P. 1
New Microsoft Word Document

New Microsoft Word Document

|Views: 879|Likes:
Published by Aleksandra Minic

More info:

Published by: Aleksandra Minic on Jan 06, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/10/2013

pdf

text

original

1. Linija Liniju mozemo odrediti kao trag sto ga ostavlja neko sredstvo za crtanje na podlozi.

Linija se u prirodi javlja kao granica dva oblika. Ne postoji stvarno na obliku, predstavlja samo zamisljenu granicu koja deli dve povrsine, odvaja oblik od prostora koji ga okruzuje. Kao kontura, linija odredjuje osobine oblika, karakter oblika, istice bitno. Linije po kretanju moze biti prava i kriva. Prave mogu biti vertikalne, horizontalne i dijagonalne, a krive talasaste, ispupcene , udubljene, spiralne i kruzne. Prava daje cistinu, a kriva razbija monotoniju kompozicije. Prema osobinama izraza, linija moze biti: debela i tanka, duga i kriva, tvrda i meka, topla i hladna, otvorena i zatvorena, opustena i ispupcena. Linija je najznacajnije sredstvo likovnog izrazavanja, ima najsiri obim koji nema nijedan likovni element. Pomocu linije mozemo ostvariti likovne kompozicije i resavati razlicite likovne probleme. Linija moze graditi oblik na razlicite nacine. Moze ga odredjivati spolja u vidu konture i tada je ona obrisna. Moza ga graditi iznutra, tada je strukturalno – sastavna. Strukturala linija spajanjem sa drugim linijama gradi oblik iznutra. 5. Simbolika linija Simbolikom linije se bave mnogi od davnijih vremana kako bi se uocio njen dvostruku zivot u slici: simbolicki i likovni, kako bi odredili vezu izmedju linije i osecanja, istrazili njena razlicita osecanja i vezu izmedju linije. Pored geometrijskih osobina, poseduje i simbolicke vrednosti koje razlicito psiholoski dejstvuju:

-

horizontalna linija sugerise polozaj, miran tok i blagostanje vertikalna linija sugerise dostojanstvo, rast, uzvisenost, eleganciju, duhovnost i zivot kruzna linija simbol konacnog uoblicavanja – stvaranja oblika, savrsenost oblika i ogranicenja. Spiralna linija ostavlja utisak jakog dejstva, pokreta, izaziva utisak sirenja i prostiranja.

Opustena linija simbolise umor, lenjost, napetost Talasasta linija simbolise neznost, zenskost, lepotu, eleganciju Izlomeljan linija izrazava snag, energiju, muskost Linija ima i likovnu funkciju: zadatak da uspostavu dominantu u kompoziciji, uspostavi razlicite odnose na bazi ritma, ravnoteze, simetrije i kontrasta. 18. Linija i proctor Covek je stvarajuci crteze cinio pokusaje da priblizno neposrednim opazanjem i uvidjanjem trodimanezionalnog sveta predstavi u dve dimenzije, ravni kamena, papira ili platna. U raznim epohama umetnici su koristili razlicite metode prikazivanje prostora. Analizom likovnih radova pecinskog coveka uocavamo da on ne oseca proctor, nema predstavu o crtezu kao povrsini koja ima dve dimenzije. On razbacuje ljude, zivotinje i predmete na povrsini nezavisno jedne od drugih, bez tezisne linije. Takav nacin prostora naziva se KONGLOMERAT. U starom Egiptu, Vabilonu umatnik je prikazivao proctor plosno. Figure su prikazivane metodom nizanja na jednoj horizontalnoj liniji. Sve figure i predmeti su u stvarnim dimenzijama, bez smanjenja. Dubina prostora je ponavljanjem jednih oblika iznad drugih, tako da ono sto je u prvom planu, u prvom je i nivou. Drugi plan postize se tako sto se iznad prvog friza postavlja linija na kojoj se nizu ljudi, zivotinje i objekti, jedan do drugih. Ovakav nacin se naziva OPISNI. U prvom redu se primenjuje sistem obrnute perspective, proctor se prema daljini siri,a prema gledaocu skuplja. Ono sto je blizu malo je a sto je udaljeno ogromno je. Najveca novina u predstavljanu trodimenzionalnog prostora i oblika ostvarena je u doba renesanse, razradjen je poseban sistem za rucno crtanje. Danas se naziva linearna perspektiva. Ona naleze da se proctor i predmeti posmatraju iz jedne staticne tacke. Udaljavanjem od stajalisne tacke ka horizontu zapazicemo da se velicina predmeta smanjuje i sve slabije vide, a paralelne linije suzavaju ka tacki prividnog preseka, sto stvara utisak dubine prstora. Kubisti su predmet sagledavali u njogovoj celosti, prikazivali su gas a svih strana, ne samo sa jedne kao sto se to do sad radilo. Ovakav oblik rada se naziva poli perspektiva. 20. Perspektiva i prostorni prikaz Perspektivom se nazivaju razne tehnike trodimanzionalnog prikazianja prostora, objekta i veza na datoj ravni onako kako ih sa odredjene tacke nase oko vidi. Prvu masinu za crtanje konstruisao je Albreht Direra 1525. godine, koju je prikazao na cetiri crteza. Na crtezima su prikazani odnosi u prostori. Izmedju umetnika i modela postavljen je perspektivni uredjaj koji se sastoji od staklene ploce na kojoj se nalazi kvadratna mreza, kroz koju umetnik sagledava i prostorno odredjuje sve delove modela i prenosi na crtacku podlogu pod pravim uglom u odnosu na mrezu, koja je iste velicine i na isti nacin podeljena. Umetnici u traznji da na ravnoj povrsini prikazu predmete u tri dimenizje razradili dva postupka za njihovo prikazivanje, paralelna projekcija i centralna projekcija ili linearna perspektiva. Prvi nacin crtanja sastoji se u predstavljanju prividnih polozaja ili oblika nekog predmeta povlacenjem paralenih linija sa svake tacke objekta na odredjenu povrsinu. Ovaj postupak prikazivanja trodimenzionalnih objekata upotrebljava se u geometriji, kartografiji i optici.

-

sastavljena od razlicitih talasnih duzina koje se istovremeno prostiru. zasicenosti i beskonacnim mogucnostima modjusobnih odnosa. zute i crvene – narandzastu. trodimenzionalnog oblika i njegovu udaljenost u prostoru. Tople boje su crvena. Linija horizonta je u visini ociju i povlaci se kroz centralnu tacku. Boja prestavlja nazamenjivi deo vizuelnog sveta. narandzastu. dok druge emituje kao svoju obojenost. bez obzira kako su rasporedjene. U odnosu na druge elemente. Mesanjem dve osnovne dobijemo slozenu boju. 24. bice. Likoravan je ceo sagledivi i predstavljeni proctor na povrsini. radost. vec samo osobinu da zrace jedan od zrakova u spektru iskljucivsi pri tome druge i ta osobina im odredjuje boju. Nedogledi su zamisljene tacke beskraja u koje se sticu gornje i donje paralele predmeta koje stavljamo u perspektivu Linija vida je linija povucena od oko posmatraca do centralne tacke. svedena samo na odnose povrsine. gde je sadrzina apstraktna. ona deluje na nase emocije. a crvena zelenoj. slikaru je pruzena mogucnost da nam saopsti svako svoje raspoljozenje. osnovna ravan i likoravan. Ona predstavlja nezamenjivi deo vizuelnog sveta. Osnovne boje crvena. Boja predstavlja psihicki dozivljaj izazvan svetloscu.veka da bi se ponovo vratilo u 20. nedogledi. plave i crvene – ljubicastu. Komplementarne boje su medjusobno suprotne. ravnodusnost i sl. njaveca duzina talasa. trougao i kvadrat. Plava je komplementarna narandzastoj. Neke boje psiholoski deluju toplo a druge hladno. koje osciluju na isti nacin. nedeljive su i dovoljen za dobijanje svih ostalih boja spectra. frakvencija i amplutida. Boja kao likovni element Boja zauzima odnovno mesto i predstavlja bitan cinilac vizuelne zvucnosti i glavni fator slike. smer. ima visestruku ulogu i poseduje sirok obim mogucnosti. Umetnici ovih epoha vezivali su pojam slikanja za povrsinu. tugu. BOja saopstava da li je svetlo u prirodi u trenutku prikazivajna jako. Boja ima vaznu ulogu u zivotu ljudi. ocna tacka. a paralelne linije suzavaju ka tacki prividnog preseka. moze veoma uspesno da prikaze dubinu prostora. Razlicitim vrednostima svetline. Svaki predmet u prostoru moze da se nacrta u perspektivi sa jednim. Ona je jednaka rastojanju medju dema najblizim tackama u pravcu kretanja talasa. Povrsina Kretanjem linije na nekoj drugoj povrsini nastaje kantura povrsine koja daje sliku oblika. Plave i zute – zelene.veku sa pojavom fovizma. Osnovne boje su uvek harmonizovane. Ocna tacka prestavlja tacku u kojoj se sece horizont i vertikalna linija Osnovna ravan je ravan na kojoj umetnik stoji dok posmatra odredjeni proctor. 29. One su osnovne jer se ne mogu dobiti mesanjem drugih boja. plavu i ljubicastu. Ona moze da prikaze osnovne karakteristike oblika.Linearna perspektiva predstavlja postupak crtanja predmeta u prostoru onako kao ih sa odredjene tacke vidi nase oko. i pri tome izvesne elektromagnetne talase povrsina predmeta upija. zutu. slabo. kubizma i apstraktne umetnosti. Razmak izmedju umetnika i objekta mora biti najmanje tri puta veci od najmanje dimenzije predmeta da bismo ceo predmet obuhvatili jednim poglednom i dobili predstavu o njemu. plava i zuta. Amplutida je najveca udaljensot od ravnoteznog polozaja. velicinu oblika. Geometrijski i prirodni oblici upotrebljeno u umetnickom delu dobijaju nova svojstva i funkciju u organizaciji likovne kompozicije. Talasna duzina je prostiranje oscilacija talasa za vreme do jednog perioda. Frakvencija je broj oscilacija u jedinici vremena. Najosnovnijim likovnim oblicima obicno se uzimaju krug. Zapazicemo pri tome velicina predmeta smanjuje sto su udaljenije od posmatraca. ona ima dublji znacaj nudeci se sferama naseg osecajnog zivota. Elementi za crtanje su : horizont. plava i zuta se ne razlazu propustanjem kroz prizmu. Sto je frakvencija i amplutida veca i intezitet drazi i vrednost osecanja boja je veci. Daje nam neposredne informacije o okolini.dve ili tri tacke prividnog preseka. vertikalana linija. 8. Slika se odlikuje znalackom podelom i odnosom povrsine. - horizont je prividna granica neba i Zemljisne povrsine. Slozenost sunceve svetlosti otkrio je Njutn propustanjem tankog suncevog zraka kroz prizmu. Ljubicasta je komplementarna sa zutom jer ne ucestvuje u njenom nastanku. - . fizickim nacinom u oku. koji je deo dana ili godisnjeg doba. U sredstvima likovnog izrazavanja povrsina ima odlucijucu ulogu za likovnu kreaciju. Boja uslovljava prisustvom svetlosti koja pada na razlicite povrsine predmeta. zelenu. Plosni nacin slikanja upotrebljavali su kineski i japanski slikari koji ne mogu zamisliti da se moze slikati na drugi nacin. Od nacina kretanja linije zavisi izgled i bogatsvto porodice. Vaznost povrsine i njenih odnosa mozemo videti i u raznim granama primenjene umetnosti. Nanosenjem boje u okviru konture dobijamo povrsinu. Predmeti sami po sebi nemaju boju. Plosno slikarstvo napusteno je krajem 18. Povrsinski nacin slikanja prisutan je od najranijih perioda istorije umetnosti sve do kasnih razdoblja grcke umetnosti. Osnovne boje su crvena. Prelemanjem kroz prizmu svetlot se razlaze na spektar – niz hromatskih boja crvenu. uzbudjenje. SPEKTAR I NJEGOVE BOJE Sunceva svetlost je bela. Odlucujuci znacaj za osecaj vrednosti boja ima talasna duzina.

U prvom slucaju lopta se nalazi na tamnoj pozadini. U narodu je zuta boja znak zrelosti i bogatstva. nevinosti. a u religiji oznacava nadu i poboznost. U praksi se obicno koristi Menselov sistem koji sadrzi devet stupnjeva svetline. koje nemaju osobinu kvaliteta i zasicenosti boje. Akos e valer koristi za isticanje plasticnosti predmeta pomocu svetla i senke. tako da se pored nobonstale hromatske boje dobija i nuzproizvod. Bela boja zvuci kao tisina. nezrelost. simbolise rodjenje i smrt. bojom bez perspektivnog sagledavanja prostora. Ljubicasta boja je ohladjeno crveno u fizickom i psihickom smislu. intezitet i kvalitet boje. oblik lopte se svojim najosvetljenijim delovima stapa sa pozadinom. a tamni delovi ce se prividno spojiti sa pozadinom. cesto komplementarnija boja. energije. Sve bele. Krecu se od posmatraca ili miruju.Simbolika boja Gete smatra da je glavni rezultat posmaranja boje njeno psihollosko dejstvo. sukobi svetla su najslabiji. Oznaca mladost u nraodu. istice na pozadini. 36. Glavni problem je kako povezati svelte i tamne delove oblika sa prostorom u jednu slikarsku celinu. neba i mira. ljubicasta i zelena su hladne boje i imaju nisu svetlosnu vrednost. Bela predstavlja potpuno prisustvo svetlosti. koja unustava ne samo svezinu boje. Oblik se na ovaj nacin modulira. Crna boja zvuci bezivotno. tugu. U trecem slucaju lopta se nalazi na svetloj pozadini. Plava boja je u narodu sibol vernosti. a tamnim odvaja od nje.) *Visoki major kljuc (Predstavlja svetlu pozadinu sa kontrastom svetlog i tamnog) - . dubine prostora i povezivanja predmeta sa okolinom. Zelena boja nas vezuje neodoljivom privlacnoscu. tada govorimo o valeri boje. Boja krije u sebi veliku snagu koja moze delovati na nasu dusu i izazivati razlicita raspolozenja. Belo i crno ne ulaze u podelu stupnjeva cvetline. pojedinih slikarskih povrsina. Mesanjem bele i crne boje dobija se niz sivih boja razlicite svetlosti.svezina. pobedjuje osecaj snage . Plava. bozansku ljubav. smiruje i odmara oko posmatraca. ali nije mrtva nego puna mogucnosti. mir. U drugom slucaju pozadina je srednje svetline. Oblik lopte sa svojim osvetljenim delovima snazno izdvaja. Ukazuje na prolaznost i starenje. optickim putem. njena psiholoska snaga koja deluje na nasu dusu i moze da izazove radost. onda je to valer svetla. Predmet se osvetljava sa jedne strane kako bise postigao poseban utisak volumena. Mesanje boja Boje se mogu mesati na dva nacina: supstraktivnim putem – mesanjem bojenih supstanci i mesanjem svetlosti. Valer boje je dekorativno koriscenje valera i isticanja oblika svetlosnim vrednostima. 28. 32. Mesanjem se delimicno ili potpuno unistava sjaj. Zuta boja znaci duhovnu toplinu i podstice na aktivnost. sjaj i intezitet boje. bez naglasavanja svetlosnog izvora. Slikar Andre Lot je svoju teoriju objasnio pomocu jedne lopte i tri valerske povrsine koje su posluzile kao povrsina. ocajanje ili ravnodusnost. Kominacijom ovih tonova dobijemo sest balerskih kljuceva: *visoki minor kljuc (oznacava svetlu pozadinu sa malim kontrastom dva svetla tona. vec ona negativno utice in a harmonizaciju boja. Valer Valer kao likovni pojam oznacava stepen svetline i tamnine predmeta. Kinezi je upotrebljavaju kao boju zalosti. ona je kao tisina tela posle smrti.narandzasta i zuta. Slike radjene ovim valerskim kljucem su svelte. Iz navedenih zapazanja mozemo videti da se oblik lopte nikada ne istice na pozadini celom svojom konturom. povrsine ili prostora. postavlja se intezivnija. Covek je odavno shvatio da boje u sebi kriju veliku snagu: Crvene boja izaziva radost. pokretne su krecu se prema nama. uzbudjenje. Kod ovakvog nacina slikanja. koji ce se na odredjenom odstojanju harmonizovati optickom mesavinom u oku posmatraca. svi delovi su podjednako osvetljeni. Oznacava vatru.Na taj nacin sacuvace se svezina. krv. senke. 3. crne i sive boje nazivaju se ahromatkse ili neutralne boje. a zavrsava sa H0 i oznacava crno. Na tamnim delovima slike umesto senke. dok ce se svetli delovi izdvojiti na pozadini. U umetnosti simbolise dubinu slobonog prostora. onda je to vler svetla odnosno kjaro – skuro. U suncevom spektru boja bela i crna ne postoji. odlucnost i trijumfa. One imaju visoku svetlosnu vrednost. a kada se vezuje za osvetljenost predmeta. a prividno spajanje oblika lopte sa pozadinom je na mestima srednje velerske vrednosti. Pocetni stupanj se obelezava sa H10 i oznacava belo. Valerski kljucevi Valerski problemi se objasnjavaju pomocu gradacije ahromatskih boja koje se krecu u skali od bele do crne. siva boja. Opticka mesavina boja u slikarstvu postize se postavljenjem poteza ciste boje jednog pored drugog. Kod evropskog naroda je symbol cistote. U hriscanstvu je znak bozanske slave. tehnika tamno – svetlo. Kada se jacina svtla vezuje za boju.

idealizovana i karikirana. Modul moze biti velicina glave. hrapave i glatke. Linija ili oblik imaju tri osnovna smera kretanja: horizontalni. Kompozija je delo sastavljeno od vise cinilaca objedinjenih u jednu celinu. Smer je relativna vrednost koja zavisi od raznih okolnosti. Kao osnova za odredjivanje nekog smera obicno se uzima horizontalna zemljina kora kao oznaka za vertikalni polozaj. grafika i vajanje dobijaju svoju pravu vrednost tek primenom kompozicije. slikanje. gradacije i putem kontrasta. Smer Smer je likovni elemenat koji oznacava prostornu usmerenost linije oblika. biljaka i geometrijskih oblika po horinzontali naziva se friz. . po slicnosti. simetrijom i preklapanjem. Za modul se obicno uzima velicina jednog ljudskog tela. Tada se velicina pojedinih delova tela izrazava u razlomcima. menjanjem. 22. Realizacija likovne porukezavisice od mnogobrojnih stvaralackih cinilaca: materijala u kome se oblikuje. uzvisenosti. Element velicine u sadejstvu sa drugim likovnim elementima ima odlucijucu vaznost za organizaciju umetnickog dela. ili visina stopala do gleznja. 9. lica. kao i njihov polozaj u odnosu na druge oblike. vertikalni i dijagonalni. a velicine izrazavaju aposlutnim sistemom mera. izaziva u gledaocu osecanje smirenosti i pasivnosti. Ona nam daje predstavu o povrsinskom izgledu ili povrsinskoj obradi na likovnom delu. vrednost povrsine. Za merenje proporcija upotrebljavaju se tri nacina: U prvom slucaju meri se telo kao celina i njegovi pojedini celovi.*Srednji minor kljuc (oznacava srednje sivu pozadinu i dva slicna siva tona. 26. Figure su oblikovane na srednje sivoj pozadini u malom reasponu od svetlog do tamnog) *srednji major kljuc (na srednje sivoj podlozi contrast svetlog i tamnog. Zamisljena tacka spram koje se odredjuje smer nekog kretanja moze biti bilo koja tacka u prostoru pa se onda smer odredjuje u odnosu na tu tacku.a pravac zemljine teze kao oznaka za vertikalni polozaj.) Uloga valera u jednoj likovnoj celini od presudne je vaznosti. Proporcije su odnos velicina unutar jedne kompozicije. Kod drugog nacina kao jedinica mere uzima se modul. Velicina je prostorni intezitet oblika. *niski minor kljuc (tamnu pozadinu sa malim kontrastom sivih tonova. deluje uzvseno i izaziva u gledaocu osecanje ponosa. slobode i bezbednosti. Kada se govori o prostornom intenzitetu oblika kao celine. Ima ekspresivnu moc i svojim pravcem u stanju je da nas vizuelno uzbudi id a pri tome izaziva razlicita raspolozenja. jer se pod uticajem svetlosti percipira ne samo kao hrapava ili glatka. sake. naizmenicnim ponavljanjem. da u njemu ima kontrasta. a kada se govori o odnosu velicine delova unutar izdnovjenih Celina. onda se to naziva velicina oblika. Nedostatak likovne celine veoma cesto nastaje kao posledica poremecenog odnosa velicina. povrsinu oblik. Sukobi svetla su najjaci. likovnih elemanta i njihovih medjusobnih odnosa i likovnog motive koji ce omoguciti umetniku da izrazi svoj likovni dozivljaj. Komponovanje je osnovna i neophodna grana svih likovnih disciplina. moze biti veoma razlicit. 14. stabilno. Tekstura u prikazivanju moze biti objektivna. vec kao sjajna ili mat. Osobine teksture mozemo upoznati culom vida i dodira. Kompozicija u kojoj dominira vertikala. povrsine ili oblika je reativna u odnosu na drugu liniju. Povrsina kompozicije koja se gradi ritmickim ponavljanjem ljudskih figura. da se onda uporedjuju medjusobno is a celim telom.tuzno) *niski major kljuc ( Tamna pozadina sa kontrastom svetlog i tamnog. Zbog toga se dve osnovne grupe tekstura. KOMPONOVANJE ISTIH ELEMENATA Ostvaruje se ponavljanjem istih jedinica il organizovanih celina u vidu proste repetacije. Kod treceg nacina merenja proporcija tela se razlaze na svoje prirodne delove. KOMPOZICIJA Pod pojmom kompozicije se podrazumeva izbor i medjusobni odnos likovnih elemenata. Likovne discipline crtanje. Velicina neke linije. Kompozicija u kojoj dominira horizontalni pravac deluje mirno. ucestvuje u prikazivanju prostora i nosilac je kontrukcije likovnog dela. 13. spokojno. On dozvoljava veleru da dodje do punog izrazaja igrom svetlosti i senke. U sredstvima likovnog izrazavanja smer ima vaznu ulogu. On ukazuje na prostornu orijentaciju oblika. Zbog toga je potrebno da njihov odnos bude jasan. dostojanstva. onda se naziva proporcijom oblika. Komponovanje se gradi na identicnosti. putem repeticije ili ritma. velicina Velicina je element oblika koji odredjuje nejgov prostorni intezitet u odnosu na druge oblike i apsolutni proctor. a proporcija je odnos velicina unutar jednog oblika ili odnos izmedju pojedinih oblika unutar izdvojenih celina. Vizuelna slika teksture je kompleksnija. zivotinja. Deluje tmurno. putem harmonije. Kosim polozajem se mogu posmatrati svi oni polozaji koji se nalaze na prelazu od vertikale do horizontale. a raznolikost u stepenu osvetljenosti najveci. dele a sjajne i mat tekture. Tekstura Je likovni elemanat koji je vezan za materijalna svojstva predmeta.

Skica je vrsta crteza koji sluzi kao pripremni crtez na osnovu kojeg se ostvaruje velicina. primenjenoj umetnosti. Treca dimenzija je nestvarna. Linija prestavlja osnovni izrazajni elemnat crteza. potezom ili mrljom. dva valerska stepena. Da bi postojala osnova za ponavljanje oblika i organizovanje likovne kompozicije. Gradacija se u umetnosti moze primenjivati u okviru svakog likovnog elementa. u vidu poteza i mrlja. Zasniva se na zakonitostima koje proizilaze iz gradacije. Simetricka kompozicija deluje staticko i uravnotezeno. jer nstaje najveci sukob. U savremenom slikarstvu boja se koristi s ciljem da se pomocu nje prikaze i izraze umetnikova licna osecanja i raspolozenja. osecanja id a snazno deluju na posmatraca. CRTEZ KAO LIKOVNA DISCIPLINA Crtez je prikaz stvarnog il izmisljenog oblika na odredjenoj povrsini linijom. Kada je niz kraci i povrsina manja. kada ona izaziva predstavu o dogadjajima ili vidjenom prostoru. a nacin misljenja i izrazavanja bojom. sirine i visine. samo njemu svojstven likovni rukopis. slikarska forma. 39. slkarstvu. oblika kretanja. mastu. jer je leva strana jednaka desnoj. Ona je glavni nosilac forme. kojima se naglasavjau neke istaknute crte koje se podvrgavaju ismevanju. kao oblik i njegov lik u ogledalu. velikih i malih masa. valera. ahromatskih i hromatskih boja. Kada temu mozemo prepoznati na sliki. Oblici mogu biti kontrarni po jednoj ili vise osobina. Strukturu ritma cine likovni element ii razmak – interval. Crtez s pojavljuje u raznim vidovima – kao tehnicki crtez. Nastaje naizmenicnim ponavljanjem vise jedinica. U kontrastima razlike su vece ako su suprostavljane vrednosti blize jedna drugoj.U linearnom crtezu pojavljuju selinij. Interval je prazan prostor izmedju dva oblika. To je prikaz svojstvenih osobina odredjenog oblika ili motive linijom.Tacna repetacija nastaje ponavljanjem istih elemenata u nizu ili u svim pravcima u datom prostoru.SLKARSTVO Slikarstvo je grana likovne umetnosti i kojoj slikar izrazava svoje misli i osecanja bojom na odredjenoj podlozi i povrsini. Gredacija je postepeni prelaz iz jedne vrednosti odredjenog likovnog elementa u njegovu suprotnost. ali mu se pri tome menja jedna ili vise osobina. Ono sto umetnika pobudjuje. 6. Karikatura je likovni saljivi crtez. primenjenoj umetnosti i arhitekturi. bliskim i slicnim elementima unutar jedne likovne celine. kod teksture u glatkoci i sjaju. analizira i prikazuje svetlo. Kada se koristi u dugom nizu. Primenjuje se u dekorativnoj umetnosti i arhitekturi. velicina i slicno. podstice. ponavljanje medjusobno slicnih boja. Promene kod linije mogu da nastanu u izmenama duzine. nezavisno od stvarne istinske vrednosti u prirodi. Nadahnuce za stvaralacni rad slikar nalazi u prirodi. sve teksture i slicno. Osnovna uloga boje u slici je da prikaze svetlost. grafici. kod povrsine u velicini i boliku. Harmonija se postize uspostavljanjem skladnog odnosa. Suprostavljanje likovnih elemanata treba primenjivati sve do one granice u kojoj mozemo da uocimo izvesne odnose i preglednost. KOMPONOVANJE PO NACELU KONTRASTA Pod kontrastom se podrazumevaju suprotnosti svetlog i tamnog. nozevima. onda je jasna upecatljiva i snazna. Boja se na povrsini slike moze nanositi razlicitim cetkama. To je meij u dve dimenzije. Ponovljeni elementi doprinose jedinstvu likovne kompozicije. kroki. literature. sve osobine predmeta ne smeju biti suprotne. secanje. Koristi se u dekorativnoj umetnosti. to je fuguratuvna ili realisticka slika. muzici. najcese vezan za ljudski lik. Simetrija nastaje ponavljanjem dve ili vise oblika duz jedne ose u obrnutom redu. debljine. karikatura. detalje i proucava neki likovni problem. 47. sugerise snagu i velicinu. Nacin nanosenja poteza i mrlja gradi umetnikov indivudualni. Intervali prema velicini i stepenu raznolikosti mogu biti veliki srednji i mali. a najjace su ako se oblici dodiruju. dubinu prostora i udaljenost oblika u njemu. senke. Kroki je vrsta brzog i lakog crteza cistih i jednostavnih linija sa malo detalja. preko malih postepenih promena jedne njegove osobine. KOMPONOVANJE SLICNIH ELEMENATA Predstavlja izbor slicnih elemenata i vrednosti. oblika. Tema je nosilac sadrzaja slike. U realistickom slikarstvu boja se koristila s ciljem da se prikaze stvana boja predmeta u slici. Repetacija sa alternacijom je najbogatiji i najinteresantniji oblik ponavljanja. skica i studija. Repetacija sa varijacijom nastaje ponavljanjem jednog istog elementa. Bez njega ne mozemo izraziti rad u slikarstvu. naziva se temom slike. tehniku.a u tonskom lavirane nijanse razlicitih tonskih vrednosti jedne boje. Ritam je neizmenicno ponavljanje likovnih elemenata ili motive u odredjnim prostornim i vremenskim razmacima. U nefigurativnoj sliki . raspored linija i likovnu poruku umetnika. njoj su podredjeni svi likovni elementi. Postoje dve vrste crteza: linearni i tonski. dozivljaj i sve ono sto mozemo izraziti recima. sto nazivamo fakturom slike. Crtez je osnovno i najopstije izrazajno sredstvo pomocu koga na najlaski nacin mozemo prikazati vidjeno. Harmonija oznacava slad medju srodnim. tada ona deluje hladno i dosadno. Kontrast su primenjivali umetnici koji su zeleli da izraze jake strasti. 15. Likovni izraz u crtezu obuhvata motiv. podstice njegov stvaralacki rad.

Grafika je crno bela. da ostvari sintezu upotrebnog i estetskog. Jedan od najpoznatijih oblika slogovnog pisma su hijeroglifi koji su nstali u Egiptu. proctati i primiti poruku. metala ili kamena na kojoj je izveden crtez rezanjem ili slikanjem u jednom od grafiskih ehnika. POmocu slkovnog pisma – crteza i slika covek je prikazivao dogadjaje.SUMERSKO KLINASTO PISMO Ovo je jedno od znacajnijih slogovnih pisama. prijatnosti. Primenjena umetnost se postepeno krajem 19 veka razvila u posebnu disciplinu.ZNAKOVNO PISMO Slikovno pismo se vremenom preobrazilo u znakovno. sastavljena od geometrijskih slika trouglova krugova. . pravih i krivih linija.000 pre nove ere na teritoriji Mesopotamije. a moze da bude vezna za arhitekturu. Od nacina obrade ploce razlikujemo se tri vrste stampe: visoka. Tako odredjeni znak ili simbol oznacava slog. obavestenje koje poruku prenosti putem teksta i slike.SLOGOVNO PISMO Razvilo se iz znakovnog pisma. GRAFIKA Je posebna grana likovne umetnosti koja nastaje utiskivanjem crteza i slika sa neke odredjene povrsine. Ona istice likovne vrednosti korz boju i formu potpuno dovojuenu od teme. red i ritam. Likovno obavestenje mora biti povezano sa svrhom obavestenja. povrsina i boja. ubedi. Umetnik treba da odbaci sve sto je nebitno id a istakne u jednoj sazetoj formi na simbolican nacin sustinu likovne teme.proda. dva spojena znaka oznacavaju dvosloznu rec. mozaik i freska. Izrazajna sredstva grafike su linija.industrijski dizajn. Odredjenu temu svaki slikar slika drugacije. ali je moguce otisnuti i u vise boja za ciju izradu je potrebno odabrati odredjene boje. Znakovno pismo se zadrzalo da danas i koristi se za lako i brzo vizuelno sporazumevanje. 33. unikatno i primenjuje u svakodnevnom zivotu. PRIMENJENA UMETNOST Primenjana umetnost je grana likovne umetnosti koja obuhvata oblikovanje predmeta koji imaju primenu u svakodnevnom zivotu. poseduje prakticnu vrednost koja se ogleda u vrednosti materijala. udobnosti. Grafika ima veoma siroku primenu u industrisjko – stampraskom reprodukovanju i umetnickom stvaralstvu. Plakat je oglas. Prilikom izrade opreme knjige prvo se pravi skica. zavede primaoca poruke. Ta razlicitost u nacinu misljenja i izrazu pojedinih slikara. svode na znak. funkciji lakog rukovanja. Sumeri si prvi upotrebljavali slogovno pismo. . dekorativno slikarstvo. Izvodjeno jepomocu specificne pisaljke ciji vrh je na sveze oblikovanim plocicama ostavaljao trag u vidu klina. od kojih svaki oznacava odredjeni pojam ili ideju. symbol. Njegova svrha je da obavesti. U razvoju grafike znacjanu ulogu imalo je pismo. Knjiga je tokom istorije dozivljavala razne promene i zadovoljavala duhovne i stvaralacke potrebe coveka. 12. Pocinje da se razvija 5. 2. 30. Slogono pismo je strogo vezano za jezik. Grafika na grckom znaci vestina pisanja i crtanje rezanjem. u njoj vlada mera. Svaka rec ili njen odredjeni deo obelezavaju se znakom ili simbolom.. OPREMA KNJIGE. Slike se uproscavaju. Istice se na javnim mestima da bi ga svako mogao videti. Primenjena umetnost obuhvata: Primenjenu grafiku. koje se posle detaljno razradjuje kako bi bilo pripremljeno za filmovanje i stampanje. Umetnick agrafika predstavlja pravo. 51.odbacenaje svaka veza sa stvarnim svetom. kao samostalna stafelajska slika. Razvoj tehnologije stamparstva omogucio je da se knjige stampaju u velikom broju primeraka id a budu pristupacne sirokom krugu citalaca. Klisa je ploca od drveta. 34. Osnovno izrazajno sredstvo u stvarnju grafike je linije. raspolozenje i prostor u koje je ziveo i radio. izvorno.FONETSKO PISMO Posebnu ulogu za razvoj fonetskog pisma imali su fenincani koji su prvi prilikom pisanja koristili slova. Slika se javlja u rznim vidovima. Tokom vremena se usavrsilo dobijajucu klinasti oblik po kome je dobilo naziv klinasto pismo. kao sto su vitraz. naziva se likovna forma. duboka ili pomocu prese na graficki list u odredjnom broju primeraka. originalno delo ravnopravno sa sotalim granama likovne umetnosti. Fenincanski alphabet imao je 22 uproscena slova. 37. SLIKOVNO PISMO Je najstarije vreme njegovog nastanka se ne moze tacno utvrditi. PLAKAT Podrazumeva oblikovanje naslovne iposlednje strane knjige. 55. Na pocetku bilo je slikovno i znakovno. Plakat je medij koji ima gotovo neogranicene mogucnosti sirenja poruka. Osobensot ove grane umetnosti ogleda se u tome sto se predmet oblikuje rucno.pozove. obrazije. idejno resenje.

Karolina. Latinica je svakim danom zauzimala sve veci prostor. Stvara se novo pismo gotica. Iz uncijalne cirilice razvila se i crkvena i svetovna azbuka kojima ce i danas sluze Srbi. bajca ili tusa. prmenom kosih. njihov izgled u kompozociji. Tako da se za visinu svih velikih slova uzima pet pecata – tacaka. sastavljenje novih i prilagodjavanjem govoru pojedinih naroda.Napisana slova je potrebno povezati u jasnu estetsku celinu. temeljno posmatra i proucava estetski izgled slova. Ono je postalo uzor za razvoj latinicie i cirilice. Kod nas promenu cirilicnog pisma izvrsio je Vuk Stefanovic kradzic. 65. Rimsko pismo u pocetku je imalo nekoliko oblika. koje kada se savlada priza mogucnost stvaranja novih tipova modernog ukrasnog pisma. jer tako ne bi vodilo zeljenom rezultatu Svako pismo ima odredjene proporcije. Kralo Velki je angazovao najbolje strucnjake iz te oblasti koji su stvorili novo pismo karolinu. Gotica – u mnogim evropskim zemljama pojavom anicke umetnsti pisma su dozivela izvesne promene. a posle su preuzelijos Y i Z iz grckog alfabeta. Rusi. U obuci pisma ucenicima se ne sme dozvoliti da sami slobodno idividualno oblikuju slova. Nastanak cirilice vezan je za bugarske vladare Simeona i borisa. pa se srpska knjizevnost povlaci u manastire gde se cirilica neguje i razvija. VRPCASTO PISMO Predstavlja jos jedno jednostavno pismo. Ujedinjenjem Srbije krajem 12 veka u vreme Stefana Nemanje cirilica ima zlatno doba u knjizevnosti. METODIKA LEPOG PISANJA Za obuku ukrasnog pisma neophodno je obezbediti odredjen pribor i prostor za rad. BOSANCICA Je slovensko pismo koje je nastalo u srednjovekovnoj bosanskoj drzavi. odrediti pojedine razmake medju pojedinim slovima i recima. Za ovo pismo karakteristicno je da se pise kosim drzanjem pera pod uglom od 45 stepeni.najstarje latinicko pismo. 75.RAZVOJ LATINICKOG PISMA Latinica je nasavrsenije pismo koje je anstalo od grckog pisma od grckog pisma spajanjem odredjenih slova. potiskujuci ostala pisma iz upotreba. Uobicajan naziv za sve oblike rimskog pisma je kapitala. postavljanjem slova na desno. pesma prelazila sa oca na sina. pridrzavati se odredjenih merodskih postupaka. razmak izmedju slova.RAZVOJ SLOVENSKIH PISAMA – GLAGOLJICA Glagoljicu je sastavio Konstantin Cirilo prema grckoj kurzinovoj munuskuli u 9 veku. Glagoljicom je stampana prva knjiga Misal u Veneciji 1483. Iz grcke unicijale uzeta su 23 slova i njima je dodato 14 slova iz glagoljice. Broj slova i oblik nije bio isti kod svih naroda. prepisuje i vezba da pise Blok pismo je najjednostavnije pismo za brzo i lakopisanje. 56. debelih i tankih linija. svabaher i faktur. tekstura. Ukrajinci. rotunda. Slova se pismu kosodrzecim perom. Pise se ravno ili koso drzanim perom ili cetkom uz pomoc boje. Bosancica se zadrzala u upotrebi sce do 19 veka.koje u svom najranijem obliku nije imalo utvrdjna slova. Velicina papira za pisanje odredjuje se na osnovu propisne srazmere kkoja iznosi 7:9 ili 7:10 78. Rimska katalna. Vek je od 46 slova izvorne cirilice zadrzao 24 i uzeo 6 novih slovnih znakova. Posle turske okupacije Crbija gubi svoju politicku samostalnost. okretanjem slova u pravcu pisanja i obogacivanjem novim oblicima. 50. Tako je nastala moderna latinica i nasa mala sliva. Neophodno je da svaki ucenik prvo studiozno. njihov ritmicki raspored.Propascu Zapadnogrimskog carstva 476.GRCKO PISMO Grci su fenicansko pismo upotrebili i usavrsili uvodjenjem samoglasnika.61. vec je kao narodna prica. U pecetku je imala 43 slova da bi taj nroj kasnije bio smanjen na 40. bestara. debljinu linije. a za sirinu kod najveceg broja slova cetiri tacke. Slova pisana ravno drzanim perom daju vertikale koje sun a pocetku i zavrsetku horizontalno odrezane i horizontalne u vidu tankih linija koje stoje okomito na vertikalama. smisljeno i planski postupati radi postignuca uspeha u lepom pisanju. Gotsko pismo se javlja u nekoliko razlicitih oblika kao sto su: gotsko pismo se javlja u nekoliko razlicitih oblika kao sto su: gotska minuskula. vertikalnih i kruznih poteza.latinicka pisma su se promenila.44. gotski kurziv. U toku razvoja je menjala svoj osnovnu oblik i broj slova. Proporcija slova se odredjuju na osnovu sirine pera. Najveci razmak se stavlja kod slova koja imaju paralelne prave linije. nagib. Bosancica se nije ucila u skoli. Za pisanje malih slova uzima se tri tacke. Ono predstavlja jedan osoben oblik cirilica izkoje su izbaceni staroslovenski znaci za ona slova kojih nema u srpskom jeziku. Najlepsi i najvazniji spomenik srpske obredne knjizevnosti iz tog perioda je Miroslavljevo jevandjelje. .CIRILICA Je slovensko pismo mladje od glagoljice. nesto manji razmak se stavlja kod slova koja imaju prave i krive linije. 67. onosno visine i sirine. Rimsko pismo je u pocetku svog nastanka brojalo 21 slovo.

ravno odrezan pod uglom od 75 stepeni.Palmeta se najvise koristila u antickoj umetnosti kao dekorativan elemenat.velicine i oblika koji polaze iz jednog centra i kruzno se sire ka rubovima.folklore odredjenog naroda. 79.obogacuje i ucvrscuje.dokumentarni i animirani.U srednjem veku palmeta se koristila za ukrasavanje namestaja.Kompozicija prepleta deluje interesantno. Visina slova se odredjuje na osnovu sirine pera i ona iznosi pet tacaka za velika slova i tri tacke za telo malih slova i dva produzetka za slova.naizmenicnog menjanja rasporeda oblika. Vrh pera mora biti ostar.palmete.Nastao je krajem XIX veka i razvio se u posebnu umetnost krajem XX veka.Nalazimo je u prirodi (plodovi. Da bi kompozicija bila estetski lepa.primenjenoj umetnosti i slikarstvu (slika 71). drveta ili metalna pera. Sirinia pera odredjuje se po potrebi. 79.premetanjem reda i ukrasavanjem oblika.umetnosti i savremenom slikarstvu.Igra isprepletenih oblika daje povrsini interesantan i zanimljiv ritam (slika 69). ROZETA Rozeta predstavlja kruzni ornamentalni oblik koji nastaje gradiranjem smera.Preplet se javlja u asirskoj i grckoj umetnosti.nakita i upotrebnih predmeta. Danas se ornament primenjuje u arhitekturi.proticanja vremena. PALMETA Palmeta predstavlja stilizovani ornamentalni oblik u vidu palme. 66.U kasnijim periodima oblik palmete se deformise i pretvara u neke nove oblike (slika 68).figura. ORNAMENT Ornament oznacava ukras ili saru.privlacno.motive i boje moze uociti duh. jasno napisano prema propisnom kanonu.Vajarstvo se prema stupnju plasticnosti deli na punu plastiku (statua.muzike izrazi svoje misli.Vise kadrova cine kompoziciju filma.Prisutna je i u romanskim i gotskim katedralama.Danas se preplet veoma cesto upotrebljava u dekorativnoj umetnosti i savremenom slikarstvu.Nastaje komponovanjem geometrijskih oblika ili elemenata biljnog ili zivotinjskog sveta. 79. 79. (slika 67).odnosno volumena u odredjenom materijaluu zavisnosti od odredjenog prostora.u vidu mreze ili zvezdaste kompozicicje.osecanja. ARABESKA Arabeska (od italijanske reci arabesko) je ornament komponovan od linija.Vodi poreklo iz ukrasa arapske umetnosti. 72.spirale.od crno-belog do filma u boji.elemenata biljnog i zivotinjskog sveta. mora se voditi racuna da je svako slovo citko.govora.menjanja jedne ili vise osobina oblika.za razliku od crteza.Za pisanje vrpcastih pisma mogu se koristiti pera koja su napravljena od trske.slike i grafike gde su oblici i prostor nestvarni.zvuka.ideje i poglede na svet.Arabeska se upotrebljava u kaligrafiji. 57. Snimanje filmova odvija se u kadrovima.biljnih i zivotinjskih motiva.VAJARSTVO Vajarstvo je grana likovne umetnosti koja podrazumeva oblikovanje masa.slikarstvu i primenjenoj umetnosti gde uproscena cista forma postaje jedini element likovnog oblikovanja.prepleta.friza.Javlja se u svim vremenskim razdobljima i kulturama kao osnovni element za ukrasavanje i ulepsavanje upotrebnih predmeta.Filmom mozemo stvarati predstave prostora.Vajarstvo je trodimenzionalni medij.koji ritmicki oivicavaju povrsinu likovne kopozicije.Primenjivan je u arhitekturi. FILM Film je posebna vrsta vizuelne umetnosti koja omogucava svom stvaraocu da pomocu pokretnih sila.Ona izdvaja likovnu kompoziciju u prvi plan.opisati neki savremeni dogadjaj. BORDURA Bordura je ornament koji ogranicava sliku ili neku likovnu kompoziciju. Ornament se javlja u razlicitim oblicima u vidu: rozete.U vajarstvu su stvarni i mogu se doziveti vizuelno i taktilno.Kadar je raspored i organizacija figura i drugih predmeta u prostoru koji se mogu obuhvatiti objektivom kamere prilikom snimanja.U nacinu organizovanja kompozicije koriste se nacela ponavljanja.niski i ulegnutim).Ornament se razvio od oblika i motive iz prirode i njihovim uproscavanjem i primenom geometrijskih oblika.mentalitet.lavirinta i bordure.mobil) i reljef (visoki. Filmovi mogu biti: umetnicki.cvetovi. Od svog nastanka do danas filmska tehnologija i process snimanja su se usavrsili razvijali od nemog do zvucnog. .skulpturi i slikarstvu kroz cije se oblike.kristali). PREPLET Preplet je ornamentalni oblik koji nastaje preplitanjem linija.prikazati vise puta predmete i motive iz naseg sveta fotografskim putem i preneti ih pomocu filmske trake na dvodimenzionalnu povrsinu filmskog platna i docarati odredjeni vizuelni sadrzaj.slova. 72.

jasno ga odvaja od prostora u vidu obrisne linije.Omogucuje prostoru da se dodiruje i prolazi kroz volumen.obavija je i omedjuje.koje se ogleda u postavljanju masa u skladnu celinu.prostora prema masi i mase prema prostoru i oznacava spoljasnji izgled plohe.Jedno od najvaznijih nacela komponovanja masa predtavlja contrast.usled cega je razlika izmedju ravne povrsine i izbocenja mala.tako da je prikazani lik samo jednim delom vezan za podlogu.najmanja plasticnost ostvarena graviranjem.Analizirajuci odnose masa moci cemo sa vecom ili manjom sigurnoscu da utvrdimo vrednost vajarskog dela. MASA je osnovno sredstvo za stvaranje oblika u trodimenzionalnom prostoru.Gledalac je moze sagledati i doziveti ako je obilazi sa svih strana (slika75).Otvoren volumen omogucava prostoru da ulazi u volumen kao supljina i cini njegov sastavni deo.Visoki reljef je slican punoj plastici. BOJA je u skulpturi najcesce vezana za prirodnu boju materijala od kojeg je sacinjena ili je naknadno nanesena na povrsinu skulpture.ona je mnogolika. LINIJA svojim tokom kretanja opisuje i zatvara volumen.Ako arhitektonsko delo preko elemenata pomocu kojih se izrazava neka funkcija ne zadovoljava svojim oblikom u punoj meri svoju namenu.Oslanja se na matematiku.Ona stoji slobodno i miruje u prostoru. Ploha (lik) nastaje projekcijom volumena.tehnologiju materijela i druge naucne i tehnicke discipline. Umetnik za realizaciju svoje likovne ideje bira odgovarajuci material.ako se ne uspostave harmonicni odnosi masa i prostora.linija ozivljava o obogacuje povrsinu vajarskog dela (slika 84). PROSTOR je sastavni deo skolpture. 53.Neprekidan tok plohe daje obliku cvrstinu i stabilnost.zatvoren. .miran i uravnotezen.koja se nalazi u prostoru na ravni.Vajarsko delo nastaje sjedinjavanjem mase materijala sa prostorom. ARHITEKTURA Arhitektura je umetnost gradjenja funkcionalnih prijatnih objekata nemenjenih za razlicite potrebe coveka.Osnovni elementi arhitekture su funkcija.U zavisnosti od nivoa plasticnosti razlikujemo: visoki.Niski reljef nastaje najmanjim izbocenjem plohe u prostor.napetom glatkom plohom sa svih strana (slika 80).narocito u projektovanju raznih konstrukcija u realizaciji.Svojim razlicitim osobinama i kretanjem.Statua je likovno vajarsko delo ostvareno oblikovanjem volumena sa svih strana. 76. 76.On moze imati jako dejstvo.glina. POVRSINA predstavlja spoljasnji omotac oblika.Spoljasnji izgled povrsina nazivamo tekstura.U skulpturi se veoma cesto ispoljava i nacelo ravnoteze.volumen.zavise i osobine linija.masa.statiku.koji podrazumeva odnos velikih i malih masa koji doprinosi bogatstvu vajarske forme.Odgovarajuci izbor materijala nece sam po sebi predstavljati umetnicko delo. 57.urezivanjem linija i obradom ploha ispod povrsine ploce (slika 77).U jednoj vajarskoj celini mogu da nastupe razliciti odnosi masa: simetrija.konstrukcija i oblik.niski i ulegnutim reljef. Elementi vajarske forme su: prostor. Za vajanje se upotrebljavaju razliciti materijali kao sto su: kamen.Odnos masa je vazno merilo pri oceni dela i vise i upecatljivije deluje nego realisticki odnos prema prirodi.Niski reljef je pogodan za izradu medalja. Prva i najvaznija funkcija arhitekture je stanovanje.meka-tvrda i sl.Ona odredjuje osobne oblika.Plitki-ulegnutim nema nikakva ispupcenja.Zatvoren volumen je ispupcen.nejasnoce.Po toku kretanja opisna linija moze biti isprekidana ili izlomljena.ispoljava se jedino u stvarnom prostoru i ispunjava ga svojim prisustvom.ali dovoljna dastvori igru svetlosti i senki.Simetrija je jedan od najstarijih vidova u kome se skulptura ispoljava. VOLUMEN predstavlja deo prostora zatvoren nizom ploha koje prate njegove pregibe.odnosno.Usled kretanja mobile gledalac moze videti skulpturu sa svih strana bez kretanja oko sculpture (slika 76). 57.On zatvara volumen i odredjuje nacin dodirivanja volumena i prostora.izazvace u nama osecaj zbunjenosti. RELJEF predstavlja vajarsko delo kod koga su oblici oblikovani sa prednje srane i vezani za ravnu povrsinu.neprijatnosti i hladnoce. 73.S obzirom da je trodimenzionalna.ravnoteza i contrast.ploha.Boja moze pokrivati celu povrsinu skulpture ili samo pojedine delove koje zelimo naglasiti.U zavisnosti od svojstava kojima se volumen odlikuje i ugla gledanja. MOBIL je puna plastika koja je konstruisana tako da se nalazi u labavoj ravnotezi u trodimenzionalnom prostoru.Volumen u odnosu na prostor moze biti otvoren i zatvoren.pokrecu se plohe razlicitim smerovima oko jezgra.drvo.Povrsina na kojoj se namerno stvara tekstura odredjenih osobina naziva se faktura.Kada se mobil stavi u pokret.sjajna-mat.metal. 81.povrsina boja i linija.moze biti pun napetosti.Razlicitim odnosima masa nastaju oblici u skulpturi. 81.nalaze se u medjusobno razlicitim odnosima i stapaju se u cvstu jedinstvenu povrsinu gradeci pri tome odredjeni oblik.Prostor okruzuje volumen i sledi oblik plohe.Krece se strujanjem vazduha ili pomocu elektricne energije.poseduje najvece ispupcenje ploha.Povrsina moze biti glatkahrapava.Arhitektura je snazno vezana za nauku i tehnologiju. 73.

staklom.Krov se sastoji od krovne konstrukcije i pokrivaca koji moze biti razlicit kao sto je trska.elipticnog paraboloida itd.Zid ima funkciju zavese.drvo. Krov predstavlja povrsinu koja zatvara prostor kuce sa gornje strane.dok ovalni luk deluje mirno.Novi materijali su: beton.konzolna i ljuskasta konstrukcija. koji svi zajedno objedinjeni daju odredjeni vizualni dozivljaj. na osnovu razradjenog scenarija.mali.Po svom obliku moze biti jednoslivni ili viseslivni. proprati i podrzi. PRvo reditelj filma vrsi izbor sadrzaja u skladu sa svojim umetnickim koncepcijama i mogucnostima.stub. . Najcesce se uzimaju jednostavni sadrzaji koji su pristupacni. Tako u arhitekturi savremenih materijala razlikujemo sledece konstrukcije: skeletna. pretvaranja jednog oblika u drugi. Konzolna konstrukcija ili armiranobetonska konstrukcija jezgra nastaje kada se na stub jezgra postavljaju.individualnih aktivnosti i kolektivnih zahteve.arkade.konstrukcije i prozimanje unutrasnjeg i spoljasnjeg prostora. Svaki crtez se posebno snima da bi se kretanju filmske trake dobio utisak dinamike dogadjaja i neprekidno kretanje.gubitkom prisnosti sa covekom.U arhitekturi razlikujemo tradicionalne i moderne materijale. Ljuskasta konstrukcija nastaje kada se celicna mreza zalije tankim slojem betona koji oblikuje tanku opnu koja moze biti ravna. Osnovni elementi konstrukcije. koja postoji u sadrzaju.Prednost ove konstrukcije ogleda se u slobodnom rasporedjivanju prostora i organizaciji volumena u odnosu na skeletnu konstrukciju (slika 88).Rebrasti svod nastaje kada se polukruzni svod ucvrsti rebrima (slika 85).oblikovanja prostora i volumena u tradicionalnoj arhitekturi su: zid.Komercijalni internacionalizam u arhitekturi stvorio je gradjevine potpuno jednake tako da covek nije vise sposoban da razlikuje jedan ambijent od drugog.slozeni.da se stvori maksimalno funkcionalan prostor. Kupola je svod u obliku suplje lopte.luk.Skeletna konstrukcija pruza mogucnost da se zgrada podigne na visinu od nekoliko spratova.Tradicionalni materijali su: kamen.savremene vizuelne zamisli.celik. Zid se moze rasclaniti pomocu stubova koji mogu biti razliciti.da poveze unutrasnji sa spoljasnjim prostorom (slika 87).crep.jer je najvaznija veza unutrasnjeg prostora zgrade sa spoljasnjim svetom. Razlaze sadrzaj na odredjeni broj scena.nisu nosaci tereta.aluminijumom ili plasticnim masama.Da bi se oblikovao prostor i volumen gradjevine.fazi.povijena. CRTANI FILM Oznacava posebnu vrstu filmova koji iluzuje.vezuju naizmenicno kruzne ili cetvrtaste konzolne-ploce. kopmozitor komponuje muziku ili vrsi izbor govora i muzike. shvatljivi i pruzaju siroke mogucnosti stilizacije.otudjenosti od coveka.Skelet koji nosi spratove oblaze se sa spoljne strane zgrade opekom.metal i sindra.telo.On po svom obliku moze biti polukruzni.Zid se moze otvarati u vidu vrata i prozora.uglasti. potrebno je nacrtati 24 crteza na kojima su prikazane faze jednog pokreta.Prelomljeni luk deluje dinamicno. Savremeni nacini gradnje prouzrokovali su niz negativnih posledica keje se ogledaju u sledecim pojavama: nedovoljnoj paznji prema coveku. Stub najcesce ima osnovu. Ulaz predstavlja najistaknutije mesto zgrade.zastora ili klimatske barijere. dogadjaj.Kupola se moze postaviti na kocku i na cetiri polukruzna luka.Kombinovanjem savremenih materijala dobijaju se najpogodniji materijali za nove. obmanu postojanja pokrreta i zivota docaravaju pomocu specijalno uredjenih crteza.Vise povezanih stubova pomocu polukruznih ili prelomljenih lukova cine arkadu. radnju. koji su veseli i duhoviti.Osnovu arhitekture cini odnos prostora i volumena.Konstruktivni elementi skeletne konstrukcije seku se pod pravim uglom i grade zatvoreni prostor zgrade u obliku pravilnih geometrijskih oblika.Svod nosi krovnu konstrukciju.Stubovi se mogu povezati polukruznim lukovima koji po svom karakteru mogu biti ostri. Prozor je otvor u zidu koji omogucava da u unutrasnjost zgrade ulazi svetlost i vazduh. U sl.svod i kupola.krstast i rebrasti.Prozori po obliku i velicini mogu biti razliciti: veliki. 66. Da bi se u crtanom filmu dobio utisak neprekidnog kretanja koji traje jednu sekundu.drvo i opeka. odredjuje ritam pojedinih scena i celog filma.parabolicna itd.prelomljeni i ovalni.Unutrasnji prostor pregradjuje se zidovima koji nemaju konstruktivnu ulogu. razumljivi.Oni su proizvod industrijskog vremena. Svod predstavlja konstruktivni element u arhitekturi pomocu kojeg se zatvara gornja granica prostoraplafona.okrugli. stvara radnju i zaple.kapitel-glavu stuba. Odabrani sadrzaj reditelj razradjuje u scenario.kamena ili drveta. dramske radnje animiranih crteza i muzike.Osnovna mu je uloga da zatvara prostor i nosi krovnu konstrukciju. Skeletna konstrukcija pravi se od celika ili armiranog betona.Prostor i volumen u arhitekturi uvek stoje u nekom medjudejstvu.graditelji se sluze odredjenim konstrukcijama i oblicima koji zavise od gradjevinskog materijala.lomljenog kamena ili betona (slika 86).Krstast svod nastaje ukrstanjem dva polukruzna svida pod pravim uglom. Umetnicki sadrzaj animiranog filma sastoji se od ideje.staklo i plasticne mase.aluminijum.Polukruzni svod nastaje kondtrujisanjem od drveta polukruga i zidanjem pomocu opeke po njegovim konturama.poluelipsoida.To su prirodni materijali koji se u gradjevinarstvu upotrebljavaju od najranijih vremena.Gradi se od opeke.hiperbolicna.kamen. pomocu zrteza pokreta u fazama.daje utisak kretanja.ogranicenosto kreativnih. Zid moze biti sacinjen od opeke.krov.Konstrukcija ljuske pruza mogucnost slobodnog komponovanja unutrasnjeg prostora. Kompozitor nastoji da odredjeno raspolozenje.

Svaka crteca tehnika ima posebna svojstva i mogucnosti u realizaciji likovnog dela. setalista i skulpture. primenu leko citljivog i zabavnog stiva koje ce omoguciti tiraz. voska. ravnomernih tonskih prelaza i nijansi. Uz stambene zgrade nizu se “prateci objekti”:zabaviste. Sastoji se od belog krecnjaka u koji se moze dodati pigment boje. Fabricki se mekoca olovke obelezava oznakom ‘B’ i ona se krece od 2B do 8B. kroki crtez i toniranje. Crtanje se moze ostvariti nizom specificnih metoda. zatim se montira zvuk zajedno sa slikom. U osmisljavanju stripa ucestvuje pisac. 68.URBANIZAM Urbanizam je prostorno uredjenje gradova s obzirom na estetske higijenske i prakticne potrebe stanovnistva. OD procenta grafita zavisi mekoca olovke. Crtanje slobodno ekspresivnom linijom i koriscenjem ugljena razlicite mekoce koji pruzaju mogucnost linearne gradacije tonova. ostavlja suv mek trag koji se razmazuje na podlozi. mekani valerski prelazi i dubina prostora. trgovine. Trg je otvoreni veci prostor ovalnog. a kasnije od srebra i bronze sa razrezanim vrhom. Koristi se za crtanje. koja ce dati svima humanu okolinu i zadovoljiti humane potrebe stanovnista. TEHNIKA CRTANJA Crtace tehnike nazivamo i delimo prema sredstvima pomocu kojih se izvodi crtez. kako bi dosel do izrazaja specificne vrednosti olovke kao crtaceg materijala i realizovala se likovna ideja. parkovi. svetlo i senke. 71. OLOVKA Grafitna olovka se pocela koristiti kao material za crtanje krajem 17 veka. Prilikom crtanja dobro je kombinovati meke i tvrde olovke na istom crtezu. grci i Rimljani. cesto ima zelenilo. Unose nemarno pogresnu kombinaciju humora i ironije. Crtez ugljenom se izvodi na zrnastoj podlozi hartije ili kartona. U pocetku se pravilo od guscijeg pera. Vostana kreda daje liniji specifican mastan potez koji moze da ostavlja neprovidan i lazuran. On ih preoblikuje i stvara nove celine u kojima licnosti dobijaju nove osobine i sposobnosti. Osnovni elemensti urbanizma su ulica i trg. fontane. Stampaju se u cetvorobojnoj tehnici sa tvrdim povezom. bez skulpture i ukrasa koje treba postaviti na ivicama trga. Po zavrsetku kopiranja vrsi se planiranje pozadine. studiozan crtez sa finim detaljima. Za crtez kredom najcese se koristi srednje gurbi zrnasti papir. crtac i urednici. Primena razlicitih crtacih tehnika mogu se postici razlicite likovne vrednosti:karakter i plasticnost oblika. Napor da se stripu priza status umetnosti do danas nije uspeo. Osnovna svrha urbanizma treba da bude planiranje zdravih urbanih naselja. drustvene prostorije. krokija i studija.kako bi ostvario spoj vizuelnog i zvucnog u jednoj skeletnoj celini. Naziv je dobila od olova kojim se nekada pisalo i crtalo.. PERO Pero za crtanje su prvo koristili Egipcani. obogacuju ih smislom za lepo i ironiju. parkiralista. . smola il nekih drugih masnih sastojaka kao veziva krede dobijamo masen krede. Za svoju osnovu koristi neku pricu sa odredjenom radnjom i licnostima. On predstavlja srce i dusu grada i govori o njegovoj lepoti. Dobra strip prica podrazumeva primenu proverene pripovedacke i zanrovske tehnike. Strip knjige se uglavnom planiraju od 46 do 60 strana. Uredjeni crtezi snimaju se pojedinacno filmskom kamerom. Meke olovke se obicno upotrebljavaju za skiciranje. Za odredjene crtace tehnike je svojstveno da se u odnosu na specificno stanje materijala za crtanje mogu koristiti u suvom ili tecnom stanju. Uglen za olovke je meksi od olovke. Kreda je crtece sredstvo koje ostvaruje prasnjav trag na povrsini papira. Graficka vrednost ovog materijala i metode rada slicne su uglenu. Upotrebom ulja. a tvrde su bolje za precizan. koristi se za izradu skica. 71. stvaranjem likova koji svojim autoritetom odrzavaju kontinuitet stvaralacke i citalacke znatizelje. Crtanje linearnom gradacijom pomocu paralenih linija ili ukrstenih linija. Specificna graficka vrednost ovog materijala ogleda se u mogucnosti dobijanja belo – crnih kontrasta. a moze se koristiti i tonirani papir. igraliste i slicno. Danas se olovka dobija mesanjem grafita i gline. 63. i bojenje. Ugljen je jedan od najstarijih crtacih materijala. VRsi slikar animator na osnovu scenarija. providan trag. Crtanje olovkom moze se ostvariti primenom razlicitih specificnih metoda. Sledi umnozavanje crteza. Crtac je samo izvodjac odredjene ideje koja proizilazi iz odredjene price i onoga sto se zeli reci. Zbog svojih specificnih osobina uglen ima siroku primenu. kretanje figure. Dobijena smesa se presuje u vidu mina koje se posle oblaze drvetom. Osnovni problem koji se postavlja pred autora stripa je kao dobro ispricati pricu. BOjenje se vrsi sa poledjine kako se ne bi ostetile njegove konture. Za crtez olovkom koriste se razlicite vrste papira u zavisnosi od nacina rada i vrste olovke.STRIP Strip je masmedijsko sredstvo koje prikazuje odredjeni dogadjaj. kruznog ili polikurznog oblika. Na kraju se vrsi kopiranje negative kako bi se dobio veci broj pozitivkopija koje sluze za prikazivanje. Sredina trga mora biti cista. Pricama daju teatralnost i humor. slikanje ili skiciranje u uljanom slikarstvu. Upotrebljavao ga je za rad jos pecinski covek crtajuci zivotinje i ljudske figure. Koristi se skiciranje i nijansiranje. pesacki trotoari. 58. Stvara specificne efekte koji se ne mogu postici drugim crtacim materijalima. ambulante. Ulica oznacava niz stambenih objekata medjusobno povezanih. radnju pomocu niza crteza i vrlo malo teksta.

Za crtanjemastilom upotrebljava se specifican crtaci papir odgovarajuce povrsinske structure i upojnosti. Za tuseve u boji koriste se specificne anilinske boje koje se mogu rastvarati u vofi. ispoljiti svoju osetljivost i proizvesti vrednosti svojstvene samo ovom crtacem materijalu. mastilom i bajcom poseduje specificne vrednosti koje se ogledaju u belo – crnim konturama. . Kao vezivo se najcesce koristi gumiarabika. ako je osusen. Guscije pero je crtace sredstvo koje je osetljivije na pritisak u odnosu na pero od trske i metalno pero. Crtez uradjen tusem ne dozvoljava vece ispiranje. hrasta. laviranje i politiranje namestaja. koje se krecu od tankih preko debljih linija do fleka i mrlja. Tus se radi na papiru ili staklu. TUS. lepoti linija i mogucnosti sencenja i laviranjem. susenjem se dobija sjajan ili mat tanak film. Zbog svojih prakticnih likovnih vrednsoti metalno pero je danas najvise u upotrebi. Trska za crtanje mora biti odgovarajuce duzine i zamisljena tako da se mogu lako izvoditi linje razlicite osobine i vrednosti. dok se tamne boje dobijaju od drveta kruske. Metalno pero je preciznije i izrazajnije od guscijeg pera i od trske. Postoje razliciti tipovi metalnih pera koji pruzaju frugacije mogucnosti likovnog izrazavanja linijom i olaksavaju process rada. Svetlije boje dobijaju se od rastvora ekstrakta drveta lipe i javora. Bajc je prirodni biljni pigment smedje boje u vidu praha u tecnom stanju. Za rad perom moze se koristiti bilo koja vrsta tusa i mastila. Razlicitim drzanjem i pritiskom pera mozemo ostvariti najvecu raznolikost linija i poteza. Trska kao crtace sredstvo nema elasticnost i ostrinu kao sto ima metalno pero. BAJC Tus se kao sredstvo za crtanje koristi vise od 2000 godina. Crtez uradjen tusem. masline ili simsira. moze se izbirsati ako je svez. Razlicitim pritiskom pera mozemo dobiti najfinije promee debljine tako da linije. MASTILO. riblji mehur ili razlicita sinteticka veziva. 80. a tamnije od orha. Dobija se mesanjem plinske cadji i odgovarajuceg vodotopljivog ili nevodotopljivog veziva. zelatin. Upotrebljava se za crtanje. Za rad je najbolje koristiti pero od trske bambusa. Proizvodi se u vise boja ii ma providnu strukturu. ziletom ili brusnim papirom. Mastilo je rastvor anilinske boje sa vodom i dodatkom gumiarabike. papir ga lako upija.Pero od trske je crtace sredstvo koje pruza najvece izrazajne mogucnosti i raznolikost poteza. mogu ostvariti crtez pun osecanja. Zbog svoje krutosti koriste ga oni ctaci koji zele da zabeleze jake utiske i dozivljaje.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->