ZAKON

O ZATITI IVOTNE SREDINE

("Sl. glasnik RS", br. 135/2004, 36/2009 i 36/2009 - dr. zakon)

I OSNOVNE ODREDBE
Predmet zakona lan 1
Ovim zakonom ureuje se integralni sistem zatite ivotne sredine kojim se obezbeuje ostvarivanje prava oveka na ivot i razvoj u zdravoj ivotnoj sredini i uravnoteen odnos privrednog razvoja i ivotne sredine u Republici Srbiji.

Sistem zatite ivotne sredine lan 2

Sistem zatite ivotne sredine ine mere, uslovi i instrumenti za: 1) odrivo upravljanje, ouvanje prirodne ravnotee, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih ivih bia; 2) spreavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagaivanja ivotne sredine. Odrivo upravljanje prirodnim vrednostima i zatita ivotne sredine ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonom.

Znaenje izraza lan 3

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) ivotna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti iji kompleksni meusobni odnosi ine okruenje, odnosno prostor i uslove za ivot; 2) kvalitet ivotne sredine jeste stanje ivotne sredine koje se iskazuje fizikim, hemijskim, biolokim, estetskim i drugim indikatorima; 3) prirodne vrednosti jesu prirodna bogatstva koja ine: vazduh, voda, zemljite, ume, geoloki resursi, biljni i ivotinjski svet;

4) zatieno prirodno dobro jeste ouvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaa i dr), koji ima trajni ekoloki, nauni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistiki i drugi znaaj, zbog ega kao dobro od opteg interesa uiva posebnu zatitu; 5) javno prirodno dobro jeste ureeni ili neureeni deo prirodnog bogatstva, odnosno vazduha, vodnih dobara, priobalja, podzemnih dobara, umskih dobara, predela ili prostora, jednako dostupan svima; 6) geodiverzitet (geoloka raznovrsnost) jeste prisustvo ili rasprostranjenost raznovrsnih elemenata i oblika geoloke grae, geolokih struktura i procesa, geohronolokih jedinica, stena i minerala razliitog sastava i naina postanka i raznovrsnih paleoekosistema menjanih u prostoru pod uticajima unutranjih i spoljanjih geodinamikih inilaca tokom geolokog vremena; 7) biodiverzitet (bioloka raznovrsnost) jeste raznovrsnost organizama u okviru vrste, meu vrstama i meu ekosistemima i obuhvata ukupnu raznovrsnost gena, vrsta i ekosistema na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou; 8) registar izvora zagaivanja ivotne sredine jeste skup sistematizovanih podataka i informacija o vrstama, koliinama, nainu i mestu unoenja, isputanja ili odlaganja zagaujuih materija u gasovitom, tenom i vrstom agregatnom stanju ili isputanja energije (buke, vibracija, toplote, jonizujueg i nejonizujueg zraenja) iz takastih, linijskih i povrinskih izvora zagaivanja u ivotnu sredinu; 9) aktivnost koja utie na ivotnu sredinu (u daljem tekstu: aktivnost) jeste svaki zahvat (stalni ili privremeni) kojim se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u ivotnoj sredini, a odnosi se na: korienje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; isputanje (emisiju) zagaujuih materija u vodu, vazduh ili zemljite; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i tetnim materijama; buku i vibracije; jonizujue i nejonizujue zraenje; udese; 10) postrojenje jeste stacionarna tehnika jedinica u kojoj se izvodi jedna ili vie aktivnosti koje su utvrene posebnim propisom i za iji rad se izdaje dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnika povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja moe proizvesti emisije i zagaenja; 11) zagaivanje ivotne sredine jeste unoenje zagaujuih materija ili energije u ivotnu sredinu, izazvano ljudskom delatnou ili prirodnim procesima koje ima ili moe imati tetne posledice na kvalitet ivotne sredine i zdravlje ljudi; 12) kapacitet ivotne sredine jeste sposobnost ivotne sredine da prihvati odreenu koliinu zagaujuih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna teta u ivotnoj sredini; 13) ugroena ivotna sredina jeste odreeni deo prostora gde zagaenje ili rizik od zagaenja prevazilazi kapacitet ivotne sredine; 14) zagaiva jeste pravno ili fiziko lice koje svojom aktivnou ili neaktivnou zagauje ivotnu sredinu;

15) zagaujue materije jesu materije ije isputanje u ivotnu sredinu utie ili moe uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet; 16) optereenje ivotne sredine jeste pojedinani ili zbirni uticaj aktivnosti na ivotnu sredinu koje se moe izraziti kao ukupno (vie srodnih komponenti), zajedniko (vie raznorodnih komponenti), dozvoljeno (u okviru graninih vrednosti) i prekomerno (preko dozvoljenih graninih vrednosti) optereenje; 17) degradacija ivotne sredine jeste proces naruavanja kvaliteta ivotne sredine koji nastaje prirodnom ili ljudskom aktivnou ili je posledica nepreduzimanja mera radi otklanjanja uzroka naruavanja kvaliteta ili tete po ivotnu sredinu, prirodne ili radom stvorene vrednosti; 18) emisija jeste isputanje i isticanje zagaujuih materija u gasovitom, tenom i vrstom agregatnom stanju ili emisije energije iz izvora zagaivanja u ivotnu sredinu; 19) nivo zagaujue materije jeste koncentracija zagaujue materije u ivotnoj sredini, kojom se izraava kvalitet ivotne sredine u odreenom vremenu i prostoru; 20) otpad jeste svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja; 21) opasne materije jesu hemikalije i druge materije koje imaju tetne i opasne karakteristike; 22) najbolje dostupne tehnike predstavljaju najefektivnije i najnaprednije faze u razvoju odreenih aktivnosti i nain njihovog obavljanja koji omoguava pogodniju primenu odreenih tehnika za zadovoljavanje graninih vrednosti emisija koje su projektovane tako da spree ili gde to nije izvodljivo, smanje emisije i uticaj na ivotnu sredinu u celini; 23) rizik jeste odreeni nivo verovatnoe da neka aktivnost, direktno ili indirektno, izazove opasnost po ivotnu sredinu, ivot i zdravlje ljudi; 24) udes jeste iznenadni i nekontrolisani dogaaj koji nastaje oslobaanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija, obavljanjem aktivnosti pri proizvodnji, upotrebi, preradi, skladitenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom uvanju (u daljem tekstu: hemijski udes); 25) sanacija, odnosno remedijacija jeste proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagaenja i dalje degradacije ivotne sredine do nivoa koji je bezbedan za budue korienje lokacije ukljuujui ureenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju; 26) javnost jeste jedno ili vie fizikih ili pravnih lica, njihova udruenja, organizacije ili grupe; 27) izvori zagaivanja ivotne sredine jesu lokacijski odreeni i prostorno ogranieni takasti, linijski i povrinski izvori zagaujuih materija i energije u ivotnu sredinu;

28) zainteresovana javnost jeste javnost na koju utie ili na koju moe uticati donoenje odluke nadlenog organa ili koja ima interesa u tome, ukljuujui i udruenja graana i drutvene organizacije koje se bave zatitom ivotne sredine i koje su evidentirane kod nadlenog organa; 29) nadleni organ jeste organ odgovoran za sprovoenje obaveza u okviru ovlaenja utvrenih ovim zakonom, i to: - ministarstvo nadleno za poslove ivotne sredine; - pokrajinski organ nadlean za poslove ivotne sredine; - nadleni organ jedinice lokalne samouprave; 30) operater jeste svako fiziko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postrojenjem, odnosno kompleksom ili ga kontrolie ili je ovlaen za donoenje ekonomskih odluka u oblasti tehnikog funkcionisanja postrojenja; 31) seveso postrojenje, odnosno postrojenje u kojem se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili moe biti prisutna opasna materija u jednakim ili veim koliinama od propisanih (u daljem tekstu: seveso postrojenje) jeste tehnika jedinica unutar kompleksa gde se opasne materije proizvode, koriste, skladite ili se njima rukuje. Postrojenje ukljuuje svu opremu, zgrade, cevovode, maine, alate, interne koloseke i depoe, dokove, istovarna pristanita za postrojenja, pristane, skladita ili sline graevine, na vodi ili kopnu, a koje su nune za funkcionisanje postrojenja; 32) kompleks podrazumeva prostornu celinu pod kontrolom operatera, gde su opasne materije prisutne u jednom ili vie postrojenja, ukljuujui pojedinanu ili zajedniku infrastrukturu, odnosno pojedinane ili zajednike aktivnosti; 33) zahtevi u pogledu kvaliteta ivotne sredine jesu skup uslova i zahteva koji moraju biti ispunjeni u odreeno vreme i na odreenom prostoru ili u pojedinim medijumima ivotne sredine, u skladu sa posebnim propisima.

Subjekti sistema zatite ivotne sredine lan 4

Sistem zatite ivotne sredine, u okviru svojih ovlaenja, obezbeuju: 1) Republika Srbija; 2) autonomna pokrajina; 3) optina, odnosno grad (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave); 4) preduzea, druga domaa i strana pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju privredne i druge delatnosti koriste prirodne vrednosti, ugroavaju ili zagauju ivotnu sredinu (u daljem tekstu: pravna i fizika lica);

5) naune i strune organizacije i druge javne slube; 6) graanin, grupe graana, njihova udruenja, profesionalne ili druge organizacije. Svi subjekti sistema zatite ivotne sredine duni su da uvaju i unapreuju ivotnu sredinu.

Obaveze subjekata lan 5

U ostvarivanju sistema zatite ivotne sredine Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna i fizika lica odgovorna su za svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u ivotnoj sredini, odnosno za nepreduzimanje mera zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom. Pravna i fizika lica duna su da u obavljanju svojih delatnosti obezbede: racionalno korienje prirodnih bogatstava; uraunavanje trokova zatite ivotne sredine u okviru investicionih i proizvodnih trokova, primenu propisa, odnosno preduzimanje mera zatite ivotne sredine, u skladu sa zakonom.

Jaanje svesti lan 6

Dravni organi, naune ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja, zdravstva, informisanja, kulture i druge ustanove, kao i drugi oblici udruivanja, u okviru svojih delatnosti, podstiu, usmeravaju i obezbeuju jaanje svesti o znaaju zatite ivotne sredine. Jaanje svesti o znaaju zatite ivotne sredine obezbeuje se kroz sistem obrazovanja i vaspitanja, nauno-istraivakog i tehnolokog razvoja, usavravanja u procesu rada, javnog informisanja i popularizacije zatite ivotne sredine.

Udruenja graana lan 7

Udruenja graana u oblasti zatite ivotne sredine pripremaju, propagiraju i realizuju svoje programe zatite, tite svoja prava i interese u oblasti zatite ivotne sredine, predlau aktivnosti i mere zatite, uestvuju u postupku donoenja odluka u skladu sa zakonom, doprinose ili neposredno rade na informisanju o ivotnoj sredini.

Saradnja lan 8
Subjekti sistema zatite ivotne sredine duni su da meusobno sarauju, obezbeuju koordinaciju i usklaivanje u donoenju i sprovoenju odluka.

Republika Srbija ostvaruje saradnju u oblasti zatite ivotne sredine sa drugim dravama i meunarodnim organizacijama.

Naela zatite ivotne sredine lan 9

Osnovna naela zatite ivotne sredine jesu: 1) Naelo integralnosti - dravni organi, organi autonomne pokrajine i organi jedinice lokalne samouprave obezbeuju integraciju zatite i unapreivanja ivotne sredine u sve sektorske politike sprovoenjem meusobno usaglaenih planova i programa i primenom propisa kroz sistem dozvola, tehnikih i drugih standarda i normativa, finansiranjem, podsticajnim i drugim merama zatite ivotne sredine. 2) Naelo prevencije i predostronosti - svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na nain da: prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini; predstavlja najmanji rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; smanji optereenje prostora i potronju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji, distribuciji i upotrebi; ukljui mogunost reciklae; sprei ili ogranii uticaj na ivotnu sredinu na samom izvoru zagaivanja. Naelo predostronosti ostvaruje se procenom uticaja na ivotnu sredinu i korienjem najboljih raspoloivih i dostupnih tehnologija, tehnika i opreme. Nepostojanje pune naune pouzdanosti ne moe biti razlog za nepreduzimanje mera spreavanja degradacije ivotne sredine u sluaju moguih ili postojeih znaajnih uticaja na ivotnu sredinu. 3) Naelo ouvanja prirodnih vrednosti - prirodne vrednosti koriste se pod uslovima i na nain kojima se obezbeuje ouvanje vrednosti geodiverziteta, biodiverziteta, zatienih prirodnih dobara i predela. Obnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju njihovu trajnu i efikasnu obnovu i stalno unapreivanje kvaliteta. Neobnovljivi prirodni resursi koriste se pod uslovima koji obezbeuju njihovo dugorono ekonomino i razumno korienje, ukljuujui ograniavanje korienja stratekih ili retkih prirodnih resursa i supstituciju drugim raspoloivim resursima, kompozitnim ili vetakim materijalima. 4) Naelo odrivog razvoja - odrivi razvoj je usklaeni sistem tehniko-tehnolokih, ekonomskih i drutvenih aktivnosti u ukupnom razvoju u kojem se na principima ekonominosti i razumnosti koriste prirodne i stvorene vrednosti Republike Srbije sa ciljem da se sauva i unapredi kvalitet ivotne sredine za sadanje i budue generacije. Odrivi razvoj ostvaruje se donoenjem i sprovoenjem odluka kojima se obezbeuje usklaenost interesa zatite ivotne sredine i interesa ekonomskog razvoja.

5) Naelo odgovornosti zagaivaa i njegovog pravnog sledbenika - pravno ili fiziko lice koje svojim nezakonitim ili neispravnim aktivnostima dovodi do zagaenja ivotne sredine odgovorno je u skladu sa zakonom. Zagaiva je odgovoran za zagaivanje ivotne sredine i u sluaju likvidacije ili steaja preduzea ili drugih pravnih lica, u skladu sa zakonom. Zagaiva ili njegov pravni sledbenik obavezan je da otkloni uzrok zagaenja i posledice direktnog ili indirektnog zagaenja ivotne sredine. Promene vlasnitva preduzea i drugih pravnih lica ili drugi oblici promene svojine obavezno ukljuuju procenu stanja ivotne sredine i odreivanje odgovornosti za zagaenje ivotne sredine, kao i namirenje dugova (tereta) prethodnog vlasnika za izvreno zagaivanje i/ili tetu nanetu ivotnoj sredini. 6) Naelo "zagaiva plaa" - zagaiva plaa naknadu za zagaivanje ivotne sredine kada svojim aktivnostima prouzrokuje ili moe prouzrokovati optereenje ivotne sredine, odnosno ako proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovinu, poluproizvod ili proizvod koji sadri tetne materije po ivotnu sredinu. Zagaiva, u skladu sa propisima, snosi ukupne trokove mera za spreavanje i smanjivanje zagaivanja koji ukljuuju trokove rizika po ivotnu sredinu i trokove uklanjanja tete nanete ivotnoj sredini. 7) Naelo "korisnik plaa" - svako ko koristi prirodne vrednosti duan je da plati realnu cenu za njihovo korienje i rekultivaciju prostora. 8) Naelo supsidijarne odgovornosti - dravni organi, u okviru svojih finansijskih mogunosti, otklanjaju posledice zagaivanja ivotne sredine i smanjenja tete u sluajevima kada je zagaiva nepoznat, kao i kada teta potie usled zagaivanja ivotne sredine iz izvora van teritorije Republike Srbije. 9) Naelo primene podsticajnih mera - dravni organi, odnosno organi autonomne pokrajine, odnosno organi jedinice lokalne samouprave preduzimaju mere ouvanja i odrivog upravljanja kapacitetom ivotne sredine, posebno smanjenjem korienja sirovina i energije i spreavanjem ili smanjenjem zagaivanja ivotne sredine, primenom ekonomskih instrumenata i drugih mera, izborom najboljih dostupnih tehnika, postrojenja i opreme koja ne zahteva prekomerne trokove i izborom proizvoda i usluga. 10) Naelo informisanja i uea javnosti - u ostvarivanju prava na zdravu ivotnu sredinu svako ima pravo da bude obaveten o stanju ivotne sredine i da uestvuje u postupku donoenja odluka ije bi sprovoenje moglo da utie na ivotnu sredinu. Podaci o stanju ivotne sredine su javni. 11) Naelo zatite prava na zdravu ivotnu sredinu i pristupa pravosuu - graanin ili grupe graana, njihova udruenja, profesionalne ili druge organizacije, pravo na zdravu ivotnu sredinu ostvaruju pred nadlenim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.

Posebni zakoni lan 10

Odrivo upravljanje prirodnim vrednostima i zatita ivotne sredine ureuju se ovim zakonom, posebnim zakonima i drugim propisima kojima se ureuje: 1) procena uticaja planova, programa i projekata na ivotnu sredinu; 2) integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja; 3) zatita prirode; 4) zatita vazduha, voda, zemljita, uma, geolokih resursa; 5) upravljanje hemikalijama; 6) upravljanje otpadom; 7) jonizujua i nejonizujua zraenja; 8) zatita od buke i vibracija i dr.

II UPRAVLJANJE PRIRODNIM VREDNOSTIMA

1. Planiranje i korienje prirodnih vrednosti Upravljanje prirodnim vrednostima lan 11
Upravljanje prirodnim vrednostima ostvaruje se planiranjem odrivog korienja i ouvanja njihovog kvaliteta i raznovrsnosti, u skladu sa uslovima i merama zatite ivotne sredine utvrenih ovim i posebnim zakonom. Prirodne vrednosti su: 1) prirodni resursi kao obnovljive ili neobnovljive geoloke, hidroloke i bioloke vrednosti koji se, direktno ili indirektno, mogu koristiti ili upotrebiti, a imaju realnu ili potencijalnu ekonomsku vrednost; 2) zatiena prirodna dobra; 3) javna prirodna dobra. Prirodne vrednosti mogu se davati na korienje u skladu sa uslovima i na nain utvren ovim i posebnim zakonom.

Strateki dokumenti lan 12

Odrivo korienje i zatita prirodnih vrednosti obezbeuju se u okviru Strategije prostornog razvoja Republike Srbije i Nacionalne strategije odrivog korienja prirodnih resursa i dobara. Nacionalnu strategiju odrivog korienja prirodnih resursa i dobara (u daljem tekstu: Nacionalna strategija), za period od najmanje deset godina, donosi Vlada. Nacionalna strategija sadri, naroito: 1) naela odrivog razvoja u nacionalnoj politici upravljanja prirodnim resursima i dobrima; 2) analizu stanja i dosadanjeg stepena istraenosti prirodnih resursa i dobara po vrstama, prostornom rasporedu, raznovrsnosti, obimu i kvalitetu; 3) bilansne kategorije (prostorne i vremenske funkcije, koliine, kvalitet, ugroenost, obnovljivost, strateke rezerve i sl.) i predvianje trendova promene stanja; 4) nain vrednovanja i uslove odrivog korienja prirodnih resursa i dobara; 5) plansko-razvojnu i socio-ekonomsku analizu stratekih prioriteta istraivanja i korienja prirodnih resursa; 6) ekoloko-prostorne osnove o potencijalima prirodnog resursa ili dobra; 7) uslove za postepenu supstituciju prirodnih resursa; 8) smernice za dalja istraivanja u oblasti pojedinanih prirodnih resursa i dobara i za potrebe planiranja, odnosno donoenje planova i programa. Nacionalna strategija se realizuje putem planova, programa i osnova za svaki pojedinani prirodni resurs ili dobro koje donosi Vlada. Na osnovu podataka i evidencija o izvrenju planova, programa i osnova, ministarstvo nadleno za poslove ivotne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo), u saradnji sa drugim nadlenim ministarstvima, jedanput u dve godine priprema izvetaj o realizaciji Nacionalne strategije i podnosi ga Vladi. Ako se iz podataka o realizaciji Nacionalne strategije utvrdi da se korienjem prirodnih bogatstava znaajno ugroava prirodna ravnotea ekosistema Vlada moe, na predlog ministarstva nadlenog za zatitu ivotne sredine ili drugog ministarstava, privremeno ograniiti obim korienja prirodnih vrednosti na odreenom podruju. Nacionalna strategija objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Planovi i programi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave lan 13

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru nadlenosti utvrenih ovim i posebnim zakonom, donose svoje planove i programe upravljanja prirodnim resursima i dobrima, u skladu sa stratekim dokumentima iz lana 12. ovog zakona i svojim specifinostima. Dve ili vie jedinica lokalne samouprave mogu doneti zajednike programe iz stava 1. ovog lana.

Kontrola korienja i zatita lan 14

Kontrolu korienja i zatitu prirodnih resursa i dobara obezbeuju organi i organizacije Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, u skladu sa ovim i posebnim zakonima, a naroito: 1) sprovoenjem Nacionalne strategije, planova, programa i osnova; 2) primenom standarda, normativa i propisa o korienju i zatiti prirodnih resursa i dobara; 3) stratekom procenom uticaja na ivotnu sredinu planova, programa, osnova i drugih akata kojima se ureuje korienje prirodnih vrednosti i zatita ivotne sredine; 4) procenom uticaja projekata na ivotnu sredinu na svim nivoima istraivanja i eksploatacije; 5) integrisanim spreavanjem i kontrolom zagaivanja ivotne sredine; 6) usklaenim sistemom dozvola, odobrenja i saglasnosti; 7) voenjem katastra korienja prirodnih bogatstava i dobara; 8) organizovanjem monitoringa korienja prirodnih resursa i dobara, stanja ivotne sredine prikupljanjem, objedinjavanjem i analizom podataka i kvantifikovanjem trendova.

Saglasnost za korienje lan 15

Nadleni organ ne moe izdati odobrenje za korienje prirodnih resursa ili dobara bez saglasnosti na projekat koji sadri mere zatite i sanacije ivotne sredine. Saglasnost iz stava 1. ovog lana daje Ministarstvo, kojom se utvruje ispunjenost uslova i mera odrivog korienja prirodnih resursa, odnosno dobara i zatite ivotne

sredine u toku i posle prestanka obavljanja aktivnosti, a na osnovu ocene o uslovima nadlenih strunih organizacija.

Sanacija i remedijacija lan 16

Pravno i fiziko lice koje degradira ivotnu sredinu duno je da izvri remedijaciju ili na drugi nain sanira degradiranu ivotnu sredinu, u skladu sa projektima sanacije i remedijacije. Na projekte iz stava 1. ovog lana Ministarstvo daje saglasnost. Ministar nadlean za poslove ivotne sredine (u daljem tekstu: ministar) propisuje metodologiju za izradu projekata sanacije i remedijacije, osim za projekte eksploatacije mineralnih sirovina koji su ureeni posebnim propisima.

Zatiena prirodna dobra lan 17

Zatiena prirodna dobra koriste se i unapreuju na nain koji omoguava njihovo trajno ouvanje i unapreivanje, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita prirode. U zatienom prirodnom dobru ne mogu se obavljati aktivnosti kojima se ugroava kapacitet ivotne sredine, prirodna ravnotea, biodiverzitet, hidrografske, geomorfoloke, geoloke, kulturne i pejzane vrednosti ili na bilo koji nain degradira kvalitet i svojstva prirodnog dobra.

Korienje i zatita javnih prirodnih dobara lan 18

Javna prirodna dobra, kao dobra od opteg interesa, koriste se na nain i pod uslovima kojima se omoguava razvoj i trajnost njihovih prirodnih, fizikih, zdravstvenih ili estetskih vrednosti u skladu sa propisima.

Korienje prostora lan 19

Razvojnim i prostornim planom utvruju se zone izgradnje na odreenim lokacijama zavisno od kapaciteta ivotne sredine i stepena optereenja, kao i ciljeva izgradnje unutar odreenih delova na tim lokacijama. U pojedinim zonama u kojima je utvrena zatitna udaljenost ili podruje, dozvoljeno je obavljanje aktivnosti na nain utvren posebnim propisima u skladu sa prirodom optereivanja ivotne sredine.

Javne zelene povrine lan 20

Javne zelene povrine u naseljenim mestima i predelima obuhvaenim prostornim i urbanistikim planovima podiu se i odravaju na nain koji omoguava ouvanje i unapreivanje prirodnih i stvorenih vrednosti. Ako se zbog izgradnje objekta unite javne zelene povrine, one se moraju nadoknaditi pod uslovima i na nain koji odreuje jedinica lokalne samouprave. Opti uslovi zatite, nain podizanja i odravanja, obnove unitenih javnih zelenih povrina i voenja podataka o javnim zelenim povrinama ureuju se posebnim zakonom.

2. Zatita prirodnih vrednosti Integrisana zatita lan 21

Zatita prirodnih vrednosti ostvaruje se sprovoenjem mera za ouvanje njihovog kvaliteta, koliina i rezervi, kao i prirodnih procesa, odnosno njihove meuzavisnosti i prirodne ravnotee u celini.

Zatita tla i zemljita lan 22

Zatita zemljinog prostora (zemljita) i njegovog odrivog korienja ostvaruje se merama sistemskog praenja kvaliteta zemljita, praenjem indikatora za ocenu rizika od degradacije zemljita, kao i sprovoenjem remedijacionih programa za otklanjanje posledica kontaminacije i degradacije zemljinog prostora, bilo da se oni deavaju prirodno ili da su uzrokovani ljudskim aktivnostima. Prilikom promene nosioca prava korienja zemljita, korisnik zemljita ije pravo korienja prestaje, a ija delatnost je uticala, odnosno mogla da utie ili ometa prirodne funkcije zemljita, duan je da izradi izvetaj o stanju zemljita. Program sistemskog praenja kvaliteta zemljita, indikatore za ocenu rizika od degradacije zemljita i metodologiju za izradu remedijacionih programa iz stava 1. ovog lana propisuje Vlada. Ministar propisuje sadrinu i metodologiju izrade izvetaja o stanju zemljita iz stava 2. ovog lana.

Zatita voda lan 23

Vode se mogu koristiti i optereivati, a otpadne vode isputati u vode uz primenu odgovarajueg tretmana, na nain i do nivoa koji ne predstavlja opasnost za prirodne procese ili za obnovu kvaliteta i koliine vode i koji ne umanjuje mogunost njihovog vienamenskog korienja. Zatita i korienje voda ostvaruje se u okviru integralnog upravljanja vodama preduzimanjem i sprovoenjem mera za ouvanje povrinskih i podzemnih voda i njihovih rezervi, kvaliteta i koliina, kao i zatitom u skladu sa posebnim zakonom. Radi zatite i ouvanja koliina i kvaliteta podzemnih rezervi voda vre se detaljni istrani radovi, kao i izrada bilansa rezervi podzemnih voda. Zatita voda ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog i kontrolnog praenja kvaliteta voda, smanjivanjem zagaivanja voda zagaujuim materijama ispod propisanih graninih vrednosti i preduzimanjem tehniko-tehnolokih i drugih potrebnih mera za njihovo preiavanje, kako bi se spreilo unoenje u vode opasnih, otpadnih i drugih tetnih materija, kao i praenjem uticaja zagaenih voda na zdravlje ljudi, ivotinjski i biljni svet i ivotnu sredinu. Zatita voda obuhvata i zatitu voda od uticaja prekograninog zagaenja, tako da se obezbeuje ouvanje voda u celini.

Zatita vazduha lan 24

Zatita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praenja kvaliteta vazduha, smanjenjem zagaivanja vazduha zagaujuim materijama ispod propisanih graninih vrednosti i preduzimanjem tehniko-tehnolokih i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praenjem uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Mere zatite vazduha obezbeuju ouvanje atmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obelejima.

Zatita i ouvanje uma lan 25

Radi zatite i unapreivanja umskih ekosistema umama se gazduje tako da se obezbeuje racionalno upravljanje umama, ouvanje genetskog fonda, poboljanje strukture i ostvarivanje prioritetnih funkcija uma. Dravni organi, vlasnici i korisnici uma duni su da preduzimaju potrebne mere za ouvanje i odrivo korienje uma, mere obnavljanja, podizanja i njihovog unapreivanja, kao i kontrole i zatite uma u sluaju prekograninog zagaivanja.

Ouvanje biosfere i zatita biodiverziteta lan 26

Ouvanje biosfere obuhvata zatitu organizama, njihovih zajednica i stanita, ukljuujui i ouvanje prirodnih procesa i prirodne ravnotee unutar ekosistema, uz obezbeivanje njihove odrivosti. Biodiverzitet i bioloki resursi tite se i koriste na nain koji omoguava njihov opstanak, raznovrsnost, obnavljanje i unapreivanje u sluaju naruenosti. Zatita biodiverziteta, korienje biolokih resursa, genetiki modifikovanih organizama i biotehnologije vri se na osnovu ovog zakona i posebnog zakona, kao i obaveza preuzetih meunarodnim ugovorima.

Zatita i korienje flore i faune lan 27

Radi zatite biodiverziteta i biolokih resursa, odnosno autohtonih biljnih i ivotinjskih vrsta i njihovo rasprostiranje, Ministarstvo, drugi nadleni organi i organizacije kontroliu unoenje i gajenje biljnih i ivotinjskih vrsta stranog porekla. Zabranjeno je uznemiravati, zlostavljati, ozleivati i unitavati divlju faunu i razarati njena stanita. Zabranjeno je unitavati, kidati ili na drugi nain pustoiti divlju floru, odnosno unitavati i razarati njena stanita. Odreene vrste divlje flore i faune, njihovi razvojni oblici i delovi mogu se sakupljati i stavljati u promet na nain i pod uslovima utvrenim u dozvoli koju izdaje Ministarstvo, po prethodno pribavljenom miljenju organizacije nadlene za zatitu prirode. Pravno lice, odnosno preduzetnik koje vri promet vrsta divlje flore i faune duno je da plaa naknadu. Visina naknade iz stava 5. ovog lana utvruje se aktom o stavljanju pod kontrolu korienja i prometa divlje flore i faune koji donosi Vlada. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 6. ovog lana prihod su budeta Republike i koriste se namenski za zatitu i unapreivanje ivotne sredine u skladu sa ovim zakonom.

Promet ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune lan 28

Uvoz i izvoz ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vri se pod uslovom da uvoz, odnosno izvoz nije zabranjen, odnosno da izvezena koliina ili broj primeraka ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune nee ugroziti opstanak te vrste u Republici Srbiji, kao i pod drugim uslovima propisanim zakonom, na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo.

Tranzit ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vri se pod uslovom da je izdata izvozna dozvola. Uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz i izvoz iz stava 1. ovog lana podnosilac zahteva prilae: 1) miljenje ovlaene naune i strune organizacije da se izvozom ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune u traenoj koliini ili broju primeraka nee ugroziti opstanak te vrste u Republici Srbiji; 2) izjavu uvoznika, odnosno izvoznika u koje svrhe e se koristiti primerak vrste; 3) drugu propisanu dokumentaciju. Ministar nadlean za poslove zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: ministar) odreuje naune i strune organizacije koje daju strune ocene da se izvozom ugroene i zatiene vrste divlje flore i faune u traenoj koliini ili broju primeraka nee ugroziti opstanak te vrste u Republici Srbiji. Ministar blie propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev iz stava 3. ovog lana, sadrinu i izgled dozvole. Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola na propisan nain.

Opasne materije lan 29

Upravljanje opasnim materijama vri se pod uslovima i na nain kojim se obezbeuje smanjenje rizika od njihovih opasnih svojstava po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i to u procesu proizvodnje, skladitenja, korienja i odlaganja. Pravno i fiziko lice koje upravlja opasnim materijama duno je da planira, organizuje i preduzima sve potrebne preventivne, zatitne, sigurnosne i sanacione mere kojima se rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi svodi na najmanju moguu meru. Ministar, u saradnji sa ministrima nadlenim za zdravlje, bezbednost na radu, rudarstvo i energetiku i unutranje poslove propisuje blie uslove koje moraju da ispunjavaju skladita opasnih materija, kao i uputstvo o uslovima i nainu skladitenja opasnih materija.

Upravljanje otpadom lan 30

Upravljanje otpadom sprovodi se po propisanim uslovima i merama postupanja sa otpadom u okviru sistema sakupljanja, transporta, tretmana i odlaganja otpada, ukljuujui i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle njihovog zatvaranja.

Vlasnik otpada duan je da preduzme mere upravljanja otpadom u cilju spreavanja ili smanjenja nastajanja, ponovnu upotrebu i reciklau otpada, izdvajanje sekundarnih sirovina i korienje otpada kao energenta, odnosno odlaganje otpada.

Zatita od buke i vibracija lan 31

Korisnik izvora buke moe stavljati u promet i upotrebljavati izvore buke po propisanim uslovima uz primenu propisanih mera zatite kojima se smanjuju emisije buke, odnosno upotreba postrojenja, ureaja, maina, transportnih sredstava i aparata koji prouzrokuju buku. Zatita od vibracija sprovodi se preduzimanjem mera kojima se spreava i otklanja ugroavanje ivotne sredine od dejstva mehanikih, periodinih i pojedinanih potresa izazvanih ljudskom delatnou.

Zatita od zraenja lan 32

Zatita od zraenja sprovodi se primenom sistema mera kojima se spreava ugroavanje ivotne sredine i zdravlje ljudi od dejstva zraenja koja potiu iz jonizujuih i nejonizujuih izvora i otklanjaju posledice emisija koje izvori zraenja emituju ili mogu da emituju. Pravno i fiziko lice moe proizvoditi, vriti promet i koristiti izvore jonizujuih i nejonizujuih zraenja po propisanim uslovima i na propisan nain.

III MERE I USLOVI ZATITE IVOTNE SREDINE

1. Preventivne mere Planiranje i izgradnja lan 33
Ureenje prostora, korienje prirodnih resursa i dobara odreeno prostornim i urbanistikim planovima i drugim planovima (planovi ureenja i osnove korienja poljoprivrednog zemljita, umske, vodoprivredne, lovnoprivredne osnove i programi unapreenja ribarstva na ribarskim podrujima i drugi planovi) zasniva se na obavezi da se: 1) prirodni resursi i dobra ouvaju i unapreuju i u najveoj meri obnavljaju, a ako su neobnovljivi da se racionalno koriste; 1a) obezbedi ouvanje i odravanje znaajnih ili karakteristinih obeleja predela, unapreivanje predela, njihovo ponovno uspostavljanje i stvaranje, a koja su od velikog znaaja za zatitu divlje flore i faune i njihovih stanita;

2) obezbedi zatita i nesmetano ostvarivanje funkcija zatienih prirodnih dobara sa njihovom zatienom okolinom i u najveoj moguoj meri ouvaju stanita divljih biljnih i ivotinjskih vrsta i njihove zajednice; 3) obezbedi ouvanje izgraenog prostora; 4) obezbede uslovi za odmor i rekreaciju oveka; 5) odrede mere zatite ivotne sredine; 6) prikae postojee stanje po elementima iz ta. 1), 2), 3) i 4) ovog lana i planirano stanje sa merama potrebnim da se planovi ostvare. Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave uestvuje u postupku pripreme i donoenja planova iz stava 1. ovog lana, na nain odreen zakonom.

Prostorno i urbanistiko planiranje lan 34

U prostornim i urbanistikim planovima obezbedie se mere i uslovi zatite ivotne sredine, a naroito: 1) utvrivanje posebnih reima ouvanja i korienja podruja zatienih prirodnih dobara, izvorita vodosnabdevanja, termalnih i mineralnih izvorita, uma, poljoprivrednog zemljita, javnih zelenih povrina, rekreacionih podruja i banja; 2) odreivanje podruja ugroenih delova ivotne sredine (zagaena podruja, podruja ugroena erozijom i bujicama, eksploatacijom mineralnih sirovina, plavna podruja i sl.) i utvrivanje mera za sanaciju ovih podruja; 2a) utvrivanje mera integrisane zatite i planiranja predela koje obuhvataju podruja izvan zatienih prirodnih dobara, radi ureenja dugorone koncepcije, namene i organizacije predela i usklaivanja vienamenskog korienja prostora koje ugroava predeo (poljoprivreda, umarstvo, vodoprivreda, rudarstvo, energetika, saobraaj, stanovanje, rekreacije i dr.); 2b) utvrivanje podruja u kojima e se dugorono sauvati odgovarajue udaljenosti izmeu objekata u kojima je prisutna ili moe biti prisutna jedna ili vie opasnih materija u koliinama koje su vee od propisanih i stambenih podruja, javnih prostora, kao i podruja od posebnog znaaja, radi zatite ivota i zdravlja ljudi i ivotne sredine; 3) utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine prema kojima e se koristiti prostor namenjen eksploataciji mineralnih sirovina, odnosno vriti izgradnja industrijskih i energetskih objekata, objekata za preradu i odlaganje otpada, objekata infrastrukture i drugih objekata ijom izgradnjom ili korienjem se moe ugroziti ivotna sredina.

Uslove za obezbeenje mera iz stava 1. ovog lana daje Ministarstvo, organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, na zahtev organa nadlenog za pripremu i donoenje plana, a na osnovu uslova i miljenja nadlenih strunih organizacija.

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu lan 35

Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu vri se za strategije, planove, programe i osnove u oblasti prostornog i urbanistikog planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, infrastrukturnih sistema, zatite prirodnih i kulturnih dobara, biljnog i ivotinjskog sveta i njihovih stanita i dr. i sastavni je deo plana, odnosno programa ili osnove. Strateka procena uticaja na ivotnu sredinu mora biti usklaena sa drugim procenama uticaja na ivotnu sredinu, kao i sa planovima i programima zatite ivotne sredine i vri se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom. Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih prava i dunosti, odreuje vrste planova i programa za koje se izrauje strateka procena uticaja.

Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu lan 36

Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu vri se za projekte koji se planiraju i realizuju u prostoru, ukljuujui promene tehnologije, rekonstrukciju, proirenje kapaciteta ili prestanak rada koji mogu dovesti do znaajnog zagaivanja ivotne sredine ili predstavljaju rizik po zdravlje ljudi. Procena uticaja vri se za projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraaja, turizma, poljoprivrede, umarstva, vodoprivrede, upravljanja otpadom i komunalnih delatnosti, kao i za projekte koji se planiraju na zatienom prirodnom dobru i u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra. Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu je sastavni deo tehnike dokumentacije bez koje se ne moe pristupiti izvoenju projekta i vri se u skladu sa postupkom propisanim posebnim zakonom.

Integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja lan 37

Za rad novih i postojeih postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi i ivotnu sredinu ili materijalna dobra pribavlja se integrisana dozvola kojom se obezbeuje spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine.

Vrste aktivnosti i postrojenja, uslovi i postupak izdavanja integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od znaaja za integrisano spreavanje i kontrolu zagaivanja ivotne sredine ureuju se posebnim zakonom.

Procena opasnosti od udesa lan 38

Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili moe biti prisutna jedna ili vie opasnih materija u propisanim koliinama, duan je da preduzme sve neophodne mere za spreavanje hemijskog udesa i ograniavanja uticaja tog udesa na ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu u cilju stvaranja uslova za upravljanje rizikom, u skladu sa ovim zakonom.

2. Uslovi zatite ivotne sredine 2.1. Zahtevi u pogledu kvaliteta ivotne sredine i zahtevi u pogledu emisija Granine vrednosti lan 39
U Republici Srbiji utvruju se zahtevi u pogledu kvaliteta ivotne sredine, odnosno granine vrednosti nivoa zagaujuih materija, buke, zraenja i energije i granine vrednosti njihovih emisija u vazduh, vodu i zemljite, ukljuujui i emisiju iz mobilnih izvora zagaivanja. Jedinstveni normativi utvruju se radi: kontrole kvaliteta vazduha, voda, zemljita, postupanja sa otpadom i hemikalijama, tretmana otpadnih voda, industrijskog zagaenja i upravljanja rizikom, nivoa buke i vibracija i dr. Granine vrednosti iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada u skladu sa posebnim propisima.

Uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti lan 40

Izgradnja i rad postrojenja i obavljanje aktivnosti vri se ako su ispunjeni propisani zahtevi emisije i nivoa zagaujuih materija u medijumima ivotne sredine, opreme i ureaja kojima se smanjuje ili spreava emisija zagaujuih materija ili energije i obezbeuje njeno ouvanje, odnosno ako su preduzete druge mere i radnje za obezbeivanje propisanih uslova zatite ivotne sredine. Zagaujue i opasne materije, otpadne vode ili energija isputaju se u vazduh, vodu i zemljite na propisan nain i u koliinama, odnosno koncentracijama ili nivoima koje nisu iznad propisanih graninih vrednosti.

Prevozna sredstva koja se proizvode i/ili putaju u promet moraju ispunjavati uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagaivanja.

Ogranienje radi postizanja zahteva lan 41

Radi postepenog ispunjavanja zahteva u pogledu emisija i nivoa zagaujuih materija u medijumima ivotne sredine iz lana 39. ovog zakona i ouvanja prirodnih vrednosti, Vlada moe, na odreeno vreme, ograniiti rad postrojenja i obavljanje aktivnosti na odreenom podruju. Vreme na koje Vlada utvruje ogranienja iz stava 1. ovog lana odreuje se u skladu sa propisanim graninim vrednostima i Nacionalnim programom zatite ivotne sredine.

Upozorenje javnosti lan 42

Ministarstvo obavetava javnost i donosi akt o uvoenju posebnih mera u sluajevima neposredne opasnosti ili prekoraenja propisanih graninih vrednosti zagaenja. Ministar propisuje kriterijume za donoenje akta iz stava 1. ovog lana i nain upozorenja javnosti. Organ jedinice lokalne samouprave donosi akt o uvoenju posebnih mera u sluaju iz stava 1. ovog lana ako je zagaenje ogranieno na teritoriji jedinice lokalne samouprave i nema uticaja na ire podruje.

Status ugroene ivotne sredine lan 43

Vlada utvruje kriterijume za odreivanje statusa ugroene ivotne sredine i za utvrivanje prioriteta za sanaciju i remedijaciju. Na osnovu kriterijuma iz stava 1. ovog lana, status ugroene ivotne sredine i prioritete za sanaciju i remedijaciju za podruje od znaaja za Republiku Srbiju odreuje Ministarstvo, uz pribavljeno miljenje drugih nadlenih organa, a za podruje od lokalnog znaaja odreuje jedinica lokalne samouprave. Jedinica lokalne samouprave je duna da pribavi prethodnu saglasnost Ministarstva na predlog akta kojim se odreuje status ugroene ivotne sredine i prioriteti za sanaciju i remedijaciju za podruja od lokalnog znaaja, a za podruja od lokalnog znaaja na teritoriji autonomne pokrajine, saglasnost nadlenog organa autonomne pokrajine.

2.2. Sistem upravljanja zatitom ivotne sredine Ukljuivanje u sistem upravljanja i kontrole zatite ivotne sredine

lan 44
U Republici Srbiji primenjuju se domai i meunarodni standardi i propisi za upravljanje, sertifikaciju i registraciju sistema upravljanja zatitom ivotne sredine. Pravno i fiziko lice moe sertifikovati sistem upravljanja zatitom ivotne sredine prema SRPS-ISO 14001, u skladu sa zakonom. Pravno i fiziko lice moe registrovati sertifikovan sistem upravljanja zatitom ivotne sredine radi ukljuivanja u sistem upravljanja i kontrole zatite ivotne sredine EU (u daljem tekstu: sistem EMAS), u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za registraciju u sistem EMAS lan 45

U sistem EMAS mogu se ukljuiti pravna i fizika lica koja u svom poslovanju ispunjavaju zahteve sistema upravljanja zatitom ivotne sredine koji se odnose na utvrivanje i voenje politike, planiranje, sprovoenje, kontrolu i proveru sistema upravljanja i primene mera za njegovo unapreivanje. Radi ispunjavanja uslova za uspostavljanje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine i registracije u sistem EMAS pravno i fiziko lice duno je da izradi izvetaj o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na ivotnu sredinu, organizuje i sprovede proveru usaglaenosti sistema upravljanja koju vri proveriva. Registracija u sistem EMAS vri se na osnovu zahteva pravnog i fizikog lica koji se podnosi Ministarstvu. Uz zahtev za registraciju u sistem EMAS, koji se podnosi na propisanom obrascu, prilae se: 1) izjava pravnog i fizikog lica za ukljuivanje u sistem EMAS sa propisanom sadrinom; 2) potvrda akreditovanog EMAS verifikatora o tanosti navoda datih u izjavi pravnog i fizikog lica o ispunjenosti uslova zatite ivotne sredine za ukljuivanje u sistem EMAS. Odluku o registraciji donosi Ministarstvo na osnovu podnete dokumentacije, kao i na osnovu inspekcijske kontrole o primeni propisa o zatiti ivotne sredine. Blie uslove za podnoenje zahteva iz stava 4. ovog lana, kao i obrazac zahteva propisuje ministar. Pravno i fiziko lice plaa naknadu za upis u registar. Visinu naknade za upis u registar propisuje Vlada.

Upis u registar vri se na period od tri godine i moe se produiti na zahtev pravnog i fizikog lica. Zahtev za produenje registracije podnosi se najkasnije 30 dana pre isteka roka na koji je upis izvren. Provera ispunjenosti uslova pravnog i fizikog lica upisanog u registar vri se jednom godinje.

Akreditacija lan 46
Akreditacija EMAS verifikatora i kontrola njihovih aktivnosti vri se u skladu sa zakonom i drugim propisima kojima se ureuje akreditacija. Akreditovani EMAS verifikator proverava ispunjenost svih uslova propisanih za pravna i fizika lica koja se ukljuuju u sistem EMAS ili su deo tog sistema.

Registri sistema EMAS lan 47

Ministarstvo vodi registar pravnih i fizikih lica ukljuenih u sistem EMAS. Podaci iz registra EMAS su javni. Akreditaciono telo koje vodi registar akreditovanih verifikatora sistema EMAS, duno je da najmanje jednom meseno dostavlja Ministarstvu podatke iz registra, a na zahtev Ministarstva dostavlja i podatke u vezi sa postupkom akreditacije EMAS verifikatora. Na zahtev Ministarstva akreditovani EMAS verifikator dostavlja podatke o rezultatima proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizikom licu. Ministarstvo obezbeuje zatitu podataka iz st. 3. i 4. ovog lana koji predstavljaju poslovnu tajnu. Ministar propisuje sadrinu, izgled i nain voenja registra iz stava 1. ovog lana.

Odbijanje upisa i brisanje iz registra lan 48

Ministarstvo e odbiti zahtev za upis u registar ako pravno i fiziko lice ne ispunjava uslove za ukljuenje u sistem EMAS. Iz registra sistema EMAS brie se pravno i fiziko lice:

1) ako u propisanom roku ne podnese zahtev za produenje registracije sa popunjenom izjavom, obrascem registracije i dokazom o uplaenoj naknadi; 2) ako se utvrdi da pravno i fiziko lice ne ispunjava jedan ili vie uslova za registraciju; 3) ako je akreditaciono telo dostavilo Ministarstvu negativan izvetaj o kontroli rada akreditovanog ocenjivaa EMAS. Ministarstvo moe u sluaju iz stava 2. ovog lana odluiti da registraciju pravnog i fizikog lica suspenduje na odreeno vreme do ispunjenja uslova za registraciju.

Znak EMAS lan 49

Znak EMAS mogu koristiti samo pravna i fizika lica koja su registrovana u sistem EMAS u sluajevima i na nain utvren u skladu sa zakonom.

Ovlaenje za donoenje propisa lan 50

Ministar propisuje: 1) zahteve za uspostavljanje i sprovoenje sistema upravljanja zatitom ivotne sredine; 2) sadrinu izvetaja o uticajima aktivnosti, proizvoda i usluga na ivotnu sredinu; 3) sadrinu izjave za ukljuivanje u sistem EMAS i dostupnost informacija o sistemu EMAS javnosti; 4) nain provere sistema EMAS unutar pravnog i fizikog lica i sadraj izvetaja ocenjivaa; 5) sadrinu, izgled i upotrebu znaka EMAS.

2.3. Zahtevi kvaliteta za proizvode, procese i usluge Tehnologije, procesi, proizvodi, poluproizvodi, sirovine lan 51
Na teritoriji Republike Srbije moe se primenjivati domaa ili uvezena tehnologija ili proces, odnosno proizvoditi i stavljati u promet proizvodi ako ispunjavaju zahteve u pogledu ivotne sredine, odnosno zahteve kvaliteta proizvoda ili ako tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina nije zabranjena u zemlji izvozniku.

Ministarstvo moe, u sluaju sumnje, naloiti da se tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina iz stava 1. ovog lana oceni u odnosu na tetan uticaj na ivotnu sredinu i kada je snabdeven propisanom ispravom. Ocenu tehnologije, procesa, proizvoda, poluproizvoda ili sirovine iz stava 2. ovog lana daje, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, akreditovana struna organizacija ili struna lica za pojedine oblasti. Ureaji koji slue za uklanjanje ili preiavanje zagaujuih materija za koje nisu propisani domai standardi mogu se upotrebljavati ako je njihovu efikasnost za te namene utvrdila ovlaena struna organizacija. Ministarstvo moe zabraniti proizvodnju i promet odreenih proizvoda i vrenje odreenih aktivnosti, na odreeno vreme ili na delu teritorije Republike Srbije, odnosno autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave radi spreavanja ugroavanja ivotne sredine ili zdravlja ljudi.

Upozorenje na deklaraciji lan 52

Proizvoa ili distributer je obavezan da na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda upozori na zagaenje ivotne sredine i tetu po ljudsko zdravlje koje proizvod ili njegovo pakovanje uzrokuje ili moe uzrokovati. Upozorenje mora sadrati uputstvo za upotrebu ili rukovanje proizvodom, sastojcima i njegovim pakovanjem u proizvodnji, upotrebi i odlaganju, u skladu sa vaeim standardima i propisima za rukovanje.

Ekoloki znak lan 53

Ekoloki znak utvruje se za proizvode namenjene optoj potronji, izuzev proizvoda za ishranu, poljoprivrednih i drugih proizvoda dobijenih u skladu sa propisima kojima se regulie organska proizvodnja, proizvodnja pia, proizvodnja farmaceutskih proizvoda i medicinske opreme koji u poreenju sa slinim proizvodima manje zagauju ivotnu sredinu pri proizvodnji, plasmanu, prometu, potronji i odlaganju ili su dobijeni reciklaom otpada. Ekoloki znak utvruje se i za proizvode i usluge koji manje zagauju ivotnu sredinu. Za proizvode ili usluge pravno ili fiziko lice moe dobiti pravo na korienje ekolokog znaka ako se njihovom proizvodnjom, odnosno pruanjem smanjuje: 1) potronja energetskih resursa; 2) emisija tetnih i opasnih materija;

3) proizvodnja otpada; 4) potronja prirodnih resursa i dr. Ministar propisuje blie uslove, kriterijume i postupak za dobijanje prava na korienje ekolokog znaka, elemente, izgled i nain upotrebe ekolokog znaka za proizvode i usluge.

Dodela i oduzimanje ekolokog znaka lan 54

Akt o dodeli prava na korienje ekolokog znaka donosi Ministarstvo. Pravo na korienje ekolokog znaka se dodeljuje za period do tri godine. Zahtev za dobijanje ekolokog znaka zainteresovano lice podnosi Ministarstvu. Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenosti uslova iz lana 53. ovog zakona. Trokove dodele prava na korienje ekolokog znaka snosi podnosilac zahteva. Ministar propisuje visinu trokova iz stava 5. ovog lana. Pravo na korienje ekolokog znaka oduzima se ako proizvod ili usluga prestane da ispunjava jedan od uslova za dodelu znaka.

Priznanja i nagrade lan 55

Priznanja i nagrade za doprinos zatiti ivotne sredine mogu se dodeliti za: 1) spreavanje zagaivanja ivotne sredine; 2) najpovoljnija reenja u proizvodnim postupcima u odnosu na ivotnu sredinu; 3) razvojne i istraivake projekte u zatiti ivotne sredine; 4) razvoj obrazovnih programa za zatitu ivotne sredine; 5) doprinos pojedinaca za razvoj i unapreenje zatite ivotne sredine ili za doprinos u meunarodnoj saradnji; 6) doprinos strunih, drugih udruenja i nevladinih organizacija za razvoj i unapreenje zatite ivotne sredine; 7) doprinos u oblasti zatite prirode.

Ministar blie propisuje postupak i uslove za dodelu priznanja i nagrada.

3. Mere zatite od opasnih materija 3.1. Promet lan 56

(Brisano)

Uvoz, izvoz i tranzit otpada lan 57*

Zabranjen je uvoz opasnog otpada. Dozvolu za uvoz, izvoz ili tranzit otpada izdaje Ministarstvo u skladu sa zakonom i drugim propisima. Pri podnoenju zahteva za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit iz stava 1. ovog lana podnosilac zahteva prilae dokumentaciju iju sadrinu propisuje Ministarstvo. Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju strune organizacije za ispitivanje otpada. Ministar odreuje strune organizacije iz stava 5. ovog lana.

3.2. Zatita od hemijskog udesa Obaveze operatera lan 58

Operater seveso postrojenja, odnosno kompleksa u kome se obavljaju aktivnosti u kojima je prisutna ili moe biti prisutna jedna ili vie opasnih materija, u jednakim ili veim koliinama od propisanih, duan je da dostavi Obavetenje, odnosno izradi Politiku prevencije udesa ili Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa, u zavisnosti od koliina opasnih materija kojima vri te aktivnosti i da preduzme mere za spreavanje hemijskog udesa i ograniavanja uticaja tog udesa na ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu, utvrene u tim dokumentima. Ministar propisuje listu opasnih materija i njihove koliine i kriterijume za odreivanje vrste dokumenata koje izrauje operater iz stava 1. ovog lana.

Sadrina Politike prevencije udesa lan 58a

Politika prevencije udesa sadri ciljeve i principe delovanja operatera, radi kontrole opasnosti od hemijskog udesa. Politika prevencije udesa iz stava 1. ovog lana mora da sadri dovoljno elemenata proporcionalnih opasnostima od udesa na osnovu kojih operater moe obezbediti visok stepen zatite ljudi i ivotne sredine od hemijskog udesa. Politiku prevencije udesa operater je duan da izradi najkasnije est meseci po dostavljanju Obavetenja iz lana 59. ovog zakona. Ministar blie propisuje sadrinu Politike prevencije udesa.

Obaveza dostavljanja obavetenja lan 59

Operater koji je u obavezi da izradi Politiku prevencije udesa duan je da Ministarstvu, pre izrade Politike prevencije udesa, dostavi Obavetenje o: 1) novom seveso postrojenju, odnosno kompleksu najmanje tri meseca pre poetka rada; 2) postojeem seveso postrojenju, odnosno kompleksu najkasnije est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona; 3) postojeem seveso postrojenju, odnosno kompleksu ije su aktivnosti bile takve da su opasne materije bile prisutne u koliinama manjim od propisanih u sluaju poveanja koliina opasnih materija do koliina propisanih u lanu 58. ovog zakona, najkasnije tri meseca od dana promene; 4) o trajnom prestanku rada seveso postrojenja, odnosno kompleksa, kao i u sluaju modifikacije seveso postrojenja, odnosno kompleksa odnosno svakoj promeni koja moe uticati na mogunost nastanka hemijskog udesa. Ministar propisuje sadrinu Obavetenja iz stava 1. ovog lana.

Sadrina Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa lan 60

Izvetaj o bezbednosti sadri naroito: informacije o sistemu upravljanja i organizacije operatera u cilju spreavanja hemijskog udesa; opis lokacije na kojoj se nalazi seveso postrojenje, odnosno kompleks; opis seveso postrojenja, odnosno kompleksa; analizu rizika od hemijskog udesa i nain njegovog spreavanja; mere zatite i interventne mere za ograniavanje posledica hemijskog udesa; popis opasnih materija i dr. Plan zatite od udesa sadri naroito mere koje se preduzimaju u okviru seveso postrojenja, odnosno kompleksa u sluaju hemijskog udesa ili u sluaju nastanka okolnosti koje mogu izazvati hemijski udes.

Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa izrauje operater iz lana 58. ovog zakona. Za izradu dokumenata iz stava 3. ovog lana moe se angaovati drugo pravno lice ili preduzetnik ako je upisano u odgovarajui registar za obavljanje delatnosti projektovanja, inenjeringa i izrade studija i analiza. U sluaju angaovanja drugog pravnog lica ili preduzetnika, u izradi tih dokumenata mora uestvovati lice stalno zaposleno kod operatera iz lana 58. ovog zakona. Operater je duan da razmenjuje informacije i da usklauje Plan zatite od udesa sa Planom zatite od udesa koji donosi nadleni organ jedinice lokalne samouprave, autonomne pokrajine i Republike Srbije. Ministar blie propisuje sadrinu i metodologiju izrade Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa.

Dostavljanje Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa lan 60a

Operater iz lana 58. ovog zakona duan je da izradi i dostavi Ministarstvu Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa: 1) za novo seveso postrojenje, odnosno kompleks najmanje tri meseca pre poetka rada; 2) za postojee seveso postrojenje, odnosno kompleks najkasnije u roku od osamnaest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona; 3) za postojee seveso postrojenje, odnosno kompleks ije su aktivnosti bile takve da su opasne materije bile prisutne u koliinama manjim od propisanih, u sluaju poveanja koliina opasnih materija do koliina propisanih u lanu 58. ovog zakona, najkasnije est meseci od dana promene. Operater iz stava 1. ovog lana podnosi zahtev za davanje saglasnosti na Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa, zajedno sa tim dokumentima. Uz zahtev iz stava 1. ovog lana, operater je duan da dostavi dokaz o uplaenoj administrativnoj taksi. Operater je duan da Izvetaj o bezbednosti periodino pregleda i po potrebi aurira: 1) najmanje svakih pet godina; 2) samoinicijativno ili na zahtev Ministarstva zbog novih injenica do kojih se dolo na osnovu analize drugih hemijskih udesa ili izbegnutih udesa. U sluaju modifikacije procesa rada, promene prirode ili koliine opasne materije ili drugih promena, koje mogu uticati na opasnost od nastanka hemijskog udesa, operater

mora odmah da izvri promene u Izvetaju o bezbednosti i Planu zatite od udesa i dostavi ih Ministarstvu, a u sluaju da se izmene odnose na modifikaciju postrojenja ili skladita, pre sprovoenja tih modifikacija. Plan zatite od udesa operater je duan da pregleda, testira i po potrebi aurira najmanje svake tri godine.

Dostavljanje informacija iz Plana zatite od udesa lan 60b

Operater iz lana 58. ovog zakona duan je da obezbedi da se informacija o bezbednosnim merama i postupcima u sluaju hemijskog udesa iz Plana zatite od udesa dostavi svim pravnim licima i javnim ustanovama (kole, bolnice i dr.), kao i fizikim licima, koja mogu biti zahvaena posledicama hemijskog udesa. Informacija iz stava 1. ovog lana obavezno se aurira svake tri godine, a posebno u sluaju nastupanja okolnosti iz lana 60a stav 5. ovog zakona. Aurirana informacija iz stava 1. ovog lana mora biti dostupna javnosti. Period izmeu dva redovna dostavljanja informacija javnosti ne sme biti dui od pet godina.

Javni uvid, prezentacija i javna rasprava o Izvetaju o bezbednosti lan 60v

Operater je duan da obezbedi da Izvetaj o bezbednosti i spisak opasnih materija koje su prisutne u seveso postrojenju, odnosno kompleksu bude dostupan javnosti. Nadleni organ obezbeuje javni uvid, organizuje prezentaciju i sprovodi javnu raspravu o Izvetaju o bezbednosti u postupku odluivanja o davanju saglasnosti na Izvetaj o bezbednosti. Podnosilac Izvetaja o bezbednosti moe, po odobrenju nadlenog organa, da ne iznese odreene delove izvetaja na javni uvid i prezentaciju zbog uvanja industrijske, komercijalne i line tajne, javne bezbednosti ili odbrane zemlje. Nadleni organ u roku od sedam dana od dana prijema Izvetaja o bezbednosti obavetava podnosioca izvetaja, zainteresovane organe i organizacije i javnost o vremenu i mestu javnog uvida, javne prezentacije, kao i javne rasprave o Izvetaju o bezbednosti. Javna rasprava moe se odrati najranije dvadeset dana od dana obavetavanja javnosti. Podnosilac Izvetaja o bezbednosti uestvuje u prezentaciji i javnoj raspravi.

Na postupak javnog uvida, prezentacije i javne rasprave o Izvetaju o bezbednosti shodno se primenjuje propis o postupku javnog uvida, prezentacije i javne rasprave o studiji procene uticaja na ivotnu sredinu.

Dokazi u Izvetaju o bezbednosti lan 60g

Operater je duan da u Izvetaju o bezbednosti dokae da je: 1) ustanovio odgovarajuu politiku i utvrdio sistem za upravljanje bezbednou radi njene primene; 2) prepoznao opasnost od hemijskog udesa i preduzeo potrebne mere radi prevencije nastanka hemijskog udesa, odnosno ograniavanja posledica tog udesa na ljude i ivotnu sredinu; 3) vodio rauna o bezbednosti i pouzdanosti pri projektovanju, izgradnji, upravljanju i odravanju svih postrojenja i skladinih prostora, opreme i infrastrukture koje su povezane sa opasnostima od hemijskog udesa; 4) prihvatio i u Izvetaj o bezbednosti uneo opravdane primedbe i predloge javnosti.

Dokazi u Planu zatite od udesa lan 60d

Operater je duan da u Planu zatite od udesa dokae da je: 1) predvideo i obezbedio sprovoenje svih neophodnih mera za ograniavanje i kontrolu hemijskog udesa, radi ublaavanja posledica tog udesa na ljude, ivotnu sredinu i imovinu; 2) predvideo i obezbedio nain dostavljanja informacija nadlenim organima i iroj javnosti; 3) predvideo odgovarajue mere ienja, sanacije i rekultivacije ivotne sredine nakon hemijskog udesa; 4) obradio dovoljno podataka za izradu planova zatite od hemijskog udesa na nivou Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: eksterni planovi).

Saglasnost na Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa lan 60

Ministarstvo daje saglasnost na Izvetaj o bezbednosti, odnosno na Plan zatite od udesa o ispunjenosti zahteva iz l. 60g i 60d ovog zakona.

Ministarstvo moe traiti izmene i dopune dokumenata iz stava 1. ovog lana ako utvrdi da ne sadre potrebne podatke.

Reenje kojim se zabranjuje rad ili putanje u rad seveso postrojenja lan 60e
U sluaju kada nisu ispunjeni uslovi za saglasnost na dokumenta iz lana 60 ovog zakona, ministar donosi reenje kojim se zabranjuje rad ili putanje u rad seveso postrojenja, odnosno kompleksa ili dela postrojenja, odnosno kompleksa i skladinog prostora. Na reenje iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba. alba ne zadrava izvrenje reenja. Po albi na prvostepeno reenje odluuje Vlada.

Imenovanje posebne radne grupe lan 60

Radi ocene Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa ministar u skladu sa propisima kojima se ureuje dravna uprava, moe reenjem imenovati posebnu radnu grupu - tehniku komisiju (u daljem tekstu: tehnika komisija). Reenjem iz stava 1. ovog lana odreuju se zadaci, sastav i rukovodilac, rok za izvrenje zadataka i druga pitanja koja su znaajna za rad tehnike komisije. Tehnika komisija bez odlaganja dostavlja Ministarstvu miljenje o ispunjenosti zahteva iz l. 60g i 60d ovog zakona. Predsednik tehnike komisije imenuje se iz reda zaposlenih ili postavljenih lica u Ministarstvu. Za lanove tehnike komisije mogu biti imenovana lica sa visokom strunom spremom odgovarajue struke, odnosno smera i odgovarajuim strunim rezultatima, a iz reda: - zaposlenih ili postavljenih lica u Ministarstvu; - zaposlenih ili postavljenih lica u drugim organima i organizacijama; - nezavisnih strunjaka. lanovi komisije ne mogu biti lica koja su: - uestvovala u izradi Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa;

- osniva pravnog lica ili preduzetnik koji je izradio Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa ili zaposleni kod tih lica; - operater ili zaposleni kod operatera.

Obaveza voenja evidencije lan 60z

Na osnovu Izvetaja o bezbednosti i Obavetenja Ministarstvo utvruje i vodi evidenciju o operaterima i seveso postrojenjima, odnosno kompleksima sa poveanom verovatnoom nastanka hemijskog udesa ili sa poveanim posledicama tog udesa zbog njihove lokacije, blizine slinih postrojenja ili zbog vrste uskladitenih opasnih materija. Operateri iz stava 1. ovog lana duni su da razmenjuju informacije koje su neophodne pri izradi Izvetaja o bezbednosti i Plana zatite od udesa, kako bi se u tim dokumentima vodilo rauna o prirodi i opsegu zajednike opasnosti od hemijskog udesa. O operateru, odnosno seveso postrojenju, odnosno kompleksu iz stava 1. ovog lana Ministarstvo obavetava nadlene organe u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita i spaavanje, radi izrade eksternih planova.

Registar postrojenja i registar prijavljenih udesa lan 60i

Na osnovu Izvetaja o bezbednosti i Obavetenja Ministarstvo vodi registar postrojenja, kao i registar udesa koji su prijavljeni.

Obavetavanje o udesu lan 60j

Operater iz lana 58. ovog zakona duan je da odmah o hemijskom udesu obavesti Ministarstvo, jedinicu lokalne samouprave i organe nadlene za postupanje u vanrednim situacijama u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita i spaavanje, i to o: okolnostima vezanim za hemijski udes, prisutnim opasnim materijama, raspoloivim podacima za procenu posledica hemijskog udesa za ljude i ivotnu sredinu i o preduzetim hitnim merama. Operater iz stava 1. ovog lana duan je da obavesti nadlene organe o naknadno prikupljenim podacima koji utiu na ranije utvrene injenice i zakljuke. Operater iz stava 1. ovog lana duan je da u razumnom roku obavesti nadlene organe o planiranim merama za otklanjanje srednjoronih i dugoronih posledica hemijskog udesa i za spreavanje nastanka ponovnog udesa.

Operater iz stava 1. ovog lana duan je da sprovede hitne, srednjorone i dugorone mere otklanjanja posledica hemijskog udesa, kao i da, nakon izvrene analize svih aspekata hemijskog udesa, dV preporuke za budue preventivne mere. Ministarstvo vri nadzor i kontrolu izvrenja obaveza operatera iz st. 1 - 4. ovog lana.

Obaveze nadlenih organa lan 61

Dravni organi, organi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, na osnovu nadlenosti iz propisa kojima se ureuje zatita i spaavanje, donose eksterne planove, koji su sastavni deo planova za reagovanje u vanrednim situacijama.

Obavetenje o operaterima, odnosno seveso postrojenjima, odnosno kompleksima ije aktivnosti mogu izazvati hemijski udes sa prekograninim efektima lan 61a
Ministarstvo na osnovu Izvetaja o bezbednosti iz lana 60. ovog zakona utvruje operatere i seveso postrojenja, odnosno komplekse ije aktivnosti mogu izazvati hemijski udes sa prekograninim efektima i o tome obavetava u to kraem roku, a najkasnije kada obavetava domau javnost, nadleni organ zemlje koja moe biti pogoena posledicama tog udesa. Ministarstvo vodi evidenciju o operaterima i seveso postrojenjima, odnosno kompleksima iz stava 1. ovog lana. Ako nadleni organ druge zemlje smatra da obavetenje iz stava 1. ovog lana ne sadri sva seveso postrojenja, odnosno komplekse ije aktivnosti mogu izazvati hemijski udes sa posledicama u njegovoj zemlji traie od Ministarstva dodatne podatke. Ako Ministarstvo zakljui da je zahtev nadlenog organa druge zemlje neosnovan obavestie ga o svom stavu. Ako se ne postigne saglasnost sa nadlenim organom zainteresovane zemlje ovo pitanje reie se u skladu sa meunarodnim ugovorom koji obavezuje Republiku Srbiju. Ministarstvo obavetava nadleni organ druge zemlje o svim bitnim injenicama iz Izvetaja o bezbednosti o seveso postrojenju, odnosno kompleksu ije aktivnosti mogu dovesti do nastanka hemijskog udesa sa prekograninim posledicama, kao i o svim bitnim injenicama iz Plana zatite od udesa tog postrojenja, odnosno kompleksa. Ministar propisuje postupak obavetavanja, odnosno razmene podataka o seveso postrojenju, odnosno kompleksu ije aktivnosti mogu dovesti do nastanka hemijskog udesa sa prekograninim efektima.

Obaveza dostavljanja obavetenja nadlenog organa druge zemlje

lan 61b
Obavetenje dobijeno od nadlenog organa druge zemlje o seveso postrojenju, odnosno kompleksu ije aktivnosti mogu prouzrokovati hemijski udes sa efektima na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo dostavlja domaim organima ija je nadlenost odreena propisima kojima se ureuje zatita i spaavanje radi izrade eksternih planova. Obavetenje u sluaju hemijskog udesa ili neposredne opasnosti od hemijskog udesa koji moe prouzrokovati prekogranine efekte, kao i eventualna uzajamna pomo ureeni su propisima o zatiti i spaavanju.

Izuzeci od primene lan 61v

Odredbe lana 38. i l. 58. do 61b ovog zakona nee se primenjivati na: vojna postrojenja; udese izazvane jonizujuim zraenjem; transport opasnih materija u drumskom, eleznikom, vodnom, vazdunom i morskom saobraaju, odnosno transport izvan kompleksa obuhvaenih ovim zakonom, ukljuujui utovar i istovar odnosno transport od i do drugih prevoznih sredstava na dokovima, pristanitima ili ranirnim stanicama; transport opasnih materija cevovodima ukljuujui i pumpne stanice, a izvan seveso postrojenja, odnosno kompleksa obuhvaenih ovim zakonom; udese pri istraivanju i eksploataciji mineralnih sirovina, osim ako se sirovine hemijski i termiki prerauju ili skladite, a sadre opasne materije u propisanim koliinama; lokacije deponija otpadnih materija, izuzev aktivnih otpadnih jalovita ukljuujui vetaka jezera, nasipe i brane, koje sadre opasne materije, a naroito koje potiu od hemijske i termike obrade minerala.

Proglaavanje stanja ugroenosti lan 62

U sluaju udesa, zavisno od njegovog obima, unutar ili van postrojenja i procene posledica koje mogu izazvati direktnu ili odloenu opasnost po ljudsko zdravlje i ivotnu sredinu, proglaava se stanje ugroenosti ivotne sredine i obavetava javnost o preduzetim merama. Stanje ugroenosti ivotne sredine iz stava 1. ovog lana proglaava Ministarstvo, odnosno organ autonomne pokrajine, odnosno organ jedinice lokalne samouprave. Za udese sa prekograninim efektima stanje ugroenosti ivotne sredine proglaava Vlada.

Preduzimanje sanacionih mera i supsidijarna odgovornost lan 63

Radi spreavanja daljeg irenja zagaenja prouzrokovanog udesom, pravno i fiziko lice odmah preduzima mere sanacije prema planovima zatite o svom troku.

Ako se naknadno utvrdi zagaiva koji je odgovoran za udes, organ koji je snosio trokove otklanjanja posledica zagaivanja ivotne sredine zahteva naknadu trokova.

4. Programi i planovi Nacionalni program lan 64

Planiranje i upravljanje zatitom ivotne sredine obezbeuje se i ostvaruje sprovoenjem Nacionalnog programa zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: Nacionalni program) koji donosi Vlada na period od najmanje deset godina. Nacionalni program iz stava 1. ovog lana obezbeuje integralnu zatitu ivotne sredine i sadri naroito: 1) opis i ocenu stanja ivotne sredine; 2) osnovne ciljeve i kriterijume za sprovoenje zatite ivotne sredine u celini, po oblastima i prostornim celinama sa prioritetnim merama zatite; 3) uslove za primenu najpovoljnijih privrednih, tehnikih, tehnolokih, ekonomskih i drugih mera za odrivi razvoj i upravljanje zatitom ivotne sredine; 4) dugorone i kratkorone mere za spreavanje, ublaavanje i kontrolu zagaivanja; 5) nosioce, nain i dinamiku realizacije; 6) sredstva za realizaciju. Nacionalni program realizuje se akcionim i sanacionim planovima koje donosi Vlada za period od pet godina. Ministarstvo jedanput u dve godine, u saradnji sa drugim nadlenim ministarstvima, priprema izvetaj o realizaciji Nacionalnog programa i podnosi ga Vladi. Nacionalni program objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Akcioni plan lan 65

Akcioni plan je kratkoroni instrument za implementaciju Nacionalnog programa. Akcionim planom razrauju se regulatorne i institucionalne aktivnosti, aktivnosti monitoringa, studije, izrada projektne dokumentacije, ekonomskih i finansijskih instrumenata, informisanje, obrazovanje, rukovoenje i kapitalne investicije.

Sanacioni plan

lan 66
Sanacioni plan donosi se kada zagaenje na odreenom prostoru prevazilazi efekte mera koje se preduzimaju, odnosno kada je ugroen kapacitet ivotne sredine ili postoji rizik od trajnog naruavanja kvaliteta ili tete u ivotnoj sredini. Sanacioni plan Vlada donosi u sluaju: 1) kada nivo i obim degradacije ivotne sredine prevazilazi sanacione mogunosti autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave; 2) kada je odgovorni subjekt nepoznat, a zagaenost ivotne sredine izaziva tetne posledice preko granica Republike Srbije; 3) kada je odgovorni subjekat van jurisdikcije Republike Srbije, a zagaenost ivotne sredine izaziva tetne posledice na njenoj teritoriji; 4) kada zagaenost ivotne sredine ugroava podruje od izuzetnog znaaja za Republiku Srbiju ili na njemu izaziva tetne posledice; 5) kada je potrebno preduzeti hitne i interventne mere u vanrednim sluajevima. Ako se naknadno utvrdi zagaiva koji je odgovoran za zagaivanje, organ koji je snosio trokove sanacije ivotne sredine zahteva naknadu trokova. U sluaju prekoraenja propisanih nivoa emisija i drugih aktivnosti koje su dovele do degradacije ivotne sredine, zagaiva je duan da o svom troku uradi i realizuje sanacioni plan.

Sadrina planova lan 67

Akcioni i sanacioni planovi sadre naroito: stanje, mere, procenu uticaja na zdravlje ljudi u sluaju ugroene ivotne sredine, nosioce, nain, dinamiku i sredstva za realizaciju plana. Akcione i sanacione planove priprema Ministarstvo sa ministarstvima nadlenim za odgovarajuu oblast.

Programi i planovi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave lan 68

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose program zatite ivotne sredine na svojoj teritoriji, odnosno lokalne akcione i sanacione planove, u skladu sa Nacionalnim programom i planovima iz l. 65. i 66. ovog zakona i svojim interesima i specifinostima.

Dve ili vie jedinica lokalne samouprave donose zajedniki program zatite ivotne sredine radi smanjenja negativnih uticaja na ivotnu sredinu ili iz razloga ekonominosti (zajedniko upravljanje otpadom, otpadnim vodama i sl.).

IV PRAENJE STANJA IVOTNE SREDINE

1. Monitoring Obezbeenje monitoringa lan 69
Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u okviru svoje nadlenosti utvrene zakonom obezbeuju kontinualnu kontrolu i praenje stanja ivotne sredine (u daljem tekstu: monitoring), u skladu sa ovim i posebnim zakonima. Monitoring je sastavni deo jedinstvenog informacionog sistema ivotne sredine. Vlada donosi programe monitoringa na osnovu posebnih zakona. Autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave donosi program monitoringa na svojoj teritoriji koji mora biti u skladu sa programom iz stava 3. ovog lana. Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeuju finansijska sredstva za obavljanje monitoringa.

Sadrina i nain vrenja monitoringa lan 70

Monitoring se vri sistematskim praenjem vrednosti indikatora, odnosno praenjem negativnih uticaja na ivotnu sredinu, stanja ivotne sredine, mera i aktivnosti koje se preduzimaju u cilju smanjenja negativnih uticaja i podizanja nivoa kvaliteta ivotne sredine. Vlada utvruje kriterijume za odreivanje broja i rasporeda mernih mesta, mreu mernih mesta, obim i uestalost merenja, klasifikaciju pojava koje se prate, metodologiju rada i indikatore zagaenja ivotne sredine i njihovog praenja, rokove i nain dostavljanja podataka, na osnovu posebnih zakona.

Ovlaena organizacija lan 71

Monitoring moe da obavlja i ovlaena organizacija ako ispunjava uslove u pogledu kadrova, opreme, prostora, akreditacije za merenje datog parametra i SRPS-ISO standarda u oblasti uzorkovanja, merenja, analiza i pouzdanosti podataka, u skladu sa zakonom.

Monitoring zagaivaa lan 72

Operater postrojenja, odnosno kompleksa koje predstavlja izvor emisija i zagaivanja ivotne sredine duan je da, u skladu sa zakonom, preko nadlenog organa, ovlaene organizacije ili samostalno, ukoliko ispunjava uslove propisane zakonom, obavlja monitoring, odnosno da: 1) prati indikatore emisija, odnosno indikatore uticaja svojih aktivnosti na ivotnu sredinu, indikatore efikasnosti primenjenih mera prevencije nastanka ili smanjenja nivoa zagaenja; 2) obezbeuje meteoroloka merenja za velike industrijske komplekse ili objekte od posebnog interesa za Republiku Srbiju, autonomnu pokrajinu ili jedinicu lokalne samouprave. Zagaiva je duan da izradi plan obavljanja monitoringa, da vodi redovnu evidenciju o monitoringu i da dostavlja izvetaje, u skladu sa ovim zakonom. Vlada utvruje vrste aktivnosti i drugih pojava koje su predmet monitoringa, metodologiju rada, indikatore, nain evidentiranja, rokove dostavljanja i uvanja podataka, na osnovu posebnih zakona. Zagaiva planira i obezbeuje finansijska sredstva za obavljanje monitoringa, kao i za druga merenja i praenje uticaja svoje aktivnosti na ivotnu sredinu.

Dostavljanje podataka lan 73

Dravni organi, odnosno organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ovlaene organizacije i zagaivai duni su da podatke iz monitoringa iz l. 70. i 72. ovog zakona dostavljaju Agenciji za zatitu ivotne sredine na propisan nain.

2. Informacioni sistem i nain dostavljanja podataka Informacioni sistem lan 74

Radi efikasnog identifikovanja, klasifikovanja, obrade, praenja i evidencije prirodnih vrednosti i upravljanja ivotnom sredinom u Republici Srbiji uspostavlja se i vodi informacioni sistem zatite ivotne sredine (u daljem tekstu: informacioni sistem). Informacioni sistem obezbeuje formiranje, klasifikovanje, odravanje, prezentaciju i distribuciju numerikih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma ivotne sredine, praenju stanja i zatiti ivotne sredine, zakonodavnim, administrativnim i

organizacionim i stratekim merama, nauno-tehnikim informacijama o planskim merama prevencije i razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr. Informacioni sistem vodi Agencija za zatitu ivotne sredine. Informacioni sistem obezbeuje pristup drugim informacionim sistemima i harmonizaciju svih relevantnih informacija i podataka na nacionalnom i meunarodnom nivou. Vlada blie propisuje sadrinu i nain voenja informacionog sistema, metodologiju, strukturu, zajednike osnove, kategorije i nivoe sakupljanja podataka, kao i sadrinu informacija o kojima se redovno i obavezno obavetava javnost.

Registri izvora zagaivanja ivotne sredine lan 75

Radi praenja kvalitativnih i kvantitativnih promena u ivotnoj sredini i preduzimanja mera zatite u ivotnoj sredini vode se nacionalni i lokalni registri izvora zagaivanja ivotne sredine u skladu sa ovim zakonom. Nacionalni registar izvora zagaivanja ivotne sredine vodi Agencija za zatitu ivotne sredine. Lokalni registar izvora zagaivanja ivotne sredine vodi nadleni organ jedinice lokalne samouprave. Ministar po pribavljenom miljenju ministra nadlenog za poslove vodoprivrede i rudarstva i energetike, propisuje metodologiju za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagaivanja, kao i metodologiju za vrste, naine i rokove prikupljanja podataka. Zagaiva je duan da o svom troku dostavlja propisane podatke na nain i u rokovima utvrenim u skladu sa zakonom.

3. Izvetaj o stanju ivotne sredine Izvetaj o stanju ivotne sredine lan 76

Vlada jedanput godinje podnosi Narodnoj skuptini izvetaj o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji. Agencija za zatitu ivotne sredine izrauje izvetaj iz stava 1. ovog lana na osnovu prikupljenih podataka i informacija najkasnije do 31. maja tekue godine za prethodnu godinu. Nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno nadleni organ jedinice lokalne samouprave duan je da Agenciji za zatitu ivotne sredine tromeseno dostavlja podatke za izradu izvetaja iz stava 1. ovog lana i to za prvo, drugo i tree tromeseje

najkasnije u roku od dva meseca po isteku tromeseja, a za poslednje tromeseje do 31. januara. Izvetaji o stanju ivotne sredine objavljuju se u slubenim glasilima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.

Sadraj izvetaja o stanju ivotne sredine lan 77

Izvetaj iz lana 76. ovog zakona sadri naroito podatke o: 1) stanju i promenama stanja u ivotnoj sredini na osnovu podataka i informacija dobijenih praenjem odgovarajuih indikatora; 2) sprovoenju Strategije, Nacionalnog programa i akcionih planova; 3) sanacionim planovima i drugim preduzetim merama; 4) finansiranju sistema zatite ivotne sredine; 5) (brisana) 6) drugim podacima znaajnim za upravljanje prirodnim vrednostima i zatitom ivotne sredine.

V INFORMISANJE I UEE JAVNOSTI

Pristup informacijama lan 78
Dravni organi, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i ovlaene i druge organizacije duni su da redovno, blagovremeno, potpuno i objektivno, obavetavaju javnost o stanju ivotne sredine, odnosno o pojavama koje se prate u okviru monitoringa nivoa zagaujue materije i emisije, kao i merama upozorenja ili razvoju zagaenja koja mogu predstavljati opasnost za ivot i zdravlje ljudi, u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima. Javnost ima pravo pristupa propisanim registrima ili evidencijama koje sadre informacije i podatke u skladu sa ovim zakonom.

Dostavljanje informacija na zahtev lan 79

Informacije koje se odnose na zatitu ivotne sredine nadleni organ dostavlja podnosiocu zahteva u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva.

Ako su informacije iz stava 1. ovog lana obimne ili bi njihova priprema zahtevala dui vremenski period, rok za dostavljanje je 60 dana od dana podnoenja zahteva. Trokove dostavljanja informacija iz stava 1. ovog lana snosi podnosilac zahteva. Ministar propisuje visinu trokova iz stava 3. ovog lana, u zavisnosti od obima i prirode informacija.

Odbijanje zahteva za dostavljanje informacija lan 80

Zahtev za dostavljanje informacija koje se odnose na zatitu ivotne sredine moe biti odbijen ako bi njihovo objavljivanje negativno uticalo na: 1) poverljivost rada dravnih organa kada je ona predviena zakonom; 2) meunarodne odnose, odbranu zemlje i javnu bezbednost; 3) rad pravosudnih organa; 4) poverljivost komercijalnih i industrijskih podataka kada je takva poverljivost predviena zakonom, osim informacija o emisijama koje ugroavaju ivotnu sredinu; 5) prava intelektualne svojine; 6) poverljivost linih podataka, odnosno dosijea kada je ona predviena zakonom; 7) interese treih lica koja poseduju informacije, a koja nisu obavezna da ih prue, odnosno nisu saglasna sa njihovim objavljivanjem; 8) zatitu ivotne sredine na koju se takva informacija odnosi, kao to je lokacija retkih vrsta divlje flore i faune.

Uee javnosti u odluivanju lan 81

Javnost ima pravo da, u skladu sa zakonom, uestvuje u postupku donoenja odluka o: 1) stratekoj proceni uticaja planova i programa na ivotnu sredinu; 2) proceni uticaja projekata ija realizacija moe dovesti do zagaivanja ivotne sredine ili predstavlja rizik po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; 3) odobravanju rada novih, odnosno postojeih postrojenja.

Uee javnosti u pogledu strateke procene uticaja obezbeuje se u okviru izlaganja prostornog i urbanistikog plana, odnosno drugog plana ili programa iz lana 35. ovog zakona na javni uvid. Uee javnosti u odluivanju o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu sprovodi se u okviru javne prezentacije projekta i javne rasprave. Uee javnosti u odluivanju o putanju u rad novih, odnosno postojeih postrojenja sprovodi se u toku izdavanja dozvole za integrisano spreavanje i kontrolu zagaivanja. Zainteresovana javnost se preko javnog oglasa obavetava o postupku donoenja odluka i uestvuje u postupku dostavljanjem miljenja, komentara i sugestija nadlenom organu i blagovremeno se obavetava o donetoj odluci.

Pravo na pravdu lan 81a

Zainteresovana javnost u postupku ostvarivanja prava na zdravu ivotnu sredinu kao stranka ima pravo da pokree postupak preispitivanja odluke pred nadlenim organom, odnosno sudom, u skladu sa zakonom.

Ogranienje uea javnosti u odluivanju lan 82

Vlada moe radi zatite interesa odbrane i bezbednosti zemlje ograniiti uee javnosti u donoenju odluka iz lana 81. ovog zakona.

VI EKONOMSKI INSTRUMENTI
Finansiranje zatite ivotne sredine lan 83
Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih ovlaenja obezbeuju finansiranje i ostvarivanje ciljeva zatite ivotne sredine, u skladu sa ovim zakonom. Sredstva za zatitu ivotne sredine mogu se obezbeivati i putem donacija, kredita, sredstava meunarodne pomoi, sredstava stranih ulaganja namenjenih za zatitu ivotne sredine, sredstava iz instrumenata, programa i fondova EU, UN i meunarodnih organizacija.

1. Vrste ekonomskih instrumenata 1.1. Naknada za korienje prirodnih vrednosti lan 84

Korisnik prirodne vrednosti plaa naknadu za korienje prirodnih vrednosti i snosi trokove sanacije i rekultivacije degradiranog prostora, u skladu sa posebnim zakonom. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana, prihod su budeta Republike i budeta autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, u skladu sa posebnim zakonom.

1.2. Naknada za zagaivanje ivotne sredine lan 85

Zagaiva je duan da plaa naknadu za zagaivanje ivotne sredine. Kriterijumi za odreivanje naknade iz stava 1. ovog lana su: 1) vrsta, koliina ili osobine emisija iz pojedinog izvora; 2) vrsta, koliina ili osobine emisija proizvedenog ili odloenog otpada; 3) sadraj materija tetnih po ivotnu sredinu u sirovini, poluproizvodu i proizvodu. Obveznik plaanja naknade iz stava 1. ovog lana (u daljem tekstu: obveznik) je svako lice koje uzrokuje zagaenje ivotne sredine emisijama, odnosno otpadom ili proizvodi, koristi ili stavlja u promet sirovine, poluproizvode ili proizvode koji sadre materije tetne po ivotnu sredinu. Vlada blie odreuje vrstu zagaivanja, kriterijume za obraun naknade i obveznike, visinu i nain obraunavanja i plaanja naknade. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana u visini od 60% prihod su budeta Republike Srbije, a u visini od 40% prihod su budeta jedinice lokalne samouprave. Sredstva iz stava 5. ovog lana koriste se namenski za zatitu i unapreivanje ivotne sredine prema programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

Podruja od posebnog interesa lan 85a

Na predlog ministarstva nadlenog za pitanja ivotne sredine, Vlada utvruje podruja od posebnog dravnog interesa u oblasti zatite ivotne sredine. Vlada propisuje kriterijume za utvrivanje podruja od posebnog dravnog interesa iz stava 1. Visinu i nain plaanja naknade za zagaivanje ivotne sredine u podrujima iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 3. ovog lana u visini 80% prihod su budeta Republike Srbije, a u visini 20% prihod su jedinice lokalne samouprave i koriste se namenski za zatitu i unapreivanje ivotne sredine u skladu sa programima, odnosno akcionim i sanacionim planovima koji se donose u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

Povraaj, oslobaanje ili smanjenje naknade za zagaivanje ivotne sredine lan 86

Obveznik ima pravo na povraaj ve plaene naknade za zagaivanje ivotne sredine, odnosno oslobaanje ili smanjenje plaanja naknade, ako sredstva koristi za sprovoenje mera za prilagoavanje propisanim graninim vrednostima ili sprovodi druge mere kojima doprinosi smanjenju zagaivanja ivotne sredine ispod propisanog nivoa. Vlada blie utvruje merila i uslove za povraaj, oslobaanje ili smanjenje plaanja naknade. Ministar odluuje o pravu iz stava 1. ovog lana u skladu sa propisanim merilima i uslovima.

Naknada za zatitu i unapreivanje ivotne sredine lan 87

Jedinica lokalne samouprave moe, iz okvira svojih prava i dunosti, propisati naknadu za zatitu i unapreivanje ivotne sredine. Naknadu iz stava 1. ovog lana svojim aktom propisuje skuptina jedinice lokalne samouprave. Naknada iz stava 1. ovog lana propisuje se po osnovu: 1) korienja stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti, kao i za korienje zemljita za obavljanje redovne delatnosti (u daljem tekstu: nepokretnost), 2) obavljanja odreenih aktivnosti koje utiu na ivotnu sredinu, a koje odreuje Vlada; 3) transporta nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na teritoriji jedinice lokalne samouprave sa statusom ugroene ivotne sredine na podruju od znaaja za Republiku Srbiju. Obveznici plaanja naknade po osnovu iz stava 3. taka 1) ovog lana su imaoci prava svojine na nepokretnosti, odnosno zakupci ako se nepokretnosti koriste po osnovu prava zakupa, a visina naknade se odreuje prema povrini nepokretnosti i plaa se meseno do iznosa koji ne moe biti vei od iznosa propisanog u skladu sa ovim zakonom.

Obveznici plaanja naknade po osnovu iz stava 3. taka 2) ovog lana su pravna lica i preduzetnici, koji obavljaju odreene aktivnosti. Obveznici plaanja naknade iz stava 3. taka 3) ovog lana su vlasnici teretnih vozila, odnosno pravna i fizika lica koja obavljaju transport nafte i naftnih derivata, kao i sirovina, proizvoda i poluproizvoda hemijskih i drugih opasnih materija iz industrije ili za industriju na teritoriji jedinice lokalne samouprave sa statusom ugroene ivotne sredine na podruju od znaaja za Republiku Srbiju. Vlada blie propisuje kriterijume za utvrivanje naknade iz stava 1. ovog lana, kao i najvii iznos te naknade. Jedinica lokalne samouprave aktom iz stava 2. ovog lana utvruje visinu, rokove, obveznike, nain plaanja naknade i olakice za odreene kategorije obveznika plaanja, a u skladu sa utvrenim kriterijumima iz stava 7. ovog lana. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave je duan da pribavi miljenje Ministarstva na predlog akta iz stava 2. ovog lana. Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana koriste se, preko budetskog fonda, namenski za zatitu i unapreenje ivotne sredine prema usvojenim programima korienja sredstava budetskog fonda, odnosno lokalnim akcionim i sanacionim planovima, u skladu sa stratekim dokumentima koji se donose na osnovu ovog zakona i posebnih zakona. Jedinica lokalne samouprave ne moe propisivati naknade koje su propisane na osnovu l. 84, 85. i 85a ovog zakona.

Obezbeenje plaanja naknada lan 88

U pogledu plaanja naknade iz l. 84, 85. i 87. ovog zakona, za obraun kamate za docnju u plaanju, prinudnu naplatu i ostalo to nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje poreski postupak.

1.3. Sredstva budeta i meunarodne finansijske pomoi Korienje sredstava lan 89

Finansiranje iz namenskih sredstava budeta i sredstava meunarodne finansijske pomoi vri se preko Fonda za zatitu ivotne sredine, u skladu sa ovim zakonom.

1.4. Fond za zatitu ivotne sredine Osnivanje Fonda

lan 90
Radi obezbeivanja finansijskih sredstava za podsticanje zatite i unapreivanja ivotne sredine u Republici Srbiji osniva se Fond za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: Fond). Fond ima svojstvo pravnog lica sa javnim ovlaenjima. Sedite Fonda je u Beogradu.

Poslovi Fonda lan 91

Fond obavlja poslove u vezi sa finansiranjem pripreme sprovoenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti ouvanja, odrivog korienja, zatite i unapreivanja ivotne sredine, kao i u oblasti energetske efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije, a naroito: 1) strune i druge poslove u vezi sa pribavljanjem, upravljanjem i korienjem sredstava Fonda; 2) posredovanje u vezi sa finansiranjem zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti iz sredstava stranih drava, meunarodnih organizacija, finansijskih institucija i tela, kao i domaih i stranih pravnih i fizikih lica; 3) voenje baze podataka o programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti, kao i potrebnim i raspoloivim finansijskim sredstvima za njihovo ostvarivanje; 4) podsticanje, uspostavljanje i ostvarivanje saradnje sa meunarodnim i domaim finansijskim institucijama i drugim pravnim i fizikim licima radi finansiranja zatite ivotne sredine i energetske efikasnosti u skladu sa Nacionalnim programom i drugim stratekim planovima i programima, kao i zakljuenim meunarodnim ugovorima za namene utvrene ovim zakonom. Fond posluje u skladu sa zakonom kojim se ureuje budetski sistem.

Prihodi Fonda lan 92

Prihodi Fonda ostvaruju se iz: 1) namenskih sredstava budeta Republike Srbije ostvarenih po osnovu naknada propisanih u l. 27. i 45. i odreenih naknada iz l. 85. i 85a ovog zakona; 2) sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasnitva preduzea ostvarenih u postupku privatizacije;

3) prihoda ostvarenih na osnovu meunarodne bilateralne i multilateralne saradnje na programima, projektima i drugim aktivnostima u oblasti zatite ivotne sredine; 4) prihoda i primanja od upravljanja slobodnim novanim sredstvima Fonda; 5) priloga, donacija, poklona i pomoi; 6) drugih izvora u skladu sa zakonom. Svako poveanje imovine Fonda upisuje se u registar privrednih subjekata jednom godinje. Visina sredstava ostvarenih po osnovu promene vlasnitva preduzea u postupku privatizacije iz stava 1. taka 2. ovog lana odreuje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje privatizacija.

Korienje sredstava Fonda lan 93

Fond u obavljanju svojih poslova, a naroito u planiranju i korienju sredstava, primenjuje principe objektivnosti i odgovornosti, meunarodno priznate primere dobre prakse i javnosti u radu i donoenju odluka. Sredstva Fonda koriste se za finansiranje akcionih i sanacionih planova u skladu sa Nacionalnim programom, a naroito za: 1) zatitu, ouvanje i poboljanje kvaliteta vazduha, vode, zemljita i uma, kao i ublaavanje klimatskih promena i zatitu ozonskog omotaa; 2) sanaciju odlagalita otpada, podsticanje smanjenja nastajanja otpada, reciklau i ponovnu upotrebu otpada; 3) podsticanje istije proizvodnje i primenu najbolje dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti; 4) tehnologije i proizvode koji smanjuju optereenje i zagaenje ivotne sredine; 5) zatitu i ouvanje biodiverziteta i geodiverziteta; 6) podsticanje odrivog korienja zatienih prirodnih dobara; 7) podsticanje odrivog razvoja ruralnog podruja; 8) podsticanje korienja obnovljivih izvora energije; 9) podsticanje istijeg transporta; 10) podsticanje odrivih privrednih delatnosti, odnosno odrivog privrednog razvoja;

11) unapreenje sistema informisanja o stanju ivotne sredine, praenje i ocenjivanje stanja ivotne sredine, kao i uvoenje sistema upravljanja ivotnom sredinom; 12) podsticanje obrazovnih, istraivakih i razvojnih studija, programa, projekata i drugih aktivnosti, ukljuujui i demonstracione aktivnosti; 13) sufinansiranje preventivnih i interventnih mera u vanrednim okolnostima zagaivanja ivotne sredine i osposobljavanje za reagovanje u sluaju udesa; 14) sufinansiranje obaveza Republike Srbije u vezi sa supsidijarnim merama; 15) finansiranje programa, projekata i drugih aktivnosti iz oblasti osnovnih geolokih istraivanja. Fond moe uestvovati i u sufinansiranju programa, projekata i drugih aktivnosti za namene iz stava 2. ovog lana, ako ih organizuju i finansiraju meunarodne organizacije, finansijske institucije i tela ili druga strana pravna lica.

Naini korienja sredstava Fonda lan 94

Sredstva Fonda daju se pravnim i fizikim licima, korisnicima sredstava, radi finansiranja namena utvrenih u lanu 93. ovog zakona putem zajmova, izdavanja garancija i drugih oblika jemstava, subvencija, pomoi i donacija na osnovu javnog konkursa koji objavljuje Fond. Fond ne raspisuje javni konkurs ako kao ugovorna strana neposredno sufinansira i uestvuje u realizaciji programa, projekata i drugih aktivnosti, u skladu sa ovim zakonom. Optim aktom Fonda utvruju se uslovi koje moraju ispunjavati korisnici sredstava Fonda, uslovi i nain dodeljivanja njegovih sredstava, kriterijumi i merila za ocenjivanje predloga projekata, odnosno zahteva za dodeljivanje sredstava, nain praenja namenskog korienja sredstava i ugovorenih prava i obaveza, kao i druga pitanja od znaaja za dodeljivanje i korienje sredstava Fonda. Sredstva Fonda mogu se koristiti za finansiranje posebnih podsticajnih mera u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima.

Programi Fonda lan 95

Fond: 1) donosi godinji i srednjoroni program rada; 2) utvruje finansijski plan, periodini obraun i godinji obraun;

3) prati realizaciju programa i vri kontrolu nad racionalnim korienjem sredstava; 4) odluuje o drugim pitanjima i vri druge poslove utvrene statutom Fonda. Na srednjoroni program saglasnost daje Vlada, a na godinji program Ministarstvo. Fond dostavlja Ministarstvu izvetaj o ostvarivanju programa rada za proteklu godinu najkasnije do 31. marta tekue godine. Izvetaj o programu rada Fond dostavlja Ministarstvu i u drugo vreme, na njegov zahtev.

Organi Fonda lan 96

Organi Fonda su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. lanove upravnog i nadzornog odbora imenuje i razreava Vlada. Upravni odbor ima sedam lanova koje ine: tri predstavnika Vlade i po jedan predstavnik Narodne banke Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i Fonda. Nadzorni odbor ima pet lanova koje ine: dva predstavnika Vlade, po jedan predstavnik organa autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i Fonda. Direktora Fonda, na predlog ministra, imenuje i razreava Vlada. lanovi upravnog i nadzornog odbora i direktor imenuju se na period od etiri godine.

Opti akti Fonda lan 97

Fond ima statut i druga opta akta u skladu sa zakonom i statutom. Statut donosi upravni odbor Fonda uz saglasnost Vlade. Statutom Fonda ureuje se: organizacija i nain poslovanja Fonda, nadlenost i rad upravnog i nadzornog odbora i direktora Fonda, zastupanje i predstavljanje Fonda, prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih u Fondu, nain organizovanja poslova i druga pitanja od znaaja za rad i poslovanje Fonda.

Javnost rada Fonda lan 98

Rad Fonda je javan.

Fond blagovremeno i istinito obavetava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan, na nain propisan statutom Fonda. Fond moe uskratiti davanje informacije koja je propisana kao slubena ili poslovna tajna.

Obavljanje strunih i drugih poslova lan 99

Strune i druge administrativno-tehnike poslove obavljaju zaposleni u Fondu. Zaposleni u Fondu imaju prava i obaveze u skladu sa zakonom kojim se ureuju radni odnosi u dravnim organima.

Fondovi pokrajine i lokalne samouprave lan 100

Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave u obavezi su da otvore budetski fond u skladu sa zakonom kojim se ureuje budetski sistem. Naknade ostvarene po osnovu l. 85. i 85a i 87. ovog zakona prihod su budetskog fonda iz stava 1. ovog lana. Sredstva budetskog fonda koriste se namenski, za finansiranje akcionih i sanacionih planova u skladu sa Nacionalnim programom, odnosno za finansiranje programa i planova autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave iz lana 68. ovog zakona. Sredstva budetskog fonda koriste se na osnovu utvrenog programa korienja sredstava budetskog fonda koji donosi nadleni organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave duan je da pribavi saglasnost Ministarstva na predlog programa korienja sredstava budetskog fonda iz stava 1. ovog lana. Izvetaj o korienju sredstava ostvarenih po osnovu naknade iz l. 85, 85a i 87. ovog zakona, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, dostavljaju Ministarstvu najkasnije do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu, odnosno na zahtev Ministarstva.

1.5. Ekonomske podsticajne mere Vrste podsticajnih mera lan 101

Za pravna i fizika lica koja primenjuju tehnologije, proizvode i stavljaju u promet proizvode iji je uticaj povoljniji od drugih slinih, odnosno koji koriste obnovljive izvore

energije (sunce, vetar, biogas i dr.), opremu i ureaje koji neposredno slue zatiti ivotne sredine, mogu se utvrditi poreske, carinske i druge olakice ili oslobaanja od obaveze plaanja, pod uslovima i na nain utvren posebnim zakonom. Za potroae koji organizovano vraaju koriene i neupotrebljive ureaje ili njihove delove, proizvode ili njihovu ambalau, proizvoae koji obezbede njihovu reciklau ili uklanjanje, odnosno smanjuju negativni uticaj svojih aktivnosti na ivotnu sredinu na drugi organizovan nain, mogu se utvrditi posebne podsticajne mere u vidu subvencija, depozita i njegovog refundiranja, pod uslovima i na nain utvren posebnim zakonom.

VII ODGOVORNOST ZA ZAGAIVANJE IVOTNE SREDINE

Obaveze pravnih i fizikih lica lan 102
Pravno i fiziko lice duno je da u obavljanju svoje aktivnosti obezbedi zatitu ivotne sredine, i to: 1) primenom i sprovoenjem propisa o zatiti ivotne sredine; 2) odrivim korienjem prirodnih resursa, dobara i energije; 3) uvoenjem energetski efikasnijih tehnologija i korienjem obnovljivih prirodnih resursa; 4) upotrebom proizvoda, procesa, tehnologija i prakse koji manje ugroavaju ivotnu sredinu; 5) preduzimanjem mera prevencije ili otklanjanja posledica ugroavanja i tete po ivotnu sredinu; 6) voenjem evidencije na propisani nain o potronji sirovina i energije, isputanju zagaujuih materija i energije, klasifikaciji, karakteristikama i koliinama otpada, kao i o drugim podacima i njihovo dostavljanje nadlenim organima; 7) kontrolom aktivnosti i rada postrojenja koji mogu predstavljati rizik ili prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi; 8) drugim merama u skladu sa zakonom. Mere zatite ivotne sredine iz stava 1. ovog lana pravno i fiziko lice obavlja samostalno ili preko ovlaene organizacije.

Odgovornost za zagaivanje lan 103

Zagaiva koji prouzrokuje zagaenje ivotne sredine odgovara za nastalu tetu po naelu objektivne odgovornosti. Za zagaivanje ivotne sredine odgovorno je i pravno i fiziko lice koje je nezakonitim ili nepravilnim delovanjem omoguilo ili dopustilo zagaivanje ivotne sredine.

Obaveza zagaivaa lan 104

Zagaiva koji svojim injenjem ili neinjenjem prouzrokuje zagaivanje ivotne sredine duan je da, bez odlaganja, preduzme mere utvrene planom zatite od udesa i sanacionim planom, odnosno da preduzme neophodne mere radi smanjenja teta u ivotnoj sredini ili uklanjanja daljih rizika, opasnosti ili sanacije tete u ivotnoj sredini. Ako teta naneta ivotnoj sredini ne moe da se sanira odgovarajuim merama, lice koje je prouzrokovalo tetu odgovorno je za naknadu u visini vrednosti unitenog dobra.

Odgovornost za tetu lan 105

Zagaiva je odgovoran za tetu nanetu ivotnoj sredini i prostoru i snosi trokove procene tete i njenog uklanjanja, a naroito: 1) trokove hitnih intervencija preduzetih u vreme nastanka tete, a neophodnih za ograniavanje i spreavanje efekata tete po ivotnu sredinu, prostor i zdravlje stanovnitva; 2) direktne i indirektne trokove sanacije, ustanovljavanja novog stanja ili obnavljanja prethodnog stanja ivotne sredine i prostora, kao i monitoring efekata sanacije i efekata tete po ivotnu sredinu; 3) trokove spreavanja nastanka iste ili sline tete po ivotnu sredinu i prostor; 4) trokove naknade licima direktno ugroenim tetom po ivotnu sredinu i prostor. Zagaiva je duan da prui finansijske ili druge vrste garancija za obezbeenje plaanja naknade trokova iz stava 1. ovog lana, u toku i posle obavljanja aktivnosti. Vlada propisuje vrstu garancija iz stava 2. ovog lana, visinu sredstava i vreme trajanja garancije koju obezbeuju zagaivai.

Obaveza osiguranja lan 106

Zagaiva ije postrojenje ili aktivnost predstavlja visok stepen opasnosti po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu mora se osigurati od odgovornosti za sluaj tete priinjene treim licima usled udesa.

Naknada tete lan 107

Svako ko pretrpi tetu ima pravo na naknadu tete. Zahtev za naknadu tete moe se podneti neposredno zagaivau ili osiguravau, odnosno finansijskom garantu zagaivaa kod koga je nastao udes, ako takav osigurava, odnosno finansijski garant postoji. Ako je vie zagaivaa odgovorno za tetu nanetu ivotnoj sredini, a udeo pojedinih zagaivaa nije mogue odrediti, trokove snose solidarno i posebno. Pokretanje postupka za naknadu tete zastareva za tri godine od kada je oteenik saznao za tetu i uinioca tete. U svakom sluaju ovo potraivanje zastareva za 20 godina od kada je teta nastala. Postupak pred sudom za naknadu tete je hitan. Republika Srbija zadrava pravo na naknadu tete ako nema drugih lica koja imaju to pravo.

Shodna primena zakona lan 108

Na pitanja o odgovornosti za tete nanete ivotnoj sredini koja nisu posebno ureena ovim zakonom primenjuju se opta pravila Zakona o obligacionim odnosima.

VIII NADZOR
Inspekcijski nadzor lan 109
Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vri Ministarstvo, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Inspekcijski nadzor vri Ministarstvo preko inspektora za zatitu ivotne sredine (u daljem tekstu: inspektor) u okviru delokruga utvrenog ovim zakonom. Autonomna pokrajina vri inspekcijski nadzor nad izvravanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Jedinica lokalne samouprave vri inspekcijski nadzor nad izvravanjem poslova poverenih ovim zakonom i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Nadzor nad radom lan 109a

Ministarstvo vri nadzor nad radom Agencije za zatitu ivotne sredine, organa nadlenih za zatitu ivotne sredine autonomne pokrajine i nadlenih organa jedinice lokalne samouprave, kao i ovlaenih pravnih lica, u vrenju poverenih poslova.

Prava i dunosti inspektora lan 110

U vrenju inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dunost da utvruje: 1) da li se upravljanje, odnosno odrivo korienje i zatita prirodnih resursa i dobara vri prema stratekim dokumentima i uslovima i merama utvrenim u skladu sa ovim zakonom; 2) da li se sakupljanje ili stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vri u skladu sa propisanim uslovima; 3) da li se uvoz, izvoz i tranzit ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova vri u skladu sa propisanim uslovima; 4) da li se sprovode mere i uslovi zatite ivotne sredine u planiranju i izgradnji; 5) da li su ispunjeni zahtevi kvaliteta ivotne sredine i emisije; 6) da li su ispunjeni uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti; 7) da li su ispunjeni uslovi za ukljuivanje u sistem EMAS, odnosno postupanje pravnog i fizikog lica ukljuenog u sistem EMAS u skladu sa propisanim uslovima; 8) da li se znak EMAS koristi na propisan nain; 9) da li se domae ili uvezene tehnologije ili procesi primenjuju, odnosno proizvodnja i stavljanje u promet proizvoda, poluproizvoda i sirovina vri u skladu sa propisanim normama zatite ivotne sredine; 10) da li se primenjuju propisane zabrane proizvodnje i prometa odreenih proizvoda i vrenja odreenih aktivnosti; 11) da li se ekoloki znak za proizvode, procese ili usluge koristi na propisan nain; 12) da li se uvoz i izvoz supstanci koje oteuju ozonski omota vri u skladu sa ovim zakonom;

13) da li se uvoz, izvoz i tranzit otpada vri u skladu sa ovim zakonom; 14) da li se sa opasnim materijama u proizvodnji, upotrebi, prometu, preradi, skladitenju i odlaganju postupa u skladu sa propisanim merama; 14a) da li operater ima propisana dokumenta i da li preduzima mere za spreavanje hemijskog udesa i ograniavanja uticaja tog udesa na ivot i zdravlje ljudi i ivotnu sredinu utvrene tim dokumentima; 15) da li se sprovode Nacionalni program, akcioni i sanacioni planovi; 16) da li se sprovodi monitoring stanja ivotne sredine; 17) da li se vodi informacioni sistem i registar izvora zagaivanja ivotne sredine; 18) da li se sredstva fonda namenski koriste; 19) da li se sprovode obaveze iz ratifikovanih meunarodnih ugovora u oblasti zatite ivotne sredine; 19a) identitet subjekta nadzora i drugih lica na osnovu line karte, pasoa i drugih isprava; 20) da li se sprovode druge propisane mere i uslovi zatite ivotne sredine. Kontrolu uvoza, izvoza ili tranzita iz stava 1. ovog lana vri povremeno republiki inspektor na granici.

Ovlaenja inspektora lan 111

U vrenju poslova iz lana 110. ovog zakona inspektor je ovlaen da: 1) naredi u odreenom roku otklanjanje nepravilnosti u sprovoenju mera zatite, rekultivacije i sanacije ivotne sredine pri korienju prirodnih resursa i dobara; 2) zabrani korienje ili upotrebu prirodnih resursa i dobara bez odobrenja ili protivno odobrenju i naloi sanaciju, odnosno preduzimanje drugih odgovarajuih mera zatite; 3) zabrani unoenje i gajenje flore i faune inostranog porekla radi slobodnog naseljavanja u prirodi, a koje bi mogle ugroziti autohtone vrste i njihovo rasprostranjenje; 4) zabrani unitavanje ili oteivanje divlje flore i faune i njihovih stanita; 5) zabrani sakupljanje ili stavljanje u promet divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova bez dozvole;

6) zabrani uvoz i izvoz ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova iji je promet zabranjen meunarodnim ugovorima; 7) zabrani uvoz i izvoz ugroenih i zatienih vrsta divlje flore i faune, njihovih razvojnih oblika i delova iji je promet dozvoljen ako se vri bez dozvole; 8) zabrani izgradnju i upotrebu postrojenja, odnosno kompleksa i obavljanje aktivnosti ako nisu ispunjeni propisani zahtevi i normativi u pogledu emisije i nivoa zagaujuih materija, ako nemaju odgovarajuu i ispravnu opremu i ureaje kojima se smanjuje ili spreava emisija zagaujuih materija ili energije ili ako nisu preduzete druge mere i uslovi zatite ivotne sredine; 9) zabrani proizvodnju i promet prevoznih sredstava koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagaivanja; 10) zabrani isputanje zagaujuih i opasnih materija, otpadnih voda ili energije u vazduh, vodu i zemljite na nain i u koliinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih; 11) zabrani korienje znaka EMAS suprotno odredbama ovog zakona; 12) zabrani rad, upotrebu ili korienje tehnologije, tehnolokog procesa, koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene; 13) zabrani upotrebu ili korienje proizvoda, poluproizvoda ili sirovina koje po odredbama ovog zakona nisu dozvoljene; 14) naloi da se u sluaju sumnje odreena tehnologija, skladitenje, tehnoloki proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina ispitaju u pogledu mogueg tetnog uticaja na ivotnu sredinu i privremeno zabrani njihovu upotrebu ili korienje dok se rezultati ispitivanja ne dostave na uvid; 15) obustavi rad ureaja dok se ne ispita efikasnost ureaja koji slue za uklanjanje ili preiavanje zagaujuih materija za koje nisu propisane granine vrednosti; 16) zabrani stavljanje u promet sirovina, poluproizvoda ili proizvoda koji nemaju vidljivu oznaku o moguoj tetnosti po ivotnu sredinu; 17) zabrani korienje ekolokog znaka protivno odredbama ovog zakona; 18) zabrani uvoz opasnog otpada inostranog porekla; 19) zabrani uvoz, izvoz i tranzit otpada suprotno odredbama ovog zakona i naredi da se vrati poiljaocu; 20) zabrani rad seveso postrojenja, odnosno kompleksa kada se mere predviene u Politici prevencije udesa ili Izvetaju o bezbednosti ili Planu zatite od udesa ne sprovode ili se nedovoljno sprovode;

21) naredi izradu Politike prevencije udesa ili Izvetaja o bezbednosti ili Plana zatite od udesa i preduzimanje odgovarajuih preventivnih i drugih mera zatite ivotne sredine od opasnih materija, u skladu sa ovim zakonom; 22) zabrani rad seveso postrojenja, odnosno kompleksa ako u odreenom roku nije dostavljeno Obavetenje, Politika prevencije udesa ili Izvetaj o bezbednosti ili Plan zatite od udesa; 23) u sluaju udesa naredi preduzimanje interventnih mera i postupaka reagovanja na udes, sprovoenje mera u skladu sa Planom zatite od udesa, angaovanje ljudi, sredstava i preduzimanje mera sanacije i spreavanja irenja zagaenja od hemijskog udesa; 24) naredi obavljanje monitoringa na propisan nain; 25) naredi sprovoenje mera zatite ivotne sredine, u skladu sa ovim zakonom; 26) zabrani raspolaganje sredstvima sa rauna pravnog lica, preduzetnika i fizikog lica na osnovu izvrnog zakljuka; 27) uzima uzorke zemljita, voda, otpada, vazduha preko ovlaene organizacije; 28) u postupku prinudnog izvrenja reenja izvri peaenje prostorija, postrojenja, odnosno kompleksa, opreme ili prostora zbog kojih je dolo ili je moglo doi do zagaivanja ili oteivanja ivotne sredine, u skladu sa zakonom; 29) naredi izvrenje drugih propisanih obaveza u odreenom roku. Na reenja inspektora iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba, ako ovim zakonom nije drukije propisano. alba iz stava 2. ovog lana izjavljuje se nadlenom organu u roku od 15 dana od dana prijema reenja i ne zadrava izvrenje reenja. Reenje inspektora iz stava 1. ta. 6), 7), 19) i 20) ovog lana je konano. Protiv reenja iz stava 4. ovog lana moe se voditi upravni spor.

lan 112
U vrenju poslova iz l. 110. i 111. ovog zakona inspektor moe privremeno oduzeti predmete, robu ili ureaje ija upotreba nije dozvoljena ili koji su nastali, odnosno kojima su izvrene nedozvoljene radnje. U sluaju da je inspektor privremeno oduzeo robu koja je steena protivzakonitom radnjom, a koja je podlona kvarenju ili se ne moe na odgovarajui nain zbrinuti ili ako njeno uvanje zahteva vee trokove, prodaje se, na nain utvren zakonom, a ostvarena sredstva prihod su budeta Republike Srbije.

U vrenju nadzora nad primenom mera zatite ivotne sredine inspektor ima i ovlaenja i dunosti utvrene posebnim zakonom.

lan 113
Ako u toku vrenja inspekcijskog nadzora inspektor oceni da su pored povrede ovog zakona povreeni i drugi zakoni i propisi kojima se ureuju pitanja od znaaja za zatitu ivotne sredine ili pojedinog njenog dela, duan je, pored preduzimanja mera za koje je ovlaen, da obavesti drugi nadleni organ. Drugi nadleni inspekcijski organ o preduzetim merama izvetava inspektora. U sluajevima kada inspektor utvrdi takve povrede zakona za koje su istovremeno propisane i nadlenosti drugih inspekcijskih organa, obavezan je da, bez odlaganja, obavesti ministra kako bi se zajedniki izvrio nadzor i preduzele odgovarajue mere.

lan 114
Po albi na prvostepeno reenje nadlenog optinskog, odnosno gradskog organa, odnosno organa grada Beograd, koje je doneto u vrenju poverenih poslova reava ministar. Po albi protiv prvostepenog reenja nadlenog optinskog, odnosno gradskog organa sa teritorije autonomne pokrajine donetog u vrenju poverenih poslova reava nadleni organ autonomne pokrajine. Po albi na prvostepeno reenje podrune jedinice Ministarstva reava ministar. Po albi na prvostepeno reenje nadlenog organa autonomne pokrajine, reava ministar. Po albi protiv prvostepenog reenja Ministarstva, reava Vlada.

lan 115
Inspektor ima slubenu legitimaciju, oznaku i odgovarajuu opremu. Ministar propisuje obrazac slubene legitimacije, izgled i sadrinu oznake i vrstu opreme.

IX KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi lan 116
Novanom kaznom od 1.500.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup pravno lice ako:

1) koristi prirodne resurse ili dobra, bez saglasnosti Ministarstva (lan 15. stav 1); 2) ne izvri remedijaciju ili na drugi nain ne sanira degradiranu ivotnu sredinu (lan 16. stav 1); 3) vri remedijaciju ili na drugi nain sanira degradiranu ivotnu sredinu, bez saglasnosti Ministarstva (lan 16. stav 2); 4) sakuplja ili stavlja u promet odreene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrenim u dozvoli (lan 27. stav 4); 5) izvozi ili uvozi zatiene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (lan 28. stav 1); 6) pri upravljanju opasnim materijama ne preduzima sve potrebne preventivne, zatitne, sigurnosne i sanacione mere (lan 29. stav 2); 7) izgradi i upotrebljava postrojenja, odnosno komplekse i obavlja aktivnosti ako nisu ispunjene propisane granine vrednosti emisije i nivoa zagaujuih materija, uslovi u pogledu opreme i ureaja kojima se smanjuje ili spreava emisija zagaujuih materija ili energije, kao i ako nisu preduzete druge mere i radnje za obezbeenje propisanih uslova zatite ivotne sredine (lan 40. stav 1); 8) isputa zagaujue i opasne materije, otpadne vode ili emituje energiju u vazduh, vodu ili zemljite na nain i u koliinama, odnosno koncentracijama ili nivoima iznad propisanih (lan 40. stav 2); 9) primenjuje domau ili uvoznu tehnologiju ili proces, odnosno proizvodi, skladiti i stavlja u promet proizvode koji ne ispunjavaju zahteve u pogledu ivotne sredine, odnosno zahteve kvaliteta proizvoda ili je tehnologija, proces, proizvod, poluproizvod ili sirovina zabranjena u zemlji izvozniku (lan 51. stav 1); 10) upotrebljava ureaje koji slue za uklanjanje ili preiavanje zagaujuih materija za koje tehniki zahtevi nisu utvreni tehnikim propisima suprotno lanu 51. stav 4. ovog zakona; 11) uvozi opasan otpad (lan 57. stav 1); 12) uvozi, izvozi ili vri tranzit otpada bez dozvole Ministarstva (lan 57. stav 3); 13) ne postupa u skladu sa odredbama lana 58. stav 1. ovog zakona; 14) ne postupi u skladu sa lanom 60j ovog zakona; 15) ne preduzima mere sanacije o svom troku (lan 63. stav 1); 16) ne izradi ili ne realizuje sanacioni plan iz lana 66. stav 4. ovog zakona;

17) ne osigura se za sluaj tete priinjene treim licima usled udesa (lan 106). Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana moe se izrei novana kazna u srazmeri sa visinom uinjene tete, neizvrene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, a najvie do dvadesetostrukog iznosa uinjene tete, neizvrene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa. Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara.

2. Prekraji lan 117

Novanom kaznom od 500.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ako: 1) proizvodi i/ili stavlja u promet prevozna sredstva koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagaivanja (lan 40. stav 3); 2) koristi znak EMAS, a nije registrovan u sistem EMAS (lan 49); 3) na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zagaenje ivotne sredine i tetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili moe uzrokovati u ivotnoj sredini (lan 52. stav 1); 4) upotrebljava ekoloki znak suprotno odredbama lana 53. ovog zakona; 5) ne dostavi Obavetenje iz lana 59. stav 1. ovog zakona; 6) ne dostavi Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa Ministarstvu sa podacima iz lana 60a ovog zakona; 7) ne postupi u skladu sa lanom 60v ovog zakona; 8) ne postupi u skladu sa lanom 60j ovog zakona; 9) vri monitoring bez ovlaenja (lan 71. stav 1); 10) ne vri monitoring i praenje drugih uticaja na stanje ivotne sredine (lan 72); 11) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan nain (lan 73); 12) ne dostavlja podatke od znaaja za voenje registra izvora zagaivanja ivotne sredine na propisan nain (lan 75. stav 5); 13) ne omogui inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po reenju inspektora (lan 111).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana moe se izrei novana kazna u srazmeri sa visinom priinjene tete ili neizvrene obaveze, vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet prekraja, a najvie do dvadesetostrukog iznosa tih vrednosti. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana moe se izrei i zatitna mera zabrane vrenja odreene delatnosti u trajanju do tri godine, a odgovornom licu da vri odreene poslove u trajanju do jedne godine.

lan 117a
Novanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj preduzetnik ako: 1) koristi prirodne resurse i dobra, bez saglasnosti Ministarstva (lan 15. stav 1); 2) ne izvri remedijaciju ili na drugi nain ne sanira degradiranu ivotnu sredinu (lan 16. stav 1); 3) vri remedijaciju ili na drugi nain sanira degradiranu ivotnu sredinu, bez saglasnosti Ministarstva (lan 16. stav 2); 4) sakuplja ili stavlja u promet odreene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrenim u dozvoli (lan 27. stav 4); 5) izvozi ili uvozi zatiene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (lan 28. stav 1); 6) proizvodi i/ili stavlja u promet prevozna sredstva koja ne ispunjavaju uslove u pogledu emisije za mobilne izvore zagaivanja (lan 40. stav 3); 7) na deklaraciji sirovine, poluproizvoda ili proizvoda ne upozori na zagaenje ivotne sredine i tetu po zdravlje ljudi koje sirovina, poluproizvod ili proizvod, odnosno njihovo pakovanje uzrokuje ili moe uzrokovati u ivotnoj sredini (lan 52. stav 1); 8) ne postupa u skladu sa odredbama lana 58. stav 1. ovog zakona; 9) ne dostavi Obavetenje iz lana 59. ovog zakona; 10) ne dostavi Izvetaj o bezbednosti i Plan zatite od udesa Ministarstvu sa podacima iz lana 60a ovog zakona; 11) ne postupi u skladu sa lanom 60v ovog zakona; 12) ne postupi u skladu sa lanom 60j ovog zakona;

13) vri monitoring bez ovlaenja (lan 71. stav 1); 14) ne vri monitoring i praenje drugih uticaja na stanje ivotne sredine (lan 72); 15) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan nain (lan 73); 16) ne dostavlja podatke od znaaja za voenje registra izvora zagaivanja ivotne sredine na propisan nain (lan 75. stav 5); 17) ne omogui inspektoru obavljanje kontrole, odnosno ne postupi po reenju inspektora (lan 111). Za prekraj iz stava 1. ovog lana moe se izrei i zatitna mera zabrane vrenja delatnosti u trajanju do tri godine.

lan 118
Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj fiziko lice ako: 1) uznemirava, zlostavlja, ozleuje i unitava divlju faunu, odnosno razara njena stanita (lan 27. stav 2); 2) unitava, kida ili na drugi nain pustoi divlju floru, odnosno unitava i razara njena stanita (lan 27. stav 3); 3) sakuplja ili stavlja u promet odreene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva, odnosno suprotno uslovima utvrenim u dozvoli (lan 27. stav 4); 4) izvozi ili uvozi zatiene vrste divlje flore i faune, njihove razvojne oblike i delove, bez dozvole Ministarstva (lan 28. stav 1). Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za prekraj fiziko lice - akreditovani EMAS verifikator, ako na zahtev Ministarstva ne dostavlja podatke o postupku proveravanja sistema EMAS u pravnom i fizikom licu (lan 47. stav 4).

lan 118a
Novanom kaznom u iznosu od 5.000 dinara kaznie se za prekraj roditelj, staralac, odnosno odgovorno lice u organu starateljstva, ako zbog proputanja dunog nadzora nad maloletnikom, maloletnik uini prekraj iz lana 118. stav 1. ta. 1), 2) i 3) ovog zakona.

lan 119
(Brisan)

lan 120
Novanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u organu uprave, odnosno jedinici lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vri javna ovlaenja ako: 1) izda odobrenje za korienje prirodnog resursa ili dobra, bez saglasnosti Ministarstva (lan 15. stav 1); 2) izda saglasnost na projekat sanacije i remedijacije bez propisane metodologije za izradu projekta sanacije i remedijacije (lan 16. stav 2); 3) izda dozvolu bez pribavljenog miljenja organizacije nadlene za zatitu prirode (lan 27. stav 4); 4) izda dozvolu bez propisane dokumentacije ili ne vodi registar izdatih dozvola na propisan nain (lan 28. stav 3); 5) pripremi prostorni ili urbanistiki plan bez uslova za obezbeenje mera zatite ivotne sredine iz lana 34. ovog zakona; 6) ne obavetava javnost i ne donese akt o uvoenju posebnih mera u sluajevima iz lana 42. stav 1. ovog zakona; 7) izvri registraciju pravnog i fizikog lica u sistem EMAS suprotno odredbama lana 45. ovog zakona; 8) ne vodi registar pravnih i fizikih lica ukljuenih u sistem EMAS (lan 47. stav 1); 9) odbije upis i vri brisanje iz registra suprotno lanu 48. ovog zakona; 10) ne donese eksterne planove iz lana 61. ovog zakona; 11) ne proglasi stanje ugroenosti ivotne sredine i ne obavetava javnost o preduzetim merama (lan 62); 12) ne vri monitoring (lan 69); 13) ne dostavlja podatke iz monitoringa na propisan nain (lan 73); 14) ne vodi informacioni sistem zatite ivotne sredine (lan 74); 15) ne vodi registar izvora zagaivanja ivotne sredine (lan 75. stav 2); 16) dostavlja informacije suprotno lanu 79. ovog zakona; 17) ne dostavlja izvetaje o ostvarivanju programa rada Fonda u propisanom roku ili na zahtev Ministarstva (lan 95. st. 3. i 4);

18) blagovremeno i istinito ne obavetava javnost o obavljanju svoje delatnosti za koju je osnovan na nain propisan statutom Fonda ili na zahtev javnosti ne daje informacije o obavljanju poslova iz svoje delatnosti (lan 98. stav 2). Za prekraj iz stava 1. ovog lana odgovornom licu u organu uprave, odnosno jedinici lokalne samouprave, odnosno organizaciji koja vri javna ovlaenja moe se uz izreenu kaznu izrei i zatitna mera zabrane vrenja odreenih poslova u trajanju do jedne godine.

lan 121
Za prekraj iz l. 117, 117a, 118. i 118a ovog zakona moe se uz kaznu izrei i zatitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvrenje prekraja, odnosno koji su nastali ili pribavljeni izvravanjem prekraja.

X PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 122
Pravna i fizika lica uskladie svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 123
Narodna skuptina donee u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona: 1) Nacionalnu strategiju odrivog korienja prirodnih resursa i dobara iz lana 12. ovog zakona; 2) Nacionalni program zatite ivotne sredine iz lana 64. ovog zakona.

lan 124
Vlada e doneti, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, akt iz lana 43. stav 3. ovog zakona, a u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona akcione planove iz lana 65. ovog zakona, kao i program iz lana 69. stav 3. ovog zakona. Do donoenja Strategije i nacionalnih akcionih planova, osnovu za korienje prirodnih resursa i dobara ine osnove prirodnih resursa (vodoprivredna, umska, geoloka, mineralno-sirovinska, pedoloka, poljoprivredna, zatita prostora i druge ekolokoprostorne osnove) kao posebni dokumenti o potencijalima prirodnog resursa, odnosno dobra koji se izrauju ili inoviraju na osnovu utvrenih ili procenjenih bilansa i drugih kategorija u skladu sa Prostornim planom Republike Srbije i drugim prostornim i urbanistikim planovima.

lan 125

Fond za zatitu ivotne sredine poinje sa radom najkasnije u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 126
Predsednika i lanove upravnog i nadzornog odbora, kao i direktora Fonda, Vlada e imenovati u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Upravni odbor donee statut Fonda u roku od 30 dana od dana imenovanja.

lan 127
Odredbe zakona i drugih propisa kojima se ureuje upravljanje prirodnim resursima i dobrima, kao i planiranje i izgradnja, a koje su u suprotnosti sa ovim zakonom nee se primenjivati.

lan 128
Do donoenja propisa na osnovu ovlaenja iz ovog zakona primenjivae se propisi doneti na osnovu: 1) Zakona o osnovama zatite ivotne sredine ("Slubeni list SRJ", br. 24/98, 24/99 i 44/99); 2) Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95).

lan 129
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai: 1) Zakon o osnovama zatite ivotne sredine ("Slubeni list SRJ", br. 24/98, 24/99 i 44/99); 2) Zakon o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", br. 66/91, 83/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95) osim odredaba kojima se ureuje zatita vazduha, zatita prirodnih dobara i zatita od buke.

lan 130
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

Samostalni lanovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zatiti ivotne sredine

("Sl. glasnik RS", br. 36/2009)

lan 72
Akt iz lana 5. stav 3. i lana 18. stav 1. ovog zakona Vlada e doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Akt iz lana 51. st. 2. i 3. i lana 52. stav 7. ovog zakona Vlada e doneti u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vlada e doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona: 1) Nacionalnu strategiju odrivog korienja prirodnih resursa i dobara; 2) Nacionalni program zatite ivotne sredine. Ministar e u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti akte iz lana 4. stav 3, lana 5. stav 4, lana 7. stav 3, lana 20. stav 3, lana 22. stav 3, lana 26. stav 1, lana 29. stav 2, lana 30. stav 4, lana 31. stav 2, lana 32. stav 6, lana 35. stav 7. i lana 42. stav 4. ovog zakona.

lan 73
Jedinice lokalne samouprave dune su da: 1) otvore budetski fond u skladu sa zakonom kojim se ureuje budetski sistem do 31. decembra 2009. godine; 2) usklade vaee propise o naknadi za zatitu i unapreivanje ivotne sredine do 31. decembra 2009. godine. Jedinica lokalne samouprave preuzima zaposlene sa stanjem na dan 31. decembra 2008. godine, prava, obaveze, opremu, sredstva za rad i arhivu od fonda jedinice lokalne samouprave koji je osnovan u skladu sa lanom 100. Zakona o zatiti ivotne sredine ("Slubeni glasnik RS", broj 135/04).

lan 75
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".