Kontrolna pitanja 1. Šta je građansko pravo u objektivnom smislu, a šta u subjektivnom?

Građansko pravo u objektivnom smislu jeste grana privatnog prava koju čini skup pravnih normi kojima se uređuju građanskopravni odnosi koji se uspostavljaju među ljudima povodom stvari, činidaba ili imovine. Naše objektivno građansko pravo, po svojim karakteristikama pripada evropskokontinentalnom pravnom sistemu. Osnovu ovog sistema čine opšte pravne norme sadržane u zakonu ili drugom formalnom izvoru prava. Građansko pravo u subjektivnom smislu označava objektivnim pravom priznata ovlašćenja (prerogative) subjektima prava (fizičkim i pravnim licima) da preduzimaju akte potrebne za zadovoljenje materijalnih (imovinskih) i nematerijalnih (neimovinskih) interesa. Građansko subjektivno pravo se ostvaruje u građanskopravnom odnosu u kome nasuprot ovlašćenog lica (titulara prava) stoji jedno ili više obaveznih lica. Građanskopravni odnos je regulisan objektivnim pravom i zaštićen prinudom (imovinskom sankcijom) koju ostvaruje država preko određenih organa, sudova ili drugih nadležnih organa, na inicijativu (zahtev) titulara prava. 2. Objasnite poreklo i razvoj naziva građansko pravo i po čemu se GP rimskog prava razlikuje od savremenog pojma GP? Naziv građansko pravo potiče od lat. Ius civile (civis – građanin) , ali se ni pojmovno ni sadržinski ne podudara sa rimskim značenjem ovog izraza. Ius civile u rimskom pravu, označavalo je pravo važeće samo za Rimljane,za razliku od ius gentium-a koje je važilo i za strance (peregrine). Rimsko ius civile je bilo sveobuhvatno – pored građanskog obuhvatalo je i upravno i krivično pravo.Današnji pojam građanskog prava je nastao zahvaljujući pravnoj nauci 18.veka i zakonodavstvu.Bilo je pokušaja da se naziv građansko pravo zameni nazivom imovinsko, privatno ili civilno pravo. Međutim, ovi nazivi imaju nešto drugačije značenje, tako da je u evropskom pravu prevladao termin građansko pravo. 3. Koje su pravne discipline GP? Šta je predmet izučavanja pojedinih pravnih disciplina GP? Građansko pravo sadrži više grana prava kojima se uređuju srodni građanskopravni odnosi. Zato je teško dati jedinstven pojam predmeta građanskog prava. Građansko pravo čine nekoliko pravnih disciplina pri čemu su neke stekle potpunu samostalnost i tretiraju se kao posebne grane prava, a druge nemaju takav karakter: - Opšti deo grašanskog prava je skup heterogenih pravnih normi koje reguliše status ili pravni položaj subjekata u građanskopravnom odnosu – fizičkih i pravnih lica. Pravnim normama u ovom delu građanskog prava određuju se pojam, vrste, nastanak i prestanak svojstva subjekata u građanskopravnom odnosima (pravna, poslovna i deliktna sposobnost, njihovi atributi, ime, naziv, prebivalište). To čini statusni deo građanskog prava (statusno pravo) koji se reguliše u opštem delu građanskih zakonika. U opštem delu građanskog prava izučavaju se i odredbe koje se odnose na pravne činjenice, pravni promet, objekte, uslove ostvarivanja prava, zastarelost i sl. - Stvarno pravo predstavlja određenu celinu GP koja je stekla samostalnost, tako da se tretira kao posebna grana prava. Stvarnim pravom regulišu se odnosi povodom korišćenja i raspolaganja stvarima (svojina, stvarne službenosti, lične službenosti), povodom obezbeđivanja potraživanja stvarima (ručna zaloga, hipoteka, retencija), povodom stanovanja, sticanja i gašenja prava. Predmet regulisanja i izučavanja u okviru stvarnog prava jesu i neki faktički odnosi sa sličnim dejstvom kao što je državina, pravne moći kao što je pravo preče kupovine, ali i evidencija nepokretnosti i prava.

1

-

-

-

-

Obligacionim pravom regulišu se pravni odnosi koji nastaju voljom pravnimh subjekata (ugovorno pravo) ali i oni koji nastaju povodom prouzrokovanja štete (odštetno pravo). Njime se regulišu i drugi poverilačko-dužnički odnosi (robnonovčani odnosi) povodom stvari – npr.zakup stana; ili ljudskih radnji – npr.popravka auta. Obligaciono pravo reguliše robno-novčani promet i dužničko-poverilačke odnose koji nastaju na osnovu ugovora – npr.ugovor o zakupu, prodaji; prouzrokovanja štete drugome – npr.šteta izazvana kolima u saobraćajci; sticanja bez osnova – npr.primljen novac za prodaju iz ništavog ugovora; poslovodstva bez naloga – npr.plaćen račun komšiji; jednostrane izjave volje –npr.javno obećanje nagrade za poštene nalazače....idr. Nasledno pravo reguliše prelaz imovine s jednog lica na drugo za slučaj smrti. Ova grana prava je na granici između imovinskog i ličnog prava. Porodično pravo reguliše bračno, roditeljsko i starateljsko pravo.Porodično pravo se razlikuje od građanskog imovinskog prava, jer uređuje lične neimovinske odnose.Deo porodičnopravnih odnosa jesu imovinske prirode (imovina supružnika, vanbračnih partnera, porodične zajednice). Međunarodno privatno pravo je nadgradnja nad građanskim pravom, jer reguliše građanskopravne odnose sa elementima inostranosti.Ono obuhvata tzv.kolizione norme na osnovu kojih se rešava sukob zakona i određuje merodavno građansko pravo za slučaj konkurencije više nacionalnih zakonodavstava. Trgovinsko (privredno) pravo reguliše status i pravne odnose privrednih subjekata. Privredno ili trgovinsko pravo se tretira kao samostalna, posebna pravna grana. Autorsko i pronalazačko pravo reguliše odnose autora povodom tvorevina intelektualnog stvaralaštva, umetničkih dela, pronalazaka, tehničkih unapređenja i drugih ljudskih kreacija. Prava autorstva su delom lične a delom imovinske prirode.

4. Šta je karakteristično za društvene odnose regulisane građanskopravnim normama? Predmet građanskog prava čine, pretežno, imovinski odnosi – odnosi povodom objekta koji se može izraziti u novcu ili drugom ekonomskom ekvivalentu. Međutim, građansko pravo reguliše i neimovinske odnose koji se štite imovinskom sankcijom – čast, dostojanstvo, privatnost... Imovinski i neimovinski odnosi nisu jasno razsvojeni. Karakteristična je njihova izmešanost u svim delovima građanskog prava, pa se o njihovoj prirodi može suditi samo na osnovu preovalađujućih elemenata. 5. Šta se podrazumeva pod sistematikom GP? Pod sistematikom GP podrazumeva se razvrstavanje celokupne materije prema određenim kriterijumima, polazeći od iznalaženja zajedničkih elemenata, odnosno različitosti. 6. Koji je osnovni cilj sistematike prava? Osnovni cilj klasifikacije jeste unošenje reda, razvrstavanje i sređivanje određenog materijala, uz primenu određenih kriterijuma ili unapred postavljenih planova ili teorija. 7. Osnovne karakteristike institucione sistematike? Smatra se da instituciona sistematika potiče od Gaja i rasporeda pravne materije u njegovoj knjizi Instituciones. U Institucijama je celokupna materija podeljena prema pravilu da sve pravo se odnosi na lica, stvari i tužbe.Ova tročlana sistematika je prihvaćena u građanskim zakonicima Francuske, Austrije i Srbije, ali ona ne predstavlja sistematiku u modernom smislu. Uopšte, sve sistematike do 16.veka se smatraju tradicionalnim, jer se ne vrše prema unapred utvrđenom planu, već se formalno vrši

2

raspored skupa pravnih normi. Instituciona podela: personae- statusno i porodično; res – stvarno i nasledno; actiones – obligaciono i tužbe. 8. Kako je sistematizovana materija GP u pandektnoj sistematici? Ova podela se zbog broja delova naziva petočlanom podelom. Prema pandektnoj sistematici, građansko pravo se deli na Opšti i Posebni deo, pri čemu posebni deo obuhvata Stvarno, Obligaciono, Nasledno i Porodično pravo. 9. Koji su zakonici prihvatili institucionu, koji pandektnu podelu? Instituciona podela je prihvaćena u zakonicima Francuske, Austrije i Srbije. Pandektna sistematika je primenjena najpre u Građanskom zakoniku Sakse iz 1863. a kasnije i u modernim zakonicima kao što je Nemački građanski zakonik iz 1900. a pod njegovim uticajem i japanski, brazilski, grčki, poljski zakonik i drugi... 10. Koji su razlozi za izdvajanje Porodičnog prava iz por5rodice GP? Kao argument za izdvajanje Porodičnog prava iz GP, navode se razlike u predmetu i metodu regulisanja porodičnopravnih odnosa. Brak i porodične odnose, pored imovinskih, karakterišu, pre svega, lični odnosi. Na njih se, za razliku od imovinskih, ne mogu primenjivati pravila građanskog metoda regulisanja, kao što su prometljivost prava, imovinska sankcija i autonomija volje, u potpunosti. Građanskopravne regule mogu se primenjivati samo na imovinske odnose. Zato građanskopravne norme predstavljaju opšti pravni režim, odnosno primenjuju se samo ako porodičnopravni odnosi nisu uređeni posebnim zakonom. 11. Kakav je odnos GP i Privrednog prava? Privrednim pravom reguliše se položaj trgovačkih pravnih subjekata i njihovo međusobno poslovanje.Međutim, osnovni pravni instituti u privrednom pravu su instituti građanskog prava, svojina i ugovor, modifikovani zbog posebnog položaja pravnih subjekata.Zajednička nit koja povezuje trgovačke i građanske poslove je autonomija volje strana prilikom regulisanja međusobnih odnosa. Donošenjem ZOO građanskopravni i trgovinski poslovi su regulisani jedinstveno. 12. Kakav je odnos između GP iAutorskog i pronalazačkog prava? Intelektualna prava su apsolutna prava koja regulišu odnose između lica povodom umne (duhovne) svojine. To su prava koja nastaju povodom tvorevina intelektualnog stvaralaštva – autorsko i pronalazačko pravo. Autorsko pravo ima za objekt originalnu i materijalizovanu duhovnu tvorevinu izraženu kao autorsko delo. Pronalazačko pravo ima za objekt pronalazak odnosno novo rešenjetehničkog problema koji su zaštićeni kao patent. 13. Šta je predmet regulisanja GPP? GPP sadrži pravne norme kojima se uređuje postupak za ostvarivanje prava priznatih građanskim pravom.GPP služi ostvarivanju tzv.spornih prava, onih koji se ne ostvaruju redovno, tj.doobrovoljno. 14. Koji se odnosi regulišu normama MPP i kada se one primenjuju? Osnovna funkcija MPP jeste da u građanskim i trgovinskim pravnim odnosima reši sukob zakona dva nacionalna prava u spornim slučajevima, tj.međunarodno obeleženim situacijama (npr.razveden je brak supružnika različitog državljanstva). Norme MPP određuju: pravo koje će se primeniti na građanskopravne (i trgovinskopravne) odnose sa

3

ako se ne odlučuje na osnovu opšte norme koja važi za sve subjekte koji se nađu u situaciji koju pretpostavlja norma. U širem smislu. obuhvata 3 pravna kruga (porodice) : romanski (Španija. Belgija. Francuska). suzbije arbitrernost. istih ili sličnih slučajeva. Austrija. Karakteristike evropsko-kontinentalnog pravnog sistema? Evropsko-kontinentalni pravni sistem je familija prava nastala na nasleđu grčke i rimske filozofije i kulture. kao i predviđanje njihovih dejstava u realizaciji pravnih normi i ideala. hindu pravo i kinesko pravo. 15. čini skup pravnih normi u jednom društvu kojima se ostvaruje društvena kontrola podržana silom političke organizacije. donošenjem odluka koje su bile osnova novih. nije izvor prava. Koji su elementi sistema prava? GP kao deo jedinstvenog pravnog sistema ima iste činioce kao i svaka grana prava. U pravno tehničkom pogledu. 19. Proces kodifikacije u kontinentalnom pravu trebalo je da zapreči sudske odluke kao izvor prava. Koje vrste pravnih sistema postoje u svetu? U svetu postoji 5 velikih pravnih sistema. To su: evropsko-kontinentalni.. posmatrano funkcionalno.institut svojine (čine ga sve norme koje regulišu svojinska ovlašćenja povodom stvari). 17. germanski (Nemačka. odnosno značajna diskreciona ovlašćenja sudija. Evropsko-kontinentalni sistem nije jedinstven. ugovora. 4 . naknada štete. Italija. Grčka). pravni sistem pretpostavlja skup usklađenih. Portugalija. Građanskopravnim normama regulišu se građanskopravni odnosi. Npr. šerijatsko (islamsko) pravo. Luksemburg. uslove za priznanje i izvršenje inostranih odluka. 21. pravni sistem podrazumeva ukupnost važećih osnova za sudsko i upravno postupanje (rešavanje sporova). Šta je građanskopravna norma? Osnovna ćelija u strukturi pravnog sistema jeste pravna norma koja reguliše konkretni društveni odnos nastao na podlozi pravne činjenice (ljudske radnje ili događaja). uključujući i pravnu tehniku za njegovo ostvarivanje. institut zaloge. kojima se ostvaruje pravni poredak. pravosuđe čiji će sudovi biti nadležni. građanskopravni institut. Holandija. međusobno logički povezanih i uslovljenih pravnih normi. a to su: građanskopravna norma.Šta je građanskopravni institut? Građanskopravne norme koje regulišu jednu vrstu društvenih odnosa čine građanskopravni institut (ustanovu). Švajcarska.ta ideja je najpre sadržana u Pruskom građanskom zakoniku Landrehtu. Koje grane čine građansko pravo? GP je građanskopravna oblast koju čini skup srodnih grana prava. GP je u ovim zemljama regulisano zakonima ili građanskim kodifikacijama kao izvorima prava.međunarodnim elementom. načelno. Šta je pravni sistem? Pravni sistem.Ovaj pravni sistem karakteriše zakon kao osnovni izvor prava i opšta pravna norma koja se primenjuje na neodređeni broj slučajeva koji nastaju povodom predmeta. 20. 18.Kontinentalni sistem počeo je sa precedentnim pravom. oblast (porodica) prava. Sudska praksa. anglo-američki pravni sistem. skandinavski (nordijski pravni krug). 16.. grana prava.

23. Novi Zeland. Kako delimo grane pravnog sistema? Osnovne podele su: podela na privatno i javno pravo.U mešovita prava ili prava sui generis spadaju: Porodično. Šta je kodifikacija? Šta je unifikacija prava? Kodiifikacijom se na jedinstven i sveobuhvatan način uređuje određena pravna oblast ili materija.22. Koje su karakteristike anglo-američkog pravnog sistema? Anglo-američko pravo je zajednički naziv za pravo koje važi na ostrvskom delu Evrope. da je izvestan. pa se tretiraju kao grane prava sa posebnom pravnom prirodom. Koji je kriterijum podele na javno i privatno pravo? Podela na javno i privatno pravo potiče iz rimskog prava. privatum ad singulorum utilitatem. ideja kodifikacije nije bila prihvaćena pa do kodifikacije nije ni došlo. ali se zakoni primenjuju samo na određenim područjima (samo za jednu pokrajinu. Upravno. Iz kojih razloga su neka prava svrstana u grupu sui generis i koja su to prava? Mnoge grane prava sadrže elemente i privatnog i javnog prava. jer je odnos između javnog (opšteg) i pojedinačnog interesa teško jasno i precizno odrediti. Koji je nedostatak ove podele? Interes kao kriterijum podele na privatno i javno pravo je često kritikovan. da je neprestano poštovan. S obzirom da pojedinci žive u organizovanim zajednicama njihovi su odnosi ispreplitani. 24. Trgovinsko. Krivično. Ovaj kriterijum je prvi predložio Ulpijan u svojoj izreci Publicum ius est quod ad statum rei romanae spectat.) . Teško je za neki interes reći da je samo javni ili opšti a za drugi da je samo pojedinačni. sui generis. a privatno koje se odnosi na interese pojedinaca. 26. SAD). oblast. Javno pravo je ono koje se odnosi na interese rimske države. javnopravna. na glavne i pomoćne pravne discipline i dr. Unifikacija je donošenje jedinstvenih pravila koja će važiti na teritoriji više zemalja ili jedne zemlje (ako se na istu materiju primenjuje veći broj zakona na različitim područjima). Javno pravo čine: Ustavno. Obligaciono. Nasledno. podela na supstancijalno i procesno. jer su neke stvari korisne za zajednicu. republiku u sastavu savezne države) 5 . da je razuman. dominantni izvor prava je običajno pravo koje stvaraju sudovi povodom konkretnih slučajeva. 28. 27. u Engleskoj i većini zemalja Severne Amerike i engleskog govornog područja (Australija. Građansko procesno pravo. da je vršen mirno – nec clam nec precario. da ga podržava opinio necessitatis. najčešće podrazumeva već izvršenu kodifikaciju. a kriterijum podele je interes. predstavljaju i opšti interes. Koje grane čine privatno pravo? Privatno pravo čine: Stvarno... Unifikacija. Common low se karakteriše sledećim: pravo se nije razvijalo pod neposrednim uticajem rimskog prava. U anglo-američkom pravu su utvrđeni standardi za primenu običaja: da postoji od pamtiveka. Autorsko i pronalazačko pravo. a u formi sudskih odluka – precedenata. Čak i pojedinačni interesi garantovani građanskim pravom. krivičnopravna. 25. a neke za pojedinca. Radno. po pravilu u celoj zemlji. podele prema srodnosti pravnih grana i familija prava (građanskopravna grupa.

važio u Hrvatskoj i Slavoniji. 32. Austrijski (1811).rezultat je pisanog i običajnog prava.važi i danas. . Koje su osnovne karakteristike Francuskog građanskog zakonika? . NGZ je delo kapitalističkog društva i to njegove razvijene faze koju karakterišu filozofijaindividualizma. rođenje.godine. Koje su karakteristike Nemačkog građanskog zakonika? .francuski građanski zakonik je regulisao čovekovu svakodnevnicu. porodicu.po svom političkomm ekonomskom. ali i toga što je knez Miloš Obrenović u donošenju SGZ video mogućnost da za izvesno vreme odloži donošenje ustava kojim bi njegova vlast bila ograničena .sadrži Opšti deo u kome su postavljeni pravni principi i obrađeni opšti pravni instituti . 31. posle FGZ i AGZ .SGZ predstavlja skraćenu verziju AGZ .kratak zakonik i sastoji se od 1502 paragrafa . ali imalo je uticaj i prirodnopravna škola. laicitet (odvojenost od crkve).godine.napustio je institucionu tročlanu podelu . res.stupio je na snagu 1811.nedostaci: pun je apstrakcija i naučnih konstrukcijašto otežava njegovu primenu u praksi . 1804). Brazilski.za naše pravo je značajan jer je Srpski građanski zakonik njegova skraćena i nešto izmenjena verzija. Švajcarski (1912).regulisani su stvarnopravni.29..stupio je na snagu 1804.. ali je njegov sadržaj vremenom menjan stalnim reformama pojedinih instituta .stupio je na snagu 1900. u vreme kada je Srbijatek ostvarila svoju državnu samostalnost . 33. Grčki. individualizam. a nešto manje i kanonsko pravo i Code civil.osnove na kojima se temelji AGZ je rimsko pravo. Srpski(1844).u njemu je sadržan duh francuske buržoaske revolucije. a pored toga AGZ je sve do 1946. svojinu.prožet je idejama škole prirodnog prava . Nemački (1900). naslednopravni i porodičnopravni odnosi . SGZ je predstavljao značajan korak u uspostavljanju zakonitosti u novonastaloj državi 6 . Koje su karakteristike Austrijskog građanskog zakonika? . 30. Opšti imovinski zakonik za CG (1888).Kako je donet i kakav je značaj Srpskog građanskog zakonika? .donet je 1844. actiones . konkurencija .celokupnu materiju građanskog prava je podelio u tri dela: personae.I pored svih nedostataka. princip laissez faire.treći zakonik u Evropi. laissez paser u ekonomskim odnosima.predstavlja kodifikaciju privatnog prava koja označava početak nove ere u razvoju građanskog prava . .godine . Koji su najvažniji građanski zakonici? Važniji građanski zakonici: Francuski (Code civil. jer su u osnovi njegovih rešenja. posle 26 godina pripreme za njegovo donošenje .donošenje zakonika bilo je rezultat težnje da se urede novonastali odnosi posle Hatišerifa iz 1830. jednakost. a sa novelama u Sloveniji i Dalmaciji. obligacionopravni. socijalnom duhu. kanonskog prava i carskih naredaba . nasleđivanje.NGZ je uticao na donošenje nekoliko modernih građanskih zakonika – Japanski.godine . sloboda volje. ugovor. preduzetništvo.

Ima i znatan broj imperativnih pravnih normi i to kako naređujućih (npr.oslanjajući se na AGZ.Bogišić je njime regulisao samo imovinske odnose. i delo je pravnika Valtazara Bogišića . stvarno i obligaciono pravo . načelo dispozicije). 34.Bogišić je bio pristalica istorijske škole i zato je posebno cenio običajno pravo.. Dispozitivne pravne norme primenjuju se na određeni pravni odnos ukoliko subjekti pravnog odnosa ne ugovore drugačije rešenje. sloboda ugovaranja.(npr. pisano zakonodavstvo i sudsku praksu CG. Podela na dispozitivne i imperativne izvršena je prema obaveznosti norme za konkretan pravni odnos. karakteristike i vrste građanskopravnih normi. autonomija volje.u prvom delu su sadržana Uvodna pravila i naređenja koja zamenjuju opšti deo .. kada ga je revolucionarna vlast abrogirala.donet je 1888. Objasniti značenje pojma harmonizacija i razlike u odnosu na kodifikaciju i unifikaciju prava. Bogišić je kratko i jezgrovito u izrekama. Imperativne pravne norme su obavezne i ne mogu se menjati voljom stranaka. objasnio neka pravila zakona . Funkcija generalnih klauzula je 7 . same članice i njihovi organi i organi i institucije Evropskih zajednica. smernica. merilo. 39. Njime se označava kriterijum. smatrajući ga integralnim tekstom svakog pravnog sistema . zabranjeno je vršenje prava svojine protivno cilju zbog koga je ustanovljeno).u izradi zakonika oslanjao se na pravne običaje onog doba. Građanskopravna norma je osnovna jedinica pravnog sistema kojom se neposredno reguliše događaj ili ljudska radnja povodnom koje nastaje pravni odnos. zatim postoji specifična pravna norma – pravni standard (generalna klauzula) i posebna vrsta pravnih pravila su sentence (brokari). na kraju Zakonika. sve do 1945. privatna svojina. 35. Šta je pravni standard i kakav je njihov značaj? Pravni standard (generalna klauzula) predstavlja «blanketnu» normu koju sudija ispunjava sudom vrednosti posmatrajući i regulišući konkretni pravni odnos. preko AGZ u srpsko pravo su ušle ideje prirodnopravne škole:jednakost i ravnopravnost subjekata.u poslednjem delu..materija imovinskih odnosa podeljena je u 6 delova . lične slobode. Šta predstavlja komunitarni pravni sistem? Pravo EU – komunitarni pravni sistem jeste skup pravnih normi kojima se regulišu međusobni odnosi u koje stupaju državljani i pravna lica koja imaju sedište u nekoj od država članica. 36.SGZ je ustanovio i zaštitio pravo individualne svojine kao osnovno pravo. jer je to u skladu sa karakterom interesa koji se štite ovim normama (privatni interesi. naše pravo se povezalo sa rimskim pravom. pravilo ponašanja. 37. Građanskopravne norme mogu biti dispozitivne i imperativne. . 38. Harmonizacija – usklađivanje prava predstavlja postupak približavanja konvergentnih nacionalnih pravnih sistema postavljanjem zajedničkih principa i pravila.SGZ važio je čitav jedan vek. Koja vrsta pravnih normi preovladava u građanskom pravu? U građanskom pravu preovlađuju dispozitivne pravne norme. vlasnik nepokretnosti dužan je da vrši pravo svojine) tako i zabranjujućih. Kada je donet i koje su karakteristike Opšteg imovinskog zakonika za CG? . Pojam . čime je radikalno promenjen dotadašnji svojinski sistem .

ili na određenu trgovačku granu. Šta je pravna nauka i kakav je njen značaj? Pod pravnom naukom ili teorijom podrazumevaju se mišljenja pravnih teoretičara izložena u raznim vrstama naučnih radova povodom postojećeg prava. One predstavljaju normativne pravne pojmove koji se ispunjavaju sudom vrednosti kao princip tumačenja ugovora. iz čega ono izvire. Šta je običaj. Za pojam izvora u materijalnom smislu je važno ko stvara pravo. Uzanse su trgovački običaji sistematizovani i objavljeni u obliku zbornika koje izdaju trgovačke ili industrijske asocijacije. radi procene ništavosti pravnih poslova. U pravnotehničkom smislu. utvrđivanje granice između upotrebe i zloupotrebe prava. U evropsko-kontinentalnom pravu sudska praksa nije formalni izvor prava. Opšte uzanse se primenjuju na sve subjekte trgovačkog prava. Objavljivanje zakona omogućava pravnim subjektima da saznaju pravne norme. kao princip izvršenja ugovora. a ne u kom obliku. pod sudskom praksom se podrazumevaju opšta rešenja određenih pitanja od strane sudova prilikom primene prava. Na društvenom planu. 8 . Da li je sudska praksa formalni izvor prava? Sudska praksa označava skup presuda i drugih sudskih odluka. a šta u formalnom smislu? Izvori prava u formalnom smislu ukazuju na formu ili oblik u kome je pravna norma utvrđena. Formalni izvori prava su: zakon. Koje su prednosti regulisanja građanskopravnih odnosa zakonom? Zakoni su opšti pravni akti koji regulišu određene pravne odnose na temelju ustavnih načela. a specijalne samo u slučaju prometa određene robe. Običajno pravilo nastaje od običaja koji je nepisano pravilo nastalo stalnim ponavljanjem od strane pripadnika određene zajednice. Uzanse mogu biti opšte i posebne. Običajno pravo predstavlja skup pravila ponašanja koja nastaju dugotrajnim ponavljanjem ponašanja povodom iste činjeničnesituacije u određenoj zajednici.To su pravila ponašanja koja se ustaljuju između trgovaca. 42. Oni sadrže opšte pravne norme koje važe za sve srodne pravne odnose i sankciju koja obezbeđuje efikasnu primenu.. I posle objavljivanja. Šta je izvor građanskog prava u materijalnom. a šta uzanse? Trgovački običaji predstavljaju vrstu običajnih pravila koja se primenjuju u trgovačkom prometu. Materijalni pojam nije vezan za pravne akte već za društvene faktore i uzroke koji stvaraju pravo. Odrediti pojam sudske prakse. 41. zakonima se ostvaruje dugotrajnost i stabilnost društvenih odnosa. tako da nastaje uverenje da su ona obavezna.. Koji su formalni izvori prava u našem pravnom sistemu? Naše pravo pripada evropsko-kontinentalnom pravnom sistemu u kome je najznačajniji izvor prava zakon. 45. a šta običajno pravo? Običaj je dugotrajno ili ustaljeno ponašanje ljudi u određenoj zajednici. 43. utvrđivanje obaveze na naknadu štete. uporednog prava ili pravne istorije. 46. ali bez uverenja da su pravno obavezna. 40. uzanse su fakultativnog karaktera. običajno pravo. sudska praksa i pravna teorija.višestruka. Šta su trgovački običaji.Pravna nauka svojim stavovima i teorijama može uticati na pravo ali nije izvor prava. 44.

upravno. objektivno pravo (građansko. zavisno od vrste subjektivnog prava. do 1946. 48. Protek vremena je irelevantan za sticanje svojine od nevlasnika. od 1844. prekluzije itd. ali za naplatu sume osiguranja samo ako je kuća bila osigurana od svog rizika oštećenja. 51.Pravni odnosi se zasnivaju između ljudi kao fizičkih lica i njihovih organizacija kao pravnih lica. 52. ali je pravno relevantan kod sticanja svojine održajem. 53. 49. Relevantnost pravnih činjenica je određena objektivnim pravom.SGZ je abrogiran.nasilna smrt). do donošenja novih zakona. savesnost i protek vremena). Značaj činjenica nije isti ni u okviru iste grane prava. SGZ je važio čitav jedan vek. Šta su građanskopravni odnosi? Građanskopravne odnose čine oni društveni odnosi koji su regulisani građanskopravnom normom. 50. Objekt pravnog odnosa je materijalno ili duhovno dobro povodom koga neposredno nastaje faktički odnos koji pravna norma uređuje. ali je pravno relevantna za redovni održaj. a pravila sadržana u njemu primenjivana su pod uslovima iz zakona još nekoliko decenija. neke samo za upravno ili građansko pravo. Da bi društveni odnos postao pravni odnos potrebno je da bude regulisan objektivnim pravom (pravno-normirani odnos). dele na događaje i ljudske radnje. odnosno karakteru ovlašćenja i obaveze određuje naziv pravnog instituta i konkretnog pravnog odnosa.. Šta su pravne činjenice i u čemu je njihov značaj? Pravne činjenice su okolnosti iz života za koje objektivno pravo (pravni poredak) vezuje nastanak.Građanskopravni odnos nastaje na temelju pravnih činjenica. Koje su vrste pravnih činjenica? Sve pravne činjenice se prema objektivnoj mogućnosti uticaja ljudske volje na njihov nastanak. Šta je činjenični skup? Činjenični skup čine više pravnih činjenica )npr.Zatim. Npr. kada ga je revolucionarna vlast abrogirala. Ista činjenica može biti relevantna za iste ili raznorodne pravne odnose. a neke istovremeno za sve ove grane (npr. 9 . može biti pravno relevantna ili irelevantna.47. Koji su elementi građanskopravnog odnosa? Strukturu pravnog odnosa čine subjekt. Zakonom o nevažnosti. Neke činjenice mogu biti relevantne samo za krivično pravo. Kako utvrđujemo koje su činjenice pravnorelevantne? Jedna ista činjenica. svojstvo državine da je zakonita je pravno irelevantna činjenica kod zaštite državine i vanrednog održaja. Subjektivno pravo je sadržina pravnog odnosa koja određuje pravni položaj subjekata i zbog toga se prema njemu. elementarna nepogoda usled koje je uništena kuća je pravno relevantna za prestanak svojine.) vezuje za njih različite pravne posledice i tako nastaju heterogeni pravni odnosi. objekt i subjektivno pravo. U tom slučaju. promenu ili prestanak građanskih subjektivnih prava. kao subjekata pravnog odnosa. Abrogacija predratnog prava i Zakon o nevažnosti iz 1946. zastarelosti.. 54. Kada jedan društveni odnos postaje pravni? Društveni odnos je faktički odnos između ljudi povodom određenih činjenica. za sticanje svojine održajem – državina. krivično.

rođenje-nastanak pravnog subjektiviteta. nalaz tuđe stvari stvara obavezu nalazača da stvar vrati vlasniku ili preda određenom državnom organu ukoliko je vlasnik nepoznat. duševna bolest. izvodi zaključak o postojanju još jedne pravno relevantne činjenice koja najverovatnije i postoji. Šta su izjave volje i na kom se pravnom principu temelji njihov značaj u građanskom pravu? Dozvoljene ljudske radnje delimo na izjave volje i radnje saglasne pravu. protek vremena. Zašto su ljudske radnje najznačajnije pravne činjenice? Ljudske radnje su voljne pravne činjenice za koje objektivno pravo vezuje određene pravne posledice (učinke). Kako se dele ljudske radnje? Ljudske radnje se dele na dve grupe: dozvoljene i nedozvoljene ljudske radnje. smrt-prestanak pravnog subjektiviteta i ostvarenje nasleđa. Najznačajnije dozvoljene ljudske radnje su izjave volje. 59. To su: pretpostavka da 10 . promena ili prestanak subjektivnog prava). 58. 56. Pošto se građanskim pravom regulišu odnosi pojedinaca i njihovih organizacija u njihovim privatnim aktivnostima. ali se to ne može utvrditi. prema redovnom toku ili logičnom redosledu stvari. Odrediti pojam događaja i navesti neke slučajeve u kojima su oni pravno relevantni? Događaji su one činjenice na koje ljudi ne mogu isključivo (presudno) uticati svojom voljom. S obzirom na mogućnost dokazivanja postojanja određene činjenice. Objasniti razliku između izjava volje i radnje saglasne pravu i primer? Radnje saglasne pravu postoje kada je pravni subjekt preduzeo određenu dopuštenu radnju za koju objektivno pravo vezuje određeno pravno dejstvo. Ova činjenica je pravno relevantna jer je pravnom normom predviđena opšta zabrana nanošenja štete drugome. Ovde se radi o postojanju određenih činjenica iz čijeg se postojanja. 60. Npr. Šta su građanskopravni delikti i koja vrsta pravnih odnosa nastaje na osnovu ovih pravnih činjenica? Nedozvoljene ljudske radnje ili građanskopravni delikti su činjenice na osnovu kojih nastaje obligacioni odnos i subjektivno pravo – potraživanje naknade štete. Zato su ljudske radnje najbrojnije i najvažnije pravne činjenice u GP. 57. iako subjekt nije to izričito želeo.konstituisanje službenosti. Izjave volje su voljne radnje koje se preduzimaju sa namerom da nastupi neki pravni efekat (nastanak. Npr. zemljotres itd. 56. Pravno relevantni događaji su oni za koje se vezuju određene pravne posledice. Oborive pravne pretpostavke su one kod kojih je dopušteno dokazivanje postojanja suprotne ili drugačije pravne činjenice – nepostojanja pretpostavljene pravne činjenice. pri čemu se vodi računa o savesnosti i vrednosti materijala. propast stvari. to građanskopravni odnosi nastaju najčešće voljom pravnih subjekata. One omogućavaju imovinske odnose pravnih subjekata koji najčešće voljno zasnivaju međusobne pravne odnose – princip autonomije volje i slobodne inicijative. Šta su pravne pretpostavke i kako ih delimo? Pravne pretpostavke su pravne činjenice čije se postojanje izvodi posrednim zaključivanjem na osnovu već postojećih činjenica. razlikujemo oborive i neoborive pravne pretpostavke. Ili prerada svoje sa tuđom stvari usled koje nastaje pravo svojine u korist jednog od vlasnika. Npr. Izjava volje je najznačajniji element ugovora.55. prodaja ili poklon određene stvari.

63. zatim proglašenje lica za poslovno nesposobno važi za sve vreme trajanja proglašanja. ako je građanskopravni delikt preduzet u svetlim trenucima. Tu spadaju: princip autonomije volje subjekata. Opšta načela važe za sve grane i oblasti pravnog sistema i predstavljaju najveće i najopštije idejne vrednosti. Time se omogućava stvaranje potpunog činjeničnog skupa radi određenog pravnog dejstva. Začeto.Princip autonomije volje trpi brojna ograničenja. 61. u pogledu deliktne odgovornosti ova pretpostavka je oboriva. javnim poretkom i dobrim običajima i imaju opšti karakter. Praktični značaj načela je izražen u fazi njihove realizacije. ustavnosti i zakonitosti. ili da je držalac pokretne stvari njen vlasnik. na osnovu ovih karakteristika određuje se da li je jedan odnos građanskopravni ili ne. Šta su pravna načela i kakav je njihov pravni značaj? Načela su opšte usvojene idejne vrednosti za regulisanje pojedinih pravnih odnosa i subjektivnih prava.Međutim. 66. Šta su pravne fikcije? Pravna fikcija je takva pravna činjenica za koju se smatra da postoji . Ograničenja volje su neophodna zbog dominacije opštih nad pojedinačnim interesima. odnosno da je nastupila. Kako nazivamo načela GP važeća za sve njegove grane i koja su to načela? Načela važeća za sve grane GP jesu zajednička načela. odnosno da ne postoji. a to može biti važno za određivanje sudske nadležnosti. Međutim. npr. ili obrnuto.je držalac stvari savestan. Npr. U oblasti stvarnog prava. Kako se ovo načelo konkretizuje u Stvarnom. pa za vreme lucida intervalla – svetlih trenutaka bez obzira na stanje svesti u tom momentu. modifikovanju i prestanku građanskih prava. koja može da obuhvati i pravo na uništenje stvari. 64. autonomija volje se ogleda u slobodi korišćenja i raspolaganja predmetom svojine. Tako. pravna jednakost. kod koje se ne može dokazivati suprotno od pretpostavljenog.svojine. Najpoznatija je fikcija nasciturusa. ali još nerođeno dete smatra se kao da je živo rođeno ako je to u njegovom interesu – Nasciturus pro iam nato habetur. Takva je pretpostavka res iudicata pro veritate habetur (što se presudom utvrdi smatra se istinom). 11 . Šta označava načelo autonomije volje i koje norme omogućavaju njegovo ostvarenje? Načelo autonomije volje označava dopuštenost slobodne inicijative subjekata u kreiranju građanskopravnih odnosa. Ograničenja se vrše prinudnim propisima. da je vanbračni partner otac vanbračno rođenog deteta. smatra se da je nastupio potestativni uslov čije je nastupanje namerno sprečila strana na čiji je teret uslov ugovoren. 65. pravne sigurnosti. odnosno u zasnivanju. 62. da je dete rođeno u braku začeto od muža. zabrane nanošenja štete drugome itd. imovinska sankcija i prenosivost građanskih subjektivnih prava. poput principa pravičnosti. iako se zna da ona nije nastupila. U naslednom pravu se kod prava predstavljanja uzima kao da je predak čiji potomci nasleđuju ostavioca nadživeo ostavioca iako to nije slučaj. za tumačenje i primenu norme kod popunjavanja pravnih praznina itd. jednakosti građana pred zakonom. a kako u Obligacionom pravu? Princip autonomije volje prožima sve grane GP. pravo odricanja od svojine itd. quotiens de commodis eius agitur. Neoborive pravne pretpostavke ne dopuštaju mogućnost dokazivanja suprotnog. Kako se dele pravna načela? Pravna načela se dele na opšta i posebna.

U građanskom pravu važi princip koordinacije (usaglašenosti) volja. Koji je izraz načela autonomije volje u Naslednom pravu i na planu vršenja i zaštite građanskih subjektivnih prava? U oblasti naslednog prava autonomija volje se ogleda u slobodi zaveštanja. Princip autonomije ima svoju primenu i u zaštiti građanskih subjektivnih prava. Ova sloboda je potpuna u oblasti ugovornog raspolaganja (ugovor o doživotnom izdržavanju). 67. 69. Zakonodavac primenom ovog standarda omogućava sudiji moralizaciju prava. po kome je sud ovlašćen da spor rešava po službenoj dužnosti ili na zahtev nekog drugog organa. prenosa potraživanja cesijom. tako da niko ne može biti nateran da stupi u građanskopravni odnos i preuzme obavezu.ograničenja mogu postojati u pogledu sadržine (obaveza korišćenja poljoprivrednog zemljišta) ili u pogledu načina vršenja pravnih ovlašćenja (zabrana zloupotrebe prava). tj. da se odredi njegova sadržina. On se manifestuje pravom pravnih subjekata da sami odlučuju o pokretanju postupka za zaštitu svojih prava. Šta znači načelo dispozicije. gašenja obligacionih odnosa itd. da svoje odnose urede po slobodnoj volji.To znači da se sudski postupak za zaštitu građanskih subjektivnih prava pokreće po privatnoj inicijativi. U pokretanju postupka ono se ispoljava načelom nemo iudex sine actore. Šta označava načelo jednakosti strana u građanskopravnim odnosima i kako se manifestuje u pojedinim delovima GP? Pri zasnivanju građanskopravnih odnosa i utvrđivanju međusobnih prava i obaveza. sadržine itd. 71. Ona je ograničena pravom određenih zakonskih naslednika na nužni nasledni deo. sloboda ugovaranja se konkretizuje putem slobode odlučivanja da se zaključi ugovor. Suprotno načelu dispozicije je načelo oficijelnosti. Npr. a šta načelo oficijelnosti? Načelo dispozicije znači da se građanska subjektivna prava štite samo na zahtev zainteresovanog subjekta i u granicama njegovog zahteva. Taj princip se u parničnom postupku naziva principom dispozicije. u slobodi ugovaranja. a ne po službenoj dužnosti. odnosno slobodom raspolaganja parnicom. da se ugovor zaključi prostom saglasnošću (princip konsensualizma). u granicama prinudnih propisa. Po svojoj sadržini. ZOO autonomiju volje uređuje na sledeći način: Strane u obligacionim odnosima su slobodne . građanskopravne norme tretiraju strane u pravnom odnosu kao pravno jednake i ravnopravne. u krivičnom pravu. Šta su dobri običaji? Dobri običaji obuhvataju pravila koja se zasnivaju na moralnim shvatanjima određene društvene zajednice i imaju nešto širi značaj. da se izabere saugovarač. ali i u mogućnosti odricanja od prava na naknadu štete. Svakako 12 . javni poredak je. sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti pokreće postupak za zaštitu građanskih subjektivnih prava (ne procedat iudex ex officio).raspolaganja imovinom za slučaj smrti. javni poredak je akt državne intervencije. javnog poretka i dobrih običaja. 70. autonomija volje se ogleda prevashodno. 68. u administrativnim odnosima. U oblasti obligacionih ugovora. Objasniti pojam i sadržinu javnog poretka. najopštije rečeno. U ekonomskim odnosima. Javni poredak predstavlja opštu normu ili pravni standard. o održavanju toka parnice. skup pravnih principa kojima se reguliše organizacija i funlcionisanje države i njenih organa i njime se štiti opšti interes. Ugovorne strane su slobodne u izboru forme. na zahtev stranaka.

Imovinska kazna u GP se plaća oštećenom licu kako bi se njegov položaj doveo u stanje pre povrede (reparacija) ili mu se omogućilo zadovoljenje na drugi način (satisfakcija). uvek postoji neka nejednakost – jedna strana je iskusnija. Koje su osnovne karakteristike imovinske sankcije i razlike u odnosu na krivičnopravne sankcije? Za razliku od krivičnog prava gde su sankcije uperene na ličnost – kazna lišenja slobode. izuzetno satisfakcija. koja je usmerena na imovinu počinioca građanskopravnog delikta. samopomoć. 13 . Ono treba da dovede oštećeno lice u položaj u kome bi se nalazila njegova imovina da nije bilo štetnog događaja. niti obavezu. pravu vičnija. prava na izdržavanje. Biti pravni subjekt – pravno sposoban. smrtna kazna itd. položaj strana ugrožava najčešća ekonomska nejednakost. pravni subjektivitet postoji čak i ako lice nema ni jedno pravo. Šta se podrazumeva pod pojmom pravnog subjekta? Pravni subjekti su lica koja imaju sposobnost da poseduju prava i obaveze. Prenošenje građanskih subjektivnih prava odvija se u formi pravnog prometa. Prava (ovlašćenja) i obaveze lica u građanskopravnom odnosu čine njegovu sadržinu. 76. lična prava na čast. povlačenja neistinite tvrdnje. 75. Odstupanja postoje. susedska prava. 77. kao što su lične službenosti. odstupanje od restitucije itd. Koje su vrste pravnih subjekata? Savremeno pravo poznaje dve vrste pravnih subjekata ili lica u pravu – fizička i pravna lica. već se mogu preneti na drugo lice. ako dođe do povrede časti može se naložiti sankcija izvinjenja. Imovinska sankcija se može javiti u obliku naturalne ili novčane restitucije. Novčana i naturalna restitucija. znači imati apstraktnu mogućnost da se bude imalac prava i obaveza. Novčana restitucija se vrši kada naturalna restitucija nije moguća ili se priroda stvari protivi vraćanju. Lice koje drugome prouzrokuje štetu dužno je da je nadoknadi.radi se o formalnoj ravnopravnosti i jednakosti. Ipak. ove sankcije uperene na ličnost su retke i predstavljaju izuzetke. Prema tome. Koja je sankcija predviđena za povredu građanskopravnih normi? Za povredu građanskopravnih normi predviđena je imovinska sankcija. davanje u zakup.ustupanje obaveze). zakonska zaloga. Tako.za povredu građanskopravnih normi je predviđena imovinska sankcija koja pogađa imovinu odgovornog lica. Za prenošenje obaveze potrebna je saglasnost poverioca (npr. Građanska subjektivna prava nisu vezana za ličnost titulara. Suštinski. psihološki jača itd. iseljenje iz stana neosnovano useljenog lica. Odstupanja od prenosivosti postoje kod građanskih subjektivnih prava koja su vezana za ličnost titulara. ugled itd. opterećenje službenošću). Naknada štete se uvek dosuđuje u novčanom obliku. kao i njegove izuzetke. 74. zakonsko pravo preče kupovine. U praksi. 73. Objasniti pojam i sadržinu načela prenosivosti građanskih prava i obaveza. pa se ovo načelo označava i kao načelo prometljivosti. Prenošenje prava može biti potpuno – kada se pravo gasi sa prenosioca (poklon.zalaganje stvari. Navesti oblike imovinske sankcije i navesti odstupanja. 72. prodaja) ili delimično – kada se pored postojećeg konstituiše novo pravo (npr.

prestaju razlozi zbog kojih je priznato svojstvo pravnog subjekta. Lice koje je živo rođeno smatra se pravnim subjektom sve do smrti. Po rođenju ravnopravno sa ostalim naslednicima ostavioca. Pravni subjektivitet fizičkog lica prestaje utvrđivanjem smrti nekog lica i upisom činjenice smrti u matične knjige umrlih. da odgovara. Objasniti fikciju o nasciturusu i razloge primene. kome je objektivnim pravom priznata pravna sposobnost – apstraktna mogućnost da bude imalac prava i obaveza. Začetak je uslovni subjekat u pravu. Primenom fikcije o začetku i u modernom pravu se štite nasledna prava začetom. Kako prestaje pravni subjektivitet fizičkog lica? Pravni subjektivitet je trajno svojstvo fizičkog lica. Koji elementi služe individualizaciji fizičkih lica? Za učestvovanje fizičkih lica u grđanskopravnim odnosima. Uslovni subjektivitet ima značaja i kod priznanja prava na naknadu štete zbog povrede prava na život i telesni integritet izvršenog na začetku u majčinoj utrobi (tzv. Fizičko lice je čovek . Kada fizičko lice stiče pravnu sposobnost? Fizičko lice postaje subjekt u pravu momentom rođenja. prebivalište i državljanstvo. kao biološka jedinka.prenatalna šteta) 81. niti mu se može oduzeti. a pokušaji da se odredi neki drugi momenat kada embrion postaje čovek nisu prihvaćeni. Prestankom fizičkog lica kao biološke jedinke. da mu se priznaju izvesne slobode i sl. Uslovni subjektivitet je priznat od momenta začeća. 14 . deliktna sposobnost i parnična sposobnost. a još nerođenom detetu.biološka smrt i dugotrajni nestanak određenog lica. čovek je se ne može odreći.78. koja se ne može prenositi na druge. Začeto dete smatra se kao već rođeno. koji skupa sa osnovnom . U našem pravu jedini uslov za sticanje subjektiviteta je da je dete rođeno živo. Fiozičko lice stiče pravni subjektivitet. odnosno pravnu sposobnost rođenjem i ima je za ceo život – do smrti. Odrediti pojam fizičkog lica i elemente njegovog pravnog statusa. Zato se u pravnoj teoriji smatra da pravni subjektivitet prestaje na dva načina: biološka smrt i dugotrajna nestalost određenog lica. Elementi pravnog statusa su: poslovna sposobnost. potrebno je da se ispune uslovi: da se začeto dete živo rodi i da je priznanje pravnog subjektiviteta i pre rođenja. potrebno radi zaštite njegovih prava i interesa. Proglašenje smrti se vrši na osnovu utvrđivanja biološke smrti određenog lica od strane nadležnog organa (lekara) ili sudskog proglašenja smrti nestalog lica. ustanovljena radi zaštite naslednih prava nerođenog deteta na zaostavštini pretka koji je umro pre njegovog rođenja. ako su u pitanju njegovi interesi. Da bi stekao pravnu sposobnost. ima svojstvo naslednika ili isporukoprimca – legatara. 83.da makar u jednom trenutku po rođenju pokazuje znake života. 79. Nasciturus pro iam nato habetur. tj.pravnom sposobnošću upotpunjuju pravni subjektivitet. Ovaj izuzetak je bio poznat još u rimskom pravu kao fikcija o nasciturusu. 80. To su: lično ime. pod uslovom da se živo rodi. a nerođenom detetu. Pod kojim uslovima se fizičko lice može proglasiti za umrlo? . Ona je svojstvo ličnosti priznata objektivnim pravom. ona se moraju međusobno razlikovati kao imaoci prava i obaveza. Uslovni subjektivitet koji se označava imenom «nasciturus» priznaje se začetom. quotiens de commodo eius agitur. Zato se pravo koristi određenim elementima za individualizaciju fizičkih lica. 82.

Ali. Državljanstvo u RS prestaje: otpustom. Zasniva se na pretpostavci da su intelektualne i voljne funkcije fizičkog lica na tom uzrastu takvog kvaliteta da mu omogućavaju normalno rasuđivanje – shvatanje značaja i posledica svojih radnji i snagu volje za njihovo kontrolisanje. bez namere da u njemu stalno živi. U našem pravu. uverenjem o državljanstvu. Potpuna (puna) poslovna sposobnost omogućava fizičkom licu da samostalno. Postoje i lica bez državljanstva – apatridi. svojom izjavom volje preduzima sve pravne poslove. Državljanstvo RS se dokazuje: izvodom iz matične knjige rođenih.godine života (mlađi maloletnici) i punoletna lica koja su potpuno lišena poslovne sposobnosti. Šta je državljanstvo? Državljanstvo je pravna pripadnost fizičkog lica određenoj državi. 89. 90. Pod kojim uslovima se punoletno lice može lišiti poslovne sposobnosti? Sticanje poslovne sposobnosti nastupa po zakonu (automatski) čim lice postane punoletno. nesposobno da se samo 15 . prenose ili gase pravni odnosi. Šta je opšta (puna. Ona nemaju pravno relevantnu volju. a šta boravište fizičkih lica? Prebivalište (domicil) je mesto u kome fizičko lice stalno živi i po zakonu se smatra njegovim prebivalištem ili domicilom. potpuna) sposobnost i prema kom kriterijumu se određuje? Opšta poslovna sposobnost se određuje prema uzrastu. ili po međunarodnim ugovorima. 88. sticanjem državljanstva druge države članice. Koji su stepeni poslovne (ne)sposobnosti? Poslovno nesposobna lica su ona koja vlastitom izjavom volje ne mogu punovažno sticati prava i obaveze. Šta je prebivalište. To je mesto u kome se fizičko lice nalazi. To znači da mu pripadaju sva prava koja proizilaze iz pravnog poretka određene države.84. 86. ali i da ima obaveze prema njoj. odricanjem. Porodičnim zakonom određene su dve mogućnosti emancipacije: odobrenjem zaključenja braka pre roka ili priznanjem poslovne sposobnosti deci – roditeljima. rođenjem na teritoriji RS. sudskom odlukom. ako je lice i posle punoletstva. Kada fizičko lice stiče opštu poslovnu sposobnost? U našem pravu.Boravištem se označava samo prostorna veza. a prebivalište ima pravni značaj. U ime takvih lica pravne radnje preduzimaju zakonski zastupnici (roditelji ili staraoci). po međunarodnim ugovorima. zbog čega ne mogu samostalno i lično sklapati pravne poslove niti preduzimati druge radnje. Za punovažnost njegovih pravnih radnji nije potrebna saglasnost zakonskog zastupnika.uzrasta. prijemom. 85. tj. Izuzetno. odnosno građanska subjektivna prava. treba razlikovati boravište. a u inostranstvu i važećom putnom ispravom. potpuna poslovna sposobnost stiče se punoletstvom.Državljanstvo RS stiče se : poreklom. fizičko lice može postati poslovno sposobno i pre sticanja punoletstva emancipacijom. Šta je emancipacija? Emancipacija je sticanje poslovne sposobnosti pre zakonom utvrđenog roka. menjaju. Objasniti pojam poslovne sposobnosti? Poslovna sposobnost je sposobnost lica da svojom izjavom volje zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje. 91. zbog bolesti ili smetnji u psihofizičkom razvoju. Od prebivališta. a u oba slučaja odlukom suda za lica sa najmanje 16 godina starosti. To je mogućnost da vlastitom voljom izazivaju pravne promene – zasnivaju. kraće ili duže vreme. potpuno poslovno nesposobna lica su maloletnici do navršene 14. 87.

sud određuje koje pravne poslove lice može samostalno preduzimati i za koje mu nije potreban zakonski zastupnik. Na osnovu kojih kriterijuma se priznaje? Posebna poslovna sposobnost se određuje prema karakteru i složenosti pravnog posla. 96. stranka je parnično sposobna ukoliko ima potpunu poslovnu sposobnost. i pravne posslove malog značaja. sud ga lišava poslovne sposobnosti i produžava roditeljsko pravo. Punoletno lice se delimično lišava poslovne sposobnosti. Razlog je bolest ili smetnja u psihofizičkom razvoju koja je dovela do delimične nesposobnosti lica za rasuđivanje i ograničene mogućnosti za samostalno staranje o svojim pravima i interesima. ograničeno poslovno sposobna lica ih mogu zaključivati samo uz saglasnost zakonskog zastupnika. Zakon o parničnom postupku uređuje ovo pitanje. 98. 94. Svetli trenuci (lucida intervalla) predstavljaju one trenutke kod nekih vrsta duševnih oboljenja u kojima su duševni bolesnici svesni svojih postupaka (sposobni za rasuđivanje). 16 .brineo sebi i o zaštiti svojih prava. odnosno interesa.primiti poklon). 97. Koje pravne poslove može samostalno zaključivati? On može preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isključivo prava (npr. ili ako svojim postupcima ugrožava svoja prava i interese. 92. 95. Pravni posao koji je zaključen bez saglasnosti zakonskog zastupnika smatra se rušljivim. Stariji maloletnik može samostalno zaključivati sve pravne poslove koje može zaključivati i mlađi maloletnik. 93. Pojam lucida intervalla? Sudska odluka stvara neoborivu pretpostavku da je lice lišeno poslovne sposobnosti nesposobno za rasuđivanje. Šta je parnična sposobnost i kada se stiče? To je sposobnost pravnog subjekta da u parnici punovažno preduzima parnične radnje pred sudom radi zaštite svojih prava. Šta je posebna poslovna sposobnost? Posebna poslovna sposobnost jeste mogućnost subjekta da samostalno zaključi određeni pravni posao ili preduzme drugu pravnu radnju nezavisno os stepena poslovne sposobnosti. ako svojim postupcima neposredno ugrožava svoja prava i interese ili prava i interese drugih lica. godine? Maloletnici između 14. Pravni poslovi zaključeni u vreme lucida intervalla smatraju se ništavim. nekaa duševno bolesna lica mogu u trenucima biti i sposobna za rasuđivanje. godine života imaju ograničenu poslovnu sposobnost. U našem pravu. pravne poslove kojima ne stiče ni prava ni obaveze. Parnična sposobnost se stiče sticanjem poslovne sposobnosti. Što se tiče ostalih pravnih poslova. do 18. Kakav je status lica delimično lišenog poslovne sposobnosti i kako ono učestvuje u pravnom prometu? Druga kategorija ograničeno poslovno sposobnih lica su punoletna lica koja su delimično lišena poslovne sposobnosti. i 18. Kakva je poslovna sposobnost maloletnika od 14.Rešenjem o delimičnom lišavanju poslovne sposobnosti. Ipak.

i 14. i prema spolja i prema unutra (prema članovima koji su je osnovali). programa itd. dužno da vodi nadzor nad njim. a može i na drugi način kojim se stvara organizacija i ustanovljavaju njena samostalnost. To se omogućava donošenjem odgovarajućeg pravnog akta.. 106. Šta je pravno lice? Pravno lice je organizacija (udruženje) fizičkih lica sa posebnom imovinom i pravnim subjektivitetom priznatim od strane pravnog poretka 103. funkcionisanje i posebna prava i obaveze članova organizacije.opšti uslovi organizovanja. Kakav je značaj lucida intervalla za deliktnu odgovornost? Lica koja usled duševne bolesti ili zaostalog umnog razvoja ne odgovara za štetu prouzrokovanu drugom. Pravno lice predstavlja organizaciju ili udruženje fizičkih lica koji poseduju određenu organizacionu samostalnost. 105. deliktna sposobnost se stiče sa navršenih 14 godina. i duševno bolesno lice.Za maloletnike između 7 i 14 godine postoji zakonska pretpostavka o deliktnoj nesposobnosti. Šta se podrazumeva pod organizacionom samostalnošću pravnih lica? Organizaciona jedinstvenost i posebnost ljudi u pravnom licu (organizaciona samostalnost) se ostvaruje uređenošću putem pravnog akta (statut.Za tu štetu odgovara lice koje je na osnovu zakona ili odluke drugog nadležnog organa ili ugovora. 100. Objasniti razliku u deliktnoj odgovornosti detetado 7.Pojam. To mogu biti:pravila organizovanja.. U našem pravu. statuta. 17 .Međutim.99. ako se dokaže da je bio sposoban za rasuđivanje u trenutku prouzrokovanja štete. 104. organizacija fizičkih lica počinje da funkcioniše nezavisno i samostalno. odnosno lice zaostalog duševnog razvoja može biti odgovorno. Ona se ostvaruje na principu autonomije volje (samoorganizovanja). Šta je deliktna odgovornost i kada se stiče u našem pravu? Deliktna sposobnost je mogućnost da se odgovara za prouzrokovanu štetu i obaveza na njenu naknadu. Šta čini personalni element pravnog lica? Personalni element (organizacija fizičkih lica) obuhvata fizička lica organizovana radi ostvarenja zajedničkih interesa. 102. Svako pravno lice mora imati najmanje jedno a po pravilu više fizičkih lica kao članova organizacije pravnog lica. Međutim. 101.godine ne odgovaraju za štetu koju drugom prouzrokuju-odgovaraju njihovi roditelji.Volja na osnovu koje nastaje udruženje ili organizacija fizičkih lica može biti izražena ugovorom. nezavisnu od imovine članova pravnog lica i njen odnos sa imovinom fizičkih lica. pravilnik) i formiranjem organa koji zastupaju pravno lice. Koji su uslovi potrebni za nastanak pravnog lica? Prvi uslov za nastanak pravnog lica jeste postojanje organizacije ili udruženja fizičkih lica.godine Lica do 7. ako je štetu prouzrokovalo za vreme svetlih trenutaka. inicijativa itd. pakt. sadržina i pravni značaj imovinskog elementa pravnog lica? Imovinski (patrimonijalni) element obuhvata posebnu imovinu pravnog lica. pravilnika. Organizacionim aktom. deklaracija. ona je oboriva pa će maloletnik biti odgovoran za naknadu štete.godine i maloletnika između 7. statut.

Sticanje svojstva pravnog lica se obično upisuje u određene registre(publicitet). odnosno da bude imalac praava i obaveza.107. Poslovna sposobnost pravnih lica. . 108. Važi za sticanje subjektiviteta države. 111. On se karakteriše određivanjem uslova potrebnih za sticanje svojstva pravnog lica. Prestanak pravnog lica. To nalaže načelo pravne sigurnosti. Poslovna sposobnost pravnog lica označava njegovu sposobnost da svojim izjavama volje i pravnim radnjama stiče. mora biti registrovan. Fizička lica su «prirodni» entiteti za koje pravo vezuje sve posledice. Postoji kada organizacija na osnovu svog osnivačkog akta postaje pravno lice momentom prijave nadležnom državnom organu. U savremenom pravu.Sistem normativnog određivanja uslova. Šta obuhvata pravni element pravnog lica? Pravni element pravnog lica obuhvata pravno priznanje subjektiviteta od strane pravnog poretka. 109. Nadležni organ ispituje ispunjenost uslova i u slučaju kad su oni ispunjeni dužno je da dopusti upis pravnog lica u određene registre. ciljeve itd. Za nastanak pravnog lica nije dovoljan osnivački akt. poslovna i deliktna sposobnost. Obim pravne sposobnosti pravnih lica nije isti kao kod fizičkih lica za koje važi princip opšte i jednake pravne sposobnosti jer momentom rođenja sva fizička lica mogu biti nosioci svih prava i obaveza. 18 .Koji elementi (svojstva) čine status pravnog lica? Pravna . Do prestanka pravnog lica dolazi kada prestane neki od uslova potrebnih za nastanak pravnog lica.Sistem prijave (deklaracije). Takođe.Sistem autopriznanja (imanentnog priznanja). . Ovaj sistem predviđen je uglavnom za trgovačka društva. Kod pravnih lica pravna sposobnost nije jednoobrazna. što nije slučaj sa pravnim licima.. 113. Raznorodnost pravnih lica uslovljena je različitošću ciljeva zbog kojih se osnivaju. jer su pravna lica raznovrsna. . 110. odnosno pravnih lica.Sistem odobrenja ili koncesije. Deliktna sposobnost. deliktna sposobnost je i sposobnost pravnog lica da zahteva naknadu prouzrokovane štete od odgovornog fizičkog ili pravnog lica. ovaj sistem se primenjuje za nastanak zadužbina. Deliktna sposobnost pravnog lica je sposobnost da odgovara za štetu koju organi pravnog lica prouzrokuju drugom pravnom ili fizičkom licu u obavljanju svoje delatnosti ili vršenju poverenih funkcija. Do razlikovanja dolazi zbog prirode fizičkih. menja i gasi građanska subjektivna prava. aktivnost. Treća lica koja stupaju u pravni promet sa organizacijom ili udruženjem fizičkih lica moraju biti sigurna u pogledu statusa svog saugovarača. 112. Kakvu pravnu sposobnost imaju pravna lica i da li se ona razlikuje od pravne sposobnosti fizičkih lica? Pravna sposobnost pravnog lica označava svojstvo organizacije pojedinaca da ima ovlašćenja i obaveze. prenosi. već državni organ ocenjuje celishodnost osnivanja. Koji su kriterijumi (sistemi) priznanja pravnog subjektiviteta pravnog lica? . iz istih raazloga. Kako i zbog čega se ostvaruje načelo javnosti u nastanku i prestanku pravnog lica? Registracijom pravnog lica vrši se publicitet njegovog nastanka.

i ovlašćenjima kojima raspolažu postoje pravna lica javnog i privatnog prava. Šta je subjektivno pravo? Subjektivno pravo je objektivnim pravom priznato ovlašćenje pravnim subjektima (fizičkim i pravnim licima) radi zaštite određenih interesa. Zadužbina je privatnopravna i dobrotvorna ustanova koja se osniva na osnovu izjave volje osnivača zadužbine.114. To proizilazi iz principa imovinske samostalnosti pravnog lica. zadruge). . ili prestanak građanskih subjektivnih prava. da izjavom bolje utiču na nastanak. Pravne moći su: pravo preče kupovine. . Udruženje je pravno lice koje se osniva voljom više lica radi postizanja određenih ciljeva. Članova pravnog lica nema. Vrste pravnih lica . pomoću imovinske sankcije koja dominira u GP. 117. 118.. Udruženja sačinjavaju fizička lica kao članovi koji su tesno povezani i bez određenog broja članova. Pravna moć je mogućnost pravnih subjekata priznata zakonom ili ugovorom. pravo izbora kod alternativnih obligacija. Cilj i funkcionisanje udruženja određuju sami članovi. bez naknade i ekvivalentnosti.naknada štete za neodržani koncert). pravne moći su ovlašćenja koja nastaju povodom određenih subjektivnih prava i zato nemaju domašaj koji imaju subjektivna prava. oblastima u kojima deluju. to pravno lice ne može nastati. Ustanove su pravna lica kod kojih je bitna imovina ili svrha a ne njen personalni supstrat. Prinuda se ostvaruje posredstvom suda i državnog organa. Pravne moći se garantuju pravnim subjektima radi zaštite određenih interesa. Po tom obeležju.predaja stvari) ili da se ostvari imovinski efekat ovlašćenja (npr. Šta je zahtev i koja je njegova funkcija? Zahtev je mogućnost imaoca subjektivnog prava da svoje pravo izvrši prinudnim putem (npr. obaveza i zahtev.postoje i druge podele. prihvatanje ponude od strane ponuđenog lica.. Pravno lice ne odgovara za štetu prouzrokovanu od strane njegovih radnika ili organa izvan obavljanja delatnosti pravnog lica. pravo opoziva. imovina pravnog lica je odvojena. Pravi značaj imovinske samostalnostipravnog lica za njegovu deliktnu odgovornost. kod nekih pravnih lica odgovaraju i njegovi članovi svojom imovinom (komaditna društva.prema kvalitetu unutrašnjeg uređenja razlikujemo udruženja i ustanove. samostalna u odnosu na imovinu članova pravnog lica. Zahtev se označava i kao tužba u materijalnom smislu i upućena je obaveznom licu. 19 . promenu.prema cilju koji ostvaruju. Koji su elementi građanskog subjektivnog prava? Elementi građanskog subjektivnog prava su: ovlašćenje. Pojam pravne moći. 116. . 119. Izuzetno. već postoje korisnici i organi. 115. pravne moći su iste kao i subjektivna prava.Za tu štetu odgovaraju članovi pravnog lica svojom imovinom. pravo otkaza.Zadužbina je organizacija čiju je imovinu njen osnivač nepovratno namenio da svojim prihodima ostvaruje određeni društveno dopušteni i društveno korisni cilj altruistički – činidba se vrši korisnicima dobročino.prema interesu koji ostvaruju razlikujemo altruistička (nekomercijalna) i lukrativna (komercijalna) pravna lica. Ali.

zahrev nastaje povredom apsolutnih prava. pravo na prevoz robe.titular ima neposrednu pravnu vlast na stvari i pravo sledovanja stvari . prava autorstva i industrijske svojine i lična prava. U građanskom pravu preovlađuju imovinska prava.ne zastarevaju (po pravilu) . Koja se podela subjektivnih prava smatra klasičnom. Koja su obeležja obligacionih (relativnih) prava? . pravo na kupovnu cenu. To su prava ličnosti.dejstvo prema trećim licima – erga omnes (titular prava – treća lica) . založno pravo. službenosti. prenosu i promeni trajnih (stvarnih i drugih) prava .U imovinska prava spadaju i potraživanja iz obligacionih odnosa – ius ad personam.I pravo autora na naknadu za iskorišćavanje ili upotrebu autorskog dela kao i pronalazačko pravo su imovinska prava.obaveza odgovara subjektivnom pravu. Kasnije je nastala podela na apsolutna i relativna prava.poverilac ima posrednu vlast na stvari i nema pravo sledovanja stvari . 123.obaveza dužnika je pozitivna i imovinska. 121. To su subjektivna prava koja nastaju povodom ličnih dobara. dostojanstvo i porodična prava. Imovinskim pravima se ostvaruje ekonomski efekat u nečijoj imovini.nema slobode u vršenju . akada je nastala i po kom kriterijumu je izvršena? Klasičnim podelama smatraju se podele građanskih subjektivnih prava na stvarna i obligaciona (lična) prava i podela na imovinska i neimovinska prava. 122. za neimovinsku štetu se ne može dosuditi novčana naknada. jer se tada konkretizuje prema određenom licu .Koje su Karakteristike apsolutnih prava? .zahtev nastaje kada i ovlašćenje. osim za stvarne službenosti 20 .120.privremena prava. Ona korenspondiraju sa moralnim vrednostima. a i kada je negativna postoji imovinski interes .zastarevaju (po pravili) . Broj neimovinskih prava u građanskom pravu je manji. kao što su pravo na čast.nisu javna i ne tiču se trećih lica (res inter alios acta) . Imovinska i neimovinska prava Imovinska prava su ona prava koja svom titularu omogućavaju kotist koja se može neposredno izraziti u novcu.obaveza dužnika je korelativna sa ovlašćenjem poverioca i obrnuto .zabrana zloupotrebe prava. Osnovna sličnost među pravima ove grupe jeste njihovo delovanje prema trećim licima (erga omnes). život.broj obaveznih lica je određen ili odrediv . 124. naknada štete. Najvažnija grupa imovinskih prava su stvarna prava – prava svojine.ograničenost broja stvarnih prava (numerus clausus).dejstvo inter partes (poverilac – dužnik) . ali i neimovinsku štetu. Povreda neimovinskih – ličnih prava može prouzrokovati imovinsku (materijalnu) štetu. Kojia prava spadaju u apsolutna? Grupu apsolutnih prava čine: stvarna prava.obaveza druge strane u pravnom odnosu je negativna – sastoji se u uzdržavanju i nije imovinske prirode .nije ograničen broj obligacionih prava . Međutim.broj obaveznih lica nije određen . služe stvaranju.. može biti istovrstan sa ovlašćenjem (naturalna restitucija) ili se svodi na imovinski efekat (novčana restitucija) . a ne pojedinim ovlašćenjima .

Sastoji se iz dve vrste ovlašćenja: ličnopravnih (moralnih) i imovinskih ovlašćenja Ličnopravna ovlašćenja autora su: pravo paterniteta.Tek sa povredom postoji lice kome se imalac apsolutnog prava može obratiti i zahtevati da prestane sa uznemiravanjem ili da mu vrati oduzetu stvar. 127. 129. fotografiju. ugleda. za pronalazačko pravo je potrebno da se pronalazak zaštiti u posebnom postupku pred odgovarajućim državnim organom (Zavod za patente). trajnost prepiske) i raspolažući njime (npr. Kod relativnih prava. intimne sfere. 21 .. Autorsko pravo predstavlja skup pravnih normi kojima se regulišu subjektivna prava autora povodom korišćenja autorskog dela.da objavi dnevnik. jer je dotle obavezno lice nepoznato. Pojam i vrste intelektualnog stvaralaštva? Prava intelektualnog stvaralaštva ili prava autorstva su apsolutna građanska subjektivna prava koja nastaju kao rezultat čovekove intelektualne aktivnosti ili umnog rada. a kada kod relativnih prava? Zahtev za zaštitom apsolutnih prava. i pronalazačko pravo – industrijska svojina. Naslednopravni odnos postoji između univerzalnih sukcesora (zakonski. fizički integritet. Pojam i karakteristike ličnih prava (prava ličnosti). uživajući ga (npr. 126. pravo naznačenja imena.zabrana zloupotrebe prava. pa sve do momenta deobe nasledničke zajednice. Autorsko pravo je složeno pravo. imena. 125 Šta karakteriše relativna prava? Relativna prava predstavljaju kategoriju subjektivnih prava koja se u celini poklapa sa obligacionim pravima.Kada nastaje zahtev kod apsolutnih. reklamni spot.poštovanje privatnosti. uz ograničenja u opštem i privatnom interesu . nužni. pravo objavljivanja i zaštite integriteta dela. Prava intelektualnog stvaralaštva se dele u dve grupe: autorsko pravo – umna svojina.. 130. Koji pravni odnosi nastaju smrću fizičkog lica? Smrću fizičkih lica nastaje naslednopravni odnos. Lična prava garantuju čoveku prava i slobode koje treba da odrede autonomiju ljudske individue koja je garantovana prema drugom pojedincu i državi (život.Dok autorsko pravo nastaje samim nastankom autorskog dela. pravo stavljanja primeraka u promet. CD)..Imovinska prava autora su: pravo na beleženje ili umnožavanje dela.javnost (publikovanje) stvarnih prava . Pojam autorskog prava i njegove komponente. Šta je pronalazačko pravo i po čemu se razlikuje od autorskog prava? Pronalazačko pravo je apsolutno subjektivno pravo koje za objekat ima pronalazak ili tehničko unapređenje. zahtev nastaje kad i ovlašćenje. Prava ličnosti su apsolutna subjektivna prava koja ovlašćuju titulara da svoje lično dobro koristi (ostvari)..trajna prava radi zadovoljenja imovinskih interesa . pravo predstavljanja ili izvođenja dela. 128. testamentarni naslednici) koji postaju članovi nasledničke zajednice od momenta smrti ostavioca. nastaje tek sa povredom prava. Može biti istovrstan sa ovlašćenjem (naturalna restitucija) ili se svodi na imovinski efekat (novčana restitucija). Autoru se priznaje i imovinsko pravo na materijalne koristi od dela – naknada za korišćenje dela. 131.sloboda vršenja prava. koji obuhvata ovlašćenje i obaveze naslednika povodom stupanja u imovinskopravni odnos umrlog lica (stvarni ili obligacioni). emitovanja.

pravo na privatnost . Kada se mogu ograničiti lična prava? Ograničenja ličnih prava proističu iz prevage društvenih interesa nad ličnim pravima. imenom i likom. Ako se pravni objekt shvati na ovaj način. da se slobodno kreće. osećanje. tonskog zapisa. deluju erga omnes . uživa svoju privatnost. 135. Zatim. Koja su ovlašenja titulara ličnih prava? Titulari ličnih dobara imaju pravo uživanja ličnim dobrima.ona koja su emancipacija ličnosti.ona koja su sastavni deo ličnosti (život. onda se mogu razlikovati vrste pravnih objekata: .. čast. Pri tome. televizijska slika.. Koje uslove treba da zadovolji određenjo dobro da bi se smatralo objektom u pravu? Vrste pravnih objekata. glas na raddio emisiji isl.) . Danas se kao pravni objekti javljaju stvari i usluge čije se postojanje ili vršenje nije moglo ni zamisliti – avioni. Ustavom i nacionalnim zakonima. ugled. kriminalac). Nekim pravima se ne može raspolagati. u ratu. Objekti građanskih subjektivnih prava mogu biti samo ona dobra na kojima se može ostvariti neposredna pravna vlast. on je njihov nosilac. zdravlje. 137. Koja su osnovna lična prava? .pravo na dostojanstvo ličnosti.prema svima.pri vršenju roditeljskog prava.lična dobra . a povodom nekih dobara i pravo raspolaganja. Tako se bez pristanka imaoca prava može objaviti lični spis. psihički integritet. fotografije. ista stvar može biti istovremeno ili sukcesivno objekt raznih građanskopravnih odnosa.stvari . izvršiti prikaz lika.ljudske radnje. 132. telo. hidrocentrale. To su apsolutna prava. Prava ličnosti omogućavaju svom titularu neposrednu.. ne postoji obaveza uzdržavanja od povrede tuđeg ličnog dobra u slučajevima krajnje nužde. Prava ličnosti su regulisana međunarodnim konvencijama i deklaracijama. opredmećeni izrazi lica (lični zapisi. ekskluzivnu pravnu vlast na ličnim dobrima koja su istovremeno neposredno ili posredno deo čovekove ličnosti. i sa kojom obaveza pasivnog subjekta nije u korelativnom odnosu. da se služi svojim glasom. Šta su lična dobra i kako se dele? Lična dobra su objekti prava ličnosti. tj.privatnost). tako da su treća lica dužna da se uzdržavaju od povrede ličnih prava. ako to pravo pripada licu koje je od interesa za javnost (političar.pravo na psihički integritet . 22 . vozovi. tonski zapisi. Šta su pravni objekti i kakav je njihov značaj? Pravni objekt je element povodom koga nastaju građanskopravni odnosi i građanska subjektivna prava.pravo na telesni (fizički) integritet .) 133. glumac. čast i ugled. 136.Ovlašćenje uživanja svodi se na pravo ličnosti da živi i uživa svoju telesnu celovitost. zdravlje. intimu.pravo na život .. jer čine sastavni deo čovekovog integriteta – život.pravo na sliku . zdravlje 134. prenos energije.tvorevine intelektualnog stvaralaštva . Lična dobra delimo na dve grupe: .

Šta je pravni promet i koju odliku građanskog prava izražava? Građanskopravni promet je prenos (prelaz) subjektivnog prava ili pojedinih ovlašćenja i obaveza iz subjektivnog prava sa pravnog prethodnika (tradens. prenosilac) na pravnog sledbenika (sukcesor). poklonom. Odrediti pojam translativnog pravnog prometa. 140. Predmet obligacionih prava je dužnikova obaveza (radnja ili prestacija) koja se može sastojati u davanju (činjenju) ili nečinjenju. Kao skup svih prava i obaveza. dok pravni prethodnik ili prenosilac gubi pravo koje je dotle imao. ono prestaje da bude njegov vlasnik. tako da određeno pravo prestaje za prethodnog titulara i konstituiše se u korist novog. Odrediti pojam stvari. Npr. prenosilac ne gubi postojeće pravo.prenos svojine na automobilu sa prethodnika na sukcesora – kupovinom. Univerzalna sukcesija postoji kada se sva imovinska prava prenose sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika.mogućnosti da se odvoje od svog prvobitnog titulara i pripadnu drugom subjektu. translativnim prenosom dolazi do promene subjekta nosioca ovlašćenja i obaveza u pravnom odnosu. razmenom. 139. 23 . Prema tome. 144. 142. Pri tome. prodajom. konstituiše se zakup i prenos ovlašćenja držanja i upotrebe stana. konstituišući i prenoseći na sticaoca novo pravo. Koji su oblici singularne sukcesije? Konstitutivni i translativni pravni promet predstavljaju vrste singularne sukcesije. Translativni prenos postoji kada singularni sukcesor ili sledbenik stiče pravo. Šta su objekti relativnih prava? Obligaciona (relativna) prava imaju za objekt ljudsku radnju. ali ostaje i pravo svojine u korist vlasnika kao prenosioca prava. a pravo svojine stiče lice B. Objasniti razliku između univerzalne i singularne sukcesije. Stvari su materijalni delovi prirode koji se nalaze u ljudskoj vlasti (faktički ili virtuelno) a na kojima postoji ili može postojati svojina ili neko drugo subjektivno pravo. 143. imovina je neprenosiva za života titulara. Šta je konstitutivni pravni promet i gde je najčešći? Konstitutivni pravni promet postoji kada se ne prenosi postojeće subjektivno pravo. isporukom).138. Pravni promet je svojstven građanskim subjektivnim pravima i proizilazi iz karakteristike prometljivosti (prenosivosti) većine imovinskih subjektivnih prava. već ga umanjuje (ograničava). Npr. već određena ovlašćenja i obaveze iz tog prava tako da konstituišu (obrazuju) novo građansko subjektivno pravo u korist sticaoca. U tom slučaju dolazi do sukcesije – stupanje sledbenika na mesto prethodnika. Kod singularne sukcesije pravni sledbenik (sukcesor) stupa u jedno ili više tačno određenih subjektivnih prava pravnog prethodnika. tj. Singularna sukcesija postoji kada se prenosi jedno ili više određenih subjektivnih prava sa pravnog prethodnika na pravnog sledbenika (npr. ako lice A proda auto licu B. 141.

sticanjem od nevlasnika. 146.iustus titulus – pravni osnov (ugovor o prodaji.nedeljivost . U našem pravu to su: . zaloge. prenos svojine – kupovinom.Sadržinu imovine čine imovinska prava. kao što su pravo na izdržavanje i lične službenosti. Šta se podrazumeva pod originarnim sticanjem prava? Originarno sticanje prava postoji kada se subjektivno pravo ne izvodi iz prava pravnog prethodnika. 150. zakupu) . poklonu. Koji su uslovi derivativnog sticanja prava? Za derivativno sticanje pravo zahteva određene pravne činjenice koje opravdavaju i potvrđuju derivaciju – sticanje za sledbenika i prestanak ili ograničavanje prava za prenosioca. Šta je imovina i koja prava ulaze u njen sastav? Imovina je skup imovinskih prava i obaveza koja pripadaju jednom licu. za derivativno sticanje prava nužno je da sticalac svoje pravo izvodi iz prava prethodnika. već se zasniva na skupu pravnih činjenica. Kakvo je derivativno sticanje prava? Derivativno sticanje prava postoji kada sticalac (sukcesor) izvodi svoje pravo iz prava pravnog prethodnika. Osnovne karakteristike imovine su jedinstvenost. u imovinu ulaze i neka neprenosiva prava. Jedinstvenost se uspostavlja preko subjekta kome pripada i objekta koji je čine. ali istorodnih elemenata koje povezuje subjekat kome pripadaju i priroda objekata povodom kojih nastaju imovinska prava. poklonom. zakupa). bilo translativnim prometom (npr. odnosno upis stečenog prava na nepokretnosti).neprenosivost. koje zakon neposredno predviđa kao podobne da dovedu do konstituisanja novog subjektivnog prava (npr. Pri tome. 147. potraživanja koja glase na stvar ili novac i imovinska ovlašćenja autora i pronalazača.145. Imovina uvek pripada jednom licu. 148. Šta znači jedinstvenost imovine? Imovina je jedinstven pojam. Pravni sledbenik stiče isto pravo i po pravilu istog kvaliteta (npr. isporukom) bilo konstitutivnim prometom prava (ugovorno sticanje službenosti. Koje su karakteristike imovine? Karakteristike imovine su: . 149. Zato važi princip Nemo plus iuris in alium transferre potest quam ipse habet – Niko ne može preneti na drugoga više prava nego što sam ima. okupacijom). Sukcesor izvodi svoje pravo iz prava prethodnika. fizičkom ili pravnom. jer čini pravnu celinu. 24 . novac ili neko drugo dobro koje se može izraziti u novcu. neophodno je da prenosilac bude titular prava koje se prenosi Znači. Imovinska prava su sva stvarna prava.jedinstvenost . Imovina je složen pojam sastavljen od različitih.održajem. Imovinska prava su ona koja za objekt imaju stvar. nedeljivost i neprenosivost.svojinu ograničenu službenošću) kakvo je imao i pravni prethodnik.modus acquirendi – način sticanja (predaja pokretne stvari. Izuzetno.

Pravna radnja je širi pojam od pravnog posla. da se promeni ili prestane neko subjektivno pravo. Niko ne može biti lišen svoje imovine. Ono nastupa na osnovu samog zakona. Dali je imovina prenosiva? Imovina kao pravna celina je neotuđiva tj. Ona ne sadrži odredbu o pravima na imovinu. U čemu je razlika između pravnog posla i pravne radnje? U nameri da se proizvede određeno pravno dejstvo leži razlika između pravnog posla i pravne radnje.obavljanje pravnog prometa.deliktna radnja. garancija prava na imovinu. Dakle. ali svaka pravna radnja nije pravni posao. promene ili prestanka subjektivnih prava. Kod pravnog posla strane-učesnice daju određene izjave volje svesne da će to dovesti do određenog pravnog rezultata.Prvog protokola. predviđena je na sledeći način:Svako fizičko ili pravno lice ima pravo na nesmetano uživanje svoje imovine. na osnovu 25 . osim u javnom interesu i u skladu sa zakonom i opštim načelima .pravo na mirno (nesmetano) uživanje imovine .sadrži 3 jasno određena pravila. Omogućava je jedinstvenost imovine. U čl. 156. ali ona nije usmerena na postizanje određenog pravnog dejstva.da će steći pravo svojine na stvari. Kod pravne radnje postoji određena volja.zabranu lišavanja imovine. a kako na međunarodnom nivou? Konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama je zaštitila građanska i politička prava.1.prenošenje imovine na naslednike u stanju kome se nalazila (sa pravima i obavezama). Šta su pravne radnje i kako ih delimo? Pravni posao je pravna radnja kojom se manifestuje volja jednog ili više lica sa namerom da nastane. a tek Protokolima zaštita je proširena i na ekonomska i socijalna prava.neprenosiva za života titulara. osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. npr.mogućnost poverioca da se namire za svoja potraživanja iz dužnikove imovine – imovinska sankcija . iz nje se jedino jasno vidi da se radi o pravnoj radnji čije je posebno obeležje volja kao akt sticanja. pomoću kojih se mogu odrediti sadržina imovine i granice njene zaštite: .Ona se ne može odvojiti od titulara jer nema sopstvenu i samostalnu egzistenciju.pravo države da vrši kontrolu nad korišćenjem imovine i sprovodi ograničenja u skladu sa opštim interesom. 155. 153. odnosno prenošenje prava i obaveza sa jednog lica na drugo (zahvaljujući realnoj subrogaciji) .151. a sam pravni odnos zadržava istu pravnu prirodu – subrogatum capit naturam subrogati. čl.1. imovina dobija svoju zakonsku ratifikaciju. jer se u vreme njenog donošenja težilo sve većim ograničenjima prava svojine zbog ostvarivanja socijalnih programa. Svaki pravni posao predstavlja pravnu radnju. Ovim članom Protokola. U čemu se ogleda značaj imovine? Imovina omogućava: .. 152.Definicija pravnog posla je određena na visokom nivou opštosti i apstrakcije. Šta je realna subrogacija i koja karakteristika imovine je omogućava? Realna subrogacija znači da na mesto jednog objekta koji prestane (materijalno ili pravno) dolazi drugi. 154. Kako se štiti imovina kod nas.Pravni poslovi su najvažnija vrsta pravnih radnji. npr.

Pravne radnje mogu biti faktičke radnje nezavisne od volje subjekata.da postoji saglasnost izjavljenih volja kod dvostranih pravnih poslova . 158. određuju formu u kojoj pravni posao mora biti zaključen. 160. a u sebi zadrži rezervu da to ne želi U tom slučaju. Šta je reservatio mantalis i da li ima značaj za izjavljenu volju? Reservatio mentalis predstavlja unutrašnju rezervu pri izjavi volje. koje izjavi određenu volju (npr. nameće odgovornost lica koje je preduzelo nedozvoljenu radnju. Pre izjave volja nije poznata drugim licima i ne proizvodi pravno dejstvo. U savremenom pravu data je prednost izjavi volje jer se izjavljena volja neposredno saznaje.. ZOO pod dozvolom podrazumeva i naknadnu saglasnost ili odobrenje.da je izjavljena slobodno . zakonska obaveza izdržavanja. obaveza suseda da dozvoli prolaz preko svog zemljišta itd. koja se tek spoljnom manifestacijom (rečima. usmeno ili pismeno) i prećutne (konkludentnim radnjama).ostali uslovi: forma. Lice. iako je izjava neophodna za njeno dejstvo. osim ako izjava nije bila 26 . podložna je kontroli u slučaju spora oko izvršenja pravnog posla. nije dovoljna samo volja pravnih subjekata. 161. Pravno relevantna je unutrašnja volja. Koja je razlika između teorije volje i teorije izjave volje? Po teoriji volje.da prihvata ponudu). znacima.izjavljena.Kada važi pravilo: Qui tacet consentire videtur? Ko ćuti. kao što su zastarelost. unutrašnja) a ne njena izjava. nemaju značaj. pa je relevantna samo ako je tačno ispoljavanje unutrašnje volje.da je data od poslovno sposobnog lica .da je ozbiljna i moguća . Zakon. Volja je psihička činjenica koja čini sastavni deo čovekove ličnosti i predstavlja pokretačku snagu čovekovih aktivnosti i emancipaciju njegovih sposobnosti. dozvola državnog organa ili trećeg lica itd. jer je u pravnom prometu nemoguće istraživati unutrašnju. 157. dozvola državnog organa ili trećeg lica idr. Kod pravnih radnji posledice nastupaju nezavisno od činjenice da li je pravni subjekt to hteo ili ne.zakona. potrebno je da bude saopštena tj.izjava volje je neophodna. ona je jedino vidljiva spoljnom svetu. Izjava volje je saopštavanje unutrašnje volje trećim licima. kada je volja manifestovana ćutanjem. Koji su načini izjave volje? Svi načini izjave volje dele se u dve grupe: izrične(direktno rečima. Za nastanak pravnog posla. Po teoriji izjave volje za pravni posao je bitna izjavljena volja. a često i same strane. jer izjava volje ima cilj da stvarnu volju manifestuje (publikuje) u spoljnom svetu. saglašava se . Dozvola u građanskom pravu predstavlja prethodnu saglasnost državnog organa ili trećeg lica za zaključenje pravnog posla ili preduzimanje neke pravne radnje. Namera da se prouzrokuje šteta nije sadržala i nameru da se odgovara. Koje kvalitete treba da ima volja u pravnom poslu da bi mogla da proizvede punovažno pravno dejstvo? Da bi volja proizvela pravno dejstvo. Potrebno je da postoje i druge pravne činjenice ili zakonski uslovi kao što su forma. 159. pravni posao je zaključen.Da bi volja proizvela pravno dejstvo. faktičku volju. potrebno je da ispunjava sledeće uslove: . za pravni posao je bitna volja (stvarna. ali najčešće. Ima za cilj ili zaštitu interesa jedne strane ili opšteg interesa. važi kod prećutnih izjava volja. ne proizvode pravno dejstvo. Dozvola za zaključenje pravnog posla ograničava volju strana u pravnom poslu. U pravu. radnjama) saznaje.

tj. odricanje od nasleđa. za njenu realizaciju potrebna je saglasnost drugog lica. To su ugovori. Koji su elementi pravnog posla? U pravnoj teoriji se vrši tročlana izjava volje na: . Moguće je da izjavljena volja u pravnom poslu sadrži neke delove koji nisu bitni. jer je u pitanju dvostrano obavezujući ili teretni pravni posao.to je njeno lično očekivanje koje treba da se ostvari u pravnom poslu. Od osnova pravnog posla treba razlikovati motiv. npr. pravni posao se može poništiti ako izjava volje nije data slobodno (pretnja. ako se lice obavezuje u korist drugoga. 164. Uobičajeno se definiše kao dužnikova radnja ili obaveza (prestacija). jer na taj način pravni posao prilagođavaju svojim potrebama.Dvostrani pravni posao je ugovor za koji je bitna saglasnost volja između dužnika i poverioca. moguć i dopušten.isti za određene srodne tipove pravnih poslova. Šta je predmet pravnog posla i kakav treba da bude da bi pravni posao bio punovažan? Pod predmetom pravnog posla podrazumevamo ono povodom čega nastaje pravni posao. Cilj ili razlog zbog kojeg strane u pravnom poslu preuzimaju obaveze je tipičan. Tako. To je psihološka kategorija koja opredeljuje jedno lice na zaključenje pravnog posla. odnosno ostvarenja određenog pravnog dejstva.slobodna ili iz drugih razloga nevažeća. predmet ugovora o kupoprodaji je obaveza da se preda stvar i obaveza da se plati kupovna cena. Jednostranim izjavama volje priznaje se dejstvo. Slučajni ili uzgrdni elementi pravnog posla su oni delovi koji nisu bitni za punovažnost pravnog posla. npr.. niti su prirodni. kao najznačajnija vrsta pravnih poslova.kaparu. 162. Objasniti pojam prirodnih i slučajnih elemenata pravnog posla. Za izvršenje pravnog posla potrebno je odrediti mesto i vreme ispunjenja ugovornih obaveza.Jednostrani pravni poslovi su testament. prinuda).stranke u pravnom poslu mogu predvideti dodatna pravila o osiguranju ili garancijama za izvršenje pravnog posla.prirodni . primer i značaj podele pravnih poslova na jednostrane i dvostrane. Pojam. ali ih stranke mogu ugovarati iz određenih razloga. 27 . već predstavljaju nova pravila koja stranke same predviđaju. Ako su sttrane propustile da se dogovore o mestu i vremenu izvršenja pravnog posla. Podela na jednostrane i dvostrane pravne poslove izvršena je prema broju volja potrebnom za nastanak punovažnog pravnog posla. izjava kojom se daje otkaz ili se raskida ugovor. zalogu. ili je druga strana znalaili je mogla znati za mentalnu rezervu.uzgredni. Isto tako. potrebno je predvideti odgovornost strana u pravnom poslu ako ne izvrše svoje obaveze onako kako su se sporazumele.(slučajni) 163. Osnov ili kauza i motiv pravnog posla. 165. što omogućava da je ona poznata za treća lica.Ipak. 166. Dvostrani pravni poslovi nastaju saglasnošću najmanje dveju volja. S druge strane.. Jednostrani pravni poslovi nastaju kao manifestacija samo jedne volje. Predmet pravnog posla mora biti određen ili odrediv. ili nisu mogle da postignu dogovor. Osnov ili kauza pravnog posla predstavlja neposrednii pravni cilj koji strane žele postići zaključivanjem pravnog posla. Za njihov nastanak dovoljna je izjava volje samo jednog lica kao strane u poslu. primenjuju se dispozitivne norme.bitni . Tako npr.

Kauzalni pravni poslovi su takvi kod kojih je kauza poznata iz same vrste pravnog posla.. Šta su teretni.. lukrativni) su oni kod kojih strana koja dobija neku korist iz ugovora ne duguje drugoj strani nikakvu naknadu.. Šta su formalni pravni poslovi? Formalni pravni poslovi su oni pravni poslovi kod kojih volja mora biti izjavljena na unapred utvrđen način (pismeno. jer to zavisi od nekog neizvesnog događaja. Realni pravni poslovi su oni za čiju je punovažnost potrebna saglasnost strana ugovornica o bitnim elementima pravnog posla i predaja stvari kao realni akt. ugovor o ostavi. 167. To su uzajamni ugovori.Aleatorni pravni poslovi su poslovi kod kojih se u momentu zaključenja ne zna ko duguje. Šta su konsensualni a šta realni pravni poslovi? Konsensualni pravni poslovi su oni koji se zaključuju prostom saglasnošću volja ugovornih strana o bitnim elementima. ugovor o osiguranju.Pravni značaj ove podele je u tome što jednostrani pravni poslovi mogu nastati izjavom bolje samo jednog pravnog subjekta. prad državnim organima). besplatnoj ostavi. Volja može biti izjavljena na bilo koji način. ili koliko jedna strana duguje..Nepoštovanje određene forme ima za posledicu ništavost pravnog posla.. ašta apstraktni pravni poslovi? Podela pravnih poslova na kauzalne i apstraktne izvršena je prema tome da li je kauza pravnog posla objektivno poznata za treća lica ili nije. Neizvesnost mora postojati za obe ugovorne strane 170.iz tipa pravnog posla. ugovor o zakupu. 169. Osnov je nepoznat jer se iz pravnog posla ne vidi razlog zbog koga se strane obavezuju. dok je kod dvostranih potrebna saglasnost najmanje dve izjave volje koje su saglasne u pogledu predmeta i kauze. Objasniti pojam komutativnih i aleatornih pravnih poslova.. ugovor o doživotnom izdržavanju. To su: ugovor o kupoprodaji. 168. ugovor o doživotnom izdržavanju. Formalni pravni poslovi su: ugovor o prodaji nepokretnostiugovor o građenju. o osiguranju. Konsesualni pravni poslovi preovlađuju u građanskom pravu jer je prihvaćen princip konsensualizma. 171. posluzi. a ko potražuje. pred svedocima. Kauza dobročinih poslova je namera jedne strane da uveća imovinu druge strane bez dobijanja naknade. Takvi pravni poslovi su: ugovor o poklonu.. kao i to koja je strana dužnik. nekada ostvarene u određenoj formi. gde se i jedna i druga strana obavezuju na činidbu. dužna da drugoj strani da određenu naknadu. ugovor o delu. Dobročini pravn iposlovi (besplatni ugovori bez nadoknade. U građanskom pravu preovlađuju komutativni pravni poslovi.Najčešća forma koju zakon 28 . Teretni pravni poslovi su oni kod kojih je strana koja iz ugovora dobija neku korist. Prosta saglasnost o bitnim elementima pravnog posla je nedovoljna već se zahteva predaja stvari. tj. a koja poverilac. Osnov činidbe jedne strane je protivčinidba druge strane. Šta su kauzalni . a šta dobročini pravni poslovi? Podela ugovora na teretne i dobročine izvršena je prema tome da li jedna ugovorna strana za ono što dobija daje protivčinidbu ili ne. Činidba i protivčinidba se nalaze u odnosu jednakih vrednosti uzajamnih davanja. Komutativni pravni poslovi su oni kod kojih su u trenutku zaključenja poznate činidbe (ovlašćenja i obaveza) strana. ugovor o trampi. beskamatnom zajmu. Apstraktni pravni poslovi su oni kod kojih osnov (kauza) nije objektivno poznat trećim licima. a svakako postoji. Aleatorni su: ugovor o opkladi.da umanji svoju imovinu. Teretni pravni poslovi su: ugovor o kupoprodaji. ugovor o licenci. ugovor o zajmu.

To strane ugovornice i ne žele. 172. vrati nazad ili prenese trećem licu. 29 . Fiducijarni pravni posao nema za posledicu sticanje prava svojine. licu B. jer predstavlja njegov bitan element. Zajedničko svim fiducijarnim pravnim poslovima je da poverilac (fiducijant) ugovorom prenosi na drugu stranu – poverenika (fiducijar) više pravne vlasti nego što to traži ekonomska svrha posla. izigravanje propisa o zemljišnom maksimumu. Od nesavesnog sticaoca. kome je ukazano poverenje. Npr. To je osnovni nedostatak ovog pravnog posla.zahteva je pismena i ona može biti različita:obična pismena. Kao fiducijarni vlasnik. Lice B će po povratku lica A podneti račun i vratiti fiducijarno stečeno pravo svojine na plantaži. Na šta je usmerena kauza fiducijarnog pravnog posla? Ciljevi koji se u stvarnosti ostvaruju fiducijarnim pravnim poslom. Ukoliko se ne ugrožavaju interesi trećih lica ili javni interes.svedocima). on je punovažan. Ukoliko su oštećeni društveni interesi. obligaciono. Kakva dejstva proizvodi fiducijarni pravni posao? Kod fiducijarnog pravnog posla fiducijar stiče pravo svojine. Njime se mogu zadovoljiti interesi isključivo fiducijanta (na fiducijara prenese pravo upravljanja stvarima. da ih koristi do povratka lica A. Bitna forma se zahteva za nastanak ugovora o prodaji nepokretnosti (pismene izjave. ali ne i povraćaj stvari od savesnog sticaoca.Forma ugovora može biti uređena samim zakonom ili voljom samih stranaka. Jedino se u slučaju spora pravni posao ne može dokazivati drugim pravnim sredstvima (npr. 174. tj. kad se ispune uslovi. fiducijant može zahtevati vraćanje stvari.Fiducijarni pravni posao je forma u kojoj se mogu naći elementi mnogih pravnih poslova koji dobijaju karakteristike fiducijarnog pravnog posla. kao u slučaju zastupništva. fiducijar obezbeđuje potraživanje od fiducijanta) ili kao mešoviti – u interesu fiducijanta i fiducijara. lice A odlazi na duži put.sticaoca koji nije znao da se radi o fiducijarnom vlasniku. a svojinu na plantaži voća prenosi prijatelju.Npr. ali sa širim ovlašćenjima) ili fiducijara (npr. Ipak. Bitna forma ima konstitutivno dejstvo. zabrana klauzule o prenosu svojine na hipotekovanoj stvari itd. Dokazna (probaciona forma) je ona čije nepoštovanje ne povlači ništavost pravnog posla. u slučaju da fiducijar izigra ukazano poverenje i stvar otuđi trećem savesnom licu. uži su od onih na koje ukazuje zaključeni pravni posao.. Pravo koje se se prenosi fiducijarnim pravnim poslom može biti stvarno. on ne može raspolagati svojinom.. Šta je fiducijarni pravni posao? Fiducijarni pravni posao je ugovor kod koga se fiducijant obavezuje da prenese neko pravo drugom licu – fiducijaru. koji se razilazi od stvarnog cilja koji strane u pravnom poslu žele da ostvare. osim u formi u kojoj je trebalo da bude zaključen. To je rešenje u skladu sa principom sigurnosti i zaštite trećih savesnih lica. svečana ili forma javne isprave. Koja je razlika između bitne i dokazne forme? Forma može imati različito dejstvo na punovažnost pravnog posla Forma može boiti bitna i dokazna. ali najčešće je u pitanju pravo svojine. 173. Kod fiducijarnog pravnog posla saglasnošću stranaka se prikazuje određeni pravni cilj. lice B. taj svesni nesklad između izjavljene i unutrašnje volje ima za posledicu nevažnost pravnog posla. 175.Kao poreski obveznik će figurirati fiducijar. potpisi i overa potpisa od strane suda). Vršenje ovih pravnih poslova se zasniva na poverenju. ono postaje vlasnik stvari. koji je dužan da pravo vrši u interesu fiducijanta i da ga. Bitna forma je ona čije nepoštovanje povlači ništavost pravnog posla. Fiducijant samo može zahtevati naknadu štete od fiducijara.

Preovlađuje fiducija u kojoj fiducijant zadržava državinu na stvari (za razliku od rimskog prava). Pravni posao može biti modifikovan uslovom. rokom i nalogom. 184. pravo svojine preneti nazad.civilno .176. on nije sigurno sredstvo jer može izgubiti pravo svojine (ako fiducijar prenese pravo svojine na treće lice). Na isti način. Kako delimo uslove prema njihovom dejstvu? U zavisnosti od toga da li uslov odlaže dejstvo pravnog posla ili prekida već nastalo delovanje pravnog posla. jači u pravu. za razliku od uslova). 182. da nešto učini ili da trećem licu. Šta je nalog? Nalog (modus) ili namet je teret koji se nameće sticaocu kod dobročinih pravnih poslova ili pravnih radnji. Odrediti pojam uslova? Uslov (conditio) je buduća i neizvesna činjenica koja utiče na dejstvo pravnog posla. Zato mora da veruje u poverioca da će mu. 180. Fiducijarni pravni posao u toj funkciji predstavlja veoma sigurno sredstvo za poverioca (fiducijara). 183. Nalog je najčešća modifikacija ugovora o poklonu. dobiće lice koje je prvo podnelo zahtev za zaštitu pronalaska. Da li je fiducijarni pravni posao važeći (dopušten) u našem pravu? Fiducijarni pravni posao se primenjuje i u savremenom pravu. Uslov mora biti pravna činjenica koja celokupni pravni posao čini neizvesnim. Uslov ne može zavisiti od volje strana u pravnom poslu. 178. stvarne službenosti). Činjenica koja je već nastala ne može biti uslov. vreme se računa i prilikom sticanja zemljišnoknjižnih prava podložnih rangiranju (hipoteka. Njime se i danas ostvaruju različiti ciljevi. nezavisno od činjenica da savremeno prravo raspolaže različitim vrstama zaloge kao realnim sredstvima obezbeđenja. Koji su načini računanja rokova? . jer je za nepokretne uobičajena hipoteka. uslovi se dele na odložne (suspenzivne) i raskidne (rezolutivne). Fiducijarnim pravnim poslom dužnik izbegava publicitet duga koji nije moguće sakriti kod ručne zaloge i hipoteke. strane u pravnom poslu mogu kao uslov predvideti i činjenicu koja je nastala ali one nisu za nju znale (subjektivna neizvesnost). Odrediti pojam roka? Rok je pravna činjenica koja se sastoji u proteku određenog vremena ili nastupanju određenog vremenskog trenutka od koga zavisi dejstvo pravnog posla. 179. po isplati duga. Šta su modifikacije pravnog posla i na koji način se mogu izvršiti? Modifikacije oredstavljaju izmene pravnog posla. patent. Nalog postoji kada poklonodavac naloži poklonoprimcu da 30 . Šta se odlaže ugovaranjem odložnog roka? Odložni rok odlaže dejstvo pravnog posla (a raskidnim se prekida dejstvo pravnog posla. 177. Npr. Za dužnika (fiducijanta).astronomsko računanje rokova. Najznačajniji je obezbeđenje potraživanja. ako dva lica dođu do istog pronalaska. pravnu zaštitu. Izuzetno. Fiducijarni pravni poslovi se odnose na pokretne stvari. 181. U kojim se pravnim odnosima primenjuje astronomsko računanje rokova? Ono se primenjuje kod onih prava kod kojih sticanje prava zavisi od prvenstva u vremenu i gde se primenjuje pravilo Prior tempore. testamenta ili legata. potior iure – prvi u vremenu.To je buduća i izvesna činjenica (izvesna. jer onda gubi obeležje neizvesnosti.

može pozvati na razlog ništavosti. ako neki od ovih uslova ne bude ispunjen. Pravni posao je punovažan ako ispunjava zakonom predviđene uslove za njegov nastanak. Pravo isticanja ništavosti pripada: ugovornim stranama i njihovim univerzalnim i singularnim sukcesorima. a rušljivim privatni interesi. Ništavi su oni pravni poslovi kod kojih nisu ispunjeni uslovi za nastanak 31 .osnov (kauza) – dopušten i stvaran . i ne mogu se osnažiti (konvalidirati) jer razlozi koji dovode do ništavosti ne dopuštaju njihovo ozdravljenje protekom vremena. Koje su posledice neispunjenja naloga? Nalogodavac ima pravo da zahteva raskid ugovora o poklonu ukoliko poklonoprimac neispuni nalog. odobrenje i sl. Koji su pravni poslovi ništavi? Ništavi su oni pravni poslovi kojima se vređaju imperativne pravne norme. Rušljivi pravni poslovi se mogu poništiti samo u određenim prekluzivnim rokovima.pravno relevantna volja. jer su povređeni pretežno njihovi privatni interesi. Pojam nevažnosti pravnog posla. 190.forma . Pravo isticanja razloga rušljivosti pripada samo ugovornim stranama i njihovim univerzalnim sukcesorima (naslednicima). 185.. poveriocima.Ništavi pravni poslovi se mogu poništiti uvek.dozvola.saglasnost.Svaki subjekt u pravu se kao zainteresovano lice. nezavisno od krivice lica koja zaključuju takav pravni posao. 188. javnom tužiocu a i sud o ništavosti vodi računa po službenoj dužnosti.) Međutim. moguć. javni poredak ili dobri običaji. 189.nekada se zahtevaju i druge činjenice (npr. . Koja je razlika između ništavih i rušljivih pravnih poslova? . Opšti pravni uslovi tj. odnosno posebna poslovna sposobnost ugovornih strana. i ova podela je prihvaćena i u našoj pravnoj teoriji. pravni posao je nevažeći i ne može da proizvede pravno dejstvo.Za ništave pravne poslove kaže se da se njima povređuju opšti interesi. pretpostavke za punovažnost pravnog posla jesu: . nakon čega se konvalidiraju . određen ili odrediv) . predmeta ili kauze). Ništavost pravnog posla jeste posledica nepoštovanja pravne norme. tj.predmet ugovora (dopušten. volja u pogledu pravnog učinka i sadržine posla .opšta. 187. .Odluka o ništavosti pravnog posla je deklarativnog karaktera .Zajedničko obeležje nepostojećih i ništavih pravnih poslova je da ne proizvode pravno dejstvo od samog početka i da se ne mogu osnažiti (konvalidirati). 186.izvesnu sumu novca upotrebi za objavljivanje rukopisa ili prenese u fond određene škole za nagradu najboljem đaku i slično. podudarnost. Kako delimo nevažeće pravne poslove? Uobičajena podela nevažećih (nevaljanih) pravnih poslova jeste na ništave (apsolutno ništave) i rušljive (relativno ništave) pravne poslove.Šta su nepostojeći pravni poslovi? Nepostojeći pravni poslovi jesu grupa nevažećih pravnih poslova i označavaju pokušaj nastajanja pravnog posla bez nekog od opštih zakonskih uslova (nprnedostatak saglasnosti volje.

zaključi se ugovor o kupoprodaji da bi se prikrio ugovor o poklonu (motiv može biti izbegavanje pobijanja ugovora o poklonu zbog povrede nužnog naslednog dela. 194. U suprotnom ugovor ostaje na snazi. a poništava se samo nemoralna klauzula – delimična ništavost. nemoralan je pravni posao kojim jedno lice daje određenu novčanu sumu ocu devojke kako bi se ona udala za drugo lice. kao i oni pravni poslovi kod kojih su ispunjeni uslovi za njihov nastanak.. Npr.zbog mana volje .Ništav je i onaj pravni posao ako su strane potpuno poslovno nesposobne. prikrivajući pravni posao čije pravno dejstvo stvarno hoće. dok kod fiktivnih pravnih poslova ne postoji kauza već samo njen privid. 32 . ali je ona prividna. Npr. teško materijalno stanje. Kakav je pravni posao koje zaključi lice izvan svoje pravne i poslovne sposobnosti? Pravni poslovi potpuno poslovno nesposobnih fizičkih lica su ništavi. obećanje nagrade za konkubinat.Odrediti pojam protivzakonitih pravnih poslova.nemoralno je zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju sa licem na samrti.pravnog posla – nedostaje pravno važeća volja ili saglasnost volja o nekom elementu posla. Ukoliko su one odlučujući razlog nastanka ugovora i ukoliko on ne može opstati bez te odredbe.zbog nedostatka potpune poslovne sposobnosti. Kada postoji zelenaški pravni posao? Zelenaški pravni posao postoji kad jedna strana ugovara za sebe ili neko treće lice korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je oona drugoj strani dala ili učinila. Simulovani pravni posao postoji kada strane zaključuju jedan pravni posao čije pravno dejstvo ne žele. Koji su pravni poslovi nemoralni? Nemoralni pravni poslovi su oni poslovi kod kojih se preduzetom obavezom ili ciljem pravnog posla vređaju opšteusvojena shvatanja određene zajednice. 195. U praksi često nastaju ugovori sa nemoralnom klauzulom. Kod simulovanog pravnog posla postoji kauza. Nemmoralan je svaki posao kojim se ograničavaju lične slobode. nedovoljno iskustvo ili zavisnost).Pravni poslovi pravnih lica mimo pravne i poslovne sposobnosti su ništavi i nemaju pravno dejstvo. Pravni poslovi su najčešće nemoralni kad im je nemoralan osnov (kauza) ili cilj koji se želi ostvariti pravnim poslom. Koji su poslovi fiktivni a koji simulovani? Fiktivni pravni posao postoji kada strane daju saglasne izjave volje usmerene na zaključenje pravnog poslačije pravno dejstvo u stvarnosti ne žele. pravni posao koji ne sadrži osnov (kauzu. cilj)obavezivanja. Koji razlozi izazivaju rušljivost pravnog posla? . svesno koristeći nepovoljnu situaciju saugovarača (stanje nužde. vređaju intimna osećanja ljudi. 192. ali su oni protivni prinudnim normama. Ova lica nemaju pravno relevantnu volju pa se ovi poslovi smatraju nepostojećim. 191. ili ne postoje predmet i osnov pravnog posla.. Npr. lakomislenost. davanje nagrade novinaru da nekoga «ocrni» u novinarskom članku. ili se obavezala dati ili učiniti. radi izigravanja naslednih prava zakonskih naslednika. ako saglasnošću volja nije određen predmet pravnog posla. ravnopravnost polova.zbog prekomernog oštećenja . javnom poretku i dobrim običajima. Protivzakonit pravni posao je onaj pravni posao kojim se vređa prinudna norma bez obzira da li je ona sadržana u građanskom pravu ili nekoj drugoj oblasti javnog ili privatnog prava. poništava se i ceo pravni posao. 193. 196.

Vrste zabluda: . druga strana može zahtevati poništenje ugovora i onda kada zabluda nije bitna.očigledna nesrazmera između činidaba . Koje su zablude bitne prema ZOO? Bitne zablude su one zbog kojih se pravni posao može poništiti. Prevara podrazumeva lažno predstavljanje činjenica važnih za pravni posao.zabluda o motivu i dr. 199. ZOO je prihvatio subjektivno shvatanje: Ako je između obaveza ugovornih strana u dvostranom ugovoru (dvostrano obavezujući ugovori) postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera.rok za poništenje je prekluzivan 201. posredno ili neposredno . O prekomernom oštećenju postoje 2 koncepta – objektivni i subjektivni. tj.pretnja mora biti odlučujuća za zaključenje pravnog posla (uzročna veza) . Z poništenje pravnog posla zaključenog pod pretnjom potrebno je da pored postojanja pretnje budu ispunjeni i drgi uslovi:: . 198.i da je ona posledica neznanja oštećene strane za pravu vrednost stvari. tj. Šta je zabluda? Vrste zabluda. a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine. Kada postoji prekomerno oštećenje kao razlog nevažnoosti? Prekomerno oštećenje je materijalna šteta (gubitak) koju jedna strana trpi u momentu zaključenja teretnog ugovora usled nesklada vrednosti uzajamnih davanja. 33 .zabluda o pravnoj prirodi pravnog posla .zabluda o ličnosti ugovarača . kao i na okolnosti koje se po običajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim.197.da je upućena saugovaraču. Subjektivni element prevare sastoji se u nameri druge ugovorne strane da izazove zabludu saugovarača o nekom elementu pravnog posla. Prema ZOO prevara je određena na sledeći način: Ako jedna strana izazove zabludu kod druge strane ili je održava u zabludi u nameri da je time navede na zaključenje ugovora. na lice s kojim se zaključuje ugovor ako se zaključuje s obzirom na to lice.ekvivalentnosti činidbi kod teretnih pravnih poslova. Nesrazmera između vrednosti prestacija utvrđuje se pomoću pravnog standarda «očigledna nesrazmera». 200. Šta je prevara i koji su elementi prevare? Prevara je namerno preduzimanje određenih radnji od jedne strane u pravnom poslu u cilju dovođenja ili održavanja saugovarača u zabludi da bi zaključio određeni ugovor. Objektivni element se sastoji u preduzimanju protivpravnih radnji koji realizuju nameru strane da izazove zabludu kod druge strane.zabluda o predmetu i svojstvima predmeta . Koje uslove treba da ispuni pretnja da bi bila razlog rušllljivost? Pretnja je nedozvoljena radnja kojom jedno lice izaziva strah kod drugoga da da izjavu volje određene sadržine radi zaključenja pravnog posla. Iz ove definicije proizilaze dve grupe pojmovnih elemenata koje čine prevaru: objektivni i subjektivni.treba da je nedopuštena (protivpravna) . Zabluda (u pravnom smislu) je pogrešna (kriva) predstava o nekom elementu pravnog posla usled koje je došlo do zaključenja određenog pravnog posla. Za postojanje instituta prekomerno oštećenje zahtevaju se dva uslova: . ZOO reguliše zabludu u delu «mane volje» : Zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta. oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.do nastanka ovlašćenja i obaveza.

ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju. Da li ograničeno poslovno sposobna lica mogu punovažno zaključivati pravne poslove? Ograničeno poslovno sposobna lica mogu zaključiti pravne poslove ali je za njihovu punovažnost potrebna saglasnost zakonskog zastupnika. Povraćaj u pređašnje stanje. Princip restitutio in integrum. To znači da se kao osnovna posledica poništenja pravnog posla. 204.oduzimanje predmeta prestacije u korist države . Šta je konverzija. a ako to nije moguće. 203.ništavost . ne proizvodi pravno dejstvo. ukoliko zakon ne određuje nešto drugo. Uslovi konverzije: . prema cenama u vreme donošenja sudske odluke. sastoji se u tome što pravni posao koji su strane zaključile ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo od samog početka. Šta je negotium claudicans? Pravo na poništenje pravnog posla koji je zaključilo ograničeno poslovno sposobno lice bez saglasnosti zakonskog zastupnika. a šta konvalidacija? Konverzija je spašavanje ništavih pravnih poslova njihovom transformacijom u srodan pravni posao koji je punovažan i kojim bi ugovorne strane ostvarile približno isti cilj. ograničeno poslovno sposobna lica su lica između 14 i 18 godina – stariji maloletnici. 206. ima najpre zastupnik. ili joj to pravo uskratiti s pozivom na ovu staru izreku? Načelno. Ništavost.da je u pitanju ništav pravni posao koji je izričito zabranjen 34 . javnog poretka ili dobrih običaja. koji je bio izvršen. kao i lica lišena potpune poslovne sposobnosti i izjednačena sa starijim maloletnicima. U našem pravu. Quod nullum est nullum producit efectum – Što je ništavo. To je sankcija za povredu imperativnih pravnih normi. Pravni poslovi koje ograničeno poslovno sposobna lica zaključe i ne dobiju saglasnost zakonskog zastupnika. Uobičajeno se ovaj pravni posao naziva – pravni posao koji hramlje – negotium claudicans. Ako ova saglasnost izostane. Dok se pravni posao ne odobri ili poništi. U kom slučaju je moguće primeniti pravilo Nemo auditur propriam turpitudinem allegans? Neće se slušati onaj ko se poziva na svoju sramotu (nedopuštenu radnju). pravo na restituciju ima i nesavesna strana.restitucija . kao sankcija. ZOO je regulisao restituciju kao posledicu ništavosti: U slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana je dužna da vrati drugoj sve ono što je primila na osnovu takvog ugovora. javlja povraćaj u pređašnje stanje – restitutio in integrum. 208. 207. Da li pružiti sudsku zaštitu strani koja se poziva na sopstvenu protivzakonitost. Ograničeno poslovno sposobna lica mogu punovažno zaključiti teretne ugovore samo uz saglasnost zakonskog zastupnika. zbog prirode imovinske sankcije u građanskom pravu .naknada štete 205. takvi pravni poslovi su nevažeći. Šta je ništavost pravnog posla? Ništavost je osnovna posledica nevažećih pravnih poslova. ima se dati odgovarajuća naknada u novcu.Koje su posledice nevažnosti pravnih poslova? .202. on je neizvestan za drugu stranu. kao i prirode nevažnosti pravnih poslova. su rušljivi pravni poslovi.

212.prodaja nepokretnosti. pri čemu pravne posledice nastaju neposredno za zastupano lice. odnosno pravne radnje. jer se ništavi ne mogu konvalidirati . 209. iz koga nastaje ovlašćenje na zastupanje. Pravna konstrukcija zastupništva pretpostavlja tri lica: . ništavi pravni poslovi se mogu konvalidirati ako je zabrana manjeg značaja. Koje su posledice prekoračenja punomoćja? Ako punomoćnik prekorači ovlašćenje iz punomoćja. Uslovi pod kojim se konvalidacija može izvršiti su: . jer razlozi zbog kojih se poništavaju vređaju opšti interes. kao što je npr. Šta je zastupništvo? Zastupništvo je pravni institut koji omogućava de u ime i za račun jednog lica (zastupano lice) pravni posao i pravne radnje preduzima drugo lice (zastupnik).da je protekao prekluzivni rok za poništenje ili da se ovlašćeno lice odreklo prava na isticanje razloga rušljivosti pre proteka roka.kada je zastupnik jedne strane istovremeno i druga ugovorna strana .da je u pitanju rušljiv pravni posao. Šta je punomoćje? Punomoćje je jednostrana izjava volje vlastodavca kojom ovlašćuje punomoćnika da u njegovo ime zaključuje pravne poslove i preduzima druge pravne radnje. Ugovorno zastupništvo je vrsta zastupništva. Za nastupanje dejstva ugovornog zastupništva potrebno je pored ovlašćenja na zastupanje da punomoćnik izjavljuje volju i namera na zastupanje. To su poslovi određene vrste koji prelaze granicu redovnog upravljanja.da u ništavom pravnom poslu ima uslova za punovažnost nekog drugog pravnog posla kojim se može ostvariti približno isti cilj . 215. Konvalidacija predstavlja naknadno osnaženje rušljivih pravnih poslova. osim ako ga je naknadno odobrio – ratifikacija (ratihabitacija). Pojam i elementi ugovornog zastupništva. Šta je samokontrahiranje? Zaključivanje pravnog posla sa samim sobom ili samokontrahiranje. 214. Šta je supstitucija? Supstitucija je prenošenje ovlašćenja (punomoćja) na drugo lice. 210. Izuzetno. koje je druga ugovorna strana.zastupanolice. Ovlašćenje na zastupanje naziva se punomoćje.da se može pretpostaviti da bi ugovorne strane zaključile taj drugi pravni posao da su znale za ništavost zaključenog ugovora. postoji: . kod koga zastupani (vlastodavac) zaključuje ugovor sa zastupnikom (punomoćnikom).zastupnika.kada je isto lice istovremeno zastupnik obe ugovorne strane 213. - 35 . Koje vrste punomoćja postoje? Po obimu. takav pravni posao ne obavezuje vlastodavca. koji zaključuje pravni posao sa trećim licem . a ugovor je izvršen. tako da se ugovorno zastupništvo naziva punomoćstvom. punomoćje može biti opšte (generalno) i posebno (specijalno) Opšte punomoćje je ono koje ovlašćuje punomoćnika da za vlastodavca preduzima sve pravne poslove. 211.treće lice. koje ovlašćuje drugog da za njega i njegov račun zaključuje pravni posao . Posebno punomoćje postoji kada je punomoćnik ovlašćen za preduzimanje određene vrste pravnih poslova ili pravnih radnji. Ništavi pravni poslovi se ne mogu osnažiti.

Krivica štetnika je osnov i uslov građanske odgovornosti. Navesti načine prestanka ugovornog zastupništva. kojima se vređaju propisi objektivnog prava. . Pod prokurom se podrazumeva ovlašćenje dva ili više lica (prokurista) za zaključivanje pravnih poslova i preduzimanje drugih pravnih radnji u vezi sa delatnošću pravnog lica (vlastodavca).opoziv punomoćja . Kojim pravnim principom je zabranjeno nanošenje štete drugom licu? Principom neminem laedere.216.otkaz (odricanjem) od punomoćja . ili mu pocepa odelo ili ne osigura električni vod zbog čega dođe do smrti ili telesne povrede. 222. 36 . po završetku punomoćje prestaje. što znači da se pravnim subjektima koji su imaoci ovlašćenja prepušta sloboda izbora da li će vršiti ili ne svoje pravo (načelo dispozitivnosti) 223. Šta je prokura. Koji pravni odnos i između kojih lica nastaje usled prouzrokovanja štete? Između lica koje je prouzrokovalo štetu (štetnik) i lica kome je šteta naneta (oštećeno lice) nastaje obligacioni odnos 221. po pravilu.smrt vlastodavca . punomoćje prestaje istekom vremena za koje je dato. ako je dato za preduzimanje samo te radnje. 219. jer je skrivljenom. Šta su građanskopravni delikti? Građanskopravni delikti predstavljaju ponašanja – radnje ili propuštanja. protivpravnom radnjom prouzrokovano umanjenje imovine oštećenog lica ili sprečio da dođe do njenog uvećanja – prouzrokovao štetu. Šta je zloupotreba prava? Zloupotreba prava predstavlja vršenje ovlašćenja u granicama subjektivnog prava postavljenih zakonom. a šta poslovno punomoćje? Prokura je vrsta ugovornog zastupništva pravnog lica. Ono ima karakter generalnog punomoćja. Za koju vrstu odgovornosti se zahteva krivica? Štetnik duguje obavezu nadoknade štete. a protivno cilju prava.smrt punomoćnika . subjektivne odgovornosti. 220. Tako da povreda ovog principa povlači odgovornost. To su protivpravne radnje ili ponašanja koja mogu dovesti do prouzrokovanja štete drugom licu. Zato je osnovni princip u vršenju građanskih subjektivnih prava – slobodno vršenje prava. Poslovno punomoćje je oblik punomoćstva kojim pravno lice (ili preduzetnik) ovlašćuje punomoćnika na zaključivanje svih pravnih poslova koji su uobičajeni u vršenju njegove poslovne delatnosti.Koji je osnovni princip u vršenju građanskih subjektivnih prava? Vršenje građanskih subjektivnih prava je interes titulara i na to ih. nije potrebno terati. 217. To je slučaj kada jedno lice razbije drugome prozor.gubitak poslovne sposobnosti Punomoćje prestaje automatski i zaključenjem pravnog posla. 218.

Na osnovu kojih kriterijuma je moguće procenjivati da li je subjektivno pravo zloupotrebljeno ? Iskristalisala su se dva shvatanja o mogućem kriterijumu: subjektivno i objektivno. izraz uticaja vremena na pravo. To su istovremeno neki vidovi zloupotrebe prava. obligaciona prava koja čine sadržinu porodičnopravnih odnosa.224. Za nastupanje dejstva zastarelosti potrebni su uslovi: .da se radi o pravu koje podleže zastarelosti . Posebni (specijalni) rokovi zastarelosti predviđeni su za pojedina subjektivna prava. Šta je zastarelost? Zastarelost predstavlja protek zakonom određenog vremena – roka u kome je poverilac mogao vršiti svoje pravo ali to nije učinio. Npr. Po njemu zastarelošću prestaje pravo zahtevati ispunjenje obaveze kada istekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. 227. držalac može podići državinsku tužbu samo u roku od 30 dana. kao potraživanja iz zakonske obaveze izdržavanja (između bračnih drugova. Ako se ne izvrši u tom roku.da postoji volja dužnika da se primene pravila o zastarelosti. stvarna. roditelja i dece itd. i sl. pakosno ili šikanozno vršenje prava. Tako u roku od jedne godine zastarevaju: potraživanja naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju. tv pretplatu.. U našem pravu . Prekluzivni rokovi su zakonom određeno vreme u kome se jedino može preduzeti neka pravna radnja. ako se dužnik pozove na zastarelost.). usled čega prestaje mogućnost da se ostvari pravo prinudnim putem (zahtev u materijalnom smislu). neprimereno. Međutim. Kako delimo rokove zastarelosti? Rokove zastarelosti delimo na opšte i posebne rokove. prestaje mogućnost naknadnog izvršenja. samo pravo ličnosti ne zastareva. Načelno ne zastarevaju apsolutna prava (prava ličnosti. 228. Rokovi zastarelosti od 3 godine primenjuju se za povremena potraživanja koja dospevaju za naplatu godišnje ili u kraćim razmacima. U opštem roku zastarelosti zastarevaju potraživanja iz neosnovanog obogaćenja. koja kao svako potraživanje zastareva u određenom roku za naknadu štete. nasledna i prava intelektualne svojine). U našem pravu. iako npr. a dužnik istakao prigovor zastarelosti. ne zastarevaju ni sva obligaciona prava – (npr. Šta je prekluzija? Prekluzija je kao i zastarelost. neuobičajeno. zastarelost je regulisana ZOO. nenormalno vršenje. 37 . iz ugovora o zajmu i dr. 225. posle tog roka gubi pravo na ovu tužbu. rok zastarelosti iznosi 10 godina. Međutim. telefonsku pretplatu i druga PTT potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima. Po pravilu su kraći od opšteg roka zastarelosti.. usluge održavanja čistoće. To su:vršenje prava protivno cilju zbog koga je priznato. vodu. Koja prava zastarevaju? Zastarevaju imovinska – obligaciona (relativna) prava. nezvanog vršenja tuđih poslova. 226. plin. Opšti rok zastarelosti je rok koji se primenjuje uvek kada za neko pravo nije određen rok zastarelosti.da u nevršenju protekne vreme koje je zakonom određeno za vršenje prava . povrede ovih prava nastaje obligacioni odnos i obaveza naknade štete. U sudskim odlukama se sreću razni kriterijumi kojima se određuje zloupotreba prava i takvo vršenje zabranjuje. odnosno jedne godine.

Šta je samozaštita? Samozaštita je samovlasno ostvarivanje povređenog subjektivnog prava i ona je samo izuzetno dopuštena. 230.229. Npr. Lice čije je pravo povređeno ili ugroženo ima pravo nda zahteva zaštitu svog prava – pravo na prinudnu pravnu zaštitu. npr. krajnja nužda.samopomoć postoji kad se povrati ukradeni bicikl ili druga stvar.da dođe do rušenja kuće koja je sklona padu. Kada postoji ugrožavanje subjektivnih prava? Ugrožavanje subjektivnog prava postoji onda kada postoji opasnost od povrede prava. 38 . Samozaštita se javlja kao nužna odbrana. U oviom slučaju potrebno je ostvariti stanje koje je postojalo pre povrede prava. samopomoć.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful