P. 1
Kontrolna pitanja

Kontrolna pitanja

|Views: 454|Likes:
Published by jeca123

More info:

Published by: jeca123 on Jan 04, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/17/2013

pdf

text

original

Kontrolna pitanja 1. Šta je građansko pravo u objektivnom smislu, a šta u subjektivnom?

Građansko pravo u objektivnom smislu jeste grana privatnog prava koju čini skup pravnih normi kojima se uređuju građanskopravni odnosi koji se uspostavljaju među ljudima povodom stvari, činidaba ili imovine. Naše objektivno građansko pravo, po svojim karakteristikama pripada evropskokontinentalnom pravnom sistemu. Osnovu ovog sistema čine opšte pravne norme sadržane u zakonu ili drugom formalnom izvoru prava. Građansko pravo u subjektivnom smislu označava objektivnim pravom priznata ovlašćenja (prerogative) subjektima prava (fizičkim i pravnim licima) da preduzimaju akte potrebne za zadovoljenje materijalnih (imovinskih) i nematerijalnih (neimovinskih) interesa. Građansko subjektivno pravo se ostvaruje u građanskopravnom odnosu u kome nasuprot ovlašćenog lica (titulara prava) stoji jedno ili više obaveznih lica. Građanskopravni odnos je regulisan objektivnim pravom i zaštićen prinudom (imovinskom sankcijom) koju ostvaruje država preko određenih organa, sudova ili drugih nadležnih organa, na inicijativu (zahtev) titulara prava. 2. Objasnite poreklo i razvoj naziva građansko pravo i po čemu se GP rimskog prava razlikuje od savremenog pojma GP? Naziv građansko pravo potiče od lat. Ius civile (civis – građanin) , ali se ni pojmovno ni sadržinski ne podudara sa rimskim značenjem ovog izraza. Ius civile u rimskom pravu, označavalo je pravo važeće samo za Rimljane,za razliku od ius gentium-a koje je važilo i za strance (peregrine). Rimsko ius civile je bilo sveobuhvatno – pored građanskog obuhvatalo je i upravno i krivično pravo.Današnji pojam građanskog prava je nastao zahvaljujući pravnoj nauci 18.veka i zakonodavstvu.Bilo je pokušaja da se naziv građansko pravo zameni nazivom imovinsko, privatno ili civilno pravo. Međutim, ovi nazivi imaju nešto drugačije značenje, tako da je u evropskom pravu prevladao termin građansko pravo. 3. Koje su pravne discipline GP? Šta je predmet izučavanja pojedinih pravnih disciplina GP? Građansko pravo sadrži više grana prava kojima se uređuju srodni građanskopravni odnosi. Zato je teško dati jedinstven pojam predmeta građanskog prava. Građansko pravo čine nekoliko pravnih disciplina pri čemu su neke stekle potpunu samostalnost i tretiraju se kao posebne grane prava, a druge nemaju takav karakter: - Opšti deo grašanskog prava je skup heterogenih pravnih normi koje reguliše status ili pravni položaj subjekata u građanskopravnom odnosu – fizičkih i pravnih lica. Pravnim normama u ovom delu građanskog prava određuju se pojam, vrste, nastanak i prestanak svojstva subjekata u građanskopravnom odnosima (pravna, poslovna i deliktna sposobnost, njihovi atributi, ime, naziv, prebivalište). To čini statusni deo građanskog prava (statusno pravo) koji se reguliše u opštem delu građanskih zakonika. U opštem delu građanskog prava izučavaju se i odredbe koje se odnose na pravne činjenice, pravni promet, objekte, uslove ostvarivanja prava, zastarelost i sl. - Stvarno pravo predstavlja određenu celinu GP koja je stekla samostalnost, tako da se tretira kao posebna grana prava. Stvarnim pravom regulišu se odnosi povodom korišćenja i raspolaganja stvarima (svojina, stvarne službenosti, lične službenosti), povodom obezbeđivanja potraživanja stvarima (ručna zaloga, hipoteka, retencija), povodom stanovanja, sticanja i gašenja prava. Predmet regulisanja i izučavanja u okviru stvarnog prava jesu i neki faktički odnosi sa sličnim dejstvom kao što je državina, pravne moći kao što je pravo preče kupovine, ali i evidencija nepokretnosti i prava.

1

-

-

-

-

Obligacionim pravom regulišu se pravni odnosi koji nastaju voljom pravnimh subjekata (ugovorno pravo) ali i oni koji nastaju povodom prouzrokovanja štete (odštetno pravo). Njime se regulišu i drugi poverilačko-dužnički odnosi (robnonovčani odnosi) povodom stvari – npr.zakup stana; ili ljudskih radnji – npr.popravka auta. Obligaciono pravo reguliše robno-novčani promet i dužničko-poverilačke odnose koji nastaju na osnovu ugovora – npr.ugovor o zakupu, prodaji; prouzrokovanja štete drugome – npr.šteta izazvana kolima u saobraćajci; sticanja bez osnova – npr.primljen novac za prodaju iz ništavog ugovora; poslovodstva bez naloga – npr.plaćen račun komšiji; jednostrane izjave volje –npr.javno obećanje nagrade za poštene nalazače....idr. Nasledno pravo reguliše prelaz imovine s jednog lica na drugo za slučaj smrti. Ova grana prava je na granici između imovinskog i ličnog prava. Porodično pravo reguliše bračno, roditeljsko i starateljsko pravo.Porodično pravo se razlikuje od građanskog imovinskog prava, jer uređuje lične neimovinske odnose.Deo porodičnopravnih odnosa jesu imovinske prirode (imovina supružnika, vanbračnih partnera, porodične zajednice). Međunarodno privatno pravo je nadgradnja nad građanskim pravom, jer reguliše građanskopravne odnose sa elementima inostranosti.Ono obuhvata tzv.kolizione norme na osnovu kojih se rešava sukob zakona i određuje merodavno građansko pravo za slučaj konkurencije više nacionalnih zakonodavstava. Trgovinsko (privredno) pravo reguliše status i pravne odnose privrednih subjekata. Privredno ili trgovinsko pravo se tretira kao samostalna, posebna pravna grana. Autorsko i pronalazačko pravo reguliše odnose autora povodom tvorevina intelektualnog stvaralaštva, umetničkih dela, pronalazaka, tehničkih unapređenja i drugih ljudskih kreacija. Prava autorstva su delom lične a delom imovinske prirode.

4. Šta je karakteristično za društvene odnose regulisane građanskopravnim normama? Predmet građanskog prava čine, pretežno, imovinski odnosi – odnosi povodom objekta koji se može izraziti u novcu ili drugom ekonomskom ekvivalentu. Međutim, građansko pravo reguliše i neimovinske odnose koji se štite imovinskom sankcijom – čast, dostojanstvo, privatnost... Imovinski i neimovinski odnosi nisu jasno razsvojeni. Karakteristična je njihova izmešanost u svim delovima građanskog prava, pa se o njihovoj prirodi može suditi samo na osnovu preovalađujućih elemenata. 5. Šta se podrazumeva pod sistematikom GP? Pod sistematikom GP podrazumeva se razvrstavanje celokupne materije prema određenim kriterijumima, polazeći od iznalaženja zajedničkih elemenata, odnosno različitosti. 6. Koji je osnovni cilj sistematike prava? Osnovni cilj klasifikacije jeste unošenje reda, razvrstavanje i sređivanje određenog materijala, uz primenu određenih kriterijuma ili unapred postavljenih planova ili teorija. 7. Osnovne karakteristike institucione sistematike? Smatra se da instituciona sistematika potiče od Gaja i rasporeda pravne materije u njegovoj knjizi Instituciones. U Institucijama je celokupna materija podeljena prema pravilu da sve pravo se odnosi na lica, stvari i tužbe.Ova tročlana sistematika je prihvaćena u građanskim zakonicima Francuske, Austrije i Srbije, ali ona ne predstavlja sistematiku u modernom smislu. Uopšte, sve sistematike do 16.veka se smatraju tradicionalnim, jer se ne vrše prema unapred utvrđenom planu, već se formalno vrši

2

raspored skupa pravnih normi. Instituciona podela: personae- statusno i porodično; res – stvarno i nasledno; actiones – obligaciono i tužbe. 8. Kako je sistematizovana materija GP u pandektnoj sistematici? Ova podela se zbog broja delova naziva petočlanom podelom. Prema pandektnoj sistematici, građansko pravo se deli na Opšti i Posebni deo, pri čemu posebni deo obuhvata Stvarno, Obligaciono, Nasledno i Porodično pravo. 9. Koji su zakonici prihvatili institucionu, koji pandektnu podelu? Instituciona podela je prihvaćena u zakonicima Francuske, Austrije i Srbije. Pandektna sistematika je primenjena najpre u Građanskom zakoniku Sakse iz 1863. a kasnije i u modernim zakonicima kao što je Nemački građanski zakonik iz 1900. a pod njegovim uticajem i japanski, brazilski, grčki, poljski zakonik i drugi... 10. Koji su razlozi za izdvajanje Porodičnog prava iz por5rodice GP? Kao argument za izdvajanje Porodičnog prava iz GP, navode se razlike u predmetu i metodu regulisanja porodičnopravnih odnosa. Brak i porodične odnose, pored imovinskih, karakterišu, pre svega, lični odnosi. Na njih se, za razliku od imovinskih, ne mogu primenjivati pravila građanskog metoda regulisanja, kao što su prometljivost prava, imovinska sankcija i autonomija volje, u potpunosti. Građanskopravne regule mogu se primenjivati samo na imovinske odnose. Zato građanskopravne norme predstavljaju opšti pravni režim, odnosno primenjuju se samo ako porodičnopravni odnosi nisu uređeni posebnim zakonom. 11. Kakav je odnos GP i Privrednog prava? Privrednim pravom reguliše se položaj trgovačkih pravnih subjekata i njihovo međusobno poslovanje.Međutim, osnovni pravni instituti u privrednom pravu su instituti građanskog prava, svojina i ugovor, modifikovani zbog posebnog položaja pravnih subjekata.Zajednička nit koja povezuje trgovačke i građanske poslove je autonomija volje strana prilikom regulisanja međusobnih odnosa. Donošenjem ZOO građanskopravni i trgovinski poslovi su regulisani jedinstveno. 12. Kakav je odnos između GP iAutorskog i pronalazačkog prava? Intelektualna prava su apsolutna prava koja regulišu odnose između lica povodom umne (duhovne) svojine. To su prava koja nastaju povodom tvorevina intelektualnog stvaralaštva – autorsko i pronalazačko pravo. Autorsko pravo ima za objekt originalnu i materijalizovanu duhovnu tvorevinu izraženu kao autorsko delo. Pronalazačko pravo ima za objekt pronalazak odnosno novo rešenjetehničkog problema koji su zaštićeni kao patent. 13. Šta je predmet regulisanja GPP? GPP sadrži pravne norme kojima se uređuje postupak za ostvarivanje prava priznatih građanskim pravom.GPP služi ostvarivanju tzv.spornih prava, onih koji se ne ostvaruju redovno, tj.doobrovoljno. 14. Koji se odnosi regulišu normama MPP i kada se one primenjuju? Osnovna funkcija MPP jeste da u građanskim i trgovinskim pravnim odnosima reši sukob zakona dva nacionalna prava u spornim slučajevima, tj.međunarodno obeleženim situacijama (npr.razveden je brak supružnika različitog državljanstva). Norme MPP određuju: pravo koje će se primeniti na građanskopravne (i trgovinskopravne) odnose sa

3

Grčka). uslove za priznanje i izvršenje inostranih odluka. 20. anglo-američki pravni sistem. Npr. Proces kodifikacije u kontinentalnom pravu trebalo je da zapreči sudske odluke kao izvor prava. 21. Italija. Koji su elementi sistema prava? GP kao deo jedinstvenog pravnog sistema ima iste činioce kao i svaka grana prava. Portugalija.međunarodnim elementom. Švajcarska. 17. suzbije arbitrernost. pravni sistem podrazumeva ukupnost važećih osnova za sudsko i upravno postupanje (rešavanje sporova). oblast (porodica) prava. Šta je građanskopravna norma? Osnovna ćelija u strukturi pravnog sistema jeste pravna norma koja reguliše konkretni društveni odnos nastao na podlozi pravne činjenice (ljudske radnje ili događaja). Austrija. Koje grane čine građansko pravo? GP je građanskopravna oblast koju čini skup srodnih grana prava. germanski (Nemačka. Građanskopravnim normama regulišu se građanskopravni odnosi. GP je u ovim zemljama regulisano zakonima ili građanskim kodifikacijama kao izvorima prava. 19. međusobno logički povezanih i uslovljenih pravnih normi. Holandija. ugovora.. hindu pravo i kinesko pravo. nije izvor prava. Koje vrste pravnih sistema postoje u svetu? U svetu postoji 5 velikih pravnih sistema. pravosuđe čiji će sudovi biti nadležni. 18. ako se ne odlučuje na osnovu opšte norme koja važi za sve subjekte koji se nađu u situaciji koju pretpostavlja norma.. Karakteristike evropsko-kontinentalnog pravnog sistema? Evropsko-kontinentalni pravni sistem je familija prava nastala na nasleđu grčke i rimske filozofije i kulture. čini skup pravnih normi u jednom društvu kojima se ostvaruje društvena kontrola podržana silom političke organizacije. 15. a to su: građanskopravna norma. kojima se ostvaruje pravni poredak. Evropsko-kontinentalni sistem nije jedinstven. naknada štete. grana prava.Šta je građanskopravni institut? Građanskopravne norme koje regulišu jednu vrstu društvenih odnosa čine građanskopravni institut (ustanovu). istih ili sličnih slučajeva. šerijatsko (islamsko) pravo.Kontinentalni sistem počeo je sa precedentnim pravom. uključujući i pravnu tehniku za njegovo ostvarivanje. skandinavski (nordijski pravni krug). odnosno značajna diskreciona ovlašćenja sudija. pravni sistem pretpostavlja skup usklađenih. To su: evropsko-kontinentalni. Luksemburg. U pravno tehničkom pogledu. Sudska praksa. Francuska). 16. donošenjem odluka koje su bile osnova novih. obuhvata 3 pravna kruga (porodice) : romanski (Španija.institut svojine (čine ga sve norme koje regulišu svojinska ovlašćenja povodom stvari). Belgija. 4 .ta ideja je najpre sadržana u Pruskom građanskom zakoniku Landrehtu.Ovaj pravni sistem karakteriše zakon kao osnovni izvor prava i opšta pravna norma koja se primenjuje na neodređeni broj slučajeva koji nastaju povodom predmeta. institut zaloge. kao i predviđanje njihovih dejstava u realizaciji pravnih normi i ideala. građanskopravni institut. posmatrano funkcionalno. Šta je pravni sistem? Pravni sistem. načelno. U širem smislu.

) . Autorsko i pronalazačko pravo. 26. krivičnopravna. u Engleskoj i većini zemalja Severne Amerike i engleskog govornog područja (Australija. 28.. po pravilu u celoj zemlji. podele prema srodnosti pravnih grana i familija prava (građanskopravna grupa. a u formi sudskih odluka – precedenata. javnopravna. ideja kodifikacije nije bila prihvaćena pa do kodifikacije nije ni došlo. Koji je nedostatak ove podele? Interes kao kriterijum podele na privatno i javno pravo je često kritikovan. Koje su karakteristike anglo-američkog pravnog sistema? Anglo-američko pravo je zajednički naziv za pravo koje važi na ostrvskom delu Evrope. Novi Zeland. sui generis. najčešće podrazumeva već izvršenu kodifikaciju. jer je odnos između javnog (opšteg) i pojedinačnog interesa teško jasno i precizno odrediti. Iz kojih razloga su neka prava svrstana u grupu sui generis i koja su to prava? Mnoge grane prava sadrže elemente i privatnog i javnog prava. 27. da je izvestan. predstavljaju i opšti interes. 24. oblast. da je vršen mirno – nec clam nec precario. Unifikacija. Radno. republiku u sastavu savezne države) 5 . SAD). da ga podržava opinio necessitatis. Javno pravo čine: Ustavno. pa se tretiraju kao grane prava sa posebnom pravnom prirodom. podela na supstancijalno i procesno. 25. S obzirom da pojedinci žive u organizovanim zajednicama njihovi su odnosi ispreplitani. Građansko procesno pravo. a kriterijum podele je interes. dominantni izvor prava je običajno pravo koje stvaraju sudovi povodom konkretnih slučajeva. a neke za pojedinca. jer su neke stvari korisne za zajednicu. da je neprestano poštovan. na glavne i pomoćne pravne discipline i dr.22. Ovaj kriterijum je prvi predložio Ulpijan u svojoj izreci Publicum ius est quod ad statum rei romanae spectat. U anglo-američkom pravu su utvrđeni standardi za primenu običaja: da postoji od pamtiveka. Teško je za neki interes reći da je samo javni ili opšti a za drugi da je samo pojedinačni. Unifikacija je donošenje jedinstvenih pravila koja će važiti na teritoriji više zemalja ili jedne zemlje (ako se na istu materiju primenjuje veći broj zakona na različitim područjima). Čak i pojedinačni interesi garantovani građanskim pravom. a privatno koje se odnosi na interese pojedinaca.U mešovita prava ili prava sui generis spadaju: Porodično. Common low se karakteriše sledećim: pravo se nije razvijalo pod neposrednim uticajem rimskog prava. Koje grane čine privatno pravo? Privatno pravo čine: Stvarno. Kako delimo grane pravnog sistema? Osnovne podele su: podela na privatno i javno pravo. Koji je kriterijum podele na javno i privatno pravo? Podela na javno i privatno pravo potiče iz rimskog prava. Upravno. Nasledno. Obligaciono. da je razuman. ali se zakoni primenjuju samo na određenim područjima (samo za jednu pokrajinu. Krivično. Šta je kodifikacija? Šta je unifikacija prava? Kodiifikacijom se na jedinstven i sveobuhvatan način uređuje određena pravna oblast ili materija. privatum ad singulorum utilitatem. 23. Trgovinsko.. Javno pravo je ono koje se odnosi na interese rimske države.

jer su u osnovi njegovih rešenja. a nešto manje i kanonsko pravo i Code civil.u njemu je sadržan duh francuske buržoaske revolucije.stupio je na snagu 1811.. Brazilski.celokupnu materiju građanskog prava je podelio u tri dela: personae. 30. 1804). nasleđivanje.donet je 1844. Koje su karakteristike Nemačkog građanskog zakonika? .kratak zakonik i sastoji se od 1502 paragrafa .rezultat je pisanog i običajnog prava. individualizam. .godine.napustio je institucionu tročlanu podelu . posle 26 godina pripreme za njegovo donošenje . 31. u vreme kada je Srbijatek ostvarila svoju državnu samostalnost . a sa novelama u Sloveniji i Dalmaciji. jednakost.regulisani su stvarnopravni.godine .osnove na kojima se temelji AGZ je rimsko pravo. posle FGZ i AGZ .sadrži Opšti deo u kome su postavljeni pravni principi i obrađeni opšti pravni instituti . svojinu. konkurencija . Koje su osnovne karakteristike Francuskog građanskog zakonika? . preduzetništvo. porodicu. laicitet (odvojenost od crkve). Švajcarski (1912).prožet je idejama škole prirodnog prava . laissez paser u ekonomskim odnosima.I pored svih nedostataka. . Koje su karakteristike Austrijskog građanskog zakonika? . a pored toga AGZ je sve do 1946. Austrijski (1811).važi i danas. Opšti imovinski zakonik za CG (1888).godine .29.stupio je na snagu 1804.godine. 32. obligacionopravni. socijalnom duhu.treći zakonik u Evropi. Srpski(1844). ali imalo je uticaj i prirodnopravna škola.donošenje zakonika bilo je rezultat težnje da se urede novonastali odnosi posle Hatišerifa iz 1830. rođenje..SGZ predstavlja skraćenu verziju AGZ . Nemački (1900). naslednopravni i porodičnopravni odnosi . ali je njegov sadržaj vremenom menjan stalnim reformama pojedinih instituta . NGZ je delo kapitalističkog društva i to njegove razvijene faze koju karakterišu filozofijaindividualizma. ali i toga što je knez Miloš Obrenović u donošenju SGZ video mogućnost da za izvesno vreme odloži donošenje ustava kojim bi njegova vlast bila ograničena .stupio je na snagu 1900.predstavlja kodifikaciju privatnog prava koja označava početak nove ere u razvoju građanskog prava .Kako je donet i kakav je značaj Srpskog građanskog zakonika? . važio u Hrvatskoj i Slavoniji. 33. kanonskog prava i carskih naredaba .za naše pravo je značajan jer je Srpski građanski zakonik njegova skraćena i nešto izmenjena verzija. princip laissez faire. Koji su najvažniji građanski zakonici? Važniji građanski zakonici: Francuski (Code civil. Grčki. ugovor.NGZ je uticao na donošenje nekoliko modernih građanskih zakonika – Japanski. actiones .francuski građanski zakonik je regulisao čovekovu svakodnevnicu. SGZ je predstavljao značajan korak u uspostavljanju zakonitosti u novonastaloj državi 6 .nedostaci: pun je apstrakcija i naučnih konstrukcijašto otežava njegovu primenu u praksi .po svom političkomm ekonomskom. sloboda volje. res.

Njime se označava kriterijum. preko AGZ u srpsko pravo su ušle ideje prirodnopravne škole:jednakost i ravnopravnost subjekata. zatim postoji specifična pravna norma – pravni standard (generalna klauzula) i posebna vrsta pravnih pravila su sentence (brokari).u prvom delu su sadržana Uvodna pravila i naređenja koja zamenjuju opšti deo . sloboda ugovaranja. pisano zakonodavstvo i sudsku praksu CG. Šta predstavlja komunitarni pravni sistem? Pravo EU – komunitarni pravni sistem jeste skup pravnih normi kojima se regulišu međusobni odnosi u koje stupaju državljani i pravna lica koja imaju sedište u nekoj od država članica. Građanskopravne norme mogu biti dispozitivne i imperativne.SGZ je ustanovio i zaštitio pravo individualne svojine kao osnovno pravo. stvarno i obligaciono pravo . lične slobode.oslanjajući se na AGZ.u izradi zakonika oslanjao se na pravne običaje onog doba.materija imovinskih odnosa podeljena je u 6 delova . Imperativne pravne norme su obavezne i ne mogu se menjati voljom stranaka. sve do 1945. vlasnik nepokretnosti dužan je da vrši pravo svojine) tako i zabranjujućih. naše pravo se povezalo sa rimskim pravom. Funkcija generalnih klauzula je 7 . Pojam .(npr. Harmonizacija – usklađivanje prava predstavlja postupak približavanja konvergentnih nacionalnih pravnih sistema postavljanjem zajedničkih principa i pravila.. 38. kada ga je revolucionarna vlast abrogirala. Bogišić je kratko i jezgrovito u izrekama. jer je to u skladu sa karakterom interesa koji se štite ovim normama (privatni interesi. i delo je pravnika Valtazara Bogišića . objasnio neka pravila zakona .SGZ važio je čitav jedan vek. smernica. Šta je pravni standard i kakav je njihov značaj? Pravni standard (generalna klauzula) predstavlja «blanketnu» normu koju sudija ispunjava sudom vrednosti posmatrajući i regulišući konkretni pravni odnos. Kada je donet i koje su karakteristike Opšteg imovinskog zakonika za CG? . Podela na dispozitivne i imperativne izvršena je prema obaveznosti norme za konkretan pravni odnos. .. smatrajući ga integralnim tekstom svakog pravnog sistema . pravilo ponašanja. čime je radikalno promenjen dotadašnji svojinski sistem . privatna svojina. 34. 37. 36.Bogišić je bio pristalica istorijske škole i zato je posebno cenio običajno pravo. načelo dispozicije). 35.donet je 1888. na kraju Zakonika. Dispozitivne pravne norme primenjuju se na određeni pravni odnos ukoliko subjekti pravnog odnosa ne ugovore drugačije rešenje. zabranjeno je vršenje prava svojine protivno cilju zbog koga je ustanovljeno). 39. autonomija volje. Objasniti značenje pojma harmonizacija i razlike u odnosu na kodifikaciju i unifikaciju prava.Bogišić je njime regulisao samo imovinske odnose. Građanskopravna norma je osnovna jedinica pravnog sistema kojom se neposredno reguliše događaj ili ljudska radnja povodnom koje nastaje pravni odnos. karakteristike i vrste građanskopravnih normi. merilo. Koja vrsta pravnih normi preovladava u građanskom pravu? U građanskom pravu preovlađuju dispozitivne pravne norme. same članice i njihovi organi i organi i institucije Evropskih zajednica. Ima i znatan broj imperativnih pravnih normi i to kako naređujućih (npr..u poslednjem delu.

To su pravila ponašanja koja se ustaljuju između trgovaca. utvrđivanje granice između upotrebe i zloupotrebe prava. U pravnotehničkom smislu. Šta je izvor građanskog prava u materijalnom. a šta običajno pravo? Običaj je dugotrajno ili ustaljeno ponašanje ljudi u određenoj zajednici. a specijalne samo u slučaju prometa određene robe. U evropsko-kontinentalnom pravu sudska praksa nije formalni izvor prava. 45. Koje su prednosti regulisanja građanskopravnih odnosa zakonom? Zakoni su opšti pravni akti koji regulišu određene pravne odnose na temelju ustavnih načela. 46. One predstavljaju normativne pravne pojmove koji se ispunjavaju sudom vrednosti kao princip tumačenja ugovora. Materijalni pojam nije vezan za pravne akte već za društvene faktore i uzroke koji stvaraju pravo. Uzanse su trgovački običaji sistematizovani i objavljeni u obliku zbornika koje izdaju trgovačke ili industrijske asocijacije. Na društvenom planu. Uzanse mogu biti opšte i posebne. ili na određenu trgovačku granu. iz čega ono izvire. utvrđivanje obaveze na naknadu štete. Objavljivanje zakona omogućava pravnim subjektima da saznaju pravne norme. običajno pravo. 43. pod sudskom praksom se podrazumevaju opšta rešenja određenih pitanja od strane sudova prilikom primene prava. 8 . Odrediti pojam sudske prakse. 41. Šta je običaj. zakonima se ostvaruje dugotrajnost i stabilnost društvenih odnosa. radi procene ništavosti pravnih poslova.. Opšte uzanse se primenjuju na sve subjekte trgovačkog prava. Oni sadrže opšte pravne norme koje važe za sve srodne pravne odnose i sankciju koja obezbeđuje efikasnu primenu. a šta u formalnom smislu? Izvori prava u formalnom smislu ukazuju na formu ili oblik u kome je pravna norma utvrđena. Običajno pravilo nastaje od običaja koji je nepisano pravilo nastalo stalnim ponavljanjem od strane pripadnika određene zajednice. Šta je pravna nauka i kakav je njen značaj? Pod pravnom naukom ili teorijom podrazumevaju se mišljenja pravnih teoretičara izložena u raznim vrstama naučnih radova povodom postojećeg prava. Šta su trgovački običaji. Formalni izvori prava su: zakon. a šta uzanse? Trgovački običaji predstavljaju vrstu običajnih pravila koja se primenjuju u trgovačkom prometu.višestruka. Koji su formalni izvori prava u našem pravnom sistemu? Naše pravo pripada evropsko-kontinentalnom pravnom sistemu u kome je najznačajniji izvor prava zakon. tako da nastaje uverenje da su ona obavezna. Običajno pravo predstavlja skup pravila ponašanja koja nastaju dugotrajnim ponavljanjem ponašanja povodom iste činjeničnesituacije u određenoj zajednici. Da li je sudska praksa formalni izvor prava? Sudska praksa označava skup presuda i drugih sudskih odluka. sudska praksa i pravna teorija. 44. 42. a ne u kom obliku. uzanse su fakultativnog karaktera. 40. I posle objavljivanja. kao princip izvršenja ugovora. uporednog prava ili pravne istorije. ali bez uverenja da su pravno obavezna. Za pojam izvora u materijalnom smislu je važno ko stvara pravo.Pravna nauka svojim stavovima i teorijama može uticati na pravo ali nije izvor prava..

Kako utvrđujemo koje su činjenice pravnorelevantne? Jedna ista činjenica. Koji su elementi građanskopravnog odnosa? Strukturu pravnog odnosa čine subjekt. Protek vremena je irelevantan za sticanje svojine od nevlasnika. Ista činjenica može biti relevantna za iste ili raznorodne pravne odnose. kao subjekata pravnog odnosa.. može biti pravno relevantna ili irelevantna. ali je pravno relevantan kod sticanja svojine održajem. 50..SGZ je abrogiran. upravno. 53. do donošenja novih zakona.47. savesnost i protek vremena). Kada jedan društveni odnos postaje pravni? Društveni odnos je faktički odnos između ljudi povodom određenih činjenica. Da bi društveni odnos postao pravni odnos potrebno je da bude regulisan objektivnim pravom (pravno-normirani odnos). Šta su građanskopravni odnosi? Građanskopravne odnose čine oni društveni odnosi koji su regulisani građanskopravnom normom. krivično. 49. do 1946.Zatim. odnosno karakteru ovlašćenja i obaveze određuje naziv pravnog instituta i konkretnog pravnog odnosa. kada ga je revolucionarna vlast abrogirala. objekt i subjektivno pravo. prekluzije itd. SGZ je važio čitav jedan vek. Npr. Koje su vrste pravnih činjenica? Sve pravne činjenice se prema objektivnoj mogućnosti uticaja ljudske volje na njihov nastanak.Građanskopravni odnos nastaje na temelju pravnih činjenica.) vezuje za njih različite pravne posledice i tako nastaju heterogeni pravni odnosi.Pravni odnosi se zasnivaju između ljudi kao fizičkih lica i njihovih organizacija kao pravnih lica. a neke istovremeno za sve ove grane (npr. 9 . Neke činjenice mogu biti relevantne samo za krivično pravo. za sticanje svojine održajem – državina. zavisno od vrste subjektivnog prava. a pravila sadržana u njemu primenjivana su pod uslovima iz zakona još nekoliko decenija. 52.nasilna smrt). zastarelosti. Šta su pravne činjenice i u čemu je njihov značaj? Pravne činjenice su okolnosti iz života za koje objektivno pravo (pravni poredak) vezuje nastanak. 54. Objekt pravnog odnosa je materijalno ili duhovno dobro povodom koga neposredno nastaje faktički odnos koji pravna norma uređuje. svojstvo državine da je zakonita je pravno irelevantna činjenica kod zaštite državine i vanrednog održaja. dele na događaje i ljudske radnje. objektivno pravo (građansko. 51. promenu ili prestanak građanskih subjektivnih prava. od 1844. Šta je činjenični skup? Činjenični skup čine više pravnih činjenica )npr. ali je pravno relevantna za redovni održaj. Značaj činjenica nije isti ni u okviru iste grane prava. Subjektivno pravo je sadržina pravnog odnosa koja određuje pravni položaj subjekata i zbog toga se prema njemu. U tom slučaju. 48. Relevantnost pravnih činjenica je određena objektivnim pravom. Zakonom o nevažnosti. elementarna nepogoda usled koje je uništena kuća je pravno relevantna za prestanak svojine. neke samo za upravno ili građansko pravo. Abrogacija predratnog prava i Zakon o nevažnosti iz 1946. ali za naplatu sume osiguranja samo ako je kuća bila osigurana od svog rizika oštećenja.

Npr. Šta su pravne pretpostavke i kako ih delimo? Pravne pretpostavke su pravne činjenice čije se postojanje izvodi posrednim zaključivanjem na osnovu već postojećih činjenica. ali se to ne može utvrditi. Objasniti razliku između izjava volje i radnje saglasne pravu i primer? Radnje saglasne pravu postoje kada je pravni subjekt preduzeo određenu dopuštenu radnju za koju objektivno pravo vezuje određeno pravno dejstvo. zemljotres itd. Ovde se radi o postojanju određenih činjenica iz čijeg se postojanja. nalaz tuđe stvari stvara obavezu nalazača da stvar vrati vlasniku ili preda određenom državnom organu ukoliko je vlasnik nepoznat. 59.konstituisanje službenosti. Izjave volje su voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da nastupi neki pravni efekat (nastanak. To su: pretpostavka da 10 . prodaja ili poklon određene stvari. Pravno relevantni događaji su oni za koje se vezuju određene pravne posledice. 58. Zašto su ljudske radnje najznačajnije pravne činjenice? Ljudske radnje su voljne pravne činjenice za koje objektivno pravo vezuje određene pravne posledice (učinke). duševna bolest. Npr. One omogućavaju imovinske odnose pravnih subjekata koji najčešće voljno zasnivaju međusobne pravne odnose – princip autonomije volje i slobodne inicijative. Ili prerada svoje sa tuđom stvari usled koje nastaje pravo svojine u korist jednog od vlasnika. Npr. 56. promena ili prestanak subjektivnog prava). Šta su izjave volje i na kom se pravnom principu temelji njihov značaj u građanskom pravu? Dozvoljene ljudske radnje delimo na izjave volje i radnje saglasne pravu. protek vremena. S obzirom na mogućnost dokazivanja postojanja određene činjenice. pri čemu se vodi računa o savesnosti i vrednosti materijala. Najznačajnije dozvoljene ljudske radnje su izjave volje. Zato su ljudske radnje najbrojnije i najvažnije pravne činjenice u GP.55. iako subjekt nije to izričito želeo. Ova činjenica je pravno relevantna jer je pravnom normom predviđena opšta zabrana nanošenja štete drugome. prema redovnom toku ili logičnom redosledu stvari. izvodi zaključak o postojanju još jedne pravno relevantne činjenice koja najverovatnije i postoji. Kako se dele ljudske radnje? Ljudske radnje se dele na dve grupe: dozvoljene i nedozvoljene ljudske radnje. to građanskopravni odnosi nastaju najčešće voljom pravnih subjekata. rođenje-nastanak pravnog subjektiviteta. Šta su građanskopravni delikti i koja vrsta pravnih odnosa nastaje na osnovu ovih pravnih činjenica? Nedozvoljene ljudske radnje ili građanskopravni delikti su činjenice na osnovu kojih nastaje obligacioni odnos i subjektivno pravo – potraživanje naknade štete. Pošto se građanskim pravom regulišu odnosi pojedinaca i njihovih organizacija u njihovim privatnim aktivnostima. propast stvari. Oborive pravne pretpostavke su one kod kojih je dopušteno dokazivanje postojanja suprotne ili drugačije pravne činjenice – nepostojanja pretpostavljene pravne činjenice. 56. Izjava volje je najznačajniji element ugovora. razlikujemo oborive i neoborive pravne pretpostavke. smrt-prestanak pravnog subjektiviteta i ostvarenje nasleđa. Odrediti pojam događaja i navesti neke slučajeve u kojima su oni pravno relevantni? Događaji su one činjenice na koje ljudi ne mogu isključivo (presudno) uticati svojom voljom. 57. 60.

za tumačenje i primenu norme kod popunjavanja pravnih praznina itd. Najpoznatija je fikcija nasciturusa. Takva je pretpostavka res iudicata pro veritate habetur (što se presudom utvrdi smatra se istinom). zatim proglašenje lica za poslovno nesposobno važi za sve vreme trajanja proglašanja. koja može da obuhvati i pravo na uništenje stvari. Npr. npr. a kako u Obligacionom pravu? Princip autonomije volje prožima sve grane GP. ili obrnuto. Neoborive pravne pretpostavke ne dopuštaju mogućnost dokazivanja suprotnog. da je vanbračni partner otac vanbračno rođenog deteta. Ograničenja se vrše prinudnim propisima. jednakosti građana pred zakonom. Kako se dele pravna načela? Pravna načela se dele na opšta i posebna. Praktični značaj načela je izražen u fazi njihove realizacije. Tako. smatra se da je nastupio potestativni uslov čije je nastupanje namerno sprečila strana na čiji je teret uslov ugovoren. a to može biti važno za određivanje sudske nadležnosti. ustavnosti i zakonitosti. 66. autonomija volje se ogleda u slobodi korišćenja i raspolaganja predmetom svojine. Šta su pravne fikcije? Pravna fikcija je takva pravna činjenica za koju se smatra da postoji . odnosno da ne postoji. quotiens de commodis eius agitur.svojine. zabrane nanošenja štete drugome itd. pravne sigurnosti. U oblasti stvarnog prava.je držalac stvari savestan. 65. 64. Ograničenja volje su neophodna zbog dominacije opštih nad pojedinačnim interesima. Međutim. Začeto. 61. kod koje se ne može dokazivati suprotno od pretpostavljenog. javnim poretkom i dobrim običajima i imaju opšti karakter. Šta su pravna načela i kakav je njihov pravni značaj? Načela su opšte usvojene idejne vrednosti za regulisanje pojedinih pravnih odnosa i subjektivnih prava. Opšta načela važe za sve grane i oblasti pravnog sistema i predstavljaju najveće i najopštije idejne vrednosti. imovinska sankcija i prenosivost građanskih subjektivnih prava. na osnovu ovih karakteristika određuje se da li je jedan odnos građanskopravni ili ne. ali još nerođeno dete smatra se kao da je živo rođeno ako je to u njegovom interesu – Nasciturus pro iam nato habetur. u pogledu deliktne odgovornosti ova pretpostavka je oboriva. Kako nazivamo načela GP važeća za sve njegove grane i koja su to načela? Načela važeća za sve grane GP jesu zajednička načela. 62. pravna jednakost. pa za vreme lucida intervalla – svetlih trenutaka bez obzira na stanje svesti u tom momentu. Time se omogućava stvaranje potpunog činjeničnog skupa radi određenog pravnog dejstva. 63. U naslednom pravu se kod prava predstavljanja uzima kao da je predak čiji potomci nasleđuju ostavioca nadživeo ostavioca iako to nije slučaj. ako je građanskopravni delikt preduzet u svetlim trenucima. modifikovanju i prestanku građanskih prava.Međutim. odnosno u zasnivanju. ili da je držalac pokretne stvari njen vlasnik. poput principa pravičnosti. Kako se ovo načelo konkretizuje u Stvarnom. iako se zna da ona nije nastupila. odnosno da je nastupila. da je dete rođeno u braku začeto od muža.Princip autonomije volje trpi brojna ograničenja. Tu spadaju: princip autonomije volje subjekata. 11 . Šta označava načelo autonomije volje i koje norme omogućavaju njegovo ostvarenje? Načelo autonomije volje označava dopuštenost slobodne inicijative subjekata u kreiranju građanskopravnih odnosa. pravo odricanja od svojine itd.

Ona je ograničena pravom određenih zakonskih naslednika na nužni nasledni deo. tj. prenosa potraživanja cesijom. na zahtev stranaka. Javni poredak predstavlja opštu normu ili pravni standard. sadržine itd. Npr. U ekonomskim odnosima. javni poredak je akt državne intervencije. skup pravnih principa kojima se reguliše organizacija i funlcionisanje države i njenih organa i njime se štiti opšti interes. 70. po kome je sud ovlašćen da spor rešava po službenoj dužnosti ili na zahtev nekog drugog organa. u granicama prinudnih propisa. On se manifestuje pravom pravnih subjekata da sami odlučuju o pokretanju postupka za zaštitu svojih prava. 69. Objasniti pojam i sadržinu javnog poretka. o održavanju toka parnice. odnosno slobodom raspolaganja parnicom. 71. ali i u mogućnosti odricanja od prava na naknadu štete. Suprotno načelu dispozicije je načelo oficijelnosti. 68. da se ugovor zaključi prostom saglasnošću (princip konsensualizma). Šta označava načelo jednakosti strana u građanskopravnim odnosima i kako se manifestuje u pojedinim delovima GP? Pri zasnivanju građanskopravnih odnosa i utvrđivanju međusobnih prava i obaveza. sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti pokreće postupak za zaštitu građanskih subjektivnih prava (ne procedat iudex ex officio). Svakako 12 . Taj princip se u parničnom postupku naziva principom dispozicije. a ne po službenoj dužnosti. gašenja obligacionih odnosa itd. najopštije rečeno.raspolaganja imovinom za slučaj smrti. tako da niko ne može biti nateran da stupi u građanskopravni odnos i preuzme obavezu. Zakonodavac primenom ovog standarda omogućava sudiji moralizaciju prava.To znači da se sudski postupak za zaštitu građanskih subjektivnih prava pokreće po privatnoj inicijativi. ZOO autonomiju volje uređuje na sledeći način: Strane u obligacionim odnosima su slobodne . U oblasti obligacionih ugovora. Princip autonomije ima svoju primenu i u zaštiti građanskih subjektivnih prava. sloboda ugovaranja se konkretizuje putem slobode odlučivanja da se zaključi ugovor. a šta načelo oficijelnosti? Načelo dispozicije znači da se građanska subjektivna prava štite samo na zahtev zainteresovanog subjekta i u granicama njegovog zahteva. Ugovorne strane su slobodne u izboru forme.ograničenja mogu postojati u pogledu sadržine (obaveza korišćenja poljoprivrednog zemljišta) ili u pogledu načina vršenja pravnih ovlašćenja (zabrana zloupotrebe prava). da se odredi njegova sadržina. Šta znači načelo dispozicije. u slobodi ugovaranja. javnog poretka i dobrih običaja. u krivičnom pravu. građanskopravne norme tretiraju strane u pravnom odnosu kao pravno jednake i ravnopravne. u administrativnim odnosima. autonomija volje se ogleda prevashodno. Šta su dobri običaji? Dobri običaji obuhvataju pravila koja se zasnivaju na moralnim shvatanjima određene društvene zajednice i imaju nešto širi značaj. Koji je izraz načela autonomije volje u Naslednom pravu i na planu vršenja i zaštite građanskih subjektivnih prava? U oblasti naslednog prava autonomija volje se ogleda u slobodi zaveštanja. U pokretanju postupka ono se ispoljava načelom nemo iudex sine actore. 67. Ova sloboda je potpuna u oblasti ugovornog raspolaganja (ugovor o doživotnom izdržavanju). da svoje odnose urede po slobodnoj volji. Po svojoj sadržini. da se izabere saugovarač. javni poredak je. U građanskom pravu važi princip koordinacije (usaglašenosti) volja.

smrtna kazna itd. 75. prava na izdržavanje. ove sankcije uperene na ličnost su retke i predstavljaju izuzetke. Novčana i naturalna restitucija. Prava (ovlašćenja) i obaveze lica u građanskopravnom odnosu čine njegovu sadržinu.zalaganje stvari. ako dođe do povrede časti može se naložiti sankcija izvinjenja. Koja je sankcija predviđena za povredu građanskopravnih normi? Za povredu građanskopravnih normi predviđena je imovinska sankcija. iseljenje iz stana neosnovano useljenog lica. opterećenje službenošću). 76. zakonska zaloga. ugled itd. Imovinska kazna u GP se plaća oštećenom licu kako bi se njegov položaj doveo u stanje pre povrede (reparacija) ili mu se omogućilo zadovoljenje na drugi način (satisfakcija). davanje u zakup. Građanska subjektivna prava nisu vezana za ličnost titulara. odstupanje od restitucije itd. Objasniti pojam i sadržinu načela prenosivosti građanskih prava i obaveza. 13 . Navesti oblike imovinske sankcije i navesti odstupanja. pravu vičnija.ustupanje obaveze). susedska prava. Tako. izuzetno satisfakcija. Odstupanja postoje. znači imati apstraktnu mogućnost da se bude imalac prava i obaveza. 77. Suštinski.radi se o formalnoj ravnopravnosti i jednakosti. lična prava na čast. položaj strana ugrožava najčešća ekonomska nejednakost. prodaja) ili delimično – kada se pored postojećeg konstituiše novo pravo (npr. zakonsko pravo preče kupovine. niti obavezu. Koje su vrste pravnih subjekata? Savremeno pravo poznaje dve vrste pravnih subjekata ili lica u pravu – fizička i pravna lica. psihološki jača itd. Za prenošenje obaveze potrebna je saglasnost poverioca (npr. Imovinska sankcija se može javiti u obliku naturalne ili novčane restitucije. Biti pravni subjekt – pravno sposoban. Koje su osnovne karakteristike imovinske sankcije i razlike u odnosu na krivičnopravne sankcije? Za razliku od krivičnog prava gde su sankcije uperene na ličnost – kazna lišenja slobode. pa se ovo načelo označava i kao načelo prometljivosti. Ipak. 74. Šta se podrazumeva pod pojmom pravnog subjekta? Pravni subjekti su lica koja imaju sposobnost da poseduju prava i obaveze. već se mogu preneti na drugo lice. kao i njegove izuzetke. 72. Naknada štete se uvek dosuđuje u novčanom obliku. povlačenja neistinite tvrdnje. Odstupanja od prenosivosti postoje kod građanskih subjektivnih prava koja su vezana za ličnost titulara. U praksi. Lice koje drugome prouzrokuje štetu dužno je da je nadoknadi. 73. kao što su lične službenosti. Ono treba da dovede oštećeno lice u položaj u kome bi se nalazila njegova imovina da nije bilo štetnog događaja. Novčana restitucija se vrši kada naturalna restitucija nije moguća ili se priroda stvari protivi vraćanju. Prenošenje prava može biti potpuno – kada se pravo gasi sa prenosioca (poklon. pravni subjektivitet postoji čak i ako lice nema ni jedno pravo. Prenošenje građanskih subjektivnih prava odvija se u formi pravnog prometa. Prema tome. samopomoć.za povredu građanskopravnih normi je predviđena imovinska sankcija koja pogađa imovinu odgovornog lica. koja je usmerena na imovinu počinioca građanskopravnog delikta. uvek postoji neka nejednakost – jedna strana je iskusnija.

Koji elementi služe individualizaciji fizičkih lica? Za učestvovanje fizičkih lica u grđanskopravnim odnosima. Lice koje je živo rođeno smatra se pravnim subjektom sve do smrti.78. Proglašenje smrti se vrši na osnovu utvrđivanja biološke smrti određenog lica od strane nadležnog organa (lekara) ili sudskog proglašenja smrti nestalog lica. Začetak je uslovni subjekat u pravu. da mu se priznaju izvesne slobode i sl. potrebno je da se ispune uslovi: da se začeto dete živo rodi i da je priznanje pravnog subjektiviteta i pre rođenja. Ona je svojstvo ličnosti priznata objektivnim pravom. Nasciturus pro iam nato habetur. ima svojstvo naslednika ili isporukoprimca – legatara. Uslovni subjektivitet koji se označava imenom «nasciturus» priznaje se začetom. quotiens de commodo eius agitur. Pravni subjektivitet fizičkog lica prestaje utvrđivanjem smrti nekog lica i upisom činjenice smrti u matične knjige umrlih. koji skupa sa osnovnom . 80. kao biološka jedinka. potrebno radi zaštite njegovih prava i interesa. niti mu se može oduzeti. 79. Po rođenju ravnopravno sa ostalim naslednicima ostavioca.da makar u jednom trenutku po rođenju pokazuje znake života. Objasniti fikciju o nasciturusu i razloge primene. Primenom fikcije o začetku i u modernom pravu se štite nasledna prava začetom. Odrediti pojam fizičkog lica i elemente njegovog pravnog statusa. 14 . Uslovni subjektivitet ima značaja i kod priznanja prava na naknadu štete zbog povrede prava na život i telesni integritet izvršenog na začetku u majčinoj utrobi (tzv. Ovaj izuzetak je bio poznat još u rimskom pravu kao fikcija o nasciturusu. To su: lično ime. Elementi pravnog statusa su: poslovna sposobnost. prebivalište i državljanstvo. 82. U našem pravu jedini uslov za sticanje subjektiviteta je da je dete rođeno živo. koja se ne može prenositi na druge. kome je objektivnim pravom priznata pravna sposobnost – apstraktna mogućnost da bude imalac prava i obaveza. ako su u pitanju njegovi interesi. Začeto dete smatra se kao već rođeno. pod uslovom da se živo rodi. Fizičko lice je čovek . čovek je se ne može odreći. Kada fizičko lice stiče pravnu sposobnost? Fizičko lice postaje subjekt u pravu momentom rođenja.prenatalna šteta) 81. ustanovljena radi zaštite naslednih prava nerođenog deteta na zaostavštini pretka koji je umro pre njegovog rođenja. tj. Prestankom fizičkog lica kao biološke jedinke. da odgovara. 83. odnosno pravnu sposobnost rođenjem i ima je za ceo život – do smrti. Zato se u pravnoj teoriji smatra da pravni subjektivitet prestaje na dva načina: biološka smrt i dugotrajna nestalost određenog lica. a nerođenom detetu. a još nerođenom detetu. ona se moraju međusobno razlikovati kao imaoci prava i obaveza.biološka smrt i dugotrajni nestanak određenog lica.pravnom sposobnošću upotpunjuju pravni subjektivitet. Da bi stekao pravnu sposobnost. Fiozičko lice stiče pravni subjektivitet. Zato se pravo koristi određenim elementima za individualizaciju fizičkih lica. a pokušaji da se odredi neki drugi momenat kada embrion postaje čovek nisu prihvaćeni. Pod kojim uslovima se fizičko lice može proglasiti za umrlo? . Kako prestaje pravni subjektivitet fizičkog lica? Pravni subjektivitet je trajno svojstvo fizičkog lica. deliktna sposobnost i parnična sposobnost. Uslovni subjektivitet je priznat od momenta začeća. prestaju razlozi zbog kojih je priznato svojstvo pravnog subjekta.

prijemom. Postoje i lica bez državljanstva – apatridi. U našem pravu. ako je lice i posle punoletstva. a u oba slučaja odlukom suda za lica sa najmanje 16 godina starosti. ali i da ima obaveze prema njoj. potpuna poslovna sposobnost stiče se punoletstvom. Kada fizičko lice stiče opštu poslovnu sposobnost? U našem pravu. 89. To je mogućnost da vlastitom voljom izazivaju pravne promene – zasnivaju. 85. a šta boravište fizičkih lica? Prebivalište (domicil) je mesto u kome fizičko lice stalno živi i po zakonu se smatra njegovim prebivalištem ili domicilom. 90. fizičko lice može postati poslovno sposobno i pre sticanja punoletstva emancipacijom. 86. Izuzetno. To znači da mu pripadaju sva prava koja proizilaze iz pravnog poretka određene države. Potpuna (puna) poslovna sposobnost omogućava fizičkom licu da samostalno. sudskom odlukom. rođenjem na teritoriji RS.Boravištem se označava samo prostorna veza. U ime takvih lica pravne radnje preduzimaju zakonski zastupnici (roditelji ili staraoci). Šta je emancipacija? Emancipacija je sticanje poslovne sposobnosti pre zakonom utvrđenog roka.Državljanstvo RS stiče se : poreklom. svojom izjavom volje preduzima sve pravne poslove. Koji su stepeni poslovne (ne)sposobnosti? Poslovno nesposobna lica su ona koja vlastitom izjavom volje ne mogu punovažno sticati prava i obaveze. odnosno građanska subjektivna prava. Ali. potpuna) sposobnost i prema kom kriterijumu se određuje? Opšta poslovna sposobnost se određuje prema uzrastu.godine života (mlađi maloletnici) i punoletna lica koja su potpuno lišena poslovne sposobnosti. ili po međunarodnim ugovorima. Šta je državljanstvo? Državljanstvo je pravna pripadnost fizičkog lica određenoj državi. sticanjem državljanstva druge države članice. treba razlikovati boravište. Šta je opšta (puna. Objasniti pojam poslovne sposobnosti? Poslovna sposobnost je sposobnost lica da svojom izjavom volje zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje.uzrasta. zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju. a prebivalište ima pravni značaj. Zasniva se na pretpostavci da su intelektualne i voljne funkcije fizičkog lica na tom uzrastu takvog kvaliteta da mu omogućavaju normalno rasuđivanje – shvatanje značaja i posledica svojih radnji i snagu volje za njihovo kontrolisanje. To je mesto u kome se fizičko lice nalazi. bez namere da u njemu stalno živi. Porodičnim zakonom određene su dve mogućnosti emancipacije: odobrenjem zaključenja braka pre roka ili priznanjem poslovne sposobnosti deci – roditeljima. Pod kojim uslovima se punoletno lice može lišiti poslovne sposobnosti? Sticanje poslovne sposobnosti nastupa po zakonu (automatski) čim lice postane punoletno. odricanjem. zbog čega ne mogu samostalno i lično sklapati pravne poslove niti preduzimati druge radnje. Od prebivališta. po međunarodnim ugovorima. a u inostranstvu i važećom putnom ispravom. Ona nemaju pravno relevantnu volju. prenose ili gase pravni odnosi. 91. Za punovažnost njegovih pravnih radnji nije potrebna saglasnost zakonskog zastupnika. Državljanstvo u RS prestaje: otpustom. nesposobno da se samo 15 . menjaju. 87. Državljanstvo RS se dokazuje: izvodom iz matične knjige rođenih.84. potpuno poslovno nesposobna lica su maloletnici do navršene 14. tj. 88. kraće ili duže vreme. Šta je prebivalište. uverenjem o državljanstvu.

U našem pravu.Rešenjem o delimičnom lišavanju poslovne sposobnosti. odnosno interesa. Razlog je bolest ili smetnja u psihofizičkom razvoju koja je dovela do delimične nesposobnosti lica za rasuđivanje i ograničene mogućnosti za samostalno staranje o svojim pravima i interesima. 16 . do 18. ako svojim postupcima neposredno ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica. 97. 95. Šta je parnična sposobnost i kada se stiče? To je sposobnost pravnog subjekta da u parnici punovažno preduzima parnične radnje pred sudom radi zaštite svojih prava. Stariji maloletnik može samostalno zaključivati sve pravne poslove koje može zaključivati i mlađi maloletnik. godine života imaju ograničenu poslovnu sposobnost. Svetli trenuci (lucida intervalla) predstavljaju one trenutke kod nekih vrsta duševnih oboljenja u kojima su duševni bolesnici svesni svojih postupaka (sposobni za rasuđivanje). Šta je posebna poslovna sposobnost? Posebna poslovna sposobnost jeste mogućnost subjekta da samostalno zaključi određeni pravni posao ili preduzme drugu pravnu radnju nezavisno os stepena poslovne sposobnosti. 92.primiti poklon). Kakva je poslovna sposobnost maloletnika od 14. sud određuje koje pravne poslove lice može samostalno preduzimati i za koje mu nije potreban zakonski zastupnik. pravne poslove kojima ne stiče ni prava ni obaveze. Kakav je status lica delimično lišenog poslovne sposobnosti i kako ono učestvuje u pravnom prometu? Druga kategorija ograničeno poslovno sposobnih lica su punoletna lica koja su delimično lišena poslovne sposobnosti. Zakon o parničnom postupku uređuje ovo pitanje. 96. 94. Koje pravne poslove može samostalno zaključivati? On može preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isključivo prava (npr. ograničeno poslovno sposobna lica ih mogu zaključivati samo uz saglasnost zakonskog zastupnika. i pravne posslove malog značaja. Na osnovu kojih kriterijuma se priznaje? Posebna poslovna sposobnost se određuje prema karakteru i složenosti pravnog posla. 93. Pojam lucida intervalla? Sudska odluka stvara neoborivu pretpostavku da je lice lišeno poslovne sposobnosti nesposobno za rasuđivanje. godine? Maloletnici između 14. Što se tiče ostalih pravnih poslova. nekaa duševno bolesna lica mogu u trenucima biti i sposobna za rasuđivanje. i 18. ili ako svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese. Pravni poslovi zaključeni u vreme lucida intervalla smatraju se ništavim. Parnična sposobnost se stiče sticanjem poslovne sposobnosti. 98. Pravni posao koji je zaključen bez saglasnosti zakonskog zastupnika smatra se rušljivim. Punoletno lice se delimično lišava poslovne sposobnosti.brineo sebi i o zaštiti svojih prava. stranka je parnično sposobna ukoliko ima potpunu poslovnu sposobnost. Ipak. sud ga lišava poslovne sposobnosti i produžava roditeljsko pravo.

sadržina i pravni značaj imovinskog elementa pravnog lica? Imovinski (patrimonijalni) element obuhvata posebnu imovinu pravnog lica.opšti uslovi organizovanja. statuta.Pojam.Za tu štetu odgovara lice koje je na osnovu zakona ili odluke drugog nadležnog organa ili ugovora. Organizacionim aktom. deliktna sposobnost se stiče sa navršenih 14 godina. odnosno lice zaostalog duševnog razvoja može biti odgovorno. Pravno lice predstavlja organizaciju ili udruženje fizičkih lica koji poseduju određenu organizacionu samostalnost.godine i maloletnika između 7. ako se dokaže da je bio sposoban za rasuđivanje u trenutku prouzrokovanja štete. ako je štetu prouzrokovalo za vreme svetlih trenutaka. Međutim. Šta se podrazumeva pod organizacionom samostalnošću pravnih lica? Organizaciona jedinstvenost i posebnost ljudi u pravnom licu (organizaciona samostalnost) se ostvaruje uređenošću putem pravnog akta (statut. To mogu biti:pravila organizovanja.Volja na osnovu koje nastaje udruženje ili organizacija fizičkih lica može biti izražena ugovorom. To se omogućava donošenjem odgovarajućeg pravnog akta.. Koji su uslovi potrebni za nastanak pravnog lica? Prvi uslov za nastanak pravnog lica jeste postojanje organizacije ili udruženja fizičkih lica. Šta je deliktna odgovornost i kada se stiče u našem pravu? Deliktna sposobnost je mogućnost da se odgovara za prouzrokovanu štetu i obaveza na njenu naknadu. pravilnik) i formiranjem organa koji zastupaju pravno lice. nezavisnu od imovine članova pravnog lica i njen odnos sa imovinom fizičkih lica.Međutim. funkcionisanje i posebna prava i obaveze članova organizacije. pakt. 17 .godine Lica do 7. 100. 101.99. Objasniti razliku u deliktnoj odgovornosti detetado 7..godine ne odgovaraju za štetu koju drugom prouzrokuju-odgovaraju njihovi roditelji. Kakav je značaj lucida intervalla za deliktnu odgovornost? Lica koja usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ne odgovara za štetu prouzrokovanu drugom. programa itd. a može i na drugi način kojim se stvara organizacija i ustanovljavaju njena samostalnost. deklaracija. i 14. organizacija fizičkih lica počinje da funkcioniše nezavisno i samostalno. i duševno bolesno lice.Za maloletnike između 7 i 14 godine postoji zakonska pretpostavka o deliktnoj nesposobnosti. 106. inicijativa itd. dužno da vodi nadzor nad njim. 104. Šta je pravno lice? Pravno lice je organizacija (udruženje) fizičkih lica sa posebnom imovinom i pravnim subjektivitetom priznatim od strane pravnog poretka 103. pravilnika. Ona se ostvaruje na principu autonomije volje (samoorganizovanja). ona je oboriva pa će maloletnik biti odgovoran za naknadu štete. i prema spolja i prema unutra (prema članovima koji su je osnovali). Svako pravno lice mora imati najmanje jedno a po pravilu više fizičkih lica kao članova organizacije pravnog lica. Šta čini personalni element pravnog lica? Personalni element (organizacija fizičkih lica) obuhvata fizička lica organizovana radi ostvarenja zajedničkih interesa. 102. statut. 105. U našem pravu.

što nije slučaj sa pravnim licima. 110. Treća lica koja stupaju u pravni promet sa organizacijom ili udruženjem fizičkih lica moraju biti sigurna u pogledu statusa svog saugovarača. 111. iz istih raazloga. menja i gasi građanska subjektivna prava. odnosno pravnih lica. deliktna sposobnost je i sposobnost pravnog lica da zahteva naknadu prouzrokovane štete od odgovornog fizičkog ili pravnog lica. . Do razlikovanja dolazi zbog prirode fizičkih. Prestanak pravnog lica. Ovaj sistem predviđen je uglavnom za trgovačka društva. već državni organ ocenjuje celishodnost osnivanja. ovaj sistem se primenjuje za nastanak zadužbina. 18 . aktivnost..Sistem autopriznanja (imanentnog priznanja). Nadležni organ ispituje ispunjenost uslova i u slučaju kad su oni ispunjeni dužno je da dopusti upis pravnog lica u određene registre.Sticanje svojstva pravnog lica se obično upisuje u određene registre(publicitet). Koji su kriterijumi (sistemi) priznanja pravnog subjektiviteta pravnog lica? . Deliktna sposobnost pravnog lica je sposobnost da odgovara za štetu koju organi pravnog lica prouzrokuju drugom pravnom ili fizičkom licu u obavljanju svoje delatnosti ili vršenju poverenih funkcija.107. Poslovna sposobnost pravnog lica označava njegovu sposobnost da svojim izjavama volje i pravnim radnjama stiče. jer su pravna lica raznovrsna. . To nalaže načelo pravne sigurnosti. Takođe. Raznorodnost pravnih lica uslovljena je različitošću ciljeva zbog kojih se osnivaju. Kod pravnih lica pravna sposobnost nije jednoobrazna. On se karakteriše određivanjem uslova potrebnih za sticanje svojstva pravnog lica.Koji elementi (svojstva) čine status pravnog lica? Pravna .Sistem prijave (deklaracije). Do prestanka pravnog lica dolazi kada prestane neki od uslova potrebnih za nastanak pravnog lica. . 108. Šta obuhvata pravni element pravnog lica? Pravni element pravnog lica obuhvata pravno priznanje subjektiviteta od strane pravnog poretka. Fizička lica su «prirodni» entiteti za koje pravo vezuje sve posledice. Kakvu pravnu sposobnost imaju pravna lica i da li se ona razlikuje od pravne sposobnosti fizičkih lica? Pravna sposobnost pravnog lica označava svojstvo organizacije pojedinaca da ima ovlašćenja i obaveze. 109. Kako i zbog čega se ostvaruje načelo javnosti u nastanku i prestanku pravnog lica? Registracijom pravnog lica vrši se publicitet njegovog nastanka. Za nastanak pravnog lica nije dovoljan osnivački akt. 112. 113. poslovna i deliktna sposobnost.Sistem odobrenja ili koncesije. U savremenom pravu. Važi za sticanje subjektiviteta države.Sistem normativnog određivanja uslova. odnosno da bude imalac praava i obaveza. prenosi. ciljeve itd. mora biti registrovan. Poslovna sposobnost pravnih lica. Deliktna sposobnost. Postoji kada organizacija na osnovu svog osnivačkog akta postaje pravno lice momentom prijave nadležnom državnom organu. Obim pravne sposobnosti pravnih lica nije isti kao kod fizičkih lica za koje važi princip opšte i jednake pravne sposobnosti jer momentom rođenja sva fizička lica mogu biti nosioci svih prava i obaveza.

118. već postoje korisnici i organi. pravo opoziva. Prinuda se ostvaruje posredstvom suda i državnog organa. Udruženje je pravno lice koje se osniva voljom više lica radi postizanja određenih ciljeva. Vrste pravnih lica . pomoću imovinske sankcije koja dominira u GP.. to pravno lice ne može nastati. pravne moći su iste kao i subjektivna prava. Članova pravnog lica nema. i ovlašćenjima kojima raspolažu postoje pravna lica javnog i privatnog prava. Ali.114. Izuzetno. Pravne moći se garantuju pravnim subjektima radi zaštite određenih interesa. 116. obaveza i zahtev.predaja stvari) ili da se ostvari imovinski efekat ovlašćenja (npr. 19 . pravne moći su ovlašćenja koja nastaju povodom određenih subjektivnih prava i zato nemaju domašaj koji imaju subjektivna prava.naknada štete za neodržani koncert). Šta je zahtev i koja je njegova funkcija? Zahtev je mogućnost imaoca subjektivnog prava da svoje pravo izvrši prinudnim putem (npr. Udruženja sačinjavaju fizička lica kao članovi koji su tesno povezani i bez određenog broja članova. Pravne moći su: pravo preče kupovine. Koji su elementi građanskog subjektivnog prava? Elementi građanskog subjektivnog prava su: ovlašćenje.prema interesu koji ostvaruju razlikujemo altruistička (nekomercijalna) i lukrativna (komercijalna) pravna lica. Pravno lice ne odgovara za štetu prouzrokovanu od strane njegovih radnika ili organa izvan obavljanja delatnosti pravnog lica. bez naknade i ekvivalentnosti. Pojam pravne moći. promenu. 117. Cilj i funkcionisanje udruženja određuju sami članovi. Zahtev se označava i kao tužba u materijalnom smislu i upućena je obaveznom licu. 115. pravo otkaza. Zadužbina je privatnopravna i dobrotvorna ustanova koja se osniva na osnovu izjave volje osnivača zadužbine. samostalna u odnosu na imovinu članova pravnog lica. To proizilazi iz principa imovinske samostalnosti pravnog lica. .prema cilju koji ostvaruju. Pravi značaj imovinske samostalnostipravnog lica za njegovu deliktnu odgovornost.Zadužbina je organizacija čiju je imovinu njen osnivač nepovratno namenio da svojim prihodima ostvaruje određeni društveno dopušteni i društveno korisni cilj altruistički – činidba se vrši korisnicima dobročino.. da izjavom bolje utiču na nastanak. . Šta je subjektivno pravo? Subjektivno pravo je objektivnim pravom priznato ovlašćenje pravnim subjektima (fizičkim i pravnim licima) radi zaštite određenih interesa. . 119. kod nekih pravnih lica odgovaraju i njegovi članovi svojom imovinom (komaditna društva.prema kvalitetu unutrašnjeg uređenja razlikujemo udruženja i ustanove. Ustanove su pravna lica kod kojih je bitna imovina ili svrha a ne njen personalni supstrat. Po tom obeležju. oblastima u kojima deluju. imovina pravnog lica je odvojena. zadruge).postoje i druge podele. ili prestanak građanskih subjektivnih prava.Za tu štetu odgovaraju članovi pravnog lica svojom imovinom. pravo izbora kod alternativnih obligacija. Pravna moć je mogućnost pravnih subjekata priznata zakonom ili ugovorom. prihvatanje ponude od strane ponuđenog lica.

akada je nastala i po kom kriterijumu je izvršena? Klasičnim podelama smatraju se podele građanskih subjektivnih prava na stvarna i obligaciona (lična) prava i podela na imovinska i neimovinska prava.nema slobode u vršenju . Kasnije je nastala podela na apsolutna i relativna prava.ograničenost broja stvarnih prava (numerus clausus). a ne pojedinim ovlašćenjima .dejstvo inter partes (poverilac – dužnik) . prava autorstva i industrijske svojine i lična prava. Osnovna sličnost među pravima ove grupe jeste njihovo delovanje prema trećim licima (erga omnes). Koja se podela subjektivnih prava smatra klasičnom. služe stvaranju.titular ima neposrednu pravnu vlast na stvari i pravo sledovanja stvari .. ali i neimovinsku štetu. To su subjektivna prava koja nastaju povodom ličnih dobara.obaveza dužnika je korelativna sa ovlašćenjem poverioca i obrnuto . jer se tada konkretizuje prema određenom licu . naknada štete.obaveza druge strane u pravnom odnosu je negativna – sastoji se u uzdržavanju i nije imovinske prirode . Povreda neimovinskih – ličnih prava može prouzrokovati imovinsku (materijalnu) štetu.privremena prava.120. kao što su pravo na čast.zahrev nastaje povredom apsolutnih prava. 122. To su prava ličnosti. 121. dostojanstvo i porodična prava. može biti istovrstan sa ovlašćenjem (naturalna restitucija) ili se svodi na imovinski efekat (novčana restitucija) . život. osim za stvarne službenosti 20 .ne zastarevaju (po pravilu) .U imovinska prava spadaju i potraživanja iz obligacionih odnosa – ius ad personam. Imovinska i neimovinska prava Imovinska prava su ona prava koja svom titularu omogućavaju kotist koja se može neposredno izraziti u novcu. 124. a i kada je negativna postoji imovinski interes .broj obaveznih lica nije određen . prenosu i promeni trajnih (stvarnih i drugih) prava .zabrana zloupotrebe prava.I pravo autora na naknadu za iskorišćavanje ili upotrebu autorskog dela kao i pronalazačko pravo su imovinska prava. Ona korenspondiraju sa moralnim vrednostima.nije ograničen broj obligacionih prava .zahtev nastaje kada i ovlašćenje.Koje su Karakteristike apsolutnih prava? . 123. založno pravo.zastarevaju (po pravili) . Kojia prava spadaju u apsolutna? Grupu apsolutnih prava čine: stvarna prava.broj obaveznih lica je određen ili odrediv . pravo na prevoz robe.obaveza dužnika je pozitivna i imovinska.poverilac ima posrednu vlast na stvari i nema pravo sledovanja stvari . službenosti. Broj neimovinskih prava u građanskom pravu je manji.dejstvo prema trećim licima – erga omnes (titular prava – treća lica) . pravo na kupovnu cenu. Međutim. U građanskom pravu preovlađuju imovinska prava. Imovinskim pravima se ostvaruje ekonomski efekat u nečijoj imovini. Koja su obeležja obligacionih (relativnih) prava? . Najvažnija grupa imovinskih prava su stvarna prava – prava svojine.obaveza odgovara subjektivnom pravu.nisu javna i ne tiču se trećih lica (res inter alios acta) . za neimovinsku štetu se ne može dosuditi novčana naknada.

pa sve do momenta deobe nasledničke zajednice. 21 . testamentarni naslednici) koji postaju članovi nasledničke zajednice od momenta smrti ostavioca. nužni. koji obuhvata ovlašćenje i obaveze naslednika povodom stupanja u imovinskopravni odnos umrlog lica (stvarni ili obligacioni). intimne sfere. 131. 129.Imovinska prava autora su: pravo na beleženje ili umnožavanje dela.. Pojam i karakteristike ličnih prava (prava ličnosti). imena. Lična prava garantuju čoveku prava i slobode koje treba da odrede autonomiju ljudske individue koja je garantovana prema drugom pojedincu i državi (život. fotografiju. emitovanja.. 125 Šta karakteriše relativna prava? Relativna prava predstavljaju kategoriju subjektivnih prava koja se u celini poklapa sa obligacionim pravima. 130. Autorsko pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se regulišu subjektivna prava autora povodom korišćenja autorskog dela. ugleda. Kod relativnih prava. fizički integritet. reklamni spot. pravo objavljivanja i zaštite integriteta dela. 127. Naslednopravni odnos postoji između univerzalnih sukcesora (zakonski.Dok autorsko pravo nastaje samim nastankom autorskog dela.da objavi dnevnik.sloboda vršenja prava. trajnost prepiske) i raspolažući njime (npr. pravo stavljanja primeraka u promet. Autoru se priznaje i imovinsko pravo na materijalne koristi od dela – naknada za korišćenje dela. Sastoji se iz dve vrste ovlašćenja: ličnopravnih (moralnih) i imovinskih ovlašćenja Ličnopravna ovlašćenja autora su: pravo paterniteta. Pojam autorskog prava i njegove komponente. uživajući ga (npr.trajna prava radi zadovoljenja imovinskih interesa .Tek sa povredom postoji lice kome se imalac apsolutnog prava može obratiti i zahtevati da prestane sa uznemiravanjem ili da mu vrati oduzetu stvar. zahtev nastaje kad i ovlašćenje. pravo naznačenja imena. Prava intelektualnog stvaralaštva se dele u dve grupe: autorsko pravo – umna svojina. pravo predstavljanja ili izvođenja dela. Može biti istovrstan sa ovlašćenjem (naturalna restitucija) ili se svodi na imovinski efekat (novčana restitucija). Autorsko pravo je složeno pravo.poštovanje privatnosti. nastaje tek sa povredom prava. uz ograničenja u opštem i privatnom interesu . CD). Pojam i vrste intelektualnog stvaralaštva? Prava intelektualnog stvaralaštva ili prava autorstva su apsolutna građanska subjektivna prava koja nastaju kao rezultat čovekove intelektualne aktivnosti ili umnog rada.zabrana zloupotrebe prava..javnost (publikovanje) stvarnih prava .Kada nastaje zahtev kod apsolutnih. Šta je pronalazačko pravo i po čemu se razlikuje od autorskog prava? Pronalazačko pravo je apsolutno subjektivno pravo koje za objekat ima pronalazak ili tehničko unapređenje. i pronalazačko pravo – industrijska svojina. 126. 128. a kada kod relativnih prava? Zahtev za zaštitom apsolutnih prava.. za pronalazačko pravo je potrebno da se pronalazak zaštiti u posebnom postupku pred odgovarajućim državnim organom (Zavod za patente). Prava ličnosti su apsolutna subjektivna prava koja ovlašćuju titulara da svoje lično dobro koristi (ostvari). Koji pravni odnosi nastaju smrću fizičkog lica? Smrću fizičkih lica nastaje naslednopravni odnos. jer je dotle obavezno lice nepoznato.

Pri tome. tj.pravo na život . 136. ista stvar može biti istovremeno ili sukcesivno objekt raznih građanskopravnih odnosa.ona koja su sastavni deo ličnosti (život. televizijska slika. vozovi. deluju erga omnes . ugled. Danas se kao pravni objekti javljaju stvari i usluge čije se postojanje ili vršenje nije moglo ni zamisliti – avioni. tonski zapisi. da se služi svojim glasom. Šta su pravni objekti i kakav je njihov značaj? Pravni objekt je element povodom koga nastaju građanskopravni odnosi i građanska subjektivna prava. čast. Nekim pravima se ne može raspolagati.. a povodom nekih dobara i pravo raspolaganja. kriminalac). Objekti građanskih subjektivnih prava mogu biti samo ona dobra na kojima se može ostvariti neposredna pravna vlast. 135. Kada se mogu ograničiti lična prava? Ograničenja ličnih prava proističu iz prevage društvenih interesa nad ličnim pravima.pravo na privatnost .pravo na sliku .Ovlašćenje uživanja svodi se na pravo ličnosti da živi i uživa svoju telesnu celovitost. 137. uživa svoju privatnost. ako to pravo pripada licu koje je od interesa za javnost (političar. ekskluzivnu pravnu vlast na ličnim dobrima koja su istovremeno neposredno ili posredno deo čovekove ličnosti.pravo na psihički integritet . imenom i likom. Koja su ovlašenja titulara ličnih prava? Titulari ličnih dobara imaju pravo uživanja ličnim dobrima.prema svima. Zatim.pri vršenju roditeljskog prava. zdravlje. ne postoji obaveza uzdržavanja od povrede tuđeg ličnog dobra u slučajevima krajnje nužde. čast i ugled.pravo na telesni (fizički) integritet ..ona koja su emancipacija ličnosti.) . onda se mogu razlikovati vrste pravnih objekata: .. 22 . Tako se bez pristanka imaoca prava može objaviti lični spis. da se slobodno kreće. Šta su lična dobra i kako se dele? Lična dobra su objekti prava ličnosti. osećanje. glumac. Ustavom i nacionalnim zakonima. intimu. zdravlje. Koja su osnovna lična prava? .. fotografije.stvari . telo.ljudske radnje. To su apsolutna prava. on je njihov nosilac. tako da su treća lica dužna da se uzdržavaju od povrede ličnih prava.) 133. zdravlje 134. tonskog zapisa.pravo na dostojanstvo ličnosti. u ratu. glas na raddio emisiji isl. jer čine sastavni deo čovekovog integriteta – život. opredmećeni izrazi lica (lični zapisi. izvršiti prikaz lika.privatnost). i sa kojom obaveza pasivnog subjekta nije u korelativnom odnosu. Ako se pravni objekt shvati na ovaj način. hidrocentrale. 132. Prava ličnosti su regulisana međunarodnim konvencijama i deklaracijama. prenos energije.tvorevine intelektualnog stvaralaštva . Prava ličnosti omogućavaju svom titularu neposrednu. Lična dobra delimo na dve grupe: . psihički integritet.lična dobra . Koje uslove treba da zadovolji određenjo dobro da bi se smatralo objektom u pravu? Vrste pravnih objekata.

U tom slučaju dolazi do sukcesije – stupanje sledbenika na mesto prethodnika. Pravni promet je svojstven građanskim subjektivnim pravima i proizilazi iz karakteristike prometljivosti (prenosivosti) većine imovinskih subjektivnih prava. 139. 140. Odrediti pojam translativnog pravnog prometa.prenos svojine na automobilu sa prethodnika na sukcesora – kupovinom. Univerzalna sukcesija postoji kada se sva imovinska prava prenose sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika. već ga umanjuje (ograničava). Šta je konstitutivni pravni promet i gde je najčešći? Konstitutivni pravni promet postoji kada se ne prenosi postojeće subjektivno pravo. Kod singularne sukcesije pravni sledbenik (sukcesor) stupa u jedno ili više tačno određenih subjektivnih prava pravnog prethodnika. tj. prenosilac) na pravnog sledbenika (sukcesor). Kao skup svih prava i obaveza. 23 . ali ostaje i pravo svojine u korist vlasnika kao prenosioca prava. dok pravni prethodnik ili prenosilac gubi pravo koje je dotle imao. 144. prenosilac ne gubi postojeće pravo. 141. konstituiše se zakup i prenos ovlašćenja držanja i upotrebe stana. Odrediti pojam stvari. već određena ovlašćenja i obaveze iz tog prava tako da konstituišu (obrazuju) novo građansko subjektivno pravo u korist sticaoca. Šta su objekti relativnih prava? Obligaciona (relativna) prava imaju za objekt ljudsku radnju. 142. Prema tome. ono prestaje da bude njegov vlasnik.mogućnosti da se odvoje od svog prvobitnog titulara i pripadnu drugom subjektu. Stvari su materijalni delovi prirode koji se nalaze u ljudskoj vlasti (faktički ili virtuelno) a na kojima postoji ili može postojati svojina ili neko drugo subjektivno pravo. prodajom. Predmet obligacionih prava je dužnikova obaveza (radnja ili prestacija) koja se može sastojati u davanju (činjenju) ili nečinjenju. konstituišući i prenoseći na sticaoca novo pravo. Pri tome. Translativni prenos postoji kada singularni sukcesor ili sledbenik stiče pravo. ako lice A proda auto licu B.138. Singularna sukcesija postoji kada se prenosi jedno ili više određenih subjektivnih prava sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika (npr. Šta je pravni promet i koju odliku građanskog prava izražava? Građanskopravni promet je prenos (prelaz) subjektivnog prava ili pojedinih ovlašćenja i obaveza iz subjektivnog prava sa pravnog prethodnika (tradens. translativnim prenosom dolazi do promene subjekta nosioca ovlašćenja i obaveza u pravnom odnosu. Koji su oblici singularne sukcesije? Konstitutivni i translativni pravni promet predstavljaju vrste singularne sukcesije. Objasniti razliku između univerzalne i singularne sukcesije. poklonom. imovina je neprenosiva za života titulara. Npr. Npr. 143. isporukom). razmenom. a pravo svojine stiče lice B. tako da određeno pravo prestaje za prethodnog titulara i konstituiše se u korist novog.

fizičkom ili pravnom. Koje su karakteristike imovine? Karakteristike imovine su: . Jedinstvenost se uspostavlja preko subjekta kome pripada i objekta koji je čine.modus acquirendi – način sticanja (predaja pokretne stvari.nedeljivost .neprenosivost. poklonu. 146. Šta se podrazumeva pod originarnim sticanjem prava? Originarno sticanje prava postoji kada se subjektivno pravo ne izvodi iz prava pravnog prethodnika. Šta je imovina i koja prava ulaze u njen sastav? Imovina je skup imovinskih prava i obaveza koja pripadaju jednom licu. Šta znači jedinstvenost imovine? Imovina je jedinstven pojam. zakupa). Imovinska prava su ona koja za objekt imaju stvar. ali istorodnih elemenata koje povezuje subjekat kome pripadaju i priroda objekata povodom kojih nastaju imovinska prava. Koji su uslovi derivativnog sticanja prava? Za derivativno sticanje pravo zahteva određene pravne činjenice koje opravdavaju i potvrđuju derivaciju – sticanje za sledbenika i prestanak ili ograničavanje prava za prenosioca. već se zasniva na skupu pravnih činjenica. isporukom) bilo konstitutivnim prometom prava (ugovorno sticanje službenosti. nedeljivost i neprenosivost. 147. Pri tome. Imovinska prava su sva stvarna prava. 149. neophodno je da prenosilac bude titular prava koje se prenosi Znači. koje zakon neposredno predviđa kao podobne da dovedu do konstituisanja novog subjektivnog prava (npr. zaloge. bilo translativnim prometom (npr. U našem pravu to su: . potraživanja koja glase na stvar ili novac i imovinska ovlašćenja autora i pronalazača. jer čini pravnu celinu.iustus titulus – pravni osnov (ugovor o prodaji.145. poklonom. prenos svojine – kupovinom. 24 . sticanjem od nevlasnika.održajem. Osnovne karakteristike imovine su jedinstvenost. 148. odnosno upis stečenog prava na nepokretnosti). 150. u imovinu ulaze i neka neprenosiva prava. Imovina je složen pojam sastavljen od različitih. kao što su pravo na izdržavanje i lične službenosti. Pravni sledbenik stiče isto pravo i po pravilu istog kvaliteta (npr. okupacijom). novac ili neko drugo dobro koje se može izraziti u novcu.svojinu ograničenu službenošću) kakvo je imao i pravni prethodnik.Sadržinu imovine čine imovinska prava. za derivativno sticanje prava nužno je da sticalac svoje pravo izvodi iz prava prethodnika. zakupu) . Sukcesor izvodi svoje pravo iz prava prethodnika. Zato važi princip Nemo plus iuris in alium transferre potest quam ipse habet – Niko ne može preneti na drugoga više prava nego što sam ima.jedinstvenost . Imovina uvek pripada jednom licu. Izuzetno. Kakvo je derivativno sticanje prava? Derivativno sticanje prava postoji kada sticalac (sukcesor) izvodi svoje pravo iz prava pravnog prethodnika.

1. U čemu je razlika između pravnog posla i pravne radnje? U nameri da se proizvede određeno pravno dejstvo leži razlika između pravnog posla i pravne radnje. Kako se štiti imovina kod nas. Šta je realna subrogacija i koja karakteristika imovine je omogućava? Realna subrogacija znači da na mesto jednog objekta koji prestane (materijalno ili pravno) dolazi drugi. 152.prenošenje imovine na naslednike u stanju kome se nalazila (sa pravima i obavezama).pravo države da vrši kontrolu nad korišćenjem imovine i sprovodi ograničenja u skladu sa opštim interesom.Pravni poslovi su najvažnija vrsta pravnih radnji.1. imovina dobija svoju zakonsku ratifikaciju. ali svaka pravna radnja nije pravni posao.obavljanje pravnog prometa.neprenosiva za života titulara. Dali je imovina prenosiva? Imovina kao pravna celina je neotuđiva tj. na osnovu 25 . Ovim članom Protokola.pravo na mirno (nesmetano) uživanje imovine .. U čemu se ogleda značaj imovine? Imovina omogućava: .Ona se ne može odvojiti od titulara jer nema sopstvenu i samostalnu egzistenciju.151. Niko ne može biti lišen svoje imovine. Kod pravnog posla strane-učesnice daju određene izjave volje svesne da će to dovesti do određenog pravnog rezultata.da će steći pravo svojine na stvari. U čl. npr. promene ili prestanka subjektivnih prava. npr. predviđena je na sledeći način:Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na nesmetano uživanje svoje imovine. pomoću kojih se mogu odrediti sadržina imovine i granice njene zaštite: .Definicija pravnog posla je određena na visokom nivou opštosti i apstrakcije. jer se u vreme njenog donošenja težilo sve većim ograničenjima prava svojine zbog ostvarivanja socijalnih programa. osim u javnom interesu i u skladu sa zakonom i opštim načelima . Šta su pravne radnje i kako ih delimo? Pravni posao je pravna radnja kojom se manifestuje volja jednog ili više lica sa namerom da nastane. a sam pravni odnos zadržava istu pravnu prirodu – subrogatum capit naturam subrogati. osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. a tek Protokolima zaštita je proširena i na ekonomska i socijalna prava.deliktna radnja.mogućnost poverioca da se namire za svoja potraživanja iz dužnikove imovine – imovinska sankcija . 153. Svaki pravni posao predstavlja pravnu radnju. garancija prava na imovinu. a kako na međunarodnom nivou? Konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama je zaštitila građanska i politička prava. 155. Dakle.Pravna radnja je širi pojam od pravnog posla. odnosno prenošenje prava i obaveza sa jednog lica na drugo (zahvaljujući realnoj subrogaciji) . iz nje se jedino jasno vidi da se radi o pravnoj radnji čije je posebno obeležje volja kao akt sticanja. Ona ne sadrži odredbu o pravima na imovinu. Ono nastupa na osnovu samog zakona.sadrži 3 jasno određena pravila. 154.Prvog protokola. da se promeni ili prestane neko subjektivno pravo. 156. čl. ali ona nije usmerena na postizanje određenog pravnog dejstva. Omogućava je jedinstvenost imovine.zabranu lišavanja imovine. Kod pravne radnje postoji određena volja.

važi kod prećutnih izjava volja. znacima. osim ako izjava nije bila 26 .da prihvata ponudu). Namera da se prouzrokuje šteta nije sadržala i nameru da se odgovara. 161. Zakon.ostali uslovi: forma. a u sebi zadrži rezervu da to ne želi U tom slučaju. koja se tek spoljnom manifestacijom (rečima.da je ozbiljna i moguća . nameće odgovornost lica koje je preduzelo nedozvoljenu radnju. 160. Pravno relevantna je unutrašnja volja. Šta je reservatio mantalis i da li ima značaj za izjavljenu volju? Reservatio mentalis predstavlja unutrašnju rezervu pri izjavi volje.izjava volje je neophodna.Pravne radnje mogu biti faktičke radnje nezavisne od volje subjekata. Potrebno je da postoje i druge pravne činjenice ili zakonski uslovi kao što su forma. kada je volja manifestovana ćutanjem. nemaju značaj. 159. U savremenom pravu data je prednost izjavi volje jer se izjavljena volja neposredno saznaje. potrebno je da bude saopštena tj. Izjava volje je saopštavanje unutrašnje volje trećim licima. Koje kvalitete treba da ima volja u pravnom poslu da bi mogla da proizvede punovažno pravno dejstvo? Da bi volja proizvela pravno dejstvo. ali najčešće. Za nastanak pravnog posla. dozvola državnog organa ili trećeg lica itd. jer je u pravnom prometu nemoguće istraživati unutrašnju. Koji su načini izjave volje? Svi načini izjave volje dele se u dve grupe: izrične(direktno rečima. usmeno ili pismeno) i prećutne (konkludentnim radnjama). unutrašnja) a ne njena izjava. nije dovoljna samo volja pravnih subjekata. Ima za cilj ili zaštitu interesa jedne strane ili opšteg interesa. zakonska obaveza izdržavanja. dozvola državnog organa ili trećeg lica idr.da je data od poslovno sposobnog lica .Kada važi pravilo: Qui tacet consentire videtur? Ko ćuti.. Lice. za pravni posao je bitna volja (stvarna. radnjama) saznaje. potrebno je da ispunjava sledeće uslove: . U pravu. pa je relevantna samo ako je tačno ispoljavanje unutrašnje volje. pravni posao je zaključen.izjavljena. Koja je razlika između teorije volje i teorije izjave volje? Po teoriji volje. podložna je kontroli u slučaju spora oko izvršenja pravnog posla. ona je jedino vidljiva spoljnom svetu. Volja je psihička činjenica koja čini sastavni deo čovekove ličnosti i predstavlja pokretačku snagu čovekovih aktivnosti i emancipaciju njegovih sposobnosti.da postoji saglasnost izjavljenih volja kod dvostranih pravnih poslova . određuju formu u kojoj pravni posao mora biti zaključen. Dozvola u građanskom pravu predstavlja prethodnu saglasnost državnog organa ili trećeg lica za zaključenje pravnog posla ili preduzimanje neke pravne radnje. 157. 158. Kod pravnih radnji posledice nastupaju nezavisno od činjenice da li je pravni subjekt to hteo ili ne. ZOO pod dozvolom podrazumeva i naknadnu saglasnost ili odobrenje. obaveza suseda da dozvoli prolaz preko svog zemljišta itd.da je izjavljena slobodno . koje izjavi određenu volju (npr. Dozvola za zaključenje pravnog posla ograničava volju strana u pravnom poslu. kao što su zastarelost. Pre izjave volja nije poznata drugim licima i ne proizvodi pravno dejstvo. faktičku volju.zakona. iako je izjava neophodna za njeno dejstvo. a često i same strane.Da bi volja proizvela pravno dejstvo. jer izjava volje ima cilj da stvarnu volju manifestuje (publikuje) u spoljnom svetu. saglašava se . Po teoriji izjave volje za pravni posao je bitna izjavljena volja. ne proizvode pravno dejstvo.

Jednostranim izjavama volje priznaje se dejstvo. odricanje od nasleđa. Ako su sttrane propustile da se dogovore o mestu i vremenu izvršenja pravnog posla. Predmet pravnog posla mora biti određen ili odrediv. 166. već predstavljaju nova pravila koja stranke same predviđaju. S druge strane. Isto tako.kaparu. primer i značaj podele pravnih poslova na jednostrane i dvostrane. Cilj ili razlog zbog kojeg strane u pravnom poslu preuzimaju obaveze je tipičan. To su ugovori. Osnov ili kauza i motiv pravnog posla. Moguće je da izjavljena volja u pravnom poslu sadrži neke delove koji nisu bitni. niti su prirodni.bitni . Za njihov nastanak dovoljna je izjava volje samo jednog lica kao strane u poslu. Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove izvršena je prema broju volja potrebnom za nastanak punovažnog pravnog posla. za njenu realizaciju potrebna je saglasnost drugog lica. odnosno ostvarenja određenog pravnog dejstva. 165.isti za određene srodne tipove pravnih poslova. Jednostrani pravni poslovi nastaju kao manifestacija samo jedne volje. 27 . jer na taj način pravni posao prilagođavaju svojim potrebama. Objasniti pojam prirodnih i slučajnih elemenata pravnog posla. Uobičajeno se definiše kao dužnikova radnja ili obaveza (prestacija). Tako. što omogućava da je ona poznata za treća lica.. Od osnova pravnog posla treba razlikovati motiv. To je psihološka kategorija koja opredeljuje jedno lice na zaključenje pravnog posla.uzgredni.prirodni . Za izvršenje pravnog posla potrebno je odrediti mesto i vreme ispunjenja ugovornih obaveza. ali ih stranke mogu ugovarati iz određenih razloga. Osnov ili kauza pravnog posla predstavlja neposrednii pravni cilj koji strane žele postići zaključivanjem pravnog posla. ili nisu mogle da postignu dogovor. tj.Jednostrani pravni poslovi su testament. Tako npr. npr. zalogu. npr. primenjuju se dispozitivne norme. Dvostrani pravni poslovi nastaju saglasnošću najmanje dveju volja. pravni posao se može poništiti ako izjava volje nije data slobodno (pretnja. potrebno je predvideti odgovornost strana u pravnom poslu ako ne izvrše svoje obaveze onako kako su se sporazumele. ako se lice obavezuje u korist drugoga. ili je druga strana znalaili je mogla znati za mentalnu rezervu. 164. prinuda). Šta je predmet pravnog posla i kakav treba da bude da bi pravni posao bio punovažan? Pod predmetom pravnog posla podrazumevamo ono povodom čega nastaje pravni posao. kao najznačajnija vrsta pravnih poslova. 162. moguć i dopušten..(slučajni) 163. Slučajni ili uzgrdni elementi pravnog posla su oni delovi koji nisu bitni za punovažnost pravnog posla.to je njeno lično očekivanje koje treba da se ostvari u pravnom poslu.stranke u pravnom poslu mogu predvideti dodatna pravila o osiguranju ili garancijama za izvršenje pravnog posla. predmet ugovora o kupoprodaji je obaveza da se preda stvar i obaveza da se plati kupovna cena. izjava kojom se daje otkaz ili se raskida ugovor.slobodna ili iz drugih razloga nevažeća. Pojam.Dvostrani pravni posao je ugovor za koji je bitna saglasnost volja između dužnika i poverioca. Koji su elementi pravnog posla? U pravnoj teoriji se vrši tročlana izjava volje na: .Ipak. jer je u pitanju dvostrano obavezujući ili teretni pravni posao.

Šta su formalni pravni poslovi? Formalni pravni poslovi su oni pravni poslovi kod kojih volja mora biti izjavljena na unapred utvrđen način (pismeno. ugovor o delu. Formalni pravni poslovi su: ugovor o prodaji nepokretnostiugovor o građenju. beskamatnom zajmu. ugovor o zajmu. ili koliko jedna strana duguje. Objasniti pojam komutativnih i aleatornih pravnih poslova. Šta su kauzalni .. 169. lukrativni) su oni kod kojih strana koja dobija neku korist iz ugovora ne duguje drugoj strani nikakvu naknadu.Nepoštovanje određene forme ima za posledicu ništavost pravnog posla. To su uzajamni ugovori. a šta dobročini pravni poslovi? Podela ugovora na teretne i dobročine izvršena je prema tome da li jedna ugovorna strana za ono što dobija daje protivčinidbu ili ne. ugovor o osiguranju.. posluzi. besplatnoj ostavi. Kauza dobročinih poslova je namera jedne strane da uveća imovinu druge strane bez dobijanja naknade. 171. ugovor o doživotnom izdržavanju. jer to zavisi od nekog neizvesnog događaja. ugovor o doživotnom izdržavanju. ašta apstraktni pravni poslovi? Podela pravnih poslova na kauzalne i apstraktne izvršena je prema tome da li je kauza pravnog posla objektivno poznata za treća lica ili nije. ugovor o trampi. Apstraktni pravni poslovi su oni kod kojih osnov (kauza) nije objektivno poznat trećim licima. kao i to koja je strana dužnik. Takvi pravni poslovi su: ugovor o poklonu. tj. To su: ugovor o kupoprodaji. o osiguranju.. Aleatorni su: ugovor o opkladi.Kauzalni pravni poslovi su takvi kod kojih je kauza poznata iz same vrste pravnog posla. 168. Teretni pravni poslovi su oni kod kojih je strana koja iz ugovora dobija neku korist.Najčešća forma koju zakon 28 . Teretni pravni poslovi su: ugovor o kupoprodaji. nekada ostvarene u određenoj formi. Realni pravni poslovi su oni za čiju je punovažnost potrebna saglasnost strana ugovornica o bitnim elementima pravnog posla i predaja stvari kao realni akt. 167. Osnov je nepoznat jer se iz pravnog posla ne vidi razlog zbog koga se strane obavezuju. ugovor o licenci. Osnov činidbe jedne strane je protivčinidba druge strane. a svakako postoji. Volja može biti izjavljena na bilo koji način. a ko potražuje. prad državnim organima). Činidba i protivčinidba se nalaze u odnosu jednakih vrednosti uzajamnih davanja. Neizvesnost mora postojati za obe ugovorne strane 170.iz tipa pravnog posla..Aleatorni pravni poslovi su poslovi kod kojih se u momentu zaključenja ne zna ko duguje. Konsesualni pravni poslovi preovlađuju u građanskom pravu jer je prihvaćen princip konsensualizma. a koja poverilac. dok je kod dvostranih potrebna saglasnost najmanje dve izjave volje koje su saglasne u pogledu predmeta i kauze.Pravni značaj ove podele je u tome što jednostrani pravni poslovi mogu nastati izjavom bolje samo jednog pravnog subjekta. Dobročini pravn iposlovi (besplatni ugovori bez nadoknade. pred svedocima. ugovor o zakupu.da umanji svoju imovinu. Komutativni pravni poslovi su oni kod kojih su u trenutku zaključenja poznate činidbe (ovlašćenja i obaveza) strana. dužna da drugoj strani da određenu naknadu. Šta su konsensualni a šta realni pravni poslovi? Konsensualni pravni poslovi su oni koji se zaključuju prostom saglasnošću volja ugovornih strana o bitnim elementima.. Šta su teretni. Prosta saglasnost o bitnim elementima pravnog posla je nedovoljna već se zahteva predaja stvari.. gde se i jedna i druga strana obavezuju na činidbu. U građanskom pravu preovlađuju komutativni pravni poslovi. ugovor o ostavi..

potpisi i overa potpisa od strane suda).Kao poreski obveznik će figurirati fiducijar. ali ne i povraćaj stvari od savesnog sticaoca. Fiducijant samo može zahtevati naknadu štete od fiducijara. Npr. zabrana klauzule o prenosu svojine na hipotekovanoj stvari itd. on ne može raspolagati svojinom. u slučaju da fiducijar izigra ukazano poverenje i stvar otuđi trećem savesnom licu. Zajedničko svim fiducijarnim pravnim poslovima je da poverilac (fiducijant) ugovorom prenosi na drugu stranu – poverenika (fiducijar) više pravne vlasti nego što to traži ekonomska svrha posla.Fiducijarni pravni posao je forma u kojoj se mogu naći elementi mnogih pravnih poslova koji dobijaju karakteristike fiducijarnog pravnog posla.Forma ugovora može biti uređena samim zakonom ili voljom samih stranaka. Šta je fiducijarni pravni posao? Fiducijarni pravni posao je ugovor kod koga se fiducijant obavezuje da prenese neko pravo drugom licu – fiducijaru. To strane ugovornice i ne žele. izigravanje propisa o zemljišnom maksimumu. kao u slučaju zastupništva. jer predstavlja njegov bitan element. koji je dužan da pravo vrši u interesu fiducijanta i da ga. Koja je razlika između bitne i dokazne forme? Forma može imati različito dejstvo na punovažnost pravnog posla Forma može boiti bitna i dokazna. fiducijant može zahtevati vraćanje stvari. Pravo koje se se prenosi fiducijarnim pravnim poslom može biti stvarno.. svečana ili forma javne isprave. licu B.svedocima). Dokazna (probaciona forma) je ona čije nepoštovanje ne povlači ništavost pravnog posla.Npr. Ipak. Kakva dejstva proizvodi fiducijarni pravni posao? Kod fiducijarnog pravnog posla fiducijar stiče pravo svojine. Ukoliko su oštećeni društveni interesi. Fiducijarni pravni posao nema za posledicu sticanje prava svojine. 172. 173. kome je ukazano poverenje. Na šta je usmerena kauza fiducijarnog pravnog posla? Ciljevi koji se u stvarnosti ostvaruju fiducijarnim pravnim poslom. ali najčešće je u pitanju pravo svojine. taj svesni nesklad između izjavljene i unutrašnje volje ima za posledicu nevažnost pravnog posla.sticaoca koji nije znao da se radi o fiducijarnom vlasniku. To je osnovni nedostatak ovog pravnog posla. ono postaje vlasnik stvari. Bitna forma ima konstitutivno dejstvo. Vršenje ovih pravnih poslova se zasniva na poverenju. a svojinu na plantaži voća prenosi prijatelju.. Bitna forma je ona čije nepoštovanje povlači ništavost pravnog posla. obligaciono. Kao fiducijarni vlasnik. on je punovažan. Jedino se u slučaju spora pravni posao ne može dokazivati drugim pravnim sredstvima (npr. da ih koristi do povratka lica A. osim u formi u kojoj je trebalo da bude zaključen. fiducijar obezbeđuje potraživanje od fiducijanta) ili kao mešoviti – u interesu fiducijanta i fiducijara. Od nesavesnog sticaoca. Ukoliko se ne ugrožavaju interesi trećih lica ili javni interes. 29 . Njime se mogu zadovoljiti interesi isključivo fiducijanta (na fiducijara prenese pravo upravljanja stvarima. To je rešenje u skladu sa principom sigurnosti i zaštite trećih savesnih lica. tj. ali sa širim ovlašćenjima) ili fiducijara (npr. koji se razilazi od stvarnog cilja koji strane u pravnom poslu žele da ostvare. lice A odlazi na duži put. vrati nazad ili prenese trećem licu. Lice B će po povratku lica A podneti račun i vratiti fiducijarno stečeno pravo svojine na plantaži. Bitna forma se zahteva za nastanak ugovora o prodaji nepokretnosti (pismene izjave. uži su od onih na koje ukazuje zaključeni pravni posao. Kod fiducijarnog pravnog posla saglasnošću stranaka se prikazuje određeni pravni cilj.zahteva je pismena i ona može biti različita:obična pismena. 174. 175. kad se ispune uslovi. lice B.

Pravni posao može biti modifikovan uslovom. on nije sigurno sredstvo jer može izgubiti pravo svojine (ako fiducijar prenese pravo svojine na treće lice). Da li je fiducijarni pravni posao važeći (dopušten) u našem pravu? Fiducijarni pravni posao se primenjuje i u savremenom pravu. Nalog je najčešća modifikacija ugovora o poklonu. 178. Izuzetno. Šta se odlaže ugovaranjem odložnog roka? Odložni rok odlaže dejstvo pravnog posla (a raskidnim se prekida dejstvo pravnog posla. Za dužnika (fiducijanta). Kako delimo uslove prema njihovom dejstvu? U zavisnosti od toga da li uslov odlaže dejstvo pravnog posla ili prekida već nastalo delovanje pravnog posla. Šta je nalog? Nalog (modus) ili namet je teret koji se nameće sticaocu kod dobročinih pravnih poslova ili pravnih radnji. Fiducijarni pravni posao u toj funkciji predstavlja veoma sigurno sredstvo za poverioca (fiducijara). Najznačajniji je obezbeđenje potraživanja. Odrediti pojam roka? Rok je pravna činjenica koja se sastoji u proteku određenog vremena ili nastupanju određenog vremenskog trenutka od koga zavisi dejstvo pravnog posla. 181. po isplati duga. Npr.civilno . rokom i nalogom. 184. Nalog postoji kada poklonodavac naloži poklonoprimcu da 30 . Šta su modifikacije pravnog posla i na koji način se mogu izvršiti? Modifikacije oredstavljaju izmene pravnog posla. dobiće lice koje je prvo podnelo zahtev za zaštitu pronalaska. strane u pravnom poslu mogu kao uslov predvideti i činjenicu koja je nastala ali one nisu za nju znale (subjektivna neizvesnost). Odrediti pojam uslova? Uslov (conditio) je buduća i neizvesna činjenica koja utiče na dejstvo pravnog posla. nezavisno od činjenica da savremeno prravo raspolaže različitim vrstama zaloge kao realnim sredstvima obezbeđenja. Uslov ne može zavisiti od volje strana u pravnom poslu. da nešto učini ili da trećem licu. stvarne službenosti). Na isti način.To je buduća i izvesna činjenica (izvesna. Fiducijarni pravni poslovi se odnose na pokretne stvari. pravo svojine preneti nazad. 177. vreme se računa i prilikom sticanja zemljišnoknjižnih prava podložnih rangiranju (hipoteka. Preovlađuje fiducija u kojoj fiducijant zadržava državinu na stvari (za razliku od rimskog prava). Činjenica koja je već nastala ne može biti uslov. U kojim se pravnim odnosima primenjuje astronomsko računanje rokova? Ono se primenjuje kod onih prava kod kojih sticanje prava zavisi od prvenstva u vremenu i gde se primenjuje pravilo Prior tempore. 180. jači u pravu. testamenta ili legata. patent. Zato mora da veruje u poverioca da će mu. 182. jer onda gubi obeležje neizvesnosti. ako dva lica dođu do istog pronalaska.astronomsko računanje rokova. potior iure – prvi u vremenu. jer je za nepokretne uobičajena hipoteka. Uslov mora biti pravna činjenica koja celokupni pravni posao čini neizvesnim. uslovi se dele na odložne (suspenzivne) i raskidne (rezolutivne). Koji su načini računanja rokova? . pravnu zaštitu. Fiducijarnim pravnim poslom dužnik izbegava publicitet duga koji nije moguće sakriti kod ručne zaloge i hipoteke. Njime se i danas ostvaruju različiti ciljevi. za razliku od uslova).176. 179. 183.

pretpostavke za punovažnost pravnog posla jesu: . odobrenje i sl. javnom tužiocu a i sud o ništavosti vodi računa po službenoj dužnosti.Za ništave pravne poslove kaže se da se njima povređuju opšti interesi. 189.forma . Koje su posledice neispunjenja naloga? Nalogodavac ima pravo da zahteva raskid ugovora o poklonu ukoliko poklonoprimac neispuni nalog. odnosno posebna poslovna sposobnost ugovornih strana. određen ili odrediv) .Zajedničko obeležje nepostojećih i ništavih pravnih poslova je da ne proizvode pravno dejstvo od samog početka i da se ne mogu osnažiti (konvalidirati).) Međutim. Ništavi su oni pravni poslovi kod kojih nisu ispunjeni uslovi za nastanak 31 .. Pojam nevažnosti pravnog posla. 188.predmet ugovora (dopušten. volja u pogledu pravnog učinka i sadržine posla .Svaki subjekt u pravu se kao zainteresovano lice. nezavisno od krivice lica koja zaključuju takav pravni posao. Koja je razlika između ništavih i rušljivih pravnih poslova? . nakon čega se konvalidiraju . tj.osnov (kauza) – dopušten i stvaran .dozvola. jer su povređeni pretežno njihovi privatni interesi. Pravni posao je punovažan ako ispunjava zakonom predviđene uslove za njegov nastanak.opšta. predmeta ili kauze).Ništavi pravni poslovi se mogu poništiti uvek. podudarnost. i ova podela je prihvaćena i u našoj pravnoj teoriji. moguć. . . Pravo isticanja razloga rušljivosti pripada samo ugovornim stranama i njihovim univerzalnim sukcesorima (naslednicima).saglasnost. Koji su pravni poslovi ništavi? Ništavi su oni pravni poslovi kojima se vređaju imperativne pravne norme. pravni posao je nevažeći i ne može da proizvede pravno dejstvo.izvesnu sumu novca upotrebi za objavljivanje rukopisa ili prenese u fond određene škole za nagradu najboljem đaku i slično. 186.pravno relevantna volja. Pravo isticanja ništavosti pripada: ugovornim stranama i njihovim univerzalnim i singularnim sukcesorima. Kako delimo nevažeće pravne poslove? Uobičajena podela nevažećih (nevaljanih) pravnih poslova jeste na ništave (apsolutno ništave) i rušljive (relativno ništave) pravne poslove. Opšti pravni uslovi tj. poveriocima. Ništavost pravnog posla jeste posledica nepoštovanja pravne norme. a rušljivim privatni interesi.Odluka o ništavosti pravnog posla je deklarativnog karaktera . ako neki od ovih uslova ne bude ispunjen. 190. 185. javni poredak ili dobri običaji.nekada se zahtevaju i druge činjenice (npr. 187. i ne mogu se osnažiti (konvalidirati) jer razlozi koji dovode do ništavosti ne dopuštaju njihovo ozdravljenje protekom vremena. Rušljivi pravni poslovi se mogu poništiti samo u određenim prekluzivnim rokovima.Šta su nepostojeći pravni poslovi? Nepostojeći pravni poslovi jesu grupa nevažećih pravnih poslova i označavaju pokušaj nastajanja pravnog posla bez nekog od opštih zakonskih uslova (nprnedostatak saglasnosti volje. može pozvati na razlog ništavosti.

radi izigravanja naslednih prava zakonskih naslednika. a poništava se samo nemoralna klauzula – delimična ništavost. Nemmoralan je svaki posao kojim se ograničavaju lične slobode. 192. javnom poretku i dobrim običajima.pravnog posla – nedostaje pravno važeća volja ili saglasnost volja o nekom elementu posla. Koji su pravni poslovi nemoralni? Nemoralni pravni poslovi su oni poslovi kod kojih se preduzetom obavezom ili ciljem pravnog posla vređaju opšteusvojena shvatanja određene zajednice.Odrediti pojam protivzakonitih pravnih poslova. ako saglasnošću volja nije određen predmet pravnog posla. ravnopravnost polova. Kakav je pravni posao koje zaključi lice izvan svoje pravne i poslovne sposobnosti? Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih fizičkih lica su ništavi. ili se obavezala dati ili učiniti. 194. Ukoliko su one odlučujući razlog nastanka ugovora i ukoliko on ne može opstati bez te odredbe. teško materijalno stanje. Pravni poslovi su najčešće nemoralni kad im je nemoralan osnov (kauza) ili cilj koji se želi ostvariti pravnim poslom. kao i oni pravni poslovi kod kojih su ispunjeni uslovi za njihov nastanak. Npr.zbog prekomernog oštećenja . vređaju intimna osećanja ljudi.zbog nedostatka potpune poslovne sposobnosti. 196.Pravni poslovi pravnih lica mimo pravne i poslovne sposobnosti su ništavi i nemaju pravno dejstvo. svesno koristeći nepovoljnu situaciju saugovarača (stanje nužde. poništava se i ceo pravni posao. Koji su poslovi fiktivni a koji simulovani? Fiktivni pravni posao postoji kada strane daju saglasne izjave volje usmerene na zaključenje pravnog poslačije pravno dejstvo u stvarnosti ne žele. dok kod fiktivnih pravnih poslova ne postoji kauza već samo njen privid.. Kada postoji zelenaški pravni posao? Zelenaški pravni posao postoji kad jedna strana ugovara za sebe ili neko treće lice korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je oona drugoj strani dala ili učinila. nemoralan je pravni posao kojim jedno lice daje određenu novčanu sumu ocu devojke kako bi se ona udala za drugo lice. U suprotnom ugovor ostaje na snazi. 195. Kod simulovanog pravnog posla postoji kauza. 193. davanje nagrade novinaru da nekoga «ocrni» u novinarskom članku. Koji razlozi izazivaju rušljivost pravnog posla? . ali su oni protivni prinudnim normama. 32 . 191. nedovoljno iskustvo ili zavisnost). Protivzakonit pravni posao je onaj pravni posao kojim se vređa prinudna norma bez obzira da li je ona sadržana u građanskom pravu ili nekoj drugoj oblasti javnog ili privatnog prava.Ništav je i onaj pravni posao ako su strane potpuno poslovno nesposobne. Npr. pravni posao koji ne sadrži osnov (kauzu. lakomislenost.nemoralno je zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju sa licem na samrti. obećanje nagrade za konkubinat. ili ne postoje predmet i osnov pravnog posla. Simulovani pravni posao postoji kada strane zaključuju jedan pravni posao čije pravno dejstvo ne žele. U praksi često nastaju ugovori sa nemoralnom klauzulom.zaključi se ugovor o kupoprodaji da bi se prikrio ugovor o poklonu (motiv može biti izbegavanje pobijanja ugovora o poklonu zbog povrede nužnog naslednog dela. prikrivajući pravni posao čije pravno dejstvo stvarno hoće.zbog mana volje . Npr.. Ova lica nemaju pravno relevantnu volju pa se ovi poslovi smatraju nepostojećim. cilj)obavezivanja. ali je ona prividna.

do nastanka ovlašćenja i obaveza.očigledna nesrazmera između činidaba . ZOO reguliše zabludu u delu «mane volje» : Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta.zabluda o ličnosti ugovarača .zabluda o pravnoj prirodi pravnog posla . Prema ZOO prevara je određena na sledeći način: Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora. na lice s kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice.da je upućena saugovaraču. Šta je prevara i koji su elementi prevare? Prevara je namerno preduzimanje određenih radnji od jedne strane u pravnom poslu u cilju dovođenja ili održavanja saugovarača u zabludi da bi zaključio određeni ugovor. 198. Vrste zabluda: . 33 . kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim. 200. ZOO je prihvatio subjektivno shvatanje: Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru (dvostrano obavezujući ugovori) postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. Za postojanje instituta prekomerno oštećenje zahtevaju se dva uslova: .zabluda o predmetu i svojstvima predmeta . druga strana može zahtevati poništenje ugovora i onda kada zabluda nije bitna. posredno ili neposredno .197. a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine. Šta je zabluda? Vrste zabluda. 199.zabluda o motivu i dr. Iz ove definicije proizilaze dve grupe pojmovnih elemenata koje čine prevaru: objektivni i subjektivni. Objektivni element se sastoji u preduzimanju protivpravnih radnji koji realizuju nameru strane da izazove zabludu kod druge strane.ekvivalentnosti činidbi kod teretnih pravnih poslova. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. Kada postoji prekomerno oštećenje kao razlog nevažnoosti? Prekomerno oštećenje je materijalna šteta (gubitak) koju jedna strana trpi u momentu zaključenja teretnog ugovora usled nesklada vrednosti uzajamnih davanja. Prevara podrazumeva lažno predstavljanje činjenica važnih za pravni posao.pretnja mora biti odlučujuća za zaključenje pravnog posla (uzročna veza) . tj. Nesrazmera između vrednosti prestacija utvrđuje se pomoću pravnog standarda «očigledna nesrazmera». Zabluda (u pravnom smislu) je pogrešna (kriva) predstava o nekom elementu pravnog posla usled koje je došlo do zaključenja određenog pravnog posla. Koje uslove treba da ispuni pretnja da bi bila razlog rušllljivost? Pretnja je nedozvoljena radnja kojom jedno lice izaziva strah kod drugoga da da izjavu volje određene sadržine radi zaključenja pravnog posla.treba da je nedopuštena (protivpravna) . tj. Subjektivni element prevare sastoji se u nameri druge ugovorne strane da izazove zabludu saugovarača o nekom elementu pravnog posla. Koje su zablude bitne prema ZOO? Bitne zablude su one zbog kojih se pravni posao može poništiti.rok za poništenje je prekluzivan 201.i da je ona posledica neznanja oštećene strane za pravu vrednost stvari. Z poništenje pravnog posla zaključenog pod pretnjom potrebno je da pored postojanja pretnje budu ispunjeni i drgi uslovi:: . O prekomernom oštećenju postoje 2 koncepta – objektivni i subjektivni.

207. Ograničeno poslovno sposobna lica mogu punovažno zaključiti teretne ugovore samo uz saglasnost zakonskog zastupnika. koji je bio izvršen. Da li ograničeno poslovno sposobna lica mogu punovažno zaključivati pravne poslove? Ograničeno poslovno sposobna lica mogu zaključiti pravne poslove ali je za njihovu punovažnost potrebna saglasnost zakonskog zastupnika. Pravni poslovi koje ograničeno poslovno sposobna lica zaključe i ne dobiju saglasnost zakonskog zastupnika. zbog prirode imovinske sankcije u građanskom pravu .da je u pitanju ništav pravni posao koji je izričito zabranjen 34 . a ako to nije moguće. Uobičajeno se ovaj pravni posao naziva – pravni posao koji hramlje – negotium claudicans. U kom slučaju je moguće primeniti pravilo Nemo auditur propriam turpitudinem allegans? Neće se slušati onaj ko se poziva na svoju sramotu (nedopuštenu radnju). U našem pravu. kao i lica lišena potpune poslovne sposobnosti i izjednačena sa starijim maloletnicima. pravo na restituciju ima i nesavesna strana. sastoji se u tome što pravni posao koji su strane zaključile ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo od samog početka. Povraćaj u pređašnje stanje. ZOO je regulisao restituciju kao posledicu ništavosti: U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila na osnovu takvog ugovora. Šta je konverzija. a šta konvalidacija? Konverzija je spašavanje ništavih pravnih poslova njihovom transformacijom u srodan pravni posao koji je punovažan i kojim bi ugovorne strane ostvarile približno isti cilj. Dok se pravni posao ne odobri ili poništi.ništavost . 208. su rušljivi pravni poslovi. Uslovi konverzije: .202. prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Ništavost. 206.Koje su posledice nevažnosti pravnih poslova? . kao i prirode nevažnosti pravnih poslova. ne proizvodi pravno dejstvo. Princip restitutio in integrum. Quod nullum est nullum producit efectum – Što je ništavo. Šta je negotium claudicans? Pravo na poništenje pravnog posla koji je zaključilo ograničeno poslovno sposobno lice bez saglasnosti zakonskog zastupnika.oduzimanje predmeta prestacije u korist države . To je sankcija za povredu imperativnih pravnih normi. javnog poretka ili dobrih običaja. ima se dati odgovarajuća naknada u novcu. 204. ograničeno poslovno sposobna lica su lica između 14 i 18 godina – stariji maloletnici. To znači da se kao osnovna posledica poništenja pravnog posla.restitucija . Ako ova saglasnost izostane. takvi pravni poslovi su nevažeći. ukoliko zakon ne određuje nešto drugo. Da li pružiti sudsku zaštitu strani koja se poziva na sopstvenu protivzakonitost. ili joj to pravo uskratiti s pozivom na ovu staru izreku? Načelno. ima najpre zastupnik. 203. javlja povraćaj u pređašnje stanje – restitutio in integrum. ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju. kao sankcija. on je neizvestan za drugu stranu.naknada štete 205. Šta je ništavost pravnog posla? Ništavost je osnovna posledica nevažećih pravnih poslova.

ništavi pravni poslovi se mogu konvalidirati ako je zabrana manjeg značaja. kao što je npr. Pojam i elementi ugovornog zastupništva. Ništavi pravni poslovi se ne mogu osnažiti.kada je zastupnik jedne strane istovremeno i druga ugovorna strana . Ugovorno zastupništvo je vrsta zastupništva. Koje vrste punomoćja postoje? Po obimu. 209.da se može pretpostaviti da bi ugovorne strane zaključile taj drugi pravni posao da su znale za ništavost zaključenog ugovora. koji zaključuje pravni posao sa trećim licem . jer se ništavi ne mogu konvalidirati .da u ništavom pravnom poslu ima uslova za punovažnost nekog drugog pravnog posla kojim se može ostvariti približno isti cilj .zastupanolice. Za nastupanje dejstva ugovornog zastupništva potrebno je pored ovlašćenja na zastupanje da punomoćnik izjavljuje volju i namera na zastupanje. osim ako ga je naknadno odobrio – ratifikacija (ratihabitacija). a ugovor je izvršen. punomoćje može biti opšte (generalno) i posebno (specijalno) Opšte punomoćje je ono koje ovlašćuje punomoćnika da za vlastodavca preduzima sve pravne poslove. pri čemu pravne posledice nastaju neposredno za zastupano lice. iz koga nastaje ovlašćenje na zastupanje. odnosno pravne radnje. Koje su posledice prekoračenja punomoćja? Ako punomoćnik prekorači ovlašćenje iz punomoćja.da je protekao prekluzivni rok za poništenje ili da se ovlašćeno lice odreklo prava na isticanje razloga rušljivosti pre proteka roka.da je u pitanju rušljiv pravni posao. 215. To su poslovi određene vrste koji prelaze granicu redovnog upravljanja. Izuzetno. 214. koje ovlašćuje drugog da za njega i njegov račun zaključuje pravni posao .kada je isto lice istovremeno zastupnik obe ugovorne strane 213. jer razlozi zbog kojih se poništavaju vređaju opšti interes. Uslovi pod kojim se konvalidacija može izvršiti su: . Ovlašćenje na zastupanje naziva se punomoćje. Pravna konstrukcija zastupništva pretpostavlja tri lica: . tako da se ugovorno zastupništvo naziva punomoćstvom. kod koga zastupani (vlastodavac) zaključuje ugovor sa zastupnikom (punomoćnikom). 210.zastupnika. Šta je zastupništvo? Zastupništvo je pravni institut koji omogućava de u ime i za račun jednog lica (zastupano lice) pravni posao i pravne radnje preduzima drugo lice (zastupnik). koje je druga ugovorna strana. 211. postoji: . takav pravni posao ne obavezuje vlastodavca. Šta je samokontrahiranje? Zaključivanje pravnog posla sa samim sobom ili samokontrahiranje. Šta je punomoćje? Punomoćje je jednostrana izjava volje vlastodavca kojom ovlašćuje punomoćnika da u njegovo ime zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje. 212. Šta je supstitucija? Supstitucija je prenošenje ovlašćenja (punomoćja) na drugo lice. - 35 . Konvalidacija predstavlja naknadno osnaženje rušljivih pravnih poslova.treće lice.prodaja nepokretnosti. Posebno punomoćje postoji kada je punomoćnik ovlašćen za preduzimanje određene vrste pravnih poslova ili pravnih radnji.

po pravilu.smrt punomoćnika . protivpravnom radnjom prouzrokovano umanjenje imovine oštećenog lica ili sprečio da dođe do njenog uvećanja – prouzrokovao štetu. nije potrebno terati. 217.216. subjektivne odgovornosti. po završetku punomoćje prestaje. Ono ima karakter generalnog punomoćja. ili mu pocepa odelo ili ne osigura električni vod zbog čega dođe do smrti ili telesne povrede. . Poslovno punomoćje je oblik punomoćstva kojim pravno lice (ili preduzetnik) ovlašćuje punomoćnika na zaključivanje svih pravnih poslova koji su uobičajeni u vršenju njegove poslovne delatnosti. jer je skrivljenom. Kojim pravnim principom je zabranjeno nanošenje štete drugom licu? Principom neminem laedere. To su protivpravne radnje ili ponašanja koja mogu dovesti do prouzrokovanja štete drugom licu. Šta je zloupotreba prava? Zloupotreba prava predstavlja vršenje ovlašćenja u granicama subjektivnog prava postavljenih zakonom. Za koju vrstu odgovornosti se zahteva krivica? Štetnik duguje obavezu nadoknade štete. Navesti načine prestanka ugovornog zastupništva. ako je dato za preduzimanje samo te radnje. a protivno cilju prava. 219. Pod prokurom se podrazumeva ovlašćenje dva ili više lica (prokurista) za zaključivanje pravnih poslova i preduzimanje drugih pravnih radnji u vezi sa delatnošću pravnog lica (vlastodavca). Zato je osnovni princip u vršenju građanskih subjektivnih prava – slobodno vršenje prava. 36 . što znači da se pravnim subjektima koji su imaoci ovlašćenja prepušta sloboda izbora da li će vršiti ili ne svoje pravo (načelo dispozitivnosti) 223.smrt vlastodavca . a šta poslovno punomoćje? Prokura je vrsta ugovornog zastupništva pravnog lica. Šta je prokura.Koji je osnovni princip u vršenju građanskih subjektivnih prava? Vršenje građanskih subjektivnih prava je interes titulara i na to ih. Krivica štetnika je osnov i uslov građanske odgovornosti.opoziv punomoćja .otkaz (odricanjem) od punomoćja . kojima se vređaju propisi objektivnog prava. To je slučaj kada jedno lice razbije drugome prozor. Šta su građanskopravni delikti? Građanskopravni delikti predstavljaju ponašanja – radnje ili propuštanja. 220.gubitak poslovne sposobnosti Punomoćje prestaje automatski i zaključenjem pravnog posla. 218. Tako da povreda ovog principa povlači odgovornost. punomoćje prestaje istekom vremena za koje je dato. 222. Koji pravni odnos i između kojih lica nastaje usled prouzrokovanja štete? Između lica koje je prouzrokovalo štetu (štetnik) i lica kome je šteta naneta (oštećeno lice) nastaje obligacioni odnos 221.

rok zastarelosti iznosi 10 godina. prestaje mogućnost naknadnog izvršenja. iako npr. Međutim. Po pravilu su kraći od opšteg roka zastarelosti. vodu. usluge održavanja čistoće. pakosno ili šikanozno vršenje prava. držalac može podići državinsku tužbu samo u roku od 30 dana. Rokovi zastarelosti od 3 godine primenjuju se za povremena potraživanja koja dospevaju za naplatu godišnje ili u kraćim razmacima. kao potraživanja iz zakonske obaveze izdržavanja (između bračnih drugova. 225. ne zastarevaju ni sva obligaciona prava – (npr. posle tog roka gubi pravo na ovu tužbu. a dužnik istakao prigovor zastarelosti. neuobičajeno. Opšti rok zastarelosti je rok koji se primenjuje uvek kada za neko pravo nije određen rok zastarelosti. stvarna.. nenormalno vršenje.. To su istovremeno neki vidovi zloupotrebe prava. odnosno jedne godine. 226. Posebni (specijalni) rokovi zastarelosti predviđeni su za pojedina subjektivna prava. i sl. Međutim. roditelja i dece itd. 37 . tv pretplatu. Za nastupanje dejstva zastarelosti potrebni su uslovi: . neprimereno.da se radi o pravu koje podleže zastarelosti . U našem pravu. Koja prava zastarevaju? Zastarevaju imovinska – obligaciona (relativna) prava.da postoji volja dužnika da se primene pravila o zastarelosti.224.). telefonsku pretplatu i druga PTT potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima.da u nevršenju protekne vreme koje je zakonom određeno za vršenje prava . iz ugovora o zajmu i dr. U opštem roku zastarelosti zastarevaju potraživanja iz neosnovanog obogaćenja. Šta je zastarelost? Zastarelost predstavlja protek zakonom određenog vremena – roka u kome je poverilac mogao vršiti svoje pravo ali to nije učinio. Tako u roku od jedne godine zastarevaju: potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju. usled čega prestaje mogućnost da se ostvari pravo prinudnim putem (zahtev u materijalnom smislu). 227. samo pravo ličnosti ne zastareva. Na osnovu kojih kriterijuma je moguće procenjivati da li je subjektivno pravo zloupotrebljeno ? Iskristalisala su se dva shvatanja o mogućem kriterijumu: subjektivno i objektivno. U našem pravu . ako se dužnik pozove na zastarelost. povrede ovih prava nastaje obligacioni odnos i obaveza naknade štete. U sudskim odlukama se sreću razni kriterijumi kojima se određuje zloupotreba prava i takvo vršenje zabranjuje. Ako se ne izvrši u tom roku. nasledna i prava intelektualne svojine). koja kao svako potraživanje zastareva u određenom roku za naknadu štete. izraz uticaja vremena na pravo. nezvanog vršenja tuđih poslova. Šta je prekluzija? Prekluzija je kao i zastarelost. Npr. obligaciona prava koja čine sadržinu porodičnopravnih odnosa. Kako delimo rokove zastarelosti? Rokove zastarelosti delimo na opšte i posebne rokove. Po njemu zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze kada istekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. 228. zastarelost je regulisana ZOO. Načelno ne zastarevaju apsolutna prava (prava ličnosti. To su:vršenje prava protivno cilju zbog koga je priznato. plin. Prekluzivni rokovi su zakonom određeno vreme u kome se jedino može preduzeti neka pravna radnja.

Šta je samozaštita? Samozaštita je samovlasno ostvarivanje povređenog subjektivnog prava i ona je samo izuzetno dopuštena. 230. Samozaštita se javlja kao nužna odbrana. Npr. samopomoć.samopomoć postoji kad se povrati ukradeni bicikl ili druga stvar. npr. krajnja nužda. Lice čije je pravo povređeno ili ugroženo ima pravo nda zahteva zaštitu svog prava – pravo na prinudnu pravnu zaštitu.229. 38 . Kada postoji ugrožavanje subjektivnih prava? Ugrožavanje subjektivnog prava postoji onda kada postoji opasnost od povrede prava. U oviom slučaju potrebno je ostvariti stanje koje je postojalo pre povrede prava.da dođe do rušenja kuće koja je sklona padu.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->