Kontrolna pitanja 1. Šta je građansko pravo u objektivnom smislu, a šta u subjektivnom?

Građansko pravo u objektivnom smislu jeste grana privatnog prava koju čini skup pravnih normi kojima se uređuju građanskopravni odnosi koji se uspostavljaju među ljudima povodom stvari, činidaba ili imovine. Naše objektivno građansko pravo, po svojim karakteristikama pripada evropskokontinentalnom pravnom sistemu. Osnovu ovog sistema čine opšte pravne norme sadržane u zakonu ili drugom formalnom izvoru prava. Građansko pravo u subjektivnom smislu označava objektivnim pravom priznata ovlašćenja (prerogative) subjektima prava (fizičkim i pravnim licima) da preduzimaju akte potrebne za zadovoljenje materijalnih (imovinskih) i nematerijalnih (neimovinskih) interesa. Građansko subjektivno pravo se ostvaruje u građanskopravnom odnosu u kome nasuprot ovlašćenog lica (titulara prava) stoji jedno ili više obaveznih lica. Građanskopravni odnos je regulisan objektivnim pravom i zaštićen prinudom (imovinskom sankcijom) koju ostvaruje država preko određenih organa, sudova ili drugih nadležnih organa, na inicijativu (zahtev) titulara prava. 2. Objasnite poreklo i razvoj naziva građansko pravo i po čemu se GP rimskog prava razlikuje od savremenog pojma GP? Naziv građansko pravo potiče od lat. Ius civile (civis – građanin) , ali se ni pojmovno ni sadržinski ne podudara sa rimskim značenjem ovog izraza. Ius civile u rimskom pravu, označavalo je pravo važeće samo za Rimljane,za razliku od ius gentium-a koje je važilo i za strance (peregrine). Rimsko ius civile je bilo sveobuhvatno – pored građanskog obuhvatalo je i upravno i krivično pravo.Današnji pojam građanskog prava je nastao zahvaljujući pravnoj nauci 18.veka i zakonodavstvu.Bilo je pokušaja da se naziv građansko pravo zameni nazivom imovinsko, privatno ili civilno pravo. Međutim, ovi nazivi imaju nešto drugačije značenje, tako da je u evropskom pravu prevladao termin građansko pravo. 3. Koje su pravne discipline GP? Šta je predmet izučavanja pojedinih pravnih disciplina GP? Građansko pravo sadrži više grana prava kojima se uređuju srodni građanskopravni odnosi. Zato je teško dati jedinstven pojam predmeta građanskog prava. Građansko pravo čine nekoliko pravnih disciplina pri čemu su neke stekle potpunu samostalnost i tretiraju se kao posebne grane prava, a druge nemaju takav karakter: - Opšti deo grašanskog prava je skup heterogenih pravnih normi koje reguliše status ili pravni položaj subjekata u građanskopravnom odnosu – fizičkih i pravnih lica. Pravnim normama u ovom delu građanskog prava određuju se pojam, vrste, nastanak i prestanak svojstva subjekata u građanskopravnom odnosima (pravna, poslovna i deliktna sposobnost, njihovi atributi, ime, naziv, prebivalište). To čini statusni deo građanskog prava (statusno pravo) koji se reguliše u opštem delu građanskih zakonika. U opštem delu građanskog prava izučavaju se i odredbe koje se odnose na pravne činjenice, pravni promet, objekte, uslove ostvarivanja prava, zastarelost i sl. - Stvarno pravo predstavlja određenu celinu GP koja je stekla samostalnost, tako da se tretira kao posebna grana prava. Stvarnim pravom regulišu se odnosi povodom korišćenja i raspolaganja stvarima (svojina, stvarne službenosti, lične službenosti), povodom obezbeđivanja potraživanja stvarima (ručna zaloga, hipoteka, retencija), povodom stanovanja, sticanja i gašenja prava. Predmet regulisanja i izučavanja u okviru stvarnog prava jesu i neki faktički odnosi sa sličnim dejstvom kao što je državina, pravne moći kao što je pravo preče kupovine, ali i evidencija nepokretnosti i prava.

1

-

-

-

-

Obligacionim pravom regulišu se pravni odnosi koji nastaju voljom pravnimh subjekata (ugovorno pravo) ali i oni koji nastaju povodom prouzrokovanja štete (odštetno pravo). Njime se regulišu i drugi poverilačko-dužnički odnosi (robnonovčani odnosi) povodom stvari – npr.zakup stana; ili ljudskih radnji – npr.popravka auta. Obligaciono pravo reguliše robno-novčani promet i dužničko-poverilačke odnose koji nastaju na osnovu ugovora – npr.ugovor o zakupu, prodaji; prouzrokovanja štete drugome – npr.šteta izazvana kolima u saobraćajci; sticanja bez osnova – npr.primljen novac za prodaju iz ništavog ugovora; poslovodstva bez naloga – npr.plaćen račun komšiji; jednostrane izjave volje –npr.javno obećanje nagrade za poštene nalazače....idr. Nasledno pravo reguliše prelaz imovine s jednog lica na drugo za slučaj smrti. Ova grana prava je na granici između imovinskog i ličnog prava. Porodično pravo reguliše bračno, roditeljsko i starateljsko pravo.Porodično pravo se razlikuje od građanskog imovinskog prava, jer uređuje lične neimovinske odnose.Deo porodičnopravnih odnosa jesu imovinske prirode (imovina supružnika, vanbračnih partnera, porodične zajednice). Međunarodno privatno pravo je nadgradnja nad građanskim pravom, jer reguliše građanskopravne odnose sa elementima inostranosti.Ono obuhvata tzv.kolizione norme na osnovu kojih se rešava sukob zakona i određuje merodavno građansko pravo za slučaj konkurencije više nacionalnih zakonodavstava. Trgovinsko (privredno) pravo reguliše status i pravne odnose privrednih subjekata. Privredno ili trgovinsko pravo se tretira kao samostalna, posebna pravna grana. Autorsko i pronalazačko pravo reguliše odnose autora povodom tvorevina intelektualnog stvaralaštva, umetničkih dela, pronalazaka, tehničkih unapređenja i drugih ljudskih kreacija. Prava autorstva su delom lične a delom imovinske prirode.

4. Šta je karakteristično za društvene odnose regulisane građanskopravnim normama? Predmet građanskog prava čine, pretežno, imovinski odnosi – odnosi povodom objekta koji se može izraziti u novcu ili drugom ekonomskom ekvivalentu. Međutim, građansko pravo reguliše i neimovinske odnose koji se štite imovinskom sankcijom – čast, dostojanstvo, privatnost... Imovinski i neimovinski odnosi nisu jasno razsvojeni. Karakteristična je njihova izmešanost u svim delovima građanskog prava, pa se o njihovoj prirodi može suditi samo na osnovu preovalađujućih elemenata. 5. Šta se podrazumeva pod sistematikom GP? Pod sistematikom GP podrazumeva se razvrstavanje celokupne materije prema određenim kriterijumima, polazeći od iznalaženja zajedničkih elemenata, odnosno različitosti. 6. Koji je osnovni cilj sistematike prava? Osnovni cilj klasifikacije jeste unošenje reda, razvrstavanje i sređivanje određenog materijala, uz primenu određenih kriterijuma ili unapred postavljenih planova ili teorija. 7. Osnovne karakteristike institucione sistematike? Smatra se da instituciona sistematika potiče od Gaja i rasporeda pravne materije u njegovoj knjizi Instituciones. U Institucijama je celokupna materija podeljena prema pravilu da sve pravo se odnosi na lica, stvari i tužbe.Ova tročlana sistematika je prihvaćena u građanskim zakonicima Francuske, Austrije i Srbije, ali ona ne predstavlja sistematiku u modernom smislu. Uopšte, sve sistematike do 16.veka se smatraju tradicionalnim, jer se ne vrše prema unapred utvrđenom planu, već se formalno vrši

2

raspored skupa pravnih normi. Instituciona podela: personae- statusno i porodično; res – stvarno i nasledno; actiones – obligaciono i tužbe. 8. Kako je sistematizovana materija GP u pandektnoj sistematici? Ova podela se zbog broja delova naziva petočlanom podelom. Prema pandektnoj sistematici, građansko pravo se deli na Opšti i Posebni deo, pri čemu posebni deo obuhvata Stvarno, Obligaciono, Nasledno i Porodično pravo. 9. Koji su zakonici prihvatili institucionu, koji pandektnu podelu? Instituciona podela je prihvaćena u zakonicima Francuske, Austrije i Srbije. Pandektna sistematika je primenjena najpre u Građanskom zakoniku Sakse iz 1863. a kasnije i u modernim zakonicima kao što je Nemački građanski zakonik iz 1900. a pod njegovim uticajem i japanski, brazilski, grčki, poljski zakonik i drugi... 10. Koji su razlozi za izdvajanje Porodičnog prava iz por5rodice GP? Kao argument za izdvajanje Porodičnog prava iz GP, navode se razlike u predmetu i metodu regulisanja porodičnopravnih odnosa. Brak i porodične odnose, pored imovinskih, karakterišu, pre svega, lični odnosi. Na njih se, za razliku od imovinskih, ne mogu primenjivati pravila građanskog metoda regulisanja, kao što su prometljivost prava, imovinska sankcija i autonomija volje, u potpunosti. Građanskopravne regule mogu se primenjivati samo na imovinske odnose. Zato građanskopravne norme predstavljaju opšti pravni režim, odnosno primenjuju se samo ako porodičnopravni odnosi nisu uređeni posebnim zakonom. 11. Kakav je odnos GP i Privrednog prava? Privrednim pravom reguliše se položaj trgovačkih pravnih subjekata i njihovo međusobno poslovanje.Međutim, osnovni pravni instituti u privrednom pravu su instituti građanskog prava, svojina i ugovor, modifikovani zbog posebnog položaja pravnih subjekata.Zajednička nit koja povezuje trgovačke i građanske poslove je autonomija volje strana prilikom regulisanja međusobnih odnosa. Donošenjem ZOO građanskopravni i trgovinski poslovi su regulisani jedinstveno. 12. Kakav je odnos između GP iAutorskog i pronalazačkog prava? Intelektualna prava su apsolutna prava koja regulišu odnose između lica povodom umne (duhovne) svojine. To su prava koja nastaju povodom tvorevina intelektualnog stvaralaštva – autorsko i pronalazačko pravo. Autorsko pravo ima za objekt originalnu i materijalizovanu duhovnu tvorevinu izraženu kao autorsko delo. Pronalazačko pravo ima za objekt pronalazak odnosno novo rešenjetehničkog problema koji su zaštićeni kao patent. 13. Šta je predmet regulisanja GPP? GPP sadrži pravne norme kojima se uređuje postupak za ostvarivanje prava priznatih građanskim pravom.GPP služi ostvarivanju tzv.spornih prava, onih koji se ne ostvaruju redovno, tj.doobrovoljno. 14. Koji se odnosi regulišu normama MPP i kada se one primenjuju? Osnovna funkcija MPP jeste da u građanskim i trgovinskim pravnim odnosima reši sukob zakona dva nacionalna prava u spornim slučajevima, tj.međunarodno obeleženim situacijama (npr.razveden je brak supružnika različitog državljanstva). Norme MPP određuju: pravo koje će se primeniti na građanskopravne (i trgovinskopravne) odnose sa

3

21. Belgija. uslove za priznanje i izvršenje inostranih odluka. Švajcarska. 20. Građanskopravnim normama regulišu se građanskopravni odnosi. Francuska). Šta je građanskopravna norma? Osnovna ćelija u strukturi pravnog sistema jeste pravna norma koja reguliše konkretni društveni odnos nastao na podlozi pravne činjenice (ljudske radnje ili događaja). a to su: građanskopravna norma. Koje grane čine građansko pravo? GP je građanskopravna oblast koju čini skup srodnih grana prava. GP je u ovim zemljama regulisano zakonima ili građanskim kodifikacijama kao izvorima prava.ta ideja je najpre sadržana u Pruskom građanskom zakoniku Landrehtu. nije izvor prava. Austrija. građanskopravni institut. Karakteristike evropsko-kontinentalnog pravnog sistema? Evropsko-kontinentalni pravni sistem je familija prava nastala na nasleđu grčke i rimske filozofije i kulture. odnosno značajna diskreciona ovlašćenja sudija. skandinavski (nordijski pravni krug). 19.međunarodnim elementom. uključujući i pravnu tehniku za njegovo ostvarivanje. 16. To su: evropsko-kontinentalni. pravni sistem podrazumeva ukupnost važećih osnova za sudsko i upravno postupanje (rešavanje sporova). Proces kodifikacije u kontinentalnom pravu trebalo je da zapreči sudske odluke kao izvor prava. Luksemburg. čini skup pravnih normi u jednom društvu kojima se ostvaruje društvena kontrola podržana silom političke organizacije. donošenjem odluka koje su bile osnova novih. kojima se ostvaruje pravni poredak. posmatrano funkcionalno. anglo-američki pravni sistem. grana prava.. institut zaloge. Koje vrste pravnih sistema postoje u svetu? U svetu postoji 5 velikih pravnih sistema. kao i predviđanje njihovih dejstava u realizaciji pravnih normi i ideala.. 4 . Evropsko-kontinentalni sistem nije jedinstven.Šta je građanskopravni institut? Građanskopravne norme koje regulišu jednu vrstu društvenih odnosa čine građanskopravni institut (ustanovu). ako se ne odlučuje na osnovu opšte norme koja važi za sve subjekte koji se nađu u situaciji koju pretpostavlja norma. U pravno tehničkom pogledu. suzbije arbitrernost. Italija. naknada štete. Sudska praksa.Kontinentalni sistem počeo je sa precedentnim pravom. međusobno logički povezanih i uslovljenih pravnih normi. 15. obuhvata 3 pravna kruga (porodice) : romanski (Španija. pravni sistem pretpostavlja skup usklađenih. načelno. Npr. U širem smislu. Koji su elementi sistema prava? GP kao deo jedinstvenog pravnog sistema ima iste činioce kao i svaka grana prava. istih ili sličnih slučajeva. germanski (Nemačka.Ovaj pravni sistem karakteriše zakon kao osnovni izvor prava i opšta pravna norma koja se primenjuje na neodređeni broj slučajeva koji nastaju povodom predmeta. Grčka). Šta je pravni sistem? Pravni sistem. Holandija. Portugalija. oblast (porodica) prava. pravosuđe čiji će sudovi biti nadležni. ugovora. šerijatsko (islamsko) pravo. 17. hindu pravo i kinesko pravo. 18.institut svojine (čine ga sve norme koje regulišu svojinska ovlašćenja povodom stvari).

Novi Zeland. jer su neke stvari korisne za zajednicu. S obzirom da pojedinci žive u organizovanim zajednicama njihovi su odnosi ispreplitani. U anglo-američkom pravu su utvrđeni standardi za primenu običaja: da postoji od pamtiveka. Koje su karakteristike anglo-američkog pravnog sistema? Anglo-američko pravo je zajednički naziv za pravo koje važi na ostrvskom delu Evrope. Šta je kodifikacija? Šta je unifikacija prava? Kodiifikacijom se na jedinstven i sveobuhvatan način uređuje određena pravna oblast ili materija. da je izvestan.) . Ovaj kriterijum je prvi predložio Ulpijan u svojoj izreci Publicum ius est quod ad statum rei romanae spectat. Koji je nedostatak ove podele? Interes kao kriterijum podele na privatno i javno pravo je često kritikovan. SAD). Trgovinsko. a neke za pojedinca. Krivično. oblast. Unifikacija je donošenje jedinstvenih pravila koja će važiti na teritoriji više zemalja ili jedne zemlje (ako se na istu materiju primenjuje veći broj zakona na različitim područjima). po pravilu u celoj zemlji. Koje grane čine privatno pravo? Privatno pravo čine: Stvarno.. Nasledno. da je neprestano poštovan. a privatno koje se odnosi na interese pojedinaca. da je razuman. 26. podele prema srodnosti pravnih grana i familija prava (građanskopravna grupa. Common low se karakteriše sledećim: pravo se nije razvijalo pod neposrednim uticajem rimskog prava.. Upravno. krivičnopravna. 27. Javno pravo čine: Ustavno. Građansko procesno pravo.U mešovita prava ili prava sui generis spadaju: Porodično. privatum ad singulorum utilitatem. Autorsko i pronalazačko pravo. najčešće podrazumeva već izvršenu kodifikaciju. Kako delimo grane pravnog sistema? Osnovne podele su: podela na privatno i javno pravo. republiku u sastavu savezne države) 5 . Koji je kriterijum podele na javno i privatno pravo? Podela na javno i privatno pravo potiče iz rimskog prava. da ga podržava opinio necessitatis. dominantni izvor prava je običajno pravo koje stvaraju sudovi povodom konkretnih slučajeva. Obligaciono. pa se tretiraju kao grane prava sa posebnom pravnom prirodom. da je vršen mirno – nec clam nec precario. a u formi sudskih odluka – precedenata. Teško je za neki interes reći da je samo javni ili opšti a za drugi da je samo pojedinačni. ali se zakoni primenjuju samo na određenim područjima (samo za jednu pokrajinu. a kriterijum podele je interes. u Engleskoj i većini zemalja Severne Amerike i engleskog govornog područja (Australija. 24. 25. na glavne i pomoćne pravne discipline i dr. Javno pravo je ono koje se odnosi na interese rimske države. podela na supstancijalno i procesno. jer je odnos između javnog (opšteg) i pojedinačnog interesa teško jasno i precizno odrediti.22. ideja kodifikacije nije bila prihvaćena pa do kodifikacije nije ni došlo. sui generis. predstavljaju i opšti interes. Čak i pojedinačni interesi garantovani građanskim pravom. Unifikacija. Iz kojih razloga su neka prava svrstana u grupu sui generis i koja su to prava? Mnoge grane prava sadrže elemente i privatnog i javnog prava. Radno. 28. 23. javnopravna.

konkurencija . obligacionopravni. Grčki.stupio je na snagu 1811. rođenje.NGZ je uticao na donošenje nekoliko modernih građanskih zakonika – Japanski.treći zakonik u Evropi. Koje su karakteristike Nemačkog građanskog zakonika? .Kako je donet i kakav je značaj Srpskog građanskog zakonika? . svojinu. jednakost.stupio je na snagu 1804. Srpski(1844). u vreme kada je Srbijatek ostvarila svoju državnu samostalnost . ali i toga što je knez Miloš Obrenović u donošenju SGZ video mogućnost da za izvesno vreme odloži donošenje ustava kojim bi njegova vlast bila ograničena .SGZ predstavlja skraćenu verziju AGZ .29. . laissez paser u ekonomskim odnosima. sloboda volje.za naše pravo je značajan jer je Srpski građanski zakonik njegova skraćena i nešto izmenjena verzija. 33.I pored svih nedostataka. Nemački (1900).celokupnu materiju građanskog prava je podelio u tri dela: personae.regulisani su stvarnopravni.donošenje zakonika bilo je rezultat težnje da se urede novonastali odnosi posle Hatišerifa iz 1830.nedostaci: pun je apstrakcija i naučnih konstrukcijašto otežava njegovu primenu u praksi . Austrijski (1811).prožet je idejama škole prirodnog prava . nasleđivanje. socijalnom duhu. posle 26 godina pripreme za njegovo donošenje . actiones .sadrži Opšti deo u kome su postavljeni pravni principi i obrađeni opšti pravni instituti .godine. jer su u osnovi njegovih rešenja.francuski građanski zakonik je regulisao čovekovu svakodnevnicu.godine. kanonskog prava i carskih naredaba . ugovor. ali imalo je uticaj i prirodnopravna škola. važio u Hrvatskoj i Slavoniji.predstavlja kodifikaciju privatnog prava koja označava početak nove ere u razvoju građanskog prava .donet je 1844.rezultat je pisanog i običajnog prava. posle FGZ i AGZ . 32. ali je njegov sadržaj vremenom menjan stalnim reformama pojedinih instituta . laicitet (odvojenost od crkve).važi i danas. 1804). a nešto manje i kanonsko pravo i Code civil. Brazilski. Koje su osnovne karakteristike Francuskog građanskog zakonika? .osnove na kojima se temelji AGZ je rimsko pravo.. Koji su najvažniji građanski zakonici? Važniji građanski zakonici: Francuski (Code civil.godine .. Koje su karakteristike Austrijskog građanskog zakonika? .godine .napustio je institucionu tročlanu podelu . preduzetništvo. a sa novelama u Sloveniji i Dalmaciji. individualizam.kratak zakonik i sastoji se od 1502 paragrafa . 31. NGZ je delo kapitalističkog društva i to njegove razvijene faze koju karakterišu filozofijaindividualizma. Švajcarski (1912). a pored toga AGZ je sve do 1946. . Opšti imovinski zakonik za CG (1888). princip laissez faire.stupio je na snagu 1900. porodicu. 30. naslednopravni i porodičnopravni odnosi . SGZ je predstavljao značajan korak u uspostavljanju zakonitosti u novonastaloj državi 6 .po svom političkomm ekonomskom.u njemu je sadržan duh francuske buržoaske revolucije. res.

39. Funkcija generalnih klauzula je 7 . načelo dispozicije). Građanskopravna norma je osnovna jedinica pravnog sistema kojom se neposredno reguliše događaj ili ljudska radnja povodnom koje nastaje pravni odnos. zabranjeno je vršenje prava svojine protivno cilju zbog koga je ustanovljeno). smatrajući ga integralnim tekstom svakog pravnog sistema . jer je to u skladu sa karakterom interesa koji se štite ovim normama (privatni interesi.oslanjajući se na AGZ. 37. objasnio neka pravila zakona . Građanskopravne norme mogu biti dispozitivne i imperativne. Bogišić je kratko i jezgrovito u izrekama. . 38. Imperativne pravne norme su obavezne i ne mogu se menjati voljom stranaka. pravilo ponašanja. i delo je pravnika Valtazara Bogišića .u poslednjem delu. Podela na dispozitivne i imperativne izvršena je prema obaveznosti norme za konkretan pravni odnos.Bogišić je njime regulisao samo imovinske odnose. Šta predstavlja komunitarni pravni sistem? Pravo EU – komunitarni pravni sistem jeste skup pravnih normi kojima se regulišu međusobni odnosi u koje stupaju državljani i pravna lica koja imaju sedište u nekoj od država članica. čime je radikalno promenjen dotadašnji svojinski sistem .Bogišić je bio pristalica istorijske škole i zato je posebno cenio običajno pravo. kada ga je revolucionarna vlast abrogirala.SGZ je ustanovio i zaštitio pravo individualne svojine kao osnovno pravo.. 35. Ima i znatan broj imperativnih pravnih normi i to kako naređujućih (npr.materija imovinskih odnosa podeljena je u 6 delova . same članice i njihovi organi i organi i institucije Evropskih zajednica. merilo. Njime se označava kriterijum. autonomija volje. Pojam .. lične slobode.(npr.u izradi zakonika oslanjao se na pravne običaje onog doba.donet je 1888. Dispozitivne pravne norme primenjuju se na određeni pravni odnos ukoliko subjekti pravnog odnosa ne ugovore drugačije rešenje. Kada je donet i koje su karakteristike Opšteg imovinskog zakonika za CG? . pisano zakonodavstvo i sudsku praksu CG.u prvom delu su sadržana Uvodna pravila i naređenja koja zamenjuju opšti deo . Objasniti značenje pojma harmonizacija i razlike u odnosu na kodifikaciju i unifikaciju prava. preko AGZ u srpsko pravo su ušle ideje prirodnopravne škole:jednakost i ravnopravnost subjekata. smernica. sloboda ugovaranja. 36. Koja vrsta pravnih normi preovladava u građanskom pravu? U građanskom pravu preovlađuju dispozitivne pravne norme. Harmonizacija – usklađivanje prava predstavlja postupak približavanja konvergentnih nacionalnih pravnih sistema postavljanjem zajedničkih principa i pravila. karakteristike i vrste građanskopravnih normi. zatim postoji specifična pravna norma – pravni standard (generalna klauzula) i posebna vrsta pravnih pravila su sentence (brokari). Šta je pravni standard i kakav je njihov značaj? Pravni standard (generalna klauzula) predstavlja «blanketnu» normu koju sudija ispunjava sudom vrednosti posmatrajući i regulišući konkretni pravni odnos. stvarno i obligaciono pravo .. privatna svojina. vlasnik nepokretnosti dužan je da vrši pravo svojine) tako i zabranjujućih. na kraju Zakonika. naše pravo se povezalo sa rimskim pravom. sve do 1945. 34.SGZ važio je čitav jedan vek.

Koje su prednosti regulisanja građanskopravnih odnosa zakonom? Zakoni su opšti pravni akti koji regulišu određene pravne odnose na temelju ustavnih načela. običajno pravo. sudska praksa i pravna teorija. Uzanse mogu biti opšte i posebne. tako da nastaje uverenje da su ona obavezna. Koji su formalni izvori prava u našem pravnom sistemu? Naše pravo pripada evropsko-kontinentalnom pravnom sistemu u kome je najznačajniji izvor prava zakon. a ne u kom obliku.. Običajno pravo predstavlja skup pravila ponašanja koja nastaju dugotrajnim ponavljanjem ponašanja povodom iste činjeničnesituacije u određenoj zajednici. U pravnotehničkom smislu.višestruka.Pravna nauka svojim stavovima i teorijama može uticati na pravo ali nije izvor prava. pod sudskom praksom se podrazumevaju opšta rešenja određenih pitanja od strane sudova prilikom primene prava. U evropsko-kontinentalnom pravu sudska praksa nije formalni izvor prava. Opšte uzanse se primenjuju na sve subjekte trgovačkog prava. uporednog prava ili pravne istorije. Uzanse su trgovački običaji sistematizovani i objavljeni u obliku zbornika koje izdaju trgovačke ili industrijske asocijacije. Šta je običaj. ali bez uverenja da su pravno obavezna. Objavljivanje zakona omogućava pravnim subjektima da saznaju pravne norme. uzanse su fakultativnog karaktera. Odrediti pojam sudske prakse. Formalni izvori prava su: zakon. utvrđivanje obaveze na naknadu štete. a specijalne samo u slučaju prometa određene robe. Šta je izvor građanskog prava u materijalnom. Da li je sudska praksa formalni izvor prava? Sudska praksa označava skup presuda i drugih sudskih odluka.To su pravila ponašanja koja se ustaljuju između trgovaca. 42. 44. kao princip izvršenja ugovora. a šta uzanse? Trgovački običaji predstavljaju vrstu običajnih pravila koja se primenjuju u trgovačkom prometu. 46. I posle objavljivanja.. a šta običajno pravo? Običaj je dugotrajno ili ustaljeno ponašanje ljudi u određenoj zajednici. Šta su trgovački običaji. 43. zakonima se ostvaruje dugotrajnost i stabilnost društvenih odnosa. 41. 40. Na društvenom planu. utvrđivanje granice između upotrebe i zloupotrebe prava. iz čega ono izvire. Običajno pravilo nastaje od običaja koji je nepisano pravilo nastalo stalnim ponavljanjem od strane pripadnika određene zajednice. ili na određenu trgovačku granu. One predstavljaju normativne pravne pojmove koji se ispunjavaju sudom vrednosti kao princip tumačenja ugovora. Šta je pravna nauka i kakav je njen značaj? Pod pravnom naukom ili teorijom podrazumevaju se mišljenja pravnih teoretičara izložena u raznim vrstama naučnih radova povodom postojećeg prava. 8 . Za pojam izvora u materijalnom smislu je važno ko stvara pravo. radi procene ništavosti pravnih poslova. Materijalni pojam nije vezan za pravne akte već za društvene faktore i uzroke koji stvaraju pravo. 45. a šta u formalnom smislu? Izvori prava u formalnom smislu ukazuju na formu ili oblik u kome je pravna norma utvrđena. Oni sadrže opšte pravne norme koje važe za sve srodne pravne odnose i sankciju koja obezbeđuje efikasnu primenu.

Zatim. savesnost i protek vremena).47. Neke činjenice mogu biti relevantne samo za krivično pravo. 49. dele na događaje i ljudske radnje. 48. 50. promenu ili prestanak građanskih subjektivnih prava. upravno. a pravila sadržana u njemu primenjivana su pod uslovima iz zakona još nekoliko decenija. ali za naplatu sume osiguranja samo ako je kuća bila osigurana od svog rizika oštećenja. Kako utvrđujemo koje su činjenice pravnorelevantne? Jedna ista činjenica.nasilna smrt). Npr. ali je pravno relevantna za redovni održaj. krivično. za sticanje svojine održajem – državina.SGZ je abrogiran. elementarna nepogoda usled koje je uništena kuća je pravno relevantna za prestanak svojine. Šta su građanskopravni odnosi? Građanskopravne odnose čine oni društveni odnosi koji su regulisani građanskopravnom normom. Ista činjenica može biti relevantna za iste ili raznorodne pravne odnose. Koje su vrste pravnih činjenica? Sve pravne činjenice se prema objektivnoj mogućnosti uticaja ljudske volje na njihov nastanak. 54. 52. Objekt pravnog odnosa je materijalno ili duhovno dobro povodom koga neposredno nastaje faktički odnos koji pravna norma uređuje. odnosno karakteru ovlašćenja i obaveze određuje naziv pravnog instituta i konkretnog pravnog odnosa. a neke istovremeno za sve ove grane (npr. može biti pravno relevantna ili irelevantna. neke samo za upravno ili građansko pravo.Građanskopravni odnos nastaje na temelju pravnih činjenica. U tom slučaju. zastarelosti. objekt i subjektivno pravo. kada ga je revolucionarna vlast abrogirala. Kada jedan društveni odnos postaje pravni? Društveni odnos je faktički odnos između ljudi povodom određenih činjenica. do 1946. Relevantnost pravnih činjenica je određena objektivnim pravom.) vezuje za njih različite pravne posledice i tako nastaju heterogeni pravni odnosi. Šta su pravne činjenice i u čemu je njihov značaj? Pravne činjenice su okolnosti iz života za koje objektivno pravo (pravni poredak) vezuje nastanak.. Subjektivno pravo je sadržina pravnog odnosa koja određuje pravni položaj subjekata i zbog toga se prema njemu. svojstvo državine da je zakonita je pravno irelevantna činjenica kod zaštite državine i vanrednog održaja. ali je pravno relevantan kod sticanja svojine održajem. kao subjekata pravnog odnosa. SGZ je važio čitav jedan vek. 9 . 53. Koji su elementi građanskopravnog odnosa? Strukturu pravnog odnosa čine subjekt. do donošenja novih zakona.. Značaj činjenica nije isti ni u okviru iste grane prava. Da bi društveni odnos postao pravni odnos potrebno je da bude regulisan objektivnim pravom (pravno-normirani odnos).Pravni odnosi se zasnivaju između ljudi kao fizičkih lica i njihovih organizacija kao pravnih lica. objektivno pravo (građansko. Šta je činjenični skup? Činjenični skup čine više pravnih činjenica )npr. prekluzije itd. Protek vremena je irelevantan za sticanje svojine od nevlasnika. Abrogacija predratnog prava i Zakon o nevažnosti iz 1946. od 1844. zavisno od vrste subjektivnog prava. Zakonom o nevažnosti. 51.

pri čemu se vodi računa o savesnosti i vrednosti materijala. Pošto se građanskim pravom regulišu odnosi pojedinaca i njihovih organizacija u njihovim privatnim aktivnostima. Pravno relevantni događaji su oni za koje se vezuju određene pravne posledice. prema redovnom toku ili logičnom redosledu stvari. rođenje-nastanak pravnog subjektiviteta. Ova činjenica je pravno relevantna jer je pravnom normom predviđena opšta zabrana nanošenja štete drugome. Npr. 60. To su: pretpostavka da 10 . Oborive pravne pretpostavke su one kod kojih je dopušteno dokazivanje postojanja suprotne ili drugačije pravne činjenice – nepostojanja pretpostavljene pravne činjenice. promena ili prestanak subjektivnog prava). Šta su građanskopravni delikti i koja vrsta pravnih odnosa nastaje na osnovu ovih pravnih činjenica? Nedozvoljene ljudske radnje ili građanskopravni delikti su činjenice na osnovu kojih nastaje obligacioni odnos i subjektivno pravo – potraživanje naknade štete. Izjave volje su voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da nastupi neki pravni efekat (nastanak. smrt-prestanak pravnog subjektiviteta i ostvarenje nasleđa. Šta su izjave volje i na kom se pravnom principu temelji njihov značaj u građanskom pravu? Dozvoljene ljudske radnje delimo na izjave volje i radnje saglasne pravu. propast stvari. 56. 58.55. Npr. Npr. 59. duševna bolest. Kako se dele ljudske radnje? Ljudske radnje se dele na dve grupe: dozvoljene i nedozvoljene ljudske radnje. Ili prerada svoje sa tuđom stvari usled koje nastaje pravo svojine u korist jednog od vlasnika. One omogućavaju imovinske odnose pravnih subjekata koji najčešće voljno zasnivaju međusobne pravne odnose – princip autonomije volje i slobodne inicijative. to građanskopravni odnosi nastaju najčešće voljom pravnih subjekata. zemljotres itd. nalaz tuđe stvari stvara obavezu nalazača da stvar vrati vlasniku ili preda određenom državnom organu ukoliko je vlasnik nepoznat.konstituisanje službenosti. iako subjekt nije to izričito želeo. Šta su pravne pretpostavke i kako ih delimo? Pravne pretpostavke su pravne činjenice čije se postojanje izvodi posrednim zaključivanjem na osnovu već postojećih činjenica. Izjava volje je najznačajniji element ugovora. 57. izvodi zaključak o postojanju još jedne pravno relevantne činjenice koja najverovatnije i postoji. Zašto su ljudske radnje najznačajnije pravne činjenice? Ljudske radnje su voljne pravne činjenice za koje objektivno pravo vezuje određene pravne posledice (učinke). Objasniti razliku između izjava volje i radnje saglasne pravu i primer? Radnje saglasne pravu postoje kada je pravni subjekt preduzeo određenu dopuštenu radnju za koju objektivno pravo vezuje određeno pravno dejstvo. Odrediti pojam događaja i navesti neke slučajeve u kojima su oni pravno relevantni? Događaji su one činjenice na koje ljudi ne mogu isključivo (presudno) uticati svojom voljom. 56. razlikujemo oborive i neoborive pravne pretpostavke. Ovde se radi o postojanju određenih činjenica iz čijeg se postojanja. protek vremena. Najznačajnije dozvoljene ljudske radnje su izjave volje. prodaja ili poklon određene stvari. Zato su ljudske radnje najbrojnije i najvažnije pravne činjenice u GP. ali se to ne može utvrditi. S obzirom na mogućnost dokazivanja postojanja određene činjenice.

ali još nerođeno dete smatra se kao da je živo rođeno ako je to u njegovom interesu – Nasciturus pro iam nato habetur. poput principa pravičnosti. Tako. Praktični značaj načela je izražen u fazi njihove realizacije. da je vanbračni partner otac vanbračno rođenog deteta. 63. smatra se da je nastupio potestativni uslov čije je nastupanje namerno sprečila strana na čiji je teret uslov ugovoren. a to može biti važno za određivanje sudske nadležnosti. iako se zna da ona nije nastupila. 64.Princip autonomije volje trpi brojna ograničenja. jednakosti građana pred zakonom. Šta su pravna načela i kakav je njihov pravni značaj? Načela su opšte usvojene idejne vrednosti za regulisanje pojedinih pravnih odnosa i subjektivnih prava. kod koje se ne može dokazivati suprotno od pretpostavljenog. Kako se dele pravna načela? Pravna načela se dele na opšta i posebna. ustavnosti i zakonitosti. odnosno u zasnivanju. Najpoznatija je fikcija nasciturusa. modifikovanju i prestanku građanskih prava. pa za vreme lucida intervalla – svetlih trenutaka bez obzira na stanje svesti u tom momentu. npr. pravne sigurnosti. U naslednom pravu se kod prava predstavljanja uzima kao da je predak čiji potomci nasleđuju ostavioca nadživeo ostavioca iako to nije slučaj. Šta su pravne fikcije? Pravna fikcija je takva pravna činjenica za koju se smatra da postoji . odnosno da je nastupila. Kako se ovo načelo konkretizuje u Stvarnom. pravo odricanja od svojine itd. Npr. quotiens de commodis eius agitur. imovinska sankcija i prenosivost građanskih subjektivnih prava. Ograničenja volje su neophodna zbog dominacije opštih nad pojedinačnim interesima.svojine. Opšta načela važe za sve grane i oblasti pravnog sistema i predstavljaju najveće i najopštije idejne vrednosti. Takva je pretpostavka res iudicata pro veritate habetur (što se presudom utvrdi smatra se istinom). pravna jednakost.je držalac stvari savestan. Međutim. Time se omogućava stvaranje potpunog činjeničnog skupa radi određenog pravnog dejstva. za tumačenje i primenu norme kod popunjavanja pravnih praznina itd. 61. zatim proglašenje lica za poslovno nesposobno važi za sve vreme trajanja proglašanja. 66. Tu spadaju: princip autonomije volje subjekata.Međutim. ili obrnuto. 65. Začeto. 62. u pogledu deliktne odgovornosti ova pretpostavka je oboriva. odnosno da ne postoji. Ograničenja se vrše prinudnim propisima. Šta označava načelo autonomije volje i koje norme omogućavaju njegovo ostvarenje? Načelo autonomije volje označava dopuštenost slobodne inicijative subjekata u kreiranju građanskopravnih odnosa. ili da je držalac pokretne stvari njen vlasnik. javnim poretkom i dobrim običajima i imaju opšti karakter. ako je građanskopravni delikt preduzet u svetlim trenucima. koja može da obuhvati i pravo na uništenje stvari. da je dete rođeno u braku začeto od muža. zabrane nanošenja štete drugome itd. autonomija volje se ogleda u slobodi korišćenja i raspolaganja predmetom svojine. na osnovu ovih karakteristika određuje se da li je jedan odnos građanskopravni ili ne. Neoborive pravne pretpostavke ne dopuštaju mogućnost dokazivanja suprotnog. Kako nazivamo načela GP važeća za sve njegove grane i koja su to načela? Načela važeća za sve grane GP jesu zajednička načela. U oblasti stvarnog prava. 11 . a kako u Obligacionom pravu? Princip autonomije volje prožima sve grane GP.

u granicama prinudnih propisa.To znači da se sudski postupak za zaštitu građanskih subjektivnih prava pokreće po privatnoj inicijativi. Ugovorne strane su slobodne u izboru forme.raspolaganja imovinom za slučaj smrti. Šta su dobri običaji? Dobri običaji obuhvataju pravila koja se zasnivaju na moralnim shvatanjima određene društvene zajednice i imaju nešto širi značaj. ali i u mogućnosti odricanja od prava na naknadu štete. Koji je izraz načela autonomije volje u Naslednom pravu i na planu vršenja i zaštite građanskih subjektivnih prava? U oblasti naslednog prava autonomija volje se ogleda u slobodi zaveštanja. 67. autonomija volje se ogleda prevashodno. Suprotno načelu dispozicije je načelo oficijelnosti. Po svojoj sadržini. tj. Svakako 12 . sloboda ugovaranja se konkretizuje putem slobode odlučivanja da se zaključi ugovor. najopštije rečeno. na zahtev stranaka. da se izabere saugovarač. a šta načelo oficijelnosti? Načelo dispozicije znači da se građanska subjektivna prava štite samo na zahtev zainteresovanog subjekta i u granicama njegovog zahteva. 69. javnog poretka i dobrih običaja. Javni poredak predstavlja opštu normu ili pravni standard. Ona je ograničena pravom određenih zakonskih naslednika na nužni nasledni deo. U oblasti obligacionih ugovora. u krivičnom pravu. prenosa potraživanja cesijom. sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti pokreće postupak za zaštitu građanskih subjektivnih prava (ne procedat iudex ex officio). U građanskom pravu važi princip koordinacije (usaglašenosti) volja. skup pravnih principa kojima se reguliše organizacija i funlcionisanje države i njenih organa i njime se štiti opšti interes. 68. javni poredak je akt državne intervencije. sadržine itd. Princip autonomije ima svoju primenu i u zaštiti građanskih subjektivnih prava. u administrativnim odnosima. ZOO autonomiju volje uređuje na sledeći način: Strane u obligacionim odnosima su slobodne . da se ugovor zaključi prostom saglasnošću (princip konsensualizma). o održavanju toka parnice. odnosno slobodom raspolaganja parnicom. Npr. U pokretanju postupka ono se ispoljava načelom nemo iudex sine actore. u slobodi ugovaranja. Objasniti pojam i sadržinu javnog poretka. 70.ograničenja mogu postojati u pogledu sadržine (obaveza korišćenja poljoprivrednog zemljišta) ili u pogledu načina vršenja pravnih ovlašćenja (zabrana zloupotrebe prava). Zakonodavac primenom ovog standarda omogućava sudiji moralizaciju prava. tako da niko ne može biti nateran da stupi u građanskopravni odnos i preuzme obavezu. 71. On se manifestuje pravom pravnih subjekata da sami odlučuju o pokretanju postupka za zaštitu svojih prava. javni poredak je. da se odredi njegova sadržina. Šta znači načelo dispozicije. građanskopravne norme tretiraju strane u pravnom odnosu kao pravno jednake i ravnopravne. gašenja obligacionih odnosa itd. Taj princip se u parničnom postupku naziva principom dispozicije. po kome je sud ovlašćen da spor rešava po službenoj dužnosti ili na zahtev nekog drugog organa. Šta označava načelo jednakosti strana u građanskopravnim odnosima i kako se manifestuje u pojedinim delovima GP? Pri zasnivanju građanskopravnih odnosa i utvrđivanju međusobnih prava i obaveza. da svoje odnose urede po slobodnoj volji. a ne po službenoj dužnosti. U ekonomskim odnosima. Ova sloboda je potpuna u oblasti ugovornog raspolaganja (ugovor o doživotnom izdržavanju).

Tako. uvek postoji neka nejednakost – jedna strana je iskusnija. kao što su lične službenosti. prodaja) ili delimično – kada se pored postojećeg konstituiše novo pravo (npr. 77. prava na izdržavanje. izuzetno satisfakcija. Građanska subjektivna prava nisu vezana za ličnost titulara. Lice koje drugome prouzrokuje štetu dužno je da je nadoknadi. U praksi. 74. Novčana i naturalna restitucija. znači imati apstraktnu mogućnost da se bude imalac prava i obaveza. Ipak. zakonsko pravo preče kupovine. pravu vičnija. Objasniti pojam i sadržinu načela prenosivosti građanskih prava i obaveza. Imovinska kazna u GP se plaća oštećenom licu kako bi se njegov položaj doveo u stanje pre povrede (reparacija) ili mu se omogućilo zadovoljenje na drugi način (satisfakcija). Novčana restitucija se vrši kada naturalna restitucija nije moguća ili se priroda stvari protivi vraćanju. Imovinska sankcija se može javiti u obliku naturalne ili novčane restitucije. Odstupanja od prenosivosti postoje kod građanskih subjektivnih prava koja su vezana za ličnost titulara. Ono treba da dovede oštećeno lice u položaj u kome bi se nalazila njegova imovina da nije bilo štetnog događaja. Suštinski. Šta se podrazumeva pod pojmom pravnog subjekta? Pravni subjekti su lica koja imaju sposobnost da poseduju prava i obaveze. pa se ovo načelo označava i kao načelo prometljivosti. Biti pravni subjekt – pravno sposoban. koja je usmerena na imovinu počinioca građanskopravnog delikta. davanje u zakup. već se mogu preneti na drugo lice.zalaganje stvari. kao i njegove izuzetke.radi se o formalnoj ravnopravnosti i jednakosti. Prema tome. susedska prava. pravni subjektivitet postoji čak i ako lice nema ni jedno pravo. psihološki jača itd. 75. Navesti oblike imovinske sankcije i navesti odstupanja. Prava (ovlašćenja) i obaveze lica u građanskopravnom odnosu čine njegovu sadržinu. Koja je sankcija predviđena za povredu građanskopravnih normi? Za povredu građanskopravnih normi predviđena je imovinska sankcija. opterećenje službenošću). odstupanje od restitucije itd. 72. smrtna kazna itd. položaj strana ugrožava najčešća ekonomska nejednakost. Za prenošenje obaveze potrebna je saglasnost poverioca (npr. lična prava na čast. Koje su osnovne karakteristike imovinske sankcije i razlike u odnosu na krivičnopravne sankcije? Za razliku od krivičnog prava gde su sankcije uperene na ličnost – kazna lišenja slobode. Prenošenje građanskih subjektivnih prava odvija se u formi pravnog prometa. Koje su vrste pravnih subjekata? Savremeno pravo poznaje dve vrste pravnih subjekata ili lica u pravu – fizička i pravna lica. Odstupanja postoje. ove sankcije uperene na ličnost su retke i predstavljaju izuzetke. niti obavezu. ako dođe do povrede časti može se naložiti sankcija izvinjenja.ustupanje obaveze). 76. ugled itd. Naknada štete se uvek dosuđuje u novčanom obliku.za povredu građanskopravnih normi je predviđena imovinska sankcija koja pogađa imovinu odgovornog lica. 13 . zakonska zaloga. 73. samopomoć. Prenošenje prava može biti potpuno – kada se pravo gasi sa prenosioca (poklon. povlačenja neistinite tvrdnje. iseljenje iz stana neosnovano useljenog lica.

U našem pravu jedini uslov za sticanje subjektiviteta je da je dete rođeno živo. kome je objektivnim pravom priznata pravna sposobnost – apstraktna mogućnost da bude imalac prava i obaveza. a pokušaji da se odredi neki drugi momenat kada embrion postaje čovek nisu prihvaćeni. Fizičko lice je čovek . da mu se priznaju izvesne slobode i sl. Začeto dete smatra se kao već rođeno. a još nerođenom detetu. 80.pravnom sposobnošću upotpunjuju pravni subjektivitet. niti mu se može oduzeti. tj.da makar u jednom trenutku po rođenju pokazuje znake života. 82. Uslovni subjektivitet ima značaja i kod priznanja prava na naknadu štete zbog povrede prava na život i telesni integritet izvršenog na začetku u majčinoj utrobi (tzv. Uslovni subjektivitet je priznat od momenta začeća.biološka smrt i dugotrajni nestanak određenog lica. Objasniti fikciju o nasciturusu i razloge primene. Koji elementi služe individualizaciji fizičkih lica? Za učestvovanje fizičkih lica u grđanskopravnim odnosima. koja se ne može prenositi na druge. Fiozičko lice stiče pravni subjektivitet. da odgovara. To su: lično ime. Primenom fikcije o začetku i u modernom pravu se štite nasledna prava začetom. Kako prestaje pravni subjektivitet fizičkog lica? Pravni subjektivitet je trajno svojstvo fizičkog lica. prestaju razlozi zbog kojih je priznato svojstvo pravnog subjekta. Zato se u pravnoj teoriji smatra da pravni subjektivitet prestaje na dva načina: biološka smrt i dugotrajna nestalost određenog lica. Elementi pravnog statusa su: poslovna sposobnost. a nerođenom detetu. ustanovljena radi zaštite naslednih prava nerođenog deteta na zaostavštini pretka koji je umro pre njegovog rođenja. kao biološka jedinka. Odrediti pojam fizičkog lica i elemente njegovog pravnog statusa. quotiens de commodo eius agitur.prenatalna šteta) 81. Uslovni subjektivitet koji se označava imenom «nasciturus» priznaje se začetom. Zato se pravo koristi određenim elementima za individualizaciju fizičkih lica. Pravni subjektivitet fizičkog lica prestaje utvrđivanjem smrti nekog lica i upisom činjenice smrti u matične knjige umrlih. Nasciturus pro iam nato habetur. čovek je se ne može odreći. Prestankom fizičkog lica kao biološke jedinke. ona se moraju međusobno razlikovati kao imaoci prava i obaveza. prebivalište i državljanstvo. koji skupa sa osnovnom . Da bi stekao pravnu sposobnost. 79. potrebno je da se ispune uslovi: da se začeto dete živo rodi i da je priznanje pravnog subjektiviteta i pre rođenja. deliktna sposobnost i parnična sposobnost. ima svojstvo naslednika ili isporukoprimca – legatara. Proglašenje smrti se vrši na osnovu utvrđivanja biološke smrti određenog lica od strane nadležnog organa (lekara) ili sudskog proglašenja smrti nestalog lica. Lice koje je živo rođeno smatra se pravnim subjektom sve do smrti. 83. pod uslovom da se živo rodi. ako su u pitanju njegovi interesi. Kada fizičko lice stiče pravnu sposobnost? Fizičko lice postaje subjekt u pravu momentom rođenja. Pod kojim uslovima se fizičko lice može proglasiti za umrlo? . odnosno pravnu sposobnost rođenjem i ima je za ceo život – do smrti. Ovaj izuzetak je bio poznat još u rimskom pravu kao fikcija o nasciturusu. Začetak je uslovni subjekat u pravu.78. 14 . Ona je svojstvo ličnosti priznata objektivnim pravom. Po rođenju ravnopravno sa ostalim naslednicima ostavioca. potrebno radi zaštite njegovih prava i interesa.

Šta je državljanstvo? Državljanstvo je pravna pripadnost fizičkog lica određenoj državi. 91. nesposobno da se samo 15 . Ona nemaju pravno relevantnu volju. potpuna) sposobnost i prema kom kriterijumu se određuje? Opšta poslovna sposobnost se određuje prema uzrastu. Šta je emancipacija? Emancipacija je sticanje poslovne sposobnosti pre zakonom utvrđenog roka. Objasniti pojam poslovne sposobnosti? Poslovna sposobnost je sposobnost lica da svojom izjavom volje zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje. kraće ili duže vreme. sudskom odlukom.84. Šta je opšta (puna. 89. Ali. ili po međunarodnim ugovorima. a prebivalište ima pravni značaj. menjaju. 90. odnosno građanska subjektivna prava. prenose ili gase pravni odnosi.uzrasta. fizičko lice može postati poslovno sposobno i pre sticanja punoletstva emancipacijom. zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju. Postoje i lica bez državljanstva – apatridi. a šta boravište fizičkih lica? Prebivalište (domicil) je mesto u kome fizičko lice stalno živi i po zakonu se smatra njegovim prebivalištem ili domicilom. ali i da ima obaveze prema njoj. a u inostranstvu i važećom putnom ispravom. Državljanstvo RS se dokazuje: izvodom iz matične knjige rođenih. U našem pravu. 85. Potpuna (puna) poslovna sposobnost omogućava fizičkom licu da samostalno. 86. rođenjem na teritoriji RS. prijemom. bez namere da u njemu stalno živi. Šta je prebivalište. ako je lice i posle punoletstva. sticanjem državljanstva druge države članice. odricanjem. Porodičnim zakonom određene su dve mogućnosti emancipacije: odobrenjem zaključenja braka pre roka ili priznanjem poslovne sposobnosti deci – roditeljima. po međunarodnim ugovorima. Od prebivališta. To je mesto u kome se fizičko lice nalazi. Zasniva se na pretpostavci da su intelektualne i voljne funkcije fizičkog lica na tom uzrastu takvog kvaliteta da mu omogućavaju normalno rasuđivanje – shvatanje značaja i posledica svojih radnji i snagu volje za njihovo kontrolisanje. potpuno poslovno nesposobna lica su maloletnici do navršene 14. zbog čega ne mogu samostalno i lično sklapati pravne poslove niti preduzimati druge radnje. U ime takvih lica pravne radnje preduzimaju zakonski zastupnici (roditelji ili staraoci). a u oba slučaja odlukom suda za lica sa najmanje 16 godina starosti. Pod kojim uslovima se punoletno lice može lišiti poslovne sposobnosti? Sticanje poslovne sposobnosti nastupa po zakonu (automatski) čim lice postane punoletno. To znači da mu pripadaju sva prava koja proizilaze iz pravnog poretka određene države. tj. Za punovažnost njegovih pravnih radnji nije potrebna saglasnost zakonskog zastupnika. 87. potpuna poslovna sposobnost stiče se punoletstvom. Kada fizičko lice stiče opštu poslovnu sposobnost? U našem pravu. To je mogućnost da vlastitom voljom izazivaju pravne promene – zasnivaju.Državljanstvo RS stiče se : poreklom.Boravištem se označava samo prostorna veza. Državljanstvo u RS prestaje: otpustom. uverenjem o državljanstvu. treba razlikovati boravište. 88. svojom izjavom volje preduzima sve pravne poslove.godine života (mlađi maloletnici) i punoletna lica koja su potpuno lišena poslovne sposobnosti. Izuzetno. Koji su stepeni poslovne (ne)sposobnosti? Poslovno nesposobna lica su ona koja vlastitom izjavom volje ne mogu punovažno sticati prava i obaveze.

pravne poslove kojima ne stiče ni prava ni obaveze. stranka je parnično sposobna ukoliko ima potpunu poslovnu sposobnost. Stariji maloletnik može samostalno zaključivati sve pravne poslove koje može zaključivati i mlađi maloletnik. nekaa duševno bolesna lica mogu u trenucima biti i sposobna za rasuđivanje. Šta je parnična sposobnost i kada se stiče? To je sposobnost pravnog subjekta da u parnici punovažno preduzima parnične radnje pred sudom radi zaštite svojih prava. Koje pravne poslove može samostalno zaključivati? On može preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isključivo prava (npr. godine? Maloletnici između 14. 97. 16 . i 18. Parnična sposobnost se stiče sticanjem poslovne sposobnosti. ako svojim postupcima neposredno ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica. 98. 92. Pravni poslovi zaključeni u vreme lucida intervalla smatraju se ništavim.Rešenjem o delimičnom lišavanju poslovne sposobnosti. Ipak. odnosno interesa. sud određuje koje pravne poslove lice može samostalno preduzimati i za koje mu nije potreban zakonski zastupnik. U našem pravu. ograničeno poslovno sposobna lica ih mogu zaključivati samo uz saglasnost zakonskog zastupnika. Razlog je bolest ili smetnja u psihofizičkom razvoju koja je dovela do delimične nesposobnosti lica za rasuđivanje i ograničene mogućnosti za samostalno staranje o svojim pravima i interesima. sud ga lišava poslovne sposobnosti i produžava roditeljsko pravo.primiti poklon). 94. Što se tiče ostalih pravnih poslova. Šta je posebna poslovna sposobnost? Posebna poslovna sposobnost jeste mogućnost subjekta da samostalno zaključi određeni pravni posao ili preduzme drugu pravnu radnju nezavisno os stepena poslovne sposobnosti. Pojam lucida intervalla? Sudska odluka stvara neoborivu pretpostavku da je lice lišeno poslovne sposobnosti nesposobno za rasuđivanje.brineo sebi i o zaštiti svojih prava. 93. Svetli trenuci (lucida intervalla) predstavljaju one trenutke kod nekih vrsta duševnih oboljenja u kojima su duševni bolesnici svesni svojih postupaka (sposobni za rasuđivanje). Pravni posao koji je zaključen bez saglasnosti zakonskog zastupnika smatra se rušljivim. 96. 95. Kakav je status lica delimično lišenog poslovne sposobnosti i kako ono učestvuje u pravnom prometu? Druga kategorija ograničeno poslovno sposobnih lica su punoletna lica koja su delimično lišena poslovne sposobnosti. i pravne posslove malog značaja. Kakva je poslovna sposobnost maloletnika od 14. do 18. Punoletno lice se delimično lišava poslovne sposobnosti. Zakon o parničnom postupku uređuje ovo pitanje. godine života imaju ograničenu poslovnu sposobnost. Na osnovu kojih kriterijuma se priznaje? Posebna poslovna sposobnost se određuje prema karakteru i složenosti pravnog posla. ili ako svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese.

Šta čini personalni element pravnog lica? Personalni element (organizacija fizičkih lica) obuhvata fizička lica organizovana radi ostvarenja zajedničkih interesa. programa itd. pakt.Za tu štetu odgovara lice koje je na osnovu zakona ili odluke drugog nadležnog organa ili ugovora. pravilnik) i formiranjem organa koji zastupaju pravno lice. organizacija fizičkih lica počinje da funkcioniše nezavisno i samostalno.Pojam. 102. Organizacionim aktom. To mogu biti:pravila organizovanja. 105. odnosno lice zaostalog duševnog razvoja može biti odgovorno. i duševno bolesno lice. sadržina i pravni značaj imovinskog elementa pravnog lica? Imovinski (patrimonijalni) element obuhvata posebnu imovinu pravnog lica. Šta je deliktna odgovornost i kada se stiče u našem pravu? Deliktna sposobnost je mogućnost da se odgovara za prouzrokovanu štetu i obaveza na njenu naknadu. a može i na drugi način kojim se stvara organizacija i ustanovljavaju njena samostalnost. U našem pravu.godine Lica do 7. Svako pravno lice mora imati najmanje jedno a po pravilu više fizičkih lica kao članova organizacije pravnog lica. To se omogućava donošenjem odgovarajućeg pravnog akta. ako se dokaže da je bio sposoban za rasuđivanje u trenutku prouzrokovanja štete. 17 . Koji su uslovi potrebni za nastanak pravnog lica? Prvi uslov za nastanak pravnog lica jeste postojanje organizacije ili udruženja fizičkih lica. Međutim. 101.. inicijativa itd. deliktna sposobnost se stiče sa navršenih 14 godina. i prema spolja i prema unutra (prema članovima koji su je osnovali). 106. ona je oboriva pa će maloletnik biti odgovoran za naknadu štete. Kakav je značaj lucida intervalla za deliktnu odgovornost? Lica koja usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ne odgovara za štetu prouzrokovanu drugom. Ona se ostvaruje na principu autonomije volje (samoorganizovanja).godine ne odgovaraju za štetu koju drugom prouzrokuju-odgovaraju njihovi roditelji. Objasniti razliku u deliktnoj odgovornosti detetado 7.Za maloletnike između 7 i 14 godine postoji zakonska pretpostavka o deliktnoj nesposobnosti. pravilnika. 100. Šta je pravno lice? Pravno lice je organizacija (udruženje) fizičkih lica sa posebnom imovinom i pravnim subjektivitetom priznatim od strane pravnog poretka 103. funkcionisanje i posebna prava i obaveze članova organizacije.Volja na osnovu koje nastaje udruženje ili organizacija fizičkih lica može biti izražena ugovorom. Šta se podrazumeva pod organizacionom samostalnošću pravnih lica? Organizaciona jedinstvenost i posebnost ljudi u pravnom licu (organizaciona samostalnost) se ostvaruje uređenošću putem pravnog akta (statut. i 14.opšti uslovi organizovanja.godine i maloletnika između 7. statuta. nezavisnu od imovine članova pravnog lica i njen odnos sa imovinom fizičkih lica. dužno da vodi nadzor nad njim..Međutim. ako je štetu prouzrokovalo za vreme svetlih trenutaka. 104. statut. deklaracija.99. Pravno lice predstavlja organizaciju ili udruženje fizičkih lica koji poseduju određenu organizacionu samostalnost.

Sistem prijave (deklaracije). menja i gasi građanska subjektivna prava. U savremenom pravu. Deliktna sposobnost.107. 18 . Šta obuhvata pravni element pravnog lica? Pravni element pravnog lica obuhvata pravno priznanje subjektiviteta od strane pravnog poretka. odnosno pravnih lica. Obim pravne sposobnosti pravnih lica nije isti kao kod fizičkih lica za koje važi princip opšte i jednake pravne sposobnosti jer momentom rođenja sva fizička lica mogu biti nosioci svih prava i obaveza. Takođe. poslovna i deliktna sposobnost.Sistem odobrenja ili koncesije. Do razlikovanja dolazi zbog prirode fizičkih. što nije slučaj sa pravnim licima. iz istih raazloga. odnosno da bude imalac praava i obaveza. Kakvu pravnu sposobnost imaju pravna lica i da li se ona razlikuje od pravne sposobnosti fizičkih lica? Pravna sposobnost pravnog lica označava svojstvo organizacije pojedinaca da ima ovlašćenja i obaveze. 109. 108. Važi za sticanje subjektiviteta države. 112. Poslovna sposobnost pravnog lica označava njegovu sposobnost da svojim izjavama volje i pravnim radnjama stiče. ovaj sistem se primenjuje za nastanak zadužbina.Koji elementi (svojstva) čine status pravnog lica? Pravna . . Poslovna sposobnost pravnih lica. deliktna sposobnost je i sposobnost pravnog lica da zahteva naknadu prouzrokovane štete od odgovornog fizičkog ili pravnog lica. mora biti registrovan. Postoji kada organizacija na osnovu svog osnivačkog akta postaje pravno lice momentom prijave nadležnom državnom organu. Prestanak pravnog lica. Kako i zbog čega se ostvaruje načelo javnosti u nastanku i prestanku pravnog lica? Registracijom pravnog lica vrši se publicitet njegovog nastanka. Nadležni organ ispituje ispunjenost uslova i u slučaju kad su oni ispunjeni dužno je da dopusti upis pravnog lica u određene registre. Fizička lica su «prirodni» entiteti za koje pravo vezuje sve posledice. Deliktna sposobnost pravnog lica je sposobnost da odgovara za štetu koju organi pravnog lica prouzrokuju drugom pravnom ili fizičkom licu u obavljanju svoje delatnosti ili vršenju poverenih funkcija. Treća lica koja stupaju u pravni promet sa organizacijom ili udruženjem fizičkih lica moraju biti sigurna u pogledu statusa svog saugovarača. To nalaže načelo pravne sigurnosti. Kod pravnih lica pravna sposobnost nije jednoobrazna. 111.Sistem normativnog određivanja uslova. On se karakteriše određivanjem uslova potrebnih za sticanje svojstva pravnog lica.Sistem autopriznanja (imanentnog priznanja). Ovaj sistem predviđen je uglavnom za trgovačka društva. aktivnost. Koji su kriterijumi (sistemi) priznanja pravnog subjektiviteta pravnog lica? .Sticanje svojstva pravnog lica se obično upisuje u određene registre(publicitet). Do prestanka pravnog lica dolazi kada prestane neki od uslova potrebnih za nastanak pravnog lica. 110. . ciljeve itd. .. Raznorodnost pravnih lica uslovljena je različitošću ciljeva zbog kojih se osnivaju. prenosi. već državni organ ocenjuje celishodnost osnivanja. Za nastanak pravnog lica nije dovoljan osnivački akt. jer su pravna lica raznovrsna. 113.

Pravne moći su: pravo preče kupovine. Ali.prema cilju koji ostvaruju. Zadužbina je privatnopravna i dobrotvorna ustanova koja se osniva na osnovu izjave volje osnivača zadužbine. imovina pravnog lica je odvojena.. Udruženje je pravno lice koje se osniva voljom više lica radi postizanja određenih ciljeva.114. samostalna u odnosu na imovinu članova pravnog lica. Pravno lice ne odgovara za štetu prouzrokovanu od strane njegovih radnika ili organa izvan obavljanja delatnosti pravnog lica. 118. pravo izbora kod alternativnih obligacija. Cilj i funkcionisanje udruženja određuju sami članovi. 117. obaveza i zahtev.Zadužbina je organizacija čiju je imovinu njen osnivač nepovratno namenio da svojim prihodima ostvaruje određeni društveno dopušteni i društveno korisni cilj altruistički – činidba se vrši korisnicima dobročino. Šta je subjektivno pravo? Subjektivno pravo je objektivnim pravom priznato ovlašćenje pravnim subjektima (fizičkim i pravnim licima) radi zaštite određenih interesa. pravne moći su ovlašćenja koja nastaju povodom određenih subjektivnih prava i zato nemaju domašaj koji imaju subjektivna prava. bez naknade i ekvivalentnosti. Ustanove su pravna lica kod kojih je bitna imovina ili svrha a ne njen personalni supstrat. Koji su elementi građanskog subjektivnog prava? Elementi građanskog subjektivnog prava su: ovlašćenje.naknada štete za neodržani koncert). pravo opoziva.prema interesu koji ostvaruju razlikujemo altruistička (nekomercijalna) i lukrativna (komercijalna) pravna lica.postoje i druge podele. oblastima u kojima deluju. Udruženja sačinjavaju fizička lica kao članovi koji su tesno povezani i bez određenog broja članova. 116. pravo otkaza. .predaja stvari) ili da se ostvari imovinski efekat ovlašćenja (npr. i ovlašćenjima kojima raspolažu postoje pravna lica javnog i privatnog prava. da izjavom bolje utiču na nastanak. Izuzetno. ili prestanak građanskih subjektivnih prava. to pravno lice ne može nastati. Članova pravnog lica nema. Vrste pravnih lica . Pojam pravne moći. Šta je zahtev i koja je njegova funkcija? Zahtev je mogućnost imaoca subjektivnog prava da svoje pravo izvrši prinudnim putem (npr. pravne moći su iste kao i subjektivna prava.. 19 . zadruge). prihvatanje ponude od strane ponuđenog lica. . Prinuda se ostvaruje posredstvom suda i državnog organa. 119. . Po tom obeležju.Za tu štetu odgovaraju članovi pravnog lica svojom imovinom. kod nekih pravnih lica odgovaraju i njegovi članovi svojom imovinom (komaditna društva.prema kvalitetu unutrašnjeg uređenja razlikujemo udruženja i ustanove. 115. Pravne moći se garantuju pravnim subjektima radi zaštite određenih interesa. već postoje korisnici i organi. pomoću imovinske sankcije koja dominira u GP. Zahtev se označava i kao tužba u materijalnom smislu i upućena je obaveznom licu. To proizilazi iz principa imovinske samostalnosti pravnog lica. Pravi značaj imovinske samostalnostipravnog lica za njegovu deliktnu odgovornost. Pravna moć je mogućnost pravnih subjekata priznata zakonom ili ugovorom. promenu.

nisu javna i ne tiču se trećih lica (res inter alios acta) . Broj neimovinskih prava u građanskom pravu je manji. prava autorstva i industrijske svojine i lična prava. kao što su pravo na čast. Osnovna sličnost među pravima ove grupe jeste njihovo delovanje prema trećim licima (erga omnes).Koje su Karakteristike apsolutnih prava? . To su prava ličnosti. 121. dostojanstvo i porodična prava. život. Povreda neimovinskih – ličnih prava može prouzrokovati imovinsku (materijalnu) štetu. Imovinskim pravima se ostvaruje ekonomski efekat u nečijoj imovini. prenosu i promeni trajnih (stvarnih i drugih) prava .ne zastarevaju (po pravilu) .titular ima neposrednu pravnu vlast na stvari i pravo sledovanja stvari .I pravo autora na naknadu za iskorišćavanje ili upotrebu autorskog dela kao i pronalazačko pravo su imovinska prava. 122. pravo na kupovnu cenu.zastarevaju (po pravili) .120.dejstvo inter partes (poverilac – dužnik) .zahrev nastaje povredom apsolutnih prava. za neimovinsku štetu se ne može dosuditi novčana naknada. služe stvaranju. To su subjektivna prava koja nastaju povodom ličnih dobara.privremena prava.ograničenost broja stvarnih prava (numerus clausus).zahtev nastaje kada i ovlašćenje. Međutim. U građanskom pravu preovlađuju imovinska prava. ali i neimovinsku štetu. založno pravo. službenosti.broj obaveznih lica nije određen . osim za stvarne službenosti 20 .obaveza odgovara subjektivnom pravu.nije ograničen broj obligacionih prava .. Kasnije je nastala podela na apsolutna i relativna prava. Kojia prava spadaju u apsolutna? Grupu apsolutnih prava čine: stvarna prava.obaveza druge strane u pravnom odnosu je negativna – sastoji se u uzdržavanju i nije imovinske prirode . 124. jer se tada konkretizuje prema određenom licu .nema slobode u vršenju . a i kada je negativna postoji imovinski interes . Koja se podela subjektivnih prava smatra klasičnom. naknada štete.broj obaveznih lica je određen ili odrediv .poverilac ima posrednu vlast na stvari i nema pravo sledovanja stvari . Ona korenspondiraju sa moralnim vrednostima. Najvažnija grupa imovinskih prava su stvarna prava – prava svojine. a ne pojedinim ovlašćenjima . Koja su obeležja obligacionih (relativnih) prava? .zabrana zloupotrebe prava.obaveza dužnika je korelativna sa ovlašćenjem poverioca i obrnuto .dejstvo prema trećim licima – erga omnes (titular prava – treća lica) .U imovinska prava spadaju i potraživanja iz obligacionih odnosa – ius ad personam. akada je nastala i po kom kriterijumu je izvršena? Klasičnim podelama smatraju se podele građanskih subjektivnih prava na stvarna i obligaciona (lična) prava i podela na imovinska i neimovinska prava.obaveza dužnika je pozitivna i imovinska. 123. može biti istovrstan sa ovlašćenjem (naturalna restitucija) ili se svodi na imovinski efekat (novčana restitucija) . pravo na prevoz robe. Imovinska i neimovinska prava Imovinska prava su ona prava koja svom titularu omogućavaju kotist koja se može neposredno izraziti u novcu.

Tek sa povredom postoji lice kome se imalac apsolutnog prava može obratiti i zahtevati da prestane sa uznemiravanjem ili da mu vrati oduzetu stvar. pravo naznačenja imena. Naslednopravni odnos postoji između univerzalnih sukcesora (zakonski.. 127.Dok autorsko pravo nastaje samim nastankom autorskog dela. Lična prava garantuju čoveku prava i slobode koje treba da odrede autonomiju ljudske individue koja je garantovana prema drugom pojedincu i državi (život.trajna prava radi zadovoljenja imovinskih interesa . Pojam i karakteristike ličnih prava (prava ličnosti). Prava ličnosti su apsolutna subjektivna prava koja ovlašćuju titulara da svoje lično dobro koristi (ostvari). Pojam i vrste intelektualnog stvaralaštva? Prava intelektualnog stvaralaštva ili prava autorstva su apsolutna građanska subjektivna prava koja nastaju kao rezultat čovekove intelektualne aktivnosti ili umnog rada. Prava intelektualnog stvaralaštva se dele u dve grupe: autorsko pravo – umna svojina. Autoru se priznaje i imovinsko pravo na materijalne koristi od dela – naknada za korišćenje dela.javnost (publikovanje) stvarnih prava . imena.. Kod relativnih prava. Autorsko pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se regulišu subjektivna prava autora povodom korišćenja autorskog dela. nužni. 21 . emitovanja. 131.. pravo objavljivanja i zaštite integriteta dela. reklamni spot.Kada nastaje zahtev kod apsolutnih. intimne sfere. ugleda.zabrana zloupotrebe prava. Može biti istovrstan sa ovlašćenjem (naturalna restitucija) ili se svodi na imovinski efekat (novčana restitucija). koji obuhvata ovlašćenje i obaveze naslednika povodom stupanja u imovinskopravni odnos umrlog lica (stvarni ili obligacioni). pravo predstavljanja ili izvođenja dela. 125 Šta karakteriše relativna prava? Relativna prava predstavljaju kategoriju subjektivnih prava koja se u celini poklapa sa obligacionim pravima. uz ograničenja u opštem i privatnom interesu .poštovanje privatnosti. nastaje tek sa povredom prava. Autorsko pravo je složeno pravo. fizički integritet. Koji pravni odnosi nastaju smrću fizičkog lica? Smrću fizičkih lica nastaje naslednopravni odnos.da objavi dnevnik. i pronalazačko pravo – industrijska svojina. pravo stavljanja primeraka u promet. uživajući ga (npr. 126. jer je dotle obavezno lice nepoznato. trajnost prepiske) i raspolažući njime (npr. 128. zahtev nastaje kad i ovlašćenje.sloboda vršenja prava. testamentarni naslednici) koji postaju članovi nasledničke zajednice od momenta smrti ostavioca. Šta je pronalazačko pravo i po čemu se razlikuje od autorskog prava? Pronalazačko pravo je apsolutno subjektivno pravo koje za objekat ima pronalazak ili tehničko unapređenje. 129. fotografiju.Imovinska prava autora su: pravo na beleženje ili umnožavanje dela. Sastoji se iz dve vrste ovlašćenja: ličnopravnih (moralnih) i imovinskih ovlašćenja Ličnopravna ovlašćenja autora su: pravo paterniteta. CD). za pronalazačko pravo je potrebno da se pronalazak zaštiti u posebnom postupku pred odgovarajućim državnim organom (Zavod za patente). pa sve do momenta deobe nasledničke zajednice. a kada kod relativnih prava? Zahtev za zaštitom apsolutnih prava. Pojam autorskog prava i njegove komponente. 130..

pravo na život . Koje uslove treba da zadovolji određenjo dobro da bi se smatralo objektom u pravu? Vrste pravnih objekata.pravo na dostojanstvo ličnosti. Ako se pravni objekt shvati na ovaj način. 22 . jer čine sastavni deo čovekovog integriteta – život. osećanje. To su apsolutna prava. televizijska slika.prema svima. 135. Koja su osnovna lična prava? . zdravlje 134. tonski zapisi. zdravlje. Prava ličnosti su regulisana međunarodnim konvencijama i deklaracijama.pravo na sliku . hidrocentrale. tonskog zapisa. uživa svoju privatnost.ona koja su sastavni deo ličnosti (život. izvršiti prikaz lika. Ustavom i nacionalnim zakonima. on je njihov nosilac.pri vršenju roditeljskog prava. psihički integritet. 132. glumac. Kada se mogu ograničiti lična prava? Ograničenja ličnih prava proističu iz prevage društvenih interesa nad ličnim pravima. da se slobodno kreće. imenom i likom. kriminalac).. Objekti građanskih subjektivnih prava mogu biti samo ona dobra na kojima se može ostvariti neposredna pravna vlast. zdravlje. glas na raddio emisiji isl. Danas se kao pravni objekti javljaju stvari i usluge čije se postojanje ili vršenje nije moglo ni zamisliti – avioni. ugled.) . Šta su lična dobra i kako se dele? Lična dobra su objekti prava ličnosti.tvorevine intelektualnog stvaralaštva . ne postoji obaveza uzdržavanja od povrede tuđeg ličnog dobra u slučajevima krajnje nužde. 137. Tako se bez pristanka imaoca prava može objaviti lični spis. Koja su ovlašenja titulara ličnih prava? Titulari ličnih dobara imaju pravo uživanja ličnim dobrima. onda se mogu razlikovati vrste pravnih objekata: . tako da su treća lica dužna da se uzdržavaju od povrede ličnih prava. Šta su pravni objekti i kakav je njihov značaj? Pravni objekt je element povodom koga nastaju građanskopravni odnosi i građanska subjektivna prava.pravo na psihički integritet .pravo na telesni (fizički) integritet .privatnost).stvari . ekskluzivnu pravnu vlast na ličnim dobrima koja su istovremeno neposredno ili posredno deo čovekove ličnosti.pravo na privatnost . Pri tome.ljudske radnje. 136.ona koja su emancipacija ličnosti.. ista stvar može biti istovremeno ili sukcesivno objekt raznih građanskopravnih odnosa.. Prava ličnosti omogućavaju svom titularu neposrednu. a povodom nekih dobara i pravo raspolaganja.. ako to pravo pripada licu koje je od interesa za javnost (političar. čast i ugled.lična dobra .) 133. opredmećeni izrazi lica (lični zapisi. intimu. i sa kojom obaveza pasivnog subjekta nije u korelativnom odnosu. fotografije. čast. deluju erga omnes . da se služi svojim glasom. Zatim.Ovlašćenje uživanja svodi se na pravo ličnosti da živi i uživa svoju telesnu celovitost. Lična dobra delimo na dve grupe: . vozovi. Nekim pravima se ne može raspolagati. tj. prenos energije. telo. u ratu.

prenos svojine na automobilu sa prethodnika na sukcesora – kupovinom. Translativni prenos postoji kada singularni sukcesor ili sledbenik stiče pravo. Objasniti razliku između univerzalne i singularne sukcesije. 140. ako lice A proda auto licu B. Odrediti pojam translativnog pravnog prometa. 143. 139. a pravo svojine stiče lice B. Univerzalna sukcesija postoji kada se sva imovinska prava prenose sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika. 141. Kao skup svih prava i obaveza. Odrediti pojam stvari. tako da određeno pravo prestaje za prethodnog titulara i konstituiše se u korist novog.mogućnosti da se odvoje od svog prvobitnog titulara i pripadnu drugom subjektu. konstituišući i prenoseći na sticaoca novo pravo. U tom slučaju dolazi do sukcesije – stupanje sledbenika na mesto prethodnika. imovina je neprenosiva za života titulara. ono prestaje da bude njegov vlasnik. prodajom. Kod singularne sukcesije pravni sledbenik (sukcesor) stupa u jedno ili više tačno određenih subjektivnih prava pravnog prethodnika. prenosilac) na pravnog sledbenika (sukcesor). Šta je pravni promet i koju odliku građanskog prava izražava? Građanskopravni promet je prenos (prelaz) subjektivnog prava ili pojedinih ovlašćenja i obaveza iz subjektivnog prava sa pravnog prethodnika (tradens. već određena ovlašćenja i obaveze iz tog prava tako da konstituišu (obrazuju) novo građansko subjektivno pravo u korist sticaoca. 23 . translativnim prenosom dolazi do promene subjekta nosioca ovlašćenja i obaveza u pravnom odnosu. Šta su objekti relativnih prava? Obligaciona (relativna) prava imaju za objekt ljudsku radnju. dok pravni prethodnik ili prenosilac gubi pravo koje je dotle imao.138. poklonom. Singularna sukcesija postoji kada se prenosi jedno ili više određenih subjektivnih prava sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika (npr. Koji su oblici singularne sukcesije? Konstitutivni i translativni pravni promet predstavljaju vrste singularne sukcesije. već ga umanjuje (ograničava). Pravni promet je svojstven građanskim subjektivnim pravima i proizilazi iz karakteristike prometljivosti (prenosivosti) većine imovinskih subjektivnih prava. konstituiše se zakup i prenos ovlašćenja držanja i upotrebe stana. 144. Npr. tj. Npr. prenosilac ne gubi postojeće pravo. Pri tome. Stvari su materijalni delovi prirode koji se nalaze u ljudskoj vlasti (faktički ili virtuelno) a na kojima postoji ili može postojati svojina ili neko drugo subjektivno pravo. Šta je konstitutivni pravni promet i gde je najčešći? Konstitutivni pravni promet postoji kada se ne prenosi postojeće subjektivno pravo. 142. ali ostaje i pravo svojine u korist vlasnika kao prenosioca prava. isporukom). Prema tome. Predmet obligacionih prava je dužnikova obaveza (radnja ili prestacija) koja se može sastojati u davanju (činjenju) ili nečinjenju. razmenom.

Pravni sledbenik stiče isto pravo i po pravilu istog kvaliteta (npr.145. Imovina uvek pripada jednom licu. 147. 150.neprenosivost. Koji su uslovi derivativnog sticanja prava? Za derivativno sticanje pravo zahteva određene pravne činjenice koje opravdavaju i potvrđuju derivaciju – sticanje za sledbenika i prestanak ili ograničavanje prava za prenosioca. koje zakon neposredno predviđa kao podobne da dovedu do konstituisanja novog subjektivnog prava (npr. Jedinstvenost se uspostavlja preko subjekta kome pripada i objekta koji je čine. zaloge. 149. Šta je imovina i koja prava ulaze u njen sastav? Imovina je skup imovinskih prava i obaveza koja pripadaju jednom licu. jer čini pravnu celinu. prenos svojine – kupovinom. zakupa). Šta se podrazumeva pod originarnim sticanjem prava? Originarno sticanje prava postoji kada se subjektivno pravo ne izvodi iz prava pravnog prethodnika. za derivativno sticanje prava nužno je da sticalac svoje pravo izvodi iz prava prethodnika. okupacijom). sticanjem od nevlasnika. Izuzetno. novac ili neko drugo dobro koje se može izraziti u novcu. poklonom. u imovinu ulaze i neka neprenosiva prava. potraživanja koja glase na stvar ili novac i imovinska ovlašćenja autora i pronalazača. Šta znači jedinstvenost imovine? Imovina je jedinstven pojam.svojinu ograničenu službenošću) kakvo je imao i pravni prethodnik. zakupu) .iustus titulus – pravni osnov (ugovor o prodaji.Sadržinu imovine čine imovinska prava. U našem pravu to su: . isporukom) bilo konstitutivnim prometom prava (ugovorno sticanje službenosti. neophodno je da prenosilac bude titular prava koje se prenosi Znači. Imovinska prava su sva stvarna prava. nedeljivost i neprenosivost. Osnovne karakteristike imovine su jedinstvenost.modus acquirendi – način sticanja (predaja pokretne stvari. Sukcesor izvodi svoje pravo iz prava prethodnika. Koje su karakteristike imovine? Karakteristike imovine su: . poklonu. ali istorodnih elemenata koje povezuje subjekat kome pripadaju i priroda objekata povodom kojih nastaju imovinska prava.nedeljivost . već se zasniva na skupu pravnih činjenica. Imovinska prava su ona koja za objekt imaju stvar. odnosno upis stečenog prava na nepokretnosti). bilo translativnim prometom (npr. 148. Kakvo je derivativno sticanje prava? Derivativno sticanje prava postoji kada sticalac (sukcesor) izvodi svoje pravo iz prava pravnog prethodnika. fizičkom ili pravnom. Zato važi princip Nemo plus iuris in alium transferre potest quam ipse habet – Niko ne može preneti na drugoga više prava nego što sam ima.održajem.jedinstvenost . Imovina je složen pojam sastavljen od različitih. 24 . Pri tome. kao što su pravo na izdržavanje i lične službenosti. 146.

1. Ovim članom Protokola.pravo na mirno (nesmetano) uživanje imovine . Omogućava je jedinstvenost imovine. a kako na međunarodnom nivou? Konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama je zaštitila građanska i politička prava. npr. Kod pravnog posla strane-učesnice daju određene izjave volje svesne da će to dovesti do određenog pravnog rezultata. Šta je realna subrogacija i koja karakteristika imovine je omogućava? Realna subrogacija znači da na mesto jednog objekta koji prestane (materijalno ili pravno) dolazi drugi. a tek Protokolima zaštita je proširena i na ekonomska i socijalna prava. da se promeni ili prestane neko subjektivno pravo. odnosno prenošenje prava i obaveza sa jednog lica na drugo (zahvaljujući realnoj subrogaciji) . Kako se štiti imovina kod nas.Ona se ne može odvojiti od titulara jer nema sopstvenu i samostalnu egzistenciju. Kod pravne radnje postoji određena volja.da će steći pravo svojine na stvari. 154. Šta su pravne radnje i kako ih delimo? Pravni posao je pravna radnja kojom se manifestuje volja jednog ili više lica sa namerom da nastane. npr.151. ali ona nije usmerena na postizanje određenog pravnog dejstva.neprenosiva za života titulara. 152.deliktna radnja. predviđena je na sledeći način:Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na nesmetano uživanje svoje imovine. iz nje se jedino jasno vidi da se radi o pravnoj radnji čije je posebno obeležje volja kao akt sticanja. Ona ne sadrži odredbu o pravima na imovinu. na osnovu 25 . jer se u vreme njenog donošenja težilo sve većim ograničenjima prava svojine zbog ostvarivanja socijalnih programa.mogućnost poverioca da se namire za svoja potraživanja iz dužnikove imovine – imovinska sankcija ..prenošenje imovine na naslednike u stanju kome se nalazila (sa pravima i obavezama).Definicija pravnog posla je određena na visokom nivou opštosti i apstrakcije.Pravni poslovi su najvažnija vrsta pravnih radnji.zabranu lišavanja imovine. U čemu je razlika između pravnog posla i pravne radnje? U nameri da se proizvede određeno pravno dejstvo leži razlika između pravnog posla i pravne radnje.pravo države da vrši kontrolu nad korišćenjem imovine i sprovodi ograničenja u skladu sa opštim interesom. promene ili prestanka subjektivnih prava. osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. garancija prava na imovinu.1. U čl. Dakle. Svaki pravni posao predstavlja pravnu radnju. a sam pravni odnos zadržava istu pravnu prirodu – subrogatum capit naturam subrogati.sadrži 3 jasno određena pravila. Niko ne može biti lišen svoje imovine. osim u javnom interesu i u skladu sa zakonom i opštim načelima . Ono nastupa na osnovu samog zakona.Pravna radnja je širi pojam od pravnog posla. 155. 153. 156. pomoću kojih se mogu odrediti sadržina imovine i granice njene zaštite: . imovina dobija svoju zakonsku ratifikaciju. U čemu se ogleda značaj imovine? Imovina omogućava: . ali svaka pravna radnja nije pravni posao. čl.Prvog protokola.obavljanje pravnog prometa. Dali je imovina prenosiva? Imovina kao pravna celina je neotuđiva tj.

. Izjava volje je saopštavanje unutrašnje volje trećim licima. znacima. ona je jedino vidljiva spoljnom svetu. kada je volja manifestovana ćutanjem. potrebno je da bude saopštena tj. Dozvola za zaključenje pravnog posla ograničava volju strana u pravnom poslu. Šta je reservatio mantalis i da li ima značaj za izjavljenu volju? Reservatio mentalis predstavlja unutrašnju rezervu pri izjavi volje. pravni posao je zaključen.Pravne radnje mogu biti faktičke radnje nezavisne od volje subjekata. 161. Zakon. ne proizvode pravno dejstvo. Za nastanak pravnog posla. jer izjava volje ima cilj da stvarnu volju manifestuje (publikuje) u spoljnom svetu. kao što su zastarelost.da je data od poslovno sposobnog lica .Kada važi pravilo: Qui tacet consentire videtur? Ko ćuti. osim ako izjava nije bila 26 .da je ozbiljna i moguća . ZOO pod dozvolom podrazumeva i naknadnu saglasnost ili odobrenje. 160. Po teoriji izjave volje za pravni posao je bitna izjavljena volja. usmeno ili pismeno) i prećutne (konkludentnim radnjama). za pravni posao je bitna volja (stvarna. Namera da se prouzrokuje šteta nije sadržala i nameru da se odgovara. faktičku volju. nemaju značaj.da prihvata ponudu). jer je u pravnom prometu nemoguće istraživati unutrašnju. Pre izjave volja nije poznata drugim licima i ne proizvodi pravno dejstvo. radnjama) saznaje. koje izjavi određenu volju (npr. važi kod prećutnih izjava volja. a u sebi zadrži rezervu da to ne želi U tom slučaju.zakona.izjavljena. podložna je kontroli u slučaju spora oko izvršenja pravnog posla. unutrašnja) a ne njena izjava. saglašava se .da postoji saglasnost izjavljenih volja kod dvostranih pravnih poslova .da je izjavljena slobodno . Koja je razlika između teorije volje i teorije izjave volje? Po teoriji volje. Koji su načini izjave volje? Svi načini izjave volje dele se u dve grupe: izrične(direktno rečima. iako je izjava neophodna za njeno dejstvo. Pravno relevantna je unutrašnja volja. 158. Volja je psihička činjenica koja čini sastavni deo čovekove ličnosti i predstavlja pokretačku snagu čovekovih aktivnosti i emancipaciju njegovih sposobnosti. nameće odgovornost lica koje je preduzelo nedozvoljenu radnju.ostali uslovi: forma. zakonska obaveza izdržavanja. određuju formu u kojoj pravni posao mora biti zaključen. Potrebno je da postoje i druge pravne činjenice ili zakonski uslovi kao što su forma. U savremenom pravu data je prednost izjavi volje jer se izjavljena volja neposredno saznaje. obaveza suseda da dozvoli prolaz preko svog zemljišta itd. ali najčešće. Kod pravnih radnji posledice nastupaju nezavisno od činjenice da li je pravni subjekt to hteo ili ne.izjava volje je neophodna. U pravu.Da bi volja proizvela pravno dejstvo. 159. 157. nije dovoljna samo volja pravnih subjekata. Lice. a često i same strane. koja se tek spoljnom manifestacijom (rečima. Ima za cilj ili zaštitu interesa jedne strane ili opšteg interesa. potrebno je da ispunjava sledeće uslove: . Koje kvalitete treba da ima volja u pravnom poslu da bi mogla da proizvede punovažno pravno dejstvo? Da bi volja proizvela pravno dejstvo. dozvola državnog organa ili trećeg lica idr. Dozvola u građanskom pravu predstavlja prethodnu saglasnost državnog organa ili trećeg lica za zaključenje pravnog posla ili preduzimanje neke pravne radnje. pa je relevantna samo ako je tačno ispoljavanje unutrašnje volje. dozvola državnog organa ili trećeg lica itd.

moguć i dopušten. Za izvršenje pravnog posla potrebno je odrediti mesto i vreme ispunjenja ugovornih obaveza. što omogućava da je ona poznata za treća lica. 27 . ili je druga strana znalaili je mogla znati za mentalnu rezervu. npr. niti su prirodni. prinuda). pravni posao se može poništiti ako izjava volje nije data slobodno (pretnja. ako se lice obavezuje u korist drugoga. Objasniti pojam prirodnih i slučajnih elemenata pravnog posla.to je njeno lično očekivanje koje treba da se ostvari u pravnom poslu. npr. 162. ili nisu mogle da postignu dogovor. primenjuju se dispozitivne norme.prirodni . Tako npr. Tako. ali ih stranke mogu ugovarati iz određenih razloga. izjava kojom se daje otkaz ili se raskida ugovor.Jednostrani pravni poslovi su testament. potrebno je predvideti odgovornost strana u pravnom poslu ako ne izvrše svoje obaveze onako kako su se sporazumele. tj. odricanje od nasleđa. S druge strane.stranke u pravnom poslu mogu predvideti dodatna pravila o osiguranju ili garancijama za izvršenje pravnog posla. Osnov ili kauza pravnog posla predstavlja neposrednii pravni cilj koji strane žele postići zaključivanjem pravnog posla.Dvostrani pravni posao je ugovor za koji je bitna saglasnost volja između dužnika i poverioca. Moguće je da izjavljena volja u pravnom poslu sadrži neke delove koji nisu bitni. Dvostrani pravni poslovi nastaju saglasnošću najmanje dveju volja. 165. Za njihov nastanak dovoljna je izjava volje samo jednog lica kao strane u poslu. 164.kaparu. jer je u pitanju dvostrano obavezujući ili teretni pravni posao. Ako su sttrane propustile da se dogovore o mestu i vremenu izvršenja pravnog posla.uzgredni. 166.slobodna ili iz drugih razloga nevažeća. Od osnova pravnog posla treba razlikovati motiv. kao najznačajnija vrsta pravnih poslova. Slučajni ili uzgrdni elementi pravnog posla su oni delovi koji nisu bitni za punovažnost pravnog posla. odnosno ostvarenja određenog pravnog dejstva. Cilj ili razlog zbog kojeg strane u pravnom poslu preuzimaju obaveze je tipičan. Jednostranim izjavama volje priznaje se dejstvo. zalogu. Isto tako. već predstavljaju nova pravila koja stranke same predviđaju. Šta je predmet pravnog posla i kakav treba da bude da bi pravni posao bio punovažan? Pod predmetom pravnog posla podrazumevamo ono povodom čega nastaje pravni posao. Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove izvršena je prema broju volja potrebnom za nastanak punovažnog pravnog posla.isti za određene srodne tipove pravnih poslova. To su ugovori. To je psihološka kategorija koja opredeljuje jedno lice na zaključenje pravnog posla. Pojam.Ipak.. primer i značaj podele pravnih poslova na jednostrane i dvostrane.bitni . za njenu realizaciju potrebna je saglasnost drugog lica. Uobičajeno se definiše kao dužnikova radnja ili obaveza (prestacija).(slučajni) 163. Jednostrani pravni poslovi nastaju kao manifestacija samo jedne volje. Koji su elementi pravnog posla? U pravnoj teoriji se vrši tročlana izjava volje na: . jer na taj način pravni posao prilagođavaju svojim potrebama. Predmet pravnog posla mora biti određen ili odrediv. Osnov ili kauza i motiv pravnog posla. predmet ugovora o kupoprodaji je obaveza da se preda stvar i obaveza da se plati kupovna cena..

o osiguranju. a svakako postoji. Teretni pravni poslovi su oni kod kojih je strana koja iz ugovora dobija neku korist. posluzi. ugovor o doživotnom izdržavanju. 168. a koja poverilac.. 171. Neizvesnost mora postojati za obe ugovorne strane 170. ugovor o zakupu. ugovor o trampi. lukrativni) su oni kod kojih strana koja dobija neku korist iz ugovora ne duguje drugoj strani nikakvu naknadu. Apstraktni pravni poslovi su oni kod kojih osnov (kauza) nije objektivno poznat trećim licima. besplatnoj ostavi. Šta su kauzalni . U građanskom pravu preovlađuju komutativni pravni poslovi.Kauzalni pravni poslovi su takvi kod kojih je kauza poznata iz same vrste pravnog posla. Osnov činidbe jedne strane je protivčinidba druge strane.. ili koliko jedna strana duguje.Nepoštovanje određene forme ima za posledicu ništavost pravnog posla. Prosta saglasnost o bitnim elementima pravnog posla je nedovoljna već se zahteva predaja stvari. Činidba i protivčinidba se nalaze u odnosu jednakih vrednosti uzajamnih davanja. gde se i jedna i druga strana obavezuju na činidbu. To su uzajamni ugovori. a ko potražuje. Teretni pravni poslovi su: ugovor o kupoprodaji. ugovor o delu.. Volja može biti izjavljena na bilo koji način. To su: ugovor o kupoprodaji.. dok je kod dvostranih potrebna saglasnost najmanje dve izjave volje koje su saglasne u pogledu predmeta i kauze.da umanji svoju imovinu. Formalni pravni poslovi su: ugovor o prodaji nepokretnostiugovor o građenju. 169. Dobročini pravn iposlovi (besplatni ugovori bez nadoknade.Pravni značaj ove podele je u tome što jednostrani pravni poslovi mogu nastati izjavom bolje samo jednog pravnog subjekta.. Komutativni pravni poslovi su oni kod kojih su u trenutku zaključenja poznate činidbe (ovlašćenja i obaveza) strana. kao i to koja je strana dužnik. Kauza dobročinih poslova je namera jedne strane da uveća imovinu druge strane bez dobijanja naknade.Najčešća forma koju zakon 28 . Realni pravni poslovi su oni za čiju je punovažnost potrebna saglasnost strana ugovornica o bitnim elementima pravnog posla i predaja stvari kao realni akt. Šta su teretni. pred svedocima.Aleatorni pravni poslovi su poslovi kod kojih se u momentu zaključenja ne zna ko duguje... Šta su konsensualni a šta realni pravni poslovi? Konsensualni pravni poslovi su oni koji se zaključuju prostom saglasnošću volja ugovornih strana o bitnim elementima. dužna da drugoj strani da određenu naknadu. Konsesualni pravni poslovi preovlađuju u građanskom pravu jer je prihvaćen princip konsensualizma. nekada ostvarene u određenoj formi. ugovor o licenci. ašta apstraktni pravni poslovi? Podela pravnih poslova na kauzalne i apstraktne izvršena je prema tome da li je kauza pravnog posla objektivno poznata za treća lica ili nije. beskamatnom zajmu. jer to zavisi od nekog neizvesnog događaja.iz tipa pravnog posla. ugovor o zajmu. Aleatorni su: ugovor o opkladi. ugovor o doživotnom izdržavanju. Objasniti pojam komutativnih i aleatornih pravnih poslova. Takvi pravni poslovi su: ugovor o poklonu. prad državnim organima). ugovor o ostavi. ugovor o osiguranju. Osnov je nepoznat jer se iz pravnog posla ne vidi razlog zbog koga se strane obavezuju. Šta su formalni pravni poslovi? Formalni pravni poslovi su oni pravni poslovi kod kojih volja mora biti izjavljena na unapred utvrđen način (pismeno. 167. a šta dobročini pravni poslovi? Podela ugovora na teretne i dobročine izvršena je prema tome da li jedna ugovorna strana za ono što dobija daje protivčinidbu ili ne. tj.

uži su od onih na koje ukazuje zaključeni pravni posao. Fiducijant samo može zahtevati naknadu štete od fiducijara. To je osnovni nedostatak ovog pravnog posla. Pravo koje se se prenosi fiducijarnim pravnim poslom može biti stvarno. Bitna forma ima konstitutivno dejstvo. Ukoliko su oštećeni društveni interesi. Jedino se u slučaju spora pravni posao ne može dokazivati drugim pravnim sredstvima (npr. Ukoliko se ne ugrožavaju interesi trećih lica ili javni interes.svedocima). kad se ispune uslovi. obligaciono. Kakva dejstva proizvodi fiducijarni pravni posao? Kod fiducijarnog pravnog posla fiducijar stiče pravo svojine. izigravanje propisa o zemljišnom maksimumu. Od nesavesnog sticaoca.zahteva je pismena i ona može biti različita:obična pismena. vrati nazad ili prenese trećem licu. To je rešenje u skladu sa principom sigurnosti i zaštite trećih savesnih lica. licu B. Kao fiducijarni vlasnik. svečana ili forma javne isprave. ali ne i povraćaj stvari od savesnog sticaoca.Npr. Fiducijarni pravni posao nema za posledicu sticanje prava svojine.Kao poreski obveznik će figurirati fiducijar. koji je dužan da pravo vrši u interesu fiducijanta i da ga. koji se razilazi od stvarnog cilja koji strane u pravnom poslu žele da ostvare. Na šta je usmerena kauza fiducijarnog pravnog posla? Ciljevi koji se u stvarnosti ostvaruju fiducijarnim pravnim poslom. u slučaju da fiducijar izigra ukazano poverenje i stvar otuđi trećem savesnom licu. zabrana klauzule o prenosu svojine na hipotekovanoj stvari itd.. Dokazna (probaciona forma) je ona čije nepoštovanje ne povlači ništavost pravnog posla. To strane ugovornice i ne žele. 173. 174. osim u formi u kojoj je trebalo da bude zaključen. on je punovažan. Koja je razlika između bitne i dokazne forme? Forma može imati različito dejstvo na punovažnost pravnog posla Forma može boiti bitna i dokazna. a svojinu na plantaži voća prenosi prijatelju. lice B. Vršenje ovih pravnih poslova se zasniva na poverenju. fiducijar obezbeđuje potraživanje od fiducijanta) ili kao mešoviti – u interesu fiducijanta i fiducijara. Lice B će po povratku lica A podneti račun i vratiti fiducijarno stečeno pravo svojine na plantaži. 172. lice A odlazi na duži put. Šta je fiducijarni pravni posao? Fiducijarni pravni posao je ugovor kod koga se fiducijant obavezuje da prenese neko pravo drugom licu – fiducijaru. fiducijant može zahtevati vraćanje stvari. Zajedničko svim fiducijarnim pravnim poslovima je da poverilac (fiducijant) ugovorom prenosi na drugu stranu – poverenika (fiducijar) više pravne vlasti nego što to traži ekonomska svrha posla. Npr. 29 . kome je ukazano poverenje. taj svesni nesklad između izjavljene i unutrašnje volje ima za posledicu nevažnost pravnog posla.Fiducijarni pravni posao je forma u kojoj se mogu naći elementi mnogih pravnih poslova koji dobijaju karakteristike fiducijarnog pravnog posla. potpisi i overa potpisa od strane suda). jer predstavlja njegov bitan element.Forma ugovora može biti uređena samim zakonom ili voljom samih stranaka. Bitna forma je ona čije nepoštovanje povlači ništavost pravnog posla. Njime se mogu zadovoljiti interesi isključivo fiducijanta (na fiducijara prenese pravo upravljanja stvarima. ali sa širim ovlašćenjima) ili fiducijara (npr. Kod fiducijarnog pravnog posla saglasnošću stranaka se prikazuje određeni pravni cilj. da ih koristi do povratka lica A. 175. on ne može raspolagati svojinom. Ipak. kao u slučaju zastupništva.. Bitna forma se zahteva za nastanak ugovora o prodaji nepokretnosti (pismene izjave. tj. ali najčešće je u pitanju pravo svojine.sticaoca koji nije znao da se radi o fiducijarnom vlasniku. ono postaje vlasnik stvari.

uslovi se dele na odložne (suspenzivne) i raskidne (rezolutivne). on nije sigurno sredstvo jer može izgubiti pravo svojine (ako fiducijar prenese pravo svojine na treće lice). nezavisno od činjenica da savremeno prravo raspolaže različitim vrstama zaloge kao realnim sredstvima obezbeđenja. po isplati duga. 183. Zato mora da veruje u poverioca da će mu.176. 181. pravnu zaštitu.astronomsko računanje rokova. jer onda gubi obeležje neizvesnosti. 177. Nalog je najčešća modifikacija ugovora o poklonu.To je buduća i izvesna činjenica (izvesna. Nalog postoji kada poklonodavac naloži poklonoprimcu da 30 . za razliku od uslova).civilno . strane u pravnom poslu mogu kao uslov predvideti i činjenicu koja je nastala ali one nisu za nju znale (subjektivna neizvesnost). potior iure – prvi u vremenu. ako dva lica dođu do istog pronalaska. Koji su načini računanja rokova? . patent. Šta se odlaže ugovaranjem odložnog roka? Odložni rok odlaže dejstvo pravnog posla (a raskidnim se prekida dejstvo pravnog posla. Da li je fiducijarni pravni posao važeći (dopušten) u našem pravu? Fiducijarni pravni posao se primenjuje i u savremenom pravu. 180. Njime se i danas ostvaruju različiti ciljevi. Uslov ne može zavisiti od volje strana u pravnom poslu. Činjenica koja je već nastala ne može biti uslov. Pravni posao može biti modifikovan uslovom. Npr. Šta su modifikacije pravnog posla i na koji način se mogu izvršiti? Modifikacije oredstavljaju izmene pravnog posla. Šta je nalog? Nalog (modus) ili namet je teret koji se nameće sticaocu kod dobročinih pravnih poslova ili pravnih radnji. jer je za nepokretne uobičajena hipoteka. Fiducijarnim pravnim poslom dužnik izbegava publicitet duga koji nije moguće sakriti kod ručne zaloge i hipoteke. Odrediti pojam roka? Rok je pravna činjenica koja se sastoji u proteku određenog vremena ili nastupanju određenog vremenskog trenutka od koga zavisi dejstvo pravnog posla. Izuzetno. Fiducijarni pravni posao u toj funkciji predstavlja veoma sigurno sredstvo za poverioca (fiducijara). 178. Na isti način. 182. dobiće lice koje je prvo podnelo zahtev za zaštitu pronalaska. Uslov mora biti pravna činjenica koja celokupni pravni posao čini neizvesnim. Najznačajniji je obezbeđenje potraživanja. Za dužnika (fiducijanta). da nešto učini ili da trećem licu. Odrediti pojam uslova? Uslov (conditio) je buduća i neizvesna činjenica koja utiče na dejstvo pravnog posla. Kako delimo uslove prema njihovom dejstvu? U zavisnosti od toga da li uslov odlaže dejstvo pravnog posla ili prekida već nastalo delovanje pravnog posla. vreme se računa i prilikom sticanja zemljišnoknjižnih prava podložnih rangiranju (hipoteka. U kojim se pravnim odnosima primenjuje astronomsko računanje rokova? Ono se primenjuje kod onih prava kod kojih sticanje prava zavisi od prvenstva u vremenu i gde se primenjuje pravilo Prior tempore. 179. pravo svojine preneti nazad. stvarne službenosti). testamenta ili legata. Preovlađuje fiducija u kojoj fiducijant zadržava državinu na stvari (za razliku od rimskog prava). jači u pravu. 184. Fiducijarni pravni poslovi se odnose na pokretne stvari. rokom i nalogom.

) Međutim.Odluka o ništavosti pravnog posla je deklarativnog karaktera .nekada se zahtevaju i druge činjenice (npr.opšta. Kako delimo nevažeće pravne poslove? Uobičajena podela nevažećih (nevaljanih) pravnih poslova jeste na ništave (apsolutno ništave) i rušljive (relativno ništave) pravne poslove. Pravo isticanja razloga rušljivosti pripada samo ugovornim stranama i njihovim univerzalnim sukcesorima (naslednicima).pravno relevantna volja. 186. Koji su pravni poslovi ništavi? Ništavi su oni pravni poslovi kojima se vređaju imperativne pravne norme. Pojam nevažnosti pravnog posla. 187. Opšti pravni uslovi tj. Pravni posao je punovažan ako ispunjava zakonom predviđene uslove za njegov nastanak.Zajedničko obeležje nepostojećih i ništavih pravnih poslova je da ne proizvode pravno dejstvo od samog početka i da se ne mogu osnažiti (konvalidirati). određen ili odrediv) .dozvola. i ne mogu se osnažiti (konvalidirati) jer razlozi koji dovode do ništavosti ne dopuštaju njihovo ozdravljenje protekom vremena. može pozvati na razlog ništavosti. pravni posao je nevažeći i ne može da proizvede pravno dejstvo.Svaki subjekt u pravu se kao zainteresovano lice. volja u pogledu pravnog učinka i sadržine posla . 185. a rušljivim privatni interesi. javni poredak ili dobri običaji. nakon čega se konvalidiraju .saglasnost. Koje su posledice neispunjenja naloga? Nalogodavac ima pravo da zahteva raskid ugovora o poklonu ukoliko poklonoprimac neispuni nalog. . 190. nezavisno od krivice lica koja zaključuju takav pravni posao. odobrenje i sl. predmeta ili kauze). moguć.Ništavi pravni poslovi se mogu poništiti uvek. podudarnost. ako neki od ovih uslova ne bude ispunjen. poveriocima. Koja je razlika između ništavih i rušljivih pravnih poslova? . tj. pretpostavke za punovažnost pravnog posla jesu: . jer su povređeni pretežno njihovi privatni interesi. javnom tužiocu a i sud o ništavosti vodi računa po službenoj dužnosti. 189. Ništavi su oni pravni poslovi kod kojih nisu ispunjeni uslovi za nastanak 31 .osnov (kauza) – dopušten i stvaran . 188. Rušljivi pravni poslovi se mogu poništiti samo u određenim prekluzivnim rokovima.predmet ugovora (dopušten. Ništavost pravnog posla jeste posledica nepoštovanja pravne norme.izvesnu sumu novca upotrebi za objavljivanje rukopisa ili prenese u fond određene škole za nagradu najboljem đaku i slično.Za ništave pravne poslove kaže se da se njima povređuju opšti interesi. odnosno posebna poslovna sposobnost ugovornih strana. Pravo isticanja ništavosti pripada: ugovornim stranama i njihovim univerzalnim i singularnim sukcesorima.. i ova podela je prihvaćena i u našoj pravnoj teoriji. .Šta su nepostojeći pravni poslovi? Nepostojeći pravni poslovi jesu grupa nevažećih pravnih poslova i označavaju pokušaj nastajanja pravnog posla bez nekog od opštih zakonskih uslova (nprnedostatak saglasnosti volje.forma .

Npr. Koji su poslovi fiktivni a koji simulovani? Fiktivni pravni posao postoji kada strane daju saglasne izjave volje usmerene na zaključenje pravnog poslačije pravno dejstvo u stvarnosti ne žele.zbog nedostatka potpune poslovne sposobnosti. U suprotnom ugovor ostaje na snazi. Kakav je pravni posao koje zaključi lice izvan svoje pravne i poslovne sposobnosti? Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih fizičkih lica su ništavi. dok kod fiktivnih pravnih poslova ne postoji kauza već samo njen privid. Nemmoralan je svaki posao kojim se ograničavaju lične slobode. Simulovani pravni posao postoji kada strane zaključuju jedan pravni posao čije pravno dejstvo ne žele. poništava se i ceo pravni posao.pravnog posla – nedostaje pravno važeća volja ili saglasnost volja o nekom elementu posla. ravnopravnost polova. vređaju intimna osećanja ljudi.Odrediti pojam protivzakonitih pravnih poslova.. 191. 193. Ova lica nemaju pravno relevantnu volju pa se ovi poslovi smatraju nepostojećim. cilj)obavezivanja. svesno koristeći nepovoljnu situaciju saugovarača (stanje nužde. Kada postoji zelenaški pravni posao? Zelenaški pravni posao postoji kad jedna strana ugovara za sebe ili neko treće lice korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je oona drugoj strani dala ili učinila. 195.zbog prekomernog oštećenja . javnom poretku i dobrim običajima. lakomislenost. Pravni poslovi su najčešće nemoralni kad im je nemoralan osnov (kauza) ili cilj koji se želi ostvariti pravnim poslom. a poništava se samo nemoralna klauzula – delimična ništavost. obećanje nagrade za konkubinat. ili se obavezala dati ili učiniti. Protivzakonit pravni posao je onaj pravni posao kojim se vređa prinudna norma bez obzira da li je ona sadržana u građanskom pravu ili nekoj drugoj oblasti javnog ili privatnog prava. U praksi često nastaju ugovori sa nemoralnom klauzulom.Ništav je i onaj pravni posao ako su strane potpuno poslovno nesposobne. Koji razlozi izazivaju rušljivost pravnog posla? . ili ne postoje predmet i osnov pravnog posla.zbog mana volje . 192. Kod simulovanog pravnog posla postoji kauza. davanje nagrade novinaru da nekoga «ocrni» u novinarskom članku. 194. pravni posao koji ne sadrži osnov (kauzu. ali su oni protivni prinudnim normama. Npr. radi izigravanja naslednih prava zakonskih naslednika.Pravni poslovi pravnih lica mimo pravne i poslovne sposobnosti su ništavi i nemaju pravno dejstvo. 32 . teško materijalno stanje. Ukoliko su one odlučujući razlog nastanka ugovora i ukoliko on ne može opstati bez te odredbe. Npr. nemoralan je pravni posao kojim jedno lice daje određenu novčanu sumu ocu devojke kako bi se ona udala za drugo lice.nemoralno je zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju sa licem na samrti. nedovoljno iskustvo ili zavisnost). 196. Koji su pravni poslovi nemoralni? Nemoralni pravni poslovi su oni poslovi kod kojih se preduzetom obavezom ili ciljem pravnog posla vređaju opšteusvojena shvatanja određene zajednice. ali je ona prividna. prikrivajući pravni posao čije pravno dejstvo stvarno hoće. ako saglasnošću volja nije određen predmet pravnog posla.. kao i oni pravni poslovi kod kojih su ispunjeni uslovi za njihov nastanak.zaključi se ugovor o kupoprodaji da bi se prikrio ugovor o poklonu (motiv može biti izbegavanje pobijanja ugovora o poklonu zbog povrede nužnog naslednog dela.

očigledna nesrazmera između činidaba . Subjektivni element prevare sastoji se u nameri druge ugovorne strane da izazove zabludu saugovarača o nekom elementu pravnog posla. a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine. posredno ili neposredno . na lice s kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice. tj.zabluda o pravnoj prirodi pravnog posla . Za postojanje instituta prekomerno oštećenje zahtevaju se dva uslova: .zabluda o predmetu i svojstvima predmeta . ZOO reguliše zabludu u delu «mane volje» : Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta. Prema ZOO prevara je određena na sledeći način: Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora. Prevara podrazumeva lažno predstavljanje činjenica važnih za pravni posao.treba da je nedopuštena (protivpravna) . kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim. 200. 199.da je upućena saugovaraču. Iz ove definicije proizilaze dve grupe pojmovnih elemenata koje čine prevaru: objektivni i subjektivni.zabluda o motivu i dr. 198.rok za poništenje je prekluzivan 201.ekvivalentnosti činidbi kod teretnih pravnih poslova. ZOO je prihvatio subjektivno shvatanje: Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru (dvostrano obavezujući ugovori) postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera. druga strana može zahtevati poništenje ugovora i onda kada zabluda nije bitna.do nastanka ovlašćenja i obaveza. Koje uslove treba da ispuni pretnja da bi bila razlog rušllljivost? Pretnja je nedozvoljena radnja kojom jedno lice izaziva strah kod drugoga da da izjavu volje određene sadržine radi zaključenja pravnog posla. 33 . tj. Z poništenje pravnog posla zaključenog pod pretnjom potrebno je da pored postojanja pretnje budu ispunjeni i drgi uslovi:: . O prekomernom oštećenju postoje 2 koncepta – objektivni i subjektivni.i da je ona posledica neznanja oštećene strane za pravu vrednost stvari. Nesrazmera između vrednosti prestacija utvrđuje se pomoću pravnog standarda «očigledna nesrazmera». Vrste zabluda: .zabluda o ličnosti ugovarača . Koje su zablude bitne prema ZOO? Bitne zablude su one zbog kojih se pravni posao može poništiti. Šta je zabluda? Vrste zabluda. Šta je prevara i koji su elementi prevare? Prevara je namerno preduzimanje određenih radnji od jedne strane u pravnom poslu u cilju dovođenja ili održavanja saugovarača u zabludi da bi zaključio određeni ugovor.pretnja mora biti odlučujuća za zaključenje pravnog posla (uzročna veza) . Objektivni element se sastoji u preduzimanju protivpravnih radnji koji realizuju nameru strane da izazove zabludu kod druge strane. Zabluda (u pravnom smislu) je pogrešna (kriva) predstava o nekom elementu pravnog posla usled koje je došlo do zaključenja određenog pravnog posla.197. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati. Kada postoji prekomerno oštećenje kao razlog nevažnoosti? Prekomerno oštećenje je materijalna šteta (gubitak) koju jedna strana trpi u momentu zaključenja teretnog ugovora usled nesklada vrednosti uzajamnih davanja.

Ograničeno poslovno sposobna lica mogu punovažno zaključiti teretne ugovore samo uz saglasnost zakonskog zastupnika. 204. 203. Šta je konverzija. pravo na restituciju ima i nesavesna strana.oduzimanje predmeta prestacije u korist države . kao sankcija. Da li ograničeno poslovno sposobna lica mogu punovažno zaključivati pravne poslove? Ograničeno poslovno sposobna lica mogu zaključiti pravne poslove ali je za njihovu punovažnost potrebna saglasnost zakonskog zastupnika. ima najpre zastupnik. Šta je negotium claudicans? Pravo na poništenje pravnog posla koji je zaključilo ograničeno poslovno sposobno lice bez saglasnosti zakonskog zastupnika. ukoliko zakon ne određuje nešto drugo.Koje su posledice nevažnosti pravnih poslova? . zbog prirode imovinske sankcije u građanskom pravu . Princip restitutio in integrum. Quod nullum est nullum producit efectum – Što je ništavo. su rušljivi pravni poslovi. prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. javnog poretka ili dobrih običaja. ili joj to pravo uskratiti s pozivom na ovu staru izreku? Načelno. ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju. kao i lica lišena potpune poslovne sposobnosti i izjednačena sa starijim maloletnicima. Pravni poslovi koje ograničeno poslovno sposobna lica zaključe i ne dobiju saglasnost zakonskog zastupnika.da je u pitanju ništav pravni posao koji je izričito zabranjen 34 . Uobičajeno se ovaj pravni posao naziva – pravni posao koji hramlje – negotium claudicans. 206. on je neizvestan za drugu stranu. Uslovi konverzije: . ZOO je regulisao restituciju kao posledicu ništavosti: U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila na osnovu takvog ugovora.ništavost .restitucija . U našem pravu.202. 207. Šta je ništavost pravnog posla? Ništavost je osnovna posledica nevažećih pravnih poslova. Povraćaj u pređašnje stanje. ograničeno poslovno sposobna lica su lica između 14 i 18 godina – stariji maloletnici. Ništavost.naknada štete 205. a ako to nije moguće. javlja povraćaj u pređašnje stanje – restitutio in integrum. U kom slučaju je moguće primeniti pravilo Nemo auditur propriam turpitudinem allegans? Neće se slušati onaj ko se poziva na svoju sramotu (nedopuštenu radnju). takvi pravni poslovi su nevažeći. Da li pružiti sudsku zaštitu strani koja se poziva na sopstvenu protivzakonitost. To znači da se kao osnovna posledica poništenja pravnog posla. To je sankcija za povredu imperativnih pravnih normi. Ako ova saglasnost izostane. 208. a šta konvalidacija? Konverzija je spašavanje ništavih pravnih poslova njihovom transformacijom u srodan pravni posao koji je punovažan i kojim bi ugovorne strane ostvarile približno isti cilj. koji je bio izvršen. ima se dati odgovarajuća naknada u novcu. Dok se pravni posao ne odobri ili poništi. sastoji se u tome što pravni posao koji su strane zaključile ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo od samog početka. ne proizvodi pravno dejstvo. kao i prirode nevažnosti pravnih poslova.

209. tako da se ugovorno zastupništvo naziva punomoćstvom. Šta je supstitucija? Supstitucija je prenošenje ovlašćenja (punomoćja) na drugo lice. Pojam i elementi ugovornog zastupništva. a ugovor je izvršen. 211. Šta je zastupništvo? Zastupništvo je pravni institut koji omogućava de u ime i za račun jednog lica (zastupano lice) pravni posao i pravne radnje preduzima drugo lice (zastupnik).da se može pretpostaviti da bi ugovorne strane zaključile taj drugi pravni posao da su znale za ništavost zaključenog ugovora. 215. postoji: . kao što je npr. 210. - 35 .kada je zastupnik jedne strane istovremeno i druga ugovorna strana . jer razlozi zbog kojih se poništavaju vređaju opšti interes.da je u pitanju rušljiv pravni posao. takav pravni posao ne obavezuje vlastodavca. Posebno punomoćje postoji kada je punomoćnik ovlašćen za preduzimanje određene vrste pravnih poslova ili pravnih radnji. Pravna konstrukcija zastupništva pretpostavlja tri lica: . Šta je punomoćje? Punomoćje je jednostrana izjava volje vlastodavca kojom ovlašćuje punomoćnika da u njegovo ime zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje. To su poslovi određene vrste koji prelaze granicu redovnog upravljanja.treće lice. jer se ništavi ne mogu konvalidirati . Ovlašćenje na zastupanje naziva se punomoćje. osim ako ga je naknadno odobrio – ratifikacija (ratihabitacija). koji zaključuje pravni posao sa trećim licem .da je protekao prekluzivni rok za poništenje ili da se ovlašćeno lice odreklo prava na isticanje razloga rušljivosti pre proteka roka. odnosno pravne radnje. punomoćje može biti opšte (generalno) i posebno (specijalno) Opšte punomoćje je ono koje ovlašćuje punomoćnika da za vlastodavca preduzima sve pravne poslove. kod koga zastupani (vlastodavac) zaključuje ugovor sa zastupnikom (punomoćnikom). Koje vrste punomoćja postoje? Po obimu. Ništavi pravni poslovi se ne mogu osnažiti. koje je druga ugovorna strana.prodaja nepokretnosti. Izuzetno.da u ništavom pravnom poslu ima uslova za punovažnost nekog drugog pravnog posla kojim se može ostvariti približno isti cilj . Konvalidacija predstavlja naknadno osnaženje rušljivih pravnih poslova.kada je isto lice istovremeno zastupnik obe ugovorne strane 213. ništavi pravni poslovi se mogu konvalidirati ako je zabrana manjeg značaja. Za nastupanje dejstva ugovornog zastupništva potrebno je pored ovlašćenja na zastupanje da punomoćnik izjavljuje volju i namera na zastupanje. Koje su posledice prekoračenja punomoćja? Ako punomoćnik prekorači ovlašćenje iz punomoćja. 214.zastupanolice. Šta je samokontrahiranje? Zaključivanje pravnog posla sa samim sobom ili samokontrahiranje. Uslovi pod kojim se konvalidacija može izvršiti su: . iz koga nastaje ovlašćenje na zastupanje.zastupnika. 212. koje ovlašćuje drugog da za njega i njegov račun zaključuje pravni posao . pri čemu pravne posledice nastaju neposredno za zastupano lice. Ugovorno zastupništvo je vrsta zastupništva.

Koji je osnovni princip u vršenju građanskih subjektivnih prava? Vršenje građanskih subjektivnih prava je interes titulara i na to ih. protivpravnom radnjom prouzrokovano umanjenje imovine oštećenog lica ili sprečio da dođe do njenog uvećanja – prouzrokovao štetu. 222.otkaz (odricanjem) od punomoćja .opoziv punomoćja . 220. jer je skrivljenom. po završetku punomoćje prestaje. nije potrebno terati. 36 . To je slučaj kada jedno lice razbije drugome prozor. ako je dato za preduzimanje samo te radnje. punomoćje prestaje istekom vremena za koje je dato. 217. Zato je osnovni princip u vršenju građanskih subjektivnih prava – slobodno vršenje prava. Tako da povreda ovog principa povlači odgovornost. Šta su građanskopravni delikti? Građanskopravni delikti predstavljaju ponašanja – radnje ili propuštanja. kojima se vređaju propisi objektivnog prava. a protivno cilju prava. po pravilu. Koji pravni odnos i između kojih lica nastaje usled prouzrokovanja štete? Između lica koje je prouzrokovalo štetu (štetnik) i lica kome je šteta naneta (oštećeno lice) nastaje obligacioni odnos 221. Pod prokurom se podrazumeva ovlašćenje dva ili više lica (prokurista) za zaključivanje pravnih poslova i preduzimanje drugih pravnih radnji u vezi sa delatnošću pravnog lica (vlastodavca). subjektivne odgovornosti. .smrt vlastodavca . a šta poslovno punomoćje? Prokura je vrsta ugovornog zastupništva pravnog lica. Za koju vrstu odgovornosti se zahteva krivica? Štetnik duguje obavezu nadoknade štete. Poslovno punomoćje je oblik punomoćstva kojim pravno lice (ili preduzetnik) ovlašćuje punomoćnika na zaključivanje svih pravnih poslova koji su uobičajeni u vršenju njegove poslovne delatnosti.216. Krivica štetnika je osnov i uslov građanske odgovornosti. To su protivpravne radnje ili ponašanja koja mogu dovesti do prouzrokovanja štete drugom licu.gubitak poslovne sposobnosti Punomoćje prestaje automatski i zaključenjem pravnog posla. Šta je zloupotreba prava? Zloupotreba prava predstavlja vršenje ovlašćenja u granicama subjektivnog prava postavljenih zakonom. 219. Šta je prokura. Kojim pravnim principom je zabranjeno nanošenje štete drugom licu? Principom neminem laedere. što znači da se pravnim subjektima koji su imaoci ovlašćenja prepušta sloboda izbora da li će vršiti ili ne svoje pravo (načelo dispozitivnosti) 223. ili mu pocepa odelo ili ne osigura električni vod zbog čega dođe do smrti ili telesne povrede.smrt punomoćnika . 218. Navesti načine prestanka ugovornog zastupništva. Ono ima karakter generalnog punomoćja.

kao potraživanja iz zakonske obaveze izdržavanja (između bračnih drugova. To su istovremeno neki vidovi zloupotrebe prava. nezvanog vršenja tuđih poslova. a dužnik istakao prigovor zastarelosti. ne zastarevaju ni sva obligaciona prava – (npr. pakosno ili šikanozno vršenje prava. U našem pravu . i sl. Posebni (specijalni) rokovi zastarelosti predviđeni su za pojedina subjektivna prava. usled čega prestaje mogućnost da se ostvari pravo prinudnim putem (zahtev u materijalnom smislu). To su:vršenje prava protivno cilju zbog koga je priznato. Koja prava zastarevaju? Zastarevaju imovinska – obligaciona (relativna) prava. obligaciona prava koja čine sadržinu porodičnopravnih odnosa. nasledna i prava intelektualne svojine).da u nevršenju protekne vreme koje je zakonom određeno za vršenje prava . Kako delimo rokove zastarelosti? Rokove zastarelosti delimo na opšte i posebne rokove.. odnosno jedne godine. 227. Opšti rok zastarelosti je rok koji se primenjuje uvek kada za neko pravo nije određen rok zastarelosti. U našem pravu. Prekluzivni rokovi su zakonom određeno vreme u kome se jedino može preduzeti neka pravna radnja. U sudskim odlukama se sreću razni kriterijumi kojima se određuje zloupotreba prava i takvo vršenje zabranjuje. Ako se ne izvrši u tom roku. Rokovi zastarelosti od 3 godine primenjuju se za povremena potraživanja koja dospevaju za naplatu godišnje ili u kraćim razmacima. posle tog roka gubi pravo na ovu tužbu.da se radi o pravu koje podleže zastarelosti .224. držalac može podići državinsku tužbu samo u roku od 30 dana.da postoji volja dužnika da se primene pravila o zastarelosti. koja kao svako potraživanje zastareva u određenom roku za naknadu štete. stvarna. iz ugovora o zajmu i dr. neprimereno. Načelno ne zastarevaju apsolutna prava (prava ličnosti. telefonsku pretplatu i druga PTT potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima. Po pravilu su kraći od opšteg roka zastarelosti.). Po njemu zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze kada istekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. zastarelost je regulisana ZOO. U opštem roku zastarelosti zastarevaju potraživanja iz neosnovanog obogaćenja. iako npr. ako se dužnik pozove na zastarelost. roditelja i dece itd. 226. 225. Međutim. nenormalno vršenje. usluge održavanja čistoće. Šta je prekluzija? Prekluzija je kao i zastarelost. Tako u roku od jedne godine zastarevaju: potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju. neuobičajeno. Npr. tv pretplatu. Na osnovu kojih kriterijuma je moguće procenjivati da li je subjektivno pravo zloupotrebljeno ? Iskristalisala su se dva shvatanja o mogućem kriterijumu: subjektivno i objektivno. Međutim. vodu. povrede ovih prava nastaje obligacioni odnos i obaveza naknade štete. Za nastupanje dejstva zastarelosti potrebni su uslovi: . samo pravo ličnosti ne zastareva. Šta je zastarelost? Zastarelost predstavlja protek zakonom određenog vremena – roka u kome je poverilac mogao vršiti svoje pravo ali to nije učinio. 37 . prestaje mogućnost naknadnog izvršenja.. rok zastarelosti iznosi 10 godina. 228. izraz uticaja vremena na pravo. plin.

229. samopomoć. Kada postoji ugrožavanje subjektivnih prava? Ugrožavanje subjektivnog prava postoji onda kada postoji opasnost od povrede prava. Lice čije je pravo povređeno ili ugroženo ima pravo nda zahteva zaštitu svog prava – pravo na prinudnu pravnu zaštitu. krajnja nužda. Samozaštita se javlja kao nužna odbrana. Npr. 230.samopomoć postoji kad se povrati ukradeni bicikl ili druga stvar. U oviom slučaju potrebno je ostvariti stanje koje je postojalo pre povrede prava. npr. Šta je samozaštita? Samozaštita je samovlasno ostvarivanje povređenog subjektivnog prava i ona je samo izuzetno dopuštena.da dođe do rušenja kuće koja je sklona padu. 38 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful