Poezija - najljepsi stihovi

Poezija - najlepsi stihovi

Stihovi velikih pesnika, velikih pesama. Igra recima u svoj svojoj velicanstvenosti. Velike misli koje su nekome obelezile mladost, zrelost ili zivot. Ova tema nije toliko pocasna koliko je pocastvovana. Jer tako su srecni oni kojima su ovi stihovi pisani da im se ne moze zameriti ni ako nisu svesni toga. Kada slavan pevac izadje na binu, on je predmet zelje hiljade ljudi koji ga odozdo nagradjuju aplauzom, koji su impresionirani bljestavilom koja dolazi odozgo sa bine i zele da dobiju deo toga. A koliko je dobiti pesmu vece od toga... Neko se fokusirao samo na tebe, ne uzima nego daje, posvetio ti i odvojio deo zivota, ispunio ga najlepsim mislima i lepo ga zapakovao, vezao i masnicu. I nastala pesma.

ekaj me - Konstantin Simonov

ekaj me, i ja cu doi, samo me ekaj dugo. ekaj me i kada ute kie noi ispune tugom. ekaj me i kada vruine zapeku, i kada meava brie, ekaj i kada druge nitko ne bude ekao vie. ekaj i kada ekanje dojadi svakome koji eka. ekaj me, i ja u sigurno doi. Ne sluaj kad ti kau kako je vreme da se zaboravi i da te nade lau. Nek poveruju i sin i mati da vie ne postojim, neka se tako umore ekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju duu nek piju kod ognjita. ekaj i nemoj sesti s njima, i nemoj piti nita. ekaj me, i ja cu sigurno doi, sve smrti me ubit nee. Nek kae tko me ekao nije Taj je imao sree! Tko ekati ne zna, taj nee shvatit, niti e znati drugi

da si me spasila ti jedina ekanjem svojim dugim. Nas dvoje samo znat e mo kako preivjeh vatru kletu naprosto, ti si ekati znala kao nitko na svetu... Napomena: uvod dopisao galeksic.

Gradinar - Rabindranat Tagore

Nikada ne kae re koju bi trebalo. Da te ne bih ocenio, izmie mi na hiljadu strana. Da te ne bih pomeao s mnogima, stoji odvojeno. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje nikada ne ide putem kojim bi trebalo. Tvoj prohtev vei je od prohteva drugih, zato uti. Pritvornom ravnodunou ne haje za moje darove. Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje nikada ne uzima to bi trebalo.

eznem da ti kaem najdublje rijei - Rabindranat Tagore

eznem da ti kaem najdublje rijei koje ti imam rei ali se ne usuujem, strahujui da bi mi se mogla nasmijati. Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u ali. Olako uzimam svoj bol, strahujui da bi mogla ti uiniti. eznem da upotrebim najdragocjenije rijei sto imam za te; ali se ne usuujem, strahujui da mi se nee vratiti istom mjerom. Zato ti dajem runa imena i hvalim se svojom surovou. Zadajem ti bol, bojei se da nee nikada saznati ta je bol. eznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inae srce iskoilo na usta. Zato brbljam i askam olako, i zatrpavam svoje srce rijeima. Grubo uzimam svoj bol, strahujui da bi mogla ti uiniti. eznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuujem, strahujui da bi mogla otkriti moj kukaviluk. Zato ponosno diem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje drutvo. Neprekidne strijele iz tvojih oiju ine da je moj bol vjeito svje.

Strepnja - Desanka Maksimovic

Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka da volim i zelim oka tvoja dva. Jer sreca je lepa samo dok se ceka, dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi ova slatka strepnja, cekanje i stra'. Sve je mnogo lepse donde dok se trazi, o cemu se samo tek po slutnji zna. Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu? Izdaleka samo sve k'o zvezda sja; izdaleka samo divimo se svemu. Ne, nek' mi ne pridju oka tvoja dva.

65 - Rabindranat Tagore
Zove li me ti to ponovo? Doe vee. Umor se obavija oko mene kao ruke edne ljubavi. Zove li me ti to? Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,mora li me liiti i noi moje? Negde se sve zavrava, a nama pripada samoa tame. Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi? Zar vee ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima? I krilate zvezde zar se nikada ne pruaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule? Ne umire li cvee u tvom cvetnjaku nikada blago u praini? Mora li me zvati, nemirnice? Neka onda tune oi ljubavi uzalud bde i plau. Neka iak gori u samotnoj kui. Neka splav vrati domovima umorne radnike. Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv.

Kosovo Polje - Vasko Popa

Polje kao svako Dlan i po zelenila Mlad mesec kosi Penicu selicu Dva ukrtena suneva zraka Slau je u krstine Kos naglas ita Tajna slova rasuta po polju Bouri stasali do neba Slue etiri crna vetra Sjedinjenom krvlju bojovnika. Polje kao nijedno Nad njim nebo Pod njim nebo.

Mostarske kie - Pero Zubac

U Mostaru sam voleo neku Svetlanu Jedne jeseni Jao kad bih sada znao sa kim sada spava Ne bi joj glava, ne bi joj glava Jao kad bih znao ko je sada ljubi Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi Jao kad bih znao ko to u meni bere Kajsije jo ne dozrele Govorio sam joj Ti si derite, ti si balavica Sve sam joj govorio I plakala je na moje ruke, na moje rei Govorio sam joj Ti si aneo, ti si avo Telo ti zrelo, ta se pravi svetica A padale su svu no neke modre kie Nad Mostarom Nije bilo sunca, nije bilo ptica Nieg nije bilo Pitala me je imam li brata, ta studiram Jesam li Hrvat, volim li Rilkea Sve me je pitala Pitala me je da li bi mogao sa svakom Tako sauvaj Boe Da li je volim tiho je pitala A padale su nad Mostarom neke modre kie Ona je bila raskono bela u sobnoj tmini Ali nije htela to da ini, nije htela Ili nije smela, vrag bi je znao Jesen je ta mrtva, jesen na oknima Njene oi ptica, njena bedra srna Imala je mlade, mlade je imala Ne smem da kaem Imala je mlade mali, ljubiasti Ili mi se ini Pitala me je da li sam Hrvat Imam li devojku Volim li Rilkea, sve me je pitala A na oknu su ko Boini zvonii moga detinjstva Zvonile kapi A nona pesma tekla tihano niz donju mahalu Ej, Sulejmana othranila majka

Ona je prostrla svoje godine po parketu NJene su oi bile pune kao zrele breskve NJene su dojke bile tople kao mali psii Govorio sam joj da je glupava Da se pravi vana Svetlana, Svetlana Zna li ti da je atomski vek De Gol, Gagarin i kojetarije Sve sam joj govorio Ona je plakala, ona je plakala Vodio sam je po kujundiluku, po ainicama Svuda sam je vodio U peine je skrivao, na ardak nosio Pod mostovima se igrali murke Neretva derbica Pod starim mostom crnjanskog joj govorio to je divan, aputala je, to je divan Kolena joj crtao u vlanom pesku Smejala se tako vedro, tako nevino Ko prvi ljiljani U damije je vodio Karaoz beg mrtav, premrtav Pod tekim turbetom Na grob antiev cvee je odnela Malo plakala kao i sve ene.

Pria - Milos Crnjanski

Seam se samo da je bila nevina i tanka i da joj je kosa bila topla, ko crna svila u nedrima golim. I da je u nama pre uranka zamirisao bagrem beo. Sluajno se setih neveseo, jer volim da sklopim oi i utim. Kad bagrem do godine zamirie, ko zna gde u biti. U tiini slutim da joj se imena ne mogu setiti nikad vie.

Slap - Dobria Cesari

Slap
Tee i tee, tee jedan slap; to u njem znai moja mala kap? Gle, jedna duga u vodi se stvara, I sja i dre u hiljadu ara. Taj san u slapu da bi mogo sjati, I moja kaplja pomae ga tkati. Tiho, o tiho govori mi jesen Tiho, o tiho govori mi jesen: utanjem lia i apatom kie. Al zima srcu govori jo tie. I kada snijei, a sputa se tama, U pahuljama tiina je sama

Povratak
Ko zna (ah, niko, niko nita ne zna. Krhko je znanje!) Moda je pao trak istine u me, A moda su sanje. Jo bi nam mogla desiti se ljubav Desiti-velim, Ali ja ne znam da li da je elim, Ili ne elim. U moru ivota to vjeito kipi, to vjeito hlapi, Stvaraju se opet, sastaju se opet Moda iste kapi I kad proe vjenost zvjezdanijem putem Jedna vjenost pusta, Mogla bi se opet u poljupcu nai Neka ista usta. Moda e se jednom uvee pojavit Prekrasna, u plavom, Ne slutei da si svoju svjetlost lila Mojom davnom javom, I ja, koji piem srcem punim tebe Ove udne rime, Oh, ja neu znati, enjo moje biti, Niti tvoje ime!

Pa ako i dua u tome trenutku Svoje uho napne, Sigurnim e glasom zagluiti razum Sve to slutnja apne; Kod veernjih lampa mi emo se kradom Pogledat ko stranci, Bez imalo svijesti koliko nas veu Neki stari lanci No vrijeme se kree, no vrijeme se kree Ko sunce u krugu, I nosi nam opet ono to je bilo: I radost, i tugu. I sinut e oi, nai e se ruke, A srca se dii I slijepi za stope bivega ivota Njima emo ii

Ne bira se ljubav - Pero Zubac

Ne bira se ljubav kao ni smrt. Sve je u knjigama duboko pod morem zapisano. Jezikom neznanim nama, nebesnim pismenima. Niti se odupreti moze niti preskoiti dan. Kao to ne moe tui san usniti niti okom drugim videti. Voleo bih da nisi ti ona koju u ovom asu volim.

Volio sam Vas - Aleksandar Sergejevi Pukin

Volio sam Vas; i ljubav jos, mozda, Nije ugasla sva u srcu mom; No nek Vas ona sad ne brine vise, Ja necu da Vas rastuzujem njom.

Volio sam Vas nijemo i bez nade, S ljubomorom i strepnjom srca svog; Volio sam Vas iskreno i njezno, Volio Vas tako drugi, dao Bog.

Svidjas mi se kad sutis - Pablo Neruda

Svia mi se kad uti jer si kao odsutna, i ujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te. ini mi se kao da su ti letjele oi i ini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta. Kako su stvari sve ispunjene duom mojom izranja iz stvari, ispunjena duom mojom. Leptirice sna, dui mojoj si slina, i slina si rei melanholija. Svias mi se kada uti i kad si kao udaljena. I kada kao da se ali, leptiricu u gukanju. I ujes me izdaleka, i glas moj ne dostie te: Pusti me da utim s muanjem tvojim. Pusti me da ti govorim takoe s tvojom utnjom jasnom kao svea jedna, prostom kao jedan prsten. kao no si, utljiva, zvezdana. utnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna. Svias mi se kad utis jer si kao odsutna. Udaljena i bolna kao da si umrla. Jedna re tada, osmeh dovoljan je jedan. I veseo sam, veseo to nije tano.

Bezimena - Luis Aragon

Poveriu ti jednu tajnu Vreme si ti Vreme je ena Ono osea Potrebu da mu se udvara i da se klekne Pred njegove noge kad se haljina rairi Vreme je kao kosa beskrajna Oeljana Ogledalo koje dah zamuije i dah razbistrava Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi I kao no si koji prolazi kroz moje grlo Oh to ne mogu da iskaem tu neprolaznu moru vremena I najgore je to je elja beskrajna i neispunjena Ta e oka kad ti koraa po odaji Ja znam da ne treba razbijati aroliju Mnogo je gore nego da te osetim stranom Da bei sa mislima izvan nas

I srcem ve u nekom drugom veku Boe moj kako su rei teke A ustvari jeste to Moja ljubav iznad zadovoljstva Moja ljubav van domaaja dananjeg udarca Ti koja kuca na moju slepoonicu kao asovnik I ako ti nedie guim se I po mojoj puti koleba se i zastaje svojim stopalom Veliku tajnu hou da ti kaem Svaka re Na mojoj usni sirotica je koja prosi Jednu sitnicu za tvoje ruke stvaricu koja tami pod tvojim pogledom I zato ja kaem tako esto da te volim U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata Ne vreaj se zbog mog prostakog govora Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni um u vatri Rei u ti veliku tajnu Ja ne znam Da govorim o vremenu koje na tebe lii Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice Mau rukom poto su vozovi otili aka se smiruje tek pod novim teretom suza Hou da ti kaem veliku tajnu Bojim se za tebe Bojim se onoga to te prati veerom ka prozorima I gestove koje ti ini od rei koje se ne izgovaraju Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe Hou da ti kaem veliku tajnu Zatvori sva vrata Lake je umreti nego voleti Zato ja sebe muim ivotom Ljubavi moja.

Ne - Jose Luise Hidalgo

No te unitava da bih te traio kao ludak, u tami, u snu, u smrti. Moje srce izgara kao osamljena ptica. Tvoja me odsutnost rui, ivot se zatvorio. Kakva samoa i mrak, kakav suh mesec na nebu, kakvi daleki putnici po nepoznatim telesima pitaju za tvoju krv, za poljupce, za kucanje tvog srca, za tvoju neoekivanu odsutnost u noi koja raste. Moje ruke te ne steu i moje oi te ne poznaju. Moje su rei uspravne trazei te utaman. Spokojna no u meni, horizontalna i duga, pruena kao reka sa samostalnim obalama. Ali idem da te traim, otimam te i upam iz tame, iz sna, prikrivam te za svoje seanje.

Tiina gradi tvoju neobjanjivu istinu. Svet se zatvorio. Sa mnom ostaje.

Na moje rame naslonjena - Atolaguire Manuel

Na moje rame naslonjena bila si mi desno krilo. Kao da bi razastrla svoje milo, crno perje, dizale me tvoje rei u svetlo i belo nebo. Uzbenje. Tiina. Sad sedim za svojim stolom, iz ramena krv mi tee, odsutnost me tvoja boli...

Biti srean - Herman Hesse

U ivotu ne postoji nikakva dunost osim dunosti: biti srean. Samo smo zato na svetu, a sa svim dunostima, svim moralom i svim zapovijedima retko inimo jedno drugoga srenim, jer i sebe time ne inimo srenima. Ako ovek moe biti dobar, moe to samo onda kada je srean, kada u sebi ima sklada, dakle kada voli. To je bilo uenje, jedino uenje na svetu. To je rekao Isus, To je rekao Buda, To je rekao Hegel. Za svakoga je na ovome svetu jedino vano njegovo vlastito najunutarnjije, njegova dua, njegova sposobnost da voli. Ako je ona u redu, onda je svejedno jede li se proso ili kolai, nose li se dragulji ili rite; onda svet zvui zajedno s duom, onda je dobro.

Slovo o ljubavi - Desanka Maksimovic

Ako se volite ljubavlju koja buja u sami, od razdaljine, koja je vie od sna nego od svesti, i po rastanku drhtete od miline, mognete li se jo ikada sresti. Vi koji se volite ljubavlju isposnika, sa strahom od sagreenja, koji kao ptica o kavez lomite krila, seaete se uvek jedno drugom lika. I po rastanku zamreti vam nee guena htenja. Ako zbog nje pati od nesanice i u pono hoda budan po bati, ako te lomi neutoljena elja luda, sanja na nju nikad se nees spasti. Onih s kojima se igramo oko vatre, a bojimo se da je dodirnemo, s kojima idemo kraj ponora nezagrljeni i nemi, seaemo se dugo ma i zavoleli zatim druge. Ako je elis bezgranino, a sedi kraj nje bez glasa sluajui bajku koja se u vama raa, svanuu slino, pamtie je i kad se zima pred tobom zabelasa. Ako veruje sedei uz nju da je ljubav maslakov puhor koji svaki dodir moe da strese, ako voli u njoj san i dete, ako ti je bez nje pusto i gluho, misao na nju budie te i kad se rastanete. Zauvek se pamte oni s kojima se grlili nismo, ije su nam usne ostale nepoznate, kojima smo samo s prolea, u snu, pisali pismo. Oni koji se kao reke ne mogu sliti, meu kojima nema spojnog suda krvi i krvi vrele, a srca im se dozivaju ludo,

zaboraviti se nee ni kad im due budu posedele. Ako vam je ljubav no u srcu, a bojite se taj no izvui, kao da ete tog asa umreti, pamtie te on, setie te se i umirui. Oni zbog kojih srca oseamo kao ranu, ali ranu zbog koje se jedino ivi, u seanje nam banu i kad zavolimo druge i osetimo se nesreni i krivi.

Okrutni oprostaj - Vincenzo Cardarelli

Upoznao sam te okrutnu na rastanku. Videh te kako odlazi Kao vojnik koji u smrt ide Bez milosti za onog ko ostaje. U tom asu nisam imao snage da te pogledam. Od tebe, zatim, ni glasa vie, samo tvoja slika, Neumorni drug, i tvoja utnja Zastraujua kao bunar bez dna. Zanosim se da bi me ponovo Mogla zavoleti I trazim te i ekam da se vrati, Da bih te video izmenjenu I ljutit e se na me to sam se usudio da ti prkosim U ljubavi i sasvim nepotrebno.

Ali to nije sve - Mak Dizdar

Ali to nije sve Ti si nakanio da mene nema i pod svaku cijenu Ide prema meni. I u juriu Smejui se i plauci Pred sobom Sve istis i niti Ti si nakanio da me pod svaku cenu uniti Ali nikako da nae Istinski put Do mene Jer

Ti poznaje uklesane i utrte pute I niti ijedan drugi (A mali su zapravo i jalovi Bez obzira koliko su Za tebe Oholog i jakog I preteki I Dugi) Ti poznaje samo one puteve to prolaze Od srca I Oka Ali to nije sve Ima puteva to su se ispruili pred nama Bez javnog traga kolovoza Bez voznog reda Bez vremena I roka Ti misli da je tvoja putanja do ubogog mene Veoma sigurna i casna Ona to dolazi S lijeva Ili Zdesna Zavarava se stalno da do mene treba ii Smjerovima slinim Sa severa Ili Juga Ali to nije sve Kuga Oi uvijek Pametno mi trai Ispod ustalasale na vetru razi Iz korena zemlje gdje se zgusla tmina A iz bezmernih visina Odozgora Pritiskivati Grudi Najjace Moe Mora Ali to nije sve Ti ne zna zakon raskrsnice Izmeu svetlila

I Tmice Ali to nije sve Jer najmanje zna da u svom biu Najteza rvanja su I ratovi pravi U samome Biu Ti ne zna dakle da zlo si moje najmanje Izmau mnogih Mojih Velikih Zala Ti ne zna s kim Ima posla Ti ne zna nita o mojoj mapi putova Ti ne zna da put od tebe do mene Nije isto to i put Od mene Do tebe Ti ne zna nita o mome bogatstvu Skrivenom za tvoje mone oi (Ti ne zna da meni je Mnogo vie Nego to misli Sudbina Namrijela I Dala) Ti si nakanio da me pod svaku cijenu uniti Ali nikako da naes istinski put Do mene Shvatam te: ovjek si u jednom prostoru i vremenu to ivi tek sada i ovdje I ne zna za bezgranini Prostor vremena U kojem se nalazim Prisutan Od dalekog jucer Do dalekog sutra Mislei O tebi Ali to nije sve.

Ne daj se Ines - Arsen Dedic

Ne daj se Ines Ne daj se godinama moja Ines drukijim pokretima i navikama Jer jo ti je soba topla prijatan raspored i rijetki predmeti Imala si vise ukusa od mene Tvoja soba divota Gazdarica ti je u bolnici Uvijek si se razlikovala po boji papira svojih pisama, po poklonima Pratila me sljednjeg jutra oko devet do stanice I rui se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom kao list niz jednu beogradsku padinu U veernjem sam odijelu i opkoljen pogledima Ne daj se mladosti moja, ne daj se Ines Dugo je pripremano nae poznanstvo I onda slucajno uz vruu rakiju i sa svega nekoliko reenica, loe prikrivena elja tvoj je nain gospoe i obrazi seljanke prostakuo i plemkinjo moja Pa tvoje grudi, krevet i moja soba objesena u zraku kao narandza kao narancdzasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba Proleterskih brigada 39 kod Prkovic Pokisla ulica od prozora dalje i um predveernjih tramvaja Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromatva Upotreba zajednicke kupaonice I "Molim Vas, ako netko trai" Ne daj se Ines Evo me ustajem tek da okrenem plou Da li je to nepristojno u ovakvom asu Mozart Requiem Agnus Dei Meni je ipak najdrai poetak Raspolazem s jo milion njenih i bezobraznih podataka nae mladosti koja nas pred vlastitim oima vara, i krade, i naputa Ne daj se Ines Poderi pozivnicu, otkai veeru, prevari mua odlazeci da se poelja u nekom boljem hotelu Dodirni me ispod stola koljenom Generacijo moja, ljubavnice Znam da e jo biti mladosti, ali ne vie ovakve - u prosjeku 1938 Ja neu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite

I ta ce mi mladost teko pasti A bit ce ipak da ste vi u pravu Jer sam sam na ovoj obali Koju ste napustili i predali bezvoljno A ponovo poinje kia, kao to ve kii u listopadu na otocima More od olova i nebo od borova Udaljeni glasovi koji se mijeaju Glas majke prijatelja, keri, ljubavnice, broda, brata Na brzinu pokupljeno rublje pred kiu I nestalo je svjetla s tom bjelinom Jo malo etnje uz more i gotovo. Ne daj se Ines

Obletao je oko mene - Zak Prever

Obletao je oko mene Za vreme mnogih meseca dana i asova I stavio je najzad svoju ruku na moje grudi Nazivajui me svojim malim malim srcem Istrgao mi je obeanje Kao to se istre cvet iz zemlje I zadrao ga u svome seanju Kao to se uva cvet u zimskoj bati A ja Zaboravila sam na svoje obeanje I cvet je brzo svenuo Oi su mu se iskolaile Pogledao me je popreko I uvredio teko A drugi je doao i nije mi nita traio Ali me je celu obuhvatio pogledom U asu za njega bila sam naga Od glave do pete I kad me je svukao Dopustila sam mu da od mene ini ta hoe A nisam znala ni ko je on.

Vrati mi moje krpice - Vasko Popa

Padni mi samo na pamet Misli moje obraz da ti izgrebu Izii samo preda me Oi da mi zalaju na tebe Samo otvori usta utanje moje da ti vilice razbije

Seti me samo na sebe Seanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa Dotle je meu nama dolo Vrati mi moje krpice Moje krpice od istoga sna Od svilenog osmeha od prugaste slutnje Od moga ipkastoga tkiva Moje krpice od takaste nade Od eene elje od sarenih pogleda Od koe s moga lica Vrati mi moje krpice Vrati kad ti lepo kaem Sluaj ti udo Skini tu maramu belu Znamo se S tobom se od malih nogu Iz istog anka srkalo U istoj postelji spavalo S tobom zlooki nou Po krivom svetu hodalo S tobom gujo pod kouljom uje ti pretvornie Skini tu maramu belu ta da se laemo Neu te uprtiti na krkae Neu te odneti kud mi kae Neu ni zlatom potkovan Ni u kola vetra na tri toka upregnut Ni duginom uzdom zauzdan Nemoj da me kupuje Neu ni s nogama u depu Ni udenut u iglu ni vezan u vor Ni sveden na obian prut Nemoj da me plai Neu ni peen ni prepeen Ni presan posoljen Neu ni u snu Nemoj da se zavarava Nita ne pali neu Napolje iz moga zazidanog beskraja Iz zvezdanog kola oko moga srca Iz moga zalogaja sunca Napolje iz smenog mora moje krvi Iz moje plime iz moje oseke Napolje iz mog utanja na suvom

Napolje rekao sam napolje Napolje iz moje ive provalije Iz golog oinskog stabla u meni Napolje dokle u vikati napolje Napolje iz moje glave to se rasprskava Napolje samo napolje Tebi dou lutke A ja ih u krvi svojoj kupam U krpice svoje koe odevam Ljuljake im od svoje kose pravim Kolica od svojih prljenova Krilatice od svojih obrva Stvaram im leptire od svojih osmeha I divlja od svojih zuba Da love da vreme ubijaju Kakva mi je pa to igra Koren ti i krv i krunu I sve u ivotu edne ti slike u mozgu I zar okca na vrhovima prstiju I svaku svaku stopu U tri kotla namor vode U tri pei znamen vatre U tri jame bez imena i bez mleka Hladan ti dah do grla Do kamena pod levom sisom Do ptice britve u tom kamenu U tutu tutinu u leglo praznine U gladne makaze poetka i poetka U nebesku matericu znam li je ja ta je s mojim krpicama Nee da ih vrati nee Spaliu ti ja obrve Nee mi dovek biti nevidljiva Pomeau ti dan i no u glavi Lupie ti elom o moja vratanca Podrezau ti raspevane nokte Da mi ne crta kolice po mozgu Napujdau ti magle iz kostiju Da ti popiju kukute s jezika Videe ti ta u da ti radim Seme ti i sok i sjaj I tamu i taku na kraju mog ivota I sve na svetu

I ti hoe da se volimo Moe da me pravi od moga pepela Od kra moga grohota Od moje preostale dosade Moe lepotice Moe da me uhvati za pramen zaborava Da mi grli no u praznoj koulji Da mi ljubi odjek Pa ti ne ume da se voli Bei udo I tragovi nam se ujedaju Ujedaju za nama u praini Nismo mi jedno za drugo Stamen hladan kroz tebe gledan Kroz tebe prolazim s kraja na kraj Nita nema od igre Kud smo krpice pomeali Vrati mi ih ta e s njima Uludo ti na ramenima blede Vrati mi ih u nigdinu svoju bei Bei udo od uda Gde su ti oi I ovamo je udo Crn ti jezik crno podne crna nada Sve ti crno samo jeza moja bela Moj ti kurjak pod grlo Oluja ti postelja Strava moje uzglavlje iroko ti nepoin-polje Plameni ti zalogaji a vostani zubi Pa ti vai izelice Koliko ti drago vai Nem ti vetar nema voda nemo cvee Sve ti nemo samo krgutanje moje glasno Moj ti jastreb na srce Manje te u majke groze Izbrisao sam ti lice sa svoga lica Zderao ti senku sa svoje senke Izravnao bregove u tebi Ravnice ti u bregove pretvorio Zavadio ti godinja doba Odbio sve strane sveta od tebe Savio svoj ivotni put oko tebe Svoj neprohodni svoj nemogui Pa ti sad gledaj da me sretne

Dosta reitoga smilja dosta slatkih trica Nita neu da ujem nita da znam Dosta dosta svega Rei u poslednje dosta Napuniu usta zemljom Stisnucu zube Da preseem ispilobanjo Da preseem jednom za svagda Stau onakav kakav sam Bez korena bez grane bez krune Stau oslonjen na sebe Na svoje voruge Biu glogov kolac u tebi Jedino to u tebi mogu biti U tebi kvariigro u tebi bezveznice Ne povratila se Ne ali se udo Sakrilo si no pod maramu Prekorailo crtu podmetnulo nogu Pokvarilo si igru Nebo da mi se prevrne Sunce da mi glavu razbije Krpice da mi se rasture Ne ali se udo s udom Vrati mi moje krpice Ja u tebi tvoje!

Ne vjeruj - Aleksa anti

Ne vjeruj u moje stihove i rime Kad ti kazu, draga, da te silno volim, U trenutku svakom da se za te molim I da ti u stabla urezujem ime Ne vjeruj No kasno, kad se mjesec javi I prelije srmom vrh modrijeh kra, Tamo gdje u grmu proljee lepra I gdje slatko spava na jorgovan plavi, Doi, ekau te U asima tijem, Kad na grudi moje priljubi se vre, Osjeti li, draga, da mi tjelo dre, I da silno gorim ognjevima svijem, Tada vjeruj meni, i ne pitaj vie Jer istinska ljubav za rijei ne zna; Ona samo plamti, silna, neoprezna, Niti mari, draga, da stihove pie

Emina - Aleksa anti

Sinoc, kad se vratih iz topla hamama, Prodjoh pokraj bate staroga imama; Kad tamo, u bati, u hladu jasmina, S' ibrikom u ruci stajae Emina. Ja kakva je, pusta! Tako mi imana, Stid je ne bi bilo da je kod sultana! Pa jo kada ece i plecima krece... - Ni hodin mi zapis vie pomoc nece! Ja joj nazvah selam. al' moga mi dina Ne ce ni da cuje lijepa Emina, No u srebren ibrik zahitila vode Pa po bati dule zalivati ode; S grana vjetar duhnu pa niz pleci puste Rasplete joj one pletenice guste, Zamirisa kosa ko zumbuli plavi, A meni se krenu bururet u glavi! Malo ne posrnuh, mojega mi dina, No meni ne dodje lijepa Emina. Samo me je jednom pogledala mrko, Niti haje, alcak, to za njom crko'!...

Pesme Tuge - Angel Kalinovik

Dvorac
Visoka stabla uma sibirskih, Ne uspee da sakriju njegove najvie kule I tek ko bi gledao sa planina dalekih, Shvatio bi postojanje palate usnule, Podignute zadnjom, velikom carskom eljom Tek otro oko uz blagodat sluajnosti Videlo bi okrugli, bledocrveni krov Koji iznad ogromne umske nepreglednosti Odaje prisustvo gospodsko i alje zov Radoznalcu koji ne mari za oprez Ali ipak, hajde, budimo iskreni To jeste otkrie zanimljivo Ali da istrai taj predeo skriveni Zaista bi se retko ko usudio Jer od njega te dele i prostor i strah To je dalek put, kroz ume sibirske Uz svetlosti malo, a mnogo nepoznatog

I za to treba mnogo hrabrosti istinske Neizva|ene iz tu|eg, vec iz srca sopstvenog Ta hrabrost bice ti jedini pratilac Kad jednom taj put dugi bude preen Nakon dana i dana hoda kroz mrak Zar|ali grb, divan, visoko postavljen Na ogradi bez kraja... bie ti znak Da si doao napokon do carskih vrtova Kroz sijenku odkrinutih vratnica Udi uz drhtavu kripu, polako U prostrane vrtove, bez cvea i ptica Pokrivene liem suvim i ti lako... ...moe da korake uini mekim, Ba kako strah nalae Ali ve sada tebi je jasno da to nije mesto duhova Kroz maglu vidi oronulu lepotu Prednje fasade, kipova i stubova Koji i sada zazivaju divljenje

Tuga
Moja si verna pratilja, ime da te nagradim za sve ove godine vernosti

Bol
Nimalo te ne volim Svakog gosta za tri dana dosta, a ti si ve predugo kod mene

Strah
to te due znam Sve te se manje bojim A znam te ve jako dugo

Ljubav
Opisana u Bolu, Tugi i Strahu

ivot
ivot mi prodire mladost A ve se sprema da otegne dane moje starosti Nemam pravo da mrzim ikoga

Ali sudbina zato predmet je Mog straha, oaja i mrnje Vi koji mislite da ovjek je hrabri kova svoje sree oigledno jo ivot niste okusili sve je to la, samo utjeha Ne ekajte nakovanj i eki Ve molite Boga da sve ovo to prije proe

Pitanje
Ima li smisla ekati san kada zna da ti nee doi moe li iko usporiti vrijeme, kada zna da e brzo proi ima li smisla gajiti nade kad nezahvalnost im dobro zna i pjevati srei balade kad do tebe joj nije stalo I da li je smisao la to obavija sjene ivota odsjaj zlatnog omota sopstvenog oaja zabluda I ima li smisao smisla? I da li bi opasno bilo bez utjeha ivotnih ivjeti to kriju ivotno sivilo Prezrenih ljepota na hiljade ti ludi svijete nudi ali sve su tamo zablude jer upravo ti sudi ko na njih ima pravo a za veinu ljudi one ostaju samo san. Ima li smisao smisla?

Nevolja - Percy Bysshe Shelley (1792 1822)

Nevolja Tek dvije tri rijei izrekli smo bili Sluajno u vrevi tatog svijeta, I gle, kakav ar ve utim u svakoj mi ili! Zato mi se um toliko tebi preda? Vani ve svie, dan stie ve umno, A ja jo bdim, sve vie mir svoj gubim, Bacam se u vatri i apem bezumno:

O kako si draga, koliko te ljubim! Njoj Ja cjelova se tvojih bojim, Ti mojih se ne boj; Pod tekim duhom jedva stojim, I to da muim tvoj. Tvoj glas me plai, kretnje, lice, Ti mojih se ne boj; Nevinim srcem, djevojice, Ja slavim drhtaj tvoj. Ona ona moja radost priprema se :-) da ljubnem je ja njena srea u krilo moje pada sa osmijehom gleda me polako prati svaki moj mig eli da zna to je to vue ka meni pribliava se njena pametna glavica ljubiti eli me zauvijek elim je zauvijek polako njeno da mazim je ljubim dovjeka ona zove se

A koliko si imala ljubavnika - Jiri otol

A koliko si imala ljubavnika? I gde si sve s njima spavala? I to su ti govorili? I kako je kako je bilo? Daj mi mira. uje, daj mi mira, fukam ti na tvoje fotografije spremljene u kutiji od cipela, pisamca u vernoj ljubavi sakrivena po manetnama i u policama pod rubljem, prestani, prestani, idi ve, kao nesnosnu muhu pratim oima tvoj lik po svim kutovima, idi, izleti kroz prozor, nek te odnese propuh, idi, nemam vramena, moram se ispavati, idi, rasplini se, rastopi se negde u toj naradzastoj lokvi pod svetiljkom, izgubi se meu slovima ove glupe knjige to je itam. Idi, ne volim te, nita neu, nita nepitam, to me ne zanima, fukam ti na tvoje adrese i telefonske brojeve, i sed, i sed, u te jo voleti, no za ime Isusovo, koliko, koliko si ih imala?

Vera Pavladoljska - Matija Beckovic

Lukavica je htela da me nadlukavi Punio se mesec u avgustu kao lokva Ispaljivane pune duge preko jezera i glava Na radilistima u rudnicima boksita Ubedjivao sam nepoznate ljude U tvoje ime Vera Pavladoljska Gresile su pijane ptice u prostoru Prepelica je kljunom gore okretala Svest je mrcala medju liticama Gonjen tocilima krsima i gubom Do grla u zivom blatu mislio sam Koliko si me volela Vera Pavladoljska Mrak je u mraku sjao kao zivotinja Grom u lancima camio za brdima Molio sam za sluh fizickih radnika Divio se njihovom surovom apetitu Zaklinjao jednog gluvonemog mladica Da izgovori tvoje ime Vera Pavladoljska Ceo dan u nebu izgoreo mesec Pod laznim imenom leci svoj pepeo U mrcavi medju dvojnicima Dok muzika sneg u usi ubacuje

Kleo sam se u obe ruke narocito desnu Da te nisam voleo Vera Pavladoljska Udvarao se nepoznatoj devojci U kanjonu Tare kod Kolasina Govorio istine na svim jezicima Zario i palio da ih poveruje Dok je cutala secao sam se Da si mi najkrupnije lazi verovala Vera Pavladoljska Pevao je slavuj sa grlom grlice Sve na svetu me na te podsecalo Hvalio sam se da si luda za mnom Cela plaza da ti se uzalud udvara Kako te teram da ides iz glave I kako neces Vera Pavladoljska Kulo crnog zara pod slepim ocima Zarazna zvezda sve i svasta sazdi Dok mi se padobran nije otvarao I kad sam u zavicajne bezdane padao Pricali su da te zovem iz sveg glasa Al nisam priznavao Vera Pavladoljska Ronio u najdublje bezao u gore Da te glasno zovem da niko ne cuje Bio sujeveran - pitao prolaznike Kako tvoje lice zamisljaju Ceznuo da ceo dan prolazis kraj mene Pa da se ne okrenem Vera Pavladoljska Na ljubavnoj promaji izmedju dve zvezde Nevidljivi uhoda ima nesto protiv Zedj za rakijom je slicna fantaziji U teretnom kamionu koji juri snegu usred leta Bile su dve usne nepismenih zena Po ugledu na tvoje Vera Pavladoljska Po nevremenu sam lovio na ruke Med zlatnih meridijana u vodi Opisivao oci jedne zene mesec dana U vozovima bez reda mnoge saputnice u prolazu Ubedio da su mi sve sto imam u zivotu

Misleci na tebe Vera Pavladoljska Pita za mene metak lutalica Sada me pogresno trazi oko zemlje Vucen tajnim magnetom mog cela Napija mesec da prokaze gde sam Zlostavlja mora kusa vazduh i podmicuje Ti ces me izdati Vera Pavladoljska Traje monotona biografija sunca Sve sijalice gore usred dana Slovoslagaci su srecni dok ovu pesmu slazu Vazduh ne shvata da sam sebe bombarduje Jedan od vlasica sklon je porocima I jedni i drugi vetrovi te ogovaraju Nekoliko drzava tvrdi da si njina Ti si na svoje ime ljubomorna Kablogrami se u dubokoj vodi kvare Niko ne zna gde su slova tvog imena U mrtvim i laznim jezicima u pogresnim naglascima U rukopisu zvezda po nekoj samoj vodi Ko ce uhvatiti sjaj samoglasnika Koje ptica kuka Vera Pavladoljska

Dok sam te imao - Pero Zubac

jezik sam ptica razaznavao i tajne pticije odgonetao biljke sam razumeo, i u nocima prepisivao razgovor trava tolike sam pesme ispisao prepisujuci rukopis vetra uz more, u noci,u planini tolike navoljnike saslusati umeo i ciniti im male radosti bez napora,bez sebicnosti imalo tolike sam dobrote i plemenitosti umeo u druge utkati a da i prevec ostane u meni san sam s radoscu na oci nanosio i budjenju se kao drvece radovao dok sam te imao

Ljubavna pesma - Jovan Ducic

Ti si moj trenutak i moj san i sjajna moja rec u sumu i samo si lepota koliko si tajna i samo istina koliko si zudnja. Ostaj nedostizna, nema i daleka jer je san o sreci vise nego sreca. Budi bespovratna, kao mladost. Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca. Srce ima povest u suzi sto leva, u velikom bolu ljubav svoju metu. Istina je samo sto dusa prosneva. Poljubac je susret najlepsi na svetu. Od mog prividjenja ti si cela tkana, tvoj plast suncani od mog sna ispreden. Ti bese misao moja ocarana, simbol svih tastina, porazan i leden. A ti ne postojis, nit' si postojala. Rodjena u mojoj tisini i cami, na Suncu mog srca ti si samo sjala jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.

Iz arenog mnotva - Dragana Konstantinovi

Iz arenog mnotva iskr'o si se kriom, sluajem pometen, i u tmurne dane oplakane kiom uneo sjaj snova dugama prepleten. Zaigraju misli pa se ini lako dve due se spoje, u treptaju rose ini se da svako moe da poleti ba kao nas dvoje. Preputam se sneno zovu iz daljine lude noi ove; znam, imam te samo kroz apat tiine, ali nedam nikom da mi gasi snove.

Tebi ljubavi - Dragana Konstantinovi

1.
Volela bih da mogu da te prelijem osmehom... Da ti u oko pretoim ovaj moj iskriav sjaj

koji kroz osmeh zaivi kad ti se spomene ime... Da ti stoim jos smelije pogled sa jasnim podstrekom koji vidi poetke i ne priznaje kraj... Kako da ti ga predam? Ne postoje te rime... Kako sve da prenesem kad putevi ne postoje...? Nazirem samo drhtaj, kao dah, treperav, sneni u ono nemuto vreme kad no smenjuje dan... I ve mi sve nade streme put tog tananog zraka koji se niotkud razli u niti ute boje... I osmeh pue u meni poput zrelog maslaka i ode noen neim da ti oblije san...

2.
Volela bih da mogu svu ljubav da ti prenesem, taj oblak beskrajne enje i nenosti i topline... Da se du zlatnih niti sva moja ljubav raznese i raspline po tebi i nastavi da tee... Da obavijem ti sve bi' najulnije dubine... Prizivam bledo vee protkano utim sjajem. Da li je ovo ve bilo ili e sve tek da bude? Svejedno. Ljubav mi tee i ja bih samo da dajem dok se jue kroz danas u isto trajanje slilo. Da li ce stii do tebe? Ne sumnjam vie ni trena.

U meni enje ima da porui sve planine. U meni nenost snena jaa od svih morskih plima uz nebo ljubavi greje i gazi sve daljine. Samo se pitam tiho dok niti araju sne: hoe li zaista moi da ti prenesu sve...?

3.
Volela bih da mogu da ti dotaknem lice... Da te usnama svojim toplo osetim udim... Da talasava vatra u dubinama mojim kroz dodir izroni negde gde skupa s tobom postojim... I da svojom toplinom i tvoju vatru budim... Negde u odbljesku zlata moj dah se mea s tvojim. Kroz neke ukaste niti oseam tvoju kosu. Dok modro, kasno vee tvoje mi telo krije, poinjem da postojim kroz zlato koje se prosu. I nije sve ovo varka. Ja sam ti dala sebe, svu plam to iz mene lije, vrelinu svakog mog kutka... I nije mi vie bitno da li sam ja jo ja ili postojim kroz tebe dok je tog venog trenutka... Moj poar obojen utim... Znam da do tebe stie... jer s tvojim plamenom sluti, zato mi nisi blie...?

4.

Odraz Sunca u meni, toplina koja me greje, i udnja i dah sneni dok strujimo u jedno... I meki odbljesak snova to se treperi i smeje, i ini od zajednitva sve drugo manje vredno... I sve drugo to aljem kroz ove zlatne niti, sve ono to imam do ega mi je stalo... Nisu dovoljni u biti... Ne dopiru istim sjajem... Jer: koliko god da ti dam, jo toga u meni ima... koliko god da dajem, u meni je jo scvalo... koliki god bio uti sjaj, jo vea postoji plima... I znam da ti nisam dala dovoljno, da je sve to malo...

Iluzija - Dragana Konstantinovic

Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima blesavo razvuenim i praznim... Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena, otrovnom dahu sosptvene setve... Upijali bezvezne rei u nemim odjecima zamorno tupim i neprolaznim... I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena... San koji uzlee iznad kletve... Ne, nisi ti iluzija... Tako neto ne postoji. U iluziju veruju samo izgubljene due. U svakoj dozi nemira koja bojom telo esti oivljavaju dubine to te videe i ue kako izranja iz svemira kroz pauinu svesti... Izgubljeni trenuci slau se u memljive kule otealih eona vremena... Ustalasani se oblici stapaju s okolinom i prelivaju poslednje kapi... I one to su sve videle, i one to su ule

posru pod teretom bremena... Hoe li se bar jedna obojiti svojom silinom pre no to se stopi, ishlapi...? Ne, nije sve iluzija... Tako nesto ne postoji. U iluziju veruju samo umorni i stari. U svakoj senci trajanja nazirem neto o tebi to mi zenice boji i utanje osmehom zari dok te u moru kajanja nalazim negde u sebi...

Zora - Aleksa anti

Golubovi prvi lete preko luka. Ne znam ta je, srce s njima bi mi htelo! Kao da me davnih dana jutro srelo, Kad sam tro majci rairenih ruka I pado joj glavom u krilo i meku Ljubio joj ruku... Sav treptim ko prutke Jasike, i hodim putanjom uz reku, I gledam na njene srebrne svijutke. Jutros, kao i ti, lepa reko ista, I moja sva dua uvori i blista, Razleva se, raste, i huno koleba... Gle, vrelo joj biva sve ire i vee, I u njezinijem dubinama sree Ogleda se zora i plav ator neba.

Ja sam tvoj - Leonard Cohen

Ako eli ljubavnika Bit u to to trai Ako ljubi druge drai Na mom licu bie krinka Ako pak za srodnu duu moli Rukom me privlai Il i-ako voli, mahnito istuci. Ovde sam Sasvim tvoj Ako akom treba se potui I u ring ui Za lijenikom, ako srce zebe, Pregledat u pomno Svaki deo tebe Tvoj u voza biti

Samo stupi Il me smesti u vozilo svoje Svejedno je Ja sam tvoj Da ,mesec odve sjaji Lanac grubo stee, Pa zla zver ne sanja A ja lutah svugde dokle pamet see Kroz sva obeanja I znana i neznana I neodrana Nikad ena natrag se ne vraa Pa sve da od boli kolena se tope Ili da ko stene prostrem se pred stope Zavijam sred leta Grebem posred srca Param prekrivae Il' zavapim jae:Molim Sav u muci toj Ja sam tvoj. Pa i ako usne U trenutku, negde, usred ceste, Upravlja je moj Ili ako gradom zaeli proetat Nestat ja u s maglom, kradom Ustreba li oca za budue dete Samo kai Ili tek etaa po peanoj plai Ja sam tvoj Ako eli ljubavnika Bit u to to trai Ako ljubi druge drazi Na mom licu bit e krinka.

Poslije ljubavi - Arsen Dedi

Poslije ljubavi ostaju telefonski brojevi koji blijede Poslije ljubavi ostaju ase sa ugraviranim monogramima ukradene po boljim hotelima Poslije ljubavi ostaje obiaj da se bijelo vino nalijeva u dvije ae i da crte budu na istoj visini

Poslije ljubavi ostaje sto u kavani i zauen pogled konobara to nas vidi sa drugima Poslije ljubavi ostaje na usnama metalni okus promaenosti i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6 Poslije ljubavi ostaje reenica dobro izgleda nita se nisi promijenila, javi se ponekad ima jo moj broj Poslije ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraali poslije ljubavi, ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode, ostaju tajni znaci, ljubavne ifre, ostaje tvoja strana postelje i strah da e neko iznenada doi, sputena slualica kada se javi neiji tui glas, hiljadu i jedna la. Poslije ljubavi ostaje reenica: Ja u prva u kupatilo" i odgovor: Zar neemo zajedno?" Ovaj put ne" Poslije ljubavi ostaju sauesnici, uvari tajne koja nije vie tajna, ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo poznati parfem na nepoznatoj eni. Poslije ljubavi ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama, prepune pepeljare, prazno srce, navika da se pale dvije cigarete istovremeno, fotografije snimljene u prolazu, zagubljene ukosnice, taksisti koji nas nisu voljeli i cvjearke koje jesu. Poslije ljubavi ostaje povrijeena sujeta. Poslije ljubavi ostaju drugi ljudi i druge ene.

Poslije ljubavi ne ostaje nita.

Podji - Sesil abo

Podji kud bilo put neba, put mora, na lednik ili sii u ravnice. Trai ta bilo rad lepotu ljubav! Uini to sa duom punom snova i svetlosti sa duom punom dobrote i snage za pratanje. Ako se ve desi da padne ustani! iznova kreni iznova poni, uporno, mirno, kao to to rade deca na plai gradei od koljki morskih i ljunka brodove koje prva plima zbrie a deca novu lau,dvorac novi naprave opet ve sledeeg jutra. Poi, uprkos svemu! Samo, okonaj zapoeto delo! Voli i stvaraj! Kuj! Prekuj zemlju, nebo i more!

Ali okonaj zapoeto delo. I delo tvoje nek lepotom zrai!

Opomena - Desanka Maksimovi

Cuj, recu cu ti svoju tajnu: ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. Mogu mi se uciniti duboke i meke oci neke sasvim obicne. Moze mi se uciniti da tonem u zvuke, pa cu ruke svakom pruziti. Moze mi se uciniti lepo i lako voleti kratko za jedan dan. Ili mogu kom reci u tome casu cudesno sjajnu predragu mi tajnu koliko te volim. O, ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira. Ucinice mi se negde u sumi ponovo sve moje suze teku kroz samonikle neke cesme. Ucinice mi se crn leptir jedan po teskoj vodi krilom sara sto nekad neko reci mi ne sme. Ucinice mi se negde kroz tamu neko peva i gorkim cvetom u neprebolnu ranu srca dira O, ne ostavljaj me nikad samu, nikad samu, kad neko svira.

Moda - Liriari

Dovuci jednostavne rei pred moja vrela stopala i nateraj me da kleim. Da im se divim i slavim ih. Moda tada odrastem. Moda se ipak i usudim da ti jednog dana kaem previe (ili sve). Pustim vino sa usana da potee i krvavo crevenu haljinu obuem za izlazak. Do tad cu priati sa jastukom. Ti ne spava na njemu. Nema te ni danas. i trenje u grudima su sve zgaenije. Otrgo si mi misli od mene same pa ne znam gde su otile. Ali znam da ih niko ne eka. A moglo je jednostavnije. Noi su prekratke za one koji umeju da sanjaju. A snovi su nekad toliko stvarni da ostaju urezani u kou. Miriete posle na njih, nosite ih uvek sa sobom kao dragi privezak. Nekad se i ne mora buditi. Dok god imate saputnika.

Matija Bekovi
Ako jednom stavis na gramofon moje srce, Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao: "Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zamlji, Da li je tamo vec i mozak covecanstva?" Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio, Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi, Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno, Dok sam s tobom govorio telefonom Moja krv je tekla zicom do tvojih usta I telefonska mreza se pretvarala u krvotok, Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu, Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu, Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje, Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene. Ja, sin zenin, kceri covekova, tebi sam ovako govorio: "Ako eksplozija provetri utrobu zemlje Izletece iz nje kamenje vece od nase planete, Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani,

Kao konstrukcije porusenih hangara, Kao kosturi konja na nekoj visoravni. " Neka mi bude zabranjeno da te volim, Hocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe. Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu, Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu! Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma, Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona. Sve sto je receno o buducnosti, Da je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo. Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove, Sve to ne bi bilo besmisleno. Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi, Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom, Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi Zato sto me volis ja volim sve ostalo, I nikome ne zelim zlo. Moja ljubavi, digla si me toliko visoko Da i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo! Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima, Da si muskarac imao bih najboljeg druga! Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe, Neka nice drvece koje niko nije posadio. Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica, Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle, Nego kakve god i kolike god hoce, Neka se slonovi uvuku u misje rupe! Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu, Neka najjaci glasovi sruse sve plafone, Neka se nebesa otarase snega i kise, Neka sve ostane cisto i slobodno, Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila, I neka se proglasi ludakom Svako ko pomisli da te vise voli!

Tvoja dua uti i govori - Josip Pupai

Zbog tebe sam obolio u sebi gdje si ti I ne smijem te vie vidjeti A gledao bih te do dna vremena koje ini trenutkom trenutkom to je vjenost po tebi Tvoje prisustvo brie staze moje tiine po kojima lutam u tvome odsustvu Nemoj da te vidim

Hocu da te naselim ivim sobom i da prestanem izvan sebe ii tvojim ivotom Zbog tebe sam obolio u sebi gdje si ti I ne smijem te vie vidjeti A gledao bih te do dna vremena koje ini trenutkom trenutkom to je vjenost po tebi Tvoje prisustvo brie staze moje tiine po kojima lutam u tvome odsustvu Prije nego iz mene moju svijest izvede daj da te spoznam kao istinu Prije nego neznano odumi moj sluh da te ujem kao glas koji me na svijet dozvao I prije nego utopim te u svoj vid da te vidim kao svjetlo koje ostaje u sebi Traiti te ne znai ivjeti vec slijep moliti gluhe ove predjele da se tobom napune Vidjeti te ne znai umirati vec hrvati se sa sjenama mutnoga sna u kome ti isezava Imati te ne znai hraniti se vec gladnim grlom tamaniti voe i ednim grudima presuivati izvore Izgubiti te ne znai osiromaiti vec bojati se pustoi i nasluivati bijedu koju za sobom ostavlja.

Matija Bekovi - Kad does u bilo koji grad

Kad does u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad does vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad sluajno bude Valjevo Gde sam i ja doao Doi e putem kojim si morao doi Koji pre tebe nije postojao Nego se s tobom rodio Da ide svojim putem I sretne onu koju mora sresti Na putu kojim mora ii

Koja je bila tvoj ivot I pre nego to si je sreo I znao da postoji I ona i grad u koji si doao. Kad does u bilo koji grad Odakle bilo Iz Veljeg Dubokog ili Kolaina Ili niotkud sasvim svejedno Kod ode od svoje kue Bilo kuda Samo da to pre ode I does u bilo koji grad Recimo u Valjevo Kad god da doe Doi e vrlo kasno Jer se dugo putuje Dok doe u tvoj ivot I tu se zauvek zaustavi Ona koja je prema tebi krenula Iz velike daljine Odnekud iz Ruskog Jerusalima Sa Kavkaza iz Pjatigorska U kome nikad nije bila I zvala se kako se zvala Recimo Vera Pavladoljska I izgledala kako je izgledala Kako vie niko na svetu ne izgleda. Kod does u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Jer gradovi su uvek daleko I u njih se dolazi iz daljine A svako putovanje se odui Jer svi misle jedino o povratku Mada povratka nema A ko god odlui da putuje Mora krenuti jednog dana A kad god krene Krenue u ono doba U koje uvek neko kree od kue Obino u nedelju Kad si i ti krenuo A kad god je nedelja Najee si u nekom drugom gradu A u kojem god da bude Recimo u Valjevu Bie to jedini grad U kome si oduvek bio I im si uo njeno ime

I pre nego to si je sreo Oduvek si je znao I voleo ve vekovima. Kad does u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad dodjes vrlo kasno u bilo koji grad Ako taj grad sluajno bude Valjevo Doi e korakom koji dvostruko odjekuje Tvojim i batom jo nekoga Ko s tobom putuje I glas mu ide po vetru U dan neobian za to doba godine Da ni sam nee biti siguran Ni koji je to grad Ni koji su tvoji koraci Samo e poznati onaj glas Koji ne ide po vetru Nego se javlja u tebi U dan neobican za to doba godine Kad nije ni bilo vreme da bude u Valjevu U koje si doao kao neznanac Ne znajui nikoga Ni grad ni Veru Pavladoljsku Ni da se zavole najvie Oni to se znaju najmanje. Kad doe u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad does vrlo kasno u bilo koji grad Svet e postati uspomena na nju I nee biti ni jednog mesta na zemlji Gde te nee saekivati Ni ogledala u kojem je nee videti Ni plave kose koja nije njena Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha Zapamtio je prostor Gora i voda Onakvu kakvu si je prvi put video U bilo kojem gradu Recimo u Valjevu U Karaorevoj ulici Izmeu Pote i Suda I evo nailazi ono doba godine Ili tvoga ivota Kad su sve ene ona I nose njenu glavu Ali ni jedna celu A ona ivi nepoznata meu ljudima Odmara se od tebe i od svog imena

Ali ma gde ivela i ma ko bila Znae da je to ona I da ne moe biti niko drugi Jer nikog drugog na tvom svetu nema. Kad doe u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad does vrlo kasno u bilo koji grad Recimo u Valjevo Okruie te deca kao svakog pridolicu I u celom gradu nee poznavati nikog Jer su svi otili I s tim bi se nekako pomirio Ali niko se ne vraa Sve je gotovo a jo nikoga nema Niti ima vrstih obeanja Da emo se ponovo sresti I to je ono to najvie zabrinjava Pa ipak ovek nije manje nego voda Pa voda ne umire Niti je smrt neto to se na svetu dogaa prvi put I da ivimo hiljade godina Prole bi kao jedna Jer godine su tu da dou i odu Ali sve to je njino Nije Vera Pavladoljska Koja ti je dala to ni sama nije imala I uvek bila pomalo u oblacima I u njih se konacno preselila Ali dok iko ikom ita ovu pesmu Ona se raa sve svilenijeg osmeha I nema nita sa grobljem i smru. Kad does u bilo koji grad A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno Kad does vrlo kasno u bilo koji grad Sve e ti biti odnekud poznato Kao poljubac ve davan nekome U grad ko zna koji Kad does ko zna kad I ko zna otkud Ili Veljeg Dubokog ili niotkud Sasvim svejedno Sve e ti biti isto kao da nisi dolazio I da uopte ne postoji Jer provienje ne zuri I nita ne zaboravlja I ne fali mu ni mate ni ideja Da sve povee i ispuni

Kao to je pisano Samo ti ne bi bio isti I nita ne bi bilo kao to jeste Da je moglo biti kao to nije Jer postoji samo jedan grad I samo jedan dolazak I samo jedan susret I svaki je prvi i jedini I nikad pre ni posle nije se dogodio I svi gradovi su jedan Delovi jednog jedinoga grada Grada nad gradovima Grada koji si ti Prema kome svi idu Da se sretnu sa tobom Dobro je to si doao Da se u to uveri Ba u Valjevu I sretne Veru Pavladoljsku I im si je video Oduvek si je voleo I unapred oplakivao rastanak Koji se zbio Pre nego to si je sreo Jer postoji samo jedan grad I samo jedna ena I jedan jedini dan I jedna pesma nad pesmama I jedna jedina re I jedan grad u kome si je uo I jedna usta koja su je rekla A po svemu kako su je izgovorila Znao si da je izgovaraju prvi put I da moe mirno sklopiti oi Jer si ve umro i ve vaskrsnuo I ponovilo se ono to nikad nije bilo

Mea Culpa
Priznajem! Lagala sam svet da nita mi nije. Da ista sam ona ije lice pamte. Obmanula prostor i promakle sate. utala istinu pred Porotom pravde. Mea Culpa! Isuila mora, podvezala reke ispod samog toka, jezerske vode usahla sa gora. Ispravila eljom vrh planine bedne, pokosila livade i panjake medne. Ugasla mesec i zvezde bele. Sunce u malenu aku skrila. Da bih sa njim bila. Mea Culpa!

Obila sam reze na vratnici sree. elije tuge stopila na plamenu svee. Razbila katance i pustila dan. Sebe prodala za jedan san. Mea Culpa! Ukrala sam svemir da ga njemu dadnem. Sa nebom u depu, pred njega da padnem. Ponornici svetla zatvorila puta, da mi ljubav, sa njom, ne odluta. Mea Culpa! Ubila sam prolost. Bez stida. Bez srama. I sve sam svoje, njemu dala. Mea Culpa!

Mnogostruki zivot - Vesna Krmpoti

Bit ce da zivimo istodobno na mnogo zvijezda, u mnogo raznih zivota,kad smo tako cudno iznemogli od ceznje za jedninom, a sve nam zivote veze tanka nit, I kad umiremo,umire nas mnogo. I ja koja tvrdom zvijezdom vecernjom slutim, da samo karika sam golemog mog zica, samo jedno svoje culo,dimenzija jedna, samo miljuntina svoje snage sto svemirom trosi se i luta ja osjecam, da ni u ovom casu nisam presjekla nit koja me veze s tvrdom zvijezdom vecernjom, i da nisam svoja ni u casu kad sam to naslutila, jer i sad me skrope necije daleke misli neosjetno, ko ponocna rosa.

IF by Rudyard kipiling
If you can keep your head when all about you Are losing theirs and blaming it on you, If you can trust yourself when all men doubt you But make allowance for their doubting too, If you can wait and not be tired by waiting, Or being lied about, don't deal in lies, Or being hated, don't give way to hating, And yet don't look too good, nor talk too wise: If you can dream-- and not make dreams your master, If you can think--and not make thoughts your aim; If you cam meet with Triumph and Disaster And treat those two imposters just the same;

If you can bear to hear the truth you've spoken Twisted by knaves to make a trap for fools, Or watch the lights you gave your life to, broken, And stop and build'em up with worn-out tools: If you can make one heap of all your winnings And risk it all on one turn of pitch-and-toss, And lose, and start again at your beginings And never breath a word about your loss; If you can force your heart and nerve and sinew To serve your turn long after they are gone, And so hold on when there is nothing in you Except the Will which says to them: 'Hold on!' If you can talk with crowds and keep your virtue, Or walk with kings- nor lose the common touch, If neither foes nor loving friends can hurt you; If all men count with you, but none too much, If you can fill the unforgiving minute With sixty seconds' worth of distance run, Yours is the Earth and everything that's in it, And-which is more-you'll be a Man, my son!

Ti ne zna - Miladin Beric

Ti ne zna kako je arobno znati da negdje postojis jednako draga i krhka i na poludjelom moru u ovu tetoviranu jesen koje se sve manje boji u svijetu u kojem leptiri i ne doekaju zoru. Sakriven u tvojim venama ja sam kap to ne otie, ma kako bili daleko, ma kako izgledali tudji. Sreom ne gube klovnovi na kraju svake prie mada iz nje izlaze bar za milimetar ludji. A ti, ti si zvijezda zaspala na mom dlanu i ja te uvam i ne dam i nemoj da se bojis. A ako vec bude bode i napravis nekakvu ranu

i tad cu da budem sretan to jos uviek negdje postoji. Te jeseni je u mojoj ueerenoj krvi zaspalo Cigane modrozelenih oiju i dvije ranjene srne iz neke daleke basne. Sjea se... bio sam koija zaljubljen u svoju koiju i u svjetlost nae zvezde koja polako gasne. Suton... iz mene izlaze klovnovi ulicom koja ne postoji i hiljade svitaca donose svijee naem nerodjenom sinu. Oprosti. Na nebu je utap i moja se sjenka boji trubadura koji uglavnom razbija mandolinu. Sad... nemam nita sem rima a i njih bi najradije da vratim nekoj dalekoj zvezdi sa koje sam siao ranjiv. Necu ti rei hvala, a necu ni da ti platim jer si najveci krivac to sam nean i ranjiv. Te jeseni mi je ostao osmjeh, a i njega sam ubrzo izgubio. A kada ostavim zvezde hou da budes kraj mene jer mogle bi i one zaas da odu vragu. duboko ispod vode. mutno ogledalo. Bar zbog najlepih tajni kojima smo bili na tragu ostani koji trenutak. ostani samo jos malo. Jer kada odes iz rime u noc jezivo stranu ja cu manirom klovna staviti eir od slame, poderan kaput i tronu krvavu leptir manu i svojim sanjivim rukama ogroman mjesec na rame. Kia i nebo mutno do plaa. San je posljednja mogunost

da se sauva ono to mora da ode. Ne budi me U oima pijanog sviraa jutros je previe vode nemir,i jedna jesen daleka. Ni slavuji ne zviduu pesmu koju znaju sve ptice. Pusti. u praskozorje izmedju smreka nai ce uplaene zvezde i upaljene svee. vee, i jedan komadic bola. Rei e uvek rei manje nego to govore oi. Ne okrei se. ae su na kraju stola al vie nikog nema da ih natoi. Tajna je samo tajna ako je prihvati zora Moda zvezde veeras namerno na pelinjak lie dok svetlost klizi niz lice i zvezdane kapi bodu. Ti zna da postoje i dobre i loe prie, al ne zna kada dodju, jos manje kada odu. Valovi se nekada i bez oseke iznenada povuku Zamisli rijeku koju mjesec dijeli na pola i nad njom bijelog galeba koji je zaboravio da leti. Slikar je po najdraem platnu prosuo mrvicu bola u vidu kapi krvi,a dalje, tko zna kada e smjeti. Miris odlaska nosi u sebi vise soli od mirisa mora Ne budi me,u snovima je nedostino malo tuge. Smejui se mi igramo jednako kominu rolu, a oni koji se provuku u praskozorje ispod duge moda e u drugu jesen s andjelima ii u kolu. I ladje kad potonu jos dugo sanjaju luku Sad uzmi tetoviranu jesen i kao bumerang zavrti. Volim te kao to pela voli dunju u cvatu. Mi smo sve bajke veno krali od smrti, a da nismo ni znali da su nam due u matu. Jer, Tajna je samo tajna ako je prihvati zora,

valovi se ponekad i bez oseke iznenada povuku, miris odlaska nosi u sebi vie soli od mirisa mora, i ladje kad potonu jos dugo sanjaju luku. Ja vie nemam za im da alim ni kome da pratam, sem maloj krpici svetla to me pokatkad dodirne i razbudi i da verujem i da ne verujem i da sanjam i ne sanjam, isto se vraam i isto krvarim i isti me trag vodi u uzalud kao slikara koji bi ponovio svoju najbolju sliku na komadu beloga zlata a ivot tee dalje. Ti i ne zna da vec danima sanjam istog leptira, samo svetiljke nisu iste ili se bar budim s nadom da nisu. On nema lica i nema nita po emu bi ga prepoznao sem malog oiljka na lijevom krilu, a meni je i to dovoljno. Znam, trebalo je da bude prolee, a bila je jesen na splavu meduza i nije bilo sjaja u travi. Ne, ne boj se. Moje rime sem to me nikad ne ostavljaju samog ponekad znaju tako divno da ute. Sve je istetovirano i izgubljeno. I ova jesen je istetovirana i izgubljena mada jos uvijek mogu sam sebe da ubijedim da sam sve sanjao. A ti? ta ces ti? Da li se ponekad seti gledajuci kroz tudja okna niz ulice puste i kine, da l' je bar malo zaboli. Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli. Ona ne zna koliko boli ono to se nikad ne vrati kao noi koje se uvaju u oima to dvostruko gore. Sve nema svoju cijenu, ali ipak sve se plati jednim sanjivim vriskom mjeseca to pada u more. Ja sam najlepshu pesmu zakljuao u njenoj kosi i sve sam svoje osmehe sakrio u zavjesu kie, a ona je predobro znala ta ta jesen nosi al nije htela da prizna i nije nas bilo vie.

Ko zna... mozda joj noas neke slike ponovo znae, moda se zaista voli samo jednom u zhivotu. A ja sam samo klaun koga su natjerali da plae sa eljom da samog sebe igra za bednu svotu. Da li se ponekad seti gledajuci kroz tudja okna niz ulice puste i kine, da l' je bar malo zaboli. Meni je sasvim dovoljno ako joj zadrhti lokna pa makar nikad ne rekla da me jos uvijek voli. Milion svetionika u noi i nebo od peene gline i tvoje ruke i usne, sonije od zreloga nara, u oima usnula kia i oblak vrele tiine i jedno platno za sliku pomalo nespretnog slikara. Krvario je u vodi mesec zaklan do pola, nad tvojim polu-zbogom noc se sklopila crna. Seam se bila si zvijezda vea od Velikih kola, seti se bio sam svitac manji od makova zrna. I onda sam do obale s oima to ne dre plimu, teak kao bura, lagan kao jugo. Ko zna ko noas gubi: vatra to gori u dimu ili dim iz te vatre, ili moda i jedno i drugo. Ah, da, jednom davno, skoro se ne seam vie sa druge strane svetla tetovirano sanjiv do zore jedan je klaun kroz suze sanjao ostrvo kie kao to mrtav delfin zamilja usnulo more. Iznad pepela najdrae slike nali su duu slikara valovi to u zoru ugue sve to se olako ari. Kad jednom kroz miris mora osjetis miris nara povjeruj da negdje za mnom mjesec zaklan krvari.

Ako mozes - Rajdar Kipling

Liza, posto se i meni jako dopada ta pesma za one koje zele da je procitaju na srpskom prepisala sam je iz moje citanke: Ako mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebe gube svoje i okrivljuju te za to; Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjaju i sam pridodajes njihovim sumnjama; Ako mozes da cekas a da ti ne dosadi cekanje, ili,ako si prevaren - da sam ne varas, ili,ako si omrznut - da sam ne mrzis, a da pritom ne izgledas predobar ili premudar; Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom, Ako mozes da mastas a da ti mastanje ne bude cilj,

Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom i smatras te dve varke kao da su potpuno iste; Ako mozes da podneses da istinu koju si rekao izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za budale, ili da posmtras propast onoga cemu si posvetio sav zivot i da,pogrbljen,s dotrajalim alatom opet novo stvaras; Ako mozes da prisilis svoje srce,nerve i tetive da te sluze dugo iako si ih nemilice trosio, i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi sem volje koja ti dovikuje:"Istraj!" Ako mozes da razgovaras sa nizima od sebe i ne istaknes svoju superiornost, ili da u drustvu s visima od sebe sacuvas svoje dostojanstvo; Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minut sadrzajem koji traje sezdeset sekundi tvoja je zemlja i sve sto je na njoj, i,iznad svega,bices covek,sine moj! PS:Mnogo poucna i iskrena pesma

Zal Kop
Noas vodimo ljubav, ti na meni i ja u tebi. irimo po nama mjeseinu i zvijezde, njihov se odsjaj sladi uzdasima naih tijela. Mila, drim te za struk i pratim toplinom pokreta, ulazim i topim se u tvojom bedrima, a moje usne preuzimaju tvoje grudi i jezikom maze nabrekle bradavice. Noas vodimo ljubav, ti poda mnom i ja na tebi. Ispod naih tijela vri no i putanjom milovanja uspavljuje pjev ptica. Svaki prst utiskujem koom i utim mekou, a prepone mi meu tvojima gore, pa me zanose i poput rijeke teem. Uzima me snagom mora. Noas vodimo ljubav, ti do mene i ja kraj tebe. Uskovitlani zrak pomie zidove, sve smo blie zori koja otkucajima stie. Pomijeani sa suncokretima osjeamo kako se ritam u nama ne smiruje, postaje ei i oslobaa strasti naih trbuha. Jutrom nam lijee ravnica u dlanove.

utim i elim te kraj sebe svom snagom mukarca. Sluam kako u meni besprijekornom ljepotom ene, buja. udim za tobom zlatno nasmijanom, jer si njena i moje tijelo iznutra ljubi. U meni, u mom tijelu uzdie, kao ena, koju oduvijek sanjam. Lijepo i zanosno. Poudno. Dva mi srca donosi. Ostavlja ih iza mojih bijelih grudi. Sva ponosna, kao slavuj sretna, s jednim srcem pjeva, a s drugim, na svoje me usne polae u svom zagrljaju uva. Ti si moj spokoj i volim te snom dotaknuti, ali ipak, najvie te kao vatru uivam. Tvoj korak, tvoj oblik, tvoj miris, i blagost tvoga bia, to su moja vatra, moja voda, moj zrak i moja zemlja. I takvu te iskrenu, dok me u svoje tijelo naga prima, svake noi u sebi volim i svom snagom mukarca elim.

Ima te u toj odsutnosti, prisutna si bolom - Zal Kopp

Ima te u toj odsutnosti, prisutna si bolom, ima te u ljubavi, prisutna si tugom i san u kojem te sanjam, prisutan je tamom, jer kao da oekujem daleko djetinjstvo, no s kojom lutam, prisutna je sama. Ima te negdje, prisutna si daljinom i oima slinim odrazu vode, prisutna mjeseinom. Ima te i mora te biti, poslije toliko godina poput skrivenog mjesta, prisutna si kriom. Kao uspomena, ima te u mirisu ubranog cvijea, u enji na dlanovima te ima, prisutna si nepomina. Svugdje te ima i u koloni otkucaja, gdje si oduvijek prisutna. U sve teim jutrima i kii to tiho pada, na elu svake ptice, u dugim dnevnim drhtanjima, ima te, zauvijek si prisutna. Imaju te moje misli, prisutna si nestankom ima te moj pogled, prisutno si ekanje, i u zagrljaju kojim te grlim, prisutna tiina, jer kao da nebo odjednom prestaje, osjeam u zraku prisutnu prazninu. Imam te u noi, prisutna si uzdahom i u poljupcima nemirnih suza, prisutna si slanim tragom. Imam te ljubavi, prisutna si s tugom, imam u odsutnosti, prisutna si bolom. S mirisom lipe, svu irinu moga tijela podsjea na dodire s kojima se svako jutro nestrpljivo budi. I dok ga tako mekoom mjeseine oblae, jezikom izazovno hoda izvorom njegovih strasti i u njima se mojim uzdasima otvorena iri. Prsti se moji utrkuju putenim poljima koe, strast ih goni i poput vjetra baca na sve strane, u odsjaju tvojih bradavica pronalaze polazite, a meu toplim bedrima utoite svojim drhtajima, pa iznova poinju jurnjavu preko tvog trbuha. Zjenice mi kipe od vrele ei za tvojim grudima. edne, ispijaju rasutu bjelinu ovih nebeskih bisera i kao lastavice krue nad bogatstvom plodnih vrhova, uzlijeu i slijeu i u zanosu gozbe piju kapi slasti to su se nakupile u vrtu tvoga predivnog tijela.

Usne se tu jo bolje snalaze, zanima ih pukotinom kojom te mjeseina slatkim sjajem rastavlja. Ima otvoreno mjesto i one ga toplinom vatre are, svaki cjelov njihovim vlanim usjecima unose i blagim dodirom zvijezda pleu tim divnim klancem. to rei o mukosti kad me tvoje tijelo u sebe prima? Tada se ona u meni olujnom snagom vjetra pokrene. Dubinom utrobe, blaenom milinom estoko naraste i silinom bezbrojnih vulkana svoju lavu izbaci, pa toplinom bedara navali i dolinom tvojom razlije

Beskonacni san
Uspinjem se tvojim tijelom i ti ne dvoji, meu grudima gdje me pogledom smjeta, otkriva razlog svih mojih uzdaha i enji. U zvjezdanom obrisu tvoje kose zastajem, a ti vrelinom usana smiruje moje molitve, premjeta otkucaje u bedra i sazrijeva. Plamtim silinom dok se oko struka izvija. Meu nogama pratim sve tvoje pokrete i kao mjeseina razvlaim prstima dodire. Vlanom dolinom rajskih mirisa prilazim i savijen u elju tiho promatram usjeke, kojima se plodovi niu u probirljive strasti. Ljubim po trbuhu odsjaj zvjezdanih noi i jezikom klizim prozirnim kapima poude, pa me u zanosu doekuje, opija i sladi. Njenim milovanjima zatvara moje pore, u beskrajnu dubinu blaenstva me uvlai i oko sebe tople privija, osjea i uva. Preko vrhova tvoga tijela gleda kako stiem i kako se dolinom puti nezaustavljivo irim, prua ruke i u njima moj osmjeh odmara. Ljubavnice, kad me tako mekom koom mazi, a bezbrojnim uzdisajima doji i stalno prima, tad u beskonanom snu moje tijelo dri.

Pod mostom moga tijela - Zal Kopp, Boris Niksic

Tu pod mojim mostom tee tvoje tijelo, moji prsti klize tamo gdje ti eli, poklanja mi bedra, razdijeljena nou, moram ih stii, posjetiti cijela.

Brojne su me tvoje opkolile enje i u tvom se oku kao mjesec skrivam, eli da te uzmem, mirno hoe snivati, a za uzvrat otkriva svoja tajna mjesta. Boanstvena si, mila, prepoznaje moj dodir, puta moje ruke da po tebi plove, ispred svakog daha ti se meni daje, i poput vira uvlai u sebe. Zaista sam sretan iznad tvojih grudi, ulazim u carstvo to ga tijelom nudi i po njemu hodam, otkrivam tvoje tajne, pa s usana tvojih elju skidam. Kao da si htjela, ulazim jo jednom, preputam se slatko za snove u tebi i preko tvog trbuha unosim se strasno da u podnoju mekom osjetim tvoj smiraj. Ti si moja ena, zato te ja pratim i svakim pokretom stiem tvoja mjesta, znam da si zbog mene tako zasjala, pa po meni svu milinu rasipa.

Poslije toliko godina - Zal Kopp

Kad pored mene prolazi, u oku mi se prozor otvori, napnu me strasti i nezadrivo, tijelom protutnje. Poslije toliko godina, proljee u meni naraste, sjene nestanu i poput oluje, mukarac iz mene progovori, tad Ti napokon, iz tijesnog mraka i podmukle utnje, spokojno mogu prii i povesti u horizonte plaviaste. Tamo, pod oblacima tiine, da nas ljubav ne bi mimoila, prostrijet pored srebrnog mora i s mirisima okupati . Milovati, dok Ti jo slaba krila za toplinom visine ude, primiti za ruke i kad, u odsjaje kasnih veeri bude ula, primaknuti sebi, zagrliti, a svoje tijelo i svoj ivot predati . Osjetiti e tog trenutka, kako nam se, prostor i vrijeme nude. Moja ljubav i odjeci njeni, parkovi, polja i ravnica ista, zgusnute elje, tokovi rijeka i ume razgrananih kronji, obale Tvoje s krikom galeba, u tragovima Alpa i njihovih voda, sve ce se to, poput poteza sudbine i njenog maestralnog kista, predati zauvijek nama, u prvoj od vjenih jutarnjih konji, kad se budemo izvijali u zanosu slasti, ispod modrog svoda

Lirski razgovor - Konstantin Galcinjski

- Reci kako me volis. - Hocu. - Reci. - Volim te na suncu. I volim te u senci.Volim te u sesiru.I volim te u zaketu.Kad vetar duva napolju.I kad si na banketu. U zovama u brezama, kraj maline i klena.I kada spavas .I kad radis povijena. Volim te kad jaje lepo mutis. Volim te cak i kad kasiku ispustis.I u taksiju. I u autu. Bez izuzetka. I od kraja ulice .I od pocetka. I kad kosu svoju cesljem lepo delis. I u opasnosti. I kad se veselis. Na moru. U gorama.U kaljacama. Bosu. Danas. Juce. I sutra.I danju i nocu.I u prolece kad dolaze nam laste. - A leti kako me volis? - Kao srz leta , zna se. - A da li me volis u jesenje dane. - Cak i onda kad gubis kisobrane. - A kada se zimi posrebre prozori. - Zimi te volim ko vatru kad veselo gori. Blizu tvoga srca. I uz tvoju nogu. A iza prozora sneg. I vrane na snegu.

Ocajna pesma - Milan Rakic

Upij se u mene zagrljajem jednim, Ko groznica tajna struji mojom krvi, Krepko stegni moje telo, nek se smrvi, I daj mi poljupce za kojim ednim. Kao Hermes stari i s njom Afrodita, Stopi se u meni strau tvojom celom, Da sav iznemognem pod vitkim ti telom, I da dua moja bude sita -Kada pomislim, draga, da e doi vreme Kad za mene nee postojati ene, Kad e ula moja redom da zaneme, I strasti da prou kao dim i pena, A da e, jo uvek, pokraj mene svuda Biti meseine pod kojom se udi, I mladih srdaca to stvaraju uda, I ena to vole i voljenih ljudi, Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada Kao bik pogoenom zrnom posred ela to u naporima uzaludnim pada Dok iz njega bije krv crna i vrela Upij se u mene zagrljajem jednim, Ko groznica tajna struji mojom krvi, Krepko stegni moje telo, nek se smrvi, I daj mi poljupce za kojim ednim

Misao - Milan Rakic

Ja poimam dobro neminovnost zala, Sklop celog zivota, sa tugom i bedom, Ja znam sta je sudba sviju ideala, Moje znanje vidis na licu mi bledom. Ali znam i uzrok zasto tako biva, Jer prosao nisam kroz zivota huku Sklopljenih ociju i skrstenih ruku: Kad srce zapisti, misao je kriva! Kad se spusti vece, i vrh tamnih njiva Belicaste magle oblacci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk poboznih zvona sto vecernje zvone. U cas kad zavlada mir kraj mene sirom, I suma zacuti, i zanemi vrelo, I umorno moje namuceno telo Zazudi za slatkim odmorom i mirom. Misao se javi! Kao zver me zgrabi I ponese sobom u predele suza, Gusi me, a moji napori su slabi Da se satre ova pohlepna meduza! Ona gospodari! Ja sam ko Mazepa, Privezan na konju, u dubokoj noci, Sto gleda za stepom gde promice stepa, Bez nade, bez daha, bez volje, bez moci. Satrven i smozden, u ocima strava Razjapljena usta, ali grlo nemi Sam, jedina dusa ispod neba plava, Sam na besnoj misli sto u propast stremi! Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara, kosti lomi ko da su od stakla... Smrvljenog me pusti kada zora grane Iz crnih dubina razjapljenog pakla...

Poslednja pesma - Jelena Langold

Sve sto sam kazala, sve sto sam ucinila sve sto ucinismo, zapravo, ne misleci da je kretnja tek privid neceg mnogo veceg, evo vraca se stostruko, mnogoglavo: sve citiraju te noci u kojima nisi hteo progovoriti sve velike zime i njene smesne gordosti, evo banalnih monologa, dolaze po svoje.

Bolje bi bilo da smo pili do jutra, moja trezna ljubavi, da smo cupali tudje cvece koje pozelismo u vazi, umesto pedantnog odgajanja vrta. Sve biljke koje posadismo rastu izmedju nas kao strasni suncokret, secas ga se, kojim smo plasili tudje macke. Bolje da smo imali svoje macke, moja cista ljubavi, macke koje bi ostavljale svoj dlakavi trag, svoje mirise. Bolje da smo pustili korov do ponora jer evo cistina je i sve je tako savrseno glatko I ti strcis i ja strcim, moja ljubavi. Bolje da smo se sakrili u trave, u koprive, u grmlje, previsoki smo za pod koji uglacasmo. Evo nas na ravom polju dok su gromovi, i sad vec istice vreme za tvoje precutane poljubce, Vec je neko ruzno gnezdo na njima, moja uzdrzana ljubavi. Toliko dugo si bio bez slabosti da sam ti poverovala, svi kocijasi obukli su se u crno i cekaju da me povezu. Sve stvari koje toliko volis, moja smesna ljubavi, razbijacu lagano usput, poklanjajuci je neradnicima Davacu ih losim ljubavnicima, davacu ih prevarantima. Sve vazne stvari, tako pazljivo birane prodavacu ih u bescenje na periferijskim pijacama. Desavace se da ih izgubim, moja odgovorna ljubavi, i ti ces osetiti bljutavost u dnu usana, odjednom snaci ce te nesto poput mrznje dok budes okopavao vrt. Nesto poput besa, moja nemocna ljubavi. Sve tamne stvari govorice ti o mome sjaju a ti nisi covek koji bi zbog toga polomio tanane stvari Pa ces se tako dugo muciti Premda to nije najgore sto ti ja zelim, moja jadna ljubavi. Strela koju ti saljem odavde gde vise nisi pozar i krv i dzelat, Ljubav koju ti saljem prepuna je noktiju i oruzja i demona, Zuta ubistva i djavolje sluzbe da te snadju, jer ja sam uranjala usta u pregib tvojih kolena Toliko puta mogoh pregristi tvoj vrat, sad je kasno jer ja sam kucala kao pljosnato srce duboko u tvojoj cipeli. Na plazi na kojoj si u groznici spavao mrzela sam sve senke, talase i decu koja vriste. Toliko puta pomislih da si umro u snu, moja tiha ljubavi. I svaki put umrla bih sa tobom, a ti bi preziveo. Secas se kako sam sklapala oci kad si bio blizu Nije vazno sto smesno hodam po snegu, po pesku

Postojala je harmonija u mome telu, naucena na tebe i nacin na koji sam postajala lepa, razbijajuci ogledala. Kako ce me divno sada ljubiti svi koji me ne poznaju. Ubijacemo te svaki put kada spojimo tela i ti ces osetiti dok budes zalivao vrt kako sam podatna i sliska, kako me nema kako je sve drugacije bez mojih lekovitih ludosti. Ali je malo i to sto ti saljem odavde gde te vise nema Uzalud da otresas moj obraz sa svog ramena jer ti si tako siguran u svoj crno-beli um da cu mozda i poverovati u tvoj spokoj, moja nespokojna ljubavi. Jer ti si mozda sposoban da zaboravis krik u mraku. Knjige bez poretka sve govore o tebi Bolje bi bilo, zaista, da smo pili do jutra, da nismo provetravali da smo imali i psa i macku i hrcka da smo se umeli ljubiti po danu i u nevreme jer evo strasni poziv i jeka dolaze i gavrani i sve gadne velike ptice kojih se plasim i mrak u kome ne umem sama bez tebe da zaspim. Cujes li i ti te zvuke nocne dzungle Sanjas li grozne insekte, moja tuzna ljubavi? Toliko ruznog o tebi sam rekla svim ljudima da vec osecam potrebu da te odbranim. Zato kazem: postoji slika na kojoj su tvoje oci vrlo tople I jos nesto: covek koji voli da ide u cirkus mora biti da nije bas toliko los.

Una
Prvi put ko djecak ugledah te Una u svom sjaju, grlila si me svojim rukama i milovala tvojom kosom cak i kad sam po tebi lagjario zivahan zeleci da te ukrotim i savladam. Ko momak s curom setah pored mlinova tvojih sto ljeti na tebi veselo kloparaju a zimi zalegjeni od tvog daha miruju. Ko covjek sa zenom divanih na telu tvom oboje radujuci se postojanju i zivotu a bila si mi prva i zadnja ljuba. Ko starac s unucima hodah kraj obala tvojih uceci ih da te vole ko sto sam ja da ih volis ko sto samo ti znas.

Bezbroj puta stajah i gledah te zamishljen i izgubljen u tebi i bezbroj puta se uvjerio da Znam te, a ne znam te, mrzim te, al ipak volim te. Jer ti si vjecna a mi dolazima i odlazimo sa shapatom vjetra. Preljepa si o Uno s tvojim vitkim tjelom vijugavim ko u zmije uvjek mladim i podatnim. Blistas u svojoj bistrini plavo zelenim slapovima, sedrama i opasno tamnim dubinama. Znas o rijeko sve moje tuge, vidjela si i moje prve ljubavne suze, citav moj zivot pred tobom je bio. Sve sto je doshlo je proslo, a ostala si ti vjecno vjerna, tajanstvena i uvjek mlada. Uvjek moja i svacija, A zapravo uvjek samo svoja i nicija. Nek mi grob bude na onom humku sto s visine gleda Uno ne te Da te cujem kako hucis i onda kad ne budem vise znao za se. Ostaces Una vjekovima teci u svoj svojoj bezvremenoj lejpoti nikad ne ukrocena i bas zbog toga nepreboljena.

Bezimena pesma - eljko Krznari

Ne govorim ti ba u zadnje vrijeme da te volim i ne gasim ti svijetlo u oima prije spavanja ne govorim ti neto njeno i ne grlim ti duu ali... ovo ti moram rei: previe je gorkog i ljudi su grubi pa,ako i ne govorim jo uvijek te ono najljepe u meni voli i ljubi...

update: unato ne izgovorenim rijeima, unato tiini medju nama, "ono" to nosimo u sebi je - jo uvijek ljubav

Carolija zaborava - Irena Vrkljan

U ovom prostoru omedjanom stablima mog razuma, u ovom prostoru bez sredista svjetla, bez okusa, bez glasova, u ovom sjecanju, zatvorenom u tamni obruc tijela, u ovoj boli u ljubavi nepravednoj, u ljubavi ja dozivam lice koje sam posjedovala jucer, ja dozivam noc. U ovaj sat neponovljen, u ovaj dan neotrovan blizinom vremena, u strahu prisutnom medju oblicima, u ovaj moj plac neka iz mahovine izidju sve kosute i poloze moje tijelo na zle i visoke borove, danas, na dan neprolazne osvete, neka umorne zene svezu moja stopala i zapale sve ladje, snene pod lukom mog vrata. Ja zovem. Neka dodje velika tisina, neka dodje velika tisina, neka se rijeke udalje od obala i tijelo neka napusti dubinu vlastite krvi, jer ja vise ne poznajem granicu svog krika, ne vidim vise daljinu izmedju dva neba, ne osjecam krv. U ovaj suton sastavljen od dva oblika patnje, u ovu plahost koju nose stupovi lagani od nevinosti ljeta,

u ovaj san ja dozivam rijeci nage i bez uspomena, ja dozivam agoniju hladniju od snijega. U disanju moje koze, u ove plohe tuge, u ovu tamu, ja zovem vjetar koji brise obrise gorkih planina, vjetar zaborava ja dozivam pcele, da lancima bez zvukova zarobe tu travu taj plamen na tvom imenu. Ja zovem. Neka se mora preliju u presusen izvor zemlje i zaustave krv koja me napusta, neka se moja zaljubljenost pretvori u osamljene perivoje, moj osmijeh otudji od sunca, neka ostrice izrasle u dodiru nase sutnje prodru kroz ovaj plemenit okus smrti. Nadjite me, vezite me, spalite moje sjecanje, zakopajte moje sunce u jezgro najtamnijeg korijenja, otvorite moje dlanove od soli i oduzmite mi taj lik koji i sljunak pretvara u ljubav.

Povratak - Dobrisa Cesaric

Ko zna (ah, niko, niko nita ne zna. Krhko je znanje!) Moda je pao trak istine u me, A moda su sanje. Jo bi nam mogla desiti se ljubav Desiti-velim, Ali ja ne znam da li da je elim, Ili ne elim.

U moru ivota to vjeito kipi, to vjeito hlapi, Stvaraju se opet, sastaju se opet Moda iste kapi I kad proe vjenost zvjezdanijem putem Jedna vjenost pusta, Mogla bi se opet u poljupcu nai Neka ista usta. Moda e se jednom uvee pojavit Prekrasna, u plavom, Ne slutei da si svoju svjetlost lila Mojom davnom javom, I ja, koji piem srcem punim tebe Ove udne rime, Oh, ja neu znati, enjo moje biti, Niti tvoje ime! Pa ako i dua u tome trenutku Svoje uho napne, Sigurnim e glasom zagluiti razum Sve to slutnja apne; Kod veernjih lampa mi emo se kradom Pogledat ko stranci, Bez imalo svijesti koliko nas veu Neki stari lanci No vrijeme se kree, no vrijeme se kree Ko sunce u krugu, I nosi nam opet ono to je bilo: I radost, i tugu. I sinut e oi, nai e se ruke, A srca se dii I slijepi za stope bivega ivota Njima emo ii

Smiraj - Milos Crnjanski

Setim se, kako su u ljubavi, dragi prvi dani. Kad su ruke tople, kad se oci slede, preletajuci one kolutove blede, oko usana... Sto drhte, protkani, mutnom tisinom,

u kojoj su osmeh i tuga pomesani nesigurno i tamno. Klatno zvona tesko i tmurno u grudi udara me. Tad se dizem, i, u mutna oka prozora, puna sitnih glasova veceri, sapucem, nesigurno, i moje ime.

Cvrsti dah velike ceznje - Zal Kopp

Stigla si bezbrojna u krhotine moga sna i sad se svojim brinim dodirima, u zanosu vruih poljubaca razbuktava. Nikako sluajno, ve ponosno s mirisima i vrstim dahom velike enje, ljubi moje krhke obrise. Bezglasno i paljivo, polae u moje zjenice osmjeh i dok utljivo prilazi mojim usnama, ispunjava me neprimjetno svojim tijelom. Postajemo udesan plod nepregledne ravnice osjeaja i kao rijetki sretnici uspijevamo ui u tek probuene kronje mjeseine i zaboravu prepustiti nemir. Plamti privijena strau u mom krvotoku. Zna me prepoznati. Iako je moj glas, jo uvijek bojaljiv, njeno iz mene uklanja prole snove i tako ranjive, neponovljivo tiho smiruje. Pita otkud toliko nebeskog velianja u naim zagrljajima i kako to da smo uspjeli, zauvijek izai nepovrijeeni? Moram ti rei, moda ustvari i sluti, ove smo noi zapoeli ljubavlju cvjetati i nikada se vie neemo usamljeni svlaiti, jer su se tvoji zlatni prsti puni sunca, zapleli u moju kosu,

a moje su usne postale uareni izvori tvojih uzdaha.

Proci ce godine - Veronika Porumbaku

Srebrne pehare ne volim, Niti pozlacene bokale: Od svega najdraze mi je Udubljenje u dlanu tvom. Proci ce godine. I stalno nova, Sa istom ljubavlju devojke, Picu iz tvog dlana, kojeg se Necu zasititi nikada. Kao na pocetku, na putu istom, Lice ce nam se stalno sprziti, I prvu brazdu poljubicu ti Na celu obelezenu zivotom! A ako bi mi ti, istog dana, Dao da pijem iz velikih bokala, Ja bih se ipak zaustavila Opet kod udubljenja tvoga dlana.

Sve je kao - Enes Kisevic

Dan je kao sunan Ti si, kao veseo Prolazi, kao, ne vide te Svima je jako lijepo Svima je, kao, dobro Svima je, kao, ludo... I ti si, kao, sretan! ivi se, kao u moru Ptice su, kao slobodne Budunost, kao na dlanu Savjest je, kao, ista I sunce je, kao jasno O srce, kao, pjevaj Svi, kao brinu o svima Svatko je prijatelj, kao Svima je, kao stalo do tebe I do svijeta...

I dan, kao ode I ti se, kao smijei I nita te, kao ne boli...

The Invitation - Oriah Mountain Dreamer

It doesn't interest me what you do for a living. I want to know what you ache for and if you dare to dream of meeting your heart's longing. It doesn't interest me how old you are. I want to know if you will risk looking like a fool for love, for your dream, for the adventure of being alive. It doesn't interest me what planets are squaring your moon. I want to know if you have touched the centre of your own sorrow, if you have been opened by life's betrayals or have become shrivelled and closed from fear of further pain. I want to know if you can sit with pain, mine or your own, without moving to hide it, or fade it, or fix it. I want to know if you can be with joy, mine or your own; if you can dance with wildness and let the ecstasy fill you to the tips of your fingers and toes without cautioning us to be careful, be realistic, remember the limitations of being human. It doesn't interest me if the story you are telling me is true. I want to know if you can disappoint another to be true to yourself. If you can bear the accusation of betrayal and not betray your own soul. If you can be faithless and therefore trustworthy. I want to know if you can see Beauty even when it is not pretty every day. And if you can source your own life from its presence. I want to know if you can live with failure, yours and mine, and still stand at the edge of the lake and shout to the silver of the full moon, 'Yes.' It doesn't interest me to know where you live or how much money you have. I want to know if you can get up after the night of grief and despair, weary and bruised to the bone and do what needs to be done to feed the children. It doesn't interest me who you know or how you came to be here. I want to know if you will stand in the centre of the fire with me and not shrink back. It doesn't interest me where or what or with whom you have studied. I want to know what sustains you from the inside when all else falls away. I want to know if you can be alone with yourself and if you truly like the company you keep in the empty moments.

Poziv
Mene ne zanima kako zaradjujes za zivot. Ja zelim da znam za cim zudis i da li se usudjujes da sanjas o tome da ispunis ceznju svoga srca. Mene ne zanima koliko godina imas. Ja zelim da znam da li ces rizikovati da ispadnes budala zbog ljubavi, zbog snova, zbog avanture koja se zove biti ziv . Mene ne zanima koje planete uticu tvoj Mesec. Ja zelim da znam da li si dodirnuo srediste spostvene tuge, da li su te zivotna razocarenja otvorila ili si se skvrcio i zatvorio

iz straha od daljeg bola! Zelim da znam mozes li sedeti sa bolom, sa bolim mojim ili svojim, ne meskoljeci se da ga prikrijes ili umanjis ili izbrises. Zelim da znam mozes li drugovati sa radoscu, sa radoscu mojom ili svojom ; Mozes li se prepustiti divljem plesu i dopustiti da te zanos preplavi do samih vrhova prstiju i ne upozoravati nas da budemo pazljivi, da budemo realisticni, niti da se setimo svih ljudskih ogranicenja. Mene ne zanima da li je prica koju mi kazujes iskrena. Ja zelim da znam mozes li razocarati druge da bi bio iskren prema samom sebi ; mozes li podneti optuzbu izdaje i ne izdati spostvenu dusu. Ja zelim da znam mozes li biti veran te stoga dostojan poverenja. Zelim da znam mozes li videti lepotu cak i ako nije lepa svaki dan. Zelim da znam mozes li ziveti sa promasajem, sa promasajem svojim i mojim, i jos uvek stajati na rubu jezera i srebrnastoj mesecini uzvikivati To! Mene ne zanima gde zivis ili koliko para imas. Ja zelim da znam mozes li se dici posle noci bola i ocaja, Iscrpljen, satrt do srzi, i uraditi ono sto se mora uraditi za decu. Mene ne zanima ko si ti ni kako si se obreo ovde. Ja zelim da znam hoces li stati u srediste ognja zajedno samnom i ne ustuknuti. Mene ne zanima gde si ili sta si ili sa kim studirao. Ja zelim da znam sta je to sto te drzi iznutra, u trenucima kada se sve ostalo rusi. Ja zelim da znam mozes li biti sam sa sobom; i da li zaista volis drustvo u kome se nadjes u trenucima praznine.

Volim te - Iskra Tanodi

Sjedni. Ne tu. Preko puta. Moram te vidjeti. Ne, ne prekidaj me. Suti. Pusti me da ti kazem ono sto sam vec trebala reci. Kad trebas doci, bojim se tvog dolaska. Zbog nedolaska. Jer, ako kasnis samo pet minuta

srce mi je u dlanu i moja me ljubav ili mozda strah boli. I zato ne smijem kasniti. Vec sutra moze biti kasno. A nisam ti jos rekla kako i koliko te volim. Volim te tijelom, pokretima, pogledom, dodirima, rijecima. Volim te smijehom i suzama. Volim te tugom i brigama. Ne. Ne gledaj me zastraseno. Ljubav, ma kakva bila: neispunjena, sretna, lakomislena i povrsna prava i zauvijek... Boli. Kad dolazim, pitam se cekas li me. Bojim se da jednog dana vise ne otvoris vrata. Bojim se praznog stubista bez mirisa, bez zvuka, svjetla. A nisam ti rekla: najvise se bojim vremena koje ne ceka. A ja kasnim. Volim te. I volim sve sto si ti. Tvoje oci pitajuce. Tvoj smjesak oprastajuci. Tvoj korak ohrabrujuci. Volim tvoju nesigurnost. I moja je najcesca. Bore na tvom licu i moje su. I u tom trajanju ne znam da li sam ucinila sve za tebe ljubavi moja.

Bog mi je svedok - Romualdo Miralles

Koraala si za mojim stopama u snegu traei smrznutim rukama toplotu

u mojim prstima. Vetar je zaneo tragove neistine i lai. Bog mi je svedok. Sve je ovo, gospodo, lana pria, rekla si bez trunka grie savesti. Bol odzvanja oajem. Bog mi je svedok. Sumoran trg. Krupne pahuljice u tvojim oima. Poneki usnuli prolaznik. Stih umrlog pesnika ispisan na spomeniku poginulog komarca dok eho moje istine razdire pono. Bog mi je svedok. Grad bez sladoleda, taksista bez taksimetra, vino bez mirisa kupinovog vina. Gde si zalutala ljubavi? A ja, ja sam ostao tu negde, isti. Bog mi je svedok. Voleo sam te u pono dok si spavala sneguljiinim snom, gledao i milovao do jutra. Bog mi je svedok.

Izmicali su pejzai detinjstva, prve mladosti opaene zatrovanim meduzama. I jednom, i ponovo oni su govori, trea je srea poverovao sam. Bog mi je svedok. Htela si da ti budem ljubavnik, prokleti nogoljubac za trenutke razonode. Pristao sam i na to. Bog mi je svedok. Gurnula si me nogom, kao pseto lutalicu to gladno skapava ispred tueg praga. Bog mi je svedok. A ja, ja sam te voleo detinje, iskreno. Voleo sam te najsrenije, neno. Danas, danas te volim najnesrenije, tuno. Bog mi je svedok.

I to je zivot - Anthony Robbins

Vjerujem, da je ivot poput rijeke i da veina ljudi uskae u tu rijeku,nikad zaista ne odluivi gdje ele zavriti. I tako, za vrlo kratko vrijeme oni bivaju uhvaeni u struji; struji dogadjaja, struji strahova, struji izazova. Kada stignu do mjesta gdje se rijeka rava,oni ne odluuju svijesno kamo ele poi ili koji im smjer odgovara. Oni jednostavno idu, kamo ih voda nosi... Postoji dio gomile ljudi koju usmjeravaju dogadjaji umjesto njihovih vlastitih vrijednosti.

Zbog toga osjeaju,da nemaju nadzor. Ostaju u tom nesvjesnom stanju sve dok ih jednog dana ne probudi zvuk razbijenjele vode. Tada otkrivaju,da se nalaze dva metra od slapova Niagare u amcu bez vesla. U tom trenutku kau: "Oh , k vragu." A tada je ve - kasno. Nalaze se pred padom. Ponekad je to emocionalni pad. Ponekad je pad tjelesni. Ponekad je rije o financijskom padu. Velika je vjerovatnost,da je ono, to vas trenutno optereuje u ivotu moglo biti izbjegnuto boljom odlukom - uzvodno!

"Igra ljudi kralja srca X" - Stojan Si

Ti si moja boginja iako ne znas direktno ni ko nisi ni ko si: Ti si moja boginja! Iako ne znas neposrerdno ni sta nisi ni sta si: Ti si moja boginja! Iako ne znas direktno ni ko sam ni ko nisam: Ti si moja boginja! Iako ne znas neposredno ni sta sam ni sta nisam: Ti si moja boginja! Iako ne znas direktno sta je i sta nije zivot: Ti si moja boginja! Iako ne znas neposredno ni sta jeste ni sta nije Bog: ti si moja boginja!

Louis Aragon
Doao sam tebi kao to reka ide moru rtvovao sam jednim potezom i svoj tok i svoje planine Napustio sam zbog tebe svoje prijatelje i svoje detinjstvo Svaka kap vode moga ivota upila je so tvoje neizmernosti Tvoje sunce unitilo je moju prolost pretke Ti vlada nad mojom krvlju nad mojim snovima nad mojim ludilom Dao sam ti sve svoje secanje kao jednu kovrdu moje kose Spavam samo u tvojim snegovima Razvalio sam svoju postelju rasterao svoje dobre vile Odrekao sam se vec davno svojih legendi U kojima su Rembo Kras i Dikas I Valmor koja place u ponoci Konopac Nervalov prekinuo se I metak koji je ubio Ljermontova proao je kroz moje srce Podeljeno tvojim koracima Razvejano tvojim pokretima Ko zaljubljeni vetar neke ume Ja idem za prainom koja se jutrom goni iz kuce I koja se strpljivo vraca neprimetno u toku citavog dana Brljan koji raste a da niko ne primecuje Dok ga ne sakate u njegovoj vernosti Ja sam izlizani kamen silom tvoga stalnog etanja Stolica koja te ceka na tvome uobicajenom mestu Okno sa koga tvoje celo gori gledajuci u prazno Petparacki roman koji govori samo o tebi Otvoreno pismo zaboravljeno pre no to je procitano Prekinuta recenica na koju vracati se nema znacaja Trepatanje soba kroz koje se prolo Parfem koji ostavlja za sobom A kad izade nesrecan sam kao i tvoje ogledalo

Louis Aragon

Evo trideset leta kako pratim senku za tvojim nogama Verno sam crno pseto koje se vrti oko tvojih peta Sakriva se u podne za tvoje uspravno telo I izlazi da igra sa kosim suncem po poljima Svetlosnom icom iz lampe odeva te i raste ukoliko su niske Kako ti voli da cita vecerom u odaji prema svome raspoloenju Samo tada uzdiem se do plafona I gubim se u ponavljanju tvoje ruke koja okrece strane Evo trideset godina kako je moja misao senka tvoje misli Uzalud sam govorio i ponavljao veruje se Ne znam kakvoj cudnoj otmenosti sa moje strane Sve to je crno nije senka govore mi Uzima se i ostavlja od onog to sam govorio I da mi dozvole da te volim oni su podmetnuli Stvarnost tela jednu statuu Simbol ukraen kamenom Otadbinu A kada stavljaju no za secenje hartije U neno pazuho mojih knjiga Ne shvataju ni najmanje zato ja vicem Oni ne vide da ja krvarim tvojom krvlju I pitam se ta li za njih moje pevanje znaci Ako za svaku rec koja se lomi u mom glasu Oni ne znaju da je to harmonija tvoga grla Ako ne vide oko moga duha tvoje ruke Bar jednom cu ovde da govorim iz svoje due Covek je izgubljena igra karata Crveno i crno kraljevih slugu i kraljica Ali izmedu letecih boja ima vazduha a i prsti su tu koji bacaju Telo moje sacinjeno je od dve nepoznate koje nisam birao I vidim sa uasom da se pojavljuju na mojim rukama bakarne pene godina Koje ce obeleiti ruke mog oca o kome necu pricati nita Og koga nemam nita drugo do nacin kako da obaram glavu Zato to nije cuo dobro na desno uvo i evo gde i ja takode Od svoje majke imam oblik uiju I nacin rastanja kose Ali dua u svemu tome ali dua Bee to jedna dua neugladena smucana jo bezoblicna Dua slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlosti

Dua iskrsla niko na zna odakle Iz nekog pretka u nesreci vremena Iz nekog ujaka besmislenog i ludog koji nije iveo Ili samo iz one strane sramote moje majke kada sam doao na svet Jedva dua tek nagovetaj due rdavo uoblicena cekinjava dua Kakva se gubi bez aljenja na bojnom polju ili sudarima na eleznicama Jedna sirota dua koja nije znala ta da cini sa samom sobom Noena strujom dananjeg vremena Nikako ne od vrste Hamleta jedva kosa Ofelije Bosa u moru bez pisma u njoj Loptica na japanskom bilijaru koju dokoni gost preganja u nekoj kafanici I ti padac u ''nulu'' ili ''stotinu'' to je u stvari jedno isto Dua u garderobi gde pijani gost ne moe vie da nade svoju numeru Dua za jedno vece karnevala a sutra ce se baciti maska Dua rasparena sa kojom se ne moe izaci medu svet I teka da nosi otrov i mora neprestano da se zaustavlja Nikada nisam razumeo zadto si povela brigu o mojoj dui Lopatama se mogu zgrtati takve kao to je moja Ali ta kae onaj koji prvi put vidi radanje drugog Cudom hirurgije ta je rekla moja dua kada si je ti izvadila iz njene kouljice Kad sam ja saznao u tvojim rukama da sam ljudsko bice Kad sam presta da se pretvaram i da se ismevam to sam postao takav na dodir tvoje ruke Uzmite te knjige moje due otvorite ih svuda gde bilo Slomite ih da bi im bolje razumeli Miris i tajnu Pokidajte grubim prstima strane Izguvajte ih iscepajte ih I iz svih cete zadrati samo jedno Jedan jedini apat jedan jedini pripev Jedan pogled koji nita ne sputava Jedno dugo hvala koje se promrljava Tu srecu kao neku dolinu Dete - Boga moje oboavanje Beskrajno Ave u molitvama Moju beskonacnu nesanicu

Moje cvetanje moje prosijavanje O svesti moja o ludosti moja Moj mesecu maju melodijo moja Moj raju moj poaru Moja vasiono Elza ivote moj

Ljepe od cveta... ena

Jednoga dana haiku pjesnik Basmo odlui otputovati kako bi vidio cvat cvijea na nekom mjsestu,koje bijae na glasu po svojoj ivotopisnosti. Na putu zauje za neku siromanu djevojku koja je bila poznata po svojoj odanosti roditeljima. To podjari njegovu znatielju i tako krene traiti djevojku. Kad ju je pronaao, daruje joj sav novac koji je sa sobom ponio za trokove puta. Nato se vrati kui, ne vidjevi cvata cvijeta. Potom, ovako ree: "Ove sam godine vidio neto ljepe od cvijeta." Filozofija zen-buddhizma ponukana prekrasnim haiku pjesmama, koje sa sedamnaest slogova kau sve ono to neke pjesme s vie strofa kau isto odluila sam legendu o pjesniku Basmu podijeliti s vama koji cijenite i uvaavate japansku umjetnost.

Epilog - Miladin Beric

Nisam li drugacije zamisljao ovu noc, purpurnu do zvijezda, biserno-hladnom sobicku bez zidova i dva malena svica utetovirana u tvoju kosu. Bit ce da jesam jer samo klovnovi znaju koliko je najcesce tuzno ono sto izaziva smijeh... A ja jos uvijek nosim one iste vagone neistovarene njeznosti ispod koze kao usnulu obalu vrele krvi u ocima koje su ponekad zelene. Na sto te nocas sjeca sve to? Dva svjetla u jednom mraku sta cine? More ili moru...

Okean ili kap... Trijumpf ili elegiju... Znam, vrijeme je rastanka i svaka staza nekuda vodi... osim unatrag. A ja bih nocas upravo unatrag... Ti dobro znas, biseri u mom oku ne poticu od kapi vec od uplasenih svitaca koji ti vise ne pripadaju. Rukama sada gutam prazninu dok tisina postaje bodljikava, kao noc usamljenog vojnika. Prst sudbine... ili dva i po prsta sudbine? Dvije jednake zvijezde nisu li najudaljenije? U praskozorje kad nas vise ne bude ostace samo milion pahulja vrelog snjega na vrsku granate. I mjesec je svjestan da postoji jos samo dok pliva na povrsini vode, kao posljednji camac u posljednoj noci, a srebrni trak rijeke u njegovom oku je samo mac sudbine koja ga dijeli na pola. Zatvori vrata, iza crvene zavjese je i crvena svjetlost. manje crvena, a ja iza nje ucim da zaboravim. U svijetu slavuja i cvrcaka osim krvi postoji jos pjesma, nemoj nikad bar to da zaboravis, ostalo je uglavnom nevazno. Mali moj svicu, ciji mrak nocas cinis blagim.

Lidiji - Fernando Pessoa

Oda
Doi, sjedni do mene, Lidija, na obali rijeke. Mirno gledajmo kako tee i nauimo od nje. da ivot prolazi, a mi se ne drimo za ruke (Drimo se za ruke)

Onda emo misliti, velika djeca, da ovaj ivot prolazi i ne staje,nita ne ostavlja i ne vraa se, odlazi prema dalekom moru, odlazi Sudbini, dalje od bogova. Opustimo ruke jer nije vrijedno da se umaramo. Uivali, ne uivali, prolazimo kao rijeka. No treba znati prolaziti sasvim spokojno i bez velikih uzbuenja. Bez ljubavi, bez mrnje i strasti koje podiu glas, bez zavisti koja previe uznemirava oi, bez briga, jer i s njima rijeka e jednako tei i uvijek e odlaziti prema moru. Volimo se spokojno, mislei da moemo, ako hoemo, izmijeniti poljupce, zagrljaje, milote, ali bolje je da sjedimo jedno pored drugoga i da gledamo kako rijeka tee. Naberimo cvjetova, uroni u njih i ostavi ih u svom krilu, nek njihov miris blai ovaj trenutakovaj trenutak kada smireni ne vjerujemo ni u ta, nevini pogani propadanja. Bar e ako postanem sjena, sjetiti mene poslije, a da te sjeanje na me nee opei ni raniti, jer nikad se ne drasmo za ruke niti se poljubismo, niti bijasmo drugo osim djeca. I ako prije mene poneses obol mranom brodaru, neu morati da patim kad te se budem sjeao. Bit e mi blaga u spomenu kad te se sjetim na obali, tuna poganko s cvijeem u krilu.

I ti bi morao znati - Violeta Milicevic

Laura je sigurno znala da mora postojati neko ko e je voleti ko Petrarka

I Francuska je morala znati Da e se za nju boriti neko Kao Jovanka pd Arka. I Zemlja bi morala znati Da e od sunca ugaslih Do nje, kad-tad, stii poneki zraci I svemir bi morao znati Da ga jos vecim cine Svaka mrva, senka i oblacak. Tako bi i Ti morao znati Da postoji ja Da bihTe volela Sve dok me ima. Makar se zauvek sretali Samo cudesnim putevima Koje gradimo od zelja Neostvarljivih.

Samoca - Dusan Matic

Tugu ne mozes opisati. Ona je poplava koja nosi sve pred sobom podriva kuce, rije nasipe, valja bregove. Covek je premlaceno pseto nikom potrebno. Mrzim tugu. Tugu ne mozes izraziti. Ona je pozar koji tinja godinama i bukne, ocas planu sume, nestanu gradovi. Covek je vaseljenski les koji niko ne moze poznati. Mrzim tugu. Tugu ne mozes suditi. Ona je uvek kamen o vratu davljenika

zanavek vezan. Smiraj je samo na dnu koje se izmeriti ne da. Covek - plamen vraca se u kamen. Mrzim tugu.

Requiem za palog andjela - M.Simokovic

Mozes mi reci da u bezglasju Cesto zalutas kad sricem slogove tvoga imena I da se uzalud borim protiv vremena koje na nasim telima gravira Nebeske istine u strahu od smrti. Mozes mi reci da je moja tisina laka Poput niti paukove mreze A teza od sedam smrtnih grehova I ja cu od nje satkati pesmu i pokriti te Kad neman noci teskom sapom poklopi nebo I u krzno svoje sakupi zvezde kao cicke. Mozes mi reci da sam slobodna A dusa sam slepa koja cuje samo zlo kad se govori o svetlost Dusa koja nocima ne spava i ciji su okovi tragovi nebeski bozjih karuca sto u sumrak ispisuju molitve najvecih gresnika I postaju vapaj upucen tebi. Mozes mi reci da bih trebala da te saslusam Kada se budem pravila da te ne cujem Sakrivsi usi rukama Kao sto deca sakrivaju po dzepovima male sedefne skoljke sto izbaci mora utroba. Mozes mi reci kako sam gresila I ja cu na svoja ramena Tezinu neba, ako treba, prihvatiti I ti ces opet biti u pravu a ja cu se osmehnuti

Osmehnucu se kada tvoje ime bude prelazilo preko mojih usana i one budu krvarile kao nekada moje srce. Osmehnucu se jer moja ce dusa pevati U tisini sto tvoje ime u vazduhu iza sebe ostavi I doci cu tebi kao sto kap kise dolazi zemlji U krugu vecnom Isparavanja i padanja I tada, na dlan ces me topao docekati Kao suzu izdajnicu sto bezi preko obraza I u secanjima potraziti moje ime Kao sto bi trazio uvojak kose Il`neki davno naucen stih. Mozes mi reci da su tvoji dani podeljeni Na dane secanja i dane zivljenja A neces znati da su svi moji dani - dani prezivljavanja secanja davnih ozivljavanja sto kopne na izmaku noci. Mozes mi ponovo reci da bi mi srce u kutiji dao Da ga pored kreveta cuvam dok na barsunu kao na odru Mirno pocivaju snovi A ja bih mogla. mogla bi da ti kazem da te jos uvek sanjam, da te jos uvek volim, Ali reci nista necu, cutacu, Jer ja i kada cutim - cutim o tebi.

Ti ostaje - Ljiljana Matkovi-Vlai

I kad svi odu naputajui svoja mjesta u srcima voljenih, ti ostaje, Gospodine. I kad pusto zamijeni radost u predveerje nada, ti ostaje, Gospodine.

I kad se svijet promijeni, a prijatelji ieznu na svome putu, ti ostaje, Gospodine. I kad na obzorju za sva oekivanja ista praznina blista, ti ostaje, Gospodine.

Komadi sunca - tefan ry

Komadi sunca u boici nosim ti, nek se u tvojim oima rasvijetli. areno dugino stakalce sam ti dao, ako ti moda pogled neiji uini naao. Komadi svjetla u boici mirisni, atom sunanog jutra draesni. Kad ostane sama i no se spusti, ti malo njega iz boice pusti. Zrake e zaigrati posred stijene, crtati kvadrate, bacati zlatno prstenje. Komadi sunca u boici zarobljeni s tajnama o svakoj alkemijskoj mjeni. Praak da uzme kad eli na spavanje poi i ja u ti nou opet u san doi. Komadi svjetla ukradoh nebeskom svodu tom za tvoje grudi, kao za bro s topazom. Oboma nama da jasno svijetliti stane kad vie ni sunce nad zemljom ne grane.

Ne volim te vise - Zeljko Krznaric

Ne volim te vise da znas ali uvijek mi tako ponekad u vremenu dodjes pa pomislim da si mi sve na svijetu

i ne mogu ni zamisliti kako lezis u nekom drugom krevetu a ista si i kad kisa pada i kad hlace obuces i kad suknju skidas a ne places nikad jednog cu te dana ubiti zbog svega jer si tako slatka bezobrazna i kratka ako ne racunam noge jer si fina djevojcica i najhrabrija kurva jer si mi u oci usla bez kucanja i srama ubit cu te prije spavanja da se probudis kao dama da imas pune sobe ljubavi kao zimnicu spremne i ne volim te vise da znas i sve ce novine pisati o tome u restorane vise neces uci ludo moja mala neugledna plava predivno stvorenje bozje i moje raspitaj se kod prijatelja sto je jos tvoje a sto meni pripada raspitaj se jer ne dam ti vise ni da mislis ubit cu te sto se skitas svijetom policija ce te traziti sto bludnicis s ljetom na javnom mjestu pa ces onda opet k meni dovoditi ljude da me ubijaju dugo i da se cude sto volis na meni i ne volim te vise da znas ali te trazim jer si tako prosta i slatka kao sirup

jer si tako divlja kad ti vrat zagrizem a bas nikakva nisi kad te zubi bole necu vise ni da mislim o tebi dok si od mene daleko sto ja znam ljubi li te netko jer ti je toplo u sobi bezobraznice mala igraj se jos malo dok mi mrak ne padne u krevet ludo cekam te i sutra kao uvijek u devet.

Tatjanino pismo Onjeginu

"Pisem vam-sta bih znala bolje? I sta vam vise mogu reci? Sad zavisi od vase volje, prezrenje vase da l' cu steci, al' ako vas moj udes hudi bar malo trone i uzbudi, vi me se necete odreci. Da cutim ja sam prvo htela, i za sramotu mojih jada ne bi ste znali vi ni sada, bar da se nadam da sam smela da cete opet k nama doci i da cu ma i retko moci u selu da vas vidim nasem, da se veselim glasu vasem da vam sto kazem, pa da zatim o istom mislim i da patim dane i noci duge sama dok ne dodjete opet k nama. Al' osobenjak, vi ste znamo, i teska vam je selska cama, a mi... mi nicim ne blistamo,

no iskreno smo radi vama. Sto dodjoste u nase selo? U stepi, gde moj zivot traje, ja ne bih srela vas zacelo i ne bih znala patnja sta je, Smirivsi burne osecaje, mozda bih jednom( ko ce znati po srcu nasla druga verna i bila bih mu zena smerna, a svojoj deci dobra mati. Drugi! A' ne ja nikom ne bi' na svetu dala srce svoje! Oduvek tako pisano je... Nebo je mene dalo tebi; moj zivit sav je jemstvo bio da cu te sresti izmedj' ljudi; znam, bog je tebe uputio, moj zastitnik do groba budi... U snove si mi dolazio, i nevidjen si bio mio, tvoj pogled me svud proganj'o, u dusi stalno glas odzvanjo'... Ne nije mi se san to snio, jer cim si uso' ja sam znala, sva premrla i usplamsala, i rekla: on je ovo bio! Ja tebe cesto slusah sama; govorio si samnom jednom. kad prosjaku pomagah bednom i kad blazih molitvama buru i jad u srcu cednom. Zar nisi i ti onog trena, o prividjenje moje drago, promak'o kroz noc kao sena, nad uzglavlje se moje sag'o i sapnuo mi reci drage ljubavi pune i iskrene?

Ko si ti? Cuvar duse mlade il' kobni duh sto kusa mene? Uticaj sumnje sto mene guse. Mozda su sve to sanje moje, zablude jedne mlade duse, a sasvim drugo sudjeno je... Nek bude tako! Sta da krijem? Milosti tvojoj dajem sebe, pred tobom suze bola lijem i molim zastitu od tebe... Zamisli: ja sam ovde sama i nikog nema da me shvati, sustajem i moj um se slama, a nemo moje srce pati. Cekam te: nade glas u meni bar pogledom ozivi jednim, ili iz teskog sna me preni prekorom gorkim i pravednim. Zavrsih! Da procitam strepim... Od stida vise nemam daha... Al' vasa cast mi jemci lepim i predajem se njoj bez straha..."

Ako se Zemlja prepolovi - Jovanka Uljare

Hajde da se pravimo Nista se nije dogodilo Sjedi pored mene i Zavuci ruku Gdje ti je najtoplije Ja skliznucu ti niz jezik Prije nego me pozoves i gozbu spremiti rijecima navklim mjesto tebe da me ljube

ne zamjeri mi na neredu i razloge neulaska iznevjeri ja meta osmjehu sam strpljiva za sve promasaje i udaljena po mjeri oka tvog.

Moje veliko slovo - Zeljko Krznaric

Ti si jedno veliko slovo u mom zivotu neoprostivo i neduzno namjerno i slucajno ti si sve i nocas ja se odjednom sjetim kise koja je pala tog popodneva sjetim se tvojih ociju iz kojih nisam izlazio pet sati i nekoliko minuta a za to vrijeme svijet se okretao i nista nije stajalo druga smjena je radila neumorno netko je u tom trenutku ljubio i umiralo se u tih pet sati i nekoliko minuta a mi smo dijelili sudbinu ruze ja s tvojim imenom na usni i ti sa mnom kisa je padala tog popodneva znam to sigurno jer na tvom licu je zasjala jedna kap poput bisera i trave su sanjale o nama ti si jedno veliko slovo u mom zivotu i samo sam tebe ucio kako se pobjedjuje ravnodusnost govorio sam ti lijepo a ustvari

ponekad sam pomislio kako bi bilo raskopcati tvoju kosulju i ljubiti te dugo tako dugo dok kisa ne prestane ti si moje veliko slovo veliko poglavlje jednog popodneva i malo vecernje tame ti si zvijezda lutajuca koja mi se seli iz oka u oko pa sjetis li se kako smo izasli iz te kise sretni moje veliko slovo.

Ne volim te zato sto te volim - Pablo Neruda

Ne volim te izuzev zato to te volim; Od voljeti te do ne voljeti prelazim , Od ekanja do kada te ne ekam Srce mi prelazi od studeni do plama. Volim te samo zato to si ti ta koju volim; Duboko te mrzim, i mrzei te Privijam se uz tebe, i mjera moje promjenljive ljubavi prema tebi Je da te ne vidim ve slijepo volim. Mozda e januarsko svjetlo unititi Moje srce sa svojom okrutnom Zrakom, kradui mi klju ka potpunom smiraju. U ovom dijelu prie sam ja onaj koji Umire, jedini, i umrijeu od ljubavi zato to te volim, Zato to te volim, Ljubavi, u plamenu i krvi. (Soneta LXVI iz: "100 ljubavnih soneta")

Kako Ana reava ukrtene rei - Brana Petrovi

Kakve su njene namere, kad sve druge sahranjuje, samo mene oivljava?

Ima li, Ana, stvarnog razloga da tako lepo spava? Priznajem Pesnika, al, znam: niko ne moe ee da opravda vazduh od njene tamne koe. Kad Ana plae! (o ne laem vas) to je lepe od voa! Od kie! Od... rakova na aru! Od... ega god hoete! Od ptice u galopu! pa nisam ja valjda vica radi prokockao celu evropu! A kad se svlai! Slobodan i proklet prisustvujem (a ne znam kako da preivim) najveem udu u svetlosti! Zaklinjem se: da bih tebe ogrejao, Ana, zapalio bih i svoje kosti. Kad lau crta! Kad jeam seje! Kad objavljuje rat! Kad se smeje! Kad koljke hrani! Kad se prehladi u lovu! Kad ita magnet! Kad kupi haljinu novu! Kad pije pivo! Kad iznenada doe! Kad ljubi proleterske voe! Kad je moja desna ruka! Kad je grka azbuka! Kad sanja cvee! Kad NEE!

Seanje na Nepojmljivog Deka uvek e moi vatru da zameni: zato su mi oblaci zeleni, pa zeleni! Pa rumeni! Pa kad se vokali spoje! Dragi Boe, usijane glavurde moje! Ja mogu na njenoj usni da spojim more s cvetovima! Mogu u njenoj dravi da budem referent za kiu! Mogu pod njenim prozorom da imitiram dunav, il neke druge vulkane, mogu da se zakunem u sve to imam, i nemam, da svet postoji zbog Ane. Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene oivljava ima li Ana stvarnog razloga da bude tako lepa kad spava? I cvetovi i puevi i englezi svi ve znaju: ona poljupcem moe od svake bolesti da izlei! Ali ja nju naj, naj, naj volim kad spaja svetlosti, kad reava ukrtene rei. Ona to izvodi kao da se igra! A meni izgleda kao da svet stvara! Ko Vergilijev najmlai konj: u jednoj ruci dri svet, a drugom ga osvetljava! Trai se, na primer, re, koja moe vodu da pije, samu sebe da izgovara,

da gori, da leti, i da spava. Neka re koja nije kao ostale rei: re koja ume da reava ukrtene rei! Tada nastaje mala drama: voda otie za svojim obalama: Ana, naga, na mom dlanu, venost osmiljava! (A mogla bi ba nju briga da se razboli ili da spava.) I dddok je tttako ooo opasnu ddddrim u zzzz zagrljaju rrrrei se rei se sssssame rrrrrr reavaju! Kakve su njene namere kad sve druge sahranjuje samo mene oivljava? to se bar ne pokrije kad spava!?

Volio bi da me voli - Jure Katelan

Volio bih da me voli da budem cvijet u tvojoj kosi Ako si no,ja biti u zora i bljesak svjetlosti u rosi Volio bih da me voli i da svi dani budu pjesma Ako si izvor,i ja u biti u ivoj stjeni bistra esma...

Pesma za Lidiju - Dragana Konstantinovic

Tebi ne mogu da napiem pesmu. Ne umem. Ne nalazim te rime, ne nalazim te rei... Uz misli upuene tebi tonem u neke modre dubine koje kriju uzdasima proarane tajne obojene ivim bojama poput onih nemutih arenih stvorenja to se lenjo vuku peanim okeanskim dnom uivajui u sopstvenoj lepoti... Neke tople struje raznose uzdrhtale zajednike apate i slivaju se u utavim vodopadima kroz doline titravih algi i ume iskiene snenim koralima... A do ustalasane povrine u nestanim skokovima dopiru naa Suncem pozlaena smejuljenja... Lutam modrim dubinama naih seanja ponesena monom zlatastom plimom oseanja i bliskosti... I znam, moja plima je i tvoja iako sad ivimo na dva kraja okeana. Ne brinem, uopte ne brinem to nemirni talasi na povrini raaju vrtloge utanja jer su i ta utanja naa, jer i ti talasi zapljuskuju obe obale. Nije to ni vano. Ta talasava povrina ionako je samo varljiv odraz treptavog nonog neba okienog zvezdama koje ti i ja zajedno iscrtavamo mislima povezujui zvezdu po zvedu u samo nama razumljiva sazvea. I ta sazvea, te enjive misli isprepletane u venost, uranjaju kroz vrtloge naih utanja u istu modrinu koju smo ti i ja stvorile i od koje smo obe sazdane... ta jo da ti kaem? Sve to poelim da ti prenesem ve se nalazi u naim dubinama neveto maskiranim ustreptalim zvezdanim odsjajem koji se nazire kroz ples tog nemirnog, talasavog pokrivaa. Izvini ali tebi stvarno ne mogu da napiem pesmu. Jednostavno... ne umem...

Ivina vremena - Selma Popari

Danas, jo jedan deurni osmijeh i rijei reda radi izgovorene. Koliko e jo stihova ispod tvojih trepavica izroniti? Kae, vrijeme je na naoj strani, a ja bih da stane sve u ovom arobnom trenu tiine s tobom. Ja se ba vremena bojim i da mi te ne odnese iz glave vjetar neki ludi, da se ne izbrie obris tvoga lika i poetak i kraj i sjene pa da poslije samo zeleno vidim. Danas, jo jedan bijeg u tvoj pogled i napola presjeen tren. Koliko u puta jo misliti na tebe osjeajui druge ruke... Da se bar rijeima moe iskazati koliko ti vjerujem i koliko bih eljela da mi uspomene pune tebe budu i da budu istina. Danas zadnja cigareta samo zbog dima plaviastog, vidim te negdje uza njega... Sada, laku no i ... Vjerovati? Jesam li mogla sebi nanijeti veu bol?

Tebi ljubav dati? - Robert Rozhdestvensky

Tebi ljubav dati? - Daj ... - Ona je zaprljana ... - Daj je zaprljanu. - Hocu da pogatam ... - Gataj. - Jos hocu da pitam... - Pitaj. - Recimo, zakucacu ... - Pusticu te. - Recimo, pozvacu te ... - Poci cu. - Ako je tamo nevolja? - I u nevolju. - Ako te prevarim? - Oprosticu. - "Otpevaj" - naredicu ti ... - Otpevacu. - Zatvori drugome vrata ... - Zatvoricu. - Reci cu ti: ubij! - Ubicu. - Reci cu ti: umri! - Umrecu. - Ako se zagrcnem? - Spasicu te. - Ako se bol pojavi? - Pretrpecu. - Ako se zid ispreci? - Srusicu. - Ako se cvor zamrsi? - Preseci cu. - Ako ima sto cvorova? - I sto. - Tebi ljubav dati? - Ljubav.

- Toga nece biti! - Zasto?! - Zato sto ne volim robove.

Ana Akhmatova
Grih ruke ja pod tamnim velom ... ''Od ega si danas bleda, ega?'' - Zato to sam tugom neveselom Do pijanstva napojila njega. Pamtim. On je izaao tada Iskrivivi usta najbolnije. Ne taknuvi drvo s balustrada Trala sam za njim do kapije. Zadihana viknuh: ''ala sve je. Ako ode - ode ivot moj.'' Jezivo, a kao da se smeje, Ree mi: ''Na promaji ne stoj''

Milan Kundera
Zato si tako lepa? Ne budi tako lepa. Hou da bude od mesa, ne od sunevog sjaja. Zato si tako lepa? Kad bi bar imala pege da ih veno po tvom licu skupljam. Kad bi bar bila razroka! Celog bih ivota na kolenima ubedjivao razroko oko. Ali, ti si lepa. Da, od sunevog si sjaja. Ali ja ne mogu stalno iveti u tom sjaju. Ne mogu na pozornici iveti. Sve mi se vidi!

Svaka moja runoa. Svaki posrtaj. Ne mogu iveti pod reflektorima. Shvati to. Nemoj plakati. Ne mogu iveti s tobom. Suvie si lepa.

Oda nagovestaj besmrtnosti iz secanja na rano ditinjstvo

Sjaj u travi... sada,kada nista na svetu ne moze vratiti dane prohujalog leta nas sjaj u travi i bljestavost sveta,ne treba tugovati, vec traziti snage u onom sto je ostalo i s tim ziveti... zboravimo,ne radi nas,ne radi zaborava,zaboravimo da smo se voleli,da smo se svadjalii da smo bili krivi.. pozurimo,s danima i danima sto ce doci mozda cemo se naci jedanput na malom vrhu zivota i nizrecene tajne hteti jedno drugom da kazemo,al`proci cemo jedno kraj drugog kao stranci jedan skrenuti pogled bi ce sve sto cemo jedno drugom moci dati... zaboravicu oci i necu posmatrati zvezde koje me na tebe neobicno podsecaju...ne boj se,jednom ces se zaljubiti al`ljubices zato sto ce te nesto na toj zeni podsecati na mene..bio si moje veliko prolece uspomena koja ce dugo ziveti u buducnosti koje cu se secati... oseticu tugu jer sam tebe volela bi ce to ironija tuge... nestace sjaj u travi,nestace velicanstvenost sveta... ostace bleda slika onog sto je proslo... William Wordsworth (l770-1850)(delovi)

Negdje, U njihovom prtljagu, Pod njihovim noktom Odlazi i dio mene. Ni grad ne volim, Ni bijele noci lenjingradske,

Ni betovenove simfonije, Ni blagdanske pjesme Ne volim Kad ih nema Moji drugovi, Moji prijatelji, Moje ljubavi. Neka nikada I nikud ne podju Oni koje volim.

Nekakvi ljudi - Vislava Simborska

Nekakvi ljudi beze pred nekakvim ljudima. U nekoj zemlji pod suncem i s nekim oblacima. Za sobom ostavljaju nekakvo svoje sve, zasejana polja, nekakve kokosi, pse, ogledalca, u kojima se upravo ogleda vatra. Na ledjima nose krcage i zavezljaje, sto praznije to iz dana u dan sve teze. Tiho se odvija necije zamaranje, a u vrevi necije nekom otimanje hleba i necije drmusanje mrtvog deteta. Pred njima stalno nekakav ne tuda put, niti je onaj koji treba most nad cudno crvenom rekom. Naokolo nekakva pucnjava, cas blize, cas dalje, a gore visoko avion koji malo kruzi. Dobro bi dosla nekakva nevidljivost, nekakva tamnosiva kamenost, i jos vise nebilost na krace ili duze vreme.

Jos nesto ce se zbiti, samo gde i sta. Neko ce im izaci u susret, samo kada, i ko, u koliko oblika i s kojim namerama. Ako bude imao izbora, mozda ce pozeleti da ne bude neprijatelj i ostavice ih u nekakvom zivotu.

Ne kosta nista - Sendi Ezrin

Povremeno biti ljubazan - ha! Ne kosta nista. Rekla sam muzu da ga volim. Ne kosta nista. Kad sam sinu pakovala uzinu, stavila sam ceduljicu na kojoj pise koliko je poseban. Ne kosta nista. Postaru sam dala kutiju keksa. Ne kosta nista. Pustila sam nekog preko reda u samoposluzi. Ne kosta nista. Pozvala sam brata da mu kazem da mi nedostaje. I ja njemu nedostajem. Poslala sam gradonacelniku pismo i pohvalila ga da dobro obavlja svoj posao. Ne kosta nista. Odnela sam cvece u staracki dom.

Ne kosta nista. Skuvala sam pilecu corbu bolesnoj prijateljici. Ne kosta nista. Igrala sam drustvenu igru sa svojom kcerkom. Ne kosta nista. Zahvalia sam coveku koji mi je u samousluzi spakovao kupljene stvari. Lice mu se ozarilo. Dala sam svom pomocniku placen slobodan dan. Kostalo je samo malo. Igrala sam se loptom sa svojm psom. Bilo je prijatno. Otisla sam na masazu. Bilo je divno. Povremeno biti ljubazan - hmm, mozda cu se cele godine tako ponasati. Ne kosta nista.

Dodje mi ponekad - Duan Bajski

Dodje mi ponekad Da legnem kraj reke, Da se istecem sa njom ili Da ostanem na dnu, da mi isperu vode Srce i dusu.

Dodje mi ponekad Da brojim rastajuce zvezde I da gledam plavetnilo neba kuda Krstare namrgodjeni oblaci. Dodje mi ponekad Da legnem kraj reke, Jer obuhvata me neka luckasta tuga Onda kad stojim i pratim zelene talase Od obale do obale. Dodje mi ponekad Da se valjam po travi Zajedno sa senkama pasa koji laju Na duvarskom satu, (Sat koji ne otkucava ponoc). Dodje mi ponekad Da pijuckam reku od izvora do usca, Jer hocu da sretnem zlatnu ribicu I da je zamolim da mi nacrta Svoj lik, da je ne bih izgubio U bezdanu svojih secanja.

Zar da se bojim toga - Brana Petrovi

Zar se ne bojimo toga? Iz beskrajnog beskraja, nedokucivo, neuhvatljivo, nesto, oko nas se spaja. Nasmesi se, ispi casu vina. Daj ruku nekoj ruci, i jos jednu suzu nasoj muci. I zadnji drhtaj. I zadnji osmeh. I jedan tren vremena se spaja sa nedokucivim plavetnilom beskraja.

Nedokucivo plavo, neuhvatljivo nesto, iznad nasih glava. Ja drhtim, ja se tresem, ja necu jos bola, jos smeha, i jos jedan stisak ruke. Jedan je uveli listak pao, nestao. A sve je zeleno, i ponovo buja, i tece reka, i pesma slavuja. Zadnji delic mog vremena je prosao! Ja drhtim, ja se smesim. Beskrajno plavetnilo samnom se spaja. Jos jedan zivot je nestao! A gitara svira, a gitara svira!

Rekvijem
Stara gitara bez zica, bezivotna, pokraj zida tiha jed, vreme je surovi ubica, pritajen k'o prijatelj sto izda te, kad citav vek iza je nistavne ove koze zguzvane sto skori kraj ne priznaje. Mrzim ovo telo, bore, staracke pege i sede stare stvari u nasoj sobi sto u mom oku blede u borbi da ostanu lepe..nekako tuzno su lepe. Kao da vape, razapete na kazaljke slepe sto jedino svoj put vide - ne razumeju bedne, trosne komade namestaja i ljudskih osmeha - k'o cerge dok lutaju. Stvari nisu svesne. Nisu ni glave. Sve ce na kraju stati u te sekunde male I ko smo tad? Otkucaji kosmosa.,cujem ih nocas, stoperica okrutna, boje se tope, hladna postelja

njena kosa prosuta po jastuku, i dalje mirisna. spavacica tirkizna, ruka i prsten izlizan. Deca su srecna, ali deca su daleko Imaju svoje zivote, ceka ih nekad negde neko. Jos uvek ne strepe pred senkom, ne boje se mraka, po koji nedeljni rucak koji jos dele sa nama. A mi? Dva starca, sanjali smo ovo: da mastamo i lutamo skupa, sve do poslednjeg "zbogom", citava srecna vecnost smestena u oko - moje i njeno, leto po leto, a sada drhtim pred zorom. Sta ako ona ode prva? Sta cu sa sobom? I ovom sobom satkanom od tisine koja jeci bolno. Ne smem da joj taknem ruku! Ne smem ni pogledom! Razara me sama pomisao da ce biti hladna olovna. Mrzim ova tela! Zasto ne leprsaju ponovo? Samo jos jednom! Jednom samo! Nek zazmuri Bog! Zeljo moja. Mesece moj, budi opet moje Sunce! Samo jednom jos! Usne na usne, srce uz srce. Ne smem da te dotaknem! A sav hrlim ka tebi! Grlim te i jecim, ne dam te, do oltara vodi tepih. Ponovo! Jos jednom u belom, nek svemir drhti pred srecom! nek vecnost traje vecno, samo jos jednom! Celi zivot zajedno, vise i ne primjecujemo kol'ko se ispunjavamo, dok misli premecemo. Stopljeni u jedno, dusa uz dusu, bok uz bok. Oci pune secanja bulje u prazan strop. Celi zivot trazim samocu, da budem sama sa mislima, a kad je imam, bezim ko djavo od tamjana. Stisni mi ruku, u tebi ne vidim starca. U mojim ocima jos si poput decacica. Seti se, lepota je u ocima onog sto gleda: takve nas i Bog vidi sa druge strane neba. A mi, dva starca. Sanjali smo ovo: da mastamo i sanjamo skupa - do poslednjeg "zbogom".

Tko bi rek'o, vreme leti, mozda nas uzme sa sobom. Kako god bilo, zelim otici s tobom. Svladava me nemoc, ne daj da zaspem u snu! Strah me nagriza k'o rak, sto ako sutra ne budem tu? Barem sam volela, ma barem sam probala, zivim bez zaljenja, umirem slobodna. Vidi nas, dva starca. Sanjali smo ovo: da mastamo i sanjamo skupa - sve do poslednjeg "zbogom". dva starca, sanjali smo ovo da sanjamo skupa - zbogom.

Niija - Jelena Markovi

ene se dele na niije, neije i svaije. Ti si naiao na niiju. Bolje bi mnogo bilo da si naiao na neiju. Jer neija je neija, navikla je da pripada, pa kako je jednom bila neija, moe postati i tvoja. A ova to je vazda niija, ni na ta nije navikla. Nije ni morala da se navikava. A ti misli - dobro je: niija je slobodna. Pa, niija je ba i niija zato to tako voli slobodu i to nikad ne bi postala neija. Svaija je isto neija, samo to je previe neija, ali uz dobre razloge moe postati umereno neija, pa opet moe postati samo tvoja. Pa emu onda osmeh to sam ja niija kad je to, zapravo, najgore to moe da ti se desi?

Vrsta mira - Zal Kopp

Vrstu mira s kojim te rasporeujem u sebi nalazim u pogledu hrasta i apatu kronji, iskonskoj stoljetnoj prii plodnih ravnica. Ne preispitujem njegov poetak, ve odsjaje svih kia i huk svih vjetrova istinski sanjam kako tvojom utrobom niu predivne bisere. Moram priznati, neiscrpne su visine misli, neuhvatljive dubine srca iz kojih sada izlazim i neiskoritena snaga mjeseine kojom klizim. Sve bogatstvo to me pretae u divne osjeaje i bezbrojni titraji nastali u pomaku vremena, izvlae na moje dlanove najhrabrije pokuaje. Ne uspijevam uvijek potpuno stii tvoje tijelo, ve krugovima plamenog prstena obuhvaam tvoj struk to se izvija neponovljivim arom. Prstima pomalo udiem toplinu mirisne koe, oprezno skupljam svaku kap sjajnih uzvisina i povremeno se vraam, nudei nove drhtaje. Otkrivam, poru po poru, kako raa vatru, kako pred moje dodire tri beskrajno zagrljena i doekuje me optoena slatkim strpljenjem. Uzdie preplanula i poudom izvija poljupce, bojom strasti prekriva svako moje milovanje i duu obogauje neponovljivim sazvijeem. Kad me tako ovjena ljepotom i skupi u sebe, pa ispod mojih vjea prisloni njeni osmjeh, izmislim nain i postelju pretvorim u sanjalite. Zakoraim pogledom hrasta tvojim obrazima, dovedem apat kronji tono iznad naih pokreta i zauvijek nae otkucaje srca pretoim u ljubav.

Ko te ima taj te nema - Bane Krsti, Garavi sokak

Ja sam staromodna cura - Radmila Lazic

Ja sam stromodna cura Volim kuce prizemljuse krastavih zidova Sa dvoristima krcatim starudijama, Umesto oblakodera i apartmana U kojima se budim i spavam. Muskatle u prozorima i u loncim na tufne Vise volim od imitacija, od vestaka.. Ja sam staromodna cura Sto vise voli vespe umesto automobila. Tamndrkanje tramvaja i kloparanje parnjace, Vise od zvizduka mlaznjaka. Puteljke umesto avenija i bulevara, Kojima moje potpetice odzvanjaju. Ja sam staromodna cura Sto voli miris opranog vesa Koga vetar naduvava Do moga lica, preko moga nosa

I sve ono sto veje iz predhodnog zivota. Ja sam staromodna cura Jos slusam longplejke i tipkam Oliveti, Govorim hvala, izvinite, molim. Volim da mi dasa pripali cigaretu Otvori vrata, pridrzi kaput, primakne stolicu, Da me svlaci krpicu po krpicu. Ja sam staromodna cura Sto voli kic scene sa zalascima sunca, Modne zurnale i porodicne albume, Od okretnih igara "stiskavac" jedino razumem. Ja sam staromodna cura, Ne zujim i ne skitaram kojekuda, U kuci drezidim povazdan, Ko glineni cup suseci se na promaji Samoce i zadovoljstava, Mamurna od snova. Ja sam staromodna cura O ljubavi i strasti malo sta znam Devicijeg srca rodjena udovica, Pod cijim nogama zivot kulja Kao para iz sahta Koju zaobilazim brzim koracima. Ja sam staromodna cura Ne kupujem po snizenoj ceni Ni osmehe ni svilu. Ne nosim mini suknje i dekoltee, Bilo bi to lako oruzje za nekog Ko je nameran da osvaja bez. Ja sam staromodna cura Sto se kuvam u sopstvenom loncu Marke hocu- necu. Kao kerusa sama lizem sopstvene rane, Umreti skoro necu. Ja sam staromodna cura Niti psujem, niti zvocam, niti besnim, Mozete me mazati na hleb. Al s medom se uvek dobije malo otrova,

Ljubavi u smrtonosnim dozama. Ja sam staromodna cura Zuljas me kao nova cipela Koju moram izuti, promeniti, Za jednog udobnog ko patika Ili razgazenog ko susetkina sandala. Ja sam staromodna cura Dobra sam prema muskarcima, Kao prema onim koji se plase mraka, Lifta i prelaska ulice van pesackog prelaza. Sa njima volim da idem u bioskop I gledam nove filmove na stari nacin, Iz zadnjeg reda bioskopske polutame, Dok mi odabrani zavlace ruku ispod suknje. Ja sam staromodna cura, Drevna ko Kartagina, Minimalno ostecena zubom vremena. Muzejski komad koga nema na aukciji. Pipanje nije dozvoljeno. Izmi ili ostavi.

Ona nokautira pogledom. Ona mrvi na dlanovima neznost. Moderna devojka sedi cvrsto na zemlji Na cvrstom i zategnutom dupetu. Moderna devojka ne prepoznaje mirise suparnica. Ona ne strahuje od prevare i druge zene. Moderna devojka ume da ne vidi. Ume da ne misli, ume da ne cuje. Modernu devojku poklanjam njemu. On je takodje moderan muskarac. A ja sam neka starovremena, Arhivski uzorak. Sa usnama sto se smeju veri i nadi, Sa telom koje bi samo neznost da mami.

Ja sam devojka koja ne ume da ceka Ulizujuci se mudro obmani, lazi. Ja sam devojka koja bi da se ljubi, Koja bi da misli, da se smeje, Devojka koja trazi nekog sebi slicnog Koji ce umeti da je oseti i vidi, Bez zelje da je od glave do pete promeni. Ukratko ja sam antimoderna. Volim da pisem ljubavna pisma. Jos vise da ih citam. Ali nikad ih ne dobijam. Zato ih sama sebi saljem i izmisljam. Pa se topim od milja Kao sladoled na suncu, dok ih citam. Mozda sam ja caknuta. Ali ja umem da glumim modernu devojku. I uglavnom svi i misle da sam moderna. I mogu iz dana u dan da menjam tip, kostim za mimikriju, i da nateram sebe da budem srecna. Ja sam devojka za muskarca uramljenog U sredinu stare retusirane slike, Za belosvetsku muskarcinu koji je jak Kao grom i lekovit kao melem. I koji nikad ne odasilje otrovne strele, Vec igra pikado sa vremenom i Koji se smeje, smeje, smeje. Ponoc je odavno prosla. Osecam hladan miris zore. A ja jos ekam da pojavi se ovaj moj moderni muskarac. Da pogleda me blago moderno, Blago podatno. I da mu se siroko osmehnem. Pored njega, znam, biu usamljena Bas kao i ove noci

Dok slusam o njegovim podvizima, O uspehu, o neprijateljima, i preprekama, Uz veliku sansu da i sama postanem moderna I za ljubav blago, koketno nezainteresovana.

Zak Prever
Isao sam na trg ptica i ptice kupio za tebe ljubavi. Isao sam na cvetni trg i cvece kupio za tebe ljubavi. Isao sam na trg staroga gvozdja i lance kupio teske okove za tebe ljubavi. A onda sam otisao na trg robova i trazio te ali te nasao nisam ljubavi moja.

Na dan njenog vencanja - Velimir Rajic

I sruie se lepi snovi moji, Jer glavu tvoju venac sad pokriva, Kraj tebe drugi pred oltarom stojiProsta ti bila moja ljubav iva! Cestit'o sam ti. I ti rece: "Hvala!''... A da li znade da se u tom casu Granitna zgrada mojih ideala Srui i smrvi i u pep'o rasu?

Al' ne! Ne vidim od toga ni sena; Po tvome licu radost se razliva... I svreno je! Ti si sada enaProsta ti bila moja ljubav iva! Ja necu kleti ni njega ni tebe, Ni gorku sudbu to sam tebe sreo; Ja necu kleti cak ni samog sebe Jer ja bih time svoju ljubav kleo. I nato kletve! Nato rune reci? O sreci svojoj covek uvek sniva; Bol, jad i patnju smrt jedino leci, Prosta ti bila moja ljubav iva!

Postoji sigurno neko - Anne Hbert

Postoji sigurno neko Postoji sigurno neko Ko me jednom ubio A zatim otiao Na vrhovima prstiju Ne naruivi svoj savreni ples. Zaboravio me poloiti na krevet I ostavio me da stojim Svezana vrsto Na putu Sa srcem zarobljenim kao i pre S oima nalik Na njihov odraz u vodi jo ist. Zaboravio izbrisati lepotu sveta Oko mene Zaboravio sklopiti moje oi gladne I dopustio im tu pustu strast.

U mojoj glavi stanujes - Stevan Raickovic

U mojoj glavi stanujes: tu ti je Soba i mali balkon s kog puca Vidik na moje misli najtananije. Ponekad slusas kako mi zakuca Srce ko zivi leptir iz kutije. Ja ti odskrinem vrata: niz basamke Silazis u vrt za koga niko ne zna. Na povetarcu lebdis poput slamke. (Dok za to vreme, mozda: neoprezna Stojis na nekom rubu, ispred zamke...) Nekad (u mojoj glavi dok bas skaces U morsku penu, ispod sunca, gola) Spazim te kako po kisi preskaces Barice i sva u blatu do pola Zuris na poso s licem ko da places. Prolazi dan za danom i sva svota Vremena tvog se po dva puta zbira: Po pola oko moga klupka mota. Vidim sa tvoga lica puno mira Da ne znas kako zivis dva zivota. U mojoj glavi stanujes i dubis Crne i bele hodnike za moje Misli: kako mi bezis il me ljubis? Van tebe druge misli ne postoje. Samo dok spavam ti se nekud gubis...

Spaliti zemlju - Arsen Dedic

Istog asa kako si otila stihovi su prestali vrijediti ne samo oni o tebi nego openito; svi

stihovi ljubavni stihovi politiki i stihovi o smrti Koji su se na tebi grijali koje sam mogao na tebi ispitati s pogledom na tebe idui u tvoju tronu lonicu ispisani na tvojoj naetoj puti potraiti ih u tvojim goruim usnama I sad mi se postavlja pitanje: to ostaje od poezije kad se rastane od one koja me na nju silila Istog asa kad si otila pokuavao sam spasiti pokuavao sam ispraviti pokuavao zalijepiti ali udarci udarci kroz koje najprije voda pa niska veer pa trava prerasla i na koncu zvuni znak zrani znak oajanja To sve sabrati i spaliti za sobom na prijevaru na izdaju pokorenu zemlju ljubavnika

Skoro pa svi su bili okrenuti - Maria Duszka

To je bio lep oktobar - imborska je upravo dobila Nobelovu Nagradu kod mene je svakodnevno dolazio pijani kriminalac

- tvrdio je da me voli i ako ne budem sa njim ubie mene i sebe savetovala sam mu da krene prvo od sebe - nije primetio alu policajci su govorili da mogu intervenisati tek kada me ubije vip od kulture je potvrdio "nita udno to vam se to deava kad ve piete takve pesme" jedan od mnoge moje brae je rekao: "mora raunati na sebe" mukarac moga ivota o kojem sam pisala moje najlepe stihove je rekao: "mene se to ne tie jer ja sam tu a to se deava tamo" a Gospod Bog mi je saoptio ba tada da oekuje od mene zahvalnost za takav ivot ovakav kakav ja ivim zahvalna sam oboavam moju samou.

Dusa
Dusa mi je skrojena od rita. Nonsalancija sa kojom ih nosim je deo licnog folklora. Svaki komadic jedna unikatna prica. Uklopi, ukroj, profircaj, prosi, ustopaj.

Treba se jos uvijati tim pokrivacem u dugim nocima, reskim jutrima, pokriti se ponekad preko glave kojoj treba zastita. Ususkati bosa stopala. Predja za pravu nit se tesko nalazi, mada naoko leluja nehajno sa svih strana sveta. I odgore i odozdole. I bodovi, sto su pedantniji, precizniji i lepsi, sve vise bole. O utrosku vremena je besmisleno govoriti. Ranjave jagodice izdaju. Zena koja drzi do sebe sama prisiva osecaj, po osecaj. zagladi novo poglavlje i preko srme, i preko suze. I ide dalje. Devojacka sprema koja se prenosi sa kolena na koleno. (norafenix)

Ti i Vi - Aleksandar Sergejevic Puskin

Isprazno Vi srdacnim Ti Ona zabunom zameni I odmah u mojoj masti Uzrhta dusa u meni. Pred njom snovi mi se snili Ne mogu da joj odolim. Kazem: "Kako ste mili" A mislim: "Kako te volim!"

Stid - Gabrijela Mistral

Kad me ti gledas postajem sva lepa kao trava koju umiva rosa I kad sidjem niz reku, visoke trske nece prepoznati moje slavno lice.

Stidim se svojih zalosnih usta, svog razbitog glasa, svojih grubih kolena. Sada kad si dosao i kad si me video osetih da sam jadna i da sam posve gola. Nijednu stenu na putu nisi sreo tako golu pred jutarnjom svetloscu, ko sto je ova zena koju si pogledao, kad si zacuo vedro pevanje. Ucutacu zbog ljudi sto prolaze, da ne bi mozda primetili moju srecu po sjaju sto izbija iz mog visokog cela ili po nemirnom drhtanju mojih ruku. Noc je na travu se spustila rosa, gledaj me otvoreno i govori blago jer vec ujutro, silazeci niz reku, ona koju si ljubio odnece lepotu.

Sto ti nedostaje nocas - Zeljko Krznaric

Sto ti nedostaje noas osim kucanja sata mislim osim mene jer sve drugo nije more koje se pjeni nije to lag na sve posebno na ono to me dovodi do ludila pazi jutra e svejedno dolaziti bez obzira na naa stanja ali mene neto drugo zanima meni to to me ubija moe biti slatko i suzama razmazano lice moe i to a to to ne moe pogledati u oi nikom hajde molim te

ti ba kao neko dijete uiva u svemu to ne moe promijeniti ma priznaj da ti ja najvie nedostajem.

Vatre (odlomak) - Marguerite Yourcenar

Gdje da nadjem spas? Ti ispunjava svijet. Izbjei ti mogu jedino u tebe... ............................................................................................. Podnosim tvoje nedostatke. Mirimo se s nedostacima Boga. Podnosim tvoje pdsustvo. Mirimo se s odsustvom Boga ............................................................................................... Dijete je talac. ivot nas ima. Isto je tako i s psom,panterom ili cvrkom. Leda je govorila:" Otkako sam kupila labuda,vie nisam slobodna ubiti se"

Sonata od sna - Enes Kisovic

- Od ega ive oi tvoje kad stalno iz njih isijava san? A to bi dragulj dragane moje dao da tako bar naas sja. - Tvoje su oi u meni zale, taj sjaj nije od ljudi. Svakoga jutra moje se lice s tvojim oima budi. - Ne sklanjaj pogled. ega se boji? Ljubavi zar te je strah? Zacijeli rijei cjelovima, s usana strgni mi dah.

- emu se smijei? Obujmi me jae, sva krv nek mi utrne! - Kad zagrlim te ovako, zna li to ja vidim: Dva kria koja se grle a med njima die jo neroen Bog prikovan poljupcima - A ta ako Boginja neka pod usnom mojom sniva? - Pod tvojom usnom sni violina u violini pjesma, u pjesmi plod. O kad me dodirnu usta tvoja: harfa se boja prospe u svod. - Prsti su tvoji vidre vedre to se u igri tope. uti li kako iz moga struka iskau antilope? - O kad bi moglo uho uti tvoj dodir glazbo nijema, napisao bih ti od sna sonatu, al klavir tih dirki nema. - Povedi me u kut svijeta neki tih. Da te utim. Da te diem. Da te snim. - to je ivot? Oka treptaj. Tajna tajne. Izmeu dva otkucaja srca stane.

Samo - Marina Ugrin

Sakrij me. U mirisu letne oluje Bljesku munje i Slutnji zudnje; Cuvaj me u snovima Nanizanim u nocima Krhkim od samoce. Sakrij me. U secanju na ukradene Poljupce od kise U ocekivanju svitanja. Sakrij me. U prekrsenim obecanjima U uzdahu sto se otima Samotnim satima. Sakrij me. U pricu sto ima sretan kraj. Sakrij me u zagrljaj, - Samo ljubav mi ne sakrivaj!

Genijalno - Dionisije Dejan Nikolic

sve je stalno genijalno du ozonskih padavica spasite me iz sveg glasa zapovedam tunu moru dok zagledam sam i jedan preskaui zelenkaste procesore ljapkajui - divno more;

zapovedam svi idite dok ja stojim spust se plavi mojoj glavi u bleskastoj topovnjai sve se cepka pecka recka... ; a ti njai. plau deca... zveri tre, krokodili. svi su sa mnom stoj ne idi i vraaj se! jer crvena daska u mrkom prelivu sjaji se od sree.

Kod - Enes Topalovic

Hej, Putnice, imal srece? Vijuge ti, pomazu li? Hej, godine, nositel je? Kako ce se prepoznati? Svi je sniju, I siroti i bogati Trce za tragom, sjenu viju Dusu truju, muzu materiju A, kob se skrila u duha, Od uha do uha Ogledalo nebesko, imal nade? Krije li se u zracima? U pjesmi pijeska, dah u vjetrovima?

A, eno je, slijep putnice, Smijulji se u mislima o drugima Ne gledaj samo u svoju lubinu! Ne nadaj se, ne cekaj sudbinu, Ona kruzi sjajem, kocijama Rajskim do vjecnog kraja Sveto sjeme sije U zbivanje upisana Zagrljena na usnama U bozanskom bumu bije Prijatelj je s tobom pije I kada te jedu crvi I kad casa se prelije U moru zvjezdane krvi Vaseljena se vrca, vri. Zbog hemije Sudnja sudba zri. Isti nas nosi brod Kruze oko nas valovi, Zapisi limfe, krv i rod Sreca je u genima (Ljubav joj kod).

oljica kafe - Dragan Dzigurski

Posao, koji se ne odbija. Zavodljiv pogled, koketan osmeh. Pitanje na koje nisam znao odgovor. Kako je do sada nisam upoznao? Zauvek upamen ukus, ponuene kafe. Namenjena mi gadost!! Kazati joj, "da je nema". Rekoh, "izdri, pobediemo." Maina sa otiskom slova. Izdra, pobedismo. Simpatija.

Zajedno otpijeni gutljaji kafe. Nova gadost, nov posao!!! Osmeh pri dolasku. Iskra u oku, pri odlasku. Dragi glas sa druge strane ice. Poznati ukus gutljaja kafe. No prepuna smeha. Lift,izazov? Duga etnja. Odmor u restoranu. apat,usne na uhu. marci putuju kroz telo. Kafa u sobi. Misli, njenim likom ispunjene. Upozorenje, neverovanje. Autobus. Ples, do beskraja. Buket rua. Roleri. Poljubac, za sretan put. Kafa posle ruka. Proslava, pokloni i torte. Stolica kraj nje, za mene uvana. Fotografija za nezaborav. Ples, koji spaja. Auto koji "ne ume" da skrene. Stepenice due od venosti. Klju koji ne otkljuava. Dva tela, kao jedno. Uzdasi... O Boe, Boe, Boe... Pozdrav uniformisanog. Besana no. Pogledi - elje. Zajedno popijena kafa. utanja dra`a od rei. Dodiri ruke,koji peku. Sedite, kraj sedita.

Bol koji razdire. Kafa - elja, - panja. Priredba. Ples, koji lei. Postelja, sa plavim mrvicama. Poslastiarnica. Paso. Kafa iz termosa. Sofa. Recepcija. Soba, iznad kuhinje, Ribnjak. Radio. Pica i sok. Kancelarija. Stolica. Sto. Strast. Vonjak. Dodiri pod vodom. Kaput. Fotelja. Trosed. Potpuni uitak. Ljubomora. Cvee. Knjiga. Alkica za seanje. Igla, blizu srca. 8.,10.,6.,12.,13., On, u "odlutalim mislima". Osmeh, "bez razloga". Prepoznatljiv parfem. Treni, koje se pamte. Boe, Boe Boe.... Sreno, 100. Nova gadost, povratak. Kafa popijena na brzinu,

Pokloni koji se, kui, ne nose. Rei utehe i nadanja, Seta i seanje. Sto, bez mesta kraj nje. Strahom, nadjaana strast. Susret bez osmeha. "Ispraaj" bez pogleda. Zalud ekanje poziva! al za "slomljenom" oljicom... "Ja sam je jednom imao kratko, al ipak imao" Legende

Od 9 do 12 - Zorica Senti
Navrati na kafu da se ispriamo neu ti kriti nita ti e mi rei sve ta ima novo kod tebe da li sve je u redu kod tvog komije ta te ini srenim ta ti nanosi bol ta se desilo novo u tvom svetu u tvom kvartu napraviemo krug oko sveta priaemo o svemu a najvie o ljubavi gde god da si navrati na kafu od devet do dvanaest moe ako eli i ostati provesti no prijatelju.

Proljece koje nije moje - Dobrica Cesaric

Ja ne vidim od svoje sjene Ni sunca, ni te mlade boje. Proljee svuda sja i cvate, Al ono nigdje nije moje. Ne ivim u njem, ve sa strane. I kuda god mi noga krene Na svim je putevima radost, A sva je radost izvan mene. Bez pokoja sam. Kakvom tugom Kanjava ivot svog bjegunca! Nijedna zraka nije moja Od ovog svima danog sunca.

Kad bi ti otisla iz ovoga grada - Matija Bekovi

Kad bi ti otila iz ovoga grada Kome bih levu ruku prebacio preko ramena A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao: "Priroda je puna mojih pogleda na svet". S kim bih zastao pred raspuklim orahom govorei: "U ovom orahu moda raste moj sanduk Kad sam bio dete njegovo je stablo posaeno". Zbog koga bih prekinuo ove rei i rekao neto radosno, Mada ne znam ta bih sve mogao da kaem Na osnovu cele ume i drugih elemenata! S kime bih se vraao u grad ponosan kao u mojim pesmama. Kome bih govorio o sajdiji koji ivi u zemlji I o mom srednjem uhu koje je gusto kao eer. S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima, Kome bih pokazivao kozje staze meu zvezdama. iji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u peninoj plevi S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama. Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi, Kome bih rekao kako mi se ini Da u reci Ararat kljua kamenje I ko bi me zbog toga voleo?

Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao: "Ona kae balkonu da ga voli I balkon se srui u tom asu". Potari bi irom sveta raznosili jedno isto pismo Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu I bilo kakav mesec prelazi preko smetova. S kime bih dugo u noi govorio protiv svakoga I ko bi me zbog toga voleo? Kad bi ti otila iz ovoga grada, Govorio bih uzalud: Moje rei se ne bi ni na koga odnosile.

Ni bogova ni molitava - Ivo Andri

Pa ipak biva ponekad da cujem Nesto kao molitveni sapat u sebi. To se moja stara i vecno ziva zelja Javlja odnekud iz dubina I tihim glasom trazi malo mesta U nekom od beskrajnih vrtova rajskih, Gde bih najposle nasao ono Sto sam oduvek uzalud trazio ovde: Sirinu i prostranstvo, otvoren vidik, Malo slobodnog daha.

Spiram te sa koze - Pero Zubac

Spiram te sa koze, Sa minulih leta, Miris hladnog limuna, Zelen martovski prhut, Iskasljavam te, Talog ispod jezika, Vreo sljunak u krvi, Ljustim te sa nokata Otrim nozem kajacem Nema te, nema te, Nema te.

Reci te se odricu i u laz me ususkuju, Nisi postojala sem u pesmama, nisi postojala ni toliko da bi se pomirili sa isceznucem, Istresam te iz dzepova starih kosulja, Struzem te okom sa fotografija Stresam te sa kose, Davni prosinacki sneg, Proklinjem pesme u kojima stanujes, jedes, spavas, umivas se, Sve bih ti oprostio samo da te ima, Da ima krvi u tebi. Srce od najfinijeg drveta izvajao bih i pod rebra ti ga sakrio, More bih ti u san donosio. Vetrovi bi ti bili pokorni, Kisama bih te uspavljivao, Samo da te ima imalo izvan reci, Samo da postojis. Kako ces i ovu Molitvu citati Ako te nema Ako uporno tvrdis Da te nema, Da sam te Izmislio.

Volim tvoje ruke - Oskar Davico

Volim tvoje ruke za igracke, to telo koga skoro nema. Zena je samo u mekoti macke sto u tvom struku prede i drema. Kako da nadjem reci detinje da ti objasnim sta ljubav znaci, a da ne ranim to malo zverinje: usnu na kojoj se mrve kolaci.

Sudba - Desanka Maksimovic

U prolece, u prolece kad vrbe zelene i potok tece plavim nebom umiven, u cvetovima kad mirisu magle; u prolece, u prolece ruze uvele zavoleh miris skriven. U maju, nad srcem kad su mi se nagle, sudjenice vile nisu umele od ludosti da mi ga spasu. U prolece,u prolece ja zavoleh senke u necijem glasu. U prolece, u prolece, tako je sudjeno, srcu mom uvek ce ljudi da se cude i zedji mu niko nece shvatiti. O, zao mi je mladica koji me voleo bude u prolece, jer ce patiti.

Srce - Jovan Dui

Sreemo se opet, ko zna gde i kada, Nenadno i naglo javie se meni Moda kad u dui bolno zastudeni, I u srcu pone prvi sneg da pada. Na usnama naim poniknuti nee Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova

to ne osta vie od negdanjih snova Ni kaplja gorine, ni trenutak sree. Ali starom strau pogledam li u te: To nove ljubavi javlja se glas smeo! Jer to srce hoe, to je njegov deo Uvek novi deo od nove minute.

Zna gdje e me nai - Ivica Smolec

Ako me ikad potrai, zna gdje e me nai. Nae jezero jo uvijek te eka i ezne za tvojim prtavim smijehom i kameniima koje si samo ti znala onako nehajno bacati u njega. Voda je jo bistra i zelena, jo je u njoj odraz tvojih oiju. Kad viknem tvoje ime, ptice umuknu i jeka mi vrati glas. Ma to znae te duge godine?! Ja sam jo tvoj i bit u, ija god da si sad. Ako me ikad potrai u svojim snovima, zna gdje e me nai.

Danas - Horhe Luis Borhes

Danas bih mogao... voljeti te kao jucer, kao sutra, kao svaki dan. Danas bih mogao.. otici daleko...puno dalje

no sto je vrijeme, puno dalje no sto oci dosezu. Danas bih mogao pruziti ruku niz krizaljku zbunjenog srca i dotaci zlatnu ribicu za srecu. Danas bih napokon mogao probuditi se sretan kad sam vec tebe sanjao i tvoje usne snom ljubio! Sve bih danas mogao jer danas je dobar dan : za herojski zivot obicnog tempa, za ljubav i poneki poljubac sto ga tamo daleko na tvoje celo smjesta povjetarac usuljavsi se izmedj zavjesa nosen mojom zeljom... i srebrnom trakom mjeseca

KRAJ 14. STRANICE