P. 1
POEZIJA 1

POEZIJA 1

|Views: 808|Likes:
Published by Neven Ilak

More info:

Published by: Neven Ilak on Jan 01, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/26/2013

pdf

text

original

Poezija - najljepsi stihovi

Poezija - najlepsi stihovi
Stihovi velikih pesnika, velikih pesama. Igra recima u svoj svojoj velicanstvenosti. Velike misli koje su nekome obelezile mladost, zrelost ili zivot. Ova tema nije toliko pocasna koliko je pocastvovana. Jer tako su srecni oni kojima su ovi stihovi pisani da im se ne moze zameriti ni ako nisu svesni toga. Kada slavan pevac izadje na binu, on je predmet zelje hiljade ljudi koji ga odozdo nagradjuju aplauzom, koji su impresionirani bljestavilom koja dolazi odozgo sa bine i zele da dobiju deo toga. A koliko je dobiti pesmu vece od toga... Neko se fokusirao samo na tebe, ne uzima nego daje, posvetio ti i odvojio deo zivota, ispunio ga najlepsim mislima i lepo ga zapakovao, vezao i masnicu. I nastala pesma.

Čekaj me - Konstantin Simonov
Čekaj me, i ja cu doći, samo me čekaj dugo. Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom. Čekaj me i kada vrućine zapeku, i kada mećava briše, čekaj i kada druge nitko ne bude čekao više. Čekaj i kada čekanje dojadi svakome koji čeka. Čekaj me, i ja ću sigurno doći. Ne slušaj kad ti kažu kako je vreme da se zaboraviš i da te nade lažu. Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim, neka se tako umore čekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta. Čekaj i nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa. Čekaj me, i ja cu sigurno doći, sve smrti me ubit neće. Nek kaže tko me čekao nije Taj je imao sreće! Tko čekati ne zna, taj neće shvatit, niti će znati drugi

da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim. Nas dvoje samo znat će mo kako preživjeh vatru kletu naprosto, ti si čekati znala kao nitko na svetu... Napomena: uvod dopisao galeksic.

Gradinar - Rabindranat Tagore
Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo. Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana. Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje… nikada ne ideš putem kojim bi trebalo. Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš. Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje… nikada ne uzimaš što bi trebalo.

Čeznem da ti kažem najdublje riječi - Rabindranat Tagore
Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati. Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali. Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti. Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te; ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom. Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću. Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol. Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta. Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima. Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti. Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem, strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk. Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo. Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

Strepnja - Desanka Maksimovic
Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka da volim i zelim oka tvoja dva. Jer sreca je lepa samo dok se ceka, dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi ova slatka strepnja, cekanje i stra'. Sve je mnogo lepse donde dok se trazi, o cemu se samo tek po slutnji zna. Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu? Izdaleka samo sve k'o zvezda sja; izdaleka samo divimo se svemu. Ne, nek' mi ne pridju oka tvoja dva.

65 - Rabindranat Tagore
Zoveš li me ti to ponovo? Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi. Zoveš li me ti to? Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,moraš li me lišiti i noći moje? Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame. Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi? Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima? I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule? Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini? Moraš li me zvati, nemirnice? Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču. Neka žižak gori u samotnoj kući. Neka splav vrati domovima umorne radnike. Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv.

Kosovo Polje - Vasko Popa
Polje kao svako Dlan i po zelenila Mlad mesec kosi Pšenicu selicu Dva ukrštena sunčeva zraka Slažu je u krstine Kos naglas čita Tajna slova rasuta po polju Božuri stasali do neba Služe četiri crna vetra Sjedinjenom krvlju bojovnika. Polje kao nijedno Nad njim nebo Pod njim nebo.

Pero Zubac U Mostaru sam voleo neku Svetlanu Jedne jeseni Jao kad bih sada znao sa kim sada spava Ne bi joj glava. ti si balavica Sve sam joj govorio I plakala je na moje ruke. sve me je pitala A na oknu su ko Božićni zvončići moga detinjstva Zvonile kapi A noćna pesma tekla tihano niz donju mahalu Ej. njena bedra srna Imala je mladež. ti si đavo Telo ti zrelo. ljubičasti Ili mi se čini Pitala me je da li sam Hrvat Imam li devojku Volim li Rilkea. Šta studiram Jesam li Hrvat.Mostarske kiše . na moje reči Govorio sam joj Ti si anđeo. volim li Rilkea Sve me je pitala Pitala me je da li bi mogao sa svakom Tako sačuvaj Bože Da li je volim tiho je pitala A padale su nad Mostarom neke modre kiše Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini Ali nije htela to da čini. jesen na oknima Njene oči ptica. šta se praviš svetica A padale su svu noć neke modre kiše Nad Mostarom Nije bilo sunca. ne bi mu zubi Jao kad bih znao ko to u meni bere Kajsije još ne dozrele Govorio sam joj Ti si derište. nije htela Ili nije smela. nije bilo ptica Ničeg nije bilo Pitala me je imam li brata. vrag bi je znao Jesen je ta mrtva. ne bi joj glava Jao kad bih znao ko je sada ljubi Ne bi mu zubi. Sulejmana othranila majka . mladež je imala Ne smem da kažem Imala je mladež mali.

ko crna svila u nedrima golim. po aščinicama Svuda sam je vodio U pećine je skrivao. Priča . jer volim da sklopim oči i ćutim. Svetlana Znaš li ti da je atomski vek De Gol. Kad bagrem do godine zamiriše. što je divan Kolena joj crtao u vlažnom pesku Smejala se tako vedro. U tišini slutim da joj se imena ne mogu setiti nikad više.Ona je prostrla svoje godine po parketu NJene su oči bile pune kao zrele breskve NJene su dojke bile tople kao mali psići Govorio sam joj da je glupava Da se pravi važna Svetlana. . šaputala je. na čardak nosio Pod mostovima se igrali žmurke Neretva žderbica Pod starim mostom crnjanskog joj govorio Što je divan. ona je plakala Vodio sam je po kujundžiluku. I da je u nama pre uranka zamirisao bagrem beo. ko zna gde ću biti. Gagarin i koještarije Sve sam joj govorio Ona je plakala. Slučajno se setih neveseo.Milos Crnjanski Sećam se samo da je bila nevina i tanka i da joj je kosa bila topla. premrtav Pod teškim turbetom Na grob Šantićev cveće je odnela Malo plakala kao i sve žene. tako nevino Ko prvi ljiljani U džamije je vodio Karađoz beg mrtav.

Taj san u slapu da bi mogo sjati. Što vječito hlapi. jedna duga u vodi se stvara. sastaju se opet Možda iste kapi I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem Jedna vječnost pusta.Slap . ja neću znati. Još bi nam mogla desiti se ljubav Desiti-velim. U moru života što vječito kipi. Niti tvoje ime! . I moja kaplja pomaže ga tkati. Mogla bi se opet u poljupcu naći Neka ista usta. a spušta se tama. Što u njem znači moja mala kap? Gle. čežnjo moje biti. Al zima srcu govori još tiše. Možda ćeš se jednom uveče pojavit Prekrasna. Ili ne želim. niko. U pahuljama tišina je sama Povratak Ko zna (ah. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me. niko ništa ne zna. o tiho govori mi jesen Tiho. koji pišem srcem punim tebe Ove čudne rime. I kada sniježi.Dobriša Cesarić Slap Teče i teče. Tiho. Ne sluteći da si svoju svjetlost lila Mojom davnom javom. Oh. Stvaraju se opet. I sja i dršće u hiljadu šara. u plavom. o tiho govori mi jesen: Šuštanjem lišća i šapatom kiše. I ja. A možda su sanje. teče jedan slap. Ali ja ne znam da li da je želim.

Pero Zubac Ne bira se ljubav kao ni smrt. Bez imalo svijesti koliko nas vežu Neki stari lanci No vrijeme se kreće. i tugu. no vrijeme se kreće Ko sunce u krugu. I sinut će oči. Ja necu da Vas rastuzujem njom.Aleksandar Sergejevič Puškin Volio sam Vas. . No nek Vas ona sad ne brine vise. I nosi nam opet ono što je bilo: I radost. Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom Pogledat ko stranci. Niti se odupreti mozeš niti preskočiti dan. Jezikom neznanim nama. i ljubav jos. Nije ugasla sva u srcu mom.Pa ako i duša u tome trenutku Svoje uho napne. mozda. nebesnim pismenima. Sve je u knjigama duboko pod morem zapisano. naći će se ruke. Sigurnim će glasom zaglušiti razum Sve što slutnja šapne. Voleo bih da nisi ti ona koju u ovom času volim. A srca se dići I slijepi za stope bivšega života Njima ćemo ići Ne bira se ljubav . Kao što ne možeš tuđi san usniti niti okom drugim videti. Volio sam Vas .

osmeh dovoljan je jedan. šutljiva. i glas moj ne dodiruje te. duši mojoj si slična.Volio sam Vas nijemo i bez nade. Sviđas mi se kad šutis jer si kao odsutna. Udaljena i bolna kao da si umrla. Volio sam Vas iskreno i njezno. Volio Vas tako drugi. S ljubomorom i strepnjom srca svog. i čujes me izdaleka. I čujes me izdaleka. Bezimena . veseo što nije tačno.Pablo Neruda Sviđaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna. zvezdana. Leptirice sna. Čini mi se kao da su ti letjele oči i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta. Šutnja tvoja je zvezdana. Svidjas mi se kad sutis . leptiricu u gukanju. I veseo sam. I kada kao da se žališ. Pusti me da ti govorim takođe s tvojom šutnjom jasnom kao sveća jedna. Sviđas mi se kada šutiš i kad si kao udaljena. tako daleka i jednostavna. dao Bog. prostom kao jedan prsten. i glas moj ne dostiže te: Pusti me da šutim s mučanjem tvojim. ispunjena dušom mojom. kao noć si. Jedna reč tada.Luis Aragon Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti Vreme je žena Ono oseća Potrebu da mu se udvara i da se klekne Pred njegove noge као kad se haljina raširi Vreme je kao kosa beskrajna Očešljana Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistrava Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji Ja znam da ne treba razbijati čaroliju Mnogo je gore nego da te osetim stranom Da bežiš sa mislima izvan nas . i slična si reči melanholija. Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom izranjaš iz stvari.

otimam te i čupam iz tame. Moje su reči uspravne trazeći te utaman. za tvoju neočekivanu odsutnost u noći koja raste. Ne . Moje srce izgara kao osamljena ptica. za poljupce.Jose Luise Hidalgo Noć te uništava da bih te tražio kao ludak.I srcem već u nekom drugom veku Bože moj kako su reči teške A ustvari jeste to Moja ljubav iznad zadovoljstva Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik I ako ti nedišeš gušim se I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč Na mojoj usni sirotica je koja prosi Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom I zato ja kažem tako često da te volim U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam Da govorim o vremenu koje na tebe liči Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice Mašu rukom pošto su vozovi otišli Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata Lakše je umreti nego voleti Zato ja sebe mučim životom Ljubavi moja. Spokojna noć u meni. život se zatvorio. prikrivam te za svoje sećanje. u snu. pružena kao reka sa samostalnim obalama. kakav suh mesec na nebu. u tami. Moje ruke te ne stežu i moje oči te ne poznaju. . Kakva samoća i mrak. horizontalna i duga. kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima pitaju za tvoju krv. iz sna. u smrti. Ali idem da te tražim. Tvoja me odsutnost ruši. za kucanje tvog srca.

To je rekao Isus. onda je svejedno jede li se proso ili kolači. Kao da bi razastrla svoje milo. jer i sebe time ne činimo srećnima. njegova duša. iz ramena krv mi teče. dakle kada voli. Samo smo zato na svetu. može to samo onda kada je srećan.. Na moje rame naslonjena . njegova sposobnost da voli. crno perje. Sad sedim za svojim stolom. onda svet zvuči zajedno s dušom. Tišina. To je rekao Buda. To je rekao Hegel.. jedino učenje na svetu. kada u sebi ima sklada. a sa svim dužnostima. Ako je ona u redu. nose li se dragulji ili rite. svim moralom i svim zapovijedima retko činimo jedno drugoga srećnim.Atolaguire Manuel Na moje rame naslonjena bila si mi desno krilo. Uzbđenje. onda je dobro. Ako čovek može biti dobar. Sa mnom ostaješ. Biti srećan . Za svakoga je na ovome svetu jedino važno njegovo vlastito najunutarnjije. dizale me tvoje reči u svetlo i belo nebo. Svet se zatvorio.Tišina gradi tvoju neobjašnjivu istinu. . To je bilo učenje. odsutnost me tvoja boli.Herman Hesse U životu ne postoji nikakva dužnost osim dužnosti: biti srećan.

pisali pismo. a bojimo se da je dodirnemo. Oni koji se kao reke ne mogu sliti. sećaćemo se dugo ma i zavoleli zatim druge. od razdaljine. među kojima nema spojnog suda krvi i krvi vrele.Slovo o ljubavi . sa strahom od sagrešenja. ako ti je bez nje pusto i gluho. i po rastanku drhtćete od miline. Ako je želis bezgranično. s kojima idemo kraj ponora nezagrljeni i nemi. kojima smo samo s proleća. Ako veruješ sedeći uz nju da je ljubav maslačkov puhor koji svaki dodir može da strese. sećaćete se uvek jedno drugom lika. misao na nju budiće te i kad se rastanete. sćanja na nju nikad se nećes spasti. Zauvek se pamte oni s kojima se grlili nismo. Vi koji se volite ljubavlju isposnika. koja je više od sna nego od svesti. mognete li se još ikada sresti. koji kao ptica o kavez lomite krila. a sediš kraj nje bez glasa slušajući bajku koja se u vama rađa. a srca im se dozivaju ludo. u snu. Onih s kojima se igramo oko vatre. ako voliš u njoj san i dete. pamtićeš je i kad se zima pred tobom zabelasa. . svanuću slično.Desanka Maksimovic Ako se volite ljubavlju koja buja u samći. ako te lomi neutoljena želja luda. čije su nam usne ostale nepoznate. Ako zbog nje patiš od nesanice i u ponoć hodaš budan po bašti. I po rastanku zamreti vam neće gušena htenja.

Okrutni oprostaj . I u jurišu Smejući se i plačuci Pred sobom Sve čistis i ništiš Ti si nakanio da me pod svaku cenu uništiš Ali nikako da nađeš Istinski put Do mene Jer . Oni zbog kojih srca osećamo kao ranu. i tvoja šutnja Zastrašujuća kao bunar bez dna. kao da ćete tog časa umreti.Vincenzo Cardarelli Upoznao sam te okrutnu na rastanku. pamtiće te on. Zanosim se da bi me ponovo Mogla zavoleti I trazim te i čekam da se vratiš. setiće te se i umirući. Od tebe. u sećanje nam banu i kad zavolimo druge i osetimo se nesrećni i krivi. samo tvoja slika. U tom času nisam imao snage da te pogledam. ali ranu zbog koje se jedino živi. Da bih te video izmenjenu I ljutit ćeš se na me Što sam se usudio da ti prkosim U ljubavi i sasvim nepotrebno. zatim. Ali to nije sve .zaboraviti se neće ni kad im duše budu posedele.Mak Dizdar Ali to nije sve Ti si nakanio da mene nema i pod svaku cijenu Ideš prema meni. a bojite se taj nož izvući. Videh te kako odlaziš Kao vojnik koji u smrt ide Bez milosti za onog ko ostaje. Neumorni drug. Ako vam je ljubav nož u srcu. ni glasa više.

Ti poznaješ uklesane i utrte pute I niti ijedan drugi (A mali su zapravo i jalovi Bez obzira koliko su Za tebe Oholog i jakog I preteški I Dugi) Ti poznaješ samo one puteve Što prolaze Od srca I Oka Ali to nije sve Ima puteva što su se ispružili pred nama Bez javnog traga kolovoza Bez voznog reda Bez vremena I roka Ti misliš da je tvoja putanja do ubogog mene Veoma sigurna i casna Ona Što dolazi S lijeva Ili Zdesna Zavaravaš se stalno da do mene treba ići Smjerovima sličnim Sa severa Ili Juga Ali to nije sve Kuga Oči uvijek Pametno mi traži Ispod ustalasale na vetru razi Iz korena zemlje gdje se zgusla tmina A iz bezmernih visina Odozgora Pritiskivati Grudi Najjace Može Mora Ali to nije sve Ti ne znaš zakon raskrsnice Između svetlila .

I Tmice Ali to nije sve Jer najmanje znaš da u svom biću Najteza rvanja su I ratovi pravi U samome Biću Ti ne znaš dakle da zlo si moje najmanje Izmađu mnogih Mojih Velikih Zala Ti ne znaš s kim Imaš posla Ti ne znaš ništa o mojoj mapi putova Ti ne znaš da put od tebe do mene Nije isto što i put Od mene Do tebe Ti ne znaš ništa o mome bogatstvu Skrivenom za tvoje moćne oči (Ti ne znaš da meni je Mnogo više Nego što misliš Sudbina Namrijela I Dala) Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uništiš Ali nikako da nađes istinski put Do mene Shvatam te: Čovjek si u jednom prostoru i vremenu Što živi tek sada i ovdje I ne zna za bezgranični Prostor vremena U kojem se nalazim Prisutan Od dalekog jucer Do dalekog sutra Misleći O tebi Ali to nije sve.Arsen Dedic . Ne daj se Ines .

ljubavi i siromaštva Upotreba zajednicke kupaonice I "Molim Vas. i napušta Ne daj se Ines Poderi pozivnicu. otkaži večeru. ako netko traži" Ne daj se Ines Evo me ustajem tek da okrenem ploču Da li je to nepristojno u ovakvom času Mozart Requiem Agnus Dei Meni je ipak najdraži početak Raspolazem s još milion nježnih i bezobraznih podataka naše mladosti koja nas pred vlastitim očima vara. prevari muža odlazeci da se počešljaš u nekom boljem hotelu Dodirni me ispod stola koljenom Generacijo moja. po poklonima Pratila me sljednjeg jutra oko devet do stanice I ruši se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom kao list niz jednu beogradsku padinu U večernjem sam odijelu i opkoljen pogledima Ne daj se mladosti moja.Ne daj se Ines Ne daj se godinama moja Ines drukčijim pokretima i navikama Jer još ti je soba topla prijatan raspored i rijetki predmeti Imala si vise ukusa od mene Tvoja soba divota Gazdarica ti je u bolnici Uvijek si se razlikovala po boji papira svojih pisama. ljubavnice Znam da će još biti mladosti.u prosjeku 1938 Ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite . i krade. ne daj se Ines Dugo je pripremano naše poznanstvo I onda slucajno uz vruću rakiju i sa svega nekoliko rečenica. krevet i moja soba objesena u zraku kao narandza kao narancdzasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba Proleterskih brigada 39 kod Prkovic Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih tramvaja Lijepi trenuci nostalgije. loše prikrivena želja tvoj je način gospođe i obrazi seljanke prostakušo i plemkinjo moja Pa tvoje grudi. ali ne više ovakve .

Vrati mi moje krpice .Zak Prever Obletao je oko mene Za vreme mnogih meseca dana i časova I stavio je najzad svoju ruku na moje grudi Nazivajući me svojim malim malim srcem Istrgao mi je obećanje Kao što se istrže cvet iz zemlje I zadržao ga u svome sećanju Kao što se čuva cvet u zimskoj bašti A ja Zaboravila sam na svoje obećanje I cvet je brzo svenuo Oči su mu se iskolačile Pogledao me je popreko I uvredio teško A drugi je došao i nije mi ništa tražio Ali me je celu obuhvatio pogledom U času za njega bila sam naga Od glave do pete I kad me je svukao Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće A nisam znala ni ko je on. ljubavnice. brata Na brzinu pokupljeno rublje pred kišu I nestalo je svjetla s tom bjelinom Još malo šetnje uz more i gotovo.Vasko Popa Padni mi samo na pamet Misli moje obraz da ti izgrebu Iziđi samo preda me Oči da mi zalaju na tebe Samo otvori usta Ćutanje moje da ti vilice razbije . kćeri. broda.I ta ce mi mladost teško pasti A bit ce ipak da ste vi u pravu Jer sam sam na ovoj obali Koju ste napustili i predali bezvoljno A ponovo počinje kiša. Ne daj se Ines Obletao je oko mene . kao što već kiši u listopadu na otocima More od olova i nebo od borova Udaljeni glasovi koji se miješaju Glas majke prijatelja.

Seti me samo na sebe Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa Dotle je među nama došlo Vrati mi moje krpice Moje krpice od čistoga sna Od svilenog osmeha od prugaste slutnje Od moga čipkastoga tkiva Moje krpice od tačkaste nade Od žežene želje od sarenih pogleda Od kože s moga lica Vrati mi moje krpice Vrati kad ti lepo kažem Slušaj ti čudo Skini tu maramu belu Znamo se S tobom se od malih nogu Iz istog čanka srkalo U istoj postelji spavalo S tobom zlooki nožu Po krivom svetu hodalo S tobom gujo pod košuljom Čuješ ti pretvorniče Skini tu maramu belu Šta da se lažemo Neću te uprtiti na krkače Neću te odneti kud mi kažeš Neću ni zlatom potkovan Ni u kola vetra na tri točka upregnut Ni duginom uzdom zauzdan Nemoj da me kupuješ Neću ni s nogama u džepu Ni udenut u iglu ni vezan u čvor Ni sveden na običan prut Nemoj da me plašiš Neću ni pečen ni prepečen Ni presan posoljen Neću ni u snu Nemoj da se zavaravaš Ništa ne pali neću Napolje iz moga zazidanog beskraja Iz zvezdanog kola oko moga srca Iz moga zalogaja sunca Napolje iz smešnog mora moje krvi Iz moje plime iz moje oseke Napolje iz mog ćutanja na suvom .

Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje žive provalije Iz golog očinskog stabla u meni Napolje dokle ću vikati napolje Napolje iz moje glave što se rasprskava Napolje samo napolje Tebi dođu lutke A ja ih u krvi svojoj kupam U krpice svoje kože odevam Ljuljaške im od svoje kose pravim Kolica od svojih pršljenova Krilatice od svojih obrva Stvaram im leptire od svojih osmeha I divljač od svojih zuba Da love da vreme ubijaju Kakva mi je pa to igra Koren ti i krv i krunu I sve u životu Žedne ti slike u mozgu I zar okca na vrhovima prstiju I svaku svaku stopu U tri kotla namćor vode U tri peći znamen vatre U tri jame bez imena i bez mleka Hladan ti dah do grla Do kamena pod levom sisom Do ptice britve u tom kamenu U tutu tutinu u leglo praznine U gladne makaze početka i početka U nebesku matericu znam li je ja Šta je s mojim krpicama Nećeš da ih vratiš nećeš Spaliću ti ja obrve Nećeš mi dovek biti nevidljiva Pomešaću ti dan i noć u glavi Lupićeš ti čelom o moja vratanca Podrezaću ti raspevane nokte Da mi ne crtaš školice po mozgu Napujdaću ti magle iz kostiju Da ti popiju kukute s jezika Videćeš ti šta ću da ti radim Seme ti i sok i sjaj I tamu i tačku na kraju mog života I sve na svetu .

I ti hoćeš da se volimo Možeš da me praviš od moga pepela Od krša moga grohota Od moje preostale dosade Možeš lepotice Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava Da mi grliš noć u praznoj košulji Da mi ljubiš odjek Pa ti ne umeš da se voliš Beži čudo I tragovi nam se ujedaju Ujedaju za nama u prašini Nismo mi jedno za drugo Stamen hladan kroz tebe gledan Kroz tebe prolazim s kraja na kraj Ništa nema od igre Kud smo krpice pomešali Vrati mi ih šta ćeš s njima Uludo ti na ramenima blede Vrati mi ih u nigdinu svoju beži Beži čudo od čuda Gde su ti oči I ovamo je čudo Crn ti jezik crno podne crna nada Sve ti crno samo jeza moja bela Moj ti kurjak pod grlo Oluja ti postelja Strava moje uzglavlje Široko ti nepočin-polje Plameni ti zalogaji a vostani zubi Pa ti žvaći izelice Koliko ti drago žvaći Nem ti vetar nema voda nemo cveće Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno Moj ti jastreb na srce Manje te u majke groze Izbrisao sam ti lice sa svoga lica Zderao ti senku sa svoje senke Izravnao bregove u tebi Ravnice ti u bregove pretvorio Zavadio ti godišnja doba Odbio sve strane sveta od tebe Savio svoj životni put oko tebe Svoj neprohodni svoj nemogući Pa ti sad gledaj da me sretneš .

Niti mari. čekaću te U časima tijem. Tamo gdje u grmu proljeće leprša I gdje slatko spava naš jorgovan plavi. I da silno gorim ognjevima svijem. Osjetiš li. neoprezna. da te silno volim. da mi tjelo dršće. U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime Ne vjeruj No kasno. kad se mjesec javi I prelije srmom vrh modrijeh krša.Aleksa Šantić Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kazu. draga. i ne pitaj više Jer istinska ljubav za riječi ne zna. draga. Ona samo plamti. Kad na grudi moje priljubiš se čvršće. da stihove piše .Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica Ništa neću da čujem ništa da znam Dosta dosta svega Reći ću poslednje dosta Napuniću usta zemljom Stisnucu zube Da presečem ispilobanjo Da presečem jednom za svagda Staću onakav kakav sam Bez korena bez grane bez krune Staću oslonjen na sebe Na svoje čvoruge Biću glogov kolac u tebi Jedino što u tebi mogu biti U tebi kvariigro u tebi bezveznice Ne povratila se Ne šali se čudo Sakrilo si nož pod maramu Prekoračilo crtu podmetnulo nogu Pokvarilo si igru Nebo da mi se prevrne Sunce da mi glavu razbije Krpice da mi se rasture Ne šali se čudo s čudom Vrati mi moje krpice Ja ću tebi tvoje! Ne vjeruj . draga. Tada vjeruj meni. Dođi. silna.

Ni hodžin mi zapis više pomoc nece! Ja joj nazvah selam. Podignute zadnjom. Kad tamo. pusta! Tako mi imana. Prodjoh pokraj bašte staroga imama. u bašti.Emina . a mnogo nepoznatog .Angel Kalinovik Dvorac Visoka stabla šuma sibirskih. No meni ne dodje lijepa Emina. No u srebren ibrik zahitila vode Pa po bašti džule zalivati ode. A meni se krenu bururet u glavi! Malo ne posrnuh. Pesme Tuge . mojega mi dina.Aleksa Šantić Sinoc. S' ibrikom u ruci stajaše Emina. alcak. Niti haje. Shvatio bi postojanje palate usnule.. Ne uspeše da sakriju njegove najviše kule I tek ko bi gledao sa planina dalekih. velikom carskom željom Tek oštro oko uz blagodat slučajnosti Videlo bi okrugli. Stid je ne bi bilo da je kod sultana! Pa još kada šece i plecima krece. u hladu jasmina. kad se vratih iz topla hamama.. Samo me je jednom pogledala mrko. što za njom crko'!. Ja kakva je. S grana vjetar duhnu pa niz pleci puste Rasplete joj one pletenice guste. budimo iskreni To jeste otkriće zanimljivo Ali da istraži taj predeo skriveni Zaista bi se retko ko usudio Jer od njega te dele i prostor i strah To je dalek put. Zamirisa kosa ko zumbuli plavi.. . bledocrveni krov Koji iznad ogromne šumske nepreglednosti Odaje prisustvo gospodsko i šalje zov Radoznalcu koji ne mari za oprez Ali ipak.. hajde. al' moga mi dina Ne šce ni da cuje lijepa Emina. kroz šume sibirske Uz svetlosti malo.

. Baš kako strah nalaže Ali već sada tebi je jasno da to nije mesto duhova Kroz maglu vidiš oronulu lepotu Prednje fasade. a ti si već predugo kod mene Strah Što te duže znam Sve te se manje bojim A znam te već jako dugo Ljubav Opisana u Bolu.. bez cveća i ptica Pokrivene lišćem suvim i ti lako.. visoko postavljen Na ogradi bez kraja.. kipova i stubova Koji i sada zazivaju divljenje Tuga Moja si verna pratilja. čime da te nagradim za sve ove godine vernosti Bol Nimalo te ne volim Svakog gosta za tri dana dosta.. polako U prostrane vrtove.možeš da korake učiniš mekim. Tugi i Strahu Život Život mi proždire mladost A već se sprema da otegne dane moje starosti Nemam pravo da mrzim ikoga ..I za to treba mnogo hrabrosti istinske Neizva|ene iz tu|eg. divan. vec iz srca sopstvenog Ta hrabrost bice ti jedini pratilac Kad jednom taj put dugi bude pređen Nakon dana i dana hoda kroz mrak Zar|ali grb. biće ti znak Da si došao napokon do carskih vrtova Kroz sijenku odškrinutih vratnica Udi uz drhtavu škripu. .

I gle. dan stiže već šumno. sve više mir svoj gubim. kakav žar već ćutim u svakoj mi žili! Zašto mi se um toliko tebi preda? Vani već sviće. A ja još bdim.Ali sudbina zato predmet je Mog straha. očaja i mržnje Vi koji mislite da čovjek je hrabri kovač svoje sreće očigledno još život niste okusili sve je to laž. samo utjeha Ne čekajte nakovanj i čekić Već molite Boga da sve ovo što prije prođe Pitanje Ima li smisla čekati san kada znaš da ti neće doći može li iko usporiti vrijeme. Bacam se u vatri i šapćem bezumno: .Percy Bysshe Shelley (1792 – 1822) Nevolja Tek dvije tri riječi izrekli smo bili Slučajno u vrevi taštog svijeta. Ima li smisao smisla? Nevolja . kada zna da će brzo proći ima li smisla gajiti nade kad nezahvalnost im dobro znaš i pjevati sreći balade kad do tebe joj nije stalo I da li je smisao laž što obavija sjene života odsjaj zlatnog omota sopstvenog očaja zabluda I ima li smisao smisla? I da li bi opasno bilo bez utjeha životnih živjeti što kriju životno sivilo Prezrenih ljepota na hiljade ti ludi svijete nudiš ali sve su tamo zablude jer upravo ti sudiš ko na njih ima pravo a za većinu ljudi one ostaju samo san.

„O kako si draga. Ona ona moja radost priprema se :-) da ljubnem je ja njena sreća u krilo moje pada sa osmijehom gleda me polako prati svaki moj mig želi da zna što je to vuće ka meni približava se njena pametna glavica ljubiti želi me zauvijek želim je zauvijek polako nježno da mazim je ljubim dovjeka ona zove se A koliko si imala ljubavnika . Pod teškim duhom jedva stojim. Ti mojih se ne boj. koliko te ljubim!“ Njoj Ja cjelova se tvojih bojim. djevojčice.Jiri Šotol . kretnje. Nevinim srcem. Tvoj glas me plaši. Ja slavim drhtaj tvoj. lice. I što da mučim tvoj. Ti mojih se ne boj.

idi već.Matija Beckovic Lukavica je htela da me nadlukavi Punio se mesec u avgustu kao lokva Ispaljivane pune duge preko jezera i glava Na radilistima u rudnicima boksita Ubedjivao sam nepoznate ljude U tvoje ime Vera Pavladoljska Gresile su pijane ptice u prostoru Prepelica je kljunom gore okretala Svest je mrcala medju liticama Gonjen tocilima krsima i gubom Do grla u zivom blatu mislio sam Koliko si me volela Vera Pavladoljska Mrak je u mraku sjao kao zivotinja Grom u lancima camio za brdima Molio sam za sluh fizickih radnika Divio se njihovom surovom apetitu Zaklinjao jednog gluvonemog mladica Da izgovori tvoje ime Vera Pavladoljska Ceo dan u nebu izgoreo mesec Pod laznim imenom leci svoj pepeo U mrcavi medju dvojnicima Dok muzika sneg u usi ubacuje . izleti kroz prozor. nemam vramena. ništa neću. moram se ispavati. koliko si ih imala? Vera Pavladoljska . ništa nepitam. koliko. fućkam ti na tvoje adrese i telefonske brojeve. idi. fućkam ti na tvoje fotografije spremljene u kutiji od cipela. rasplini se. idi. rastopi se negde u toj naradzastoj lokvi pod svetiljkom. prestani. Idi. Čuješ. izgubi se među slovima ove glupe knjige što je čitam. i sed. idi. no za ime Isusovo. daj mi mira. i sed. kao nesnosnu muhu pratim očima tvoj lik po svim kutovima. ću te još voleti. prestani. pisamca u vernoj ljubavi sakrivena po manžetnama i u policama pod rubljem. nek te odnese propuh.A koliko si imala ljubavnika? I gde si sve s njima spavala? I što su ti govorili? I kako je kako je bilo? Daj mi mira. ne volim te. to me ne zanima.

Kleo sam se u obe ruke narocito desnu Da te nisam voleo Vera Pavladoljska Udvarao se nepoznatoj devojci U kanjonu Tare kod Kolasina Govorio istine na svim jezicima Zario i palio da ih poveruje Dok je cutala secao sam se Da si mi najkrupnije lazi verovala Vera Pavladoljska Pevao je slavuj sa grlom grlice Sve na svetu me na te podsecalo Hvalio sam se da si luda za mnom Cela plaza da ti se uzalud udvara Kako te teram da ides iz glave I kako neces Vera Pavladoljska Kulo crnog zara pod slepim ocima Zarazna zvezda sve i svasta sazdi Dok mi se padobran nije otvarao I kad sam u zavicajne bezdane padao Pricali su da te zovem iz sveg glasa Al nisam priznavao Vera Pavladoljska Ronio u najdublje bezao u gore Da te glasno zovem da niko ne cuje Bio sujeveran .pitao prolaznike Kako tvoje lice zamisljaju Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene Pa da se ne okrenem Vera Pavladoljska Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde Nevidljivi uhoda ima nesto protiv Zedj za rakijom je slicna fantaziji U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta Bile su dve usne nepismenih zena Po ugledu na tvoje Vera Pavladoljska Po nevremenu sam lovio na ruke Med zlatnih meridijana u vodi Opisivao oci jedne zene mesec dana U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu .

Pero Zubac jezik sam ptica razaznavao i tajne pticije odgonetao biljke sam razumeo.Jovan Ducic .Misleci na tebe Vera Pavladoljska Pita za mene metak lutalica Sada me pogresno trazi oko zemlje Vucen tajnim magnetom mog cela Napija mesec da prokaze gde sam Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje Ti ces me izdati Vera Pavladoljska Traje monotona biografija sunca Sve sijalice gore usred dana Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje Jedan od vlasica sklon je porocima I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju Nekoliko drzava tvrdi da si njina Ti si na svoje ime ljubomorna Kablogrami se u dubokoj vodi kvare Niko ne zna gde su slova tvog imena U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim naglascima U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika Koje ptica kuka Vera Pavladoljska Dok sam te imao . u noci.u planini tolike navoljnike saslusati umeo i ciniti im male radosti bez napora.bez sebicnosti imalo tolike sam dobrote i plemenitosti umeo u druge utkati a da i prevec ostane u meni san sam s radoscu na oci nanosio i budjenju se kao drvece radovao dok sam te imao Ljubavna pesma . i u nocima prepisivao razgovor trava tolike sam pesme ispisao prepisujuci rukopis vetra uz more.

u velikom bolu ljubav svoju metu. Rodjena u mojoj tisini i cami.Dragana Konstantinović 1. simbol svih tastina. ali nedam nikom da mi gasi snove. Ostaj nedostizna. slučajem pometen. i u tmurne dane oplakane kišom uneo sjaj snova dugama prepleten. Od mog prividjenja ti si cela tkana.Ti si moj trenutak i moj san i sjajna moja rec u sumu i samo si lepota koliko si tajna i samo istina koliko si zudnja. Budi bespovratna. A ti ne postojis.Dragana Konstantinović Iz šarenog mnoštva iskr'o si se krišom. Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca. imam te samo kroz šapat tišine. Zaigraju misli pa se čini lako dve duše se spoje.. Prepuštam se sneno zovu iz daljine lude noći ove. Srce ima povest u suzi sto leva. znam. kao mladost. Ti bese misao moja ocarana. porazan i leden. u treptaju rose čini se da svako može da poleti baš kao nas dvoje. nit' si postojala. nema i daleka jer je san o sreci vise nego sreca. na Suncu mog srca ti si samo sjala jer sve sto ljubimo .stvorili smo sami. Istina je samo sto dusa prosneva.. Iz šarenog mnoštva . Da ti u oko pretočim ovaj moj iskričav sjaj . Poljubac je susret najlepsi na svetu. Tebi ljubavi . tvoj plast suncani od mog sna ispreden. Volela bih da mogu da te prelijem osmehom.

.koji kroz osmeh zaživi kad ti se spomene ime. Da ti stočim jos smelije pogled sa jasnim podstrekom koji vidi početke i ne priznaje kraj.. Da obavijem ti sve bi' najčulnije dubine. Ljubav mi teče i ja bih samo da dajem dok se juče kroz danas u isto trajanje slilo. treperav. I već mi sve nade streme put tog tananog zračka koji se niotkud razli u niti žute boje. Da se duž zlatnih niti sva moja ljubav raznese i raspline po tebi i nastavi da teče. sneni u ono nemušto vreme kad noć smenjuje dan. I osmeh puče u meni poput zrelog maslačka i ode nošen nečim da ti oblije san...... taj oblak beskrajne čežnje i nežnosti i topline...... Da li je ovo već bilo ili će sve tek da bude? Svejedno..... 2.. Kako da ti ga predam? Ne postoje te rime. Kako sve da prenesem kad putevi ne postoje. Da li ce stići do tebe? Ne sumnjam više ni trena. Volela bih da mogu svu ljubav da ti prenesem..? Nazirem samo drhtaj. . Prizivam bledo veče protkano žutim sjajem. kao dah...

. Samo se pitam tiho dok niti šaraju sne: hoće li zaista moći da ti prenesu sve. Dok modro. Da te usnama svojim toplo osetim žudim. Da talasava vatra u dubinama mojim kroz dodir izroni negde gde skupa s tobom postojim.. Volela bih da mogu da ti dotaknem lice. Moj požar obojen žutim. Negde u odbljesku zlata moj dah se meša s tvojim. Znam da do tebe stiže..... počinjem da postojim kroz zlato koje se prosu..? 4.... kasno veče tvoje mi telo krije.U meni čežnje ima da poruši sve planine... svu plam što iz mene lije... jer s tvojim plamenom sluti. Kroz neke žućkaste niti osećam tvoju kosu. I nije mi više bitno da li sam ja još ja ili postojim kroz tebe dok je tog večnog trenutka.? 3. Ja sam ti dala sebe. zašto mi nisi bliže. .. vrelinu svakog mog kutka.. I nije sve ovo varka. I da svojom toplinom i tvoju vatru budim.. U meni nežnost snena jača od svih morskih plima uz nebo ljubavi greje i gazi sve daljine....

i one što su čule . I meki odbljesak snova što se treperi i smeje. Tako nešto ne postoji. Iluzija . i žudnja i dah sneni dok strujimo u jedno....Odraz Sunca u meni...... San koji uzleće iznad kletve. još toga u meni ima..... koliki god bio žuti sjaj. Ustalasani se oblici stapaju s okolinom i prelivaju poslednje kapi.. I one što su sve videle. Jer: koliko god da ti dam. da je sve to malo. još veća postoji plima. Upijali bezvezne reči u nemim odjecima zamorno tupim i neprolaznim.. U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti oživljavaju dubine što te videše i čuše kako izranjaš iz svemira kroz paučinu svesti..... sve ono što imam do čega mi je stalo.. Ne dopiru istim sjajem.Dragana Konstantinovic Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima blesavo razvučenim i praznim. I sve drugo što šaljem kroz ove zlatne niti..... otrovnom dahu sosptvene setve.... koliko god da dajem. Ne. u meni je još scvalo. Nisu dovoljni u biti.. i čini od zajedništva sve drugo manje vredno. Izgubljeni trenuci slažu se u memljive kule otežalih eona vremena. Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena.. U iluziju veruju samo izgubljene duše.. I snili uzdah zenice.... nisi ti iluzija. oblik i miris kolena. toplina koja me greje.... I znam da ti nisam dala dovoljno..

raste. Razleva se. kao i ti.. I moja sva duša žuvori i blista.. I gledam na njene srebrne svijutke. I u njezinijem dubinama sreće Ogleda se zora i plav šator neba.Leonard Cohen Ako želiš ljubavnika Bit ću to što tražiš Ako ljubiš druge draži Na mom licu biće krinka Ako pak za srodnu dušu moliš Rukom me privlači Il i-ako voliš.. Sav treptim ko prutke Jasike. lepa reko čista. U iluziju veruju samo umorni i stari.posrću pod teretom bremena.. i hučno koleba.. nije sve iluzija... Ovde sam Sasvim tvoj Ako šakom treba se potući I u ring ući Za liječnikom.? Ne. Ne znam šta je.. i hodim putanjom uz reku.. mahnito istuci.. ako srce zebe. Tako nesto ne postoji.Aleksa Šantić Golubovi prvi lete preko luka. vrelo joj biva sve šire i veće. Pregledat ću pomno Svaki deo tebe Tvoj ću vozač biti . ishlapi. srce s njima bi mi htelo! Kao da me davnih dana jutro srelo. Gle. Ja sam tvoj .. Kad sam trčo majci raširenih ruka I pado joj glavom u krilo i meku Ljubio joj ruku. Zora . Jutros. Hoće li se bar jedna obojiti svojom silinom pre no što se stopi. U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi što mi zenice boji i ćutanje osmehom zari dok te u moru kajanja nalazim negde u sebi..

Poslije ljubavi . negde.Arsen Dedić Poslije ljubavi ostaju telefonski brojevi koji blijede Poslije ljubavi ostaju čase sa ugraviranim monogramima ukradene po boljim hotelima Poslije ljubavi ostaje običaj da se bijelo vino nalijeva u dvije čaše i da crte budu na istoj visini . usred ceste. Upravljač je moj Ili ako gradom zaželiš prošetat Nestat ja ću s maglom.mesec odveć sjaji Lanac grubo steže. kradom Ustrebaš li oca za buduće dete Samo kaži Ili tek šetača po peščanoj plaži Ja sam tvoj Ako želiš ljubavnika Bit ću to što tražiš Ako ljubiš druge drazi Na mom licu bit će krinka. Pa zla zver ne sanja A ja lutah svugde dokle pamet seže Kroz sva obećanja I znana i neznana I neodržana Nikad žena natrag se ne vraća Pa sve da od boli kolena se tope Ili da ko stene prostrem se pred stope Zavijam sred leta Grebem posred srca Param prekrivače Il' zavapim jače:”Molim” Sav u muci toj Ja sam tvoj. Pa i ako usneš U trenutku.Samo stupi Il me smesti u vozilo svoje Svejedno je Ja sam tvoj Da .

spuštena slušalica kada se javi nečiji tuđi glas. . prazno srce. taksisti koji nas nisu voljeli i cvjećarke koje jesu. ostaje tvoja strana postelje i strah da će neko iznenada doći. hiljadu i jedna laž. ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo poznati parfem na nepoznatoj ženi. zagubljene ukosnice. ljubavne šifre. prepune pepeljare. ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode. ostaju tajni znaci. javi se ponekad imaš još moj broj Poslije ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali poslije ljubavi. Poslije ljubavi ostaje povrijeđena sujeta. Poslije ljubavi ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama. Poslije ljubavi ostaje rečenica: „Ja ću prva u kupatilo" i odgovor: „Zar nećemo zajedno?" „Ovaj put ne" Poslije ljubavi ostaju saučesnici. Poslije ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene. čuvari tajne koja nije više tajna.Poslije ljubavi ostaje sto u kavani i začuđen pogled konobara što nas vidi sa drugima Poslije ljubavi ostaje na usnama metalni okus promašenosti i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6 Poslije ljubavi ostaje rečenica – dobro izgledaš ništa se nisi promijenila. navika da se pale dvije cigarete istovremeno. fotografije snimljene u prolazu.

kao što to rade deca na plaži gradeći od školjki morskih i šljunka brodove koje prva plima zbriše a deca novu lađu. na lednik ili siđi u ravnice. put mora. uprkos svemu! Samo. nebo i more! .Poslije ljubavi ne ostaje ništa. Podji .dvorac novi naprave opet već sledećeg jutra. uporno. Ako se već desi da padneš ustani! iznova kreni iznova počni. Traži šta bilo rad lepotu ljubav! Učini to sa dušom punom snova i svetlosti sa dušom punom dobrote i snage za praštanje.Sesil Šabo Podji kud bilo put neba. mirno. Pođi. okončaj započeto delo! Voli i stvaraj! Kuj! Prekuj zemlju.

Ucinice mi se negde u sumi ponovo sve moje suze teku kroz samonikle neke cesme. Ili mogu kom reci u tome casu cudesno sjajnu predragu mi tajnu koliko te volim. O. pa cu ruke svakom pruziti.Desanka Maksimović Cuj. Ucinice mi se crn leptir jedan po teskoj vodi krilom sara sto nekad neko reci mi ne sme. ne ostavljaj me nikad samu. nikad samu. recu cu ti svoju tajnu: ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. Možda .Ali okončaj započeto delo. Moze mi se uciniti da tonem u zvuke. I delo tvoje nek lepotom zrači! Opomena . Ucinice mi se negde kroz tamu neko peva i gorkim cvetom u neprebolnu ranu srca dira O. ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. Moze mi se uciniti lepo i lako voleti kratko za jedan dan. Mogu mi se uciniti duboke i meke oci neke sasvim obicne.Liričari . kad neko svira.

Pustim vino sa usana da poteče i krvavo crevenu haljinu obučem za izlazak.Dovuci jednostavne reči pred moja vrela stopala i nateraj me da klečim. kceri covekova. Mirišete posle na njih. Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje. Ti ne spavaš na njemu. Noći su prekratke za one koji umeju da sanjaju. Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu. Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno. tebi sam ovako govorio: "Ako eksplozija provetri utrobu zemlje Izletece iz nje kamenje vece od nase planete. sin zenin. A snovi su nekad toliko stvarni da ostaju urezani u kožu. Nekad se i ne mora buditi. Možda se ipak i usudim da ti jednog dana kažem previše (ili sve). Otrgo si mi misli od mene same pa ne znam gde su otišle. Do tad cu pričati sa jastukom. mozak svakog drveta nalazi se u zamlji. Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao: "Mozak svih biljaka. Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani. Da li je tamo vec i mozak covecanstva?" Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio. Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene. A moglo je jednostavnije. Dok sam s tobom govorio telefonom Moja krv je tekla zicom do tvojih usta I telefonska mreza se pretvarala u krvotok. Ja. Nema te ni danas. i trešnje u grudima su sve zgaženije. Da im se divim i slavim ih. Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu. Možda tada odrastem. nosite ih uvek sa sobom kao dragi privezak. . Ali znam da ih niko ne čeka. Dok god imate saputnika. Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi. Matija Bećković Ako jednom stavis na gramofon moje srce.

Neka se nebesa otarase snega i kise. Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila. neka jabuke ne budu okrugle. Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu. Sve to ne bi bilo besmisleno. " Neka mi bude zabranjeno da te volim. I neka se proglasi ludakom Svako ko pomisli da te vise voli! Tvoja duša šuti i govori . digla si me toliko visoko Da i kad bih pao . Da si muskarac imao bih najboljeg druga! Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe. I nikome ne zelim zlo. Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi. Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu! Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma.Josip Pupačić Zbog tebe sam obolio u sebi gdje si ti I ne smijem te više vidjeti A gledao bih te do dna vremena koje činiš trenutkom trenutkom što je vječnost po tebi Tvoje prisustvo briše staze moje tišine po kojima lutam u tvome odsustvu Nemoj da te vidim . Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove. Neka najjaci glasovi sruse sve plafone. Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi Zato sto me volis ja volim sve ostalo. Hocu da ispastam. Neka tresnje. Sve sto je receno o buducnosti. Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona. Kao kosturi konja na nekoj visoravni.Kao konstrukcije porusenih hangara. Nego kakve god i kolike god hoce. Neka sve ostane cisto i slobodno. Neka se slonovi uvuku u misje rupe! Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu. Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica. bilo bi istinito i ne bi propalo. Da je receno o tebi.do zemlje bi se naziveo! Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima. Neka nice drvece koje niko nije posadio. hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe. Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom. Moja ljubavi.

Kad dođes u bilo koji grad Kad dođes u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slučajno bude Valjevo Gde sam i ja došao Doći ćeš putem kojim si morao doći Koji pre tebe nije postojao Nego se s tobom rodio Da ideš svojim putem I sretneš onu koju moraš sresti Na putu kojim moraš ići . Matija Bećković .Hocu da te naselim živim sobom i da prestanem izvan sebe ići tvojim životom Zbog tebe sam obolio u sebi gdje si ti I ne smijem te više vidjeti A gledao bih te do dna vremena koje činiš trenutkom trenutkom što je vječnost po tebi Tvoje prisustvo briše staze moje tišine po kojima lutam u tvome odsustvu Prije nego iz mene moju svijest izvedeš daj da te spoznam kao istinu Prije nego neznano odšumi moj sluh da te čujem kao glas koji me na svijet dozvao I prije nego utopim te u svoj vid da te vidim kao svjetlo koje ostaje u sebi Tražiti te ne znači živjeti vec slijep moliti gluhe ove predjele da se tobom napune Vidjeti te ne znači umirati vec hrvati se sa sjenama mutnoga sna u kome ti isčezavaš Imati te ne znači hraniti se vec gladnim grlom tamaniti voće i žednim grudima presušivati izvore Izgubiti te ne znači osiromašiti vec bojati se pustoši i naslućivati bijedu koju za sobom ostavljaš.

Koja je bila tvoj život I pre nego što si je sreo I znao da postoji I ona i grad u koji si došao. Kod dođes u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Jer gradovi su uvek daleko I u njih se dolazi iz daljine A svako putovanje se oduži Jer svi misle jedino o povratku Mada povratka nema A ko god odluči da putuje Mora krenuti jednog dana A kad god krene Krenuće u ono doba U koje uvek neko kreće od kuće Obično u nedelju Kad si i ti krenuo A kad god je nedelja Najčešće si u nekom drugom gradu A u kojem god da budeš Recimo u Valjevu Biće to jedini grad U kome si oduvek bio I čim si čuo njeno ime . Kad dođes u bilo koji grad Odakle bilo Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina Ili niotkud sasvim svejedno Kod odeš od svoje kuće Bilo kuda Samo da što pre odeš I dođes u bilo koji grad Recimo u Valjevo Kad god da dođeš Doći ćeš vrlo kasno Jer se dugo putuje Dok dođe u tvoj život I tu se zauvek zaustavi Ona koja je prema tebi krenula Iz velike daljine Odnekud iz Ruskog Jerusalima Sa Kavkaza iz Pjatigorska U kome nikad nije bila I zvala se kako se zvala Recimo Vera Pavladoljska I izgledala kako je izgledala Kako više niko na svetu ne izgleda.

I pre nego što si je sreo Oduvek si je znao I voleo već vekovima. Kad dođes u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dodjes vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad slučajno bude Valjevo Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje Tvojim i batom još nekoga Ko s tobom putuje I glas mu ide po vetru U dan neobičan za to doba godine Da ni sam nećeš biti siguran Ni koji je to grad Ni koji su tvoji koraci Samo ćeš poznati onaj glas Koji ne ide po vetru Nego se javlja u tebi U dan neobican za to doba godine Kad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu U koje si došao kao neznanac Ne znajući nikoga Ni grad ni Veru Pavladoljsku Ni da se zavole najviše Oni što se znaju najmanje. Kad dođeš u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad Svet će postati uspomena na nju I neće biti ni jednog mesta na zemlji Gde te neće sačekivati Ni ogledala u kojem je nećeš videti Ni plave kose koja nije njena Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha Zapamtio je prostor Gora i voda Onakvu kakvu si je prvi put video U bilo kojem gradu Recimo u Valjevu U Karađorđevoj ulici Između Pošte i Suda I evo nailazi ono doba godine Ili tvoga života Kad su sve žene ona I nose njenu glavu Ali ni jedna celu A ona živi nepoznata među ljudima Odmara se od tebe i od svog imena .

Ali ma gde živela i ma ko bila Znaćeš da je to ona I da ne može biti niko drugi Jer nikog drugog na tvom svetu nema. Kad dođes u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad Sve će ti biti odnekud poznato Kao poljubac već davan nekome U grad ko zna koji Kad dođes ko zna kad I ko zna otkud Ili Veljeg Dubokog ili niotkud Sasvim svejedno Sve će ti biti isto kao da nisi dolazio I da uopšte ne postojiš Jer proviđenje ne zuri I ništa ne zaboravlja I ne fali mu ni mašte ni ideja Da sve poveže i ispuni . Kad dođeš u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dođes vrlo kasno u bilo koji grad Recimo u Valjevo Okružiće te deca kao svakog pridošlicu I u celom gradu nećeš poznavati nikog Jer su svi otišli I s tim bi se nekako pomirio Ali niko se ne vraća Sve je gotovo a još nikoga nema Niti ima čvrstih obećanja Da ćemo se ponovo sresti I to je ono što najviše zabrinjava Pa ipak čovek nije manje nego voda Pa voda ne umire Niti je smrt nešto Što se na svetu događa prvi put I da živimo hiljade godina Prošle bi kao jedna Jer godine su tu da dođu i odu Ali sve što je njino Nije Vera Pavladoljska Koja ti je dala što ni sama nije imala I uvek bila pomalo u oblacima I u njih se konacno preselila Ali dok iko ikom čita ovu pesmu Ona se rađa sve svilenijeg osmeha I nema ništa sa grobljem i smrću.

Kao što je pisano Samo ti ne bi bio isti I ništa ne bi bilo kao što jeste Da je moglo biti kao što nije Jer postoji samo jedan grad I samo jedan dolazak I samo jedan susret I svaki je prvi i jedini I nikad pre ni posle nije se dogodio I svi gradovi su jedan Delovi jednog jedinoga grada Grada nad gradovima Grada koji si ti Prema kome svi idu Da se sretnu sa tobom Dobro je što si došao Da se u to uveriš Baš u Valjevu I sretneš Veru Pavladoljsku I čim si je video Oduvek si je voleo I unapred oplakivao rastanak Koji se zbio Pre nego što si je sreo Jer postoji samo jedan grad I samo jedna žena I jedan jedini dan I jedna pesma nad pesmama I jedna jedina reč I jedan grad u kome si je čuo I jedna usta koja su je rekla A po svemu kako su je izgovorila Znao si da je izgovaraju prvi put I da možeš mirno sklopiti oči Jer si već umro i već vaskrsnuo I ponovilo se ono što nikad nije bilo Mea Culpa Priznajem! Lagala sam svet da ništa mi nije. Sunce u malenu šaku skrila. pokosila livade i pašnjake medne. Ugasla mesec i zvezde bele. Da ista sam ona čije lice pamte. podvezala reke ispod samog toka. Mea Culpa! Isušila mora. Mea Culpa! . Ispravila željom vrh planine bedne. Da bih sa njim bila. Obmanula prostor i promakle sate. jezerske vode usahla sa gora. Ćutala istinu pred Porotom pravde.

a sve nam zivote veze tanka nit. njemu dala. I ja koja tvrdom zvijezdom vecernjom slutim. don't deal in lies.Obila sam reze na vratnici sreće. If you can wait and not be tired by waiting. Mea Culpa! Ukrala sam svemir da ga njemu dadnem.umire nas mnogo. And yet don't look too good. don't give way to hating. samo jedno svoje culo. .Vesna Krmpotić Bit ce da zivimo istodobno na mnogo zvijezda.and not make dreams your master. Or being lied about. If you cam meet with Triumph and Disaster And treat those two imposters just the same. Ponornici svetla zatvorila puta. da ni u ovom casu nisam presjekla nit koja me veze s tvrdom zvijezdom vecernjom. Or being hated. sa njom. I sve sam svoje. nor talk too wise: If you can dream-. Razbila katance i pustila dan. Sa nebom u džepu. If you can think--and not make thoughts your aim. I kad umiremo. Ćelije tuge stopila na plamenu sveće. jer i sad me skrope necije daleke misli neosjetno.kad smo tako cudno iznemogli od ceznje za jedninom. Bez srama. If you can trust yourself when all men doubt you But make allowance for their doubting too.dimenzija jedna. u mnogo raznih zivota. Mea Culpa! Mnogostruki zivot . samo miljuntina svoje snage sto svemirom trosi se i luta ja osjecam. i da nisam svoja ni u casu kad sam to naslutila. da mi ljubav. Mea Culpa! Ubila sam prošlost. ne odluta. Sebe prodala za jedan san. Bez stida. IF by Rudyard kipiling If you can keep your head when all about you Are losing theirs and blaming it on you. pred njega da padnem. da samo karika sam golemog mog zica. ko ponocna rosa.

Yours is the Earth and everything that's in it. ma kako izgledali tudji. my son! Ti ne znaš . If you can force your heart and nerve and sinew To serve your turn long after they are gone. but none too much. broken. If neither foes nor loving friends can hurt you. And stop and build'em up with worn-out tools: If you can make one heap of all your winnings And risk it all on one turn of pitch-and-toss. And so hold on when there is nothing in you Except the Will which says to them: 'Hold on!' If you can talk with crowds and keep your virtue.Miladin Beric Ti ne znaš kako je čarobno znati da negdje postojis jednako draga i krhka i na poludjelom moru u ovu tetoviranu jesen koje se sve manje bojiš u svijetu u kojem leptiri i ne dočekaju zoru. A ti. If all men count with you.nor lose the common touch. A ako vec budeš bodež i napravis nekakvu ranu . And lose. And-which is more-you'll be a Man. ma kako bili daleko.If you can bear to hear the truth you've spoken Twisted by knaves to make a trap for fools. Or watch the lights you gave your life to. and start again at your beginings And never breath a word about your loss. If you can fill the unforgiving minute With sixty seconds' worth of distance run. Sakriven u tvojim venama ja sam kap što ne otiče. ti si zvijezda zaspala na mom dlanu i ja te čuvam i ne dam i nemoj da se bojis. Or walk with kings. Srećom ne gube klovnovi na kraju svake priče mada iz nje izlaze bar za milimetar ludji.

San je posljednja mogućnost . Jer kada odes iz rime u noc jezivo strašnu ja cu manirom klovna staviti šešir od slame. Bar zbog najlepših tajni kojima smo bili na tragu ostani koji trenutak. duboko ispod vode. A kada ostavim zvezde hoću da budes kraj mene jer mogle bi i one začas da odu vragu. Kiša i nebo mutno do plača.. Sad.i tad cu da budem sretan što jos uviek negdje postojiš. ostani samo jos malo. nemam ništa sem rima a i njih bi najradije da vratim nekoj dalekoj zvezdi sa koje sam sišao ranjiv.. Te jeseni mi je ostao osmjeh. Suton... iz mene izlaze klovnovi ulicom koja ne postoji i hiljade svitaca donose svijeće našem nerodjenom sinu. a i njega sam ubrzo izgubio. bio sam kočijaš zaljubljen u svoju kočiju i u svjetlost naše zvezde koja polako gasne. Oprosti. poderan kaput i trošnu krvavu leptir mašnu i svojim sanjivim rukama ogroman mjesec na rame. Necu ti reći hvala.. Sjećaš se.. mutno ogledalo. Na nebu je uštap i moja se sjenka boji trubadura koji uglavnom razbija mandolinu. a necu ni da ti platim jer si najveci krivac što sam nežan i ranjiv. Te jeseni je u mojoj ušećerenoj krvi zaspalo Ciganče modrozelenih očiju i dvije ranjene srne iz neke daleke basne.

Ni slavuji ne zvižduću pesmu koju znaju sve ptice. a oni koji se provuku u praskozorje ispod duge možda će u drugu jesen s andjelima ići u školu. jos manje kada odu. I ladje kad potonu jos dugo sanjaju luku Sad uzmi tetoviranu jesen i kao bumerang zavrti.i jedna jesen daleka. Tajna je samo tajna ako je prihvati zora. Slikar je po najdražem platnu prosuo mrvicu bola u vidu kapi krvi. Miris odlaska nosi u sebi vise soli od mirisa mora Ne budi me. Ne okreći se. u praskozorje izmedju smreka naći ce uplašene zvezde i upaljene sveće. Ti znaš da postoje i dobre i loše priče. Ne budi me U očima pijanog svirača jutros je previše vode nemir. veče. al ne znaš kada dodju.a dalje. Mi smo sve bajke večno krali od smrti. tko zna kada će smjeti. Reči će uvek reći manje nego što govore oči. . i jedan komadic bola. Valovi se nekada i bez oseke iznenada povuku Zamisli rijeku koju mjesec dijeli na pola i nad njom bijelog galeba koji je zaboravio da leti. Smejući se mi igramo jednako komičnu rolu. Pusti. Tajna je samo tajna ako je prihvati zora Možda zvezde večeras namerno na pčelinjak liče dok svetlost klizi niz lice i zvezdane kapi bodu. Jer.da se sačuva ono što mora da ode. Čaše su na kraju stola al više nikog nema da ih natoči.u snovima je nedostižno malo tuge. Volim te kao što pčela voli dunju u cvatu. a da nismo ni znali da su nam duše u matu.

Ne. On nema lica i nema ništa po čemu bi ga prepoznao sem malog ožiljka na lijevom krilu. Ja sam najlepshu pesmu zaključao u njenoj kosi i sve sam svoje osmehe sakrio u zavjesu kiše. I ova jesen je istetovirana i izgubljena mada jos uvijek mogu sam sebe da ubijedim da sam sve sanjao. ne boj se. . sem maloj krpici svetla što me pokatkad dodirne i razbudi i da verujem i da ne verujem i da sanjam i ne sanjam. Moje rime sem što me nikad ne ostavljaju samog ponekad znaju tako divno da šute. trebalo je da bude proleće.valovi se ponekad i bez oseke iznenada povuku. Sve nema svoju cijenu. Sve je istetovirano i izgubljeno. a bila je jesen na splavu meduza i nije bilo sjaja u travi. samo svetiljke nisu iste ili se bar budim s nadom da nisu. A ti? Šta ces ti? Da li se ponekad seti gledajuci kroz tudja okna niz ulice puste i kišne. isto se vraćam i isto krvarim i isti me trag vodi u uzalud kao slikara koji bi ponovio svoju najbolju sliku na komadu beloga zlata a život teče dalje. Ja više nemam za čim da žalim ni kome da praštam. Ti i ne znaš da vec danima sanjam istog leptira. da l' je bar malo zaboli. miris odlaska nosi u sebi više soli od mirisa mora. Ona ne zna koliko boli ono što se nikad ne vrati kao noći koje se čuvaju u očima što dvostruko gore. i ladje kad potonu jos dugo sanjaju luku. Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli. ali ipak sve se plati jednim sanjivim vriskom mjeseca što pada u more. a ona je predobro znala šta ta jesen nosi al nije htela da prizna i nije nas bilo više. Znam. a meni je i to dovoljno.

Ko zna ko noćas gubi: vatra što gori u dimu ili dim iz te vatre. Iznad pepela najdraže slike našli su dušu slikara valovi što u zoru uguše sve što se olako žari.da sam ne mrzis. nad tvojim polu-zbogom noc se sklopila crna. Kad jednom kroz miris mora osjetis miris nara povjeruj da negdje za mnom mjesec zaklan krvari. seti se bio sam svitac manji od makova zrna. posto se i meni jako dopada ta pesma za one koje zele da je procitaju na srpskom prepisala sam je iz moje citanke: Ako mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebe gube svoje i okrivljuju te za to. Ako mozes da cekas a da ti ne dosadi cekanje. Ako mozes da mastas a da ti mastanje ne bude cilj.ako si prevaren . A ja sam samo klaun koga su natjerali da plače sa željom da samog sebe igra za bednu svotu.. Da li se ponekad seti gledajuci kroz tudja okna niz ulice puste i kišne. ili. Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjaju i sam pridodajes njihovim sumnjama. jednom davno. Krvario je u vodi mesec zaklan do pola. lagan kao jugo.Ko zna. . ili možda i jedno i drugo. a da pritom ne izgledas predobar ili premudar. mozda joj noćas neke slike ponovo znače. skoro se ne sećam više sa druge strane svetla tetovirano sanjiv do zore jedan je klaun kroz suze sanjao ostrvo kiše kao što mrtav delfin zamišlja usnulo more. Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom. I onda sam do obale s očima što ne drže plimu. sočnije od zreloga nara.ako si omrznut . Sećam se bila si zvijezda veća od Velikih kola. ili. možda se zaista voli samo jednom u zhivotu. težak kao bura. Ako mozes . Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli. da.da sam ne varas. u očima usnula kiša i oblak vrele tišine i jedno platno za sliku pomalo nespretnog slikara. Milion svetionika u noći i nebo od pečene gline i tvoje ruke i usne.Rajdar Kipling Liza.. da l' je bar malo zaboli. Ah.

Noćas vodimo ljubav. Mila.s dotrajalim alatom opet novo stvaras. pa me zanose i poput rijeke tečem. Svaki prst utiskujem kožom i ćutim mekoću. i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi sem volje koja ti dovikuje:"Istraj!" Ako mozes da razgovaras sa nizima od sebe i ne istaknes svoju superiornost.pogrbljen. ili da posmtras propast onoga cemu si posvetio sav zivot i da. ti do mene i ja kraj tebe. Noćas vodimo ljubav. sve smo bliže zori koja otkucajima stiže. Pomiješani sa suncokretima osjećamo kako se ritam u nama ne smiruje. ili da u drustvu s visima od sebe sacuvas svoje dostojanstvo.nerve i tetive da te sluze dugo iako si ih nemilice trosio. Uskovitlani zrak pomiče zidove. ti na meni i ja u tebi. Ako mozes da podneses da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi. postaje žešći i oslobađa strasti naših trbuha. . njihov se odsjaj sladi uzdasima naših tijela. Ako mozes da prisilis svoje srce. Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minut sadrzajem koji traje sezdeset sekundi tvoja je zemlja i sve sto je na njoj. Uzimaš me snagom mora. ulazim i topim se u tvojom bedrima. Širimo po nama mjesečinu i zvijezde.sine moj! PS:Mnogo poucna i iskrena pesma Zal Kop Noćas vodimo ljubav.iznad svega.bices covek. držim te za struk i pratim toplinom pokreta.Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom i smatras te dve varke kao da su potpuno iste. a prepone mi među tvojima gore. ti poda mnom i ja na tebi. a moje usne preuzimaju tvoje grudi i jezikom maze nabrekle bradavice. Jutrom nam liježe ravnica u dlanove.kako bi od nje napravili zamku za budale. i. Ispod naših tijela vri noć i putanjom milovanja uspavljuje pjev ptica.

Sva ponosna. a s drugim. tvoj miris. Slušam kako u meni besprijekornom ljepotom žene. Požudno. moj zrak i moja zemlja. prisutna si bolom . I takvu te iskrenu. moja voda. kao slavuj sretna. najviše te kao vatru uživam. s jednim srcem pjevaš.Zal Kopp . ali ipak. jer si nježna i moje tijelo iznutra ljubiš. i blagost tvoga bića. u mom tijelu uzdišeš. Ima te u toj odsutnosti.Šutim i želim te kraj sebe svom snagom muškarca. tvoj oblik. Žudim za tobom zlatno nasmijanom. Lijepo i zanosno. na svoje me usne polažeš u svom zagrljaju čuvaš. koju oduvijek sanjam. Ostavljaš ih iza mojih bijelih grudi. Dva mi srca donosiš. kao žena. bujaš. Tvoj korak. dok me u svoje tijelo naga primaš. U meni. svake noći u sebi volim i svom snagom muškarca želim. Ti si moj spokoj i volim te snom dotaknuti. to su moja vatra.

prisutna si bolom. jer kao da nebo odjednom prestaje. imam u odsutnosti. prisutna si slanim tragom. prisutan je tamom. Svugdje te ima i u koloni otkucaja. prisutna si uzdahom i u poljupcima nemirnih suza. prisutno si čekanje. Žedne. S mirisom lipe. Ima te i mora te biti. Imam te u noći. noć s kojom lutam. poslije toliko godina poput skrivenog mjesta. u odsjaju tvojih bradavica pronalaze polazište. Prsti se moji utrkuju putenim poljima kože. strast ih goni i poput vjetra baca na sve strane. I dok ga tako mekoćom mjesečine oblažeš. prisutna si s tugom. u dugim dnevnim drhtanjima. a među toplim bedrima utočište svojim drhtajima. ispijaju rasutu bjelinu ovih nebeskih bisera i kao lastavice kruže nad bogatstvom plodnih vrhova. u čežnji na dlanovima te ima. i u zagrljaju kojim te grlim. prisutna tišina. ima te u mirisu ubranog cvijeća. Imaju te moje misli. prisutna si nestankom ima te moj pogled. uzlijeću i slijeću i u zanosu gozbe piju kapi slasti što su se nakupile u vrtu tvoga predivnog tijela. zauvijek si prisutna. jezikom izazovno hodaš izvorom njegovih strasti i u njima se mojim uzdasima otvorena širiš. Ima te negdje. prisutna si krišom. . prisutna si tugom i san u kojem te sanjam. Imam te ljubavi. prisutna je sama. ima te. prisutna si nepomična. pa iznova počinju jurnjavu preko tvog trbuha.Ima te u toj odsutnosti. osjećam u zraku prisutnu prazninu. Kao uspomena. gdje si oduvijek prisutna. svu širinu moga tijela podsjećaš na dodire s kojima se svako jutro nestrpljivo budi. prisutna si daljinom i očima sličnim odrazu vode. prisutna mjesečinom. U sve težim jutrima i kiši što tiho pada. prisutna si bolom. ima te u ljubavi. Zjenice mi kipe od vrele žeđi za tvojim grudima. jer kao da očekujem daleko djetinjstvo. na čelu svake ptice.

tad u beskonačnom snu moje tijelo držiš. Vlažnom dolinom rajskih mirisa prilazim i savijen u želju tiho promatram usjeke. Dubinom utrobe.Zal Kopp. među grudima gdje me pogledom smještaš. posjetiti cijela. Plamtim silinom dok se oko struka izvijaš. u beskrajnu dubinu blaženstva me uvlačiš i oko sebe tople privijaš. otkrivaš razlog svih mojih uzdaha i čežnji. Što reći o muškosti kad me tvoje tijelo u sebe prima? Tada se ona u meni olujnom snagom vjetra pokrene. blaženom milinom žestoko naraste i silinom bezbrojnih vulkana svoju lavu izbaci. opijaš i sladiš. . a ti vrelinom usana smiruješ moje molitve. Imaš otvoreno mjesto i one ga toplinom vatre žare. osjećaš i čuvaš. Preko vrhova tvoga tijela gledaš kako stižem i kako se dolinom puti nezaustavljivo širim. Među nogama pratim sve tvoje pokrete i kao mjesečina razvlačim prstima dodire. poklanjaš mi bedra. Ljubim po trbuhu odsjaj zvjezdanih noći i jezikom klizim prozirnim kapima požude. Boris Niksic Tu pod mojim mostom teče tvoje tijelo. Nježnim milovanjima zatvaraš moje pore. a bezbrojnim uzdisajima dojiš i stalno primaš.Usne se tu još bolje snalaze. Ljubavnice. kad me tako mekom kožom maziš. U zvjezdanom obrisu tvoje kose zastajem. moram ih stići. svaki cjelov njihovim vlažnim usjecima unose i blagim dodirom zvijezda plešu tim divnim klancem. pa me u zanosu dočekuješ. zanimaš ih pukotinom kojom te mjesečina slatkim sjajem rastavlja. kojima se plodovi nižu u probirljive strasti. pa toplinom bedara navali i dolinom tvojom razlije Beskonacni san Uspinjem se tvojim tijelom i ti ne dvojiš. razdijeljena noću. pružaš ruke i u njima moj osmjeh odmaraš. Pod mostom moga tijela . moji prsti klize tamo gdje ti želiš. premještaš otkucaje u bedra i sazrijevaš.

mirno hoćeš snivati. a svoje tijelo i svoj život predati . pa s usana tvojih želju skidam. dok Ti još slaba krila za toplinom visine žude. Poslije toliko godina. obale Tvoje s krikom galeba.Konstantin Galcinjski . pod oblacima tišine. Ti si moja žena. puštaš moje ruke da po tebi plove. Poslije toliko godina . zato te ja pratim i svakim pokretom stižem tvoja mjesta. polja i ravnica čista. zgusnute želje. mila. proljeće u meni naraste. kako nam se. ulazim još jednom. znam da si zbog mene tako zasjala. ulazim u carstvo što ga tijelom nudiš i po njemu hodam.Zal Kopp Kad pored mene prolaziš. da nas ljubav ne bi mimoišla. Osjetiti ćeš tog trenutka. pa po meni svu milinu rasipaš. napnu me strasti i nezadrživo. Milovati. Božanstvena si. tokovi rijeka i šume razgrananih krošnji. prepuštam se slatko za snove u tebi i preko tvog trbuha unosim se strasno da u podnožju mekom osjetim tvoj smiraj. prostrijet pored srebrnog mora i s mirisima okupati . prepoznaješ moj dodir. u odsjaje kasnih večeri budeš ušla. želiš da te uzmem. predati zauvijek nama. Moja ljubav i odjeci njeni. Kao da si htjela. parkovi. a za uzvrat otkrivaš svoja tajna mjesta. primiti za ruke i kad. sve ce se to. poput poteza sudbine i njenog maestralnog kista. u oku mi se prozor otvori. u tragovima Alpa i njihovih voda. tijelom protutnje. iz tijesnog mraka i podmukle šutnje. sjene nestanu i poput oluje. ispred svakog daha ti se meni daješ.Brojne su me tvoje opkolile čežnje i u tvom se oku kao mjesec skrivam. tad Ti napokon. prostor i vrijeme nude. Tamo. kad se budemo izvijali u zanosu slasti. zagrliti. Zaista sam sretan iznad tvojih grudi. ispod modrog svoda Lirski razgovor . otkrivam tvoje tajne. i poput vira uvlačiš u sebe. u prvoj od vječnih jutarnjih košnji. primaknuti sebi. muškarac iz mene progovori. spokojno mogu prići i povesti u horizonte plavičaste.

I u prolece kad dolaze nam laste. . .I danju i nocu. Ko groznica tajna struji mojom krvi.Cak i onda kad gubis kisobrane.Kao srz leta .Volim te u sesiru.I kad si na banketu. riknuo bih tada Kao bik pogođenom zrnom posred čela Što u naporima uzaludnim pada Dok iz njega bije krv crna i vrela Upij se u mene zagrljajem jednim. Volim te kad jaje lepo mutis. nek se smrvi.. I daj mi poljupce za kojim žednim. Kao Hermes stari i s njom Afrodita. Volim te cak i kad kasiku ispustis. Da sav iznemognem pod vitkim ti telom. I sutra. U zovama u brezama.I volim te u zaketu.Milan Rakic . I vrane na snegu. Ko groznica tajna struji mojom krvi. Ocajna pesma . kraj maline i klena. I kad kosu svoju cesljem lepo delis. I strasti da prođu kao dim i pena. draga. Bosu. Stopi se u meni strašću tvojom celom. I žena što vole i voljenih ljudi. pokraj mene svuda Biti mesečine pod kojom se žudi. Kad će čula moja redom da zaneme.I od pocetka. Krepko stegni moje telo. . zna se. Danas. da će doći vreme Kad za mene neće postojati žene.Kad vetar duva napolju. I mladih srdaca što stvaraju čuda.Milan Rakic Upij se u mene zagrljajem jednim. I od kraja ulice . .A da li me volis u jesenje dane. Vrisnuo bih. I daj mi poljupce za kojim žednim Misao .Zimi te volim ko vatru kad veselo gori.A leti kako me volis? . draga. Bez izuzetka. I da duša moja bude sitaÂ… -Kada pomislim. Na moru.I u taksiju. Juce. Krepko stegni moje telo.Reci. nek se smrvi. I u opasnosti. I u autu. A iza prozora sneg. A da će. . .Hocu.A kada se zimi posrebre prozori. . još uvek. I volim te u senci. I uz tvoju nogu. U gorama. Blizu tvoga srca.U kaljacama. I kad se veselis.I kad radis povijena. .Volim te na suncu.I kada spavas .Reci kako me volis.

Ja poimam dobro neminovnost zala. ali grlo nemi – Sam. Sam na besnoj misli sto u propast stremi! Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara.. Ja znam sta je sudba sviju ideala.. mnogoglavo: sve citiraju te noci u kojima nisi hteo progovoriti sve velike zime i njene smesne gordosti. bez moci. I suma zacuti. i zanemi vrelo. Moje znanje vidis na licu mi bledom. evo banalnih monologa. evo vraca se stostruko. I umorno moje namuceno telo Zazudi za slatkim odmorom i mirom. Bez nade. . u ocima strava – Razjapljena usta. misao je kriva! Kad se spusti vece. Smrvljenog me pusti kada zora grane Iz crnih dubina razjapljenog pakla. ne misleci da je kretnja tek privid neceg mnogo veceg. sve sto sam ucinila sve sto ucinismo. U cas kad zavlada mir kraj mene sirom. bez volje. Gusi me. i vrh tamnih njiva Belicaste magle oblacci se gone. u dubokoj noci. Sklop celog zivota. Poslednja pesma . Sto gleda za stepom gde promice stepa. Misao se javi! Kao zver me zgrabi I ponese sobom u predele suza. a moji napori su slabi Da se satre ova pohlepna meduza! Ona gospodari! Ja sam ko Mazepa. Privezan na konju. Ali znam i uzrok zasto tako biva. Jer prosao nisam kroz zivota huku Sklopljenih ociju i skrstenih ruku: Kad srce zapisti. I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk poboznih zvona sto vecernje zvone.. jedina dusa ispod neba plava.Jelena Langold Sve sto sam kazala. Satrven i smozden. bez daha. zapravo.. dolaze po svoje. kosti lomi ko da su od stakla. sa tugom i bedom.

moja tiha ljubavi. Nesto poput besa. Strela koju ti saljem odavde gde vise nisi pozar i krv i dzelat. Toliko puta pomislih da si umro u snu. umesto pedantnog odgajanja vrta. talase i decu koja vriste. svi kocijasi obukli su se u crno i cekaju da me povezu. Bolje da smo se sakrili u trave. da smo cupali tudje cvece koje pozelismo u vazi. Toliko dugo si bio bez slabosti da sam ti poverovala. moja ljubavi. moja odgovorna ljubavi. moja smesna ljubavi. Na plazi na kojoj si u groznici spavao mrzela sam sve senke. Desavace se da ih izgubim. tako pazljivo birane prodavacu ih u bescenje na periferijskim pijacama. I svaki put umrla bih sa tobom. Bolje da smo pustili korov do ponora jer evo cistina je i sve je tako savrseno glatko I ti strcis i ja strcim.Bolje bi bilo da smo pili do jutra. i sad vec istice vreme za tvoje precutane poljubce. i ti ces osetiti bljutavost u dnu usana. po pesku . Ljubav koju ti saljem prepuna je noktiju i oruzja i demona. kojim smo plasili tudje macke. moja jadna ljubavi. Sve stvari koje toliko volis. sad je kasno jer ja sam kucala kao pljosnato srce duboko u tvojoj cipeli. davacu ih prevarantima. Secas se kako sam sklapala oci kad si bio blizu Nije vazno sto smesno hodam po snegu. u koprive. Zuta ubistva i djavolje sluzbe da te snadju. poklanjajuci je neradnicima Davacu ih losim ljubavnicima. Sve biljke koje posadismo rastu izmedju nas kao strasni suncokret. Evo nas na ravom polju dok su gromovi. moja trezna ljubavi. a ti bi preziveo. moja uzdrzana ljubavi. moja nemocna ljubavi. odjednom snaci ce te nesto poput mrznje dok budes okopavao vrt. Vec je neko ruzno gnezdo na njima. Bolje da smo imali svoje macke. Sve vazne stvari. moja cista ljubavi. Sve tamne stvari govorice ti o mome sjaju a ti nisi covek koji bi zbog toga polomio tanane stvari Pa ces se tako dugo muciti Premda to nije najgore sto ti ja zelim. svoje mirise. u grmlje. razbijacu lagano usput. secas ga se. macke koje bi ostavljale svoj dlakavi trag. previsoki smo za pod koji uglacasmo. jer ja sam uranjala usta u pregib tvojih kolena Toliko puta mogoh pregristi tvoj vrat.

Jer ti si mozda sposoban da zaboravis krik u mraku. kako me nema kako je sve drugacije bez mojih lekovitih ludosti. Una Prvi put ko djecak ugledah te Una u svom sjaju. da smo pili do jutra. grlila si me svojim rukama i milovala tvojom kosom cak i kad sam po tebi lagjario zivahan zeleci da te ukrotim i savladam. Ko covjek sa zenom divanih na telu tvom oboje radujuci se postojanju i zivotu a bila si mi prva i zadnja ljuba. Kako ce me divno sada ljubiti svi koji me ne poznaju. . Cujes li i ti te zvuke nocne dzungle Sanjas li grozne insekte.Postojala je harmonija u mome telu. Ali je malo i to sto ti saljem odavde gde te vise nema Uzalud da otresas moj obraz sa svog ramena jer ti si tako siguran u svoj crno-beli um da cu mozda i poverovati u tvoj spokoj. moja nespokojna ljubavi. naucena na tebe i nacin na koji sam postajala lepa. Ko momak s curom setah pored mlinova tvojih sto ljeti na tebi veselo kloparaju a zimi zalegjeni od tvog daha miruju. moja tuzna ljubavi? Toliko ruznog o tebi sam rekla svim ljudima da vec osecam potrebu da te odbranim. zaista. da nismo provetravali da smo imali i psa i macku i hrcka da smo se umeli ljubiti po danu i u nevreme jer evo strasni poziv i jeka dolaze i gavrani i sve gadne velike ptice kojih se plasim i mrak u kome ne umem sama bez tebe da zaspim. Ko starac s unucima hodah kraj obala tvojih uceci ih da te vole ko sto sam ja da ih volis ko sto samo ti znas. Zato kazem: postoji slika na kojoj su tvoje oci vrlo tople I jos nesto: covek koji voli da ide u cirkus mora biti da nije bas toliko los. razbijajuci ogledala. Ubijacemo te svaki put kada spojimo tela i ti ces osetiti dok budes zalivao vrt kako sam podatna i sliska. Knjige bez poretka sve govore o tebi Bolje bi bilo.

sedrama i opasno tamnim dubinama.Željko Krznarić Ne govorim ti baš u zadnje vrijeme da te volim i ne gasim ti svijetlo u očima prije spavanja ne govorim ti nešto nježno i ne grlim ti dušu ali. .Bezbroj puta stajah i gledah te zamishljen i izgubljen u tebi i bezbroj puta se uvjerio da Znam te. Sve sto je doshlo je proslo. mrzim te. Blistas u svojoj bistrini plavo zelenim slapovima. al ipak volim te. Bezimena pesma . citav moj zivot pred tobom je bio. Jer ti si vjecna a mi dolazima i odlazimo sa shapatom vjetra. Uvjek moja i svacija. A zapravo uvjek samo svoja i nicija. Ostaces Una vjekovima teci u svoj svojoj bezvremenoj lejpoti nikad ne ukrocena i bas zbog toga nepreboljena.ako i ne govorim još uvijek te ono najljepše u meni voli i ljubi. a ostala si ti vjecno vjerna. tajanstvena i uvjek mlada.. ovo ti moram reći: previše je gorkog i ljudi su grubi pa. Preljepa si o Uno s tvojim vitkim tjelom vijugavim ko u zmije uvjek mladim i podatnim. vidjela si i moje prve ljubavne suze... Nek mi grob bude na onom humku sto s visine gleda Uno ne te Da te cujem kako hucis i onda kad ne budem vise znao za se. Znas o rijeko sve moje tuge. a ne znam te..

Irena Vrkljan U ovom prostoru omedjanom stablima mog razuma.update: unatoč ne izgovorenim riječima. neka dodje velika tisina. bez okusa. unatoč tišini medju nama. . neka umorne zene svezu moja stopala i zapale sve ladje. u strahu prisutnom medju oblicima. Neka dodje velika tisina. U ovaj sat neponovljen. Ja zovem. jer ja vise ne poznajem granicu svog krika. neka se rijeke udalje od obala i tijelo neka napusti dubinu vlastite krvi. u ljubavi ja dozivam lice koje sam posjedovala jucer. u ovom sjecanju. u ovaj dan neotrovan blizinom vremena. na dan neprolazne osvete. U ovaj suton sastavljen od dva oblika patnje. bez glasova. ne osjecam krv. u ovaj moj plac neka iz mahovine izidju sve kosute i poloze moje tijelo na zle i visoke borove.još uvijek ljubav Carolija zaborava . ne vidim vise daljinu izmedju dva neba. "ono" što nosimo u sebi je . snene pod lukom mog vrata. danas. u ovoj boli u ljubavi nepravednoj. u ovom prostoru bez sredista svjetla. zatvorenom u tamni obruc tijela. u ovu plahost koju nose stupovi lagani od nevinosti ljeta. ja dozivam noc.

Neka se mora preliju u presusen izvor zemlje i zaustave krv koja me napusta. Ali ja ne znam da li da je želim. u ove plohe tuge. Povratak . ja zovem vjetar koji brise obrise gorkih planina. neka se moja zaljubljenost pretvori u osamljene perivoje. spalite moje sjecanje. vjetar zaborava ja dozivam pcele. A možda su sanje. Krhko je znanje!) Možda je pao trak istine u me. . ja dozivam agoniju hladniju od snijega. moj osmijeh otudji od sunca. otvorite moje dlanove od soli i oduzmite mi taj lik koji i sljunak pretvara u ljubav. niko ništa ne zna. Još bi nam mogla desiti se ljubav Desiti-velim. Ili ne želim. neka ostrice izrasle u dodiru nase sutnje prodru kroz ovaj plemenit okus smrti. u ovu tamu.u ovaj san ja dozivam rijeci nage i bez uspomena. Nadjite me. zakopajte moje sunce u jezgro najtamnijeg korijenja. niko. Ja zovem. da lancima bez zvukova zarobe tu travu taj plamen na tvom imenu. vezite me.Dobrisa Cesaric Ko zna (ah. U disanju moje koze.

Sigurnim će glasom zaglušiti razum Sve što slutnja šapne. kad se oci slede. Ne sluteći da si svoju svjetlost lila Mojom davnom javom. protkani. kako su u ljubavi.U moru života što vječito kipi. Sto drhte.. Bez imalo svijesti koliko nas vežu Neki stari lanci No vrijeme se kreće. Mogla bi se opet u poljupcu naći Neka ista usta. koji pišem srcem punim tebe Ove čudne rime. Stvaraju se opet. čežnjo moje biti. I nosi nam opet ono što je bilo: I radost. dragi prvi dani.Milos Crnjanski Setim se. Oh. A srca se dići I slijepi za stope bivšega života Njima ćemo ići Smiraj . ja neću znati. u plavom. no vrijeme se kreće Ko sunce u krugu. Možda ćeš se jednom uveče pojavit Prekrasna. naći će se ruke. oko usana. Niti tvoje ime! Pa ako i duša u tome trenutku Svoje uho napne. Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom Pogledat ko stranci. preletajuci one kolutove blede. Kad su ruke tople. . i tugu.. I ja. mutnom tisinom. Što vječito hlapi. I sinut će oči. sastaju se opet Možda iste kapi I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem Jedna vječnost pusta.

zapleli u moju kosu. možda ustvari i slutiš. jer su se tvoji zlatni prsti puni sunca. Pitaš otkud toliko nebeskog veličanja u našim zagrljajima i kako to da smo uspjeli. ljubiš moje krhke obrise. nježno iz mene uklanjaš prošle snove i tako ranjive. Bezglasno i pažljivo. Klatno zvona tesko i tmurno u grudi udara me. ove smo noći započeli ljubavlju cvjetati i nikada se više nećemo usamljeni svlačiti. Postajemo čudesan plod nepregledne ravnice osjećaja i kao rijetki sretnici uspijevamo ući u tek probuđene krošnje mjesečine i zaboravu prepustiti nemir. . već ponosno s mirisima i čvrstim dahom velike čežnje.u kojoj su osmeh i tuga pomesani nesigurno i tamno. i. Iako je moj glas. i moje ime. nesigurno. polažeš u moje zjenice osmjeh i dok šutljivo prilaziš mojim usnama. neponovljivo tiho smiruješ. Nikako slučajno. u zanosu vrućih poljubaca razbuktavaš. Znaš me prepoznati. Cvrsti dah velike ceznje . ispunjavaš me neprimjetno svojim tijelom. zauvijek izaći nepovrijeđeni? Moram ti reći. u mutna oka prozora. puna sitnih glasova veceri. Plamtiš privijena strašću u mom krvotoku. Tad se dizem.Zal Kopp Stigla si bezbrojna u krhotine moga sna i sad se svojim brižnim dodirima. sapucem. još uvijek bojažljiv.

a moje su usne postale užareni izvori tvojih uzdaha.

Proci ce godine - Veronika Porumbaku
Srebrne pehare ne volim, Niti pozlacene bokale: Od svega najdraze mi je Udubljenje u dlanu tvom. Proci ce godine. I stalno nova, Sa istom ljubavlju devojke, Picu iz tvog dlana, kojeg se Necu zasititi nikada. Kao na pocetku, na putu istom, Lice ce nam se stalno sprziti, I prvu brazdu poljubicu ti Na celu obelezenu zivotom! A ako bi mi ti, istog dana, Dao da pijem iz velikih bokala, Ja bih se ipak zaustavila Opet kod udubljenja tvoga dlana.

Sve je kao - Enes Kisevic
Dan je kao sunčan Ti si, kao veseo Prolaziš, kao, ne vide te Svima je jako lijepo Svima je, kao, dobro Svima je, kao, ludo... I ti si, kao, sretan! Živi se, kao u moru Ptice su, kao slobodne Budućnost, kao na dlanu Savjest je, kao, čista I sunce je, kao jasno O srce, kao, pjevaj Svi, kao brinu o svima Svatko je prijatelj, kao Svima je, kao stalo do tebe I do svijeta...

I dan, kao ode I ti se, kao smiješiš I ništa te, kao ne boli...

The Invitation - Oriah Mountain Dreamer
It doesn't interest me what you do for a living. I want to know what you ache for and if you dare to dream of meeting your heart's longing. It doesn't interest me how old you are. I want to know if you will risk looking like a fool for love, for your dream, for the adventure of being alive. It doesn't interest me what planets are squaring your moon. I want to know if you have touched the centre of your own sorrow, if you have been opened by life's betrayals or have become shrivelled and closed from fear of further pain. I want to know if you can sit with pain, mine or your own, without moving to hide it, or fade it, or fix it. I want to know if you can be with joy, mine or your own; if you can dance with wildness and let the ecstasy fill you to the tips of your fingers and toes without cautioning us to be careful, be realistic, remember the limitations of being human. It doesn't interest me if the story you are telling me is true. I want to know if you can disappoint another to be true to yourself. If you can bear the accusation of betrayal and not betray your own soul. If you can be faithless and therefore trustworthy. I want to know if you can see Beauty even when it is not pretty every day. And if you can source your own life from its presence. I want to know if you can live with failure, yours and mine, and still stand at the edge of the lake and shout to the silver of the full moon, 'Yes.' It doesn't interest me to know where you live or how much money you have. I want to know if you can get up after the night of grief and despair, weary and bruised to the bone and do what needs to be done to feed the children. It doesn't interest me who you know or how you came to be here. I want to know if you will stand in the centre of the fire with me and not shrink back. It doesn't interest me where or what or with whom you have studied. I want to know what sustains you from the inside when all else falls away. I want to know if you can be alone with yourself and if you truly like the company you keep in the empty moments.

Poziv
Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot. Ja zelim da znam za cim zudis i da li se usudjujes da sanjas o tome da ispunis ceznju svoga srca. Mene ne zanima koliko godina imas. Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog ljubavi, zbog snova, zbog avanture koja se zove biti ziv . Mene ne zanima koje planete uticu tvoj Mesec. Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste spostvene tuge, da li su te zivotna razocarenja otvorila ili si se skvrcio i zatvorio

iz straha od daljeg bola! Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom, sa bolim mojim ili svojim, ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili izbrises. Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu, sa radoscu mojom ili svojom ; Mozes li se prepustiti divljem plesu i dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne upozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni, niti da se setimo svih ljudskih ogranicenja. Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena. Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren prema samom sebi ; mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati spostvenu dusu. Ja zelim da znam mozes li biti veran te stoga dostojan poverenja. Zelim da znam mozes li videti lepotu cak i ako nije lepa svaki dan. Zelim da znam mozes li ziveti sa promasajem, sa promasajem svojim i mojim, i jos uvek stajati na rubu jezera i srebrnastoj mesecini uzvikivati “To”! Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas. Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola i ocaja, Iscrpljen, satrt do srzi, i uraditi ono sto se mora uraditi za decu. Mene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde. Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno samnom i ne ustuknuti. Mene ne zanima gde si ili sta si ili sa kim studirao. Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra, u trenucima kada se sve ostalo rusi. Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom; i da li zaista volis drustvo u kome se nadjes u trenucima praznine.

Volim te - Iskra Tanodi
Sjedni. Ne tu. Preko puta. Moram te vidjeti. Ne, ne prekidaj me. Suti. Pusti me da ti kazem ono sto sam vec trebala reci. Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska. Zbog nedolaska. Jer, ako kasnis samo pet minuta

Tvoj smjesak oprastajuci. A nisam ti rekla: najvise se bojim vremena koje ne ceka. A nisam ti jos rekla kako i koliko te volim. A ja kasnim. Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata. Bog mi je svedok . dodirima. Ne. I zato ne smijem kasniti. ma kakva bila: neispunjena.. pogledom. Bore na tvom licu i moje su. Ljubav.srce mi je u dlanu i moja me ljubav ili mozda strah boli. I volim sve sto si ti. Volim tvoju nesigurnost. Volim te smijehom i suzama. Tvoje oci pitajuce. I u tom trajanju ne znam da li sam ucinila sve za tebe ljubavi moja. Volim te. Bojim se praznog stubista bez mirisa.. lakomislena i povrsna prava i zauvijek. sretna. Ne gledaj me zastraseno.Romualdo Miralles Koračala si za mojim stopama u snegu tražeći smrznutim rukama toplotu . svjetla. Tvoj korak ohrabrujuci. pokretima. I moja je najcesca. Volim te tijelom. Vec sutra moze biti kasno. pitam se cekas li me. rijecima. bez zvuka. Boli. Volim te tugom i brigama. Kad dolazim.

Bol odzvanja očajem. Sumoran trg. gledao i milovao do jutra. gospodo. Bog mi je svedok. Gde si zalutala ljubavi? A ja. isti. Poneki usnuli prolaznik. rekla si bez trunka griže savesti. Bog mi je svedok. Voleo sam te u ponoć dok si spavala sneguljičinim snom. Krupne pahuljice u tvojim očima.u mojim prstima. . Vetar je zaneo tragove neistine i laži. Sve je ovo. Bog mi je svedok. Bog mi je svedok. Bog mi je svedok. taksista bez taksimetra. ja sam ostao tu negde. lažna priča. vino bez mirisa kupinovog vina. Grad bez sladoleda. Stih umrlog pesnika ispisan na spomeniku poginulog komarca dok eho moje istine razdire ponoć.

struji izazova. za vrlo kratko vrijeme oni bivaju uhvaćeni u struji. I jednom. i ponovo oni su govori. Kada stignu do mjesta gdje se rijeka račva. Bog mi je svedok. ja sam te voleo detinje. Htela si da ti budem ljubavnik. Postoji dio gomile ljudi koju usmjeravaju dogadjaji umjesto njihovih vlastitih vrijednosti. iskreno. nežno. treća je sreća poverovao sam.Anthony Robbins Vjerujem. Bog mi je svedok.nikad zaista ne odlučivši gdje žele završiti. Bog mi je svedok. kamo ih voda nosi..oni ne odlučuju svijesno kamo žele poći ili koji im smjer odgovara. struji dogadjaja. prokleti nogoljubac za trenutke razonode. Voleo sam te najsrećnije. . Pristao sam i na to. I to je zivot . Oni jednostavno idu. struji strahova. I tako.Izmicali su pejzaži detinjstva. tužno. Danas. A ja. Bog mi je svedok. prve mladosti opaćene zatrovanim meduzama. da je život poput rijeke i da većina ljudi uskače u tu rijeku. danas te volim najnesrećnije. Gurnula si me nogom.. kao pseto lutalicu što gladno skapava ispred tuđeg praga.

Ostaju u tom nesvjesnom stanju sve dok ih jednog dana ne probudi zvuk razbiješnjele vode. Nalaze se pred padom.da nemaju nadzor.da se nalaze dva metra od slapova Niagare u čamcu bez vesla. Ponekad je pad tjelesni.kasno. Tada otkrivaju. Velika je vjerovatnost.da je ono. Ponekad je to emocionalni pad.Zbog toga osjećaju.uzvodno! "Igra ljudi kralja srca X" .Stojan Si Ti si moja boginja iako ne znas direktno ni ko nisi ni ko si: Ti si moja boginja! Iako ne znas neposrerdno ni sta nisi ni sta si: Ti si moja boginja! Iako ne znas direktno ni ko sam ni ko nisam: Ti si moja boginja! Iako ne znas neposredno ni sta sam ni sta nisam: Ti si moja boginja! Iako ne znas direktno sta je i sta nije zivot: Ti si moja boginja! Iako ne znas neposredno ni sta jeste ni sta nije Bog: ti si moja boginja! . što vas trenutno opterećuje u životu moglo biti izbjegnuto boljom odlukom . U tom trenutku kažu: "Oh ." A tada je već . k vragu. Ponekad je riječ o financijskom padu.

Louis Aragon Došao sam tebi kao što reka ide moru Žrtvovao sam jednim potezom i svoj tok i svoje planine Napustio sam zbog tebe svoje prijatelje i svoje detinjstvo Svaka kap vode moga života upila je so tvoje neizmernosti Tvoje sunce uništilo je moju prošlost pretke Ti vladaš nad mojom krvlju nad mojim snovima nad mojim ludilom Dao sam ti sve svoje secanje kao jednu kovrdžu moje kose Spavam samo u tvojim snegovima Razvalio sam svoju postelju rasterao svoje dobre vile Odrekao sam se vec davno svojih legendi U kojima su Rembo Kras i Dikas I Valmor koja place u ponoci Konopac Nervalov prekinuo se I metak koji je ubio Ljermontova prošao je kroz moje srce Podeljeno tvojim koracima Razvejano tvojim pokretima Ko zaljubljeni vetar neke šume Ja idem za prašinom koja se jutrom goni iz kuce I koja se strpljivo vraca neprimetno u toku citavog dana Bršljan koji raste a da niko ne primecuje Dok ga ne sakate u njegovoj vernosti Ja sam izlizani kamen silom tvoga stalnog šetanja Stolica koja te ceka na tvome uobicajenom mestu Okno sa koga tvoje celo gori gledajuci u prazno Petparacki roman koji govori samo o tebi Otvoreno pismo zaboravljeno pre no što je procitano Prekinuta recenica na koju vracati se nema znacaja Trepatanje soba kroz koje se prošlo Parfem koji ostavljaš za sobom A kad izadeš nesrecan sam kao i tvoje ogledalo Louis Aragon .

Evo trideset leta kako pratim senku za tvojim nogama Verno sam crno pseto koje se vrti oko tvojih peta Sakriva se u podne za tvoje uspravno telo I izlazi da igra sa kosim suncem po poljima Svetlosnom žicom iz lampe odeva te i raste ukoliko su niske Kako ti voliš da citaš vecerom u odaji prema svome raspoloženju Samo tada uzdižem se do plafona I gubim se u ponavljanju tvoje ruke koja okrece strane Evo trideset godina kako je moja misao senka tvoje misli Uzalud sam govorio i ponavljao veruje se Ne znam kakvoj cudnoj otmenosti sa moje strane Sve što je crno nije senka govore mi Uzima se i ostavlja od onog što sam govorio I da mi dozvole da te volim oni su podmetnuli Stvarnost tela jednu statuu Simbol ukrašen kamenom Otadžbinu A kada stavljaju nož za secenje hartije U nešno pazuho mojih knjiga Ne shvataju ni najmanje zašto ja vicem Oni ne vide da ja krvarim tvojom krvlju I pitam se šta li za njih moje pevanje znaci Ako za svaku rec koja se lomi u mom glasu Oni ne znaju da je to harmonija tvoga grla Ako ne vide oko moga duha tvoje ruke Bar jednom cu ovde da govorim iz svoje duše Covek je izgubljena igra karata Crveno i crno kraljevih slugu i kraljica Ali izmedu letecih boja ima vazduha a i prsti su tu koji bacaju Telo moje sacinjeno je od dve nepoznate koje nisam birao I vidim sa užasom da se pojavljuju na mojim rukama bakarne pene godina Koje ce obeležiti ruke mog oca o kome necu pricati ništa Og koga nemam ništa drugo do nacin kako da obaram glavu Zato što nije cuo dobro na desno uvo i evo gde i ja takode Od svoje majke imam oblik ušiju I nacin rastanja kose Ali duša u svemu tome ali duša Beše to jedna duša neugladena smucana još bezoblicna Duša slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlosti .

Duša iskrsla niko na zna odakle Iz nekog pretka u nesreci vremena Iz nekog ujaka besmislenog i ludog koji nije živeo Ili samo iz one strašne sramote moje majke kada sam došao na svet Jedva duša tek nagoveštaj duše rdavo uoblicena cekinjava duša Kakva se gubi bez žaljenja na bojnom polju ili sudarima na železnicama Jedna sirota duša koja nije znala šta da cini sa samom sobom Nošena strujom današnjeg vremena Nikako ne od vrste Hamleta jedva kosa Ofelije Bosa u moru bez pisma u njoj Loptica na japanskom bilijaru koju dokoni gost preganja u nekoj kafanici I ti padac u ''nulu'' ili ''stotinu'' Što je u stvari jedno isto Duša u garderobi gde pijani gost ne može više da nade svoju numeru Duša za jedno vece karnevala a sutra ce se baciti maska Duša rasparena sa kojom se ne može izaci medu svet I teška da nosi otrov i mora neprestano da se zaustavlja Nikada nisam razumeo zadto si povela brigu o mojoj duši Lopatama se mogu zgrtati takve kao što je moja Ali šta kaže onaj koji prvi put vidi radanje drugog Cudom hirurgije Šta je rekla moja duša kada si je ti izvadila iz njene košuljice Kad sam ja saznao u tvojim rukama da sam ljudsko bice Kad sam presta da se pretvaram i da se ismevam što sam postao takav na dodir tvoje ruke Uzmite te knjige moje duše otvorite ih svuda gde bilo Slomite ih da bi im bolje razumeli Miris i tajnu Pokidajte grubim prstima strane Izgužvajte ih iscepajte ih I iz svih cete zadržati samo jedno Jedan jedini šapat jedan jedini pripev Jedan pogled koji ništa ne sputava Jedno dugo hvala koje se promrljava Tu srecu kao neku dolinu Dete .Boga moje obožavanje Beskrajno Ave u molitvama Moju beskonacnu nesanicu .

. Na putu začuje za neku siromašnu djevojku koja je bila poznata po svojoj odanosti roditeljima. žena Jednoga dana haiku pjesnik Basmo odluči otputovati kako bi vidio cvat cvijeća na nekom mjsestu.." Filozofija zen-buddhizma ponukana prekrasnim haiku pjesmama. Na sto te nocas sjeca sve to? Dva svjetla u jednom mraku sta cine? More ili moru. Kad ju je pronašao. purpurnu do zvijezda. Potom. biserno-hladnom sobicku bez zidova i dva malena svica utetovirana u tvoju kosu. koje sa sedamnaest slogova kažu sve ono što neke pjesme s više strofa kažu isto odlučila sam legendu o pjesniku Basmu podijeliti s vama koji cijenite i uvažavate japansku umjetnost. ovako reče: "Ove sam godine vidio nešto ljepše od cvijeta..Miladin Beric Nisam li drugacije zamisljao ovu noc. Bit ce da jesam jer samo klovnovi znaju koliko je najcesce tuzno ono sto izaziva smijeh. Epilog . A ja jos uvijek nosim one iste vagone neistovarene njeznosti ispod koze kao usnulu obalu vrele krvi u ocima koje su ponekad zelene... To podjari njegovu znatiželju i tako krene tražiti djevojku.koje bijaše na glasu po svojoj životopisnosti.. ne vidjevši cvata cvijeta. daruje joj sav novac koji je sa sobom ponio za troškove puta. . Nato se vrati kući.Moje cvetanje moje prosijavanje O svesti moja o ludosti moja Moj mesecu maju melodijo moja Moj raju moj požaru Moja vasiono Elza živote moj Ljepše od cveta.

sjedni do mene. Ti dobro znas. Trijumpf ili elegiju.Fernando Pessoa Oda Dođi. ili dva i po prsta sudbine? Dvije jednake zvijezde nisu li najudaljenije? U praskozorje kad nas vise ne bude ostace samo milion pahulja vrelog snjega na vrsku granate. vrijeme je rastanka i svaka staza nekuda vodi... Lidiji . Prst sudbine.. na obali rijeke. kao noc usamljenog vojnika. manje crvena. ciji mrak nocas cinis blagim. Mali moj svicu.Okean ili kap.. iza crvene zavjese je i crvena svjetlost. Mirno gledajmo kako teče i naučimo od nje. ostalo je uglavnom nevazno.. a mi se ne držimo za ruke (Držimo se za ruke) . Lidija. Zatvori vrata. biseri u mom oku ne poticu od kapi vec od uplasenih svitaca koji ti vise ne pripadaju. a srebrni trak rijeke u njegovom oku je samo mac sudbine koja ga dijeli na pola. nemoj nikad bar to da zaboravis. Znam. Rukama sada gutam prazninu dok tisina postaje bodljikava... a ja iza nje ucim da zaboravim.... I mjesec je svjestan da postoji jos samo dok pliva na povrsini vode. U svijetu slavuja i cvrcaka osim krvi postoji jos pjesma. kao posljednji camac u posljednoj noci. da život prolazi. osim unatrag. A ja bih nocas upravo unatrag.

odlazi Sudbini. prolazimo kao rijeka. tužna poganko s cvijećem u krilu. jer i s njima rijeka će jednako teći i uvijek će odlaziti prema moru. izmijeniti poljupce. Bez ljubavi. niti bijasmo drugo osim djeca. Bit ćeš mi blaga u spomenu kad te se sjetim na obali. a da te sjećanje na me neće opeći ni raniti. nek njihov miris blaži ovaj trenutakovaj trenutak kada smireni ne vjerujemo ni u šta. I ti bi morao znati . I ako prije mene poneses obol mračnom brodaru. Volimo se spokojno. bez mržnje i strasti koje podižu glas. milošte. sjetiti mene poslije. zagrljaje. bez zavisti koja previše uznemirava oči. Opustimo ruke jer nije vrijedno da se umaramo.Onda ćemo misliti. Bar ćeš ako postanem sjena. uroni u njih i ostavi ih u svom krilu. ako hoćemo. neću morati da patim kad te se budem sjećao.ništa ne ostavlja i ne vraća se. dalje od bogova. ne uživali. velika djeca. Naberimo cvjetova. ali bolje je da sjedimo jedno pored drugoga i da gledamo kako rijeka teče. No treba znati prolaziti sasvim spokojno i bez velikih uzbuđenja.Violeta Milicevic Laura je sigurno znala da mora postojati neko ko će je voleti ko Petrarka . jer nikad se ne držasmo za ruke niti se poljubismo. Uživali. odlazi prema dalekom moru. misleći da možemo. bez briga. da ovaj život prolazi i ne staje. nevini pogani propadanja.

I Francuska je morala znati Da će se za nju boriti neko Kao Jovanka pd Arka. I Zemlja bi morala znati Da će od sunca ugaslih Do nje, kad-tad, stići poneki zraci I svemir bi morao znati Da ga jos vecim cine Svaka mrva, senka i oblacak. Tako bi i Ti morao znati Da postoji ja Da bihTe volela Sve dok me ima. Makar se zauvek sretali Samo cudesnim putevima Koje gradimo od zelja Neostvarljivih.

Samoca - Dusan Matic
Tugu ne mozes opisati. Ona je poplava koja nosi sve pred sobom podriva kuce, rije nasipe, valja bregove. Covek je premlaceno pseto nikom potrebno. Mrzim tugu. Tugu ne mozes izraziti. Ona je pozar koji tinja godinama i bukne, ocas planu sume, nestanu gradovi. Covek je vaseljenski les koji niko ne moze poznati. Mrzim tugu. Tugu ne mozes suditi. Ona je uvek kamen o vratu davljenika

zanavek vezan. Smiraj je samo na dnu koje se izmeriti ne da. Covek - plamen vraca se u kamen. Mrzim tugu.

Requiem za palog andjela - M.Simokovic
Mozes mi reci da u bezglasju Cesto zalutas kad sricem slogove tvoga imena I da se uzalud borim protiv vremena koje na nasim telima gravira Nebeske istine u strahu od smrti. Mozes mi reci da je moja tisina laka Poput niti paukove mreze A teza od sedam smrtnih grehova I ja cu od nje satkati pesmu i pokriti te Kad neman noci teskom sapom poklopi nebo I u krzno svoje sakupi zvezde kao cicke. Mozes mi reci da sam slobodna A dusa sam slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlost Dusa koja nocima ne spava i ciji su okovi tragovi nebeski bozjih karuca sto u sumrak ispisuju molitve najvecih gresnika I postaju vapaj upucen tebi. Mozes mi reci da bih trebala da te saslusam Kada se budem pravila da te ne cujem Sakrivsi usi rukama Kao sto deca sakrivaju po dzepovima male sedefne skoljke sto izbaci mora utroba. Mozes mi reci kako sam gresila I ja cu na svoja ramena Tezinu neba, ako treba, prihvatiti I ti ces opet biti u pravu a ja cu se osmehnuti

Osmehnucu se kada tvoje ime bude prelazilo preko mojih usana i one budu krvarile kao nekada moje srce. Osmehnucu se jer moja ce dusa pevati U tisini sto tvoje ime u vazduhu iza sebe ostavi I doci cu tebi kao sto kap kise dolazi zemlji U krugu vecnom Isparavanja i padanja I tada, na dlan ces me topao docekati Kao suzu izdajnicu sto bezi preko obraza I u secanjima potraziti moje ime Kao sto bi trazio uvojak kose Il`neki davno naucen stih. Mozes mi reci da su tvoji dani podeljeni Na dane secanja i dane zivljenja A neces znati da su svi moji dani - dani prezivljavanja secanja davnih ozivljavanja sto kopne na izmaku noci. Mozes mi ponovo reci da bi mi srce u kutiji dao Da ga pored kreveta cuvam dok na barsunu kao na odru Mirno pocivaju snovi A ja bih mogla. mogla bi da ti kazem da te jos uvek sanjam, da te jos uvek volim, Ali reci nista necu, cutacu, Jer ja i kada cutim - cutim o tebi.

Ti ostaješ - Ljiljana Matković-Vlašić
I kad svi odu napuštajući svoja mjesta u srcima voljenih, ti ostaješ, Gospodine. I kad pustoš zamijeni radost u predvečerje nada, ti ostaješ, Gospodine.

Komadić sunca . Komadić svjetla u bočici mirisni. Prašak da uzmeš kad želiš na spavanje poći i ja ću ti noću opet u san doći. kao za broš s topazom. Zrake će zaigrati posred stijene. bacati zlatno prstenje. atom sunčanog jutra dražesni. I kad na obzorju za sva očekivanja čista praznina blista. Gospodine. Šareno dugino stakalce sam ti dao. Oboma nama da jasno svijetliti stane kad više ni sunce nad zemljom ne grane.Štefan Žáry Komadić sunca u bočici nosim ti. ti ostaješ. nek se u tvojim očima rasvijetli. ti ostaješ. a prijatelji iščeznu na svome putu.Zeljko Krznaric Ne volim te vise da znas ali uvijek mi tako ponekad u vremenu dodjes pa pomislim da si mi sve na svijetu . crtati kvadrate. Gospodine.I kad se svijet promijeni. Kad ostaneš sama i noć se spusti. ti malo njega iz bočice pusti. ako ti možda pogled nečiji učini nažao. Komadić svjetla ukradoh nebeskom svodu tom za tvoje grudi. Komadić sunca u bočici zarobljeni s tajnama o svakoj alkemijskoj mjeni. Ne volim te vise .

i ne mogu ni zamisliti kako lezis u nekom drugom krevetu a ista si i kad kisa pada i kad hlace obuces i kad suknju skidas a ne places nikad jednog cu te dana ubiti zbog svega jer si tako slatka bezobrazna i kratka ako ne racunam noge jer si fina djevojcica i najhrabrija kurva jer si mi u oci usla bez kucanja i srama ubit cu te prije spavanja da se probudis kao dama da imas pune sobe ljubavi kao zimnicu spremne i ne volim te vise da znas i sve ce novine pisati o tome u restorane vise neces uci ludo moja mala neugledna plava predivno stvorenje bozje i moje raspitaj se kod prijatelja sto je jos tvoje a sto meni pripada raspitaj se jer ne dam ti vise ni da mislis ubit cu te sto se skitas svijetom policija ce te traziti sto bludnicis s ljetom na javnom mjestu pa ces onda opet k meni dovoditi ljude da me ubijaju dugo i da se cude sto volis na meni i ne volim te vise da znas ali te trazim jer si tako prosta i slatka kao sirup .

pa da zatim o istom mislim i da patim dane i noci duge sama dok ne dodjete opet k nama. i teska vam je selska cama. bar da se nadam da sam smela da cete opet k nama doci i da cu ma i retko moci u selu da vas vidim nasem. Da cutim ja sam prvo htela. vi me se necete odreci.. da se veselim glasu vasem da vam sto kazem. al' ako vas moj udes hudi bar malo trone i uzbudi. mi nicim ne blistamo. vi ste znamo. i za sramotu mojih jada ne bi ste znali vi ni sada. prezrenje vase da l' cu steci. .. a mi.jer si tako divlja kad ti vrat zagrizem a bas nikakva nisi kad te zubi bole necu vise ni da mislim o tebi dok si od mene daleko sto ja znam ljubi li te netko jer ti je toplo u sobi bezobraznice mala igraj se jos malo dok mi mrak ne padne u krevet ludo cekam te i sutra kao uvijek u devet. Al' osobenjak. Tatjanino pismo Onjeginu "Pisem vam-sta bih znala bolje? I sta vam vise mogu reci? Sad zavisi od vase volje.

o prividjenje moje drago. mozda bih jednom( ko ce znati po srcu nasla druga verna i bila bih mu zena smerna. govorio si samnom jednom. sva premrla i usplamsala.. tvoj pogled me svud proganj'o. Zar nisi i ti onog trena. Ne nije mi se san to snio. promak'o kroz noc kao sena. i nevidjen si bio mio. Drugi! A' ne ja nikom ne bi' na svetu dala srce svoje! Oduvek tako pisano je. Smirivsi burne osecaje. nad uzglavlje se moje sag'o i sapnuo mi reci drage ljubavi pune i iskrene? . moj zivit sav je jemstvo bio da cu te sresti izmedj' ljudi.. kad prosjaku pomagah bednom i kad blazih molitvama buru i jad u srcu cednom. jer cim si uso' ja sam znala. u dusi stalno glas odzvanjo'.. i rekla: on je ovo bio! Ja tebe cesto slusah sama. ja ne bih srela vas zacelo i ne bih znala patnja sta je. moj zastitnik do groba budi. bog je tebe uputio. Sto dodjoste u nase selo? U stepi. znam. gde moj zivot traje.. Nebo je mene dalo tebi.no iskreno smo radi vama. a svojoj deci dobra mati. U snove si mi dolazio...

Zamisli: ja sam ovde sama i nikog nema da me shvati.Ko si ti? Cuvar duse mlade il' kobni duh sto kusa mene? Uticaj sumnje sto mene guse. Od stida vise nemam daha. sustajem i moj um se slama.. Cekam te: nade glas u meni bar pogledom ozivi jednim.... Al' vasa cast mi jemci lepim i predajem se njoj bez straha. Nek bude tako! Sta da krijem? Milosti tvojoj dajem sebe. Mozda su sve to sanje moje. Zavrsih! Da procitam strepim.. a nemo moje srce pati." Ako se Zemlja prepolovi . a sasvim drugo sudjeno je.... zablude jedne mlade duse.Jovanka Uljare Hajde da se pravimo Nista se nije dogodilo Sjedi pored mene i Zavuci ruku Gdje ti je najtoplije Ja skliznucu ti niz jezik Prije nego me pozoves i gozbu spremiti rijecima navklim mjesto tebe da me ljube .. ili iz teskog sna me preni prekorom gorkim i pravednim. pred tobom suze bola lijem i molim zastitu od tebe..

Moje veliko slovo .ne zamjeri mi na neredu i razloge neulaska iznevjeri ja meta osmjehu sam strpljiva za sve promasaje i udaljena po mjeri oka tvog.Zeljko Krznaric Ti si jedno veliko slovo u mom zivotu neoprostivo i neduzno namjerno i slucajno ti si sve i nocas ja se odjednom sjetim kise koja je pala tog popodneva sjetim se tvojih ociju iz kojih nisam izlazio pet sati i nekoliko minuta a za to vrijeme svijet se okretao i nista nije stajalo druga smjena je radila neumorno netko je u tom trenutku ljubio i umiralo se u tih pet sati i nekoliko minuta a mi smo dijelili sudbinu ruze ja s tvojim imenom na usni i ti sa mnom kisa je padala tog popodneva znam to sigurno jer na tvom licu je zasjala jedna kap poput bisera i trave su sanjale o nama ti si jedno veliko slovo u mom zivotu i samo sam tebe ucio kako se pobjedjuje ravnodusnost govorio sam ti lijepo a ustvari .

i mrzeći te Privijam se uz tebe. u plamenu i krvi. Ne volim te zato sto te volim .Pablo Neruda Ne volim te izuzev zato što te volim. U ovom dijelu priče sam ja onaj koji Umire. kradući mi ključ ka potpunom smiraju. Volim te samo zato što si ti ta koju volim. i mjera moje promjenljive ljubavi prema tebi Je da te ne vidim već slijepo volim. i umrijeću od ljubavi zato što te volim. Od voljeti te do ne voljeti prelazim . Duboko te mrzim. kad sve druge sahranjuje. Mozda će januarsko svjetlo uništiti Moje srce sa svojom okrutnom Zrakom.ponekad sam pomislio kako bi bilo raskopcati tvoju kosulju i ljubiti te dugo tako dugo dok kisa ne prestane ti si moje veliko slovo veliko poglavlje jednog popodneva i malo vecernje tame ti si zvijezda lutajuca koja mi se seli iz oka u oko pa sjetis li se kako smo izasli iz te kise sretni moje veliko slovo. jedini. Od čekanja do kada te ne čekam Srce mi prelazi od studeni do plama. Zato što te volim. (Soneta LXVI iz: "100 ljubavnih soneta") Kako Ana rešava ukrštene reči .Brana Petrović Kakve su njene namere. samo mene oživljava? . Ljubavi.

al... čega god hoćete! Od ptice u galopu! pa nisam ja valjda vica radi prokockao celu evropu! A kad se svlači! Slobodan i proklet prisustvujem (a ne znam kako da preživim) najvećem čudu u svetlosti! Zaklinjem se: da bih tebe ogrejao. rakova na žaru! Od. Ana. Ana. znam: niko ne može žešće da opravda vazduh od njene tamne kože.. Kad lađu crta! Kad ječam seje! Kad objavljuje rat! Kad se smeje! Kad školjke hrani! Kad se prehladi u lovu! Kad čita magnet! Kad kupi haljinu novu! Kad pije pivo! Kad iznenada dođe! Kad ljubi proleterske vođe! Kad je moja desna ruka! Kad je grčka azbuka! Kad sanja cveće! Kad NEĆE! . zapalio bih i svoje kosti. Kad Ana plače! (o ne lažem vas) to je lepše od voća! Od kiše! Od. stvarnog razloga da tako lepo spava? Priznajem Pesnika..Ima li.

Sećanje na Nepojmljivog Dečka uvek će moći vatru da zameni: zato su mi oblaci zeleni. naj. kad rešava ukrštene reči. koja može vodu da pije. da svet postoji zbog Ane. na primer. mogu da se zakunem u sve što imam. . usijane glavurde moje! Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima! Mogu u njenoj državi da budem referent za kišu! Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav. a drugom ga osvetljava! Traži se. il neke druge vulkane. i nemam. samu sebe da izgovara. pa zeleni! Pa rumeni! Pa kad se vokali spoje! Dragi Bože. Ona to izvodi kao da se igra! A meni izgleda kao da svet stvara! Ko Vergilijev najmlađi konj: u jednoj ruci drži svet. Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene oživljava ima li Ana stvarnog razloga da bude tako lepa kad spava? I cvetovi i puževi i englezi svi već znaju: ona poljupcem može od svake bolesti da izleči! Ali ja nju naj. reč. naj volim kad spaja svetlosti.

Jure Kaštelan Volio bih da me voliš da budem cvijet u tvojoj kosi Ako si noć. večnost osmišljava! (A mogla bi baš nju briga da se razboli ili da spava. .i ja ću biti u živoj stjeni bistra česma.ja biti ću zora i bljesak svjetlosti u rosi Volio bih da me voliš i da svi dani budu pjesma Ako si izvor. na mom dlanu. Neka reč koja nije kao ostale reči: reč koja ume da rešava ukrštene reči! Tada nastaje mala drama: voda otiče za svojim obalama: Ana. naga... da leti.da gori.) I dddok je tttako ooo opasnu ddddržim u zzzz zagrljaju rrrreči se reči se sssssame rrrrrr rešavaju! Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene oživljava? Što se bar ne pokrije kad spava!? Volio bi da me voliš . i da spava.

I znam. A do ustalasane površine u nestašnim skokovima dopiru naša Suncem pozlaćena smejuljenja. Ne nalazim te rime. Lutam modrim dubinama naših sećanja ponesena moćnom zlatastom plimom osećanja i bliskosti... moja plima je i tvoja iako sad živimo na dva kraja okeana. I ta sazvežđa.Pesma za Lidiju . Neke tople struje raznose uzdrhtale zajedničke šapate i slivaju se u šuštavim vodopadima kroz doline titravih algi i šume iskićene snenim koralima. te čežnjive misli isprepletane u večnost. uopšte ne brinem što nemirni talasi na površini rađaju vrtloge ćutanja jer su i ta ćutanja naša. talasavog pokrivača. jer i ti talasi zapljuskuju obe obale... Jednostavno..Dragana Konstantinovic Tebi ne mogu da napišem pesmu. Izvini ali tebi stvarno ne mogu da napišem pesmu.... Šta još da ti kažem? Sve što poželim da ti prenesem već se nalazi u našim dubinama nevešto maskiranim ustreptalim zvezdanim odsjajem koji se nazire kroz ples tog nemirnog. Uz misli upućene tebi tonem u neke modre dubine koje kriju uzdasima prošarane tajne obojene živim bojama poput onih nemuštih šarenih stvorenja što se lenjo vuku peščanim okeanskim dnom uživajući u sopstvenoj lepoti. Ne brinem. Ta talasava površina ionako je samo varljiv odraz treptavog noćnog neba okićenog zvezdama koje ti i ja zajedno iscrtavamo mislima povezujući zvezdu po zvedu u samo nama razumljiva sazvežđa. Ivina vremena . ne umem.. Ne umem.. uranjaju kroz vrtloge naših ćutanja u istu modrinu koju smo ti i ja stvorile i od koje smo obe sazdane.Selma Poparić . Nije to ni važno....... ne nalazim te reči.

još jedan dežurni osmijeh i riječi reda radi izgovorene..Danas.. Koliko ću puta još misliti na tebe osjećajući druge ruke... laku noć i . a ja bih da stane sve u ovom čarobnom trenu tišine s tobom. Danas zadnja cigareta samo zbog dima plavičastog.. da se ne izbriše obris tvoga lika i početak i kraj i sjene pa da poslije samo zeleno vidim. Sada. Da se bar riječima može iskazati koliko ti vjerujem i koliko bih željela da mi uspomene pune tebe budu i da budu istina. Danas. vidim te negdje uza njega. Vjerovati? Jesam li mogla sebi nanijeti veću bol? .. Koliko će još stihova ispod tvojih trepavica izroniti? Kažeš. vrijeme je na našoj strani. Ja se baš vremena bojim i da mi te ne odnese iz glave vjetar neki ludi. još jedan bijeg u tvoj pogled i napola presječen tren.

. .Pusticu te. . .Umrecu.Ako se cvor zamrsi? ..Ako je tamo nevolja? .Recimo.. . . zakucacu .Gataj.Oprosticu.. .Hocu da pogatam .I sto. . .Tebi ljubav dati? ..I u nevolju..Srusicu.Reci cu ti: ubij! ...Ubicu. . . ..Preseci cu.. .Ako ima sto cvorova? .Ona je zaprljana ..Zatvori drugome vrata .Jos hocu da pitam.Pretrpecu.Daj . ..Ako se bol pojavi? . .Ljubav.Tebi ljubav dati? .Spasicu te.Recimo.. .Poci cu. .Ako se zagrcnem? . . .Otpevacu..Daj je zaprljanu. .Reci cu ti: umri! . . . ."Otpevaj" .. .Robert Rozhdestvensky Tebi ljubav dati? .naredicu ti .Ako te prevarim? . pozvacu te .Zatvoricu.Pitaj.. . .Ako se zid ispreci? .

''Od čega si danas bleda. Pamtim. a kao da se smeje. Ne mogu na pozornici živeti.. On je izašao tada Iskrivivši usta najbolnije.Zasto?! . Hoću da budeš od mesa.Toga nece biti! . Zadihana viknuh: ''Šala sve je. čega?'' . Sve mi se vidi! . Reče mi: ''Na promaji ne stoj'' Milan Kundera Zašto si tako lepa? Ne budi tako lepa. ne od sunčevog sjaja. Zašto si tako lepa? Kad bi bar imala pege da ih večno po tvom licu skupljam.ode život moj. Ali ja ne mogu stalno živeti u tom sjaju. Ako odeš . Ana Akhmatova Grčih ruke ja pod tamnim velom . Ali..Zato što sam tugom neveselom Do pijanstva napojila njega.Zato sto ne volim robove. Ne taknuvši drvo s balustrada Trčala sam za njim do kapije.. ti si lepa. Da. od sunčevog si sjaja.'' Jezivo. Kad bi bar bila razroka! Celog bih života na kolenima ubedjivao razroko oko.

pozurimo..jednom ces se zaljubiti al`ljubices zato sto ce te nesto na toj zeni podsecati na mene.ne radi zaborava.zaboravimo da smo se voleli.. Ne mogu živeti pod reflektorima. vec traziti snage u onom sto je ostalo i s tim ziveti. .. Suviše si lepa.ne boj se.da smo se svadjalii da smo bili krivi.. sada. Pod njihovim noktom Odlazi i dio mene.. zboravimo. Ni grad ne volim. oseticu tugu jer sam tebe volela bi ce to ironija tuge. William Wordsworth (l770-1850)(delovi) Negdje... Shvati to.bio si moje veliko prolece uspomena koja ce dugo ziveti u buducnosti koje cu se secati.s danima i danima sto ce doci mozda cemo se naci jedanput na malom vrhu zivota i nizrecene tajne hteti jedno drugom da kazemo. zaboravicu oci i necu posmatrati zvezde koje me na tebe neobicno podsecaju..ne treba tugovati. Nemoj plakati..kada nista na svetu ne moze vratiti dane prohujalog leta nas sjaj u travi i bljestavost sveta....nestace velicanstvenost sveta. Oda nagovestaj besmrtnosti iz secanja na rano ditinjstvo Sjaj u travi....ne radi nas. U njihovom prtljagu. nestace sjaj u travi.Svaka moja ružnoća.al`proci cemo jedno kraj drugog kao stranci jedan skrenuti pogled bi ce sve sto cemo jedno drugom moci dati. Svaki posrtaj... ostace bleda slika onog sto je proslo. Ne mogu živeti s tobom. Ni bijele noci lenjingradske..

Dobro bi dosla nekakva nevidljivost. Ni blagdanske pjesme Ne volim Kad ih nema Moji drugovi.Vislava Simborska Nekakvi ljudi beze pred nekakvim ljudima. Za sobom ostavljaju nekakvo svoje sve. Tiho se odvija necije zamaranje. Moji prijatelji. cas dalje. Nekakvi ljudi . nekakve kokosi.Ni betovenove simfonije. Na ledjima nose krcage i zavezljaje. zasejana polja. i jos vise nebilost na krace ili duze vreme. Moje ljubavi. u kojima se upravo ogleda vatra. pse. Pred njima stalno nekakav ne tuda put. sto praznije to iz dana u dan sve teze. cas blize. nekakva tamnosiva kamenost. a gore visoko avion koji malo kruzi. a u vrevi necije nekom otimanje hleba i necije drmusanje mrtvog deteta. Neka nikada I nikud ne podju Oni koje volim. . ogledalca. Naokolo nekakva pucnjava. niti je onaj koji treba most nad cudno crvenom rekom. U nekoj zemlji pod suncem i s nekim oblacima.

Sendi Ezrin Povremeno biti ljubazan . i ko. Poslala sam gradonacelniku pismo i pohvalila ga da dobro obavlja svoj posao. Ako bude imao izbora. Ne kosta nista. Pustila sam nekog preko reda u samoposluzi. Rekla sam muzu da ga volim. mozda ce pozeleti da ne bude neprijatelj i ostavice ih u nekakvom zivotu. Neko ce im izaci u susret.ha! Ne kosta nista. Odnela sam cvece u staracki dom. Pozvala sam brata da mu kazem da mi nedostaje. samo kada. u koliko oblika i s kojim namerama. Ne kosta nista. I ja njemu nedostajem. Kad sam sinu pakovala uzinu.Jos nesto ce se zbiti. Ne kosta nista. Ne kosta nista. stavila sam ceduljicu na kojoj pise koliko je poseban. . Ne kosta nista . Postaru sam dala kutiju keksa. Ne kosta nista. samo gde i sta.

Dala sam svom pomocniku placen slobodan dan. Bilo je divno.hmm. Lice mu se ozarilo. Bilo je prijatno. da mi isperu vode Srce i dusu. Zahvalia sam coveku koji mi je u samousluzi spakovao kupljene stvari. Ne kosta nista. Kostalo je samo malo. Skuvala sam pilecu corbu bolesnoj prijateljici. Dodje mi ponekad . Igrala sam drustvenu igru sa svojom kcerkom.Ne kosta nista.Dušan Bajski Dodje mi ponekad Da legnem kraj reke. Da se istecem sa njom ili Da ostanem na dnu. mozda cu se cele godine tako ponasati. Ne kosta nista. Ne kosta nista. . Otisla sam na masazu. Igrala sam se loptom sa svojm psom. Povremeno biti ljubazan .

oko nas se spaja. da je ne bih izgubio U bezdanu svojih secanja. Dodje mi ponekad Da legnem kraj reke. I zadnji drhtaj. Jer hocu da sretnem zlatnu ribicu I da je zamolim da mi nacrta Svoj lik. i jos jednu suzu nasoj muci. Dodje mi ponekad Da pijuckam reku od izvora do usca. Daj ruku nekoj ruci.Brana Petrović Zar se ne bojimo toga? Iz beskrajnog beskraja. nesto.Dodje mi ponekad Da brojim rastajuce zvezde I da gledam plavetnilo neba kuda Krstare namrgodjeni oblaci. I jedan tren vremena se spaja sa nedokucivim plavetnilom beskraja. I zadnji osmeh. Jer obuhvata me neka luckasta tuga Onda kad stojim i pratim zelene talase Od obale do obale. Zar da se bojim toga . (Sat koji ne otkucava ponoc). ispi casu vina. Nasmesi se. . Dodje mi ponekad Da se valjam po travi Zajedno sa senkama pasa koji laju Na duvarskom satu. nedokucivo. neuhvatljivo.

staracke pege i sede stare stvari u nasoj sobi sto u mom oku blede u borbi da ostanu lepe. kad citav vek iza je nistavne ove koze zguzvane sto skori kraj ne priznaje.. i jos jedan stisak ruke. Stvari nisu svesne. Zadnji delic mog vremena je prosao! Ja drhtim. Sve ce na kraju stati u te sekunde male I ko smo tad? Otkucaji kosmosa. i pesma slavuja. neuhvatljivo nesto.k'o cerge dok lutaju.. Kao da vape. Jos jedan zivot je nestao! A gitara svira. Nisu ni glave. pritajen k'o prijatelj sto izda te. Mrzim ovo telo. Jedan je uveli listak pao. vreme je surovi ubica. A sve je zeleno. razapete na kazaljke slepe sto jedino svoj put vide . boje se tope.cujem ih nocas. i ponovo buja. iznad nasih glava. Ja drhtim. ja se tresem. bezivotna. i tece reka.ne razumeju bedne. ja necu jos bola. a gitara svira! Rekvijem Stara gitara bez zica.nekako tuzno su lepe. pokraj zida tiha jed. stoperica okrutna. hladna postelja . nestao. trosne komade namestaja i ljudskih osmeha . Beskrajno plavetnilo samnom se spaja. jos smeha. bore.Nedokucivo plavo. ja se smesim.

dusa uz dusu. sve do poslednjeg "zbogom".do poslednjeg "zbogom". ceka ih nekad negde neko. nek svemir drhti pred srecom! nek vecnost traje vecno. vise i ne primjecujemo kol'ko se ispunjavamo. samo jos jednom! Celi zivot zajedno. i dalje mirisna. Deca su srecna. Oci pune secanja bulje u prazan strop. Sta ako ona ode prva? Sta cu sa sobom? I ovom sobom satkanom od tisine koja jeci bolno. a kad je imam. lepota je u ocima onog sto gleda: takve nas i Bog vidi sa druge strane neba. ruka i prsten izlizan. bok uz bok. srce uz srce.moje i njeno. budi opet moje Sunce! Samo jednom jos! Usne na usne. do oltara vodi tepih. . dva starca. U mojim ocima jos si poput decacica. a sada drhtim pred zorom. ali deca su daleko Imaju svoje zivote. Ponovo! Jos jednom u belom. Seti se. A mi? Dva starca. Mesece moj. Stopljeni u jedno. Mrzim ova tela! Zasto ne leprsaju ponovo? Samo jos jednom! Jednom samo! Nek zazmuri Bog! Zeljo moja. u tebi ne vidim starca. dok misli premecemo. bezim ko djavo od tamjana. Stisni mi ruku. citava srecna vecnost smestena u oko . leto po leto. po koji nedeljni rucak koji jos dele sa nama. Jos uvek ne strepe pred senkom. Celi zivot trazim samocu. ne boje se mraka. Sanjali smo ovo: da mastamo i sanjamo skupa . sanjali smo ovo: da mastamo i lutamo skupa. Ne smem da te dotaknem! A sav hrlim ka tebi! Grlim te i jecim.njena kosa prosuta po jastuku. Ne smem da joj taknem ruku! Ne smem ni pogledom! Razara me sama pomisao da ce biti hladna olovna. spavacica tirkizna. A mi. ne dam te. da budem sama sa mislima.

Svladava me nemoc. ne daj da zaspem u snu! Strah me nagriza k'o rak. navikla je da pripada. Sanjali smo ovo: da mastamo i sanjamo skupa .zbogom. Vidi nas. Svačija je isto nečija. zivim bez zaljenja. najgore što može da ti se desi? Vrsta mira . ničija je baš i ničija zato što tako voli slobodu i što nikad ne bi postala nečija. zapravo. mozda nas uzme sa sobom. nečije i svačije.dobro je: ničija je slobodna. sanjali smo ovo da sanjamo skupa . samo što je previše nečija. ma barem sam probala.Zal Kopp . ni na šta nije navikla. Jer nečija je nečija. zelim otici s tobom. Bolje bi mnogo bilo da si naišao na nečiju. Pa. Ti si naišao na ničiju. sto ako sutra ne budem tu? Barem sam volela. dva starca. Nije ni morala da se navikava. Ničija . može postati i tvoja. A ti misliš . pa kako je jednom bila nečija. Kako god bilo. ali uz dobre razloge može postati umereno nečija. umirem slobodna.Jelena Marković Žene se dele na ničije. vreme leti. A ova što je vazda ničija. pa opet može postati samo tvoja.sve do poslednjeg "zbogom".Tko bi rek'o. dva starca. Pa čemu onda osmeh što sam ja ničija kad je to.

Vrstu mira s kojim te raspoređujem u sebi nalazim u pogledu hrasta i šapatu krošnji, iskonskoj stoljetnoj priči plodnih ravnica. Ne preispitujem njegov početak, već odsjaje svih kiša i huk svih vjetrova istinski sanjam kako tvojom utrobom nižu predivne bisere. Moram priznati, neiscrpne su visine misli, neuhvatljive dubine srca iz kojih sada izlazim i neiskorištena snaga mjesečine kojom klizim. Sve bogatstvo što me pretače u divne osjećaje i bezbrojni titraji nastali u pomaku vremena, izvlače na moje dlanove najhrabrije pokušaje. Ne uspijevam uvijek potpuno stići tvoje tijelo, već krugovima plamenog prstena obuhvaćam tvoj struk što se izvija neponovljivim žarom. Prstima pomalo udišem toplinu mirisne kože, oprezno skupljam svaku kap sjajnih uzvisina i povremeno se vraćam, nudeći nove drhtaje. Otkrivam, poru po poru, kako rađaš vatru, kako pred moje dodire trčiš beskrajno zagrljena i dočekuješ me optočena slatkim strpljenjem. Uzdišeš preplanula i požudom izvijaš poljupce, bojom strasti prekrivaš svako moje milovanje i dušu obogaćuješ neponovljivim sazviježđem. Kad me tako ovjenčaš ljepotom i skupiš u sebe, pa ispod mojih vjeđa prisloniš nježni osmjeh, izmislim način i postelju pretvorim u sanjalište. Zakoračim pogledom hrasta tvojim obrazima, dovedem šapat krošnji točno iznad naših pokreta i zauvijek naše otkucaje srca pretočim u ljubav.

Ko te ima taj te nema - Bane Krstić, Garavi sokak

Ja sam staromodna cura - Radmila Lazic
Ja sam stromodna cura Volim kuce prizemljuse krastavih zidova Sa dvoristima krcatim starudijama, Umesto oblakodera i apartmana U kojima se budim i spavam. Muskatle u prozorima i u loncim na tufne Vise volim od imitacija, od vestaka.. Ja sam staromodna cura Sto vise voli vespe umesto automobila. Tamndrkanje tramvaja i kloparanje parnjace, Vise od zvizduka mlaznjaka. Puteljke umesto avenija i bulevara, Kojima moje potpetice odzvanjaju. Ja sam staromodna cura Sto voli miris opranog vesa Koga vetar naduvava Do moga lica, preko moga nosa

I sve ono sto veje iz predhodnog zivota. Ja sam staromodna cura Jos slusam longplejke i tipkam Oliveti, Govorim hvala, izvinite, molim. Volim da mi dasa pripali cigaretu Otvori vrata, pridrzi kaput, primakne stolicu, Da me svlaci krpicu po krpicu. Ja sam staromodna cura Sto voli kic scene sa zalascima sunca, Modne zurnale i porodicne albume, Od okretnih igara "stiskavac" jedino razumem. Ja sam staromodna cura, Ne zujim i ne skitaram kojekuda, U kuci drezidim povazdan, Ko glineni cup suseci se na promaji Samoce i zadovoljstava, Mamurna od snova. Ja sam staromodna cura O ljubavi i strasti malo sta znam Devicijeg srca rodjena udovica, Pod cijim nogama zivot kulja Kao para iz sahta Koju zaobilazim brzim koracima. Ja sam staromodna cura Ne kupujem po snizenoj ceni Ni osmehe ni svilu. Ne nosim mini suknje i dekoltee, Bilo bi to lako oruzje za nekog Ko je nameran da osvaja bez. Ja sam staromodna cura Sto se kuvam u sopstvenom loncu Marke hocu- necu. Kao kerusa sama lizem sopstvene rane, Umreti skoro necu. Ja sam staromodna cura Niti psujem, niti zvocam, niti besnim, Mozete me mazati na hleb. Al s medom se uvek dobije malo otrova,

Ja sam staromodna cura Dobra sam prema muskarcima. Kao prema onim koji se plase mraka. Iz zadnjeg reda bioskopske polutame.Ljubavi u smrtonosnim dozama. Izmi ili ostavi. On je takodje moderan muskarac. A ja sam neka starovremena. Dok mi odabrani zavlace ruku ispod suknje. Muzejski komad koga nema na aukciji. Ona nokautira pogledom. Pipanje nije dozvoljeno. Ona mrvi na dlanovima neznost. Ja sam staromodna cura Zuljas me kao nova cipela Koju moram izuti. Drevna ko Kartagina. Sa usnama sto se smeju veri i nadi. Ona ne strahuje od prevare i druge zene. Moderna devojka sedi cvrsto na zemlji Na cvrstom i zategnutom dupetu. Moderna devojka ne prepoznaje mirise suparnica. Moderna devojka ume da ne vidi. Modernu devojku poklanjam njemu. . Arhivski uzorak. Ja sam staromodna cura. ume da ne cuje. Za jednog udobnog ko patika Ili razgazenog ko susetkina sandala. promeniti. Ume da ne misli. Lifta i prelaska ulice van pesackog prelaza. Sa telom koje bi samo neznost da mami. Sa njima volim da idem u bioskop I gledam nove filmove na stari nacin. Minimalno ostecena zubom vremena.

Ali ja umem da glumim modernu devojku. dok ih citam. lazi. Zato ih sama sebi saljem i izmisljam. Blago podatno. Jos vise da ih citam. I koji nikad ne odasilje otrovne strele. znam. I mogu iz dana u dan da menjam tip. Pored njega. da se smeje. I da mu se siroko osmehnem. Ukratko ja sam antimoderna. Bez zelje da je od glave do pete promeni. Da pogleda me blago moderno. Mozda sam ja caknuta. Devojka koja trazi nekog sebi slicnog Koji ce umeti da je oseti i vidi. biu usamljena Bas kao i ove noci . Osecam hladan miris zore. Volim da pisem ljubavna pisma. Pa se topim od milja Kao sladoled na suncu. Vec igra pikado sa vremenom i Koji se smeje. smeje. I uglavnom svi i misle da sam moderna. Koja bi da misli. Ja sam devojka za muskarca uramljenog U sredinu stare retusirane slike. Ali nikad ih ne dobijam. Za belosvetsku muskarcinu koji je jak Kao grom i lekovit kao melem. Ja sam devojka koja bi da se ljubi. smeje. i da nateram sebe da budem srecna. A ja jos ekam da pojavi se ovaj moj moderni muskarac. Ponoc je odavno prosla.Ja sam devojka koja ne ume da ceka Ulizujuci se mudro obmani. kostim za mimikriju.

Velimir Rajic I srušiše se lepi snovi moji. I ti rece: "Hvala!''.. Kraj tebe drugi pred oltarom stojiProsta ti bila moja ljubav živa! Cestit'o sam ti. Uz veliku sansu da i sama postanem moderna I za ljubav blago. Na dan njenog vencanja . A onda sam otisao na trg robova i trazio te ali te nasao nisam ljubavi moja.. Zak Prever Isao sam na trg ptica i ptice kupio za tebe ljubavi. koketno nezainteresovana.Dok slusam o njegovim podvizima. i preprekama. o neprijateljima. Jer glavu tvoju venac sad pokriva. Isao sam na trg staroga gvozdja i lance kupio teske okove za tebe ljubavi. Isao sam na cvetni trg i cvece kupio za tebe ljubavi. A da li znadeš da se u tom casu Granitna zgrada mojih ideala Sruši i smrvi i u pep'o rasu? . O uspehu.

Ja necu kleti cak ni samog sebe Jer ja bih time svoju ljubav kleo.. jad i patnju smrt jedino leci. Po tvome licu radost se razliva. I našto kletve! Našto ružne reci? O sreci svojoj covek uvek sniva.Anne Hébert Postoji sigurno neko Postoji sigurno neko Ko me jednom ubio A zatim otišao Na vrhovima prstiju Ne narušivši svoj savršeni ples. Bol. I svršeno je! Ti si sada ženaProsta ti bila moja ljubav živa! Ja necu kleti ni njega ni tebe. Prosta ti bila moja ljubav živa! Postoji sigurno neko . U mojoj glavi stanujes .. Ni gorku sudbu što sam tebe sreo.Stevan Raickovic . Zaboravio izbrisati lepotu sveta Oko mene Zaboravio sklopiti moje oči gladne I dopustio im tu pustu strast.Al' ne! Ne vidim od toga ni sena. Zaboravio me položiti na krevet I ostavio me da stojim Svezana čvrsto Na putu Sa srcem zarobljenim kao i pre S očima nalik Na njihov odraz u vodi još čist.

Samo dok spavam ti se nekud gubis.. svi .Arsen Dedic Istog časa kako si otišla stihovi su prestali vrijediti ne samo oni o tebi nego općenito.. mozda: neoprezna Stojis na nekom rubu. Prolazi dan za danom i sva svota Vremena tvog se po dva puta zbira: Po pola oko moga klupka mota. Ponekad slusas kako mi zakuca Srce ko zivi leptir iz kutije.U mojoj glavi stanujes: tu ti je Soba i mali balkon s kog puca Vidik na moje misli najtananije..) Nekad (u mojoj glavi dok bas skaces U morsku penu. U mojoj glavi stanujes i dubis Crne i bele hodnike za moje Misli: kako mi bezis il me ljubis? Van tebe druge misli ne postoje. gola) Spazim te kako po kisi preskaces Barice i sva u blatu do pola Zuris na poso s licem ko da places. ispred zamke. Ja ti odskrinem vrata: niz basamke Silazis u vrt za koga niko ne zna. Vidim sa tvoga lica puno mira Da ne znas kako zivis dva zivota. ispod sunca.. Na povetarcu lebdis poput slamke. Spaliti zemlju . (Dok za to vreme.

Šimborska je upravo dobila Nobelovu Nagradu kod mene je svakodnevno dolazio pijani kriminalac .stihovi ljubavni stihovi politički i stihovi o smrti Koji su se na tebi grijali koje sam mogao na tebi ispitati s pogledom na tebe idući u tvoju trošnu ložnicu ispisani na tvojoj načetoj puti potražiti ih u tvojim gorućim usnama I sad mi se postavlja pitanje: što ostaje od poezije kad se rastane od one koja me na nju silila Istog časa kad si otišla pokušavao sam spasiti pokušavao sam ispraviti pokušavao zalijepiti ali udarci udarci… kroz koje najprije voda pa niska večer pa »trava prerasla« i na koncu zvučni znak zračni znak očajanja To sve sabrati i spaliti za sobom na prijevaru na izdaju pokorenu zemlju ljubavnika Skoro pa svi su bili okrenuti .Maria Duszka To je bio lep oktobar .

ustopaj. ukroj.nije primetio šalu policajci su govorili da mogu intervenisati tek kada me ubije vip od kulture je potvrdio "ništa čudno što vam se to dešava kad već pišete takve pesme" jedan od mnoge moje braće je rekao: "moraš računati na sebe" muškarac moga života o kojem sam pisala moje najlepše stihove je rekao: "mene se to ne tiče jer ja sam tu a to se dešava tamo" a Gospod Bog mi je saopštio baš tada da očekuje od mene zahvalnost za takav život ovakav kakav ja živim zahvalna sam obožavam moju samoću. Svaki komadic jedna unikatna prica.. Dusa Dusa mi je skrojena od rita. Uklopi. . profircaj. Nonsalancija sa kojom ih nosim je deo licnog folklora.tvrdio je da me voli i ako ne budem sa njim ubiće mene i sebe savetovala sam mu da krene prvo od sebe . prosi.

. pokriti se ponekad preko glave kojoj treba zastita. Predja za pravu nit se tesko nalazi. I odgore i odozdole.Aleksandar Sergejevic Puskin Isprazno Vi srdacnim Ti Ona zabunom zameni I odmah u mojoj masti Uzrhta dusa u meni. mada naoko leluja nehajno sa svih strana sveta. O utrosku vremena je besmisleno govoriti. sve vise bole. Ranjave jagodice izdaju. po osecaj. reskim jutrima. Zena koja drzi do sebe sama prisiva osecaj. Devojacka sprema koja se prenosi sa kolena na koleno. I bodovi. zagladi novo poglavlje i preko srme. (norafenix) Ti i Vi . Ususkati bosa stopala.Treba se jos uvijati tim pokrivacem u dugim nocima. sto su pedantniji. Kazem: "Kako ste mili" A mislim: "Kako te volim!" Stid . precizniji i lepsi. I ide dalje. visoke trske nece prepoznati moje slavno lice. i preko suze. Pred njom snovi mi se snili Ne mogu da joj odolim.Gabrijela Mistral Kad me ti gledas postajem sva lepa kao trava koju umiva rosa I kad sidjem niz reku.

Sto ti nedostaje nocas . Ucutacu zbog ljudi sto prolaze. Nijednu stenu na putu nisi sreo tako golu pred jutarnjom svetloscu.Zeljko Krznaric Sto ti nedostaje noćas osim kucanja sata mislim osim mene jer sve drugo nije more koje se pjeni nije to šlag na sve posebno na ono što me dovodi do ludila pazi jutra će svejedno dolaziti bez obzira na naša stanja ali mene nešto drugo zanima meni to što me ubija može biti slatko i suzama razmazano lice može i to a to što ne možeš pogledati u oči nikom hajde molim te . kad si zacuo vedro pevanje. svojih grubih kolena. gledaj me otvoreno i govori blago jer vec ujutro.Stidim se svojih zalosnih usta. Noc je na travu se spustila rosa. Sada kad si dosao i kad si me video osetih da sam jadna i da sam posve gola. da ne bi mozda primetili moju srecu po sjaju sto izbija iz mog visokog cela ili po nemirnom drhtanju mojih ruku. ona koju si ljubio odnece lepotu. ko sto je ova zena koju si pogledao. silazeci niz reku. svog razbitog glasa.

......ti baš kao neko dijete uživaš u svemu što ne možeš promijeniti ma priznaj da ti ja najviše nedostajem........panterom ili cvrčkom.....Tvoje su oči u meni zašle..................Od čega žive oči tvoje kad stalno iz njih isijava san? A što bi dragulj dragane moje dao da tako bar načas sja... taj sjaj nije od ljudi. Mirimo se s nedostacima Boga.... Čega se bojiš? Ljubavi zar te je strah? Zacijeli riječi cjelovima..... Leda je govorila:" Otkako sam kupila labuda............... Izbjeći ti mogu jedino u tebe... Mirimo se s odsustvom Boga .......Ne sklanjaj pogled..... Život nas ima. .. .......... Isto je tako i s psom....Enes Kisovic ... Dijete je talac............................Marguerite Yourcenar Gdje da nadjem spas? Ti ispunjavaš svijet...... ... s usana strgni mi dah..... ............... Vatre (odlomak) ........ Podnosim tvoje nedostatke........................više nisam slobodna ubiti se" Sonata od sna ............... Podnosim tvoje pdsustvo. Svakoga jutra moje se lice s tvojim očima budi.........

O kad bi moglo uho čuti tvoj dodir glazbo nijema. al klavir tih dirki nema. Samo . sva krv nek mi utrne! .Prsti su tvoji vidre vedre što se u igri tope. napisao bih ti od sna sonatu. .Čemu se smiješiš? Obujmi me jače. Između dva otkucaja srca stane.Marina Ugrin . Tajna tajne. u pjesmi plod.Što je život? Oka treptaj. .Kad zagrlim te ovako.. . znaš li što ja vidim: Dva križa koja se grle a med njima diše još nerođen Bog prikovan poljupcima… .A šta ako Boginja neka pod usnom mojom sniva? .Pod tvojom usnom sni violina u violini pjesma.Povedi me u kut svijeta neki tih. Da te snim. Da te dišem. Ćutiš li kako iz moga struka iskaču antilope? . Da te ćutim. O kad me dodirnu usta tvoja: harfa se boja prospe u svod.

Sakrij me.Sakrij me. Cuvaj me u snovima Nanizanim u nocima Krhkim od samoce. .Dionisije Dejan Nikolic sve je stalno genijalno duž ozonskih padavica spasite me iz sveg glasa zapovedam tužnu moru dok zagledam sam i jedan preskačući zelenkaste procesore šljapkajući . U mirisu letne oluje Bljesku munje i Slutnji zudnje. U pricu sto ima sretan kraj. U secanju na ukradene Poljupce od kise U ocekivanju svitanja. . Sakrij me. Sakrij me. Sakrij me u zagrljaj.Samo ljubav mi ne sakrivaj! Genijalno .divno more. U prekrsenim obecanjima U uzdahu sto se otima Samotnim satima.

Od uha do uha Ogledalo nebesko. muzu materiju A.. kob se skrila u duha.zapovedam svi idite dok ja stojim spust se plavi mojoj glavi u bleskastoj topovnjači sve se cepka pecka recka. imal nade? Krije li se u zracima? U pjesmi pijeska. dah u vjetrovima? . a ti njači. Kod . I siroti i bogati Trce za tragom. imal srece? Vijuge ti. krokodili. pomazu li? Hej.... plaču deca. nositel je? Kako ce se prepoznati? Svi je sniju. Putnice. sjenu viju Dusu truju. svi su sa mnom stoj ne idi i vraćaj se! jer crvena daska u mrkom prelivu sjaji se od sreće.Enes Topalovic Hej. zveri trče. . godine.

vri.A. . Zavodljiv pogled. kocijama Rajskim do vjecnog kraja Sveto sjeme sije U zbivanje upisana Zagrljena na usnama U bozanskom bumu bije Prijatelj je s tobom pije I kada te jedu crvi I kad casa se prelije U moru zvjezdane krvi Vaseljena se vrca. Šoljica kafe ." Mašina sa otiskom slova. Rekoh. krv i rod Sreca je u genima (Ljubav joj kod). Simpatija. Zbog hemije Sudnja sudba zri. Namenjena mi gadost!! Kazati joj. Izdrža. "da je nema". pobedismo. pobedićemo. ponuđene kafe. Smijulji se u mislima o drugima Ne gledaj samo u svoju lubinu! Ne nadaj se. koji se ne odbija.Dragan Dzigurski Posao. Isti nas nosi brod Kruze oko nas valovi. ne cekaj sudbinu. Kako je do sada nisam upoznao? Zauvek upamćen ukus. eno je. Ona kruzi sjajem. koketan osmeh. "izdrži. slijep putnice. Pitanje na koje nisam znao odgovor. Zapisi limfe.

Buket ruža. pri odlasku. kraj sedišta. kao jedno.usne na uhu. Iskra u oku. Fotografija za nezaborav. Misli. Šapat.želje. Stolica kraj nje. Ključ koji ne otključava. Auto koji "ne ume" da skrene. Autobus. neverovanje. Stepenice duže od večnosti. Noć prepuna smeha. Zajedno popijena kafa. Nova gadost. Dva tela. do beskraja. Upozorenje. Ćutanja dra`a od reči. Odmor u restoranu. pokloni i torte. njenim likom ispunjene.. Dodiri ruke. Pogledi . Bože.Zajedno otpijeni gutljaji kafe. za mene čuvana. Poznati ukus gutljaja kafe. Poljubac. Sedište.koji peku. Lift. Uzdasi. Kafa u sobi. Roleri. Kafa posle ručka. Dragi glas sa druge strane žice. Žmarci putuju kroz telo.izazov? Duga šetnja.. Ples. za sretan put. Pozdrav uniformisanog. koji spaja.. O Bože. Ples. nov posao!!! Osmeh pri dolasku. . Proslava.. Bože. Besana noć.

. koji leči. .pažnja. Fotelja.Bol koji razdire. koje se pamte. u "odlutalim mislima". Bože. Kafa popijena na brzinu. Knjiga.. Srećno.. Postelja.. sa plavim mrvicama. Voćnjak. Bože Bože. Pica i sok.. Kaput. Nova gadost.. Dodiri pod vodom. Alkica za sećanje. Igla. 100. Osmeh.. Ljubomora. 8.13. Kafa . Treni. Radio. Ples.želja. Trosed. Recepcija. Kafa iz termosa. blizu srca.6. Kancelarija. Sofa. Priredba.12. Pasoš. Cveće.. Sto. Stolica. Ribnjak. povratak. Soba. Prepoznatljiv parfem. Strast. "bez razloga".10. iznad kuhinje. On.. Poslastičarnica. Potpuni užitak.

bez mesta kraj nje. ne nose. Reči utehe i nadanja. kući.Zorica Sentić Navrati na kafu da se ispričamo neću ti kriti ništa ti ćeš mi reći sve šta ima novo kod tebe da li sve je u redu kod tvog komšije šta te čini srećnim šta ti nanosi bol šta se desilo novo u tvom svetu u tvom kvartu napravićemo krug oko sveta pričaćemo o svemu a najviše o ljubavi gde god da si navrati na kafu od devet do dvanaest možeš ako želiš i ostati provesti noć prijatelju. Zalud čekanje poziva! Žal za "slomljenom" šoljicom. Sto. Seta i sećanje. "Ja sam je jednom imao kratko. "Ispraćaj" bez pogleda. nadjačana strast. Susret bez osmeha. . al ipak imao" Legende Od 9 do 12 .. Strahom.Pokloni koji se..

sneg na Etni. Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem Na osnovu cele šume i drugih elemenata! S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama. Bela ptica na snegu. I kuda god mi noga krene Na svim je putevima radost. ljude po tamnicama. Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi S kime bih pomenuo: tajge. Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama. Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer. A sva je radost izvan mene. Bez pokoja sam.Proljece koje nije moje . Kad bi ti otisla iz ovoga grada . Ne živim u njem. Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno. ni te mlade boje. S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći: "U ovom orahu možda raste moj sanduk Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno". S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima. Kome bih rekao kako mi se čini Da u reci Ararat ključa kamenje I ko bi me zbog toga voleo? . Al ono nigdje nije moje. plastu snega u vodi.Matija Bećković Kad bi ti otišla iz ovoga grada Kome bih levu ruku prebacio preko ramena A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao: "Priroda je puna mojih pogleda na svet". Proljeće svuda sja i cvate.Dobrica Cesaric Ja ne vidim od svoje sjene Ni sunca. već sa strane. Kakvom tugom Kažnjava život svog bjegunca! Nijedna zraka nije moja Od ovog svima danog sunca.

Zelen martovski prhut.Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao: "Ona kaže balkonu da ga voli I balkon se sruši u tom času". Gde bih najposle nasao ono Sto sam oduvek uzalud trazio ovde: Sirinu i prostranstvo. S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga I ko bi me zbog toga voleo? Kad bi ti otišla iz ovoga grada. Nema te. Ljustim te sa nokata Oštrim nozem kajacem Nema te. Govorio bih uzalud: Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.Pero Zubac Spiram te sa koze. Malo slobodnog daha. Vreo sljunak u krvi. Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu I bilo kakav mesec prelazi preko smetova. . Ni bogova ni molitava . To se moja stara i vecno ziva zelja Javlja odnekud iz dubina I tihim glasom trazi malo mesta U nekom od beskrajnih vrtova rajskih. Spiram te sa koze . Talog ispod jezika. Iskasljavam te.Ivo Andrić Pa ipak biva ponekad da cujem Nesto kao molitveni sapat u sebi. otvoren vidik. nema te. Miris hladnog limuna. Sa minulih leta.

jedes. Kisama bih te uspavljivao.Reci te se odricu i u laz me ususkuju. Samo da te ima imalo izvan reci. Proklinjem pesme u kojima stanujes. spavas. umivas se. More bih ti u san donosio. Davni prosinacki sneg. Samo da postojis. Istresam te iz dzepova starih kosulja. Struzem te okom sa fotografija Stresam te sa kose. Kako ces i ovu Molitvu citati Ako te nema Ako uporno tvrdis Da te nema. Da ima krvi u tebi. Volim tvoje ruke . Nisi postojala sem u pesmama. Srce od najfinijeg drveta izvajao bih i pod rebra ti ga sakrio. nisi postojala ni toliko da bi se pomirili sa isceznucem. Da sam te Izmislio.Oskar Davico . Vetrovi bi ti bili pokorni. Sve bih ti oprostio samo da te ima.

to telo koga skoro nema.Desanka Maksimovic U prolece. Sudba . zao mi je mladica koji me voleo bude u prolece. I u srcu počne prvi sneg da pada. ni hvala. sudjenice vile nisu umele od ludosti da mi ga spasu. u prolece. jer ce patiti. srcu mom uvek ce ljudi da se cude i zedji mu niko nece shvatiti.u prolece ja zavoleh senke u necijem glasu. tako je sudjeno. U maju.Volim tvoje ruke za igracke. nad srcem kad su mi se nagle. u cvetovima kad mirisu magle. u prolece kad vrbe zelene i potok tece plavim nebom umiven. U prolece. a da ne ranim to malo zverinje: usnu na kojoj se mrve kolaci. Na usnama našim poniknuti neće Ni prekor. ko zna gde i kada. U prolece. Nenadno i naglo javiće se meni Možda kad u duši bolno zastudeni. O. u prolece. Kako da nadjem reci detinje da ti objasnim sta ljubav znaci. Srce . niti tuga nova . u prolece ruze uvele zavoleh miris skriven.Jovan Dučić Srešćemo se opet. Zena je samo u mekoti macke sto u tvom struku prede i drema.

kao sutra. kao svaki dan. Ako me ikad potražiš u svojim snovima. Ali starom strašću pogledam li u te: To nove ljubavi javlja se glas smeo! Jer to srce hoće. Danas bih mogao. otici daleko.Ivica Smolec Ako me ikad potražiš. voljeti te kao jucer.. još je u njoj odraz tvojih očiju. ptice umuknu i jeka mi vrati glas. ni trenutak sreće. Kad viknem tvoje ime. Danas . to je njegov deo Uvek novi deo od nove minute. Znaš gdje ćeš me naći ...puno dalje . čija god da si sad.Što ne osta više od negdanjih snova Ni kaplja gorčine. Ma što znače te duge godine?! Ja sam još tvoj i bit ću.. znaš gdje ćeš me naći. Naše jezero još uvijek te čeka i čezne za tvojim prštavim smijehom i kamenčićima koje si samo ti znala onako nehajno bacati u njega.Horhe Luis Borhes Danas bih mogao. Voda je još bistra i zelena.. znaš gdje ćeš me naći.

Danas bih napokon mogao probuditi se sretan kad sam vec tebe sanjao i tvoje usne snom ljubio! Sve bih danas mogao jer danas je dobar dan : za herojski zivot obicnog tempa.. za ljubav i poneki poljubac sto ga tamo daleko na tvoje celo smjesta povjetarac usuljavsi se izmedj´ zavjesa nosen mojom zeljom.. i srebrnom trakom mjeseca KRAJ 14.no sto je vrijeme. STRANICE . Danas bih mogao pruziti ruku niz krizaljku zbunjenog srca i dotaci zlatnu ribicu za srecu. puno dalje no sto oci dosezu.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->