P. 1
raspad sfrj

raspad sfrj

|Views: 289|Likes:

More info:

Published by: Бранко Вучовић on Dec 27, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/19/2013

pdf

text

original

B R.

143–144, III– IV/ 2009.

T RE]I

PROGRAM

U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na Tre}em programu Radio Beograda.

Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008 KHz (298 m) i preko mre`e ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1 MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na 92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz, Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna Trava 99,6 MHz, Crveni ^ot na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.

sadr`aj

KORNELIJUS KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA 9 Anti~ka demokratija i njen zna~aj za nas 38 Ekologija i politika 51 Pseudo-haos, haos i svet 69 Obrazovanje i demokratija OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA
83 KOSTAS DUZINAS 100 ENTONI PAD@EN

Paradoksi ljudskih prava Ljudska prava, prirodna prava i imperijalno nasle|e Evrope Zapadna koncepcija ljudskih prava protiv islamske?

130 HAJNER BILEFELT

O JAVNOSTI I PAM]ENJU POLITIKE PAM]ENJA U SRBIJI 1989–2009
163 GORDANA \ERI] 170 MILAN SUBOTI] 181 IVANA SPASI]

(Ne)politi~nost kolektivnog pam}enja: kako smo pojeli 20 godina?

Individualna se}anja i politike kolektivnog pam}enja u postkomunisti~kom stanju O problemu dostupnosti „privatnih“ se}anja, na primeru bombardovanja Srbije 1999. godine Jugoslovenizmi izme|u pam}enja i zaborava

195 ALEKSANDAR MILANOVI]

IMPERIJALNI NARATIVI
203 MILAN SUBOTI] 243 ALEKSEJ MILER

Rusija izme|u imperije i dr`ave-nacije: jedno tuma~enje Istorija imperije i politika pam}enja

STUDIJE

261 ALEKSANDAR MOLNAR 307 ANA TRBOVI]

Advokat sabljonosca: Karl [mit 1912–1919.

365 IRINA DERETI]

Pravni kontekst raspada Jugoslavije: suverenitet i samoopredeljenje naroda Diskontinuitet sa zlatnim dobom kao po~etak politi~kog i istorijskog: Platonov mit u Dr`avniku (268d-274d)

REFLEKSIJE O MUZICI
375 ALEKS ROS

Ples Zemlje – Posve}enje, folklor, le Jazz

HRONIKA

Festivali 425 ALEKSANDAR MILOSAVLJEVI]: Opasno je u teatru igrati se 440 BILJANA SRE]KOVI]: 41. Beogradske muzi~ke sve~anosti Knjige 448 PREDRAG KRSTI]: Oboljevanje i filozofija 452 VLADAN RADOVANOVI]: I-mejl art i knji{ka struktura 457 BOJAN JOVANOVI]: Vek Kloda Levi-Strosa

pojmom krize

Li~nosti 454 ALEKSANDAR BO[KOVI]: Kraj jedne epohe – Le{ek Kolakovski

a quarterly publication by Radio Belgrade containing a selection from the broadcasts of the Third Program No. 143–144, III–IV/ 2009

TRE]I PROGRAM

CONTENTS
CORNELIUS CASTORIADIS: FOUR LECTURES 38 Ecology and Politics 51 Pseudo-Chaos, Chaos and the World 69 Education and Democracy OCCIDENTALISM AND HUMAN RIGHTS 100 130

9 Hellenic Democracy and its Significance for Us

83 COSTAS DOUZINAS: Paradoxes of Human Rights

Legacy

ANTHONY PADGEN: Human Rights, Natural Rights and Europe’s Imperial HEINER BIELEFELDT: “Western” Versus “Islamic” Human Rights?

ON THE PUBLIC AND MEMORY THE POLITICS OF REMEMBRANCE IN SERBIA 1989–2009 163 IMPERIAL NARRATIVES 203 243 261 365

GORDANA \ERI], MILAN SUBOTI], IVANA SPASI], ALEKSANDAR MILANOVI] MILAN SUBOTI]: Russia between Empire and Nation-State: an Interpretation ALEKSEJ MILER: The History of Empire and Politics of Remambrance

STUDIES 307

ALEKSANDAR MOLNAR: Sabre Wielder’s Solicitor: Karl Schmitt 1912–1919.

IRINA DERETI]: Discontinuity with the golden age as the beginning of the

ANA TRBOVI]: The Legal Context of Yugoslavia’s Breakdown: Sovereignty and

Historic and Political Time: Plato’ Myth in the Politicus (268d-274d)
ALEX ROSS: The Dance of the Earth – Consecration, Folklor, le Jazz

National Self-determination

REFLECTIONS ON MUSIC 375

CHRONICLES

Festivals
440 448 452 454 457

425 ALEKSANDAR MILOSAVLJEVI]: It’s Dangerous to play with the Notion of Crisis

in the Theatre

Books

BILJANA SRE]KOVI]: 41. Belgrade Music Festival PREDRAG KRSTI]: Contracting a Disease and Philosophy

Persons

VLADAN RADOVANOVI]: E-mail Art and the Structure of a Book ALEKSANDAR BO[KOVI]: The End of an Epoch – Leszek Kolakowski BOJAN JOVANOVI]: Claude Lévi-Stross

kornelijus kastorijad is: ~etiri predavanj a

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

8

Tre}i program Radio Beograda Br. 143–144, III–IV/2009

UDK: 321.15(38) 304.9:141.7 ; 502.1:141.7 111:113/119 ; 124.1:141.319.8 101:37.01 ; 37.035:172

9

KORNELIJUS KASTORIJADIS

ANTI^KA DEMOKRATIJA I NJEN ZNA^AJ ZA NAS1
1. Anti~ka Gr~ka: seme a ne uzor

Mo`da ne bi bilo besmisleno da uzgred napomenem kako je moje interesovanje za starogr~ku demokratiju i starogr~ko stvaranje uop{te – veoma staro interesovanje – ponovo o`ivelo tokom razvoja moje misli, a naro~ito posle kritike kojoj sam podvrgao tradicionalnu revolucionarnu ideologiju, konkretnije – marksizam. Ovo o`ivljavanje posledica je priznanja da su neki osnovni elementi prvi put stvoreni u staroj Gr~koj. Ti elementi su nestali s propa{}u anti~kih polisa, s usponom i vladavinom Rima, s pojavom i zasnivanjem hri{}anstva. Ponovo, me|utim, nastaju u zapadnoj Evropi pred kraj srednjeg veka kada se stvaraju gradovi (polis), kao u staroj Gr~koj, dakle zajednice koje su iznova poku{ale – u potpuno druga~ijim uslovima nego {to je to bio slu~aj u staroj Gr~koj – da same, koliko je to mogu}e, upravljaju sobom bore}i se protiv feudalizma, protiv crkve, protiv apsolutne monarhije, uspostavljaju}i naizmeni~no savezni{tva s jednom ili drugom silom kako bi uop{te mogle da pre`ive kao, do izvesnog stepena, politi~ke zajednice koje upravljaju samima sobom. Ovi gradovi su tvorevina gra|anske klase. Koristim ovaj pojam u njegovom prvobitnom zna~enju, jer ozna~ava prve gra|ane, prve industrijalce i trgovce, „odbegle najamnike sa feudalnih poseda“, kako ih je nazivao Marks, koji su pronalazili slobodu i za{titu unutar zidova nePredavanje, odr`ano u Leonidiju, 17. 8. 1984. godine. Tekst predavanja je ispravljen, dopunjen i oboga}en kra}im poja{njenjima 1985. godine i kasnije objavljen kao posebna knjiga. – Prim. prev.
1

zakoni koji jednom za svagda odgovaraju na pitanje: ko vlada? (kralj i aristokratija prema tradiciji. 10 kog grada. kao {to mislim da niko ne mo`e da vidi – osim ako nije potpuno }udljiv. kao {to to ne mo`e da bude nijedno istorijsko delo u bilo kojoj oblasti. ustavni zakoni. na po~etku. druga~ijeg razumevanja sveta (kao {to }u to pokazati u nastavku). {ta je svet. kao ne{to {to se podra- 2. samorazumljivom. lova na glasove. u me|uvremenu. {ta je zlo. Starogr~ka demokratija i starogr~ko stvaranje uop{te. @eleo bih odmah. Dovode se u sumnju tradicionalne institucije. za ono {to nam je ostalo od na{ih o~eva. za re~ i zapovesti Jehove. `ele da budu autonomni. sada{njem smislu. ve} u velikom i va`nom smislu koji se odnosi na samoinstitucionalizaciju i praksu ljudske zajednice ~iji ~lanovi zaista `ele da preuzmu odgovornost u ure|ivanju dru{tvenih odnosa i koji. politi~ke ne u sada{njem smislu. jednakost i vrlinu. za koju stvar vredi `iveti ili umreti. ali i kao dru{tvene predstave (slike) sveta. da za nas ona mo`e da funkcioni{e kao plodonosno seme ukoliko pretpostavimo da nam omogu}ava da u svojoj genezi vidimo obilje uvek savremenih elemenata – ona mo`e i treba da bude za nas podstrek. izvinite. nadahnu}e i izvor ideja. da razjasnim svoju poziciju kako bismo otklonili svaku mogu}nost za nesporazum. konstitucionalni zakoni politi~ke zajednice. me|utim. Takva politi~ka zajednica je. zakulisnih manevara i pompeznih predizbornih obe}anja. prvi put. jeste sumnja u tradiciju: dru{tvo ne ostaje ~vrsto vezano za tradicionalne institucije. na neki na~in. na neki na~in. Grad je. dakle kao politi~ki zakoni. Anti~ka Gr~ka nije uzor. ili za bilo koji drugi spolja{nji i vandru{tveni princip ili izvor institucionalnosti. dakle institucionalizovane predstave na kojima se odgajaju deca i od malih nogu u~e {ta je dobro. Smatram. i danas su zna~ajni za nas. pretpostavka i rezultat jednog drugog. pre svega kao zakoni u uskom. polako dobijao izvesne povlastice od postoje}ih vlasti koje sam pomenuo: od kralja.tre}i program LETO–JESEN 2009. od feudalaca i od crkve i time osvajao slobodu. Redak i jedinstven fenomen koji se mo`e uo~iti u staroj Gr~koj. Ne vidim. ili ako nije omamljen precima – staru Gr~ku kao uzor koji bi bilo dovoljno prekopirati kako bismo prona{li slobodu. niti model koji treba imitirati. Prema ovom mi{ljenju karakteristika evropske renesanse – bar u po~etku – jeste ponovno stvaranje jedne stvarne politi~ke zajednice. Po~etak sumnje . stvorena u staroj Gr~koj. Ovu dvostruku sumnju u nasle|ene institucije danas smo u poziciji da smatramo. ili demos u skladu s novom institucionalno{}u). pravdu.

Ovim `elim da ka`em da takozvana klasna borba (ovde ne mogu detaljno da ulazim u ovu temu). kao aktivna reakcija klase ili klasa koje trpe ugnjetavanje i izrabljivanje. mnogo kasnije. zaraziti. ako je zaista hri{}anin. ideju jednakosti i tako dalje. a ne traganje za slobodom. Najni`u kastu ~ine robovi. ali koja nema robove. cilj robovaustanika bio je promena mesta i uloge unutar postoje}eg dru{tvenog sistema. ili za pravdom.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA zumeva. a naro~ito u rimsko vreme. ne stvara revolucionarnu partiju. Onaj ko veruje da su ove ideje. Navedeni 11 . u zapadnoj Evropi i u dru{tvima na koja je ona uticala. u poziciji smo da smatramo samorazumljivim. Dakle. religiju koja tako|e postoji u Indiji. ili indijske policije. ~lan vi{e kaste }e se isprljati. naravno. U ve}ini slu~ajeva jedino {to uo~avamo jeste individualna ({to se podrazumeva) reakcija ugnjetenih individua. Ovo se ne posti`e oru`anom pretnjom nekih generala. Za klasi~ne Jevreje podrazumevalo se prilago|avanje zapovestima Jehove. ono {to je va`no nije sudbina dru{tva. ^ak i u najuspe{nijem ustanku robova u starom svetu. ugnjetavani slojevi ne postavljaju kao svoj cilj promenu dru{tvenih institucionalizacija. ili kao ne{to {to se podrazumeva. gotovo nikada. stare situacije bez ikakvih promena. U dva slu~aja. U svim ostalim poznatim dru{tvima podrazumevao se nastavak `ivota onako kako je bio zate~en i odr`avanje svakoga na svom mestu. utvrdi}emo da ove ideje nikada i nigde nisu postojale. predstavlja izuzetak u ljudskoj istoriji. na primer ideju socijalne. odmah okru`io slugama i robovima. ve} ube|enjem samih ljudi da se nalaze na mestu koje im u dru{tvu pripada. pa zato postoji ~itav niz pravila koja ure|uju odnose izme|u kasta. postojale i va`ile svuda i oduvek. kao regulativna zna~enja dru{tvenog `ivota. Veoma mali broj ljudi koji bi `eleli da promene svoju sudbinu. potom. duboko se vara. CIA. nikada i nigde nisu va`ile osim u dva izuzetka: prvo u staroj Gr~koj i. Ukoliko se osvrnemo na ljudsku istoriju u celini. Danas. samo ako ih dodirne. ili za jednako{}u. jeste o~uvanje sopstvene pozicije unutar postoje}ih dru{tvenih kasta. ve} spas du{e i osvajanje ve~nog `ivota. naziva „najve}om demokratijom na svetu“ – robovi ostaju robovi. Tako|e. osim u starogr~kom demosu i na zapadnoevropskom prostoru (koji je danas poprimio svetske razmere). posle svega {to se dogodilo – izme|u ostalog i u Indiji. niti podi`e revoluciju: jednostavno prelaze u islam. KGB. robovi su odmah po uspostavljanju nezavisne zajednice izabrali kralja koji se. ili samo jednostavno pravde. koja se zbog populacije. Ono {to se podrazumeva za jednog Indusa. Za jednog hri{}anina. leta gospodnjeg 1984. odre|ene ideje koje vladaju dru{tvenom organizacijom uop{te. ovaj ustanak se okon~ava u ponovnom uspostavljanju iste. na Siciliji i u Maloj Aziji. ~ak i danas.

U nastavku }u pomenuti neobi~nost gr~kih kolonija. godine dozvoljava da zaklju~imo da je – iako je njena geografska struktura olak{avala zasnivanje jedinstvene dr`ave – zemlja bila izdeljena na male zajednice. Nasuprot tome. me|utim. Pojedini stvarni uslovi ote`avaju njeno razumevanje. (U nekim drugim slu~ajevima jedino {to su pobunjeni robovi tra`ili bilo je da se vrate u svoju domovinu. feni~anski gradovi).) Pominjao sam starogr~ko stvaranje (demiourgia). Istorijsko stvaranje mo`e se razumeti. „male“ politi~ke zajednice. pokriva ovu ~injenicu ukazivanjem na neki vandru{tveni entitet. i. Dakle. nije dovela do pojave demokratskog ure|enja. Me|utim. ne ostvaruje se nu`no ono {to navodno „dozvoljava“ ili „ne dozvoljava“ geografska morfologija (male politi~ke zajednice ili jedinstvena dr`ava). ista. Istorija kao stvaranje. . „geografski“ definisane ili nedefinisane. {to je nu`an zahtev svakog autenti~nog uzro~nog obja{njenja fenomena. b) na~in proizvodnje. ~injenica koja. lak{e ili te`e. jer je ve} okon~ano. Geografska organizacija je bila i ostala. ni danas. a da nije mogu}e neko uzro~no obja{njenje. Smatram da je ona klju~ za razumevanje ~itave istorije. Ukratko }u ispitati tri glavna problema uzro~nih interpretacija fenomena „starogr~ka demokratija“: a) geografsko odre|enje. bila naklonjena stvaranju autonomnih zajednica koje su u nastavku prerasle u demokratije. po pravilu. 2. navodim dva zapa`anja: 1. Slabost uzro~nih obja{njenja U odnosu na ovu tezu. Primer Nema~ke do 1870. a) Smatralo se da je raspar~ana geografska organizacija zemlje. koja spre~ava konstituisanje jedinstvene dr`avne vlasti. ~ak i danas. 3. niti formiranje malih nezavisnih zajednica nu`no vodi ka demokratskoj organizaciji tih zajednica. Ne mo`emo da prona|emo zakonitosti. Moja pozicija se mo`e sa`eti na slede}i na~in: svako dru{tvo se samo-stvara. ve} promena individualne situacije ljudi unutar istih institucija. godine nove ere a ni 1200 pre nove ere. naro~ito. u mnogim drugim slu~ajevima. ostale su monarhije ili oligarhije (na primer. samo-institucionalizuje. uzroke ili nu`nosti i dovoljne uslove koji bi u svakom slu~aju proizveli jevrejski monoteizam u XII veku pre nove ere u tom delu sveta i samo na tom mestu i samo u tom periodu. postojanje ropstva i c) hoplitska falanga. ni 1480. Re~ stvaranje je za mene veoma va`na. 12 primer pokazuje da dublji cilj ~itavog pokreta nije bio promena institucija. a to ne zna – i.tre}i program LETO–JESEN 2009. nije se pojavio dru{tveno-politi~ki fenomen analogan demokratiji u doba Perikla.

Demos – op{tina. nikada nije postojala prava demokratija. prev. Me|utim. Prema tome. Sparta. nu`no. skup gra|ana. Na ovom mestu skre}em pa`nju na jedno ~udno savezni{tvo marksista-levi~ara i reakcionara. svi saglasiti da su stari Grci. dakle u~estvovanje u vladanju. Atina – koji sti`u do demokratije. naravno. naravno. ve} u Rimu: izborno telo i uticaj patricija bili su organizovani tako da su. u kojoj postoji ropstvo. i da promeni oblik te vlasti. koji sve vi{e tonu u oligarhiju. i to zato {to u Atini ~etvrtog veka – poredak koji poznaje i u kome Aristotel `ivi – sudska vlast zaista ima tendenciju da postane prva. Cvetalo je u Aziji. koje su uvek ostajale vladaju}e. Od svih zemalja starog sveta koje su poznavale ropstvo (dakle gotovo sve) samo je jedna stvorila demokratiju. ni dominantno shvatanje nekih marksista ili levi~ara da 13 Ekkliseia tou demou – skup{tina op{tine. a i neki drugi. (Aristotel. s obzirom na postojanje ropstva. Gde je demokratija u Aziji? Ropstvo je postojalo i u Rimu. Ropstvo nije postojalo samo u Atini. od po~etka do kraja. kao {to tako|e ne mo`emo ozbiljno uzeti u obzir. demos3. ostao oligarhija. Istorija pokazuje da ono nije bilo ~ak ni dovoljan uzrok. jer ima mogu}nost da u praksi ili potvrdi ili poni{ti ~ak i odluke Eklisije. Borba plebejaca uspela je da donekle ograni~i vlast aristokratskih porodica. su|enje“ (krisis). od koga i poti~e ovo odre|enje. ovde ne raspravljamo o tome. Postoji konkretno shvatanje {ta jeste i {ta treba da bude politi~ki subjekt. demokratski polisi. Tako|e. neverovatno usko poimanje ko jeste a ko nije gra|anin.) Mislim da }emo se. bez obzira na borbe plebejaca protiv institucionalizovanog re`ima. u kome. I jedni i drugi prihvataju da je zaista posto2 3 Mislim da je o~igledno da ne mo`emo ozbiljno uzeti u obzir takvu vrstu obja{njenja. Ropstvo je. postojalo. Raspravljamo da li je ropstvo bilo nu`an i dovoljan uzrok za postojanje demokratije. . prev. i plebejci glasali za predstavnike aristokratije. – Prim. ropstvo nije ni nu`an ni dovoljan uslov. naravno. za nas. dakle gra|anin kao individua koji mo`e i koji je du`an da u~estvuje u „su|enju i vlasti“ (kriseos kai archis).2 (U pitanju su. niko se nije potrudio da utvrdi za{to u istoj toj Gr~koj. dakle u~e{}e u sudskoj vlasti. predla`e „sud. i u „vlasti“ (arche). u skladu s onim {to }u u nastavku poku{ati da poka`em. narodni a ne profesionalni sudovi. imali.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA b) proizvodni odnosi i naro~ito postojanje ropstva obja{njavaju starogr~ku demokratiju. – Prim. Koren nasilja i name{tanje glasanja – veoma dobro poznata osobina na{eg politi~kog `ivota – ne nalazi se u staroj Gr~koj. Rim je. postoje polisi – ~iji je najkarakteristi~niji primer.

prev. ve} ga ~ine gra|ani svrstani u borbeni stroj falange. u politi~kom prostoru. me|utim. Prva kolonizacija u Joniji po~inje u XI veku pre nove ere. nove vrste vo|enja rata u kome borba nije „niz duela“. njeno ostvarenje u jedinstvu i uzajamnoj zavisnosti hoplita u falangi i nestajanje „gladijatora-heroja“. imala su 1–2–3 roba. za otprilike 30000 gra|ana u trajanju od tri veka. ve} na rad nezavisnih malih proizvo|a~a – seljaka. ujedinjenje falange ne samo da ni{ta ne obja{njava ve} se i ona sama ne mo`e interpretirati druga~ije nego kao neodvojiv deo stvaranja polisa. a malobrojni ga shvataju). socijalne prirode (a ne tehni~ke). – Prim. Da je ropstvo bilo nu`na pretpostavka te ~injenice. oko utvr|enog polisa zanatlija. politi~kog centra i jednog broja hramova (drugi deo hramova nalazio se izvan grada i defini{e epikratiju – epikrateia). ali veoma va`an nema~ki sociolog i filozof iz XIX veka (ka`em nepoznat jer mnogi brbljaju o njemu. 14 jala demokratija u Atini. Drugim re~ima. Naoru`anje hoplita u falangi ne razlikuje se drasti~no od naoru`anja gladijatora-heroja. Pojedina doma}instva (oikos). U trenutku velike demokratske revolucije u Atini pod vo|stvom Klistena (508–506) dru{tvo se nije oslanjalo ~ak ni ekonomski na ropstvo. ve} sudar dve disciplinovane i ujedinjene grupe hoplita. A za marksiste? Jedan danas gotovo nepoznat. koji se zove Karl Marks. Ovaj fenomen ne poti~e. od primene nekog tehnolo{kog otkri}a. vlasti. Drugi talas se {iri na obale celog Mediterana. zanatlija i trgovaca. To zna~i da je demokratija produ`etak. koja su ~inila ukupno radno stanovni{tvo. koje se {ire oko grada (asty). koja je ostavila za sobom velika i vredna dela koja su do danas sa~uvana u svim oblastima. na primer – manje-vi{e samodovoljne u smislu poljoprivredne proizvodnje. sve to je dobro znao i napisao je u Kapitalu da je stvarna dru{tveno-ekonomska osnova anti~ke demokratske dr`ave bila zajednica nezavisnih malih privrednika. {tavi{e dru{tveno-politi~ke: ono pretpostavlja imaginarno dru{tveno (politi~ko) zna~enje jednakosti politi~kih zajednica kao ratnika.tre}i program LETO–JESEN 2009. c) Tre}e uzro~no obja{njenje oslanjalo se na fenomen hoplitskih4 falangi. koje bismo politi~ke zaklju~ke danas mogli da izvedemo? Mo`emo dobro da razumemo koji politi~ki zaklju~ci proizlaze iz pozicije reakcionara. U pitanju su poljoprivredne oblasti – dolina Leonidija. Jedan drugi fenomen od velikog zna~aja jeste gr~ka kolonizacija. . Naj4 Hopliti – te{ko naoru`ana pe{adija koja se bori u stroju. Ujedinjenje falange je dru{tvene. gradovi ne `ive od ropstva. a naro~ito na ju`nu Italiju i Siciliju. gde borbeno telo nije ograni~eno na plemi}e-konjanike. a ne ropstvo. Kada se u gr~kom polisu pojavljuju prve tendencije Demosa da se bori protiv oligarhije i aristokratije.

Harmonija i mera za stare Grke nisu date. iz praznine. zbrke. jedna posebna karakteristika gr~kih kolonija koja ih razlikuje od kolonija drugih naroda. „Koreni“ sveta – „zemlje i neplodnog mora“ – izlaze iz tog ogromnog }upa. koja je Haos u kasnijem smislu tog pojma: pesnik mu daje konvencionalno i simboli~ko ime Tartar (stihovi 717–720. Gr~ko shvatanje sveta: osnovna imaginarna zna~enja . kako prve tako i druge. „Koreni“ sveta – svet = red – njegova „druga strana“. 722–723. 15 Institucionalizacija dru{tva je svaki put institucionalizacija magme socijalnih imaginarnih zna~enja koja mo`emo i koja treba da nazovemo svetom (kosmos) imaginarnih zna~enja. jeste. Stari Grci nisu jedini narod koji je imao kolonije. gr~ke kolonije tako {to svaka za sebe bira svoje zakone i svoje zakonodavce. ~iji grli} obavija „trostruka no}“. „stvari“. jeste ovaj mon5 Dru{tvo dovodi do toga da postoji jedan svet zna~enja i samo dru{tvo postoji u odnosu na jedan takav svet. „fenomeni“ i „sile“) ra|aju se iz haosa. b) Osnovna ideja za starogr~ko shvatanje jeste ideja Haosa. veza smisla. Ovaj Haos nema nikakve veze s kasnijim pojmom haosa kao zabune. Veza demokratskog stvaranja s pojedinim fenomenima koji se pojavljuju od prvog momenta. 724–730. Postoji. Feni~anske kolonije. kao svet i ~oveka harmonije i mere. na primer. predstava i zna~enja sveta koji zamenjuju stare. 116) sva bi}a (bogovi i ljudi. dakle ni iz ~ega. kao {to su falange ili kolonije. koja nas upu}uje na ispitivanje novih odnosa. prenose identi~ne zakone metropola kao {to se i u kolonijama jevrejskih zajednica nalaze identi~ni zakon Jehove i navike tradicionalnog na~ina `ivota. 4. Nasuprot tome osnivaju se. ve} su problemi i svrhe – njihovo je ostvarenje uvek nesigurno i neizvesno kada je re~ o ljudskom `ivotu. a) Interpretacija koja je ranije dominirala i koja je va`ila za starogr~ki svet i ~oveka. moram da se ograni~im na pojedine osnovne ideje koje }u na brzinu formulisati. dakle u vreme kada i Homerovi epovi. uop{te ne-reda. Me|utim. idili~na projekcija zapadnih shema i nostalgija XVIII i XIX veka.5 Na`alost. obavezuju}i se da napi{e zakone koji }e biti u skladu sa situacijom. detinjasto je naivna. iz ni{tavila (haino): „Na samom po~etku bi Haos“. Za Hesioda (Teogonija. ipak u samoj Teogoniji postoji poslednje mesto ili dubina.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA starije kolonije nastaju 770 ili 776 godine pre nove ere. 731–735). me|utim. jedna obrnuta strana sveta. pre svega.

“ Okovani Prometej. novu vlast posedujete i mislite Kako stanujete u nepristupa~nim za bol palatama: nisam li mo`da Video Do sada pad sa trona dva tiranina? Tako }u i tre}eg. ako tako mogu re}i. Radije bih na zemlji radio. To se jasno isti~e u Odiseji kada se Odisej sre}e sa senkom mrtvog Ahila u Hadu. nepoznata je Grcima. koja je prvo donela Uran. zatim Kronosa. kao {to su im nepoznati mesijanstvo. Osim toga. izme|u bogova. doga|a se negde drugde. Samo na ovoj strani (u kojoj i mi `ivimo) vlada – za sada – Zevs i ~ini je. c) Svet nije napravljen za ljude niti se interesuje za njih. videti Da pada ru`no i vrlo skoro. i ponovnog stvaranja sveta od haosa. ili mogu}nost izvansvetovnog bega. Bogovi se me{aju samo kada ih neko o{teti. dakle VI–II–V vek – za starogr~ko shvatanje `ivot posle smrti ili ne postoji ili. svetom. Haos imamo i u sebi samima u obliku hybrisa. ni bogovi nisu svemogu}i. 16 struozni prostor. na neki na~in. zakonu ra|anja i propadanja. stihovi 488–491 Dakle. ili ih ne po{tuje. Ova teorija inspiri{e poziciju prema kojoj ono {to treba da se dogodi dogodi}e se ovde. ni istorijska nu`nost. XI pevanje. u istoimenoj Eshilovoj tragediji. To }emo u~initi mi. preko glasnika Hermesa: „Vi novi. podlo`ni su bezli~noj Sudbini (Moira). Mi znamo da smo podlo`ni istom zakonu koji vlada i ostatkom sveta. jer da su granice bile jasne . ljudi – ako je mogu}e. Ono {to je va`no za nas de{ava se ovde. prema starogr~kom shvatanju `ivota. zavisi od nas i mi smo ti koji }emo to u~initi. ne ti~e se nas. ovo je zakon postojanja Bi}a: zakon ra|anja i propadanja. koja mu ka`e: „Smrt mi nemoj slaviti Odiseju sjajni.“ Odiseja. dakle neznanja ili slabosti da uvidimo granice svog delovanja.tre}i program LETO–JESEN 2009. Uop{teno. garanta nekog idealnog dru{tva. Ono {to se ne doga|a ovde. a jo{ manje koja ih „voli“. To ne}e u~initi ni Bog. posednik nau~ne mudrosti u politi~kim pitanjima. povratka u haos. ne doga|a se za nas. sluga nekog Siroma{nog seljaka malog imanja. sada{njeg gospodara. Ideja nekog istorijskog zakona. stihovi 955–959 d) Bar do kraja V veka – i ovo je period koji me zanima. {alje poruku Zevsu. ili u korenima haosa. i tome sli~no. i ako nam to Sudbina dozvoli – ili je to nemogu}e. nikakva politi~ka snaga. gori je od ovozemaljskog `ivota. Nego da vladam svim onim ugaslim mrtvima. Prometej. ne postoji nikakva transcendentalna izvan-svetovna sila koja se zanima za ljude. ako i postoji. pa tek potom Zevsa.

Me|u sa~uvanim 6 Andreas Empirikos (1901–1975). Na ovom mestu bih se usudio da ispravim jednog velikog gr~kog pesnika Andreasa Empirikosa. sa~uvani. Zevs. dakle. ve} od Homera i u mitologiji. pojmovi bez ikakve dubine. pi{e i veliki lirski pesnik Arhiloh. Unutra{nji odnos demokratije i filozofije . i jedan od pionira hiperrealizma u poeziji u Gr~koj. gr~ki pesnik. One su na~in osmi{ljavanja stvarnosti. negde oko 680–670. U jednom kratkom periodu. gr~kog sveta. da imamo. prev. uostalom. Mo`da nas on spre~ava i danas. Istinita u smislu da svi mitovi imaju jednu zna~enjsku osnovu. 7 Philhellene – philos + hellen = prijatelj Gr~ke. izra`ava istu onu filozofsku percepciju koju sam ukratko poku{ao da formuli{em.¹ sveljudska. Zato bi se moglo re}i da postoje mnoge i lepe mitologije. Na po~etku VII veka. Ja bih rekao: nadahnu}em `ivota do{li do znanja o smrti. Nalazimo ih od stvaranja. ~iji su fragmenti. i jedna od poruka tragedije koja je direktno povezana sa filozofijom i koja je oplo|ava. mi }emo to ovde u~initi. koji su prvi. da je ~ovek smrtan. postojali bi samo prestup i greh. verujem. prev. prvobitnog uspostavljanja. koji deluje odgovorno shvataju}i opasnosti svojih dela. 5.. U ovaj period se sme{taju i kona~an oblik Homerovih epova i Hesiod. sledbenik hiperrealizma. Ove ideje nazvao sam osnovnim imaginarnim zna~enjima. uo~ava se neverovatno stvaranje koje obuhvata sve grane politi~kog `ivota. dogodi}e se ovde. Kronos. kako je opisan u mitovima. – Prim. Polis se stvara u VIII veku pre nove ere. Ona stalno podse}a atinske gra|ane da postoje a priori nepoznate granice deluju}eg subjekta. Gr~ki svet gradi se na svesti da ne postoji beg od ovog sveta i od smrti. oslonac.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA i prepoznatljive a priori. da do|emo do tako potrebnog nadahnu}a za `ivot. – Prim. u kome se odra`ava na{ `ivot. na ovom svetu donjem. Me|utim.6 Pesmu Na putu filhelena7 Empirikos zavr{ava `eljom: „da bude Š. ljudskog `ivota i sveta. 17 Strah od smrti obuzimao je svuda i oduvek sve smrtnike. iako malobrojni. od ovog trenutka. strahom od smrti nadahnuli `ivot“. neka bude. On sam treba da ih razume ili da ih predoseti. Zna~enje sleda Uran. Ovo je. slava Grka. Niko ne mo`e da mu uka`e na njih a priori. kao {to je mnogo puta u pro{losti spre~avao ljude. ne bi postojao hybris. svaki ljudski `ivot. samo je jedna istinita – starogr~ka. Kao politi~ka institucija tragedija je institucija samoograni~enja. svest da smo zaista smrtni i da ono {to treba da bude..

ali ne u smislu kvantitativno beskona~nog. a svoj sam `ivot spasao. Sledi Anaksimandar koji ta~no. Zaista. i u Indiji i u Kini postojala je neka vrsta filozofije. koje se javlja s osporavanjem tradicionalnih predstava i tradicionalnih institucija. Mnogi su navodili da postoje i druge filozofije osim gr~ke. Svoj jedinstveni karakter ona duguje upravo tom jedinstvenom kontekstu u kome se stvara. naravno. Da. u jednom dru{tvu kao {to je gr~ko u kome su se li~na hrabrost i vojni~ka ~ast veoma cenile. ta~no. [ta me se ti~e onaj moj {tit? Nestani! Bolji od tebe drugi }u kupiti. smatrao je da je svet stvoren od jednog elementa koji je nazvao voda (hydor). odgovorili su drugi. Utoliko ona odaje naro~itu po~ast hrabrosti. 18 fragmentima postoji jedan neverovatan i neshvatljiv za bilo koje drugo dru{tvo: [tit moj neki Saj sad u`iva. Osporavanje (sumnja) institucionalizovanog dru{tvenog predstavljanja poprima za svet oblik filozofskog pitanja. jedan od prvih koji su postavili ova pitanja i koji je poku{ao da na njih odgovori.“ Osporavanje. Spasoh me|utim `ivot svoj. ali filozofija u pravom smislu. osporavanje zakona. smatra da je svet stvoren od jednog beskona~nog elementa (apeiron). Postavlja se pitanje: [ta je svet? [ta zna~i kada ka`emo da ne{to jeste? Koja je razlika izme|u bi}a i mi{ljenja? [ta je istina. Kao {to sam ve} naglasio na po~etku. a da do tada va`e}a ube|enja nije smatrao za miteme. ~ije prve temelje vidimo na ovom mestu. jeste zajedni~ki koren i demokratije i filozofije. bolji od tebe drugi }u kupiti. Njeno ra|anje je neodvojivo od zapanjuju}eg otvaranja unutar starogr~kog dru{tva. ovo beskrajno i bezgrani~no traganje. u sada{njem smislu tog pojma. izra`ava se pitanjima: Ko je gospodar? Ko upravlja polisom? Ovo vodi ka dru{tvenoj borbi protiv aristokratije {to kao rezultat daje demokratiju. zadivljuju}e je da istovremeno pesniku daje mogu}nost da slobodno ka`e: „Pa {ta ako sam ostavio svoj {tit. Na taj na~in ra|a se filozofija. Me|utim.tre}i program LETO–JESEN 2009. a {ta naprosto mnjenje? Tales. onaj nov novcati {to ostavih pored nekog `buna nevoljno. ve} u smislu neograni~enog. Da li iko mo`e da zamisli Jevrejina ili hri{}anina ne samo da pi{e: „Pa {ta ako sam Biblijom nos svoj obrisao? Bolji primerak drugde }u prona}i“ ve} da postane slavan zahvaljuju}i tim svojim stihovima? Od samog po~etka. tamo gde je i po~ela. Fragment 13 I ovo otvoreno govori i doprinosi Arhilohovoj slavi. . ova politi~ka zajednica poseduje ube|enje da ne mo`e da se odr`i kao zajednica ako je ne brane gra|ani koji je sa~injavaju. prema mom mi{ljenju. postojala je samo u anti~koj Gr~koj.

Prema mom mi{ljenju. a ve}ina se odnosi na pitanje sadr`aja filozofije. na neki na~in. ve} procedura koja se izra`ava kao aktivnost promene „osnovnih“. ni jedan od njih ne potresaju politi~ke borbe. primorava da se traganje produbljuje. a {ta je pravda? – pitanje koje ima isti karakter kao i prvobitno filozofsko pitanje: [ta je svet i kakav je? 19 Pojavljivanje svih ovih pitanja u anti~kom demokratskom polisu (veliki broj polisa postaje demokratski u periodu od VIII do IV veka pre nove ere. inspirisale mnoge gluposti razli~itih komentatora) ka`e za svoju epohu: 6. osnovni argument je u ~injenici da je filozofija u anti~koj Gr~koj bila filozofija gra|ana koji razgovaraju na agori s drugim gra|anima. Aristotel (~ije su politi~ke ideje. od njenog osnivanja (dakle. sam politi~ki `ivot. koji ponovo iz temelja revidira kako politi~ki `ivot polisa tako i predstavljanje sveta koji poseduje. nego i pitanje: kako mo`e da se opravda to ko vlada? Rasprava se. osim Sparte koja je poseban slu~aj) dovodi do sna`nog pokreta samoinstitucionalizacije dru{tva. dakle. s druge strane. to jest ona se ne uobli~ava jednom za svagda. filozofi se bave politi~kim pitanjima ({to se mo`e videti jo{ od Heraklita) a. „organskih“. pro{iruje na pitanje legitimiteta politi~ke vlasti i politi~kih re`ima. S jedne strane. ve} postepeno. Uzajamna oplodnja politi~kog pokreta i filozofskog pitanja jeste onaj element koji karakteri{e ~itavu ovu epohu i koji je zape~atio jedinstvenost kako demokratskog polisa tako i filozofije koja se razvija unutar njegovog konteksta. kasnije u trajanju od deset godina i tako dalje) sve do faze koju opisuje Aristotel u Atinskom ustavu (oko 340 godine p. Da li je pravedno da vlada manjina ili ve}ina? [ta zna~i pravedno? To pitanje se. uzgred. a ne svih u celini i istovremeno.n. od trenutka kada se nasledni vladari zamenjuju izabranim. u skladu s potrebama i okolnostima. malo pre nego {to makedonska dominacija ne obori nezavisnost polisa. dok je filozofija u Indiji ili u Kini ostala filozofija sve{tenika ili filozofija dvora i mandarina. Karakteristi~no je da se samoinstitucionalizacija ne ostvaruje u konkretnom i kona~nom politi~kom obliku. susre}e s filozofskim: [ta je pravo. Samoinstitucionalizacija nije stanje. jeste politi~ka istorija stalnog stvaranja. prema tome. Ne postavlja se jednostavno pitanje ko vlada. Politi~ka istorija Atine. „ustavnih“ zakona (dr`ave Špoliteia¹ dakle) i drugih institucija.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA Postoje mnogobrojni i razli~iti argumenti kojima se podr`ava ovakvo mi{ljenje. Samo-institucionalizacija .e). naime. u po~etku samo iz redova aristokratije s do`ivotnim mandatima.

a) Ko je demos Demos se sastoji od svih punoletnih slobodnih mu{karaca Atinjana. Na pri8 7. Da bi ova radikalna promena i reorganizacija postala op{ta svest on razvrstava gra|ane (politi~ki. jedini filozof koji ima phronesis. Veruje da ga je mogu}e potkupiti poklonima i raznim koristima (ili predizbornim obe}anjima). ve} je ono materija politi~kog delovanja. a ne mnogi. Zaista. Me|utim. Svi atinski zakoni po~inju frazom: edoxe ti boyli kai to demo. naravno. ne ka`e da je narod nepotkupljiv. niti ga je izveo ra~unar. u ovoj definiciji postoje nedopustive stvari. Prvi put u istoriji svedoci smo da se jedan politi~ki pokret ne suo~ava olako sa reformom dru{tva iz koga je ponikao. jer lak{e se dobitima i poklonima korumpiraju samo neki. Demos Eudiafthoroteroi gar oi oloigoi ton pollon. Ne{to je odlu~eno onako kako je odlu~eno jer se to demosu ~inilo ispravnim (edoxe). XLI. Na taj na~in pokazuje da celokupan dru{tveni `ivot. dakle dvanaestinom ukupnog stanovni{tva) i {to bi dru{tveno-politi~ke grupe ostale iste. on ka`e da ga te`e potkupljuje manjina. I u ovome se ~ini da su ispravno postupili (dokousi poiein orthos). Atinski ustav. ne{to {to mo`e i treba da se promeni da bi se institucionalizovali novi.8 Jedan od najneverovatnijih trenutaka ove procedure samoinstitucionalizacije svakako je slavna Klistenova reforma (508–506). do izvesne mere (jer. . 20 Demos je postao gospodar svih i svime upravlja glasanjem i sudovima gde i sam poseduje vlast. kao {to pi{e Aristotel. on to ne ~ini jer {to bi se u tom slu~aju novostvoreno pleme poklapalo sa starom tre}inom (tre}inom starog plemena. mogao je da stvori 12. i. niti je to dru{tvo ne{to {to se iz nekih razloga ne mo`e dota}i. on nije Pol Pot) u deset plemena i deli politi~ki kalendar na odgovaraju}i broj meseci (od 35 ili 36 dana).tre}i program LETO–JESEN 2009. Za nas. korisni politi~ki oblici. nije u pitanju potpuna reorganizacija svega) mo`e da postane objekt politi~kog delovanja.2 Dokousi poiein orthos: Aristotel. a ne kolonijalno. od ~etiri nastaje deset. tako da bi vreme predsedni{tva (prytanaeia) svakog plemena odgovaralo kalendarskim mesecima. i odluke koje su nekada bile u nadle`nosti skup{tine pre{le su u ruke demosa. Osnovna karakteristika demokratske procedure je ~injenica da demos stavlja samog sebe u centar svega. Me|utim. naravno. To nas podse}a da glasanje koje sledi ne proisti~e iz neke „nau~ne“ analize. Klisten ponovo organizuje ati~ka plemena.

zna~i da sam sebi daje svoje zakone. arbitrarna. {to isklju~uje `ene. i ograni~iti. o kojoj odgovorno odlu~ujemo i usvajamo je. najautonomnijem multietni~kom dru{tvu. Autonoman. pravilnik koji bi regulisao teme koje se odnose na te zajednice. na neki na~in. (Za{to da to bude od 21. ili bar ja danas. „Punoletnih“ je jo{ problemati~nije jer nas direktnije upu}uje na osnovno pitanje politi~ke filozofije i politi~ke prakse: pitanje osniva~kog trenutka kada jedno telo odlu~uje da „smo mi gospodari koji. treba da se odlu~i o sastavu izbornog tela. da odre|uje politi~ko telo i od kog uzrasta se u njemu u~estvuje. Ovu odluku treba da donese zajednica koja }e preuzeti odgovornost i konsekvence takvog definisanja. ka`emo da svaka punoletna osoba treba da u~estvuje u svim politi~kim vlastima sa apsolutno jednakim pravima. U pitanju je pozicija koju mi formuli{emo u odnosu na konstituciju vladaju}eg tela i koja se ne dokazuje ni na jedan nau~ni na~in. dakle. Stav „ja sam ljudsko bi}e i glasam u dru{tvu u kome ne postoji diskriminacija“ mo`e da se pretvori. „mu{karaca“. U pitanju je politi~ka pozicija. Pre nego {to politi~ki filozofi po~nu da raspravljaju o politi~koj podeli vlasti. treba odlu~iti da li }e na izborima za demos jednog polisa pravo glasa imati svi oni koji se u trenutku izbora zateknu u njemu. odre|uju ko jo{ u~estvuje u ovoj vladavini“. bez ikakvih mogu}nosti da snosi posledice svog glasa. Tukidid je jednom re~enicom definisao koje su tri osnovne politi~ke vlasti. ili 18. Ona se ispoljava kao neposredna demokratija. ipak glasa. I. do nekog stepena. tako|e. Institucija izbora ismeva se ako bilo ko. samo-sudskim (aytodike) i nezavisnim (aytoteles). Nije mogu}e da milijarde stanovnika na zemlji zajedno i istovremeno odlu~uju o svim temama bilo gde da se one javljaju. Ako je odgovor negativan treba odlu~iti koja je najmanja du`ina boravka kao uslov da bi neko imao pravo da glasa. on ga naziva „autonomnim. kako je to odlu~ila desnica u Francuskoj. bez „predstavnika“.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA mer. bez ikakvog u~e{}a u politi~kom `ivotu grupe o kojoj je re~. Trebalo bi da postoji podela na manje zajednice i neki statut. znaju}i pri tom da nam ona ne re{ava sve postoje}e probleme. godine `ivota. Na primer. u suprotnost onome {to bi `eleo da bude. Kada `eli da polis okarakteri{e kao slobodan. „slobodnih“. ^ak i u najslobodnijem. bez ikakve pretpostavke. Eklisija (Ekklisia) demosa svojim 21 b) Na koji na~in se ispoljava vlast demosa . smanjuju}i granicu punoletstva?) U svakom slu~aju treba doneti odluku koja se ne mo`e dokazati i koja je. „Glasam“ zna~i potpuno u~estvujem u konkretnoj politi~koj zajednici koju treba. Mi. Ovo }e pitanje uvek postojati. Moglo bi se re}i da je u vreme atinske demokratije. {to isklju~uje robove. i pretvara se.

a naro~ito po osnovnim statutarnim zakonima. zna~i da polis upravlja sam sobom. Na ovom mestu treba naglasiti da sudovi u Atini nisu bili profesionalni. donosila je odluke od kojih su 9/10 bile potpuno ispravne. Za vreme Peloponeskih ratova atinski demos imao je trideset hiljada punoletnih Atinjana.e. To se ogleda. kao {to je bila presuda vojskovo|ama u pomorskoj bici kod Arginuse. javni radovi. Nezavisan. koji je bio zakonodavan jer je glasao za neki zakon. u pravom smislu upravne vlasti i funkcije. {to je bila Temistokleova ideja i njegov doprinos pobedi kod Salamine. Sudije su birane izvla~enjem. ili polovina gra|ana. – Druga se odnosi na nezavisan karakter upravne vlasti. Na ovom mestu isti~em slede}e: – Prvo. Kada je trebalo raspravljati o krajnje ozbiljnim temama na Eklisiji. i u ~injenici da osnovne odluke politi~kog `ivota zajednice. Samo-sudski (aytodike) zna~i da su njegovi sudovi odlu~ivali o svim osporavanjima i sumnjama koje su mogle da iskrsnu. i kriminalno lo{e. II. Donosila je. III. me{anja. ili uticaja na 501. Tako nije postojala opasnost da se neki zakon izglasa s ciljem da se donese konkretna odluka. Ideja profesionalnog sudije jednom starom Grku ~inila bi se suludom. Sada{nja politi~ka filozofija i filozofija prava predstavljaju kao osnovne funkcije dr`avne vlasti zakonodavnu. Donosila je i odli~ne. dve tre}ine. posle razgovora u Skup{tini. odlu~ivala po zakonima. mir. Eklisija demosa. Ove je odluke u anti~koj Gr~koj donosio demos. stvaranje flote. kvalitet donetih odluka.n. najverovatnije. Skoro dva veka. bilo je prisutno. i da ga primeni. na skup{tinama je u~estvovao veliki broj ljudi. Donosila je i pogre{ne. prepu{tamo profesionalcima. zanatlije i seljaci koji su je ~inili. Ovo je neka vrsta . Treba naglasiti da dve poslednje odluke pripadaju kategoriji koju mi danas. pohod na Siciliju. dakle. slu~ajan uzorak naroda. Na taj na~in. bilo unutra{nje bilo spolja{nje prirode. izme|u ostalog. {to je i najva`nije. 1001 ili 1501 ~lan – u zavisnosti od situacije – koji su sa~injavali odre|eni sud. 22 glasanjem. prema mi{ljenju mnogih drugih. na primer. savezni{tvo. bio je pozvan. u zvanju sudske vlasti. bez obzira na udaljenost koju su ati~ki seljaci morali da prevale. Od trideset hiljada punoletnih Atinjana svake godine bi se izvla~ilo {est hiljada mogu}ih sudija u jednom vrlo komplikovanom sistemu koji se stalno pobolj{avao s ciljem da se spre~i bilo kakva mogu}nost prevare. odluka koja je za ono vreme bila ravna putu na Mesec. izgradnja Partenona i tako dalje. Prema mom mi{ljenju. Kao {to to nedvosmisleno ka`e Aristotel. u su{tini se o svemu odlu~ivalo glasanjem Eklisije. sudsku i izvr{nu vlast. od ~ijeg suda zavisimo. naravno. u 4 veku p. ali i.tre}i program LETO–JESEN 2009. donosi Eklisija demosa: rat. iz gluposti.

on bi bio smenjivan sa funkcije. u svakom slu~aju. ali se skromno (i obmanjiva~ki) naziva izvr{nom. ~ak. s odre|enim pravima i du`nostima koji mu pripadaju. jer ni jedan dan u pet godina Englezi nisu slobodni: 23 8. pomalo popustljiv. ne zna~i da u neposrednoj demokratiji ne postoji uprava. ni u savremenoj politi~koj filozofiji. Stari Grci nisu poznavali licemerni i obmanjiva~ki pojam zastupanja naroda kao {to ga ne poznaju ni noviji politi~ki filozofi. ne izvr{ava zakone. gra|ani koji imaju neki javni zadatak odre|enog trajanja. ona je samo trenutna uprava koja je u staroj Gr~koj. naravno. Pore|enje s novijim shvatanjima a) Zastupanje . Na ovom mestu Ruso je. naravno. ili obmane. u najve}oj meri. upravnici: dakle. na primer. bila prepu{tena robovima. u smislu da upravnik drugog odeljenja izvr{ava neki zakon konkretizuju}i pojedine detalje koje zakonodavac nije mogao da odredi ili predvidi. Ruso je pisao o Englezima (jer je tada jedino Engleska imala Parlament) da misle da su slobodni jer biraju svoje poslanike. on se sam politi~ki otu|io. Sve to. Kada neka vlada upravlja. ona ni na koji na~in ne izvr{ava. koji se. od pet godina) poverava vlast odre|enim ljudima. Sirijac ili Grk. upravnik se bira izvla~enjem. bez obzira na to {to ova re~ mo`e da zasmeta. Veoma mali broj koji se bira ne samo da je odgovoran – naravno – ve} se mo`e opozvati (jo{ jedna gr~ka tvorevina) za vreme trajanja mandata. koja se ni na koji na~in ne mo`e nazvati „izvr{nom“. a razlog tome je o~igledan. Kada neka vlada izazove rat. ne bi smatrao ni malo va`nom osobom. Na ovom mestu mo`emo uo~iti najmanje tri osnovne razlike u odnosu na novija. ne postoji ni u savremenim pravnim raspravama. uklju~uju}i i Rusoa. Kada neka vlada stvara. Usudio bih se da ka`em da smo `iveli u anti~koj Gr~koj. Ovde je u pitanju stvarna vlada politi~ke zajednice i stvarna vlast koja. U ve}ini slu~ajeva. Za stare Grke to uop{te nije bio problem. upravnik Narodne banke Gr~ke bio bi neki ume{ni rob. Izvr{na vlast ~ak nije ni vlast. dakle ona upravlja (dobro ili lo{e. odnosno da ne postoje. oni su slobodni jedan dan u pet godina. to je drugo pitanje). vojskovo|e. to je politika. ili savremena shvatanja. jer se tako pre}utkuje osnovna vlast – upravna. Od trenutka kada neko neopozivo i za izvesno vreme (na primer. Kada objavljuje rat. Ako bi Eklisija ustanovio da je neka optu`ba protiv nekog upravnika osnovana.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA nenamerne prevare. na primer. na neki na~in. ona tada vlada. predla`e i uti~e na Skup{tinu da izglasa Bud`et. jer bi njegov posao jednostavno bio izvr{ni. Feni~anin.

generali su. Ne postoji nauka ili tehnika – gde navedene pojmove treba razumeti u starogr~kom smislu – politi~ke stvari ~ije znanje bi dozvolilo onima koji ga imaju da se smatraju boljima kao vladari. pona{anjem i tome sli~no. Uzimaju}i u obzir zna~enje koje su tada imali ratovi. dok se ne pojavi ponovo za pet godina. za stare Grke. stvar je o~igledna.tre}i program LETO–JESEN 2009. Od Herodota do Aristotela smatrali su – molim vas da posebno obratite pa`nju na ovo mesto – da su izbori aristokratska institucija. nije postojala teolo{ka ideja prema kojoj se dominantna supstanca naroda. izbornim zakonom. zgu{njava jedne nedelje i spu{ta s neba i pronalazi svoje telo me|u 300 ljudi. aristokratski princip. naravno – glasali su za razli~ite teme ili protiv razli~itih tema. Atinjani su organizovali izbore. s obzirom na to da su smatrali da niko ne mo`e da zastupa gra|anina na Eklisiji demosa. Za stare Grke. Me|utim. va`no je starogr~ko shvatanje prema kome se pitanje izbora postavljalo samo na onom mestu za koje je bila potrebna tehni~ka. izbor je. princip i ideja demokratije nisu ono {to pod tim podrazumevamo danas – dakle izbori. naravno. svake godine biralo se deset generala za vojna zvanja. imali i politi~ku ulogu. izbor koji pravi tog dana. re~ najbolji (aristos) ima dvostruko zna~enje – zna~enje porekla i zna~enje uro|enih vrednosti pojedinaca Me|utim. kandidatima i tako dalje. a mo`da }e neke i razdra`iti – utoliko bolje. Neko bira one koje smatra najboljima (aristos). 24 ono o ~emu neko misli. u osnovi. onoga koji se isti~e i onim {to je u~inio. arhonti su se birali izvla~enjem. ve} je determinisan (i danas mnogo vi{e nego pre) prethodnim godinama. U oblastima u kojima se nesumnjivo zahtevala tehnika ili specijalno znanje. b) Izbori . U pitanju je glas. pa samim tim je imalo smisla da se izaberu najbolji tehni~ari. posle neke misteriozne hemijske procedure. zanatska kompetencija. zanatlije. Na ovom mestu se pojavljuje i drugo kapitalno pitanje – pitanje kompetencije. Osim nekih izuzetaka. U toj oblasti zaista je trebalo izabrati najbolje. Druga osobina }e se mo`da nekima u~initi paradoksalnom. dok istovremeno svaki kandidat poku{ava da ubedi bira~e da je najbolji. postoje}im strankama. Na primer. Naravno. Na ovom mestu postoji osnovno politi~ko otu|enje koje stari Grci nisu ~ak ni imali kao politi~ku mogu}nost. o kojima sam govorio. nisu smatrali da se arhonti biraju. tj. I ako o tome dobro razmislimo. Me|utim. U Staroj Gr~koj nije bilo kompetentnih u politici – mi{ljenje svih imalo je podjednaku te`inu. koji ga onda odr`avaju i otelotvoruju u slede}ih pet godina. Drugim re~ima. kada se opet zgu{njava i prenosi na 300 ljudi i tako dalje.

Korin}ani. Profesori univerziteta. Tre}a stvar koju treba dota}i jeste slavni pojam dr`ave. dakle narod. U tom prevodu zamena re~i polis re~ju dr`ava (kratos) bila je dovoljna da se tekst protuma~i kao nacisti~ki. Tukidid nikada ne govori o Atini ili o bilo kom drugom polisu. za ostale ~lanove zajednice. preuzeli su iz starogr~kog ovu re~ koja zna~i. koje se uvek iznova javlja. nagradili su tragedije kao {to je Antigona i tako dalje. Mitilinejci. Sude}i prema rezultatu. jednostavno i logi~no. Izabrali su ljude kao {to su Temistokle ili Perikle. 25 c) Dr`ava . koji mnogo bolje od mene znaju gr~ki. Perikle ka`e: „Ovi ljudi su `rtvovali sebe za polis“. a ne dr`ava (kratos). Konjanik je kompetentan da izrazi mi{ljenje o tome ko je najbolji potkovi~ar ili sedlar. Kada su sada{nji Grci uz pomo} sila za{titnica i Bavarske osnovali savremenu gr~ku dr`avu (kratos). Starogr~ki polis ne mo`e se nazvati dr`avom u smislu koji dr`ava danas ima. izraz. Kada je u pitanju polis on ka`e Atinjani. politeia. Strani filolozi. u stvari. onaj ko je ozna~en da izabere najboljeg politi~ara jeste onaj koji koristi svoje politi~ke sposobnosti. Za anti~ke Grke ne postoji Politeia ton Athinon. a ne neki drugi potkovi~ar. isto i za zajedni~ko mi{ljenje gra|ana i za reakcionarnog i apsolutno antidemokratskog filozofa kao {to je Platon – kompetentan da izabere najboljeg zanatliju nije neki drugi zanatlija. dakle. Prema tome. Starogr~ka zajednica jeste polis. golo nasilje. dakle.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA Iz toga proisti~e pitanje: ko je bio kompetentan da izabere najbolje zanatlije? Ono {to je dobro jeste da je odgovor na ovo pitanje. Periklov stav zna~i da su ovi ljudi `rtvovali sebe za druge. {to je materijalna gre{ka zbog koje se obaraju studenti na ispitu na prvoj godini. U septembru 1939.“ Sli~no va`i i za slavnu Aristotelovu knjigu Ustav atinski. Prema tome. brutalno. Polis su Atinjani. godine Waffen-SS su objavile nema~ki prevod Periklovog Epitafa. Ka`e Atina. Korint. prevode Politeia ton Athinon. polis su Atinjani. andres gar polis. otkrivenu u XIX veku. prevode}i Platonovu Politeia kao Der Staat izazvali su veliki nesporazum. dakle. proizlazi iz projekcije odre|enih govornih struktura prevodilaca karakteristi~nih za odre|enu epohu. [ta je polis? Prema Tukididu andres gar polis. U nema~kom prevodu to mesto glasi: „@rtvovali su sebe za dr`avu. i tako dalje kada je u pitanju mesto (topos). Atina je geografski pojam. a naro~ito Nemci. helenisti. mogu}e je razumeti da su bili u pravu kada su ove ideje sprovodili u delo. ve} onaj koji koristi proizvod njegovog rada. a koja. Polis. najve}eg demokratskog teksta koji je ikada napisan. dakle u smislu nekog nezavisnog mehanizma odvojenog od dru{tva. prema izborima koje su organizovali Atinjani.

ono {to je Lenjin sam u~inio posle Oktobarske revolucije. Takozvane Town Hall Meetings. o porezima. Temistokle. on slavi ovakav na~in organizacije i naziva ga neposrednom demokratijom. u Italiji“. Teritorijalno shvatanje politi~ke zajednice je savremeno shvatanje. Na ovom mestu }u se zaustaviti iako bih imao jo{ mnogo toga da dodam. u obliku neposrednog u~e{}a gra|ana u odlu~ivanju organa lokalne samouprave. ova institucija se odr`ala u savremenoj Americi. naravno. u stvari.tre}i program LETO–JESEN 2009. 26 nije geografsko odre|enje. Opozivanje odgovornih bio je jedan od principa Pariske komune i jedan od razloga {to ju je Marks toliko cenio. Smatrali su sebe jedinim autohtonim Grcima. Ono po~inje od rimskog doba i svoj vrhunac dosti`e u feudalizmu. zna~i da bilo koga ko je izabran na neku poziciju mogu u bilo kom trenutku da opozovu oni koji su ga izabrali. ^lanovi sindikata zauzimali su najodgovornije pozicije sistemom rotacije. a ne da su Atinjani tamo gde je Atina. preti govore}i: „Mi (koji imamo najvi{e brodova) }emo oti}i i stvori}emo neki drugi grad negde drugde. Poku{a}u samo u nekoliko re~enica da objasnim razloge za{to smatram da je ova tema i dalje izuzetno zna~ajna i savremena. Kasnije. Ideju neposredne demokratije mo`emo svakako prona}i u ameri~koj revoluciji iz 1776. Podseti}u da je svaki put kada se javljao neki stvarni demokratski politi~ki pokret u poslednjih nekoliko vekova – {to va`i i za po~etke radni~kog pokreta – ponovo pronalazio. Me|utim. ^ak i danas. Bog zna da li su Atinjani bili vezani za svoju zemlju. ili Konfederaciji. Pre pomorske bitke kod Salamine. smatrali su da su iznikli iz zemlje sami od sebe. Treba re}i da je Lenjin u jednim od svojih mladala~kih radova ovakav na~in organizacije nazvao primitivnom demokratijom. koja na neki na~in predstavlja odbranu neposredne demokratije. ponovo smi{ljao i ponovo stvarao neke od osnovnih ideja o kojima smo danas govorili. skup{tine svih gra|ana koji zajedni~ki odlu~uju o u~e{}u u ratu protiv Engleza. nezavisno od slede}ih izbora i tako dalje. Time on misli da }e Atina biti negde drugde. u o~ajanju {to ostali Grci ne prihvataju argumente da se bitka po~ne na ovom mestu. od velikog su zna~aja. ^elnici su rotacijom dolazili na to mesto. Ne samo da nisu postojale stalne vo|e – koje }emo kasnije s pravom nazvati sindikalnim birokratama – ve} nisu bile ~ak ni izabrane. dakle. u Dr`avi i revoluciji. da }e Atina biti tamo gde su Atinjani. gde nije postojala ni neposredna ni predstavni~ka demokratija. Tre}i ~in drame je. o Ustavu dr`ave. To. Drugi element: opoziv. . ali to je sasvim druga pri~a. godine. 60 godina postojanja. S ovim elementima sre}emo se jo{ ~e{}e u pravilima koja su uspostavili engleski sindikati u prvih 50.

tako|e. postoji u principu izbora predstavnika u Sovjete. kojoj nije potreban neki spoljni. . Kod zapadnih filozofa susre}emo ideju prema kojoj. Govorim o onome {to se dogodilo izme|u VIII i V veka. Pomenuli ste Platona. Ovo je jasno. logocentri~nog modela koji postoji kod savremenih mislilaca. 9 Ioannis Theodorakopoulos (1900–1981). Prvo. za njegov odnos prema istini i stvarnosti dru{tva koje ima pred sobom. Hegel) i nu`no je. samouprava. Postoje argumenti. on sam je to jasno napisao. kao i u Ma|arskoj 1956. kako kod Teodorakopulosa9 tako i kod nekih drugih autora. nisam rekao da su stari Grci „verovali“ u pojam beskona~nog. ili c na~inu (Dekart. bila je i ostala jedan od glavnih ciljeva svakog pokreta koji je te`io radikalnoj reorganizaciji dana{njeg dru{tva. prev. pre nego {to ih je u potpunosti porobila Partija. na primer. Va`io je i u radni~kim savetima u Italiji i Nema~koj dvadesetih godina. da postoji zna~enje ljudskog `ivota koje je srodno (u etimolo{kom smislu srodno) ukupnom tkivu (teksturi) sveta i Boga koji ga je stvorio. Mnogo toga bi se moglo re}i za Platona. 27 PITANJE: Rekli ste da su stari Grci verovali u haos i beskona~no i naveli ste primere iz Hesioda i Anaksimandra. svet nu`no treba da je stvoren prema a. Postoji ~ak i jedno mesto kod Platona prema kome to da neko smatra svet beskona~nim jeste „znak neznanja“. ali stvarne Sovjete. RASPRAVA KORNELIJUS KASTORIJADIS: Problem je zaista ozbiljan. koji zastupaju potpuno suprotno mi{ljenje. – Prim. i najvi{e i najmanje Grk od svih starogr~kih filozofa. Platon je. stvaranjem jedne stvarne politi~ke zajednice. iako na to ne treba podse}ati. jedne dru{tvene grupe koja je u stanju da sama sobom upravlja. centralna osnova u starogr~kom razumevanju sveta. Osim Anaksimandra i Hesioda ni jedan drugi Grk ne voli pojam beskona~nog. Rekao sam da postoji jezgro. Na kraju. a u smeru autonomnog dru{tva u kome autonomno `ive ljudi. b. rodom iz Sparte. profesor Univerziteta i ~lan gr~ke Akademije nauka i umetnosti. jer postoji Bog i taj Bog je duh.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA Opoziv. istovremeno. Prvi put ~ujem ovakvu tezu. tako|e. specijalizovani mehanizam optere}en svojim specijalisti~kim delom. godine. filozof. koje je potpuno suprotno od. dakle ukidanje suprotnosti izme|u dr`ave – nezavisnog mehanizma – i dru{tva. On dolazi posle demokratije i mrzi demokratiju i sve ono {to se sa njom dogodilo.

kao i beskona~no mnogo drugih brojeva. {ta jo{ o~ekuje{ od `ivota. bolji svet za nas ljude. Tako i Platon. postojale su zajednice u Filadelfiji i drugde u Americi koje su poku{ale da stvore jednu takvu vrstu demokratije koja. Naravou~enije tragedije je slede}e: ljudski `ivot nema nikakav smisao. poznato treba da ima oblik. .“ Dakle. ne postoji. ne}e{ se popeti na Olimp. 28 PITANJE: Govorite o neposrednoj demokratiji. Pojam beskona~nog je vi{ezna~an. I ovde po~inje problem koji postaje filozofski skandal. Sve ovo poku{avaju da odbiju i isklju~e teolozi-filozofi. Ono {to je sjajno kod starih Grka. jeste ideja beskona~nog kao neodredljivog. Kleobije i Beton. iracionalni. svet u kome `ivimo nema nikakvo zna~enje i drugi. jer su odre|ene i definisane. [ta je to {to kraj ima? Matemati~ke veli~ine. Kako je mogu}e njeno funkcionisanje u dru{tvima koja su do`ivela velika klasna i ekonomska raslojavanja svojih ~lanova? Da li nas ova neposredna demokratija mo`da vra}a korak unazad? Kao {to verovatno znate iz istorije. ono postoji unutar kona~nog. Molitve za mrtve. Oni narodu nisu bili va`ni. me|utim. a {to i dalje nastavlja da postoji i kod Platona i kod Aristotela. koji bi `eleo da je sve kraj. a da bi ne{to imalo oblik mora da ima kraj. od Homera do tragi~ara. eksplicitna. neizbe`no. idealista Platon. ponude za mrtve. Kasnije su matemati~ari dokazali da su ne samo kvadratni koren iz 2 ili 3. Tako|e. posle Pitagorine teoreme. da sve ima granicu. ka`e u Filebu za sva bi}a: „da u svojoj prirodi imaju spoj granice i beskona~nog“ Š16c-d¹.tre}i program LETO–JESEN 2009. stvari nisu mogle a da ne propadnu. i tako dalje. nije pre`ivela. pomenuo bih i partijske mehanizme koje niste pomenuli i koje najverovatnije odbijate. Kako je mogu}e da jedan partijski mehanizam napreduje bez takozvanih ~lanova partije? I neki drugi su poku{ali da primene ono o ~emu ste govorili. tada bi ih narod Po~nimo od poslednje konstatacije. ne postoji ni jedno zna~enje ljudskog `ivota. granice. Svi ovi sre}nici su prestali da `ive u jednom trenutku vrhunca. pa u tome nisu uspeli. to jest da njihova veza nije „logi~na“. Da su zaista re{ili probleme naroda. 5 ili 11. kada se.“ Primeri sre}nih ljudi koje mu kasnije navodi odnose se na ljude koji su umrli u nekom sre}nom trenutku – Telos Atinjanin. pojavljaju se tek posle IV veka. posle koga. Kada su Dijagorini sinovi pobedili na Olimpijadi jedan od onih koji su bili svedoci te pobede rekao je Dijagori: „Umri sada Dijagora. Kada Solon razgovara sa Krisom. kao {to su to i geometrijski oblici i brojevi. ka`e mu: „Nikoga sre}nim ne smatraj pre kraja. u stvari. granica (to peras). zna~i da beskona~no kohabitira s kona~nim. ve} da to. granicu. otkriva da dijagonala kvadrata nije simetri~na stranicama. Za stare Grke. dok je ono {to tra`imo kraj. Tra`imo poznato. transcendentni brojevi.

S druge strane. odr`avanje ratnog konja i tome sli~no. {to ne zna~i da su re{eni za ~itav svet. kao aporija (pitanje) ekonomskog raslojavanja (ovde }emo donekle izostaviti pitanje slobodnih gra|ana i robova i bavi}emo se pitanjem raslojavanja izme|u slobodnih gra|ana) nije se postavljalo. jedna od stvari sa kojom nisam saglasan sa Hanom Arent. Problemi kojih ste se dotakli su veoma va`ni. a koja se posebno bavila Gr~kom i koja je o njoj pisala mnogo i ta~no. prev. okon~ava se sa Klistenom. ~est ratni brod kod starih Grka. K. To. U slu~aju da nisu bili u stanju da otplate dugove postajali su robovi. politi~ki. slede}e: ono {to je va`no kod starih Grka jeste to {to je centar njihovog zanimanja bio politi~ki. mo`da se ponovo vra}amo u rano detinjstvo demokratije? 29 . ili se bar sa njim nisu suo~avali na isti na~in kao {to smo mi danas du`ni da ~inimo. naravno.: Mo`da i govorim utopijski. ili zna~ajno ekonomsko raslojavanje. odr`avanje triirisa11. oni su re{eni. jeste {to potcenjuje ~injenicu da je u savremenoj epohi socijalni problem. nije a priori isklju~eno.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA K. – Prim. ne postoji ni jedno mesto na svetu da je ono o ~emu govorite za`ivelo. stvarnost. Ekonomsko raslojavanje je bilo dostiglo takav stepen da su bogati zemljoposednici pretili da postanu vlasnici svega: pozajmljivali su siroma{nim seljacima koji su pod hipoteku stavljali svoja tela. Me|utim. otprilike. pokazali su koje stvari nas vode napred. naravno. Solonova reforma. sam promovisao. a ne socijalni problem. Mi smo tako|e du`ni da se suo~imo s problemom mogu}nosti politi~ke jednakosti u jednom dru{tvu u kome postoji specijalizovana politi~ka organizacija. Mo`da govorite utopijski. Dakle `ivot. Stvaranjem raznih institucija Atinjani ograni~avaju politi~ku mo} bogatih i poku{avaju da umanje ekonomsku nejednakost. prev. zajedno s peripetijama Pizistrata i njegovih sledbenika. Solon je sisahtijom10 otpisao ve}inu dugova i zakonom zabranio pozajmice koje kao hipoteku imaju telo. Ovo se odnosilo na Atinjane i za nas danas nema veliki zna~aj. tako {to name}u bogatima odre|ene izdatke: sponzorstvo. Me|utim. jedno dru{tvo u kome se uo~ava veliko. Ona tvrdi. Problem ekonomske nejednakosti se na izvestan na~in javlja u staroj Gr~koj u VI veku sa Solonovim reformama. u stvari. 11 Triiris (lat. triremis) – vrsta galije sa tri potpalube vesla~a. Za mene. Za stare Grke problem mogu}eg politi~kog raslojavanja ~lanova dru{tva. Ovim {to sam rekao ne ignori{em savremeni svet i iskustvo dru{tva u kome `ivimo. – Prim. nije u stanju da stvori politi~ku jednakost. 10 Seisaxtheia (seio + axthos) = Solonova odluka ili zapovest o rastere}enju kojom su svi dugovi bili smanjeni ili otpisani.

me|utim. partijskih struktura i ~lanstva. Me|utim. upravo ovi partijski mehanizmi. Ako. posledi~no. Naravno. Lenjinovi profesionalni revolucionari iz 1903. 30 Smatram da se problem neposredne demokratije u politi~kom smislu mo`e da postavi jedino kao problem samouprave ljudi u svim sektorima i. u sekretarijat Komunisti~ke partije. u smislu da u savremenoj epohi i s tehni~kim sredstvima koja postoje. stvoriti situaciju analognu prethodnoj. vi{e funkcionere ekonomskih i tehni~kih struktura.tre}i program LETO–JESEN 2009. bez obzira na dru{tvenu promenu. Zapitali ste se nije li ovo korak nazad i navodite za to primer partijskog mehanizma. {ta nam u stvari daju? Daju partijsku birokratiju koja u slu~aju socijalnih promena postaje vladaju}a klasa koja zauzima mesto starih kapitalista. ve} stvara embrion nove klasne organizacije koja }e. jedna partijska struktura. u proizvodnji putem podru{tvljavanja va`nih sredstava proizvodnje i kolektivnim upravljanjem proizvo|a~a proizvodnjom. Prema ovom mi{ljenju. ili na bilo koje mesto u partiji – kako je mogu}e da zahtevate od tih ljudi. da ignori{u svoju stvarnu egzistenciju. ili ~ak i goru od prethodne. Na taj na~in dolazimo na isto. Re{enje mo`da i ne postoji: niko nam nije obe}ao da }emo jednog dana sti}i u obe}anu zemlju i tu nisam saglasan s Marksom. Ne znam da li sam vas zadovoljio odgovorom. od njihove `elje i njihove stvarne snage da sami upravljaju. Ovaj privilegovani sloj u Rusiji iznosi 15–20% od ukupnog stanovni{tva i sadr`i u sebi svu partijsku birokratiju. postoji re{enje. godine. Svako drugo bi nas vra}alo nazad. bilo otvorene. lekcija iz savremene istorije je da uop{te nismo iskora~ili iz antidemokratske vlasti i da re{enje ne predstavljaju profesionalni politi~ari i da su to jo{ manje profesionalci partijskih struktura. naro~ito ako verujete u istorijski materijalizam. Vidimo da jedan partijski mehanizam. u politbiro. birokratske diktature. inteligenciju i vojsku. kao {to je to slu~aj u isto~nim zemljama. Od trenutka kada postoje ljudi na stalnom mestu u vlasti – kao {to su to nu`no ljudi koji se sistematski biraju u ~lanstvo u Centralnom komitetu. onda je ono samouprava. stalni partijski ~lanovi. . to zavisi od procena i vrednovanja stvarnosti i razli~itih fenomena. koji nisu ~ak ni profesionalci. bilo kapitalisti~ko-birokratske zapadnih zemalja. zajedno sa svojim ~lanovima. Smatram da ovo re{enje zavisi od samih ljudi. ^injenica je da neki od njih imaju privilegije i da mogu da ih uve}aju i pro{ire. ve} su samo stalni. Mislim da je ovaj primer reductio ad absurdum. ne mo`emo a da ne idemo sve vi{e ka oblicima politi~kog otu|enja.

K. Italiji. 14 Karta{ka igra. sli~na preferansu.14 Narastaju}u privatizaciju na neki na~in pokre}e sam sistem. Do{li smo u situaciju da svaku poziciju koja ka`e: „Pazite ljudi.. a ne jedan teoreti~ar ili intelektualac. {ezdesetih i sedamdesetih godina u Francuskoj. privatizacija. Nema~koj. PITANjE: Danas se u Gr~koj podrazumeva jedna vrsta logike koja nas determini{e.. U delu sveta u kome `ivimo – bez obzira na unutra{nje podele – postoji jedno preovladavaju}e stanje koje ima svoju logiku. bez obzira na to {to je u pitanju svetski fenomen. Kada ka`em „pokre}e je sistem“ to ne treba shvatiti kao neku teledirigovanu zaveru koja se smi{lja u podrumima 12 U pitanju je crna magija koju je konsultovao predsednik Narodne banke Brazila da bi saznao da li treba da devalvira valuta i koliko. prev. – Prim. smatramo pesimisti~kom. ISTI SAGOVORNIK: Va{ odgovor je nekako pesimisti~an.: Ne mogu vam odgovoriti na ovo pitanje. niko vam nije obe}ao da na kraju `ivota postoji raj“. jeste da postoji sna`na budu}nost koja se mo`e sa`eti u tri re~i: fudbal.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA K. Ono {to je jasno uo~ljivo. bez obzira na siroma{tvo. 31 . defini{e. naro~ito ne u Gr~koj. skiladiko13 i kumkan. prev. 13 Skiladiko (`argon. 1936. 1968. u pravu ste kada ovo napominjete i potpuno vas razumem. a koje bismo mogli da sa`memo u slede}e: potro{nja. Ose}am neku vrstu pasivne inercije koja me veoma zabrinjava. {tenara) – vrsta veoma popularnih no}nih klubova sa novogr~kom turbo-folk muzikom. K. Kao {to sam ve} rekao ovo se uop{te ne podrazumeva. – Prim. blaga manipulacija ljudima.: Nije pesimisti~an. obeshrabrenje vodi ka inerciji. Tako se ponovo vra}amo na mesto koje sam pomenuo na po~etku svog izlaganja kada sam rekao da smatramo da se podrazumeva da se pitanja slobode.12 Postoji sna`na budu}nost gr~kog dru{tva koja se mo`e sa`eti u tri re~i: fudbal. Ovo stanje se sve vi{e {iri u zapadnim dru{tvima. Samo je ona kompetentna da na njega odgovori. koja se mo`e igrati u novac. Ono se odnosi na ukupnu politi~ku zajednicu. pravde i jednakosti postavljaju u svetskim razmerama. Moj problem je u tome {to se neki pokreti marginalizuju dok. da nestane. K. Naravno. K. Pre dve godine bio sam u Brazilu kada je situacija tamo po~ela da se menja. Ako se ovaj trend nastavi tada sve ono {to se desilo u XVIII i XIX veku. – Prim. Nisam u stanju da odgovorim {ta }e se dogoditi. samba i makuba. K. Americi mo`e da se izgubi. Treba da postoji jedinstveni pokret koji bi u svom centru imao neposrednu demokratiju i jednu vrstu anti-logike. istovremeno.

na primer. na kraju. Me|utim. suprotstavljaju}i ga ~ileanskom diktatoru Pino~eu). Re~eno je da je navodno starogr~ka demokratija ugnjetavala pojedinca. Drugo pitanje odnosi se na stvaranje jedinstvene anti-logike koju ste pomenuli. Pitanje je da li mo`emo da je ostvarimo ako ljudi po~nu da prave poku{aje u ovom pravcu. kontrole. odgovornosti. K. niko ne stvara probleme drugima. To je anti-logika kolektivne organizacije. . i primer stare Gr~ke u kojoj je demos postao plen demagoga. K. ne-ravnodu{nosti. ^injenica je. pogledajte {ta smo sve uradili. kako `ivimo i kako. uo~ava u prakti~noj aktivnosti ljudi koja se kre}e u ovom pravcu. da se odbrani od tehni~ara koji sami za sebe mogu da stvore razorno oru`je kakvo god `ele? Kako je mogu}e da gra|ani ta~no kontroli{u vlast bez uplitanja partijskih mehanizama ili stranaka ili grupa koje zamenjuju prisustvo gra|anina kao pojedinca i koje ga zastupaju u organima koji donose odluke. ve} kao uro|enu logiku sistema koji vodi ka ovakvom rezultatu. da su ljudi u Poljskoj pod veoma te{kim uslovima mogli da krenu u ovom pravcu. dodao bih. imamo elemente. Ovo je veoma uo~ljivo u Periklovom Epitafu – tekst koji bi trebalo da se ~ita {to vi{e. Za{to se to dogodilo tamo. pogledajte ko smo. poni{tavaju}i na taj na~in neposrednost njegovog u~e{}a? Ne bi trebalo da zaboravimo. polis ima zakone i svi se zanimamo za op{te dobro. od avgusta 1980. ili je uo~avaju. Pitam se. Ovo nije tema koja dozvoljava teorijski odgovor. kako je mogu}e da jedan takav sistem pre`ivi u potrebama sada{njeg `ivota. svako radi {ta `eli. do diktature Jaruzelskog (koga „socijalisti~ki“ mediji u Gr~koj nazivaju „poljskim vo|om“.: Stari Atinjani su se zaista ponosili mogu}nostima stvaranja i svojim polisom. Jedino {to mo`emo da ka`emo jeste da. ali sam problem se. da nije postojala individualna sloboda i tako dalje. Sve su to pra- PITANJE: Neposredna demokratija gr~kog polisa – ovo malo i lepo – bilo je stvaranje kojim su se i sami Grci ponosili i koje je ostavila dela kojima se divi ceo svet. da li je shvatljivo neograni~eno {irenje privatizacije? Da li je mogu}e funkcionisanje jednog dru{tva u kome se stvari sve vi{e kre}u u ovom pravcu? Da li postoji neka granica koja treba da se pre|e da bi do{lo do neke reakcije? Ovo je jedno od va`nih pitanja. 32 Pentagona ili General motorsa. istovremeno. Na neki na~in ova jedinstvena anti-logika postoji.tre}i program LETO–JESEN 2009. a ne negde drugde? Na ovo pitanje ne postoji a priori teorijski odgovor. na neki na~in. me|utim. a da ne nanosi {tetu celini. Ovo je tema koju ljudi poku{avaju da shvate. ali ne u prevodu – gde vidimo da sam Perikle opisuje narod re~ima (parafraziram): pogledajte kako smo mi organizovali polis.

ka`u i drugi. osniva~ partije PASOK (Svegr~ki socijalisti~ki pokret). ka`u jedni. Da nije tako. Aristofan – tako|e veliki umetnik – ismeva i izvrgava satiri nagra|ene umetnike.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA ve gluposti. ve} ljudski polis – velika tvorevina ~ove~anstva od koje svako mo`e mnogo da nau~i. nego politi~ki. Re~i su postale slogani. ili ih je birao da vajaju skulpture na Akropolju. demokratija. Recimo samo da se od jednog trenutka pa nadalje. koriste}i najuvredljivije i ~esto poni`avaju}e izraze. i sam biva za to nagra|en.) Pre moje reference na Kleona i Andreasa Papandreua i nezavisno od nje. prev. najo{triji mogu}i napad na jednog popularnog politi~kog vo|u – Kleona (danas bi to bio Andreas Papandreu)15. rat korumpira sve. Aristofan dobija nagradu za ovaj komad. 15 33 . da postane njihova `rtva. ili ignorisanih umetnika. Demokratija. ~ak i zna~enje re~i. premijer Gr~ke (1981–1989. a istovremeno ne samo da dozvoljava Aristofanu da ga kritikuje ve} ga zbog toga slavi. kao {to proizlazi iz Epitafa. pojedinac bi bio nedovr{ena. Svaki afri~ki desetar koji sa ~etiri d`ipa i pet mitraljeza uvodi svoju diktaturu. promenio kvalitet atinskog `ivota. smatram da bi to bilo neverovatno osiroma{enje ako bi se on ograni~io na krug od 30 ili 50 ljudi. jadna osoba. u su{tini gra|anski. politi~ki problem nije samo kako }e vladati 20 ili 30 Andreas Papandreu (1919–1996) – politi~ar i ekonomista. To je posledica rata. Pi{e Konjanike. Euripida na primer. Da nije mo`da gr~ki narod. I to zato {to rat nije bio spolja{nji. ve} utopija. U staroj Gr~koj nije postojao taj savremeni fenomen neshva}enih. govorili ste o demagozima i pomenuli opasnost da demos padne u njihove ruke. Istovremeno. Tre}e. ili bi. Ovo je demokratija: narod je izabrao Kleona. diktaturi daje ime: novi demokratski socijalisti~ki revolucionarni pokret D`abigue. u najboljem slu~aju. 1993–1996). zato {to je za mene polis – ne polis-~udovi{te. pojedinci se ostvaruju kao individue u~estvuju}i u `ivotu zajednice. (Ovo je naravno nemogu}e od trenutka kada su nagrade u nadle`nosti raznih ministarstava kulture. I {ta onda? Pa. U `ivotu Atine. kao {to je to i danas. Istovremeno. kao i drugi narodi danas plen demagoga? Ali da ne ulazimo dublje u temu demagogije. bio neshva}eni ili ignorisani veliki umetnik. Nije mogu}e da takve zajednice autonomno pre`ive ukoliko ostatak ~ove~anstva i dr`ava ostanu onakvi kakvi jesu. Drugo. ili u socijalnom `ivotu. Kao {to divno pi{e Tukidid. Dolazim sada do najva`nijeg: uop{te nisam pristalica malog i lepog – to je shvatanje kome se suprotstavljam – prvo zato {to verujem da sukob zajednica od 50 ili 100 ljudi nije politi~ko re{enje. koji stvara sam nadaju}i se posthumnoj slavi. a Kleon je ponovo izabran. Postojali su veliki umetnici kojima je narod aplaudirao i koje je nagra|ivao. – Prim. za vreme Peloponeskog rata. nedovoljna. Ovakav razvoj stvari postojao je zaista i u gr~kom politi~kom `ivotu.

mogu}e je. odmah izra`ava svoje namere da nastavi s programom i politikom proizvodnje nuklearne energije prethodnih vlada. naravno. na kraju. To je za mene problem. vlada bi dobila izme|u 50–60% glasova za. Stvarni problem je kako }e samo-upravljati jedan narod od deset. dakle posao koji kontroli{e. referendum. pedeset ili dvesta miliona i. Ne tvrdim da je referendum ideal neposredne demokratije. Referendum ne mo`e i ne treba da poprimi oblik navijanja za jedan ili drugi fudbalski klub. jednim politi~kim ~ove~anstvom. smatram samo da je to jedan od na~ina da se narod izrazi. vode otu|enju politi~kih struktura i da tra`imo re{enja koja daju najve}u mogu}u vlast zajednicama ~ije dimenzije dozvoljavaju neposredno samo-upravljanje. uzimaju}i u obzir savezni{tvo desnice i komunista koji su se izjasnili za takvu politiku. (Dakle. [ta na ovoj skali velikih politi~kih zajednica zna~i neposredna demokratija? Zna~i da odbijamo re{enja koja.) Ali kuda to idemo. Referendum ima zna~enje samo ako se narodu zaista pru`e mogu}nost da se informi{e i da savesno sudi o temama za koje se poziva da odlu~i. to jest gradnji nuklearnih elektrana. Uzmimo na primer Francusku koja ima socijalisti~ku vladu (socijalisti~ku treba staviti najmanje 25 puta pod znake navoda) u kojoj je ustavom zagarantovan referendum. i to ne samo u slu~aju Francuske. Nastavlja s tom politikom ignori{u}i mini (ili pseudo) pobunu jednog dela socijalisti~kih poslanika.tre}i program LETO–JESEN 2009. ili re{enja koja pove}avaju u~e{}e gra|ana u odlu~ivanju i kontroli onih koji su u vrhu vlasti u zajednicama ~ije dimenzije (ili za probleme ~ija priroda) ne dozvoljavaju neposredno samo-upravljanje. za{to se ne primenjuju na~ini koji ve} postoje? Naravno. prisiljavaju}i poslanike da izglasaju relevantne kredite. ako mi socijalisti po~nemo da organizujemo referendume. Podr`ava aktivnosti i proteste ekologa protiv izgradnje novih nuklearnih objekata itd. kao i svako drugo glasanje. Ali. Za{to se to ne doga|a? [ta je ko~nica? Za{to se tamo gde je mogu}a mnogo ve}a samouprava ona ne ostvaruje? Za{to lokalna samoupra- . 34 ljudi (ovo se re{ava ili se ne re{ava. On pretpostavlja da sredstva javnog informisanja rade svoj stvarni posao. nije ovde od velikog zna~aja). Socijalisti~ka partija se godinama protivi nuklearnoj politici prethodnih vlada. iako bi politika nuklearne energije dobila podr{ku. kako }e ti narodi sti}i dotle da smatraju sebe jedinstvenom politi~kom zajednicom. Uop{te ne pomi{lja na referendum. mo`e da bude komedija. ako po~nemo da pitamo narod za mi{ljenje? Ka`ete da bi trebalo prona}i na~ine. Maja 1981. godine Socijalisti~ka partija formira vladu i.

Sve to ima jedno logi~no obja{njenje. nisu mogli da budu objekti kupoprodaje. ne mogu da imaju stvarna prava? Kako je mogu}e da imamo ve}e u~e{}e gra|ana ako oni znaju da se. i to su PITANJE: Na po~etku svog izlaganja pomenuli ste robove u staroj Gr~koj. Gra|ani su bili slobodni punoletni mu{karci. K. ka`e dve-tri re~i o njemu i odbaci ga. jer je ropstvo postojalo u svim zemljama starog sveta. Marks je. Pitam.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA K. 35 . vidimo da se ne{to tako nije dogodilo i da je robovlasni{tvo ukinuto. vas i svakoga: za{to se ove homeopatske doze ne uzimaju? Verujem da unutar sada{njeg sistema – bilo da govorimo o desnici bilo o levici – postoji re`imski interes i.: Nikada nisam rekao da „nije va`no“ {to su postojali robovi. dakle u robovlasni~kom re`imu. oblasti. a da one nisu imale demokratiju.“ Tako|e ste rekli da su robovi. a {to je u vezi s tvrdnjom da su zapadne zemlje u velikom stepenu o~uvale starogr~ku demokratiju: stari Atinjani su odlu~ili. Prvo. Kakvo logi~no obja{njenje vi mo`ete da date za kurs istorije. Rekao sam da je ropstvo ne obja{njava. kapitalizam. Podsetio sam na ono {to je i sam Marks nagla{avao. pokazali ste posebnu osetljivost za demokratije zapadnih zemalja i podrugljivost prema demokratijama isto~nih. I drugo. ili neodlazak na Skup{tinu. kao „obja{njenje“ atinske demokratije. Posle ovog dolazi jedan drugi re`im. Rekao sam da su za stare Grke postojala ograni~enja u razumevanju ko je bio gra|anin. bilo da se ne interesuju. kao instituciju. socijalisti~kih pod znacima navoda. imao neku teoriju. okruzi. feudarhija je ukinuta jer su se borili kmetovi. Tamo gde su robovi bili pod kontrolom vlasnika. Ne verujem da su mogu}e ove promene u homeopatskim dozama. Razmatrao sam ropstvo iz dve perspektive. u skladu sa saznanjima do kojih ste do{li? Tako|e. Me|utim. op{tine. ako ni{ta drugo. Interpretiraju}i taj fenomen rekli ste: „To {to su postojali neki robovi nije toliko va`no. ni{ta ne}e promeniti? Svaki gra|anin }e po~eti neposredno da u~estvuje ukoliko zna da je njegov odlazak. me|utim. Hteo bih da vas pitam slede}e. kao {to ste rekli. jo{ dublje. a dana{nji Amerikanci su tako|e svi zajedno odlu~ili o ratu u Vijetnamu? Britanci su svi zajedno odlu~ili o Foklandskom ratu? va. bilo da se interesuju. o pohodu na Siciliju. Ovde bih `eleo da dotaknem i va{e pozivanje na marksizam: mislim da je veoma riskantno da se neko uzgred poziva na marksizam. za vreme pobuna. Govorio je da je klasna borba to~ak istorije: ropstvo je ukinuto jer su se robovi borili. jedna logika sistema koja se protivi svakoj demokratizaciji i vodi ka sve ve}em politi~kom otu|enju ljudi. Kasnije su se borili radnici – u savezni{tvu sa seljacima i intelektualcima – i stvorili su socijalizam. imali na umu da pohvataju druge i da ih u~ine robovima. da je osnova starogr~kog polisa bila nezavisna mikro proizvodnja. od zna~aja.

K. o kra|ama u fabrikama. nekonzistentna s idejom da se svaka ugnjetena klasa bori. 36 ograni~enja koja su za nas nedopustiva. Ni feudalizam nije ukinut zato {to su se kmetovi borili. Tako ne{to se nikada nije dogodilo. Naravno da je va`no. @ao mi je. me|utim. Ka`ete da Marks ima teoriju i pomenuli ste borbe robova. ve} {ta se zaista dogodilo. tra`im elemente koji mogu da pokrenu moju misao kao i razmi{ljanja drugih. K. dok ja. u tome {to vi tra`ite kalupe koje mo`ete da primenite. Nikada Marks nije rekao da je ropstvo ukinuto zato {to su robovi borili. i to veoma. ne mo`ete da tvrdite da ja smatram kako „nije va`no {to je postojalo ropstvo“. K. naravno. A istorijska stvarnost je. a ni istoriju. U staroj Gr~koj zaista pronalazim neke elemente koji pokre}u moju misao. dakle sabota`om ili uni{tavanjem ma{ina. njegova odbrana nije mnogo odmicala. Ropstvo je ukinuto u trenutku kada je prestalo da bude profitabilan na~in proizvodnje za vladaju}e klase.: Nije re~ o tome kako ja to tuma~im. U kapitalizmu sve dok se radnik odupirao hipereksploataciji ~isto individualnim sredstvima. da ima druge te`nje od jednostavne individualne za{tite radnika. Da bi vodila negde ona mora da se omasovi i da postavi sebi druge ciljeve. da postave kolektivne ciljeve i aspiraISTI SAGOVORNIK: Mo`da imate na umu sabota`e koje su robovi ~inili nad sredstvima za proizvodnju da bi dobili slobodu? ISTI SAGOVORNIK: Ukinulo se samo od sebe? Kako to tuma~ite? . {to potvr|uje ~injenicu da rade za sebe. i tako dalje. suprotno tome.: Jasno sam malopre govorio o ovoj temi. Razlika je. ali ne poznajete dobro ni Marksa. me|utim. Ovo je. jer ne mogu da `ive od obrade zemlje. Ukinuto je u trenutku kada je gra|anskoj klasi bilo u interesu da postoje slobodne selja~ke ruke koje su. Dakle. primorane da idu u fabrike. Ovo je marksisti~ka interpretacija koja otprilike odgovara istorijskoj stvarnosti. Gde vidite borbu robova? Tako|e sam rekao da postojanje klasa koje podrazumeva eksploataciju niti zna~i niti podrazumeva da te klase postavljaju pitanja promene dru{tvenog zakonodavstva ili pravde ili jednakosti.tre}i program LETO–JESEN 2009. tako {to proizvode predmete koje prodaju na tr`i{tu koriste}i dr`avna sredstva? Oni su primorani da koriste ta sredstva da bi nekako ograni~ili eksploataciju kojoj su izlo`eni. Po~ela je da odmi~e kada su radnici mogli da se organizuju. klasna borba u ~isto individualnom obliku i ne vodi nigde. obara vladaju}u klasu i dolazi na njeno mesto. Ropstvo nije ukinuto zato {to su se robovi pobunili tra`e}i da postanu robovlasnici. K. Vi znate za sabotiranje proizvodnje radnika u isto~nim zemljama.

u ovim zemljama vlada manjina. Razlika je. niti je moglo da se dogodi u robovlasni{tvu. {to ruski narod danas nije u poziciji. i ponavljam. u svakom slu~aju. ni malo naivna. kada je kona~no odlu~io da se povu~e iz Vijetnama. otpad i ostatak borbi iz pro{losti. jer kao {to je jednom rekao Danijel Kon-Bedit. za ono {to sam tvrdio i koju nikako ne usvajam. koja. postoje liberalne institucije. ~ini se da ne mo`e da se dogodi ni u Rusiji. nisu dovoljna da te zemlje okarakteri{imo kao demokratske u pravom smislu te re~i. godine ponovo pronalazimo neke elemente anti~ke demokratije. Ovo se nije dogodilo. To ni na koji na~in ne zna~i – a to nisam ni rekao – da dana{nje zapadne zemlje ~uvaju mnoge elemente anti~ke demokratije. na`alost. da svaki put kada se javljao stvarni pokret – kao {to je to bila ameri~ka revolucija ili radni~ki pokret – ponovo otkrivamo iste principe neposredne demokratije u obliku opoziva odgovornih. I trenutno. mogao da raznim protestima. kao {to je velika op{tinska ili lokalna autonomija. Mogu samo da vas obavestim da ne dajem nikakvo obja{njenje u smislu u kome ga vi tra`ite. Ja ih nazivam liberalnim oligarhijama. Postoje i druga pitanja. U vezi sa va{om poslednjom opaskom: saglasan sam. me|utim. kao {to niko nije pitao ruski da li `eli da ide u Avganistan. naravno. Zavr{io bih osvrtom na problem koji ste poslednji pomenuli. to ne zna~i da u ovim zemljama postoji demokratija u smislu da narod vlada i da sam donosi odluke. Me|utim. narodnih borbi u kojima je naj~e{}e radni~ka klasa igrala ogromnu ulogu. Pripisujete mi ideju da su zapadne zemlje o~uvale mnoge elemente anti~ke demokratije: jedna vrlo ~udna ideja. irelevantna. demonstracijama i akcijama primora svoju vladu da okon~a rat. Rekao sam. Naravno.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA cije. me|utim. Zapadne zemlje zaista ~uvaju. O pitanju obja{njenja koje dajem toku istorije danas ovde ne mogu da raspravljam. {to je posledica borbi koje su se u njima javljale i koje se hronolo{ki sme{taju u period od kraja srednjeg veka. ali ovde }u se zaustaviti. gomilu demokratskih pravila. u tome {to je ameri~ki narod. Istovremeno. moj sindikat mi zabranjuje da radim posle 12 i 20. S gr~kog prevela Aleksandra Zistakis 37 . njihovog izbora itd. da niko nije pitao ameri~ki narod da li `eli da ide u Vijetnam. Rekao sam da u ameri~koj revoluciji iz 1776. {to obja{njava pre`ivljavanje pojedinih institucija koje i danas sre}emo u Americi.

Mojsijev zakon koji anticipira sve {to se odnosi na `ivot Jevreja i tako dalje. niti ih stvara prema logici (niti ih.7 502. na poziv odeljenja za hemiju. A starogr~ki je je1 Predavanje održano 19. a da ih ne uvrstimo u op{tiju strukturu. Bez njih.) U starogr~kim dru{tvima. postoje i druga koja su za nas mnogo va`nija. pravilo. vidimo {ta zna~i autonomija. O ~emu je. zatim nezavisnost polisa i sloboda gra|ana. bez ovih socijalnih imaginarnih zna~enja.9:141. pravila. Da bih bio razumljiviji nave{}u primer klasi~nog jevrejskog dru{tva koje odgovara Starom zavetu: u njemu jasno i kategori~no vidimo da centralna imaginarna zna~enja organizuju ukupan `ivot ovog neobi~nog dru{tva.7 Ne mo`emo govoriti o politici i ekologiji. bila njena osnovna karakteristika koju sam nazvao kapitalisti~kim imaginarnim elementom. norma dobrog gra|anina. Iz svega toga vidimo jedno socijalno imaginarno zna~enje koje po~inje. ne bi postojali ni dru{tvo ni istorija. smisao. zapravo. kriterijume. kako individua tako i zajednice. Pre svega. svih religijskih imaginarnih zna~enja. Drugim re~ima. zakon koji je ovaj Bog dao. (Ovde se Marks zaista dotakao ne~eg zna~ajnog. preciznije. naime. Aristotelov univezitet. sinergiju i ravnote`u institucija unutar jednog dru{tva. koje se uobli~ava i koje }e postati veoma va`an ideal u istoriji ~ove~anstva. i ona objedinjuju zapanjuju}e mno{tvo. vrednosti. pre svega.tre}i program LETO–JESEN 2009. EKOLOGIJA I POLITIKA1 . pojedine osobine ovog Boga. daju im identitet. {to bi ovoga trenutka. dakle. ali i kroz storiju. februara 1993. sam polis koji je istovremeno i institucija i imaginarno zna~enje. Kada pogledamo jo{ dublje vidimo i neka druga veoma karakteristi~na i va`na socijalna zna~enja kao {to je smrtnost. ona ih ne preuzima iz prirode. osim. naravno. Ona socijalizuju individue. godine na Filozofskom fakultetu. Za{to ovo zna~enje nazivam imaginarnim? Zato {to nas ovde ne zanima filozofsko pitanje postojanja ili nepostojanja Boga. usmerenja. Jehove. u starogr~kim polisima. re~ i {ta. Solun.1:141. setite se jedne poznate Marksove re~enice iz njegovih ranih spisa u kojoj ka`e da je Apolon iz Delfa bio u `ivotu starih Grka stvarna sila kao i bilo koja druga. `elim da ka`em govore}i o imaginarnom elementu? Svako dru{tvo kroz svoje institucije artikuli{e pojedina socijalna imaginarna zna~enja. ona ih jednostavno stvara: one su tvorevina svakog dru{tva i svake istorijske epohe. 38 UDK: 304. Ova zna~enja su: postojanje Boga. proizvodi prema logici). ve} nas zanima njegova socijalna stvarnost: Jehova je stvaran za Jevreje i ako me|u vama postoje materijalisti ne ljutite se na mene kada ovo ka`em.

a ne u smislu preporoditi se kao {to bi to bilo u srpskom. a {to. Me|utim. okuplja se. ali oni ne misle na magarce. Platon. Naravno. i magarci su smrtni. ponovo stvoriti. na druga~iji na~in. tako da se ustanovljene i nametnute ideje i predstave ne prihvataju vi{e bespogovorno. prev. navesti samo jedan primer. kada stari Grci ka`u smrtnik. i koristi se. jasno pokazuje da Bog nije svemogu}. i politi~ku i duhovnu renesansu. u onom ~uvenom davati logos (logon didonai). tvorac u Timaju. nemesis. u tu svrhu. 3 To dehomenon je kod Platona ono {to prima na sebe ili u sebe forme ili stvari. – Prim. Dakle. ova sumnja. ideja autonomije. 4 Chora zna~i jo{ i prazno mesto. na primer. nego je neko ko se. ali kako ka`e Platon. ova renesansa dovodi u pitanje institucije ustanovljene i u politi~kom i u intelektualnom i u duhovnom polju. u staroj Gr~koj. o Bogu. ratio u smislu racionalni (orthos) logos. Dakle. Ukratko re~eno. Ovo bismo mogli da pro{irimo i ovde }u. na neki na~in. koreni ovog zna~enja nalaze se u anti~koj Gr~koj. Na ovaj na~in stvarna mo} mudrosti Tvorca negde prestaje. U X i XI veku u zapadnoj Evropi – i ovo je tre}i primer koji nas jo{ direktnije zanima – u borbi gradova koji se stvaraju i borbi prvobitnih gra|ana za samoupravu. smrtnost (thnitotis). 39 . Koristim ovde latinski termin jer njegov gr~ki par zapravo ne postoji. ovo logon didonai koegzistira s priznavanjem i sve{}u o granicama ljudskog saznanja i ljudskog razuma (logos). u bukvalnom smislu. otprilike. – Prim. odgovara onome {to }e kasnije Aristotel nazvati materijom (hyle). Platonov Bog. ali se koristi u metafori~nom. mortel u francuskom. koji u Timaju ne govori o ljudima. ponovo se javlja i kao socijalno imaginarno zna~enje i kao ideal. oni misle – ~ovek. onoliko koliko je to mogu}e. u poku{aju da stvori svet (kosmos). Najva`nije od svih ograni~enja ono je {to Platon naziva „ono {to prima“ (dehomenon)3 ili prostor (chora)4. – Prim. ili u poetskom smislu kao. iako je veoma mo}an. dakle ne apsolutno. do Stoika barem. Ovaj novi istok. oko ideje ratio. me|utim. ovo dovo|enje u pitanje i ~itav pokret koji se pri tom stvorio. misle na ljude koji su principijelno smrtni. Me|utim. prev. od materijala koji poseduje i koji nije sam stvorio.2 Pri tom ne mislim na renesansu XV i XVI veka. o zanatliji koji stvara svet. pravda (dike) i tako dalje. ali govori o tvorcu. ako tako mogu re}i. pa makar i u embrionalnom obliku.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA 2 Gr~ka re~ anagennesis (ana + gennao) zna~i ponovo se roditi. formu). naravno. bukvalno: posuda. kao i u staroj Gr~koj podrazumeva. amorfno mesto (u smislu mesta koje jo{ nije zadobilo oblik. Na Zapadu. jednu artikulisanu celinu. Re~ smrtnik koristi se i u zapadnoevropskim jezicima. od XVII veka pa nadalje. hibris (hybris). susre}e s ograni~enjima. dini jezik za koji znam u kome su re~i smrtnik (thnitos) i ~ovek (anthropos) sinonimi. prev. stvara jedan svet dobar i lep. naj~e{}e. sud.

ono je van-svetovno. Imajte u vidu da dolazimo do sli~nog zaklju~ka i u savremenoj matematici. . Prvo. niti s kapitalizmom. Mislim da ovde va`i upravo suprotno. Ho}u da ka`em. Naime. Naravno i stari Grci su znali za beskona~no. ako se tako mo`e re}i. nikakvo ograni~enje za logiku. svemogu}. Ovo govorim protiv dve ideje koje su u poslednje vreme veoma u modi. beskona~no i nema nikakve veze s ovim svetom. niti u pravoslavnom svetu sve do danas. potpuno pogre{na. beskona~no ovde ne postoji. u odnosu na judeo-hri{}ansko nasle|e. {to. naime da je katoli~anstvo vrlo usko povezano s modernizmom i s kapitalizmom. naravno. odbacivala beskona~no kao beskona~nu delotvornost (energeia) i prihvatala je samo kao mogu}u beskona~nost. koja }e trijumfovati kod Aristotela. Me|utim. predobar i beskona~an postoji petnaest vekova na Zapadu i devetnaest vekova na Istoku. tako da. Ovaj Bog. kada delimo jedan vektor. prema judejskoj i kasnohri{}anskoj teologiji. Njutnom. Bog stvara svet ex nihilo. stvarno beskona~no postoji samo kao mogu}nost. doga|a zaokret za koji bi se moglo re}i da poseduje dve zna~ajne karakteristike. izvan ovog sveta. Vekovima su ova dru{tva bila isto toliko zatvorena kao i vizantijsko. Me|utim. pravoslavci. onako kako su je obradili crkveni gr~ki i latinski oci. Sama materija se mo`e promi{ljati – u su{tini ona nije ni{ta drugo do jedna materijalizovana misao Boga. Ni{ta takvo ne mo`e se videti na Zapadu sve do. ne mo`e da bude nikakva granica. Dekartom i tako dalje. obratimo pa`nju na istorijske veze i istorijske posledice ovih teolo{kih ideja. „moderni“. a da uop{te ne uti~e na ono unutar-svetovno. Druga ideja odnosi se na neke savremene pravce u Francuskoj.tre}i program LETO–JESEN 2009. XI veka. prema mom mi{ljenju. ~ak i ako se to ne sla`e sa tekstom Starog zaveta. ali je vladaju}a struja u starogr~koj filozofiji. premudar. 40 Na Zapadu se. recimo. kao {to znate. pojavljuje se ideja beskona~nog (apeiron) u jednom potpuno novom smislu. ni s modernizmom. na primer. ili kada beskona~no delimo jedan broj na sve manje i manje delove. katoli~ki srednji vek nema nikakve veze ni s racionalizmom. koja je nu`ni zaklju~ak racionalne prirode Boga. imaju ideju koja je. koji predstavljaju hri{}anstvo kao da je u vezi s individualizmom ili s demokratskim pokretom. nikada ne}emo mo}i da stignemo do te bekona~nosti. u starogr~koj filozofiji nije bilo prihva}eno i upravo }e ovi elementi igrati zna~ajnu ulogu od XIV do XV veka nadalje. Tako|e i logi~ka tekstura sveta. Ovo }e se dogoditi tek u XVII veku sa Galilejem. Judeo-hri{}anski Bog je beskona~an i svemogu} i premudar. posledi~no. ono postoji negde drugde. na{i. kao i hri{}anski filozofi. Ova materija. dakle stvorio je i materiju sveta. Drugo. Za Aristotela ni{ta nije beskona~na delotvornost. nikada ne vodi racionalizaciji onoga {to znamo o prirodi.

„racionalisti~ko“ stvaranje javne uprave u apsolutisti~koj monarhiji i tome sli~no. dosti`e svoj vrhunac u revolucijama XVIII i XIX veka i nastavlja se s radni~kim pokretom. Me|utim. kao pokret koji naginje ka individualnoj autonomiji jednog dru{tva – nazovimo ga ovde demokratskim pokretom u jednom dubljem i radikalnijem smislu – do`ivljava vrlo rano neku vrstu zaga|enja mehanicisti~kim racionalizmom kapitalizma. gde su bile gazde?. U stvari. na drugi. koji po~inje na Zapadu kao pokret prvobitnih gra|ana u gradovima. I pre nego {to uop{te postoji zna~ajan razvoj materijalnih proizvodnih tehnika zapazi}emo. Govorio sam o racionalizmu. koje se pojavljuje ve} od XIII do XIV veka. na polju filozofije jedno op{tije socijalno imaginarno koje je odavno po~elo da se pojavljuje i razvija. Dakle. posebno. Ovo mo`emo da uo~imo ve} u francuskoj revoluciji i u kapitalisti~kom imaginarnom neograni~enom {irenju jedne racionalne vladavine. razvoj banaka. Ovaj pokret koji. Karakteristi~na imena u filozofiji koja zastupaju ovakvo mi{ljenje jesu Dekart – ~ija poznata re~enica „da postanemo vladari i vlasnici prirode“ kao da je stvarna programska parola modernog kapitalizma – i Lajbnic. cvetanje trgovine. na jednakost ili na Stari zavet – dok je Adam kopao. U pitanju je imaginarno neograni~enog {irenja racionalne vladavine. naravno. Ovo se. ali i koja se postupno pro{iruje u sve sfere dru{tvenog `ivota. a Eva {ila. tako|e. emancipatorski pokret. ponovo koristi i ponovo interpretira za sopstvene svrhe sve hri{}anske zalihe i koji }e. svoj prvi prostor u tehnici i organizaciji proizvodnje. a ne odra`avaju. kako dru{tvene tako i individualne. Ovo zaga|enje je o~igledno (na ovo }u se vratiti ne{to kasnije) i kod Marksa i u marksizmu uop{te i u revolucionarnom pokretu. neminovno. na primer. prvobitna gra|anska klasa iz koje se ponovo javlja ideal autonomije. seljaci. na primer. a ~iji je po~etak polis. Me|utim.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA Doga|a se. i mogu}nost jednog novog istorijskog pokreta koji se stvara. pa nadalje. naravno. naravno. mo`da ~ak i dublji na~in. koja. ili pokreti seljaka. sve gr~ke zalihe interpretiraju}i ih. i tome sli~no. ne{to drugo: od odre|ene epohe. u nekom trenutku po~eti da koristi za sopstvene potrebe i svrhe sve rimske i. stvara se na Zapadu jedan novi pokret koji. ove filozofske tendencije izra`avaju. od odre|enog trenutka pa nadalje. pronalazi svoje prvo mesto. poziva se na Jevan|elje. na svoj na~in. dakle. pitaju se. istovremeno. geografska otkri}a. oni razmi{ljaju o ovom pitanju i sli~nim pitanjima posle vekova i vekova hri{}anske porobljenosti koja je. Kada bi bilo vremena mogli bismo se pozabaviti intrinsi~nom kritikom racionalizma i neograni~enog {irenja racionali- 41 . kombinuje dve tendencije: autonomiju i „racionalizam“. o neograni~enom razvoju jedne racionalisti~ke vladavine. veoma brzo povezuje s racionalizmom i s invazijom beskona~nog na ovaj svet u kome `ivimo. u stvari.

kapital je usmeren samo ka pove}anju dobiti. On svakako kritikuje neljudske strane ove organizacije. kod mnogih drugih autora. godine imaju}i u vidu tehni~ka dostignu}a svoje epohe. jer u istom periodu. na upotrebu ove tehnike i ove organizacije kapitalizma jer s kapitalizmom. Istovremeno se kod Marksa ne mo`e na}i nikakva kritika kapitalisti~ke tehnike kao tehnike proizvodnje. koji ~ovek. ili ih nije `eleo. za Marksa kapitalisti~ka tehnika i njeni proizvodi predstavljaju neizbe`an deo ljudskog razvoja. koje udru`enje. a ne da se nalazimo u haoti~nom kapitalisti~kom dru{tvu. odgovara ovaj kapitalisti~ki racionalizam. dodu{e ne znam u koji. nailazimo na . ali vas molim da obratite pa`nju na svetsku ekonomsku situaciju kako biste videli ~emu. ili uni{tavaju pretpostavke unutar kojih jedino mo`e da postoji. ili tendencija ka navodnoj racionalnoj vladavini ljudi i prirode. devedesetih godina i sa sada{njim tehi~kim dostignu}ima trebalo bi da smo pre{li u najvi{i stadijum komunizma. dakle. Marks smatra da }emo.tre}i program LETO–JESEN 2009. tada mo}i da govorimo o istinski slobodnom dru{tvu. ili na polju dru{tvene organizacije. Nasuprot tome uvi|a se da postoji osamostaljivanje pokreta tehno-nauke kojim je protkana ekonomija i tehnika i kojim niko ne vlada niti ga bilo ko usmerava. o istinskoj jednakosti ljudi. i tako dalje. sve zavisi od pove}anja proizvodnih snaga. ona mu se ~ini kao ostvarenje Logosa u istoriji. ali organizacija kao takva za njega je potpuno racionalna. Vratimo se sada Marksu. kada proizvodnja dostigne zadovoljavaju}e visok nivo. ili su u suprotnosti sa njegovim ciljevima. Ovo mo`emo da uo~imo i ako posmatramo neke „prizemnije stvari“. To ovde ne}u u~initi. ali i za vladaju}u ideologiju njegove epohe. u stvari. prema Marksu. Ovde se vidi kako se iluzija svemo}i jednog neograni~enog nagomilavanja i {irenja navodne mo}i ljudi menja u potpuno odsustvo snage i kako sobom donosi rezultate za koje ~ovek ili nije znao. ako posmatramo posledice ovog razvoja na prirodnu okolinu u kojoj `ivi ~ove~anstvo. Drugim re~ima. Dakle. ekonomije. umesto da od ove proizvodnje ima dobit ~itavo ~ove~anstvo. Istovremeno se otkriva da ono {to preovla|uje uop{te nije svemo} jer se ne mo`e uvideti ko sprovodi mo}. Ova Marksova amnezija veoma je ~udna i pokazuje u kom stepenu se on nalazi pod kontrolom kapitalisti~kog imaginarnog. Naravno. koja dru{tvena klasa. sam Marks ve} potpuno u~estvuje u kapitalisti~kom imaginarnom. Njegova kritika odnosi se isklju~ivo na kori{}enje. I za njega. Marks se kriti~ki ne odnosi ni prema organizaciji ljudskog rada unutar fabrike. Marks ne vidi da postoji endogena i intrinsi~na kritika koja treba da se primeni na samu tehniku i na organizaciju proizvodnje u kapitalizmu. niti kao relevantne za prirodu proizvoda. i time dolazimo do na{e dana{nje osnovne teme. 42 sti~ke vladavine na polju tehnike. Dakle. Ako je ovo tvrdio Marks 1850.

koja mu se toliko svi|a. iako mla|e generacije vi{e ne ~itaju ove knjige. ako tako mogu re}i. Ovde ih ne}u navoditi. da ve} tada Pariz baca u more. a koja podrazumeva katastrofalne rezultate po zemaljsku biosferu. ono o ~emu govori trebalo bi da se zasniva na prora~unima velikih hemi~ara njegovog doba – ~ini mi se da je to Nemac Libih ve} pominjao – u svakom slu~aju Igo tvrdi da 1832. odgovara uvozu-izvozu. dovoljno je samo da pogledamo na{e pla`e ili atinski vazduh. ali }u vas podsetiti na jedno potpoglavlje. i tako dalje. prev. Danas ne mo`e da postoji politi~ka vrednost bez jednog centralnog elementa. 43 . ljudi uop{te. – Prim. u kojima recikliranje nije ni{ta novo. koje leti pose}ujem. Sve ostalo je recikla`a: proizvodnja-samo-potro{nja i recikliranje stvari koje nemaju direktnu potro{a~ku vrednost. Kada @an Val`an. ali stabilnu svest o sopstvenoj zavisnosti od okoline. za koje je veliko pitanje da li 5 ili 10% nacionalnog proizvoda. nauka kao nauka du`na je da nam na to pitanje nau~5 Dersu Uzala film Akira Kurosave iz prve polovine sedamdesetih godina. Danas bi to odgovaralo sumi od deset miliona dolara godi{nje. Ali i na svakom drugom mestu ljudska su plemena. Nauka kao nauka bez obzira na to da li je uvr{}ena u celokupan kapitalisti~ki sistem. Ako nas nau~ne rasprave s ovom temom zamaraju. Ili. Igo jukstaponira kanalizaciju Pariza s pona{anjem kineskih seljaka koji |ubre zemlju sopstvenim izmetom i zato je „kineska zemlja danas isto toliko plodna koliko i prvog dana njenog stvaranja“. Naravno. Jedan predivan japanski film o Sibiru koji se zove Dersu-Uzala5 to pokazuje na vrlo dobar na~in.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA kritiku kapitalisti~kog razvoja tehnike. a koji se odnosi na ekologiju. a i danas postoje sela u Gr~koj. niti svoje ciljeve. Drugim re~ima. po motivima istoimene knjige Vladimira Arsenjeva. nije u stanju da sama odredi svoje granice. da bi ovaj element postao politi~ki ne mo`e da bude samo nau~ni. dok je kapitalisti~ka ekonomija – ekonomija rasipanja. da bi ga spasao. To se promenilo s kapitalizmom i sa savremenom tehno-naukom koja se zasniva na konstantnom i brzom razvoju proizvodnje i potro{nje. Postoji jedno selo na ostrvu Tinos. godine. Igo zna ono {to Marks ne zna – da su tradicionalisti~ke ekonomije bile ekonomije recikliranja. druga~ije. i to je hronologija doga|aja (roman je napisan 1862). kroz kanalizacione kanale. na Jadnike Viktora Igoa. odvodi Marija sa barikade koja je opkoljena vojskom i kada kilometrima pe{a~e kroz priljav{tinu kanalizacionih kanala Pariza. kako bi govorio o kanalizaciji Pariza. Igo u stvari koristi ovu scenu da bi napravio digresiju. iznos jednak sumi od petsto miliona zlatnih franaka. mo`da ~ak i ne{to vi{e ako uzmemo u obzir da vrednost iznosa u zlatu ne odgovara stopi rasta cena. Ako bismo tra`ili od nauke da nam ka`e koja su najuspe{nija i najekonomi~nija sredstva za uni{tenje `ivota na Zemlji. imali naivnu. Postojala su. Tako|e. ekonomije i dru{tva.

Me|utim. dakle veliki nau~nici. Pre godinu dana. ne mo`e a da ne bude politi~ki. bar ponekad. koji sam nazvao karnevalom u Riju. Njima je re~eno: „napravite hidrogensku bombe“. bez njih ne bi postojalo nuklearno oru`je. objavili su svoje kajanje i tako dalje. Kada ka`em politika. ne mislim na demagoge. i ako bi neki nau~nik hteo da podr`i nau~no usmerenje. Dakle. trebalo bi – i to bismo morali da uradimo – da mobili{emo nauku kako bismo istra`ili posledice ove ili neke druge proizvodne energije na okolinu i da bismo. javno su izrazili svoje `aljenje. on to ne mo`e da u~ini kao nau~nik. Da objasnim: postoji poznati fenomen staklene ba{te. nisu nau~nici odlu~ili da se ona upotrebi. Nisu filozofi ti koji su konstruisali hidrogensku bombu. Oni koji se se}aju {ta je bio Nirnberg shvati}e o ~emu govorim. kao {to znate. preciznije. poslednjih 10–20 godina. Izme|u ostalog. Me|utim. Za{to ka`em da se ni „dru{tveno“ ne pitaju? Zato {to su u stvari oni koji danas odlu~uju birokrate i politi~ari. u Gr~koj ili bilo gde drugde. bili u stanju da spre~imo ne`eljene efekte. kao {to se o tome ne pitaju ni „dru{tveno“. Ovi ljudi o~igledno niti misle o tome {ta rade. Mo`e da ga podr`i samo ako i sam u|e u tehno-strukture.tre}i program LETO–JESEN 2009. ve} mislim na veliku politiku. ^ini se da su zalihe hemijskog oru`ja u svim zemljama. Kao nauka ona nema ni{ta da ka`e o dobrim ili lo{im osobinama ove ideje – da se uni{ti `ivot na Zemlji. pre sastanka na vrhu u Riju. ili. {to je na neki na~in ona ve} u~inila pravljenjem atomskih bombi. naravno. ljudi kao {to su Openhajmer i Zaharov. objavljen je hajdelber{ki apel koji bih nazvao nirnber{kim apelom. niti poseduju bilo kakvo istorijsko se}anje. od kojih je vi{e od 60 dobitnika Nobelove nagrade. i ono {to je najva`nije taj ogroman procenat nesigurnosti postoji s obe strane. a naro~ito u Rusiji. niti o rezultatima onoga {to rade. govori o toliko tu`nih stvari. No. mra~na ideologija. Jer. I na ovom mestu bismo mogli op{irno da komentari{emo ulogu nau~nika koji savetuju vlade. mo`e da ima katastrofalne posledice (podi- . ogromne. u njemu se navodi da nauka i samo nauka mo`e da re{i sve probleme i da ekologija direktno vodi u fa{izam i da je ona opskurna. kao {to su napravili i hemijsko oru`je. protestvovali su nagla{avaju}i svoju nevinost. hajdelber{ki apel koji su potpisali mnogi nau~nici. u birokratske ili politi~ke strukture. Za{to? Zato {to. koji. na kraju krajeva. ako se dobro se}am. Ono {to tako|e danas znamo zahvaljuju}i nau~nicima jeste da postoji jedan ogroman procenat nesigurnosti u pogledu ~injenica i perspektiva razvoja ljudske okoline. s obe strane. zemaljske okoline. odgovor. Ovo direktno proizlazi iz osamostaljivanja nau~no-tehin~kog razvoja i iz ~injenice da se nau~nici kao nau~nici ne pitaju o kori{}enju i usmeravanju ovog razvoja. I jo{ ne{to u vezi sa naukom. Naravno. ve} nau~nici. I oni su je napravili. vratimo se na{oj temi. 44 no odgovori.

razboritost doma}ina koji. me|utim. poznat i po interesovanju za probleme nestajanja vrsta. i osetljivost ljudi za ovu situaciju. profesor na odeljenju za biologiju na Harvardu. jeste broj `ivih vrsta koje uni{tavamo svake godine. Za koliko godina? Pretpostavimo da najbolja procena danas mo`e da bude: za ~etrdeset godina. ne razmi{lja kao kockar. Bilo bi dobro da napravim digresiju na ovom mestu. Neko bi trebalo da podseti Nobelovce koji su potpisali „nirnber{ki“ apel da. Me|utim. prev. zbog razloga koji su o~igledni i koje }u poku{ati da objasnim. a ne kao da se ni{ta ne de{ava. Mo`da }e vas ovo iznenaditi. koja se odnosi na biolo{ko bogatstvo zemlje. Ono {to. jer ova vrsta mo`e da bude najva`nija karika u lancu metabolizma unutar ekosistema. 20% je dva miliona `ivih vrsta. ali procene broja `ivih vrsta kre}u se izme|u deset i trideset miliona. pre svega. nekontrolisanog razvoja samostalne tehno-nauke. Ono {to treba da shvatimo jeste da danas postoji suluda trka izme|u ogromnog demografskog rasta. Ono nu`no i umnogome prevazilazi ekologiju. – Prim. dakle 200 vrsta dnevno. Dakle. s jedne strane. postojanje samog `ivota. poznati insektololog. me|utim. vreme mo`e da bude du`e. on se pona{a s najve}om mogu}om razborito{}u i mudro{}u. ovakva svest. Ali isto tako je mogu}e da se gre{ka pojavi na njihovoj strani i da je period 30 ili 20 godina. niko ne zna koliko vrsta danas `ivi na planeti. koje poni{tavamo – naro~ito s uni{tavanjem tropskih {uma. koje nestaju. Od kako sam po~eo da govorim s lica zemlje je nestalo 3 do 5 vrsta. iako je ulog ogroman – otprilike. Kao {to znamo uni{tenje samo jedne vrste mo`e da izazove katastrofu ravnote`e ~itavog jednog ekosistema. s druge strane. Svaka statisti~ka nesigurnost u nau~nim procenama podrazumeva jedno plus–minus. Uni{tenje dva miliona `ivih vrsta za trideset godina daje nam u proseku sedamdeset hiljada vrsta godi{nje. dakle da postoje deset miliona `ivih vrsta. {irenje okeana usled porasta temperature itd. I sada „konzervativni“.).KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA zanje nivoa okeana usled otapanja leda na polovima. ali je isto tako mogu}e i da je potcene. Ono {to jedino znamo u ovom trenutku jeste da postoji ogroman problem i da je jedini stav prema ovom problemu. jedini logi~an stav diligens pater familias. znamo s relativno velikom verovatno}om. anti-ekolo{ki nau~nici dolaze i ka`u: ova procena je nesigurna. 6 45 . Od ukupnog broja `ivih vrsta poznajemo samo jedan mali deo. Profesor Vilson6 sa Harvarda procenjuje da smo za 30 godina uni{tili 20% postoje}ih biolo{kih vrsta. Mogu}e. recimo 60 ili 80 godina. Ozbiljni biolozi predlo`ili su ~ak i sto miliona. Edward Osborn Wilson. ovakvo shvatanje. Uzmimo ovde najmanju procenu. ^ak iako {anse imaju veliki procenat nesigurnosti. treba da se uvrsti u jednu politi~ku premisu. mogu}e je da ove procene precene brzinu katastrofalnih fenomena.

i pored ogromnih tehni~kih i vojnih sredstava koja poseduje. nije u stanju da kontroli{e ulaz . poneko gleda porno filmove. ako ne bude postojao neki novi pokret. ne u smislu reka krvi ili zauzimanja Zimskog dvorca. vrlo kratkotrajna. ili neka mala grupa ljudi – to su du`nosti jednog novog dru{tvenog pokreta koji treba da po~ne iz po~etka. Godinama postoji stalni priliv Meksikanaca u Ameriku. dakle. to ne mo`e da u~ini pojedinac. To u stvari zna~i: bez potpune kritike kapitalisti~kog imaginarnog o kome smo govorili. Me|utim. u svim na{im bogatim zemljama. I {ta gledamo na televiziji? Gledamo uglavnom fudbal ili ko{arku. Ve} ovoga trenutka stvari su po~ele da se menjaju. 46 Na primer. kako se ~ini. Potrebno je napustiti ideju da se jedina svrha `ivota sastoji u tome da proizvodimo i da tro{imo sve vi{e i vi{e. taj dru{tveni pokret mo`emo da obogatimo onim {to govorimo i onim {to ~inimo. kao takva suluda. Jedna od ta~aka u kojoj se ekolo{ki problem susre}e s politi~kim problemom uop{te i sa svetskim problemom. Drugim re~ima.tre}i program LETO–JESEN 2009. [ta se de{ava ovoga trenutka? Hvala bogu. jednostavnije re~eno. poneko gleda Dalas. Ova ideja je. a pojedini pisci nau~ne fantastike su to i opisali. jeste problem odnosa izme|u Severa i Juga. ekologija se lako mo`e uvrstiti u jednu neofa{isti~ku ideologiju. bu|enje demokratske premise. koja je. ve} u smislu koliko }e to stvarno da traje. gotovo u svakom domu postoji televizor. autarhi~nih i mo`da totalitarnih vlada koje }e uspani~enom i apati~nom stanovni{tvu nametnuti neizbe`na drakonska ograni~enja. I posle toga je na programu nova fudbalska utakmica. Na koji na~in? Ne u smislu da je civilizovani i razvijeni Sever razvio Jug ili da ga je spasao. a i Gr~ka je bogata zemlja u tom smislu. Mo`ete svakako da zamislite. a drugo. prema drugima. veliku ekolo{ku katastrofu na zemlji. i uskoro to vi{e ne}e biti samo Meksikanci. koja se trenutno nalazi u za~etku. pre svega. ali se razvija sve vi{e i vi{e. u pitanju je kolektivna revolucija. Amerika. Za{to je potrebno da se ekologija uvrsti u politi~ki program? Zato {to ne mo`emo da se suo~imo na pravi na~in s ekolo{kim problemom. ve} u smislu duboke promene psiho-socijalne organizacije savremenog zapadnog ~oveka u njegovom odnosu prema stvarima. duboka promena onog imaginarnog savremenog ~oveka. a da ne dovedemo u sumnju vrednosti i smerove savremenog dru{tva. prema `ivotu. Tako|e. ~iji }e rezultat biti nametanje diktature. Koliko dugo mo`e ovo da traje? Ne ka`em koliko dugo mo`e da potraje u smislu osetljivosti na{eg uva. poneko Dinastiju. to je veoma poni`avaju}a ideja koju neko mo`e da ima za jedno ljudsko bi}e. potrebno je napustiti kapitalisti~ko imaginarno pseudoracionalisti~ke pseudovladavine nad prirodom i neograni~eno {irenje. Ali ponekad pogledamo i vesti. I vidimo da neki Somalijci umiru od gladi. Naravno. stvari su po~ele da se menjaju emigracijom naroda.

Njih ne zanima toliko [panija. trebalo bi da pomno`ite nacionalni dohodak po glavi stanovnika sa pedeset. Senegala. Gr~ke ili Portugalije. kako bi uop{te bilo mogu}e da izdr`i katastrofu dve stotine puta ve}u. Prado. Poljske. ili 4% godi{nje koliko je nu`no za kapitalisti~ku ekonomiju i du{tvo da bi bilo u stanju da nasta- 47 . ako okolina ve} s te{ko}ama izdr`ava katastrofu koju joj name}u razvijene zemlje. Ljudi su spremni da izdr`e sve mogu}e nesigurnosti. vrlo organizovan priliv emigranata. preko Rusije. Ljudi koje prevoze nisu Marokanci – Marokanci su relativno dobrostoje}i – ve} su to Afrikanci iz Etiopije. Nigerije. prebacuje u Nema~ku. Me|utim. Konga. Rumunije. a ve} smo bili svedoci epizode izme|u Gr~ke i Turske oko ilegalnih emigranata iz Iraka. ni slobodu mi{ljenja. Zapad nije mogao da prenese ni habeas corpus. ne idu tamo iz tih razloga. a koje su to. dakle tri-~etiri milijarde ljudi. Trenutno se odvija samo preko Gibraltara. koja ima stopu rasta 2. ni religiozni karakter politike i dru{tva. gde ostavljaju svoj poslednji novac da bi pre{li preko. doveli na nivo Amerike. iz Albanije. I u zapadnoj Evropi postoji stalni. 3. uklju~uju}i i Gr~ku. Odavde }e po~eti priliv emigranata. Ali je sve zapisano na papiru zapadnih ustava. ni jednakost individua. malu geografsku povr{inu koja se zove zapadna Evropa. da kupe televizor i automobil. jo{ bolje. diktatorski re`imi. Ovo je nemogu}e izbe}i – jedino ako bi se podigao ogroman zid sa bunkerima i mitraljezima koji bi spre~avao ljude da ulaze na ovu sme{nu. Ova situacija nije mogla da se popravi kapitalisti~kim razvojem ovih zemalja. Uskoro }e situacija postati jo{ ozbiljnija jer }e po~eti priliv ogromnog broja emigranata na Zapad iz isto~nih zemalja. ili. izra`avanja i tako dalje. Ovi ilegalni emigranti su ve} u [vedskoj – postoji u`asna mafija koja ih. s ogomnom lako}om i time se koriste s neverovatnom brutalno{}u. Toledo i Greko. jer je na tom mestu udaljenost preko mora samo tridesetak milja. sada{nji sistem je pokazao da ne mo`e da ispravi ovu veliku neuravnote`enost izme|u Severa i Juga. jesu mitraljezi. upotreba televizije za zaglupljivanje i debilizaciju stanovni{tva i za {irenje la`i. iz Afrike. Oni `ele da u|u u zapadnu Evropu. policijska mu~ili{ta. na celoj teritoriji Mediterana i njenih desetina hiljada kilometara obale koji je ^er~il nazvao donjim stomakom Evrope. gde skoro svi ljudi mogu i da jedu i da piju. Ovo se tako|e de{ava. ni drugih Latinoamerikanaca. Rusije i tako dalje. i de{ava}e se sve vi{e i vi{e. da bi se kona~no obreli u [paniji. Nasuprot tome. [vedsku i druge skandinavske zemlje u kojima je lako da se u svakom trenutku izgube u gomili. ni jednakost polova. uskoro. d`ipovi. Dakle. Jedino {to je sada{nji Zapad uspeo da sa~uva u nerazvijenim zemljama. ali i zahvaljuju}i velikim ~amcima Marokanaca iz Tangera koji prevoze ljude u [paniju. koji su platili razne kamiond`ije eksploatatore da ih prevezu kroz ta ogromna prostranstva da bi stigli u Tanger. Za{to? Da biste ove zemlje. sa svoje strane prihvatile.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA Meksikanaca i. Sve ovo je prihva}eno.

tamo gde postoje. gradovi se danas sve vi{e dele na bogata predgra|a i geta za siroma{ne gde slu`be i prodavnice zamiru posle 8 sati uve~e. Novinar je tim povodom pitao Testara da li }e to ikada biti mogu}e i da li je tehni~ki mogu}a trudno}a mu{karaca. 48 vi da daje hleba i igara. Pariza. I na ovom mestu su ekolo{ki pokreti. u proizvodne i potro{a~ke `ivotinje. Bangkoka (pre sada{nje katastrofe). on se primenjuje. Se}am se jednog razgovora sa Testarom. Ovde ne govorim samo o nepovratnom rasipanju okoline i nenadoknadivim resursima. dakle ideju da je na{a svrha da stalno pove}avamo proizvodnju i potro{nju. da bi ga zadr`alo u okvirima poretka. veoma slabi i razo~aravaju}i. Ovde nije re~ samo o pastoralnoj odbrani prirode ve} o borbi da se spasu samo ljudsko bi}e i njegova ku}a. ^esto sam govorio o osamostaljivanju tehnonauke koja okre}e naopa~ke i naglavce ono {to je Marks naivno nazvao „intrinsi~nom primenom nauke na proizvodnju“. koja su se transformisala. jer sama uni{tava pretpostavke na kojima mo`e da se bazira. katastrofa dru{tvenih oblika. Ova logika je apsurdna. svi oni koji se bave ovim poslom pitaju se da li je odre|en nau~ni ili tehnolo{ki pronalazak mogu}. i tek kasnije }e se prona}i ono „za{to“. Ona pokazuje katastrofalne posledice kapitalisti~ke logike primenjene na prirodnu okolinu i na ljudska bi}a. Me|utim. kao {to je to slu~aj u Gr~koj. iracionalna sama po sebi i vodi nemogu}nosti. demokratiju koja ne}e ostati samo na re~ima. Testar mu je otprilike . U istom periodu objavljena je knjiga Badenterove koja je smatrala da mu{karci treba da zatrudne kako bi postojala potpuna jednakost polova – {to je danas „napredno“ mi{ljenje.tre}i program LETO–JESEN 2009. U pitanju je antropolo{ka katastrofa ljudskih bi}a. Ako je mogu}. Ovo spasavanje nije kompatibilno s o~uvanjem postoje}eg sistema i pretpostavlja trajnu reorganizaciju dru{tva koje }e stvoriti pravu demokratiju. „liberalnim“ dr`avama? Ekologija je zaista subverzivna i revolucionarna jer dovodi u sumnju kapitalisti~ko imaginarno koje je ovoga trenutka dominantno. Ona je revolucionarna jer uni{tava centralni element ovog imaginarnog. koji su nam dali remek-dela poput Firence. francuskim lekarom i biologom koji je odigrao zna~ajnu ulogu u domenu ve{ta~ke oplodnje koji je napustio ovaj posao jer nije `eleo da nastavi s monstruoznostima koje se de{avaju u toj oblasti. Francuskoj. ili imaju tendenciju da se transformi{u. Americi ali i u drugim bogatim kapitalisti~kim. to jest da li je mogu}a implantacija embriona u testise. ili bilo gde drugde. Danas se mo`emo zapitati da li postoje potrebe koje treba zadovoljiti. iza ovih o~iglednih stvari ponovo se ra|aju i pojavljuju sve te`a i dublja pitanja. Nave{}u jedan primer: gradovi – koji su jedan od najlep{ih i najinteligentnijih izuma ~ove~anstva i koji po~inju da se pojavljuju na kraju neolitske epohe.

Jedan veliki matemati~ar koji se bavio ~istom teorijom brojeva napisao je veoma dobru knjigu Apologija jednog matemati~ara. mo`da `elite da bude usredsre|eno na seksualnost. 49 . Rasprava se i danas nastavlja za{to je Nemci nisu napravili i da li je zaista Hajzenberg. to jest nacisti. u skladu s biolo{kim istra`ivanjima. U stvari. ili gena uop{te. kakvim ga `elite – takvim }emo ga napraviti. Naravno. a da li `elimo i ono drugo? To drugo je ono {to istovremeno daje i hidrogenske bombe i bojne otrove i sada. ali i nove razlike i tome sli~no. ali i naivan istovremeno. u kojoj ka`e da je odlu~io da postane matemati~ar. naravno. u pitanju je jedna~ina koja vam dozvoljava da. Ovo je matematika koja se upotrebljava da bi se ubijali ljudi. ili da bude potpuno „hladno“. hemiju. takozvane „jedna~ine artiljeraca. elektroniku itd. potpuno su nejasne ako ne i nepostoje}e. to pretpostavlja celokupnu dana{nju nauku: metalurgiju. Zamislite samo {ta bi se dogodilo da su Nemci. Za{to da ne? Ovakve mogu}nosti postoje. ali budite sigurni u jednu stvar: ako je tehni~ki mogu}e to }e biti u~injeno i niko se ne}e pitati da li treba ili ne treba to u~initi. ili mo`da `elite devoj~icu koja }e odli~no da svira klavir. razvoj nau~nog znanja. sabotirao njihove poku{aje. @elite da va{e dete bude dobar matemati~ar. one nisu ne{to {to se dodaje.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA odgovorio. O tome je govorio Testar. ali istovremeno granice izme|u ~istog saznanja i njegove primene. u tome uspeli. kako tvrdi. @elimo jedno. Na primer. ili artiljerije“. postoje i himere. I evo kako glasi tragi~na dilema u kojoj se nalazimo: ne mo`emo. a hidrogenska bomba je dokaz. u svakom slu~aju ja ka`em da `elim. koja se mo`e pokazati kao fatalna. Svi `elimo. izra~unavaju}i paraboli~ne putanje granate. potpuno ispravno: „Ne znam da li je tehni~ki mogu}e. ili ne postoji u svemiru. Ulam i mnogi drugi veliki i ~isti matemati~ari. I na ovom mestu po~inju te{ka pitanja. prema mom mi{ljenju. ili ja `elim – jer mi je hobi kosmologija – da se razviju sateliti za astronomsko posmatranje i da se kona~no re{i problem antimaterije koja postoji. one su intrinsi~ne nau~nom razvoju. raspravljati o ograni~enju slobode mi{ljenja i saznanja. gde se ne`eljeni efekti. Nave{}u ovde jedan primer. dovoljno je da se setimo jedne od prvih diferencijalnih jedna~ina koje se u~e u diferencijalnom ra~unu. negativne posledice gotovo nikada ne uzimaju u obzir.“ Ovo je situacija koju danas imamo u svim domenima. `elimo. Ali da bi postojao i funkcionisao jedan astronomski satelit. koju toplo preporu~ujem. Primer pokazuje kako mo`e da se bude veliki matemati~ar. jednu zgodnu anegdotu. granatirate s neverovatnom precizno{}u. Nije potrebno da se vra}amo na Arhimeda koji je konstruisao oru`je protiv Rimljana u opsadi Sirakuze. jer je to bila jedina nau~na disciplina koja ne poma`e i ne dozvoljava ubijanje ljudskih bi}a. i mogu}nosti promene ljudskih gena. Atomsko oru`je ne bi bilo mogu}e napraviti da se u Los Alamosu nisu nalazili fon Nojman.

kao {to junaci starogr~ke tragedije shvataju da se nalaze u hybris. ve} nam daje 300 mogu}nosti. naravno. Autonomno zna~i. i da konstantno smanjuju obrazovanje studenata u su|enju. ali mi znamo da one postoje i kada shvatimo da smo ih prekora~ili po definiciji je ve} kasno. Zavr{io bih time da se dana{nje dru{tvo nalazi unutar hybris i da je su{tinski nepromi{ljeno. Hvala vam. a ne svrha ljudskog `ivota. mo`emo da uspostavimo neke jednostavne principe. 50 Gde je. Potrebna je. stvarno obrazovanje. Deca treba da u~e ono {to im je potrebno kako bi se orijentisala unutar prostora u kome se nalaze i da ve`baju sopstveno su|enje. dakle. ili najta~niji mogu}i odgovor u situacijama u kojima samo jedan ~isto logi~ki prora~un to nije u stanju. Na ovo `elim da uka`em u ovom obra}anju.tre}i program LETO–JESEN 2009. ali vi{e nemamo prava da ne znamo da ovaj razvoj sadr`i opasnosti koje ne mo`emo da defini{emo a priori. pre svega. To je mogu}e samo ako gra|ani imaju prave informacije. Sve {to su postigle bilo je da uve}aju znanje. svoju phronesis. ne `elimo i ne treba da `elimo neograni~eno i nepromi{ljeno {irenje proizvodnje. `elimo slobodan razvoj saznanja. jedno fragmentarno i instrumentalno znanje. @elimo takvu proizvodnju i takvu ekonomiju koje }e biti sredstvo. Phronesis je subjektivna snaga koja omogu}ava da prona|emo ta~an odgovor. odgovaraju logici sistema. u kojoj }e u~estvovati svi gra|ani. Da bismo se suo~ili s ovim opasnostima potrebno je ono {to je Aristotel nazvao mudro{}u (phronesis) – jedna predivna starogr~ka re~ ~ije se polje zna~enja suzilo. dakle. phronesis. ve}ina bi mogla da ne po{tuje prava manjina) nego u smislu koji se odnosi na dela i svrhe koju predla`e samom sebi. Te granice ne mo`emo a priori zacrtati pa je zato potrebna phronesis. ustanovljavanje procedure kriti~kog mi{ljenja i rasprave {to je mogu}e {ire i {to otvorenije. a iskustvo pokazuje da je phronesis poslednja stvar koju dana{nja tehno-birokratija poseduje. prema mom mi{ljenju. iako. dru{tvo koje se samoograni~ava ne samo u smislu mogu}ih politi~kih zloupotreba (na primer. tek onda kada nastupi katastrofa. Demokratsko dru{tvo zna~i autonomno dru{tvo. prema mom mi{ljenju. u phronesis. jeste stvarna demokratija. Drugo. jer je i sama obuzeta delirijumom neograni~enog {irenja. a da ne do|emo do diktature? Mislim da s tim u vezi. Pre svega. a ne samo „znanje“. Jedini odgovor. da preteruju. S gr~kog prevela Aleksandra Zistakis . i ako se gra|anima pru`aju mogu}nosti da u praksi donose i iznose svoje sudove. Poslednjih decenija sve reforme obrazovnog sistema su. ono svakako iracionalne. granica? Ovo je prvi put da se u jednom dru{tvu koje nije ni teokratsko ni religiozno suo~avamo s pitanjem: mo`da razvoj saznanja treba da bude pod kontrolom? – to jest kako je mogu}e da bude pod kontrolom. ako ne sme{ne.

paradoksalno. dru{tvene i istorijske fenomene. periodi~no – da prisvoje za sebe prostor filozofije. manje-vi{e sistemati~an. Me|utim. koliko mogu da vidim. za one koji to mo`da ne znaju. razmotrimo novine koje ova dostignu}a donose sa sobom.8 51 Tema o kojoj }u danas govoriti i koja vas. mislim da je nu`no da ih sve pro|emo ako `elimo da govorimo strogo i ozbiljno. ona se ti~e njihovog filozofskog opsega i.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA UDK: 111:113/119 124.1:141. koncentracija asteroida u sun~evom sistemu ili meteorolo{ki fenomeni. jeste {to se ona odnosi na ljudsku slobodu i ljudsko individualno i kolektivno stvaranje. jeste „Pseudo-haos. Aristotelovog Univerziteta u Solunu po pozivu Odeljenja za filozofiju. dru{tva i istorije. prema mom mi{ljenju. Kao uvod. mno{tvo fenomena i koja mogu da prona|u sli~nosti u pona{anju ~injenica koje pripadaju podru~jima koja samo uslovno nemaju nikakve me|usobne veze. bez obzira na tehni~ke te{ko}e i detalje. godine na Filozofskom fakultetu. Pre svega.319. haos i svet“. godine. fenomeni turbulencije u hidrodinamici. pre svega. ili haos. odnose na ono {to sam nazvao pseudo-haos. tre}e. dakle dru{tveno-istorijski prostor i prostor du{e. Filozofskog fakulteta. odnosi se na isticanje zahteva za op{tost i naro~ito zahteva da se ovi metodi pro{ire i na psihi~ke. nije upla{ila. Poslednji primer tih poku{aja su takozvane teorije haosa koje se. Drugo. Odavno takozvane prirodne. dakle matemati~ki. koje su neverovatno osetljive i koje zaPredavanje odr`ano 20. Ovde ne}u da {tedim izraze divljenja za radove i nova dostignu}a fizi~ara i matemati~ara koja mogu da objasne. za koje se bojim da }e biti zamorni. podrazumevaju procedure vremenske evolucije. na primer. HAOS I SVET1 . odnosio i na jezgro jedne nove filozofije. On se koristi s velikim nabojem. Nadam se da }e ovo postati jasno u toku ovog izlaganja i na njegovom kraju. na pitanja koliko ovi novi radovi nude ne{to odista su{tinsko. na`alost. egzaktne nauke poku{avaju – sukcesivno. fenomeni haosa. Pod tim izrazom su nauke `elele da stvore pojam relevantan za jedan metod. sadr`i mnogobrojne zahteve i mnoga obe}anja koja. Moja kritika se odnosi. ta~nije od 1963. do izvesne granice. Tema je veoma slo`ena i sadr`i i neke tehni~ke elemente. februara. koji bi se odnosio na sva polja i koji bi se. hteo bih da objasnim {ta nau~nici prirodnih nauka danas podrazumevaju pod pojmovima haoti~ni fenomeni. nije u stanju da ispuni. Pre svega. naro~ito onima koji stoje. najverovatnije. 1 PSEUDO-HAOS. 1993. a jedan od razloga za{to je potrebno da ozbiljno raspravljamo o ovoj temi. Termin haos u upotrebi je u poslednjih ~etrdeset godina.

rezultat }e biti. kao {to znamo. krenuo pet minuta. ili desetine sekunde. ko~enju automobila i tome sli~no. 52 vise od prvobitnih uslova. godine. nije nova. Drugim re~ima. Jer da je Kleopatrin nos bio ne{to manji ili ne{to ve}i. kao i teorije elektromagnetnog polja. ne dogodilo se. koja kao da dokazuje da ta ideja postoji otkad je ljudi: Da je Kleopatrin nos bio samo ne{to malo manji. nemogu}e je a da ne pomislimo: „Samo da nisam zaboravio klju~eve. meteorolog Lorenc. ne bih se na{ao na ovoj raskrsnici na kojoj me je udario. u tekstu pod naslovom „Nauka i slobodna volja“ slede}e: „U svim slu~ajevima ove vrste – u pitanju je eksplozija topovskog baruta. va`na je njihova ekstremna zavisnost od prvobitnih uslova koji na prvi pogled kao potpuno neva`ni detalji ~ine i zauvek }e ~initi nemogu}im dugoro~ne meteorolo{ke prognoze koje bi prevazilazile period od pet ili deset dana. za samo nekoliko sati. na primer. Ukoliko se osvrnemo na istoriju nauke. mnogi faktori igraju va`nu ulogu u meteorolo{kim fenomenima. do`ivimo saobra}ajnu nesre}u. Sistem koji je . oluja na Floridi. posledi~no i tako dalje. Dakle. Naravno. Su{tina se. mogu}e prora~unati slo`ene vremenske procedure za koje su ina~e potrebni meseci. koja ~ini osnovu termodinamike. a koja mo`e biti samo razlika od nekoliko sekundi. istorija sveta bi bila druga~ija. sastoji u slede}em: kada danas jedan leptir zamahne krilima u. Postoji jedna ~uvena Paskalova re~enica izre~ena negde oko 1650. ukratko. na koju su se kasnije oslonili Ajn{tajn i mnogi drugi nau~nici. godine. Na primer. naravno. posledi~no Antonije ne bi ratovao sa Oktavijem. godine. da se nisam vratio ku}i da ih uzmem i da sam. rade}i s kompjuterima. recimo. napisao je. ali u njoj je sadr`ana jedna velika istina koju poznajemo i u drugom smislu. posle trideset dana. oko 1860. koji je tada otkriven. Kompjuterski prora~uni dokazuju da to zaista jeste tako. koji se smatra tvorcem kineti~ke teorije gasova. tu misao izneveravaju i hegelijanci i marksisti. to jest eksplozija velike koli~ine topovskog baruta do koje dolazi sudarom – postoji zajedni~ki postulat. Kleopatra ne bi bila toliko lepa. posledi~no.tre}i program LETO–JESEN 2009. Ukoliko. posledi~no. onaj koji se Boga ne boji. ekstremna zavisnost procedura od prvobitnih uslova. Zatim. Ako je to zaista u pitanju. zapravo. recimo. u. iako nije imao prvenstvo. Klasi~an i pojednostavljen primer tih fenomena je ono {to se naziva „efekat leptira“ koji je prvi otkrio. mo`da i sa vi{e ljudskih `rtava. veliki engleski fizi~ar Maksvel. Solunu. koje zavise od razlike u prvobitnim uslovima procedure. ili tri sekunde ranije. U pitanju je. imamo saobra}ajnu nesre}u sa ljudskim `rtvama. sve navedeno poznato je i zabele`eno u jednom naturalisti~kom i ta~nijem smislu. posledi~no ona ne bi o~arala Antonija. Ovo bi mogao da bude dokaz da se u dana{nje ra~unare mo`e smestiti ogroman broj varijabli pomo}u kojih je. ~ak i vekovi. ideja.

Svaka egzistencija. ima svoje singularne ta~ke i {to je ve}e polje na kome se nalazi ta egzistencija. otprilike. insistirali su na ovoj osetljivoj zavisnosti. i sa svim prirodnim naukama.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA u pitanju. navodi malu iskru koja je u stanju da zapali veliku {umu. niko nije shvatao ~injenicu da je 53 . ali koja se jo{ uvek nalazi u stanju nestabilne ravnote`e. a zahvaljuju}i mogu}nostima ra~unara daju rezultate. na primer. tvrdi Maksvel. „siguran sam da sam ih izgubio na nekom drugom mestu. na ekstremnoj zavisnosti razli~itih procedura. ili gomile. prvi mu ka`e: „Pa zato {to samo ovde ima svetla. o~igledno pijan. donekle sme{na pri~a veoma zna~ajna za epistemologiju. sadr`i veliku koli~inu potencijalne energije koja mo`e da se pretvori u kretanje samo kada sistem dostigne odre|enu konstituciju ili stanje. Dimenzije tih uticaja su isuvi{e male da bismo mogli da ih uzmemo u obzir. preciznije. kao {to smo rekli. Ono {to je zaista novo jeste da se. ali su u stanju da proizvode ogromne u~inke. i upita ga {ta tra`i. „Ne“. brojnije su te ta~ke i sna`niji uticaji na njih. predmet jedna~ina. odgovori prvi. „Za{to ih onda tra`ite ovde?“.“ Kao primere Maksvel navodi stenu. ili gomilu snega koja gotovo da se odvojila od planine. {to stvara rad koji mo`e da bude beskona~no veliki ili beskona~no mali u odnosu na koli~inu energije koju osloba|a. Rene Tom i njegova teorija katastrofa.“ Tako je. {ta se de{ava s ra~unarima? Veliki broj fenomena. Jedna mala digresija. klicu koja uni{tava ~itav prinos krompira. Kao primer on dalje navodi oklevanje koje spre~ava ~oveka da radi ono {to bi `eleo. Prvi ~ovek mu odgovori da tra`i klju~eve koje je izgubio. po~ev od prvobitnih uslova. Postoji poznata. pre|u tri-~etiri mrava i da ona po~ne da se kotrlja. koji nije pijan. Ruel i drugi koji su nam bli`i. Dakle. Posledi~no. Potom. Poenkare. Drugim re~ima. ona mo`e da bude plodna ne samo u svojim teorijskim nego i u svojim prakti~nim rezultatima. Tada ga drugi ~ovek upita da li je klju~eve izgubio ba{ tu. upita ga drugi. Me|utim. ispod svetiljke. nisu do tada bili predmet istra`ivanja. ideja nije nova. Oni postaju predmet interesovanja. ne{to tra`i ispod uli~ne svetiljke. ili. dovoljno je da preko stene. fenomeni koje su istra`ile prirodne nauke spadaju u domen fizike. a naro~ito veliki matemati~ari Adamar. pojavljuje veliki broj fenomena – kojima se do tada fizi~ari nisu bavili jer nije bilo mogu}e da njima ovladaju. koje su karakteristi~ne za mnoge fenomene i mnoge vremenske evolucije. U jednom trenutku pri|e mu drugi ~ovek. To je pri~a o ~oveku koji u tami. Ili – ~est slu~aj da su veliki nau~nici bili veliki talenti za pisanje – pa bi njihove varnice zapalile po`ar rata. Druge fenomene ona izostavlja. tvrdio je Maksvel. Kao da je re~ o najlogi~nijem odgovoru. mnogi pisci. od trenutka kada su uvedeni ra~unari. najmanju }eliju koja nas ~ini ili filozofima ili glupacima. daleko odavde“. ili da bi ih jedno kona~no uzelo u obzir. Posle Maksvela.

kao {to sam ve} rekao. koje prirodne nauke nisu mogle da ukrote i koji su na neki na~in postali dostupni zahvaljuju}i mogu}nostima koje poseduju ra~unari. diskontinuiteta koji treba bli`e odrediti. Postoji jo{ ne{to. Jelo ne}e biti 5% slanije ve} uop{te ne}e mo}i da se jede. Metafizika dokazuje da su svi fenomeni s kojima se sre}emo u svemiru kontinuirani i svi podle`u analogijama izme|u uzroka i posledice. [ta je iza ovoga? Ideja da se prirodni fenomeni podvrgavaju uslovima kontinuiteta. Drugim re~ima. mogu i uo~iti i meriti. linearnim matemati~kim vezama. Me|utim. [ta stoji iza ovog zahteva za kontinuitetom? Ono {to fizi~ari nikako ne `ele da priznaju: iza njihovih teorija. Ono {to `elim da ka`em jeste da ne sadr`e ni{ta novo. toliko taj procenat uti~e. samim tim. daje posledicu koja se prvi put menja milion puta. Dakle. ali za koji ve} znamo da poseduje haoti~ne fenomene. U stvari. idealnih situacija. Ove ne-kontinuirane matemati~ke funkcije matemati~ari znaju ve} 150–200 godina i neke od njih su ta~no opisane. tj. i na posledicu. stoji metafizika. ve}ina fenomena su do tada bili fenomeni situacija ravnote`e. mada skriveno. Dakle. mnogo ve}i broj fenomena su fenomeni ne-ravnote`e. ne u smislu da procenat koji menja uzrok. sisteme od deset hiljada ili sto hiljada jedna~ina kako bi uop{te postali predmet istra`ivanja. u grani~nim uslovima.tre}i program LETO–JESEN 2009. treba mnogo vi{e vremena. ne bih `eleo da izvodim sada celokupan pro- . ili ekstremnu zavisnost. Prema mom mi{ljenju. Nema razloga da vas ovde njima zamaram. ili u kona~nim posledicama. odnosno 5% vi{e soli ~ini jelo nejestivim. i tako dalje. jeste da za samo nekoliko sati zgusnemo prora~une i procedure za koje. primera radi. ina~e. dakle ne u smislu potpuno diskontinuiranog razvoja. ako se tako mo`e re}i – izvinite {to koristim tehni~ku terminologiju – matemati~ka funkcija koja izra`ava fenomene nije kontinuirana. Na primer. uzrokuje ogromne razlike u evoluciji fenomena. otkrivaju da su se do tada bavile samo fenomenima koji odgovaraju stabilnim situacijama. dakle situacijama koje termodinamika i fizika nazivaju situacijama „ravnote`e“ u jednom op{tijem smislu – u smislu da ove situacije po svojoj prirodi traju i da se. Sli~ni fenomeni ulaze u oblast prirodnih nauka koje. ovaj pojam se ne mo`e razumeti druga~ije do kao izraz jednog ne-kontinuiteta. o osetljivoj zavisnosti. 54 potrebno ne samo napraviti sisteme nego i re{iti. Danas govorimo o funkciji fenomena haosa. onoliko koliko neki procenat uti~e na uzrok. ili ekstremnoj zavisnosti od prvobitnih uslova. doda}u 5% soli vi{e u jelo. One otkrivaju da se prirodni fenomeni ne podudaraju s op{tim zahtevom za kontinuitetom. stabilnih. to jest kada i najmanja razlika u prvobitnim uslovima. kao nekim ~udom. ili uti~e na njega. tre}i put pedeset {est miliona puta. ~ak i dva ili tri puta vi{e. ako malo preteramo. Dakle. naravno. Jedna od tih mogu}nosti. Sve do uvo|enja ra~unara to je bilo nezamislivo.

analogno svojim skrivenim filozofskim ube|enjima. dakle ~e{}e nego {to se pretpostavljalo i. ako su nam poznati prvobitni uslovi mo`emo da predvidimo ono {to }e se dogoditi. da su joj ga odsekli. Na primer. pojedinci tvrde da je oborena ideja potpune uzro~nosti prirodnih fenomena. prvo dokaz je da su ove situacije ne-kontinuiranosti. dakle argument ovog sutra. zato {to mo`emo da ih reprodukujemo jednom potpuno uzro~nom ma{inom kao {to je ra~unar. Navedeni zahtev je ve} doveden u sumnju.. 55 . „Aha“. nikakav prekid deterministi~kog kontinuiteta. dakle – pseudo-haoti~ni. odgovorili su mu. Mirno i strpljivo ~ekam dan kada }e se pojaviti jedna~ine nekog metemati~ara-istori~ara koje }e dokazati da kakav god da je bio Kleopatrin nos istorija bi se odvijala na isti na~in (~ak i da Kleopatra nije imala nos. Ovaj argument. Drugi fizi~ari poku{avaju da doka`u kako fenomeni za koje smatramo da ne podle`u uzro~nosti.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA ces. u ve}ini slu~ajeva ove fenomene mogu}e je prou~avati zahvaljuju}i ra~unarima.. ili }e dokazati da ako pretpostavimo da je Kleopatrin nos bilo za toliko manji. Dakle. nigde nema prekida. ili za toliko ve}i. Moja filozofija je protiv ideje jedne op{te uzro~nosti. dogodilo bi se isto). u kojoj ne postoji nikakva naprslina. Iz toga pojedini filozofski nastrojeni fizi~ari izvode ~udne zaklju~ke.“ Fizi~ari ovo rade ve} tri veka i teorijom haosa poku{avaju da doka`u kako }e se sutra dokazati kako su psihi~ki fenomeni. ali sutra. Na primer. dakle sve se de{ava u skladu sa strogim zakonitostima. podse}a na poznatu pri~u o berberinu koji je u izlog radnje stavio natpis: „Sutra {i{amo besplatno. Kada ih je berberin upitao za{to ne pla}aju. Isto va`i i za dana{nju neuropsihologiju i za takozvane saznajne nauke. dolazimo do toga da nigde nema pukotina. Naprotiv. Kao {to ste mogli da pretpostavite ovaj argument se stalno pojavljuje u raspravama koje se odnose na biolo{ke fenomene. pa ne}u ulaziti u detalje. kao {to sam rekao. samo {to tu uzro~nost jo{ nismo prona{li jer je veoma komplikovana. pa zbog natpisa u izlogu. haoti~ni fenomeni u ovom smislu. podle`u. Ono {to se dogodilo u poslednjih dvadesetak godina. dogodilo bi se to i to – na primer. a naro~ito na dru{tveno-istorijske. ili psihi~ke fenomene. Sve se razvija u skladu s odre|enim analogijama – konsekventno. ne-linearnosti ~este. ali mi se tako|e dopada i logi~ka strogost. u rimskom carstvu. koji postoji jo{ od Dekarta. u stvari.“ Iz dana u dan su mu dolazile mu{terije i nisu pla}ale. u ekonomiji se ~esto mo`e ~uti slede}a misao: u ovom trenutku na{e znanje je nesavr{eno. ceo svemir je jedna beskona~na tautologija. re~e im tada berberin: „Pa na natpisu pi{e sutra {i{amo besplatno. ili kako su istorijski fenomeni. u Francuskoj revoluciji. Naravno. na dana{njem Kastorijadisovom predavanju u Solunu i tako dalje. drugo. u kvantnoj mehanici sa [redingerovim jedna~inama. ovi fenomeni uop{te ne poni{tavaju ideju prirodne uzro~nosti.

o kojima sam govorio. da je Betovenova muzika bli`a Mocartovoj. ne-linearne naravno. ili s mi{ljenjem koje je nu`no povezano za centralni nervni sistem. na primer. [ta bismo mogli da ka`emo? Da je. mo`emo da opi{emo ogromnu transsupstancijalizaciju ovih formacija istorijom i novim stvaranjem Zapadnog sveta. ali nikada ne mo`emo da ih izmerimo. recimo. Druge strukture nazivaju se topolo{kim. uniformnost-neuniformnost i tako dalje. Razlog za{to spokojno ~ekam taj trenutak je slede}i: ni prirodnim ni dru{tveno-istorijskim fenomenima ne mo`emo da nametnemo jednu od tri osnovne matemati~ke strukture. Betoven je za tri milimetra (metafori~ki) bli`i Hajdnu nego Mocartu. kontinualnost-nekontinualnost. sna`nija ili slabija od ljubavi Tristana prema Izoldi? Ko se vi{e voleo? Ili bismo mogli da ka`emo da su se istim `arom voleli? I da li }e ovo imati bilo kakvog smisla? Mislim da to nema nikakvog smisla.tre}i program LETO–JESEN 2009. niti da ih izrazimo . prema nekom odre|enom zakonu. Mi mo`emo da opi{emo elemente koji poti~u iz gr~kog. ili koje bi predvidele ~ak i ~injenicu da }e Jelcin danas biti predsednik i tako dalje. ili s telom uop{te. Po~inje sabiranjem i nastavlja se u beskona~nost. ili rimskog nasle|a. da bi se govorio o op{tosti ovih ideja o haosu – i ovde dolazimo do tre}e ta~ke – trebalo bi da neko ozbiljno tvrdi kako }emo jednoga dana mo}i da postavimo matemati~ke jedna~ine. neko da se zapita koje nasle|e je va`nije – judeo-hri{}ansko ili gr~ko-rimsko – za vladaju}a dru{tveno-imaginarna zna~enja koja su stvorila zapadnoevropski svet. Romeova ljubav prema Juliji i. Pojam kontinuiranih funkcija. 56 Dakle. Prva struktura je matemati~ka – algebarska. koje upravljaju. da li bismo mogli da ka`emo. Ili. Topologija se bavi pojmovima kao {to su bli`e-dalje. na primer. ili je Hajdnovoj? Betovenova muzika ima ne{to od obojice i ona je svakako povezana i s jednom i s drugom. ali kojoj je muzici bli`a? Koliko bli`a? I kakvog smisla ima to pitanje? Raspravljamo li ikad o ovim pitanjima na ovakav na~in? [ta ako bi nam neko rekao: „Da.“ [ta bi nam to zna~ilo? Sve i da je tako. {to prethodi drugom i tako dalje. na primer. ili padom sovjetskog re`ima. postoje strukture reda (poretka). obrnuto. Mislim da je pojam sam po sebi dovoljno jasan: ono {to prethodi ne~emu. od njegovog razvoja od X i XI veka. recimo. centralnim nervnim sistemom i ne samo njime ve} i vezom centralnog nervnog sistema s endokrinolo{kim sistemom. nu`no se poziva na topologiju i koristi se njome. ili da postavimo jedna~ine koje su upravljale padom rimskog carstva. Na kraju. do danas? Za{to je va`nije? Ovo pitanje nema smisla i na njega je nemogu}e odgovoriti ukoliko se postavi u ovom obliku. {ta s tim? Ovo nas zanima? Ili. Ne vidim kako je mogu}e da psihi~ki i dru{tveno-istorijski fenomeni poprime ovakve strukture. ili sistemom za varenje. mogao bi.

naravno. 2 57 . Tvorac deluje racionalno i koristi matematiku da bi stvorio svet ili da bi stvorio elemente od kojih }e biti stvoren svet. Zatim bî Geja {irokogrudna. ali opisuje neki haos. koje nema ni po~etak ni kraj. prev. Na primer. ona je na neki na~in ono postoje}e. Ali. Ovo je prvi smisao haosa koji postoji u Hesiodovoj Teogoniji. bî haos. Me|utim. – Prim. bî ne-bi}e. prvobitno re~ haos kod Hesioda ne zna~i ono {to danas pod njom podrazumevamo kada kolokvijalno ka`emo „ovo je haos“ ili „haos“ u smislu matematike ili fizike. Me|utim. pre toga. U jednom drugom smislu moglo bi se re}i da Platon u Timaju govori o haosu. {irokih grudi. Na ovom mestu imamo ne{to vrlo karakteristi~no? Hesiod ne ka`e da je prvo postao haos. jer postoji (metafori~no) u centru Bi}a. Gr~ke re~i sympan i kosmos su u naj{irem smislu sinonimi i zna~e svemir. ono legitimno i stalno postoje}e. specifi~nije zna~enje – svet. ali Zevs zna da ono postoji i u njega baca pobe|ene Titane. nije stvorio. kasnije postoje drugi stihovi u kojima Hesiod ne koristi re~ haos. ~esto se javljaju oblici koje mo`emo naknadno da interpretiramo kao oblike koji. „prazan sam“ i koristi je Hesiod u prvim stihovima Teogonije: „na samom po~etku rodi se Haos. ono se kao takvo nikada ne pojavljuje. nali~je vidljivog svemira (sympan)2. ali – i na ovom mestu Platon ostaje Grk. pa Eros. Ovo je nali~je.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA u procentima. ka`e na samom po~etku rodi se. Dakle. U starogr~koj mitologiji. Mislim da ovde Geju treba shvatiti metafori~no. re~ kosmos ima i jedno u`e. ako tako mo`emo re}i. bez reda. kada govori o tvorcu (demiurgos) koji poku{ava da napravi svet (kosmos). kosmos. predstavljaju haos u svetu (kosmos). {to je gotovo nemogu}e definisati i tako dalje. jer se sre}e Ovde treba voditi ra~una o re~ima koje upotrebljava Kastorijadis. Meduzina glava bi bila tako ne{to. koje je va`no za razumevanje Kastorijadisove teze. Dolazimo sada do onoga {to smatram da je stvarni haos i {to je. bî nula. a da ne upotrebljava tu re~. dakle ne{to {to je mnogo komplikovano. mesta na horizontu kroz koje duvaju sna`ni vetrovi koji se me|usobno sudaraju i ukr{taju. malo etimologije. On opisuje ono {to }e se kasnije nazvati haosom u dana{njem smislu i govori o jednom beskrajnom mestu na koje je Zevs posle pobede bacio Titane. niti da ih podvrgnemo nekoj od matemati~kih struktura koje koristi fizika. pa Eros“ (115–117). sam od sebe – niko ga. kao {to to ka`emo za neku tkaninu. u kome u su{tini ne postoje pravci. bî ni{ta. bî praznina. apsolutno centralni pojam. koja je starija od filozofskog mi{ljenja. iako po~inje da biva ne-Grk – ovaj tvorac nije ni sveznaju}i ni svemogu}i. Kao {to je poznato. a koje u sebi sadr`e odre|enu distinkciju. Re~ haos poti~e od glagola hasko ili haino i zna~i „otvoren sam“. a zatim Geja {irokogrudni svima sigurni dom. prema mom filozofskom shvatanju. Me|utim. To nali~je niko ne vidi.

chora. Nave{}u samo uzgred i jedno drugo ograni~enje s kojim se sre}e tvorac. kocka. ili stola i tome sli~no) i prema tom modelu poku{ava da stvori. ni na koji na~in nije odre|eno na isti na~in). model. ve} stvara svet onoliko savr{enim koliko je to mogu}e (kata to dynaton). ovaj zanatlija koji je Bog zaista je zanatlija. ono je. Za Platona bivstvuju}e nije isto {to i za dijalekti~ki materijalizam. malo ko uo~io. Chora na kojoj dela tvorac ima takvu. imamo beskona~no postoje}u (aei ousa) i istinski postoje}u (ontos ousa) ideju sveta koju tvorac poku{ava da imitira {to savr{enije. ako tako mo`emo re}i. Dakle. gotovo neshvatljivu teksturu kojoj tvorac poku{ava. u njegovo vreme. gotovo neshvatljivo.tre}i program LETO–JESEN 2009. prema Platonu. Jedno od ovih ograni~enja odnosi se na neposredno. na po~etku Timaja Platon suprotstavlja beskona~no Bi}e (aei on) beskona~nom Bivstvuju}em (aei gignomenon). onoliko koliko mo`e. svaki element . s druge strane. ima odre|enu temperaturu i tako dalje. me|u filozofima koji su komentarisali Timaj. on zauzima odre|eni prostor. onoliko koliko je to mogu}e. a to mogu}e ograni~eno je iracionalnim karakterom materije. dodekaedar (dvanaestougao) i ikosaedar (dvadesetougao). Prvo. Recimo. dakle zemlju. dakle. Naime. Ako pro~itate ili ponovo ~itate Platonovog Timaja – zaista vredi – vide}ete da Platonov tvorac poku{ava da stvori ~etiri elementa od kojih }e postati svemir (sympan). drugo ograni~enje s kojim se sre}e tvorac u racionalnom stvaranju sveta – koje svakako nije „stvaranje“. 58 sa dva ograni~enja koja mu ne dozvoljavaju da stvori apsolutno savr{en svet. ono {to nikada nije (medepote medame) isto (ni u jednom trenutku. kao i kod drugih starogr~kih mislilaca. i iracionalnim elementom koji postoji i u najracionalnijoj od svih stvari – u samoj matematici. s jedne strane. Ne postoje i drugi pravilni poliedri (mnogouglovi). Beskona~no Bi}e je ono {to je apsolutno odre|eno prema mogu}im odre|enjima i ta njegova odre|enja nikada se ne menjaju – to je beskona~no Bi}e ili ve~no Bi}e (ontos on) – dok je beskona~no Bivstvuju}e. kao {to to tvrdi Platon. vazduh i vatru. tako da. najbolji mogu}i svet. onoliko koliko je mogu}e. a koje je. ve} dokazano da ih je pet i samo pet – apsurdno matemati~ko dostignu}e – dakle kvadar. jer tvorac kod Platona. da dâ oblik i da stvori svet. u stvari zna~i zanatlija. model ljudskog tela. vodu. dakle ima kalup. jer ne mo`emo da shvatimo ne{to {to ni jednog trenutka i ni na koji na~in nije odre|eno. ~ak i jedan haoti~an gas je odre|en. i sam svet (kosmos) od pravilnih mnogouglova (poliedara) za koje je. tvorac dela na onome onim {to Platon naziva chora ili dechomenon. a {to je neka vrsta apsolutno neodredive smese koja je istovremeno i prostor i materija unutar tog prostora i koja se nalazi u trajnom bivstvuju}em. u svojoj glavi (kao {to zanatlija ima u glavi kalup. majstor – dakle. radi kao zanatlija. prema Platonu. kako ka`e Platon. oktaedar (osmougao).

ono neiscrpivo Bi}a. dakle onih koji se ne mogu iskazati jer su to brojevi koji imaju. ne}u se ovde time baviti. nije apsolutan broj. u skladu s idejom matemati~kog savr{enstva. nova nemogu}nost je produkcija i redukcija. Na primer. O tim dvema osobinama mogli bismo dalje da raspravljamo. do pozitivnih pozicija. ono je stvaranje ex nihilo i ne zna~i in nihilo ili cum nihilo. postoji stvaranje. usu|ujem se da ka`em. Dakle. mo} stvaranja. a sâm poliedar predstavlja ukupnu strukturu sveta. U nastavku ove pri~e nailazimo na poku{aj da se ovi poliedri stvore od jednakostrani~nih trouglova. ili broj koji izlazi na ruletu.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA odgovara jednom od ~etiri poliedra. ali kao oblik (morphe) ono je ne{to novo i ovaj oblik (oblik ne zna~i samo figura. Dolazimo sada. tj. ili da nastavimo sa njom. Tvrdim samo da ako postoji ne{to novo. a na provougli trougao se primenjuje Pitagorina teorema. postoji u svim slojevima iza onoga {to se vidi) poti~e od ex nihilo. naravno. {to je ne-predvidivo. pa su kategoriju ovih brojeva nazvali transcendentalnim brojevima. Ovo je veoma zanimljivo jer na drugom mestu mo`emo na}i ovaj iracionalni karakter. [ta god da je kocka. Kao {to se mo`e zaklju~iti. dakle. 59 . ljudi ne mogu da predvide. kori{}enjem elemenata onoga {to ve} postoji. Kada se jednakostrani~ni trouglovi podele na dva daju dva pravougla trougla. ali i pre njega. eidos u Platonovom smislu. novo u apsolutnom smislu. ako ne priznamo da unutar univerzalnog postoji ne{to {to je novo. Radikalno novo ne zna~i samo ne{to {to se ne mo`e predvideti. ni od ~ega. kada se stvara ne{to novo. kao {to znate odnos hipotenuze prema stranicama nije eksplicitan. tako {to }emo po~eti od ukupne situacije koja je postojala pre. neko X. ali to ne}u u~initi. ta ukupnost situacije koja je postojala pre. Dakle. ili broj na ruletu. daje nam samo zbir nu`nih uslova. a. s jedne strane. Drugim re~ima. usudio bih se da ka`em. radikalno novo ne zna~i su{tinsku neodredivost. Me|utim. Pitagorina teorema bila ne{to skandalozno. dakle haoti~an onako kako ja to razumem. ili odre|eno bi}e. Mislim da je nemogu}e da ozbiljno po~nemo ontologiju. zna~i i organsko jedinstvo izme|u onoga {to. u smislu da ne mo`e ~ak ni da se od toga sastoji. Radikalno novo – ne{to {to. Nazva}u haosom ili ambisom to osnovno odre|enje Bi}a. koje je. ili latinski vis formandi. Broj koji izlazi bacanjem kocke. Ve} je za Platona. matematika spre~ava tvorca da stvori svet koji bi bio onakav kakvim ga `eli Platon. bilo logi~ki bilo stvarno. i obrnuto. Tako|e. predstavlja apsolutni prekid s onim {to je do tada postojalo. dakle nemogu}nost da stvorimo odre|eni fenomen. Novo se stvara. s druge strane. kao na primer kvadratni koren broja 2. kvantni fenomeni su neodredivi. ali nisu radikalno novi. to ne zna~i da je radikalno novo. u najnovijoj matematici. beskona~ni decimalni niz. unutar ne~ega {to oduvek postoji. ono {to svaki put proizlazi iz jedna~ina ne{to je {to znamo.

dakle i za `ivo bi}e i za du{u – koja je. posledi~no. posledi~no. ali u jednom drugom sloju. sve ono {to sutra mo`e da pomisli neki filozof. da ne bi bilo zabune. i obrnuto. zamisliti se nad bogatim primerima zna~i do}i do zaklju~ka o op{tim idejama. ve} o stvaranju koje pripada Bi}u kao njegova osnovna karakteristika – suo~avaju se sa slede}om dilemom: ili postoji stvaranje pa. Kastorijadis koristi pridev aperistaltos i to je zaista neologizam u gr~kom jeziku. Da bi se razumela su{tina ovog neologizma treba re}i da je kombinacija negacije i izvedenog prideva neuobi~ajena. sadr`aj na{eg ve~era{njeg razgovora ve} postojao u prvim ljudskim genima. ukupnost (olotis) oblika. ovo {to govorim. Umesto apstraktne rasprave poku{a}u da ovu tezu upotpunim primerima koji nisu samo primeri jer se nad njima treba zamisliti. moglo bi se banalno re}i: ne-svodivi). moja tvrdnja podrazumeva da postoje fenomeni koji su. Odabrao sam dva. naravno. a drugi na ljudske du{e. Ovde jednostavno `elim da poka`em slede}e: u oba slu~aja. ne-poslati (ovo je vrlo lep neologizam3. koji je i sam manje ili vi{e organizovan kao ukupnost. ali iz istog razloga je Bi}e svet (kosmos). Haos jeste Bi}e jer je stvaranje oblika ni iz ~ega. ili. Jedan se odnosi na `ivot. `ivi i funkcioni{e unutar neke vrste primitivnog. Jedno `ivo bi}e. neo~ekivan a preko potreban u nekoj situaciji. 3 . muzika. Posledi~no. ili preciznije. `iva bi}a. ve} je sadr`an u beskona~no zgusnutoj materiji koja je postojala u trenutku Big Benga. mnogobrojnih oblika. ili ne postoji stvaranje pa. Etimologija re~i je slede}a: a (negacija) + stelno (glagol slati).tre}i program LETO–JESEN 2009. Postojala je boja okeana. prev. dakle poredak. nesavr{enog smisla. dinosaurusi. Aludira se i na jedan drugi pridev theostaltos {to zna~i poslat od Boga. niti je mogu}e svesti nove oblike na one koji su ve} postojali. To novo je smisao. {ta }e se dogoditi sto hiljada godina posle Hrista – sve ovo je ve} bilo u njemu. na drugom nivou – postoji ne{to novo ~ega nema unutar prirodnog sveta. metafori~no. Oni koji tvrde ovo poslednje du`ni su da doka`u da je. Na primer. kategorija `ivog bi}a. Sve ovo je ve} postojalo. galaksije. na primer. da su slojevi sveukupnosti ne-poslati i da ne mogu da se svedu jedan na drugi. krokodili. koliko god bilo jednostavno. 60 oni koji ne priznaju stvaranje kao stalno stvaranje – ne govorim ovde o postanju iz Starog zaveta. ne postoji ni{ta novo. postoji i ne{to novo. dakle pre dve milijarde godina. Ovo je ~udovi{na metafizi~ka pozicija koja podrazumeva negiranje stvaranja kao stalno stvaranje i postojanje novog. – Prim. rekli bismo. ono svrstava stvari sa kojima se sre}e u kategorije: recimo u kategoriju hranljivog uop{te – apsorbuje ih i one su deo njegovog metabolizma – ili ne-hranljivog koje odbacuje. stvarno novog. u milijarditom delu sekunde pre Big Benga.

svako `ivo bi}e stvara od sebe. razlike koja je. mislim 1832. u meri u kojoj postoji. nacije. helenizmom. Kada jedan ~ovek. a na takvu uzajamnu povezanost sa funkcionalnim smislom ne nalazimo u prirodnom svetu. da `ivot stvara nove hemijske supstance. ono {to stvara `ivot. Ono {to predstavlja smisao za du{u. ~ak i uzro~ne veze koje su korisne za njegovo pre`ivljavanje. ne mislimo. Kada ka`emo da je `ivot stvaranje. Ni jedna planina ne poku{ava da sebe o~uva i odr`i kao planinu. te stvari se menjaju – na pitanje razlike izme|u du{e i tela. uzajamne povezanosti. Dakle.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA Druga~ije re~eno. Ako sada pogledamo du{u vide}emo da i du{a. poput nekih starih vitalista. ali kao {to je dokazao Veler. srbizmom. U du{i. dakle samo-stvaranje. veliku Srbiju ili nezavisnu Bosnu. u jednom smislu. ali ne postoje unutra{nje uzajamne veze koje su. Toliko o `ivom bi}u kao stvaranju. religije (pravoslavne. niti bilo kakva kolektivna ili individualna funkcionalnost. Jedina psihi~ka funkcionalnost koja postoji. u svim njenim slojevima. godine s ureom. postoji u svetu smisla (smisao o kome govorim nije nebeski. za njegov opstanak. supstance koje stvara `ivot mo`emo da stvorimo i u laboratoriji. unutar kojeg postoje odre|ene veze. naime smisao du{e nije vi{e funkcionalan. ~ak nemogu}a. Dakle. toliko poistovetio s dru{tveno imaginarnim zna~enjem naroda. Ona postoji. da upotrebimo Aristotelov izraz. ona se odr`ava. ideokrati~an. sve. dakle du{a tog ~oveka. za sebe. Ovo se mo`e uo~iti i kod iskrenih neo-darvinista koji su primorani da ispituju neku temu po~inju}i od svrhe promene nekog organizma. recimo. Me|utim. Ni jedna galaksija ne poku{ava da o~uva sebe kao galaksiju. pravoslavnim 61 . jeste da se taj ~ovek. a ~ega nema u prirodnom svetu. ne slu`i vitalnim funkcijama `ivog bi}a. jedan svet unutar kojeg postoji. i ta uzajamna povezanost stvara jednu sveobuhvatnu situaciju koju poku{ava konstantno da odr`i). Dakle. ovaj smisao zna~i uzajamnu povezanost koja prevazilazi prirodne zakone. na primer. ali se pod tim podrazumeva ekstremna razlika u odnosu na smisao `ivog bi}a. ubija ili je ubijen za. vrati}u se ne{to kasnije. od po~etka. Naravno da stvara hemijske supstance. Ovo je smisao `ivota. jesu ove funkcionalne uzajamne veze. potpada pod odre|ene zakone i u nekom trenutku propada. u tome ne postoji nikakva biolo{ka funkcionalnost. ako tako mogu re}i. svet `ivota jeste svet smisla. i mo`e da ne slu`i nikakvoj drugoj svrsi osim postojanju smisla. islamske). kao {to je to slu~aj sa `ivotinjama. To da se pitamo za svrhu u stvari zna~i da je svaki `ivi organizam entelehija (enteleheia). ima neku svrhu. usmerene ka nekoj svrsi i koje nemaju nikakvog smisla ako nisu povezane s ovim smislom. u du{i uo~avamo da smisao i dalje postoji. njegova svrha je samoodr`anje i o~uvanje vrste – da ne idemo dalje – ali da bi mogla da se ostvari ta svrha potrebno je da postoji uzajamna povezanost koja ima funkcionalni smisao.

haos je direktno povezan sa ~injenicom da je Bi}e konstantno stvaranje. ako se ne varam. Na primer. njena funkcionalnost u odnosu na samo jedan smisao. naravno. ugovor ovde ne treba shvatiti u banalnom smislu. {to nema nikakve veze s na{im ~ulima kao takvim. ugovoru (dogovor. naime slu~ajem slojeva prirodnog bi}a. seksualno zadovoljstvo. dakle ne postoji ni{ta – i na ovom mestu u su{tini do`ivljavaju brodolom svi poku{aji svo|enja ljudskog sveta na prirodni svet – ne postoji ni jedno razumljivo obja{njenje. Na primer. Plavo i crveno smo sami stvorili. godine. nije razlog zbog koga jedan vidimo kao plav a drugi kao crven. Pozabavi}u se sada jednim drugim slu~ajem. Stvaranje ~ega? Stvaranje sveta i stvaranje svetova i stvaranje oblika. potreban je aparat da bismo ih osetili i. Osnovna karakteristika ljudske du{e je njena ne-funkcionalnost. ne ose}amo. nomo psyhron etei de atomon kai kenon. ili. po dogovoru. 62 helenizmom i tako dalje. vidimo boje.4 Ne{to sli~no mo`emo da ka`emo i za savremenu fiziku – samo {to nas to mo`e odvesti predaleko. da je u stanju da `rtvuje svoje biolo{ko postojanje za spas tog smisla. na primer. Poku{ao sam da ovo poka`em na primerima `ivog bi}a i du{e. Mogli bismo da vidimo neku neimenovanu boju. I rekao sam da se ovi oblici ne mogu svesti jedan na drugi. od trenutka kada postoje }elije koje su osetljive na odre|ene talasne du`ine – i. ali svakako u sopstvenim o~ima u trenutku autodestrukcije. a druga 8 nanometara. Ovo je jedna stara pri~a u filozofiji koju je znao jo{ i Demokrit kada je rekao da toplo i hladno postoje po zakonu. to ima neku biolo{ku funkcionalnost – logi~no je da neko tvrdi kako }e neki `ivi organizam 4 Nomo thermon. boje ne postoje u prirodi fizi~ara. od 1886. ako ho}ete. Ovaj smisao naj~e{}e postaje dublji smisao od svih ostalih koje du{a mo`e da predlo`i samoj sebi. Naravno. takvo obja{njenje ne mo`e da postoji. nu`no vidite plavo“. ve} je to ne{to {to zavisi od pozicija subjekata). ultraviolentne i druge zrake ose}amo samo kao katastrofalne posledice. Kao {to sam rekao. . mo`da i realno. Ono {to se biolo{ki mo`e objasniti jesu postoje}e reakcije organizma. to nam je omogu}io Herc.tre}i program LETO–JESEN 2009. U su{tini Demokrit ka`e da ne postoji ni{ta drugo osim atoma i praznine. u meri u kojoj postoje }elije koje ose}aju talasne du`ine. ve} na neki na~in bez razloga. Dakle. talasi nisu obojeni. ni jedno razumljivo matemati~ko obja{njenje koje ka`e: „s obzirom na ~injenicu da postoje talasne du`ine od 4 nanometra i s obzirom na to da je mre`nja~a oka takva. U prirodi fizi~ara postoje talasne du`ine. Nismo ih stvorili arbitrarno. ili. Dakle. ~injenica da jedna talasna tu`ina iznosi 4 nanometra. u trenutku kada ga ubiju u ratu. Jer postoje i druge talasne du`ine koje ne ose}amo – radio talase. ili bilo {ta drugo.

ja vidim vas. Unutar te praznine. ali da bi to otkrio. ali velika gre{ka i same fizike. Da bi njegovi dokazi bili ispravni ovi instrumenti treba da budu {to je mogu}e vi{e euklidovski. kao {to je to uo~io veliki fizi~ar Hajzenberg – oko 1935. s vremena na vreme postoje naelektrisane ~estice koje nadra`uju moje taktilne }elije i zato {to su moje taktilne }elije grube. zato {to su „slavni“ sekundarni atributi. ili obrnuto. ali i neke druge – na primer p~ele i kornja~e – koje vide polarizovanu svetlost koju mi ne vidimo i za koju su nam potrebni. paralelne linije {ina se seku u daljini – i to je svet svakodnevnog iskustva. sve ono {to otkriva klasi~na fizika treba da se potvrdi i obistini u svetu svakodnevnog iskustva. Ovo je svakodnevni svet. Jer. ako ne iluzija. Me|utim. na razdaljinama koje su na ovoj skali astronomske (odgovaraju udaljenosti Sunca od planeta). ~vrsta tela. 63 . a ne u skladu s nekom drugom. kada posmatrate vozne {ine. specijalni aparati ili opti~ka pomagala i tako dalje. jednostavno su talasne du`ine. crni sako. ili neke druge boje za koje nismo ni ~uli. Dakle. svet koji opa`amo i da nam poru~uje kako je sve to. Ono {to postoji jesu talasne du`ine koje nisu ni crveno ni ni{ta. Dakle. ili ima postojanje ni`e vrednosti. onda svakako samo subjektivni do`ivljaj. kao {to bi to rekao Edinkton u predivnoj knjizi Priroda prirodnog sveta (1927). da bismo je videli. da bi to potvrdio i dokazao treba da pogleda skale koje se kre}u na malim instrumentima. ~estice i tako dalje? Ovo bi bila velika filozofska gre{ka. svet svakodnevice u filozofskom smislu. povratak u svet svakodnevnog iskustva u kome postoje boje. takve kakve jesu. nije logi~no da tvrdi kako bi trebalo da vidi ta~no ono {to mi nazivamo plavo ili crveno. postoji jedan sloj u kome me vi ovde vidite. da bi dokazao da je prostor ili prostor-vreme ~etvorodimenzionalnog svemira zaista zakrivljen. koji je. koje je filozofija oduvek prezirala kao „subjektivne“. Za klasi~nog fizi~ara ovaj svet ne postoji. godine. ili ovaj sto. Dakle. treba da koristi instrumente koji su konstruisani u skladu s Euklidovom geometrijom. do izvesne granice. temperature. svetlo. sto. {ta da ka`emo? Da je fizika redukovala svakodnevni svet. ose}am ovu povr{inu kao konstantnu i ~vrstu stvar. postoje boje. jer nam je poznato da postoje vrste koje vide ultravioletne zrake. Ove boje. svet fenomena. euklidovski. sto je ~vrst i tako dalje. ovaj sto nije ni{ta do praznina. dok objektivno postoje samo talasne du`ine. koja odgovara plavoj boji“. Dakle. fizi~ar tvrdi „ovo je talasna du`ina talasa.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA videti razli~ite stvari analogno razli~itim talasnim du`inama. a koja je u stvari kao zvezdano nebo u minijaturi. upravo jesu tvorevine biolo{kog bi}a koje se razlikuju od biolo{kog bi}a do biolo{kog bi}a. Na isti na~in i teoreti~ar op{teg relativiteta. jer stvarni svet u kome svakodnevno `ivimo nije zaista euklidovski – postoji perspektiva.

Me|utim. Dakle. Mislim da sada mo`emo da ka`emo kako znamo da je Bi}e haos ili ambis. recimo. bilo kako bilo. koju nikada ne mo`emo redukcionisti~ki da shvatimo kao ideju nu`nog sleda. Pretpostavimo sada da smo kantovski subjekt smestili u dechomenon ili u chora iz Platonovog Timaja. zato {to imamo jednozna~nu ideju nu`nog sleda u vremenu. niti da ima drugorazrednu vrednost u ontolo{kom smislu. „subjektivno“. Sada je pitanje – ako mogu da upotrebim jednu metaforu – za{to se u ovom haosu prenapre`e jedan svet i kako se taj haos prenapre`e u jedan svet. ideju jedinstva ili ideju kauzaliteta. vrednost koju ima sloj u kome postoje molekuli i atomi. dakle. zato {to. iz razloga koje sam poku{ao da objasnim. ono {to mo`emo da shvatimo shvatamo u stepenu u kome oblikujemo ono {to shvatamo. u okolinu u kojoj nikada ni{ta ne}e biti de- . dakle u jedan sveukupan red. Drugo. Za sada je sve u redu. da u svim slu~ajevima koje smo uo~ili b sledi iz a. da bismo ga oblikovali – i to je samo na prvi pogled paradoksalno – ono treba da bude ve} oblikovano samo od sebe. koji ima. od sveta svakodnevice. to je svaki put stvaranje nekog oblika i to nekog oblika koji je relativno odre|en. pre svega zato {to je neiscrpno i zato {to njegovo slojevito uobli~avanje pretpostavlja neprestano stvaranje iz ne-bi}a.tre}i program LETO–JESEN 2009. sloj unutar koga `ivimo. da izvedemo iz fenomena. Nave{}u primer iz Kantove filozofije – mislim da ve}ina ovde prisutnih slu{alaca jesu filozofi ili da bar prate predavanja iz filozofije – koja je ulo`ila veliki napor da poka`e kako nikada redukcijom ne bismo mogli. za koji ne mo`emo da ka`emo da je nepostoje}i. u starogr~kom smislu. Dakle. ako se tako mo`e re}i. Ili. kvark. ni na koji na~in. niti da je jednostavno iluzija. Ako ka`emo da postoje mnogi fenomeni. poredak? Pre svega. kao {to sam to poku{ao da poka`em. jer klasi~ni prirodni svet zavisi. da bismo mogli da govorimo o fenomenima. recimo. postoji i prema ontologiji. ali ne}emo mo}i da tvrdimo da je a uzrok b. „objektivno“. u svakom slu~aju do stepena koji se mo`e oblikovati. Drugim re~ima. Isto bi moglo da se ka`e i za kategoriju kauzaliteta. njegov dokaz zavisi. u ve~no bivstvuju}e. Molekuli i atomi tako|e ne postoje u nekom osnovnom sloju. zato {to je stvaranje o kome govorimo upravo stvaranje oblika. postoji i prema epistemologiji. svi ti slojevi su u stvari slojevi Bi}a koji imaju isto ontolo{ko pravo postojanja i ne mogu se svesti jedan na drugi. Reducionisti~ki ovde zna~i da najvi{e {to bismo mogli da ka`emo jeste da to va`i za 99 od 100 slu~ajeva. jer postoji jedan sloj. to zna~i da ve} imamo kategorije jedinstva ili mno{tva koje koristimo. a ne bilo ~ega. 64 Ovaj svet – za koji bi neki nepristojni klasi~ni fizi~ar rekao da ne postoji – postoji po istom pravu po kome postoji i klasi~ni prirodni svet. treba da ka`emo da postoje mnogi fenomeni.

Saznanje je upravo poku{aj da se ono {to mislimo. jer nikada ne bi bilo mogu}e da ga stvore. Zavr{io bih jednim primerom – nadam se da vas nisam mnogo zamorio. ali i u odnosu na centralni nervni sistem. U vezi sa tim da se du{a `ivotinje razlikuje. Naravno. stvaranje ljudske du{e uop{te kao polja toliko razli~itog u odnosu na biolo{ku du{evnost (jer svakako postoji neka biolo{ka du{evnost kod `ivotinja. kada govorim o du{i. treba dodati ~injenicu da je smisao za sebe disfunkcionalan. a ne o du{i kod biheviorista ili neurofiziologa ili kod predstavnika dana{njih takozvanih „saznajnih“ nauka. u fenomenima koje ti oblici organizuju i koji. zato {to ovde imamo. a ne odraz onoga {to mislimo u onome {to jeste. naro~ito vas koji stojite – koji }e vam biti ilustrativniji od prethodnih. susretne sa onim {to je ve} po sebi definisano u Bi}u. To odgovara jednom novom obliku. drugim re~ima. Kada je o centralnom nervnom sistemu re~ ovde imamo pojavljivanje smisla i smisla za sebe. ali ovi oblici a priori ne bi imali nikakvog zna~aja da ne postoji ne{to u fenomenima {to korespondira sa oblicima. niti oblici na{e introspekcije. dakle. pojmove i slike za stvari za koje tvrdimo da se ne mogu izraziti ovakvim re~ima ili slikama. ili bar neko slaganje onoga {to mislimo i onoga {to jeste. Za{to mo`emo da govorimo o haosu kada govorimo o du{i? Prvo. kao {to je to. kao {to sam to ve} nagovestio. (Naravno. pojavljuje se novi oblik haosa kao ekstremna imaginacija unutar ljudske du{e. da bi ih ovi oblici mogli da organizuju. treba da budu mogu}i-za-organizovanje sami po sebi. nije vi{e funkcionalan. kao {to sam ve} rekao. ~itava ova rasprava po malo je paradoksalna jer smo primorani da u terminologiji koristimo uobi~ajene re~i. ose}anja i `elja. makar pregazio svaki put: toliko dubok (bathyn) logos ima. do odre|enog stepena. {to zna~i da nisu Platonovo ve~no bivstvuju}e. 65 . Dakle.) Dakle. naime primerom ljudske du{e. Oni su ve} definisani sami po sebi. Da li bi neko mogao ne{to da u~ini s kategorijom jedinstva za koju se pretpostavlja da je ima u glavi? Na koji na~in bi mu poslu`ila kategorija kauzaliteta? Ni na koji. govorim o du{i kod Heraklita ili kod Frojda. smatrao i Aristotel).“ Taj duboki logos je haoti~ni karakter du{e i istovremeno njen antifunkcionalni karakter. pojavljivanje ni iz ~ega. nisu. Govorim o du{i za koju je Heraklit rekao: „Granice du{e u hodu na}i ne}e{. Ovo iznosim u prilog ideji da postoji svet i da taj svet nije stvorilo na{e mi{ljenje a priori. uostalom. To ne zna~i da ih sve na isti na~in defini{emo. bar kod primata – dodu{e – smatram da ona postoji kod svih `ivih bi}a.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA finisano na isti na~in. na neki na~in. jednostavna i ~ista neodre|enost. dakle. kao neprekidni tok predstava. polovina koja nedostaje Kantovoj filozofiji je slede}a: naravno da su i jedinstvo i su{tina i kauzalnost zaista oblici a priori na{eg mi{ljenja.

Bilo bi dobro da ovo potkrepimo kratkim povratkom u istoriju ovog bi}a i njegove su{tinske momente. teku `elje. pojavljuje se iz jednog ambisa (ono „{to nam pada napamet“. Postoji ne{to psihi~ko {to pretvara 5 Du{a. jeste jedno bi}e koje govori. neprekidni tok predstava. ne pada sa tavanice. odjednom vam pada na pamet ne{to drugo. Gde su se sreli. totalitet definicija. Mislim da sli~na situacija. ali je uglavnom du{a. odjednom ste melanholi~ni. prev. teku ose}anja. to prekida tok predstava i donosi sa sobom drugu predstavu i. U ovo se mo`emo uveriti ve} kod beba u nekim patolo{kim slu~ajevima – patolo{ki ili nepatolo{ki u pitanju su stvarni slu~ajevi – gde se beba okre}e u sebe. Ovo {to se pojavljuje na ovaj na~in i {to je po sebi i za sebe haoti~no kao stalno stvaranje. razdvojivi. i nastavlja da te~e i teku}i teku predstave. niti da ka`emo da je neodvojivo. Sadr`aj du{e i njeno funkcionisanje zavise od funkcionisanja tela. s centralnim nervnim sistemom. Za{to? Zato. {to zna~i da su du{a i telo neodvojivi i da se. Postoji. uni{ti}u i njegovu du{u). a bili ste veseli. kako bi to rekli stari Grci. Ako nekome damo neki narkotik. na neki na~in. ~ak i kada mislite logi~no i kada poku{avate da spremite neku raspravu. menja se va{ thymos5. na kom ta~no mestu i za{to. Ali nije samo to u pitanju. bar koliko znam. – Prim. Ve} ovde postoji ne{to {to prevazilazi i najelementarnije logi~ke kategorije. [ta zna~i napili smo ga? Stavili smo odre|ene molekule alkohola u krv i ti molekuli su se sreli s ne~im. Naravno. ili ga napijemo. recimo. mo`emo uveriti – paradoksalno – da su. a da niste svesni predstave koja vam je pala napamet i koja je povezana s ovom promenom.tre}i program LETO–JESEN 2009. jedinstveno ljudsko bi}e. iz vas dolazi jo{ ne{to. menja se va{e raspolo`enje (Stimmung) i tako dalje. s druge strane. ili neki ra~un. zato {to postojanje du{e zavisi od postojanja tela i uop{te i apsolutno (ako uni{tim ne~ije telo. ose}anja i `elja. Za{to su telo i du{a neodvojivi? Prvo. {to „nam dolazi“ ra|a se iz ambisa) i ne mo`e da postoji druga~ije ve} samo daju}i i sebi i onome {to mu pada napamet (jedna veoma lo{a metafora) neki oblik. 66 ^ovek i ljudska du{a nisu logi~ko bi}e kako neki tvrde. kao {to to znamo od davnina. i za{to imaju takvo dejstvo a ne neko drugo – mislim da nemamo odgovore niti da }emo ih ikada imati. Odakle vam to dolazi? Ne dolazi vam spolja. Za{to? Zato {to ne mo`emo da ka`emo da se telo mo`e odvojiti od du{e. odjednom. . Ovo bi}e se ra|a kao posebno. Ovaj tok je nemogu}e zaustaviti ma {ta ~inili. Ti molekuli nai{li su na ne{to {to nije molekul. a du{a je taj neprestani. oboleva od psihi~ke anoreksije: odbija hranu protiv svih telesnih i biolo{kih zakona. kao du{a i telo. i onda? [ta se doga|a? Niko ne zna {ta se doga|a. ne postoji ni u jednom drugom polju Bi}a. po~e}e da ~ini stvari koje ina~e ne bi ~inio. dakle.

dru- 67 . da je svemo}na. kod autisti~ne dece. ili. Dakle. \ordano Bruno je tvrdio da se zemlja okre}e. tamo gde ne dopire logos – samo poku{avamo da dopremo do nje posredstvom lo{e stvorenog jezika – vide}emo da je du{a zatvorena sama u sebe. u snu. ima i nekih drugih. poznatijim slu~ajevima. Dakle. institucionalizovanja dru{tva. ve} „ja sam svemogu}“. u dubini du{e. ve} jesam `elja koja se istovremeno pojavljuje u reprezentaciji i ostvaruje se u njoj. to jest dru{tva. Ona nije svemo}na u smislu „ja sam svemo}an“. Ali. kao {to je bio Galilej. Dakle. Na primer. ~ak i ako nije. na neki na~in neopisiv. Izme|u ~itavog niza lavirinata i avantura. Na{i snovi. Kao takva ona predstavlja elementarnu organizaciju. Dakle. prisustvom majke (ni to nije apsolutno. tako da moramo da je hranimo ve{ta~kim putem. ako se usudimo da hipoteti~ki rekonstrui{emo psihi~ko stanje. koji se stvara. zajednice. u ne{to {to uti~e na to da beba ne `eli da jede. ovde je u pitanju ne{to {to ne mo`emo da mislimo druga~ije nego kao razli~ito. me|utim po pravilu to je tako. raspada se delovanjem i telesnom dimenzijom. nisu promenili uverenja. ono {to izgleda kao jedinstvo i apsolutni identitet. koji su se predali. dakle prisustvom drugog. {to se. ve} ja jesam ovaj stalni razvoj predstava. Me|utim. postoji ono neshvatljivo za kategorije klasi~ne logike – odvojivo i neodvojivo. ali i svih nas. kao {to se kasnije ostvaruje. odbijanje kontakta s okolinom. kao {to pokazuju autisti~na deca. uo~avamo da se Bi}e pojavljuje kao psihi~ka monada koja je zatvorena u samu sebe. Ovaj prvi svet. Ova je organizacija veoma paradoksalna jer se kao prvobitna psihi~ka monada mo`e okarakterisati ono {to se ~ini razvijenim i celim. Ova socijalizacija i sama postoji zahvaljuju}i delovanju jednog drugog haoti~nog sveta na haoti~ni svet du{e. ne „`elim“. sve dok ga nisu spalili. sadr`i i stvara svet po sebi i za sebe. na neki na~in.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA ono {to kod drugih beba dovodi do pla~a i do toga da tra`e hranu. ali {to koegzistira ispod ta~ke identiteta unutar prvobitne du{e koja i dalje postoji u du{i svakog od nas. recimo. {to bez sumnje predstavlja suptraktivno razmatranje. potrebom (ona nije apsolutna kao {to to pokazuju anoreksi~ne bebe) i socijalnim faktorom. ova svemo} i ja (ego) su neodvojivi. jer da to nije slu~aj ova `iva vrsta bi prestala da postoji i ne bismo bili ovde da govorimo o njoj). bar delimi~no. sti`emo do jedne nove organizacije: organizacije socijalizovane individue. kasnije. pokazuju da ideja svemo}i nastavlja da postoji i samim tim pokazuju apsolutnu egocentri~nost. koji su u~inili suprotno. nisu odali policiji. razlikuje od ~oveka do ~oveka. Ne ka`e ego „imam predstave“. igra~ke na{ih `elja. jer ~inimo bez ikakvog odupiranja sve {to `elimo i tako dalje. jer u snovima – bar je to slu~aj u snovima gde se ostvaruju `elje – svi ostali su. Ako sada pogledamo du{u kao takvu. interveni{e Darvin. u ovo se mo`emo uveriti i u drugim. na primer. novoro|en~eta. naravno. Postoje ljudi koji ni pod najgorim mukama nisu priznali. kada se neko odupire mu~enju. koji su manje-vi{e poznati.

Ova organizacija sveta nije formalnologi~ka organizacija. manje-vi{e definisani. na primer. Koegzistencija svih tih oblika ra|a ovaj novi oblik – `ivo ljudsko bi}e. koji imaju manje-vi{e histeri~an karakter a da nisu histeri~ni ili opsesivni. ona je ambasador dru{tva i istorije. Postoji veoma lep odlomak u Tuma~enju snova. haos – zato {to svakog trenutka postoji mogu}nost pojavljivanja druga~ijeg. za novoro|en~e i bebu. kao {to me|u psihoti~arima postoje shizofreni~ari. koje ne mo`emo da razmrsimo i koje. kao {to je. na tom mestu prestaje tuma~enje snova. To mesto Frojd ljupko naziva „pupkom“ sna.. (Naravno. odraslo je i ludo i hoda i pretpostavlja i peva i baca novac u vazduh i voli i ubija. u jednoj re~enici – koju potpisujem. opet. svi mi.) Dakle. ve} mislim da je Frojd mislio na delfski pupak. nejedinstvo i apsolutno jedinstveno koegzistiraju na na~in koji nema nikakav primer ni u jednoj drugoj sferi Bi}a – ni u galaksijama. paranoici i drugi. u kome se ka`e da ~ak i u snovima koji su izanalizirani i istuma~eni na najbolji mogu}i na~in. civilizacije. ni u bakterijama. a ne samo ne`no lice koje daje mleko. na primer. koje istovremeno ra~una i sanja. postoje ljudi koji imaju manje-vi{e opsesivno-kompulsivni karakter. koji }u parafrazirati. to je uobi~ajen san koji sanjamo svi bez obzira na svoju jedinstvenost. razli~iti psihi~ki principi o kojima je govorio Frojd. majka zastupnik toga sveta. nije u pitanju anatomski pupak. Ova nova organizacija dru{tvene individue i sama je. Postoje snovi. zato {to u toku tuma~enja uvi|amo da na tom mestu postoji klupko ideja sna. ne doprinosi o~iglednom sadr`aju sna. ili razli~ite vrste kategorija. ili branimo doktorsku disertaciju. i tome sli~no. ego–superego–id. S gr~kog prevela Aleksandra Zistakis . postoji okean ~iju dubinu ne mo`emo izmeriti. nikada ne}e mo}i u potpunosti da se analiziraju. Svako od nas je i svet i haos: Svet – zato {to smo relativna organizacija. Ispod tog mesta postoji haos. ona je svakom svojom re~i predstavnik ~itave istorije humanizovanja ljudske vrste. Postoje kategorije ljudi.. tako|e. tri miliona godina. a njegovi snovi. U ovom svetu postoje razli~iti oblici. svesno-nesvesno. sanjamo ispite. 68 {tvenih imaginarnih zna~enja. [tavi{e. u kojima se vra}amo na trenutak u kome odgovaramo u {estom razredu osnovne {kole. Upravo to jeste najkarakteristi~nija posebnost ljudskog haosa i sveta. Dakle. istovremeno haoti~na. ta apsolutna jedinstvenost svakog ljudskog bi}a koegzistira s oblicima koji su manje-vi{e op{ti ili univerzalni. na primer razli~ite lingvisti~ke kategorije i tako dalje. a da se to ne smatra nadmeno{}u – mesto na kome se san oslanja na nepoznato. postoji uvek jedno mesto koje treba da ostane mra~no. i na tom mestu imamo jo{ jedan raskid sa onim {to znamo iz fizike i iz biologije. ovaj pupak sna je. ili pola`emo prijemni ispit.tre}i program LETO–JESEN 2009. kao {to to ta~no ka`e Frojd.

imala ono {to `elim da nazovem obrazovanjem. Najpre. odmah je jasno da ona proizvodi mnoge probleme: {ta podrazumevamo pod re~ju obrazovanje. pitamo i za na{e obrazovanje. a ne na gr~kom. prema tome. ono {to nas zanima i ono {to nas privla~i upravo je ta nevidljiva dimenzija s one strane vidljivog. ili instrumentalno i ima – i to je ono najva`nije – jednu nevidljivu dimenziju u koju ~lanovi dru{tva pozitivno ula`u. {ta pod re~ju dru{tvo i {ta. a poslednjih godina je po malo na lo{em glasu. podrazumevamo pod re~ju demokratija? O svemu tome ne}u govoriti. februara 1993. da istaknem da je centar na{e teme pitanje: {ta je to {to ~ini posebnim obrazovanje u jednom demokratskom dru{tvu i njegovu vezu u odnosu na samo to dru{tvo i na demokratiju. rekao bih kultura. jedno obja{njenje pojma obrazovanje (paideia): da govorim na nekom stranom jeziku. unutar njegovog javnog prostora. 1 OBRAZOVANJE I DEMOKRATIJA1 .KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA UDK: 101:37. Kada imamo pred sobom neku knjigu. [ta podrazumevam pod re~ju obrazovanje objasni}u kasnije. @eleo bih. me|utim. u pona{anje i praksu koji prevazilaze funkcionalno i instrumentalno. skulpturu. Upravo to pitanje je deo obrazovanja i kao procedure i kao etosa (ethos). ali dozvolite da vas podsetim da ni{ta ne bi trebalo da bude razumljivije od teme ovog na{eg razgovora. Naravno. ili kada slu{amo ono {to je na toj partituri napisano. spomenik. pa se. Da `ivimo u jednom demokratskom dru{tvu zna~i da se pitamo za sve ono {to nas okru`uje unutar tog dru{tva. kako duhovno tako i politi~ki. ono {to se odnosi na javnu pojavu onog imaginarnog – u strogom smislu – toga dru{tva i imaginarnog poetskog – u {irem smislu – onako kako se to poetsko imaginarno otelotvoruje i uklapa u dela. Drugim re~ima. ili ne-perceptivna dimenzija izPredavanje odr`ano 24. ili jednim oblikom civilizacije. naime o temi obrazovanja unutar jednog demokratskog dru{tva. kona~no. ili partituru. prevazilazi ono {to je jednostavno funkcionalno. ~ak i ona najprimitivnija. ~im izgovorimo re~enicu: mesto obrazovanja unutar jednog demokratskog dru{tva.01 37. godine u Aleksandrupoliju na sve~anoj ceremoniji inauguracije Kornelijusa Kastorijadisa u po~asnog doktora Demokritovog univerziteta Trakije. ali ovaj pojam je i tu|ica i nekako lo{e zvu~i na gr~kom. Pomenuo sam nevidljivu dimenziju. Nazva}u obrazovanjem sve ono {to u odre|enom dru{tvu.035:172 69 @eleo bih da govorim o temi koja bi trebalo da se odnosi na sve nas. bez obzira na to {to je sve vidljivo. samo }u ta pitanja dodirnuti. ili kada gledamo sliku. u pore|enju s drugim dru{tvima koja su sva.

vlast naroda. na delimi~no licemerje ove fraze. sa svoje strane. naravno. Upravo je ova autonomija glavni cilj na{eg politi~kog programa. ali i nekonvencijalnom smislu. imenom narodnog suvereniteta. Autonomija ili sloboda. ovo eksplicitno samouspostavljanje. dakle. svoje vrednosti. samo uspostavlja svoja pravila. Stvarna individualna sloboda – ne govorim ovde o filozofskoj ili psihi~koj slobodi ve} o slobodi koju mo`emo da ostvarimo u na{em li~nom. Ne zaboravimo da je jedna od najgorih tiranija koju je ~ove~enstvo ikada upoznalo i dr`ava koja je bila najuspe{nija u svojoj tiraniji. Unutar neke demokratije narod je suveren. ili ~ujnost. Dru{tvo je autonomno. prema . druga~ije re~eno. dakle. samouspostavlja se o~igledno i ekspilcitno.tre}i program LETO–JESEN 2009. mo`e da defini{e i utvrdi pravila. zahteva {iru raspravu. Autonomija. Dodajmo. ili. filologija nam ne dozvoljava da razre{imo politi~ke probleme. Me|utim. druga~ije. dakle. na novogr~kom. ustavom. na kraju krajeva se zasniva de jure i de facto na kolektivnom zakonu. Demokratija je dr`ava demosa. koja je pretpostavka autonomije. autonomija koja je. jednom Zakonu u konvencionalnom. sve do svog raspada. ~ujno ili taktilno – ali za koju je ova vidljivost. svoj zna~aj. ili. koja podrazumeva autonomiju. deklaracijama o pravima ~oveka i gra|anina. zagarantovana zakonom. ili taktilnost samo pretpostavka. pojavljuje se prvi put u gr~kim demokratskim polisima. vekovima i milenijumima izlagao opasnosti kroz rasprave i politi~ke borbe. i zato {to je decenijama u zapadnom svetu bio prostituisan. u koje se ubraja i na{a. Ne obaziru}i se. Da bismo se izvukli iz ove kakofonije vrati}emo se etimologiji. Demokratija je svakako pojam koji. u svom nazivu imala ~etiri re~i koje su u stvari bile ~etiri la`i: Savez Sovjetskih Socijalisti~kih Republika. kao {to je svima poznato. Naravno. individualnom `ivotu i u na{em socijalnom delovanju – treba da bude predmet odluke i obezbe|ivanja zakona koji ni jedna individua ne bi mogla sama ni da stvori ni da izvr{i. po svojoj prirodi. za sada. dru{tvo stvara svoje institucije i svoju instituciju. zna~aj na kojima i sa kojima }e poku{ati da usmeri svoj `ivot i da mu podari smisao. ne mo`e da postoji druga~ije nego kroz vidljivo. ali nam dozvoljava da se bar zapitamo: gde. bar formalno. 70 van onoga {to se direktno ~uje – ona. umereno ili nasilno. vrednosti. u kojoj se zemlji danas usu|uje bilo ko da tvrdi da je ostvarena vlast naroda? Me|utim ova vlast je upisana u ustave zapadnih zemalja. osloni}u se na nju da bih izveo njeno zna~enje koje se ne mo`e tako lako osporiti. narod donosi zakone i Zakon. Kasnije se ponovo javlja u savremenom zapadnom svetu u jednom druga~ijem smislu – prema nekim mi{ljenjima u {irem. Unutar ovog zakona individua. jer se od davnina. individulna sloboda je istovremeno nemogu}a bez autonomije.

Mitske zajednice ovde ne treba razumeti u smislu zajednica o kojima govore mitovi. One su determinisane jednom zauvek. ve} u smislu da su to zajednice ~ija se institucionalizacija zasniva i oslanja na mitove. Samim tim nije mogu}e dovesti u pitanje institucije. bilo da sveto ili posve}eno razumemo u okviru prostora politike. svake vrednosti. U heteronomnim dru{tvima to va`i i za pojedince. ali i izvor i temelj svakog pravila. Na taj na~in. ili ~ak i eti~ki problem zatvoren a priori. nije mogu}e dovesti u pitanje niti sumnjati u ono {to je va`no ili neva`no. on je utvr|en a priori i na taj na~in je ne{to zagarantovano. s bo`anskim. transcendentalni. ne dovode se u pitanje. Ka`em raskid sa svim prethodnim dru{tveno-istorijskim re`imima zato {to su ti re`imi u stvari re`imi institucionalizovane heteronomije. uvek se nalaze unutar horizonta institucionalizovanih imaginarnih zna~enja. kao {to je slu~aj u mitskim ili primitivnim zajednicama. s posve}enim. Smisao njihovog `ivota je dat. ili zapovesti koje su uspostavili na{i preci. nalaze u ravni sa svetim. re~ (logos) Bog. velike tradicionalne isto~ne monarhije. dakle u njima se izvor i temelj zakona. u ono {ta treba ili ne treba da ~inim. pojave veliki. Me|utim ta dela. Ta dela se. Transcendentalni u jednom apsolutnom smislu kao u monoteisti~kim dru{tvima. Ova dela oja~avaju institucionalizovana zna~enja bilo da se odnose na obo`avanje bo`anskog. nazvati su`avanje zna~enja. heteronomna dru{tva su proizvodila. Dakle. unutar nekog heteronomnog ili tradicionalisti~kog dru{tva. bez mogu}nosti prigovora. svakog zna~aja. kao i tradicionalni islam. ova autonomija ozna~ava raskid sa svim prethodnim dru{tveno-istorijskim re`imima i za posledicu ima stvaranje demokratije. Dakle. bilo da sveto. Nesumnjivo. samo trenutno. na primer. To va`i i za obrazovanje u smislu u kome ga ja shvatam. su`avanje zna~enja ili mo}i ili vrednosti podrazumeva da je ne samo politi~ko ili filozofsko pitanje zatvoreno a priori ve} i da je ono estetski. odre|uju kao transcendentalni u odnosu na dru{tvo. Ono {to treba da ka`e svako u bilo kojoj situaciji diktirano je. na kraju krajeva. zakonom i kolektivnim pravilima i ni{ta se u tome ne menja kada se. 71 . Tako heteronomija koegzistira sa ne~im {to je za nas izuzetno va`no i {to }u. Naravno. stvarala besmrtna dela koja bi bilo nemogu}e i po malo beskorisno nabrajati. u op{tem smislu. mudri i bezbrojni komentari zakona u Talmudu. delikatni. u hri{}anskoj ili islamskoj teologiji. u odnosu na realnost `ive zajednice. ovo je samo jedan vrlo grub opis. u dobro ili zlo. ali u pitanju je su{tinsko jezgro velikih dela koja su nam ostavili na{i preci.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA nekima u u`em – i na druga~iji na~in. na ovaj ili onaj na~in. evropski srednji vek i isto~ni i zapadni. ti spomenici. bilo da se odnose na apoteozu ili obogotvorenje heroja ili hrabrosti predaka i tako dalje. bo`ansko ili posve}eno razumemo u uobi~ajenom smislu.

nije mogu}e pome{ati stih Sapfo i Arhilohov stih. kao {to je re~eno. Nije mogu}e. celinu koja je manje ili vi{e organizovana i ure|ena. i zna~i: obrazovanje. istovremeno i kao dru{tvo i kao individua koja prirodno u~eGr~ka re~ morphosis (imenica izvedena od glagola moprhono) ima dvostruko zna~enje: doslovno. drugim re~ima. ono je vis formandi. kao ne{to nesavr{eno. dakle jednu op{tost. sa svoje strane. oblikovanje. dakle s jednim neverovatno sporim ritmom promene i jednim podzemnim. koje su. Za vreme dinastije Tang u Kini slika se na jedan na~in. – Prim. ali znamo da ~itamo. u smislu paideia. ali da je istovremeno i stvaranje (demiourgia). i potrebno je da ste veliki stru~njak kako biste mogli da razlikujete dela iz dinastije Tang. dolazimo do zaklju~ka da je Bi}e haos. od dela dinastije Song ili Ming. radikalno menja prethodno opisanu situaciju. pojava premise autonomije u istoriji. `ivot jednog sveca. bez obzira na to {to su obojica Nemci. sila (dynamis) oblikovanja/obrazovanja2 ili uobli~avanja. Stvaranje demokratije. napada haos. da se vratimo modernoj epohi. nije mogu}e da ne razlikujemo Bahovu muziku od Hendlove. {to su savremenici i {to komponuju koriste}i kontrapunkt. kolektivnom smislu. razmi{ljamo ili prosu|ujemo ono o ~emu mo`emo da mislimo. svaki pa i najmanji detalj bio je crkveno kanonizovan. Tako|e je i u skladu s nemogo}no{}u individualizacije stvaralaca. Tako|e. kada prestanemo da mislimo. i zna~i: oblik. Postoje utvr|eni i kanonizovani oblici. prilago|eno i uskla|eno s posebnim na~inom civilizacijske temporalnosti dru{tava. da prosu|ujemo ljudsku oblast. ~ak i kao seme. Kada na neki na~in mislimo. kolektivne i tradicionalne vrednosti. uobli~avanje i metafori~no. a ne druga~ije. Kao i na vizantijskim ikonama. prev 2 . da jedan Eshilov stih pripi{emo Sofoklu ili. ako je uop{te mogu}e da prestanemo. publika u njima nalazi potvrdu i obogotvorenje svojih zna~enja. da razmi{ljamo. Ovo je. bez obzira na ~injenicu {to nismo filolozi. ako tako mogu da ka`em. recimo. koja uop{te ne proizlazi iz nedostatka informacija. ili neki odre|eni trenutak u `ivotu device Marije. u dugom periodu. u slu`bi institucionalizovanih zna~enja. a ne na drugi – druga~ije je nezamislivo. bez temelja. svojih vrednosti. Na sli~an na~in. razmi{ljamo ili prosu|ujemo. napada kosmos u starogr~kom smislu te re~i. stila i sadr`aja. 72 Ako su ova dela i njihovi stvaraoci. ambis.tre}i program LETO–JESEN 2009. dela nastala za vreme dvadesete dinastije od onih iz dvadeset prve ili devetnaeste. dolazimo do zaklju~ka da je ~ovek u op{tem. u stvari. koja nije unapred odre|ena i koja. ako je u pitanju bio. skrivenim karakterom alternacije pojavnosti. Ovde je nu`na kratka filozofska digresija. kanonizovane forme. U vreme dvadesete dinastije Faraona vaja se na jedan na~in.

To je zato {to je ~ovek bi}e imaginacije i imaginarnog – gde je imaginacija individualna a imaginarno kolektivno i socijalno – i kao bi}e imaginacije i imaginarnog sam ~ovek je sila oblikovanja/obrazovanja (vis formandi). oblikovanja/obrazovanja i uobli~avanja. u sebe i u svoj `ivot. ovo proizlazi iz ~injenice da ona poku{ava da dâ oblik i smisao haosu. Oblik koji dajemo haosu jeste smisao i zna~enje. ili `elja. naravno. jednu sliku. ve} treba da. a ne obrazovanje u konvencionalnom smislu. Ono {to nas ovde naro~ito zanima. daju}i im tako samo jedan oblik. u dru{tvo. on je libido formandi. on je. naravno. ali i `elja stvaranja. ili pathos. Logos je poetska kreacija ~oveka. jeste ono {to nazivam poetskim elementom ~oveka. Smisao koji ~ovek `eli i nu`no. on je eros i pathos oblikovanja/obrazovanja i uobli~avanja. oblikovati haos – mislim da je to najbolja mogu}a definicija obrazovanja (paideia) koje se. jer ne govorimo toliko filozofski koliko dru{tveno-istorijski. Ova sigurnost i ovo su`avanje. Ova sila. i to je jedna od njenih osnovnih karakteristika. oblik). i ne{to {to ne mo`emo – ili ipak mo`emo? – da ka`emo za Bi}e uop{te. tvrditi da je ovo ~inila od samog po~etka svaka religija. Me|utim. jedno ime. zasniva religiju – ovde ne mislim samo na monoteisti~ke religije – ne dozvoljavaju}i pri tom ~ove~anstvu mogu}nost 3 Homoousian = homou + ousian zna~i biti iste prirode kao i neko drugi. na nema~kom. ambisu. dakle da ob-jedine unutar jednog oblika. unutar jedne forme i predstavu i `elju i ose}aj. jedan Logos. ograni~enje. tako|e i sam ambis. naravno. svaki put. obuhvate zajedno. naravno. imati istu supstancu ili su{tinu kao i ne{to drugo ili neko drugi. kako s transcendentalnom sigurno{}u zna~enja – sigurno{}u. 73 . Religija ima dve prirode. ograni~enjem koje se pojavljuje samo kao isto-supstancijalno (homoousian)3 s idejom smisla. jeste ~injenica da religija mo`e da uspe u tome. stalni poku{aj da se unutar jednog poretka. koju ljudska bi}a pohlepno tra`e – tako i sa su`avanjem. prev. ambis. haos i bez temelja. Ne mo`emo. ili. treba da ulo`i u svet. nisu jednostavno pitanja ideja ili predstava. koji daje haosu. ali to ~ini na na~in koji samo ograni~ava haos. on je sila stvaranja.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA stvuje u Bi}u. pojedine zapovesti ili pojedina svojstva koja }e verovatno nazvati Bogom. jedino ako istovremeno ponudi i ve`e oblik. Dati oblik haosu. jedne organizacije. Bildung (podsetimo da Bild zna~i slika. nije ni{ta drugo do upravo ovo oblikovanje/obrazovanje u prvobitnom smislu. mo`e mnogo jasnije uvideti na primeru umetnosti. jo{ jednom. ali takav smisao i takvo zna~enje koji. onom bestemeljnom. {to je o~igledno. poetskim elementom ~iji i sam Logos nije ni{ta drugo do njegov potomak. – Prim. jednog sveta. obuhvati sve ono {to se pojavljuje i sve ono {to sam ~ovek omogu}ava da se pojavi.

ponekad trajno. ako tako mogu da ka`em. odbacuje ga i u privatnoj sferi individue. ~ak i na{ govor. to pretpostavlja filozofsku poziciju koja. 74 stvaranja smisla. to zna~enje nema nikakvu spolja{nju garanciju ili sigurnost. u stvari. ako je potpuno. ali nikada bez opasnosti. kao {to se ograni~ava i rasipa pathos oblikovanja/obrazovanja.tre}i program LETO–JESEN 2009. ono ne postoji u Bi}u. naime. nismo solipsisti zato {to se na{e stvaranje. bar kada je u pitanju javna sfera. sami. u najboljem slu~aju. da oblikuje/obrazuje ono {to se pojavljuje. zato {to neprestano iska~e iz suo~avanja sa Bi}em. Na taj na~in stvarala~ka sila. Me|utim. na{im mi{ljenjem. Paradoksalno. ako ho}ete. Me|utim. nezamislivo bez stvarne individualne autonomije i. Obe. ~ovekove kreacije. Ovo se de{ava ne samo u javnoj sferi ve} i u privatnoj. jer ih pripisuje jednom transcendentalnom bi}u. ve} iz ~itave slike i iz samog slikarstva. To zna~i da smo sami u Bi}u. pathos i ~e`nja (pothos) oblikovanja/obrazovanja i stvaranja. o vis formandi i da pu{taju da radi libido formandi. mo`e samo da ga prihvati. ograni~ava se i rasipa. na neki na~in. Jer. filozofije i demokratije. odnosno vis formand. onda se u demokratskom ili civilizovanom ili obrazovala~kom – ako mogu da se usudim da upotrebim ovde jedan takav . za svaku religiju smisao je stvoren jednom zauvek i stvoren je negde drugde. koje se od sada ograni~ava na radost prethodnih kreacija ne znaju}i da su to. Ako je tako. ali zaista mislim da je tako. Ovo }e vam se mo`da u~initi paradoksalnim. ponekad trenutno. dajemo oblik haosu i. predstavlja dodirnu ta~ku filozofije i politike. niti u na{em li~nom `ivotu. u svetu. posledi~no. pretpostavljaju priznavanje ~injenice da ne postoji zna~enje Bi}a koje kao skriveno blago treba da se prona|e. ~ovek. demokratsko stvaranje odbacuje svaki transcendentalni izvor zna~enja. dok Bi}e ne govori ~ak ni kad objavljuje Sfinginu enigmu. kao {to smo rekli. Obe pretpostavljaju da mi stvaramo zna~enje i smisao na osnovu onoga {to nema osnovu. nezamislivo bez mogu}nosti da svako za sebe stvara smisao svog `ivota. oslanjaju na Bi}e. ako prihvatimo da je demokratsko dru{tvo. posledi~no. na{im delovanjem. Lomi se ograda zna~enja i na taj na~in se `ivom dru{tvu. Naravno. Na isti na~in kao {to ni Grekova Sahrana grofa Orgata ne crpe svoju lepotu iz neba koje postoji na gornjem delu slike. oslanjaju}i se na ono {to nema temelj i na taj na~in. na{im delima. sami smo ve} zato {to govorimo i zato {to govorimo jedni drugima. na odre|eni na~in. u istoriji. ali nismo solipsisti. ljudima koji postoje „sada i ovde“ vra}a mogu}nost da razmi{ljaju o svojoj stvarala~koj sili. ili. i dodao bih. odr`avaju}i tako u kretanju ovaj govor i stvaranje u poku{ajima da oblikuju/obrazuju ono {to se samo prolazno i fragmentarno nudi oblikovanju/obrazovanju i {to tako mo`e.

kao {to ni njegov stvaralac vi{e jednostavno ne mo`e da crpe iz ovog polja pravila svog dela. u smislu politi~ke i socijalne sile. Uvek }emo imati neku vezu sa tradicijom. ali posle koje je. jer mislim da vam je ona bliska. Gde je onda ovaj umetnik? Smatram da je ono {to ga pokre}e i ono {to ga ~ini `ivim upravo ono {to }u nazvati trezvenim pijanstvom slobode. Ono {to je mogu}e. kao {to ni publika ne mo`e da priznavanje novog dela osloni na ne{to {to je jednostavno dato. U ovo mo`emo da se uverimo vrlo jasno u anti~koj Gr~koj. bar de jure. ili imaju malo veze s religijom. Oni sami prosu|uju. ~ak i u jednom autonomnom dru{tvu. Pretpostavimo zato strogo modernu fazu zapadnog sveta: recimo od sredine osamnaestog veka sa prosvetiteljstvom i posle velikih demokratskih revolucija i relativnog zalaska religija. niti metode svog rada.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA neologizam – dru{tvu. naravno. ili graditelj poput Isidora i Antemija kada grade Svetu Sofiju. unutar jednog socijalnog polja zna~enja koje nije samo formalno. i tako kona~no sti`emo do na{eg glavnog pitanja. U tom polju ne nalazi vi{e ni pravila svog oblika. civilizacijske tvorevine koje su im ponu|ene. jeste u~estvovanje u njegovoj stvarala~koj promeni. Koje je polje zna~enja ne~uvenog i neverovatnog civilizacijskog stvaranja koje karakteri{e ova dva veka? Po|imo od mi{ljenja stvaraoca. pa do pedesetih godina dvadesetog veka – dakle hronologija koja je. Ali ko je ovde stvaralac? Nije u pitanju vizantijski agiograf. delo se vi{e ne upisuje unutar polja zna~enja koja su ve} bila kolektivno prihva}ena i institucionalizovana. Jer veliki umetnici koje znamo u ovom trenutku nemaju nikakve. jer uvek se nalazimo i uvek }emo se nalaziti. slobode za stvara- 75 . koju ne mo`e niko da izbegne. niti svoj sadr`aj. na{e stvaranje pojavljuje kao ne{to potpuno izmenjeno u odnosu na pre-demokratska dru{tva. neko ko radi za slavu svoga Boga. Zajednica. ali ne}u vam govoriti o njoj. ve} }u govoriti o slu~aju zapadne Evrope. Ukratko. ~ak ni najoriginalniji umetnik. mogu}e da se uverimo da ulazimo u jednu novu fazu. materiju dela. niti je u pitanju neki nepoznati. dru{tvo. me|utim. gotovo neograni~en. na osnovu sopstvenih kriterijuma. Naravno. ovaj prelaz ne treba misliti kao da je u pitanju apsolutan prelaz. Pijanstvo istra`ivanja. I upravo se ove su{tinske osobine polja menjaju kada se zasniva jedno demokratsko dru{tvo. smatram. anonimni zapadni umetnik koji tako|e pravi velika remek-dela kao {to su gotske katedrale. ili kada su zasnivana bar ograni~ena demokratska dru{tva u dvema fazama istorije koje sam prethodno pomenuo: u anti~koj Gr~koj i u zapadnoj Evropi. potpuno simboli~na. sami otvoreno stvaraju svoja pravila i svoja zna~enja i na taj na~in individua se poziva da stvori smisao svog `ivota. ako ni{ta drugo. unutar konteksta koji je.

a ni mi. ali je postala filozofska. kao {to ta~no uvi|a Kant u Kritici mo}i su|enja. samom sebi predla`e cilj. 76 nje novih oblika. To je pojava haosa ili ambisa ili onog bestemeljnog. Ona je istra`ivanje i. Me|utim. Moderna umetnost je prestala da bude religiozna. Sama praksa. u strogom smislu te re~i. na izvestan na~in. reakcionarni. ~ak i kada su njeni predstavnici. Iz toga sledi da je Kant uvideo ne{to veoma zna~ajno – iako ga je deformisao. samo delovanje dovoljno duboko menja umetnika tako da ni on sam. ona je. U modernoj epohi imamo ovu slobodu traganja za novim oblicima kao takvim. Me|utim.tre}i program LETO–JESEN 2009. ~ujnog. ako se tako mo`e re}i. kojima daje oblik. Kroz pojavu umetnost postaje neka vrsta prozora prema haosu. ali je filozofsko istra`ivanje zato {to istra`uje sve novije slojeve du{e. Jer. daje oblik haosu. Ostvarenje slobode i ostvarenje vis formandi i libido formandi jeste sloboda stvaranja pravila. religiozne umetnosti koja nije obavezna da stvara smisao. naravno. ~ast i slavu. na jedinstven na~in. Ona svoj smisao dobija iz religiozne vere i iz sadr`aja religije. ali ovi novi oblici se pojavljuju. ova sloboda ostaje vezana za svoj objekat. vidljivog. ali da umetnost ne mo`e da postoji kao umetnost ako ne stvara smisao. ili istinskog filozofa. Rilkea i drugih. Ovo je slu~aj i sa modernom umetno{}u koja. Jo{ jednom treba re}i da to ne zna~i da je umetnost filozofija. Naravno. citiram. romanti~ni stil nasle|uje gotski. ako tako mogu da ka`em – kada je rekao da je umetni~ko delo pojava unutar intuicije ideja uma. Ali. i zasnivanje nekog smisla u novom obliku. Prisetimo se samo [atobrijana. i rekao bih da je ona upravo zato demokrati~na. nekako uzgred. kao i stari Grci. dru{tva. jedan veliki umetnik. kao {to ka`e Prust. bez neke apsolutne nu`nosti. na primer. a kroz ovaj prozor ukida za sve nas . vi{e ne obra}amo pa`nju na njegove motive. Novi oblici se. Dostojevskog. I upravo kao stvaranje paradigmi ona je osu|ena da traje. u poslednja dva veka. umetnik tra`i. istinskog umetnika. pojavljuju i u drugim fazama istorije. u vremenu koje je ponovno na|eno. Flobera. nije isto {to i filozofija. istra`uje i stvara oblike. traganje. kao {to je to bio slu~aj. Balzaka. sam umetnik je vezan za jedan objekat. I ovde }u se jo{ jednom setiti Prusta. cilj ovih istra`ivanja je na~in na koji umetnost. kao i istinskog politi~ara. Mislim da je ovo stvarna osobina pravog. „da na|e su{tinu stvari“. umetnik je po~eo da radi za slavu i toliko se u tom poslu zaboravio da ga slava vi{e ne zanima. stvaranja paradigmi. oblika za kojima se traga kao takvim. Marsel Prust. dakle. ali je. naravno. rekao je da postoji razlika izme|u onoga {ta neko mo`e da misli i onoga {ta treba da misli. dakle osloba|aju}a. jer je upravo to tema dugog razmi{ljanja i dijaloga umetnika sa samim sobom koji na kraju svoga dela Le temps retrouvé. Naravno. Za razliku od.

na odupiranja. na primer. po dvadeset puta. Me|utim. To je saznanje koje ga ne spre~ava da `ivi kao. u ovoj slobodi. na zaka{njenja. tehno-nauke. Kao i mali deo ovog `utog zida koji je sa toliko mudrosti i fino}e oslikao neki slikar koji }e nam zauvek ostati nepoznat i koga danas ozna~avamo imenom Vermeer“. Taj smisao bi se mogao nazvati tele-potro{nja. jo{ opasniji. ne u smislu televizije. ti ljudi su na izvestan prirodan na~in ponovo stvorili ono {to shvatamo pod muzikom. Ka`u nam da je svaka individua slobodna. i ovde }u se tre}i i poslednji put pozvati na Prusta. i njena dela socijalno su protkana. Na taj na~in i sloboda umetnika i njeni proizvodi. posredstvom umetnika. Vagnerovoj muzici iz drugog perioda posle Tristana. me|utim. dok. Ona nas podse}a da uvek `ivimo na ivici ambisa. znaju}i pri tom vrlo dobro da }e divljenje koje }e mo`da izazvati to delo. sredstava javnog informisanja. isto tako stvarala~ka.] koji samog sebe obavezuje da stalno iznova zapo~inje.. Osvrnimo se sada na civilizacijsko stvaranje gde su sudovi jo{ nesigurniji i jo{ otvoreniji za raspravu. jednog beski~menog konzervativizma. do 1950. Ukoliko pogledamo stvarno funkcionisanje dru{tva uvi|amo da se vlast naroda koristi kao zavesa za prikrivanje mo}i i vladavinu novca. Ukoliko u to uklju~imo i individue vidimo da se stvara novo ograni~enje koje dobija oblik op{teg konformizma. od 1750. Zavr{avam pitaju}i se: @ivimo li i dalje u ovoj epohi? To je opasno pitanje koje. Priznavanje. {to je upravo prvo i poslednje saznanje jednog autonomnog bi}a. kada se sve ka`e i kada se ispostave svi ra~uni. dakle. njega samog prevazilazi novi smisao koji dobija njegovo delo. a naro~ito ne treba 77 .KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA uko~enu i glupu sigurnost na{eg svakodnevnog `ivota. u stvari. To se de{ava zato {to je ova publika.. zapadna publika ova dva veka. Ljudi koji su prvi put shvatili i aplaudirali. ono je ponovno stvaranje. ve} u smislu potro{nje koja je i sama tele-potro{nja jer se njen objekat stalno udaljava. Mislim da. kola`a u jednom op{tem smislu. preti smrtna opasnost prikrivanja. u na{oj epohi direktno u~estvuje. Smatram da `ivimo u jednoj od najkonformisti~kijih faza gr~ko-zapadne istorije. re-kreacija. ne}u poku{ati da izbegnem. ovom ukidanju ograni~enja koje su ostvarili veliki demokratski i politi~ki pokreti u periodu od dva veka. bez obzira na inertnost. prihvatanje jednog novog dela nikada nije i nikada ne mo`e da bude jednostavno pasivno prihvatanje. svi ti pojedinci samo pasivno prihvataju jedini smisao koji im predla`u institucije i socijalno polje i koji im se u su{tini name}e. partijske i dr`avne birokratije. Publika. ono {to jeste muzika. godine. njegovo telo ostaviti potpuno ravnodu{nim crvima. „bezbo`ni umetnik [. bez obzira na fenomene. sa svoje strane. Mislim da je nemogu}e da potcenimo neverovatan uspon eklekticizma. jedno isto delo.

i mislim da se ovoj njegovoj dubokoj misli ne mo`e ni{ta dodati. ili institucionalizovano dru{tvo. ve} o onome {to se odnosi na njegovu stvarala~ku su{tinu. U tom smislu svi pesimisti~ki proroci. sve do [penglera i Hajdegera. ove moderne epohe. izokrenuta. na isti na~in i renesansa `ivotno- . {to su osobine na{eg doba. pseudoracionalne pseudovladavine nad stvarima i nad ljudima. ili Svetu Sofiju i restorane. kao forma. dozvolite mi da naglasim jo{ jednom da takozvani atomizam – ~iju trijumfalnu pesmu pevaju razni novinar~i}i i politikanti – danas nije. Pojam oblik i {ta je on. u smislu da postaju predmet teoretizacije unutar apsurdne tendencije koja se danas naziva postmodernizam i kojom se samohvalisavo slavi epoha. preziranje najvi{ih vrednosti. Mo`da su sva ta proro~anstva. naravno. Ne mislim. re~ju poredak. kao oblik. da se mo`e po}i od toga da dru{tvo obuhvata jedno „sve“ – koje je. Smatram. ili aristotelovskog eidos. u stvari. potro{nje i jedne pseudologi~ne. u stvari – mo`da su neki od vas to razumeli – koristio sam u ovom govoru ne u pukom formalisti~kom smislu. Jedan pravi atomista nikada ne mo`e da bude prazan oblik atomizma. dakle. ispunjavaju oligarhijskim sadr`ajem savremene socijalne formacije.tre}i program LETO–JESEN 2009. jer individue ne ~ine ono {to `ele. o mediokritetskoj vrednosti onoga {to je nazvao demokratska individua. ve} ono {to im propisuje konstituisano dru{tvo. ne govorim o tome. dakle savremena individua. raspar~ano. ako tako mogu da ka`em. jedinstva jedne pojave sa onim {to ta pojava izra`ava. Od Tokvila koji je govorio o mediokritetima. dok se atomisti~ki oblici ispunjavaju kapitalisti~kim imaginarnim neograni~enog {irenja proizvodnje. ni{tavnost epohe. prazan oblik. i naravno hiper-komplikovano i naravno enigmati~no – na isti na~in na koji i dana{nji razvoj obrazovanja nije irelevantan za politi~ku i socijalnu inerciju i pasivnost. u kome ljudi s istim raspolo`enjem i s istom ozbiljno{}u pose}uju Akropolj. naravno. u stvari. bar za ono {to me se neposredno ti~e. kao {to ni jedna prava demokratija ne mo`e nikada da bude samo proceduralna. ili hramove u Kambod`i. i. Demokratske procedure se danas. nedostatak odgovora na pitanje „za{to“. 78 potceniti gubitak objekta i gubitak smisla koji ide zajedno s napu{tanjem traganja za oblikom. ve} u smislu platonisti~kog. Ako su ova zapa`anja makar i delimi~no ta~na. Dakle. Viktor Igo je za oblik rekao da je dubina koja se penje na povr{inu. otprilike su u pravu. na pseudoobrazovanje koje zadobija oblik mnogoznala{tva ili muzejskog ili turisti~kog znala{tva. Ne `elim da vas zamaram vi{e nego {to je to potrebno. nedostatak svrhe. na primer. mo`emo re}i da je obrazovanje u jednom takvom demokratskom dru{tvu u najve}oj opasnosti. niti mo`e da bude. preko Ni~ea i nihilizma koji je na pitanje {ta je nihilizam rekao da je on. ali i proroci savremene epohe.

Melvil ili Vitmen. Hvala vam. {to su periodi mnogo perfidniji od onih koje obi~no nazivamo periodima materijalnog blagostanja. ali se bojim da je takvo pitanje iracionalno. bio vekovni period Rimskog carstva. bila njihova stvar da predvi|aju. kao {to bi na isti na~in bilo apsurdno i iracionalno da postavimo granice sili oblikovanja/obrazovanja koja uvek postoji u psihi~koj imaginaciji individue i u kolektivnom dru{tveno-istorijskom imaginarnom. ukoliko to {to mislimo.KASTORIJADIS: ^ETIRI PREDAVANJA sti neodvojivo je vezana za renesansu jednog novog. na primer. ili predznake demokratskih dru{tava. to {to poku{avamo da ~inimo i da poka`emo drugima. Eshila. uostalom. velikog politi~ko-socijalnog pokreta koji }e preporoditi demokratiju i istovremeno joj dati i oblike i sadr`aje koje zahteva ideja demokratije. da bi bilo apsurdno i iracionalno da verujemo kako bismo ikada bili u stanju da iscrpemo ono misle}e. ono delatno ili ono oblikuju}e. niti su mogli da predvide. da }e se posle 20. 40 godina pojaviti ljudi kao {to su Stendal. niti je to bio njihov posao. Flober. Ali u manjoj ili ve}oj meri u kojoj to zavisi od nas – a naro~ito od nas koji mislimo i poku{avamo ne{to da ~inimo. Kada su Klisten i njegovi drugovi zasnivali demokratiju nisu predvideli. ako ni{ta drugo. Po. Kao {to ni francuski Constituants ili D`eferson i drugi Amerikanci. Filozofija ukazuje. nisu mogli da predvide. Euripida. S gr~kog prevela Aleksandra Zistakis 79 . Naravno. kada su zasnivali demokratska dru{tva. 30. niti je. {to ve}em skra}ivanju ove faze usporene letargije. kao {to je. Me|utim. ili Partenon i ogromno stvaranje Atine koje je usledilo. neko bi mogao da me pita {ta je sadr`aj jednog takvog novog stvaranja. Balzak. filozofija nas ne spre~ava da se uveravamo u to da je ~ove~anstvo ve} pro{lo periode pada i letargije. Sofokla. ostaje verno ideji ljudske autonomije – to bi mogao da bude doprinos. i time zavr{avam.

tre}i program LETO–JESEN 2009. 80 .

okcidenta lizam i ljudska prava .

82 .tre}i program LETO–JESEN 2009.

preispituju svojstva poretka nastalog posle 1989. kosmpolitizam. neoliberalizam. Finansijsko spasavanje kompanija. koje izla`u istorijske i teorijske okolnosti nastanka i razvoja pojma „~ove~anstva“. Klju~ne re~i: ljudska prava.231. Uprkos tome. veoma se malo govorilo o dubljim afinitetima tih institucionalnih politika (policies) prema juridi~kim i politi~kim strategijama.).4 83 KOSTAS DUZINAS PARADOKSI LJUDSKIH PRAVA* Tekst nastoji da razradi „aksiom ljudskih prava“ kojim se tvrdi da ljudska prava gube svoju svrhu kada postanu oblici politi~ke ideologije ili idolatrije neoliberalnog kapitalizma. pohlepan. ~ove~anstvo. ili o {irim reperkusijama propasti neoliberalizma. nacionalizacija i regulacija zadale su te`ak udarac idolatriji slobodnog tr`i{ta. Moralnost i prava su oduvek pripadali dominantnom poretku. nude}i umesto toga obe}anje kosmopolitizma koji dolazi. Autor se upu{ta u razradu sedam teza. biopoliti~ka forma mo}i uve}ala je nadzor. Apstrakt. . Kada je re~ o nacionalnoj ravni. rezime i oprema teksta redakcijski (Prim. * Tekst je autorizovani prevod predavanja koje je Kostas Duzinas (Costas Douzinas) odr`ao 21. udario je o zid tokom prethodne godine. godine u Zadu`bini Ilije Milosavljevi}a Kolarca u Beogradu. utemeljen na slobodnom tr`i{tu i finansijskom hazardiranju.7 172. jeftinim kreditima i neobaziranju na ikakve druge vrednosti osim profita.Tre}i program Radio Beograda Br. red. deregulisan. Postoji li veza izme|u novije moralisti~ke ideologije. godine i biopoliti~ke re`ime mo}i. III–IV/2009 UDK: 341. 143–144.14:141. Zahvaljujemo autoru koji je integralnu verziju ovog predavanja ustupio Tre}em programu Radio Beograda za objavljivanje. U zaklju~ku autor upozorava na kosmopolitizam neoliberalizma i imperije. Anglosaksonski model kapitalizma. pohlepnih ekonomskih institucionalnih politika i biopoliti~kog guvernmentaliteta? Moj odgovor je nedvosmisleno potvrdan. Uspon neoliberalnog kapitalizma poklopio se s pojavom dva va`na trenda: humanitarizma-kosmopolitizma i postpoliti~kog obrta.1/. disciplinovanje i kontrolu nad `ivotom. januara 2010.

Svetska trgovinska organizacija i MMF nametnule su „va{ingtonski model“ na globalnom nivou: izvr{ile su pritisak na dr`ave da otvore svoj finansijski sektor smanjuju}i istovremeno tro{kove za socijalnu pomo}. Godi{nji dohodak per capita jednog Palestinca iznosi 680 dolara. anti~ka filozofska ideja. mutirala je u kosmopolitiku koja se promovi{e kao kantovsko obe}anje ve~nog mira. Na severu Evrope o~ekivani `ivotni vek iznosi 80 godina. Na internacionalnom nivou pak. ubla`ava ne`eljene efekte globalizacije. makar na povr{ini (delove) levice i desnice. Zapad se okrenuo finansijskim tr`i{tima i najjeftinijem na~inu pravljenja novca: nudi pozajmice koje nisu namenjene ulaganju nego potro{a~ima. pravne i ekonomske strategije zajedni~ki su konstruisale simboli~ki. poraz ideologijà. Kosmopolitski kapitalizam predstavlja se kao globalizacija s ljudskim likom: kosmopolitizam humanizuje kapitalizam. Oxfam je pro{le godine izvestio da vi{e od jedne milijarde ljudi nema dovoljno sredstava za hranu i `ivi u stanju krajnjeg siroma{tva.tre}i program LETO–JESEN 2009. da li time prestaju klasni. time nisu otklonjene mnoge sumnje. Ako prava izra`avaju. Odnedavno su. Uprkos tome. ideologija posle kraja. dru{tvenu i politi~ku konfiguraciju. politi~ke. Ako smo prihvatili neki zajedni~ki svetonazor. ograni~ava tla~iteljske i totalitarne re`ime. danas su modalitet njenog funkcionisanja. prava mutirala: ako su ranije predstavljala neku vrstu odbrane od mo}i. me|utim. ideolo{ki i nacionalni sukobi? O~igledno ne: to zna~i da ljudska prva nemaju op{te . ideolo{ki i institucionalni okvir. Ako se mo`e re}i da je globalizovani kapitalizam ekonomski ujedinio svet. Ona ujedinjuju. ona su postala kontaminirana nihilizmom `elje. kulturnih. kosmopolitizam. Zapadna hegemonija poku{ala je ponovo da se nametne naturanjem ekonomskih. crkvu i dr`avu. pravnih i vojnih polisa. Ljudska prava su sudbina postmodernosti. Na to se nadovezuje potro{a~ki bum {irom sveta koji je proizveo ultrabogate elite koje podrivaju razvoj. U odsustvu politi~kog plana za tu novu ekonomsku. 84 po{to su u uskoj vezi s oblicima mo}i koji su odlikovali odre|ene epohe. lokalnih i me|unarodnih nevladinih organizacija i globalnog civilnog dru{tva. kada je postalo jasno da se ne mo`e nadmetati u manufakturnoj proizvodnji zbog tro{kova rada. Jaz izme|u severa i juga i bogatih i siroma{nih nikada nije bio ve}i. ministra i pobunjenika. sever i jug. Taj trend ubrzava ponovno isticanje zna~aja me|unarodnog prava i institucija. promovi{u i legalizuju individualnu `elju. a jednog Izraelca ~ak 26 000 dolara. modernisti~ko zdanje podriveno je kada je okon~anje procesa dekolonizacije i relativno uve}anje mo}i sveta u razvoju uticalo na stvaranje perspektive uspe{ne odbrane sopstvenih interesa. dok u podsaharskoj Africi on ne prema{uje 33 godine. U ekonomskom smislu.

U naprednim kapitalisti~kim dru{tvima. godine kombinuje ekonomski sistem koji generi{e ogromne strukturne nejednakosti i tla~enje s juridi~ko-politi~kom ideologijom koja obe}ava dostojanstvo i jednakost. Ta temeljna nestabilnost vodi ga njegovoj propasti. 3. . 1. Najbolje vreme za demistifikaciju ideologije nastupa onda kad ona upadne u krizu. njih treba posmatrati kao dva tipa humanizma koji zavise jedan od drugog. suverenost i prava. zakon i `elja nisu fatalni neprijatelji. Svaka od glavnih tema teorije ljudskih prava mora se ponovo razmotriti. Mo} i moralnost. ima u tome jo{ ne~eg: ljudska prava su mo`da najva`nija liberalna institucija. Umesto da se univerzalizam i komunitarizam suprotstavljaju. Umesto toga. Shodno tome. 85 Aksiom ljudskih prava. S druge strane. Istorijski posmatrano. liberalna pravna i politi~ka filozofija do`ivela je prili~no veliki neuspeh. pravim odgovorima i individuama koje imaju punu kontrolu nad sobom. istorijski specifi~an amalgam mo}i i moralnosti formira strukturni poredak svake pojedina~ne epohe i dru{tva. psihoanaliza i subjektivnost. Njima se suprotstavlja ontologija singularne jednakosti. imperija i kosmopolitizam. Ona gube taj cilj kada postanu politi~ka ideologija ili idolatrija neoliberalnog kapitalizma ili savremene verzije civilizuju}e misije. Ona nema fiksirano zna~enje i ne mo`e da poslu`i kao izvor moralnih ili pravnih pravila. 5.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA zna~enje ili da taj termin opisuje radikalno razli~ite fenomene. U tom smislu. a njene nevidljive premise izlaze na povr{inu i postaju opredme}ene i prvi put se mogu razumeti samo kao ideolo{ki konstrukti. ^ove~nost nije svojstvo koje delimo. Marks i dijalektika borbe. koje na druga~iji na~in opisuju ortodoksnu teoriju prava. No. Dve stotine godina dru{tvene teorije i tri glavna „kontinenta“ misli uop{te ne ulaze u anale zakonodavstva: Hegel. Cilj ljudskih prava je otpor javnoj i privatnoj dominaciji i tla~enju. 2. ljudska prava se koriste da bi se depolitizovala politika i da bi postala strategija za objavu i legalizaciju (nihilisti~ke i neutoljive) individualne `elje. modernizuju}i dru{tveni ugovor „izvornim pozicijama“. Kriza ekonomskog modela pru`a nam jedinstvenu priliku da ispitamo totalitet aran`mana nastalog posle 1989. Fuko i mo}. kao ne{to prirodno. manje ljudskog i neljudskog. Ni~e. Poredak nastao posle 1989. U toj ta~ki ona se uzima zdravo za gotovo. napredno zakonodavstvo vra}a se XVIII veku. izne}u aksiom i sedam teza. 4. kategori~ki imperativ „idealnim govorom“. ideja „~ove~nosti“ kori{}ena je kao strategija ontolo{ke klasifikacije onog potpuno ljudskog. godine.

dele}i poznati svet dijagonalno na veruju}e i nevernike. samo ako prihvataju veru jer za nehri{}ane plan provi|enja ne va`i.tre}i program LETO–JESEN 2009. i samo njima odgovara epitet ljudski i atribut ~ove~nost“. Slobodni ljudi su bili Atinjani ili Spartanci. ili uklanjati ako bi uporno odbijali duhovno ili sekularno spasenje. Pojam ~ove~anstva je izum modernosti. Biopoliti~ki obrt pretvara ljudska prava u oru|e za kontrolu uz obe}anje slobode. mo`emo li re}i da znamo {ta je ~ove~nost? Ovde }emo na brzinu pregledati istoriju ~ove~anstva u ~etiri koraka. 86 6. Svi ljudi su u jednakoj meri deo ~ove~anstva. Filozof de Sepulveda i biskup Bartolomeo de las Kasas zauzeli su suprotne strane u sporu. [panski kralj Karlo V je 1550. ali ne osobe (persons). Hristov zakon ljubavi preobratio se u borbeni pokli~: privedimo pagane Bo`joj milosti. Sepulveda je tvrdio da „[panci imaju savr{eno pravo da vladaju nad varvarima koji su u razbo- 1. oni mogu biti spaseni prema Bo`jem planu spasenja. I Atina i Rim su imali gra|ane. ali ne ljudska bi}a (humans). Varvari se vi{e nisu nalazili s one strane polisa. po{to se grad pro{irio toliko da uklju~i ~itav svet. Tvrdnja svetog Pavla da nema Grka ili Jevrejina. kosmopolitizam koji dolazi nudi poznomoderni princip pravde. Rimljani su nasledili ideju ~ove~anstva iz helenisti~ke filozofije. Re~ humanitas prvi put se pojavila u rimskoj republici. godine sazvao dr`avni savet u Valjadolidu da bi se raspravljalo o {panskom stavu prema meksi~kim Indijancima. Zna~enje ~ove~nosti je sna`no osporeno u jednoj od najva`nijih rasprava u istoriji. Ciceronovim re~ima. 7. U hri{}anskom carstvu. slobodnjaka ili roba (Gala}anima 3:28) uvela je univerzalizam i duhovnu jednakost u zapadnu civilizaciju. ali nisu imali „ljude“ u smislu predstavnika ljudske vrste. bili su Grci ili varvari. . koriste}i je da bi razlikovali homo humanus. Suprotno kosmopolitizmu neoliberalizma i imperije. „jedino oni koji se saobra`avaju izvesnim standardima odista su ljudi u pravom smislu te re~i. Ili. no. Re~ je o prevodu gr~ke re~i paideia. i homo barbarus. obrazovanog Rimljanina. granica je interiorizovana. Oni postaju „neprijatelji iznutra“ koje valja popravljati kako dolikuje. mu{karca ili `ene. Klasi~no razdvajanje Grka (ili ljudi) i varvara zasnivano je na jasno ozna~enim teritorijalnim granicama. obrazovanje. Na toj radikalnoj podeli i isklju~ivanju zasnovana je ekumenska misija i prozelitski poriv crkve i carstva. nametnimo poruku istine i ljubavi ~itavom svetu. Rimljani ili Kartaginjani. u zna~enju eruditio et institutio in bona artes (podu~avanje i pouka u dobrom vladanju). Ako je ~ove~nost normativan izvor moralnih na~ela i pravnih pravila. posebno iz stoicizma.

imperijalizama i kolonijalizama. Indijanci imaju ustanovljene obi~aje i na~in `ivota. talentu. nego su u pravnoj formi izra`avala ve~na prava ~oveka. S jedne strane (verski ili rasni). To opravdava njihovo porobljavanje. divlji i surovi od blagih i otmenih. prvo. majmuni od ljudi“. po{to se na njih ne mo`e gledati kao na „neznaju}e“ hri{}ane. Prava se izri~u u ime univerzalnog „~oveka“. grozote koje im se mogu naneti. Krajem XVIII veka. stvaraju}i.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA ritosti. njih tek taj ~in progla{avanja stvara. Deklaracija stvara ono za {ta tvrdi da ga samo obznanjuje. poput svih univerzalizama. [panci mogu porobiti starosedeoce. Francuska deklaracija je sasvim kategori~na kada je re~ o izvoru univerzalnih prava. no. Las Kasas se s tim nije saglasio. zakoni i kulture po{tuju. ~ove~nosti inferiorniji od [panaca. 87 2. isklju~iv. `ene od mu{karaca. kao strategije civilizuju}e misije. ali }e tako|e prihvatiti krunu i napuniti {panske kov~ege blagom. Velike deklaracije XVIII veka proglasile su prirodna prava neotu|ivima po{to ona nisu zavisila od vlasti. ~ak i iskorenjivanje. utemeljenje ~ove~nosti prenosi se s Boga na (ljudsku) prirodu. a tre}i ~lan dalje defini{e to udru`ivanje: „Princip sve suverenosti po~iva u naciji. Oni su „neznaju}i“ hri{}ani. Ali ovaj Las Kasasov hri{}anski univerzalizam je bio. ali i u dobru politiku: Indijanci }e se preobratiti u hri{}anstvo ({to je za Las Kasasa najva`nije). nov tip politi~kog udru`ivanja. drugi je neljudsko ili podljudsko bi}e. . tretiraju}i ih kao divlje varvare i robove da bi ih civilizovali i preobratili. prave varvarske izop{tenike nacija“. ponavlja isti gest. Prvi ~lan tvrdi da se „ljudi ra|aju i ostaju slobodni i jednaki u pravima“. {to po sebi predstavlja rani primer multikulturalizma. vrlini. Sukobljena tuma~enja Sepulvede i Las Kasasa pokazuju kakva je dominantna ideologija zapadnih carstava. ako se nagnaju da do`ive kako se njihove tradicije. Njegovi argumenti kombinovali su hri{}ansku teologiju i politi~ku korist.“ Ovde imamo tipi~no performativno delovanje jednog deklarativnog skupa iskaza. No. imaju sposobnost da organizuju porodicu i gradove. vremenskih i prostornih faktora. kao {to su deca inferiornija od odraslih. poput Adama pre pada. pojavljuje se pojam „~oveka“ koji ubrzo postaje apsolutna i neotu|iva vrednost oko koje se okre}e ~itav svet. Po{tovanje lokalnih obi~aja spada u dobar moral. takore}i. kao. i ova tradicija humanizma koja je na kraju dovela do savremene kulture ljudskih prava. ~lan dva ka`e da je „cilj svakog politi~kog udru`ivanja odr`anje prirodnih i neotu|ivih prava ~oveka“. Razmotrimo na kratko njenu strogu logiku. On neprestano osu|uje „Turke i Mavre.

bespomo}nost. inaugurisala modernost. No. „Osa zla“. Tu|in je. prema tome. pojavi manjina. pretvara te ljude u odoj~ad ~ove~anstva koja mi pora|amo. epohalne reprezente ne~ove~nosti. U to doba javlja se te`nja ka tome da ~ove~anstvo prevazi|e nacionalne razlike i konflikte u globalnom gra|anskom dru{tvu. varvarin. {to mu jem~i pristup univerzalnoj ljudskoj prirodi isklju~ivanjem drugih iz tog statusa. S druge strane. jer nije gra|anin. drugo. kao imaginarni omota~ koji se obavija oko gra|anina nacije koji je jedini stvarni posednik prava. koji je vodio ukidanju ropstva i davanju politi~kih prava kolonizovanim narodima na odre|eno vreme posle Revolucije. dr`avnost. etni~kim i gra|anskim ratovima. ali je tako|e dala zamaha nacionalizmu i svim njegovim posledicama: genocidu. „beogradska zver“. . logorà za internirana lica i vrhunski obezbe|enih zatvora morali da ih imaju. Te dve definicije (ne)~ove~nosti i dalje su aktivne.tre}i program LETO–JESEN 2009. kao negra|anin. „^ovek“ funkcioni{e kao ontolo{ki princip modernosti. osoba bez papira (the stateless). Moderni subjekt dose`e svoju ~ove~nost sti~u}i politi~ka prava koja proishode iz gra|anstva. 88 naciju i njenu dr`avu koja postaje suvereni zakonodavac i. i o po~ecima novog kosmopolitizma. oni ih nemaju: oni su goli `ivot. Tu|in je jaz izme|u ~oveka i gra|anina. izbeglica. Od te ta~ke. Najgora sudbina koja nekog mo`e da zadesi u globalizovanom svetu jeste da nema gra|anski status. Ustavi su uveli istorijsku teleologiju koja je obe}avala jedinstvo nacije i ~ove~anstva u budu}nosti. da se razvijaju i da nam postanu sli~ni. suverenost i teritorija prate nacionalni princip i pripadaju dvojnom vremenu. „pseudoizbeglice“. ali ih mi i spasavamo poma`u}i im da rastu. jednog sasvim odre|enog „~oveka“. Ova Deklaracija je. Dve varijante koje su se pojavile ve} u doba rimskog carstva ovde su sasvim o~igledne: re~ je o imperijalizmu. etni~kom ~i{}enju. gra|anina nacije koji postaje ba{tinik prava. „odmetni~ke dr`ave“. „bagdadski kolja~“. onda bi izbeglice ili zato~enici Gvantanama. Ljudska prava ne postoje: ako su data na osnovu ~ove~nosti a ne pripadnosti nekoj posrednoj grupi. Nacionalna dr`ava postaje isklju~ivanjem drugih ljudi i nacija. o~iglednom u Napoleonovim ratovima tokom kojih se nacija postavlja kao izraz ~ove~anstva koja osvajanjem i okupacijom {iri svoj civilizuju}i uticaj u svetu. da bude izbeglica. nerazvijenost `rtava prirodnih i onih katastrofa koje su izazvali ljudi. On nema prava. koje popunjavaju na{e humanitarne kampanje. Neko je ~ovek u manjoj ili ve}oj meri zato {to je gra|anin u manjoj ili ve}oj meri. „ne~asni re`imi“. homines sacres novog svetskog poretka. pasivnost. Oni su `rtve na{eg radikalnog zla. svi oni predstavljaju savremene naslednike Sepulvedinih „majmuna“. po{to nije deo dr`ave i u manjoj je meri ljudsko bi}e.

Iako univerzalna moralnost govori u prilog obrnutim tokovima. neka nova vrsta imperijalizma. `ivot na otpadu. statusa ili osnovnih potreba za `ivot. ona milijarda na dnu. Tokom poslednjih tridesetak godina. trgovinu. (Implicitno) obe}anje svetu u razvoju glasi da }e nasilno ili dobrovoljno prisvajanje neoliberalnog modela. dobroj upravi i ograni~enim pravima. Robert Kuper (Robert Cooper). ali i izuzetno materijalno diferenciranog uprkos op{tim pravima koja bi svako od Helsinkija do Hanoja trebalo da u`iva. Sukcesivne krize i rearan`iranje neoliberalnog kapitalizma rezultuju li{avanjem imovine i izme{tanjem porodi~nog poljoprivrednog biznisa. „ako svi ljudi imaju jednaka prava i ako svi narodi imaju jednaka prava. bila je zasnovana na ogromnim transferima iz kolonija u metropole. ukazuje na to da ovo nije politi~ki odr`ivo. uglavnom zajedno s gra|anskim i politi~kim pravima. zapadnja~ka sposobnost da za{titu formalnih prava pretvori u ograni~eno jemstvo materijalnih. Istorijski posmatrano.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Kako se i za{to pojavila ta kombinacija neoliberalnog kapitalizma i humanitarizma? Ljudska prava i njihova diseminacija nisu naprosto rezultat liberalnih ili nekakvih milosrdnih dispozicija Zapada. To je obmana. globalna pravna pravila regulisala su ulaganje. Globalna moralna i gra|anska pravila nisu nu`an pratilac stvaranja sveta neoliberalnog kapitalizma. ugovor i razvoj pravne i korporativne li~nosti. koja su vodila stvaranju modernog subjekta i gra|anina. onda ne mo`emo zadr`ati ovu vrstu neegalitarnog sistema koju kapitalisti~ka svetska ekonomija predstavlja i kakva }e ona uvek biti“. orijentisanog ka tr`i{tu. nazvao je to dobrovoljnim imperijalizmom globalne ekonomije. dakle.“ S tim mo`emo na}i paralele u pojavi ranog kapitalizma. Gra|anska pravila su se javila tek kasnije. Ti procesi uve}avaju broj ljudi li{enih bilo kakvih ve{tina. uklju~uju}i i za{titu svojine. Pravni sistem je prvo razvio pravila koja su bila neophodna za regulisanje kapitalisti~ke proizvodnje. ekonomskih i dru{tvenih prava. 89 . Re~ima Imanuela Valerstina (Immanuel Wallerstein). ljudska prava 3. visoko moralizovanog i regulisanog. zapadna institucionalna politika koja se odnosi na pomo} zemljama u razvoju i dug Tre}eg sveta. danas su pravila novog dobrovoljnog imperijalizma suplementirana raznim sporazumima o pravima koji pripremaju gra|anina sveta. savetnik u britanskoj vladi. neumitno voditi zapadnim ekonomskim standardima. pomo} i intelektualnu svojinu. Sli~no tome. Oni postaju ljudske krhotine. kakav bi bio prihvatljiv svetu ljudskih prava i kosmopolitskih vrednosti. Kad nepremostivost jaza izme|u misionarskih iskaza o jednakosti i dostojanstvu i sumorne stvarnosti skaradne nejednakosti postane o~igledna. {to pak vodi prisilnoj migraciji i urbanizaciji. „Treba nam.

Rasprava o zna~enju ~ove~nosti kao temeljnog. U novom svetskom poretku ljudska prava su savr{en kandidat za tu ulogu. a danas se nastavlja na ulicama Iraka: i dalje se varvarima donosi civilizacija. 90 }e – pre no eliminacija rata – voditi novim tipovima tenzija i sukoba koji se ne mogu kontrolisati. promovi{u neoliberalni kapitalisti~ki prodor. i ~esto zaklju~uje da ako postoji jedna moralna istina. uz mnogo gre{aka. njihove apstraktne odredbe mogle bi dovesti do toga da se nejednakosti i ne~ove{tvo poznog kapitalizma izlo`e sna`nom napadu. meta mo}i je upravo `ivot. predstavljen u jednom novijem ~lanku u Harvard Journal of Human Rights: „pojedinci mogu biti namerno ubijeni ako njihovu o~ekivanu smrt kompenzuje Šsic¹ ve}a mogu}nost o~ekivanog u`ivanja ljudskih prava“. Njihovi klju~ni principi. interpretirani negativno i ekonomski. Kritika nepravde ne mo`e se formulisati u svetlu diskursa koji podupire aran`mane koji proizvode nepravdu. oni koji u nju veruju imaju du`nost da je name}u drugima. kolonijalizam i pokret za ljudska prava formiraju kontinuum. ideje su definisane ne{to druga~ije. Prema toj humanitarnoj kalkulaciji u`ivanje nadma{uje smrt. No. to se ne mo`e dogoditi sve dok ih koriste dominantne sile da bi {irile „vrednosti“ nihilisti~ke ideologije. Ukoliko se druga~ije konstrui{u. Univerzalista tvrdi da bi kulturne vrednosti i moralne norme trebalo da pro|u test univerzalne primenjivosti i logi~ke doslednosti. Uverenje da svetom {ire razum i hri{}anstvo dalo je zapadnim imperijama ose}aj superiornosti i univerzalizuju}i pogon. Taj poriv nije nestao.tre}i program LETO–JESEN 2009. normativnog izvora danas se vodi izme|u univerzalista i komunitarista. Ubijeni ste da biste zauvek `iveli sre}nije. [panski vojnici su do~ekivali Napoleonovu vojsku uzvikom „Dole sloboda!“ Nije te{ko zamisliti kako ljudi „mirovnjacima“ Novih vremena dovikuju „Dole s ljudskim pravima!“ Ljudska prava i humanitarizam postali su oru|e biopoliti~kog funkcionisanja mo}i koje najbolje sa`ima sviftovski skromni predlog na{eg doba. koji je u isti mah agresivan i iskupljuju}i. ali je vera u univerzalnost na{eg pogleda na svet ostala jednako sna`na kao vera kolonijalista. to su epizode iste drame koja je po~ela otkrivanjem novog sveta. I jedno i drugo je deo kulturnog paketa Zapada. Dru{tveni i politi~ki sistemi postaju hegemoni pretvaraju}i svoje ideolo{ke prioritete u univerzalne principe i vrednosti. Uprkos sadr`inskim razlikama. Mala je razlika izme|u nametanja razuma i dobre uprave i preobra}enja u hri{}anstvo i stvaranja privr`enika ljudskih prava. Komunitaristi po~inju od o~iglednog zapa`anja da su vrednosti odre|ene kontekstom i nastoje da ih nametnu onima koji nisu saglasni s 4. .

istorije i kulture. do ta~ke „apsolutnog zajedni{tva“ s mrtvom tradicijom. Bivanje u zajedni{tvu integralni je deo bivanja sobom: sopstvo je izlo`eno drugom. savremenog metafizi~kog poriva: donesene su aksiomati~ne odluke o tome {ta uspostavlja su{tinu ~ove~anstva. Kad postanu apsolutne su{tine i kad bez ostatka defini{u zna~enje i vrednost ~ove~nosti. ~ove~nost ne mo`e da poslu`i kao normativan princip. dok su saveznici bombardovali u ime ugro`enog ~ove~anstva. sa svoje strane. Prava su teren na kojem se ljudi raspodeljuju prema tome da li vladaju ili se njima vlada ili su isklju~eni. a drugi je deo intimnosti sopstva. defini{e zajednicu posredstvom zajedni~ke tradicije. i te odluke nu`no prati tvrdoglavo neobaziranje na suprotne argumente. Prirodna prava su 91 5. Obe pozicije predstavljaju primer. ^ove~nost nije svojina koju delimo. Iz na{e perspektive. „~ove~nost“ koju dele u duhu nacije ili naroda ili vo|e. Takva zatvorena zajednica (communion) prihvata ljudska prava samo u meri u kojoj ona poma`u da se „ja“ izgubi u „mi“. Ve}ina komunitarista. iako na razli~ite na~ine.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA opresivno{}u tradicije. ^ove~anstvo nema temelj i krajeve. Me|utim. nikad s mojim sopstvenim“. Moramo pratiti tradicionalne vrednosti i isklju~iti ono tu|e i drugo. oba principa mogu lako da odbace sve {to im se suprotstavlja. da se ljudi nagnaju da shvate ili da im se „omogu}i“ da na|u svoju „su{tinu“. ljudska prava mogu da ponude samo paradokse. posredstvom raznih procesa kristalizacije u pro{losti ~ija neizbe`na te`ina odre|uje na{e sada{nje mogu}nosti. Srbi su na Kosovu i Metohiji masakrirali u ime ugro`ene zajednice. Individualizam univerzalnih principa zaboravlja da je svaka osoba svet i da je egzistencija koju dobija ro|enjem zajedni~ka i drugima. sve do same smrti. dakle. Su{tina komunitaristi~ke zajednice. otvorenoj budu}nosti. Marks je bio prvi koji je to shvatio. izme|u ostalog. to jest da smo svi mi u nekoj zajednici. postavljeno je u spolja{njost. nihilisti~ki ili mitolo{ki. . Moje lice je „uvek izlo`eno drugima. Njegova funkcija ne po~iva u filozofskoj su{tini nego u njegovoj nesu{tini koja je u beskrajnom procesu redefinisanja i nu`nom. Uo~i}emo kako mo} funkcioni{e ako otkrijemo kojim ljudima se na odre|enom mestu i u odre|eno vreme daju ili uskra}uju prava. ono sàmo je definicija neutemeljenosti. uvek okrenuto drugome i suo~eno s njegovim licem. Nju mo`emo opaziti u neprestanim iznena|enjima koje prire|uje ljudsko stanje i njegova izlo`enost nere{enoj. bivanje u zajednici s drugima suprotno je nekom op{tem bi}u ili pripadnosti nekakvoj su{tinski odre|enoj zajednici. ali nemogu}em poku{aju da se umakne spolja{njoj determinaciji. U tom smislu.

privatni interesi i egoisti~ke brige deluju prirodno i normalno u kontekstu javnog dobra. lobiranja. Svrha normalne politike (ili „policije“. uz nastojanje da se time ne poremeti op{ta dru{tvena ravnote`a. Prema [antal Muf (Chantal Mouffe). izuzela iz sfere politi~kog ~ime se posti`e njihova najbolja mogu}a za{tita. nagrada i polo`aja. Ti prekidi ili jedinstvene inovacije nazivaju se „doga|ajima“. debata. ali sve sna`niji upis `ivota pojedinaca u dr`avni poredak. Alen Badju (Alain Badiou) tako|e tvrdi da u svakoj politi~koj situaciji postoje dve mogu}nosti delovanja: obi~na politika je podru~je gde etablirani interesi. Politika organizuje prakse i ustanove posredstvom kojih se poredak stvara. „Politi~ko“ se. jer su to mesta koja dominantne sile smatraju praznima ili li{enim sadr`ine. opisuju i okupljaju pregovori i kompromisi me|u silama koje se nad- . Mesta gde ove istine mogu da iskrsnu bliska su najanonimnijim i najranjivijim ljudima. Re~ je o neuklonjivom antagonizmu koji slu`i kao uslov mogu}nosti ograni~enih i kanalisanih borbi u doma}oj i me|unarodnoj politici. mogu}nost radikalnog prekida. ~ime je omogu}en nov i stra{niji temelj za samu suverenu mo} od koje su `eleli da se oslobode“. Ona su kori{}ena da bi se centralne institucije kapitalizma. poput svojine. Politi~ko shva}eno kao dimenzija antagonizma na kojoj se temelji dru{tvo u skladu je s tezom Karla [mita (Carl Schmitt). Francuski filozof @ak Ransijer (Jacques Rancière) uvodi sli~no razlikovanje. 92 se pojavila kao simbol univerzalne emancipacije. odnosi na to kako se uspostavlja dru{tvena veza i na duboke pukotine u dru{tvu. politika je teren rutinskog politi~kog `ivota. slobode i prava koja osvajaju pojedinci u sukobima s dr`avnom mo}i „pripremili su pre}utni. koji se odigrava na mestima oko Vestminstera i Vajthola. ideologije. Ekonomski: ovde je politika polje gde se razra|uju. Uvedimo sada klju~no razlikovanje novije politi~ke filozofije izme|u politike (la politique) i politi~kog (le politique). kako je on naziva) jeste (pre)raspodela dobiti. porodice i religije. Kada se tuma~e re~nikom prava. normalizuju}i dru{tvenu koegzistenciju u kontekstu sukoba koje omogu}uje politi~ko.tre}i program LETO–JESEN 2009. No. prostori. prihva}ene razlike i odobreno znanje vode uva`avanju identiteta i postoje}ih raspodela mo}i i hijerarhija. Istovremeno. pregovora. ali su ona istovremeno bila mo}no oru`je u rukama kapitalisti~ke klase u usponu i institucija koje obezbe|uju i naturalizuju dominantne ekonomske i dru{tvene odnose. svaka situacija podrazumeva i „prazninu“ (void). s druge strane. Ako su klasi~na prirodna prava {titila svojinu i religiju pretvaraju}i ih u ne{to „apoliti~no“. ugovornih odnosa. Taj tip politike ima dva dominantna pristupa. glavni u~inak ljudskih prava je depolitizovanje same politike.

Dr`ava postaje telohranitelj tr`i{ta u unutra{njem smislu. rasisti~ko nasilje. tvrde oni. Kada u tome uspeju. Zamena sukoba kolaboracijom prosve}enih birokrata ili liberalnih multikulturalista ima stra{ne posledice. politika prati argumentativnu i komunikativnu etiku i postaje polje gde se mo`e do}i do racionalnog konsenzusa o javnom dobru. iznova pi{u}i pravila uklju~ivanja i isklju~ivanja. koji smo niko. sve smo protiv onih koji zastupaju samo svoje odre|ene interese. u kojem svaka grupa ima svoju ulogu. u odnosu na okvir u kojem ne{to posmatramo kao dato. Sukob ne nestaje. feminizam. a politika se pretvara u aktivnost koja podse}a na pijacu. Uloga zahteva za sticanjem prava pre se mo`e videti kao osna`ivanje statusa quo no kao izazov koji mu se upu}uje. Da}u vam neke primere ovog procesa koji su podrazumevali radikalan izazov i promenu „re`ima vidljivosti“ odre|enog dru{tva i epohe: proleterijat u marksisti~koj teoriji (politi~ka organizacija radni~ke klase). Takve grupe su radikalno isklju~ene iz dru{tvenog poretka.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA me}u. uspostavlja se nov politi~ki subjekt u odnosu na hijerarhizovane i vidljive grupe. me|utim. borba crnaca u Ju`noj Africi. politi~ka promena je stvar nadzora i konsenzusa. Politi~ki sukob okuplja strukturiranu celinu i isklju~ene reprezente univerzalnog na jednom mestu. U decembru pro{le godine ne{to sli~no se dogodilo tokom pobuna u Atini. Mi. Ako su. me|utim. funkciju i mesto. Ali kad se politi~ko izmesti iz simboli~kog domena i kad napusti politiku. ono se vra}a u realno kao radikalno zlo. Prema deliberativnom modelu. oni se predstavljaju kao reprezenti ~itavog dru{tva. izvan ustanovljenog smisla onog {to postoji i {to je prihvatljivo. Individue i grupe deluju kao oni koji racionalno idu za svojim interesima. poku{aj da se politika podredi moralnim na~elima ili da se ona odrede jedino u skladu s instrumentalnom racionalno{}u. one su nevidljive. politika se vra}a normalnosti. Antagonizam je posledica napetosti izme|u strukturiranog dru{tvenog tela. Politika u pravom smislu te re~i izbija samo kada isklju~eni deo zahteva da bude uklju~en i kada se moraju menjati pravila uklju~ivanja da bi se to u~inilo. postaje deskriptivno neta~an i politi~ki sumnjiv. Posle promene. i onog {to Ransijer naziva „ulogom onih koji nemaju ulogu“. Pre transformacije. krajnji i destruktivan fundamentalizam. Time se veoma pribli`avamo habermasovskoj „situaciji idealnog govora“. a podela se javlja u „zdravorazumskom“ klju~u u odnosu na dato. time se prihvata 93 . njen se teren. i povr{ni tolerantni sprovodnik humanitarizma u spolja{njem. modifikovao uklju~ivanjem nove grupe ili subjekta i redefinisanjem pravila politi~ke legitimnosti. sukob i razdor ne{to {to je u `ivotu neizbe`no. Kada radikalno isklju~eni protestuju zbog zla koje trpe. Prvo. kao primerci univerzalnog.

„igra sila i interesa uklju~enih u sukob oko predstavljanja i upravljanja dru{tvenom egzistencijom“. Mo`emo zaklju~iti da ljudska prava prikrivaju i afirmi{u dominantnu strukturu. U novom svetskom poretku. Kada je re~ o me|unarodnoj ravni. pravnim i vojnim sredstvima. U tom smislu. me|utim. politi~ko je drugo ime ontolo{ke zajedni~kosti ljudi. Taj nam pristup omogu}ava da razumemo gre{ku koju su napravili Karl [mit i njegovi sledbenici.tre}i program LETO–JESEN 2009. stanovnici afri~kih logora. politi~ko je tamo gde se bi}e otvara i otkriva. Politika ujedno {iri jaz i gradi mostove. To udvojeno delovanje upu}uje ponovo na razlikovanje ontolo{kog (politi~ko) i onti~kog nivoa (rutinska politika). njeno delovanje napu{ta onu izvornu stranu prava koja podrazumeva otpor i protivljenje tla~enju i dominaciji. tu reprezentacije skrivaju i otkrivaju bi}e u poslovanju. Osoba koja tvrdi da pola`e pravo na pravo je suprotnost disidentima i revolucionarima. Ekonomski migranti. No. isklju~eni i dalje nemaju pristup pravima jer se u tome sputavaju politi~kim. Te „suvi{ne“ subjekte koji predstavljaju univerzalno iz pozicije isklju~enosti. U svakodnevnoj rutini prava imaju ulogu oru|a za izra`avanje i promovisanje ustanovljenih politi~kih aran`mana i socioekonomskih raspodela. [mitovo nagla{avanje odnosa prijatelja i neprijatelja veoma je korisno. zarobljenici rata protiv terorizma. „mesto gde se zna~enje tog biti zajedni~ko otvara za definisanje“. Politi~ki zahtev se preobra`ava u tra`enje pristupa zakonu. Uloga zakona je transformisanje dru{tvenih i politi~kih napetosti u skup re{ivih problema koji se reguli{u pravilima i prepu{taju stru~njacima. Na tragu @an-Lika Nansija (Jean-Luc Nancy). Moderni suveren tvrdi da je svemo}an i nastoji da dosegne poziciju svemo}i (mo}i da suspenduje pravo) upravo zato {to dominaciju koju on reprezentuje i podupire ugro`avaju unutra{nje dru{tvene . ono {to okuplja jednu zajednicu (koja dolazi). `rtve torture. zamenile su dru{tvene i identitetske grupe koje tra`e priznanje i ograni~enu redistribuciju. Uspe{ne borbe za ljudska prava bez sumnje su pobolj{ale `ivot ljudi marginalnim rearan`iranjem dru{tvenih hijerarhija i neugro`avaju}im preraspodelama dru{tvenog proizvoda. s druge strane. ~iji je zadatak da promene sveukupni izgled zakona. U tom smislu. ali da tako|e mogu da otkriju nejednakost i tla~enje i pomognu da im se suprotstavi. pregovorima i opravdanjima rutine svakodnevnih transakcija. njihov u~inak je depolitizovanje sukoba i poni{tavanje svake mogu}nosti radikalne promene. 94 ustanovljena mo} i na~in njene distribucije. Ali isticanje odnosa prema spolja{njem neprijatelju staje na put razumevanju dominacije i stalne borbe u okvirima samog dru{tvenog tela. svi ti „ljudi za jednu upotrebu“ nu`an su uslov ljudskih prava i istovremeno `ivi – ili pre umiru}i – dokaz njihove nemogu}nosti. Politika je. izbeglice.

ona su „istovremeno pripremila pre}utni. vodi pobolj{anju situacije malih ljudi i marginalnom rearan`iranju dru{tvenog zdanja. Biopoliti~ka organizacija mo}i o~igledna je u svim va`nim politi~kim fenomenima. ~ime je omogu}en nov i daleko stra{niji temelj za samu suverenu mo} od koje su `eleli da se oslobode“. Politi~ka i moralna du`nost kriti~ara je da odr`ava jaz otvorenim. Uspostavljanje politi~kog pro`eto je inherentnim antagonizmima. . `ivot. prema kojima se individue mogu nagnati da rade na sebi posredstvom praksi i tehnologija sopstva u ime individualnog ili kolektivnog `ivota ili zdravlja. ali. re~ima Vendi Braun (Wendy Brown). ukidanje podele na idealno i realno. etniciteta. beskrajno namno`avanje prava 95 6. dominaciju i eksploataciju i neizbe`an razdor koji pro`ima dru{tveni i politi~ki `ivot. Ali samo tamo. na kolektivnu egzistenciju dru{tvenih grupa koje se odre|uju u svetlu rase. Ali u isti mah oni skrivaju duboke korene razdora i dominacije. Ona je i dalje aktivna u delovima sveta koji nisu sasvim inkorporirali biopoliti~ko funkcionisanje mo}i. Ona se {iri iz dubina svesti na telà stanovni{tva. Umno`avanjem biopoliti~kih regulativnih propisa.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA sile. Zar ljudska prava ne funkcioni{u na isti na~in? Zahtevi i borbe u ime ljudskih prava na povr{inu iznose isklju~ivanje. Metafizika na{eg doba je dekonstrukcija su{tine i zna~enja. Ljudska prava iz pro{losti predstavljaju istorijske pobede dr`avne mo}i grupa i pojedinaca. Te tehnologije mo}i dopunjene su tehnologijama sopstva ili modusima subjektivacije. od bezbednosti i polisa osiguranja u ~uvenom dru{tvu rizika u kojem navodno `ivimo do usvajanja zakona po hitnom postupku i takozvanog bezbednosnog aspekta me|unarodne politike. od inicijativa u domenu zdravstvenog osiguranja do demografskih intervencija. veroispovesti ili roda. Ekonomska globalizacija i semioti~ki monolingvizam sprovode taj zadatak u praksi. ali sve sna`niji upis `ivota pojedinaca u dr`avni poredak. predstavljaju}i borbu i otpor u svetlu pravnog i individualnog obe{te}enja koje. da otkrije transcendenciju u imanenciji i da se bori za nju. podre|ivanje univerzalnog dominantnom pojedina~nom. bude li uspe{no. Biomo} je sprovo|enje mo}i na bios. koje politika na dnevnom nivou i otkriva i prikriva. disciplinovanje dru{tvenog tela kontrolom `ivotnih procesa. Da li politika ljudskih prava mo`e da omogu}i da se zahtevi prazne univerzalnosti otvore za pojedina~no? Intrinsi~na veza ranih prirodnih prava i (religijske) transcendencije otvorila je tu mogu}nost. od rata protiv terorizma do masovne migracije i institucionalne politike prema izbeglicama. a njihove intelektualne apologete sprovode ga u teoriji.

96 na paradoksalan na~in uve}ava ulaganje mo}i u tela. ne rade. ali ne i validnost. U komplementarnom procesu. moderni pravni sistem napu{ta svoju nerealisti~nu tvrdnju prema kojoj je on konzistentan sistem normi. . nadnacionalnih i internacionalnih izvora prodire u sve domene i aspekte `ivota. {rafova i poluga koji nisu povezani.“ Prema Svetskoj banci. i po~inje da podse}a na eksperimentalnu ma{inu „punu delova koji su do{li s nekog drugog mesta.tre}i program LETO–JESEN 2009. jer se javne slu`be osloba|aju svojih redistributivnih namena i okre}u disciplinama privatnog profita i tr`i{ta. Sve klju~ne teme u sferi legalnosti dovedene su u pitanje. od sastava konzervisane hrane do osloba|anja Iraka i torture. ~udnih spojnica. Pravo se {iri. zatvorenike. poljoprivrednike i radnike – da bi se procenile povoljne ekonomske prilike i rizici. Bri`ljiva regulacija koja emanira iz lokalnih. Sve. pravo je sve vi{e pravo samo zato {to se tako naziva. Nijedan domen. Zakoni su okviri za organizovanje privatnih aktivnosti. decentriranost. Njegova legitimnost na ulici zasniva se na njegovoj sposobnosti mobilizacije znakova legalnosti i snaga policije. redukovanje tr`i{ne neizvesnosti i umanjenje tro{kova transakcije. Ovo je tu`an ostatak ~asne tradicije vladavine zakona koja je oduvek bila pomalo predimenzionirana u svojim sadr`inskim zahtevima.. nacionalnih. No. Takav razvoj se odra`ava na funkcionisanje pravnog sistema. ^ak i Jirgen Habermas o~ajava: „U postpoliti~kom svetu multinacionalna korporacija postaje model sveukupnog pona{anja. Izuzme li se pravno-ornamentalni karakter centralne mo}i. da bi se pravile poslovne transakcije i da bi postojala osnovana sigurnost ili pribe`i{te od arbitrarnog me{anja ili prisvajanja“. a opet nekako proizvode sudove. da bi se ulagalo u rad i stvarao kapital. Zakonodavci i gra|ani tretiraju ih ~isto utilitaristi~ki. nije imun na dr`avnu ili tr`i{nu intervenciju.. nalazi svoje mesto u (javnom ili privatnom) zakonu. ali je bila korisna zbog svoje formalne organizacije. maglovitost i mnogoobli~nost. Impotentnost normativno vo|ene politike. od onih najintimnijih ili unutra{njih dr`avnih odnosa do globalne ekonomije i procesa komunikacije. samo je poseban slu~aj jednog op{tijeg razvoja. vladavina zakona neophodna je u zemljama u razvoju „da bi se stvorili dovoljno stabilni uslovi za ekonomske aktere – preduzima~e. Shodno tome. fragmentiranost. ali je cena tog {irenja njegova otvorenost. podru~ja privatnih aktivnosti sve su vi{e regulisana. slu~ajnih odnosa. On se okon~ava potpuno rasredi{tenim svetskim dru{tvom koje se cepa u neure|enu masu funkcionalnih sistema koji se od sebe pokre}u i reprodukuju. Paralelni procesi proizvodnje juridi~kog domena i deregulacije zna~e da su formalni izvori normativnosti ozbiljno oslabljeni. sankcije i tako dalje“. to je zakon koji ima silu. Pravila vi{e ne izra`avaju demokratsku suverenost ili liberalnu formalizaciju moralnosti.

No. od privatnog i intimnog do javnog `ivota i rada. izme|u sebe i poretka sveta. postmoderno pravo ga samo podra`ava. okuplja me|unarodne ekonomske ustanove. sinonim za privatnu slobodu i izbor. Prava. to je pravo koje ima silu. a na obzorju se ne pojavljuje nikakva alternativna globalna vizija. nacionalnim vrednostima“ tr`i{nog kapitalizma i da obu~e ve{tinama efikasnog rada i povla|ivanja. Svetska banka koristi ljudska prava radi biopoliti~kog me{anja u biv{im komunisti~kim dr`avama i dr`avama Tre}eg sveta. zdravlje i sanitarni sistem. Mitski kartografi carstva u Borhesovoj (Borges) pri~i su. kad im je zatra`eno da naprave najta~niju mogu}u mapu. „od tog bezuslovnog bivanja na snazi koje va`i za juridi~ke kategorije u svetu u kojem one vi{e ne odra`avaju nikakav razumljiv eti~ki sadr`aj: njihovo bivanje na snazi je istinski besmisleno“. Ljudska prava osna`uju proces normalizacije podre|uju}i sve aspekte tela politi~koj kontroli. ono je na sebe preuzelo da obavi najta~nije mapiranje dru{tva. najve}i broj njih je deskriptivan u skladu s nekom nau~nom ili politi~kom ekspertizom. nevladine organizacije i borce za ljudska prava na zajedni~kom projektu biopoliti~ke kontrole siroma{nih. Ako moderno pravo tvrdi da reguli{e svet. ishrana. U dr`avama Tre}eg sveta.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Da}u vam nekoliko primera iz me|unarodnog ekonomskog prava. ali ne ozna~ava. a autonomija je postala amoralna. politi~kim. na kraju napravili mapu koja je bila iste veli~ine kao teritorija koju je mapa predstavljala. kontrola stanovni{tva i HIV/AIDS. i gra|anski status i autonomija se povla~e. Autonomija je imala moralni element koji je povezivao osobu s javnim sensus communisom drugih sli~nih racionalnih i moralnih bi}a. pravo koje uspostavlja i ograni~ava. postaju koekstenzivni i savr{eno sinhroni. Pravo ponavlja taj poduhvat. napu{taju svoju normativ- 97 . Sada ta distanca brzo nestaje u ogromnom prostranstvu `ivota prava. Moderno pravo (i metafizika modernosti) stvarali su distancu. a taj se proces mo`e zavr{iti time {to pravo i prirodni `ivot dru{tva. ali nema vrednost ili normativnu te`inu. „~itavi segmenti stanovni{tva se nadziru. Uprkos iluzijama liberala. koliko i regulatorne norme. Danas se ljudi sve vi{e udaljavaju od solidarnosti koju su nudile nacionalne demokratije. pi{e \or|o Agamben (Giorgio Agamben). a kriterijum njihove selekcije odre|uje se prema tome da li je ne~ijoj zajednici ili demografskoj grupi namenjen neki projekt pomo}i“. Gra|anski status definisan je u kontekstu nacionalne dr`ave posredstvom ograni~enog u~e{}a u vr{enju suverene vlasti. „Ni{ta nije sumornije“. Pravo izgleda najimperijalisti~nije upravo u ~asu kada gubi svoju specifi~nost. ili poredak i `elja. Reprodukcija. „Obrazovni paketi“ treba da podu~e „kulturnim. koja je ponekad bila neznatna. razvoj omladine. Sva{to`derska – javna ili privatna – regulatorna aktivnost podrazumeva da neki pravni iskazi imaju normativnu formu – „trebalo bi“.

napa}enog ~ove~anstva i humanitaristi~ke filantropije.tre}i program LETO–JESEN 2009. 7. mi smo besmrtni u svojoj smrtnosti. Pravna vladavina imperije: sve {to se doga|a je potencijalno legalno. Jednakost pravno odre|enih prava dosledno je podupirala nejednakost. Moramo biti budni u odnosu na stoi~ke. ali mi vi{e nemamo svet ve} samo niz nepovezanih situacija. To je obe}anje kosmpolitizma koji dolazi. Jednakost postaje aksiomatska pretpostavka: ljudi jesu slobodni i jednaki. kad se ni{ta ne bi dogodilo. Ona podrazumeva da zdravstvena za{tita pripada svakom kome je potrebna bez obzira na njegova sredstva. i to bi bilo legalno. ljudi i susreti. Svako je svet. ali beskona~ni u uobrazilji. da pravo na boravi{te i rad pripadaju svima koji se na|u u nekom delu sveta bez obzira na njihovu nacionalnost. kao regulativan princip. mondijalizacije. Na~in na koji ih promovi{u zapadne dr`ave i humanitaristi pretvara ih u palijativ: korisna su za ograni~enu za{titu individua. ali mogu da otupe politi~ki otpor. Svako od nas je kosmos. To je tako|e ta~ka ekstaze. Ali ne treba da odustanemo od univerzalizuju- . mi patimo od siroma{tva sveta. rimske i hri{}anske filijacije sa njihovim patrijarhalnim i kolonijalnim ba{tinama. globalnih komunikacija. U eri globalizacije. Liberalno definisana jednakost. simboli~ki kona~ni. aksiomatska jednakost (svako se ra~una kao jedinka u svim relevantnim grupama) predstavlja nemogu}u granicu u kulturi prava. nije uspela da poni{ti jaz izme|u bogatih i siroma{nih. Suprotstavljaju}i se imperijalnoj aroganciji i kosmopolitskoj naivnosti. jednakost nije u~inak ve} premisa delovanja. moramo insistirati na tome da su globalni neoliberalni kapitalizam i ljudska prava za izvoz deo istog projekta. da se u politi~ke aktivnosti mogu upu{tati svi bez obzira na gra|anski status i protivno eksplicitnim zabranama zakona ljudskih prava. Spoj jednakosti i otpora projektuje generi~ku ~ove~nost koja se suprotstavlja i univerzalnom individualizmu i komunitaristi~kom zatvaranju. imperijalizam i empirizam na kojem pada svaki kosmopolitizam. Ljudska prava bi mogla da povrate svoju iskupiteljsku ulogu u rukama i ma{ti onih koji bi ih vratili tradiciji otpora i borbe protiv saveta propovednika moralizma. 98 nost da bi normalizovala. Svaki iskaz koji pori~e ovu prostu istinu daje nam pravo i du`nost da pru`amo otpor. otvaranja i pomeranja. ta~ka u kojoj se upli}u doga|aji iz pro{losti i pri~e. `elje i snovi. ljudska prava malo mogu da doprinesu borbi protiv kapitalisti~ke eksploatacije i politi~ke dominacije. Te dve stvari moraju se nekako razdvojiti. Ovo je univerzalizovanje manjka sveta. Kapitalisti kosmopolite obe}avaju nam da }e nas na~initi gra|anima sveta u sistemu globalne suverenosti i dobro definisanog i grani~nog ~ove~anstva.

offering instead the promise of the cosmopolitanism to come. kosmosa. a polis su beskona~ni susreti tih singularnosti. the author warns against the cosmopolitanism of neo-liberalism and empire. dr`avom i internacionalom dolazi iz bliske veze singularnosti koje se ne mogu pretvoriti ni u zajednicu ni u dr`avu. humanity. a tu blisku vezu ne mogu sadr`ati tradicionalni pojmovi zajednice. polisa ili dr`ave. Costas Douzinas: Paradoxes of Human Rights S engleskog prevela Adriana Zaharijevi} . questioning the debate between universalists and communitarians. ranging from the historical and theoretical remarks on the concept of „humanity“. remeti svaku filijaciju. kosmosa koji ~upa korene svakom polisu. reviewing the qualities of the post-1989 order and biopolitical regimes of power. iako on uzima iz riznice solidarnosti.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA }eg podsticaja imaginarnog. protiv ~lanstva u zajednici ili politi~kom entitetu. U evropskoj genealogiji kosmopolitizma moramo izumeti ili otkriti sve {to ga nadilazi i ide protiv njega. neo-liberalism. 99 Summary: The paper seeks to elaborate the „axiom of human rights“ which states that human rights lose their end when they become forms of political ideology or idolatry of neo-liberal capitalism. Kosmos koji dolazi je svet svakog jedinstvenog bi}a. Ono {to mene danas povezuje s nekim Ira~aninom ili Palestincem nije pripadnost nekoj svetskoj dr`avi ili zajednici nego protest protiv gra|anskog statusa. This is being done through elaboration of seven thesis. In concluding remarks. bilo kog. cosmopolitanism. Kada govorimo o kosmopolitizmu koji dolazi ne govorimo o nacijama niti o savezu klasa. Key words: human rights. Nezadovoljstvo nacijom. osporava svu suverenost i hegemoniju. moramo na}i princip njegovog ekscesa.

Indianapolis. PRIRODNA PRAVA I IMPERIJALNO NASLE\E EVROPE O pravima ~oveka postoji toliko teorija. 2 Citirano prema: Michael Ignatieff. u Daniel E. Kritika * Anthony Padgen (2003). Primedba Saudijske Arabije odnosila se na ~lan 16.7 341. obi~an ljudski `ivot i delovanje. i na ~lan 18. Ritchie (ur. UNESCO.231.).122:141. Pisma Edmunda Berka (Edmund Burke) [arl-@an-Fransoa Depon (Charles-Jean Francois Depont)1 Godine 1947. The Universal Declaration of Human Rights: A History of Its Creation and Implementation.4:141. .7 340. 31. valjalo bi mo`da obratiti malo pa`nje i na njihovu prirodu i osobine. Videti i: Glen Johnson i Janusz Symonides. Human Rights. naro~ito singapurskog Li Kuan Jua (Lee Kuan Yew). 59.2 Od tada sli~ne kritike postaju op{te mesto. Human Rights as Politics and Idolatry. koje navodno postavljaju dobrobit zajednice iznad dobrobiti individue. kao i primedbe nekih azijskih despota. insistira}e na priznavanju postojanja posebnog skupa „azijskih vrednosti“. 2. Political Theory. No. Rasprostranjena islamska kritika ideje „ljudskih prava“. Paris. niti da uvede jednoobrazne standarde za sve zemlje sveta“.100 Tre}i program Radio Beograda Br. 1948–1998.) Further Reflections on the Revolution in France. April: 171–199. 1 Letter to Charles-Jean-Francois Depont. Liberty Fund. 2001. Amy Gutman (ur. Vol. III–IV/2009 UDK: 172. 1992.7 100 ENTONI PAD@EN* LJUDSKA PRAVA. uz opomenu da zadatak komiteta nije da „potvrdi superiornost jedne civilizacije nad svim drugima. Princeton University Press. 1998. Princeton and Oxford.14:141. Natural Rights and Europe’s Imperial Legacy. koji je propisivao `enama slobodu da izaberu svoje bra~ne partnere. koji je propisivao slobodu verskih uverenja. delegacija Saudijske Arabije uputila je protest komitetu koji je pisao nacrt Univerzalne deklaracije ljudskih prava jer je „gotovo isklju~ivo uzeo u obzir standarde zapadne civilizacije“. 143–144. 13. Trebalo bi da vas zanimaju konkretni ljudi.

Schwab (ur. nagla{ava i „pravo na odrastanje u jedinstvenoj porodici“ i pravo na „stvaranje porodice“. Dokument koji je Papski savet za pravi~nost i mir (Iustitia et pax) odobrio 1975. Pollis i P. preko njegove istorije neretko prelaze u ti{ini. naro~ito protiv nehri{}anskih dru{tava. gde se ukazuje na njenu zavisnost od preuske francuske. pre svega. a ne kao pitanje razboritosti. A. (Poslednje pravo je verovatno bilo odgovor na kineska ograni~enja broja ~lanova porodice i. ili u kodu koji propisuje samo {ta treba da se uradi da bi se do{lo do sre}e ili do nekog ideala li~nog savr{enstva. nema termina koji bi se mogao prevesti kao pravo. Sve tri kritike citirane su u: Ignatieff. 4 Tek je tokom Drugog vatikanskog koncila 1965. Me|utim. starorimske. Praeger. Papska enciklika iz 1991. uop{te uzev. nepromenljive vrednosti. dok za kriti~are ideje to predstavlja o~igledno pobijanje bilo kakve vrste univerzalnog ili prirodnog prava.. britanske i ameri~ke pravne tradicije. nazvan „Crkva i prava ~oveka“. Videti Les droits de l’homme et l’Eglise. New York. Vatikan. Centesimus annus. pobornici tradicije prava. priznaje zna~aj ideje ljudskih prava i poku{ava da ih predstavi kao neodvojiv deo istorije hri{}anstva. naro~ito koncepta „ljudskih prava“. dominantno liberalnom i akademskom okviru. To je mo`da i o~igledno. A. Gr~ko pravo i zakonodavstvo 3 Videti na primer: A. a u izvesnim papisti~kim krugovima to protivljenje ni danas ne prestaje. U svom ~uvenom radu o prirodnim pravima H. L. {to pak ne va`i za termin pravda. niti kod bilo kog drugog helenskog pisca. 1979. Human Rights: Cultural and Ideological Perspectives. predstavila je sopstvenu listu prava gde se.4 Svim navedenim kritikama zajedni~ko je priznanje ~injenice – i prigovor toj ~injenici – da su „prava“ kulturni artefakti. Hart (H. godine. 1990. Human Rights as Politics and Idolatry. 101 Hart isti~e da ni kod Platona ni kod Aristotela. godine.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA ideje „ljudskih prava“ javlja se i u zapadnom.).. iako su i ideja i kulturni okvir iz kojih je ta tradicija ponikla ustanovljeni ve} tokom rane Republike. na sve vrste kontracepcije.) Od tada. tvorevine jedne posebne pravne tradicije. {to se posebno odnosi na spise velikih rimskih pravnika od II do VI veka.3 Donedavno se i katoli~ka crkva sna`no protivila trijumfu lai~kog individualizma nad vrednostima hri{}anske zajednice. i nema ni~eg protivre~nog ili apsurdnog u moralnim pravilima koja bi se sastojala isklju~ivo od propisa. papa je ~esto koristio ideju ljudskih prava. 58–95. uprkos uklju~ivanju prava na slobodu govora i na slobodno udru`ivanje. Ne poznajemo nijednu koncepciju prava koja bi bila nezavisna od te kulture. kod kojih se ne polazi od ideje prava. . Hart) tvrdi: Mogu postojati pravila pona{anja koja nazivamo moralnim pravilima. L. Prava su. maskirani u univerzalne. godine Crkva versku slobodu prepoznala kao pravo.

5 Posle vi{e decenija rasprava o kulturnom i moralnom pluralizmu. iako sada donekle zastarelu. 6 Tokom poslednjih dvadeset godina rimokatoli~ka crkva je napustila ovakav opis istorijskog porekla „ljudskih prava“. u: L’Invention démocratique. iura. nudi Claude Lefort. mnogi moderni teoreti~ari bi se ~ak i toga klonili. a kamoli ne{to {to podse}a na kategori~ki imperativ. istorija prava. nastoje}i da izbegne neke od {tetnih implikacija ve}ine teza o ljudskim pravima. L. Kada bismo se poslu`ili kantovskom ra~unicom. Istorija „ljudskih prava“ mo`e da poslu`i kao podsetnik da svaki put kad `elimo da potvrdimo svoju veru u univerzalno. Budu}i da je Hart taj ~lanak napisao 1955.tre}i program LETO–JESEN 2009. „egoisti~ne“ bur`oazije. godine. utkanih u samu sr` poduhvata definisanja prava. koji u su{tini predstavlja sekularizovano prevrednovanje hri{}anske etike. Hachette. 102 najve}im delom spadaju u kategoriju propisa i pravila o tome kako da se dostigne najve}e dobro. Fayard. Nesporno je da „me|unarodna zajednica“ u ovom trenutku izvodi svoje vrednosti iz jedne verzije liberalnog konsenzusa. Are There Any Natural Rights?. Concilium. .6 To. ukoliko se shvati ozbiljno. Jer oklevanje da se prihvati ta. 7 Najozbiljniju i najelokventniju kritiku Marksove pozicije. poput mladog Karla Marksa. Hart. za mnoge neprijatna ~injenica. (Ili protiv onih. O netrpeljivosti levice prema ideji individue videti: Francois Furet. A. mogli bismo razumno da pretpostavimo da bi sve individue u svim zajednicama mogle da ka`u da razumeju zna~enje termina ljudskih prava. moramo po~eti izjavom o spremnosti da pretpostavimo i branimo bar neke vrednosti izrazito specifi~nog na~ina `ivota. me|utim. smatrao je da bi se ta pravila najbolje mogla opisati kao „nesavr{ena“. naprosto bemislene. Ipak. O ovom pitanju videti: Leonard Swidler. Droits de l’homme et politique. slabi argumente protiv onih za koje su vrednosti moderne liberalne tradicije. Paris 1986. poku{aj da se izbegne rasprava o kulturnim specifi~nostima. Paris 1981. La gauche et la révolution au milieu du XIXe siècle. li{ava svih sredstava pomo}u kojih uspostavljamo zajedni~ke moduse pona{anja me|u razli~itim narodima.)7 Pobornike teorije prava koji su osetljivi na kulturne razlike. iako u ovom trenutku za tu ideju mo`da ne znaju ili je ne prepoznaju. The Philosophical Review LXIV (1955): 175–91. stavlja u dvostruko nelagodan polo`aj: ne samo {to su pra5 H. Rivista internazionale di teologia 26 (1990): 27–42. {to nas. odve} je ~esto zavr{avao shvatanjem da stvaranje jedne specifi~ne kulture (osobito zato {to je tu re~ o mo}noj zapadnoj kulturi) nikako ne mo`e da va`i za sve druge kulture. ne poni{tava tvrdnju da su ove vrednosti od dugoro~nog interesa za najve}i deo ljudskog roda. bar onog {to se odnosi na ideju pravà. koji „prava ~oveka“ odbacuju kao izraz interesa jedne odre|ene klase. 45–83. Diritti umani: una panoramica storica.

Ali niko ih nije imao na osnovu svoje ljudskosti. odluke Corpus Iuris Civilis uvek su se ticale samo gra|anskog zakona. Dalloz. e. prava priznata na osnovu gra|anskog statusa u carstvu. Mo`da bi nam poku{aj verodostojnog opisa veze prava i evropskih imperija u razvoju omogu}io poziciju sa koje }emo lak{e razumeti za{to i dalje verujemo da se „na{e“ vrednosti podudaraju s vrednostima ljudskog roda u celini. Kasniji pravnici }e. Paris. Ius je pokrivao i pravo i du`nost. Drugim re~ima.) Rano rimsko pravo ne poznaje ideju prava sli~nu na{oj. (Zava|ene strane su se zaklinjale u pravi~nost svojih tvrdnji. car Justinijan }e u VI veku uvesti pojam prirodnog zakona. lex. verovalo se da je re~ o ne~em saznatljivom. i da li je to {to radimo opravdano.. Ono {to mi nazivamo „ljudskim pravima“ razvilo se iz ovih prava koje su rimski pravnici i njihovi pravni i teolo{ki naslednici nazvali „prirodnim pravima“. a prirodna prava su bila najva`nija komponenta tog prirodnog zakona – ius naturae – koji je postao jedan od najuvijenijih. ostaju}i ~vrsto povezana s imperijalnom ekspanzijom i njenim posledicama sve do kraja XIX veka. i stoga se nisu pozivale na neki prirodni ili univerzalni poredak. odnosno univerzalne kategorije. Suum ciuque tribuere.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA va tvorevina rimske pravne tradicije nego {to su svoj savremeni oblik dobila u kontekstu imperijalisti~kih zakonodavnih praksi. najosporavanijih i najmo}nijih jezika u istoriji zapadnoevropskog politi~kog i pravnog mi{ljenja do kraja XVIII veka. me|utim. zapravo je prevod latinskog termina ius. a jama~no ne na op{ti korpus iura). Rimsko pravo u po~etku tako|e nije pretpostavljalo postojanje neke prirodne. To je bila pravna artikulacija stoi~ke ideje koinos nomos. Zbog toga se tokom srednjeg veka termin ius koristio kao sinonim za zakon. I. redukovati prirodni zakon na forme pona{anja 8 103 I Videti Michel Villey. Me|utim. godine n. .8 Ius je tako|e ne{to objektivno. odnosno zajedni~kog poretka za ~itav svet ({to se nije nu`no odnosilo na jedinstven gra|anski zakonik. Presuda je bila ius. Pojedinci su mogli da se pozivaju na iura po zakonu. U rimskom pravu se pod tim podrazumevala preraspodela dobara prema tome koliko kome pripada. Engleska re~ pravo (right) iako nema~kog porekla. Philosophie du droit. iako su posle Karakalinog edikta iz 212. od kojih je jednu podupirao vi{i red ili neki drugi natprirodni sud. po{to je odre|ivao stvar koja se smatrala obavezuju}om. Prema Justinijanu prirodni zakon se odnosio na one proste obrasce pona{anja – prokreaciju. 65. – koje su delila sva `iva bi}a. ishranu itd. {to je u nekim slu~ajevima izgledalo kao ista stvar. No. 1982.

U toj ta~ki bilo je te{ko razdvojiti – u meri u kojoj je te{ko razgrani~iti „prirodno“ i ono {to se takvim ne smatra – lokalne norme od onih koje bi se mogle ubrojiti u norme koje su dovoljno „utemeljene na razumu“ da bi se mogle usaglasiti sa „zajedni~kim dobrom celog ~ove~anstva“. jedino hri{}anima). No. budu}i da nije postojalo politi~ko telo koje bi delovalo u ime „jedinstva i dobrobiti celog sveta“. Franciska de Vitorije (Francisco de Vitoria.9 Tako|e bi se moglo tvrditi da je svaki vladar koji je radio u ime zakona naroda posedovao nadnarodni autoritet. njime je upravljao i korpus zakona zasnovanih na obi~ajnom pravu – takozvani „zakon naroda“ (ius gentium). kao i prirodni zakon (no suprotno bilo kom ~isto gra|anskom zakonu). ius gentium sti~e ve}u pravnu snagu od lokalnih zakonodavnih praksi pojedina~nih naroda. isti~u}i da zakon naroda daje sadr`aj prirodnom zakonu. 1485–1546). naravno. Me|utim. e. da bi ga u XIII veku Toma Akvinski transformisao u skup univerzalnih i uro|enih principa koji treba da slu`e kao most izme|u ljudskog i bo`anskog. 104 koje prili~e samo ljudima (ili ~ak.tre}i program LETO–JESEN 2009. Do XIII veka. To je. Neki pravnici su govorili o „zakonu Prirode i Naroda“. to jest „autoritet celog sveta“. ~ak i neke vrste univerzalnog svetskog ordo. javio se problem odre|ivanju sadr`aja tog zakona. U po~etku se pod tim mislilo samo na odnos Rimljana i svih stranaca (gens) s kojima su stupali u dodir. Sve kasnije reference odnosi}e se na ovo izdanje. koji je Ciceron nazvao „republika celog sveta“ (respublica totius orbis). tako|e ozna~e kao prirodna.).. koliko paganskim.4. Otuda je bio potreban samo jedan korak da se i prirodni zakon i zakon naroda smatraju saglasnim s bogomdanim instinktima univerzalne ljudske prirode. kako ga naziva Vitorija pozivaju}i se na Cicerona. Po{to se zajednica celog ljudskog roda smatrala starijom od nacije. Rimskim pravnicima. 9 . tako da. Anthony Pagden i Jeremy Lawrance (ur. me|utim. bilo je zajedni~ko shvatanje univerzalnog ljudskog roda. u XVII veku. prema mi{ljenju pravnika Gaja iz II veka n. te da se samim tim sva iura. Cambridge University Press. Taj je poredak donekle bio odraz – a u hri{}anskom carstvu o njemu se neretko govorilo i kao o samoj su{tini – prirodnog zakona. (Kasnije }e. ova se ideja transformi{e u slo`en skup propisa koji reguli{u odnose me|u nezavisnim dr`avama. 40. Vitoria Political Writings. re~ima {panskog teologa iz XVI veka. zna~ilo da je zakon naroda podjednako va`io i za hri{}ane i za nehri{}ane. neki teoreti~ari poput Grocijusa ŠGrotius ¹ i Pufendorfa ŠPufendorf ¹. bilo da pripadaju jednom bilo drugom zakonu. 1991. nijedno „kraljevstvo ne mo`e da odlu~i da zanemari taj zakon naroda“. Cambridge. nastojati da me|u njima o~uvaju razliku govore}i o primarnom i sekundarnom zakonu „On Civil Power“ 3. toliko i hri{}anskim. c.

OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA

prirode.) U tom kontekstu, prirodna prava postaju osnova svih rasprava koje su se naknadno vodile o odnosima me|u narodima. Kasniji problemi s definicijom iusa i uvo|enje ~uvene razlike me|u subjektivnim i objektivnim pravima, mnogo duguju raspravi o ekvivalentnosti dominiuma i iusa proistekloj iz franciskanskih debata sredinom XIII veka o njihovom pravu na posedovanje svojine.10 To je, me|utim, druga pri~a. Ono {to me ovde zanima jesu subjektivna prava, prava koja osobe imaju zato {to su subjekti koji, po definiciji, pripadaju ljudskoj zajednici. Takvo shvatanje prava sa`ima ~uven i sveobuhvatni opis Mi{ela Vilea (Michel Villey), koji ga predstavlja kao „svojstvo subjekta, jedno od njegovih sposobnosti, ili preciznije slobodu (franchise), mogu}nost delovanja (une possibilité d’agir)“.11 Takva prava su o~igledno, bar od XII veka, shvatana kao oblik svojine (dominium) i stoga su, prema re~ima Vilijema Okama (William Ockham), onome ko ih je posedovao davala mo} (potestas) – Vilieovo possibilité d’agir.12 O~igledno je da bi, prema takvoj definiciji, stvorenje koje nije u posedu svojih prirodnih prava, moralo biti toliko ozbiljno o{te}eno da se za njega ne mo`e smisleno re}i da je svesno bi}e. Mnogi pravni predstavnici rane modernosti bili su spremni da se saglase s tim da ~ak i deca mogu da poseduju prava nezavisno od svojih staratelja, iako se u na~elu smatralo da imaju, Aristotelovim re~ima, „nedovoljno razvijenu“ mo} odlu~ivanja. To je va`ilo i za osobe neizle~ivo poreme}ene duhom, jer „ludak tako|e mo`e biti `rtva nepravde (inuria); te stoga mo`e imati i zakonska prava“. Iz toga su jedino bili isklju~eni insensati, istinski neljudi.13 Definicija „ljudskih prava“ danas, naravno, nadilazi granice koje su rimski pravnici i njihovi naslednici namenili „prirodnim pravima“. Prelaz s „prirodnog“ na „ljudsko“ odra`ava modernu nelagodu prema ideji
O ovom pitanju videti klasi~no delo: Richard Tuck, Natural Rights Theories, Cambridge University Press, Cambridge, 1979, i Annabel Brett, Liberty, Right and Nature, Cambridge University Press, Cambridge, 1997. 11 „Une qualité du sujet, une de ses facultés, plus précisément une franchise, une liberté, une possibilité d’agir.“ U: La genèse du droit subjectif chez Guillaume d’Ockham, Archives de la philosophie du droit 9 (1969): 97–127, i rasprava u: Brett, Liberty, Right and Nature, 4. Ovo je vrlo blisko tvrdnji Ignjatijeva da je Univerzalna deklaracija ljudskih prava „trebalo da vrati individualno delovanje na scenu“. Videti: Human Rights as Politics and Idolatry, 5. 12 Tuck, Natural Rights Theories, 7–9, 12–13. Brett, Liberty, Right and Nature, 10–48. 13 Videti, na primer: Francisco de Vitoria, On the American Indians, 1.4:20–23, u Vitoria Political Writings, 247–249. „Iracionalna bi}a o~igledno ne mogu imati dominium, jer je dominium pravno pitanje (dominium est ius).“
10

105

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

106

esencijalizovane prirode i, naro~ito od ga{enja prirodnopravne tradicije kod Kanta, u odnosu na to da postoje vode}i prirodni principi. Odvajanje „ljudskog“ od „prirodnog“ omogu}ilo je da ne govorimo samo o pravu osobe na vlasni{tvo ({to se kao ideja prvi put javlja 1789. godine u Déclaration des droits de l’homme) ve} i na, recimo, pristojno obrazovanje ili odgovaraju}u ishranu; obe navedene stvari mogle bi se verodostojno podvesti pod Vilieovo possibilité d’agir, iako bi za ranije pravnike va`ilo da neobrazovana ili gladna osoba, ili osoba bez pokretnih dobara na neki na~in i nije bila osoba.14 Nadalje, moderna koncepcija „ljudskih prava“ u bliskoj je vezi sa skupom ~isto politi~kih zahteva koji se postavljaju u ime politi~ki nedovoljno predstavljenih grupa. Na taj na~in koncipirale su ih i Déclaration des droits de l’homme i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, {to je va`ilo i za sve kasnije sporazume i konvencije o ljudskim pravima. I premda se ~esto koristio u eksplicitno politi~kim raspravama (primera radi, oko osetljivog pitanja legitimnosti okupacije Amerike od raznih evropskih sila), pojam prirodnog prava retko se, ako i ikada, shvatao kao sredstvo odre|enja na~ina `ivota koji bi pojedinci trebalo da vode, ~im bi bio ostvaren njihov vrlo ograni~en zahtev – za possibilité d’agir – koji im po prirodi pripada. Prirodna prava su se naravno primenjivala na sve oblasti ljudskog `ivota. No, po{to je rat ekstremno stanje u kojem, kako bi rimski pravnici rekli, osoba mo`e da pretrpi nepravdu, diskusije o zna~enju i implikacijama prirodnih, pa i ljudskih prava, naj~e{}e su se javljale u vezi s ratom. Rat je tako|e stanje koje na najbezo~niji na~in ru{i granice izme|u razli~itih naroda, a time i izme|u razli~itih gra|anskih zakonika. Rimljani koji su, za razliku od svojih gr~kih prethodnika, ose}ali potrebu za pravnim sistemom koji bi va`io u stanju rata, bili su nagnani da pro{ire pojam iusa kako bi mogao da obuhvati prekora~enja kulturnih granica. Ratno stanje u Rimu bilo je regulisano u skladu s dva op{ta zakona: ius ad bellum, koje je agresoru davalo pravo da po~ne rat, i ius in bello, koje je definisalo na~ine vo|enja rata i povlastice na koje je pobednik imao pravo.15 Rat je, posebno u rimskom svetu, bio neminovnost, ali je ve}ina rimskih pravnika insistirala na tome da rat bude poslednja opcija jer se ljudska bi}a razlikuju od `ivotinja upravo po sposobnosti da sporove re{avaju dogovorom a ne silom. „Najbolja dr`ava“, kako pri14 O „osnovnim pravima“ videti Henry Shue, Basic Rights: Substance, Affluence, and U. S. Foreign Policy, Princeton University Press, Princeton Nj., 1980, 23. 15 Videti: S. Albert, Bellum Iustum, Frankfurter Althistorische Studien 10, Lassleben, Kallmunz, 1980.

II

OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA

me}uje Ciceron, „nikada ne kre}e u rat osim da bi o~uvala veru ili da bi branila sopstvenu bezbednost“.16 Uop{te uzev, ve}ina hri{}anskih dr`ava koje su nastale iz Rimskog carstva prihvatila je to osnovno na~elo. Pravedni su oni ratovi, rekao je Avgustin u paragrafu koji se naj~e{}e navodi koji osve}uju nepravdu izazvanu kada narod ili civitas koja je planirala rat, zanemari obe{te}enje nezakonitih radnji koje su po~inili njeni ~lanovi, ili povra}aj nepravedno oduzetog.17 To zna~i da se jedino mo`e ratovati u odbrambene svrhe i s ciljem kompenzacije za izvesni, po pretpostavci, ~in agresije, bilo protiv Rimljana bilo protiv njihovih saveznika – socii ili amici. Tako se prirodna, odnosno ljudska prava prvi put pojavljaju u kontekstu onog {to je u praksi bila agresivna i ekspanzionisti~ka sila, u ~vrstoj vezi s istan~anom pravnom kulturom. Uop{te uzev, to va`i za sve evropske imperije nastale posle propasti Rimskog carstva. Te su se imperije (zanemarimo li Karla Velikog i Sveto rimsko carstvo) u jednoj va`noj stvari ipak razlikovale od svojih prethodnika. Re~ je, naime, o prete`no pomorskim dr`avama, dok se mo} rimskog sveta najvi{e bazirala na kopnenim snagama. Usled toga vi{e nije bilo lako pozivati se na zakon o „susedstvu“ (argument po kojem moj sused ima pravo da zahteva pomo} u nevolji, zato {to delimo zajedni~ki `ivotni prostor). Kada je, primera radi, Francisko de Vitorija poku{ao da utvrdi da bi [panci intervenisali kako bi spre~ili ljudsku `rtvu i kanibalizam u Americi, po{to je u pitanju odre|ena forma ratovanja vladara nad podanicima, te da su [panci zato du`ni da podanicima pomognu jer su „varvari na{i susedi“, on u stvari pro{iruje ideju vicini na celo ~ove~anstvo, u ~emu prepoznajemo oblik kosmopolitizma na koji se rimski zakon o susedstvu jama~no nije mogao da primeni.18 Potreba da se opseg pojma prirodnog prava pro{iri toliko da se mo`e re}i da ravnomerno obuhvata narode koji su me|usobno tako razdvojeni kao starosedeoci Amerike i [panci, Holan|ani i Indone`ani, Britanci i Mongoli, dovela je do formiranja jedne nove vrste univerzalizma (ili je bar uticala na njen nastanak), koja }e ponuditi temelj za pretpostavku kojoj do tada nije mnogo toga i{lo u prilog, po kojoj se zakonski okviri na koje odre|ena kultura pola`e pravo mogu pro{iriti na sve narode sveta, ~ak i ako ti narodi zvani~no nisu u dodiru s njenim zakonodavstvom.
16 Cicero, De Republica 3.34. Upor. Ciceron Marko Tulije (2002), Dr`ava, prev. Bojana [ija~ki-Manevi~, Beograd: Plato. 17 Augustine, Quaestiones in Heptateuchem 6.10. 18 Vitoria, On the American Indians, 3.5:15, u: Vitoria Political Writings, 287–288.

107

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

108

Taj univerzalizam se u na~elu javljao u dva oblika. Prvi koji poti~e neposredno iz aristotelovsko-tomisti~ke tradicije izvodi zaklju~ke iz shvatanja prirodnog zakona kakvo nalazimo kod hri{}ana, a naro~ito kod Tome Akvinskog i njegovih sledbenika. Prirodni zakon, prema Tominoj definiciji, suprotno pozitivnom zakonu, predstavlja „u~e{}e racionalnih stvorenja u ve~itom zakonu“.19 Budu}i da se nedvosmisleno ti~e jedino ljudskih bi}a, prirodni zakon se manje mo`e odrediti kao ius u smislu koji su mu pridavali rimski pravnici nego kao deo saznajnog aparata. Istina je, dodu{e, da je Ciceron o pravdi govorio na gotovo isti na~in. Me|utim, Tomini sledbenici su, ako ne i sam Akvinski, od ius naturae stvorili korpus uro|enih, pa samim tim i o~iglednih principa koje je Bog tokom stvaranja usadio „u srca ljudi“. Utoliko tu „na delu nije volja Š{to bi s istinskim iusom morao da bude slu~aj¹ ve} razum i prosve}enje“, kako o tome govori Vitorija.20 Upravo se na ovome temeljila jedna od najbe{njih i najdu`ih rasprava o pravima – neizbe`no prirodnim – neevropskih naroda, rasprava {panskih kolonista u Novom svetu i njihovih zagovornika u mati~noj zemlji, s jedne strane, i teologa, civila i predstavnika kanonskog prava iz takozvane „[kole iz Salamanke“, s druge strane. Rasprava je polazila od pretpostavke da sva ljudska bi}a poseduju prava na temelju svoje ljudskosti, po{to su takva prava uistinu upisana u ljudsku prirodu, a nema tog pojedinca, ~ak ni grupe pojedinaca, ~iju bi prirodu mogla da modifikuju njihova verovanja ili obrasci pona{anja, ukoliko nemamo neki poseban razlog da pretpostavimo da su oni toliko ekstremni da ih se ljudska bi}a istinski ne bi mogla da pridr`avaju. Ovde se nije raspravljalo o pravima koja ameri~ki Indijanci jesu ili nisu imali, ve} o tome u kojoj se meri o njima mo`e misliti kao o li~nostima po prirodnom zakonu. Drugi tip univerzalizma delom nastaje kao direktan odgovor na neke navodne mane aristotelovsko-tomisti~kog odre|enja prirodnog zakona; delimi~no kao poku{aj usagla{avanja kalvinisti~kih shvatanja milosti (nasuprot tomisti~kom razumevanju zakona) s potrebom za postojanjem neke vrste prirodnog zakona; delom kao sredstvo legitimacije suverene vlasti koja bi iza{la u susret sumnjama skeptika o postojanju smislenog obrazlo`enja o jedinstvenom ljudskom identitetu; delom usled neodlo`nih i svakodnevnih briga oko za{tite od rata, a delom i kao mogu}e oru`je u ideolo{kom arsenalu novih evropskih uljeza na Atlantskom i Indijskom okeanu krajem XVI veka: Engleske i Holandije. Ovde, naravno, upu}ujem na Hobsovo (Hobbes) i Grocijusovo shvatanje po kojem se prirodni zakon mo`e svesti na proste principe bez19 20

Aquinas, Summa theologiae, Ia. IIae. q. 91 arts 1. 2. Francisco de Vitoria, On Law, 121, u: Vitoria Political Writings, 126.

OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA

bednosti. Prema Hobsu svim ljudskim bi}ima zajedni~ko je samo jedno kretanje, „~ija se sila mo`e uporediti sa silom kojom kamen pada nadole“, a to nije ni{ta drugo do te`nja svakoga da izbegne smrt. „Stoga nije apsurdno“, pi{e Hobs u tekstu De Cive
niti se mo`e prekoriti, niti je protivno razumu da osoba u~ini sve {to mo`e da ne bi stala u odbranu svog tela i udova od smrti, i da bi ih o~uvala u `ivotu. A svi su saglasni da je ono {to se ne protivi zdravom razumu, pravedno u~injeno i po Pravu.21

109

Ova teza, valjalo bi primetiti, predstavlja ishod niza potpuno negativnih iskaza. „Ne bi bilo apsurdno“ pretpostaviti da sva ljudska bi}a svuda zapravo `ele da odbrane „svoje telo i udove od smrti“, a prihvatimo li tu premisu, nu`no sledi da se za ono {to „nije protivno razumu“ mo`e re}i da konstitui{e pravo. Hobs je zapravo poku{avao da prona|e najsvedeniju mogu}u tvrdnju, jer bi se samo takva tvrdnja mogla braniti od skepti~kih prigovora koje je, izme|u ostalih, i sam upu}ivao su{tinski tomisti~koj ideji da „zdrav razum“ postoji u rerum natura jer, kako Hobs prime}uje sa sebi svojstvenim sarkazmom, oni „koji obi~no... pozivaju zdrav razum da presudi u nesporazumima, zapravo misle samo na sopstveno vi|enje stvari“.22 Grocijusovo gledi{te je neodre|enije, te nas te`e navodi na zaklju~ak da je o~uvanje sopstvenog bi}a jedina distinktivna odlika koju svi ljudi nesumnjivo dele kao pravo.23 I on je, me|utim, jednako odlu~an u nameri da razgradi sholasti~ko zdanje aristotelovskih prirodnih vrlina u korist skupa prostih, nesvodivih moralnih propisa. Ono {to su neotomisti nazivali primarnim „zapovestima“ zakona prirode, prema Grocijusu vi{e nisu nalozi da se bude dru{tven, na ~emu insistiraju katolici: „voli bli`njeg svog kao sebe samog“ i „~ini drugima ono {to `eli{ da drugi ~ine tebi“ zamenili su iskazi: „bi}e dozvoljeno braniti sopstveni
21 Thomas Hobbes, De Cive 1.7; On the Citizen, Richard Tuck i Michael Silverthorne (prev. i ur.), Cambridge University Press, Cambridge, 1998, 27. Upor. Hobs Tomas (2006), ^ovek i gra|anin, prev. Natalija Mi}unovi}, Beograd: Hedone. 22 Thomas Hobbes, The Elements of Law, Natural and Political, ed. Ferdinand Tönnies, drugo izdanje (London: Frank Cass, 1969), 188–89. Upor. Hobs Tomas (2006), De corpore politico ili elementi zakona, moralnih i politi~kih (1640), prev. Adriana Zaharijevi}, Tre}i program 129/130. 23 Uprkos o~iglednim razlikama izme|u Hobsa i Grocijusa, postoji izvestan stepen ta~nosti u Rusoovoj tvrdnji u Emilu da kada su u pitanju osnovni principi „oni su jedno isto, razli~iti su samo na~ini izra`avanja. Razlikuju se i u metodu: Hobs se oslanja na sofizam a Grocijus na pesnike; sve ostalo je isto“. Emile, Book V, u: Oeuvres complètes (Paris: Bibliothèque de la Pléiade, 1964), IV, 836. Upor. Ruso @an-@ak (1989), Emil ili o vaspitanju, prev. Du{an Tamind`i}, Valjevo: Estetika.

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

110

`ivot i kloniti se onog {to preti da se poka`e opasnim“ i „bi}e dozvoljeno ste}i i zadr`ati one stvari koje su nu`ne za `ivot“.24 Prema Grocijusu ova pravila su toliko temeljna da ih niko ne mo`e osporiti, a da „ne u~ini nasilje nad sobom“. Premda Grocijus tvrdi da ljudi imaju i neke obaveze prema bli`njima, te se obaveze formuli{u samo u svetlu uzdr`avanja od toga da se nekome u~ini na`ao. Prirodni zakon, uz koji je nekada i{la slo`ena argumentacija u korist ljudske dru{tvenosti, sada se mogao redukovati na minimalno moralno jezgro s kojim se, prema Grocijusu, svaki razuman ~ovek morao saglasiti, nezavisno od svojih verskih ube|enja, lokalnih obi~aja i preferencija. Tome je Grocijus dodao svoju ~uvenu (ili ne~uvenu) tvrdnju – etiamsi daremus* – po kojoj takvi zakoni obavezuju ~ove~anstvo „~ak i ako bismo prihvatili ono na {ta se bez velike zlo}e ne bi moglo pristati, da nema Boga, ili da ga ljudski poslovi uop{te ne zanimaju“.25 Ukoliko, me|utim, pretpostavimo, {to moramo, postojanje svemogu}eg bo`anstva, zakon prirode i dalje ostaje nepromenjen „u onom smislu da ga ni sam Bog ne mo`e promeniti“.26 Naravno, Bog je mogao da stvori alternativni univerzum u kojem bi, na primer, vrane bile bele, ali to ne bi bio ovaj univerzum u kojem vlada ova priroda. Argument kojim se Grocijus ovde koristi kao i u ve}ini svojih spisa, zapravo ostaje na tragu konvencionalne sholasti~ke tvrdnje da bi zakon prirode va`io ~ak i ako, per impossible, Bog ne bi postojao. Grocijus je ulo`io znatan napor da doka`e kako su Bo`ji zakoni obavezni, te da se prirodni zakon, koji poti~e iz su{tinskih crta koje su u ~oveka usa|ene, „s pravom pripisuje Bogu, jer je on hteo da te crte u nama postoje“.27 Tvrdnja Etiamsi daremus je zapravo izazvala toliko zaprepa{}enje, po{to ju je Grocijus uspe{no koristio da bi razorio ideju o tome da bi u svetu moglo biti nekog ure|enog telosa. Kako prime}uje \anbatista Viko (Giambattista Vico), jedan od najpronicljivijih kriti~ara Grocijusovog dela, on je tim potezom uspe{no odbacio shvatanje o milosrdnom provi|enju u ljudskoj istoriji.28
De corpore politico ili elementi zakona, 173. * Argument Etiamsi daremus (non esse Deus) glasi: ~ak i ako se dopusti da nema Boga, prirodni zakon bi ipak va`io. Drugim re~ima, prirodni zakon ne zavisi od volje svemo}nog bi}a, te se na taj na~in li{ava veze s teolo{kom tradicijom. (Prim. ur.). 25 De iure belli ac pacis libri tres, dvojezi~no izdanje, Francis W. Kelsey (ur.), Carnegie Institution of Peace, Washington, DC, 1913–1925, I, 13. 26 Ibid., 40. 27 Ibid., 14. 28 Videti: Anthony Pagden, Ley y sociabilidad en Giambattista Vico: hacia una historia crítica de las ciencias humanas, Agora papeles de filosofía 16/2 (1997): 59–80.
24

OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA

Grocijusovi i Hobsovi (~ak i Lokovi) poku{aji da redefini{u prirodni zakon u velikoj meri su po~ivali na pri~i o nastanku ljudskog roda iz prirodnog stanja i o njegovom postepenom i nesigurnom napretku ka gra|anskom dru{tvu. Isto va`i (iako u ne{to manjoj meri) za aristotelovsko i tomisti~ko shvatanje. Klju~na je razlika me|u njima u tome {to je za Aristotela i Akvinskog, kao i za njihove sledbenike, ljudska dru{tvenost prethodila individualnom, pa je stoga u velikoj meri bila nezavisna od ljudske volje, kao {to je dru{tvenost nekih `ivotinja, mrava i p~ela, na primer, potpuno nezavisna od logosa. Za Grocijusa i Hobsa je, s druge strane, gra|ansko, te samim tim istinski ljudsko dru{tvo, isklju~ivo stvarala~ki ~in volje. Iako su obojica donekle, uostalom kao i Lok i kasniji teoreti~ari prirodnih prava, poput Pufendorda i Volfa (Wolff), priznavali izvestan stepen prirodne dru{tvenosti u stanju prirode, njoj je pripadala sekundarna uloga, a ne uro|ena kao kod tomista. Ljudi se sastaju na istim mestima, razgovaraju i trguju, i to je deo identiteta koji svi dele u jednakoj meri koliko i ~injenica da hodaju uspravno i da im tela (uglavnom) nisu dlakava. No, suprotno aristotelovcima, takozvani „moderni“ teoreti~ari prirodnih prava u ovome ne vide ni{ta {to bi nu`no vodilo stvaranju dru{tva. Samo bi osnovni instinkt odr`anja, jedini nagon koji pripada ~oveku i svakom `ivom bi}u sposobnom za osete, mogao da ima takav u~inak.29 Aristotelovsko shvatanje porekla ljudskog dru{tva utoliko predstavlja opis istorijskog procesa koji neumitno vodi vi{em dobru, eudamoniai koja je mogu}a jedino unutar polisa, izvan ~ijih granica, ~uvenim Aristotelovim re~ima, mogu da postoje samo zveri i heroji – `ivotinje i bogovi, ali ne i ljudi. Nasuprot tome, pri~e o „prirodnom stanju“ kakve nalazimo kod Hobsa, Grocijusa ili Loka, treba da poka`u kako je ne{to nastalo, a lako je moglo biti druga~ije, i {to je u izvesnim delovima sveta, posebno u Americi i Africi, odista i bilo druga~ije. Ta definicija prirodnog zakona, {to su mnogi kriti~ari od [aftsberija (Shaftesbury) do Habermasa (Habermas) pokazivali, nudi krhko obja{njenje ljudske preistorije, ~ak i da je ono prvobitno bilo u neskladu s ~injenicama. Ne samo {to je zavisna od pretpostavke da rane oblike ljudskog roda krasi sposobnost racionalnog prora~una nego polazi i od izuzetno svedenog shvatanja ljudske psihologije, a samim tim i ljudske mo}i delovanja.30
Videti: Richard Tuck, The ’modern’ theory of natural law, u Anthony Pagden (ur.) The Languages of Political Theory in Early-Modern Europe, Cambridge University Press, Cambridge, 1987, 99–119. 30 Jürgen Habermas, Theorie und Praxis. Sozialphilosophische Studien (Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1978), 78–79. Upor. Habermas Jirgen (1980), Teorija i praksa: socijalnofilozofske studije, prev. Dubravko Kolendi}, Beograd: BIGZ.
29

111

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

112

Me|utim, ta je ideja opstajala, delom zbog svog krajnjeg realizma, a delom i zato {to je proizvodila u~inke koje su (protestantske) imperijalne sile od nje tra`ile. Ona se li{ila ~isto eti~kih normi koje su bile neodvojive od svih prethodnih rasprava o pravima, ili ih je bar svela na najmanju mogu}u meru. Identitet ~oveka odre|uje se kao identitet autonomne individue koja poseduje prava, ~ime nestaje ~ovek ~iji je identitet bio identitet politi~ke `ivotinje. Oba na~ina razumevanja izvora ljudske dru{tvenosti i odnosa ~ove~anstva i prirodnog sveta – aristotelovski i Grocijusov – nude strukturu na osnovu koje su evropske imperijalne sile formulisale svoje tvrdnje po kojima pola`u pravo na zemlju, dobra, a ponekad ~ak i na li~nosti protiv kojih su po~eli rat, odnosno, kako je Ciceron rekao, da bi „o~uvali veru ili odbranili bezbednost“. Uz verovatno neizbe`an rizik da }emo se upustiti u preterano pojednostavljivanje, u ovom kontekstu je mogu}e razlikovati tri op{te kategorije „prirodnih“ prava na koje su se pozivale sve imperijalne sile u ovom ili onom trenutku. To su (1) pravo na preventivni napad, (2) pravo na kori{}enje „neiskori{}ene“ zemlje i (3) pravo na ka`njavanje onih koji kr{e zakon prirode. Prvo od njih se sasvim jasno odnosi na realisti~ki argument o delotvornosti odbrane. Ako je o~igledno da postaje{ ja~i od mene, imam pravo napada pre nego {to bude{ u mogu}nosti da udari{ na mene. Ovde, naravno, polazim od pretpostavke da si potencijalno agresivan jer mo} postoji da bi se koristila, a kad si mo}an, ti postaje{ agresor.31 U pitanju je jedna varijanta argumenta koju su Rimljani koristili otkako je Scipion Afrikanac prvi put napao teritorije seleukidskog vladara Antioha III 190. godine p.n.e., a obilato }e ga rabiti gotovo svaka evropska kolonizatorska sila od XVI do XIX veka, kako protiv nepokornih starosedela~kih zajednica, tako i u me|usobnim sukobima. Ovaj je argument, naravno, i danas uveliko prisutan. Druga i tre}a kategorija prava, me|utim, uvode ne{to sasvim novo u me|unarodne odnose. Obe pretpostavljaju da se rat mo`e voditi i protiv
31 Ova tvrdnja ne mo`e se na}i u Rolsovoj podeli na „dobro ure|ene narode“ i „dr`ave bezakonja“. Ma koliko narod – ne dr`ava u ovom slu~aju – bio dobro ure|en, ~injenica da je ozbiljno naoru`an mo`e ure|enost ~initi mnogo manje vidljivom, naro~ito onima koji s razlogom veruju da su ba{ oni klasifikovani kao pripadnici „dr`ave bezakonja“ (a ne naroda u ovom slu~aju); videti John Rawls, The Law of Peoples, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1999, 94. Upor. Rols D`on (1995, 1996), Zakon naroda, prev. Ivana Marde{i}, Beograd: Beogradski krug.

III

OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA

pojedinaca i protiv dru{tava ne samo na temelju njihovog opho|enja prema potencijalnim neprijateljima u ratu nego i na osnovu potpuno bezopasnih obi~aja koje praktikuju. ^uveni jezuitski metafizi~ar Francisko Suarez (Francisco Suárez) (1548–1617) poku{ao je da uvede ne{to {to bi se moglo svrstati u tre}u kategoriju: ideju „~ove~nosti“ nad kojom se mo`e izvr{iti prestup i koja se mo`e „ugroziti“, te je stoga treba braniti od ~inova agresije kakve su ljudska `rtva ili kanibalizam. No, ta ideja je bila odve} slo`ena i zahtevala je nedvosmisleno razumevanje humanitas, da bi nai{la na {iroko prihvatanje. Malo je bilo onih, recimo u Francuskoj, koji su smatrali da se njihova ~ove~nost dovoljno kompromituje pona{anjem starosedelaca Amerike da bi oni mogli da opravdaju {panska osvajanja Amerike. Ono {to je Suarez nazivao respublica humana bilo je potpuno nejasno da bi imalo ve}u politi~ku te`inu, naro~ito kada se postavljalo spram interesa nastaju}ih evropskih nacionalnih dr`ava.32 Pravo na neiskori{}enu zemlju – koncipirano na osnovu teze rimskih pravnika po kojoj sve stvari na koje niko ne pola`e pravo (res ili terra nullius) postaju posed onih koji ih prvi upotrebe – ~esto su koristili Britanci u Severnoj Americi, a potom i u Australiji. Tokom osamdesetih godina XX veka na isto se pravo pozivala i norve{ka vlada protiv Sama, polunomadskih sto~arskih zajednica s Arktika. Ono je i dalje u sredi{tu dugove~nog spora oko prava starosedela~kih zajednica. Primera radi, tri predstavnika naroda Meriam koji `ivi na ostrvima Mer u Toresovom moreuzu pokre}u 1982. godine spor pred Vrhovnim sudom Australije protiv dr`ave Kvinslend, suprotstavljaju}i se argumentu terra nullius, koji je upotrebljen 1788. godine da bi se njihovi preci li{ili prava na svojinu. Vrhovni sud je 1992. godine doneo presudu u njihovu korist ~ime je ukinuta suverenost Australijskog komonvelta ne samo na ostrvima Mer nego i na ~itavom kontinentu.33 Argument terra nullius u na~elu implicira da je mirna saradnja zemljoradni~kog doseljeni~kog stanovni{tva i starosedela~ke nomadske zajednice, kakva je postojala tokom prvih godina doseljavanja Engleza na ameri~ko tlo mogu}a bar u teoriji (paradoksalno je, me|utim, da je u Americi to bilo mogu}e samo zato {to su starosedeoci zaista obra|ivali zemlju). ^ak je i Kant, koji se `estoko protivio svakom argumentu da Evropljani imaju
Disputatio xii. De Bello, iz: Opus de triplice virtute theologica, fide spe et charitate, Paris, 1621, {tampano u Vol. 2 Luciano Pereña Vicente, Teoria de la guerra en Francisco Suárez, 2 vols., Consejo Superior de Investigaciones Cientificas, Madrid, 1954, 158–161. U ovom slu~aju, autoritet koji bi mogao da utvrdi da li je do{lo do povrede ~ove~nosti nalazio se u onome {to je Suarez nazvao „prirodna mo} i jurisdikcija republike ~ove~anstva“. 33 U pitanju je ~uveni „Slu~aj Mabo“, Commonwealth Law Reports (Aus) 175 (1991–1992).
32

113

drugo izdanje. „kako bi dobili od{tetu za svaku nepravdu koju im ovi nanose“. 723n.34 Sli~ne te{ko}e javile su se u pogledu prava evropskih monarha na „jalove“ zemlje koje su koristili za lov. ^esto se tvrdilo da su Evropljani mogli da zahtevaju velike delove teritorije Otomanskog carstva koji nisu bili delotvorno kori{}eni. Beograd: Utopija. Kosta ^avo{ki. Me|utim. smatrao je da bi takva okupacija bila legalna pod uslovom da naseljenici prihvate suverenost sultana. „Obrada zemlje“.) (Cambridge: Cambridge University Press. ~ak i izuzetno uticajni zastupnik internacionalizma. Me|utim. predstavljao je kr{enje prirodnog zakona. pi{e Vatel: 34 Veoma mali broj onih koji koriste argument terra nullius pravi bilo kakvu razliku izme|u okupacije i suverenosti. Alberiko \entili (Alberico Gentili) (1552–1608). Lok D`on (2002).4 (1998): 713–723.tre}i program LETO–JESEN 2009. Upor. smatrao da zemlju koju isprva niko ne zauzima mogu da poseduju oni koji su sposobni i voljni da je iskoriste na dobar na~in. u: Locke’s Two Treatises of Government. Dve rasprave o vladi.35 Nadalje. American Journal of International Law 92. predstavlja klju~nu ljudsku odliku. Na primer. {to uklju~uje eksploatisanje potencijala prirodnog sveta kojeg je Bog podario ljudima. prev. uvod i komentare napisao Peter Laslett (ur. Svaki opis progresije ljudskog dru{tva dr`i da stalno unapre|ivanje sredstava za proizvodnju. 114 bilo kakvo pravo da osvoje druge ili da ih li{e svojine. a sasvim ga eksplicitno nalazimo u izuzetno uticajnom delu Emerika de Vatela (Emeric de Vattel) Le Droit des gens ou principe de la loi naturelle. koji odlu~uju da i dalje budu lovci-sakuplja~i ili sto~ari iako mogu pre}i na zemljoradni~ki na~in `ivota. kod Loka je o~igledno da po{to starosedeoci Amerike ne obra|uju zemlju ne mogu ni da tra`e pravo vlasni{tva ili suverenitet nad tom zemljom. na osnovu argumenta terra nullius. „uni{ten kao lav ili tigar. 292. kao jedna od ovih divljih zveri sa kojima ljudi ne mogu da imaju ni dru{tvo ni sigurnost“. Videti: Benedict Kingsbury. Confronting Difference: The Puzzling Durability of Gentili’s Combination of Pragmatic Realism and Normative Judgment. Kako je pravo na zaposednutu zemlju bilo upravo prirodno pravo. kako glasi ~uvena Lokova optu`ba. ne ispunjavaju obaveze koje imaju sami prema sebi. 35 Second Treatise 12. starosedeoci nisu uspevali da se ostvare kao ljudi jer nisu mogli da sprovedu u delo svoja prirodna prava na napredovanje. koje tokom druge polovine XVIII veka postaje ud`beni~ki prikaz prirode prirodnih prava. Starosedelac stoga mo`e da bude. uop{te uzev. 241. bio spreman da prizna da Evropljani imaju ve}a prava od neevropljana zbog svoje ve}e tehni~ke osposobljenosti. . objavljenom 1758. 1967). svaki poku{aj poro~nih starosedelaca da stanu na put njegovom sprovo|enju u delo. moglo bi se tvrditi da ~ak i ako nisu pru`ali nikakav otpor pri otimanju njihove zemlje. godine. nisu svi pravnici bili spremni da to prihvate. A u svetlu ius ad bellum potencijalni doseljenici mogu da u|u u rat protiv takvih naroda. To je implicitno prisutno ve} kod Loka. Oni koji se ne slu`e prirodnim izvorima. koji je.

Political Thought and the International Order from Grotius to Kant. ukr{taju i tomisti~ka i hobsovsko-grocijevska odre|enja prirode i porekla prirodnog zakona i zakona naroda. Nimes. Upravo je zato Grocijus tvrdio da se svi narodi sveta moraju voditi onim {to on naziva obi~ajima „najcivilizovanijih naroda sveta“.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Kako. Po{to prirodni zakon nema o~iglednih ograni~enja. On the Duty of Man and Citizen according to Natural Law. poput starih Germana i nekih modernih Tatara koji. The Rights of War and Peace.) I dok je osvajanje civilizovanih carstava Perua i Meksika bila nepopravljiva otima~ina.). tvrde}i da je Grocijus pome{ao obi~aj koji uvek pripada pojedina~noj grupi. 1793.37 Kako su se ne samo da zaslu`uje pa`nju vlade zbog svoje izuzetne koristi. U toj ta~ki se. na razli~ite na~ine. 1991. mora „biti koristan celoj ljudskoj rasi“. Videti i: Richard Tuck. iako prebivaju na plodnoj zemlji. Indijanci su pre{li iz druge u tre}u kategoriju. xxvii–xxviii. . uvi|amo da se „prirodna“ prava mogu na pravi na~in definisati jedino prema merilima civilizovanosti. ve} je to i obaveza koju priroda name}e ~oveku Škurziv dodat ¹.“36 115 36 Emeric de Vattel. {to je dovelo do uspostavljanja kategorije bi}a kojem su se prirodna prava mogla odre}i... neposredniji na~ini protivljenja bo`jem planu o izgledu ljudskog roda. bilo je potpuno irelevantno „da li Persijanci `ene svoje majke ili Egip}ani svoje sestre“. ou principe de la loi naturelle. Razmotrimo li to pa`ljivo. 149–50. ~injenica je da je bilo malo takvih dru{tava koja su to zbilja mogla da pru`e. dotle bi ustanovljenje raznih kolonija na severnoameri~kom kontinentu moglo biti sasvim zakonito. Postojali su dakako i drugi. Citirano prema: Samuel Pufendorf. Naprosto. et les devoirs des citoyens. ne uspevaju da ispune du`nosti prema sebi. 1999.. James Tully (ed. svako odstupanje od centralnih normativnih pravila po kojima `ive civilizovana bi}a moglo se tuma~iti ne samo kao druga~ije nego i kao neprirodno. Le Droit des gens. argumenti su se svodili na tezu po kojoj ako ljude ne krasi kultura kakvom je mi smatramo mo`emo ih li{iti svih njihovih prava. Stoga. ako ve} `elimo da ima ikakvu svrhu. Cambridge. Svaka nacija je prirodnim zakonom obavezana na obradu zemlje koja joj je pala u deo (. dakle. 37 Samuel Pufendord se kasnije protivio ovome. Oxford. defini{e sadr`aj prirodnog zakona. 195. Narodi tih ogromnih plodnih prostranstava lutali su njima umesto da ih nastane.. Uprkos tome {to su ovi drugi insistirali na tome da se za svaki narod mo`e re}i da prepoznaje prirodni zakon ukoliko `ivi u dru{tvu koje pru`a minimum nu`ne za{tite. I. Oxford University Press. prema aristotelovcima. odnosno kr{enja prirodnih zakona. s prirodnim zakonom koji. Cambridge University Press. nisu uspeli da ispune du`nost prema sebi. zanemaruju njeno obra|ivanje i umesto toga biraju plja~ka{ki `ivot. pod uslovom da se sprovedu u pravednim okvirima. nanose}i {tetu svojim susedima zbog ~ega zaslu`uju da budu istrebljeni kao divlje zveri (. a da istovremeno ne stvaraju neku vrstu politi~kog poretka koji.) Oni narodi.

Revista internacional de filosofía política 15 (2000): 43–59. Umesto toga. ljudska prava proizlaze iz „ljudskog stanja“ koje je nesumnjivo dru{tveno-istorijska kategorija. koji prema ve}ini Evropljana. nezavisno od njihovih verskih uverenja. neizbe`no bili isklju~eni bar iz onih stro`ih definicija tog pojma.38 Od XVI do XIX veka postepeno se razvijala ideja o civilizaciji sveta koju ~ine razli~ita dru{tva. Nedavno su mnogi teolozi razli~itih hri{}anskih provenijencija poku{ali da prisvoje koncept insistiraju}i na tome da bez utemeljenja u nekoj vrsti bo`anskog. ~ije su implikacije bile potencijalno nepregledne. IV . Vide}emo da su teoreti~ari modernih ljudskih prava suo~eni s potpuno istim problemom. koncept ljudskih prava kao razli~it od gra|anskih nema mnogo smisla. mada ne svih. 82. otvara prostor za jo{ jedno „prirodno“ pravo koje se na razli~ite na~ine mo`e razumeti kao neophodan uslov za pravo terra nullius. mogla osigurati da ta prava ostanu neizmenjena istorijom bi}a koje ih je posedovalo. Ono bi se moglo opisati kao pravo na slobodni prolaz. jer priroda. nisu `iveli gra|anskim ili politi~kim `ivotom. Videti: Ignatieff. Tomisti~ko obja{njenje porekla gra|anskog dru{tva. Human Rights as Politics and Idolatry. polaze od toga da je ~ove~anstvo zadr`alo ono {ta Vitorija naziva „pravom na prirodno udru`i38 Treba naglasiti da je Havijer Mugerca (Javier Muguerza) istakao da ljudska prava ne mogu proizlaziti iz prirode. nije u stanju da stvori prava bilo koje vrste. Izgleda. Francisko de Vitorija. La lucha por los derechos (Un ensayo de relectura libertaria de un viejo texto liberal). me|utim. o~igledno da su lovci-sakuplja~i ili polunomadski narodi. od kojih se sva povinuju odre|enim „prirodnim“ pravilima i obrascima i te`e izvesnim „prirodnim“ ciljevima na osnovu kojih se odre|uje razumevanje „prirodnih prava“. 53. me|utim. Jedino bi tvrdnja da postoji neko svemogu}e bo`anstvo koje zapoveda da njegova kreacija poseduje izvesna transkulturna i nepromenljiva prava. kao i aristotelovsko. 116 ta~no definisali „najcivilizovaniji narodi“ zavisilo je od radnih teza onih kojima je pripao posao definisanja. Uprkos tome {to su i aristotelovci i moderni teoreti~ari prirodnog zakona nastojali da odvoje osnovne elemente prirodnog zakona – pa samim tim i prirodnog prava – od ~isto lokalnih politi~kih i dru{tvenih aran`mana – odnosno od politike – politika je odnekud uvek uspevala da se prikrade. pretpostavlja da je podela sveta na razli~ite narode dovela do nestanka mnogih drevnih sloboda ljudskog roda. Time se. a potom i ve}ina neotomista.tre}i program LETO–JESEN 2009. odnosno biolo{ko stanje ~oveka. Ni aristotelovci ni moderni teoreti~ari prirodnog zakona nisu bili spremni za tu vrstu krajnje voluntaristi~ke perspektive.

me|utim. „Priroda je ljudima“. ve} rod“. zapravo kr{e prirodno. „Svaki narod“. u~iniv{i sve {to im je bilo u mo}i da stanu na put sprovo|enju njihovog prava na „prirodno udru`ivanje i saobra}anje“. ka`e Vitorija. te im stoga bez opravdanog razloga ne mogu zabraniti unapre|enje vlastitih interesa“. On the American Indians. ta podela nikada nije navela narode da stanu na put slobodnom op{tenju me|u ljudima. 117 „U po~etku sveta“. 3. nastavlja on. svakome je bilo dozvoljeno da pose}uje zemlje i putuje gde god da po`eli. „obavezani prirodnim zakonom na ljubav prema [pancima. a naro~ito na pomo} u opasnim situacijama. ona se te{ko mogla uklopiti u realne okolnosti.40 Vitoria. jer je „drugovanje me|u ljudima deo prirodnog zakona“. IV. pa tako i ljudsko. i da to 39 .OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA vanje i saobra}anje“ (naturalis societas et communicationis)39. dakle. „dr`i da je lo{e opho|enje prema putnicima bez nekog posebnog razloga ne~ove~no.23. To pravo o~igledno nije oduzeto podelom svojine (divisio rerum). da „Aleksandra Velikog opi{emo kao obi~nog putnika“. suvo prime}uje teolog Melhor Kano (Melchor Cano). Kako su indijanski prin~evi o~igledno ispoljili vrlo malo ljubavi prema [pancima. „Ne bismo bili spremni“. (Quaestiones in Heptateuchum. 40 Tvrde}i da Indijanci onemogu}avaju}i [pancima da slobodno pristupaju njihovoj zemlji. „dodelila izvesno srodstvo“. a da je gostoprimljivost prema strancima humano i odgovorno pona{anje“. Pravo na gostoprimstvo. Indijanski „prin~evi“ bili su. Zbog toga su svi ljudi du`ni da `ive u stanju uzajamnog prijateljstva. Ali ta teza nema strukturu Vitorijinog argumenta. ^ovek nije „~oveku vuk. zasniva se na pretpostavci o identitetu koji pripada svim ljudima.3). pravo [panaca. Decretum C. Vitoria Political Writings. {to isti~u i neki Vitorijini savremenici. Vitorija je u stvari izneo argument koji bi. Avgustin je doista rekao da spre~avanje prava na prolaz mo`e biti dovoljan razlog (injuria) za po~injanje pravednog rata. ukoliko bi svi nu`ni uslovi bili ispunjeni. Ovde je. koje }e Vitorija iz gr~kog obi~aja transformisati u pravo po zakonu naroda. kada su sve stvari bile zajedni~ke. Ako je ta teza trebalo da poslu`i kao opravdanje za osvajanje Amerike. pi{e on. To sa sobom ne donosi samo pravo na „slobodno me|usobno op{tenje“ nego i du`nost prijateljstva. mogao i}i u korist [pancima koji su tvrdili da je njihov rat u Americi opravdan. homo homini lupus. 278. [panci su na to uzvratili svojim pravom da im oduzmu dobra. kako tvrdi Ovidije. svakako nisu oti{li u Ameriku kao putnici i trgovci koji pronose mir. 2. 1. Izgleda da je ovakvo odre|enje isklju~ivo Vitorijina kreacija. jer [panci. 44. U pitanju je slo`en skup tvrdnji podeljen u pet podgrupa. re~ o aluziji na anti~ko pravo na gostoprimstvo.

traktatu napisanom s ciljem predstavlja dovoljan povod za rat. Liberty. On the American Indians. Na primer. . prema njegovom mi{ljenju. Grocijus je upotrebio u svom naj~itanijem tekstu De mare liberum iz 1607. gr~kog retori~ara iz IV veka.42 Klju~ni deo Vitorijinog argumenta bila je teza da je pravo na saobra}anje i udru`ivanje opstalo i posle divisio rerum. Vitoria Political Writings. Vitorijin argument zaista podse}a na argumente savremenih pobornika ljudskih prava koji tvrde da postoji pravo intrevencije u „dr`avama bezakonja“. Vitorija ovde govori o onom {to je. ni Francuzi ne mogu „spre~iti [pance da putuju ili ~ak `ive u Francuskoj. Vitorijina tvrdnja da sva ljudska bi}a imaju prirodno pravo na slobodno (mirno) kretanje po celom svetu. re~ima Libanija.tre}i program LETO–JESEN 2009. „ljudi bi mogli da neguju dru{tveni odnos jer }e jednom biti neophodna pomo} drugog“. Ne treba. po{to opstaje iz vremena primitivnog ljudskog dru{tva. 99–112. pravo [panaca. 118 Ali je ta teza imala {ire posledice. ~ime su omogu}ili plovidbu. oslanja se na dugu anti~ku i humanisti~ku tradiciju. 3. 78–81. pod ~ime je mislio na ne{to {to nadilazi obi~no trgovanje. te ga stoga ne mo`e ukinuti ljudsko delovanje. te bi osporavanje prava na udru`ivanje podrazumevalo da se ljudima osporava njihov identitet. Trgovina je otuda izraz. da „posete“ i putuju kroz Ameriku. Re~ je o onome {to je pravnik Vaskez de Men~aka (Vázquez de Menchaca) – ~ije }e misli presudno uticati na Huga Grocijusa – nazvao liberrima facultas. kao i prirodni zakon. i vice versa“. 41 Vidi Brett. 205–206. da nas ~udi {to je atinski dekret kojim je Megaranima zabranjivana trgovina u bilo kom delu atinskog carstva vodio Peloponeskom ratu. apsolutnim pravom u koje se nijedno ljudsko dru{tvo ne mo`e da me{a. 42 Vitoria. niti {to je Agamemnon otpo~eo rat s kraljem Mizije kada je poku{ao da ograni~i prolaz drumovima koji su vodili kroz njegovo kraljevstvo. tvrdi Seneka. videti argumente u: Rawls. U prvoj fazi. Right and Nature. re~ima Filona Aleksandrijskog. Navedeni tekstovi nisu nasumi~no izabrani. 278. „ru{ite savez koji spaja ljudski rod“. Sve njih. ba{ zato {to su ljudi po prirodi bi}a koja me|usobno saobra}aju. 1. Bogovi. bogovi su bili dovoljno mudri da stvore vetrove koji duvaju u razli~itim pravcima. „prirodna te`nja za odr`avanjem dru{tvenih veza“. jer one neprekidno kr{e ljudska prava. ius absolutum. koja je. stoi~ka po poreklu. nejednako su raspodelili svoja dobra {irom zemlje kako bi ljude primorali na to da saobra}aju me|u sobom. tvrdio je u I veku istori~ar Lucije Anej Flor. uz Vitorijinu formulaciju argumenta. The Law of Peoples. Da bi ljudima olak{ali. godine. Na taj na~in. odnosno bilo kojih Evropljana.41 Odatle sledi da ako Indijanci ne mogu da spre~e [pance da ih pose}uju. dakle. „Ukoliko uni{tite trgovinu“. to pravo spada u ius gentium i prirodno je jer jednako va`i za sve narode.

I. O ovom pitanju i vezi sa jezikom prirodnih i ljudskih prava pogledati: Victoria Kahn. Beograd: Plato. B. utemeljen na tezi o prijateljstvu me|u ljudima. Kant Imanuel (2005).43 Sme{taju}i slobodu mora i pravo na slobodno kretanje bez obzira na nacionalne granice u prirodu. ^injenica da se taj tip saobra}anja tretirao i kao sredstvo civilizovanja varvara. 9–10. Yale Journal of Law and the Humanities. a prihvatio Grocijus.“ u: Kant Political Writings. Ideja op{te istorije usmerene ka ostvarenju svetskog gra|anskog poretka u: Um i sloboda. ou principe de la loi naturelle. Kant Imanuel (1974). pi{e on dalje: Njime je implicirano i pravo slobodnih osoba da me|usobno komuniciraju. ni na koji na~in nije izmenila njen status prava. Le Droit des gens. Prolegomena.. 43 119 . Bo`idar Zec. mnogobrojni kasniji autori ponudili su argument sli~an onom koji je formulisao Vitorija. Me|utim. koliko god da je njihovo pona{anje bilo varvarsko i divlje. „Svi narodi“. Jasno je da su pojedinci.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA da se ospori pravo Portugalcima da trguju u Indijskom okeanu.. 1991). Jus gentium methodo scientifica pertractatum. kao i u onom {to Vatel naziva „vezama univerzalnog dru{tva koje je priroda ustanovila me|u ljudima“. Early Modern Rights Talk. Upor. Oxford. princip „prirodnog udru`ivanja i saobra}anja“ imao je {ire implikacije. et les devoirs des citoyens. Prolegomena za svaku budu}u metafiziku.45 Odnosno.. prevodioci i urednici: Hans Reiss i H. 45 „Idea for a Universal History with a Cosmopolitan Purpose. 44 Vattel. prev. Jezik je od antike bio klju~ni deo istorijskih opisa postanka dru{tva. njegov najupadljiviji i najuticajniji odjek svakako je Kantov pojam ius cosmopoliticum. 1934. ~ak i ako nije prijateljska. ve} na~elo koje se ti~e prava“. Kant. II. njegovim re~ima. Iako nisu imali nikakvog dodira s pripadnicima „[kole iz Salamanke“ ili sa njihovim delima. Ipak. „najuzvi{enija svrha prirode“ i „obrazac na osnovu kojeg se mogu razviti svi izvorni potencijali ljudske rase“. To je istorijska podloga savremenog shvatanja slobode govora. celovite zajednice svih naroda na zemlji. vi{e prev. 51. 50. On odzvanja u pojmu civitas maxima Kristijana Volfa (Christian Wolff). Nisbet (Cambridge: Cambridge University Press.44 Kantova „univerzalna kosmopolitska egzistencija“ bila je. i sposobnost govora nije bila samo odre|uju}a osobina ~ove~anstva ve} osnova svakog oblika prirodne dru{tvenosti. Clarendon. Beograd: Ideje. ovaj princip iznosi na videlo i prirodno pravo za koje se tvrdi da je nezavisno od politi~kih i kulturnih ograni~enja. zbog ~ega se mo`e re}i da on u sebi zadr`ava na~elno hri{}anski (i stoi~ki) smisao za univerzalnost ~ove~anstva. imali neotu|ivo pravo da saobra}aju s pripadnicima svoje vrste. nije filantropsko (eti~ko) na~elo. Upor. 13 (2001): 391–411. ChristianWolff. kako navodi u svojoj Metafizici morala: „Ova umna ideja mirne.

Kod Grka se mogla prepoznati te`nja ka izolaciji od ostatka ~ove~anstva. umesto toga. Upor. Novi Sad: Izdava~ka knji`arnica Zorana Stojanovi}a. pi{e u nastavku.tre}i program LETO–JESEN 2009. U Ve~nom miru objavljenom 1795. no ne i da nastane. koje se onda skupno odbacivalo zbog svog varvarstva. U pitanju je.48 Za razliku od ius gentium. cf. Beograd: Ideje. prev. Reimer. svi gra|ani imaju pravo „posete. to se pravo mo`e nazvati kosmopolitskim pravom (ius cosmopoliticum)“. James Bohman i Mathias Luz-Bachman (Cambridge and London: MIT Press. Angefangen den 14 Okt. da posete. 93/94 (komentare Kantovih predavanja napisao Vigilantius) u: Kants gesammelte Schriften vol. omogu}ava Šstrancima¹ da stvore razli~ite vrste veza sa nativnim `iteljima. 106–107. 674. ur.“ Lettera internazionale 22 (1989): 55–60. ius cosmopoliticum se ipak odnosi samo na pravo intersubjektivne razmene. drevno pravo svih osoba na slobodan pristup bilo kom delu sveta. Pogledati: Daniele Archibugi. vi{e prev. mada ne i nad pravednim zajedni{tvom svojine (communio) pa tako ni nad njenom upotrebom. Kant vrlo precizno defini{e sopstveno shvatanje „gostoprimstva“. imaju izvorno zajedni{tvo nad zemljom. 49 „Perpetual Peace a Philosophical Sketch“ u: Political Writings. u velikoj meri oslanja na isto stoi~ko shvatanje saobra}anja kao osnove dru{tvenosti. udaljeni kontinenti mogu da uspostave mirne uzajamne odnose koji kasnije mogu biti ure|eni javnim zakonima. koje pripada svim ljudima kao dru{tvenim bi}ima“. . Du{ica Gute{a. narodi su povezani mogu}no{}u fizi~kog saodno{enja (commercium). The Metaphysics of Morals. {to ljudsku rasu ~ini sve bli`om kosmpolitskoj egzistenciji. „Kant and Cosmpolitanism“. Ovo pravo. jo{ manje ako se me|usobno preziru. 46 The Metaphysics of Morals. Tako. Kant ga ograni~avana na „uslove op{teg hospitaliteta“.. „Le utopie della pace perpetua. 1907–1922. 1997) 36–37. te`nja koja predstavlja „savr{en izvor koji je doprineo padu njihovih dr`ava“. godine. 120 „Kako se ti~e mogu}e unije svih naroda s obzirom na izvesne univerzalne zakone o me|usobnoj trgovini. Filozofski nacrt.46 Pokaza}e se da se Kant. ur. Na ovaj na~in. kao i kod Vitorije. Upor. Berlin.49 Dakle. a jo{ manje da pokore. koju je po pretpostavci podrivala distinkcija Grci/varvari. 1991). Mary Gregor (Cambridge: Cambridge University Press. odnosno celovitog odnosa jednog prema svim drugima gde svako svakome mo`e da predlo`i trgovanje. 158. Dru{tva ne mogu da napreduju ako su me|usobno izolovana. Bermerkungen aus dem Vortrage des Herren Kant uber Metaphysik der Sitten. Königlich Preussichen Akademie des Wissenschaften. Kant Imanuel (1974). Sremski Karlovci. Metaphysik der Sitten Vigilantius. 148. u: Perpetual Peace: Essays on Kant’s Cosmopolitan Ideal. u: Um i sloboda. 158–159. 48 Kant. poput Vitorije47. 27. 47 Pogledati komentare u Martha Nussbaum. Ve~ni mir. Kant Imanuel (1993). Metafizika morala.

a s njom i shvatanje „prirodnog“ prava.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Ovo se sna`no suprotstavlja „neprijateljskom pona{anju civilizovanih dr`ava na{eg kontinenta. zavr{ava se s Kantom. chap. nalazi Francuska reThe Conflict of the Faculties. u ljudskim bi}ima vi{e ne posmatraju prirodni ~inioci ve} „konkretni ljudi“ koji u~estvuju u zajedni~kom ljudskom `ivotu. Kako. ur. pravo koje. za Berka je „prirodni“ zakon propisivao samo neophodnost po{tovanja autoriteta Boga i gra|anskog prava. i pojedinaca i dr`ava Škoji su ¹ u poziciji da zvani~no uti~u jedni na druge. Sankar Muthu. godine.. naglasiti da je Bentamov napad usmeren ka oslabljenom pravnom naturalizmu Deklaracije o pravima ~oveka i gra|anina iz 1789. naravno. u pripremi. nego joj se „neprekidno pribli`avamo Šte stoga ¹ ne samo da je zamisliva“. 51 Naravno. u: Um i sloboda. va`i za pojedince u jednakoj meri u kojoj va`i i za dr`ave: pravo gra|ana sveta. kako glasi ~uvena fraza D`eremija Bentama (Jeremy Bentham) (va`no je. ve} predstavlja i moralnu du`nost. ^inilo se da je to bio pravi trenutak da se odbace apstrakcije na kojima su po~ivala prirodna prava i da se.50 Tradicija prirodnog zakona. Beograd: Ideje. Kantovska vizija kosmopolitskog sveta tako|e je posrnula pred plimom novog nacionalizma. Po~etkom prve decenije XIX veka prirodna prava uistinu postaju „besmislica na {takama“. Spor me|u fakultetima. pre nego na ranu modernu tradiciju prirodnog zakona). ~ije se napredovanje u velikoj meri mo`e pripisati upravo onim imperijalisti~kim ambicijama za koje se Kant nadao da su kona~no napu{tene. naro~ito usmerenih ka trgovini. Princeton. [ankar Mutu (Sankar Muthu) je nedavno istakao da je uprkos tome – ili upravo stoga – {to je ius cosmopoliticum prolaz ka „obrascu po kojem se mogu razviti svi izvorni potencijali ljudskog roda“. zbog nepravdi koje nanose kada pose}uju strane zemlje i narode ({to je u njihovom slu~aju isto {to i osvajanje)“. me|utim. 1992). to nam nudi kona~no jemstvo da takva budu}nost nije utopija. od istog autora videti: Enlightenment against Empire. Prema njegovom mi{ljenju. Constellations 7 (2000). 121 Univerzalna kosmopolitska egzistencija ostaje za budu}nost. Justice and Foreigners: Kant’s Cosmopolitan Right. me|utim. kosmopolitsko pravo mo`e biti pravo samo po prirodi. jeste da budu tretirani kao gra|ani jedinstvene dr`ave ~ove~anstva (ius cosmopoliticum). kako je Kant uporno tvrdio. 5. Kant Imanuel (1974). Mary Gregor (Lincoln: University of Nebraska Press. Princeton University Press. Upor. kao {to je Edmund Berk zahtevao od svog mladog francuskog kolege.51 Izme|u Kanta i Berka se. Nj. 167. francuska Deklaracija nije predstavljala samo sprovo|enje „entuzijazma“ rimskog prava 50 V . vi{e prev.

67. „Prava ~oveka“ su stoga i dalje prirodna prava. nasuprot verziji koju nudi Dru{tveni ugovor. u tom smislu da se nije mogao doneti nijedan zakon koji bi bio otvoreno protivan prirodnom zakonu. pre svega je individualisti~ko. Kao {to isti~e Norberto Bobio (Norberto Bobbio). jer pre}utno podrazumevaju konflikt izme|u onoga koji ima pravo i onoga koji to pravo uskra}uje. 122 volucija.52 Déclaration des droits de l’homme et du citoyen iz 1789. „dobro svih“. a retko u tome ne uspevaju.“ Upor. Pisao je: „Ako prona|u ono {to tra`e. uprkos o~iglednom uticaju Rusoa na neke delove ustava. mora se. pretpostaviti da ona ostaju prirodna ~ak i po{to je dru{tvo ustanovljeno. Merilenda i Masa~usetsa. Ignjatijev ispravno ka`e: „Prava su neizbe`no politi~ka. {tavi{e. inaliéables et sacrés de l’homme (Preambule). Kako bilo da bilo. Edmund Berk (2001). Beograd: Filip Vi{nji}. Paris 1989. 12. s rezonom koji ima.54 Te teze. drugi na ciljeve gra|anskog i politi~kog dru{tva. prema Marksu. francusko razumevanje dru{tvenog poretka. iako su. 52 Po ovom pitanju. Sli~ne tvrdnje se mogu na}i u Poveljama o pravima dr`ava Vird`inije. a upravo se revolucija u na~elu ozna~ava kao trenutak u kojem nastaje moderna koncepcija „ljudskih prava“ – „prava ~oveka“. Einaudi. L’età dei diritti. umnogome predstavljaju prvobitno poricanje ~injenice da je u praksu ve} je bila i poku{aj napu{tanja „predrasuda“ na kojima je ono po~ivalo. smatraju da je pametnije da tu predrasudu. Torino. po{to sva prava koja ova stanja po pretpostavci prenose. postojanje neke instance protiv koje onaj ko poseduje prava mo`e da se pobuni sa razlogom“. 54 Les droits naturels. niti bi savest ijedne osobe bila obavezna na po{tovanje takvog zakona. naravno. Koncepcija prirodnih prava implicirala je ne{to {to bismo mogli opisati kao negativno udru`ivanje s gra|anskim ili ljudskim zakonom. prev. u: Luicen Jaume (ur. „Svrha svakog politi~kog udru`ivanja je o~uvanje prirodnih i neotu|ivih prava ~oveka“ (~lan 2). Les Déclarations des droits de l’homme 1789–1793–1848–1946. postoje istovremeno. nijedno prirodno pravo ne podrazumeva udru`ivanje s bilo kakvim politi~kim ~inom ili odre|enim politi~kim poretkom. 103. Me|utim. neki politi~ki ~inovi – rat je najo~igledniji primer – o~ekivana posledica kr{enja prava utemeljenog u prirodi. a tre}i na „princip legitimnosti mo}i koja po~iva u naciji“. po{to su „neotu|iva i sveta“ i po{to su svi ljudi „ro|eni i `ive slobodno i jednaki u pravima“. ne diraju. „Les hommes naissent et demeurent libres et égaux en droits“ (~lan 1).). nego da skinu ogrta~ predrasude ne ostavljaju}i ni{ta osim golog rezona. .tre}i program LETO–JESEN 2009.53 Me|utim. Ljiljana Nikoli}. 1990. 53 Norberto Bobbio. Razmi{ljanja o revoluciji u Francuskoj. prva tri ~lana Deklaracije ponavljaju Rusoovo shvatanje o stvaranju dru{tvenog ugovora: prvi se odnosi na ~ovekovo prirodno stanje. 104. dok je ameri~ko dru{tvo osmi{ljeno eudemonisti~ki. „zajedni~ki boljitak“. godine ozna~ava prekid s takvim na~inom razmi{ljanja. Flammarion. Human Rights as Politics and Idolatry. Deklaracija ne treba da bude istorijski narativ. kroz „op{te dobro“.

prev. la sûreté. 1988). i njemu se zaista moglo ~initi da je revoluciju „vi{e podstakla `elja za obnavljanjem ljudskog roda nego za reformisanjem Francuske“. la garantie sociale. Revolucija je. ^lan 1 Kondorseovog predloga glasi: „Les droits naturels. ta prava defini{e kao „izvedena iz prirode koja je uvek jedna i nepromenljiva“ i „stara koliko i svet sam. Novi Sad: Izdava~ka knji`arnica Zorana Stojanovi}a.57 Kasnije se jezik jo{ menja „To su pravo na slobodu. uprkos tome {to nastaju na tragu Hobsove i Grocijusove koncepcije prirodnog zakona.“ 55 56 123 . Sremski Karlovci.. uprkos tome. 269. po{to se deljenje Adamovog nasle|a nekim narodima sveta tuma~ilo kao prva prilika u kojoj je postignut dru{tveni ugovor. Aljo{a Mimica. gl. 240. ali primenu i zna~enje ne mogu imati u kontekstu pukog gra|anskog dru{tva ve} jedino u kontekstu dru{tva koje je konstituisano kao nacija. politi~kih ambicija koje }e dominirati raspravom o pravima tokom celog XIX veka. vlasni{tvo. bezbednost i otpor tla~enju“ (~lan 2). pravnih i normativnih svetova kojima su ljudi nu`no konstituisani. No. uspe{no poni{tava ~itavo ranomoderno podvajanje prirodnog i gra|anskog. L’Ancien régime et la révolution.. Nadalje. civils et politiques des hommes. godine. Uklju~ivanje prava na svojinu. Na primer. knj. kao zakona na koji podela ~ove~anstva na nacije nu`no ne sme uticati. No one se ne izri~u u korist ~itavog ~ove~anstva. neotu|iva i neprenosiva“. Upor. ta osnovna prava za koja se ka`e da su sveta i neotu|iva. 107–108.55 Ona proisti~u iz gra|anskog statusa njihovih nosioca. Deklaracija je. 1793. ve} u ime suverenog naroda. Varle (Varlet) pravi nacrt svoje Déclaration des droits de l’homme en l’état social koja. uspostavila siguran most izme|u one vrste apstraktnog mi{ljenja koje Tokvil naziva „religijskim“. Godinu dana kasnije. Tokvilovim (Tocqueville) re~ima. koje je u sredi{tu ~itavog potonjeg revolucionarnog zakonodavstva i koje ostaje centralno za svako naknadno moderno promi{ljanje prirodnih prava. sasvim su izri~ito gra|anska i politi~ka. 57 Les Déclarations des droits de l’homme 1789–1793–1848–1946. III. mo`da i posmatrala „~ove~anstvo“ nezavisno od dru{tvenih. Tocqueville.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA ljudski identitet nu`no i neizbe`no politi~an. ur. Stari re`im i revolucija. Ona. Francoise Mélonio (Paris: Flammarion. drugim re~ima. nacionalnih. Kondorse (Condorcet) pi{e Déclaration des droits naturels. i konkretnih. la propriété. sont la liberté. I. civils et politiques des hommes. „ustanovljenog u nacionalnoj skup{tini“. uprkos tome. pisanih po nastanku Republike. Tokvil Aleksis de (1994). et la résistance à l’oppression. sveta. l’égalité.56 Zanemarivanje ranije koncepcije „prirodnog“ u modernom razumevanju „gra|anskog“ i „politi~kog“ postaje nagla{enije u velikom broju nacrta raznih deklaracija o pravima ~oveka. ne podrazumevaju samo izokretanje sholasti~kog nego i grocijusovskog shvatanja ius naturae.

Paris. demokratsko i predstavni~ko. i kasnije predstavni~ke. prava ~oveka postaju sve beskorisnija u me|unarodnim ili interkulturnim odnosima. 165. 124 tako da „prava ~oveka“ postaju specifi~no ograni~ena na ona prava koja pojedinac ima kao gra|anin. izmenilo do 1848. „droits de l’homme en société“ – postaju op{te mesto i ponavljaju se u nacrtima deklaracija „sestrinskih republika“ kao {to su Ligurija. Cours familier de philosophie politique. vlasti. i to samo u dru{tvu koje je ure|eno kao republikansko. Od sada je re~ o onim pravima koja se mogu imati samo u dru{tvu.60 Odbacivanjem samog pojma „prirodnih prava“ u intelektualnim miljeima. o pravima su mogli da govore samo u okviru onog {to }e se nazivati 58 Videti Olympe de Gourges. ta prava ne kvalifikuje kao „prirodna“ niti ih.“ Ipak. Teoria politica 6 (1990): 122–136. Les droits de la femme (1791) (Les Déclarations des droits de l’homme 1789–1793–1848–1946.tre}i program LETO–JESEN 2009. iako se njihovo poreklo i dalje rutinski sme{ta u prirodu ~ove~anstva. pa stoga i antirusoovska. koncepcija prirodnog zakona je u potpunosti napu{tena. sada su transformisana u poseban skup politi~kih prava koja su se. kao {to je Kant uo~io. La democrazia nei progetti di pace perpetua. godine. Rim i Napulj.59 Stanje se. 198–209) gde se tvrdi da: „la femme naît libre et demeure égale à l’homme en droits. ve} samo kao „droits de citoyens“. Pierre Manent. u procesu njihove transformacije u politi~ka prava koja se mogu posedovati samo unutar posebnih politi~kih re`ima. 59 Kao {to je Pjer Manen (Pierre Manent) istakao. do kraja XIX veka: „on s’intéressa davantage à l’inscription politique des droits humains dans le cadre d’un État national qu’à l’affirmation générale des droits en tant que tels“. Batavska republika (Holandija). koja su u izvesnoj meri nudila mogu}nost ograni~enja pona{anja evropskih kolonijalnih sila. mogla razumeti jedino u kontekstu jednog posebnog politi~kog poretka: u kontekstu republikanske. 61 Naravno. zasnovana je na tezi da samo reprezentativni sistem dozvoljava punu autonomiju ~oveka. 60 Les Déclarations des droits de l’homme 1789–1793–1848–1946. za Kanta ne i demokratske. Fayard. godinu da bi ovaj princip bio inkorporiran u Ustav ^etvrte republike. Prirodna prava. . godine odnosila se na: „Des droits de l’homme et du citoyen. me|utim. 2001. o ~emu svedo~i Ustav Druge republike koji. 321–322. {tavi{e. Liberali koji su pripadali generaciji D`ona Stjuarta Mila (John Stuart Mill) i Tokvila. Videti Daniele Archibugi.58 Fraze koje su odre|ivale prirodno poreklo tih prava – „droits des peuples“.“ Me|utim. Prava ~oveka vi{e nisu prava koja ~ovek mo`e posedovati bez obzira na dru{tvo ili u me|usobno razli~itim dru{tvima. opisuje kao „droits de l’homme“.61 Me|utim. Iako je Kantova ideja predstavni~ke vlasti ekskluzivna. Deklaracija iz 1789. trebalo je sa~ekati 1946. on pourrait dire que les droits du citoyen l’avaient emporté sur ceux de l’homme. premda pominje „prava i du`nosti koje su starije i nadmo}nije od pozitivnih zakona“.

varvari „nemaju prava kao nacije“. re~ima Pjera Manena (Pierre Manent)63: „Postav{i to. i izme|u prava koja osoba mo`e imati kao individua i onih koja mo`e imati kao ~lan date zajednice. oslabljeni koncept ’civilizacije’“. 163–164. ozna~ava „povratak evropske tradicije ba{tini prirodnog zakona“. koju su i tomisti i moderni teoreti~ari prirodnog zakona nastojali da o~uvaju. kao {to isti~e Majkl Ignjatijev (Michael Ignatieff). Zato oni na izvestan na~in ponavljaju istu istoriju koja ide od „prirode“ do „kulture“. prolaze kroz proces ubrzanog raspadanja. ona su uvek. Da bi to u~inila. ona raskida s tradicijom koju po~inje Déclaration des droits de l’homme i. Kako je Mil rekao. Distinkcija izme|u prirode i dru{tva. . Cours familier de philosophie politique. Zverstva po~injena u njegovo ime podrila su svako odr`ivo uverenje o postojanju neke op{te „civilizacije“. sada se uru{ava. koje su od XVI veka nudile kontekst za raspravu o svim me|unarodnim odnosima i svim razmatranjima me|unarodnog zakona i prava. Tako se moderni teoreti~ari ljudskih prava suo~avaju s gotovo istim problemom kao i rani moderni teoreti~ari prirodnih prava. {to je verovatno i neizbe`no. I upravo je to trebalo da ponudi Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima iz 1948. o~igledno da biv{e evropske imperije. Postalo je. ona je morala da odbaci specifi~no politi~ku komponentu na kojoj su zasnivana „prava ~oveka“. imali su obavezu da se prema „nazadnim“ ili „varvarskim“ narodima ne pona{aju okrutno i „nehumano“. ni na jedan korpus prava. o 62 63 125 VI Ignatieff. Manent. Na tom se mestu sada nalazi mo} delovanja individue koja se mo`e potvrditi ~ak i nasuprot – u ve}ini slu~ajeva naro~ito nasuprot – politi~koj zajednici kojoj individua pripada. U slu~aju napada agresora. premda s ograni~enim uspehom. Varvarin se. Ukoliko se ne prihvati ideja na kojoj insistiraju pojedini moderni teolozi. {tavi{e.62 S kona~nim porazom komunizma – poslednje velike zajednice na zapadu koja je pru`ala postojane ideolo{ke prigovore ideji ljudskih prava – ona postaju „moralni i politi~ki referentni okvir zapada“. Human Rights as Politics and Idolatry. 5. svojstvenu i njihovim prethodnicima.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA „civilizacijom“. Ono {to je bilo potrebno bio je nov konsenzus. nije mogao da pozove ni na jedan prirodni zakon. Do kraja Drugog svetskog rata takvo shvatanje je u potpunosti napu{teno. Oni koji su verovali da spadaju u civilizovane. me|utim. godine. tako|e postajala i platforma za jedan nov. I samo su pripadnici nacija uop{te mogli da imaju prava. U tom pogledu. me|utim. {to se u krupnim obrisima odnosilo na vrednosni sistem evropskih naroda.

„trostruki paradoks“ prisutan u Déclaration des droits de l’homme. Svi. Dok su sholasti~ari. One koje to ne rade. ali ne i „dru{tveno“ bi}e. Engleze i Francuze i iako je „zahvaljuju}i Monteskjeu“ znao da postoje stvorenja kao {to su Persijanci. To su. godine. moramo pretpostaviti da i ona pripadaju „me|unarodnoj zajednici“. pripadaju dr`avama „bezakonja“ ili „odmetni~kim“ dr`avama. 64 . ono mo`e imati smisla samo u kontekstu postoje}ih shvatanja o tome {ta dru{tvo treba da bude. re~ima D`ona Stjuarta Mila. nikada nije susreo „^oveka“. koji je pretpostavljao da su kulturni i tehnolo{ki napredak i usavr{enost ljudi me|usobno zavisni. a ipak deklaraciju donose ljudi uronjeni u dru{tveni sistem. 65 Rawls. Upravo je ovaj paradoks naveo @ozefa de Mestra (Jozef de Maistre) da izjavi da iako je sretao Italijane. Dru{tvo prepoznaje osnovna ljudska prava.tre}i program LETO–JESEN 2009. Pobornici ljudskih prava su od 1848. 78–81. pa stoga jedino ono i ima mo} da ih podari. Videli smo. do 2001. re~ima Kloda Lefora (Claude Lefort). Moderni teoreti~ari ljudskih prava suo~eni su s gotovo istom dilemom. No. pojam translokalnog. prihvataju da su ljudska prava prava ljudskog bi}a u dru{tvu.65 Budu}i da to rade. 126 tome da postoji transcendentno bo`anstvo koje nam je naprosto dalo prava koja postaju na{e vlasni{tvo kao {to nas je opremilo rukama i sposobno{}u govora. da su ~ak i oni bili prinu|eni da izmene svoje poimanje prirodnog zakona u skladu sa {irokim kontekstom postoje}e koncepcije „civilizacije“ i posebnim. kao i U pitanju je. „evropocentri~nim“ istorijskim narativom.64 Podru~ja u kojima je bilo mogu}e biti „ljudsko“. Prava ~oveka su mo`da obznanjena (énoncés) kao prava ~oveka individue. The Law of Peoples. Razlika je u tome {to je suverena nacionalna dr`ava zamenjena {irom politi~kom sferom koja se uop{teno naziva „me|unarodnom zajednicom“. Ni jedan jezik ljudskih prava koji je danas u upotrebi – koji polazi od mo}i delovanja i ljudske li~nosti – ne bi imao smisla u nekoj modernizovanoj verziji prirodnog stanja. Svi oni su verovali da prirodna prava opstaju i posle stvaranja gra|anskog dru{tva i da se mogu iskoristiti da bi se poni{tio autoritet vladara kada bi ih osporavao. Ruse. dru{tveno. [pance. ~ak i nju odlikuju gotovo ista svojstva koja je Déclaration des droits de l’homme prenela francuskom narodu. Droits de l’homme et politique. ~ak i ako bismo to uop{te mogli da u~inimo uverljivim. godine i{li unatrag kako bi doku~ili odlike te nove „civilizacije“. ^ak i Rolsovi (Rawls) „narodi s prikladnim hijerarhijama“ – koji ne bi prihvatili mnoge odredbe originalne Déclaration – prepoznaju bar neka ljudska prava. me|utim. empirijski i istorijski. {to su Francuzi shvatili 1789. „varvari“. 64–67. transkulturnog ljudskog prava ima smisla jedino u kontekstu koncepcije „~ove~anstva“. To je nu`an uslov „prikladnosti“. u na~elu. kako je pak ~ove~anstvo. svi rani teoreti~ari prirodnih prava smatrali su istorijskim.

Njihov se rezultat ne udaljava. ~injenica je da sada takvi re`imi ne samo da ne postoje u zbilji nego danas najve}i broj sastavlja~a novih konvencija o pravima smatra da su govor o ljudskim pravima i demokratija nerazdvojivi. „Zar se ta nova faza u me|unarodnom pravu“. zavisi od shvatanja osoba kao komunikativnih bi}a. ^ak i ako njegova ideja i ideja Abdulah Ahmed An-Naima (Abdullahi Ahmed An-Na’im) da [erijat mo`e biti revidiran tako da dopu{ta pravo na izbor verskog uverenja i ravnopravnost `ena. 7. mo`e na pravi na~in ostvariti jedino u specifi~nom politi~kom poretku. Njegovi fiktivni „dobro-ure|eni“. u ve}ini modernih zahteva za ljudskim pravima implicitno. pa time i nedemokratski narodi moraju prihvatiti neku vrstu ideje o ljudskim pravima ili napustiti svoj status „dobre ure|enosti“. Ta koncepcija. jedan od tri univerzalna jezika ~ove~anstva. prema Kantu. 68 D`on Rols veruje da mogu biti. previ{e od antiminimalisti~kog konsenzusa ~iji sam nacrt izneo u prvom delu ovog teksta. po{to se njihova implementacija. pita se Norberto Bobio. polazili od pojma ~ove~nosti iz kojeg su dedukovali prirodna prava ~oveka. pored „novca i interneta“. Jer. Svakako. potpisnici ljudskih prava polaze od pojma pravà da bi dosegli shvatanje o tome {ta bi li~nost mogla da bude. bi}a koja su sposobna da uspostavljaju me|usobne odnose dijalogom i razumnim argumentima. neliberalni. „ne bi mogla prema Kantu nazvati ’kosmopolitskim pravom’?“66 Njegov predlog bi trebalo prihvatiti. A u najve}em broju teza o ljudskim pravima. U tom slu~aju te{ko da bi zakon i dalje mogao 66 67 127 . Human Rights as Politics and Idolatry. Izvesno je da su osnovni principi na kojima po~iva Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima zasnovani upravo na „zapadnim“ shvatanjima ljudske mo}i delovanja. me|utim. u Kantovom slu~aju eksplicitno. {to su Saudijci ispravno uo~ili.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA njihovi kriti~ari koji su bili na Hobsovom i Grocijusovom tragu. koja pokazuje da je jezik ljudskih prava. kao {to se umnogome pretpostavlja. zbog toga se ne mo`e posmatrati kao bezobzirna promocija vrednosti poznog kapitalizma. po~etni impuls i jezici kojima bi revizija svetog zakona mogla da bude izvr{ena nu`no bi poticali izvan islama. Klasifikacija godi{njeg izve{taja Ministarstva inostranih poslova Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava iz 1999.67 Ljudska prava su kosmopolitska i u kantovskom smislu. godine. Nejasno je da li takav narod uop{te mo`e da postoji. kao i implementacija ius cosmopoliticuma.68 Ejmi Bobbio. koliko god autori poput D`ona Rolsa `eleli da insistiraju na tome da su mogu}i re`imi koji su dovoljno „prikladni“ da uva`e ljudska prava iako istovremeno odbacuju demokratsko ure|enje. Taj politi~ki poredak je. re~ je o demokratiji. L’età dei diritti. Prema Ignatieff. 153. Rolsova tvrdnja da religiozna dru{tva mogu samostalno da uvedu ustavni demokratski re`im ~ini se malo verovatnom. poput Kantovog razumevanja prava na gostoprimstvo. „republikanska predstavni~ka vlast“.

Kao {to i Kant uo~ava. u odsustvu takvih koncepcija nije jasno kako bi ih trebalo formulisati. Liberalna demokratska islamska dr`ava je oksimoron. Toward an Islamic Reformation: Civil Liberties. . Syracuse University Press. Postoje dru{tva koja su islamska u smislu da ve}inski deo njihovog stanovni{tva ~ine muslimani – Turska. mora da propadne. i negirao autonomiju svojih gra|ana. politi~ki ili moralni – drugim re~ima. no. Kantov prigovor argumentima me|unarodnog prava. kako bi rekao Hobs. a na njegovom po~etku je uvod Nelsona Mendele (Nelson Mandela). vii-x.71 Koliko je to ta~no mo`e pokazati dokument pod naslovom „Na{e globalno susedstvo“. Pufendorf i Vatel. Maroko. doba kojem je pripadao upravo je onaj koji upu}uju mnogi koji sumnjaju u efikasnost zakonodavstva univerzalnih deklaracija: u odsustvu bilo kakvih sredstava da stupe na snagu. The Law of Peoples. sporazumi nastali „bez ma~a“70. Takva dr`ava bi mogla biti stvorena jedino odvajanjem sekularnog od religijskog.tre}i program LETO–JESEN 2009. Svaki poku{aj da se nedemokratskoj kulturi (kulturi koja ne prihvata osnovni princip autonomije) nametne ideja ljudskih prava. Human Rights as Politics and Idolatry. „civilizaciju“ – koji bi u isti mah uva`avao potrebu za ve}inom prava koja su uklju~ena u Univerzalnu deklaraciju. 155. 151. prema njemu. reprezentuju „tu`ni ute{itelji“ ljudskog roda: Grocijus. te{ko je zamisliti vrednosni sistem. pi{e Norberto Bobio. godine objavile Ujedinjene nacije. Human Rights as Politics and Idolatry. dalekose`no gledano. svetski poredak koji bi odgovarao ius cosmopoliticumu ili ljudskim pravima nikako ne mo`e nastati samo na temelju pravnog sistema. iz pera evropskih pravnika i u slu`bi evropskih ciljeva“. 70 Na primer. 1990. premda je u istorijskom smislu „stvoreno u Evropi. koji su 1995. {to ne predvi|aju ni Kuran ni islamski zakoni. On utoliko ne predstavlja o~igledan proizvod „zapadnog imperijalizma“. Irak i Tunis su o~igledni primeri. to su samo puke re~i.69 Poput Kantovog pojma predstavni{tva. {to svakako ne bi bilo mogu}e na osnovu onog pravnog sistema koji. niti odakle crpeti ikakvu njihovu stvarnu imaginativnu snagu. ipak uspelo da dâ ispravne odda se smatra svetim. Rawls. videti komentare Ejmi Gatman u: Ignatieff. „ideja demokratije sama po sebi neodvojiva od ideje ~ovekovih prava“. 69 „Introduction“. 71 Bobbio. x. Autori dokumenta nastoje da poka`u da je me|unarodno pravo („pravo naroda“). Ignatieff. 128 Gatman (Amy Gutman) je u pravu kada insistira na tome da „ljudska prava ne treba poimati kao jemstvo socijalne pravde ili sveobuhvatnih koncepcija dobrog `ivota“. „Danas je“. „zasnovano na hri{}anskim vrednostima i na~injeno da bi se pomogla zapadna ekspanzija“. Human Rights. Dokument je sastavio me|unarodni tim. Ali ova dru{tva nisu islamska u smislu rukovo|enja [erijatom. Syracuse. L’età dei diritti. nadovezuje se na Abdullahi Ahmed AnNa’im. and International Law.

73 S engleskog prevela ^arna Brkovi} 129 72 Our Global Neighbourhood: The Report of the Commission on Global Governance. Zato. Me|utim. L’età dei diritti. po{to je. kao i Kant. zasnovano na „~vrstoj posve}enosti principima jednakosti i demokratije utemeljene na gra|anskom dru{tvu“. u Bobbio. oni znaju da }e to ostati uslov za budu}nost. do toga nije dospelo. politi~ki i kulturni poredak bude ostvaren. Oxford. samo preterano optimisti~ni. I nikakvo drugo razumevanje prava. insistiraju oni. poput Kanta. imati dejstvo tek kada taj pravni. samo zato {to ono naginje evropskim vrednostima i uticaju“. Da bi ostvarila taj varljivi. Oxford University Press. odgovorno za nastanak univerzalne koncepcije osobe.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA govore. s uvodom Nelsona Mandele. od kojih je ve}ina naj~e{}e po~ivala na nedokazivim `eljama neverovatnih bo`anstava.72 Mogu}e je da su i oni. tako|e znaju da }e me|unarodno pravo i ljudska prava koja su sada postala njegov najmo}niji deo. „vi{e nije prihvatljivo da dr`ava okrene le|a me|unarodnom pravu. kao i Kant. 1995. 142–154. ljudskoj vrsti je sada neophodno jedno „globalno gra|anstvo“. . 73 Videti: Kant e la Rivoluzione francese. I. oni. ali bezvremeni san o „ve~nom miru“. uprkos svom poreklu.

New York: Praeger.7 341. tvrdi da ideja ljudskih prava proisti~e iz anti~kog stoicizma.231. Grundlagen eines weltweiten Freiheitsethos. zapadnoevropsko i severnoameri~ko. jer se tu. stvorila metafizi~ka osnova za shvatanja ljudskog dostojanstva i ljudskih prava. Sli~nog su mi{ljenja i drugi teoreti~ari koji predstavljaju razli~ite discipline.14:28-74 HAJNER BILEFELT „ZAPADNA“ KONCEPCIJA LJUDSKIH PRAVA PROTIV „ISLAMSKE“ KONCEPCIJE?1 1. III–IV/2009 UDK: 342. 143–144. dvoje predstavnika kulturnog relativizma koji tako|e spadaju u one najdirektnije kriti~are univerzalnih ljudskih prava.231. * Heiner Bielefeldt (2000).7:172. s obzirom na to da je njegovo poreklo. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft.130 Tre}i program Radio Beograda Br. „Human Rights: A Western Construct with Limited Applicability“. 1 . 1–18.). „Western“ Versus „Islamic“ Human Rights Conceptions?: A Critique of Cultural Essentialism in the Discussion on Human Rights. Political Theory 28 (1): 90–121. istorijski gledano. Piht skepti~no zaklju~uje da je „utopija globalnog poretka ljudskih prava Ovaj ~lanak se u velikoj meri zasniva na petom poglavlju moje knjige Philosophie der Menschenrechte. u: Adamantia Pollis i Peter Schwab (ur. prema njegovom mi{ljenju. 1998). Polaze}i od toga da konkretne ideje stoi~ke filozofije – koje danas ~ak i u Evropi gube osnovu – nikada ne}e biti usvojene na globalnom planu.2 Polis i [vab tvrde da je pojam ljudskih prava u su{tinskoj vezi s kulturnim i filozofskim shvatanjima koja pripadaju okcidentalnoj tradiciji – i da je njima su{tinski ograni~en. Human Rights: Cultural and Ideological Perspectives. „Zapadni“ pojam Kritika kulturnog esencijalizma u raspravi o ljudskim pravima* „Ljudska prava: zapadna konstrukcija ograni~ene primene“ naslov je polemi~nog ~lanka Adamantije Polis i Petera [vaba (Adamantia Pollis i Peter Schwab).1/. Zahvaljujem izdava~koj ku}i na dopu{tenju da se ovaj tekst objavi na engleskom jeziku. primera radi.14:141.4 341. 2 Pollis Adamantia i Peter Schwab (1979). Nema~ki filozof Piht (Picht).

Munich: Piper. 33–34. koji dovodi do rasejavanja evropskog kulturnog nasle|a. doneo i neke pozitivne rezultate. Kulturni relativisti. koncepcije koje izri~ito govore o Picht Georg (1980). Im Schatten Allahs: Der Islam und die Menschenrechte. V. Da bi imali potpuni pristup ljudskim pravima. poput Fikent{era. A klju~ni element tog nasle|a upravo su ljudska prava.” u: Ernst-Wolfgang Böckenförde i Robert Spaemann (ur. prev. ljudska prava – kao i demokratija.“6 Nasuprot esencijalisti~kim tvrdnjama sa „Zapada“. kao {to su Polis i [vab na levoj strani. Tibi pi{e: „Re~ je takore}i o nusproizvodu evropskog pohoda na ostatak sveta. Podgorica: CID. u Hier und Jetzt: Philosophieren nach Auschwitz und Hiroshima.säkulare Gestalt – christliches Verständnis. New York: Simon & Schuster. 5 Huntington Samuel (1996). Tibi (Tibi) pominje ~ak i Hegelovu metaforu o „lukavstvu uma“ kojom `eli da potvrdi kako je evropski kolonijalizam. oni u stvari nastavljaju rad hri{}anskih misionara“. uglavnom sekularne orijentacije“. 70–72. u me|uvremenu su se razvile i alternativne koncepcije. predstavnici drugih civilizacija moraju da usvoje su{tinski „zapadne“ vrednosti. najistaknutiji savremeni predstavnik esencijalisti~kog „zapadnja~kog“ razumevanja ljudskih prava i dalje je Hantington (Huntington). Ukazuju}i na izvorno hri{}anske motive u korenu borbe Holan|ana za prava i slobode.4 Me|utim. 64. Sukob civilizacija. 3 131 . Drugi teoreti~ari. Hantington (2000). Na njegovoj globalnoj politi~koj mapi. Fikent{er ironi~no tvrdi da „’zapadni’ reformisti. Pretpostavka da su ljudska prava su{tinski „zapadni“ koncept mo`e imati razli~ite prakti~ne posledice. uprkos svoj svojoj nepravi~nosti.5 Hantington je ube|en da je univerzalnost ljudskih prava osu|ena na propast. „Die heutige Bedeutung des nicht-säkularen Ursprungs der Grundrechte.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA samo prazna iluzija“.3 Nema~ki pravnik i istori~ar Fikent{er (Fikentscher) sme{ta istorijsko poreklo ljudskih prava u Holandiju XVI veka. liberalizam i politi~ki sekularizam – pripadaju isklju~ivo zapadnoj civilizaciji. Upor: Semjuel P. 127. Stuttgart: Klett-Cotta. koji je proro~ki govorio o „sukobu civilizacija“. brane ideju da Zapad ima globalnu misiju koju mora da ispuni. to jest u kontekst holandskog protestantskog pokreta za oslobo|enje koji se javlja kao reakcija na {pansku katoli~ku okupaciju. Menschenrechte und Menschenwürde: Historische Voraussetzungen . nesvesno propagiraju hri{}anske vrednosti u tre}em svetu: „ne znaju}i {ta rade. 6 Tibi Bassam (1994). ~ime se implicitno preobra}aju u Zapadnjake. Stuttgart: Klett-Cotta. odbacuju univerzalna ljudska prava kao manifestaciju evrocentri~ne arogancije ili kao iluziju osu|enu na propast. „Zum geistesgeschichtlichen Hintergrund der Lehre von den Menschenrechten“.). Gligori}. 4 Fikentscher Wolfgang (1987). i Hantington na desnoj strani. The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order. nusproizvodu kakav prepoznajemo u Hegelovom ’lukavstvu uma’.

U prvih nekoliko odeljaka (poglavlja II do V). U ovom eseju }u poku{ati da prona|em izlaz iz neprilike koju name}e su~eljavanje kulturnog relativizma i kulturnog imperijalizma. poku{avaju}i da doka`u da je ~itav svet blagosloven zbog njih. Leicester: Islamic Foundation. Budu}i da se njihov prodor istorijski odigrao u Severnoj Americi i zapadnoj Evropi. Berlin: Duncker & Humblot. jednostrano oblikovala „zapadna“ filozofija. Mavdudi sastavlja specifi~no „islamsku“ koncepciju ljudskih prava koja se pre svega temelji na Kuranu i (sunitskoj) muhamedanskoj tradiciji. emancipatorskih. po{to islamske deklaracije tako|e ~esto tvrde da imaju ekskluzivno pravo na kulturno i versko nasle|e ljudskih prava.“7 Suprotno standardima ljudskih prava Ujedinjenih nacija. Humanitarni motivi u evropskoj kulturnoj istoriji . Prema mom mi{ljenju. Primera radi. „islamsku“ i druge kulturno definisane koncepcije. koje na svoj na~in odra`avaju kulturalizam svojstven „zapadnim“ esencijalisti~kim tuma~enjima. Jedan od najranijih zastupnika te nove tendencije je Mavdudi (Mawdudi). vodi kraju pojma univerzalnih ljudskih prava. postoje dovoljno dobri razlozi za pretpostavku da se razvoj ideje o ljudskim pravima na ovaj ili onaj na~in mo`e dovesti u vezi s religijskim. koji `ustro napada zapadnu aroganciju u kontekstu ljudskih prava. Mavdudi pi{e: „Ljudi na zapadu imaju naviku da sve dobre stvari pripisuju sebi. islamisti~ki pisac iz Pakistana. prema njegovom mi{ljenju. Aludiraju}i na istoriju zapadnog kolonijalizma i imperijalizma.. Podela ideje ljudskih prava na „zapadnu“. Ljudska prava se jama~no nisu razvijala u kulturnom vakuumu. neophodno je kriti~ki braniti univerzalna ljudska prava. egalitarnih i univerzalisti~kih motiva koji su mogli pomo}i pri oblikovanju modernih na~ela ljudskih prava. koje je. Potom se okre}em raspravi o razli~itim „islamskim“ tuma~enjima ljudskih prava (poglavlja VI do X). neki muslimanski autori i organizacije odnedavno objavljuju islamske deklaracije o ljudskim pravima. Geschichte der Menschenrechte und Grundfreiheiten im Umriss.8 ^injenica da se mno{tvo takvih motiva mo`e 7 Mawdudi Abul A’la (1976). u isto vreme. izbegle zamke kulturnog esencijalizma. 2 izd. Ta tradicija odista nudi veliki broj humanitarnih. da bi ostalo prostora za razli~ite kulturne i religijske interpretacije i da bi se. 132 nezapadnom kulturnom i religijskom poreklu ljudskih prava. 13.tre}i program LETO–JESEN 2009. Jezik ljudskih prava bi se time pretvorio u retori~ko oru`je u jednom interkulturnom nadmetanju. 2. bavim se odnosom ljudskih prava i onog {to se obi~no naziva „zapadnom“ tradicijom. ^lanak se zavr{ava opaskama o ljudskim pravima kao o sredi{tu me|ukulturnog „preklapaju}eg konsenzusa“ (poglavlje XI). Human Rights in Islam. 8 Oestreich Gerhard (1978). filozofskim i kulturnim izvorima okcidentalne tradicije.

Pod tom pretpostavkom je Bartolomeo de las Kasas (Bartolomé de las Casas). I postavio si ga nad delima ruku Tvojih. ne postoje ni mu{karac ni `ena: jer ste vi svi jedno u Isusu“ (Gal 3:28). jedan od najistaknutijih stoika. „A ti zaboravlja{ koliko je sna`no srodstvo ~oveka i ~ove~anstva. To nije porodica kojoj jedinstvo pru`aju seme i krv. Haines. da ga pohodi{? Umanjio si ga zamalo od An|ela. Biblija ka`e da se prolivanje ljudske krvi mora smatrati jednim od najstra{nijih zlo~ina (Postanje 9:6). te su samim tim primenljiva i na ljude izvan dominantne (to jest hri{}anske) verske tradicije. po{to evocira „nepisane zakone“ ~ije je va`enje ve~no. u ~udu se okre}e Bogu: „[ta je ~ovek. Isti~u}i da je svaka li~nost stvorena po „liku Bo`jem“.“ (Psalam 8:4–6). S druge strane. Rimski car Aurelije. 335. tradicija prirodnog prava isti~e bezuslovni autoritet nekih bazi~nih normativnih principa koji po pretpostavci prethode ljudskom zakonodavstvu. Marko Aurelije (1998).OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA ustanoviti.“ Upor. te su u tom smislu „prirodni“ a ne artificijelni. The Communings with Himself. semena ili krvi. Tako sveti Pavle nagla{ava: „Ne postoji ni Jevrejin ni Grk. Sofoklova Antigona je rani primer takvog ube|enja. u spisima stoi~kih filozofa. U tom kontekstu. U Novom zavetu princip jednakosti pred Bogom nadilazi dru{tvene i etni~ke razlike. slavom i ~a{}u ven~ao si ga. Verski i eti~ki motiv koji se ~esto navodi kao osnovni izvor ljudskih prava jeste biblijska ideja po kojoj su sva ljudska bi}a „stvorena jednako po liku Bo`jem“ (Postanje 1:27). A zaboravlja{ i to da je razum svakog ~oveka bog i da je njegova emanacija. Samom sebi. preplavljen emocijama i o~aran veli~anstveno{}u stvaranja. podu~ava da ljudski duh izni~e iz bo`anskog. Princip prirodnog prava ima razli~ite konotacije. R. ~lan dominikanskog reda. prev. 9 133 . po{to se normativna na~ela mogu razumeti i bez eksplicitnog pozivanja na bo`ansko otkrovenje. stoi~ki i drugi motivi zajedno su formirali evropsku prirodno-pravnu tradiciju koja se prote`e od antike do moderne. postao Marcus Aurelius Antoninus (1987). ona se smatraju „prirodnim“ na~elima. ili sin ~ove~ji.: Harvard University Press.9 Judeo-hri{}anski. Sli~ne ideje duhovnog jedinstva ~itavog ljudskog roda tako|e se pojavljuju i izvan judeo-hri{}anskih svetih spisa. ne postoji ni sloboda ni ropstvo. Cambridge/Mass. na primer. A. ideja prirodnog prava tako|e konotira autonomiju od isklju~ivo teokratskih osnova dru{tva i prava. On uz to dodaje da su sva ljudska bi}a u intimnom srodstvu. U osmom psalmu peva~. da ga se se}a{. istovremeno nas podse}a i na to da je okcidentalna tradicija samo apstraktan pojam koji pokriva druga~ije. Revidiran tekst i prevod na engleski C. Gornji Milanovac: Milprom. S jedne strane. ve} zajedni~ko u~e{}e u bo`anskom logosu. jer to nije zajednica korpuskula. sve si pot~inio pod noge njegove. a ~esto i suprotstavljene struje i pokrete. ve} razuma. Vilhar. ~ime im je podareno neotu|ivo dostojanstvo.

U tom doga|aju Hegel je video ro|enje modernosti i moderne slobode.. Filozofija istorije. Frankfurt: Suhrkamp. on pi{e da je reformacija barjak slobodarskog duha oko kojeg se okupljaju moderne nacije. u istorijskom smislu utrlo put priznanju individualnih ljudskih prava. Kolonialismus und Evangelium: Spanische Kolonialethik im Goldenen Zeitalter.12 Va`ni koraci za razvoj ljudskih prava predstavljaju i dekreti „Petition of Rights“ iz 1628. 2. 243 i dalje. Trier: Paulinus. Munich: R. 1911) tvrde da je isticanje slobodne savesti pojedinca koja se predstavlja kao bitan uslov autenti~ne vere u protestantizmu. Oldenbourg. Me|utim. Vorlesungen über die Philosophie der Geschichte. ti motivi nisu „izvori“ ili „koreni“ iz kojih su se ljudska prava razvila na manje ili vi{e prirodan na~in. nema ni prava. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft. Drugi teoreti~ari sme{taju istorijsko poreklo ljudskih prava u protestantsku reformaciju. Jelinek (Jellinek. G. optu`uju}i evropske konkvistadore za ubistva. Troeltsch Ernst (1911).). V. 10 3. godine.. Zur Geschichte der Erklärung der Menschenrechte. Hegel (2006). Smatra se da je doprinos britanske tradicije obi~ajnog prava u tome {to je ponudila uvid da prava zahtevaju pravni lek da bi postala delotvorna. Strogo govore}i. Kori{}enje teleolo{kih metaO Las Casasu vidi Höffner Joseph (1972). jer „tamo gde nema leka. Beograd: Fedon. godine i „Habeas Corpus Act“ iz 1679. Ljudska prava nisu „prirodan“ u~inak okcidentalne tradicije . 11 Hegel Georg Friedrich Wilhelm (1986). Die Bedeutung des Protestantismus für die Entstehung der modernen Welt. B. prev. izd. 496. F. 3. „Die Erklärung der Menschen und Bürgerrechte. 60–62. 13 Nav. „Die Begründung der Menschenrechte im englischen und amerikanischen Verfassungsdenken des 17 und 18 Jahrhunderts.11 Tri generacije posle Hegela. 12 Jellinek Georg (1974).” u: Roman Schnur (ur. nije neproblemati~no tvrditi da takvi i sli~ni motivi okcidentalne tradicije predstavljaju neposredne istorijske prete~e moderne ideje ljudskih prava. 1–77. plja~ke i genocid. Zec.tre}i program LETO–JESEN 2009.10 Zbog toga se prirodnopravna tradicija ~esto svrstava u jedan od najva`nijih izvora ljudskih prava u zapadnoj tradiciji. izd. prema Stourzh Gerald.).“13 Lako bismo mogli dodavati primere tradicionalnih humanisti~kih motiva koji su bili povezani s razvojem ljudskih prava. 81. Werke 12.” u: Böckenförde and Spaemann (ur. to jest za brutalne zlo~ine koji kr{e prirodno pravo. U svojoj filozofiji istorije. Menschenrechte und Menschenwürde: Historische Voraussetzungen–säkulare Gestalt–christliches Verständnis. Upor. 134 vatreni branilac „prirodnih prava“ Indijanaca u Ju`noj Americi. 1895) i Trel~ (Troeltsch.

primera radi. poznato da biblijska tvrdnja po kojoj je svaka li~nost „lik Bo`ji“. Ideja duhovne jednakosti pred Bogom je utoliko odista imala eti~ke posledice. ljudi `iveli u odnosu politi~ke dominacije i podre|enosti. 15 Pavle moli Filemona da primi Onisima kao brata – „ne vi{e kao roba nego vi{e od roba“ (Filemon 16) – i da ga ne kazni. „Universality and the Inescapability of History: How Universal Is a Declaration of Human Rights. Dobro je. Ne samo {to je nejednakost pred zakonom odlika prirodnog prava koje je posledica „pada“ ve} ona pripada savr{e14 Iako je u predmodernoj istoriji Evrope postojala povr{na ideja o subjektu kao nosiocu prava. Dostignu}a nekog gra|anskog dru{tva dovode se. prema tome. koja se smatra dokazanom i pre no {to je rasprava po~ela. Problem s kulturno-esencijalisti~kom perspektivom je u tome {to izlazi da ljudska prava poti~u iz „kulturnih gena“ izvesne kulture ili religije koja. ne suprotstavlja ropstvu kao takvom.15 I Aurelije se. uprkos svom insistiranju na eti~kom jedinstvu svih ljudi u ljudskoj porodici. Uistinu. pola`e pravo na to da tvrdi kako su ljudska prava ekskluzivan rezultat njenog nasle|a. Aurelije uzdi`e skromnost svoga oca govore}i da on nikada nije obra}ao pa`nju na „pristojnost svojih robova“. Ali se Pavle u politi~kom smislu nikada nije suprotstavio ropstvu. jedna od mogu}ih opasnosti preteranog u~itavanja ove ideje u evropsku pro{lost u tome je {to podsti~e esencijalisti~ko mi{ljenje. ^ak bi i u raju. Pavle }e ~ak oterati odbeglog roba Onisima njegovom gospodaru Filimonu. . te su se ideje razvijale u specifi~nom istorijskom kontekstu da bi proizvele modernu koncepciju gra|anskog dru{tva i gra|anskih prava. Premda sveti Pavle isti~e duhovnu jednakost slobodnjaka i roba.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA fora kao {to su „izvor“ i „koren“ krije u sebi opasnost od kulturnog esencijalizma. 16 Aurelius Antoninus. The Communings with Himself. ~ime se predstavljaju kao ne{to {to nadilazi kulturna sredstva drugih dru{tava da stvore sli~ne institucije. u vezu sa misterioznom i nedefinisanom odlikom evropske kulture ili „zapadnog duha“. Menschenrechte zwischen Universalisierungsanspruch und kultureller Kontextualisierung: Loccumer Protokolle 10/93. 81. Indijski filozof Kavirad` (Kaviraj) kritikuje ovaj esencijalist~ki stav na slede}i na~in: 135 Upustimo li se u bli`e razmatranje. sli~no tome.14 Kaviraj Sudipta (1993).“ u: Hans May and Sybille Fritsch-Oppermann. ve} umesto toga savetuje: „Svaki neka ostane u onom zvanju u kome je priznat“ (I Kor 7:20). 19. nije i{la u korak sa zahtevima o jednakosti pred zakonom. on se nikada ne upu{ta u kritiku institucije ropstva koja pripada dru{tvenoj stvarnosti. tvrdi Akvinski. naime. Rehberg-Loccum: Evangelische Akademie Loccum.16 Toma Akvinski ropstvo prepoznaje kao posledicu prvobitnog greha Adama i Eve. postaje nam jasno da se ranije pomenuti humanitarni motivi ne mogu proglasiti predmodernim ekvivalentima modernih ljudskih prava.

„Was kann die Ethik des Thomas von Aquin zur kritischen Klärung und Begründung der Menschenrechte beitragen?“. Trel~ na tom tragu isti~e da prihvatanju verskih sloboda u anglo-saksonskim zemljama put ne utire glavna struja protestantizma koliko „pastorci reformacije“ (to jest pojedina~ni disidenti i marginalizovane protestantske denominacije)18. Mainz: Grünewald. Pozivaju}i se na „Petition of Rights“ iz 1628. u: Johannes Schwartländer (ur. Jasno je da je za taj hijerarhijski pogled na svet od samog po~etka neprihvatljiva ideja ljudskih prava u smislu u kojem ih danas shvatamo kao prava na jednake slobode i u~e{}e u politi~kom `ivotu. Luterovo (Luther) isticanje duhovne slobode svih hri{}ana i duhovne jednakosti svih vernika nije trebalo da dovede u pitanje postoje}i dru{tveni i politi~ki poredak. godine. 18 Troeltsch. ona mora biti samo posredna. parlament ka`e kralju: „Va{i podanici su nasledili ovu slobodu“. pribojavaju}i se da bi to dovelo do neke nove pravne doktrine koja bi podrila osloba|aju}u teolo{ku poruku jevan|elja. Nema sumnje da je reformacija ozna~ila preokret u teolo{kom mi{ljenju. Najzad. 136 nom bo`anskom poretku i pre pada. ni engleska tradicija obi~ajnog prava ne vodi direktno ljudskim pravima. 62. Tako|e treba izbe}i prenagla{avanje uticaja protestantske reformacije na istorijski razvoj ljudskih prava. Modernes Freiheitsethos und christlicher Glaube: Beiträge zur Bestimmung der Menschenrechte. zahtevaju}i svoje povlastice ne na osnovu apstraktnih principa „kao 17 Engelhard Paulus (1993). univerzalnim pravima kakva je propagirala Francuska revolucija. dru{tveni red i imetak. Uistinu je zna~ajno da se u srednjovekovnoj filozofiji termin dostojanstvo koristio u mno`ini. koji je nazvan Peticija prava. u {ta spada i nejednakost me|u ljudima koja se ogleda u njihovom dru{tvenom i pravnom statusu. Prema tome. ~ime se ukazuje na razlike u ljudskom dostojanstvu u skladu s razlikama koje je u feudalnom dru{tvu donosio stale`. 138–164. u srednjovekovnoj je kosmologiji u samom temelju lepote hijerarhijskog poretka stvari. ukoliko uop{te mo`emo govoriti o vezi izme|u reformacije i moderne ideje ljudskih prava.). Upravo je suprotan slu~aj: Luter je ~inio sve da ne pome{a duhovno oslobo|enje i politi~ke i pravne zahteve. Me|utim.tre}i program LETO–JESEN 2009. Die Bedeutung des Protestantismus für die Entstehung der modernen Welt.17 Nejednakost. . po{to se suprotstavila hijerarhiji klera u srednjem veku. Hijerarhijsko shvatanje stvaranja uti~e ~ak i na smisao koji u srednjem veku ima pojam ljudskog dostojanstva. O tome nam pre svih mo`e posvedo~iti Berk (Burke) koji tradicionalna prava Engleza suprotstavlja po pretpostavci apstraktnim. Berk isti~e da engleska tradicija tretira prava kao posebno nasle|e koje se prenosi s generacije na generaciju: U ~uvenom zakonu iz tre}e godine vladavine ^arlsa I.

71. u: Marx-Engels Werke. Die Menschenrechte: Herkunft-Geltung-Gefährdung. u ljudskim pravima tako|e vidi manifestaciju bur`oaske ideologije koja podriva solidarnost zajednice. „Prilog jevrejskom pitanju“. ~oveka kao takvog. i Hegel }e sli~no tome `estoko napasti „apstraktnost liberalizma“. u Walter Odersky (ur. „Pojam politi~kog“. tom. 22 Hegel. „Deconstruction of the ’Rule of Law’: Carl Schmitt’s Philosophy of the Political. Reflections on the Revolution in France.“24 Ponekad se ~ak ~ini Burke Edmund (1910). pravnik i desno orijentisani hegelovac. Oxford: Clarendon.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Berk tvrdi da se prava na slobodu nikada ne mogu stvoriti ve{ta~ki na temelju univerzalne jednakosti ve} se na njih mora gledati kao na posebnu istorijsku ba{tinu u okviru odre|ene nacije.. Hans Kelsen. Grieve. 23 Marx Karl (1970). element dezintegracije: „Svi ovi elementi dezintregacije jasno ciljaju podre|ivanju dr`ave i politike ili individualisti~koj i privatnoj moralnosti ili prvenstvu ekonomske ra~unice. 19 prava ~oveka“. Marks (Marx) nagla{ava da Francuska deklaracija iz 1789. 116. Budu}i da su u istorijskoj vezi sa puko privatnom moralno{}u pojedinaca i liberalnom ekonomijom. individualna ljudska prava su. Der Begriff des Politischen. Upor. prev. East Berlin: Dietz. na sebe ograni~ena individuuma. 1910. Upor. „Aktuelle Gefährdungen der Menschenrechte“. Takva kritika pripada istoriji Zapada jednako koliko i sama ideje ljudskih prava. Danilo Basta. pravo ograni~ena. 535. 1. „Ali ~ovjekovo pravo na slobodu ne bazira se na vezi ~ovjeka s ~ovjekom.“ Archiv für Rechts und Sozialphilosophy 82: 379–396. Upor. 24 Schmitt Carl (1963). U skladu s Berkovim zaklju~cima.22 Iz levohegelovske perspektive. „Zur Judenfrage“. Videti i Bielefeldt Heiner (1996). Beograd: Filip Vi{nji}. Uvod A. and Hermann Heller in Weimar. Düsseldorf: Patmos. kao na partnerstvo „ne samo izme|u `ivih ve} i izme|u onih koji su umrli i onih koji }e se tek biti ro|eni“. Karl [mit.21 Kritikuju}i Francusku revoluciju. nego naprotiv na odvajanju ~ovjeka od ~ovjeka. Vorlesungen über die Philosophie der Geschichte. Edmund Berk (2001). 75. 21 Valadier Paul (1994). br. ve} kao prava Engleza i kao o~evinu koju su im ostavili njihovi preci. ka`e [mit. 20 Ibid. Stanko Bo{njak. Karl Marx (1989). 42–43. Zagreb: Naprijed. To je pravo toga odvajanja. to jest. Dyzenhaus David (1997). @ozef de Mestr (Joseph de Maistre) ironi~no tvrdi da nikada nije video taj subjekt ljudskih prava. Legality and Legitimacy: Carl Schmitt.20 Berkova polemika o Francuskoj revoluciji predstavlja rani primer kritike ljudskih prava. Razmi{ljanja o revoluciji u Francuskoj. 25. 364. London: Dent. prev. 102:27–82. 30. J. u: Rani radovi. Berlin: Duncker & Humblot.“23 [mit (Schmitt). prev. Ljiljana Nikoli}. Tre}i program II1995.).19 137 . godine propagira samo prava izolovanog i sebi~nog pojedinca.

27 Senghaas Dieter (1994). 112. On isti~e da su ta prava „dostignu}a do kojih su doveli dugotrajni politi~ki sukobi tokom procesa modernizacije Evrope. prili~no dugo odbacivala ljudska prava. Munich: Piper. 138 da se i Hana Arent (Hannah Arendt) priklju~uje kritici ljudskih prava. Wohin driftet die Welt? Über die Zukunft friedlicher Koexistenz. Ljudska prava nisu „prirodan rezultat“ humanitarnih ideja koje su duboko ukorenjene u kulturnim i verskim tradicijama Evrope. 137 i dalje. Düsseldorf: Patmos. izd. Naprotiv. Zapadnjaci su tako|e morali (i jo{ uvek moraju) da se izbore za po{tovanje svojih prava. katoli~ka crkva kona~no prihvata ljudska prava i verske slobode na Drugom vatikanskom saboru. Posle perioda pa`ljivog pribli`avanja stavova koji po~inje krajem XIX veka. Izvori totalitarizma. Arent isti~e da ljudi vi{e `ele da budu prepoznati kao pripadnici posebnih kulturnih i politi~kih zajednica nego kao apstraktna ljudska bi}a.tre}i program LETO–JESEN 2009. 466. Die Menschenrechte: Geschichte. 2. godine. Ona nipo{to nisu ve~no nasle|e nekog izvornog evropskog kulturnog zave{tanja.“27 25 Arendt Hannah (1974)t. navode}i ih kao primere ozbiljnih gre{aka modernog doba.26 Po~ev od protestnog pisma pape Pija VI protiv Gra|anskog ustrojstva francuskog sve{tenstva iz 1791. prev. . Slavica Stojanovi} i Aleksandra Bajazetov-Vu~en. ve} i zagovornici autoritarne dr`ave.. Beograd: Feministi~ka 94. U tom dokumentu papa Pije IX o{tro osu|uje slobodu veroispovesti i slobodu {tampe. odnosno tek {ezdesetih godina XX veka. katoli~ka crkva je vi{e od jednog stole}a imala ulogu najuticajnijeg protivnika ljudskih prava uop{te i verskih sloboda posebno. 26 Hilpert Konrad (1991).TheologieAktualität.25 Konzervativan kriti~ki stav prema ljudskim pravima bio je rasprostranjen me|u hri{}anskim crkvama u zapadnoj i centralnoj Evropi. ^injenica da je katoli~ka crkva. Upor. Antiliberalne struje bile su jake i me|u predstavnicima crkava koji su se pribojavali da }e emancipatorski duh ljudskih prava razoriti moralno tkivo hri{}anskog dru{tva i hijerarhijsku strukturu sve{tenstva. ukazuje nam na to da se ljudska prava ne mogu prikladno opisati kao „organska“ posledica okcidentalne istorije i kulture u celini. Frankfurt:: Suhrkamp. objavljen je veliki broj antiliberalnih papskih dokumenata. Elemente und Ursprünge totaler Herrschaft. godine. Bore}i se za svoja ljudska prava. Zenghas (Senghaas) s pravom odbacuje kulturno esencijalisti~ko tuma~enje ljudskih prava. Traumatizovana antiklerikalnim radikalizmom jakobinske faze Francuske revolucije.. Osvr}u}i se na situaciju u izbegli~kim logora posle dva svetska rata. {to do`ivljava vrhunac sa „Syllabus Errorum“ 1864. Hana Arent (1998). kao i ostale hri{}anske crkve. suo~avali su se s otporom koji nisu pru`ale samo tradicionalno privilegovane grupe poput aristokrata.

Kada bi ljudska prava implicirala apstraktno podvajanje tradicije i modernosti. Faktizität und Geltung: Beiträge zur Diskurstheorie des Rechts und des demokratischen Rechtsstaats. Zapravo. Der multikulturelle Traum: Von der Subversion des Rechts und der Moral. Nema~ki filozof Ebeling (Ebeling). me|utim. u skladu s ovom dihotomijom. filozofskim ili kulturnim tradicijama. Retrospektivna kriti~ka veza izme|u ljudskih prava i zapadne tradicije 139 . Habermas otuda sugeri{e da ljudska prava pripadaju „posttradicionalnom“ normativnom rezonovanju koje je.29 Aludiraju}i na bitku kod Tura i Poatjea 732.30 Habermas Jürgen (1992). A to bi bila problemati~na teza.28 Termin posttradicionalno ispravno ukazuje na to da se u modernim okolnostima normativno opravdanje ne mo`e obezbediti pukim pozivanjem na tradicionalne autoritete. onda bi oni koji i dalje neguju svoje verske i kulturne tradicije bili pojmovno isklju~eni i uskra}eni za pun pristup ljudskim pravima. prema njegovom mi{ljenju. njih na snagu stavlja ljudsko zakonodavstvo. 29 Ebeling Hans (1994). umesto toga. krug ljudi koji prihvataju ljudska prava bio bi. kako on isti~e. Suprotno onima koji su `iveli u premoderno vreme. 75. Ebeling zahteva novu intelektualnu borbu zapadne modernosti protiv priliva „premodernih“ muslimanskih imigranata i azilanata. 28 4. koji u ovom trenutku. ve} postoje teoreti~ari koji odobravaju takav dihotomni stav. ljudi u modernim dru{tvima vi{e ne mogu da pribegnu nekim manje ili vi{e neupitnim autoritarnim tradicijama da bi dobili normativno usmerenje. ideologiji koja u svojim ishodima verovatno nije ni{ta manje isklju~iva od esencijalisti~kog izjedna~avanja ljudskih prava sa odre|enom listom ekskluzivno „zapadnih“ ili „hri{}anskih“ vrednosti. Na normama se. na primer. godine kada su Franci stali na put muslimanskoj invaziji. 129. ograni~en na one koji implicitno ili eksplicitno prekidaju vezu sa svojim verskim. te im se stoga mo`e i suprotstaviti i uputiti kritika. Drugim re~ima. Termin nas..OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Ljudska prava podrazumevaju dalekose`ne normativne promene u razumevanju politike i zakona. mo`e dovesti i u zabludu. bar na~elno. zagovara ideju da bi ljudima koji reprezentuju „premoderne“ kulture i religije. po{to potkrepljuje ideju da posttradicionalna ljudska prava zahtevaju potpun raskid s tradicijom. izgubila u ideologiji progresa. trebalo oduzeti pravo da imigriraju i da uzimaju politi~kog u~e{}a u evropskim dru{tvima. 30 Ibid. Frankfurt: Suhrkamp. osvajaju zapadna dru{tva. posebno muslimanima. Hamburg: Europäische Verlagsanstalt. Univerzalna ljudska prava bi se na kraju. aktivno radi. zamenilo tradicionalne forme etike ~iji su koreni u religiji ili metafizici. Rad hri{}anskih ili okcidentalnih misionara bi se zamenio modernisti~kom mission civilisatrice koja je namenjena „premodernim“ kulturama i pogledima na svet.

daju povoda za „kulturnu enkulturaciju“ ljudskih prava. da budemo precizniji. posve}enost crkve ljudskim pravima otuda nije u neskladu s hri{}anskom tradicijom. 41. jer je „namera reformatora bila da ~ovek nau~i da treba pustiti Boga da bude Bog. eksplicitno izra`ava uva`avanje modernog shvatanja ljudskog dostojanstva. s revidiranom i modernizovanom verzijom hri{}anske tradicije koja vi{e odgovara `ivotu hri{}ana u modernom dobu. Iako predstavlja noviju pojavu. ljudska prava ne mogu biti „posttradicionalna“ u smislu prostog raskida s kulturnom i verskom tradicijom.31 Dignitatis humanae. a da svet ostane svet“. to jest. ur. godine. 33 Moltmann Jürgen i Jan Milic Lochmann (ur. ona ne predstavlja potpun raskid s katoli~kom tradicijom. Geneva: Lutheran World Federation. engleski princip „vladavine prava“. deklaracija nastala tokom Drugog vatikanskog sabora 1965. naravno.32 Radni materijal koji je objavila Svetska asocijacija reformisanih crkava 1976. Za to nam slikovit primer ponovo pru`a katoli~ka crkva. zasnovanog na ljudskoj slobodi i odgovornosti. privilegija koju imaju jedino hri{}ani. U ljudskim pravima katoli~ka crkva zapravo po~inje da prepoznaje moderan na~in za{tite onog bezuslovnog dostojanstva koje pripada svakom ljudskom bi}u i koje je oduvek bilo deo hri{}anske poruke. smatram da se ljudska prava mogu smisleno i produktivno povezati s razli~itim tradicijama. 146–148. Posle dugog perioda koji odlikuje odbojnost.33 Povezivanje ljudskih prava s humanitarnim elementima zapadne tradicije nije. iako se mo`e nedvosmisleno tvrditi da je deklaracija Drugog vatikanskog sabora prelomna ta~ka u istoriji crkve. 140 Suprotno toj vrsti apstraktnog podvajanja tradicije i „posttradicionalnih“ ljudskih prava. Lutheran World Federation (1977). tvrdnjama Hilpert. ranomoderno prosvetiteljstvo i druge struje zapadne istorije koje. Theological Perspectives on Human Rights. Die Menschenrechte. Me|utim. Gottes Recht und Menschenrechte: Studien und Empfehlungen des ReformiertenWeltbundes. 31 32 . ako ne i otpor ljudskim pravima. zajedno s verskim slobodama. kako bi ~ovek mogao postati ~ovek. problemati~no ako bi ovaj tip enkulturacije i{ao ruku pod ruku s tvrdnjama o ekskluzivnoj kulturnoj ba{tini. Crkve Luteranske svetske federacije odr`ale su 1977. Po{to takva mogu}nost postoji. Neukirchen-Vluyn: Neukirchener Verlag.tre}i program LETO–JESEN 2009. godine konferenciju na kojoj je ustanovljeno da se sekularna ljudska prava mogu uva`avati sa stanovi{ta hri{}anske Reformacije.. godine isti~e pravo na otpor kao doprinos kalvinisti~ke tradicije razvoju ljudskih prava. katoli~ka crkva ih na kraju ipak prihvata. Protestantske denominacije danas tako|e razumeju i podsti~u ljudska prava u skladu s biblijskim zapovestima i hri{}anskim pregnu}ima. me|utim. Bilo bi. na ovaj ili onaj na~in. 66. renesansu. Tako|e bismo se mogli pozvati i na anti~ku gr~ku filozofiju.) (1976).

Samo u perspektivi ima smisla porediti moderne principe slobode i ravnopravnosti s Luterovim u~enjem o slobodnoj religijskoj savesti i duhovnoj jednakosti svih vernika pred Bogom. U retrospektivi je mogu}e dovesti u vezu ~ak i sekularna ljudska prava sa aspektima ra{~aranosti kosmosa koje nalazimo jo{ u Bibliji. Nasuprot tom obliku esencijalisti~ke aproprijacije. U jednoj takvoj hermeneuti~koj perspektivi. Dakle. dosegav{i svoj vrhunac u modernom dobu. potencijal koji sazreva postepeno tokom istorije. Tako nam deluje da moderna demokratija ima korene u gr~kom polisu. Takav hegelijanski na~in mi{ljenja lako nas mo`e navesti da pretpostavimo kako se ono {to svoje „korene“ nalazi u izvorima neke kulture mo`e legitimno smatrati eksluzivnom ba{tinom te kulture.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA koje proisti~u iz teleolo{kog shvatanja istorije kakvo je kritikovao Kavirad`. Gledaju}i u pro{lost. nu`no je razmi{ljati o kontingentnosti ljudske istorije. filozofske ili kulturne tradicije mogu}e je jedino sa stanovi{ta modernosti. religije i filozofije. s modernog stanovi{ta mo`emo otkriti humanitarne motive iz tradicije koji nam omogu}uju da izgradimo most izme|u sada{njeg i pro{log. plan po kojem ve} u antici postoje „kulturni geni“ ne~eg {to }e kasnije sazreti. godine i u drugim srednjovekovnim i anti~kih dokumentima. Uop{teno govore}i. ~ini se da su moderni standardi ljudskih prava utemeljeni u osnovnim izvorima okcidentalne kulture. Samo. Stvari su upravo suprotne: moderna ideja ljudskih prava odlikuje stanovi{te od kojeg retrospektivno mo`emo otkriti humanitarne motive koji olak{avaju kriti~ku rekonstrukciju kontinuiteta izme|u sada{njosti i pro{losti. Pozivanje na nepredvidljivost ljudske istorije predstavljalo bi prvi korak prema napu{tanju esencijalisti~kog prisvajanja ljudskih prava koja po sebi ne mogu biti jednostavno i isklju~ivo izvedena iz „gena“ neke od specifi~nih kultura. pravdaju Isusove re~i: „Caru carevo a Bogu Bo`je“ (Mateja 22:21). istorije koja se ne odvija kao „prirodan razvoj“ preegzistentnih kulturnih potencijala. Povezivanje ljudskih prava i humanitarnih elemenata jedne verske. ali i iskustva diskontinuiteta i promena. svi lako postajemo „hegelijanci“ koji u lancu istorijskih doga|aja otkrivaju neki skriveni istorijski plan. Osvr}u}i se na pro{lost. ^ak se i modernom sekularizmu mo`e u}i u trag u Bibliji {to. Hri{}anske crkve do dana dana{njeg imaju tendenciju da ne obra}aju dovoljno pa`nje na promene kojima su morale podle}i da bi mogle da 141 . hermeneuti~ka svest bi trebalo da nas podu~i da prethodno pomenute tradicionalne ideje nisu „koreni“ ili „izvori“ u kojima je sadr`an potencijal modernih ljudskih prava. Sli~no tome. Tako|e bi trebalo uzeti u obzir hermeneuti~ko stanovi{te s kojeg posmatramo istoriju. valjalo bi uzeti u razmatranje aspekte kontinuiteta. samo u retrospektivi mo`emo videti analogiju izme|u modernih ideja o ljudskom dostojanstvu i biblijske poruke po kojoj je ~ovek lik Bo`ji. mi mo`emo u}i u trag genezi „vladavine prava“ ve} u Velikoj povelji sloboda iz 1215. na primer. naime.

kao i decenijski gra|anski ratovi izme|u sukobljenih verskih i politi~kih struja. Ukoliko se upustimo u podrobnije ispitivanje ove istorijske ~injenice. niti su sasvim odvojena od okcidentalne tradicije. bar koliko nam je poznato. stanovi{te koje bi od „Zapada“ na~inilo samo geografski termin bez ikakvog kulturnog zna~enja. 34 5. mo`emo otkriti razli~ite – politi~ke. kulturne i religijske – faktore koji su na ovaj ili onaj na~in pomogli da se ljudska prava razviju. dakle. prihvatanje ljudskih prava ne zahteva da napustimo celokupnu tradiciju i usvojimo „posttradicionalno“ stanovi{te. postepeno u~ili kako da postignu mirnu koegzistenciju i saradnju u modernom pluralisti~kom dru{tvu na temelju jednakih sloboda i u~e{}a u vlasti. Kriza tradicije ne zna~i nu`no njenu propast ili jo{ gore zatiranje. krizi koju je podstakao raskol evropskog hri{}anstva u osvit reformacije. Me|utim. bilo bi prikladnije da uva`imo ~injenicu da je prihvatanje ljudskih prava u crkvama zapravo rezultat slo`enog i dugotrajnog procesa u~enja. Me|u te faktore. Ljudi su. Pre }e biti da se pod „zapadnim poreklom“ ljudskih prava misli na prostu ~injenicu da se o ideji univerzalnih prava na slobodu i jednakost. Treba ipak imati na umu da se istorijski prodor ljudskih prava dogodio u vreme kada je tradicionalno evropsko dru{tvo bilo u dubokoj krizi.tre}i program LETO–JESEN 2009. verska netolerancija. 161–162 . bez sumnje. Die Menschenrechte. Iskustva strukturne nepravde – gra|anski ratovi. polemike i reforme koje su neizbe`an deo takvog procesa.34 Samokriti~an osvrt na taj proces koji podrazumeva sve nesporazume. Evropska istorija ljudskih prava kao primer Hilpert. Smatram da ljudska prava nisu ni prirodna posledica evropske kulture i istorije. S jedne strane. svaka kriza donosi ozbiljnu transformaciju tradicije. prvi put govorilo u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. ideja ljudskih prava nije „zapadna“ u smislu da vu~e korene iz gena op{te okcidentalne kulture. to jest u normativnim okvirima ljudskih prava i demokratije. 142 usvoje ideju ljudskih prava i verskih sloboda. ekonomske. da citiramo Polisa i [vaba? O~igledno je da odgovor zavisi od toga {ta podrazumevamo pod „zapadnim poreklom“ ljudskih prava. Umesto da ignori{emo i harmonizujemo tradicionalne konflikte. Vratimo se na{em prvobitnom pitanju: jesu li ljudska prava „zapadni konstrukt ograni~ene primene“. proizvoljna hap{enja i drugi ~inovi dr`avne represije – dali su povoda dalekose`nim politi~kim i kulturnun reformama. S druge pak strane. spadaju i va`ne struje filozofske i verske tradicije Zapada. pru`i}e nam izvrsnu osnovu za me|ureligijski i interkulturni dijalog o ljudskim pravima.

Kantovsko shvatanje ljudskog dostojanstva kao moralne autonomije koja se povezuje s univerzalnim pravima na slobodu i u~e{}e u javnom `ivotu. Iako se ne mogu prosto izvesti iz ove tradicije na deduktivan ili esencijalisti~ki na~in. Political Theory. Istorija ljudskih prava na Zapadu ne predstavlja obavezuju}i „model“ koji omogu}ava da predvidimo kakvi su izgledi za ljudska prava u ostalim delovima sveta. ljudska prava jama~no nisu ni „posttradicionalna“ u smislu da je neophodno pokidati sve veze koje postoje izme|u koncepcija modernih prava i tradicionalnih eti~kih principa. bili oni razli~iti ili sli~ni. temeljnu afirmaciju dostojanstva odista mo`emo smisleno dovesti u vezu s Biblijom. Nije ovde re~ samo o politi~kom nego i o kulturnom i religijskom otporu.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Moderna svest o slobodi ima eti~ko jezgro u afirmaciji ljudskog dostojanstva. evropska istorija pokazuje da su ljudi koji su se borili za svoja osnovna prava ~esto nailazili na mnoge otpore.35 Me|utim. za {ta je paradigmati~no protivljenje hri{}anskih crkava koje su prili~no dugo bile nerade da stanu uz moderne principe politi~ke emancipacije. 25: 524–558 143 . „Autonomy and Republicanism. kako je obi~no nazivamo. Mo`da je jo{ zna~ajnija ~injenica da je samokriti~an stav Evropljana i Amerikanaca prema vlastitoj slo`enoj i zamr{enoj istoriji ljudskih prava nu`an uslov da se prevazi|e sumnja brojnih ljudi da „Zapadnjaci“ borbom za ljudska prava naprosto poku{avaju da nametnu vlastite kulturne vrednosti i norme na imperijalisti~ki na~in. Istorija ljudskih prava na Zapadu mo`e dati primer – ne paradigmu kao takvu. S druge strane. niti bi zapadna istorija trebalo da bude prekrivena „velom neznanja“ u ime tobo`e neutralnog stanovi{ta u me|ukulturnim raspravama. svakako predstavlja specifi~no moderno dostignu}e. ve} puki primer – razli~itih prepreka. s kojima se pobornici ljudskih prava tako|e suo~avaju u „nezapadnim“ kulturnim kontekstima. stoi~kom filozofijom i drugim klju~nim spisima zapadne tradicije. Takvo samokriti~no shvatanje istorije moglo bi da uve}a na{u osetljivost na probleme. pomirenja koje danas nedvosmisleno uklju~uje i crkve koje su u me|uvremenu postale revnosni pobornici ljudskih prava. u evropskoj istoriji postoji i mogu}nost kriti~kog pomirenja modernosti i tradicije. Budu}i da smo suo~eni s prili~no rasprostranjenim nepove35 Bielefeldt Heiner (1997). Ta je sumnja veoma rasprostranjena u muslimanskim zemljama ~ije je stanovni{tvo bilo pogo|eno evropskim kolonijalizmom. sti~u se dva sistemati~na uvida koji mogu biti od pomo}i u me|ukulturalnom normativnom dijalogu. Vol. zemljama koje i dalje ugro`ava zapadni imperijalizam. dostignu}a i poraza u dugotrajnoj borbi za ljudska prava. Ukoliko se prou~i evropska istorija ljudskih prava. procesa u~enja. nesporazuma. S jedne strane. uprkos svoj novini univerzalnih ljudskih prava. Immanuel Kant’s Philosophy of Freedom“.

Demokratie und Menschenrechte in Nordafrika.36 Da bismo ozbiljno razmotrili to temeljno iskustvo. to jest iz tradicionalnih i fundamentalisti~kih tuma~enja {erijata koja ga pretvaraju u sveobuhvatni sistem normativnih regulacija koje mogu da imaju politi~ku primenu. dru{tvenih i kulturnih faktora koji staju na put ili idu u prilog implementaciji ljudskih prava.37 S druge strane. proces u kojem tvrdnje o kulturnoj ba{tini vi{e ne bi imale dominantnu politi~ku ulogu. Sukob izme|u {erijata i ljudskih prava . pokazuje suprotno tome da najve}i broj slu~ajeva kr{enja ljudskih prava na podru~uju severne Afrike ne odlikuju specifi~no „islamske“ karakteristike. porodi~nog `ivota. 36 Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima. Imamo li na umu da se osnovne odlike {erijata javljaju ve} tokom prvih vekova istorije islama38. Iako u `enama prepoznaje pravne subjekte.: edition wuquf. Konkretni sukobi se uglavnom usredsre|uju na pitanje rodne ravnopravnosti i verskih sloboda. ekonomskih. kako se navodi u preambuli Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima iz 1948. a da se istorijski prodor ljudskih prava odigrao gotovo milenijum kasnije. 38 Coulson Noel James (1964). godine. 6. Edinburgh: Edinburgh University Press. „povredila savest ~ove~anstva“. Utoliko. 133. Ujedinjene nacije 217 A. te{ko se mo`e pore}i da je veza izme|u islama i ljudskih prava slo`ena i da daje povoda velikom broju problema. uop{te ne bi trebalo da nas iznenadi {to izme|u ta dva normativna sistema postoje razlike i konflikti.) (1992). 37 Faath Sigrid i Hanspeter Mattes (ur. u temelju ljudskih prava nalaze se iskustva strukturne nepravde koja kulminira „varvarskim delima“ koja su. ukoliko se polazi od moderne koncepcije ljudskih prava. kada govorimo o islamskim zemljama taj truizam nije lo{e pomenuti po{to se islamska religija i kultura ~esto predstavljaju kao glavna prepreka uklanjanju neprilika s ljudskim pravima s kojima se susre}u neke od tih zemalja. 144 renjem. decembra 1948. veoma je va`no razjasniti ~injenicu da ljudska prava nisu skup nekih su{tinski zapadnih vrednosti koje treba izvoziti {irom sveta. Me|utim.tre}i program LETO–JESEN 2009. Ti problemi ne poti~u iz islama kao takvog ve} iz islamskog {erijata. usvojena 10. A History of Islamic Law Istorija islamskog prava. moramo se upustiti u zajedni~ki proces u~enja koji vodi uspostavljanju delotvornih mehanizama ljudskih prava. Naprotiv. Rodne razlike u zakonskom smislu posebno su istrajne u pitanjima braka. Hamburg. na primer. Analiza Fata i Matesa (Faath i Mattes). tradicionalni {erijat ne uklju~uje princip jednakosti u pravima za mu{karce i `ene. Trivijalna je opaska da je religija samo jedan faktor u nizu politi~kih. razvoda i nasledstva.

Jedan od najranijih primera ove tendencije predstavlja Mavdudijeva knji`ica. Aldeeb (1994). poput ograni~enja koja se name}u brakovima parova koji ispovedaju razli~ite vere. 159 i dalje. mogu}e je razlikovati ~etiri osnovne pozicije koje obele`avam kao „islamizaciju“ ljudskih prava (poglavlje VII). ove se kazne moraju odbaciti zbog svoje okrutnosti i poni`avanja ka`njenika. Manji broj islamskih zemalja. Sa stanovi{ta ljudskih prava. Postoji nekoliko pozicija koje se nude kao mogu}i odgovor na to pitanje. 41 Ibid. ~ak i u „umerenijim“ zemljama u kojima vi{e nema smrtne kazne zbog prelaska iz islama u neku drugu veroispovest. Uprkos brojnim preklapanjima. Étude et documents. Jo{ jedan oblik kr{enja verskih sloboda odnosi se na {erijatske zabrane „apostaze“. Jedan od na~ina na koji se mo`emo baviti odnosom islamskog {erijata i ljudskih prava jeste da naprosto pori~emo da me|u njima ima ikakvih problema. usled svog bo`anskog porekla. 145 7. danas su jo{ uvek na snazi u ve}ini savremenih islamskih zemalja. 59 i dalje. vidi. 40 Za pitanja o slobodi veroispovesti i ravnopravnosti izme|u muslimanskih i nemuslimanskih manjina. Predstavnici tradicionalisti~kih ili fundamentalisti~kih struja u islamu po pravilu tvrde da je islamski {erijat oduvek priznavao ljudska prava i da. Abu-Sahlieh Sami A.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA te se odlike {erijatskog prava zaista moraju shvatiti kao oblik diskriminacije nad `enama. Ljudska prava u 39 Za detaljniju analizu koja se odnosi i na tradicionalni {erijat i na pravnu situaciju u savremenim arapskim zemljama. nudi apsolutni temelj za za{titu prava i du`nosti svakog ljudskog bi}a.. liberalnu rekonceptualizaciju {erijata (poglavlje IX) i sekularne pozicije (poglavlje X)42.. neki oblici diskriminacije prema verskim manjinama. No. poput prinudnog razvoda braka otpadniká od islama. postavlja se pitanje da li mo`emo do}i do prakti~nih re{enja i kakvim re{enjima raspola`emo. ”Islamische Menschenrechtskonzepte”. Bochum: Dr. 42 Sli~an pregled mo`e se na}i u Stahmann Christian (1994). poput Irana. Sudana i Saudijske Arabije.40 Pored rodne ravnopravanosti i verskih sloboda.41 Suo~eni s ovim konfliktima. suprotne su ljudskom pravu da ~ovek slobodno odlu~uje o pristupanju religiji. i dalje preti smrtnom kaznom otpadnicima od islama. Zeitschrift für Evangelische Ethik 38: 142–192. ibid. 87 i dalje. uprkos islamskoj tradiciji koja neguje versku toleranciju. pragmati~ne pristupe (poglavlje VIII). Les Musulmans faxe aux droits de l’homme: Religion & droit & politique.39 Nadalje. druge pravne sankcije. Winkler. „Islamizacija“ ljudskih prava . kojima se dozvoljava telesno ka`njavanje poput {ibanja ili amputacije odre|enih delova tela. mo`emo govoriti i o {erijatskom krivi~nom zakonu na snazi u nekoliko islamskih zemalja.

45 Uporediti sa zbirkom tekstova (prevedenih s arapskog na francuski) u AbuSahlieh. Iako usvaja jezik modernih prava. svi ljudi su. vodi povr{noj i nekriti~koj „islamizaciji“ ljudskih prava. prema njegovom mi{ljenju. Tendencija da se ljudska prava esencijalizuju na „islamski“ na~in u me|uvremenu pronalazi izraz u brojnim poluzvani~nim dokumentima o ljudskim pravima koje izdaju razne islamske organizacije. uporediti s esencijalisti~kim islamskim tuma~enjima koja za~etak ljudskih prava nalaze u Kuranu i Suni. odnosno idelo{koj koncepciji koja. [tavi{e. Human Rights in Islam. To pak zna~i da ovaj dogmatski tip upu}ivanja na bo`anski temelj ljudskog dostojanstva vodi koncepciji dostojanstva koja. 43 44 . Pod pretpostavkom da su sva ljudska bi}a pozvana da vode `ivot nadahnut vrlinom kako bi udovoljila Bogu. Premda odbacuje „sve razlike koje se zasnivaju na boji ko`e. da ne govorimo o onom ko potpuno odbija da prihvati svoje bo`ansko pozvanje. dakle. Les Musulmans faxe aux droits de l’homme. koja je odr`ana u novembru 1994. nije ni{ta manje esencijaisti~ka od „zapadnih“ ili „hri{}anskih“ interpretacija ljudskih prava. Mavdudi se nikada kriti~ki ne osvr}e na ranije pomenute sukobe {erijata i ljudskih prava. dakako. ajatolah Taskhiri (Taskhiri) iz svetog grada Kum predstavlja konzervativnu islamsku ideju ljudskih prava i zaklju~uje da njihovo potpuno razumevanje pripada isklju~ivo muslimanima.45 Na priMavdudi. 13. u o{troj suprotnosti s prvim ~lanom Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima. Pristupaju}i ovom pitanju ekskluzivisti~ki i dogmatski. jeziku ili nacionalnosti“43. Vidi moj izve{taj s konferencije (na nema~kom) ORIENT: Zeitschrift des Deutschen Orient-Instituts 33 (1995): 19–27. napraviv{i razliku izme|u „potencijalnog“ i „aktualnog“ dostojanstva. na njegovom spisku nediskriminatornih kriterijuma ne nalaze se rod i religija. 146 islamu. rasi. dva najva`nija pitanja oko kojih se spore tradicionalni {erijat i moderna ljudska prava. ajatolah }e kompromitovati ~ak i ideju univerzalnog ljudskog dostojanstva. da se njihovi „koreni“ pripisuju okcidentalnoj tradiciji mo`e se. Radikalni primer esencijalisti~kog islamskog prisvajanja ideje ljudskih prava nude neki iranski predstavnici IV Nema~ko-iranske konferencije o ljudskim pravima. prisutna u zapadnim koncepcijama ljudskih prava. me|utim. Rasprostranjena tendencija. godine u Teheranu. odeljak „Jednakost ljudskih bi}a“ otkriva jedno prili~no ograni~eno shvatanje jednakosti. 461 i dalje.44 Na otvaranju konferencije. Mavdudijev pristup. na kraju krajeva. „potencijalno“ jednaki u svom ljudskom dostojanstvu. slu`i kao odbrana ljudske nejednakosti umesto kao opravdavanje univerzalne jednakosti svih ljudskih bi}a u dostojanstvu i slobodi.tre}i program LETO–JESEN 2009. Taskhiriju je. jasno da onom ko svoju du`nost ispunjava u veri na kraju pripada vi{i stepen „aktualnog“ dostojanstva nego onom ko ne uspeva da iza|e u susret verskim standardima.

“47 Noviji primer te esencijalisti~ke tendencije predstavlja deklaracija „Ljudskih prava u islamu“. {to se posebno manifestuje u poslednja dva ~lana: „Sva stipulirana prava i slobode u ovoj deklaraciji podre|ena su islamskom {erijatu. godine. Postoji engleska i francuska verzija Univerzalne islamske deklaracije ljudskih prava koju je objavio islamski Savet Evrope. Ovaj prevod se ipak veoma razlikuje od originalnog arapskog teksta. nav. pola. Takva koncepcija o~igledno prevazilazi Mavdudijevo i Taskhirijevo shvatanje jednakosti. 9. Geneva: International Commission of Lawyers (1982). podrazumevaju i slede}e: „Islam je prvi priznao osnovna ljudska prava i pre gotovo (~etrnaest) vekova za to ponudio jemstva koja su tek nedavno usvojena u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. ~lan zaklju~uje tvrdnjom koja o~igledno podupire tradicionalnu podelu uloga me|u supru`nicima: „Suprug je odgovoran za izdr`avanje i dobrobit porodice. verskih uverenja. jo{ uvek nije zvani~no potvrdila Islamska konferencija. Iako isti~e jednakost u dostojanstvu mu{karca i `ene. odr`anog 1980. Vidi Müller Lorenz (1996). po~inje na slede}i na~in: „Pre hiljadu i ~etiristo godina.48 Dokument u celini svedo~i o centralnoj ulozi islamskog {erijata koji se pojavljuje kao referentni okvir i uputstvo za tuma~enje deklaracije iz Kaira. dru{tvenog statusa ili po drugim osnovama“. islam je ~ove~anstvu podario idealni kodeks ljudskih prava. politi~kih naklonosti. 49 ^lan 24 i ~lan 25 Deklaracije u Kairu. Les Musulmans faxe aux droits de l’homme. boje ko`e. jezika.“46 Sli~no tome. bez diskriminacije na osnovu rase. me|utim. 120. Säkularismus. zaklju~ci sa seminara o ljudskim pravima u islamu. Hamburg: Deutsches Orient-Institut. Na isti problem nailazimo i na po~etku {estog ~lana ove deklaracije iz Kaira. 47 Navedeno iz francuskog prevoda originalnog arapskog teksta Abu-Sahlieh. godine u Kuvajtu.“ U International Commission of Lawyers. koju su usvojili ministri spoljnih poslova Organizacije islamske konferencije na godi{njem sastanku ove organizacije u Kairu 1990.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA mer. Islamski {erijat je jedini referentni izvor za obja{njenje svih ~lanova ove deklaracije. uvod u „Univezalnu islamsku deklaraciju ljudskih prava“ (1981). 481. und Modernismus. u Conscience and Liberty: International Journal of Religious Freedom 3 (Spring 1991): 90–95. iza koje stoji Islamski savet Evrope (nevladina organizacija koju sponzori{e Saudijska Arabija).“49 U prvom ~lanu deklaracije iz Kaira nagla{ava se da su sva ljudska bi}a „jednaka po pitanju elementarnog ljudskog dostojanstva i osnovnih du`nosti i obaveza. Islam und Menschenrechte: Sunnitische Muslime zwischen Islamismus. Human Rights in Islam 45. 46 147 . Izve{taj sa seminara odr`anog u Kuvajtu u decembru 1980. 48 Deklaraciju. ali ostaje i prili~no nejasna jer jednakost u dostojanstvu nije u jasnoj vezi sa zahtevom za jednakim pravima.

Zabranjeno je na bilo koji na~in prinuditi ~oveka ili koristiti njegovo siroma{tvo ili neznanje da bi se preobratio u drugu religiju ili u ateizam. u toj formulaciji nedostaje odbacivanje ograni~enja koja se odnose na verska uverenja. Oxford: Clarendon. otuda o~igledno odnosi prevagu nad verskom slobodom pojedinca i nad principom ravnopravnosti me|u razli~itim religijama.tre}i program LETO–JESEN 2009. primera radi. rase ili nacionalnosti“. Jo{ vi{e nevolja donosi deseti ~lan u kojem se islam ne predstavlja samo kao privilegovana. Prema tome. Da bi se uhvatili u ko{tac s tim problemom. Utoliko tradicionalne {erijatske prepreke ostvarenju me|ureligijskih bra~nih zajednica ostaju netaknute. I premda konzervativni muslimani ~esto nemaju volje da se upuste u otvorenu kritiku tradicionalnog {erijata. Ukratko. Ukazuje se na to da je potpuna i temeljna implementacija {erijata izvodiva samo u idealnim uslovima kao {to je bio slu~aj s prvobitnom islamskom zajednicom u Medini. 148 petom ~lanu koji se tako|e bavi pitanjima porodice. sve {to mo`e biti korisno za dru{tvo moglo bi se opravdati time da je u skladu s {erijatom ili da je njegov deo. Shodno tome. An Introduction to Islamic Law. unutar mnogih {kola {erijata razvio se tradicionalni humanitarni pragmati50 8. upu}uju}i. Istovremeno. deklaracija iz Kaira predstavlja jednostrano i nekriti~ko islamizovanje jezika ljudskih prava na {tetu njihovog univerzalizma i emancipatorskog duha.“ Za{tita islamske religije kakvu zahtevaju tradicionalna tuma~enja {erijata. No. posebno je upadljiva formulacija da pravo stupanja u brak i osnivanja porodice ne sme biti ograni~eno prema kriterijumima „koji se ti~u boje ko`e. superiornija religija. Pragmati~ne reforme {erijatskog okvira Schacht (1964). pragmati~no se staje na put onim elementima {erijata ~ije bi sprovo|enje moglo da ima ne`eljene posledice. 84 .“50 Osim u pojedinim „puritanskim“ {kolama {erijata. to ne zna~i da su sve promene u kontekstu modernih ljudskih prava isklju~ene. morali su da integri{u pravne elemente neislamskog porekla u obuhvatniji okvir {erijata. Kao {to [aht (Schacht) prime}uje: „Sve dok se sveto pravo formalno priznaje kao religijski ideal. Taj ~lan glasi: „Islam je religija neiskvarene prirode. ono se ne mora u potpunosti primeniti u praksi. na op{te principe kao {to je op{te dobro (maslaha). Odavno su islamski teoreti~ari morali da se suo~e s tim problemom. fleksibilna tuma~enja i prakti~ne primene normativnih pravila oduvek su ostavljale prostora za umerene reforme. po{to pravne norme i institucije neislamskog porekla u muslimanskim dru{tvima nekad igraju prili~no va`nu ulogu. ve} se njime staje na put misionarskom radu me|u muslimanima.

^injenica je da najve}i broj savremenih islamskih dr`ava ne navodi {erijatske kazne u svojim krivi~nim zakonima o~igledno ne predstavlja problem za islamsku populaciju. ~ak i mnogi konzervativni muslimani ~esto zaklju~uju da tako surove oblike telesnog ka`njavanja ne treba primenjivati ukoliko i sve dok se ne ostvari idealno pravedno dru{tvo. mnogi muslimani pominju presedan koji je sproveo drugi kalif Omar.“ Humanitarni pragmatizam. Drugim re~ima. 53 Mayer Ann Elizabeth (1993). 58. zakonska ograni~enja i veoma visoke dokazne zahteve. mnogi muslimani. iako se konceptualne razlike izme|u {erijata i ljudskih prava i dalje smatraju nere{enim. u koje spadaju ~ak i umereni konzervativci. shva}enom u modernom kontekstu ljudskih prava. posmatran prema standardima vremena.“ u: ed. Copenhagen: Nordic Human Rights Publications. po{to ona ne podrazumeva jednakost u pravima.53 Pragmati~no tuma~enje {erijata tako|e je doprinelo stvaranju tradicije verske tolerancije. dakako. ^ini se da i sam Kuran opravdava takav stav.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA zam koji olak{ava mogu}nost posredovanja vrednosnih iskaza zasnovanih na religijskom otkrovenju i prakti~nih potreba svakodnevnog `ivota. Islamic Law Reform and Human Rights: Challenges and Rejoinders. za koga se ka`e da nije dozvoljavao kaznu amputacijom zbog plja~ke u vreme gladi. sumnje da se ta tradicionalna islamska tolerancija ne mo`e izjedna~iti s verskom slobodom. Paris: la découverte. 176. 149 . imaju}i na umu da sura 2:185 nagla{ava: „Bog vam `eli lahko}u. Kao {to [aht nagla{ava. va`no je naglasiti da je „muslimanski svet. Tore Lindholm i Kari Vogt (ur. u na~elu pokazivao ve}u toleranciju i humanost u svom opho|enju prema verskim manjinama 51 Al-Ashmawy Muhammad Said (1989). tradicionalne {erijatske {kole uvode uske definicije takvih zlo~ina. Sasvim suprotno. „A Critique of An’Na’im’s Assessment of Islamic Criminal Justice. Takav na~in razmi{ljanja nije u potpunosti nov. Kada je re~ o ka`njavanju amputacijom. ~ak i oni muslimani koji u teoriji ne pori~u validnost o{trih kazni koje propisuje {erijat ~esto odbacuju njihovu primenu pozivaju}i se na nepremostive prepreke njihovoj prakti~noj primeni. oduvek je postoja „sna`na tendencija da se ograni~i primenljivost hadd kazni [kazni koje su zasnovane na bo`anskom provi|enju] {to je vi{e mogu}e“.52 Da bi se postigao taj cilj. te ne treba da budu deo va`e}ih krivi~nih zakona. 50. 52 Schacht. Nema. danas tako|e omogu}ava kretanje u pravcu postepenog pomirenja s modernim idejama slobode i jednakosti. a ne `eli vam te{ko}u. tipi~an za brojne struje u islamu.51 Od tog presedana. Ipak. primera radi. L’islamisme contre l’islam. An Introduction to Islamic Law.). veruju da okrutni na~ini telesnog ka`njavanja koji se pominju u Kuranu slu`e kao eti~ki ukor.

tako|e mogu}. 148. Recht. poput Hindu religija u Indiji. Iako u teoriji samo „ljudi knjige“ (to jest vernici monoteisti~kih religija otkrovenja) mogu da ra~unaju na toleranciju. 49. godine. poslednja smrtna kazna zbog apostaze navodno je sprovedena 1843. ta je reforma donekle uve}ala mogu}nosti `ena da na sudu dobiju pravno va`e}e razvode. Islam and Human Rights. Islamic Law Reform and Human Rights. mogle uklju~iti u bra~ni ugovor. (1976). na primer. godine muslimanski reformista iz Sudana. CO: Westview. „Staat. koje bi `enama dodelile pravo na sudski razvod u slu~aju da se njen suprug o`eni i nekom drugom `enom. godine. taj je ugovor va`e}i i odredba se priznaje. trebalo je da stane na put poligamiji zvani~nim priznanjem odredbi koje bi se. Otomanski zakon o porodi~nim pravima iz 1917. jer dozvola da se mu{karac o`eni sa vi{e `ena u teoriji podrazumeva da }e mu` mo}i da bude pravedan prema svim svojima `enama (Sura 4:3).58 I dok je validnost poligamije u teoriji ostala nepromenjena. Mahmud Muhamed Taha (Mahmoud Muhammad Taha).56 Kada je u januaru 1985. Boulder.tre}i program LETO–JESEN 2009. 58 Uporedi sa ~lanom 38 Otomanskog zakona o porodici iz 1917. Kako izve{tava Mejer: „Zgro`enost i bes zbog pogubljenja i televizijskog prenosa su|enja za jeres prevagnuli su u dru{tvu. praksa se u izvesnoj meri mogla suzbijati.“ Nav. und Religion im sunnitischen Islam: Können Muslime einen religionsneutralen Staat akzeptieren?“ Essener Gespräche zum Thema Staat und Kirche 20: 45–46. kako ka`e Elizabet Mejer (Elisabeth Mayer)54. Islam and Human Rights: Tradition and Politics. ~ak i me|u sudanskim muslimanima koji nisu imali li~no razumevanje za Tahine teolo{ke pozicije. .“57 Pragmati~ne reforme mogu}e su ~ak i u domenu delikatnih pitanja {erijatskog porodi~nog prava. U svojoj studiji o Zakonskoj reformi u muslimankom svetu. Istovremeno. u: Lindholm i Vogt (ur. „Toward an Islamic Theology of Toleration“.. 55 Mottahedeh Roy P. mnogi sudanski muslimani bili su {okirani. London: Athlone.). Law Reform in the Muslim World.55 Iako se u teoriji apostaza smatra zlo~inom prvog stepena. U tom kontekstu tako|e bi valjalo pomenuti da je na kraju XIX veka ~uveni muslimanski reformator Muhamad Abdo (Muhammad Abduh) tvrdio da Kuran implicitno zabranjuje poligamiju. 56 Johansen Baber (1986). 150 od hri{}anskog Zapada“. a taj je uslov prema sa54 Mayer Ann Elizabeth (1991). godine: „Ako `ena stipulira u svom bra~nom ugovoru da njen mu` ne mo`e da se o`eni drugom `enom i da }e se. Za vreme Otomanskog carstva. u novije doba ima malo primera pogubljenja zbog otu|enja od islama. ona ili druga `ena razvesti. ako on to u~ini. javno pogubljen kao „jeretik“. 57 Mayer. 186. u su{tini je su`ivot muslimana i predstavnika drugih veroispovesti. 26. na voljnoj osnovi. prema Anderson James Norman D. Anderson (Anderson) predstavlja veliki broj impresivnih primera na tom polju.

Oxford: Oxford University Press. Iako treba uzeti u obzir mogu}nosti pragmati~nih reformi samog {erijata. Tada ili trpe ljudska prava zato {to se ne smatraju legitimnim u pravom smislu te re~i. kritiku koja. To jasno ukazuje na ~injenicu da se ni u samom Kuranu nije moglo misliti da bi postoje}e kuransko zakonodavstvo moglo biti u doslovnom smislu ve~no. koje je tokom vremena nepravedno zastrlo su{tinsku normativnu poruku Kurana i Sune.60 Imaju}i na umu Kuran i Sune.“ u: John J. ili se javlja opasnost da }e se konceptualne razlike izme|u {erijatskog prava i ljudskih prava tako uskladiti da }e na kraju nu`no iznedriti neku „islamizovanu“ verziju ljudskih prava. a da istovremeno ne ukine teorijsku vrednost tvrdnji tradicionalnog {erijata. 60 Mahmasani Subhi (1982). postoje}a kuranska zakonodavstva su morala da prihvate postoje}a dru{tva kao svoj referentni okvir. tendencije koje su kasnije u velikoj meri izgubljene. Chicago: University of Chicago Press. Islam in Transition: Muslim Perspectives. premda ne mora nu`no da poziva na rastakanje {erijatske tradicije. Donohue i John L.. Kriti~ka rekonceptualizacija {erijata 59 Esposito Joseph L. 51. Islam. New York: Syracuse University Press. izd. Oni zahtevaju hrabru i iskrenu kritiku islamskog {erijata.61 151 9. (1991). Rahman pi{e: Iako je u duhu zakona Kurana o~igledno usmerenje ka progresivnom otelovljenju osnovnih ljudskih vrednosti slobode i odgovornosti kakvo nalazimo u novijim zakonodavstvima. ve} aktivan i odgovoran tip pokoravanja koji nastoji da zahvati dublje zna~enje principa iz Kurana. treba da vodi potpunoj reviziji shvatanja osnovnih izvora {erijata. „Adaption of Islamic Jurisprudence to Modern Social Needs. To je jo{ jedan primer novog tuma~enja {erijata koji mo`ete voditi postepenim reformama.). . Prema tome. i da ih primeni na potrebe i okolnosti ljudskog dru{tva koje se stalno menjaju.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA mom Kuranu te{ko ispunjiv: „A ne}ete mo}i jednako postupati me|u `enama. 61 Rahman Fazlur (1966). legitimnost ljudskih prava ne mo`e biti osigurana. 39. Sve dok se superiornost {erijata kao bo`anskog i nepromenljivog skupa pravnih normi u teoriji ne dovodi u pitanje. Kurana i Sune. nije nam potrebno slepo ili pasivno podvrgavanje datim legalisti~kim pravilima. makar `eljeli“ (Sura 4:129)59. Islam and Politics. Liberalni reformatori smatraju da se kriti~kim preispitivanjem {erijat mo`e osloboditi mno{tva srednjovekovnog pravnog cepidla~enja. Liberalni muslimanski intelektualci se zato ne zadovoljavaju predlaganjem pukih pragmati~nih reformi. 181–187. 3. tako|e treba biti svestan granica tog pragmati~nog pristupa. Rahman (Rahman) isti~e progresivne tendencije koje svoj izraz nalaze u izvornim normativnim idejama vodiljama islama. Esposito (ur.

64 Rifat Hasan (Riffat Hassan). da se pribli`avaju politeizmu po{to dovode u pitanje jedinstvenost bo`anskog otkrovenja.63 Jasnim razlikovanjem {erijata i fikha. Bog ~ak i an|elima nare|uje da se poklone ~oveku (sura 2:34). Liberalni muslimani potom tvrde da se na~ela ljudskih prava i demokratije mogu dovesti u smislenu vezu s duhom {erijata. A{mavi (Ashmawy).62 A{mavi stoga insistira na tome da se {erijat ne mo`e izjedna~iti s tradicionalnom jurisprudencijom (fikh). nagla{ava da termin „{erijat“ etimolo{ki ne ozna~ava „zakon“ ili „jurisprudenciju“. a da su svi oni ustuknuli u strahu od njegove ponude. pod uslovom da se {erijat prvenstveno razume kao eti~ki i verski. njegovo prvobitno zna~enje bi se moglo razumeti kao „put ka izvoru u pustinji“. Kuran koji je glavni izvor {erijata. Sura 33:72 govori o tome da je Bog na samom po~etku vremena ponudio bo`ansko poverenje (amana) nebesima. 65 Hassan Riffat (1982). On ~ak optu`uje one koji zamagljuju granicu izme|u vo|enja ka otkrovenju i istorijskih oblika jurisprudencije. 152 Pojedini reformatori idu i korak dalje. Fazlur Rahman nagla{ava da. {to je ~esto slu~aj. 101. sura 17:70 nagla{ava da je Bog u~inio ~asnim decu Ademovu. uglavnom dovode}i u pitanje juridi~ke konotacije {erijata. poznati egipatski sudija. iako je bio slab i ranjiv. kao islamsku osnovu za tuma~enje dostojanstva svake li~nosti kao „svrhe po sebi“. zemlji i planinama.65 Ashmawy.“ u: Arlene Swidler (ur. ove i druge stihove iz Kurana ~ita kantovski. 35).tre}i program LETO–JESEN 2009. L’islamisme contre l’islam. ipak unutra{nja hrabrost i `elja da se prevazi|e o~igledno i stremljenje ka idealnom ~ine njegovu neponovljivost i veli~inu“ (str. 124–125.. To otvara konceptualni prostor za istorijsku kritiku kao i za politi~ke reforme u skladu s demokratskim principima i modernim standardima ljudskih prava. me{aju}i ga s rezultatima ljudskog zakonodavstva. Bog je pozvao Adema da bude njegov zastupnik (khalifa) na zemlji. „On Human Rights and the Qur’anic Perspective. ~ime mu je dao poseban status u odnosu na ostala bi}a. dokazuju}i time da je nadmo}an u odnosu na najmo}nije stvari u prirodi uklju~uju}i i nebo i zemlju. S druge pak strane. 56. Ibid. na mnogim mestima isti~e dostojanstvo ljudske li~nosti. ~ovek se pokazao dovoljno hrabrim da svojom voljom preuzme bo`ansko poverenje. 64 Komentari{u}i ovaj stil. New York: Pilgrim. Prema suri 2:30. {to onda predstavlja metaforu za versko i eti~ko vo|stvo u naj{irem smislu. a ne kao legalisti~ki pojam.) Human Rights in Religious Traditions. islamska feministkinja. „te{ko da postoji prodornija i efektnija karakterizacija ljudske situacije i ~ovekove krhke i posrnule prirode. 62 63 . u korpusu normi koje su se obi~no nazivale „islamskim pravom“ mo`e se prepoznati skup kontingentnih rezultata ljudske istorije. Slede}i sli~nu misao.

Chicago: University of Chicago Press.). Transformation of an Intellectual Tradition. „Abdullahi An-Na’im on Constitutional and Human Rights Issues. prema tome. te se ne mogu direktno primeniti na moderno dru{tvo. vidi Ahmed Ishtiaq. An-Naim nije jedini savremeni muslimanski teoreti~ar koji zahteva novi hermeneuti~ki pristup ~itanju Kurana. ali nastoje}i da ih shvatimo. Ona ka`e: Mi danas moramo ~itati te tekstove da bismo ih uop{te razumeli. poput svih velikih ulama pro{losti – ~ak i kada toga nisu bili svesni 66 153 An-Naim Abdullahi Ahmed (1990). upu}uje na razliku izme|u doba otkrovenja i dana{njice. 54 i dalje. u nekima su sadr`ana pravila koja se mogu uva`avati samo kao primeri islamskog na~ina `ivota u odre|enom istorijskom kontekstu. razliku koju uvek moramo uzeti u obzir da bi se prikladno razumeo kuranski tekst.67 Rahman. premda je malo onih koji su sa njim saglasni oko metodolo{kog pristupa. Human Rights. New York: Syracuse University Press. . Mi glasove iz pro{losti koji nam se obra}aju ~ujemo kao da nam govore jezikom koji poznajemo.66 Iako An-Naim ne pori~e bo`anski karakter Kurana u celini. 61–74. Mi tako uvek. Norani Otman (Norani Othman). Na taj na~in. Dok po An-Naimovom mi{ljenju neki kuranski principi odista imaju vanvremenu vrednost. U An-Naimovom pristupu je novo shvatanje da izme|u dva stupnja otkrovenja postoji teolo{ka hijerarhija u rangu: dok sure iz perioda Meke sadr`e ve~ne teolo{ke poruke islama. kritikuje uobi~ajenu egzegezu Kurana kao „fragmentarnu. takore}i na{im sopstvenim jezikom. Ova se razlika oduvek priznavala u islamskoj egzegezi. mi – kao i svi muslimani tokom istorije – u svoje ~itanje tih pro{lih tekstova unosimo okvir sopstvenog vremena i prostora. Islam & Modernity. on uvodi kriterijume po kojima se mo`e praviti razlika izme|u razli~itih stepena vrednosti u samom Kuranu. An-Naim uvodi sistematsku razliku izme|u sura otkrivenih u Meki i sura otkrivenih u Medini. predstavlja neodlo`nu potrebu. An-Naim `eli da razvije modernu verziju islamskog prava koje }e biti u skladu s me|unarodnim standardima ljudskih prava. ad hoc i veoma ~esto ekstrinsi~nu“. na primer. 68 Rahman Fazlur (1982). delovi Kurana iz Medine se uglavnom odnose na specifi~ne potrebe i okolnosti prvih islamskih zajednica. 67 Za kritiku An-Naimove metodologije. 4. predstavnica malezijskih „Sestara u islamu“ (liberalne islamske nevladine organizacije posve}ene promovisanju `enskih prava). and International Law. Na metodolo{kom tragu svog u~itelja Tahe.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Veoma hrabro i istovremeno veoma kontroverzno tuma~enje Kurana nudi sudanski teoreti~ar An-Naim (An-Na’im). Toward an Islamic Reformation: Civil Liberties. te stoga ne mogu biti neposredno obavezuju}i za savremene muslimane.68 Kori{}enje moderne hermeneutike da bi se postiglo istan~anije razumevanje teksta.“ u: Lindholm i Vogt (ur. Islamic Law Reform and Human Rights.

trebalo bi posmatrati kao primenu ove na~elne tendencije u istorijskom kontekstu. Abu Zaidu je bitno da Kuran `enama garantuje dostojanstvo i po{tovanje i da im pru`a pravni status koji nisu imale u predislamsko doba. 179–180.. to versko opravdanje dru{tvenog autoriteta grani~i se s bogohuljenjem. kako da odlu~imo na koji na~in da to sprovedemo u delo ili kuda da krenemo s onim {to smo shvatili. 128. On na taj na~in `eli da unese nov `ivot u duh pravde koji. „The Sociopolitical Dimensions of Islamization in Malaysia: A Cultural Accommodation of Social Change?“ u: Norani Othman (ur.tre}i program LETO–JESEN 2009. 154 Svest o istorijskoj distanci. Da takva ideja mo`e postojati u okvirima islama – koji u potpunosti odbacuje ideju iskupljenja i bilo kakvog posredovanja izme|u vernika i tvorca – istovremeno je i veoma ironi~na i tragi~na. „On Human Rights and the Qur’anic Perspective“.71 – u~itavamo sada{njost u pro{lost iz koje tra`imo vo|stvo za na{ savremeni `ivot. konkretni detalji. kao {to je re~eno u Kuranu. ostavljeni s problemom. prev. Bilo kako bilo. Ova hermeneuti~ka svest istovremeno poma`e da se izborimo s isku{enjem da naprosto „primenimo“ tobo`e vanvremene kuranske principe na druga~ije dru{tvene okolnosti u trenutku ulaska u XXI vek. ali se ne odnose na su{tinske poruke Kurana. U svetlu islamskog upozorenja da transcendenciju bo`anskog tvorca nikada ne smemo spojiti s onim {to stvara. 70 Abu Zaid Nasr Hamid (1996). jedan je od na~ina da budemo pravedni prema tekstu Kurana. Pored drugih stvari. Shari’a Law and the Modern Nation-State: A Malaysian Symposium. posmatra kao `enin ulaz u raj ili pakao i kao sudija o njenoj kona~noj sudbini. Ona zato sarkasti~no isti~e: Mu` se. Ti istorijski detalji ne bi trebalo da spre~e moderne muslimane da nastave u smeru pravde i jednakosti. . Frankfurt: dipa. Profesor Abu Zaid (Abu Zaid) ima sli~no mi{ljenje.). jer veruje da je na~elna tendencija kuranske pravde uspostavljanje jednakosti me|u svim ljudskim bi}ima. 63.69 69 Othman (1994). s arapskog na nema~ki Chérifa Magdi. 71 Hassan. le`i u su{tini eti~kih principa Kurana.. Hasan tvrdi da se izgovor koji Boga koristi da bi se legitimizovali zemaljski odnosi mo}i mora odbaciti kao kr{enje islama.70 Rifat Hasan nudi nedvosmisleno feministi~ko ~itanje Kurana. u stvari. Cilj njegovog predloga nove hermeneutike jeste da kriti~ki izvu~e vode}e principe Kurana iz mnogih istorijskih detalja koji spadaju u okolnosti otkrovenja. prema njegovom mi{ljenju. kao {to su razlike me|u mu{karcima i `enama po pitanju nasle|ivanja. Prema njenom mi{ljenju. Islam und Politik: Kritik des religiösen Diskurses. Ona naro~ito napada tradicionalnu rodnu hijerarhiju koja suprugu ~esto pru`a kvazibo`anski autoritet. Kuala Lumpur. Malaysia: Sisters in Islam Forum. Abu Zaid zahteva reformu islamskog zakona o nasle|ivanju. tvrdi Otman. Ona prvenstveno upu}uje na strogu monoteisti~ku veru koja je u teolo{kom smislu sr` islama.

Conscience and Liberty:International Journal of Religious Freedom 3 (Spring 1991): 31.72 155 Islamski monoteizam koristi se i kao argument za promovisanje svetovnog razumevanja prava i politike. mo`e shvatiti i u emancipatorskom smislu. dostupan je u Revue des Études Islamiques. verska sloboda u su{tinskom i krajnjem ishodu predstavlja ~in po{tovanja bo`anskog suvereniteta i nedoku~ivosti njegovih planova koji se ti~e ~oveka. 75 Francuski prevod ove knjige (L’islam et les bases du pouvoir). isto ono u~enje iz kojeg fundamentalisti~ki autori poput Mavdudija izvode autoritarne politi~ke posledice. 7 (1933). Jedan od prvih branitelja politi~kog sekularizma u islamu bio je Abdarazik (Abdarraziq). po{to monoteizam pru`a teolo{ku osnovu koja se suprotstavlja odnosima apsolutne mo}i me|u ljudskim bi}ima. Politi~ki sekularizam ne predstavlja popularnu poziciju u mnogim islamskim zemljama. Die Welt des Islams. On je ube|en da po{tovanje nedoku~ive bo`anske volje podrazumeva i po{tovanje unutra{njih uverenja drugih ljudskih bi}a. Politi~ki sekularizam u islamu .OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA Argumentacija Rifat Hasan dokazuje da se islamsko u~enje o strogom monoteizmu. originalno napisane na arapskom jeziku. 10. jer ih ~esto vezuju za antireligijsku ideologiju. No. kojem je data velika privilegija da na sopstvenu odgovornost gradi svoju sudbinu na zemlji i u slede}em `ivotu. 163–222. tuni`anski teoreti~ar i posve}eni borac za ljudska prava. koji je u svojoj ~uvenoj knjizi Islam i osnove mo}i (1925)75 po72 Talbi Mohamed.73 ^ak i liberalni muslimani uglavnom pru`aju otpor svetovnim koncepcijama.. 353–391. jer se niko ne mo`e pretvarati da zna kakav je bo`anski plan kada je re~ o pojedina~nim li~nostima. kada poziva na punu implementaciju verske slobode. profesor presti`nog univerziteta Al-Azhar u Kairu. tako|e upu}uje na monoteisti~ku veru. str.. izgleda da u islamskom kontekstu ne postoji izra`ena svest o temeljnoj razlici izme|u politi~kog sekularizma zasnovanog na verskim slobodama. Najzad. Uop{te uzev. i ideolo{kog oblika sekularizma koji stremi proterivanju religije iz javne sfere. koja prevazilazi granice tradicionalne islamske tolerancije. 3: 311–325. „Religious Liberty: A Muslim Perspective“. Vol. i Vol. 73 Wielandt Rotraud (1982). 74 Zbog ovog neslaganja vidi Bielefeldt Heiner (1996). „Zeitgenössische Ägyptische Stimmen zur Säkularisierungsproblematik“. str. 8 (1934). Islam and Christian-Muslim Relations 7. „Secular Human Rights: Challenge and Opportunity to Christians and Muslims“.74 Uprkos tome. postoji izvestan broj muslimanskih mislilaca koji se eksplicitno zala`u za svetovne politi~ke i pravne reforme i upu}uju na izvorno teolo{ke argumente. 22: 117–133. Talbi (Talbi). po{tovanje ljudske slobode zna~i po{tovanje bo`anskog plana. Talbi zaklju~uje da: iz muslimanske perspektive. The World of Islam.

Oni su slobodni da ustanove osnove svog kraljevstva i da organizuju svoje dr`ave na temelju najnovijih koncepcija do kojih je do{ao ljudski duh. Abdarazik isti~e da Kuran ne sadr`i nijedan razra|eni savet o tome kako treba graditi i voditi dr`avu. i nu`no dovodi do sakralizacije politike {to je. {to je uzburkalo emocije u ~itavom islamskom svetu. ne ostaviv{i ni{ta nejasno ili dvosmisleno. sve dok svom narodu nije u potpunosti objasnio pravila religije. A{mavi zbrku religije i dr`avne politike naziva „perverzijom“78. Ako je istina da je Kuran kona~na i potpuna knjiga otkrovenja u {ta veruju muslimanski vernici. 34.“77 Na Abdarazikovom tragu. Shodno tome. To podvajanje otvara prostor za politi~ke i pravne reforme u ime ljudskih prava ~ija se osnovna normativna ideja. Bilo bi bogohuljenje ukoliko bismo mislili druga~ije.76 Abdarazik nadalje tvrdi da se kalifove pretenzije na to da bude verski autoritet.). Zakaria (Zakariya). Dok Muhamed predstavlja bezvremeni verski autoritet kao „pe~at proroka“. 77 Ibid. a ne propa{}u religije: „Muslimani su slobodni da uni{te ovaj istro{eni sistem (kalifatski) pre nego {to se unize i ponize. monoteisti~ka islamska dogma. onda sledi da dr`avna politika ne mo`e biti deo su{tinske poruke islama. drugi egipatski teoreti~ar. samim tim. u antitezi „bo`anskog zakona“ spram „ljudskog zakona“ prepoznaje ideolo{ku konstruk76 Abdarraziq Ali. u: Donohue and Esposito (ur. zahteva da se dr`ava i religija jasno razgrani~e u pojmovnom i institucionalnom smislu. Abdarazik povla~i jasnu pojmovnu razliku izme|u Muhamedove proro~ke i politi~ke uloge. 34. 79 Ibid. Otuda poti~e i njegov zaklju~ak da se kraj kalifata mo`e smatrati osloba|anjem islama. 37. njegova uloga politi~kog vo|e u stvari spada u skup istorijskih okolnosti kakve su zatekle prvu islamsku zajednicu u Medini. Prorok nije napustio ovu zemlju sve dok nije ispunio misiju koju mu je Bog poverio. 85. {to kulminira njegovim zvanjem „Bo`je senke na zemlji“. jer je destruktivna za oba. Islam in Transition. svode na idolopoklonstvo koje u islamu predstavlja jedan od najte`ih zlo~ina. ona obesmi{ljava religiju pretvaraju}i je u instrument svakodnevne politike mo}i.tre}i program LETO–JESEN 2009. 11.. pribli`ava politeizmu79. prema A{maviju. Dok se teokratija u kojoj zemaljski vladari tvrde da im pripada kvazibo`anski autoritet. istovremeno uklapa u eti~ka u~enja Kurana. „The Caliphate and the Bases of Power“. L’islamisme contre l’islam. 78 Ashmawy. 156 zdravio ukidanje kalifata. Tokom celog `ivota.. . prorok nije pravio aluzije ni na {ta {to bi se moglo zvati „islamskom dr`avom“ ili „arapskom dr`avom“. priznanje neotu|ivog dostojanstva svakoj osobi. {titi od kritika u javnom diskursu.

115. Paris: la découverte. sna`ni motivi koji nas podsti~u da se borimo za ljudska prava. {to ~esto i jesu. dok se druga pretvara da govori u ime bo`anskog otkrovenja. Laicité ou islamisme: les arabes à l’heure du choix.80 157 Nasuprot takvoj idelo{koj opsadi bo`anskog zakona. @eleo bih da predlo`im da razumemo ljudska prava kao sredi{te me|ukulturnog „preklapaju}eg konsenzusa“ o osnovnim normativnim standardnima u na{im dru{tvima koja su sve multikulturnija.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA ciju. Zaklju~ak: ka me|ukulturnom „preklapaju}em konsenzusu“ o ljudskim pravima . ne implicira potpuno obesmi{ljavanje kulturnih aspekata. Re~ je o alternativi izme|u dve verzije ljudskog zakona. Istovremeno. Odbacivanje kulturnog esencijalizma. motivi koji zaslu`uju istorijsko priznanje i politi~ko uva`avanje. I u zapadnim i u islamskim zemljama. i ljudskog zakona. oni odbijaju da priznaju svoju kona~nost i da svoje politi~ke projekte prepuste otvorenoj demokratskoj kritici. Ta druga verzija ljudskog zakona je opasna jer neke od svojih pozicija te`i da zasnuje na bo`anskom zakonu. a ne prirodna posledica bilo kakvog „organskog“ razvoja zasnovanog na odre|enim kulturnim genima.. Prema tome. a time svojim strastima i gre{kama pripisuje svetost i nepogre{ivost na koje nema pravo. 11. me|utim. politi~ki sekularizam poku{ava da bude pravedan prema kona~noj prirodi ljudskih bi}a. Otuda se name}e pitanje kako da odr`imo vezu izme|u ljudskih prava i verske ili kulturne tradicije. trebalo odbaciti. poput „okcidentalizacije“ ili „islamizacije“ ljudskih prava. od kojih jedna otvoreno priznaje da je ljudskog porekla. od teokratskih tvrdnji do otvoreno sekularnih ideja. ne upadaju}i pri tom u zamku kulturalisti~ke zablude. politi~ki sekularizam se mo`e shvatiti i kao izraz po{tovanja prema transcendentnosti jednog Boga ~ija se nedoku~iva volja nikada ne sme instrumentalizovati radi politike mo}i. Stoga bi svako kulturno esencijalisti~ko zauzimanje.. Zakaria pi{e: Prava alternativa nije izbor izme|u bo`anskog. Mno{tvenost pozicija koje se iznose u tim raspravama kre}u se od liberalizma do konzervativizma. Suprotno tome. od libertarijanstva do socijalizma. ljudska prava su postala predmet kontroverzi i rasprava. kultura i religija zaista mogu biti. Dobro je 80 Zakariya Fouad (1989). ne postoji tako ne{to kao {to je zapadni ili islamski koncept ljudskih prava po sebi. Oni koji se pozivaju na bo`anski zakon da bi legitimizovali sopstvene politi~ke pozicije i interese u stvari su kona~na ljudska bi}a. Istorijska analiza pokazuje da su ljudska prava zaista oduvek bila politi~ko pitanje. Me|utim.

Nije u pitanju fakti~ki ve} normativni konsenzus. to jest da on mora biti vi{e od kompromisa izme|u svih tih normativnih ube|enja koja postoje u datom dru{tvu. New York: Columbia University Press. Ljudska prava ponekad 81 John Rawls (1993). Ibid. (2) ograni~eni opseg politi~ke pravde u pore|enju sa „sveobuhvatnim“ pogledima na svet i (3) mogu}nost uva`avanja politi~ke pravde iz razli~itih religijskih i filozofskih perspektiva. Upor. Rols stalno nagla{ava da njegov koncept politi~ke pravde prevazilazi puki modus vivendi. ljudska prava nisu od samog po~etka bila kompatibilna sa svim religijskim i filozofskim u~enjima ili s na~inom `ivota jedne kulture. principi politi~ke pravde imaju prakti~ni prioritet nad tim vrednostima i ube|enjima. a ne opis statusa quo. neki od njegovih uvida mogu biti korisni za analizu me|unarodnih ljudskih prava u me|ukulturnoj perspektivi. religija. U takvom konfliktu. 133 i dalje. 1.. 82 Rolsovim re~ima. na primer. Political Liberalism. 158 poznato da je termin „preklapaju}i konsenzus“ skovao Rols (Rawls)81. 169 i dalje.tre}i program LETO–JESEN 2009. D`on Rols (1998). i raznovrsnosti verskih ili filozofskih ube|enja pripadnika tog dru{tva. prev. 58 i dalje. to bolje. Hauard je u pravu kada ka`e: „Za kulturu i zajednicu koja se zasniva na sistematskoj degradaciji moraju postojati izazovi. politi~kih doktrina i tako dalje. autoritarnim vrednostima ili rasisti~kim politi~kim programima. ideologija. ako individualna prava prete takvom dru{tvu. Rolsov „preklapaju}i konsenzus“ utoliko nije samo deskriptivni pojam ve} politi~ki izazov. Liberalni principi politi~ke pravde uklju~uju pravu normativnu su{tinu i samim tim se moraju suprotstaviti. „nerazumske doktrine“ su isklju~ene iz „preklapaju}ih konsenzusa“. Tako je „preklapaju}i konsenzus“ ideal za moderna pluralisti~ka dru{tva. budu}i da ljudi imaju razli~ita ube|enja i da bi trebalo da ipak mogu da se saglase oko nekih osnovnih principa pravde da bi oblikovali zajedni~ki `ivot i saradnju na temelju jednakosti i slobode. univerzalna ljudska prava poseduju kriti~ku normativnu snagu budu}i da mogu da stvore politi~ki i pravni poredak koji se zasniva na slobodi i jednakom u~e{}u. Preuzimam tri aspekta Rolsove teorije i ukratko ih primenjujem na teoriju ljudskih prava: (1) aspekt izvorno normativnih i kriti~kih tvrdnji politi~ke pravde. .82 Na sli~an na~in. Politi~ki liberalizam. Beograd: Filip Vi{nji}. S druge strane. „preklapaju}i konsenzus“ defini{e granice politi~ke toleranicije u liberalnom dru{tvu. Iako Rolsova razmatranja ne upu}uju na me|unarodna pitanja niti pokrivaju pitanja multikulturalizma. Uvode}i ovaj pojam. Ljiljana Nikoli}. Kako su u moralnom smislu zahtevno koncipirana. on nudi konceptualni prostor za pluralizam razli~itih pogleda na svet. Rols `eli da pojasni slo`en odnos izme|u vode}e ideje politi~ke pravde u modernom liberalnom dru{tvu. S jedne strane.

i obilje razli~itih kulturnih izraza. 84 Ovo. To je drugi aspekt koji bih preuzeo od Rolsa. Njegovim re~ima. i reforme koje bi dovele do toga da se ljudi me|usobno priznaju na temelju jednakosti. (1995). ideja politi~ke pravde nije „sveobuhvatna doktrina“ ve} se usredsre|uje na „osnovnu strukturu dru{tva“. Da ovde ne bismo prenaglasili normativnost ljudskih prava. iako imaju zna~ajne u~inke po interpretaciju i razvoj tih tradicija. izgleda kao na~elo preuzeto od Renteln Alison Dundes (1990). International Human Rights: Universalism versus Relativism. CA: Sage. Prema tome. „preklapaju}i konsenzus“ o ljudskih pravima mora prevazi}i najmanji zajedni~ki imenilac me|u postoje}im tradicionalnim vrednostima razli~itih kultura. ona ne mogu poslu`iti kao dobar primer o tome kako voditi `ivot kao individua i kao deo zajednice. 11. uklju~uju}i i napu{tanje tradicionalnog koncepta dr`avne religije. samokriti~nost. Newbury Park. 9. Nije slu~ajno. Iako uspostavljaju politi~ke i pravne standarde. kultura ili religija ne mo`e da tvrdi da je u saglasnosti s ljudskim pravima ako ne postoji spremnost da se sprovedu politi~ke ili intelektualne reforme. mno{tvo religijskih i nereligijskih pogleda na svet. 85 Rols. vredi nazna~iti da je njihov normativni opseg ograni~en. 159 . me|utim. Boulder.85 Politi~ke i pravne institucije na kojima dru{tvo po~iva tako|e mogu biti bazi~ne. Ukratko. ostaje mogu}e. CO: Westview. ali se te{ko mogu nazvati sveobuhvatnim Weltanschauungom. 83 Howard Rhoda E. Human Rights and the Search for Community. neophodno su reforme i priznanje rodnih ljudskih prava. Politi~ki liberalizam. Premda emancipatorski duh ljudskih prava upu}uje izazov autoritarnim tradicijama. da je priznanje ljudskih prava od Katoli~ke crkve teklo paralelno s dalekose`nim promenama doktrine.84 Ljudska prava su normativno izazovni koncept koji zaista zahteva promene. individualnih na~ina `ivota i `ivota u zajednici. niti su nekakav obuhvatan eti~ki kodeks vladanja. ljudska prava niti su „sveobuhvatna doktrina“.OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA zahtevaju da do|e do kulturnog preloma. 2. Njih tako|e ne prate nikakvi rituali i simboli pomo}u kojih ljudi mogu da izraze me|usobno po{tovanje i uva`avanje van sfere politike i prava. Ljudska prava se fokusiraju na politi~ku pravdu i pravednost zakona.“83 Nijedno dru{tvo. Shodno tome. Nema sumnje da univerzalna ljudska prava i tradicionalno kastinsko dru{tvo ne idu zajedno. Ljudska prava ne daju nikakve odgovore na egzistencijalna pitanja o zna~enju `ivota i smrti. To va`i i za ljudska prava. Ona se ne mogu nadmetati s kulturnim i verskim tradicijama. da bi se postiglo kriti~ko pomirenje ljudskih prava i islamske tradicije. na primer. Ljudska prava ne uspostavljaju nekakvu sveobuhvatnu „globalnu etiku“ ili globalno obavezuju}u „gra|ansku religiju“.

Ono {to sam istakao u vezi sa „zapadnom“ tradicijom utoliko se mo`e primeniti i na druge tradicije: uvek treba imati na umu hermeneuti~ki problem da se most izme|u modernih ljudskih prava i izvora verske ili kulturne tradicije mo`e izgraditi jedino u retrospektivi. Ta hermeneuti~ka svest najbolji je na~in da se borimo protiv esencijalisti~kog prisvajanja ljudskih prava. Rols tako|e isti~e da njegova ideja politi~ke pravde. Twiss (ur. slobodu savesti.tre}i program LETO–JESEN 2009. pod uslovom da po{tuju univerzalnu jednakost ljudskog dostojanstva i prava. 116.) (1994). toleranciju. 160 Posve}enost me|unarodnim ljudskim pravima ne treba opa`ati ili propagirati kao moderan oblik misionarskog rada. „Projekt o religiji i ljudskim pravima“. moramo biti obazrivi da nas uva`avanje ljudskih prava sa stanovi{ta razli~itih religija i kulturnih tradicija ne odvede formama esencijalisti~kih pozicija. filozofskim i kulturnim tradicijama. NewYork: Project on Religion and Human Rights. Ideja „preklapaju}eg konsenzusa“ oko ljudskih prava od nas ne zahteva da se zala`emo za svetsko ekumensko pomirenje me|u svim religijama i ideologijama. ne isklju~uje {ire poglede na svet. Bilo bi veoma problemati~no „zasnovati“ ljudska prava na Bibliji. Religion and Human Rights. ideja univerzalnih ljudskih prava mogla bi se lako izgubiti u mno{tvu verskih i kulturnih koncepcija koje se nadme}u oko prvenstva. Isto se mo`e primeniti i na ljudska prava. Kuranu. Usled takvih deduktivisti~kih i esencijalisti~kih pristupa. dostojanstvo i ravnopravnost ljudi i socijalnu pravdu“. iako ne predstavlja „sveobuhvatnu doktrinu“. zaklju~uje da „u gotovo svim verskim tradicijama postoje elementi koji podr`avaju mir. po{to je shvatanje neotu|ivog dostojanstva svakog ljudskog bi}a u osnovi eti~kih principa ljudskih prava i centralni element u~enja razli~itih religija i filozofija. . ~ime se njima oduzima inherentni univerzalizam zbog sukobljenih tvrdnji o tome koja kulturna ba{tina na njih pola`e najvi{e prava. On tvrdi da se osnovna ideja politi~ke pravde mo`e smisleno uva`avati u kontekstu raznovrsnih filozofskih i verskih doktrina. baziran u Njujorku.86 Me|utim. jer su ljudi slobodni da defini{u svoje (individualne i zajedni~ke) identitete – jedni u odnosu na druge. 3. To se posebno odnosi na ideju ljudskog dostojanstva koja ljudska prava mo`e dovesti u vezu s razli~itim verskim. da ne pominjemo nove krsta{ke ratove. S engleskog prevela Anica Milenkovi} 86 Kelsay John i Sumner B. hinduisti~kim svetim spisima ili u~enju Konfu~ija.

o javnosti i pam}enj u .

* U ovom tematu objavljujemo prilago|ene verzije za {tampu izlaganja sa konferencije O javnosti i pam}enju. odr`ane 17. decembara 2009. godine u Beogradu. Politike pam}enja u Srbiji 1989–2009. . u organizaciji Instituta za filozofiju i dru{tvenu teoriju.

kao i komunikativno pam}enje Srbije karakteri{u.Tre}i program Radio Beograda Br. III–IV/2009 UDK: 316." 163 (NE)POLITI^NOST KOLEKTIVNOG PAM]ENJA: KAKO SMO POJELI 20 GODINA?1 GORDANA \ERI] U radu se ukazuje na probleme politika pam}enja u Srbiji u vezi sa doga|ajima iz poslednjih dvadeset godina savremene istorije.11)"1989/. odr`ane 17. pa i sam Institut..75(497. jedinstveni narativ. Katedra za knji`evnost. Politike pam}enja u Srbiji 1989–2009. Autorka ukazuje na odsustvo jedinstvenog narativa o tim doga|ajima.. partikularnost i podeljenost.. 12.11)"1989/. 2 Projekt Spinning out of control: rhetoric and violent conflict. Kulturno. 2009." 930. a ~esto i duboka suprotstavljenost o mnogim pitanjima. na{a akademska zajednica. 143–144. Representations of ’self ’ – ’other’ in the Yugoslav successor states realizovali su Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju. kulturno pam}enje. Ovo je prva konferencija iz okvira projekta Spinning out of control: rhetoric and violent conflict. komunikativno pam}enje. Klju~ne re~i: dru{tveno pam}enje. oblasne studije i evropske jezike Univerziteta u Oslu i Medija centar iz Sarajeva. nacionalno se}anje. pre svega. usled ~ega se u Srbiji te{ko mo`e govoriti o nacionalnom pam}enju ovog perioda.1:316. Pored obaveze predstavljanja dosada{njih reTekst uvodnog izlaganja sa konferencije O javnosti i pam}enju.. Rade}i ~etiri godine na ovom projektu imala sam utisak da uprkos srazmerno najvi{oj participaciji istra`iva~a iz Srbije u odnosu na druge partnere sa kojima smo realizovali ovaj projekt2. u organizaciji IFDT. nedovoljno u~estvuju u osvetljavanju pokrenutih pitanja. 1 . Representations of ’self ’ – ’other’ in the Yugoslav successor states koju organizujemo isklju~ivo za akademsku zajednicu Srbije.75(497.

ur. mnogolika. IFDT/IP „Filip Vi{nji}“. bio je to najva`niji razlog zbog koga sam ponovo poku{ala da na|em sagovornike o temama odnosa javnosti i doga|aja koji su obele`ili prethodne dve decenije. u srpskom slu~aju te{ko mo`emo govoriti o nacionalnom pam}enju ovog perioda. Okviri predstavljanja. re~ju. \eri}. Kolsto. bukvalnom vidu. nema ne~eg poput kolektivnog se}anja u ~istom. Nepostojanje jedinstvenog tuma~enja najbli`e pro{losti evidentno je u onom smislu i funkciji zbog koje se kolektivnom se}anju daje presudan zna~aj: mislim na nacionalno se}anje u njegovoj funkciji potvr|ivanja politi~ki aktivnog identiteta nacije-dr`ave. narativni obrasci. ni u ud`benicima istorije. onda je u pogledu osmi{ljavanja svoje najbli`e pro{losti Srbija i dalje na po~etku. komemorativnih manifestacija. Fabrika knjiga/IFDT. kao i o temama zvani~nog i nezvani~nog zapam}ivanja tih doga|aja i tog vremena. Neki prostori. 164 zultata3 sa ovog projekta. strategije i stereotipi konstruisanja Drugosti u upe~atljivim doga|ajima tokom razgradnje biv{e Jugoslavije: {tampa. Zato.) Ashgate 2009. poput praznika. lica i nali~ja (G. TV i film (G. otvorena za razli~ite na~ine uslovno shva}enog zapam}ivanja i zaboravljanja. 3 To . jer su se}anja varljiva.) Beograd. \eri}. ur.tre}i program LETO–JESEN 2009. nastave istorije. nedvosmislenim.) Beograd. godina u pam}enju nacija ispostavilo se da uprkos ~injenici velikog broja doga|aja i mogu}ih uobli~avanja njihovih zna~enja u poslednje dve decenije. povelja. Kao {to je poznato. deklaracija. neretko opre~na. Ukoliko se taj odgovor ne mo`e na}i ni u njenom dr`avnom kalendaru. ali kada o se}anju govorimo u kontekstu nacionalne dr`ave onda govorimo o njenom radu na javnom se}anju kroz procese uobli~avanja i ujedna~avanja predstava o pro{losti. mesta se}anja i sli~no – Srbija nema nedvosmislen odgovor. oblici. i dalje nije odgovor na glavno pokrenuto pitanje – {ta nove nacije-dr`ave nastale jugoslovenskim raspadom `ele da pamte iz svoje najbli`e pro{losti i kako to ~ine. Ostali razlozi pokretanja pitanja politika pam}enja eksterne su prirode i oni su do{li kao posledica rada na tematski srodnim projektima koji se odvijaju u regionu. ~esto konkurentska se}anja. Ako se ima u vidu da ti procesi podrazumevaju i aktivno zaboravljanje i potiskivanje neprikladsu zbornici radova Intima javnosti. Teorijski. ni u jednom od tipi~nih ~uvara ili ozna~itelja nacionalnog se}anja. 2008. smisao ili pouke zajednica zvani~no proglasi vrednim. ova ~injenica mu je suprotstavljena jer je za dru{tveno pam}enje zajednice relevantno samo ono se}anje koje ona izdvoji i ~ija zna~enja. Media Discourse and the Yugoslav Conflicts: Representations of Self and Other (P. ur. Pam}enje i nostalgija. iz perspektive uobi~ajenih izvora u kojima se izra`ava a potom i istra`uje kultura se}anja. Nastoje}i da odgovorim temi skupa Kultura se}anja: 1992. ^injenica da se}anja na ovaj period svakako postoje kao brojna individualna i grupna.

koji je neretko u sukobu sa faktografijom i ’istorijskom ta~no{}u’. U okviru istorijske nauke dru{tveno pam}enje ima funkciju ideologije jer. i dalje nailazi na plodno tlo. skladnu celinu. godine i onda i{la mimo dominantnih. koje su iz dana{nje perspektive i konteksta o kome govorimo zna~ile ubrzanje osmi{ljavanja/izmi{ljanja nacionalnih se}anja. nostalgija ili `al za pro{lo{}u i naracije o napretku. ’stvarne’ ili ’izmi{ljene’. Politi~ka instrumentalizacija pro{losti mo`da je najkra}a definicija dru{tvenog pam}enja. kao {to znamo u srpskom dru{tvu jo{ nema. konstrui{e i sledi dru{tveno motivisan pogled na pro{lost. neprestano je nadmetanje razli~itih interpretacija onoga {to se dogodilo. osim sporadi~no i o partikularnim pitanjima ili doga|ajima.O JAVNOSTI I PAM]ENJU nih sadr`aja. tj. koja je zanemarila ili nije registrovala zna~aj doga|aja iz 1989. koja se obra}a ~ovekovoj psiholo{koj potrebi za sigurno{}u. treba do{minkavati lice. tako i u ovim tzv. Treba re}i i to da ova jedinstvena istina promenljivih lica. za posedicu ima ’istinu’ kojoj. s istovremenom ili naknadnom ’evropeizacijom’ tih istih se}anja. boljitku nacije. zajednica se tim postupcima istovremeno osmi{ljava kao posebna u odnosu na druge. jasno je da je re~ o poslu bez kraja i konstrukciji u ~ije se odr`anje stalno i mnogo mora ulagati. novim. pre svega. u smislu stalnog napora za ovladavanjem kolektivnom memorijom kroz tra`enje {to primenljivije verzije pro{losti za sada{njost ili projektovanu budu}nost. kojim se oblikuju najva`niji domeni javnog `ivota. vidljiva u istorijskim ud`benicima. tj. kada se spore oko osmi{ljavanja zajedni~ke budu}nosti i tuma~enja zajedni~ke pro{losti. postkomunisti~kim. nacionalni identitet ima mogu}nost da nastane tek kada razli~ite dru{tvene grupe raspravljaju i. istorijska. Re~ je o dogovornom (ili nametnutom) se}anju – zbiru postupaka i procesa usredsre|enih na pro{lost i anga`ovan odnos prema njoj. pa i dru{tvena. Otuda ne iznena|uje ni rezervisanost politike nacionalne istorije. redom i {irom pripadno{}u. ili dru{tvena vera. To je vera. njihovo usagla{avanje (ili uzajamno potiskivanje) i stavljanje u funkciju sada{njih i budu}ih potreba zajednice. kako u tzv. Rad na nacionalnom pam}enju. Zato se u teoriji obi~no ka`e da kao svest o zajedni~kom prostoru. ciljevima i interesima. Kako god posmatran. uskla|ivanjem naci- 165 . ’sigurnim u svoj identitet’ (Kroko). starim nacijama. kojoj jednako slu`e izabrane tradicije. U te`nji da od pro{losti napravi zaokru`enu. uobi~ajeni proces oblikovanja dru{tvenog pam}enja u nacionalnim dr`avama. Njena opreznost u odnosu na ovaj period delimi~no je posledica politike osamdesetih i devedesetih godina. naravno. s novim potrebama. koji bitno uti~u na poimanje identiteta zajednice i stvaranje unutra{nje kohezije. Takve rasprave. tipskih smernica (o~ekivanih i uglavnom sprovedenih u novim nacijama-dr`avama). pa je te{ko o~ekivati da postoje zvani~ni izvori u kojima bi se reflektovala neka od usagla{enih verzija pro{losti.

I to je o~ekivano. koji je i{ao negde te`e negde lak{e. a to je mit Jedinstva. odlikuje partikularnost i podeljenost. pa }e i politika izgradnje njenog ’novog pam}enja’ morati da bude (i ve} jeste) netipi~na u kontekstu drugih postkomunisti~kih dr`ava. a po mnogim pitanjima duboka suprotstavljenost. krenula u druga~ijem smeru. Kao i kulturno pam}enje Srbije. ali je ni u kom slu~aju ne osloba|a njenog posla. jeste ~injenica da je novija srpska istorija medijski ’zapam}ena’ uporedo sa njenim odvijanjem. uprkos njihovoj politizovanosti. te{ko je usvajala dr`avne simbole. kolektivnog zapam}ivanja. na primer.tre}i program LETO–JESEN 2009. Pam}enje i nostalgija. 2009: 83–115. Kasnije je to ’pam}enje’ pre{lo u domen filmske industrije. jedino {to u kontekstu pam}enja nacionalne dr`ave odsustvo jedinstvenog narativa (’majstorske pri~e’) nije pravilo nego izuzetak. 166 onalnih se}anja s vrednostima koje proklamuje Evropska unija. To je. tako i komunikativno koje je za na{u temu va`nije. to nije bio nimalo lak. naizgled lakom slu~aju. Ono {to naizgled ovaj posao unapred obesmi{ljava kao ve} ’zavr{en’. ali ~ak i u tom. kako pokazuje tekst Veronike Bajt. suvi{an ili uzaludan. Videti. ’vi{ak’ od koga ’glava boli’. predvidiv proces. tj. televizijskih prenosa su|enja i u brojne druge oblasti koje sve zajedno. kolektivni identitet najneposrednije se iskazuje kroz zajedni~ko pam}enje formulisano u To je bio. Drugim re~ima. Takva situacija. Zvani~na nacionalizacija njenih se}anja veoma je kasnila u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku. Nema tu velikih nepoznanica: izme|u pluralnih. iz vizure {kolski shva}ene politike pam}enja u nacijama-dr`avama. ogrnuv{i se jugoslovenskim imenom. na primer u Sloveniji. u kojoj svako ima svoju verziju kolektivne pro{losti. sporo i pod pritiskom pre{la s jugoslovenskog imena na srpsko. tradicionalno shva}enoj istoriji i odma`e i poma`e. iz onoga {to dru{tvo kao njene vrednosti prenosi u budu}nost i ~emu u~i svoju decu. iz dana{nje perspektive. tj. jednakovrednih se}anja i amnesti~ke bezvrednosti istih put nije dug. rezultovale nejasnim ’re`imom istine’ u srpskom slu~aju ili njenom (ne)politi~no{}u. me|unarodnih sudova. koje je ve} zna~enjski ispra`njeno posle osamostaljenja Slovenije. ovako ili onako uslovljavaju individualna se}anja na pro{lost i njeno prosu|ivanje. u \eri}. a po mnogim bazi~nim pitanjima do danas nije uspela da izgradi ono {to se smatra uslovom nacionalne dr`ave. jer svako se}anje podle`e zaboravu ukoliko neku od verzija pro{losti zajednica ne akcentuje i ne proglasi vrednom ~uvanja. I tu se otvara {iroko polje za istra`ivanje i propitivanje pluralnih naracija koje su obele`ile prethodni period.: Bajt. 4 . jer se o karakteru bilo kog dru{tva najbolje prosu|uje upravo iz njegovog odnosa prema pro{losti. i koje su. i nije bio posao koga su se istori~ari rado prihvatali.4 Srbija je. U takvoj situaciji pasivnost nacionalne istorije u pogledu tematizovanja najbli`e pro{losti o~ekivana je posledica.

jer je pitanje mogu}ih politika pam}enja najbli`e pro{losti {ire i va`nije od pitanja suo~avanja sa njom {to je. sveobuhvatnoj pri~i. i nema~ka teorija preko istra`ivanja Helmuta Dubila. Ipak. kroz dela Bernarda [linka. U srpskom slu~aju. uglavnom predstavnika Srpske radikalne stranke ili. nije neograni~en. }ute}eg neodobravanja i 5 167 . izme|u kategorija ’pam}enja’ i ’zaboravljanja’ koje u ~istom. pretpostavljenog cilja i ~injenice dr`avnog autoriteta koji je plasira. tako|e. u pri~i kojom zajednica osmi{ljava samu sebe kroz vreme. tj. mada je jasno da se uzajamno uklju~uju. umanjuje mogu}nosti manevrisanja u ’izmi{ljanju pro{losti’ i njenoj umetni~koj obradi. kompleksnosti i te{ko}ama odvijanja ovog procesa u toj zemlji. ^injenica da kontekstualni okvir nasle|a ipak postoji. bar kroz prizmu njenih tipi~nih ozna~itelja. nezaobilazna tema u ovom kontekstu. sude}i po onome {to zvani~no (ne) pamti ili. Pod okriljem ove teme u Srbiji se su~eljava nekoliko tipova diskursa. usagla{ene. na{a zajednica u poslednjih nekoliko decenija te{ko da postoji kao zajednica. izbor mogu}ih opcija iz rezervoara onoga {to je za dru{tvo va`no da naglasi ili potisne. Utvr|ivanje njenih ograni~enja i/ili dometa glavna je tema koju sam danas htela da pokrenem. Predla`em da i jednu i drugu uslovno shvatamo. Slika pam}enja nacije konstrui{e se kao istorija registrovanja ’jakog vremena’ (bilo da je ono ’zlatno doba’ bilo da je ’pad’) i ’neutralnog sektora’. tj. ’majstorskom’. odsustvo politike pam}enja. kod teme suo~avanja s Proces suo~avanje s pro{lo{}u u Srbiji nije mnogo druga~iji nego drugde. s druge strane. Komparativno ili direktnom analogijom. jo{ {ireg. ’velikom’. pored ~vrste strukture. na nivou jezika proces suo~avanja s pro{lo{}u naj~e{}e se dovodi u vezu sa slu~ajem posleratne Nema~ke. zajednica nesigurnog ili nezrelog identiteta. Jednakovredne strategije u tom smislu su sve u {irokoj skali kombinacija ’pam}enja istine’ (izabrane. Ona je. I ako je zajednica ono {to o sebi pamti. ali i prate}om frazeologijom. Pitanje njihovog saodnosa u glavnoj.) i ’kolektivnog zaboravljanja’. prekida s delom pro{losti. koji delom poti~u od dr`ave (preko sudskih procesa optu`enima za ratne zlo~ine i javnih izvinjenja najvi{ih dr`avnih predstavnika susedima za patnje u minulim ratovima). samorazumljivom vidu ne postoje.5 I kad smo ve} tu. tako|e je politika. jeste ono {to ovu naraciju ~ini. preciznije.O JAVNOSTI I PAM]ENJU istorijskim ud`benicima. nametnute i sl. njegovog ’brisanja’ koji je sastavni deo te ’istine’ i bez koga ona ne bi bila ista. verbalnog neslaganja s takvim zahtevima. tj. S pro{lo{}u se mo`e postupati na razli~ite na~ine. o ~emu svedo~e i nema~ka knji`evnost. delom od pojedinih nevladinih organizacija i manjih politi~kih partija i kona~no od medija i. po odsustvu jedinstvenog narativa o svojoj najbli`oj pro{losti. bar na nivou retorike. ali se retko kada govori o dugotrajnosti. prave mere nagla{avanja i potiskivanja izabranih segmenata. Nekada su u javnom jeziku o ovom pitanju kategorije pam}enja i zaboravljanja radikalno suprotstavljene.

samo treba istra`ivati. i u nauci o jeziku. S druge strane. 168 ’devedesetim’. ~injenica nepostojanja jedinstvenog narativa ni u kom slu~aju ne zna~i da javno se}anje u Srbiji nije ’nacionalizovano’ ili da nije ’evropeizovano’ u poslednje dve decenije. . i praznom mestu ovog doga|aja u se}anju ve}ine gra|ana. Naime. raznovrsniji. iz ~injenica da su Srbi ve}inski proterani iz Hrvatske. ne mo`e se re}i da su pri~e o njima tabuizirane ili izbrisane. Ukratko. knji`evnosti. pada Berlinskog zida. televizije. Tako|e. posebno u elektronskim medijima i kroz vidove koji su ve} navedeni. uprkos negodovanju. Bosne i sa Kosova i Metohije. govorile bi njihove pouke. ali o~igledno je iz najavljenih priloga. {to jeste tipi~an i nedvosmislen simboli~ki pokazatelj namere evropeizovanja kolektivnog se}anja. Evo jednog od brojnih vezanog za 1989.tre}i program LETO–JESEN 2009. verujem. smanjuju tira`e (zbog ~ega oni izbegavaju da ih donose na prvim stranama). godinu. ima ih previ{e. ne zna~i da se}anja na ovu pro{lost nema ili da ono nema sna`an polemi~ki potencijal. Utisak je da nas za sada samo spoti~u. ali i rasprave koje neretko ostaju na ritualnom plasiranju ve} poznatih fraza. jedino {to je ovaj proces. kasnije krenuo nego u drugim postkomunisti~kim zemljama i {to su izvori za njegovo istra`ivanje ne{to {iri. Ipak. pored vremenske bliskosti doga|aja i razli~itih vrsta sankcija me|unarodne zajednice s kojima su gra|ani Srbije bili suo~eni tokom dve decenije. u knji`evnosti. {iroko je polje za upisivanje se}anja. imejlova i sl. uz prisustvo najvi{ih dr`avnih zvani~nika. izvodi se zaklju~ak da su Srbi i najve}a `rtva raspada biv{e dr`ave. uprkos neshvatanju zna~enja 1989. po~etkom novembra u Centru Sava. da se mo`e nalo`iti ’odozgo’. Primera za nacionalizovanje se}anja. kao {to razumete. ~injenica da je te{ko identifikovati na~in na koji zvani~na Srbija raspola`e svojom najbli`om pro{lo{}u ili ~injenica nepostojanja organizovanog nacionalnog se}anja ovog perioda u nekom od uobi~ajenih izvora. ima mnogo vi{e u naj{ire shva}enoj javnosti. ona su kontinuirano prisutna u javnosti od dvehiljadite godine na ovamo. Ovaj primer tako|e pokazuje da se ’se}anje’ konstrui{e. zahtevniji za analizu od onih u kojima se ono obi~no izra`ava. O politici pam}enja. ali kao da nas ni~emu ne u~e. odnosno ~injenice da Srbija ima najve}i broj izbeglica u regionu. filma. jeziku. mogu tra`iti razlozi {to zahtevi za suo~avanjem s pro{lo{}u ne nailaze na ve}insko odobravanje i {to uglavnom poja~avaju frustracije. kako sam ranije rekla. kako uspe{nih tako i neuspe{nih. Mi smo to poku{avali da radimo na nekoliko vrsta izvora i dosada{nje na{e analize ({tampe. U tome se. Naime. izneshvatanja poziva o potrebi za suo~avanjem. i zanimljiviji za istra`ivanje. prema re~ima novinara. kao i za registrovanje promena u njemu. kao i ~injenici da bolna pitanja devedesetih ma kako bila tretirana. Utoliko su. o ~emu }e biti re~i tokom na{eg drugog panela danas. naprotiv. proslavljena je dvadesetogodi{njica ovog doga|aja. te da je potpuno nezavisno od iskustva u individualnim se}anjima gra|ana.

bar delimi~no. as well as communicative remembrance of Serbia is primarily characterized by particularity and division. kako ka`e Erik Hobsbaum.O JAVNOSTI I PAM]ENJU vora) predstavljene u zbornicima Intima javnosti i Pam}enje i nostalgija pokazale su. Mi plivamo u pro{losti kao riba u vodi i ne mo`emo pobe}i od nje. Key Words: social remembrance. Gordana \eri}: (Non)political Character of Collective Memory . Cultural. i da jedan isti doga|aj mo`e biti pam}en na onoliko na~ina koliko ima zainteresovanih aktera. mo`da postavljanje pitanja. cilj dana{njeg skupa jeste da za ovu temu zainteresujemo i nove istra`iva~e u Srbiji. national memory. 169 Summary The paper discusses the politics of remembrance in Serbia. A opet. nije bezvredno zanimanje. and often deep opposition regarding many issues. naro~ito o iskustvima koja te`imo da uzmemo zdravo za gotovo. Uostalom. which is why one can hardly speak of the national memory of this period in Serbia. cultural remembrance. @ao mi je ako nisam odgovorila pitanju koje sam ovom temom postavila. Ali na~in na{eg `ivota i kretanja u tom mediju zahteva analizu i diskusiju. Nadam se i pri`eljkujem da sli~nih istra`ivanja u budu}nosti bude vi{e. i zato vas razo~arala. communicative remembrance. da se pro{lost nikada ne nudi kao objektivna datost ve} kao niz interpretacija ili interpretativnih rekonstrukcija. relating to the events of the last two decades of contemporary history. uniform narrative. The author suggests that there is an absence of the uniform narrative of those events. jer znam da je lak{e formulisati teme i pitanja nego davati odgovore.

Autor polazi od teze da se socijalisti~ka politika pam}enja oslanjala na master-narativ koji je predstavljao ~vrst „socijalni okvir“ za konstrukciju i artikulaciju autobiografskih naracija.. Njegovim nestankom pro{lost je postala neizvesnija od budu}nosti. 2009. Filip Vi{nji}.1:316. S obzirom na to da se naj~e{}e oslanja na esencijalisti~ki shva}eni kolektivni identitet. Pripadnici generacija socijalizovanih u prethodnom sistemu suo~avaju se sa zadatkom redefinisanja i rekonstrukcije sopstvene pro{losti kako bi uskladili „komunikativno“ i (novouspostavljeno) „kulturno pam}enje“.. 2009. Klju~ne re~i: istorija. odr`anoj 17. godine u Institutu za filozofiju i dru{tvenu teoriju povodom objavljivanja dva zbornika radova koje je priredila Gordana \eri}: Intima javnosti. Beograd: Fabrika knjiga. 149026) koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. 12.953(4-664)"198/. a kolektivna i individualna se}anja morala su biti rekonstruisana. III–IV/2009 UDK: 930. Kra}a verzija ovog teksta izlo`ena je na nau~noj konferenciji „O javnosti i pam}enju“. postkomunizam. Govore}i o individualnom i kolektivnom pam}enju obi~no gubimo iz vida ~injenicu kako zapravo }utanje i zaborav predstavljaju podrazumevanu." 316. Pam}enje i nostalgija. postkomunisti~ka politika pam}enja je po svojoj rigidnosti sli~na onoj iz perioda komunizma." MILAN SUBOTI] INDIVIDUALNA SE]ANJA I POLITIKE KOLEKTIVNOG PAM]ENJA U POSTKOMUNISTI^KOM STANJU* U ovom prilogu diskusiji o odnosu istorije i pam}enja tematizuje se status pro{losti u se}anjima pojedinaca koji `ive u savremenom postkomunizmu.. Ozna~avaju}i ovu situaciju „postkomunisti~kim stanjem“. IFDT. autor ukazuje na proces „nacionalizacije pro{losti“ kao klju~nu karakteristiku nove „politike pam}enja“ – skupa praksi i normi kojima se reguli{e kolektivno pam}enje. politika pam}enja. 2008.170 Tre}i program Radio Beograda Br. 143–144. .75(4-664)"198/. kolektivno pam}enje. Autor u zavr{nom delu rada skicira razli~ite strategije re{enja ovog zadatka – od „amnezije“ do „nostalgije“. identitet.7:159. Beograd: IFDT. polaznu i naj~e{}e nereflektovanu pozadinu na{eg govora i se}a* Rad je napisan u okviru projekta Instituta za evropske studije (br..

u svojoj dvadesetovekovnoj marksisti~koj verziji. godine pod nazivom „Narodni arhiv“. istorijski meta-narativ. biografija. pretvoreno u politi~ko.O JAVNOSTI I PAM]ENJU nja. mnogo toga prethodno moramo da zaboravimo: „Tema zaborava uvek prati teorije i tehnike pam}enja. fotografija i drugih dokumenata iz pro{losti „obi~nih ljudi“ osnovan 1988. I nasuprot nalo`enom zaboravu. pisama. Oni koji su optu`ivali Ki{a za preuzimanje tu|ih ideja i tekstova nisu u ovoj pri~i prepoznali osnovnu zamisao „filozofije zajedni~kog dela“ Nikolaja Fjodorova. 2 „Hegelov istoricizam poja~an je marksisti~kim scenarijom koji istoriji zadaje strogo odre|en tok sa brzo pribli`avaju}im krajem – beskona~nim utopijskim carstvom komunisti~kog re`ima. koje je op{te mesto svakog promenjenog sistema. jedna verzija ove Fjodorovljeve ideje ostvarena je u Moskvi kada je radi sakupljanja i ~uvanja li~nih svedo~anstva. na{ napor da se pro{lost u pam}enju sa~uva i u se}anju prizove predstavlja svojevrsni sekularizovani oblik ispoljavanja te`nje ka ve~nosti. 2008: 181). Pjer Nora. Ne pozivaju}i se na veru u „vaskrsnu}e mrtvih“. 2002). 2002. 589). Tako je u kulturi devetnaestovekovnog „istoricizma“ li~no prvo postalo istorijsko. 2009: 172). uprkos „ubrzanju istorije“ i svesti da je borba protiv zaborava unapred izgubljena. dru{tveno pam}enje je zabranjeni zaborav“ (\eri}. 1 171 . opravdava napor autobiografske refleksije da se sopstvena `ivotna pri~a „(u)pi{e“ i uklopi u op{ti. osniva~i ovog arhiva ipak su isticali da se njihovim poduhvatom ostvaruje „pravo na besmrtnost svakog ~oveka“ jer se sva~ija li~na iskustva i se}anja „upisuju u istoriju“ i. a zaborav poput senke isti~e tamne strane i dileme pam}enja“ (Esposito. a zatim. U Ki{ovoj Enciklopediji mrtvih ona je opisana u pri~i o snu u kome celokupni `ivot svakog ~oveka biva negde ne samo precizno i iscrpno dokumentovan ve} i potpuno o~uvan u svoj svojoj doga|ajnoj i emocionalnoj puno}i. na taj na~in. da bismo ne{to (za)pamtili ili ne~ega se (pri)se}ali. Ali. ruskog filozofa koji je verovao da je jedan od uslova ljudske pobede nad smr}u i budu}eg vaskrsnu}a mrtvih sakupljanje dokumentacije i svedo~anstava koja materijalizuju njihova se}anja. ~uvaju od zaborava (videti: Paperno. Vek kasnije.2 Tu ~injenicu posebno su nagla{avale teorije „totalitarizma“ koje su „komunizam“ definisale te`njom dr`avno-ideolo{kih „To je zato jer je svet dru{tvenog pam}enja u neraskidivoj vezi sa onim {to se `eli ili mora zaboraviti. svakako najzaslu`niji autor za uvo|enje teme pam}enja u teorijski diskurs. Hegelijanska ideja prema kojoj „Svetski duh“ u svom samorazvoju odre|uje istorijski tok i ljudski `ivot u njemu. Taj scenario ~oveku dodeljuje jasno odre|enu uloga pori~u}i individualnom iskustvu svaku izvan-istorijsku dimenziju“ (Paperno. s dozom rezignacije isti~e kako se danas „toliko mnogo govori o pam}enju upravo zato jer je tako malo od njega ostalo“ (Nora. 1989: 7).1 Naime.

Ovde ne nameravam da razmatram socijalno-ekonomsku i politi~ku dinamiku tog procesa. tra`e da sebe ostvare kao istorijske subjekte koji su odre|eni svojom aktivnom pripadno{}u zajedni~koj revolucionarnoj stvari. ona te`e osloba|anju od institucionalnog i ideolo{kog nasle|a (komunisti~ke) pro{losti. „postkomunisti~ka dru{tva“ su „tranzitorna“ – s odre|enim pravcem kretanja i ciljem. te su u svojim radovima te`i{te sa „represivnosti“ komunizma pomerili ka istra`ivanju njegovog „produktivnog“ uticaja na oblikovanje subjektiviteta (individualnog sopstva) sovjetskih gra|ana. sovjetski gra|ani su bili u opoziciji prema sovjetskoj dr`avi koja je bila re{ena da ukine njihovu autonomiju i privatnost“ (Hellbeck. Uspeh tog nastojanja komunisti~ke dr`ave bio je. Njihove li~ne pri~e tako su ispunjene vrednostima i kategorijama sovjetske Revolucije da se ~ini kako oni bri{u svako razlikovanje izme|u domena privatnog i javnog“ (Hellback. . 2006. na njega gledamo kao na okon~anu epohu ~iji je idealtipski oblik za nas vi{e objekt istorijskog istra`ivanja nego deo `ivog. ograni~en – uprkos masovnom javnom pristajanju. Na te ljude gledamo kao na liberalne subjekte: pojedince koji te`e autonomiji koja neguje privatnost kao sferu samoodre|enja. ljudi su uspevali da izgrade i sa~uvaju „individualni subjektivitet“. pa stoga u naslovu ovog rada ne pominjem „postkomunisti~ko dru{tvo“. Nezavisno od teku}ih teorijskih sporova o interpretacijama komunizma4. danas se o njemu misli i govori samo iz perspektive njegovog kraja. Jezikom politike i ekonomije. 2–3). istori~ari Helbek (Jochen Hellback) i Halfin (Igal Halfin) nedavno su doveli u pitanje ove pretpostavke totalitarne paradigme. „komunikativnog pam}enja“. 5).tre}i program LETO–JESEN 2009. prema ra{irenom uverenju. 9–174. na osnovu analiza autobiografskih zapisa i brojnih memoara sakupljenih upravo u „Narodnom arhivu“. Tako gledano. Drugim re~ima. Mislimo da su se sovjetski gra|ani kao privatne li~nosti kvalitativno razlikovali od na~ina na koji su se ’slu`beno’ predstavljali. 4 Op{irnije o razli~itim teorijsko-istorijskim pristupima komunisti~koj pro{losti videti u: Suboti}. 172 aparata ka ostvarenju ne samo potpune kontrole nad tokovima dru{tvenog `ivota ve} i nad li~nim `ivotom svakog pojedinca. opirali i protivili spolja nasilno nametanim normama. ipak implicira postojanje elemenata kontinuiteta s prethodnom epohom. nagla{avaju}i vremensku distancu.3 Ipak. Prema Helbekovom nalazu: „Pisci sovjetskih dnevnika otkrivaju te`nju da upi{u sebe u dru{tveni i politi~ki poredak. 2006. 2009. Savremenost odre|ujemo „postkomunisti~kim“ atributom koji. tako {to su se intimno („duboko u sebi“). pravilima i vrednostima. ve} „postkomunisti~ko stanje“ – sintagmu kojom ozna~avam skup diskurziv3 „Kada razmi{ljamo o ispoljavanju li~nosti u Staljinovoj Rusiji obi~no mislimo da je dr`ava svoje gra|ane li{avala mogu}nosti da izraze sebe i da su istinske misli i te`nje pojedinaca izra`avane samo u sferi privatnosti za{ti}enoj od nametljivog pogleda dr`ave.

6 Ilustracije radi. istorijski materijalizam funkcionisao je kao obavezuju}i kanon socijalne konstrukcije pro{losti. Ovde me zanimaju one koje se odnose na diskurs istori~nosti – odbacivanja prethodno dominantnog shvatanja istorijskog toka kao progresivno usmerenog sleda dru{tveno-istorijskih formacija usmerenih ka „komunizmu“ kao krajnjem telosu koji daje smisao ~itavom procesu. Naime. obja{njavamo. U interiorizaciji ovog narativa shvatanje „istorijskih zakona“ bilo je va`nije od (ne)verovanja u ostvarenje samog „komunizma“ – „istorijskim materijalizmom“ pro{lost je tuma~ena kao zakonomerni tok {to. komunisti~ke partije su verovale da su one te koje ostvaruju objektivne zakone istorije. u~itelji i istori~ari bili su prisiljeni da istoriju prezentuju na osnovu tog kanona“ (Wemheuer 2009. sama postkomunisti~ka dru{tva – dru{tveni ’postkomunizam’. nezavisno od ne~ijeg usvajanja ideala komunisti~ke budu}nosti. One su imale dovoljno mo}i da stvore kanon tuma~enja pro{losti: mediji. Unutar op{teg okvira Staljinove verzije istorijskog materijalizma. Drugim re~ima. Re~ju. Formulisan jezikom nauke i ideologije on je pretendovao na sveobuhvatnost. politikolo{kih i ekonomskih procesa ve} i kao diskurzivnu formaciju koja je u odnosu me|uzavisnosti sa institucionalnim procesima transformacije. mo`emo „postkomunisti~kim stanjem“ nazvati situaciju u kojoj smo se obreli posle nestanka komunisti~kog master-narativa. Lako uo~ljiva analogija ove sintagme sa Liotarovim „postmodernim stanjem“ ne ograni~ava se samo na jezi~ki izraz. sada{njosti i budu}nosti uspostavljen je kao ~vrsto „kulturno pam}enje“ koje je razli~ite oblike individualnih i grupnih „kontra-se}anja“ uspe{no potiski5 „Ako se izrazimo krajnje upro{}eno. 7 Podse}anja radi: „U socijalisti~kim dr`avama istorija je igrala centralnu ulogu u legitimizovanju partijske vladavine. Prema nema~kom istori~aru Andreasu Langenolu (Andreas Langenohl): „Postkomunisti~ki svet ne treba razmatrati samo sa stanovi{ta sociolo{kih. nije podrazumevalo ne~ije prihvatanje aktivnog u~estvovanja u njegovom okon~anju. 2004).O JAVNOSTI I PAM]ENJU nih praksi pomo}u kojih osmi{ljavamo.6 Nesebi~nim zalaganjem dr`ave-partije7 taj kanon tuma~enja pro{losti. tako i kod onih koji su sebe smatrali „prega`enim“ ili te`ili njegovom „zaustavljanju“. 6). Sol`enjicinova knji`evna freska koja prikazuje nastanak i uspostavljanje komunizma u Rusiji nosi naziv Crveni to~ak. 173 . artikuli{emo i opravdavamo procese „transformacije“. tako|e. drugu – diskurzivnu dimenziju koju mo`emo ozna~iti terminom postkomunisti~ko stanje“ (Langenohl. ova predstava istorijskog razvoja ~esto je simbolizovana metaforom „to~ka istorije“ – kako kod onih koji su verovali u njegovo nezaustavljivo kretanje. ’postmodernim’ se smatra nepoverenje prema metanaracijama“ (Liotar. pa su posledice njegovog nestanka. Nimalo slu~ajno. slede}i Liotarovo sa`eto odre|enje „postmodernog stanja“ kao nestanka „velikih pri~a“5. ’postkomunisti~ki svet’ ima dve dimenzije: prvu. 34). mnogobrojne i raznovrsne. 1988. samo po sebi.

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

174

valo iz javne sfere u veoma ograni~ene privatne (individualne i grupne) ni{e „komunikacijskog pam}enja“.8 Hegemoniju tog diskursa tokom „herojskog doba“ komunizma nije potrebno posebno dokazivati – obilje autobiografskih svedo~anstava (uklju~uju}i i one koji su pisali „disidenti“), ilustruje njegovu uspe{nu „kristalizaciju“ kako u ~vrste topose („mesta pam}enja“ – institucije, monumente, rituale), tako i u simboli~ke prakse pomo}u kojih se individualne istorije oblikuju, samorazumevaju i „sme{taju“ u svetsko-istorijski tok. Mo`e se zaklju~iti kako je jasno odre|ena i upro{}ena koncepcija tog toka („re`im istori~nosti“) decenijama uspe{no funkcionisala kao „socijalni okvir“ pam}enja (videti: Halbwachs, 1980) koji je presudno uticao na (re)produkciju se}anja grupa i pojedinaca. Ne razmatraju}i uzroke i dinamiku napu{tanja komunisti~kog meta-narativa, ovde }u ukazati samo na neke od u~inaka nestanka decenijama oficijelno nametnute „kulture pam}enja“. Na prvi pogled, njena erozija, dekonstrukcija i delegitimizacija odvijala se u formi ponovnog otkrivanja („alternativne“) pro{losti i trijumfa decenijama potiskivanog „kontra-pam}enja“. Tako su, iako me|usobno o{tro suprotstavljena, dva vode}a dru{tvena pokreta koja su krajem osamdesetih godina u Sovjetskom Savezu osporavala zvani~nu verziju pro{losti apelovala upravo na „pam}enje“ koje su, poput zastave, istakli u svojim nazivima (Pamæm i Memorial). Prema ra{irenom uverenju, na Istoku smo bili svedoci „ponovo na|enog pam}enja“ (Brossat, 1990), a komunisti~ka opsednutost budu}no{}u okon~ana je svojevrsnom „osvetom pro{losti“ (Suny, 1993). Iako su nazvane (demokratskim) „revolucijama“, promene real-socijalisti~kih re`ima bile su nadahnute sasvim „antiutopijskim“ ciljevima – te`njom ka dostizanju sada{njosti savremenih zapadnih dru{tava („normalni svet“) i idejom obnove sopstvene pretkomunisti~ke pro{losti. Stoga, obrtom komunisti~ke eshatologije, iz nove postkomunisti~ke perspektive budu}nost je bila u pro{losti, pa je obnova se}anja na nju postala su{tinski va`na. Devedesete godine su zato bile obele`ene umno`avanjem i bujanjem razli~itih se}anja – ne samo onih koje su popunjavale brojna „bele mrlje“ slu`bene istoriografije ve} i onih koji su se poduhvatali op{tije interpretativne revizije komunisti~ke epohe.
8 Koriste}i Asmanovo razlikovanje dve vrste pam}enja `elim da naglasim kako je epoha komunizma, uprkos tome {to je vremenski obuhvatala period karakteristi~an za „komunikativno pam}enje“, uspela da se artikuli{e i nametne u formi kulturnog pam}enja. Prema Asmanu: „Pojam kulturnog pam}enja uklju~uje skup ~esto kori{}enih tekstova, predstava i rituala ~ijim negovanjem svako dru{tvo i epoha u~vr{}uju i prenose sopstvenu sliku o sebi; kolektivno znanje prete`no (ali, ne isklju~ivo) o pro{losti na kome svaka grupa zasniva svoju svest o jedinstvu i posebnosti“ (Assman, 1995, 132).

O JAVNOSTI I PAM]ENJU

Kada se tome doda poplava svedo~anstava koja su bila motivisana potrebom izno{enja li~nih `ivotnih pri~a, „polje pro{losti“ postalo je nalik Gelnerovoj metafori „divlje ba{te“, a brojni spolja{nji posmatra~i odmah su zaklju~ili kako (postkomunisti~ki) „Istok“, gotovo neizle~ivo, boluje od „vi{ka istorije“9. Paradoksalno, ova „dijagnoza“ ~esto je bila pra}ena pozivima na „suo~avanje sa pro{lo{}u“ kojim bi se, poput prolaska kroz ~istili{te, gra|ani postkomunisti~kih zemalja oslobodili negda{njih grehova. Izme|u amnezije i „divlje pluralizacije“ predstava o pro{losti, srednji put vodio je traganju za novim kanonom koji bi, zameniv{i istorijsko-materijalisti~ki, uneo red u postkomunisti~ku interpretaciju istorije. U toj potrazi, postoje}a akademska istoriografija bila je od male pomo}i – njen najve}i deo bio je zato~enik marksisti~ke paradigme, dok su mla|e generacije istori~ara ve} usvojile savremene teorijsko-metodolo{ke pristupe (kulturne i socijalne istorije) koji programski odustaju od formulacije nekog upotrebljivog „meta-narativa“. Stoga je povratak na dorevolucionarni narativ nacionalne istoriografije bio korak koji je omogu}avao konsolidaciju kolektivnog pam}enja „nacije“ kao glavnog aktera postkomunisti~ke stvarnosti. Uprkos teorijskoj anahronosti, procesom „nacionalizacije istorije“ artikulisana je i osmi{ljena pri~a pomo}u koje su postkomunisti~ke nacije potvr|ivale svoju drevnost, se}ale se svoga „zlatnog doba“ i oplakivale „pad“, da bi, posle novog „bu|enja“, iznova osvojile i slavile svoju dana{nju slobodu i nacionalni suverenitet: „Postkomunisti~ki istori~ari prikazivali su nove i stare nacionalne mitove i konstruisali nacionalne istorije kako bi, pozivaju}i se na slike njihove sjajne pro{losti, legitimisali mlade nacije i nove nacionalne dr`ave. Kontinuiteti dr`avnih tradicija, nacionalnih elita i nacionalnih kultura izmi{ljani su ili ponovo otkrivani. ’Zlatna doba’ u dalekoj pro{losti ili srednjem veku slavljena su, a protagonisti nacionalnih kultura i pokreta pretvarani su u heroje“ (Kappeler, 2003, 38–39). Teleolo{ka struktura starog istorijsko-materijalisti~kog narativa o~uvana je u postkomunisti~koj „nacionalizaciji pro{losti“, ali su izmenjeni njeni nekada{nji akteri (klase) i cilj (komunizam) – istorija je sada shva}ena kao zakonomerni proces ka konsolidaciji i trijumfu nacije i njene dr`avnosti. U novonastalim postkomunisti~kim dr`avama „istorija naj~e{}e slu`i kao projekcija u pro{lost savremenog stanja ili `eljene budu}nosti, pa je Valen{tajn u pravu kada ka`e da je pro{lost zato~enik
„Ako je oskudica pam}enja bila problem zapadne Evrope, problem u drugoj polovini kontinenta bio je obrnut. Tu je bilo tako mnogo pam}enja, tako mnogo pro{losti koju ljudi, obi~no kao oru`je, mogu da upotrebe protiv pro{losti nekog drugog… Za isto~ne Evropljane pro{lost nije samo neka ’druga zemlja’, ve} jedan stvarni arhipelag ugro`enih istorijskih teritorija koje moraju biti ~uvane od napada i pretenzija stanovnika susednih ostrva pam}enja... “ (Judt, 2004,172)
9

175

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

176

sada{njosti, a ne obrnuto“ (Miller, 2004, 7). Osim {to je etabliran kao novi „socijalni okvir“ kolektivnog pam}enja, ovaj romantizovani nacionalni narativ omogu}avao je efikasnu „eksternalizaciju“ odgovornosti i krivice za sve nevolje komunisti~ke pro{losti: „Elementi takvog nacionalnog ponovnog pisanja istorije o~igledni su {irom centralne i isto~ne Evrope. Po pravilu, u njima se nacije tog regiona prikazuju kao nevine `rtve drugih nacija u nizu herojskih, ali nu`no, tragi~nih (ranije vo|enih) borbi za nacionalnu nezavisnost. Te nacije su ~amile u tami inostrane okupacije sve dok im svetlost oslobo|enja nije povratila njihovo dugo ga`eno dostojanstvo. Jedan rumunski pisac je iskovao termin lakrimogenezis za taj istoriografski `anr“ (Hagen, 1995, 665). Nepotrebno je ovde navoditi primere kojima bih ilustrovao dominantni nacionalni narativ postkomunizma10 – zna~ajnije je ukazati na njegovo funkcionisanje u takozvanoj „politici pam}enja“. Tim pojmom ozna~avamo skup dru{tvenih praksi i normi koje reguli{u kolektivno pam}enje, poput odre|ivanja dr`avnih i nacionalnih praznika, izgradnje spomenika i praksi komemoracija, menjanja naziva ulica i gradova, podsticanja istra`ivanja odre|enih istorijskih tema, izdavanja {kolskih programa i ud`benika, otvaranja arhiva itd. Drugo lice „politike pam}enja“ je „politika identiteta“ – identitetski diskursi po~ivaju na tuma~enju onih sadr`aja „kolektivnog pam}enja“ koje merama dr`avne politike afirmi{emo kao simboli~ki va`ne za neku zajednicu. Stoga, esencijalisti~ka odre|enja (nacionalnog ili u`e-grupnog) „identiteta“, po pravilu bivaju pra}ena supstancijalisti~ki definisanom, pa stoga restriktivnom i strogom, koncepcijom „politike pam}enja“. Pojednostavljeno, ako smo uvereni da znamo „pravu su{tinu“ neke „Mi-grupe“ i posedujemo politi~ku mo}, onda na osnovu tog znanja opravdavamo sopstvenu politiku pam}enja pozivaju}i se na neophodnost afirmacije, u~vr{}ivanja i za{tite njenog „identiteta“. Nasuprot tome, konstruktivisti~ko shvatanje identiteta kao promenljivog, relacionog i „otvorenog“ koncepta ne isklju~uje „politiku pam}enja“, ali je ~ini predmetom javne debate dru{tva ~iji rezultat nije unapred fiksiran i metafizi~ki izveden iz uvida u samo „bi}e nacije“. Drugim re~ima, demokratske dr`ave „politikom pam}enja“ tako|e reguli{u odnos prema sopstvenoj pro{losti, ali one ne pribegavaju merama nametanja jedino ispravne interpretacije
10 Detaljnije o tome videti u novijim zbornicima radova: Narratives unbound: historical studies in post-communist Eastern Europe (edited by Sorin Antohi, Balázs Trencsényi and Péter Apor), Budapest: CEU Press, 2007; Past in the making: historical revisionism in Central Europe after 1989, (edited by Michal Kopecek), Budapest: CEU Press, 2008; A laboratory of transnational history: Ukraine and recent Ukrainian historiography, (edited by Georgiy Kasianov and Philipp Ther), Budapest: Central European University Press, 2009.

O JAVNOSTI I PAM]ENJU

istorijskih doga|aja11, niti direktnoj intervenciji politi~kih elita u sferu istoriografskih rasprava. Upravo da bi se napravila razlika izme|u ovih razli~itih praksi „politika pam}enja“ poslednjih godina uveden je termin „istorijska politika“ kojim se ozna~ava direktna instrumentalizacija istorije radi osvajanja ili odr`anja vlasti politi~kih partija i novih elita u postkomunisti~kim dr`avama.12 Variraju}i staru Renanovu ideju o konstitutivnoj funkciji zaboravljanja u stvaranju nacionalne svesti i jedinstva13, ma|arski istori~ar I{tvan Rev (István Rév) isti~e: „Istorijska naracija nikada nije plod samo se}anja – zaboravljanje i isklju~ivanje elemenata koji ne mogu da se uklope u novu istoriju isto su tako deo njene rekonstrukcije koliko i se}anje“ (cit. prema: Esbenshade, 1995, 86). [ta se de{ava sa individualnim i grupnim se}anjima koja se „ne uklapaju“ u novi, postkomunisti~ki narativ? Za generacije ~ije je pam}enje oblikovano u drugim socijalnim okvirima, se}anje je poput te{kog tereta koji bi bilo najlak{e zbaciti s le|a. Ali, izbor „amnezije“ kao radikalne strategije „brisanja se}anja“ li{ava ih sopstvene pro{losti, pa „rad na pam}enju“ biva usmeren ka reinterpretaciji istorije kojom se stara se}anja sme{taju u novi okvir (reframing) „kolektivnog pam}enja“. Selektivnost pam}enja olak{ava redefinisanje li~nih i grupnih identiteta, uspostavljanje novih linija kontinuiteta i u~vr{}ivanje uverenja „da je oduvek bilo tako kako sada izgleda da je bilo“. Sada{njost odre|uje pro{lost, a usvajanje novog jezika kojim se izra`avaju se}anja daje im ~vrstinu i uverljivost. Ipak, pojava nostalgije za „starim dobrim vremenima“ ukazuje na `al za dobom u kome su li~ne biografije bez napora formulisane „jezikom epohe“. Ose}anje nostalgije prema tom dobu `ivi i u pam}enju njegovih kriti~ara, onih koji su sebe odre|ivali opozicijom prema komunisti~kom re`imu – nestankom predmeta kritike i sami su se na{li u „praznini“ sada{njosti. Prkosni otpor pak nalazimo kod pripadnika starijih generacija koji, po11 Problem zakonske zabrane negiranja Holokausta ostavljam po strani kao zasebnu temu koja zaslu`uje detaljnije razmatranje. 12 „Istorijska politika“ (Geschichtspolitik), za razliku od „politike pam}enja“ (Erinnerungspolitik), ozna~ava direktno kori{}enje simboli~kim resursima pro{losti radi politi~ke borbe – npr. zakonsko normiranje interpretacije istorijskih doga|aja (glad u Ukrajini kao „genocid“; pobeda SSSR u Drugom svetskom ratu – Rusija), osnivanje Instituta nacionalnog pam}enja koji kontroli{e partija na vlasti (Poljska), zloupotreba Dr`avnih arhiva u politi~koj borbi itd. O „istorijskoj politici“ videti tematske brojeve ~asopisa Pro et Contra, Moskva, 13 (3–4), 2009; Ab Imperio, 2009 (3). 13 U slavnom predavanju iz 1882. godine Renan nagla{ava da su „zaborav i... istorijska gre{ka, bitni faktori u stvaranju nacije“, te zaklju~uje kako je „su{tina nacije da pojedinci imaju mnogo toga zajedni~kog, ali tako|e i da zaborave mnoge stvari“ (Renan, 1996, 50; 51).

177

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

178

put jednog pisca autobiografskog svedo~anstva iz Staljinovog doba, u intervjuu Helbeku, izjavljuje: „Kategori~ki odbijam klevetni~ku tvrdnju kako je na{a generacija svoj `ivot navodno `ivela uzalud“ (Hellbeck, 2001, 359). Ironijom sudbine, poput ruskog dr`avnika iz doba Katarine Velike, autor ovog stava prezivao se Potemkin. Ovaj in`enjer i u~esnik sovjetske industrijalizacije nije se mogao pomiriti s mi{lju da je ~itav njegov `ivot bio samo jedno „Potemkinovo selo“ – propagandisti~ko-ideolo{ka kulisa koja se raspala pod naletom dru{tvenih promena i otkrila pusto{ surove stvarnosti koju je decenijama skrivala. Poput fragmenata razbijenog ogledala, njegove uspomene odra`avale su sliku pro{losti koja je nekada bila fiksirana u ~vrstom ramu komunisti~kog narativa o borbi, socijalisti~koj izgradnji i dru{tvenom napretku. Slom tog „rama“ doveo je u pitanje smisao njegove li~ne istorije i zna~enje se}anja na nju, pa je njegovo gr~evito dr`anje za nekada{nji „socijalni okvir pam}enja“ psiholo{ki sasvim razumljivo. U tome su mu mogli pomo}i materijalni ostaci pro{le epohe koji su mu kao svojevrsni „spomenici“ sovjetske industrijalizacije („mesta pam}enja“) svedo~ili da „nije `iveo uzalud“.14 Ali {iri kontekst „sveta `ivota“ ovog sovjetskog in`enjera – onaj koji obuhvata dominantni jezik, memorijalne komplekse, dr`avne praznike, kolektivne rituale, nazive gradova i ulica, `ivotnu svakodnevicu – izmenjen je gotovo do neprepoznavanja. U „postkomunisti~kom stanju“ upravo ova svest o socijalnoj uslovljenosti pro`ivljenog individualnog iskustva „epohe socijalizma“ predstavlja problem u reprodukciji se}anja na pro{lost: da li je na{ li~ni Amarcord poput luka koji, kada odstranimo sve njegove slojeve, ostaje prazan u svom jezgru? Mo`da nas upravo strah od ove praznine podsti~e na uverenje da su na{e uspomene ipak sa~uvane u nekoj intimnoj, li~noj „kapsuli“ koja je za{ti}ena od uticaja socijalne konstrukcije pro{losti? Stoga, nalaze}i se na „ni~ijoj zemlji“, izme|u istorije i pam}enja, neizvesnu budu}nost mo`emo menjati za pro{lost bogatu zna~enjima.
Videti razlikovanje koje, koriste}i kompjutersku terminologiju, Aleksandar Etkind pravi izme|u „mekog“ i „tvrdog“ pam}enja (hardware and software): „Tvrdo pam}enje ~uva se u materijalnom supstratu koji du`e traje – pre svega, u spomenicima i drugim trajnijim memorijalima; drugo ima tekstualni karakter i `ivi u teku}em javnom diskursu... Ova dva oblika istorijskog pam}enja me|usobno se dopunjuju i neophodni su jedan dugom kao hard disk i virtualna memorija u radu kompjutera... Da bi se aktuelizovali u svesti savremenika sadr`aji ’tvrdog se}anja’ – poput spomenika – zahtevaju interpretaciju koja se odvija u sada{njosti. S druge strane, da bi se sa~uvali u budu}im generacijama, sadr`aji ’mekog pam}enja’ – dru{tveno mnjenje, istorijske debate, knji`evne fikcije – zahtevaju fiksaciju u nekom supstratu. Klju~ni zna~aj nemaju ovi odvojeni oblici pam}enja ve} upravo prelazi jednih od drugih, njihova me|usobna zamenljivost i relativna prozirnost“ (Etkind, 2004: 38).
14

O JAVNOSTI I PAM]ENJU

Summary Intended as a contribution to the discussion on the relation between history and memory, the paper tackles the status of the past in the recollections of individuals living in present-day post-communism. The author starts from the premise that the socialist politics of memory relied on a master narrative which provided a firm „social frame“ for constructing and articulating autobiographical narratives. Once this master narrative was gone, the past became more uncertain than the future, while collective and individual memories had to be reconstructed. Dubbing this situation the „postcommunist condition“, the author discusses the process of the „nationalization of the past“ as a key feature of the new „politics of memory” – a set of practices and norms regulating collective memory. Since it is usually based on an essentialist understanding of collective identity, the postcommunist politics of memory is in its rigidity comparable to the one from the communist period. People belonging to the generations socialized in the previous system are facing the task of redefining and reconstructing their own past in order to harmonize „communicative memory” with the (newly established) „cultural memory”. In the concluding section of the paper different strategies for fulfilling this task are outlined – from „amnesia“ to „nostalgia“. Key words: history, collective memory, politics of memory, post-communism, identity

Milan Suboti}: Individual recollections and the politics of collective memory in the postcommunist condition

179

Assmann, Jan (1995), „Collective Memory and Cultural Identity“, New German Critique, 65: 125–133. Brossat, Alain (Ed.) (1990), A l’Est, la mémoire retrouvée. Paris: La Découverte. \eri}, Gordana (ur) (2009), Pam}enje i nostalgija. Neki prostori, oblici, lica i nali~ja. Beograd: IFDT, IP Filip Vi{nji}. Etkind, Alexander /Ætkind, Alehandr / (2004), Vremð sravnivatú kamni. Postrevol÷cionnð kulútura politi~eskoñ skorbi v postsovetskoñ skorbi v postsovetskoñ Rossii, Ab Imperio, 2: 33–76. Esbenshade, Richard (1989), „Remembering to Forget: Memory, History, National Identity in Postwar East-Central Europe“, Representations, 49: 72–96. Hagen, Mark von (1995), „Does Ukraine Have a History?“ Slavic Review, 54 (3): 658–673. Halbwachs, Maurice (1980), The collective memory, New York: Harper & Row Colophon Books. Hellbeck, Jochen (2001), “Working, Struggling, Becoming: Stalin-Era Autobiographical Texts“, Russian Review 60: 340–359. Hellbeck, Jochen (2006), Revolution on my Mind: Writing a Diary under Stalin, Cambridge: Harvard University Press. Judt, Tony (2004), „The past is another country: myth and memory in post-war Europe“, Memory and Power in Post-War Europe (ed. Jan-Werner Müller), Cambridge: Cambridge University Press, pp. 157–183

Literatura

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

180

Kappeler, Andreas (2003), „The Russian Empire and Its Nationalities in Post-Soviet Historiographies“, The Construction and Deconstruction of National Histories in Slavic Eurasia, (Hayashi, Tadayuki. ed.), Sapporo: The Slavic Research Center of Hokkaido University, pp. 35–51. Langenohl, Andreas / Langenoú, Andreas/ (2004), „Obåestvennað pamðtú posle smenù stroð: shodstva i razli~ið me`du praktikami pamðti v postkommunisti~eskih i postkolonialùh stranah“ (prevod s nemeckogo), Ab Imperio, 1 (internet dokument: abimperio.net). Liotar, @an-Fransoa (1988), Postmoderno stanje, Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo (prev. s francuskog Frida Filipovi}). Miller, Alexei (2004), „Russia, Eastern Europe, Central Europe in the Framework of European History“, Beyond the Nation: Writing European History Today, Schenk, Frithjof Benjamin (ed.), Bielefeld, St. Petersburg: ZDES Working Papers No. 1, pp. 7–14. Nora, Pierre (1989), „Between Memory and History. Les Lieux du Mémoire“, Representations, (26): 7–24. Paperno, Irina (2002), „Personal Accounts of the Soviet Experience“, Kritika, 3(4): 577–610. Renan, Ernest (1996), „What is a Nation?“ reprint u: Nationalism in Europe 1815 to the Present. A Reader, Woolf, S. (ed.) London: Routledge, pp. 48–61. Suboti}, Milan (ur.) (2009), „Budu}nost sovjetske pro{losti“, Tre}i program Radio Beograda, (141–142): 9–174. Suny, Ronald Gregor (1993), The Revenge of the Past. Nationalism, Revolution, and the Collapse of the Soviet Union, Stanford:. Stanford University Press. Wemheuer, Felix (2009), „Regime Changes of Memory. Creating the Official History of the Ukrainian and Chinese Famines under State Socialism and after the Cold War“, Kritika, (1): 31–59.

Tre}i program Radio Beograda Br. 143–144, III–IV/2009

O JAVNOSTI I PAM]ENJU

UDK: 316.728:316.75(497.11)"1999" ; 355.469.2(497.11)"1999"]:316.728:159

181

O PROBLEMU DOSTUPNOSTI „PRIVATNIH“ SE]ANJA, NA PRIMERU BOMBARDOVANJA SRBIJE 1999. GODINE

IVANA SPASI]

(Povodom zbornika radova Pam}enje i nostalgija)1

U ovom ~lanku, jedan tekst objavljen u zborniku Pam}enje i nostalgija iskori{}en je kao povod da se iznova tematizuju se}anja na bombardovanje Srbije 1999. godine. Ona se, s jedne strane, posmatraju kao mogu}i, a dosad uglavnom zanemarivani, predmet prou~avanja doma}e dru{tvene nauke a, s druge, kao empirijska prizma za ponovno sagledavanje odnosa izme|u „privatnih“ i „javnih“ se}anja kao teorijskog i metodolo{kog problema. Ukazuje se na neodr`ivost ove distinkcije u njenom apsolutizovanom i romanti~nom vidu. Istovremeno, na osnovu pore|enja nalaza iznetih u citiranom tekstu i nalaza kvalitativnog istra`ivanja „Politika i svakodnevni `ivot“, ukazuje se na neophodnost uva`avanja nesvodljivosti „vernakularnog“ pam}enja, jer se u protivnom gubi iz vida kriti~ka refleksija koja je ~esto prisutna na ovom nivou memorije, a koja mo`e biti i politi~ki zna~ajna. Klju~ne re~i: bombardovanje Srbije 1999, kolektivno se}anje, privatno se}anje, trauma, naracija, refleksija.

Me|u prilozima veoma dobrom zborniku Pam}enje i nostalgija, koji je priredila Gordana \eri}, nalazi se i tekst Kristine Rac „Trauma ili zabava? Se}anje na bombardovanje u diskursu ’Simpoziona’“ (Rácz 2009). Rac pi{e o grupi mla|ih ljudi, knji`evnih stvaralaca i humanisti~kih intelektualaca, okupljenih oko ~asopisa Simpozion koji na ma|arskom jeziku izlazi u Novom Sadu. Tema teksta jeste njihov do`ivljaj bombardovanja Srbije 1999, kojem se pristupa kroz analizu e-mail poruka razmeRad je prvobitno saop{ten na skupu O javnosti i pam}enju. Politike pam}enja u Srbiji: 1989–2009, IFDT, Beograd, 17. 12. 2009, i predstavlja rezultat rada na projektu br. 149029 koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnolo{ki razvoj Republike Srbije.
1

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

182

njivanih tokom samog doga|aja, i intervjua s nekima od u~esnika vo|enim deset godina kasnije. Ovaj zanimljivo postavljen ~lanak naprosto poziva na dijalog, te }u u onome {to sledi izneti neke svoje reakcije, misli i dileme na koje me je on inspirisao. Pri tom }e mi namera vi{e biti da uka`em na pravce daljeg razmi{ljanja koje on otvara nego da ponudim zaokru`ene odgovore. Posmatrana grupa ljudi – koju autorka poima kao „zajednicu se}anja“ – jeste, u izvesnom smislu, dvostruko manjinska: kao pripadnici ma|arske nacionalnosti, oni su manjina u odnosu na etni~ku ve}inu u Srbiji, a zahvaljuju}i svojoj liberalnoj ideolo{koj orijentaciji, oni su suprotstavljeni konzervativnom politi~kom vo|stvu sopstvene nacionalne zajednice. Obe ove karakteristike Kristina Rac smatra relevantnima za njihovo iskustvo doga|aja o kojem je re~, doga|aja koji je – hteli mi to ili ne – u svojim uzrocima, toku i posledicama bio duboko pro`et „nacionalnim“ problemom. Kao etni~ka manjina, oni se nisu ose}ali direktno upletenima u me|unacionalni sukob (kosovski rat) koji je bio neposredan povod bombardovanju. S druge strane, kao „manjina u manjini“, ovi ljudi, mo`emo pretpostaviti, nisu bili skloni da se oslanjaju na gotova obja{njenja i sudove o razvoju doga|aja, koje su ispostavljali njihovi etni~ki lideri. Stoga se za njih mo`e re}i da su, uz viktimizaciju i traumatizaciju koja je va`ila za sve pogo|ene gra|ane Srbije, bili dodatno „prepu{teni sami sebi“ u simboli~kom i emotivnom pogledu. Polazi{te za analizu Kristine Rac jeste da ova specifi~na pozicija uslovljava kod tih ljudi osoben do`ivljaj bombardovanja: sme{teni „izme|u osu|ivanja i podr{ke vazdu{nih napada“, oni su bili predodre|eni da budu „zastupnici neke tre}e, nejasne, ~esto nelogi~ne i kontradiktorne perspektive“ (str. 223). Ovu tezu }u i ja uzeti kao polaznu ta~ku, na~elno se sagla{avaju}i sa njome, ali i osporavaju}i njena samopostavljena ograni~enja. Ono pak {to Rac pi{e u nastavku iste re~enice – „... koja Šperspektiva¹ pak svojim diskursom uveliko doprinosi shvatanju kompleksnosti situacije i nijansama njenih tuma~enja“ (ibid.) – sasvim je neosporno. Ovako formulisana tema – koja je, ina~e, u tekstu obra|ena analiti~ki skrupulozno, te teorijski i politi~ki senzitivno – podse}a, najpre, na jednu neobi~nu ~injenicu: bombardovanje 1999. retko je bilo predmet dru{tvenonau~nih prou~avanja ne samo doma}ih nau~nika ve} i stranih istra`iva~a koji rade na na{em terenu, a koji su, ina~e, tokom poslednje dve decenije, ~esto bili prvi koji su nama samima ukazivali na zna~aj i plodotvornost tema koje su nam bile suvi{e blizu da bismo ih valjano uo~ili. Ne mislim ovde na politi~ke ocene tog doga|aja – njegovih povoda, opravdanosti, posledica i sli~no, davane „odozgo“ i uvek u sklopu nekih zainteresovanih ideolo{kih ili prakti~nopoliti~kih agendi; niti na uop{tene i ritualne lamentozne reference na njih u konzervativnim i nacionalisti~kim parapoliti~kim diskursima. Mislim na detaljno,

O JAVNOSTI I PAM]ENJU sistematsko. i kakva se}anja je o njemu ponelo u post-milo{evi}evsku budu}nost. ravni – ve} kao okvir koji je predodre|ivao i sam subjektivni do`ivljaj pogo|enih aktera i kulturna kodiranja pomo}u kojih se zbivanjima poku{avao dati smisao. tek delimi~no integrisana zajednica pojedinaca i grupa. do`ivljaja bombardovanja – na~ina na koji je srpsko dru{tvo. upravo u vreme tog doga|aja. ili zao{trava. U intervjuima je. Dva su osnovna razloga zbog kojih to mo`e biti va`no. ne posmatram ih kao bitne na uobi~ajeni na~in – u me|unarodnopoliti~koj. zasnovanog na intervjuima sa tri stotine obi~nih ljudi u Srbiji (Golubovi}. koje je vremenski zaokru`eno. nedogmatskije. s kakvim je tragovima iz njega iza{lo. Odnos „privatnog“ (li~nog. i dobrim delom uz njegovu pomo}. Drugi razlog iz kojeg bi podrobnije bavljenje bombardovanjem Srbije 1999. re~ je o (potencijalno) traumati~nom iskustvu. individualnog) i „javnog“ (zvani~nog. napada malu. pod izgovorom spre~avanja kr{enja ljudskih prava). raznolikije. osnove da se veruje kako je njegovo do`ivljavanje na „privatnom“. ~esto postuliran jaz izme|u „privatnog“ i „javnog“ nivoa se}anja. „Tre}em svetu“ (najmo}nija vojna ma{inerija sveta. Kada te karakteristike ovde navodim. ponovo. 183 . naime. predvo|ena jedinom supersilom./ 2003. podrobno ispitivanje. izme|u ostalog. Jedan je vi{e teorijski: bombardovanje Srbije 1999. izbliza i s pa`njom prema detalju. Nadalje. tema bombardovanja obra|uje se u delu: Spasi} 2003: 133–139). vojno i ekonomski inferiornu zemlju s autoritarnim vo|stvom. Ovo je pogotovo zanimljivo s obzirom na onda{nji politi~ki kontekst. i po~etkom 2002. pokretano i pitanje bombardovanja 1999. budu}i da je Milo{evi}ev re`im. dakle svedoci su jo{ tu i se}anja su sve`a. O tome govore neki od nalaza istra`ivanja Politika i svakodnevni `ivot. pa i racionalnije no {to se to vidi ako se taj nivo zanemari u korist nivoa javne interpretacije. Dalje. shva}eno kao raslojena i heterogena. dr`avnog. individualnom nivou bilo znatno {ire. kolektivnog) u sferi pam}enja i komemoracije predstavlja jednu od krupnih tema u brzo rastu}em polju studija o „kulturi se}anja“ (Kulji} 2006). problema „privatnih“ se}anja. to je doga|aj koji po svojoj politi~koj logici „ispada“ iz standardnih okvira: njegov scenario pre pripada tzv. kako ga je do`ivelo. Spasi} i Pavi}evi} /ur. a vo|eni su krajem 2001. bilo pogo|eno tim doga|ajem. a odvija se u {irem kontekstu isto~noevropske postsocijalisti~ke tranzicije. vazda lak{e dostupnog i „glasnijeg“. po~eo sna`no da ste`e svoj obru~ nadzora i terora nad srpskim dru{tvom. dakle nepune dve godine posle doga|aja. pravnoj itd. skora{njem – tek je deset godina od njega proteklo. nazovimo ga tako. koje otvara. Ovde je re~ o jednom dramati~nom iskustvu. neuobi~ajeno je pogodan iskustveni slu~aj za prou~avanje. godine bilo zna~ajno jeste empirijski i politi~ki: postoje.

da tako ka`em. uglavnom li{en strasti i sentimentalnosti – {to iznena|uje. oni su bili u stanju da svoju najdirektniju traumu racionalizuju i. te`io da uspostavi sopstvena pravila i nije se uvek saobra`avao ostalima. poput vlasti ili crkve. u pri~ama ispitanika ta vi{estrukost diskursivnih tokova opstajala kao paralelizam me|usobno bezmalo nezavisnih registara. Dok je subjektivno-do`ivljajni nivo ~esto bio. Ili bar – da anticipiram ne{to {to }u kasnije tvrditi – odabrali su da na taj na~in o tome pri~aju. od kojih je svaki. kazuju. uo~ljiva je i slojevitost kazivanja: u mnogim slu~ajevima naporedo postoji vi{e registara diskursa o istoj temi. 184 U tim kazivanjima. nedugo posle samog iskustva. Takva se}anja i takav na~in govora o jednom te{kom iskustvu. nudio gotovu ~itavu pri~u o tome {ta se. ljudi su radije birali neizvesnost i preispitivanja vlastitih do`ivljaja. kako i zbog ~ega dogodilo. S obzirom na povod za samo bombardovanje – rat na Kosovu i za Kosovo. Na jednoj strani. slojevitosti. od koje nije proteklo mnogo vremena. od egzistencijalno-telesnog nivoa ugro`enosti. pobede. u velikom broju. za „svetu srpsku zemlju“ ~ija se etni~ka ve}ina sada borila za nezavisnost od Srbije – posebno je upe~atljivo koliko su malo naracije o bombardovanju me|u ispitanicima bile pod uticajem nacionalno-mitolo{kih obrazaca. kao {to se mo`e o~ekivati. do`ivljajnom planu. Najmanje su tome bile podlo`ne naracije na onom li~nom. ali za mnoge nije. brige i straha. ~ini se. donekle. do apstraktne refleksije o me|unarodnoj i doma}oj politici. umesto da se prepuste zagrljaju okamenjenog kolektiva koji je. izvestan pozitivan politi~ki potencijal. jezi~ki obrti i fraze u~estali u medijskom diskursu i u nastupima autoritativnih aktera. ali i uop{tenije va`i da su gotove formule. nivo politi~kog suda i procene budu}ih posledica doga|aja u neuporedivo je manjoj meri pokazivao dejstvo afekata. gra|ani Srbije su. Na drugoj strani. uspevali da . s obzirom na to da je re~ o ozbiljnoj viktimizaciji. ne{to dobro o gra|anima Srbije: upravo u trenutku doticanja dna. Nadalje. Kada je re~ o politi~kim komentarima. kroz usta onda{njeg re`ima. emotivno obojen. bar u trenutku u kojem su intervjui ra|eni. u nadiru jedne mu~ne i iscrpljuju}e decenije. preko prvih uop{tavanja i {irih ocena. njihov ton je bio prevashodno racionalan. mo`da. nekolonizovanosti odozgo nametanim matricama sadr`avao se. Ovo poslednje se najneposrednije odnosi na najavljeni „politi~ki“ zna~aj li~nih se}anja na bombardovanje: u njihovoj raznolikosti. te kako oni treba da se u vezi sa tim ose}aju.tre}i program LETO–JESEN 2009. duhovnosti i kosmi~koj pravdi. prvo pada u o~i velika raznolikost subjektivnih do`ivljaja o kojima sagovornici izve{tavaju: za neke je tih jedanaest nedelja vazdu{ne opasnosti bilo krajnje traumati~no. Zanimljivo je {to je. iznena|uju}e retko kori{}eni. umesto da se trauma direktno „izlije“ u njihove politi~ke stavove. boje}i mr`njom i gnevom njihov odnos prema zapadnim vinovnicima. ali i smislu `ivota.

se}anja na bombardovanje Srbije 1999. mada u uop{tenom teorijskom kontekstu i bez reference na konkretni slu~aj. postavim pitanje njene odr`ivosti. emotivno-li~ni i drugi. S. Jer. Kada se stvari postave onako kako sam to dosad ~inila – govore}i o li~nim se}anjima obi~nih ljudi koja se tvrdoglavo odupiru kolonizaciji i sl. ve{ta~ko presecanje unutra{nje veze izme|u kulturnih (dakle. kao manje-vi{e jasna i neproblemati~na. opet. Pogledajmo prvo do`ivljaj: da li se mo`e govoriti o potpunoj nederminisanosti pojedina~nih iskustava spolja{njim okvirima? Nije li. podvukla I. Koliko je ta razdvojenost koloseka o~uvana u me|uvremenu predstavlja.2 Kao da su posredi bila dva razli~ita. Paralelna razmatranja. ako mogu tako re}i. ima smisla jedino u okvirima jedne konkretne zajednice i njenog politi~kog trenutka? Nije li prili~no o~igledno da ni taj li~ni do`ivljaj ne mo`e biti politi~ki nevin? Ako se. govorimo o dva nivoa pojave. U literaturi o kolektivnom se}anju nije retka kritika ove podele. Ovde. li~ni do`ivljaj bombardovanja bio „naddeterminisan“. Na ovom mestu mo`emo se vratiti problemu nazna~enom u naslovu ovoga rada. u meri u kojoj ih je bilo (a bilo ih je). mi koji smo bombardovanje neposredno iskusili. realisti~no-politi~ki. 2 185 .O JAVNOSTI I PAM]ENJU ta ose}anja. politi~kim stanovi{tem subjekta – koji. recimo. posebno kako se ona koristi u velikom delu literature „usmene istorije“ (Green 2004). ~ini se. Po{to sam uverena da je na{ slu~aj. On ipak ne `eli da isklju~i „mogu}nost nekonfliktnog kriti~kog se}anja“. relativno nezavisna koloseka – jedan. mogu se na}i kod Todora Kulji}a: „Pitanje je. u ovom slu~aju. zapravo. precenjivanje njegove/njene sposobnosti odupiranja nametnutim obrascima. privatni do`ivljaj. godine. kako bi to strukturalisti rekli. da li je uop{te mogu}e se}ati se bez osvete ili drugih nastojanja za obe{te}enjem?“. kolektivnih) simboli~kih kodova i njihove individualne i mikrosocijalne realizacije.. njen uobi~ajeni balast jeste romantizacija subjekta se}anja („obi~nog ~oveka“). najpre. problemu „privatnih“ se}anja. poku{a}u da se u daljem izlaganju. veoma podesan da se ovo slo`eno klupko pitanja iznova razmotri usredsre|ivanjem na jednu prepoznatljivu empirijsku ta~ku. a va`an doprinos ostvarenju te mogu}nosti vidi u tome da „treba skrenuti pa`nju na vi{edimenzionalnost li~nog i grupnog pam}enja i se}anja“ (Kulji} 2006: 5–6. postuliranje jedne sumnjive „autenti~nosti“ ~ije se poreklo ne ispituje. Imamo. No. dr`e podalje od sopstvenih politi~kih zaklju~aka i vizija budu}nosti Srbije. a potom privatno se}anje na taj do`ivljaj. kre}em u oba smera: i u~vr{}uju}i i osporavaju}i polaznu poziciju. u ovom momentu `elim da tu podelu potkopam.. – podela na „privatna“ (li~na/individualna/vernakularna) i „zvani~na“ (javna/kolektivna/nacionalna/dr`avna) jednostavno se podrazumeva.). jedno od va`nih i nedovoljno tematizovanih pitanja razvoja politi~ke kulture Srbije posle 2000.

Na slede}em nivou. ta veza nije bila ni prosta ni neposredovana. te politici Zapada prema Balkanu uop{te i „nama“ posebno i tako dalje i tako dalje? Svakako. sa celokupnim srpskim udelom u njima. odnos izme|u se}anja i kolektivnog identiteta – naime. govorimo o (ne)postojanju privatnih se}anja. makar i u vanrednim okolnostima. ~esto i obesmi{ljenosti. a da se ne izgubi izvornost? Da li su. ali to ne zna~i da je nije bilo.3 Preko praksi „kodiranja. u emocionalnom. koja je „izvornom“ do`ivljaju. mestu Srba me|u susednim narodima. ili da je zanemariva. Koliko dugo se posle iskustva jo{ mo`e zate}i „autenti~no“ privatno se}anje? Ne ume}e li se. Kod oba nazna~ena nivoa. ona je simboli~ki strukturisana i sociolo{ki determinisana“ (Alexander. kroz koji kanal se ona mogu u~initi intersubjektivno dostupnima. odre|uje se priroda nanete povrede. te odnos izme|u `rtve i {ire publike. ostaje to {to jeste – komunikacija. Tu se problemi uslo`avaju. 2004a: 201). onu neophodnu strukturiranost i ~vrstinu. i „do`ivljaja“ i „se}anja“. na odlu~uju}i na~in. pod pretpostavkom da postoje? Koji medijum se mo`e uzeti kao adekvatan za njihovo iskazivanje. kulturni status. dakle pristupa~nima istra`iva~u. tvrdi da su „privatni“ do`ivljaji i se}anja. uz o~uvanje „autenti~nosti“ – drugim re~ima. na primer. krajnje nezanimljivi u sociolo{kom i istoriografskom pogledu: ono {to je bitno jeste kulturna trauma – ishod slo`enog i u potpunosti dru{tvenog „traumatskog procesa“ kojim se polazno iskustvo (koje ~ak ne mora ni biti realno u standardnom smislu) konstrui{e kao traumati~no i zna~ajno za kolektiv. naro~ito ako su {iroko prihva}eni. kada je u pitanju do`ivljaj? Contra tome mo`e se primetiti da e-mail komunikacija. nedostajala? Tako jedan od novijih teorijskih pristupa koji tematizuju se}anja – preciznije. javlja se temeljno metodolo{ko pitanje: kako dopreti do njih. premda mo`da postoje. ratu na Kosovu ali i prethodnim ratovima u biv{oj Jugoslaviji. teorija kulturne traume (Alexander et al. karakter `rtve i po~ionica. javni govor o doga|aju. ali i u op{tim geopoliti~kim mre`ama. izme|u subjekta i njegovog pretpostavljenog izvornog do`ivljaja? Ne pru`aju li javni narativi. a odavno znamo da. u njegovoj konfuznoj traumati~nosti. 2004). nije na delu tek transparentna „razmena informacija“ ve} slojevita „Postoji interpretativna re{etka koja posreduje sve ’~injenice’ o traumi. 186 vratimo u se}anju na taj period i poku{amo da rekonstrui{emo vlastiti do`ivljaj i emocije. ko bi od nas mogao da tvrdi da ti do`ivljaji i emocije nisu imali veze s onim {ta smo mislili o Milo{evi}evom re`imu. Ta re{etka ima nadindividualni.tre}i program LETO–JESEN 2009. odmeravanja i pripovedanja“ (Alexander 2004a: 202). e-mail poruke takav izvor. kognitivnom i moralnom smislu. koji se ispreda u me|uvremenu. 3 . kada je o komunikaciji re~.

o kojoj se ne `eli govoriti da se ne bi sa njome suo~ilo: „Sve ove narativne {eme jesu zamena za nepostoje}i diskurs o traumi. „od svojih prijatelja i poznanika ~ula sam prise}anja na velike `urke koje sam na svoju nesre}u propustila“. kod ~lanova „Simpoziona“ dominira jedan motiv: nezaboravno dru`enje. simpozionovci „tvrde da situaciju ne smatraju traumati~nom i da su se dobro zabavljali s prole}a 1999“ (str. ulan~avanje govornih ~inova i njihovih performativnih efekata.“ (Rácz 2009: 223). predstavljanja „zvani~nih“ dru{tvenih instanci itd. brisanju traume.. koji su kandidati za adekvatan izvor kada je re~ o se}anjima. izlazaka u kafane. pitanje manjine i ve}ine. Rac zaklju~uje da je ta vrsta pripovedanja sredstvo prevladavanja traume: „Diskursivni obrasci kao {to su pretvaranje traume u {eme humora i ironije“. (Jasno je.) Za intervjue. njihova se}anja na bombardovanje predstavljaju druga~ije. te da. kao nosioca odre|ene dru{tvene uloge. dru`enja i trivijalne svakodnevne aktivnosti zapravo su transformacija potencijalno traumati~nog doga|aja u prihvatljive obrasce“. Vratimo se tekstu Kristine Rac. se}anjima na bombardovanje 1999. kurziv I. „Umesto pri~a o strahu i traumi koje sam o~ekivala“. To drugo. neiskrivljen pogled u ispitanikove mentalne sadr`aje. u tom odnosu naj~e{}e nosi atribute autoriteta. 245. Figura istra`iva~a. Pri~e o tom vremenu svodile su se „na prepri~avanje vremena zabava. oblik njihove „normalizacije“ (str. Tuma~e}i ovaj iznena|uju}i nalaz. superiornosti. Trauma nije prihva}ena ni deset godina kasnije: i danas. pi{e ona. „dominantno“ se}anje Rac u svojoj analizi ne na~inje – ono je prisutno tek kao neka vrsta pretposta- 187 . igra odre|enu ulogu. makar bile i „o“ istim stvarima. hegemono se}anje na isti doga|aj. [tavi{e. manje ili vi{e svesno.) Dve su stvari ovde zanimljive: pretpostavljeni manjinski status ovakvih se}anja i problem „traume“. {to je specifi~an dru{tveni odnos za koji se nikako ne mo`e re}i da omogu}ava proziran. bilo u pravcu namernog suprotstavljanja. upitani o tome u intervjuima koje je sa njima vodila Kristina Rac. Kristina Rac polazi od toga da je grupa koju ona prou~ava (dvostruko) manjinska. da se ne pi{u iste poruke razli~itim primaocima. eventualno suprotstavljeno vi|enje u odnosu na neko postulirano ve}insko. sledstveno tome. {to ne mo`e a da ne uti~e na na~in na koji ispitanik sebe izra`ava tokom te interakcije. jer je tu uvek re~ o interakciji izme|u ispitanika-subjekta se}anja i istra`iva~a. 225).O JAVNOSTI I PAM]ENJU interaktivna izvedba samopredstavljanja i tuma~enja predstavljanja. S. On/ona tako|e.. re~ je ne samo o preobra`aju nego i o potiskivanju. alternativno. pijanki. 233).. dru`enja. 246. Najpre. odnosno „usmeni i pismeni narativi o pre`ivljavanju bombardovanja kroz diskurs zabave. U njenom prikazu. Da podsetim. strahu i opasnosti“ (str. na primer. lakih droga. to va`i mo`da i vi{e. prikazuje se na odre|eni na~in i projektuje odre|eni lik – bilo u pravcu saobra`avanja onome {to se zami{lja da je dru{tveno po`eljno.

iznevereni od Zapada i prepu{teni rastu}em dr`avnom teroru. 247. metafora je poprimila zlokobnu doslovnost – odnosno. i da li se zaista mo`e govoriti o homogenoj „srpskoj“ memoriji bombardovanja?4 Drugo. komemoracije. Naprotiv. bilo je dovoljno ne biti Milo{evi}ev odu{eKako ka`e jedna istaknuta autorka na polju studija kolektivnog se}anja: „Ne zna~i da sva dru{tvena se}anja. kako bi ovo istra`ivanje dobilo uporednu perspektivu“ (str. da su se dobro zabavljali. 4 . ili dru{tvenog. problem traume. te nije ni ostavila trag koji se o~ekuje? I za{to bi to {to njeni subjekti tvrde. granice koja „nikad ne}e biti jednosmislena“ (str. nije se ~ak moralo biti ni osve{}eni opozicionar. Iako sam potpuno saglasna s poentama koje Rac ovde izvodi – o fluidnosti granice izme|u zvani~nog i nezvani~nog. tako apriorno sumnjivo – uostalom. na primer. naj~e{}e dr`avne. se}anja uvek }e presudno zavisiti i od uvo|enja u igru pitanja: ’~ije se}anje’“ (Zelizer 1995: 235). Po{la bih od toga da ona „tre}a perspektiva“ o kojoj Rac govori na po~etku. Pred kraj teksta. naime. pre nego nasuprot njemu. ne ka`e izri~ito da su ta dva komemorativna okvira me|usobno suprotstavljeni. mo`e se uzvratiti pitanjem: za{to se pretpostavlja da je traume bilo? Za{to bi moralo da je bude? Mo`da je na neki na~in preobra`ena jo{ dok se doga|ala. 246). S. niti da je nacionalno/etni~ko odre|enje za njih presudno. istina. ili bar njene intelektualne elite. pripisuju}i je svojim ispitanicima – stanovi{te „izme|u osu|ivanja i podr{ke vazdu{nih napada“ – uop{te nije morala da bude vezana za manjinsku etni~ku pripadnost ve} je obele`avala subjektivni stav ve}ine protivnika Milo{evi}evog re`ima. Opredeljeni opozicionari su se svakako najintenzivnije ose}ali ste{njeni „izme|u ~eki}a i nakovnja“ – ubistvom Slavka ]uruvije. moraju nu`no biti jednoobrazna. te o potrebi uporedne perspektive – upitnim mi se ~ine ona alternativnost i ono kolektivno zapam}ivanje na strani srpske zajednice.tre}i program LETO–JESEN 2009. svi kurzivi I. diskurs zabave (bio) zamena za verbalizaciju traume i suo~avanje sa njom? Kada Rac ka`e da ni danas. jesu li zabava i trauma me|usobno isklju~ive? U najavljenom kriti~kom dijalogu s tekstom Kristine Rac. 188 vljenog kontrapunkta. deset godina kasnije. bilo alternativno ~emu. Da li je. srpske zajednice. Autorka. zato {to su kolektivna po prirodi. bilo tako nemogu}e. akteri njene gra|e ne prihvataju traumu. i alternativnih se}anja“.). [ta je. na{e razumevanje kolektivnog. a poslednja re~enica ~lanka glasi: „Bilo Šbi¹ va`no ispitivanje do`ivljaja i strategija konstruisanja kolektivnog zapam}ivanja bombardovanja ve}inske. zapa`a da „kao bitno iskrsava pitanje odre|enja granice izme|u ’zvani~ne’. u ovom slu~aju. iznela bih nekoliko vlastitih hipoteza o do`ivljaju i memoriji bombardovanja. ali implicira i jedno i drugo. [tavi{e.

pa ~ak mo`da ni za bilo kakvo neslaganje s Milo{evi}evom politikom. Nadalje.5 Ponekad kroz ta kazivanja probija takva sentimentalnost i `al za „tim danima“ da se ovi diskursi. dakako.O JAVNOSTI I PAM]ENJU vljeni pristalica pa gajiti ozbiljne sumnje u ispravnost politike koju je on u tom trenutku vodio i u zvani~ne teze da je NATO jedini i isklju~ivi krivac za bombe koje su padale na gra|ane Srbije. nasuprot spoljnim strahovanjima da }e bombardovanje pretvoriti vojvo|anske Ma|are u `rtvene jarce.. ispitanici izve{tavali o smanjivanju me|uetni~ke distance i porastu ose}anja zajedni~ke pripadnosti Ma|ara i Srba u tom periodu opasnosti. paradoksalno. a u ovom drugom istra`ivanju uzorak je bio mnogo raznolikiji te se ~e{}e govorilo i o jednoj {iroj. No. u tome {to se `ali za jednim nesre}nim i tragi~nim razdobljem. govorili su ispitanici. u memoriji bombardovanja. u kontekstu koji je oslobo|en sebi~nosti. imaginira se neka vrsta spontane dru{tvene integracije – „nevini“ me|uljudski odnosi. Razlika je mo`da u tome {to Rac prou~ava jednu integrisanu grupu. shvatanju „nostalgije“ – nego za ne~im {to je bilo tek tu. 189 . nevezan ni za Ma|are niti za liberalnu politi~ku orijentaciju. 6 Strukturalna nostalgija je „kolektivna predstava o jednom rajskom poretku – o jednom vremenu pre vremena – kada uravnote`eno savr{enstvo dru{tvenih odnosa jo{ nije bilo izlo`eno propadanju koje poga|a sve {to je ljudsko. U intervjuima za „Politiku i svakodnevni `ivot“. zami{lja se vreme pre dr`ave. „Tre}a“ perspektiva je. nedavno. Taj je motiv dominirao u pomenutim intervjuima vo|enim 2001–2002. bila mo`da i najrasprostranjenija od svih. ali jo{ vi{e u tome {to se `ali ne za dalekom. a isto se ~esto ~uje u neformalnim svakodnevnim razgovorima. ta~nije izmi{ljenom pro{lo{}u – kao u uobi~ajenom. difuznoj solidarnosti i iznenadnoj bliskosti koja je u tom periodu uspostavljana i me|u ljudima koji se nisu poznavali. kriminala.6 Paradoksalnost je. dr`ava je stavljena van snage). vremenu kada me{anje dr`ave nije bilo neophodno za vo|enje pristojnog dru{tvenog `ivota“ (Herzfeld 1997: 109). „Nesre}a nas je zbli`ila“. isti~em s podozrenjem. ispitanici su tako|e najvi{e govorili o `urkama. pa i Hercfeldovom. moja je hipoteza da je „nezaboravno dru`enje“ uop{te naj~e{}i okvir se}anja na bombardovanje. 5 Rac (2009: 238–239) tako|e uzgred ukazuje na ovu {iru solidarnost – mada ne ispituje njene posledice po svoju argumentaciju – kada ka`e da su. kartanju i ispijanju kafe s kom{ijama i poznanicima. su{tina metafore glasi: u oba slu~aja. sasvim sli~no kao kod Kristine Rac. „Ljudi su se mnogo manje sva|ali“. na neki na~in pribli`avaju „strukturalnoj nostalgiji“ o kojoj govori Majkl Hercfeld. tr`i{ta i dr`ave (u hercfeldovskoj nostalgiji.. „Postojalo je neko razumevanje me|u ljudima“. kada se povede re~ o periodu bombardovanja. pa je kod nje naglasak vi{e na intenzivnom dru`enju me|u prijateljima.

no. isklju~ivo satkan od mitolo{kih i martirolo{kih obrazaca tradicije koju je instrumentalizovao. Nadalje. ose}anju bezna|a i nemo}i. o utisku „i{~a{enosti“ situacije u kojoj se ljudi nalaze – koji se nipo{to ne konstatuje uvek s veseljem. oni postaju formativni u stvaranju kolektivnog se}anja i zajedni~kog diskursa“ (str. 190 Okvir se}anja „bombardovanje kao zabava“ iznikao je spontano i spontano se odr`ava. te{ko da bi se mogao nazvati i „alternativnim“ ili „opozicionim“. bio veoma delimi~an. No. ali i njihovo krajnje ograni~eno dejstvo na ciljnu populaciju. je do{la na kraju dugog niza r|avih zbivanja. .7 U tom smislu. mada se mo`e pretpostaviti da vremenom slabi. u meri u kojoj je „traume“ bilo. Uspeh je.. Taj interpretativni okvir. nezvani~an. me|utim. nastojao je da jednu apsolutizovanu verziju epske „kosovske etike“ direktno prevede u politi~ki jezik. kakvu pronalazi Kristina Rac (up: „. u smislu kulturne i politi~ke hegemonije. Ako se bli`e pogledaju citati iz gra|e koje navodi sama autorka. nametao onda{nji re`im. spomenicima i organizovanim komemoracijama. mo`da doista prevladava na nivou onoga {to Jan Asman (Assman 1995) naziva „komunikativno“ ili „svakodnevno se}anje“: se}anje koje se reprodukuje neposrednim i neformalnim interakcijama me|u svojim nosiocima. 225). godine tako i do`ivljavali: 7 Uzgred.tre}i program LETO–JESEN 2009. ona se ne mo`e svesti samo na izlo`enost bombardovanju. Dakle. kao sveprisutnu i skoro obavezuju}u. kao naopaka kulminacija jedne naopake decenije.. kao i: „Po{to su ovi obrasci zajedni~ki i usvojeni od svih ~lanova zajednice se}anja. koju je. 245)). Bio je alternativan – mada najverovatnije ne svesno – jedino zvani~noj interpretaciji doga|aja dok se on odvijao. razu|enom dru{tvenom miljeu. vidi se da se u njima zapravo dosta govori o opasnosti i strahu. kroz fragmentarnu i sporadi~nu komunikaciju o predmetu se}anja? 8 Nedeljkovi} (2007: 46–51) detaljno analizira mitske formule u zvani~nim prikazima sukoba Srbije sa NATO paktom. odnosno tezom Kristine Rac da je „diskurs zabave“ slu`io njenom brisanju. Ima osnova da se zaklju~i kako su oni bombardovanje 1999. ŠS¹tvara Šse¹ zajednica se}anja ~iji ~lanovi dele na~in na koji se odnose ka traumati~nom do`ivljaju i koja poma`e njegovoj normalizaciji“ (str. te{ko da bi se moglo govoriti o uo~ljivom zaobila`enju i pre}utkivanju traumati~nih aspekata ratne svakodnevice.8 Sada se mo`emo jo{ jednom pozabaviti pitanjem „traume“. godina 1999. ali to ne zna~i da je i dominantan memorijski okvir za poimanje bombardovanja. u kojoj je traumâ za gra|ane Srbije bilo na pretek. bez institucionalne potpore i bez pomo}i objektivacije u zapisima. ovde mo`emo postaviti jo{ jedno zanimljivo metodolo{ko pitanje: da li je za o~uvanje „komunikativnog se}anja“ neophodna po obimu ograni~ena i interaktivno kohezivna mala grupa – „zajednica se}anja“. On mo`da jeste – ako je moja hipoteza ta~na – naj~e{}i. druga~iji. nekoj vrsti samozavaravanja kojim je izbegavano suo~avanje. „diskurs zabave“ bi se mogao ozna~iti kao vernakularan. ili se pak ono mo`e odr`avati i u {irem. difuznom.

da je poreklo traume dru{tveno i kulturno. a na~in na koji se poslednjih meseci u javnosti raspravlja o pristupanju Srbije NATO-u daje razloga da se pomisli kako mo`da i nije bio tako neuspe{an kao {to je doskora izgledalo. {to ga. mo`da se time `eli re}i: evo. jer je ona posve}ena upravo ispitivanju mehanizama nastanka „zna~ajne“ traume. Teorija dopu{ta (ali ignori{e) postojanje individualnih. Humor i ironija ne moraju zna~iti odbacivanje realnosti. pre`iveli smo. postaje razumljivije za{to gra|ani Srbije – i „simpozionovci“ i drugi – nemaju potrebu da posebno govore o specifi~noj traumi izlo`enosti NATO projektilima. a bilo je i onih koji su poku{avali da sprovedu „traumatski proces“ koji opisuju Aleksander i njegovi koautori. re`im iz autoritarizma. U ukupnoj traumati~nosti prole}a 1999. oni tako|e mogu biti oblik omo}avanja subjekata – otpor onih kojima je malo {ta drugo preostalo. ona nas nije slomila. bili smo ja~i od traume. ne ~ini manje vrednim. godine bilo je. identitetsku traumu nije uspelo. ako se saglasimo s osnovnom tezom teorije. i onoga {to se njima de{avalo tog prole}a 1999. Mislim samo na do`ivljaj. Napokon. Naime.O JAVNOSTI I PAM]ENJU ne kao izdvojeni doga|aj nego kao deo ve}e celine. povratno uti~u na dru{tveno-kulturne kodove. da razvije suptilne teorijske instrumente za promi{ljanje odnosa izme|u „privatnog“ i „kolektivnog“ nivoa (traumatskih) se}anja.9 Ne treba zaboraviti da je upravo u to vreme. Uz jednu bitnu ogradu: traumatski proces je ne{to {to traje. pa i trauma. guranje glave u pesak. Bombardovanje Srbije 1999. po svemu. oblik neutralisanja traume. pod odre|enim uslovima. Dok ~ekamo na razre{enje tog pitanja. privatnih do`ivljaja. jer se uz pomo} njega jasnije sagledava jedna njena manjkavost. pobede nad njome. za mnoge prili~no podno{ljivog. No. „diskurs zabave“ mo`e biti. U ovom kontekstu ponovo postaje zna~ajna ranije pominjana teorija kulturne traume. ali nam ne poma`e da promi{ljamo kapacitet takvih se}anja da. samoobmanu. Konkretno: u Ovim nipo{to ne tvrdim da su gra|ani Srbije uo~ili i shvatili politi~ku vezu izme|u Milo{evi}eve politike. i fizi~ki i psihi~ki. na{ empirijski slu~aj mo`emo iskoristiti za neku vrstu unutra{nje kritike teorije kulturne traume. ponekad i decenijama. 9 191 . te{ko je odvojiti spolja{nju pretnju od unutra{nje ugro`enosti. zaista. ali ne nu`no u smislu njenog poricanja – tvrdnje da traume nije bilo – nego u smislu prevladavanja. me|utim. ipak bi se reklo da pretvaranje bombardovanja u kulturnu. dobar kandidat za tako ne{to. tako da ne mo`emo biti sigurni kuda }e on u ovom slu~aju odvesti. Ako se ovo ima u vidu. otvorenu ovakvim polazi{tem. uvi|amo da ona propu{ta mogu}nost. gde je malo ko mogao da se ose}a sigurno. progresivno klizio ka otvorenoj diktaturi. po~ev od kasnih osamdesetih pa nadalje. godine. traume koja se ugra|uje u same temelje kolektivnog samopoimanja jedne zajednice. uporedo s eskalacijom kosovskog rata po~ev od 1998.

. 1999). godine nikada. Srbija.12 [tavi{e. zasnovan na individualisti~kim na~elima ~istog zbrajanja. koje pojedincima kao takvima nisu dostupne. Takvi su akteri zapravo preuzeli „brigu“ o pripovedanju o bombardovanju.. kroz koje se konflikti razumevaju“ (Green 2004: 37).tre}i program LETO–JESEN 2009. tvrdi da su „se}anja na rat. udru`enja i grupa. nije formulisana jedna. te davanju smernica kako u vezi sa njime treba ose}ati. koje razli~ite „grupe nosioci“ zastupaju. odslikavaju i razli~ite potencijalnosti prisutne u zajedni~kom. koje prevazilazi pojedinca i zasniva se na kolektivnosti.). oblikovana ’matricama’ ratnog pam}enja. ovo drugo pak predstavlja doslovnije kolektivno se}anje. trajnosti i autonomiji jezika i drugih kulturnih kodova (`anrova. tradicija itd. ali nisu sasvim privatizovane jer osim individualne psihologije. telesnog do`ivljaja ugro`enosti. To {to su ovi sajtovi naj~e{}i. i kako ga se se}ati. 192 slu~aju bombardovanja Srbije 1999. me|utim. Kada se stvari tako posmatraju. a ne i povezivanjem njenih dveju strana. izvesnu studiju o ratnim se}anjima. kao zaokru`enih. kako bi teorija kulturne traume htela. iole koherentna i jedinstvena. mi se sa svoje strane pitamo – da li je u slu~aju ovog „rata“ uop{te formirana „matrica ratnog pam}enja“? 12 Danas se. zapravo.. zabele`e i. zna~i samo to da zastupnici takvih stanovi{ta najvi{e pi{u o re~enom doga|aju. o „borbi se}anja“. kulturnim narativima. nije re~.11 Mnogo su glasnije od nje bile nevladine instance. .. zato {to se bavi samo pravljenjem distinkcije. mitovima i tropima. na taj na~in. diskurzivno uobli~enih proizvoda. „zvani~na“ interpretacija bombardovanja. takmi~e}i se u javnom polju dok neko od tih se}anja ne zagospodari. na vrhu liste pojavljuju desetine sajtova ~ije je politi~ko stanovi{te manje-vi{e istovetno. kao previ{e sociologizovanu. a njihov diskurs o doga|aju uniforman – nacionalan. pitanje nad pitanjima postaje ne „koja se}anja pobe|uju“ nego koja se}anja dobijaju samu mogu}nost da se artikuli{u. a ne i da se svi koji ga se se}aju – se}aju na ovaj na~in. intersubjektivnom kulturnom i politi~kom univerzumu. dr`ava je ove nevladine aktere na neki na~in servisirala.. pridavanju smisla i zna~enja doga|aju. kao i druge nacionalno opredeljene organizacije. li~nog biografskog kontinuiteta i sli~no. u kojoj se.. te na dru{tvenim tehnologijama pam}enja. `rtveni i ekstremno antizapadni. 11 Kada jedna usmena istori~arka kritikuje. iska`u. 10 Ovde ne poma`e mnogo ni ina~e korisno Olikovo (Olick 1999) metodolo{ko razlikovanje izme|u collected i collective memory – {to bi se eventualno moglo prevesti kao sakupljeno i skupno se}anje: ono prvo sa~injava agregat individualnih se}anja ~lanova grupe.10 Posle smene re`ima 2000. poput crkve i sa njome povezanih glasila. uz poneku minimalisti~ki obele`enu godi{njicu. uop{te postanu prepoznatljivi entiteti u kolektivnoj zalihi kulturnih zna~enja. pri pretrazi interneta po relevantnim pojmovima (bombardovanje. dr`ava je uglavnom }utala. prema njenom mi{ljenju neopravdano. napola skrivenih uspomena koje jesu individualne u smislu da ih njihovi pojedina~ni nosioci do`ivljavaju kao „svoje“. Ne poma`e. Re~ je o rastresitom materijalu napola artikulisanih.

{tavi{e. 2009. 193 . sasvim sli~no. sam po sebi dovoljno vredan da bi bio dostojan analiti~ke pa`nje. da na{ empirijski slu~aj mo`e. kao istra`iva~i. . ili onih o kojima izve{tava Kristina Rac. ipak. Tek ako. {iroko medijski razgla{enim protokolom celodnevnih obele`avanja i specijalnim izjavama svih najzna~ajnijih funkcionera. da se upotrebi za podupiranje stanovi{ta koje ina~e uglavnom zastupa usmena istorija: stanovi{ta da postoji izvesni nesvodljivi „talog“ privatnih se}anja. u komemoracijama u re`iji nedr`avnih organizacija. te{ko se mo`e govoriti o zvani~nom se}anju: njega. Na to nas obavezuju `rtve. prema izve{tajima agencija. onog individualnog. potisnutih i marginalizovanih memorijskih okvira? Kako se teorijski postavljamo u situaciji kada tog preduslova nema? ^ini se. I koji je. posebnom sednicom Vlade. a pogotovo „opoziciono“? Nije li postojanje zvani~ne interpretacije. godine deseta godi{njica bombardovanja obele`ena na najvi{em nivou. umemo da uzmemo za ozbiljno svu raznolikost individualnih se}anja vide}emo na delu „sposobnost pojedina~nih ljudi da se kriti~ki i konstruktivno pozabave nasle|enim idejama i verovanjima“ (Green 2004: 35–36).O JAVNOSTI I PAM]ENJU budu}i da su se – u odsustvu „zvani~ne linije“ – dr`avni funkcioneri individualno. ili udela iskustva u menjanju pogleda na svet“. i u skladu s li~nim politi~kim uverenjima. da li bilo koje drugo se}anje mo`e biti „vernakularno“. Ana Grin upozorava da se ne sme zatvoriti onaj „prostor svesne refleksije pojedinca. koje. logi~ki i sociolo{ki preduslov za smisleno formiranje ovih drugih. ustvrdio da „zbog budu}nosti na{e dece nikada ne smemo dozvoliti da se tako ne{to ponovi. Tako je predsednik Tadi}. svedo~e upravo o tome. iako pod uticajem {irih kodova i konvencija. ni negovanje se}anja kao takvo ve} politi~ka upotreba tog povoda za sprovo|enje vlastitog teku}eg dnevnog reda. Brane}i poziciju metodolo{kog individualizma od narastaju}e strukturalno-kolektivisti~ke plime. I toga je puta. „alternativno“. su{tina tog dnevnog reda bila je u poku{aju mirenja unutra{njepoliti~kih i spoljnopoliti~kih imperativa. u~estvovali. me|utim.13 Stoga je i novoponu|eni „zvani~ni“ okvir delovao neubedljivo i te{ko je verovati da }e na bilo ~ija se}anja imati sna`niji uticaj. U takvim uslovima.. ipak se u njima ne iscrpljuje.. pro{lost i budu}nost“. A ako je ve} tako. Premijer Cvetkovi} je. Tek je pro{le. nema. ili nisu. Slojevitost. po pretpostavci nemo}nih. naprosto. „povodom godi{njice naglasio da srpska politika vi{e nikad ne sme da zemlju i njene gra|ane dovede u koridore opasnosti. koju name}u nosioci mo}i. Deseta godi{njica bombardovanja Šje¹ prilika za se}anje na sve `rtve i istovremeno prilika za Srbiju i njene gra|ane da izvuku pouke i postave temelje mirovne politike“. bilo belodano da dr`avi nije na srcu ni bombardovanje. 13 U skladu s glavnim tonom srpske politike poslednjih meseci. originalnost i autonomija li~nih kazivanja o bombardovanju Srbije prikupljenih u projektu „Politika i svakodnevni `ivot“. i treba.

No. Sa{a 2007. New York&London: Routledge. using it as a cue to reconsider the memories of the 1999 bombing of Serbia. „On the Social Construction of Moral Universals: The ’Holocaust’ from War Crime to Trauma Drama ”. Smelser and Piotr Sztompka. Literatura . Krisztina. 1998. Cultural Intimacy. 333–348. Cultural Trauma and Collective Identity. Oral History. Politika i svakodnevni `ivot: Srbija 1999–2002. 3. 2. in its absolutist and romanticist version. Neil J. „Trauma ili zabava? Se}anje na bombardovanje u diskursu Simpoziona“. 12 No. Jeffrey. Jeffrey K. 24. Critical Studies in Mass Communication Vol. Kultura se}anja.). New German Critique 65. subject of social scientific study. str. str. Beograd: IFDT/IP „Filip Vi{nji}“. str. Zagorka. u: Gordana \eri} (ur. Beograd: ^igoja. Jan. Beograd: Zlatni zmaj/Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta. 194 Ivana Spasi}: On the Problem of Availability of “Private” Memories. and Joyce Robbins. Bernhard Giesen. krv i suze. Pam}enje i nostalgija. u: Zagorka Golubovi}. is shown to be untenable. ^ast. Herzfeld. and by now largely neglected. No. „Collective Memory and Cultural Identity“. Sociological Theory. These memories are on one hand seen as a possible. reflection Alexander. Cultural Trauma and Collective Identity. Jeffrey K.). and on the other hand as an empirical focus through which to reexamine the relation between „private“ and „public“ memory as a theoretical and methodological problem. „Social Memory Studies: From ’Collective Memory’ to the Historical Sociology of Mnemonic Practices“. 1995. „Individual Remembering and ’Collective Memory’: Theoretical Presuppositions and Contemporary Debates“. u: J. Beograd: IFDT. Ron Eyerman. 2006. Jeffrey 2004a. Alexander et al. 2004. it is argued that some recognition of the irreducibility of „vernacular“ memory is necessary. Kulji}. private memory. Berkeley: University of California Press. 2003. str. str. Vol. „Collective Memory: The Two Cultures“. This distinction. 32. 214–239. Anna. Annual Review of Sociology. narrative. Assman. 223–248. with possibly significant political repercussions. Politika i svakodnevni `ivot: Srbija 1999–2002.). Todor.tre}i program LETO–JESEN 2009. on the basis of comparing the material presented in the quoted article and the findings of the qualitative study „Politics and Everyday Life“. 1. trauma. Olick. 125–133. Spasi}. Green. Olick. Nedeljkovi}. 2. critical reflection often at work at this level of memory. „Reading the Past against the Grain: The Shape of Memory Studies“. Ivana. 2009. 2004. Alexander. Berkeley: University of California Press. 17. Ivana Spasi} i \or|e Pavi}evi} (ur. „Se}anja na nedavnu pro{lost“. 35–44. Key words: 1999 bombing of Serbia. No. 105–140. 99–139. Rácz. str. But at the same time. the Example of 1999 NATO Bombings Summary This paper takes as its starting point one of the contributions to the volume Memory and Nostalgia. str. Without it. Ivana Spasi} i \or|e Pavi}evi} (ur. Vol. Zelizer. Golubovi}. str. Michael. 1997. Vol. Barbie 1995. collective memory. 196–263. 1999. Social Poetics in the Naton State. remains out of sight. Beograd: IFDT.

Ovi op{tepoznati lingvisti~ki pogledi. poetski domen (poetski i religijski diskurs) i logi~ki domen (nau~ni i obrazovni diskurs). diskurs novih medija). Isklju~uju}i donekle `argon odnosno sleng. vezani za aksiom – da se svaki prirodni jezi~ki idiom neprestano menja. 1998).4'373. Tako|e. S druge strane.1)"196/199" 811. administrativni diskurs.163. ali i one koje su na nivou stranog jezika u{le u govornikove jezi~ke navike ili u njemu ostale na nivou prepoznavanja. pre svega na leksi~kom nivou. tj. 143–144. svojevrsni oblik kolektivnog pam}enja jedne jezi~ke zajednice. U pitanju su i jezi~ke jedinice koje su se integrisale u jezi~ki sistem govornika. pre svega u zastareloj leksici – arhaizmima (leksemama potisnutim novijim. u leksici. pre svega u kontekstu analize tzv. . koje su u epohi SFRJ postale integralni deo govora velikog broja dana{njih govornika srpskog standardnog jezika kroz jezi~ke kontakte sa govornicima postoje}ih ili novonastalih standardnih jezika na tlu zajedni~ke dr`ave: Hrvatima. U njegovoj studiji Javni jezik ispituju se domeni i diskursi javne kominakcije: retori~ki domen (diskurs politike.Tre}i program Radio Beograda Br. sinonimnim) i istorizmima (leksemama koje obele`avaju pojmove nestale iz savremenog `ivota).4(497. i pojam javnosti mo`e se obra|ivati kao lingvisti~ki. nude i mogu}nost stvaranja modela analize pam}enja zasnovanog na empirijskim leksi~kim podacima. sve jezi~ke jedinice. koji je teorijski osmislio Dubravko [kiljan ([kiljan.16'272(497. Makedoncima i dr.1)"196/199" 195 ALEKSANDAR MILANOVI] JUGOSLOVENIZMI IZME\U PAM]ENJA I ZABORAVA U radu se analiziraju jugoslovenizmi. pravni diskurs. Klju~ne re~i: leksika. diskurs medija. Slovencima. To va`i za standardni jezik. izme|u ostalog. svi jezi~ki idiomi predstavljaju. jugoslovenizam. neologizam. Kolektivno pam}enje ~uva se. javnog jezika. sociolekte i dijalekte. pre svega. istorizam. u leksici se ~uva i kolektivni zaborav. arhaizam. re~niku jednog jezika. III–IV/2009 UDK: 811. tj.

bo{nja~kih i crnogorskih sociolingvista. isto~ne) varijante srpskohrvatskog jezika klju~ni prenosioci jezi~kih uticaja bili hrvatski. Makedoncima. Pretpostavljam da bi potencijalno istra`ivanje pokazalo da su govornicima srpske (beogradske. nije sprovedena anketa me|u govornicima nekada{njeg srpskohrvatskog (dana{njeg srpskog i hrvatskog) jezika koliko znaju re~i iz slovena~kog.tre}i program LETO–JESEN 2009. npr. Osim pop i rok muzike. Tako smo saznanja o ~akavskom nare~ju pre svega sticali preko pesama dalmatinskih pop peva~a (Olivera Dragojevi}a i dr. hrvatskih. Pojavu jugoslovenizama u srpskom jeziku uslovila je najpre masovna kultura. slovena~ki i makedonski bendovi (pop i rok grupe) i peva~i. Zanimljivo je da pitanje jezi~kih kontakata govornika nekada{njeg srpskohrvatskog standardnog jezika s govornicima drugih jezika s tla SFRJ nije zavredelo ve}u pa`nju srpskih. vezanog za epohu postojanja SFRJ.1 Nikada. . na primer. iz druge (hrvatske. Slovencima. Bo{njacima. koliko leksema iz drugih jezika i nare~ja sa tla zajedni~ke dr`ave smo znali tokom osamdesetih godina pro{log veka. na uzorku moje generacije (1968). tako da mnoge pojave nisu obra|ene u nau~nim raspravama niti imaju primerenu leksikografsku obradu. Naslov referata donosi jedan nepostoje}i lingvisti~ki termin – jugoslovenizmi. zagreba~ke. [teta je {to nikada nije ra|eno sociolingvisti~ko istra`ivanje. preuzimanju ili makar pam}enju pojedinih leksema iz drugih jugoslovenskih standardnih jezika. neoficijelna. 196 U na{em referatu pa`nja je usmerena ka fenomenu jednog segmenta na{eg pam}enja u nau~nom diskursu. makedonskog ili albanskog jezika. {to je podatak koji je u vezi sa zaklju~cima vrlo inspirativne studije Predraga J. navija~ka terminologija) i vicevi. ~akavskog). doprinosili su jo{ i stripovi (ve} je istaknut zna~aj Alana Forda). Markovi}a „Emocionalna topografija se}anja“ jugonostalgije: primer Leksikona YU mitologije (Markovi} 2009). pre svega na leksi~kom nivou. ali i one koje su na nivou stranog jezika u{le u govornikove jezi~ke navike ili u njemu ostale na nivou prepoznavanja. Va`no je ista}i da su u pitanju jezi~ke jedinice koje su se integrisale u jezi~ki sistem govornika. Albancima... i koliko toga koristimo ili pamtimo danas. koje su u epohi SFRJ postale integralni deo govora velikog broja dana{njih govornika srpskog standardnog jezika kroz jezi~ke kontakte sa govornicima postoje}ih ili novonastalih standardnih jezika na tlu zajedni~ke dr`ave: Hrvatima. zapadne) varijante srpskohrvatskog jezika ili iz njegovih drugih nare~ja (kajkavskog. sport (pre svega.. O kajkav1 Na nepostojanje leksikolo{kih rasprava i studija o leksici iz epohe SFRJ ve} je ukazao Ivan Klajn u zborniku Srpski jezik na kraju veka. Pod njim podrazumevam sve jezi~ke jedinice.).

iako su bendovi nazivani isklju~ivo novotalasnim. Me|u njima do danas se u mojoj generaciji pamte dve serije {ablonizovanih viceva: prvi bi mogli da imaju radni naslov Kako su Slovenci sinhronizovali pojedine filmove2 i Kako su Makedonci preveli naslove pojedinih filmova ili rok pesama. u kojem je strano i nepoznato izra`avanje istovremeno i sme{no. ko{arka{koj.3 Oni govore o uticaju filma i rok muzike. naspram srpskog `argonskog ekvivalenta trojka) u{li su i u beogradski navija~ki diskurs. po njegovom preciznom {utu za tri poena. npr. osim u generaciji koja je ko{arku pomno pratila tokom osamdesetih godina. npr. gde su Slovencima i Makedoncima pripisivane stereotipne osobine.. Zanimljivo je da je i rok novinarstvo dalo svoj doprinos jezi~kom jugoslovenstvu: tako je u beogradskoj rok kritici forsiran termin novi val za muzi~ki pravac po~etkom osamdesetih godina. naravno. malena. tekma (utakmica) ili trica (pogodak za tri poena u ko{arci. Dok je o uticaju prevoda Alana Forda pisano samo publicisti~ki u Leksikonu Yu mitologije (setimo se. koje je sinhronizovano na slede}i na~in: Fantje. ali i o zanimanju. 197 .. a ne o novom talasu. Ribata koja nu spasuva Pitsburga. bio vic sa izmi{ljenim obra}anjima D`ona Vejna drugim kaubojima oko vatre. u {irem sportskom kontekstu: Slovenci). I danas ~ak i „najtvr|i“ navija~i „Zvezde“. Mnogi moji prijatelji i danas govore o beogradskom novom valu.. izraza piletina u hladetini i sl. Elektri~ni orgazam i drugima. na oro`je! Indijaneri prihajaju! 3 Na primer.). sme{tan je u nezlobiv karakterolo{ki kontekst. Izrazi kao Zmaj~eki (igra~i ili navija~i Olimpije iz Ljubljane. re~ val nije u njihovom aktivnom re~niku. za druge jezike me|u beogradskom omladinom tokom osamdesetih godina XX veka.. rukometnoj. a ne na utakmicu. s jedne strane. Sportski `argon u funkciji neslu`bene sportske terminologije veoma lako se {irio u zajedni~kim ligama: fudbalskoj. „Partizana“ ili „Rada“ ~esto govore da idu na tekmu. Efekat vica.4 2 ^uven je. sakam te) ili u vidu promi{ljenog marketin{kog i politi~kog poteza Gorana Bregovi}a i njegovog Bijelog dugmeta (Roka mandoljina).. Van ovog konteksta.O JAVNOSTI I PAM]ENJU skom nare~ju nau~ili smo najvi{e iz tekstova D`onija [tuli}a (Klin~ek stoji pod oblokom. kada govore o bendovima Idoli. sociolingvisti su van svog fokusa ostavili i uticaj viceva iz epohe SFRJ. Mamica su {trukle pekli i sl. Za pop i rok (sub)kulturu manje zna~ajni uticaji makedonskog ili albanskog jezika stizali su u vidu bezazlene i nemotivisane {ale preko Idola (Jedina.. obi~no ocenjivan kao ultranacionalisti~ki. o slovena~kom jeziku iz tekstova Pankrta ili La~nog Franca.). makar {aljivom. dok je ko{arka{ki termin trica vremenom potisnut. 4 Isti navija~i nekada{njeg igra~a zagreba~ke Cibone i sada{njeg trenera Aleksandra Petrovi}a i dalje zovu Aca Trica. volim te.

tre}i program LETO–JESEN 2009. u Leksikonu YU mitologije. u najboljem slu~aju. spavaona i vojnikinja. marenda. i u kasarni u Vinkovcima 1987/1988. O drugom je pisano. godine: plahta. pri opisu geneze i ustaljivanja jugoslovenizama u izrazu govornika srpskog jezika nikako se ne sme prenebregnuti ni uticaj zvani~nih institucija SFRJ: vojske. ali je u slu`benoj upotrebi gubila svoj pokrajinski karakter. ili. Rije~ je. tj. o u`ini koju su u zavisnosti od toga gdje si imao sre}u da te ’baci’ – zvali i gablec. i {kole u manjoj. Leksema plahta navodi se u svim relevantnim re~nicima srpskohrvatskog jezika kao nemarkirana. U JNA su u komunikaciji zapravo postojala dva paralelna koda: oficijelni jezik i kasarnski argo. S lingvisti~kog stajali{ta. dodu{e nesrazmerno malo u odnosu na uticaj koji je ovaj idiom imao na sve vojno sposobne mu{karce. JNA u ve}oj meri. Marenda je naziv za obrok koji je padao izme|u doru~ka i ru~ka. za {ta u literaturi ne mo`emo na}i bilo kakvu potvrdu. jedna konzerva ribe ili jedan narezak na dva vojnika. na primer. po pravilu. ve} samo pokrajinsku. gra|enje re~i videti naveden Klajnov rad). (talijanizam). . koju je valjalo oja~ati neutralnim imenovanjima. bez bilo kakvog kvalifikatora. i pri tom veoma davno (jedan rad Ljubomira Popovi}a u stru~nom ~asopisu). dok je oficijelna komunikacija izme|u vojnika i stare{ina ostala potpuno zanemarena iako pru`a fantasti~nu sociolingvisti~ku gra|u. (pokrajinska) i kao tal. Uglavnom neuobi~ajene lekseme plahta (umesto ~ar{av ili pokriva~) i marenda (umesto u`ina) odoma}ile su se u re~niku svih pripadnika JNA. a re~ni~ki ~lanak glasi: „Marenda = gablec = u`ina. neki keksi i sok. Bio je to. U RSJ ove lekseme i nema iako je u jezi~kom ose}anju ogromnog broja (gotovo po pravilu mu{kih) govornika srpskog jezika. ali se ni iz jednog primera ne vidi i njena upotreba u vojnoj terminologiji. suhi obrok. Naj~e{}e. dakle. odnosno stvaranja ravnote`e u zastupljenosti onih sa srpske i hrvatske strane. godine i u mnogim drugim kasarnama {irom Jugoslavije. Kao primer izdvoji}emo ~etiri lekseme iz slu`bene komunikacije u vinkova~koj kasarni „\uro Salaj“ 1987–1988. Prve tri do~aravaju nameru vojnog vrha da se i u vojni~koj terminologiji izvede poduhvat sli~an onome u pravopisnoj (o sudbini srpskih pravopisnih termina zapeta. Leksema marenda je i u RMS i u RSANU odre|ena kao pokr. veoma su zanimljivi gla5 Prema autorovoj anketi sa mnogim biv{im vojnicima koji su odslu`ili JNA. Kao slu`beni termin u JNA potvr|ena je. sveza. dodu{e. 198 Osim uticaja masovne kulture. sve s ciljem ujedna~avanja srpskih i hrvatskih termina.5 I u ovom slu~aju primeri iz re~nika ne potvr|uju takvu upotrebu. tj. pa se mogla ~uti. dijalekatsku.

ili ’Sada }emo gablati’ i sl. Leksema spavaona zaslu`uje poseban komentar jer se pojavljivala naporedo. 199 . {to je mo`da najbolji primer ve{ta~kog srpskohrvatskog terminolo{kog jedinstva u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Time mo`e biti stvorena la`na slika o jezi~koj situaciji u jednoj epohi i jednoj dr`avi. u kojoj imamo konkurentski tvorbeni formant. s druge strane. Ovi zadaci i dalje se postavljaju ne samo pred (socio)lingvistima i leksikografima. koje se mo`e smatrati relevantnim na nivou slu~ajnog uzorka. Registrovana je samo u studiji Rod i jezik (RiJ 2009: 125). vodilo me je. npr. Mada je uvedena u oficijelnu terminologiju JNA za `ene koje slu`e vojni rok. dakle. kao ni u najboljem postoje}em re~niku neologizama (Klajn 1992). zapravo. sa izvedenicom u~ionica. valjalo bi analizirati i kako smo takve tragove nau~no obradili u studijama i re~nicima. mo`emo analizirati kako smo i koliko kao govornici upotrebljavali ili upamtili rezultate. Obrazovni sistem sasvim umereno je upu}ivao na druge jezike i druga nare~ja u okvirima SFRJ. RSJ 2007. Otuda je {kola najmanje uticala na pojavu jugoslovenizama. {to ve} spada u domen javnog. ali i tamo samo s odrednicom pas. u sva tri relevantna re~nika (RMS 1967–1976. Zanimljivo je da leksemu spavaona nemamo potvr|enu ni u RMS 1967–1976 ni u RSJ 2007 (u RMS se ~ak navodi Andri}ev primer za vojni~ku spavaonicu: „^im stignu u kasarnu. sve }emo biti dalje od valjanih nau~nih rezultata. ’Hajdemo marend{ov}ati!’.O JAVNOSTI I PAM]ENJU goli nastali od tih radnji. Tako temu ovog izlaganja mo`emo razlo`iti na dva novoa analize. pre svega leksi~ke. jedino do pesmice sa ~asova muzi~kog vaspitanja (Sol~ence zahaja). Ukoliko. {to bi predstavljalo nivo privatnog. Sopstveno pam}enje. u okviru istog semanti~kog polja i istog tvorbenog tipa. sufiks (-ona : -nica). re~nike uzmemo kao oblike zapisanog i javnog pam}enja. budu}i da se zapravo mo`e govoriti o dvostrukom pam}enju (odnosno zaboravu): s jedne strane. tj. u {ta bi se mogle uvrstiti i lingvisti~ke studije. mo`e se zaklju~iti da pam}enje jugoslovenizama polako prerasta u jezi~ki i ne samo u jezi~ki zaborav. anonim“ (LjM 2005: 243). jezi~kih kontakata u minuloj epohi. odu u spavaonicu“). RSANU 1959–2007) lekseme vojnikinja tako|e nema. [to vreme bude vi{e prolazilo. (pasivna leksika) i bez upu}ivanja na njen nekada{nji terminolo{ki status.

historicism. i. Aleksandar Milanovi}: Jugoslavenisms between Memory and Oblivion Klajn 1992: Klajn. RMS 1967–1976: Re~nik srpskohrvatskoga knji`evnog jezika. Ivan. Javni jezik.). Novi Sad. Novi Sad. Beograd. Literatura . Savi} i dr. archaism. Key Words: lexicon. Novi Sad. Markovi} 2009: „’Emocionalna topografija se}anja’ jugonostalgije: primer Leksikona YU mitologije“. Beograd – Zagreb. [kiljan 1998: [kiljan. Dubravko. 200 Summary The paper analyses "yugoslavenisms" in contemporary Serbian language. yugoslavenism. RSANU 1959–2007: Re~nik srpskohrvatskog knji`evnog i narodnog jezika. Gordana \eri}). Beograd.e. 1–6. RSJ 2007: Re~nik srpskoga jezika.tre}i program LETO–JESEN 2009. Re~nik novih re~i. 1–17. u: Pam}enje i nostalgija (ur. LJM 2005: Leksikon YU mitologije. neologism. Beograd. Novi Sad – Zagreb. words which were in common usage during the SFRJ era that became part of Serbian language through the linguistic contacts with speakers of other languages in ex-Yugoslavia. RiJ 2009: Rod i jezik (priredile S.

imperijalni narativi .

tre}i program LETO–JESEN 2009. 202 .

143–144. imperija. pa o „prvoj zemlji socijalizma“ mogu. Prikazujući Milerove radove autor nastoji da ukaže na kompleksnost odnosa između koncepata „imperije“ i „nacije-države“. Rusi su onaj drugi veliki evropski narod koji je nesposoban da dâ smisao svom XX veku i zbog toga je nesiguran u vezi sa čitavom svojom prošlošću“ (Fire 1996: 8) * Rad je nastao u okviru projekta Instituta za evropske studije (br. nacionalizam „Kao i Nemci pre njih... U završnom delu. kao i tendenciju ka „nacionalizaciji istorije“ u novonastalim postkomunističkim državama. U prvom delu studije autor prikazuje „imperijalni obrt“ u savremenoj istoriografiji. te studijama nacionalizma. kao i na različite pristupe u tumačenju „nacionalne politike“ tokom komunističkog perioda. nešto da nauče samo na časovima istorije. Ono što tamo uče u velikoj meri zavisi od toga u kojoj od država bivšeg „nerazrušivog saveza“ žive.75(470)"199/. III–IV/2009 UDK: 930:316. istorija. 94(470) 203 MILAN SUBOTIĆ RUSIJA IZMEĐU IMPERIJE I DRŽAVE-NACIJE: JEDNO TUMAČENJE* U ovom radu razmatraju se problemi istoriografskog tumačenja komunističke prošlosti nakon raspada Sovjetskog Saveza. osim iz porodičnih priča i starih filmova. ruskog istoričara koji se bavi teorijsko-metodološkim problemima odnosa između istorije imperije Romanovih i Sovjetskog Saveza. istaknuto je kako dilema pred kojom se Rusija našla sredinom XIX veka – izbor između očuvanja imperije i izgradnje nacije-države – nije ni danas do kraja razrešena u ruskoj samosvesti Ključne reči: Rusija. . 1. Autor duguje zahvalnost kolegi Milošu Adžiću za pomoć u nabavci neophodne literature. nacija. 149026) koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije. Oni koji su rođeni u godini raspada Sovjetskog Saveza sada su već punoletni." 93/94 Милер А.Tre}i program Radio Beograda Br. Središnji deo rada posvećen je interpretaciji stavova Alekseja Milera.

tre}i program LETO–JESEN 2009. Kontinuiteti državnih tradicija. tragičnih (ranije vođenih) borbi za nacionalnu nezavisnost. 204 Iako su sadržinski različiti. na taj način. svoj današnji status retroaktivno projektuju u bližu i dalju prošlost. ’Zlatna doba’ u dalekoj prošlosti ili srednjem veku su slavljena. u njima se nacije tog regiona prikazuju kao nevine žrtve drugih nacija u nizu herojskih. predstavljeni su u formi nacionalnih martirologija. biti postavljeni u istu ravan s „nacijom“ kao subjektom tog narativa. S druge strane. Zato se univerzalnost (internacionalnost) „komunizma“ najčešće tumači kao puka ideološka „maska“ koja je „Istoričari su predstavljali nove i stare nacionalne mitove i konstituisali nacionalne istorije kako bi. Udžbenici su se morali ponovo pisati. periodi patnje pod stranom.1 Teorijska anahronost ove istoriografije ne umanjuje njenu legitimacijsku funkcionalnost. „tuđinsku vladavinu“ i vekovni otpor. Jedan rumunski pisac iskovao je termin ’lakrimogenezis’ za taj istoriografski žanr“ (Hagen 1995: 665) 1 . a popularna književnost. istoriografski narativi novih nezavisnih država imaju jednu opštu odliku koja je plod marljivog rada na „nacionalizaciji prošlosti“: „S obzirom na to da se savremene političke vođe i partije okreću prošlosti da bi legitimizovali svoje nove državne institucije i. novi istorijski spomenici. Ova „suverenizacija istorije“ tumači prošlost kao teleološki usmeren proces ka sadašnjici. apeluju na sećanje naroda trudeći se da ga istovremeno oblikuju. novčanice i simboli morali su u širokim slojevima stanovništva raširiti nacionalne istorijske mitove“ (Kappeler 2003: 38–39). legitimizovali mlade nacije i nove nacionalne države. Prema pravilu. pozivajući se na slike njihove sjajne prošlosti. sazrevanje i nacionalno „buđenje“ koje rezultuje sticanjem sopstvene države – predstavljaju lako uočljive zajedničke elemente postkomunističkih nacionalnih istoriografskih narativa.2 „Komunizam“ samo delimično ispunjava ovu ulogu jer kao ideološko-politički koncept „prevazilazi“ logiku novouspostavljenog diskurzivnog okvira – u nacionalizovanom istoriografskom narativu „neprijatelji“ moraju dobiti „nacionalno lice“ te. ali nužno. udes gubitka nezavisnosti. posebno ruskom ili sovjetskom vlašću. a sećanja na „zlatno doba“. što je još značajnije. 2 Prema Marku fon Hagenu: „Elementi takvog nacionalnog ponovnog pisanja istorije očigledni su širom centralne i istočne Evrope. nacionalnih elita i nacionalnih kultura izmišljani su ili ponovo otkrivani. istoričarima i samoj istoriji namenjena je suštinski važna uloga staatstragende Elemente“ (Hagen 1995: 664). Uporedo s privatizacijom materijalnih dobara. Te nacije su čamile u tami inostrane okupacije sve dok im svetlost oslobođenja nije povratila njihovo dugo gaženo dostojanstvo. a protagonisti nacionalnih kultura i pokreta pretvarani su u heroje. a dominantni diskurs samoviktimizacije pretpostavlja identifikaciju nekog „Drugog“ kao vinovnika sopstvene tegobne istorijske sudbine. po uzoru na devetnaestovekovnu romantičarsku istoriografiju. u postsovjetskom periodu „privatizovana“ je i zajednička istorija – ona je sada postala „vlasništvo“ suverenih nacija koje.

Sovjetski Savez nije formiran kao imperija. služi kao polazište brojnih istraživanja „imperijalnosti“ kao njene ključne karakteristike „dugog trajanja“. Sovjetski kolaps nije bio praćen samo eksplozijom nacionalizma i antiimperijalne mobilizacije. već se i konstituiše predmetno polje „sovjetskih studija“). da bi post festum. Kao rezultat toga. kako nastaju i raspadaju se. Nije teško uvideti da upravo tu ulogu dominirajućeg „Drugog“ u istoriografijama postsovjetskih država imaju „Rusi“ kao „vladajuća nacija“ ne samo tokom imperijalne epohe.IMPERIJALNI NARATIVI samo skrivala i opravdavala faktičku dominaciju određenog nacionalnog partikulariteta. Veza između nove političke realnosti (raspada SSSR) i promene istoriografske paradigme („imperijalnog obrta“) lako je uočljiva: „Raspad Sovjetskog Saveza i okončanje sovjetske kontrole nad istočnom Evropom doveli su u pitanje tvrdnje o nestanku imperija i predstavljali su potencijalno plodotvorno tlo za ozbiljno promišljanje tog koncepta. ova teza o kontinuitetu vladavine Romanovih i vlasti boljševika je. probuđenih i konačno oslobođenih) „nacija“. dodatno potkrepio svoju „imperijalnu prirodu“ (videti Suny 1995). odbacivanje shvatanja Revolucije kao radikalnog „reza“ (kojim ne počinje samo nova istorijska epoha. pa su „u vreme kada su ruski političari ponovo 205 3 Kako ističe Teri Martin u svojoj knjizi o nacionalnoj politici Sovjetskog Saveza kao „imperiji pozitivnog dejstva“: „Lenjin i Staljin su veoma dobro shvatali opasnost od etikete ’imperije’ u dobu nacionalizma. Nacionalne krize i konačni slom Habzburške monarhije veoma su uticale na Lenjina i Staljina koji su to videli kao pravu lekciju koja im je pokazivala opasnosti od toga da vas stanovništvo percipira kao ’imperiju’. ovaj povratak starog koncepta „imperije“ u sferu naučnog diskursa bio je podstaknut slomom političkog poretka koji je po svojim izvornim intencijama i ideološkom samorazumevanju bio „antimperijalistički“3. tako i one o tome šta sledi posle njih (Beissinger 2005: 15). Oni nisu bili ravnodušni prema reči ’imperija’ – eksplicitno su je odbacivali“ (Martin 2001: 19) . bar na prvi pogled. već je takođe uticao na buran rast naučne literature o imperijama – kako one o tome šta su. tj. samim svojim slomom. Uprkos tome što je formulisana iz zastarele perspektive „primordijalističkog“ shvatanja (porobljenih. kako to primećuje Ronald Suni. Jer. unapređeno je u teorijsko-analitičku kategoriju kojom se objašnjava slom komunizma. Teza o kontinuitetu te istorije. saglasna s jednom od ključnih postavki takozvanog „imperijalnog obrta“ (imperial turn) koji je tokom poslednje decenije „u oblasti ruskih i evroazijskih studija doveo do eksplozivnog rasta istraživanja onoga što se može nazvati imperijalnom dimenzijom ruske i sovjetske istorije“ (Kritika 2006: 706). Sovjetski Savez je postao prva multietnička država u svetskoj istoriji koja je sebe definisala kao anti-imperijalističku državu. već je to naknadno nastao. Ironijom istorije. već i u decenijama „komunizma“. Ono što je u političkom diskursu uoptrebljavano samo kao stigmatizujuća etiketa („Imperija zla“ koju je u svojim nastupima koristio Ronald Regan).

Imperial Rule (Edited by Alexei Miller and Alfred J. 4 počeli upotrebljavati termin deržava (velika sila) da bi predstavili viziju budućnosti Rusije. te identifikovala činioce koji na tu dinamiku utiču. formulisani su mnogobrojni pokušaji da se urušavanje komunističkog sveta interpretira i objasni u široj. slom Sovjetskog Saveza predstavlja deo univerzalnog procesa sumraka višeetničkih imperija i njihovog deljenja na nacionalne države – fenomena koji se u Evropi manifestovao primerima Habzburške i Otomanske imperije s kraja XIX i početka XX veka. Longman 2001). 5 Videti zbornike radova: After Empire: Multiethnic Societes and Nation-building. zapadni autori obnovili metaforu ’imperije’ da bi opisali bivši Sovjetski Savez. The Soviet Union. pod uticajem sada već klasičnih radova o nacijama Gelnera. 1992 (engleski prevod: The Russian Empire: A Multiethnic History. razvoj i slom „imperija“5. definisala ciklus njihovog formiranja. 2004. Budapest: Central European University Press. Westview Press. pa čak i postsovjetsku Rusiju“ (Suny 2001: 23). 1997.4 U tom pravcu. Russland als Vielvoelkerreich. E. Inc. Российская империя в сравнительной перспективе (rед. uz pomoć komunizma. Russian. a izvan Evrope – u procesu dekolonizacije. Stoga se nametala direktna analogija između istorijskih primera raspada starih kontinentalnih imperija i savremenog procesa razgradnje Sovjetskog Saveza koji je. 206 Pionirsku ulogu u utemeljenju ove analogije imala je knjiga nemačkog istoričara Andreasa Kapelera (Kappeler). razvoja i sloma. А.6 Ovaj „objektivistički pristup“ polazi od metodološke pretpostavke prema kojoj deskripcijom i anali- . otkrila strukturne karakteristike političkih zajednica koje se razlikuju od modela „nacije-države“. Oktobarska revolucija i sovjetska vlast su za nekoliko decenija zadržali prirodni raspad Ruske imperije“ (Каппелер 2000). Москва: Новое издательство. osamdesetih godina snažno obeležile razvoj društvenih nauka. Милер). Dodatni podsticaj za teorijsku reanimaciju koncepta „imperije“ došao je iz razvoja „studija nacionalizma“ koje su. komparativnoj istorijskoj perspektivi iz koje se sagledava nastanak. Armonk. Kapeler eksplicitno ističe: „U široj perspektivi. mnogi savremeni istoričari pokušavali su da razviju jednu opštu „teoriju imperija“ koja bi. (Edited by Karen Barkey and Mark von Hagen). 2004. NY: M. Posmatrano iz tog stanovišta. karakteristične su knjige Dominika Livena (Lieven 2000) i Aleksandra Motila (Motyl 2001). 1997. Sharpe. 6 U obimnoj literaturi. Andersona i Hobsbauma. U jednom kasnijem osvrtu na svoj rad. kao i studija Alfreda Ribera (Рибер 2004: 33–70). samo za sedam decenija produžio „život“ prethodne imperije Romanovih. obuhvatajući i sovjetski slučaj. Oslanjajući se na istoriografiju XIX veka. The End of Empire? The Transformation of the USSR in Comparative Perspective (Edited by Karen Dawisha and Bruce Parrott). tako i samog Sovjetskog Saveza. Ottoman.tre}i program LETO–JESEN 2009. Rasprave o „naciji“ i „nacionalizmu“ kao produktu modernosti i „naciji-državi“ kao rezultatu raspada tradicionalnog imperijalnog poretka vođene su paralelno s realnim slomom kako „Istočnog bloka“. and Habsburg Empires. Rieber).

već pre. da bi.. Sličan zaokret od „objektivističke“ ka „subjektivističkoj“ (konstruktivističkoj) perspektivi odvija se i u savremenim teorijama o „imperijama“: „Ovaj zaokret od čisto strukturalnog ili transistorijskog razumevanja imperije ka onom poimanju koje u središte stavlja pretenzije na imperijalni status (claims-making) i identitet. prema Brubejkerovim rečima. autoritarnost. Usmeravanjem istraživačkog interesovanja na diskurzivno-praktični status i funkciju „nacionalizma“. sovjetske) države. militarizam. ekspanzionizam) država počinje karakterisati kao ’imperija’. kao i isticanju kontinuuma koji postoji između „imperija“ i „nacija-država“. pre formulisanja modernističkih teorija nacionalizma i „jezičkog obrta“. praktična kategorija i kontingentni događaj’. kao ’institucionalizovana forma..8 Takođe. ranije shvaćenih kao „ideal-tipski“ suprotstavljene istorijsko-političke kategorije. Pre nekoliko decenija Frederik Herz (Frederick Hertz) potpuno je opravdano primetio da su sadašnje nacije-države nekadašnje imperije koje su bile uspešne u spajanju različitih naroda u jednu celinu – naciju“ (Becker 2000: 334–335). Posle dominacije „strukturalističkog“ pristupa. njihovoj istorijskoj kontekstualizaciji.. ta činjenica objašnjava prihvaćenost imperije kao potpuno normalnog tipa političke zajednice tokom mnogih vekova koji su prethodili epohi nacionalizma. jezičkoj praksi upotrebe tog koncepta. ležala je u osnovi brojnih radova o „nacijama“. te na osnovu njih. prosuditi „imperijalnost“ neke (na primer. reč je samo o idealnim tipovima. univerzalna teorija nacionalizma nije moguća“ (Hall 1995: 8). bila odbačena tvrdnjom da „jedna. posle osamdesetih godina. sada se pažnja istoričara više usmerava ka istraživanju pluralnosti i raznolikosti „imperijalnih tvorevina“. paralelan je s trendovima u studijama nacionalizma u kojima se nacija ne shvata više kao neka vanvremena zajednica ili substantivna realnost. U stvari. tako i za izbegavanje zamke njene naknadne „ontologizacije“ i „esencijalizacije“. te „naciju“ kao istorijsko-socijalni konstrukt („zamišljenu zajednicu“). dok je u stvarnom svetu bilo mnogo političkih entiteta koji su se odlikovali crtama i jednog i drugog.IMPERIJALNI NARATIVI Kako to ističu dvoje ruskih kritičara ovakvog pristupa: „Prvo se na osnovu nekih opštih kriterijuma (teritorijalna prostranost. početni entuzijazam za imperijalni „ključ“ koji 207 . istaknuta je važnost „subjektivističke perspektive“ kako za razumevanje njenog konstituisanja.7 Slična pretpostavka. paralele između studija nacionalizma i studija imperijalizma su mnogo dublje nego što se to obično smatra“ (Beissinger 2005: 18–19). Могильнер 2007: 224). S obzirom na činjenicu da je to pravo savremeni izum.. Ali. 8 „Kao ’ideal-tipovi’ nacija-država i imperija su polarne suprotnosti – prva otelotvoruje. 7 zom „imperija“ kao objektivno postojećih istorijskih entiteta možemo izdvojiti njihove ključne karakteristike. a druga poriče pravo na nacionalno samoopredeljenje. a zatim se na osnovu frontalne i neizbežno površne komparativne analize ’destiluju’ crte koje su prisutne u ’svim imperijama’ – iste one koje su od početka bile položene u proces klasifikacije“ (Герасимов.

starim vremenima“ idiličnog „suživota“ etničkih zajednica pod okriljem suverene vlasti carskog doma ili. dakle. regionalizam ili lokalna istorija i konfederalizam“ (Рибер 2003: 33). Tautološki karakter ovog objašnjenja ističe i Teri Martin: „Ova tautologija – imperije se raspadaju po nacionalnim linijama. razvoja i krize nacije-države. 1995: 155). 10 Na sličan način tekući „zaokret“ od studija nacionalizma ka istraživanju „imperija“ objašnjavaju Miler i Riber u predgovoru zbornika o „imperijalnoj vladavini“: „Jednim delom. 208 Da je taj entuzijazam često počivao na cirkularnoj argumentaciji skreće pažnju Mark Bejsindžer: „Stvoren je opšti konsenzus po kome je Sovjetski Savez bio imperija i zbog toga se raspao. osuđuje kao mračno doba „tamnice naroda“. kao i evolucijom formi političke organizacije koje. „pod uticajem krize nacionalne države izazvane tako različitim pojavama u savremenoj politici i ekonomiji kakve su globalizam. kao i nastanak novih oblika imperijalne dominacije izraženih u tekućoj ekspanziji vojne. . procesima regionalno-političkih integracija i.tre}i program LETO–JESEN 2009. Sovjetski Savez se obično označava imperijom upravo stoga što se raspao“ (Beissinger. Istovremeno. on takođe reflektuje aktuelni interes za složene političke formacije poput EU. Jer. već je u velikoj meri posledica proširenja i redefinisanja koncepta „imperije“ izazvanog njegovom primenom u analizi savremenih političkih procesa i odnosa. s druge. pojavu transnacionalnih organizacija. kada se danas govori o „imperijama“ ne misli se samo na prošlost. 2003: 1). te da je „čitava ta oblast pod velikim uticajem političkih debata o sadašnjem statusu SAD kao svetskog hegemona. Stoga se čini sasvim opravdan zaključak da savremena „imperiologija“ nadilazi strogo istoriografske granice.10 Izložene napomene o „povratku imperije“ u istoriografski diskurs nemaju za cilj iscrpniju analizu obimne i raznorodne literature u kojoj se „doba imperija“ često. Bez sumnje. ova promena interesovanja usledila je usled teorijske zamorenosti posle perioda veoma različitih interpretacija nastanka. predstavljaju izazov za istorijski oblik i ideal nacije-države“ (Semyonov 2008). pojavom ili obnovom regionalnih sila (poput Ruske federacije). već i na sadašnjost i budućnost sveta obeleženog krizom „nacije-države“. poput EU. političke i ekonomske nadmoći SAD“ (Miller and Rieber. Sovjetski Savez se raspao po nacionalnim linijama. političkom i vojnom hegemonijom SAD kao nove i „usamljene“ globalne „imperije“. 9 otvara razumevanje sloma Sovjetskog Saveza postepeno je potisnut uvidom u kompleksnost imperijalne tematike koja zahteva teorijski sofisticiranije programe istraživanja9. korporacija i nevladinih organizacija. on je bio imperija i to objašnjava zašto se raspao po nacionalnim linijama – teško da je obećavajuće polazište za teorijsku analizu“ (Martin 2002: 91). Taj uvid nije samo rezultat teškoća povezanih sa korišćenjem „imperijalne paradigme“ u objašnjenju sovjetske prošlosti. naročito. s jedne strane. evocira s nostalgijom za „dobrim. ono je takođe. Uprkos tome što je interesovanje za „imperije“ bilo oživljeno raspadom Sovjetskog Saveza.

Alexei. 12 Австро-Венгрия: опыт многонационального государства (редакторы Т. na primeru imperije Romanovih. 2000. 1996. U akademskim krugovima Aleksej Miler je. „Украинский вопрос“ в политике властей и русском общественном мнении (вторая половина XIX в. po svojim teorijskim i metodološkim stavovima. Москва: Новое литературное обозрение. New York: Central European University Press. М. Budapest–New York: CEU Press.IMPERIJALNI NARATIVI Takođe. Центральная Европа как исторический регион (редактор А. te kao pokretač i redaktor zapažene edicije knjiga o istoriji periferАлексей Миллер. Москва: Ин-т славяноведения и балканистики РАН. reaguju u svojim istoriografskim radovima“ (Miller 2008: 17).11 kao organizator više međunarodnih konferencija i urednik nekoliko tematskih zbornika radova12. izbegne praksu svojih brojnih kolega koji „umesto da pišu politikološki (ili prosto politički) tekst o savremenim problemima koji ih zanimaju. On je koncipiran sa znatno ograničenijom namerom prikaza i komentarisanja pristupa imperijalnoj tematici jednog autora koji. istoričar Miler poznat je samo u akademskim krugovima. na taj način. pre svega.: Алетейя. nisu predmet ovoga rada. te da. 2008. 2006. 250 (izmenjeno i dopunjeno rusko izdanje). smislu i granicama imperijalnih pretenzija SAD. The Romanov Empire and Nationalism: Essays in the methodology of historical research. Миллер). Исламов. 2003. na ovaj ili onaj način. po okončanju Hladnog rata i bipolarne strukture međunarodne moći. 1995. И. poznat kao autor dve knjige koje su objavljene na ruskom i engleskom jeziku. u političku i pravnu raspravu o „imperijalizmu ljudskih prava“ koja se. vodi s nesmanjenom emocionalnom žestinom. СПб. Alexei. u tim nastupima on se trudi „da održi pregradu koju je digao kako bi odvojio svoje poslove istoričara od aktivnosti čoveka koji učestvuje i u razmatranju savremenih problema“ (Миллер 2008a).). А. tj. Алексей Миллер. Reč je o radovima Alekseja Milera (1959). Budapest. И. pokušavaju da na njih. naučnog savetnika u jednom od instituta Ruske akademije nauka (INION RAN) i profesora Centralnoevropskog univerziteta u Budimpešti. Miller. Miller. Za razliku od direktora „Gazproma“ istog imena i prezimena. nemam nameru da se uključim u tekuće debate o prirodi. Москва: Институт славяноведения и балканистики РАН. mada poslednjih godina nastoji da učestalijim javnim nastupima (intervjuima i predavanjima) izvrši izvesni uticaj na širu publiku. nastoji da problematizuje tradicionalno razumevanje njene istorije i ponudi jednu „novu istoriju imperije“ koja bi. Империя Романових и национализм: Эссе по методологии исторического исследования. Миллер). Kako sam ističe. bila relevantna za širu oblast „studija nacionalizma“ u kontekstu „imperijalne epohe“. p. The Ukrainian Question: The Russian Empire and Nationalism in the Nineteenth Century . Ni rasprave o Sovjetskom Savezu kao „imperiji“ koje su više od decenije u središtu istoriografskih sporova i koje zahtevaju posebnu studiju. Россия – Украина: 11 209 .

М. 2008. „otvorio“ prema spoljnim uticajima i upustio u traganje za novim teorijskim stanovištima. Džon-Pol Himka je s pravom uočio kako je to „knjiga koja povezuje rusku nauku sa trendovima američke i evropske nauke“.). Кабытов. Е. Primer provincijskog časopisa Ab Imperio (Kazanj. Миллер). И. Tokom protekle decenije ovaj proces doveo je do uspostavljanja plodnog dijaloga u kome su ruski istoričari uspeli da izbegnu početnu funkciju arhivskih istraživača i priređivača „empirijskog materijala“ za teorijska uopštavanja svojih zapadnih kolega. А. 2004. (сост. Дамешек. . pa se može steći utisak da je njegov ugled u svetskoj naučnoj zajednici veći nego u ruskoj. Нация и национализм (Миллер А. сост. Može se tvrditi da su upravo „ove transnacionalne diskusije između ruskih (native) naučnika i njihovih inostranih priljatelja i kolega ubrzale i obogatile rekonceptualizaciju imperijalne prošlosti“ (Burbank and Ransel 1998: xii). Imperial Rule (Edited by Alexei Miller and Alfred J. Северный Кавказ в составе Российской Империи (сост. Бобровников. te da je pisana pod uticajem savremene zapadne literature – „teorijskih radova o nacionalizmu. 2007.). А. 2004. Rieber). М. Наследие империй и будущее России. ред. Сибирь в составе Российской империи (сост. Budapest–New York: CEU Press. 2002: 323)14. kao i modernih klasika istoriografije i društvene teorije“ (Himka. on često radove objavljuje u vodećim međunarodnim časopisima. И. RF) koji je od 2000. 13 Knjige su objavljene u biblioteci Historia Rossica (izdavač: Новое литературное обозрение): Западные окраины Российской империи. Москва: Новое издательство. 1999. (редактор А. Миллер. 14 Istim povodom. В. Российская империя в зарубежной историографии: Работы последних лет. Н. Флоря). Абашин. Российская империя в сравнительной перспективе. Центральная Азия в составе Российской империи (сост. Миллер). Б. (Ред. С. (П. А. Н. П. Миллер. Бекхаманова). Mark fon Hagen takođe naglašava važnost Milerove uloge „prenosnika u rusku naučnu sredinu ideja i literature o nacionalizmu koju su društveni naučnici napisali u posleratnom periodu XX veka. 1997. Л. А. Арапов. 2005. О. Миллер). U tom pogledu. Republika Tatarstan. И. Ренев). В. Долбилов. В. nih oblasti Ruske imperije („Окраины Российской империи“)13. Milerovi radovi predstavljaju dobru ilustraciju stanja onog dela ruske društvene teorije i istoriografije koji se. Н. Osim u ruskim. 2007. godine postao jedan od svetski afirmisanih foruma istraživača imperijalne problematike u kome. pored domaćih autora. posebno Andersenovih Zamišljenih zajednica“ (Hagen 2001). Д. Ф. Москва: Новое литературное обозрение. Москва: ИНИОН. Л. 210 история взаимоотношений (редакторы: А.tre}i program LETO–JESEN 2009. posle krize i odbacivanja sklerotične marksističke paradigme. 2006. Москва: Языки русской культуры. Репринцев. studijama ruske. Već povodom prve Milerove knjige o „ukrajinskom pitanju“ u ruskoj politici i javnom mnjenju druge polovine XIX veka. sovjetske i ukrajinske istorije na engleskom i nemačkom jeziku. Москва: Новое издательство. Бабич). 2008. Верт. Ю.

Ovi neujednačeni tokovi razvoja istoriografije nisu plod samo različitih socijalnih perspektiva i teorijskih tradicija. već i same moderne. postkomunističke – M. neki od njih su u predmodernom konceptu „imperije“ potražili „meta-narativ“ koji bi omogućio artikulaciju „postmoderne“ nelinearnosti i kompleksnosti istorije. već i političko-legitimišuće uloge istorije u (novostvorenim) postkomunističkim državama u kojima se proces izgradnje „nacija“ (nation-building) odvija u epohi koja se karakteriše dovođenjem u pitanje ne samo klasične romantičarske funkcije istoričara kao „očeva nacije“. spor o terminologiji („nova imperijalna istorija“ ili „nova istorija imperija“) i njenim teorijskim pretpostavkama u: Герасимов. te u tom pogledu pripadaju svetskom mainstreamu. što savremene (ukrajinske i šire. Iako Aleksej Miler ne pripada autorskom kolektivu urednika časopisa Ab Imperio (koji zaslužuje posebnu pažnju). Razmatrajući stanje ukrajinske istoriografije. ticala se postepenog obrta ka kulturnim studijama i udaljavanju od 15 objavljuju radove vodeći inostrani autoriteti. kada su u pitanju oni istraživači koji izlaze iz okvira standardnih patriotskih shema. 16 Zato je opravdan zaključak da su devedesetih godina. Najupadljiva promena unutar profesije. ovaj paradoks na sličan način objašnjava Georgij Kasjanov: „Projekt modernosti koji sada privlači većinu istoričara. u ruskoj istoriografiji takođe je uočljiva „paradoksalna situcija“ – „oni istoričari koji ne pišu u žanru nacionalnog narativa. Kao savremenici potiskivanja „socijalne istorije“ u korist multidisciplinarnih „kulturnih studija“ i svedoci naglašenog interesovanja za „fragmentarnost“ i „raznolikost“ istorijskih formi i iskustava.. kako dominacji popularnijih i uticajnijih „nacionalizujućih“ tako i obnovi tradicionalnih „imperijalnih narativa“. Istoričari koji su se kritički odnosili prema obnovi devetnaestovekovne (nacionalne) istoriografije koja je nasledila odbačenu marksističku paradigmu.IMPERIJALNI NARATIVI Vid. na ozbiljniji metodološki sukob s okruženjem“ (Касьянов 2003). neodvojive od „nacionalizama“ i „nacije-države“. svakako je u tom pogledu paradigmatičan. S. on sa njima (uprkos izvesnim teorijsko-metodološkim razlikama i implicitno-polemičkom odnosu)15. „drugu vrstu inspiracije za novu istoriju Rusije predstavljale burne opšte promene u samim istorijskim studijama. (2007: 233) i Miller (2008: 37).) istoričare osuđuje ili na ponavljanje već viđenog stanja iz prošlosti (déjà vue). Ali. Могильнер.16 Kako su to istakli urednici časopisa Ab Imperio: 211 . čini deo zajednice onih ruskih „istoričara-inovatora“ koji se opiru.. ili. bili su primorani da tragaju za novim teorijsko-metodološkim osmišljavanjem i utemeljenjem sopstvene profesije. kao i u drugim postkomunističkim istoriografijama. marginalizovani su u okviru svog nacionalnog miljea koji je pak marginalan u odnosu na savremenu istoriografiju“ (Miller. ostvaruje se u epohi dominiranja globalnih tendencija drugačijeg karaktera. 2008: 14). osim radikalne izmene političkih okolnosti.

inspirisane radovima Saida i Fukoa. specifični ekonomski režimi.tre}i program LETO–JESEN 2009. 2001). stavila je u sličnu situaciju njihove kolege sa zapadnih univerziteta: „Kraj Sovjetskog Saveza i njegovog proširenja kao evropske i azijske imperije – zajedno sa tim povezanom i još neizvesnom transformacijom globalnog rivaliteta (poznatog pod nazivom Hladni rat) u novi geopolitički poredak – izazvao je niz kriza identiteta istoričara tog regiona koji pokušavaju da svoj predmet istraživanja sada pozicioniraju u širi intelektualni kontekst menjajuće akademske istoriografske kulture“ (Hagen. Prva je posvećena istraživanju odnosa ruske vlasti („imperije“) i javnog mnjenja prema (ukrajinskom) „nacionalizmu“ u XIX 2. Na fonu globalizacije i ranije nezamislivog jačanja kontakta među različitim kulturama. za to nam mogu poslužiti radovi Alekseja Milera. kao i mnogostruke etno-konfesionalne oblasti i subkulture u okviru jednog političkog prostora“ (Gerasimov et all. Zapadne „post-kolonijalne studije“. Dva pristupa su bila posebno produktivna za istoričare imperijalne Rusije: interdisciplinarno istraživanje i kulturološke analize“ (Burbank and Ransel. čvrsto oslonjene na razvijenije „studije nacionalizma“. 17 Aleksandar Semjonov s pravom ističe sličnost situacije u kojoj se našla ruska i zapadna (američka) istoriografija: „Pokazalo se da su prethodnim razvojem istoriografije i dominacijom paradigme modernizacije u društvenim naukama i ruski i američki istoričari-slavisti bili nepripremljeni za suočavanje s problemom imperije. socijalne istorije kakva je bila definisana sedamdesetih i revidirana osamdesetih godina. U naslovima obe Milerove monografije figuriraju dve ključne reči – „nacionalizam“ i „imperija“.. postkomunističku istoriografiju dodatno su usmeravale upravo ka tom pravcu. a kriza u kojoj su se obrele „sovjetske studije“ pošto su izgubile predmet svog istraživanja. kategorija ’imperija’ sve češće se javlja kao polusvesni pokušaj korišćenja pre-nacionalne kategorije za označavanje stvarnosti nastajuće postnacionalne situacije koju karakteriše hijerarhijski konsolidovan sistem suvereniteta političkih zajednica.. nacionalizma i mnogonacionalne strukture Rusije“ (Семенов. Sud o dometima i teškoćama skiciranog „imperijalnog obrta“ možemo doneti na osnovu interpretacije različitih projekata njegove artikulacije. „Studije imperije“. 1998: xii). već i „epistemološku šansu“ za onaj deo ruske istoriografije koji ne samo da je težio izbegavanju dominacije „nacionalizujućeg diskursa“. a ovom prilikom. 212 „Rast interesovanja za imperiju i ’imperijalnost’ tokom poslednje decenije u velikoj meri bio je rezultat očiglednog iscrpljavanja resursa konceptualnog aparata modernosti kojim je trebalo opisati procese ’post-moderne’ ere. već i integraciji u savremene teorijske tokove. 2004: 445)17. . predstavljale su ne samo mogućnost izlaska iz krize (zapadne) „sovjetologije“. 2005).

poglavlje). 213 . korišćenjem obimnijeg istorijskog materijala. pre svega. utiču na političku i socijalnu konsolidaciju savremene Rusije (vid. te obuhvataju sledeće teme: obim i strukturu „imperijalne paradigme“ (1. Rečju. poglavlje).IMPERIJALNI NARATIVI veku18. kao i razmatranja odnosa imperije. a takođe i kao skup određenih praksi. u drugoj knjizi razrađena su u sedam studija koje su po svom zahvatu šire od „ukrajinske problematike“. 21 U zaključnom poglavlju ruskog izdanja („Mnogoslojnost imperijalnih ruina. on je uveren da proces „izgradnje nacije“ (nation-building) u Rusiji još nije 18 Ruski i engleski naslov ove knjige se razlikuju – u engleskom prevodu: „The Ukrainian Question: Russian Empire and Nationalism“. 2008: 216)21. poglavlje). „oficijelnog“ i narodnog nacionalizma u proces izgradnje „ruske nacije“ (5–7. razmotrena i eksplicirana pravila njene kompozicije. Jasno distanciran spram ideološko-političkih poziva na „obnovu imperije“. dok se u drugoj tematizuje opštiji problem odnosa „imperije Romanovih“ i „nacionalizma“. a s druge strane su.19 Čitane uporedo. U žanrovskom smislu one se razlikuju – prva je klasična istoriografska monografija. dok je u ruskom izvorniku naslov formulisan bez pominjanja „imperije“ (’Ukrajinsko pitanje’ u politici vlasti i ruskom javnom mnjenju). 2008: 1) 20 Metaforu „sedimentarno društvo“ formulisao je Alfred Riber u svojoj analizi imperijalne Rusije. i 3. te se uključuje u tekuće rasprave o imperijalnom nasleđu koje. poglavlje). U zaključnom delu ove knjige Miler razmatra problem (dis)kontinuiteta Imperije Romanovih i Sovjetskog Saveza. „ispričana priča“. 1991: 362). imperijalnu jezičku politiku (2. one čine celinu u kojoj je. istoriju („ruskih“) Jevreja (4. Sovjetsko nasleđe ’imperije pozitivnog delovanja’“) Miler jasnije formuliše svoju nadu da „razumevanje prirode i složenosti konstrukcije ruina koje smo nasledili od imperija. mehanizama i institucija – još је daleko od kraja svog formiranja u Rusiji“ (Миллер 2008: 21). starije forme koje su ostale da leže ispod površine nisu izmenjene“ (Rieber. neće biti suvišno pri razradi strategija za principijelno novu situaciju u kojoj se našla Rusija“ (Миллер 2006: 219). Miler naglašava „otvorenost“ budućeg razvoja Rusije: „Nacija-država – kao identifikacija građana i sistem predstava. Miller. problemima metodologije proučavanja prošlosti imperija i nacionalizma. s jedne strane. a da prethodne. 19 „U fokusu knjige su metodološka pitanja sa kojima se srećemo kada istražujemo istoriju nacionalizma u Ruskoj imperiji“ (Miller. poput „sedimentarnih slojeva“20 ili dvostrukih „ruina“. dok je druga zbornik autorovih radova posvećenih. Ta „pravila“ (teorijski osnov i konceptualni aparat istoriografskog narativa) koja su formulisana i u uvodnom delu knjige o „ukrajinskom pitanju“. Ovom (geološkom) metaforom on je izrazio tezu prema kojoj su se „tokom moderne ruske istorije sukcesivno akumulirale serije društvenih formi od kojih je svaka činila sloj koji pokriva celo društvo ili njegove velike segmente.

. „nacionalizma“ i „imperije“. tako i novijeg „diskursa klase“23. kao i delovanje ljudi i institucionalne oblike društvene organizacije koji nastaju upravo iz te vizije sveta“ (Miller. Tokom devedesetih godina Aleksej Miler je brojnim radovima i priređivanjem tematskih zbornika nastojao da rusku naučnu javnost upozna sa razvojem (zapadnih) „studija nacionalizma“ (Миллер 1999). 1997). pa stoga ne samo odražava svet već ga projektuje i stvara“ (Миллер 1997а). te diskusijama o „simboličkoj geografiji“ i regionalnom pristupu u savremenoj istoriografiji (Миллер 1996).. bila spremna da sprovodi politiku potčinjavanja. Ova. U pogledu imperijalne Rusije. tako i u Sovjetskom Savezu22. 22 okončan. „nacionalizam“ stvara „naciju“. polaze od modela „tamnice naroda“. asimilacije ili terorisanja neruskih nacionalnosti kako bi one priznale rukovodeću ulogu centra“ (Wortman – u: Семенов. Pipes.. na prvi pogled. Miler ističe: „Diskurs se ispoljava u raznolikim (ne samo verbalnim) praksama. taj odnos ekstrapoliran i na čitav sovjetski period: „Podrazumevalo se da je država. linearno determinisani proces ostvarenja „vekovnih . Sopstveno istraživanje „ukrajinskog pitanja“ koncipirao je polazeći od konstruktivističkog shvatanja nacije kao „zamišljene zajednice“ (Anderson) i teze o nacionalizmu kao „diskursu“ različitom kako od starog (religijskog ili dinastičkog). jer se tokom XIX i XX veka on odvijao u okvirima tradicionalne i sovjetske imperijalne strukture. prema Ketrin Verderi. 23 „Interpretacija nacionalizma kao diskursa važno je polazište ovog rada. ovaj pristup je ponavljao Lenjinovo razlikovanje nacionalizma „ugnjetačke“ i „ugnjetenih“ nacija. Upravo takav pristup ponovno je osnažen u okviru dominantnih nacionalizujućih narativa postkomunističkih istoriografija koje. kako se to post festum interpretira u nacionalnim istoriografskim narativima. Proces tog stvaranja koji rezultuje formiranjem moderne nacije-države nije. 214 Tradicionalni pristup polazio je od primordijalističke teze o davno formiranim „nacijama“ koje je tokom imperijalnog i sovjetskog perioda „na okupu“ represijom držala najveća među njima – vladajuća „ruska nacija“. Centralno mesto simbola „nacije“ u diskursu nacionalizma (u okviru koga je ona. nezavisno od njene konkretne istorijske forme (monarhističke ili sovjetske). a politički usmeravaju ljudsko delanje) ne pretpostavlja njen „ontološki“ primat u odnosu na „nacionalizam“ – u skladu sa modernističkim teorijama koje Miler usvaja.tre}i program LETO–JESEN 2009. a ne obrnuto. ali je. Iz ovog uverenja sledi teza o suštinskoj „slabosti ruskog nacionalizma“ (kao tvorca nacije-države) kojom se dovodi u pitanje u literaturi raširen stav o njegovoj vladajućoj i ugnjetačkoj funkciji kako u Imperiji Romanovih. 2003: 7). Na drugom mestu. Pojam diskursa uključuje socijalno prihvaćene načine viđenja i interpretacije sveta koji nas okružuje. u okviru sovjetološke „totalitarne paradigme“ (npr. „osnovni operator socijalne klasifikacije“ i označitelj sentimenata koji emocionalno ispunjavaju. ne obzirući se na promene u studijama nacionalizma. 2001). paradoksalna teza zahteva dodatno obrazloženje koje se zasniva na interpretaciji ključnih teorijskih koncepata koje Miler koristi u svojoj istoriografskoj analizi – „nacije“.

Pluralizam mogućih i neizvesnih pravaca procesa izgradnje nacija koji je posebno naglašavao Gelner. Okvir za takvo istraživanje su prednacionalne političke zajednice – imperije – koje se razlikuju po stupnju ekonomsko-društvenog razvoja. ekonomskim i političkim okolnostima. širenja tih predstava u masama. težnji“ drevnih „nacija“. iz interpretativno-eksplanatornih razloga. (2007: 45–79). političkoj strukturi. uprkos ovim i drugim razlikama. retrospektivno-homogeno shvaćenog „nacionalizma“). 2004: 7). Nacionalni istoriografski narativi – usled njihove „teleološke strukture i želje da se istorija vidi kao nužni tok koji vodi trijumfu neke određene nacije“ – upravo to onemogućavaju: „Njima istorija služi kao projekcija u prošlost savremenog stanja stvari ili željene budućnosti. mnogo produktivniji je „situacioni i komunikativni pristup“ koji omogućava istraživanje „strukture interakcija različitih nacionalizama. 2003: 5–6). Posmatrano u dijahronoj perspektivi. za istoriografsku rekonstrukciju nastanka neke nacije manje je važan sam etnicitet i opšte („transistorijske“) tipologije nacionalizama od detaljne istorijske kontekstualizacije procesa njenog formiranja. Duže vreme posle „zamišljanja“ nacije (konstrukcije slike „idealne otadžbine“ u redovima elite. kako na nivou njihovih ideoloških konfrontacija i uticaja.24 Ipak. Zadatak istoričara stoga obuhvata deskripciju prošlosti („onoga što se dogodilo“) koja. Rečju.IMPERIJALNI NARATIVI 24 „Etničke i kulturne karakteristike stanovništva koje postaje objekt nadmetanja različitih nacionalnih aktivista imaju značajni uticaj na njihove koncepcije nacije i tok borbe. umesto klasifikacija i analiza nekog pojedinog (najčešće. 2003: 10). tako i na nivou političkog međuodnosa različitih nacionalnih pokreta. U tom pogledu. u različitim periodima i društvenim. a ne obrnuto“ (Miller. nivou etno-kulturne i religijske heterogenosti. imperijama se nužno nametalo rešavanje „problema političke konsolidacije i kulturne 215 . sve ove političke zajednice bile su suočene s pojavom moderne „epohe nacionalizma“ u kojoj „nacija postaje sekularizovani Bog našeg doba“ (Llobera. Miler ograničava karakteristikama postojećih „etnija“ koje „nacionalističkim preduzimačima“ služe kao zatečeni demografski „materijal“ od koga se stvaraju (buduće) nacije. u metodološkom pogledu. geografskim odnosima „centra“ i „periferije“ (kontinentalne i prekomorske). Valenštaj je bio u pravu kada je rekao da je prošlost zatočenik sadašnjosti. Prema Milerovom uverenju. 1994: 221). više sam na strani Antonija Smita nego radikalnog moderniste Ernesta Gelnera koji je tvrdio da početni etnički materijal praktično ne ograničava kreativnu slobodu nacionalista u njihovim projektima izgradnje nacija“ (Miller. te tih pokreta i državnih struktura“ (Miller. upravo polazi od rekonstrukcije društveno-istorijske situacije koja sadrži različite mogućnosti (window of opportunity) kasnijeg razvoja. videti u: Subotić. formiranja nacionalnih pokreta i konsolidovanja „nacionalnog identiteta“) ispunjen je sukobima s rivalskim nacionalnim projektima i ima neizvesan (politički) ishod. Više o sporu Gelnera i Smita.

uspešni proces „pretvaranja seljaka u Francuze“ (We„U okviru široko shvaćenog nacionalističkog diskursa postoji interakcija i takmičenje različitih interpretacija nacije i nacionalnih interesa koje se veoma razlikuju po stepenu svoje agresivosti. Plamenac i Gelner. 216 homogenizacije nacije-države“ (Miller.26 Tako. niti njihovu vrednosnu hijerarhizaciju – raznolike strategije i prakse njihove „nacionalizacije“. odvijale su se kako u kontinentalnim. odričemo se tradicionalne klasifikacije i periodizacije nacionalizma koju su koristili Kon. tako i morskim imperijama. imitativni karakter“ centralnoevropskih i istočnoevropskih nacionalizama čiji su nacionalni pokreti kao svoje „uzore“ prihvatali u zapadnoj Evropi već formulisane koncepte „nacije“. To znači da bi bilo nekorektno govoriti o francuskom. Ako pitanje postavimo na taj način. nego sa (zapadnim) „morskim imperijama“ u kojima se proces izgradnje nacionalnih država odvijao u imperijalnim središtima (imperial core). ipak ističe „sekundarni. 2007: 20). sam proces izgradnje nacija moramo interpretirati polazeći upravo od ove šire. te u kojoj su različiti tipovi nacionalizma na rigidan način povezani sa geografijom“ (Miller. osim „geografske obojenosti“. s neujednačenim tempom i uspehom. Miler. na primer. „imperijalne“ problemske perspektive: „Pomeranje fokusa komparacije s tradicionalnih elemenata i karakteristika imperija na poređenje različitih načina njihovih odgovora i adaptacija na izazove moderne. ksenofobije ili tolerancije.tre}i program LETO–JESEN 2009. Načini rešavanja tog zadatka i konačni ishodi bili su različiti ali. bez nastojanja i potrebe da se projekat (nacionalne) integracije proširi i na kolonijalne „periferije“. nezavisno od toga. u kojim socijalnim slojevima i zašto. Izbegavajući dualnu tipologiju nacionalizama („zapadni“ i „istočni“) koja. od najstarijih nacija-država našega doba svoju istorijsku evoluciju započele su kao 25 . skromnim komunikacijskim. Pravo pitanje je koja od interpretacija nacije i nacionalnog interesa postaje dominantna u određenom trenutku u nekom posebnom društvu. (2007: 81–135). Opširnije o dualnim tipologijama: Subotić. 2003: 8). 26 Ronald Suni podseća na često zaboravljenu činjenicu: „Mnoge. Za razumevanje tog procesa u imperiji Romanovih korisnija je komparacija s kontenentalnim imperijama Habzburgovaca i Otomana. obrazovnim i administrativno-institucionalnim resursima usložnjavala je kako sam istorijski proces izgradnje nacija u imperiji Romanovih. tako i njegovo istoriografsko objašnjenje. ako ne i sve. u različitim proporcijama. 2003: 14). pozivajući se na Andersona i Grinfildovu. ekonomskim zaostajanjem. ovo sužavanje komparativnog okvira ne pretpostavlja „esencijalizaciju“ razlika između dva pomenuta tipa imperija. predstavlja osnovnu metodološku inovaciju savremenih istraživačkih pristupa“ (Miller. implicira esencijalističku homogenost nacionalnih projekata25. poljskom ili ukrajinskom nacionalizmu kao nečem homogenom. Ipak. Raznolikost ovih preuzetih ideoloških „modula“ u kombinaciji s postojećom etničkom i religijskom heterogenošću. ruskom.

nije osnov za pravljenje direktne analogije s „ukrajinskim slučajem“. transnacionalni i ber 1976) nije bio suštinski različit od nekih (neuspešnijih) strategija procesa „rusifikacije“ imperije Romanovih. Ova promena perspektive prekida. kao što ni neuspeh Britanske imperije u integraciji Irske (paralelan s uspešnom „inkluzijom“ Škotske). te su na taj način povećali heuristički potencijal komparativnog pristupa istoriji imperija.IMPERIJALNI NARATIVI heterogeni dinastički konglomerati sa karakteristično imperijalnim odnosom metropole i periferije. posebno u područjima istorijski promenljivih granica kontinentalnih imperija. Noviji istoriografski radovi su. 2008: 33). danas istraživanja istorije regiona (oblasti „srednjeg nivoa“) u velikoj meri potiskuju raniju istoriografsku fiksaciju na (makro)istoriju imperija i nacionalnih država. Prevladavajući etnocentrizam nacionalno-državnih tradicija. Za razliku od nacionalne istorije. Tek nakon teškog rada državnih vlasti na nacionalizaciji i homogenizaciji. vakovnu tradiciju centralističkog pristupa istoriji Rusije koji je sebe iživeo“ (Каппелер 2000). Niz sličnih primera. 2001: 27). Paralelno sa jačanjem političkih i ekonomskih procesa „regionalizacije“ u okviru novih nadnacionalnih zajednica (ili. Španije i Francuske. s jedne strane. 28 Kao što to naglašava Andreas Kapeler: „Čini mi se da će u budućnosti regionalni pristup istoriji imperije biti posebno inovativan. on omogućava da se karakter polietničke imperije istražuje u okviru različitih prostornih oblasti. pre svega. uključujući i istoriju imperije Romanovih“ (Miller. 29 Mark fon Hagen ističe upravo ovu paralelnost između savremenog političkog razvoja i promene istoriografske optike: „Sub-nacionalni. hijerarhijski strukturisane imperije pretvorene su u relativno egalitarne nacije-države zasnovane na horizontalnom konceptu jednakosti građanstva“ (Suny. 27 Kritikujući stav o suštinskoj razlici zapadnog (prekomorskog) i ruskog (azijsko-kontinentalnog) koncepta „imperije“. prema Milerovoj oceni. bar „prekogranične saradnje“ između nacija-država). Bejker ističe: „Rusija se u XIX veku suočila sa onim istim opštim problemima sa kojima su se Britanija i Francuska suočile vekovima ranije i koje one nisu u potpunosti rešile ni u XIX veku“ (Becker. razmatra se i više ili manje mirni suživot različitih religioznih i etničkih grupa. danas žive Katalonci. a uporedo sa etničkim konfliktima. 2000: 339). u kojima se tok i rezultati izgradnje nacija tako razlikuju da u pirinejskom pograničnom pojasu. u takvom pristupu ne apsolutizuju se etnički i nacionalni faktori. uticao je na usmeravanje istraživačkog interesovanja prema konceptu „istorijskih regiona“ koji presecaju granice bivših imperija i savremenih država-nacija. tako i nacionalnog narativa sa njegovim već pominjanim nedostacima.28 Regionalnim pristupom teži se izbegavanju kako tradicionalnog imperijalnog narativa fokusiranog na političku istoriju i institucije središnje vlasti.27 Sklonost istoričara „reifikaciji“ i apsolutizaciji teorijskih tipologija pokazuje svoja ograničenja na konkretnim istorijskim primerima koji se (poput slučaja dve „morske imperije“. ne uklapaju u polazni „idealni tip“.29 Prema jednoj 217 . „porušili ’Berlinski zid’ koji je u komparativnim studijama postojao između morskih i kontinentalnh imperija. a s druge Francuzi katalonskog porekla).

Todorova 2005: 65)31. političko ili moralno“ (Todorova 2005: 64). Te mape mogu biti shvaćene kao nešto što različiti naučnici definišu kao recepte. na očigledne i mnoge još neshvaćene načine. činjenica neodređenosti „regiona“ primorava istoričara da koristi zatečene „mentalne mape“ koje nisu lišene ideološkopolitičkih konotacija.30 „Region“ kao prostorni-teritorijalni koncept zahteva definisanje „granica“ čija arbitrarnost često nije ništa manja od one koja se očituje u slučaju „nacije-države“. takođe je izvesno da koncepti regiona nisu slobodni od ideoloških predrasuda“ (Miller. 1995: 670). merenje u mapiranju nije samo matematičko.tre}i program LETO–JESEN 2009. Možemo istraživati mikro-regione koji pripadaju nekoj državi ili ih preseca državna granica. danas pomaže u održavanju dugog i produktivnog perioda dekonstrukcije do sada postojećih istorijskih narativa od kojih je glavni onaj modernizacijski“ (Applgate. uprkos „fleksibilnosti“ regionalnog pristupa. Veoma često možemo raditi s prelaznim graničnim zonama ili graničnim oblastima (borderlends) koje izdvajamo iz različitih istraživačkih ciljeva i koje se delimično poklapaju. 2008: 11) 32 „Razmišljanje o regionima kao o sistemima kategorija vodi nas do jednog drugog pojma u kome su. vraća sada kroz prozor! (vid. 1999: 1182). dok njegovo neteritorijalno određenje pretpostavlja izdvajanje skupa trajnijih strukturnih karakteristika i kohezivnih procesa koji ga čine posebnom celinom. kao što su to pokazali autori poput Saida. Vulfa i Todorove. granice regiona nisu nužno linije na mapi. upravo nam „proučavanje regiona. on nije lišen kako teorijsko-konceptualnih teškoća. možemo se baviti makro-regionima koji pokrivaju teritorije nekoliko savremenih država ili njihovih delova. sadržani regioni – do kategorije mentalnih mapa. naprotiv. društvenih naučnika i ’kulturologa’. Nekritička upotreba . S druge strane. kalupe ili shemate u koje. iza brojnih toposa „simboličke geografije“ (istorijski nastalih predstava o prostoru koje sadržinski određuju naš način percepcije nekog regiona) kriju se upravo odnosi moći i dominacije32. manje ili više simbolički. pokušavajući da tokom života unesemo značenje i red u svet. očiglednije će reprodukovati slabosti nacionalnog narativa“ (Miller. Na taj način. Za razliku od granica država. 30 „Dobra stvar u regionalnom pristupu je njegova fleksibilnost. od onih koji su ranije proučavani kao nacionalni“ (Hagen. 2004: 9) 31 „Zato je teško očekivati da regionalni pristup može biti svemoćni lek za nedostatke nacionalnog narativa. što regionalna paradigma bude više esencijalistička. Kao što to čak i geografi i kartografi priznaju. ono može jednako biti i duhovno. Takođe. Naprotiv. tako ni elemenata „ideološke pristrasnosti“. Opširnije o „simboličkoj oceni. Ali. opasnost od esencijalizacije koja karakteriše nacionalni narativ često biva reprodukovana i u okviru regionalnog pristupa – tako nam se ono što smo želeli da izbacimo kroz vrata. O metodološkim pretpostavkama i krajnjim dometima „istorije regiona“ ne postoji opšta saglasnost – Aleksej Miler upozorava da. uklapamo svoje utiske. 218 internacionalni procesi koji karakterišu postmoderni politički razvitak ne zahtevaju ništa manje zanimanje istoričara.

IMPERIJALNI NARATIVI geografiji“ videti u: Subotić. regionalni narativi nisu sasvim tako različiti od imperijalnih ili nacionalnih. Prvi su tokom XVIII i XIX veka imali zadatak da legitimišu neku imperiju. Miler je. spoljnih faktora. Ako istoriografske narative. 2008: 16). već su i pomagali da se one izgrade. te istoriji (ruskog) nacionalizma. te njegova naracija nije fokusirana nitu na centralnu vlast. polazeći od njihovih teorijsko-metodoloških pretpostavki. „situacioni pristup“ trebalo bi da omogući formulisanje 219 . a njegove metodološke karakteristike obrazlaže u prvom poglavlju svoje knjige. Predmet svog istoriografskog istraživanja (multietnički i multikonfesionalni prostor sa obe strane istorijski „pomičnih“ granica kontinentalnih imperija) on ne opisuje pomoću jezika imperije ili nacije. te legitimišu procesi njihovog isključivanja/uključivanja u neki vrednosno shvaćeni širi okvir. 2008: 17). dok u ostalim studijama demonstrira njegov učinak na konkretnim primerima – tumačenju jezičke i nacionalne politike imperije. drugi su ne samo legitimisali nacije tokom XIX i XX veka. Dodatna opasnost od ove nove politizacije istoriografije plod je činjenice postojanja i jačanja „regionalizma“ kao savremenog političkog pokreta33. područje koje istražuje nema status „zatvorenog“. Istovremeno. savremeni regionalizmi svakako imaju pravo na postojanje – on nisu ništa ni bolji ni lošiji od bilo kakve druge političke tendencije. nacionalni i regionalni. samodovoljnog „regiona“ čija bi istorija bila nezavisna od vanregionalnih. niti na „nacije“ čije se sadašnje postojanje projektuje u proučavanu prošlost. 33 „Kao ideološki i politički pokret. podelimo na klasično-imperijalni. istoričar upravo (zapadnih) „graničnih oblasti“ (borderlands. (1996). Ako regionalni istoriografski narativi nastave da služe savremene političke interese na sličan način. (2004). tako i istorije širih regiona – kategorija ’mentalnih mapa’). pa Miler zaključuje: „U izvesnom smislu. onda se postavlja pitanje karakterizacije Milerovog pristupa istoriji zapadnih ’krajina’ imperije Romanovih. Ali. Uprkos kritičkim primedbama upućenim konceptu i metodologiji „regionalne istorije“ (kako lokalne istorije – краеведение. On sam ga određuje uz pomoć sintagme „situacioni pristup“ (situational approach). (2001) i Miller (1999). Primer „Centralne Evrope“ kao elementa „mentalne kartografije“ u istoriografskom i političkom diskursu Miler posebno analizira u: Миллер. ’regionalizmi’ iz prošlosti su legitimni objekti istraživanja. U krajnjoj liniji. (2007: 7–44). stav koji istoričar zauzima prema regionalizmu mora biti isti kao stav prema nacionalizmu – on mora počivati na najvećem oprezu da bi se izbegao pad u esencijalizam jer agenda ideologije koju istražujemo ne može postati agenda samog istraživanja“ (Miller. pre svega. zatečenih „mentalnih mapa“ pretvara istoriografski regionalni pristup u element političkog diskursa kojim se učvršćuju ili osporavaju „identiteti“ različitog opsega. nema razloga da očekujemo da će oni biti manje tendenciozni od svojih ’prethodnika’“ (Miller. окраины) imperije Romanovih.

. Miler nastoji da „relaksira“ savremene debate ispunjene nadama i strahovima od njenog obnavljanja. Prema njemu: „Moramo priznati da stremljenje da se bude imperija. analizom odnosa različitih aktera unutar imperije kao multietničke i multikonfesionalne političke tvorevine. bez obzira na to što je region ne jednom bio svedok kolapsa imperije“.tre}i program LETO–JESEN 2009. imajući na umu da „istorija ne može služiti kao opravdanje loše politike. upravo „situacioni pristup“. Prema Milerovom uverenju. znatno više od imperijalnog. Upravo logika situacionog pristupa oslobađa istoričara od njegove svesne ili nesvesne identifikacije sa ’svojim’ akterom i njegovom ’istinom’. te interpretacijom rivalskih nacionalnih projekata kao odgovora na izazove koje modernizacija nameće politici imperije (Miller. reflektovati problem uticaja savremenosti na izbor sopstvenih istraživačkih strategija.. te. kontekstualizacijom tih odnosa u širem okviru makro-sistema kontinentalnih imperija. na taj način. Mark Bejsindžer je nedavno istakao da je „jedna od zagonetki u istraživanju postsovjetskog (evroazijskog) prostora u tome da se ovde imperija stalno iznova koristi kao praktična kategorija politike. sećanje na nju i strah od nje – sve vreme postoji u tom regionu. 160). te omogućava uvid u složenost istorijskih okolnosti neredukovanih u deterministički koncipiranom istoriografskom narativu formulisanom iz perspektive „svojih“: „Situacioni pristup eliminiše tendenciju koncentracije na jednog pojedinačnog aktera koja karakteriše kako istoričare nacionalnih pokreta. tako i tradicionalno centralistički pristup u istraživanju imperijalne politike. teži da izbegne zamku istoriografskog „servisiranja“ savremenih političkih interesa – kako onih koji se hrane nostalgijom za imperijalnom moći. a ne politike). olakšava istoričaru izbegavanje selektivne identifikacije sa istorijskim akterima („svojima“ koji stoje nasuprot nekim „drugim“). sećanja i strahovi produžavaju da formiraju kulturu i politiku regiona i tu socijalnu činjenicu treba objasniti “ (Бейссингер 2008: 158. nacionalnog i regionalnog. 2008: 18). Stoga se istoričar mora podvrgnuti „samoanalizi“. tako i onih koji podstiču „egzistencijalni strah malih naroda“ (Ištvan Bibo) od mogućeg „povratka imperije zla“. jedne „nove istorije imperije“ koja bi se bavila: istraživanjem „kompleksnog tkanja“ interakcija imperijalnog centra i različitih lokalnih zajednica.34 Ali. upravo opasnost od prakse politizacije prošlosti svedoči da po svom značaju i posledicama istraživanje problema odnosa nacionalizma i imperije Romanovih prevazilazi okvire striktno akademske teme udaljene od političkih strasti i interesa savremenosti. Ovaj dugoročni i ambiciozni istraživački projekat eksplicitno polazi od stava da „Ruska imperija predstavlja okončanu prošlost“. Ova stremljenja. 2008: 2–3). a da racionalnoj politici nisu neophodni istorijski argumenti“. Takođe. tj. 2008: 17). 220 34 Stavom da Ruska imperija pripada prošlosti (te je stoga. kategorija istorije. dajući mu mogućnost da sagleda ’istine’ i drugih aktera“ (Miller. on se mora truditi da održi distancu između sopstvenog zanatskog umeća i savremenog političkog diskursa (Miller..

profesionalnih) čije intencije. staleških. u proučavanju nacionalne politike i procesa izgradnje nacija. ili države koja prosvećuje zahvalno lokalno stanovništvo (u primitivnoj verziji ruske istoriografije)“ (Miller.35 Tim pre. počele da protiv svojih suseda aktivno igraju na etničku kartu i konačno su razorile kontinentalni imperijalni makrosistem koji je imao stabilizujuću ulogu. te su tako sebe učinile plenom istorije“ (Miller. „situacioni pristup“ u rekonstrukciji procesa izgradnje nacija u okviru imperija zahteva istraživanja 221 . važnost ovog šireg kontesta povećavana je uporedo s jačanjem nacionalnih pokreta i njihovom instrumentalizacijom u odnosima imperijalnog rivaliteta i bespoštedne borbe za teritorije. pozivajući se na religijsku ili etničku srodnost. Hoencolera i Otomana“ (Miller. one su bile važan. 36 „Na taj način. Samo u pripremama za veliki evropski rat i tokom njega. četiri imperije. delanje i posledice istoričar nastoji da razume i objasni znatno je veći od onog koji sadrži kliše istorije imperije kao „drame sa dva glumca“ – „rusifikatorske države nasuprot onih koji se opiru rusifikaciji (u primitivnoj verziji nacionalnih narativa). 2008b: 122). ako ne i glavni. što su granice na imperijalnim periferijama najčešće delile etničke i religijske grupe. nisu još bili iscrpljeni početkom rata. One su se prilagođavale izazovima modernog sveta tako da je pravilnije govoriti o njihovoj krizi nego o propasti. bar u dugom XIX veku. 35 S obzirom na nehomogenost imperije kao političke zajednice. raspad imperija u velikoj meri bio je upravo posledica kratkovide političke podrške imperijalnih centara nacionalnim pokretima pre Prvog svetskog rata i tokom njega: „Potencijali imperija. Mozaičnost imperijalnog prostora i broj istorijskih aktera naročito raste udaljavanjem od „imperijalnog jezgra“ ka „obodnim krajevima“ čiju istoriju ne možemo razumeti bez uzimanja u obzir šireg okvira – susednih imperija koje kao „spoljašnji akteri“ utiču na procese izgradnje nacija u proučavanom prostoru. poput Jevreja. Zato je u mnogim slučajevima rezultat procesa formiranja identiteta i stvaranja predstava o nacionalnim teritorijama u velikoj meri zavisio od interakcije koja se odvijala u okviru makrosistema kontinentalnih imperija“ (Miller. veoma je važno imati na umu čitav skup (makro-sisterm) kontinentalnih imperija Romanovih. napuštajući ranija ograničenja. izuzev možda Otomanske. učesnik tog procesa“ (Миллер. Habzburga. u izgradnji nacija i nacija-država imperije nisu bile samo pozadina ili smetnja – u stvarnosti. broj istorijskih aktera (različitih vrsta grupa – etničkih. tri ili.IMPERIJALNI NARATIVI „Prema tome. 2008: 22). imperije su. 2008: 19). Prema Milerovom mišljenju. religijskih. 2008: 26–27)36. nastojali su da postanu „pokrovitelji“ delova stanovništva u drugim imperijama: „Važno je imati na umu da su mnoge etničke ili etno-religijske grupe bile podeljene između dve. Osim uvida u brojnost istorijskih aktera. a imperijalni centri. Vremenom. 2008: 20).

39 Tako. 37 „Prednosti koje pristalice regionalnog pristupa ističu – npr. neravnopravnost statusa „centra“ (imperijalnog jezgra) i „periferije“ u imperijama prevazilazi uobičajene razlike u stepenu (ne)razvijenosti unutar nacija-država. Upravo ovo usložavanje i proširenje obuhvaćenog (političkog. poput ekonomskih i administrativnih). Dominik Liven ističe: „Pod ’imperijom’ podrazumevam. bila praćena formulisanjem programa i strategija njihovog izjednačavanja i homogenizacije.38 U tom pogledu. Sama struktura tog prostora nalik je točku bez čvrstog obruča – sva periferna područja povezana su sa centrom. usmeravanje pažnje ka lokalnim akterima i procesima. veoma veliku državu koja obeležava međunarodne odnose svoga vremena. savremena „imperiologija“. čini se da „imperija“ i „imperijalnost“ dele sudbinu „nacije“ i „nacionalizma“ – opšteprihvaćena određenja ovih pojmova ne postoje. . oslanjanja na problematične geografske granice. s ciljem da se identifijuju učesnici i razume logika njihovog delovanja. ta kontekstualizacija nas vraća ključnom okvirnom konceptu – samoj „imperiji“. Po uzoru na studije nacionalizma. Čitaoci Milerovih radova.tre}i program LETO–JESEN 2009. sa slabim međusobnim direktnim vezama (Motyl.. prvo i pre svega. etnokonfesionalnih i međuetničkih odnosa (kao i različitih drugih aspekata njihove interakcije. marginalizacije aktera izvan regiona“ (Miller. Već pominjana multietničnost i multikonfesionalnost svakako je jedna od takvih karakteristika „imperije“ kao heterogenog političkog prostora. 222 struktura njihovih interakcija: „Središte pažnje prenosi se na poseban sistem etno-kulturnih. Pored toga. mora da odustane od pokušaja formulisanja opšte i na sve istorijske slučajeve primenljive definicije „imperije“. taj pristup omogućava izbegavanje onih opasnosti koje karakterišu regionalni pristup – poput esencijalizacije regiona. Furman) pitao je Milera da li može ukratko da kaže šta je imperija. 2001: 4)..37 Istovremeno. Milerov odgovor bio je kratak: „Ne mogu“ (Круглый стол. na primer. 2008: 18). 38 U diskusiji povodom zbornika Nasleđe imperije i budućnost Rusije jedan od učesnika (istoričar D. prema Milerovom uverenju. sve do epohe nacionalizma. te što je moguće potpunije rekonstruiše kontekst njihovih međuodnosa“ (Miller. 2008: 20). Ipak. religijskog itd. te nije.“ (Lieven. Takođe. ona označava političku organizaciju (polity) koja vlada obimnim teritorijama i mnogim narodima jer je način upravljanja prostorom i multietničnošću jedna od večitih dilema imperija. 2008). uprkos činjenici da u njima „imperija“ ima status „ključne reči“. napuštanje na imperiju i naciju centrirane perspektive – još bolje se obezbeđuju situacionim pristupom. 2000: xiv). to ne znači da se neke od deskriptivnih karakteristika političkih zajednica koje nazivamo „imperijama“ ne mogu identifikovati kao neka vrsta zajedničkih crta ili skupa „porodičnih sličnosti“. međunarodnog. ne nalaze definiciju tog koncepta koja bi sadržala eksplicitno naveden skup njegovih „objektivnih karakteristika“.) konteksta istraživanja predstavlja jednu od najvažnijih „korekcija“ u odnosu na klasični „regionalni pristup“..39 Takođe.

Centralna vlast primenjuje vojnu i fiskalnu kontrolu u svakom od segmenata svog imperijalnog domena. 42 Promena u „legitimacijskoj formuli“ jasno je naglašena 1864. pozivati se na princip „narodnosti“ (народность) kao na jedan od tri konstitutivna principa „Ruske imperije“ (pored tradicionalnih. (2) primenu vlasti pomoću posrednika koji poseduju značajan stepen autonomije unutar svog domena. zauzvrat. tj. a za uzvrat isporučuju pokornost. koja bi sadržala skup „objektivnih karakteristika“ primenljivih na sve slučajeve i oblike „imperija“ tokom ljudske istorije. Navedeni konstitutivni 223 . Miler se oslanja na definiciju imperija Čarlsa Tilija: „Imperija je velika složena politička zajednica čije delove centralna vlast povezuje indirektnom vladavinom. pa u skladu s određenjem Majkla Dojla.40 Sama reč − imperium − izvorno označava suverenu moć.IMPERIJALNI NARATIVI U naglašavanju razlikovanja između „indirektne“ i „direktne“ vlasti koja karakteriše imperije i nacije-države. 1986: 12). ali toleriše dva glavna elementa indirektne vladavine: (1) zadržavanje ili stvaranje posebnih. samodržavlja i pravoslavlja)42. Miler s pravom ukazuje na činjenicu da pomenuti elementi „imperijalnosti“ mogu da budu i samo pomoćno. 40 Sistem upravljanja i kontrole imperijalnog centra nad periferijama pretežno je indirektan i zasnovan je na davanju povlastica lokalnim elitama koje. ruskim radom i ruskom krvlju. U tome su sledili prethodnu dinastiju (Rjurike) koji su svoj rodoslov (prema Степенной книге царского родословия iz 1580-ih godina) izvodili od rimskog imperatora Avgusta – njegovog brata Prusa od koga se direktno nižu „sedamnaest pokoljenja“ (stupnjeva) Rjurikoviča i formiraju „čvrstu lestvicu do neba“ (Когут. godine u tekstu istoričara Pogodina: „Ruski suveren (gospodar) rodio se i izrastao na ruskoj zemlji i sve oblasti zadobio je sa ruskim narodom. Podsećajući čitaoce na terminološku distinkciju između „imperije Romanovih“ i „Ruske imperije“. danak i vojnu saradnju sa centrom“ (Tilly. iskazuju lojalnost suverenu. 1997: 3). Ipak. od imperije koja se u sklopu modernizacije počinje „nacionalizovati“. a ne na rusko poreklo. on ističe razlikovanje tradicionalne kontinentalne imperije zasnovane na lojalnosti prema dinastiji koja svoju vladavinu zasniva na „božanskom pravu“41. različitih sporazuma o upravljanju svakim od segmenata. 41 Sve do vladavine Aleksandra II (1857–1881) Romanovi su svoju vlast legitimizovali pozivanjem na inostrano. heurističko sredstvo u istraživanju konkretnih istorijskih epoha i analize pojedinih imperijalnih političkih praksi. imperiju možemo da odredimo kao „sistem interakcije dva politička entiteta od kojih jedan. te njegovog neuspeha u konsolidovanju nacionalne države unutar „jezgra“ imperije Romanovih. Tezu o imperijama kao „inkubatorima“ modernih „nacija-država“ Miler koristi u tumačenju nastanka i dinamike razvoja ruskog nacionalizma. 2001). vladajuća metropola (nosilac efektivnog suvereniteta). ima i političku kontrolu nad unutrašnjom i spoljnom politikom drugog entiteta – podređene periferije“ (Doyle. pomenute i brojne druge definicije ne vode konsenzualnom usvajanju jedne.

svojom afirmacijom u međunarodnom „merenju snaga“ (pobedom nad Napoleonom). etničkom i verskom raznolikošću na ogromnom prostoru nastalom . u principu „narodnosti“ video drugo.tre}i program LETO–JESEN 2009. prema Miller. s jedne strane. Kao i kasniji razvijeniji pokušaji formulisanja programa ruskog nacionalizma. 2008: 144). imperija će propasti pre nego što te lažne promene budu okončane“ (cit. autora teorije koja se obično naziva „oficijelnim nacionalizmom“ (теория официальной народности. velovi njegove odore. kao spor oko definisanja ruskog nacionalizma. Kolos (tj. Imeretija. Usmeren pre svega ka održanju ili „konzerviranju“ postojećeg samodržavnog poretka43. principi Ruske imeprije formulisani su u poznatoj „trojedinoj formuli“ ministra prosvete za vreme vladavine Nikolaja I. pobunom Dekabrista (1825) i Poljskim ustankom (1830–1831). već čoveka sastavljenog od svih nacionalnosti koje žive u Rusiji je apsurd koji nijedan pravi Rus ne može da sasluša bez osećanja indignacije“(cit. Ne videti u suverenu Rusa. 2008: 153). prema: Miller. savremenije sredstvo učvršćivanja imperije. pored tradicionalnog religijskog opravdanja vlasti („pravoslavlje“). drugim rečima. Tumačenju značenja Uvarovljeve formule Miler posvećuje jedno poglavlje svoje knjige jer u njoj vidi početak ne samo procesa „nacionalizacije“ imperije već i programske obrise budućeg imperijalnog projekta izgradnje „ruske nacije“: „Uvarov je bio prvi u višim ešalonima ruske birokratije koji je shvatio važnost nacionalizma kao nove ideologije i novog političkog principa. sadržini i konstitutivnim principima „ruskosti“ ili. tj. grofa Sergeja Uvarova (1786–1855). jednakost u pravima svih slojeva. Za razlku od druga dva principa trijade. a njegova košulja je sveta Rusija. „narodnost“ nije bila jasno određena. a s druge strane. On je mnogo potpunije od svih drugih shvatao mnoge opasnosti sa kojima će se kasnije suočiti imperija i dosledno se trudio da razvije strategiju usmerenu ka budućnosti. predstavljao je svojevrsan „odgovor“ na izazove pred kojima je imperijalno samodržavlje stavljenom. vidljivo je iz Uvarovljevih reči: „Ako prihvatimo čudovišne ciljeve ograničenja vlasti monarha. imperija) neće potrajati ni dve nedelje. 224 Kurlandija. nacionalno predstavništvo prema evropskom maniru i tobožnju konstitucionalnu formu vladavine. 43 Centralno mesto koje u trijadi ima „samodržavlje“ kao presudan za održanje celovitosti i snage imperije. Aleutija i Kurilija su u suštini znaci na njegovoj rizi..44 Šta je u autokratskoj monarhiji Romanovih sa njenom staleškom strukturom. Uvarov je. ali je samo njeno uvođenje u „legitimacijsku formulu“ otvorilo mogućnost društvene debate i artikulacije različitih shvatanja „nacije“ i „nacionalnih interesa“. 2008: 142). Štaviše. Uvarovljev je takođe bio „reaktivan“. te da nađe načine da iskoristi elemente nacionalističke politike u konsolidaciji položaja imperije“ (Miller.. 44 Poznati spor „slovenofila“ i „zapadnjaka“ može se interpretirati kao debata koja je omogućena tim „okvirom“ – kao rasprava o značenju. official nationality).

nastojala da definiše i postepeno proširi svoje uže. U jednom od brojnih rasprava o rusko-poljskom pitanju 1861. navodeći mnoge istoričare na zaključak kako program ruskog nacionalizma nije bio ništa drugo do očigledno nerealističan projekat pretvaranja imperije u nacionalnu državu“ (Miller. „nacionalno jezgro“ iz koga. utopijskom programu asimilacije svih podanika ruske imperije u „rusku naciju“. nacionalne države i nacije više puta je ponavljana u različitim radovima. strašno pitanje! Ono je Arhimedova poluga kojom se diže celi globus. Ipak.45 Naprotiv. godine. opirući se na tradicionalne imperijalne metode. Rešavanje ovog svojevrsnog problema „kvadrature kruga“ u drugoj polovini XIX veka nije. čitava istorija preokreće. „Srednji put“ koji je. ali su oba bila u sukobu sa samodržavljem kao nosećim elementom imperijalne konstrukcije. asimetričnim statusima. upravlja različitim „periferijama“ s nejednakim. kako se to često u literaturi sugeriše. Ruska imperija je.. počivalo na nerealističnom. ruska imperijalna politička elita nije mogla da zanemari važnost nacionalnog pitanja. bio je motivisan međusobno ograničavajućim i teško ostvarljivim ciljevima – zadržavanju (tradicionalnog) principa samodržavlja. elita samodržavne vlasti kolebala se između izbora prioriteta – stvaranja nacionalne države i očuvanja imperije.. 225 . Prvi je idealizacijom „naroda“ (slovensko-seljačkog elementa s religijsko-metafizičkom osobinom ’sabornosti’) dovodio u pitanje čitav poredak novovekovne (post-Petrovske) imperije i suočavao je sa problemom redefinisanja njenih teritorijalnih granica (sužavanjem na etničko-ruski ili proširenjem na panslovenski prostor). kao i problemima koje su imali Habzburgovci. Mapa Evrope iznova se iscrtava. Dvostrukost ovog zadatka. 2008: 163). prema Milerovom mišljenju. novim Poljskim ustankom. Drugi. ujedinjenjem Nemačke i Italije. „zapadnjački“ pravac artikulacije „nacije“ kao političke zajednice pretpostavljao je postojanje institucije (nacionalnog) političkog predstavništva i autonomije „društva“ što je bilo u suprotnosti sa principom samodržavlja. uz istovremeno stvaranje (moderne) „ruske nacije“. Uvarov samo trasirao. saradnik najuticajnijeg tadašnjeg ruskog časopisa (Русский вестник) je istakao: „Pitanje nacionalnosti je veliko. mogla da znači „nacija“ i „nacionalnost“? Dva međusobno suprotstavljena odgovora na ovo pitanje ideološki su artikulisana u slovenofilskom i zapadnjačkom pokretu ruske inteligencije. ne odustajući od suvereniteta nad celokupnim svojim prostranstvom. suočena s porazom u Krimskom ratu. te stvaranju jedinstvene „nacije-države“ na celokupnoj teritoriji Ruske imperije. a u promenljivim unutrašnjim i spoljno-političkim okolnostima. otežavala je njegovo rešavanje.IMPERIJALNI NARATIVI ekspanzijom Moskovske kneževine. buka oružja 45 „Ova teza da Rusi nisu pravili razliku između imperije. a reformska politika Aleksandra II nastojala praktično da ostvari. kao i u slučajevima drugih imperija u okviru kojih su nastale nacije-države.

a otkrivaju se novi razlozi za međunarodno neprijateljstvo. Malorusa i Belorusa. „oseća kao da nije u ruskoj zemlji“. još malobrojniji su bili oni koji su zamišljenu rusku nacionalnu državu poistovećivali s teritorijom koju naseljavaju etnički „Velikorusi“ (Miller. bazični element? U kakvoj oblasti deluje ta kohezivna moć kada privlači ljude i ujedinjuje ih u grupe nazvane nacijama? Konačno. 2003: 669).46 Oslanjajući se na tezu o njihovom zajedničkom etničkom poreklu. Svi ti delovi su kao članovi jedne porodice koji su se. belorusima i ostalim.. ali ih još ne možemo dobro objasniti: Šta čini suštinu nacionalnosti? Šta je njen. Odnosio se na sve istočne Slovene i njim je označavan cilj projekta izgradnje ruske nacije koji ćemo uslovno nazvati ’velikom ruskom nacijom’ ili ’sveruskom nacijom’. ističe da se on tamo. sebe vidiš kao člana opšteruske porodice. da tako kažemo. naročito u situaciji izbora između različitih tumačenja značenja „nacije“ koja često imaju suprotstavljene političke implikacije. Milerove istorijske analize pokazuju da kao što je bio veoma mali broj onih koji su u XIX veku „rusku naciju“ faktički poistovećivali sa celokupnom „imperijom“ (bez obzira na to da li su „naciju“ shvatali kao „političku“ ili „etničku“ kategoriju).tre}i program LETO–JESEN 2009. prema: Renner. 2003: 26). okružen „azijatskim plemenima“. te da ga progoni „mučno osećanje daljine. osećaš svoje srodstvo sa svim njenim razdvojenim delovima – malorusima. malo. 1994: 281. Za razliku od toga. jezičkoj srodnosti i istorijskoj tradiciji. Romana Šporluka i Džefrija Hoskinga) koji u samoj „Pojam Rus bio je širi od onog koji ima u današnjem značenju. opet okupili zajedno u kući gde su proveli svoje detinjstvo. „U Malorusiji čovek nema to osećanje. 2008: 164). živeći već odavno odvojeni.. 46 . godine nema jednostavnih odgovora ni danas. pa autori (poput Hansa Rodžera. veri. taj projekat je istovremeno negirao postojanje kvalitativne različitosti između veliko-.47 U tom pogledu. 255). gde su živeli pre nego što su se razišli“ (Аксаков. šta je to nacija?“ (cit. on se nije suštinski razlikovao od drugih nacionalizama u „jezgrama imperija“.. Oba stanovišta (maksimalističko i minimalističko) bila su na marginama diskursa ruskog nacionalizma. 47 Kao ilustraciju razlikovanja „idealne otadžbine“ i teritorije imperije mogu se navesti stavovi Ivana Aksakova iz njegovih Pisama porodici (Письма к родным 1849–1856) u kojima.i belo-Rusa jer je sve njih uključivao u jedan etnički entitet“ (Miller. hvaleći vegetaciju Povoložja. Pošto je u pitanju etnički koncept koji je pravio oštru razliku između Rusa i drugih naroda imperije. Tu se više nego bilo gde osećaš Rusom. od sveta na koji je navikao i bez koga ne može živeti“. udaljenosti od ljudi. 226 ne prestaje. dok je dominantno mesto zauzimalo određenje „ruske nacije“ kao zajednice tri istočno-slovenske „grane“ ili ruska „plemena“: Velikorusa. Na ova pitanja postavljena 1861. Mi vidimo te činjenice. čuješ svoju vezu sa prošlošću.. ruski nacionalizam je na svojim „mentalnim mapama“ jasno razlikovao „idealnu otadžbinu“ ove „opšteruske nacije“ od teritorije same imperije koja je uključivala niz oblasti u kojima su živeli narodi koji nisu ulazili u ruski „nacionalni korpus“.

zato. za razliku od drugih imperijalnih nacionalizama. pravoslavnu veru i. dvadeset godina posle „pripajanja“ ili „ponovnog ujedinjenja“ teritorije hetmana Bogdana Hmeljnickog imperiji Romanovih (1654). Ukrajinci i Rusi su razmatrani kao izdanci jednog naroda koji dele zajedničko istorijsko nasleđe. neizmenjena sve do XX veka“ (Miller 2008: 145)49. oslobođenu religijskog jezika i letopisnog stila. u prvom službeno odobrenom udžbeniku ruske istorije formulisao je tridesetih godina XIX veka istoričar Nikolaj Ustrjalov. litvanskih i čak nekih poljskih etničkih teritorija razmatrala kao deo ’ruske’ istorije“ (Когут. Naime. bio – kako se to onda govorilo – odbačen „na đubrište istorije“. godine štampano je u oko trideset izdanja. zajedničku nacionalnu sudbinu“ (Когут 2001). užih nacionalnih projekata (formiranjem posebnih nacionalnih identiteta) da bi. Upravo u okviru ovog narativa. 49 „Ustrjalovljeva shema poslužila je kao principijelni model većine kasnijih opštih radova o istoriji Rusije u kojima se prošlost ukrajinskih. uključujući i one delove koji u prošlosti nisu bili obuhvaćeni granicama imperije: „Tvrdnja da Malorusija i Belorusija ne pripadaju samo Imperiji. već da su to ruske nacionalne teritorije od tada je postala doktrina ruskog nacionalizma.48 Ovu tezu o kontinuitetu istorije i jedinstvu istočnih Slovena. beloruskih. 48 227 . Ovo delo bilo je veoma popularno – do 1836. 2001). Posmatrano iz savremene perspektive. projekat „opšteruskog nacionalizma“ pretpeo je istorijski neuspeh koji se decenijama manifestovao jačanjem rivalskih. imperijalnu i rusku nacionalnu istoriju s ciljem predstavljanja praktično neprekidne hiljadugodišnje istorije ’Rusije’ i ’ruskog naroda’. kao i fokusiranosti na dinastičko-državnu istoriju. u „Sinopsisu“ (Kijev 1674) izložena je koncepcija jedinstvene istorije „slovensko-ruskog naroda“ koja je poslužila kao polazište imperijalnog istoriografskog „velikog narativa“ (grand narrative) koji je „objedinio dinastičku.IMPERIJALNI NARATIVI činjenici postojanja „imperije“ vide ključnu prepreku procesu izgradnje ruske nacije gube iz vida da ideologija i politički program izgradnje „opšteruske nacije“ nije nužno nespojiv s održanjem imperije. konačno. slomom imperije u Prvom svetskom ratu i Revoluciji. 2001). njegova centralna koncepcija nastavila je da služi kao osnova ruske imperijalne istoriografije i obezbeđuje imperiji istorijsku i političku legitimnost“ (Когут.. religijsku. U njenoj pozadini bio je spor s poljskim težnjama za obnovom gra„Mnogi autori Sinopsis smatraju prvim istorijskim udžbenikom napisanim u Rusiji. od kojih je dvadeset jedno izašlo u Sankt-Peterburgu. Istina. Mada su se kasnije ruski istoričari kritički izjašnjavali o Sinopsisu kao istorijskom tekstu. jedan od paradoksa projekta izgradnje „opšteruske nacije“ leži u činjenici da je osnov za njegovo istorijsko-ideološko utemeljenje potekao upravo s teritorije današnje Ukrajine.. Njegov „pragmatični sistem ruske istorije“ označava prelazak na nacionalni istoriografski narativ u čijem središtu je istorija „sve-ruske nacije“.

Formulisan u sukobu s poljskim nacionalnim pokretom koji se zalagao za obnovu imperijalnih granica Poljsko-litvanske unije. koncept „ruske nacionalne teritorije“ ne samo što se nije poklapao s teritorijom imperije već je pomerao te granice ka oblastima Habzburške monarhije naseljenim istočnim Slovenima (Istočna Galicija. Milerova istoriografska rekonstrukcija ruskog nacionalizma druge polovine XIX veka može biti svedena na isticanje razlike između „Ruske imperije“ i „(sve)ruske nacije“. Istovremeno. 2001). kao i sistema „spojenih sudova“ kontinentalnih imperija. Bukovina i teritorija današnje zakarpatske Ukrajine)50.) organizma“ (Miller. U knjizi o „ukrajinskom pitanju“ upravo su struktura uzajamnih odnosa i dinamika razvoja različitih formi ruskog i ukrajinskog nacionalizma bili u fokusu Milerove pažnje. uprkos raširenom uverenju da je ukrajinski (maloruski) nacionalni pokret bio samo plod „poljske intrige“ (Katkov). ruski nacionalni projekat tumači se sa stanovišta njegovog odnosa spram drugih nacionalnih pokreta kako na obodima imperije. 228 Polazeći upravo od takvog koncepta ruske nacionalne teritorije kao jezgra imperije („velike Rusije“). tako i izvan njenih granica. aneksiju „ruske Galičine“ (Galicije). Ovo preklapanje ’idealnih otadžbina’ činilo je rusko-poljski sukob nepomirljivim. Miler je ruski nacionalni narativ morao da interpretira ne samo kao reakciju na imperative modernizacije imperije već i kao odgovor na rivalske nacionalne projekte. s jedne strane. sasvim konzistentno. a kasnije dodatno artikulisan u debati s ukrajinskim nacionalizmom. bila je glavni ideološki osnov ruske pozicije u tom konfliktu“ (Miller 2003: 25). on se. Pošto se situacionim pristupom istražuju „različite forme socijalnog uzajamnog delovanja“. tj.51 Polazeći od metodologije „situacionog pristupa“ istoriji izgradnje nacije u imperijalnom „jezgru“. a koncepcija sve-ruske nacije koja je ujedinjavala Veliku. Nezavisno od razmatranja razvoja i dinamike suprotstavljenosti dva preklapajuća (rusko-poljska) „nacionalna projekta“. te diferencijaciju verzija samog tog „nacionalizma“. s druge strane. zalagao i za „obnovu Poljske kao posebnog nacionalnog (ne imperijalnog – M. godine: „Poljska predstava ’idealne otadžbine’ uključivala je znatan deo teritorija s većinskim istočno-slovenskim stanovništvom (savremenu Belorusiju i deo moderne Ukrajine) koje su u ruskoj društvenoj svesti smatrane ’iskonsko ruskim’.tre}i program LETO–JESEN 2009. Petar Struve je kao jedan od ratnih ciljeva 1914. S. 51 U prikazu Ukrajinskog pitanja Mark fon Hagen opravdano ističe: „Miler insistira na razlikovanju između oficijelnog nacionalizma autokratije i nacionalizma koji artikulišu elite izvan državnih struktura – iako su ta dva fenomenabila tesno povezana. godine istakao „ponovno ujedinjenje i sjedinjavanje u imperiji svih delova ruskog naroda“. u izvesnoj meri sledili su autonomne puteve razvoja“ (Hagen. 50 nica iz 1772. Belu i Crvenu (Червонную) Rusiju sa njenim korenom u Kijevskoj Rusi (Русь). 2008: 172). Malu. Jer. elite etničkih grupa „zapadnih .

. 52 229 . nasuprot opšteruskom. S. bila je u principu otvorena svaka vrsta karijere – pod uslovom da su ovladali ruskim jezikom. postavlja se pitanje i o useljavanju ruskih elemenata i izbacivanju svih nezadovoljnika i pobunjenika iz Ako je u samodržavnoj imperiji moguće govoriti jezikom „individualnih prava“. Ako je dopušteno da tako radimo u ruskoj oblasti.. kao i ukrajinski etnos kao zajednica uživali veliko poštovanje – naprotiv. alternativni projekat izgradnje posebne ukrajinske nacije. Ipak. nacionalne kulture i posebnog unutar-ruskog identiteta)52.53 Posledice restriktivne jezičke politike54 bile su kontraproduktivne jer se njima snažio sam ukrajinski pokret. Pored poljskog. separatitizma – predstavljale su. dugoročnog i pozitivnog programa izgradnje (opšteruske) nacije. Različite forme ukrajinskog nacionalizma – od „ukrajinofilije“. 54 Rešenje o zabrani latinice za ’maloruska narečja’(1859).. na kraju. njihova samobitnost nije priznavana.. Komentarišući administrativne mere usmerene ka potiskivanju „poljskog“ i jačanju „ruskog elementa“ u severo-zapadnim gubernijama (litvansko-beloruskim oblastima). 53 Slično stanovište zastupa Mihail Dolbilov: „Mnoge od mera rusifikacije (u najširem značenju tog termina) nisu odražavale šire i promišljenije strategije asimilacije“ (Dolbilov. prema Milerovoj oceni. Politika imperijalnih vlasti prema ukrajinskom nacionalizmu bila je. onda se mora imati na umu ocena Andreasa Kapelera da u imperiji Romanovih nije bilo diskriminacije pojedinaca zbog njihovog ukrajinskog ili beloruskog porekla i pripadnosti: „Za Ukrajince i Beloruse koji su zvanično smatrani Rusima. a nedosledno sprovođeni planovi „rusifikacije“ Zapadnih oblasti bili su u unutrašnjoj protivrečnosti s dominantnim narativom o „iskonskoj ruskosti“ tih krajeva. šta ćemo činiti u onim koje nisu ruske? Takođe.. nekonzistentna i pretežno restriktivna. po imenu Mazepe koji je prešao na stranu Šveđana u ratu sa Petrom Velikim – M. to ne znači da su ukrajinski jezik i kultura.IMPERIJALNI NARATIVI krajeva“ imperije uporno su insistirale na njihovoj posebnosti i različitosti od „Velikorusa“. formirani su nacionalni pokreti maloruskog (ukrajinskog) i beloruskog stanovništva koje je s oficijelnog stanovišta smatrano delom „opšte-ruske nacije“. čak je i ministar unutrašnjih poslova Valuev uviđao pomenutu protivrečnost: „Postoji suprotnost između priznavanja te oblasti kao istinsko i istorijski ruske. te nedovoljno usmerena ka realizaciji nekog celovitog.) (Каппелер 1997). a njeni protagonisti ismejavani su kao hohli (seljaci) ili se vlast protiv njih borila kao sa mazepincima (izdajnicima. 2004: 247). „Emski ukaz“ o zabrani uvoza knjiga iz Galicije i izvođenja pozorišnih predstava na ukrajinskom (1876). i mera koje se predlažu. „Valuevski cirkular“ o zabrani štampanja udžbenika i naučno-popularnih knjiga na ukrajinskom jeziku (1863). Ukrajinci nisu bili izdvajani niti diskriminisani na konfesionalnom ili rasnom osnovu. preko zahteva za kolektivnim kulturnim pravima (priznanje jezika. do zahteva za posebnim političkim statusom Ukrajine te.

56 „Jevreji su ’prešli’ u Rusiju.8%) svih Jevreja na svetu. Jer. prema: Dolbilov. nimalo slučajno.9%). 2002: 4)56. prema: Горизонтов. na primer: Nathans (2002). 2001: 147–148). 1995). kako se Rusi mogu uvoditi u oblast koja je već ruska?“ (cit. Fishman. posle treće podele Poljske. Emocionalna opterećenost „jevrejskog pitanja“ tokom „dva veka“ u kojima su rusko-jevrejski odnosi prolazili kroz različite faze. 2008: 126). (Philadephia: The Jewish Publication Society. U 1880. 1983). John Klier. te osudi pojave antisemitizma u ruskom društvu: „Narativ jevrejske patnje i ugnjetavanja u imperiji Romanovih uključuje neosporne činjenice i odražava duboke emocionalne traume. a poslednjih decenija postojanja imperije nisu uspele ni da obezbede sigurnost svojih jevrejskih podanika. Miler najduže poglavlje svoje druge knjige posvećuje razmatranju problema odnosa imperije Romanovih i Jevreja (Miller. slično je razmišljao i liberalni publicista i istoričar Pipin: „Čudno je bilo čitati da mi moramo izvršiti rusifikaciju oblasti koje su ruske. Ambivalentnost procesa „nacionalizacije“ imperije Romanovih i protivrečnosti politike vlasti u Zapadnim oblastima manifestuju se na primeru istorije Jevreja koji su. Kao posledica podela Poljske 1772. Stoga. ne mičući se sa mesta. taj narativ mora biti dopunjen i ispravljen“ (Miller. neočekivano je postala država sa najbrojnijim jevrejskim stanovništvom na svetu. do- . već i da istovremeno kritički razmotri niz zakonodavnih i političkih mera imperijalne vlasti. Imperijalne vlasti nisu uspele da stvore i primene efektivne političke mere za emancipaciju i uključivanje Jevreja u imperijalno društvo.tre}i program LETO–JESEN 2009. čini od ove teme istraživački izazov pogodan za „testiranje“ autorove metodologije „situacionog pristupa“. 2006: 3003) 57 Videti. Долбилов. 1995). godine.. Russia gathers her Jews: The Origins of the ’Jewish Question’ in Russia. postali „najveća neslovenska i nehrišćanska etnička grupa u imperiji“ (Nathans. 1834. 1855–1881 (Cambridge. Tsar Nicholas and the Jews: The Transformation of Jewish Society in Russia. 2008: 93–138). godine – 53.. 2004: 249)55. 230 Poput Valueva. da bi se odmah zatim ispostavilo da je toliko neruska i toliko iskvarena poljskim uticajem da je bilo potrebno tu oblast popraviti i istinski rusifikovati“ (cit. Russia’s First Modern Jews: The Jews of Shklov (New York and London: New York University Press. Miler ne nastoji samo da izbegne „diskurs viktimizacije“ koji karakteriše tradicionalnu jevrejsku istoriografiju. David E. one iste oblasti čiji su stanovnici protiv poljskih pretenzija isticali da je čisto ruska. godine nešto manje od polovine (46. Oslanjajući se na niz novijih radova o ruskom jevrejstvu57. 1986) i Imperial Russia’s Jewish Question. imperija u kojoj ranije u principu nije bilo dozvoljeno useljavanje Jevreja. 1772–1825 (Northern Illinois University Press. 55 te oblasti. a vrhunac je dostinut 1880. Uprkos tome. godini jevrejsko stanovništvo Rusije je činilo gotovo četvrtinu (22. 4%“ (Миллер. sa svim ’drevnim osnovama ruske narodnosti’. 1793 i 1795. 1825–1855. Michael Stanislawski. Jedan od ovih korektivnih.

Jezička. o ’rusifikacijama’ kao celom skupu različitih procesa i odnosa koji se često ne razlikuju samo u detaljima manifestovanja opšteg principa. opravdani zaključak da imperijalne vlasti nisu uspele da od ruskih Jevreje učine „verne podanike“ (Keisertrau). slobodu i svetlost. Miler ističe: „Problemi su bili komplikovaniji usled činjenice da (ruski) Jevreji nisu bili poput onih u zapadnoj Evropi koji su u velikoj meri u XVIII veku integrisani u lokalne zajednice. U krajnjoj liniji. 2003). mora da bude dopunjen uvidom u uspeh ruske kulture da ih privuče i učini ih „vernim Puškinu“ (Pushkintreu). same po sebi. ali neposrednije. 59 Na „poljski faktor“ u ruskoj imperijalnoj politici prema Jevrejima skreće pažnju Džon Klir: „Mnoge mere koje se smatraju ’antisemitskim’ nisu bile izvedene toliko iz neprijateljstva prema Jevrejima. neznanje. administrativno-upravna i politička unifikacija imperijal58 Ne ublažavajući ocenu nesposobnosti imperijalnih vlasti. koliko iz straha od Poljaka“ (Kiler. Celovitije sagledavanje istorije ruskih Jevreja pretpostavlja njenu kontekstualizaciju u širi okvir istorije „imperijalne periferije“. te posebno „poljskog problema“59 i dinamike odnosa Rusije prema susednim imperijama. onda je jevrejski svet predstavljao tišinu. tako i ka „asimilaciji“ neke grupe. 2008: 45). to je bila jedna od posledica „rusifikacije“ – pojma koji označava široki spektar. verska i obrazovna politika. tj. Ne ulazeći ovde u izlaganje različitih aspekata „jevrejskog pitanja“ u imperiji Romanovih. otežavale proces integracije – Miler se poziva na istoričara Jakova Kaca koji je u svojim radovima pokazao da su se „zidovi geta gradili sa obe strane“ (Миллер. 2004: 136). Kao i u slučaju drugih nacionalnih grupa i pokreta. Ako je za njih ruski svet simbolizovao govor. već tradicionalistički izolovani – Jevreji koje su ubrzo nazvani Ost-Juden. kao frojdovska porodična romansa“ (Slezkine.IMPERIJALNI NARATIVI punskih pravaca je u istraživanju karakteristika (tradicionalizma) ruske jevrejske zajednice koje su. kao o različitim praksama (državnih i društvenih) aktera koje mogu da budu usmerene kako ka „akulturaciji“. znanje. fenomena – od administrativne i prinudne asimilacije koja pripadnike neke etničke zajednice nastoji da pretvari u „Ruse“. često suprotstavljenih. 2008: 94). Miler na primeru ruskih Jevreja pokazuje neophodnost istraživanja razvoja i unutrašnje pluralizacije grupe. ropstvo i tamu. jer je to sredstvo odbrane od iskušenja esencijalizacije istoriografskih narativa. tj. nasuprot njihovoj akulturisanoj zapadnoevropskoj braći po veri“ (Miller. Долбилов 2006: 309)58. 60 Ovo drugo značenje „rusifikacije“ može se primeniti na veliki deo jevrejske omladine koja je prošla državne škole. do nečijeg aktivnog usvajanja i prihvatanja vrednosti ruske kulture. 231 . već samoj njihovoj unutrašnjoj logici i prirodi“ (Miller. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka revolucija mladih Jevreja protiv sopstvenih roditelja širila se Rusijom – konačno u formi marksizma. 61 „Verujem da je pravilnije govoriti o rusifikaciji u množini nego u jednini.60 Stoga Miler o „rusifikaciji“ piše u množini61. napustila tradicionalno okruženje svojih roditelja (shtetl) i otišla na univerzitete: „Preobraćanje u Puškinovu veru značilo je napuštanje roditeljskog doma.

. i uticaju na njihovu etnokulturnu samoidentifikaciju.62 U kulturno heterogenim sredinama. one su održavale zakonitost i poredak u svojim oblastima. prema mišljenju Andresa Kapelera.. Stoga. te služile caru u vojsci i birokratiji.. ne samo baltički Nemci i Finci koji su govorili švedski već su i viši slojevi poljskog plemstva bili kooptirani u rusko plemstvo. unifikaciju upravnih instituta i procedura po obrascu onih koji već postoje u unutrašnjim. „pojam ’rusifikacija’ ne opisuje adekvatno raznoliku nacionalnu politiku Ruske imperije“ (Каппелер 1997). 1988: 86). 2008: 49)63. i. „akulturacija“ (usvajanje dominantnog kulturnog modela od strane neke grupe) nije nužno morala da se prati promenom obrasca njene (etničke ili nacionalne) samoidentifikacije: „Akulturacija ne vodi promeni identiteta. Zato je tada imperijalna vlast potražila nove metode i instrumente integracije i stabilizacije zapadnih oblasti kojima je poljsko plemstvo dominiralo vekovima“ (Kappeler. Reč ’rusifikacija’ koristi se bez razlikovanja u opisu obe forme društvene interakcije“ (Miller. naročito ako se njime označavaju mere koje za cilj imaju etničku asimilaciju njenih neruskih podanika. planska kolonizacija i migracija stanovništva − predstavljaju glavna sredstava pomoću kojih su imperijalne vlasti prvo težile podsticanju i učvršćivanju lojalnosti svojih podanika. (sa starim „jat“ .64 Predstava o imperiji kao „tamnici naroda“ u kojoj vladajuća „ruska nacija“ represivnim merama ugnjetava sve druge „nacije“ plod je naknadnih nacionalnih istoriografskih narativa. 63 S druge strane. niti resurse koji su svojstveni savremenim državama“ (Pearson. 232 „Uopšten pojam ’rusifikacije’. Ovaj tradicionalni obrazac saradnje prvi put se pokazao neuspešnim sa Poljskim pobunama 1830. 64 „Caristička politika prema neruskim periferijama (borderlands) zasnivala se na principu saradnje sa lojalnim domaćim elitama čije su privilegije bile potvrđivane i koje su obično kooptirane u imperijalno plemstvo u meri u kojoj su bile u skladu sa obrascem ruske zemljoposedničke više klase. jer „Ruska imperija nije imala ni totalitarne ambicije. 1863. 2004: 293–294). 2001). godine. zahteva pažljivu i diferenciranu primenu. dok je uspešna asimilacija upravo takva promena. Stoga. a ne deskripcija . velikoruskim regionima imperije) i rusifikaciju kao etnokulturnu ili kulturno-jezičku asimilaciju“ (Долбилов. samo pisana na drugi način. posebno. a znatno kasnije. ista reč. U imperiji Romanovih koja je krajem XIX veka obuhvatala stotinak različitih etničkih grupa tako koncipirana „rusifikacija“ bila bi potpuno nerealistična i nesaglasna s imperijalnom ideologijom koja je bila bazirana na konceptu političke lojalnosti prema dinastiji i staleškoj socijalnoj strukturi. sama ta reč na ruskom jeziku imala je dvostruko značenje koje je bilo i ortografski razdvojeno: „rusifikacija“ (обрусение) je označavalo uticaj na individuu ili grupu s ciljem da budu „učinjeni Rusima“. Naročito treba razlikovati administrativnu rusifikaciju (tj.tre}i program LETO–JESEN 2009. značila je nečije aktivno prihvatanje i usvajanje „ruskosti“ (Miller 2008: 50). a ne na modernom nacionalizmu. Zauzvrat..обрусъние). 62 nog prostranstva.

sve stanovnike u domenu vlasti suverena. Središnji problem svakog nacionalizma jeste definisanje obima i sadržaja koncepta „nacije“. negativna antipoljska komponenta ovih mera u strategiji vlasti bila je spojena sa pozitivnim potvrđivanjem izvorne „ruskosti“ seljačkih masa pomoću kulturnog idioma „obnove“: iskonski rusko (istočno-slovensko) stanovništvo zapadnih oblasti merama „rusifikacije“ samo je obnavljalo svoju „pravu prirodu“ uklanjanjem „površnih nanosa“ poljskog i nemačkog uticaja (Долбилов. a imperijom je dominiralo multietničko plemstvo. onda se čini sasvim opravdanim Kapelerov zaključak da „vladajući narod nije imao pravne. verskog i političkog uticaja (imperiji sada nelojalnih) poljskih i nemačkih elita na „istočnoslovenske“ i litvanske (seljačke) mase. možemo tvrditi kako je ključno pitanje njihove (ne)efikasnosti bilo u velikoj meri povezano sa samim konceptom „ruskosti“ koji im je bio u osnovi. ’Nacija’ nije vladala i nije imala sistem političkog predstavništva“ (Miller. Jedna od prednosti prednacionalnih. čak. nepravoslavnog i. a često je i bio. Kako to pokazuju Miler i Dolbilov. preduzimane mere „rusifikacije“ morale su sada počivati na jasnom konceptu „ruske nacije“. čitave biblioteke knjiga napisane su o različitim pokušajima određivanja kriterijuma „ruskosti“. Ipak. u kmetskoj zavisnosti od neruskog. nehrišćanskog plemića. 1997). istorijske stvarnosti u kojoj su se.IMPERIJALNI NARATIVI 65 „Duže nego u većini evropskih država dinastija Romanovih opirala se ’nacionalizaciji’. samo „po definiciji“) socijalno i kulturno inkluzivne kategorije koja se poklapa sa zbi- 233 . a ne na tradicionalnim imperijalnim idejama lojalnosti dinastiji. prevashodno u zapadnim oblastima. preduzimane su mere kulturne i jezičke „rusifikacije“ kojima se nizom restrikcija (pitanje jezika. U ruskom slučaju. dobija se politički pojam „nacije“ kao zamišljene (tj. 2008: 164). upoređen s drugim etničkim grupama imperije. u drugoj polovini XIX veka. nasuprot „vladaru“ postoje njegovi podanici čiji ukupni (promenljivi) zbir predstavlja „narod“. definisanju „ruske ideje“ ili „suštine“ ruskog naroda. Ostavljajući po strani opis ovih administrativnih mera i njihovo „situaciono“ objašnjenje. 2001). Rečju. Odvajanjem ideje suvereniteta od „vladara“ i njenim izvođenjem iz „naroda“. tj. godine „stepen urbanizacije i obrazovanja Rusa. ruski seljaci-kmetovi (uprkos svojoj „ruskosti“) često nalazili u težem socijalnom položaju od etnički-neruskih „državnih seljaka“ u istočnim ili zapadnim oblastima imperije. upotrebe latiničnog alfabeta) težilo suzbijanju kulturnog. posle jačanja procesa administrativno-pravne integracije imperije (od vladavine Katarine Velike). na primer.65 Ako se ima u vidu da je još 1897. Dugo vremena ruski seljak je mogao biti. imperijalnih epoha je to što nas one oslobađaju od muke definisanja nacija – u njima. ekonomske i socijalne privilegije kao što je to bio slučaj u zapadnim kolonijalnim imperijama“ (Каппелер. vernoj službi samodržcu ili pripadnosti plemstvu kao imperijalnoj eliti. bio na srednjem nivou“.

tj. U tom smislu. Prema hijerarhiji identiteta. pribegao je „mladoturski nacionalizam“ Kemala Ataturka u situaciji suočenosti sa nepovratnim raspadom Otomanske imperije. 2006: 27). Ali. koncept nacije kao izvora i skladišta narodne suverenosti ostao je zatomljen“ (Knight.68 . Stoga se motiv osporavanja samodržavlja od strane „društva“ (inteligencije) u ime „naroda“. a „imperija“ se pretvara u „naciju-državu“. čitava ova konstrukcija dovedena je u pitanje upravo činjenicom nepostojanja autonomne „političke sfere“ u samodržavnoj imperiji u kojoj. 234 „Na ruskom jeziku – za razliku od engleskog jezika (srpskog. 68 Ovom drugom rešenju. lako kombinovao s nemačkim (romantičarskim) konceptom nacije (Volk) po kome svaki „narod“ poseduje ne samo kulturnu „samobitnost“. U idealno-tipskom smislu. onda nam ostaju otvorene dve osnovne mogućnosti rešavanja političkih zahteva „ruskog nacionalizma“ (русский национализм). pitanju političko-državne forme egzistencije „ruske nacije“. bili članovi političke. filozofska tumačenja „ruske ideje“ logički vode problemu njene „političke ipostaze“. samo „car definiše naciju“. već i pravo na njenu afirmaciju u političkoj formi države67. ) – može se napraviti razlika između Rusa kao kulturno-etničke kategorije (русскый) i kao političko-geografske oznake (российский) (Weeks. Privrženost građana toj naciji-državi i identifikacija sa njome bili bi artikulisani u formi „ruskog nacionalizma“ (российский национализм) koji je širi od osećanja pripadnosti ruskoj (русский национализм). bez političkog predstavništva. takođe – M. uz „etničko čišćenje“ nacionalne teritorije. ili nekoj od brojnih drugih etno-kulturnih zajednica. S. etnokulturnog i populističko-revolucionarnog koncepta – „najupadljivija je relativna slabost ’naroda’ kao političke nacije. Prva je u ostvarenju njegove pretenzije na identifikaciju s teritorijom istorijske „jedne i nedeljive“ imperije. Ako sada po strani ostavimo ekstremne filozofsko-političke oblike ruskog mesijanizma (ruska nacija kao sredstvo ostvarenja „opšteljudske harmonije“ u hrišćanskom ili komunističkom smislu).tre}i program LETO–JESEN 2009. ne etno-kulturne (русскый) zajednice koju nazivamo „nacijom“ (российская нация)66. nepolitičkoj ravni. Ruska imperija (Российская империя) bi se tada transformisala u „Rusiju“ (Россия) čiji bi svi građani (российский народ). 67 Od tri moguća pravca u kojima se Uvarovljev princip „narodnosti“ (народность) mogao razvijati – u značenju političkog. u brisanju razlike između русский i российский. širi politički identitet bi obuhvatao niz užih etno-kulturnih identiteta koji bi se ispoljavali u drugoj. druga je u odricanju od teritorija naseljenih etnički „tuđim“ narodima. te „ruskom separatizmu“ kojim bi se na delu imperije stvorila ruska „nacija-država“. bez obzira na etničke i kulturne razlike. tj. svi imperijalni podanici („narod“) na taj način postaju članovi „nacije“ (građani). 66 rom građana jedne države. Dok su Rusi bili u stanju da prihvate i integrišu nemački ideal ’naroda’(Volk) kako su ga predstavljali Herder i njegovi sledbenici. ruski narod nije izuzetak – naprotiv. 2000: 59).

armija. u krajnjoj liniji. Dokaz neuspeha ove strategije manje je u manifestaciji težnje ka odvajanju od imperije onih teritorija koje su i sami (sve)ruski nacionalisti smatrali etnički „tuđim“. Takođe. 2003: 251–254). Paradoksalno. pretvorila je u „nacionalnu državu“ (российское государство). Prema njegovoj oceni. Središnja strategija „ruskog nacionalizma“ (kako u njegovoj oficijelnoj. Kao što je Miler pokazao. jer se pokazalo da Galicija nije baš prikladan primer „pijemontske uloge“ (vid.69 U nastojanju da objasni slabosti i neuspeh projekta konsolidacije opšteruske nacije Aleksej Miler upućuje na dve osnovne grupe faktora. proces izgradnje sveruske nacije više je imao uspeha u akulturaciji i integraciji (etnički udaljenih) „tuđih“ elemenata. Tradicionalno isticanje „poljskog faktora“ kao snažne brane asimilaciji teško može biti prihvaćeno kao objašnjenje jer su za ukrajinske seljake „Poljaci“ (plemstvo) bili veći „neprijatelji“ od samih „Velikorusa“. Politički sistem samodržavlja svakako je bio jedna od objektivnih prepreka na putu procesa izgradnje nacije jer taj proces pretpostavlja napuštanje staleške. integrisala čitavu „mnogonarodnu“ teritoriju imperije i. kao snažno nacionalno jezgro. Miller. ni po finansijskom stanju sposobna da izađe na kraj sa sličnim zadacima“ (Miller. posle 1905. godine) temeljila se na ideji konsolidacije (istočnoslovenske) „sveruske nacije“ koja bi. sve do kraja imperije nisu shvatane kao realne i „životno sposobne“ alternative. nasuprot tezi o „posebnosti maloruskog seljaštva“ (njegovoj snažnoj vezanosti za zemlju kao prepreci njegovoj asimilaciji). uprkos njihovoj „glasnosti“.IMPERIJALNI NARATIVI 69 Uobičajeno isticanje snage partikularnih nacionalizama kojom se objašnjava ovaj neuspeh projekta sveruske nacije Miler dovodi u pitanje kao naknadnu „stilizaciju“ samih nacionalnih istoriografija. Miler naglašava da je „asimilaciona barijera“ između Velikorusa i Malorusa bila niska. nego u činjenici da je projekat „sveruske nacije“ odbačen od etničkih grupa koje su smatrane njegovim sastavnim delovima. nego u asimilaciji etnički bliskih (ukrajinskih. lokalna administracija – u Rusiji nije bila ni po svom statusu. beloruskih) „svojih“. 2003: 255). izdavanje rečnika i formulisanje nacionalnog istorijskog narativa – desilo se tek na prelazu XIX u XX vek. ove dve pominjane ekstremne opcije. Prvi su „objektivni“ i odnose se na ekonomske i socijalne „zaostalosti“ imperije Romanovih koja nije posedovala kapacitete neophodne za uspešno stvaranje nacije: „Nijedna od institucija koju je Francuska koristila u uspešnom sprovođenju projekta izgradnje nacije – škola. vertikalne strukture „društva“ i njegovo uključivanje u konstrukciju horizontalnih veza „bratstva“ i „solidarnosti“ koje karakterišu „naciju“ kao „telo“ konstituisano u „homogenom praznom prostoru“ (Suny 235 . kasno-imperijalnoj formi. ukrajinski nacionalni pokret se nije odlikovao posebnom snagom: ono što Hroh smatra prelazom iz prve u drugu fazu nacionalizma – standardizacija jezika. tako i u liberalno-građanskoj. Miler dovodi u pitanje i presudnost uticaja Galicije koja je bila izvan vlasti Petrograda.

Njegova slabost je još očiglednija u ograničenim integrativnim kapacitetima u odnosu na etničko rusko seljaštvo koje je sve do početka XX veka bilo potpuno „rusifikovano“. smatrane „ruskim“ – nestankom imperije Romanovih i Sovjetskog Saveza. 2008: 63). Bez donošenja jasne odluke o promeni tipa konstitucije političke zajednice (dvoumeći se između tradicionalne imperije i njene nacionalizujuće varijante) vladajuće elite su sa zakašnjenjem pristupile procesu stvaranja opšteruske nacije čiji je asimilacioni potencijal od samog početka bio oslabljen formulisanjem alternativnih projekata. već se ograničila na restriktivne mere više usmerene ka odbrani imperije. u krajnjoj liniji povezane sa „slabošću“ ruskog nacionalizma (Miller. Tom činjenicom mogu se objašnjavati kako srazmerno mala sposobnost Rusa za političko i društveno organizovanje. Ipak. (2007): 155–170. imperija Romanovih. kao i Martinovom konceptu Sovjetskog Saveza kao „imperije pozitivnog delovanja“. Stoga on zaključuje: „Ako je moguće razlikovati ’jake’ i ’slabe’ nacionalizme. U jednom od njih. 71 O Sljoskinovom tumačenju odnosa boljševizma i nacionalizma. sledeći Hobsbauma.tre}i program LETO–JESEN 2009. preuređena je posle Revolucije u prostranu „komunalku“ u kojoj. nastojeći da objasni sovjetsku nacionalnu politiku zasnovanu na etno-teritorijalnom federalizmu. Obe ove karakteristike (negativna i pozitivna) su. tj. videti opširnije u: Subotić. 70 * * * . tako i relativno nizak nivo ksenofobije i etničke agresije. Miler glavne razloge neuspeha identifikuje u subjektivnim slabostima ruske vladajuće elite koja je bila nesposobna da osmisli dugoročne asimilacione projekte. nego ka pozitivno formulisanom i dugoročno sprovođenom programu izgradnje (opšte) ruske nacije. nije sebe smatralo delom političke nacije u savremenom smislu te reči (Миллер. svako u Ova karakterizacija ruskog nacionalizma nema status vrednosne (negativne ili pozitivne) ocene – njome Miler samo dijagnostikuje slabe integracione i mobilizacione kapacitete tog nacionalizma. Prema njemu. Ruski XX vek obeležen je slomom dve imperije koje su. Razumevanje ovog dramatičnog istorijskog iskustva predstavlja izazov ne samo za rusku već i svetsku istoriografiju koja. Jurij Sljoskin se poslužio efektnom metaforom „zajedničkog stana“ (коммунальная квартира)71. tako i u emocionalnom pogledu“ (Miller. 2008: 55)70. Poslednjih godina koncepti „imperije“ i „nacionalizma“ u središtu su brojnih radova posvećenih ruskoj i sovjetskoj istoriji. 1997). čitav XX vek vremenski omeđava ratnim krahom imperije i mirnodopskim slomom njenog komunističkog naslednika. onda ruski nacionalizam pre pripada ovoj drugoj kategoriji – kako u organizacionom. 236 2001: 43–44). ta nekadašnja „tamnica naroda“. na različite načine.

Novi „kućni red“ ih je stavio pred težak izbor: „Treba li da pokušaju da povrate svoje stvari? Da li da sruše zidove? Da ukinu snabdevanje gasom? Ili. 1994: 452). u ruskom društvu i političkoj eliti još ne postoji nedvosmisleni i čvrst konsenzus o načinu na koji bi taj deo bivše sovjetske „komunalke“ trebalo urediti. 72 svojoj „sobi“. Naravno. nego je predodređena da to i ostane.IMPERIJALNI NARATIVI „Nema saglasnosti o tome da li treba Rusiju smatrati nacijom-državom i treba li uošte težiti da ona to postane. bez obzira na to da li pod zastavom ’obnove SSSR’. Da li savremena Rusija treba da bude „nacija-država“ ili je ta državno-nacionalna forma za nju „tesna“. hol i veliki hodnik koji je povezivao sve druge prostorije. tako i u tuđim očima) decenijama izgledali kao „najvažniji stanari“. da li težnja ka obnovi tog statusa. 73 „Mnogi smatraju da je neophodno težiti širenju granica Rusije. ili samo „okupljanja svih ruskih zemalja“?73 Ova druga mo- 237 . pored uvećanja spoljnopolitičke moći. jer nas svojim zaključnim delom upućuje na problem konstituisanja savremene Rusije koja je istovremeno i naslednica i negacija imperijalne i sovjetske forme ruske državnosti. rušila stare i gradila nove zidove. posle punoletstva „Ruske federacije“. te brinula o „kućnom redu“ koji su svi stanari morali da poštuju. stanari su poželeli da postanu punopravni vlasnici. različitom od svih ostalih zasebnih „soba“. reč je o Rusima koji su (kako u sopstvenim. na mestima gde su nekada bili prozori. Vremenom. Sljoskinova metafora nam nije od pomoći samo u interpretaciji prošlosti. njegova kontrola je oslabila. vlasnik stana je ostario. Sedamdeset godina posle useljenja. pa ona nužno mora težiti povratku na status imperije?72 S druge strane. 2007: 11). Jasno je artikulisana pozicija prema kojoj Rusija nije samo bila imperija. poput Krima ili severnog dela Kazahstana“ (Миллер. 2007: 10–11). da bi se iznenada probudili u nefunkcionalnom „stanu“. ravnopravno žive mnogobrojni narodi i narodnosti „prve zemlje socijalizma“ (Slezkine. te su zazidali vrata koja su povezivala njihove sobe i otvorili nova. pa zato i ne treba da gradi nacionalnu državu. Boljševička partija je kao vlasnik tog „zajedničkog stana“ dodeljivala životni prostor raznorodnim etničkim grupama. podrazumeva promenu postsovjetskih državnih granica („rušenje zidova“) u cilju obnove (bar u „skraćenoj“ verziji) starog Sovjetskog Saveza. Postoji i takvo stanovište prema kojem Rusija mora da traga za nekakvom principijelno novom političkom konstrukcijom jer su i tradicionalna forma imperije i nacija-država zastarele“ (Миллер. 1994: 414). Jer. a korisnici su sve više shvatali da svoje sobe i život u njima mogu da urede po sopstvenom ukusu. zastavom neke novoprojektovane imperije ili pozivanjem na ruski iredentizam koji bi ujedinio sa današnjom Rusijom teritorije sa velikim brojem ruskog stanovništva. da svoj ’životni prostor’ konačno pretvore u pravi stan?“ (Slezkine. Tada se postavilo pitanje šta će biti sa onim stanarima koji su naseljavali i koristili centralni deo nekadašnjeg zajedničkog stana – kuhinju.

jer: „u svakom nacionalizmu. federativni karakter Rusije shvata se kao federacija nacionalnih teritorija. Istovremeno. a planovi njenog uređenja moraju počivati upravo na tom postulatu“ (Миллер. Jer. nije sredstvo nasilne „rusifikacije“: „’Ruskost’ kao otvorena kategorija predlaže svima koji to žele strategiju asimilacije. u opticaju je i suprotan stav po kome bi današnju federaciju trebalo teritorijalno smanjiti i pretvoriti u „rusku nacionalnu državu“ putem „amputacije“ onih njenih federalnih jedinica u kojima su (neruske) etničke grupe već formirale nacionalističke pokrete i istakli separatističke ciljeve. 2007: 15). s druge strane. inkluzivan je i istovremeno.tre}i program LETO–JESEN 2009. spor oko poimanja „ruskosti“. Moramo krajnje pažljivo prevladavati nasleđe sovjetske institucionalizacije etniciteta. 74 gućnost otvara problem određenja „ruskih zemalja“ s jedne strane. zamenjujući je zaštitom prava manjina“ (Миллер. uz suštinski važan uslov da se ne definiše u kategorijama etniciteta (krvi i porekla) već u kategorijama kulture. ’ruskost’ ne može biti sveobuhvatni koncept pošto milioni građana Rusije ne žele da se asimiluju i da se identifikuju kao ’Rusi’. a ne o mnogonarodnoj ili polietničkoj naciji. osim koncepta „proširenja Rusije“. Jednakost njihovih građanskih prava sa Rusima i udobni život sa njima u zajedničkoj državi obezbeđuje koncepcija ruske građanske nacije (российской нации)“ (Миллер. kao i pitanje statusa današnjih „neruskih“ federalnih jedinica Rusije. oni koji se. 2008:15. obnavlja se i u diskusijama o strategiji izgradnje nacije u savremenoj Rusiji. stara dihotomija između građanskog i etnokulturnog koncepta „nacije“ (российская i русская нация). Miler s pravom ističe da je u savremenoj društvenoj teoriji napušteno suprotstavljanje „građanskog“ (zapadnog) i „kulturnog“ (istočnog) nacionalizma. Naime. tj. 2007: 11). ali i kulturnu komponentu – faktor „ruskosti“ (русскость) – ovaploćenu u činjenici kulturne osobitosti Rusa kao najbrojnijeg i kulturno najuticajnijeg naroda u skupu naroda koji formiraju polietničku „rusku (građansku) naciju“. prema njegovom mišljenju. često se razilaze oko pitanja koncepta „nacije“ koji bi bio polazište te državnopravne konstitucije. Konačno. Koncept „ruskosti“. 2008: 6) 75 „Sovjetska tradicija izražava se i u jeziku savremenog ruskog Ustava: u njemu se govori o ’mnogonacionalnom narodu’. ruski slučaj nije i ne treba da bude izuzetak – on obuhvata kako državljansku (političku) koncepciju nacije (российская нация) kao zajednice svih građana.. 238 Prema Milerovom eksplicitno formulisanom stavu: „Savremenu Rusiju u teritorijalnom smislu treba shvatiti kao trajno stanje. Stoga. ako je praćen zakonodavstvom i praksom poštovanja manjinskih prava75. zalažu za očuvanje postojećih granica i transformaciju Rusije u „normalnu“ naciju-državu74. Skicirana politička Milerova uverenja o mogućnosti rekonstrukcije savremene Rusije u demokratsku naciju-državu koja bi kombinovala opšte . u svakom ostvarenom projektu nacije tesno su povezane građanska i kulturna komponenta“ (Миллер. poput Milera.. 16). Upoznat sa teorijama nacionalizma. U tom kontekstu.

Burbank. (ed. A Europe of Regions: Reflections on the Historiography of Sub-National Places in Modern Times. Dolbilov. čak i kada se trudimo da kao istoričari savremenost ne projektujemo u prošlost. Vol. 1998.IMPERIJALNI NARATIVI principe građanskog nacionalizma sa uže-ruskim. 1999. In Search of New Imperial History. Vol. ipak nam razumevanje prošlosti daje važne orijentire pri formulisanju stavova o sadašnjosti i budućnosti. No. ni u slučaju Alekseja Milera ta prepreka nije nepremostiv zid koji raspolućuje svetove prošlosti i sadašnjosti. Yugoslavia and Its Historians: Understanding the Balkan Wars of the 1990s. Beograd: Paideia (prevod sa francuskog Vera Ilijin). Does Ukraine Have a History? Slavic Review. nisu direktna posledica njegovih teorijsko-istoriografskih opredeljenja.abimperio. 2: 321–335. 2: 245–271. Becker. Norman and Case. Literatura . 1995. American Historical Review. Palo Alto. Empires. John. Notions of Nationalism.net). Michael. in: Zoltan Barany and Robert G. Dušan. 2005. Vol. Budapest: Central University Press. 14–45. Jer. Moser (Eds. Classified and Explained. Ab Imperio. Bloomington: Indiana University Press. 1996. 2004. Nationalisms. Andreas. 3: 658–673. ali nam može biti od pomoći u razumevanju pitanja koja su u prošlosti vodila pogrešnim odgovorima. American Historical Review. Mark. On je sklon da se često poziva na već pominjanu „prepreku“ koji bi trebalo da odvoji posao istoričara od njegovog angažovanja u savremenim političkim debatama. Vol. Mark von. 35–51. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. 3. Beissinger. Russia and the Concept of Empire. and Diasporas: Eurasia as Anti-Paradigm for the Post-Soviet Era. Komunizam u dvadesetom veku. 109. Ethnic Politics and Post-Communism: Theories and Practice. NY: Cornell University Press. kulturnim „sadržajem“. Mark von. In: Sukumar Periwal (ed. kao i u slučaju drugih istoričara.). 5. Post-Soviet Affairs. 3–4: 329–342.). 1. 104: 1157–1182. Clio amid the Ruins. The Ukrainian Idea in the Second Half of the 19th Century. John-Paul. Celia. In: Hayashi. Imperial Russia: New Histories for the Empire. Djordjevich.). 11. 1986. 8–33. Ab Imperio. Beissinger. Mikhail. Seymour. 2: 445–468. 2: 149–184. 54. 2004. Vol. Ithaca. 2002. 239 Applegate. 1995. Empires. Himka. Jane and Ransel. David (Eds. Mark. Kazan. Kappeler. Fransoa. Tadayuki. CA: Stanford University Press. Hagen. The Construction and Deconstruction of National Histories in Slavic Eurasia. Holly (Editors). New York: Cornell University Press. 1995. Sapporo: The Slavic Research Center of Hokkaido University.). Gerasimov et all. Ipak. Doyle. in: Naimark. Russification and the Bureaucratic Mind in the Russian Empire’s Northwestern Region in the 1860s. 3–21. Istoriografija ne može da dâ rešenje problema savremenosti. Borderlands. Hagen. Prošlost jedne iluzije. 2003. Vol. 2003. 2000. The Russian Empire and Its Nationalities in Post-Soviet Historiographies. 2005. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. The Persisting Ambiguity of Empire. Ithaca. Hall. (internet izdanje: www. Fire. Rethinking Empire in the Wake of Soviet Collapse.

and James L. Empire: The Russian Empire and Its Rivals. 1917–1923. Budapest–New York: CEU Press. Oxford: Berg Publishers. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. The Romanov Empire and Nationalism. Raymond. 2009. Imperiology: From Empirical Knowledge to Discussing the Russian Empire.). Oxford University Press. The Development of Nationalism in Western Europe. The Slavonic and East European Review. 1997. West (Eds.tre}i program LETO–JESEN 2009. Alexander. Miller. The Imperial Turn (From the Editors). New York: Columbia University Press. In: Hoffmann David and Kotsonis Yani. Privileges. Klier. 2003. Cambridge MA: Cambridge University Press. Budapest–New York: Central European University Press (English translation by Serguei Dobrynin). Princeton: Princeton University Press. Alexei. Vol. 2: 414–452. A Laboratory of Transnational History: Ukraine and Recent Ukrainian Historiography. Civil Rights in Imperial Russia. New York: St. 6. Miller. Imperial Ends: The Decay. Knowledge. 2004. Russification. Collapse. 2003.net) Knight. The Affirmative Action Empire: Nations and Nationalism in the Soviet Union.). Philipp. 2007. In: Edith Clowes. Budapest-New York: Central European University Press. Vol. The Ukrainian Question: The Russian Empire and Nationalism in the Nineteenth Century . 1999. Central Europe: A Tool for Historians or a Political Concept? European Review of History-Revue europeenne d’Histoire. and Revival of Empires. Ab Imperio. 1994. Llobera. 2003. 240 Kappeler. Nathaniel. 85–102 Pipes. The Ambiguities of Russifcation. Alexei. St. The God of Modernity. Beyond the Nation: Writing European History Today. 2007: 19–32. Nationality and the Masses: Narodnost’ and Modernity in Imperial Russia. 2008. Aleksander. 4 (internet izdanje: www. Central Europe in the Framework of European History.) Russian Modernity: Politics. Defining a Russian Nation: Mikhail Katkov and the ’Invention’ of National Politics. 1923–1939.). In: Schenk. 53. 2000.). Alexei. The Formation of the Soviet Union: Communism and Nationalism. Josep. Kasianov.). Petersburg: ZDES Working Papers No. In: Kimitaka Matsuzato (ed. Kritika. 4: 659–682. 2001. 1954). John. 1994. 2001. Ithaca: Cornell University Press. Ab Imperio. In: Crisp and Edmonton (Eds.abimperio. Nathans. Samuel D. 2000. Between Tsar nad People: Educated Society and the Quest for Public Identity in Late Imperial Russia. 343–366. Oxford. 2004. Miller. Alexei and Rieber. 2: 91–105. Slavic Review. 41–64.net) Slezkine. Empire as a Moving Target. Motyl. Rieber. edition – first ed. The Sedimentary Society. Vol. 1: 7–14. Berkeley: University of California Press. Essays in the Methodology of Historical Research. Benjamin. Kritika: Explorations in Russian and Eurasian History. Pearson. Alexei. 2002. Miller. Sapporo: The Slavic Research Center of Hokkaido University. Vol. 1: 85–89. Practices. Bielefeld. The Soviet Union as Empire: Salvaging a Dubious Analytical Category. (Eds. Andreas. Eastern Europe. Richard. Renner. London: John Murray. Martin. Imperial Rule. Frithjof Benjamin (ed. Lieven. 2003. 1991. . 2002. Beyond the Pale: The Jewish Encounter with Late Imperial Russia.7. 5. 2006. Kassow. Yuri. 4: 705–712. 81. 2: 291–297. Rights. (rev. Ethnicity. Georgiy and Ther.(Editors). 2 (internet izdanje: www. Alfred. The USSR as a Communal Apartment. 1989. Terry. Russia. Why Were Russian Jews Not Kaisertreu? Ab Imperio. Terry. 2008.abimperio. Miller. or How a Socialist State Promoted Ethnic Particularism. Miller. Martin Press. (Eds. The Value and the Limits of a Comparative Approach to the History of Contiguous Empires on the European Periphery. Alfred. Andreas. Alexei. Semyonov. Dominic. Martin. Budapest-New York: Central European University Press. Vol.

Культурная идиома возрождения России как фактор имперской политики в Северо-Западном крае в 1863–1865 гг. редакторы: Миллер А. Центральная Европа как исторический регион. Марина. Репринцев В. Хохлы: Укаинцы в этнической иерархии Российской империи. Москва: Наука (Серия Литературные памятники). Москва: Школа „Языки русской культуры“. (интернет издање: (http://liberal. Бейссингер. 1–2 (www. интернет издање: www. Аксаков. 2005. (http://litopys. 2001. Maria. 1–2.htm) * * * 241 . И.abimperio. Post-Soviet Affairs. Круглый стол ’Наследие империй и будущее России’. Алексей. Todorova.abimperio. 129–150.net Когут. У: Миллер (ред. Ab Imperio. Yuri. Пространство власти: исторический опыт России и вызовы современности: Сборник статей. Иван. asp? Rel=241) Миллер. Отв. 2 (Перевод Ксении Булгаковой). Cambridge University Press. ru/Discussions_DisplayDiscussion. 2008. Герасимов. откуда она взялась и к чему она идет? Логос. 2006. Suny. A State of Nations: Empire and Nation-Making in the Age of Lenin and Stalin. Ambiguous Categories: States. Лоскутовой). II: Imperial Russia.net) Каппелер. Современное состояние украинской историографии: методологические и институциональные аспекты. ’Большая русская нация’ в имперской и региональной стратегии самодержавия. Е. 1870–1914. How Empires End? In: Karen Barkey and Mark von Hagen (Eds. 1849–1856. Na drugi pogled: Prilog studijama nacionalizma. Weber. Ab Imperio. 1689–1917. Ab Imperio. Малороссы. Могильнер.. Москва: Институт славяноведения и балканистики РАН. Ronald Gregor. 1 (Перевод А. Peasants into Frenchmen: The Modernization of Rural France. The Jewish Century.. интернет издање: www. Vol.) 1997. Флоря Б. 2008. The Empire Strikes Out: Imperial Russia. 2003.net Касьянов. In: Lieven. 2001. Марк. 2007. Мазепанцы. Н. Ab Imperio. and Nations. Subotić.). (ред. 16. 2004. 1996. Илья. Managing empire: tsarist nationalities policy. Алексей. 1: 157–176. 1976. Empires.). Москва. 1995.) After Empire: Multiethnic Societies and Nation-Building the Soviet Union and Russian. Миллер. 2008. 2007. Андреас. Истоки парадигмы единства: Украина и создание русской национальной истории (1620-е – 1860-е гг. 1997. Письма к родным. Долбилов. Vol. Каппелер Андреас. Princeton: Princeton University Press. 2:185–196.net) Круглый стол. Миллер. Ronald Gregor. Что такое ’новая имперская история’. Михаил. Westview Press. 11. Ab Imperio. (ред.ua/vzaimo/vz. (Ed). New York: Oxford University Press.. Tilly.IMPERIJALNI NARATIVI Slezkine. Weeks. Об истории концепции ’Центральная Европа. and Theories of Empire. 32. ’National’ Identity. Stanford: Stanford University Press. 2001.abimperio. 27–44. 1–11. Vol. 23–66. Milan. Москва: Московский общественный научный фонд. У: Миллер. 2000. Beograd: IFDT i Filip Višnjić. Ottoman. Алексей. Фонд «Либеральная миссия».org. Москва. Suny. Георгий.) 1996: 4–25.) 1996. In: Martin and Suny (Eds. (перевод М. 2001. Казань. Theodore. 12. 1997. Charles. 1994. The Cambridge History of Russia. (интернет издање: www.abimperio. Феномен воспроизводства империи в Евразии. Россия – Украина: история взаимоотношений. Eugen. 1: 218–238. 1–2: 59–78. Каплуновского). Л. Spacing Europe: What is a Historical Region? East Central Europe. Зенон. Ф. 1997. Горизонтов. 1997. and Habsburg Empires. Россия — многонациональная империя: некоторые размышления восемь лет спустя после публикации книги. Dominic.

О дискурсивной природе национализмов. Pro et Contra. different approaches in interpretations of the „national politics“ during communist period remain in the focus of the author’s attention. Москва: Новое литературное обозрение. In the concluding part of the study. Нация и национализм. Миллер. 2008b. (ред. Тема Центральной Европы: История. Analyzing Miller’s works. it is pointed out that the Old Russian dilemma – choice between Empire and Nation – continue to be unsolved in Russian self-consciousness until today. Российская империя в сравнительной перспективе. Алексей. 2004. 1–2. Milan Subotić: Russia between Empire and Nation-State: an Interpretation . Альфред. 2001. Алексей. 4.html). Nationalism.htm) Миллер. 18–33.carnegie. 2.abimperio. Западные окраины Российской империи. Интервью с Марком фон Хагеном и Ричардом Уортманом о проблеме нового курса по истории России. 2006. The central part of the study refers to interpretations of some theoreticalmethodological attitudes of Alexei Miller – a Russian historian who deals with problems of the relationship between the Romanov Empire and the Soviet Union. as well as with nationalism studies. Миллер. (http://www. ’Историческая политика’ в Восточной Европе: плоды вовлеченного наблюдения. 1997а. У: Наследие империй и будущее России. Миллер. Миллер. Алексей. Рибер. History. 2001. у: Миллер. Россия в глобальной политике. Алексей. РАН: ИНИОН. Москва: Новое литературное обозрение. Москва: Новое издательство Миллер. 242 Миллер. История империй и политика памяти. 2008. Алексей. Москва: ИНИОН РАН. Миллер. Summary: This article deals with problems of historyographical interpretations of the communist past after the fall of the Soviet Union.ru/ru/pubs/procontra/55643. Also. Nation. Алексей. Июль – Август 2008. 2007. Наследие империй: инвентаризация. Pro et Contra. Семенов. (редактор А. (интернет издање: www. И. Сравнивая континентальные империи. Ab Imperio.) 2004. Миллер). Алексей. 24. Within the first part of this study. the author particularly stresses the complexity of relation between two key historical concepts – „Empire“ and „Nation“. Mосква.ru/lectures/2008/ 05/07/miller.net). Год. (ред. 2004: 33–70. Москва: Московский Центр Карнеги. Москва. Лекция.) 1999. Политическая наука. Том 11. Key words: Russia. Empire. современные дискурсы и место в них России. апреля 2008 – http://www. Александр. Алексей. Алексей. Долбилов Михаил. 4: 118–134. 5–22. 2008a. Нация как рамка политической жизни. 3: 6–20. the author is reviewing ’the Imperial Turn’ in contemporary history as well as tendencies toward ’nationalization of the past’ in the newly established post-communist countries. Миллер.tre}i program LETO–JESEN 2009.polit.

ruski istoričar i profesor CEU u Budimpešti. Ključne reči: Imperija. 143–144. Miler istovremeno ukazuje na neophodnost ruskog kritičkog suočavanja sa sopstvenom prošlošću. daje opšti pregled savremenih istoriografskih debata o konceptima „imperije“ i „nacije-države“.75(470) 243 ALEKSEJ MILER ISTORIJA IMPERIJE I POLITIKA PAMĆENJA* U ovom radu Aleksej Miler. istorija. Krah imperija objašnjavao se njihovom nesposobnošću da se menjaju i prilagođavaju zahtevima modernosti. Počnimo od toga da ne postoji opšteprihvaćena definicija imperije. naučnici ističu heterogenost imperija. pamćenje. neravnoprav* Izvor: Алексей Миллер „История империй и политика памяти“. Još pre dvadeset godina činilo se da je sve jasno u vezi sa imperijama: ova zastarela forma političke organizacije u XX veku ustupa mesto novoj – nacionalnoj državi. tako i u okviru važnije teme razumevanja njihovog mesta u istorijskom procesu. politika. Kritikujući primere jednostranih i politički motivisanih predstava zajedničke prošlosti u nekim od bivših republika Sovjetskog Saveza. Ukazujući na složenost teorijskog određenja njihovog odnosa i razumevanja procesa transformacije imperijalnih tvorevina u moderne nacionalne države. Trudeći se da opišu taj pojam.Tre}i program Radio Beograda Br. razlikujući je od „istorijske politike“ kao raširene tendencije ka direktnoj političkoj (zlo)upotrebi istorije. boljševizam Raspad Sovjetskog Saveza propraćen je komentarima kako poslednja imperija odlazi u prošlost. kao i pritiskom nacionalno-oslobodilačkih pokreta koji su bili oličenje progresa i pravičnosti. Июль – Август 2008. autor u drugom delu rada komentariše različite interpretacije istorije Sovjetskog Saveza kao „imperije“. nacija. U završnom delu Miler razmatra „politiku pamćenja“ kao skup društvenih praksi i normi kojima se reguliše kolektivno pamćenje. Mосква. Imperije kao inkubator Moderne . III–IV/2009 UDK: 94(470):930 94:316. Danas se istorijska uloga imperija ozbiljno preispituje – kako s obzirom na pozitivne ili negativne ocene. Россия в глобальной политике. 4: 118–134.

za razliku od imperija koje su se oslanjale na indirektne oblike kontrole i upravljanja. postepena zamena elita po rođenju elitama po obrazovanju. tačnije. Pruska/Nemačka. prostora u kome su sve periferne zajednice povezane s centrom. ali one koje su u tome uspele (Britanija. Istoričari sada napuštaju i predstavu o imperijama kao naročitom predmodernom obliku političke organizacije koji je smenila moderna država. pri čemu se ističe kako je za imperije karakterističnije indirektno upravljanje s osloncem na lokalne elite. Osmanska imperija). tj. nije bilo svojstveno imperijama. Danas se napušta normativni pristup po kome je Rimska imperija smatrana klasičnim modelom. stremile su – svaka na svoj način – da nađu pogodnu kombinaciju tradicionalnih imperijalnih mehanizama sa formama i metodama upravljanja moderne države. monopol na vojnu mobilizaciju. država (ili. Naglašava se uloga imperija kao važnih aktera u međunarodnim (tačnije. Suprotstavljanje moderne države tradicionalnoj imperiji nije lišeno dobrih razloga. Austrija. a za njima i njihove zaostale suparnice (Rusija. već kao o nečemu što je odvojeno od društva. Postoji paradoks u činjenici da se moderna država rađa u jezgru imperija. moderno shvatanje zakonodavstva i pravne države (rule of law) – sve to. obrazac. Francuska) nisu zbog toga prestale da bude imperije. među-imperijalnim) odnosima. Otomanska imperija koja je kasnila s promenama bila osuđena na propast već u XIX veku. ali je . Španija. Nisu sve predmoderne imperije uspešno rešile zadatke izgradnje države. kako se smatra. dok su se ostale imperije procenjivane sa stanovišta njihove sličnosti u odnosu na taj. istoričari su suštinski korigovali ranije predstave o modernizaciji kao procesu ponavljanja etapa i oblika razvoja vodećih zemalja Zapada. u velikoj meri kao reakcija na probleme nastale u kontekstu suparništva imperija. specifičnost organizovanja prostora strukturisanog prema modelu točka bez obruča. zasnivala se po pravilu na direktnom upravljanju i kontroli. uređena policijska država – Polizeistadt). Pokazavši da putevi koji vode u Modernu mogu biti različiti. pre svega u vojnoj sferi. 244 nost u odnosima između centra i periferija. Mnogo pažnje posvećuje se istraživanju odnosa direktnih i indirektnih formi upravljanja periferijama (direct and indirect rule).tre}i program LETO–JESEN 2009. a predstavlja karakteristike moderne države. nužno nedostižni. Neuspeh u modernizaciji značio je krah imperije – kao što se to desilo s unijom Poljskog kraljevstva i Litvanskog knjaževstva (Rzeczpospolita – Žeč Pospolita) koja je posle podele njenih teritorija nestala krajem XVIII veka. ali su nedovoljno ili nikako međusobno direktno povezane. O državi se nije mislilo kao o nekoj univerzalnoj strukturi. Savremeni sistem oporezivanja. stabilna birokratija. Istovremeno. One. kao i njihova sposobnost mobilizacije resursa za učešće u toj igri – što se smatra jednim od ključnih zadataka imperija i kriterijumom njihove uspešnosti.

Štaviše. Praktično. Imperije su. – Prim. koliko i u legitimisanju nacije-države. Stanje u istoriografiji početkom XXI veka veoma je dinamično. 1997. Jedino ne podleže sumnji da je ljudima najgore u prelaznim periodima. (Edited by Frederick Cooper and Ann Laura Stoler). moramo imati na umu da je jednostranost postkolonijalne škole mišljenja u velikoj meri bila reakcija na raniju apologetiku imperija ili prećutkivanja tamnih strana njihovih istorija. već i pozitivno nasleđe. Stvar je u tome što projekat nacije-države sa njegovim stremljenjem kulturnoj i jezičkoj homogenizaciji stanovništva takođe sazreva u okviru imperija. dok su knjige Nila Fergusona bar zanimljive. a delimično lažna. sve imperije Novog doba već u XIX veku nisu odgovarale klasičnom obrascu tog političkog ustrojstva. Iako je postkolonijalni diskurs u kome pojam imperija ima jednoznačno negativno značenje još uvek uticajan (uključujući i područje istočne Evrope).IMPERIJALNI NARATIVI njena povoljnija geopolitička situacija omogućila Visokoj Porti da zadugo nadživi Poljsko-Litvansku uniju. takva tvrđenja su delimično tačna. u vremenima kada se uspostavlja neka imperija ili nacionalna država. Međusobni odnos imperije i nacije-države predstavlja jedan od aspekata paradoksa odnosa imperija i modernih država uopšte. već je i dosadno. da 1 Videti: Tensions of Empire: Colonial Cultures in a Bourgeois World. one su sebe predstavljale kao garante mira. Kao što to obično biva. Takođe. bila „kriza“ – siže s neizvesnim krajem. ona je prešla put gušenja lokalnih kultura i jezika u svom kontinentalnom šestougaoniku. Francuska. iz istorije se može izabrati dosta primera za odbranu kako imperijalne. čitanje domaćih „trubadura imperije“ ne samo da izaziva otpor. bila je jezgro imperije. University of California Press. nego s osudom. Preživljavajući krizu prilagođavanja na nove metode upravljanja i oblike političke organizacije. shvatajući ključnu ulogu imperija u istoriji. Po želji. Danas naučnici.) U stremljenju ka opravdanju imperija nagomilalo se toliko laži i farisejstva. te na njih gledaju više s respektom. tako i nacionalističke ideje. (Apologetika imperija nije retkost ni danas. Ali. već u razvoju i ’progresu’. Ipak. one smisao svog postojanja više nisu videle u sopstvenom očuvanju i prostoj reprodukciji. a ’imperija’ veoma malo“1. 245 . u pravom smislu te reči. kao uzorni primer nacije-države. rasuđuju o njima kao složenim. To je. pretendovale na zvanje nosilaca slobode i ’progresa’. kao i nacije-države. sve više postaje očigledna njegova jednostranost. nejednoznačnim pojavama koje su ostavile ne samo negativno. prev. Pre deset godina bila je sasvim tačna tvrdnja Frederika Kupera (Frederick Cooper) i En Lore Stoler (Ann Laura Stoler) da „u koncepcijama evropske istorije od kraja XVIII veka ’nacionalna država’ zauzima suviše mnogo mesta.

koliko su imperije stvarale nacije-države. pariske oblasti (Île-deFrance). nego i plodovi imperijalne politike. Etnički motiv u tim nacionalnim pokretima bio je snažnije naglašen nego u onim koji su se ostvarivali u imperijalnim centrima. 246 bi nametnula dominirajuću kulturu i jezik centralne. Izvorni zapadnoevropski projekat ostvarivao se u centru imperija i nije bio usmeren ka njihovom rušenju. Rumunija i Srbija dobile nezavisnost još pre velikog rata usled kompromisa hrišćanskih imperija oko pitanja kontrole nad periferijama smanjujuće Otomanske imperije.tre}i program LETO–JESEN 2009. Modeli modernih nacija-država postale su upravo Velika Britanija i Francuska. može se govoriti o dvema principijelno različitim paradigmama izgradnje nacije-države. tj. (Slični projekti u Francuskoj – bretonski. Ukrajina i Estonija nastale su (na duže ili kraće vreme) kao plod suparništva . francuskim projektima. U mnogome osobene. delimično. a u drugoj polovini prošlog veka to se iz istih razloga dogodilo s britanskim i. Maloruse i Finsko-ugarske narode Povoložja. Nije slučajno španski projekat izgradnje nacije zapao u duboku krizu na prelazu XIX i XX veka upravo u vezi sa gubitkom imperijalnog statusa. mada je u njima izdvajanje jezgra koje je trebalo da postane centar izgradnje nacije bilo mnogo složeniji zadatak. od francuskih kraljeva nasleđenu. Poljska. pošto su države tog regiona izgubile Prvi svetski rat. provansalski – ’istrošeni’ su). manje već postojeće nacionalne države stvarale su imperije. taj projekat je formulisan u vreme vladavine Napoleona I koji je. Škotskoj itd. Izgradnja nacija u jezgru imperija u velikoj meri je potisnula periferne projekte nacionalne izgradnje koji su se s novom snagom ispoljili već u XX veku u Kataloniji. teritoriju šestougaonika smatrao osnovom buduće panevropske imperije. Letonija. kao rezultat Prvog svetskog rata i Revolucije. Pri tom. To se odnosi i na većinu kontinentalnih imperija. ovi periferni projekti u mnogo čemu nisu bili samo negacija imperije. Početkom prošlog veka u istočnoj Evropi uspesi nacionalnih projekata koji su se opirali imperijama bili su skromniji. Uspesi imperije pomagali su formiranje nacije. Proces formiranja ruske nacije takođe je preživeo ozbiljne krize – s početka. Zbog niza razloga u Habzburškoj imperiji nije formulisan projekat izgradnje austrijske nacije. Baskiji. Litvanija. ali po nizu pokazatelja slične projekte izgradnje nacije u jezgru imperija vidimo na Britanskim ostrvima i u Španiji. Štefana“ (Transleithanien). Beloruse. ali je posle zaključivanja ustavne nagodbe o stvaranju dvojne monarhije (1867) veoma energično ostvarivan mađarski plan izgradnje nacije u „Krunskoj zemlji Sv. Posle okončanja rata tu su ostvareni periferni projekti nacionalne izgradnje koji su razorili imperijalnu strukturu. a zatim kao posledica raspada Sovjetskog Saveza. Tako su Bugarska. Ipak. Na taj način. U imperiji Romanovih projekat stvaranja ruske nacije formulisan je između tridesetih i šezdesetih godina XIX veka i uključivao je Velikoruse.

one su bile važan. – Prim. After Empire: Multiethnic Societies and Nation-Building the Soviet Union and Russian. ako ne i glavni. prev. U dvadesetom veku. a posebno posle Drugog svetskog rata. (Edited by Karen Barkey and Mark von Hagen). Ottoman. u izvesnom stepenu. Sada su metode indirektne kontrole nad periferijom ponovo izbile u prvi plan. Takozvane „narodne demokratije“ istočne Evrope nisu bile deo Sovjetskog Saveza. 3 Videti: Michael W. koliko neuspesi uobičajene politike indirektne kontrole. Formalno. Takav oblik vladavine uopšte nije nov. tako i u slučajevima očuvanja državne „nezavisnosti“. ali Atina je mogla dovoljno efektivno da kontroliše ne samo njihovu spoljnu politiku već. učesnik tog procesa. Između ostalog. Rečju. posleratna komunistička Moskva ili savremene SAD bili prinuđeni da pribegavaju direktnoj vojnoj intervenciji da bi zadržale svoju kontrolu nisu bili toliko apoteoze njihove moći. Slučajevi kada su antička Atina. – Prim. ali su svakako bile deo „imperije Kremlja“. Prethodna dva veka imperije su težile da u znatnoj meri zamene indirektne forme vladavine (indirect rule – koje Čarls Tili smatra rodnom karakteristikom imperija)2 formama direktne vladavine i metodama kontrole koje karakterišu modernu državu. On je širi i elastičniji od pojma „imperije“ jer obuhvata različite primere neravnopravnih odnosa centra i periferija – kako u slučajevima formalne uključenosti u imperiju. U tom smislu. 2 247 . Može se reći da je krajem XX veka Sovjetski Savez postao anahron i da je njegov raspad kao imperije zasnovane na direktnoj kontroli centra nad periferijom bio zakonomeran. Ithaca. Westview Press. Istoričari poslednjih godina sve više pažnje posvećuju pojmu „imperijalna vlast“. autor važnog teorijskog rada o imperijama3. reč „imperium“ izvorno je označavala suverenu vlast na nekoj teritoriji. deleći Poljsko-Litvansku državnu zajednicu. Na taj način. smatra da je Atina imala ulogu imperijalnog centra u savezu grčkih polisa. 1986. pridržavale kada je bilo reči o korišćenju karte nacionalizma u međusobnim sukobima. prev. i unutrašnju politiku. New York: Cornell University Press. Doyle.IMPERIJALNI NARATIVI evropskih imperija u Prvom svetskom ratu i podržavanja perifernog nacionalizma u taboru protivnika. Ovo suparništvo uklonilo je ranije postojeća ograničenja kojih su se imperije. Empires. „How Empires End?“. imperije su se menjale. Majkl Dojl (Michael Doyle). u izgradnji nacija i nacija-država imperije nisu bile samo pozadina ili smetnja – u stvarnosti. postajući veoma različite u odnosu na tradicionalne obrasce. Evolucija imperija i njihovo usvajanje novih metoda upravljanja i kontrole nad stanovništvom imale su i mnoge druge aspekte. 1997. Videti: Charles Tilly. plodotvorno je poređenje postimperijalnih problema Rusije sa iskustvom upravo onih zemalja koje takođe imaju tradiciju imperijalnih metropola i odgovarajuće koncepcije suvereniteta. pravac te evolucije radikalno je izmenjen. oni su bili nezavisni. and Habsburg Empires.

On omogućava da se pokaže u kojoj meri su moderne tendencije kasnog imperijalnog perioda našle svoje produženje. Na paradoksalan način. upravo u razmatranju imperijalne problematike i nacionalnog pitanja tendencija isticanja ne samo elemenata kontinuiteta već i odsustva principijelnih razlika između imperije Romanovih i Sovjetskog Saveza ima dugu tradiciju u „nacionalnim“. „’Information is the Alfa and Omega of our Work’: Bolshevik Surveillance in its Pan-European Context“. niti „dobročinitelja“ u odnosima sa susedima. Journal of Modern History. – Prim. emigrantskim istoriografijama. od početka Prvog svetskog rata u svim zaraćenim zemljama ispoljavao se porast interesovanja države za stavove društva (kao i povećanje aparata koji je pozvan da se time bavi). Prošlo je više od petnaest godina od nestanka Sovjetskog Saveza. godine (s pretpostavljenim kardinalnim rezom u 1917. 69: 415–450.tre}i program LETO–JESEN 2009. primeri ozbiljnog promišljanja sovjetskog iskustva nacionalne politike nisu brojni. Među istoričarima već je formiran sasvim čvrst konsenzus u pogledu ocene da su godine Prvog svetskog rata veoma osnažile značaj etničkog faktora u istočnoj i centralnoj Evropi. Takav pristup primenljiv je na mnoge druge aspekte istorije Rusije s početka XX veka. u sovjetskoj politici. godine kao granice posle koje počinje „druga istorija“. prev. pre svega. a napuštanje imperijalne prošlosti. Piter Holkvist (Peter Holquist) je u studiji o mehanizmima kontrole društvenih stavova koje je koristio boljševički režim ubedljivo demonstrirao plodotvornost takvog pristupa. jedno od važnijih dostignuća savremene istoriografske analize perioda prvih decenija dvadesetog veka povezano je sa prevladavanjem hipnotičkog uticaja 1917. mada stvara nove mogućnosti za rešavanje tih zadataka. te to uopšte nije bio specifično ruski rezultat boljševičke revolucije. makar u veoma izmenjenim formama. Uprkos tome. kao i rezultatima nacionalnih pokreta na periferijama imperije u 4 Videti: Peter Holquist. Imperijalna uloga Rusije. Možda je distanca još suviše mala. godini). 248 Sama činjenica da je Rusija bila imperija ne objašnjava one teškoće koje je ona imala i ima sa ostvarenjem modernizacije i demokratizacije. uopšte još ne garantuje uspeh. U celini.4 On je pokazao da u razumevanju dinamike promene politike države prema kontroli raspoloženja masa uobičajeno poređenje 1913. Jer. sama po sebi. Sovjetski Savez kao imperija . a suviše mnogo sovjetskog nasleđa u toj oblasti još ostaje deo savremenog života. i 1920. Vol. takođe ne fiksira niti njen lik „krivca“. nije sasvim odgovarajući pristup. Boljševici su se nužno morali baviti tim nasleđem.

Ithaca and London: Cornell University Press. 5 249 . Imperija nacija. tj. te da je neophodno voditi beskompromisnu borbu protiv njega.IMPERIJALNI NARATIVI završnoj fazi rata i prvim posleratnim godinama. važno je istaći konceptualnu slabost ove knjige koja nam može poslužiti kao upadljiv primer naznačene tendencije ka preuveličavanju uloge nasleđa Romanovih u sovjetskoj politici. Lenjin i Staljin su predložili drugačiju taktiku. On izdvaja četiri ključne ideološke pretpostavke koje su bile u osnovi sovjetske nacionalne politike. Martinova pozicija čini mi se mnogo ubedljivija jer je u njoj. 2005. The Affirmative Action Empire: Nations and Nationalism in the Soviet Union. prev. prev. – Prim. – Prim. a sovjetsku nacionalnu politiku kao radikalni raskid s politikom Romanovih. jednostavni zaključak koji je formulisao Georgij Pjatakov. Ethnographic Knowledge and the Making of the Soviet Union. Takođe. Frensin Herš polemiše sa knjigom Teri Martina (Terry Martin)6. u deceniji koja obuhvata formiranje SSSR i politiku koja je dobila opšti naziv „korenizacija“. o sličnosti Sovjetskog Saveza s drugim modernizujućim imperijama. svodio se na to da nacionalizam mora biti proglašen apsolutnim neprijateljem. Martin predlaže interesantna i povremeno veoma radikalna teorijska razmišljanja o tome „šta je to bilo“. poređenjem s politikom imperije Romanovih izražena principijelna originalnost pristupa boljševika nacionalnoj problematici. U trenutku osvajanja vlasti među boljševicima je već postojala saglasnost o tome da je nacionalizam veoma opasna mobilizujuća ideologija koja može da formira nadklasno jedinstvo u borbi za nacionalne ciljeve. On pak Sovjetski Savez opisuje kao novi oblik imperije. U knjizi Imperija afirmativne akcije Martin na osnovu različitih izvora prati evoluciju politike sovjetske vlasti u dvadesetim godinama. Ako Videti: Francine Hirsch. Iskustvo građanskog rata još ih je više ubedilo u to da je nacionalizam glavni konkurent njihovoj mobilizujućoj ideologiji koja se obraćala klasama. 1923–1939. Ulozi takvih eksperata-etnografa u formulisanju sovjetske nacionalne politike velikim delom posvećena je nedavno objavljena knjiga Frensin Herš (Francine Hirsch). Ipak. te o nepostojanju elemenata „pozitivne diskriminacije“ u sovjetskoj politici dvadesetih godina prema nacionalnostima koje su ranije bile ugnjetavane na račun Rusa. Empire of Nations. Uporedo sa solidnom analizom onoga „kako je bilo“. Govoreći o „evolucionističkom“ shvatanju nacije „imperijalnih etnografa“.5 Iako ovo istraživanje sadrži mnogo vrednih informacija. 6 Videti: Martin Terry. Sledstveno tome. Etnografsko znanje i stvaranje Sovjetskog Saveza. potpunije nego bilo gde drugde. ne podleže sumnji da su mnogi eksperti koje je sovjetska vlast uključila u razradu različitih aspekata nacionalne politike profesionalno formirani tokom predrevolucionarnog perioda. Ithaca: Cornell University Press. 2001.

već delom pozitivnog programa. na taj način. Martin analizira boljševičku koncepciju modernizacije. reč je o Ukrajincima. u okviru takve politike bilo je moguće insistirati na principijelno novoj. neutrališe privlačnost nacionalističkih parola i. Buduće jedinstvo svih nacija moguće je samo kroz potpuno oslobođenje ugnjetenih naroda. Kako iskustvo Austrougarske. tj. od lokalnih nacionalizama. U nastavku. Staljin se pozivao upravo na iskustvo Mađarske u kojoj su gradovi koji su u XIX veku u većini bili nemački. Treća pretpostavka boljševičkog pristupa nacionalnom pitanju bila je ubeđenje da je nacionalizam neruskih naroda prvenstveno nastao kao reakcija na ugnjetavanje carističkog režima. stvori bolje uslove za pojavu klasnih protivrečnosti i prihvatanje boljševičke ideologije. Svoje napade na velikoruski šovinizam on je stalno dopunjavao upozorenjima o opasnosti. u poređenju s nacionalizmom ugnjetenih nacija.tre}i program LETO–JESEN 2009. dokazujući neizbežnost ukrajinizacije i belorusizacije pretežno ruskih gradova u tim sovjetskim republikama. Teri Martin. sasvim u duhu antikolonijalnog diskursa. te da predstavlja izraz njihovog nepoverenja prema Velikorusima. neimperijalnoj prirodi političke tvorevine koja je ponikla na razvalinama Ruske imperije. Takođe. Nacionalnu svest su smatrali nužnom fazom u razvoju društva. a takođe i Poljacima. Staljin je predložio razradu tog principa ističući da su gruzijski i neki drugi nacionalizmi takođe potčinjavali i eksploatisali slabije narode. tako i snaga nacionalnih pokreta posle sloma Ruske imperije. Boljševici su oštroumno smatrali da žig imperije u dvadesetom veku može imati negativne posledice za sovjetsku vlast. izveo tezu da. ubedili su boljševike da je nacionalna konsolidacija neminovna i pod socijalizmom. nazvao je „pijemontskim principom“ uverenje da će politika pozitivne diskriminacije prema etničkim grupama koje su podeljene zapadnom granicom SSSR (pre svega. U istočnim oblastima Sovjetskog Saveza. nacionalna izgradnja se proglašavala delom socijalističke modernizacije i smatrana je ne ustupkom. ako u određenom stepenu zadovolji zahteve nacionalizma. Lenjin je smatrao da je nužno razlikovati nacionalizam ugnjetenih i ugnjetačkih nacija iz čega je. makar i manjoj. fazom koju svi narodi moraju da prevladaju na putu ka internacionalizmu. Belorusima. Boljševici su smatrali da nacije nastaju u vreme kapitalističkog razvoja i da predstavljaju istorijski prolaznu pojavu. onda ona može da razbije nadklasno jedinstvo nacionalnih pokreta. u kojima je nacionalizam bio mnogo slabiji. najveća opasnosti preti od „velikoruskog šovinizma“. 250 sovjetska vlast dopusti nacionalne forme. sledeći ukrajinskog boljševika Nikolaja Skripnika. postali mađarski. Fincima i Jevrejima) na stranu Sovjetskog Sa- . Četvrti važan faktor u planiranju sovjetske nacionalne politike bila je njena povezanost sa spoljnom politikom.

Oni su stvarali nacionalne elite tamo gde ih nije bilo ili gde su bile slabe. kao i spremnost Rusa da se žrtvuju radi interesa drugih nacionalnosti. a posebna pažnja usmeravana je upravo ka „pozitivnom delovanju“ – sve do odlučnog neprijateljstva čak i prema dobrovoljnoj asimilaciji. politikom pozitivne diskriminacije koja se primenjuje prema ranije ugnjetenim grupama stanovništva. Umesto toga. seoskih sovjeta i kolhoza. Boljševička politika „pozitivnog delovanja“ ili pozitivne diskriminacije neruskih naroda nužno je pretpostavljala vršenje izvesnog pritiska na rusko stanovništvo. već sredinom dvadesetih godina nacionalnoteritorijalni sistem bio je proširen „naniže“ – sve do nacionalnih okruga. Na kraju. boljševici su preuzeli vođstvo u rešavanju nacionalnih zadataka karakterističnih za sve etape u razvoju nacionalnih pokreta. realna vlast uvek je bila koncentrisana u centru. Martin je predložio da se sovjetska nacionalna politika nazove „internacionalističkim nacionalizmom“ ili „pozitivnim delovanjem“ (affirmative action). širili su u masama i podržavali različite forme nacionalne kulture i identiteta tamo gde je taj zadatak bio na dnevnom redu. uzdizanjem novih nacionalnih elita i nametanjem novih službenih jezika.IMPERIJALNI NARATIVI veza privući njihove sunarodnike van sovjetskih granica. Sovjetski „federalizam“ nije značio podelu i prenošenje političke i ekonomske moći na federalne jedinice. povećalo mogućnost uticaja Moskve na njene zapadne susede. Takođe. Važan momenat u razvoju sovjetske nacionalne politike bilo je zatvaranje istočnih perifernih predela za rusku poljoprivrednu kolonizaciju koja je aktivno razvijana pre Revolucije. pozivi na ustanak ugnjetenih naroda Istoka praćeni su oslanjanjem na sovjetsku politiku pozitivnog delovanja prema istočnim narodima u SSSR. Neutralnost u odnosu na nacionalna pitanja koja je predstavljala princip boljševika pre Revolucije sada je odbačena. oni su u tim nacionalnim tvorevinama. Martin ističe da ta politika nije predviđala istinsku federalizaciju. na Kavkazu. tj. Stvarajući teritorijalne jedinice na osnovu nacionalnog kriterijuma sovjetska vlast je odbacivala austro-marksistički princip individualne kulturne autonomije. Iako su formalno i Ruska socijalistička republika i Sovjetski Savez bili federacije. s druge strane. Oni su potpomagali teritorijalizaciju etniciteta i na različitim nivoima stvarali nacionalne tvorevine. To bi. ometala proces asimilacije disperzivno naseljenih etničkih grupa. pod parolom dekolonizacije sprovođeno je iseljavanje slovenskog stanovništva. U suštini. a takođe. Kazahstranu i u Srednjoj Aziji. rešavali neke zadatke koji su karakteristični za nacionalne ili nacionalizujuće države. pri određivanju granica saveznih republika (posebno su u tom pogledu karakte- 251 . što je rezultovalo „nicanjem grandiozne piramide nacionalnih sovjeta na hiljadama nacionalnih teritorija“. U nizu slučajeva. Takva politika očitovala se tokom nacionalnog razgraničavanja.

radovi nekih ruskih autora koji pokušavaju da učestvuju u toj diskusiji imaju karakter otvorene „narudžbine“ i ne mogu izdržati profesionalnu kritiku. ili od prava proporcionalnog predstavljanja u strukturama vlasti autonomnih republika. Njen odraz vidimo u odricanju od prava na nacionalnu autonomiju u predelima saveznih republika u kojima žive kompaktne grupe ruskog stanovništva (to pravo su Rusi dobili u nekim od republika samo 1926. ponovo je osvojila većinu njoj pripadajućih perifernih oblasti. isticana je važnost nacionalnog faktora u brojnim raspravama povodom istorije kolektivizacije i gladi 1932–1933. godine (hapšeni upravo i samo zato što su Poljaci). ruska kultura je osuđivana kao buržoasko-plemićka. Pri tom. imperijalna kultura ugnjetača. uključujući i pitanje koliko je on bio značajan pri donošenju odluka u Moskvi. Uloga nacionalnog faktora u represijama tek zahteva pažljivije istraživanje. poljski aktivisti „istorijske politike“ mnogo manje pažnje posvećuju potpuno nespornom aktu genocida Poljaka iz 1937.tre}i program LETO–JESEN 2009. Istoričari ozbiljno raspravljaju o njegovom značenju. Tako. na primer. u suštini. nisu ni postojale. u najmanju meru. ranije nepostojećeg tipa političke organizacije. godine. Zanimljivo je primetiti da insistirajući na priznanju ubistva poljskih oficira u Katinu. Nažalost. od sto trideset hiljada sovjetskih građana poljskog porekla uhapšenih u Lenjingradu 1937. sporna kvalifikacija tog zločina). uključujući i imperiju Romanovih. godine). a u nekim slučajevima staljinski teror je sigurno dobijao formu genocida. za nas same i za naše odnose sa susedima. godine kao aktu genocida (što je. godine. bila je formalno strukturirana kao federacija suverenih nacija. veo- . mnoga njegova dostignuća bila su svesno demontirana. Projekat opšteruske nacije koji je činio noseći deo konstrukcije ruskog nacionalizma u imperiji Romanovih bio je jednostavno odbačen. 252 ristične nove istočne granice Belorusije). pojam „imperija pozitivnog delovanja“ treba da istakne originalnost sovjetske nacionalne politike upoređene sa kolonijalizmom i imperijalizmom prošlosti. U najvećoj meri centralizovana država koja je težila mešanju u sve sfere života i koristila ekstremne oblike nasilja. Mednom i drugim mestima 1940. Ta država koja je ponikla kao naslednik Ruske imperije. Prema Teriju Martinu. Predloženo određenje Sovjetskog Saveza kao „imperije pozitivnog delovanja“ predstavlja pokušaj nalaženja novog termina za označavanje specifičnog. više od sto deset hiljada ih je streljano tokom nekoliko meseci. kao i različitost Sovjetskog Saveza u odnosu na imperije Novog doba. Međutim. Istraživanja sovjetske nacionalne politike u Rusiji su još na samom početku. a ukrajinska i beloruska nacija su institucionalizovane kao odvojene nacije sa sopstvenim teritorijama. samo deportacije – taj tako tragičan element te politike – istražene dovoljno podrobno. taj faktor bio je veoma važan. Poslednjih godina. Bez sumnje. ali je zatim otpočela da jača neruske nacionalnosti i da ih stvara i tamo gde one. Možda su.

Novi Sad: IK Zorana Stojanovića. tako i političke) nacije – psihologiju koju nam poslednjih godina tako uporno nameću neki naši publicisti. veoma suštinsku razliku u odnosu na mentalitet i istorijsko pamćenje njihovih suseda – kako onih koji danas žive u nezavisnim državama. pred licem realne ili zamišljene opasnosti od propasti nacionalne zajednice kao posledice nepostojanja državne samostalnosti. za Ruse nije bio karakterističan motiv etničke viktimizacije. Savremeni mentalitet i istorijsko pamćenje Rusa imaju (ili su bar do nedavno imali) jednu. nadahnut vekovima neizvesnog. ali od strane države koju nisu shvatali kao etnički tuđu. te stoga. u krajnjoj liniji. . Početno.IMPERIJALNI NARATIVI ma je važno pažljivo izučavanje i produbljeno društveno shvatanje represivnosti ruske i – u neizmerno većem stepenu – sovjetske imperije. a kasnije sa Rusijom. Zahtevajući od Rusije pokajanje i nadoknade za realne i fiktivne grehe. prev. da bi posle 1991. Oni su se uvek osećali žrtvama ugnjetavanja. Rusima je u izvesnom stepenu psihološki stran. tako i građana Rusije. U mnogim susednim državama postoje političke snage koje potpuno svesno teže da istoriju pretvore u oruđe političke borbe (u Poljskoj su za tu tendenciju smislili poseban termin – istorijska politika). – Prim. godine. U eseju „O bedi malih istočnoevropskih država“ mađarski mislilac Ištvan Bibo (István Bibó)7 istakao je posebnu psihološku crtu naroda tog regiona – egzistencijalni strah koji se doživljava na kolektivnom nivou. 1996. uključujući i sferu nacionalne politike. zatim sa Nemcima. U međunarodnim odnosima ove snage streme da za neku državu. Beda malih istočnoevropskih država. nerazumljiv. a za svoju zemlju – ulogu „žrtve“ – računajući da će tako steći izvesnu moralnu prednost. poslednjih pola veka bio je koncentrisan na Sovjetski Savez. pa mi ne bi trebalo da gajimo psihologiju tvrđave pod opsadom ili osećanja straha za samo postojanje ruske (kako etničke. Taj egzistencijalni strah. a Turska ni mnogo ranije. fiksiraju ulogu „krivca“. Do poslednjih godina. prenesen na savremenu Rusiju. deportacije ili genocida. Kolektivne egzistencijalne strahove teško je ubrojati u karakteristike zdravog psihičkog stanja. u nekim slučajevima sa Poljacima. asimilacije. pre svega Rusiju. ta vrsta straha bila je povezana sa Turcima. često katastrofičnog razvoja. Posle Drugog svetskog rata Nemačka nije tretirana kao neposredna opasnost. opisujući je kao neizlečivo agresivnu imperijalnu državu i stvarajući predstavu Rusije kao konstituirajućeg i neprijatelj- 253 Politika prošlosti 7 Videti: Ištvan Bibo. Fenomen o kojem je govorio Bibo.

Rusima. u suštini. a u liberalnoj verziji – njegovo produžavanje i produbljivanje. „Bez imperijalne misi- . Istorija Rusije predstavlja se kao potpuno jedinstveni i. u velikoj meri. ili vodi u pravcu radikalne borbe s državom. „u korist neprijatelja Rusije“. U samoj Rusiji možemo posmatrati oštru borbu oko interpretacije istorije. da se zamislimo o ozbiljnosti uzroka tih strahova. Na primer. Nesposobnost da se razumeju strahovi suseda. Svakoj od strana tek predstoji da prođe svoj deo puta u prevladavanju te krize. između ostalog. S druge strane. Stvar je u tome da u svim zemljama sveta postoji mnoštvo ljudi koji uopšte ne teže pretvaranju istorije u instrument neprijateljstva. Takođe. kao iznova obnavljano svojstvo ruske vlasti. ide. Među temama koje figuriraju u društvenim diskusijama jeste i tema tobože nepromenjivih i trajnih. naslednici. dugotrajna imperijalna tradicija tumači se. tako i u negativnom smislu. ili je uopšte neće biti“. kroz revoluciju koja iz osnova ruši stari svet. kako se to trude da nas uvere mnogobrojni ruski publicisti i političari. Iste te karakteristike ruske istorije apologeti imperije smatraju zalogom njenog povratka na „pravi“ put: „Rusija može biti samo imperija. njihovo javno razmatranje i priznavanje. ne može se smatrati vrlinom – naročito u slučaju nacije kojoj je veoma nužno kritičko osmišljavanje sopstvene istorije. Ali. u marginalizaciji nekih grupa stanovništva. Tu tradiciju možemo prepoznati u boljševičkom pogledu na istoriju. uporedo sa traumama i tragedijama. kako u pozitivnom. bezizlazni niz reinkarnacija te despotske vlasti.tre}i program LETO–JESEN 2009. Oni se sećaju trauma prošlosti. Upravo sa time je. a njene verzije se do danas sreću i u sredini koja sebe opisuje kao liberalnu – razlika je samo u tome što je u boljševičkoj verziji Oktobarska revolucija označavala izlazak iz tog kruga. uključujući i rusku manjinu ako tamo postoji. ali su spremni za pomirenje. Taj instrument takođe deluje efikasno u borbi s političkim oponentima. da nasleđe imperija. uključujući i istorije odnosa s drugim narodima. Nemoguće je sporazumeti se sa onima koji svesno koriste „istorijsku politiku“ za ostvarenje sopstvenih ciljeva. to ne znači da saznanje sopstvenih istorijskih grehova. U odnosima sa Rusima ništa ih više ne vređa od odsustva našeg znanja i razumevanja tamnih strana prošlosti. zajedno sa despotizmom. suštinskih karakteristika ruske istorije. 254 skog ’Drugog’ – pobornici „istorijske politike“ našu zemlju smatraju pogodnim instrumentom za formiranje sopstvenog nacionalnog identiteta. trpljenja i talenata. predstoji potpunije osmišljavanje represivnosti imperija čiji su oni. povezana kriza razumevanja i poverenja koja karakteriše odnose savremene Rusije sa susedima. sadrži i mnogo toga drugog. Zemlja se kreće u začaranom krugu iz koga je izlaz ili nemoguć. našim susedima predstoji da shvate kako su i Rusi često bili žrtve imperija koje su izgrađene zahvaljujući iskorišćavanju njihovih snaga.

The ‘East’ in European Identity Formation Minneapolis.8 Sa stanovišta nauke. kako taj pojam definiše Iver Nojman. Vol. prev. Kritika. pa se i istorijski razvoj Nemačke. Bloomington. „tuđeg i opasnog. To je. Sada se te iste osobenosti tumače kao jedna od verzija evropske istorije. izbor u korist bilo koje od tih tendencija praćen je gubitkom: ili „semiotičkom nejednakošću“ pri izboru uopštavajuće paradigme. ili napuštanjem komparativnog pristupa u korist isticanja „unikalnosti“.IMPERIJALNI NARATIVI Videti: Maria Todorova. Istovremeno. svaki put iznova procenjujući njihove prednosti i nedostatke. loši nacionalisti i dobra centralna vlast (ili. „normalizuje“. konstituišućeg Drugog“9. akcenat se stavlja na zajedničke karakteristike. negativne „unikalnosti“. Isti takav mehanizam deluje i na primeru Rusije: problem „unikalnosti“ njene istorije ostaće aktuelan (tačnije. politički aktuelan) sve dok se ne definiše 255 .717–727. – Prim. Istoričari se stalno vraćaju izboru između tih strategija. već vekovima) bila objekt diskursa ne prosto Drugog. 8 je ruski narod se muči besmislenošću svog postojanja“. Uses of the Other. – Prim. normalno jer je „normalna istoriografija“ – pluralistička istoriografija. Rusija je dugo vremena (ne decenijama. Još jedna tema često se sreće u savremenim diskusijama – težnja ka „normalizaciji“ istorije Rusije. obratno) itd. onda se izbor pravi izvan granica nauke. 4:. MN: University of Minnesota Press. obratno). 2000. bez obzira na to da li su delo domaćih ili stranih istoričara. U onoj meri u kojoj to savremena tendencija ka „normalizaciji“ istorije Ruske imperije označava dekonstrukciju tendenciozne. „Does Russian Orientalism Have a Russian Soul? A Contribution to the Debate between Nathaniel Knight and Adeeb Khalid“. Todorova je poredila savremene debate o ruskoj istoriji sa nedavnim diskusijama o „posebnom nemačkom putu“ (Sondreweg). nego naučni. Strana istoriografija je veoma aktivno korišćena za opsluživanje tog diskursa. Pristup koji je istoriju Nemačke razmatrao kao otklon od evropskog modela razvoja bio je aktuelan sve dok se ona nije uključila u zajedničke evropske strukture. na taj način. dodajem. već. 9 Videti: Iver Neumann. prev. Sa tim je povezan i drugi karakteristični motiv naših debata – binarne opozicije: loša država i dobra inteligencija (ili. ona zaslužuje svaku podršku. Marija Todorova tačno primećuje da je sadržaj te polemike pre politički. 1. Govoreći o tradicionalnoj i savremenoj borbi između težnje ka „normalizaciji“ ruske istorije i nastojanja da se ona razmatra kao jedinstvena istorija na koju se ne mogu primeniti kategorije nastale pretežno na osnovu zapadnoevropskog iskustva. metodološki osmišljena istraživanja koja na ovaj ili onaj način akcentuju specifičnost ruske istorije apsolutno su legitimni deo istoriografije. ako ova dilema između „normalizacije“ i „unikalizacije“ odražava politiku. Ali.

saglasan sam s tim da je zadatak istoričara upravo takav. Aleksandar Filipov. već da ih razume. Kao profesionalni istoričar. već nacistički period tumači upravo kao propast i narušavanje mnogovekovne nemačke istorije. još opasnije zamke. šire. pokazuje prema udžbenicima istorije i. govoreći ublaženo. kao nužni element ubrzane modernizacije zaostale poljoprivredne zemlje. Normalizacija nemačke istorije. svakako u normativnom nemačkom diskursu. ali to ne može da izbegne nijedan nacionalni istorijski narativ. kako su to pisali nemački liberali pedesetih i šezdesetih godina. Ali. Ovo je tačno i u velikoj meri pravovremeno opažanje Marije Todorove jer mi sada možemo videti promenu političkog konteksta i uticaj tog faktora na naučni diskurs istorije Rusije. Istoričar se odriče moralnih sudova i u svojim monografijama i studijama teži razumevanju događaja iz prošlosti. ali taj put vodi još jednom ponavljanju konflikta istorije i politike. Na putu ka „normalizaciji“ istorije Rusije vrebaju nas i druge. Diskusija koja bi bila usmerena ka širenju naših predstava o evropskom modelu (u stvari – mnogolikih i veoma različitih modela) istorijskog razvoja bila bi veoma korisna. čitava stvar je u tome kako se ta pažnja manifestuje. kao u slučaju Nemačke. Očigledna je tendencija ka konstruisanju „slavne prošlosti“. Profesionalna istoriografija nastala je početkom XIX veka upravo kao deo poduhvata izgradnje nacija i umnogome takva i ostaje. a ne. Kod nas je već danas vidljiva tendencija da se teror od 1920. s jednom važnom ogradom. razmišljanja o istoriji nekog regiona ili nacije (kao „evropske“ ili „neevropske“) otvoreno koriste kao argument u debatama da li su taj region ili ta nacija dostojni da budu članovi ujedinjene Evrope. do 1950. autor nedavno objavljenog udžbenika novije istorije Rusije. Takva normalizacija se može ostvarivati. Zato je u današnjoj Rusiji pažnja koju vlast. godine interpretira ne kao propast. na lukavstvo. „normalizacija“ se pokazuje istom takvom žrtvom naučnosti radi politike. već kao norma. 256 mesto Rusije u evropskim i svetskim strukturama. nipošto ne pretpostavlja napuštanje priznanja o izuzetnosti nacističkih zločina. Ali. otvoreno zabrinuta problemom nacionalne konsolidacije. Pita- . a kod autora udžbenika slična strategija previše očigledno ukazuje ili na potpuno nepoznavanje „zakona žanra“ ili. istorijskom pamćenju društva – sasvim razumljiva stvar. kakva je bila i pređašnja „unikalizacija“. mita koji opslužuje Evropsku uniju. kao njen logički rezultat.tre}i program LETO–JESEN 2009. istakao je u jednom intervjuu kako se on nije trudio da moralno sudi o događajima koje izlaže. U okviru takve logike ukida se neophodnost izricanja moralne ocene stravičnih događaja iz prošlosti. Postoji velika opasnost od uplitanja u neproduktivne diskusije o granicama „evropskog modela“ istorijskog razvitka. isticanjem jednih i retuširanjem drugih sižea i aspekata istorije. Danas je očigledno formiranje istorijskog mita o evropskom jedinstvu. U tom slučaju. Danas se i u samoj Evropskoj uniji kao i na njenim periferijama.

IMPERIJALNI NARATIVI nje je samo koga prvenstveno vaspitavamo – vojnika ili građanina? Nacija kao zajednica građana ne formira se samo na sećanjima o slavnim delima već i na uviđanju grešaka i zločina prošlosti. . istorija ne daje proste odgovore na probleme savremenog života. Uopšteno. vrednosti nacionalne zajednice i života pojedinačnog čoveka. U tom kontekstu. gde je streljano i sahranjeno oko 20000 žrtava „Velikog terora“. godine. a onaj ko je delatan – često nije strpljiv? Na ta pitanja nema jednostavnih odgovora. svakog 30. a da ne upadamo u vazalstvo i pokornost? Kako da se naučimo društvenom. Osmišljavanje tragedije Rusije u dvadesetom veku može imati konstruktivnu ulogu ako pomogne da se shvate vrednosti ličnih prava i sloboda. prev. kao što i ne određuje sve u budućem razvoju. nad kojima se moramo zamisliti. – Prim. oktobra. 257 S ruskog preveo Milan Subotić 10 Butovski poligon – mesto u Moskovskoj oblasti. godine. Kako da se naučimo da cenimo državu. jer je kod nas često tako da onaj ko je strpljiv – nije aktivan. Ipak. ostaje nejasno šta je značila prošlogodišnja poseta predsednika Putina Butovskom poligonu10 – početak tradicije učešća najvišeg predstavnika države u pomenu žrtvama boljševičkog terora ili samo jednu epizodu predizborne kampanje? Državna politika prema tom ključnom pitanju istorijske svesti društva do danas nije jasna. ali samo razmišljanje o njima na istorijskom materijalu moglo bi da bude veoma plodotvorno. građanskom aktivizmu i prevladamo samoživi individualizam za koji nas je vaspitao sovjetski komunizam i postsovjetska epoha divljeg kapitalizma? Kako da sjedinimo strpljivost i delovanje. Memorijalni kompleks „Butovki poligon“ posetio je tadašnji ruski predsednik Putin 2007. ona ostavlja mnoga važna pitanja otvorenim. na „Dan sećanja na žrtve političkih represija“ koji se u Rusiji obeležava od 1991.

tre}i program LETO–JESEN 2009. 258 .

studije .

260 .tre}i program LETO–JESEN 2009.

321. Od 1912. sivoj eminenciji Vajmarske republike u njenim poslednjim danima i poslednjeg kancelara pre uspostavljanja Tre}eg rajha. kako je to dobro primetio jedan od njegovih najvernijih u~enika. advokat. ali ga je priznao kao mogu}eg i prihvatljivog klijenta. dr`ava. do 1918. istorijsku li~nost sli~nu Napoleonu Bonaparti. godine (Maschke. nepredvidljivi i nepristupa~ni „vojnik“ na kraju se pokazao nevoljnim da prihvati njegove usluge i 1937. Klju~ne re~i: pravo. [mit se nije lako oporavio od ovog politi~kog udarca. do 1919. a pogotovo tokom njegove vojne slu`be od 1915. Ideolo{ko „bu|enje“ nema~kog pravnika i filozofa Karla [mita po~elo je istovremeno kada je ro|ena Vajmarska republika.01:929 [mit K. ali je na kraju ipak ponudio svoje usluge novom gospodaru Nema~ke – biv{em vojniku iz Prvog svetskog rata. politika. [mit je bio prinu|en da odustane od svog advokatskog nagnuća. 2005: xxvii) – unutar kojeg }e u narednim godinama uslediti `estok i direktan napad. Advokat Karl [mit je hteo da bude mnogo vi{e savetnik u ustavnim stvarima nego obi~an pravni pomaga~: njegov posao je bio vi{e politi~ka nego pravna praksa. III–IV/2009 UDK: 141. i to ne samo na Vajmarsku republiku nego i na „Versajski“ . u prve ~etiri godine Vajmarske republike. . Karl [mit se nikada nije pomirio sa ~injenicom da je Vilhelm II abdicirao i ostavio nema~ki tron prazan. koga se najvi{e pla{io (po{to ga nije obuzdavao sabljonosac). Ginter Ma{ke. godine.01(430)"191/193" 261 ALEKSANDAR MOLNAR ADVOKAT SABLJONOSCA: KARL [MIT 1912–1919. Tu posve}enost ne treba shvatiti u doslovno pravno-tehni~kim kategorijama. pripremaju}i jedan op{ti politi~ki i pravni okvir – o kojem svedo~e sva tri centralna dela ovog perioda: Politi~ka romantika iz 1919.Tre}i program Radio Beograda Br. vladaju}i. Iako je imao sre}e u prvim godinama Tre}eg rajha. 143–144. 321. godine – on je slu`io nema~kog cara (ali ne toliko kao svog vrhovnog komandanta koliko kao „du{u sveta“. velikog sabljonosca). Zato je u slede}em periodu (1919–1933) tra`io politi~ara kome }e punim srcem slu`iti kao advokat u nameri da postane novi nema~ki sabljonosac. on je nedovoljno obra}ao pa`nju na nju. i Politi~ka teologija iz 1922. Autor smatra da je Karl [mit sebe uglavnom do`ivljavao kao advokata. Istina.7 [mit K. rat. vojska. Na{ao ga je u generalu Kurtu fon [lajheru. Diktatura iz 1921. A njegov klijent se menjao tokom vremena.

name}e preusmeravanje pa`nje ka pret1 Kako je s pravom primetio [tefan Brojer. pak. Sve to govori u prilog ideolo{ke celovitosti faze koja je u [mitovom `ivotu i stvarala{tvu po~ela stvaranjem Vajmarske republike koja je trajala sve do uspostavljanja Tre}eg rajha u prvoj polovini 1933. do 1945. [mit je imao prilike da upozna Musolinija i da sa njim provede neko vreme u ugodnoj i „prijateljskoj“ atmosferi. 262 me|unarodni poredak. u kojem su se revolucija i konzervacija ne samo suprotstavljale nego i preplitale. mada nikada sasvim autohton i zaokru`en). u kojem je zagovarao zajedni~ki front Italije i Nema~ke u „sredini Evrope“ protiv liberalizma Zapada i kolektivizma Istoka (Koenen. odnosno kakve duhovne temelje je formirao pre nego {to se uop{te ideolo{ki profilirao. nedvosmislen i kontinuiran. dopunjavale. Breuer. slu`beno posetio Italiju. pa i stapale. godine (nasuprot prili~no konzistentnoj „katoli~ko-odmetni~koj“ karijeri u posleratnom periodu 1945–1985) bio sasvim specifi~an – osciluju}i od intencionalne vi{ezna~nosti i tendenciozne neortodoksnosti do slepog „glajh{altovanja“ – ni malo ne ~udi ~injenica {to se danas razli~ito gleda i na njegov katolicizam i na njegov nacionalsocijalizam (dok je jedino njegov entuzijazam prema italijanskom fa{izmu ostao neupitan. 1990: 603). da bi se uop{te postavilo pitanje ideologije kojoj se Karl [mit priklonio tokom Vajmarske republike mora se odgovoriti na prethodno pitanje: za kakvu ideologiju ga je njegovo `ivotno sazrevanje opredelilo. . po{to je [mitov teorijski i politi~ki anga`man od 1919. me|utim. po{to se osnovno pitanje upravo i sastoji u tome gde se [mit mo`e pozicionirati u {irokom duhovnom spektru XX veka. To. Po povratku u Nema~ku [mit je objavio ~lanak u Deutsche Juristenzeitung. kada je 1936. ~iji je ona bila sastavni deo. No.tre}i program LETO–JESEN 2009. godine.2 Ipak. U pojedinim fazama svog `ivota i stvarala{tva Karl [mit ne samo {to je jasno i nedvosmisleno pokazivao afinitet prema svim pomenutim ideolo{kim opcijama nego je bio anga`ovan i u politi~kom procesu ostvarivanja njihovih politi~kih programa – kao pisac ekspertiza za katoli~ku centruma{ku partiju u Vajmarskoj republici i kao ~lan NSDAP i „krunski pravnik Tre}eg rajha“. ^esto pribegavanje kvalifikaciji „konzervativnog revolucionara“ pri tom vi{e zamagljuje problem nego {to ga rasvetljava1. 2 Hitlera. 1994: 778). tako i njegovi afiniteti prema italijanskom fa{izmu i nema~kom nacionalsocijalizmu. Sporna je kako [mitova orijentacija ka politi~kom katolicizmu. nikada nije li~no upoznao. „konzervativna revolucija“ ne predstavlja nikakav „samostalan pravac u politi~koj misli XX veka“ i primenjuje se na mislioce – me|u kojima i na [mita – koji su me|usobno imali krupna teorijska razmimoila`enja (upor. Kakvo je bilo ideolo{ko opredeljenje Karla [mita pitanje je oko kojeg se u savremenoj literaturi i dalje vode sporovi. Na drugoj strani.

nije smatrao da je Tre}i rajh bitno naru{io kontinuitet druge faze u [mitovom `ivotu i stvarala{tvu. 2005d)4. od mesta referendara u Okru`nom sudu u Diseldorfu do okon~anja ratnog anga`mana u Minhenu i objavljivanja Politi~ke romantike) kako bi se dobio uvid u „startnu poziciju“ od koje je po~elo njegovo teorijsko stvarala{tvo. Schmitt. Smrt majke obele`ila je. faze „opsednutosti dr`avom“. pripremne faze u `ivotu Karla [mita upu}ivao je i Nikolaus Zombart. pravo na religioznu gre{ku (Schmitt. 4 [mit je prve dnevni~ke zapise na~inio oktobra 1912. godine u malom mestu Pletenburg na zapadu Nema~ke. me|u kojima je. Veliki pobornik javnosti u javnosti nije govorio o svojim gre{kama (a pogotovo ne o svojoj odgovornosti ili krivici). tokom koje se [mit okrenuo od dr`ave ka „novim carstvima“ (Sombart. Oni nude klju~ne informacije o [mitovoj samoidentifikaciji kao advokata koji je izgubio svoju raniju ~vrstu („mladala~ku“) katoli~ku veru5 i pred kojim se. Dok su najstariji dnevnici `ivi odraz [mitovih realnih patnji i objektivne duhovne rastrzanosti. poslednji su intencionalno pisani za objavljivanje (kona~no su objavljeni posthumno. isticao pravo na politi~ku gre{ku. ali i politi~ki anga`man u Vajmarskoj republici i Tre}em rajhu. nego uvek samo o gre{kama drugih – onih koji nisu imali pravo na ~uvanje tajni. po{to [mit. ali se te dnevni~ke bele{ke umnogome razlikuju od prvih. Dnevnik je vodio i u jednom kra}em periodu posle rata. Zombart je dao druga~iju periodizaciju [mitovog `ivota i stvarala{tva od one koja }e se u ovom radu zastupati. Stoga }e u ovom poglavlju biti re~i o [mitovom intelektualnom formiranju. naime. ka prvih 30 godina [mitovog `ivota. 1997: 20). od 1947. 3 263 . Ipak. kao najzna~ajnija. i sa tom praksom je nastavio – sa nekim prekidima – do 1934. pod naslovom Glossarium. koje je proveo u Drugom rajhu i tokom kojih je po~ela njegova nau~na i nastavni~ka karijera. Nema~koj i celom svetu optu`i sve druge – Jevreje.3 Najva`niji izvor za rekonstruisanje `ivotnih dilema. 2005c.STUDIJE hodnoj fazi. kao osnovni politi~ki zadatak. i u njenim osnovnim pravima. onda je [mit tra`io pribe`i{te u onoj istoj liberalnoj dr`avi. On. pa ju je stoga protegao sve do 1942. – samo ne sebe samog. Me|utim. godine i vezao za smrt njegove majke. prema Zombartu. 1991a: 16). protestante. intelektualnih preokupacija i moralnih isku{enja sa kojima se [mit suo~io posle sticanja nau~nog zvanja doktora pravnih nauka predstavljaju njegovi dnevnici i drugi va`ni materijali iz pomenutog perioda. liberale itd. do 1951. 5 [mit je ro|en 1888. Zapisi iz godina 1947–1951) i u njima je [mit mahom poku{avao da za sve zlo koje se u protekle tri decenije desilo njemu. koji je do kraja `ivota bio ~lan katoli~kog Centra i koji je najzaslu`niji za striktno katoli~ko obrazovanje sina. postavio anga`man za odgovaraju}eg politi~kog „klijenta“ (ako ve} ne i te~enje samostalne politi~ke karijere). godine. po~etak tre}e i ujedno poslednje faze. kao sin `elezni~kog ~inovnika. koji su odnedavno dostupni {iroj javnosti kao dvotomna publikacija (Schmitt. koju je za `ivota demonizovao. uprkos svojoj preovla|uju}oj pasivnoNa zaokru`enost te. 1991a: 6) i pravo na ~uvanje tajni (Schmitt. naro~ito u periodu 1912–1919 (tj. A kada je o njemu samom bilo re~.

264 sti. koja je ’kao dr`avna konstrukcija bila samo re`im’ bez ’~vrstog ustavnog poretka’“ (Sombart. a zatim u Rusiju) imao prilike da [mita dobro upozna prilikom poseta salonu koji je dr`ala njegova majka u Berlinu. pre svega. nego upravo obrnuto. Nikolaus Zombart je svoju poslednju re~ o ovoj temi izrekao 1997. godine spadala me|u najvatrenije ratno-hu{ka~ke pamflete objavljene tokom Prvog svetskog rata i koji se. ~ija je knjiga Trgovci i junaci iz 1915. Najiscrpniji poku{aj (psiho)analiti~kog osvetljavanja [mitove li~nosti i uticaja koji je njegova duhovna ambivalencija ostavila na njegovo stvarala{tvo preduzeo je Nikolaus Zombart.. 1933–1943. godine „Centralna egzistencijalna tema njegovog `ivota je caristi~ka Nema~ka. na generaciju kojoj su. Karl [mit. Nikolaus je kao mladi} (pre nego {to je 1942. Ernst Jinger. odvela u strahote dva svetska rata.tre}i program LETO–JESEN 2009. na osnovu ideolo{ke srodnosti. a sa njom i ceo svet. spremno i bez odlaganja stavio na raspolaganje Hitlerovom re`imu. [mit se ne 6 Iako se analize Nikolausa Zombarta odnose. godine dalje razradio u ~lanku „Karl [mit – jedna nema~ka sudbina“. sin uticajnog pravnika. o{trica njegove kritike implicitno je uperena i protiv njegovog oca Vernera. Gnev zbog propasti. Duhovno nasle|e pruskog militarizma . U ovoj knjizi nalazimo i njegove prve poku{aje da kroz Karla [mita portreti{e celu generaciju ro|enu oko 1888.6 Po{to je svoju argumentaciju 1988. Na narednim stranama bi}e re~i o sazrevanju [mitove svesti o potrebi da s politi~kim klijentom stupi u poslovni odnos ne na osnovu nedostatka ube|enja. te se. ekonomiste i sociologa Vernera Zombarta. u knjizi Nema~ki mu{karci i njihovi neprijatelji. imaju korene u tom mnogo dubljem bolu zbog ’beznade`nosti ove politi~ke tvorevine’“. 1997: 11). pre ili kasnije. Kao „epigon vilhelminske ere“ i „poslednji bizmarkovac“ (Sombart. nikada nije bio spreman da svoje advokatske usluge stavi na raspolaganje bilo kom politi~kom akteru. Martin Hajdeger itd. kao i prilikom {etnji u koje su i{li samo njih dvojica. pripadali Adolf Hitler. jedna nema~ka sudbina izme|u Männerbunda i mita o matrijarhatu. Jedan izve{taj. osim [mita. nepriznavanje poraza. Taj kontekst Nikolaus Zombart je opisao u svojoj knjizi Mladost u Berlinu. 1988: 20). Zombartova osnovna teza glasi da je za [mita presudno bilo iskustvo `ivota u Drugom rajhu i pogotovo trauma njegove propasti novembra 1918. godine i da u njoj dijagnostikuje onaj „simptom“ bolesti koja je Nema~ku. poslat na front – prvo u Francusku. moralo pred njim nametnuti pitanje opredeljenja za ideologiju koja bi ga su{tinski povezala s politi~kim klijentom. ba{ kao i njegov mla|i kolega sa Univerziteta u Berlinu.

indikativno da je u Marksovoj konstrukciji proletarijata (i pogotovo njegove komunisti~ke avangarde) prepoznavao samo jedan u ~itavom lancu poku{aja legitimiranja „racionalisti~ke diktature“. Ve} 1923. protiv ~ije dominacije je „proleter“ trebalo da uspostavi „svoju“ diktaturu. i njegova misao je razumljiva tek iz procesa koji su zapo~eli u Drugom rajhu i iz `elje da se uzroci propasti Drugog rajha sagledaju kako bi se izbegli u novom dr`avotvornom poku{aju. [mit je u Prilogu duhovnoistorijskom polo`aju parlamentarizma tvrdio da je gra|anin jo{ 1848. godine. koji je 1806. kao i sam Tre}i rajh (pa donekle i Vajmarske republika). U svom prikazu [mitovog intelektualnog sazrevanja. zato {to ima ispravne spoznaje i svest“ (Schmitt. ali ga nije podrobnije i sistemati~nije eksplicirao. U tom kontekstu. koja je imala pravo na delo. Napredak od Hegela ka Marksu po~ivao je samo u „logi~kom pojednostavljivanju“ svetskoistorijskog antagonizma. liberalizam. ali je morao da konstatuje da se on pokazao kao preslab da odo- 265 . [mit je taj ideal nosio duboko u sebi. 1997: 161). prema Zombartovom shvatanju. A iz opredeljenja za ideal. 1969: 71). 1969: 70). „voleo“ nema~kog „vojnika“ Drugog rajha i smatrao ga svojim „prijateljem“. ali je. koji je najbolje ovaplo}en u li~nosti Fridriha II Hoencolerna (Sombart. a pogotovo ne iz perspektive Tre}eg rajha i uloge koju je odigrao u njima. Njegov neposredni prethodnik bio je Georg Vilhelm Fridrih Hegel. Zombart je posebno insistirao na tome da je [mit prakti~no i{ao Marksovim stopama. sledilo je i uobi~ajeno obja{njenje za njegovu propast u okrutnoj realnosti: uni{tio ga je „gra|anin“. i zastupao ga u svom stvarala{tvu tokom Vajmarske republike. samo sa strane sablje“ i potrebu da se taj savez nametne svim narodima i dru{tvenim grupama (Schmitt. tvrdio je Zombart. 1997: 24). [mit je hteo samo da relativizuje zna~aj Marksovog „nau~nog“ otkri}a klasne suprotnosti (u kojoj su neprijatelji bili gra|anin i proleter). prepoznao „savez filozofije sa sabljom. za ideal „vojni~ke dr`ave“ nalik pruskom modelu (Sombart. i predstava „avangarde. koji se bori podmuklim oru`jem kao {to su osnovna prava ~oveka. kako bi se stvorila efikasnija predstava („gra|anina“ kao) neprijatelja. parlamentarizam ili demokratija. [mit je. iz njegovog kasnijeg rada. u viziji „du{e sveta“. odavno omrznutom „gra|aninu“ suprotstavio „vojnika“.STUDIJE mo`e razumeti iz perspektive Vajmarske republike. 1969: 70). u godini u kojoj je zapo~eo njegov frontalni napad na Vajmarsku republiku. samo {to je umesto „proletera“. pa tako i svakom „gra|aninu“. Formativno iskustvo `ivota u Drugom rajhu opredelilo je [mita. „Gra|anina“ je [mit slavno do`ivljavao kao militaristi~ki vrh Drugog rajha – kao principijelnog neprijatelja „vojni~ke dr`ave“. bio „odavno poznat kao figura vredna mr`nje“ i da ve} u to vreme nije bilo iole ozbiljnijeg pisca koji ga nije pogrdno nazivao bur`ujem (Schmitt.

1930: 8). vojnik versus gra|anin (Schmitt. 1934c: 49). On razmi{lja iz o~ajni~ke pozicije i sam je o~ajnik“ (Sombart. [mit nije pisao o „nepomirljivom konfliktu vojni~ke firerove dr`ave i gra|anske pravne dr`ave“. na kraju krajeva. [mita je njegova teorija opredelila da neprestano kaska za doga|ajima i da se. koja ima pravo na delo. 1997: 25). godine. nego o „genijalnom kompromisu [Bizmarkove monarhije¹ sa nacionalnom demokratijom“ (Schmitt. u kojoj su nestali svi „nekonstitucionalni“ elementi. sam postane deo „avangarde.tre}i program LETO–JESEN 2009. Umesto da bude deo napreduju}ih snaga. pred kojim je Bizmarkova vlada „uvek bila u defanzivi“ (Schmitt. u spisu posve}enom Hugu Projsu. 7 ^etiri godine ranije. 266 li stra{nom „gra|aninu“. i u Vajmarskoj republici. . vojska versus privreda. 1930: 16) ili samo o „kompromisu protivre~nih principa [monarhije i demokratije¹ koji su po~ivali na suspenziji politi~ke odluke“ (Schmitt. 1934c: 37). uvek na|e na pora`enoj strani – i u Drugom rajhu. No. Ve} sam naslov prvog poglavlja ove knjige bio je indikativan: „Nepomirljiv konflikt vojni~ke firerove dr`ave i gra|anske pravne dr`ave“ (Schmitt. 1934c: 7). koji je jednom zauvek porazio i likvidirao „gra|anina“. vlada versus parlament. 1934c: 7)7. zaklju~ak je bio isti: „gra|anin“ je u{ao u Rajhstag. da bi 1919. Zombart je i taj momenat proglasio klju~nim u intelektualnom formiranju Karla [mita: „Sukcesivne etape njegovog `ivota bile su etape sve bezizglednijih borbi pri uzmaku. ali samo da bi postoje}e zlo smenilo ne{to jo{ gore: liberalno gra|anstvo je da sve sna`nije podrivalo slavu vojni~ke dr`ave (Schmitt. koji ga je sve vi{e uvla~io u svoju zamku konstitucionalizma. i u Tre}em rajhu. 1997: 27). podrivao njegovu mo} sve do kona~ne katastrofe – do poraza u Prvom svetskom ratu i dr`avnog prevrata (Sombart. u odlu~uju}em trenutku nezadr`ivog dr`avnog propadanja. A kao misao o~ajnika. 1988: 20). da bi ih nasledio (jo{ „konstitucionalniji“) Drugi rajh: vo|stvo versus ustav. Potajna [mitova `elja da. 1930: 7). Dr`ava stvorena na temelju Vajmarskog ustava. uspostavilo Vajmarsku republiku. Najuverljiviji dokaz za to Zombart je prona{ao u [mitovoj knjizi Dr`avno ustrojstvo i propast Drugog rajha. 1988: 20). u tom poglavlju [mit je pisao o nepomirljivim protivre~nostima koje su se pojavile ve} u „konstitucionalnoj Prusiji“. usled ~ega se nije mogao javiti nijedan „politi~ki zahtev za vo|stvom“ (Schmitt. Zombart je izvukao zaklju~ak da je osnovna konstanta [mitove misli od Drugog do Tre}eg rajha bio mit o duhovnoistorijskoj sukobljenosti „vojnika“ i „gra|anina“ (Sombart. posle epohalnog sloma marksisti~ke teorije. dr`ava versus dru{tvo. Nema~ku spasao istinski „vojnik“ Hitler. Raspolu}enost Nema~ke po~ela je da nestaje tek 1917. zato {to ima ispravne spoznaje i svest“ nije se obistinila (Sombart. Pobeda gra|anina nad vojnikom iz 1934. Iz svega toga. tra`io sve vi{e koncesija. I zaista. tvrdio je [mit. nije mogla da opstane na du`i rok i zato je.

godine (Sombart. 1997: 120) i zato dana{nji prou~avaoci u njoj ne treba da tra`e toliko eksplanatorni potencijal. 1997: 168)8. veoma va`an izvor neuroze le`ao je u neobi~no ambivalentnom stavu prema homoseksualnosti. Drugo. koliko elemente za razumevanje duha vremena. invazija ili neprijateljskih koalicija i neumoljivom progonu umi{ljenih ili stvarnih politi~kih neprijatelja“ (Bibó. 1988: 21). 1997: 12). U toj ta~ki „dijagnostikovanja“ [mitove teorije kao „simptoma jedne bolesti“ Zombart se osetio upu}enim na psihoanalizu. kao i na produkovanje svakovrsnih vizija obra~una. me|u „vojnicima“ – i koja se sastojala u tome {to je. „Dru{tveni (i pravni) prezir prema homoseksualnosti i{ao je ruku pod ruku sa jednom preispoljenom dispozicijom za homoerotske obrasce odnosa“ me|u mu{karcima (Sombart. krvoproli}a i smrti (Sombart. na izdavanje nare|enja da se otvara vatra na neprijatelje re`ima. pokretala na stvaranje planova za uvo|enje vanrednog stanja. koji je Nema~ku onog vremena izdvajao od drugih evropskih zemalja: s jedne strane. preko kancelara i oficirskog kora. koje je u nema~kom vrhu „dijagnostikovao“ I{tvan Bibo. na stub srama pribijana je latentna. Sve je to. kakvo je bilo nema~ko. ve} upravo uzmi~e pred problemima. „U svom manifestnom sadr`aju. me|u onima koji su sebe smatrali najmu`evnijim mu{karcima Nema~ke. „Ovi histeri~ni fenomeni obi~no se ispoljavaju u postojanom strahu od zavera. Njena heuristi~ka vrednost le`i tamo gde svojom sopstvenom strukturom reflektuje strukturu nacionalnog samorazumevanja. prema Bibou nije u stanju da trezveno sagleda svoje probleme i da se bori sa njima. zajedno sa njegovom „mu`evnom“ homoseksualnom konotacijom. na ni`e e{alone Drugog rajha – drugim re~ima. „`enskasta“ i „romanti~arska“ homoseksualnost. „Karl [mitova teorija politike je teoretiziranje neuroze ’nema~kih mu{karaca’ par excellence“ (Sombart. Histeri~no dru{tvo. Po{to je u 8 Zombartovi opisi ove neuroze nalikuju opisima histerije. kao reakciju na teskobni ose}aj ugro`enosti sa svih strana. 267 . u svojoj knjizi Nema~ka histerija (napisanoj 1942–1944). dok je – pogotovo u samoj vojsci – visoko favorizovan Männerbund.STUDIJE njegova misao i nije mogla da bude ni{ta drugo do „simptom jedne bolesti“. 1997: 52). Bolest na koju je Zombart referirao bila je neuroza. bio nezdravi supstrat „vojni~ke dr`ave“ koji mladi [mit nije propustio da interiorizuje i da kasnije prevodi u kategorije svoje politi~ke teorije. za koje se mo`e re}i da je predstavljalo dostatan osnov nema~kog zastranjivanja (Fehlentwicklung) od 1871“ do 1945. koja se {irila od cara. prema Zombartu. ona je za nas istorijski materijal kao i bilo koji drugi. 1991: 22). Iza „vojni~ke dr`ave“ pomaljali su se obrisi „nasilni~ke dr`ave“ koju je neuroti~no stanje njenih ~elnih ljudi spre~avalo da racionalno obuzdava impulse agresije. zajedni~ke celoj njegovoj generaciji obo`avalaca „vojni~ke dr`ave“ koja je donela strahote dva svetska rata (Sombart.

koji su dominirali u dru{tvu Drugog rajha (Sombart. kao ~ovek i mislilac. a sa njima i sam `enski princip. Decizionizam ostaje naposletku mu{ki pobedni~ki princip. Jedini istinski poku{aj da iskora~i iz te dvostrukosti bio je njegov decizionizam: rukovode}i se nesvesno logikom ambivalentnosti u odnosima neemancipovanog deteta prema ocu i majci. potisne tako {to }e afirmisati odluku (Entscheidung) i njome ukinuti rascep. kao oblasti iz koje izviru najve}e opasnosti po dr`avu10. ona je smatrala da je odu`io dug cele porodice prema crkvi. ^injenica da je [mit imao probleme sa katoli~ki veoma pobo`nim ocem i bio „opunomo}enik“ blage majke9 (~esto je govorio: „Mojoj majci dugujem sve“). katolkinja. on je sve vreme ostao i dalje ’opunomo}enik’ majke“ i ose}ao „~e`nju za matrijarhatom“ (Sombart. Francuskinja. Taj njen stav [mit je isticao kao vrlo bitan za sopstveni stav prema katoli~anstvu ([mit. ali pokazuje i izvesna. zbog ~ega „njegov afekt protiv Frojdovog u~enja pripada istom sindromu kao i stvaranje njegove teorije“ (Sombart. Njegova dvoli~nost odra`ava dvostrukost mi{ljenja na granici“ (Sombart. sam pojedinac koji „se ne odri~e svoje seksualnosti i time zadr`ava svoj celokupni pobunjeni~ki individualizam“ (Schmitt. 268 „njegove su{tinske crte spadalo to da se ceo `ivot protivio psihoanalizi“. dizala ~itava kula institucionalizovanih i internalizovanih figura otaca. 1997: 177 i dalje). Zombartov psihoanaliti~ki portret [mita nesumnjivo poga|a su{tinu njegove duhovne ukorenjenosti u mentalitet i atmosferu Drugog rajha. vulvu (Scheidung). a – moglo bi se dodati – i prema `ivotu uop{te. 1997: 98): najve}i problem sa kojim se dr`ava u svojoj izgradnji suo~ava jeste prema [mitovom mi{ljenju. sve do samog cara. ostao zarobljen u „fundamentalnoj dihotomiji: polaritetu izme|u mu{ke silni~ke vladavine i jednog drugog. pa samim tim i samoizle~enju. [mit se opirao iskrenoj samorefleksiji. [mit je 9 [mitova majka. u kojem vlada `enski princip. 10 Jedino mesto u celom [mitovom opusu na kojem se pominje „seksualnost“ nalazi se u knjizi Levijatan u dr`avnom u~enju Tomasa Hobza (Sombart.tre}i program LETO–JESEN 2009. 1997: 18). 1997: 108). Pre svega. 1938: 58). pla}aju}i za to nekontrolisanim homoerotskim impulsima iz sfere ratni~kog Männerbunda. nezanemarljiva ograni~enja. 1997: 121). 2005: 23). Tako je [mit. nego i svaku drugu slobodu (Sombart. 1984: 278–279). koji rascep nije prevladao nego ga je samo zatomio. procep. koji mu{karcu obe}ava ne samo seksualnu. [mit je te`io da celokupno podru~je seksualnosti. bila je prema Zombartu jednako zna~ajna kao i ~injenica da se iza `ivog oca. bila je mnogo realisti~niji i nekonvencionalniji vernik nego njen mu`. Po{to je njen ujak sav novac posle smrti ostavio katoli~koj crkvi. ’matrijarhatskog’ dru{tva. . Iako breme takvog multiplikovanog o~inskog autoriteta [mit nije mogao da izdr`i i iako se na kraju morao opredeliti za poslu{nost ocu (time {to je postao „advokat ’nasilni~ke dr`ave’“).

nego ozna~ava kvalitativnu promenu neprijateljstva. U razmi{ljanjima posle Drugog svetskog rata. 2003: 194). To je to. I sam Zombart navodi njegovu nejaku konstituciju i nizak rast. heraklitskom orgijom“ (Schmitt. 1985: 112). Pobeda gra|anina nad vojnikom. To je dijalekti~ka napetost koja pokre}e svetsku istoriju“ (Schmitt. ili. Osnovno neprijateljstvo javlja se u sferi privatnosti. 11 269 . Tako po~inje istorija ~ove~anstva. niti da je u „gra|aninu“ prepoznavao neprijatelja par excellence. nalazi se jedna vrlo zanimljiva [mitova misao: „Koga mogu priznati kao svog neprijatelja? O~igledno samo onoga ko me dovede u pitanje. 1988: 68). A ko me stvarno mo`e dovesti u pitanje? Samo ja sam. Tako izgleda otac svih stvari. zbog kojih je bio oslobo|en vojne slu`be i zbog kojih su ga drugi. Drugi je moj brat. izme|u bra}e. Drugi se pokazuje kao moj brat. izme|u bli`njih. Pojavljivanje pretnje gra|anskog rata zato ne zna~i tek obi~nu „kulminaciju“ neprijateljstva zato {to neprijatelj postaje apsolutan i mora biti uni{ten (Hoerl. jo{ od {kolskih dana pa do vojno-politi~kih krugova sa kojima je sara|ivao u vreme Vajmarske republike. Iz ~injenice da je [mit u Vajmarskoj republici duboko mrzeo i prezirao „gra|anina“ i da je u Tre}em rajhu ontologizovane statuse „vojnika“ i „gra|anina“ postavio u o{tru opoziciju prijatelja i neprijatelja ne zna~i da je [mit tokom `ivota konstantno „voleo“ i kao „prijatelja“ do`ivljavao „vojnika“. pa i boja`ljiv ~ovek“ („Aussprache“. 1950a: 89). Iz orgasti~ke kopulacije tokom te „prve bra~ne no}i“ dolazi do kona~ne separacije. Time {to ga priznajem za neprijatelja ja priznajem da me mo`e dovesti u pitanje. Ili moj brat. „svi koji su ga li~no upoznali znaju da je bio obazriv. koju povezuje strasna ambivalencija11. zasebnih i emotivno ohla|enih entiteta – prijatelja kao takvog i neprijatelja kao takvog. i manifestuje se kao bratoubila~ki rat Originalni strasni naboj obe relacije – primarne isprepletenosti prijateljstva i neprijateljstva – [mit je nazvao „prvom bra~nom no}i suprotnosti. [mit u svoju teoriju inkorporira upravo pod pretpostavkom okon~anja „heraklitske orgije“. koja je u isti mah i ro|enje novih. jo{ ta~nije. 1999: 96). kao uostalom i prijatelja a priori. Konstrukciju neprijatelja a priori (Papcke. posprdno nazivali „prerano odraslim Karl~i}em“ (Sombart. u okviru porodice. njegovo postepeno re-amalgamiranje sa prijateljstvom i vra}anje u prvobitno stanje „heraklitske orgije“. Kaina i Avelja. Stra{ljivost se sa godinama pove}avala. „svojih“. slab i „gra|anski“ dobro vaspitan da bi mogao da bezrezervno introjektuje vojni~ki etos Drugog rajha. Svi ovi biografski podaci upozoravaju da se malo bolje prou~i poruka koju je [mit utkao u svoju knjigu Dr`avno ustrojstvo i propast Drugog rajha. Prema re~ima Armina Molera.STUDIJE bio previ{e stra{ljiv. da bi pod stare dane dobila paranoi~ne crte u verovanju da ga horde SS-ovaca progone i opkoljavaju mu ku}u (Müller. 1991a: 157). Takva konstitucija doprinela je stvaranju vrlo nestabilne i fragilne psihe. Adam i Eva su imali dva sina. a moj brat se pokazuje kao moj neprijatelj. 1997: 102).

Tek kasniji tok „svetske istorije“ ubla`ava ovo izvorno neprijateljstvo. [tavi{e. stvar je uma (i u tom smislu visoke politike) da odredi neprijatelja ({to je uvek i samoodre|enje). primera radi (a primer je plauzibilan s obzirom na to da je [mit uvek nagla{avao da je katolicizam rimski). {tavi{e. ne navode}i nikakve razloge da se ona ne primeni i na druge narode. 1966: 824). Zbog toga je jedino u okvirima „politi~kog“ bio mogu} „~ist“ decizionizam (Frye. 1995: 187). 13 Transfer neprijateljstva sa „brata“ na „gra|anina“ (pogotovo ako se nalazi izvan granice dr`ave) ima i to pozitivno dejstvo {to osloba|a od straha. a to {to je u poslednjem slu~aju pojam bratoubila~kog rata („mr`nje“) mogao da se protegne i na Jevreje. Dovo|enje u vezu oba mesta na na~in da se figura brata kao neprijatelja rezervi{e samo za Jevreje (i da se neprijateljstvo odvoji od svake veze sa privatnom sferom) pokazuje se. da nastane „politi~ko“14. koje postoji na relaciji me|u bra}om. a sa odre|enjem prestaje strah i ostaje najvi{e bojazan“ (Schmitt. Nemci – svaki od tih naroda bili su ugro`eni bratoubila~kim ratovima. a koji umreti. koji dolazi do izra`aja u jevrejskom mitu (dok je u slu~aju rimskog mita re~ samo o podeli unutar dr`ave zemaljske – upor. da pri[mit je u svom Glossariumu upotrebio figuru „neprijateljstva bra}e“ da bi opisao odnos izme|u Nemaca i Jevreja (Schmitt. s obzirom na to da ranija tvrdnja iz Ex Captivate Salus ima nedvosmisleno univerzalan svetsko-istorijski zna~aj i da ju je [mit vezao za Jevreje (Kain i Avelj su Jevreji) samo zbog hronologije. Ko god da postane novi neprijatelj on vi{e ne izaziva takav strah kao ona ambivalencija bliskosti i opasnosti. i to tako {to „brata“ kao principijelnog neprijatelja smenjuje „gra|anin“. 12 . Rimljani su. imali istovrsan mit o bratoubistvu osniva~a grada (Romul je ubio Rema). 270 (upor. religioznih. Jevreji. 1999: 100)12. [mit je u tom smislu do{ao do zanimljivog zapa`anja „da neodre|enost neprijatelja stvara strah (ne postoji drugi strah i u su{tini straha je da sluti neodre|enog neprijatelja). {to je dalo povoda za diskusiju da li oba rekursa na brata kao neprijatelja treba shvatiti kao ograni~ene na Jevreje i zapravo kao izuzetak od op{teg pravila da neprijatelj mo`e biti samo javan (upor. nezatomive podlo`nosti zovu krvi i predose}anja erupcije nagomilanog nasilja. 14 Specifi~nost [mitovog shvatanja „politi~kog“ le`ala je u njegovoj emancipovanosti od svih ekonomskih. dok se „brat“ sada okre}e ka njemu i u borbu protiv njega ulazi kao „vojnik“. Ipak. St.tre}i program LETO–JESEN 2009. 1991a: 254). odnosno sloboda vladara da donosi odluke po svom naho|enju. koji nalazimo u Avgustinovoj Dr`avi Bo`joj. moralnih i drugih ~inilaca.13 Tek je time ispunjen uslov. shodno aktuelnoj „prijatelj-neprijatelj“ konstelaciji i bez obzira na bilo kakve moralne skrupule i obzire. [mit vi{e nema takvih iluzija: za njega je relevantna jo{ jedino dr`ava zemaljska koju uvek razjedinjuje bratska nesloga i u kojoj je nebitno koji brat }e `iveti. uporedi li se [mitov opis Kainovog ubistva Avelja vide}e se da je on blizak opisu Romulovog ubistva Rema. Rimljani. koji je [mit postavio u Pojmu politi~kog. za razliku od Avgustinovog insistiranja na svetsko-istorijskom zna~aju razdvajanja dr`ave Bo`je (Avelj) od dr`ave zemaljske (Kain). tome nasuprot. 1991a: 36). samo svedo~i o njihovoj dobroj uklopljenosti u nema~ki narod. i Hoerl. pri boljem razmatranju. Bojani}. kao neosnovano. Augustine. 1987: 601). odre|enje neprijatelja (pogotovo ako je pra}eno promptnom mobilizacijom i slanjem novoobu~enog „vojnika“ na front) po~inje da deluje kao prava katarza.

[mit se kasnije s pravom protivio onim tuma~ima njegove postavke „politi~kog“ koji su iz nje i{~itali nu`nost „fizi~kog ubijanja“ neprijatelja (upor.¹ li~no mrzeti“ (Schmitt. taj biv{i „brat“. 1940c: 65) i prema ~ijoj sudbini je najbolje biti ravnodu{an. 2005: 43 i dalje). ako ne i strah brata-vojnika od lukavstava brata-gra|anina. {to je rezultiralo ne samo izrazitim belicizmom nego i ksenofobijom i paranojom permanentne izlo`enosti {pijuna`i. rovarenju i drugim delatnostima koje upu}uju na to da se i me|u mnogobrojnim „svojim“ tako|e kriju „stranci“. preobimnom i pre-efikasnom likvidiranju neprijatelja.. perspektivno zauvek. u kojima je [mit stvarao jednu potpuno iskrivljenu sliku sre}nog srednjeg i ranog novog veka. koji je ro|en sa hendikepom neuvojni~ivosti. ali u istom „velikom prostoru“. preko „vra}anja u njegove granice“ (Schmitt. Bojani}. u bilo kojoj formi i sa bilo kojim rezultatom – od „realne mogu}nosti fizi~kog ubijanja“ (Schmitt. a samim tim i „neprijatelji“ – unutra{nji neprijatelji zbog kojih vanredno stanje mora biti permanentno (Spreen. 1940c: 66). sada ve} kao „vojnika“. do „gra|anina“ koji `ivi van tih granica.STUDIJE vatnog neprijatelja (inimicus) – koga „ima smisla voleti“ – potisne javni neprijatelj (hostis). a sada{nji „vojnik“. zabavi nano{enjem svakovrsnog nasilja nad „gra|aninom“ – i to od „gra|anina“ koji `ivi unutar granica iste dr`ave. ostala je potpuno izvan horizonta [mitove teorije (Huizinga. u kojem su apsolutisti~ke dr`ave vodile umerene ratove. 16 Analizom [mitovih upotreba dualizama prijatelj-neprijatelj i svoj-stranac (Eigene-Fremde). divljem i nekontrolisanom „bratu“ nekako oduzeta njegova primarna bratoubila~ka strast.. izdaji. trebalo je pustiti da se njegovo nasilje. a time i uvid u svu „ozbiljnost“ zadatka izlaska iz stanja divlja{tva. koju nijedna (pa ni nema~ka) narodna zajednica nije u stanju u potpunosti da pomiri i koja u histeri~noj potrazi za etni~kim homogenitetom otkriva podozrivost. kako je dobro primetio Johan Hojzinga. 1962: 209–210). Su{tina [mitovog „politi~kog“ zaista i nije bila u prebrzom. Dirk Spren je do{ao do zaklju~ka da je [mit imao izrazitu potrebu da identifikuje neprijatelja i stranca. kako bi bio sistematski eksploatisan i upripodobljen da na druge na~ine zadovoljava destruktivnu po`udu ratobornih vojnika. 15 271 . pa do sumnji~avog priznavanja za neutralnog „svog“16 i uvr{}ivanja u granice „velikog prostora“ (o kojem }e [mit naveliko pisati u Tre}em rajhu). Nakon {to je opasnom. 1940c: 66). koga „nema potrebe [. 2006: 97). ^ak i u nostalgi~nim spisima nastalim posle Drugog svetskog rata. tom mra~nom rezervatu za odgoj svakovrsnih `rtvi „vojnika“ – i da na miru pusti reinkarnacije nesre}nog Avelja. za du`e vreme. Lomnost kategorije „svog“ i sveprisutna opasnost od ukazivanja „stranog“ (u vlastitim redovima) ukazuje na neprevladivu suprotnost izme|u vojnika i gra|ana. obru{i na „gra|anina“ kao „hostisa“15. njegova su{tina bila je u tome da se mnogoliki Kain. principijelno obuzdane uz pomo} me|unarodMogu}enost realnog civilizovanja.

sloboda i bratstvo bili upravo znakovi povratka Kaina. Ista ideja krasila je i me|unarodni poredak suverenih apsolutnih dr`ava (ius publicum Europaeum). Bes gra|anskog rata. koje je bilo navodno u potpunosti zasnovano na ius ad bellum. pravnici suverenih apsolutisti~kih dr`ava odstranjivali su iz javnog evropskog prava. I upravo je afirmaciji te i takve „nacionalne ideje“ [mit posvetio ve}i deo svog stvarala{tva.. 272 nog prava zasnovanog na ius ad bellum17. Jer. eufemizma za predatorstvo. na protestante. na prosvetitelje itd. 1950a: 72). Ono {to je obuzdavalo monarhe u ovom periodu svakako nije bilo postojanje ni ius ad bellum.. moralnosti i nenasilnosti me|unarodnog prava katoli~ke crkve i apsolutnih monarha. iusta causa belli i iustus hostis. prema [mitu.. „{ljam“ koji je popunjavao pla}eni~ku vojsku. u kojoj su ratovi vo|eni tako da je njima bio pogo|en `ivot manjine stanovni{tva i bez raspirivanja strasti. 1950a: 71).] Mnogi od monarha nastojali su da uni{te jedan drugog i da sre}a [. dr`e}i. koji je sa konfesionalnim ratovima u XVI i XVII veku prodro u Evropu. jednakost. Moderna epoha bila je otuda epoha propasti jer su. koji se uz pomo} sekularizovane re~i Gospodnje (ius publicum Europaeum). bila je o~uvana ideja poretka unutar kojeg je mogu}e razlikovanje izme|u javnog neprijatelja (hostis publicus) i neprijatelja celog ~ove~anstva (hostis generis humani).tre}i program LETO–JESEN 2009. A to {to je u XIX veku okon~ana skoro hiljadugodi{nja epoha evropske istorije. neki od glavnih aktera bili bi eliminisani iz sistema dr`ava“ (Holsti. na monarhomahe. u potpunoj pokornosti svoje „gra|ane“ – koji mo`da sami po sebi i nisu bili ubila~ki i krvo`edni naslednici Kaina. To je bila praksa ’podele’. ali su naposletku i sami bili zahva}eni „prosvetiteljstvom i napretkom“. ali su ga uvek prizivali kada bi se oslobodili policijskih stega. godine. prema [mitu. slobodi i bratstvu. svaki uz pomo} svoje „policije“ (a ne vojske!).. koji je po{tovao i iusta causa belli i iustus hostis. i suverenu apsolutnu monarhiju i razlikovanje neprijatelja i zlo~inca (Schmitt. nego slabe finansije. a samim tim i razliku izme|u neprijatelja i zlo~inca (Schmitt. itd. svi ti monarsi (uklju~uju}i i papu) su „frekventno razvijali planove i projekte da doslovno raskomadavaju jedni druge. Ovakvi i njima sli~ni [mitovi opisi sigurnosti. dinasti~kog pravila primogeniture i ~itave mre`e rodbinsko-tazbinskih veza pretvaraju u pitome naslednike Avelja.. da bi potom. ni iusta causa belli ni iustus hostis. relativna nerazvijenost uni{tavala~kih tehnika. oformili svoje narodne vojske i po`eleli da stvore svet zasnovan na jednakosti. 1991: 94) upravo onako kako je eliminisana Poljska 1795. kada je to dovelo do katastrofe i Nema~ke i celog sveta. 1991: 104 i dalje). jasno se nazirala biblijska pozadina zajednice vladara. odbio da na sebe preuzme odgovornost za izgovorenu i napisanu re~ i krivicu odmah prebacio na sve druge.] i sistem saveza nisu tako dobro funkcionisali da o~uvaju nezavisnost mnogih dr`ava. {to ih je na dugi rok onemogu}ilo da u potpunosti spasu i evropsko pravo. [. predstavljali su veliko iskrivljavanje istorijske realnosti. koja je opredelila da se ratovi vode na na~in pobunjenog naroda protiv tiranina/agresora i da se mirovni ugovori zaklju~uju u formi odmazde (Bibó. obnove onog mitskog 17 U srednjovekovnom poretku katoli~ke crkve. . pa na kraju krajeva i ona zahva}enost „prosvetiteljstvom i napretkom“ o kojoj se [mit izra`avao samo sa najdubljim prezirom. zasluga je upravo javljanja „nacionalne ideje“.

koju mu je ispri~ao Ivo Andri}. u krajnjoj liniji. odnosno gibelinskog cara] vezana za ’Izvor’. Da bi obuzdao i vodio „vojnika“ onaj koji dr`i „sablju“. [mit izostavio najbitniji momenat: da je „Marko Kraljevi}. u ekstremnim desni~arskim krugovima tog vremena ina~e veoma popularnoj mitologiji „germanskog hiljadugodi{njeg carstva“.STUDIJE usuda da je jedino brat bratu pravi neprijatelj. 19 Iako nikada nije podlegao. marta 1933). on uni{tava sve pred sobom i nije sposoban za bilo kakvu drugu odgovornost osim pred sabljonoscem. 1969: 292). i Julije Evola kada je opisivao numinozna svojstva vladara u „gibelinskoj tradiciji carstva“: „Lav. 2004). ne mo`e biti tek drugi takav „vojnik“. kao i na mirotvornu ideologiju („golubica“ s „maslinovom gran~icom“). koriste}i se bode`om „iz potaje“ (Karad`i}.18 U tome se krije i njegova najve}a opasnost: kao sila slepe destrukcije. [mit ga je mo`da izostavio zato {to mu se ~inilo da je neverovatno da neko ko se mo`e proglastiti vanserijskim „vojnikom“ za svoja juna~ka dela upotrebljava bode`. ostareli Vilhelm I. koja [s u romanima o gralu] ponekad povezuje s misterijom obnove snage samog grala“ (Evola. Drugo. vladavina „vojnika“ nije isto {to i vladavina napoleonovske „sablje“ (~ijoj je falusnoj simbolici Zombart ina~e posvetio mnogo prostora u svojoj knjizi). nego mora biti ne{to mnogo vi{e od njega. lukavost i moralna izopa~enost (sve osobine koje krase „gra|anina“) da bi spao na rukovanje „bode`om“. Po{to je te{ko poverovati da je taj bitan momenat zaboravio. Goodrick–Clarke. [mit joj je uvek bio duhovno blizak – prvo isticanjem posebnosti vladara-sabljonosca. 1950a: 33) Musu Kesed`iju uboo mu~ki. neprijatelj na smrt. dao blagoslov „vojniku“ Adolfu Hitleru da zada smrtni udarac Vajmarskoj republici.19 Carska numinoznost imala je svoju snagu jo{ i na sam Dan Potsdama (21. Kriza je prevazi|ena tek kroz golubicu [s maslinovom gran~icom]. „Vojnik“ se nalazi u sferi izme|u „sablje“ i „bode`a“: on je isuvi{e „elementaran“ i brutalan da bi se vinuo do numinozne „sablje“. ma~ i golubica pripadaju simbolima grala. neprijatelj do smrti. one udaljene ali ipak nekako ponovo prisutne „du{e sveta“. lomi oslobo|ena mo} [lava. Ma~. upu}en na neku misti~nu snagu („Izvor“). odnosno ~istu ratni~ku silu. bez koje ne bi mogao da uspostavi mir unutar granica svog carstva. 2007: 165). U tom kontekstu. zao{travanje polarizacije izme|u Zanimljivo je da je u svojim se}anjima na srpsku juna~ku pesmu „Marko Kraljevi} i Musa Kesed`ija“. Ba{ kao i Evolin gibelinski car. bez koje ne bi bio u stanju da skr{i sirovu „ratni~ku silu“ vojnika. i [mitov sabljonosac je uvek bio. na koju je [mit referirao u svom prikazu diktatorskih ambicija Hegelove filozofije. vladara-spasioca i grala (upor. mora biti „du{a sveta“. primera radi. bio on herojski Napoleon. nego pre kao reprezentant nedostaju}eg cara. ali mu nedostaju podlost. kada je general Hindenburg. 18 273 . ne vi{e kao predsednik republike. bilo „politi~kim romantizmom“ inficirani Vilhelm II. Sli~nu logiku sledio je. junak srpske sage“ (Schmitt. a kasnije misti~nim zazivanjem katehona. kada je ve} le`ao na zemlji pobe|en.

tako se i u pobedonosnom liku „vojnika“ (sada ve} kao firera) mogao raspoznati dijalekti~ki hod kroz istoriju neprijatelja. ne nalaze}i vi{e prepreke u nekom nadre|enom „sabljonoscu“ – tom obuzdavala~kom pandanu heraklitovskog „oca svih stvari“ – koji je u stanju da spretno sublimira ponovo oslobo|enu bratoubi~ku te`nju i da je preusmeri ka bilo kome ko ne stoji sa njim u zajednici krvi i tla (u najboljem slu~aju. To je logi~no proisticalo iz fundamentalne neuklopivosti ratni~kih Männerbundova u bilo kakav dr`avni poredak. Problemati~na je. sa svim propratnim mizogini~nim implikacijama koje je on prona{ao u [mitovoj teorijskoj misli (a koje kulminiraju u anti-vaginalnim konotacijama decizionizma). a pogotovo Iako su pobornici nema~kih ratni~kih Männerbundova delili [mitovu fascinaciju suverenitetom i suverenom vla{}u. 1997: 355).20 Zombart gre{i kada smatra da je u [mitovoj psihi Hitler omogu}io „povratak potisnutog“ `enskog principa. konzumirao istoriju Drugog rajha i Vajmarske republike. oni su zapravo bili mnogo vi{e okrenuti njenoj zlo~ina~koj. Svaka participacija u nekom istinskom ratni~kom Männerbundu za njega je bila prava no}na mora. pa samim tim i njenom moralu (upor. koji je s eliminacijom unutardr`avnog „gra|anina“ uni{tio i blokadu povratka „brata“ kao arhetipskog ugro`avaoca. 20 . a ne i nu`no izraz njegovog pravog ube|enja. Hitler svakako nije imao ni{ta sa `enskim principom. Brunotte. [tavi{e. detaljnije Molnar. kao i iz njihove radikalne suprotstavljenosti svim reliktima hri{}anske religije.tre}i program LETO–JESEN 2009. pojavljuju}i se kao imago zle majke. Tako daleko [mit nikada nije ni pomislio da ide. kao {to }emo u nastavku videti. i Zombartova identifikacija „maj~inskog“ i „`enskog“ principa. ka vandr`avnom „gra|aninu“). [mit je jednostavno `udeo za jakim „saboljonoscem“. niti je na bilo koji na~in stajala pod homoerotskim uticajem ratni~kih Männerbundova. 2004: 101). na drugoj strani. 2006). na jedan hegelijansko-dijalekti~ki na~in. dok je na homoerotski habitus njihovih ~lanova njegova katoli~ki fundirana patrijarhalnost mogla da reaguje samo s najve}im stidom i strahom. Kao {to je Tre}i rajh u sebi. ne kao mizogini~nim falokratom. 274 „vojnika“ i „gra|anina“ moglo je da bude znak [mitovog oportunizma i prilago|avanja duhu vremena. Nesporna kapitulacija pred ocem i vezanost za majku odrazila se na [mitovu teorijsku misao u vidu doprinosa potiskivanju seksualnosti i njenom optu`ivanju za izvor svih pobunjeni~kih impulsa protiv dr`ave. nego kao o~inskom figurom koja mora na svaki na~in da obuzda pobedni~kog „vojnika“ i koga u tome ne smeju da ometaju nikakva seksualna isku{enja. [mit je imao sve razloge da u „vojniku“ vidi figuru koja nasle|uje i bliskost i krvolo~nu prirodu „brata“ i koju pod kontrolom mo`e da dr`i isklju~ivo neka o~inska figura „sabljonosca“. nedr`avnoj strani i nisu imali nikakve ambicije da hvale njene zasluge u odr`avanju bilo kakvog poretka (upor. koji osloba|a od krivice zbog mr`nje prema ocu (Sombart. ali nije proizvela mizoginiju.

maj~inski princip u [mitovoj politi~koj teoriji igrao je bitnu ulogu. On je bio onaj ~isti. pa samim tim i `enskog principa. 22 [mit je posle Drugog svetskog rata nastavio sa poistove}ivanjem katoli~ke crkve s majkom. 23 Nema protivre~nosti koju katoli~ka crkva u svojoj doktrini nije obuhvatila: sve dr`avne oblike (monarhiju. pravi „neprijatelj“ od koga je mogu}e spasiti se samo ako se njegova pa`nja okrene ka nekom drugom „gra|aninu“ u nekoj drugoj zemlji. ve} je ostao samo beskrupulozni. a nikako stari „vojnik“. kao one najpronosiranije „vojnike“ Tre}eg rajha – i o tinjaju}oj nadi da bi mo`da jednom. Na svako ili-ili. ka onome ko nije pripadnik zajednice krvi i tla. ~injenica da se Hitler uzdigao do polo`aja firera. a majka katoli~ka crkva i da su krajem srednjeg veka evropski vladari po~eli da zaboravljaju na majku i da se dr`e samo oca (Schmitt. i vezala ga isklju~ivo za stanje egzistencijalne ugro`enosti. u nekoj nedefinisanoj budu}nosti. kao complexio oppositorum. ka „strancu“.21 Taj egzistencijalni u`as diktirao je su{tinsku aseksualnost [mitove politi~ke teorije: ona je politi~ki supstrat rasteretila svih seksualnih sadr`aja. {to se vi{e bli`io Drugi svetski rat. [tavi{e. preko „gra|anina“ i „vojnika“ – nazad ka „bratu“. govorila je o zapo~injanju procesa njegovog distanciranja od ostalih vojnika – {to je bilo naro~ito vidljivo 30. 1984: 13). za koju je bio sposoban samo novi „sabljonosac“. 1984: 15). aseksualni „vojnik“ koji je spreman na svakovrsno nasilje i koga ostareli i senilni Hindenburg vi{e nije bio u stanju da obuzdava. juna 1934. godine. jer je „sabljonosca“ postavljao u {iri ideolo{ki poredak. Ta nada je dr`ala [mita i pokretala ga je na to da. U jednom drugom kontekstu. kao zbir protivre~nosti koje se prihvataju. koje se dijalekti~ki razvija od „brata“. Kao {to su se u [mitovim „mu{kim fantazijama“ figure oca i cara stapale u jednu nerazmrsivu celinu podvrgnutu o~inskom principu. tako je i maj~inski princip pokretao projekcije majke na nadpersonalne instance. sve vi{e apeluje na svojevrsnu racionalizaciju neprijateljstva i ratovanja. aristokratiju i demokratiju). i samo katoli~anstvo je portretisano kao maj~inski predusretljivo i `enski neodlu~no. U XVIII veku je 21 275 . ona uvek odgovara sa i-i (Schmitt. 1984: 18)22. Zbog toga i ne ~udi {to svako mo`e da „iz duhovnog promiskuiteta“ napravi neku sintezu s katoli~kom complexio oppositorum i da veruje kako je konstruisao samu sr` katoli~anstva (Schmitt. Istina. amalgamiraju i na kraju ne nalaze razre{enje23. on je tvrdio da je otac Evropljana bilo rimsko pravo. od kojih je prva svakako bila katoli~ka varijanta hri{}anstva. kada je pobio Rema i njegove drugove. a katoli~ki narodi su prete`no selja~ki i imaju svoj na~in da vole „maj~insku zemlju“ (Schmitt. „sposobnost za mu{ki otpor i `ensku popustljivost“ itd. Ostaci ovih projektivnih mehanizama prisutni su u [mitovoj knjizi Rimski katolicizam i politi~ka forma iz 1923: u katolicizmu je „crkva majka vernika i nevesta Hrista“ (Schmitt. unutar kojeg on tek mo`e da se prepozna kao „du{a sveta“.STUDIJE nije mogao biti imago zle majke. mogao da do`ivi transformaciju u „sabljonosca“. 1950a: 72). Obrnuto. 1984: 12).

1998: 413) i odbilo od liberalne atmosfere na Univerzitetu u Berlinu. 1998: 416). 1984: 23). na koju je [mit ovde mislio. na kraju su imaginarni pruski otac i nema~ka majka pobedili i potisnuli [mitove istinske katoli~ke roditelje. dr`ava je morala na sebe da preuzme funkciju prizivanja nevidljivog vi{eg entiteta – sada u formi Hegelovog „objektivnog duha“ – u javni diskurs i svest svih gra|ana. Fridrih Hajler i Rudolf Zom (Dahlheimer. Nevolja sa katoli~kim „maj~instvom“ bila je u tome {to ga je militarizmu (i njegovim simbiozama sa protestantizmom. . na koji se 1907. nacionalizmom. Glavna funkcija crkve. kako je to ve} Sorel primetio. 1930: 23). najkasnije od Tome Akvinskog.tre}i program LETO–JESEN 2009. pa i remetila~ke religije. koja je u XX veku skoro uni{tila dr`avu. Ostareli [mit je tvrdio kako je u mladosti imao jak ose}aj pripadanja katoli~anstvu. 276 drugim re~ima. U ~lanku „Dr`avna etika i pluralisti~ka dr`ava“ iz 1930. uprkos svoj konfesionalnoj neutralnosti. uzdigla crkvu (kao autonomnu societas perfecta) u rang dr`ave i prakti~no trasirala put kasnijim teoreti~arima pogubnog pluralizma (Schmitt. preferiraju}i „nema~ku majku“. upisao (Dahlheimer. a kada je taj uspeh izostao. 1984: 23). Zato je bilo sasvim razumljivo {to se pruska dr`ava okrenula onome {to je Hegel nazivao „objektivnim duhom“ i {to nije postala „~ista dr`ava. propagirala princip „maxima unitas destruit civitatem“. prema: Dahlheimer. pa ~ak i rasizmom) skloni dr`avni vrh Drugog rajha jednostavno prezirao. upravo onako kako su je pre [mita opisivali njeni najve}i kriti~ari iz redova nema~kih protestantskih teologa: Adolf fon Harnak. posledice stvorenog jaza opstale su do kraja Drugog rajha. ticala se njene reprezentacije: crkva je izvorno imala uspeha u tome da „jedan nevidljivi bitak na~ini vidljivim i opredeme}enim kroz javno prisutni bitak“ (Schmitt. nego je po~ela s podriva~kom pluralisti~kom doktrinom. Me|utim. katoli~anstvo do`ivelo „preporod“ kada je shvatilo da je takav ingredijent u complexio oppositorum ipak prevelik i kada je ponovo postalo potpuno iracionalno (Schmitt. 1940f: 137). {to ga je „distanciralo od vladaju}eg sloja“ (cit. Iako je Kulturkampf (1872–1887) zavr{io pobedom katolicizma. godine [mit je optu`io katoli~ku doktrinu da je. Kada je osuje}ena u svom matrijarhatu. nego je. koji le`i u institucionalnom ustrojstvu crkve i prevashodno je pravnog karaktera (Schmitt. 1957: 209). crkva nije umela da prizna patrijarhalni primat dr`ave. odnosno verno sopstvenom racionalizmu. dok je katoli~anstvo polagano ali sigurno dobijalo status neupotrebljive. ~ak bilo poku{aja da se katoli~anstvo pome{a sa prosvetiteljstvom – usled ~ega je do{lo do sve brojnijih poku{aja da se katoli~ka vera izlo`i i objasni racionalno – ali je u XIX veku. u svojoj istorijskoj stvarnosti preuzela funkcije jedne crkve“ (Schmitt. 1998: 90).

nego. Taj duhovni hibrid ve} je. kojeg (upravo kao jedan „nevidljivi bitak“ u transcendenciji) on treba da reprezentuje. 1986: 173). Kao i [mitu.“ I Hegel i [mit su prihvatili politi~ki aksiom prema kojem „apstraktno i utoliko bestemeljno samoodre|enje volje. u kome le`i ono poslednje odluke. 25 [mitovo vi|enje odluke suverena kao „apsolutnog po~etka“. 1991: 254.. i Kalyvas. ima svoje nerazmrsive korene kako u starozavetnoj slici Bo`je kreacije (odnosno ~uda uop{te – upor. nadahnuo i Hegelovu politi~ku filozofiju. 2004: 80). Meier. iz kojeg proisti~e svaki poredak (Schmitt. Iako je sa `aljenjem konstatovao da je Hegel danas otpisan kao zagovornik zasterele Obrigkeitsstaat (Schmitt. po svom ustrojstvu. kao £rc». pre [mita. mogla da se obrati samo kvazireligioznom duhu militarizma. da razdvoji dve ravnopravne oblasti politi~kog mi{ljenja – politi~ku teoriju i politi~ku teologiju – ome|avaju}i zabran za svoj politi~ki katolicizam (upor. 1934b: 23–24). i Hegelu je bio „stvarno potreban iz stare teologije samo jedan element. koju je toliko kritikovao i u duhu fa{isti~ke estetizacije politike – ponajvi{e nadovezao na Kantovu estetiku. usmerenom ka sakralizovanom „sabljonoscu“ i celom nema~kom narodu. da i teolo{ki legitimi{e nastanak pruske dr`ave-crkve (zajedno sa njenim monarhijskim suverenom-„sabljonoscem“ i njegovim decizionisti~kim legitimitetom)25 iz duha militarizma (po{to je tradicija politi~ke teologije katoli~ke crkve do`ivela istorijski bankrot na po~etku novog veka). ta~nije. monarhu i tako da se po~etno apstraktna volja ’zgusne’ i time istorijski zadobije konkretan sadr`aj“ (Blumenberg. 2006: 13 i dalje). kao apsolutno odlu~uju}i momenat celine [treba da] bude u jednom pojedincu. npr. [mit je svakakvo znao da ceni Hegelov prototalitarizam i da u njemu pronalazi inspiraciju za konstrukciju „objektivnog duha“ koji povezuje nekonstitucionalizovanu Prusiju s Drugim rajhom.. postoji i zanimljiva teza da se [mitov decizionizam – upravo posredstvom politi~ke romantike. I zato.STUDIJE Iako je [mitovo pozivanje na Hegelov „objektivni duh“ ostalo bez svake dalje razrade24. Ulmen. S druge strane. jake i u sebe zatvorene dr`ave imao ve} Hegel. 24 277 . tako i u pruskoj apsolutisti~koj tradiciji. Vajmarskom republikom. [mit je napisao da je viziju jedne ~vrste. 2004: 324). upravo suprotno. 1934a: 49) on time nije hteo.] ekularizovani teolo{ki pojmovi“ (Schmitt. na kojem je govorio o Rusiji i Italiji kao najja~im totalnim dr`avama moderne epohe. Bez toga bi ostalo potpuno nerazumljivo [mitovo kasnije progla{enje Hegela (ili. vojni~kom duhu patrijarhata. nema sumnje da je o~inska pruska (a kasnije i nema~ka) dr`ava. pa i Tre}im rajhom. kako to danas nastoje da poka`u njegovi apologeti. celokupne poliNa jednom drugom mestu. 1940e: 112). uvojni~uje i kroz bitke sjedinjuje sa „du{om sveta“. postuliraju}i dr`avni vrh kao politi~ki ekvivalent kantovskog genija koji sam sebi postavlja pravila (Bürger. kojim se suprotstavlja svakom obliku deizma i panteizma: element apsolutno suverene li~nosti – Boga. kada je [mit u Politi~koj teologiji napisao da su „[s]vi pregnantni pojmovi moder[ne dr`ave [.

da bi 1932. Naravno. u~lani se u Centar i prikloni se nekakvoj katoli~koj politici. godine (sa Hitlerovim postavljanjem za kancelara) unaka`eno. januara 1933. Maj~insko krilo. u kojoj je dr`ava bila predmet obo`avanja (Lankester. Preme{tanjem iz Bona u Berlin. 2005: 20–21). [mit otvoreno po~eo da sledi politi~ku liniju koja je bila suprotstavljena centruma{koj. a pre svega za udaljavanjem od diskursa centriranog ka dr`avi). Takvo stanje se ne}e bitno promeniti sve do kraja Tre}eg rajha (ili do 1942. . upravo kao novoj. bio je onaj ideolo{ki okvir. ka jevrejskom „bratu“ koji je u biblijskoj slici Avelja na{ao svoje arhetipsko ovekove~enje. pa i obavljanje nekih pravnih poslova za politi~are Centra – [mitu nikada nije palo na pamet da sledi svog oca. godine [mit je smatrao za ta~an datum smrti Hegela – ili. pogotovo. Iako tokom dvadesetih godina nije mogao lako da se i{~upa iz katoli~kog miljea – bio je egzistencijalno upu}en na name{tenje na Univerzitetu u Bonu. zato {to izlazi iz okvira rasprave. pruske tradicije koja je „sabljonoscu“ davala sakralnu mo} da obuzdava „vojnika“. [mit je u me|uvremenu bio zaboravio razloge zbog kojih je i sam isprva bio vernik ove „tre}e religije“. sastavljeno od krvi i tla. {to je impliciralo participaciju u katoli~kim krugovima. 278 ti~ke i politi~ko-teolo{ke tradicije pruskog militarizma) mrtvim 26 i okretanje ka Tre}em rajhu.tre}i program LETO–JESEN 2009. [mit je Hegela video kao utemeljiva~a specifi~no nema~ke „tre}e religije“ (razli~ite i u odnosu na katoli~anstvo i u odnosu na protestantizam). u poslednjem intervjuu koji je dao. januara 1933. ta~nije. Iako se u ovom radu ne}e govoriti o [mitovom mnogo kompleksnijem i vi{ezna~nijem odnosu prema hri{}anstvu u poslednjem periodu njegovog `ivota i stvarala{tva. dok bi povratak pod skute katolicizma (posle 1945) mogao da se objasni jo{ samo „epimetejevskom“ reakcionarno{}u i „kasparhauzerovskom“ dezorijentisano{}u u modernom svetu. unutar kojeg je pruski militarizam mogao napokon da na|e svoje najprivla~nije lice – lice o~inskog cara-„sabljonosca“ kao „du{e sveta“. I na samom kraju svog `ivota. jo{ boljoj dr`avi-crkvi. maj~inski princip je ostao jedini koji je pripadnike krvi i tla mogao da za{titi od gneva „vojnika“ i da njegovo nasilje preusmeri ka „gra|anima“ u svim ostalim dr`avama – i. A kada je ono 30. on zaslu`uje da 26 Hitlerovo naimenovanje za kancelara 30. ako se prihvati Zombartova teza o zna~aju maj~ine smrti za javljanje [mitove potrebe za radikalnijim ideolo{kim promenama. {ta je ta~no bio njen kanon i zbog ~ega se Hitlerova vladavina vi{e nije uklapala u taj kanon (udaraju}i temelje „~etvrtoj religiji“?). da bi 30. Zbog toga je maj~inski princip u [mitovoj misli sve to vreme bio vi{e utemeljen u nema~koj naciji nego u katoli~koj crkvi. juna 1934 (sa ubistvom Kurta fon [lajhera) i definitivno oti{lo u grob. veze sa katoli~kim krugovima po~ele su da slabe. godine.

koji je na njega ostavio dubok utisak i koji je prvi po~eo da spominje hri{}anskog Epimeteja. 1991a: 83). a pozivao se i na svog starog prijatelja [mita. novembra 1950. Osnovne crte hri{}anskog Epimeteja. Vajs je 1933. 1950a: 12)27. Nasuprot „Edipovom kompleksu“. Shodno zapisu od 10. 1988: 190). godine on je upoznao {vapskog katoli~kog pesnika Konrada Vajsa. prema [mitu. ~ak objavio i knjigu pod naslovom Hri{}anski Epimetej. 28 Sa figurom hri{}anskog Epimeteja [mit je bio odavno upoznat. 29 „Tajna klju~na re~ moje celokupne duhovne i publicisti~ke egzistencije: borba za autenti~no katoli~ko zao{travanje (protiv neutralizatora. Tvrde}i da „~ovek na{eg vremena Tokvilu nije po{lo za rukom da postane „hri{}anski Epimetej“ navodno samo zato {to je napustio hri{}ansku veru svojih otaca i prihvatio nau~ni agnosticizam svog vremena. izgubio veru u katehon i dao se u potragu za pametnim kompromisima (Schmitt. odnosio na potpunu egzistencijalnu dezorijentisanost i ose}anje „napu{tenosti“ metafizi~kih razmera. kako ga je Vajs video. Mi~erli~ je marta 1947. kako svedo~e njegova razmi{ljanja zapisana u Ex Captivate Salus i Glossariumu. 27 279 . U toj ta~ki se figura „hri{}anskog Epimeteja“ pretvara u novu figuru. bile su sasvim konzervativne: „Epimetej ne gleda napred i naviru}u nadu meri samo prema onome {to se dogodilo“ (cit. estetskih dembelana. koji su inspirisali boravak u zatvoru u Nirnbergu i razmi{ljanja o tvrdnjama psihoanaliti~ara Aleksandera Mi~erli~a30. Od zavr{etka Drugog svetskog rata [mit je. Centralna kategorija vezana za figuru hri{}anskog Epimeteja je nada28. „kompleks Kaspara Hauzera“ se. godine za rukovodioca Komisije za posmatranje procesa koji su se u Nirnbergu vodili protiv nacisti~kih lekara anga`ovanih u koncentracionim logorima. Na taj na~in on je. Na osnovu svega {to je imao prilike da vidi i ~uje. za koje se ispostavilo da je bilo Pandorina kutija: na kraju se u zlo izrodilo sve ono ~ime je svet nastojao da pobolj{a. objavio dokumentaciju pod naslovom Diktat prezira ~oveka: Nirnber{ki proces protiv lekara i njegovi izvori. koji spaljuju le{eve i pacifista)“ (Schmitt. u kojoj je poku{ao da kroz ovu mitsku figuru predstavi dana{njeg hri{}anina. prema: Nyssen. nedostojan ali ipak autenti~an slu~aj hri{}anskog Epimeteja“ (Schmitt. godine. [mit je kod sebe otkrio postojanje „kompleksa“ Kaspara Hauzera. protiv onih koji vr{e poba~aje. po~eo da razvija identifikaciju sa „hri{}anskim Epimetejem“: za sebe je tvrdio da je „lo{. Ostareli [mit je verovao da je celu svoju politi~ku i spisateljsku karijeru posvetio „katoli~kom zao{travanju“29. na kojem insistiraju ortodoksni psihoanaliti~ari i kroz koji se navodno izra`ava nemogu}nost da dete iza|e na kraj sa ~injenicom da su ga napustili roditelji. prema [mitu. 30 Mi~erli~a je Lekarska komora tri okupacione zone Nema~ke postavila 1946. koju ovaj zadr`ava uprkos nesre}nom sticaju okolnosti koji ga upli}e u izlaganje sveta na milost i nemilost zlih duhova iz Pandorine kutije. u novog „Kaspara Hauzera“. Jo{ 1920. 1950a: 31).STUDIJE bude makar lapidarno pomenut.

[mit je sebe stavio u zanimljivo dru{tvo istorijskih li~nosti koje su. [mit je po~eo da ose}a „kompleks“ Kaspara Hauzera i da se nada da je spas jo{ mogu}. . kao {to smo imali prilike da vidimo. Tehnika. To je ujedno bila i kona~na samostilizacija Karla [mita: kao i Isus Hrist.32 Ma koliko bila indikativna za duhovno stanje u kojem se [mit nalazio posle Drugog svetskog rata. „Mesto nikada nije bilo nepopunjeno jer nas u suprotnom ne bi bilo. tako|e patili od istog kompleksa: Isusa Hrista i Artura [openhauera. 2). na kraju. Smisao povezivanja svoje sudbine sa sudbinom Isusa Hrista otkrivaju zapisnici sa saslu{avanja kojima je [mit bio podvrgnut u Nirnbergu. a njegovo u~enje zloupotrebljeno kako bi se izvr{ilo „ubistvo miliona ljudi“. predstavlja ishodi{te ~ovekovog bega od slobode (Schmitt. po{to se u vremenu u kojem vlada duh mehanicizma vi{e ne mo`e razlikovati Hrist od Antihrista (Schmitt. [mit je svu svoju nadu u razumevanje istorije – a pogotovo istorije Nema~ke u prvoj polovini XX veka – ulo`io u mitsku predstavu katehona: „verujem u katehon. njegov cilj je da spozna Zemlju kako bi je podjarmio“ (Schmitt. 2005: 13).tre}i program LETO–JESEN 2009. 1991c: 66). A spas je le`ao u nekom neidentifikovanom katehonu. a samim tim i za pogubnu totalizaciju rata i neprijateljstva. 1991a: 312). kao ovaplo}enje mehanicisti~kog duha. koji }e na kraju uspeti da skr{i zla „mehanicisti~kog duha“31 i spasi svet od dolaska Antihrista. prema njegovoj proceni. i [mit je nameravao da svetu donese samo dobro i bacio se na „katoli~ko zao{travanje“. Na primedbu ispitiva~a da je njegovo traganje za spoznajom zavr{ilo „ubistvom miliona ljudi“ [mit je spremno odgovorio: „Hri{}anstvo je tako|e zavr{ilo ubistvom miliona ljudi“ ([mit. 1919–1933. ko ~uva svet od najezde Antihrista. da bi na kraju bio pribijen na krst. u celom tom periodu za [mita je katoli~anstvo bilo su{tinski nebitno i on ga se doticao samo onoliko 31 Su{tina mehanicisti~kog duha sastoji se u tome {to se „um osloba|a svih okova i nesmetano prati vlastiti racionalizam. 1991a: 134). Poslanica Solunjanima. {to se odr`ava i na sposobnost razlikovanja prijatelja od neprijatelja. 1991c: 68). i 1933–1945). 1991a: 63). Za [mita je klju~no pitanje glasilo ko je danas katehon. Taj cilj on posti`e sveop{tom relativizacijom. 32 Polaze}i od re~i apostola Pavla (2. Ne znaju}i kako je do toga svega do{lo. on je za mene jedina mogu}nost da kao hri{}anin razumem istoriju i da joj na|em smisao“ (Schmitt. 1991c: 70). 280 u velikoj meri pati od `ivotne sudbine koja se preklapa sa onom Kaspara Hauzera“ (Schmitt. 1991a: 63). kao autenti~no delo Antihrista) glavni krivac za rastu}u moralnu diskvalifikaciju neprijatelja u modernoj epohi (Schmitt. potkopavanjem savesti i. a to je i bio“ (Schmitt. Svaki veliki car hri{}anskog srednjeg veka smatrao se u punoj veri i svesti katehonom. Jer. uni{tenjem hri{}anstva (Schmitt. cela ova naracija nema mnogo veze s ideolo{kim transformacijama kroz koje je on prolazio u sve tri ranije faze svog `ivota i stvarala{tva (1912–1919. Poslednja re~ [mitove teorije politi~kog bila je da je zapravo tehnika (a preko nje „mehanicisti~ki duh“. 1991a: 7).

34 Za [mita je naro~iti zna~aj moralo imati mesto iz spisa Nebo i pakao. 2005b: 3). juna 1914. po{to je sa [mitom upra`njavala katoli~ke obrede. 1994: 166). igra~ica“ (koja se kasnije po~ela izdavati za „srpsku aristokratkinju“ – sic!) Paulina („Kari“) fon Doroti}33.] Uni{ten sam. Prire|iva~ [mitovih dnevnika. ~ija je – „svetska“ – du{a bilo duhovno nasle|e pruskog militarizma i ~iji }e zov po~eti da oslu{kuje i sledi anga`manom u nema~koj vojsci tokom Prvog svetskog rata. Kao kada bih oti{ao velikom Dalaj Lami na Tibet ili nekom meksi~kom bogu“ (Schmitt. neprecizna. u katoli~ku crkvu. postao sam ni{ta [. Iako je [mit ose}ao krivicu zbog takvog na~ina `ivota i poku{avao da svoju sve slabiju veru podupre Svedenborgovim miIako ni danas nije rasvetljen pravi identitet Pauline fon Doroti}. 2005c: 157).. {to pokazuje da [mitovo odvra}anje od katolicizma zapravo s ratom nema nikakve veze.STUDIJE koliko je to zahtevao imperativ socijalne promocije i participacije u politi~ki uticajnim krugovima. `ive u zlu i lo{em koje 33 281 Gubljenje katoli~ke vere i advokatska samoidentifikacija . Mesto katolicizma.. bes. Pravoslavna u svakom slu~aju nije bila. samo jadno ni{ta. pogotovo ne srpska. [. Bernd Riters je na jednom mestu svoje knjige Degenerisano pravo izneo tvrdnju da je re~ o „}erci zanatlije iz Nirnberga“ (Rüthers. [mitov gubitak vere napaja se. njegovim `ivotom u – iz perspektive katoli~ke doktrine posmatrano – neprekidnim gresima hedonizma (me|u kojima su dominirali seks. do 1914. pa i neta~na.]. ne ose}am o~ajanje. alkohol i ~okolada). Konstatacija je. na kojem je Svedenborg pisao: „Svi koji se nalaze u paklu. u ~ije je sredi{te brzo dospela „{panska . veliko je pitanje i da li je uop{te bila Srpkinja. Kuda da pobegnem. o ~emu dnevnici pru`aju neiscrpni materijal. Mogu da verujem u sve i u ni{ta. stvarao je neotklonjive napukline u [mitovom katoli~anstvu. godine napisao: „Nemam vere. sasvim je lapidarno u predgovoru konstatovao da je [mit svoju veru izgubio tokom Prvog svetskog rata (Hümert. kojem je bio sklon u mladosti. a samim tim i u njegovom identitetu. S obzirom na to da je raspolagala falsifikovanim ispravama ({to je [mit saznao tek prilikom razvoda). pre svega. Povodom saznanja da mu je jedan prijatelj do`iveo nesre}u i da ne}e pre`iveti [mit je 13. budu}i da dnevnici svedo~e o stabilnoj razgradnji [mitovog katolicizma u celom periodu od 1912.kafanska. me|utim. Boemski `ivot u Kelnu i Diseldorfu. Ali ne mogu. Ernst Himert.. van svake sumnje je da ona nije bila nikakva plemkinja.. zauzeo je nacionalizam. godine [mit je s trojicom prijatelja po~eo da pi{e dadaisti~ki roman o apsurdnom liku [nekeu). srd`bu. godine Proces dosti`e kulminaciju neposredno pre po~etka rata. i ~ija su raznovrsna intelektualna i umetni~ka isku{enja postala neodoljiva (ve} 1912.

Me|utim.. [mitu je bilo jasno da on nije tako moralno sna`na osoba kao {to je bio Kant. u su{tini jereti~kog uverenja. 2005c: 270). paklenoj predeterminaciji. Po{to je 8. Nisam uop{te ugovorna strana u o~ima ovog sveta. on je na kraju od takve interpretacije morao da digne ruke. zato {to sve bolje znam i nemam snage za paktiranje.. 2005d: 34). ~asti i koristi ustru~avali da ~ine zlo kojem su te`ili. Bespomo}no smo izgubljeni u jednoj brutalnoj ma{ineriji ako se ozbiljno ne odlu~imo za samopo{tovanje. Ne preostaje ni{ta drugo nego biti dobar ~ovek. . Njegova jedina {ansa da ga istorijska „ma{inerija“ ne pregazi le`ala je u preslabom. Tako je 10. a ne u prejakom subjektivitetu. godine. Ako ~ovek ho}e da izmakne ovoj opakoj „ma{ineriji“. on mora da se skloni u svoju najdublju privatnost: „Ne postoji slu~aj i ne umi~e se krivici. 2005c: 26). pisao da ga je obuzeo „jeziv strah“ (Schmitt. O tome je [mit vi{e puta razmi{ljao tokom rata. ali nije mogao i{ta da zna o Kantu“ (Schmitt. to tuma~enje je po~ivalo na klimavim nogama i [mit je to dobro znao. Svet me ne}e i odbacuje me. 2005: 353). stilizuju}i sebe kao gre{nika koji zbog svojih grehova ve} za `ivota `ivi u paklu (Schmitt. decembra 1914. koje su zapovesti crkve. preda mnom se razdvaja Crveno more zla. u srcu su zli. u{ao u predeterminisanu „ma{ineriju“ i postao njena `rtva ({to je navodno lako prozreo Nostradamus dva i po veka pre toga)35. a celokupna istorija nije ni{ta drugo do vrzino kolo u kojem je svako ko mu pristupi prinu|en da mehani~ki reprodukuje zlo. a ne i duhom“ (Swedenborg. 282 sti~nim u~enjem34. [. prema kojem ceo svet po~iva na krajnje rigidnoj. najve}i broj zlih ljudi na Zemlji poznaje duhovne istine. 2005c: 159). 36 I ranije je [mit posezao za ovim strategijama samoumirivanja i samozavaravanja..] Ipak. a istinitom i dobrom te`e samo telom. Ipak. godine saznao za smrt prijatelja Frica Ajzlera.tre}i program LETO–JESEN 2009. Uvek je u pitanju borba sopstva sa spoljnim svetom oko pitanja da li }e ~ovek odrediti svoju sudbinu ili }e joj se predati. ponet `eljom da ovlada istorijskim silama. jer ih je u detinjstvu nau~ilo. zato ostajem po{te|en od njega“ (Schmitt. [. oktrobra 1914. svog ugleda.36 Uprkos intelektualnoj suodatle dolazi. i niko ko se tamo ne nalazi ne obitava istovremeno i u zlu i u istinama. veruju}i da {ikaniranje koje trpi od pretpostavljenih ima svoju dobru stranu u tome {to ga uop{te niko ne shvata ozbiljno (iako on sve „bolje zna“): „Kroz sve ovo prolazim kao dete. 35 [mit je istinski verovao u mo} astrolo{kog predvi|anja. do{av{i do jednog. Kant i Napoleon predstavljaju dve krajnosti borbe ~ovekovog „sopstva“ sa sudbinom: prvi je snagom svog karaktera ostao veran svom „sopstvu“ i nije se upleo u istorijski proces. pod utiskom nekih astrolo{kih prognoza koje su govorile da }e rat trajati 32 godine. dok je drugi. oni me|u njima koji su stalno u sebi druga~ije mislili i samo se zbog gra|anskih zakona..¹ zato je Kant ve}i od Napoleona i Nostradamus je mogao da predvidi Napoleonovu sudbinu.

2004: 11). 2005c: 223). skoro da postaje impozantno“ (Schmitt. marta 1915. privatnim i bezna~ajnim interesima nikada ne mo`e da samostalno nastane bilo kakav poredak. Moderni ~ovek. gotovo se izrugivao [mit. 2005c: 161). zao“ (Schmitt. neprijateljsko prema autoritetu i tradiciji i nadasve individualisti~ko (Schmitt. koje blokira „maj~inski princip“ i koji ne mogu da pru`e otpor ni vlastitom zlu. 2004: 85). skepti~no. [mit je svoju pasivnost – upravo tu svoju osobinu da kroz `ivot ide „kao dete“ – do`ivljavao kao istinski izvor vlastitog zla. `ivotinjsku jezivost. 37 Na drugom mestu [mit je pisao da najvi{e strahuje od policije. rukovo|eni zabludom da mogu njome da ovladaju. Sve tvoje ’htenje ~ina’. bojim ih se“ (Schmitt. nije bilo ni traga od takvog shvatanja. treba uvek mirno sa~ekati. Dr`ava je stoga ono {to je [mit u on je utehu prona{ao u spisima Serena Kjerkegora i u nekoj vrsti misti~ne samozatajnosti: „Ipak ose}ao sam se vrlo sigurno i jako i verovao sam da sam sjedinjen sa svojom sudbinom. Sve }u podneti. ni{ta. 2005d: 36). istu sudbinu do`ivljavaju i oni koju su previ{e pasivni. pa samim tim i od dr`ave: „Veliki strah imam zapravo samo od ljudi. zadr`avaju}i se u negativnom sudu samo na ljudima. pa samim tim ni ne{to epohalno (Schmitt. 2005d: 57). Usled kukavi~luka. [mit je u vreme kada je pisao knjigu Vrednost dr`ave i zna~aj pojedinca imao najpogubnije mi{ljenje o dr`avi: „Dr`ava. U samoj knjizi. svojim savremenicima i vremenu u kojem `ivi. misli da je njegovo doba slobodno. ali je prava istina da je moderan ~ovek prazan i zato nesposoban da u vremenu ostavi svoj pe~at. osrednjosti. [mit nije napisao ono {to je stvarno mislio o dr`avi. ta urlaju}a pozicija prose~nosti. lo{ sam i zao jer sam poslu{an i kukavica. A iz takve perspektive zla i kukavi~ka – sledio je najlucidniji [mitov autorefleksivni zaklju~ak – ni svet se ne mo`e druga~ije ukazivati nego kao su{tinski lo{: „U svetu vidim samo zlo i pakost. sve to ne donosi ni{ta“ (Schmitt. nekako }e{ biti zbrinut. nemoralna. nego upravo ono suprotno. posebno od policije i hap{enja. A u ratu ona pokazuje svoju niskost. zapisao svoj najpregnantniji sud o sebi samom: „Me|u ljudima. Ako ljudi poput Napoleona do`ivljavaju propast zato {to su hiperaktivni i {to olako ulaze u istorijsku „ma{ineriju“. Tokom rata. 2005c: 38)37. Sude}i po dnevni~kim zabele{kama. [mit je u dnevniku 29. Dakle.STUDIJE periornosti. verovatno samo zato {to u meni samom ima mnogo zla i pakosti“ (Schmitt. godine. godine. 2005d: 45). ali se ljudima sklanjam s puta“ (Schmitt. U masi individua koje jure za svojim malim. bornirane negacije svega samostalnog. Lo{ prema `eni. koja je objavljena po~etkom 1914. izlo`en najve}em naletu tih sila. „^e`nja za majkom. Modernom ~oveku je zato neophodna dr`ava kako bi dobio neki smisao i bio (sre}no?) uklopljen u nekakav poredak. a kamoli istorijskim silama. ^ovek ho}e da bude dete. Dijalektika zla u ~oveku i zla u svetu vrhunila je u dr`avi. 283 . da se izvla~i od obaveza. lenjivac.

„kroz priznavanje nadpersonalnog dostojanstva dr`ave [. 2004: 51). 284 osvit Prvog svetskog rata javno obznanio kao glavno obele`je i jedinu pravu „veli~inu“ svog vremena. ali je odmah na njihovom pragu zastao.38 Inspiraciju za ovu glorifikaciju dr`ave [mit je pronalazio u vlastitoj profesiji – pravu. To je ujedno bilo i najneprozirnije mesto knjige Vrednost dr`ave i zna~aj pojedinca: dr`ava je svakako predstavljala jedinstvo pojedinaca u pravu. mogla da svoje „zapovesti“ u potpunosti poistoveti s pravom (kao svojevrsnim pandanom „Bo`jim zapovestima“). Uzdizanje dr`ave [mit je tako pravdao njenom posreduju}om ulogom izme|u normativnog sveta prava i konkretnog sveta `ivih ljudi. nego dobija novo dostojanstvo – zaogr}e se dr`avnim dostojanstvom. i to zato {to ni sam nije mogao da se opredeli za jednu od dve alternative: za podvrgavanje dr`ave i njenog prava katoli~kom ius divinum (koje mora da va`i ne samo u crkvi nego i u dr`avi) ili za luteransko odvajanje (svake) crkve od dr`ave. i to samo zbog toga {to je dr`ava ta koja zapoveda“ (Schmitt. 2004: 77) – [mit je od{krinuo vrata prirodnog prava. kao jedini pravni subjekt (u specifi~nom smislu subjekta koji je neposredno ovla{}en i obavezan pravom). . superiornost dr`ave temeljila se u superiornosti prava. da bi onda. Ne samo {to dr`ava nije nikakva konstrukcija. ali je njeno pravo o~igledno bilo upu}eno na ispunjavanje i nekih dodatnih „vrednuju}ih kriterijuma“. 2004: 86). tvrdio je [mit. Jer. Insistiraju}i na tome da se pravo razlikuje od policijskog reglemana po tome {to se zasniva na nedr`avnom pravu – na „prirodnom pravu bez naturalizma“ (Schmitt. nego je dr`ava ta koja od svakog konkretnog pojedinca pravi konstrukciju (Schmit. pojedini konkretni pojedinac nestao“ (Schmitt. Kao obi~na funkcija dr`ave.tre}i program LETO–JESEN 2009. 2004: 49). pojedinac ima vrednost samo dok ispunjava zadatke koje mu dr`ava dodeljuje. 39 Paralela crkve i dr`ave sastoji se najpre u tome {to [mit pravo shvata kao prethode}e dr`avi i ono {to joj je zadato: dr`ava ostvaruje pravo kao {to crkva ostvaruje svoj ideal (Schmitt. Za [mita je „pravo ono {to dr`ava zapoveda. 2004: 92). 2004: 82) i zbog ~ega pita38 Polaze}i od aksioma da „na{e vreme nije individualisti~ko“ (Schmitt. 2004: 52). stvaraju}i prvi u nizu svojih trihotomnih modela: pravo–dr`ava–pojedinac. 2004: 13). koje je zadr`alo numinoznost „Bo`jih zapovesti“ i koje je predstavljalo najbolju aproksimaciju kantovskog kategori~kog imperativa (rezistentnog na sva astrolo{ka predvi|anja!). [mit je stvorio teoriju u kojoj za pojedinca nije bilo mesta sve dok mu dr`ava ne bi dodelila neki zadatak. a osnov za{to dr`ava mo`e da zapoveda je u tome {to predstavlja „jedinstvo koje se dobija samo uz pomo} vrednuju}ih kriterijuma“ (Schmitt.¹. Time se individua ne uni{tava. zbog ~ega dr`avno pravo mora biti konsekventno sekularizovano i o~i{}eno od primesa crkvenog prava (Schmitt. [mit pri tom nije krio da je ovaj model konstruisao kao pandan modelu Bog–crkva–vernik39. li{ena svake autonomije... tako da je dr`ava.

„Moja gre{ka je bila dobrohotnost mojih prilago|avanja. „konkretnog poretka“ i sli~no (upor. [mit se bojao toga da }e njegova teorijska aktivnost biti nova posledica vlastite pasivnosti i izolovanosti od sveta: „Ili }u postati teoreti~ar? Zna}u sve i ne}u mo}i ni{ta. moja nesposobnost da ljude dr`im za onoliko glupe i ordinarne koliko to oni jesu i koliko mi 40 285 . ispunjavaju}i praznu formu svog ishlapelog katoli~anstva novim sadr`ajem. iz perspektive njegove teorije ona se ukazivala kao jedina slamka spasa za nekoga ko nije hteo da bude politi~ki vo|a (u Vrednosti dr`ave i zna~aju pojedinca [mit je tvrdio da je „moderan ~ovek“ ve} kao takav prazan i zato nesposoban da bude vo|a nalik Napoleonu). jedinu mogu}nost spasa od takve „ma{inerije“ video je u pravu. s izvesnim renomeom koji mu je pru`ao nade u akademsku karijeru. a samim tim i podvrgnutom „prirodnom pravu bez naturalizma“). ~iKada je. S druge strane. pa ~ak i u svakoj uvredi nalazim ne{to ispravno. i Dahlheimer. Biti samo teoreti~ar. niti je imao moralnu autonomiju da se suprotstavi spolja{njem autoritetu (kako je to Kantova filozofija navodno nalagala). [mit je ose}ao da je i sam. 2005d: 24)40. a zatim i sve pojedince koji je ~ine – od onih koji dr`e vlast do onih koji se toj vlasti pokoravaju. [mit je do po~etka Prvog svetskog rata imao tendenciju da i na sebe i na svet gleda u najcrnjim bojama i da „zlo“ u sebi i van sebe prepoznaje kao delovanje jedne jedinstvene „ma{inerije“ koja u sebe sve usisava i podvrgava se jedino vlastitom determinizmu. Bi}u samo vre|an. posle Drugog svetskog rata. ^udotvorno dejstvo prava sada je trebalo da spase prvo dr`avu (na~iniv{i je „pravnom“. godine radio kao referendar u Okru`nom sudu u Diseldorfu. Nemam samopo{tovanja“ (Schmitt. bilo u njegovoj protestantskoj verziji). [ta god [mit kao pojedinac – i to „lo{“ pojedinac – o dr`avi mislio. [mit je bio nepoverljiv prema rezultatima do kojih ga je dovelo njegovo teorijsko razmi{ljanje. Iako je ve} bio autor tri omanje knjige (Vrednost dr`ave i zna~aj pojedinca bila je poslednja i ujedno najambicioznije zami{ljena). retrospektivno sagledavao glavni tok svoj `ivota. trihotomijom pravo-dr`ava-pojedinac. 1998: 52). koji je od 1912. 1994). Sve {to je do sada re~eno upu}uje na dva zaklju~ka. U kasnijim razradama svoje pravne teorije [mit vi{e nije govorio o „prirodnom pravu bez naturalizma“ (bilo u njegovoj katoli~koj. Prvo. Kao doktor prava. ma koliko kukavan i lo{ bio. jer sve razumem. Molnar. izlo`en tom blagotvornom izvoru idealizacije. A veliko polje izmirenja. nego je na njegovo mesto stavljao sociolo{kopravne entitete poput `ivog prava naroda. odnosno u dr`avi koja je u stanju da se s pravom poistoveti – u „pravnoj dr`avi“. Ipak. [mit je mogao da zaklju~i da se taj mladala~ki strah u velikoj meri ispunio. idealizacije i sveop{teg preporoda predstavljala je dr`ava.STUDIJE nje sadr`aja „prirodnog prava bez naturalizma“ ostaje otvoreno (upor.

stari [mit je eufemisti~ki progla{avao „dobrohodno{}u mojih prilago|avanja“. ~iji se advokat postaje odustankom od sopstvene li~nosti“ (Schmitt. i to tako {to proizvodi „za~u|uju}e“. na „stranu stvar“. ne posmatra svet i ne analizira ljude psiholo{ki ({to je sve [mit ~inio u svom dotada{njem `ivotu). Ali. na kona~no pitanje o sadr`aju tog prava. budilo je ve} nade u ne{to sasvim drugo. I upravo na tom mestu po~inje njegova samoidentifikacija kao advokata. 1991a: 91). februara 1914. to me uzbu|uje“ (Schmitt. To je onaj dublji smisao dnevni~ke zabele{ke od 9. prema [mitovom tada{njem shvatanju. svakodnevno dokazuju“ (Schmitt. {to je perspektivu politi~ke karijere ~inilo upitnom. nego dela. 2005c: 151). Politi~ar. kombinovanje teorije i prakse. i to neku za~u|uju}u sintezu. Po~etak Prvog svetskog rata [mit je do~ekao rascepljen izme|u katoli~ke krivice i boemskih izvora u`itaka. upravo u striktnoj primeni prava. razo~arani katolik [mit nije mogao da prona|e nikakav odgovor. izme|u samooptu`ivanja za nesposobnost da se odupre „zlu“ i nade u spasenje. . Idu}e godine [mit je objasnio i {ta ga najvi{e privla~i u pozivu politi~ara. Biti politi~ar (ili na neki drugi na~in „uticajan ~ovek“) zna~ilo je za [mita biti upravo funkcioner ove „pravne dr`ave“ i uz pomo} nje se iskobeljati iz zastra{uju}e istorijske „ma{inerije“. naime. ja sam advokat. Sva moja teorija o predavanju jednoj ideji po~iva na ovoj karakterolo{koj osobini predavanja jednoj stvari. kao pravnika koji nije politi~ar zato {to sam nema ube|enje koje mo`e da pretvori u politiku i koji je zato upu}en na drugoga. Ono {to je mladi [mit neuvijeno nazvao odsustvom samopo{tovanja i spremno{}u na prihvatanje uvreda i poni`avanja od strane drugih (mo}nijih) ljudi. Advokati su svi odreda ljudi svesni krivice. Zala`em se za strane stvari. 2005d: 40). a zatim i sve pojedince u njoj. 286 nilo se [mitu kao najgora mogu}a `ivotna opcija. kod [mita ostalo trajno i nepokolebano. na klijenta. Pri tom je uverenje u intelektualnu superiornost u odnosu na druge ljude – uklju~uju}i i one od kojih se primaju uvrede. Najnepredvidljiviji rezultati nastajali su.tre}i program LETO–JESEN 2009. u otvaranje perspektive istinskog spasa. u doslednom funkcionisanju pravne dr`ave. izme|u varljive `elje da postane politi~ar (u pravnoj dr`avi) i trezvene samosvesti da ~ovek njegovog karaktera najbolje obavlja posao advokata – advokata ne~ije tu|e politike. naro~ito politi~ke teorije i politi~ke prakse. 2005c: 42). nepredvidljive rezultate: „Videti ljude kako ne{to ~ine. odnosno prema kojima se ravnaju „prilago|avanja“. godine: „Planovi: ho}u da postanem politi~ar i uticajan ~ovek“ (Schmitt. koji bi svojim idealitetom oplemenio najpre dr`avu. Me|utim. jednoj ideji. politi~ku kombinaciju. izme|u pravni~kog poziva i filozofske samorefleksije. „Karakterolo{ki gledano. Samo njih mogu da obra|ujem i sprovodim bez gri`e savesti.

Ajzlerova smrt dodatno je emocionalno destabilizovala [mita. sada vojno raspore|en u Generalnu komandu I bavarskog armijskog korpusa. 2005b: 1). Po~eci ratnog anga`mana 287 . tako i na Univerzitetu u Strazburu – kao asistent profesora Frica fon Kalkera (kod koga je. Iako je imao sli~nu mladala~ku skepsu u pogledu zapadnog racionalizma (bio je koautor ve} pominjanog dadaisti~kog romana o [nekeu). septembra 1914. ta~nije. Iz turobne situacije [mita je februara 1915. bratom Frica Ajzlera. doktorirao). Ajzler je ve} do po~etka rata postavio temelje za vrlo uspe{nu karijeru: poti~u}i iz bogate jevrejske porodice. doktorirao je prava i po~eo da radi kako u praksi. Kalker. da se bori kao obi~an vojnik i da pogine na zapadnom frontu ve} 27. U me|uvremenu je [mit uspostavio prijateljstvo sa Georgom. ali iz kojeg je na kraju uspeo da izvu~e spasonosnih 2 000 maraka (Hümert. ni ~injenica {to ga je vojna lekarska komisija proglasila nesposobnim za vojnu slu`bu Ajzlera nisu spre~ili da se dobrovoljno prijavi u rat. Ni prvi profesionalni uspesi. S ocem jednog drugog preminulog prijatelja [mit je u{ao u jedan {pekulantski posao nabavke materijala za {ivenje uniformi. sa kojim su i [mit i Ajzler imali odli~no iskustvo prilikom izrade svojih doktorskih radova. ali mu je donela i nove nevolje s novcem. [mit }e i ubudu}e – s ciljem smanjivanja svoje finansijske zavisnosti od „Jevreja“ – posezati za {pekulantskim aktivnostima: kada bude stekao pristup informacijama iz neprijateljskih novina. Naime. godine spasio poziv koji mu je iz Minhena uputio profesor Kalker. u kojoj je novac igrao vrlo bitnu ulogu. 2005c: 140). nudio je sada [mitu mogu}nost da bude vojno anga`ovan u pozadini. ali i mogu}nost da polo`i asesorski ispit i tako otvori vrata 41 Tako je jo{ pre po~etka rata [mit u svom dnevniku pisao o svom „strah[u¹ od Jevreja. uprkos svim njegovim naporima da odr`i svoju staru svakodnevicu. ba{ kao i [mit. koju je on prvi put u `ivotu poku{ao da namiri posredstvom poslovnih {pekulacija. Prvo ga je duboko potresla smrt njegovog najboljeg prijatelja – ina~e Jevrejina – Frica Ajzlera. antijudaizma)41. godine. i koja je oscilovala od zahvalnosti za finansijsku pomo} do straha od finansijske zavisnosti – koja se od Ajzlera {irila na sve Jevreje i tako formirala sr` [mitovog do`ivotnog antisemitizma (ili. tako da je finansijska podr{ka porodice Ajzler obnovljena u novoj formi. ni{ta vi{e ne}e biti onako kao {to je bilo. Ajzlerova smrt suo~ila je [mita sa akutnom potrebom za novcem.STUDIJE [mit je vrlo brzo po zapo~injanju Prvog svetskog rata morao da uvidi da. [mitovo prijateljstvo sa Ajzlerom po~ivalo je na jednoj emotivnoj ambivalenciji. koji mu je u narednim mesecima prouzrokovao mnogobrojne nevolje. od Ajzlera“ (Schmitt. po~e}e da ih ilegalno prodaje (Hümert. 2005a: 14). Ipak.

288 svoje nau~ne karijere. brutalan. 2005d: 131). 2005d: 44). marta 1915. Na lekarskom pregledu [mitu je konstatovana nesposobnost za oru`anu borbu. 2005d: 113). dok se u drugoj nalazi jedan od najpotresnijih zapisa: „Poludeo sam. Bi}e sve gori. Slika odlaska na front – a onda i sudbina koja je sna{la Ajzlera – lebdela mu je kao najcrnja avet pred o~ima i nagonila ga da svoju situaciju prihvati ako nikako druga~ije a ono kao podno{ljivu. koja }e se potpuno razviti pri kraju njegovog `ivota. maju{ne. A onda moram u rat“ (Schmitt. Iz tih pritisaka i du{evnih razdora. logikom militarizma. Taj strah }e opstati i kasnije u nesmanjenom intenzitetu: iako su ga najstra{nije poni`avali. ve} vidim crna stvorenja. U jednoj dnevni~koj bele{ci nalazimo [mitovo priznanje da mora da tro{i 9/10 svoje snage da bi obuzdao ludilo u sebi (Schmitt. a onda opet marionete. a izgubljenost u ratu nacija postaje neizbe`ni usud: „I nikada ne}u pobe}i iz tog zatvora. Cela Zemlja }e biti podvrgnuta ovom jezivom sistemu“ (Schmitt. godine bili su verovatno najdepresivniji period u celoj [mitovoj karijeri zato {to je prvo morao da pro|e kroz op{tu vojnu obuku. ali mu je pru`ena mogu}nost da kao dobrovoljac obavlja pozadinske zadatke. Tako je 26. spremni da me napadnu. 2005d: 34). jer je militarizam sve ja~i. 2005d: 118). Sve je crno. Agresija koju su svi „vojnici“ trpeli od militaristi~kog siste- . 2005d: 103). [mit je po~eo da ose}a prve nalete paranoje. vidim sve ljude kao odvratnu prljavu rulju“ (Schmitt. Njegovo ose}anje da ga sudbina ka`njava zbog grehova samo`ivosti i servilnosti prema dr`avi sada je jo{ vi{e intenzivirano: sama vojska je postala nova kazna za [mita i on je samo jo{ mogao da se nada da }e postati dobar ~ovek i na taj na~in okon~ati tu kaznu (Schmitt. a zatim i da se sna|e u prili~no neprijateljskoj sredini Generalne komande. nema perspektive spasa. kada }e verovati da ga SS-ovci tra`e kako bi ga ubili. naposletku je sve to zaboravio zarad privilegovane pozicije koju mu je u zahuktaloj ratnoj ma{ineriji mogla da pru`i milost nadre|enih. nasilan i nemilosrdan. koji je [mit znao da u najlucidnijim momentima o{tro osu|uje. crne ljude kako tr~e oko mene. Mart i april 1915. Na krhotinama pravne dr`ave po~ela je da se pomalja jedna nova slika sveta – sveta zapaljenog ratom i pro`etog logikom sasvim druga~ijom od prava. Iako je bilo sasvim o~igledno da je „vojnik“ bio obi~an produkt „jezivog sistema“ militarizma. da bi se njegova razobru~enost na liniji fronta udru`ila sa aveti sveprisutne smrti.tre}i program LETO–JESEN 2009. Pri tom je [mit bio potpuno svestan mogu}nosti da mu se kazna i poo{tri. Iz sudara ovih egzistencijalnih strahova ro|eni su prvi impulsi za [mitovo identifikovanje principijelnog neprijatelja u figuri „vojnika“: on je. [mit je ube|ivao sebe da mora da bude sre}an „da me ne odvedu i da ne crknem negde u nekom rovu“ (Schmitt. [mit zapisao u dnevnik svoj najve}i strah: „Imam stalni strah da }e me najuriti ’iz Generalne komande’ jer sam suvi{an. ~ak i u pozadini.

43 Kao cenzor. koliko brak sa Doroti}evom (Hümert. A na vrhu oficirskog kora. borbom sa save{}u.STUDIJE ma na ~ijem se ~elu nalazio car je zaboravljena. Naime. Ne tako brzo i potpuno. po~eo da dobija sve ve}e privilegije. [mit je zaista bio nagra|en kao {to se i nadao. kada je i sam postao `rtva progona SS-a (Breuer. 2005b: 1). koji su. dodu{e. doprinese naporima dr`ave da savlada sve ratne te{ko}e. s posebnim te`i{tem na spre~avanju pacifisti~ke propagande. takore}i od momenta stupanja u vojsku. agresor s kojim se [mit po~eo identifikovati42 i ~ije je „jezivo“ militaristi~ko lice po~eo da postepeno zasenjuje sjaj sabljonosca. 2005b: 2). u neprijateljskom okru`enju. Temelji [mitove posleratne politi~ke teorije nastajali su upravo iz ovih dramati~nih iskustava ratnog anga`mana u pozadini. ali ipak zadovoljavaju}e. [mit je. poput samog Kalkera. u kojem obitava „du{a sveta“ i od ~ije milosti poti~e sve dobro {to se u vojsci (i dr`avi uop{te) mo`e iskusiti. godine Iako je to nesumnjivo bio pozitivan potez. postajale zapravo sve podno{ljivije i prihvatljivije). Problemi su se u [mitovom `ivotu pojavili iz jo{ jednog neo~ekivanog smera. februara 1915. [mit je dobio pravo neograni~enog izlaska i stanovanja u svom stanu sa Kari fon Doroti}. trzavice koje su i do tada pratile njihovu vezu. stajao je sam car. a ne ratni~kom aktivno{}u.43 Po~inju}i da radi kao ratni cenZato nije u pravu [tefan Brojer kada [mitovu sklonost ka „identifikaciji sa agresorom“ prepoznaje tek u periodu posle 1936. daju}i novi podsticaj [mitovom ube|enju da `ivi u Svedenborgovom paklu na zemlji i da kazne za njegove grehe nisu vi{e toliko dr`ava i vojska (koje su. koja je izazvana ~injenicom da je postao ratni cenzor. Ve} posle jednomese~ne vojne obuke i jednomese~nog privikavanja na pravila rada u Generalnoj komandi. a ono barem lagodnim „pozadinskim“ `ivotom. Naime. cenili njegove pravni~ke kvalitete i mogu}nosti da na drugi na~in. koja se u me|uvremenu tako|e doselila u Minhen i sa kojom je on stupio u brak 13. konsolidacija njegovog polo`aja u vojsci pla}ena je novim izvorom moralnog propadanja. te piramide stare{inskih autoriteta. a celokupna njegova kasnija politi~ka teorija mo`e se smatrati upravo kao jedna od trajnih posledica „identifikacije sa agresorom“. da bi se naposletku kao neprijatelj pojavio samo obi~an „vojnik“ od kojeg je [mita trebalo da spa{avaju o~inske figure oficira. koja je ve} od tada bila prisutna u njemu. 42 289 . Ose}aj progonjenosti [mit je imao ve} 1915. [mit je dobio zadatke u oblasti pra}enja i zabranjivanja pacifisti~kih ~asopisa i nadzora nad korespondencijom gra|ana osumnji~enih za pacifizam (Hümert. kao Kalkerov {ti}enik. ali uz prisustvo o~inski predusretljivih carevih opunomo}enika. on se na [mitov `ivot veoma brzo odrazio sasvim negativno. 1995: 174). s promenom [mitovog statusa. Osim elementarne ~injenice da je mogao da `ivi ako ve} ne mirnodopskim. u Minhenu su eksplodirale.

Ono {to sam ~esto potajno `eleo. kako bude odmicao rad na Politi~koj romantici. [mit je otkrivao svoju rastu}u sklonost novom poslu cenzora. 2005d: 79). do kraja 1915. [mit tada jo{ nije mogao znati da je ovo uni{tavanje imalo i svoju dobru stranu: ono je stvorilo mogu}nost da ve} od 1917. Tu su koreni [mitovog puta ka vrhu. 2005d: 58). Sve njegovo mirnodopsko zagovaranje trihotomnog obrasca pravo-dr`avapojedinac. paralelno sa tokom njegove identifikacije sa agresorom i zaboravom zala militarizma pod uticajem nade u milost s najvi{eg mesta. kroz koje bi izrazio su{tinske procese i tvorevine vremena u kojem je `iveo. koji je le`ao u osnovi knjige Vrednost dr`ave i zna~aj pojedinca. da {pijuniram. koje su kasnije tuma~ene kao Ratni do`ivljaj advokata . da imam tajnu mo}. 2005d: 134). Figura kroz koju bi se mogao predo~iti njegov sopstveni `ivotni. zapisuje: „Strah me je od samovolje. Skrnavljenje prava na slobodu mi{ljenja i intimnost drugih („vojnika“) po~elo je da mu se ukazuje u ambivalenciji greha i u`itka. sve to sada imam“ (Schmitt. sav drhtim od straha“ (Schmitt. Nekoliko dana kasnije sa Georgom Ajzlerom je razgovarao o „dr`avi i ni{tavnosti prava i slobode“ (Schmitt. vidim na milost kakvih sam ljudi upu}en. presuda. preko Vajmarske republike. do Tre}eg rajha – bila je nesumnjivo figura „advokata“. Tokom celog `ivota [mit je bio u neprestanoj potrazi za odgovaraju}im figurama. Klju~na pretpostavka za to bi}e pretvaranje svih njegovih negativnih ratnih iskustava u pozitivne.tre}i program LETO–JESEN 2009. Me|utim. ~ini se da se ta figura na44 U poslednjim godinama Vajmarske republike [mitova „advokatska“ aktivnost poprimala je otvoreno destruktivne crte. U svetlu takvog „jezivog silovanja“ [mit je osetio da se ljulja njegova vera u pravo. koja }e mu doneti mnogo ve}i ugled i presti`. celokupan njegov teorijski projekat pravne dr`ave. „^esto se prepadnem kada pomislim na to {ta u me|uvremenu radim.44 Na prvi pogled. [mit je inicijalno svoju savest opteretio novim grehom: gledao je kako se postupa s pismima (precrtavanje svega i sva~ega) koje vojnici {alju s fronta i nije mogao da se otme utisku „jezivog silovanja“ (Schmitt. godine bio je razbijen u parampar~ad. septembra 1915. sumnja. nadgledam. profesionalni i politi~ki anga`man – od poslednjih godina Drugog rajha. 2005d: 140). {tavi{e. kao i u mogu}nost da dr`ava bude ukro}ena pravom (na na~in koji je opisao u knjizi Vrednost dr`ave i zna~aj pojedinca). Kako mi lako preti pretres stana. 290 zor. I zaista. po~ne da radi na jednoj novoj teoriji. ka sticanju mnogo ozbiljnije mo}i i onog politi~kog uticaja koji je odavno pri`eljkivao. Zato on u dnevnik 22. kako je sve to sme{no i kakva je slam~ica pravo! O Bo`e.

pogotovo liberalne i radni~ke). ali mu to nije omogu}ilo otvaranje puta ka „votanisti~kom ratniku“. 1974: 408) ili kao „grobarske“. bile krive politi~ke partije. poku{avaju}i da ga razume i objasni. i pri tom se potpuno udaljava od svake politike i zavr{ava kao razo~arana opozicija svakoj vlasti. kako bi kroz njih rasplamsavao gra|anski rat i dolazio do autenti~nog ratni~kog u`itka – u uli~nim borbama s neprijateljem „od krvi i mesa“ ni{ta manje nego u homoseksualnim odnosima sa svojim „prijateljima“. kao odsko~nu dasku za preduzimanje novog ratnog poku{aja da se Nema~koj obezbedi odgovaraju}e „mesto pod suncem“. u kojem je u~estvovao od prvog do poslednjeg dana. pa na kraju krajeva i svakom ratu (koji je izgubio sposobnost da u sebi ovaploti homerovske vrline). godine zavr{io srednju {kolu i uporno poku{ao da iskoristi o~eve veze kako bi ipak oti{ao u rat. prema njegovom ube|enju. ali ga je nema~ka kapitulacija na kraju u tome spre~ila. onda je ona [Vajmarska republika¹ pre toga morala umreti ili ju je neko morao ubiti“ (cit. razvio svest o misiji koju mu je sudbina dodelila u nekoj budu}oj Nema~koj. 2006). odmah po uspostavljanju mira je pri{ao novouspostavljenim Männerbundovima. [mit nije potpuno odbacio. ve} ih je samo korigovao: „Ako sam ja bio grobar. prema: Rüthers. ovde se mogu navesti neki od najva`nijih primera. koje su u istom periodu igrale klju~ne li~nosti politi~kog i intelektualnog `ivota Nema~ke. Na osnovu izlaganja na drugom mestu (Molnar. „mefistovelovske“ (Mommsen. 1994: 104). vrlo brzo po potpisivanju mira. Nastaviv{i s tom praksom i posle uspostavljanja Tre}eg rajha. u figuri „odmetnika“: Ernst Jinger u Vajmarskoj republici i Tre}em rajhu beskrajno kontemplatira o svom ratnom do`ivljaju. Zanimljivo je da optu`be da je bio „grobar Vajmarske republike“. ^etvrta figura odnosi se na ~oveka koji nije uspeo da ode u rat iako je o tome najstrasnije ma{tao: telesno slaba{ni Hajnrih Himler je 1918. 291 . Isprva ~vrsto katoli~ko ube|enje Himler je zamenio novopaganskim. koji neprekidno izbegava smrti. koji je tako|e u~estvovao u celom Prvom svetskom ratu. ali je time ostavio neosporenom upravo glavnu o{tricu kritike: da je njegova „advokatska“ aktivnost u vreme Vajmarske republike imala osnovno „grobarsko“ usmerenje. Ernst Rem bi predstavljao najbolji primer figure „votanisti~kog ratnika“: posle iznuruju}eg i razo~aravaju}eg „rata materijala“. ve}. Hitler je mogao ozbiljno da pristupi poslu politi~ara i da Vajmarsku republiku preobrazi u Tre}i rajh. upravo suprotno. ali je brzo zamrzao pravu fizi~ku borbu i kao kurir.STUDIJE likovala od nekih drugih figura. Tre}i slu~aj ustrajnog ratnika Prvog svetskog rata zavr{ava se. postao je smetnja novim vlastima i bio likvidiran kao jedini istinski nosilac principa ekstati~kog ratni{tva. Ovim ograni~avanjem „grobarskih“ aktivnosti na ukopavanje le{a (Vajmarske republike) [mit je `eleo da negira svoju ume{anost u neposrednom „usmr}ivanju“ Vajmarske republike (za koju su. Ube|en u svoju misiju. Adolf Hitler najuspe{niji je reprezent figure „mesije“.

kao prvi u svojim porodicama. Paralele su mogu}e i izme|u [mita i Jingera. u bitno promenjenim okolnostima. ose}ali potrebu za firerom. U literaturi su najvi{e isticane upravo sli~nosti izme|u Hajdegera i [mita. da bi potom svoje nau~ne spoznaje pretvorili u impuls za u~e{}em u promeni celog sveta. a zatim i na fakultet i na kraju postali profesori. {to je mo`da i najbitnije. odr`ava barem kakav-takav privid „juri{nika na nebo“. Iako spreman da sve svoje usluge ponudi Tre}em rajhu. njene udarne pesnice (SS-a) i njenog genocidnog pohoda na novopagansku varijantu „armije Antihrista“ (Jevreje). koja je opredelila sli~nosti u njihovim karijerama u Tre}em rajhu. po{li u gimnaziju. obojica su. [mit se. bili vojni cenzori u Prvom svetskom ratu. da bi im se samo jednom – u prvim godinama Tre}eg rajha – `ivotni putevi ukrstili. koje su stvarale utisak jednog podzemnog i subverzivnog kretanja u istoriji ideja Savezne Republike“ Nema~ke (Habermas. 1990: 37–42). sve te sli~nosti pokazuju se kao su{tinski nebitne sa stanovi{ta formiranja dve figure i logike njihovog delanja u narednim godinama: odmah po zavr{etku Prvog svetskog rata. najbolji primer figure „juri{nika u nebo“ pru`a Martin Hajdeger. u kojem }e se odlu~uju}e borbe voditi kroz metafizi~ke juri{e na nihilisti~ke bedeme. nego je kao pozadinski cenzor po~eo da razvija predstave o filozofiji kao popri{tu duhovnog rata. koji zbog telesne slabosti. obojica su izabrali 1. posle Drugog svetskog rata samodefinisao kao „odmetnik“ koji ~uva svoje dostojanstvo iako ga tretiraju „kao stoku“ (Schmitt. drugim re~ima. uprkos vatrenoj `elji. 1995: 143). [mit je izabrao put „neke nove konspiracije i inicijacije. koji vi{e smeta nego {to pospe{uje univerzitetsko glajh{altovanje. u sekta{koj atmosferi svog doma u Pletenburgu. tako|e nije mogao da uzme u~e{}e u frontovskim borbama Prvog svetskog rata. ali su. iako je izme|u njihovih `ivotnih iskustava jaz neuporedivo ve}i. {to je presudno delovalo na formiranje submisivnog i autoritarnog stava koji }e dominirati njihovom kasnijom teorijskom mi{lju.45 Obojica su ponikli iz „katoli~ko-konzervativno ustrojenog miljea malog grada“. Naposletku. maj. da bi kasnije raskinuli sa katoli~anstvom. Ipak.tre}i program LETO–JESEN 2009. 292 „birokratskom organizatoru“ nove dr`ave (Tre}eg rajha). internacionalni praznik rada. sli~no Jingeru. 1991a: 32). Hajdeger nastavio da. [mit je ostao bez klijenta koga bi kao advokat mogao da zastupa i opredelio se za samoizolaciju u krugu svojih sledbenika i posve}enika. „juri{nik u nebo“ i „advokat“ morali su da po|u razli~itim putevima. napokon. 45 . obojica su. Njihove sudbine posle Drugog svetskog rata tako|e pokazuju indikativne razlike: dok je Hajdeger izabrao „obrazac jedne normalnosti zasnovane na potiskivanju i }utanju“ i nastavio da „kao zaslu`an profesor […] predaje do 1967“. da postanu ~lanovi NSDAP (Rüthers. obojica su poticala iz skromnih porodi~nih uslova. Dok je. brzo je otpisan kao upotrebljiv nacista.

[mit je na po~etku Prvog svetskog rata mogao Mesec dana kasnije (13. ali pojedinci su mi svi odbojni pa i u masi odvratni. tj.STUDIJE Tako|e ne postoji nikakva unutra{nja srodnost izme|u figure „advokata“ sa preostalim pomenutim figurama. 2005c: 198). a njihov naivni. Jedna od najve}ih gre{aka Zombartovog psihoanaliti~kog portreta Karla [mita le`i upravo u tome {to je olako pretpostavio da je po~etak Prvog svetskog rata kod njega probudio patriotski zanos intelektualaca i omogu}io fascinaciju pruskim militarizmom (Sombart. Jednostavno se uni{tava.. septembra 1914) [mit je bio revoltiran likvidacijama ruskih zarobljenika: „Vo|enje rata je ~ist genocid. ali da ~ak i u takvim potresnim situacijama „misli na svoju korist“ (Schmitt. lagodni. Hitler. Pre svega. Jinger.. Prvi svetski rat je intenzivirao [mitove „civilne“ strahove i dao mu podsticaj za razmi{ljanja koja su. Rusi su u hiljadama naterani u more i ma{inkama ubijeni“ (Schmitt.¹ Bolje da rat bude izgubljen nego dobijen“ (Schmitt. neprestano podse}ale na strahote koje }e uslediti po njihovom povratku i razobru~ivanju njihovih vojni~kim drilom zatomljenih strasti. [mit je otvoreno priznavao da nema dovoljno motivacije ni da mrzi neprijatelja: utonuo u sladostrasnu vezu sa „srbijanskom aristokratkinjom Kari fon Doroti}“. tre}e. za sve druge figure je presudni uticaj imao „ratni do`ivljaj“ – zapravo ratna frustracija u periodu 1914–1918. avgusta 1914. Naposletku. dok se [mit kao advokat „spoznao“ jo{ pre Prvog svetskog rata. [mit je za sebe govorio da je bio „~inovnik za vreme ovog sukoba“ ([mit. ostaje veran „zlu“ egoizma u sebi. [mit i nije osetio nikakav „ratni do`ivljaj“ koji bi bio uporediv sa onim {to su iskusili Rem. iako je osetio neku vrstu privla~nosti u samim ratnim zbivanjima i u militarizaciji svojih sunarodnika. Upravo suprotno. [mit je u dnevniku zapisao da ose}a neko uzbu|enje. osetim jako uzbu|enje pa ~ak i ushi}enje. Drugo. 46 293 . 2005c: 175). Prepoznajem njihovu zlobnost. 2005: 33). 1997: 28). [mit je ve} 3. [mita su kolone vojnika. Kada se kasnije se}ao svog anga`mana u Prvom svetskom ratu. bornirani egoizam posta}e istinski nezatomiv. [tavi{e. 2005c: 163). pa ~ak i nesu|eni ratnik Himler. ako oni pobede posta}e sirovi. „Kada vidim masu vojnika da mar{evskim korakom prolazi pored mene i pomislim da }u jednog dana i ja biti sa njima. njihova bahatost bi}e nepodno{ljiva. koje su odlazile na front. Jo{ ne spoznav{i spasonosnu ulogu sabljonosca. neposredni odgovor na nju i kasnije strategije sublimiranja te frustracije u novim (samo prividno „mirnodopskim“) ispoljavanjima jedne te iste figure. a njihov neukus vi{e ne}e imati granica. u njegovom celokupnom `ivotu ostala bez premca. godine u dnevnik zabele`io kako su mu Rusi simpati~ni (potvr|uju}i to kupovinom knjiga Tolstoja i Dostojevskog)46. u pogledu koncentracije „izdajni~kih“ i „defetisti~kih“ sadr`aja. Reaguju}i ve} na vest o ubistvu Ferdinanda u Sarajevu. [.

slovenskoj itd. Ipak. proklet sam zbog toga. to je jezivo.) To je u`asno. da mo`e biti podvrgnuta pravu ili bilo kojoj drugoj (maj~inskoj. dakle. pre`iveti i ne`na maj~inska ruska dr`ava. nego dr`ava (okrutni otac) koja svoj raison d’être pronalazi u „uni{tavanju pojedinca“ (nevine dece. ako stra{na o~inska nema~ka dr`ava ipak pre`ivi. naro~ito na po~etku Tre}eg rajha. A kao suprotan pol mo`da }e opstati Rusija. Blagi Bo`e. Nema~ka }e postati zemlja pravde. ta razmi{ljanja su bila vrlo zna~ajna zato {to su odra`avala [mitovo rapidno gubljenje vere u to da se dr`ava mo`e obuzdati. (Katoli~ka crkva to nije mogla jer nije imala realnu mo} ili nije umela da sprovede. koju je. „matrijarhatskog“ dru{tva. Prva reakcija [mitovog „zlog“ egoizma na Prvi svetski rat bila je. uni{tenja pojedinca. Moja je `ena Slovenka“ (Schmitt. Sloven. uzvisiti u samo naizgled privla~nu opoziciju „gra|aninu“. koju }e kasnije. kojoj se [mit pre rata nadao. zato {to je bila previ{e majka. nepatvoreni defetizam. Svrhu na kojoj se slomila katoli~ka crkva („zato {to je bila previ{e majka“) nastavi}e dalje da sprovodi hladni i nemilosrdni (protestantski i militaristi~ki) otac. U me|uvremenu sam postao `rtva. 2005d: 24). dejstvo neke slepe ka`njavaju}e „ma{inerije“. uzgred. da }e u „slovenstvu“ („maj~ica Rusija“) nastaviti da postoji i da }e i on sam. Takva razmi{ljanja su. okrutni retributivni refleks. 294 da u potpunosti razvije svoj fundamentalni egzistencijalni strah od figure „vojnika“. Ukazivanje na (maj~icu?) Rusiju. preko svoje `ene („moja `ena je Slovenka“) mo`da osetiti njegovo blagotvorno dejstvo. „Pravedna nema~ka dr`ava“ koja iza|e kao pobednica iz Prvog svetskog rata zapravo ne}e biti nikakva „pravna dr`ava“. napustila i njihova majka – Katoli~ka crkva) i ~iji }e ovozemaljski etatizam ispunjavati metafizi~ku svrhu ka`njavanja nesre}nih pojedinaca zbog njihovog beznade`nog egoizma. A u strahu od pobede Nema~ke u Prvom svetskom ratu [mit je ponovo bio sklon da prepozna jednu „vi{u pravdu“. vrlo brzo nestala i na mesto spasonosnog lika `ene-Srpkinje-Ruskinje-Slovenke stupio je nema~ki car-sabljonosac. pomozi mi. otkrivalo je [mitovu – ponovo „egoisti~nu“ – nadu da „maj~inski princip“ ne}e biti sasvim dotu~en ratom. realizova}e upravo ono {to sam u svojoj knjizi o dr`avi postavio kao ideal. me|utim. koja se ispoljavala od pri`eljkivanja nema~kog ratnog poraza do nade da }e. Ova razmi{ljanja ponajvi{e izlaze u susret osnovnoj tezi Nikolasa Zombarta o [mitu kao ~oveku koji je bio zarobljen u fundamentalnoj dihotomiji izme|u mu{ke silni~ke vladavine i jednog drugog. u kojem nesre}nu decu spasava `enski princip. koja bi mo`da tako|e iza{la (kao pobednica?) iz rata. koja }e se na njega obru{iti upravo da bi mu pokazala kakva je realnost ideala koji je zazivao u knjizi Vrednost dr`ave i zna~aj pojedinca: „Kako }e se zavr{iti Svetski rat.) instanci: . Na po~etku Prvog svetskog rata Rusija i „`ena Slovenka“ su jo{ uspevale da odr`avaju kakvu-takvu ravnote`u.tre}i program LETO–JESEN 2009.

a pogotovo onaj njegov deo koji je tek sledio. dru{tva i. Kao i glavni junak romana Mladi}47. o~evog autoriteta. U svetlu svojih dnevnika. ali tako|e i koliko je malo donelo svoje samosvesti i svog `ivotnog ume}a i koliko je lako zavr{avalo u nesigurnosti i frustraciji“ (Radkau. U svojoj knjizi Doba nervoze. sa agresorom kao. Osnovno pitanje vi{e nije bilo kako dr`avu zauzdati (jer je ona bila „suverena“. godine imao nedvosmislenu „individualisti~ko-hedonisti~ku“ orijentaciju i po~eo da pati od „nervne slabosti“ – izla`u}i se opasnosti od dobijanja stigme „mlitavka (Schlappi)“ – bio zapravo `rtva jedne duhovne klime koja je ljudima onemogu}avala da iz te`nje za `ivotnim u`icima izvuku pacifisti~ke. 1998: 399). godine po~eo da ~ita ovaj roman Dostojevskog i da se odmah prepoznao u liku Dolgorukog. 2005d: 47). „Prou~avanje vilhelminske nervoze pokazuje koliko je jo{ u ono vreme bilo rasprostranjeno ovo ’individualisti~ko-hedonisti~ko’ `ivotno opredeljenje. kao i njenim ponovnim zadobijanjem kroz bezrezervnu identifikaciju sa brutalnim ocem. prvenstveno. a to zna~i nepodlo`na bilo kakvom spolja{njem uticaju). koji tra`i samostalnost i ima te`nju da se pobuni protiv dr`ave. upravo obrnuto. ali koji je svejedno obele`io njegov celokupan `ivot. Posle se opredelio da studira filologiju. godine [mit je pokazivao onu. Kao i Dolgoruki. Karl [mit nam se ukazuje upravo kao jedan od mnogih takvih Nemaca s velikom nesigurno{}u u izboru `ivotnog puta48 i s prete`no „individualisti~ko-hedoniIz dnevni~kih bele`aka se vidi da je [mit 12. bezobziran i spreman na svako nano{enje bola i patnje. ali on je napunio sobom cijelu moju budu}nost. pozivaju}i svoje „sinove“ da joj se pridru`e – na frontu ili i u pozadini – ako ne `ele da iskuse njen bes i ako `ele da budu u njenoj milosti. najpo`eljnijim „klijentom“. nego kako se spasiti od njenog nasilni{tva i voluntarizma. za njega karakteristi~nu slabost volje. Nema~ka izme|u Bizmarka i Hitlera Joahim Radkau je izlo`io svoje zapa`anje da je veliki broj Nemaca koji je 1914. i [mit je mogao da napi{e: „Ne znam da li sam ga mrzio ili volio. Opaskom da u romanu nema ni~eg specifi~no ruskog (Schmitt. sve moje `ivotne ra~une“ (Dostojevski. aprila 1915. Kao i Dolgoruki.STUDIJE ogoljena ratni~ka dr`ava sada je stupila na istorijsku scenu. [mit je `eleo da dodatno naglasi mogu}nost da se kao Nemac identifikuje s glavnim junakom jednog ruskog romana. „jednoj ideji. ~iji se advokat postaje odustankom od sopstvene li~nosti“. „mirnodopsko-politi~ke konsekvence“. ili ta~nije. 48 Ve} prilikom izbora zanimanja 1907. nego ih je. sa dr`avom. i [mit je odjednom „dobio oca“ koji je bio grub. paradoksalno. 1964: 25). upu}ivala na poistove}enje u`itka s ratovanjem. dopustio 47 295 Opasnosti politi~ke romantike . i [mit je ose}ao da `ivot treba da posveti jednoj ideji.

tre}i program LETO–JESEN 2009. To je da ga u poslednji ~as ujak nagovori da upi{e prava – i to ne na nekom od porajanskih univerziteta. koji je do 1914. vajkaju}i se po ko zna koji put na svoju duhovnu pasivnost i lo{e psihi~ko stanje. 2005c: 196). @ivim besciljno. Dani brzo prolaze. godine [mit se. radikalizovanoj ulaskom Nema~ke u Prvi svetski rat. o~ekuju}i od nje prevaspitavaju}i efekat. nego i njegovog naroda i miliona ljudi. Potpadaju}i pod uticaj „~ari“ militarizma. a u [mitovim dnevnicima su po~ela da se mno`e zapa`anja koja su ukazivala na dugoro~no odustajanje od njegove ranije „individualisti~ko-hedonisti~ke“ orijentacije.. I zaista nije dugo potrajalo. samo misle na to da dobro opslu`uju topove i da propisno raspaljuju“ (Schmitt. onda je [mit. Tako se. morao da mu se „dobrohotno prilagodi“. kao i na postepeno otkrivanje „dobre strane“ rata. 296 sti~kom“ `ivotnom orijentacijom. „Vojno obrazovanje bi}e od velike koristi za moj karakter“. Iz te perspektive. samoodricanje i zadovoljavanje funkcionalno{}u svog mesta u velikom zara}enom narodnom organizmu postaje ne{to vredno „zavisti“: „Zavidim ljudima koji hrabro u odli~nom raspolo`enju. nego u Berlinu. Naposletku. izrazio nedvosmisleno pozitivno o svom boravku u vojsci. javljaju prvi znaci kolektivisti~kog ose}anja zajedni~ke sudbine naroda: „Verujem da ose}am: postoje dani u ~ove~jem `ivotu kada je svakom pojedincu u ruke polo`ena sudbina ne samo sebe samog. a prvi korak u tome sastojao se u otkrivanju njegove „dobre strane“. A onda se ima op{ti ose}aj krivice“ (Schmitt. 2005c: 177). ali i romanti~arskoj slabosti (Schmitt. [mit se zgra`avao nad defetizmom koji je izbijao iz pisama koje je cenzurisao (Schmitt. marta 1915. Uop{te ni{ta ne znam. od dana do dana. pa se ~ak i sam sebi ukazao kao „izdajnik“ (Schmitt. Naposletku je njegova adaptacija na svet militarizma poprimila tolike razmere da vi{e i nije sebi mogao da predstavi mirnodopski `ivot: „Ne bih znao {ta da radim kada bi iznenada izbio mir. 2005d: 58). A kao najupe~atljivija „dobra strana“ militarizma nametala se njegova temeljna suprotstavljenost svemu onome {to je predstavljalo sr` „individualisti~ko-hedonisti~ke“ orijentacije. . ako je uop{te hteo da pre`ivi. Ako je svet zapaljen ratom i pro`et logikom militarizma ve} bio usud. sklon nervnoj prenadra`enosti. 2005d: 23). bez pri~e o ’va`nim’ stvarima. 2005d: 74). Izgledalo je kao da je militarizam inkompatibilan sa svakim egoizmom – ratni u`itak u tom kontekstu uop{te nije problematizovan – i da nu`no afirmi{e vrednosti kolektivizma. po`rtvovanosti i otvorenosti za religiju ili neki od njenih savremenih nadomestaka. godine nekako uspevao da se nosi sa svojom sve slabijom katoli~kom save{}u (pla}aju}i cenu za to u svojoj teoriji – kako je to dobro pokazivala knjiga Vrednost dr`ave i zna~aj pojedinca) – da bi potom vrlo brzo podlegao vladaju}oj duhovnoj klimi. npr.

onaj koji je tvrdio da je rat besmislen. socijalisti~ka) nastojanja identifikuju sa svojim sopstvenim i da uz pomo} takvih pojmovnih podvala ne{to postignu“ (Schmitt. a samim tim i dr`ave koja rat vodi. obe su sklone istom cilju. godinu dana kasnije (Hümert. Naposletku. gde stvara haos i dezintegri{e glavnu liniju sukoba (izme|u sila Osovine i sila Antante). ali za{ti}en svojim cenzorskim poslom i milo{}u o~inskih oficira poput Kalkera. Izgubljen u ratnom haosu. Tre}em rajhu. da religiozna (humanisti~ka) i unutra{njopoliti~ka (liberalna. Kritika pacifizma u svojstvu cenzora. To ube|enje je do{lo do izra`aja u jedinom govoru koji je [mit odr`ao u svojstvu cenzora. [mit je tom prilikom tvrdio. kao manje ili vi{e samoosve{}ena snaga politi~ke revolucije. izme|u snaga lojalnih dr`avi i revolucionarnih snaga. [mit je pronalazio vi{i smisao u logici militarizma. Oni poku{avaju dalje da se pove`u sa sli~nim strujama. izme|u „vojnika“ i „gra|ana“. kojeg }e braniti razli~itim strategijama u Vajmarskoj republici. Tako ne{to je nemogu}e. demokratska. Osim te. bilo sa spoljnim bilo sa unutra{njim neprijateljem – i samim tim teorijsko zamra~enje „ve~ne istine“ da alternativa ratu sa spoljnim neprijateljem (~emu pacifizam te`i) mo`e biti jedino otvaranje frontova u samom narodu. u krajnjoj liniji. pacifizam se uklju~uje u politiku. a to je da je mogu}e stvoriti narodno jedinstvo protiv rata. Iako se propaganda pacifisti~kog pokreta i sila Antante razlikuju. ubla`avanju izvorno katoli~ke predstave greha i suprotstavljanju onome {to su ga vojne vlasti nau~ile da je sveprisutni neprijatelj – „gra|anin“ kao nosilac „pacifizma“. 2005b: 9) i koja na sebi nosi – kako }emo ni`e mo}i jo{ da vidimo – odgovaraju}i pe~at razmi{ljanja o pacifizmu. Nema~ka je imala sasvim konkretnog neprijatelja – u silama Antante – ali joj je mnogo ve}i neprijatelj bio onaj unutra{nji. pacifizam je {irio i drugu veliku zabludu. pozivao na obustavu ratovanja. u iskorenjivanju egoizma. do kona~ne verzije Politi~ke romantike. 297 . ali i u Bonskoj republici. godine. Svojim beskompromisnim zagovaranjem iskorenjivanja svakog rata. na konferenciji za novinare u maju 1918.STUDIJE je neizdr`ljivo“ (Schmitt. kao dr`avni neprijatelj i. pa ~ak i na dalja konstitucionalna ograni~enja vlasti cara i na taj na~in potkopavao celokupan zahuktali militaristi~ki sistem. 2005d: 141). glavne zablude da je mogu}e iskoreniti rat. To su saznanja koja su se u [mitu formirala postepeno tokom rata i koje je on po~eo da artikuli{e 1918: od izlaganja na pomenutoj konferenciji za novinare maja 1918. 2005d: 399). a to je da „u nema~kom narodu prodube suprotnosti. tre}a velika zabluda pacifizma bila je negacija onoga {to }e [mit kasnije nazvati primatom politike – primatom rata koji svaka dr`ava mora da vodi. zbog ~ega pacifizam uvek zavr{ava kao sila razdora u narodu. dovela je [mita do klju~nog teorijskog zaklju~ka.

aprila 1919. Prvi ~lan ove trihotomije se [mitu – sada kao ratnom cenzoru – ~iKasnije se [mit zadovoljavao time da slikovito opisuje kako je tri puta bio „u stomaku ribe“: 1919. u Republici saveta. [tavi{e. dva nema~ka rajha) je – u celom periodu od 1517. kada su ga zatvorili i ispitivali Amerikanci i Rusi (Schmitt. 298 Najbolju potvrdu tih svojih shvatanja [mit je mogao da li~no iskusi u vojno-politi~kom haosu koji je zahvatio Bavarsku posle ratnog poraza i koji ga je lako mogao ko{tati `ivota. koju je Evropa (a potom i ~itav svet) iskusila s pojavom protestantizma (i njegovih naslednika u komadanju jedinstva zapadnohri{}anskog sveta). 49 . [mit je i (izvorno gra|anski) pacifizam i komunizam – koji su ideolo{ki inspirisali progla{enje kratkotrajne Republike saveta 7. tako i pravu prirodu propadanja. koji su doneli autenti~ni bes gra|anskog rata (Schmitt. Na`alost. Bilo kako bilo. 2005b: 13). taj doga|aj [mit nikada i nikome nije `eleo da prepri~a49 i zato nisu poznati nikakvi detalji – zapravo jedine – `ivotne opasnosti kojoj je [mit – jo{ uvek kao aktivan vojnik pri Generalnoj komandi – bio izlo`en od po~etka Prvog svetskog rata. Negacija dr`ave i negacija hri{}anske (katoli~ke) crkve i{li su nekako ruku pod ruku i Nema~ka (ili. [mit }e isprobavati razli~ite modele obja{njenja kako superiornosti srednjovekovlja u odnosu na novi vek. posle propasti Tre}eg rajha i gubitka svake nade da mo`e imati bilo kakvu politi~ku ili univerzitetsku ulogu u Bonskoj republici. koji su novonastale monarhijske dr`ave ve} krajem srednjeg veka po~ele da uni{tavaju. godine – tada mogao da dovede u direktnu vezu s razbijanjem narodnog jedinstva i osporavanjem dr`avnog autoriteta. gra|anski rat jedina alternativa me|unarodnom ratu. 1991a: 8. kao mesto na kome se slomila sva te`ina te pogubne dijalektike. u jednom svetu u kojem je militarizam preplavio celu zemlju. put do takvog shvatanja je bio dug i krivudav – naro~ito za vreme Tre}eg rajha – a na njegovom po~etku stajala je [mitova dilema o tome {ta da uradi sa svojim trihotomnim obrascem pravo–dr`ava–pojedinac po{to je idealizacija pravne dr`ave definitivno napu{tena. U narednom periodu. ta~nije. 1936. 81 i 158. godine – izgledala kao najve}a `rtva. kada je na njega nasrnuo SS i 1945–1947. da bi ga dokraj~ili konfesionalni ratovi XVI i XVII veka. Na kraju.tre}i program LETO–JESEN 2009. upor. 1950a: 72). [mit se opredelio za dualizam Rajha (kao katehona) i Katoli~ke crkve (kao religioznog stuba). No. [mitu je izgledalo kao da se potvr|uje njegovo predvi|anje da je. {to u krajnjoj liniji zna~i protivdr`avni. i Hümert. do 1919. istinitom mu se ~inila i njegova vi{egodi{nja manje ili vi{e artikulisana sumnja da je nestanak religioznog jedinstva – koje je hri{}anski svet zadesio u XI veku. dok njegov zapadni deo potresa prakti~no neprekidno od XVI veka naovamo – stvorio ono plodno tle na kojem su uvek iznova bujali pacifisti~ki pokret.

koji su se nagomilali u protekla ~etiri veka (ili jo{ du`e?). kao. kantijanstvom. rasni misticizam. po{to su potpuno neosnovani bili svi [mitovi napori da osnovni pojam defini{e kroz „okazionalizam“. Tek na taj na~in bila je mogu}a rehabilitacija polo`aja majke i obnova njenog uticaja na ozlogla{enog oca. relativizam. [mit je po~eo da se otvara za nove religiozne sinteze. Politi~ka romantika nije imala nikakve veze s literarno-esteti~kom debatom o romantici. kojoj je [mit posvetio svoju prvu knjigu u Vajmarskoj republici. Na taj na~in se pomaljala i nova trihotomija – narodna religija–dr`ava–pojedinac – koja je izlazila u susret [mitovoj potrebi da usaglasi dobrotu majke. [mit ipak nije daleko stigao u izgradnji sopstvene. do kojeg je tokom Prvog svetskog rata do{lo. Iako je i sam isprobavao razli~ite. katoli~ka ili neka druga. proizvoljnost sadr`aja i formi (upor. puteve nazad u naru~je hri{}anske religije (Hümert. Za njega je podjednako opasna bila i ideologija koja je u Nema~koj imala dugu tradiciju spre~avanja uspostavljanja maj~inski blagorodne narodne religije. uostalom. individualne religioznosti. Ne `ali se na stravi~an pritisak pod kojim `ivi{. Pacifizam nije bio jedina opasnost za ovu. bezbo`ne obmane s logikom. nego znaj da je za to kriva tvoja bezbo`nost. Tako|e je bio sve uvereniji da je zlom ~oveku skepsa samorazumljiva kao {to je dobrom ~oveku samorazumljiva vera (Schmitt. Pada u o~i da [mit na ovom mestu nije pomenuo katoli~ku (pa ni hri{}ansku uop{te) religiju ni kao jedinu istinsku religiju. ali ga to nije spre~ilo da priziva neku novu. ali ni kao jednu u nizu „bezbo`nih“ opcija. tvoj protestantizam. U pitanju je bio romanti~arski misticizam ili politi~ka romantika. Ko na taj na~in to ne shvati nema mu pomo}i. nasilnost oca i poslu{nos deteta. borbe dr`ave protiv spoljnih i unutra{njih neprijatelja. Dobar ~ovek mora biti vernik. 2005d: 171) – koja god bila. koje bi bile u stanju da obnove onu supremaciju koju je katoli~anstvo nekada imalo u zapadnoevropskom hri{}anskom svetu. 2005b: 3–4). 2004: 26 i dalje). prihvatljivu i novom dobu primerenu narodnu religiju. Paralelno sa porastom „razumevanja“ za militarizam i spremnosti na obra~un sa pacifizmom.STUDIJE nio suspektnim. koje bi tek trebalo da se profili{u (u svakom narodu ponaosob) i otresu svih balasta bezbo`ni{tva. pa i nastojanja pojedinca da bude dobar vernik i podanik. Narod koji nije pobo`an odmah pada u najstra{nije ropstvo. vagnerizmom i drugim prevarama“ (Schmitt. ponovo zadobijenu porodi~nu sre}u. detaljnije: Groh. mahom gnosti~ke. Njegov je naglasak sada bio na pluralizmu narodnih religija u svetskim razmerama. a otvoreni povratak katoli~anstvu i dalje nije dolazio u obzir. godine on u tom smislu ispisuje indikativno zapa`anje: „Samo je religiozan narod slobodan narod. 299 . Jula 1916. ali da bi bio dobar vernik on mora da spozna i prihvati upravo onu religiju koja ima najve}e {anse da se nametne i pobedi svoje konkurentkinje. 2005d: 176).

s „okazionalistom“ u samom sebi.51 Tako je. Veliki broj kriti~ki opredeljenih prou~avalaca [mitovog dela prepoznali su u Politi~koj romantici [mitov obra~un s politi~kim romanti~arem. 300 i kroz politi~ku pasivnost (Schoonmaker. jer bi se ina~e morao bojati da ne bude postavljen na optu`eni~ku klupu i jer na du`i rok niko ne mo`e biti izdajnik sebe samog“ (cit. katoli~ki sve{tenik-pesnik Johanes Kir{veng ve} 1926. za pretvaranje neprijatelja u konkurenta (protivnika). za odugovla~enje i izbegavanje dono{enja odluke. 1988: 132)50. u velikoj meri pokazalo kao proro~ansko: „Verujemo da }e ovaj advokat jednog dana napustiti sudnicu pokrivene glave. Jedino njegovo delo za koje bi se eventualno moglo re}i da je bilo sistemsko bilo je Ustavno u~enje (Altmann. 51 [mitov „okazionalizam“ je tako|e ozna~avan i kao razlog zbog kojeg on nikada nije postao sistemati~an mislilac (Taubes. koje se. Ono {to je [mit `eleo da postigne svojom knjigom bila je kritika one nema~ke slabosti koja je imala svoju ideolo{ku artikulaciju i tradiciju i koja je imala vrlo va`ne dodirne ta~ke s liberalizmom. [mitov portret politi~kog romanti~ara predstavljao je „previ{e dramatizovanu karikaturu ozbiljnog problema u Nema~koj: politi~kog otu|enja mnogih intelektualaca“ (Schoonmaker. 1998: 66). 1988: 132). 2001: 38) – politi~ka romantika svakako nije bila isto {to i liberalizam. 1988: 29). 50 . stvaranje o{tre suprotnosti izme|u romantike i katoli~anstva bilo je protivno duhu nema~kog katoli~anstva na po~etku XX veka. za pretvaranje „egzistencijalnog smisla“ u „normativnosti“ itd. I teza Nikolausa Zombarta bila je da o{trica knjige Politi~ka romantika nije usmerena toliko ka samom Adamu Mileru53. prema: Dahlheimer. npr. (Kroko. koliko „prema Adamu Mileru u Karlu [mitu“ i da je glavni smisao bio u [mitovom obra~unu („egzoricizmu“) sa „brbljivo-`enskim“ principom. napao [mita da je upravo on taj politi~ki romanti~ar koji kritikuje ono ~emu sam najvi{e te`i. koji se nikada nije `enio i uvek `iveo u zajednicama s mu{karcima). iako je ovom knjigom [mit zapo~eo svoj obra~un s liberalizmom – koji se prevashodno ispoljavao u defetisti~kom opredeljenju za pregovaranje. Svoj napad Kir{veng je zavr{io predvi|anjem. jer je ono tada ve} imalo mnogo razumevanja za neke aspekte romantike (Dahlheimer. 53 Zombart je insistirao na tome da je na [mitovoj knjizi ostavio traga strah od homoseksualnosti (otelovljen u „pederastom lepom duhu“ Adama Milera. u svetlu kasnijih lomova u [mitovoj karijeri. Zna~aj te slabosti u vreme nastanka (1917–1919) bio je o~igledan: u njemu su se ogledali uzroci sloma Drugog rajha u Prvom svetskom ratu i udaljavanje od trihotomne harmonije narodne religije–dr`ave–pojedinca. koji se manifestuje kroz panteizam. 52 Uop{te uzev. 1987:63). 1998: 77)52.. anarhiju i promiskuitet [tavi{e. Tako|e. ali se nije mogla izjedna~iti sa njim.tre}i program LETO–JESEN 2009.

STUDIJE („sveto trojstvo vladavine `ene“) i koji u svakom slu~aju vodi feminiziranju mu{karaca („nemu`evnoj pasivnosti“) (Sombart. koga su krasile osobine „brbljivosti“. 1997: 35). Politi~ka romantika se ukazuje kao delo koje nije bilo tek jedna u nizu knjiga o istoriji ideja. a pogotovo vojnim krugovima. kompenzacija za njegovo zakazivanje kao ratnika (Sombart. Me|utim. gde je naposletku po~eo da poprima najraznovrsnije oblike: „u misti~noj religiji socijalisti~kog klasnog pokreta proletarijat postaje jedini proizvo|a~ privrednih vrednosti. 1997: 35–36)54. Vilhelm II je najurio Bizmarka i okru`io se „kamarilom“ sebi sli~nih savetnika. tako da je fakti~ki uspostavljena diktatura vojnog vrha: generala Hindenburga i. Njegov napad na politi~ku romantiku bio je dalekose`niji i zapravo bi se moglo re}i da je prevazilazio domen politike i vrhunio u domenu religije. ali i u religiju. Uzimaju}i u obzir ovaj kontekst u kojem je nastala. bila je da „prava“. nego je imalo veliku politi~ku aktuelnost. u vreme pisanja Politi~ke romantike car Vilhelm II je ve} izgubio kontrolu nad dr`avom i ratovanjem. izabranoj rasi naposletku slu`i misti~na rasna romantika kao osnov njenom zahtevu za vladavinom 54 Ujedno. 1997: 33). koji je vapio za radikalnom promenom. tako da je celokupan politi~ki vrh (onaj locus decisionis) postao u nekim. Ludendorfa. smatrao je Zombart. u kojoj se i [mit nalazio – tvrdili da rat tako traljavo ide (kasnije i da je Prvi svetski rat izgubljen) zato {to se na ~elu Nema~ke nalazio jedan „politi~ki romanti~ar“. „mlitavosti“ i „pasivnosti“ i koji zato i nije bio sposoban za „pravu“. Naime. jedan drugi aspekt knjige je mnogo va`niji i njega je Zombart mnogo bolje prozreo. Ozloje|eni carevom rastu}om pasivno{}u i nesnala`enjem u novonastalim okolnostima. te{ko je na}i upori{te za neki [mitov strah od feminizacije. „mu{ku“ i „o~insku“ politiku (u koju spada i vo|enje rata) (Sombart. politi~ka poruka koju je [mit odaslao svojom knjigom objavljenom 1919. 1997: 56) 301 . to je bio dokaz same [mitove mu`evnosti. Naime. ali je nesporno da je sebe do`ivljavao kao pasivnog romanti~ara (jednog u nizu u porodici po maj~inoj strani) i da je jedan aspekt knjiga svakako le`ao u obra~unu sa sobom. sa „starim“ sobom. suspektan kao „politi~ki romanti~an“. U svetlu dnevni~kih zabele{ki iz proteklog perioda. Sve u svemu. „mu{ka“ politika u budu}nosti ne sme imati nikakve veze s politi~kom romantikom (Sombart. Pri tom se opasnosti od politi~ke romantike za [mita svakako nisu iscrpljivale u („`enskastoj“) „brbljivosti“ i neodlu~nosti. [mit je insistirao na tome da je nema~ki romanti~arski misticizam nastao prvo u sferi umetnosti. da bi se vrlo brzo preselio i u politiku. referiraju}i zapravo na ono „predvorje mo}i“ Rajha na kojem }e [mit tako sna`no insistirati posle Drugog svetskog rata i jednog posve druga~ijeg iskustva sa Adolfom Hitlerom. mnogi su – naro~ito u vojsci. [to je jo{ gore. pre svega.

1925: 101). a romanti~ari progla{avati za otkriva~e novog narodnog ili nacionalnog ose}anja. koje su u to vreme bujale u Nema~koj. a ta ga je potraga nu`no vodila natrag na tle „politi~ke romantike“.tre}i program LETO–JESEN 2009. kojoj su svi odavali priznanje da je uop{te „otkrila“ narod na po~etku XIX veka (pa samim tim i da je inspirisala nacionalisti~ke inovacije i u religiji i u politici). Nevolja je. „Ali ne sme se novi realitet ’narod’ me{ati sa romanti~arskim objektom ’narod’. godine) u romanti~arsku slabost vlastitog karaktera.). koje su kod ljudi budile „preterane nade“ i pokretale ih na (samo)ubila~ka dela. Ludilo postaje ~udovi{ni izvor energije i pokre}e pojedine ljude kao i cele narode na preterane nade i dela“ (Schmitt. Iza ovih stavova provejavao je konzervativni.). Iako u [mitovoj zaostav{tini iz onog vremena nema nikakvih direktnih upu}ivanja na bu|enje nekog novog nema~kog hri{}anstva. 1925: 225). Polaze}i od introspektivnog uvida (koji je ovekove~io u ve} pomenutoj dnevni~koj zabele{ci iz marta 1915. optu`ivao nema~ku politi~ku romantiku za sklonost da sve sukobe. [mit se u Politi~koj romantici zalagao za o~uvanje politi~ke sfere od romanti~arskih uticaja (Schmitt. [mit je tokom Prvog svetskog rata do{ao do temeljnog uverenja o potrebi postojanja pluralizma narodnih dr`ava i religija u svetu. bila u tome {to je i sam [mit u to vreme ve} poku{avao da traga za nekom novom narodnom religijom. kako bi se nema~koj dr`avi ostavile odre{ene ruke da ratuje protiv svojih neprijatelja i da realnu snagu za to prona|e u nema~kom narodu i njegovoj (novoj. Uprkos svom inicijalnom katoli~anstvu. dobrim delom i dalje katoli~ki intonirani. drugim re~ima. [mit je stoga nameravao da to ospori i afirmi{e stav. ~ove~anstvo. bilo nade samo pod dva uslova: da ne prekida borbu protiv svojih neprijatelja i da prona|e novu narodnu religiju. koja bi jedino bila u stanju da upotpuni novu trihotomiju: narodna religija–dr`ava–pojedinac. Za nema~ku dr`avu je. 1925: 38). kojoj `udi i koja u krajnjoj liniji pasivizuje ljude u njihovom delanju (pogotovo onom koje dr`ava od njih zahteva). kontradikcije i distinkcije estetski relativizuje i uklopi u transcendentnu predstavu „celine“ (kosmos. nema tako|e ni tragova {irenja njegovih interesovanja izvan horizonta hri{}anstva – sve novopaganske religiozne opcije. prema kojem je narod jedan realitet koji ne podle`e nu`no romanti~arskoj obradi. pri ~emu je sve ~vr{}e verovao da . [mit je ve} ionako proskribovao kao „politi~ku romantiku“. me|utim. 302 nad celim svetom. da pacifikuju njegovu realnu potrebu da se kroz dr`avu obra~una sa svim unutra{njim i spolja{njim neprijateljima. a to je za [mita zna~ilo da ga li{e politi~ke su{tine. [mitov animozitet prema romanti~arskim religioznim sintezama (komunizam. jer su oni te`ili da realitet brzo romantizuju“ (Schmitt. [mit je. humanitet itd. rasizam itd. drugim re~ima. za koju je verovao da }e nestati pod uticajem vojnog drila. jo{ uvek neobjavljenoj) religiji.

toliko su promenili [mita da on vi{e nije imao razloga da se raduje porazu nema~ke dr`ave (koji je 1914. Rüdiger (1988): „Analytiker des Interims. animozitetom prema demokratiji i klerikalnom tradicijom. U tome se ukazivala {ansa i za samog [mita. was ist von ihm geblieben“. . Berlin: Duncker & Humblot. Propast cara u Prvom svetskom ratu bila je u [mitovim o~ima istovremeno i tragedija i {ansa. Hans (ur. znao je kako mora da se opredeli i na frontu u kojoj se nema~ki car (qua dr`ava sama).STUDIJE Nema~ka tek treba da prona|e svoj idealni spoj dr`ave i religije. demokratije i socijalizma). o~inske mu{ke dr`ave. Rat i. njegovom abdikacijom i begom u Nizozemsku upra`njeno je mesto za nove dr`avotvorne pojedince. Sondersemnars 1986 der Hochschule für Verwaltungswissenschaften Speyer. nego da ga tuma~i u klju~u po~etka vanrednog stanja. borio protiv spoljnopoliti~kog (sila Antante) i unutra{njopoliti~kog neprijatelja (liberalizma. tokom kojeg nema~ka dr`ava. ako nema~ka dr`ava ne dobije nove religiozne i nacionalno-politi~ke (odnosno ideolo{ke u naj{irem zna~enju te re~i) temelje. pri`eljkivao). na nesumnjivo tragi~an na~in. u: Quaritsch. [mit je dobro znao koju stranu da zauzme u borbi na prvom frontu. vi{e ne}e morati da se optere}uje ostacima starore`imske legitimacije (hoencolernovske provenijencije). Ursachen und Geschichte. i dalje opstaje. A tu se borba za politi~ki i religijski preporod vodila na dva fronta: na jednom protiv pacifizma i politi~ke romantike (koji su nerealno zagovarali stvaranje beskonfliktne op{te~ove~anske „celine“). u: Hansen.): Complexio oppositorum. kao haos politi~kih elemenata koji se ne}e smiriti u „jedinstvu“ novog dr`avno-politi~kog ure|enja sve dok nema~ki narod ne dobije svoju novu. sa njemu lojalnim patriotskim snagama. Domovina ga je napokon trebala – ili je barem on to tako shvatio – kao advokata. A ta nova narodna religija. ali samo kao entitet bez supstance. vremenu primerenu religiju. Frankfurt am Main i Leipzig: Insel Verlag. gra|anski rat u Bavarskoj. me|utim. dodu{e. kada jednom bude objavljena. „Aussprache zu dem Referat von Ernst Rudolf Huber“. Wer war Carl Schmitt. ali je postajao sve vi{e svestan da je ta borba dugoro~no osu|ena na poraz. Vorträge und Diskussionsbeiträge des 28.): Carl Schmitt und die Liberalismuskritik. pogotovo. tla~iteljske. Opladen: Leske + Budrich. a na drugom izme|u konkurentskih shvatanja Boga i dr`ave. István (1991): Die deutsche Hysterie. Helmut (ur. Klaus i Lietzmann. Sa njim je. Literatura 303 Altmann. Bibó. nestala ona uzvi{ena figura koja je bila nosilac „mu{ke“ i „o~inske“ aure u sferi politike i kvintesencija stra{ne. za neimare pravog politi~kog „jedinstva“ i vizionare „istinske celine“ – imune na kritike za „politi~ku romantiku“ – nema~kog naroda. Über Carl Schmitt. pokreta~ke snage i identiteta.

Rijeka i Zagreb: Otokar Ker{ovani i Nakladni zavod Matice Hrvatske. Tagebuch Februar bis Dezember 1915. br. 2. god. u: Odabrana djela.): Gegen den Ausnahmezustand. br. Ulrike (2004): Zwischen Eros und Krieg. Vuk Stef. Zum Weltbild bei Carl Schmitt“. Ernst (2005a): „Einführung“. br. Breuer. 304 Blumenberg.: Ferdinand Schöningh. br. Beograd: Prosveta. Retrospektiva i perspektiva. god. Petar (1995): Prijatelj-neprijatelj. 5. (1969): „Marko Kraljevi} i Musa Kesed`ija“. Politische Vierteljahresschrift. str. Habermas. 12. Fulio (2005): „Pravnik suo~en sa samim sobom (razgovor sa Karlom [mitom)“. Karl [mit i @ak Derida. Helmut (ur. M. F. Brunotte. Aleksandar (2006): Rasprava o demokratskoj ustavnoj dr`avi. Andreas (2004): Die Gesellschaftskritik der Politischen Romantik. 1–4: 19–38. . Jirgen (1995): „Potreba za nema~kim kontinuitetom“. knj. Carl: Frieden oder Pazifismus? Arbeiten zum Völkerrecht und zur internationalen Politik 1924–1978.): Der Feind den wir brauchen. u: Srpske narodne pjesme. Nova srpska politi~ka misao. u: Schmitt. Bochum: Verlag Dr. Dostojevski. Berlin: Akademie Verlag. Günter (2005): „Vorwort“. Wilhelm (1988): „Carl Schmitt ’der schlechte. Nysen. Eine Neubewertung ihrer Auseinandersetzung mit den Vorboten von Industrialiserung und Modernisierung. Od kulta Votana do holokausta. Bojani}. u: Guha.tre}i program LETO–JESEN 2009. Hans (2004): Legitimnost novog veka. Jan-Werner (2003): A Dangerous Mind. 4: 585–607. Berlin: Verlag Klaus Wagenbach. Bojani}. Königstein: Athenäum. Oktober 1912 bis Februar 1915. Cambridge itd. Beograd: Institut za filozofiju i dru{tvenu teoriju i Fabrika knjiga. 31. Dahlheimer. Lankester. Rat. Stefan (1990): „Die ‚Konservative Revolution’ – Kritik eines Mythos“. Paderborn itd. Papcke. cit. München: Carl Friedrich von Simmens Stiftung. knj. Novi Sad: Svetovi. Karad`i}. u: Schmitt. Groh. Molnar. unwürdige und doch authentische Fall eines christlichen Epimetheus’“. Nova srpska politi~ka misao. Westfälische Wilhelms Universität Münster. Anton-Andreas i Papcke. Doktor Dissertation. Hümert. 12. 9. Kalevi J. Männerbund und Ritual in der Moderne. Sven (ur. Carl: Tagebücher. Carl: Die Militärzeit 1915 bis 1919. Zur Kritik an Carl Schmitt. Kroko. 102. u: Quaritsch. Wolfgang (ur.: Cambridge University Press. 140–159. Grof Kristijan fon (2001): O nema~kim mitovima. Andreas (1994): Der Fall Carl Schmitt. u: Schmitt. Hümert. Manfred (1998): Carl Schmitt und der deutsche Katholizismus 1888–1936. Petar (2005): „Mad dog: poslednji neprijatelj ([mit sa Hermanom Helerom)“. Sremski Karlovci i Novi Sad: Izdava~ka knji`arnica Zorana Stojanovi}a. Maschke. Heinrich (2006): Was ist politische Theologie?. wien i New York: Springer. Dieter Winkler. Eric (1999): „Die Privatisierung des Politischen bei Carl Schmitt“. Oder: Muss Krieg sein?. Ernst (2005b): „Einführung“. Aufsätze und Materialien. (1964): Mladi}.): op. Hoerl. Novi Sad: Svetovi. Berlin: Akademie Verlag. Carl Schmitt in Post-War European Thought. Berlin: Duncker & Humblot. 1–4: 39–50. Sein Aufstieg zum ’Kronjuristen des Dritten Reiches’. Müller. Meier. (1991): Peace and War: Armed Conflits and International Order 1648–1989. Tre}i program Radio Beograda. New Halen i London: Yale University Press. Koenen. u: Pirchner. Holsti. Sven (1985): „Der gewolte Feind. god.

München: Deutscher Taschenbuch Verlag. Schmitt. Schmitt. Carl (1950b): Der Nomos der Erde im Völkerrecht des Jus Publicum Europaeum. Aufsätze und Materialien. den Geist und die Aktualität des Werkes. u: ibid. Hamburg: Hanseatische Verlagsanstalt. Schmitt. Carl (1925): Politische Romantik. Schmitt. Köln: Greven Verlag. München i Leipzig: Verlag von Duncker & Humblot. Schmitt. Rechtslehren und Kronjuristen im Dritten Reich. Tagebuch Februar bis Dezember 1915. u: Frieden oder Pazifismus? Arbeiten zum Völkerrecht und zur internationalen Politik 1924–1978. Schmitt. Carl (2005c): Tagebücher. Schmitt. Carl (1957): Verfassungslehre. Schmitt. Schmitt. Carl (1940b): „Der Gegensatz von Parlamentarismus und moderner Massendemokratie (1926)“. B. Sein Staatsbegriff und seine Stellung in der deutschen Staatslehre. Schmitt. Köln: Grevin Verlag. Schmitt. Schmitt. Bernd (1994): Entartetes Recht. Carl (1950a): Ex Captivate Salus. Carl (2005b): „Strukturwandel des Internationalen Rechts (1943)“. Schmitt. C. Schmitt. u: ibid. u: ibid. Berlin: Verlag von Otto Liebmann. München i Leipzig: Verlag von Duncker & Humblot. Carl (1934a): Politische Theologie. Carl (1991c): Theodor Däublers „Nordlicht“. Carl (1940a): „Die politische Theorie des Mythus (1923)“. Berlin: Duncker & Humblot. Carl (2005d): Die Militärzeit 1915 bis 1919. 305 . Berlin: Duncker & Humblot. Rüthers. H. Schmitt. Carl (2004): Der Wert des Staates und die Bedeutung des Einzelnen. Hambrug: Hanseatische Verlagsanstalt. Wissenschaft als ZeitgeistVerstärkung. Der Sieg des Bürgers über den Soldaten. Hamburg: Hanseatische Verlagsanstalt. Drei Studien über die Elemente. Schmitt. Carl (1934b): Über die drei Arten des rechtswissenschaftlichen Denkens. u: ibid. Schmitt. Carl (1940c): „Der Begriff des Politischen (1927)“. Aufzeichnungen der Jahre 1947–1951.STUDIJE Rüthers. Berlin: Duncker & Humblot. Mohr (Paul Siebeck). Carl (1991a): Glossarium. Stuttgart: KlettCotta. u: ibid. Carl (1940f): „Staatsethik und pluralistischer Staat (1930)“. Schmitt. Schmitt. Carl (1912): Gesetz und Urteil. Schmitt. Schmitt. Schmitt. Carl (1940e): „Wesen und Werden des faschistischen Staates (1929)“. Carl (1984): Römischer Katolizismus und politische Form. Carl (1991b): Völkerrechtliche Großraumordnung mit Interventionsverbot für raumfremde Mächte. Schmitt. Berlin: Duncker & Humblot. Berlin: Duncker & Humblot. Schmitt. München: Verlag C. Berlin: Duncker & Humblot. Schmitt. Tübingen: Verlag von J. Eine Untersuchung zum Problem der Rechtspraxis. Schmitt. Carl (2005a): „Über das Verhältnis von Völkerrecht und staatlichem Recht (1940)“. Beck. Carl (1938): Der Leviathan in der Staatslehre des Thomas Hobbes. Berlin: Akademie Verlag. Carl (1934c): Staatsgefüge und Zusammenbruch des zweiten Reiches. u: ibid. u: Positionen und Begriffe im Kampf mit Weimar-Genf-Versailles 1923–1939. Berlin: Duncker & Humblot. Erfahrungen der Zeit 1945/47. Oktober 1912 bis Februar 1915. Berlin: Akademie Verlag. Carl (1969): Die geistesgeschichtliche Lage des heutigen Parlamentarismus. Carl (1930): Hugo Preuss. Bernd (1990): Carl Schmitt im Dritten Reich. Hamburg: Hanseatische Verlagsanstalt. Carl (1940d): „Der Völkerbund und Europa (1928)“.

godine (tri saslu{anja)“. as great Saber-Carrier).tre}i program LETO–JESEN 2009. br. Hans (ur.): Carl Schmitt und die Liberalismuskritik. His client. god. Emmanuel (2005): Himmel und Hölle nach Gesehenem und Gehörtem. the ruling. „Carl Schmitt – Ein deutsches Schicksal“. G. the gray eminence of Weimar Republic in its last days and the last cancelor before the establishment of Third Reich. in next period (1919–1933) Schmitt looked for the politician whom he can wholeheartedly serve as lawyer in order to become new German SaberCarrier. 1933–1943. Nova srpska politi~ka misao. army The Lawyer of the Saber-Carrier: Carl Schmitt 1912–1919 . changed in course of time.: Penguin Books Swedenborg. Although he had some luck at the beginning of the Third Reich. St. politics. Taubes. Schmitt recovered this political blow not easily. unpredictable and unapproachable „soldier“ at last prooved reluctant to accept this services and in 1937 Schmitt was forced to forget his lawer-designs. 3–4: 7–17. war. 12. but as „the soul of the world“. Gegenstrebige Fügung. as the historical person similar to Napoleon Bonaparte. Klaus i Lietzmann. but whom he acknowledged as his possible and acceptable client. Aleksandar Molnar Abstract: The author argues that Carl Schmitt perceived himself mainly as lawyer. but finaly offered his services to the new master of Germany – the former soldier from the WWI. Carl Schmitt never came to terms with the fact that Wilhelm II abdicated and left the German throne empty. whom he feared mostly (while not restricted by the supreme powers of Sabre-Carrier). From 1912–1919 – and especially during his military service from 1915–1918 – he served German Kaiser (although not as his superior commander. This devotion was never to be understood in pure legal-technical terms. Sombart. (1991): Politischer Mehrwert. state. Key worfds: Law. Karl (2005): „Karl [mit u Nirnbergu 1947. Carl Schmitt. u: Hansen. The lawyer Carl Schmitt wanted to be was much more the councilor in constitutional matters than mere legal adviser: his job was practice in politics. Augustine (1987): City of God. Berlin: Merve Verlag Ulmen. however. Nicolaus (1984): Jugend in Berlin. Nicolaus (1997): Die deutschen Männer und ihre Feinde. Wiesbaden: Marix Verlag. Opladen: Leske + Budrich. Eine Studie über Max Weber und Carl Schmitt. He found him in the person of general Kurt von Schleicher. as well as in law. ein deutsches Schicksal zwischen Männerbund und Matriarchatsmythos. Weinheim: VCH Acta humaniora. München i Wien: Hanser. 306 Sombart. [mit. Harmondsworth itd. lawer. So. Ein Bericht. Sombart. München: Hanser. Nicolaus (1988). Jacob (1987): Ad Carl Schmitt. L.

1 Izuzetak je slu~aj Banglade{a. koji se otcepio od Pakistana 1971. spoja istorijskih doga|aja i politi~kog kompromisa dva klju~na pravna na~ela – suvereniteta i samoopredeljenja naroda. Oxford University Press. godine. godine.218. A Legal Geography of Yugoslavia's Disintegration. Takva politika predstavljala je skoro potpuni zaokret u odnosu na praksu posle Drugog svetskog rata1 koja je zabranjivala otcepljenje2 i podsticala re{avanje etni~kih sukoba unutar granica neke postoje}e dr`ave. uticao na razvoj nedovoljno jasnog na~ela prava naroda na samoopredeljenje i na njegov odnos prema suverenitetu. 1–63. ^ini se da je u slu~aju Jugoslavije naru{eno osnovno na~elo teritorijalne celovitosti3 koje se nalazi u osnovi me|unarodnog prava. 3 Povelja UN. koja je nasilno buknula 1991. III–IV/2009 UDK: 341.Tre}i program Radio Beograda Br.“ . * Izvornik: Ana S.6 307 PRAVNI KONTEKST RASPADA JUGOSLAVIJE: SUVERENITET I SAMOOPREDELJENJE NARODA* Uvod ANA TRBOVI] Pri~a o raspadu biv{e Jugoslavije je pri~a konteksta. ne obuhvata proces dekolonizacije koji se odigrao posle Drugog svetskog rata. 143–144. Odnosi se na entitete koji se izdvajaju iz me|unarodno priznatih dr`ava. ~lan 2 (4): „Svi ~lanovi se u svojim me|unarodnim odnosima suzdr`avaju od pretnje ili upotrebe sile protiv teritorijalne celovitosti ili politi~ke nezavisnosti svake dr`ave. 2008. ili od upotrebe sile na bilo koji drugi na~in koji nije saglasan sa ciljevima Ujedinjenih nacija. Prvenstveno. me|unarodna zajednica priznala je pravo na otcepljenje u slu~aju raspada Jugoslavije. Videti u nastavku ovog poglavlja. priznavanjem prava na nezavisnost biv{ih jugoslovenskih republika. Glavni cilj ovog dela jeste da utvrdi na koji na~in je me|unarodni odgovor na jugoslovensku ustavnu krizu. 2 Izraz otcepljenje u ovom zna~enju. Trbovich.

Stoga. a dva opre~na tuma~enja u vezi sa pravom na samoopredeljenje koje su zastupali Srbi i Hrvati ubrzo su dovela do rata. kojom sve vi{e dominiraju. Da bi se ustanovio uticaj me|unarodne politike na razre{enje jugoslovenske krize. me|unarodna politika u slu~aju biv{e Jugoslavije dopustila je otcepljenje du` unutra{njih granica komunisti~kih republika. osmi{ljene od strane komunisti~kog rukovodstva Jugoslavije posle Drugog svetskog rata. Hrvati i Makedonci4 stvorili su svoje nacionalne dr`ave. Pozadina porekla ovih politi~kih odluka nalazi se u istoriji jugoslovenskog raspada. 7 Povelja UN. hrvatski teritorijalni zahtevi obuhvatali su ~itavu teritoriju Socijalisti~ke Republike Hrvatske6. 308 Povrh toga. Srbi su uporno tvrdili da Hrvati mogu na miran na~in da ostvare svoje pravo na samoopredeljenje tako {to }e napustiti Jugoslaviju – ali samo ukoliko omogu}e Srbima da ostvare isto pravo ostaju}i u Jugoslaviji unutar teritorije koju su ve} naseljavali. nije bilo dodeljeno jednako pravo na samoopredeljenje. ili Hrvatima iz Bosne i Hercegovine. kao {to su kraj Hladnog rata i ponovno ujedinjenje Nema~ke. dok su bosanski muslimani izvr{ili otcepljenje Bosne i Hercegovine. Istovremeno. godine. s neznatnom srpskom manjinom. 6 Sve republike biv{e Jugoslavije nosile su naziv Socijalisti~ke republike. iako su te granice bile administrativne prirode. nepotpuno jugoslovensko rukovodstvo nije osporavalo otcepljenje Slovenaca i Hrvata kao naroda. Obja{njenje koje stoji iza me|unarodnog odbijanja srpske `elje da se sa teritorijama naseljenim Srbima izdvoje iz SR Hrvatske i SR Bosne i Hercegovine. koja predstavljaju stubove savremene dr`ave: suverenitet i samoopredeljenje naroda. sastoji se u tome da se me|unarodna zajednica opredelila da pravo na samoopredeljenje tuma~i kao pravo koje se odnosi na odabranu teritoriju pre nego kao pravo naroda. Slovenci. neophodno je prvo izlo`iti razvitak i trenutno zna~enje dva pravna na~ela u pitanju. Me|utim. me|unarodna zajednica ne samo da nije dala prednost na~elu samoopredeljenja naroda nad na~elom teritorijalnog integriteta ve} je i selektivno tuma~ila i primenjivala na~elo samoopredeljenja u slu~aju biv{e Jugoslavije. nije bila sporna. koju su me|unarodno priznale kao Makedoniju mnoge dr`ave. koja upu}uje na to da narodi a ne teritorije imaju mogu}nost da odrede svoj status. 5 Slovena~ka teritorija. Srbima koji su `iveli u republikama Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Ovo je u suprotnosti s pravnom odrednicom7. Tokom 1991. ve} uklju~ivanje oblasti naseljenih Srbima5 u otcepljene dr`ave. 4 .tre}i program LETO–JESEN 2009. Kao posledica toga. ~lan 1 (2). To podrazumeva stanovni{tvo Biv{e Jugoslovenske Republike Makedonije (BJRM). koji se de{avao paralelno s razvojem zna~ajnijih svetskih doga|aja.

Autonomy. Pre uspostavljanja ovog na~ela. 10 Isto. Advisory Opinion. godine naveo u De la république. a najmo}niji me|u njima tvrdili su da vladaju celim svetom. a to zna~i da me|unarodni pravni sistem ne bi funkcionisao da se dr`ave ne smatraju jednakim pred zakonom. 11 Hurst Hannum. 2(7). Isto. suverenitet je „celovitost me|unarodnih prava i obaveza priznatih me|unarodnim pravom“ u okviru jedne nezavisne teritorijalne jedinice – dr`ave. Hinsley. Ipak. ICJ Reports 1949. 1966). 15. (Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 8 9 1. koja predstavlja osnovno svojstvo jedne dr`ave. Istovremeno. kojom upravlja prirodno pravo. Smatralo se da hri{}anski kraljevi svoju mo} dobijaju neposredno od Boga. ~lan 2(4).“ Bodin je 1576.STUDIJE Na~elo o suverenoj jednakosti i njegova ishodna na~ela o teritorijalnom integritetu i neme{anju ~ine osnovu me|unarodnog prava prema Povelji Ujedinjenih nacija. 13 Francis H. Sovereignty (New York: Basic Books. ~lan 2(7).12 Pravno na~elo suvereniteta razvilo se sa savremenim poimanjem me|unarodnog prava kao odvojenog od etike i teologije. 12 Reparation for Injuries suffered in the Service of the United Nations. 180. da je neumesno nametati stav da je neki car u svom dobu bio i Isto. and Self-Determination: The Accommodation of Conflicting Rights.10 Uprkos svom politi~kom zna~aju ili mo`da upravo zbog njega. Suverenitet: razvoj pravnog zna~enja i prakse 309 . ali je @an Bodin bio prvi koji je uvideo potrebu za nekom novom vrstom prava13 – me|unarodnog prava – kao sistema za odr`avanje ravnote`e izme|u zasebnih teritorijalnih jedinica koje su postale poznate kao „dr`ave. 180.11 Kao {to je Me|unarodni sud pravde zaklju~io.2. op{te je prihva}eno da: „samo dr`ave mogu biti suverene“. izraz „suverenost“ ostaje bez definicije s kojom bi se me|unarodni pravnici mogli da saglase. Sovereignty. iako ne postoji saglasnost u vezi sa definicijom suverenosti. Zato je na~elo teritorijalnog integriteta bri`ljivo za{ti}eno u svim zna~ajnim pravnim dokumentima. ~lan 2(4). 174. me|unarodno politi~ko ure|enje ne bi bilo uravnote`eno da pravo ne {titi definisanu teritoriju.8 Me|unarodno pravo je pravo koje upravlja odnosima izme|u dr`ava. Mnogi filosofi osporavali su ovaj stav. Povelja UN upu}uje dr`ave da se uzdr`e od „pretnje silom ili upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili politi~ke nezavisnosti svake dr`ave“9 i suprotstavlja se uplitanju samih Ujedinjnih nacija u „pitanja koja se po su{tini nalaze u unutra{njoj nadle`nosti svake dr`ave“. 1996). preovla|uju}i stav Zapada bio je da je svet jedna zajednica.

14 Na~elo suvereniteta i pozitivisti~ki pristup me|unarodnom pravu koji nagla{ava saglasnost dr`ave i shodno tome sporazum ili ugovor kao glavni pravni modus operandi. Portugalije. New York: Cambridge University Press. 310 gospodar ~itavog sveta „kada rimski imperatori nikada nisu vladali nad vi{e od tridesetine sveta. Cambridge Studies in International and Comparative Law (Cambridge: Cambridge University Press. 207. James Crawford. potpisan 9. stavljeni su u upotrebu Vestfalskim mirom skoro vek kasnije. budu}i da se pravo na vo|enje rata smatralo su{tinskim delom suvereniteta.¹ 18 James Mayall. bivaju}i smatran jedinstvenim pravnim sredstvom.tre}i program LETO–JESEN 2009. ^ak i danas. ~lan 1. Hinsli ozna~ava Be~ki kongres kao „prvi moderni me|unarodni politi~ki sporazum. Napomena: Autor se gre{kom poziva na „Vikunski kongres“ („Congress of Vicuna“).. koji je: Isto. prihvatanje pravnog suvereniteta nije automatski podrazumevalo i potpuno uva`avanje teritorijalnog integriteta drugih dr`ava.17 Me|utim.16 Do po~etka XIX veka. 1997). koji. Austrije.. Francuske. oktobar 1648.15 Vestfalski mir ozna~io je „kraj bo`jeg zakona. The Map of Europe by Treaty (1875). ~iji je me|usobni odnos sekularan i ne zasniva se na prihvatanju nikakvih odre|enih verskih spisa ili ustanova kao izvora vlasti ili supstantivne vladavine prava. Rubin. pored toga {to prvi put uvodi na~elo o slobodnoj plovidbi me|unarodnim rekama i {to uspostavlja pravila koja i dalje ure|uju polo`aj diplomatskih izaslanika. odre|uje granice za gotovo svaku dr`avu u Evropi i pru`a svakom potpisniku pravo da za{titi dogovoreno. Cambridge Studies in International Relations 10 (Cambridge. koje zamenjuje stanovi{te da je politi~ki svet organizovan u vidu „dr`ava“.. prikazan u Edward Cecil Hertslet. 16 Alfred P. England. Rusije. [panije i [vedske. kada se izvu~e iz istorijskog konteksta. Ethics and Authority in International Law. juna 1815. suverenitet je bio sredi{nje na~elo evropske spoljne politike. Vestfalski mirovni sporazum [Mirovni sporazum izme|u cara Svetog rimskog carstva i kralja Francuske i njihovih doti~nih saveznika¹.18 Nedoumica o tome da li ograni~iti dr`avni suverenitet me|unarodnim poretkom kako bi se spre~io rat i dalje postoji. Nationalism and International Society. ~iji nijedan deo ne mo`e biti prekr{en a da se ostalo ne u~ini ni{tavim“. Sovereignty. 1990). a suverena dr`ava na „politi~ku jedinicu u kojoj vlasti poseduju isklju~ivo pravo na zakonitu upotrebu sile“. ali sadr`aj citata se odnosi na Be~ki kongres [Op{ti sporazum izme|u Velike Britanije. Prvi ju je opazio Imanuel Kant. verskih i dinasti~kih poimanja. 179–180. 18. 17 Hinsley. a Nema~ko carstvo nije ~inilo ni desetinu Rimskog carstva“. Pruske. 14 15 . ur. suverenitet se svodi na „na~elo politi~ke nadmo}i“.. 208. 24. 36.

jasno sri~u}i poruku da bi mir sada mogao biti zasnovan isklju~ivo na samonametnutom pobolj{anju delovanja jedne nezavisne suverene dr`ave. a na osnovu odre|enog uvida u istoriju i prirodu zajednice i dr`ave. Ovaj trend bi se mogao nastaviti. Udaljavanje od ovih osnovnih pravnih normi mo`e biti opravdano samo iz razloga samoodbrane21 i „pretnje miru. teorija iza ovog suvereniteta nikada nije bila usagla{ena sa stvarno{}u. ~lan 51.. 212–13. Mnogi pravnici tako|e pozivaju na izri~ito pravo na otcepljenje u izvesnim slu~ajevima.“25 Hinsley. ~lan 39. Posle Ameri~ke i Francuske revolucije. Povelja UN strogo odre|uje izuzetke20 na~elima koja su kamen temeljac suvereniteta – teritorijalni integritet i neme{anje u unutra{nje nadle`nosti dr`ava. a pre nego Savet bezbednosti donese takvu odluku. 19 20 tokom sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka.22 ali isklju~ivo ili kroz zajedni~ko delovanje od strane neke priznate me|unarodne organizacije ili od strane ~lanica UN po usvajanju posebne rezolucije. 25 An Agenda for Peace. Sovereignty.. ~lan 51. suverenitet naroda je za ve}i deo sveta postao jedina legitimna osnova moderne dr`ave. odri~u}i se svog unutra{njeg suvereniteta radi demokratske vladavine. Kao {to je generalni sekretar UN Butros Butros – Gali svojevremeno izjavio: „Vreme potpunog i isklju~ivog suvereniteta. povrede mira ili agresije“. Suverenitet koji je proiza{ao iz volje naroda uticao je na uspostavljanje kako na~ela teritorijalne celovitosti. je pro{lo. a tu se suverenitet susre}e sa samoopredeljenjem. 21 Isto. odnosno u slu~aju krajnje represije. 23 Pojedina~na vojna intervencija odobrava se bez posebne rezolucije Saveta bezbednosti samo u slu~aju samoodbrane. Videti Povelju UN. Izve{taj generalnog sekretara Savetu bezbednosti.STUDIJE Nastoje}i da postigne politi~ki kompromis u pogledu ove nedoumice. Povelja UN. 24 Videti raspravu koja sledi kasnije u radu. a spoljnog zarad mira i napretka. sude}i po porastu uticaja zastupnika prirodnog prava i pobornika takozvanih humanitarnih intervencija u nejasnim pravnim okvirima.24 Njihov stav zasniva se na preduslovu demokratske dr`ave da njome upravlja narod. tako i ne~ela samoopredeljenja. bio prvi koji je tome dodao i upozorenje i razlog za optimizam. odeljak 17.19 311 . A/47/277-S/24111 (1992). ~lan 2 (7). 22 Isto.23 Istovremeno treba imati na umu i da odredbe Povelje UN nisu uvek po{tovane i da njihovo tuma~enje povremeno izlazi iz datih okvira. Savremene demokratije nastojale su da na|u ravnote`u izme|u tih dvaju na~ela. UN Doc.

. zapravo neku svest nacije i naklonosti ka njoj. ~ak i pripadnici najmanje nacije nikada ne mogu upoznati ve}inu svojih sunarodnika. 2. ve} na koji na~in se oni me|usobno ograni~avaju. glavno pitanje nije da li }e preovladati na~elo o teritorijalnoj celovitosti ili o samoopredeljenju naroda. stvaranjem modernih dr`ava u Evropi. 28 Benedict R. 1991). O’G Anderson. prev. 5–18: 6.“29 U ranoj etapi nacionalizma. The Politics of Nationalism and Ethnicity (New York: St. Imagined Communities: Reflections on the Origin and Spread of Nationalism (London: Verso. 1983).“ History of European Ideas 13 (1991). Iako se suverenitet i nezavisnost ~esto dovode u pitanje. najve}i skup ljudi koji deli takvo uverenje. i „subjektivna“ svojstva. suverenitet ostaje neophodno. na~elo samoopredeljenja odnosilo se samo na one narode. Kao {to isti~e Benedikt Anderson. jezik. – Prim. koja mogu podrazumevati teritoriju. koje su smatrane odr`ivim – u 26 Engleska re~ nation na srpski jezik prevodi se i kao narod i kao nacija. Kellas. Stoga.27 Na~elo samoopredeljenja: razvoj pravnog zna~enja i praksa Misaoni proces sadr`an u nacionalizmu obja{njava za{to je subjektivni deo definicije nacije (naroda) jednako va`an kao njena takozvana objektivna odli~ja. oni su i dalje sastavna gra|a me|unarodnog poretka. Nacije imaju „objektivna“ svojstva. obavezno svojstvo za punopravno ~lanstvo u me|unarodnoj zajednici. opisuju}i naciju kao „grupu ljudi koja veruje da je ve`e poreklo. odnosno nacije. 29 Walker Connor. Martin’s Press. koji su nastali krajem osamnaestog i po~etkom devetnaestog veka. te }e se koristiti oba izraza. iz jednostavnog razloga jer se njihov opstanak ugro`ava osporavanjem suvereniteta. Na~elo samoopredeljenja tesno je povezano s pojmovima nacionalizma i nacionalne dr`ave. Me|utim.“28 Voker Konor tako|e nagla{ava va`nost uverenja u odnosu na postoje}e istorijske ~injenice. 312 Istovremeno treba naglasiti da su dr`ave ~esto konzervativnije od pravnih stru~njaka. jer sadr`i i objektivna i subjektivna svojstva. 27 James G. [naglasila autorka¹ . „From Tribe to Nation. „a ipak u mislima svakog `ivi predstava o njihovoj povezanosti.. U me|unarodnom pravu kao i u praksi.. definicija naroda ili nacije26 ostala je sporna. veru ili zajedni~ko nasle|e (iako sve ovo nije uvek prisutno). kao {to je naveo D`ejms Kelas: Nacija (narod) je grupa ljudi koja se ose}a kao zajednica koju ve`u istorija. 15. kultura i zajedni~ko poreklo.tre}i program LETO–JESEN 2009.

Reality (Cambridge. 32 Mo`e se tvrditi da je gra|anski nacionalizam bio uspe{an u Francuskoj i Italiji jer se odvijao u jednom ranijem istorijskom periodu. ali ne kao Hrvate (14). 33 Navedeno u Carlile A. a da opet. National States and National Minorities. romanti~arski. Ovo „na~elo postavljanja praga“ napu{teno je u drugoj etapi nacionalizma (1880–1914). 30 313 . obi~aje i kulturu i dovoljno svesti da ih o~uva“. kao u slu~aju Nema~ke. kao i da postoji odre|eni prag veli~ine dr`ave i stanovni{tva kao bitan uslov za stvaranje dr`ave. sve vi{e presudno ili ~ak jedino merilo za mogu}e stvaranje nacije. Napomena: Konor tako|e nagla{ava da su ameri~ki doseljenici „obi~no sebe poistove}ivali s lokalnim.32 Godine 1848. Sna`nije dr`ave gomilale su teritorije. Royal Institute of International Affairs (London: Oxford University Press H. Istrane ili Slavonce. 32. Nations and Nationalism since 1780: Programme. Ipak. suverenu i nezavisnu dr`avu na njihovoj teritoriji. 1990). preovladao je nad takozvanim klasi~nim modelom gra|anskog samoopredeljenja povezanog sa stvaranjem Francuske i Italije. 102. Macartney. srpski zastupnik je diplomatski tvrdio da „jedna nacija mo`e `iveti pod razli~itim vlastima. oblasnim i sli~nim oznakama“ i poziva se na dana{nje Hrvate koji su tada sebe opisivali kao Dalmatince.31 Umesto da prate ujedinjenje. regionalnim.33 U jednom sporu sa vo|om ma|arske revolucije. 31 Isto.30 U praksi to je zna~ilo da se za nacionalni pokret o~ekivalo da bude pokret za nacionalno ujedinjenje ili pro{irenje. U srednjoisto~noj Evropi. Vi{e o ovome videti Walker Connor. kada ideja etni~kog porekla nije bila razvijena.STUDIJE kulturnom i svakako ekonomskom smislu. 117. Lajo{em Ko{utom. u praksi vojna sila je uvek bila preovla|uju}i kriterijum. 34 Isto. Etni~ko poreklo i jezik postali su sredi{nje. dok su ve}e dr`ave i carstva nastavile da homogenizuju razli~ite etni~ke grupe. kada je svaka grupa naroda koja je sebe smatrala nacijom mogla da zahteva pravo na samoopredeljenje.34 Eric J. Hobsbawm. na {ta je Ko{ut hitro odgovorio da svaka nacija mora imati i sopstvenu vladu. nekoliko nacija mo`e obrazovati jednu dr`avu“. Milford. 1934). gde je jezik standardizovan posle stvaranja ovih dr`ava. 5–18. „From Tribe to Nation“. England. koje je tada podrazumevalo pravo na odvojenu. kriterijumi etni~kog porekla i jezika sada je trebalo da prethode stvaranju nacionalne dr`ave. nema~ki model etni~kih grupa u potra`nji za svojom dr`avom. History of European Ideas 13 (1991). New York: Cambridge University Press. zastupnik austrougarskih Srba stoga je odredio naciju kao „rasu koja ima svoj jezik. Myth. kao u slu~aju ranih nacionalnih dr`ava Francuske i Italije.

ali sve su bile pro`ete op{tim duhom demokratije“. 88. kako ga je Vilson poimao „bilo je jedna neodre|ena me{avina nekoliko niti misli. 63. Self-Determination in Law and Practice: The New Doctrine in the United Nations (The Hague. 314 Ernest Gelner upozorava na opasnost koju prouzrokuje ovaj romanti~arski nacionalizam.tre}i program LETO–JESEN 2009. 35 Svaki narod ima pravo da bira oblik suvereniteta pod kojim }e `iveti. uglavnom je hvaljena kao demokratska i napredna. 1982). od kojih su neke dugo povezivane u njegovoj svesti s idejom o ’samoupravi’ (ili ’samovladavini’) dok su druge proiza{le iz ratnih de{avanja. i ako `elite da je volite i ovekove~ite onakvu kakva je zaista bila. The Nation State and National Self-Determination. Lagodna starinska zajednica bila je etnocentri~na. and Politics (Cambridge: Cambridge University Press. progla{enim u ^etrnaest ta~aka koje se odnose na novo evropsko ure|enje posle Prvog svetskog rata.35 Poreklo savremenog na~ela o samoopredeljenju zasniva se na demokratskim idealima Vudroa Vilsona. maj 1916. 37 U. Nijhoff. navedeno u Michla Pomerance. 45–56. 36 Videti kasniju raspravu.39 Ernest Gellner. klasi~na teorija o samoopredeljenju. 1987). Ali to zaista ne mo`ete posti}i istovremeno. Otuda zahtev jedne nacije za nezavisno{}u neminovno ugro`ava druge nacije. 27. Neusagla{enost romanti~arske teorije o samoopredeljenju s na~elom suvereniteta predstavlja predmet mnogih istra`ivanja. u vidu netrpeljivosti prema drugim nacijama: Sam broj nacija onemogu}ava priliku da sve imaju zasebne nacionalne dr`ave. koja je u skladu s na~elom teritorijalnog integriteta zato {to se proces odvija unutar granica jedne dr`ave.36 Neki ljudi romantizuju svoju stvarnost ili tobo`nju zajednicu predaka. {to vodi ka {irenju demokratije u svetu i stabilizaciji svetskog poretka. deo 9. tom 53. 1969). Samoopredeljenje. predrasude prema ljudima sa strane moraju biti deo romanti~arske nagodbe. 39 Vudro Vilson.37 (Vudro Vilson) . Identity. S. 8854 38 Alfred Cobban. Problem sa nacistima bio je u tome da su oni bili samo previ{e dosledni po ovom pitanju. Boston: M. Culture. posebno str. Congressional Record. Politikolozi i pravnici nerado priznaju da gra|anski nacionalizam ponekad mo`e prikladno da poslu`i kao maska za kulturnu asimilaciju. Klju~ za razumevanje Vilsonovog poimanja samoopredeljenja nalazi se u ~injenici da je ono za njega u potpunosti ishod demokratske teorije38. pon. Istovremeno. i istovremeno se suprotstavljaju etni~kim predrasudama i `ele da budu pravi~ni prema svima. (London: Collins. izd. 1.

poricali su univerzalnu primenljivost ovoga na~ela.STUDIJE Vilsonovi demokratski ciljevi postavili su visoke standarde za svet koji je izlazio iz jednog od najkrvavijih ratova. sa mra~nom mogu}no{}u zapo~injanja novog kruga sukoba. trebalo bi dodeliti najslobodniju mogu}nost za samostalni razvoj (odnosno razvoj autonomije. a drugim nacionalnostima koje su sada pod turskom vladavinom trebalo bi zagarantovati nesumnjivu za{titu `ivota i potpuno neometanu mogu}nost samostalnog razvoja. prev. kada se poku{a primena u svakom slu~aju.. The Peace Negotiations: A Personal Narrative (1921). 206. postaje izvor politi~ke nestabilnosti i unutra{njih nemira i neretko uzrok za pobunu“. kada su ih mnogi politi~ari smatrali naivnim. prema ta~ki 12: 315 Turskim delovima sada{njeg Otomanskog carstva trebalo bi jam~iti siguran suverenitet. pa su zato i odlu~ile da zadr`e kontrolu nad time kojoj teritoriji }e biti odobrena nezavisnost. ali obi~no nedosti`ne u `ivotima nacija“. prim. Velike sile su `elele da o~uvaju uticaj u raznim manjim dr`avama i da nastave da iskori{}avaju kolonije. ali koje. .41 Kona~no. Webster and Sydney Herbert. Lansing tvrdi da je Vilson li~no „u pariskim pregovorima i u odre|ivanju spoljne politike Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava. 102.). prev. kao {to se navodi u Ta~ki 10 iz ^etrnaest ta~aka: „Narodima Austrougarske.40 On dalje opisuje ovo na~elo kao ono koje „sna`no poziva na ~ovekov uro|en ose}aj moralnog prava i na njegovo poimanje prirodne pravde.“ U po~etku je sli~na sudbina bila predodre|ena i velikom delu Otomanskog carstva (ili Osmanskog carstva. 42 Isto 98. svojim postupcima porekao postojanje ovoga prava izuzev kao izraza moralnog nastojanja. 96 Isto. dodeljuju}i samo manjinska prava raznim nacijama unutar Carstva. One svakako nisu mogle da zamisle da se pravo na samoopredeljenje mo`e primeniti na njihovoj sopstvenoj teritoriji i ~ak su razmi{ljale o o~uvanju neprijateljskih imperija iz strate{kih razloga.. Na`alost.. 43 Charles K. The League of Nations in Theory and Practice (London: G. Robert Lansing je prosudio da je samoopredeljenje samo puko redefinisanje izraza „saglasnost podanika“.“43 U praksi. 40 41 Robert Lansing. predmeta `elje. I sam Vilson je prvobitno planirao da zadr`i Austrougarsko carstvo kao branu od Nema~ke i {irenja komunizma. Iako su se mnoge svetske vo|e saglasile sa stavom da praksu uve}avanja imperija treba prekinuti i da se samouprava mora omogu}iti mnogim nacijama. njegove ideje bile su previ{e napredne za to doba. smatraju}i da su oba izraza „nepodesna sveop{toj nameni“. Allen & Unwin.. pobuna i rata.. 1933). prim. Kritike su dolazile ~ak i od Vilsonovih bliskih saradnika.).42 Ocena ^arlsa Vebstera i Sidnija Herberta tako|e je bila negativna: „Re{enje jedne grupe problema manjina mo`e dovesti do stvaranja drugih..

na~elo o samoopredeljenju izostavljeno je iz Pakta Dru{tva naroda i primenjeno je samo na pora`ene dr`ave i odre|ene nove dr`ave.47 Drugim re~ima.45 U tokovima prakti~ne. ako su prihvatljiva za te narode. raspad Austrougarskog i Otomanskog carstva bio je neminovan. shodno na~elu samoopredeljenja. 45 Asbjørn Eide.“ u Modern Law of Self-Determination. pobedu nacionalizma devetnaestog veka nad carstvima koja su vladala evropskim narodima. tom. iako je na~elo samoopredeljenja upotrebljeno posle Drugog svetskog rata da bi se odredile granice u slu~ajevima kada su se preklapale s ostalim politi~kim interesima – odnosno. tom (New York: Putnam’s. ali se me|u njima podrazumeva da teritorijalna preure|ivanja. ed. mogu biti izvr{ena. na mnoge na~ine. Ipak. ali ve}ina kolonijalnih imperija ostala je netaknuta. 1924). „In Search of Constructive Alternatives to Secession. ur. Preuzeto iz David Hunter Miller. 1924). 12–13. Sli~no tome. ^uveni ~lan 1046 nacrta Pakta. real politike. Nijhoff Publishers. 2. Sile potpisnice prihvataju bez ograde na~elo da je svetski mir po svojoj va`nosti iznad bilo kojeg pitanja vezanog za politi~ku nadle`nost ili za granice. ovo na~elo je kori{}eno isklju~ivo selektivno i nikad protiv pobednika – Vilsonova je zasluga {to se to na~elo prvi put primenilo na delu kako bi se opcrtala nova politi~ka mapa Evrope: Woodrow Wilson.tre}i program LETO–JESEN 2009. Developments in International Law (Dordrecht. Christian Tomuschat. koji predstavlja Vilsonov poku{aj da pomiri na~elo teritorijalnog integriteta s na~elom samoopredeljenja. 2. The Messages and Papers of Woodrow Wilson. ako ih bude bilo. Me|utim. posle Mirovnog sporazuma u Versaju. Kao {to Asbjorn Eide zaklju~uje: Kraj Prvog svetskog rata predstavljao je u srednjoj i isto~noj Evropi. 316 Nasuprot tome. The Drafting of the Covenant. pravo je ostalo ono {to je bilo i ranije – pravo na prevrat. 47 ^lan 10. odnosno revoluciju. Amerikanci poljskog porekla uspe{no su se zalo`ili za nezavisnu Poljsku: „Trebalo bi stvoriti nezavisnu dr`avu Poljsku koja bi obuhvatala teritorije nastanjene isklju~ivo poljskim stanovni{tvom“ (Ta~ka 13)44. i da te teritorijalne promene mogu pravedno uklju~iti materijalnu nadoknadu. sveden je na o~uvanje teritorijalne celovitosti „protiv spoljne agresije“. Pakta Dru{tva naroda (Uklju~uju}i amandmane usvojene do decembra. Boston: M. Albert Shaw (New York: The Review of Reviews Corporation. 46 „Sile potpisnice zajedni~ki jam~e jedne drugima politi~ku nezavisnost i teritorijalnu celovitost. 468–470. Vilsonova beseda ostala je u granicama idealizma. 1928). ukoliko u budu}nosti postanu neophodna iz razloga promena u sada{njim rasnim okolnostima i stremljenjima ili sada{njim dru{tvenim i politi~kim odnosima. kao i teritorijalna preure|ivanja koja mogu prema sudu tri ~etvrtine delegata biti zahtevana radi dobrobiti i izra`avanja interesa naroda kojih se ti~u. 1993). 44 . 149–150.

Sporazum o gra|anskim pravima stupio je na snagu 23. poku{aji izrade doslednog skupa pravnih na~ela i zdravog me|unarodnog pravnog poretka postali su sve izra`eniji me|u vode}im svetskim vladama. Nacionalizam i demokratija bili su isprepleteni. godine.48 317 Na~elo o samoopredeljenju tako|e je obuhva}eno ~lanom 55 Povelje. Tokom tog rata dva kretanja su se podudarila: raspad evropskih carstava kroz nacionalnu borbu i napredovanje demokratije. Me|utim. a posebno u govorima predsednika Vudroa Vilsona. tri godine kasnije. a stupili na snagu u narednoj dekadi. januara 1976. 48 49 . razvijanje me|u nacijama prijateljskih odnosa zasnovanih na po{tovanju na~ela ravnopravnosti i prava na samoopredeljenja naroda. napomena o samoopredeljenju je izostavljena. ali ponovo u sklopu razvoja „prijateljskih odnosa me|u dr`avama“ i u neposrednoj vezi s na~elom „ravnopravnosti. Sporazum o ekonomskim pravima stupio je na snagu 31. marta 1976. decembra 1966. Op{ti ~lan 1 u oba pakta glasi: Eide.“ Me|utim. godine. koji su usvojeni na Generalnoj skup{tini UN tokom 1966. bio i dalje ja~i od njegove upotrebe kao jedno zakonsko pravo: Cilj Ujedinjenih nacija je: .. decembar 1948.. i preduzimanje drugih odgovaraju}ih mera radi u~vr{}enja op{teg mira... 16.STUDIJE Vilsonovo vi|enje samoopredeljenja naroda nastavilo je da `ivi. prouzrokuju}i jo{ jednu nedoslednost u razvoju ovog na~ela. „In Search of Constructive Alternatives to Secession“. 149. godine. Pravo na samoopredeljenje pojavilo se u kontekstu ljudskih prava u Me|unarodnom paktu o gra|anskim i politi~kim pravima (Pakt o gra|anskim pravima)50 i u Me|unarodnom paktu o ekonomskim. socijalnim i kulturnim pravima (Pakt o ekonomskim pravima)51. 2. u Op{toj deklaraciji ljudskih prava iz 194849. godine. 10. bilo je povezano u retorici zapadnih sila. nejasno}a odrednice ukazivala je na to da je njegov politi~ki sadr`aj.. od 16. 51 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI). 50 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI). Posle Drugog svetskog rata. uprkos tome {to se u preambuli poziva na razvoj prijateljskih odnosa me|u nacijama. naroda. Rezolucija Generalne skup{tine UN 217 A (III). na nejasan na~in kada su oblikovala politi~ko stanovi{te na osnovu kojeg je vo|en rat i gra|eni planovi za posleratna re{enja. kao selektivno primenjeno na~elo. koja su izgledala kao sijamski blizanci... Podsticanje ova dva kretanja. decembra 1966. a na~elo samoopredeljenja na{lo se u prvom ~lanu Povelje Ujedinjenih nacija. [naglasila autorka¹.

Doc. godine. Na osnovu ovog prava oni slobodno odre|uju svoj politi~ki polo`aj i slobodno sprovode svoj privredni. .54 Velika Britanija je tako|e zauzela dvosmislen stav u pogledu prava naroda. naro~ito one koje se odnose na teritorijalni integritet dr`ava. 73. Prema ~lanu 40 Pakta o gra|anskim pravima. a ne na „suverene nezavisne dr`ave ili na neki deo naroda ili nacije“.55 Sovjetski predstavnik sumnjao je u primenu ovog prava unutar njihovog dr`avnog ure|enja. Na`alost. koji predstavlja osnovni postulat za primenu ovog prava. u zavisnosti od vode}eg nacionalnog interesa. od 16. 318 U stvari. England. 54 Deklaracije. Autonomy. dr`ave su pozvane da Odboru za ljudska prava podnesu periodi~ne izve{taje o merama koje su usvojile. decembra 1966. to je i dalje jedino pravo naroda koje je izri~ito i posebno ugra|eno u jedno obavezuju}e pravno sredstvo pod okriljem Ujedinjenih nacija52 i pored toga {to ta dva pakta izbegavaju da razjasne {ta je narod i {to se pozivaju na proces dekolonizacije. 53 Hannum.53 Tuma~enje predmeta samoopredeljenja. UN. A/42/40 (1987). preovladavati u njihovoj politici. navode}i kako bi bilo „nezamislivo da neke republike po`ele da se otcepe. 41. Indija. ur. and Self-Determination: The Accommodation of Conflicting Rights. 2. decembra 1966. tvrde}i da }e obaveze prema Povelji UN. 42 U. Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI). Sovereignty. Doc. godine. s obzirom na to da ~vrsta i nepokolebljiva veza objedinjuje sve narode i nacije Saveza“. Velika Britanija. „Rights of Peoples: Point of View of a Logician“. dru{tveni i kulturni razvoj. {to je prema zauzetom stavu Indije „su{tina nacionalnog integriteta“. „ve}ina zemalja ili nisu izve{tavale posebno u vezi sa ~lanom 1 ili su to ~inile toliko uop{teno da nisu doprinele spoznavanju njegovog sadr`aja“. Na primer. ~lan 40 Sporazuma o gra|anskim i politi~kim pravima Izve{taj [Covenant on Civil and Political Rights (CCPR)¹. 1988).57 David Makinson. UN. Indija je iskazala rezervu prema ~lanu 1 Pakta suziv{i njegovu primenu samo na „narode pod stranom vladavinom“. 57 Jordan.56 Istovremeno. 55 Deklaracije.55 (1981). (No. GAOR. 106. 56 Izjava predstavnika SSSR Odboru za ljudska prava. razlikovalo se od dr`ave do dr`ave. Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI). navedenog kao „narodi“ u ovom dokumentu. 40). od 16. 52 Svi narodi imaju pravo na samoopredeljenje. CCPR/C/1/Add. N. Jordan se opredelio za takozvanu unutra{nju primenu „na~ela samoopredeljenja [kao¹ trajnog procesa [koji¹ se ne zavr{ava progla{enjem nezavisnosti“. radi ostvarivanja prava priznatim u Paktu. u The Rights of Peoples. New York: Clarendon Press.tre}i program LETO–JESEN 2009. Supp. Oxford University Press. James Crawford (Oxford.

odeljak 6. desna ruka Vudroa Vilsona. Umesto toga. Odbor za ljudska prava. U stvari to je bilo besmisleno.“61 ^ak se i Robert Lansing. ponovo objavljeno u Manfred Nowak. Odbor za ljudska prava kasnije je izdao „op{te komentare“ u vezi s odre|enim odredbama Ugovora. 7. godine.60 Niko nije mogao da odlu~i ko su narodi. zasedanju 12 aprila 1984. 62 Robert Lansing. N. 2. 44.62 To pitanje nije re{eno do dana{njeg dana jer zadire u sr` stare rasprave o tome koje je na~elo primarno – teritorijalni integritet ili samoopredeljenje naroda. „Self-Determination“. Kao {to je ser Ajvor D`enings napomenuo 1956. 856–857. . 56. ali njihovo op{te tuma~enje ~lana 158 nije objavljeno do 1984. ugrozila. Autonomy. godine i jo{ nije rasvetlilo zna~enje „samoopredeljenja“. 59 Hannum.59 Neki ~lanovi Odbora predo~ili su da pojam samoopredeljenja nije ograni~en na kolonijalni kontekst. Sovereignty.STUDIJE Dr`ave ~lanice UN nisu mogle da postignu dogovor o ta~nom zna~enju prava na samoopredeljenje. „Ona je jednostavno parafrazirala postoje}e probleme. Covenant on Civil and Political Rights: CCPR Commentary (Kehl am Rhein: N P Engel. potpuno ili delimi~no. jer narod ne mo`e da odlu~i sve dok neko ne odlu~i ko je narod. U. and Self-Determination. u saglasnosti s Poveljom Ujedinjenih nacija (Deklaracija o prijateljskim odnosima). Jennings. 42. ali nedostatak op{te saglasnosti jo{ jednom je onemogu}io da se opseg ovog prava odredi s vi{e preciznosti. The Approach to Self-Government (Cambridge: Cambridge University Press. 63 Pomerance. nenamerno isporu~uju}i politi~ku municiju dr`avama da nastave raspravu o odre|enim slu~ajevima“. 61 Ivor W. podjednako je nejasna i protivre~na jer progla{ava da: Ni{ta u prethodnim odeljcima ne sme da se tuma~i kao odobravanje ili podsticanje nikakve delatnosti koja bi dovela do raspada. Self-Determination in Law and Practice. 1993). 1956). godine. pitao da li je jedinica na koju je mislio Vilson bila „neka rasa. Odbor usvojio na svom 516. kao {to Pomerans obrazla`e.63 Deklaracija o prijateljskim odnosima i saradnji izme|u dr`ava. koju je Generalna skup{tina UN usvojila oktobra 1970. 60 Isto. teritorijalnu celovitost ili politi~ko jedinstvo suverenih i nezavisnih dr`ava koje se pona{aju u skladu s na~elima ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda opisanih gore a kojom upravlja vlada koja pred58 319 Op{ta napomena 12. Self-Determination in Law and Practice. 43. teritorijalna oblast ili zajednica“. navedeno u Pomerance. Generalna skup{tina UN nije dala smernice za usagla{avanje ovih suprotstavljenih na~ela. april 1921. Saturday Evening Post. „na prvi pogled to je izgledalo razumno: neka narod odlu~i. 9.

sklonija sam jednom konzervativnijem tuma~enju. „The Helsinki Declaration and Self-Determination“. 69 Jean Salmon. Na prvom mestu. Christian Tomuschat. New York: Routledge. oktobra 1970. slobodnog udru`ivanja ili sjedinjavanja s nekom nezavisnom dr`avom ili nastanak bilo kog drugog politi~kog oblika koji slobodno odre|uje jedan narod“67. Radan pronalazi primere razli~ite upotrebe re~i rasa i nacija. . 1993). i drugo. na primer. Developments in International Law (Dordrecht. u Modern Law of Self-Determination. Routledge Studies in International Law (London. 65 Peter Radan.68 Sli~no tome. 52. 268. umesto toga izvodi zaklju~ak da Deklaracija o prijateljskim odnosima ograni~ava pravo na „unutra{nje“ samoopredeljenje naroda pod rasisti~kim re`imima. Antonio Kaseze. 2002). u Human Rights. oktobar 1970 [naglasila autorka¹. tj.66 Da bi poja~ao svoje tvrdnje. Boston: M. odre|uju}i da ono mo`e da dovede do „uspostavljanja suverene i nezavisne dr`ave.65 Prema Radanu. navode}i na zaklju~ak da izraz rasni u Deklaraciji o prijateljskim odnosima tako|e obuhvata etni~ku diskriminaciju. 68 Antonio Cassese. jedan narod nije odre|en kao celokupno stanovni{tvo neke dr`ave. 67 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2625 (XXV). Me|utim. od 24. 24. odrednica naroda podrazumeva grupu koja se defini{e kao nacija“. imaju pravo da se otcepe“. 90. Iako sam saglasna da je Deklaracija o prijateljskim odnosima proizvela moralno pravo na samoopredeljenje. 320 Iako insistira na teritorijalnom integritetu. ~ak je i ovaj uslov problemati~an jer obuhvata nejasno pravno izra`avanje kao {to je ’ceo narod’. @an Somon nagla{ava: „ni{ta nije re~eno o drugim kriterijumima diskriminacije kao {to je politi~ko mi{ljenje“. 1977). Nijhoff Publishers. ur. veru ili boju (ko`e)64..tre}i program LETO–JESEN 2009. International Law and the Helsinki Accord. Deklaracija o prijateljskim odnosima pru`a „pravo na ’predstavni~ku vlast’“. 66 Isto. ur. The Break-up of Yugoslavia and International Law. Deklaracija o prijateljskim odnosima iznosi jedan nu`an uslov: teritorijalna celovitost samo za one dr`ave „koje se pona{aju u skladu s na~elima ravnopravnosti i samoopredeljenja“ bi}e za{ti}ena. prvo. „Internal Aspects of the Right to Self-Determination: Towards a Democratic Legitimacy Principle?“. iz ~ega sledi da „ako su grupe izlo`ene diskriminaciji.69 Posle razmatranja ra64 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2625 (XXV). Thomas Buergenthal (New York: Universe Books. Piter Radan nudi slobodnije tuma~enje Deklaracije i zaklju~uje da „stavovi koje proizlaze iz razmatranja odeljka 7. veoma je te{ko izjedna~iti rasnu diskriminaciju s etni~kom diskriminacijom. stavlja ceo narod koji pripada njenoj teritoriji bez razlike na rasu. 53.

kao i svaka druga rezolucija koju usvaja Generalna skup{tina. Musgrave. nema istu zakonodavnu mo} kao konvencija ili druga vrsta sporazuma. ~injenica da Biafra nije priznata u situaciji koja je mogla biti opisana kao primena krajnje represije pobija ovakvo tuma~enje Deklaracije. jun 1977. Self-Determination and National Minorities (Oxford: Clarendon Press. To je verovatno razlog {to „primenu ove odredbe nikad nije preduzeo neki organ UN“.STUDIJE Drugo.70 321 . London: New York University Press. Horowitz. E/CNA/Sub. odeljak 85). Secession and SelfDetermination. 50–76: 61–62. prisustvo ove norme dovoljno je da poljulja ~vrsto tuma~enje g. 2003). Mada bli`e odre|ivanje merila nediskriminacije mo`e biti nejako i nejasno. on zaklju~uje da se smisao izraza narodi sadr`i u onome {to on naziva isklju~ivo trojstvo: a) narodi pod kolonijalnom upravom (uglavnom teritorije koje nemaju samoupravu i teritorije koje se nalaze pod sistemom starateljstva). da odgovaraju}i stavovi o teritorijalnoj celovitosti u Deklaraciji o prijateljskim odnosima i Deklaraciji o kolonijalizmu podrazumevaju „nepriznavanje prava na otcepljenje“. jun 1978). prema ve}em po{tovanju ljudskih prava: Isto. 1978 Gros Espiell Report 1 (U. N. „A Right to Secede?“. N.2/390 (i Ispravka 1 Dodatak 1). 72 Donald L.73 Deklaracija se mo`e navesti kao jedan korak. Implementation of United Nations Resolutions Relating to the Right of Peoples under Colonial and Alien Domination to Self-Determination. U. Specijalni izvestioc. Prema Horovicu. 38. Study for the Sub-Commission on Prevention of Discrimination and Protection of Minorities of the Commission on Human Rights. neko bi tako|e mogao da ospori i Horovicovo mi{ljenje i da tvrdi da Deklaracija o prijateljskim odnosima predstavlja odstupanje od takve politike. ur. u kojem je nigerijska vlada navodno po~inila te{ke ratne zlo~ine. 22. 195–199. 17. 256. Vi{e o ovom pitanju u: Thomas D. specijalnog izvestioca UN. Hektora Grosa Espela.72 Svakako. Isto 268.2/405. 1997). E/CNA/Sub. 20. b) narodi podre|eni stranoj okupaciji i c) narodi pod rasisti~kim re`imima. Usvajanje Deklaracije usledilo je posle neuspe{nog rata Biafre za otcepljenje od Nigerije. Deklaracija o prijateljskim odnosima. Stephen Macedo and Allen Buchanan. ~ak i ako je to samo jedan mali korak. odeljak 74). Doc. 70 71 znih rezolucija Generalne skup{tine UN. 73 Héctor Gros Espiell. Doc.71 Donald Horovic se tako|e zala`e za ograni~eno tuma~enje Deklaracije o prijateljskim odnosima i tvrdi da se ovaj dokument mora sagledati u datom istorijskom kontekstu. Nomos XLV: Yearbook of the American Society for Political and Legal Philosophy (New York.

decembra 1974 [autorka naglasila¹. prave}i razliku izme|u „unutra{njeg vida ovog prava. ~ak je i ova odredba propra}ena jednim neodre|enim proglasom.tre}i program LETO–JESEN 2009. slobodu i nezavisnost.76 Naredna nejasna izjava u pogledu na~ela samoopredeljenja i teritorijalne celovitosti mo`e se prona}i u Jednoglasnoj definiciji agresije. koje „podrazumeva da svi narodi imaju pravo da slobodno odrede svoj politi~ki polo`aj i svoje mesto u me|unarodnoj zajednici zasnovano na na~elu jednakih prava. a predstavljeno kroz osloba|enje naroda od kolonijalizma i zabranu da se narodi podvrgnu stranoj podre|enosti. koje obavezuje vlade „da predstavljaju ~itavo stanovni{tvo bez obzira na razlike kao {to su rasa. Videti tako|e str. oru`ana intervencija i svi drugi oblici uplitanja ili preduzimanja pretnji protiv identiteta Dr`ave ili protiv njenih politi~kih. u unutra{nje ili spoljne poslove neke druge dr`ave. 74 75 . 21: Pravo na samoopredeljenje. dominaciji i iskori{}avanju“. ekonomskih ili kulturnih odli~ja. smatra se kr{enjem me|unarodnog prava. boja ko`e. 78 CERD je telo nezavisnih stru~njaka koji nadgledaju primenu Sporazuma o spre~avanju svih oblika rasne diskriminacije od strane dr`ava potpisnica. nasle|e ili nacionalno ili etni~ko poreklo“ i „spoljnog aspekta samoopredeljenja“. kao i na~elo neme{anja“. Odbor za ukidanje rasne diskriminacije (CERD)78/ Kancelarija visokog komesarijata UN za ljudska prava izdala je op{tu preporuku za pravo na samoopredeljenje. bez obzira na razlog. od 24. ili radi naru{avanja teritorijalnog integriteta“. avgusta 1996 [naglasila autorka¹.75 Novina u deklaraciji zasniva se na njenom posrednom prihvatanju ograni~enja u vezi sa po{tovanjem teritorijalne celovitosti dr`ava – ograni~enja koja proizlaze iz obaveze dr`ava da obezbede demokratsku vladu i za{titu osnovnih ljudskih prava. Shodno tome. od 23. koja u preambuli ka`e da je „obaveza dr`ava da ne koriste oru`ane snage radi li{avanja naroda njihovog prava na samoopredeljenje. od 14. 50. koji posredno obuhvata pravo na samoopredeljenje: „upotreba sile kako bi se narodi li{ili svog nacionalnog identiteta“ re~eno je da predstavlja „kr{enje neotu|ivih prava [naroda¹. Op{ta preporuka br. (XXIX). Rezolucija Generalne skup{tine UN 2625 (XXV). 322 U suprotnosti s odredbom u vezi sa samoopredeljenjem. direktno ili indirektno.77 Godine 1996. 76 Isto. 94.79 Izrazom „predstavljeno“ u ovom tekstu poBuchheit. 79 Kancelarija visokog komesarijata UN za ljudska prava.74 Ipak. Secession: The Legitimacy of Self-Determination. oktobra 1970. 77 Rezolucija Generalne skup{tine UN 3314. podr{ka teritorijalnoj celovitosti i uzdr`avanju od upotrebe sile je izri~ita i nedvosmislena: Nijedna dr`ava ili grupa dr`ava nema pravo da se me{a.

Bugarska. kao {to su autonomija. od 15. Ju`noafri~ka unija).80 Pri traganju za tom ravnote`om u praksi. prvo bi trebalo prou~iti izraze samoopredeljenja i ograni~avaju}u mo} prate}eg na~ela teritorijalne celovitosti. ^ehoslova~ka. 81 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514 (XV). Mi{la Pomerans je deklaracije i proglase Generalne skup{tine UN koji sadr`e dva va`na na~ela opisao kao „neku tr`nicu ili prodajni katalog“. Dominikanska Republika. Dominikanska Republika.86 80 Pomerance. 85 Pomerance. Novi Zeland. Belgija. mada pravno neobavezuju}i dokument sam po sebi. {ire}i revolucionarni uticaj kroz „poku{aj da se Povelja revidira na obavezuju}i na~in“. ali uprkos pozivanju na samoopredeljenje „svih naroda“. Sovereignty. SSSR. Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave). od 14. Poljska. 83 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514 (XV) usvojena je jednoglasno.STUDIJE novo je uvedena dvosmislenost kroz nagla{avanje ali ne i ograni~avanje slu~ajeva u kojima bi spoljno pravo na samoopredeljenje moglo biti primenjeno. 11. [panija. 323 Dekolonizacija . prvenstveno kroz proces dekolonizacije. i 21 uzdr`an (Albanija. Self-Determination in Law and Practice: The New Doctrine in the United Nations. ali tako|e i u slu~ajevima otcepljenja i takozvanih unutra{njih oblika samoopredeljenja. 46. Belgija. Luksemburg. Belorusija SSR. decembra 1960 (tako|e nazvana i Deklaracija o kolonijalizmu). Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514. dve va`ne rezolucije Generalne skup{tine UN (151481 i 1541)82 usvojene su83. Ma|arska. „postala je kamen temeljac ne~emu {to bi se moglo nazvati ’Novi zakon UN o samoopredeljenju’“. 84 Hannum. Godine 1960. Ukrajina SSR. 12. decembra 1960. Autonomy. prava manjina i ljudska prava. Francuska. Rezolucija Generalne skup{tine UN 1541 (XV) usvojena je prebrojavanjem glasova od 69 prema 2 (Portugalija. Francuska. 46. 86 Isto.85Ova deklaracija je postavila teorijsku osnovu za dalji.84 Uprkos tome. Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave). Kina. Australija. Holandija. Portugalija. Italija. Rumunija. 82 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1541 (XV). op{ti razvoj na~ela u zakonodavstvu i politici. Self-Determination in Law and Practice. and Self-Determination: The Accommodation of Conflicting Rights. sa 89 glasova bez ijednoga glasa protiv i devet uzdr`anih (Australija. [panija. Ju`noafri~ka unija. Deklaracija o pru`anju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima. opre~an skup na~ela „predstavljenih bez bilo kakvog nagove{taja o tome na koji na~in bi se me|u njima mogla uspostaviti dobra ravnote`a“. u praksi je pravo na samoopredeljenje ograni~eno na kolonijalne prilike ili kolonijalne „narode“.

AW Sijthoff. nadaju}i se da }e u~initi nezakonitim ono {to su mnogi dr`avnici smatrali nemoralnim. Povelja UN 92 Isto. 324 Dok je Rezolucija Generalne skup{tine UN 1541 manje sna`na i glasna u odnosu na hitnost sprovo|enja dekolonizacije.“94 Uop{teno govore}i. sve dok se sprovodi na na~in koji „razvija me|unarodni mir i bezbednost“. 95 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514(XV). 94 A. i izjedna~ila je to pravo s „potpunom nezavisno{}u“. kolonijalna vladavina se nije smatrala preprekom u o~uvanju mira. 88 Isto. XII 1960. politika koju zastupa u stvari je u suprotnosti s Poveljom koja isti~e postepen. ~ak i smeliji jer opisuju Rezoluciju 1514 kao izvesno protivljenje ne samo kolonijalizmu nego i evropskom kolonijalizmu: „tuma~enje kolonijalizma kao pot~injenosti prema stranoj vladavini [je zavisilo¹ ne od toga da li je vladar stranac.92 Iz tih razloga. ve}ina pravnika. uklju~uju}i i D`eningsa.91 Prema osniva~kom dokumentu UN. 89 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514 (XV). od 14. 91 ^lan 73 i 76.tre}i program LETO–JESEN 2009. decembra 1960. Deklaracija 1514 koristi ~vrst. od 14.87 Deklaracija o kolonijalizmu unapredila je na~elo samoopredeljenja u „pravo na samoopredeljenje“88. . The Evolution of the Right of Self-Determination: A Study of United Nations Practice (Leiden. uzimaju}i u obzir „posebne okolnosti svake teritorije“. odeljak 6. odeljak 4.. 90 Isto.93 Neki su. odeljak 6 i p odeljak 7. politi~ki dokument“. odeljak 1. Uprkos liberalnijem tuma~enju samoopredeljenja kao prava. dominaciji i iskori{}avanju predstavlja uskra}ivanje osnovnih ljudskih prava. Deklaracija potvr|uje prvenstvo na~ela teritorijalnog integriteta: Svaki poku{aj koji je usmeren prema delimi~nom ili celovitom naru{avanju nacionalnog jedinstva i teritorijalnog integriteta jedne zemlje neprimeren je ciljevima i na~elima odre|enim Poveljom Ujedinjenih nacija.89 Iako se Deklaracija poziva na Povelju UN u nekoliko navrata90. The Acquisition of Territory in International Law (Manchester: Manchester University Press. Jennings. {to je u suprotnosti s Poveljom Ujedinjenih nacija i ometa u~vr{}enje svetskog mira i saradnje“. decembra 1960. odeljak 1. ve} od toga da li je pored toga {to je stranac.95 87 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1514 (XV). od 14. Rezoluciju 1514 vidi kao jedan „u su{tini. 1963). Preambula. progresivan razvoj u smeru pove}ane samouprave. kao Rigo Sureda. Rigo Sureda. nipoda{tavaju}i jezik u vezi sa kolonijalizmom.. 16. i Evropljanin. odeljak 2 [autorka naglasila¹... Izri~ito se progla{ava da „pot~injavanje naroda stranoj podre|enosti. 83. Deklaracija o kolonijalizmu (UN Rezolucija 1514) je pove}ala nejasno}e u pogledu odnosa izme|u na~ela samoopredeljenja naroda i teritorijalnog integriteta. 1973). 93 Robert Y.

avgust 1990. 104 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1608 (XV). 99 Western Sahara. sudska i li~na uverenja u slu~aju Zapadne Sahare ~ini se da ne isklju~uju nijedan pristup „pitanju teritorijalnog integriteta“. Britanski Kamerun tako|e je podeljen. 21. godine.96 Pomerans nudi dva razli~ita tuma~enja ovih propisa. 2. 19 decembar 1967. koje su povezane sa kolonijalizmom. imaju}i u vidu da je svako vra}anje pre|a{njeg suvereniteta i pravno i moralno opravdano. Generalna skup{tina pozvala se na odeljak 6 kao osnovu polaganja prava [panije na Gibraltar102 i nije se protivila sjedinjavanju Goe sa Indijom 1952. te da prethodna teritorijalna potra`ivanja nisu za{ti}ena“. Prvo gledi{te „zastupa da je cilj odeljaka 6 i 7 bio da spre~i budu}e poku{aje da se naru{i teritorijalna celovitost nekih novonastalih dr`ava ili dr`ava koje su tek ostvarile nezavisnost.104 Ostrva Gilbert i Elis podeljena su na dve nezavisne dr`ave – Kiribati i Isto. mada u posebnom slu~aju Zapadne Sahare. Ruanda i Burundi. po{tovanja prema suverenim pravima svih naroda i njihovom teritorijalnom integritetu“. 6. pozivaju}i sve dr`ave da slede Povelju Ujedinjenih nacija. Ruanda – Urundi ostvarila je nezavisnost103 u okviru dve zasebne dr`ave. Na primer. novembar 1980. gde su zasebno preovladavali Huti i Tutsi ({to je propra}eno me|usobnim pokoljima koji su kasnije ponovljeni). Druge nedoslednosti u radu UN.99 UN je na isti na~in odbila potra`ivanja Gvatemale prema Belize100 i Iraka prema Kuvajtu.101 Nasuprot tome. UN su u nekoliko slu~ajeva dopustile delovima nekada{njih kolonijalnih jedinica da pojedina~no odrede svoju budu}nost. Savetodavno mi{ljenje. 27. niti Ifnisa s Marokom 1969. Severna oblast postala je deo Nigerije. Rezolucija Saveta bezbednosti UN 661. 12. tako|e su primetne. april 1961. 44. jun 1962. a ju`na deo Francuskog Kameruna. 96 97 325 . Pomerance. odeljak 7. 11. 101 Rezolucija Saveta bezbednosti UN 660.97 S druge strane. Prema Pomeransu98... 103 Rezolucija Generalne skup{tine UN 1746 (XVI). 98 Isto. naredno tuma~enje nalazi da nema vremenskog ograni~enja polaganju prava na teritorijalni integritet. avgust 1990.STUDIJE Naredni odeljak ove deklaracije je jo{ neodre|eniji. Op{tu deklaraciju ljudskih prava i Deklaraciju o kolonijalizmu „na osnovu. Self-Determination in Law and Practice: The New Doctrine in the United Nations. Izve{taj Me|unarodnog Suda Pravde 1975. ogromna ve}ina u Sudu nije na{la zahtev Maroka i Mauritanije za vra}anje suvereniteta osnovanim. 102 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2353 (XXII). 100 Rezolucija Generalne skup{tine UN 35/20.

13. decembar 1955. 6. Rezolucija Generalne skup{tine UN 36/105. Francuska nije bila u mogu}nosti da ubedi ve}inu u Generalnoj skup{tini da podr`i otcepljenje Majota.tre}i program LETO–JESEN 2009. Ovo tuma~enje prestra{ilo je mnoge afri~ke zemlje. Rezolucija Generalne skup{tine UN 44/9. decembar 1993. ~lan 76. decembar 1975. dok su Severna Marijanska ostrva106 odvojena od Makronezije i pripojena Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama. Rezolucija Generalne skup{tine UN. 13. novembar 1980. oktobar 1989. novembar 1983. 37/65. decembar 1979. Rezolucija Generalne skup{tine UN 3291 (XXIX). izraziv{i `elju da umesto toga ostanu povezani sa Francuskom. 11. Umesto toga. 9. Skup{tina je donela nekoliko rezolucija nagla{avaju}i potrebu da se po{tuje nacionalno jedinstvo i teritorijalna celovitost Komora. 15. 109 Rezolucija Generalne skup{tine UN 3161 (XXVIII). decembar 1984. 1. Generalna skup{tina nije odobrila Britanskom Togu da bude podeljen na ~etiri plebiscitarne jedinice. 18. Rezolucija Generalne skup{tine UN 43/14. 16. Rezolucija Generalne skup{tine UN 1044 (XI). Rezolucija Generalne skup{tine UN 35/43. Shodno tome. novembar 1977. 105 .109 Rasprava o pravu stanovni{tva Majota na samoopredeljenje dobar je primer prakti~nih te{ko}a prilikom primenjivanja na~ela samoopredeljenja u sponi s na~elom o teritorijalnom integritetu. 1. 26. Rezolucija Generalne skup{tine UN 31/4.107 Istovremeno. Rezolucija Generalne skup{tine UN 34/69. 106 Registar rada organa Ujedinjenih nacija dopuna broj 7. decembar 1974. 19. drugim kolonijama nije dozvoljeno da pojedina~no odrede svoj budu}i polo`aj. 3. oktobar 1992. decembar 1981. 13. 11. Rezolucija Generalne skup{tine UN 45/11. decembar 1985. oktobar 1976. i Rezolucija Generalne skup{tine UN 48/56. decembar 1982. 9.108 Jo{ je sporniji slu~aj ostrva Majot. naro~ito kada su prvobitne granice odre|ene po osnovu stranog osvajanja. 28. gde je ve}ina stanovni{tva prilikom nekoliko izja{njavanja ~vrsto odbacila ponudu za pridru`ivanje ostatku arhipelaga Komoro u vidu jedne nezavisne dr`ave. Rezolucja Generalne skup{tine UN 39/48. {to je dovelo do ne`eljenog pripajanja ju`nih oblasti Gani. 3. novembar 1990. Rezolucija Generalne skup{tine UN 41/30. decembar 1974. 326 Tuvala105. Rezolucija Generalne skup{tine UN 40/62. oktobar 1988. 108 Rezolucija Generalne skup{tine UN 944 (X). 107 Pomerance. Rezolucija Generalne skup{tine UN 46/9. 21. 27. 14. 10. novembar 1987. tom 5. oktobar 1991. posebno Rezolucija Generalne skup{tine UN 3288 (XXIX). Francuska je bila zaprepa{}ena da je teritorijalnom na~elu data prednost nad „slobodom“. Rezolucija Generalne skup{tine UN 3433 (XXX). Rezolucija Generalne skup{tine UN 32/7. Rezolucija Generalne skup{tine UN 38/13. decembar 1973. Rezolucija Generalne skup{tine UN 47/9. novembar 1986. Rezolucija Generalne skup{tine UN 42/17. 13 decembar 1956. 21. Ipak. Self-Determination in Law and Practice: The New Doctrine in the United Nations.

novembar 1982. S/RES/1236. prev. a taj zaklju~ak mo`e da se primeni i u slu~ajevima otcepljenja i drugih oblika izra`avanja samoopredeljenja: „identitet polaga~a prava – ~iji teritorijalni integritet je suprotstavljen ne~ijem samoopredeljenju – ostaje prelomni. Rezolucija Generalne skup{tine UN 34/40. decembar 1976. 12. S/RES/1264. april 1976. novembar 1977. Rezolucija Generalne skup{tine UN 31/53. 24. Rezolucija Generalne skup{tine UN 2504 (XXIV). nije ni bilo op{teg izja{njavanja. utemeljenoj na odre|enim istorijIsto. novembar 1980. 22. 114 S/RES/384. 110 111 327 Otcepljenje . Rezolucija Generalne skup{tine UN 37/30.113 Strate{ka va`nost Indonezije na sli~an na~in odlo`ila je pravo Isto~nog Timora da upra`njava samoopredeljenje na referendumu sve do 1999. Ujedinjenim nacijama je tako|e nedostajala doslednost u sprovo|enju referenduma s ciljem utvr|ivanja `elje stanovni{tva. Rezolucija Generalne skup{tine UN 54/194. Krajnji ishod bio je zvani~no sjedinjenje Zapadnog Iriana s Indonezijom. decembar 1975. Rezolucija Generalne skup{tine UN 32/34. 1. 15.114 ^ini se da politi~ki interesi u praksi obi~no preovladaju nad pravom. Rezolucija Generalne skup{tine UN 33/39. 17. novembar 1979. S/RES/1272. koje su bile zabrinute zbog posledica svakog slobodnog tuma~enja samoopredeljenja. jedan glas“. avgust 1999. ve}ina dr`avnih granica stvorena je kao posledica ratnih osvajanja i granice koje su jednom me|unarodno priznate jednako su neprikosnovene. jun 1999. neposredno izabrani predstavnici. S/RES/1257.110 Naime. septembar 1999. 115 Isto. decembar 1978. S/RES/1262. S/RES/1246. novembar 1969. 3. a najekstremniji je bio slu~aj Zapadnog Iriana.111 Umesto primene pravila „jedan ~ovek. 7. 44. 11. prim. ako ne i odlu~uju}i ~inilac. novembar 1981.STUDIJE Tanzaniju i Keniju. Rezolucija Generalne skup{tine UN 36/50. 27. 60–61. 11. organizacioni ili funkcionalni predstavnici i „tradicionalni“ (tj. Rezolucija Generalne skup{tine UN 35/27. maj 1999. godine. 113 Isto. 112 Musjawarah – arapska re~ koja zna~i postizanje dogovora. U~e{}e UN bilo je bezna~ajno. Indonezija je nastavila da primenjuje sopstveni musd`avara112 sistem za sve izbore. Rezolucija Generalne skup{tine UN 3485 (XXX). 23. 21. plemenski) predstavnici. gde su odlu~ivali regionalni saveti koji su bili posebno pro{ireni sa tri vrste predstavnika: regionalni.“115 Otcepljenje je proces na osnovu kojeg jedan narod nastoji da dobije svoju nacionalnu dr`avu ili da se pridru`i ve} ustanovljenoj dr`avi sa svojom teritorijalnom postojbinom. decembar 1975. avgust 1999. 20. 22. S/RES/389. oktobar 1999. februar 2000. 13. 33. 28. 22.

koja se odnosila na zahtev {vedskih ostrvljana da se otcepe od Finske i pridru`e [vedskoj u vreme odvajanja Finske od Rusije. na teritorijalnoj osnovi“. Priznavanje ovog na~ela u jednom broju me|unarodnih sporazuma ne mo`e se smatrati dovoljnim za njegovo postavljanje na isti nivo kao prvostepena odredba Prava naroda.120 116 S druge strane. Norma u delovanju dr`ava u oblasti samoopredeljenja. 2001). Svakako. James Crawford. Prema mom mi{ljenju ova razlika ~esto se ne uo~ava u praksi. Special Supplement No.119 Ovde je va`no naglasiti da otcepljenje nije jedini izraz samoopredeljenja. the Big Neighbor Syndrome (Aldershot: Dartmouth Publishing Company. obi~no podr`anih istorijskim i/ili etni~kim argumentima. mada kulturolo{ki italijanske. kao Tomas Ambrozio. League of Nations Official Journal. The Management of Ethnic Secessionist Conflict. . koje su. CT: Praeger Publishers. a sada je u sastavu nezavisne dr`ave Hrvatske. naro~ito posle Prvog svetskog rata. osporila je postojanje samoopredeljenja kao zakonskog prava: Iako na~elo o samoopredeljenju igra va`nu ulogu u savremenoj politi~koj misli. 1995). 5.116 Ve}ina otcepljenja je etni~ke prirode i predstavlja „pokret koji uspostavlja etni~ku saglasnost u zajednici du` geografskih granica. Navaratna-Bandara. Napomena: Zanimljivo je da je ve}ina ovih teritorija bila deo biv{e Jugoslavije. 3 (oktobar 1920). 118 Neki nau~nici. 2¹.118 Ime je nastalo od italijanske re~i. irridenta. Nationalism and International Society. ono je njegov najpoznatiji i najekstremniji oblik.117 Neka otcepljenja se nazivaju iredentizmom jer proizlaze iz teritorijalnih zahteva jedne suverene dr`ave prema oblasti koja se nalazi unutar druge dr`ave.tre}i program LETO–JESEN 2009. 328 skim i/ili demografskim osnovama. 117 Abeysinghe M. ne uklju~uju iredentizam u tuma~enje otcepljenja i razlikuju iredentizam od otcepljenja kao pokret koji pre podsti~u dr`ave nego neke grupe [videti Thomas Ambrosio. kroz odluku o slu~aju Olandskih ostrva. The Creation of States in International Law. 120 Izve{taj me|unarodnog odbora pravnika nalo`io je Savet Dru{tva naroda sa zadatkom da pru`a savetodavno mi{ljenje o pravnim aspektima pitanja o Olandskim ostrvima. 57. {to zna~i „nepovra}ena“ i prvobitno se odnosila na teritorije Trent. treba naglasiti da o njemu nema pomena u paktu Dru{tva naroda. Dalmaciju. 119 Mayall. 2. ostale pod austrougarskom ili {vajcarskom vla{}u i tako bile „nepovra}ene“ posle ujedinjenja Italije. drugo izdanje (Oxford: Clarendon Press. Irredentism: Ethnic Conflict and International Politics (Westport. D`ejms Kroford tuma~i otcepljenje kao „stvaranje dr`ave putem upotrebe ili pretnje silom bez pristanka pre|a{njeg vladara“. ustanovljena je neposredno posle Drugog svetskog rata. u smislu odnosa prema otcepljenju. 375. Trst i Rijeka. koju je imenovao Savet Dru{tva naroda da ispita pravne osnove slu~aja. Komisija pravnika. 2006).

pravo na izbor izme|u dve postoje}e dr`ave. zato {to je to njihova `elja ili njihova dobra volja. League of Nations Official Journal. 3 (oktobar 1920). Na~elo da nacije moraju imati pravo na samoopredeljenje nije jedino koje treba uzeti u obzir. primenjuje u revolucionarnim okolnostima:123 Nove te`nje izvesnih segmenata jedne nacije. . B. predstavljalo bi podr{ku teoriji koja je neusagla{ena sa samom idejom dr`ave kao teritorijalne i politi~ke jedinice. a s druge strane. The Aaland Islands Question. 27 123 Radan. 30.21/68/106 (1921).124 121 122 Da li je mogu}e dozvoliti kao jedno bezuslovno pravilo da manjinsko stanovni{tva neke dr`ave. kasnije imenovana da istra`i osnovanost zahteva ostrvljana ~vrsto se saglasila s navedenim: Kasnije je odluka o Olandskim ostrvima ~esto citirana zbog potpunog uskra}ivanja prava na otcepljenje. Odobravanje ili odbijanje prava stanovni{tva da odredi sopstvenu politi~ku sudbinu posredstvom plebiscita ili nekim drugim metodom isklju~ivo je obele`je suvereniteta svake dr`ave koja je u potpunosti uspostavljena.122 Isto. geografski.STUDIJE Ona je potom u potpunosti osudila svaki secesionisti~ki poku{aj i stavila na~elo teritorijalne celovitosti iznad na~ela samoopredeljenja a pitanje otcepljenja u okvire unutra{nje politike. The Break-up of Yugoslavia and International Law. mogu izbiti na povr{inu i proizvesti posledice koje moraju biti uzete u obzir u interesu unutra{njeg i spolja{njeg mira nacija. koje su ponekad zasnovane na starim tradicijama ili na zajedni~kom jeziku i civilizaciji.121 329 Komisija izvestioca. usagla{eno s drugim na~elima. ^ak i kada bi se ono smatralo najva`nijim na~elom koja upravljaju stvaranjem dr`ava. 124 The Aaland Islands Question: Izve{taj Pravne komisije. ekonomski i drugi ~inioci mogu na~initi prepreke na putu ka njihovom potpunom priznavanju. u jednu ruku stvaranje neke nezavisne dr`ave. Radan smatra ovaj pristup pogre{nim i nagla{ava da zna~aj spora oko Olandskih ostrva le`i u mi{ljenjima Pravne komisije koja zaklju~uje da se na~elo o nacionalnom samoopredeljenju.. ili bilo kojim grupama stanovni{tva pravo da se povuku iz zajednice kojoj pripadaju.7. dobije pravo da se iz nje izdvoji u nameri da se priklju~i drugoj dr`avi ili da objavi svoju nezavisnost? Odgovor mo`e biti samo odre~an. Dru{tvo naroda. predstavljalo bi uni{tavanje poretka i stabilnosti unutar dr`ava i uspostavljanje bezakonja u me|unarodnim razmerama. Doc. koja je u potpunosti uspostavljena i kao takva potpuno sposobna za izvr{avanje svojih obaveza. Izve{taj koji je Komisija izve{ta~a podnela Savetu Dru{tva naroda. Special Supplement No. bilo jezi~kim bilo verskim. Da se odobri manjinama.. Na~elo priznavanja prava naroda da odrede svoju politi~ku sudbinu mo`e biti primenjeno na razne na~ine: najva`niji od njih je.

godine.tre}i program LETO–JESEN 2009. B. koji se svodilo na na~ela suvereniteta i teritorijalne celovitosti. produ`ene zloupotrebe suverene mo}i na {tetu jednog dela stanovni{tva neke dr`ave“127. 330 Hurst Hanum125 i Mi{la Pomerans126 dalje napominju da bi slu~aj Olandskih ostrva mo`da mogao da se sagleda kao dozvoljavanje otcepljenja u slu~aju „jasno iskazane. Izve{taj koji je Komisija izvestioca podnela Savetu Dru{tva naroda. 126 Pomerance.21/68/106 (1921). Autonomy and Demilitarisation: The Aaland Islands in a Changing Europe (The Hague: Kluwer Law International. ~injenica je da ovaj deo slu~aja nije dobio dovoljno pa`nje. Sovereignty. 28. godine. 471. Special Supplement No. . Dru{tvo naroda. kao i da se ono ne primenjuje na etni~ke 125 Hannum.130 Svakako.7. uz nekoliko preporuka koje je Komisija izvestioca pridodala da bi pobolj{ala predlo`ene zakonske propise. ur. Vi{e o ovome. 7. a da je umesto toga bio citiran skoro isklju~ivo kao dokaz pravnog gnu{anja prema otcepljenju.129 Finska je bila prisiljena da ponudi garancije u obliku Zakona o autonomiji. Glavna primena prava na samoopredeljenje posle Drugog svetskog rata bila je ograni~ena na dekolonizaciju. juna 1921. maja 1920. Pravno ograni~avanje otcepljenja bilo je potkrepljeno kroz op{te na~elo pacta sunt servanda. Doc. 3 (October 1920) 128 Napomena: Pravna osnova ovog slu~aja bila je zasnovana na mi{ljenju da Finska u to doba nije smatrana potpuno konstituisanom dr`avom. 7. 130 Isto. Autonomy. 127 The Aaland Islands Question: Izve{taj Pravne komisije. League of Nations Official Journal. Laura Hannikainen i Frank Horn. Pravni izvori i praksa obi~no nastoje da potvrde da pravo na otcepljenje nije postojalo u slu~ajevima koji nisu bili povezani s dekolonizacijom. a Ugovor o demilitarizaciji i neutralnosti Olandskih ostrva sklopljen je 20.128 Bez obzira na to. Dogovorene garancije za autonomiju i {vedski karakter Olandskih su bile pridodate Rezoluciji Saveta Dru{tva 24. Garancije su smatrane dovoljnim u slu~aju Olandskih ostrva. nagla{avaju}i da to pitanje ostaje u domenu unutra{njeg zakonodavstva. Self-Determination in Law and Practice: The New Doctrine in the United Nations. va`no je ista}i da je Komisija izvestioca potvrdila kako ugnjetavanje mo`e biti izuzetna okolnost koja jednoj manjini omogu}ava da se otcepi u vidu „poslednjeg uto~i{ta kada dr`avi nedostaje volja ili snaga da deluje i dodeli pravedne i delotvorne garancije verskih. 129 The Aaland Islands Question. and Self-Determination: The Accommodation of Conflicting Rights. na {ta je Pravna komisija odbila da pru`i jasan odgovor. oktobra 1921. 1997). Na~elo samoopredeljenja primenjivalo se u sponi sa ta dva na~ela posle Drugog svetskog rata. jezi~kih i dru{tvenih sloboda“. nedopu{taju}i bilo kakvo menjanje spoljnih granica.

Elenor Ruzvelt. ICJ Reports 1971. Developments in International Law (Dordrecht. godine nije prihvatila da na~elo samoopredeljenja u sebi sadr`i i pravo na otcepljenje: Da li samoopredeljenje zna~i i pravo na otcepljenje? Da li samoopredeljenje podrazumeva pravo na komadanje ili opravdava komadanje dr`ava? Da li samoopredeljenje zna~i i pravo jednog naroda da raskine vezu sa drugom vlasti bez obzira na ekonomske posledice po obe strane. ur.“ u Modern Law of Self-Determination. 23. „Upravo u onim rezolucijama u kojima Generalna skup{tina Ujedinjenih nacija isti~e pravo naroda da slobodno odrede svoj politi~ki polo`aj ~vrsto se pori~e pravo na otcepljenje. 132 Namibia Case. Nijhoff Publishers. i 1990. kako Heraklidis ukazuje. ne prihvataju i ja ne verujem da }e ikada prihvatiti na~elno otcepljenje jednog dela njene dr`ave ~lanice.STUDIJE grupe unutar dekolonizovanih dr`ava. predstavnik SAD u Ujedinjenim nacijama. 2 (februar 1970). 1952. ICJ Reports 1975. bez obzira na posledice po njihove susede ili na me|unarodnu zajednicu? O~igledno da ne. „The Issue of a Right of Secession. ali prilikom razmatranja pitanja vezanih za teritorije koje ne u`ivaju samoupravu. Kao {to Ditrih Murzvik navodi. ne mo`e biti naveden kao presedan za pravo na otcepljenje. U Tant. bilo je ograni~eno na re{enja unutar granica doti~ne zemlje. izjavio je sli~no: Pre raspada Jugoslavije. Pri tom ~ak ni Banglade{. stav Ujedinjenih nacija je nedvosmislen. 131 Po pitanju otcepljenja odre|enog dela jedne dr`ave ~lanice. ovaj poseban slu~aj mo`e da poslu`i kako bi se u~vrstilo prethodno tuma~enje na~ela samoopredeljenja. Advisory Opinion. 135 United Nations Monthly Chronicle. Boston: M. 134 (1952) Department of State Bulletin 917. godine trebalo tuma~iti u sklopu dekolonizacije i politike Hladnog rata. 12. 36. Christian Tomuschat.134 331 Godine 1970. koji se otcepio od Pakistana 1971. Advisory Opinion. Ujedinjene nacije nikada nisu prihvatile. br.135 . koje su samoopredeljenje odredile pre kao pravo nego kao politi~ko na~elo. tada{nji generalni sekretar Ujedinjenih nacija. 919. 16. budu}i da su isto~ni Pakistanci koji su se otcepili ~inili Dietrich Murswiek. 133 Western Sahara. osim u kolonijalnim prilikama i u slu~aju Banglade{a. bez obzira na posledice po njihovu unutra{nju stabilnost i spoljnu bezbednost.“131 Ve}ina pravnika upozoravala je da bi savetodavna mi{ljenja Me|unarodnog suda pravde izme|u 1961. Kao jedna me|unarodna organizacija. pravo na samoopredeljenje. Izjave koje su tada objavljene podr`avaju takvo gledi{te. Umesto toga. To se odnosi i na odgovaraju}e odluke u Savetodavnom mi{ljenju o Namibiji132 i Savetodavnom mi{ljenju o Zapadnoj Sahari133. 1993).

koje podrazumeva „slobodan izbor ve}ine ukupnog stanovni{tva odre|ene dr`ave od ~ije teritorije bi se izvajala nova dr`ava. Will Kymlicka (Oxford. 39. T. Demko i William B. 142 Uvod. u Reordering the World: Geopolitical Perspectives on the Twenty-First Century. ur. stupila je na snagu 13. septembra 1963. 350. Molim obratite pa`nju da je Organizacija afri~kog jedinstva preimenovana u Afri~ko jedinstvo na samitu u Durbanu 9. koje samoopredeljenje opisuje kao „ube|enje da svaka nacija ima pravo da obrazuje nezavisnu dr`avu i sama sebi izabere vladu. N. one su u potpunosti podr`ale ovaj stav. jer razdvaja iste narode u razli~ite dr`ave i spaja razli~ite narode u jednu dr`avu. godine. stupila na snagu 13. 332 ve}inu stanovni{tva Pakistana“: „[Otcepljenje Banglade{a¹ igrom slu~aja se dobro uklapa sa osnovnom su{tinom ovog na~ela: da se ono odnosi samo i isklju~ivo na ve}ine. Cass. 24. septembra 1963. Toronto: Oxford University Press.tre}i program LETO–JESEN 2009. Povelja Organizacije afri~kog jedinstva 479 U. teritorijalni integritet i nezavisnost. George J. 104. The Development of International Law through the Political Organs of the United Nations (London. Sovereignty. ur. and Identities“. Or. T. The Nation State and National Self-Determination. 143 ^lan 2.140 Kada su biv{e afri~ke kolonije postale nezavisne dr`ave. 218–219. jula 2002 [The Durban Declaration in Tribute to the Organization of African Unity and on the Launching of the African Union. uprkos ~injenici da dekolonizacija obi~no dovodi do suprotnog ishoda. „Rethinking Territory. „The Morality of Secession. stupila na snagu 13.“136 Najt je saglasan s ovim tuma~enjem i iznosi da samo ve}insko mi{ljenje. a ne samo manjinske grupe koja je tra`ila odvajanje“137. Knight. New York: Oxford University Press. Portland. 39. kao i suverenitet i teritorijalni integritet svih na{ih dr`ava“142. 1991). Wood (Boulder. mo`e da prevagne nad na~elom teritorijalne celovitosti. 39. S. 1995). septembra 1963.“138 Takvo tuma~enje je u su{toj suprotnosti sa Kobanovim liberalnim gledi{tem. 1963). 39. 136 . 140 Allen Buchanan. 141 Povelja Organizacije afri~kog jedinstva.“139 Alen Bjukenan zauzima konzervativniji stav i tvrdi da na~elo samoopredeljenja predstavlja „jedno od poslednjih mogu}ih opravdanja“ za otcepljenje. Povelja Organizacije afri~kog jedinstva 479 U. dok je jedna od namera Organizacije da „brani njihov suverenitet. S. 138 Rosalyn Higgins. S. T. 479 U. Povelja Organizacije afri~kog jedinstva (OAJ)141 stoga progla{ava da }e dr`ave ~lanice „{tititi i ja~ati te{ko ste~enu nezavisnost. N. N.“143 Alexis Heraclides. 2 (I)¹. Colo. New York. 1999). Odluka ve}ine je sr` odrednice na~ela samoopredeljenja prema Rozalin Higins: „Samoopredeljenje se odnosi na pravo ve}ine da vr{i vlast unutar neke op{te prihva}ene politi~ke jedinice.“ u The Rights of Minority Cultures. 139 Cobban. The Self-Determination of Minorities in International Politics (London.: F. ASS/AU/Decl. godine. 137 David B.: Westview Press.

zato {to kada jednom postane dr`ava. Grani~ni sporovi me|u afri~kim dr`avama. ur.. 1993). odeljak 2 [AHG/Res. Secession: The Legitimacy of Self-Determination. u kojoj je ~lanstvo OAJ objavilo svoju „osudu otcepljenja u bilo kojoj dr`avi ~lanici“. proizlazi iz `elje da se odr`i stabilnost me|unarodnog pravnog poretka. and Self-Determination: The Accommodation of Conflicting Rights. mora zauvek ostati van dosega na~ela samoopredeljenja. 16(1). mo`e u nekim slu~ajevima dovesti do otcepljenja. Autonomy. ali neka jasno uo~ljiva manjina. Kairo. 17.149 Dejvid Najt 144 Skup{tinska rezolucija OAJ. 16. 17–21.STUDIJE ^lan III Povelje dalje navodi da ~lanice „sve~ano potvr|uju i izjavljuju da }e slediti“ na~ela „neme{anja u unutra{nje poslove drugih dr`ava“ i „po{tovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake dr`ave i njenog neprikosnovenog prava na nezavisno bitisanje. a ne narodima. 11–14.147 333 Ve{ta~ka podela izme|u procesa dekolonizacije i otcepljenja. 148 Hannum. 56. bilo kakvim principijelnim obja{njenjem za to za{to kolonijalni narodi koji `ele da odbace prevlast svojih vladaoca imaju svako moralno i zakonito pravo da to u~ine. Grani~ni sporovi me|u afri~kim dr`avama. Nijhoff Publishers. Developments in International Law (Dordrecht. . nezavisnost se mo`e odobriti samo jednom i isklju~ivo za neku koloniju. 147 Buchheit. First Ordinary Session. septembar 1967¹. [AHG/Res.. u Modern Law of Self-Determination. Kin{asa. Kao {to Hanum zaklju~uje: Afrika je mo`da jednostavno iskrenija od ostatka sveta u priznavanju da je samoopredeljenje dr`ava zamenilo teoretsko samoopredeljenje naroda koje.145 Secesionisti~ki pokreti bili su isklju~eni iz prava da tra`e i obezbede podr{ku „uprkos njihovoj tvrdnji da se polo`aj u kojem se nalaze u su{tini ne razlikuje od nekada{nje ustoli~ene vladavine i iskori{}avanja od strane tu|ina“. godine. 51(4). otcepljenje je zabranjeno: „kada god nastane neka dr`ava. shodno kojoj se sve ~lanice OAJ „obavezuju da }e po{tovati granice koje su nastale kao tekovina njihove nacionalne nezavisnosti“144. ako je svedeno na svoj logi~ni ishod. Boston: M. Fourth Ordinary Session. Christian Tomuschat. odeljak 2. 47.“ Deklaracije iz Povelje OAJ o neprikosnovenosti teritorijalnog integriteta dodatno su poja~ane Rezolucijom OAJ o grani~nim sporovima iz 1964. „Self-Determination in a Post-Colonial World“.. etni~ke zajednice unutar te dr`ave su pravno osuje}ene u izja{njavanju kao naroda“.146 Takvo razlikovanje dekolonizacije i otcepljenja ~isto je politi~ke prirode prema mi{ljenju Li Bjukajta: Uzalud se traga za. 146 Mayall. 145 Skup{tinska rezolucija OAJ. koji je podre|en dr`avama. Nationalism and International Society. 149 Christian Tomuschat. Sovereignty. koja delotvorno vezuje pravo na samoopredeljenje za odre|enu teritoriju a ne narod. jul 1964¹.. kao i Rezolucijom OAJ o situaciji u Nigeriji iz 1967.148 U praksi.

and Self-Determination. odlu~no tvrdi.151 Pored toga. Mi{ljenje u vezi s otcepljenjem Kvebeka [Reference re: Secession of Quebec¹ (1998) 2 S. u Modern Law of Self-Determination. E/CN. The Creation of States in International Law.2/1992/6. C. Sovereignty. ali tvrde da „gde se uporno uskra}uje mogu}nost sudelovanja. ili gde je nekoj odre|enoj grupi onemogu}en smislen pristup vlasti radi ostvarenja politi~kog. Sovereignty. Videti. 126–127. 161 DLR (4. 217.152 Mnogi pravni stru~njaci su zaklju~ili da preterano ugro`avanje ljudskih prava zavre|uje otcepljenje. „The Issue of a Right of Secession“. odnosno. 1993). 150 151 . kao Hanum. 155 Crawford. Vrhovni sud Kanade je 1998. [autorka naglasila¹.153 Drugi poznavaoci prava. 154 Hannum. Glavu 4 ove knjige: Me|unarodno priznanje (biv{ih) jugoslovenskih republika. 111. prilikom strane vojne okupacije.4/Sub. odeljak 3(d). u okolnostima koje mogu biti opisane kao carence de souveraineté. ekonomskog. ur. nauku i kulturu (UNESCO) izdala je druga~ije saop{tenje za Potkomisiju UN za spre~avanje diskriminacije i za{titu manjina i objavila da samoopredeljenje „nije ograni~eno na pravo koje bi upra`njavali samo nekada{nji kolonizovani narodi. 152 Prema Vrhovnom sudu Kanade pravo na spoljno samoopredeljenje proizlazi iz „okolnosti u kojima su bile biv{e kolonije.tre}i program LETO–JESEN 2009. To nije pravo koje se samo jednom upra`njava da bi onda bilo zauvek izgubljeno“. „Suprotno verovanjima onih koji `ele da o~uvaju surove re`ime. R. stanovni{tvo o kojem je re~ mo`e u krajnjem slu~aju pribe}i na~elu samoopredeljenja s namerom da osigura svrsishodno sudelovanje u dru{tvu u kojem se nalazi“. Boston: M. Developments in International Law (Dordrecht. koje se u izvesnim okolnostima mo`e pro{iriti i na otcepljenje van kolonijalnog konteksta. N.“ 218–219. Autonomy.155 Knight. Organizacija ujedinjenih nacija za prosvetu. upra`njavanje prava na samoopredeljenje nije ograni~eno na jednokratnu upotrebu“.) 385 (odeljak 138). ne legalizuju otcepljenje tako izri~ito. 153 Otto Kimminich. preovla|uju}i nad na~elom teritorijalnog integriteta. 115–116. „Rethinking Territory. 2 izdanje. doc. and Identities. Nijhoff Publishers.150 Ipak.154 Kroford tako|e ukazuje na to da bi se me|unarodno pravo moglo razviti na na~in koji omogu}ava da pravo na samoopredeljenje bude primenjeno u slu~ajevima krajnje lo{e vldavine. U. Christian Tomuschat. va`nija na~ela – suvereniteta i teritorijalnog integriteta“. na primer. na primer. godine 1992. 90. tako|e priznao pravo na samoopredeljenje kao op{te na~elo me|unarodnog prava. gde je neki narod ugnjetavan kao. godine razmatraju}i pitanje eventualnog poku{aja otcepljenja pokrajine Kvebek. Oto Kiminih. dru{tvenog i kulturnog razvoja“. 334 je ustanovio da „pravilo“ za odobravanje prava na samoopredeljenje samo jednom „narodu“ u okviru bilo koje teritorije proizlazi iz ograni~avanja ovog na~ela „od strane dva preovla|uju}a.

godine priznao je pravo na otcepljenje u izvesnim okolnostima. usvojena na skupu nevladinih organizacija u Al`iru. svako nacionalno razdvajanje.. .. odre|eni ideolo{ki sastojak nalazio se u oba ustava. 158 Ustav Sovjetskog Saveza ~lanu 72 dodelio je ’pravo da se slobodno otcepi’ svaka Savezna republika. ~ak. uz pomo} sile. pola. ali nije dodelio sli~no pravo autonomnim jedinicama. 4. ukoliko dr`ava deluje u skladu sa svim na~elima navedenim u ovoj deklaraciji. br. prvi put objavljeno u aprilu–junu. „The Right of Nations to Self-Determination“ [Pravo nacija na samoopredeljenje¹ Lenin Collected Works 20..156 335 Hanum tvrdi da Al`irska deklaracija izri~ito podr`ava pravo manjinskih grupa da se otcepe od ve}e politi~ke celine ukoliko su im uskra}ena ljudska prava i uslovljava pravo na teritorijalnu celovitost slede}om odredbom: „ukoliko dr`ava deluje u skladu sa svim na~elima navedenim u ovoj deklaraciji. „Iako priznaje jednakost i jednako pravo na nacionalnu dr`avu. i koja mo`e da obezbedi delotvorno po{tovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve gra|ane. jul 1976. zastupa mi{ljenje da: svaki narod ima pravo na demokratsku vlast koja zastupa sve gra|ane bez obzira na razlike u pogledu rase. i 6. kao {to je Lenjin objasnio. Najzad. [proleterijat¹ pridaje vrhovnu va`nost savezu proleterijata svih nacija i sagledava svaku nacionalnu te`nju. Op{ta deklaracija o pravima naroda iz 1976.. {to su i iskusile Gruzija i druge Savezne republike tokom ranog doba Ruske revolucije. iako ova deklaracija stavlja moralni pritisak na dr`ave da razvijaju pravo na samoopredeljenje. godine.. 156 157 . ni republikama nije omogu}eno da primene ovo pravo u praksi. Svaki narod ~ija su osnovna prava ozbiljno naru{ena ima pravo da ih primeni. and Self-Determination.“ Vladimir Ilyich Lenin. . 4.. Ipak. u slu~aju krajnje nu`de.158 Tri Op{ta deklaracija o pravima naroda.. . Dr`ave su sklone da se vi{e zala`u za na~elo teritorijalnog integriteta. Al`ir. 393–453. Sovereignty.. Ova prava [manjina¹ treba da budu sprovo|ena uz du`no po{tovanje legitimnih interesa zajednice kao celine i ne mogu dozvoliti naru{avanje teritorijalnog integriteta i politi~kog jedinstva dr`ave. 116. 1914. 5.“157 Me|utim.. . ali nagla{ava da su teritorijalne izmene mogu}e samo uz saglasnost svih {est republika i autonomnih pokrajina. ~ak su i onda ove odredbe bile nejasne i bezuspe{ne u praksi. iz ugla klasne borbe svih radnika. ona ima nedovoljnu pravnu vrednost. Autonomy. Hannum. {to je tako|e uo~ljivo u ustavnom pravu. Na primer. Jugoslovenski ustav je bio manje tolerantan i na papiru i na delu i odredio je da samoopredeljenje obuhvata otcepljenje. u Posveshcheniye.STUDIJE Razne nevladine organizacije dekadama se zala`u za mnogo slobodnije tuma~enje prava na samoopredeljenje. Samo mali broj ustava posle 1915. vere ili boje ko`e..

Pravo na otcepljenje ne}e biti upra`njavano u periodu od deset godina od datuma kada ovaj Ustav stupi na snagu. 204. svaka dr`ava ima pravo na otcepljenje od Saveza u skladu sa ispod propisanim uslovima. (b) kada Savezna vlada unutar perioda od tri godine po dobijanju odluke zakonodavnog tela nacije. (1) Svaka dr`ava koja `eli da upra`njava pravo na otcepljenje treba da donese jednu rezoluciju s tim u vezi u njenom Dr`avnom savetu. odeljak 1. Predsednik }e imenovati Plebiscitarnu komisiju sastavljenu od jednakog broja ~lanova koji predstavljaju Savez i dr`avu na koju se odnosi kako bi se vr{io nadzor javnog izja{njavanja. Nijedna takva rezolucija se ne}e smatrati usvojenom sem ako ne manje od dve tre}ine od celokupnog broja ~lanova doti~nog Dr`avnog saveta glasa u njenu korist. godine izri~ito se dopu{ta pravo na otcepljenje161 u slede}im okolnostima: (a) kada je zahtev za otcepljenje potvr|en dvotre}inskom (2/3) ve}inom zakonodavnog tela nacije. narodnost ili narod koji zahteva otcepljenje. ~lan 39. narodnost i narod u Etiopiji ima}e neograni~eno pravo na samoopredeljenje sve do otcepljenja“. 160 Ustav Socijalisti~ke Republike Saveza Burma. septembar 1947. Predmet odredbi ovog poglavlja. narodnosti ili naroda na koji se odnosi. Prema Ustavu iz 1994. narodnosti ili naroda koji se opredelio za otcepljenje i 159 Ustav Burmanskog saveza. poglavlje X: „Pravo na otcepljenje“: 201. 206. Osim ukoliko je izrazito navedeno u ovom Ustavu ili u bilo kojem skup{tinskom zakonu sa~injenim prema odeljku 199.tre}i program LETO–JESEN 2009. Ustav Etiopije. 8. 205. ali ovog puta donose}i jasna uputstva o tome na koji na~in se pravo mo`e sprovesti u delo. godine. (c) kada je zahtev za otcepljenje podr`an od proste ve}ine glasova na referendumu. narodnosti ili naroda koji zahteva otcepljenje organizuje referendum za naciju. (d) kada Savezna vlada prenese ovla{}enje skup{tini nacije. 203. 3. 336 takva ustava okon~ana su raspadom dr`ave – u slu~ajevima Jugoslavije.160 Posle otcepljenja Eritreje. uprkos slo`enim proceduralnim pravilima koja je svakako trebalo da u~ini ovo pravo gotovo neprimenljivim. Vlada Etiopije je jo{ jednom poku{ala da zakonski dozvoli otcepljenje. kao i sva pitanja u vezi sa upra`njavanjem prava na otcepljenje bi}e ure|ena zakonom. decembar 1994. Predsednik }e zatim nalo`iti da se sprovede javno izja{njavanje s ciljem utvr|ivanja volje naroda doti~ne dr`ave. . januar 1974. (2) ^elnik doti~ne dr`ave treba da obavesti predsednika o svakoj takvoj rezoluciji koja je usvojena u Savetu i da po{alje kopiju takve rezolucije koju je overio Predsedavaju}i saveta u kojem je usvojena. 161 „Svaka nacija. Sovjetskog Saveza i Etiopije – dok je odredba u vezi sa otcepljenjem159 uklonjena iz Ustava Burme 1974. 202. 24.

po svoj prilici s namerom da se izbegnu poku{aji otcepljenja. zajedni~ki jezik. kada jednom po~ne. narodnosti i narodi unutar dr`ave prema pod~lanu (1) ovog ~lana ima}e pravo da uspostave. 165 ^lan 39. The Federation of Saint Christopher and Nevis Constitutional Order of 1983. The Self-Determination of Minorities in International Politics. koja se ironi~no nazivaju i balkanizacijom: Postoji mnogo va`nih razloga zbog kojih bi samoopredeljenje trebalo od sada zauvek da ostane ograni~eno na kolonijalne entitete. moglo bi da ohrabri zahteve za otcepljenjem ad absurdum. Ustav Sv.165 Na sli~an na~in.162 337 Ustav Etiopije istovremeno jem~i izda{na prava manjina.1–5.1. Kitsa i Nevisa iz 1983. Duh Pandorine kutije bila je na`alost stvarnost u slu~aju biv{e Jugoslavije. Ishod bi mogao biti haoti~an. 164 ^lan 39. 166 Odeljak 113 (1) Ustava isti~e: „Zakonodavstvo ostrva Nevis mo`e da preduzme mere da ostrvo Nevis okon~a postoje}u federaciju sa ostrvom Sveti Kristofer i shodno tome da prestane dejstvo ovog ustava na ostrvu Nevis“. Ustav Etiopije. decembar 1994.164 (e) kada je imovina podeljena u skladu sa zakonom.167 162 163 ^lan 39. poja~avaju}i strahovanja dr`ava od otcepljenja. Ustav Etiopije. Razlog zbog kojeg su novi Ustav Etiopije i Ustav Sv. Ustav Etiopije. godine. referendum o odvajanju Nevisa od Svetog Kitsa imao je za ishod 2 427 potvrdnih glasova i 1 498 protiv. 8. 167 Heraclides. kao i zajedni~ku svest ve}ine koja `ivi unutar zajedni~ke teritorije. {to verovatno ne bi ostavilo nijednu postoje}u dr`avu netaknutom.“163 Tvorci Ustava nisu zaboravili da defini{u izraz „nacije. odeljak 5. ali bez ograni~enja: „Nacije. sopstvenu dr`avu.4. Ustav Etiopije. Kitsa i Nevisa jem~i pravo Nevisa da se otcepi od federacije ukoliko dve tre}ine ve}ine ostrvskog stanovni{tva na lokalnom referendumu glasa u korist nezavisnosti. odeljak 1. . Videti. ^lan 47. narodnosti i narod“ koji opisuju kao „zajednicu“ sa slede}im osobinama: Narod koji ima zajedni~ku kulturu koja odra`ava o~iglednu jednolikost ili sli~nost obi~aja. veru u me|usobnu povezanost i identitet. 8.STUDIJE Entiteti koji u`ivaju pravo na otcepljenje navedeni su u ~lanu 47. decembar 1994. ogleda se u strahu da. ne uspev{i da ostvari potrebnu dvotre}insku ve}inu. taj proces bi mogao da se nastavi u nedogled i da prouzrokuje nestabilnost i sasvim izvesno da pove}a broj etni~kih sukoba. 27. godine ipak bili izuzeci i zbog ~ega su dr`ave nesklone da odobre ~ak i neko ograni~eno pravo na otcepljenje. 8.166 Desetog avgusta 1983. odeljak 2. odeljak 5. decembar 1994. Ukoliko bi se vratilo svom izvornom smislu kao prevashodno pravu na otcepljenje. u bilo kom trenutku. decembar 1994. 8.

a koje se potom verovatno ne mogu otcepiti. br.“ Journal of Political Philosophy 9. Journal of Political Philosophy 9. i mogu}e razorniji na~in“. – strah za manjine zarobljene unutar dr`ave koja se otcepljuje. – strah od toga kakve bi posledice takvo pravo moglo imati na demokratsko ure|enje. – opasnost od ra|anja neodr`ivih i naro~ito malih entiteta koji bi se oslanjali na zna~ajnu me|unarodnu pomo}.“ Drugo. pru`aju}i manjinama priliku za stalno ucenjivanje – pretnju otcepljenjem ako se njihove `elje ne usli{e. 3 (2001). izrazitu ve}inu. 202. 182–203: 196–197.tre}i program LETO–JESEN 2009. dramati~no pove}alo uloge u svakodnevnim po- – strah od beskrajnog deljenja. 169 Daniel Weinstock. umanjilo bi mogu}nost otcepljenja i otklonilo jedno od glavnih izvora nezadovoljstva koje nacionalne manjine gaje prema dr`avi kojoj pripadaju. s obzirom na to da je tek nekolicina dr`ava etni~ki homogena. Kas San{tajn ukazuje na to da bi „samo postojanje prava na otcepljenje podstaklo secesionisti~ke pobude – ~ine}i polaganje prava na prepu{tanje teritorija verovatnijim i u~estalijim“.170 S druge strane. 338 Bjukajt je razradio mogu}e negativne posledice otcepljenja. ali koja bi mogu}im secesionistima ote`ala ili poskupela upu{tanje u borbu za otcepljenje kada takve okolnosti nisu na snazi“.169 Prema Vajnstokovom mi{ljenju. 28. 350–355: 355. Bele{ka: Bu{etov stav je ovde sa`eo Heraklidis The Self-Determination of Minorities in International Politics. 170 Isto. propra}en razra|enom procedurom koja bi priznala „stabilnu.168 168 Buchheit. 2 (2001). „Should Constitutions Protect the Right to Secede? A Reply to Weinstock. . Prvo. slede}e razloge je pridodao strahu od balkanizacije: Pravnici su zauzeli opre~ne stavove prema ustavnom ure|ivanju otcepljenja. Danijel Vajnstok podr`ava razvoj ustavnog prava na otcepljenje. time bi se omogu}ilo „sredstvo za nadgledanje procesa koji bi se i u suprotnom svakako desio na mnogo manje kontrolisan.. a to ~esto nisu ni same secesionisti~ke teritorije. br.. – strah od ’nasukanih ve}ina’ u slu~ajevima gde je teritorija koja se otcepljuje ekonomski ili strate{ki presudna za prvobitnu dr`avu. 171 Cass R. Secession: The Legitimacy of Self-Determination.171 San{tajn tvrdi da bi ustavno ure|enje prava na otcepljenje: pove}alo rizike od etni~ke i frakcijske borbe. „Constitutionalizing the Right to Secede“. „naime da im ona osporava dru{tveni polo`aj koji bi im omogu}io da sami za sebe odlu~e da li da ostanu ili da se otcepe. smanjilo izglede za kompromise i dogovore u vladi. ustavno pravo na otcepljenje donelo bi dve osnovne dobiti. Sunstein. Pored pravnih argumenata protiv otcepljenja.

352.“ Wayne Norman. one obi~no sputavaju razvoj na~ela samoopredeljenja u op{teprihva}eno na~elo ostavljaju}i glavni sastojak njegove odrednice – „narode“ – nerazja{njenim. Ukoliko vlada prekr{i Ustav u bilo kojem podru~ju. Dr`ave. „The Morality of Secession“. Stephen Macedo i Allen Buchanan. bolje je da se to dogodi u okviru vladavine prava – naro~ito ukoliko dobro sro~ena odredba o otcepljenju zaista otkloni motivaciju za priklanjanje secesionisti~koj politici. autoritet koji nosi odredba o otcepljenju tako|e se krnji. What Constitutions Do (New York: Oxford University Press. Autonomy. stvorilo opasnost od ucene.175 a da oni koji se pozivaju na „pravo“ na samoopredeljenje zgodno postaju nesvesni ~injenice da samoopredeljenje ne mora da podrazumeva potpuni suverenitet. a me|unarodna na~ela koja navodno podsti~u otcepljenje imaju suprotno dejstvo: ona ugro`a172 Cass R. 193–237: 210. 175 Buchanan. i. najuop{tenije govore}i. Designing Democracy. Umesto toga. 95. London: New York University Press. 2003). Takvo Bjukenanovo realisti~no tuma~enje navelo je Patrika Tornberija da kritikuje svaki razvoj prava na otcepljenje: Za ve}inu grupa otcepljenje je neki neostvarivi san. 174 Hannum. prora~unatog pona{anja i iskori{}avanja. and Self-Determination: The Accommodation of Conflicting Rights. uvelo neodgovaraju}a i nelegitimna razmi{ljanja u ove odluke.172 339 Istovremeno. a uz to i sposobnost vlasti da pravno kontroli{e postupak otcepljenja.173 Dodala bi kao rezervu i zahtev da vlada u svim pogledima po{tuje Ustav. ugrozilo mogu}nosti za dugoro~no samoupravljanje. nisu prihvatile izazov za ozakonjavanje otcepljenja. Kao {to Hanum prime}uje: Verovatno nijedna savremena norma me|unarodnog prava nije bila tako energi~no promovisana i {iroko prihva}ena kao pravo svih naroda na samoopredeljenje. Sunstein.174 liti~kim odlukama. Bjukenan tvrdi da „moralna privla~nost na~ela o samoopredeljenju zavisi upravo od njegove neodre|enosti“. 2001). Sovereignty. A opet zna~enje i sadr`aj tog prava i dalje su jednako nejasni i neprecizni kao kada je ono progla{eno od strane predsednika Vudroa Vilsona i drugih u Versaju.STUDIJE Prema mom mi{ljenju. Nomos XLV: Yearbook of the American Society for Political and Legal Philosophy (New York. zastupaju}i konzervativni stav. Politi~ke posledice na~ela o samoopredeljenju u korenu su njegove nejasne pravne formulacije. . ustavno pravo na otcepljenje moglo bi da ima koristi koje je prikazao Vajnstok i da izbegne opasnosti koje je realisti~no prikazao San{tajn ukoliko se procedura pa`ljivo objasni. „Domesticating Secession“. 27. Secession and Self-Determination. 173 Ovo mi{ljenje delio je i Vejn Norman: „Ako }e se secesionisti~ka politika svakako desiti. ur.

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

340

Mnogi drugi zastupnici ljudskih prava i prava manjina tako|e su se usredsredili na nesecesionisti~ke oblike na~ela o samoopredeljenju, vra}aju}i se na Vilsonovu viziju o unapre|ivanju demokratije kroz samoopredeljenje.177 Kao {to je prethodno izneto, takva primena na~ela o samoopredeljenju je bila op{ta praksa dr`ava. ^ak je i Me|unarodni sud pravde u Savetodavnom mi{ljenju za Zapadnu Saharu izbegao pominjanje nezavisnosti, dok je samoopredeljenje jasno odredio kao potrebu da se obrati pa`nja na slobodno izra`enu volju naroda.178 Sud je dalje prihvatio da „pravo na samoopredeljenje dopu{ta Generalnoj skup{tini jednu meru diskrecije u odnosu na oblike i procedure putem kojih to pravo treba mo`e biti ostvareno“.179 Nesecesionisti~ki oblici samoopredeljenja kao {to su ljudska prava i grupna prava razvili su se brzim koracima posle Drugog svetskog rata. Poseban napredak je ostvaren tokom dve prethodne dekade u sklopu Saveta Evrope i Evropske unije (EU), {to je od zna~aja za biv{u Jugoslaviju, ~iji su raniji pripadnici postali ~lanovi Saveta Evrope i te`e da se pridru`e Evropskoj uniji. Pravno gledano manjine nisu narodi, izuzev u nejasnoj pravnoj oblasti unutra{njeg samoopredeljenja, koju je Pomerans opisao kao „izbor `eljenog sistema vlasti“.180 Kaseze na sli~an na~in obja{njava unutra{nje pravo na samoopredeljenje, dodaju}i da narod ne bi trebao biti u mogu}nosti samo da izabere, ve} i da zadr`i oblik uprave koji je odabrao“.181 Sudija Higins iz Me|unarodnog suda pravde poricala je pravo manjina na samoopredeljenje, tvrde}i da „’narode’ treba shvatiti u smislu
Patrick Thornberry, „The Democratic or Internal Aspects of SelfDetermination with Some Remarks on Federalism“, u Modern Law of SelfDetermination, ur. Christian Tomuschat, Developments in International Law (Dordrecht; Boston: M. Nijhoff Publishers, 1993), 118–119. 177 Videti raspravu koja sledi. 178 Zapadna Sahara, Savetodavno mi{ljenje, ICJ Reports 1975, odeljak 59; i videti odeljke 54–59, 162. 179 Isto, odeljak 12. 180 Pomerance, Self-Determination in Law and Practice: The New Doctrine in the United Nations, 37. 181 Cassese, „The Helsinki Declaration and Self-Determination“, 89.
176

vaju vlasti i odvla~e pa`nju od mnogo korisnijih mehanizama za za{titu grupnih prava.176

Prava manjina

STUDIJE

svih naroda na odre|enoj teritoriji“, zbog ~ega „manjine kao takve nemaju pravo na samoopredeljenje“.182 Mnogi pravnici su kritikovali ovaj stav, a on je i u suprotnosti s odlukom Vrhovnog suda Kanade iz 1998. godine koja se temelji na pretpostavci da je „potpuno jasno da narod mo`e obuhvatati samo deo stanovni{tva postoje}e dr`ave“, dalje ukazuju}i da stanovni{tvo francuskog govornog podru~ja iz Kvebeka deli mnoge zajedni~ke osobine, kao {to su op{ti jezik i kultura, koje se mogu uzeti u obzir prilikom utvr|ivanja da li se odre|ena grupa smatra narodom.183 Ova linija razdvajanja – bila ona stvarna ili zami{ljena – izme|u naroda, „nosioca politi~kih prava na samoopredeljenje“ i manjina, „su{tinskih nosioca samo kulturnih prava“,184 izaziva ve}inu secesionisti~kih sukoba. Izu~avanje razvojnog puta prava manjina stoga mo`e da omogu}i bolje razumevanje zahteva za otcepljenje, uz mogu}nost dobijanja uvida u na~ine re{avanja etni~kih sukoba unutar postoje}ih granica jedne dr`ave. Ne postoji op{teprihva}ena definicija „manjina“. ^ak ni Deklaracija UN iz 1992. godine o Pravima pripadnika nacionalnih ili etni~kih, verskih i jezi~kih manjina185, nije pru`ila definiciju, ve} je jednostavno opisala „manjinu“ pridevima „nacionalna ili etni~ka, verska ili jezi~ka“. Razumska definicija bila bi jedna broj~ano manja, nepreovla|uju}a grupa koja se odlikuje zajedni~kim etni~kim, rasnim, verskim i jezi~kim osobinama.186 Zauzvrat, pravo manjina moglo bi se objasniti kao pravo na samoodr`anje – koje sadr`i fizi~ku i kulturnu komponentu: „dva zajedni~ka prava koja su prema op{tem me|unarodnom zakonu istovetna za sve manjine: pravo na fizi~ko postojanje i pravo na o~uvanje posebnog identiteta“.187 Istorija je ta koja neprestano isti~e va`nost zajedni~kih prava. Svedo~anstva iz pro{losti su sramotna, u kojima genocid nad Jevrejima i Jermenima predstavlja neke od najpotresnijih primera. Narod bri`ljivo neguje kulturu zato {to je ona su{tinski deo identiteta koji je zasnovan
Rosalyn Higgins, Problems and Process, International Law and How We Use It (Oxford: Clarendon Press, 1994), 124. 183 Reference re: Secession of Quebec (1998) 161 DLR (4) 437, odeljci 124–125. 184 Christian Tomuschat, ur., Modern Law of Self-Determination, Developments in International Law 16 (Dordrecht; Boston: M. Nijhoff Publishers, 1993), 15. 185 Rezolucija Generalne skup{tine UN 47/135, 8. decembar 1992. godine. 186 Hannum, Autonomy, Sovereignty, and Self-Determination: The Accommodation of Conflicting Rights, 50. 187 Yoram Dinstein, „Collective Human Rights of Peoples and Minorities“, International and Comparative Law Quarterly, br. 102 (1976): 118.
182

341

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

342

na „pripadnosti, a ne na... dostignu}u“.188 Ova se}anja su toliko jaka da su ljudi spremni da `rtvuju ne samo svoju li~nu slobodu, ve} i sopstveni `ivot kako bi spasili svoje istorijsko nasle|e i sa~uvali svoj etni~ki karakter. Kao {to Avi{i Margalit i D`ozef Raz obrazla`u, nedovoljno uva`avanje jedne kulture ugro`ava dostojanstvo i samopo{tovanje njenih pripadnika:
Li~no dostojanstvo i samopo{tovanje zahteva da grupe, ~ijim ~lanstvom se doprinosi ose}aju identiteta pojedinca, budu op{te uva`ene a ne da postanu predmet poruge, mr`nje, diskriminacije ili progona.189

Manjine su se na{le u opasnosti prilikom uspona nacionalnih dr`ava koje su ustanovile vladavinu ve}ine. Kao {to Karlajl Mekartni zastupa: „Problemi na{eg doba proizlaze iz savremenog poimanja nacionalne dr`ave: iz poistove}ivanja politi~kih ideala stanovnika jedne dr`ave sa nacionalno-kulturnim idealima ve}ine.“190 Dodatna modernizacija dr`ave, dok ja~a vladavinu ve}ine, tako|e podsti~e pokret za unapre|ivanje prava manjina.
Prava promena kod manjina dogodila se kada je vladavina plemstva okon~ana i zapo~eo postupak planske centralizacije. Objedinjene nacionalne institucije koje su tada za`ivele bile su, naravno, oblikovane na osnovu potreba ve}ine, a od manjina se zahtevalo da svoje obi~aje prilagode drugima.191

Me|unarodna za{tita manjina vu~e korene od Augsburg{kog mira iz 1555.192 i Vestfalskog mira iz 1648. godine koji su odobrili odre|ene verske slobode.193 Be~ki kongres iz 1815. godine194 i Berlinski
Avishai Margalit i Joseph Raz, „National Self-Determination“, u The Rights of Minority Cultures, ur. Will Kymlicka (Oxford, New York: Oxford University Press, 1995), 84. 189 Isto, 87. 190 Macartney, National States and National Minorities, 450. 191 Isto, 40. 192 Janusz Symonides, „A Protective Framework“, UNESCO Courier, jun 1993, 44. 193 Videti Mirovni sporazum izme|u Svetog Rimskog carstva i Kraljevine Francuske i njihovih saveznika [Peace Treaties of Westphalia¹ 24. oktobar 1648. godine. 194 Be~ki kongres navodi se kao primer prvog zvani~nog priznavanja odre|enih ’nacionalnih’ prava; ’Poljaci, koji su podanici Rusije, Austrije i Pruske, dobi}e Predstavni{tvo i Nacionalne isnstitucije, prilago|ene prema stepenu odre|enog politi~kog zna~aja, tako da }e svaka Vlada kojoj pripadaju prosuditi na koji na~in i koje pogodnost da im odobri’. Op{ti sporazum izme|u Velike Britanije, Austrije, Francuske, Portugalije, Pruske, Rusije, [panije i [vedske, potpisan 9. juna 1815, ~lan 1, ponovo prikazan u Edward Cecil Hertslet, The Map of Europe by Treaty (1875), 208
188

STUDIJE

ugovor iz 1878. godine195 tako|e su obezbedili neku vrstu za{tite za manjine196, ali sveobuhvatnije mere razvijene su tek sa osnivanjem Dru{tva naroda i usvajanjem pojedinih „manjinskih sporazuma“ krajem Prvog svetskog rata. Zakonodavne mere s ciljem za{tite manjina nametnute su nekolicini odabranih dr`ava, neobavezuju}i nijednu od Velikih sila. Za{tita je obuhvatala verske, jezi~ke i kulturne aktivnosti197, nepodrazumevaju}i nikakvu {iru politi~ku autonomiju, osim u posebnim slu~ajevima Dancinga, Memela i Gornje [lezije.198 Velike sile imale su isklju~ivo pravo da same odlu~e o na~inu sprovo|enja prava na samoopredeljenje. Sistem sporazuma o manjinama uveden posle Prvog svetskog rata bio je nedelotvoran, s obzirom na to da manjine nisu imale locus standi pred Savetom i nisu mogle li~no da iznesu svoj slu~aj pred Dru{tvom naroda. Predate peticije su retko razmatrane – „ukupno 521 peticija je primljeno u periodu od 1929. do 1939. godine, od kojih je 225 bilo neprihvatljivo za razmatranje“.199 Poslednje godine (1939), primljena su samo ~etiri zahteva, od kojih su tri bila odba~ena zbog neosnovanosti za razmatranje. Smanjenje broja peticija „odslikavalo je i slabljenje samog re`ima sporazuma o manjinama“.200 Stalni sud me|unarodne pravde (SSMP) pri Dru{tvu naroda, objavio je vi{e mi{ljenja navode}i gde su dr`ave prekr{ile na~elo o jednako195 Sporazum izme|u Velike Britanije, Austrougarske, Francuske, Nema~ke, Italije, Rusije i Turske (Berlin), 13. jul 1878, 153 CTS 171–191. 196 Videti, na primer, ~lan XLIV Sporazuma izme|u Velike Britanije, Austrougarske, Francuske, Nema~ke, Italije, Rusije i Turske (Berlinski ugovor), 13. jul 1878: „U Rumuniji razlike u verskim ube|enjima i ispovestima ne}e biti navedene protiv bilo koje osobe kao osnov za izuze}e ili nepodobnost u pitanjima vezanim za u`ivanje odre|enih gra|anskih ili politi~kih prava, dobijanje javnih poslova, polo`aja ili po~asti, ili za bavljenje drugim zanimanjima i delatnostima, na bilo kom mestu ma koje ono bilo.“ 197 Videti, na primer, ~lan 8, Sporazuma izme|u Saveznika i udru`enih sila, s jedne strane, i Dr`ave Srba, Hrvata i Slovenaca, s druge strane [Sporazum o manjinama u Jugoslaviji¹ (Sen @erman-en-Le, 10. septembar 1919, stupio na snagu 16. jula 1920): „Srpsko-hrvatsko-slovena~ki gra|ani koji pripadaju rasnim, verskim ili jezi~kim manjinama u`iva}e isti odnos i sigurnost u zakonu i na delu kao i drugi srpsko-hrvatsko-slovena~ki gra|ani. U su{tini, ima}e jednaka prava da uspostave, rukovode i nadgledaju o sopstvenom tro{ku dobrotvorne, verske i dru{tvene ustanove, {kole i druge obrazovne ustanove, sa pravom da koriste svoj jezik i da u tom pogledu slobodno upra`njavaju svoju veru.“ 198 Versajski mirovni sporazum, 28. jun 1919 (videti naro~ito odeljke VII, VIII, X i XI). 199 Jones, 614. 200 Musgrave, Self-Determination and National Minorities, 55.

343

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

344

sti, od kojih su najpoznatiji slu~ajevi Nema~kih naseljenika u Poljskoj201 i Manjinskih {kola u Albaniji.202 Na`alost, u ve}ini slu~ajeva kada su narodi dolazili u sukob sa dr`avom, pomerali su se ljudi a ne granice. Posle Prvog svetskog rata, do{lo je do zamene gr~kog i turskog stanovni{tva, a nakon Drugog svetskog rata Nemci su izba~eni iz ve}ine isto~noevropskih dr`ava. Odre|eni bilateralni sporazumi o za{titi manjina, kao {to je sporazum izme|u Austrije i Italije u vezi sa obla{}u Ju`nog Tirola203 ili sporazum izme|u Italije i Jugoslavije u vezi sa Slobodnom teritorijom Trsta204, sklopljeni su posle Drugog svetskog rata, ali su svi oni bili kratkog veka. Jugoslavija, koja se tada zvala Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, svojevremeno je odbila da obezbedi manjinsku za{titu za Rumune iz timo~ke doline i za Italijane s dalmatinske obale, ali je prihvatila „da svojim muslimanima dopusti da re{e pitanje porodi~nog prava i li~nog polo`aja u skladu sa njihovim obi~ajima, da osigura naimenovanje za Reis-Ul-Ulema, i da za{titi d`amije, groblja i drugo, da prizna i obezbedi objekte za postoje}e vakife, te da dopusti uspostavljanje novih ustanova ove vrste“.205 Prema Vilu Kimliki, i liberalni individualizam i socijalisti~ki internacionalizam doveli su do uskra}ivanja odre|enih prava manjinskim kulturama, „{to je pogor{ano kroz etnocentri~ko omalova`avanje manjih kultura, i verovanje da napredak zahteva njihovo utapanje u ve}e kulture“.206 Kimlika citira D`ona Stjuarta Mila i Fridriha Engelsa kako bi potkrepio svoje tvrdnje. Mil hvali asimilaciju „jednog inferiornog i mnogo nazadnijeg dela ljudskog dru{tva“ navode}i primer kako su Bretonci stekli francusku nacionalnost ili Vel{ani i [koti postali ~lanovi britanske nacije.207 Engels govori sa jo{ vi{e nipoda{tavanja o manjim nacijama i naziva ih „etni~kim otpadom“ ~ije postojanje predstavlja „protest protiv velike istorijske revolucije“.208 Efraim Nimni sa`ima Engelsov pristup na
201 202 203

Macartney, National States and National Minorities, 248–252. Will Kymlicka, ur., The Rights of Minority Cultures (Oxford, New York: Oxford University Press, 1995), 5. 207 John Stewart Mill, „Considerations on Representative Government“, u Utilitarianism, on Liberty, Considerations on Representative Government, ur. H. B. Acton (London: J. M. Dent and Sons, 1972), 395. 208 Friedrich Engels, „Hungary and Panslavism,“ u Marx and Engels, the Russian Menace in Europe, ur. Paul Blackstock and Bert Hoselitz (Glencoe: Free Press, 1952).
205 206

1975.

204

(1923) Izve{taj SSMP, Serija B, br. 6. (1935) Izve{taj SSMP, Serija A/B, br. 64. Sporazum Gruber – De Gasperi, septembar 1946. Sporazum o miru sa Italijom, Pariz, 10. februar 1947; Osimski sporazum,

STUDIJE

slede}e: „Dr`avna centralizacija i nacionalno objedinjavanje uz doslednu asimilaciju manjih nacionalnih zajednica bili su jedini odr`ivi put ka du{tvenom napretku“.209 Ipak, Erik J. Hobsbaum upozorava da bi bilo koje kritikovanje ovog uverenja bio ’~ist anahronizam’210, jer je ono predstavljalo preovla|uju}i stav tokom XIX veka. Otuda proizlazi zaklju~ak da je etnocentri~ki nacionalizam, pre nego ideologija, spre~ila raniji razvoj manjinskih prava.211 Povelja UN ne sadr`i nijednu odredbu koja se izri~ito bavi pravima manjina i nagla{ava (pojedina~na) ljudska prava i zajedni~ka prava svih „naroda“ na samoopredeljenje.212 Ni Op{ta deklaracija o ljudskim pravima, koju je Generalna skup{tine UN usvojila 1948. godine213, ne pominje izri~ito prava manjina i podra`ava op{ti stav da se ovo pitanje nalazi u domenu pravne nadle`nosti svake dr`ave. Zapravo, ~lan o manjinama nije bio obuhva}en nacrtom deklaracije, s obzirom na to da je Komisija za ljudska prava glasala protiv ovog propisa uprkos tome {to su upotrebljeni bla`i pravni izrazi:
U naseljenim dr`avama sa jasno odre|enim etni~kim, jezi~kim ili verskim grupama koje se o~igledno razlikuju od ostatka stanovni{tva i koje `ele da im se posveti druga~iji odnos, osobe koje pripadaju takvim grupama ima}e pravo sve dok je u saglasnosti s javnim poretkom i redom da uspostave i neguju svoje {kole i kulturne ili verske institucije, i da koriste sopstveni jezik i pismo u {tampi, na javnim skupovima, i pred sudovima i drugim nadle`nim organima dr`ava, ako tako odaberu.214

345

Ovaj ~lan je za`iveo tek pola veka kasnije kao Preporuka o pravima manjina koju je donela Parlamentarna skup{tina Saveta Evrope.215 Predstavnik Jugoslavije obrazlo`io je da se manjine moraju za{tititi od opasnosti od ’gubljenja svojih nacionalnih osobina’, tvrde}i da pojedinac ne mo`e da u`iva ljudska prava u bilo kojem sadr`ajnom smislu a da nije na odgovaraju}i na~in priznata etni~ka zajednica kojoj pripada.216 U svetlu kasnijeg raspada, krajnje je ironi~no da je Jugoslavija
Ephraim Nimni, „Marx, Engels, and the National Question“, u The Rights of Minority Cultures, ur. Will Kymlicka (Oxford, New York: Oxford University Press, 1995), 61. 210 Eric J. Hobsbawm, Nations and Nationalism since 1780: Programme, Myth and Reality, Cambridge: Cambridge University Press, 1990, p. 35. 211 Videti Kymlicka, ur., Introduction, The Rights of Minority Cultures, 6. 212 Hannum, Autonomy, Sovereignty, and Self-Determination, 57. 213 Rezolucija Generalne skup{tine UN 217 A (III), 10. decembar 1948. 214 UN, Doc E/CN.4/SR.52, 9. 215 Recommendation 1134 (1990) on the Rights of Minorities, Council of Europe, Parliamentary Assembly, 1. oktobar 1990 (~etrnaesto zasedanje). 216 OR-GA, Prvo zasedanje, Deo II, Pregled zapisa sa zajedni~kog zasedanja Prvog i [estog odbora, 25. novembar 1946, 9.
209

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

346

uvek bila na braniku za{tite ljudskih prava, a da je nekada{nji Sovjetski Savez izneo predlog za uklju~ivanje na~ela o samoopredeljenju u Op{tu deklaraciju o ljudskim pravima UN, koji je bio odbijen, i uklju~ivanje u Me|unarodni ugovor o dru{tvenim i politi~kim pravima, koji je bio prihva}en zahvaljuju}i podr{ci afri~kih, azijskih i latino-ameri~kih dr`ava, a uprkos protivljenju kolonijalnih zemalja kao {to su Francuska, Velika Britanija i Belgija.217 Dok je Sovjetski Savez podr`avao prava manjina, Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave su predvodile zemlje koje su se protivile zasebnim manjinskim pravima, ~emu se pridru`ila i ve}ina zemalja Ju`ne Amerike, Zapadne Evrope i Britanskog Komonvelta.218 Ove takozvane useljeni~ke zemlje tvrdile su da nemaju manjine i da po{to manjine ne predstavljaju op{ti problem takvo pravilo ne bi trebalo da bude uklju~eno u Deklaraciju.219 Fizi~ko, ali ne i kulturno odr`avanje manjina ustanovljeno je Konvencijom o spre~avanju i ka`njavanju zlo~ina genocida, koja je usvojena 1948. godine, a stupila na snagu 1951.220 ^lan II Konvencije {titi „nacionalne, etni~ke, rasne ili verske grupe“ od genocida. UNESKO je 1960. godine usvojio Konvenciju protiv diskriminacije u obrazovanju221, priznaju}i pravo ~lanovima nacionalnih manjina da imaju svoje {kole, kao i da koriste ili dr`e nastavu na svom jeziku. Ipak, ~ak je i ova konvencija imala ograni~avaju}u klauzulu, stupaju}i na snagu samo ako to dozvoljava prosvetna politika doti~ne dr`ave:
217 Videti, Musgrave, Self-Determination and National Minorities, 67; Antonio Cassese „The Self-Determination of Peoples“, The International Bill of Rights: the Covenant on Civil and Political Rights, ur. Louis Henkin (New York: Columbia University Press, 1981), 92. 218 Inis L. Claude, National Minorities; an International Problem (New York: Greenwood Press, 1969), 166. 219 Thornberry, International Law and the Rights of Minorities, 136. Napomena: Francuska je tako|e tvrdila da nema manjine pri kasnijem ogra|ivanju u odnosu na ~lan 27 iz Ugovora o gra|anskim i politi~kim pravima: „^lan 2 (Ustava Francuske) objavljuje da }e Francuska biti Republika, nedeljiva, sekularna, demokratska i gra|anska. Da }e osigurati jednakost svih gra|ana pred zakonom, bez razlike... ili porekla, rase ili vere. Da }e po{tovati sva uverenja. Zbog toga {to osnovna na~ela javnog prava zabranjuju pravljenje razlika izme|u gra|ana na osnovu njihovog porekla, rase ili vere, Francuska je zemlja u kojoj nema manjina i, kao {to je istaknuto u Francuskoj deklaraciji, ~lan 27 nije primenjiv sve dok se ti~e Republike.“ CCPR/C/22/Add.2. 220 Rezolucija Generalne skup{tine UN 260 (III), 9. decembar 1948, stupila na snagu 12. januara 1951. godine. 221 Generalna konferencija Ujedinjenih nacija o obrazovnim, nau~nim i kulturnim organizacijama, Konvencija protiv diskriminacije u obrazovanju, usvojena 14. decembra 1960, na snagu je stupila 22. maja 1962.

STUDIJE

Konvencija o pravima deteta iz 1989. godine223, koja je jednoglasno usvojena i od tada je potpisalo 194 zemlje224, tako|e pominje obrazovanje. ^lan 29 usmerava obrazovanje deteta ka „razvoju po{tovanja prema detetovim roditeljima, njegovom ili njenom kulturnom identitetu, prema nacionalnim vrednostima zemlje u kojoj dete `ivi, zamlje iz koje on ili ona mo`da vodi poreklo i prema civilizaciji razli~itoj od sopstvene.“225 Konvencija tako|e podsti~e toleranciju prema razli~itosti: „Priprema deteta za odgovoran `ivot u slobodnom dru{tvu, u duhu razumevanja, mira, trpeljivosti, jednakosti polova, i prijateljstva me|u svim narodima, etni~kim, nacionalnim i verskim grupama, kao i prema domoroda~kom stanovni{tvu.“226 Jedini pravni dokument koji posebno obra}a pa`nju na pitanje prava manjina jeste ~lan 27 Pakta o gra|anskim pravima, iz 1966. godine. U stvari, posle gotovo pedeset godina, to je jedina ugovorna odredba UN koja se bavi pravima manjinskih grupa:
U dr`avama gde postoje etni~ke, verske ili jezi~ke manjine, lica koja pripadaju tim manjinama ne mogu biti li{ena prava da imaju u zajednici s drugim ~lanovima grupe, sopstveni kulturni `ivot, da ispovedaju svoju veroispovest i obavljaju verske du`nosti, ili da upotrebljavaju svoj jezik.227

Neophodno je priznati pravo pripadnicima nacionalnih manjina da sprovode sopstvene obrazovne aktivnosti, uklju~uju}i rukovo|enje {kolama i, u zavisnosti od prosvetne politike svake pojedina~ne dr`ave, da koriste ili dr`e nastavu na svom jeziku.222

347

Izraz koji se ovde koristi „lica koja pripadaju tim manjinama“ odra`ava preovla|uju}e individualisti~ko gledi{te po pitanju prava manjina. Tako|e, ovaj ~lan ne pominje politi~ka prava. Nastoje}i da stvori mnogo delotvorniju zakonsku podlogu u vezi sa pravima manjina, Ujedinjene nacije su ustanovile Potkomisiju za spre~avanje diskriminacije i za{titu manjina, koja je kasnije predlo`ila pipremu izrade Deklaracije o pravima manjina. Jugoslavija je 1979. godine podnela Komisiji nacrt Deklaracije. Taj nacrt je potom prepravljen i
Isto, ~lan 5(v) [naglasila autorka¹. Rezolucija Generalne skup{tine UN 44/25, 20. novembar 1989, stupila na snagu 2. septembra 1990, u skladu sa ~lanom 49. 224 Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave i Somalija nisu potvrdile Konvenciju, a Somalija je najavila da }e to uraditi. 225 Rezolucija Generalne skup{tine UN 44/25, 20. novembar 1989, stupila na snagu 2. septembra 1990, u skladu sa ~lanom 49, ~lan 29 (d). 226 Rezolucija Generalne skup{tine UN 47/135, 8. decembar 1992. 227 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI), 16. decembar 1966. godine. Pakt o gra|anskim pravima stupio je na snagu 23. marta 1976. godine.
222 223

tre}i program

LETO–JESEN 2009.

348

iznova podnet 1981. godine, kada je prosle|en radnoj grupi Komisije, koja nikada nije postigla saglasnost u vezi s definicijom manjine. Najzad, godine 1992, Generalna skup{tina je usvojila Deklaraciju o pravima osoba koje pripadaju nacionalnim ili etni~kim, verskim ili jezi~kim manjinama.228 Ova deklaracija utvr|uje odgovaraju}e obaveze za dr`ave da za{tite manjine stvaranjem uslova u kojima manjine mogu da o~uvaju i dalje razviju svoj identitet229, „izuzev gde odre|ena delovanja kr{e nacionalno pravo i u suprotnosti su sa me|unarodnim standardima.“230 [tavi{e, Deklaracija upu}uje na u~e{}e manjina u politi~kom i privrednom `ivotu dr`ave:
... 2. Osobe koje pripadaju manjinama imaju pravo da delotvorno u~estvuju u kulturnom, verskom, dru{tvenom, privrednom i javnom `ivotu. 3. Osobe koje pripadaju manjinama imaju pravo da delotvorno u~estvuju u odlukama na nacionalnom i, gde je to prikladno, oblasnom nivou koje se ti~u manjine kojoj pripadaju ili oblasti u kojoj `ive, na na~in koji nije u neskladu s nacionalnim zakonodavstvom.231

Jedini izuzetak u jedinstvenom pristupu ove Deklaracije jeste ~lan 1:

Ostala pravna sredstva UN koja se odnose na za{titu manjina uklju~uju i Me|unarodnu konvenciju o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije233, koja je stupila na snagu 1969. godine i koju su potpisale 173 dr`ave, i Deklaraciju o ukidanju svih oblika netrpeljivosti i diskriminacije zasnovane na veri ili uverenju, koju je Generalna skup{tina UN usvojila 1981. godine.234 Uz to, prava manjina su za{ti}ena na osnovu vi{e op{tih propisa o ljudskim pravima. Svojinska i ugovorna prava pojedinaca, na primer, mogu se iskoristiti da se uspostave kolektivna prava koja zajednici mogu da pru`e zna~ajan stepen kontrole nad zemljom i prirodnim bogatstvima.235 Posrednu za{titu manjina pru`a i zakonodavstvo koje podr`ava demokratizaciju. Primer toga je ~lan 21, odeljak 3 Op{te deklaracije o ljudskim pravima:
228 229 230 231 232 233 234 235

Dr`ave }e za{tititi postojanje i nacionalni, etni~ki, kulturni, verski, i jezi~ki identitet manjina na pojedinim njihovim teritorijama, i stvara}e uslove za unapre|enje tog identiteta.232

Rezolucija Generalne skup{tine UN 47/135, 8. decembar 1992. godine. Isto, ~lan 1. Isto, ~lan 4. Isto, ~lan 2. Isto, ~lan 1. Rezolucija Generalne skup{tine UN 2106 (XX), 21. decembar 1965. Rezolucija Generalne skup{tine UN 36/55, 25. novembar 1981. Buchanan, „The Morality of Secession“, 359.

5–6. Poja~avaju}i KEBS. Prvi va`an dokument u tom pogledu. decembar 1966. Budimpe{ta.. Druga Konferencija KEBS o ljudskoj dimenziji. godine. Kopenhagen. Prema iskrenom partnerstvu u novom dobu. i obezbe|uju jednakost pred sudovima i tribunalima (~lan14). godine. kako Somon isti~e. godine. 16. Konferencija za bezbednost i saradnju u Evropi. marta 1976. decembar 1948. 242 Be~ka deklaracija i program za delovanje. koji }e po{tovati op{te i podjednako pravo glasa. i podrobno razra|uje razna prava koja su neophodna za delovanje demokratije. Be~ka deklaracija je usvojena jednoglasno posle Svetske konferencije o ljudskim pravima. odeljak 7).. Budimpe{tanske odluke.240 U ovom tekstu se tvrdi da je „demokratija sastavni deo vladavine prava“ (~lan 1. odeljak 3). uskra}ivanje prava na smoopredeljenje. 236 237 Volja naroda }e biti osnova za autoritet jedne vlasti. „Internal Aspects of the Right to Self-Determination: Towards a Democratic Legitimacy Principle?“ 270 [naglasila autorka¹. pravo na mirno okupljanje (~lan 21). 21. Odeljak 1 predvi|a da „. Pakt o gra|anskim pravima stupio je na snagu 23. godine. sastavljen je na Konferenciji o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS)239 29. godine. juna 1990. kao zaklju~ak Kopenha{kog sastanka prilikom Konferencije o ljudskoj dimenziji. 10. pravo na slobodu udru`ivanja (~lan 22). 238 Salmon. godine i Be~ka deklaracija i program za delovanje242 iz 1993. na kojoj su u~estvovale dr`ave ~lanice UN i mnoge nevladine organizacije.. 239 Prvog januara 1995.. godine. godine. Somon tvrdi da je demokratija napravila „prodor kao pravni pojam“238 ranih devedesetih godina. i koji }e biti odr`ani putem tajnog glasanja ili jednakih. 241 Konferencija za bezbednost i saradnju u Evropi. jun 1993.. Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI).. decembar 1994. novembar 1990. Svetska konferencija o ljudskim pravima. 25. i pravo na slobodu izra`avanja (~lan 19). ^ak i ako ne postoji potpuna saglasnost o ovom pitanju. ova volja }e biti izra`ena putem povremenih i verodostojnih izbora.“ Rezolucija Generalne skup{tine UN 217 A (III). Konferencija o bezbednosti i saradnji u Evropi. Dva druga zna~ajna dokumenta su Pariska povelja za Novu Evropu241 iz 1991. 5–29. Pariska povelja za Novu Evropu. Pariz. Samit 1990. KEBS je pretvoren u Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). [predstavlja¹ ugro`avanje ljudskih prava. 240 Dokument Kopenhagenskog sastanka Konferencije o ljudskoj dimenziji. Samit 1994.STUDIJE Na sli~an na~in.236 349 . godine. mo`e se samouvereno tvrditi da je na~elo demokratije zadobilo znatno ve}u pravnu pa`nju posle Hladnog rata. jul 1990. obezbe|uju}i da volja naroda slu`i kao osnova za autoritet vlasti“ (~lan 1. razni ~lanovi Pakta o gra|anskim pravima237 ukazuju na pojam ’demokratskog dru{tva’. slobodnih glasa~kih procedura.

Kopenhagen. (v) da bude primljen. a to podrazumeva uklju~ivanje u politi~ki proces jedne nacije“. koji je od presudnog zna~aja i za politi~ku demokratiju i za ekonomski razvoj. New York: Oxford University Press. opisuju}i dr`ave koje deluju u skladu sa samoopredeljenjem kao da poseduju „. godine245.250 Na mnogo na~ina. 245 Kopenhagenska deklaracija o dru{tvenom razvoju i Program delovanja Svetskog samita za dru{tveni razvoj. bilo neposredno. u javne slu`be svoje zemlje“. UN Doc. and Self-Determination. bez bilo kakve diskriminacije pomenute u ~lanu 2 i bez neosnovanih ograni~enja: (a) da u~estvuje u javnim poslovima. 251 Istra`ivanje generalnog sekretara o u~e{}u gra|ana. 350 i pro{iruje definiciju predstavni~ke vlade iz Deklaracije o prijateljskim odnosima iz 1970. decembar 1948. Isto.. 250 Hannum. 1995). koji }e obezbediti slobodno izra`avanje volje bira~a. 10. 5–13. Studija Generalnog sekretara UN o u~e{}u gra|ana251 iz 1985. 235. sadr`aj ovog prava i dalje je nejasan. 246 Pekin{ka deklaracija i platforma za delovanje. godine. ono „bi trebalo biti tuma~eno kao da podrazumeva vi{e od jednostavne vladavine ve}ine putem izbora“. Autonomy. to pravo odra`ava unutra{nji vid samoopredeljenja. (b) da bira i da bude biran na verodostojnim.243 Drugi izvori koji povezuju ljudska prava i demokratiju obuhvataju deklaracije Me|unarodne konferencije o stanovni{tvu i razvoju odr`ane u Kairu 1994.246 Posebno va`an aspekt demokratije u smislu primene na~ela o samoopredeljenju je pravo na u~e{}e naroda u vlasti. Sovereignty. 248 Rezolucija Generalne skup{tine UN 217 A (III). ur.tre}i program LETO–JESEN 2009. op{tim. Will Kymlicka (Oxford. 249 „Svaki gra|anin ima}e pravo i mogu}nost.247 Uprkos brojnim deklaracijama. godine. godine. jednakim i tajnim izborima. godine.244 Svetski samit za dru{tveni razvoj odr`an u Kopenhagenu 1995. godine. mart 1995. 113. 247 Chandran Kukathas. jer „biti samoopredeljen u ve}em dru{tvu iziskuje neko merilo politi~ke mo}i. i ^etvrtu svetsku konferenciju o `enama organizovanu u Pekingu iste godine. Peking 1995..2 [naglasila autorka¹. 243 244 .4/ 1985/10 (1985). odeljak I. godine. ^etvrta svetska konferencija o `enama.jednu vladu koja predstavlja ~itav narod koji pripada toj teritoriji bez razlika bilo koje vrste“. „Are There Any Cultural Rights?“ u The Rights of Minority Cultures. povremenim. bilo preko slobodno izabranih posrednika. E/CN. Onako kako je izra`eno u ~lanu 21 iz Op{te deklaracije o ljudskim pravima248 i ~lanu 25 iz Ugovora o gra|anskim i politi~kim pravima249. Program delovanja Me|unarodne konferencije UN o stanovni{tvu i razvoju. zaklju~ila je da ovo pravo jo{ nije izri~ito uklju~eno u op{te mehanizme ljudskih prava. ura|ena na zahtev Komisije o ljudskim pravima. septembar 1994. pod op{tim jednakim uslovima. Kairo.

koja otuda postaje jedna ’velika koalicija’. 17.252 Savet bezbednosti UN je 1994. Pri tom. autonomiju i. br. Will Kymlicka (Oxford. 255 Isto. manjinske grupe imaju pravo veta na odre|ena osnovna pitanja koja uti~u na njihove su{tinske interese.STUDIJE ali da su „glavni elementi prava na delotvorno u~e{}e gra|ana u procesima dono{enja politi~kih i ekonomskih odluka vlasti zajam~eni kroz srodna prava i slobode“. 1995). Za razliku od prekomerne zastupljenosti. ur. Will Kymlicka (Oxford. 256 Will Kymlicka.257 Mogu}e je razviti mno{tvo takvih propisa kako bi se obezbedila odgovaraju}a politi~ka zastupljenost za manjine. Jedna od omiljenih politi~kih odrednica izgleda da je konsocijalizam (zdru`eno delovanje) ili podela vlasti. a treba imati u vidu i da ona nije uspela da okon~a nasilje i Haitiju pru`i mogu}nost da u`iva u prednostima miroljubive demokratije. ur. sistem podele vlasti garantuje zastupni{tvo. „Introduction“. 286. „Self-Determination Versus Pre-Determination of Ethnic Minorities in Power-Sharing Systems. mogu}nost da manjine upotrebe veto. 176. The Rights of Minority Cultures. Prema tom sistemu: Svakoj grupi je osigurano mesto u vrhu vlasti. New York: Oxford University Press. 258 Videti Claire Palley. u slu~ajevima kada je to potrebno. Minority Rights Group Report. 257 Arend Lijphart. godine odobrio me|unarodnu vojnu intervenciju na Haitiju pod vo|stvom UN s ciljem hitnog povratka „zakonski izabranog predsednika“. prema kojoj grupe dobijaju vi{e politi~kih polo`aja nego {to su izdejstvovali na neposrednim izborima. ovaj sistem mo`e da postane nedemokratski i iskvaren jer „zahteva da neko odlu~i koje su pogodne grupe i ko pripada kojoj grupi“. ur. 252 253 . 254 Kymlicka.253 Ipak ovo je bila jedina takva vojna operacija do sada koja je pridobila me|unarodnu podr{ku. koji je dr`avnim udarom zba~en sa vlasti.. Mnogo odre|eniji propisi o demokratskoj vladavini postoje u ustavnom pravu.“ u The Rights of Minority Cultures.256 Ovaj sistem je bolji od sistema prekomerne zastupljenosti. u The Rights of Minority Cultures. umesto da dodeli nacionalnim manjinama vi{e vlasti da same sobom upravljaju odvojeno i van osnovnog zakonodavstva. upravo kao i stepen srazmernosti u drugim oblastima politi~kog i birokratskog procesa. 36 (1978). od zasebnih izbornih procedura do zvani~nog priznavanja u pogledu jezi~kih interesa manjina u Vladi.254 351 Svakako.255 Dobra strana ovog sistema je u tome {to grupama pru`a ve}i uticaj unutar osnovnog zakonodavstva. Rezolucija Generalne skup{tine UN 940 (1994).258 Isto. Constitutional Law and Minorities. New York: Oxford University Press. 1995).

. 352 U praksi. Ljudi imaju prava kao ~lanovi neke manjinske grupe. Will Kymlicka (Oxford. Oxford University Press. u The Rights of Minority Cultures. posebno posle Drugog svetskog rata. Drugi nisu saglasni s navedenim. uklju~uju}i D`eremija Voldrona. tvrdi Voldron. smatraju}i da o~uvanje kulture i ’kosmopolitska alternativa’ ne moraju biti uzajamno isklju~ive. James Crawford (Oxford. New York: Oxford University Press. 261 Leslie Green. .“262 Postoji prava opasnost da pojedina~na prava mogu biti izbrisana kroz isklju~ivu primenu manjinskih prava: 259 Ian Brownlie. „prava manjina imaju vi{e slojeva nego {to se ~ini na prvi pogled. Ovo je su{tina slo`enosti manjinskih prava koju ~ini odnos izme|u prava manjina i pojedina~nih prava. tako unutra{nje podgrupe ne treba prisiljavati da se povinuju tradicionalnim normama i pona{anjem grupe. ur. zbog ~ega je posredna za{tita – obezbe|ena kroz osnovna gra|anska i politi~ka prava za sve pojedince bez obzira na pripadnost odre|enoj grupi – ~esto nedovoljna. koji brani ’kosmopolitsku alternativu’ i pravo naroda da bira oblike razli~itih kultura umesto da radi na o~uvanju sopstvene: Nama je kultura potrebna. niko od nas ne mora da utone u jednu od malenih zajednica. 1988). pori~u}i uobi~ajenu „pretpostavku. 1995). kojima se u stvari objedinjuju grupna i pojedina~na prava: „Ba{ kao {to manjinske kulture treba da budu za{ti}ene od pritiska da se utope u ve}insku kulturu. 2. koji preovla|uje u me|unarodnom pravu. „Minority Cultures and the Cosmopolitan Alternative“.260 Kimlika. 260 Jeremy Waldron. u The Rights of Peoples. 262 Kymlicka. Will Kymlicka (Oxford. 1995). 15. 269.259 Neki interesi se jednostavno ne mogu svesti na interese pojedinca. da se grupna prava re{avaju automatski kao posledica za{tite prava pojedinaca“. ne razume sna`nu potrebu manjina da neguju svoju kulturu i da potom u~estvuju u kulturnoj razmeni. ali nam nije potreban kulturni integritet. 108. England. Po{to nikom od nas ne treba istovetni kulturni obrazac ili celovitost odre|ene grupe zna~enja. Kao {to je Lesli Grin utvrdio. ur. ur. „Internal Minorities and Their Rights“. treba da zameni mnogo postojanijim pravima za manjine.tre}i program LETO–JESEN 2009. New York: Clarendon Press. Saglasna sam sa Kimlikovim stavom.“261 Kimlika ispravno tuma~i Grinove liberalne argumente. posebni manjinski propisi su se pokazali mnogo delotvornijim od uop{tenijih propisa o ljudskim pravima. „Introduction“. „The Rights of Peoples in Modern International Law“. u The Rights of Minority Cultures. New York: Oxford University Press. ali ~lanovi manjine imaju i prava kao pojedinci i ponekad tako|e i kao ~lanovi neke unutra{nje manjine.. Model nediskriminacije.

a 1995. 234. na snazi od 1. Razlog za takvu nedoslednost u pravnim dokumentima koji se bave za{titom manjina je ponovo politi~ki. 05/11/1992. i moramo im omogu}iti da se izraze.1998. Kukathas.263 353 Evropska unija se na vi{e na~ina suo~ila sa svim ovim izazovima.int). prema Savetu Evrope (videti http://conventions.STUDIJE Unutar ve}e zajednice mo`e da postoji podela izme|u podgrupa. 268 Stanje 28. dovode}i do krhke ravnote`e izme|u pojedina~nih i grupnih prava.265 Utemeljivanje liberalizma na toleranciji predstavlja odricanje od tradicionalne brige liberala za slobodu izbora svakog pojedinca i preti da osudi pojedince ili podgrupe unutar manjinskih kultura na tradicionalne uloge koje mogu biti nezadovoljavaju}e i zapravo ugnjetavaju}e. Evropska okvirna konvencija za za{titu nacionalnih manjina uprkos tome predstavlja napredan dokument.coe. umesto da apstraktno sagleda interese grupe“. slobodu koja je obezbe|ena kroz tolerantno.: 157. demokratsko dru{tvo: Najva`niji uslov koji omogu}ava su{tinsku slobodu da se napusti zajednica je postojanje jedne {ire zajednice koja je otvorena za pojedince koji `ele da napuste svoje lokalne grupe. koji ure|uje mnoga zna~ajna pitanja izvan takozvanih tradicionalnih. kao {to postoje podele izme|u elita i masa. pojedinci moraju imati slobodu da napuste grupu. „Are There Any Cultural Rights?“. 267 ETS br.1998. godine i Okvirnu konvenciju za za{titu nacionalnih manjina267.268 Kao i Deklaracija UN o pravima manjina. Uspostavljanjem Kancelarije Visokog komesara OEBS za nacionalne manjine 1992.2. 252. 265 Isto. kojoj je do sad pristupilo 39 dr`ava.2.2008. grupe su „promenljive istorijske formacije – udru`enja pojedinaca – ~iji zahtevi podle`u etni~koj proceni [koja¹ na kraju mora uzeti u obzir kako oni uti~u ili mogu uticati na stvarne pojedince. Kao {to nas ^andran Kukatas podse}a. a ne odre|eno stanje grupe zarobljeno u vremenu. Savet Evrope usvojio je 1992. Isto. koja su oba oblici upra`njavanja samoopredeljenja. 01/02/1995. 263 264 .264 Kona~no. potonji dokument u uvodnim ~lanovima naizmeni~no koristi izraze „za{tita nacionalnih manjina“ (~lan 1) i „svaka osoba koja pripada nekoj nacionalnoj manjini“. 266 ETS br. osnovnih propisa u vezi sa jezikom. godine Povelju za za{titu regionalnih i manjinskih jezika266. na snazi od 1.: 148. izrastaju}i u organizaciju koja ima najnaprednije nadnacionalno zakonodavstvo za za{titu prava manjina i ljudskih prava. koje mogu imati druga~ije interese.3. Kada {titimo prava grupe moramo imati na umu da su to prava i `elje grupe koju {titimo. godine. godine. obrazovanjem i verom manjina.

godine.tre}i program LETO–JESEN 2009.273 I pored toga. imovinsko stanje. br. 270 ETS br. veza s nekom nacionalnom manjinom. Mada ne pru`a izri~ite garancije za prava manjina. Povelja prvenstveno ima deklarativni karakter. stabilnost ili prijateljske odnose izme|u dr`ava ~lanica OEBS“. decembar 2000. Propisi koji se odnose na nediskriminaciju ne podrazumevaju pozitivno delovanje u ime odre|enih dr`ava. Ure|enje ljudskih prava u Evropi . 9. 272 Povelju Evropske unije o osnovnim pravima. 04/11/1950. Ipak. kao {to je sukob u Makedoniji. politi~ko ili drugo mi{ljenje.: 005.269 Evropsko zakonodavstvo koje ure|uje ljudska prava dobilo je zamah posle usvajanja Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama270 u novembru 1950. 269 1. Ugovor o Evropskoj uniji (tako|e nazvan Ugovor iz Mastrihta) naMisija Visokog komesara za nacionalne manjine je „da prepozna i na|e rano re{enje za etni~ke tenzije koje mogu da ugroze mir. ro|enje ili neki drugi status“. 271 Case Relating to Certain Aspects of the Laws on the Use of Languages in Education in Belgium Merits. 6. zvani~no progla{ena na sastanku ~lanica EU u Nici decembra 2000272. u toku poslednje dve dekade. ~lan 14 Konvencije zabranjuje diskriminaciju na osnovu „veze sa nekom nacionalnom manjinom“. od kada je potvr|ena u 47 dr`ava. 1953. Savet i Komisija na sastanku Evropskog saveta u Nici 7. godine. Evropski sud za ljudska prava A. decembra 2000. nacionalno ili dru{tveno poreklo. godine. ide korak dalje. potpisali su i proglasili predsednik Evropskog parlamenta. 273 Videti Poglavlje br. boja ko`e. 354 godine ostvaren je bitan doprinos u re{avanju sukoba koji sadr`e pitanja prava manjina. kao {to je opa`eno u Belgijskom lingvisti~kom slu~aju. rasa.7: Zaklju~ak: Evropske integracije biv{e Jugoslavije.4. veroispovest. jezik. Napomena: Tako|e se mo`e kazati da Visoki komesar nije bio uspe{an u va`nim pitanjima kao {to je obezbe|ivanje pa`nje politi~ara da politi~ki re{avaju kosovsku krizu pre nego su kosovski Albanci preduzeli oru`ana dejstva 1998. bez odgovaraju}eg mehanizma prinude. verske i jezi~ke razli~itosti“ (~lan 22). 18.3. Official Journal of the European Communities 2000/C 364/01. Ona ne samo da se zala`e za jednakost svih ljudi pred zakonom (~lan 20) i zabranjuje diskriminaciju po bilo kojoj osnovi (~lan 21) ve} tako|e zahteva neposredno od „Unije“ da „po{tuje kulturne. na snazi od 3. ^lan potom predvi|a da se „u`ivanje prava i sloboda predvi|enih ovom konvencijom obezbe|uje bez diskriminacije po bilo kom osnovu kao {to su pol. jula 1968.271 Povelja Evropske unije o osnovnim pravima. mnogobrojni va`ni propisi o ljudskim pravima utkani su u osnovne dokumente Evropske unije. Sudska odluka od 23.

279 Isto. Savet i dr`ave ~lanice. i po{tovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda“ kao jedan od ciljeva Zajedni~ke spoljne i bezbednosne politike Unije. demokratiji i razvoju.280 Deklaracija sadr`i {est prakti~nih koraka koji vode ja~anju politike EU u oblasti ljudskih prava. dodaje novi ~lan 6 na Ugovor o Evropskoj uniji i potvr|uje da je Unija „zasnovana na na~elima slobode. po{tovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda. 276 Isto. na~elima koja su zajedni~ka svim dr`avama ~lanicama“.1. stupio na snagu 1. Zaklju~ci Evropskog saveta iz Luksemburga.1. Odr`ava}e se periodi~ne rasprave o ljudskim pravima i demokratiji. maja 1999. odnosno Deklaraciji o ljudskim pravima iz juna 1991. demokratije. maja 1999275. koja predvi|a da politika EU u oblasti ljudskih prava mora biti „postojana i. ~lan J.276 Ova odredba daje ve}e pravno dejstvo deklaracijima koje je usvojio Evropski savet. koji je stupio na snagu 1. godine278 koja postavlja smernice. novembar 1997. Official Journal C 340. decembar 1998. ta~ke o ljudskim pravima bi}e uklju~ene u budu}e sporazume o saradnji. 29. 275 Ugovor iz Amsterdama. ~lan F. novembar 1991. uklju~uju}i mogu}e izdavanje godi{njeg izve{taja UN o stanju ljudskih prava. sa ciljem pronala`enja boljih re{enja. procedure i prioritete za unapre|enje doslednosti i usagla{enosti razvojnih inicijativa. godine277 koja. godine. 28. februar 1992.“ 280 Deklaracija Evropske unije prilikom proslave pedesetogodi{njice Op{te deklaracije o ljudskim pravima.281 274 Ugovor o Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta). demokratiji i razvoju iz novembra 1991. Natpis V. 281 Isto. 7. jun 1991. sastanak unutar Saveta. 10. IV: 1.274 Slede}i Ugovor iz Amsterdama. 278 Rezolucija o ljudskim pravima. pove}ati sposobnosti za zajedni~ko procenjivanje stanja ljudskih prava u svetu uz pomo} te{nje saradnje i na druge na~ine osigurati da sva prikladna sredstva za delovanje budu dostupna u okviru Unije. Pri tom. godine. Be~.STUDIJE vodi razvoj i ja~anje „demokratije i vladavine prava. 355 . unutar okvira za razvoj saradnje. inter alia.279 Odlu~nost Evropske unije potvr|uje se u Deklaraciji prilikom proslave pedesetogodi{njice Op{te deklaracije o ljudskim pravima. kada je to neophodno osna`ena i unapre|ena“. tra`i „op{te po{tovanje ljudskih prava“. godine. godine.1: „Zajednica i njene dr`ave ~lanice izri~ito }e uvesti pitanje ljudskih prava kao bitan ~inilac njenih odnosa sa zemljama u razvoju. ili Rezoluciji o ljudskim pravima. vladavini prava. 10. odeljak 10. Ugovor iz Amsterdama upozorava da dr`ave ~lanice koje naru{avaju ova na~ela na jedan „ozbiljan i dosledan“ na~in mogu da rizikuju privremeno obustavljanje odre|enih ~lanskih prava. 277 Deklaracija o ljudskim pravima.

na primer. (v) podr{ka borbi protiv mu~enja i nemogu}nosti ka`njavanja.tre}i program LETO–JESEN 2009. godine EU je {irom sveta pokrenula niz regionalnih Radionica o ljudskim pravima. „EU }e nastojati da pitanje ljudskih prava. uklju~uju}i i razmatranje ja~anja odgovaraju}ih struktura EU. ima ~etiri tematska prioriteta: U okviru ove inicijative. 282 Videti http://europa. Unapre|enje ljudskih prava izvan Evropske unije postala je zvani~na politika EU.eu/pol/rights/index_en. 4. 5.htm. negovati razvoj i u~vr{}ivanje demokratije i vladavine prava. kao i predstavnika akademskih ustanova i NVO.282 3. Od ranih devedesetih. uspostavljena 1994. a dosledno od 1995. obezbediti sva sredstva za postizanje uskla|enog ostvarivanja ovih ciljeva. kao i po{tovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda u tre}im zemljama. bavljenja ljudskim pravima na terenu i za podr{ku i nadzor izbora. te obezbediti nastavak Magistarskog programa o ljudskim pravima koji izvodi petnaest evropskih univerziteta. Shodno tome. u junu 2002. (b) delatnosti koje vode ka ukidanju smrtne kazne. predstavlja poku{aj da se uskladi unutra{nja i spoljna politika Unije u oblasti ljudskih prava. 6. Pored toga {to po{tovanje ljudskih prava i demokratije postavlja kao jedan od uslova za pristupanje EU ili jednostavno za trgovanje sa dr`avama ~lanicama EU. Evropska unija je uvela i takozvanu odredbu o ljudskim pravima u svoje bilateralne sporazume o trgovini i saradnji sa tre}im zemljama. (a) podr{ka ja~anju demokratizacije. na primer. dobre vladavine i vladavine prava. 356 Povelja o osnovnim pravima iz 2000 godine. dalje razviti saradnju u oblasti ljudskih prava. Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska prava. demokratije i 2. Unija je neposredno finansirala razne programe koji unapre|uju ljudska prava i demokratiju u tre}im zemljama. a s ciljem da potpomogne ljudska prava i demokratiju u tre}im zemljama. oja~ati sposobnost brzog odgovora na zahteve za me|unarodne vojne operacije u oblasti ljudskih prava i demokratizacije. uz pomo} Evropskog parlamenta. kroz obrazovanje i obuku. kroz mogu}e uspostavljanje zajedni~kog spiska evropskih stru~njaka u oblasti ljudskih prava i demokratije. godine. razmotriti korisnost organizovanja povremenih rasprava o ljudskim pravima uz u~e{}e institucija EU. uklju~uju}i i sporazume o pridru`ivanju potpisane s potencijalnim ~lanicama. a naro~ito zalaganjem za {to je mogu}e ranije usvajanje nacrta propisa koji se trenutno razmatraju u okviru EU. o primeni zajedni~kih dejstava i . godine. zajedno s drugim odgovaraju}im organizacijama. za me|unarodne tribunale i krivi~ne sudove i (g) borba protiv rasizma i ksenofobije i diskriminacije manjina.

Republika Koreja. Venecijanska komisija: doprinosi {irenju evropskog ustavnog nasle|a. Ju`na Afrika ima poseban status saradnika sli~an onome koji imaju i posmatra~i. ~ije je polje delovanja odre|eno kao „garancije koje nudi pravo u slu`bi demokratije“284. koja je od tada izrasla u nezavisni pravni institut sa slede}im zadacima: – unapre|enje razumevanja pravnog poretka zemalja u~esnica. Kanada. dok su Argentina. osamnaest ~lanica Saveta Evrope osnovalo je maja 1990. zasedanju zamenika ministara). Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave i Urugvaj posmatra~i. Belorusija je pridru`ena ~lanica. Evropska komisija i OEBS/Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava.int.287 Venecijansku komisiju i dalje podr`ava Savet Evrope. godine Evropsku komisiju za demokratiju putem prava – Venecijansku komisiju. Sta283 Smernice Evropske unije o dijalozima u vezi sa ljudskim pravima. neevropske dr`ave tako|e mogu biti ~lanice Venecijanske komisije285.“283 Da bi se obezbedila efikasnost zakonodavstva u oblasti ljudskih prava. ~lan 1. Savet Evropske unije.coe. Japan. Meksiko. http://www. na 784. 287 Internet prezentacija Venecijanske komisije. februara 2002. Kongresa lokalnih i regionalnih vlasti Evrope. Generalnog sekretara ili neke dr`ave ili me|unarodne organizacije ili tela koje u~estvuje u radu ove komisije.286 357 Venecijanska komisija deluje kao savetodavno telo za ustavna i druga pitanja koja se odnose na ljudska prava i daje mi{ljenje na zahtev Ministarskog odbora. godine. Parlamentarne skup{tine. U slu`benom jeziku. u~estvuju u plenarnim sednicama Komisije. Kazahstan. ~lan 1. – podsticanje vladavine prava i demokratije i – izu~avanje problema nastalih tokom rada demokratskih institucija i njihovo ja~anje i razvoj. 286 Statut: Rezolucija (2002) 3: Prepravljeni Statut Evropske komisije za demokratiju putem prava (koji je usvojio Ministarski odbor 21.venice. godine. maja 1990 na 86. godine. Vatikan. decembar 2001. prvenstveno sa ciljem njihovog pribli`avanja. Izrael. organizacija koja obuhvata ve}inu evropskih dr`ava i koja je bila na pramcu promovisanja demokratije i ljudskih prava jo{ od osnivanja 1949. 284 Statut Evropske komisije za demokratiju putem prava. zasedanju). Prilog Rezoluciji (90) 6 o delimi~nom sporazumu za uspostavljanje Evropske komisije za demokratiju putem prava (usvojio Ministarski odbor 10.STUDIJE vladavine prava bude uklju~eno u sve budu}e skupove i rasprave s tre}im zemljama na svim nivoima. zasnovanog na osnovnim pravnim vrednostima kontinenta i ujedno nastavlja da obezbe|uje ’ustavnu prvu pomo}’ pojedina~nim dr`avama. 285 Sve dr`ave ~lanice Saveta Evrope jesu i ~lanice Venecijanske komisije. 13. pored Kirgistana koji je pristupio Komisiji 2004. . Venecijanska komisija tako|e igra jedinstvenu i nenadma{nu ulogu u bavljenju krizama i spre~avanju sukoba kroz ustavnu nadgradnju i savetovanje. Od februara 2002.

Rubin. Sovereignty. Pre|a{nje izlaganje nastojalo je da uka`e da ova dva na~ela ne moraju biti me|usobno isklju~iva. 290 Thornberry. odnosno na demokratskoj vladavini. U jednoj savremenoj dr`avi i na~elo o suverenitetu i na~elo o samoopredeljenju naroda zasnivaju se na volji naroda. Statut Saveta Evrope. „ni evropska ni ameri~ka konvencija o ljudskim pravima ne sadr`e u sebi posebno priznavanje prava na samoopredeljenje“291. dok je na~elo o samoopredeljenju barem potencijalno usmereno ka teritorijalnoj promeni. politi~ke slobode i vladavine prava. Na~ela suvereniteta i samoopredeljenja naroda obi~no se prikazuju kao dva kraja jednog spektra. Autonomy.tre}i program LETO–JESEN 2009. Oba vi|enja se mogu podr`ati sude}i po postoje}oj pravnoj literaturi. Pravni tekstovi i instrumenti EU u oblasti prava manjina i ljudskih prava su od ogromnog zna~aja jer su unapredili delotvornost za{tite manjinskih i ljudskih prava na delu... 170–171. Savet Evrope u svom sastavu ima dva tela za sprovo|enje svojih propisa u delo – Komisiju i Sud za ljudska prava. koje Alfred Rubin hvali kao retke „izvanredne primere“ gde su se dr`ave saglasile oko institucionalne strukture „koja bi zaista primenjivala dogovorena na~ela ljudskih prava“289. 291 Hannum. dok se Afri~ka povelja o ljudskim pravima i pravima naroda uveliko poziva na ovo pravo: CETS 001. ve} kao mogu}e spajanje po{tovanja i me|usobnog slaganja izme|u ~itavih dru{tava i njegovih sastavnih grupa. Kao {to Tornberi predla`e: Mogu}e je tuma~iti samoopredeljenje kao da ono ne nala`e ni otcepljenje ni ve{ta~ku homogenost dr`ava. 288 289 . Kao {to Hanum navodi. 5. 358 tut Saveta288 u drugom odeljku preambule ponovo potvr|uje stav dr`ava potpisnica o „posve}enosti duhovnim i moralnim vrednostima koje su zajedni~ko nasle|e njihovih naroda i istinski izvor li~ne slobode. kao {to je recimo otcepljenje. 44. na~ela koja oblikuju temelje svake istinske demokratije“. koje se izra`ava kroz raspravu i sprovo|enje ljudskih prava. ^lan 3 Statuta zahteva da „svaka ~lanica. and Self-Determination. istovremeno slabe}i moralno opravdanje za mnogo ekstremnije oblike samoopredeljenja. godine. 138. mora da prihvati na~ela o vladavini zakona i o u`ivanju ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve osobe unutar njihove nadle`nosti“. maj 1949. London. Ethics and Authority in International Law. „The Democratic or Internal Aspects of Self-Determination with Some Remarks on Federalism“. mnogi poznavaoci prava pitaju se da li su prava manjina i ljudska prava deo prava jednog naroda ili su pak dopunska grupa prava.290 Dva kraja spektra? S druge strane. jer suverenitet obuhvata pravo na o~uvanje teritorijalnog status quo.

godine. koje ne priznaje „narode“ kao svoj subjekt. Rubin zasniva svoje tuma~enje na delu Veslija Hohfelda koji analizira pravno zna~enje ne~ijeg prava. godine priznaju samo jedno veoma ograni~eno pravo na 1) spoljno samoopredeljenje. januara 1976. 3. L. Videti Wesley Hohfeld. godine. prema svom naho|enju. Fundamental Legal Concepts (New Haven. oktobra 1986.294 Zaista. decembar 1966. Slobodno odlu~uju o svom politi~kom statusu i oblikuju svoj privredni i dru{tveni razvoj u skladu s politikom koju su slobodno izabrali. Autonomy. marta 1976. odre|eno kao postizanje nezavisnosti ~itavog stanovni{tva dr`ave od stranog me{anja ili uticaja. va`no je naglasiti da.STUDIJE Pri tom. 31. stupila na snagu 21. jasno je da je ono strogo ograni~eno: UN i praksa dr`ava od 1960. Sovereignty. Narodi koji `ive pod kolonijalnom vla{}u ili tiranijom imaju pravo da se oslobode okova strane vladavine slu`e}i se svim sredstvima koje priznaje Me|unarodna zajednica naroda. decembar 1966. 5. OAU Doc. „The Issue of a Right of Secession“. juna 1971.292 359 Ovaj stav deli i Antonije Kaseze. „pravo na samoopredeljenje zauzima ’jedinstveno mesto’ u me|unarodnom pravu ’zato {to se dodeljuje entitetu koji nije pravno lice prema me|unarodnom pravu’“. 16. Kao {to Kiminih tvrdi. 294 Kimminich. Pakt o gra|anskim pravima stupio je na snagu 23. ekonomski ili kulturno podr`e u njihovoj oslobodila~koj borbi. Imaju neosporivo i neotu|ivo pravo na samoopredeljenje. 2. CT: Yale University Press. . 49. Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI).295 1. 16. Ljudska prava ~esto ostanu samo moralne izjave a da se ne razviju u punova`e}a zakonska prava. 293 Rubin. Svi narodi imaju pravo na postojanje. M. imaju}i u vidu da pravo „podrazumeva zakonsku mogu}nost nosioca tog prava da. and Self-Determination. Ethics and Authority in International Law. CAB/LEG/67/3 rev. 58 (1982). odre|eno kao pravo na osloba|anje od nekada{njih kolonijalnih sila i 2) unutra{nje samoopredeljenje. godine. kada se pravo na samoopredeljenje izvu~e iz retorike u sferu prakse. usvojena 27. 86. 295 Hannum. godine. 1923). Pakt o ekonomskim pravima stupio je na snagu 3. primena ovih prava na delu je krajnje nezadovoljavaju}a. Svi narodi imaju pravo da ih dr`ave potpisnice ove Povelje politi~ki.293 Problem s me|unarodnim ljudskim pravima u kontekstu samoopredeljenja mo`da prouzrokuje sama priroda me|unarodnog prava. 6–10. Afri~ka [Band`ul¹ Povelja o ljudskim pravima i pravima naroda. pozove pravne institucije koje obezbe|uju primenu tog prava da pokrenu postupak“. 296 Rezolucija Generalne skup{tine UN 2200 (XXI). posebno str. 21 I. iako je mo`da politi~ki popularno da se govori o ljudskim pravima. koji zaklju~uje da su Paktovi o gra|anskim i ekonomskim pravima296 dopunili odredbe Povelje UN koje 292 ^lan 20.

U jednoj realisti~koj proceni. 5–6. primenljive pravne norme. bez obzira na opravdanost razloga za otcepljenje. mnogo vatrenija rasprava vodila se u vezi sa odre|ivanjem kriterijuma pod kojima se mo`e upra`njavati spoljni deo prava na samoopredeljenje.nema samoopredeljenja bez demokratskog odlu~ivanja“. Self-Determination of Peoples: A Legal Reappraisal (Cambridge: Cambridge University Press. vodi do uverenja da se ~lan 1 iz Pakta pojavljuje uprkos mogu}em secesionisti~kom tuma~enju.tre}i program LETO–JESEN 2009. „Outside the Colonial Context. uz istinsko zanimanje za stabilnost me|unarodnog pravnog poretka. Bjukajt priznaje mogu}nost za secesionisti~ko tuma~enje ovih paktova. Macartney. ur. Self-Determination of Peoples. 48–52. a ne kao potvrda takvog tuma~enja. Pravnici kao {to su Kroford i Kaseze299 odaju priznanje univerzalnosti na~ela o samoopredeljenju. 300 Buchheit. ali i nalazi da su dr`ave uglavnom nesklone prema takvoj upotrebi ovoga na~ela: Jetkost rasprave o uklju~ivanju bilo kakvog pomena samoopredeljenja u ove pravne instrumente. 1998).300 Uprkos nedore~enosti koja okru`uje ostvarivanje na~ela o samoopredeljenju. Self-Determination in the Commonwealth (Aberdeen: Aberdeen University Press. posebno izuzimaju}i podesnost ovoga prava u slu~aju manjina.“ u William J.301 Naime. Videti Harry Beran. Secession: The Legitimacy of Self-Determination. kako je utvr|eno ~lanom 1 Pakta.. 301 Heri Beran nudi najradikalniju liberalnu teoriju otcepljenja.297 Kaseze zaklju~uje da predmet samoopredeljenja „mo`e imati u vidu samo ~itavo stanovni{tvo u nezavisnim dr`avama ili dr`avama koje tek treba da postignu nezavisnost i stanovn{tvo koje `ivi pod stranom okupacijom“. 297 . 298 Isto. uglavnom temelje na moralnim normama koje je te{ko prevesti u nepristrasne. 1995). 83–84. Istovremeno.298 Kao {to je izlo`eno. 5. 360 se odnose na samoopredeljenje u svojstvu na~ela koje poziva na demokratsko upravljanje: „. Pretpostavljaju}i da je osnovna liberalna vrednost autonomija pojedinca.. Political Studies 78 (1984): 21–31. Me|utim. Ovde se mora naglasiti da se argumenti. prethodna analiza razvoja prava na samoopredeljenje bele`i zna~ajan napredak u definisanju i primeni prava manjina i ljudskih prava. koji je prema njima okon~ao do tada ograni~enu primenu na~ela na kolonijalne prilike. pravni dokumenti Antonio Cassese. „A Liberal Theory of Secession“. ovo nije stav koji je zauzeo Vrhovni sud Kanade. Beran prosu|uje da svako mo`e da napusti dr`avu i da pravo na otcepljenje pripada ve}inskom stanovni{tvu dr`ave. {iri okvir primene spoljnog prava na samoopredeljenje onemogu}en je razmi{ljanjima real politike. 299 James Crawford. Cassese. upotpunjene nelagodno{}u koje separatisti~ki nagove{taj ovog ~lana proizvodi kod mnogih u~esnika koji su generalno bili saglasni sa njegovim uklju~ivanjem. koje koriste „liberali“ ili „popravni“ liberali“ kao {to je Bjukajt.

ono nije op{te primenljivo zakonsko pravo. 7–68: 38. izuzev u slu~ajevima dekolonizacije i u posebnim slu~ajevima Banglade{a i biv{e Jugoslavije – sem ako se ovo poslednje shvata kao presedan. Umesto toga. Kao zaklju~ak. 2001). Kroford dalje tvrdi da pravo na samoopredeljenje nastavlja da bude „a lex obscura… veoma sporan pojam u odnosu na prakti~no svaki slu~aj u kojem se priziva“. (b) dr`ave. pravo na samoopredeljenje mo`e biti tuma~eno samo kao „unutra{nje“ pre nego kao „spoljno“ pravo u pravnom sistemu. Kroford navodi slede}e jedinice samoopredeljenja: (a) teritorije pod starateljstvom i mandatom. People’s Rights. The Creation of States in International Law.302 361 Jedino me|unarodno priznanje. to ~ine uz najneodre|eniji jezik i stoga uz sumnjivu pravnu primenu. 101. 304 James Crawford. James Crawford. pre svega. Crawford. kao {to je Deklaracija o prijateljskim odnosima. ve} predstavlja jedan pravno neutralni ~in sa posledicama koje se re{avaju na me|unarodnom planu“303. 2nd ed. odgovor dr`ave na odre|enu situaciju naj~e{}e }e biti odre|en isklju~ivo na osnovu sopstvenih politi~kih interesa. izuzimaju}i za svrhe pravila o samoopredeljenju one delove dr`ava koji su sami po sebi jedinice samoopredeljenja kao {to je definisano. samo po sebi politi~ki ~in. stvar politi~kog izbora.STUDIJE koji odobravaju izuzimanje iz op{te zakonske zabrane za promenu me|unarodnih granica. 105. a ne na nezavisnost za svaku etni~ku grupu – onda kada se na~elo poklapa sa strate{kim politi~kim interesima. The Creation of States in International Law (Oxford: Clarendon Press. uzev{i u obzir prisutni nedostatak ijednog neosporovanog pravila me|unarodnog prava. Praksa dr`ava u razdoblju pre raspada Jugoslavije bila je verna Vilsonovom vi|enju samoopredeljenja. Philip Alston (New York: Oxford University Press. Secession: The Legitimacy of Self-Determination. Kroford ispravno zaklju~uje da. „ono se ostvaruje u vidu zakonskog prava samo nakon odre|ivanja jedinice samoopredeljenja“. mo`e u~initi odre|eno otcepljenje uspe{nim. . politi~ki oportunizam je predstavljao jedino neosporno merilo: Mo`da jedina sigurna pouka koju izvla~imo iz sagledavanja dr`avne prakse u odnosu na secesionisti~ko samoopredeljenje jeste da. ur. 390. primenjuju}i ovo na~elo kao na~elo koje poziva na demokratiju kao na~in vladavine. Kao {to Bjukajt zaklju~uje. 302 303 Buchheit. i teritorije koje se smatraju za nesamoupravne u Poglavlju XI Povelje UN. „The Right to Self-Determination u International Law: Its Development and Future“.304 Sla`u}i se sa tvrdnjom da je ovaj postupak. budu}i da otcepljenje „nije zakonito niti nezakonito prema me|unarodnom pravu. 1979). uprkos tome {to me|unarodno pravo priznaje na~elo o samoopredeljenju.

Svejedno. 13.305 . 362 Ova analiza ukazuje na zaklju~ak da. u odnosu na ostatak dr`ave. one su se sna`no opirale razvoju prava manjina i ljudskih prava i nastavljaju da ga podozrivo motre. The Creation of States in International Law. Uzimaju}i u obzir te{ko}e u utvr|ivanju ovakvog stanja306. ~ije stanovni{tvo je proizvoljno isklju~eno iz svakog udela u vlasti ili iz regije ili iz dr`ave kojoj pripadaju. kao {to Robert Evin ukazuje. 307 Radan. Dr`ave su ~ini se zloupotrebile nedore~enost pravnog zna~enja izraza „narod“ u korist re`ima na vlasti. 308 Isto. uklju~uju}i i one koji ne `ele da se otcepe. Osim toga. 309 Thornberry. u stvari. 127.. koji se generalno protivi otcepljenju i drugim eventualno separatisti~kim oblicima samoopredeljenja.308 Uz to. nesamoupravna i (d) bilo koje druge teritorije ili okolnosti na koje se primenjuje samoopredeljenje od strane zainteresovanih kao prikladno re{enje. s ishodom da teritorija biva. {to on u stvari ka`e da se dogodilo kao posledica me|unarodne politike prema jugoslovenskom raspadu tokom devedesetih godina. prosvete. 4. ne}e patiti nakon otcepljenja“. s obzirom na to da kad god se skuje dr`ava. kao {to je nagla{eno u predhodnom odeljku (v). 305 306 (c) druge teritorije koje obrazuju odre|ene politi~ko-geografske oblasti. mnogi su tako|e shvatili da izvestan stepen preno{enja suvereniteta.309 U praksi. u stvari. ishod je stvaranje manjina“. da poslu`i za za{titu teritorijalnog integriteta. otcepljenje postaje mogu}e samo „kada su stanovnici proizvoljno isklju~eni iz svakog udela u vlasti ili iz regije ili dr`ave kojoj pripadaju“. International Law and the Rights of Minorities. manjinsko-ve}inski sukob svodi se na pitanja jezika. „secesionisti moraju biti u stanju da uka`u na nepravdu koju su prethodno pretrpeli i da obezbede da niko. Radanovi argumenti da „teritorijalna definicija ’naroda’ ~ini otcepljenje nezakonitim i baca pod noge op{te prihva}eni stav u me|unarodnom pravu da otcepljenje nije ni zakonito ni nezakonito“307 tako|e su ubedljivi. pristupa dr`avnim slu`bama ili kontrole nad prirodnim bogatCrawford. 2 izd. ali samo ako se teritorijalna definicija ne pro{iri na na~in da „obuhvati stanovni{tvo federalne jedinice neke me|unarodno priznate i nezavisne dr`ave“. The Break-up of Yugoslavia and International Law.tre}i program LETO–JESEN 2009. Sve do skoro. a ne teritoriji. van konteksta kolonijalne vladavine. rastu}e prihvatanje prava manjina i ljudskih prava kao oblika izra`avanja samoopredeljenja tako|e je doprinelo primeni ovog na~ela kao {to je prvobitno zacrtano – da pripada narodu. „samoopredeljenje i prava manjina su zarobljeni u odnos koji predstavlja sastavni deo konstrukcije nacionalne dr`ave. mo`e. Kao {to nas Tornberi podse}a. iako vlasti {irom sveta i dalje manipuli{u re~nikom ljudskih prava u politi~ke svrhe.

53. ili da je oti{lo sve do federalne dr`avnosti unutar date dr`ave. Tibor Várady. 271.312 Razmi{ljaju}i danas o razvoju na~ela o samoopredeljenju. „Self-Determination in a Post-Colonial World“. Ukoliko se prava manjina na odgovaraju}i na~in re{e unutar dr`ave. uspostavljaju}i kriterijume za zakonitost i legitimitet izazova koji prete jedinstvu dr`ave. „Realisation of National Minority Rights“. 15. pred spoznajom da se za vi{e od jedne nacije mo`e na}i izra`aj unutar granice jedne dr`ave. „Collective Minority Rights and Problems in their Legal Protection: The Example of Yugoslavia. nau~nici kao {to je D`onatan [el vra}aju se obrascima koji omogu}avaju istovremeno izra`avanje vi{estrukih kulturnih identiteta unutar jedne dr`ave: Samoopredeljenje. mora ustuknuti pred samoopredeljenjem i brojnim samoopredeljenjima. godine Karl Raner i Oto Bauer. Droit et Société 27 (1994). su{tinski nosioce samo kulturnih prava. Macquarie Law Journal 3 (2003). Stéphane Pierre-Caps. 310 311 . 2005). izgubila bi se rigidnost o{tre linije koja deli narode. Kirsten Porter ukazuje na to da prava manjina mogu biti za{ti}ena i unapre|ena unutar sistema koji odobrava neteritorijalnu autonomiju za nacionalne manjine dok istovremeno odr`ava administrativno jedinstvo multinacionalne dr`ave.. austrijski politi~ari i nau~nici koji su verovali da nacionalno-kulturna autonomija mo`e da ubla`i etni~ke tenzije unutar Austrougarske. svaki zahtev za nezavisnost bio bi neopravdan. 313 Jonathan Schell. a da pojedinci i grupe pola`u pravo na vi{estruke identitete.310 363 Slede}i ovaj pravac rasprave. {to su sve nali~ja predstavni~ke vlasti koja ~esto mogu biti re{ena preno{enjem ovla{}enja na lokalni nivo. 312 Videti Ephraim Nimni.. 51–72.“ Harper’s Magazine 306 (2003). Kirsten Porter.STUDIJE stvima. „Karl Renner et l’Etat Multinationale: Contribution Juridique á la Solution d’Imbroglios Politiques Contemporains“.313 Mada se dr`ave obi~no opiru prihvatanju novih pravila koja mogu da ugroze njihov opstanak.. i manjine. a koji }e prosuditi o zakonitosti zahteva za zasebnu dr`avnost. Tomuschat. dok u drugim mo`e biti nophodna {ira politi~ka autonomija. „The Unconquerable World. National Cultural Autonomy and its Contemporary Critics (New York: Routledge. 421–441. 260.“ East European Politics and Societies 6 (1992). Kako se Tomu{at zala`e: Da je samoopredeljenje bilo upotpunjeno jednom do sada nedostaju}om dimenzijom politi~ke autonomije. Videti. federalnu dr`avnost ili prostu autonomiju.311 Jedan od prvih takvih predlo`enih obrazaca smislili su 1902. odnosno. Op{ta ljudska prava i prava manjina mogu biti dovoljna u ve}ini slu~ajeva. nosioce politi~kog prava na samoopredeljenje. ur. ~ini se da je sve vi{e u njihovom interesu da razviju pravo na samoopredeljenje.

314 Analiza raspada Jugoslavije. To je jedno otvoreno politi~ko na~elo. koje postavlja va`na pitanja o prirodi me|unarodnog prava i pravnom re{avanju politi~kih sporova. U me|uvremenu. 364 Me|utim. poja~ana preovla|uju}im pravnim i politi~kim nepoverenjem u na~elo samoopredeljenja. postavljena u poseban okvir administrativnih (unutra{njih) granica. Creation of States in International Law. izd. S engleskog preveli Zoran Jo{i} i autorka 314 Crawford.. ono bi bilo najva`niji izuzetak tradicionalnom stanovi{tu da je stvaranje dr`ava pitanje ~injenica a ne prava. ako se dosledno primenjuje. za na{e namene. 1. I. koje je i Kroford ispoljio tokom 1970. To je jedno energi~no na~elo koje. 85.tre}i program LETO–JESEN 2009. uprkos sna`nom optimizmu koji su izrazili neki pravni i politi~ki stru~njaci da se opseg prava na samoopredeljenje razvija u ovom smeru. godina: Samoopredeljenje kao zakonsko pravo ili na~elo predstavljalo bi izrazito slabljenje na~ela suvereniteta. ukazuje na ulogu koju je ovaj sukob igrao u razvoju prava na samoopredeljenje. mada sve vi{e slabi. mo`e da proizvede zna~ajne promene na politi~koj mapi sveta. nastavi}e da bude presudna. uloga dr`ave. mo`da }e biti neophodan dug period pre nego {to se postigne saglasnost oko jednog tako kontroverznog pitanja. .

pripoveda nam Hesiod u Poslovima i danima. On se sastoji iz razli~itih. 143–144. tako {to te`i da pru`i obja{njenje sada{njeg stanja. sastoji se u potpunom nedostatku politi~kog i istorijskog u Kronovoj epohi. otkrivaju}i na posredan na~in i tajnu o ljudskoj prirodi. 109ff. istorija. Up. mit. Hes. predistorijskog stanja. ~ime zapravo pokazuje kako je sporna svaka glorifikacija ~ovekovog prirodnog. Dr`avnik. koja ima svoj kosmolo{ki. zbog koje se u dijalog uvodi. slo`ena pripovest. Smisao diskontinuiteta izme|u ta dva vremena. o ~emu svedo~i i to da je ve} poznat u~esnicima dijaloga. diskontinuitet. Poput mnogih drugih Platonovih mitova i ovaj nadilazi konkretnu svrhu. Op. 269b1. nastoje}i da poka`e da je razlika izme|u Kronovog i Zevsovog doba jo{ ve}a nego {to se obi~no pretpostavlja. i pored narativnog.1 O zlatnoj ljudskoj rasi Kronovog doba. sadr`i interpretativni sloj. politi~ki. ali me|usobno povezanih pojedina~nih pri~a. Klju~ne re~i: Platon. III–IV/2009 UDK: 176044556 365 DISKONTINUITET SA ZLATNIM DOBOM KAO PO^ETAK POLITI^KOG I ISTORIJSKOG: PLATONOV MIT U DR@AVNIKU (268d–274d) U ovom radu autorka se bavi Platonovim mitom u dijalogu Dr`avnik. politika. a {to je konstitutivno za formiranje ~oveka na{eg Zevsovog vremena. IRINA DERETI] Platonov mit o zlatnom Kronovom dobu i njegovoj propasti iz poznog dijaloga Dr`avnik jeste razu|ena. u kome se svet nalazi. koja nije znala za bolove i ubogu starost. . Autorka te`i da obrazlo`i i tezu po kojoj je Platonov opis `ivota tobo`e zlatnih ljudi Kronovog perioda kriti~an i ironi~an.2 Ipak. prema njenom mi{ljenju. Plt.Tre}i program Radio Beograda Br. istorijski i antropolo{ki aspekt. potrebno je ista}i da je narativno-interpretativna obrada ovog duga~kog mita u Dr`avniku neo1 2 Up. Osnovni motiv tog mita nije platonisti~kog porekla.

Cit. U literaturi se s pravom isti~e da se mitsko vreme razlikuje od istorijskog vremena. Pandan prvom kosmi~kom periodu jeste Kronovo doba. Zevsovog doba. S. 87.tre}i program LETO–JESEN 2009. {ta joj je prethodilo. davno pro{lo vreme. nevremenskom vremenu.3 Dok istorija nastoji da objasni jednu pojavu tako {to je sme{ta u neki vremenski sled. hrsg. M. njegovog propadanja i formiranja drugog kosmi~kog perioda. in: Platon als Mythologe. Erler. u kojem upravlja ovaj bog ljudima razli~itim od nas. koje zapravo predstavlja apsolutni. bezvremeni po~etak. dok je pandan drugom kosmi~kom dobu Zevsova vladavina nad ljudima kakvi smo mi. Salustius. Erler. Ovaj kosmi~ki diskontinuitet trebalo bi. mit predstavlja vreme i doga|aje na bitno druga~iji na~in. Sam mit se sastoji od opisa prvog kosmi~kog ciklusa. 2002. tako i svakog drugog gr~kog mita. {to predstavlja preduslov oblikovanja njega kao politi~kog i istorijskog bi}a. Neue Interpretationen zu den Mythen in Platons Dialogen. Schäfer. Mytische und historische Zeit ind er griechischen Literatur“. od koga nastoji da rekonstrui{e poreklo ili prirodu neke pojave. Na tre}em mestu nastoja}u da poka`em za{to je Kronovo doba su{tinski razli~ito od na{eg. {to zna~i da mi nije cilj da doku~im i razotkrijem sve slojeve ovog mita. Namera ovog rada nije ~isto egzegetska. M. Mytische und historische Zeit in der griechischen Literatur“. 366 sporno platonisti~ka. On poreklo neke pojave „obja{njava“ tako {to njen nastanak sme{ta u neko neodre|eno. Janka und Ch. kao bi}a kulture. iza koga nije bilo ni~ega. 3 . i koji je smisao tog diskontinuiteta izme|u dveju epoha. predistorijskim dobom. mit pripoveda o nekom. “Presens divinum. Kronovim. da poka`e kako dolazi do ~ovekove emancipacije. i njegov uticaj na rast i razvoj tada{njeg ~oveka. De dis et mundo IV 9. ukoliko je moje tuma~enje Platona na ovom mestu ta~no. pitaju}i se {ta je bilo pre nje. Darmstadt. Po~nimo od prve teme mitskog i istorijskog vremena koju }u izlo`iti samo u nacrtu kao uvod u glavnu temu ovog rada. “Presens divinum. da se paradoksalno izrazim.4 Uprkos tome {to se ~esto koristi gramati~kim perfektom ili prezentom. ve} ono {to uvek jeste“. re~ju. 86–7. U ovom radu prvo }u ukazati na op{tu razliku izme|u mitskog i istorijskog vremena koja je va`na za razumevanje kako ovog. po M. nego da poku{am da uporedim Kronovu sa Zevsovom vladavinom. S. ~ije posledice uti~u na formiranje nas onakvih kakvi doista jesmo. i drugo prirodu „zlatnih“ ljudi i njihovu povezanost s ostalim `ivim bi}ima. a {ta posle nje sledi. von M. te da objasnim prirodu radikalnog prekida sa zlatnim. 4 Up. Neoplatoni~ar Salustije iz II veka nove ere ka`e: „Mitovi ne prikazuju ono {to se dogodilo. Erler. a {ta posle. Zatim }u detaljnije analizirati prvo pojam kosmi~kog vremena.

a erotski nagon – koji sem stvarala~ke. te naro~ito ako je frustriran sna`no motivi{e ljude na nasilje. Platon predstavlja neobi~na ljudska bi}a koja su se ra|ala iz zemlje. i to tako {to bivaju o`ivljeni od mrtvaca. 273b. U daljem toku rada nastoja}u da poka`em kako ovakav interpretativni zaklju~ak nije ta~an. Nisu znali za bolesti. 269c4 ff. 9 Up. 10 Up. @ivotom ljudi iz Kronovog doba upravljali su i vladali sam Bog i demoni. i to na taj na~in {to se sve kru`no kretalo.