P. 1
Nelagodnost_u_kulturi - Sigmund Frojd

Nelagodnost_u_kulturi - Sigmund Frojd

|Views: 309|Likes:
Published by MašaMilutinović

More info:

Published by: MašaMilutinović on Dec 25, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/04/2015

pdf

text

original

I

Nemogucno je osIoboditi se utiska da Ijudi naj­
cesce mere lamim merilima. Prizeljkuju moc, uspeh
i bogatstvo, i tome se dive u drgih. Potcenjuju,
medutim, istinske zivotne vrednosti. Pa ipak, prili­
kom donosenja tao opstih sudova preti nam opasnost
da zaboravimo sarolikost covekovog sveta i njego­
vog dusevnog zivota. Postoje pojedici kojima savre­
menici ne uskracuju obozavanje iako njihova veli­
cina pociva na vrlinama i delima sasvim straim ci­
ljevima i idealima mase. Lako cemo doci do pretpo­
stavke da ipak samo manjina priznaje te velikane,
dok velika vecina ne zel bilo sta da zna 0 njima. Ali
verovatno sve nije tako jednostavno, jer se misljenje
Ijudi ne slaze s njihovim postupanjem, buduci da su
njihove zelje mnogostruke.
Jedan od tih izuzetnih ljudi naziva sebe u pi­
smima mojim prijateljem. Poslao sa mu svoj mali
rkopi u kome religiju smatram iluzijom. On mi je
odgovorio da bi se potpuno slozio sa mojim sudom 0
religiji, ali zali st� nisam poklonio paznju pravom
izvoru religioznih osecanja. To je narocito osecanje,
koje ga nije likada napustilo, Cije su mu postojanje
potvrdili mnogi, a on mora pretpostaviti da postoJi
264 1z kulture i umetnosti
i u miliona ljudi. To osecanje on bi nazvao osecajem
veenosti, to je osecanje 0 necem bezgranicnom, bez
ograda, tako reci okeaso. Oo je cisto subjektiva
cinjeniea, nije verska dogma, na njega se ne na­
dovezuje nikakvo osecanje daljeg postojanja licnosti,
ali, je izvor religiozne energije, koju razne erkve i
religiozni sistemi kaptiraju, sprovode u odredene ka­
na�e, a svakako i crpe. Ljudi se mogu nazvati reli­
gioznim samo na osnovu ovog "okeanskog osecanja",
cak i ao se odricu svake vere i svake iluzije.
Takva izjava moga eejenog prijatelja, koji je i
sam jednom poetski velicao cari iluzije, pricinila mi
je ne male teSkoce. Nije lako naucno obradivati ose­
canja. Mozeo pokusati da opisemo njihove fizio­
loske znake. Gde to ne pode za rukom - a plasim
se da se ni to okeansko osecaje nece moci okarakte­
risati na taj nacin -, ne prestaje drugo nego se
drzati sadrlaja predstave koji se aocijativno naj­
lakse pridruzuje osecanju. Ako sam dobro razueo
svoga prijatelja, on misli na ito to st� je jedan ori­
ginalan i prilicno eudan pesnik dao kao utehu svome
junaku pre nego st� je dobrovoljno otisao u smrt:
"
Ne mozemo ispasti iz ovoga sveta".l
Dale, to je oecanje neraskidljive povezanosti,
pdpadanja eelini spoljnog sveta. Rekao bih da mi to
vise lici na neku vrstu intelektualnog uvida, naravno
ne bez propratnog osecajnog tna, koji je prisutan i
u drgih misaonih akata slieog dometa. Na svojoj
lieosti nisam se mogao uveriti da je takvo osecaje
primaro. Zbog. toga, pak, nemam prava da poricem
1 Dietrich Christian Grabbe, Hannibal: "Da, i sveta
neeemo ispasti. Jednom i zauvek so u njemu.
"
N elagodnost u kultuTi
265
njegovo stvaro postojanje u drugih. Pitanje je samo
da li se ono tacno tumaci i da li se moze priznati
kao
"
fons et origo" svih potreba za religijom.
Nemam nista da dodam st� bi bitno doprinelo
resenju ovoga problema. Ideja da covek putem ne­
porednog, od pocetka na to userenog osecanja sa­
znaje 0 svojoj pvezanosti s okolnim svetom zvuci
toliko strano, tao se lose uklapa u potku nase psiho­
logije, da je opravdan pokusaj psihoanalitickog, tj.
genetskog tumacenja jedog takvog osecanja. Onda
nam se namece sledeci tok misli: normalo, ni u sta
nismo siguriji do u osecaje samoga sebe, soptve­
nog Ja. Ovo Ja nam izgleda samostalno, jedinstveno,
dobro ograniceno od svega drgoga. Tek nas je psi­
hoanaliticko izucavanje nau�ilo da je takav izgled
samo varka, da Ja naro�ito prema uutra bez janih
granica prelazi u nesvesno duSevno zbivaje koje mi
oznacavamo kao Ono, kome je istovremeno fasada.
Psihoanaliza nam duguje jos mnoga obavestenja 0
odnoima naseg Ja prema Onom. Izgleda da je bar
prea solja Ja jao i oSt ograniceno. Drugacije
biva samo u jenom stanju, koje je, istina, neobieno,
ali koje se zato ne moze oglasiti bolesnim. Na vrhun­
eu zaljubljenosti cini se da graica izmeau Ja i ob­
jekta iscezava. Ne obaziruCi se na eulne dokaze, za­
ljubljeni smatra da su Ja i J jedo i spreman je
da se ponasa kao da je tako. Ono st� moze privre­
menD da ukloni fizioloska fnkcija, moze, naravno,
da bude poremeceno i usled neog polesnog proeesa.
Patologija nam je pokazala vise stanja u kojima gra­
niea izmedu Ja i spoljnog sveta postaje neodreden

U se granice stvarno pogresno utvrduju. U takvim
slucajevima nam delovi sopstvenog tela izgledaju
266 Iz kulture i umetnosti
strani, a delovi sopstvenog dusevnog zivota, opaza­
nja, misli, osecanja, kao da ne pripadaju nasem Ja.
U drugim slucajevima se spoljnom svetu pripisje i
ono st� je ocigledno nastalo u nasem Ja i st� bi to
Ja trebalo da prizna kao svoje. I osecanje svoga Ja
je, dakle, tlode podlozno poremecajima, graniee tog
J a nisu stalne.
Daljim razmisljanjem dolazimo do zakljucka da
to osecanje svoga Ja r odraslog coveka nije moglo
da bude takvo o pocetka. Moralo je proci razvojni
put koji se, naravno, ne moze dokazati, mada se moze
rekontruisati sa dosta veliom verovatnocom.2 Odoj­
ce jos ne razlikuje svoje Ja od spoljnog sveta kao
izvora osecanja koji na njega nadiru. To nauci po­
stepeno, odgovarajuci na razne nadrazaje. Na njega,
svakako, ostavlja najjaci utisa sto nei izvori uz­
budenja, koje kasije otkriva kao svoje orgae, mogu
neprekidno' da stvaraju osecaje, a drugi mu povre­
menD iscezavaju. Medu takvima se nalazi i najviSe
zeljeni, majcina dojka, koju vraca tek plac kojim
je trazL Tako se Ja prvi put suoci s jednim
"
objek­
tom
"
, necim st� se nalazi
"
izvan
"
i sto tek narocita
akeija primorava da se pojavi. Drugi podstieaj izdva­
janju tog Ja iz mae osecaja, tj. priznanju jednog
"
izvan
"
, jedog spoljnog sveta, daju mu cesti, razno­
vrsni i neizbezni osecaji bola i neprijatnosti. Princip
zadovoljstva koji neograniceno vlada zahteva njiho­
vo uklanjanje i izbegavanje. Nastaje teznja da se od
2 Vidi mnogobrojne radove 0 razvoju i osecanju svoga
Ja pocev od Ferenczija: Razvojni stupnjevi osecanja stvar­
nosti (Entwicklungsstu!en der Wirklichkeitssinnes) - 1913.
- pa do priloga P. Federa, 1926, 1927. i kasnije.
Nelagodnost u kulturi
267
Ja odvoji sve st� moze postati izvorom neprijatnog,
da se to izbaei napolje i stvori Ja nepomucenog za­
dovoljstva, kome nasuprot stoji strano pretece
"
spo­
Ija
"
. Graiee toga prmitivnog zadovoljnog J a ne
mogu izbeci ispravkama u toku stieanja iskustava.
Ponesto medu onim st� ne ·bismo zeleli napustiti, jer
pruia zadovoljstvo, ipa nije Ja, vec objekt, a mnoga
patnja koju bismo hteli da odstranimo pokaze se ne­
odvojiva od Ja, jer potice iznutra. Tako naucimo kao
da namerm upravljajem culne delatnosti i odgo­
varajucom misieom ativnosti razlikujemo unutra­
snje - ono st� pripada svome Ja, od spoljasnjeg -
onog st� potice iz soljnog sveta. Time je nacinjen
prvi korak ka uspostavljanju principa realnosti, koji
ce preovladavati tokom kasnijeg razvoja. Ovo razli­
kovanje, naravno, sluZi prakticnoj svrsi - odbrani
od dozivljenih i pretecih :eprijatih osecaja. To st�
se Ja za odbranu od izvesnih unutrasnjih neprijatnih
nadraiaja sluzi istim metodama koje primenjuje \
protiv neprijatnosti spolja - predstavlja polaznu
tacku znacajnih bolesih poremecaja.
Na taj nacin, Ja se, dakle, odvaja od spoljnog
sveta. Tacnije receno: u pocetu Ja sadrzi sve, a ka­
snije odvaja od sebe jedan sppljni svet. Nase dana­
snje osecanje svog Ja samo je zakriljao ostatak je­
nog mogo sireg, stavise sveobuhvatnog osecanja, koje
odgovara prisnijoj povezanosti svoga Ja sa okolnim
svetom. Ako prihvatimo da se ovo primarno osecanje
svoga Ja odrzalo u vecoj U manjoj meri u dusevnom
zivotu mnogih Ijudi, onda bi ono stajalo kao pandan
u bok onom me i ostrije ogranicenom osecanju svo­
ga Ja u zrelo doba. Onom prvom potuno odgova-'
raju sadriaji predstava 0 bezgranienosti i povezano-
268 Iz knZtuTe i umetnosti
sti s vaseljenom, isti sadaji pomocu kojih moj
prijatelj tumaci ono "okeansko" osecanje. Ipak, da li
smo u pravu kada tvrdimo da ono prvobitno i dalje
zivi pored �nijih oblika koji su potali od njega?
Bez sumnje, takav slucaj nije cudan niti na pod­
rucju dusevnog zivota niti drugde. Uvereni smo da
su najrazvijenije zivotinjske vrste proistekle od naj­
nizih. Pa ipa, i danas nailazimo na sve jednostavne
zivotne oblike medu Zivima. Rod velikih gustera je
izumro i ustupio mesto sisarima, ali pravi predstav­
nik toga roda, krokodil, jos zivi s nama. Aalogija
je moze biti malo daleka, a slaba strana joj je i to
st� prezivele niZe vrste vecinom nisu pravi preci da­
nasnjih, razvijenijih. Meduclanovi su po pravilu izu­
mrli i pozati su samo kao rekonstrucije. U oblasti
dusevnog zivota, suprotno tome, oddavanje primi­
tivnog u nove oblike koji su nastali o njega tliko
je cesta pojava da je suviSo podupirati je prime­
rima. Ona je najcesce posledica raseepa u razvoju.
Jedan kvantitativni deo nekog stava, nekog nagona
ostao je nepromejen, dok se drugi deo dalje razvio.
Ovim �adiremo u opstiji problem oddavanja u
psihi, koji, tako reci, jos nije obraden, ali je toliko
privlacan i znacajan da eemo se uuditi, iako je po­
vod nedovoljan, da mu poklonimo nekoliko trenu­
taa paZlje. Otkada smo se oslobodili zablude da
nama dobro poznato zaboravljanje zaci razaranje
tragova, odnosno, unistenje upamcenog, naginjemo
suprotno gledistu: da u dusevnom zivotu ne moze
da propadne nista st� je jednom nastalo. Na neki na­
cin, sve ostaje sacuvano, i pod povoljnim uslovima,
na primer, u toku dovoljno duboke regresije, moze
ponovo izici na videlo. Pokusacemo, poredenjem iz
Nelagodnost u kutturi
269
druge oblasti, da objasnimo sta znaci ova tvrdnja.
Uzecemo za prmer razvoj Vecnog Grada.3 Istoricari
nam govore da je najstariji Rim zidinama ogradeno
naselje la Palatinu bila Roma Quadrata. Zat sledi
faza Septimontiuma, ujedinjeje naselja na pojedi­
nim brezuljcima, i poto grad oaan Servijevim zi­
dom. Jos kasnije, pole svih preobraZaja u doba re­
publike i ranog kraljeVstva, nastaje varos koju je car
Aurelije opasao zidinama. Neeemo dalje izucavati
preobrazaje grada, vec se zapitati sta bi posetilae jos
mogao da nade iz raijih stadija u danaSnjem Rimu
pod pretpostavkom da raspolaZe najsavrsenijim isto­
rijskim i topografskim znanjem. Aurelijev zid, sa
izuzetkom nekih proloa, videce skoro nepromenjen.
Ponegde moze naici na delove Servijevog bedema,
koji su iskopavanjem doseli na svetlot dana. Ako
bi mnogo znao, vise nego danaSja arheologija, mozda
bi useo da oerta eeo plozaj ovih zidina i obrise one
Roma Quadrata. Sto se tice gradevina koje s ne­
kada bile smestee u tome okviru - nece ih naci,
ili samo neznatne ostatke, jer one vise ne postje.
Najbolje poznavanje Rima iz doba republike mozda
bi mu omogucilo da oznaci mesta gde su stajali hra­
movi i javne zgrade toga doba. To mesto sada zau­
zimaju ruSevine, ali ne prvobitnih zgrada nego i nji­
hovih restauraeija iz kasnijih vremena, posle pozara
i razaranja. Nije potrebno narocito naglasiti da po­
slednjih stoleca, od renesanse naovamo, Sv¡ ovi ostaci
starog Rima izgleaju kao strano tlo u metezu jed­
nog velikog grada. Ponekad starina je svakako jos po-
3 Prema The Cambridge Ancient HistOTY T. VII 192. '
The founding of Rome (Osnivanje Rima) by Hugh Last.
270
Iz kulture i umetnosti
kopana u tlu ili ispod modernih gradevina. Istorijski
gradovi, kao Rim, pokazuju nam na taj nacin odrZa­
vanje proslog.
Nacinimo sada fantastiOu pretpostavku da Rim
nije Ijudsko naseIje, vec dusevno bice sa slicno du­
gom i bogatom prosloscu. U njemu, daIe, nije pro­
palo nista od onoga st� je jednom nastalo. U njemu,
pored poslednje faze razvoja, jos i dalje postoje i sve
prethodne. Za Rim bi to znacilo da se na Palatinu
uzdize u svoj svojoj ranijoj visini carski dy�r i Septi­
zonijum Septimija Severa, da se jos uvek na krov­
nim zupcima zamka San Angelo nalaze lepe statue
kojima je bio ukrasen sve do gotse opsade. Jos i
vise: na mestu palate Kafareli (Caffarelli) stajao bi
takode, cak i bez potrebe da se ova zgrada ukloni,
hram kapitoIskog Jupitera, i to ne samo u svom po­
sIednjem obliku, koji su videli Rimljani iz doba re­
publike, vec i u svom najranije, kad su mu oblici
bili etrurski, ukraseni antifiksima o pecene gline.
Na mestu danaSjeg Kolizea mogli bismo se diviti
iscezlom N eronovom Domus Aurea. N a trgu Pate­
na videli bismo ne samo daasnji Panteon kakvog
nam je ostavio Adrijan, vec na istom temelju i prvo­
bitnu gradevinu M. Agripe. Stavise, na istom temelju
stajali bi crkva Santa Maria sopra Minerva i stari
hram nad kojim je sazidana. Posmatraeu bi, mozda,
bilo potrebno samo da skrene pogled ili premesti
svoje stajaliste pa da dobije ovaj H onaj izgled.
OCgIedo, nema smisla dalje raspredanje ove
fantazije, koja vodi necem nezamislivom, cak apsurd­
nom. Ako zelimo prostrno da prikazemo neki isto­
rijski redosled, mozemo to postici jedino redajuci ih
u prostoru jedno do drugog. Isti prostor ne moze se
Nelagodnost ' kulturi
271
dva puta popuniti. Nas pokusaj izgIeda kao prazna
igrarija. On ima samo jedno opravdanje: pokazuje
koliko smo daleko od mogucnosti da putem ocigled­
nog prikaza objasimo osobeosti dusevnog zivota.
Treba da zauzmemo stay prema jos jednom pri­
govoru. Postavlja se pitanje zasto smo izabrali upra­
VO proslost jednoga grada za uporedivanje sa proslo­
scu dusevnog zivota. Tvrdnja da je ocuvano sve iz
proslosti vazi i za dusevni zivot jedino pod uslovom
da je organ psihe intaktan i da njegovo tkivo nije
stradalo od zapaIjenja H traume. Ali razaranja koja
bi se mogla uporediti sa uzrocima bolesti belezi isto­
rija svakog grada, cak i ako je imao manje buru
proslost nego Rim, pa cak i ako je jedva iad do
njega dopro neprijatelj, kao do Londona. I najmir­
niji razvoj jednog grada ukljucuje rusenje i zamenji­
vanje zgrada i zato je grad uopste nepogodan za po­
redenje sa dusevnim organizmom.
Uzmicuci pred ovim prigovorom, odustajemo od
trazenja upecatljivih kontrasta, pa cemo se posluZiti
radi poredenja jednim u svakom slucaju srodnijim
objektom: zivotinjskim ili covecjim telom. I tu na­
lazimo isto. Ranije faze razvoja ni u kom smislu vise
nisu ocuvane, pretopile su se u kasnije, kojima su pre­
dale svoju materiju. Embrion se ne moze vise doka­
zati u odraslom. Timus, grudna zIezda, postoji kod
deteta; posle puberteta je zamenjuje vezivo, ali ona
vise ne postoji. U cevaste kosti odraslog coveka mo­
gu, doduse, da ucrtam obrise decje kosti, ali je ona
sama iscezla dok se duzila i debIjaIa do svoga ko­
nacnog oblika. Ostaje cinjenica da je jedino u du­
sevnoj sferi moguce oCuvanje svih prethodnih stup-
272
Iz /ulture i umetnosti
njeva pored krajnjfg. Nismo u mogucnosti da ovo
zbivaje predstavimo ocigledno.
Mozda smo sa ovom tvrdnjom otisli predaleko.
Mozda bi trebalo da se zadovljimo tvrdenjem da u
dusevnom zivotu proslost moze da bude ocuvana, da
ne mora biti bezuslovno unistena. Mogueno je, sva­
kako - po pravilu H izuzetno - da nesto staro u
psihi bude tolio izbriao ÎD istroseno da se vise
nikakvim postupkom ne moze usostaviti í oziveti, H
da oCuvanje uopSte zavisi o neih povoljnih okol­
nosti. Mogucno je, ali 0 tme ne znamo nista. Mi sa­
mo mozemo reCi da je ouvaost proslog u dusevnom
zivotu pre pravilo nego izuzetak.
Voljni smo, dakle, da prihvatimo postojanje u
mnogih ljudi "okeanskog osecanja" i skloni da ga do­
vedemo u vezu sa ranom fazom osecanja svoga Ja.
Ali, onda se pojavljuje novo pitanje: s kojim pravom
se osecanje smatra izvorom potrebe za religijo?
Cini mi 'se da to pravo nije mnogo osnovano.
Osecanje moze postati izvorom energije samo ako je
i samo izraz neke jake potrebe. Za potrebu za reli­
gijom, ÓID\ m se, ne moze se poreci da potice o
detinje bespomocnost koja je pobudila cdnju za
oeem, narocito zato st� se oo osecanje ne produzava
jednostavno iz detinjstva, vec ga stalnd odrZava strah
od nadmoci sudbie. Ne bih znao drugu potrebu u
detinjstvu slicne snage kakvu ima potreba za oce­
vom zastitom. Tako je uloga oeanskog osecanja, koje
bi moglo da prizeljkuje uspostavljanje neogranicenog
narcizma, potisnuta iz prvog plana. Nastajanje reli­
gioznosti mozemo jasno pratiti sve do osecanja' de­
tinje bespomoenosti. Mozda se iza nje jos nesto skri­
va, ali to je, zasad, jos obavijeno maglom.
Ne!agodnost u kulturi
273
Cini mi se mogucnim da je okeansko osecanje
naknadno dospelo u vezu sa religijom. Ta sjedinje­
nost sa vaseljenom, st� tm osecaju pripada kao
misaoni sadrZaj, izgleda kao prvi pokusaj jedne ver­
ske utehe, kao neki drugi put za porieanje opasnosti
koju Ja dozivljava kao pretnju spoljnog sveta. Jos
jednom priznajem da se veoma tesko snalazim menu
ovim jedva uhvatljivim velicinama. Drugi moj prija­
telj, koga je neutoljiva zed za naukom nagonila na
najneobicnije eksperimente i koji je najzad postao
sveznaliea, uveravao me je da se u Joga-vestinama
odvracanjem od spoljnog sveta, usmeravanjem paznje
na telesne funkcije, narocitiin nacinom disanja, za­
ista mogu probuditi u sebi nova osecanja i opSta ra­
solozenja, st� o objasnjava kao regresije na pra­
stara, odavno prevazidena stanja dusevnog zivota. On
u tome, tako reci, vidi fiziolosku osnovu mnogih mu­
drosti mistike. Bliski tome bi bili odnosi prema nekim
jos neobjasnjenim modifikacijama dUSevnog zivota­
kao st� su trans i ekstaza. Ali nesto me nagoni da i
ja jednom uzviknem recima Silerovog gnjurea: "Ne­
ka se :aduje ko dise u ruZicastom svetlu."
18 Frojd, Odabrana dea, V
II
U svome rukopisu BuduCnost jedne iluzije ne
govorim toliko 0 najdubljim izvorima religioznog ose­
canja koliko 0 onome sta obican covek podrazumeva
pod svojom religijom - 0 sistemu ucenja i obeca­
nja, koji mu s jedne strane objasnjava, sa podrob­
noscu kojoj treba zavideti, zagonetku ovoga sveta,
a s druge strane ga uverava da brizno Providenje
bdi nad njegovim zivotom i da ce mu moguce odri­
canje u toku zemaljskog zivota nadoknaditi na dru­
gom svetu. Obican covek moze t Providenje da
predstavi sebi samo u vidu lienosti velicanstveno uz­
visenog oca. Samo takvo bice je u stanju da zna za
potrebe eoveka, mogu da ga umilostive njegove mol­
be i da ga stisaju znaci njegovog kajanja. To je sve
toliko ocigledno detinjasto, toliko daleko od istine,
da je svakome zao eovekoljubivih osecanja pri po�
misli kako vecina smrtnika nikada nece biti u sta­
nju da se vine iznad ovakvog shvatanja zivota. Jos
viSe zastiduje saznanje da itekako veliki broj savre­
menika, koji s morali uvideti neoddivost ovakve
religije, ipak, tuzno se povlaeeci, pokusavaju da od­
brane svaki njen pedalj. Zele da se uvrste u redove
verika da bi filozofima, koji misle da spasavaju
N elagodnost u kulturi
275
Boga religije time sto ga zamejuju jednim bezlie­
nim, maglovitim, apstraktim principom, da bi ga
podsetili na opomenu:
"
Ne spominji uzalud ime Go­
spoda Boga.
"
Ako su t einili Dæ najveCi duhovi u
proslosti, ne bismo se zbog toga .smeli pzivati na njih.
Zna se zasto su to morali.
Vratimo se obienom Coveku \ njegovoj veri, Je­
dinoj koja bi smela da nosi to ime. I odmah susre­
cemo poznatu misao jednog naseg velikog pesnika i
mudraca, koja govori 0 odnosu religije, umetnosti i
nauke. Ona glasi:
Ko vlada naukom i umetnosti,
ima i veru;
Ko ne raspolaze njima dvema,
ostaje mu vera4
Ova izreka, s jedne strane, suprotavlja religiju
dvema vrhunskim delatnostima coveka a, s druge
strane, tvrdi da one prema svojoj zivotnoj vrednosti
mogu zastupati ili zameniti jedna drugu. Ako hocemo
da osporimo reUgiju i obiaom ooveku, oeigledno ne­
cemo imati na svojoj strai autOtet pesnika. Izabra­
cemo poseban put da bismo blize ocenili njegove reel.
Zivot kakav nam je dosuden suvise je tezak za nas.
Donosi nam odvec bola, razoearanja, neresivih za­
dataka. Ne mozemo izbeci ublazavajuca sredstva da
bismo ga mogli podneti.
"
N e ide bez pomocnih kon­
strukcija", rekao nam je Teodor Fontane. Takva
sredstva su, moze biti, trojaka: velika odricanja, lwja
nam omogucuju da potcenimo svoju bedu, zamee za
4 Goethe, Zahme Xenien IX (pesme iz zaostavstine).
18·
276
Iz kulture i umetnosti
zadovoljenje, lja je umanjuju, i opojna sredstva,
koja nas eine neosetljivim za nju. Nesto od ovoga je
neizbemo.5 Volter je mislio na odricanja zavrsavajuCi
svoga Candide savetom da treba da obradujemo sop­
stvenu bastu. I nauena dela1ost predstavlja takvo
odricaje. Zamea za zadovoljeje koju pruZa umet­
nost su iluzije u odnosu na stvarost, ali, zahvalju­
juci ulozi koju ima fatazija u dusevnom zivotu, zbog
toga psihieki nije manje delotvora. Opojna sredstva
deluju na nase telo izmenama njegovog hemizma. U
ovom redu nije lako odrediti mesto religiji. Morace­
mo dalje da tragamo.
-
Pita:je 0 smislu covekovog zivota postavljano je
bezbroj puta. Do sada nije nade zadovoljavajuci
odgovor - ukoliko je takav uopste i moguc. Neki,
koji to pitaju, dodaju: zivot ce za ljude izgubiti sva­
ku vrednost ako se poaze da nema smisla. Ai ova
pretnja ne menja nista. Cir s, stavise, da s pravom
smemo odbaciti to pitanje. Izgleda da se ono zasniva
na onoj ljudsoj uobrazenosti, eije mnogobrojne vi­
dove poznajemo odranije. O smislu Zivota Zivotinja
se ne govori, sem ukoliko se on sastoji u nameni da
sluzi ljudima. No, \ to nije odrZivo, jer eovek ne zna
sta da ra sa mnogim zivotinjama. Moze jedino da ih
opise, klasifikuje, proueava. Mnogobrojne zivotinje
su i to izbegle jer su zivele I izumrle pre nego st� ih
je covek video. Opet, samo religija zna da da odgo­
vor 0 smislu zivota. N ecemo pogresiti ako tvrdimo
da ideja 0 smislu zivota zivi i propada zajedno sa ne­
kim verskim sistemom.
5 Vilhelm Bus (Wilhelm Busch) kaze to isto, samo ba­
nanije, u Poboznoj Jeleni:
"
Ko ima briga, ima i likera."
Nelagodnost u kulturi
277
Postavicemo zato skromnije pitaje: sta ljudi
mogu saznati 0 svrsti svoga zivota na osnovu svoga
ponasanja, sta traZe od zivota, sta zele da postignu.
Odgovorom se ne moze pogresiti: teze za srecom, zele
da postanu srecni i da takvi ostanu. Ta teznja ima
dYe strane:- pozitivan i negativan cilj -s jedne stra­
ne, zele odsustva bola i nezadovoljstva, a s druge
strane dozivljavanje snamih zadovoljstava. U uZem
smislu reei, "sreca" se odnosi sam� na ovo drugo.
Shodno dvojstvu ciljeva, i aktivnost Ijudi se odvija
u dva pravca, prema tome da li zele da ostvare (pre­
tezno ìü eak iskljueivo) jedan u drugi cilj.
Smisao zivota, kao sto vidimo, jednosavno pr­
izilazi iz programa principa zadovoljstva. Taj princip
od poeeta vlada delatnoscu psihiCkog aparata. O
njegovoj svrsishodnosti ne moze se dvoumit, pa ipak
je Ijegov program u sukobu sa celim svetom, makro
- i mikrokosmosom. UopSe ga nije mogucno spro­
vesti, protivi mu se ceo poreda vaseIjene. MogIo
bi se rei da plan stvaranja sveta nije sadrzao nameru
d Cveku da srecu. Ono st� se naziva srecom, u naj­
uzem smislu te reei, potiee obieno od iznenadnog za­
dovoljenja jako nagomilanih potreba, a po svojoj pri­
rodi je moguea samo kao epizodiean fenomen. Svako
produzavanje situacije koju je prizeIjkivao princip
zadovoljstva daje samo osecanje mlake ugodnosti. Mi
smo stvorei da mozemo intezivno lZivati samo u
kontrastu, a u jednom stanju vrlo malo.6 Na taj na­
ein su nase mogucnosti srece ogranieene vec konst­
tucijom. S mnogo manje teskoca dozivljuje se nesre-
6 Gete (Goethe) cak poru(uje: "Ne podnosi se nista
teze od niza lepih dana.
"
To je, ipak, preterivanje.
278
Iz kuUure i umetnosti
ca. Patja preti sa tri strane: i sopstvenog tela, pre­
odredenog za rapadanje i nestajanje, pa ne moze cak
da izbege signale opomene: stih i bol; od spoljnog
sveta, koji premoCnim, nemilosrdntm, razorim sna­
gama moze da besni protiv nas, i najzad, iz odnosa sa
drugim ljudima. Patju iz toga izvora dozivljavamo
mozda bolnije od bilo koje druge. Skloni smo da je u
izvesoj meri smatramo nepotrebim dodatkom, iako
sudbinski nije nimalo manje neizbeza nego st� su
to patje drgog porekla.
Nije cudo, stoga, st� su ljud pod pritiskom tih
moguCnosti patje postall uereniji u svojim zahte­
vima za sreeom, kao Sto se i sam princip zadovolj­
stva pod uticajem Ipoljnog sveta preobratio u skrom­
fji, princip realnosti, pr cemu se ljudi smatraju vec
srecnim ako s izbegli nesrecu, prebrodili nevolju.
Zadatak izbegavanja ratnje uopste je rotisnuo u po­
zadinu postizaje zadovoljstva. Razmisljanjem za­
kljueujemo da se taj zaatak moze postici na razne
nacine. Sve te puteve su preporucile razne skole zi­
votne mudrosti, a ljudi su ih sledili. Neograniceno za­
dovoljenje svih potreba izgleda da je najpriramlji­
viji nacm zivota. To, pak, znaCi pretostaviti zado­
voljstvo opreznOti, st� se posle kratog vremena
sveti. Druge metode, ciji je najvaZiji cilj izbegava­
nje nezadovoljstva, razlikuju se medu sobo prema
tome kome izvoru nezadovoljstva poklanjaju vecu
paznju. Potoje postupci koji s ekstremni i koji su
umereni, jednostrani i oni koji pristupaju sa vise
strana. Najneposrednija zastita od patje koja moze
da proistele iz ljudskih odnosa je dobrovoljno oam­
ljeje, udaljavanje od drugih. Naravno, jasno je:
N elagodnost u kuUuri
279
sreca koja se postize tim putem jeste sreca spokoj­
stva, Neki od nacina otudivanja pruZaju jedinu od­
branu od spoljnog sveta onome koji zeli da taj za­
datak obavi sam. Naravo, postoji drugi i bolji put,
a taj je da uz pomoc tehnie predvodee naukom,
kao clan ljudske zajednice, kree u napad na priro­
du i potcini je ljudskoj volji. Tada saraduje sa svi­
ma na postizanju srece svih. Ipak, najintereantnije
su one metode zastite od patnje koje pokusavaju da
uticu na sopstveni organiza. U krajnjoj liniji, svaka
patnja je osecanje i postoji samo ako je osecamo.
Osecamo je samo zahvaljujuci odredenom ustrojstvu
svoga organizma. Hemijska metoa, intoksikacija,
najgrublja je, ali i najusesnije deluje u tom smislu.
Ne verjem da bilo ko razume nje mehanizam, ali
cinjenica je da postoje materije koje telo ne saddi,
a svojim prisustvo u krvi i tkivima neposredno
stvaraju osecanje zadovoljstva. Oe, takode, menja­
ju zakonitosti rada naSeg Oecajnog Zivota, te posta­
jemo nesoobni da primamo drazi koje prouzrokuje
nezadovoljstvo. Oba dejstva odigravaju se ne samo
istovremeno, vec su, izgleda, medusobno prisno po­
vezana. U nasem hemizmu, takode, mora da postoje
materije slicnog delovanja, jer poznajemo bar jedno
bolesno stanje, maniju, gde je ponasanje slicno pi­
janstv iao nije dat nikakvo opojno sredstvo. Nas
normalan duseVi zivot, oim tga, pokazuje koleba­
nja u smislu olaksanog H otezanog radanja zadovolj­
stva, a s time uporedo ide smanjenje, odnono poja­
canje prijemcivost za neprijatno. Na zalost, dosad
je ta toksicna strana dusevnih zbivanja promakla na­
ucnom istrazivanju. Pojedinci, pa i narodi, toliko
cene usluge oojnih sredstava u borbi za srecu i od-
280
Iz kulture i umetnosti
stranjivanje bede da su i kao dobrocinitelju dali
stalno mesto u svojoj ekonomici libida. Zahvaljujuci
njima, ne postize se samo neposredo zadovoljstvo
vec, u izvesnom stepenu, i zarko zeljena nezavisnost
od spoljnog sveta. Zna se da se uz pomoc
"
razbijaca
briga
"
1 svako doba moze izbeci pritisak realnosti i
naci utociste u nekom sopstvenom svetu, gde su uslo­
vi osecaja povoljniji. Poznato je da bas ta svojstva
cine opojna sredstva opasim i Ste1im. Ona su krivci
st� se u izvesnim okolnostima besorisno gube velike
kolicine eergije, koje bi se mogle upotrebiti za po­
boljsanje Ijudske sudbine.
Komplikovana grada naseg dusevnog aparata
pristupacna je i citavom nizu drugacijih uticaja. Za­
dovoljenje nagona predstavlja srecu, ali u istoj meri
postaie i uzro teskih !patnji, ukoliko bi nas spoljni
svet primorao da gladujemo protiveci se zadovoljenju
nasih potreba. Moze se ocekivati da bismo uticanjem
na te nagone uspeli da se oslobodimo jednog dela
patnji. Qvaj nacin odbrae od patnji nije vise uperen
na aparat osecanja, vec tezi da zagospodari unutra­
snjim izvorima potreba. Estremo se to dogada kada
se umrtve nagoni. Q tome uci orijentalna filozofija
zivota, a sprovodi je praksa joga. Ukoliko uspe, onda
se, naravno,
.
napustaju i sve druge aktivnosti (zrtvo­
van je zivot), a, s druge strae, oet, seeena je samo
sreca spokojstva. Isti put sledimo kada je cilj skrom­
niji, ako tezimo da upravljamo nagonskm zivotom.
Gospodari s u tom slucaju vise psihicke instancije
koje su se podredile principu realnosti. Pri tome se
uopste ne odustaje od nastojanja da se postigne za­
dovoljenje, a postize se i izvesna zastita od patji,
Nelagodnost u kulturi
281
jer se nezadovoljenje zauzdanih nagona ne dozivlja­
va sa toliko bola kao nezadovoljenje slobodnih. U
zameu za to, nesumnjivo oadaju mogucnosti uzi­
vanja. Osecanje srece zadovoljenjem divljeg nagona,
koga Ja nije zauzdalo, neuporedivo je intenzivnije
nego zadovoljenjem obuzdanog nagona. Neodoljivost
perverznih impulsa, mozda, i draz zabranjenog uopste,
dobijaju ovim ekonomsko razjasnjenje.
Jedna druga tehnika odbrane od patnje sluzi se
premestanjem libida. Nas dusevni aparat to dozvolja­
va, a njegove funcije pri tome dobijaju mnogo u gip­
kosti. Zadatak koji treba da se resi sastoji se u preme­
stanju nagonskih ciljeva te vrste tako da ne moze da
ih pogodi odbijanje iz spoljnog sveta. Sublimacija na­
gona to potomaZe. N ajvise potize ko ume dovoljno
da povisi udeo zadovoljstva iz izvora psihickog i inte­
lektualnog rada. Sudbia mu tada ne moze mnogo na­
skoditi. Zadovoljenja u vidu stvaralacke radosti umet­
nika koji je materijalizovao svoja mastanja, istraziva­
ca koji je resio probleme i spoznao istinu imaju na­
rociti kvalitet, koji cemo jednog dana svakako moei
okarakterisati i metapsiholoskL Zasada se moze izra­
ziti samo slikovito, cine na se
"
finija i visa
"
. Nji­
hov intenzitet je, medutim, prigusen u pore. denju sa
intezitetom zadovoljenja sirovijih, primarnijih na­
gona. Qni ne potresaju nase teleso bice. Slabost ove
metode je, pak, nemoguCost siroke primene. Pristu­
paea je samo malobrojnima. Preduslovi su narocita
podloga ¡ obdarenost, koji su retko prisutni u delo­
tvornim razmerama. Oa ni tom malom broju ljudi
nije u stanju da obezbedi potpunu zastitu od patnji,
ne daje im neprobojan oklop protiv strela sudbine i
282 Iz kulture i umetnosti
obieo otkaze kada sopstveno telo postane izvor
patnji.7
Ako je vec u ovom postupu jasna namera da se
pribavljajem zadovoljstva iz unutrasnjih, psihickih
zbivanja postigne nezav]ost od soljnog sveta, ta
teZja se jos jasnije ispoljava u sledecem postupku.
Tu se jos vise labavi veza sa realnoscu. Zadovoljenje
se postize putem iluzija, poznato nam je da su one to,
ali njihovo odstupanje od stvarosti ne ometa uziva­
nje. Oblast iz koje potie iluzije je Bvet fantazija. U
svoje vreme, do se razvijao princip realnosti, ta ob­
last je, u pravom smislu re�i, oslobodena obaveze da
proverava realnost i odredena da zadovoljava zelje
koje je tesko ispuniti. Na vrhuncu zadovoljstva po­
stiguti putem fatazije nalazi se uzivanje u ume�-
7 Ukoliko naroCita obdarenost ne odredi izricito pravac
zivotnom interesovanju, moze obican, svakom pristupacan
rad u svome pozivu da dobije znacaj koji mu je pridao Vol­
ter u svome mudrom savetu. U jednom kratkom pregledu
nije mogucno dovoljno istaci znaeaj r
a
da za ekonomiku
libida. Ni jedna druga zivotna tehnika ne vezuje pojedinca
toliko cvrsto za realnost koliko oslanjanje na rad. On ga
siguro bar uklapa u delic realnosti i u Ijudsku zajenicu.
Mogucnost da se u velikom obimu libidinozne komponente
(narcistieke, agresivne pa eak i erotiene) premeste na rad u
svome pozivu i meduljudske odnose, st� je sa njim pove­
zano, daje radu vrednost koja nije n po eemu manja od
vrednosti koju ima zahvaljujuci svojoj neophodnosti za
potvrdivanjem i obezbedenjem egzistencije u drustvu. Naro­
cito zadovoljstvo pruza poziv koji je slobodno izabran, st� u
stvari omogucava da se putem sublimacija ucine korisnim
postojece sklonosti i jos uvek prisutni, i konstitucionalno
pojacani, nagoni. I pored svega, Ijudi slabo cene rad kao put
ka sreci. Ne otimaju se da rade kao st� eine sa drugim mo­
gucnostima zadovoljenja. Vecina Ijudi- radi i nuZde. Iz te
prirodne odvratnosti koju imaju Ijudi prema radu proisticu
najtezi socijalni problemi.
Nelagodnost u kulturi
283
nickim delima, koja posredstvom umetnika postaju
pristupacna i onom koji sam nije stvaralac.8 Ko je
osetljiv na delovanje umetnosti, ceni je na najvisi
moguci nacin kao izvor uzivaja i zivote utehe,Ipak,
blaga narkoza u koju nas uvodi umetnost moze da
bude samo privremeno pribeziste od zivotih ne­
volja, ona nije dovoljno duboa da bi se zaboravila
realna beda.
Energieije i temeljnije deluje jeda drugi po­
stupak. Po njemu je realnost izvor svih patnji i je­
dini neprijatelj. Uz nju nije moguce ziveti. Onaj ko
zeli da bude u bilo kom smislu srecan mora zato da
prekine s njom sve veze. Pustinja okrece leda ovom
svetu i nece vise da ima posla s njim. Moze se uciiti
i vse od toga. Mogucna je zelja da se svet prenaCi i
da se umesto njega izgradi drugi u kome ce biti od­
stranjee najneposljivije strane i zamejene dru­
gima, u sladu sa sopstveim zeljama. Ko u pobuni
ocajanja pode tim putem ka sreci,! pravilu nece
nista potici. 8tvarot je za njega suvise j'aka. Po­
�ace sumanut i najcesce nece naci pomagaca u spro­
vodenju sVje sumanutost. Tvrdi se da se svao o
nas u nekom pogledu ponasa slicno paranoiku i stva­
ranjem zelje ispravlja neku sebi nepodnosljivu oso­
binu sveta i tu sumautost ubacuje u realnost. Slucaj
kada veCi broj ljudi pokusa zajednicki da sebi obe­
zbedi sreeu i zastitu od patnji sumanutim iskrivlje­
nje stvarosti je od naroCtog znacaja. Ludilom
masa tave vrste moramo nazvati i ljudske religije.
8 Uporedi: Formulacija 0 dva pTincipa psihickih zbiva­
nja, 1911. Sabrana dela, kj. V i Uvod u psihoanalizu XIII
(Sabr. dela, knj. VII).
284
Iz kuZture i umetnosti
Naravno, ludilo ne uvida niko kada i sam sudeluje
u njemu.
Ne verujem da je potpuno 'VO nabrajaje meto­
da kojima se Ijudi trude da ostvare srecu i 'dstrane
patnju. Znam, tak'de, da se 'va materija moze i dru­
gacije rasporediti. Nisam jos naveo jedan od takvih
postupaka; ne zato sto sam to zaboravio, nego sto
cem' se njime bavti u vezi sa necim drugim. Kak' bi
i bilo moguCn' zaboraviti bas tu tehniku umetnosti
zivljenja! Nju obelezava najednovatiji spoj karakte­
risticnih crta. Naravno, i ana tezi za nezavisoscu od
sudbine (najbolje da to tako nazovemo) i radi toga
prenosi zadov'ljeje u unutrasnje dusevne procese.
Koristi se pri t'me pomenutom pomerljivoscu libida.
Ali se ne odvraca od sveta, nar'tv: priaja za nje­
g've objekte i potiZe srecu iz osecajnog odnosa pre­
ma njima. Pr tome se ne zadovoljava, tak' reci, tro­
mom rezignacijom i izbegavanjem nerijatnosti; ta
tehnika radije nehato prolazi pored takvog cilja i
cvrst' se drZ prv'bitnog strasnog stremljeja pozi­
tivnom postizanju srece. MoZda se 'na stvarno ovom
cilju pribliZava vise nego bilo koja druga metoda. Go­
vorim, naravno, 0 Zivotnom pravcu koji stavlja u sre­
diste Ijubav i ocekuje sva zadovoljstva otuda sto voli
i sto je voljen. Takva psihieka konstelacija nam je
svima dosta bliska. Medu oblicima u kojima se ispo­
ljava ljubav, pola ljubav nam pZa najsnazniji do­
zivljaj oecanja zadovoljstva, koji sve preplavljuje i
tako je obrazac nasoj cemji za srecom. Sta bi bilo
prirodnije no da ostanemo pri tome i trazimo srecu na
istome putu gde smo je sreli prvi put. Slaba strana
ove zivotne tehnie je jaa kao dan. Inace ne hi ni­
kome palo na pamet da napusti ovaj put ka sreci ram
NeZagodnost u kulturi
285
drugoga. Nikada nismo slabije zasticeni od patnje
nego kada volimo, nikad bespomoenije nesrecni nego
kada izgubimo voljeni objekt i1i njegovu ljubav. Ali,
time nismo zavrsili 0 Zivotnoj tehnici zasnovanoj na
vrednovanju Ijubavi. O tome treba reci mnogo viSe.
Mozemo povezati sa ovim zanimljivu pojavu da
se sreca u zivotu ocekuje pretemo od tZivanja u le­
pome. U nasim culia i rasdivanju ona se prikazuje
uvek u vidu leote ljudskih oblika i pokreta, predme­
ta iz prirode i predela, umetiCog, pa cak i nauc­
nog stvaralaStva. Este stay u odnosu na zivotni
cilj pruZa slabu zastitu od patji kojima smo izlozeni,
ali je ipak u staju da nam mnogo sta nadoadi.
Uzivanje u lepom ima obelezje jednog posebnog, bla­
go opojnog osecaja. Nije jasna nikakva korst od le­
pote, niti se uvida da je ona za kulturu nuzna, pa ipak
se kultura bez nje ne moze zamiliti. Nauka 0 etetici
proucava uslo\e pod kojima se dozivljava lepo, ali
nije mogla da objani prirodu i poreklo lepote. Neu­
speh se, kao sto je uobicajeo, prikriva upotrebom
zvueih, praznih reei. N a zalost, 1 psihoanaliza moze
vrlo malo da kaze 0 leoti. Izgleda jeino potrdeno
da je njen zacetak u oblasti seksualnih osecaja. Ona
bi mogla biti obrazac pobude sa zaprecenim ciljem.
"
Lepota
"
i
"
draZ
"
prvobito s svojstva seksualnog
objeta. Potrebno je napomenuti da se genitalije sko­
ro nikada ne smatraju lepim iako njihova pojava
uvek uzbuduje. Izgleda, medutim, da je karakter le­
poga svojstven nekim sekundarim polnim odlikama.
Usuduje se, uprko neotpunosti, da iznesem
neke oaske u vidu zaljucaka nasih ispitivaja. Pro­
gram -koji nam namece pricip zadovoljstva - da
postignemo srecu ne moze se ispuniti, pa ipak ne
286 Iz kultuTe i umetnosti
smemo - ne, ne mozemo, - napustiti napore da se
ispunjenju priblizimo na ovaj Ü onaj nacin. Mozemo
ici veoma razlicitim putevima, odabrati pozitivan cilj:
postizanje zadovoljstva, H negativa: izbegavanje ne­
zadovoljstva. Nijednim od nacina ne mozemo postici
sve st� zelimo. Sreca u onom umerenom smislu, kako
se jos moze smatrati mogucnom, jeste problem indi­
vidualne ekonomije libida. Ne postoji za to savet koji
odgovara svima. Svako mora sam da pronade sopstve­
ni nacin kako da postane srecan. Najrazlicitiji cinioci
ce doci do izraZaja i usmerice izbor puteva. Radi se 0
tome koliko realnog zadovoljeja od sveta neko moze
ocekivati i u kolikoj meri je spreman da postane ne­
zavisan o njega; i najzad, koliom snagom smatra
da rasolaze da bi ga izmeio prema svojim zeljama.
Vec u tome ce osim spoljnih okolnost, odigrati odlu­
cujucu ulogu psihicka konstitucija pojedinca. Covek
koji je preteEo erotican pretpostavice osecajne veze
sa drugim osobama, nardstican covek, pretemo je
sam sebi dovolja, trazice osnovna zadovoljenja u
sopstvenim unutrasnjim duseVim zbivanjima. Covek
od akcije nece napustiti spoljni svet, u kome moze da
ogleda svoju snagu.
U proseeog od ovih tpova, vrsta njegove obda­
renosti i opseg mogucnosti sublimacije nagona odlu­
cice u kom pravcu ce usmeriti svoje interesovanje.
Svaka ekstremna odluka bice kamjena time st� oso­
bu izlaze opasnosti koju donosi biranje iskljucivo
jedne zivotne tehnike ako se pokaze nedovoljnom.
Verovatno nam i �vota mudrost savetuje da ne oce­
kujemo sva zadovoljenja od jedne jedine temje, kao
st� oprezan trgovac izbegava da ulozi sav kapital na
Nelagodnost u kultuTi
287
jeno mesto. Uspeh nikad nije siguran, zavisi od sku­
pine mnogih momenata, ali verovato najvise od
sposobnosti psihicke konstitucije da prlagodi svoje
funkcije okolini i da nju iskoristi za pribavljanje za­
dovoljstva. Covek koji je dosao na svet sa narocito
nepovoljnom nagonskom konstitucijom i nije kako
treba [zvrsio preobraZaje \ prerasporedio svoje libi­
diozne komponete neophodne za kasniju delatnost
imace teskoca da iz svoje Ispoljne situacije postige
sreeu, narocito kad je suocen sa teSim zadacima.
Bestvo u neurozu, do kojeg obiao dolazi jos u mla­
dosti, preostaje mu kao poslednja zivota tehnika
koja daje izgleda bar za uteSna zadovoljstva. Covek
koji u poznijim gdiama uvidi da su mu napori u
potrazi za srecom omanuli, nalazi jos uvek utehu u
zadovoljstvu od hroniane intoksikacije H preduzima
ocajnicki pokusaj pobune u psihozi.'
Religija suzava dgru izbora i prilagodavanja, jer
namece svima na isti nacin svoj put za postizanje
srece i zastitu od patnji. Njena se tehnika, koja ima
na umu zastrasivanjeinteligencije, sastji u potcenji­
vanju vrednosti Zivota i sumanutom izopacavanju
slike realnog sveta. Po tu cenu, prisilnom fiksacijom
jednog psihickog infantilizma i uvlacenjem u jedno
masovno ludilo, religija uspeva da mnoge ljude po­
stedi individualne neuroze. Ali rsta vise. Postoje,
kao st� smo rekli, mnogi putevi koji mogu voditi
9 Osecam potrebu da ukazem bar na jednu od praznina
u gornjem prilogu. Razmatranje mogucnosti coveka da bude
srecan ne bi trebalo da izostavi pretresanje odnosa izmedu
narcizma i libida vezanog za objekt. Hteli bismo da znamo
sta za ekonomiju libida znaci to ako je covek u sustini pre­
pusten samom sebi.
288 Iz kulture i umetnosti
sreci, onakvoj kakva je ljudima dostupna, ali nijedan
nije siguran. Religija, takode, ne moze da oddi svoje
obecanje. Vernik, najzad prmora da govori 0
"
ne­
dokucivoj volji bozjoj
"
, priznaje time da mu je, kao
poslednja moguCnost utehe i izvor zadovoljstva u
patnji, preostalo samo bezuslovno potcinjavanje. A
ako je spreman na to, oda je verovato mogao sebe
postedeti zaobilazenja.
¯Î
Nasim istraZivanjem 0 sreC nismo saznali mnogo
vise o oste po2atog. Ako ga i produZimo ptanjem
zasto je ljudma toliko tesko da postanu srecni, nema
mnogo izgleda da doznamo nesto novo. Zapravo, dali
smo odgovor pokazavsi U izvora nasih patji: pre­
moc prirde, troSost naseg tela i nesavrsenstvo usta­
nova koje upravljaju vezaa medu ljudima u po­
rodici, drzav i drustvu. U pogledu dva prva, za­
kljucicemo bez mnogo kolebanja: preostaje na da
prznao te izvore patje i da se prepustimo neiz­
bemom. Prirodu necemo nkada potuno savladati.
Nas orgazam, koji je i sa de te prirode, uvek ce
ostati tvorevina prlama i ogranicena u mogucnosti­
ma i prlagodavanju. Ovo saznanje ne paraliSe; na­
protiv, uazuje pravac nasem delovaju. U stanju
smo da s oslobodimo ponekih, mada ne svih patji,
a druge da ublazimo; to nam dokazuje hiljadugodi­
snje iskustvo. DrugaCje se postavljao prema tre­
cem, socijalnom izvoru patji. Njega necemo da pr­
hvatimo. Ne mozeo shvatiti zbog cega te ustanove
koje smo mi sai stvorli ne bi bile upravo za za­
stitu i dobrobit svih na. U svakm slucaju, razmi­
sljajuC koliki smo lo� uspeh postigl na tom polju
19 Frojd, Odabrana dela, V
290 Iz kultuTe i umetnosti
zastite od patje, budi se sumnja - ne skriva l se
i ovde deo nesavIadive prirode? -, ovog puta u vidu
sopstvene psihicke tvorevine.
U toku razmatranja ove mogucnosti dosIi smo
do tvrdnje koja toliko zapajuje da se moramo za­
dzati na njoj. Ona gIasi: nasa takozvana kultura snosi
velik deo kriviee za nasu bedu. Oseca1i bismo se srec­
rjim ako bismo je napustili i nasli se u primitivnim
usIovima. Nazivam je zapanjujucom jer, kao god od­
redili pojam kulture, cijeea je da bas kulturi pri­
pada sve oo Cme pokusavamo da se zaSttmo od
pretnji koje roticu D izvora patnji.
Kojim putem je toliko Ijudi dosIo do tog stao­
vista zacudujuceg neprijateIjstva prema kulturi. Ja
mislim da je dubko i odaVo postojece nezadovoIj­
stvo stanjem kultre u datom trenutu stvorlo oso­
v iz koje je u odredenim istorijsk priliama izra­
sla osuda. Mislm da pozajem posIednji i pretposIed­
nji takav rovod. Nisam dovoljno ucen, te nisam u sta­
nju da pratim lanae tih dogadaja dovoljno daleko kroz
ljudsku itorju. Takav neki faktor, nerijateljski na­
strojen prema kulturi, svaako je delovao vec u vre­
me 'pobee hriscanstva nad paganstvom. Bio je vrlo
srodan obezvredenju zemaljskog mvota st� je sro­
velo hriscanstvo. Uspesi istazivaCih putovanja i do�
dir sa primitivnim narodima i pIemenma predstav­
Ijaju pretsIednji povod. Zahvaljujuci povrsnom
posmatraju i pogreSo shvacenim obicajima i navi­
kama, EvrIjanima se cinilo da oni vode jednosta­
van, skroma i srecan zivot, nedostupan posetiocima
vise kulture. Kasnija saznanja su ispravila izvesne
zakIjucke takve prirode. U mnogim slucajevima, ci­
tav niz zivotnih oIaksica, za koje treba zahvaliti veli-
Nelagodnost u kultUTi
291
kodusnosti prirode i Iakoci zadovoIjenja glavnh po­
treba, zabIudom je pripian odsutvu zamrseih kuI­
tur zahteva. PosIednji povod poznajemo naroOto
dobro. Nastao je kada smo upozali mehaizam neu­
roza koje prete da sahrane \ onaj del srece kultur­
nog Cveka. Utvrdili ,smo da Cve ptaje nerotican
jer ne moze da podnese obim od:eaja koja mu je
nametnulo drustvo radi svojih kultum ideaIa. Na
osnovu toga se zakljucuje da bi otklajaje U znatno
smanjenje takvih zahteva znacilo vracaje moguc­
nosti postzanja srece.
Pored toga, postji 1 drugi momenat razoearanja.
PosIednje geeracije Ijudi ostvarile s ogroma na­
preda prrdnih nauka i njihove tehniCke primene
i ucvrIe svoju vIat nad prirodom na nacin koji se
raije nije mogao ni zazsliti. Pojeinost 0 napretku
s svima pozate \ nema ptrebe da ih pominjemo.
Ljudi su poosni ovim tekoviama 1 imaju prava na
to. Cii m se, ipak, da su zapaziIi da novo steeene
mogucnosti rasoIaganja prostoro i vremeom, pot­
Cnjavaje snaga prirode, ispujenje hiljadugodisnjih
zelja nisu povecali obim zadovoIjstva ocekivanih od
zivota, niti ih prema njihov oecajima ucinili
sreeijim. L ovih tvroji zadovoljicemo se zakIjuc­
kom da vIast nad prirdom nije jed predusIov Ijud­
se srece i da, takode, nije jedini ciIj kture. Ai na
osnovu toga necemo zakljuOti da je tehnick napre­
dak bez vrednosti za nasu ekonomiju srece. MogIo bi
se prigovoriti: zar nje pozitva dobita u zadovolj­
stvu, nedvosms1en porast osecaja sreee, ako pe­
kad mogu da zazeIim da cujem glas ,svoga deteta koje
zivi stotinama kiIometara daleko od mee, kada ne­
posredno posIe iskreavaja prijateIja, mogu da sa-
19·
292 Iz kulture i umetnosti
znam da je dobr prosao na dugom \ naporom pu­
tovanju? Ne znaCi D msta sto je meicini uspelo da
ogromno smanji smrtnost male dece i opasnost od
infekcije porodilja, pa cak 1 da produzi prosek Zivota
kultumih ljudi za maeaja brj godia? Mogli bimo
nabrojiti jos ,veli boj V tliko dobrh stvari za­
hvaljujuci toliko kudenom dobu nauCnog i tehniCkog
napreta. Ali, cuje se i gIas pesitiCe kritike, koji
opominje da se vecina takvh zadovoljenja odigrava
po uzoru
"
jevtinog rrovoda
"
koji se velica u jednoj
anegdoti. Uzivaje takve vrste postiZemo kada hladne
zimske noci izvucemo ispo porivaca golu nogu i
opet je uvueemo. Dete nikada ne bi raptlo rodni
grad da ne postji zelemica koja savladuje daljine,
telefon ne bi bio potreban da se euje njegov gIas. Moj
prijatelj ne bi preduzeo putovanje morem da nije
uspostavljena plovidba preko okeaa, pa mi DO bi bio
potreban telegraf da smiri moje brige. Cemu korsti
smanjenje decje smrost kada nas bas ona primo­
rava na najveca ogramceja radanja dece, tako da u
krajnjoj liniji ne odgajamo vise dece nego u vreme
pre carstva higijene. Svoj sekualni Zvot u brau vo­
dimo, pri tome, pod teSm uslovima, a verovato ra­
dimo i protiv korsog pirodnog odabiranja. Najzad,
sta ce nam dug zivot ao je teza, oskudan u rado­
stima I tolfko pu patnji, da nam je smrt dobrodosli
spasilac.
IzgIeda sigumo da se ne osecamo dobro u naoj
danasnjoj kulturl, iao je vrlo tesko prosuditi da li
su se Ijudi u proslosti, i u kolikoj Il eri, osecali srecni­
jima i kakav su udeo u tome imali uslovi njihove kul­
ture. Uvek cemo bti skloni da nevolju sagledamo
objektivno, tj. da sebe sa svojim zahtevima i svojom
Nelagodnost u kulturi
293
osetljivoseu postavmo u uslove u kojima bismo onda
ispi tali kave cemo povode za osecanje srece i nesrece
u njima naC. Ovakav nacin posmatranja, koji se cini
objektivnim jer ne uzima u obzr varijacije subjek­
tivne osetljiVosti, naravno, najsubjektiviji je jer me­
st� svih drugih, nepoznatih dusevnih stanja, stavlja
svoje. Sreca je, pak, nesto u potnosti subjektivno.
Ma koliko se jos uvek zgraZavali zbog izvesnih situa­
cija, recimo antickih robova na galijama, seljaka u
30-godisnje ratu, zrtava svete ikvizicije, Jevrejira
koji ocekuje pogrom, ipak nam je nemogueo da se
uZivimo u te osobe, da odgonetnemo promene prijem­
civosti za osecanja zadovoljstva I nezadovoljstva do
kojih su doveli prvobita tupost, postepeno otuplje­
nje, prestana nadaja, grublji i fiiji racin narko­
tiziranja. U slucaju mogucnosti najvece patnje, stu­
paju u dejstvo odredei dusevni zaStitni uredaji. Cini
mi se nekorisnim da i dalje pretresam ovu stranu
problema.
Vreme je da se pozabavimo sustnom kulture,
cija je vrednost za sreeu dovedea u smnju. Necemo
traZit formulu koja sa malo reei izrazava tu sustinu,
pre nego sto ponesto saznamo ispitivanjem. Dovoljno
je, dakle, da ponovimo
10
da rec
"
kultura
"
ozacava
celokupni zbir postignuca i ustanova u kojima se nas
zivot razlikje od zivota nasih mvotnjskih predaka i
koje sluze dvea svrhama: zaStit coveka od prirode
i uredenju odosa medu ljudima. Radi boljeg razu­
mevaja saupicemo posebice obelezja kulture, kako
se javljaju u ljudskim zajednicama. Pri tome cemo se,
10 Vidi: Buducnost jedne iluzije (Die Zukunft einer
Illusion) 1927.
294 Iz kulture i umetnosti
bez predomisljaja, rukovoditi obicajnim govorom,
Ú, kako se taode kaze, jeziokim oseeajem, verujuei
da ee to hti u skladu ì sa UI utraSjim spoznajama
koje se jos oiru izrazavanju apstratnim recima.
Uvod je lak: klturim smatramo sve radnje i
vrednosti koje sluze coveu da koristi zemlju, da ga
stite od nasilja prirodnih sUa i sI. Najmanje je sum­
nji u ovaj yid kulturalnost. Prva dela kulture ako se
vratimo dosta daleko unazad, bila s upotreba alata,
zauzdavanje vatre, izgradnja naselja. Medu njima je
narocito macajno potOinjavanje vatre, izvanredno do­
stignuee kome nije ,hilo prethodnog uzora.l
1
Ovim je
covek utro puteve kojima od tada stalno ide sve dalje.
Lako se mogu odgonetnuti pobude za t. Svim svojim
orudima Cove cii svoje organe (i more i senzor­
ne) savrsenljim, Ú otklaja prepree njihovom delo-
11 Psihoanaliticki materijal, nepotpun, ne sasvim razgo­
vetan, daje ipak fantastican nagovestaj 0 poreklu toga co­
vekovog podviga. Pracovek kao da je imao obicaj pri su­
sretu sa vatrom da zadovolji infantilnu zelju time sto je gasio
mlazom mokace. Prema sagama kojima raspolaZemo, 0 prvo­
bitom laznom znacenju plamenih jezicaka koji sukljaju
uvis ne moze biti sumnje. Gasenje vatre mokrenjem, sto cine
i kasniji dzinovi, Guliver u Liliputu i Rabelaisov Gargantua,
predstavljalo je neku vrstu seksualnog akta sa covekom, uZi­
vanje u muskoj potenciji koz homoseksualni dvoboj. Onaj
koji se prvi odupro tome zadovoljstvu i sacuvao vatru, mo­
gao ju je poneti sa sobom i uzeti u svoju sluZbu.
C
inom suz­
bijanja plamena svog sopstvenog seksualnog uzbudenja, ukro­
tio je prirodnu snagu vatre. Ova velika kulturna pobeda
bila je, dakle, nagrada za odricanje od nagona. Izglea da je
zatim zena postavljena za cuyara zarobljene vatre na doma­
cem ognjistu jer joj anatomska grada onemogucava da po­
pusti takvom iskusenju. Vredno je spomena da analiticko
iskustvo redovno pokazuje povezanost castoljublja, plamena
i uretralne erotike.
Nelagodnost u kulturi
295
vanju. Motori mu daju dZinovsku sagu, koju moze,
kao i svoje miSee, da upueje kda zeli, da sagradi
brod i avion, tao da ni vazduh D voa ne mogu da
sprece njegovo kretanje. Naocarima koriguje manu
sociva u svom oku, dogledom rsmatra daleka pro­
stranstva, mikroskopom savladuje granice vidljivosti
odredee gladom mreZnjace. Stvorio je instrumenat u
ob1ku fotografske kamere, koji zaddava trenute
vidne utiske. To ito cini gramofosa ploca sa zvuc­
nim utscima, koji su isto tao prolazi. Obe su u
osovi materijalizacija date mu sposobnoti seanja,
njegovog pameenja. PomoCu telefona cuje sa razdalji­
na koje bi cak i bajke prizale nedostun. Pisanje
je u pocetu bio govor odsutog. Kuea je zamea za
majCinu utrobu, koja je prvi ali verovatno j08 uvek
zeljei dom, u kome se, siguro, toliko dobr osecao.
Dela koja je cove stvoro na ovoj zemlji pomoeu
svoje nauke i tehnike ne samo W zvuce kao bajka,
vee su zaravo ispunjenje svih -a ne samo vecine -
zelja iz bajk. Na zemlju je prvohtno stpio kao sla­
basno Zvotinjso biee, a svao bice njegove vrte
uvek mora d stup na nju kao nemoCno oocje -
"oh inch of nature". Sva ova dobra moze smatrati
kulturim naslede. Ò davna j e izgradio predsta­
vu ideala sveom i svemaja i njih ovaplotio u
svojim bogovia. Njma je pIpisivao sve 8tO je i­
gledalo nedostizno zeljama U mu je bilo zabranjeno.
Sme se, dakle, reCi: ovi bogov bili su ideali klture.
Sada se sasvim priblizio iujenju tih ideala, tako
rem i sam je postao bog. Naravno, samo saglaso
opste ljudskom shvatanju 0 dostizanju ideala. Ni u
cemu savrseno, ponegde bas nikako a drugde samo
polovcno. Covek je, moglo bi se reei, potao neka
296
Iz kuZture i umetnosti
vrsta boga sa protezama. Stvao velicanstven, kada
postavi sve svoje pomo6e organe. Al, oni mu nisu
prrasli i primoravaju ga u neki prilikama da j os
mnogo stvara. Uostalom, ima prava da se teS time
st� taj razvoj nece biti zavrsen bas sa godinom go- .
spodnjom 1930. Buduca vremena ce donet novi, ve­
rovatno neojmljivo veliki napredak u ovoj oblasti
kulture i povecat jos viSe slicnost bogu. Naseg ispi­
tivanja radi, ne semo zaboravi1i da se danaSnji co­
vek, iako slican Dg, ne oseca srecmm.
Nekoj zemIji, dakle, priznajemo da je dostigla vi­
soku kulturu kada vidimo da se u njoj neguje i celi­
shodo sprovodi sve ono st coveku sluZ za korisce­
nje zemlje i njegovu ZQstitu od prirodnih sila, ukrat­
ko receno sto mu je koriso. U takvoj zemlji je regu­
lisn tok reka koje prete plavama, a vodu i o­
voe kanalima onamo gde u njoj oskudevaju. Zem­
ljiste je brizljivo obradeno i zasadeno rastinjem koje
tu moze da uspeva. Mineralno blago se marjivo izno­
si iz dubine na povrsinu i preraduje u zeljee alate i
oruda. Saobracajna sredstva s mogobrojna, brza i
pouzdana. Divlje i opase mvotinje su uniStene. Ga­
jenje onih koje su pripitoljene I postale domace u
punom je zamahu. Me<utim, prema kulturi imamo
jos druge zahteve, i nadamo se da cemo ih u istim
tim zemljama naci ostvarene u zatoj meri. Kao da
zelimo da poreknemo najpre postavljenu tvrdnju,
kulturim nazivamo i kada vidimo da je paznja ljudi
posvecena stvarima koje bas ni po ceu nisu korisne
(koje su pre nekorisne), na primer, kada se u varosi
na neophodnim zelenim povrSinama koje sluze za
igralista i kao rezervoar vazduha nalaze i leje cveca,
Ü kada su prozori stanova ukraseni saksijama sa
NeZagodnost u kuZturi
297
cvecem. Ubrzo zapazamo da je ono nekorisno, za koje
ocekujemo da ce se ceniti u kultuijoj sredini, lepo­
ta. Zahtevamo da kultura covek bude postovalac le­
pote kad na nju naide u prrodi \ da je, prema vestini
svojih ruku, ostvaruje na predmetima. Daleko smo od
toga da ovim iscreo sve S ocekujemo od kulture.
Zahtevamo da vidimo i znake Cistoce i reda. Nemamo
visoko misljenje 0 kulturi egleske provincijske va­
roSi iz doba Seksira kada procitamo da se pred vra­
tima kuce njegovih roditelja u Stratforu nalazila ve­
lika gomila dubreta. Nismo u stanju da se uzdrzimo,
pa grdimo "varvarstvo" (Sto je suprotno kulturi), ako
na stazama Becke sume vdimo razbacanu hartiju.
Necistoca svake vrste ÕI nam se da j e nespojiva sa
kulturom. Protezemo zahteve za cistocom I na covecje
telo. Sa zaprepascenje slusamo 0 zadahu koji se
sirio od lienost Kralja Sunca. Klimao glavom kada
nam u 1sola Bella pokazu mall umivaonik koji je slu­
zio Napoleonu za jutarju toaletu. Ne cudimo se cak,
ako neko upotrebu sapua uzima kao neosredno me­
rHo kulture. Slicno vam i za red, koji se kao i cistoca
u potpunosti tice ljudskog roda. Za razliku od cistoce,
koju u prirodi ne mozemo oceivati, red stavise,
predstavlja opoasanje prode. Posmatranje velikih
astronomskih pravilnosti ne samo da je coveku poslu­
zilo kao uzor, vec je dalo I polazne tacke uvodenju
reda u sVoj zivot. Red je nea vrsta prisile ponavlja­
nja, koja na osnovu j ednom uspostavljenog poretka
odreduje kada, gde i kako treba nesto uciniti, kako
bismo se u svakom slienom slucaju postedeli koleba­
nja i oklevanja. Dobrobit rea se ne moze poreci. On
ljudima omogucava da najcelishodnije koriste prostor
i vreme a pritom im stedi fizicku snagu. S pravom
298
Iz kutture i umetnosti
bismo mogli ocekivati da se on provlaCi od pocetka i
bez prisile ko Ijudsku delatost, pa je opravdano
eudenje st� to nije slucaj. Covek u svoe radu ispo­
ljava prirodnu sloost za nemaost, neurednost, i
tek ga, u velike napore, moaO vaspitat da opona­
sa nebeske uzore.
Lepota, Cstoca i red ocigledo zauzimaju poseb­
no mesto medu zahtevima kultre. Niko nece tvrditi
da su oi isto ,tolio vaZni lo liko savladivaje prrod­
nih sila i drugi moent, koje cemo upoznat; pa ipak,
niko ne zeli da ih po1ise kao sorede. Primer lepo­
te, sam po sebi, poazuje da kultura nije mmiSljea
radi korisnoti te je ne smemo izosavit medu onim
st� je od interesa za kulturu. Kos rea je saswm
ocigledna. St� se tice Cstoce, pretpoavljamo da nju
zahteva higijena, ali mozemo naslutiti da ovaj odos
nije bio æV neozat Ijudima i pre doba naucne
zastte od blest. Korisost nam ipak ne objasnjava
u potpunoti tu teZju; mora da j e jos nest poredi.
£ m smatamo da Il ijedn drugim svojstvo
ne mozemo ,bolje obeleziti lltur nego postovajem
i negovajem vSih psihiOih delatnosti, inteletual­
nih, naueih i umetniCh postguca, vodece uloge
koja se u coveejem zivot pripiuje idejama. Medu
W idejama nalaze se na vrhu religiozi sistemi, ciju
sam zarsenu gradu pokuSao na drugom mestu da
ravetli. Uz njih su filozofske sekulacije i, najzad,
ono st� bi se moglo nazvat ljudskim idealia: njiho­
ve predtave 0 mogeom savsenstvu pojedinca, na­
rada, citavog coveoanstva i zahtevi koji se postavlja­
ju na osovu ovakvih predtava. Ove tvorevie nisu
medusbno nezavise, one su, stavde, prisno isre­
pletae, st otezava ne samo njihovo prkazivaje,
Nelagodnost u kutturi
299
vec i pholosko objasnjenje njihovog postanka. Pri­
hvatimo li, sasvm uOpteno, da je opruga koja pokre­
ce svaku covekovu delatost teZja ka oba cilja koji
se slivaju: ka koristi i ka postizajr uzivaja, onda
moramo smatrati da to V 1 za ovde navedene kul­
tume pojave, mada se to uocava lako samo u naucnoj
¡ umetnickoj delatos. Nema sumnje da i one drge
delatnosti odgovaraju jar potrebama cov�a, mo­
zda onakvm koje s razvijene sao kod manjeg bro­
ja Ijudi. Isto tao, ne semo dozvoliti da nas dovedu
u zabludu neciji sudovi ° vrednoti pojeinih religi­
ozih, filozofskih sistema i tih ideala. Bez obzira na
t da D u njima vdimo najviSe dostiguce ljudskog
duha H ih saZaIjevamo kao zablude, moramo priznati
da njihovo potojanje, a narCito ao oe preovlada­
vaju, ozacava visok spaj klture.
Poslednja, svakako ne najbezacajnija karakter­
na osobina nee klture koju treba da ocenimo, jeste
kako su uredeni odnoi medu Ijudia, druStveni Od-
nos, st se OO na ooveka kao suseda, pomagaca,
seksua objet drugoga, claa por�ce i drzave.
Ovde ce bim izzeto teSko da se oslobdimo nekih
idealnih zahteva, kako biso shvatili ono st je uop­
Ste kulturo. Mogli bismo, mozda, poceti objaSjeje
da se kulturalni elemenat pojavljuje u tenutku prvog
pokusaja da se urede druStve odoi. U odsustvu
ovakVog pokuaja, odnosi D D podredeni samo volji
pjedinca, tj. fizicki jaci bi ih podesio prema svojim
interesima i nagonskim ppdstcajima. Nista se ne bi
tu promeilo ako taj jaC naide na pojedinca jaceg
o sebe. Zajednioki Zivot Ijudi je moguc tek kada se
sakupi vecina koja je jaca od bilo kog pojedica í .
koja je ujedijena protiv svakog pojedinca. Moc za-
300
Iz kultuTe i umetnosti
jenice se sada postavlja kao "pravo" nasuprot moe
pojedinca, koja se osuduje kao gruba sila. Zamena
moei pojedica zaj ednico predstavlja odluean korak
za kulturu. SuSna leZ u ograieenju moguCnosti za­
dovoljeja clanova zajedice. Pojedinac nije pozna­
vao takve ograde. Sleeei zahtev klture je, stoga,
pravda, to ee reei, oaje da j ednom stvoreni po­
redak neee ponovo biti skrse u korist pojedinca.
Etieka vredost ovavog ptava ovde se neee prosudi­
vati. U daljem razvoju, kultura, izgleda, teZi da ovo
pravo ne bude SaO izra volje nee male zajednice
(kaste, drutvenog sloja, plemena) koja se prea dru­
goj, mozda brojnijoj, masi opet ponasa kao naslnik.
Krajnji ishod treba da bude zakon, kome su 'svi (u
najmanju ruku svi podobi za zajedc) doprieli
zNvom s¥oga nagona \ koji ne dopuSta da neko (opet
sa istim izuzetom) postane zrtvom grube sile.
Liena slobda nije proizvod llture. Ona je bila
najSira pre pojave DìIo kakve kulture, mada je onda
bila bez vrednoti jer je eovek jedva bio u sanju da
je brani. Razvojem kulture oa dozivljava ograniee­
nja, a pravda izskuje da niko :e bude povlasee od
tih ogranieenja. Pojava koja se javlja u svakoj ljud­
skoj zajednic u vidu teZje za slobodom moze zna­
eiti pobunu protiv neke postojeee nepravde i zato biti
korisna za dalji razvoj kulture i podnosljiva kulturi.
Ali moze isto tako poticati iz ostataka prvobite lie­
nosti nezauzdane kulturm i tako potati osova ne­
prijateljstva prema kulturi. TeZja za slobodom dize
se, dakle, protiv nekih. odredenih oblika i zahteva
kulture, U protv kulture uopste. Izgleda nemoguee
da eoveka mozeo bilo kakvim uticajima navesti da
preobrazi svoju prirodu u prirodu termita, I zato ee
Nelagodnost u kuItuTi
301
uvek braniti svoje zahteve za lieom slobodom pred
voljom mase. Dobrim delo j e borba Coveeanstva
usredsredena na jea zadatak - iznalazeje celi­
shodog tj. sre6g poraVaja izmedu indiwduanih
i kulturih zahteva mae. Sudbsi problem je za
njih da D je moguCo posmei tvo poravanje kroz
nei oblik kulture H se sukob ne moze izgladiti.
Posto smo dozvolii opstem oseeanju da nam kaZe
koje osbenost covekovog mvota treba da nazivamo
kulturi, dobili smo celow1u predstavu 0 kulturi.
Doduse, no saznali vse :ego Sto je opste pozat.
Pr tme smo pazili da se i ,sami ne saglasimo sa pre­
drasud da kutura zaei [st� st� i usavrsavanje, da
je ona put ka savrsestvu koje je predodredeno eo­
veku. Ali sada na se nameee jedno glediste koje
mozda ukazuje na nesto drugo. Razvitak kulture iz­
gleda nam kao svojevrstan proce kome podleze eo­
veeanstvo i u kome nam se ponesto eini poznatim. Taj
proces mozemo oarakterisati promenama koje on
p�ouzrokuje na :ama vee pozat nagonskim sklo­
nostma, cije je zadovoljenje, u stvari, ekonomski za­
data naseg Zivota. Neki od instinkata su na takav
naei sarei da se namest njih pojavi ono st� naz,i­
vamo karakternim svojstvom pojedinaca. Najzaeaj­
nji prmer takvog procesa proasli smo u analnoj
el0tici mladog Cveka. Prvobi1o :jegovo interesova­
nje za fukcije ekskrecije, njene organe i produkte,
preobrazava se u toku rastenja u grpu svojstava
koja znamo ka stedljivost, smisao za urednost i ei­
stoeu. Ona s, sama po sebi, 'dragocena i dobrodosla,
ali mogu suvise preovladati i iZmetnuti se u ono sto
nazivamo analnim karatemm. Ne znamo kako se to.
desava, æ :e moze se sumnjati u taenost ove postav-
302
Iz kulture i umetnosti
ke.12 I tako smo utvldli da su red i cistoca bitni za­
htevi kulture, mada njihova neohodnost u Zivotu
nije ubedljiva, bas kaQ D njihova pogodnost da budu
izvori zadovolj-stva. Na ovom metu morao je prvi
put da nam se nametne utisa slicnsti procesa kul­
ture sa razvoje 1bida u pojedinca. Drugi nagoni se
naveu na to da promene uslove za svoje zadovolje­
nje, da se upute drugim stazama, sto se u vecin sIu­
cajeva podudara sa dobr nam pomato sublimaci­
jom (nagoih ciljeva), dok se u drugi slucajevima
jos mogu razl1ovati od sublimacije. Sublimacija na­
gaa je posebno istaknuta crta kulturog razvitka,
ona omogucava da vise isihicke aktivnost, naucne,_
umetiCke, ideoloske, pogu tako znacajnu ulogu u
kultumom zivotu. Prepustajuci se prom utisk,
moglo bi se reCi da je sublimacija uopste sudbia na­
gona, ,iznudea kulturom. Ali bice bolje da 0 tme jo
razmislimo. Najzad, trece, a to je izgleda najvaZnije:
nemoguce je sagledati u kolikoj mer je kultura iz­
gradena na odricanju o nagona, koliko se zasniva
bas ia prettavcl o nezadovoljeju (suzbijanju, po­
tiskivaju Ü necem drugom) jakih nagona. Ovo
"
od­
ricanje zbog llture
"
gosodari iostaom oblaSC
socijalnih odosa ljud. Vec nam je poznato da je ono
uzrok neprijateljstva, protiv koga moraju da se bore
sve kulture. Oo ce mnogo zahtevat i o naseg na­
uaog rada, treba da dame mnoga objaSjeja. Ne
moze se lao razumeti kako se t omogucuje da se
neki nagon lisi zadovoljenja. To nije nmalo bezo-
12
V. Karakter i analna erotika (Charakter und Anal­
erotik) 1908. (Sabrana dela, knj. V i mnogobrojne druge pri­
loge E. Jonesa i dr.
Nelagodnost u kuUuTi
303
pasno, ne kompeje D se æ ekonomski, mogu na­
stati ozbiljne smetje.
Ali, zelimo li saznati koliku vredost zasluzuje
nae shvatanje 0 razvoju kulture kao secifiaog pro­
cesa koji se moze porediti sa normalnim sazrevanjem
licnosti, ocigledno, moramo naceti drugi problem i
sebi postavjti pitaje: pod ZæVm uticajima zapoci­
nje razvoj kulture, kako je nastala i cime je odreden
njen razvojni put.
1
Zadata izglea prevelik. Ne ustezem se da pri­
znam da sam obehrabre. Izecu ono malo st� sam
mogao da dokucim.
Posto je pracovek otkrio da je u njegovim ruka­
ma (ovo treba shvatiti doslovo) da D ce radom po­
boljsati svoju sudbiu na zemlji, nije moglo da mu
bude svejedno radi D neko s njim ID protv njega.
Onaj drugi je dobio vrednot saradnika s kim je ko­
rso Zveti zajedo. Jos ranije, u pradoba, dok je licio
na majmuna, stekao je navku osnivanja porodice.
Claovi prodice Dm su verovatno njegovti prvi p­
magaci. Moze se pretostaviti da je onivanje por­
dice bilo u vezi s tim da potreba z po1nm zadovo­
ljenjem vise nje nailazila kao gost koji se izneada
pojavi a posle odlasa dugo ne daje glaa 0 sebi, vec
je postala stalni stana u pojedica. Muzjak je time
dobio motiv da u sebe zadrZi zenu, Ü uopstenije,
seksualne objekte. Zeke koje ni htele da se odvo­
je od svojih bespooeih mladunaca morale SU, vec
i rad njihovog dobra, da ostau uz jaceg muzjaka.13
13 Iako je organska periodicnost seksualnog zbivanja
ocuvana, njen utieaj na psihicku komponentu seksualnog
uzbudenja je tako reci obrut. Ova izmena je ponajpre uz-
Nelagodnost u kulturi
305
U toj prmitvoj porodici jos nedostaje jedo bito
obelezje lulture. Volja poglavice I oca je bila neogra­
nicena. U Totem i tabu pokusa sam da pokazem put
,
l;ocno vezana sa gubljenjem znacaja mirisnih nadrazaja, ko­
jima je menstruaeija delovala na psihu muzjaka. Njihovu
ulogu preuzimaju vidne drazi, koje su, nasuprot povreme­
nim mirisnim drazima, bile u stanju da deluju neprekidno.
Tabu menstruacije potice od ovog "organskog potisklvanja"
kao odbrana od jedne prevazidene faze razvoja. Sve druge
motivacije su verovatno sekundare prirode. (poredi : C. D.
Dali, Mitologi;a hinduizma i kompleks kastraci;e. Imago
XIII, 1927). Ovakvo zbivanje se ponavIja na drugom nivou,
kada bogovi iz jednog prevazidenog kulturnog perioda po­
staju demoni. Slabljenje mirisnih draZi izgleda da je i samo
posleica covekovog odvracanja sa tla, usvajanjem usprav­
nog hoda, koji je ucinio vidljivim do tada skrivene genita­
lije i stvorio potrebu za njihovom zastitom, pa tako prouz­
rokovao stid.
Na pocetku sudbonosnih proeesa kulture nalazilo bi se,
prema tome, covekovo uspravljanje. Otuda lanae dogadaja
ide preko gubljenja znacaja mirisnih draZi, izolovanja perio­
de sa prevagom vidnih draZi, vidljivosti polnih organa, do
stalnosti seksualnog uzbudenja, osnivanja porodice i time do
praga ljudske kulture. Ovo je samo teoretska spekulaeija, ali
dovoljno znacajna da zasluzuje egzaktnu proveru ispitiva­
njem osobenosti zivota coveku bliskih zivotinja.
Socijalni razlozi su ocigleni i u kulturoj teznji za
cistocom. Ona nalazi naknadno opravdanje u higijenskim
obzirima, ali se ispoljila jos pre toga saznanja. Nagon za
cistocom potice iz teznje za uklanjanjem e�skremenata, koji
su postali neprijatni culnim opazajima. Znamo da je druk­
cije u detinjstvu. Ekskrementi ne pobuduju odvratnost u de­
tetu, oni mu se cine dragoeenim, kao odvojen deo sopstve­
nog tela.
Vaspitanje nastoji narocito energicno da ubrzo tok pred­
stojeceg razvoja, koji ce uciniti da ekskementi postanu
bezvredni, odvratni, mrski, ruini. Takva promena vrednosti
tesko bi bila moguca da ove materije, oduzete telu, nisu zbog
svoga jakog mirisa bile osudene na istu sudbinu koja je za- ·
desila mirisne drazi posle covEkovog uspravljanja sa tla.
2 Frojd, Odabrana dea, V
306
Iz kulture i umetnosti
koji je vodi'O o takve pordice d' sledeceg stpja
zajedniCog zivljenja u obliku brattva. Savlaavsi
oca, siovi s otll da ujedinjeni mogu ht jaCi od
pojedinca. T'Otemisticka kultura pociva na 'granice­
njima k'ja su o morali da nametu jea drugome
radi 'ddavaja novog poretka. Tabu propisi bili su
prvo
"
prav'
"
. Ziv't ljudi u zajednici bio je, dale,
dvojak' zasn'Ova: prsilom na rad, st� je nametala
nametuta nuZda spolja, i sHor ljubavi, zbog koje se
covek nije me lisiti seksualn'Og objekta u oblicju
zene, a zea dea, od sebe otrgnutog dela. frO i
Aake su potali i roditeljri ljudse kulwre. Prvi
uspeh kulture bo je to sto je, sada, i veci broj ljudi
moga' da otane u zajedci. PoS su u tome sudel'­
vale 'Obe ve1e sle, mogl' se ocekivati da ce se dalji
razvoj 'dvijati glatk'O, u smislu sve uspeSijeg savla­
divanja sljnog sveta i daljeg poveeanja broja ljudi
obuhvaceih zajedico. Zato nije lao razumeti za­
st� kultura m'ze da deluje na ucesnie drugacije, a
ne da ih cini sam' srecnima.
Analna erotika, dakle, podlee najpre "organskom po­
tiskivanju", koje je utrlo put kulturi. Socijalni faktor, koji se
stara 0 daljem preobraavanju analne erotike, pokazuje se u
tome sto je coveku, bez obzira na t koliko je odmakao u
razvoju, uvek samo miris tu< ekskremenata odvratan, go­
tovo nimalO miris sopstvenih. Necist covek, odnosno onaj
koji svoj izmet ne uklanja, vreda, dakle, drugoga i nema pre­
ma njemu obzira. To govore i najsocnije i najvise upotreb­
Ijavane psovke. Isto tako, ne bi se moglo shvatiti zasto se
covek sluZi imenom svoga najverjeg prijatelja iz zivotinj­
skog sveta kao psovkom da pas dvema svojim osobinama ne
zasluzuje prezir coveka: zivotinja je koja njusi, koja se ne
gadi ekskremenata i ne stidi se svojih seksualnih funkcija.
Nelagodnost u kulturi
307
Pre nego st� pocnemo da istrarujemo otkuda
moze da naide neka smetnja, dozvoliceo sebi jedo
skretanje (priznaje da je Ijubav jedna o osnova
kulwre) kako bismo P'Punili prazninu u jednom ra­
nijem izlaganju. Rekli smo: iskustvo da polna (geni­
talna) Ijubav pruza coveku dozivljaj najpotpunijeg
'adovoljeja, da mu, stavise, predstavlja obrazac sva­
ke srece, trebal'O je da ga navede da i nadalje u zi­
votu trazi srecu u oblasti polnih 'dnosa, da genitalu
erotiku postavi u centar zivota. Nastavili smo da on
na taj nacin postaje oaso zavisa od jednog dela
spoljil og sveta, naime od izabran'Og IjubaVog objek­
ta, i da se izlaze najljucim patjama ako bude pre­
zre O njega ili ako ga izgubi zbog neverstva u
smrti. Mudraci svih vremena su zato najuporije od­
vracali od 'og zivotn'Og puta; pa ipak, on nije izgubio
svoju privlacnost u ocima velik'Og broja Ijudi.
_
Veoma malom broju Ijudi njihova ionstitucija
om'gucava da ipak nadu srecu pute Ijubavi, ali su
pri tome neizbezne daleosezne dusevne promene u
:l unkciji Ijubavi. Te osobe postaju nezavisne od sau­
cestv'vanja objekta, jer gIavnu vredost premestaju
sa cilja da budu Voljeni na sostveo voljenje. Oni se
zasticuju od gubitka ljubavi time st� svoju Ijubav ne
usmeravaju na pojediJnacne objekte, 'ec podjednako
na sve Ijude. Oi izbegavaju kolebanja i razocaranja
genitalne ljubavi time st� je odvrate od njenog seksu­
alnog cilja, a nagon pretvore u stremljenje sa zapre­
cenim ciljem. Na taj nacin postizu u sebi jedno sta­
nje ujednacenog, nenarusivog osecanja neznosti koje
vise nema mogo spoljne slienoti sa burom genital­
nom Ijubavi od koje potice. Sveti Fraja AsiSi, iz-­
gleda, najdalje je doseo takvim koriscenjem Ijubavi
20·
308
Iz kulture i umetnosti
za dozivljavanje unutarmje srece. Ono u cemu m vi­
do j ednu od pznatih tehika za zaoVoljavaje
pricipa uzivanja ceto je dovodea u vezu i sa reli­
gijo, sa kojom je moma povezana u onim udaljenim
oblastima gde se zanemaruje razlikovanje izmedu Ja i
objekata, i objekata medu sobom. Jedno eticko gledi­
ste cija ce nam dublja motivacija kasnije pstati ja­
sna vidi u tavoj spremnosti da se vole svi ljudi i celi
svet najuzviseniji stay do kojeg covek moze da se
uzdigne. Vec na ovom mestu ne zelimo da krjemo
svoje dye najvece sumnje. Naa se cini da ljubav
koja ne bira gubi jedan deo sopstvene vredosti jer
cini nepravdu objetu. Zat: nis svi ljudi vredni
ljubavi.
Ljubav koja j e izgradila pOlodicu ostaje kako u
svome prvobi1om vidu, u kojem se ne odrice direkt­
nog seksalnog zadovoljeja tako i u svojoj modifi­
kaciji, neZnosti sa zapreceim ciljem koja je u ku­
turi i daje delotvora. U oba oblia ljubav I dalje
vrsi fuciju da meduobno povezuje veci broj ljudi
i to Cvrsce nego sto to potizu interesi rade zajed­
nice. Nemaro upotrebljavaje reei
"
ljubav
"
u govo­
ru ima svoje genetsko opravdanje. Ljubavlju naziva­
mo vezu imedu muSarca i zene koji s na osovu
svojih seksualnih potreba zasnovali porodicu, ali, ta­
kode, i pozitivna osecanja izmedu roditelja i deee,
brace i sestara u porodci, iao takvu vezu moramo
da opisemo kao ljubav sa zapreeeni ciljem, kao ne­
znost. Ljubav sa zaprecenim ciljem je prvobito ta­
kode bila potuno eulna ljubav ì jos uvek je takva
u covekovom nesvesnom. Obe te ljubavi, potpuno
culna i ona sa zaprecenim ciljem, deluju i izvan po­
rodice i uspostavljaju nove vee sa dote tudim lju-
Nelagodnost u kulturi
309
dima. Genitalna ljubav vodi osnivaju novih poro­
dica, a ona sa zapreceim ciljem usostavljaju pri­
jateljstava, st� postaje vamo u odnosu na kulturu, .
jer s ta prijateljstva slobodna o izvesnih ogranice­
nja genitalne ljubavi, npr. od njene iskljucivosti. Ali
u toku razvoja odnos ljubavi prema kulturi gubi svo­
ju jednosmisleost. S j edne strane ljubav \e suprot­
stavlja interesima �ulture, a s druge strane kultura
ugroZava ljubav oseti ogranicenjia.
Takvo razdvajaje izgleda neizbezno. Njegov
razlog se ne moze odah utvrditi. Oo se najpre ispo­
ljava kao sukob pordice i vece zajednice ciji j e pri­
padnik pojedinac. Vel SO saznali da je jedno od
glavnih nastojaja kulture da ljude udruZuje u ve­
lie zajednice. Porodca, medutim, nece da ispusti
j edinku. Ukoliko je prisnija vezaost Clanova poro­
dice, utoliko vise su ceto skloi da se izdvoje od
drugih; utoliko teze ,stpaju u sir Zivoti krug. Filo­
genetski stariji, u detnjstv jedino postojeci nacin
zajednickog zivota, brai se da ga ne smeni onaj ka­
snije kulturom steceni. Ovajaje o poroice postaje
zadata za svau mladu osobu, a njegovo resenje
drustvo ceto podupire pubertalnim ritualima i obre­
dima primanja. Imamo utisak da su te teskoce vezane
za svaki oblik psihiOog zivota, pa cak i za svai
orgaski razvoj.
Zatim, ubrzo zene dolaze u protivureeost sa
kulturim stremljenjem i ispoljavaju svoj usorava­
juci i zadrlavajuci uticaj. Bas one koje su u pocetku
zahtevima svoje ljubavi postavile teelj kulture.
Zee zastupaju iI terese porodice i seksualnog zivo­
ta. Kultura delatot postala je sve viSe stvar mu" ­
skaraca, njima namece Bve teze zadatke, primorava
310
Iz kultuTe i umetnosti
ih da sublimiraju nagoe, ceu su zee ,slabo do­
rasle. Kako Cove ne rasolaZe neogranicenim koi­
cinama psihiCe energije, on mora da obavlja svoje
zadatke rasodeljujuCi celishodno libido. Sve sto
utrosi u kulture svrhe, on najvecim delom oduzima
od zene i sesualil og zivota. Stalno drzenje sa mu­
skarcima, zavisnost od odnosa sa njima, otuduju ga
cak i od dUZosti muza i oca. Tako se zbog zahteva
kulture zena oseca potisnutm u pozadinu, pa prema
kulturi zauzima nerijatelj,ski stay.
Tedencija kulture da ograici seksualni zivot
nije nista manje ocevidna od druge - da prosiri
krug klture. Prva faza kulture, totemizam, vec na­
mece zabranu incestoZnog izbora obj ekta, sto j e
mozda najteze osakacenje koje je ikad pretrpeo co­
vecji Ijubawi zivot. Tabu, zakoni i obicaji postav­
Ijaju nova ogranicenja koja pogadaju i muskarce i
zee.
U ovome sve kulture ne idu podjednako daleko.
Privredna struktura drustva utice i na razmere pre­
ostale sekualne slobde. Kao sto znamo, kulura se
povjava prisili ekonomske luZosti, jer veliki de
psihicke energije koji sama trosi mora da oduzme
od seksualnosti. Kultura se u tom pogledu odosi pre­
ma ,seksualnosti kao j edno pleme \ü jedan drustveni
sloj koji isriscuje drugi. Strah od pobune potla­
cenih namece stroze mere opreZl osti. Vrhunac takvog
razvoja pokazuje nasa zapadnoevropska kltura. Psi­
holoski je sasvim opravdano sto pocinje time da osu­
duje pojave decjeg seksualnog zivota, jer j e obuzda­
vaje seksualnih p�ohteva odraslih bezizgledno -
ako nije pripremljeno u detinj'stvu. Ali rcim se ne
moze opravdati sto je kulturo drustvo toliko daleko
Nelagodnost u kulturi
311
da porice postojanje tih pojava koje se ne samo lako
mogu dokazati nego su, stavise, upadljive. Polno zre­
loj osobi izbor objekta ogranice j e na suprotan pol,
a vecina ekstragenitalnih nacma zadovoljeja j e za­
branjena kao perverzija. Zahtev, izraZen ovim zabra­
nama da seksualni zivot bude za sve j ednoobrazan,
- ne vodi racuna 0 neujednacenostima urodene i
stecee seksuall e konstitucije ljudi i prilienom broju
oduzima seksualno uZivanje, pa tao potaje izvor
teske neravde. Ishod ovih mera ogranicavanja mo­
gao bi biti taj da svi sesuali 1nteresi normalnih
ljudi, onih koji nisu u tome sreceni konstitucijom,
teku neosteceni kroz preostale otvorene kaale. Ali
i heteroseksualna genitalil a Ijubav, koju je mimoisla
zabrana, takode j e okrjena ogranicenjima legitim­
nosti i monogamije. Danamja kultura daje jaso na
znaje da dozvoljava sesualne odnose samo na osno­
vu jede jedaput usostavljene i neraskidive veze
muskarca i zene, da ne trpi seksualnost kao izvor za­
dovoljenja, sam po sebi, i da je resena da j e pod­
nosi j edino kao vrelo raZmnozavanja koje je do sada
nezamenljivo.
Naravno, to j e krajnost. POZlato j e da se to nije
moglo srovesti, ni za krace vreme. Samo su se sla­
biCi priklanjal tolLom potkresivanju svoje seksualne
slobode, a jace prirode samo pod uslovima izvesne
kompenzacije, 0 cemu ce biti reci kasnije. Kulburo
druStvo bilo je pr�morano da prelazi cuteci preko
mnogih prekoracenja, koja bi, prema svojim prisi­
ma, moralo da progoni. Samo, ne smemo pasti u su­
protnu zabludu pa da takav kulturni stay smatramo
potpuno bezopasnim, jer ne ostvaruje sve svoje na-­
mere. Seksualni zivot coveka, u svakom slucaju, tesko
312
Iz kutture i umetnosti
je ostecen i ostavlja ponekad utisak j ede funkcije
koja je u toku nazadovanja, kao sto su, izgleda, naSi
zubi; nasa kosa u svojstvu organa. Verovato mozemo
s pravom smatrati da je znacaj seksualnog zivota
kao vrela osecanja srece, dakle, za isujavaje na­
seg zivotg cilja, znato umanjen.14 Pokasto na se
cini da ne samo pritisak kulture nego 1 nesto u biti
same funkcije onemogucava puno zadovoljenje i
gura nas na druge puteve. Mozda smo u zabludi,
ali tesko je to utvrditL15
14 Medu knjizevnim delima tananog Engleza Dz. Gol­
svortija (J. Galsworthy), koji danas miva opste priznanJe,
odavno cenim jednu pricicu ciji je naslov Jabuka (The
Appletree). Ona veoma uverljivo pokazuje kako u zivotu da­
nasnjeg kulturnog coveka vise nema mesta za jednostavnu,
prirodnu ljubav dvaju ljudskih bica.
15 Sledecim primedbama potkrepicu gore pomenutu pret­
postavku; i covek je zivotinjsko bite nedvosmisleno bisek­
sualne osnove. Covek postaje stapanjem dveju simetricnih
polovina, od kojih je, prema gledistu nekih istrazivaca, jed­
na cisto muska, a druga cisto zenska. Moguce je, takode, da
su obe polovine prvobitno bile hermafoditne. Polnost je bio­
loska cinjenica koju je psiholoski tesko shvatiti, iako je i­
vanredno vazna za dusevni zivot. Obicno kazemo: svaki co­
vek pokazuje i muska i zenska nagonska stremljenja, po­
trebe, svojstva. Medutim, karakter muskog i zenskog moze
doduse, da pokaZe anatomija, a psihologija nikako. U njoj
suprotnost polova izbledi i svodi se na suprotnost izmedu
aktivnosti i pasivnosti, pri cemu i suvise nepromisljeno do­
vodimo u vezu aktivnost sa muskoscu, a pasivnost sa zen­
stvenoscu, sto se u zivotinjskom carstvu niposto ne moze po­
tvrditi bez izuzetka. Ucenje 0 biseksualnosti je jos u mraku
i to sto jos nije naslo dodirnu tacku sa naukom 0 nagonima
osecamo u psihoanalizi kao veliku smetnju. Ma kako to bilo,
ako prihvatimo kao cinjenicu da pojedinac u svom seksual­
nom zivotu hoce da zadovolji i muske i zenske zelje, onda
moramo ocekivati da te zahteve nece moci ispuniti isti objekt
i da ce jedan drugoga ometati ukoliko ne pode z rukom da
Nelagodnost u kulturi
313
se oni odvoje i da se svako stremljenJe uputi posebnim pu­
ter, koji njemu odgovara. Druga teskoca se pOjavljuje otu.
da sto je eroticnoj vezanosti, osim njoj svojstvene sadisticke
komponente, cesto prikljucena izvesna kolicina direktno agre­
sivnih sklonosti. Objekt Ijubavi nece uvek prema ovim kom­
plikacijama pokazati toliko razumevanja i trpeljivosti ko­
liko ona seljanka koja se zali da je mm vise ne voli, jer je
vec nedelju dana nije istukao.
Ali najdublje size pretpostavka koja se nadovezuje na
zakljucke u primedbi na str. 36 (knjige), da su uspravljanje
coveka i obezvredivanje cula mirisa dovela celokupnu sek­
sualnost, a ne samo analnu erotiku u opasnost da postane
zrtvom organskog potiskivanja. Od tada je seksualna funk­
cija pracena otporom koji ne treba dalje obrazlagati, a koji
sprecava potpuno zadovoljenje i odvraca Ja od seksualnog
cilja u pravcu sublimacije i pomeranja libida.
Poznato mi je da je Bleuler (Seksualni otpor, - Der
Sexalwiderstand -Jahrbuch fur psychoanalyt. und psycho­
pathol. Forschungen, Bd. V, 1913) jednom ukazao na posto­
janje takve prvobitne obojnosti prema seksualnom zivotu.
Svi neuroticari, a i mnogi drugi, negoduju zbog cinjenice da
se radamo izmedu mokrace i izmeta ("inter urinas et faeces
nascimur"). Mnogim ljudima su jake mirisne senzacije koje
genitalije proizvode nepodnosljive i one im ogade seksualni
odnos. Iz toga bi proizilazilo da je najdublji koren seksual­
nog potiskivanja, koje se povecava uporedo s kulturom, or­
ganska odbrana novog oblika zivota, stecenog uspravnim
hodom, od ranije animalne egzistencije. Taj Tezultat naucnog
istrazivanja upadljivo se podudara sa cesto spominjanim ba­
nalnim predrasudama. Ovo su, ipak, za sada, neproverene
mogucnosti koje nauka jos nije potvrila.
Necemo zaboraviti da, iako mirisni nadrazaji gube u
znacaju postoje, cak i u Evropi, narodi koji kao sredstvo
seksual�og nadrazivanja visoko cene jake, nama toliko od­
vratne mirise genitalija i nece da ih se odreknu (Vidi folklor­
na istrazivanja iz ankete Ivana Bloha (Iwan Bloch) : Veber
den Geruchssinn in der vita sexualis -0 culu mirisa u pol­
nom zivotu, u raznim godistima Antropofiteje Fridriha S.
Krausa, - Antropophyteia - Friedrich S. Krauss.)
N
PshioanalitiCi rad nam j e poazao da takozvai
neuroticari le podose baS odricanja u seksualnom
zivotu. Svojim siptomima stvaraju sebi zamee za
zadovoljenja, koja H sama po sebi prouzrokuju pat­
nju ili postaju ivor ,patnje, jer i pricinjavaju te­
skoee sa okolinom i drustvom. Ovo poslednje je lako
razumeti, a ostalo nam postavlja novu zagoetu.
Ali kultura trazi i druge zrtve osim odricanja od
seksualnog zadovoljenja.
Teskoee razvoja kulture, svodeci t na inerciju
libida, IjegoVu nevoljnost da staru poziciju napusti
radi nove, shvatili smo kao teSoeu opsteg razvoja.
Reei eemo otrilike isto ao suprotnost kulture i sek­
sualnosti tumacimo time sto je ljubav odnos izmedu
dve osobe, gde je treca suvisna U smeta, a kultra
pociva na vezama izmedu veeeg broja Ijudi. Na
vrhuncu Ijubavnog odnosa ne preostaje interesovanje
za okolni svet. Ljubavni Q8 je dovoljan samom sebi;
nije µ potrebo D zajednicko dete da bi se osecali
sreenim. Ni II jedoj drugoj prilici Eros ne otkriva
tako jasno sustinu svoga biea, teZju da od vise Ijih
naCini j edo. Ali kada j e to, kao st� se govori go­
tovo poslovicno, u zaljubljeosti dvaju Ijudskih biea,
postigao, onda ne zeli da ide dalje.
Nelagodnost u kulturi
315
Mozemo i sada lao zamisliti neku kulturnu za-
, jednicu, koju bi sacinjavale takve dvostruke unutar
sebe lbidinozno zaieene lienosti, a medusobno po­
vezane vezama zajedickog rada 1 interesa. U tom
slucaju kulturi ne bi bilo potrebno da seksualitetu
oduzima energiju. Ali ovakvo stanje, koje se samo
pozeleti moze, ne postoji 1 nikada nije postojalo.
Stvarost pokazuje da se kultura ne zadovoljava ve­
zama koje su joj date do sada, vec zeli da sve clanove
zajedce poveze libidinoznim vezama, da se toga
radi sluzi svim sredtvima. Ona potomaZe svaki po­
stupak kojim ce ostvariti cvrstu identifikaciju medu
njima. Svim silaa namece libido sa zapreceim ci­
Ijem da bi prijateljstvom ojacala drustvene veze. Da
hi se ostvarila ova lastojanja, leminovno je ogra­
niceje seksualnog Zvota. Ne razumemo kakva nuzda
primorava kulturu na taj korak i cini je suparicom
seksualnosti. Mora biti da je u pitanju neki faktor
koji ometa, ali ga jos nismo otkrili.
Trag nam moze ukazati jeda od tzv. zahteva
ideala kulturnog drustva. O glasi: voU blimjega
svoga kao saoga sebe. Poznat je u celom svetu i
izvesno stariji od hriscastva, koje ga je proglasilo
jeim od svojih najplemenitijih zahteva. Siguo je,
ipak, da nije mnogo star jer je i u i'storij'sko perio­
du neko vree Ijudima bio nepoZat. PonaSajmo se
naivno, kao da smo to ouli Qr put. Tada neeemo
moci sakriti izeadeje i cudeje. Zasto bismo to
cinili? Sta ee na pomoei? Pre svega, kako cemo to
uspeti? lsuvise mi je dragocena moja Ijubav, ne mogu
je lakomisleno odbaciti. Ona mi nameee obaveze
koje sam spreman da ispunim, pa i po cenu zrtava.
Ako volim drugoga, on to mora neCim da zasluzi.
316
Iz kultuTe i umetnosti
(Ostavljam po strani korist k.ju mi m.ze doneti mo­
guenost da mi predstavlja seksali objekt.) Propisi
. ljubavi prema bliZnjem ne .obuhvataju veze ove
prirode. On zasltZuje ljubav ako mi je po svojim
glavnim .osobinama toli. slican da u njemu mogu da
volim sebe. ZasltZuje je ako je mn.g. savrseniji od
mene, pa u njemu mogu da volim ideal svoje sop­
stvene liaosti. M.ram ga voleti ak.o je sin moga pri­
jatelja, jer bol m.ga prijatelja, ako ga zadesi patja,
bio bi m.j bol, ll .raO bih ga deliti s njim. Ali ako
mi je tud, ak. nije uspeo da me privuce nekom SV.­
jom vrednoseu H znacajem koji je useo da stekne
u mom .seeajnom ziv.tu, tesk. eu m.Ci da ga V.­
lim. Time a. ih izjednacim sa strancem uctnieu
nazao svojima, koji moju ljubav cee ka. naklon.st.
Ali, ako treba da ga V.li tm ljubavlju prema svetu
samo zato st� je bice .ve zemlje, kao sto je t. insekt,
kiSna glista, zmija bel.tSka, tada ce mu, plaSim se,
pripasti veoma mali deo moje ljubav, a nemoguCo
on.lik. k.lik. imam prava da prema glasu razuma
zadrzim za sebe. Cemu tak. svecan. i2dat propis
ako se njeg.vo izvrsenje ne prep.rueuje, jer bi bilo
nerazborito!
Ak. bolje razmislim, nailazim na n.ve tesk.ee.
Taj stranac u.Pste nije vredan ljubavi; stavise, pri­
znajem posten., pre zasltZuje moje neprijateljstv.,
cak i mrmju. Izgleda da ne oseca nimal. Ijubavi za
mene, ne pokauje ni najmanji .bzir prema meni. Ln
ce mi priciiti stetu ak. mu t. d.nosi korist. Ne vodi
pr tome raouna da ü su razmere k.risti u skladu sa
velicinom stete koju D nanosi. Ali i ne m.ra imati
k.risti .d toga, dovoljn. je da mu pricinjava zado­
voljstv., pa ce me bez.bzir. ismevati, vredati,
Nelagodnost u kultuTi
317
kleetati, pkazace SV.ju moc nadam .m. St� g.d se
on .seca sigurjim a ja besomoCijim, mogu sa
vec.m izvesnosCu ocekvati takav P.stupa. Ako se
ponaSa drugacije, pa prea meni, strancu, poaze
.bzira i pruzi mi zastitu sprema sam i bez .ne za­
povest da mu vratim na isti nacin. Da, kada bi .na
visok.opara zapovest glaila: ljubi bliZnjega sv.ga
koliko tj b1Zji tebe Ijubi, ne bih prigovara.. Po­
stoji i druga zapovest, k.ja m se cini jos manje ra­
zumljiv.m i izaziva u meni jos veee .piranje. ana
glasi: Ijubi svoga neprijatelja. D.br.o razmislivsi, vi­
dim da nisam u pravu soo je ne prihvatam ka. jos
teZi zahtev. U .sn.vi su .obe iste.16 Cim m se sada da
cujem dostojanstve glas k.oji porucuje: Bas zato st�
tvoj blimji nije dostojan ljubavi i sto ti je ver.vato
neprijatej, treba da ga V.lis k.liko sebe. Sada ra­
zumem, .VO je Sücæ slucaj ka. sa
"
Cred. quia
absurdum
"
.
Vrlo ver.ovatno ce blimji, na zahtev da mee
voli kao sebe, .dg.vorit ist. st. i ja i da ee me .d­
biti istim razl.zima. Nadam se da on neee imati ob­
j ektiVi.g prava k.lik. ja, ali i o ee i8t. militi. U
svaom slucaju, postoje razlike u P.nasanju Ijudi,
1
6 Veliki pesnik dozvoljava sebi da iskaze najstrozije
zabranjenu psiholosku istinu makar kroz salu. Tako H. Hajne
(H. Heine) priznaje: "Ja sam najmiroljubivije nastrojen. Moje
zelje su sledece: skromna koliba, slamni krov; ali dobar
krevet, dobra hrana, sasvim sveze mleko i buter, ispred pro­
zora cveee, ispre vrata lepo drvece. Ako bi dragi Bog hteo
da me ucini sasvim srecnim, omogucio bi mi da dozivim ra­
dost sto je 0 to drvece obeseno sest-sedam mojih neprijate­
Ija. Ozaloseena srca, pre smrti bih im oprostio sve nedace
koje su mi pricinili za zivota. Da, neprijatelju se mora opro­
stiti, al t kada je obesen." (Hajne, Misli i dosetke - G'e:
danken und Einfille).
318
Iz kulture i umetnosti
koje etika, bez obzira eime su lslovljene, razvrstava
kao
"
dobre" i
"
lose". Postovanje visoko etiekih zahte­
va nanosiee stetu Ilturi sve dok se ove neosporne
razlike ne otlone, j er upravo daju premiju nevaljal­
stvu. Ne mogu na ovom mestu da se oslobodim seea­
nja na dogadaj koji se dogodio u francuskoj supstini.
Raspravljalo se 0 smrtoj kazni. Jedan govorik se
strasno zalagao za njeno ukidanje i pofujeo bura
primanja. Tada j edan glas iz sale dobaci:
"
Que messi­
eurs les assassin commencent", -neka gospoda ubi­
ce otpoenu.
Delie rado poricane istine, koja se iza svega toga
krije, j este da eovek nije krotko biee kome j e po­
trebna ljubav, a ume i da se brani ako ga neko na­
padne, vee da se zbog svojih nagonsih svojstava
mora smatrati u velikoj meri sklonim agresiji. BliZnji
mu, stoga, ne predstavlja samo mogueeg pomagaea i
seksualni objekt, vee i iskuenje da na njemu zado­
volji svoju agresiju, da iskoristi bez nanade nje­
gOY rad, da ga bez njegove saglasnoti sekualno isko­
risti, da prisvoji njegovu imovinu, da ga ponizi, da
mu prieini bol, da ga muei i da ga ubije. Homo ho­
mini lupus. Ima li kogod hrabrosti da porene ovu
izreku posle svih zivotnih i istorjskih isustava? Po
pravilu, svirea agresija iseekuje neku provokaciju,
U se stavlja u sllbu neke zamisli eiji bi se cilj
mogao postiei I blazE sredstvima. Pod oolnostima
koje su za nju povoljne, kada otpadnu duhoVe ko­
tra-sile koje je obuzdavaju, ispolji se 1 spontano, te
razobliei coveka kao divlju zver, koja ne zna da ste­
di sopstvenu vrstu. Ko god se podseti grozota seo­
be naroda, prodora Huna, takozvanih Mongola pod
Dzingis-Kanom i Timur-Lenkom, osvajanja Jerusa-
Nelagodnost u kulturi
319
lima koje su izvrsili pobozni KrstaSi, pa i uzasa po­
slednjeg svetskog rata, moraee pred istiitosti ovoga
gledista poizno da pogne glavu.
Postojanje te sklonosti agresiji, koju mozemo
naslutiti u sebi, a u drugih j e s pravom pretpostav­
ljamo, jeste okolnost koja remeti nase odnose sa bli­
znjima, a kulturu primorava na svoje napore. Zbog
toga primarog medusobnog neprijateljstva ljudi,
kultua zajednica je u stalnoj opasnosti od raspada.
Zajedicki rani interesi ne bi je odrZali, jer su
strasti proistekle L nagona jace od interesa koje na­
laze razum. Kultura mora sve da ueini kako bi agre­
siynom nagonu stavila ograde, a njihovo ispoljava­
nje prigusila kroz psihiCke reaktivne formacije.
Otuda, dakle, potice nametanje metoda koje ee ljude
nagnati identifikaciji i ograniciti cilj u ljubavnim od­
nosima. Otuda ogranicenje seksualnog zivota i ideala
da treba voleti blifujega kao samoga sebe. To je
stvaro opravdano, jer nista drugo nije u veeoj pro­
tivureenosti sa 'stvarom ljudskom prirodom. Takvim
nastojanjima kultura do sada nije mnogo postigla
uprkos svih napora. Smatra da se zastitila najgrubljih
ispada brutalnog nasilja, jer je sebi dala pravo da
primeni silu prema prestupnicima. Ali, zakon ipak
ne moze obuhvatiti obazrivija i ,prefinjenija ispolja­
vanja ljudske agresije. Svi mi, najzad, napustamo
kao iluziju sve sto smo u mladosti oeekivali od dru­
gih ljudi i iskusimo koliko nam oni svojom zlona­
meroseu nanose patnji i otezavaju zivot. Bili bismo
nepravieni prema kulturi ao joj pri tome zameramo
da tezi da iz ljudskih aktivosti odstrani sukob i ·
takmicenje. Oni su, oeigledno, neophodni, ali po zna-
320 Iz kulture i umetnosti
cenju suparnistvo nije isto st� i neprijateljstvo, vec
se zloupotrebljava kao pvod za to.
Komunisti smatraju da su otrili put ka otkla­
njanju zla. Covek j e nedvosmisleo dobar, blagona­
klon prema drugima. Ustanova prvatne svojine j e
pokvarila Ijegovu prirodu. Posedovanje licne svoji­
ne daje j ednima moc, a time 1 isktenje da zloupo­
trebe druge. Oni koji su liei roseda moraju se dici
kao nerijatelji podjarmljivaca. Sa uidajem lime
svojine, s proglasenjem svih dobara zajednickim,
kako bi ih svi Ijudi mogli da uzivaju, isceznuce zlo­
namerost i neprijateljstvo medu ljudima. Niko nece
imati razloga da drugog smatra nerijateljem, posto
su sve potrebe zadovoljene, a svi ljudi ce se drago­
voljno prihvatiti potrebnog rada.
Ja nemam veze sa ekonomskom kritikom komu­
nistickog sistema I ne mogu da isitam da li je uki­
danje private svojine svrsishodno i korino.17 Uvi­
deo sam, medutim, da su psiholoske postavke tog si­
stema neodrZive iluzije. Oduzimanjem private svo­
jine oduzima se Ijudskoj zelji za agresijom jedno
orude, nesumnjivo zacajno, ali svakako ne i lajzna­
cajnije. To nimalo ne menja razlike u moci i uticaju
koje agresija zloupotrebljava za svoje eiljeve, pa ni
17 �o je u sopstvenoj mladosti iskusio bedu siroma�tva
r

�nodusnost i oholost imucnih, toga ne bi trebalo Sumnji�
�ltI da ne

a razurev

nja i dobre volje da se bori protiv
Imovne neJednakostI IJudi i svega �to iz toga proistiie. Na­
ra

o, ako ta
.
borba hoce da se poziva na apstraktnu pravdu
kOJa za�teva
.
Jednakost svih Ijudi, lako ce se pojaviti prigo­
vo
:
da

e pn

oda
.
nanela nepravdu pojedincima dajuci im u
naJvecoJ merl neJednaka telesna svojstva i du�evnu obda­
renost, iemu nema pomoci.
Netagodnost u kulturi
321
njeu sttinU. Nju nije stvorila svojina. Ona je sko­
ro neograniceo vladala u pradavnim vremenima
kada j e imovina bila j os veoma ouda, ona se vida
takode, vec i u deejoj sobi, tek st� je svojina napu�
stila svoj analni praoblik, i ona j e talog svih nemih
i ljubavnih medujudkih odnosa, mozda sa jednim
izuzetkom onoga izmedu majke i njenog muSog de­
teta. Ukemo li lioo pravo :a materijalna dobra,
prestaje ipak povlastica koja proistice iz seksualh
odnosa, sto mora postati izvor najjace mrznje i naj­
zesceg neprijateljstva izmedu inace izjednacenih lju­
di. Ao bismo i tu povlastcu otklonili potpunom slo­
bodom seksualnog zivota, ako bismo, dakle, odbacili
porodic, klieu kulture, onda se, doduse, ne moze
predvideti kakvim novim putevima bi krenula kul­
tura u daljem razvoju, ali siguro mozemo ocekivati
da bi je ta nenaruiva osobia ljudse prirode pra­
tila i tamo.
Ocigledo, ljudima nije lako da se odreknu za­
dovoljenja svojih agresivnih slonosti jer se pri tom
ne osecaju prijatno. Ne treba poteenjivati prednosti
manjeg kultumog kruga, koji prazi nago, napada­
j uci one izvan svoga kruga. Moguce j e uve povezati
veci broj ljudi ljubavlju, ako preostaju drugi na koje
ce se upraviti agresija. Mene je svojevremeo zani­
mala pojava medusobnog skobljavanja i ismejava­
nja susedih, a inace vrlo blisih zajedniea - Spa­
naea l Portugalaea, severih i juznih Nemaca, Engle­
za i Skotlandana itd. To sam nazvao
"
narcizam malih
diferencija
"
, ai to ne doprinosi mnogo objaSnjenju.
U tome vidimo samo ugodno i relativno neduzno za­
dovoljeje sklonosti agresije cime je claovima z�-
jednice olakSao da ostanu skupa. Rasturen na sve
21 Frojd, Odabrana deIa, V
322 Iz kulture i umetnosti
strane, j evrejski narod j e time stekao neprocenjive
zasluge za kulturu natoda domaooa. Na zalost, ni
svi pokolji Jevreja u srednjem veku nisu doprineli
njihovoj hriscaskoj sabraci da Ise ovaj vek preobrazi
u miriji i siguIiji. Ci j e apostol Pavle postavio
u osnove svoje hriscanske zajednice ljubav prema co­
veku, neizbezna posledica bila je krajnja netrpelji­
vost hriscanstva prema onima koji su ostaH van.
Rimljanima j e verska netrpeljivost bila nepoznata,
jer njihova drZavna zajednica nije zasnovana na lju­
bavi, mada j e religija u njih bila ·stvar drZave, a drZa­
va prozeta religijom. Takode nije slucajnost kojoj
nema objasnjenja sto je radi isunjenja sna 0 ger­
manskoj vladavini svetom probuden antisemitizam.
Moze se razumeti zasto pokusaj izgradivaja nove ko­
munisticke kulture u Rusiji ima za isiholosku podr­
sku proganjanje burzuja. Zabrinuto se pitamo sta ce
sovjeti uraditi kada istrebe burzuje.
Ako kultura zahteva tolike zrtve ne samo od
seksualiteta vec i od agresivnih sklonosti ljudi, onda
bolje razumemo da je coveku tesko da se u njoj oseti
srecnim. Pracovek j e zaista bilo lakse jer nije znao
za ogranicenja nagona. Za uzvrat, njegova sigurnost
da dugo uziva u takvoj sreci bila je vrlo mala. Kul­
turni covek je razmeio deo mogucnosti da bude
srecan za nesto sigurosti. Ne zaboravimo, takode,
da j e u praporodici takvu slobodu nagona imao j edi­
no poglavar, a svi ostali bili su ropski potcinjeni. U ta
pradavna vremena dostigla j e svoj vrhunac sup rot­
nost izmedu majine koja j e uZivala prednosti kul­
ture i vecine kojoj su te prednosti bile otete. Brizlji­
vim ispitivanjem daasnjih primitivnih naroda, sa­
znali smo da im ne treba ni najmanje zavideti na
Nelagodnost u kulturi
323
slobodi nagonskog zivota. O podleze ogranicenjima
druge prirode, koja su mozda jos strozija nego u sa­
vremenog kulturnog covea.
Kada, s pravom, prigovaramo danasnjem stanju
kulture st� premao ispunjava nasa ocekivanja da
izgradi zivot u kome cemo biti sreeni, st� dozvoljava
mnogo patnje koja bi verovato mogla da se izbegne,
ako nepostednom kritiom zelimo da otrijemo ko­
ree njenog nesavrsestva, to cinimo nesumnjivo
ispravno i zbog toga nismo neprijatelji kulture. Sme­
mo ocekivati da cemo postepeno izvrsiti odgovarajuce
promene u nasoj kulturi, da cemo bolje zadovoljiti
svoje potrebe i uciniti nepotrebnom ovakvu kritiku.
Ali, mozda cemo se pomiriti i sa idejom 0 iostoja­
nju teskoce vezane za sustinu kulture, koju nece
moci ublaziti nijedan pokusaj reforme kulture. Osim
obaveze da ogranicimo nagone, pojavljuje se i opa­
snost j ednog staja koga cemo nazvati
"
isiholoSkom
bedom mase
"
. Ova opasnost preti narocito onde gde
su drustvene veze uspostavljee pretezno medusob­
nom identifikacijom, pri cemu lieosti voda ne do­
bijaju onaj znacaj kaav bi morali da imaju pri
okupljaju masa.18 Sadasnje stanje kulture u Ame­
rici pruzilo bi zgodnu priliku da se izucava ta boljka
st� preti kulturi. Ipak, necu podleci iskusenju, te
se ne upustam u kritiku americke kulture. Ne zelim
da stvorim utisa da se i j a sluzim americkim me­
todama.
18 Vidi: Psihologija mase i Ja. Analiza (Massenpsycholo

·
gie und Ich -Analyse), 1921.
21*
VI
Ni u jednom radu do saa nisam bio pod jaCr
utiskom da i:osim opste poznato, da trosim harti­
j u i rastilo, a kasnije rad slovolagaca i starpara,
da bih pricao stvari koje su same po sebi jasne. Iz
tih razloga prihvatam rado i sa nagovestaj da pri­
znavanje svojevrsog, samosta1nog nagona agresije
unosi promenu u psihoanaliticko ucenje 0 nagonia.
Pokazace se da nije tako, da je samo rec 0 jed­
nom odavo izvrseom preokret koji treba blje
objasiti i slediti njegove posledice. Od svih poglav­
Ija aaliticke teorje koja su se soro razvijala, ice­
nje 0 nagonima se s najvecir naporo probijalo. Ono
je, redutim, neophodno za celinu, pa sar rorao da
nesto stavim na njegovo resto. U pocetku sar se
osecao potpuno bespomocan, do mi recenica filo­
zofa-pesika Silera da glad i ljubav odrZavaju kre­
tanje sveta nije pruzila prvi oslonac. Glad se mogla
sratrati predstavnikor nagona koji teze da odrze
pojedinca. Ljubav teZ ka objektima a glavna joj je
uloga odrZavanje vrte, a to i priroda podstice u sva­
koj prilici. Tako su se u prvo vrere suocili Ja-na­
goni i objektalni nagoni. Energiju ovih drugih, isklju­
civo njihovu, nazvao sar imenom libido. Tako, s-
Nelgodnost u kutturi
325
pro��st
.
izr:du Ja-agona, i usrere Z8 objek­
tu libldinalmh nagona ljubavi dobija najsir srisao.
Medu objektalnim nagonra je i sadstick. L je
odudarao od ostalih jer mu cilj uopste nije bio lju­
bav. Po nekim osobinara, cak je blizak Ja-nagoni­
ra i ociledno u blisom srodstvu sa nagoom vla­
danja, koji nera libidinoznih temji. £ ova nesla­
ganja su prevazidena. Sadiza, ocigledno, pripada
sesualnom zivotu - svirepa igra moze da zameni
nemu. U tom svetlu je neuroza ishod bo:be izredu
�nteresa saroodrZanja i zahteva li:ida, borba u kojoj
Je Ja pobedilo, ali po cenu teskih patji i odricanja.
Sva aaliticar ce potvrditi da ovo j os i daas
ne zvuci kao davno prevazidea zabluda. Izrena se
pokazala nephodor kada s se naa ispitivanja
prosirila sa ptisutog ka onom koji potiskuje sa
objetalnih nagoa ka Ja. U V pogledu presudno
je bilo uvodenje pojma narciza, odnosno stava da
je i Ja prozeto ltbidor, da mu, stavise, predstavlja
prvobitni dor i da je i dalje u izvesoj reri nje­
gov glavni stab. Taj narcisticki libido upravlja se
ka objektia i postaje tako objektalni libido ali se
v
'
moze ponovo preobratiti u narcistCi libido. Pojam
narcizma je omogucio da se aalitiCi shvate trau­
matska neuroza, pa cak i mnogi porerecaji bliski
psihozama. Nije bilo potrebno da napustimo tura­
ceje da je prenosna neuroza pksaj naseg Ja da
se odbrai od seksualosti. Medutir, pojam libido
je dosao u opasnost. Posto su i Ja-agoni bili libidi­
nozni, jednog trenutka je izgledalo neibemim da se
libido izjedaci sa nagoskor energijor uopste, kao
st� je ranije to ucinio C. G. Jung. Pa ipak sar ostao
u uverenju da svi nagoi ne rogu biti istog porekla,
326
Iz k'lt'Te i 'metnosti
iako to jos nisam mogao dokazati. Sledeci korak
naeinio sam u S one strane principa zadovoljstva
(Jenseits des Lustprinzips), 1920, kada su mi prvi
put pall u oei prisilno ponavljanje i kozervativi
karater nagonskog zivota. Polazeci od sekuIacija
o poeetku zivota i bioloih paralela, zakIjueio sam
da, osi nagona odrZanja zive materije i stvaranja
se veci j edinkP9, mora pstojati i drgi nek na­
gon, njemu sprota, koji tezi da razgradi ove je­
dinke i vrati ih u prvobiti neorgaki oblik. Osim
Erosa, dakIe, postoji i nago smrti. Njihovim delo­
vanjem u istom ill supro1nom smislu mogu se obja­
sniti fenomeni Zivota. Dokazati, pa, deIovanje pret­
postavljenog nagona S nije bilo Iako. Eros se
pokazuje upadIjivo i dosta glasno. Moglo se pretpo­
staviti da nago smrti radi neeujno na razaranju u
uutraSjosti zivog bica. Ali, naravno, to nije bio
dokaz. Zatim m je paIo na um da se jeda deo na­
gaa uerava protiv spoIjnog sveta i æd ispoljava
kao nagon agresije i destrukcije. Tao je i ovaj nagon
primora da sluzi Erosu, time st� zivo bice, umesto
sopstvenog, unistava nemo drugo, zivo ili nezivo.
Ogranicavanje agresije upravIjene napolje moralo bi
da pojaca samorazaranje, koje se i inace stalno odi­
grava. N a ovom primeru istovremeno smo naucill da
se obe vrste nagona reto pojavljuju - a moZda se
nikada i ne pojavljuju - medusobno odvojene, vec
se stapaju, ali u razlicitim, veoma promenljivim ko-
19 Suprotnost koja se zapaza izmedu neumorne temje
Erosa da se prosiruje i uopste konzervativne prirode nagona
je upadljiva i moze postati polazna tacka i koje ce s po­
stavljati novi problemi.
Nelagodnost ' kultuTi
327
licinsim odnosima, te zbog toga ostaju izvan do­
meta naseg rasudivanja. Odavno poznat kao parci­
jalan nagon seksualnosti, sadizam na pokazuje tak­
vu, vrlo snafuu leguru ljubaVe cefje i nagona de­
strukcije. U njegovoj sUrotnoti, u mazohizmu, po­
stoji veza destruktivnosti orenute unutra i seksual­
nosti, cime ova mace nerimetna teznja postaje
upadljiva i ose1a.
Prihvatanje nagona smrti H destruktivnosti na­
islo je na otpor cak i u krugu analiticara. Zna ko­
liko smo skloi da sve st� u ljubavi osetimo da je
opasno i nerijateljsko pripisemo iskonsoj bipolar­
nosti njene sustine. Saznanja koja sa ovde razra­
dio, u pocetku sam zastupao sao pokusaja radi, ali
tokom vremea su se toliko uevrstila da vise ne
umem drugacije da mislim. Smatram da se teorijski
mogu neuporedivo bolje upotrebiti nego bilo koja
druga. Ona predstavljaju uproscavanje, ali bez za­
nemarivaja ili preuvelicavaja cijenica, kakvom
tezimo u naucnom radu. Jasno mi je da smo u sa­
dizmu i mazohizmu uvek gledali ispoljavanje nagona
destrukcije upravljeog napolje ili uutra, i jako legi­
ranog sa erotikom, ali vise ne mogu da shvatim kako
smo mogli prevideti ubikvitarost neerotiene agresiv­
nosti i destrutiVosti i propustiti da im damo mesto
koje zasluzuju prema svome znacaju za objasnjava­
nje zivota. Nagon destrukcije okreut unutra, uko­
liko nije oboje erotski, obicno promakne opazanju.
Secam se sopstvenog otpra kada se u psihoanalitic­
koj literaturi prvi put pojavila ideja 0 nagonu raza­
ranja, i koliko mi je trebalo da je prihvatim. Maje
se cudi st� su je I drugi odbii ¡ st j08 uvek to
cine. NevinaSca, naime, ne vole da im se pomene uro-
328
Iz kultuTe i umetnosti
dena sloost coveka "zlu", agresiji, destrukciji, a
time 1 svireosti. Bog ih j e stvorio po oblicju svoga
savrsenstva i niko ne zeli da se podseti koliko je te­
sko spojiti - uprkos uveravaja hriscanske nauke
- njegovu svemoc i bezgraionu dobrotu i nesum­
njivo postojanje zla. favo je postao najbolji izgovor
za izvinjeje Boga. Preuzeo je na sebe ekonomso
rasterecenje, istu ulogu koju ima J evejin u svetu
arijevsih ideala. Ali i tada j e Bog odgovora, koliko
za postojaje davola, toUko i za zlo koje on otelov­
ljuje. Pred ovakvim teskocama, preporucljivo je svi­
ma da se u zgodnoj situaciji duboko poklone visoko
moralnoj ljudskoj prirodi: to ce im pomoci da ih svi
vole i da im zbog toga bude mnogo sta oprosteo.lO
Naziv libido opet se moze primeniti na ispolja­
vanje Erosa, kako bi se razlikovao o eergije na­
gona smrti.
2
1 Priznajem, njega shvatamo mnogo teze
20 Veoma ubedljivo deluje identifikacija principa zla sa
nagonom razaranja u Geteovom Mefistofelesu:
Jer sve llto nastale
zasl�uje da propadne.
Dakle, sve je �to gresima
razaranjem, ukratko zlom, nazivate
deo mene samoga.
I sam davo ne smatra svojim protivnikom svetinju,
dobro, vel prironu silu stvaranja, razmnozavanja zivota,
dakle Erosa.
U vazduhu, vodi, zemIji
razvijaju se hiIjade kllca
u suvoci, vla:i, toploti, hladnoci.
Da nisam za sebe zadrzao pWnen,
ne bih imao nicega samo svoga.
21 Danasnje shvatanje moze se otprilike izraziti reeeni­
com: libido ucestvuje u svakom ispoljavanju nagona, al u
tome nije sve libido.
Nelagodnost u kUltuTi
329
jer ga donekle samo naslucujemo kao ostatak u po­
zadini Erosa. Prode nezaazen, ukoliko ga ne izda
legura sa Erosom. Najjasniji uvid u njegovu sustinu
i ocnose sa Erosom dobijamo kroz sadizam, gde on
izopacuje smisao erotskog cilja a pri tome potpuno
zadovoljava seksualne zelje. Ali kada se cak pojavi
i bez ikakvih seksualnih stremljenja, u slepom besu
razaranja, nije mogucno prevideti da je njegovo za­
dovoljenje povezano sa izvanrecno velikim narcistic­
kim uzivanjem, jer svome Ja ispunjava stare zelje
svemoci. Nagon razaranja, umeren i zauzdan i isto­
vremeno zaprece u postizanju cilja, usmeren objek­
tima omogucice svome J a da zadovolji zivotne po­
trebe i da zavlada prirodom. Njegovo priznanje po­
civa preteZo na teorijskim osovama, pa, mora se
priznati, nije sasvim bezbedno od teorijskih zamerki.
P tao nam sada izgleda, na daasnjem stepenu na­
sega zanja. Buduca istraZivaja i razmisljanja si­
gulo ce to i konaao rasvetliti. Za sve sto sledi sto­
jim, dakle, na stanovistu da sklonost agresivnosti
predstavlja osnovni, samostalni nagon u coveka,
i ponavljam, on predstavlja najvecu prepreku kul­
turi. Negde u toku ovog istrazivanja rodila se mi­
saD da je kultura naroCiti proces koji se odvija medu
ljudima; ja i dalje zastupam tu ideju. Dodajem da je
taj proces u sluzbi Erosa i tezi da sakupi izdvojene
pojedince a kasnije porodice, plemena, narode, na­
cije u velike celine. Zbog cega to mora da se do­
godi - ne znamo. Ali je bas to delo Erosa. Ljudske
mase mora da su medusobno povezane libidinoznim
vezama. N ece ih odrZati zajedno sama nuzda u pred­
nosti zajednice. Ali ovom programu kulture opire
se prirodni ljudski nagon agresije, nerijateljstvo
330 Iz kulture i umetnsti
j ednoga prema svima i svih prema j ednome. Nagon
agresije potoak j e i glaWi predstavnik nagona
smrti, koji smo pronali u Erosa i koji S njim deli
vIast nad svetom. Sada 'smatram da nam nije nepo­
znat smisao razvoja kulture. I oa pokazuje borbu
izmedu Erosa i smrt, nagona zivota i nagona raza­
ranja, koja se odigrava medu ljudima. Takva borba
j e najbitniji saddaj zivota uoste, pa se zat i raz­
voj kulture moze kratko ozaciti kao borba ljudskog
roda za zivot.2 I ovu borbu gigaata zeIe nase da­
dilje da ubIaze sa "buji paji s neba".
2 Verovatno mozemo blie oznaCiti: U obliku koji je
uslovio neki nama jos nepoznati doga&j.
VII
Zasto nasi sroici, zivotinje, ne poznaju borbu
za kulturu? Ne znamo. Vrlo verovatno su se neke
medu njima: pcele, mravi, termiti, hiljadama godi­
na borili dok su stvorili ddavnu instituciju, podelu
uloga, ogranicenja za pojedince, kojima se mi danas
divimo. Za nas daasnji polozaj 7acajno je sto ose­
camo da ne bismo bili sreeni ni u jedoj od ovih
Zivotinjskih ddava, ni u jednoj od uloga koje su
tamo dodeljene pojedincima. U drugih zivotinjskih
vrsta moguca je povreeno uspostavljana ravnote­
za uticaja iz spoljnog sveta i nagona koji se u njima
bore, i tao je doslo do zastoja u razvoju. U praco­
veka je, moma, nei novi naIet libida ponovo pod­
staao raspIamsavaje nagona razaraja. Ovde se
na mnoga ,pitanja jos ne moze odgovoriti.
Drgo jeno pitaje nam je blize: kakvim sred­
stvima se sluZi kuItura da bi sputaIa, ucinila bezo­
pasnom i1i mozda otlonila agresiju koja joj se isre­
cila. Nekoliko metoda smo vec upoznali, ali jos ni­
smo onu koja kao da je najvaznija. Nju mozemo izu­
cavati kroz istoriju razvita pojedinca. Sta se s njim
desava da bi njegova zeIja za agresijom postala ne­
skodljiva? Ne.to vrlo zacajno, sto ne bismo pogodili,
332
Iz kulture i umetnosti
,
a st� je ipak tako blizu pameti. Agresiju introjici­
ramo, interalizujemo, u stvari je vracamo onamo
odakle je potekla, okrecemo je, qakle, protiv sopstve­
noga Ja. Tu nju preuzima jedan deo toga Ja koji se
u vidu Nad-ja suprotstavlja preostalom delu i kao
"
savest
"
la njega ustremljuje istu onu strgu agre­
sivnost koju bi Ja rado zadovoljilo la stranoj osobi.
Napon izmedu strogog Nad-ja i pokorenog Ja nazi­
vamo osecajem krivice; ono se ispoljava kao po­
treba za kaznom. Kultura, dakle, savladuje opaSl u
zelju za agresijom pojedinca time st� je oslabi, ra­
zoruza i posredstvom jedne njegove unutrasnje in­
stancije ladzire, kao st� to cin posada u osvojenom
gradu.
Lnastank osecanja krivice analiticar misli dru­
gacije nego psiholozi. Ali i njemu nije lako da to
objasni. Ako nekog upitao kako nastaje osecanje
krivice, dobiceo, u prvi mah, odgovor kome se ne
moze prigovorti: oseca se krivim (pobozni ce reci :
gresnim) ako uradi nesto st� se smatra
"
rdavim
"
.
Primeticemo zatim koliko malo kazuje takav odgo­
vor. Pole malo olevanja mozda ce dodati da se
covek moze osecati krivim iako nije ucinio nista rda­
vo, vec je samo uvideo svoju nameru da to ucini.
Onda cemo postaviti pitanje: zbog cega se ovde sma­
traju jednakim namera i izvrseje? U oba slucaja
pretpostavlja se da je vec poznato da zlo treba od­
baciti i spreCiti da bude izvrseno. Kao je doSo do
ovakvog gledista? Smemo odbaciti postojanje urode­
ne, tako reci prirodne sposobosti razlikovanja do­
brog od rdavog. Zlo cesto ne samo sto nije stetno H
opasno po nase Ja, naprotiv predstavlja nesto ze­
ljeno, nesto st� mu predstavlja uZivanje. Znaci da
N elagodnost u kulturi
333
uticaj sa strane odreduje sta treba nazvati dobrim
odnosno rdavim. Mora da postoji neki razlog zaSto
se covek potcinio takvom stranom uticaju, jer ga sop­
stvena osecajnost ne bi navela na taj put. Lao se
otriva da s u pitaju njegova bespomocnost i za­
visnost od drugih, st cemo najbolje opisati kao
strah od gubitka ljubavi. Ako igubi ljubav drugoga,
od koga zavisi, gubi 1 zaStitu o razlicitih opasnosti,
medutm, pre svega dolazi u opasnost da jaci od
njega pokaze svoju nadmoc lad njim u vidu kaZnja­
vanja. Dakle
"
rdavo
"
je u pocetku ono zbog cega
nam preti gubitak ljubavi, pa se zbog straha od tak­
vog gubita mora da izbegava. Zbg tga i lije vazno
da li smo vec . ucil ili zlo ili cemo ga tek uciniti, u
oba slucaja oasnost se javlja tek kada autoritet to
otkrije. On ce se u oba slucaja !asati na isti nacm.
Ovavo stanje lazivamo necistom savesti. U
stvari, jo mu ne pripada to ime, jer svest 0 krivici
je na tom stupnju ocigledno samo strah od gubitka
ljubavi,
"
socijalni
"
strah. U maloga deteta nikada
i ne moze biti drukcije. P u mnogih odraslih jedi­
na promena sastoji se u zamei oca, ili oba roditelja,
vecom ljudskom zajednicom, zato ci su siguri da
autoritet nece s�ati 0 tome U da im ne moze ni­
sta ucinit, oni se po pravilu ne ustrucavaju da cine
rdavo ako od toga oeekuju prijatosti. Strah se od­
nosi samo na otkrivanje.l3 Danasnje drustvo uglav­
nom mora da racuna s ovavim stanjem.
Velika promea se desava tek kada izgradnjom
Nad-ja autoritet bude iteralizovan. Ovim se pro-
23 Setimo se wvenog Rusoovog (Rousseau) mandarina.
334
Iz kulture i umetnosti
blemi savesti podiZu :a visi stupanj. U stvari, tek
sada bi se moglo govoriti 0 savesti i oseGanju kri­
vice.24 Sada otpada i strah od
"
biti otkriven
"
i ukla­
nja razliku izmedu rdavog postupka i rdave pomisli,
jer se od Nad-ja ne moze nista sriti, cak ni misli.
Verujemo da j e realna obiljnost situacije svakako
minula jer novi autoritet, Nad-ja, nema motiva da
postupa lose sa J a kome prisno pripada. Ali prisu­
stvom uticaja geneze, koja omogueava da dalje zive
prslQst ) prevaideno, u osnovi ostaje sve kao je
bilo u pocetku. Nad-ja kinji greSno Ja nepromenje­
nim oseeanjem straha i trazi priliku da ga izlozi
kazni spoljnog sveta.
Na tom drugom stupju razvoja, savest pokazuje
jednu osobenost koju nije imala na prethodnom, a
koja se vise :e moze lako objasiti. Naime, st� god
je covek cestitiji, utoliko se stroze i nepoverljivije
ponasa savest. Vrhuac dostize u svetaca, koji sebe
optzuju zbog najtezih grehova. Vrlina pP tome gubi
deo obeeane nagrade, poslusno i asketsko Ja ne uzi­
va poverenje svoga mentra, trudi se, cini se uza­
lud, da ga stekne. Sada ee neko prigovoriti da su to
vestacki podesene teskoee, da je ·stroZa i budnija sa­
vest obelezje moralnog coveka. Kada sveci sebe pro­
glasavaju gresnicima onda se on s pravom pozivaju
na iskusenja da zadovolje nagone; tm iskuenjima
su oni narocito jako izlozeni, jer je poznato da se
24 Svako razuman shvatice i uzece u obzir da je U ovom
pojednostavljenom prikazu oltro razdvojeno ono lito se u
stvarnosti odvija u neostrim prelivima, da se ne radi samo
o postojanju Nad-ja vec i 0 njegovoj relativnoj snazi i sferi
uticaja. Sve do sada receno 0 savesti i krivici opste je po­
znato i najvecim delom prizato.
Nelagodnost u kulturi
335
ona stalnim odricajem samo pojacavaju, a kada se
povremeno zadovolje, bar za kratko vreme, slabe.
Druga ci:jenica sa podrucja etike, toliko bogate pro­
blemima, jeste da neuspeh, odnosno promasaj spo­
lja, silno pojacava moe savesti u ljudskom Nad-ja.
Dok je coveku dobro, i savest mu je blaga i sVaSta
dopusta njegovom Ja. Ako mu se dogodi neka ne­
prilika, povlaci se u sebe, uvidi svoju gresnost, po­
veea zahteve svoje savesti, nametne sebi uzdrZlji­
vost i kafjava se ispastanjem.25 Citavi narodi su se
tako ponasali; na isti nacin se i danas ponasaju. Ali
ovo se lakO objaSnjava prvobitim, infantilim stup­
njem savesti, koji nije napusten posle introjekcije u
Nad-ja, vee pored i iza njega postoji i dalje. Sudbi­
nu smatramo zamenom roditeljse instancije. Doziv­
Ijena nesreea znaci da nas visa sila ne voli vise, i
pod pretnjom gubitka ljubavi priklanjamo se ponovo
roditeljskim predstavicima, u svome Nad-ja, koje
smo u sreei zanemarili. Ovo je ocigledo u strogo
religioznom tumacenju sudbine kao izraza bozje vo­
Ije. Narod Izraela se smatrao najmilijim detetom
Bozjim. Kada je Veki Otac dopustio da se nesreca
za nesrecom sruei na :jegov narod, niko nije posum­
njao u takvu vezu sa Njim, niti je posumnjao u Bozju
moe i pravdu. Naprotiv, stvorili su proroke koji
s ih korili zbog gresnosti i na osovu oseeanja kri­
vice stvorili prestroge propise svoje svestene religije.
I
25 Mark Tven u jednoj svojoj kratkoj pricici, The first
melon I ever stole (Prva itinja koju sam ikad ukrao) obradio
Je takvo jacanje morala usle nedace. Prva dinja je slucajno
bila zelena. Cuo sam pricu iz usta Mark Tvena. Posto je iz­
govorio naslov, zacutao je i kao u nedoumici se zapitao:
"
Was -
1t the first" (Da li je bila prva?) Time je sve rekao.
336
Iz kulture i umetnosti
Cudno je, ali se primitivac ponaSa drugacije. Ako mu
se dogodi nesreea, ne pripisuje je sebi vec fetisu, koji
je ocigledno rje srivio, te kaZnjava njega umesto
da to ucini sa sobom.
Poznajeo, dale, dva korena oseeanja krvice:
strah od autoriteta i kasnije nastall strah od Nad-ja.
Prvi prisiljava da se odustane od zadovoljeja na­
gona, a drugi, os�m toga, taZi i kaZnjavaje, jer se
zabranjee zelje pred Nad-ja ne mogu sakriti. Cull
smo takode kako se moze shvatiti strogost naSeg
Nad-ja, odnosno zahtevi savesti. Ona je, jednostavno,
produzeje strogosti spoljnog autoriteta koji je sme­
nila i delom zamenila. Sada uvidamo u kakvom su
odnosu odustajaje od zadovoljenja instinata I ose­
eanje krivice. Prvobitno je odricanje o nagona po­
sledica straha od spoljnog autoriteta. Odricemo se
zadovoljenja da ne bismo izgubili njegovu ljubav.
Cim smo se odrekli, mi smo, tako reei sa spoljnim
autoritetom "kvit" i ne bi trebalo da preostooe ose­
canje krivice. Kada strah potice o Nad-ja, dogada
se drugacije. Ovde odricanje od zadovoljenja nago­
na nije dovoljno jer zelja postji i dalje, a ne moze
se sakriti od Nad-ja. Dale, uprkos izvrsenog odri­
canja pojavice se osecanje krivice, a to je sa gledista
ekoomicnosti veliki nedostata uspostavljaja Nad­
-ja, Ú, kao bi se moglo reei, obrazovanja savesti.
Odricanje od nagona ne oslobodava viSe u potpuno­
sti, uzdrzavanje iz cestitosti nije vise nagradeno obez­
bedivanjem ljubavi, nedaca koja preti spolja - gu­
bitak Ijubavi i kazna od strane spoljnog autoriteta -
zamenjena je trajnom unutajom nesreeom, nae­
toseu zbog oseeaja m-ivice.
NeZagodnost u kulturi
337
Ovi odnosi su toliko zamrseni a istovremeno to­
liko vaZni, te eu ih, bez obzira na opasnost ponav­
Ijanja, razmatrati sa raznih ,strana. Vremenski redo­
sled bi bio: prvo, odricanje od nagona zbog straha
od agresije spoljnog autoriteta. Iz toga proistice strah
od gubitka ljubavi; a ljubav je zastita od te kaznene
agresije. Zatim se izgraduje unutraiji autoritet pa
se covek odrice od nagona zbog straha od njega, stra­
ha od savesti. U drugom stepeu, rdavo delo i rdava
namera se izjednacuju - otuda poticu svest 0 kri­
vici i potreba za kaznom. Agresija savesti konzervira
agresiju autoriteta. Dovde je postalo sve jasno. Ali
gde je tu mesto uticaju nesreee (spolja nametnutog
odricaja) koji pojacava savest do izvanredne stro­
gosti savesti najboljih i najposlusnijih? Obe osobine
savesti smo objasnili, ali ipak ostaje utisak da ova
objasnjenja ne dopiru do kraja i da je jedan deo
ostao jos nerazjasnjen. To konacno postize jeda za­
misao, koja uostalom pripada psihoanalizi, a neo­
znata je obicnom naciu Ijudskog razmisljanja. Ona
je takve prirode da nam omogueava da shvatimo zbog
cega nam je ova stvar izgledala tako zamrsena i ne­
pristupacna. Ona, naime, kaze: U pocetku je stvarno
savest (tacnije: strah koji kasnije postaje savest) uz­
rok odricanju od nagona, ali kasnije je taj odnos
obrut. Svako odbijanje nagona postaje dinamicki iz­
vor savesti, a svako sledeee odbijanje pojacava nje­
nu strogost i netrpeljivost. Ako budemo u stanju da
ovo bolje uskladimo sa vee poznatom istorijom po­
stanka savesti, moraeemo prihvatiti paradoksalno na­
celo: savest je posledica odricanja od nagona, odnoso
(solja nametnuto) odricanje od nagona stvara savest,
koja otada zahteva i dalje odbacivaje nagona.
22 Frojd, Odabrana dela, V
338 Iz kulture i umetnosti
U stvari, protivureeost ove recenice i opisane
geneze savesti nije tako velika, a nalazimo nacin da
j e jos vise smanjimo. Radi lakseg izlaganja, uzmimo
za primer nagon agresije, uz pretpostavku da se u
ovom slucaju desava samo odricanje od agresije. Na­
ravno, ovo je samo privremena pretpostavka. Onda
odricanje od nagona tako deluje na savest da Nad-ja
preuzme svaki deW'! agresije koju ne zadovoljimo, te
se njegova agresivost (protiv Ja) pojaca. To nije sa­
svim u skladu sa gledistem da je prvobita agresiv­
nost savesti produzetak strogosti spoljnog autoriteta
i, prema tome, nema nikakve veze sa odricanjem. Ali
i to neslaganje cemo izgladiti ako utvrdimo drugo
poreklo prvobitne snabdevenosti Nad-ja agresijom.
Dete, svakako, razvija vrlo veliku agresivnost prema
autoritetu koji mu ometa prva, ali i naj:acajnija
zadovoljenja, bez obzira na to kakve su vrste bila
trazena odricaja od nagona. Dete je nuZo moralo
da se odrekne zadovoljenja te osvetnicke agresije.
Ono nalazi izlaz iz o\e teske ekonomske situacije pu­
tem poznatih mehanizama. Idetifikacijom unosi u
sebe taj nerikosnoveni autoritet, koji sada postaje
Nad-ja, i preuzima svu onu agresiju koju je kao dete
zelelo da upotrebi protiv njega. Ja deteta mora da se
pomiri sa zalosnom ulogom tako ponizenog - oce­
vog - autoriteta. Ovo je obrtanje situacije, st� se
cesto desava: Kada bih ja bio otac a ti dete, i ja bih
postupao lose s tobom. Odnos izmedu Ja i Nad-ja je
zeljom izopaceno vracanje realnih odnosa izmedu jos
nepodeljenog Ja i jednog spoljnog objekta. To je,
takode, tipicno. Bitna razlika, medutim, lezi u tome
st� prvobitna strogost naseg Nad-ja nije - ili nije
toliko -strogost koju smo iskusili od objekta ili koji
Nelagodnost u kulturi
339
mu pripisujemo, vec odraZava sopstvenu agresiju
upravljenu protiv njega. Ako se to pokaze tacnim,
. smemo zaista tvrditi da j e u pocetku savest nastala
potiskivanjem jedne agresije i da je u daljem raz­
voju pojacavaju nova takva poUskivanja.
Koje je od ova dva shvatanja ispravno? Prethod­
no, koje nam genetski izgleda tako nepobitno, H no­
vije, koje je tako sreeno zaokruglilo teoriju? Ocigled­
no s oba isravna, ona se medusobno ne sukoblja­
vaju, cak imaju jednu dodiru tacku jer osvetnicku
agresiju deteta odreduje i velicina kaznene agresije
koju ono ocekuje od oca. Ali iskustvo uci da stro­
gost oog Nad-Ja koje se razvilo u deteta ni u kom
slucaju ne odrazava strogost postupaka koje je ono
dozivelo.2
8
Ona j e, izgleda, nezavisna od ovog postu­
panja, pa i pored vrlo blagog odgoja 'neko dete moze
imati veoma strogu savest. Ipak bi bilo pogreSno pre­
uvelicavati tu nezavisnost. Lako se mozemo uveriti
da strogost vasitanja veoma utice i na izgradnju
decjeg Nad-Ja. Moze se reci da pri izgradnji Nad-ja
i nastajanju savesti deluju skupa urodeni konstitu­
cionalni faktori i uticaji miljea realne okoline. Ovo
ne treba da zvuci cudno jer je to opsti etioloski uslov
svih ovakvih procesa.
2
7
28 St� su s pravom istakli Melanie Kelin i drugi, engle­
sk autorl. d
2 F. Aeander je u Psihoanatizi celokupne
.
tic?osti
(sychoanalyse der Gesamtpersonlichkeit), 1927, u

e

l AJhor­
nove (Aichhorn) studije 0 vaspitnoj zapustenos�l l

pravno
procenio oba glavna tipa patogenih metoda vaspltanJa, p
��
­
teranu strogost i raaienost. Preterano mek i poPUStl

l

_
otac bice povod stvaranja u deteta prestrogog Nad

Ja, Jer
to dete, prozeto Ijubavlju koju prima, nema drugi ia te
22*
340
Iz kulture i umetnosti
Moze se, taode, reci da dete kada na prva na­
gonska odrcanja reaguje preterano jaom agresijom
i odgovarajucom strogoscu svog Nad-ja sledi jedan
filogenetski uzor, te prelazi aktuelno opravdanu me­
ru, jer je otac preistorije svakako bio uzasan i ka­
dar da bude u najvecoj meri agresivan. Razlike iz­
medu dva shvatanja 0 postanku savesti jos vise se,
dakle, smajuju ako sa individualne predemo na fi­
logenetsku istoriju razvoja. Ali se zato ukazuje nova
znacajna razlika izmedu ova dva procesa. Ne mo­
zemo preci preko tvrdeja da osecanje krivice Ijud­
skog roda potice iz Edipovog kompleksa i da je ste­
ceno kada su udruzeni sinovi ubili oca. Tada jedna
agresija nije potisnuta, vec izvrsena. Smatramo da
ista ta agresija, kada je dete potisne, postaje izvor
osecaja krivice. Posle svega ovoga neeu se zaeuditi
ako neki citalac ljutito uzvikne:
"
Znaci svejedno je,
ubili oca ili ne. Oseticemo se krivim u svakom slu­
caju! Imamo pravo da posumnjamo u ponesto: ili
nije taeno da osecaje krivice potice od potisnute
agresije, ili je istorija 0 ubistvu oca samo roman, a
deca praljudi nisu ubijala svoje oceve cesce nego st�
to cine danasnja. Uostalom, ukoliko to nije roman
vec verodostojna istorija, pred nama bi bio slucaj u
kojem se desava ono st� ceo svet ocekuje, naime:
svoju agresiju okrece unutra. U vaspitno zapustenog, koji je
odgajan bez Ijubavi, nedostaje napon izedu .a i Nad-Ja pa
se sva njegova agresija moze uputiti napolje. Ako ostavimo
po strani konstitucionalni faktor (mada ga moramo priznati),
mozemo reci da stroga savest nastaje sadejstvom dva zivotna
uticaja: odbacivanjem nagona, koji oslobada agresivnost,
i dozivljajem Ijubavi, koja okrece agresiji put unutra i pre­
nosi je na Nad-Ja.
Nelagodnost u kulturi
341
neko se oseca krivim zato st� je stvaro ucinio nesto
st� se ne moze pravdati. A za taj slucaj, koji se sva­
kodnevno ponavlja, psihoanaliza nam jos duguje
objaSnjenje.
"
To je istina, pa moramo nadoknaditi. Ali nije to
neka velika tajna. Krivicu koju osecamo posto smo
nesto zgresili treba nazvati kajanjem. Ono se odnosi
samo na jedno delo i pretpostavlja, naravno, da j e
savest, spremnost da se osecamo krivim, postojala jos
pre ucinjenog dela. Kajanje takve vrste nam zato ni­
kad nece pomoci da otkrijemo poreklo savesti i ose­
canje krivice uopste. Tok dogadaja u ovim svako­
dnevnim slucajevima obifo j e sledeci: neka nagon­
ska potreba koja je ste'
k
la sage postigne zadovo­
ljenje uprkos savesti, koja je u krajnjoj liniji ipak
ogranicee moci. Posle prirodnog slabljenja potrebe
koja j e zadovoljena, uspostavlja se raniji odnos sna­
ga. Psihoanaliza je zato u pravu st� u ovoj rasravi
izostavlja slucaj osecanja krivice zbog kajanja, bez
obzira st� je cest i st� je njegov prakticni znacaj
velik.
Ali iako osecanje krivice potice od ubistva pra­
oca, to ipak predstavlja slucaj
"
kajanja
"
. A, prema
pretpostavci, tada, pre uCnjenog dela, nisu postojali
savest i osecanje krivice. Otkuda u tom slucaju po­
tice kajanje? Ovaj slucaj zaista mora da nam razjasni
tajnu osecanja krivice i ucini kraj nasoj pometnji.
Ja mislim da ce to i uciniti. OndaSje kajanje ishod
j e prvobitne osecajne ambivalencije prema ocu. Si­
novi su ga mrzeli, ali i voleli. Posto su agresijom
utolili mr�nju, u kajanju zbog toga dela se ispoljila
ljubav. Ona j e njihovom identifikacijom sa ocem iz­
gradila Nad-ja, dala mu moc oca kao kau za po-
342
Iz kuLture i umetnosti
ClnJeno delo agresije protiv njega, ustrojila ograni­
eenja da bi spreeila ponavljanje dela. Sklonost agre­
siji prema ocu se ponavljala i u sledeeim pokole­
njima, pa je i oseeanje krivice i daIje postojalo i po­
jaeavalo se iznova prilikom svakog potiskivanja agre­
sije i njenog preosenja u Nad-ja. Sada, mislim, ko­
naeno i potuno jano shvatamo dve stvari - udeo
ljubavi u nastajanju savesti i sudboonu neizbeznost
oseeanja krvice. Stvaro, nije bitno da li je neko
ubio oca U se uzdrZao od toga dela, u oba slueaja
se mora oseeati krivim, jer je oseeanje krivice izraz
konflikta ambivalence, veooe borbe izmedu Erosa i
nagona razaranja, odnosno nagona smrti. Ovaj se
konflikt raslamsa eim je eove suoeen sa obavezom
ca Zivi u zajedici. Sve dok je j edini oblik zajednice
porodica, taj konflikt moze da se isolji samo kao
Edipov kompleks, mora da ustanovi savest i stvori
prvo oseeanje krivice. Pri pokusaju prosirenja zajed­
nice, isti kofikt se nastavlja u oblicima uslovljenim
proslosC, pojaeava se, a posledica je dalji porast ose­
eanja krivice. Kultura se pokorava uutraSnjem ero­
tieom nagonu, koji zahteva da ona ujedini ljude u
evrsto pvezanu masu, a ona moze postiei taj cilj
samo neprekidnim rojaeavajem oseeanja krivice.
8to je zapoeeto ocem, zavrsava se na masi. Ako kul­
tura predstavlja luZni put razvoja od porodice ka
eoveeanstv, oda je s njo nerasldi'o povezano
stalno jaeanje oseeanja krivice, mozda do razmera
koje ee pojedinac teSo moei da podnosi. To je po­
sledica urodenog konflikta ambivalecije, koji po­
tiee iz veCog sukoba ljubavi i teZje za smreu.
Podsetimo se optuzbi velikog pesnika protiv
"
nebe­
skih sila
"
:
Nelagodnost u kulturi
Vi nas uvodite u zivot
Dozvoljavate jadniku da postane gresan,
Pa ga prepustate patnji
jer se svaki greh sveti na zemlji.28
343
Preostaje nam j edio da uzdahnemo pred sazna­
njem da je pojediim ljudima dato da iz vrtloga sop­
stvenih osecanja, eak i bez lapora, izvlaee najdublje
istine, do kojih mi ostali treba da se probijamo uz
muenu neizvesnost, pipajuei.
28
Goethe - Pesme sviraca n harfi i dela WHhelm
Meister.
VIII
Stigavsi na kraj ovakvog puta, autor se oseca
duznim da svoje citaoce zamoli za oprostaj sto im
nije bio vest vodic i nije µ postedeo dozivljaja me­
stimienih praznina i tegobnih stranputica. Nema sum­
nje, moglo se uraditi i bolje. Pokusacu da naknadno
nesto popravim.
U prvom redu, naslucujem da citaoci imaju
utisak da je rasrava 0 osecanju krivice prevazisla
okvire ovog izlaganja, da zauzia suvise prostora i
da j e potisnula u stranu ostali sadrZaj s kojim nije
uvek najcvrsce povezana. To j e mozda poremetilo
sklop poglavlja, ali odgovara mojoj nameri da ose­
caje krivice predstavim kao najvazniji problem
kulturnog razvoja i dokaZem da je cena kulturog
napretka placena gubitkom uzivanja srece zbog j a­
canja osecanja krivice.2 Ova tvrdnja, koja j e krajnji
29 "I tako, savest stvara kukavice od svih nas . . . " Op­
tuzba na racun danasnjeg vaspitanja zato st� krije od mla­
dog coveka kakvu ce ulogu igrati seksualnost u njegovom zi­
votu nije jedina. Ono je pogresno, osim toga, jer coveka ne
priprema na agresiju, iako je predodredeno da joj on pred­
stavlja objekt. Vaspitanje otprema omladinu u zivot sa ne­
tacnom psiholoskom orijentacijom i ono postupa kao kada
Nelagodnost U kUltUTi
345
rezultat moga istraZivanja, jos uvek ZVUCl strano, a
to se moze dovesti u vezu sa veoma osobenim, ali
potpuno neobjasnjenim odnoso osecanja kTivice i
nase svesti. Kada je u pitanju obica slucaj (po nama
normalan) kajanja, ono se sasvim jasno nalazi u sve­
sti, cak smo navikli da kazemo umesto "oseca se kri­
vim" - "svestan krivice
"
. I'spitivanjem neuroza,
cime smo uostalom dobili najdragocenije putokaze za
razumevanje normalnog, pokazali su se i suprotni
odnosi. U jednoj takvoj afekciji, prisilnoj neurozi,
osecanje krivice vrlo se upadljivo namece svesti, su­
vereno vlada klinickom slikom i bolesnikovim zivo­
tom, i jedva dopuSta da se j os nesto pojavi uz njega.
Ali u vecini drugih slucajeva i oblika neuroza ono
ostaje potpuno nesveso; medutim, zbog toga ne ispo­
ljava slabije delovanje. Bolesnici nam ne veruju kada
im nagovestimo da i u njih 'postoji nesvesno oseca­
nje krivice. Da bi nas samo upola razumeli, prica­
mo im 0 nesvesnoj potrebi za kaznom kroz koju se
ispoljava osecanje krivice. Ne treba, ipak, precenji­
vati povezanost sa oblikom neuroze. Medu bolesni­
cima od prisilne neuroze postoje tipovi koji svoj e
osecanje krivice ne zapazaju H ga osete u vidu neke
nelagodnosti ili neke vrste straha tek kada su spre-
bi ucesnike neke polarne ekspedicije opremili letnjom ode­
cor i mapama severno-italijanskih jezera. U tome se jasno
zapaza izvesna zloupotreba etickih postavki. Njihovoj stro­
gosti ne bi naskodilo ako bi vaspitac rekao: takvi bi trebalo
da budu Ijudi da bi bili srecni i mogli druge da usrece. Ali
moramo racunati da oni nisu takvi. Umesto toga, omladina
ostaje u uverenju da svi postuju eticke propise, dakle da �u
cestiti. Na ovaj nacin stvaramo podlogu zahteva da i ona
postane takvom.
346
Iz kulture i umetnosti
ceni da izvrSe neku odredenu radrju. Ove stvari tre­
balo bi vec jednom da shvatimo, ali za sada ne moze­
moo Mozda je ovde dobrodosla lapomena da je ose­
canje krivice u suStii samo j edna toicka podvrsta
straha, koja se u kasjim fazaa potpuno podudara
sa strahom od Nad-ja. A u strahu se pokazuju iste
neobicne varijacije u odnosu na svest. Na neki nacin,
strah se nalazi u pozadini svih simptoma, 8 on osva­
ja svest cas buCno, rotuno, a ca se tolo ueSo
prikriva da smo primorai govoriti 0 nesvesnom stra­
hu Ü, ao zelimo da imao psiholosku cistu savest,
jer je strah najpre samo j edno osecanje, 0 mogucno­
stima doZivljavanja straha. I zato se moze s Iakocom
zamisliti da se ni osecanje krvice prouzrokovano kul­
trom ne dozivljava kao takvo, vec da dobrim delom
ostaje nesvesno ili se pojavljuje kao nelagodot, ne­
zadovoljstvo, za koje traZimo druge motivacije. Reli­
gije, bar, nisu nikada potcenjivale ulogu osecanja
krivice u kulturi. One cak nastoje da covecanstvo
osIoboe toga osecanja krivice, U, kako ga nazivaju,
- greha. Ovo im priznanje nisam odao na drugom
mestu.30 Prema nacinu na koji se u hriscastvu stice
spasenje: zrtvom jednog pojedinca, koji time uzima
na sebe jedan svima zajednicki greh, izveli smo za­
kljucak kakav je mogao biti prvi povod za opterece­
nje onom prakvicom kojom je i zapocela kultura
31•
Nije larocito vaZno, ali mozda nije ni suvisno,
st� objasnjavam znaceje pojedinih reci kao: Nad-ja,
savest, osecaje krivice, potreba za kaznom, kajaje,
30 Mislim na Buducnost jedne iluzije (Die Zukunft einer
Illusion) 1927.
31 Totem i tabu (Totem und Tabu) 1912.
Nelagodnost u kulturi
347
jer smo ih mozda cesto upotrebljavali odvec sIobod­
no i jednu umesto druge Sve se odnose na istu
stvar, ali imenuju njee razne strane. Nad-ja je in­
stacija koju smo mi dokucili. Savest je jedna od
funkcija koje mu pripisujeo, ona obavlja duost
cenzora i treba da nadzire i ocenjuje postupke i na­
mere naSeg Ja. Osecanje krivice, tvrdoca Nad-ja, isto
je, dale, st� i strogost savesti. Ono predstavlja zapa­
zaje naeg Ja da je pod takvim nadzorom, procenu
napona imedu njegovih teznji i zahteva Nad-ja. Ono
je strah od ove kriticke instacije koji je u osnovi
citavog tog odnosa i potreba za kaZnj avaj em, ono
je izraz nagaa naseg Ja, koje je pod uticajem sadi­
stickog Nad-ja postalo mazohisticno, st� maCi da Ja
jeda deo nagona za samoUiStenjem, koji postoji u
njemu, upotrebljava za eroticno vezivaje sa svojim
Nad-ja.
-.
L savesti se le bi moglo govoriti pre nego sto
se ustanovi .postojaje Nad-ja. Svest 0 krivici, sloZi­
cemo se, nastala je pre Nad-ja, pa prema tome I pre
savesti. Ona zato predstavlja neposredan izraz straha
od spoljnog autoriteta, priznavanje napona izmedu
Ja i njega. Direktan je potomak konflikta izmedu po­
trebe za njegovom ljubavi i pritiska za zadovolje­
njem nagoa, cije obuzdavanje prouzrokuje sklonost
agresiji. Natkriljavaje ovih dvaju sIojeva osecanja
krivce, straha od soljnog i od unutrasnjeg autori­
teta, otezalo lam je bolji uvid u odnose savesti. Ka­
janje je opsti naziv reakcije Ja u jednom slucaju
osecanja krivice i saddi malo izmenjen osecajni
materijal straha koji deluje u pozadili svega toga; _
kajanje i samo predstavlja kaznu, ali moze da ukljuci
348
Iz kulture i umetnosti
i potrebu za kaznom. I kajanje, dakle, moze biti
starije od savesti.
Nece smetati ako jos jednom pomenemo protivu­
recnosti koje su nas u toku naseg isitivaja za tre­
nutak zbunile. Osecanje krivice je jednom bilo po­
sledica uzddane agresije, a drugi put, i to baS na
svom istorijskom pocetk,u -priliko ubistva oca -,
posledica izvrsene agresije. Nasli smo, doduse, izlaz
iz ove teSkoce. Ustanovljenjem unutraSjeg autorite­
ta, Nad-ja je iz temelja izmenilo bas te odnose. Pre
toga su osecanje krivice i kajanje bili jedno isto.
Napoinjemo da treba zaddati naziv "kajanje"
samo za reakciju posle stvarno izvrsene agresije. Ka­
snije, uz svezmajuce Nad-ja, razlika izmedu name­
ravane i izvrsene agresije izgubila je svoj znacaj.
Otada, osecanje krivice mogu da prourokuju kako
stvaro izvrseno nasilje, st� zna ceo set, tako i samo
nameravao, st� je otkrila psihoanaliza. I pored pro­
menjene pSiholoske situacije, konflikt ambivalence
dva pranagona nastavlja sa istim delovanjem. Dolazi­
mo u iskusenje da ovde trazimo resenje zagonetke
toliko nestalnih odnosa izmedu osecanja krivice i
svesti. Osecaje krivice u vidu kajanja zbog rdavog
dela trebalo bi da bude uvek svesno, a ono koje je
nastalo zapaZanjem impulsa za rdavo delo moglo bi
ostati nesvesno. Ipak, nije tako jednostavno, prisilna
neuroza to energiono pobija. Na drugu protivurecnost
nailazimo procavajuci agresivnu eergiju kojom
smatramo da raspolaze Nad-ja. Prema jednom gledi­
stu, ona je samo produzenje energije kaznjavanja
spoljnog autoriteta, oddana za dusevni zivot. Drugo
glediste smatra da je u pitanju prvenstveno neuo­
trebljena sopstvena agresija uperena protiv autorite-
Nelagodnost u kulturi
349
ta koji obuzdava. Prvo se ucenje, cini se, bolje ukla­
pa u istoriju, a drugo u teoriju osecanja krivice.
Dubljim razmisljanjem, skoro su otklonjene na izgled
nepomirljive suprotnosti.
Ispostavilo se da je u obe bitno i zajednicko
agresija, koja je upucena unutra. I klinicko zapaza­
nje, s druge strane, potvrduje da se mogu razlikovati
dva izvora agresije pripisae nasem Nad-ja. U poje­
dinom slucaju jace deluje jedan H drugi, ali opste
uzev, oni deluju zajedno.
Cini mi se da postavku koju sam ranije predlo­
zio da privremeno prihvatimo treba na ovom mestu
ozbiljno da branim. U najnovijoj literaturi analiza
zapaza se teznja ka ucenju da svako zatajivanje,
svako spreeavanje zadovoljeja nagona ima, odnosno
moze imati, za posledicu pojacanje osecanja krivice32•
Mislim da stvaramo veliku olaksicu teoriji ako pri­
hvatimo da ovo vazi samo za nagone agresije i da
cemo malo toga naci S!�protivureci ovakvoj postavci.
Kako dinamicki i ekonomski objasiti zasto se zbog
nezadovoljenog erotskog zahteva pojacava osecanje
krivice?
Ovo je, cini se, mogucno samo zaobilazno: ako
se sprecavanjem erotskog zadovoljenja pobudi jedan
deo agresivne sklonosti protiv lieosti koja ometa
zadovoljenje i ako zatim mora da bude potisnuta
sama agresija. Ali onda se ipak samo agresija, posto
je potisnuta i preneta na Nad-ja, preobraca u oseca­
nje krivice. Uveren sam da cemo mnoge dogadaje
moci predstaviti jednostavnije i jasnije ako primenu
32 Narocito u E. Jonesa, Susan Isacs, Melanie Klein; a
kako sam shvatio i kod Reika i Alexandera.
350 Iz kulture i umetnosti
otkriea psihoanalize 0 poreklu osecanja krivice ogra­
nicimo na agresivne nagone. Ispitivaje klinickog
materijala ne daje nam za ovo odreden odgovor, jer
se, shodno lasoj pretpostavci, obe vrste nagona retko
kada pojavljuju ciste, medusobno odvojene. Izucava­
nje ekstremnih slucajeva svakako ce uputiti na pra­
vac koji ocekujem. Pokusacu da ovo odredenije
shvatanje prvi put iskoristim, te eu ga primeniti na
proces potiskivanja. Kao st� smo naucili, simptomi
neuroze su u sustini zamena za zadovoljavanje neo­
stvareih seksualnih zelja. Tokom analitickog rada
bili smo iznooadeni saznanjem da mozda svaka neu­
roza skriva izvesnu kolic]u nesvesnog osecanja kri­
vice, koja, sa svoje strane, ucvrscuje simptome kori­
steci se njima za kamjavanje. Sada nam je lako da
formulisemo sledecu receicu: kada se jedna nagon­
ska teznja potisne, pretvore se njeni libidinozni delo­
vi u simptome, a njene agresivne komponente u
osecanje krivice. Ako je ova recenica cak samo u
proseku pribliZno taea, ona zasluzuje nasu paznju.
Nekim citaocima ove rasprave mozda ce se ucini­
ti da su suvise cesto slusali formulu 0 borbi izmedu
Erosa i nagoa smrti. Trebalo je da ta formula obe­
lezi proces kulture koji se odigrava u covecanstvu,
ali ona je proSirena i na razvoj pojedinca a, povrh
svega, trebalo je da skine veo tajne sa organskog
zi vota uopSte.
Ispitivanje uzajamih odnosa izmedu tfi rojave,
izgleda, ne moze se izbeci. Vracanje na istu formulu
opravdano je razmatranjem da su proces kulture co­
vecanstva kao i razvoj pojedinca isto st� i zivotna
zbivanja, dakle nesto st� mora imati udela u najop­
stijem svojstvu ziVota. Ali bas zbog toga, postojanje
Nelagodnost u kulturi
351
ove opste crte ne doprinosi razlikovanju sve dok se
ona narocitim okolnostima ne suzi. Stoga nas moze
umiriti tek tvrdenje da je proces kulture Ijudskog
roda ona modifikacija zivotnog procesa kroz koji taj
proces prolazi pod uticajem zadata koji je postavio
Eros a podstakula Ananke -realna nuzda; a taj za­
datak je ujedinjenje pojedinaca u zajednicu Ijudi
uzajamno libidinozno povezanih. Obratimo li paznju
na veze izmedu procesa kulture covecanstva i procesa
razvoja ili odgoja pojedinca, bez mnogo kolebanja
cemo prihvatiti da su oba procea slicna, ukoliko se
ne radi 0 istom procesu, ali na razlicitim objektima.
Kulturni proces covecanstva, naravno, apstrakcija je
viseg reda nego sto je razvoj pojedinaca, zato je teze
da se ovaj proces predstavi ocigledno, pa zato i ne
treba preterivati u traganju za analogijaa. Posto su
ciljevi istovetni - ovde uklapanje pojedinca u ljud­
sku masu, a onde stvaranje od mnogih pojedinaca
jedne masovne zajednice - ne moze nas iznenaditi
slicnost upotrebljenih sredstava i nastalih fenomena.
Zbog svoje izvanredne vaznost, ne moze i dalje biti
neomenuta osobina kojom se ova dva procesa razli­
kuju. U procesu razvoja pojedinca glavni cilj je pro­
gram principa zadovoljstva da se postigne zadovolje­
nje u osecanju srece. Uklapanje u Ijudsku zajednicu,
ili prilagodavanje njoj, izgleda da je uslov koji je te­
sko mimoici i st� mora da se ispuni na putu postizanja
srece kao cilja. Mozda bi bolje bilo da nema toga pred­
uslova. Drugim recima: individualni razvoj, cini se,
produkt je interferencije dye teznje:' teznje za srecom,
koju obicno nazivamo
"
egoisticnom
"
, i teznje za uje­
dinjenjem sa drugima u zajednicu, koju nazivamo ­
"
altruisticnom
"
. Oba naziva ne kazuju mnogo. Rekli
352
Iz kurture i umetnosti
smo da j e u individua1nom razvoju glavni naglasak
na egoisticnom, ili teznji za srecom, dok se druga, na­
zovimo je kultura teznja, po pravilu zadovoljava
ulogom ogranicavanja. Drugacije j e u pmcesu kulture.
Tu je cilj stvaranja celine od ljudskih individua dale­
ko najvazniji. Usrecivanje kao cilj, doduse, jos posto­
ji, ali je potisnuto u pozadinu. Gotovo se Cini da bi
najbolje uselo stvaranje velike Ijudske zajednice ka­
da se ne bi moralo brinuti za srecu pojedinca. Proces
razvoja pojedinca, prema tome, moze imati svoje oso­
benosti, koje se ne nalaze u kulturnom procesu cove­
castva. Samo, ako j e cilj prvog zbivanja prikljucenje
zajednici, ono se mora podudarati s ovim drugim.
Kao st� planeta ne kruzi samo oko svoga central­
nog tela, vec se okrece oko svoje osovine, tako i poje­
dinac uCestvuje u razvojllom putu covecanstva i isto­
vremeno ide svojim sopstvenim putem. Ali, naSim
kratkovidnim ocima izgleda da j e igra sila na nebu
okamenjena u jednom veonom poretku. U organskom
zbivanju vidimo jos i kako se sile medusobno bore i
kako se ishod konflikta neprestano menja. U svakoj
licnosti, isto tako, moraju da se bore obe teznje - za
licnom srecom i za prikljucenje drugima. Oba proce­
sa, individualni i kulturni razvoj, moraju se susresti
kao neprijatelji i boriti se za prostor, ali ova borba
izmedu pojedinaca i drustva ne potice od suprotnosti
verovato nepomirljivih praagona, Erosa i smrti,
vec predstavlja nesuglasicu oko gazdovanja libidom,
slicno sukobu oko raspodele libida izmedu Ja i obj ek­
ta, ali ono ostavlja mogucnos licnosti da na kraju
postigne poravnanje. Nadajmo se da ce tako biti i u
buducoj kulturi, iako ona, za sada, veoma otezava
zivot pojedinca.
\
Nelagodnost u kurturi
353
Analogija izmedu kulturog procesa i razvojnog
puta individue moze se znatno prosiriti. Maze se, na­
ime, tvrditi da i zajednica izgraduje jedno Nad-ja,
pod cijim se uticajem odigrava kulturni razvoj . Bio
bi privlacan zadatak za poznavaoca ljudskih kultura
da ispituje u pojedinostima tu slicnost. Ja eu se ogra­
niciti na to da istaknem neke upadljive einj enice.
Nad-ja neke kulturne epohe slicnog je porekla kao i
u pojedinca. Ono poeiva na utisku koji su za sob om
ostavile velike vode, ljudi nadmo6ne snage duha, H
oni u kojih se jedno od Ijudskih stremljenja razvilo
najjace i najcistij e, pa zato cesto i najj ednostranije.
U mnogim slucajevima ta anaIogija ide jos i dalje, jer
su ih drugi Ijudi - dosta cesto, iako ne uvek, - za
svoga zivota ismevali, zlostavIjali ¡ ih i odstranji­
vali na grozan nacin. Tako se isto i praotac tek dugo
posle nasilne smrti uspeo do bozanstva. NajdirIjiviji
i
primer takve sudbinske isprepletanosti je lienost Isu-
sa Hrista, ukoliko ona ne pripada mitu, koji je seca­
nje na taj pradogadaj iz dubina vratio u zivot . . .
Druga taeka podudarnosti jeste st� kulturno Nad-ja,
koje isto kao i Nad-ja pojedinca, postavlja stroge
ideaIne zahteve, a nepostovanje kaznjava strahom od
savesti. Pred nama je zanimljiv slueaj, j er su dusev­
na zbivanja u vezi s tim bolje upoznata u masi i pri�
stupaenija su svesti nego st� je to mogueno postici u
pojedinca. Kod njega, u slueaju napetosti, mozemo
zapaziti agresiju Nad-Ja samo u vidu suviSe naglase­
nih prebacivanja. Zahtevi obieno ostaju u pozadini,
najeesce nesvesni. Ako ih dove demo u svest, pokaze
se da pripadaju propisima ondasnjeg kulturnog
Nad-Ja. Na tom mestu su, mozemo reci, oba zbivanja
- kulturni proces razvoja mase i razvoj lienosti -
2 Frojd, Odabrana dea, V
354
Iz kulture i umetnosti
redovno stopljeni. Neka ispoljavanja i svojstva Nad­
-Ja mogu se zato lase upoznati po njegovom pona­
sanju u kulturnoj zajednici nego u pojedinca.
Nad-ja kulture izgradilo je svoje ideale i istaklo
svoje zahteve. Medu ovim poslednjima, oni koji se
bave meduljudskim odnosima sastavljeni su ujedno
kao etika. U svima vremenima, etici je pridavana naj­
veea vrednost, kao da su se upravo od nje oeekivala
naroeito vazna postignuea. Stvarno je etika usmerena
na onu taeku koja je dobro poznata kao najranjivije
mesto u bilo kojoj kulturi. Etiku zato treba shvatiti
kao terapeutski pokusaj, nastojanje da se pomoeu za­
povesti Nad-ja postigne ono st� dosad drugim kultur­
nim radom nije postignuto. Znamo ve� da j e ree 0
tome, eime otkloniti najvecu prepreku kulture -kon­
stitucionalnu ljudsku sklonost medusobnoj agresiji.
Bas zbog toga postaje nam naroeito zanimljiva vero­
vatno najmlada za,povest kulturog Nad-ja: "Ljubi
bliznjega svoga kao samoga sebe.
"
U toku izueavanja
i leeenja neuroza, zakljueili smo da se tome Nad-ja
pojedinca mogu zameriti dye stvari. Strogoseu svoiih
zapovesti i zabrana vodi vrlo malo raeuna 0 sreei Ja,
jer ne uzima dovoljno u obzir otpore poslusnosti: ja­
einu nagona Onog i teskoee iz spoljnog sveta. Primo­
rani smo vrlo eesto da se iz terapeutskih razloga bori­
mo protiv Nad-ja i trudimo se da smanjimo njegove
zahteve. Slieni su prigovori i etiekim zahtevima kul­
turnog Nad-ja. Ono, takode, ne vodi raeuna 0 dusev­
noj konstituciji ljudi; izdaje naredbu ne pitajuei se
da 1i je eovek u stanju da je poslusa. Ono, stavise,
smatra da je eovekovo Ja psiholoski sposobno za sve
st� se od njega zahteva i da je Ja sposobno da neo­
granieeno vlada svojim Ono. To je zabluda. L8 \ u
Nelagodnost u kulturi
355
normalnog eoveka vladanje Onim ima granice koje se
ne mogu prekoraeiti. Zahtevima preko toga prouzro­
kovaee se u pojedinaca pobuna, neuroza, U ee po­
stati nesreeni. Zapovest:
"
Ljubi blimjega svoga kao
sebe samoga
"
najsnaznija j e odbrana od Ijudske agre­
sije i izvanredan primer nepsiholoskog postupanja
kulturnog Nad-ja. Zapovest se ne moze sprovesti.
Tako, velika inflacija ljubavi moze joj samo smanjiti
vrednost, ali ne moze odstraniti nuzdu. Za sve to
kultura ne mari i propoveda da se sticu sve veee za­
sluge st� je teze pokoravanje pravilima. Medutim, oni
koji se u danasnjoj kulturi pridrzavaju takvog pravi­
la samo dovode sebe u losiji polozaj u odnosu na one
koji su ga prekrsili. Agresija mora biti strahovita pre­
preka kulturi cim odbrana od nje moze da unesreei
isto koliko i sama agresija. Takozvana prirodna etika
nema pvde sta da pruzi osim narcistickog zadovolj­
stva -moguenosti da se smatramo boljim od drugih.
Etika koja se oslanja na religiju deluje obeeanjima 0
lepsem zagrobnom fivotu. Mislim da ee etika uzalud
propovedati sve dok se vrline ne budu nagradivale na
zemlji. I meni se ciri da ee realna izmena odnosa pre­
ma imovini nesumnjivo vise doprineti tome nego bilo
koja eticka zapovest. Medutim, ovo saznanje su soci­
jalisti ponovo zamaglili idealistickom zabludom 0
ljudskoj prirodi, pa j e postala bezvredna za sprovo­
denje u delo.
Izgleda mi da naein posmatranja kojim se kroz
pojave kulturog razvoja prati uloga Nad-ja obeeava
nova otkriea. Hitam da zavrsim. Ali jedno pitanje
tesko eu moei da izbegnem. Ako je razvoj kulture u
tolikoj meri sliean razvoju pojedinca i sluzi se istim
sredstvima, nemamo li prava da postavimo dijagnozu
JJb
Iz kulture i umetnosti
da su neke kulture, neke kulturne epohe, mozda cak
i ceo lj udski rod, pod uticajem kulturnih stremljenja
postali neuroticni. Analitickom razlaganju ovih neu­
roza mogli bi se nadovesti predlozi 0 terapiji, st� bi
s pravom bilo od velikog znacaja. Ne bih rekao da j e
takav pokusaj prenosa psihoanalize na kulturnu za­
jednicu besmislen H osuden da ostane j alov, ipak
moram biti veoma oprezan i ne smem zaboraviti da
se u krajnjoj liniji radi samo 0 analogiji i da je ne
samo Ijude vec i pojmove opasno istrgnuti iz sfere u
kojoj su nastali i razvijali se. Dijagnoza neuroze dru­
stva nailazi i na j ednu posebnu teskocu. U neurozi
pojedinca sluzi nam za polaznu tacku kontrast kojim
se bolesnik razlikuje od svoje okoline, koja se sma­
tra normalnom. To otpada ako je masa podjednako
aficirana, te bi se moralo pronaci neko drugo stano­
viste. Tako je i u pogledu terapeutske primene ovoga
znanj a: sta bi pomogla i najcelishodnija analiza soci­
j alne neuroze ako niko nema autoriteta da primora
masu na lecenje? I pored ovih teskoca, nadam se da
ce j ednog dana neko zapoceti smelo delo izucavanja
patologije kulturne zajednice.
Iz najrazlicitijih pobuda, ne nameravam da se
upustam u ocenj ivanje Ijudske kulture. Trudio sam
se da se ogradim od entuzijasticne predrasude da j e
nasa kultura najdragocenije st� imamo, ili st� moze­
ro steci, i da nas njen put neminovno vodi u visine
neslucenog savrsenstva. Ako nista vise, mogu bez
srdzbe da slusam kriticara koji smatra da se, kada se
imaju u vidu ciljevi kulture i sredstva kojima se ona
sluzi, mora doci do zakljucka da napori ne vrede tru­
da, jer je ishod uvek stanje koje poj edincu postaj e ne­
podnosljivo. Posto vrlo malo znam 0 ovim stvarima,
N clagodnost u kulturi
357
nepristrasnost mi lako pada. J edino sam siguran da
se Ijudi u svome sudu 0 vrednostima neminovno ru­
kovode svojim zeljama 0 sreci ; ti sudovi, dakle, pred­
stavljaju pokusaj ljudi da svoje iluzije potkrepe argu­
mentima. Razumeo bih potpuno ako bi neko naplasio
prisilni karakter ljudske kulture, na primer, p" re­
kao da su sklonost ogranicavanju seksualnog zivota
H sirenja humanistickog ideal a na racun prirodnog
odabiranj a pravci razvoja koji se ne mogu otkloniti
niti odvratiti, te j e najbolje da im se priklonimo, kao
st� postupamo pred nuznostima prirode. Poznate su
mi i suprotne primedbe, da su takve teznje, koje su
smatrane nesavladivima u toku istorij e covecanstva,
cesto odbacivane i zamenjivane drugima. I tako, gu­
bim hrabrost da se pred svojim bliznjim poj avim kao
prorok. Prihvatam njihov prigovor da ne umem da
im pruzim utehu, j er to u osnovi svi zele, najbesnji
revolucionari ne manje strasno nego najcestitiji bo­
gomoljci.
Cini mi se da je pitanje sudbine Ijudskog roda
da 1i ce i u kolikoj meri kulturnom razvoju poci za
rukom da savlada prepreku zivotu u zajednici koja j e
nastala zbog ljudskog nagona agresije i samouniste­
nja. U vezi s tim, izgleda da danasnje vreme zasluzuje
najvecu paznju. Ljudi su sada toliko ovladali prirod­
nim silama da bi pomocu njih mogli sa lakocom da
se medusobno istrebe do poslednjeg. Oni to znaju.
Otuda, dobrim delom, i poticu sadasnji njihov nemir,
nezadovoljstvo i strahovanj a. Nadajmo se da ce onaj
drugi iz para
"
nebeskih sila
"
, vecni Eros, uciniti sve
da izade kao pobednik iz borbe sa svojim takode be­
smrtnim protivnikom. Ali ko moze predvideti uspeh
i ishod?

264

1z kulture i umetnosti

Nelagodnost u kultuTi

265

i u miliona ljudi. To osecanje on bi nazvao osecanjem veenosti, to je osecanje 0 necem bezgranicnom, bez ograda, tako reci okeansko. Ono je cisto subjektiv:na cinjeniea, nije verska dogma, na njega se ne na­ dovezuje nikakvo osecanje daljeg postojanja licnosti, ali, je izvor religiozne energije, koju razne erkve i religiozni sistemi kaptiraju, sprovode u odredene ka­ na e, a svakako i crpe. Ljudi se mogu nazvati reli­ gioznim samo na osnovu ovog "okeanskog osecanja", cak i ako se odricu svake vere i svake iluzije. Takva izjava moga eenjenog prijatelja, koji je i sam jednom poetski velicao cari iluzije, pricinila mi je ne male teSkoce. Nije lako naucno obradivati ose­ canja. Mozemo pokusati da opisemo njihove fizio­ loske znake. Gde to ne pode za rukom - a plasim se da se ni to okeansko osecanje nece moci okarakte­ risati na taj nacin -, ne preostaje drugo nego se drzati sadrlaja predstave koji se asocijativno naj­ lakse pridruzuje osecanju. Ako sam dobro razumeo svoga prijatelja, on misli na isto to st� je jedan ori­ ginalan i prilicno eudan pesnik dao kao utehu svome junaku pre nego st� je dobrovoljno otisao u smrt: " Ne mozemo ispasti iz ovoga sveta".l Dakle, to je osecanje neraskidljive povezanosti,

njegovo stvarno postojanje u drugih. Pitanje je samo da li se ono tacno tumaci i da li se moze priznati kao fons et origo" svih potreba za religijom. " Nemam nista da dodam st� bi bitno doprinelo

resenju ovoga problema. Ideja da covek putem ne­ posrednog, od pocetka na to usmerenog osecanja sa­ znaje 0 svojoj povezanosti s okolnim svetom zvuci toliko strano, tako se lose uklapa u potku nase psiho­ logije, da je opravdan pokusaj psihoanalitickog,

tj.

genetskog tumacenja jednog takvog

osecanja. Onda

nam se namece sledeci tok misli: normalrno, ni u sta nismo sigurniji do u osecanje samoga sebe, sopstve­ nog Ja. Ovo Ja nam izgleda samostalno, jedinstveno, dobro ograniceno od svega drugoga. Tek nas je psi­ hoanaliticko izucavanje nau�ilo da je takav izgled samo varka, da Ja naro�ito prema unutra bez jasnih granica prelazi u nesvesno duSevno zbivanje koje mi oznacavamo kao Ono, kome Psihoanaliza nam duguje jos je istovremeno fasada. mnoga obavestenja 0

odnosima naseg Ja prema Onom. Izgleda da je bar prema spolja Ja jasno i oStro ograniceno. Drugacije biva samo u jednom stanju, koje je, istina, neobieno, ali koje se zato ne moze oglasiti bolesnim. Na vrhun­ eu zaljubljenosti cini se da granica izmeau Ja i ob­ jekta iscezava. Ne obaziruCi se na eulne dokaze, za­ ljubljeni smatra da su Ja i Ti jedno i spreman je da se ponasa kao da je tako. Ono st� moze privre­ menD da ukloni fizioloska funkcija, moze, naravno, da bude poremeceno i usled nekog polesnog proeesa. Patologija nam je pokazala vise stanja u kojima gra­ niea izmedu Ja i spoljnog sveta postaje neodreden� Hi se granice stvarno pogresno utvrduju. U takvim slucajevima nam delovi sopstvenog tela izgledaju

pdpadanja eelini spoljnog sveta. Rekao bih da mi to vise lici na neku vrstu intelektualnog uvida, naravno ne bez propratnog osecajnog tona, koji je prisutan i u drugih misaonih akata slienog dometa. Na svojoj lienosti nisam se mogao uveriti da je takvo osecanje primarno. Zbog. toga, pak, nemam prava da poricem
1 Dietrich Christian Grabbe, neeemo ispasti. Jednom i zauvek

Hannibal:
smo

u njemu."

"Da,

iz

sveta

266

Iz kulture i umetnosti

Nelagodnost u kulturi

267

strani, a delovi sopstvenog dusevnog zivota, opaza­ nja, misli, osecanja, kao da ne pripadaju nasem Ja. U drugim slucajevima se spoljnom svetu pripisuje i ono st� je ocigledno nastalo u nasem Ja i st� bi to Ja trebalo da prizna kao svoje. I osecanje svoga Ja je, dakle, tl\k:ode podlozno poremecajima, graniee tog Ja nisu stalne. Daljim razmisljanjem dolazimo do zakljucka da to osecanje svoga Ja ru odraslog coveka nije moglo da bude takvo od pocetka. Moralo je proci razvojni put koji se, naravno, ne moze dokazati, mada se moze rekonstruisati sa dosta velikom verovatnocom.2 Odoj­ ce jos ne razlikuje svoje Ja od spoljnog sveta kao izvora osecanja koji na njega nadiru. To nauci po­ stepeno, odgovarajuci na razne nadrazaje. Na njega, svakako, ostavlja najjaci utisak sto neki izvori uz­ budenja, koje kasnije otkriva kao svoje organe, mogu neprekidno' da stvaraju osecaje, a drugi mu povre­ menD iscezavaju. Medu takvima se nalazi i najviSe zeljeni, majcina dojka, koju vraca tek plac kojim je trazL Tako se Ja prvi put suoci s jednim "objek­ tom" , necim st� se nalazi "izvan" i sto tek narocita janju tog Ja iz mase osecaja, tj. priznanju jednog " "izvan , jednog spoljnog sveta, daju mu cesti, razno­ vrsni i neizbezni osecaji bola i neprijatnosti. Princip zadovoljstva koji neograniceno vlada zahteva njiho­ vo uklanjanje i izbegavanje. Nastaje teznja da se od

Ja odvoji sve st� moze postati izvorom neprijatnog, da se to izbaei napolje i stvori Ja nepomucenog za­ dovoljstva, kome nasuprot stoji strano pretece "spo­ Ija". Graniee toga primitivnog zadovoljnog Ja ne mogu izbeci ispravkama u toku stieanja iskustava. Ponesto medu onim st� ne ·bismo zeleli napustiti, jer pruia zadovoljstvo, ipak nije Ja, vec objekt, a mnoga patnja koju bismo hteli da odstranimo pokaze se ne­ odvojiva od Ja, jer potice iznutra. Tako naucimo kako da namernim upravljanjem culne delatnosti i odgo­ varajucom misienom aktivnosti razlikujemo unutra­ snje - ono st� pripada svome Ja, od spoljasnjeg onog st� potice iz spoljnog sveta. Time je nacinjen prvi korak ka uspostavljanju principa realnosti, koji ce preovladavati tokom kasnijeg razvoja. Ovo razli­ kovanje, naravno, sluZi prakticnoj svrsi - odbrani od dozivljenih i pretecih :neprijatnih osecaja. To st� se Ja za odbranu od izvesnih unutrasnjih neprijatnih nadraiaja sluzi istim metodama koje primenjuje i protiv neprijatnosti spolja predstavlja polaznu tacku znacajnih bolesnih poremecaja. Na taj nacin, Ja se, dakle, odvaja od spoljnog sveta. Tacnije receno: u pocetku Ja sadrzi sve, a ka­ snije odvaja od sebe jedan sppljni svet. Nase dana­ snje osecanje svog Ja samo je zakriljao ostatak jed­ nog mnogo sireg, stavise sveobuhvatnog osecanja, koje odgovara prisnijoj povezanosti svoga Ja sa okolnim svetom. Ako prihvatimo da se ovo primarno osecanje svoga Ja odrzalo u vecoj Hi manjoj meri u dusevnom zivotu mnogih Ijudi, onda bi ono stajalo kao pandan
uz bok onom me i ostrije ogranicenom osecanju svo­

akeija primorava da se pojavi. Drugi podstieaj izdva­

2 Vidi mnogobrojne radove 0 razvoju i osecanju svoga Ja pocev od Ferenczija: Razvojni stupnjevi osecanja stvar­ 1913. nosti (Entwicklungsstu!en der Wirklichkeitssinnes) - pa do priloga P. Federna, 1926, 1927. i kasnije.
-

ga Ja u zrelo doba. Onom prvom potpuno odgova-' raju sadriaji predstava 0 bezgranienosti i povezano-

268

Iz knZtuTe i umetnosti

Nelagodnost u kutturi kojih moj

269

sti sa vaseljenom, isti saddaji

pomocu

druge oblasti, da objasnimo sta znaci ova tvrdnja. Uzecemo za primer razvoj Vecnog Grada.3 Istoricari nam govore da je najstariji Rim zidinama ogradeno naselje lIla Palatinu bila Roma Quadrata. Zatim sledi faza Septimontiuma, ujedinjenje naselja na pojedi­ nim brezuljcima, i potom grad opasan Servijevim zi­ dom. Jos kasnije, posle svih preobraZaja u doba re­ publike i ranog kraljeV1stva, nastaje varos koju je car Aurelije opasao zidinama. Neeemo dalje izucavati preobrazaje grada, vec se zapitati sta bi posetilae jos mogao da nade iz ranijih stadija u danaSnjem Rimu pod pretpostavkom da raspolaZe najsavrsenijim isto­ rijskim i topografskim znanjem. Aurelijev zid, sa izuzetkom nekih proloma, videce skoro nepromenjen. Ponegde moze naici na delove Servijevog bedema, koji su iskopavanjem dospeli na svetlost dana. Ako bi mnogo znao, vise nego danaSnja arheologija, mozda bi uspeo da oerta eeo polozaj ovih zidina i obrise one Roma Quadrata. Sto se tice ili samo neznatne gradevina koje su ne­ kada bile smestene u tome okviru - nece ih naci, ostatke, jer one vise ne postoje. Najbolje poznavanje Rima iz doba republike mozda bi mu omogucilo da oznaci mesta gde su stajali hra­ movi i javne zgrade toga doba. To mesto sada zau­ zimaju ruSevine, ali ne prvobitnih zgrada nego i nji­ hovih restauraeija iz kasnijih vremena, posle pozara i razaranja. Nije potrebno narocito naglasiti da po­ slednjih stoleca, od renesanse naovamo, 'Svi ovi ostaci starog Rima izgledaju kao strano telo u metezu jed­ nog velikog grada. Ponekad starina je svakako jos po3 Prema The Cambridge Ancient HistOTY T. VII 1928. ' The founding of Rome (Osnivanje Rima) by Hugh Last.

prijatelj tumaci ono "okeansko" osecanje. Ipak, da li smo u pravu kada tvrdimo da ono prvobitno i dalje zivi pored �nijih oblika koji su postali od njega? Bez sumnje, takav slucaj nije cudan niti na pod­ rucju dusevnog zivota niti drugde. Uvereni smo da su najrazvijenije zivotinjske vrste proistekle od naj­ nizih. Pa ipak, i danas nailazimo na sve jednostavne zivotne oblike medu Zivima. Rod velikih gustera je izumro i ustupio mesto sisarima, ali pravi predstav­ nik toga roda, krokodil, jos zivi s nama. Analogija je moze biti malo daleka, a slaba strana joj je i to st� prezivele niZe vrste vecinom nisu pravi preci da­ nasnjih, razvijenijih. Meduclanovi su po pravilu izu­ mrli i poznati su samo kao rekonstrukcije. U oblasti dusevnog zivota, suprotno tome, oddavanje primi­ tivnog uz nove oblike koji su nastali od njega toliko je cesta pojava da je suviSno podupirati je prime­ rima. Ona je najcesce posledica raseepa u razvoju. Jedan kvantitativni deo nekog stava, nekog nagona ostao je nepromenjen, dok se drugi deo dalje razvio. Ovim �adiremo u opstiji problem oddavanja u psihi, koji, tako reci, jos nije obraden, ali je toliko privlacan i znacajan da eemo se usuditi, iako je po­ vod nedovoljan, da mu poklonimo nekoliko trenu­ taka paZillje. Otkada smo se oslobodili nama dobro poznato zaboravljanje tragova, odnosno, unistenje upamcenog, zablude da znaci razaranje naginjemo

suprotnom gledistu: da u dusevnom zivotu ne moze da propadne nista st� je jednom nastalo. Na neki na­ cin, sve ostaje sacuvano, i pod povoljnim uslovima, na primer, u toku dovoljno duboke regresije, moze ponovo izici na videlo. Pokusacemo, poredenjem iz

jos i dalje postoje i sve prethodne. Posmatraeu bi. koja vodi necem nezamislivom. da se jos uvek na krov­ nim zupcima zamka San Angelo nalaze lepe statue kojima je bio ukrasen sve do gotske opsade. Uzmicuci pred ovim prigovorom. Za Rim bi to znacilo da se na Palatinu uzdize u svoj svojoj ranijoj visini carski dy�r i Septi­ zonijum Septimija Severa. pokazuju nam na taj nacin odrZa­ vanje proslog. Ostaje cinjenica da je jedino u du­ sevnoj sferi moguce oCuvanje svih prethodnih stup- . Istorijski gradovi. cak apsurd­ nom. OCigIedno. mozemo to postici jedino redajuci ih u prostoru jedno do drugog. koji su videli Rimljani iz doba re­ publike. Jos i vise: na mestu palate Kafareli (Caffarelli) stajao bi takode. kao Rim. Agripe. koliko smo daleko od mogucnosti da putem ocigled­ nog prikaza objasnimo osobenosti dusevnog Treba da zauzmemo stay prema jos jednom pri­ govoru. Ali razaranja koja bi se mogla uporediti sa uzrocima bolesti belezi isto­ rija svakog grada. pretopile su se u kasnije. Timus. dakIe. Ranije faze razvoja ni u kom smislu vise nisu ocuvane. hram kapitoIskog Jupitera. Embrion se ne moze vise doka­ zati u odraslom. Na mestu danaSnjeg Kolizea mogli bismo se diviti iscezlom Neronovom Domus Aurea. Nacinimo sada fantastiOnu pretpostavku da Rim nije Ijudsko naseIje. ali je ona sama iscezla dok se duzila i debIjaIa do svoga ko­ nacnog oblika. na istom temelju stajali bi crkva Santa Maria sopra Minerva i bilo potrebno samo da skrene pogled ili stari hram nad kojim je sazidana. vec i u svom najranijem. vec na istom temelju i prvo­ bitnu gradevinu M. U njemu. I najmir­ niji razvoj jednog grada ukljucuje rusenje i zamenji­ vanje zgrada i zato je grad uopste nepogodan za po­ redenje sa dusevnim organizmom. pored poslednje faze razvoja. da ucrtam obrise decje kosti. ukraseni antifiksima od pecene gline.270 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost 'U kulturi 271 kopana u tlu ili ispod modernih gradevina. premesti svoje stajaliste pa da dobije ovaj ili onaj izgled. i to ne samo u svom po­ sIednjem obliku. nije pro­ palo nista od onoga st� je jednom nastalo. nema smisla dalje raspredanje ove fantazije. grudna zIezda. mozda. Stavise. cak i ako je imao manje burnu proslost nego Rim. N a trgu Panteo­ na videli bismo ne samo danasnji Panteon kakvog nam je ostavio Adrijan. Nas pokusaj izgIeda kao prazna igrarija. Postavlja se pitanje zasto smo izabrali upra­ VlO proslost jednoga grada za uporedivanje sa proslo­ scu dusevnog zivota. kad su mu oblici bili etrurski. I tu na­ lazimo isto. posle puberteta je zamenjuje vezivo. Tvrdnja da je ocuvano sve iz proslosti vazi i za dusevni zivot jedino pod uslovom da je organ psihe intaktan i da njegovo tkivo nije stradalo od zapaIjenja Hi traume. kojima su pre­ dale svoju materiju. pa cak i ako je jedva ikad do njega dopro neprijatelj. Isti prostor ne moze se dva puta popuniti. odustajemo od trazenja upecatljivih kontrasta. kao do Londona. cak i bez potrebe da se ova zgrada ukloni. postoji kod deteta. Ako zelimo prostorno da prikazemo neki isto­ rijski redosled. vec dusevno bice sa slicno du­ gom i bogatom prosloscu. pa cemo se posluZiti radi poredenja jednim u svakom slucaju srodnijim objektom: zivotinjskim ili covecjim telom. ali ona vise ne postoji. On ima samo jedno opravdanje: pokazuje zivota. doduse. U njemu. U cevaste kosti odraslog coveka mo­ gu.

izgleda kao prvi pokusaj jedne ver­ ske utehe. tini mi se. koga je neutoljiva zed za naukom nagonila na najneobicnije eksperimente i koji je najzad postao sveznaliea. Ali nesto me nagoni da i ja jednom uzviknem recima Silerovog gnjurea: "Ne­ ka se :r:aduje ko dise u ruZicastom svetlu. Voljni smo. Ali. Odabrana dela. za­ ista mogu probuditi u sebi nova osecanja i opSta ra­ spolozenja. potisnuta iz prvog plana." ne mora biti bezuslovno unistena. da prihvatimo postojanje u mnogih ljudi "okeanskog osecanja" i skloni da ga do­ vedemo u vezu sa ranom fazom osecanja svoga Ja. narocito zato st� se ono osecanje ne produzava jednostavno iz detinjstva. Nismo u mogucnosti da ovo zbivanje predstavimo ocigledno. st� on objasnjava kao regresije na pra­ stara. zasad.po pravilu Hi izuzetno . ali to je. Osecanje moze postati izvorom energije samo ako je i samo izraz neke jake potrebe. sva­ kako .da nesto staro u psihi bude toli:ko izbrisano Hi istroseno da se vise nikakvim postupkom ne moze uspostaviti j oziveti. st� tom osecanju pripada kao misaoni sadrZaj. Tako je uloga okeanskog osecanja. tako reci. da Cini mi se mogucnim da je okeansko osecanje naknadno dospelo u vezu sa religijom. Mi sa­ mo mozemo reCi da je oCuvanost proslog u dusevnom zivotu pre pravilo nego izuzetak. onda se pojavljuje novo pitanje: s kojim pravom se osecanje smatra izvorom potrebe za religijom? Cini mi 'se da to pravo nije mnogo osnovano. odavno prevazidena stanja dusevnog zivota. 18 Frojd. Mozda bi trebalo da se zadovoljimo tvrdenjem da u dusevnom zivotu proslost moze da bude ocuvana. usmeravanjem paznje na telesne funkcije. koje bi moglo da prizeljkuje uspostavljanje neogranicenog narcizma. Bliski tome bi bili odnosi prema nekim jos neobjasnjenim modifikacijama dUSevnog zivota­ kao st� su trans i ekstaza. Ta sjedinje­ nost sa vaseljenom.272 Iz /culture i umetnosti Ne!agodnost u kulturi 273 njeva pored krajnjfg. vidi fiziolosku osnovu mnogih mu­ drosti mistike. Drugi moj prija­ telj. vec ga stalnd odrZava strah od nadmoci sudbine. jos obavijeno maglom. dakle. Jos jednom priznajem da se veoma tesko snalazim menu ovim jedva uhvatljivim velicinama. Za potrebu za reli­ gijom. kao neki drugi put za porieanje opasnosti koju Ja dozivljava kao pretnju spoljnog sveta. Hi da oCuvanje uopSte zavisi od nekih povoljnih okol­ nosti. Mozda se iza nje jos nesto skri­ va. ali 0 tome ne znamo nista. Ne bih znao drugu potrebu u detinjstvu slicne snage kakvu ima potreba za oce­ vom zastitom. ne moze se poreci da potice od detinje bespomocnosti koja je pobudila cdnju za oeem. Nastajanje reli­ gioznosti mozemo jasno pratiti sve do osecanja' de­ tinje bespomoenosti. On u tome. Mogucno je. uveravao me je da se u Joga-vestinama odvracanjem od spoljnog sveta. V . Mogueno je. Mozda smo sa ovom tvrdnjom otisli predaleko. narocitiin nacinom disanja.

Ne mozemo izbeci ublazavajuca sredstva da strukcija". toliko daleko od istine. sa podrob­ noscu kojoj treba zavideti." Ako su to einili neki najveCi duhovi u proslosti. oeigledno ne­ cemo imati na svojoj strani autOI"itet pesnika. zamene za 4 Goethe. Jos viSe zastiduje saznanje da itekako veliki broj savre­ menika.Nelagodnost u kulturi 275 Boga religije time sto ga zamenjuju jednim bezlie­ nim. Vratimo se obienom Coveku i njegovoj veri. Samo takvo bice je u stanju da zna za potrebe eoveka. apstraktmim principom. Obican covek moze to Providenje da predstavi sebi samo u vidu lienosti velicanstveno uz­ visenog oca. Ko ne raspolaze njima dvema. trojaka: velika odricanja. maglovitim. Takva sredstva su. koji su morali uvideti neoddivost ovakve religije. s druge strane. Zele da se uvrste u redove vernika da bi filozofima. suprotstavlja religiju dvema vrhunskim delatnostima coveka a. umetnosti i nauke. Ako hocemo da osporimo reUgiju i obianom ooveku. I odmah susre­ cemo poznatu misao jednog naseg velikog pesnika i mudraca. a s druge strane ga uverava da brizno Providenje bdi nad njegovim zivotom i da ce mu moguce odri­ canje u toku zemaljskog zivota nadoknaditi na dru­ gom svetu. Zivot kakav nam je dosuden suvise je tezak za nas. Donosi nam odvec bola. Zahme Xenien IX (pesme iz zaostavstine) . koja govori 0 odnosu religije. da bi ga podsetili na opomenu: "Ne spominji uzalud ime Go­ spoda Boga. moze biti. s jedne strane. "Ne ide bez pomocnih kon­ rekao nam je Teodor Fontane. ne bismo se zbog toga . To je sve toliko ocigledno detinjasto. koji mu s jedne strane objasnjava. razoearanja. mogu da ga umilostive njegove mol­ be i da ga stisaju znaci njegovog kajanja. da je svakome zao eovekoljubivih osecanja pri po� misli kako vecina smrtnika nikada nece biti u sta­ nju da se vine iznad ovakvog shvatanja zivota. bismo ga mogli podneti. ima i veru. pokusavaju da od­ brane svaki njen pedalj. lwja nam omogucuju da potcenimo svoju bedu. zagonetku ovoga sveta. Je­ II U svome rukopisu dinoj koja bi smela da nosi to ime. . ostaje mu vera4 Ova izreka. neresivih za­ dataka.smeli pozivati na njih. Izabra­ cemo poseban put da bismo blize ocenili njegove reel. Zna se zasto su to morali. koji misle da spasavaju 18· Ko vlada naukom i umetnosti. ipak. Ona glasi: BuduCnost jedne iluzije ne govorim toliko 0 najdubljim izvorima religioznog ose­ canja koliko 0 onome sta obican covek podrazumeva pod svojom religijom - 0 sistemu ucenja i obeca­ nja. tuzno se povlaeeci. tvrdi da one prema svojoj zivotnoj vrednosti mogu zastupati ili zameniti jedna drugu.

" tezno Hi eak iskljueivo) jedan iil drugi cilj.ni i da takvi ostanu. Svako produzavanje situacije koju je prizeIjkivao princip zadovoljstva daje samo osecanje mlake ugodnosti. sta traZe od zivota. 0 smislu Zivota Zivotinja se ne govori. potiee obieno od iznenadnog za­ dovoljenja jako nagomilanih potreba. sta zele da postignu. MogIo bi se reei da plan stvaranja sveta nije sadrzao nameru da Coveku da srecu. Do sada nije naden zadovoljavajuci odgovor . 0 njegovoj svrsishodnosti ne moze se dvoumiti. jer eovek ne zna sta da radi sa mnogim zivotinjama.pozitivan i negativan cilj . i opojna sredstva.6 Na taj na­ ein su nase mogucnosti srece ogranieene vec konsti­ tucijom. makro . jednostavno pro­ izilazi iz programa principa zadovoljstva.ukoliko je takav uopste i moguc. No. dodaju: zivot ce za ljude izgubiti sva­ ku vrednost ako se pokaze da nema smisla. Nesto od ovoga je neizbemo. Mnogobrojne zivotinje su i to izbegle jer su zivele i izumrle pre nego st� ih je covek video. ima i likera. Nelagodnost u kulturi Postavicemo zato skromnije pita:nje: sta 277 ljudi zadovoljenje. Pita:nje 0 smislu covekovog zivota postavljano je bezbroj puta. lroja koja nas eine neosetljivim za nju. Smisao zivota. Ta teznja ima dYe strane:. Opojna sredstva deluju na nase telo izmenama njegovog hemizma. prema tome da li zele da ostvare (pre­ Candide savetom da treba da obradujemo sop­ stvenu bastu. zbog toga psihieki nije manje delotvorna. pa ipak je IIljegov program u sukobu sa celim svetom. samo ba­ nalnije. Necemo pogresiti ako tvrdimo da ideja 0 smislu zivota zivi i propada zajedno sa ne­ kim verskim sistemom. preterivanje. Ali ova pretnja ne menja nista. stavise. a po svojoj pri­ rodi je moguena samo kao epizodiean fenomen. protivi mu se ceo poredak vaseIjene. klasifikuje. u Poboznoj Jeleni: "Ko ima briga.s jedne stra­ ne. Neki. zele odsustva bola i nezadovoljstva. Mi smo stvoreni da mozemo intenzivno liZivati samo u kontrastu.i mikrokosmosom. U ovom redu nije lako odrediti mesto religiji. proueava.5 Volter je mislio na odricanja zavrsavajuCi svoga mogu saznati 0 svrsti svoga zivota na osnovu svoga ponasanja. ipak. koji to pitaju. 5 Vilhelm Bus (Wilhelm Busch) kaze to isto." To je. a s druge strane dozivljavanje snamih zadovoljstava. i aktivnost Ijudi se odvija u dva pravca. Cirri se. i to nije odrZivo. UopSte ga nije mogucno spro­ vesti. da s pravom smemo odbaciti to pitanje. zahvalju­ juci ulozi koju ima fantazija u dusevnom zivotu. "sreca" se odnosi sam� na ovo drugo. eije mnogobrojne vi­ dove poznajemo odranije. Morace­ mo dalje da tragamo. Taj princip od poeetka vlada delatnoscu psihiCkog aparata. ali. Odgovorom se ne moze pogresiti: teze za srecom. a u jednom stanju vrlo malo. samo religija zna da da odgo­ vor 0 smislu zivota. U uZem smislu reei. kao sto vidimo. Zamena za zadovoljenje koju pruZa umet­ nost su iluzije u odnosu na stvarnost. Shodno dvojstvu ciljeva. Opet. Izgleda da se ono zasniva na onoj ljudskoj uobrazenosti. Moze jedino da ih opise. I nauena dela1most predstavlja takvo odricanje. . u naj­ uzem smislu te reei. Ono st� se naziva srecom. S mnogo manje teskoca dozivljuje se nesre6 Gete (Goethe) cak poru(:uje : "Ne podnosi se nista teze od niza lepih dana.276 Iz kulture i umetnosti je umanjuju. zele da postanu srec. sem ukoliko se on sastoji u nameni da sluzi ljudima.

ciji je najvaZniji cilj izbegava­ nje nezadovoljstva. Neograniceno za­ dovoljenje svih potreba izgleda da je najpriroamlji­ viji nacm zivota. Druge metode. Sve te puteve su preporucile razne skole zi­ votne mudrosti. st� se posle kratkog vremena sveti. te posta­ jemo nesposobni da primamo drazi koje prouzrokuje nezadovoljstvo. takode. jednostrani i oni koji pristupaju sa vecu vise paznju. nemilosrdntm. Pojedinci. Neki od nacina otudivanja pruZaju jedinu od­ branu od spoljnog sveta onome koji zeli da taj za­ datak obavi sam. iz odnosa sa drugim ljudima. Patnja preti sa tri strane: iz sopstvenog tela. menja­ ju zakonitosti rada naSeg OISecajnog Zivota. odnosno poja­ canje prijemcivosti za neprijatno. krene u napad na priro­ du i potcini je ljudskoj volji. gde je ponasanje slicno pi­ janstvu iako nije dato nikakvo opojno sredstvo. svaka patnja je osecanje i postoji samo ako svoga organizma. Ipak. Patnju iz toga izvora dozivljavamo mozda bolnije od bilo koje druge. mora da postoje materije slicnog delovanja. One. Tada saraduje sa svi­ ma na postizanju srece svih. Naravno. Ne verujem da bilo ko razume njen mehanizam. a svojim prisustvom u krvi i tkivima neposredno stvaraju osecanje zadovoljstva. znaCi pretpostaviti zado­ voljstvo opreznOlSti. razornim sna­ gama moze da besni protiv nas. osim toga. Zadatak izbegavanja rpatnje uopste je rpotisnuo u po­ zadinu postizanje zadovoljstva. Razmisljanjem za­ kljueujemo da se taj zadatak moze postici na razne nacine. koji premoCnim. pa ne moze cak da izbegne signale opomene: stih i bol. a ljudi su ih sledili. razlikuju se medu sobom prema tome kome izvoru nezadovoljstva poklanjaju umereni. Postoje postupci koji su ekstremni i koji su strana. Oba dejstva odigravaju se ne samo istovremeno. a s time uporedo ide smanjenje. Nije cudo. pak. Na zalost. izgleda. Naravno. najinteresantnije su one metode zastite od patnje koje pokusavaju da uticu na sopstveni organizam. medusobno prisno po­ vezana. pri cemu se ljudi smatraju vec srecnim ako su izbegli nesrecu. Osecamo je samo zahvaljujuci odredenom ustrojstvu intoksikacija. od spoljnog sveta. prebrodili nevolju. stoga. Hemijska metoda. dosad je ta toksicna strana dusevnih zbivanja promakla na­ ucnom istrazivanju. Nas normalan duseVni zivot. ali cinjenica je da postoje materije koje telo ne saddi. jasno je: sreca koja se postize tim putem jeste sreca spokoj­ stva. princip realnosti. U nasem hemizmu. pred­ odredenog za raspadanje i nestajanje. vec su. najgrublja je. takode. toliko cene usluge opojnih sredstava u borbi za srecu i od- d .na nego st� su to patnje drugog porekla. ali i najuspesnije deluje u tom smislu. pokazuje koleba­ nja u smislu olaksanog Hi otezanog radanja za ovolj­ stva. i najzad. U krajnjoj liniji. postoji drugi i bolji put. udaljavanje od drugih. jer poznajemo bar jedno bolesno stanje. To. a taj je da uz pomoc tehnike predvodene naukom. st� su ljudi pod pritiskom tih moguCnosti patnje postall umereniji u svojim zahte­ vima za sreeom. pa i narodi. Skloni smo da je u izvesnoj meri smatramo nepotrebnim dodatkom. Najneposrednija zastita od patuje koja moze da proistelme iz ljudskih odnosa je dobrovoljno osam­ ljenje. kao clan ljudske zajednice. iako sudbinski nije nimalo manje neizbez. kao Sto se i sam princip zadovolj­ stva pod uticajem ISpoljnog sveta preobratio u skrom­ fiji. je osecamo. maniju.278 Iz kuUure i umetnosti Nelagodnost u kuUuri 279 ca.

neuporedivo je intenzivnije nego zadovoljenjem obuzdanog nagona. nesumnjivo opadaju mogucnosti uzi­ vanja. naravno. primarnijih na­ gona. napustaju i sve druge aktivnosti (zrtvo­ . Ukoliko uspe. ako tezimo da upravljamo nagonskim zivotom.. ukoliko bi nas spoljni svet primorao da gladujemo protiveci se zadovoljenju nasih potreba. ne daje im neprobojan oklop protiv strela sudbine i u: tom slucaju vise psihicke instancije koje su se podredile principu realnosti. Zadatak koji treba da se resi sastoji se u preme­ stanju nagonskih ciljeva te vrste tako da ne moze da ih pogodi odbijanje iz spoljnog sveta. u izvesnom stepenu. Slabost ove metode je. Najvise postize ko ume dovoljno da povisi udeo zadovoljstva iz izvora psihickog i inte­ lektualnog rada. Ekstremno se to dogada kada se umrtve nagoni. Sublimacija na­ gona to potpomaZe. Sudbina mu tada ne moze mnogo na­ skoditi. a postize se i izvesna zastita od patnji. Zna se da se uz pomoc "razbijaca briga" 11 svako doba moze izbeci pritisak realnosti i naci utociste u nekom sopstvenom svetu.im. Qni ne potresaju nase telesno bice. gde su uslo­ vi osecanja povoljniji. Gospodari su jer se nezadovoljenje zauzdanih nagona ne dozivlja­ va sa toliko bola kao nezadovoljenje slobodnih. Ona su krivci st� se u izvesnim okolnostima beskorisno gube velike kolicine energije. i draz zabranjenog uopste.denju sa intenzitetom zadovoljenja sirovijih. onda se. a sprovodi je praksa joga. Neodoljivost perverznih impulsa. cine nam se "finija i visa". Ona ni tom malom broju ljudi nije u stanju da obezbedi potpunu zastitu od patnji. ne postize se samo neposredno zadovoljstvo vec. pak. U zamenu za to. Pri tome se uopste ne odustaje od nastojanja da se postigne za­ dovoljenje. Q tome uci orijentalna filozofija zivota. Poznato je da bas ta svojstva cine opojna sredstva opasnim i Ste1m. Preduslovi su narocita podloga 1 obdarenost. opet. Isti put sledimo kada je cilj skrom­ niji. Nji­ hov intenzitet je. prigusen u pore. Nas dusevni aparat to dozvolja­ va. Komplikovana grada naseg dusevnog aparata pristupacna je i citavom nizu drugacijih uticaja. van je zivot). Zahvaljujuci njima. koji su retko prisutni u delo­ tvornim razmerama. Osecanje srece zadovoljenjem divljeg nagona. vec tezi da zagospodari unutra­ snjim izvorima potreba. Moze se ocekivati da bismo uticanjem na te nagone uspeli da se oslobodimo jednog dela patnji. . steeena je samo sreca spokojstva. a njegove funkcije pri tome dobijaju mnogo u gip­ kosti. Jedna druga tehnika odbrane od patnje sluzi se premestanjem libida. Pristu­ paena je samo malobrojnima. ali u istoj meri postaie i uzrok teskih !patnji. koji cemo jednog dana svakako moei okarakterisati i metapsiholoskL Zasada se moze izra­ ziti samo slikovito. koga Ja nije zauzdalo. a. mozda. istraziva­ ca koji je resio probleme i spoznao istinu imaju na­ rociti kvalitet.280 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kulturi 281 stranjivanje bede da su im kao dobrocinitelju dali stalno mesto u svojoj ekonomici libida. Qvaj nacin odbrane od patnji nije vise uperen na aparat osecanja. Zadovoljenja u vidu stvaralacke radosti umet­ nika koji je materijalizovao svoja mastanja. medutim. koje bi se mogle upotrebiti za po­ boljsanje Ijudske sudbine. Za­ dovoljenje nagona predstavlja srecu. i zarko zeljena nezavisnost od spoljnog sveta. nemoguCnost siroke primene. dobijaju ovim ekonomsko razjasnjenje. s druge strane.

Pustinjak okrece leda ovom svetu i nece vise da ima posla s njim. I pored svega. poznato nam je da su one to. Uz nju nije moguce ziveti. Energienije i temeljnije deluje jedan drugi po­ stupak. ili konstitucionalno pojacani. dela. Vecina Ijudi. Na vrhuncu zadovoljstva po­ stignutih putem fantazije nalazi se uzivanje u ume�- 7 Ukoliko naroCita obdarenost ne odredi izricito pravac zivotnom interesovanju. Moze se uciniti i vise od toga.. knj. ceni je na najvisi moguci nacin kao izvor uzivanja i zivotne utehe. Iz te prirodne odvratnosti koju imaju Ijudi prema radu proisticu najtezi socijalni problemi. blaga narkoza u koju nas uvodi umetnost moze da bude samo privremeno realna beda. VI i Uvod u psihoanalizu XXIII (Sabr.. koja posredstvom umetnika postaju pristupacna i onom koji sam nije stvaralac. Ne otimaju se da rade kao st� eine sa drugim mo­ gucnostima zadovoljenja.282 Iz kulture i umetnosti sopstveno telo postane izvor Nelagodnost u kulturi 283 obieno otkaze kada patnji. oslobodena obaveze da proverava realnost i odredena da zadovoljava zelje koje je tesko ispuniti. . daje radu vrednost koja nije ni po eemu manja od vrednosti koju ima zahvaljujuci svojoj neophodnosti za potvrdivanjem i obezbedenjem egzistencije u drustvu. ona nije dovoljno duboka da bi se zaboravila Ako je vec u ovom postupku jasna namera da se pribavljanjem zadovoljstva iz unutrasnjih. On ga sigurno bar uklapa u delic realnosti i u Ijudsku zajednicu.o princip realnosti. Onaj ko zeli da bude u bilo kom smislu srecan mora zato da prekine s njom sve veze. Ko u pobuni ocajanja pode tim putem ka sreci. Sabrana dela. VII). 8tvarnost je za njega suvise j'aka. svakom pristupacan rad u svome pozivu da dobije znacaj koji mu je pridao Vol­ ter u svome mudrom savetu. Zadovoljenje se postize putem iluzija. Ludilom masa takve vrste moramo nazvati i ljudske religije. u pravom smislu re�i. U svoje vreme. pribeziste od zivotnih ne­ volja. Mogucna je zelja da se svet preinaCi i da se umesto njega izgradi drugi u kome ce biti od­ stranjene najnepodnosljivije strane i zamenjene dru­ gima. u skladu sa sopstvenim zeljama. st� je sa njim pove­ zano. ta ob­ last je.8 Ko je osetljiv na delovanje umetnosti. dolt se razvija. ali njihovo odstupanje od stvarnosti ne ometa uziva­ nje.Ipak. Mogucnost da se u velikom obimu libidinozne komponente (narcistieke. 1911. Tu se jos vise labavi veza sa realnoscu.radi iz nuZde. Oblast iz koje potieu iluzije je Bvet fantazija. Po njemu je realnost izvor svih patnji i je­ dini neprijatelj. st� u stvari omogucava da se putem sublimacija ucine korisnim postojece sklonosti i jos uvek prisutni. moze obican. agresivne pa eak i erotiene) premeste na rad u svome pozivu i meduljudske odnose. nagoni. ta teZnja se jos jasnije ispoljava u sledecem postupku. Slucaj kada veCi broj ljudi pokusa zajednicki da sebi obe­ zbedi sreeu i zastitu od patnji sumanutim iskrivlje­ njem stvarnosti je od naroCitog znacaja. U jednom kratkom pregledu nije mogucno dovoljno istaci znaeaj rada za ekonomiku libida. Ijudi slabo cene rad kao put ka sreci. Naro­ cito zadovoljstvo pruza poziv koji je slobodno izabran. knj. 8 Uporedi: Formulacija 0 dva pTincipa psihickih zbiva­ nja. Po­ �ace sumanut i najcesce nece naci pomagaca u spro­ vodenju sV'Oje sumanutosti. Tvrdi se da se svako od nas u nekom pogledu ponasa slicno paranoiku i stva­ ranjem zelje ispravlja neku sebi nepodnosljivu oso­ binu sveta i tu sumanutost ubacuje u realnost. Ni jedna druga zivotna tehnika ne vezuje pojedinca toliko cvrsto za realnost koliko oslanjanje na rad.7 nickim delima. psihickih zbivanja postigne nezav]snost od spoljnog sveta.!pO pravilu nece nista postici.

Ne verujem da je potpuno 'OVO nabrajanje meto­ da kojima se Ijudi trude da ostvare srecu i 'Odstrane patnju. ali je ipak u stanju da nam mnogo sta nadolmadi. Naravno. tro­ mom rezignacijom i izbegavanjem neprijatnosti. Koristi se pri t'Ome pomenutom pomerljivoscu libida. niti se uvida da je ona za kulturu nuzna. umetniCkog. koji sve preplavljuje i tako je obrazac nasoj cemji za srecom.koji nam namece princip zadovoljstva . Kak'O bi i bilo moguCn'O zaboraviti bas tu tehniku umetnosti zivljenja! Nju obelezava najeudnovatiji spoj karakte­ risticnih crta. ta tehnika radije nehatlno prolazi pored takvog cilja i cvrst'O se drZi prv'Obitnog strasnog stremljenja pozi­ tivnom postizanju srece. prikriva upotrebom zvuenih. Ali se ne odvraca od sveta. Izgleda. Usudujem se. Este1lski stay u odnosu na zivotni cilj pruZa slabu zastitu od patlnji kojima smo izlozeni. Na zalost. Mozemo povezati sa ovim zanimljivu pojavu da se sreca u zivotu ocekuje pretemo od tiZivanja u le­ pome. Znam. pa cak i nauc­ nog stvaralaStva. Pro­ gram .284 Iz kuZture i umetnosti NeZagodnost u kulturi drugoga. Izgleda jedino potvrdeno da je njen zacetak u oblasti seksualnih osecaja. Ali. Takva psihieka konstelacija nam je svima dosta bliska. 0 tome treba reci mnogo viSe. U nasim culima i rasudivanju ona se prikazuje uvek u vidu lepote ljudskih oblika i pokreta. Neu­ speh se. ne zato sto sam to zaboravio. polna ljubav nam pruZa najsnazniji do­ zivljaj osecanja zadovoljstva. predme­ ta iz prirode i predela. Pri tome se ne zadovoljava. pa ipak ne . Nikada nismo slabije zasticeni od 285 patnje Naravno. Sta bi bilo prirodnije no da ostanemo pri tome i trazimo srecu na istome putu gde smo je sreli prvi put. pa ipak se kultura bez nje ne moze zamisliti. da se 'Ova materija moze i dru­ gacije rasporediti.lje u unutrasnje dusevne procese. Go­ vorim. 0 Zivotnom pravcu koji stavlja u sre­ diste Ijubav i ocekuje sva zadovoljstva otuda sto voli i sto je voljen. Ona bi mogla biti obrazac pobude sa zaprecenim ciljem. da iznesem neke opaske u vidu zakljucaka nasih ispitivanja. Inace ne hi ni­ kome palo na pamet da napusti ovaj put ka sreci ram nego kada volimo. Uzivanje u lepom ima obelezje jednog posebnog. Slaba strana ove zivotne tehnike je jasna kao dan. medutim. nikad bespomoenije nesrecni nego kada izgubimo voljeni objekt i1i njegovu ljubav. i ana tezi za nezavisnoscu od sudbine (najbolje da to tako nazovemo) i radi toga prenosi zadov'OljeI. ali nije mogla da objasni prirodu i poreklo lepote. Nisam jos naveo jedan od takvih postupaka. da je karakter le­ poga svojstven nekim sekundarnim polnim odlikama. MoZda se 'Ona stvarno ovom cilju pribliZava vise nego bilo koja druga metoda. tak'O reci. " " "Lepota i "draZ prvobitno su svojstva seksualnog objekta. i psihoanaliza moze vrlo malo da kaze 0 lepoti. kao sto je uobicajeno. uprkos nepotpunosti. tak'Ode. nego sto cem'O se njime baviti u vezi sa necim drugim. Nauka 0 estetici proucava uslo\re pod kojima se dozivljava lepo.da postignemo srecu ne moze se ispuniti. ludilo ne uvida niko kada i sam sudeluje u njemu. time nismo zavrsili 0 Zivotnoj tehnici zasnovanoj na vrednovanju Ijubavi. praznih reei. naravno. Potrebno je napomenuti da se genitalije sko­ ro nikada ne smatraju lepim iako njihova pojava uvek uzbuduje. Nije jasna nikakva korist od le­ pote. Medu oblicima u kojima se ispo­ ljava ljubav. napr'Otiv: prianja za nje­ g'Ove objekte i postiZe srecu iz osecajnog odnosa pre­ ma njima. bla­ go opojnog osecanja.

Ali rusta vise. Uspeh nikad nije siguran. trazice osnovna zadovoljenja je u jedno mesto.napustiti napore da se ispunjenju priblizimo na ovaj ili onaj nacin. Svaka ekstremna odluka bice kamjena time st� oso­ bu izlaze opasnosti koju donosi biranje iskljucivo jedne zivotne tehnike ako se pokaze nedovoljnom. preostaje mu kao teSkim zadacima. kolikom snagom smatra da raspolaze da bi ga izmenio prema svojim zeljama. Covek od akcije nece napustiti spoljni svet. koja ima na umu zastrasivanjeinteligencije. religija uspeva da mnoge ljude po­ stedi individualne neuroze. Postoje. Mozemo ici veoma razlicitim putevima. zavisi od sku­ pine mnogih momenata. kao st� oprezan trgovac izbegava da ulozi sav kapital na 9 Osecam potrebu da ukazem bar na jednu od praznina u gornjem prilogu. narocito kad je suocen sa dosti. Ne postoji za to savet koji odgovara svima. Razmatranje mogucnosti coveka da bude srecan ne bi trebalo da izostavi pretresanje odnosa izmedu narcizma i libida vezanog za objekt. jer namece svima na isti nacin svoj put za postizanje srece i zastitu od patnji. pretemo sam sebi dovoljan. Nijednim od nacina ne mozemo postici sve st� zelimo. Njena se tehnika. Radi se 0 tome koliko realnog zadovoljenja od sveta neko moze ocekivati i u kolikoj meri je spreman da postane ne­ zavisan od njega. Svako mora sam da pronade sopstve­ ni nacin kako da postane srecan. nalazi jos uvek utehu u zadovoljstvu od hroniane intoksikacije ili preduzima ocajnicki pokusaj pobune u psihozi. Covek koji je dosao na svet sa narocito nepovoljnom nagonskom konstitucijom i nije kako treba [zvrsio preobraZaje i prerasporedio svoje libi­ dinozne komponente neophodne za kasniju delatnost imace teskoca da iz svoje Ispoljne situacije postigne sreeu. mnogi putevi koji mogu voditi sopstvenim unutrasnjim duseVlIlim zbivanjima. kako se jos moze smatrati mogucnom. jeste problem indi­ vidualne ekonomije libida. . ali verovatno najvise od sposobnosti psihicke konstitucije da prilagodi svoje funkcije okolini i da nju iskoristi za pribavljanje za­ dovoljstva. nardstican covek. odigrati odlu­ cujucu ulogu psihicka konstitucija pojedinca. do kojeg obiano dolazi jos u mla­ poslednja zivotna koja daje izgleda bar za uteSna zadovoljstva. Covek koji u poznijim godinama uvidi da su mu napori u potrazi za srecom omanuli. U proseenog od ovih tipova. ne mozemo.' Religija suzava dgru izbora i prilagodavanja. odabrati pozitivan cilj: postizanje zadovoljstva. i najzad. Sreca u onom umerenom smislu. Najrazlicitiji cinioci ce doci do izraZaja i usmerice izbor puteva.ne. Hteli bismo da znamo sta za ekonomiju libida znaci to ako je covek u sustini pre­ pusten samom sebi. sastoji u potcenji­ vanju vrednosti Zivota i sumanutom izopacavanju slike realnog sveta. kao st� smo rekli. u kome moze da ogleda svoju snagu. Hi negativan: izbegavanje ne­ zadovoljstva. Vec u tome ce osim spoljnih okolnosti. tehnika Bekstvo u neurozu. . Po tu cenu. vrsta njegove obda­ renosti i opseg mogucnosti sublimacije nagona odlu­ cice u kom pravcu ce usmeriti svoje interesovanje. prisilnom fiksacijom jednog psihickog infantilizma i uvlacenjem u jedno masovno ludilo. Covek koji je preteEo erotican pretpostavice osecajne veze sa drugim osobama. Verovatno nam i �votna mudrost savetuje da ne oce­ kujemo sva zadovoljenja od jedne jedine temje.286 Iz kultuTe i umetnosti Nelagodnost u kultuTi 287 smemo .

Prirodu necemo nikada potpuno savladati. onda je verovatno mogao sebe postedeti zaobilazenja. U svakom slucaju. na­ protiv. kao poslednja moguCnost utehe i izvor zadovoljstva u patnji. DrugaCije se postavljarno prema tre­ cem. preostalo samo bezuslovno potcinjavanje. a druge da ublazimo. koji je i sarn deo te prirode. takode. drzavi i drustvu. Vernik.ji. Njega necemo da pri­ hvatimo. Nas organdzam. uvek ce ostati tvorevina prolama i ogranicena u mogucnosti­ ma i prilagodavanju. ne moze da oddi svoje obecanje. Ovo saznanje ne paraliSe. razmi­ sljajuCi koliki smo lo� uspeh postigli na tom polju 19 Frojd. A ako je spreman na to. U stanju smo da se oslobodimo ponekih. za­ kljucicemo bez mnogo kolebanja: preostaje narn da priznarno te izvore patnje i da se prepustimo neiz­ bemom. najzad primoran da govori 0 "ne­ dokucivoj volji bozjoj". priznaje time da mu je.ji. V . onakvoj kakva je ljudima dostupna. Ul Nasim istraZivanjem 0 sreCi nismo saznali mnogo vise od opste po2lIlatog. Ako ga i produZimo pitanjem zasto je ljudima toliko tesko da postanu srecni. ali nijedan nije siguran. troSnost naseg tela i nesavrsenstvo usta­ nova koje upravljaju vezarna medu ljudima u po­ rodici. Zapravo. ukazuje pravac nasem delovanju. Odabrana dela. dali smo odgovor pokazavsi tri izvora nasih patnji: pre­ moc prirode. Ne mozemo shvatiti zbog cega te ustanove koje smo mi sarni stvorili ne bi bile upravo za za­ stitu i dobrobit svih nas. socijalnom izvoru patrJ. Religija.288 Iz kulture i umetnosti sreci. to nam dokazuje hiljadugodi­ snje iskustvo. U pogledu dva prva. mada ne svih patrJ. nema mnogo izgleda da doznamo nesto novo.

zabIudom je pripisan odsustvu zamrsenih kuI­ turnih zahteva. Ali na osnovu toga necemo zakljuOiti da je tehnicki napre­ dak bez vrednosti za nasu ekonomiju srece. PosIednji povod poznajemo naroOito dobro. kada ne­ posredno posIe 19· iskreavanja prijateIja. Mislim da poznajem posIednji i pretposIed­ nji takav rpovod.svoga deteta koje zivi stotinama kiIometara daleko od mene. Na osnovu toga se zakljucuje da bi otklanjanje iIi znatno smanjenje takvih zahteva znacilo vracanje moguc­ nosti postizanja srece. ipak. EvropIjanima se cinilo da oni vode jednosta­ van. neprijateljski na­ strojen prema kulturi. cinjeniea je da bas kulturi.ne skriva li se i ovde deo nesavIadive prirode? -. MogIo bi se prigovoriti: zar nije pozitivan dobitak u zadovolj­ stvu. Iz ovih tvrooji zadovoljicemo se zakIjuc­ kom da vIast nad prirodom nije jedind. nedvosm1s1en porast osecanja sreee. Bio je vrlo srodan obezvredenju zemaljskog mvota st� je spro­ velo hriscanstvo. Kasnija saznanja su ispravila izvesne zakIjucke takve prirode. Takav neki faktor. kako god od­ redili pojam kulture. svakako je delovao vec u vre­ me 'pobede hriscanstva nad paganstvom. za koje treba zahvaliti veli- Ljudi su ponosni ovim tekovinama i imaju prava na to. Kojim putem je toliko Ijudi dosIo do tog stano­ vista zacudujuceg neprijateIjstva prema kulturi. Nisam dovoljno ucen.290 Iz kultuTe i umetnosti Nelagodnost u kultUTi 291 zastite od patnje. pot­ Cinjavanje snaga prirode. Pojedinosti 0 napretku su svima poznate i nema potrebe da ih pominjemo. nedostupan posetiocima vise kulture. ako pone­ kad mogu da zazeIim da cujem glas . ovog puta u vidu sopstvene psihicke tvorevine. ispunjenje hiljadugodisnjih zelja nisu povecali obim zadovoIjstva ocekivanih od zivota. pri­ pada sve ono Cime pokusavamo da se zaStitimo od pretnji koje rpoticu iz izvora patnji. PosIednje generacije Ijudi ostvarile su ogroman na­ predak prirodnih nauka i njihove tehniCke primene i ucvrstiIe sv:oju vIast nad prirodom na nacin koji se ranije nije mogao ni zazmsliti. Oseca1i bismo se srec­ rujim ako bismo je napustili i nasli se u primitivnim usIovima. postoji i drugi momenat razoearanja. U toku razmatranja ove mogucnosti dosIi smo do tvrdnje koja toliko zapanjuje da se moramo za­ drzati na njoj. Uspesi istrazivaCkih putovanja i do� dir sa primitivnim narodima i pIemenima predstav­ Ijaju pretrposIednji povod. Zahvaljujuci povrsnom posmatranju i pogreSno shvacenim obicajima i navi­ kama. Ja mislim da je duboko i odaVlIlo postojece nezadovoIj­ stvo stanjem kulture u datom trenutku stvorilo osno­ vu iz koje je u odredenim istorijskim prilikama izra­ kodusnosti prirode i Iakoci zadovoIjenja glavnih po­ treba. takode.smo da Covek postaje neurotican jer ne moze da podnese obim od:cieanja koja mu je nametnulo drustvo radi svojih kultumili ideaIa. Cini mi se. Ona gIasi: nasa takozvana kultura snosi veliki deo kriviee za nasu bedu. Utvrdili . te nisam u sta­ nju da pratim lanae tih dogadaja dovoljno daleko kroz ljudsku istoriju.ksica. U mnogim slucajevima. mogu da sa- . Nastao je kada smo upoznali mehanizam neu­ roza koje prete da sahrane i onaj deliC srece kultur­ nog Coveka. Pored toga. skroman i srecan zivot. sla osuda. budi se sumnja . ci­ tav niz zivotnih oIa. da su zapaziIi da novo steeene mogucnosti raspoIaganja prostorom i vremenom. niti ih prema njihovim osecanjima ucinili sreenijim. nije jedini ciIj kru1ture. predusIov Ijud­ ske srece i da. Nazivam je zapanjujucom jer.

Uvek cemo biti skloni da nevolju sagledamo objektivno. seljaka u 30-godisnjem ratu. IzgIeda sigumo da se ne osecamo dobro u naooj danasnjoj kulturl. a verovatno ra­ dimo i protiv kor. Sreca je. cuje se i gIas pesimdstiCke kritike. jima i kakav su udeo u tome imali uslovi njihove kul­ ture. Vreme je da se pozabavimo sustinom kulture. pa cak i da produzi prosek Zivota kultumih ljudi za maeajan broj godina? Mogli bismo nabrojiti jos . pod teSkim uslovima. Svoj seksualni Zivot u braku vo­ dimo. zrtava svete inkvizicije.292 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kulturi 293 znam da je dobro prosao na dugom i napornom pu­ tovanju? Ne znaCi li m. tj.isnog prirodnog odabiranja. da sebe sa svojim zahtevima i svojom 10 Vidi: Buducnost jedne iluzije (Die Zukunft einer Illusion) 1927. Dete nikada ne bi rnapustilo rodni grad da ne postoji zelemica koja savladuje daljine.. Pri tome cemo se. pak. recimo antickih robova na galijama. grublji i finiji rnacin narko­ tiziranja. pa mi ne bi bio potreban telegraf da smiri moje brige. nesto u potpunosti subjektivno. dakle. osecali srecni­ osetljivoseu postavimo u uslove u kojima bismo onda ispi tali kakve cemo povode za osecanje srece i nesrece u njima naCi. U slucaju mogucnosti najvece patnje. da ponovimo10 da rec "kultura" oznacava celokupni zbir postignuca i ustanova u kojima se nas zivot razlikuje od zivota nasih mvotinjskih predaka i koje sluze dvema svrhama: zaStiti coveka od prirode i uredenju odnosa medu ljudima. Najzad. Uzivanje takve vrste postiZemo kada hladne zimske noci izvucemo ispod pokrivaca golu nogu i opet je uvueemo. sta ce nam dug zivot ako je tezak.sta sto je medicini uspelo da ogromno smanji smrtnost male dece i opasnost od infekcije porodilja. Moj prijatelj ne bi preduzeo putovanje morem da nije uspostavljena plovidba preko okeana. . Ovakav nacin posmatranja. Cini mi se nekorisnim da i dalje pretresam ovu stranu problema. Necemo traZiti formulu koja sa malo reei izrazava tu sustinu. Cemu koristi smanjenje decje smrbnosti kada nas bas ona primo­ rava na najveca ogramcenja radanja dece. tako da u krajnjoj liniji ne odgajamo vise dece nego u vreme pre carstva higijene. cija je vrednost za sreeu dovederna u sumnju. stu­ paju u dejstvo odredeni dusevni zaStitni uredaji. Jevrejirna koji ocekuje pogrom. iako je vrlo tesko prosuditi da li su se Ijudi u proslosti. i u kolikoj Illleri. stavlja svoje. da odgonetnemo promene prijem­ civosti za osecanja zadovoljstva i nezadovoljstva do kojih su doveli prvobitna tupost. nepoznatih dusevnih stanja. koji se cini objektivnim jer ne uzima u obzir varijacije subjek­ tivne osetljiV'osti. postepeno otuplje­ nje. ipak nam je nemogueno da se uZivimo u te osobe. telefon ne bi bio potreban da se euje njegov gIas. oskudan u rado­ stima i tolfuko pun patnji. pre nego sto ponesto saznamo ispitivanjem. kako se javljaju u ljudskim zajednicama. pri tome. najsubjektivniji je jer me­ st� svih drugih. Ma koliko se jos uvek zgraZavali zbog izvesnih situa­ cija.veliki broj isto toliko dobrih stvari za­ hvaljujuci toliiko kudenom dobu nauCnog i tehniCkog napretka. Dovoljno je. prestanak nadanja. Ali. da nam je smrt dobrodosli spasilac. koji opominje da se vecina takvih zadovoljenja odigrava po uzoru "jevtinog rprovoda" koji se velica u jednoj anegdoti. naravno. Radi boljeg razu­ mevanja sakupicemo posebice obelezja kulture.

njegovog pameenja. Dela koja je covek stvorio na ovoj zemlji pomoeu svoje nauke i tehnike ne samo Sto zvuce kao bajka. j eziokim oseeanjem. reCi: ovi bogovi bili su ideali kulture. nepotpun. Najmanje je sum­ nji u ovaj yid kulturalnosti. uZi­ vanj e u muskoj potenciji kroz homoseksualni dvoboj. izvanredno do­ stignuee kome nije . toliko dobro osecao. ukro­ tio je prirodnu snagu vatre. Izgleda da je zatim zena postavljena za cuyara zarobljene vatre na doma­ cem ognjistu jer joj anatomska grada onemogucava da po­ pusti takvom iskusenju. na nju kao nemoCno odocje - ill. 295 bez predomisljanja. daje ipak fantastican nagovestaj 0 poreklu toga co­ vekovog podviga. ponegde bas nikako a drugde samo polovicno. u kome se. Gasenje vatre mokrenjem. Na zemlju je prvohitno stupio kao sla­ basno Zlivotinjsko biee. Prva dela kulture ako se vratimo dosta daleko unazad. koji su isto tako prolazni. da sagradi brod i avion.hilo prethodnog uzora. a svako bice njegove vrste uvek mora da stupd. bila su upotreba alata. "oh inch of nature". vee su zapravo ispunjenje svih . kao i svoje miSliee. samo saglasno opste ljudskom shvatanju 0 dostizanju ideala.a ne samo vecine zelja iz bajki. dakle. mikroskopom savladuje granice vidljivosti odredene gl1adom mreZnjace. tako rem i sam j e postao bog. Vredno je spomena da analiticko iskustvo redovno pokazuje povezanost castoljublja. izgradnja naselja. da upueuje kuda zeli. ill otklanja prepreke njihovom delo- 11 Psihoanaliticki materijal. To isto cini gramofonska ploca sa zvuc­ nim utiscima. sto cine i kasniji dzinovi. Sme se. mo­ gao ju je poneti sa sobom i uzeti u svoju sluZbu. Stvorio j e instrumenat u ob1iku fotografske kamere. verujuei da ee to hiti u skladu Ii sa UIIlutraSnjim spoznajama koje se jos opiru izrazavanju apstraktnim recima. Njdma je pIipisivao sve 8tO je iz­ gledalo nedostizno zeljama d. moglo bi se reei. Sva ova dobra moze smatrati kulturnim nasledem. Ni u cemu savrseno. 0 prvo­ bitnom laznom znacenju plamenih jezicaka koji sukljaju uvis ne moze biti sumnje. Guliver u Liliputu i Rabelaisov Gargantua. zauzdavanje vatre. sigurno. Lako se mogu odgonetnuti pobude za to. postao neka . dogledom rposmatra daleka pro­ stranstva. tako da ni vazduh ni voda ne mogu da sprece njegovo kretanje. koja je prvi ali verovatno j08 uvek zeljeni dom. Sada se sasvim priblizio iBpunjenju tih ideala. Covek je. Naravno. dakle.li mu j e bilo zabranjeno. rukovoditi obicajnim vanju. Od davnina j e izgradio predsta­ vu ideala svemom i svemanja i njih ovaplotio u svojim bogovima. Prema sagama kojima raspolaZemo. Obe su u osnovi materijalizacija date mu sposobnosti seeanja. Pisanje je u pocetku bio govor odsutnog. predstavlj alo je neku vrstu seksualnog akta sa covekom. PomoCu telefona cuje sa razdalji­ na koje bi cak i bajke priznale nedostupnlim. koji zaddava trenutne vidne utiske. Ova velika kulturna pobeda bila je.l1 Ovim j e covek utro puteve kojima o d tada stalno ide sve dalje. Uvod je lak: kulturnim smatramo sve radnje i vrednosti koje sluze coveku da koristi zemlju. Naocarima koriguje manu sociva u svom oku. Pracovek kao da je imao obicaj pri su­ sretu sa vatrom da zadovolji infantilnu zelju time sto je gasio mlazom mokrace. nagrada za odricanje od nagona. Svim svojim orudima Covek cini svoje organe (i motorne i senzor­ ne) savrsenlijim. koju moze. plamena i uretralne erotike. kako se takode kaze. da ga stite od nasilja prirodnih sUa i sI.294 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kulturi govorom. Medu njima je narocito macajno potOinjavanje vatre. Motori mu daju dZinovsku snagu. ne sasvim razgo­ vetan. Onaj koji se prvi odupro tome zadovoljstvu i sacuvao vatru. Cinom suz­ bijanja plamena svog sopstvenog seksualnog uzbudenja. Kuea je zamena za majCinu utrobu.

Necistoca svake vrste Cini nam se da j e nespojiva sa kulturom. Daleko smo od toga da ovim iscrpemo sve Sto ocekujemo od kulture. Nismo u stanju da se uzdrzimo. red stavise. Klimamo glavom kada nam u 1sola Bella pokazu mall umivaonik koji je slu­ zio Napoleonu za jutarnju toaletu. ne oseca srecmm. Ga­ jenje onih koje su pripitomljene i postale domace u punom je zamahu.. vec je dalo i polazne tacke uvodenju reda u sV'oj zivot. Posmatranje velikih astronomskih pravilnosti ne samo da je coveku poslu­ zilo kao uzor. Zahtevamo da vidimo i znake Cistoce i reda. Me<iutim. kada postavi sve svoje pomo6ne organe. brza i pouzdana. Mineralno blago se marljivo izno­ si iz dubine na povrsinu i preraduje u zeljene alate i oruda. predstavlja oponasanje prirode.296 Iz kuZture i umetnosti NeZagodnost u kuZturi 297 vrsta boga sa protezama. kako bismo se u svakom slienom slucaju postedeli koleba­ nja i oklevanja. spodnjom 1930. Dobrobit reda se ne moze poreci. Nemamo visoko misljenje 0 kulturi engleske provincijske va­ roSi iz doba Sekspira kada procitamo da se pred vra­ tima kuce njegovih roditelja u Stratfordu nalazila ve­ lika gomila dubreta. Naseg ispi­ tivanja radi. priznajemo da je dostigla vi­ soku kulturu kada vidimo da se u njoj neguje i celi­ shodno sprovodi sve ono sto coveku sluZi za korisce­ nje zemlje i njegovu ZQstitu od prirodnih sila. lepo­ ta. S pravom ili kada su prozori stanova ukraseni saksijama sa . gde i kako treba nesto uciniti. Ubrzo zapazamo da je ono nekorisno. dakle. kulturnim nazivamo i kada vidimo da je paznja ljudi posvecena stvarima koje bas ni po cemu nisu korisne (koje su pre nekorisne). Sa zaprepascenjem slusamo 0 zadahu koji se sirio od lienosti Kralja Sunca. Za razliku od cistoce. koji se kao i cistoca u potpunosti tice ljudskog roda. ima prava da se teSi time cvecem. Ne cudimo se cak. Uostalom. Slicno vam i za red. oni mu nisu prirasli i primoravaju ga u nekim prilikama da j os st� taj razvoj nece biti zavrsen bas sa godinom go. ako neko upotrebu sapuna uzima kao neposredno me­ rHo kulture. ne smemo zaboravi1Ji da se danaSnji co­ vek. Stvarno velicanstven. pa grdimo "varvarstvo" (Sto je suprotno kulturi). On ljudima omogucava da najcelishodnije koriste prostor i vreme a pritom im stedi fizicku snagu. prema vestini svojih ruku. ukrat­ ko receno sto mu j e korisno. Kao da zelimo da poreknemo najpre postavljenu tvrdnju. iako slican bogu. All. U takvoj zemlji j e regu­ lisan tok reka koje prete poplavama. a vodu im od­ vode kanalima onamo gde u njoj oskudevaju. Red je neka vrsta prisile ponavlja­ nja. na primer. ako na stazama Becke sume vidimo razbacanu hartiju. Protezemo zahteve za cistocom i na covecje telo. i nadamo se da cemo ih u istim tim zemljama naci ostvarene u znatnoj meri. Divlje i opasne mvotinje su uniStene. kada se u varosi na neophodnim zelenim povrSinama koje sluze za igralista i kao rezervoar vazduha nalaze i leje cveca. Zahtevamo da kulturan covek bude postovalac le­ pote kad na nju naide u prirodi i da je. Saobracajna sredstva su mnogobrojna. koju u prirodi ne mozemo ocekivati. Nekoj zemIji. Buduca vremena ce doneti novi. prema kulturi imamo jos druge zahteve. Zem­ ljiste je brizljivo obradeno i zasadeno rastinjem koje tu moze da uspeva. koja na osnovu j ednom uspostavljenog poretka odreduje kada. za koje ocekujemo da ce se ceniti u kulturnijoj sredini. ve­ rovatno nepojmljivo veliki napredak u ovoj oblasti kulture i povecati jos viSe slicnost bogu. ostvaruje na predmetima. mnogo stvara.

a naroCito ako one preovlada­ vaju. Lepota. filozofskih sistema i tih ideala.298 Iz kutture i umetnosti Nelagodnost u kutturi 299 bismo mogli ocekivati da se on provlaCi od pocetka i bez prisile kroz Ijudsku delatnost. koje cemo upoznati. Zajednioki Zivot Ijudi je moguc tek kada se sakupi vecina koja je j aca od bilo kog pojedinca i koja je ujedilnjena protiv svakog pojedinca. da je opruga koja pokre­ ce svaku covekovu delatnost teZiIlja ka oba cilja koji se slivaju : ka koristi i ka postizanjru uzivanja. ali mozemo naslutiti da ovaj odnos nije bio sasvim nepoznat Ijudima i pre doba naucne zastite od bolesti. neurednost. prisno ispre­ pletane. Moc za. odnosi hi hili podredeni samo volji pojedinca. ono st� bi se moglo nazvati ljudskim idealima: njiho­ ve predstave 0 moguenom savrsenstvu pojedinca. svakako ne najbeznacajnija karakter­ na osobina neke kulture koju treba da ocenimo. Isto tako.bolje obeleziti lrulturu nego postovanjem i negovanjem viSih psihiOkih delatnosti. moraInO vaspitati da opona­ sa nebeske uzore. seksualini objekt drugo a. na ooveka kao suseda. clana Ovde ce bim izuzetno teSko da se oslobodimo nekih idealnih zahteva. onda moramo sma:trati da to VIaZi i za ovde navedene kul­ tume pojave. Korisnost nam i:pak ne objasnjava u potpunosti tu teZiIlju. uz velike napore. pokazuje da kultura nije mmiSljena radi korisnosti te je ne smemo izostaviti medu onim st� je od interesa za kulturu. najzad. vodece uloge koja se u coveejem zivotu pripisuje idejama. Ove tvorevine nisu medusobno nezavisne. intelektual­ nih. citavog coveoanstva i zahtevi koji se postavlja­ ju na osnovu ovakvih predstava. pa je opravdano eudenje st� to nije slucaj . . kako bismo shvatili ono sto j e uop­ Ste kulturno. Nista se ne bi tu promenilo ako taj jaCi naide na pojedinca j aceg od sebe. poceti objaSnjenjem da se kulturalni elemenat pojavljuje u trenutku prvog pokusaja da se urede druStveni odnosi. Medu g por�ce i drzave. ciju sam zamrsenu gradu pokuSao na drugom mestu da rasvetlim. one su. moramo priznati da njihovo postojanje. Primer lepo­ te. ozmacava visok stupanj kulture. sam po sebi. Pri­ hvatimo li. fizicki jaci bi ih podesio prema svojim interesima i nagonskim ppdsticajima. pretpostavljamo da nju zahteva higijena. druStveni od­ nosi. Niko nece tvrditi da su ooi isto . ne smemo dozvoliti da nas dovedu u zabludu neciji sudovi ° vrednosti pojedinih religi­ oznih. mozda. mada se to uocava lako samo u naucnoj i umetnickoj delatnosti. pomagaca. Bez obzira na to da 1i u njima vidimo najviSe dostignuce ljudskog duha Hi ih saZaIjevamo kao zablude. St� se tice Cistoce. sasvim uOpSteno. vec i psiholosko objasnjenje njihovog postanka. stavdSe. A1i mi smatramo da Illijednim drugim svojstvom ne mozemo . Uz njih su filozofske spekulacije i. tj . niko ne zeli da ih po1Jisne kao sporedne. mo­ zda onakvim koje su razvijene samo kod manjeg bro­ ja Ijudi. pa ipak. sto se odnosi. i tek ga. Mogli bismo. U odsustvu ovakViog pokuSaja. fun idejama nalaze se na vrhu religiozni sistemi. nauenih i umetniCkih postignuca.toliko vaZni looliko savladivanje prirod­ nih sila i drugi momenti. Poslednja. j este kako su uredeni odnosi medu Ijudima. Nema sumnje da i one dr:uge delatnosti odgovaraju jakirrn potrebama cov�a. Cistoca i red ocigledno zauzimaju poseb­ no mesto medu zahtevima kulture. mora da j e jos nesto posredi. Korist reda je saswm ocigledna. Covek u svome radu ispo­ ljava prirodnu sklonost za nemarnost. na­ rada. sto otezava ne samo njihovo prikazivanje.

njene organe i produkte. preobrazava se u toku rastenja u grupu svojstava koja znamo kao stedljivost. covekovog mvota treba da nazivamo kulturnim. koja se osuduje kao gruba sila. Posto smo dozvolili opstem oseeanju da nam kaZe koje osobenosti. kome su 'svi (u najmanju ruku svi podobni za zajednd. mada je onda bila bez vrednosti jer j e eovek jedva bio u stanju da je brani. a pravda iziskuje da niko :ne bude povlaseen od tih ogranieenja. Pri tome smo pazili da se i . ali mogu suvise preovladati i iZlmetnuti se u ono sto nazivamo analnim karaktemm. pravda. Sledeei zahtev kulture je. Taj proces mozemo okarakterisati promenama koje on p�ouzrokuje na :nama vee poz:natim nagonskim sklo­ nostima. da j e ona put ka savrsenstvu koje je predodredeno eo­ veku. desava. ali :ne moze se sumnjati u taenost ove postav- . u ogranieenju moguCnosti za­ dovoljenja clanova zajednice. Razvitak kulture iz­ gleda nam kao svojevrstan proces kome podleze eo­ veeanstvo i u kome nam se ponesto eini poznatim. Ali sada nam se nameee j edno glediste koje mozda ukazuje na nesto drugo. SuStina leZi. cije j e zadovoljenje. Neki od instinkata su na takav naein svareni da se namesto njih pojavi ono st� naz. mozda brojnijoj. osfguranje da j ednom stvoreni po­ redak neee ponovo biti skrsen u korist pojedinca. u stvari. TeZiDja za slobodom dize se. dakle. Sudbilnski problem j e za njih da li j e moguC:no posmei takvo poravnanje kroz neki oblik kulture Hi se sukob ne moze izgladiti. stoga. druStvenog sloja. plemena) koja se prema dru­ goj.sami ne saglasimo sa pre­ drasudom da kultura z:naei [st� st� i usavrsavanje. 'dragocena i dobrodosla. Izgleda nemoguee da eoveka mozemo bilo kakvim uticajima navesti da preobrazi svoju prirodu u prirodu termita. Ne znamo kako se to. sre6nog poraVlIlanja izmedu indiwdualnih i kultur:nih zahteva mase. nismo saznali vise :nego Sto j e opste poznato. Ona su. odredenih oblika i zahteva kulture. izgleda. Dobrim delom j e borba Coveeanstva usredsredena na jedan zadatak . Najznaeaj­ niji primer takvog procesa pronasli smo u analnoj el10tici mladog Coveka. Pojava koja se j avlja u svakoj ljud­ skoj zajednici u vidu teZnje za slobodom moze zna­ eiti pobunu protiv neke postojeee nepravde i zato biti korisna za dalji razvoj kulture i podnosljiva kulturi. sama po sebi.300 Iz kultuTe i umetnosti Nelagodnost u kuItuTi 301 jednice se sada postavlja kao "pravo" nasuprot moei pojedinca. Etieka vrednost ovakvog pt-ava ovde se neee prosudi­ vati. to ee reei.iznalazenje celi­ shodnog tj . protiv nekih. ili protiv kulture uopste. Razvojem kulture ona dozivljava ograniee­ nja. dobili smo celow1lu predstavu 0 kulturi. kultura. Krajnji ishod treba da bude zakon. smisao za urednost i ei­ stoeu. ekonomski za­ datak naseg Zivota. Prvobi1mo :njegovo interesova­ nje za funkcije ekskrecije. Liena sloboda nije proizvod lrulture. Pojedinac nije pozna­ vao takve ograde.cu) doprineli zNvom s¥oga nagona i koji ne dopuSta da neko (opet sa istim izuzetkom) postane zrtvom grube sile. Zamena moei pojedinca z aj ednicom predstavlja odluean korak za kulturu. Ona je bila najSira pre pojave 0010 kakve kulture. Doduse. teZi da ovo pravo ne bude SalInO izraz volje neke male zajednice (kaste. masi opet ponasa kao nasilnik. U daljem razvoju.i­ vamo karakternim svojstvom pojedinaca. Ali moze isto tako poticati iz ostataka prvobitne lie­ nosti nezauzdane kulturom i tako postati os:nova ne­ prijateljstva prema kulturi. i zato ee uvek braniti svoje zahteve za lienom slobodom pred voljom mase.

knj. ona omogucava da vise ipsihicke aktivnosti. dok se u drugim slucajevima jos mogu razl1kovati od sublimacije. koliko se zasniva bas iIla pretpostavcl 0 nezadovoljenju (suzbijanju. . ocigledno.12 I tako smo utvl'dili da su red i cistoca bitni za­ htevi kulture. Drugi nagoni se navedu na to da promene uslove za svoje zadovolje­ nje. da se upute drugim stazama.iznudena kulturom. moglo bi se reCi da je sublimacija uopste sudbina na­ gona. Ono ce mnogo zahtevati i od naseg na­ uanog rada. Najzad.bida u pojedinca._ umetniCke. Jonesa i dr. postignu tako znacajnu ulogu u kultumom zivotu. sublimaci­ jom (nagonskih ciljeva). Prepustajuci se prvom utisku. a to je izgleda najvaZnije: nemoguce je sagledati u kolikoj meri je kultura iz­ gradena na odricanju od nagona. trece. protiv koga moraju da se bore sve kulture. Ne moze se lako razumeti kako se to omogucuje da se neki nagon lisi zadovoljenja. . ne kompenzuje 1i se to ekonomski.302 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kuUuTi 303 ke. (Sabrana dela. bas kaQ ni njihova pogodnost da budu izvori zadovolj-stva. Ali bice bolje da 0 tome joo razmislimo. mada njihova neophodnost u Zivotu nije ubedljiva. kako je nastala i cime je odreden njen razvojni put. ideoloske. Vec nam j e poznato da je ono uzrok neprijateljstva. sto se u vecini sIu­ cajeva podudara sa dobro nam pomatom pasno. naucne. treba da dame mnoga objaSnjenja. po­ tiskivanju ili necem drugom) jakih nagona. V) i mnogobrojne druge pri­ loge E. Na ovom mestu morao je prvi put da nam se nametne utisak slicnosti procesa kul­ ture sa razvojem 1d. moramo naceti drugi problem i sebi postavj. Sublimacija na­ gana je posebno istaknuta crta kulturnog razvitka. zelimo li saznati koliku vrednost zasluzuje naSe shvatanje 0 razvoju kulture kao specifianog pro­ cesa koji se moze porediti sa normalnim sazrevanjem licnosti. mogu na­ stati ozbiljne smetnje. Karakter i analna erotika (Charakter und Anal­ erotik) 1908 . Ali.ti pitanje: pod kakvim uticajima zapoci­ nje razvoj kulture. To nije nimalo bezo- 12 V. Ovo " od­ ricanje zbog lrulture" gospodari ipTostranom oblaSCu socijalnih odnosa ljudi.

Znamo da je druk­ cije u detinjstvu. 13 l. prema tome. Onaj drugi je dobio vrednost saradnika s kim je ko­ risno Ziveti zajedno. ali se ispoljila jos pre toga saznanja. mrski. Slabljenje mirisnih draZi izgleda da je i samo posledica covekovog odvracanja sa tla. V . Imago XIII. Volja poglavice i oca je bila neogra­ nicena. koji su postali neprijatni culnim opazajima. seksualne objekte. Njihovu ulogu preuzimaju vidne drazi. Ona nalazi naknadno opravdanje u higijenskim obzirima. Zenke koje nisu htele da se odvo­ je od svojih bespomoenih mladunaca morale SU. vidljivosti polnih organa. osnivanja porodice i time do praga ljudske kulture. Dali. Totem i tabu pokusao sam da pokazem put IV Zadatak izgleda prevelik.ocno vezana sa gubljenjem znacaja mirisnih nadrazaja. nasuprot povreme­ nim mirisnim drazima. 20 13 Iako je organska periodicnost seksualnog zbivanja ocuvana. Moze se pretpostaviti da je osnivanje poro­ dice bilo u vezi s tim da potreba za po1nim zadovo­ ljenjem vise nije nailazila kao gost koji se iznenada pojavi a posle odlaska dugo ne daje glasa 0 sebi. Otuda lanae dogadaja ide preko gubljenja znacaja mirisnih draZi. njen utieaj na psihicku komponentu seksualnog uzbudenj a je tako reci obrnut. nisu zbog svoga jakog mirisa bile osudene na istu sudbinu koja je za. oduzete telu. ko­ jima je menstruaeija delovala na psihu muzjaka. koji je ucinio vidljivim do tada skrivene genita­ lije i stvorio potrebu za njihovom zastitom. pa tako prouz­ rokovao stid. Ovakvo zbivanje se ponavIja na drugom nivou. oni mu se cine dragoeenim. Odabrana de1a. stekao je naviku osnivanja porodice. ruini.Nelagodnost u kulturi 305 U toj primitivnoj porodici jos nedostaje jedno bitno obelezje lrulture.a hinduizma i kompleks kastraci. do stalnosti seksualnog uzbudenja. koje su. Ne ustezem se da pri­ znam da sam obeshrabren. nije moglo da mu bude svejedno radi li neko s njim i1i protiv njega. Posto je pracovek otkrio da je u njegovim ruka­ ma (ovo treba shvatiti doslovno) da li ce radom po­ boljsati svoju sudbinu na zemlji. kada bogovi iz jednog prevazidenog kulturnog perioda po­ staju demoni. Na pocetku sudbonosnih proeesa kulture nalazilo bi se. Ekskrementi ne pobuduju odvratnost u de­ tetu. bile u stanju da deluju neprekidno. Socijalni razlozi su ocigledni i u kulturnoj teznji za cistocom. Jos ranije. Ovo je samo teoretska spekulaeija. Ova izmena je ponajpre uz- Frojd. covekovo uspravljanje. Clanovi porodice bili su verovatno njegovti prvi po­ magaci. dok je licio na majmuna. U .· desila mirisne drazi posle covElkovog uspravljanja sa tla.e. izolovanja perio­ de sa prevagom vidnih draZi. ali dovoljno znacajna da zasluzuje egzaktnu proveru ispitiva­ njem osobenosti zivota coveku bliskih zivotinja. koji ce uciniti da ekskrementi postanu bezvredni. usvajanjem usprav­ nog hoda. kao odvojen deo sopstve­ nog tela. u pradoba. vec i radi njihovog dobra. Mitologi. Iznecu ono malo st� sam mogao da dokucim. ili uopstenije. D. Muzjak je time dobio motiv da uz sebe zadrZi zenu. vec je postala stalni stanar u pojedinca. 1927). odvratni. Vaspitanje nastoji narocito energicno da ubrzo tok pred­ stojeceg razvoja. Sve druge motivacije su verovatno sekundarne prirode. Takva promena vrednosti tesko bi bila moguca da ove materije. Tabu menstruacije potice od ovog "organskog potisklvanja" kao odbrana od jedne prevazidene faze razvoja. Nagon za cistocom potice iz teznje za uklanjanjem e�skremenata. da ostanu uz jaceg muzjaka. (Uporedi : C.

da genitalnu erotiku postavi u centar zivota. koja se ne gadi ekskremenata i ne stidi se svojih seksualnih funkcija. a ne da ih cini sam'O srecnima. dakle.zavanju analne erotike. Nastavili smo da on na taj nacin postaje opasno zavisan o d jednog dela spoljillog sveta. Savladavsi oca. on nije izgubio svoju privlacnost u ocima velik'Og broja Ijudi. trebal'O je da ga navede da i nadalje u zi­ votu trazi srecu u oblasti polnih 'Odnosa. drugoga i nema pre­ ma njemu obzira. Oni izbegavaju kolebanja i razocaranja genitalne ljubavi time st� je odvrate od njenog seksu­ alnog cilja. a zena deteta. pa ipak. go­ tovo nimalO miris sopstvenih. predstavlja obrazac sva­ 'zadovoljenja. i sHorn ljubavi. Socijalni faktor. . Isto tako. ne bi se moglo shvatiti zasto se covek sluZi imenom svoga najvernijeg prijatelja iz zivotinj­ skog sveta kao psovkom da pas dvema svojim osobinama ne zasluzuje prezir coveka : zivotinja je koja njusi. T'Otemisticka kultura pociva na 'Ogranice­ njima k'Oja su oni morali da nametnu jedan drugome radi 'Oddavanja novog poretka. dozvolicemo sebi j edno skretanje (priznajem da je Ijubav jedna od osnova kulwre) kako bismo P'OPunili prazninu u j ednom ra­ nijem izlaganju. naime od izabran'Og IjubaVID. Necist covek.306 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kulturi Pre nego st� pocnemo da istrarujemo 307 otkuda kioji je vodi'O od takve porodice d'O sledeceg stupnja zajedniCkog zivljenja u obliku bratstva. sada. pokazuje se u tome sto je coveku. st� je nametala nametnuta nuZda spolja. i da se izlaze najljucim patnjama ako bude pre­ zren od njega ili ako ga izgubi zbog neverstva ili smrti. sinovi su otlrnili da ujedinjeni mogu hiti jaCi od pojedinca. Tabu propisi bili su prvo "prav'O" . o d sebe otrgnutog dela. vreda. iz-­ gleda. Na taj nacin postizu u sebi j edno sta­ nje ujednacenog. To govore i najsocnije i najvise upotreb­ Ijavane psovke. Ziv'Ot ljudi u zajednici bio je. Veoma malom broju Ijudi njihova ikonstitucija pri tome neizbezne dalekosezne dusevne promene u :llunkciji Ijubavi. a nagon pretvore u stremljenje sa zapre­ cenim ciljem. nenarusivog osecanja neznosti koje vise nema mnogo spoljne slienosti sa burnom genital­ nom Ijubavi od koje potice. podle!e najpre "organskom po­ tiskivanju". stavise. Rekli smo: iskustvo da polna (geni­ talna) Ijubav pruz. koji se stara 0 zasticuju od gubitka ljubavi time st� svoju Ijubav ne usmeravaju na pojediJnacne objeklte. ke srece. i veci broj ljudi moga'O da ostane u zajednici. Prvi uspeh kulture boo je to sto je. Zato nije lako razumeti za­ st� kultura m'Oze da deluje na ucesnike drugacije. koje je utrlo put kulturi. Oni se _ om'Ogucava da ipak nadu srecu putem Ijubavi. uvek samo miris tu<IDl ekskremenata odvratan. bez obzira na to koliko je odmakao u razvoju. PoSte su u tome sudel'O­ vale 'Obe ve1ike sile.a coveku dozivljaj najpotpunijeg da mu. zbog koje se covek nije htea lisiti seksualn'Og obj ekta u oblicju zene. najdalje j e dospeo takvim koriscenjem Ijubavi 20· daljem preobra.og objek­ ta. Sveti Franja AsiSki. mogl'O se ocekivati da ce se dalji razvoj 'Odvijati glatk'O . moze da naide neka smetnja. dvojak'O zasn'Ovan: prisilom na rad. Te osobe postaju nezavisne od sau­ cestv'Ovanja objekta. u smislu sve uspeSnijeg savla­ divanja spoljnog sveta i daljeg poveeanja broja ljudi obuhvacenih zajednicom. Mudraci svih vremena su zato najupornije od­ vracali od 'bog zivotn'Og puta. dakle. dakle. ali su Analna erotika. Eras i Ananke su postali i roditeljri ljudske kulwre. 'vec podjednako na sve Ijude. jer gIavnu vrednost premestaju sa cilja da budu Violjeni na sopstveno voljenje. odnosno onaj koji svoj izmet ne uklanja.

Ono se najpre ispo­ ljava kao sukob porodice i vece zajednice ciji j e pri­ padnik pojedinac. jer su ta prijateljstva slobodna od izvesnih ogranice­ nja genitalne ljubavi. Nama se cini da ljubav koja ne bira gubi j edan deo sopstvene vrednosti jer cini nepravdu objektu. Zatim: nisu svi ljudi vredni ljubavi. utoliko vise su cesto skloni da se izdvoje od drugih. Imamo utisak da su te teskoce vezane za svaki oblik psihiOkog zivota. i objekata medu sobom. primorava . brani se da ga ne smeni onaj ka­ snije kulturom steceni. Zene zastupaju iIIlterese porodice i seksualnog zivo­ ta. Nemarno upotrebljavanje reei "ljubav" u govo­ ru ima svoje genetsko opravdanje. u kojem se ne odrice direkt­ nog seksualnog zadovoljenja tako i u svojoj modifi­ kaciji. Bas one koje su u pocetku zahtevima svoje ljubavi postavile temelj kulture. potpuno culna i ona sa zaprecenim ciljem. Zatim. Njegov razlog se ne moze odmah utvrditi. Ljubavlju naziva­ mo vezu izmedu muSkarca i zene koji su na osnovu svojih seksualnih potreba zasnovali porodicu. ubrzo zene dolaze u protivureenost sa kulturnim stremljenjem i ispoljavaju svoj usporava­ juci i zadrlavajuci uticaj . st� postaje vamo u odnosu na kulturu. njima namece Bve teze zadatke. U oba oblika ljubav i dalje vrsi funkciju da medusobno povezuje veci broj ljudi i to Cvrsce nego sto to postizu interesi radne zajed­ nice. Ono u cemu mi vi­ dimo j ednu od poznatih tehnika za zadoVloljavanje prilIlcipa uzivanja cesto je dovodena u vezu i sa reli­ gijom. Ukoliko j e prisnija vezanost Clanova poro­ dice. iako takvu vezu moramo da opisemo kao ljubav sa zapreeenim ciljem. kao ne­ znost. pa cak i za svaki organski razvoj. Ljubav koja j e izgradila pOl'odicu ostaje kako u svome prvobi1mom vidu. Vec na ovom mestu ne zelimo da krijemo svoje dye najvece sumnje. utoliko teze . Kulturna delatnost postala je sve viSe stvar mu"' ­ skaraca. brace i sestara u porodici. a njegovo resenje drustvo cesto podupire pubertalnim ritualima i obre­ dima primanja.308 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kulturi 309 za dozivljavanje unutarmje srece. Porodica. Filo­ genetski stariji. Takvo razdvajanje izgleda neizbezno. i pozitivna osecanja izmediu roditelja i deee. a ona sa zaprecenim ciljem uspostavljanju pri­ jateljstava. medutim. ali. u detinjstvu j edino postojeci nacin zajednickog zivota. Jedno eticko gledi­ ste cija ce nam dublja motivacija kasnije postati ja­ sna vidi u takvoj spremnosti da se vole svi ljudi i celi svet najuzviseniji stay do kojeg covek moze da se uzdigne. nece da ispusti j edinku. Vel! SInO saznali da je j edno od glavnih nastojanja kulture da ljude udruZuje u ve­ like zajednice. Obe te ljubavi.stupaju u sirl Zivotni krug. deluju i izvan po­ rodice i uspostavljaju nove veze sa dotle tudim lju- dima. sa kojom j e moma povezana u onim udaljenim oblastima gde se zanemaruje razlikovanje izmedu Ja i objekata. Odvajanje od porodice postaje zadatak za svaku mladu osobu. ta­ kode. Ali u toku razvoja odnos ljubavi prema kulturi gubi svo­ ju jednosmislenost. Ljubav sa zaprecenim ciljem je prvobitno ta­ kode bila potpuno eulna ljubav i jos uvek je takva u covekovom nesvesnom. npr. a s druge strane kultura ugroZava ljubav osetnim ogranicenjima. neZnosti sa zaprecenim ciljem koja j e u kul­ turi i dalje delotvorna. . od njene iskljucivosti. S j edne strane ljubav \Se suprot­ stavlja interesima �ulture. Genitalna ljubav vodi osnivanju novih poro­ dica.

jer j e obuzda­ vanje seksualnih p�ohteva odraslih bezizgledno ako nije pripremljeno u detinj'stvu. Prva faza kulture. on mora da obavlja svoje zadatke raspodeljujuCi celishodno libido.ale.slabo do­ rasle. i da je resena da j e pod­ nosi j edino kao vrelo raZlmnozavanja koje je do sada nezamenljivo. U ovome sve kulture ne idu podjednako daleko. Ali i heteroseksualna genitalilla Ijubav. takode j e okrnjena ogranicenjima legitim­ nosti i monogamije. koja bi. zakoni i obicaji postav­ Ijaju nova ogranicenja koja pogadaju i muskarce i zene. koju je mimoisla zabrana. pa prema kulturi zauzima neprijatelj. cemu su zene .seksualnosti kao j edno pleme Hi j edan drustveni sloj koji islmriscuje drugi. Ishod ovih mera ogranicavanja mo­ gao bi biti taj da svi seksualni 1nteresi normalnih ljudi. stavise. Tendencija kulture da ogram. izraZen ovim zabra­ nama da seksualni zivot bude za sve j ednoobrazan. teku neosteceni kroz preostale otvorene kam. Danamj a kultura daje j asno na znanje da dozvoljava seksualne odnose samo na osno­ vu jedme j edam. zavisnost od odnosa sa njima. Samo. Kao sto znamo. vec na­ izbora obj ekta. sam po sebi. Strah od pobune potla­ cenih namece stroze mere opreZillosti.ski stay. Zahtev.ne vodi racuna 0 neujednacenostima urodene i stecene seksualille konstitucije ljudi i prilienom broju oduzima seksualno uZivanje. u svakom slucaju. Tabu. ne smemo pasti u su­ protnu zabludu pa da takav kulturni stay smatramo potpuno bezopasnim. Naravno. Sve sto utrosi u kulturne svrhe. to j e krajnost. pa tako pootaj e izvor teske nepravde. moralo da progoni. ni za krace vreme. prema svojim propisi­ ma. Vrhunac takvog razvoja pokazuje nasa zapadnoevropska kultura. Kako Covek ne raspolaZe neogranicenim koli­ cinama psihiCke energije. Psi­ holoski j e sasvim opravdano sto pocinje time da osu­ duje pojave decjeg seksualnog zivota. j er veliki deo psihicke energije koji sama trosi mora da oduzme od seksualnosti. on najvecim delom oduzima od zene i seksualillog zivota. Ali rucim se ne moze opravdati sto je kulturno drustvo toliko daleko d a porice postojanje tih pojava koje s e n e samo lako mogu dokazati nego su. Stalno druzenje sa mu­ skarcima.3 10 Iz kultuTe i umetnosti Nelagodnost u kulturi 311 ih da sublimiraju nagone. upadljive. tesko . totemizam. kultura se povinjava prisili ekonomske lnuZnosti. Seksualni zivot coveka. Kulburno druStvo bilo j e pr�morano da prelazi cuteci preko mnogih prekoracenja. 0 cemu ce biti reci kasnije. Samo su se sla­ biCi priklanjali tolLkom potkresivanju svoje seksualne slobode. Kultura se u tom pogledu odnosi pre­ ma . jer ne ostvaruje sve svoje na-­ mere. otuduju ga cak i od dUZnosti muza i oca. . a vecina ekstragenitalnih nacma zadovoljenja j e za­ branjena kao perverzija. Tako se zbog zahteva kulture zena oseca potisnutom u pozadinu. a jace prirode samo pod uslovima izvesne kompenzacije. mozda najteze osakacenj e koje j e ikad pretrpeo co­ vecji Ijubawli zivot. da ne trpi seksualnost kao izvor za­ dovoljenja. POZillato j e da se to nije moglo sprovesti.ici seksualni zivot nije nista manje ocevidna od druge mece zabranu incestuoZlnog da prosiri sto je krug kulture. Polno zre­ loj osobi izbor objekta ogranicen j e na suprotan pol. onih koji nisu u tome spreceni konstitucijom. Privredna struktura drustva utice i na razmere pre­ ostale seksualne slobode.put uspostavljene i neraskidive veze muskarca i zene.

neproverene mogucnosti koje nauka jos nije potvrdila. negoduju zbog cinjenice da se radamo izmedu mokrace i izmeta ("inter urinas et faeces nascimur"). naSi zubi. jed­ na cisto muska. kao sto su. cesto prikljucena izvesna kolicina direktno agre­ sivnih sklonosti. da pokaZe anatomija. Mozda ali tesko je to utvrditL15 zabludi. Taj Tezultat naucnog istrazivanja upadljivo se podudara sa cesto spominjanim ba­ nalnim predrasudama. Polnost je bio­ loska cinjenica koju je psiholoski tesko shvatiti. od ranije animalne egzistencije. janje takve prvobitne odbojnosti prema seksualnom zivotu. Obicno kazemo : svaki co­ vek pokazuje i muska i zenska nagonska stremljenja. und psycho­ pathol. iako mirisni nadrazaji gube u znacaju postoje. a pasivnost sa zen­ stvenoscu. Poznato mi je da je Bleuler (Seksualni otpor.14 Pokasto nam se cini da ne samo pritisak kulture nego i nesto u biti same funkcije onemogucava puno zadovoljenje smo u i gura nas na druge puteve. koje se povecava uporedo s kulturom. Bd. da su obe polovine prvobitno bile hermafroditne. Forschungen. stecenog uspravnim hodom. Ona veoma uverljivo pokazuje kako u zivotu da­ nasnjeg kulturnog coveka vise nema mesta prirodnu ljubav dvaju ljudskih bica. za sada. Objekt Ijubavi nece uvek prema ovim kom­ plikacijama pokazati toliko razumevanja i trpeljivosti ko­ liko ona seljanka koja se zali da je mm vise ne voli. cak i u Evropi. Moguce je. ali psihologija nikako. koji njemu odgovara. takode. Druga teskoca se pOjavljuje otu. Verovatno mozemo s pravom smatrati da je znacaj seksualnog zivota kao vrela osecanja srece. Antropophyteia . Iz toga bi proizilazilo da je najdublji koren seksual­ nog potiskivanja. s e oni odvoje i d a s e svako stremljenJe uputi posebnim pu­ tern. a druga cisto zenska. koji 14 Medu knjizevnim delima tananog Engleza Dz.Friedrich S. Galsworthy). znatno umanjen. pri cemu i suvise nepromisljeno do­ vodimo u vezu aktivnost sa muskoscu. da su uspravljanje coveka i obezvredivanje cula mirisa dovela celokupnu sek­ sualnost. doduse. Gol­ danas miva opste priznanJe. 15 Sledecim primedbama potkrepicu gore pomenutu pret­ postavku. i covek je zivotinjsko bite nedvosmisleno bisek­ sualne osnove. karakter muskog i1i zenskog moze. Medutim.) - . Ali najdublje size pretpostavka koja se nadovezuje na zakljucke u primedbi na str. izgleda. jer je vec nedelju dana nije istukao. za ispunjavarnje na­ seg zivotnog cilja. narodi koji kao sredstvo seksual og nadrazivanja visoko cene jake.Der Sexualwiderstand . nasa kosa u svojstvu orgarna. ipak. Krauss. a ne samo analnu erotiku u opasnost da postane zrtvom organskog potiskivanja. Ovo su. V. Mnogim ljudima su jake mirisne senzacije koje genitalije proizvode nepodnosljive i one im ogade seksualni odnos.Jahrbuch fur psychoanalyt. Od tada je seksualna funk­ cija pracena otporom koji ne treba dalje obrazlagati. po­ trebe. Ucenje 0 biseksualnosti je jos u mraku i to sto jos nije naslo dodirnu tacku sa naukom 0 nagonima osecamo u psihoanalizi kao veliku smetnju.312 Iz kutture i umetnosti Nelagodnost u kulturi 313 je ostecen i ostavlja ponekad utisak j edne funkcije koja je u toku nazadovanja. a i mnogi drugi. Ma kako to bilo. ako prihvatimo kao cinjenicu da pojedinac u svom seksual­ nom zivotu hoce da zadovolji i muske i zenske zelje. svojstva. iako je iz­ vanredno vazna za dusevni zivot. prema gledistu nekih istrazivaca. Necemo zaboraviti da. da sto je eroticnoj vezanosti. u raznim godistima Antropofiteje Fridriha S. dakle. 1913) jednom ukazao na posto­ Svi neuroticari. or­ ganska odbrana novog oblika zivota. od kojih je. za jednostavnu. Krausa. onda moramo ocekivati da te zahteve nece moci ispuniti isti objekt i da ce jedan drugoga ometati ukoliko ne pode za rukom da � den Geruchssinn in der vita sexualis 0 culu mirisa u pol­ nom zivotu. sto se u zivotinjskom carstvu niposto ne moze po­ tvrditi bez izuzetka. U njoj suprotnost polova izbledi i svodi se na suprotnost izmedu aktivnosti i pasivnosti. odavno cenim jednu pricicu ciji je naslov Jabuka (The Appletree). osim njoj svojstvene sadisticke komponente. a koji sprecava potpuno zadovoljenje i odvraca Ja od seksualnog cilja u pravcu sublimacije i pomeranja libida. . nama toliko od­ vratne mirise genitalija i nece da ih se odreknu (Vidi folklor­ na istrazivanja iz ankete Ivana Bloha (Iwan Bloch) : Veber svortija (J. 36 (knjige). Covek postaje stapanjem dveju simetricnih polovina.

patnje. Teskoee razvoja kulture. svodeci to na inerciju libida. Poznat je u celom svetu i izvesno stariji od hriscanstva. . koja Hi sama po sebi prouzrokuju pat­ nju ili postaju izvor . Ljubavni par je dovoljan samom sebi. kao da smo to ouli prvi put. Trag nam moze ukazati jedan od tzv. Ali ovakvo stanje. Svim silama namece libido sa zaprecenim ci­ Ijem da bi prijateljstvom ojacala drustvene veze. v PshioanalitiCki rad nam j e pokazao da takozvani neuroticari lIle podnose baS odricanja u seksualnom zivotu. lIleminovno j e ogra­ nicenje seksualnog Zivota. ne postoji i nikada nije postojalo. Svojim silmptomima stvaraju sebi zamene za zadovoljenja. koju bi sacinjavale takve dvostruke unutar sebe libidinozno zasieene lienosti. U tom slucaju kulturi ne bi bilo potrebno da seksualitetu oduzima energiju. Ovo poslednje je lako razumeti. On glasi: voU blimjega svoga kao samoga sebe. Ne razumemo kakva nuzda primorava kulturu na taj korak i cini je suparnicom seksualnosti. a kultura pociva na vezama izmedu veeeg broja Ijudi. Sigurno je. postigao. shvatili smo kao teSkoeu opsteg razvoja. zahteva ideala kulturnog drustva. IIljegoV!u nevoljnost da staru poziciju napusti radi nove. jer im pricinjavaju te­ skoee sa okolinom i drustvom. Reei eemo otprilike isto ako suprotnost kulture i sek­ sualnosti tumacimo time sto je ljubav odnos izmedu dve osobe. Ali kultura trazi i druge zrtve osim odricanja od seksualnog zadovoljenja. koje ga je proglasilo jednim od svojih najplemenitijih zahteva. ne mogu je lakomisleno odbaciti. Ni III j ednoj drugoj prilici Eros ne otkriva tako jasno sustinu svoga biea. vec zeli da sve clanove zajednice poveze libidinoznim vezama. a medusobno po­ vezane vezama zajednickog rada i interesa. onda ne zeli da ide dalje. teZiIlju da o d vise IIljih naCini j edno. Mora biti da je u pitanju neki faktor koji ometa. Ali kada j e to. Ona potpomaZe svaki po­ stupak kojim ce ostvariti cvrstu identifikaciju medu njima. Da hi se ostvarila ova lIlastojanja. ali ga jos nismo otkrili. koje se samo pozeleti moze. Ona mi nameee obaveze koje sam spreman da ispunim.Nelagodnost u kulturi 315 Mozemo i sada lako zamisliti neku kulturnu za. da nije mnogo star jer j e i u i'storij'skom perio­ du neko vreme Ijudima bio nepoZlIlat. a ostalo nam postavlja novu zagonetku. pa i po cenu zrtava. kako cemo to uspeti? lsuvise mi je dragocena moja Ijubav. nij e iIm potreblIlo ni zajednicko dete da bi se osecali sreenim. da se toga radi sluzi svim sredstvima. PonaSajmo se naivno. kao st� se govori go­ tovo poslovicno. Tada neeemo moci sakriti iznenadenje i cudenje. Zasto bismo to cinili? Sta ee nam pomoei? Pre svega. Ako volim drugoga. gde je treca suvisna ili smeta. u zaljubljenosti dvaju Ijudskih biea. Na vrhuncu Ijubavnog odnosa ne preostaje interesovanje za okolni svet. on to mora neCim da zasluzi. Stvarnost pokazuje da se kultura ne zadovoljava ve­ zama koje su joj date do sada. ipak. jednicu.

ali i on ee i8t." (Hajne.osobinama tolik.od­ biti istim razl.o imam prava da prema glasu razuma zadrzim za sebe.onosi korist.od se on .o razmislivsi. Moje zelje su sledece: skromna koliba.o st.oseca sigurnijim a ja ponaSa drugacije. ispred vrata lepo drvece. pa u njemu mogu da volim ideal svoje sop­ stvene lianosti. U svakom slucaju.opiranje.ost.oga koliko tvoj b1iZnji tebe Ijubi.one za­ povesti da mu vratim na isti nacin. Po­ stoji i druga zapovest. sasvim sveze mleko i buter. koji moju ljubav cene ka. On zasltiZuje ljubav ako mi j e po svojim glavnim . stavise.oji porucuje: Bas zato st� tvoj blimji nije dostojan ljubavi i sto ti je ver.ona visok.oju moc nadamm.ostupak. ali dobar krevet. . 16 Veliki pesnik dozvoljava sebi da iskaze najstrozije zabranjenu psiholosku istinu makar kroz salu. pre smrti bih im oprostio sve nedace koje su mi pricinili za zivota. Sada ra­ zumem. Ali ako mi je tud.oga prijatelja. St� g.obuhvataju veze ove klevetati.osn. k.olik. Nadam se da on neee imati ob­ j ektiViIl. Ali. Izgleda da ne oseca nimal. tesk. omogucio bi mi da dozivim ra­ dost sto je 0 to drvece obeseno sest-sedam mojih neprijate­ Ija. Ozaloseena srca.o ismevati. ako ga zadesi patnja. Heine) priznaje : "Ja sam najmiroljubivije nastrojen.ora imati k. ako treba da ga V.ozima. mogu sa vec.o.o naklon.0 ljubavi prema bliZnjem ne .olik. lIll.o d.om izvesnosCu ocekivati takav P. vredati.o nije uspeo da me privuce nekom SV.olik. pokaze . . ne bih prigovara. pa bespomoCnijim. Hajne (H.om.o insekt. spreman sam i bez .oju mi m. U . ana glasi: Ijubi svoga neprijatelja.. Misli i dosetke .oze doneti mo­ guenost da mi predstavlja seksualni objekt.oCi da ga V. treba da ga V. neprijatelju se mora opro­ stiti.onasanju Ijudi. slamni krov . nailazim na n.obe iste. kada bi . bio bi m.oja mi se cini jos manje ra­ zumljiv.o svecan.316 Iz kultuTe i umetnosti Nelagodnost u kultuTi 317 (Ostavljam po strani korist k.oPste nije vredan ljubavi. Time ak.o bolje razmislim. pre zasltiZuje moje neprijateljstv.16 Cim mi se sada da cujem dostojanstven glas k.o misliti.oee.o je da mu pricinjava zado­ voljstv. strancu.otiSka. pokazace SV. na zahtev voli kao sebe. Taj stranac u. a nemoguCno on.G'e:' danken und Einfiille).oliko sebe.oVO absurdum " .o ih izjednacim sa strancem uctnieu nazao svojima.o k. ispred pro­ zora cveee.oj bol. pripasti veoma mali deo moje ljubavi.o slican da u njemu mogu da volim sebe.o jos teZi zahtev.ove zemlje. jer bol m.o­ lim. Da.o i ja i da ee me .obzirn.oseeajnom ziv.od toga. D. On ce mi priciniti stetu ak. plaSim se.obr.odg. pa ce me bez. pri­ znajem posten.o sa " Cred.o eu m. ne pokazuje ni najmanji .o­ j om vrednoseu Hi znacajem koji je uspeo da stekne u mom .o quia da mene prirode.obzir prema meni.oraO bih ga deliti s njim. kiSna glista.om i izaziva u meni jos veee . Da. Cemu tak.olis k.o savrseniji od mene.ovi su .o je sin moga pri­ jatelja. Ako bi dragi Bog hteo da me ucini sasvim srecnim. M. tada ce mu.o mu t.ove tesk.obzira i pruzi mi zastitu.oram ga voleti ak.og.og prava k. all tek kada je obesen. Vrlo ver. ZasltiZuje je ako je mn. vi­ dim da nisam u pravu soo je ne prihvatam ka.o i2idat propis ako se njeg. Ne vodi pri tome raouna da li su razmere k.o.oristi . cak i mrmju. dovoljn. Ali i ne m.o. zmija bel.oparna zapovest glasila: ljubi bliZnjega sv.ovatno ce blimji.ovoriti ist.o.o ja. dobra hrana.oristi u skladu sa velicinom stete koju mi nanosi.orueuje. Ako se prema meni. je slican slucaj ka. .ovatno neprijatelj. Tako H. ak.otu.ovo izvrsenje ne prep.olim tom ljubavlju prema svetu samo zato st� j e bice .o Ijubavi za mene. kao sto j e t. jer bi bilo nerazborito! Ak.) Propisi . postoje razlike u P.

Raspravljalo se 0 smrtnoj kazni. a ume i da se brani ako ga neko na­ padne. Kultura mora sve da ueini kako bi agre­ siynom nagonu stavila ograde. Ne mogu na ovom mestu da se oslobodim seea­ nja na dogadaj koji se dogodio u francuskoj skupstini. takozvanih Mongola pod Dzingis-Kanom i Timur-Lenkom. najzad. da iskoristi bez naknade nje­ gOY rad. Postovanje visoko etiekih zahte­ va nanosiee stetu Imlturi sve dok se ove neosporne razlike ne otklone. neophodni. j er strasti proistekle iz nagona jace od interesa koje na­ laze razum. napustamo nam oni svojom zlona­ kao iluziju sve sto smo u mladosti oeekivali od dru­ gih ljudi i iskusimo koliko mernoseu nanose patnji i otezavaju zivot.neka gospoda ubi­ ili se stavlja u slliZbu neke zamisli eiji bi se cilj mogao postiei i blazE sredstvima. Takvim nastojanjima kultura do sada nije mnogo postigla da uprkos svih napora. da ga ponizi. da prisvoji njegovu imovinu. svirepa agresija iseekuje neku provokaciju. j er upravo daju premiju nevaljal­ stvu. stoga. To je stvarno opravdano. vee da se zbog svojih nagonskih svojstava mora smatrati u velikoj meri sklonim agresiji. j e r nista drugo nije u veeoj pro­ tivureenosti sa 'stvarnom ljudskom prirodom. jer je sebi dala pravo primeni silu prema prestupnicima. su kulturna zajednica je u stalnoj opasnosti od raspada. Svi mi. Zbog toga primarnog medusobnog Zajedlnicki radni neprijateljstva je ljudi. da ga muei i da ga ubije. pa i uzasa po­ slednjeg svetskog rata. razvrstava kao " dobre" i "lose". te razobliei coveka kao divlju zver. Oni su. Delie rado poricane istine. Jedan govornik se strasno zalagao za njeno ukidanje i pofujeo burna Que messi­ primlanja. Ima li kogod hrabrosti da porekne ovu izreku posle svih zivotnih i istorijskih iskustava? Po pravilu. dakle. Otuda ogranicenje seksualnog zivota i ideala da treba voleti blifujega kao samoga sebe. osvajanja Jerusa- . ilnteresi ne bi odrZali. Homo ho­ mini lupus. vee i iskuSenje da na njemu zado­ volji svoju agresiju. moraee pred istinitosti ovoga gledista ponizno da pogne glavu. potice nametanje metoda koje ee ljude nagnati identifikaciji i ograniciti cilj u ljubavnim od­ nosima. koju mozemo naslutiti u sebi.318 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kulturi 319 koje etika. a kulturu primorava na svoje napore. Otuda. koja se iza svega toga krije. a u drugih j e s pravom pretpostav­ ljamo.prefinjenija ispolja­ vanja ljudske agresije. zakon ipak ne moze obuhvatiti obazrivija i . da ga bez njegove saglasnosti seksualno isko­ risti. Postojanje te sklonosti agresiji. da mu prieini bol. Smatra da se zastitila najgrubljih ispada brutalnog nasilja. lima koje s u izvrsili pobozni KrstaSi. Bili bismo nepravieni prema kulturi ako joj pri tome zameramo da tezi da iz ljudskih aktivnosti odstrani sukob i · takmicenje. Ko god se podseti grozota seo­ be naroda. j este okolnost koja remeti nase odnose sa bli­ znjima. . bez obzira eime su llslovlj ene. ispolji se i spontano. oeigledno. ne predstavlja samo mogueeg pomagaea i seksualni objekt. BliZnji mu. j este da eovek nije krotko biee kome j e po­ trebna ljubav. prodora Huna. a njihovo ispoljava­ nje prigusila kroz psihiCke reaktivne formacije. Ali. ali p o zna- " eurs les assassins commencent". kada otpadnu duhoViIle kon­ tra-sile koje je obuzdavaju. Tada j edan glas iz sale dobaci: ce otpoenu. Pod okolnostima koje su za nju povoljne. koja ne zna da ste­ di sopstvenu vrstu.

da su psiholoske postavke tog si­ stema neodrZive iluzije. Komunisti smatraju da su otkrili put ka otkla­ njanju zla. klieu kulture. a svi ljudi ce se drago­ voljno prihvatiti potrebnog rada. Ustanova privatne svojine j e pokvarila IIljegovu prirodu. naJvecoJ merl neJednaka telesna svojstva i du�evnu obda­ renost. Posedovanje licne svoji­ ne daje j ednima moc. lako ce se pojaviti prigo­ . doduse. V . Odabrana deIa. ona se vida takode. s proglasenjem svih dobara zajednickim. pa ni 17 �o je u sopstvenoj mladosti iskusio bedu siroma�tva r��nodusnost i oholost imucnih. vec i u deejoj sobi. i!emu nema pomoci. sto mora postati izvor najjace mrznje i naj­ zesceg neprijateljstva izmedu inace izjednacenih lju­ di. tek st� je svojina napu� stila svoj analni praoblik. ako ta borba hoce da se poziva na apstraktnu pravdu . a time i isktiSenje da zloupo­ trebe druge. Engle­ za i Skotlandana itd. blagona­ klon prema drugima. posto su sve potrebe zadovoljene.Spa­ naea i Portugalaea. Rasturen na sve 21 Frojd. Oni koji su liSeni rposeda moraju se dici kao neprijatelji podjarmljivaca. koji prazni nagon. Oduzimanjem privatne svo­ jine oduzima se Ijudskoj zelji za agresijom jedno orude. ali to ne doprinosi mnogo objaSnjenju. mozda sa jednim izuzetkom onoga izmedu majke i njenog muSkog de­ teta. Ako bismo i tu povlasticu otklonili potpunom slo­ bodom seksualnog zivota. onda se. severnih i juznih Nemaca. Na­ ra�o. ako bismo. isceznuce zlo­ namernost i neprijateljstvo medu ljudima. i ona j e talog svih nemih i ljubavnih meduljudskih odnosa. Nju nije stvorila svojina. medutim. vo: da � e pn�oda nanela nepravdu pojedincima dajuci im u .320 Iz kulture i umetnosti Netagodnost u kulturi 321 cenju suparnistvo nije isto st� i neprijateljstvo. Moguce j e uvek povezati veci broj ljudi ljubavlju. Mene je svojevremeno zani­ mala pojava medusobnog sukobljavanja i ismejava­ nja susednih. Ne treba poteenjivati prednosti manjeg kultumog kruga.17 Uvi­ deo sam. ali svakako ne i lIlajzna­ cajnije. toga ne bi trebalo Sumnji� �ltI da ne�a razurr:ev�nja i dobre volje da se bori protiv Imovne neJednakostI IJudi i svega �to iz toga proistii!e. ne moze predvideti kakvim novim putevima bi krenula kul­ tura u daljem razvoju. Niko nece imati razloga da drugog smatra neprijateljem. odbacili porodicu. ali sigurno mozemo ocekivati d a bi je ta nenaruSiva osobina ljudske prirode pra­ tila i tamo. UkiJnemo li liooo pravo :na materijalna dobra. Ocigledno. Covek j e nedvosmisleno dobar. Ja nemam veze sa ekonomskom kritikom komu­ nistickog sistema i ne mogu da ispitam da li je uki­ danje privatne svojine svrsishodno i korisno. vec se zloupotrebljava kao povod za to. nesumnjivo znacajno. njenu stiStinU. Ona je sko­ ro neograniceno vladala u pradavnim vremenima kada j e imovina bila j os veoma ookudna. ljudima nije lako da se odreknu za­ dovoljenja svojih agresivnih sklonosti jer se pri tom ne osecaju prijatno. To nimalo ne menja razlike u moci i uticaju koje agresija zloupotrebljava za svoje eiljeve. To sam nazvao "narcizam malih diferencija". preostaje ipak povlastica koja proistice iz seksual:nih odnosa. kako bi ih svi Ijudi mogli da uzivaju. kOJa za�teva Jednakost svih Ijudi. dakle. ako preostaju drugi na koje ce se upraviti agresija. Sa ukidanjem lime svojine. a inace vrlo bliskih zajedniea . napada­ j uci one izvan svoga kruga. U tome vidimo samo ugodno i relativno neduzno za­ dovoljenje sklonosti agresije cime je clanovima z�-: jednice olakSano da ostanu skupa.

Analiza (Massenpsycholo� · gie und Ich . Sme­ mo ocekivati da cemo postepeno izvrsiti odgovarajuce promene u nasoj kulturi. a svi ostali bili su ropski potcinjeni. Osim obaveze da ogranicimo nagone. to cinimo nesumnjivo ispravno i zbog toga nismo neprijatelji kulture. s pravom. Ipak. Brizlji­ vim ispitivanjem dam. koju nece moci ublaziti nijedan pokusaj reforme kulture. ako nepostednom kritiikom zelimo da otkrijemo ko­ rene njenog nesavrsenstva. 21* . Ako kultura zahteva tolike zrtve ne samo od seksualiteta vec i o d agresivnih sklonosti ljudi. Kada. sa­ znali smo da im ne treba ni najmanje zavideti na 18 Vidi: Psihologija mase i Ja. Ci:m j e apostol Pavle postavio u osnove svoje hriscanske zajednice ljubav prema co­ veku. takode. Kul­ turni covek je razmenio deo mogucnosti da bude srecan za nesto sigurnosti. Na zalost. Takode nije slucajnost kojoj nema objasnjenja sto je radi ispunjenja sna 0 ger­ manskoj vladavini svetom probuden antisemitizam. j evrejski narod j e time stekao neprocenjive zasluge za kulturu natoda domaooa. Ova opasnost preti narocito onde gde su drustvene veze uspostavljene pretezno medusob­ nom identifikacijom. necu podleci iskusenju.322 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kulturi 323 strane.asnjih primitivnih naroda. On podleze ogranicenjima druge prirode. Ne zelim da stvorim utisak da se i j a sluzim americkim me­ todama. slobodi nagonskog zivota. jer njihova drZavna zajednica nije zasnovana na lju­ bavi. prigovaramo danasnjem stanju kulture st� premalo ispunjava nasa ocekivanja da izgradi zivot u kome cemo biti sreeni. 1921. st� dozvoljava mnogo patnje koja bi verovatno mogla da se izbegne. mada j e religija u njih bila ·stvar drZave. a drZa­ va prozeta religijom. Ne zaboravimo.18 Sadasnje stanje kulture u Ame­ rici pruzilo bi zgodnu priliku da se izucava ta boljka st� preti kulturi.jine koja j e uZivala prednosti kul­ ture i vecine kojoj su te prednosti bile otete. Moze se razumeti zasto pokusaj izgradivanja nove ko­ munisticke kulture u Rusiji ima za ipsiholosku podr­ sku proganjanje burzuja. da cemo bolje zadovoljiti svoje potrebe i uciniti nepotrebnom ovakvu kritiku. onda bolje razumemo da je coveku tesko da se u njoj oseti srecnim. Ali. koja su mozda jos strozija nego u sa­ vremenog kulturno g coveka. da j e u praporodici takvu slobodu nagona imao j edi­ no poglavar. pri cemu lienosti voda ne do­ bijaju onaj znacaj kakav bi morali da imaju pri okupljanju masa. Rimljanima j e verska netrpeljivost bila nepoznata. njegova sigurnost da dugo uziva u takvoj sreci bila je vrlo mala. U ta pradavna vremena dostigla j e svoj vrhunac sup rot­ nost izmedu mam. Zabrinuto se pitamo sta ce sovjeti uraditi kada istrebe burzuje. te se ne upustam u kritiku americke kulture.Analyse). Pracoveku j e zaista bilo lakse jer nije znao za ogranicenj a nagona. Za uzvrat. neizbezna posledica bila je krajnja netrpelji­ vost hriscanstva prema onima koji su ostaH van. ni svi pokolji Jevreja u srednjem veku nisu doprineli njihovoj hriscanskoj sabraci da Ise ovaj vek preobrazi u mirniji i siguImiji. mozda cemo se pomiriti i sa idejom 0 ipostoja­ nju teskoce vezane za sustinu kulture. pojavljuje se i opa­ snost j ednog stanja koga cemo nazvati "ipsiholoSkom " bedom mase .

Iz tih razloga prihvatam rado i sarn nagovestaj da pri­ znavanje svojevrsnog. Medutirn. All ova nesla­ VI Ni u jednom radu do sada nisam bio pod jaCirn utiskom da i:mosim opste poznato. i usrnerenih ka objek­ . On je odudarao od ostalih jer mu cilj uopste nije bio lju­ bav. Posto su i Ja-. tu libldinalmh nagona ljubavi dobija najsiri srnisao. Ono je. . pa sarn rnorao da nesto stavim na njegovo rnesto. Taj narcisticki libido v d upravlja se ka objektima i postaje tako objektalni libido' ali se moze ponovo preobratiti u narcistiCki libido. neophodno za celinu. Po nekim osobinarna. U tom pogledu presu no je bilo uv<odenje pojma narcizam. Sadizarn.no izvrsenom preokretu koji treba bolje objasniti i slediti njegove posledice. pa cak i mnogi porernecaji bliski psihozama. Ljubav teZi ka objektima a glavna joj je uloga odrZavanje vrste. suganja su prevazidena. borba u kojoj Je Ja pobedilo. pojam libido je dosao u opasnost.nagoni bili libidi­ nozni. U tom svetlu je neuroza ishod bo:vbe izrnedu � : �nteresa sarnoodrZanja i zahteva li:bida.agodnost u kutturi 325 pro� st izrn du Ja--nagona.Nel. ocigledno. Tako. a to i priroda podstice u sva­ koj prilici. da je samo rec 0 jed­ nom odav. pripada seksualnom zivotu . iUce­ nje 0 nagonima se s najvecirn naporom probijalo. a kasnije rad slovoslagaca i starnpara. stavise. cak je blizak Ja-nagoni­ rna i ocigledno u bliskom srodstvu sa nagonom vla­ danja. da bih pricao stvari koje su same po sebi jasne. Pokazace se da nije tako. Od svih poglav­ Ija analiticke teorije koja su se sporo razvijala. predstavlja prvobitni dorn i da je i dalje u izvesnoj rneri nje­ gov glavni stab. da mu. ali po cenu teskih patnji i odricanja. da trosim harti­ j u i rnastilo. odnosno stava da je i Ja prozeto ltbidorn. Glad se mogla srnatrati predstavnikorn nagona koji teze da odrze pojedinca. Nije bilo potrebno da napustimo turna­ cenje da je prenosna neuroza pokusaj naseg Ja da se odbrani od seksualnosti. Pa ipak sarn ostao u uverenju da svi nagoni ne rnogu biti istog porekla. Energiju ovih drugih. rnedutim. isklju­ civo njihovu. dok mi recenica filo­ zofa-pesnika Silera da glad i ljubav odrZavaju kre­ tanje sveta nije pruzila prvi oslonac. U pocetku sarn se osecao potpuno bespomocan. Medu objektalnim nagonirna j e i sadisticki. koji nerna libidinoznih temji. nazvao sarn imenom libido. kao st� je ranij e to ucinio C. jednog trenutka je izgledalo neizbemim da se libido izjednaci sa nagonskorn energijorn uopste. Pojam narcizma je omogucio da se analitiCki shvate trau­ matska neuroza. G. Izrnena se pokazala neophodnorn kada su se naSa ispitivanja prosirila sa potisnutog ka onom koji potiskuje sa objektalnih nagona ka Ja. Jung.svirepa igra moze da zameni nemu. samosta1nog nagona agresije unosi promenu u psihoanaliticko ucenje 0 nagonima. Svaki analiticar ce potvrditi da ovo j os i danas ne zvuci kao davno prevazidena zabluda. Tako su se u prvo vrerne suocili Ja-na­ goni i objektalni nagoni.

ali bez za­ cinjenica. koji tezi da razgradi ove je­ dinke i vrati ih u prvobitni neorganski oblik. Znam ko­ liko smo skloni da sve st� u ljubavi osetimo da j e opasno i neprijateljsko pripisemo iskonskoj bipolar­ nosti njene sustine. vec se stapaju. veoma promenljivim ko- Erosa da se prosiruje i uopste konzervativne prirode nagona je upadljiva i moze postati polazna tacka iz koje ce se po­ stavljati novi problemi. deIovanje pret­ postavljenog nagona smrti nije bilo Iako. Osim Erosa. naime. time st� zivo bice. Polazeci od spekuIacija o poeetku zivota i bioloSkih paralela. svome znacaju za objasnjava­ nje zivota. njemu suprotan. Manje se cudiJrn st� su je i drugi odibili i sto j08 uvek to cine. Ona predstavljaju uproscavanje. mora postojati i drugi neki na­ gon. i jako legi­ ranog sa erotikom. Moglo se pretpo­ staviti da nagon smrti radi neeujno na razaranju u unutraSnjosti zivog bica. Secam se sopstvenog otpora kada se u psihoanalitic­ koj literaturi prvi put pojavila ideja 0 nagonu raza­ ranja. Dokazati. cime ova mace neprimetna teznja postaje upadljiva i ose1Jna. zivo ili nezivo. zakIjueio sam da. sadizam nam pokazuje tak­ vu. Jasno mi j e da smo u sa­ dizmu i mazohizmu uvek gledali ispoljavanje nagona destrukcije upravljenog napolje ili unutra. Nagon destrukcije okrenut unutra. osim nagona odrZanja zive materije i stvaranja sam u S licinskim odnosima. pak. vrlo snafuu leguru ljubaVlIle cefuje i nagona de­ strukcije. te zbog toga ostaju izvan do­ meta naseg rasudivanja. ali tokom vremena su se toliko uevrstila da vise ne bilo koja umem drugacije da mislim. Njihovim delo­ vanjem u istom ill supro1Jnom smislu mogu se obja­ sniti fenomeni Zivota. Odavno poznat kao parci­ jalan nagon seksualnosti. postoji i nagon smrti.a moZda se nikada i ne pojavljuju . i koliko mi j e trebalo da je prihvatim. naravno. po­ stoji veza destruktivnosti okrenute unutra i seksual­ nosti. NevinaSca. 1920. obicno promakne opazanju. kada su mi prvi put pall u oei prisilno ponavljanje i konzervativni karakter nagonskog zivota. Ali. ali u razlicitim. U njegovoj sUlprotnosti. Smatram da se teorijski mogu neuporedivo bolje upotrebiti nego nemarivanja ili preuvelicavanja druga. uko­ liko nije obojen erotski. Zatim mi je paIo na um da se j edan deo na­ gana usmerava protiv spoIjnog sveta i tada ispoljava kao nagon agresije i destrukcije. 19 Suprotnost koja se zapaza izmedu neumorne temje . umesto sopstvenog. ne vole da im se pomene uro- sve vecih j edinkP9. Sledeci korak Nelagodnost 'U kultuTi 327 one strane principa zadovoljstva (Jenseits des Lustprinzips). to nije bio dokaz. koje se i inace stalno odi­ grava. u mazohizmu. Eros se pokazuje upadIjivo i dosta glasno.326 iako to naeinio jos Iz k'Ult'UTe i 'Umetnosti nisam mogao dokazati.medusobno odvojene. unistava nemo drugo. u pocetku sam zastupao samo pokusaja radi. kakvom tezimo u naucnom radu. Tako je i ovaj nagon primoran da sluzi Erosu. dakIe. Ogranicavanje agresije upravIjene napolje moralo bi da pojaca samorazaranje. Saznanja koja sarn ovde razra­ dio. Na ovom primeru istovremeno smo naucill da se obe vrste nagona retko pojavljuju . Prihvatanje nagona smrti Hi destruktivnosti na­ islo je na otpor cak i u krugu analiticara. ali vise ne mogu da shvatim kako smo mogli prevideti ubikvitarnost neerotiene agresiv­ nosti i destruktiVlIlosti i propustiti da im damo mesto koje zasluzuju prema.

ukoliko ga ne izda jer ga donekle samo naslucujemo kao ostatak u po­ legura sa Erosom. Buduca istraZivanja i jim.l!O vanje Erosa. neprijateljstvo se prirodni . Najjasniji uvid u njegovu sustinu izopacuje smisao erotskog cilja a pri i ocInose sa Erosom dobijamo kroz sadizam. U vazduhu. jer svome Ja ispunjava stare zelje svemoci. dobro. Pred ovakvim teskocama. godi . Prode nezapazen. pa.uprkos uveravanja hriscanske nauke zadini Erosa. mora se priznati. ne bih imao nicega samo svoga. Ali i tada j e Bog odgovoran. dakle Erosa. kako bi se razlikovao od energije na­ gona smrti. Da nisam za sebe zadrzao pWnen. narode.ne znamo.njegovu svemoc i bezgralIlionu dobrotu i nesum­ za izvinjenje Boga. na stanovistu osnovni. 21 vezama. razmnozavanja zivota. nije sasvim bezbedno od teorijskih zamerki. Za sve sto sledi sto­ sklonost predstavlja samostalni nagon i ponavljam. toUko i za zlo koje on otelov­ ma da se u zgodnoj situaciji duboko poklone visoko ljuje. koliko za postojanje davola. 20 Veoma ubedljivo deluje identifikacija principa zla sa nagonom razaranja u Geteovom Mefistofelesu: Jer sve llto nastale zasl�uje da propadne. preporucljivo je svi­ moralnoj ljudskoj prirodi: to ce im pomoci da ih svi Naziv libido opet se moze primeniti na ispolja­ na sebe ekonomsko i bez ikakvih seksualnih stremljenja. da razmisljanja si­ agresivnosti u coveka. hladnoci. Dodajem da j e I sam davo ne smatra svojim protivnikom svetinju. istu ulogu koju ima J evrejin u svetu arijevskih ideala. vel: prirodnu silu stvaranja. taj proces u sluzbi Erosa i tezi d a sakupi izdvojene cije u velike celine.2 1 Priznajem. vla:<i. all u tome nije sve libido. sve je �to gresima razaranjem. Bog ih j e stvorio po oblicju svoga savrsenstva i niko ne zeli da se podseti koliko je te­ . na danasnjem stepenu na­ sega znanja. gde on tome potpuno njivo postojanje zla. nazivate deo mene samoga. Preuzeo je sko spojiti . agresiji. na­ zemIji razvijaju se hiIjade kllca u suvoci. Negde u toku ovog istrazivanja rodila se mi­ saD da j e kultura naroCiti proces koji se odvija medu ljudima. tima omogucice svome J a da zadovolji zivotne po­ vole i da im zbog toga bude mnogo sta oprosteno. Ali je bas to delo Erosa. vodi. Nagon razaranja.328 Iz kultuTe i umetnosti Nelagodnost u kUltuTi destrukciji. plemena. N ece ih odrZati zajedno sama nuzda ili pred­ agresije. Zbog cega to pojedince a kasnije porodice. Ljudske mora da se do­ mase mora da su medusobno povezane libidinoznim nosti zajednice. j a i dalje zastupam tu ideju. on predstavlja najvecu prepreku kul­ turi. umeren i zauzdan i isto­ vremeno zaprecen u postizanju cilja. f)avo j e postao najbolji izgovor rasterecenje. Njegovo priznanje po­ civa preteZno na teorijskim osnovama. a 329 dena sklonost coveka "zlu". toploti. Ali kada se cak poj avi kim uzivanjem. Dakle. Ali ovom programu kulture ljudski nagon opire Danasnje shvatanje moze se otprilike izraziti reeeni­ com: libido ucestvuje u svakom ispoljavanju nagona. dakle. nije mogucno prevideti da je njegovo za­ dovoljenje povezano sa izvanrecIno velikim narcistic­ zadovoljava seksualne zelje. usmeren objek­ trebe i da zavlada prirodom. njega shvatamo mnogo teze Ali tako nam sada izgleda. time i svireposti. ukratko zlom. gul'lIlo ce to i konaano rasvetliti. u slepom besu razaranja.

22 I ovu borbu giganata zeIe nase da­ dilje da ubIaze sa "buji paji s neba". Nekoliko metoda smo vec upoznali. ali jos ni­ smo onu koja kao da je najvaznija. Za nas danasnji polozaj 7JIlacajno j e sto ose­ camo da ne bismo bili sreeni ni u j ednoj Zivotinjskih ddava. ogranicenja z a pojedince. zivotinje. ne poznaju borbu znamo. podelu uloga. pa se zato i raz­ voj kulture moze kratko oznaciti kao borba ljudskog roda za zivot. ni u j ednoj od od ovih su uloga koje tamo dodeljene pojedincima.330 Iz kulture i umetnosti j ednoga prema svima i svih prema j ednome.pitanja jos ne moze odgovoriti. Nagon agresije potomak j e i glaWli predstavnik nagona smrti. obliku koji je desava da bi njegova zeIja za agresijom postala ne­ skodljiva? Ne.sto vrlo znacajno. U drugih zivotinj skih vrsta moguca j e povremeno uspostavljana ravnote­ za uticaja iz spoljnog sveta i nagona koji se u njima bore. Sada 'smatram da nam nije nepo­ znat smisao razvoja kulture. moma. hiljadama godi­ na borili dok su stvorili ddavnu instituciju. Vrlo verovatno su se neke medu njima: pcele. neki novi naIet libida ponovo pod­ stakao raspIamsavanje nagona razaranja. Takva borba j e najbitniji saddaj zivota uopste. Nju mozemo izu­ cavati kroz istoriju razvitka pojedinca. . ucinila bezo­ pasnom i1i mozda otklonila agresiju koja joj se ispre­ cila. I ona pokazuje borbu izmedu Erosa i smrti. nagona zivota i nagona raza­ ranja. U praco­ veka je. Sta se s njim 22 Verovatno mozemo bliZe oznaCiti: U uslovio neki nama jos nepoznati doga&ij. sto ne bismo pogodili. koji smo pronaSli uz Erosa i koji s njim deli vIast nad svetom. mravi. termiti. koja se odigrava medu ljudima. Ovde se na mnoga . za kulturu? Ne VII Zasto nasi srodnici. Drugo jedno pitanje nam je blize: kakvim sred­ stvima se sluZi kuItura da bi sputaIa. i tako je doslo do zastoja u razvoju. kojima se mi danas divimo.

u prvi mah. Strah se od­ nosi samo na otkrivanje. ono se ispoljava kao po­ treba za kaznom. odgovor kome se ne gresnim) ako uradi nesto st� se vor. covek moze osecati krivim iako nije ucinio nista rda­ vo. ili oba roditelja. medutim. pre svega dolazi u opasnost da jaci od njega pokaze svoju nadmoc ll1ad njim u vidu kaZnja­ vanja. dakle. Napon izmedu strogog Nad-ja i pokorenog Ja nazi­ vamo osecanjem krivice. Ako nekog upitamo kako nastaje da to osecanje krivice. Kultura. Znaci da 23 Setimo se wvenog Rusoovog (Rousseau) mandarina. Ovim se proje na tom stupnju ocigledno samo strah od gubitka qakle. Zbog toga i ll1ije vazno da li smo vec .332 Iz kulture i umetnosti . pa se zbog straha od tak­ vog gubitka mora da izbegava. protiv sopstve­ vracamo onamo noga Ja. kao st� to cini posada u osvojenom gradu. Tu nju preuzima jedan deo toga Ja koji se u vidu Nad-ja suprotstavlja preostalom delu i kao " " savest ll1a njega ustremljuje istu onu strogu agre­ sivnost koju bi Ja rado zadovoljilo ll1a stranoj osobi. ucill1ili zlo ili cemo ga tek uciniti. sto cemo najbolje opisati kao strah od gubitka ljubavi. vec je samo uvideo svoju nameru da Onda cemo postaviti pitanje: zbog cega se ovde sma­ traju jednakim namera i izvrsenje? U oba slucaja pretpostavlja se da je vec poznato da zlo treba od­ baciti i spreCiti da bude izvrseno.l!3 Danasnje drustvo uglav­ nom mora da racuna sa ovakvim stanjem. Dakle "rdavo" je u pocetku ono zbog cega nam preti gubitak ljubavi. Nelagodnost u kulturi 333 a st� je ipak tako blizu pameti. gubi i zaStitu od razlicitih opasnosti. od koga zavisi. Velika promena se desava tek kada izgradnjom Nad-ja autoritet bude internalizovan. u stvari je odakle je potekla. nesto st� mu predstavlja uZivanje. On ce se u oba slucaja !pOIl1asati na isti nacm. zato cim su sigurni da autoritet nece s�ati 0 tome ili da im ne moze ni­ sta uciniti. Agresiju introjici­ ramo. Mora da postoji neki razlog zaSto se covek potcinio takvom stranom uticaju. ra­ zoruza i posredstvom jedne njegove unutrasnje in­ stancije ll1adzire. vecom ljudskom zajednicom. U maloga deteta nikada i ne moze biti drukcije. joS mu ne pripada to ime. jer ga sop­ stvena osecajnost ne bi navela na taj put. savladuje opaSll1u zelju za agresijom pojedinca time st� je oslabi. Posle malo oklevanja moze prigovoriti: oseca se krivim (pobozni ce reci : smatra "rdavim". naprotiv predstavlja nesto ze­ ljeno. dobicemo. Ako izgubi ljubav drugoga. oni se po pravilu ne ustrucavaju da cine rdavo ako od toga oeekuju prijatnosti. uticaj sa strane odreduje sta treba nazvati dobrim odnosno rdavim. o nastanku osecanja krivice analiticar misli dru­ gacije nego psiholozi. U stvari. Lako se otkriva da su u pitanju njegova bespomocnost i za­ visnost od drugih. "socijalni" strah. Kako je doSlo do ovakvog gledista? Smemo odbaciti postojanje urode­ ne. Zlo cesto ne samo sto nije stetno Hi opasno po nase Ja. okrecemo je. Primeticemo zatim koliko malo kazuje takav odgo­ mozda ce dodati da se to ucini. Ali i njemu nije lako objasni. u oba slucaja opasnost se javlja tek kada autoritet to otkrije. tako reci prirodne sposobnosti razlikovanja do­ brog od rdavog. . jer svest 0 krivici ljubavi. internalizujemo. Ovakvo stanje ll1azivamo necistom savesti. All u mnogih odraslih jedi­ na promena sastoji se u zameni oca.

st� god je covek cestitiji. Nad-ja kinji greSno J a nepromenje­ nim oseeanjem straha i trazi priliku da kazni spoljnog sveta. tim iskuSenjima jer je poznato da se ga izlozi ona stalnim odricanjem samo pojacavaju. niko nije posum­ njao u takvu vezu sa Njim. Ali ovo se lakO objaSnjava prvobitnim. nema motiva da postupa lose sa Ja kome prisno pripada. koja omogueava da dalje zive proslQst i prevazideno. itinja koju sam ikad ukrao) obradio . Vrlina pri tome gubi deo obeeane nagrade. vee pored i iza njega postoji i dalje. Je takvo jacanje morala usled nedace. 2 5 Mark Tven u jednoj svojoj kratkoj pricici.334 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kulturi 335 blemi savesti podiZu :na visi stupanj . da je ·stroZa i budnija sa­ vest obelezje moralnog coveka. zacutao je i kao u nedoumici se zapitao: "Was 1t the first" (Da li je bila prva?) Time je sve rekao. Posto je iz­ govorio naslov. Druga ci:njenica sa podrucja etike. Narod Izraela se smatrao najmilijim u koje strogo religioznom tumacenju sudbine kao izraza bozje vo­ detetom Bozji:m. a kada se povremeno zadovolje. koji sebe optuzuju zbog najtezih grehova.24 Sada otpada i strah od "biti otkriven" i ukla­ nja razliku izmedu rdavog postupka i rdave pomisli. Nad-ja. a koja se vise :ne moze lako objasniti. koji nije napusten posle introjekcije u Nad-ja. blemima.25 Citavi narodi su se tako ponasali. Ako mu se dogodi neka ne­ prilika. cini se uza­ lud. i pod pretnjom gubitka ljubavi priklanjamo se ponovo roditeljskim predstavnicima. poslusno i asketsko Ja ne uzi­ va poverenje svoga mentora. Doziv­ Ijena nesreea znaci da nas visa sila ne voli vise. da se ne radi samo o postojanju Nad-ja vec i 0 njegovoj relativnoj snazi i sferi uticaja. utoliko se stroze i nepoverljivije ponasa savest. cak ni misli. U stvari. I 24 Svako razuman shvatice i uzece u obzir da je U ovom pojednostavljenom prikazu olitro razdvojeno ono lito se u stvarnosti odvija u neostrim prelivima. Na tom drugom stupnju razvoja. The first melon I ever stole (Prva. p o­ veea zahteve svoje savesti. Sudbi­ nu smatramo zamenom roditeljske instancije. toliko bogate pro­ da neuspeh. Verujemo da j e realna ozbiljnost situacije svakako minula jer novi autoritet. Naprotiv. stvorili su proroke koji su ih korili zbog gresnosti i na osnovu oseeanja kri­ vice stvorili prestroge propise svoje svestene religije. bar za kratko vreme. tek sada bi se moglo govoriti 0 savesti i oseGanju kri­ vice. su oni narocito j ako izlozeni. infantilnim stup­ njem savesti. Dok je coveku dobro. Kada sveci sebe pro­ glasavaju gresnicima onda se oni s pravom pozivaju na iskusenja da zadovolje nagone. trudi se. jeste slabe. silno pojacava moe savesti u ljudskom Nad-ja. Sada ee neko prigovoriti da su to vestacki podesene teskoee. u osnovi ostaje sve kako j e bilo u pocetku. smo u sreei zanemarili. Vrhunac dostize u svetaca. savest pokazuje jednu osobenost koju nije imala na prethodnom. nametne sebi uzdrZlji­ vost i kafuljava se ispastanjem. niti je posumnjao u Bozju moe i pravdu. na isti nacin se i danas ponasaju. Ali prisu­ stvom uticaja geneze. da ga stekne. i savest mu je blaga i sVaSta dopusta njegovom Ja. Naime. jer se o d Nad-ja ne moze nista skriti. Ovo je ocigled:no Ije. odnosno promasaj spo­ lja. uvidi svoju gresnost. Cuo sam pricu iz usta Mark Tvena. Sve do sada receno 0 savesti i krivici opste je po­ znato i najvecim delom priznato. Prva dinja je slucajno bila zelena. u svome Nad-ja. Kada je Veliki Otac dopustio da se nesreca za nesrecom sruei na :njegov narod. povlaci se u sebe.

Hi. Odabrana dela. moraeemo prihvatiti paradoksalno na­ celo: savest je posledica odricanja od nagona. Svako odbijanje nagona postaje dinamicki iz­ vor savesti. Cim smo se odrekli. Sada uvidamo u kakvom su odnosu odustajanje od zadovoljenja instinkata i ose­ eanje krivice. produzenje strogosti spoljnog autoriteta koji je sme­ nila i delom zamenila. uprkos izvrsenog odri­ canja pojavice se osecanje krivice. Zatim se izgraduje unutraiIDji autoritet pa se covek odrice od nagona zbog straha od njega. rdavo delo i rdava namera se izjednacuju . Odricemo se zadovoljenja da ne bismo izgubili njegovu ljubav. obrazovanja savesti. stra­ ha od savesti. Ona. U drugom stepenu. Kada strah potice od Nad-ja. Iz toga proistice strah od gubitka ljubavi. odricanje od nagona zbog straha od agresije spoljnog autoriteta. jer se zabranjene zelje pred Nad-ja ne mogu sakriti. kako bi se moglo reei. Poznajemo. dva korena oseeanja krivice: strah od autoriteta i kasnije nastall strah o d Nad-ja. Ovi odnosi su toliko zamrseni a istovremeno to­ liko vaZni. a to je sa gledista ekonomicnosti veliki nedostatak uspostavljanja Nad­ -ja. ne pripisuje je sebi vec fetisu. koja otada zahteva i dalje odbacivanje nagona. koji je ocigledno ruje skrivio.336 Iz kulture i umetnosti NeZagodnost u kulturi 337 Cudno je. To konacno postize jedna za­ pripada psihoanalizi. Prvi prisiljava da se odustane od zadovoljenja na­ gona. ali se primitivac ponaSa drugacije. Odricanje od nagona ne oslobodava viSe u potpuno­ sti. V . Dovde je postalo sve jasno. kaze : U pocetku je stvarno savest (tacnije: strah koji kasnije postaje savest) uz­ rok odricanju od nagona. ali ipak ostaje utisak da ova objasnjenja ne dopiru misao. Ovde odricanje od zadovoljenja nago­ na nije dovoljno jer zelja postoji i dalje. Cull smo takode kako se moze shvatiti strogost naSeg Nad-ja. a drugi. Ona je. 22 Frojd. traZi i kaZ'njavanje. te eu ih. Dakle. odnosno (spolja nametnuto) odricanje od nagona stvara savest. tako reei sa spoljnim autoritetom "kvit" i ne bi trebalo da preostooe ose­ canje krivice. Vremenski redo­ sled bi bio: prvo. os�m toga. ali kasnije je taj odnos obrnut. a svako sledeee odbijanje pojacava nje­ nu strogost i netrpeljivost. Agresija savesti konzervira agresiju autoriteta. te kaZnjava njega umesto da to ucini sa sobom. bez obzira na opasnost ponav­ Ijanja. nape­ toseu zbog oseeanja m-ivice. dakle. Prvobitno je odricanje od nagona po­ sledica straha od spoljnog autoriteta. mi smo. jednostavno. a nepo­ znata je obicnom nacimu Ijudskog razmisljanja. Ali gde je tu mesto uticaju nesreee (spolja nametnutog odricanja) koji pojacava savest do izvanredne stro­ gosti savesti najboljih i najposlusnijih? Obe osobine savesti smo objasnili. Ona je takve prirode da nam omogueava da shvatimo zbog cega nam je ova stvar izgledala tako zamrsena i ne­ pristupacna.gu­ bitak Ijubavi i kazna od strane spoljnog autoriteta zamenjena je trajnom unutarnjom nesreeom. a ne moze se sakriti od Nad-ja. uzdrzavanje iz cestitosti nije vise nagradeno obez­ bedivanjem ljubavi. naime. odnosno zahtevi savesti. koja uostalom do kraja i da je jedan deo ostao jos nerazjasnjen.strana.otuda poticu svest 0 kri­ vici i potreba za kaznom. dogada se drugacije. Ako mu se dogodi nesreea. razmatrati sa raznih . Ako budemo u stanju da ovo bolje uskladimo sa vee poznatom istorijom po­ stanka savesti. a ljubav je zastita od te kaznene agresije. nedaca koja preti spolja .

To nije sa­ nost savesti produzetak strogosti spoljnog autoriteta i to neslaganje cemo izgladiti ako i. Na­ odricanje od nagona tako deluje na savest da Nad-ja preuzme svaki deW'! agresije koju ne zadovoljimo. st� se postupao lose s tobom. koji sada postaje tem poznatih mehanizama. Ali utvrdimo drugo agresijom. Ipak bi bilo pogreSno pre­ uvelicavati tu nezavisnost. Ja deteta mora da se pomiri sa zalosnom ulogom tako ponizenog . prozeto Ijubavlju koju prima. i preuzima svu onu agresiju koju je kao dete zelelo da upotrebi protiv njega.28 Ona j e. u �e�l AJhor­ nove (Aichhorn) studije 0 vaspitnoj zapustenos�l l�pravno procenio oba glavna tipa patogenih metoda vaspltanJa. Preterano mek i poPUStl�l�_ otac bice povod stvaranja u deteta prestrogog Nad�Ja. a nalazimo nacin da j e jos vise smanjimo. svakako.ili nije toliko . ali i naj:zmacajnija trazena odricanja od nagona.strogost koju smo iskusili od objekta ili koji 28 St� su s pravom istakli Melanie Kelin i drugi. 1927. cesto desava: Kada bih ja bio otac a ti dete. p��­ teranu strogost i razmaienost. ona se medusobno ne sukoblja­ vaju. vije.autoriteta. (psychoanalyse der Gesamtpersonlichkeit). Moze se reci da pri izgradnji Nad-ja i nastajanju savesti deluju skupa urodeni konstitu­ cionalni faktori i uticaji miljea realne okoline. izgleda. To je. uzmimo za primer nagon agresije. smemo zaista tvrditi da j e u pocetku savest nastala potiskivanjem jedne agresije i da je u daljem raz­ voju pojacavaju nova takva poUskivanja. Radi lakseg izlaganja. engle­ autorl. d 27 Fr. bez obzira na to kakve su vrste bila da se odrekne zadovoljenja te osvetnicke agresije. Ali iskustvo uci da stro­ poreklo prvobitne snabdevenosti Nad-ja gost onog Nad-Ja koje se razvilo u deteta ni u kom Dete. koje nam genetski izgleda tako nepobitno. Dete j e nuZno moralo panja. Ovo je obrtanje situacije. Alexander je u Psihoanatizi celokupne tic?"osti . nema nikakve veze sa odricanjem. protivureenost ove recenice i opisane geneze savesti nije tako velika. svim u skladu sa gledistem da je prvobitna agresiv­ ravno. cak imaju jednu dodirnu tacku jer osvetnicku agresiju deteta odreduje i velicina kaznene agresije no. lezi u tome st� prvobitna strogost naseg Nad-ja nije . tipicno. Ako se to pokaze tacnim. i ja bih zeljom izopaceno vracanje realnih odnosa izmedu jos takode. autoritetu koji mu ometa prva. Bitna razlika. Onda . prema tome. ovo je samo privremena pretpostavka. Jer to dete. Hi no­ Koje je od ova dva shvatanja ispravno? Prethod­ koju ono ocekuje od oca. vec 339 U stvari.27 Nad-ja. medutim. Ovo ne treba da zvuci cudno jer je to opsti etioloski uslov svih ovakvih procesa. Lako se mozemo uveriti da strogost vaspitanja veoma utice i na izgradnju slucaju ne odrazava strogost postupaka koje je ono dozivelo. Identifikacijom unosi u decjeg Nad-Ja.338 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kulturi mu pripisujemo. pa i pored vrlo blagog odgoja 'neko dete moze imati veoma strogu savest. nema drugi izlaz te ski 22* . nezavisna od ovog postu­ Ono nalazi izlaz iz o\re teske ekonomske situacije pu­ sebe taj neprikosnoveni autoritet. koje je tako sreeno zaokruglilo teoriju? Ocigled­ no su oba ispravna. uz pretpostavku da se u ovom slucaju desava samo odricanje od agresije.oce­ vog . razvija vrlo veliku agresivnost prema zadovoljenja. Odnos izmedu Ja i Nad-ja j e nepodeljenog Ja i jednog spoljnog objekta. te se njegova agresivnost (protiv Ja) pojaca. odraZava sopstvenu agresiju upravljenu protiv njega.

tada. nedostaje napon izmedu . Ono se odnosi samo na jedno delo i pretpostavlja. postojala j os pre ucinjenog dela. koja je u krajnjoj liniji ipak ogranicene moci. a deca praljudi nisu ubijala svoje oceve cesce nego st� to cine danasnja. Kajanje takve vrste nam zato ni­ kad nece pomoci da otkrijemo poreklo savesti i ose­ canje krivice uopste. takode. Ali se zato ukazuje nova znacajna razlika izmedu ova dva procesa.340 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kulturi 341 Moze se. kada je dete potisne. bez obzira st� je cest i st� je njegov prakticni znacaj velik. neko se oseca krivim zato st� je stvarno ucinio nesto st� se ne moze pravdati. Ona j e njihovom identifikacijom sa ocem iz­ gradila Nad-ja. Ne mo­ zemo preci preko tvrdenja da osecanje krivice Ijud­ skog roda potice iz Edipovog kompleksa i da je ste­ ceno kada su udruzeni sinovi ubili oca. pred nama bi bio slucaj u kojem se desava ono st� ceo svet ocekuje. i dozivljajem Ijubavi. da j e savest. naime: svoju agresiju okrece unutra. vec izvrsena. Ako ostavimo po strani konstitucionalni faktor (mada ga moramo priznati). te prelazi aktuelno opravdanu me­ ru. Posle prirodnog slabljenja potrebe koja j e zadovoljena. koji oslobada agresivnost. to ipak predstavlja slucaj "kajanja" A. Smatramo da ista ta agresija. Posle svega ovoga neeu se zaeuditi ako neki citalac ljutito uzvikne: "Znaci svejedno j e. A za taj slucaj . OndaSnje kajanje ishod j e prvobitne osecajne ambivalencije prema ocu. Posto su agresijom utolili mr�nju. Oseticemo se krivim u svakom slu­ caju! Imamo pravo da posumnjamo u ponesto: ili nije taeno da osecanje krivice potice od potisnute agresije. naravno. u kajanju zbog toga dela se ispoljila ljubav. reci da dete kada na prva na­ gonska odricanja reaguje preterano jakom agresijom i odgovarajucom strogoscu svog Nad-ja sledi jedan filogenetski uzor.Ta i Nad-Ja pa se sva njegova agresija moze uputiti napolje. koji je odgajan bez Ijubavi. Tok dogadaja u ovim svako­ dnevnim slucajevima obifno j e sledeci : neka nagon­ ska potreba koja je ste'kla snage postigne zadovo­ ljenje uprkos savesti. prema pretpostavci. jer je otac preistorije svakako bio uzasan i ka­ dar da bude u najvecoj meri agresivan. ubili oca ili ne. Si­ novi su ga mrzeli. dakle. Ali nije to neka velika tajna. Razlike iz­ medu dva shvatanja 0 postanku savesti jos vise se. koji se sva­ kodnevno ponavlja. psihoanaliza nam jos duguje objaSnjenje. Tada jedna agresija nije potisnuta. . Uostalom. ali i voleli. pa moramo nadoknaditi. pre uCi:njenog dela. spremnost d a se osecamo krivim.rivice. " To je istina. Ja mislim da ce to i uciniti. dala mu moc oca kao kaznu za po. U vaspitno zapustenog. Ali iako osecanje krivice potice od ubistva pra­ oca. mozemo reci da stroga savest nastaje sadejstvom dva zivotna uticaja: odbacivanjem nagona. koja okrece agresiji put unutra i pre­ nosi je na Nad-Ja. Otkuda u tom slucaju po­ tice kajanje? Ovaj slucaj zaista mora da nam razjasni tajnu osecanja krivice i ucini kraj nasoj pometnji. ukoliko to nije roman vec verodostojna istorija. ili j e istorija 0 ubistvu oca samo roman. smanjuju ako sa individualne predemo na fi­ logenetsku istoriju razvoja. Krivicu koju osecamo posto smo nesto zgresili treba nazvati kajanjem. nisu postojali savest i osecanje krivice. postaje izvor osecanja k. Psihoanaliza je zato u pravu st� u ovoj raspravi izostavlja slucaj osecanja krivice zbog kajanja. uspostavlja se raniji odnos sna­ ga.

a posledica je dalji porast ose­ eanja krivice. mozda porodice do ka eoveeanstvu. Pri pokusaju prosirenja zajed­ nice. nije bitno da li je neko ubio oca i1i se uzdrZao od toga dela. pipajuei. izvlaee najdublje istine. ustrojila ograni­ eenja da bi spreeila ponavljanje dela. do kojih mi ostali treba da se probijamo uz muenu neizvesnost.udeo ljubavi u nastajanju savesti i sudbonosnu neizbeznost oseeanja krivice. koji zahteva da ona ujedi. onda j e s njom neraslcidi'Vo povezano razmera koje ee pojedinac teSko moei da podnosi. eak i bez lIlapora. Sklonost agre­ siji prema ocu se ponavljala i u sledeeim pokole­ njima. Ovaj se konflikt rasplamsa eim je eovek suoeen sa obavezom Vi nas uvodite u zivot Dozvoljavate jadniku da postane gresan. a ona moze postiei taj cilj samo neprekidnim rpojaeavanjem oseeanja krivice. isti konflikt se nastavlj a u oblicima uslovljenim proslosCu. Pa ga prepustate patnji jer se svaki greh sveti na zemlji. ko­ naeno i potpuno jasno shvatamo dve stvari .342 Iz kuLture i umetnosti Nelagodnost u kulturi 343 Cl!nJeno delo agresije protiv njega. To je po­ sledica urodenog konflikta ambivalencije. 8to je zapoeeto ocem. Stvarno. u oba slueaja se mora oseeati krivim. zavrsava se na masi. pa je i oseeanje krivice i daIje postojalo i po­ jaeavalo se iznova prilikom svakog potiskivanja agre­ sije i njenog prenosenja u Nad-ja. Sve dok je j edini oblik zajednice porodica. mora da ustanovi savest i stvori prvo oseeanje krivice.!ni ljude u evrsto povezanu masu. jer je oseeanje krivice izraz konflikta ambivalence. taj konflikt moze da se ispolji samo kao Edipov kompleks. veooe borbe izmedu Erosa i nagona razaranja. odnosno nagona smrti. Kultura se pokorava unutraSnjem ero­ tienom nagonu. pojaeava se. - Pesme sviraca na harfi iz dela WHhelm . Ako kul­ tura predstavlja lIluZni put razvoja od stalno jaeanje oseeanja krivice.!no da uzdahnemo pred sazna­ njem da je pojedinim ljudima dato da iz vrtloga sop­ stvenih osecanja. koji po­ tiee iz veCiIlog sukoba ljubavi i teZnje za smreu. Sada. cia Zivi u zajednici. mislim. Podsetimo se optuzbi velikog pesnika protiv "nebe­ skih sila" : 28 Goethe Meister.28 Preostaje nam j edi.

takvoj afekciji. prica­ mo im 0 nesvesnoj potrebi za kaznom kroz koju se ispoljava osecanje krivice. su­ vereno vlada klinickom slikom i bolesnikovim zivo­ tom. U j ednoj duznim da svoje citaoce zamoli za oprostaj sto im nije bio vest vodic i nije ih postedeo dozivljaja me­ stimienih praznina i tegobnih stranputica. precenji­ vati povezanost sa oblikom neuroze. autor se oseca sti. ali potpuno neobjasnjenim odnosom osecanja kTivice i nase svesti. Vaspitanje otprema omladinu u zivot sa ne­ tacnom psiholoskom orijentacijom i ono postupa kao kada 29 "I tako. osecanje krivice vrlo se upadljivo namece svesti. I'spitivanjem neuroza. ali odgovara mojoj nameri da ose­ kao kulturnog razvoja i dokaZem da je cena kulturnog napretka placena gubitkom uzivanja srece zbog j a­ canja osecanja krivice. pokazali su se i suprotni odnosi. koja j e krajnji bi ucesnike neke polarne ekspedicije tuzba na racun danasnjeg vaspitanja zato st� krije od mla­ dog coveka kakvu ce ulogu igrati seksualnost u njegovom zi­ votu nije jedina. da zauzima suvise prostora i da j e potisnula u stranu ostali sadrZaj s kojim nije uvek najcvrsce povezana. Njihovoj stro­ gosti ne bi naskodilo ako bi vaspitac rekao: takvi bi trebalo da budu Ijudi da bi bili srecni i mogli druge da usrece. Ali u vecini drugih slucajeva i oblika neuroza ono ostaje potpuno nesvesno ."svestan krivice . moglo se uraditi i bolje. Ono je pogresno. naslucujem utisak da je rasprava 0 osecanju krivice prevazisla okvire ovog izlaganja. Bolesnici nam ne veruju kada da citaoci imaju im nagovestimo da i u njih 'postoji nesvesno oseca­ nje krivice. To canje krivice predstavim je mozda poremetilo najvazniji problem sklop poglavlja. savest stvara kukavice od svih nas . iako je predodredeno da joj on pred­ stavlja objekt. a to se moze dovesti u vezu sa veoma osobenim. Nema sum­ nje. zbog toga ne ispo­ ljava slabije delovanje.29 Ova tvrdnja. ono se sasvim j asno nalazi u sve­ vim" VIII Stigavsi na kraj ovakvog puta. . Na ovaj nacin stvaramo podlogu zahteva da i ona postane takvom. jer coveka ne priprema na agresiju. dakle da �u cestiti. osim toga. Pokusacu da naknadno nesto popravim. ." Op­ opremili letnjom ode­ corn i mapama severno-italijanskih jezera. . Ali moramo racunati da oni nisu takvi. prisilnoj neurozi. j os uvek ZVUCl strano. Medu bolesni­ cima od prisilne neuroze postoje tipovi koji svoj e osecanje krivice ne zapazaju Hi ga osete u vidu neke nelagodnosti ili neke vrste straha tek kada su spre- U prvom redu.Nelagodnost U kUltUTi 345 rezultat moga istraZivanja. cak smo navikli da kazemo umesto "oseca se kri­ " . cime smo uostalom dobili najdragocenije putokaze za razumevanje normalnog. medutim. Ne treba. i j edva dopuSta da se j os nesto poj avi uz njega. ipak. Da bi nas samo upola razumeli. omladina ostaje u uverenju da svi postuju eticke propise. U tome se jasno zapaza izvesna zloupotreba etickih postavki. Umesto toga. Kada je u pitanju obican slucaj (po nama normalan) kajanja.

procenu napona izmedu njegovih teznji i zahteva Nad-ja. upotrebljava za eroticno vezivanje sa svojim Nad-ja. osecanje krivice. st� i strogost savesti. ali za sada ne moze­ moo Mozda j e ovde dobrodosla lIlapomena da j e ose­ canje krivice u suStini samo j edna topicka podvrsta straha. kajanje. koje je pod uticajem sadi­ stickog Nad-ja postalo mazohisticno. Ovo im priznanje nisam odao na drugom mestu. Osecanje krivice. dakle. priznavanje napona izmedu Ja i njega. Ona zato predstavlja neposredan izraz straha od spoljnog autoriteta. cije obuzdavanje prouzrokuje sklonost agresiji.greha. o savesti se lIle bi moglo govoriti pre nego sto se ustanovi . ono je izraz nagana naseg Ja. koji time uzima na sebe j edan svima zajednicki greh. za koje traZimo druge motivacije. a cas se toliko uspeSrno prikriva da smo primorani govoriti 0 nesvesnom stra­ hu ili. sloZi­ cemo se. ill . st� maCi da Ja jedan deo nagona za samoUlIliStenjem. koja se u kasrnijim fazama potpuno podudara sa strahom od Nad-ja. ako zelimo da imamo psiholosku cistu savest. Ono predstavlja zapa­ zanje naSeg Ja da je pod takvim nadzorom. -. Reli­ gije. potreba za kaznom. 30 Mislim na Buducnost jedne iluzije (Die Zukunft einer Illusion) 1927. izveli smo za­ kljucak kakav j e mogao biti prvi povod za opterece­ nje onom prakrivicom kojom je i zapocela kultura31 • Nije lIlarocito vaZno. savest.ju. 31 Totem i tabu (Totem und Tabu) 1912. otezalo lIlam je bolji uvid u odnose savesti. Direktan j e potomak konflikta izmedu po­ trebe za njegovom ljubavi i pritiska za zadovolje­ njem nagona. pa prema tome i pre savesti. One cak nastoje covecanstvo jer je strah najpre samo j edno osecanje. ne­ zadovoljstvo. koji postoji u njemu.346 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kulturi 347 ceni da izvrSe neku odredenu radrn. _ kajanje i samo predstavlja kaznu. nastala je pre Nad-ja. ali imenuju njene razne strane. straha od spoljnog i od unutrasnjeg autori­ teta. Na neki nacin. Nad-ja je in­ stancija koju smo mi dokucili. Svest 0 krivici. tvrdoca Nad-ja. ali mozda nije ni suvisno. . Ka­ janje j e opsti naziv reakcije Ja u jednom slucaju osecanja krivice i saddi malo izmenjen osecajni materijal straha koji deluje u pozadilIli svega toga. ali moze da ukljuci osIobode toga osecanja krivice. vec da dobrim delom ostaje nesvesno ili se pojavljuje kao nelagodnost. Savest funkcija koje mu pripisujemo. stima doZivljavanja straha.postojanje Nad-ja. Ove stvari tre­ balo bi vec j ednom da shvatimo. A u strahu se pokazuju iste neobicne varijacije u odnosu na svest. nisu nikada potcenjivale ulogu da osecanja krivice u kulturi. all on osva­ ja svest cas buCno. ona obavlja dumost cenzora i treba da nadzire i ocenjuje postupke i na­ mere naSeg Ja. bar. Ono j e strah od ove kriticke instancije koji je u osnovi citavog tog odnosa i potreba za kaZnj avanj em. Natkriljavanje ovih dvaju sIojeva osecanja krivice. rpotpuno.30 Prema nacinu na koji se u hriscanstvu stice spasenje: zrtvom j ednog pojedinca. strah se nalazi u pozadini svih simptoma. 0 mogucno­ jer smo ih mozda cesto upotrebljavali odvec sIobod­ no i jednu umesto druge Sve se odnose na istu je j edna od stvar. I zato se moze s Iakocom zamisliti da se ni osecanje krivice prouzrokovano kul­ turom ne dozivljava kao takvo. isto je. kako ga nazivaju. . st� objasnjavam znacenje pojedinih reci kao: Nad-ja.

Ka­ snije. skoro su otklonjene na izgled nepomirljive suprotnosti. razlika izmedu name­ ravane i izvrsene agresije izgubila je svoj znacaj. ali opste uzev. Melanie Klein . izlaz iz ove teSkoce. Ustanovljenjem unutraSnjeg autorite­ ta. Prvo se ucenje. dakle. bolje ukla­ drugo u teoriju osecanja krivice. pa u istoriju. Kako dinamicki i ekonomski objasniti zasto se zbog nezadovoljenog erotskog zahteva pojacava osecanje krivice? Ovo je. a ono koje je nastalo zapaZanjem impulsa za rdavo delo moglo bi ostati nesvesno. prisilna neuroza to energiono pobija. konflikt ambivalence dva pranagona nastavlja sa istim delovanjem. st� zna ceo svet. Uveren sam da cemo mnoge dogadaje moci predstaviti jednostavnije i jasnije ako primenu kako sam shvatio i kod Reika i Alexandera. I pored pro­ menjene pSiholoske situacije. osecanje krivice mogu da prouzrokuju kako stvarno izvrseno nasilje. oddana za dusevni zivot. preobraca u oseca­ nje krivice. Napominjemo da treba zaddati naziv "kajanje" samo za reakciju posle stvarno izvrsene agresije. svako spreeavanje zadovoljenja nagona ima. Susan Isacs. cini se. Drugo glediste smatra da je u pitanju prvenstveno neupo­ trebljena sopstvena agresija uperena protiv autorite- Dubljim razmisljanjem.u . za posledicu pojacanje osecanja krivice32 • Mislim da stvaramo veliku olaksicu teoriji ako pri­ hvatimo da ovo vazi samo za nagone agresije i da cemo malo toga naci st� protivureci ovakvoj postavci. kajanje. Nad-ja je iz temelja izmenilo bas te odnose. s druge strane. 32 Narocito u E. teznja ta koji obuzdava. Ispostavilo se da je u obe bitno i zajednicko agresija. Prema jednom gledi­ stu. a drugi put. i to baS na svom istorijskom pocetk. I starije od savesti. Ali onda se ipak samo agresija. oni deluju zajedno. a Nece smetati ako jos jednom pomenemo protivu­ recnosti koje su nas u toku naseg ispitivanja za tre­ nutak zbunile. Ipak. doduse. st� je otkrila psihoanaliza. Otada. Na drugu protivurecnost nailazimo proucavajuci agresivnu energiju kojom smatramo da raspolaze Nad-ja. Osecanje krivice u vidu kajanja zbog rdavog dela trebalo bi da bude uvek svesno. posto je potisnuta i preneta na Nad-ja.prilikom ubistva oca -. koja je upucena unutra. U poje­ dinom slucaju jace deluje jedan Hi drugi. I klinicko zapaza­ nje. a . tako i samo nameravano. Pre toga su osecanje krivice i kajanje bili jedno isto. uz svezmajuce Nad-ja. odnosno moze imati. posledica izvrsene agresije. Dolazi­ mo u iskusenje da ovde trazimo resenje zagonetke toliko nestalnih odnosa izmedu osecanja krivice i svesti.348 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kulturi moze biti 349 i potrebu za kaznom. potvrduje da se mogu razlikovati dva izvora agresije pripisane nasem Nad-ja. Cini mi se da postavku koju sam ranije predlo­ zio da privremeno prihvatimo treba na ovom mestu ozbiljno da zapaza se branim. U najnovijoj literaturi analiza ka ucenju da svako zatajivanje. Jonesa. Osecanje krivice je jednom bilo po­ sledica uzddane agresije. Nasli smo. ona je samo produzenje energije kaznjavanja spoljnog autoriteta. nije tako jednostavno. cini se. mogucno samo zaobilazno : ako se sprecavanjem erotskog zadovoljenja pobudi jedan deo agresivne sklonosti protiv lienosti koja ometa bude potisnuta zadovoljenje i ako zatim mora da sama agresija.

ona zasluzuje nasu paznju. naravno.350 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kulturi 351 otkriea psihoanalize 0 poreklu osecanja krivice ogra­ nicimo na agresivne nagone. U procesu razvoj a pojedinca glavni cilj je pro­ nepomenuta osobina kojom se ova dva procesa razli­ gram principa zadovoljstva da se postigne zadovolje­ nje u osecanju srece. obe vrste nagona retko kada pojavljuju ciste. zato j e teze da se ovaj proces predstavi ocigledno. Izucava­ nje ekstremnih slucajeva svakako ce uputiti na pra­ vac koji ocekujem. shodno lIlasoj pretpostavci. Zbog svoje izvanredne vaznosti. jer se. sa svoje strane. Drugim recima : individualni razvoj . postojanje organskog ove opste crte ne doprinosi razlikovanju sve dok se ona narocitim okolnostima ne suzi. Rekli " . Nekim citaocima ove rasprave mozda ce se ucini­ ti da su suvise cesto slusali formulu 0 borbi izmedu Erosa i nagona smrti. izgleda da je uslov koji je te­ sko mimoici i st� mora da se ispuni na putu postizanja srece kao cilja.realna nuzda. ili prilagodavanje njoj. izgleda. i teznje za uje­ dinjenjem sa drugima u zajednicu. produkt je interferencije dye teznje :' teznje za srecom. Kulturni proces covecanstva. Oba naziva ne kazuju mnogo. Posto su ciljevi istovetni . Pokusacu da ovo odredenije shvatanje prvi put iskoristim. a taj za­ datak je ujedinjenje pojedinaca u zajednicu Ijudi uzajamno libidinozno povezanih. Stoga nas moze roda ona modifikacija zivotnog procesa kroz koji taj umiriti tek tvrdenje da je proces kulture Ijudskog proces prolazi pod uticajem zadatka koji je postavio Eros a podstaknula Ananke . ali ona je proSirena i na razvoj pojedinca a. pretvore se njeni libidinozni delo­ vi u simptome. Mozda bi bolje bilo da nema toga pred­ uslova. simptomi neuroze su u sustini zamena za zadovoljavanje neo­ stvarenih seksualnih zelja. Uklapanje u Ijudsku zajednicu. bez mnogo kolebanja cemo prihvatiti d a su oba procesa slicna. Vracanje na istu formulu opravdano je razmatranjem da su proces kulture co­ vecanstva kao i razvoj pojedinca isto st� i zivotna zbivanja. Sada nam je lako d a formulisemo sledecu recenicu: kada s e j edna nagon­ ska teznja potisne. Ispitivanje klinickog materijala ne daje nam za ovo odreden odgovor. dakle nesto st� mora imati udela u najop­ stijem svojstvu ziV'ota. ali na razlicitim objektima. povrh svega. Tokom analitickog rada bili smo iznooadeni saznanjem da mozda svaka neu­ roza skriva izvesnu kolic]nu nesvesnog osecanja kri­ vice. pa zato i ne treba preterivati u traganju za analogijama.ne moze nas iznenaditi slicnost upotrebljenih sredstava i nastalih fenomena. koju obicno nazivamo "egoisticnom" . Ako je ova recenica cak samo u proseku pribliZno taena. ne moze i dalje biti kuju. koju nazivamo ­ altruisticnom" . ucvrscuje simptome kori­ steci se njima za kamjavanje. Kao st� smo naucili. cini se. Obratimo li paznju na veze izmedu procesa kulture covecanstva i procesa razvoja ili odgoja pojedinca. ukoliko se ne radi 0 istom procesu. te eu ga primeniti na proces potiskivanja. Ispitivanje uzajamnih odnosa izmedu tfi rpojave. medusobno odvojene. koja. a onde stvaranje od mnogih pojedinaca j edne masovne zajednice .ovde uklapanje pojedinca u ljud­ sku masu. ne moze se izbeci. Ali bas zbog toga. Trebalo je da ta formula obe­ lezi proces kulture koji se odigrava u covecanstvu. trebalo je da skine veo tajne sa zivota uopSte. a njene agresivne komponente u osecanje krivice. apstrakcija j e viseg reda nego sto j e razvoj pojedinaca.

Ono poeiva na utisku koji su za sobom ostavile velike vode. ako j e cilj prvog zbivanja prikljucenje zajednici. U organskom zbivanju vidimo jos i kako se sile medusobno bore i kako se ishod konflikta neprestano menja. Nadajmo se da ce tako biti i u buducoj kulturi. Pred nama je zanimljiv slueaj. postavlja ideaIne zahteve. ali je potisnuto u pozadinu. jer su ih drugi Ijudi . a nepostovanje kaznjava strahom od savesti. ukoliko ona ne pripada mitu. koje se ne nalaze u kulturnom procesu cove­ canstva. Nad-ja neke kulturne epohe slicnog je porekla kao i u pojedinca. tvrditi da i zajednica izgraduje jedno Nad-ja. vec predstavlja nesuglasicu oko gazdovanja libidom. pod cijim se uticajem odigrava kulturni razvoj . U svakoj licnosti. j os posto­ ji. na­ zovimo je kulturna teznja. Kod njega. Drugacije j e u pmcesu kulture.za svoga zivota ismevali. najeesce nesvesni. prema tome.za licnom srecom i za prikljucenje drugima. . moraju se susresti kao neprijatelji i boriti se za prostor. naSim kratkovidnim ocima izgleda da j e igra sila na nebu okamenjena u jednom veonom poretku. U mnogim slucaj evima ta anaIogija ide j os i dalje. ali ono ostavlja mogucnost licnosti da na kraju postigne poravnanje. isto tako. mozemo zapaziti agresiju Nad-Ja samo u vidu suviSe naglase­ nih prebacivanja. Gotovo se Cini da bi najbolje uspelo stvaranje velike Ijudske zajednice ka­ da se ne bi moralo brinuti za srecu pojedinca. Maze se. Tu je cilj stvaranja celine od ljudskih individua dale­ ko najvazniji. ono se mora podudarati sa ovim drugim.352 Iz kurture i umetnosti Nelagodnost u kurturi 353 smo da j e u individua1nom razvoju glavni naglasak na egoisticnom. \ Analogija izmedu kulturnog procesa i razvojnog puta individue moze se znatno prosiriti. zlostavIjali Hi ih i odstranji­ vali na grozan nacin. vec se okrece oko svoje osovine. Ja eu se ogra­ niciti na to da istaknem neke upadljive einj enice. . Samo. koje isto kao i Nad-ja pojedinca. Tako se isto i praotac tek dugo posle nasilne smrti uspeo do bozanstva. u slueaju napetosti. Kao st� planeta ne kruzi samo oko svoga central­ nog tela. po pravilu zadovoljava ulogom ogranicavanja. ljudi nadmo6ne snage duha. iako ne uvek. ili teznji za srecom. tako i poje­ dinac uCestvuje u razvojlllom putu covecanstva i isto­ vremeno ide svojim sopstvenim putem. Ali. j er su dusev­ na zbivanja u vezi s tim bolje upoznata u masi i pri� stupaenija su svesti nego st� je to mogueno postici u pojedinca. iako ona. Na tom mestu su. moraju da se bore obe teznje . individualni i kulturni razvoj.kulturni proces razvoja mase i razvoj lienosti 23 Frojd. doduse. moze imati svoje oso­ benosti.dosta cesto. Oba proce­ sa. koji je seca­ nje na taj pradogadaj iz dubina vratio u zivot . mozemo reci. ali ova borba izmedu pojedinaca i drustva ne potice od suprotnosti verovatno nepomirljivih pranagona. Odabrana dela. veoma otezava zivot pojedinca. Usrecivanje kao cilj . stroge Druga taeka podudarnosti j este st� kulturno Nad-ja. Ako ih dove demo u svest. Erosa i smrti. oba zbivanja . Proces razvoja pojedinca. Hi oni u kojih se jedno od Ijudskih stremljenja razvilo najjace i najcistij e. Bio bi privlacan zadatak za poznavaoca ljudskih kultura da ispituje u poj edinostima tu slicnost. pokaze se da pripadaju propisima ondasnjeg kulturnog Nad-Ja. pa zato cesto i najj ednostranije. NajdirIjiviji i primer takve sudbinske isprepletanosti je lienost Isusa Hrista. slicno sukobu oko raspodele libida izmedu Ja i obj ek­ ta. na­ ime. Zahtevi obieno ostaju u pozadini. V . za sada. dok se druga. .

pa j e postala bezvredna za sprovo­ denje u delo. ovo saznanje su soci­ j alisti ponovo zamaglili idealistickom zabludom 0 ljudskoj prirodi. Mislim da ee etika uzalud propovedati sve dok se vrline ne budu nagradivale na zemlji. etici je pridavana naj­ veea vrednost.kon­ stitucionalnu ljudsku sklonost medusobnoj agresiji. Cak i u ne mogu prekoraeiti. takode. Medutim.354 Iz kulture i umetnosti Nelagodnost u kulturi 355 redovno stopljeni. nastojanje da se pomoeu za­ povesti Nad-ja postigne ono st� dosad drugim kultur­ nim radom nije postignuto. U svima vremenima. Ono. Ali jedno pitanje tesko eu moei da izbegnem. velika inflacija ljubavi moze j oj samo smanjiti vrednost. Medu ovim poslednjima. Takozvana prirodna etika nema pvde sta da pruzi osim narcistickog zadovolj­ stva . eime otkloniti najvecu prepreku kulture . Neka ispoljavanja i svojstva Nad­ -Ja mogu se zato lakse upoznati po njegovom pona­ sanju u kulturnoj zajednici nego u pojedinca. Bas zbog toga postaje nam naroeito zanimljiva vero­ vatno najmlada za. zakljueili smo da se tome Nad-ja pojedinca mogu zameriti dye stvari. Izgleda mi da naein posmatranja kojim se kroz pojave kulturnog razvoja prati uloga Nad-j a obeeava nova otkriea. Znamo ve� da j e ree 0 tome.moguenosti da se smatramo boljim od drugih. Hi ee po­ normalnog eoveka vladanje Onim ima granice koje se stati nesreeni. Etika koja se oslanja na religij u deluje obeeanjima 0 lepsem zagrobnom fivotu. Zapovest se ne moze Tako. Strogoseu svoiih zapovesti i zabrana vodi vrlo malo raeuna 0 sreei Ja. oni koji se bave meduljudskim odnosima sastavljeni su ujedno kao etika. Zahtevima preko toga prouzro­ kovaee se u pojedinaca pobuna.povest kulturnog Nad-ja: "Ljubi bliznjega svoga kao samog'a sebe. nemamo li prava da postavimo dijagnozu . smatra da je eovekovo Ja psiholoski sposobno za sve st� se od njega zahteva i da je Ja sposobno da neo­ granieeno vlada svojim Ono. neuroza. Za sve to kultura ne mari i propoveda da se sticu sve veee za­ sluge st� je teze pokoravanje pravilima. ne vodi raeuna 0 dusev­ noj konstituciji ljudi. Ono. I meni se cirri da ee realna izmena odnosa pre­ ma imovini nesumnjivo vise doprineti tome nego bilo koja eticka zapovest. kulturnog Nad-ja. ali ne moze odstraniti nuzdu. Primo­ rani smo vrlo eesto da se iz terapeutskih razloga bori­ mo protiv Nad-ja i trudimo se da smanjimo njegove zahteve. jer ne uzima dovoljno u obzir otpore poslusnosti : j a­ einu nagona Onog i teskoee iz spoljnog sveta. Etiku zato treba shvatiti kao terapeutski pokusaj. To je zabluda. oni koji se u danasnjoj kulturi pridrzavaju takvog pravi­ la samo dovode sebe u losiji polozaj u odnosu na one koji su ga prekrsili. Zapovest: Ljubi blimjega svoga kao " sebe samoga" najsnaznij a j e odbrana od Ijudske agre­ sije i izvanredan primer nepsiholoskog postupanja sprovesti. " U toku izueavanja i leeenja neuroza. Medutim. Agresija mora biti strahovita pre­ preka kulturi cim odbrana od nje moze da unesreei isto koliko i sama agresij a. Slieni su prigovori i etiekim zahtevima kul­ turnog Nad-ja. Ako je razvoj kulture u tolikoj meri sliean razvoju pojedinca i sluzi se istim sredstvima. Stvarno je etika usmerena na onu taeku koja je dobro poznata kao najranjivije mesto u bilo kojoj kulturi. kao da su se upravo od nje oeekivala naroeito vazna postignuea. izdaje naredbu ne pitajuei se da 1i je eovek u stanju da je poslusa. Nad-ja kulture izgradilo je svoje ideale i istaklo svoje zahteve. Hitam da zavrsim. stavise.

te bi se moralo pronaci neko drugo stano­ viste. ili st� moze­ roo steci. kao st� postupamo pred nuznostima prirode. ti sudovi. izgleda da danasnje vreme zasluzuje najvecu paznju. ipak moram biti veoma oprezan i ne smem zaboraviti da se u krajnjoj liniji radi samo 0 analogiji i da je ne samo Ijude vec i pojmove opasno istrgnuti iz sfere u kojoj su nastali i razvijali se. To otpada ako je masa podjednako aficirana. mora doci do zakljucka da napori ne vrede tru­ da. dobrim delom. da su takve teznje. jer je ishod uvek stanje koje poj edincu postaj e ne­ podnosljivo. koja se sma­ tra normalnom. I tako. mozda cak i ceo lj udski rod. Iz najrazlicitijih pobuda. na primer. st� bi s pravom bilo od velikog znacaja. U vezi s tim. dakle. Ali ko moze predvideti uspeh i ishod? . te j e najbolje da im se priklonimo. Posto vrlo malo znam 0 ovim stvarima. najbesnji revolucionari ne manje strasno nego najcestitiji bo­ gomoljci.356 Iz kulture i umetnosti N clagodnost u kulturi 357 da su neke kulture. pred­ stavljaju pokusaj ljudi da svoje iluzije potkrepe argu­ mentima. Oni to znaju. U neurozi pojedinca sluzi nam za polaznu tacku kontrast kojim se bolesnik razlikuje od svoje okoline. Tako je i u pogledu terapeutske primene ovoga znanj a: sta bi pomogla i najcelishodnija analiza soci­ j alne neuroze ako niko nema autoriteta da primora masu na lecenje? I pored ovih teskoca. nepristrasnost mi lako pada. nadam se da ce j ednog dana neko zapoceti smelo delo izucavanja patologije kulturne zajednice. j er to u osnovi svi zele. i da nas njen put neminovno vodi u visine neslucenog savrsenstva. Ako nista vise. kada se imaju u vidu ciljevi kulture i sredstva kojima se ona sluzi. uciniti sve da izade kao pobednik iz borbe sa svojim takode be­ smrtnim protivnikom. Otuda. Razumeo bih potpuno ako bi neko nap'lasio "'a prisilni karakter ljudske kulture. pod uticajem kulturnih stremljenja postali neuroticni. Nadajmo se da ce onaj drugi iz para " nebeskih sila" . Prihvatam njihov prigovor da ne umem da im pruzim utehu. gu­ bim hrabrost da se pred svojim bliznjim poj avim kao prorok. Jedino sam siguran da se Ijudi u svome sudu 0 vrednostima neminovno ru­ kovode svojim zeljama 0 sreci . cesto odbacivane i zamenjivane drugima. Cini mi se da je pitanje sudbine Ijudskog roda da 1i ce i u kolikoj meri kulturnom razvoju poci za rukom da savlada prepreku zivotu u zajednici koja j e nastala zbog ljudskog nagona agresije i samouniste­ nja. p re­ kao da su sklonost ogranicavanju seksualnog zivota Hi sirenja humanistickog ideala na racun prirodnog odabiranj a pravci razvoja koji se ne mogu otkloniti niti odvratiti. vecni Eros. Ne bih rekao da j e takav pokusaj prenosa psihoanalize n a kulturnu za­ jednicu besmislen Hi osuden da ostane j alov. Trudio sam se da se ogradim od entuzijasticne predrasude da j e nasa kultura najdragocenije st� imamo. Ljudi su sada toliko ovladali prirod­ nim silama da bi pomocu njih mogli sa lakocom da se medusobno istrebe do poslednjeg. nezadovoljstvo i strahovanj a. neke kulturne epohe. mogu bez srdzbe da slusam kriticara koji smatra da se. ne nameravam da se upustam u ocenj ivanje Ijudske kulture. koje su smatrane nesavladivima u toku istorij e covecanstva. Poznate su mi i suprotne primedbe. i poticu sadasnji njihov nemir. Dijagnoza neuroze dru­ stva nailazi i na j ednu posebnu teskocu. Analitickom razlaganju ovih neu­ roza mogli bi se nadovesti predlozi 0 terapiji.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->