Kontrolna pitanja 1. Šta je građansko pravo u objektivnom smislu, a šta u subjektivnom?

Građansko pravo u objektivnom smislu jeste grana privatnog prava koju čini skup pravnih normi kojima se uređuju građanskopravni odnosi koji se uspostavljaju među ljudima povodom stvari, činidaba ili imovine. Naše objektivno građansko pravo, po svojim karakteristikama pripada evropskokontinentalnom pravnom sistemu. Osnovu ovog sistema čine opšte pravne norme sadržane u zakonu ili drugom formalnom izvoru prava. Građansko pravo u subjektivnom smislu označava objektivnim pravom priznata ovlašćenja (prerogative) subjektima prava (fizičkim i pravnim licima) da preduzimaju akte potrebne za zadovoljenje materijalnih (imovinskih) i nematerijalnih (neimovinskih) interesa. Građansko subjektivno pravo se ostvaruje u građanskopravnom odnosu u kome nasuprot ovlašćenog lica (titulara prava) stoji jedno ili više obaveznih lica. Građanskopravni odnos je regulisan objektivnim pravom i zaštićen prinudom (imovinskom sankcijom) koju ostvaruje država preko određenih organa, sudova ili drugih nadležnih organa, na inicijativu (zahtev) titulara prava. 2. Objasnite poreklo i razvoj naziva građansko pravo i po čemu se GP rimskog prava razlikuje od savremenog pojma GP? Naziv građansko pravo potiče od lat. Ius civile (civis – građanin) , ali se ni pojmovno ni sadržinski ne podudara sa rimskim značenjem ovog izraza. Ius civile u rimskom pravu, označavalo je pravo važeće samo za Rimljane,za razliku od ius gentium-a koje je važilo i za strance (peregrine). Rimsko ius civile je bilo sveobuhvatno – pored građanskog obuhvatalo je i upravno i krivično pravo.Današnji pojam građanskog prava je nastao zahvaljujući pravnoj nauci 18.veka i zakonodavstvu.Bilo je pokušaja da se naziv građansko pravo zameni nazivom imovinsko, privatno ili civilno pravo. Međutim, ovi nazivi imaju nešto drugačije značenje, tako da je u evropskom pravu prevladao termin građansko pravo. 3. Koje su pravne discipline GP? Šta je predmet izučavanja pojedinih pravnih disciplina GP? Građansko pravo sadrži više grana prava kojima se uređuju srodni građanskopravni odnosi. Zato je teško dati jedinstven pojam predmeta građanskog prava. Građansko pravo čine nekoliko pravnih disciplina pri čemu su neke stekle potpunu samostalnost i tretiraju se kao posebne grane prava, a druge nemaju takav karakter: - Opšti deo grašanskog prava je skup heterogenih pravnih normi koje reguliše status ili pravni položaj subjekata u građanskopravnom odnosu – fizičkih i pravnih lica. Pravnim normama u ovom delu građanskog prava određuju se pojam, vrste, nastanak i prestanak svojstva subjekata u građanskopravnom odnosima (pravna, poslovna i deliktna sposobnost, njihovi atributi, ime, naziv, prebivalište). To čini statusni deo građanskog prava (statusno pravo) koji se reguliše u opštem delu građanskih zakonika. U opštem delu građanskog prava izučavaju se i odredbe koje se odnose na pravne činjenice, pravni promet, objekte, uslove ostvarivanja prava, zastarelost i sl. - Stvarno pravo predstavlja određenu celinu GP koja je stekla samostalnost, tako da se tretira kao posebna grana prava. Stvarnim pravom regulišu se odnosi povodom korišćenja i raspolaganja stvarima (svojina, stvarne službenosti, lične službenosti), povodom obezbeđivanja potraživanja stvarima (ručna zaloga, hipoteka, retencija), povodom stanovanja, sticanja i gašenja prava. Predmet regulisanja i izučavanja u okviru stvarnog prava jesu i neki faktički odnosi sa sličnim dejstvom kao što je državina, pravne moći kao što je pravo preče kupovine, ali i evidencija nepokretnosti i prava.

1

-

-

-

-

Obligacionim pravom regulišu se pravni odnosi koji nastaju voljom pravnimh subjekata (ugovorno pravo) ali i oni koji nastaju povodom prouzrokovanja štete (odštetno pravo). Njime se regulišu i drugi poverilačko-dužnički odnosi (robnonovčani odnosi) povodom stvari – npr.zakup stana; ili ljudskih radnji – npr.popravka auta. Obligaciono pravo reguliše robno-novčani promet i dužničko-poverilačke odnose koji nastaju na osnovu ugovora – npr.ugovor o zakupu, prodaji; prouzrokovanja štete drugome – npr.šteta izazvana kolima u saobraćajci; sticanja bez osnova – npr.primljen novac za prodaju iz ništavog ugovora; poslovodstva bez naloga – npr.plaćen račun komšiji; jednostrane izjave volje –npr.javno obećanje nagrade za poštene nalazače....idr. Nasledno pravo reguliše prelaz imovine s jednog lica na drugo za slučaj smrti. Ova grana prava je na granici između imovinskog i ličnog prava. Porodično pravo reguliše bračno, roditeljsko i starateljsko pravo.Porodično pravo se razlikuje od građanskog imovinskog prava, jer uređuje lične neimovinske odnose.Deo porodičnopravnih odnosa jesu imovinske prirode (imovina supružnika, vanbračnih partnera, porodične zajednice). Međunarodno privatno pravo je nadgradnja nad građanskim pravom, jer reguliše građanskopravne odnose sa elementima inostranosti.Ono obuhvata tzv.kolizione norme na osnovu kojih se rešava sukob zakona i određuje merodavno građansko pravo za slučaj konkurencije više nacionalnih zakonodavstava. Trgovinsko (privredno) pravo reguliše status i pravne odnose privrednih subjekata. Privredno ili trgovinsko pravo se tretira kao samostalna, posebna pravna grana. Autorsko i pronalazačko pravo reguliše odnose autora povodom tvorevina intelektualnog stvaralaštva, umetničkih dela, pronalazaka, tehničkih unapređenja i drugih ljudskih kreacija. Prava autorstva su delom lične a delom imovinske prirode.

4. Šta je karakteristično za društvene odnose regulisane građanskopravnim normama? Predmet građanskog prava čine, pretežno, imovinski odnosi – odnosi povodom objekta koji se može izraziti u novcu ili drugom ekonomskom ekvivalentu. Međutim, građansko pravo reguliše i neimovinske odnose koji se štite imovinskom sankcijom – čast, dostojanstvo, privatnost... Imovinski i neimovinski odnosi nisu jasno razsvojeni. Karakteristična je njihova izmešanost u svim delovima građanskog prava, pa se o njihovoj prirodi može suditi samo na osnovu preovalađujućih elemenata. 5. Šta se podrazumeva pod sistematikom GP? Pod sistematikom GP podrazumeva se razvrstavanje celokupne materije prema određenim kriterijumima, polazeći od iznalaženja zajedničkih elemenata, odnosno različitosti. 6. Koji je osnovni cilj sistematike prava? Osnovni cilj klasifikacije jeste unošenje reda, razvrstavanje i sređivanje određenog materijala, uz primenu određenih kriterijuma ili unapred postavljenih planova ili teorija. 7. Osnovne karakteristike institucione sistematike? Smatra se da instituciona sistematika potiče od Gaja i rasporeda pravne materije u njegovoj knjizi Instituciones. U Institucijama je celokupna materija podeljena prema pravilu da sve pravo se odnosi na lica, stvari i tužbe.Ova tročlana sistematika je prihvaćena u građanskim zakonicima Francuske, Austrije i Srbije, ali ona ne predstavlja sistematiku u modernom smislu. Uopšte, sve sistematike do 16.veka se smatraju tradicionalnim, jer se ne vrše prema unapred utvrđenom planu, već se formalno vrši

2

raspored skupa pravnih normi. Instituciona podela: personae- statusno i porodično; res – stvarno i nasledno; actiones – obligaciono i tužbe. 8. Kako je sistematizovana materija GP u pandektnoj sistematici? Ova podela se zbog broja delova naziva petočlanom podelom. Prema pandektnoj sistematici, građansko pravo se deli na Opšti i Posebni deo, pri čemu posebni deo obuhvata Stvarno, Obligaciono, Nasledno i Porodično pravo. 9. Koji su zakonici prihvatili institucionu, koji pandektnu podelu? Instituciona podela je prihvaćena u zakonicima Francuske, Austrije i Srbije. Pandektna sistematika je primenjena najpre u Građanskom zakoniku Sakse iz 1863. a kasnije i u modernim zakonicima kao što je Nemački građanski zakonik iz 1900. a pod njegovim uticajem i japanski, brazilski, grčki, poljski zakonik i drugi... 10. Koji su razlozi za izdvajanje Porodičnog prava iz por5rodice GP? Kao argument za izdvajanje Porodičnog prava iz GP, navode se razlike u predmetu i metodu regulisanja porodičnopravnih odnosa. Brak i porodične odnose, pored imovinskih, karakterišu, pre svega, lični odnosi. Na njih se, za razliku od imovinskih, ne mogu primenjivati pravila građanskog metoda regulisanja, kao što su prometljivost prava, imovinska sankcija i autonomija volje, u potpunosti. Građanskopravne regule mogu se primenjivati samo na imovinske odnose. Zato građanskopravne norme predstavljaju opšti pravni režim, odnosno primenjuju se samo ako porodičnopravni odnosi nisu uređeni posebnim zakonom. 11. Kakav je odnos GP i Privrednog prava? Privrednim pravom reguliše se položaj trgovačkih pravnih subjekata i njihovo međusobno poslovanje.Međutim, osnovni pravni instituti u privrednom pravu su instituti građanskog prava, svojina i ugovor, modifikovani zbog posebnog položaja pravnih subjekata.Zajednička nit koja povezuje trgovačke i građanske poslove je autonomija volje strana prilikom regulisanja međusobnih odnosa. Donošenjem ZOO građanskopravni i trgovinski poslovi su regulisani jedinstveno. 12. Kakav je odnos između GP iAutorskog i pronalazačkog prava? Intelektualna prava su apsolutna prava koja regulišu odnose između lica povodom umne (duhovne) svojine. To su prava koja nastaju povodom tvorevina intelektualnog stvaralaštva – autorsko i pronalazačko pravo. Autorsko pravo ima za objekt originalnu i materijalizovanu duhovnu tvorevinu izraženu kao autorsko delo. Pronalazačko pravo ima za objekt pronalazak odnosno novo rešenjetehničkog problema koji su zaštićeni kao patent. 13. Šta je predmet regulisanja GPP? GPP sadrži pravne norme kojima se uređuje postupak za ostvarivanje prava priznatih građanskim pravom.GPP služi ostvarivanju tzv.spornih prava, onih koji se ne ostvaruju redovno, tj.doobrovoljno. 14. Koji se odnosi regulišu normama MPP i kada se one primenjuju? Osnovna funkcija MPP jeste da u građanskim i trgovinskim pravnim odnosima reši sukob zakona dva nacionalna prava u spornim slučajevima, tj.međunarodno obeleženim situacijama (npr.razveden je brak supružnika različitog državljanstva). Norme MPP određuju: pravo koje će se primeniti na građanskopravne (i trgovinskopravne) odnose sa

3

ugovora. ako se ne odlučuje na osnovu opšte norme koja važi za sve subjekte koji se nađu u situaciji koju pretpostavlja norma.ta ideja je najpre sadržana u Pruskom građanskom zakoniku Landrehtu. šerijatsko (islamsko) pravo. Italija. načelno. pravosuđe čiji će sudovi biti nadležni. Portugalija. Koji su elementi sistema prava? GP kao deo jedinstvenog pravnog sistema ima iste činioce kao i svaka grana prava. čini skup pravnih normi u jednom društvu kojima se ostvaruje društvena kontrola podržana silom političke organizacije. Grčka). Karakteristike evropsko-kontinentalnog pravnog sistema? Evropsko-kontinentalni pravni sistem je familija prava nastala na nasleđu grčke i rimske filozofije i kulture. građanskopravni institut. naknada štete. kao i predviđanje njihovih dejstava u realizaciji pravnih normi i ideala. 20. obuhvata 3 pravna kruga (porodice) : romanski (Španija. Francuska). 21. Građanskopravnim normama regulišu se građanskopravni odnosi. Belgija. uključujući i pravnu tehniku za njegovo ostvarivanje. Proces kodifikacije u kontinentalnom pravu trebalo je da zapreči sudske odluke kao izvor prava. U pravno tehničkom pogledu. istih ili sličnih slučajeva.institut svojine (čine ga sve norme koje regulišu svojinska ovlašćenja povodom stvari).. donošenjem odluka koje su bile osnova novih.Ovaj pravni sistem karakteriše zakon kao osnovni izvor prava i opšta pravna norma koja se primenjuje na neodređeni broj slučajeva koji nastaju povodom predmeta. pravni sistem pretpostavlja skup usklađenih. Šta je građanskopravna norma? Osnovna ćelija u strukturi pravnog sistema jeste pravna norma koja reguliše konkretni društveni odnos nastao na podlozi pravne činjenice (ljudske radnje ili događaja). odnosno značajna diskreciona ovlašćenja sudija. 18.međunarodnim elementom. nije izvor prava. Sudska praksa. kojima se ostvaruje pravni poredak. suzbije arbitrernost. pravni sistem podrazumeva ukupnost važećih osnova za sudsko i upravno postupanje (rešavanje sporova). grana prava. 15. GP je u ovim zemljama regulisano zakonima ili građanskim kodifikacijama kao izvorima prava. institut zaloge. skandinavski (nordijski pravni krug). To su: evropsko-kontinentalni. Evropsko-kontinentalni sistem nije jedinstven. Austrija. Luksemburg. Holandija. 4 . Šta je pravni sistem? Pravni sistem. oblast (porodica) prava.. U širem smislu.Kontinentalni sistem počeo je sa precedentnim pravom. uslove za priznanje i izvršenje inostranih odluka. a to su: građanskopravna norma. 19. 16.Šta je građanskopravni institut? Građanskopravne norme koje regulišu jednu vrstu društvenih odnosa čine građanskopravni institut (ustanovu). Koje grane čine građansko pravo? GP je građanskopravna oblast koju čini skup srodnih grana prava. hindu pravo i kinesko pravo. 17. Npr. anglo-američki pravni sistem. germanski (Nemačka. međusobno logički povezanih i uslovljenih pravnih normi. posmatrano funkcionalno. Koje vrste pravnih sistema postoje u svetu? U svetu postoji 5 velikih pravnih sistema. Švajcarska.

a u formi sudskih odluka – precedenata. 27. republiku u sastavu savezne države) 5 . pa se tretiraju kao grane prava sa posebnom pravnom prirodom. Kako delimo grane pravnog sistema? Osnovne podele su: podela na privatno i javno pravo. ali se zakoni primenjuju samo na određenim područjima (samo za jednu pokrajinu. Upravno. da je izvestan. dominantni izvor prava je običajno pravo koje stvaraju sudovi povodom konkretnih slučajeva. da je razuman. S obzirom da pojedinci žive u organizovanim zajednicama njihovi su odnosi ispreplitani. Obligaciono. 23. Nasledno. jer je odnos između javnog (opšteg) i pojedinačnog interesa teško jasno i precizno odrediti. Čak i pojedinačni interesi garantovani građanskim pravom. predstavljaju i opšti interes. da je vršen mirno – nec clam nec precario. sui generis. po pravilu u celoj zemlji. oblast. Koji je nedostatak ove podele? Interes kao kriterijum podele na privatno i javno pravo je često kritikovan.U mešovita prava ili prava sui generis spadaju: Porodično. da je neprestano poštovan. u Engleskoj i većini zemalja Severne Amerike i engleskog govornog područja (Australija. Common low se karakteriše sledećim: pravo se nije razvijalo pod neposrednim uticajem rimskog prava. podela na supstancijalno i procesno. Šta je kodifikacija? Šta je unifikacija prava? Kodiifikacijom se na jedinstven i sveobuhvatan način uređuje određena pravna oblast ili materija. Teško je za neki interes reći da je samo javni ili opšti a za drugi da je samo pojedinačni. krivičnopravna. SAD). a kriterijum podele je interes. privatum ad singulorum utilitatem. U anglo-američkom pravu su utvrđeni standardi za primenu običaja: da postoji od pamtiveka. Krivično. najčešće podrazumeva već izvršenu kodifikaciju. Koje su karakteristike anglo-američkog pravnog sistema? Anglo-američko pravo je zajednički naziv za pravo koje važi na ostrvskom delu Evrope..22. javnopravna. na glavne i pomoćne pravne discipline i dr. Novi Zeland. 25. jer su neke stvari korisne za zajednicu. a privatno koje se odnosi na interese pojedinaca. Koji je kriterijum podele na javno i privatno pravo? Podela na javno i privatno pravo potiče iz rimskog prava. Unifikacija. a neke za pojedinca. Ovaj kriterijum je prvi predložio Ulpijan u svojoj izreci Publicum ius est quod ad statum rei romanae spectat. Građansko procesno pravo. Iz kojih razloga su neka prava svrstana u grupu sui generis i koja su to prava? Mnoge grane prava sadrže elemente i privatnog i javnog prava. Autorsko i pronalazačko pravo.. Koje grane čine privatno pravo? Privatno pravo čine: Stvarno. Javno pravo čine: Ustavno. Radno. Trgovinsko. 26. Unifikacija je donošenje jedinstvenih pravila koja će važiti na teritoriji više zemalja ili jedne zemlje (ako se na istu materiju primenjuje veći broj zakona na različitim područjima). podele prema srodnosti pravnih grana i familija prava (građanskopravna grupa. Javno pravo je ono koje se odnosi na interese rimske države. 28.) . da ga podržava opinio necessitatis. ideja kodifikacije nije bila prihvaćena pa do kodifikacije nije ni došlo. 24.

jednakost.godine . Opšti imovinski zakonik za CG (1888). res.kratak zakonik i sastoji se od 1502 paragrafa .Kako je donet i kakav je značaj Srpskog građanskog zakonika? . ali je njegov sadržaj vremenom menjan stalnim reformama pojedinih instituta . obligacionopravni.SGZ predstavlja skraćenu verziju AGZ . Austrijski (1811).I pored svih nedostataka. Nemački (1900).važi i danas. 33.. .29.donet je 1844. NGZ je delo kapitalističkog društva i to njegove razvijene faze koju karakterišu filozofijaindividualizma. sloboda volje. Brazilski.napustio je institucionu tročlanu podelu .godine . rođenje.sadrži Opšti deo u kome su postavljeni pravni principi i obrađeni opšti pravni instituti . preduzetništvo. princip laissez faire. laicitet (odvojenost od crkve).francuski građanski zakonik je regulisao čovekovu svakodnevnicu. a sa novelama u Sloveniji i Dalmaciji. ali imalo je uticaj i prirodnopravna škola.predstavlja kodifikaciju privatnog prava koja označava početak nove ere u razvoju građanskog prava . važio u Hrvatskoj i Slavoniji. 30. actiones .regulisani su stvarnopravni.godine. ali i toga što je knez Miloš Obrenović u donošenju SGZ video mogućnost da za izvesno vreme odloži donošenje ustava kojim bi njegova vlast bila ograničena . u vreme kada je Srbijatek ostvarila svoju državnu samostalnost . Švajcarski (1912). posle FGZ i AGZ . Koje su osnovne karakteristike Francuskog građanskog zakonika? . naslednopravni i porodičnopravni odnosi . SGZ je predstavljao značajan korak u uspostavljanju zakonitosti u novonastaloj državi 6 . 31. Srpski(1844).godine. posle 26 godina pripreme za njegovo donošenje .stupio je na snagu 1811. kanonskog prava i carskih naredaba .. laissez paser u ekonomskim odnosima. . a pored toga AGZ je sve do 1946. Koje su karakteristike Austrijskog građanskog zakonika? .rezultat je pisanog i običajnog prava. svojinu. individualizam.nedostaci: pun je apstrakcija i naučnih konstrukcijašto otežava njegovu primenu u praksi . 32.treći zakonik u Evropi. 1804). Koji su najvažniji građanski zakonici? Važniji građanski zakonici: Francuski (Code civil. Grčki.stupio je na snagu 1804.osnove na kojima se temelji AGZ je rimsko pravo. konkurencija . porodicu.NGZ je uticao na donošenje nekoliko modernih građanskih zakonika – Japanski.prožet je idejama škole prirodnog prava .za naše pravo je značajan jer je Srpski građanski zakonik njegova skraćena i nešto izmenjena verzija.stupio je na snagu 1900. socijalnom duhu. nasleđivanje. a nešto manje i kanonsko pravo i Code civil.u njemu je sadržan duh francuske buržoaske revolucije.celokupnu materiju građanskog prava je podelio u tri dela: personae.po svom političkomm ekonomskom.donošenje zakonika bilo je rezultat težnje da se urede novonastali odnosi posle Hatišerifa iz 1830. jer su u osnovi njegovih rešenja. ugovor. Koje su karakteristike Nemačkog građanskog zakonika? .

objasnio neka pravila zakona . Koja vrsta pravnih normi preovladava u građanskom pravu? U građanskom pravu preovlađuju dispozitivne pravne norme. čime je radikalno promenjen dotadašnji svojinski sistem . Podela na dispozitivne i imperativne izvršena je prema obaveznosti norme za konkretan pravni odnos. 35.oslanjajući se na AGZ. zatim postoji specifična pravna norma – pravni standard (generalna klauzula) i posebna vrsta pravnih pravila su sentence (brokari). karakteristike i vrste građanskopravnih normi. sve do 1945. 37. merilo.u prvom delu su sadržana Uvodna pravila i naređenja koja zamenjuju opšti deo .. Šta predstavlja komunitarni pravni sistem? Pravo EU – komunitarni pravni sistem jeste skup pravnih normi kojima se regulišu međusobni odnosi u koje stupaju državljani i pravna lica koja imaju sedište u nekoj od država članica. Ima i znatan broj imperativnih pravnih normi i to kako naređujućih (npr. 39.SGZ važio je čitav jedan vek. same članice i njihovi organi i organi i institucije Evropskih zajednica.. sloboda ugovaranja.Bogišić je bio pristalica istorijske škole i zato je posebno cenio običajno pravo.u izradi zakonika oslanjao se na pravne običaje onog doba. 34. . zabranjeno je vršenje prava svojine protivno cilju zbog koga je ustanovljeno).SGZ je ustanovio i zaštitio pravo individualne svojine kao osnovno pravo.donet je 1888.(npr. kada ga je revolucionarna vlast abrogirala.u poslednjem delu. smatrajući ga integralnim tekstom svakog pravnog sistema . Bogišić je kratko i jezgrovito u izrekama. smernica. 38.. Građanskopravna norma je osnovna jedinica pravnog sistema kojom se neposredno reguliše događaj ili ljudska radnja povodnom koje nastaje pravni odnos. Šta je pravni standard i kakav je njihov značaj? Pravni standard (generalna klauzula) predstavlja «blanketnu» normu koju sudija ispunjava sudom vrednosti posmatrajući i regulišući konkretni pravni odnos. na kraju Zakonika. privatna svojina. pravilo ponašanja. Kada je donet i koje su karakteristike Opšteg imovinskog zakonika za CG? . autonomija volje. preko AGZ u srpsko pravo su ušle ideje prirodnopravne škole:jednakost i ravnopravnost subjekata. 36.materija imovinskih odnosa podeljena je u 6 delova . Pojam . jer je to u skladu sa karakterom interesa koji se štite ovim normama (privatni interesi. načelo dispozicije).Bogišić je njime regulisao samo imovinske odnose. Imperativne pravne norme su obavezne i ne mogu se menjati voljom stranaka. stvarno i obligaciono pravo . Harmonizacija – usklađivanje prava predstavlja postupak približavanja konvergentnih nacionalnih pravnih sistema postavljanjem zajedničkih principa i pravila. Građanskopravne norme mogu biti dispozitivne i imperativne. naše pravo se povezalo sa rimskim pravom. Njime se označava kriterijum. i delo je pravnika Valtazara Bogišića . pisano zakonodavstvo i sudsku praksu CG. Funkcija generalnih klauzula je 7 . lične slobode. vlasnik nepokretnosti dužan je da vrši pravo svojine) tako i zabranjujućih. Dispozitivne pravne norme primenjuju se na određeni pravni odnos ukoliko subjekti pravnog odnosa ne ugovore drugačije rešenje. Objasniti značenje pojma harmonizacija i razlike u odnosu na kodifikaciju i unifikaciju prava.

Običajno pravo predstavlja skup pravila ponašanja koja nastaju dugotrajnim ponavljanjem ponašanja povodom iste činjeničnesituacije u određenoj zajednici. a specijalne samo u slučaju prometa određene robe. Oni sadrže opšte pravne norme koje važe za sve srodne pravne odnose i sankciju koja obezbeđuje efikasnu primenu. 8 . One predstavljaju normativne pravne pojmove koji se ispunjavaju sudom vrednosti kao princip tumačenja ugovora. utvrđivanje granice između upotrebe i zloupotrebe prava. uzanse su fakultativnog karaktera. Šta je izvor građanskog prava u materijalnom.Pravna nauka svojim stavovima i teorijama može uticati na pravo ali nije izvor prava. utvrđivanje obaveze na naknadu štete. I posle objavljivanja. ali bez uverenja da su pravno obavezna. 46. Uzanse su trgovački običaji sistematizovani i objavljeni u obliku zbornika koje izdaju trgovačke ili industrijske asocijacije. Formalni izvori prava su: zakon. 45. Objavljivanje zakona omogućava pravnim subjektima da saznaju pravne norme.To su pravila ponašanja koja se ustaljuju između trgovaca. 42.. a šta u formalnom smislu? Izvori prava u formalnom smislu ukazuju na formu ili oblik u kome je pravna norma utvrđena. Opšte uzanse se primenjuju na sve subjekte trgovačkog prava. radi procene ništavosti pravnih poslova. ili na određenu trgovačku granu. zakonima se ostvaruje dugotrajnost i stabilnost društvenih odnosa. Odrediti pojam sudske prakse. 40. U pravnotehničkom smislu. a šta uzanse? Trgovački običaji predstavljaju vrstu običajnih pravila koja se primenjuju u trgovačkom prometu.. U evropsko-kontinentalnom pravu sudska praksa nije formalni izvor prava. Da li je sudska praksa formalni izvor prava? Sudska praksa označava skup presuda i drugih sudskih odluka. Koji su formalni izvori prava u našem pravnom sistemu? Naše pravo pripada evropsko-kontinentalnom pravnom sistemu u kome je najznačajniji izvor prava zakon. pod sudskom praksom se podrazumevaju opšta rešenja određenih pitanja od strane sudova prilikom primene prava. sudska praksa i pravna teorija. a šta običajno pravo? Običaj je dugotrajno ili ustaljeno ponašanje ljudi u određenoj zajednici. Uzanse mogu biti opšte i posebne. 44. Za pojam izvora u materijalnom smislu je važno ko stvara pravo. Šta je običaj. Običajno pravilo nastaje od običaja koji je nepisano pravilo nastalo stalnim ponavljanjem od strane pripadnika određene zajednice. 41. Šta je pravna nauka i kakav je njen značaj? Pod pravnom naukom ili teorijom podrazumevaju se mišljenja pravnih teoretičara izložena u raznim vrstama naučnih radova povodom postojećeg prava. tako da nastaje uverenje da su ona obavezna. Na društvenom planu. Šta su trgovački običaji. Koje su prednosti regulisanja građanskopravnih odnosa zakonom? Zakoni su opšti pravni akti koji regulišu određene pravne odnose na temelju ustavnih načela. a ne u kom obliku. običajno pravo. kao princip izvršenja ugovora. 43. Materijalni pojam nije vezan za pravne akte već za društvene faktore i uzroke koji stvaraju pravo.višestruka. iz čega ono izvire. uporednog prava ili pravne istorije.

ali je pravno relevantna za redovni održaj. Npr. promenu ili prestanak građanskih subjektivnih prava. 9 . zastarelosti. 52. 51. Kada jedan društveni odnos postaje pravni? Društveni odnos je faktički odnos između ljudi povodom određenih činjenica. upravno. U tom slučaju. može biti pravno relevantna ili irelevantna.. elementarna nepogoda usled koje je uništena kuća je pravno relevantna za prestanak svojine. do donošenja novih zakona. dele na događaje i ljudske radnje. Koje su vrste pravnih činjenica? Sve pravne činjenice se prema objektivnoj mogućnosti uticaja ljudske volje na njihov nastanak. SGZ je važio čitav jedan vek.47. a pravila sadržana u njemu primenjivana su pod uslovima iz zakona još nekoliko decenija. objektivno pravo (građansko.) vezuje za njih različite pravne posledice i tako nastaju heterogeni pravni odnosi. a neke istovremeno za sve ove grane (npr..SGZ je abrogiran. svojstvo državine da je zakonita je pravno irelevantna činjenica kod zaštite državine i vanrednog održaja. kao subjekata pravnog odnosa. savesnost i protek vremena). Kako utvrđujemo koje su činjenice pravnorelevantne? Jedna ista činjenica. odnosno karakteru ovlašćenja i obaveze određuje naziv pravnog instituta i konkretnog pravnog odnosa. Abrogacija predratnog prava i Zakon o nevažnosti iz 1946. 53. zavisno od vrste subjektivnog prava. za sticanje svojine održajem – državina. 49. krivično. 48.Pravni odnosi se zasnivaju između ljudi kao fizičkih lica i njihovih organizacija kao pravnih lica. Da bi društveni odnos postao pravni odnos potrebno je da bude regulisan objektivnim pravom (pravno-normirani odnos). Šta su građanskopravni odnosi? Građanskopravne odnose čine oni društveni odnosi koji su regulisani građanskopravnom normom. Zakonom o nevažnosti. ali je pravno relevantan kod sticanja svojine održajem. Šta su pravne činjenice i u čemu je njihov značaj? Pravne činjenice su okolnosti iz života za koje objektivno pravo (pravni poredak) vezuje nastanak. Koji su elementi građanskopravnog odnosa? Strukturu pravnog odnosa čine subjekt. prekluzije itd. kada ga je revolucionarna vlast abrogirala. objekt i subjektivno pravo. Šta je činjenični skup? Činjenični skup čine više pravnih činjenica )npr.Zatim. 54. Subjektivno pravo je sadržina pravnog odnosa koja određuje pravni položaj subjekata i zbog toga se prema njemu. 50. Relevantnost pravnih činjenica je određena objektivnim pravom. od 1844.Građanskopravni odnos nastaje na temelju pravnih činjenica. Ista činjenica može biti relevantna za iste ili raznorodne pravne odnose. Protek vremena je irelevantan za sticanje svojine od nevlasnika. ali za naplatu sume osiguranja samo ako je kuća bila osigurana od svog rizika oštećenja. neke samo za upravno ili građansko pravo. do 1946.nasilna smrt). Značaj činjenica nije isti ni u okviru iste grane prava. Neke činjenice mogu biti relevantne samo za krivično pravo. Objekt pravnog odnosa je materijalno ili duhovno dobro povodom koga neposredno nastaje faktički odnos koji pravna norma uređuje.

prodaja ili poklon određene stvari. prema redovnom toku ili logičnom redosledu stvari. smrt-prestanak pravnog subjektiviteta i ostvarenje nasleđa. to građanskopravni odnosi nastaju najčešće voljom pravnih subjekata. Ili prerada svoje sa tuđom stvari usled koje nastaje pravo svojine u korist jednog od vlasnika. Šta su građanskopravni delikti i koja vrsta pravnih odnosa nastaje na osnovu ovih pravnih činjenica? Nedozvoljene ljudske radnje ili građanskopravni delikti su činjenice na osnovu kojih nastaje obligacioni odnos i subjektivno pravo – potraživanje naknade štete. iako subjekt nije to izričito želeo. Šta su pravne pretpostavke i kako ih delimo? Pravne pretpostavke su pravne činjenice čije se postojanje izvodi posrednim zaključivanjem na osnovu već postojećih činjenica. 56. propast stvari. Pošto se građanskim pravom regulišu odnosi pojedinaca i njihovih organizacija u njihovim privatnim aktivnostima. One omogućavaju imovinske odnose pravnih subjekata koji najčešće voljno zasnivaju međusobne pravne odnose – princip autonomije volje i slobodne inicijative.konstituisanje službenosti. To su: pretpostavka da 10 . Objasniti razliku između izjava volje i radnje saglasne pravu i primer? Radnje saglasne pravu postoje kada je pravni subjekt preduzeo određenu dopuštenu radnju za koju objektivno pravo vezuje određeno pravno dejstvo. duševna bolest. 60. Ovde se radi o postojanju određenih činjenica iz čijeg se postojanja. Najznačajnije dozvoljene ljudske radnje su izjave volje. Odrediti pojam događaja i navesti neke slučajeve u kojima su oni pravno relevantni? Događaji su one činjenice na koje ljudi ne mogu isključivo (presudno) uticati svojom voljom. izvodi zaključak o postojanju još jedne pravno relevantne činjenice koja najverovatnije i postoji. pri čemu se vodi računa o savesnosti i vrednosti materijala. Ova činjenica je pravno relevantna jer je pravnom normom predviđena opšta zabrana nanošenja štete drugome. nalaz tuđe stvari stvara obavezu nalazača da stvar vrati vlasniku ili preda određenom državnom organu ukoliko je vlasnik nepoznat.55. S obzirom na mogućnost dokazivanja postojanja određene činjenice. Zato su ljudske radnje najbrojnije i najvažnije pravne činjenice u GP. Npr. Izjava volje je najznačajniji element ugovora. razlikujemo oborive i neoborive pravne pretpostavke. protek vremena. 59. Kako se dele ljudske radnje? Ljudske radnje se dele na dve grupe: dozvoljene i nedozvoljene ljudske radnje. Pravno relevantni događaji su oni za koje se vezuju određene pravne posledice. rođenje-nastanak pravnog subjektiviteta. 56. Npr. Šta su izjave volje i na kom se pravnom principu temelji njihov značaj u građanskom pravu? Dozvoljene ljudske radnje delimo na izjave volje i radnje saglasne pravu. Izjave volje su voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da nastupi neki pravni efekat (nastanak. Oborive pravne pretpostavke su one kod kojih je dopušteno dokazivanje postojanja suprotne ili drugačije pravne činjenice – nepostojanja pretpostavljene pravne činjenice. Npr. 58. ali se to ne može utvrditi. zemljotres itd. promena ili prestanak subjektivnog prava). Zašto su ljudske radnje najznačajnije pravne činjenice? Ljudske radnje su voljne pravne činjenice za koje objektivno pravo vezuje određene pravne posledice (učinke). 57.

U naslednom pravu se kod prava predstavljanja uzima kao da je predak čiji potomci nasleđuju ostavioca nadživeo ostavioca iako to nije slučaj. Takva je pretpostavka res iudicata pro veritate habetur (što se presudom utvrdi smatra se istinom). pa za vreme lucida intervalla – svetlih trenutaka bez obzira na stanje svesti u tom momentu. Međutim. da je dete rođeno u braku začeto od muža. Praktični značaj načela je izražen u fazi njihove realizacije. ili da je držalac pokretne stvari njen vlasnik. ili obrnuto. U oblasti stvarnog prava. ako je građanskopravni delikt preduzet u svetlim trenucima. ali još nerođeno dete smatra se kao da je živo rođeno ako je to u njegovom interesu – Nasciturus pro iam nato habetur. Neoborive pravne pretpostavke ne dopuštaju mogućnost dokazivanja suprotnog. jednakosti građana pred zakonom. odnosno u zasnivanju. ustavnosti i zakonitosti. npr. Kako se dele pravna načela? Pravna načela se dele na opšta i posebna. quotiens de commodis eius agitur. pravna jednakost. Npr. 61. 11 . Začeto. Kako nazivamo načela GP važeća za sve njegove grane i koja su to načela? Načela važeća za sve grane GP jesu zajednička načela. na osnovu ovih karakteristika određuje se da li je jedan odnos građanskopravni ili ne. a to može biti važno za određivanje sudske nadležnosti.svojine. kod koje se ne može dokazivati suprotno od pretpostavljenog. Kako se ovo načelo konkretizuje u Stvarnom. da je vanbračni partner otac vanbračno rođenog deteta. zatim proglašenje lica za poslovno nesposobno važi za sve vreme trajanja proglašanja. Šta su pravna načela i kakav je njihov pravni značaj? Načela su opšte usvojene idejne vrednosti za regulisanje pojedinih pravnih odnosa i subjektivnih prava. Šta su pravne fikcije? Pravna fikcija je takva pravna činjenica za koju se smatra da postoji . 66.Princip autonomije volje trpi brojna ograničenja. 63. Ograničenja volje su neophodna zbog dominacije opštih nad pojedinačnim interesima.Međutim. javnim poretkom i dobrim običajima i imaju opšti karakter. 65. Šta označava načelo autonomije volje i koje norme omogućavaju njegovo ostvarenje? Načelo autonomije volje označava dopuštenost slobodne inicijative subjekata u kreiranju građanskopravnih odnosa. Tu spadaju: princip autonomije volje subjekata. u pogledu deliktne odgovornosti ova pretpostavka je oboriva. zabrane nanošenja štete drugome itd. autonomija volje se ogleda u slobodi korišćenja i raspolaganja predmetom svojine. odnosno da ne postoji. poput principa pravičnosti. Najpoznatija je fikcija nasciturusa. imovinska sankcija i prenosivost građanskih subjektivnih prava. 62. smatra se da je nastupio potestativni uslov čije je nastupanje namerno sprečila strana na čiji je teret uslov ugovoren. 64. pravne sigurnosti. a kako u Obligacionom pravu? Princip autonomije volje prožima sve grane GP. koja može da obuhvati i pravo na uništenje stvari. Time se omogućava stvaranje potpunog činjeničnog skupa radi određenog pravnog dejstva. odnosno da je nastupila.je držalac stvari savestan. Ograničenja se vrše prinudnim propisima. pravo odricanja od svojine itd. Opšta načela važe za sve grane i oblasti pravnog sistema i predstavljaju najveće i najopštije idejne vrednosti. za tumačenje i primenu norme kod popunjavanja pravnih praznina itd. Tako. modifikovanju i prestanku građanskih prava. iako se zna da ona nije nastupila.

u krivičnom pravu. sloboda ugovaranja se konkretizuje putem slobode odlučivanja da se zaključi ugovor. 70. Ugovorne strane su slobodne u izboru forme. Javni poredak predstavlja opštu normu ili pravni standard. Ona je ograničena pravom određenih zakonskih naslednika na nužni nasledni deo. Taj princip se u parničnom postupku naziva principom dispozicije. javni poredak je akt državne intervencije. Ova sloboda je potpuna u oblasti ugovornog raspolaganja (ugovor o doživotnom izdržavanju). 69. Suprotno načelu dispozicije je načelo oficijelnosti. ZOO autonomiju volje uređuje na sledeći način: Strane u obligacionim odnosima su slobodne . On se manifestuje pravom pravnih subjekata da sami odlučuju o pokretanju postupka za zaštitu svojih prava. o održavanju toka parnice. građanskopravne norme tretiraju strane u pravnom odnosu kao pravno jednake i ravnopravne. Npr. tj. prenosa potraživanja cesijom. Svakako 12 . 71. tako da niko ne može biti nateran da stupi u građanskopravni odnos i preuzme obavezu. Šta su dobri običaji? Dobri običaji obuhvataju pravila koja se zasnivaju na moralnim shvatanjima određene društvene zajednice i imaju nešto širi značaj. da se ugovor zaključi prostom saglasnošću (princip konsensualizma). u granicama prinudnih propisa.raspolaganja imovinom za slučaj smrti. Princip autonomije ima svoju primenu i u zaštiti građanskih subjektivnih prava. Po svojoj sadržini. u slobodi ugovaranja. javni poredak je. gašenja obligacionih odnosa itd. javnog poretka i dobrih običaja. sadržine itd. Zakonodavac primenom ovog standarda omogućava sudiji moralizaciju prava. sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti pokreće postupak za zaštitu građanskih subjektivnih prava (ne procedat iudex ex officio). da se odredi njegova sadržina. a ne po službenoj dužnosti. ali i u mogućnosti odricanja od prava na naknadu štete. U oblasti obligacionih ugovora. a šta načelo oficijelnosti? Načelo dispozicije znači da se građanska subjektivna prava štite samo na zahtev zainteresovanog subjekta i u granicama njegovog zahteva. najopštije rečeno. Objasniti pojam i sadržinu javnog poretka. po kome je sud ovlašćen da spor rešava po službenoj dužnosti ili na zahtev nekog drugog organa. U građanskom pravu važi princip koordinacije (usaglašenosti) volja. 68. na zahtev stranaka. odnosno slobodom raspolaganja parnicom. Koji je izraz načela autonomije volje u Naslednom pravu i na planu vršenja i zaštite građanskih subjektivnih prava? U oblasti naslednog prava autonomija volje se ogleda u slobodi zaveštanja. da svoje odnose urede po slobodnoj volji. u administrativnim odnosima. U ekonomskim odnosima. Šta znači načelo dispozicije. skup pravnih principa kojima se reguliše organizacija i funlcionisanje države i njenih organa i njime se štiti opšti interes. autonomija volje se ogleda prevashodno. U pokretanju postupka ono se ispoljava načelom nemo iudex sine actore. Šta označava načelo jednakosti strana u građanskopravnim odnosima i kako se manifestuje u pojedinim delovima GP? Pri zasnivanju građanskopravnih odnosa i utvrđivanju međusobnih prava i obaveza. 67.To znači da se sudski postupak za zaštitu građanskih subjektivnih prava pokreće po privatnoj inicijativi.ograničenja mogu postojati u pogledu sadržine (obaveza korišćenja poljoprivrednog zemljišta) ili u pogledu načina vršenja pravnih ovlašćenja (zabrana zloupotrebe prava). da se izabere saugovarač.

Suštinski. davanje u zakup. Šta se podrazumeva pod pojmom pravnog subjekta? Pravni subjekti su lica koja imaju sposobnost da poseduju prava i obaveze.zalaganje stvari. susedska prava.radi se o formalnoj ravnopravnosti i jednakosti. opterećenje službenošću). Naknada štete se uvek dosuđuje u novčanom obliku. 74. Tako. Za prenošenje obaveze potrebna je saglasnost poverioca (npr. kao i njegove izuzetke. zakonska zaloga. Ono treba da dovede oštećeno lice u položaj u kome bi se nalazila njegova imovina da nije bilo štetnog događaja.ustupanje obaveze). ako dođe do povrede časti može se naložiti sankcija izvinjenja. Odstupanja od prenosivosti postoje kod građanskih subjektivnih prava koja su vezana za ličnost titulara. zakonsko pravo preče kupovine.za povredu građanskopravnih normi je predviđena imovinska sankcija koja pogađa imovinu odgovornog lica. Prema tome. Imovinska sankcija se može javiti u obliku naturalne ili novčane restitucije. Navesti oblike imovinske sankcije i navesti odstupanja. Prenošenje građanskih subjektivnih prava odvija se u formi pravnog prometa. Koje su vrste pravnih subjekata? Savremeno pravo poznaje dve vrste pravnih subjekata ili lica u pravu – fizička i pravna lica. uvek postoji neka nejednakost – jedna strana je iskusnija. 72. izuzetno satisfakcija. Objasniti pojam i sadržinu načela prenosivosti građanskih prava i obaveza. Novčana i naturalna restitucija. prava na izdržavanje. 75. položaj strana ugrožava najčešća ekonomska nejednakost. Koja je sankcija predviđena za povredu građanskopravnih normi? Za povredu građanskopravnih normi predviđena je imovinska sankcija. 13 . Ipak. povlačenja neistinite tvrdnje. znači imati apstraktnu mogućnost da se bude imalac prava i obaveza. 73. Novčana restitucija se vrši kada naturalna restitucija nije moguća ili se priroda stvari protivi vraćanju. U praksi. Imovinska kazna u GP se plaća oštećenom licu kako bi se njegov položaj doveo u stanje pre povrede (reparacija) ili mu se omogućilo zadovoljenje na drugi način (satisfakcija). Prenošenje prava može biti potpuno – kada se pravo gasi sa prenosioca (poklon. Biti pravni subjekt – pravno sposoban. odstupanje od restitucije itd. pravni subjektivitet postoji čak i ako lice nema ni jedno pravo. Prava (ovlašćenja) i obaveze lica u građanskopravnom odnosu čine njegovu sadržinu. pa se ovo načelo označava i kao načelo prometljivosti. Koje su osnovne karakteristike imovinske sankcije i razlike u odnosu na krivičnopravne sankcije? Za razliku od krivičnog prava gde su sankcije uperene na ličnost – kazna lišenja slobode. već se mogu preneti na drugo lice. pravu vičnija. psihološki jača itd. Lice koje drugome prouzrokuje štetu dužno je da je nadoknadi. samopomoć. kao što su lične službenosti. iseljenje iz stana neosnovano useljenog lica. 76. smrtna kazna itd. niti obavezu. Građanska subjektivna prava nisu vezana za ličnost titulara. Odstupanja postoje. ove sankcije uperene na ličnost su retke i predstavljaju izuzetke. 77. ugled itd. prodaja) ili delimično – kada se pored postojećeg konstituiše novo pravo (npr. lična prava na čast. koja je usmerena na imovinu počinioca građanskopravnog delikta.

čovek je se ne može odreći. Uslovni subjektivitet je priznat od momenta začeća. U našem pravu jedini uslov za sticanje subjektiviteta je da je dete rođeno živo. Začetak je uslovni subjekat u pravu. Fiozičko lice stiče pravni subjektivitet. tj.biološka smrt i dugotrajni nestanak određenog lica. koji skupa sa osnovnom . potrebno je da se ispune uslovi: da se začeto dete živo rodi i da je priznanje pravnog subjektiviteta i pre rođenja. a pokušaji da se odredi neki drugi momenat kada embrion postaje čovek nisu prihvaćeni. 79. Fizičko lice je čovek . a nerođenom detetu. Po rođenju ravnopravno sa ostalim naslednicima ostavioca. To su: lično ime. Objasniti fikciju o nasciturusu i razloge primene. Pravni subjektivitet fizičkog lica prestaje utvrđivanjem smrti nekog lica i upisom činjenice smrti u matične knjige umrlih. koja se ne može prenositi na druge. ustanovljena radi zaštite naslednih prava nerođenog deteta na zaostavštini pretka koji je umro pre njegovog rođenja. Kako prestaje pravni subjektivitet fizičkog lica? Pravni subjektivitet je trajno svojstvo fizičkog lica. kao biološka jedinka. deliktna sposobnost i parnična sposobnost.pravnom sposobnošću upotpunjuju pravni subjektivitet. prebivalište i državljanstvo. 14 . Začeto dete smatra se kao već rođeno. ona se moraju međusobno razlikovati kao imaoci prava i obaveza. Zato se u pravnoj teoriji smatra da pravni subjektivitet prestaje na dva načina: biološka smrt i dugotrajna nestalost određenog lica. 80. 83. Koji elementi služe individualizaciji fizičkih lica? Za učestvovanje fizičkih lica u grđanskopravnim odnosima. niti mu se može oduzeti. Uslovni subjektivitet ima značaja i kod priznanja prava na naknadu štete zbog povrede prava na život i telesni integritet izvršenog na začetku u majčinoj utrobi (tzv. Kada fizičko lice stiče pravnu sposobnost? Fizičko lice postaje subjekt u pravu momentom rođenja. prestaju razlozi zbog kojih je priznato svojstvo pravnog subjekta. Nasciturus pro iam nato habetur. a još nerođenom detetu.da makar u jednom trenutku po rođenju pokazuje znake života. Prestankom fizičkog lica kao biološke jedinke. ima svojstvo naslednika ili isporukoprimca – legatara. da mu se priznaju izvesne slobode i sl. Ona je svojstvo ličnosti priznata objektivnim pravom. 82. potrebno radi zaštite njegovih prava i interesa. Zato se pravo koristi određenim elementima za individualizaciju fizičkih lica. Proglašenje smrti se vrši na osnovu utvrđivanja biološke smrti određenog lica od strane nadležnog organa (lekara) ili sudskog proglašenja smrti nestalog lica. pod uslovom da se živo rodi. Primenom fikcije o začetku i u modernom pravu se štite nasledna prava začetom.78. kome je objektivnim pravom priznata pravna sposobnost – apstraktna mogućnost da bude imalac prava i obaveza. Lice koje je živo rođeno smatra se pravnim subjektom sve do smrti. ako su u pitanju njegovi interesi. Odrediti pojam fizičkog lica i elemente njegovog pravnog statusa.prenatalna šteta) 81. Da bi stekao pravnu sposobnost. da odgovara. Uslovni subjektivitet koji se označava imenom «nasciturus» priznaje se začetom. odnosno pravnu sposobnost rođenjem i ima je za ceo život – do smrti. quotiens de commodo eius agitur. Pod kojim uslovima se fizičko lice može proglasiti za umrlo? . Elementi pravnog statusa su: poslovna sposobnost. Ovaj izuzetak je bio poznat još u rimskom pravu kao fikcija o nasciturusu.

potpuno poslovno nesposobna lica su maloletnici do navršene 14. Izuzetno. Šta je opšta (puna. a u oba slučaja odlukom suda za lica sa najmanje 16 godina starosti. odnosno građanska subjektivna prava. ili po međunarodnim ugovorima. Koji su stepeni poslovne (ne)sposobnosti? Poslovno nesposobna lica su ona koja vlastitom izjavom volje ne mogu punovažno sticati prava i obaveze. Potpuna (puna) poslovna sposobnost omogućava fizičkom licu da samostalno. rođenjem na teritoriji RS. 89.Boravištem se označava samo prostorna veza. menjaju.84. a šta boravište fizičkih lica? Prebivalište (domicil) je mesto u kome fizičko lice stalno živi i po zakonu se smatra njegovim prebivalištem ili domicilom. Šta je emancipacija? Emancipacija je sticanje poslovne sposobnosti pre zakonom utvrđenog roka. kraće ili duže vreme. Kada fizičko lice stiče opštu poslovnu sposobnost? U našem pravu. Pod kojim uslovima se punoletno lice može lišiti poslovne sposobnosti? Sticanje poslovne sposobnosti nastupa po zakonu (automatski) čim lice postane punoletno. 86. Ali. sudskom odlukom. svojom izjavom volje preduzima sve pravne poslove. a u inostranstvu i važećom putnom ispravom. odricanjem.uzrasta. treba razlikovati boravište. Ona nemaju pravno relevantnu volju. Postoje i lica bez državljanstva – apatridi. To je mesto u kome se fizičko lice nalazi. Šta je državljanstvo? Državljanstvo je pravna pripadnost fizičkog lica određenoj državi. bez namere da u njemu stalno živi. zbog čega ne mogu samostalno i lično sklapati pravne poslove niti preduzimati druge radnje. U našem pravu. 88. po međunarodnim ugovorima. a prebivalište ima pravni značaj. fizičko lice može postati poslovno sposobno i pre sticanja punoletstva emancipacijom. Zasniva se na pretpostavci da su intelektualne i voljne funkcije fizičkog lica na tom uzrastu takvog kvaliteta da mu omogućavaju normalno rasuđivanje – shvatanje značaja i posledica svojih radnji i snagu volje za njihovo kontrolisanje. potpuna poslovna sposobnost stiče se punoletstvom. sticanjem državljanstva druge države članice. tj. U ime takvih lica pravne radnje preduzimaju zakonski zastupnici (roditelji ili staraoci). Porodičnim zakonom određene su dve mogućnosti emancipacije: odobrenjem zaključenja braka pre roka ili priznanjem poslovne sposobnosti deci – roditeljima. Državljanstvo RS se dokazuje: izvodom iz matične knjige rođenih. prenose ili gase pravni odnosi. 85.Državljanstvo RS stiče se : poreklom. uverenjem o državljanstvu. Državljanstvo u RS prestaje: otpustom. potpuna) sposobnost i prema kom kriterijumu se određuje? Opšta poslovna sposobnost se određuje prema uzrastu. Za punovažnost njegovih pravnih radnji nije potrebna saglasnost zakonskog zastupnika. zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju. ako je lice i posle punoletstva. ali i da ima obaveze prema njoj.godine života (mlađi maloletnici) i punoletna lica koja su potpuno lišena poslovne sposobnosti. Od prebivališta. 91. Šta je prebivalište. To znači da mu pripadaju sva prava koja proizilaze iz pravnog poretka određene države. To je mogućnost da vlastitom voljom izazivaju pravne promene – zasnivaju. Objasniti pojam poslovne sposobnosti? Poslovna sposobnost je sposobnost lica da svojom izjavom volje zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje. nesposobno da se samo 15 . 90. 87. prijemom.

98. ograničeno poslovno sposobna lica ih mogu zaključivati samo uz saglasnost zakonskog zastupnika. Što se tiče ostalih pravnih poslova. Kakav je status lica delimično lišenog poslovne sposobnosti i kako ono učestvuje u pravnom prometu? Druga kategorija ograničeno poslovno sposobnih lica su punoletna lica koja su delimično lišena poslovne sposobnosti. ili ako svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese. stranka je parnično sposobna ukoliko ima potpunu poslovnu sposobnost. godine života imaju ograničenu poslovnu sposobnost.brineo sebi i o zaštiti svojih prava. 96. 92. Punoletno lice se delimično lišava poslovne sposobnosti. i 18. Pravni poslovi zaključeni u vreme lucida intervalla smatraju se ništavim. Na osnovu kojih kriterijuma se priznaje? Posebna poslovna sposobnost se određuje prema karakteru i složenosti pravnog posla. Svetli trenuci (lucida intervalla) predstavljaju one trenutke kod nekih vrsta duševnih oboljenja u kojima su duševni bolesnici svesni svojih postupaka (sposobni za rasuđivanje). Parnična sposobnost se stiče sticanjem poslovne sposobnosti. pravne poslove kojima ne stiče ni prava ni obaveze.primiti poklon). 94. Razlog je bolest ili smetnja u psihofizičkom razvoju koja je dovela do delimične nesposobnosti lica za rasuđivanje i ograničene mogućnosti za samostalno staranje o svojim pravima i interesima. 95. sud određuje koje pravne poslove lice može samostalno preduzimati i za koje mu nije potreban zakonski zastupnik.Rešenjem o delimičnom lišavanju poslovne sposobnosti. 93. Pravni posao koji je zaključen bez saglasnosti zakonskog zastupnika smatra se rušljivim. Kakva je poslovna sposobnost maloletnika od 14. Ipak. Šta je posebna poslovna sposobnost? Posebna poslovna sposobnost jeste mogućnost subjekta da samostalno zaključi određeni pravni posao ili preduzme drugu pravnu radnju nezavisno os stepena poslovne sposobnosti. Šta je parnična sposobnost i kada se stiče? To je sposobnost pravnog subjekta da u parnici punovažno preduzima parnične radnje pred sudom radi zaštite svojih prava. Zakon o parničnom postupku uređuje ovo pitanje. Pojam lucida intervalla? Sudska odluka stvara neoborivu pretpostavku da je lice lišeno poslovne sposobnosti nesposobno za rasuđivanje. godine? Maloletnici između 14. sud ga lišava poslovne sposobnosti i produžava roditeljsko pravo. i pravne posslove malog značaja. Stariji maloletnik može samostalno zaključivati sve pravne poslove koje može zaključivati i mlađi maloletnik. U našem pravu. 16 . ako svojim postupcima neposredno ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica. Koje pravne poslove može samostalno zaključivati? On može preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isključivo prava (npr. do 18. odnosno interesa. nekaa duševno bolesna lica mogu u trenucima biti i sposobna za rasuđivanje. 97.

104. pravilnik) i formiranjem organa koji zastupaju pravno lice. sadržina i pravni značaj imovinskog elementa pravnog lica? Imovinski (patrimonijalni) element obuhvata posebnu imovinu pravnog lica. i prema spolja i prema unutra (prema članovima koji su je osnovali). U našem pravu. To mogu biti:pravila organizovanja. pakt. 106. organizacija fizičkih lica počinje da funkcioniše nezavisno i samostalno. ako je štetu prouzrokovalo za vreme svetlih trenutaka. Šta se podrazumeva pod organizacionom samostalnošću pravnih lica? Organizaciona jedinstvenost i posebnost ljudi u pravnom licu (organizaciona samostalnost) se ostvaruje uređenošću putem pravnog akta (statut.Međutim. Šta je deliktna odgovornost i kada se stiče u našem pravu? Deliktna sposobnost je mogućnost da se odgovara za prouzrokovanu štetu i obaveza na njenu naknadu. ona je oboriva pa će maloletnik biti odgovoran za naknadu štete. Šta čini personalni element pravnog lica? Personalni element (organizacija fizičkih lica) obuhvata fizička lica organizovana radi ostvarenja zajedničkih interesa. 105. 17 .Za maloletnike između 7 i 14 godine postoji zakonska pretpostavka o deliktnoj nesposobnosti. statuta. funkcionisanje i posebna prava i obaveze članova organizacije. 102.godine ne odgovaraju za štetu koju drugom prouzrokuju-odgovaraju njihovi roditelji. Objasniti razliku u deliktnoj odgovornosti detetado 7. deliktna sposobnost se stiče sa navršenih 14 godina.Za tu štetu odgovara lice koje je na osnovu zakona ili odluke drugog nadležnog organa ili ugovora. Kakav je značaj lucida intervalla za deliktnu odgovornost? Lica koja usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ne odgovara za štetu prouzrokovanu drugom. odnosno lice zaostalog duševnog razvoja može biti odgovorno. a može i na drugi način kojim se stvara organizacija i ustanovljavaju njena samostalnost.. inicijativa itd. Međutim. Pravno lice predstavlja organizaciju ili udruženje fizičkih lica koji poseduju određenu organizacionu samostalnost.godine i maloletnika između 7. 100. ako se dokaže da je bio sposoban za rasuđivanje u trenutku prouzrokovanja štete. pravilnika. programa itd. i 14. To se omogućava donošenjem odgovarajućeg pravnog akta. Ona se ostvaruje na principu autonomije volje (samoorganizovanja). statut.99.. i duševno bolesno lice.godine Lica do 7.Pojam.opšti uslovi organizovanja. Svako pravno lice mora imati najmanje jedno a po pravilu više fizičkih lica kao članova organizacije pravnog lica. Organizacionim aktom. Koji su uslovi potrebni za nastanak pravnog lica? Prvi uslov za nastanak pravnog lica jeste postojanje organizacije ili udruženja fizičkih lica.Volja na osnovu koje nastaje udruženje ili organizacija fizičkih lica može biti izražena ugovorom. dužno da vodi nadzor nad njim. 101. nezavisnu od imovine članova pravnog lica i njen odnos sa imovinom fizičkih lica. Šta je pravno lice? Pravno lice je organizacija (udruženje) fizičkih lica sa posebnom imovinom i pravnim subjektivitetom priznatim od strane pravnog poretka 103. deklaracija.

Ovaj sistem predviđen je uglavnom za trgovačka društva. Do razlikovanja dolazi zbog prirode fizičkih. 113. .Sistem odobrenja ili koncesije. .Koji elementi (svojstva) čine status pravnog lica? Pravna . Poslovna sposobnost pravnih lica. ciljeve itd. On se karakteriše određivanjem uslova potrebnih za sticanje svojstva pravnog lica. Treća lica koja stupaju u pravni promet sa organizacijom ili udruženjem fizičkih lica moraju biti sigurna u pogledu statusa svog saugovarača. Koji su kriterijumi (sistemi) priznanja pravnog subjektiviteta pravnog lica? . Za nastanak pravnog lica nije dovoljan osnivački akt. Postoji kada organizacija na osnovu svog osnivačkog akta postaje pravno lice momentom prijave nadležnom državnom organu. Nadležni organ ispituje ispunjenost uslova i u slučaju kad su oni ispunjeni dužno je da dopusti upis pravnog lica u određene registre. mora biti registrovan. 111. Važi za sticanje subjektiviteta države.Sistem autopriznanja (imanentnog priznanja). U savremenom pravu. 109. odnosno pravnih lica. Raznorodnost pravnih lica uslovljena je različitošću ciljeva zbog kojih se osnivaju. Fizička lica su «prirodni» entiteti za koje pravo vezuje sve posledice. Takođe. Poslovna sposobnost pravnog lica označava njegovu sposobnost da svojim izjavama volje i pravnim radnjama stiče. Prestanak pravnog lica. Kakvu pravnu sposobnost imaju pravna lica i da li se ona razlikuje od pravne sposobnosti fizičkih lica? Pravna sposobnost pravnog lica označava svojstvo organizacije pojedinaca da ima ovlašćenja i obaveze. 110. Kako i zbog čega se ostvaruje načelo javnosti u nastanku i prestanku pravnog lica? Registracijom pravnog lica vrši se publicitet njegovog nastanka. ovaj sistem se primenjuje za nastanak zadužbina. poslovna i deliktna sposobnost. prenosi. odnosno da bude imalac praava i obaveza. Deliktna sposobnost. Kod pravnih lica pravna sposobnost nije jednoobrazna.Sticanje svojstva pravnog lica se obično upisuje u određene registre(publicitet). Obim pravne sposobnosti pravnih lica nije isti kao kod fizičkih lica za koje važi princip opšte i jednake pravne sposobnosti jer momentom rođenja sva fizička lica mogu biti nosioci svih prava i obaveza. Deliktna sposobnost pravnog lica je sposobnost da odgovara za štetu koju organi pravnog lica prouzrokuju drugom pravnom ili fizičkom licu u obavljanju svoje delatnosti ili vršenju poverenih funkcija. što nije slučaj sa pravnim licima. već državni organ ocenjuje celishodnost osnivanja. iz istih raazloga..Sistem normativnog određivanja uslova. . Do prestanka pravnog lica dolazi kada prestane neki od uslova potrebnih za nastanak pravnog lica. menja i gasi građanska subjektivna prava. Šta obuhvata pravni element pravnog lica? Pravni element pravnog lica obuhvata pravno priznanje subjektiviteta od strane pravnog poretka. jer su pravna lica raznovrsna. 108. 112.Sistem prijave (deklaracije). aktivnost. deliktna sposobnost je i sposobnost pravnog lica da zahteva naknadu prouzrokovane štete od odgovornog fizičkog ili pravnog lica.107. 18 . To nalaže načelo pravne sigurnosti.

prihvatanje ponude od strane ponuđenog lica.prema cilju koji ostvaruju. Ustanove su pravna lica kod kojih je bitna imovina ili svrha a ne njen personalni supstrat. i ovlašćenjima kojima raspolažu postoje pravna lica javnog i privatnog prava. . .prema interesu koji ostvaruju razlikujemo altruistička (nekomercijalna) i lukrativna (komercijalna) pravna lica. 115. imovina pravnog lica je odvojena. Pravna moć je mogućnost pravnih subjekata priznata zakonom ili ugovorom.postoje i druge podele. 117. To proizilazi iz principa imovinske samostalnosti pravnog lica. Članova pravnog lica nema.prema kvalitetu unutrašnjeg uređenja razlikujemo udruženja i ustanove.predaja stvari) ili da se ostvari imovinski efekat ovlašćenja (npr. Vrste pravnih lica . Pojam pravne moći. Pravne moći su: pravo preče kupovine. Po tom obeležju. pravo opoziva. pravo izbora kod alternativnih obligacija. Pravne moći se garantuju pravnim subjektima radi zaštite određenih interesa. pravne moći su ovlašćenja koja nastaju povodom određenih subjektivnih prava i zato nemaju domašaj koji imaju subjektivna prava. Cilj i funkcionisanje udruženja određuju sami članovi. već postoje korisnici i organi. pravo otkaza. pomoću imovinske sankcije koja dominira u GP.. pravne moći su iste kao i subjektivna prava. samostalna u odnosu na imovinu članova pravnog lica. promenu. zadruge). to pravno lice ne može nastati. .114. 119.Zadužbina je organizacija čiju je imovinu njen osnivač nepovratno namenio da svojim prihodima ostvaruje određeni društveno dopušteni i društveno korisni cilj altruistički – činidba se vrši korisnicima dobročino. Koji su elementi građanskog subjektivnog prava? Elementi građanskog subjektivnog prava su: ovlašćenje.Za tu štetu odgovaraju članovi pravnog lica svojom imovinom. bez naknade i ekvivalentnosti.naknada štete za neodržani koncert). Udruženja sačinjavaju fizička lica kao članovi koji su tesno povezani i bez određenog broja članova. Pravno lice ne odgovara za štetu prouzrokovanu od strane njegovih radnika ili organa izvan obavljanja delatnosti pravnog lica. obaveza i zahtev. ili prestanak građanskih subjektivnih prava. Ali. 19 . Prinuda se ostvaruje posredstvom suda i državnog organa. Zadužbina je privatnopravna i dobrotvorna ustanova koja se osniva na osnovu izjave volje osnivača zadužbine. Udruženje je pravno lice koje se osniva voljom više lica radi postizanja određenih ciljeva.. kod nekih pravnih lica odgovaraju i njegovi članovi svojom imovinom (komaditna društva. Izuzetno. Šta je subjektivno pravo? Subjektivno pravo je objektivnim pravom priznato ovlašćenje pravnim subjektima (fizičkim i pravnim licima) radi zaštite određenih interesa. Pravi značaj imovinske samostalnostipravnog lica za njegovu deliktnu odgovornost. 116. Zahtev se označava i kao tužba u materijalnom smislu i upućena je obaveznom licu. oblastima u kojima deluju. Šta je zahtev i koja je njegova funkcija? Zahtev je mogućnost imaoca subjektivnog prava da svoje pravo izvrši prinudnim putem (npr. da izjavom bolje utiču na nastanak. 118.

Imovinska i neimovinska prava Imovinska prava su ona prava koja svom titularu omogućavaju kotist koja se može neposredno izraziti u novcu. osim za stvarne službenosti 20 . jer se tada konkretizuje prema određenom licu .zastarevaju (po pravili) .nema slobode u vršenju . Broj neimovinskih prava u građanskom pravu je manji. prenosu i promeni trajnih (stvarnih i drugih) prava . Kojia prava spadaju u apsolutna? Grupu apsolutnih prava čine: stvarna prava. dostojanstvo i porodična prava.titular ima neposrednu pravnu vlast na stvari i pravo sledovanja stvari . pravo na kupovnu cenu.broj obaveznih lica je određen ili odrediv .120.privremena prava. 124. služe stvaranju. službenosti. kao što su pravo na čast.nisu javna i ne tiču se trećih lica (res inter alios acta) . Koja su obeležja obligacionih (relativnih) prava? .obaveza odgovara subjektivnom pravu.Koje su Karakteristike apsolutnih prava? . založno pravo.poverilac ima posrednu vlast na stvari i nema pravo sledovanja stvari . Osnovna sličnost među pravima ove grupe jeste njihovo delovanje prema trećim licima (erga omnes). a ne pojedinim ovlašćenjima . Najvažnija grupa imovinskih prava su stvarna prava – prava svojine. U građanskom pravu preovlađuju imovinska prava. Imovinskim pravima se ostvaruje ekonomski efekat u nečijoj imovini.zabrana zloupotrebe prava.ne zastarevaju (po pravilu) . akada je nastala i po kom kriterijumu je izvršena? Klasičnim podelama smatraju se podele građanskih subjektivnih prava na stvarna i obligaciona (lična) prava i podela na imovinska i neimovinska prava. Koja se podela subjektivnih prava smatra klasičnom.I pravo autora na naknadu za iskorišćavanje ili upotrebu autorskog dela kao i pronalazačko pravo su imovinska prava. Povreda neimovinskih – ličnih prava može prouzrokovati imovinsku (materijalnu) štetu.nije ograničen broj obligacionih prava .U imovinska prava spadaju i potraživanja iz obligacionih odnosa – ius ad personam.dejstvo inter partes (poverilac – dužnik) .zahtev nastaje kada i ovlašćenje.ograničenost broja stvarnih prava (numerus clausus). za neimovinsku štetu se ne može dosuditi novčana naknada.obaveza druge strane u pravnom odnosu je negativna – sastoji se u uzdržavanju i nije imovinske prirode . naknada štete. ali i neimovinsku štetu.zahrev nastaje povredom apsolutnih prava. pravo na prevoz robe.broj obaveznih lica nije određen . a i kada je negativna postoji imovinski interes . život. Međutim.obaveza dužnika je pozitivna i imovinska. To su prava ličnosti.obaveza dužnika je korelativna sa ovlašćenjem poverioca i obrnuto . Ona korenspondiraju sa moralnim vrednostima. 122. može biti istovrstan sa ovlašćenjem (naturalna restitucija) ili se svodi na imovinski efekat (novčana restitucija) . Kasnije je nastala podela na apsolutna i relativna prava. 123.dejstvo prema trećim licima – erga omnes (titular prava – treća lica) . prava autorstva i industrijske svojine i lična prava. To su subjektivna prava koja nastaju povodom ličnih dobara.. 121.

trajna prava radi zadovoljenja imovinskih interesa . fotografiju. emitovanja. 131. Autoru se priznaje i imovinsko pravo na materijalne koristi od dela – naknada za korišćenje dela. 21 . 127. Kod relativnih prava. pravo stavljanja primeraka u promet. zahtev nastaje kad i ovlašćenje. Pojam i karakteristike ličnih prava (prava ličnosti)..Tek sa povredom postoji lice kome se imalac apsolutnog prava može obratiti i zahtevati da prestane sa uznemiravanjem ili da mu vrati oduzetu stvar.. Koji pravni odnosi nastaju smrću fizičkog lica? Smrću fizičkih lica nastaje naslednopravni odnos. imena. intimne sfere. CD).. a kada kod relativnih prava? Zahtev za zaštitom apsolutnih prava.Kada nastaje zahtev kod apsolutnih. koji obuhvata ovlašćenje i obaveze naslednika povodom stupanja u imovinskopravni odnos umrlog lica (stvarni ili obligacioni).Dok autorsko pravo nastaje samim nastankom autorskog dela. Prava ličnosti su apsolutna subjektivna prava koja ovlašćuju titulara da svoje lično dobro koristi (ostvari). ugleda. Pojam autorskog prava i njegove komponente. nužni. trajnost prepiske) i raspolažući njime (npr. 128. pravo predstavljanja ili izvođenja dela. pa sve do momenta deobe nasledničke zajednice. uz ograničenja u opštem i privatnom interesu .da objavi dnevnik. testamentarni naslednici) koji postaju članovi nasledničke zajednice od momenta smrti ostavioca. Može biti istovrstan sa ovlašćenjem (naturalna restitucija) ili se svodi na imovinski efekat (novčana restitucija). reklamni spot. Naslednopravni odnos postoji između univerzalnih sukcesora (zakonski. Lična prava garantuju čoveku prava i slobode koje treba da odrede autonomiju ljudske individue koja je garantovana prema drugom pojedincu i državi (život. uživajući ga (npr. Sastoji se iz dve vrste ovlašćenja: ličnopravnih (moralnih) i imovinskih ovlašćenja Ličnopravna ovlašćenja autora su: pravo paterniteta.javnost (publikovanje) stvarnih prava . 126.poštovanje privatnosti. jer je dotle obavezno lice nepoznato. za pronalazačko pravo je potrebno da se pronalazak zaštiti u posebnom postupku pred odgovarajućim državnim organom (Zavod za patente). pravo naznačenja imena. Autorsko pravo je složeno pravo. nastaje tek sa povredom prava.zabrana zloupotrebe prava. Autorsko pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se regulišu subjektivna prava autora povodom korišćenja autorskog dela.. Prava intelektualnog stvaralaštva se dele u dve grupe: autorsko pravo – umna svojina. Šta je pronalazačko pravo i po čemu se razlikuje od autorskog prava? Pronalazačko pravo je apsolutno subjektivno pravo koje za objekat ima pronalazak ili tehničko unapređenje. pravo objavljivanja i zaštite integriteta dela. Pojam i vrste intelektualnog stvaralaštva? Prava intelektualnog stvaralaštva ili prava autorstva su apsolutna građanska subjektivna prava koja nastaju kao rezultat čovekove intelektualne aktivnosti ili umnog rada. 125 Šta karakteriše relativna prava? Relativna prava predstavljaju kategoriju subjektivnih prava koja se u celini poklapa sa obligacionim pravima.Imovinska prava autora su: pravo na beleženje ili umnožavanje dela. 129.sloboda vršenja prava. fizički integritet. i pronalazačko pravo – industrijska svojina. 130.

fotografije. da se služi svojim glasom. opredmećeni izrazi lica (lični zapisi. To su apsolutna prava.tvorevine intelektualnog stvaralaštva . da se slobodno kreće. imenom i likom. izvršiti prikaz lika. u ratu. ekskluzivnu pravnu vlast na ličnim dobrima koja su istovremeno neposredno ili posredno deo čovekove ličnosti. intimu. glumac. tako da su treća lica dužna da se uzdržavaju od povrede ličnih prava. zdravlje. zdravlje 134.pravo na telesni (fizički) integritet .pravo na privatnost . čast. zdravlje. Ustavom i nacionalnim zakonima. glas na raddio emisiji isl. deluju erga omnes . Lična dobra delimo na dve grupe: .. telo.stvari .ljudske radnje.) 133. Danas se kao pravni objekti javljaju stvari i usluge čije se postojanje ili vršenje nije moglo ni zamisliti – avioni. Nekim pravima se ne može raspolagati. 136. Pri tome. osećanje. Šta su pravni objekti i kakav je njihov značaj? Pravni objekt je element povodom koga nastaju građanskopravni odnosi i građanska subjektivna prava.lična dobra . vozovi. Zatim. ugled. Ako se pravni objekt shvati na ovaj način.Ovlašćenje uživanja svodi se na pravo ličnosti da živi i uživa svoju telesnu celovitost. Koja su osnovna lična prava? .pravo na dostojanstvo ličnosti. tj. ne postoji obaveza uzdržavanja od povrede tuđeg ličnog dobra u slučajevima krajnje nužde. 135. onda se mogu razlikovati vrste pravnih objekata: . 132. jer čine sastavni deo čovekovog integriteta – život. uživa svoju privatnost. Objekti građanskih subjektivnih prava mogu biti samo ona dobra na kojima se može ostvariti neposredna pravna vlast. 137.privatnost). Kada se mogu ograničiti lična prava? Ograničenja ličnih prava proističu iz prevage društvenih interesa nad ličnim pravima. Šta su lična dobra i kako se dele? Lična dobra su objekti prava ličnosti.) . on je njihov nosilac. tonski zapisi.pri vršenju roditeljskog prava. Tako se bez pristanka imaoca prava može objaviti lični spis. Koja su ovlašenja titulara ličnih prava? Titulari ličnih dobara imaju pravo uživanja ličnim dobrima.pravo na sliku . 22 .. kriminalac). Prava ličnosti omogućavaju svom titularu neposrednu.prema svima. prenos energije. ako to pravo pripada licu koje je od interesa za javnost (političar. ista stvar može biti istovremeno ili sukcesivno objekt raznih građanskopravnih odnosa. psihički integritet. tonskog zapisa.ona koja su emancipacija ličnosti. i sa kojom obaveza pasivnog subjekta nije u korelativnom odnosu.. Prava ličnosti su regulisana međunarodnim konvencijama i deklaracijama. čast i ugled. Koje uslove treba da zadovolji određenjo dobro da bi se smatralo objektom u pravu? Vrste pravnih objekata.pravo na psihički integritet . hidrocentrale. a povodom nekih dobara i pravo raspolaganja. televizijska slika.pravo na život .ona koja su sastavni deo ličnosti (život..

Odrediti pojam translativnog pravnog prometa. ako lice A proda auto licu B. isporukom). Translativni prenos postoji kada singularni sukcesor ili sledbenik stiče pravo. konstituišući i prenoseći na sticaoca novo pravo. Pravni promet je svojstven građanskim subjektivnim pravima i proizilazi iz karakteristike prometljivosti (prenosivosti) većine imovinskih subjektivnih prava. 143. Prema tome. translativnim prenosom dolazi do promene subjekta nosioca ovlašćenja i obaveza u pravnom odnosu. dok pravni prethodnik ili prenosilac gubi pravo koje je dotle imao.138. ono prestaje da bude njegov vlasnik. 140. Šta su objekti relativnih prava? Obligaciona (relativna) prava imaju za objekt ljudsku radnju.mogućnosti da se odvoje od svog prvobitnog titulara i pripadnu drugom subjektu. imovina je neprenosiva za života titulara. U tom slučaju dolazi do sukcesije – stupanje sledbenika na mesto prethodnika. prenosilac ne gubi postojeće pravo. a pravo svojine stiče lice B. Šta je pravni promet i koju odliku građanskog prava izražava? Građanskopravni promet je prenos (prelaz) subjektivnog prava ili pojedinih ovlašćenja i obaveza iz subjektivnog prava sa pravnog prethodnika (tradens. Koji su oblici singularne sukcesije? Konstitutivni i translativni pravni promet predstavljaju vrste singularne sukcesije. Kao skup svih prava i obaveza. tako da određeno pravo prestaje za prethodnog titulara i konstituiše se u korist novog. Kod singularne sukcesije pravni sledbenik (sukcesor) stupa u jedno ili više tačno određenih subjektivnih prava pravnog prethodnika. prenosilac) na pravnog sledbenika (sukcesor). ali ostaje i pravo svojine u korist vlasnika kao prenosioca prava. 144. Odrediti pojam stvari. 139. Predmet obligacionih prava je dužnikova obaveza (radnja ili prestacija) koja se može sastojati u davanju (činjenju) ili nečinjenju. 141. poklonom. Objasniti razliku između univerzalne i singularne sukcesije. Singularna sukcesija postoji kada se prenosi jedno ili više određenih subjektivnih prava sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika (npr.prenos svojine na automobilu sa prethodnika na sukcesora – kupovinom. Pri tome. tj. Npr. Stvari su materijalni delovi prirode koji se nalaze u ljudskoj vlasti (faktički ili virtuelno) a na kojima postoji ili može postojati svojina ili neko drugo subjektivno pravo. prodajom. Šta je konstitutivni pravni promet i gde je najčešći? Konstitutivni pravni promet postoji kada se ne prenosi postojeće subjektivno pravo. 142. već određena ovlašćenja i obaveze iz tog prava tako da konstituišu (obrazuju) novo građansko subjektivno pravo u korist sticaoca. konstituiše se zakup i prenos ovlašćenja držanja i upotrebe stana. 23 . Npr. razmenom. već ga umanjuje (ograničava). Univerzalna sukcesija postoji kada se sva imovinska prava prenose sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika.

zakupa). sticanjem od nevlasnika. ali istorodnih elemenata koje povezuje subjekat kome pripadaju i priroda objekata povodom kojih nastaju imovinska prava. kao što su pravo na izdržavanje i lične službenosti. Pravni sledbenik stiče isto pravo i po pravilu istog kvaliteta (npr. 149. za derivativno sticanje prava nužno je da sticalac svoje pravo izvodi iz prava prethodnika. novac ili neko drugo dobro koje se može izraziti u novcu. Izuzetno. Koji su uslovi derivativnog sticanja prava? Za derivativno sticanje pravo zahteva određene pravne činjenice koje opravdavaju i potvrđuju derivaciju – sticanje za sledbenika i prestanak ili ograničavanje prava za prenosioca.145. Imovina je složen pojam sastavljen od različitih. poklonu. bilo translativnim prometom (npr. prenos svojine – kupovinom.modus acquirendi – način sticanja (predaja pokretne stvari. potraživanja koja glase na stvar ili novac i imovinska ovlašćenja autora i pronalazača. neophodno je da prenosilac bude titular prava koje se prenosi Znači. Pri tome. odnosno upis stečenog prava na nepokretnosti).nedeljivost . U našem pravu to su: . Šta znači jedinstvenost imovine? Imovina je jedinstven pojam. jer čini pravnu celinu. u imovinu ulaze i neka neprenosiva prava. Zato važi princip Nemo plus iuris in alium transferre potest quam ipse habet – Niko ne može preneti na drugoga više prava nego što sam ima.iustus titulus – pravni osnov (ugovor o prodaji. Šta se podrazumeva pod originarnim sticanjem prava? Originarno sticanje prava postoji kada se subjektivno pravo ne izvodi iz prava pravnog prethodnika. Jedinstvenost se uspostavlja preko subjekta kome pripada i objekta koji je čine. Imovinska prava su sva stvarna prava. koje zakon neposredno predviđa kao podobne da dovedu do konstituisanja novog subjektivnog prava (npr. Koje su karakteristike imovine? Karakteristike imovine su: . poklonom. već se zasniva na skupu pravnih činjenica. Imovinska prava su ona koja za objekt imaju stvar. 24 . 150. Šta je imovina i koja prava ulaze u njen sastav? Imovina je skup imovinskih prava i obaveza koja pripadaju jednom licu. 146.neprenosivost. fizičkom ili pravnom. zakupu) . zaloge. Osnovne karakteristike imovine su jedinstvenost.svojinu ograničenu službenošću) kakvo je imao i pravni prethodnik. nedeljivost i neprenosivost. 148.održajem. Kakvo je derivativno sticanje prava? Derivativno sticanje prava postoji kada sticalac (sukcesor) izvodi svoje pravo iz prava pravnog prethodnika. Sukcesor izvodi svoje pravo iz prava prethodnika.jedinstvenost .Sadržinu imovine čine imovinska prava. Imovina uvek pripada jednom licu. 147. okupacijom). isporukom) bilo konstitutivnim prometom prava (ugovorno sticanje službenosti.

Šta je realna subrogacija i koja karakteristika imovine je omogućava? Realna subrogacija znači da na mesto jednog objekta koji prestane (materijalno ili pravno) dolazi drugi. Kako se štiti imovina kod nas.pravo države da vrši kontrolu nad korišćenjem imovine i sprovodi ograničenja u skladu sa opštim interesom. predviđena je na sledeći način:Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na nesmetano uživanje svoje imovine.mogućnost poverioca da se namire za svoja potraživanja iz dužnikove imovine – imovinska sankcija . npr.Definicija pravnog posla je određena na visokom nivou opštosti i apstrakcije. U čl. U čemu se ogleda značaj imovine? Imovina omogućava: . npr.Pravna radnja je širi pojam od pravnog posla. pomoću kojih se mogu odrediti sadržina imovine i granice njene zaštite: . promene ili prestanka subjektivnih prava. iz nje se jedino jasno vidi da se radi o pravnoj radnji čije je posebno obeležje volja kao akt sticanja.1. osim u javnom interesu i u skladu sa zakonom i opštim načelima . U čemu je razlika između pravnog posla i pravne radnje? U nameri da se proizvede određeno pravno dejstvo leži razlika između pravnog posla i pravne radnje.1. Šta su pravne radnje i kako ih delimo? Pravni posao je pravna radnja kojom se manifestuje volja jednog ili više lica sa namerom da nastane. Omogućava je jedinstvenost imovine. imovina dobija svoju zakonsku ratifikaciju.Ona se ne može odvojiti od titulara jer nema sopstvenu i samostalnu egzistenciju. a sam pravni odnos zadržava istu pravnu prirodu – subrogatum capit naturam subrogati.da će steći pravo svojine na stvari.neprenosiva za života titulara. Ovim članom Protokola.Pravni poslovi su najvažnija vrsta pravnih radnji. a tek Protokolima zaštita je proširena i na ekonomska i socijalna prava. osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.prenošenje imovine na naslednike u stanju kome se nalazila (sa pravima i obavezama). ali svaka pravna radnja nije pravni posao. odnosno prenošenje prava i obaveza sa jednog lica na drugo (zahvaljujući realnoj subrogaciji) . Ono nastupa na osnovu samog zakona. da se promeni ili prestane neko subjektivno pravo. Niko ne može biti lišen svoje imovine. a kako na međunarodnom nivou? Konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama je zaštitila građanska i politička prava. Dakle..pravo na mirno (nesmetano) uživanje imovine . Kod pravne radnje postoji određena volja. na osnovu 25 . Svaki pravni posao predstavlja pravnu radnju.Prvog protokola.151.sadrži 3 jasno određena pravila. čl. 152. 156. ali ona nije usmerena na postizanje određenog pravnog dejstva. 155.obavljanje pravnog prometa. 153. 154. Dali je imovina prenosiva? Imovina kao pravna celina je neotuđiva tj.deliktna radnja. jer se u vreme njenog donošenja težilo sve većim ograničenjima prava svojine zbog ostvarivanja socijalnih programa. garancija prava na imovinu.zabranu lišavanja imovine. Ona ne sadrži odredbu o pravima na imovinu. Kod pravnog posla strane-učesnice daju određene izjave volje svesne da će to dovesti do određenog pravnog rezultata.

važi kod prećutnih izjava volja. Dozvola u građanskom pravu predstavlja prethodnu saglasnost državnog organa ili trećeg lica za zaključenje pravnog posla ili preduzimanje neke pravne radnje. U savremenom pravu data je prednost izjavi volje jer se izjavljena volja neposredno saznaje. 159.zakona. Dozvola za zaključenje pravnog posla ograničava volju strana u pravnom poslu. radnjama) saznaje. a u sebi zadrži rezervu da to ne želi U tom slučaju.da je izjavljena slobodno .izjava volje je neophodna. nemaju značaj. Za nastanak pravnog posla. Volja je psihička činjenica koja čini sastavni deo čovekove ličnosti i predstavlja pokretačku snagu čovekovih aktivnosti i emancipaciju njegovih sposobnosti. osim ako izjava nije bila 26 .da je ozbiljna i moguća . pa je relevantna samo ako je tačno ispoljavanje unutrašnje volje. 157.izjavljena. Po teoriji izjave volje za pravni posao je bitna izjavljena volja. Kod pravnih radnji posledice nastupaju nezavisno od činjenice da li je pravni subjekt to hteo ili ne. iako je izjava neophodna za njeno dejstvo. kada je volja manifestovana ćutanjem. a često i same strane.ostali uslovi: forma. dozvola državnog organa ili trećeg lica itd. ona je jedino vidljiva spoljnom svetu. Zakon. nameće odgovornost lica koje je preduzelo nedozvoljenu radnju. zakonska obaveza izdržavanja. za pravni posao je bitna volja (stvarna.Kada važi pravilo: Qui tacet consentire videtur? Ko ćuti. ali najčešće. Lice. Koje kvalitete treba da ima volja u pravnom poslu da bi mogla da proizvede punovažno pravno dejstvo? Da bi volja proizvela pravno dejstvo. 161. nije dovoljna samo volja pravnih subjekata. znacima. unutrašnja) a ne njena izjava. jer izjava volje ima cilj da stvarnu volju manifestuje (publikuje) u spoljnom svetu. koje izjavi određenu volju (npr. jer je u pravnom prometu nemoguće istraživati unutrašnju. kao što su zastarelost. ZOO pod dozvolom podrazumeva i naknadnu saglasnost ili odobrenje. 158. Izjava volje je saopštavanje unutrašnje volje trećim licima. 160.. Pravno relevantna je unutrašnja volja.Da bi volja proizvela pravno dejstvo. Pre izjave volja nije poznata drugim licima i ne proizvodi pravno dejstvo. Namera da se prouzrokuje šteta nije sadržala i nameru da se odgovara. određuju formu u kojoj pravni posao mora biti zaključen. Koja je razlika između teorije volje i teorije izjave volje? Po teoriji volje.da prihvata ponudu).da je data od poslovno sposobnog lica . Ima za cilj ili zaštitu interesa jedne strane ili opšteg interesa. koja se tek spoljnom manifestacijom (rečima. obaveza suseda da dozvoli prolaz preko svog zemljišta itd. Potrebno je da postoje i druge pravne činjenice ili zakonski uslovi kao što su forma. pravni posao je zaključen. saglašava se . faktičku volju. dozvola državnog organa ili trećeg lica idr. ne proizvode pravno dejstvo. U pravu. usmeno ili pismeno) i prećutne (konkludentnim radnjama). Koji su načini izjave volje? Svi načini izjave volje dele se u dve grupe: izrične(direktno rečima. Šta je reservatio mantalis i da li ima značaj za izjavljenu volju? Reservatio mentalis predstavlja unutrašnju rezervu pri izjavi volje. potrebno je da bude saopštena tj.Pravne radnje mogu biti faktičke radnje nezavisne od volje subjekata.da postoji saglasnost izjavljenih volja kod dvostranih pravnih poslova . podložna je kontroli u slučaju spora oko izvršenja pravnog posla. potrebno je da ispunjava sledeće uslove: .

potrebno je predvideti odgovornost strana u pravnom poslu ako ne izvrše svoje obaveze onako kako su se sporazumele.slobodna ili iz drugih razloga nevažeća. Isto tako. odricanje od nasleđa. prinuda). 166.. 162. za njenu realizaciju potrebna je saglasnost drugog lica. Predmet pravnog posla mora biti određen ili odrediv. To su ugovori. Uobičajeno se definiše kao dužnikova radnja ili obaveza (prestacija). Tako npr. odnosno ostvarenja određenog pravnog dejstva. Jednostranim izjavama volje priznaje se dejstvo. To je psihološka kategorija koja opredeljuje jedno lice na zaključenje pravnog posla. ili nisu mogle da postignu dogovor. Tako. predmet ugovora o kupoprodaji je obaveza da se preda stvar i obaveza da se plati kupovna cena. primenjuju se dispozitivne norme.isti za određene srodne tipove pravnih poslova. Za njihov nastanak dovoljna je izjava volje samo jednog lica kao strane u poslu. Slučajni ili uzgrdni elementi pravnog posla su oni delovi koji nisu bitni za punovažnost pravnog posla. npr.Jednostrani pravni poslovi su testament. Ako su sttrane propustile da se dogovore o mestu i vremenu izvršenja pravnog posla.kaparu.stranke u pravnom poslu mogu predvideti dodatna pravila o osiguranju ili garancijama za izvršenje pravnog posla.prirodni . kao najznačajnija vrsta pravnih poslova. jer je u pitanju dvostrano obavezujući ili teretni pravni posao.Dvostrani pravni posao je ugovor za koji je bitna saglasnost volja između dužnika i poverioca. Moguće je da izjavljena volja u pravnom poslu sadrži neke delove koji nisu bitni. jer na taj način pravni posao prilagođavaju svojim potrebama. S druge strane.uzgredni.bitni . zalogu. već predstavljaju nova pravila koja stranke same predviđaju. Od osnova pravnog posla treba razlikovati motiv. Za izvršenje pravnog posla potrebno je odrediti mesto i vreme ispunjenja ugovornih obaveza. primer i značaj podele pravnih poslova na jednostrane i dvostrane. npr. Koji su elementi pravnog posla? U pravnoj teoriji se vrši tročlana izjava volje na: . 165. pravni posao se može poništiti ako izjava volje nije data slobodno (pretnja. tj. Osnov ili kauza pravnog posla predstavlja neposrednii pravni cilj koji strane žele postići zaključivanjem pravnog posla. Dvostrani pravni poslovi nastaju saglasnošću najmanje dveju volja. ili je druga strana znalaili je mogla znati za mentalnu rezervu. Osnov ili kauza i motiv pravnog posla. izjava kojom se daje otkaz ili se raskida ugovor.(slučajni) 163.Ipak. Pojam. Cilj ili razlog zbog kojeg strane u pravnom poslu preuzimaju obaveze je tipičan. 164. 27 .to je njeno lično očekivanje koje treba da se ostvari u pravnom poslu. ali ih stranke mogu ugovarati iz određenih razloga. moguć i dopušten. ako se lice obavezuje u korist drugoga. Objasniti pojam prirodnih i slučajnih elemenata pravnog posla. niti su prirodni. Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove izvršena je prema broju volja potrebnom za nastanak punovažnog pravnog posla.. što omogućava da je ona poznata za treća lica. Jednostrani pravni poslovi nastaju kao manifestacija samo jedne volje. Šta je predmet pravnog posla i kakav treba da bude da bi pravni posao bio punovažan? Pod predmetom pravnog posla podrazumevamo ono povodom čega nastaje pravni posao.

pred svedocima. 168. ugovor o delu. 169.. 167. Teretni pravni poslovi su oni kod kojih je strana koja iz ugovora dobija neku korist.Kauzalni pravni poslovi su takvi kod kojih je kauza poznata iz same vrste pravnog posla. ugovor o zakupu. Šta su teretni. kao i to koja je strana dužnik. ašta apstraktni pravni poslovi? Podela pravnih poslova na kauzalne i apstraktne izvršena je prema tome da li je kauza pravnog posla objektivno poznata za treća lica ili nije. prad državnim organima). ugovor o osiguranju.. To su uzajamni ugovori.Pravni značaj ove podele je u tome što jednostrani pravni poslovi mogu nastati izjavom bolje samo jednog pravnog subjekta. jer to zavisi od nekog neizvesnog događaja. To su: ugovor o kupoprodaji. ugovor o trampi. Dobročini pravn iposlovi (besplatni ugovori bez nadoknade. gde se i jedna i druga strana obavezuju na činidbu.Najčešća forma koju zakon 28 . dok je kod dvostranih potrebna saglasnost najmanje dve izjave volje koje su saglasne u pogledu predmeta i kauze. Neizvesnost mora postojati za obe ugovorne strane 170. 171. Takvi pravni poslovi su: ugovor o poklonu. Osnov činidbe jedne strane je protivčinidba druge strane. ugovor o licenci. a ko potražuje. posluzi. Teretni pravni poslovi su: ugovor o kupoprodaji.da umanji svoju imovinu. Apstraktni pravni poslovi su oni kod kojih osnov (kauza) nije objektivno poznat trećim licima. ugovor o ostavi. ugovor o zajmu. Šta su formalni pravni poslovi? Formalni pravni poslovi su oni pravni poslovi kod kojih volja mora biti izjavljena na unapred utvrđen način (pismeno. a svakako postoji. Realni pravni poslovi su oni za čiju je punovažnost potrebna saglasnost strana ugovornica o bitnim elementima pravnog posla i predaja stvari kao realni akt.. ugovor o doživotnom izdržavanju. a šta dobročini pravni poslovi? Podela ugovora na teretne i dobročine izvršena je prema tome da li jedna ugovorna strana za ono što dobija daje protivčinidbu ili ne.Nepoštovanje određene forme ima za posledicu ništavost pravnog posla.. Kauza dobročinih poslova je namera jedne strane da uveća imovinu druge strane bez dobijanja naknade.. Šta su konsensualni a šta realni pravni poslovi? Konsensualni pravni poslovi su oni koji se zaključuju prostom saglasnošću volja ugovornih strana o bitnim elementima.Aleatorni pravni poslovi su poslovi kod kojih se u momentu zaključenja ne zna ko duguje. Šta su kauzalni . besplatnoj ostavi. Volja može biti izjavljena na bilo koji način. lukrativni) su oni kod kojih strana koja dobija neku korist iz ugovora ne duguje drugoj strani nikakvu naknadu. Prosta saglasnost o bitnim elementima pravnog posla je nedovoljna već se zahteva predaja stvari. Činidba i protivčinidba se nalaze u odnosu jednakih vrednosti uzajamnih davanja.. U građanskom pravu preovlađuju komutativni pravni poslovi. nekada ostvarene u određenoj formi. ugovor o doživotnom izdržavanju.iz tipa pravnog posla. Formalni pravni poslovi su: ugovor o prodaji nepokretnostiugovor o građenju. beskamatnom zajmu. a koja poverilac. Konsesualni pravni poslovi preovlađuju u građanskom pravu jer je prihvaćen princip konsensualizma. Osnov je nepoznat jer se iz pravnog posla ne vidi razlog zbog koga se strane obavezuju. dužna da drugoj strani da određenu naknadu. ili koliko jedna strana duguje. Aleatorni su: ugovor o opkladi.. Komutativni pravni poslovi su oni kod kojih su u trenutku zaključenja poznate činidbe (ovlašćenja i obaveza) strana. tj. o osiguranju. Objasniti pojam komutativnih i aleatornih pravnih poslova.

osim u formi u kojoj je trebalo da bude zaključen. Koja je razlika između bitne i dokazne forme? Forma može imati različito dejstvo na punovažnost pravnog posla Forma može boiti bitna i dokazna. Bitna forma se zahteva za nastanak ugovora o prodaji nepokretnosti (pismene izjave. da ih koristi do povratka lica A.zahteva je pismena i ona može biti različita:obična pismena. Fiducijarni pravni posao nema za posledicu sticanje prava svojine. vrati nazad ili prenese trećem licu. 173. 175. Bitna forma ima konstitutivno dejstvo. koji je dužan da pravo vrši u interesu fiducijanta i da ga. jer predstavlja njegov bitan element.Npr. zabrana klauzule o prenosu svojine na hipotekovanoj stvari itd. To je rešenje u skladu sa principom sigurnosti i zaštite trećih savesnih lica. fiducijar obezbeđuje potraživanje od fiducijanta) ili kao mešoviti – u interesu fiducijanta i fiducijara. kao u slučaju zastupništva. taj svesni nesklad između izjavljene i unutrašnje volje ima za posledicu nevažnost pravnog posla. kome je ukazano poverenje.Forma ugovora može biti uređena samim zakonom ili voljom samih stranaka. Dokazna (probaciona forma) je ona čije nepoštovanje ne povlači ništavost pravnog posla.svedocima). Zajedničko svim fiducijarnim pravnim poslovima je da poverilac (fiducijant) ugovorom prenosi na drugu stranu – poverenika (fiducijar) više pravne vlasti nego što to traži ekonomska svrha posla. 174.Kao poreski obveznik će figurirati fiducijar. Ipak. To je osnovni nedostatak ovog pravnog posla. Njime se mogu zadovoljiti interesi isključivo fiducijanta (na fiducijara prenese pravo upravljanja stvarima. Pravo koje se se prenosi fiducijarnim pravnim poslom može biti stvarno. To strane ugovornice i ne žele. on ne može raspolagati svojinom. Ukoliko su oštećeni društveni interesi.Fiducijarni pravni posao je forma u kojoj se mogu naći elementi mnogih pravnih poslova koji dobijaju karakteristike fiducijarnog pravnog posla. ali sa širim ovlašćenjima) ili fiducijara (npr. obligaciono. Kakva dejstva proizvodi fiducijarni pravni posao? Kod fiducijarnog pravnog posla fiducijar stiče pravo svojine.. 172. ali najčešće je u pitanju pravo svojine. lice B. Jedino se u slučaju spora pravni posao ne može dokazivati drugim pravnim sredstvima (npr. u slučaju da fiducijar izigra ukazano poverenje i stvar otuđi trećem savesnom licu. izigravanje propisa o zemljišnom maksimumu. Kao fiducijarni vlasnik.. koji se razilazi od stvarnog cilja koji strane u pravnom poslu žele da ostvare. Bitna forma je ona čije nepoštovanje povlači ništavost pravnog posla. Vršenje ovih pravnih poslova se zasniva na poverenju. lice A odlazi na duži put. Kod fiducijarnog pravnog posla saglasnošću stranaka se prikazuje određeni pravni cilj. svečana ili forma javne isprave. Lice B će po povratku lica A podneti račun i vratiti fiducijarno stečeno pravo svojine na plantaži. kad se ispune uslovi. fiducijant može zahtevati vraćanje stvari. licu B. Na šta je usmerena kauza fiducijarnog pravnog posla? Ciljevi koji se u stvarnosti ostvaruju fiducijarnim pravnim poslom. on je punovažan. a svojinu na plantaži voća prenosi prijatelju. Šta je fiducijarni pravni posao? Fiducijarni pravni posao je ugovor kod koga se fiducijant obavezuje da prenese neko pravo drugom licu – fiducijaru. tj. Fiducijant samo može zahtevati naknadu štete od fiducijara. potpisi i overa potpisa od strane suda). Npr. Ukoliko se ne ugrožavaju interesi trećih lica ili javni interes. uži su od onih na koje ukazuje zaključeni pravni posao. Od nesavesnog sticaoca.sticaoca koji nije znao da se radi o fiducijarnom vlasniku. ono postaje vlasnik stvari. ali ne i povraćaj stvari od savesnog sticaoca. 29 .

patent.civilno . testamenta ili legata. uslovi se dele na odložne (suspenzivne) i raskidne (rezolutivne). Koji su načini računanja rokova? . pravnu zaštitu. stvarne službenosti). on nije sigurno sredstvo jer može izgubiti pravo svojine (ako fiducijar prenese pravo svojine na treće lice). Npr. Fiducijarni pravni posao u toj funkciji predstavlja veoma sigurno sredstvo za poverioca (fiducijara). Kako delimo uslove prema njihovom dejstvu? U zavisnosti od toga da li uslov odlaže dejstvo pravnog posla ili prekida već nastalo delovanje pravnog posla. Njime se i danas ostvaruju različiti ciljevi. Najznačajniji je obezbeđenje potraživanja. 178. 181. Šta je nalog? Nalog (modus) ili namet je teret koji se nameće sticaocu kod dobročinih pravnih poslova ili pravnih radnji.astronomsko računanje rokova. Šta se odlaže ugovaranjem odložnog roka? Odložni rok odlaže dejstvo pravnog posla (a raskidnim se prekida dejstvo pravnog posla. Nalog postoji kada poklonodavac naloži poklonoprimcu da 30 . Uslov ne može zavisiti od volje strana u pravnom poslu. Fiducijarnim pravnim poslom dužnik izbegava publicitet duga koji nije moguće sakriti kod ručne zaloge i hipoteke. Fiducijarni pravni poslovi se odnose na pokretne stvari. jer onda gubi obeležje neizvesnosti. po isplati duga. 183. Uslov mora biti pravna činjenica koja celokupni pravni posao čini neizvesnim. 184. Odrediti pojam uslova? Uslov (conditio) je buduća i neizvesna činjenica koja utiče na dejstvo pravnog posla. Činjenica koja je već nastala ne može biti uslov. jači u pravu. za razliku od uslova). ako dva lica dođu do istog pronalaska. U kojim se pravnim odnosima primenjuje astronomsko računanje rokova? Ono se primenjuje kod onih prava kod kojih sticanje prava zavisi od prvenstva u vremenu i gde se primenjuje pravilo Prior tempore. potior iure – prvi u vremenu. vreme se računa i prilikom sticanja zemljišnoknjižnih prava podložnih rangiranju (hipoteka. nezavisno od činjenica da savremeno prravo raspolaže različitim vrstama zaloge kao realnim sredstvima obezbeđenja. Izuzetno. Za dužnika (fiducijanta). strane u pravnom poslu mogu kao uslov predvideti i činjenicu koja je nastala ali one nisu za nju znale (subjektivna neizvesnost).176. 180. Pravni posao može biti modifikovan uslovom. Odrediti pojam roka? Rok je pravna činjenica koja se sastoji u proteku određenog vremena ili nastupanju određenog vremenskog trenutka od koga zavisi dejstvo pravnog posla. Da li je fiducijarni pravni posao važeći (dopušten) u našem pravu? Fiducijarni pravni posao se primenjuje i u savremenom pravu. Preovlađuje fiducija u kojoj fiducijant zadržava državinu na stvari (za razliku od rimskog prava). Šta su modifikacije pravnog posla i na koji način se mogu izvršiti? Modifikacije oredstavljaju izmene pravnog posla. 177. Na isti način. pravo svojine preneti nazad. Nalog je najčešća modifikacija ugovora o poklonu. 179. dobiće lice koje je prvo podnelo zahtev za zaštitu pronalaska.To je buduća i izvesna činjenica (izvesna. jer je za nepokretne uobičajena hipoteka. rokom i nalogom. Zato mora da veruje u poverioca da će mu. 182. da nešto učini ili da trećem licu.

i ne mogu se osnažiti (konvalidirati) jer razlozi koji dovode do ništavosti ne dopuštaju njihovo ozdravljenje protekom vremena. Rušljivi pravni poslovi se mogu poništiti samo u određenim prekluzivnim rokovima. Koje su posledice neispunjenja naloga? Nalogodavac ima pravo da zahteva raskid ugovora o poklonu ukoliko poklonoprimac neispuni nalog.saglasnost.Odluka o ništavosti pravnog posla je deklarativnog karaktera .izvesnu sumu novca upotrebi za objavljivanje rukopisa ili prenese u fond određene škole za nagradu najboljem đaku i slično. a rušljivim privatni interesi. Pravo isticanja ništavosti pripada: ugovornim stranama i njihovim univerzalnim i singularnim sukcesorima.Šta su nepostojeći pravni poslovi? Nepostojeći pravni poslovi jesu grupa nevažećih pravnih poslova i označavaju pokušaj nastajanja pravnog posla bez nekog od opštih zakonskih uslova (nprnedostatak saglasnosti volje.dozvola.) Međutim.osnov (kauza) – dopušten i stvaran .Svaki subjekt u pravu se kao zainteresovano lice. 188. Kako delimo nevažeće pravne poslove? Uobičajena podela nevažećih (nevaljanih) pravnih poslova jeste na ništave (apsolutno ništave) i rušljive (relativno ništave) pravne poslove. . jer su povređeni pretežno njihovi privatni interesi. nezavisno od krivice lica koja zaključuju takav pravni posao. podudarnost. tj. predmeta ili kauze). 186.pravno relevantna volja. Opšti pravni uslovi tj. moguć. može pozvati na razlog ništavosti. Koja je razlika između ništavih i rušljivih pravnih poslova? .nekada se zahtevaju i druge činjenice (npr.opšta. Ništavost pravnog posla jeste posledica nepoštovanja pravne norme. ..forma . Pojam nevažnosti pravnog posla. pretpostavke za punovažnost pravnog posla jesu: . javni poredak ili dobri običaji. određen ili odrediv) .Ništavi pravni poslovi se mogu poništiti uvek. Koji su pravni poslovi ništavi? Ništavi su oni pravni poslovi kojima se vređaju imperativne pravne norme. poveriocima.predmet ugovora (dopušten. 189. nakon čega se konvalidiraju . Ništavi su oni pravni poslovi kod kojih nisu ispunjeni uslovi za nastanak 31 . 185. Pravo isticanja razloga rušljivosti pripada samo ugovornim stranama i njihovim univerzalnim sukcesorima (naslednicima). Pravni posao je punovažan ako ispunjava zakonom predviđene uslove za njegov nastanak. i ova podela je prihvaćena i u našoj pravnoj teoriji. ako neki od ovih uslova ne bude ispunjen. 187.Za ništave pravne poslove kaže se da se njima povređuju opšti interesi. odnosno posebna poslovna sposobnost ugovornih strana.Zajedničko obeležje nepostojećih i ništavih pravnih poslova je da ne proizvode pravno dejstvo od samog početka i da se ne mogu osnažiti (konvalidirati). odobrenje i sl. volja u pogledu pravnog učinka i sadržine posla . pravni posao je nevažeći i ne može da proizvede pravno dejstvo. 190. javnom tužiocu a i sud o ništavosti vodi računa po službenoj dužnosti.

teško materijalno stanje.pravnog posla – nedostaje pravno važeća volja ili saglasnost volja o nekom elementu posla. vređaju intimna osećanja ljudi. U praksi često nastaju ugovori sa nemoralnom klauzulom. ali su oni protivni prinudnim normama. ako saglasnošću volja nije određen predmet pravnog posla.nemoralno je zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju sa licem na samrti. kao i oni pravni poslovi kod kojih su ispunjeni uslovi za njihov nastanak. dok kod fiktivnih pravnih poslova ne postoji kauza već samo njen privid. Npr. javnom poretku i dobrim običajima. radi izigravanja naslednih prava zakonskih naslednika. ali je ona prividna. Koji razlozi izazivaju rušljivost pravnog posla? . 194. Koji su pravni poslovi nemoralni? Nemoralni pravni poslovi su oni poslovi kod kojih se preduzetom obavezom ili ciljem pravnog posla vređaju opšteusvojena shvatanja određene zajednice. Kod simulovanog pravnog posla postoji kauza.zbog mana volje .Pravni poslovi pravnih lica mimo pravne i poslovne sposobnosti su ništavi i nemaju pravno dejstvo.Ništav je i onaj pravni posao ako su strane potpuno poslovno nesposobne. pravni posao koji ne sadrži osnov (kauzu. ili se obavezala dati ili učiniti. nemoralan je pravni posao kojim jedno lice daje određenu novčanu sumu ocu devojke kako bi se ona udala za drugo lice. Npr.Odrediti pojam protivzakonitih pravnih poslova. 193.zaključi se ugovor o kupoprodaji da bi se prikrio ugovor o poklonu (motiv može biti izbegavanje pobijanja ugovora o poklonu zbog povrede nužnog naslednog dela. 191. Nemmoralan je svaki posao kojim se ograničavaju lične slobode. Ukoliko su one odlučujući razlog nastanka ugovora i ukoliko on ne može opstati bez te odredbe. davanje nagrade novinaru da nekoga «ocrni» u novinarskom članku.. 196. U suprotnom ugovor ostaje na snazi. prikrivajući pravni posao čije pravno dejstvo stvarno hoće. nedovoljno iskustvo ili zavisnost). ili ne postoje predmet i osnov pravnog posla. 32 . Kada postoji zelenaški pravni posao? Zelenaški pravni posao postoji kad jedna strana ugovara za sebe ili neko treće lice korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je oona drugoj strani dala ili učinila. a poništava se samo nemoralna klauzula – delimična ništavost. cilj)obavezivanja. 195.. poništava se i ceo pravni posao. Ova lica nemaju pravno relevantnu volju pa se ovi poslovi smatraju nepostojećim. Protivzakonit pravni posao je onaj pravni posao kojim se vređa prinudna norma bez obzira da li je ona sadržana u građanskom pravu ili nekoj drugoj oblasti javnog ili privatnog prava. obećanje nagrade za konkubinat. Kakav je pravni posao koje zaključi lice izvan svoje pravne i poslovne sposobnosti? Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih fizičkih lica su ništavi. 192. ravnopravnost polova.zbog nedostatka potpune poslovne sposobnosti. Koji su poslovi fiktivni a koji simulovani? Fiktivni pravni posao postoji kada strane daju saglasne izjave volje usmerene na zaključenje pravnog poslačije pravno dejstvo u stvarnosti ne žele. lakomislenost. svesno koristeći nepovoljnu situaciju saugovarača (stanje nužde.zbog prekomernog oštećenja . Pravni poslovi su najčešće nemoralni kad im je nemoralan osnov (kauza) ili cilj koji se želi ostvariti pravnim poslom. Simulovani pravni posao postoji kada strane zaključuju jedan pravni posao čije pravno dejstvo ne žele. Npr.

a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine.zabluda o predmetu i svojstvima predmeta . Zabluda (u pravnom smislu) je pogrešna (kriva) predstava o nekom elementu pravnog posla usled koje je došlo do zaključenja određenog pravnog posla. Koje su zablude bitne prema ZOO? Bitne zablude su one zbog kojih se pravni posao može poništiti. Šta je prevara i koji su elementi prevare? Prevara je namerno preduzimanje određenih radnji od jedne strane u pravnom poslu u cilju dovođenja ili održavanja saugovarača u zabludi da bi zaključio određeni ugovor. Prema ZOO prevara je određena na sledeći način: Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora. Kada postoji prekomerno oštećenje kao razlog nevažnoosti? Prekomerno oštećenje je materijalna šteta (gubitak) koju jedna strana trpi u momentu zaključenja teretnog ugovora usled nesklada vrednosti uzajamnih davanja.197.i da je ona posledica neznanja oštećene strane za pravu vrednost stvari. Nesrazmera između vrednosti prestacija utvrđuje se pomoću pravnog standarda «očigledna nesrazmera».pretnja mora biti odlučujuća za zaključenje pravnog posla (uzročna veza) . tj.treba da je nedopuštena (protivpravna) . 198. druga strana može zahtevati poništenje ugovora i onda kada zabluda nije bitna. Vrste zabluda: . 33 . Koje uslove treba da ispuni pretnja da bi bila razlog rušllljivost? Pretnja je nedozvoljena radnja kojom jedno lice izaziva strah kod drugoga da da izjavu volje određene sadržine radi zaključenja pravnog posla. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.očigledna nesrazmera između činidaba .do nastanka ovlašćenja i obaveza. Objektivni element se sastoji u preduzimanju protivpravnih radnji koji realizuju nameru strane da izazove zabludu kod druge strane. 199. Z poništenje pravnog posla zaključenog pod pretnjom potrebno je da pored postojanja pretnje budu ispunjeni i drgi uslovi:: .zabluda o pravnoj prirodi pravnog posla . kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim. Iz ove definicije proizilaze dve grupe pojmovnih elemenata koje čine prevaru: objektivni i subjektivni. O prekomernom oštećenju postoje 2 koncepta – objektivni i subjektivni. na lice s kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice.ekvivalentnosti činidbi kod teretnih pravnih poslova. 200. Subjektivni element prevare sastoji se u nameri druge ugovorne strane da izazove zabludu saugovarača o nekom elementu pravnog posla. ZOO reguliše zabludu u delu «mane volje» : Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta. ZOO je prihvatio subjektivno shvatanje: Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru (dvostrano obavezujući ugovori) postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. Za postojanje instituta prekomerno oštećenje zahtevaju se dva uslova: .zabluda o motivu i dr. posredno ili neposredno . tj. Šta je zabluda? Vrste zabluda.da je upućena saugovaraču.zabluda o ličnosti ugovarača .rok za poništenje je prekluzivan 201. Prevara podrazumeva lažno predstavljanje činjenica važnih za pravni posao.

koji je bio izvršen.ništavost . Šta je negotium claudicans? Pravo na poništenje pravnog posla koji je zaključilo ograničeno poslovno sposobno lice bez saglasnosti zakonskog zastupnika. ograničeno poslovno sposobna lica su lica između 14 i 18 godina – stariji maloletnici. Šta je ništavost pravnog posla? Ništavost je osnovna posledica nevažećih pravnih poslova. kao i lica lišena potpune poslovne sposobnosti i izjednačena sa starijim maloletnicima. Pravni poslovi koje ograničeno poslovno sposobna lica zaključe i ne dobiju saglasnost zakonskog zastupnika. Princip restitutio in integrum. kao i prirode nevažnosti pravnih poslova. Povraćaj u pređašnje stanje. takvi pravni poslovi su nevažeći. javlja povraćaj u pređašnje stanje – restitutio in integrum. a ako to nije moguće. pravo na restituciju ima i nesavesna strana. ili joj to pravo uskratiti s pozivom na ovu staru izreku? Načelno. on je neizvestan za drugu stranu. ne proizvodi pravno dejstvo. zbog prirode imovinske sankcije u građanskom pravu . U našem pravu. ima najpre zastupnik. 208. Quod nullum est nullum producit efectum – Što je ništavo. Uobičajeno se ovaj pravni posao naziva – pravni posao koji hramlje – negotium claudicans. Da li pružiti sudsku zaštitu strani koja se poziva na sopstvenu protivzakonitost. Da li ograničeno poslovno sposobna lica mogu punovažno zaključivati pravne poslove? Ograničeno poslovno sposobna lica mogu zaključiti pravne poslove ali je za njihovu punovažnost potrebna saglasnost zakonskog zastupnika.naknada štete 205. To je sankcija za povredu imperativnih pravnih normi. javnog poretka ili dobrih običaja. 203.restitucija . a šta konvalidacija? Konverzija je spašavanje ništavih pravnih poslova njihovom transformacijom u srodan pravni posao koji je punovažan i kojim bi ugovorne strane ostvarile približno isti cilj.202. Ništavost.oduzimanje predmeta prestacije u korist države . sastoji se u tome što pravni posao koji su strane zaključile ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo od samog početka. ukoliko zakon ne određuje nešto drugo. To znači da se kao osnovna posledica poništenja pravnog posla.Koje su posledice nevažnosti pravnih poslova? . 206. su rušljivi pravni poslovi. kao sankcija. 204. Dok se pravni posao ne odobri ili poništi. Šta je konverzija. Ograničeno poslovno sposobna lica mogu punovažno zaključiti teretne ugovore samo uz saglasnost zakonskog zastupnika. U kom slučaju je moguće primeniti pravilo Nemo auditur propriam turpitudinem allegans? Neće se slušati onaj ko se poziva na svoju sramotu (nedopuštenu radnju). 207. Uslovi konverzije: . ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju. ima se dati odgovarajuća naknada u novcu. ZOO je regulisao restituciju kao posledicu ništavosti: U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila na osnovu takvog ugovora. Ako ova saglasnost izostane. prema cenama u vreme donošenja sudske odluke.da je u pitanju ništav pravni posao koji je izričito zabranjen 34 .

Ništavi pravni poslovi se ne mogu osnažiti.da se može pretpostaviti da bi ugovorne strane zaključile taj drugi pravni posao da su znale za ništavost zaključenog ugovora.kada je zastupnik jedne strane istovremeno i druga ugovorna strana . Posebno punomoćje postoji kada je punomoćnik ovlašćen za preduzimanje određene vrste pravnih poslova ili pravnih radnji.kada je isto lice istovremeno zastupnik obe ugovorne strane 213. Konvalidacija predstavlja naknadno osnaženje rušljivih pravnih poslova. koje je druga ugovorna strana. kao što je npr. Šta je supstitucija? Supstitucija je prenošenje ovlašćenja (punomoćja) na drugo lice.da u ništavom pravnom poslu ima uslova za punovažnost nekog drugog pravnog posla kojim se može ostvariti približno isti cilj . 210. kod koga zastupani (vlastodavac) zaključuje ugovor sa zastupnikom (punomoćnikom).treće lice. Koje su posledice prekoračenja punomoćja? Ako punomoćnik prekorači ovlašćenje iz punomoćja. 214. Ovlašćenje na zastupanje naziva se punomoćje.zastupnika. jer se ništavi ne mogu konvalidirati . Šta je zastupništvo? Zastupništvo je pravni institut koji omogućava de u ime i za račun jednog lica (zastupano lice) pravni posao i pravne radnje preduzima drugo lice (zastupnik). tako da se ugovorno zastupništvo naziva punomoćstvom. Pojam i elementi ugovornog zastupništva. Šta je punomoćje? Punomoćje je jednostrana izjava volje vlastodavca kojom ovlašćuje punomoćnika da u njegovo ime zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje. Šta je samokontrahiranje? Zaključivanje pravnog posla sa samim sobom ili samokontrahiranje. - 35 . 209. pri čemu pravne posledice nastaju neposredno za zastupano lice. Ugovorno zastupništvo je vrsta zastupništva. To su poslovi određene vrste koji prelaze granicu redovnog upravljanja. postoji: .prodaja nepokretnosti. 215. jer razlozi zbog kojih se poništavaju vređaju opšti interes. iz koga nastaje ovlašćenje na zastupanje.da je u pitanju rušljiv pravni posao. Izuzetno.da je protekao prekluzivni rok za poništenje ili da se ovlašćeno lice odreklo prava na isticanje razloga rušljivosti pre proteka roka. Uslovi pod kojim se konvalidacija može izvršiti su: . 212. odnosno pravne radnje. ništavi pravni poslovi se mogu konvalidirati ako je zabrana manjeg značaja. Pravna konstrukcija zastupništva pretpostavlja tri lica: . Za nastupanje dejstva ugovornog zastupništva potrebno je pored ovlašćenja na zastupanje da punomoćnik izjavljuje volju i namera na zastupanje. punomoćje može biti opšte (generalno) i posebno (specijalno) Opšte punomoćje je ono koje ovlašćuje punomoćnika da za vlastodavca preduzima sve pravne poslove. a ugovor je izvršen. 211. takav pravni posao ne obavezuje vlastodavca. koje ovlašćuje drugog da za njega i njegov račun zaključuje pravni posao .zastupanolice. koji zaključuje pravni posao sa trećim licem . osim ako ga je naknadno odobrio – ratifikacija (ratihabitacija). Koje vrste punomoćja postoje? Po obimu.

što znači da se pravnim subjektima koji su imaoci ovlašćenja prepušta sloboda izbora da li će vršiti ili ne svoje pravo (načelo dispozitivnosti) 223. po pravilu. .smrt vlastodavca . 220. 36 . To je slučaj kada jedno lice razbije drugome prozor. nije potrebno terati. subjektivne odgovornosti. po završetku punomoćje prestaje.otkaz (odricanjem) od punomoćja .gubitak poslovne sposobnosti Punomoćje prestaje automatski i zaključenjem pravnog posla. jer je skrivljenom. kojima se vređaju propisi objektivnog prava. Šta je prokura. Koji pravni odnos i između kojih lica nastaje usled prouzrokovanja štete? Između lica koje je prouzrokovalo štetu (štetnik) i lica kome je šteta naneta (oštećeno lice) nastaje obligacioni odnos 221. a protivno cilju prava. protivpravnom radnjom prouzrokovano umanjenje imovine oštećenog lica ili sprečio da dođe do njenog uvećanja – prouzrokovao štetu. Zato je osnovni princip u vršenju građanskih subjektivnih prava – slobodno vršenje prava. a šta poslovno punomoćje? Prokura je vrsta ugovornog zastupništva pravnog lica. To su protivpravne radnje ili ponašanja koja mogu dovesti do prouzrokovanja štete drugom licu. Za koju vrstu odgovornosti se zahteva krivica? Štetnik duguje obavezu nadoknade štete. 222.216. 218. Šta je zloupotreba prava? Zloupotreba prava predstavlja vršenje ovlašćenja u granicama subjektivnog prava postavljenih zakonom.smrt punomoćnika . ako je dato za preduzimanje samo te radnje. Pod prokurom se podrazumeva ovlašćenje dva ili više lica (prokurista) za zaključivanje pravnih poslova i preduzimanje drugih pravnih radnji u vezi sa delatnošću pravnog lica (vlastodavca).Koji je osnovni princip u vršenju građanskih subjektivnih prava? Vršenje građanskih subjektivnih prava je interes titulara i na to ih. Tako da povreda ovog principa povlači odgovornost. Kojim pravnim principom je zabranjeno nanošenje štete drugom licu? Principom neminem laedere. Krivica štetnika je osnov i uslov građanske odgovornosti. Šta su građanskopravni delikti? Građanskopravni delikti predstavljaju ponašanja – radnje ili propuštanja. Ono ima karakter generalnog punomoćja. ili mu pocepa odelo ili ne osigura električni vod zbog čega dođe do smrti ili telesne povrede. punomoćje prestaje istekom vremena za koje je dato. 217.opoziv punomoćja . 219. Navesti načine prestanka ugovornog zastupništva. Poslovno punomoćje je oblik punomoćstva kojim pravno lice (ili preduzetnik) ovlašćuje punomoćnika na zaključivanje svih pravnih poslova koji su uobičajeni u vršenju njegove poslovne delatnosti.

da se radi o pravu koje podleže zastarelosti .. iako npr. Međutim. Po njemu zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze kada istekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze.). ne zastarevaju ni sva obligaciona prava – (npr. nezvanog vršenja tuđih poslova. i sl. Rokovi zastarelosti od 3 godine primenjuju se za povremena potraživanja koja dospevaju za naplatu godišnje ili u kraćim razmacima. Npr. 225. roditelja i dece itd. nasledna i prava intelektualne svojine). Tako u roku od jedne godine zastarevaju: potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju.da u nevršenju protekne vreme koje je zakonom određeno za vršenje prava . pakosno ili šikanozno vršenje prava. tv pretplatu. a dužnik istakao prigovor zastarelosti. Kako delimo rokove zastarelosti? Rokove zastarelosti delimo na opšte i posebne rokove. koja kao svako potraživanje zastareva u određenom roku za naknadu štete. Prekluzivni rokovi su zakonom određeno vreme u kome se jedino može preduzeti neka pravna radnja. To su:vršenje prava protivno cilju zbog koga je priznato. usluge održavanja čistoće. Za nastupanje dejstva zastarelosti potrebni su uslovi: . U našem pravu . 227. Koja prava zastarevaju? Zastarevaju imovinska – obligaciona (relativna) prava. prestaje mogućnost naknadnog izvršenja. plin. vodu. izraz uticaja vremena na pravo. povrede ovih prava nastaje obligacioni odnos i obaveza naknade štete. držalac može podići državinsku tužbu samo u roku od 30 dana. Šta je prekluzija? Prekluzija je kao i zastarelost. Ako se ne izvrši u tom roku.. 37 . usled čega prestaje mogućnost da se ostvari pravo prinudnim putem (zahtev u materijalnom smislu). telefonsku pretplatu i druga PTT potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima. U opštem roku zastarelosti zastarevaju potraživanja iz neosnovanog obogaćenja. zastarelost je regulisana ZOO. neprimereno. To su istovremeno neki vidovi zloupotrebe prava. Šta je zastarelost? Zastarelost predstavlja protek zakonom određenog vremena – roka u kome je poverilac mogao vršiti svoje pravo ali to nije učinio. Međutim. kao potraživanja iz zakonske obaveze izdržavanja (između bračnih drugova. neuobičajeno. iz ugovora o zajmu i dr. obligaciona prava koja čine sadržinu porodičnopravnih odnosa. rok zastarelosti iznosi 10 godina. Po pravilu su kraći od opšteg roka zastarelosti. posle tog roka gubi pravo na ovu tužbu. odnosno jedne godine. Posebni (specijalni) rokovi zastarelosti predviđeni su za pojedina subjektivna prava. nenormalno vršenje. Na osnovu kojih kriterijuma je moguće procenjivati da li je subjektivno pravo zloupotrebljeno ? Iskristalisala su se dva shvatanja o mogućem kriterijumu: subjektivno i objektivno. 226.da postoji volja dužnika da se primene pravila o zastarelosti. U sudskim odlukama se sreću razni kriterijumi kojima se određuje zloupotreba prava i takvo vršenje zabranjuje. U našem pravu. 228. samo pravo ličnosti ne zastareva. Opšti rok zastarelosti je rok koji se primenjuje uvek kada za neko pravo nije određen rok zastarelosti. ako se dužnik pozove na zastarelost. stvarna. Načelno ne zastarevaju apsolutna prava (prava ličnosti.224.

samopomoć postoji kad se povrati ukradeni bicikl ili druga stvar. U oviom slučaju potrebno je ostvariti stanje koje je postojalo pre povrede prava. 38 .229. Samozaštita se javlja kao nužna odbrana. Šta je samozaštita? Samozaštita je samovlasno ostvarivanje povređenog subjektivnog prava i ona je samo izuzetno dopuštena. npr.da dođe do rušenja kuće koja je sklona padu. Kada postoji ugrožavanje subjektivnih prava? Ugrožavanje subjektivnog prava postoji onda kada postoji opasnost od povrede prava. Lice čije je pravo povređeno ili ugroženo ima pravo nda zahteva zaštitu svog prava – pravo na prinudnu pravnu zaštitu. samopomoć. 230. krajnja nužda. Npr.