Nelagodnost - U - Kulturi - Sigmund Frojd

I
Nemogucno je osIoboditi se utiska da Ijudi naj

cesce mere lamim merilima. Prizeljkuju moc, uspeh
i bogatstvo, i tome se dive u drgih. Potcenjuju,
medutim, istinske zivotne vrednosti. Pa ipak, prili
kom donosenja tao opstih sudova preti nam opasnost
da zaboravimo sarolikost covekovog sveta i njego
vog dusevnog zivota. Postoje pojedici kojima savre
menici ne uskracuju obozavanje iako njihova veli
cina pociva na vrlinama i delima sasvim straim ci
ljevima i idealima mase. Lako cemo doci do pretpo
stavke da ipak samo manjina priznaje te velikane,
dok velika vecina ne zel bilo sta da zna 0 njima. Ali
verovatno sve nije tako jednostavno, jer se misljenje
Ijudi ne slaze s njihovim postupanjem, buduci da su
njihove zelje mnogostruke.
Jedan od tih izuzetnih ljudi naziva sebe u pi
smima mojim prijateljem. Poslao sa mu svoj mali
rkopi u kome religiju smatram iluzijom. On mi je
odgovorio da bi se potpuno slozio sa mojim sudom 0
religiji, ali zali st nisam poklonio paznju pravom
izvoru religioznih osecanja. To je narocito osecanje,
koje ga nije likada napustilo, Cije su mu postojanje
potvrdili mnogi, a on mora pretpostaviti da postoJi
264 1z kulture i umetnosti
i u miliona ljudi. To osecanje on bi nazvao osecajem
veenosti, to je osecanje 0 necem bezgranicnom, bez
ograda, tako reci okeaso. Oo je cisto subjektiva
cinjeniea, nije verska dogma, na njega se ne na
dovezuje nikakvo osecanje daljeg postojanja licnosti,
ali, je izvor religiozne energije, koju razne erkve i
religiozni sistemi kaptiraju, sprovode u odredene ka
nae, a svakako i crpe. Ljudi se mogu nazvati reli
gioznim samo na osnovu ovog "okeanskog osecanja",
cak i ao se odricu svake vere i svake iluzije.
Takva izjava moga eejenog prijatelja, koji je i
sam jednom poetski velicao cari iluzije, pricinila mi
je ne male teSkoce. Nije lako naucno obradivati ose
canja. Mozeo pokusati da opisemo njihove fizio
loske znake. Gde to ne pode za rukom - a plasim
se da se ni to okeansko osecaje nece moci okarakte
risati na taj nacin -, ne prestaje drugo nego se
drzati sadrlaja predstave koji se aocijativno naj
lakse pridruzuje osecanju. Ako sam dobro razueo
svoga prijatelja, on misli na ito to st je jedan ori
ginalan i prilicno eudan pesnik dao kao utehu svome
junaku pre nego st je dobrovoljno otisao u smrt:
"
Ne mozemo ispasti iz ovoga sveta".l
Dale, to je oecanje neraskidljive povezanosti,
pdpadanja eelini spoljnog sveta. Rekao bih da mi to
vise lici na neku vrstu intelektualnog uvida, naravno
ne bez propratnog osecajnog tna, koji je prisutan i
u drgih misaonih akata slieog dometa. Na svojoj
lieosti nisam se mogao uveriti da je takvo osecaje
primaro. Zbog. toga, pak, nemam prava da poricem
1 Dietrich Christian Grabbe, Hannibal: "Da, i sveta
neeemo ispasti. Jednom i zauvek so u njemu.
"
N elagodnost u kultuTi
265
njegovo stvaro postojanje u drugih. Pitanje je samo
da li se ono tacno tumaci i da li se moze priznati
kao
"
fons et origo" svih potreba za religijom.
Nemam nista da dodam st bi bitno doprinelo
resenju ovoga problema. Ideja da covek putem ne
porednog, od pocetka na to userenog osecanja sa
znaje 0 svojoj pvezanosti s okolnim svetom zvuci
toliko strano, tao se lose uklapa u potku nase psiho
logije, da je opravdan pokusaj psihoanalitickog, tj.
genetskog tumacenja jedog takvog osecanja. Onda
nam se namece sledeci tok misli: normalo, ni u sta
nismo siguriji do u osecaje samoga sebe, soptve
nog Ja. Ovo Ja nam izgleda samostalno, jedinstveno,
dobro ograniceno od svega drgoga. Tek nas je psi
hoanaliticko izucavanje nauilo da je takav izgled
samo varka, da Ja naroito prema uutra bez janih
granica prelazi u nesvesno duSevno zbivaje koje mi
oznacavamo kao Ono, kome je istovremeno fasada.
Psihoanaliza nam duguje jos mnoga obavestenja 0
odnoima naseg Ja prema Onom. Izgleda da je bar
prea solja Ja jao i oSt ograniceno. Drugacije
biva samo u jenom stanju, koje je, istina, neobieno,
ali koje se zato ne moze oglasiti bolesnim. Na vrhun
eu zaljubljenosti cini se da graica izmeau Ja i ob
jekta iscezava. Ne obaziruCi se na eulne dokaze, za
ljubljeni smatra da su Ja i J jedo i spreman je
da se ponasa kao da je tako. Ono st moze privre
menD da ukloni fizioloska fnkcija, moze, naravno,
da bude poremeceno i usled neog polesnog proeesa.
Patologija nam je pokazala vise stanja u kojima gra
niea izmedu Ja i spoljnog sveta postaje neodreden

U se granice stvarno pogresno utvrduju. U takvim
slucajevima nam delovi sopstvenog tela izgledaju
266 Iz kulture i umetnosti
strani, a delovi sopstvenog dusevnog zivota, opaza
nja, misli, osecanja, kao da ne pripadaju nasem Ja.
U drugim slucajevima se spoljnom svetu pripisje i
ono st je ocigledno nastalo u nasem Ja i st bi to
Ja trebalo da prizna kao svoje. I osecanje svoga Ja
je, dakle, tlode podlozno poremecajima, graniee tog
J a nisu stalne.
Daljim razmisljanjem dolazimo do zakljucka da
to osecanje svoga Ja r odraslog coveka nije moglo
da bude takvo o pocetka. Moralo je proci razvojni
put koji se, naravno, ne moze dokazati, mada se moze
rekontruisati sa dosta veliom verovatnocom.2 Odoj
ce jos ne razlikuje svoje Ja od spoljnog sveta kao
izvora osecanja koji na njega nadiru. To nauci po
stepeno, odgovarajuci na razne nadrazaje. Na njega,
svakako, ostavlja najjaci utisa sto nei izvori uz
budenja, koje kasije otkriva kao svoje orgae, mogu
neprekidno' da stvaraju osecaje, a drugi mu povre
menD iscezavaju. Medu takvima se nalazi i najviSe
zeljeni, majcina dojka, koju vraca tek plac kojim
je trazL Tako se Ja prvi put suoci s jednim
"
objek
tom
"
, necim st se nalazi
"
izvan
"
i sto tek narocita
akeija primorava da se pojavi. Drugi podstieaj izdva
janju tog Ja iz mae osecaja, tj. priznanju jednog
"
izvan
"
, jedog spoljnog sveta, daju mu cesti, razno
vrsni i neizbezni osecaji bola i neprijatnosti. Princip
zadovoljstva koji neograniceno vlada zahteva njiho
vo uklanjanje i izbegavanje. Nastaje teznja da se od
2 Vidi mnogobrojne radove 0 razvoju i osecanju svoga
Ja pocev od Ferenczija: Razvojni stupnjevi osecanja stvar
nosti (Entwicklungsstu!en der Wirklichkeitssinnes) - 1913.
- pa do priloga P. Federa, 1926, 1927. i kasnije.
Nelagodnost u kulturi
267
Ja odvoji sve st moze postati izvorom neprijatnog,
da se to izbaei napolje i stvori Ja nepomucenog za
dovoljstva, kome nasuprot stoji strano pretece
"
spo
Ija
"
. Graiee toga prmitivnog zadovoljnog J a ne
mogu izbeci ispravkama u toku stieanja iskustava.
Ponesto medu onim st ne bismo zeleli napustiti, jer
pruia zadovoljstvo, ipa nije Ja, vec objekt, a mnoga
patnja koju bismo hteli da odstranimo pokaze se ne
odvojiva od Ja, jer potice iznutra. Tako naucimo kao
da namerm upravljajem culne delatnosti i odgo
varajucom misieom ativnosti razlikujemo unutra
snje - ono st pripada svome Ja, od spoljasnjeg -
onog st potice iz soljnog sveta. Time je nacinjen
prvi korak ka uspostavljanju principa realnosti, koji
ce preovladavati tokom kasnijeg razvoja. Ovo razli
kovanje, naravno, sluZi prakticnoj svrsi - odbrani
od dozivljenih i pretecih :eprijatih osecaja. To st
se Ja za odbranu od izvesnih unutrasnjih neprijatnih
nadraiaja sluzi istim metodama koje primenjuje \
protiv neprijatnosti spolja - predstavlja polaznu
tacku znacajnih bolesih poremecaja.
Na taj nacin, Ja se, dakle, odvaja od spoljnog
sveta. Tacnije receno: u pocetu Ja sadrzi sve, a ka
snije odvaja od sebe jedan sppljni svet. Nase dana
snje osecanje svog Ja samo je zakriljao ostatak je
nog mogo sireg, stavise sveobuhvatnog osecanja, koje
odgovara prisnijoj povezanosti svoga Ja sa okolnim
svetom. Ako prihvatimo da se ovo primarno osecanje
svoga Ja odrzalo u vecoj U manjoj meri u dusevnom
zivotu mnogih Ijudi, onda bi ono stajalo kao pandan
u bok onom me i ostrije ogranicenom osecanju svo
ga Ja u zrelo doba. Onom prvom potuno odgova-'
raju sadriaji predstava 0 bezgranienosti i povezano-
268 Iz knZtuTe i umetnosti
sti s vaseljenom, isti sadaji pomocu kojih moj
prijatelj tumaci ono "okeansko" osecanje. Ipak, da li
smo u pravu kada tvrdimo da ono prvobitno i dalje
zivi pored nijih oblika koji su potali od njega?
Bez sumnje, takav slucaj nije cudan niti na pod
rucju dusevnog zivota niti drugde. Uvereni smo da
su najrazvijenije zivotinjske vrste proistekle od naj
nizih. Pa ipa, i danas nailazimo na sve jednostavne
zivotne oblike medu Zivima. Rod velikih gustera je
izumro i ustupio mesto sisarima, ali pravi predstav
nik toga roda, krokodil, jos zivi s nama. Aalogija
je moze biti malo daleka, a slaba strana joj je i to
st prezivele niZe vrste vecinom nisu pravi preci da
nasnjih, razvijenijih. Meduclanovi su po pravilu izu
mrli i pozati su samo kao rekonstrucije. U oblasti
dusevnog zivota, suprotno tome, oddavanje primi
tivnog u nove oblike koji su nastali o njega tliko
je cesta pojava da je suviSo podupirati je prime
rima. Ona je najcesce posledica raseepa u razvoju.
Jedan kvantitativni deo nekog stava, nekog nagona
ostao je nepromejen, dok se drugi deo dalje razvio.
Ovim adiremo u opstiji problem oddavanja u
psihi, koji, tako reci, jos nije obraden, ali je toliko
privlacan i znacajan da eemo se uuditi, iako je po
vod nedovoljan, da mu poklonimo nekoliko trenu
taa paZlje. Otkada smo se oslobodili zablude da
nama dobro poznato zaboravljanje zaci razaranje
tragova, odnosno, unistenje upamcenog, naginjemo
suprotno gledistu: da u dusevnom zivotu ne moze
da propadne nista st je jednom nastalo. Na neki na
cin, sve ostaje sacuvano, i pod povoljnim uslovima,
na primer, u toku dovoljno duboke regresije, moze
ponovo izici na videlo. Pokusacemo, poredenjem iz
Nelagodnost u kutturi
269
druge oblasti, da objasnimo sta znaci ova tvrdnja.
Uzecemo za prmer razvoj Vecnog Grada.3 Istoricari
nam govore da je najstariji Rim zidinama ogradeno
naselje la Palatinu bila Roma Quadrata. Zat sledi
faza Septimontiuma, ujedinjeje naselja na pojedi
nim brezuljcima, i poto grad oaan Servijevim zi
dom. Jos kasnije, pole svih preobraZaja u doba re
publike i ranog kraljeVstva, nastaje varos koju je car
Aurelije opasao zidinama. Neeemo dalje izucavati
preobrazaje grada, vec se zapitati sta bi posetilae jos
mogao da nade iz raijih stadija u danaSnjem Rimu
pod pretpostavkom da raspolaZe najsavrsenijim isto
rijskim i topografskim znanjem. Aurelijev zid, sa
izuzetkom nekih proloa, videce skoro nepromenjen.
Ponegde moze naici na delove Servijevog bedema,
koji su iskopavanjem doseli na svetlot dana. Ako
bi mnogo znao, vise nego danaSja arheologija, mozda
bi useo da oerta eeo plozaj ovih zidina i obrise one
Roma Quadrata. Sto se tice gradevina koje s ne
kada bile smestee u tome okviru - nece ih naci,
ili samo neznatne ostatke, jer one vise ne postje.
Najbolje poznavanje Rima iz doba republike mozda
bi mu omogucilo da oznaci mesta gde su stajali hra
movi i javne zgrade toga doba. To mesto sada zau
zimaju ruSevine, ali ne prvobitnih zgrada nego i nji
hovih restauraeija iz kasnijih vremena, posle pozara
i razaranja. Nije potrebno narocito naglasiti da po
slednjih stoleca, od renesanse naovamo, Sv ovi ostaci
starog Rima izgleaju kao strano tlo u metezu jed
nog velikog grada. Ponekad starina je svakako jos po-
3 Prema The Cambridge Ancient HistOTY T. VII 192. '
The founding of Rome (Osnivanje Rima) by Hugh Last.
270
Iz kulture i umetnosti
kopana u tlu ili ispod modernih gradevina. Istorijski
gradovi, kao Rim, pokazuju nam na taj nacin odrZa
vanje proslog.
Nacinimo sada fantastiOu pretpostavku da Rim
nije Ijudsko naseIje, vec dusevno bice sa slicno du
gom i bogatom prosloscu. U njemu, daIe, nije pro
palo nista od onoga st je jednom nastalo. U njemu,
pored poslednje faze razvoja, jos i dalje postoje i sve
prethodne. Za Rim bi to znacilo da se na Palatinu
uzdize u svoj svojoj ranijoj visini carski dyr i Septi
zonijum Septimija Severa, da se jos uvek na krov
nim zupcima zamka San Angelo nalaze lepe statue
kojima je bio ukrasen sve do gotse opsade. Jos i
vise: na mestu palate Kafareli (Caffarelli) stajao bi
takode, cak i bez potrebe da se ova zgrada ukloni,
hram kapitoIskog Jupitera, i to ne samo u svom po
sIednjem obliku, koji su videli Rimljani iz doba re
publike, vec i u svom najranije, kad su mu oblici
bili etrurski, ukraseni antifiksima o pecene gline.
Na mestu danaSjeg Kolizea mogli bismo se diviti
iscezlom N eronovom Domus Aurea. N a trgu Pate
na videli bismo ne samo daasnji Panteon kakvog
nam je ostavio Adrijan, vec na istom temelju i prvo
bitnu gradevinu M. Agripe. Stavise, na istom temelju
stajali bi crkva Santa Maria sopra Minerva i stari
hram nad kojim je sazidana. Posmatraeu bi, mozda,
bilo potrebno samo da skrene pogled ili premesti
svoje stajaliste pa da dobije ovaj H onaj izgled.
OCgIedo, nema smisla dalje raspredanje ove
fantazije, koja vodi necem nezamislivom, cak apsurd
nom. Ako zelimo prostrno da prikazemo neki isto
rijski redosled, mozemo to postici jedino redajuci ih
u prostoru jedno do drugog. Isti prostor ne moze se
Nelagodnost ' kulturi
271
dva puta popuniti. Nas pokusaj izgIeda kao prazna
igrarija. On ima samo jedno opravdanje: pokazuje
koliko smo daleko od mogucnosti da putem ocigled
nog prikaza objasimo osobeosti dusevnog zivota.
Treba da zauzmemo stay prema jos jednom pri
govoru. Postavlja se pitanje zasto smo izabrali upra
VO proslost jednoga grada za uporedivanje sa proslo
scu dusevnog zivota. Tvrdnja da je ocuvano sve iz
proslosti vazi i za dusevni zivot jedino pod uslovom
da je organ psihe intaktan i da njegovo tkivo nije
stradalo od zapaIjenja H traume. Ali razaranja koja
bi se mogla uporediti sa uzrocima bolesti belezi isto
rija svakog grada, cak i ako je imao manje buru
proslost nego Rim, pa cak i ako je jedva iad do
njega dopro neprijatelj, kao do Londona. I najmir
niji razvoj jednog grada ukljucuje rusenje i zamenji
vanje zgrada i zato je grad uopste nepogodan za po
redenje sa dusevnim organizmom.
Uzmicuci pred ovim prigovorom, odustajemo od
trazenja upecatljivih kontrasta, pa cemo se posluZiti
radi poredenja jednim u svakom slucaju srodnijim
objektom: zivotinjskim ili covecjim telom. I tu na
lazimo isto. Ranije faze razvoja ni u kom smislu vise
nisu ocuvane, pretopile su se u kasnije, kojima su pre
dale svoju materiju. Embrion se ne moze vise doka
zati u odraslom. Timus, grudna zIezda, postoji kod
deteta; posle puberteta je zamenjuje vezivo, ali ona
vise ne postoji. U cevaste kosti odraslog coveka mo
gu, doduse, da ucrtam obrise decje kosti, ali je ona
sama iscezla dok se duzila i debIjaIa do svoga ko
nacnog oblika. Ostaje cinjenica da je jedino u du
sevnoj sferi moguce oCuvanje svih prethodnih stup-
272
Iz /ulture i umetnosti
njeva pored krajnjfg. Nismo u mogucnosti da ovo
zbivaje predstavimo ocigledno.
Mozda smo sa ovom tvrdnjom otisli predaleko.
Mozda bi trebalo da se zadovljimo tvrdenjem da u
dusevnom zivotu proslost moze da bude ocuvana, da
ne mora biti bezuslovno unistena. Mogueno je, sva
kako - po pravilu H izuzetno - da nesto staro u
psihi bude tolio izbriao D istroseno da se vise
nikakvim postupkom ne moze usostaviti oziveti, H
da oCuvanje uopSte zavisi o neih povoljnih okol
nosti. Mogucno je, ali 0 tme ne znamo nista. Mi sa
mo mozemo reCi da je ouvaost proslog u dusevnom
zivotu pre pravilo nego izuzetak.
Voljni smo, dakle, da prihvatimo postojanje u
mnogih ljudi "okeanskog osecanja" i skloni da ga do
vedemo u vezu sa ranom fazom osecanja svoga Ja.
Ali, onda se pojavljuje novo pitanje: s kojim pravom
se osecanje smatra izvorom potrebe za religijo?
Cini mi 'se da to pravo nije mnogo osnovano.
Osecanje moze postati izvorom energije samo ako je
i samo izraz neke jake potrebe. Za potrebu za reli
gijom, ID\ m se, ne moze se poreci da potice o
detinje bespomocnost koja je pobudila cdnju za
oeem, narocito zato st se oo osecanje ne produzava
jednostavno iz detinjstva, vec ga stalnd odrZava strah
od nadmoci sudbie. Ne bih znao drugu potrebu u
detinjstvu slicne snage kakvu ima potreba za oce
vom zastitom. Tako je uloga oeanskog osecanja, koje
bi moglo da prizeljkuje uspostavljanje neogranicenog
narcizma, potisnuta iz prvog plana. Nastajanje reli
gioznosti mozemo jasno pratiti sve do osecanja' de
tinje bespomoenosti. Mozda se iza nje jos nesto skri
va, ali to je, zasad, jos obavijeno maglom.
Ne!agodnost u kulturi
273
Cini mi se mogucnim da je okeansko osecanje
naknadno dospelo u vezu sa religijom. Ta sjedinje
nost sa vaseljenom, st tm osecaju pripada kao
misaoni sadrZaj, izgleda kao prvi pokusaj jedne ver
ske utehe, kao neki drugi put za porieanje opasnosti
koju Ja dozivljava kao pretnju spoljnog sveta. Jos
jednom priznajem da se veoma tesko snalazim menu
ovim jedva uhvatljivim velicinama. Drugi moj prija
telj, koga je neutoljiva zed za naukom nagonila na
najneobicnije eksperimente i koji je najzad postao
sveznaliea, uveravao me je da se u Joga-vestinama
odvracanjem od spoljnog sveta, usmeravanjem paznje
na telesne funkcije, narocitiin nacinom disanja, za
ista mogu probuditi u sebi nova osecanja i opSta ra
solozenja, st o objasnjava kao regresije na pra
stara, odavno prevazidena stanja dusevnog zivota. On
u tome, tako reci, vidi fiziolosku osnovu mnogih mu
drosti mistike. Bliski tome bi bili odnosi prema nekim
jos neobjasnjenim modifikacijama dUSevnog zivota
kao st su trans i ekstaza. Ali nesto me nagoni da i
ja jednom uzviknem recima Silerovog gnjurea: "Ne
ka se :aduje ko dise u ruZicastom svetlu."
18 Frojd, Odabrana dea, V
II
U svome rukopisu BuduCnost jedne iluzije ne
govorim toliko 0 najdubljim izvorima religioznog ose
canja koliko 0 onome sta obican covek podrazumeva
pod svojom religijom - 0 sistemu ucenja i obeca
nja, koji mu s jedne strane objasnjava, sa podrob
noscu kojoj treba zavideti, zagonetku ovoga sveta,
a s druge strane ga uverava da brizno Providenje
bdi nad njegovim zivotom i da ce mu moguce odri
canje u toku zemaljskog zivota nadoknaditi na dru
gom svetu. Obican covek moze t Providenje da
predstavi sebi samo u vidu lienosti velicanstveno uz
visenog oca. Samo takvo bice je u stanju da zna za
potrebe eoveka, mogu da ga umilostive njegove mol
be i da ga stisaju znaci njegovog kajanja. To je sve
toliko ocigledno detinjasto, toliko daleko od istine,
da je svakome zao eovekoljubivih osecanja pri po
misli kako vecina smrtnika nikada nece biti u sta
nju da se vine iznad ovakvog shvatanja zivota. Jos
viSe zastiduje saznanje da itekako veliki broj savre
menika, koji s morali uvideti neoddivost ovakve
religije, ipak, tuzno se povlaeeci, pokusavaju da od
brane svaki njen pedalj. Zele da se uvrste u redove
verika da bi filozofima, koji misle da spasavaju
N elagodnost u kulturi
275
Boga religije time sto ga zamejuju jednim bezlie
nim, maglovitim, apstraktim principom, da bi ga
podsetili na opomenu:
"
Ne spominji uzalud ime Go
spoda Boga.
"
Ako su t einili D najveCi duhovi u
proslosti, ne bismo se zbog toga .smeli pzivati na njih.
Zna se zasto su to morali.
Vratimo se obienom Coveku \ njegovoj veri, Je
dinoj koja bi smela da nosi to ime. I odmah susre
cemo poznatu misao jednog naseg velikog pesnika i
mudraca, koja govori 0 odnosu religije, umetnosti i
nauke. Ona glasi:
Ko vlada naukom i umetnosti,
ima i veru;
Ko ne raspolaze njima dvema,
ostaje mu vera4
Ova izreka, s jedne strane, suprotavlja religiju
dvema vrhunskim delatnostima coveka a, s druge
strane, tvrdi da one prema svojoj zivotnoj vrednosti
mogu zastupati ili zameniti jedna drugu. Ako hocemo
da osporimo reUgiju i obiaom ooveku, oeigledno ne
cemo imati na svojoj strai autOtet pesnika. Izabra
cemo poseban put da bismo blize ocenili njegove reel.
Zivot kakav nam je dosuden suvise je tezak za nas.
Donosi nam odvec bola, razoearanja, neresivih za
dataka. Ne mozemo izbeci ublazavajuca sredstva da
bismo ga mogli podneti.
"
N e ide bez pomocnih kon
strukcija", rekao nam je Teodor Fontane. Takva
sredstva su, moze biti, trojaka: velika odricanja, lwja
nam omogucuju da potcenimo svoju bedu, zamee za
4 Goethe, Zahme Xenien IX (pesme iz zaostavstine).
18
276
zadovoljenje, lja je umanjuju, i opojna sredstva,
koja nas eine neosetljivim za nju. Nesto od ovoga je
neizbemo.5 Volter je mislio na odricanja zavrsavajuCi
svoga Candide savetom da treba da obradujemo sop
stvenu bastu. I nauena dela1ost predstavlja takvo
odricaje. Zamea za zadovoljeje koju pruZa umet
nost su iluzije u odnosu na stvarost, ali, zahvalju
juci ulozi koju ima fatazija u dusevnom zivotu, zbog
toga psihieki nije manje delotvora. Opojna sredstva
deluju na nase telo izmenama njegovog hemizma. U
ovom redu nije lako odrediti mesto religiji. Morace
mo dalje da tragamo.
-
Pita:je 0 smislu covekovog zivota postavljano je
bezbroj puta. Do sada nije nade zadovoljavajuci
odgovor - ukoliko je takav uopste i moguc. Neki,
koji to pitaju, dodaju: zivot ce za ljude izgubiti sva
ku vrednost ako se poaze da nema smisla. Ai ova
pretnja ne menja nista. Cir s, stavise, da s pravom
smemo odbaciti to pitanje. Izgleda da se ono zasniva
na onoj ljudsoj uobrazenosti, eije mnogobrojne vi
dove poznajemo odranije. O smislu Zivota Zivotinja
se ne govori, sem ukoliko se on sastoji u nameni da
sluzi ljudima. No, \ to nije odrZivo, jer eovek ne zna
sta da ra sa mnogim zivotinjama. Moze jedino da ih
opise, klasifikuje, proueava. Mnogobrojne zivotinje
su i to izbegle jer su zivele I izumrle pre nego st ih
je covek video. Opet, samo religija zna da da odgo
vor 0 smislu zivota. N ecemo pogresiti ako tvrdimo
da ideja 0 smislu zivota zivi i propada zajedno sa ne
kim verskim sistemom.
5 Vilhelm Bus (Wilhelm Busch) kaze to isto, samo ba
nanije, u Poboznoj Jeleni:
"
Ko ima briga, ima i likera."
277
Postavicemo zato skromnije pitaje: sta ljudi
mogu saznati 0 svrsti svoga zivota na osnovu svoga
ponasanja, sta traZe od zivota, sta zele da postignu.
Odgovorom se ne moze pogresiti: teze za srecom, zele
da postanu srecni i da takvi ostanu. Ta teznja ima
dYe strane:- pozitivan i negativan cilj -s jedne stra
ne, zele odsustva bola i nezadovoljstva, a s druge
strane dozivljavanje snamih zadovoljstava. U uZem
smislu reei, "sreca" se odnosi sam na ovo drugo.
Shodno dvojstvu ciljeva, i aktivnost Ijudi se odvija
u dva pravca, prema tome da li zele da ostvare (pre
tezno eak iskljueivo) jedan u drugi cilj.
Smisao zivota, kao sto vidimo, jednosavno pr
izilazi iz programa principa zadovoljstva. Taj princip
od poeeta vlada delatnoscu psihiCkog aparata. O
njegovoj svrsishodnosti ne moze se dvoumit, pa ipak
je Ijegov program u sukobu sa celim svetom, makro
- i mikrokosmosom. UopSe ga nije mogucno spro
vesti, protivi mu se ceo poreda vaseIjene. MogIo
bi se rei da plan stvaranja sveta nije sadrzao nameru
d Cveku da srecu. Ono st se naziva srecom, u naj
uzem smislu te reei, potiee obieno od iznenadnog za
dovoljenja jako nagomilanih potreba, a po svojoj pri
rodi je moguea samo kao epizodiean fenomen. Svako
produzavanje situacije koju je prizeIjkivao princip
zadovoljstva daje samo osecanje mlake ugodnosti. Mi
smo stvorei da mozemo intezivno lZivati samo u
kontrastu, a u jednom stanju vrlo malo.6 Na taj na
ein su nase mogucnosti srece ogranieene vec konst
tucijom. S mnogo manje teskoca dozivljuje se nesre-
6 Gete (Goethe) cak poru(uje: "Ne podnosi se nista
teze od niza lepih dana.
"
To je, ipak, preterivanje.
278
Iz kuUure i umetnosti
ca. Patja preti sa tri strane: i sopstvenog tela, pre
odredenog za rapadanje i nestajanje, pa ne moze cak
da izbege signale opomene: stih i bol; od spoljnog
sveta, koji premoCnim, nemilosrdntm, razorim sna
gama moze da besni protiv nas, i najzad, iz odnosa sa
drugim ljudima. Patju iz toga izvora dozivljavamo
mozda bolnije od bilo koje druge. Skloni smo da je u
izvesoj meri smatramo nepotrebim dodatkom, iako
sudbinski nije nimalo manje neizbeza nego st su
to patje drgog porekla.
Nije cudo, stoga, st su ljud pod pritiskom tih
moguCnosti patje postall uereniji u svojim zahte
vima za sreeom, kao Sto se i sam princip zadovolj
stva pod uticajem Ipoljnog sveta preobratio u skrom
fji, princip realnosti, pr cemu se ljudi smatraju vec
srecnim ako s izbegli nesrecu, prebrodili nevolju.
Zadatak izbegavanja ratnje uopste je rotisnuo u po
zadinu postizaje zadovoljstva. Razmisljanjem za
kljueujemo da se taj zaatak moze postici na razne
nacine. Sve te puteve su preporucile razne skole zi
votne mudrosti, a ljudi su ih sledili. Neograniceno za
dovoljenje svih potreba izgleda da je najpriramlji
viji nacm zivota. To, pak, znaCi pretostaviti zado
voljstvo opreznOti, st se posle kratog vremena
sveti. Druge metode, ciji je najvaZiji cilj izbegava
nje nezadovoljstva, razlikuju se medu sobo prema
tome kome izvoru nezadovoljstva poklanjaju vecu
paznju. Potoje postupci koji s ekstremni i koji su
umereni, jednostrani i oni koji pristupaju sa vise
strana. Najneposrednija zastita od patje koja moze
da proistele iz ljudskih odnosa je dobrovoljno oam
ljeje, udaljavanje od drugih. Naravno, jasno je:
N elagodnost u kuUuri
279
sreca koja se postize tim putem jeste sreca spokoj
stva, Neki od nacina otudivanja pruZaju jedinu od
branu od spoljnog sveta onome koji zeli da taj za
datak obavi sam. Naravo, postoji drugi i bolji put,
a taj je da uz pomoc tehnie predvodee naukom,
kao clan ljudske zajednice, kree u napad na priro
du i potcini je ljudskoj volji. Tada saraduje sa svi
ma na postizanju srece svih. Ipak, najintereantnije
su one metode zastite od patnje koje pokusavaju da
uticu na sopstveni organiza. U krajnjoj liniji, svaka
patnja je osecanje i postoji samo ako je osecamo.
Osecamo je samo zahvaljujuci odredenom ustrojstvu
svoga organizma. Hemijska metoa, intoksikacija,
najgrublja je, ali i najusesnije deluje u tom smislu.
Ne verjem da bilo ko razume nje mehanizam, ali
cinjenica je da postoje materije koje telo ne saddi,
a svojim prisustvo u krvi i tkivima neposredno
stvaraju osecanje zadovoljstva. Oe, takode, menja
ju zakonitosti rada naSeg Oecajnog Zivota, te posta
jemo nesoobni da primamo drazi koje prouzrokuje
nezadovoljstvo. Oba dejstva odigravaju se ne samo
istovremeno, vec su, izgleda, medusobno prisno po
vezana. U nasem hemizmu, takode, mora da postoje
materije slicnog delovanja, jer poznajemo bar jedno
bolesno stanje, maniju, gde je ponasanje slicno pi
janstv iao nije dat nikakvo opojno sredstvo. Nas
normalan duseVi zivot, oim tga, pokazuje koleba
nja u smislu olaksanog H otezanog radanja zadovolj
stva, a s time uporedo ide smanjenje, odnono poja
canje prijemcivost za neprijatno. Na zalost, dosad
je ta toksicna strana dusevnih zbivanja promakla na
ucnom istrazivanju. Pojedinci, pa i narodi, toliko
cene usluge oojnih sredstava u borbi za srecu i od-
280
stranjivanje bede da su i kao dobrocinitelju dali
stalno mesto u svojoj ekonomici libida. Zahvaljujuci
njima, ne postize se samo neposredo zadovoljstvo
vec, u izvesnom stepenu, i zarko zeljena nezavisnost
od spoljnog sveta. Zna se da se uz pomoc
"
razbijaca
briga
"
1 svako doba moze izbeci pritisak realnosti i
naci utociste u nekom sopstvenom svetu, gde su uslo
vi osecaja povoljniji. Poznato je da bas ta svojstva
cine opojna sredstva opasim i Ste1im. Ona su krivci
st se u izvesnim okolnostima besorisno gube velike
kolicine eergije, koje bi se mogle upotrebiti za po
boljsanje Ijudske sudbine.
Komplikovana grada naseg dusevnog aparata
pristupacna je i citavom nizu drugacijih uticaja. Za
dovoljenje nagona predstavlja srecu, ali u istoj meri
postaie i uzro teskih !patnji, ukoliko bi nas spoljni
svet primorao da gladujemo protiveci se zadovoljenju
nasih potreba. Moze se ocekivati da bismo uticanjem
na te nagone uspeli da se oslobodimo jednog dela
patnji. Qvaj nacin odbrae od patnji nije vise uperen
na aparat osecanja, vec tezi da zagospodari unutra
snjim izvorima potreba. Estremo se to dogada kada
se umrtve nagoni. Q tome uci orijentalna filozofija
zivota, a sprovodi je praksa joga. Ukoliko uspe, onda
se, naravno,
.
napustaju i sve druge aktivnosti (zrtvo
van je zivot), a, s druge strae, oet, seeena je samo
sreca spokojstva. Isti put sledimo kada je cilj skrom
niji, ako tezimo da upravljamo nagonskm zivotom.
Gospodari s u tom slucaju vise psihicke instancije
koje su se podredile principu realnosti. Pri tome se
uopste ne odustaje od nastojanja da se postigne za
dovoljenje, a postize se i izvesna zastita od patji,
281
jer se nezadovoljenje zauzdanih nagona ne dozivlja
va sa toliko bola kao nezadovoljenje slobodnih. U
zameu za to, nesumnjivo oadaju mogucnosti uzi
vanja. Osecanje srece zadovoljenjem divljeg nagona,
koga Ja nije zauzdalo, neuporedivo je intenzivnije
nego zadovoljenjem obuzdanog nagona. Neodoljivost
perverznih impulsa, mozda, i draz zabranjenog uopste,
dobijaju ovim ekonomsko razjasnjenje.
Jedna druga tehnika odbrane od patnje sluzi se
premestanjem libida. Nas dusevni aparat to dozvolja
va, a njegove funcije pri tome dobijaju mnogo u gip
kosti. Zadatak koji treba da se resi sastoji se u preme
stanju nagonskih ciljeva te vrste tako da ne moze da
ih pogodi odbijanje iz spoljnog sveta. Sublimacija na
gona to potomaZe. N ajvise potize ko ume dovoljno
da povisi udeo zadovoljstva iz izvora psihickog i inte
lektualnog rada. Sudbia mu tada ne moze mnogo na
skoditi. Zadovoljenja u vidu stvaralacke radosti umet
nika koji je materijalizovao svoja mastanja, istraziva
ca koji je resio probleme i spoznao istinu imaju na
rociti kvalitet, koji cemo jednog dana svakako moei
okarakterisati i metapsiholoskL Zasada se moze izra
ziti samo slikovito, cine na se
"
finija i visa
"
. Nji
hov intenzitet je, medutim, prigusen u pore. denju sa
intezitetom zadovoljenja sirovijih, primarnijih na
gona. Qni ne potresaju nase teleso bice. Slabost ove
metode je, pak, nemoguCost siroke primene. Pristu
paea je samo malobrojnima. Preduslovi su narocita
podloga obdarenost, koji su retko prisutni u delo
tvornim razmerama. Oa ni tom malom broju ljudi
nije u stanju da obezbedi potpunu zastitu od patnji,
ne daje im neprobojan oklop protiv strela sudbine i
obieo otkaze kada sopstveno telo postane izvor
patnji.7
Ako je vec u ovom postupu jasna namera da se
pribavljajem zadovoljstva iz unutrasnjih, psihickih
zbivanja postigne nezav]ost od soljnog sveta, ta
teZja se jos jasnije ispoljava u sledecem postupku.
Tu se jos vise labavi veza sa realnoscu. Zadovoljenje
se postize putem iluzija, poznato nam je da su one to,
ali njihovo odstupanje od stvarosti ne ometa uziva
nje. Oblast iz koje potie iluzije je Bvet fantazija. U
svoje vreme, do se razvijao princip realnosti, ta ob
last je, u pravom smislu rei, oslobodena obaveze da
proverava realnost i odredena da zadovoljava zelje
koje je tesko ispuniti. Na vrhuncu zadovoljstva po
stiguti putem fatazije nalazi se uzivanje u ume-
7 Ukoliko naroCita obdarenost ne odredi izricito pravac
zivotnom interesovanju, moze obican, svakom pristupacan
rad u svome pozivu da dobije znacaj koji mu je pridao Vol
ter u svome mudrom savetu. U jednom kratkom pregledu
nije mogucno dovoljno istaci znaeaj r
a
da za ekonomiku
libida. Ni jedna druga zivotna tehnika ne vezuje pojedinca
toliko cvrsto za realnost koliko oslanjanje na rad. On ga
siguro bar uklapa u delic realnosti i u Ijudsku zajenicu.
Mogucnost da se u velikom obimu libidinozne komponente
(narcistieke, agresivne pa eak i erotiene) premeste na rad u
svome pozivu i meduljudske odnose, st je sa njim pove
zano, daje radu vrednost koja nije n po eemu manja od
vrednosti koju ima zahvaljujuci svojoj neophodnosti za
potvrdivanjem i obezbedenjem egzistencije u drustvu. Naro
cito zadovoljstvo pruza poziv koji je slobodno izabran, st u
stvari omogucava da se putem sublimacija ucine korisnim
postojece sklonosti i jos uvek prisutni, i konstitucionalno
pojacani, nagoni. I pored svega, Ijudi slabo cene rad kao put
ka sreci. Ne otimaju se da rade kao st eine sa drugim mo
gucnostima zadovoljenja. Vecina Ijudi- radi i nuZde. Iz te
prirodne odvratnosti koju imaju Ijudi prema radu proisticu
najtezi socijalni problemi.
283
nickim delima, koja posredstvom umetnika postaju
pristupacna i onom koji sam nije stvaralac.8 Ko je
osetljiv na delovanje umetnosti, ceni je na najvisi
moguci nacin kao izvor uzivaja i zivote utehe,Ipak,
blaga narkoza u koju nas uvodi umetnost moze da
bude samo privremeno pribeziste od zivotih ne
volja, ona nije dovoljno duboa da bi se zaboravila
realna beda.
Energieije i temeljnije deluje jeda drugi po
stupak. Po njemu je realnost izvor svih patnji i je
dini neprijatelj. Uz nju nije moguce ziveti. Onaj ko
zeli da bude u bilo kom smislu srecan mora zato da
prekine s njom sve veze. Pustinja okrece leda ovom
svetu i nece vise da ima posla s njim. Moze se uciiti
i vse od toga. Mogucna je zelja da se svet prenaCi i
da se umesto njega izgradi drugi u kome ce biti od
stranjee najneposljivije strane i zamejene dru
gima, u sladu sa sopstveim zeljama. Ko u pobuni
ocajanja pode tim putem ka sreci,! pravilu nece
nista potici. 8tvarot je za njega suvise j'aka. Po
ace sumanut i najcesce nece naci pomagaca u spro
vodenju sVje sumanutost. Tvrdi se da se svao o
nas u nekom pogledu ponasa slicno paranoiku i stva
ranjem zelje ispravlja neku sebi nepodnosljivu oso
binu sveta i tu sumautost ubacuje u realnost. Slucaj
kada veCi broj ljudi pokusa zajednicki da sebi obe
zbedi sreeu i zastitu od patnji sumanutim iskrivlje
nje stvarosti je od naroCtog znacaja. Ludilom
masa tave vrste moramo nazvati i ljudske religije.
8 Uporedi: Formulacija 0 dva pTincipa psihickih zbiva
nja, 1911. Sabrana dela, kj. V i Uvod u psihoanalizu XIII
(Sabr. dela, knj. VII).
284
Iz kuZture i umetnosti
Naravno, ludilo ne uvida niko kada i sam sudeluje
u njemu.
Ne verujem da je potpuno 'VO nabrajaje meto
da kojima se Ijudi trude da ostvare srecu i 'dstrane
patnju. Znam, tak'de, da se 'va materija moze i dru
gacije rasporediti. Nisam jos naveo jedan od takvih
postupaka; ne zato sto sam to zaboravio, nego sto
cem' se njime bavti u vezi sa necim drugim. Kak' bi
i bilo moguCn' zaboraviti bas tu tehniku umetnosti
zivljenja! Nju obelezava najednovatiji spoj karakte
risticnih crta. Naravno, i ana tezi za nezavisoscu od
sudbine (najbolje da to tako nazovemo) i radi toga
prenosi zadov'ljeje u unutrasnje dusevne procese.
Koristi se pri t'me pomenutom pomerljivoscu libida.
Ali se ne odvraca od sveta, nar'tv: priaja za nje
g've objekte i potiZe srecu iz osecajnog odnosa pre
ma njima. Pr tome se ne zadovoljava, tak' reci, tro
mom rezignacijom i izbegavanjem nerijatnosti; ta
tehnika radije nehato prolazi pored takvog cilja i
cvrst' se drZ prv'bitnog strasnog stremljeja pozi
tivnom postizanju srece. MoZda se 'na stvarno ovom
cilju pribliZava vise nego bilo koja druga metoda. Go
vorim, naravno, 0 Zivotnom pravcu koji stavlja u sre
diste Ijubav i ocekuje sva zadovoljstva otuda sto voli
i sto je voljen. Takva psihieka konstelacija nam je
svima dosta bliska. Medu oblicima u kojima se ispo
ljava ljubav, pola ljubav nam pZa najsnazniji do
zivljaj oecanja zadovoljstva, koji sve preplavljuje i
tako je obrazac nasoj cemji za srecom. Sta bi bilo
prirodnije no da ostanemo pri tome i trazimo srecu na
istome putu gde smo je sreli prvi put. Slaba strana
ove zivotne tehnie je jaa kao dan. Inace ne hi ni
kome palo na pamet da napusti ovaj put ka sreci ram
NeZagodnost u kulturi
285
drugoga. Nikada nismo slabije zasticeni od patnje
nego kada volimo, nikad bespomoenije nesrecni nego
kada izgubimo voljeni objekt i1i njegovu ljubav. Ali,
time nismo zavrsili 0 Zivotnoj tehnici zasnovanoj na
vrednovanju Ijubavi. O tome treba reci mnogo viSe.
Mozemo povezati sa ovim zanimljivu pojavu da
se sreca u zivotu ocekuje pretemo od tZivanja u le
pome. U nasim culia i rasdivanju ona se prikazuje
uvek u vidu leote ljudskih oblika i pokreta, predme
ta iz prirode i predela, umetiCog, pa cak i nauc
nog stvaralaStva. Este stay u odnosu na zivotni
cilj pruZa slabu zastitu od patji kojima smo izlozeni,
ali je ipak u staju da nam mnogo sta nadoadi.
Uzivanje u lepom ima obelezje jednog posebnog, bla
go opojnog osecaja. Nije jasna nikakva korst od le
pote, niti se uvida da je ona za kulturu nuzna, pa ipak
se kultura bez nje ne moze zamiliti. Nauka 0 etetici
proucava uslo\e pod kojima se dozivljava lepo, ali
nije mogla da objani prirodu i poreklo lepote. Neu
speh se, kao sto je uobicajeo, prikriva upotrebom
zvueih, praznih reei. N a zalost, 1 psihoanaliza moze
vrlo malo da kaze 0 leoti. Izgleda jeino potrdeno
da je njen zacetak u oblasti seksualnih osecaja. Ona
bi mogla biti obrazac pobude sa zaprecenim ciljem.
"
Lepota
"
i
"
draZ
"
prvobito s svojstva seksualnog
objeta. Potrebno je napomenuti da se genitalije sko
ro nikada ne smatraju lepim iako njihova pojava
uvek uzbuduje. Izgleda, medutim, da je karakter le
poga svojstven nekim sekundarim polnim odlikama.
Usuduje se, uprko neotpunosti, da iznesem
neke oaske u vidu zaljucaka nasih ispitivaja. Pro
gram -koji nam namece pricip zadovoljstva - da
postignemo srecu ne moze se ispuniti, pa ipak ne
286 Iz kultuTe i umetnosti
smemo - ne, ne mozemo, - napustiti napore da se
ispunjenju priblizimo na ovaj onaj nacin. Mozemo
ici veoma razlicitim putevima, odabrati pozitivan cilj:
postizanje zadovoljstva, H negativa: izbegavanje ne
zadovoljstva. Nijednim od nacina ne mozemo postici
sve st zelimo. Sreca u onom umerenom smislu, kako
se jos moze smatrati mogucnom, jeste problem indi
vidualne ekonomije libida. Ne postoji za to savet koji
odgovara svima. Svako mora sam da pronade sopstve
ni nacin kako da postane srecan. Najrazlicitiji cinioci
ce doci do izraZaja i usmerice izbor puteva. Radi se 0
tome koliko realnog zadovoljeja od sveta neko moze
ocekivati i u kolikoj meri je spreman da postane ne
zavisan o njega; i najzad, koliom snagom smatra
da rasolaze da bi ga izmeio prema svojim zeljama.
Vec u tome ce osim spoljnih okolnost, odigrati odlu
cujucu ulogu psihicka konstitucija pojedinca. Covek
koji je preteEo erotican pretpostavice osecajne veze
sa drugim osobama, nardstican covek, pretemo je
sam sebi dovolja, trazice osnovna zadovoljenja u
sopstvenim unutrasnjim duseVim zbivanjima. Covek
od akcije nece napustiti spoljni svet, u kome moze da
ogleda svoju snagu.
U proseeog od ovih tpova, vrsta njegove obda
renosti i opseg mogucnosti sublimacije nagona odlu
cice u kom pravcu ce usmeriti svoje interesovanje.
Svaka ekstremna odluka bice kamjena time st oso
bu izlaze opasnosti koju donosi biranje iskljucivo
jedne zivotne tehnike ako se pokaze nedovoljnom.
Verovatno nam i vota mudrost savetuje da ne oce
kujemo sva zadovoljenja od jedne jedine temje, kao
st oprezan trgovac izbegava da ulozi sav kapital na
Nelagodnost u kultuTi
287
jeno mesto. Uspeh nikad nije siguran, zavisi od sku
pine mnogih momenata, ali verovato najvise od
sposobnosti psihicke konstitucije da prlagodi svoje
funkcije okolini i da nju iskoristi za pribavljanje za
dovoljstva. Covek koji je dosao na svet sa narocito
nepovoljnom nagonskom konstitucijom i nije kako
treba [zvrsio preobraZaje \ prerasporedio svoje libi
diozne komponete neophodne za kasniju delatnost
imace teskoca da iz svoje Ispoljne situacije postige
sreeu, narocito kad je suocen sa teSim zadacima.
Bestvo u neurozu, do kojeg obiao dolazi jos u mla
dosti, preostaje mu kao poslednja zivota tehnika
koja daje izgleda bar za uteSna zadovoljstva. Covek
koji u poznijim gdiama uvidi da su mu napori u
potrazi za srecom omanuli, nalazi jos uvek utehu u
zadovoljstvu od hroniane intoksikacije H preduzima
ocajnicki pokusaj pobune u psihozi.'
Religija suzava dgru izbora i prilagodavanja, jer
namece svima na isti nacin svoj put za postizanje
srece i zastitu od patnji. Njena se tehnika, koja ima
na umu zastrasivanjeinteligencije, sastji u potcenji
vanju vrednosti Zivota i sumanutom izopacavanju
slike realnog sveta. Po tu cenu, prisilnom fiksacijom
jednog psihickog infantilizma i uvlacenjem u jedno
masovno ludilo, religija uspeva da mnoge ljude po
stedi individualne neuroze. Ali rsta vise. Postoje,
kao st smo rekli, mnogi putevi koji mogu voditi
9 Osecam potrebu da ukazem bar na jednu od praznina
u gornjem prilogu. Razmatranje mogucnosti coveka da bude
srecan ne bi trebalo da izostavi pretresanje odnosa izmedu
narcizma i libida vezanog za objekt. Hteli bismo da znamo
sta za ekonomiju libida znaci to ako je covek u sustini pre
pusten samom sebi.
sreci, onakvoj kakva je ljudima dostupna, ali nijedan
nije siguran. Religija, takode, ne moze da oddi svoje
obecanje. Vernik, najzad prmora da govori 0
"
ne
dokucivoj volji bozjoj
"
, priznaje time da mu je, kao
poslednja moguCnost utehe i izvor zadovoljstva u
patnji, preostalo samo bezuslovno potcinjavanje. A
ako je spreman na to, oda je verovato mogao sebe
postedeti zaobilazenja.
Nasim istraZivanjem 0 sreC nismo saznali mnogo

vise o oste po2atog. Ako ga i produZimo ptanjem
zasto je ljudma toliko tesko da postanu srecni, nema
mnogo izgleda da doznamo nesto novo. Zapravo, dali
smo odgovor pokazavsi U izvora nasih patji: pre
moc prirde, troSost naseg tela i nesavrsenstvo usta
nova koje upravljaju vezaa medu ljudima u po
rodici, drzav i drustvu. U pogledu dva prva, za
kljucicemo bez mnogo kolebanja: preostaje na da
prznao te izvore patje i da se prepustimo neiz
bemom. Prirodu necemo nkada potuno savladati.
Nas orgazam, koji je i sa de te prirode, uvek ce
ostati tvorevina prlama i ogranicena u mogucnosti
ma i prlagodavanju. Ovo saznanje ne paraliSe; na
protiv, uazuje pravac nasem delovaju. U stanju
smo da s oslobodimo ponekih, mada ne svih patji,
a druge da ublazimo; to nam dokazuje hiljadugodi
snje iskustvo. DrugaCje se postavljao prema tre
cem, socijalnom izvoru patji. Njega necemo da pr
hvatimo. Ne mozeo shvatiti zbog cega te ustanove
koje smo mi sai stvorli ne bi bile upravo za za
stitu i dobrobit svih na. U svakm slucaju, razmi
sljajuC koliki smo lo uspeh postigl na tom polju
19 Frojd, Odabrana dela, V
290 Iz kultuTe i umetnosti
zastite od patje, budi se sumnja - ne skriva l se
i ovde deo nesavIadive prirode? -, ovog puta u vidu
sopstvene psihicke tvorevine.
U toku razmatranja ove mogucnosti dosIi smo
do tvrdnje koja toliko zapajuje da se moramo za
dzati na njoj. Ona gIasi: nasa takozvana kultura snosi
velik deo kriviee za nasu bedu. Oseca1i bismo se srec
rjim ako bismo je napustili i nasli se u primitivnim
usIovima. Nazivam je zapanjujucom jer, kao god od
redili pojam kulture, cijeea je da bas kulturi pri
pada sve oo Cme pokusavamo da se zaSttmo od
pretnji koje roticu D izvora patnji.
Kojim putem je toliko Ijudi dosIo do tog stao
vista zacudujuceg neprijateIjstva prema kulturi. Ja
mislim da je dubko i odaVo postojece nezadovoIj
stvo stanjem kultre u datom trenutu stvorlo oso
v iz koje je u odredenim istorijsk priliama izra
sla osuda. Mislm da pozajem posIednji i pretposIed
nji takav rovod. Nisam dovoljno ucen, te nisam u sta
nju da pratim lanae tih dogadaja dovoljno daleko kroz
ljudsku itorju. Takav neki faktor, nerijateljski na
strojen prema kulturi, svaako je delovao vec u vre
me 'pobee hriscanstva nad paganstvom. Bio je vrlo
srodan obezvredenju zemaljskog mvota st je sro
velo hriscanstvo. Uspesi istazivaCih putovanja i do
dir sa primitivnim narodima i pIemenma predstav
Ijaju pretsIednji povod. Zahvaljujuci povrsnom
posmatraju i pogreSo shvacenim obicajima i navi
kama, EvrIjanima se cinilo da oni vode jednosta
van, skroma i srecan zivot, nedostupan posetiocima
vise kulture. Kasnija saznanja su ispravila izvesne
zakIjucke takve prirode. U mnogim slucajevima, ci
tav niz zivotnih oIaksica, za koje treba zahvaliti veli-
Nelagodnost u kultUTi
291
kodusnosti prirode i Iakoci zadovoIjenja glavnh po
treba, zabIudom je pripian odsutvu zamrseih kuI
tur zahteva. PosIednji povod poznajemo naroOto
dobro. Nastao je kada smo upozali mehaizam neu
roza koje prete da sahrane \ onaj del srece kultur
nog Cveka. Utvrdili ,smo da Cve ptaje nerotican
jer ne moze da podnese obim od:eaja koja mu je
nametnulo drustvo radi svojih kultum ideaIa. Na
osnovu toga se zakljucuje da bi otklajaje U znatno
smanjenje takvih zahteva znacilo vracaje moguc
nosti postzanja srece.
Pored toga, postji 1 drugi momenat razoearanja.
PosIednje geeracije Ijudi ostvarile s ogroma na
preda prrdnih nauka i njihove tehniCke primene
i ucvrIe svoju vIat nad prirodom na nacin koji se
raije nije mogao ni zazsliti. Pojeinost 0 napretku
s svima pozate \ nema ptrebe da ih pominjemo.
Ljudi su poosni ovim tekoviama 1 imaju prava na
to. Cii m se, ipak, da su zapaziIi da novo steeene
mogucnosti rasoIaganja prostoro i vremeom, pot
Cnjavaje snaga prirode, ispujenje hiljadugodisnjih
zelja nisu povecali obim zadovoIjstva ocekivanih od
zivota, niti ih prema njihov oecajima ucinili
sreeijim. L ovih tvroji zadovoljicemo se zakIjuc
kom da vIast nad prirdom nije jed predusIov Ijud
se srece i da, takode, nije jedini ciIj kture. Ai na
osnovu toga necemo zakljuOti da je tehnick napre
dak bez vrednosti za nasu ekonomiju srece. MogIo bi
se prigovoriti: zar nje pozitva dobita u zadovolj
stvu, nedvosms1en porast osecaja sreee, ako pe
kad mogu da zazeIim da cujem glas ,svoga deteta koje
zivi stotinama kiIometara daleko od mee, kada ne
posredno posIe iskreavaja prijateIja, mogu da sa-
19
znam da je dobr prosao na dugom \ naporom pu
tovanju? Ne znaCi D msta sto je meicini uspelo da
ogromno smanji smrtnost male dece i opasnost od
infekcije porodilja, pa cak 1 da produzi prosek Zivota
kultumih ljudi za maeaja brj godia? Mogli bimo
nabrojiti jos ,veli boj V tliko dobrh stvari za
hvaljujuci toliko kudenom dobu nauCnog i tehniCkog
napreta. Ali, cuje se i gIas pesitiCe kritike, koji
opominje da se vecina takvh zadovoljenja odigrava
po uzoru
"
jevtinog rrovoda
"
koji se velica u jednoj
anegdoti. Uzivaje takve vrste postiZemo kada hladne
zimske noci izvucemo ispo porivaca golu nogu i
opet je uvueemo. Dete nikada ne bi raptlo rodni
grad da ne postji zelemica koja savladuje daljine,
telefon ne bi bio potreban da se euje njegov gIas. Moj
prijatelj ne bi preduzeo putovanje morem da nije
uspostavljena plovidba preko okeaa, pa mi DO bi bio
potreban telegraf da smiri moje brige. Cemu korsti
smanjenje decje smrost kada nas bas ona primo
rava na najveca ogramceja radanja dece, tako da u
krajnjoj liniji ne odgajamo vise dece nego u vreme
pre carstva higijene. Svoj sekualni Zvot u brau vo
dimo, pri tome, pod teSm uslovima, a verovato ra
dimo i protiv korsog pirodnog odabiranja. Najzad,
sta ce nam dug zivot ao je teza, oskudan u rado
stima I tolfko pu patnji, da nam je smrt dobrodosli
spasilac.
IzgIeda sigumo da se ne osecamo dobro u naoj
danasnjoj kulturl, iao je vrlo tesko prosuditi da li
su se Ijudi u proslosti, i u kolikoj Il eri, osecali srecni
jima i kakav su udeo u tome imali uslovi njihove kul
ture. Uvek cemo bti skloni da nevolju sagledamo
objektivno, tj. da sebe sa svojim zahtevima i svojom
293
osetljivoseu postavmo u uslove u kojima bismo onda
ispi tali kave cemo povode za osecanje srece i nesrece
u njima naC. Ovakav nacin posmatranja, koji se cini
objektivnim jer ne uzima u obzr varijacije subjek
tivne osetljiVosti, naravno, najsubjektiviji je jer me
st svih drugih, nepoznatih dusevnih stanja, stavlja
svoje. Sreca je, pak, nesto u potnosti subjektivno.
Ma koliko se jos uvek zgraZavali zbog izvesnih situa
cija, recimo antickih robova na galijama, seljaka u
30-godisnje ratu, zrtava svete ikvizicije, Jevrejira
koji ocekuje pogrom, ipak nam je nemogueo da se
uZivimo u te osobe, da odgonetnemo promene prijem
civosti za osecanja zadovoljstva I nezadovoljstva do
kojih su doveli prvobita tupost, postepeno otuplje
nje, prestana nadaja, grublji i fiiji racin narko
tiziranja. U slucaju mogucnosti najvece patnje, stu
paju u dejstvo odredei dusevni zaStitni uredaji. Cini
mi se nekorisnim da i dalje pretresam ovu stranu
problema.
Vreme je da se pozabavimo sustnom kulture,
cija je vrednost za sreeu dovedea u smnju. Necemo
traZit formulu koja sa malo reei izrazava tu sustinu,
pre nego sto ponesto saznamo ispitivanjem. Dovoljno
je, dakle, da ponovimo
10
da rec
"
kultura
"
ozacava
celokupni zbir postignuca i ustanova u kojima se nas
zivot razlikje od zivota nasih mvotnjskih predaka i
koje sluze dvea svrhama: zaStit coveka od prirode
i uredenju odosa medu ljudima. Radi boljeg razu
mevaja saupicemo posebice obelezja kulture, kako
se javljaju u ljudskim zajednicama. Pri tome cemo se,
10 Vidi: Buducnost jedne iluzije (Die Zukunft einer
Illusion) 1927.
bez predomisljaja, rukovoditi obicajnim govorom,
, kako se taode kaze, jeziokim oseeajem, verujuei
da ee to hti u skladu sa UI utraSjim spoznajama
koje se jos oiru izrazavanju apstratnim recima.
Uvod je lak: klturim smatramo sve radnje i
vrednosti koje sluze coveu da koristi zemlju, da ga
stite od nasilja prirodnih sUa i sI. Najmanje je sum
nji u ovaj yid kulturalnost. Prva dela kulture ako se
vratimo dosta daleko unazad, bila s upotreba alata,
zauzdavanje vatre, izgradnja naselja. Medu njima je
narocito macajno potOinjavanje vatre, izvanredno do
stignuee kome nije ,hilo prethodnog uzora.l
1
Ovim je
covek utro puteve kojima od tada stalno ide sve dalje.
Lako se mogu odgonetnuti pobude za t. Svim svojim
orudima Cove cii svoje organe (i more i senzor
ne) savrsenljim, otklaja prepree njihovom delo-
11 Psihoanaliticki materijal, nepotpun, ne sasvim razgo
vetan, daje ipak fantastican nagovestaj 0 poreklu toga co
vekovog podviga. Pracovek kao da je imao obicaj pri su
sretu sa vatrom da zadovolji infantilnu zelju time sto je gasio
mlazom mokace. Prema sagama kojima raspolaZemo, 0 prvo
bitom laznom znacenju plamenih jezicaka koji sukljaju
uvis ne moze biti sumnje. Gasenje vatre mokrenjem, sto cine
i kasniji dzinovi, Guliver u Liliputu i Rabelaisov Gargantua,
predstavljalo je neku vrstu seksualnog akta sa covekom, uZi
vanje u muskoj potenciji koz homoseksualni dvoboj. Onaj
koji se prvi odupro tome zadovoljstvu i sacuvao vatru, mo
gao ju je poneti sa sobom i uzeti u svoju sluZbu.
C
inom suz
bijanja plamena svog sopstvenog seksualnog uzbudenja, ukro
tio je prirodnu snagu vatre. Ova velika kulturna pobeda
bila je, dakle, nagrada za odricanje od nagona. Izglea da je
zatim zena postavljena za cuyara zarobljene vatre na doma
cem ognjistu jer joj anatomska grada onemogucava da po
pusti takvom iskusenju. Vredno je spomena da analiticko
iskustvo redovno pokazuje povezanost castoljublja, plamena
i uretralne erotike.
295
vanju. Motori mu daju dZinovsku sagu, koju moze,
kao i svoje miSee, da upueje kda zeli, da sagradi
brod i avion, tao da ni vazduh D voa ne mogu da
sprece njegovo kretanje. Naocarima koriguje manu
sociva u svom oku, dogledom rsmatra daleka pro
stranstva, mikroskopom savladuje granice vidljivosti
odredee gladom mreZnjace. Stvorio je instrumenat u
ob1ku fotografske kamere, koji zaddava trenute
vidne utiske. To ito cini gramofosa ploca sa zvuc
nim utscima, koji su isto tao prolazi. Obe su u
osovi materijalizacija date mu sposobnoti seanja,
njegovog pameenja. PomoCu telefona cuje sa razdalji
na koje bi cak i bajke prizale nedostun. Pisanje
je u pocetu bio govor odsutog. Kuea je zamea za
majCinu utrobu, koja je prvi ali verovatno j08 uvek
zeljei dom, u kome se, siguro, toliko dobr osecao.
Dela koja je cove stvoro na ovoj zemlji pomoeu
svoje nauke i tehnike ne samo W zvuce kao bajka,
vee su zaravo ispunjenje svih -a ne samo vecine -
zelja iz bajk. Na zemlju je prvohtno stpio kao sla
basno Zvotinjso biee, a svao bice njegove vrte
uvek mora d stup na nju kao nemoCno oocje -
"oh inch of nature". Sva ova dobra moze smatrati
kulturim naslede. davna j e izgradio predsta
vu ideala sveom i svemaja i njih ovaplotio u
svojim bogovia. Njma je pIpisivao sve 8tO je i
gledalo nedostizno zeljama U mu je bilo zabranjeno.
Sme se, dakle, reCi: ovi bogov bili su ideali klture.
Sada se sasvim priblizio iujenju tih ideala, tako
rem i sam je postao bog. Naravno, samo saglaso
opste ljudskom shvatanju 0 dostizanju ideala. Ni u
cemu savrseno, ponegde bas nikako a drugde samo
polovcno. Covek je, moglo bi se reei, potao neka
296
Iz kuZture i umetnosti
vrsta boga sa protezama. Stvao velicanstven, kada
postavi sve svoje pomo6e organe. Al, oni mu nisu
prrasli i primoravaju ga u neki prilikama da j os
mnogo stvara. Uostalom, ima prava da se teS time
st taj razvoj nece biti zavrsen bas sa godinom go- .
spodnjom 1930. Buduca vremena ce donet novi, ve
rovatno neojmljivo veliki napredak u ovoj oblasti
kulture i povecat jos viSe slicnost bogu. Naseg ispi
tivanja radi, ne semo zaboravi1i da se danaSnji co
vek, iako slican Dg, ne oseca srecmm.
Nekoj zemIji, dakle, priznajemo da je dostigla vi
soku kulturu kada vidimo da se u njoj neguje i celi
shodo sprovodi sve ono st coveku sluZ za korisce
nje zemlje i njegovu ZQstitu od prirodnih sila, ukrat
ko receno sto mu je koriso. U takvoj zemlji je regu
lisn tok reka koje prete plavama, a vodu i o
voe kanalima onamo gde u njoj oskudevaju. Zem
ljiste je brizljivo obradeno i zasadeno rastinjem koje
tu moze da uspeva. Mineralno blago se marjivo izno
si iz dubine na povrsinu i preraduje u zeljee alate i
oruda. Saobracajna sredstva s mogobrojna, brza i
pouzdana. Divlje i opase mvotinje su uniStene. Ga
jenje onih koje su pripitoljene I postale domace u
punom je zamahu. Me<utim, prema kulturi imamo
jos druge zahteve, i nadamo se da cemo ih u istim
tim zemljama naci ostvarene u zatoj meri. Kao da
zelimo da poreknemo najpre postavljenu tvrdnju,
kulturim nazivamo i kada vidimo da je paznja ljudi
posvecena stvarima koje bas ni po ceu nisu korisne
(koje su pre nekorisne), na primer, kada se u varosi
na neophodnim zelenim povrSinama koje sluze za
igralista i kao rezervoar vazduha nalaze i leje cveca,
kada su prozori stanova ukraseni saksijama sa
NeZagodnost u kuZturi
297
cvecem. Ubrzo zapazamo da je ono nekorisno, za koje
ocekujemo da ce se ceniti u kultuijoj sredini, lepo
ta. Zahtevamo da kultura covek bude postovalac le
pote kad na nju naide u prrodi \ da je, prema vestini
svojih ruku, ostvaruje na predmetima. Daleko smo od
toga da ovim iscreo sve S ocekujemo od kulture.
Zahtevamo da vidimo i znake Cistoce i reda. Nemamo
visoko misljenje 0 kulturi egleske provincijske va
roSi iz doba Seksira kada procitamo da se pred vra
tima kuce njegovih roditelja u Stratforu nalazila ve
lika gomila dubreta. Nismo u stanju da se uzdrzimo,
pa grdimo "varvarstvo" (Sto je suprotno kulturi), ako
na stazama Becke sume vdimo razbacanu hartiju.
Necistoca svake vrste I nam se da j e nespojiva sa
kulturom. Protezemo zahteve za cistocom I na covecje
telo. Sa zaprepascenje slusamo 0 zadahu koji se
sirio od lienost Kralja Sunca. Klimao glavom kada
nam u 1sola Bella pokazu mall umivaonik koji je slu
zio Napoleonu za jutarju toaletu. Ne cudimo se cak,
ako neko upotrebu sapua uzima kao neosredno me
rHo kulture. Slicno vam i za red, koji se kao i cistoca
u potpunosti tice ljudskog roda. Za razliku od cistoce,
koju u prirodi ne mozemo oceivati, red stavise,
predstavlja opoasanje prode. Posmatranje velikih
astronomskih pravilnosti ne samo da je coveku poslu
zilo kao uzor, vec je dalo I polazne tacke uvodenju
reda u sVoj zivot. Red je nea vrsta prisile ponavlja
nja, koja na osnovu j ednom uspostavljenog poretka
odreduje kada, gde i kako treba nesto uciniti, kako
bismo se u svakom slienom slucaju postedeli koleba
nja i oklevanja. Dobrobit rea se ne moze poreci. On
ljudima omogucava da najcelishodnije koriste prostor
i vreme a pritom im stedi fizicku snagu. S pravom
298
Iz kutture i umetnosti
bismo mogli ocekivati da se on provlaCi od pocetka i
bez prisile ko Ijudsku delatost, pa je opravdano
eudenje st to nije slucaj. Covek u svoe radu ispo
ljava prirodnu sloost za nemaost, neurednost, i
tek ga, u velike napore, moaO vaspitat da opona
sa nebeske uzore.
Lepota, Cstoca i red ocigledo zauzimaju poseb
no mesto medu zahtevima kultre. Niko nece tvrditi
da su oi isto ,tolio vaZni lo liko savladivaje prrod
nih sila i drugi moent, koje cemo upoznat; pa ipak,
niko ne zeli da ih po1ise kao sorede. Primer lepo
te, sam po sebi, poazuje da kultura nije mmiSljea
radi korisnoti te je ne smemo izosavit medu onim
st je od interesa za kulturu. Kos rea je saswm
ocigledna. St se tice Cstoce, pretpoavljamo da nju
zahteva higijena, ali mozemo naslutiti da ovaj odos
nije bio V neozat Ijudima i pre doba naucne
zastte od blest. Korisost nam ipak ne objasnjava
u potpunoti tu teZju; mora da j e jos nest poredi.
m smatamo da Il ijedn drugim svojstvo
ne mozemo ,bolje obeleziti lltur nego postovajem
i negovajem vSih psihiOih delatnosti, inteletual
nih, naueih i umetniCh postguca, vodece uloge
koja se u coveejem zivot pripiuje idejama. Medu
W idejama nalaze se na vrhu religiozi sistemi, ciju
sam zarsenu gradu pokuSao na drugom mestu da
ravetli. Uz njih su filozofske sekulacije i, najzad,
ono st bi se moglo nazvat ljudskim idealia: njiho
ve predtave 0 mogeom savsenstvu pojedinca, na
rada, citavog coveoanstva i zahtevi koji se postavlja
ju na osovu ovakvih predtava. Ove tvorevie nisu
medusbno nezavise, one su, stavde, prisno isre
pletae, st otezava ne samo njihovo prkazivaje,
Nelagodnost u kutturi
299
vec i pholosko objasnjenje njihovog postanka. Pri
hvatimo li, sasvm uOpteno, da je opruga koja pokre
ce svaku covekovu delatost teZja ka oba cilja koji
se slivaju: ka koristi i ka postizajr uzivaja, onda
moramo smatrati da to V 1 za ovde navedene kul
tume pojave, mada se to uocava lako samo u naucnoj
umetnickoj delatos. Nema sumnje da i one drge
delatnosti odgovaraju jar potrebama cova, mo
zda onakvm koje s razvijene sao kod manjeg bro
ja Ijudi. Isto tao, ne semo dozvoliti da nas dovedu
u zabludu neciji sudovi vrednoti pojeinih religi
ozih, filozofskih sistema i tih ideala. Bez obzira na
t da D u njima vdimo najviSe dostiguce ljudskog
duha H ih saZaIjevamo kao zablude, moramo priznati
da njihovo potojanje, a narCito ao oe preovlada
vaju, ozacava visok spaj klture.
Poslednja, svakako ne najbezacajnija karakter
na osobina nee klture koju treba da ocenimo, jeste
kako su uredeni odnoi medu Ijudia, druStveni Od-
nos, st se OO na ooveka kao suseda, pomagaca,
seksua objet drugoga, claa porce i drzave.
Ovde ce bim izzeto teSko da se oslobdimo nekih
idealnih zahteva, kako biso shvatili ono st je uop
Ste kulturo. Mogli bismo, mozda, poceti objaSjeje
da se kulturalni elemenat pojavljuje u tenutku prvog
pokusaja da se urede druStve odoi. U odsustvu
ovakVog pokuaja, odnosi D D podredeni samo volji
pjedinca, tj. fizicki jaci bi ih podesio prema svojim
interesima i nagonskim ppdstcajima. Nista se ne bi
tu promeilo ako taj jaC naide na pojedinca jaceg
o sebe. Zajednioki Zivot Ijudi je moguc tek kada se
sakupi vecina koja je jaca od bilo kog pojedica .
koja je ujedijena protiv svakog pojedinca. Moc za-
300
Iz kultuTe i umetnosti
jenice se sada postavlja kao "pravo" nasuprot moe
pojedinca, koja se osuduje kao gruba sila. Zamena
moei pojedica zaj ednico predstavlja odluean korak
za kulturu. SuSna leZ u ograieenju moguCnosti za
dovoljeja clanova zajedice. Pojedinac nije pozna
vao takve ograde. Sleeei zahtev klture je, stoga,
pravda, to ee reei, oaje da j ednom stvoreni po
redak neee ponovo biti skrse u korist pojedinca.
Etieka vredost ovavog ptava ovde se neee prosudi
vati. U daljem razvoju, kultura, izgleda, teZi da ovo
pravo ne bude SaO izra volje nee male zajednice
(kaste, drutvenog sloja, plemena) koja se prea dru
goj, mozda brojnijoj, masi opet ponasa kao naslnik.
Krajnji ishod treba da bude zakon, kome su 'svi (u
najmanju ruku svi podobi za zajedc) doprieli
zNvom soga nagona \ koji ne dopuSta da neko (opet
sa istim izuzetom) postane zrtvom grube sile.
Liena slobda nije proizvod llture. Ona je bila
najSira pre pojave DIo kakve kulture, mada je onda
bila bez vrednoti jer je eovek jedva bio u sanju da
je brani. Razvojem kulture oa dozivljava ograniee
nja, a pravda izskuje da niko :e bude povlasee od
tih ogranieenja. Pojava koja se javlja u svakoj ljud
skoj zajednic u vidu teZje za slobodom moze zna
eiti pobunu protiv neke postojeee nepravde i zato biti
korisna za dalji razvoj kulture i podnosljiva kulturi.
Ali moze isto tako poticati iz ostataka prvobite lie
nosti nezauzdane kulturm i tako potati osova ne
prijateljstva prema kulturi. TeZja za slobodom dize
se, dakle, protiv nekih. odredenih oblika i zahteva
kulture, U protv kulture uopste. Izgleda nemoguee
da eoveka mozeo bilo kakvim uticajima navesti da
preobrazi svoju prirodu u prirodu termita, I zato ee
Nelagodnost u kuItuTi
301
uvek braniti svoje zahteve za lieom slobodom pred
voljom mase. Dobrim delo j e borba Coveeanstva
usredsredena na jea zadatak - iznalazeje celi
shodog tj. sre6g poraVaja izmedu indiwduanih
i kulturih zahteva mae. Sudbsi problem je za
njih da D je moguCo posmei tvo poravanje kroz
nei oblik kulture H se sukob ne moze izgladiti.
Posto smo dozvolii opstem oseeanju da nam kaZe
koje osbenost covekovog mvota treba da nazivamo
kulturi, dobili smo celow1u predstavu 0 kulturi.
Doduse, no saznali vse :ego Sto je opste pozat.
Pr tme smo pazili da se i ,sami ne saglasimo sa pre
drasud da kutura zaei [st st i usavrsavanje, da
je ona put ka savrsestvu koje je predodredeno eo
veku. Ali sada na se nameee jedno glediste koje
mozda ukazuje na nesto drugo. Razvitak kulture iz
gleda nam kao svojevrstan proce kome podleze eo
veeanstvo i u kome nam se ponesto eini poznatim. Taj
proces mozemo oarakterisati promenama koje on
pouzrokuje na :ama vee pozat nagonskim sklo
nostma, cije je zadovoljenje, u stvari, ekonomski za
data naseg Zivota. Neki od instinkata su na takav
naei sarei da se namest njih pojavi ono st naz,i
vamo karakternim svojstvom pojedinaca. Najzaeaj
nji prmer takvog procesa proasli smo u analnoj
el0tici mladog Cveka. Prvobi1o :jegovo interesova
nje za fukcije ekskrecije, njene organe i produkte,
preobrazava se u toku rastenja u grpu svojstava
koja znamo ka stedljivost, smisao za urednost i ei
stoeu. Ona s, sama po sebi, 'dragocena i dobrodosla,
ali mogu suvise preovladati i iZmetnuti se u ono sto
nazivamo analnim karatemm. Ne znamo kako se to.
desava, :e moze se sumnjati u taenost ove postav-
302
ke.12 I tako smo utvldli da su red i cistoca bitni za
htevi kulture, mada njihova neohodnost u Zivotu
nije ubedljiva, bas kaQ D njihova pogodnost da budu
izvori zadovolj-stva. Na ovom metu morao je prvi
put da nam se nametne utisa slicnsti procesa kul
ture sa razvoje 1bida u pojedinca. Drugi nagoni se
naveu na to da promene uslove za svoje zadovolje
nje, da se upute drugim stazama, sto se u vecin sIu
cajeva podudara sa dobr nam pomato sublimaci
jom (nagoih ciljeva), dok se u drugi slucajevima
jos mogu razl1ovati od sublimacije. Sublimacija na
gaa je posebno istaknuta crta kulturog razvitka,
ona omogucava da vise isihicke aktivnost, naucne,_
umetiCke, ideoloske, pogu tako znacajnu ulogu u
kultumom zivotu. Prepustajuci se prom utisk,
moglo bi se reCi da je sublimacija uopste sudbia na
gona, ,iznudea kulturom. Ali bice bolje da 0 tme jo
razmislimo. Najzad, trece, a to je izgleda najvaZnije:
nemoguce je sagledati u kolikoj mer je kultura iz
gradena na odricanju o nagona, koliko se zasniva
bas ia prettavcl o nezadovoljeju (suzbijanju, po
tiskivaju necem drugom) jakih nagona. Ovo
"
od
ricanje zbog llture
"
gosodari iostaom oblaSC
socijalnih odosa ljud. Vec nam je poznato da je ono
uzrok neprijateljstva, protiv koga moraju da se bore
sve kulture. Oo ce mnogo zahtevat i o naseg na
uaog rada, treba da dame mnoga objaSjeja. Ne
moze se lao razumeti kako se t omogucuje da se
neki nagon lisi zadovoljenja. To nije nmalo bezo-
12
V. Karakter i analna erotika (Charakter und Anal
erotik) 1908. (Sabrana dela, knj. V i mnogobrojne druge pri
loge E. Jonesa i dr.
Nelagodnost u kuUuTi
303
pasno, ne kompeje D se ekonomski, mogu na
stati ozbiljne smetje.
Ali, zelimo li saznati koliku vredost zasluzuje
nae shvatanje 0 razvoju kulture kao secifiaog pro
cesa koji se moze porediti sa normalnim sazrevanjem
licnosti, ocigledno, moramo naceti drugi problem i
sebi postavjti pitaje: pod ZVm uticajima zapoci
nje razvoj kulture, kako je nastala i cime je odreden
njen razvojni put.
1
Zadata izglea prevelik. Ne ustezem se da pri
znam da sam obehrabre. Izecu ono malo st sam
mogao da dokucim.
Posto je pracovek otkrio da je u njegovim ruka
ma (ovo treba shvatiti doslovo) da D ce radom po
boljsati svoju sudbiu na zemlji, nije moglo da mu
bude svejedno radi D neko s njim ID protv njega.
Onaj drugi je dobio vrednot saradnika s kim je ko
rso Zveti zajedo. Jos ranije, u pradoba, dok je licio
na majmuna, stekao je navku osnivanja porodice.
Claovi prodice Dm su verovatno njegovti prvi p
magaci. Moze se pretostaviti da je onivanje por
dice bilo u vezi s tim da potreba z po1nm zadovo
ljenjem vise nje nailazila kao gost koji se izneada
pojavi a posle odlasa dugo ne daje glaa 0 sebi, vec
je postala stalni stana u pojedica. Muzjak je time
dobio motiv da u sebe zadrZi zenu, uopstenije,
seksualne objekte. Zeke koje ni htele da se odvo
je od svojih bespooeih mladunaca morale SU, vec
i rad njihovog dobra, da ostau uz jaceg muzjaka.13
13 Iako je organska periodicnost seksualnog zbivanja
ocuvana, njen utieaj na psihicku komponentu seksualnog
uzbudenja je tako reci obrut. Ova izmena je ponajpre uz-
305
U toj prmitvoj porodici jos nedostaje jedo bito
obelezje lulture. Volja poglavice I oca je bila neogra
nicena. U Totem i tabu pokusa sam da pokazem put
,
l;ocno vezana sa gubljenjem znacaja mirisnih nadrazaja, ko
jima je menstruaeija delovala na psihu muzjaka. Njihovu
ulogu preuzimaju vidne drazi, koje su, nasuprot povreme
nim mirisnim drazima, bile u stanju da deluju neprekidno.
Tabu menstruacije potice od ovog "organskog potisklvanja"
kao odbrana od jedne prevazidene faze razvoja. Sve druge
motivacije su verovatno sekundare prirode. (poredi : C. D.
Dali, Mitologi;a hinduizma i kompleks kastraci;e. Imago
XIII, 1927). Ovakvo zbivanje se ponavIja na drugom nivou,
kada bogovi iz jednog prevazidenog kulturnog perioda po
staju demoni. Slabljenje mirisnih draZi izgleda da je i samo
posleica covekovog odvracanja sa tla, usvajanjem usprav
nog hoda, koji je ucinio vidljivim do tada skrivene genita
lije i stvorio potrebu za njihovom zastitom, pa tako prouz
rokovao stid.
Na pocetku sudbonosnih proeesa kulture nalazilo bi se,
prema tome, covekovo uspravljanje. Otuda lanae dogadaja
ide preko gubljenja znacaja mirisnih draZi, izolovanja perio
de sa prevagom vidnih draZi, vidljivosti polnih organa, do
stalnosti seksualnog uzbudenja, osnivanja porodice i time do
praga ljudske kulture. Ovo je samo teoretska spekulaeija, ali
dovoljno znacajna da zasluzuje egzaktnu proveru ispitiva
njem osobenosti zivota coveku bliskih zivotinja.
Socijalni razlozi su ocigleni i u kulturoj teznji za
cistocom. Ona nalazi naknadno opravdanje u higijenskim
obzirima, ali se ispoljila jos pre toga saznanja. Nagon za
cistocom potice iz teznje za uklanjanjem eskremenata, koji
su postali neprijatni culnim opazajima. Znamo da je druk
cije u detinjstvu. Ekskrementi ne pobuduju odvratnost u de
tetu, oni mu se cine dragoeenim, kao odvojen deo sopstve
nog tela.
Vaspitanje nastoji narocito energicno da ubrzo tok pred
stojeceg razvoja, koji ce uciniti da ekskementi postanu
bezvredni, odvratni, mrski, ruini. Takva promena vrednosti
tesko bi bila moguca da ove materije, oduzete telu, nisu zbog
svoga jakog mirisa bile osudene na istu sudbinu koja je za-
desila mirisne drazi posle covEkovog uspravljanja sa tla.
306
koji je vodi'O o takve pordice d' sledeceg stpja
zajedniCog zivljenja u obliku brattva. Savlaavsi
oca, siovi s otll da ujedinjeni mogu ht jaCi od
pojedinca. T'Otemisticka kultura pociva na 'granice
njima k'ja su o morali da nametu jea drugome
radi 'ddavaja novog poretka. Tabu propisi bili su
prvo
"
prav'
"
. Ziv't ljudi u zajednici bio je, dale,
dvojak' zasn'Ova: prsilom na rad, st je nametala
nametuta nuZda spolja, i sHor ljubavi, zbog koje se
covek nije me lisiti seksualn'Og objekta u oblicju
zene, a zea dea, od sebe otrgnutog dela. frO i
Aake su potali i roditeljri ljudse kulwre. Prvi
uspeh kulture bo je to sto je, sada, i veci broj ljudi
moga' da otane u zajedci. PoS su u tome sudel'
vale 'Obe ve1e sle, mogl' se ocekivati da ce se dalji
razvoj 'dvijati glatk'O, u smislu sve uspeSijeg savla
divanja sljnog sveta i daljeg poveeanja broja ljudi
obuhvaceih zajedico. Zato nije lao razumeti za
st kultura m'ze da deluje na ucesnie drugacije, a
ne da ih cini sam' srecnima.
Analna erotika, dakle, podlee najpre "organskom po
tiskivanju", koje je utrlo put kulturi. Socijalni faktor, koji se
stara 0 daljem preobraavanju analne erotike, pokazuje se u
tome sto je coveku, bez obzira na t koliko je odmakao u
razvoju, uvek samo miris tu< ekskremenata odvratan, go
tovo nimalO miris sopstvenih. Necist covek, odnosno onaj
koji svoj izmet ne uklanja, vreda, dakle, drugoga i nema pre
ma njemu obzira. To govore i najsocnije i najvise upotreb
Ijavane psovke. Isto tako, ne bi se moglo shvatiti zasto se
covek sluZi imenom svoga najverjeg prijatelja iz zivotinj
skog sveta kao psovkom da pas dvema svojim osobinama ne
zasluzuje prezir coveka: zivotinja je koja njusi, koja se ne
gadi ekskremenata i ne stidi se svojih seksualnih funkcija.
307
Pre nego st pocnemo da istrarujemo otkuda
moze da naide neka smetnja, dozvoliceo sebi jedo
skretanje (priznaje da je Ijubav jedna o osnova
kulwre) kako bismo P'Punili prazninu u jednom ra
nijem izlaganju. Rekli smo: iskustvo da polna (geni
talna) Ijubav pruza coveku dozivljaj najpotpunijeg
'adovoljeja, da mu, stavise, predstavlja obrazac sva
ke srece, trebal'O je da ga navede da i nadalje u zi
votu trazi srecu u oblasti polnih 'dnosa, da genitalu
erotiku postavi u centar zivota. Nastavili smo da on
na taj nacin postaje oaso zavisa od jednog dela
spoljil og sveta, naime od izabran'Og IjubaVog objek
ta, i da se izlaze najljucim patjama ako bude pre
zre O njega ili ako ga izgubi zbog neverstva u
smrti. Mudraci svih vremena su zato najuporije od
vracali od 'og zivotn'Og puta; pa ipak, on nije izgubio
svoju privlacnost u ocima velik'Og broja Ijudi.
_
Veoma malom broju Ijudi njihova ionstitucija
om'gucava da ipak nadu srecu pute Ijubavi, ali su
pri tome neizbezne daleosezne dusevne promene u
:l unkciji Ijubavi. Te osobe postaju nezavisne od sau
cestv'vanja objekta, jer gIavnu vredost premestaju
sa cilja da budu Voljeni na sostveo voljenje. Oni se
zasticuju od gubitka ljubavi time st svoju Ijubav ne
usmeravaju na pojediJnacne objekte, 'ec podjednako
na sve Ijude. Oi izbegavaju kolebanja i razocaranja
genitalne ljubavi time st je odvrate od njenog seksu
alnog cilja, a nagon pretvore u stremljenje sa zapre
cenim ciljem. Na taj nacin postizu u sebi jedno sta
nje ujednacenog, nenarusivog osecanja neznosti koje
vise nema mogo spoljne slienoti sa burom genital
nom Ijubavi od koje potice. Sveti Fraja AsiSi, iz-
gleda, najdalje je doseo takvim koriscenjem Ijubavi
20
308
za dozivljavanje unutarmje srece. Ono u cemu m vi
do j ednu od pznatih tehika za zaoVoljavaje
pricipa uzivanja ceto je dovodea u vezu i sa reli
gijo, sa kojom je moma povezana u onim udaljenim
oblastima gde se zanemaruje razlikovanje izmedu Ja i
objekata, i objekata medu sobom. Jedno eticko gledi
ste cija ce nam dublja motivacija kasnije pstati ja
sna vidi u tavoj spremnosti da se vole svi ljudi i celi
svet najuzviseniji stay do kojeg covek moze da se
uzdigne. Vec na ovom mestu ne zelimo da krjemo
svoje dye najvece sumnje. Naa se cini da ljubav
koja ne bira gubi jedan deo sopstvene vredosti jer
cini nepravdu objetu. Zat: nis svi ljudi vredni
ljubavi.
Ljubav koja j e izgradila pOlodicu ostaje kako u
svome prvobi1om vidu, u kojem se ne odrice direkt
nog seksalnog zadovoljeja tako i u svojoj modifi
kaciji, neZnosti sa zapreceim ciljem koja je u ku
turi i daje delotvora. U oba oblia ljubav I dalje
vrsi fuciju da meduobno povezuje veci broj ljudi
i to Cvrsce nego sto to potizu interesi rade zajed
nice. Nemaro upotrebljavaje reei
"
ljubav
"
u govo
ru ima svoje genetsko opravdanje. Ljubavlju naziva
mo vezu imedu muSarca i zene koji s na osovu
svojih seksualnih potreba zasnovali porodicu, ali, ta
kode, i pozitivna osecanja izmedu roditelja i deee,
brace i sestara u porodci, iao takvu vezu moramo
da opisemo kao ljubav sa zapreeeni ciljem, kao ne
znost. Ljubav sa zaprecenim ciljem je prvobito ta
kode bila potuno eulna ljubav jos uvek je takva
u covekovom nesvesnom. Obe te ljubavi, potpuno
culna i ona sa zaprecenim ciljem, deluju i izvan po
rodice i uspostavljaju nove vee sa dote tudim lju-
309
dima. Genitalna ljubav vodi osnivaju novih poro
dica, a ona sa zapreceim ciljem usostavljaju pri
jateljstava, st postaje vamo u odnosu na kulturu, .
jer s ta prijateljstva slobodna o izvesnih ogranice
nja genitalne ljubavi, npr. od njene iskljucivosti. Ali
u toku razvoja odnos ljubavi prema kulturi gubi svo
ju jednosmisleost. S j edne strane ljubav \e suprot
stavlja interesima ulture, a s druge strane kultura
ugroZava ljubav oseti ogranicenjia.
Takvo razdvajaje izgleda neizbezno. Njegov
razlog se ne moze odah utvrditi. Oo se najpre ispo
ljava kao sukob pordice i vece zajednice ciji j e pri
padnik pojedinac. Vel SO saznali da je jedno od
glavnih nastojaja kulture da ljude udruZuje u ve
lie zajednice. Porodca, medutim, nece da ispusti
j edinku. Ukoliko je prisnija vezaost Clanova poro
dice, utoliko vise su ceto skloi da se izdvoje od
drugih; utoliko teze ,stpaju u sir Zivoti krug. Filo
genetski stariji, u detnjstv jedino postojeci nacin
zajednickog zivota, brai se da ga ne smeni onaj ka
snije kulturom steceni. Ovajaje o poroice postaje
zadata za svau mladu osobu, a njegovo resenje
drustvo ceto podupire pubertalnim ritualima i obre
dima primanja. Imamo utisak da su te teskoce vezane
za svaki oblik psihiOog zivota, pa cak i za svai
orgaski razvoj.
Zatim, ubrzo zene dolaze u protivureeost sa
kulturim stremljenjem i ispoljavaju svoj usorava
juci i zadrlavajuci uticaj. Bas one koje su u pocetku
zahtevima svoje ljubavi postavile teelj kulture.
Zee zastupaju iI terese porodice i seksualnog zivo
ta. Kultura delatot postala je sve viSe stvar mu"
skaraca, njima namece Bve teze zadatke, primorava
310
ih da sublimiraju nagoe, ceu su zee ,slabo do
rasle. Kako Cove ne rasolaZe neogranicenim koi
cinama psihiCe energije, on mora da obavlja svoje
zadatke rasodeljujuCi celishodno libido. Sve sto
utrosi u kulture svrhe, on najvecim delom oduzima
od zene i sesualil og zivota. Stalno drzenje sa mu
skarcima, zavisnost od odnosa sa njima, otuduju ga
cak i od dUZosti muza i oca. Tako se zbog zahteva
kulture zena oseca potisnutm u pozadinu, pa prema
kulturi zauzima nerijatelj,ski stay.
Tedencija kulture da ograici seksualni zivot
nije nista manje ocevidna od druge - da prosiri
krug klture. Prva faza kulture, totemizam, vec na
mece zabranu incestoZnog izbora obj ekta, sto j e
mozda najteze osakacenje koje je ikad pretrpeo co
vecji Ijubawi zivot. Tabu, zakoni i obicaji postav
Ijaju nova ogranicenja koja pogadaju i muskarce i
zee.
U ovome sve kulture ne idu podjednako daleko.
Privredna struktura drustva utice i na razmere pre
ostale sekualne slobde. Kao sto znamo, kulura se
povjava prisili ekonomske luZosti, jer veliki de
psihicke energije koji sama trosi mora da oduzme
od seksualnosti. Kultura se u tom pogledu odosi pre
ma ,seksualnosti kao j edno pleme \ jedan drustveni
sloj koji isriscuje drugi. Strah od pobune potla
cenih namece stroze mere opreZl osti. Vrhunac takvog
razvoja pokazuje nasa zapadnoevropska kltura. Psi
holoski je sasvim opravdano sto pocinje time da osu
duje pojave decjeg seksualnog zivota, jer j e obuzda
vaje seksualnih pohteva odraslih bezizgledno -
ako nije pripremljeno u detinj'stvu. Ali rcim se ne
moze opravdati sto je kulturo drustvo toliko daleko
311
da porice postojanje tih pojava koje se ne samo lako
mogu dokazati nego su, stavise, upadljive. Polno zre
loj osobi izbor objekta ogranice j e na suprotan pol,
a vecina ekstragenitalnih nacma zadovoljeja j e za
branjena kao perverzija. Zahtev, izraZen ovim zabra
nama da seksualni zivot bude za sve j ednoobrazan,
- ne vodi racuna 0 neujednacenostima urodene i
stecee seksuall e konstitucije ljudi i prilienom broju
oduzima seksualno uZivanje, pa tao potaje izvor
teske neravde. Ishod ovih mera ogranicavanja mo
gao bi biti taj da svi sesuali 1nteresi normalnih
ljudi, onih koji nisu u tome sreceni konstitucijom,
teku neosteceni kroz preostale otvorene kaale. Ali
i heteroseksualna genitalil a Ijubav, koju je mimoisla
zabrana, takode j e okrjena ogranicenjima legitim
nosti i monogamije. Danamja kultura daje jaso na
znaje da dozvoljava sesualne odnose samo na osno
vu jede jedaput usostavljene i neraskidive veze
muskarca i zene, da ne trpi seksualnost kao izvor za
dovoljenja, sam po sebi, i da je resena da j e pod
nosi j edino kao vrelo raZmnozavanja koje je do sada
nezamenljivo.
Naravno, to j e krajnost. POZlato j e da se to nije
moglo srovesti, ni za krace vreme. Samo su se sla
biCi priklanjal tolLom potkresivanju svoje seksualne
slobode, a jace prirode samo pod uslovima izvesne
kompenzacije, 0 cemu ce biti reci kasnije. Kulburo
druStvo bilo je prmorano da prelazi cuteci preko
mnogih prekoracenja, koja bi, prema svojim prisi
ma, moralo da progoni. Samo, ne smemo pasti u su
protnu zabludu pa da takav kulturni stay smatramo
potpuno bezopasnim, jer ne ostvaruje sve svoje na-
mere. Seksualni zivot coveka, u svakom slucaju, tesko
312
Iz kutture i umetnosti
je ostecen i ostavlja ponekad utisak j ede funkcije
koja je u toku nazadovanja, kao sto su, izgleda, naSi
zubi; nasa kosa u svojstvu organa. Verovato mozemo
s pravom smatrati da je znacaj seksualnog zivota
kao vrela osecanja srece, dakle, za isujavaje na
seg zivotg cilja, znato umanjen.14 Pokasto na se
cini da ne samo pritisak kulture nego 1 nesto u biti
same funkcije onemogucava puno zadovoljenje i
gura nas na druge puteve. Mozda smo u zabludi,
ali tesko je to utvrditL15
14 Medu knjizevnim delima tananog Engleza Dz. Gol
svortija (J. Galsworthy), koji danas miva opste priznanJe,
odavno cenim jednu pricicu ciji je naslov Jabuka (The
Appletree). Ona veoma uverljivo pokazuje kako u zivotu da
nasnjeg kulturnog coveka vise nema mesta za jednostavnu,
prirodnu ljubav dvaju ljudskih bica.
15 Sledecim primedbama potkrepicu gore pomenutu pret
postavku; i covek je zivotinjsko bite nedvosmisleno bisek
sualne osnove. Covek postaje stapanjem dveju simetricnih
polovina, od kojih je, prema gledistu nekih istrazivaca, jed
na cisto muska, a druga cisto zenska. Moguce je, takode, da
su obe polovine prvobitno bile hermafoditne. Polnost je bio
loska cinjenica koju je psiholoski tesko shvatiti, iako je i
vanredno vazna za dusevni zivot. Obicno kazemo: svaki co
vek pokazuje i muska i zenska nagonska stremljenja, po
trebe, svojstva. Medutim, karakter muskog i zenskog moze
doduse, da pokaZe anatomija, a psihologija nikako. U njoj
suprotnost polova izbledi i svodi se na suprotnost izmedu
aktivnosti i pasivnosti, pri cemu i suvise nepromisljeno do
vodimo u vezu aktivnost sa muskoscu, a pasivnost sa zen
stvenoscu, sto se u zivotinjskom carstvu niposto ne moze po
tvrditi bez izuzetka. Ucenje 0 biseksualnosti je jos u mraku
i to sto jos nije naslo dodirnu tacku sa naukom 0 nagonima
osecamo u psihoanalizi kao veliku smetnju. Ma kako to bilo,
ako prihvatimo kao cinjenicu da pojedinac u svom seksual
nom zivotu hoce da zadovolji i muske i zenske zelje, onda
moramo ocekivati da te zahteve nece moci ispuniti isti objekt
i da ce jedan drugoga ometati ukoliko ne pode z rukom da
313
se oni odvoje i da se svako stremljenJe uputi posebnim pu
ter, koji njemu odgovara. Druga teskoca se pOjavljuje otu.
da sto je eroticnoj vezanosti, osim njoj svojstvene sadisticke
komponente, cesto prikljucena izvesna kolicina direktno agre
sivnih sklonosti. Objekt Ijubavi nece uvek prema ovim kom
plikacijama pokazati toliko razumevanja i trpeljivosti ko
liko ona seljanka koja se zali da je mm vise ne voli, jer je
vec nedelju dana nije istukao.
Ali najdublje size pretpostavka koja se nadovezuje na
zakljucke u primedbi na str. 36 (knjige), da su uspravljanje
coveka i obezvredivanje cula mirisa dovela celokupnu sek
sualnost, a ne samo analnu erotiku u opasnost da postane
zrtvom organskog potiskivanja. Od tada je seksualna funk
cija pracena otporom koji ne treba dalje obrazlagati, a koji
sprecava potpuno zadovoljenje i odvraca Ja od seksualnog
cilja u pravcu sublimacije i pomeranja libida.
Poznato mi je da je Bleuler (Seksualni otpor, - Der
Sexalwiderstand -Jahrbuch fur psychoanalyt. und psycho
pathol. Forschungen, Bd. V, 1913) jednom ukazao na posto
janje takve prvobitne obojnosti prema seksualnom zivotu.
Svi neuroticari, a i mnogi drugi, negoduju zbog cinjenice da
se radamo izmedu mokrace i izmeta ("inter urinas et faeces
nascimur"). Mnogim ljudima su jake mirisne senzacije koje
genitalije proizvode nepodnosljive i one im ogade seksualni
odnos. Iz toga bi proizilazilo da je najdublji koren seksual
nog potiskivanja, koje se povecava uporedo s kulturom, or
ganska odbrana novog oblika zivota, stecenog uspravnim
hodom, od ranije animalne egzistencije. Taj Tezultat naucnog
istrazivanja upadljivo se podudara sa cesto spominjanim ba
nalnim predrasudama. Ovo su, ipak, za sada, neproverene
mogucnosti koje nauka jos nije potvrila.
Necemo zaboraviti da, iako mirisni nadrazaji gube u
znacaju postoje, cak i u Evropi, narodi koji kao sredstvo
seksualog nadrazivanja visoko cene jake, nama toliko od
vratne mirise genitalija i nece da ih se odreknu (Vidi folklor
na istrazivanja iz ankete Ivana Bloha (Iwan Bloch) : Veber
den Geruchssinn in der vita sexualis -0 culu mirisa u pol
nom zivotu, u raznim godistima Antropofiteje Fridriha S.
Krausa, - Antropophyteia - Friedrich S. Krauss.)
N
PshioanalitiCi rad nam j e poazao da takozvai
neuroticari le podose baS odricanja u seksualnom
zivotu. Svojim siptomima stvaraju sebi zamee za
zadovoljenja, koja H sama po sebi prouzrokuju pat
nju ili postaju ivor ,patnje, jer i pricinjavaju te
skoee sa okolinom i drustvom. Ovo poslednje je lako
razumeti, a ostalo nam postavlja novu zagoetu.
Ali kultura trazi i druge zrtve osim odricanja od
seksualnog zadovoljenja.
Teskoee razvoja kulture, svodeci t na inerciju
libida, IjegoVu nevoljnost da staru poziciju napusti
radi nove, shvatili smo kao teSoeu opsteg razvoja.
Reei eemo otrilike isto ao suprotnost kulture i sek
sualnosti tumacimo time sto je ljubav odnos izmedu
dve osobe, gde je treca suvisna U smeta, a kultra
pociva na vezama izmedu veeeg broja Ijudi. Na
vrhuncu Ijubavnog odnosa ne preostaje interesovanje
za okolni svet. Ljubavni Q8 je dovoljan samom sebi;
nije potrebo D zajednicko dete da bi se osecali
sreenim. Ni II jedoj drugoj prilici Eros ne otkriva
tako jasno sustinu svoga biea, teZju da od vise Ijih
naCini j edo. Ali kada j e to, kao st se govori go
tovo poslovicno, u zaljubljeosti dvaju Ijudskih biea,
postigao, onda ne zeli da ide dalje.
315
Mozemo i sada lao zamisliti neku kulturnu za-
, jednicu, koju bi sacinjavale takve dvostruke unutar
sebe lbidinozno zaieene lienosti, a medusobno po
vezane vezama zajedickog rada 1 interesa. U tom
slucaju kulturi ne bi bilo potrebno da seksualitetu
oduzima energiju. Ali ovakvo stanje, koje se samo
pozeleti moze, ne postoji 1 nikada nije postojalo.
Stvarost pokazuje da se kultura ne zadovoljava ve
zama koje su joj date do sada, vec zeli da sve clanove
zajedce poveze libidinoznim vezama, da se toga
radi sluzi svim sredtvima. Ona potomaZe svaki po
stupak kojim ce ostvariti cvrstu identifikaciju medu
njima. Svim silaa namece libido sa zapreceim ci
Ijem da bi prijateljstvom ojacala drustvene veze. Da
hi se ostvarila ova lastojanja, leminovno je ogra
niceje seksualnog Zvota. Ne razumemo kakva nuzda
primorava kulturu na taj korak i cini je suparicom
seksualnosti. Mora biti da je u pitanju neki faktor
koji ometa, ali ga jos nismo otkrili.
Trag nam moze ukazati jeda od tzv. zahteva
ideala kulturnog drustva. O glasi: voU blimjega
svoga kao saoga sebe. Poznat je u celom svetu i
izvesno stariji od hriscastva, koje ga je proglasilo
jeim od svojih najplemenitijih zahteva. Siguo je,
ipak, da nije mnogo star jer je i u i'storij'sko perio
du neko vree Ijudima bio nepoZat. PonaSajmo se
naivno, kao da smo to ouli Qr put. Tada neeemo
moci sakriti izeadeje i cudeje. Zasto bismo to
cinili? Sta ee na pomoei? Pre svega, kako cemo to
uspeti? lsuvise mi je dragocena moja Ijubav, ne mogu
je lakomisleno odbaciti. Ona mi nameee obaveze
koje sam spreman da ispunim, pa i po cenu zrtava.
Ako volim drugoga, on to mora neCim da zasluzi.
316
(Ostavljam po strani korist k.ju mi m.ze doneti mo
guenost da mi predstavlja seksali objekt.) Propisi
. ljubavi prema bliZnjem ne .obuhvataju veze ove
prirode. On zasltZuje ljubav ako mi je po svojim
glavnim .osobinama toli. slican da u njemu mogu da
volim sebe. ZasltZuje je ako je mn.g. savrseniji od
mene, pa u njemu mogu da volim ideal svoje sop
stvene liaosti. M.ram ga voleti ak.o je sin moga pri
jatelja, jer bol m.ga prijatelja, ako ga zadesi patja,
bio bi m.j bol, ll .raO bih ga deliti s njim. Ali ako
mi je tud, ak. nije uspeo da me privuce nekom SV.
jom vrednoseu H znacajem koji je useo da stekne
u mom .seeajnom ziv.tu, tesk. eu m.Ci da ga V.
lim. Time a. ih izjednacim sa strancem uctnieu
nazao svojima, koji moju ljubav cee ka. naklon.st.
Ali, ako treba da ga V.li tm ljubavlju prema svetu
samo zato st je bice .ve zemlje, kao sto je t. insekt,
kiSna glista, zmija bel.tSka, tada ce mu, plaSim se,
pripasti veoma mali deo moje ljubav, a nemoguCo
on.lik. k.lik. imam prava da prema glasu razuma
zadrzim za sebe. Cemu tak. svecan. i2dat propis
ako se njeg.vo izvrsenje ne prep.rueuje, jer bi bilo
nerazborito!
Ak. bolje razmislim, nailazim na n.ve tesk.ee.
Taj stranac u.Pste nije vredan ljubavi; stavise, pri
znajem posten., pre zasltZuje moje neprijateljstv.,
cak i mrmju. Izgleda da ne oseca nimal. Ijubavi za
mene, ne pokauje ni najmanji .bzir prema meni. Ln
ce mi priciiti stetu ak. mu t. d.nosi korist. Ne vodi
pr tome raouna da su razmere k.risti u skladu sa
velicinom stete koju D nanosi. Ali i ne m.ra imati
k.risti .d toga, dovoljn. je da mu pricinjava zado
voljstv., pa ce me bez.bzir. ismevati, vredati,
Nelagodnost u kultuTi
317
kleetati, pkazace SV.ju moc nadam .m. St g.d se
on .seca sigurjim a ja besomoCijim, mogu sa
vec.m izvesnosCu ocekvati takav P.stupa. Ako se
ponaSa drugacije, pa prea meni, strancu, poaze
.bzira i pruzi mi zastitu sprema sam i bez .ne za
povest da mu vratim na isti nacin. Da, kada bi .na
visok.opara zapovest glaila: ljubi bliZnjega sv.ga
koliko tj b1Zji tebe Ijubi, ne bih prigovara.. Po
stoji i druga zapovest, k.ja m se cini jos manje ra
zumljiv.m i izaziva u meni jos veee .piranje. ana
glasi: Ijubi svoga neprijatelja. D.br.o razmislivsi, vi
dim da nisam u pravu soo je ne prihvatam ka. jos
teZi zahtev. U .sn.vi su .obe iste.16 Cim m se sada da
cujem dostojanstve glas k.oji porucuje: Bas zato st
tvoj blimji nije dostojan ljubavi i sto ti je ver.vato
neprijatej, treba da ga V.lis k.liko sebe. Sada ra
zumem, .VO je Sc slucaj ka. sa
"
Cred. quia
absurdum
"
.
Vrlo ver.ovatno ce blimji, na zahtev da mee
voli kao sebe, .dg.vorit ist. st. i ja i da ee me .d
biti istim razl.zima. Nadam se da on neee imati ob
j ektiVi.g prava k.lik. ja, ali i o ee i8t. militi. U
svaom slucaju, postoje razlike u P.nasanju Ijudi,
1
6 Veliki pesnik dozvoljava sebi da iskaze najstrozije
zabranjenu psiholosku istinu makar kroz salu. Tako H. Hajne
(H. Heine) priznaje: "Ja sam najmiroljubivije nastrojen. Moje
zelje su sledece: skromna koliba, slamni krov; ali dobar
krevet, dobra hrana, sasvim sveze mleko i buter, ispred pro
zora cveee, ispre vrata lepo drvece. Ako bi dragi Bog hteo
da me ucini sasvim srecnim, omogucio bi mi da dozivim ra
dost sto je 0 to drvece obeseno sest-sedam mojih neprijate
Ija. Ozaloseena srca, pre smrti bih im oprostio sve nedace
koje su mi pricinili za zivota. Da, neprijatelju se mora opro
stiti, al t kada je obesen." (Hajne, Misli i dosetke - G'e:
danken und Einfille).
318
koje etika, bez obzira eime su lslovljene, razvrstava
kao
"
dobre" i
"
lose". Postovanje visoko etiekih zahte
va nanosiee stetu Ilturi sve dok se ove neosporne
razlike ne otlone, j er upravo daju premiju nevaljal
stvu. Ne mogu na ovom mestu da se oslobodim seea
nja na dogadaj koji se dogodio u francuskoj supstini.
Raspravljalo se 0 smrtoj kazni. Jedan govorik se
strasno zalagao za njeno ukidanje i pofujeo bura
primanja. Tada j edan glas iz sale dobaci:
"
Que messi
eurs les assassin commencent", -neka gospoda ubi
ce otpoenu.
Delie rado poricane istine, koja se iza svega toga
krije, j este da eovek nije krotko biee kome j e po
trebna ljubav, a ume i da se brani ako ga neko na
padne, vee da se zbog svojih nagonsih svojstava
mora smatrati u velikoj meri sklonim agresiji. BliZnji
mu, stoga, ne predstavlja samo mogueeg pomagaea i
seksualni objekt, vee i iskuenje da na njemu zado
volji svoju agresiju, da iskoristi bez nanade nje
gOY rad, da ga bez njegove saglasnoti sekualno isko
risti, da prisvoji njegovu imovinu, da ga ponizi, da
mu prieini bol, da ga muei i da ga ubije. Homo ho
mini lupus. Ima li kogod hrabrosti da porene ovu
izreku posle svih zivotnih i istorjskih isustava? Po
pravilu, svirea agresija iseekuje neku provokaciju,
U se stavlja u sllbu neke zamisli eiji bi se cilj
mogao postiei I blazE sredstvima. Pod oolnostima
koje su za nju povoljne, kada otpadnu duhoVe ko
tra-sile koje je obuzdavaju, ispolji se 1 spontano, te
razobliei coveka kao divlju zver, koja ne zna da ste
di sopstvenu vrstu. Ko god se podseti grozota seo
be naroda, prodora Huna, takozvanih Mongola pod
Dzingis-Kanom i Timur-Lenkom, osvajanja Jerusa-
319
lima koje su izvrsili pobozni KrstaSi, pa i uzasa po
slednjeg svetskog rata, moraee pred istiitosti ovoga
gledista poizno da pogne glavu.
Postojanje te sklonosti agresiji, koju mozemo
naslutiti u sebi, a u drugih j e s pravom pretpostav
ljamo, jeste okolnost koja remeti nase odnose sa bli
znjima, a kulturu primorava na svoje napore. Zbog
toga primarog medusobnog neprijateljstva ljudi,
kultua zajednica je u stalnoj opasnosti od raspada.
Zajedicki rani interesi ne bi je odrZali, jer su
strasti proistekle L nagona jace od interesa koje na
laze razum. Kultura mora sve da ueini kako bi agre
siynom nagonu stavila ograde, a njihovo ispoljava
nje prigusila kroz psihiCke reaktivne formacije.
Otuda, dakle, potice nametanje metoda koje ee ljude
nagnati identifikaciji i ograniciti cilj u ljubavnim od
nosima. Otuda ogranicenje seksualnog zivota i ideala
da treba voleti blifujega kao samoga sebe. To je
stvaro opravdano, jer nista drugo nije u veeoj pro
tivureenosti sa 'stvarom ljudskom prirodom. Takvim
nastojanjima kultura do sada nije mnogo postigla
uprkos svih napora. Smatra da se zastitila najgrubljih
ispada brutalnog nasilja, jer je sebi dala pravo da
primeni silu prema prestupnicima. Ali, zakon ipak
ne moze obuhvatiti obazrivija i ,prefinjenija ispolja
vanja ljudske agresije. Svi mi, najzad, napustamo
kao iluziju sve sto smo u mladosti oeekivali od dru
gih ljudi i iskusimo koliko nam oni svojom zlona
meroseu nanose patnji i otezavaju zivot. Bili bismo
nepravieni prema kulturi ao joj pri tome zameramo
da tezi da iz ljudskih aktivosti odstrani sukob i
takmicenje. Oni su, oeigledno, neophodni, ali po zna-
cenju suparnistvo nije isto st i neprijateljstvo, vec
se zloupotrebljava kao pvod za to.
Komunisti smatraju da su otrili put ka otkla
njanju zla. Covek j e nedvosmisleo dobar, blagona
klon prema drugima. Ustanova prvatne svojine j e
pokvarila Ijegovu prirodu. Posedovanje licne svoji
ne daje j ednima moc, a time 1 isktenje da zloupo
trebe druge. Oni koji su liei roseda moraju se dici
kao nerijatelji podjarmljivaca. Sa uidajem lime
svojine, s proglasenjem svih dobara zajednickim,
kako bi ih svi Ijudi mogli da uzivaju, isceznuce zlo
namerost i neprijateljstvo medu ljudima. Niko nece
imati razloga da drugog smatra nerijateljem, posto
su sve potrebe zadovoljene, a svi ljudi ce se drago
voljno prihvatiti potrebnog rada.
Ja nemam veze sa ekonomskom kritikom komu
nistickog sistema I ne mogu da isitam da li je uki
danje private svojine svrsishodno i korino.17 Uvi
deo sam, medutim, da su psiholoske postavke tog si
stema neodrZive iluzije. Oduzimanjem private svo
jine oduzima se Ijudskoj zelji za agresijom jedno
orude, nesumnjivo zacajno, ali svakako ne i lajzna
cajnije. To nimalo ne menja razlike u moci i uticaju
koje agresija zloupotrebljava za svoje eiljeve, pa ni
17 o je u sopstvenoj mladosti iskusio bedu siromatva
r
nodusnost i oholost imucnih, toga ne bi trebalo Sumnji

ltI da ne
a razurev
nja i dobre volje da se bori protiv

Imovne neJednakostI IJudi i svega to iz toga proistiie. Na
ra
o, ako ta
.
borba hoce da se poziva na apstraktnu pravdu
kOJa zateva
.
Jednakost svih Ijudi, lako ce se pojaviti prigo
vo
:
da
e pn
oda
.
nanela nepravdu pojedincima dajuci im u
naJvecoJ merl neJednaka telesna svojstva i duevnu obda
renost, iemu nema pomoci.
Netagodnost u kulturi
321
njeu sttinU. Nju nije stvorila svojina. Ona je sko
ro neograniceo vladala u pradavnim vremenima
kada j e imovina bila j os veoma ouda, ona se vida
takode, vec i u deejoj sobi, tek st je svojina napu
stila svoj analni praoblik, i ona j e talog svih nemih
i ljubavnih medujudkih odnosa, mozda sa jednim
izuzetkom onoga izmedu majke i njenog muSog de
teta. Ukemo li lioo pravo :a materijalna dobra,
prestaje ipak povlastica koja proistice iz seksualh
odnosa, sto mora postati izvor najjace mrznje i naj
zesceg neprijateljstva izmedu inace izjednacenih lju
di. Ao bismo i tu povlastcu otklonili potpunom slo
bodom seksualnog zivota, ako bismo, dakle, odbacili
porodic, klieu kulture, onda se, doduse, ne moze
predvideti kakvim novim putevima bi krenula kul
tura u daljem razvoju, ali siguro mozemo ocekivati
da bi je ta nenaruiva osobia ljudse prirode pra
tila i tamo.
Ocigledo, ljudima nije lako da se odreknu za
dovoljenja svojih agresivnih slonosti jer se pri tom
ne osecaju prijatno. Ne treba poteenjivati prednosti
manjeg kultumog kruga, koji prazi nago, napada
j uci one izvan svoga kruga. Moguce j e uve povezati
veci broj ljudi ljubavlju, ako preostaju drugi na koje
ce se upraviti agresija. Mene je svojevremeo zani
mala pojava medusobnog skobljavanja i ismejava
nja susedih, a inace vrlo blisih zajedniea - Spa
naea l Portugalaea, severih i juznih Nemaca, Engle
za i Skotlandana itd. To sam nazvao
"
narcizam malih
diferencija
"
, ai to ne doprinosi mnogo objaSnjenju.
U tome vidimo samo ugodno i relativno neduzno za
dovoljeje sklonosti agresije cime je claovima z-
jednice olakSao da ostanu skupa. Rasturen na sve
21 Frojd, Odabrana deIa, V
strane, j evrejski narod j e time stekao neprocenjive
zasluge za kulturu natoda domaooa. Na zalost, ni
svi pokolji Jevreja u srednjem veku nisu doprineli
njihovoj hriscaskoj sabraci da Ise ovaj vek preobrazi
u miriji i siguIiji. Ci j e apostol Pavle postavio
u osnove svoje hriscanske zajednice ljubav prema co
veku, neizbezna posledica bila je krajnja netrpelji
vost hriscanstva prema onima koji su ostaH van.
Rimljanima j e verska netrpeljivost bila nepoznata,
jer njihova drZavna zajednica nije zasnovana na lju
bavi, mada j e religija u njih bila stvar drZave, a drZa
va prozeta religijom. Takode nije slucajnost kojoj
nema objasnjenja sto je radi isunjenja sna 0 ger
manskoj vladavini svetom probuden antisemitizam.
Moze se razumeti zasto pokusaj izgradivaja nove ko
munisticke kulture u Rusiji ima za isiholosku podr
sku proganjanje burzuja. Zabrinuto se pitamo sta ce
sovjeti uraditi kada istrebe burzuje.
Ako kultura zahteva tolike zrtve ne samo od
seksualiteta vec i od agresivnih sklonosti ljudi, onda
bolje razumemo da je coveku tesko da se u njoj oseti
srecnim. Pracovek j e zaista bilo lakse jer nije znao
za ogranicenja nagona. Za uzvrat, njegova sigurnost
da dugo uziva u takvoj sreci bila je vrlo mala. Kul
turni covek je razmeio deo mogucnosti da bude
srecan za nesto sigurosti. Ne zaboravimo, takode,
da j e u praporodici takvu slobodu nagona imao j edi
no poglavar, a svi ostali bili su ropski potcinjeni. U ta
pradavna vremena dostigla j e svoj vrhunac sup rot
nost izmedu majine koja j e uZivala prednosti kul
ture i vecine kojoj su te prednosti bile otete. Brizlji
vim ispitivanjem daasnjih primitivnih naroda, sa
znali smo da im ne treba ni najmanje zavideti na
323
slobodi nagonskog zivota. O podleze ogranicenjima
druge prirode, koja su mozda jos strozija nego u sa
vremenog kulturnog covea.
Kada, s pravom, prigovaramo danasnjem stanju
kulture st premao ispunjava nasa ocekivanja da
izgradi zivot u kome cemo biti sreeni, st dozvoljava
mnogo patnje koja bi verovato mogla da se izbegne,
ako nepostednom kritiom zelimo da otrijemo ko
ree njenog nesavrsestva, to cinimo nesumnjivo
ispravno i zbog toga nismo neprijatelji kulture. Sme
mo ocekivati da cemo postepeno izvrsiti odgovarajuce
promene u nasoj kulturi, da cemo bolje zadovoljiti
svoje potrebe i uciniti nepotrebnom ovakvu kritiku.
Ali, mozda cemo se pomiriti i sa idejom 0 iostoja
nju teskoce vezane za sustinu kulture, koju nece
moci ublaziti nijedan pokusaj reforme kulture. Osim
obaveze da ogranicimo nagone, pojavljuje se i opa
snost j ednog staja koga cemo nazvati
"
isiholoSkom
bedom mase
"
. Ova opasnost preti narocito onde gde
su drustvene veze uspostavljee pretezno medusob
nom identifikacijom, pri cemu lieosti voda ne do
bijaju onaj znacaj kaav bi morali da imaju pri
okupljaju masa.18 Sadasnje stanje kulture u Ame
rici pruzilo bi zgodnu priliku da se izucava ta boljka
st preti kulturi. Ipak, necu podleci iskusenju, te
se ne upustam u kritiku americke kulture. Ne zelim
da stvorim utisa da se i j a sluzim americkim me
todama.
18 Vidi: Psihologija mase i Ja. Analiza (Massenpsycholo

gie und Ich -Analyse), 1921.
21*
VI
Ni u jednom radu do saa nisam bio pod jaCr
utiskom da i:osim opste poznato, da trosim harti
j u i rastilo, a kasnije rad slovolagaca i starpara,
da bih pricao stvari koje su same po sebi jasne. Iz
tih razloga prihvatam rado i sa nagovestaj da pri
znavanje svojevrsog, samosta1nog nagona agresije
unosi promenu u psihoanaliticko ucenje 0 nagonia.
Pokazace se da nije tako, da je samo rec 0 jed
nom odavo izvrseom preokret koji treba blje
objasiti i slediti njegove posledice. Od svih poglav
Ija aaliticke teorje koja su se soro razvijala, ice
nje 0 nagonima se s najvecir naporo probijalo. Ono
je, redutim, neophodno za celinu, pa sar rorao da
nesto stavim na njegovo resto. U pocetku sar se
osecao potpuno bespomocan, do mi recenica filo
zofa-pesika Silera da glad i ljubav odrZavaju kre
tanje sveta nije pruzila prvi oslonac. Glad se mogla
sratrati predstavnikor nagona koji teze da odrze
pojedinca. Ljubav teZ ka objektima a glavna joj je
uloga odrZavanje vrte, a to i priroda podstice u sva
koj prilici. Tako su se u prvo vrere suocili Ja-na
goni i objektalni nagoni. Energiju ovih drugih, isklju
civo njihovu, nazvao sar imenom libido. Tako, s-
Nelgodnost u kutturi
325
prost
.
izr:du Ja-agona, i usrere Z8 objek
tu libldinalmh nagona ljubavi dobija najsir srisao.
Medu objektalnim nagonra je i sadstick. L je
odudarao od ostalih jer mu cilj uopste nije bio lju
bav. Po nekim osobinara, cak je blizak Ja-nagoni
ra i ociledno u blisom srodstvu sa nagoom vla
danja, koji nera libidinoznih temji. ova nesla
ganja su prevazidena. Sadiza, ocigledno, pripada
sesualnom zivotu - svirepa igra moze da zameni
nemu. U tom svetlu je neuroza ishod bo:be izredu
nteresa saroodrZanja i zahteva li:ida, borba u kojoj
Je Ja pobedilo, ali po cenu teskih patji i odricanja.
Sva aaliticar ce potvrditi da ovo j os i daas
ne zvuci kao davno prevazidea zabluda. Izrena se
pokazala nephodor kada s se naa ispitivanja
prosirila sa ptisutog ka onom koji potiskuje sa
objetalnih nagoa ka Ja. U V pogledu presudno
je bilo uvodenje pojma narciza, odnosno stava da
je i Ja prozeto ltbidor, da mu, stavise, predstavlja
prvobitni dor i da je i dalje u izvesoj reri nje
gov glavni stab. Taj narcisticki libido upravlja se
ka objektia i postaje tako objektalni libido ali se
v
'
moze ponovo preobratiti u narcistCi libido. Pojam
narcizma je omogucio da se aalitiCi shvate trau
matska neuroza, pa cak i mnogi porerecaji bliski
psihozama. Nije bilo potrebno da napustimo tura
ceje da je prenosna neuroza pksaj naseg Ja da
se odbrai od seksualosti. Medutir, pojam libido
je dosao u opasnost. Posto su i Ja-agoni bili libidi
nozni, jednog trenutka je izgledalo neibemim da se
libido izjedaci sa nagoskor energijor uopste, kao
st je ranije to ucinio C. G. Jung. Pa ipak sar ostao
u uverenju da svi nagoi ne rogu biti istog porekla,
326
Iz k'lt'Te i 'metnosti
iako to jos nisam mogao dokazati. Sledeci korak
naeinio sam u S one strane principa zadovoljstva
(Jenseits des Lustprinzips), 1920, kada su mi prvi
put pall u oei prisilno ponavljanje i kozervativi
karater nagonskog zivota. Polazeci od sekuIacija
o poeetku zivota i bioloih paralela, zakIjueio sam
da, osi nagona odrZanja zive materije i stvaranja
se veci j edinkP9, mora pstojati i drgi nek na
gon, njemu sprota, koji tezi da razgradi ove je
dinke i vrati ih u prvobiti neorgaki oblik. Osim
Erosa, dakIe, postoji i nago smrti. Njihovim delo
vanjem u istom ill supro1nom smislu mogu se obja
sniti fenomeni Zivota. Dokazati, pa, deIovanje pret
postavljenog nagona S nije bilo Iako. Eros se
pokazuje upadIjivo i dosta glasno. Moglo se pretpo
staviti da nago smrti radi neeujno na razaranju u
uutraSjosti zivog bica. Ali, naravno, to nije bio
dokaz. Zatim m je paIo na um da se jeda deo na
gaa uerava protiv spoIjnog sveta i d ispoljava
kao nagon agresije i destrukcije. Tao je i ovaj nagon
primora da sluzi Erosu, time st zivo bice, umesto
sopstvenog, unistava nemo drugo, zivo ili nezivo.
Ogranicavanje agresije upravIjene napolje moralo bi
da pojaca samorazaranje, koje se i inace stalno odi
grava. N a ovom primeru istovremeno smo naucill da
se obe vrste nagona reto pojavljuju - a moZda se
nikada i ne pojavljuju - medusobno odvojene, vec
se stapaju, ali u razlicitim, veoma promenljivim ko-
19 Suprotnost koja se zapaza izmedu neumorne temje
Erosa da se prosiruje i uopste konzervativne prirode nagona
je upadljiva i moze postati polazna tacka i koje ce s po
stavljati novi problemi.
Nelagodnost ' kultuTi
327
licinsim odnosima, te zbog toga ostaju izvan do
meta naseg rasudivanja. Odavno poznat kao parci
jalan nagon seksualnosti, sadizam na pokazuje tak
vu, vrlo snafuu leguru ljubaVe cefje i nagona de
strukcije. U njegovoj sUrotnoti, u mazohizmu, po
stoji veza destruktivnosti orenute unutra i seksual
nosti, cime ova mace nerimetna teznja postaje
upadljiva i ose1a.
Prihvatanje nagona smrti H destruktivnosti na
islo je na otpor cak i u krugu analiticara. Zna ko
liko smo skloi da sve st u ljubavi osetimo da je
opasno i nerijateljsko pripisemo iskonsoj bipolar
nosti njene sustine. Saznanja koja sa ovde razra
dio, u pocetku sam zastupao sao pokusaja radi, ali
tokom vremea su se toliko uevrstila da vise ne
umem drugacije da mislim. Smatram da se teorijski
mogu neuporedivo bolje upotrebiti nego bilo koja
druga. Ona predstavljaju uproscavanje, ali bez za
nemarivaja ili preuvelicavaja cijenica, kakvom
tezimo u naucnom radu. Jasno mi je da smo u sa
dizmu i mazohizmu uvek gledali ispoljavanje nagona
destrukcije upravljeog napolje ili uutra, i jako legi
ranog sa erotikom, ali vise ne mogu da shvatim kako
smo mogli prevideti ubikvitarost neerotiene agresiv
nosti i destrutiVosti i propustiti da im damo mesto
koje zasluzuju prema svome znacaju za objasnjava
nje zivota. Nagon destrukcije okreut unutra, uko
liko nije oboje erotski, obicno promakne opazanju.
Secam se sopstvenog otpra kada se u psihoanalitic
koj literaturi prvi put pojavila ideja 0 nagonu raza
ranja, i koliko mi je trebalo da je prihvatim. Maje
se cudi st su je I drugi odbii st j08 uvek to
cine. NevinaSca, naime, ne vole da im se pomene uro-
328
dena sloost coveka "zlu", agresiji, destrukciji, a
time 1 svireosti. Bog ih j e stvorio po oblicju svoga
savrsenstva i niko ne zeli da se podseti koliko je te
sko spojiti - uprkos uveravaja hriscanske nauke
- njegovu svemoc i bezgraionu dobrotu i nesum
njivo postojanje zla. favo je postao najbolji izgovor
za izvinjeje Boga. Preuzeo je na sebe ekonomso
rasterecenje, istu ulogu koju ima J evejin u svetu
arijevsih ideala. Ali i tada j e Bog odgovora, koliko
za postojaje davola, toUko i za zlo koje on otelov
ljuje. Pred ovakvim teskocama, preporucljivo je svi
ma da se u zgodnoj situaciji duboko poklone visoko
moralnoj ljudskoj prirodi: to ce im pomoci da ih svi
vole i da im zbog toga bude mnogo sta oprosteo.lO
Naziv libido opet se moze primeniti na ispolja
vanje Erosa, kako bi se razlikovao o eergije na
gona smrti.
2
1 Priznajem, njega shvatamo mnogo teze
20 Veoma ubedljivo deluje identifikacija principa zla sa
nagonom razaranja u Geteovom Mefistofelesu:
Jer sve llto nastale
zasluje da propadne.
Dakle, sve je to gresima
razaranjem, ukratko zlom, nazivate
deo mene samoga.
I sam davo ne smatra svojim protivnikom svetinju,
dobro, vel prironu silu stvaranja, razmnozavanja zivota,
dakle Erosa.
U vazduhu, vodi, zemIji
razvijaju se hiIjade kllca
u suvoci, vla:i, toploti, hladnoci.
Da nisam za sebe zadrzao pWnen,
ne bih imao nicega samo svoga.
21 Danasnje shvatanje moze se otprilike izraziti reeeni
com: libido ucestvuje u svakom ispoljavanju nagona, al u
tome nije sve libido.
Nelagodnost u kUltuTi
329
jer ga donekle samo naslucujemo kao ostatak u po
zadini Erosa. Prode nezaazen, ukoliko ga ne izda
legura sa Erosom. Najjasniji uvid u njegovu sustinu
i ocnose sa Erosom dobijamo kroz sadizam, gde on
izopacuje smisao erotskog cilja a pri tome potpuno
zadovoljava seksualne zelje. Ali kada se cak pojavi
i bez ikakvih seksualnih stremljenja, u slepom besu
razaranja, nije mogucno prevideti da je njegovo za
dovoljenje povezano sa izvanrecno velikim narcistic
kim uzivanjem, jer svome Ja ispunjava stare zelje
svemoci. Nagon razaranja, umeren i zauzdan i isto
vremeno zaprece u postizanju cilja, usmeren objek
tima omogucice svome J a da zadovolji zivotne po
trebe i da zavlada prirodom. Njegovo priznanje po
civa preteZo na teorijskim osovama, pa, mora se
priznati, nije sasvim bezbedno od teorijskih zamerki.
P tao nam sada izgleda, na daasnjem stepenu na
sega zanja. Buduca istraZivaja i razmisljanja si
gulo ce to i konaao rasvetliti. Za sve sto sledi sto
jim, dakle, na stanovistu da sklonost agresivnosti
predstavlja osnovni, samostalni nagon u coveka,
i ponavljam, on predstavlja najvecu prepreku kul
turi. Negde u toku ovog istrazivanja rodila se mi
saD da je kultura naroCiti proces koji se odvija medu
ljudima; ja i dalje zastupam tu ideju. Dodajem da je
taj proces u sluzbi Erosa i tezi da sakupi izdvojene
pojedince a kasnije porodice, plemena, narode, na
cije u velike celine. Zbog cega to mora da se do
godi - ne znamo. Ali je bas to delo Erosa. Ljudske
mase mora da su medusobno povezane libidinoznim
vezama. N ece ih odrZati zajedno sama nuzda u pred
nosti zajednice. Ali ovom programu kulture opire
se prirodni ljudski nagon agresije, nerijateljstvo
330 Iz kulture i umetnsti
j ednoga prema svima i svih prema j ednome. Nagon
agresije potoak j e i glaWi predstavnik nagona
smrti, koji smo pronali u Erosa i koji S njim deli
vIast nad svetom. Sada 'smatram da nam nije nepo
znat smisao razvoja kulture. I oa pokazuje borbu
izmedu Erosa i smrt, nagona zivota i nagona raza
ranja, koja se odigrava medu ljudima. Takva borba
j e najbitniji saddaj zivota uoste, pa se zat i raz
voj kulture moze kratko ozaciti kao borba ljudskog
roda za zivot.2 I ovu borbu gigaata zeIe nase da
dilje da ubIaze sa "buji paji s neba".
2 Verovatno mozemo blie oznaCiti: U obliku koji je
uslovio neki nama jos nepoznati doga&j.
VII
Zasto nasi sroici, zivotinje, ne poznaju borbu
za kulturu? Ne znamo. Vrlo verovatno su se neke
medu njima: pcele, mravi, termiti, hiljadama godi
na borili dok su stvorili ddavnu instituciju, podelu
uloga, ogranicenja za pojedince, kojima se mi danas
divimo. Za nas daasnji polozaj 7acajno je sto ose
camo da ne bismo bili sreeni ni u jedoj od ovih
Zivotinjskih ddava, ni u jednoj od uloga koje su
tamo dodeljene pojedincima. U drugih zivotinjskih
vrsta moguca je povreeno uspostavljana ravnote
za uticaja iz spoljnog sveta i nagona koji se u njima
bore, i tao je doslo do zastoja u razvoju. U praco
veka je, moma, nei novi naIet libida ponovo pod
staao raspIamsavaje nagona razaraja. Ovde se
na mnoga ,pitanja jos ne moze odgovoriti.
Drgo jeno pitaje nam je blize: kakvim sred
stvima se sluZi kuItura da bi sputaIa, ucinila bezo
pasnom i1i mozda otlonila agresiju koja joj se isre
cila. Nekoliko metoda smo vec upoznali, ali jos ni
smo onu koja kao da je najvaznija. Nju mozemo izu
cavati kroz istoriju razvita pojedinca. Sta se s njim
desava da bi njegova zeIja za agresijom postala ne
skodljiva? Ne.to vrlo zacajno, sto ne bismo pogodili,
332
,
a st je ipak tako blizu pameti. Agresiju introjici
ramo, interalizujemo, u stvari je vracamo onamo
odakle je potekla, okrecemo je, qakle, protiv sopstve
noga Ja. Tu nju preuzima jedan deo toga Ja koji se
u vidu Nad-ja suprotstavlja preostalom delu i kao
"
savest
"
la njega ustremljuje istu onu strgu agre
sivnost koju bi Ja rado zadovoljilo la stranoj osobi.
Napon izmedu strogog Nad-ja i pokorenog Ja nazi
vamo osecajem krivice; ono se ispoljava kao po
treba za kaznom. Kultura, dakle, savladuje opaSl u
zelju za agresijom pojedinca time st je oslabi, ra
zoruza i posredstvom jedne njegove unutrasnje in
stancije ladzire, kao st to cin posada u osvojenom
gradu.
Lnastank osecanja krivice analiticar misli dru
gacije nego psiholozi. Ali i njemu nije lako da to
objasni. Ako nekog upitao kako nastaje osecanje
krivice, dobiceo, u prvi mah, odgovor kome se ne
moze prigovorti: oseca se krivim (pobozni ce reci :
gresnim) ako uradi nesto st se smatra
"
rdavim
"
.
Primeticemo zatim koliko malo kazuje takav odgo
vor. Pole malo olevanja mozda ce dodati da se
covek moze osecati krivim iako nije ucinio nista rda
vo, vec je samo uvideo svoju nameru da to ucini.
Onda cemo postaviti pitanje: zbog cega se ovde sma
traju jednakim namera i izvrseje? U oba slucaja
pretpostavlja se da je vec poznato da zlo treba od
baciti i spreCiti da bude izvrseno. Kao je doSo do
ovakvog gledista? Smemo odbaciti postojanje urode
ne, tako reci prirodne sposobosti razlikovanja do
brog od rdavog. Zlo cesto ne samo sto nije stetno H
opasno po nase Ja, naprotiv predstavlja nesto ze
ljeno, nesto st mu predstavlja uZivanje. Znaci da
N elagodnost u kulturi
333
uticaj sa strane odreduje sta treba nazvati dobrim
odnosno rdavim. Mora da postoji neki razlog zaSto
se covek potcinio takvom stranom uticaju, jer ga sop
stvena osecajnost ne bi navela na taj put. Lao se
otriva da s u pitaju njegova bespomocnost i za
visnost od drugih, st cemo najbolje opisati kao
strah od gubitka ljubavi. Ako igubi ljubav drugoga,
od koga zavisi, gubi 1 zaStitu o razlicitih opasnosti,
medutm, pre svega dolazi u opasnost da jaci od
njega pokaze svoju nadmoc lad njim u vidu kaZnja
vanja. Dakle
"
rdavo
"
je u pocetku ono zbog cega
nam preti gubitak ljubavi, pa se zbog straha od tak
vog gubita mora da izbegava. Zbg tga i lije vazno
da li smo vec . ucil ili zlo ili cemo ga tek uciniti, u
oba slucaja oasnost se javlja tek kada autoritet to
otkrije. On ce se u oba slucaja !asati na isti nacm.
Ovavo stanje lazivamo necistom savesti. U
stvari, jo mu ne pripada to ime, jer svest 0 krivici
je na tom stupnju ocigledno samo strah od gubitka
ljubavi,
"
socijalni
"
strah. U maloga deteta nikada
i ne moze biti drukcije. P u mnogih odraslih jedi
na promena sastoji se u zamei oca, ili oba roditelja,
vecom ljudskom zajednicom, zato ci su siguri da
autoritet nece sati 0 tome U da im ne moze ni
sta ucinit, oni se po pravilu ne ustrucavaju da cine
rdavo ako od toga oeekuju prijatosti. Strah se od
nosi samo na otkrivanje.l3 Danasnje drustvo uglav
nom mora da racuna s ovavim stanjem.
Velika promea se desava tek kada izgradnjom
Nad-ja autoritet bude iteralizovan. Ovim se pro-
23 Setimo se wvenog Rusoovog (Rousseau) mandarina.
334
blemi savesti podiZu :a visi stupanj. U stvari, tek
sada bi se moglo govoriti 0 savesti i oseGanju kri
vice.24 Sada otpada i strah od
"
biti otkriven
"
i ukla
nja razliku izmedu rdavog postupka i rdave pomisli,
jer se od Nad-ja ne moze nista sriti, cak ni misli.
Verujemo da j e realna obiljnost situacije svakako
minula jer novi autoritet, Nad-ja, nema motiva da
postupa lose sa J a kome prisno pripada. Ali prisu
stvom uticaja geneze, koja omogueava da dalje zive
prslQst ) prevaideno, u osnovi ostaje sve kao je
bilo u pocetku. Nad-ja kinji greSno Ja nepromenje
nim oseeanjem straha i trazi priliku da ga izlozi
kazni spoljnog sveta.
Na tom drugom stupju razvoja, savest pokazuje
jednu osobenost koju nije imala na prethodnom, a
koja se vise :e moze lako objasiti. Naime, st god
je covek cestitiji, utoliko se stroze i nepoverljivije
ponasa savest. Vrhuac dostize u svetaca, koji sebe
optzuju zbog najtezih grehova. Vrlina pP tome gubi
deo obeeane nagrade, poslusno i asketsko Ja ne uzi
va poverenje svoga mentra, trudi se, cini se uza
lud, da ga stekne. Sada ee neko prigovoriti da su to
vestacki podesene teskoee, da je stroZa i budnija sa
vest obelezje moralnog coveka. Kada sveci sebe pro
glasavaju gresnicima onda se on s pravom pozivaju
na iskusenja da zadovolje nagone; tm iskuenjima
su oni narocito jako izlozeni, jer je poznato da se
24 Svako razuman shvatice i uzece u obzir da je U ovom
pojednostavljenom prikazu oltro razdvojeno ono lito se u
stvarnosti odvija u neostrim prelivima, da se ne radi samo
o postojanju Nad-ja vec i 0 njegovoj relativnoj snazi i sferi
uticaja. Sve do sada receno 0 savesti i krivici opste je po
znato i najvecim delom prizato.
335
ona stalnim odricajem samo pojacavaju, a kada se
povremeno zadovolje, bar za kratko vreme, slabe.
Druga ci:jenica sa podrucja etike, toliko bogate pro
blemima, jeste da neuspeh, odnosno promasaj spo
lja, silno pojacava moe savesti u ljudskom Nad-ja.
Dok je coveku dobro, i savest mu je blaga i sVaSta
dopusta njegovom Ja. Ako mu se dogodi neka ne
prilika, povlaci se u sebe, uvidi svoju gresnost, po
veea zahteve svoje savesti, nametne sebi uzdrZlji
vost i kafjava se ispastanjem.25 Citavi narodi su se
tako ponasali; na isti nacin se i danas ponasaju. Ali
ovo se lakO objaSnjava prvobitim, infantilim stup
njem savesti, koji nije napusten posle introjekcije u
Nad-ja, vee pored i iza njega postoji i dalje. Sudbi
nu smatramo zamenom roditeljse instancije. Doziv
Ijena nesreea znaci da nas visa sila ne voli vise, i
pod pretnjom gubitka ljubavi priklanjamo se ponovo
roditeljskim predstavicima, u svome Nad-ja, koje
smo u sreei zanemarili. Ovo je ocigledo u strogo
religioznom tumacenju sudbine kao izraza bozje vo
Ije. Narod Izraela se smatrao najmilijim detetom
Bozjim. Kada je Veki Otac dopustio da se nesreca
za nesrecom sruei na :jegov narod, niko nije posum
njao u takvu vezu sa Njim, niti je posumnjao u Bozju
moe i pravdu. Naprotiv, stvorili su proroke koji
s ih korili zbog gresnosti i na osovu oseeanja kri
vice stvorili prestroge propise svoje svestene religije.
I
25 Mark Tven u jednoj svojoj kratkoj pricici, The first
melon I ever stole (Prva itinja koju sam ikad ukrao) obradio
Je takvo jacanje morala usle nedace. Prva dinja je slucajno
bila zelena. Cuo sam pricu iz usta Mark Tvena. Posto je iz
govorio naslov, zacutao je i kao u nedoumici se zapitao:
"
Was -
1t the first" (Da li je bila prva?) Time je sve rekao.
336
Cudno je, ali se primitivac ponaSa drugacije. Ako mu
se dogodi nesreea, ne pripisuje je sebi vec fetisu, koji
je ocigledno rje srivio, te kaZnjava njega umesto
da to ucini sa sobom.
Poznajeo, dale, dva korena oseeanja krvice:
strah od autoriteta i kasnije nastall strah od Nad-ja.
Prvi prisiljava da se odustane od zadovoljeja na
gona, a drugi, osm toga, taZi i kaZnjavaje, jer se
zabranjee zelje pred Nad-ja ne mogu sakriti. Cull
smo takode kako se moze shvatiti strogost naSeg
Nad-ja, odnosno zahtevi savesti. Ona je, jednostavno,
produzeje strogosti spoljnog autoriteta koji je sme
nila i delom zamenila. Sada uvidamo u kakvom su
odnosu odustajaje od zadovoljenja instinata I ose
eanje krivice. Prvobitno je odricanje o nagona po
sledica straha od spoljnog autoriteta. Odricemo se
zadovoljenja da ne bismo izgubili njegovu ljubav.
Cim smo se odrekli, mi smo, tako reei sa spoljnim
autoritetom "kvit" i ne bi trebalo da preostooe ose
canje krivice. Kada strah potice o Nad-ja, dogada
se drugacije. Ovde odricanje od zadovoljenja nago
na nije dovoljno jer zelja postji i dalje, a ne moze
se sakriti od Nad-ja. Dale, uprkos izvrsenog odri
canja pojavice se osecanje krivice, a to je sa gledista
ekoomicnosti veliki nedostata uspostavljaja Nad
-ja, , kao bi se moglo reei, obrazovanja savesti.
Odricanje od nagona ne oslobodava viSe u potpuno
sti, uzdrzavanje iz cestitosti nije vise nagradeno obez
bedivanjem ljubavi, nedaca koja preti spolja - gu
bitak Ijubavi i kazna od strane spoljnog autoriteta -
zamenjena je trajnom unutajom nesreeom, nae
toseu zbog oseeaja m-ivice.
NeZagodnost u kulturi
337
Ovi odnosi su toliko zamrseni a istovremeno to
liko vaZni, te eu ih, bez obzira na opasnost ponav
Ijanja, razmatrati sa raznih ,strana. Vremenski redo
sled bi bio: prvo, odricanje od nagona zbog straha
od agresije spoljnog autoriteta. Iz toga proistice strah
od gubitka ljubavi; a ljubav je zastita od te kaznene
agresije. Zatim se izgraduje unutraiji autoritet pa
se covek odrice od nagona zbog straha od njega, stra
ha od savesti. U drugom stepeu, rdavo delo i rdava
namera se izjednacuju - otuda poticu svest 0 kri
vici i potreba za kaznom. Agresija savesti konzervira
agresiju autoriteta. Dovde je postalo sve jasno. Ali
gde je tu mesto uticaju nesreee (spolja nametnutog
odricaja) koji pojacava savest do izvanredne stro
gosti savesti najboljih i najposlusnijih? Obe osobine
savesti smo objasnili, ali ipak ostaje utisak da ova
objasnjenja ne dopiru do kraja i da je jedan deo
ostao jos nerazjasnjen. To konacno postize jeda za
misao, koja uostalom pripada psihoanalizi, a neo
znata je obicnom naciu Ijudskog razmisljanja. Ona
je takve prirode da nam omogueava da shvatimo zbog
cega nam je ova stvar izgledala tako zamrsena i ne
pristupacna. Ona, naime, kaze: U pocetku je stvarno
savest (tacnije: strah koji kasnije postaje savest) uz
rok odricanju od nagona, ali kasnije je taj odnos
obrut. Svako odbijanje nagona postaje dinamicki iz
vor savesti, a svako sledeee odbijanje pojacava nje
nu strogost i netrpeljivost. Ako budemo u stanju da
ovo bolje uskladimo sa vee poznatom istorijom po
stanka savesti, moraeemo prihvatiti paradoksalno na
celo: savest je posledica odricanja od nagona, odnoso
(solja nametnuto) odricanje od nagona stvara savest,
koja otada zahteva i dalje odbacivaje nagona.
22 Frojd, Odabrana dela, V
U stvari, protivureeost ove recenice i opisane
geneze savesti nije tako velika, a nalazimo nacin da
j e jos vise smanjimo. Radi lakseg izlaganja, uzmimo
za primer nagon agresije, uz pretpostavku da se u
ovom slucaju desava samo odricanje od agresije. Na
ravno, ovo je samo privremena pretpostavka. Onda
odricanje od nagona tako deluje na savest da Nad-ja
preuzme svaki deW'! agresije koju ne zadovoljimo, te
se njegova agresivost (protiv Ja) pojaca. To nije sa
svim u skladu sa gledistem da je prvobita agresiv
nost savesti produzetak strogosti spoljnog autoriteta
i, prema tome, nema nikakve veze sa odricanjem. Ali
i to neslaganje cemo izgladiti ako utvrdimo drugo
poreklo prvobitne snabdevenosti Nad-ja agresijom.
Dete, svakako, razvija vrlo veliku agresivnost prema
autoritetu koji mu ometa prva, ali i naj:acajnija
zadovoljenja, bez obzira na to kakve su vrste bila
trazena odricaja od nagona. Dete je nuZo moralo
da se odrekne zadovoljenja te osvetnicke agresije.
Ono nalazi izlaz iz o\e teske ekonomske situacije pu
tem poznatih mehanizama. Idetifikacijom unosi u
sebe taj nerikosnoveni autoritet, koji sada postaje
Nad-ja, i preuzima svu onu agresiju koju je kao dete
zelelo da upotrebi protiv njega. Ja deteta mora da se
pomiri sa zalosnom ulogom tako ponizenog - oce
vog - autoriteta. Ovo je obrtanje situacije, st se
cesto desava: Kada bih ja bio otac a ti dete, i ja bih
postupao lose s tobom. Odnos izmedu Ja i Nad-ja je
zeljom izopaceno vracanje realnih odnosa izmedu jos
nepodeljenog Ja i jednog spoljnog objekta. To je,
takode, tipicno. Bitna razlika, medutim, lezi u tome
st prvobitna strogost naseg Nad-ja nije - ili nije
toliko -strogost koju smo iskusili od objekta ili koji
339
mu pripisujemo, vec odraZava sopstvenu agresiju
upravljenu protiv njega. Ako se to pokaze tacnim,
. smemo zaista tvrditi da j e u pocetku savest nastala
potiskivanjem jedne agresije i da je u daljem raz
voju pojacavaju nova takva poUskivanja.
Koje je od ova dva shvatanja ispravno? Prethod
no, koje nam genetski izgleda tako nepobitno, H no
vije, koje je tako sreeno zaokruglilo teoriju? Ocigled
no s oba isravna, ona se medusobno ne sukoblja
vaju, cak imaju jednu dodiru tacku jer osvetnicku
agresiju deteta odreduje i velicina kaznene agresije
koju ono ocekuje od oca. Ali iskustvo uci da stro
gost oog Nad-Ja koje se razvilo u deteta ni u kom
slucaju ne odrazava strogost postupaka koje je ono
dozivelo.2
8
Ona j e, izgleda, nezavisna od ovog postu
panja, pa i pored vrlo blagog odgoja 'neko dete moze
imati veoma strogu savest. Ipak bi bilo pogreSno pre
uvelicavati tu nezavisnost. Lako se mozemo uveriti
da strogost vasitanja veoma utice i na izgradnju
decjeg Nad-Ja. Moze se reci da pri izgradnji Nad-ja
i nastajanju savesti deluju skupa urodeni konstitu
cionalni faktori i uticaji miljea realne okoline. Ovo
ne treba da zvuci cudno jer je to opsti etioloski uslov
svih ovakvih procesa.
2
7
28 St su s pravom istakli Melanie Kelin i drugi, engle
sk autorl. d
2 F. Aeander je u Psihoanatizi celokupne
.
tic?osti
(sychoanalyse der Gesamtpersonlichkeit), 1927, u
l AJhor
nove (Aichhorn) studije 0 vaspitnoj zapustenosl l
pravno
procenio oba glavna tipa patogenih metoda vaspltanJa, p
teranu strogost i raaienost. Preterano mek i poPUStl
_
otac bice povod stvaranja u deteta prestrogog Nad
Ja, Jer
to dete, prozeto Ijubavlju koju prima, nema drugi ia te
22*
340
Moze se, taode, reci da dete kada na prva na
gonska odrcanja reaguje preterano jaom agresijom
i odgovarajucom strogoscu svog Nad-ja sledi jedan
filogenetski uzor, te prelazi aktuelno opravdanu me
ru, jer je otac preistorije svakako bio uzasan i ka
dar da bude u najvecoj meri agresivan. Razlike iz
medu dva shvatanja 0 postanku savesti jos vise se,
dakle, smajuju ako sa individualne predemo na fi
logenetsku istoriju razvoja. Ali se zato ukazuje nova
znacajna razlika izmedu ova dva procesa. Ne mo
zemo preci preko tvrdeja da osecanje krivice Ijud
skog roda potice iz Edipovog kompleksa i da je ste
ceno kada su udruzeni sinovi ubili oca. Tada jedna
agresija nije potisnuta, vec izvrsena. Smatramo da
ista ta agresija, kada je dete potisne, postaje izvor
osecaja krivice. Posle svega ovoga neeu se zaeuditi
ako neki citalac ljutito uzvikne:
"
Znaci svejedno je,
ubili oca ili ne. Oseticemo se krivim u svakom slu
caju! Imamo pravo da posumnjamo u ponesto: ili
nije taeno da osecaje krivice potice od potisnute
agresije, ili je istorija 0 ubistvu oca samo roman, a
deca praljudi nisu ubijala svoje oceve cesce nego st
to cine danasnja. Uostalom, ukoliko to nije roman
vec verodostojna istorija, pred nama bi bio slucaj u
kojem se desava ono st ceo svet ocekuje, naime:
svoju agresiju okrece unutra. U vaspitno zapustenog, koji je
odgajan bez Ijubavi, nedostaje napon izedu .a i Nad-Ja pa
se sva njegova agresija moze uputiti napolje. Ako ostavimo
po strani konstitucionalni faktor (mada ga moramo priznati),
mozemo reci da stroga savest nastaje sadejstvom dva zivotna
uticaja: odbacivanjem nagona, koji oslobada agresivnost,
i dozivljajem Ijubavi, koja okrece agresiji put unutra i pre
nosi je na Nad-Ja.
341
neko se oseca krivim zato st je stvaro ucinio nesto
st se ne moze pravdati. A za taj slucaj, koji se sva
kodnevno ponavlja, psihoanaliza nam jos duguje
objaSnjenje.
"
To je istina, pa moramo nadoknaditi. Ali nije to
neka velika tajna. Krivicu koju osecamo posto smo
nesto zgresili treba nazvati kajanjem. Ono se odnosi
samo na jedno delo i pretpostavlja, naravno, da j e
savest, spremnost da se osecamo krivim, postojala jos
pre ucinjenog dela. Kajanje takve vrste nam zato ni
kad nece pomoci da otkrijemo poreklo savesti i ose
canje krivice uopste. Tok dogadaja u ovim svako
dnevnim slucajevima obifo j e sledeci: neka nagon
ska potreba koja je ste'
k
la sage postigne zadovo
ljenje uprkos savesti, koja je u krajnjoj liniji ipak
ogranicee moci. Posle prirodnog slabljenja potrebe
koja j e zadovoljena, uspostavlja se raniji odnos sna
ga. Psihoanaliza je zato u pravu st u ovoj rasravi
izostavlja slucaj osecanja krivice zbog kajanja, bez
obzira st je cest i st je njegov prakticni znacaj
velik.
Ali iako osecanje krivice potice od ubistva pra
oca, to ipak predstavlja slucaj
"
kajanja
"
. A, prema
pretpostavci, tada, pre uCnjenog dela, nisu postojali
savest i osecanje krivice. Otkuda u tom slucaju po
tice kajanje? Ovaj slucaj zaista mora da nam razjasni
tajnu osecanja krivice i ucini kraj nasoj pometnji.
Ja mislim da ce to i uciniti. OndaSje kajanje ishod
j e prvobitne osecajne ambivalencije prema ocu. Si
novi su ga mrzeli, ali i voleli. Posto su agresijom
utolili mrnju, u kajanju zbog toga dela se ispoljila
ljubav. Ona j e njihovom identifikacijom sa ocem iz
gradila Nad-ja, dala mu moc oca kao kau za po-
342
Iz kuLture i umetnosti
ClnJeno delo agresije protiv njega, ustrojila ograni
eenja da bi spreeila ponavljanje dela. Sklonost agre
siji prema ocu se ponavljala i u sledeeim pokole
njima, pa je i oseeanje krivice i daIje postojalo i po
jaeavalo se iznova prilikom svakog potiskivanja agre
sije i njenog preosenja u Nad-ja. Sada, mislim, ko
naeno i potuno jano shvatamo dve stvari - udeo
ljubavi u nastajanju savesti i sudboonu neizbeznost
oseeanja krvice. Stvaro, nije bitno da li je neko
ubio oca U se uzdrZao od toga dela, u oba slueaja
se mora oseeati krivim, jer je oseeanje krivice izraz
konflikta ambivalence, veooe borbe izmedu Erosa i
nagona razaranja, odnosno nagona smrti. Ovaj se
konflikt raslamsa eim je eove suoeen sa obavezom
ca Zivi u zajedici. Sve dok je j edini oblik zajednice
porodica, taj konflikt moze da se isolji samo kao
Edipov kompleks, mora da ustanovi savest i stvori
prvo oseeanje krivice. Pri pokusaju prosirenja zajed
nice, isti kofikt se nastavlja u oblicima uslovljenim
proslosC, pojaeava se, a posledica je dalji porast ose
eanja krivice. Kultura se pokorava uutraSnjem ero
tieom nagonu, koji zahteva da ona ujedini ljude u
evrsto pvezanu masu, a ona moze postiei taj cilj
samo neprekidnim rojaeavajem oseeanja krivice.
8to je zapoeeto ocem, zavrsava se na masi. Ako kul
tura predstavlja luZni put razvoja od porodice ka
eoveeanstv, oda je s njo nerasldi'o povezano
stalno jaeanje oseeanja krivice, mozda do razmera
koje ee pojedinac teSo moei da podnosi. To je po
sledica urodenog konflikta ambivalecije, koji po
tiee iz veCog sukoba ljubavi i teZje za smreu.
Podsetimo se optuzbi velikog pesnika protiv
"
nebe
skih sila
"
:
Vi nas uvodite u zivot
Dozvoljavate jadniku da postane gresan,
Pa ga prepustate patnji
jer se svaki greh sveti na zemlji.28
343
Preostaje nam j edio da uzdahnemo pred sazna
njem da je pojediim ljudima dato da iz vrtloga sop
stvenih osecanja, eak i bez lapora, izvlaee najdublje
istine, do kojih mi ostali treba da se probijamo uz
muenu neizvesnost, pipajuei.
28
Goethe - Pesme sviraca n harfi i dela WHhelm
Meister.
VIII
Stigavsi na kraj ovakvog puta, autor se oseca
duznim da svoje citaoce zamoli za oprostaj sto im
nije bio vest vodic i nije postedeo dozivljaja me
stimienih praznina i tegobnih stranputica. Nema sum
nje, moglo se uraditi i bolje. Pokusacu da naknadno
nesto popravim.
U prvom redu, naslucujem da citaoci imaju
utisak da je rasrava 0 osecanju krivice prevazisla
okvire ovog izlaganja, da zauzia suvise prostora i
da j e potisnula u stranu ostali sadrZaj s kojim nije
uvek najcvrsce povezana. To j e mozda poremetilo
sklop poglavlja, ali odgovara mojoj nameri da ose
caje krivice predstavim kao najvazniji problem
kulturnog razvoja i dokaZem da je cena kulturog
napretka placena gubitkom uzivanja srece zbog j a
canja osecanja krivice.2 Ova tvrdnja, koja j e krajnji
29 "I tako, savest stvara kukavice od svih nas . . . " Op
tuzba na racun danasnjeg vaspitanja zato st krije od mla
dog coveka kakvu ce ulogu igrati seksualnost u njegovom zi
votu nije jedina. Ono je pogresno, osim toga, jer coveka ne
priprema na agresiju, iako je predodredeno da joj on pred
stavlja objekt. Vaspitanje otprema omladinu u zivot sa ne
tacnom psiholoskom orijentacijom i ono postupa kao kada
Nelagodnost U kUltUTi
345
rezultat moga istraZivanja, jos uvek ZVUCl strano, a
to se moze dovesti u vezu sa veoma osobenim, ali
potpuno neobjasnjenim odnoso osecanja kTivice i
nase svesti. Kada je u pitanju obica slucaj (po nama
normalan) kajanja, ono se sasvim jasno nalazi u sve
sti, cak smo navikli da kazemo umesto "oseca se kri
vim" - "svestan krivice
"
. I'spitivanjem neuroza,
cime smo uostalom dobili najdragocenije putokaze za
razumevanje normalnog, pokazali su se i suprotni
odnosi. U jednoj takvoj afekciji, prisilnoj neurozi,
osecanje krivice vrlo se upadljivo namece svesti, su
vereno vlada klinickom slikom i bolesnikovim zivo
tom, i jedva dopuSta da se j os nesto pojavi uz njega.
Ali u vecini drugih slucajeva i oblika neuroza ono
ostaje potpuno nesveso; medutim, zbog toga ne ispo
ljava slabije delovanje. Bolesnici nam ne veruju kada
im nagovestimo da i u njih 'postoji nesvesno oseca
nje krivice. Da bi nas samo upola razumeli, prica
mo im 0 nesvesnoj potrebi za kaznom kroz koju se
ispoljava osecanje krivice. Ne treba, ipak, precenji
vati povezanost sa oblikom neuroze. Medu bolesni
cima od prisilne neuroze postoje tipovi koji svoj e
osecanje krivice ne zapazaju H ga osete u vidu neke
nelagodnosti ili neke vrste straha tek kada su spre-
bi ucesnike neke polarne ekspedicije opremili letnjom ode
cor i mapama severno-italijanskih jezera. U tome se jasno
zapaza izvesna zloupotreba etickih postavki. Njihovoj stro
gosti ne bi naskodilo ako bi vaspitac rekao: takvi bi trebalo
da budu Ijudi da bi bili srecni i mogli druge da usrece. Ali
moramo racunati da oni nisu takvi. Umesto toga, omladina
ostaje u uverenju da svi postuju eticke propise, dakle da u
cestiti. Na ovaj nacin stvaramo podlogu zahteva da i ona
postane takvom.
346
ceni da izvrSe neku odredenu radrju. Ove stvari tre
balo bi vec jednom da shvatimo, ali za sada ne moze
moo Mozda je ovde dobrodosla lapomena da je ose
canje krivice u suStii samo j edna toicka podvrsta
straha, koja se u kasjim fazaa potpuno podudara
sa strahom od Nad-ja. A u strahu se pokazuju iste
neobicne varijacije u odnosu na svest. Na neki nacin,
strah se nalazi u pozadini svih simptoma, 8 on osva
ja svest cas buCno, rotuno, a ca se tolo ueSo
prikriva da smo primorai govoriti 0 nesvesnom stra
hu , ao zelimo da imao psiholosku cistu savest,
jer je strah najpre samo j edno osecanje, 0 mogucno
stima doZivljavanja straha. I zato se moze s Iakocom
zamisliti da se ni osecanje krvice prouzrokovano kul
trom ne dozivljava kao takvo, vec da dobrim delom
ostaje nesvesno ili se pojavljuje kao nelagodot, ne
zadovoljstvo, za koje traZimo druge motivacije. Reli
gije, bar, nisu nikada potcenjivale ulogu osecanja
krivice u kulturi. One cak nastoje da covecanstvo
osIoboe toga osecanja krivice, U, kako ga nazivaju,
- greha. Ovo im priznanje nisam odao na drugom
mestu.30 Prema nacinu na koji se u hriscastvu stice
spasenje: zrtvom jednog pojedinca, koji time uzima
na sebe jedan svima zajednicki greh, izveli smo za
kljucak kakav je mogao biti prvi povod za opterece
nje onom prakvicom kojom je i zapocela kultura
31
Nije larocito vaZno, ali mozda nije ni suvisno,
st objasnjavam znaceje pojedinih reci kao: Nad-ja,
savest, osecaje krivice, potreba za kaznom, kajaje,
30 Mislim na Buducnost jedne iluzije (Die Zukunft einer
Illusion) 1927.
31 Totem i tabu (Totem und Tabu) 1912.
347
jer smo ih mozda cesto upotrebljavali odvec sIobod
no i jednu umesto druge Sve se odnose na istu
stvar, ali imenuju njee razne strane. Nad-ja je in
stacija koju smo mi dokucili. Savest je jedna od
funkcija koje mu pripisujeo, ona obavlja duost
cenzora i treba da nadzire i ocenjuje postupke i na
mere naSeg Ja. Osecanje krivice, tvrdoca Nad-ja, isto
je, dale, st i strogost savesti. Ono predstavlja zapa
zaje naeg Ja da je pod takvim nadzorom, procenu
napona imedu njegovih teznji i zahteva Nad-ja. Ono
je strah od ove kriticke instacije koji je u osnovi
citavog tog odnosa i potreba za kaZnj avaj em, ono
je izraz nagaa naseg Ja, koje je pod uticajem sadi
stickog Nad-ja postalo mazohisticno, st maCi da Ja
jeda deo nagona za samoUiStenjem, koji postoji u
njemu, upotrebljava za eroticno vezivaje sa svojim
Nad-ja.
-.
L savesti se le bi moglo govoriti pre nego sto
se ustanovi .postojaje Nad-ja. Svest 0 krivici, sloZi
cemo se, nastala je pre Nad-ja, pa prema tome I pre
savesti. Ona zato predstavlja neposredan izraz straha
od spoljnog autoriteta, priznavanje napona izmedu
Ja i njega. Direktan je potomak konflikta izmedu po
trebe za njegovom ljubavi i pritiska za zadovolje
njem nagoa, cije obuzdavanje prouzrokuje sklonost
agresiji. Natkriljavaje ovih dvaju sIojeva osecanja
krivce, straha od soljnog i od unutrasnjeg autori
teta, otezalo lam je bolji uvid u odnose savesti. Ka
janje je opsti naziv reakcije Ja u jednom slucaju
osecanja krivice i saddi malo izmenjen osecajni
materijal straha koji deluje u pozadili svega toga; _
kajanje i samo predstavlja kaznu, ali moze da ukljuci
348
i potrebu za kaznom. I kajanje, dakle, moze biti
starije od savesti.
Nece smetati ako jos jednom pomenemo protivu
recnosti koje su nas u toku naseg isitivaja za tre
nutak zbunile. Osecanje krivice je jednom bilo po
sledica uzddane agresije, a drugi put, i to baS na
svom istorijskom pocetk,u -priliko ubistva oca -,
posledica izvrsene agresije. Nasli smo, doduse, izlaz
iz ove teSkoce. Ustanovljenjem unutraSjeg autorite
ta, Nad-ja je iz temelja izmenilo bas te odnose. Pre
toga su osecanje krivice i kajanje bili jedno isto.
Napoinjemo da treba zaddati naziv "kajanje"
samo za reakciju posle stvarno izvrsene agresije. Ka
snije, uz svezmajuce Nad-ja, razlika izmedu name
ravane i izvrsene agresije izgubila je svoj znacaj.
Otada, osecanje krivice mogu da prourokuju kako
stvaro izvrseno nasilje, st zna ceo set, tako i samo
nameravao, st je otkrila psihoanaliza. I pored pro
menjene pSiholoske situacije, konflikt ambivalence
dva pranagona nastavlja sa istim delovanjem. Dolazi
mo u iskusenje da ovde trazimo resenje zagonetke
toliko nestalnih odnosa izmedu osecanja krivice i
svesti. Osecaje krivice u vidu kajanja zbog rdavog
dela trebalo bi da bude uvek svesno, a ono koje je
nastalo zapaZanjem impulsa za rdavo delo moglo bi
ostati nesvesno. Ipak, nije tako jednostavno, prisilna
neuroza to energiono pobija. Na drugu protivurecnost
nailazimo procavajuci agresivnu eergiju kojom
smatramo da raspolaze Nad-ja. Prema jednom gledi
stu, ona je samo produzenje energije kaznjavanja
spoljnog autoriteta, oddana za dusevni zivot. Drugo
glediste smatra da je u pitanju prvenstveno neuo
trebljena sopstvena agresija uperena protiv autorite-
349
ta koji obuzdava. Prvo se ucenje, cini se, bolje ukla
pa u istoriju, a drugo u teoriju osecanja krivice.
Dubljim razmisljanjem, skoro su otklonjene na izgled
nepomirljive suprotnosti.
Ispostavilo se da je u obe bitno i zajednicko
agresija, koja je upucena unutra. I klinicko zapaza
nje, s druge strane, potvrduje da se mogu razlikovati
dva izvora agresije pripisae nasem Nad-ja. U poje
dinom slucaju jace deluje jedan H drugi, ali opste
uzev, oni deluju zajedno.
Cini mi se da postavku koju sam ranije predlo
zio da privremeno prihvatimo treba na ovom mestu
ozbiljno da branim. U najnovijoj literaturi analiza
zapaza se teznja ka ucenju da svako zatajivanje,
svako spreeavanje zadovoljeja nagona ima, odnosno
moze imati, za posledicu pojacanje osecanja krivice32
Mislim da stvaramo veliku olaksicu teoriji ako pri
hvatimo da ovo vazi samo za nagone agresije i da
cemo malo toga naci S!protivureci ovakvoj postavci.
Kako dinamicki i ekonomski objasiti zasto se zbog
nezadovoljenog erotskog zahteva pojacava osecanje
krivice?
Ovo je, cini se, mogucno samo zaobilazno: ako
se sprecavanjem erotskog zadovoljenja pobudi jedan
deo agresivne sklonosti protiv lieosti koja ometa
zadovoljenje i ako zatim mora da bude potisnuta
sama agresija. Ali onda se ipak samo agresija, posto
je potisnuta i preneta na Nad-ja, preobraca u oseca
nje krivice. Uveren sam da cemo mnoge dogadaje
moci predstaviti jednostavnije i jasnije ako primenu
32 Narocito u E. Jonesa, Susan Isacs, Melanie Klein; a
kako sam shvatio i kod Reika i Alexandera.
otkriea psihoanalize 0 poreklu osecanja krivice ogra
nicimo na agresivne nagone. Ispitivaje klinickog
materijala ne daje nam za ovo odreden odgovor, jer
se, shodno lasoj pretpostavci, obe vrste nagona retko
kada pojavljuju ciste, medusobno odvojene. Izucava
nje ekstremnih slucajeva svakako ce uputiti na pra
vac koji ocekujem. Pokusacu da ovo odredenije
shvatanje prvi put iskoristim, te eu ga primeniti na
proces potiskivanja. Kao st smo naucili, simptomi
neuroze su u sustini zamena za zadovoljavanje neo
stvareih seksualnih zelja. Tokom analitickog rada
bili smo iznooadeni saznanjem da mozda svaka neu
roza skriva izvesnu kolic]u nesvesnog osecanja kri
vice, koja, sa svoje strane, ucvrscuje simptome kori
steci se njima za kamjavanje. Sada nam je lako da
formulisemo sledecu receicu: kada se jedna nagon
ska teznja potisne, pretvore se njeni libidinozni delo
vi u simptome, a njene agresivne komponente u
osecanje krivice. Ako je ova recenica cak samo u
proseku pribliZno taea, ona zasluzuje nasu paznju.
Nekim citaocima ove rasprave mozda ce se ucini
ti da su suvise cesto slusali formulu 0 borbi izmedu
Erosa i nagoa smrti. Trebalo je da ta formula obe
lezi proces kulture koji se odigrava u covecanstvu,
ali ona je proSirena i na razvoj pojedinca a, povrh
svega, trebalo je da skine veo tajne sa organskog
zi vota uopSte.
Ispitivanje uzajamih odnosa izmedu tfi rojave,
izgleda, ne moze se izbeci. Vracanje na istu formulu
opravdano je razmatranjem da su proces kulture co
vecanstva kao i razvoj pojedinca isto st i zivotna
zbivanja, dakle nesto st mora imati udela u najop
stijem svojstvu ziVota. Ali bas zbog toga, postojanje
351
ove opste crte ne doprinosi razlikovanju sve dok se
ona narocitim okolnostima ne suzi. Stoga nas moze
umiriti tek tvrdenje da je proces kulture Ijudskog
roda ona modifikacija zivotnog procesa kroz koji taj
proces prolazi pod uticajem zadata koji je postavio
Eros a podstakula Ananke -realna nuzda; a taj za
datak je ujedinjenje pojedinaca u zajednicu Ijudi
uzajamno libidinozno povezanih. Obratimo li paznju
na veze izmedu procesa kulture covecanstva i procesa
razvoja ili odgoja pojedinca, bez mnogo kolebanja
cemo prihvatiti da su oba procea slicna, ukoliko se
ne radi 0 istom procesu, ali na razlicitim objektima.
Kulturni proces covecanstva, naravno, apstrakcija je
viseg reda nego sto je razvoj pojedinaca, zato je teze
da se ovaj proces predstavi ocigledno, pa zato i ne
treba preterivati u traganju za analogijaa. Posto su
ciljevi istovetni - ovde uklapanje pojedinca u ljud
sku masu, a onde stvaranje od mnogih pojedinaca
jedne masovne zajednice - ne moze nas iznenaditi
slicnost upotrebljenih sredstava i nastalih fenomena.
Zbog svoje izvanredne vaznost, ne moze i dalje biti
neomenuta osobina kojom se ova dva procesa razli
kuju. U procesu razvoja pojedinca glavni cilj je pro
gram principa zadovoljstva da se postigne zadovolje
nje u osecanju srece. Uklapanje u Ijudsku zajednicu,
ili prilagodavanje njoj, izgleda da je uslov koji je te
sko mimoici i st mora da se ispuni na putu postizanja
srece kao cilja. Mozda bi bolje bilo da nema toga pred
uslova. Drugim recima: individualni razvoj, cini se,
produkt je interferencije dye teznje:' teznje za srecom,
koju obicno nazivamo
"
egoisticnom
"
, i teznje za uje
dinjenjem sa drugima u zajednicu, koju nazivamo
"
altruisticnom
"
. Oba naziva ne kazuju mnogo. Rekli
352
Iz kurture i umetnosti
smo da j e u individua1nom razvoju glavni naglasak
na egoisticnom, ili teznji za srecom, dok se druga, na
zovimo je kultura teznja, po pravilu zadovoljava
ulogom ogranicavanja. Drugacije j e u pmcesu kulture.
Tu je cilj stvaranja celine od ljudskih individua dale
ko najvazniji. Usrecivanje kao cilj, doduse, jos posto
ji, ali je potisnuto u pozadinu. Gotovo se Cini da bi
najbolje uselo stvaranje velike Ijudske zajednice ka
da se ne bi moralo brinuti za srecu pojedinca. Proces
razvoja pojedinca, prema tome, moze imati svoje oso
benosti, koje se ne nalaze u kulturnom procesu cove
castva. Samo, ako j e cilj prvog zbivanja prikljucenje
zajednici, ono se mora podudarati s ovim drugim.
Kao st planeta ne kruzi samo oko svoga central
nog tela, vec se okrece oko svoje osovine, tako i poje
dinac uCestvuje u razvojllom putu covecanstva i isto
vremeno ide svojim sopstvenim putem. Ali, naSim
kratkovidnim ocima izgleda da j e igra sila na nebu
okamenjena u jednom veonom poretku. U organskom
zbivanju vidimo jos i kako se sile medusobno bore i
kako se ishod konflikta neprestano menja. U svakoj
licnosti, isto tako, moraju da se bore obe teznje - za
licnom srecom i za prikljucenje drugima. Oba proce
sa, individualni i kulturni razvoj, moraju se susresti
kao neprijatelji i boriti se za prostor, ali ova borba
izmedu pojedinaca i drustva ne potice od suprotnosti
verovato nepomirljivih praagona, Erosa i smrti,
vec predstavlja nesuglasicu oko gazdovanja libidom,
slicno sukobu oko raspodele libida izmedu Ja i obj ek
ta, ali ono ostavlja mogucnos licnosti da na kraju
postigne poravnanje. Nadajmo se da ce tako biti i u
buducoj kulturi, iako ona, za sada, veoma otezava
zivot pojedinca.
\
Nelagodnost u kurturi
353
Analogija izmedu kulturog procesa i razvojnog
puta individue moze se znatno prosiriti. Maze se, na
ime, tvrditi da i zajednica izgraduje jedno Nad-ja,
pod cijim se uticajem odigrava kulturni razvoj . Bio
bi privlacan zadatak za poznavaoca ljudskih kultura
da ispituje u pojedinostima tu slicnost. Ja eu se ogra
niciti na to da istaknem neke upadljive einj enice.
Nad-ja neke kulturne epohe slicnog je porekla kao i
u pojedinca. Ono poeiva na utisku koji su za sob om
ostavile velike vode, ljudi nadmo6ne snage duha, H
oni u kojih se jedno od Ijudskih stremljenja razvilo
najjace i najcistij e, pa zato cesto i najj ednostranije.
U mnogim slucajevima ta anaIogija ide jos i dalje, jer
su ih drugi Ijudi - dosta cesto, iako ne uvek, - za
svoga zivota ismevali, zlostavIjali ih i odstranji
vali na grozan nacin. Tako se isto i praotac tek dugo
posle nasilne smrti uspeo do bozanstva. NajdirIjiviji
i
primer takve sudbinske isprepletanosti je lienost Isu-
sa Hrista, ukoliko ona ne pripada mitu, koji je seca
nje na taj pradogadaj iz dubina vratio u zivot . . .
Druga taeka podudarnosti jeste st kulturno Nad-ja,
koje isto kao i Nad-ja pojedinca, postavlja stroge
ideaIne zahteve, a nepostovanje kaznjava strahom od
savesti. Pred nama je zanimljiv slueaj, j er su dusev
na zbivanja u vezi s tim bolje upoznata u masi i pri
stupaenija su svesti nego st je to mogueno postici u
pojedinca. Kod njega, u slueaju napetosti, mozemo
zapaziti agresiju Nad-Ja samo u vidu suviSe naglase
nih prebacivanja. Zahtevi obieno ostaju u pozadini,
najeesce nesvesni. Ako ih dove demo u svest, pokaze
se da pripadaju propisima ondasnjeg kulturnog
Nad-Ja. Na tom mestu su, mozemo reci, oba zbivanja
- kulturni proces razvoja mase i razvoj lienosti -
354
redovno stopljeni. Neka ispoljavanja i svojstva Nad
-Ja mogu se zato lase upoznati po njegovom pona
sanju u kulturnoj zajednici nego u pojedinca.
Nad-ja kulture izgradilo je svoje ideale i istaklo
svoje zahteve. Medu ovim poslednjima, oni koji se
bave meduljudskim odnosima sastavljeni su ujedno
kao etika. U svima vremenima, etici je pridavana naj
veea vrednost, kao da su se upravo od nje oeekivala
naroeito vazna postignuea. Stvarno je etika usmerena
na onu taeku koja je dobro poznata kao najranjivije
mesto u bilo kojoj kulturi. Etiku zato treba shvatiti
kao terapeutski pokusaj, nastojanje da se pomoeu za
povesti Nad-ja postigne ono st dosad drugim kultur
nim radom nije postignuto. Znamo ve da j e ree 0
tome, eime otkloniti najvecu prepreku kulture -kon
stitucionalnu ljudsku sklonost medusobnoj agresiji.
Bas zbog toga postaje nam naroeito zanimljiva vero
vatno najmlada za,povest kulturog Nad-ja: "Ljubi
bliznjega svoga kao samoga sebe.
"
U toku izueavanja
i leeenja neuroza, zakljueili smo da se tome Nad-ja
pojedinca mogu zameriti dye stvari. Strogoseu svoiih
zapovesti i zabrana vodi vrlo malo raeuna 0 sreei Ja,
jer ne uzima dovoljno u obzir otpore poslusnosti: ja
einu nagona Onog i teskoee iz spoljnog sveta. Primo
rani smo vrlo eesto da se iz terapeutskih razloga bori
mo protiv Nad-ja i trudimo se da smanjimo njegove
zahteve. Slieni su prigovori i etiekim zahtevima kul
turnog Nad-ja. Ono, takode, ne vodi raeuna 0 dusev
noj konstituciji ljudi; izdaje naredbu ne pitajuei se
da 1i je eovek u stanju da je poslusa. Ono, stavise,
smatra da je eovekovo Ja psiholoski sposobno za sve
st se od njega zahteva i da je Ja sposobno da neo
granieeno vlada svojim Ono. To je zabluda. L8 \ u
355
normalnog eoveka vladanje Onim ima granice koje se
ne mogu prekoraeiti. Zahtevima preko toga prouzro
kovaee se u pojedinaca pobuna, neuroza, U ee po
stati nesreeni. Zapovest:
"
Ljubi blimjega svoga kao
sebe samoga
"
najsnaznija j e odbrana od Ijudske agre
sije i izvanredan primer nepsiholoskog postupanja
kulturnog Nad-ja. Zapovest se ne moze sprovesti.
Tako, velika inflacija ljubavi moze joj samo smanjiti
vrednost, ali ne moze odstraniti nuzdu. Za sve to
kultura ne mari i propoveda da se sticu sve veee za
sluge st je teze pokoravanje pravilima. Medutim, oni
koji se u danasnjoj kulturi pridrzavaju takvog pravi
la samo dovode sebe u losiji polozaj u odnosu na one
koji su ga prekrsili. Agresija mora biti strahovita pre
preka kulturi cim odbrana od nje moze da unesreei
isto koliko i sama agresija. Takozvana prirodna etika
nema pvde sta da pruzi osim narcistickog zadovolj
stva -moguenosti da se smatramo boljim od drugih.
Etika koja se oslanja na religiju deluje obeeanjima 0
lepsem zagrobnom fivotu. Mislim da ee etika uzalud
propovedati sve dok se vrline ne budu nagradivale na
zemlji. I meni se ciri da ee realna izmena odnosa pre
ma imovini nesumnjivo vise doprineti tome nego bilo
koja eticka zapovest. Medutim, ovo saznanje su soci
jalisti ponovo zamaglili idealistickom zabludom 0
ljudskoj prirodi, pa j e postala bezvredna za sprovo
denje u delo.
Izgleda mi da naein posmatranja kojim se kroz
pojave kulturog razvoja prati uloga Nad-ja obeeava
nova otkriea. Hitam da zavrsim. Ali jedno pitanje
tesko eu moei da izbegnem. Ako je razvoj kulture u
tolikoj meri sliean razvoju pojedinca i sluzi se istim
sredstvima, nemamo li prava da postavimo dijagnozu
JJb
da su neke kulture, neke kulturne epohe, mozda cak
i ceo lj udski rod, pod uticajem kulturnih stremljenja
postali neuroticni. Analitickom razlaganju ovih neu
roza mogli bi se nadovesti predlozi 0 terapiji, st bi
s pravom bilo od velikog znacaja. Ne bih rekao da j e
takav pokusaj prenosa psihoanalize na kulturnu za
jednicu besmislen H osuden da ostane j alov, ipak
moram biti veoma oprezan i ne smem zaboraviti da
se u krajnjoj liniji radi samo 0 analogiji i da je ne
samo Ijude vec i pojmove opasno istrgnuti iz sfere u
kojoj su nastali i razvijali se. Dijagnoza neuroze dru
stva nailazi i na j ednu posebnu teskocu. U neurozi
pojedinca sluzi nam za polaznu tacku kontrast kojim
se bolesnik razlikuje od svoje okoline, koja se sma
tra normalnom. To otpada ako je masa podjednako
aficirana, te bi se moralo pronaci neko drugo stano
viste. Tako je i u pogledu terapeutske primene ovoga
znanj a: sta bi pomogla i najcelishodnija analiza soci
j alne neuroze ako niko nema autoriteta da primora
masu na lecenje? I pored ovih teskoca, nadam se da
ce j ednog dana neko zapoceti smelo delo izucavanja
patologije kulturne zajednice.
Iz najrazlicitijih pobuda, ne nameravam da se
upustam u ocenj ivanje Ijudske kulture. Trudio sam
se da se ogradim od entuzijasticne predrasude da j e
nasa kultura najdragocenije st imamo, ili st moze
ro steci, i da nas njen put neminovno vodi u visine
neslucenog savrsenstva. Ako nista vise, mogu bez
srdzbe da slusam kriticara koji smatra da se, kada se
imaju u vidu ciljevi kulture i sredstva kojima se ona
sluzi, mora doci do zakljucka da napori ne vrede tru
da, jer je ishod uvek stanje koje poj edincu postaj e ne
podnosljivo. Posto vrlo malo znam 0 ovim stvarima,
N clagodnost u kulturi
357
nepristrasnost mi lako pada. J edino sam siguran da
se Ijudi u svome sudu 0 vrednostima neminovno ru
kovode svojim zeljama 0 sreci ; ti sudovi, dakle, pred
stavljaju pokusaj ljudi da svoje iluzije potkrepe argu
mentima. Razumeo bih potpuno ako bi neko naplasio
prisilni karakter ljudske kulture, na primer, p" re
kao da su sklonost ogranicavanju seksualnog zivota
H sirenja humanistickog ideal a na racun prirodnog
odabiranj a pravci razvoja koji se ne mogu otkloniti
niti odvratiti, te j e najbolje da im se priklonimo, kao
st postupamo pred nuznostima prirode. Poznate su
mi i suprotne primedbe, da su takve teznje, koje su
smatrane nesavladivima u toku istorij e covecanstva,
cesto odbacivane i zamenjivane drugima. I tako, gu
bim hrabrost da se pred svojim bliznjim poj avim kao
prorok. Prihvatam njihov prigovor da ne umem da
im pruzim utehu, j er to u osnovi svi zele, najbesnji
revolucionari ne manje strasno nego najcestitiji bo
gomoljci.
Cini mi se da je pitanje sudbine Ijudskog roda
da 1i ce i u kolikoj meri kulturnom razvoju poci za
rukom da savlada prepreku zivotu u zajednici koja j e
nastala zbog ljudskog nagona agresije i samouniste
nja. U vezi s tim, izgleda da danasnje vreme zasluzuje
najvecu paznju. Ljudi su sada toliko ovladali prirod
nim silama da bi pomocu njih mogli sa lakocom da
se medusobno istrebe do poslednjeg. Oni to znaju.
Otuda, dobrim delom, i poticu sadasnji njihov nemir,
nezadovoljstvo i strahovanj a. Nadajmo se da ce onaj
drugi iz para
"
nebeskih sila
"
, vecni Eros, uciniti sve
da izade kao pobednik iz borbe sa svojim takode be
smrtnim protivnikom. Ali ko moze predvideti uspeh
i ishod?

Nelagodnost - U - Kulturi - Sigmund Frojd

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nelagodnost - U - Kulturi - Sigmund Frojd

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

I

Nemogucno je osIoboditi se utiska da Ijudi naj

Nasim istraZivanjem 0 sreC nismo saznali mnogo

nodusnost i oholost imucnih, toga ne bi trebalo Sumnji

nja i dobre volje da se bori protiv

teranu strogost i raaienost. Preterano mek i poPUStl

You might also like