Kontrolna pitanja 1. Šta je građansko pravo u objektivnom smislu, a šta u subjektivnom?

Građansko pravo u objektivnom smislu jeste grana privatnog prava koju čini skup pravnih normi kojima se uređuju građanskopravni odnosi koji se uspostavljaju među ljudima povodom stvari, činidaba ili imovine. Naše objektivno građansko pravo, po svojim karakteristikama pripada evropskokontinentalnom pravnom sistemu. Osnovu ovog sistema čine opšte pravne norme sadržane u zakonu ili drugom formalnom izvoru prava. Građansko pravo u subjektivnom smislu označava objektivnim pravom priznata ovlašćenja (prerogative) subjektima prava (fizičkim i pravnim licima) da preduzimaju akte potrebne za zadovoljenje materijalnih (imovinskih) i nematerijalnih (neimovinskih) interesa. Građansko subjektivno pravo se ostvaruje u građanskopravnom odnosu u kome nasuprot ovlašćenog lica (titulara prava) stoji jedno ili više obaveznih lica. Građanskopravni odnos je regulisan objektivnim pravom i zaštićen prinudom (imovinskom sankcijom) koju ostvaruje država preko određenih organa, sudova ili drugih nadležnih organa, na inicijativu (zahtev) titulara prava. 2. Objasnite poreklo i razvoj naziva građansko pravo i po čemu se GP rimskog prava razlikuje od savremenog pojma GP? Naziv građansko pravo potiče od lat. Ius civile (civis – građanin) , ali se ni pojmovno ni sadržinski ne podudara sa rimskim značenjem ovog izraza. Ius civile u rimskom pravu, označavalo je pravo važeće samo za Rimljane,za razliku od ius gentium-a koje je važilo i za strance (peregrine). Rimsko ius civile je bilo sveobuhvatno – pored građanskog obuhvatalo je i upravno i krivično pravo.Današnji pojam građanskog prava je nastao zahvaljujući pravnoj nauci 18.veka i zakonodavstvu.Bilo je pokušaja da se naziv građansko pravo zameni nazivom imovinsko, privatno ili civilno pravo. Međutim, ovi nazivi imaju nešto drugačije značenje, tako da je u evropskom pravu prevladao termin građansko pravo. 3. Koje su pravne discipline GP? Šta je predmet izučavanja pojedinih pravnih disciplina GP? Građansko pravo sadrži više grana prava kojima se uređuju srodni građanskopravni odnosi. Zato je teško dati jedinstven pojam predmeta građanskog prava. Građansko pravo čine nekoliko pravnih disciplina pri čemu su neke stekle potpunu samostalnost i tretiraju se kao posebne grane prava, a druge nemaju takav karakter: - Opšti deo grašanskog prava je skup heterogenih pravnih normi koje reguliše status ili pravni položaj subjekata u građanskopravnom odnosu – fizičkih i pravnih lica. Pravnim normama u ovom delu građanskog prava određuju se pojam, vrste, nastanak i prestanak svojstva subjekata u građanskopravnom odnosima (pravna, poslovna i deliktna sposobnost, njihovi atributi, ime, naziv, prebivalište). To čini statusni deo građanskog prava (statusno pravo) koji se reguliše u opštem delu građanskih zakonika. U opštem delu građanskog prava izučavaju se i odredbe koje se odnose na pravne činjenice, pravni promet, objekte, uslove ostvarivanja prava, zastarelost i sl. - Stvarno pravo predstavlja određenu celinu GP koja je stekla samostalnost, tako da se tretira kao posebna grana prava. Stvarnim pravom regulišu se odnosi povodom korišćenja i raspolaganja stvarima (svojina, stvarne službenosti, lične službenosti), povodom obezbeđivanja potraživanja stvarima (ručna zaloga, hipoteka, retencija), povodom stanovanja, sticanja i gašenja prava. Predmet regulisanja i izučavanja u okviru stvarnog prava jesu i neki faktički odnosi sa sličnim dejstvom kao što je državina, pravne moći kao što je pravo preče kupovine, ali i evidencija nepokretnosti i prava.

1

-

-

-

-

Obligacionim pravom regulišu se pravni odnosi koji nastaju voljom pravnimh subjekata (ugovorno pravo) ali i oni koji nastaju povodom prouzrokovanja štete (odštetno pravo). Njime se regulišu i drugi poverilačko-dužnički odnosi (robnonovčani odnosi) povodom stvari – npr.zakup stana; ili ljudskih radnji – npr.popravka auta. Obligaciono pravo reguliše robno-novčani promet i dužničko-poverilačke odnose koji nastaju na osnovu ugovora – npr.ugovor o zakupu, prodaji; prouzrokovanja štete drugome – npr.šteta izazvana kolima u saobraćajci; sticanja bez osnova – npr.primljen novac za prodaju iz ništavog ugovora; poslovodstva bez naloga – npr.plaćen račun komšiji; jednostrane izjave volje –npr.javno obećanje nagrade za poštene nalazače....idr. Nasledno pravo reguliše prelaz imovine s jednog lica na drugo za slučaj smrti. Ova grana prava je na granici između imovinskog i ličnog prava. Porodično pravo reguliše bračno, roditeljsko i starateljsko pravo.Porodično pravo se razlikuje od građanskog imovinskog prava, jer uređuje lične neimovinske odnose.Deo porodičnopravnih odnosa jesu imovinske prirode (imovina supružnika, vanbračnih partnera, porodične zajednice). Međunarodno privatno pravo je nadgradnja nad građanskim pravom, jer reguliše građanskopravne odnose sa elementima inostranosti.Ono obuhvata tzv.kolizione norme na osnovu kojih se rešava sukob zakona i određuje merodavno građansko pravo za slučaj konkurencije više nacionalnih zakonodavstava. Trgovinsko (privredno) pravo reguliše status i pravne odnose privrednih subjekata. Privredno ili trgovinsko pravo se tretira kao samostalna, posebna pravna grana. Autorsko i pronalazačko pravo reguliše odnose autora povodom tvorevina intelektualnog stvaralaštva, umetničkih dela, pronalazaka, tehničkih unapređenja i drugih ljudskih kreacija. Prava autorstva su delom lične a delom imovinske prirode.

4. Šta je karakteristično za društvene odnose regulisane građanskopravnim normama? Predmet građanskog prava čine, pretežno, imovinski odnosi – odnosi povodom objekta koji se može izraziti u novcu ili drugom ekonomskom ekvivalentu. Međutim, građansko pravo reguliše i neimovinske odnose koji se štite imovinskom sankcijom – čast, dostojanstvo, privatnost... Imovinski i neimovinski odnosi nisu jasno razsvojeni. Karakteristična je njihova izmešanost u svim delovima građanskog prava, pa se o njihovoj prirodi može suditi samo na osnovu preovalađujućih elemenata. 5. Šta se podrazumeva pod sistematikom GP? Pod sistematikom GP podrazumeva se razvrstavanje celokupne materije prema određenim kriterijumima, polazeći od iznalaženja zajedničkih elemenata, odnosno različitosti. 6. Koji je osnovni cilj sistematike prava? Osnovni cilj klasifikacije jeste unošenje reda, razvrstavanje i sređivanje određenog materijala, uz primenu određenih kriterijuma ili unapred postavljenih planova ili teorija. 7. Osnovne karakteristike institucione sistematike? Smatra se da instituciona sistematika potiče od Gaja i rasporeda pravne materije u njegovoj knjizi Instituciones. U Institucijama je celokupna materija podeljena prema pravilu da sve pravo se odnosi na lica, stvari i tužbe.Ova tročlana sistematika je prihvaćena u građanskim zakonicima Francuske, Austrije i Srbije, ali ona ne predstavlja sistematiku u modernom smislu. Uopšte, sve sistematike do 16.veka se smatraju tradicionalnim, jer se ne vrše prema unapred utvrđenom planu, već se formalno vrši

2

raspored skupa pravnih normi. Instituciona podela: personae- statusno i porodično; res – stvarno i nasledno; actiones – obligaciono i tužbe. 8. Kako je sistematizovana materija GP u pandektnoj sistematici? Ova podela se zbog broja delova naziva petočlanom podelom. Prema pandektnoj sistematici, građansko pravo se deli na Opšti i Posebni deo, pri čemu posebni deo obuhvata Stvarno, Obligaciono, Nasledno i Porodično pravo. 9. Koji su zakonici prihvatili institucionu, koji pandektnu podelu? Instituciona podela je prihvaćena u zakonicima Francuske, Austrije i Srbije. Pandektna sistematika je primenjena najpre u Građanskom zakoniku Sakse iz 1863. a kasnije i u modernim zakonicima kao što je Nemački građanski zakonik iz 1900. a pod njegovim uticajem i japanski, brazilski, grčki, poljski zakonik i drugi... 10. Koji su razlozi za izdvajanje Porodičnog prava iz por5rodice GP? Kao argument za izdvajanje Porodičnog prava iz GP, navode se razlike u predmetu i metodu regulisanja porodičnopravnih odnosa. Brak i porodične odnose, pored imovinskih, karakterišu, pre svega, lični odnosi. Na njih se, za razliku od imovinskih, ne mogu primenjivati pravila građanskog metoda regulisanja, kao što su prometljivost prava, imovinska sankcija i autonomija volje, u potpunosti. Građanskopravne regule mogu se primenjivati samo na imovinske odnose. Zato građanskopravne norme predstavljaju opšti pravni režim, odnosno primenjuju se samo ako porodičnopravni odnosi nisu uređeni posebnim zakonom. 11. Kakav je odnos GP i Privrednog prava? Privrednim pravom reguliše se položaj trgovačkih pravnih subjekata i njihovo međusobno poslovanje.Međutim, osnovni pravni instituti u privrednom pravu su instituti građanskog prava, svojina i ugovor, modifikovani zbog posebnog položaja pravnih subjekata.Zajednička nit koja povezuje trgovačke i građanske poslove je autonomija volje strana prilikom regulisanja međusobnih odnosa. Donošenjem ZOO građanskopravni i trgovinski poslovi su regulisani jedinstveno. 12. Kakav je odnos između GP iAutorskog i pronalazačkog prava? Intelektualna prava su apsolutna prava koja regulišu odnose između lica povodom umne (duhovne) svojine. To su prava koja nastaju povodom tvorevina intelektualnog stvaralaštva – autorsko i pronalazačko pravo. Autorsko pravo ima za objekt originalnu i materijalizovanu duhovnu tvorevinu izraženu kao autorsko delo. Pronalazačko pravo ima za objekt pronalazak odnosno novo rešenjetehničkog problema koji su zaštićeni kao patent. 13. Šta je predmet regulisanja GPP? GPP sadrži pravne norme kojima se uređuje postupak za ostvarivanje prava priznatih građanskim pravom.GPP služi ostvarivanju tzv.spornih prava, onih koji se ne ostvaruju redovno, tj.doobrovoljno. 14. Koji se odnosi regulišu normama MPP i kada se one primenjuju? Osnovna funkcija MPP jeste da u građanskim i trgovinskim pravnim odnosima reši sukob zakona dva nacionalna prava u spornim slučajevima, tj.međunarodno obeleženim situacijama (npr.razveden je brak supružnika različitog državljanstva). Norme MPP određuju: pravo koje će se primeniti na građanskopravne (i trgovinskopravne) odnose sa

3

U širem smislu. pravni sistem pretpostavlja skup usklađenih... građanskopravni institut. Šta je građanskopravna norma? Osnovna ćelija u strukturi pravnog sistema jeste pravna norma koja reguliše konkretni društveni odnos nastao na podlozi pravne činjenice (ljudske radnje ili događaja). kao i predviđanje njihovih dejstava u realizaciji pravnih normi i ideala. donošenjem odluka koje su bile osnova novih. To su: evropsko-kontinentalni. Sudska praksa. istih ili sličnih slučajeva. Evropsko-kontinentalni sistem nije jedinstven. Npr. Portugalija.institut svojine (čine ga sve norme koje regulišu svojinska ovlašćenja povodom stvari). suzbije arbitrernost.Šta je građanskopravni institut? Građanskopravne norme koje regulišu jednu vrstu društvenih odnosa čine građanskopravni institut (ustanovu).ta ideja je najpre sadržana u Pruskom građanskom zakoniku Landrehtu. GP je u ovim zemljama regulisano zakonima ili građanskim kodifikacijama kao izvorima prava. kojima se ostvaruje pravni poredak. nije izvor prava. germanski (Nemačka. pravosuđe čiji će sudovi biti nadležni. 4 .međunarodnim elementom. Grčka). skandinavski (nordijski pravni krug). naknada štete. 15. Šta je pravni sistem? Pravni sistem. Koje vrste pravnih sistema postoje u svetu? U svetu postoji 5 velikih pravnih sistema. ugovora. 19. uslove za priznanje i izvršenje inostranih odluka. Belgija. Italija. Francuska). uključujući i pravnu tehniku za njegovo ostvarivanje. načelno. hindu pravo i kinesko pravo. odnosno značajna diskreciona ovlašćenja sudija. institut zaloge. 17. grana prava. 21. 18. međusobno logički povezanih i uslovljenih pravnih normi. ako se ne odlučuje na osnovu opšte norme koja važi za sve subjekte koji se nađu u situaciji koju pretpostavlja norma. Švajcarska. šerijatsko (islamsko) pravo. Austrija.Kontinentalni sistem počeo je sa precedentnim pravom. Holandija. čini skup pravnih normi u jednom društvu kojima se ostvaruje društvena kontrola podržana silom političke organizacije. posmatrano funkcionalno. 20. Koje grane čine građansko pravo? GP je građanskopravna oblast koju čini skup srodnih grana prava. oblast (porodica) prava. Građanskopravnim normama regulišu se građanskopravni odnosi. Proces kodifikacije u kontinentalnom pravu trebalo je da zapreči sudske odluke kao izvor prava. U pravno tehničkom pogledu. Koji su elementi sistema prava? GP kao deo jedinstvenog pravnog sistema ima iste činioce kao i svaka grana prava. a to su: građanskopravna norma. Karakteristike evropsko-kontinentalnog pravnog sistema? Evropsko-kontinentalni pravni sistem je familija prava nastala na nasleđu grčke i rimske filozofije i kulture. anglo-američki pravni sistem. Luksemburg. obuhvata 3 pravna kruga (porodice) : romanski (Španija. 16. pravni sistem podrazumeva ukupnost važećih osnova za sudsko i upravno postupanje (rešavanje sporova).Ovaj pravni sistem karakteriše zakon kao osnovni izvor prava i opšta pravna norma koja se primenjuje na neodređeni broj slučajeva koji nastaju povodom predmeta.

Javno pravo je ono koje se odnosi na interese rimske države. 28. Javno pravo čine: Ustavno. Koji je nedostatak ove podele? Interes kao kriterijum podele na privatno i javno pravo je često kritikovan. Novi Zeland. 23. a kriterijum podele je interes. SAD). 25. a neke za pojedinca. oblast. da je vršen mirno – nec clam nec precario. sui generis. 24. privatum ad singulorum utilitatem. Autorsko i pronalazačko pravo. najčešće podrazumeva već izvršenu kodifikaciju. Unifikacija. Krivično. ali se zakoni primenjuju samo na određenim područjima (samo za jednu pokrajinu. pa se tretiraju kao grane prava sa posebnom pravnom prirodom. Šta je kodifikacija? Šta je unifikacija prava? Kodiifikacijom se na jedinstven i sveobuhvatan način uređuje određena pravna oblast ili materija. da ga podržava opinio necessitatis. S obzirom da pojedinci žive u organizovanim zajednicama njihovi su odnosi ispreplitani. a privatno koje se odnosi na interese pojedinaca. a u formi sudskih odluka – precedenata. da je izvestan. Common low se karakteriše sledećim: pravo se nije razvijalo pod neposrednim uticajem rimskog prava. predstavljaju i opšti interes. Kako delimo grane pravnog sistema? Osnovne podele su: podela na privatno i javno pravo. podela na supstancijalno i procesno. dominantni izvor prava je običajno pravo koje stvaraju sudovi povodom konkretnih slučajeva. Koji je kriterijum podele na javno i privatno pravo? Podela na javno i privatno pravo potiče iz rimskog prava.U mešovita prava ili prava sui generis spadaju: Porodično. Upravno. jer su neke stvari korisne za zajednicu. po pravilu u celoj zemlji. Čak i pojedinačni interesi garantovani građanskim pravom. 26. jer je odnos između javnog (opšteg) i pojedinačnog interesa teško jasno i precizno odrediti. Radno. republiku u sastavu savezne države) 5 . podele prema srodnosti pravnih grana i familija prava (građanskopravna grupa.) . Koje su karakteristike anglo-američkog pravnog sistema? Anglo-američko pravo je zajednički naziv za pravo koje važi na ostrvskom delu Evrope. da je razuman. U anglo-američkom pravu su utvrđeni standardi za primenu običaja: da postoji od pamtiveka. krivičnopravna. Nasledno.22. Iz kojih razloga su neka prava svrstana u grupu sui generis i koja su to prava? Mnoge grane prava sadrže elemente i privatnog i javnog prava. Koje grane čine privatno pravo? Privatno pravo čine: Stvarno. Trgovinsko. Građansko procesno pravo.. u Engleskoj i većini zemalja Severne Amerike i engleskog govornog područja (Australija. Unifikacija je donošenje jedinstvenih pravila koja će važiti na teritoriji više zemalja ili jedne zemlje (ako se na istu materiju primenjuje veći broj zakona na različitim područjima). Ovaj kriterijum je prvi predložio Ulpijan u svojoj izreci Publicum ius est quod ad statum rei romanae spectat. ideja kodifikacije nije bila prihvaćena pa do kodifikacije nije ni došlo. javnopravna. 27. da je neprestano poštovan. Obligaciono. Teško je za neki interes reći da je samo javni ili opšti a za drugi da je samo pojedinačni. na glavne i pomoćne pravne discipline i dr..

a nešto manje i kanonsko pravo i Code civil. ali i toga što je knez Miloš Obrenović u donošenju SGZ video mogućnost da za izvesno vreme odloži donošenje ustava kojim bi njegova vlast bila ograničena .osnove na kojima se temelji AGZ je rimsko pravo. laissez paser u ekonomskim odnosima. Švajcarski (1912). Opšti imovinski zakonik za CG (1888). res. Grčki.celokupnu materiju građanskog prava je podelio u tri dela: personae. Koje su karakteristike Austrijskog građanskog zakonika? . u vreme kada je Srbijatek ostvarila svoju državnu samostalnost . a sa novelama u Sloveniji i Dalmaciji. SGZ je predstavljao značajan korak u uspostavljanju zakonitosti u novonastaloj državi 6 .stupio je na snagu 1804. Srpski(1844). preduzetništvo. princip laissez faire.predstavlja kodifikaciju privatnog prava koja označava početak nove ere u razvoju građanskog prava . ugovor.donet je 1844.donošenje zakonika bilo je rezultat težnje da se urede novonastali odnosi posle Hatišerifa iz 1830.napustio je institucionu tročlanu podelu .godine . naslednopravni i porodičnopravni odnosi . rođenje.29. posle FGZ i AGZ .kratak zakonik i sastoji se od 1502 paragrafa . porodicu. ali imalo je uticaj i prirodnopravna škola.regulisani su stvarnopravni. ali je njegov sadržaj vremenom menjan stalnim reformama pojedinih instituta . socijalnom duhu. Nemački (1900). . Koje su osnovne karakteristike Francuskog građanskog zakonika? . jednakost.francuski građanski zakonik je regulisao čovekovu svakodnevnicu. sloboda volje.godine . 30. 31. actiones . Koje su karakteristike Nemačkog građanskog zakonika? . nasleđivanje. obligacionopravni.po svom političkomm ekonomskom. Koji su najvažniji građanski zakonici? Važniji građanski zakonici: Francuski (Code civil.za naše pravo je značajan jer je Srpski građanski zakonik njegova skraćena i nešto izmenjena verzija. individualizam. 33.I pored svih nedostataka.prožet je idejama škole prirodnog prava .rezultat je pisanog i običajnog prava.u njemu je sadržan duh francuske buržoaske revolucije. Brazilski. 32. laicitet (odvojenost od crkve).nedostaci: pun je apstrakcija i naučnih konstrukcijašto otežava njegovu primenu u praksi . posle 26 godina pripreme za njegovo donošenje . .. važio u Hrvatskoj i Slavoniji.stupio je na snagu 1900.SGZ predstavlja skraćenu verziju AGZ . kanonskog prava i carskih naredaba .Kako je donet i kakav je značaj Srpskog građanskog zakonika? ..godine.stupio je na snagu 1811. svojinu.sadrži Opšti deo u kome su postavljeni pravni principi i obrađeni opšti pravni instituti .NGZ je uticao na donošenje nekoliko modernih građanskih zakonika – Japanski.treći zakonik u Evropi.važi i danas.godine. jer su u osnovi njegovih rešenja. NGZ je delo kapitalističkog društva i to njegove razvijene faze koju karakterišu filozofijaindividualizma. Austrijski (1811). konkurencija . a pored toga AGZ je sve do 1946. 1804).

Bogišić je kratko i jezgrovito u izrekama... privatna svojina. Harmonizacija – usklađivanje prava predstavlja postupak približavanja konvergentnih nacionalnih pravnih sistema postavljanjem zajedničkih principa i pravila.Bogišić je bio pristalica istorijske škole i zato je posebno cenio običajno pravo. vlasnik nepokretnosti dužan je da vrši pravo svojine) tako i zabranjujućih. objasnio neka pravila zakona .u izradi zakonika oslanjao se na pravne običaje onog doba. . merilo. na kraju Zakonika. Njime se označava kriterijum.(npr. Dispozitivne pravne norme primenjuju se na određeni pravni odnos ukoliko subjekti pravnog odnosa ne ugovore drugačije rešenje.materija imovinskih odnosa podeljena je u 6 delova . preko AGZ u srpsko pravo su ušle ideje prirodnopravne škole:jednakost i ravnopravnost subjekata. Građanskopravne norme mogu biti dispozitivne i imperativne. pisano zakonodavstvo i sudsku praksu CG. sloboda ugovaranja. smatrajući ga integralnim tekstom svakog pravnog sistema . naše pravo se povezalo sa rimskim pravom. same članice i njihovi organi i organi i institucije Evropskih zajednica. Podela na dispozitivne i imperativne izvršena je prema obaveznosti norme za konkretan pravni odnos. Funkcija generalnih klauzula je 7 .Bogišić je njime regulisao samo imovinske odnose. Građanskopravna norma je osnovna jedinica pravnog sistema kojom se neposredno reguliše događaj ili ljudska radnja povodnom koje nastaje pravni odnos. jer je to u skladu sa karakterom interesa koji se štite ovim normama (privatni interesi. Šta predstavlja komunitarni pravni sistem? Pravo EU – komunitarni pravni sistem jeste skup pravnih normi kojima se regulišu međusobni odnosi u koje stupaju državljani i pravna lica koja imaju sedište u nekoj od država članica. kada ga je revolucionarna vlast abrogirala.SGZ je ustanovio i zaštitio pravo individualne svojine kao osnovno pravo. zabranjeno je vršenje prava svojine protivno cilju zbog koga je ustanovljeno).u prvom delu su sadržana Uvodna pravila i naređenja koja zamenjuju opšti deo . pravilo ponašanja. 36. Objasniti značenje pojma harmonizacija i razlike u odnosu na kodifikaciju i unifikaciju prava. Ima i znatan broj imperativnih pravnih normi i to kako naređujućih (npr. Imperativne pravne norme su obavezne i ne mogu se menjati voljom stranaka. 38. zatim postoji specifična pravna norma – pravni standard (generalna klauzula) i posebna vrsta pravnih pravila su sentence (brokari).. sve do 1945. 39. Šta je pravni standard i kakav je njihov značaj? Pravni standard (generalna klauzula) predstavlja «blanketnu» normu koju sudija ispunjava sudom vrednosti posmatrajući i regulišući konkretni pravni odnos. čime je radikalno promenjen dotadašnji svojinski sistem . načelo dispozicije). Koja vrsta pravnih normi preovladava u građanskom pravu? U građanskom pravu preovlađuju dispozitivne pravne norme. autonomija volje. smernica. stvarno i obligaciono pravo .donet je 1888. lične slobode. i delo je pravnika Valtazara Bogišića . Pojam . karakteristike i vrste građanskopravnih normi. 34. 35.u poslednjem delu.SGZ važio je čitav jedan vek. 37. Kada je donet i koje su karakteristike Opšteg imovinskog zakonika za CG? .oslanjajući se na AGZ.

Oni sadrže opšte pravne norme koje važe za sve srodne pravne odnose i sankciju koja obezbeđuje efikasnu primenu.višestruka. a specijalne samo u slučaju prometa određene robe. utvrđivanje granice između upotrebe i zloupotrebe prava.Pravna nauka svojim stavovima i teorijama može uticati na pravo ali nije izvor prava. Objavljivanje zakona omogućava pravnim subjektima da saznaju pravne norme. Koje su prednosti regulisanja građanskopravnih odnosa zakonom? Zakoni su opšti pravni akti koji regulišu određene pravne odnose na temelju ustavnih načela.To su pravila ponašanja koja se ustaljuju između trgovaca. ali bez uverenja da su pravno obavezna. sudska praksa i pravna teorija. a ne u kom obliku. uporednog prava ili pravne istorije. a šta u formalnom smislu? Izvori prava u formalnom smislu ukazuju na formu ili oblik u kome je pravna norma utvrđena. Šta su trgovački običaji. One predstavljaju normativne pravne pojmove koji se ispunjavaju sudom vrednosti kao princip tumačenja ugovora.. Za pojam izvora u materijalnom smislu je važno ko stvara pravo. radi procene ništavosti pravnih poslova. 42. kao princip izvršenja ugovora. 40. Na društvenom planu. Formalni izvori prava su: zakon. Šta je običaj. Odrediti pojam sudske prakse. iz čega ono izvire. 45. 8 . utvrđivanje obaveze na naknadu štete. Da li je sudska praksa formalni izvor prava? Sudska praksa označava skup presuda i drugih sudskih odluka. U pravnotehničkom smislu. 44.. 46. pod sudskom praksom se podrazumevaju opšta rešenja određenih pitanja od strane sudova prilikom primene prava. tako da nastaje uverenje da su ona obavezna. 43. Uzanse mogu biti opšte i posebne. zakonima se ostvaruje dugotrajnost i stabilnost društvenih odnosa. Koji su formalni izvori prava u našem pravnom sistemu? Naše pravo pripada evropsko-kontinentalnom pravnom sistemu u kome je najznačajniji izvor prava zakon. Opšte uzanse se primenjuju na sve subjekte trgovačkog prava. Šta je izvor građanskog prava u materijalnom. Šta je pravna nauka i kakav je njen značaj? Pod pravnom naukom ili teorijom podrazumevaju se mišljenja pravnih teoretičara izložena u raznim vrstama naučnih radova povodom postojećeg prava. Običajno pravo predstavlja skup pravila ponašanja koja nastaju dugotrajnim ponavljanjem ponašanja povodom iste činjeničnesituacije u određenoj zajednici. Običajno pravilo nastaje od običaja koji je nepisano pravilo nastalo stalnim ponavljanjem od strane pripadnika određene zajednice. ili na određenu trgovačku granu. običajno pravo. Uzanse su trgovački običaji sistematizovani i objavljeni u obliku zbornika koje izdaju trgovačke ili industrijske asocijacije. Materijalni pojam nije vezan za pravne akte već za društvene faktore i uzroke koji stvaraju pravo. a šta uzanse? Trgovački običaji predstavljaju vrstu običajnih pravila koja se primenjuju u trgovačkom prometu. I posle objavljivanja. 41. uzanse su fakultativnog karaktera. a šta običajno pravo? Običaj je dugotrajno ili ustaljeno ponašanje ljudi u određenoj zajednici. U evropsko-kontinentalnom pravu sudska praksa nije formalni izvor prava.

do donošenja novih zakona. SGZ je važio čitav jedan vek. 51. Kada jedan društveni odnos postaje pravni? Društveni odnos je faktički odnos između ljudi povodom određenih činjenica. ali je pravno relevantan kod sticanja svojine održajem.Zatim.SGZ je abrogiran. Neke činjenice mogu biti relevantne samo za krivično pravo. Relevantnost pravnih činjenica je određena objektivnim pravom.nasilna smrt).Pravni odnosi se zasnivaju između ljudi kao fizičkih lica i njihovih organizacija kao pravnih lica. krivično. zastarelosti. Značaj činjenica nije isti ni u okviru iste grane prava. 53. U tom slučaju. od 1844. kao subjekata pravnog odnosa. do 1946. Npr. Da bi društveni odnos postao pravni odnos potrebno je da bude regulisan objektivnim pravom (pravno-normirani odnos). a neke istovremeno za sve ove grane (npr. dele na događaje i ljudske radnje. Šta je činjenični skup? Činjenični skup čine više pravnih činjenica )npr. Šta su pravne činjenice i u čemu je njihov značaj? Pravne činjenice su okolnosti iz života za koje objektivno pravo (pravni poredak) vezuje nastanak.) vezuje za njih različite pravne posledice i tako nastaju heterogeni pravni odnosi. upravno. ali za naplatu sume osiguranja samo ako je kuća bila osigurana od svog rizika oštećenja. Subjektivno pravo je sadržina pravnog odnosa koja određuje pravni položaj subjekata i zbog toga se prema njemu. Kako utvrđujemo koje su činjenice pravnorelevantne? Jedna ista činjenica. neke samo za upravno ili građansko pravo. objektivno pravo (građansko. objekt i subjektivno pravo. za sticanje svojine održajem – državina. Koji su elementi građanskopravnog odnosa? Strukturu pravnog odnosa čine subjekt. Abrogacija predratnog prava i Zakon o nevažnosti iz 1946. Protek vremena je irelevantan za sticanje svojine od nevlasnika. može biti pravno relevantna ili irelevantna. a pravila sadržana u njemu primenjivana su pod uslovima iz zakona još nekoliko decenija. Šta su građanskopravni odnosi? Građanskopravne odnose čine oni društveni odnosi koji su regulisani građanskopravnom normom. odnosno karakteru ovlašćenja i obaveze određuje naziv pravnog instituta i konkretnog pravnog odnosa. zavisno od vrste subjektivnog prava.Građanskopravni odnos nastaje na temelju pravnih činjenica.. 52. ali je pravno relevantna za redovni održaj. Objekt pravnog odnosa je materijalno ili duhovno dobro povodom koga neposredno nastaje faktički odnos koji pravna norma uređuje. svojstvo državine da je zakonita je pravno irelevantna činjenica kod zaštite državine i vanrednog održaja. prekluzije itd. 50. savesnost i protek vremena). Ista činjenica može biti relevantna za iste ili raznorodne pravne odnose. Zakonom o nevažnosti.. 9 . 49. kada ga je revolucionarna vlast abrogirala.47. 54. Koje su vrste pravnih činjenica? Sve pravne činjenice se prema objektivnoj mogućnosti uticaja ljudske volje na njihov nastanak. promenu ili prestanak građanskih subjektivnih prava. 48. elementarna nepogoda usled koje je uništena kuća je pravno relevantna za prestanak svojine.

Ova činjenica je pravno relevantna jer je pravnom normom predviđena opšta zabrana nanošenja štete drugome. One omogućavaju imovinske odnose pravnih subjekata koji najčešće voljno zasnivaju međusobne pravne odnose – princip autonomije volje i slobodne inicijative. Izjava volje je najznačajniji element ugovora. Zato su ljudske radnje najbrojnije i najvažnije pravne činjenice u GP. To su: pretpostavka da 10 . 58. S obzirom na mogućnost dokazivanja postojanja određene činjenice. promena ili prestanak subjektivnog prava). Npr. prema redovnom toku ili logičnom redosledu stvari. smrt-prestanak pravnog subjektiviteta i ostvarenje nasleđa. to građanskopravni odnosi nastaju najčešće voljom pravnih subjekata. 60. prodaja ili poklon određene stvari. Šta su građanskopravni delikti i koja vrsta pravnih odnosa nastaje na osnovu ovih pravnih činjenica? Nedozvoljene ljudske radnje ili građanskopravni delikti su činjenice na osnovu kojih nastaje obligacioni odnos i subjektivno pravo – potraživanje naknade štete.konstituisanje službenosti. ali se to ne može utvrditi. Pravno relevantni događaji su oni za koje se vezuju određene pravne posledice. Oborive pravne pretpostavke su one kod kojih je dopušteno dokazivanje postojanja suprotne ili drugačije pravne činjenice – nepostojanja pretpostavljene pravne činjenice. rođenje-nastanak pravnog subjektiviteta.55. Npr. Objasniti razliku između izjava volje i radnje saglasne pravu i primer? Radnje saglasne pravu postoje kada je pravni subjekt preduzeo određenu dopuštenu radnju za koju objektivno pravo vezuje određeno pravno dejstvo. propast stvari. razlikujemo oborive i neoborive pravne pretpostavke. zemljotres itd. Šta su izjave volje i na kom se pravnom principu temelji njihov značaj u građanskom pravu? Dozvoljene ljudske radnje delimo na izjave volje i radnje saglasne pravu. Odrediti pojam događaja i navesti neke slučajeve u kojima su oni pravno relevantni? Događaji su one činjenice na koje ljudi ne mogu isključivo (presudno) uticati svojom voljom. izvodi zaključak o postojanju još jedne pravno relevantne činjenice koja najverovatnije i postoji. Izjave volje su voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da nastupi neki pravni efekat (nastanak. duševna bolest. Kako se dele ljudske radnje? Ljudske radnje se dele na dve grupe: dozvoljene i nedozvoljene ljudske radnje. Šta su pravne pretpostavke i kako ih delimo? Pravne pretpostavke su pravne činjenice čije se postojanje izvodi posrednim zaključivanjem na osnovu već postojećih činjenica. 57. 56. Npr. nalaz tuđe stvari stvara obavezu nalazača da stvar vrati vlasniku ili preda određenom državnom organu ukoliko je vlasnik nepoznat. protek vremena. Pošto se građanskim pravom regulišu odnosi pojedinaca i njihovih organizacija u njihovim privatnim aktivnostima. pri čemu se vodi računa o savesnosti i vrednosti materijala. iako subjekt nije to izričito želeo. 59. Najznačajnije dozvoljene ljudske radnje su izjave volje. Ovde se radi o postojanju određenih činjenica iz čijeg se postojanja. 56. Zašto su ljudske radnje najznačajnije pravne činjenice? Ljudske radnje su voljne pravne činjenice za koje objektivno pravo vezuje određene pravne posledice (učinke). Ili prerada svoje sa tuđom stvari usled koje nastaje pravo svojine u korist jednog od vlasnika.

pa za vreme lucida intervalla – svetlih trenutaka bez obzira na stanje svesti u tom momentu. 64. odnosno da je nastupila. modifikovanju i prestanku građanskih prava. Takva je pretpostavka res iudicata pro veritate habetur (što se presudom utvrdi smatra se istinom).je držalac stvari savestan. za tumačenje i primenu norme kod popunjavanja pravnih praznina itd. Praktični značaj načela je izražen u fazi njihove realizacije. Tako. a kako u Obligacionom pravu? Princip autonomije volje prožima sve grane GP. Šta označava načelo autonomije volje i koje norme omogućavaju njegovo ostvarenje? Načelo autonomije volje označava dopuštenost slobodne inicijative subjekata u kreiranju građanskopravnih odnosa. 65. Začeto. Kako se ovo načelo konkretizuje u Stvarnom. autonomija volje se ogleda u slobodi korišćenja i raspolaganja predmetom svojine.svojine. na osnovu ovih karakteristika određuje se da li je jedan odnos građanskopravni ili ne. U naslednom pravu se kod prava predstavljanja uzima kao da je predak čiji potomci nasleđuju ostavioca nadživeo ostavioca iako to nije slučaj. quotiens de commodis eius agitur. javnim poretkom i dobrim običajima i imaju opšti karakter. 63. odnosno u zasnivanju. ako je građanskopravni delikt preduzet u svetlim trenucima. 62. zatim proglašenje lica za poslovno nesposobno važi za sve vreme trajanja proglašanja. zabrane nanošenja štete drugome itd. 66. 11 . da je dete rođeno u braku začeto od muža. odnosno da ne postoji. imovinska sankcija i prenosivost građanskih subjektivnih prava. Npr. da je vanbračni partner otac vanbračno rođenog deteta. Ograničenja volje su neophodna zbog dominacije opštih nad pojedinačnim interesima. koja može da obuhvati i pravo na uništenje stvari. Međutim. pravo odricanja od svojine itd. kod koje se ne može dokazivati suprotno od pretpostavljenog. poput principa pravičnosti. Neoborive pravne pretpostavke ne dopuštaju mogućnost dokazivanja suprotnog. Time se omogućava stvaranje potpunog činjeničnog skupa radi određenog pravnog dejstva. Ograničenja se vrše prinudnim propisima. pravne sigurnosti. pravna jednakost. u pogledu deliktne odgovornosti ova pretpostavka je oboriva. ustavnosti i zakonitosti. ili obrnuto. Šta su pravne fikcije? Pravna fikcija je takva pravna činjenica za koju se smatra da postoji . smatra se da je nastupio potestativni uslov čije je nastupanje namerno sprečila strana na čiji je teret uslov ugovoren. Tu spadaju: princip autonomije volje subjekata. Opšta načela važe za sve grane i oblasti pravnog sistema i predstavljaju najveće i najopštije idejne vrednosti.Međutim. a to može biti važno za određivanje sudske nadležnosti. U oblasti stvarnog prava. jednakosti građana pred zakonom. ili da je držalac pokretne stvari njen vlasnik. iako se zna da ona nije nastupila. 61. Najpoznatija je fikcija nasciturusa. Šta su pravna načela i kakav je njihov pravni značaj? Načela su opšte usvojene idejne vrednosti za regulisanje pojedinih pravnih odnosa i subjektivnih prava. Kako nazivamo načela GP važeća za sve njegove grane i koja su to načela? Načela važeća za sve grane GP jesu zajednička načela. Kako se dele pravna načela? Pravna načela se dele na opšta i posebna.Princip autonomije volje trpi brojna ograničenja. npr. ali još nerođeno dete smatra se kao da je živo rođeno ako je to u njegovom interesu – Nasciturus pro iam nato habetur.

Zakonodavac primenom ovog standarda omogućava sudiji moralizaciju prava. da se izabere saugovarač. Suprotno načelu dispozicije je načelo oficijelnosti. Šta označava načelo jednakosti strana u građanskopravnim odnosima i kako se manifestuje u pojedinim delovima GP? Pri zasnivanju građanskopravnih odnosa i utvrđivanju međusobnih prava i obaveza.To znači da se sudski postupak za zaštitu građanskih subjektivnih prava pokreće po privatnoj inicijativi. U pokretanju postupka ono se ispoljava načelom nemo iudex sine actore. ali i u mogućnosti odricanja od prava na naknadu štete. Šta su dobri običaji? Dobri običaji obuhvataju pravila koja se zasnivaju na moralnim shvatanjima određene društvene zajednice i imaju nešto širi značaj. javni poredak je. o održavanju toka parnice. Princip autonomije ima svoju primenu i u zaštiti građanskih subjektivnih prava. U ekonomskim odnosima. prenosa potraživanja cesijom. sloboda ugovaranja se konkretizuje putem slobode odlučivanja da se zaključi ugovor. tako da niko ne može biti nateran da stupi u građanskopravni odnos i preuzme obavezu. sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti pokreće postupak za zaštitu građanskih subjektivnih prava (ne procedat iudex ex officio).ograničenja mogu postojati u pogledu sadržine (obaveza korišćenja poljoprivrednog zemljišta) ili u pogledu načina vršenja pravnih ovlašćenja (zabrana zloupotrebe prava). po kome je sud ovlašćen da spor rešava po službenoj dužnosti ili na zahtev nekog drugog organa. tj. 68. U oblasti obligacionih ugovora. skup pravnih principa kojima se reguliše organizacija i funlcionisanje države i njenih organa i njime se štiti opšti interes. 69. Šta znači načelo dispozicije. autonomija volje se ogleda prevashodno. najopštije rečeno. gašenja obligacionih odnosa itd. u administrativnim odnosima. Ugovorne strane su slobodne u izboru forme. u granicama prinudnih propisa. Taj princip se u parničnom postupku naziva principom dispozicije. da se odredi njegova sadržina. javni poredak je akt državne intervencije. Npr. U građanskom pravu važi princip koordinacije (usaglašenosti) volja. da svoje odnose urede po slobodnoj volji. Javni poredak predstavlja opštu normu ili pravni standard. da se ugovor zaključi prostom saglasnošću (princip konsensualizma). odnosno slobodom raspolaganja parnicom. u krivičnom pravu. u slobodi ugovaranja. Objasniti pojam i sadržinu javnog poretka.raspolaganja imovinom za slučaj smrti. 70. Po svojoj sadržini. a ne po službenoj dužnosti. Svakako 12 . 67. sadržine itd. Ova sloboda je potpuna u oblasti ugovornog raspolaganja (ugovor o doživotnom izdržavanju). Koji je izraz načela autonomije volje u Naslednom pravu i na planu vršenja i zaštite građanskih subjektivnih prava? U oblasti naslednog prava autonomija volje se ogleda u slobodi zaveštanja. 71. na zahtev stranaka. javnog poretka i dobrih običaja. građanskopravne norme tretiraju strane u pravnom odnosu kao pravno jednake i ravnopravne. Ona je ograničena pravom određenih zakonskih naslednika na nužni nasledni deo. ZOO autonomiju volje uređuje na sledeći način: Strane u obligacionim odnosima su slobodne . a šta načelo oficijelnosti? Načelo dispozicije znači da se građanska subjektivna prava štite samo na zahtev zainteresovanog subjekta i u granicama njegovog zahteva. On se manifestuje pravom pravnih subjekata da sami odlučuju o pokretanju postupka za zaštitu svojih prava.

Prenošenje prava može biti potpuno – kada se pravo gasi sa prenosioca (poklon. prodaja) ili delimično – kada se pored postojećeg konstituiše novo pravo (npr. 75. pravni subjektivitet postoji čak i ako lice nema ni jedno pravo. 72. Odstupanja od prenosivosti postoje kod građanskih subjektivnih prava koja su vezana za ličnost titulara. 13 . Imovinska sankcija se može javiti u obliku naturalne ili novčane restitucije. odstupanje od restitucije itd.ustupanje obaveze). pravu vičnija. Za prenošenje obaveze potrebna je saglasnost poverioca (npr. Šta se podrazumeva pod pojmom pravnog subjekta? Pravni subjekti su lica koja imaju sposobnost da poseduju prava i obaveze.radi se o formalnoj ravnopravnosti i jednakosti. Koja je sankcija predviđena za povredu građanskopravnih normi? Za povredu građanskopravnih normi predviđena je imovinska sankcija. pa se ovo načelo označava i kao načelo prometljivosti. niti obavezu. smrtna kazna itd. Ipak. povlačenja neistinite tvrdnje. Tako. Navesti oblike imovinske sankcije i navesti odstupanja. zakonsko pravo preče kupovine. samopomoć. ako dođe do povrede časti može se naložiti sankcija izvinjenja. U praksi. Imovinska kazna u GP se plaća oštećenom licu kako bi se njegov položaj doveo u stanje pre povrede (reparacija) ili mu se omogućilo zadovoljenje na drugi način (satisfakcija). Objasniti pojam i sadržinu načela prenosivosti građanskih prava i obaveza. 77.zalaganje stvari. Prenošenje građanskih subjektivnih prava odvija se u formi pravnog prometa. susedska prava. Ono treba da dovede oštećeno lice u položaj u kome bi se nalazila njegova imovina da nije bilo štetnog događaja. zakonska zaloga. Biti pravni subjekt – pravno sposoban. Lice koje drugome prouzrokuje štetu dužno je da je nadoknadi. Naknada štete se uvek dosuđuje u novčanom obliku. 73. Novčana i naturalna restitucija. Prema tome. koja je usmerena na imovinu počinioca građanskopravnog delikta. znači imati apstraktnu mogućnost da se bude imalac prava i obaveza. kao što su lične službenosti.za povredu građanskopravnih normi je predviđena imovinska sankcija koja pogađa imovinu odgovornog lica. već se mogu preneti na drugo lice. opterećenje službenošću). 76. Koje su osnovne karakteristike imovinske sankcije i razlike u odnosu na krivičnopravne sankcije? Za razliku od krivičnog prava gde su sankcije uperene na ličnost – kazna lišenja slobode. Suštinski. uvek postoji neka nejednakost – jedna strana je iskusnija. ove sankcije uperene na ličnost su retke i predstavljaju izuzetke. davanje u zakup. 74. lična prava na čast. iseljenje iz stana neosnovano useljenog lica. Koje su vrste pravnih subjekata? Savremeno pravo poznaje dve vrste pravnih subjekata ili lica u pravu – fizička i pravna lica. psihološki jača itd. Odstupanja postoje. ugled itd. Građanska subjektivna prava nisu vezana za ličnost titulara. Novčana restitucija se vrši kada naturalna restitucija nije moguća ili se priroda stvari protivi vraćanju. izuzetno satisfakcija. položaj strana ugrožava najčešća ekonomska nejednakost. kao i njegove izuzetke. Prava (ovlašćenja) i obaveze lica u građanskopravnom odnosu čine njegovu sadržinu. prava na izdržavanje.

čovek je se ne može odreći. prestaju razlozi zbog kojih je priznato svojstvo pravnog subjekta. Začetak je uslovni subjekat u pravu. Ovaj izuzetak je bio poznat još u rimskom pravu kao fikcija o nasciturusu. 14 . Elementi pravnog statusa su: poslovna sposobnost. kome je objektivnim pravom priznata pravna sposobnost – apstraktna mogućnost da bude imalac prava i obaveza.prenatalna šteta) 81. Zato se pravo koristi određenim elementima za individualizaciju fizičkih lica. Objasniti fikciju o nasciturusu i razloge primene. Uslovni subjektivitet koji se označava imenom «nasciturus» priznaje se začetom. niti mu se može oduzeti. Zato se u pravnoj teoriji smatra da pravni subjektivitet prestaje na dva načina: biološka smrt i dugotrajna nestalost određenog lica. potrebno radi zaštite njegovih prava i interesa. 80. ima svojstvo naslednika ili isporukoprimca – legatara. deliktna sposobnost i parnična sposobnost. Pravni subjektivitet fizičkog lica prestaje utvrđivanjem smrti nekog lica i upisom činjenice smrti u matične knjige umrlih.pravnom sposobnošću upotpunjuju pravni subjektivitet. potrebno je da se ispune uslovi: da se začeto dete živo rodi i da je priznanje pravnog subjektiviteta i pre rođenja. tj. da mu se priznaju izvesne slobode i sl. To su: lično ime. Uslovni subjektivitet ima značaja i kod priznanja prava na naknadu štete zbog povrede prava na život i telesni integritet izvršenog na začetku u majčinoj utrobi (tzv. Kada fizičko lice stiče pravnu sposobnost? Fizičko lice postaje subjekt u pravu momentom rođenja. prebivalište i državljanstvo. Koji elementi služe individualizaciji fizičkih lica? Za učestvovanje fizičkih lica u grđanskopravnim odnosima. a još nerođenom detetu. quotiens de commodo eius agitur. koja se ne može prenositi na druge. Fizičko lice je čovek . a pokušaji da se odredi neki drugi momenat kada embrion postaje čovek nisu prihvaćeni. ustanovljena radi zaštite naslednih prava nerođenog deteta na zaostavštini pretka koji je umro pre njegovog rođenja. Pod kojim uslovima se fizičko lice može proglasiti za umrlo? . ako su u pitanju njegovi interesi. 82. Proglašenje smrti se vrši na osnovu utvrđivanja biološke smrti određenog lica od strane nadležnog organa (lekara) ili sudskog proglašenja smrti nestalog lica. ona se moraju međusobno razlikovati kao imaoci prava i obaveza.da makar u jednom trenutku po rođenju pokazuje znake života. pod uslovom da se živo rodi. Ona je svojstvo ličnosti priznata objektivnim pravom. 79. Nasciturus pro iam nato habetur. Fiozičko lice stiče pravni subjektivitet. Odrediti pojam fizičkog lica i elemente njegovog pravnog statusa. Uslovni subjektivitet je priznat od momenta začeća. U našem pravu jedini uslov za sticanje subjektiviteta je da je dete rođeno živo.biološka smrt i dugotrajni nestanak određenog lica. a nerođenom detetu. kao biološka jedinka. Začeto dete smatra se kao već rođeno. Primenom fikcije o začetku i u modernom pravu se štite nasledna prava začetom. Da bi stekao pravnu sposobnost. Po rođenju ravnopravno sa ostalim naslednicima ostavioca. odnosno pravnu sposobnost rođenjem i ima je za ceo život – do smrti. Prestankom fizičkog lica kao biološke jedinke. da odgovara. koji skupa sa osnovnom . Kako prestaje pravni subjektivitet fizičkog lica? Pravni subjektivitet je trajno svojstvo fizičkog lica.78. 83. Lice koje je živo rođeno smatra se pravnim subjektom sve do smrti.

U ime takvih lica pravne radnje preduzimaju zakonski zastupnici (roditelji ili staraoci). To znači da mu pripadaju sva prava koja proizilaze iz pravnog poretka određene države. Ali. potpuna poslovna sposobnost stiče se punoletstvom. Za punovažnost njegovih pravnih radnji nije potrebna saglasnost zakonskog zastupnika. odricanjem. zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju. Potpuna (puna) poslovna sposobnost omogućava fizičkom licu da samostalno. kraće ili duže vreme.uzrasta.godine života (mlađi maloletnici) i punoletna lica koja su potpuno lišena poslovne sposobnosti. po međunarodnim ugovorima. 88. a u inostranstvu i važećom putnom ispravom. Šta je državljanstvo? Državljanstvo je pravna pripadnost fizičkog lica određenoj državi. To je mogućnost da vlastitom voljom izazivaju pravne promene – zasnivaju. tj. U našem pravu. Državljanstvo u RS prestaje: otpustom. 91. Šta je prebivalište. menjaju. bez namere da u njemu stalno živi. 87. nesposobno da se samo 15 . 90. Ona nemaju pravno relevantnu volju. Postoje i lica bez državljanstva – apatridi. Objasniti pojam poslovne sposobnosti? Poslovna sposobnost je sposobnost lica da svojom izjavom volje zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje. 85. Šta je emancipacija? Emancipacija je sticanje poslovne sposobnosti pre zakonom utvrđenog roka. ili po međunarodnim ugovorima. prijemom. 86. ali i da ima obaveze prema njoj. sudskom odlukom. zbog čega ne mogu samostalno i lično sklapati pravne poslove niti preduzimati druge radnje. potpuno poslovno nesposobna lica su maloletnici do navršene 14. ako je lice i posle punoletstva. Od prebivališta. To je mesto u kome se fizičko lice nalazi.Boravištem se označava samo prostorna veza. fizičko lice može postati poslovno sposobno i pre sticanja punoletstva emancipacijom. uverenjem o državljanstvu. Porodičnim zakonom određene su dve mogućnosti emancipacije: odobrenjem zaključenja braka pre roka ili priznanjem poslovne sposobnosti deci – roditeljima. odnosno građanska subjektivna prava. 89. sticanjem državljanstva druge države članice. Pod kojim uslovima se punoletno lice može lišiti poslovne sposobnosti? Sticanje poslovne sposobnosti nastupa po zakonu (automatski) čim lice postane punoletno. Izuzetno. a prebivalište ima pravni značaj. svojom izjavom volje preduzima sve pravne poslove. Zasniva se na pretpostavci da su intelektualne i voljne funkcije fizičkog lica na tom uzrastu takvog kvaliteta da mu omogućavaju normalno rasuđivanje – shvatanje značaja i posledica svojih radnji i snagu volje za njihovo kontrolisanje. Kada fizičko lice stiče opštu poslovnu sposobnost? U našem pravu. treba razlikovati boravište. a šta boravište fizičkih lica? Prebivalište (domicil) je mesto u kome fizičko lice stalno živi i po zakonu se smatra njegovim prebivalištem ili domicilom. Šta je opšta (puna. Koji su stepeni poslovne (ne)sposobnosti? Poslovno nesposobna lica su ona koja vlastitom izjavom volje ne mogu punovažno sticati prava i obaveze.Državljanstvo RS stiče se : poreklom. Državljanstvo RS se dokazuje: izvodom iz matične knjige rođenih. prenose ili gase pravni odnosi. rođenjem na teritoriji RS.84. a u oba slučaja odlukom suda za lica sa najmanje 16 godina starosti. potpuna) sposobnost i prema kom kriterijumu se određuje? Opšta poslovna sposobnost se određuje prema uzrastu.

i 18. pravne poslove kojima ne stiče ni prava ni obaveze. Parnična sposobnost se stiče sticanjem poslovne sposobnosti. U našem pravu. Što se tiče ostalih pravnih poslova.Rešenjem o delimičnom lišavanju poslovne sposobnosti. stranka je parnično sposobna ukoliko ima potpunu poslovnu sposobnost. 97. 16 . 94. 93. Na osnovu kojih kriterijuma se priznaje? Posebna poslovna sposobnost se određuje prema karakteru i složenosti pravnog posla. Koje pravne poslove može samostalno zaključivati? On može preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isključivo prava (npr. Šta je posebna poslovna sposobnost? Posebna poslovna sposobnost jeste mogućnost subjekta da samostalno zaključi određeni pravni posao ili preduzme drugu pravnu radnju nezavisno os stepena poslovne sposobnosti. nekaa duševno bolesna lica mogu u trenucima biti i sposobna za rasuđivanje.primiti poklon). Pravni poslovi zaključeni u vreme lucida intervalla smatraju se ništavim. odnosno interesa. i pravne posslove malog značaja. Pojam lucida intervalla? Sudska odluka stvara neoborivu pretpostavku da je lice lišeno poslovne sposobnosti nesposobno za rasuđivanje.brineo sebi i o zaštiti svojih prava. Šta je parnična sposobnost i kada se stiče? To je sposobnost pravnog subjekta da u parnici punovažno preduzima parnične radnje pred sudom radi zaštite svojih prava. ako svojim postupcima neposredno ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica. 96. godine? Maloletnici između 14. Stariji maloletnik može samostalno zaključivati sve pravne poslove koje može zaključivati i mlađi maloletnik. ograničeno poslovno sposobna lica ih mogu zaključivati samo uz saglasnost zakonskog zastupnika. ili ako svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese. Punoletno lice se delimično lišava poslovne sposobnosti. do 18. sud ga lišava poslovne sposobnosti i produžava roditeljsko pravo. 98. 95. Razlog je bolest ili smetnja u psihofizičkom razvoju koja je dovela do delimične nesposobnosti lica za rasuđivanje i ograničene mogućnosti za samostalno staranje o svojim pravima i interesima. Zakon o parničnom postupku uređuje ovo pitanje. sud određuje koje pravne poslove lice može samostalno preduzimati i za koje mu nije potreban zakonski zastupnik. 92. godine života imaju ograničenu poslovnu sposobnost. Pravni posao koji je zaključen bez saglasnosti zakonskog zastupnika smatra se rušljivim. Kakva je poslovna sposobnost maloletnika od 14. Svetli trenuci (lucida intervalla) predstavljaju one trenutke kod nekih vrsta duševnih oboljenja u kojima su duševni bolesnici svesni svojih postupaka (sposobni za rasuđivanje). Ipak. Kakav je status lica delimično lišenog poslovne sposobnosti i kako ono učestvuje u pravnom prometu? Druga kategorija ograničeno poslovno sposobnih lica su punoletna lica koja su delimično lišena poslovne sposobnosti.

Volja na osnovu koje nastaje udruženje ili organizacija fizičkih lica može biti izražena ugovorom. pravilnika. 17 . dužno da vodi nadzor nad njim. U našem pravu. deliktna sposobnost se stiče sa navršenih 14 godina. 105. Svako pravno lice mora imati najmanje jedno a po pravilu više fizičkih lica kao članova organizacije pravnog lica.godine Lica do 7. ako je štetu prouzrokovalo za vreme svetlih trenutaka. organizacija fizičkih lica počinje da funkcioniše nezavisno i samostalno. sadržina i pravni značaj imovinskog elementa pravnog lica? Imovinski (patrimonijalni) element obuhvata posebnu imovinu pravnog lica. Šta je deliktna odgovornost i kada se stiče u našem pravu? Deliktna sposobnost je mogućnost da se odgovara za prouzrokovanu štetu i obaveza na njenu naknadu. deklaracija. To mogu biti:pravila organizovanja. a može i na drugi način kojim se stvara organizacija i ustanovljavaju njena samostalnost. Šta čini personalni element pravnog lica? Personalni element (organizacija fizičkih lica) obuhvata fizička lica organizovana radi ostvarenja zajedničkih interesa.Pojam.Za tu štetu odgovara lice koje je na osnovu zakona ili odluke drugog nadležnog organa ili ugovora. i 14.Za maloletnike između 7 i 14 godine postoji zakonska pretpostavka o deliktnoj nesposobnosti. Međutim. i prema spolja i prema unutra (prema članovima koji su je osnovali). Pravno lice predstavlja organizaciju ili udruženje fizičkih lica koji poseduju određenu organizacionu samostalnost.Međutim. 104. Koji su uslovi potrebni za nastanak pravnog lica? Prvi uslov za nastanak pravnog lica jeste postojanje organizacije ili udruženja fizičkih lica. 101. Šta je pravno lice? Pravno lice je organizacija (udruženje) fizičkih lica sa posebnom imovinom i pravnim subjektivitetom priznatim od strane pravnog poretka 103. statut. pravilnik) i formiranjem organa koji zastupaju pravno lice. pakt.opšti uslovi organizovanja. Ona se ostvaruje na principu autonomije volje (samoorganizovanja). programa itd. statuta. inicijativa itd. ako se dokaže da je bio sposoban za rasuđivanje u trenutku prouzrokovanja štete.99. Kakav je značaj lucida intervalla za deliktnu odgovornost? Lica koja usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ne odgovara za štetu prouzrokovanu drugom. ona je oboriva pa će maloletnik biti odgovoran za naknadu štete. 100. odnosno lice zaostalog duševnog razvoja može biti odgovorno..godine ne odgovaraju za štetu koju drugom prouzrokuju-odgovaraju njihovi roditelji.godine i maloletnika između 7. 106. 102. i duševno bolesno lice. funkcionisanje i posebna prava i obaveze članova organizacije. Organizacionim aktom.. Objasniti razliku u deliktnoj odgovornosti detetado 7. Šta se podrazumeva pod organizacionom samostalnošću pravnih lica? Organizaciona jedinstvenost i posebnost ljudi u pravnom licu (organizaciona samostalnost) se ostvaruje uređenošću putem pravnog akta (statut. nezavisnu od imovine članova pravnog lica i njen odnos sa imovinom fizičkih lica. To se omogućava donošenjem odgovarajućeg pravnog akta.

107. U savremenom pravu. Kod pravnih lica pravna sposobnost nije jednoobrazna. Fizička lica su «prirodni» entiteti za koje pravo vezuje sve posledice. odnosno pravnih lica. 112. Raznorodnost pravnih lica uslovljena je različitošću ciljeva zbog kojih se osnivaju.. Treća lica koja stupaju u pravni promet sa organizacijom ili udruženjem fizičkih lica moraju biti sigurna u pogledu statusa svog saugovarača. 110. 111. Kakvu pravnu sposobnost imaju pravna lica i da li se ona razlikuje od pravne sposobnosti fizičkih lica? Pravna sposobnost pravnog lica označava svojstvo organizacije pojedinaca da ima ovlašćenja i obaveze. 113. . Takođe. Poslovna sposobnost pravnog lica označava njegovu sposobnost da svojim izjavama volje i pravnim radnjama stiče. Poslovna sposobnost pravnih lica. Deliktna sposobnost. prenosi. ciljeve itd. . Koji su kriterijumi (sistemi) priznanja pravnog subjektiviteta pravnog lica? .Sistem normativnog određivanja uslova.Sistem prijave (deklaracije). To nalaže načelo pravne sigurnosti. Do razlikovanja dolazi zbog prirode fizičkih. menja i gasi građanska subjektivna prava.Sticanje svojstva pravnog lica se obično upisuje u određene registre(publicitet). Obim pravne sposobnosti pravnih lica nije isti kao kod fizičkih lica za koje važi princip opšte i jednake pravne sposobnosti jer momentom rođenja sva fizička lica mogu biti nosioci svih prava i obaveza. poslovna i deliktna sposobnost. 108. Za nastanak pravnog lica nije dovoljan osnivački akt. već državni organ ocenjuje celishodnost osnivanja. 18 . Važi za sticanje subjektiviteta države. Postoji kada organizacija na osnovu svog osnivačkog akta postaje pravno lice momentom prijave nadležnom državnom organu. Šta obuhvata pravni element pravnog lica? Pravni element pravnog lica obuhvata pravno priznanje subjektiviteta od strane pravnog poretka.Koji elementi (svojstva) čine status pravnog lica? Pravna . Ovaj sistem predviđen je uglavnom za trgovačka društva.Sistem autopriznanja (imanentnog priznanja). 109. odnosno da bude imalac praava i obaveza. Deliktna sposobnost pravnog lica je sposobnost da odgovara za štetu koju organi pravnog lica prouzrokuju drugom pravnom ili fizičkom licu u obavljanju svoje delatnosti ili vršenju poverenih funkcija. iz istih raazloga. što nije slučaj sa pravnim licima. On se karakteriše određivanjem uslova potrebnih za sticanje svojstva pravnog lica. Prestanak pravnog lica. Nadležni organ ispituje ispunjenost uslova i u slučaju kad su oni ispunjeni dužno je da dopusti upis pravnog lica u određene registre. . Kako i zbog čega se ostvaruje načelo javnosti u nastanku i prestanku pravnog lica? Registracijom pravnog lica vrši se publicitet njegovog nastanka.Sistem odobrenja ili koncesije. jer su pravna lica raznovrsna. mora biti registrovan. deliktna sposobnost je i sposobnost pravnog lica da zahteva naknadu prouzrokovane štete od odgovornog fizičkog ili pravnog lica. Do prestanka pravnog lica dolazi kada prestane neki od uslova potrebnih za nastanak pravnog lica. ovaj sistem se primenjuje za nastanak zadužbina. aktivnost.

Pojam pravne moći. . Izuzetno. Članova pravnog lica nema. već postoje korisnici i organi. ili prestanak građanskih subjektivnih prava. obaveza i zahtev. pravo izbora kod alternativnih obligacija.. da izjavom bolje utiču na nastanak. samostalna u odnosu na imovinu članova pravnog lica. Ustanove su pravna lica kod kojih je bitna imovina ili svrha a ne njen personalni supstrat. Pravno lice ne odgovara za štetu prouzrokovanu od strane njegovih radnika ili organa izvan obavljanja delatnosti pravnog lica. 115. pravo otkaza. Udruženja sačinjavaju fizička lica kao članovi koji su tesno povezani i bez određenog broja članova. oblastima u kojima deluju. Vrste pravnih lica .prema interesu koji ostvaruju razlikujemo altruistička (nekomercijalna) i lukrativna (komercijalna) pravna lica. Pravi značaj imovinske samostalnostipravnog lica za njegovu deliktnu odgovornost. pravne moći su iste kao i subjektivna prava.prema cilju koji ostvaruju. kod nekih pravnih lica odgovaraju i njegovi članovi svojom imovinom (komaditna društva.. prihvatanje ponude od strane ponuđenog lica. to pravno lice ne može nastati. zadruge). . Šta je subjektivno pravo? Subjektivno pravo je objektivnim pravom priznato ovlašćenje pravnim subjektima (fizičkim i pravnim licima) radi zaštite određenih interesa. Pravne moći su: pravo preče kupovine. Koji su elementi građanskog subjektivnog prava? Elementi građanskog subjektivnog prava su: ovlašćenje.114. Ali. imovina pravnog lica je odvojena. bez naknade i ekvivalentnosti. pomoću imovinske sankcije koja dominira u GP.predaja stvari) ili da se ostvari imovinski efekat ovlašćenja (npr. Cilj i funkcionisanje udruženja određuju sami članovi.postoje i druge podele. .naknada štete za neodržani koncert). 116.Zadužbina je organizacija čiju je imovinu njen osnivač nepovratno namenio da svojim prihodima ostvaruje određeni društveno dopušteni i društveno korisni cilj altruistički – činidba se vrši korisnicima dobročino. To proizilazi iz principa imovinske samostalnosti pravnog lica. 19 .Za tu štetu odgovaraju članovi pravnog lica svojom imovinom. promenu. pravo opoziva. Zadužbina je privatnopravna i dobrotvorna ustanova koja se osniva na osnovu izjave volje osnivača zadužbine. 117. 118. Po tom obeležju. i ovlašćenjima kojima raspolažu postoje pravna lica javnog i privatnog prava. Pravna moć je mogućnost pravnih subjekata priznata zakonom ili ugovorom. pravne moći su ovlašćenja koja nastaju povodom određenih subjektivnih prava i zato nemaju domašaj koji imaju subjektivna prava. Šta je zahtev i koja je njegova funkcija? Zahtev je mogućnost imaoca subjektivnog prava da svoje pravo izvrši prinudnim putem (npr. Zahtev se označava i kao tužba u materijalnom smislu i upućena je obaveznom licu. Prinuda se ostvaruje posredstvom suda i državnog organa. Udruženje je pravno lice koje se osniva voljom više lica radi postizanja određenih ciljeva. Pravne moći se garantuju pravnim subjektima radi zaštite određenih interesa. 119.prema kvalitetu unutrašnjeg uređenja razlikujemo udruženja i ustanove.

zastarevaju (po pravili) .titular ima neposrednu pravnu vlast na stvari i pravo sledovanja stvari .broj obaveznih lica je određen ili odrediv . Najvažnija grupa imovinskih prava su stvarna prava – prava svojine. akada je nastala i po kom kriterijumu je izvršena? Klasičnim podelama smatraju se podele građanskih subjektivnih prava na stvarna i obligaciona (lična) prava i podela na imovinska i neimovinska prava. To su subjektivna prava koja nastaju povodom ličnih dobara. Imovinska i neimovinska prava Imovinska prava su ona prava koja svom titularu omogućavaju kotist koja se može neposredno izraziti u novcu. može biti istovrstan sa ovlašćenjem (naturalna restitucija) ili se svodi na imovinski efekat (novčana restitucija) . pravo na prevoz robe. ali i neimovinsku štetu. naknada štete.I pravo autora na naknadu za iskorišćavanje ili upotrebu autorskog dela kao i pronalazačko pravo su imovinska prava.poverilac ima posrednu vlast na stvari i nema pravo sledovanja stvari .obaveza dužnika je korelativna sa ovlašćenjem poverioca i obrnuto .dejstvo inter partes (poverilac – dužnik) .dejstvo prema trećim licima – erga omnes (titular prava – treća lica) .U imovinska prava spadaju i potraživanja iz obligacionih odnosa – ius ad personam.obaveza dužnika je pozitivna i imovinska. Koja su obeležja obligacionih (relativnih) prava? . služe stvaranju. dostojanstvo i porodična prava.zahtev nastaje kada i ovlašćenje. za neimovinsku štetu se ne može dosuditi novčana naknada. jer se tada konkretizuje prema određenom licu .privremena prava. prava autorstva i industrijske svojine i lična prava.obaveza odgovara subjektivnom pravu.Koje su Karakteristike apsolutnih prava? .120. život. Povreda neimovinskih – ličnih prava može prouzrokovati imovinsku (materijalnu) štetu. 124. pravo na kupovnu cenu.zabrana zloupotrebe prava. Koja se podela subjektivnih prava smatra klasičnom. prenosu i promeni trajnih (stvarnih i drugih) prava . U građanskom pravu preovlađuju imovinska prava. Kasnije je nastala podela na apsolutna i relativna prava. Međutim. založno pravo. 122. Imovinskim pravima se ostvaruje ekonomski efekat u nečijoj imovini. osim za stvarne službenosti 20 . To su prava ličnosti. a ne pojedinim ovlašćenjima . Ona korenspondiraju sa moralnim vrednostima.nisu javna i ne tiču se trećih lica (res inter alios acta) . Broj neimovinskih prava u građanskom pravu je manji.nema slobode u vršenju .ne zastarevaju (po pravilu) . 121.broj obaveznih lica nije određen .zahrev nastaje povredom apsolutnih prava. Kojia prava spadaju u apsolutna? Grupu apsolutnih prava čine: stvarna prava. a i kada je negativna postoji imovinski interes . kao što su pravo na čast. Osnovna sličnost među pravima ove grupe jeste njihovo delovanje prema trećim licima (erga omnes). 123.nije ograničen broj obligacionih prava .ograničenost broja stvarnih prava (numerus clausus).obaveza druge strane u pravnom odnosu je negativna – sastoji se u uzdržavanju i nije imovinske prirode .. službenosti.

nužni. imena. emitovanja. 128. Koji pravni odnosi nastaju smrću fizičkog lica? Smrću fizičkih lica nastaje naslednopravni odnos. 126. 127. Kod relativnih prava. CD). koji obuhvata ovlašćenje i obaveze naslednika povodom stupanja u imovinskopravni odnos umrlog lica (stvarni ili obligacioni).zabrana zloupotrebe prava.. intimne sfere. 131.Kada nastaje zahtev kod apsolutnih. Pojam i vrste intelektualnog stvaralaštva? Prava intelektualnog stvaralaštva ili prava autorstva su apsolutna građanska subjektivna prava koja nastaju kao rezultat čovekove intelektualne aktivnosti ili umnog rada. 130. Autorsko pravo je složeno pravo. ugleda. Pojam autorskog prava i njegove komponente. Prava ličnosti su apsolutna subjektivna prava koja ovlašćuju titulara da svoje lično dobro koristi (ostvari). i pronalazačko pravo – industrijska svojina. reklamni spot.trajna prava radi zadovoljenja imovinskih interesa . jer je dotle obavezno lice nepoznato.. fizički integritet. testamentarni naslednici) koji postaju članovi nasledničke zajednice od momenta smrti ostavioca. Lična prava garantuju čoveku prava i slobode koje treba da odrede autonomiju ljudske individue koja je garantovana prema drugom pojedincu i državi (život. nastaje tek sa povredom prava. Naslednopravni odnos postoji između univerzalnih sukcesora (zakonski. Sastoji se iz dve vrste ovlašćenja: ličnopravnih (moralnih) i imovinskih ovlašćenja Ličnopravna ovlašćenja autora su: pravo paterniteta. Može biti istovrstan sa ovlašćenjem (naturalna restitucija) ili se svodi na imovinski efekat (novčana restitucija).. trajnost prepiske) i raspolažući njime (npr. Autorsko pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se regulišu subjektivna prava autora povodom korišćenja autorskog dela. pravo naznačenja imena. pravo objavljivanja i zaštite integriteta dela. za pronalazačko pravo je potrebno da se pronalazak zaštiti u posebnom postupku pred odgovarajućim državnim organom (Zavod za patente). Prava intelektualnog stvaralaštva se dele u dve grupe: autorsko pravo – umna svojina.poštovanje privatnosti.Tek sa povredom postoji lice kome se imalac apsolutnog prava može obratiti i zahtevati da prestane sa uznemiravanjem ili da mu vrati oduzetu stvar. 125 Šta karakteriše relativna prava? Relativna prava predstavljaju kategoriju subjektivnih prava koja se u celini poklapa sa obligacionim pravima.sloboda vršenja prava. uz ograničenja u opštem i privatnom interesu . pravo predstavljanja ili izvođenja dela. a kada kod relativnih prava? Zahtev za zaštitom apsolutnih prava.da objavi dnevnik.javnost (publikovanje) stvarnih prava . Autoru se priznaje i imovinsko pravo na materijalne koristi od dela – naknada za korišćenje dela.Dok autorsko pravo nastaje samim nastankom autorskog dela. 21 . pa sve do momenta deobe nasledničke zajednice. uživajući ga (npr. zahtev nastaje kad i ovlašćenje.Imovinska prava autora su: pravo na beleženje ili umnožavanje dela.. fotografiju. Pojam i karakteristike ličnih prava (prava ličnosti). Šta je pronalazačko pravo i po čemu se razlikuje od autorskog prava? Pronalazačko pravo je apsolutno subjektivno pravo koje za objekat ima pronalazak ili tehničko unapređenje. pravo stavljanja primeraka u promet. 129.

132. tako da su treća lica dužna da se uzdržavaju od povrede ličnih prava.stvari . osećanje. Šta su lična dobra i kako se dele? Lična dobra su objekti prava ličnosti. onda se mogu razlikovati vrste pravnih objekata: .pravo na život . Tako se bez pristanka imaoca prava može objaviti lični spis.privatnost). čast. 137.. Prava ličnosti omogućavaju svom titularu neposrednu.ona koja su emancipacija ličnosti. vozovi. da se služi svojim glasom.ljudske radnje.ona koja su sastavni deo ličnosti (život.. tj.pravo na telesni (fizički) integritet ..pri vršenju roditeljskog prava..tvorevine intelektualnog stvaralaštva .) . Prava ličnosti su regulisana međunarodnim konvencijama i deklaracijama. zdravlje. glumac. Zatim.pravo na privatnost . televizijska slika. da se slobodno kreće. tonski zapisi. opredmećeni izrazi lica (lični zapisi. jer čine sastavni deo čovekovog integriteta – život. 135.pravo na dostojanstvo ličnosti. Koje uslove treba da zadovolji određenjo dobro da bi se smatralo objektom u pravu? Vrste pravnih objekata. čast i ugled. Kada se mogu ograničiti lična prava? Ograničenja ličnih prava proističu iz prevage društvenih interesa nad ličnim pravima. glas na raddio emisiji isl. Šta su pravni objekti i kakav je njihov značaj? Pravni objekt je element povodom koga nastaju građanskopravni odnosi i građanska subjektivna prava.pravo na psihički integritet . kriminalac). zdravlje. on je njihov nosilac. To su apsolutna prava. ekskluzivnu pravnu vlast na ličnim dobrima koja su istovremeno neposredno ili posredno deo čovekove ličnosti.prema svima. ugled.lična dobra . 136. tonskog zapisa. Nekim pravima se ne može raspolagati. Danas se kao pravni objekti javljaju stvari i usluge čije se postojanje ili vršenje nije moglo ni zamisliti – avioni. Lična dobra delimo na dve grupe: . i sa kojom obaveza pasivnog subjekta nije u korelativnom odnosu. ako to pravo pripada licu koje je od interesa za javnost (političar. fotografije.) 133. Ustavom i nacionalnim zakonima. u ratu. prenos energije. Objekti građanskih subjektivnih prava mogu biti samo ona dobra na kojima se može ostvariti neposredna pravna vlast. intimu. Koja su ovlašenja titulara ličnih prava? Titulari ličnih dobara imaju pravo uživanja ličnim dobrima. hidrocentrale. zdravlje 134. izvršiti prikaz lika.Ovlašćenje uživanja svodi se na pravo ličnosti da živi i uživa svoju telesnu celovitost. deluju erga omnes . Ako se pravni objekt shvati na ovaj način. 22 . a povodom nekih dobara i pravo raspolaganja. ne postoji obaveza uzdržavanja od povrede tuđeg ličnog dobra u slučajevima krajnje nužde. uživa svoju privatnost.pravo na sliku . imenom i likom. psihički integritet. telo. Pri tome. ista stvar može biti istovremeno ili sukcesivno objekt raznih građanskopravnih odnosa. Koja su osnovna lična prava? .

Translativni prenos postoji kada singularni sukcesor ili sledbenik stiče pravo. ono prestaje da bude njegov vlasnik. isporukom). ako lice A proda auto licu B. tj.138. Pravni promet je svojstven građanskim subjektivnim pravima i proizilazi iz karakteristike prometljivosti (prenosivosti) većine imovinskih subjektivnih prava. Singularna sukcesija postoji kada se prenosi jedno ili više određenih subjektivnih prava sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika (npr. 144. a pravo svojine stiče lice B. ali ostaje i pravo svojine u korist vlasnika kao prenosioca prava. Šta je pravni promet i koju odliku građanskog prava izražava? Građanskopravni promet je prenos (prelaz) subjektivnog prava ili pojedinih ovlašćenja i obaveza iz subjektivnog prava sa pravnog prethodnika (tradens. prodajom. Stvari su materijalni delovi prirode koji se nalaze u ljudskoj vlasti (faktički ili virtuelno) a na kojima postoji ili može postojati svojina ili neko drugo subjektivno pravo. Npr. već određena ovlašćenja i obaveze iz tog prava tako da konstituišu (obrazuju) novo građansko subjektivno pravo u korist sticaoca. Pri tome. Npr. Odrediti pojam translativnog pravnog prometa. 142. 140. Objasniti razliku između univerzalne i singularne sukcesije. Šta je konstitutivni pravni promet i gde je najčešći? Konstitutivni pravni promet postoji kada se ne prenosi postojeće subjektivno pravo. Kod singularne sukcesije pravni sledbenik (sukcesor) stupa u jedno ili više tačno određenih subjektivnih prava pravnog prethodnika. prenosilac) na pravnog sledbenika (sukcesor). Univerzalna sukcesija postoji kada se sva imovinska prava prenose sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika.mogućnosti da se odvoje od svog prvobitnog titulara i pripadnu drugom subjektu. 143. razmenom.prenos svojine na automobilu sa prethodnika na sukcesora – kupovinom. Prema tome. Šta su objekti relativnih prava? Obligaciona (relativna) prava imaju za objekt ljudsku radnju. Predmet obligacionih prava je dužnikova obaveza (radnja ili prestacija) koja se može sastojati u davanju (činjenju) ili nečinjenju. konstituišući i prenoseći na sticaoca novo pravo. Kao skup svih prava i obaveza. dok pravni prethodnik ili prenosilac gubi pravo koje je dotle imao. konstituiše se zakup i prenos ovlašćenja držanja i upotrebe stana. imovina je neprenosiva za života titulara. Odrediti pojam stvari. prenosilac ne gubi postojeće pravo. 23 . 139. translativnim prenosom dolazi do promene subjekta nosioca ovlašćenja i obaveza u pravnom odnosu. 141. već ga umanjuje (ograničava). poklonom. Koji su oblici singularne sukcesije? Konstitutivni i translativni pravni promet predstavljaju vrste singularne sukcesije. tako da određeno pravo prestaje za prethodnog titulara i konstituiše se u korist novog. U tom slučaju dolazi do sukcesije – stupanje sledbenika na mesto prethodnika.

bilo translativnim prometom (npr. Zato važi princip Nemo plus iuris in alium transferre potest quam ipse habet – Niko ne može preneti na drugoga više prava nego što sam ima.nedeljivost . Koje su karakteristike imovine? Karakteristike imovine su: . ali istorodnih elemenata koje povezuje subjekat kome pripadaju i priroda objekata povodom kojih nastaju imovinska prava. potraživanja koja glase na stvar ili novac i imovinska ovlašćenja autora i pronalazača. Izuzetno.jedinstvenost . poklonom. U našem pravu to su: .Sadržinu imovine čine imovinska prava. 146. 147.neprenosivost. Šta je imovina i koja prava ulaze u njen sastav? Imovina je skup imovinskih prava i obaveza koja pripadaju jednom licu. Jedinstvenost se uspostavlja preko subjekta kome pripada i objekta koji je čine. koje zakon neposredno predviđa kao podobne da dovedu do konstituisanja novog subjektivnog prava (npr. Sukcesor izvodi svoje pravo iz prava prethodnika. 150. isporukom) bilo konstitutivnim prometom prava (ugovorno sticanje službenosti. Šta se podrazumeva pod originarnim sticanjem prava? Originarno sticanje prava postoji kada se subjektivno pravo ne izvodi iz prava pravnog prethodnika. u imovinu ulaze i neka neprenosiva prava. Kakvo je derivativno sticanje prava? Derivativno sticanje prava postoji kada sticalac (sukcesor) izvodi svoje pravo iz prava pravnog prethodnika. okupacijom). poklonu. Imovinska prava su ona koja za objekt imaju stvar. Koji su uslovi derivativnog sticanja prava? Za derivativno sticanje pravo zahteva određene pravne činjenice koje opravdavaju i potvrđuju derivaciju – sticanje za sledbenika i prestanak ili ograničavanje prava za prenosioca. zakupu) .održajem. Imovina uvek pripada jednom licu. za derivativno sticanje prava nužno je da sticalac svoje pravo izvodi iz prava prethodnika.modus acquirendi – način sticanja (predaja pokretne stvari. zaloge. već se zasniva na skupu pravnih činjenica.145. Šta znači jedinstvenost imovine? Imovina je jedinstven pojam.iustus titulus – pravni osnov (ugovor o prodaji. 24 . novac ili neko drugo dobro koje se može izraziti u novcu. prenos svojine – kupovinom. zakupa). kao što su pravo na izdržavanje i lične službenosti.svojinu ograničenu službenošću) kakvo je imao i pravni prethodnik. Imovinska prava su sva stvarna prava. sticanjem od nevlasnika. Pri tome. neophodno je da prenosilac bude titular prava koje se prenosi Znači. nedeljivost i neprenosivost. 149. Osnovne karakteristike imovine su jedinstvenost. Pravni sledbenik stiče isto pravo i po pravilu istog kvaliteta (npr. jer čini pravnu celinu. 148. fizičkom ili pravnom. Imovina je složen pojam sastavljen od različitih. odnosno upis stečenog prava na nepokretnosti).

pravo države da vrši kontrolu nad korišćenjem imovine i sprovodi ograničenja u skladu sa opštim interesom. a tek Protokolima zaštita je proširena i na ekonomska i socijalna prava.sadrži 3 jasno određena pravila. ali ona nije usmerena na postizanje određenog pravnog dejstva. 155. Svaki pravni posao predstavlja pravnu radnju. Kod pravnog posla strane-učesnice daju određene izjave volje svesne da će to dovesti do određenog pravnog rezultata. 153.deliktna radnja. pomoću kojih se mogu odrediti sadržina imovine i granice njene zaštite: .neprenosiva za života titulara.Pravna radnja je širi pojam od pravnog posla.Pravni poslovi su najvažnija vrsta pravnih radnji.Ona se ne može odvojiti od titulara jer nema sopstvenu i samostalnu egzistenciju. U čemu je razlika između pravnog posla i pravne radnje? U nameri da se proizvede određeno pravno dejstvo leži razlika između pravnog posla i pravne radnje. a kako na međunarodnom nivou? Konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama je zaštitila građanska i politička prava.1.obavljanje pravnog prometa. osim u javnom interesu i u skladu sa zakonom i opštim načelima . na osnovu 25 . Šta su pravne radnje i kako ih delimo? Pravni posao je pravna radnja kojom se manifestuje volja jednog ili više lica sa namerom da nastane. 154.1. Dali je imovina prenosiva? Imovina kao pravna celina je neotuđiva tj. čl. 152.mogućnost poverioca da se namire za svoja potraživanja iz dužnikove imovine – imovinska sankcija . npr.. promene ili prestanka subjektivnih prava. 156.pravo na mirno (nesmetano) uživanje imovine . Ono nastupa na osnovu samog zakona. U čl. Niko ne može biti lišen svoje imovine. osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.da će steći pravo svojine na stvari.zabranu lišavanja imovine. garancija prava na imovinu.Prvog protokola. imovina dobija svoju zakonsku ratifikaciju. Šta je realna subrogacija i koja karakteristika imovine je omogućava? Realna subrogacija znači da na mesto jednog objekta koji prestane (materijalno ili pravno) dolazi drugi. Ovim članom Protokola. Dakle.Definicija pravnog posla je određena na visokom nivou opštosti i apstrakcije. Ona ne sadrži odredbu o pravima na imovinu. da se promeni ili prestane neko subjektivno pravo.prenošenje imovine na naslednike u stanju kome se nalazila (sa pravima i obavezama). jer se u vreme njenog donošenja težilo sve većim ograničenjima prava svojine zbog ostvarivanja socijalnih programa. a sam pravni odnos zadržava istu pravnu prirodu – subrogatum capit naturam subrogati. iz nje se jedino jasno vidi da se radi o pravnoj radnji čije je posebno obeležje volja kao akt sticanja. odnosno prenošenje prava i obaveza sa jednog lica na drugo (zahvaljujući realnoj subrogaciji) .151. Kako se štiti imovina kod nas. predviđena je na sledeći način:Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na nesmetano uživanje svoje imovine. ali svaka pravna radnja nije pravni posao. U čemu se ogleda značaj imovine? Imovina omogućava: . npr. Omogućava je jedinstvenost imovine. Kod pravne radnje postoji određena volja.

nameće odgovornost lica koje je preduzelo nedozvoljenu radnju. iako je izjava neophodna za njeno dejstvo. važi kod prećutnih izjava volja. ona je jedino vidljiva spoljnom svetu. Izjava volje je saopštavanje unutrašnje volje trećim licima. Koje kvalitete treba da ima volja u pravnom poslu da bi mogla da proizvede punovažno pravno dejstvo? Da bi volja proizvela pravno dejstvo. Šta je reservatio mantalis i da li ima značaj za izjavljenu volju? Reservatio mentalis predstavlja unutrašnju rezervu pri izjavi volje. Dozvola za zaključenje pravnog posla ograničava volju strana u pravnom poslu. podložna je kontroli u slučaju spora oko izvršenja pravnog posla. U savremenom pravu data je prednost izjavi volje jer se izjavljena volja neposredno saznaje. potrebno je da ispunjava sledeće uslove: . znacima. unutrašnja) a ne njena izjava.Kada važi pravilo: Qui tacet consentire videtur? Ko ćuti. ZOO pod dozvolom podrazumeva i naknadnu saglasnost ili odobrenje.zakona. Koja je razlika između teorije volje i teorije izjave volje? Po teoriji volje.ostali uslovi: forma. Kod pravnih radnji posledice nastupaju nezavisno od činjenice da li je pravni subjekt to hteo ili ne. Lice.da postoji saglasnost izjavljenih volja kod dvostranih pravnih poslova . zakonska obaveza izdržavanja. 161. nije dovoljna samo volja pravnih subjekata. Dozvola u građanskom pravu predstavlja prethodnu saglasnost državnog organa ili trećeg lica za zaključenje pravnog posla ili preduzimanje neke pravne radnje. osim ako izjava nije bila 26 .da je data od poslovno sposobnog lica .Pravne radnje mogu biti faktičke radnje nezavisne od volje subjekata. Volja je psihička činjenica koja čini sastavni deo čovekove ličnosti i predstavlja pokretačku snagu čovekovih aktivnosti i emancipaciju njegovih sposobnosti. koje izjavi određenu volju (npr. Ima za cilj ili zaštitu interesa jedne strane ili opšteg interesa. 158. dozvola državnog organa ili trećeg lica itd. jer izjava volje ima cilj da stvarnu volju manifestuje (publikuje) u spoljnom svetu.izjava volje je neophodna. Po teoriji izjave volje za pravni posao je bitna izjavljena volja. a često i same strane.da je ozbiljna i moguća . koja se tek spoljnom manifestacijom (rečima.da je izjavljena slobodno . Koji su načini izjave volje? Svi načini izjave volje dele se u dve grupe: izrične(direktno rečima. 160.izjavljena.Da bi volja proizvela pravno dejstvo. 157. faktičku volju. a u sebi zadrži rezervu da to ne želi U tom slučaju. Za nastanak pravnog posla.. obaveza suseda da dozvoli prolaz preko svog zemljišta itd. ali najčešće. usmeno ili pismeno) i prećutne (konkludentnim radnjama). pa je relevantna samo ako je tačno ispoljavanje unutrašnje volje. radnjama) saznaje. pravni posao je zaključen. Pre izjave volja nije poznata drugim licima i ne proizvodi pravno dejstvo. nemaju značaj.da prihvata ponudu). jer je u pravnom prometu nemoguće istraživati unutrašnju. saglašava se . 159. za pravni posao je bitna volja (stvarna. Namera da se prouzrokuje šteta nije sadržala i nameru da se odgovara. kada je volja manifestovana ćutanjem. Zakon. Potrebno je da postoje i druge pravne činjenice ili zakonski uslovi kao što su forma. U pravu. kao što su zastarelost. određuju formu u kojoj pravni posao mora biti zaključen. potrebno je da bude saopštena tj. dozvola državnog organa ili trećeg lica idr. ne proizvode pravno dejstvo. Pravno relevantna je unutrašnja volja.

Cilj ili razlog zbog kojeg strane u pravnom poslu preuzimaju obaveze je tipičan.to je njeno lično očekivanje koje treba da se ostvari u pravnom poslu. 166. Dvostrani pravni poslovi nastaju saglasnošću najmanje dveju volja. kao najznačajnija vrsta pravnih poslova. niti su prirodni.slobodna ili iz drugih razloga nevažeća. Jednostranim izjavama volje priznaje se dejstvo. već predstavljaju nova pravila koja stranke same predviđaju. 164. 162.prirodni . Tako. za njenu realizaciju potrebna je saglasnost drugog lica. Od osnova pravnog posla treba razlikovati motiv. potrebno je predvideti odgovornost strana u pravnom poslu ako ne izvrše svoje obaveze onako kako su se sporazumele. Ako su sttrane propustile da se dogovore o mestu i vremenu izvršenja pravnog posla. 165. Za njihov nastanak dovoljna je izjava volje samo jednog lica kao strane u poslu. Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove izvršena je prema broju volja potrebnom za nastanak punovažnog pravnog posla.uzgredni. npr. Za izvršenje pravnog posla potrebno je odrediti mesto i vreme ispunjenja ugovornih obaveza. pravni posao se može poništiti ako izjava volje nije data slobodno (pretnja. Koji su elementi pravnog posla? U pravnoj teoriji se vrši tročlana izjava volje na: .Jednostrani pravni poslovi su testament.kaparu. Predmet pravnog posla mora biti određen ili odrediv.Dvostrani pravni posao je ugovor za koji je bitna saglasnost volja između dužnika i poverioca. Moguće je da izjavljena volja u pravnom poslu sadrži neke delove koji nisu bitni. S druge strane. predmet ugovora o kupoprodaji je obaveza da se preda stvar i obaveza da se plati kupovna cena. Uobičajeno se definiše kao dužnikova radnja ili obaveza (prestacija). Isto tako. Objasniti pojam prirodnih i slučajnih elemenata pravnog posla. Osnov ili kauza pravnog posla predstavlja neposrednii pravni cilj koji strane žele postići zaključivanjem pravnog posla. npr. izjava kojom se daje otkaz ili se raskida ugovor. Osnov ili kauza i motiv pravnog posla.(slučajni) 163. odricanje od nasleđa. odnosno ostvarenja određenog pravnog dejstva. ili je druga strana znalaili je mogla znati za mentalnu rezervu. ali ih stranke mogu ugovarati iz određenih razloga. To je psihološka kategorija koja opredeljuje jedno lice na zaključenje pravnog posla. moguć i dopušten. što omogućava da je ona poznata za treća lica. Tako npr. Šta je predmet pravnog posla i kakav treba da bude da bi pravni posao bio punovažan? Pod predmetom pravnog posla podrazumevamo ono povodom čega nastaje pravni posao. zalogu. jer na taj način pravni posao prilagođavaju svojim potrebama. tj.Ipak. Slučajni ili uzgrdni elementi pravnog posla su oni delovi koji nisu bitni za punovažnost pravnog posla. 27 . primenjuju se dispozitivne norme.stranke u pravnom poslu mogu predvideti dodatna pravila o osiguranju ili garancijama za izvršenje pravnog posla. Jednostrani pravni poslovi nastaju kao manifestacija samo jedne volje.isti za određene srodne tipove pravnih poslova. jer je u pitanju dvostrano obavezujući ili teretni pravni posao. prinuda). To su ugovori. ili nisu mogle da postignu dogovor.. primer i značaj podele pravnih poslova na jednostrane i dvostrane. Pojam.bitni . ako se lice obavezuje u korist drugoga..

besplatnoj ostavi. Prosta saglasnost o bitnim elementima pravnog posla je nedovoljna već se zahteva predaja stvari.Nepoštovanje određene forme ima za posledicu ništavost pravnog posla. ugovor o doživotnom izdržavanju. posluzi. Konsesualni pravni poslovi preovlađuju u građanskom pravu jer je prihvaćen princip konsensualizma. jer to zavisi od nekog neizvesnog događaja. Realni pravni poslovi su oni za čiju je punovažnost potrebna saglasnost strana ugovornica o bitnim elementima pravnog posla i predaja stvari kao realni akt. ili koliko jedna strana duguje. ugovor o doživotnom izdržavanju. Šta su teretni. ugovor o ostavi. Objasniti pojam komutativnih i aleatornih pravnih poslova. ugovor o delu. U građanskom pravu preovlađuju komutativni pravni poslovi.. Osnov činidbe jedne strane je protivčinidba druge strane. 171. kao i to koja je strana dužnik.. Šta su kauzalni .. gde se i jedna i druga strana obavezuju na činidbu. Šta su formalni pravni poslovi? Formalni pravni poslovi su oni pravni poslovi kod kojih volja mora biti izjavljena na unapred utvrđen način (pismeno. ašta apstraktni pravni poslovi? Podela pravnih poslova na kauzalne i apstraktne izvršena je prema tome da li je kauza pravnog posla objektivno poznata za treća lica ili nije. Šta su konsensualni a šta realni pravni poslovi? Konsensualni pravni poslovi su oni koji se zaključuju prostom saglasnošću volja ugovornih strana o bitnim elementima. o osiguranju. dok je kod dvostranih potrebna saglasnost najmanje dve izjave volje koje su saglasne u pogledu predmeta i kauze. a koja poverilac.iz tipa pravnog posla.. Teretni pravni poslovi su: ugovor o kupoprodaji. lukrativni) su oni kod kojih strana koja dobija neku korist iz ugovora ne duguje drugoj strani nikakvu naknadu.Aleatorni pravni poslovi su poslovi kod kojih se u momentu zaključenja ne zna ko duguje. a šta dobročini pravni poslovi? Podela ugovora na teretne i dobročine izvršena je prema tome da li jedna ugovorna strana za ono što dobija daje protivčinidbu ili ne. Takvi pravni poslovi su: ugovor o poklonu. dužna da drugoj strani da određenu naknadu. tj. Apstraktni pravni poslovi su oni kod kojih osnov (kauza) nije objektivno poznat trećim licima. 168. Neizvesnost mora postojati za obe ugovorne strane 170. To su: ugovor o kupoprodaji. beskamatnom zajmu. ugovor o licenci. ugovor o trampi. Kauza dobročinih poslova je namera jedne strane da uveća imovinu druge strane bez dobijanja naknade.Pravni značaj ove podele je u tome što jednostrani pravni poslovi mogu nastati izjavom bolje samo jednog pravnog subjekta. To su uzajamni ugovori.. Činidba i protivčinidba se nalaze u odnosu jednakih vrednosti uzajamnih davanja. ugovor o zakupu.. a svakako postoji. prad državnim organima). Osnov je nepoznat jer se iz pravnog posla ne vidi razlog zbog koga se strane obavezuju. nekada ostvarene u određenoj formi.. Formalni pravni poslovi su: ugovor o prodaji nepokretnostiugovor o građenju. Aleatorni su: ugovor o opkladi. Volja može biti izjavljena na bilo koji način. pred svedocima. ugovor o osiguranju. a ko potražuje. Teretni pravni poslovi su oni kod kojih je strana koja iz ugovora dobija neku korist. 167.da umanji svoju imovinu. Komutativni pravni poslovi su oni kod kojih su u trenutku zaključenja poznate činidbe (ovlašćenja i obaveza) strana.Kauzalni pravni poslovi su takvi kod kojih je kauza poznata iz same vrste pravnog posla.Najčešća forma koju zakon 28 . ugovor o zajmu. Dobročini pravn iposlovi (besplatni ugovori bez nadoknade. 169.

.svedocima). Lice B će po povratku lica A podneti račun i vratiti fiducijarno stečeno pravo svojine na plantaži. kad se ispune uslovi. fiducijant može zahtevati vraćanje stvari. svečana ili forma javne isprave.Npr. Fiducijant samo može zahtevati naknadu štete od fiducijara. jer predstavlja njegov bitan element. Na šta je usmerena kauza fiducijarnog pravnog posla? Ciljevi koji se u stvarnosti ostvaruju fiducijarnim pravnim poslom.. Dokazna (probaciona forma) je ona čije nepoštovanje ne povlači ništavost pravnog posla. Njime se mogu zadovoljiti interesi isključivo fiducijanta (na fiducijara prenese pravo upravljanja stvarima. Ukoliko se ne ugrožavaju interesi trećih lica ili javni interes. 172. Od nesavesnog sticaoca. kao u slučaju zastupništva. ali sa širim ovlašćenjima) ili fiducijara (npr. on je punovažan. tj. kome je ukazano poverenje. vrati nazad ili prenese trećem licu. Pravo koje se se prenosi fiducijarnim pravnim poslom može biti stvarno. To je rešenje u skladu sa principom sigurnosti i zaštite trećih savesnih lica. fiducijar obezbeđuje potraživanje od fiducijanta) ili kao mešoviti – u interesu fiducijanta i fiducijara. 174. 175. Šta je fiducijarni pravni posao? Fiducijarni pravni posao je ugovor kod koga se fiducijant obavezuje da prenese neko pravo drugom licu – fiducijaru. Vršenje ovih pravnih poslova se zasniva na poverenju. To strane ugovornice i ne žele. on ne može raspolagati svojinom. licu B. da ih koristi do povratka lica A. obligaciono. Jedino se u slučaju spora pravni posao ne može dokazivati drugim pravnim sredstvima (npr. koji se razilazi od stvarnog cilja koji strane u pravnom poslu žele da ostvare. ali ne i povraćaj stvari od savesnog sticaoca. Bitna forma ima konstitutivno dejstvo. izigravanje propisa o zemljišnom maksimumu. Kakva dejstva proizvodi fiducijarni pravni posao? Kod fiducijarnog pravnog posla fiducijar stiče pravo svojine. osim u formi u kojoj je trebalo da bude zaključen. 29 . 173. u slučaju da fiducijar izigra ukazano poverenje i stvar otuđi trećem savesnom licu. Bitna forma se zahteva za nastanak ugovora o prodaji nepokretnosti (pismene izjave. potpisi i overa potpisa od strane suda). Bitna forma je ona čije nepoštovanje povlači ništavost pravnog posla. ali najčešće je u pitanju pravo svojine. lice B. Kod fiducijarnog pravnog posla saglasnošću stranaka se prikazuje određeni pravni cilj. a svojinu na plantaži voća prenosi prijatelju. Ukoliko su oštećeni društveni interesi.Fiducijarni pravni posao je forma u kojoj se mogu naći elementi mnogih pravnih poslova koji dobijaju karakteristike fiducijarnog pravnog posla. Kao fiducijarni vlasnik.sticaoca koji nije znao da se radi o fiducijarnom vlasniku. Npr. taj svesni nesklad između izjavljene i unutrašnje volje ima za posledicu nevažnost pravnog posla. uži su od onih na koje ukazuje zaključeni pravni posao. Zajedničko svim fiducijarnim pravnim poslovima je da poverilac (fiducijant) ugovorom prenosi na drugu stranu – poverenika (fiducijar) više pravne vlasti nego što to traži ekonomska svrha posla. Ipak. ono postaje vlasnik stvari. Fiducijarni pravni posao nema za posledicu sticanje prava svojine. lice A odlazi na duži put. zabrana klauzule o prenosu svojine na hipotekovanoj stvari itd. Koja je razlika između bitne i dokazne forme? Forma može imati različito dejstvo na punovažnost pravnog posla Forma može boiti bitna i dokazna.zahteva je pismena i ona može biti različita:obična pismena. To je osnovni nedostatak ovog pravnog posla. koji je dužan da pravo vrši u interesu fiducijanta i da ga.Forma ugovora može biti uređena samim zakonom ili voljom samih stranaka.Kao poreski obveznik će figurirati fiducijar.

jer onda gubi obeležje neizvesnosti. Na isti način. 181. Izuzetno. Da li je fiducijarni pravni posao važeći (dopušten) u našem pravu? Fiducijarni pravni posao se primenjuje i u savremenom pravu. 178. 179. po isplati duga. Uslov mora biti pravna činjenica koja celokupni pravni posao čini neizvesnim. ako dva lica dođu do istog pronalaska. 183. Preovlađuje fiducija u kojoj fiducijant zadržava državinu na stvari (za razliku od rimskog prava).astronomsko računanje rokova. Fiducijarni pravni posao u toj funkciji predstavlja veoma sigurno sredstvo za poverioca (fiducijara).176. jer je za nepokretne uobičajena hipoteka. stvarne službenosti). za razliku od uslova). Činjenica koja je već nastala ne može biti uslov. testamenta ili legata. 177.To je buduća i izvesna činjenica (izvesna. Odrediti pojam uslova? Uslov (conditio) je buduća i neizvesna činjenica koja utiče na dejstvo pravnog posla. Najznačajniji je obezbeđenje potraživanja. Odrediti pojam roka? Rok je pravna činjenica koja se sastoji u proteku određenog vremena ili nastupanju određenog vremenskog trenutka od koga zavisi dejstvo pravnog posla. Koji su načini računanja rokova? . Fiducijarnim pravnim poslom dužnik izbegava publicitet duga koji nije moguće sakriti kod ručne zaloge i hipoteke. Šta se odlaže ugovaranjem odložnog roka? Odložni rok odlaže dejstvo pravnog posla (a raskidnim se prekida dejstvo pravnog posla. da nešto učini ili da trećem licu. uslovi se dele na odložne (suspenzivne) i raskidne (rezolutivne). rokom i nalogom. Zato mora da veruje u poverioca da će mu. Nalog postoji kada poklonodavac naloži poklonoprimcu da 30 . dobiće lice koje je prvo podnelo zahtev za zaštitu pronalaska. Npr. Fiducijarni pravni poslovi se odnose na pokretne stvari. pravnu zaštitu. patent. Za dužnika (fiducijanta). 180. strane u pravnom poslu mogu kao uslov predvideti i činjenicu koja je nastala ali one nisu za nju znale (subjektivna neizvesnost).civilno . potior iure – prvi u vremenu. nezavisno od činjenica da savremeno prravo raspolaže različitim vrstama zaloge kao realnim sredstvima obezbeđenja. jači u pravu. Šta je nalog? Nalog (modus) ili namet je teret koji se nameće sticaocu kod dobročinih pravnih poslova ili pravnih radnji. on nije sigurno sredstvo jer može izgubiti pravo svojine (ako fiducijar prenese pravo svojine na treće lice). 182. pravo svojine preneti nazad. Pravni posao može biti modifikovan uslovom. Uslov ne može zavisiti od volje strana u pravnom poslu. Njime se i danas ostvaruju različiti ciljevi. Šta su modifikacije pravnog posla i na koji način se mogu izvršiti? Modifikacije oredstavljaju izmene pravnog posla. 184. Nalog je najčešća modifikacija ugovora o poklonu. Kako delimo uslove prema njihovom dejstvu? U zavisnosti od toga da li uslov odlaže dejstvo pravnog posla ili prekida već nastalo delovanje pravnog posla. U kojim se pravnim odnosima primenjuje astronomsko računanje rokova? Ono se primenjuje kod onih prava kod kojih sticanje prava zavisi od prvenstva u vremenu i gde se primenjuje pravilo Prior tempore. vreme se računa i prilikom sticanja zemljišnoknjižnih prava podložnih rangiranju (hipoteka.

.dozvola. i ne mogu se osnažiti (konvalidirati) jer razlozi koji dovode do ništavosti ne dopuštaju njihovo ozdravljenje protekom vremena. Koji su pravni poslovi ništavi? Ništavi su oni pravni poslovi kojima se vređaju imperativne pravne norme.nekada se zahtevaju i druge činjenice (npr. određen ili odrediv) . pretpostavke za punovažnost pravnog posla jesu: . volja u pogledu pravnog učinka i sadržine posla . Pojam nevažnosti pravnog posla. nakon čega se konvalidiraju .) Međutim.Ništavi pravni poslovi se mogu poništiti uvek. javnom tužiocu a i sud o ništavosti vodi računa po službenoj dužnosti. moguć. ako neki od ovih uslova ne bude ispunjen.Odluka o ništavosti pravnog posla je deklarativnog karaktera . podudarnost. Rušljivi pravni poslovi se mogu poništiti samo u određenim prekluzivnim rokovima. Opšti pravni uslovi tj. javni poredak ili dobri običaji. poveriocima.saglasnost. 186. jer su povređeni pretežno njihovi privatni interesi. pravni posao je nevažeći i ne može da proizvede pravno dejstvo. 188. 185. 187.forma .Za ništave pravne poslove kaže se da se njima povređuju opšti interesi. Pravni posao je punovažan ako ispunjava zakonom predviđene uslove za njegov nastanak.osnov (kauza) – dopušten i stvaran . 190. Koje su posledice neispunjenja naloga? Nalogodavac ima pravo da zahteva raskid ugovora o poklonu ukoliko poklonoprimac neispuni nalog. Pravo isticanja ništavosti pripada: ugovornim stranama i njihovim univerzalnim i singularnim sukcesorima. Pravo isticanja razloga rušljivosti pripada samo ugovornim stranama i njihovim univerzalnim sukcesorima (naslednicima). a rušljivim privatni interesi.pravno relevantna volja. može pozvati na razlog ništavosti. nezavisno od krivice lica koja zaključuju takav pravni posao.izvesnu sumu novca upotrebi za objavljivanje rukopisa ili prenese u fond određene škole za nagradu najboljem đaku i slično. 189. predmeta ili kauze). Kako delimo nevažeće pravne poslove? Uobičajena podela nevažećih (nevaljanih) pravnih poslova jeste na ništave (apsolutno ništave) i rušljive (relativno ništave) pravne poslove. tj. i ova podela je prihvaćena i u našoj pravnoj teoriji. odobrenje i sl.predmet ugovora (dopušten.Svaki subjekt u pravu se kao zainteresovano lice. . odnosno posebna poslovna sposobnost ugovornih strana.opšta.Zajedničko obeležje nepostojećih i ništavih pravnih poslova je da ne proizvode pravno dejstvo od samog početka i da se ne mogu osnažiti (konvalidirati). Koja je razlika između ništavih i rušljivih pravnih poslova? .. Ništavi su oni pravni poslovi kod kojih nisu ispunjeni uslovi za nastanak 31 . Ništavost pravnog posla jeste posledica nepoštovanja pravne norme.Šta su nepostojeći pravni poslovi? Nepostojeći pravni poslovi jesu grupa nevažećih pravnih poslova i označavaju pokušaj nastajanja pravnog posla bez nekog od opštih zakonskih uslova (nprnedostatak saglasnosti volje.

obećanje nagrade za konkubinat. teško materijalno stanje. svesno koristeći nepovoljnu situaciju saugovarača (stanje nužde. ako saglasnošću volja nije određen predmet pravnog posla.pravnog posla – nedostaje pravno važeća volja ili saglasnost volja o nekom elementu posla. 195. Nemmoralan je svaki posao kojim se ograničavaju lične slobode. Protivzakonit pravni posao je onaj pravni posao kojim se vređa prinudna norma bez obzira da li je ona sadržana u građanskom pravu ili nekoj drugoj oblasti javnog ili privatnog prava. Ova lica nemaju pravno relevantnu volju pa se ovi poslovi smatraju nepostojećim.zaključi se ugovor o kupoprodaji da bi se prikrio ugovor o poklonu (motiv može biti izbegavanje pobijanja ugovora o poklonu zbog povrede nužnog naslednog dela. 192.Odrediti pojam protivzakonitih pravnih poslova. prikrivajući pravni posao čije pravno dejstvo stvarno hoće. poništava se i ceo pravni posao. nedovoljno iskustvo ili zavisnost). pravni posao koji ne sadrži osnov (kauzu. 32 . davanje nagrade novinaru da nekoga «ocrni» u novinarskom članku. vređaju intimna osećanja ljudi.zbog mana volje . Kakav je pravni posao koje zaključi lice izvan svoje pravne i poslovne sposobnosti? Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih fizičkih lica su ništavi. Npr. cilj)obavezivanja. Ukoliko su one odlučujući razlog nastanka ugovora i ukoliko on ne može opstati bez te odredbe. ali su oni protivni prinudnim normama. 193. 196. U suprotnom ugovor ostaje na snazi. Kod simulovanog pravnog posla postoji kauza..zbog nedostatka potpune poslovne sposobnosti. nemoralan je pravni posao kojim jedno lice daje određenu novčanu sumu ocu devojke kako bi se ona udala za drugo lice. Kada postoji zelenaški pravni posao? Zelenaški pravni posao postoji kad jedna strana ugovara za sebe ili neko treće lice korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je oona drugoj strani dala ili učinila. radi izigravanja naslednih prava zakonskih naslednika. 194.Pravni poslovi pravnih lica mimo pravne i poslovne sposobnosti su ništavi i nemaju pravno dejstvo. ili se obavezala dati ili učiniti. Simulovani pravni posao postoji kada strane zaključuju jedan pravni posao čije pravno dejstvo ne žele.zbog prekomernog oštećenja . lakomislenost. ali je ona prividna. ili ne postoje predmet i osnov pravnog posla. Koji su pravni poslovi nemoralni? Nemoralni pravni poslovi su oni poslovi kod kojih se preduzetom obavezom ili ciljem pravnog posla vređaju opšteusvojena shvatanja određene zajednice. a poništava se samo nemoralna klauzula – delimična ništavost. ravnopravnost polova. kao i oni pravni poslovi kod kojih su ispunjeni uslovi za njihov nastanak. dok kod fiktivnih pravnih poslova ne postoji kauza već samo njen privid. Pravni poslovi su najčešće nemoralni kad im je nemoralan osnov (kauza) ili cilj koji se želi ostvariti pravnim poslom. Koji su poslovi fiktivni a koji simulovani? Fiktivni pravni posao postoji kada strane daju saglasne izjave volje usmerene na zaključenje pravnog poslačije pravno dejstvo u stvarnosti ne žele. U praksi često nastaju ugovori sa nemoralnom klauzulom. Koji razlozi izazivaju rušljivost pravnog posla? . 191. javnom poretku i dobrim običajima.Ništav je i onaj pravni posao ako su strane potpuno poslovno nesposobne. Npr. Npr..nemoralno je zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju sa licem na samrti.

Za postojanje instituta prekomerno oštećenje zahtevaju se dva uslova: . a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine.zabluda o pravnoj prirodi pravnog posla . ZOO je prihvatio subjektivno shvatanje: Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru (dvostrano obavezujući ugovori) postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. Subjektivni element prevare sastoji se u nameri druge ugovorne strane da izazove zabludu saugovarača o nekom elementu pravnog posla.197. Koje uslove treba da ispuni pretnja da bi bila razlog rušllljivost? Pretnja je nedozvoljena radnja kojom jedno lice izaziva strah kod drugoga da da izjavu volje određene sadržine radi zaključenja pravnog posla. tj. 33 .pretnja mora biti odlučujuća za zaključenje pravnog posla (uzročna veza) . 200. Prevara podrazumeva lažno predstavljanje činjenica važnih za pravni posao. na lice s kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice. tj. 199. Z poništenje pravnog posla zaključenog pod pretnjom potrebno je da pored postojanja pretnje budu ispunjeni i drgi uslovi:: . Prema ZOO prevara je određena na sledeći način: Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. Zabluda (u pravnom smislu) je pogrešna (kriva) predstava o nekom elementu pravnog posla usled koje je došlo do zaključenja određenog pravnog posla.zabluda o predmetu i svojstvima predmeta .da je upućena saugovaraču. kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim. Koje su zablude bitne prema ZOO? Bitne zablude su one zbog kojih se pravni posao može poništiti. O prekomernom oštećenju postoje 2 koncepta – objektivni i subjektivni. Iz ove definicije proizilaze dve grupe pojmovnih elemenata koje čine prevaru: objektivni i subjektivni. druga strana može zahtevati poništenje ugovora i onda kada zabluda nije bitna. Šta je zabluda? Vrste zabluda.rok za poništenje je prekluzivan 201.i da je ona posledica neznanja oštećene strane za pravu vrednost stvari. Kada postoji prekomerno oštećenje kao razlog nevažnoosti? Prekomerno oštećenje je materijalna šteta (gubitak) koju jedna strana trpi u momentu zaključenja teretnog ugovora usled nesklada vrednosti uzajamnih davanja. ZOO reguliše zabludu u delu «mane volje» : Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta.treba da je nedopuštena (protivpravna) . Vrste zabluda: .ekvivalentnosti činidbi kod teretnih pravnih poslova.zabluda o motivu i dr. Šta je prevara i koji su elementi prevare? Prevara je namerno preduzimanje određenih radnji od jedne strane u pravnom poslu u cilju dovođenja ili održavanja saugovarača u zabludi da bi zaključio određeni ugovor. Objektivni element se sastoji u preduzimanju protivpravnih radnji koji realizuju nameru strane da izazove zabludu kod druge strane. posredno ili neposredno .do nastanka ovlašćenja i obaveza.očigledna nesrazmera između činidaba . Nesrazmera između vrednosti prestacija utvrđuje se pomoću pravnog standarda «očigledna nesrazmera». 198.zabluda o ličnosti ugovarača .

ima se dati odgovarajuća naknada u novcu. Da li pružiti sudsku zaštitu strani koja se poziva na sopstvenu protivzakonitost.da je u pitanju ništav pravni posao koji je izričito zabranjen 34 .restitucija . ili joj to pravo uskratiti s pozivom na ovu staru izreku? Načelno. prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. Pravni poslovi koje ograničeno poslovno sposobna lica zaključe i ne dobiju saglasnost zakonskog zastupnika. To znači da se kao osnovna posledica poništenja pravnog posla. Quod nullum est nullum producit efectum – Što je ništavo. To je sankcija za povredu imperativnih pravnih normi. 207. Da li ograničeno poslovno sposobna lica mogu punovažno zaključivati pravne poslove? Ograničeno poslovno sposobna lica mogu zaključiti pravne poslove ali je za njihovu punovažnost potrebna saglasnost zakonskog zastupnika. sastoji se u tome što pravni posao koji su strane zaključile ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo od samog početka. on je neizvestan za drugu stranu.naknada štete 205. zbog prirode imovinske sankcije u građanskom pravu .202. Šta je konverzija. a ako to nije moguće. U kom slučaju je moguće primeniti pravilo Nemo auditur propriam turpitudinem allegans? Neće se slušati onaj ko se poziva na svoju sramotu (nedopuštenu radnju). Uslovi konverzije: . ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju. Princip restitutio in integrum. 204. ZOO je regulisao restituciju kao posledicu ništavosti: U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila na osnovu takvog ugovora. Povraćaj u pređašnje stanje. Dok se pravni posao ne odobri ili poništi. kao i prirode nevažnosti pravnih poslova. ukoliko zakon ne određuje nešto drugo. 206. kao i lica lišena potpune poslovne sposobnosti i izjednačena sa starijim maloletnicima. kao sankcija. Ako ova saglasnost izostane. takvi pravni poslovi su nevažeći.ništavost . Šta je ništavost pravnog posla? Ništavost je osnovna posledica nevažećih pravnih poslova. javlja povraćaj u pređašnje stanje – restitutio in integrum. 203. javnog poretka ili dobrih običaja. koji je bio izvršen. pravo na restituciju ima i nesavesna strana. U našem pravu. ima najpre zastupnik.oduzimanje predmeta prestacije u korist države . 208. ograničeno poslovno sposobna lica su lica između 14 i 18 godina – stariji maloletnici.Koje su posledice nevažnosti pravnih poslova? . su rušljivi pravni poslovi. Šta je negotium claudicans? Pravo na poništenje pravnog posla koji je zaključilo ograničeno poslovno sposobno lice bez saglasnosti zakonskog zastupnika. Ograničeno poslovno sposobna lica mogu punovažno zaključiti teretne ugovore samo uz saglasnost zakonskog zastupnika. Uobičajeno se ovaj pravni posao naziva – pravni posao koji hramlje – negotium claudicans. a šta konvalidacija? Konverzija je spašavanje ništavih pravnih poslova njihovom transformacijom u srodan pravni posao koji je punovažan i kojim bi ugovorne strane ostvarile približno isti cilj. Ništavost. ne proizvodi pravno dejstvo.

214. Šta je zastupništvo? Zastupništvo je pravni institut koji omogućava de u ime i za račun jednog lica (zastupano lice) pravni posao i pravne radnje preduzima drugo lice (zastupnik). Ovlašćenje na zastupanje naziva se punomoćje. Pravna konstrukcija zastupništva pretpostavlja tri lica: . 212. Uslovi pod kojim se konvalidacija može izvršiti su: . Izuzetno. jer razlozi zbog kojih se poništavaju vređaju opšti interes. a ugovor je izvršen. Šta je supstitucija? Supstitucija je prenošenje ovlašćenja (punomoćja) na drugo lice. punomoćje može biti opšte (generalno) i posebno (specijalno) Opšte punomoćje je ono koje ovlašćuje punomoćnika da za vlastodavca preduzima sve pravne poslove. - 35 . Posebno punomoćje postoji kada je punomoćnik ovlašćen za preduzimanje određene vrste pravnih poslova ili pravnih radnji.zastupanolice. odnosno pravne radnje. Šta je samokontrahiranje? Zaključivanje pravnog posla sa samim sobom ili samokontrahiranje. takav pravni posao ne obavezuje vlastodavca. kao što je npr.da je u pitanju rušljiv pravni posao. Ništavi pravni poslovi se ne mogu osnažiti. Šta je punomoćje? Punomoćje je jednostrana izjava volje vlastodavca kojom ovlašćuje punomoćnika da u njegovo ime zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje. Konvalidacija predstavlja naknadno osnaženje rušljivih pravnih poslova. 210. jer se ništavi ne mogu konvalidirati . tako da se ugovorno zastupništvo naziva punomoćstvom. kod koga zastupani (vlastodavac) zaključuje ugovor sa zastupnikom (punomoćnikom). Ugovorno zastupništvo je vrsta zastupništva.prodaja nepokretnosti. pri čemu pravne posledice nastaju neposredno za zastupano lice. 211. 209. postoji: . ništavi pravni poslovi se mogu konvalidirati ako je zabrana manjeg značaja. Koje vrste punomoćja postoje? Po obimu. iz koga nastaje ovlašćenje na zastupanje. osim ako ga je naknadno odobrio – ratifikacija (ratihabitacija).treće lice. koje je druga ugovorna strana. To su poslovi određene vrste koji prelaze granicu redovnog upravljanja.kada je isto lice istovremeno zastupnik obe ugovorne strane 213. Koje su posledice prekoračenja punomoćja? Ako punomoćnik prekorači ovlašćenje iz punomoćja. koje ovlašćuje drugog da za njega i njegov račun zaključuje pravni posao .zastupnika.da je protekao prekluzivni rok za poništenje ili da se ovlašćeno lice odreklo prava na isticanje razloga rušljivosti pre proteka roka.kada je zastupnik jedne strane istovremeno i druga ugovorna strana .da u ništavom pravnom poslu ima uslova za punovažnost nekog drugog pravnog posla kojim se može ostvariti približno isti cilj . Pojam i elementi ugovornog zastupništva.da se može pretpostaviti da bi ugovorne strane zaključile taj drugi pravni posao da su znale za ništavost zaključenog ugovora. Za nastupanje dejstva ugovornog zastupništva potrebno je pored ovlašćenja na zastupanje da punomoćnik izjavljuje volju i namera na zastupanje. 215. koji zaključuje pravni posao sa trećim licem .

po pravilu. nije potrebno terati. Navesti načine prestanka ugovornog zastupništva.smrt vlastodavca . 222. kojima se vređaju propisi objektivnog prava. što znači da se pravnim subjektima koji su imaoci ovlašćenja prepušta sloboda izbora da li će vršiti ili ne svoje pravo (načelo dispozitivnosti) 223. a protivno cilju prava. To je slučaj kada jedno lice razbije drugome prozor. 219. Šta je zloupotreba prava? Zloupotreba prava predstavlja vršenje ovlašćenja u granicama subjektivnog prava postavljenih zakonom. Šta je prokura. Poslovno punomoćje je oblik punomoćstva kojim pravno lice (ili preduzetnik) ovlašćuje punomoćnika na zaključivanje svih pravnih poslova koji su uobičajeni u vršenju njegove poslovne delatnosti. . subjektivne odgovornosti. Zato je osnovni princip u vršenju građanskih subjektivnih prava – slobodno vršenje prava. 218. Za koju vrstu odgovornosti se zahteva krivica? Štetnik duguje obavezu nadoknade štete. a šta poslovno punomoćje? Prokura je vrsta ugovornog zastupništva pravnog lica.gubitak poslovne sposobnosti Punomoćje prestaje automatski i zaključenjem pravnog posla. Kojim pravnim principom je zabranjeno nanošenje štete drugom licu? Principom neminem laedere. Koji pravni odnos i između kojih lica nastaje usled prouzrokovanja štete? Između lica koje je prouzrokovalo štetu (štetnik) i lica kome je šteta naneta (oštećeno lice) nastaje obligacioni odnos 221. 220. ako je dato za preduzimanje samo te radnje.opoziv punomoćja . po završetku punomoćje prestaje. protivpravnom radnjom prouzrokovano umanjenje imovine oštećenog lica ili sprečio da dođe do njenog uvećanja – prouzrokovao štetu.otkaz (odricanjem) od punomoćja .Koji je osnovni princip u vršenju građanskih subjektivnih prava? Vršenje građanskih subjektivnih prava je interes titulara i na to ih. Šta su građanskopravni delikti? Građanskopravni delikti predstavljaju ponašanja – radnje ili propuštanja. 217. Pod prokurom se podrazumeva ovlašćenje dva ili više lica (prokurista) za zaključivanje pravnih poslova i preduzimanje drugih pravnih radnji u vezi sa delatnošću pravnog lica (vlastodavca). ili mu pocepa odelo ili ne osigura električni vod zbog čega dođe do smrti ili telesne povrede. Ono ima karakter generalnog punomoćja.216. To su protivpravne radnje ili ponašanja koja mogu dovesti do prouzrokovanja štete drugom licu. jer je skrivljenom. 36 . Tako da povreda ovog principa povlači odgovornost. Krivica štetnika je osnov i uslov građanske odgovornosti.smrt punomoćnika . punomoćje prestaje istekom vremena za koje je dato.

228. stvarna. iz ugovora o zajmu i dr. neuobičajeno. usluge održavanja čistoće. Šta je prekluzija? Prekluzija je kao i zastarelost. 225. nezvanog vršenja tuđih poslova. Opšti rok zastarelosti je rok koji se primenjuje uvek kada za neko pravo nije određen rok zastarelosti. Načelno ne zastarevaju apsolutna prava (prava ličnosti.da u nevršenju protekne vreme koje je zakonom određeno za vršenje prava . kao potraživanja iz zakonske obaveze izdržavanja (između bračnih drugova. i sl. tv pretplatu. 226. Na osnovu kojih kriterijuma je moguće procenjivati da li je subjektivno pravo zloupotrebljeno ? Iskristalisala su se dva shvatanja o mogućem kriterijumu: subjektivno i objektivno. povrede ovih prava nastaje obligacioni odnos i obaveza naknade štete.. izraz uticaja vremena na pravo. koja kao svako potraživanje zastareva u određenom roku za naknadu štete. zastarelost je regulisana ZOO. nenormalno vršenje. U sudskim odlukama se sreću razni kriterijumi kojima se određuje zloupotreba prava i takvo vršenje zabranjuje. Kako delimo rokove zastarelosti? Rokove zastarelosti delimo na opšte i posebne rokove. vodu.). U našem pravu . Šta je zastarelost? Zastarelost predstavlja protek zakonom određenog vremena – roka u kome je poverilac mogao vršiti svoje pravo ali to nije učinio. Za nastupanje dejstva zastarelosti potrebni su uslovi: . telefonsku pretplatu i druga PTT potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima. a dužnik istakao prigovor zastarelosti. nasledna i prava intelektualne svojine).. U opštem roku zastarelosti zastarevaju potraživanja iz neosnovanog obogaćenja. Po pravilu su kraći od opšteg roka zastarelosti. 37 . iako npr. Tako u roku od jedne godine zastarevaju: potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju. držalac može podići državinsku tužbu samo u roku od 30 dana. obligaciona prava koja čine sadržinu porodičnopravnih odnosa. Posebni (specijalni) rokovi zastarelosti predviđeni su za pojedina subjektivna prava. ne zastarevaju ni sva obligaciona prava – (npr. odnosno jedne godine. U našem pravu. Po njemu zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze kada istekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Međutim. Prekluzivni rokovi su zakonom određeno vreme u kome se jedino može preduzeti neka pravna radnja. Npr. roditelja i dece itd. Rokovi zastarelosti od 3 godine primenjuju se za povremena potraživanja koja dospevaju za naplatu godišnje ili u kraćim razmacima. samo pravo ličnosti ne zastareva. plin. rok zastarelosti iznosi 10 godina. pakosno ili šikanozno vršenje prava. To su istovremeno neki vidovi zloupotrebe prava. neprimereno. Ako se ne izvrši u tom roku. To su:vršenje prava protivno cilju zbog koga je priznato. Koja prava zastarevaju? Zastarevaju imovinska – obligaciona (relativna) prava. Međutim. prestaje mogućnost naknadnog izvršenja. ako se dužnik pozove na zastarelost.da postoji volja dužnika da se primene pravila o zastarelosti. usled čega prestaje mogućnost da se ostvari pravo prinudnim putem (zahtev u materijalnom smislu).224. 227.da se radi o pravu koje podleže zastarelosti . posle tog roka gubi pravo na ovu tužbu.

samopomoć. Kada postoji ugrožavanje subjektivnih prava? Ugrožavanje subjektivnog prava postoji onda kada postoji opasnost od povrede prava. Npr.da dođe do rušenja kuće koja je sklona padu. Samozaštita se javlja kao nužna odbrana. Šta je samozaštita? Samozaštita je samovlasno ostvarivanje povređenog subjektivnog prava i ona je samo izuzetno dopuštena. npr. 38 . U oviom slučaju potrebno je ostvariti stanje koje je postojalo pre povrede prava. Lice čije je pravo povređeno ili ugroženo ima pravo nda zahteva zaštitu svog prava – pravo na prinudnu pravnu zaštitu.samopomoć postoji kad se povrati ukradeni bicikl ili druga stvar. 230.229. krajnja nužda.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful