Kontrolna pitanja 1. Šta je građansko pravo u objektivnom smislu, a šta u subjektivnom?

Građansko pravo u objektivnom smislu jeste grana privatnog prava koju čini skup pravnih normi kojima se uređuju građanskopravni odnosi koji se uspostavljaju među ljudima povodom stvari, činidaba ili imovine. Naše objektivno građansko pravo, po svojim karakteristikama pripada evropskokontinentalnom pravnom sistemu. Osnovu ovog sistema čine opšte pravne norme sadržane u zakonu ili drugom formalnom izvoru prava. Građansko pravo u subjektivnom smislu označava objektivnim pravom priznata ovlašćenja (prerogative) subjektima prava (fizičkim i pravnim licima) da preduzimaju akte potrebne za zadovoljenje materijalnih (imovinskih) i nematerijalnih (neimovinskih) interesa. Građansko subjektivno pravo se ostvaruje u građanskopravnom odnosu u kome nasuprot ovlašćenog lica (titulara prava) stoji jedno ili više obaveznih lica. Građanskopravni odnos je regulisan objektivnim pravom i zaštićen prinudom (imovinskom sankcijom) koju ostvaruje država preko određenih organa, sudova ili drugih nadležnih organa, na inicijativu (zahtev) titulara prava. 2. Objasnite poreklo i razvoj naziva građansko pravo i po čemu se GP rimskog prava razlikuje od savremenog pojma GP? Naziv građansko pravo potiče od lat. Ius civile (civis – građanin) , ali se ni pojmovno ni sadržinski ne podudara sa rimskim značenjem ovog izraza. Ius civile u rimskom pravu, označavalo je pravo važeće samo za Rimljane,za razliku od ius gentium-a koje je važilo i za strance (peregrine). Rimsko ius civile je bilo sveobuhvatno – pored građanskog obuhvatalo je i upravno i krivično pravo.Današnji pojam građanskog prava je nastao zahvaljujući pravnoj nauci 18.veka i zakonodavstvu.Bilo je pokušaja da se naziv građansko pravo zameni nazivom imovinsko, privatno ili civilno pravo. Međutim, ovi nazivi imaju nešto drugačije značenje, tako da je u evropskom pravu prevladao termin građansko pravo. 3. Koje su pravne discipline GP? Šta je predmet izučavanja pojedinih pravnih disciplina GP? Građansko pravo sadrži više grana prava kojima se uređuju srodni građanskopravni odnosi. Zato je teško dati jedinstven pojam predmeta građanskog prava. Građansko pravo čine nekoliko pravnih disciplina pri čemu su neke stekle potpunu samostalnost i tretiraju se kao posebne grane prava, a druge nemaju takav karakter: - Opšti deo grašanskog prava je skup heterogenih pravnih normi koje reguliše status ili pravni položaj subjekata u građanskopravnom odnosu – fizičkih i pravnih lica. Pravnim normama u ovom delu građanskog prava određuju se pojam, vrste, nastanak i prestanak svojstva subjekata u građanskopravnom odnosima (pravna, poslovna i deliktna sposobnost, njihovi atributi, ime, naziv, prebivalište). To čini statusni deo građanskog prava (statusno pravo) koji se reguliše u opštem delu građanskih zakonika. U opštem delu građanskog prava izučavaju se i odredbe koje se odnose na pravne činjenice, pravni promet, objekte, uslove ostvarivanja prava, zastarelost i sl. - Stvarno pravo predstavlja određenu celinu GP koja je stekla samostalnost, tako da se tretira kao posebna grana prava. Stvarnim pravom regulišu se odnosi povodom korišćenja i raspolaganja stvarima (svojina, stvarne službenosti, lične službenosti), povodom obezbeđivanja potraživanja stvarima (ručna zaloga, hipoteka, retencija), povodom stanovanja, sticanja i gašenja prava. Predmet regulisanja i izučavanja u okviru stvarnog prava jesu i neki faktički odnosi sa sličnim dejstvom kao što je državina, pravne moći kao što je pravo preče kupovine, ali i evidencija nepokretnosti i prava.

1

-

-

-

-

Obligacionim pravom regulišu se pravni odnosi koji nastaju voljom pravnimh subjekata (ugovorno pravo) ali i oni koji nastaju povodom prouzrokovanja štete (odštetno pravo). Njime se regulišu i drugi poverilačko-dužnički odnosi (robnonovčani odnosi) povodom stvari – npr.zakup stana; ili ljudskih radnji – npr.popravka auta. Obligaciono pravo reguliše robno-novčani promet i dužničko-poverilačke odnose koji nastaju na osnovu ugovora – npr.ugovor o zakupu, prodaji; prouzrokovanja štete drugome – npr.šteta izazvana kolima u saobraćajci; sticanja bez osnova – npr.primljen novac za prodaju iz ništavog ugovora; poslovodstva bez naloga – npr.plaćen račun komšiji; jednostrane izjave volje –npr.javno obećanje nagrade za poštene nalazače....idr. Nasledno pravo reguliše prelaz imovine s jednog lica na drugo za slučaj smrti. Ova grana prava je na granici između imovinskog i ličnog prava. Porodično pravo reguliše bračno, roditeljsko i starateljsko pravo.Porodično pravo se razlikuje od građanskog imovinskog prava, jer uređuje lične neimovinske odnose.Deo porodičnopravnih odnosa jesu imovinske prirode (imovina supružnika, vanbračnih partnera, porodične zajednice). Međunarodno privatno pravo je nadgradnja nad građanskim pravom, jer reguliše građanskopravne odnose sa elementima inostranosti.Ono obuhvata tzv.kolizione norme na osnovu kojih se rešava sukob zakona i određuje merodavno građansko pravo za slučaj konkurencije više nacionalnih zakonodavstava. Trgovinsko (privredno) pravo reguliše status i pravne odnose privrednih subjekata. Privredno ili trgovinsko pravo se tretira kao samostalna, posebna pravna grana. Autorsko i pronalazačko pravo reguliše odnose autora povodom tvorevina intelektualnog stvaralaštva, umetničkih dela, pronalazaka, tehničkih unapređenja i drugih ljudskih kreacija. Prava autorstva su delom lične a delom imovinske prirode.

4. Šta je karakteristično za društvene odnose regulisane građanskopravnim normama? Predmet građanskog prava čine, pretežno, imovinski odnosi – odnosi povodom objekta koji se može izraziti u novcu ili drugom ekonomskom ekvivalentu. Međutim, građansko pravo reguliše i neimovinske odnose koji se štite imovinskom sankcijom – čast, dostojanstvo, privatnost... Imovinski i neimovinski odnosi nisu jasno razsvojeni. Karakteristična je njihova izmešanost u svim delovima građanskog prava, pa se o njihovoj prirodi može suditi samo na osnovu preovalađujućih elemenata. 5. Šta se podrazumeva pod sistematikom GP? Pod sistematikom GP podrazumeva se razvrstavanje celokupne materije prema određenim kriterijumima, polazeći od iznalaženja zajedničkih elemenata, odnosno različitosti. 6. Koji je osnovni cilj sistematike prava? Osnovni cilj klasifikacije jeste unošenje reda, razvrstavanje i sređivanje određenog materijala, uz primenu određenih kriterijuma ili unapred postavljenih planova ili teorija. 7. Osnovne karakteristike institucione sistematike? Smatra se da instituciona sistematika potiče od Gaja i rasporeda pravne materije u njegovoj knjizi Instituciones. U Institucijama je celokupna materija podeljena prema pravilu da sve pravo se odnosi na lica, stvari i tužbe.Ova tročlana sistematika je prihvaćena u građanskim zakonicima Francuske, Austrije i Srbije, ali ona ne predstavlja sistematiku u modernom smislu. Uopšte, sve sistematike do 16.veka se smatraju tradicionalnim, jer se ne vrše prema unapred utvrđenom planu, već se formalno vrši

2

raspored skupa pravnih normi. Instituciona podela: personae- statusno i porodično; res – stvarno i nasledno; actiones – obligaciono i tužbe. 8. Kako je sistematizovana materija GP u pandektnoj sistematici? Ova podela se zbog broja delova naziva petočlanom podelom. Prema pandektnoj sistematici, građansko pravo se deli na Opšti i Posebni deo, pri čemu posebni deo obuhvata Stvarno, Obligaciono, Nasledno i Porodično pravo. 9. Koji su zakonici prihvatili institucionu, koji pandektnu podelu? Instituciona podela je prihvaćena u zakonicima Francuske, Austrije i Srbije. Pandektna sistematika je primenjena najpre u Građanskom zakoniku Sakse iz 1863. a kasnije i u modernim zakonicima kao što je Nemački građanski zakonik iz 1900. a pod njegovim uticajem i japanski, brazilski, grčki, poljski zakonik i drugi... 10. Koji su razlozi za izdvajanje Porodičnog prava iz por5rodice GP? Kao argument za izdvajanje Porodičnog prava iz GP, navode se razlike u predmetu i metodu regulisanja porodičnopravnih odnosa. Brak i porodične odnose, pored imovinskih, karakterišu, pre svega, lični odnosi. Na njih se, za razliku od imovinskih, ne mogu primenjivati pravila građanskog metoda regulisanja, kao što su prometljivost prava, imovinska sankcija i autonomija volje, u potpunosti. Građanskopravne regule mogu se primenjivati samo na imovinske odnose. Zato građanskopravne norme predstavljaju opšti pravni režim, odnosno primenjuju se samo ako porodičnopravni odnosi nisu uređeni posebnim zakonom. 11. Kakav je odnos GP i Privrednog prava? Privrednim pravom reguliše se položaj trgovačkih pravnih subjekata i njihovo međusobno poslovanje.Međutim, osnovni pravni instituti u privrednom pravu su instituti građanskog prava, svojina i ugovor, modifikovani zbog posebnog položaja pravnih subjekata.Zajednička nit koja povezuje trgovačke i građanske poslove je autonomija volje strana prilikom regulisanja međusobnih odnosa. Donošenjem ZOO građanskopravni i trgovinski poslovi su regulisani jedinstveno. 12. Kakav je odnos između GP iAutorskog i pronalazačkog prava? Intelektualna prava su apsolutna prava koja regulišu odnose između lica povodom umne (duhovne) svojine. To su prava koja nastaju povodom tvorevina intelektualnog stvaralaštva – autorsko i pronalazačko pravo. Autorsko pravo ima za objekt originalnu i materijalizovanu duhovnu tvorevinu izraženu kao autorsko delo. Pronalazačko pravo ima za objekt pronalazak odnosno novo rešenjetehničkog problema koji su zaštićeni kao patent. 13. Šta je predmet regulisanja GPP? GPP sadrži pravne norme kojima se uređuje postupak za ostvarivanje prava priznatih građanskim pravom.GPP služi ostvarivanju tzv.spornih prava, onih koji se ne ostvaruju redovno, tj.doobrovoljno. 14. Koji se odnosi regulišu normama MPP i kada se one primenjuju? Osnovna funkcija MPP jeste da u građanskim i trgovinskim pravnim odnosima reši sukob zakona dva nacionalna prava u spornim slučajevima, tj.međunarodno obeleženim situacijama (npr.razveden je brak supružnika različitog državljanstva). Norme MPP određuju: pravo koje će se primeniti na građanskopravne (i trgovinskopravne) odnose sa

3

germanski (Nemačka. šerijatsko (islamsko) pravo. 17.Ovaj pravni sistem karakteriše zakon kao osnovni izvor prava i opšta pravna norma koja se primenjuje na neodređeni broj slučajeva koji nastaju povodom predmeta.. pravni sistem podrazumeva ukupnost važećih osnova za sudsko i upravno postupanje (rešavanje sporova). Evropsko-kontinentalni sistem nije jedinstven. kao i predviđanje njihovih dejstava u realizaciji pravnih normi i ideala. hindu pravo i kinesko pravo. anglo-američki pravni sistem. obuhvata 3 pravna kruga (porodice) : romanski (Španija. Francuska). Belgija. Luksemburg. istih ili sličnih slučajeva. Građanskopravnim normama regulišu se građanskopravni odnosi. Portugalija. Koje vrste pravnih sistema postoje u svetu? U svetu postoji 5 velikih pravnih sistema. Koji su elementi sistema prava? GP kao deo jedinstvenog pravnog sistema ima iste činioce kao i svaka grana prava. pravosuđe čiji će sudovi biti nadležni. U pravno tehničkom pogledu. nije izvor prava. uslove za priznanje i izvršenje inostranih odluka. 19. posmatrano funkcionalno.ta ideja je najpre sadržana u Pruskom građanskom zakoniku Landrehtu. Italija. a to su: građanskopravna norma. 16.. Sudska praksa. kojima se ostvaruje pravni poredak. Koje grane čine građansko pravo? GP je građanskopravna oblast koju čini skup srodnih grana prava. Austrija. ako se ne odlučuje na osnovu opšte norme koja važi za sve subjekte koji se nađu u situaciji koju pretpostavlja norma. čini skup pravnih normi u jednom društvu kojima se ostvaruje društvena kontrola podržana silom političke organizacije. Holandija. To su: evropsko-kontinentalni. Švajcarska. U širem smislu. oblast (porodica) prava. Grčka). donošenjem odluka koje su bile osnova novih. međusobno logički povezanih i uslovljenih pravnih normi.institut svojine (čine ga sve norme koje regulišu svojinska ovlašćenja povodom stvari). Šta je građanskopravna norma? Osnovna ćelija u strukturi pravnog sistema jeste pravna norma koja reguliše konkretni društveni odnos nastao na podlozi pravne činjenice (ljudske radnje ili događaja). naknada štete. 4 .Kontinentalni sistem počeo je sa precedentnim pravom. odnosno značajna diskreciona ovlašćenja sudija.Šta je građanskopravni institut? Građanskopravne norme koje regulišu jednu vrstu društvenih odnosa čine građanskopravni institut (ustanovu). skandinavski (nordijski pravni krug). suzbije arbitrernost. građanskopravni institut. 20. načelno. 18.međunarodnim elementom. grana prava. 21. Karakteristike evropsko-kontinentalnog pravnog sistema? Evropsko-kontinentalni pravni sistem je familija prava nastala na nasleđu grčke i rimske filozofije i kulture. pravni sistem pretpostavlja skup usklađenih. Šta je pravni sistem? Pravni sistem. ugovora. uključujući i pravnu tehniku za njegovo ostvarivanje. GP je u ovim zemljama regulisano zakonima ili građanskim kodifikacijama kao izvorima prava. 15. institut zaloge. Proces kodifikacije u kontinentalnom pravu trebalo je da zapreči sudske odluke kao izvor prava. Npr.

26. sui generis. a u formi sudskih odluka – precedenata. Radno. Autorsko i pronalazačko pravo. krivičnopravna. 27. a neke za pojedinca. Javno pravo čine: Ustavno. da je izvestan. da je razuman. Koji je nedostatak ove podele? Interes kao kriterijum podele na privatno i javno pravo je često kritikovan. Građansko procesno pravo. Unifikacija je donošenje jedinstvenih pravila koja će važiti na teritoriji više zemalja ili jedne zemlje (ako se na istu materiju primenjuje veći broj zakona na različitim područjima). 23. ali se zakoni primenjuju samo na određenim područjima (samo za jednu pokrajinu. Javno pravo je ono koje se odnosi na interese rimske države. na glavne i pomoćne pravne discipline i dr. a kriterijum podele je interes. ideja kodifikacije nije bila prihvaćena pa do kodifikacije nije ni došlo. 28. da ga podržava opinio necessitatis.22. a privatno koje se odnosi na interese pojedinaca. Koje su karakteristike anglo-američkog pravnog sistema? Anglo-američko pravo je zajednički naziv za pravo koje važi na ostrvskom delu Evrope. S obzirom da pojedinci žive u organizovanim zajednicama njihovi su odnosi ispreplitani. javnopravna. pa se tretiraju kao grane prava sa posebnom pravnom prirodom. Kako delimo grane pravnog sistema? Osnovne podele su: podela na privatno i javno pravo. da je neprestano poštovan. po pravilu u celoj zemlji. Trgovinsko. privatum ad singulorum utilitatem. u Engleskoj i većini zemalja Severne Amerike i engleskog govornog područja (Australija. podela na supstancijalno i procesno. Koji je kriterijum podele na javno i privatno pravo? Podela na javno i privatno pravo potiče iz rimskog prava. 25. najčešće podrazumeva već izvršenu kodifikaciju. SAD). jer je odnos između javnog (opšteg) i pojedinačnog interesa teško jasno i precizno odrediti. Ovaj kriterijum je prvi predložio Ulpijan u svojoj izreci Publicum ius est quod ad statum rei romanae spectat. dominantni izvor prava je običajno pravo koje stvaraju sudovi povodom konkretnih slučajeva. Unifikacija. Čak i pojedinačni interesi garantovani građanskim pravom.. predstavljaju i opšti interes. jer su neke stvari korisne za zajednicu. Obligaciono. republiku u sastavu savezne države) 5 . Nasledno.) .. Šta je kodifikacija? Šta je unifikacija prava? Kodiifikacijom se na jedinstven i sveobuhvatan način uređuje određena pravna oblast ili materija. Common low se karakteriše sledećim: pravo se nije razvijalo pod neposrednim uticajem rimskog prava. Novi Zeland. Upravno. oblast. Krivično.U mešovita prava ili prava sui generis spadaju: Porodično. podele prema srodnosti pravnih grana i familija prava (građanskopravna grupa. Teško je za neki interes reći da je samo javni ili opšti a za drugi da je samo pojedinačni. Iz kojih razloga su neka prava svrstana u grupu sui generis i koja su to prava? Mnoge grane prava sadrže elemente i privatnog i javnog prava. U anglo-američkom pravu su utvrđeni standardi za primenu običaja: da postoji od pamtiveka. 24. Koje grane čine privatno pravo? Privatno pravo čine: Stvarno. da je vršen mirno – nec clam nec precario.

SGZ je predstavljao značajan korak u uspostavljanju zakonitosti u novonastaloj državi 6 .SGZ predstavlja skraćenu verziju AGZ . posle FGZ i AGZ . svojinu. res.. kanonskog prava i carskih naredaba .važi i danas..godine . . preduzetništvo. Austrijski (1811). a nešto manje i kanonsko pravo i Code civil. ali imalo je uticaj i prirodnopravna škola.celokupnu materiju građanskog prava je podelio u tri dela: personae.donošenje zakonika bilo je rezultat težnje da se urede novonastali odnosi posle Hatišerifa iz 1830. obligacionopravni.stupio je na snagu 1811.prožet je idejama škole prirodnog prava .regulisani su stvarnopravni.osnove na kojima se temelji AGZ je rimsko pravo. nasleđivanje.predstavlja kodifikaciju privatnog prava koja označava početak nove ere u razvoju građanskog prava .stupio je na snagu 1900. Srpski(1844). rođenje. Koji su najvažniji građanski zakonici? Važniji građanski zakonici: Francuski (Code civil.kratak zakonik i sastoji se od 1502 paragrafa . važio u Hrvatskoj i Slavoniji. 1804). naslednopravni i porodičnopravni odnosi .u njemu je sadržan duh francuske buržoaske revolucije.godine.NGZ je uticao na donošenje nekoliko modernih građanskih zakonika – Japanski. 33. Koje su karakteristike Nemačkog građanskog zakonika? .sadrži Opšti deo u kome su postavljeni pravni principi i obrađeni opšti pravni instituti . Nemački (1900). . sloboda volje. jer su u osnovi njegovih rešenja.po svom političkomm ekonomskom. a pored toga AGZ je sve do 1946. Koje su osnovne karakteristike Francuskog građanskog zakonika? . ali je njegov sadržaj vremenom menjan stalnim reformama pojedinih instituta . ali i toga što je knez Miloš Obrenović u donošenju SGZ video mogućnost da za izvesno vreme odloži donošenje ustava kojim bi njegova vlast bila ograničena . individualizam. socijalnom duhu. Brazilski.donet je 1844.treći zakonik u Evropi. ugovor.29. 32.nedostaci: pun je apstrakcija i naučnih konstrukcijašto otežava njegovu primenu u praksi .I pored svih nedostataka.godine. Švajcarski (1912). a sa novelama u Sloveniji i Dalmaciji. Opšti imovinski zakonik za CG (1888).francuski građanski zakonik je regulisao čovekovu svakodnevnicu.za naše pravo je značajan jer je Srpski građanski zakonik njegova skraćena i nešto izmenjena verzija.stupio je na snagu 1804.Kako je donet i kakav je značaj Srpskog građanskog zakonika? . 31. princip laissez faire. Grčki. 30. porodicu.napustio je institucionu tročlanu podelu . jednakost. posle 26 godina pripreme za njegovo donošenje . konkurencija . actiones . laicitet (odvojenost od crkve).godine . Koje su karakteristike Austrijskog građanskog zakonika? .rezultat je pisanog i običajnog prava. laissez paser u ekonomskim odnosima. NGZ je delo kapitalističkog društva i to njegove razvijene faze koju karakterišu filozofijaindividualizma. u vreme kada je Srbijatek ostvarila svoju državnu samostalnost .

Njime se označava kriterijum. sloboda ugovaranja.(npr. 36. Koja vrsta pravnih normi preovladava u građanskom pravu? U građanskom pravu preovlađuju dispozitivne pravne norme. Harmonizacija – usklađivanje prava predstavlja postupak približavanja konvergentnih nacionalnih pravnih sistema postavljanjem zajedničkih principa i pravila. objasnio neka pravila zakona . 34. načelo dispozicije). Građanskopravna norma je osnovna jedinica pravnog sistema kojom se neposredno reguliše događaj ili ljudska radnja povodnom koje nastaje pravni odnos.oslanjajući se na AGZ. zatim postoji specifična pravna norma – pravni standard (generalna klauzula) i posebna vrsta pravnih pravila su sentence (brokari). vlasnik nepokretnosti dužan je da vrši pravo svojine) tako i zabranjujućih. Funkcija generalnih klauzula je 7 . . pisano zakonodavstvo i sudsku praksu CG. Dispozitivne pravne norme primenjuju se na određeni pravni odnos ukoliko subjekti pravnog odnosa ne ugovore drugačije rešenje. 37. Podela na dispozitivne i imperativne izvršena je prema obaveznosti norme za konkretan pravni odnos. same članice i njihovi organi i organi i institucije Evropskih zajednica. Šta predstavlja komunitarni pravni sistem? Pravo EU – komunitarni pravni sistem jeste skup pravnih normi kojima se regulišu međusobni odnosi u koje stupaju državljani i pravna lica koja imaju sedište u nekoj od država članica. stvarno i obligaciono pravo . naše pravo se povezalo sa rimskim pravom. karakteristike i vrste građanskopravnih normi.u prvom delu su sadržana Uvodna pravila i naređenja koja zamenjuju opšti deo . smernica.. jer je to u skladu sa karakterom interesa koji se štite ovim normama (privatni interesi. Imperativne pravne norme su obavezne i ne mogu se menjati voljom stranaka. Šta je pravni standard i kakav je njihov značaj? Pravni standard (generalna klauzula) predstavlja «blanketnu» normu koju sudija ispunjava sudom vrednosti posmatrajući i regulišući konkretni pravni odnos.Bogišić je bio pristalica istorijske škole i zato je posebno cenio običajno pravo. 35.SGZ je ustanovio i zaštitio pravo individualne svojine kao osnovno pravo. Bogišić je kratko i jezgrovito u izrekama. kada ga je revolucionarna vlast abrogirala.SGZ važio je čitav jedan vek. smatrajući ga integralnim tekstom svakog pravnog sistema .materija imovinskih odnosa podeljena je u 6 delova .. 39. sve do 1945.Bogišić je njime regulisao samo imovinske odnose. Objasniti značenje pojma harmonizacija i razlike u odnosu na kodifikaciju i unifikaciju prava. Pojam . Građanskopravne norme mogu biti dispozitivne i imperativne. preko AGZ u srpsko pravo su ušle ideje prirodnopravne škole:jednakost i ravnopravnost subjekata. lične slobode. autonomija volje. pravilo ponašanja.u poslednjem delu. čime je radikalno promenjen dotadašnji svojinski sistem .. Ima i znatan broj imperativnih pravnih normi i to kako naređujućih (npr.donet je 1888. zabranjeno je vršenje prava svojine protivno cilju zbog koga je ustanovljeno). Kada je donet i koje su karakteristike Opšteg imovinskog zakonika za CG? . privatna svojina.u izradi zakonika oslanjao se na pravne običaje onog doba. i delo je pravnika Valtazara Bogišića . merilo. na kraju Zakonika. 38.

8 . Formalni izvori prava su: zakon. tako da nastaje uverenje da su ona obavezna. ali bez uverenja da su pravno obavezna. 44. 46. Opšte uzanse se primenjuju na sve subjekte trgovačkog prava. običajno pravo. Običajno pravo predstavlja skup pravila ponašanja koja nastaju dugotrajnim ponavljanjem ponašanja povodom iste činjeničnesituacije u određenoj zajednici. Šta su trgovački običaji. U evropsko-kontinentalnom pravu sudska praksa nije formalni izvor prava. kao princip izvršenja ugovora. Za pojam izvora u materijalnom smislu je važno ko stvara pravo. Da li je sudska praksa formalni izvor prava? Sudska praksa označava skup presuda i drugih sudskih odluka. a šta u formalnom smislu? Izvori prava u formalnom smislu ukazuju na formu ili oblik u kome je pravna norma utvrđena. Običajno pravilo nastaje od običaja koji je nepisano pravilo nastalo stalnim ponavljanjem od strane pripadnika određene zajednice. utvrđivanje obaveze na naknadu štete. Šta je pravna nauka i kakav je njen značaj? Pod pravnom naukom ili teorijom podrazumevaju se mišljenja pravnih teoretičara izložena u raznim vrstama naučnih radova povodom postojećeg prava. Šta je izvor građanskog prava u materijalnom. radi procene ništavosti pravnih poslova. uzanse su fakultativnog karaktera. utvrđivanje granice između upotrebe i zloupotrebe prava. Objavljivanje zakona omogućava pravnim subjektima da saznaju pravne norme.Pravna nauka svojim stavovima i teorijama može uticati na pravo ali nije izvor prava. Odrediti pojam sudske prakse. Uzanse mogu biti opšte i posebne. zakonima se ostvaruje dugotrajnost i stabilnost društvenih odnosa. U pravnotehničkom smislu. sudska praksa i pravna teorija.. 40. Koje su prednosti regulisanja građanskopravnih odnosa zakonom? Zakoni su opšti pravni akti koji regulišu određene pravne odnose na temelju ustavnih načela.. Na društvenom planu. 41. Materijalni pojam nije vezan za pravne akte već za društvene faktore i uzroke koji stvaraju pravo. iz čega ono izvire. 45. Koji su formalni izvori prava u našem pravnom sistemu? Naše pravo pripada evropsko-kontinentalnom pravnom sistemu u kome je najznačajniji izvor prava zakon. Oni sadrže opšte pravne norme koje važe za sve srodne pravne odnose i sankciju koja obezbeđuje efikasnu primenu.To su pravila ponašanja koja se ustaljuju između trgovaca. I posle objavljivanja. 43. ili na određenu trgovačku granu. uporednog prava ili pravne istorije.višestruka. a šta običajno pravo? Običaj je dugotrajno ili ustaljeno ponašanje ljudi u određenoj zajednici. One predstavljaju normativne pravne pojmove koji se ispunjavaju sudom vrednosti kao princip tumačenja ugovora. 42. Uzanse su trgovački običaji sistematizovani i objavljeni u obliku zbornika koje izdaju trgovačke ili industrijske asocijacije. pod sudskom praksom se podrazumevaju opšta rešenja određenih pitanja od strane sudova prilikom primene prava. a ne u kom obliku. a šta uzanse? Trgovački običaji predstavljaju vrstu običajnih pravila koja se primenjuju u trgovačkom prometu. Šta je običaj. a specijalne samo u slučaju prometa određene robe.

dele na događaje i ljudske radnje. Ista činjenica može biti relevantna za iste ili raznorodne pravne odnose. svojstvo državine da je zakonita je pravno irelevantna činjenica kod zaštite državine i vanrednog održaja. 53. od 1844. Objekt pravnog odnosa je materijalno ili duhovno dobro povodom koga neposredno nastaje faktički odnos koji pravna norma uređuje. do donošenja novih zakona. Da bi društveni odnos postao pravni odnos potrebno je da bude regulisan objektivnim pravom (pravno-normirani odnos). promenu ili prestanak građanskih subjektivnih prava. a neke istovremeno za sve ove grane (npr. zavisno od vrste subjektivnog prava. za sticanje svojine održajem – državina. zastarelosti. Koji su elementi građanskopravnog odnosa? Strukturu pravnog odnosa čine subjekt. Značaj činjenica nije isti ni u okviru iste grane prava. 52..) vezuje za njih različite pravne posledice i tako nastaju heterogeni pravni odnosi. Kada jedan društveni odnos postaje pravni? Društveni odnos je faktički odnos između ljudi povodom određenih činjenica.47. ali je pravno relevantna za redovni održaj. Zakonom o nevažnosti. upravno. 49. Neke činjenice mogu biti relevantne samo za krivično pravo. U tom slučaju. elementarna nepogoda usled koje je uništena kuća je pravno relevantna za prestanak svojine. kada ga je revolucionarna vlast abrogirala.Pravni odnosi se zasnivaju između ljudi kao fizičkih lica i njihovih organizacija kao pravnih lica. može biti pravno relevantna ili irelevantna. 54.SGZ je abrogiran. 50. 9 . savesnost i protek vremena).nasilna smrt).. Šta su pravne činjenice i u čemu je njihov značaj? Pravne činjenice su okolnosti iz života za koje objektivno pravo (pravni poredak) vezuje nastanak. Šta su građanskopravni odnosi? Građanskopravne odnose čine oni društveni odnosi koji su regulisani građanskopravnom normom. prekluzije itd. kao subjekata pravnog odnosa. Abrogacija predratnog prava i Zakon o nevažnosti iz 1946.Građanskopravni odnos nastaje na temelju pravnih činjenica. do 1946. SGZ je važio čitav jedan vek. a pravila sadržana u njemu primenjivana su pod uslovima iz zakona još nekoliko decenija. Npr. objekt i subjektivno pravo. objektivno pravo (građansko. Protek vremena je irelevantan za sticanje svojine od nevlasnika. Subjektivno pravo je sadržina pravnog odnosa koja određuje pravni položaj subjekata i zbog toga se prema njemu.Zatim. krivično. ali je pravno relevantan kod sticanja svojine održajem. ali za naplatu sume osiguranja samo ako je kuća bila osigurana od svog rizika oštećenja. Koje su vrste pravnih činjenica? Sve pravne činjenice se prema objektivnoj mogućnosti uticaja ljudske volje na njihov nastanak. 48. Šta je činjenični skup? Činjenični skup čine više pravnih činjenica )npr. neke samo za upravno ili građansko pravo. Kako utvrđujemo koje su činjenice pravnorelevantne? Jedna ista činjenica. 51. Relevantnost pravnih činjenica je određena objektivnim pravom. odnosno karakteru ovlašćenja i obaveze određuje naziv pravnog instituta i konkretnog pravnog odnosa.

Npr. izvodi zaključak o postojanju još jedne pravno relevantne činjenice koja najverovatnije i postoji. smrt-prestanak pravnog subjektiviteta i ostvarenje nasleđa. To su: pretpostavka da 10 . propast stvari. pri čemu se vodi računa o savesnosti i vrednosti materijala. Odrediti pojam događaja i navesti neke slučajeve u kojima su oni pravno relevantni? Događaji su one činjenice na koje ljudi ne mogu isključivo (presudno) uticati svojom voljom. 56. 58. rođenje-nastanak pravnog subjektiviteta. Objasniti razliku između izjava volje i radnje saglasne pravu i primer? Radnje saglasne pravu postoje kada je pravni subjekt preduzeo određenu dopuštenu radnju za koju objektivno pravo vezuje određeno pravno dejstvo. 56.55. promena ili prestanak subjektivnog prava). nalaz tuđe stvari stvara obavezu nalazača da stvar vrati vlasniku ili preda određenom državnom organu ukoliko je vlasnik nepoznat. Ili prerada svoje sa tuđom stvari usled koje nastaje pravo svojine u korist jednog od vlasnika. prodaja ili poklon određene stvari. Šta su pravne pretpostavke i kako ih delimo? Pravne pretpostavke su pravne činjenice čije se postojanje izvodi posrednim zaključivanjem na osnovu već postojećih činjenica. Zato su ljudske radnje najbrojnije i najvažnije pravne činjenice u GP. zemljotres itd. 57. duševna bolest. Ova činjenica je pravno relevantna jer je pravnom normom predviđena opšta zabrana nanošenja štete drugome. Ovde se radi o postojanju određenih činjenica iz čijeg se postojanja. razlikujemo oborive i neoborive pravne pretpostavke.konstituisanje službenosti. Šta su izjave volje i na kom se pravnom principu temelji njihov značaj u građanskom pravu? Dozvoljene ljudske radnje delimo na izjave volje i radnje saglasne pravu. Pravno relevantni događaji su oni za koje se vezuju određene pravne posledice. Pošto se građanskim pravom regulišu odnosi pojedinaca i njihovih organizacija u njihovim privatnim aktivnostima. to građanskopravni odnosi nastaju najčešće voljom pravnih subjekata. Izjava volje je najznačajniji element ugovora. Šta su građanskopravni delikti i koja vrsta pravnih odnosa nastaje na osnovu ovih pravnih činjenica? Nedozvoljene ljudske radnje ili građanskopravni delikti su činjenice na osnovu kojih nastaje obligacioni odnos i subjektivno pravo – potraživanje naknade štete. Oborive pravne pretpostavke su one kod kojih je dopušteno dokazivanje postojanja suprotne ili drugačije pravne činjenice – nepostojanja pretpostavljene pravne činjenice. 59. 60. One omogućavaju imovinske odnose pravnih subjekata koji najčešće voljno zasnivaju međusobne pravne odnose – princip autonomije volje i slobodne inicijative. Izjave volje su voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da nastupi neki pravni efekat (nastanak. S obzirom na mogućnost dokazivanja postojanja određene činjenice. Najznačajnije dozvoljene ljudske radnje su izjave volje. Zašto su ljudske radnje najznačajnije pravne činjenice? Ljudske radnje su voljne pravne činjenice za koje objektivno pravo vezuje određene pravne posledice (učinke). Npr. Npr. iako subjekt nije to izričito želeo. prema redovnom toku ili logičnom redosledu stvari. Kako se dele ljudske radnje? Ljudske radnje se dele na dve grupe: dozvoljene i nedozvoljene ljudske radnje. protek vremena. ali se to ne može utvrditi.

ustavnosti i zakonitosti. pravo odricanja od svojine itd. modifikovanju i prestanku građanskih prava.je držalac stvari savestan. odnosno da ne postoji. kod koje se ne može dokazivati suprotno od pretpostavljenog. da je dete rođeno u braku začeto od muža. za tumačenje i primenu norme kod popunjavanja pravnih praznina itd. odnosno u zasnivanju. quotiens de commodis eius agitur. Opšta načela važe za sve grane i oblasti pravnog sistema i predstavljaju najveće i najopštije idejne vrednosti. npr. koja može da obuhvati i pravo na uništenje stvari. Praktični značaj načela je izražen u fazi njihove realizacije. autonomija volje se ogleda u slobodi korišćenja i raspolaganja predmetom svojine. Time se omogućava stvaranje potpunog činjeničnog skupa radi određenog pravnog dejstva. 66.svojine. odnosno da je nastupila. 65. javnim poretkom i dobrim običajima i imaju opšti karakter. 63. Kako se ovo načelo konkretizuje u Stvarnom. U naslednom pravu se kod prava predstavljanja uzima kao da je predak čiji potomci nasleđuju ostavioca nadživeo ostavioca iako to nije slučaj. pa za vreme lucida intervalla – svetlih trenutaka bez obzira na stanje svesti u tom momentu. Takva je pretpostavka res iudicata pro veritate habetur (što se presudom utvrdi smatra se istinom). poput principa pravičnosti. imovinska sankcija i prenosivost građanskih subjektivnih prava. U oblasti stvarnog prava. Kako se dele pravna načela? Pravna načela se dele na opšta i posebna. Ograničenja volje su neophodna zbog dominacije opštih nad pojedinačnim interesima.Princip autonomije volje trpi brojna ograničenja. pravne sigurnosti. u pogledu deliktne odgovornosti ova pretpostavka je oboriva. 11 . smatra se da je nastupio potestativni uslov čije je nastupanje namerno sprečila strana na čiji je teret uslov ugovoren. a to može biti važno za određivanje sudske nadležnosti. Začeto. a kako u Obligacionom pravu? Princip autonomije volje prožima sve grane GP. Tu spadaju: princip autonomije volje subjekata. Neoborive pravne pretpostavke ne dopuštaju mogućnost dokazivanja suprotnog. 61. Međutim. 62. ako je građanskopravni delikt preduzet u svetlim trenucima. ili obrnuto.Međutim. na osnovu ovih karakteristika određuje se da li je jedan odnos građanskopravni ili ne. 64. Šta su pravna načela i kakav je njihov pravni značaj? Načela su opšte usvojene idejne vrednosti za regulisanje pojedinih pravnih odnosa i subjektivnih prava. Npr. ali još nerođeno dete smatra se kao da je živo rođeno ako je to u njegovom interesu – Nasciturus pro iam nato habetur. zabrane nanošenja štete drugome itd. Ograničenja se vrše prinudnim propisima. pravna jednakost. Šta su pravne fikcije? Pravna fikcija je takva pravna činjenica za koju se smatra da postoji . zatim proglašenje lica za poslovno nesposobno važi za sve vreme trajanja proglašanja. Tako. Najpoznatija je fikcija nasciturusa. da je vanbračni partner otac vanbračno rođenog deteta. iako se zna da ona nije nastupila. Kako nazivamo načela GP važeća za sve njegove grane i koja su to načela? Načela važeća za sve grane GP jesu zajednička načela. Šta označava načelo autonomije volje i koje norme omogućavaju njegovo ostvarenje? Načelo autonomije volje označava dopuštenost slobodne inicijative subjekata u kreiranju građanskopravnih odnosa. ili da je držalac pokretne stvari njen vlasnik. jednakosti građana pred zakonom.

Svakako 12 . Po svojoj sadržini. a šta načelo oficijelnosti? Načelo dispozicije znači da se građanska subjektivna prava štite samo na zahtev zainteresovanog subjekta i u granicama njegovog zahteva. U pokretanju postupka ono se ispoljava načelom nemo iudex sine actore. Šta znači načelo dispozicije. javni poredak je akt državne intervencije. Objasniti pojam i sadržinu javnog poretka. U građanskom pravu važi princip koordinacije (usaglašenosti) volja.ograničenja mogu postojati u pogledu sadržine (obaveza korišćenja poljoprivrednog zemljišta) ili u pogledu načina vršenja pravnih ovlašćenja (zabrana zloupotrebe prava). Ugovorne strane su slobodne u izboru forme. u slobodi ugovaranja. Princip autonomije ima svoju primenu i u zaštiti građanskih subjektivnih prava. skup pravnih principa kojima se reguliše organizacija i funlcionisanje države i njenih organa i njime se štiti opšti interes. Javni poredak predstavlja opštu normu ili pravni standard. tj. da se izabere saugovarač. da svoje odnose urede po slobodnoj volji. 69. Šta su dobri običaji? Dobri običaji obuhvataju pravila koja se zasnivaju na moralnim shvatanjima određene društvene zajednice i imaju nešto širi značaj. Suprotno načelu dispozicije je načelo oficijelnosti. javnog poretka i dobrih običaja. U oblasti obligacionih ugovora. građanskopravne norme tretiraju strane u pravnom odnosu kao pravno jednake i ravnopravne. tako da niko ne može biti nateran da stupi u građanskopravni odnos i preuzme obavezu. ali i u mogućnosti odricanja od prava na naknadu štete. Šta označava načelo jednakosti strana u građanskopravnim odnosima i kako se manifestuje u pojedinim delovima GP? Pri zasnivanju građanskopravnih odnosa i utvrđivanju međusobnih prava i obaveza. Koji je izraz načela autonomije volje u Naslednom pravu i na planu vršenja i zaštite građanskih subjektivnih prava? U oblasti naslednog prava autonomija volje se ogleda u slobodi zaveštanja. Ova sloboda je potpuna u oblasti ugovornog raspolaganja (ugovor o doživotnom izdržavanju). gašenja obligacionih odnosa itd. Taj princip se u parničnom postupku naziva principom dispozicije. u administrativnim odnosima. u granicama prinudnih propisa. 71. o održavanju toka parnice. 70. najopštije rečeno. Npr. Ona je ograničena pravom određenih zakonskih naslednika na nužni nasledni deo. po kome je sud ovlašćen da spor rešava po službenoj dužnosti ili na zahtev nekog drugog organa. On se manifestuje pravom pravnih subjekata da sami odlučuju o pokretanju postupka za zaštitu svojih prava. na zahtev stranaka.To znači da se sudski postupak za zaštitu građanskih subjektivnih prava pokreće po privatnoj inicijativi. odnosno slobodom raspolaganja parnicom. da se ugovor zaključi prostom saglasnošću (princip konsensualizma). ZOO autonomiju volje uređuje na sledeći način: Strane u obligacionim odnosima su slobodne . sloboda ugovaranja se konkretizuje putem slobode odlučivanja da se zaključi ugovor. javni poredak je. prenosa potraživanja cesijom. 68. da se odredi njegova sadržina. a ne po službenoj dužnosti. sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti pokreće postupak za zaštitu građanskih subjektivnih prava (ne procedat iudex ex officio). 67. U ekonomskim odnosima. sadržine itd. u krivičnom pravu. Zakonodavac primenom ovog standarda omogućava sudiji moralizaciju prava.raspolaganja imovinom za slučaj smrti. autonomija volje se ogleda prevashodno.

izuzetno satisfakcija. Odstupanja od prenosivosti postoje kod građanskih subjektivnih prava koja su vezana za ličnost titulara. prava na izdržavanje. Prava (ovlašćenja) i obaveze lica u građanskopravnom odnosu čine njegovu sadržinu. Navesti oblike imovinske sankcije i navesti odstupanja. 77. prodaja) ili delimično – kada se pored postojećeg konstituiše novo pravo (npr. 13 . Prema tome. pravni subjektivitet postoji čak i ako lice nema ni jedno pravo. davanje u zakup. Odstupanja postoje. Prenošenje građanskih subjektivnih prava odvija se u formi pravnog prometa. Lice koje drugome prouzrokuje štetu dužno je da je nadoknadi. odstupanje od restitucije itd. 72. 76. uvek postoji neka nejednakost – jedna strana je iskusnija. Novčana i naturalna restitucija. samopomoć. Za prenošenje obaveze potrebna je saglasnost poverioca (npr. 74. lična prava na čast. ugled itd. Objasniti pojam i sadržinu načela prenosivosti građanskih prava i obaveza. Imovinska sankcija se može javiti u obliku naturalne ili novčane restitucije. Ono treba da dovede oštećeno lice u položaj u kome bi se nalazila njegova imovina da nije bilo štetnog događaja. smrtna kazna itd.ustupanje obaveze). kao što su lične službenosti. Novčana restitucija se vrši kada naturalna restitucija nije moguća ili se priroda stvari protivi vraćanju. koja je usmerena na imovinu počinioca građanskopravnog delikta.zalaganje stvari.za povredu građanskopravnih normi je predviđena imovinska sankcija koja pogađa imovinu odgovornog lica. pa se ovo načelo označava i kao načelo prometljivosti. 73. Suštinski. Imovinska kazna u GP se plaća oštećenom licu kako bi se njegov položaj doveo u stanje pre povrede (reparacija) ili mu se omogućilo zadovoljenje na drugi način (satisfakcija). ako dođe do povrede časti može se naložiti sankcija izvinjenja. znači imati apstraktnu mogućnost da se bude imalac prava i obaveza. Ipak. Prenošenje prava može biti potpuno – kada se pravo gasi sa prenosioca (poklon. Šta se podrazumeva pod pojmom pravnog subjekta? Pravni subjekti su lica koja imaju sposobnost da poseduju prava i obaveze. Koje su vrste pravnih subjekata? Savremeno pravo poznaje dve vrste pravnih subjekata ili lica u pravu – fizička i pravna lica. zakonska zaloga. Naknada štete se uvek dosuđuje u novčanom obliku. U praksi. povlačenja neistinite tvrdnje. Građanska subjektivna prava nisu vezana za ličnost titulara. niti obavezu. psihološki jača itd. ove sankcije uperene na ličnost su retke i predstavljaju izuzetke. iseljenje iz stana neosnovano useljenog lica. pravu vičnija. susedska prava. Koje su osnovne karakteristike imovinske sankcije i razlike u odnosu na krivičnopravne sankcije? Za razliku od krivičnog prava gde su sankcije uperene na ličnost – kazna lišenja slobode. položaj strana ugrožava najčešća ekonomska nejednakost. Biti pravni subjekt – pravno sposoban. zakonsko pravo preče kupovine. Tako. opterećenje službenošću). Koja je sankcija predviđena za povredu građanskopravnih normi? Za povredu građanskopravnih normi predviđena je imovinska sankcija. 75. kao i njegove izuzetke. već se mogu preneti na drugo lice.radi se o formalnoj ravnopravnosti i jednakosti.

kao biološka jedinka. prebivalište i državljanstvo. Elementi pravnog statusa su: poslovna sposobnost. Ona je svojstvo ličnosti priznata objektivnim pravom. Primenom fikcije o začetku i u modernom pravu se štite nasledna prava začetom. 79.da makar u jednom trenutku po rođenju pokazuje znake života. Da bi stekao pravnu sposobnost. potrebno radi zaštite njegovih prava i interesa. Po rođenju ravnopravno sa ostalim naslednicima ostavioca. ako su u pitanju njegovi interesi. kome je objektivnim pravom priznata pravna sposobnost – apstraktna mogućnost da bude imalac prava i obaveza. ima svojstvo naslednika ili isporukoprimca – legatara. 82. Prestankom fizičkog lica kao biološke jedinke. a pokušaji da se odredi neki drugi momenat kada embrion postaje čovek nisu prihvaćeni. Zato se pravo koristi određenim elementima za individualizaciju fizičkih lica. Ovaj izuzetak je bio poznat još u rimskom pravu kao fikcija o nasciturusu. Proglašenje smrti se vrši na osnovu utvrđivanja biološke smrti određenog lica od strane nadležnog organa (lekara) ili sudskog proglašenja smrti nestalog lica. Uslovni subjektivitet je priznat od momenta začeća. odnosno pravnu sposobnost rođenjem i ima je za ceo život – do smrti. da odgovara. To su: lično ime. niti mu se može oduzeti. 80. Fizičko lice je čovek .biološka smrt i dugotrajni nestanak određenog lica. quotiens de commodo eius agitur. koja se ne može prenositi na druge. ona se moraju međusobno razlikovati kao imaoci prava i obaveza. koji skupa sa osnovnom . Lice koje je živo rođeno smatra se pravnim subjektom sve do smrti. Pod kojim uslovima se fizičko lice može proglasiti za umrlo? . Uslovni subjektivitet koji se označava imenom «nasciturus» priznaje se začetom. Začetak je uslovni subjekat u pravu. Začeto dete smatra se kao već rođeno. a još nerođenom detetu. 83. 14 . Nasciturus pro iam nato habetur.78. Koji elementi služe individualizaciji fizičkih lica? Za učestvovanje fizičkih lica u grđanskopravnim odnosima. pod uslovom da se živo rodi. Pravni subjektivitet fizičkog lica prestaje utvrđivanjem smrti nekog lica i upisom činjenice smrti u matične knjige umrlih. potrebno je da se ispune uslovi: da se začeto dete živo rodi i da je priznanje pravnog subjektiviteta i pre rođenja. tj. Kako prestaje pravni subjektivitet fizičkog lica? Pravni subjektivitet je trajno svojstvo fizičkog lica.pravnom sposobnošću upotpunjuju pravni subjektivitet. deliktna sposobnost i parnična sposobnost. Uslovni subjektivitet ima značaja i kod priznanja prava na naknadu štete zbog povrede prava na život i telesni integritet izvršenog na začetku u majčinoj utrobi (tzv. Fiozičko lice stiče pravni subjektivitet. čovek je se ne može odreći. Odrediti pojam fizičkog lica i elemente njegovog pravnog statusa. Objasniti fikciju o nasciturusu i razloge primene. ustanovljena radi zaštite naslednih prava nerođenog deteta na zaostavštini pretka koji je umro pre njegovog rođenja. Zato se u pravnoj teoriji smatra da pravni subjektivitet prestaje na dva načina: biološka smrt i dugotrajna nestalost određenog lica. Kada fizičko lice stiče pravnu sposobnost? Fizičko lice postaje subjekt u pravu momentom rođenja. U našem pravu jedini uslov za sticanje subjektiviteta je da je dete rođeno živo. prestaju razlozi zbog kojih je priznato svojstvo pravnog subjekta. a nerođenom detetu. da mu se priznaju izvesne slobode i sl.prenatalna šteta) 81.

uverenjem o državljanstvu. potpuna poslovna sposobnost stiče se punoletstvom. Potpuna (puna) poslovna sposobnost omogućava fizičkom licu da samostalno. zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju. 90. 86. To je mesto u kome se fizičko lice nalazi. tj. Od prebivališta. Pod kojim uslovima se punoletno lice može lišiti poslovne sposobnosti? Sticanje poslovne sposobnosti nastupa po zakonu (automatski) čim lice postane punoletno. sudskom odlukom. zbog čega ne mogu samostalno i lično sklapati pravne poslove niti preduzimati druge radnje. a u inostranstvu i važećom putnom ispravom. potpuno poslovno nesposobna lica su maloletnici do navršene 14. po međunarodnim ugovorima.84.uzrasta. nesposobno da se samo 15 . Državljanstvo u RS prestaje: otpustom. Zasniva se na pretpostavci da su intelektualne i voljne funkcije fizičkog lica na tom uzrastu takvog kvaliteta da mu omogućavaju normalno rasuđivanje – shvatanje značaja i posledica svojih radnji i snagu volje za njihovo kontrolisanje. Objasniti pojam poslovne sposobnosti? Poslovna sposobnost je sposobnost lica da svojom izjavom volje zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje.Boravištem se označava samo prostorna veza. sticanjem državljanstva druge države članice. 89.Državljanstvo RS stiče se : poreklom. a šta boravište fizičkih lica? Prebivalište (domicil) je mesto u kome fizičko lice stalno živi i po zakonu se smatra njegovim prebivalištem ili domicilom. bez namere da u njemu stalno živi. Koji su stepeni poslovne (ne)sposobnosti? Poslovno nesposobna lica su ona koja vlastitom izjavom volje ne mogu punovažno sticati prava i obaveze. menjaju. ako je lice i posle punoletstva. prenose ili gase pravni odnosi. a prebivalište ima pravni značaj. Za punovažnost njegovih pravnih radnji nije potrebna saglasnost zakonskog zastupnika. Kada fizičko lice stiče opštu poslovnu sposobnost? U našem pravu. Ona nemaju pravno relevantnu volju. 85. 88. potpuna) sposobnost i prema kom kriterijumu se određuje? Opšta poslovna sposobnost se određuje prema uzrastu. a u oba slučaja odlukom suda za lica sa najmanje 16 godina starosti. Porodičnim zakonom određene su dve mogućnosti emancipacije: odobrenjem zaključenja braka pre roka ili priznanjem poslovne sposobnosti deci – roditeljima. Šta je prebivalište. fizičko lice može postati poslovno sposobno i pre sticanja punoletstva emancipacijom. prijemom. To je mogućnost da vlastitom voljom izazivaju pravne promene – zasnivaju. odnosno građanska subjektivna prava. Šta je emancipacija? Emancipacija je sticanje poslovne sposobnosti pre zakonom utvrđenog roka. kraće ili duže vreme. rođenjem na teritoriji RS. 87. treba razlikovati boravište. ili po međunarodnim ugovorima.godine života (mlađi maloletnici) i punoletna lica koja su potpuno lišena poslovne sposobnosti. svojom izjavom volje preduzima sve pravne poslove. ali i da ima obaveze prema njoj. Državljanstvo RS se dokazuje: izvodom iz matične knjige rođenih. Ali. Izuzetno. To znači da mu pripadaju sva prava koja proizilaze iz pravnog poretka određene države. U našem pravu. Šta je državljanstvo? Državljanstvo je pravna pripadnost fizičkog lica određenoj državi. 91. odricanjem. U ime takvih lica pravne radnje preduzimaju zakonski zastupnici (roditelji ili staraoci). Postoje i lica bez državljanstva – apatridi. Šta je opšta (puna.

Ipak. Razlog je bolest ili smetnja u psihofizičkom razvoju koja je dovela do delimične nesposobnosti lica za rasuđivanje i ograničene mogućnosti za samostalno staranje o svojim pravima i interesima. sud ga lišava poslovne sposobnosti i produžava roditeljsko pravo. ili ako svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese.primiti poklon). Šta je posebna poslovna sposobnost? Posebna poslovna sposobnost jeste mogućnost subjekta da samostalno zaključi određeni pravni posao ili preduzme drugu pravnu radnju nezavisno os stepena poslovne sposobnosti. nekaa duševno bolesna lica mogu u trenucima biti i sposobna za rasuđivanje. Što se tiče ostalih pravnih poslova.brineo sebi i o zaštiti svojih prava. godine života imaju ograničenu poslovnu sposobnost. 92. stranka je parnično sposobna ukoliko ima potpunu poslovnu sposobnost. Pravni poslovi zaključeni u vreme lucida intervalla smatraju se ništavim. 93. ako svojim postupcima neposredno ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica. U našem pravu. godine? Maloletnici između 14. Pojam lucida intervalla? Sudska odluka stvara neoborivu pretpostavku da je lice lišeno poslovne sposobnosti nesposobno za rasuđivanje. Parnična sposobnost se stiče sticanjem poslovne sposobnosti. Na osnovu kojih kriterijuma se priznaje? Posebna poslovna sposobnost se određuje prema karakteru i složenosti pravnog posla. Kakva je poslovna sposobnost maloletnika od 14. Koje pravne poslove može samostalno zaključivati? On može preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isključivo prava (npr. sud određuje koje pravne poslove lice može samostalno preduzimati i za koje mu nije potreban zakonski zastupnik. Kakav je status lica delimično lišenog poslovne sposobnosti i kako ono učestvuje u pravnom prometu? Druga kategorija ograničeno poslovno sposobnih lica su punoletna lica koja su delimično lišena poslovne sposobnosti. 98. 97.Rešenjem o delimičnom lišavanju poslovne sposobnosti. 95. do 18. Zakon o parničnom postupku uređuje ovo pitanje. 96. Svetli trenuci (lucida intervalla) predstavljaju one trenutke kod nekih vrsta duševnih oboljenja u kojima su duševni bolesnici svesni svojih postupaka (sposobni za rasuđivanje). pravne poslove kojima ne stiče ni prava ni obaveze. 16 . i pravne posslove malog značaja. Punoletno lice se delimično lišava poslovne sposobnosti. 94. Stariji maloletnik može samostalno zaključivati sve pravne poslove koje može zaključivati i mlađi maloletnik. odnosno interesa. Pravni posao koji je zaključen bez saglasnosti zakonskog zastupnika smatra se rušljivim. Šta je parnična sposobnost i kada se stiče? To je sposobnost pravnog subjekta da u parnici punovažno preduzima parnične radnje pred sudom radi zaštite svojih prava. ograničeno poslovno sposobna lica ih mogu zaključivati samo uz saglasnost zakonskog zastupnika. i 18.

Pravno lice predstavlja organizaciju ili udruženje fizičkih lica koji poseduju određenu organizacionu samostalnost.godine Lica do 7. dužno da vodi nadzor nad njim. To mogu biti:pravila organizovanja.Za tu štetu odgovara lice koje je na osnovu zakona ili odluke drugog nadležnog organa ili ugovora. 102. deliktna sposobnost se stiče sa navršenih 14 godina. ako je štetu prouzrokovalo za vreme svetlih trenutaka.opšti uslovi organizovanja. programa itd. statuta. pravilnik) i formiranjem organa koji zastupaju pravno lice. statut. sadržina i pravni značaj imovinskog elementa pravnog lica? Imovinski (patrimonijalni) element obuhvata posebnu imovinu pravnog lica. To se omogućava donošenjem odgovarajućeg pravnog akta.godine i maloletnika između 7. 106..Međutim. organizacija fizičkih lica počinje da funkcioniše nezavisno i samostalno. deklaracija. i 14.godine ne odgovaraju za štetu koju drugom prouzrokuju-odgovaraju njihovi roditelji.99. pakt. 17 . Svako pravno lice mora imati najmanje jedno a po pravilu više fizičkih lica kao članova organizacije pravnog lica. 105. a može i na drugi način kojim se stvara organizacija i ustanovljavaju njena samostalnost. Šta se podrazumeva pod organizacionom samostalnošću pravnih lica? Organizaciona jedinstvenost i posebnost ljudi u pravnom licu (organizaciona samostalnost) se ostvaruje uređenošću putem pravnog akta (statut. Objasniti razliku u deliktnoj odgovornosti detetado 7. i duševno bolesno lice. Kakav je značaj lucida intervalla za deliktnu odgovornost? Lica koja usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ne odgovara za štetu prouzrokovanu drugom.Za maloletnike između 7 i 14 godine postoji zakonska pretpostavka o deliktnoj nesposobnosti. 104. ona je oboriva pa će maloletnik biti odgovoran za naknadu štete. U našem pravu. Ona se ostvaruje na principu autonomije volje (samoorganizovanja).. Koji su uslovi potrebni za nastanak pravnog lica? Prvi uslov za nastanak pravnog lica jeste postojanje organizacije ili udruženja fizičkih lica.Volja na osnovu koje nastaje udruženje ili organizacija fizičkih lica može biti izražena ugovorom. pravilnika. odnosno lice zaostalog duševnog razvoja može biti odgovorno. Šta je deliktna odgovornost i kada se stiče u našem pravu? Deliktna sposobnost je mogućnost da se odgovara za prouzrokovanu štetu i obaveza na njenu naknadu. Šta je pravno lice? Pravno lice je organizacija (udruženje) fizičkih lica sa posebnom imovinom i pravnim subjektivitetom priznatim od strane pravnog poretka 103. 101. i prema spolja i prema unutra (prema članovima koji su je osnovali). ako se dokaže da je bio sposoban za rasuđivanje u trenutku prouzrokovanja štete. nezavisnu od imovine članova pravnog lica i njen odnos sa imovinom fizičkih lica. Međutim. Šta čini personalni element pravnog lica? Personalni element (organizacija fizičkih lica) obuhvata fizička lica organizovana radi ostvarenja zajedničkih interesa. inicijativa itd. funkcionisanje i posebna prava i obaveze članova organizacije.Pojam. 100. Organizacionim aktom.

Koji su kriterijumi (sistemi) priznanja pravnog subjektiviteta pravnog lica? . Ovaj sistem predviđen je uglavnom za trgovačka društva. već državni organ ocenjuje celishodnost osnivanja. U savremenom pravu. 112. Do prestanka pravnog lica dolazi kada prestane neki od uslova potrebnih za nastanak pravnog lica. Kako i zbog čega se ostvaruje načelo javnosti u nastanku i prestanku pravnog lica? Registracijom pravnog lica vrši se publicitet njegovog nastanka. Nadležni organ ispituje ispunjenost uslova i u slučaju kad su oni ispunjeni dužno je da dopusti upis pravnog lica u određene registre.Sistem odobrenja ili koncesije. prenosi. Važi za sticanje subjektiviteta države. iz istih raazloga. 109. odnosno pravnih lica. . On se karakteriše određivanjem uslova potrebnih za sticanje svojstva pravnog lica. Prestanak pravnog lica. deliktna sposobnost je i sposobnost pravnog lica da zahteva naknadu prouzrokovane štete od odgovornog fizičkog ili pravnog lica. 110. jer su pravna lica raznovrsna. odnosno da bude imalac praava i obaveza. poslovna i deliktna sposobnost. Poslovna sposobnost pravnog lica označava njegovu sposobnost da svojim izjavama volje i pravnim radnjama stiče. 111. Do razlikovanja dolazi zbog prirode fizičkih. mora biti registrovan.Sistem prijave (deklaracije). menja i gasi građanska subjektivna prava. Raznorodnost pravnih lica uslovljena je različitošću ciljeva zbog kojih se osnivaju.Sistem normativnog određivanja uslova. Kod pravnih lica pravna sposobnost nije jednoobrazna. Deliktna sposobnost pravnog lica je sposobnost da odgovara za štetu koju organi pravnog lica prouzrokuju drugom pravnom ili fizičkom licu u obavljanju svoje delatnosti ili vršenju poverenih funkcija. Obim pravne sposobnosti pravnih lica nije isti kao kod fizičkih lica za koje važi princip opšte i jednake pravne sposobnosti jer momentom rođenja sva fizička lica mogu biti nosioci svih prava i obaveza.. To nalaže načelo pravne sigurnosti. 113. 108. što nije slučaj sa pravnim licima. Deliktna sposobnost. Postoji kada organizacija na osnovu svog osnivačkog akta postaje pravno lice momentom prijave nadležnom državnom organu. Treća lica koja stupaju u pravni promet sa organizacijom ili udruženjem fizičkih lica moraju biti sigurna u pogledu statusa svog saugovarača. aktivnost. Takođe. .Sticanje svojstva pravnog lica se obično upisuje u određene registre(publicitet).107. Fizička lica su «prirodni» entiteti za koje pravo vezuje sve posledice. Kakvu pravnu sposobnost imaju pravna lica i da li se ona razlikuje od pravne sposobnosti fizičkih lica? Pravna sposobnost pravnog lica označava svojstvo organizacije pojedinaca da ima ovlašćenja i obaveze. Poslovna sposobnost pravnih lica. 18 .Sistem autopriznanja (imanentnog priznanja). ciljeve itd. ovaj sistem se primenjuje za nastanak zadužbina.Koji elementi (svojstva) čine status pravnog lica? Pravna . Za nastanak pravnog lica nije dovoljan osnivački akt. . Šta obuhvata pravni element pravnog lica? Pravni element pravnog lica obuhvata pravno priznanje subjektiviteta od strane pravnog poretka.

. 115.prema kvalitetu unutrašnjeg uređenja razlikujemo udruženja i ustanove. prihvatanje ponude od strane ponuđenog lica. Ali.prema interesu koji ostvaruju razlikujemo altruistička (nekomercijalna) i lukrativna (komercijalna) pravna lica. Udruženja sačinjavaju fizička lica kao članovi koji su tesno povezani i bez određenog broja članova. . 117. već postoje korisnici i organi. Ustanove su pravna lica kod kojih je bitna imovina ili svrha a ne njen personalni supstrat. . Pravno lice ne odgovara za štetu prouzrokovanu od strane njegovih radnika ili organa izvan obavljanja delatnosti pravnog lica. ili prestanak građanskih subjektivnih prava. 19 . pravo izbora kod alternativnih obligacija. . obaveza i zahtev. Šta je zahtev i koja je njegova funkcija? Zahtev je mogućnost imaoca subjektivnog prava da svoje pravo izvrši prinudnim putem (npr. To proizilazi iz principa imovinske samostalnosti pravnog lica. Vrste pravnih lica . Prinuda se ostvaruje posredstvom suda i državnog organa. kod nekih pravnih lica odgovaraju i njegovi članovi svojom imovinom (komaditna društva.predaja stvari) ili da se ostvari imovinski efekat ovlašćenja (npr. Udruženje je pravno lice koje se osniva voljom više lica radi postizanja određenih ciljeva. bez naknade i ekvivalentnosti. samostalna u odnosu na imovinu članova pravnog lica. oblastima u kojima deluju. Zadužbina je privatnopravna i dobrotvorna ustanova koja se osniva na osnovu izjave volje osnivača zadužbine. Pravna moć je mogućnost pravnih subjekata priznata zakonom ili ugovorom. 119. Pojam pravne moći.naknada štete za neodržani koncert). Pravne moći su: pravo preče kupovine. Pravne moći se garantuju pravnim subjektima radi zaštite određenih interesa. i ovlašćenjima kojima raspolažu postoje pravna lica javnog i privatnog prava. Cilj i funkcionisanje udruženja određuju sami članovi. Koji su elementi građanskog subjektivnog prava? Elementi građanskog subjektivnog prava su: ovlašćenje. Šta je subjektivno pravo? Subjektivno pravo je objektivnim pravom priznato ovlašćenje pravnim subjektima (fizičkim i pravnim licima) radi zaštite određenih interesa. zadruge). 116. imovina pravnog lica je odvojena. Pravi značaj imovinske samostalnostipravnog lica za njegovu deliktnu odgovornost. pravne moći su iste kao i subjektivna prava. Po tom obeležju. Članova pravnog lica nema.prema cilju koji ostvaruju.postoje i druge podele. pravne moći su ovlašćenja koja nastaju povodom određenih subjektivnih prava i zato nemaju domašaj koji imaju subjektivna prava. da izjavom bolje utiču na nastanak.Za tu štetu odgovaraju članovi pravnog lica svojom imovinom. 118. Izuzetno. pravo otkaza.Zadužbina je organizacija čiju je imovinu njen osnivač nepovratno namenio da svojim prihodima ostvaruje određeni društveno dopušteni i društveno korisni cilj altruistički – činidba se vrši korisnicima dobročino. promenu.. pomoću imovinske sankcije koja dominira u GP. pravo opoziva. to pravno lice ne može nastati. Zahtev se označava i kao tužba u materijalnom smislu i upućena je obaveznom licu.114.

Koje su Karakteristike apsolutnih prava? . život. jer se tada konkretizuje prema određenom licu .U imovinska prava spadaju i potraživanja iz obligacionih odnosa – ius ad personam. To su prava ličnosti. može biti istovrstan sa ovlašćenjem (naturalna restitucija) ili se svodi na imovinski efekat (novčana restitucija) . 122. pravo na prevoz robe.zastarevaju (po pravili) .. To su subjektivna prava koja nastaju povodom ličnih dobara. ali i neimovinsku štetu.titular ima neposrednu pravnu vlast na stvari i pravo sledovanja stvari . a ne pojedinim ovlašćenjima .zahrev nastaje povredom apsolutnih prava.zahtev nastaje kada i ovlašćenje. 124. Osnovna sličnost među pravima ove grupe jeste njihovo delovanje prema trećim licima (erga omnes).poverilac ima posrednu vlast na stvari i nema pravo sledovanja stvari . Međutim. založno pravo. a i kada je negativna postoji imovinski interes .broj obaveznih lica je određen ili odrediv .obaveza dužnika je korelativna sa ovlašćenjem poverioca i obrnuto .ograničenost broja stvarnih prava (numerus clausus). pravo na kupovnu cenu. 123.nije ograničen broj obligacionih prava . 121.ne zastarevaju (po pravilu) . Imovinska i neimovinska prava Imovinska prava su ona prava koja svom titularu omogućavaju kotist koja se može neposredno izraziti u novcu. prava autorstva i industrijske svojine i lična prava. Broj neimovinskih prava u građanskom pravu je manji. Najvažnija grupa imovinskih prava su stvarna prava – prava svojine. Ona korenspondiraju sa moralnim vrednostima. U građanskom pravu preovlađuju imovinska prava. Koja se podela subjektivnih prava smatra klasičnom. Kasnije je nastala podela na apsolutna i relativna prava. prenosu i promeni trajnih (stvarnih i drugih) prava .dejstvo prema trećim licima – erga omnes (titular prava – treća lica) .obaveza druge strane u pravnom odnosu je negativna – sastoji se u uzdržavanju i nije imovinske prirode .obaveza dužnika je pozitivna i imovinska.obaveza odgovara subjektivnom pravu. Imovinskim pravima se ostvaruje ekonomski efekat u nečijoj imovini. Koja su obeležja obligacionih (relativnih) prava? . služe stvaranju.120.privremena prava. kao što su pravo na čast.broj obaveznih lica nije određen . naknada štete. akada je nastala i po kom kriterijumu je izvršena? Klasičnim podelama smatraju se podele građanskih subjektivnih prava na stvarna i obligaciona (lična) prava i podela na imovinska i neimovinska prava. za neimovinsku štetu se ne može dosuditi novčana naknada.nema slobode u vršenju . Povreda neimovinskih – ličnih prava može prouzrokovati imovinsku (materijalnu) štetu.dejstvo inter partes (poverilac – dužnik) . dostojanstvo i porodična prava. osim za stvarne službenosti 20 .zabrana zloupotrebe prava.I pravo autora na naknadu za iskorišćavanje ili upotrebu autorskog dela kao i pronalazačko pravo su imovinska prava.nisu javna i ne tiču se trećih lica (res inter alios acta) . Kojia prava spadaju u apsolutna? Grupu apsolutnih prava čine: stvarna prava. službenosti.

zabrana zloupotrebe prava. zahtev nastaje kad i ovlašćenje. trajnost prepiske) i raspolažući njime (npr.. Naslednopravni odnos postoji između univerzalnih sukcesora (zakonski. Prava ličnosti su apsolutna subjektivna prava koja ovlašćuju titulara da svoje lično dobro koristi (ostvari). 130. pa sve do momenta deobe nasledničke zajednice. intimne sfere. Koji pravni odnosi nastaju smrću fizičkog lica? Smrću fizičkih lica nastaje naslednopravni odnos. testamentarni naslednici) koji postaju članovi nasledničke zajednice od momenta smrti ostavioca. Može biti istovrstan sa ovlašćenjem (naturalna restitucija) ili se svodi na imovinski efekat (novčana restitucija).sloboda vršenja prava. 21 . 125 Šta karakteriše relativna prava? Relativna prava predstavljaju kategoriju subjektivnih prava koja se u celini poklapa sa obligacionim pravima.poštovanje privatnosti. reklamni spot. koji obuhvata ovlašćenje i obaveze naslednika povodom stupanja u imovinskopravni odnos umrlog lica (stvarni ili obligacioni). za pronalazačko pravo je potrebno da se pronalazak zaštiti u posebnom postupku pred odgovarajućim državnim organom (Zavod za patente). jer je dotle obavezno lice nepoznato. Šta je pronalazačko pravo i po čemu se razlikuje od autorskog prava? Pronalazačko pravo je apsolutno subjektivno pravo koje za objekat ima pronalazak ili tehničko unapređenje. imena. emitovanja. fotografiju. Lična prava garantuju čoveku prava i slobode koje treba da odrede autonomiju ljudske individue koja je garantovana prema drugom pojedincu i državi (život. ugleda.Imovinska prava autora su: pravo na beleženje ili umnožavanje dela. Pojam i vrste intelektualnog stvaralaštva? Prava intelektualnog stvaralaštva ili prava autorstva su apsolutna građanska subjektivna prava koja nastaju kao rezultat čovekove intelektualne aktivnosti ili umnog rada.. uz ograničenja u opštem i privatnom interesu . fizički integritet. nužni. 127.Kada nastaje zahtev kod apsolutnih. Prava intelektualnog stvaralaštva se dele u dve grupe: autorsko pravo – umna svojina.Dok autorsko pravo nastaje samim nastankom autorskog dela. pravo objavljivanja i zaštite integriteta dela. Sastoji se iz dve vrste ovlašćenja: ličnopravnih (moralnih) i imovinskih ovlašćenja Ličnopravna ovlašćenja autora su: pravo paterniteta. 131.javnost (publikovanje) stvarnih prava . Autorsko pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se regulišu subjektivna prava autora povodom korišćenja autorskog dela. a kada kod relativnih prava? Zahtev za zaštitom apsolutnih prava. pravo stavljanja primeraka u promet.trajna prava radi zadovoljenja imovinskih interesa .. Autorsko pravo je složeno pravo. 126. pravo naznačenja imena. nastaje tek sa povredom prava. Autoru se priznaje i imovinsko pravo na materijalne koristi od dela – naknada za korišćenje dela..da objavi dnevnik. Pojam autorskog prava i njegove komponente. pravo predstavljanja ili izvođenja dela. 129. CD). uživajući ga (npr.Tek sa povredom postoji lice kome se imalac apsolutnog prava može obratiti i zahtevati da prestane sa uznemiravanjem ili da mu vrati oduzetu stvar. 128. i pronalazačko pravo – industrijska svojina. Pojam i karakteristike ličnih prava (prava ličnosti). Kod relativnih prava.

. Tako se bez pristanka imaoca prava može objaviti lični spis. izvršiti prikaz lika.Ovlašćenje uživanja svodi se na pravo ličnosti da živi i uživa svoju telesnu celovitost. deluju erga omnes . Koja su ovlašenja titulara ličnih prava? Titulari ličnih dobara imaju pravo uživanja ličnim dobrima. Zatim.pravo na dostojanstvo ličnosti. ne postoji obaveza uzdržavanja od povrede tuđeg ličnog dobra u slučajevima krajnje nužde. ugled. da se slobodno kreće. u ratu. tako da su treća lica dužna da se uzdržavaju od povrede ličnih prava. i sa kojom obaveza pasivnog subjekta nije u korelativnom odnosu. imenom i likom.. a povodom nekih dobara i pravo raspolaganja. 137.pravo na privatnost . tj.) .pravo na život . uživa svoju privatnost. Koja su osnovna lična prava? . 22 .pravo na telesni (fizički) integritet . Šta su lična dobra i kako se dele? Lična dobra su objekti prava ličnosti. čast i ugled. jer čine sastavni deo čovekovog integriteta – život. telo. Pri tome. glumac.pri vršenju roditeljskog prava.prema svima. zdravlje. zdravlje. osećanje. Lična dobra delimo na dve grupe: . ekskluzivnu pravnu vlast na ličnim dobrima koja su istovremeno neposredno ili posredno deo čovekove ličnosti.lična dobra .. ako to pravo pripada licu koje je od interesa za javnost (političar. onda se mogu razlikovati vrste pravnih objekata: . Kada se mogu ograničiti lična prava? Ograničenja ličnih prava proističu iz prevage društvenih interesa nad ličnim pravima. tonskog zapisa. fotografije. čast. opredmećeni izrazi lica (lični zapisi. on je njihov nosilac.ona koja su sastavni deo ličnosti (život.tvorevine intelektualnog stvaralaštva . 132. televizijska slika. intimu. Prava ličnosti omogućavaju svom titularu neposrednu.ona koja su emancipacija ličnosti. Prava ličnosti su regulisana međunarodnim konvencijama i deklaracijama. psihički integritet. tonski zapisi. To su apsolutna prava. da se služi svojim glasom.privatnost). zdravlje 134. vozovi. Koje uslove treba da zadovolji određenjo dobro da bi se smatralo objektom u pravu? Vrste pravnih objekata. Ustavom i nacionalnim zakonima.pravo na sliku .stvari . 135.pravo na psihički integritet . 136. Šta su pravni objekti i kakav je njihov značaj? Pravni objekt je element povodom koga nastaju građanskopravni odnosi i građanska subjektivna prava. Ako se pravni objekt shvati na ovaj način.ljudske radnje. glas na raddio emisiji isl. Nekim pravima se ne može raspolagati. Objekti građanskih subjektivnih prava mogu biti samo ona dobra na kojima se može ostvariti neposredna pravna vlast. ista stvar može biti istovremeno ili sukcesivno objekt raznih građanskopravnih odnosa. Danas se kao pravni objekti javljaju stvari i usluge čije se postojanje ili vršenje nije moglo ni zamisliti – avioni.. prenos energije. kriminalac). hidrocentrale.) 133.

prenos svojine na automobilu sa prethodnika na sukcesora – kupovinom. Koji su oblici singularne sukcesije? Konstitutivni i translativni pravni promet predstavljaju vrste singularne sukcesije.mogućnosti da se odvoje od svog prvobitnog titulara i pripadnu drugom subjektu. tj. 140. 23 . konstituišući i prenoseći na sticaoca novo pravo. konstituiše se zakup i prenos ovlašćenja držanja i upotrebe stana. imovina je neprenosiva za života titulara. Pravni promet je svojstven građanskim subjektivnim pravima i proizilazi iz karakteristike prometljivosti (prenosivosti) većine imovinskih subjektivnih prava. 143. Šta je konstitutivni pravni promet i gde je najčešći? Konstitutivni pravni promet postoji kada se ne prenosi postojeće subjektivno pravo. prodajom.138. 139. Translativni prenos postoji kada singularni sukcesor ili sledbenik stiče pravo. poklonom. a pravo svojine stiče lice B. U tom slučaju dolazi do sukcesije – stupanje sledbenika na mesto prethodnika. već ga umanjuje (ograničava). razmenom. Pri tome. 141. isporukom). prenosilac) na pravnog sledbenika (sukcesor). translativnim prenosom dolazi do promene subjekta nosioca ovlašćenja i obaveza u pravnom odnosu. dok pravni prethodnik ili prenosilac gubi pravo koje je dotle imao. Odrediti pojam stvari. 144. Univerzalna sukcesija postoji kada se sva imovinska prava prenose sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika. prenosilac ne gubi postojeće pravo. ono prestaje da bude njegov vlasnik. ako lice A proda auto licu B. tako da određeno pravo prestaje za prethodnog titulara i konstituiše se u korist novog. Npr. Singularna sukcesija postoji kada se prenosi jedno ili više određenih subjektivnih prava sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika (npr. Predmet obligacionih prava je dužnikova obaveza (radnja ili prestacija) koja se može sastojati u davanju (činjenju) ili nečinjenju. 142. Odrediti pojam translativnog pravnog prometa. Objasniti razliku između univerzalne i singularne sukcesije. Stvari su materijalni delovi prirode koji se nalaze u ljudskoj vlasti (faktički ili virtuelno) a na kojima postoji ili može postojati svojina ili neko drugo subjektivno pravo. Kod singularne sukcesije pravni sledbenik (sukcesor) stupa u jedno ili više tačno određenih subjektivnih prava pravnog prethodnika. Kao skup svih prava i obaveza. Šta je pravni promet i koju odliku građanskog prava izražava? Građanskopravni promet je prenos (prelaz) subjektivnog prava ili pojedinih ovlašćenja i obaveza iz subjektivnog prava sa pravnog prethodnika (tradens. već određena ovlašćenja i obaveze iz tog prava tako da konstituišu (obrazuju) novo građansko subjektivno pravo u korist sticaoca. ali ostaje i pravo svojine u korist vlasnika kao prenosioca prava. Prema tome. Npr. Šta su objekti relativnih prava? Obligaciona (relativna) prava imaju za objekt ljudsku radnju.

148.145. potraživanja koja glase na stvar ili novac i imovinska ovlašćenja autora i pronalazača. poklonu. Imovinska prava su sva stvarna prava. Jedinstvenost se uspostavlja preko subjekta kome pripada i objekta koji je čine. 147. Koji su uslovi derivativnog sticanja prava? Za derivativno sticanje pravo zahteva određene pravne činjenice koje opravdavaju i potvrđuju derivaciju – sticanje za sledbenika i prestanak ili ograničavanje prava za prenosioca.održajem. 149. u imovinu ulaze i neka neprenosiva prava.iustus titulus – pravni osnov (ugovor o prodaji. sticanjem od nevlasnika. zaloge. bilo translativnim prometom (npr. zakupu) . isporukom) bilo konstitutivnim prometom prava (ugovorno sticanje službenosti. 150. Osnovne karakteristike imovine su jedinstvenost.modus acquirendi – način sticanja (predaja pokretne stvari. okupacijom). za derivativno sticanje prava nužno je da sticalac svoje pravo izvodi iz prava prethodnika. novac ili neko drugo dobro koje se može izraziti u novcu. nedeljivost i neprenosivost.neprenosivost. zakupa). fizičkom ili pravnom. već se zasniva na skupu pravnih činjenica. Pravni sledbenik stiče isto pravo i po pravilu istog kvaliteta (npr.nedeljivost . neophodno je da prenosilac bude titular prava koje se prenosi Znači. 146. Imovina je složen pojam sastavljen od različitih. kao što su pravo na izdržavanje i lične službenosti.Sadržinu imovine čine imovinska prava. Sukcesor izvodi svoje pravo iz prava prethodnika.jedinstvenost . Imovina uvek pripada jednom licu. Kakvo je derivativno sticanje prava? Derivativno sticanje prava postoji kada sticalac (sukcesor) izvodi svoje pravo iz prava pravnog prethodnika. Koje su karakteristike imovine? Karakteristike imovine su: . Šta znači jedinstvenost imovine? Imovina je jedinstven pojam. 24 . Šta je imovina i koja prava ulaze u njen sastav? Imovina je skup imovinskih prava i obaveza koja pripadaju jednom licu. odnosno upis stečenog prava na nepokretnosti). Pri tome. jer čini pravnu celinu. Izuzetno. Zato važi princip Nemo plus iuris in alium transferre potest quam ipse habet – Niko ne može preneti na drugoga više prava nego što sam ima. poklonom.svojinu ograničenu službenošću) kakvo je imao i pravni prethodnik. Šta se podrazumeva pod originarnim sticanjem prava? Originarno sticanje prava postoji kada se subjektivno pravo ne izvodi iz prava pravnog prethodnika. koje zakon neposredno predviđa kao podobne da dovedu do konstituisanja novog subjektivnog prava (npr. U našem pravu to su: . Imovinska prava su ona koja za objekt imaju stvar. ali istorodnih elemenata koje povezuje subjekat kome pripadaju i priroda objekata povodom kojih nastaju imovinska prava. prenos svojine – kupovinom.

pravo na mirno (nesmetano) uživanje imovine . 152. Ono nastupa na osnovu samog zakona.pravo države da vrši kontrolu nad korišćenjem imovine i sprovodi ograničenja u skladu sa opštim interesom. a tek Protokolima zaštita je proširena i na ekonomska i socijalna prava.sadrži 3 jasno određena pravila.1. garancija prava na imovinu.Definicija pravnog posla je određena na visokom nivou opštosti i apstrakcije.Ona se ne može odvojiti od titulara jer nema sopstvenu i samostalnu egzistenciju. U čl.obavljanje pravnog prometa. Ovim članom Protokola. Kod pravne radnje postoji određena volja. Dali je imovina prenosiva? Imovina kao pravna celina je neotuđiva tj.deliktna radnja. Omogućava je jedinstvenost imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine.neprenosiva za života titulara. 153. Svaki pravni posao predstavlja pravnu radnju.mogućnost poverioca da se namire za svoja potraživanja iz dužnikove imovine – imovinska sankcija .151. npr. iz nje se jedino jasno vidi da se radi o pravnoj radnji čije je posebno obeležje volja kao akt sticanja. na osnovu 25 . Kako se štiti imovina kod nas. jer se u vreme njenog donošenja težilo sve većim ograničenjima prava svojine zbog ostvarivanja socijalnih programa. imovina dobija svoju zakonsku ratifikaciju. U čemu se ogleda značaj imovine? Imovina omogućava: . osim u javnom interesu i u skladu sa zakonom i opštim načelima . Ona ne sadrži odredbu o pravima na imovinu. 155. odnosno prenošenje prava i obaveza sa jednog lica na drugo (zahvaljujući realnoj subrogaciji) .Pravna radnja je širi pojam od pravnog posla. Dakle. ali svaka pravna radnja nije pravni posao. a sam pravni odnos zadržava istu pravnu prirodu – subrogatum capit naturam subrogati.Prvog protokola. čl.zabranu lišavanja imovine. Kod pravnog posla strane-učesnice daju određene izjave volje svesne da će to dovesti do određenog pravnog rezultata. pomoću kojih se mogu odrediti sadržina imovine i granice njene zaštite: . predviđena je na sledeći način:Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na nesmetano uživanje svoje imovine.Pravni poslovi su najvažnija vrsta pravnih radnji.. npr. U čemu je razlika između pravnog posla i pravne radnje? U nameri da se proizvede određeno pravno dejstvo leži razlika između pravnog posla i pravne radnje. Šta je realna subrogacija i koja karakteristika imovine je omogućava? Realna subrogacija znači da na mesto jednog objekta koji prestane (materijalno ili pravno) dolazi drugi. Šta su pravne radnje i kako ih delimo? Pravni posao je pravna radnja kojom se manifestuje volja jednog ili više lica sa namerom da nastane. da se promeni ili prestane neko subjektivno pravo. promene ili prestanka subjektivnih prava. ali ona nije usmerena na postizanje određenog pravnog dejstva.prenošenje imovine na naslednike u stanju kome se nalazila (sa pravima i obavezama). a kako na međunarodnom nivou? Konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama je zaštitila građanska i politička prava. 154. osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.da će steći pravo svojine na stvari. 156.1.

Dozvola u građanskom pravu predstavlja prethodnu saglasnost državnog organa ili trećeg lica za zaključenje pravnog posla ili preduzimanje neke pravne radnje. određuju formu u kojoj pravni posao mora biti zaključen. znacima. Šta je reservatio mantalis i da li ima značaj za izjavljenu volju? Reservatio mentalis predstavlja unutrašnju rezervu pri izjavi volje. za pravni posao je bitna volja (stvarna. usmeno ili pismeno) i prećutne (konkludentnim radnjama). ali najčešće. a u sebi zadrži rezervu da to ne želi U tom slučaju.da je data od poslovno sposobnog lica . 157.Da bi volja proizvela pravno dejstvo. kada je volja manifestovana ćutanjem. ne proizvode pravno dejstvo.da je izjavljena slobodno . radnjama) saznaje. ZOO pod dozvolom podrazumeva i naknadnu saglasnost ili odobrenje. Namera da se prouzrokuje šteta nije sadržala i nameru da se odgovara.da postoji saglasnost izjavljenih volja kod dvostranih pravnih poslova . Izjava volje je saopštavanje unutrašnje volje trećim licima. dozvola državnog organa ili trećeg lica idr. nemaju značaj. Koje kvalitete treba da ima volja u pravnom poslu da bi mogla da proizvede punovažno pravno dejstvo? Da bi volja proizvela pravno dejstvo. 159. Po teoriji izjave volje za pravni posao je bitna izjavljena volja.Kada važi pravilo: Qui tacet consentire videtur? Ko ćuti. Zakon.izjavljena. unutrašnja) a ne njena izjava. iako je izjava neophodna za njeno dejstvo. Ima za cilj ili zaštitu interesa jedne strane ili opšteg interesa. Pre izjave volja nije poznata drugim licima i ne proizvodi pravno dejstvo. osim ako izjava nije bila 26 . Koji su načini izjave volje? Svi načini izjave volje dele se u dve grupe: izrične(direktno rečima. saglašava se . Pravno relevantna je unutrašnja volja. ona je jedino vidljiva spoljnom svetu. 161. Kod pravnih radnji posledice nastupaju nezavisno od činjenice da li je pravni subjekt to hteo ili ne.da je ozbiljna i moguća . koje izjavi određenu volju (npr.izjava volje je neophodna. potrebno je da bude saopštena tj. pa je relevantna samo ako je tačno ispoljavanje unutrašnje volje. nije dovoljna samo volja pravnih subjekata. nameće odgovornost lica koje je preduzelo nedozvoljenu radnju. a često i same strane. faktičku volju. pravni posao je zaključen.da prihvata ponudu). Za nastanak pravnog posla. Lice. dozvola državnog organa ili trećeg lica itd. Potrebno je da postoje i druge pravne činjenice ili zakonski uslovi kao što su forma. potrebno je da ispunjava sledeće uslove: . 160. važi kod prećutnih izjava volja. jer je u pravnom prometu nemoguće istraživati unutrašnju.. U pravu. 158. Koja je razlika između teorije volje i teorije izjave volje? Po teoriji volje.ostali uslovi: forma.zakona. kao što su zastarelost. obaveza suseda da dozvoli prolaz preko svog zemljišta itd. U savremenom pravu data je prednost izjavi volje jer se izjavljena volja neposredno saznaje. Volja je psihička činjenica koja čini sastavni deo čovekove ličnosti i predstavlja pokretačku snagu čovekovih aktivnosti i emancipaciju njegovih sposobnosti. zakonska obaveza izdržavanja. Dozvola za zaključenje pravnog posla ograničava volju strana u pravnom poslu. podložna je kontroli u slučaju spora oko izvršenja pravnog posla. jer izjava volje ima cilj da stvarnu volju manifestuje (publikuje) u spoljnom svetu.Pravne radnje mogu biti faktičke radnje nezavisne od volje subjekata. koja se tek spoljnom manifestacijom (rečima.

Osnov ili kauza pravnog posla predstavlja neposrednii pravni cilj koji strane žele postići zaključivanjem pravnog posla. 162.. Od osnova pravnog posla treba razlikovati motiv. odricanje od nasleđa.kaparu.isti za određene srodne tipove pravnih poslova.Jednostrani pravni poslovi su testament.slobodna ili iz drugih razloga nevažeća.. jer je u pitanju dvostrano obavezujući ili teretni pravni posao. Moguće je da izjavljena volja u pravnom poslu sadrži neke delove koji nisu bitni. odnosno ostvarenja određenog pravnog dejstva. Isto tako. zalogu. Koji su elementi pravnog posla? U pravnoj teoriji se vrši tročlana izjava volje na: . 165. Za njihov nastanak dovoljna je izjava volje samo jednog lica kao strane u poslu. npr.Dvostrani pravni posao je ugovor za koji je bitna saglasnost volja između dužnika i poverioca. jer na taj način pravni posao prilagođavaju svojim potrebama. 164. Slučajni ili uzgrdni elementi pravnog posla su oni delovi koji nisu bitni za punovažnost pravnog posla. primenjuju se dispozitivne norme.to je njeno lično očekivanje koje treba da se ostvari u pravnom poslu.stranke u pravnom poslu mogu predvideti dodatna pravila o osiguranju ili garancijama za izvršenje pravnog posla. Objasniti pojam prirodnih i slučajnih elemenata pravnog posla. ili je druga strana znalaili je mogla znati za mentalnu rezervu.uzgredni. predmet ugovora o kupoprodaji je obaveza da se preda stvar i obaveza da se plati kupovna cena. izjava kojom se daje otkaz ili se raskida ugovor. Pojam. Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove izvršena je prema broju volja potrebnom za nastanak punovažnog pravnog posla. Dvostrani pravni poslovi nastaju saglasnošću najmanje dveju volja. Za izvršenje pravnog posla potrebno je odrediti mesto i vreme ispunjenja ugovornih obaveza. Cilj ili razlog zbog kojeg strane u pravnom poslu preuzimaju obaveze je tipičan. 27 . pravni posao se može poništiti ako izjava volje nije data slobodno (pretnja. ili nisu mogle da postignu dogovor. moguć i dopušten. S druge strane.Ipak. Ako su sttrane propustile da se dogovore o mestu i vremenu izvršenja pravnog posla. Uobičajeno se definiše kao dužnikova radnja ili obaveza (prestacija). Šta je predmet pravnog posla i kakav treba da bude da bi pravni posao bio punovažan? Pod predmetom pravnog posla podrazumevamo ono povodom čega nastaje pravni posao. za njenu realizaciju potrebna je saglasnost drugog lica.bitni . što omogućava da je ona poznata za treća lica. potrebno je predvideti odgovornost strana u pravnom poslu ako ne izvrše svoje obaveze onako kako su se sporazumele. 166. npr. tj. To su ugovori. već predstavljaju nova pravila koja stranke same predviđaju. Jednostrani pravni poslovi nastaju kao manifestacija samo jedne volje. Tako. kao najznačajnija vrsta pravnih poslova. Predmet pravnog posla mora biti određen ili odrediv. niti su prirodni. To je psihološka kategorija koja opredeljuje jedno lice na zaključenje pravnog posla. prinuda). Jednostranim izjavama volje priznaje se dejstvo. ako se lice obavezuje u korist drugoga.prirodni .(slučajni) 163. primer i značaj podele pravnih poslova na jednostrane i dvostrane. Tako npr. ali ih stranke mogu ugovarati iz određenih razloga. Osnov ili kauza i motiv pravnog posla.

Objasniti pojam komutativnih i aleatornih pravnih poslova. ugovor o ostavi. ugovor o doživotnom izdržavanju.Nepoštovanje određene forme ima za posledicu ništavost pravnog posla. Neizvesnost mora postojati za obe ugovorne strane 170. 169.. Osnov činidbe jedne strane je protivčinidba druge strane.iz tipa pravnog posla. Aleatorni su: ugovor o opkladi. posluzi.Aleatorni pravni poslovi su poslovi kod kojih se u momentu zaključenja ne zna ko duguje. a šta dobročini pravni poslovi? Podela ugovora na teretne i dobročine izvršena je prema tome da li jedna ugovorna strana za ono što dobija daje protivčinidbu ili ne. o osiguranju. Šta su kauzalni .. prad državnim organima).da umanji svoju imovinu. 167. kao i to koja je strana dužnik. a koja poverilac. To su uzajamni ugovori. beskamatnom zajmu.. Prosta saglasnost o bitnim elementima pravnog posla je nedovoljna već se zahteva predaja stvari.. a ko potražuje. Šta su formalni pravni poslovi? Formalni pravni poslovi su oni pravni poslovi kod kojih volja mora biti izjavljena na unapred utvrđen način (pismeno. Konsesualni pravni poslovi preovlađuju u građanskom pravu jer je prihvaćen princip konsensualizma.Kauzalni pravni poslovi su takvi kod kojih je kauza poznata iz same vrste pravnog posla. Dobročini pravn iposlovi (besplatni ugovori bez nadoknade. lukrativni) su oni kod kojih strana koja dobija neku korist iz ugovora ne duguje drugoj strani nikakvu naknadu. U građanskom pravu preovlađuju komutativni pravni poslovi. Kauza dobročinih poslova je namera jedne strane da uveća imovinu druge strane bez dobijanja naknade. Komutativni pravni poslovi su oni kod kojih su u trenutku zaključenja poznate činidbe (ovlašćenja i obaveza) strana. Osnov je nepoznat jer se iz pravnog posla ne vidi razlog zbog koga se strane obavezuju. nekada ostvarene u određenoj formi.Pravni značaj ove podele je u tome što jednostrani pravni poslovi mogu nastati izjavom bolje samo jednog pravnog subjekta. Teretni pravni poslovi su: ugovor o kupoprodaji. To su: ugovor o kupoprodaji. ugovor o osiguranju. ugovor o zajmu. ugovor o delu. Realni pravni poslovi su oni za čiju je punovažnost potrebna saglasnost strana ugovornica o bitnim elementima pravnog posla i predaja stvari kao realni akt. jer to zavisi od nekog neizvesnog događaja.. Činidba i protivčinidba se nalaze u odnosu jednakih vrednosti uzajamnih davanja. ugovor o zakupu. ugovor o licenci. Volja može biti izjavljena na bilo koji način. Šta su konsensualni a šta realni pravni poslovi? Konsensualni pravni poslovi su oni koji se zaključuju prostom saglasnošću volja ugovornih strana o bitnim elementima. Takvi pravni poslovi su: ugovor o poklonu.Najčešća forma koju zakon 28 . ašta apstraktni pravni poslovi? Podela pravnih poslova na kauzalne i apstraktne izvršena je prema tome da li je kauza pravnog posla objektivno poznata za treća lica ili nije. 171. ili koliko jedna strana duguje. a svakako postoji. gde se i jedna i druga strana obavezuju na činidbu. pred svedocima. ugovor o doživotnom izdržavanju. besplatnoj ostavi. Formalni pravni poslovi su: ugovor o prodaji nepokretnostiugovor o građenju. dužna da drugoj strani da određenu naknadu. ugovor o trampi. 168. Šta su teretni. Teretni pravni poslovi su oni kod kojih je strana koja iz ugovora dobija neku korist.. tj. Apstraktni pravni poslovi su oni kod kojih osnov (kauza) nije objektivno poznat trećim licima.. dok je kod dvostranih potrebna saglasnost najmanje dve izjave volje koje su saglasne u pogledu predmeta i kauze.

174. osim u formi u kojoj je trebalo da bude zaključen. Kakva dejstva proizvodi fiducijarni pravni posao? Kod fiducijarnog pravnog posla fiducijar stiče pravo svojine. kad se ispune uslovi. uži su od onih na koje ukazuje zaključeni pravni posao. koji se razilazi od stvarnog cilja koji strane u pravnom poslu žele da ostvare. fiducijar obezbeđuje potraživanje od fiducijanta) ili kao mešoviti – u interesu fiducijanta i fiducijara. ali sa širim ovlašćenjima) ili fiducijara (npr. To je rešenje u skladu sa principom sigurnosti i zaštite trećih savesnih lica. ono postaje vlasnik stvari. Od nesavesnog sticaoca..zahteva je pismena i ona može biti različita:obična pismena. To strane ugovornice i ne žele. Njime se mogu zadovoljiti interesi isključivo fiducijanta (na fiducijara prenese pravo upravljanja stvarima. taj svesni nesklad između izjavljene i unutrašnje volje ima za posledicu nevažnost pravnog posla. Vršenje ovih pravnih poslova se zasniva na poverenju. kao u slučaju zastupništva. Bitna forma se zahteva za nastanak ugovora o prodaji nepokretnosti (pismene izjave. Zajedničko svim fiducijarnim pravnim poslovima je da poverilac (fiducijant) ugovorom prenosi na drugu stranu – poverenika (fiducijar) više pravne vlasti nego što to traži ekonomska svrha posla. zabrana klauzule o prenosu svojine na hipotekovanoj stvari itd.svedocima). tj. Šta je fiducijarni pravni posao? Fiducijarni pravni posao je ugovor kod koga se fiducijant obavezuje da prenese neko pravo drugom licu – fiducijaru. Jedino se u slučaju spora pravni posao ne može dokazivati drugim pravnim sredstvima (npr. koji je dužan da pravo vrši u interesu fiducijanta i da ga. ali najčešće je u pitanju pravo svojine. on ne može raspolagati svojinom. fiducijant može zahtevati vraćanje stvari. Dokazna (probaciona forma) je ona čije nepoštovanje ne povlači ništavost pravnog posla. Kao fiducijarni vlasnik. Na šta je usmerena kauza fiducijarnog pravnog posla? Ciljevi koji se u stvarnosti ostvaruju fiducijarnim pravnim poslom..sticaoca koji nije znao da se radi o fiducijarnom vlasniku. Ipak. Npr. Fiducijarni pravni posao nema za posledicu sticanje prava svojine. jer predstavlja njegov bitan element. lice B. To je osnovni nedostatak ovog pravnog posla.Fiducijarni pravni posao je forma u kojoj se mogu naći elementi mnogih pravnih poslova koji dobijaju karakteristike fiducijarnog pravnog posla. a svojinu na plantaži voća prenosi prijatelju. Bitna forma ima konstitutivno dejstvo. lice A odlazi na duži put. izigravanje propisa o zemljišnom maksimumu. Lice B će po povratku lica A podneti račun i vratiti fiducijarno stečeno pravo svojine na plantaži. Ukoliko su oštećeni društveni interesi. on je punovažan. Kod fiducijarnog pravnog posla saglasnošću stranaka se prikazuje određeni pravni cilj.Kao poreski obveznik će figurirati fiducijar.Npr. da ih koristi do povratka lica A. kome je ukazano poverenje. Koja je razlika između bitne i dokazne forme? Forma može imati različito dejstvo na punovažnost pravnog posla Forma može boiti bitna i dokazna. licu B. ali ne i povraćaj stvari od savesnog sticaoca. vrati nazad ili prenese trećem licu. u slučaju da fiducijar izigra ukazano poverenje i stvar otuđi trećem savesnom licu. 29 . obligaciono. 172. 173. 175. Pravo koje se se prenosi fiducijarnim pravnim poslom može biti stvarno. potpisi i overa potpisa od strane suda).Forma ugovora može biti uređena samim zakonom ili voljom samih stranaka. Bitna forma je ona čije nepoštovanje povlači ništavost pravnog posla. Ukoliko se ne ugrožavaju interesi trećih lica ili javni interes. svečana ili forma javne isprave. Fiducijant samo može zahtevati naknadu štete od fiducijara.

184. patent. Uslov ne može zavisiti od volje strana u pravnom poslu. Šta su modifikacije pravnog posla i na koji način se mogu izvršiti? Modifikacije oredstavljaju izmene pravnog posla. pravnu zaštitu. Pravni posao može biti modifikovan uslovom. 181. Nalog je najčešća modifikacija ugovora o poklonu. on nije sigurno sredstvo jer može izgubiti pravo svojine (ako fiducijar prenese pravo svojine na treće lice). jer je za nepokretne uobičajena hipoteka. 178. Kako delimo uslove prema njihovom dejstvu? U zavisnosti od toga da li uslov odlaže dejstvo pravnog posla ili prekida već nastalo delovanje pravnog posla. Nalog postoji kada poklonodavac naloži poklonoprimcu da 30 . Odrediti pojam roka? Rok je pravna činjenica koja se sastoji u proteku određenog vremena ili nastupanju određenog vremenskog trenutka od koga zavisi dejstvo pravnog posla. Šta je nalog? Nalog (modus) ili namet je teret koji se nameće sticaocu kod dobročinih pravnih poslova ili pravnih radnji. Da li je fiducijarni pravni posao važeći (dopušten) u našem pravu? Fiducijarni pravni posao se primenjuje i u savremenom pravu. vreme se računa i prilikom sticanja zemljišnoknjižnih prava podložnih rangiranju (hipoteka. pravo svojine preneti nazad. Koji su načini računanja rokova? . Fiducijarni pravni posao u toj funkciji predstavlja veoma sigurno sredstvo za poverioca (fiducijara). po isplati duga. jači u pravu. 177. Fiducijarnim pravnim poslom dužnik izbegava publicitet duga koji nije moguće sakriti kod ručne zaloge i hipoteke. Šta se odlaže ugovaranjem odložnog roka? Odložni rok odlaže dejstvo pravnog posla (a raskidnim se prekida dejstvo pravnog posla. Njime se i danas ostvaruju različiti ciljevi. potior iure – prvi u vremenu. da nešto učini ili da trećem licu.civilno . Uslov mora biti pravna činjenica koja celokupni pravni posao čini neizvesnim. Zato mora da veruje u poverioca da će mu. stvarne službenosti). dobiće lice koje je prvo podnelo zahtev za zaštitu pronalaska. uslovi se dele na odložne (suspenzivne) i raskidne (rezolutivne). Npr. 180.astronomsko računanje rokova. Fiducijarni pravni poslovi se odnose na pokretne stvari. 183. testamenta ili legata. ako dva lica dođu do istog pronalaska. 182. strane u pravnom poslu mogu kao uslov predvideti i činjenicu koja je nastala ali one nisu za nju znale (subjektivna neizvesnost). Odrediti pojam uslova? Uslov (conditio) je buduća i neizvesna činjenica koja utiče na dejstvo pravnog posla. Najznačajniji je obezbeđenje potraživanja.176. rokom i nalogom. Činjenica koja je već nastala ne može biti uslov. nezavisno od činjenica da savremeno prravo raspolaže različitim vrstama zaloge kao realnim sredstvima obezbeđenja. Za dužnika (fiducijanta). Izuzetno. 179. Na isti način. U kojim se pravnim odnosima primenjuje astronomsko računanje rokova? Ono se primenjuje kod onih prava kod kojih sticanje prava zavisi od prvenstva u vremenu i gde se primenjuje pravilo Prior tempore.To je buduća i izvesna činjenica (izvesna. jer onda gubi obeležje neizvesnosti. za razliku od uslova). Preovlađuje fiducija u kojoj fiducijant zadržava državinu na stvari (za razliku od rimskog prava).

188.Zajedničko obeležje nepostojećih i ništavih pravnih poslova je da ne proizvode pravno dejstvo od samog početka i da se ne mogu osnažiti (konvalidirati).osnov (kauza) – dopušten i stvaran . moguć.opšta. Pravo isticanja ništavosti pripada: ugovornim stranama i njihovim univerzalnim i singularnim sukcesorima. nezavisno od krivice lica koja zaključuju takav pravni posao. javnom tužiocu a i sud o ništavosti vodi računa po službenoj dužnosti. jer su povređeni pretežno njihovi privatni interesi. Koja je razlika između ništavih i rušljivih pravnih poslova? . Pojam nevažnosti pravnog posla. 185.izvesnu sumu novca upotrebi za objavljivanje rukopisa ili prenese u fond određene škole za nagradu najboljem đaku i slično. volja u pogledu pravnog učinka i sadržine posla . odnosno posebna poslovna sposobnost ugovornih strana. . i ova podela je prihvaćena i u našoj pravnoj teoriji. određen ili odrediv) .forma . Koji su pravni poslovi ništavi? Ništavi su oni pravni poslovi kojima se vređaju imperativne pravne norme. 186. javni poredak ili dobri običaji.Ništavi pravni poslovi se mogu poništiti uvek. može pozvati na razlog ništavosti. predmeta ili kauze). Rušljivi pravni poslovi se mogu poništiti samo u određenim prekluzivnim rokovima. ako neki od ovih uslova ne bude ispunjen.saglasnost.pravno relevantna volja. Pravni posao je punovažan ako ispunjava zakonom predviđene uslove za njegov nastanak. 189. 190. i ne mogu se osnažiti (konvalidirati) jer razlozi koji dovode do ništavosti ne dopuštaju njihovo ozdravljenje protekom vremena. podudarnost. Opšti pravni uslovi tj.Šta su nepostojeći pravni poslovi? Nepostojeći pravni poslovi jesu grupa nevažećih pravnih poslova i označavaju pokušaj nastajanja pravnog posla bez nekog od opštih zakonskih uslova (nprnedostatak saglasnosti volje. pravni posao je nevažeći i ne može da proizvede pravno dejstvo. nakon čega se konvalidiraju .. 187.) Međutim. Ništavost pravnog posla jeste posledica nepoštovanja pravne norme. . tj.Za ništave pravne poslove kaže se da se njima povređuju opšti interesi. Ništavi su oni pravni poslovi kod kojih nisu ispunjeni uslovi za nastanak 31 .predmet ugovora (dopušten. Koje su posledice neispunjenja naloga? Nalogodavac ima pravo da zahteva raskid ugovora o poklonu ukoliko poklonoprimac neispuni nalog.Odluka o ništavosti pravnog posla je deklarativnog karaktera . odobrenje i sl. pretpostavke za punovažnost pravnog posla jesu: .dozvola. poveriocima. Kako delimo nevažeće pravne poslove? Uobičajena podela nevažećih (nevaljanih) pravnih poslova jeste na ništave (apsolutno ništave) i rušljive (relativno ništave) pravne poslove.nekada se zahtevaju i druge činjenice (npr. Pravo isticanja razloga rušljivosti pripada samo ugovornim stranama i njihovim univerzalnim sukcesorima (naslednicima).Svaki subjekt u pravu se kao zainteresovano lice. a rušljivim privatni interesi.

Ova lica nemaju pravno relevantnu volju pa se ovi poslovi smatraju nepostojećim..Ništav je i onaj pravni posao ako su strane potpuno poslovno nesposobne. teško materijalno stanje. ili ne postoje predmet i osnov pravnog posla. davanje nagrade novinaru da nekoga «ocrni» u novinarskom članku. 194.zbog mana volje . Npr.zbog nedostatka potpune poslovne sposobnosti. Simulovani pravni posao postoji kada strane zaključuju jedan pravni posao čije pravno dejstvo ne žele. U suprotnom ugovor ostaje na snazi. 196.nemoralno je zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju sa licem na samrti. obećanje nagrade za konkubinat. vređaju intimna osećanja ljudi. cilj)obavezivanja. kao i oni pravni poslovi kod kojih su ispunjeni uslovi za njihov nastanak. poništava se i ceo pravni posao. ali su oni protivni prinudnim normama. Npr. ravnopravnost polova. Ukoliko su one odlučujući razlog nastanka ugovora i ukoliko on ne može opstati bez te odredbe. U praksi često nastaju ugovori sa nemoralnom klauzulom. prikrivajući pravni posao čije pravno dejstvo stvarno hoće. pravni posao koji ne sadrži osnov (kauzu. nedovoljno iskustvo ili zavisnost). 193. Nemmoralan je svaki posao kojim se ograničavaju lične slobode. Koji razlozi izazivaju rušljivost pravnog posla? . javnom poretku i dobrim običajima. lakomislenost.zbog prekomernog oštećenja .zaključi se ugovor o kupoprodaji da bi se prikrio ugovor o poklonu (motiv može biti izbegavanje pobijanja ugovora o poklonu zbog povrede nužnog naslednog dela. Kakav je pravni posao koje zaključi lice izvan svoje pravne i poslovne sposobnosti? Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih fizičkih lica su ništavi.pravnog posla – nedostaje pravno važeća volja ili saglasnost volja o nekom elementu posla.. Pravni poslovi su najčešće nemoralni kad im je nemoralan osnov (kauza) ili cilj koji se želi ostvariti pravnim poslom. nemoralan je pravni posao kojim jedno lice daje određenu novčanu sumu ocu devojke kako bi se ona udala za drugo lice. dok kod fiktivnih pravnih poslova ne postoji kauza već samo njen privid. Koji su pravni poslovi nemoralni? Nemoralni pravni poslovi su oni poslovi kod kojih se preduzetom obavezom ili ciljem pravnog posla vređaju opšteusvojena shvatanja određene zajednice.Pravni poslovi pravnih lica mimo pravne i poslovne sposobnosti su ništavi i nemaju pravno dejstvo. 191. radi izigravanja naslednih prava zakonskih naslednika. Protivzakonit pravni posao je onaj pravni posao kojim se vređa prinudna norma bez obzira da li je ona sadržana u građanskom pravu ili nekoj drugoj oblasti javnog ili privatnog prava. ali je ona prividna. Kada postoji zelenaški pravni posao? Zelenaški pravni posao postoji kad jedna strana ugovara za sebe ili neko treće lice korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je oona drugoj strani dala ili učinila. Koji su poslovi fiktivni a koji simulovani? Fiktivni pravni posao postoji kada strane daju saglasne izjave volje usmerene na zaključenje pravnog poslačije pravno dejstvo u stvarnosti ne žele. svesno koristeći nepovoljnu situaciju saugovarača (stanje nužde.Odrediti pojam protivzakonitih pravnih poslova. ako saglasnošću volja nije određen predmet pravnog posla. ili se obavezala dati ili učiniti. Npr. 195. Kod simulovanog pravnog posla postoji kauza. 32 . 192. a poništava se samo nemoralna klauzula – delimična ništavost.

Šta je prevara i koji su elementi prevare? Prevara je namerno preduzimanje određenih radnji od jedne strane u pravnom poslu u cilju dovođenja ili održavanja saugovarača u zabludi da bi zaključio određeni ugovor. Objektivni element se sastoji u preduzimanju protivpravnih radnji koji realizuju nameru strane da izazove zabludu kod druge strane.197.očigledna nesrazmera između činidaba .i da je ona posledica neznanja oštećene strane za pravu vrednost stvari. posredno ili neposredno . Vrste zabluda: .pretnja mora biti odlučujuća za zaključenje pravnog posla (uzročna veza) .rok za poništenje je prekluzivan 201. Z poništenje pravnog posla zaključenog pod pretnjom potrebno je da pored postojanja pretnje budu ispunjeni i drgi uslovi:: . Zabluda (u pravnom smislu) je pogrešna (kriva) predstava o nekom elementu pravnog posla usled koje je došlo do zaključenja određenog pravnog posla. a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine. Subjektivni element prevare sastoji se u nameri druge ugovorne strane da izazove zabludu saugovarača o nekom elementu pravnog posla.zabluda o predmetu i svojstvima predmeta .do nastanka ovlašćenja i obaveza. na lice s kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice. Nesrazmera između vrednosti prestacija utvrđuje se pomoću pravnog standarda «očigledna nesrazmera». 198.da je upućena saugovaraču. Za postojanje instituta prekomerno oštećenje zahtevaju se dva uslova: . tj. 33 . Iz ove definicije proizilaze dve grupe pojmovnih elemenata koje čine prevaru: objektivni i subjektivni. ZOO je prihvatio subjektivno shvatanje: Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru (dvostrano obavezujući ugovori) postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. ZOO reguliše zabludu u delu «mane volje» : Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta. tj.zabluda o motivu i dr. druga strana može zahtevati poništenje ugovora i onda kada zabluda nije bitna. 199. Koje su zablude bitne prema ZOO? Bitne zablude su one zbog kojih se pravni posao može poništiti. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.ekvivalentnosti činidbi kod teretnih pravnih poslova.zabluda o ličnosti ugovarača . Koje uslove treba da ispuni pretnja da bi bila razlog rušllljivost? Pretnja je nedozvoljena radnja kojom jedno lice izaziva strah kod drugoga da da izjavu volje određene sadržine radi zaključenja pravnog posla. kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim. O prekomernom oštećenju postoje 2 koncepta – objektivni i subjektivni. 200. Kada postoji prekomerno oštećenje kao razlog nevažnoosti? Prekomerno oštećenje je materijalna šteta (gubitak) koju jedna strana trpi u momentu zaključenja teretnog ugovora usled nesklada vrednosti uzajamnih davanja.zabluda o pravnoj prirodi pravnog posla . Prema ZOO prevara je određena na sledeći način: Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora. Prevara podrazumeva lažno predstavljanje činjenica važnih za pravni posao. Šta je zabluda? Vrste zabluda.treba da je nedopuštena (protivpravna) .

ima najpre zastupnik. prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Šta je ništavost pravnog posla? Ništavost je osnovna posledica nevažećih pravnih poslova. Šta je negotium claudicans? Pravo na poništenje pravnog posla koji je zaključilo ograničeno poslovno sposobno lice bez saglasnosti zakonskog zastupnika. a šta konvalidacija? Konverzija je spašavanje ništavih pravnih poslova njihovom transformacijom u srodan pravni posao koji je punovažan i kojim bi ugovorne strane ostvarile približno isti cilj. Uobičajeno se ovaj pravni posao naziva – pravni posao koji hramlje – negotium claudicans. takvi pravni poslovi su nevažeći. sastoji se u tome što pravni posao koji su strane zaključile ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo od samog početka. U našem pravu.da je u pitanju ništav pravni posao koji je izričito zabranjen 34 . zbog prirode imovinske sankcije u građanskom pravu .ništavost . Ništavost. su rušljivi pravni poslovi. ukoliko zakon ne određuje nešto drugo. Uslovi konverzije: . Ograničeno poslovno sposobna lica mogu punovažno zaključiti teretne ugovore samo uz saglasnost zakonskog zastupnika. Ako ova saglasnost izostane. ima se dati odgovarajuća naknada u novcu. on je neizvestan za drugu stranu.naknada štete 205. koji je bio izvršen. ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju. Princip restitutio in integrum. 206. ograničeno poslovno sposobna lica su lica između 14 i 18 godina – stariji maloletnici. 207.202. U kom slučaju je moguće primeniti pravilo Nemo auditur propriam turpitudinem allegans? Neće se slušati onaj ko se poziva na svoju sramotu (nedopuštenu radnju). Povraćaj u pređašnje stanje. 203. javnog poretka ili dobrih običaja. Dok se pravni posao ne odobri ili poništi. Pravni poslovi koje ograničeno poslovno sposobna lica zaključe i ne dobiju saglasnost zakonskog zastupnika. Da li ograničeno poslovno sposobna lica mogu punovažno zaključivati pravne poslove? Ograničeno poslovno sposobna lica mogu zaključiti pravne poslove ali je za njihovu punovažnost potrebna saglasnost zakonskog zastupnika. ili joj to pravo uskratiti s pozivom na ovu staru izreku? Načelno.Koje su posledice nevažnosti pravnih poslova? . javlja povraćaj u pređašnje stanje – restitutio in integrum. kao i lica lišena potpune poslovne sposobnosti i izjednačena sa starijim maloletnicima. 204. To je sankcija za povredu imperativnih pravnih normi.oduzimanje predmeta prestacije u korist države . To znači da se kao osnovna posledica poništenja pravnog posla.restitucija . pravo na restituciju ima i nesavesna strana. ne proizvodi pravno dejstvo. a ako to nije moguće. kao i prirode nevažnosti pravnih poslova. Šta je konverzija. kao sankcija. ZOO je regulisao restituciju kao posledicu ništavosti: U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila na osnovu takvog ugovora. Da li pružiti sudsku zaštitu strani koja se poziva na sopstvenu protivzakonitost. 208. Quod nullum est nullum producit efectum – Što je ništavo.

Uslovi pod kojim se konvalidacija može izvršiti su: . To su poslovi određene vrste koji prelaze granicu redovnog upravljanja. Pravna konstrukcija zastupništva pretpostavlja tri lica: . punomoćje može biti opšte (generalno) i posebno (specijalno) Opšte punomoćje je ono koje ovlašćuje punomoćnika da za vlastodavca preduzima sve pravne poslove. koje ovlašćuje drugog da za njega i njegov račun zaključuje pravni posao . koje je druga ugovorna strana. Ništavi pravni poslovi se ne mogu osnažiti.da u ništavom pravnom poslu ima uslova za punovažnost nekog drugog pravnog posla kojim se može ostvariti približno isti cilj . Pojam i elementi ugovornog zastupništva. iz koga nastaje ovlašćenje na zastupanje. osim ako ga je naknadno odobrio – ratifikacija (ratihabitacija). kao što je npr. jer se ništavi ne mogu konvalidirati . Šta je samokontrahiranje? Zaključivanje pravnog posla sa samim sobom ili samokontrahiranje.kada je isto lice istovremeno zastupnik obe ugovorne strane 213.zastupnika. Ovlašćenje na zastupanje naziva se punomoćje. jer razlozi zbog kojih se poništavaju vređaju opšti interes.kada je zastupnik jedne strane istovremeno i druga ugovorna strana . - 35 . Šta je punomoćje? Punomoćje je jednostrana izjava volje vlastodavca kojom ovlašćuje punomoćnika da u njegovo ime zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje. Koje su posledice prekoračenja punomoćja? Ako punomoćnik prekorači ovlašćenje iz punomoćja. 212. Izuzetno. Za nastupanje dejstva ugovornog zastupništva potrebno je pored ovlašćenja na zastupanje da punomoćnik izjavljuje volju i namera na zastupanje. a ugovor je izvršen.prodaja nepokretnosti. Šta je zastupništvo? Zastupništvo je pravni institut koji omogućava de u ime i za račun jednog lica (zastupano lice) pravni posao i pravne radnje preduzima drugo lice (zastupnik). 209. Posebno punomoćje postoji kada je punomoćnik ovlašćen za preduzimanje određene vrste pravnih poslova ili pravnih radnji. Konvalidacija predstavlja naknadno osnaženje rušljivih pravnih poslova. koji zaključuje pravni posao sa trećim licem . Šta je supstitucija? Supstitucija je prenošenje ovlašćenja (punomoćja) na drugo lice. tako da se ugovorno zastupništvo naziva punomoćstvom. ništavi pravni poslovi se mogu konvalidirati ako je zabrana manjeg značaja.da se može pretpostaviti da bi ugovorne strane zaključile taj drugi pravni posao da su znale za ništavost zaključenog ugovora. Ugovorno zastupništvo je vrsta zastupništva.treće lice.da je u pitanju rušljiv pravni posao. odnosno pravne radnje. 214. 215. Koje vrste punomoćja postoje? Po obimu. postoji: . 211. kod koga zastupani (vlastodavac) zaključuje ugovor sa zastupnikom (punomoćnikom).zastupanolice. 210. takav pravni posao ne obavezuje vlastodavca.da je protekao prekluzivni rok za poništenje ili da se ovlašćeno lice odreklo prava na isticanje razloga rušljivosti pre proteka roka. pri čemu pravne posledice nastaju neposredno za zastupano lice.

Poslovno punomoćje je oblik punomoćstva kojim pravno lice (ili preduzetnik) ovlašćuje punomoćnika na zaključivanje svih pravnih poslova koji su uobičajeni u vršenju njegove poslovne delatnosti. po pravilu. 220. 218. ili mu pocepa odelo ili ne osigura električni vod zbog čega dođe do smrti ili telesne povrede. Šta je zloupotreba prava? Zloupotreba prava predstavlja vršenje ovlašćenja u granicama subjektivnog prava postavljenih zakonom. To je slučaj kada jedno lice razbije drugome prozor. punomoćje prestaje istekom vremena za koje je dato. Pod prokurom se podrazumeva ovlašćenje dva ili više lica (prokurista) za zaključivanje pravnih poslova i preduzimanje drugih pravnih radnji u vezi sa delatnošću pravnog lica (vlastodavca).smrt punomoćnika . To su protivpravne radnje ili ponašanja koja mogu dovesti do prouzrokovanja štete drugom licu. 36 . a šta poslovno punomoćje? Prokura je vrsta ugovornog zastupništva pravnog lica. jer je skrivljenom. što znači da se pravnim subjektima koji su imaoci ovlašćenja prepušta sloboda izbora da li će vršiti ili ne svoje pravo (načelo dispozitivnosti) 223. Zato je osnovni princip u vršenju građanskih subjektivnih prava – slobodno vršenje prava. po završetku punomoćje prestaje. subjektivne odgovornosti. Koji pravni odnos i između kojih lica nastaje usled prouzrokovanja štete? Između lica koje je prouzrokovalo štetu (štetnik) i lica kome je šteta naneta (oštećeno lice) nastaje obligacioni odnos 221. 217. Tako da povreda ovog principa povlači odgovornost.gubitak poslovne sposobnosti Punomoćje prestaje automatski i zaključenjem pravnog posla. 219. Navesti načine prestanka ugovornog zastupništva.smrt vlastodavca . 222.opoziv punomoćja . ako je dato za preduzimanje samo te radnje. nije potrebno terati. Za koju vrstu odgovornosti se zahteva krivica? Štetnik duguje obavezu nadoknade štete. kojima se vređaju propisi objektivnog prava.otkaz (odricanjem) od punomoćja . Šta je prokura.216. Šta su građanskopravni delikti? Građanskopravni delikti predstavljaju ponašanja – radnje ili propuštanja. Kojim pravnim principom je zabranjeno nanošenje štete drugom licu? Principom neminem laedere. a protivno cilju prava. . Krivica štetnika je osnov i uslov građanske odgovornosti.Koji je osnovni princip u vršenju građanskih subjektivnih prava? Vršenje građanskih subjektivnih prava je interes titulara i na to ih. Ono ima karakter generalnog punomoćja. protivpravnom radnjom prouzrokovano umanjenje imovine oštećenog lica ili sprečio da dođe do njenog uvećanja – prouzrokovao štetu.

zastarelost je regulisana ZOO. povrede ovih prava nastaje obligacioni odnos i obaveza naknade štete. usled čega prestaje mogućnost da se ostvari pravo prinudnim putem (zahtev u materijalnom smislu). 226. 37 . ako se dužnik pozove na zastarelost. Šta je prekluzija? Prekluzija je kao i zastarelost. Opšti rok zastarelosti je rok koji se primenjuje uvek kada za neko pravo nije određen rok zastarelosti. pakosno ili šikanozno vršenje prava. 228.). Kako delimo rokove zastarelosti? Rokove zastarelosti delimo na opšte i posebne rokove. To su:vršenje prava protivno cilju zbog koga je priznato. telefonsku pretplatu i druga PTT potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima. 227. kao potraživanja iz zakonske obaveze izdržavanja (između bračnih drugova. a dužnik istakao prigovor zastarelosti. Na osnovu kojih kriterijuma je moguće procenjivati da li je subjektivno pravo zloupotrebljeno ? Iskristalisala su se dva shvatanja o mogućem kriterijumu: subjektivno i objektivno. i sl. nenormalno vršenje. Šta je zastarelost? Zastarelost predstavlja protek zakonom određenog vremena – roka u kome je poverilac mogao vršiti svoje pravo ali to nije učinio. rok zastarelosti iznosi 10 godina. Po njemu zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze kada istekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. U našem pravu . ne zastarevaju ni sva obligaciona prava – (npr. Npr. neuobičajeno.da se radi o pravu koje podleže zastarelosti .224.da u nevršenju protekne vreme koje je zakonom određeno za vršenje prava . Za nastupanje dejstva zastarelosti potrebni su uslovi: . stvarna. Tako u roku od jedne godine zastarevaju: potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju. nasledna i prava intelektualne svojine). To su istovremeno neki vidovi zloupotrebe prava. U opštem roku zastarelosti zastarevaju potraživanja iz neosnovanog obogaćenja. iako npr. odnosno jedne godine. vodu.da postoji volja dužnika da se primene pravila o zastarelosti. prestaje mogućnost naknadnog izvršenja. samo pravo ličnosti ne zastareva. roditelja i dece itd. nezvanog vršenja tuđih poslova. U našem pravu. Ako se ne izvrši u tom roku. usluge održavanja čistoće. Koja prava zastarevaju? Zastarevaju imovinska – obligaciona (relativna) prava. U sudskim odlukama se sreću razni kriterijumi kojima se određuje zloupotreba prava i takvo vršenje zabranjuje. izraz uticaja vremena na pravo. Prekluzivni rokovi su zakonom određeno vreme u kome se jedino može preduzeti neka pravna radnja. koja kao svako potraživanje zastareva u određenom roku za naknadu štete.. Međutim. neprimereno. Načelno ne zastarevaju apsolutna prava (prava ličnosti. Rokovi zastarelosti od 3 godine primenjuju se za povremena potraživanja koja dospevaju za naplatu godišnje ili u kraćim razmacima. posle tog roka gubi pravo na ovu tužbu. Po pravilu su kraći od opšteg roka zastarelosti. držalac može podići državinsku tužbu samo u roku od 30 dana. 225. Posebni (specijalni) rokovi zastarelosti predviđeni su za pojedina subjektivna prava. iz ugovora o zajmu i dr.. plin. Međutim. tv pretplatu. obligaciona prava koja čine sadržinu porodičnopravnih odnosa.

da dođe do rušenja kuće koja je sklona padu.229. Samozaštita se javlja kao nužna odbrana. Kada postoji ugrožavanje subjektivnih prava? Ugrožavanje subjektivnog prava postoji onda kada postoji opasnost od povrede prava. 230. npr. Lice čije je pravo povređeno ili ugroženo ima pravo nda zahteva zaštitu svog prava – pravo na prinudnu pravnu zaštitu. 38 .samopomoć postoji kad se povrati ukradeni bicikl ili druga stvar. U oviom slučaju potrebno je ostvariti stanje koje je postojalo pre povrede prava. krajnja nužda. Npr. samopomoć. Šta je samozaštita? Samozaštita je samovlasno ostvarivanje povređenog subjektivnog prava i ona je samo izuzetno dopuštena.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful