Kako se pravi sapun uputstvo za apsolutne poetnike

Postaviti pitanje kako napraviti prirodan sapun? je isto kao kad biste pitali kako napraviti kola? I posle jednog i posle drugog pitanja obavezno sledi kontra pitanje koji? (kola ili sapun). Postoje neke osnovne smernice, ali univerzalni recept ne postoji ne kad se govori iz pozicije oveka koji ivi u 21. veku i ije su potrebe odavno prevazile puku potrebu da se okupa. Naravno, za svaku grupu slinih procesa postoji neka polazna taka koja je zajednika. Ta taka, kada je re o sapunima, su ulja odnosno masti i baza natrijum ili kalijum hidroksid (NaOH ili KOH). Prva baza koristi se za izradu vrstog sapuna, a ova druga za izradu tenih sapuna, ampona itd. Kako utvrditi koliinu baze i vode? U reakciji masnoe sa NaOH nastaje sapun. Ulja i/ili masti se pomeaju, doda se odgovarajua koliina NaOH rastvorena u odgovarajuoj koliini vode. Koliinu NaOH i vode moete izraunati na mnogo sajtova na internetu ubacite u Google soap calculator i dobiete mnogo stranica na kojima moete izraunati koliko vam baze i vode treba u zavisnosti od vrste ulja. Ovde imate jedan odlian kalkulator http://www.soapcalc.net . Meutim, nije loe da se podsetite ta je saponifikacioni broj i kako da ovo izraunate u sluaju da vam internet ne radi (to uvek moe da se desi). Dakle, neki udbenik hemije za srednju kolu dae vam potreban odgovor na ovo pitanje. Reakcija saponifikacije se moe ubrzati izlaganjem smee ulja i NaOH toploti i tada govorimo o vruem procesu. Ako umuenu smeu samo izlijemo u kalupe onda je to hladni proces. Poneto o svakom o ova dva procesa imate na mojoj stranici PP. Zatitna oprema Da biste uopte poeli da pravite sapun, vano je da znate da radite sa veoma jakim bazama koje su opasne po ivot i zdravlje i mogu vas ugroziti na nekoliko naina. Zbog toga je obavezno da nabavite: - gumene rukavice (znai ne hirurke ve one prave, gumirane) jer ne smete golim rukama dodirivati niti granule baze niti njen rastvor - zatitnu masku za lice jer je veoma opasno udisanje estica granula baze, a opasna su i isparenja koja nastaju kad bazu sipate u vodu - zatitne naoari - za oi, jer uvek moe da se desi da vam baza prsne ka licu - flau sireta, na kojoj ete probuiti ep siretna kiselina e jedino uspeno neutralizovati bazu ako doe u kontakt sa vaom koom, a ako se to desi neete imati vremena da odvrete ep dakle, sire sa bunim epom, nadohvat ruke. Bazu rastvarajte u staklenoj termootpornoj posudi. Ukoliko radite vrui proces neophodna je erpa od nerajueg elika. U oba sluaja neophodne su vam drvene kutlae ili one od kuvane plastike. Sve to u sebi sadri aluminijum udaljite od baze jer nee preiveti bliski susret s njom.

Kako znamo da je sapun gotov? Kod vrueg procesa gel faza e vam ukazati da je saponifikacija izvrena, a lino ete to proveriti tzv. zap testom liznuete sapun, pa ako pecka nazad na ringlu ili u rernu, ako ne pecka prohladite ga i dodajte organske sastojke, mirise i ostalo ta ve elite da ga oplemenite ili ulepate. Kod hladnog procesa ta dodate posle zgunjavanja mase dodali ste posle nema nazad ni napred, to je to. Sapun je najbolje izvaditi iz modle im se stvrdne, a vreme ovravanja zavisi od vrste ulja koja ste upotrebili. Sapun koji se radi iskljuivo od maslinovog ulja e provesti i do 72 sata u modli i opet biti mekan, dok sapun koji sadri tzv. vrsta ulja moe biti vrst ve kroz nekoliko sati. Meutim, ak i ako ste pravili sapun samo od maslinovog ulja, izvadite ga im je to fiziki mogue znai, ak i ako je jo mekan, samo ako moete da rukujete s njim jer on e tek po vaenju iz modle poeti zaista da se sui. Hladan sapun nije upotrebljiv celih est nedelja, koliko mu je potrebno da sazri, a ako je izraen samo od maslinovog ulja taj period moe se protegnuti i na 3 meseca. Sapun dobijen vruim procesom moete koristiti odmah, ali nee ba liiti na sapun pre nego to odlei nedelju ili dve. U principu to je to.

Recept? Sad, da se vratimo opet na uvenu reenicu moe li recept .

Za poetnike koji hoe da prave sapun iskljuivo od biljnih ulja, preporuujem proporcije 35 40% maslinovog ulja, 25% palmiog ulja, 20% kokosovog ulja, oko 10 15% ulja semenki groa ili ulja lana. i do 5% ricinusovog ulja, s tim to ricinusovo ulje dodajete tek na kraju. Ako pravite meani sapun znai elite da koristite svinjsku mast ili loj, neka to bude maksimalno do 25% i to tako to ete ivotinjskom mau zameniti deo maslinovog ulja (recimo 10%) i deo palminog ulja (isto 10%). Ako ste namerili da pravite sapun sa veim procentom ivotinjske masti, ne zaboravite da je operete (u devet vodA obavezno dodajte 20% kokosovog ulja i 20% maslinovog ulja ili ulja od uljane repice. )i

Kako predvideti osobine sapuna? Rekla sam ve da ete koliinu NaOH izraunati na osnovu kalkulatora koji ete nai na internetu. Neki od ovih kalkulatora daju i procenu ostalih parametara saponifikovane mase koju ete dobiti, pa bacite oko i na taj deo u rezlutatima koje vam kalkulator izbaci. To znai da svako ulje ili mast koje stavljate u sapun ima neke svoje osobine kad se saponifikuje i u zavisnosti od ovih osobina daje sapunu vrstinu, sposobnost da isti, peni, da hidrira kou itd. Ovaj deo hemijskih osobina baznih ulja je veoma vano da prouite jer samo tako ete moi ciljano praviti sapun za odreenu namenu, umesto da radite na sreu po principu ta bude bie. Ne zaboravite da ulja uvek merite u gramima znai NE LITAR nego GRAM i tu vrednost unosite u kalkulator. Ova razlika je jako vana jer su ulja laka od vode tako da 1000 ml ulja nema masu od 1 kg ve manju za 5 20%.

Isti recept razliit sapun?

Sad dolazimo do onog dela za koji je potrebno iskustvo i zbog ega zapravo nije uobiajeno davati recepte sa preciznom gramaom. Naime, ulja razliitih proizvoaa se razliito ponaaju u procesu saponifikacije. ak i kad precizno izraunate koliinu vode i NaOH, primetiete posle nekoliko puta da vam je za isti recept u jednom sluaju bilo potrebno, recimo, za etvrtinu manje ili vie vode. Takoe, vremenom ete nauiti kako da prepoznate ponaanje ulja sa viim procentom nesaponifikovanog ostataka. Naime, svako ulje se saponifikuje u nekom procentu, a jedan procenat zbog specifinog sastava ne podlee saponifikaciji. Vrednosti koje kalkulatori uzimaju u obzir su prosene, ali moe se desiti da neko ulje koje koristite ima vei nesaponifikovani ostatak to znai da e vam sapun imati vie NaOH nego to je potrebno i da ete obavezno morati da poveate koliinu ulja, najverovatnije na kraju muenja ili kuvanja. Vremenom ete dakle nauiti da prepoznajete znakove koji ukazuju na ove specifine osobine ulja (koje vam mogu prililno zagorati ivot). Zbog toga je obavezno da vodite neki mali dnevnik pravljenja sapuna sveicu u kojoj ete beleiti kako je proteklo muenje ili kuvanje, ponaanje sapuna u modli, ponaanje po vaenju iz modle i konano zapaanja o kvaliteti sapuna u razliitim periodima zrenja. Vano pravilo koje svi poetnici teko prihvataju je ne urite sa bacanjem sapuna za koji vam se u ini da je propao. Ponekad zrenjem sapun dobije kvalitet koji niste mogli ni zamisliti u trenutku kad ste ga psujui jedva vadili iz modle. Znai, dajte sapunu vremena. sklonite ga negde da vas ne nervira i pustite sastojke da se dogovore hoe li se organizovati u dobar sapun ili e radije zavriti u kesi za ubre.

Hou sa sapun mirie .. Ako se odluite da radite sa eterinim uljima obavezno prvo prouite njihova dejstva i osobine. Da li e se miris eterinog ulja zadrati zavisi od koliine koju stavite ali, pre svega, od KVALITETA eterinog ulja koje ete kupiti. Vano je takoe da prouite pravila meanja eterinih ulja znai ono donja, srednja i gornja nota. Ako kombinujete dva ulja gornje note, naravno da od vaeg mirisa nee ostati nita posle par nedelja. Ako radite sa mirisnim uljima kupite ih kod proverenog proizvoaa i bacite oko na sastav. I mirisna ulja mogu sadrati nezgodne sastojke koji mogu izazvati alergije i koji su prosto nepoeljni na koi, ali ima i onih mirisnih ulja koja su korektno uraena i koja se mogu relativno bezbedno koristiti. Ja mirisna ulja ne koristim, ili ih koristim jako, jako retko, jer radim aromaterapeutske sapune tako da jednostavno mirisna ulja u mojim proizvodima nemaju nikakvu ulogu. Boje u sapunu su pria za sebe. One prirodne, koje potiu od voa, povra i ajeva su najpreporuljivije, ali i najmanje atraktivne jer se u sapunu uglavnom promene u neke nedefinisane, prljave nijanse. Ako ba morate da pravite sapun vriteih boja uzmite prehrambene bezalkoholne boje koje imaju ISO sertifikat. Organski dodaci u sapunu (jogurt, med, pahuljice, brano, voe, povre, ostaci od doruka itd ) Ovo je deo urke o kojem ete sami morati da odluite. U knjigama i po blogovima ete nai dosta razliitih iskustava i miljenja itajte, probajte, sapunajte se do iznemoglosti i zakljuite neto iz toga. Moj stav po pitanju organskih dodataka je vrlo krut, da ne kaem rigidan i beskompromisan i svodi se na to da u hladno pravljen sapun nema nikakve svrhe dodavati organske dodatke, sa izuzetkom bundeve, argarepe, koprive i jo par biljaka i nekih eterinih ulja. Takoe, ni u sapun raen vruim procesom ne moe se dodati ba sve to je organsko, ali posle najmanje pola sata prohlaivanja u obzir dolazi jogurt, aloja, razne vrste mleka i surutki, med i slino. Sapun od kozjeg mleka neki ljudi prave tako to NaOH direktno razmuuju u kozjem mleku. Smatram da postoji bolja opcija od ove, a to je dodavanje kozjeg mleka naknadno. Kao to rekoh, o mnogim detaljima kod izrade sapuna moraete sami da odluite. jo i ovo .

Najbolji savet koji sam ikad dobila u vezi sa kuvanjem (a oboavam da kuvam) jeste da prvo treba da nauim da pravim jela koja bih i sama sa uivanjem pojela, pa tek onda da preem na ono to ba i ne volim. Isti savet moe se primeniti i na izradu sapuna i bilo kojeg kozmetikog pripravka usavravajte sopstvene recepte tako da postignete da VAMA savreno prijaju. Tako ete najbolje moi da procenite jeste li i u emu pogreili i kako da to ispravite u sledeoj turi. Tek kad ste usavrili par vrsta sapuna iza kojih moete bez blama da se potpiete preite na kombinacije koje su povoljne za ljude sa drugaijim potrebama i afinitetima.

Babini recepti i druge basne

Danas niko ne pravi domae sapune po receptu naih baka osim nekih seoskih domainstava. Da se naim bakama isplatilo da prave ovakve sapune pre 70 godina verovatno bi diplomatski jezik u svetu danas bio srpski, a mi bismo bili svetska sila u kozmetici to, kao to vidimo, nije sluaj. Ako je za utehu, ni bake u drugim zemljama nisu pravile sapune ovog tipa.

itajui sve opise sapuna po "bakinom receptu" pokuavala sam da zamislim nae babe kako u sred rata (ili posle njega) nabavljaju esencijalna ulja i dodaju voe u sapun - ali nije mi uspelo. Sapune u ijem sastavu dominiraju (ili se iskljuivo nalaze) bilja ulja, koji se danas izrauju u malim serijama i prodaju kao domai neete nai u istoriji sapuna, ma koliko se trudili. Oni su tvorevina druge polovine dvadesetog veka, nastala kombinacijom starih receptura, savremenih saznanja iz oblasti hemije sapuna i saznanja iz oblasti kozmetologije i fitoterapije. Nae, balkanske bake su kuvale sapune od ivotinjskih otpadaka prilikom klanja, a u kotao sa luinom gurale su se esto i masne koske i ostaci slavskih rukova (na veliku alost seoskih kerova). Ovde je bilo hladno i kod nas se sapun u zimsko vreme KUVAO. Luina se tada dobijala od pepela, sastojci se nisu odmeravali ba precizno, pa je sapun kuvan do iznemoglosti ostavljan da radi dan-dva, u zavisnosti od veliine kotla i due. Poneka kreativna baka bi odvojila deo neohlaenog sapuna u vanglu i za eru umeala neku biljku ili ostatke mirisa, ali to se radilo retko i nikako nije bilo pravilo. Neke druge bake, na primer one na Mediteranu, koristile su poslednju ruku ceenja maslinovog ulja i tako pravile sapun primeren podneblju u kojem su ivele i sirovinama koje su imale.

Na Mediteranu je bilo toplo, pa se ulje jednostavno mealo sa luinom i ekalo se da se saponifikacija desi spontano. Metodom pokuaja i greke shvatilo se da sapun od maslinovog ulja treba da stoji najmanje est nedelja dok ne bude spreman za upotrebu. Koliko se njih sprilo luinom pre toga, nije ostalo zabeleeno. Danas su ova dva naina izrade sapuna poznata kao vrui odnosno hladni proces.

Nae bake su ovako pravile kolae. uveni mramorni kola je bio inspiracija za ovaj sapun sa mentom, borovnicama i okoladom. Francuski i engleski majstori u pravljenju sapuna, kao i njihove kolege u paniji i Italiji, ve su u 18 veku odlino poznavali oba procesa i prednosti i mane svakog od njih. Tajna izrade sapuna je briljivo uvana, ali, ni oni nisu bili previe izbirljivi po pitanju sirovina. Iz domainstava su se otkupljivali ostaci masti (da ne idemo ba u detalje) ili se ova sirovina trampila za neku koliinu ve gotovog sapuna. U obzir je dolazilo sve, ostaci kako ivotinjskih tako i biljnih masnoa natrijum hidroksid je sve to pretvarao u sapun. Dugo zrenje nadometalo je nedostatke sapuna zbog nepoznavanje koeficijenta saponifikacije, a tako nesavren sapun se jo ujednaavao presovanjem i valjanjem i obogaivao dodavanjem mirisnih ulja. Kada se shvatilo da je presovan sapun jednake konzistencije, meki i neniji za kou, presovanje nazvano i French milling je postalo sinonim za izradu luksuznih sapuna. Kada je izbio I svetski rat dolo je do nestaice sirovina za sapun pre svega ivotinjskih masti i biljnih ulja. Vladala je glad, a sapun je bio nuz-proizvod i pravio se od otpadaka hrane (po pomenutim starim receptima). Kad nema hrane, nema ni otpadaka E, nemaki naunici su tada izumeli prvu supstancu koja je istila a nije bila sapun i tako smo, na uas ekologije, dobilideterdente. Deterdenti su se proizvodili sintetiki, bili su jeftini i pod naletom svetske ekonomske krize, a kasnije i II svetskog rata, potpuno su potisnuli sapun iz upotrebe. Kada se ezdesetih godina prolog veka razvijeni deo sveta odmorio od ratova, ljudi su poeli da se bave sobom, da rade na unapreenju kvaliteta svog ivota i ponovo su se setili sapuna. Tada je poela to kuna to zanatska proizvodnja domaih sapuna za koje su sirovine manje vie paljivo birane i koji su bili oplemenjieni esencijalnim uljima, maceratima, specijalnim uljima, buterima, suenim biljkama i raznim drugim materijama koje su koristile, ili su proizvoai mislili da bi mogle koristiti, ljudskom telu.

Sapun od okolade i mente, sa majinom duicom i rastopljenom smolom tamjana. Taka na kojoj briga o zdravlju prelazi u isti hedonizam... Sapun proizveden na ovaj nain je prilino skup, sam proces je radno intenzivan ali je rezultat takav da zaista vredi potruditi se. Danas je proizvodnja ovih sapuna jako rairena u Americi i Australiji. U Evropi se kuanice mnogo manje zanimaju za kunu radinost ovog tipa, a u zabaenim delovima Evrope postoje zaista retki entuzijasti neki pokuavaju da od toga naprave pristojan posao, a neki jednostavno uivaju u blagodetima prirodnih sapuna sa porodicom i prijateljima.

RECEPT
Recept koji sam ja pronasla: U staklenu osudu uspite 50ml vode i mesajuci dodajte u to 1 supenu kasiku kristal natrijum-hidroksida. Zatim u loncu otopite 100 g svinjske masti i dodajte preparat s natrijum-hidroksidom. Mesajte jos 30 minuta, tj. dok ne dobijete gustu masu. Posle togadobijen sapun mozete dalje obradjivati. (nastavak) Upotrebite 150g svezeg, jos mekanog obicnog sapuna ili narendajte vec stvrdnut u pahuljice. Pripremite 90ml caja po zelji (npr. od kamilice, ljute nane, cvetova lipe..). Zagrejte caj s 40ml limunovog soka i sapunom, a potom ohladite. Dodajte 1 supenu kasiku sitno naseckanog ruzmarina, 1 supenu kasiku zobenih pahuljica i 6 kapi etericnog ulja po zelji. Uspite u kalup