dvije litice, koje je ć Marko pri prolazu
razmaknuo jednu od druge.}
ć Ma r ko u narodnom predanju. Markovac - ž ć _ . List za srpski
narodni život, č predanj e - Al ek si11a c - I (1899); 95-96; ć (Narodno pre­
danj e o glavi ci Mar kovcu blizu Most ar a.)
KRAUS, S., dr . FRlDRIH:
Kitajskoj srodna č u guslarskoj pjesmi - ž ć - Lis t za srpski narodni
život, č i pr danje - Aleksi nac - ill (1903); 9-25; ć (Narodna pjesma o
že mi dbi junaka L ucom .s užnj evi com i nap om ne uz tu pjesmu. P jesmu je pisac pribi­
lj ežio 1885 u Bosni.)
Š Ć HAMDIJA :
Kazandžij ski obr t II Bosni j Hercegovini - Glasnik Zern. muzeja u Saraj evu ­
Sarajevo, 1951 - Nova seri ja - Sv. Vl ; 191-24U; 1ati n. [Sadr žaj: P r edgovor. - I
Kazandžijs ki centr i : l Sarajevo: A} Sarajevska č š B) Kazan dži l uk. - 2 č ­
3 Mostar. - II Kazandžijski e nai ; upra va esnaJa; londia (odb or )' izleti kušanme;
esnafski tefter ; ć podjel a rada; k az:mdžtj e kao trgovci; znameni i je kazandžije
izvan esnafa ; znamenitij e i s tarije k zan džijske porodice; kazandžije II č
službi; jedan pop is kazandžij a iz 1848). - III Sirovin (bakar ; kala.i ili k ositer; pa­
muk; so; ć - IV A1at: ć kl ij ešta; zumb , maka ze, perclei (šestar) ; kalem;
č rk ili č - V Ra d (1 , t oplj nje r ude i skije; 2, kov<l nj e bakrenih pred­
meta; 3, kalajisavanj i 4, ornamenti r an j ). - VI Kazandži jski pr oizvodi (1, kazan
i haranij a ; 2, kuhinjska đ 3, sude za vodu; 4, đ za kafu; 5, s akr alni predmeti;
6, znaci č 7, e.š nja k i susak; 8, đ za pranje rubJj a; 9, s ud II berbernici; 10,
đ u banj i ; ll, pre met i za r asvj etu ; 12, naprav z destilaci ju ; đ uz bolesnika).
- VII Izvoz r ob . Dodatak uz priložene nacrte (4 nacr ta). Kazandžij ski alat (Slika
I, II i III) . č manj e pozn atih r ij č - U tekstu se nalaze slike đ
Š Ć HAMDIJA:
Esnafi i obrti II Bosni i Herc govi ni (1463-1878); II Most ar - Zborni k za narodni
život i č Južnih Slavena - Zagr eb, 1951; k nj . 35; (H-138; lati n. [Iz prošlosti
mostarske č š (postanak i istorij at ; hanovi. novac, st:l novništvo; upravne oblasti;
nekoliko i storiski h bilj ški) ; Esnafi (kakvih j e obrt a bil o u Mo taru ; londža, esnafske
skupštine ; esnafski statut.i ; poslovanje u č š izl eti . kušanm . t estir i pilav; esnaf­
ski t efter i : ahubaba: konac starih esnafsk ih ur edaba i eSl"'afa). Iz prošlosti poj edinih
esnafa i obrta (I k ožar stvo. - II Metal.ni obr ti. - I II Tekstil ni ob rti. - IV đ
nari. - V Prehrambeni obrti. - VI ć i duhan. - VII č esnafi i obrti). Bi­
lješke. č turskih, arapskih ·i perzi jskih č - Za p rvi dio vidi: Zbornik, knj.
XXX (1935); sv. 1; :15-178 ; la tin.
Ć AUGUSTI :
Crkveni i narodni život župe Stup - Spome,r.Ji.ca 50-godišnj ice r . k. župe Stup
1890-1940 - Sar ajevo, 1 41; 61- 95; lati n. [pisac kratko opis uj e crkveni život
(osnivanj e župe i t. d.; br oj č grobl j a, cr kvene č i dr .), a II ć di­
jelu rada opisuj e : narodni ž·ivot i č narodno odij elo; kruh ; đ kumstvo
i str iženo kumstvo; ženidbu i uda ju; or a nje i sija r. je: p okop ili ukop; ž ć Uskrs;
pjesmu, kolo i zaba vu. Rad je il ustriran s nekoliko sli ka·l
Ć AUGUSTIN:
Bosanske crkve i n " h vo obsl{rhl jiv nje za otoman ke vlade - Pret iskano iz ka­
lendara »Napred k " za god. 1937 - Sar ajevo, 1936; 1-19; latin . [Pisac navodi:
»Lahko j e pojmiti organizaciju snabdjevanj a bosanskih crkava sa potrebnim stvarima
BibliografsL i podaci etnografsko_folklol'l1ih radova o Bosni i Hercegovini 487
za bogosl uženje u vrijeme bosanske samostalnosti: tu su bile stalne č veze
sa č zapadom«. S š ć bosanske samostalnosti je »sila i nevolja č
bosanske fratre, da se snalaze sa mi u svemu, tako su se i u ovom pitanju snašli: sami
su sebi stvorili kadar svih potrebnih obrtnika za pripravljenje crkvenih potrebština,
a tek su nužne i u zemlji ć stvari, izvana č Zatim iz zapisnika bla­
gaj iOoi sakrisUja kreševskoga i č samostana pisac vadi popis crkvenih stvari,
njihovo č izvana, kupovanje, ć izradu ć obrt i obrtnike) i t. d.,
pa iz toga č na nekadašnji život, njegove prilike i č
Ć AUG STIN:
č spomenik č Bosne - Vrhbosna - LIV (1940); 139-141; latin.
(Opb gvozdenoga kalupa za h ostij e, i to : »Averz prikazuje K rista sa bradom i brko­
vima, te turbanom oko glave sa polumjesec m na desnoj i zvijezdom na lijevoj strani.
Obrub averza ć je sa ž ć u lijepoj formi. Reverz ima sliku janjeta sa po­
bjednim barjakom i križem Ll s tavu pab jedonosnaga hoda. Oblik janjeta vrlo pravi­
lan, križ i zastava u formi opet križa vrlo dobro č sa nakitom ž ć u istoj.
Obrub r ver za đ j e ć pravilnim ž ć Pisac kaže, da je č i
religiozna vrijednost kalupa vrlo velika, j er ide u najstarije kalupe hostija ne samo
u Bosni nego i na Balkalnu. :E ahLp je sigurno r aden za službu č crkve u Bosni.
St.arost mu pisac ocjenjuje na 300 godina. Forma t urbana je ona, koju su nosili turski
carevi ć dostojanstvo); č su mj sec i zvijezda na kalupu, uSlkrsno
janj e ! - Pisa taj kalup kompar ira s nekim drugim, koji se č u Zem. mu­
zeju. )
Ć AUGUSTIN:
Krešev - Obrtni, gr đ i narodni život - Mala knjižnica Matice Hrvatske
- Zagreb, 1941 ; Kolo VI; sv. 36; 1-140; latin. (Sadržaj : Kreševo i Injegova prošlost.•
- r Željezni obrt. - 1 Turski gospodarski zakoni. - 2 Pisani turski spomenici o
rudars tvu u Kr ševu. - 3 Položaj Kreševa - Predmeti, Ikoji su se đ u nje­
mu. - 4 Obrtni fad Kreš va. - 5 Rufetske mi se i es nafske ć - 6 2egari i kra­
mari. - 7 Malo brojeva iz č obr ta. _. č narodni nazivi. - II đ
život. - 1 č uprava Kreševa. - Podj ela grada. - 3 ć u mjestu. - 4 ć
red. - . 5 Lj udski red. - 6 đ č - 7 Sapun i krušna ć - 8 Pravni obi­
č - 9 Vatrogasna služba. 10 Dr ugi obr ti i trgovina. - III Nar odni život. - Ljudi
i naselja Kreševa i okoline. - A. Materij Ina kultura. - 1 ć i ć - 2 Te­
ž č poslovi. - 3 Težakovo đ - 4 Ograda i ogrijev. - 5 Prolazi i putevi. ­
6 Rad oko dr venog uglja. - Narodni nazivi. - 7 Sepeti - krošnj e i drvene kutije. ­
8 Nuzgredni ž č poslovi. - 9 Cobanski posao. - 10 Mlin. - 11 Stupa. - 12 Tka­
nj i predenje. - 13 Nakit i č š - Si vanj e. - 15 Stabla. - 16 Lov i ribarstvo.
B. Socijalna kultura. - 1 ć život. - 2 Svagdanji č - adet i. - 3 Pravni
odnosi. - 4 č demi. - 5 Porod. - 6 Svadbeni č - 7 Pokop ili ukop. ­
8 Muslimanski nar odni č - 9 Vj erski narodni č - C. Duhovna :kultura.
- 1 Jezik, govor . - 2 Glazba, pjesma i kolo. - 3 Vez i uk ras. - 4 Narodne igre.­
5 č k azavice i pitali ce. - 6 Narodno znanje. - 7 Narodno vjerovanje. - č
nekih stranih č - Popis pr iloženih slika.)
Ć AUGUSTIN:
Kultur no-privr edni dokumenti Hrva ta - katolika Bosne - Glasnik Zem. muzeja
II Sarajevu - LIV (1942) ; 177-192; latin . (Pisac iz nekih pisa,nih dokumenata, č
u arhivima samostana II Fojnici i Kreš evu, č na kulturno gospodarstvene
prilike Hrvata katolika u Bosni.)
LAKOWI Z, P rof. Dr.:
Nach Bosnien, Ilereegovi na und Montenegro - Separat - Abdruck aus. Nr. 360
u. 362 der »Danz. Ztg.« - Danzig . (Vrlo kr atak prik z putovanja Bosnom, i opa­
žanja.)
488 D-r Matija Lopac
LAVELEYE, E:MILE de:
La peninsule des Balkans - Vienne, Croat ie, Bosuie, Ser bie Bulgarie, Roumelie,
Turquie, Roumanie - Bruxelles, 1886; 1-360. (Za etnografske bilj ške na Č
mjestima isp., napo e, str. 139-267.)
LITZMANN, ELISE:
Volkskunst und Volksleben in den Balkanstaaten. - Di Fr u . - 21. Jahrgang.,
Heft 8; 1914; 485-494. ć napome ne i o Bosni. I sp . n a str . 493 klanjanj e kato­
lika II cr kvi.)
MAGLAJLIJA, Ć M.:
Kako j e postao obad (nar. č - Bosansk a Vila - Sarajevo - IX (1894) ; 74;
ć (Narodno č
MARGE, PIERRE:
Voyage en Dalmatie, Bosnie-Herzegovin et Montenegro - Ouvrage orne de 56
gravures hors t exte - 2 edition - Paris, 191 2; l X + 373. (Za B. i H. is po str. 254­
354. Kratki opisi, nošnja.)
Ć STIPO - Ć CV.:
Nekoliko podataka o livanjskom vezu srebrnom žicom II uvetu - Glasnik Z m.
muzej a u Sarajevu - Sarajevo, 1951; Nova eri j a, Vl; 333-338; latin. [))Taj se rad
stranim nazivom zove inkrustacija, za razli.ku od ta uširanj a , kad se ži om veze II me­
talu. Kod na j e vez žicom u drvet.u ranij e bio poznat poe im 'nom »l lvanjski vez"
(nj em. )) Livnoer Arbeit «), jer se u Bosni ova vrSLa č zanat a r azvila prvu
u Livnu«. Opis zanata s č podacima.]
Ć Ž. BORIVOJE:
Pre kaka\' ica - Glasnik Zem. muzeja u B. i H. - Sar aj evo - XLVI (1934);
sveska za prirodne nauke; 63-71; ć (Pored geografskih ima i etnoloških poda­
taka : č kr etanja i katuni, str. 70-71.)
MOMIR Ć S. DUŠAN):
Kako je Turski car »Fati Mehmed« osvojio š ć i Vranduk (1463) - Bosan­
ska Vila - Sanj evo - V (1890) ; 301 ; ć (Narodno č pa du š ć i
Vranduka. 'ako je kral jica pr evarila sultana; careva lei l a; »Babino« i ))Bil ino« polj e. )
MOSER, HENRI:
Bosnia and Herzegovina - A handbook for the t ourist - Land n, 1895 ; 1-73.
(Isp. slike narodne nošnje. Slabija izrada.)
MUNRO, ROBERT:
Rambles and studi.es in Bosnia-Hercegovina and Dalmatia - With accoun,t of the
proceedings of the Congress of archaeologists and a nthropologists hel d in Sarajevo,
August 1894 - Edinb4rg and London, 1895; XX + 395. (Dj elo se, uglavnom, bavi
arheologijom, ali ima ć opažanja i o narodu i nar odn m žLvQtu. Isp. i neke li ke.)
MURKO, MATTHIAS:
Die Volksepi k der bosnisehen Mohammedaner - Au der Zeitschr ift des Vereins
fur Volksk unde in Berlin, 1909; Heft l; 13-30. [Uvod o narodn oj epskoj pj s mi;
zatim specijalno o č Kara kterizira sadržaj pJe me prema nar o­
du, nj egovoj prošlosti, detalj ln,ije: o pjesmi, tamburi, pj č č podloga
pjesama; pretjerivanja pjesme; junaci (oprema) ; k ol ; lj pot. pjesme i dr.) - Isp. i:
Prikaz lVIur kova predavanja o »Die Volksli eder der si.icl slaviS'cl n (besonders bosni­
schen) Moha mmedaner « - u.: Chronik des Wiener Goethe - V· reins - Wien, 190 ;
XII; 36-37.
Bi bli ogl' ufski podaci etnogr afska_folklornih l' adova o Bosni i Hercegovin i 489
lVIURKO, lVI.:
Das Grab als Tisch. Mi t 25 AbbUdu n gen - Wi::il' t er u. Sachen - Kulturhi st or ische
Zeitschr ift fUr Sprach - und Sachfo r schung - Ba nd II - Heidelber g, 1910; 79­
160. (Pi sac crpe dokazni materij al i iz pogr ebnih č u B. i H.)
MURKO, MATTHIAS:
Beri cht ti ber phonographische Aufnahmen cpischer, meist mohammedaniseher
Volk 'li ede r im nordwestlichen Bosnien im Summer 1912 - 1'. XXX der Bel'i chte
der Phonogramm - Ar chivs - Kommission der ka iser l. Akademi e· der Wissenschaf­
t en in Wi en. Aus dem Ar.zt:iger der philosophisch-his t or ische n Kl asse der ka is. Aka­
demi e der Wi ssenschaft en vom 12 'lar z; J a hrgang 1913; . Tl' . VIII. - Wi en, 1912 ;
1-17. [pri.kaz rada s fonogr afom, postupak ; rad od ID-VIII - 2 - IX-1912 (Cazin,
Bos. Krupa, ć Kul en-Vakuf , Bos. Petrovac, č Sanski Most i P r ij dor), r e­
zultat r ada (46 snima ka sa 20 č od toga br oja 5 š ć P ored epskih p jesama
s ni mao j e od musI. č lirsko-epske pjesme (»ravna pj esma«, »ravna «, »pjesma U
rava n ,, ). P i.sac daj e popis č i imena č pj esme i d r. Isp. nj egov nal az gutu­
r alnoga I u izgovor u; str. 9- 10; 13.]
MURKO, Dr. MATTHIAS:
Bericht liber ei ne Bereisung von Nor dwes t bosnien der angrezenden Gebiet e von
Kroatien u. Dalmatien behufs Erforst= hung der Volksepil, dc." bosn isehen l\'Iohamme­
- Sitzung:; bel'ichte der Kais. Aka cl emie der \Visse nschaft n in Wien - Phil o­
sophisch-hist or ische Klcsse. 173. Band , 3. bhandlung - Wi en, 1913; 1-52. [Uvod. -
St anje narodne poezije u Hrvat skoj, Bosn i i Her cegovini , Dalmaciji ; č (u Dal­
maciji i žensko lice); č pj evanja ; inst r urne:; t i: g usle s jednom i s dvije žice, t am­
bura, vijolina i t. d.)
MURKO, Dr. MATTHIAS:
.Berieht tiber phonographische Aufnahmen episeher Volksiieder im mittleren 8 0­
snicn und in der Hercegovina im Sommer 1!H3 - Sit zungsber ichte der Kais. Akade­
mie der Wissenschaft en i.no Wien - Philo30ph isch-hist ori sche Klasse - 179 Band, 1.
Abha ndlung - XX XVII . Mitteilung der Pb onbgramm-Archiv.s - Kommi ssion - Wien ,
191 5; 1- 23 (Separat). [Dr ugo sniman.ie god. 1913 il Saraj e l , Mostaru, Sirokom Bri­
jegu (kraj Mostara) i u Nevesinju. Snimao j e epske pj esme uz »gusl e« jednoj
žici, a samo u Most aru odlomke lirsko- epski h pj esama (r avna pj es ma) , ć vijo­
l inorn. P opis č i drugi r ad oko s ni .mmj a ; popis lica, koja su mu pomagala u
rad u t. d.)
MURKO, Dr. MATTHIAS:
B!., richt tiber eine Reise zum Studiu II cl l" Volksep" li in Bosnien und Hercego­
vina im Jahre 1913. - Sitzungsbericht e der Ka is. Akademie der Wi ssenschaften, in
Wien - Phil osophisch-historische Kl asse - 176 Band, 2 Abhandlung - Wien, 1915 ;
1- 50. (Stanj e epske nar odne pjesme, č u Hercegovini .)
MURKO, MATTHIAS:
La poesie populaire eplque en Yougoslavie au ć du XX siede - Pa ris"
1-77. [Sadržaj : Historij a r.arodne pj es me, zbirke ; današnj e stanj e narodne poezije pre­
ma pokraj inama. - Instrumenti uz pj evanje: gusle, tambura (tamburi ca), č
amateri, pr ofesional ni (napose kod Muslimana u Bosni), slijepci . Zene kao č
(Dalmacija) recitiraju, a ne pj evaju; u Bosni (Muslimanke) pj evaju. Vrijeme i mjesto
pj eva nja : ć zimi oko ognjišta, na sije lu (silu), slavama i č danima, kod
veselih zgoda (napose ženidba), o zborovima , po kavana ma (isp. o Ramazanu), i t. d.
- Pisac govori o dužini pjesama , o sposobnosti nekih č ć pjesama,
r azlikama u kazivanju i pj evanju istih pj E' sama č ć - Nagrade
č č pjevanja ; interes slušalaca . Isp. razlike prema krajevima. ° č
Gl as nik Ze mal jskog muze ja
32
490 D-r Matija Lopac
pj esm ' pj evaj u: č zgode - od najstarijih vr e mena do najnovijih; modernizi­
ranj e pjesm . P isac se zaba vio i pi tanj e m: postaju li još narodn pj esme i kako.
Skupio je 13 č k oj e č stvaranj e na rodne pjesme (u He rcegovini: iskna­
diti, knaditi): đ mišljenj e o pojed i.ncu. nar odnom č koji stvara pj e­
smu, a ne cii eli narod, l a ko S Ll nekad mi sli li. - Stva rnost u narodnoj pjesmi -
Nestankom akhlelnih đ zamire i e pska pj es ma. Dalj e pisac iznosi u s likama
s opi. om ti pove psk ih č u Hrvat s koj, Dal maciji. Bosn i , Hercegovini i Crnoj
GOri (1' b. l-IX). - Ži ot. epske poezije u nekadašnj em č ž Novi Paza r (Tab.
X- XXI)]
IVIURKO, L:
Za narodni pikou po J ugoslaviji - Ceskosloven ko- j ugoslov nska Revue - č
nik I - Pr aha, 19:30 ; 111-114; 154-160. (Krat ko su pril azani r ezultati dotadašnje­
ga č narodne po zij e.)
MURKO MATTHI S:
No uvelles obser a tions SUl" l' etat act u l de l poesIe e plque en Yougoslavie ­
evue des Etudes slaves - Pari, 1933; T. XIII; fasc. 1-2; 16-50. [Stanj e narodne
poezij e po poj edinim pokra jina ma ; nar. č po zanatu, bez toga; muško, žens ko,
slij ep ni , prosjaci ; g usl ; tambura; prigoda kad se pj vaju pj esme; č pjevanja
(mani ri nekih č dijaleka t j e (ij e) i nj egova predominaci ja u narodnoj poeziji;
konstataci ja, da s u najraš ire nij E" i najmiLij e pjes me o č i bojevima na tursko­
š ć g ranici. č ć je poznat daleko u Srbiji (str. 38); đ kao moti v za
cpsku pj es mu do naj novijih vreme na (el o I svj etskog rata i suvrem ni č č
i dr .) ; propadanj e nar od n pjesme ; uzr oci t oga propada nj i t. d .j
Muslimani u Hercegovini (slike) - Hercegovac - SrpRk i narodni kalenelar za
prostu godinu - XIII (1909) V lika Kikinda, 1908; ć (Slike bez oznake
strana.)

ISPRAVCI: 1) Kod č ć P etar S. \TIj esto: sel o J elen ei t reba: Selo Zelenci.
2) Mjesto ć J elena tre ba: ć Mil ena.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->