Kako se pravi sapun – uputstvo za apsolutne početnike Postaviti pitanje “kako napraviti prirodan sapun?” je isto kao kad biste pitali “kako napraviti kolač?” I posle jednog i posle drugog pitanja obavezno sledi kontra pitanje – “koji?” (kolač ili sapun). Postoje neke osnovne smernice, ali univerzalni recept ne postoji – ne kad se govori iz pozicije čoveka koji živi u 21. veku i čije su potrebe odavno prevazišle puku potrebu da se okupa. Naravno, za svaku grupu sličnih procesa postoji neka polazna tačka koja je zajednička. Ta tačka, kada je reč o sapunima, su ulja odnosno masti i baza – natrijum ili kalijum hidroksid (NaOH ili KOH). Prva baza koristi se za izradu čvrstog sapuna, a ova druga za izradu tečnih sapuna, šampona itd. Kako utvrditi količinu baze i vode? U reakciji masnoće sa NaOH nastaje sapun. Ulja i/ili masti se pomešaju, doda se odgovarajuća količina NaOH rastvorena u odgovarajućoj količini vode. Količinu NaOH i vode možete izračunati na mnogo sajtova na internetu – ubacite u Google “soap calculator” i dobićete mnogo stranica na kojima možete izračunati koliko vam baze i vode treba u zavisnosti od vrste ulja. Ovde imate jedan odličan kalkulator http://www.soapcalc.net . Međutim, nije loše da se podsetite šta je saponifikacioni broj i kako da ovo izračunate u slučaju da vam internet ne radi (što uvek može da se desi). Dakle, neki udžbenik hemije za srednju školu daće vam potreban odgovor na ovo pitanje. Reakcija saponifikacije se može ubrzati izlaganjem smeše ulja i NaOH toploti i tada govorimo o vrućem procesu. Ako umućenu smešu samo izlijemo u kalupe onda je to – hladni proces. Ponešto o svakom o ova dva procesa imate na mojoj stranici ČPP. Zaštitna oprema Da biste uopšte počeli da pravite sapun, važno je da znate da radite sa veoma jakim bazama koje su opasne po život i zdravlje i mogu vas ugroziti na nekoliko načina. Zbog toga je obavezno da nabavite: - gumene rukavice (znači ne hirurške već one prave, gumirane) jer ne smete golim rukama dodirivati niti granule baze niti njen rastvor - zaštitnu masku za lice – jer je veoma opasno udisanje čestica granula baze, a opasna su i isparenja koja nastaju kad bazu sipate u vodu - zaštitne naočari - za oči, jer uvek može da se desi da vam baza prsne ka licu - flašu sirćeta, na kojoj ćete probušiti čep – sirćetna kiselina će jedino uspešno neutralizovati bazu ako dođe u kontakt sa vašom kožom, a ako se to desi nećete imati vremena da odvrćete čep – dakle, sirće sa bušnim čepom, nadohvat ruke. Bazu rastvarajte u staklenoj termootpornoj posudi. Ukoliko radite vrući proces neophodna je šerpa od nerđajućeg čelika. U oba slučaja neophodne su vam drvene kutlače ili one od kuvane plastike. Sve što u sebi sadrži aluminijum udaljite od baze jer neće preživeti bliski susret s njom. Kako znamo da je sapun gotov? Kod vrućeg procesa gel faza će vam ukazati da je saponifikacija izvršena, a lično ćete to proveriti tzv. zap testom – liznućete sapun, pa ako pecka – nazad na ringlu ili u rernu, ako ne pecka – prohladite ga i dodajte organske sastojke, mirise i ostalo šta već želite da ga oplemenite ili ulepšate. Kod hladnog procesa šta dodate posle zgušnjavanja mase – dodali ste – posle nema nazad ni napred, to je to. Sapun je najbolje izvaditi iz modle čim se stvrdne, a vreme očvršćavanja zavisi od vrste ulja koja ste upotrebili. Sapun koji se radi isključivo od maslinovog ulja će provesti i do 72 sata u modli i opet biti mekan, dok sapun koji sadrži tzv. “čvrsta ulja” može biti čvrst već kroz nekoliko sati. Međutim, čak i ako ste pravili sapun samo od maslinovog ulja, izvadite ga čim je to fizički moguće – znači, čak i ako je još mekan, samo ako možete da rukujete s njim jer on će tek po vađenju iz modle početi zaista da se suši. “Hladan sapun” nije upotrebljiv celih šest nedelja, koliko mu je potrebno da sazri, a ako je izrađen samo od maslinovog ulja taj period može se protegnuti i na 3 meseca. Sapun dobijen vrućim procesom možete koristiti odmah, ali neće baš ličiti na sapun pre nego što odleži nedelju ili dve. U principu – to je to. Recept? Sad, da se vratimo opet na čuvenu rečenicu “može li recept” . Za početnike koji hoće da prave sapun isključivo od biljnih ulja, preporučujem proporcije 35 – 40% maslinovog ulja, 25% palmiog ulja, 20% kokosovog ulja, oko 10 – 15% ulja semenki grožđa ili ulja lana…. i do 5% ricinusovog ulja, s tim što ricinusovo ulje dodajete tek na kraju. Ako pravite mešani sapun – znači želite da koristite svinjsku mast ili loj, neka to bude maksimalno do 25% i to tako što ćete životinjskom mašću zameniti deo maslinovog ulja (recimo 10%) i deo palminog ulja (isto 10%). Ako ste namerili da pravite sapun sa većim procentom životinjske masti, ne zaboravite da je “operete” (u devet vodA obavezno dodajte 20% kokosovog ulja i 20% maslinovog ulja ili ulja od uljane repice. )i Kako predvideti osobine sapuna? Rekla sam već da ćete količinu NaOH izračunati na osnovu kalkulatora koji ćete naći na internetu. Neki od ovih kalkulatora daju i procenu ostalih parametara saponifikovane mase koju ćete dobiti, pa bacite oko i na taj deo u rezlutatima koje vam kalkulator izbaci. To znači da svako ulje ili mast koje stavljate u sapun ima neke svoje osobine kad se saponifikuje i u zavisnosti od ovih osobina daje sapunu čvrstinu, sposobnost da čisti, peni, da hidrira kožu itd. Ovaj deo hemijskih osobina baznih ulja je veoma važno da proučite jer samo tako ćete moći ciljano praviti sapun za određenu namenu, umesto da radite “na sreću” po principu – “šta bude – biće”. Ne zaboravite da ulja uvek merite u gramima – znači NE LITAR nego GRAM – i tu vrednost unosite u kalkulator. Ova razlika je jako važna jer su ulja lakša od vode tako da 1000 ml ulja nema masu od 1 kg već manju za 5 – 20%. Isti recept različit sapun? Sad dolazimo do onog dela za koji je potrebno iskustvo i zbog čega zapravo nije uobičajeno davati recepte sa preciznom gramažom. Naime, ulja različitih proizvođača se različito ponašaju u procesu saponifikacije. Čak i kad precizno izračunate količinu vode i NaOH, primetićete posle nekoliko puta da vam je za isti recept u jednom slučaju bilo potrebno, recimo, za četvrtinu manje ili više vode. Takođe, vremenom ćete naučiti kako da prepoznate ponašanje ulja sa višim procentom nesaponifikovanog ostataka. Naime, svako ulje se saponifikuje u nekom procentu, a jedan procenat zbog specifičnog sastava ne podleže saponifikaciji. Vrednosti koje kalkulatori uzimaju u obzir su prosečne, ali može se desiti da neko ulje koje koristite ima veći nesaponifikovani ostatak – to znači da će vam sapun imati više NaOH nego što je potrebno… i da ćete obavezno morati da povećate količinu ulja, najverovatnije na kraju mućenja ili kuvanja. Vremenom ćete dakle naučiti da prepoznajete znakove koji ukazuju na ove specifične osobine ulja (koje vam mogu prililno zagorčati život). Zbog toga je obavezno da vodite neki mali dnevnik pravljenja sapuna – sveščicu u kojoj ćete beležiti kako je proteklo mućenje ili kuvanje, ponašanje sapuna u modli, ponašanje po vađenju iz modle i konačno zapažanja o kvaliteti sapuna u različitim periodima zrenja. Važno pravilo koje svi početnici teško prihvataju je – ne žurite sa bacanjem sapuna za koji vam se u čini da je “propao”. Ponekad zrenjem sapun dobije kvalitet koji niste mogli ni zamisliti u trenutku kad ste ga psujući jedva vadili iz modle. Znači, dajte sapunu vremena…. sklonite ga negde da vas ne nervira i pustite sastojke da se dogovore hoće li se organizovati u dobar sapun ili će radije završiti u kesi za đubre. Hoću sa sapun miriše ….. Ako se odlučite da radite sa eteričnim uljima obavezno prvo proučite njihova dejstva i osobine. Da li će se miris eteričnog ulja zadržati zavisi od količine koju stavite ali, pre svega, od KVALITETA eteričnog ulja koje ćete kupiti. Važno je takođe da proučite pravila mešanja eteričnih ulja – znači ono donja, srednja i gornja nota. Ako kombinujete dva ulja gornje note, naravno da od vašeg mirisa neće ostati ništa posle par nedelja. Ako radite sa mirisnim uljima kupite ih kod proverenog proizvođača i bacite oko na sastav. I mirisna ulja mogu sadržati nezgodne sastojke koji mogu izazvati alergije i koji su prosto nepoželjni na koži, ali ima i onih mirisnih ulja koja su korektno urađena i koja se mogu relativno bezbedno koristiti. Ja mirisna ulja ne koristim, ili ih koristim jako, jako retko, jer radim aromaterapeutske sapune tako da jednostavno mirisna ulja u mojim proizvodima nemaju nikakvu ulogu. Boje u sapunu su priča za sebe. One prirodne, koje potiču od voća, povrća i čajeva su najpreporučljivije, ali i najmanje atraktivne jer se u sapunu uglavnom promene u neke nedefinisane, “prljave” nijanse. Ako baš morate da pravite sapun vrištećih boja uzmite prehrambene bezalkoholne boje koje imaju ISO sertifikat. Organski dodaci u sapunu (jogurt, med, pahuljice, brašno, voće, povrće, ostaci od doručka itd… ) Ovo je deo žurke o kojem ćete sami morati da odlučite. U knjigama i po blogovima ćete naći dosta različitih iskustava i mišljenja – čitajte, probajte, sapunajte se do iznemoglosti i zaključite nešto iz toga. Moj stav po pitanju organskih dodataka je vrlo krut, da ne kažem rigidan i beskompromisan i svodi se na to da u hladno pravljen sapun nema nikakve svrhe dodavati organske dodatke, sa izuzetkom bundeve, šargarepe, koprive i još par biljaka i nekih eteričnih ulja. Takođe, ni u sapun rađen vrućim procesom ne može se dodati baš sve što je organsko, ali posle najmanje pola sata prohlađivanja u obzir dolazi jogurt, aloja, razne vrste mleka i surutki, med i slično. Sapun od kozjeg mleka neki ljudi prave tako što NaOH direktno razmućuju u kozjem mleku. Smatram da postoji bolja opcija od ove, a to je dodavanje kozjeg mleka naknadno. Kao što rekoh, o mnogim detaljima kod izrade sapuna moraćete sami da odlučite. … još i ovo …. Najbolji savet koji sam ikad dobila u vezi sa kuvanjem (a obožavam da kuvam) jeste da prvo treba da naučim da pravim jela koja bih i sama sa uživanjem pojela, pa tek onda da pređem na ono što baš i ne volim. Isti savet može se primeniti i na izradu sapuna i bilo kojeg kozmetičkog pripravka – usavršavajte sopstvene recepte tako da postignete da VAMA savršeno prijaju. Tako ćete najbolje moći da procenite jeste li i u čemu pogrešili i kako da to ispravite u sledećoj turi. Tek kad ste usavršili par vrsta sapuna iza kojih možete bez blama da se potpišete pređite na kombinacije koje su povoljne za ljude sa drugačijim potrebama i afinitetima. Babini recepti i druge basne Danas niko ne pravi domaće sapune “po receptu naših baka” – osim nekih seoskih domaćinstava. Da se našim bakama isplatilo da prave ovakve sapune pre 70 godina verovatno bi diplomatski jezik u svetu danas bio srpski, a mi bismo bili svetska sila u kozmetici – što, kao što vidimo, nije slučaj. Ako je za utehu, ni bake u drugim zemljama nisu pravile sapune ovog tipa. Čitajući sve opise sapuna po "bakinom receptu" pokušavala sam da zamislim naše babe kako u sred rata (ili posle njega) nabavljaju esencijalna ulja i dodaju voće u sapun - ali nije mi uspelo. Sapune u čijem sastavu dominiraju (ili se isključivo nalaze) bilja ulja, koji se danas izrađuju u malim serijama i prodaju kao “domaći” nećete naći u istoriji sapuna, ma koliko se trudili. Oni su tvorevina druge polovine dvadesetog veka, nastala kombinacijom starih receptura, savremenih saznanja iz oblasti hemije sapuna i saznanja iz oblasti kozmetologije i fitoterapije. Naše, balkanske bake su kuvale sapune od životinjskih otpadaka prilikom klanja, a u kotao sa lužinom gurale su se često i masne koske i ostaci slavskih ručkova (na veliku žalost seoskih kerova). Ovde je bilo hladno i kod nas se sapun u zimsko vreme KUVAO. Lužina se tada dobijala od pepela, sastojci se nisu odmeravali baš precizno, pa je sapun kuvan do iznemoglosti… ostavljan da “radi” dan-dva, u zavisnosti od veličine kotla i duže…. Poneka kreativna baka bi odvojila deo neohlađenog sapuna u vanglu i za ćeru umešala neku biljku ili ostatke mirisa, ali to se radilo retko i nikako nije bilo pravilo. Neke druge bake, na primer one na Mediteranu, koristile su “poslednju ruku ceđenja” maslinovog ulja i tako pravile sapun primeren podneblju u kojem su živele i sirovinama koje su imale. Na Mediteranu je bilo toplo, pa se ulje jednostavno mešalo sa lužinom i čekalo se da se saponifikacija desi spontano. Metodom pokušaja i greške shvatilo se da sapun od maslinovog ulja treba da stoji najmanje šest nedelja dok ne bude spreman za upotrebu. Koliko se njih spržilo lužinom pre toga, nije ostalo zabeleženo. Danas su ova dva načina izrade sapuna poznata kao vrući odnosno hladni proces. Naše bake su ovako pravile kolače. Čuveni mramorni kolač je bio inspiracija za ovaj sapun sa mentom, borovnicama i čokoladom. Francuski i engleski majstori u pravljenju sapuna, kao i njihove kolege u Španiji i Italiji, već su u 18 veku odlično poznavali oba procesa i prednosti i mane svakog od njih. Tajna izrade sapuna je brižljivo čuvana, ali, ni oni nisu bili previše izbirljivi po pitanju sirovina. Iz domaćinstava su se otkupljivali ostaci masti (da ne idemo baš u detalje) ili se ova sirovina trampila za neku količinu već gotovog sapuna. U obzir je dolazilo sve, ostaci kako životinjskih tako i biljnih masnoća… natrijum hidroksid je sve to pretvarao u sapun. Dugo zrenje nadomeštalo je nedostatke sapuna zbog nepoznavanje koeficijenta saponifikacije, a tako nesavršen sapun se još ujednačavao presovanjem i valjanjem i obogaćivao dodavanjem mirisnih ulja. Kada se shvatilo da je presovan sapun jednake konzistencije, mekši i nežniji za kožu, presovanje – nazvano i French – milling – je postalo sinonim za izradu “luksuznih sapuna”. Kada je izbio I svetski rat došlo je do nestašice sirovina za sapun – pre svega životinjskih masti i biljnih ulja. Vladala je glad, a sapun je bio nuz-proizvod i pravio se od otpadaka hrane (po pomenutim starim receptima). Kad nema hrane, nema ni otpadaka… E, nemački naučnici su tada izumeli prvu supstancu koja je čistila a nije bila sapun – i tako smo, na užas ekologije, dobilideterdžente. Deterdženti su se proizvodili sintetički, bili su jeftini i pod naletom svetske ekonomske krize, a kasnije i II svetskog rata, potpuno su potisnuli sapun iz upotrebe. Kada se šezdesetih godina prošlog veka razvijeni deo sveta odmorio od ratova, ljudi su počeli da se bave sobom, da rade na unapređenju kvaliteta svog života i – ponovo su se setili sapuna. Tada je počela što kućna što zanatska proizvodnja “domaćih sapuna” za koje su sirovine manje – više pažljivo birane i koji su bili oplemenjieni esencijalnim uljima, maceratima, specijalnim uljima, buterima, sušenim biljkama i raznim drugim materijama koje su koristile, ili su proizvođači mislili da bi mogle koristiti, ljudskom telu. Sapun od čokolade i mente, sa majčinom dušicom i rastopljenom smolom tamjana. Tačka na kojoj briga o zdravlju prelazi u čisti hedonizam... Sapun proizveden na ovaj način je prilično skup, sam proces je radno intenzivan ali je rezultat takav da zaista vredi potruditi se. Danas je proizvodnja ovih sapuna jako raširena u Americi i Australiji. U Evropi se kućanice mnogo manje zanimaju za kućnu radinost ovog tipa, a u zabačenim delovima Evrope postoje zaista retki entuzijasti – neki pokušavaju da od toga naprave pristojan posao, a neki jednostavno uživaju u blagodetima prirodnih sapuna sa porodicom i prijateljima. RECEPT Recept koji sam ja pronasla: U staklenu osudu uspite 50ml vode i mesajuci dodajte u to 1 supenu kasiku kristal natrijum-hidroksida. Zatim u loncu otopite 100 g svinjske masti i dodajte preparat s natrijum-hidroksidom. Mesajte jos 30 minuta, tj. dok ne dobijete gustu masu. Posle togadobijen sapun mozete dalje obradjivati. (nastavak) Upotrebite 150g svezeg, jos mekanog obicnog sapuna ili narendajte vec stvrdnut u pahuljice. Pripremite 90ml caja po zelji (npr. od kamilice, ljute nane, cvetova lipe..). Zagrejte caj s 40ml limunovog soka i sapunom, a potom ohladite. Dodajte 1 supenu kasiku sitno naseckanog ruzmarina, 1 supenu kasiku zobenih pahuljica i 6 kapi etericnog ulja po zelji. Uspite u kalup