1. Linija Liniju mozemo odrediti kao trag sto ga ostavlja neko sredstvo za crtanje na podlozi.

Linija se u prirodi javlja kao granica dva oblika. Ne postoji stvarno na obliku, predstavlja samo zamisljenu granicu koja deli dve povrsine, odvaja oblik od prostora koji ga okruzuje. Kao kontura, linija odredjuje osobine oblika, karakter oblika, istice bitno. Linije po kretanju moze biti prava i kriva. Prave mogu biti vertikalne, horizontalne i dijagonalne, a krive talasaste, ispupcene , udubljene, spiralne i kruzne. Prava daje cistinu, a kriva razbija monotoniju kompozicije. Prema osobinama izraza, linija moze biti: debela i tanka, duga i kriva, tvrda i meka, topla i hladna, otvorena i zatvorena, opustena i ispupcena. Linija je najznacajnije sredstvo likovnog izrazavanja, ima najsiri obim koji nema nijedan likovni element. Pomocu linije mozemo ostvariti likovne kompozicije i resavati razlicite likovne probleme. Linija moze graditi oblik na razlicite nacine. Moze ga odredjivati spolja u vidu konture i tada je ona obrisna. Moza ga graditi iznutra, tada je strukturalno sastavna. Strukturala linija spajanjem sa drugim linijama gradi oblik iznutra. 5. Simbolika linija Simbolikom linije se bave mnogi od davnijih vremana kako bi se uocio njen dvostruku zivot u slici: simbolicki i likovni, kako bi odredili vezu izmedju linije i osecanja, istrazili njena razlicita osecanja i vezu izmedju linije. Pored geometrijskih osobina, poseduje i simbolicke vrednosti koje razlicito psiholoski dejstvuju:

horizontalna linija sugerise polozaj, miran tok i blagostanje vertikalna linija sugerise dostojanstvo, rast, uzvisenost, eleganciju, duhovnost i zivot kruzna linija simbol konacnog uoblicavanja stvaranja oblika, savrsenost oblika i ogranicenja. Spiralna linija ostavlja utisak jakog dejstva, pokreta, izaziva utisak sirenja i prostiranja.

Opustena linija simbolise umor, lenjost, napetost Talasasta linija simbolise neznost, zenskost, lepotu, eleganciju Izlomeljan linija izrazava snag, energiju, muskost Linija ima i likovnu funkciju: zadatak da uspostavu dominantu u kompoziciji, uspostavi razlicite odnose na bazi ritma, ravnoteze, simetrije i kontrasta. 18. Linija i proctor Covek je stvarajuci crteze cinio pokusaje da priblizno neposrednim opazanjem i uvidjanjem trodimanezionalnog sveta predstavi u dve dimenzije, ravni kamena, papira ili platna. U raznim epohama umetnici su koristili razlicite metode prikazivanje prostora. Analizom likovnih radova pecinskog coveka uocavamo da on ne oseca proctor, nema predstavu o crtezu kao povrsini koja ima dve dimenzije. On razbacuje ljude, zivotinje i predmete na povrsini nezavisno jedne od drugih, bez tezisne linije. Takav nacin prostora naziva se KONGLOMERAT. U starom Egiptu, Vabilonu umatnik je prikazivao proctor plosno. Figure su prikazivane metodom nizanja na jednoj horizontalnoj liniji. Sve figure i predmeti su u stvarnim dimenzijama, bez smanjenja. Dubina prostora je ponavljanjem jednih oblika iznad drugih, tako da ono sto je u prvom planu, u prvom je i nivou. Drugi plan postize se tako sto se iznad prvog friza postavlja linija na kojoj se nizu ljudi, zivotinje i objekti, jedan do drugih. Ovakav nacin se naziva OPISNI. U prvom redu se primenjuje sistem obrnute perspective, proctor se prema daljini siri,a prema gledaocu skuplja. Ono sto je blizu malo je a sto je udaljeno ogromno je. Najveca novina u predstavljanu trodimenzionalnog prostora i oblika ostvarena je u doba renesanse, razradjen je poseban sistem za rucno crtanje. Danas se naziva linearna perspektiva. Ona naleze da se proctor i predmeti posmatraju iz jedne staticne tacke. Udaljavanjem od stajalisne tacke ka horizontu zapazicemo da se velicina predmeta smanjuje i sve slabije vide, a paralelne linije suzavaju ka tacki prividnog preseka, sto stvara utisak dubine prstora. Kubisti su predmet sagledavali u njogovoj celosti, prikazivali su gas a svih strana, ne samo sa jedne kao sto se to do sad radilo. Ovakav oblik rada se naziva poli perspektiva. 20. Perspektiva i prostorni prikaz Perspektivom se nazivaju razne tehnike trodimanzionalnog prikazianja prostora, objekta i veza na datoj ravni onako kako ih sa odredjene tacke nase oko vidi. Prvu masinu za crtanje konstruisao je Albreht Direra 1525. godine, koju je prikazao na cetiri crteza. Na crtezima su prikazani odnosi u prostori. Izmedju umetnika i modela postavljen je perspektivni uredjaj koji se sastoji od staklene ploce na kojoj se nalazi kvadratna mreza, kroz koju umetnik sagledava i prostorno odredjuje sve delove modela i prenosi na crtacku podlogu pod pravim uglom u odnosu na mrezu, koja je iste velicine i na isti nacin podeljena. Umetnici u traznji da na ravnoj povrsini prikazu predmete u tri dimenizje razradili dva postupka za njihovo prikazivanje, paralelna projekcija i centralna projekcija ili linearna perspektiva. Prvi nacin crtanja sastoji se u predstavljanju prividnih polozaja ili oblika nekog predmeta povlacenjem paralenih linija sa svake tacke objekta na odredjenu povrsinu. Ovaj postupak prikazivanja trodimenzionalnih objekata upotrebljava se u geometriji, kartografiji i optici.

Linearna perspektiva predstavlja postupak crtanja predmeta u prostoru onako kao ih sa odredjene tacke vidi nase oko. Zapazicemo pri tome velicina predmeta smanjuje sto su udaljenije od posmatraca, a paralelne linije suzavaju ka tacki prividnog preseka. Elementi za crtanje su : horizont, vertikalana linija, ocna tacka, nedogledi, osnovna ravan i likoravan.

horizont je prividna granica neba i Zemljisne povrsine. Linija horizonta je u visini ociju i povlaci se kroz centralnu tacku. Ocna tacka prestavlja tacku u kojoj se sece horizont i vertikalna linija

Osnovna ravan je ravan na kojoj umetnik stoji dok posmatra odredjeni proctor. Likoravan je ceo sagledivi i predstavljeni proctor na povrsini. Nedogledi su zamisljene tacke beskraja u koje se sticu gornje i donje paralele predmeta koje stavljamo u perspektivu Linija vida je linija povucena od oko posmatraca do centralne tacke. Razmak izmedju umetnika i objekta mora biti najmanje tri puta veci od najmanje dimenzije predmeta da bismo ceo predmet obuhvatili jednim poglednom i dobili predstavu o njemu. Svaki predmet u prostoru moze da se nacrta u perspektivi sa jednim,dve ili tri tacke prividnog preseka. 8. Povrsina Kretanjem linije na nekoj drugoj povrsini nastaje kantura povrsine koja daje sliku oblika. Nanosenjem boje u okviru konture dobijamo povrsinu. Od nacina kretanja linije zavisi izgled i bogatsvto porodice. U sredstvima likovnog izrazavanja povrsina ima odlucijucu ulogu za likovnu kreaciju. Ona moze da prikaze osnovne karakteristike oblika, smer, velicinu oblika. Najosnovnijim likovnim oblicima obicno se uzimaju krug, trougao i kvadrat. Geometrijski i prirodni oblici upotrebljeno u umetnickom delu dobijaju nova svojstva i funkciju u organizaciji likovne kompozicije. Povrsinski nacin slikanja prisutan je od najranijih perioda istorije umetnosti sve do kasnih razdoblja grcke umetnosti. Umetnici ovih epoha vezivali su pojam slikanja za povrsinu. Plosni nacin slikanja upotrebljavali su kineski i japanski slikari koji ne mogu zamisliti da se moze slikati na drugi nacin. Plosno slikarstvo napusteno je krajem 18.veka da bi se ponovo vratilo u 20.veku sa pojavom fovizma, kubizma i apstraktne umetnosti. Slika se odlikuje znalackom podelom i odnosom povrsine. Vaznost povrsine i njenih odnosa mozemo videti i u raznim granama primenjene umetnosti, gde je sadrzina apstraktna, svedena samo na odnose povrsine. 24. Boja kao likovni element Boja zauzima odnovno mesto i predstavlja bitan cinilac vizuelne zvucnosti i glavni fator slike. Boja uslovljava prisustvom svetlosti koja pada na razlicite povrsine predmeta, bice, i pri tome izvesne elektromagnetne talase povrsina predmeta upija, dok druge emituje kao svoju obojenost. Predmeti sami po sebi nemaju boju, vec samo osobinu da zrace jedan od zrakova u spektru iskljucivsi pri tome druge i ta osobina im odredjuje boju. Boja predstavlja psihicki dozivljaj izazvan svetloscu, fizickim nacinom u oku. Ona predstavlja nezamenjivi deo vizuelnog sveta. U odnosu na druge elemente, ona ima dublji znacaj nudeci se sferama naseg osecajnog zivota. Boja prestavlja nazamenjivi deo vizuelnog sveta, ima visestruku ulogu i poseduje sirok obim mogucnosti. BOja saopstava da li je svetlo u prirodi u trenutku prikazivajna jako, slabo, koji je deo dana ili godisnjeg doba, moze veoma uspesno da prikaze dubinu prostora, trodimenzionalnog oblika i njegovu udaljenost u prostoru. Razlicitim vrednostima svetline, zasicenosti i beskonacnim mogucnostima modjusobnih odnosa, slikaru je pruzena mogucnost da nam saopsti svako svoje raspoljozenje, uzbudjenje, tugu, radost, ravnodusnost i sl. Boja ima vaznu ulogu u zivotu ljudi. Daje nam neposredne informacije o okolini, ona deluje na nase emocije. 29. SPEKTAR I NJEGOVE BOJE Sunceva svetlost je bela, sastavljena od razlicitih talasnih duzina koje se istovremeno prostiru. Slozenost sunceve svetlosti otkrio je Njutn propustanjem tankog suncevog zraka kroz prizmu. Prelemanjem kroz prizmu svetlot se razlaze na spektar niz hromatskih boja crvenu, narandzastu, zutu, zelenu, plavu i ljubicastu. Osnovne boje crvena, plava i zuta se ne razlazu propustanjem kroz prizmu. Odlucujuci znacaj za osecaj vrednosti boja ima talasna duzina, frakvencija i amplutida. Talasna duzina je prostiranje oscilacija talasa za vreme do jednog perioda. Ona je jednaka rastojanju medju dema najblizim tackama u pravcu kretanja talasa, koje osciluju na isti nacin. Frakvencija je broj oscilacija u jedinici vremena. Amplutida je najveca udaljensot od ravnoteznog polozaja, njaveca duzina talasa. Sto je frakvencija i amplutida veca i intezitet drazi i vrednost osecanja boja je veci. Osnovne boje su crvena, plava i zuta. One su osnovne jer se ne mogu dobiti mesanjem drugih boja, nedeljive su i dovoljen za dobijanje svih ostalih boja spectra. Osnovne boje su uvek harmonizovane, bez obzira kako su rasporedjene. Mesanjem dve osnovne dobijemo slozenu boju. Plave i zute zelene, plave i crvene ljubicastu, zute i crvene narandzastu. Ljubicasta je komplementarna sa zutom jer ne ucestvuje u njenom nastanku. Plava je komplementarna narandzastoj, a crvena zelenoj. Komplementarne boje su medjusobno suprotne. Neke boje psiholoski deluju toplo a druge hladno. Tople boje su crvena,

narandzasta i zuta. One imaju visoku svetlosnu vrednost, pokretne su krecu se prema nama. Plava, ljubicasta i zelena su hladne boje i imaju nisu svetlosnu vrednost. Krecu se od posmatraca ili miruju. U suncevom spektru boja bela i crna ne postoji. Bela predstavlja potpuno prisustvo svetlosti. Mesanjem bele i crne boje dobija se niz sivih boja razlicite svetlosti, koje nemaju osobinu kvaliteta i zasicenosti boje. Sve bele, crne i sive boje nazivaju se ahromatkse ili neutralne boje. 32. Mesanje boja Boje se mogu mesati na dva nacina: supstraktivnim putem mesanjem bojenih supstanci i mesanjem svetlosti, optickim putem. Mesanjem se delimicno ili potpuno unistava sjaj,svezina, intezitet i kvalitet boje, tako da se pored nobonstale hromatske boje dobija i nuzproizvod, siva boja, koja unustava ne samo svezinu boje, vec ona negativno utice in a harmonizaciju boja. Opticka mesavina boja u slikarstvu postize se postavljenjem poteza ciste boje jednog pored drugog, koji ce se na odredjenom odstojanju harmonizovati optickom mesavinom u oku posmatraca.Na taj nacin sacuvace se svezina, sjaj i intezitet boje. 28.Simbolika boja Gete smatra da je glavni rezultat posmaranja boje njeno psihollosko dejstvo, njena psiholoska snaga koja deluje na nasu dusu i moze da izazove radost, tugu, uzbudjenje, ocajanje ili ravnodusnost. Covek je odavno shvatio da boje u sebi kriju veliku snagu: Crvene boja izaziva radost, pobedjuje osecaj snage , energije, odlucnost i trijumfa. Oznacava vatru, krv, bozansku ljubav, simbolise rodjenje i smrt. Zuta boja znaci duhovnu toplinu i podstice na aktivnost. U hriscanstvu je znak bozanske slave. U narodu je zuta boja znak zrelosti i bogatstva. Plava boja je u narodu sibol vernosti, neba i mira, a u religiji oznacava nadu i poboznost. U umetnosti simbolise dubinu slobonog prostora. Ljubicasta boja je ohladjeno crveno u fizickom i psihickom smislu. Ukazuje na prolaznost i starenje. Kinezi je upotrebljavaju kao boju zalosti. Zelena boja nas vezuje neodoljivom privlacnoscu, smiruje i odmara oko posmatraca. Oznaca mladost u nraodu, nezrelost. Bela boja zvuci kao tisina, mir, ali nije mrtva nego puna mogucnosti. Kod evropskog naroda je symbol cistote, nevinosti. Crna boja zvuci bezivotno, ona je kao tisina tela posle smrti. Boja krije u sebi veliku snagu koja moze delovati na nasu dusu i izazivati razlicita raspolozenja. 3. Valer Valer kao likovni pojam oznacava stepen svetline i tamnine predmeta, povrsine ili prostora. Kada se jacina svtla vezuje za boju, tada govorimo o valeri boje, a kada se vezuje za osvetljenost predmeta, onda je to valer svetla. Valer boje je dekorativno koriscenje valera i isticanja oblika svetlosnim vrednostima, pojedinih slikarskih povrsina. Kod ovakvog nacina slikanja, svi delovi su podjednako osvetljeni, bez naglasavanja svetlosnog izvora. Na tamnim delovima slike umesto senke, postavlja se intezivnija, cesto komplementarnija boja. Oblik se na ovaj nacin modulira, bojom bez perspektivnog sagledavanja prostora. Akos e valer koristi za isticanje plasticnosti predmeta pomocu svetla i senke, onda je to vler svetla odnosno kjaro skuro, tehnika tamno svetlo. Predmet se osvetljava sa jedne strane kako bise postigao poseban utisak volumena, senke, dubine prostora i povezivanja predmeta sa okolinom. Glavni problem je kako povezati svelte i tamne delove oblika sa prostorom u jednu slikarsku celinu. Slikar Andre Lot je svoju teoriju objasnio pomocu jedne lopte i tri valerske povrsine koje su posluzile kao povrsina. U prvom slucaju lopta se nalazi na tamnoj pozadini. Oblik lopte sa svojim osvetljenim delovima snazno izdvaja, istice na pozadini, a tamni delovi ce se prividno spojiti sa pozadinom. U drugom slucaju pozadina je srednje svetline, a prividno spajanje oblika lopte sa pozadinom je na mestima srednje velerske vrednosti, dok ce se svetli delovi izdvojiti na pozadini. U trecem slucaju lopta se nalazi na svetloj pozadini, oblik lopte se svojim najosvetljenijim delovima stapa sa pozadinom, a tamnim odvaja od nje. Iz navedenih zapazanja mozemo videti da se oblik lopte nikada ne istice na pozadini celom svojom konturom. 36. Valerski kljucevi Valerski problemi se objasnjavaju pomocu gradacije ahromatskih boja koje se krecu u skali od bele do crne. U praksi se obicno koristi Menselov sistem koji sadrzi devet stupnjeva svetline. Pocetni stupanj se obelezava sa H10 i oznacava belo, a zavrsava sa H0 i oznacava crno. Belo i crno ne ulaze u podelu stupnjeva cvetline. Kominacijom ovih tonova dobijemo sest balerskih kljuceva: *visoki minor kljuc (oznacava svetlu pozadinu sa malim kontrastom dva svetla tona. Slike radjene ovim valerskim kljucem su svelte, sukobi svetla su najslabiji.) *Visoki major kljuc (Predstavlja svetlu pozadinu sa kontrastom svetlog i tamnog)

*Srednji minor kljuc (oznacava srednje sivu pozadinu i dva slicna siva tona. Figure su oblikovane na srednje sivoj pozadini u malom reasponu od svetlog do tamnog) *srednji major kljuc (na srednje sivoj podlozi contrast svetlog i tamnog. Sukobi svetla su najjaci, a raznolikost u stepenu osvetljenosti najveci. *niski minor kljuc (tamnu pozadinu sa malim kontrastom sivih tonova. Deluje tmurno,tuzno) *niski major kljuc ( Tamna pozadina sa kontrastom svetlog i tamnog. On dozvoljava veleru da dodje do punog izrazaja igrom svetlosti i senke.) Uloga valera u jednoj likovnoj celini od presudne je vaznosti. 26. velicina Velicina je element oblika koji odredjuje nejgov prostorni intezitet u odnosu na druge oblike i apsolutni proctor. Velicina neke linije, povrsine ili oblika je reativna u odnosu na drugu liniju, povrsinu oblik. Kada se govori o prostornom intenzitetu oblika kao celine, onda se to naziva velicina oblika, a kada se govori o odnosu velicine delova unutar izdnovjenih Celina, onda se naziva proporcijom oblika. Velicina je prostorni intezitet oblika, a proporcija je odnos velicina unutar jednog oblika ili odnos izmedju pojedinih oblika unutar izdvojenih celina. Za merenje proporcija upotrebljavaju se tri nacina: U prvom slucaju meri se telo kao celina i njegovi pojedini celovi, a velicine izrazavaju aposlutnim sistemom mera. Kod drugog nacina kao jedinica mere uzima se modul. Za modul se obicno uzima velicina jednog ljudskog tela. Modul moze biti velicina glave, lica, sake, ili visina stopala do gleznja. Kod treceg nacina merenja proporcija tela se razlaze na svoje prirodne delove, da se onda uporedjuju medjusobno is a celim telom. Tada se velicina pojedinih delova tela izrazava u razlomcima. Proporcije su odnos velicina unutar jedne kompozicije. Povrsina kompozicije koja se gradi ritmickim ponavljanjem ljudskih figura, zivotinja, biljaka i geometrijskih oblika po horinzontali naziva se friz. Element velicine u sadejstvu sa drugim likovnim elementima ima odlucijucu vaznost za organizaciju umetnickog dela. Nedostatak likovne celine veoma cesto nastaje kao posledica poremecenog odnosa velicina. Zbog toga je potrebno da njihov odnos bude jasan, da u njemu ima kontrasta. 13. Smer Smer je likovni elemenat koji oznacava prostornu usmerenost linije oblika, kao i njihov polozaj u odnosu na druge oblike. Smer je relativna vrednost koja zavisi od raznih okolnosti, moze biti veoma razlicit. Linija ili oblik imaju tri osnovna smera kretanja: horizontalni, vertikalni i dijagonalni. Kao osnova za odredjivanje nekog smera obicno se uzima horizontalna zemljina kora kao oznaka za vertikalni polozaj,a pravac zemljine teze kao oznaka za vertikalni polozaj. Kosim polozajem se mogu posmatrati svi oni polozaji koji se nalaze na prelazu od vertikale do horizontale. Zamisljena tacka spram koje se odredjuje smer nekog kretanja moze biti bilo koja tacka u prostoru pa se onda smer odredjuje u odnosu na tu tacku. U sredstvima likovnog izrazavanja smer ima vaznu ulogu. On ukazuje na prostornu orijentaciju oblika, ucestvuje u prikazivanju prostora i nosilac je kontrukcije likovnog dela. Ima ekspresivnu moc i svojim pravcem u stanju je da nas vizuelno uzbudi id a pri tome izaziva razlicita raspolozenja. Kompozicija u kojoj dominira horizontalni pravac deluje mirno, stabilno, spokojno, izaziva u gledaocu osecanje smirenosti i pasivnosti. Kompozicija u kojoj dominira vertikala, deluje uzvseno i izaziva u gledaocu osecanje ponosa, dostojanstva, uzvisenosti, slobode i bezbednosti. 9. Tekstura Je likovni elemanat koji je vezan za materijalna svojstva predmeta, vrednost povrsine. Ona nam daje predstavu o povrsinskom izgledu ili povrsinskoj obradi na likovnom delu. Tekstura u prikazivanju moze biti objektivna, idealizovana i karikirana. Osobine teksture mozemo upoznati culom vida i dodira. Vizuelna slika teksture je kompleksnija, jer se pod uticajem svetlosti percipira ne samo kao hrapava ili glatka, vec kao sjajna ili mat. Zbog toga se dve osnovne grupe tekstura, hrapave i glatke, dele a sjajne i mat tekture. 14. KOMPOZICIJA Pod pojmom kompozicije se podrazumeva izbor i medjusobni odnos likovnih elemenata. Kompozija je delo sastavljeno od vise cinilaca objedinjenih u jednu celinu. Komponovanje je osnovna i neophodna grana svih likovnih disciplina. Likovne discipline crtanje, slikanje, grafika i vajanje dobijaju svoju pravu vrednost tek primenom kompozicije. Realizacija likovne porukezavisice od mnogobrojnih stvaralackih cinilaca: materijala u kome se oblikuje, likovnih elemanta i njihovih medjusobnih odnosa i likovnog motive koji ce omoguciti umetniku da izrazi svoj likovni dozivljaj. Komponovanje se gradi na identicnosti, putem repeticije ili ritma, po slicnosti, putem harmonije, gradacije i putem kontrasta. 22. KOMPONOVANJE ISTIH ELEMENATA Ostvaruje se ponavljanjem istih jedinica il organizovanih celina u vidu proste repetacije, menjanjem, naizmenicnim ponavljanjem, simetrijom i preklapanjem.

Tacna repetacija nastaje ponavljanjem istih elemenata u nizu ili u svim pravcima u datom prostoru. Kada se koristi u dugom nizu, onda je jasna upecatljiva i snazna. Ponovljeni elementi doprinose jedinstvu likovne kompozicije, sugerise snagu i velicinu. Kada je niz kraci i povrsina manja, tada ona deluje hladno i dosadno. Repetacija sa varijacijom nastaje ponavljanjem jednog istog elementa, ali mu se pri tome menja jedna ili vise osobina. Primenjuje se u dekorativnoj umetnosti i arhitekturi. Repetacija sa alternacijom je najbogatiji i najinteresantniji oblik ponavljanja. Nastaje naizmenicnim ponavljanjem vise jedinica. Koristi se u dekorativnoj umetnosti, primenjenoj umetnosti, slkarstvu. Simetrija nastaje ponavljanjem dve ili vise oblika duz jedne ose u obrnutom redu, kao oblik i njegov lik u ogledalu. Simetricka kompozicija deluje staticko i uravnotezeno, jer je leva strana jednaka desnoj. Ritam je neizmenicno ponavljanje likovnih elemenata ili motive u odredjnim prostornim i vremenskim razmacima. Strukturu ritma cine likovni element ii razmak interval. Interval je prazan prostor izmedju dva oblika, dva valerska stepena, sve teksture i slicno. Intervali prema velicini i stepenu raznolikosti mogu biti veliki srednji i mali. 39. KOMPONOVANJE SLICNIH ELEMENATA Predstavlja izbor slicnih elemenata i vrednosti. Zasniva se na zakonitostima koje proizilaze iz gradacije. Gredacija je postepeni prelaz iz jedne vrednosti odredjenog likovnog elementa u njegovu suprotnost, preko malih postepenih promena jedne njegove osobine. Gradacija se u umetnosti moze primenjivati u okviru svakog likovnog elementa. Promene kod linije mogu da nastanu u izmenama duzine, debljine, oblika kretanja, kod povrsine u velicini i boliku, kod teksture u glatkoci i sjaju. Harmonija oznacava slad medju srodnim, bliskim i slicnim elementima unutar jedne likovne celine. Harmonija se postize uspostavljanjem skladnog odnosa, ponavljanje medjusobno slicnih boja, oblika, valera, velicina i slicno. 47. KOMPONOVANJE PO NACELU KONTRASTA Pod kontrastom se podrazumevaju suprotnosti svetlog i tamnog, ahromatskih i hromatskih boja, velikih i malih masa, sirine i visine. Oblici mogu biti kontrarni po jednoj ili vise osobina. Da bi postojala osnova za ponavljanje oblika i organizovanje likovne kompozicije, sve osobine predmeta ne smeju biti suprotne. U kontrastima razlike su vece ako su suprostavljane vrednosti blize jedna drugoj, a najjace su ako se oblici dodiruju, jer nstaje najveci sukob. Suprostavljanje likovnih elemanata treba primenjivati sve do one granice u kojoj mozemo da uocimo izvesne odnose i preglednost. Kontrast su primenjivali umetnici koji su zeleli da izraze jake strasti, osecanja id a snazno deluju na posmatraca. 15. CRTEZ KAO LIKOVNA DISCIPLINA Crtez je prikaz stvarnog il izmisljenog oblika na odredjenoj povrsini linijom, potezom ili mrljom. To je meij u dve dimenzije. Treca dimenzija je nestvarna. Crtez je osnovno i najopstije izrazajno sredstvo pomocu koga na najlaski nacin mozemo prikazati vidjeno, secanje, mastu, dozivljaj i sve ono sto mozemo izraziti recima. Bez njega ne mozemo izraziti rad u slikarstvu, grafici, primenjenoj umetnosti i arhitekturi. Linija prestavlja osnovni izrazajni elemnat crteza. Ona je glavni nosilac forme, njoj su podredjeni svi likovni elementi. Likovni izraz u crtezu obuhvata motiv, tehniku, raspored linija i likovnu poruku umetnika. Postoje dve vrste crteza: linearni i tonski.U linearnom crtezu pojavljuju selinij,a u tonskom lavirane nijanse razlicitih tonskih vrednosti jedne boje. Crtez s pojavljuje u raznim vidovima kao tehnicki crtez, kroki, karikatura, skica i studija. Kroki je vrsta brzog i lakog crteza cistih i jednostavnih linija sa malo detalja. To je prikaz svojstvenih osobina odredjenog oblika ili motive linijom. Karikatura je likovni saljivi crtez, najcese vezan za ljudski lik, kojima se naglasavjau neke istaknute crte koje se podvrgavaju ismevanju. Skica je vrsta crteza koji sluzi kao pripremni crtez na osnovu kojeg se ostvaruje velicina, analizira i prikazuje svetlo, senke, detalje i proucava neki likovni problem. 6.SLKARSTVO Slikarstvo je grana likovne umetnosti i kojoj slikar izrazava svoje misli i osecanja bojom na odredjenoj podlozi i povrsini. Osnovna uloga boje u slici je da prikaze svetlost, dubinu prostora i udaljenost oblika u njemu. U realistickom slikarstvu boja se koristila s ciljem da se prikaze stvana boja predmeta u slici. U savremenom slikarstvu boja se koristi s ciljem da se pomocu nje prikaze i izraze umetnikova licna osecanja i raspolozenja, nezavisno od stvarne istinske vrednosti u prirodi. Boja se na povrsini slike moze nanositi razlicitim cetkama, nozevima, u vidu poteza i mrlja. Nacin nanosenja poteza i mrlja gradi umetnikov indivudualni, samo njemu svojstven likovni rukopis, sto nazivamo fakturom slike. Nadahnuce za stvaralacni rad slikar nalazi u prirodi, literature, muzici. Ono sto umetnika pobudjuje, podstice, podstice njegov stvaralacki rad, naziva se temom slike, a nacin misljenja i izrazavanja bojom, slikarska forma. Tema je nosilac sadrzaja slike. Kada temu mozemo prepoznati na sliki, kada ona izaziva predstavu o dogadjajima ili vidjenom prostoru, to je fuguratuvna ili realisticka slika. U nefigurativnoj sliki

odbacenaje svaka veza sa stvarnim svetom. Ona istice likovne vrednosti korz boju i formu potpuno dovojuenu od teme.. u njoj vlada mera, red i ritam. Odredjenu temu svaki slikar slika drugacije. Ta razlicitost u nacinu misljenja i izrazu pojedinih slikara, naziva se likovna forma. Slika se javlja u rznim vidovima, kao samostalna stafelajska slika, a moze da bude vezna za arhitekturu, kao sto su vitraz, mozaik i freska. 51. GRAFIKA Je posebna grana likovne umetnosti koja nastaje utiskivanjem crteza i slika sa neke odredjene povrsine. Grafika na grckom znaci vestina pisanja i crtanje rezanjem. U razvoju grafike znacjanu ulogu imalo je pismo. Grafika ima veoma siroku primenu u industrisjko stampraskom reprodukovanju i umetnickom stvaralstvu. Umetnick agrafika predstavlja pravo, izvorno, originalno delo ravnopravno sa sotalim granama likovne umetnosti. Klisa je ploca od drveta, metala ili kamena na kojoj je izveden crtez rezanjem ili slikanjem u jednom od grafiskih ehnika. Od nacina obrade ploce razlikujemo se tri vrste stampe: visoka, duboka ili pomocu prese na graficki list u odredjnom broju primeraka. Grafika je crno bela, ali je moguce otisnuti i u vise boja za ciju izradu je potrebno odabrati odredjene boje. Izrazajna sredstva grafike su linija, povrsina i boja. Osnovno izrazajno sredstvo u stvarnju grafike je linije. 12. PRIMENJENA UMETNOST Primenjana umetnost je grana likovne umetnosti koja obuhvata oblikovanje predmeta koji imaju primenu u svakodnevnom zivotu. Osobensot ove grane umetnosti ogleda se u tome sto se predmet oblikuje rucno, unikatno i primenjuje u svakodnevnom zivotu, poseduje prakticnu vrednost koja se ogleda u vrednosti materijala, funkciji lakog rukovanja, udobnosti, prijatnosti. Primenjena umetnost se postepeno krajem 19 veka razvila u posebnu disciplinu. Primenjena umetnost obuhvata: Primenjenu grafiku, ,industrijski dizajn, dekorativno slikarstvo. 55. OPREMA KNJIGE, PLAKAT Podrazumeva oblikovanje naslovne iposlednje strane knjige. Knjiga je tokom istorije dozivljavala razne promene i zadovoljavala duhovne i stvaralacke potrebe coveka. Razvoj tehnologije stamparstva omogucio je da se knjige stampaju u velikom broju primeraka id a budu pristupacne sirokom krugu citalaca. Prilikom izrade opreme knjige prvo se pravi skica, idejno resenje, koje se posle detaljno razradjuje kako bi bilo pripremljeno za filmovanje i stampanje. Plakat je oglas, obavestenje koje poruku prenosti putem teksta i slike. Istice se na javnim mestima da bi ga svako mogao videti, proctati i primiti poruku. Plakat je medij koji ima gotovo neogranicene mogucnosti sirenja poruka. Njegova svrha je da obavesti,pozove,proda, ubedi, obrazije, zavede primaoca poruke. Umetnik treba da odbaci sve sto je nebitno id a istakne u jednoj sazetoj formi na simbolican nacin sustinu likovne teme, da ostvari sintezu upotrebnog i estetskog. Likovno obavestenje mora biti povezano sa svrhom obavestenja. 2. SLIKOVNO PISMO Je najstarije vreme njegovog nastanka se ne moze tacno utvrditi. POmocu slkovnog pisma crteza i slika covek je prikazivao dogadjaje, raspolozenje i prostor u koje je ziveo i radio. 30.ZNAKOVNO PISMO Slikovno pismo se vremenom preobrazilo u znakovno. Slike se uproscavaju, svode na znak, symbol, od kojih svaki oznacava odredjeni pojam ili ideju. Znakovno pismo se zadrzalo da danas i koristi se za lako i brzo vizuelno sporazumevanje. 34.SLOGOVNO PISMO Razvilo se iz znakovnog pisma. Slogono pismo je strogo vezano za jezik. Svaka rec ili njen odredjeni deo obelezavaju se znakom ili simbolom. Tako odredjeni znak ili simbol oznacava slog, dva spojena znaka oznacavaju dvosloznu rec. Sumeri si prvi upotrebljavali slogovno pismo. Jedan od najpoznatijih oblika slogovnog pisma su hijeroglifi koji su nstali u Egiptu. 37.SUMERSKO KLINASTO PISMO Ovo je jedno od znacajnijih slogovnih pisama. Pocinje da se razvija 5.000 pre nove ere na teritoriji Mesopotamije. Na pocetku bilo je slikovno i znakovno. Tokom vremena se usavrsilo dobijajucu klinasti oblik po kome je dobilo naziv klinasto pismo. Izvodjeno jepomocu specificne pisaljke ciji vrh je na sveze oblikovanim plocicama ostavaljao trag u vidu klina. 33.FONETSKO PISMO Posebnu ulogu za razvoj fonetskog pisma imali su fenincani koji su prvi prilikom pisanja koristili slova. Fenincanski alphabet imao je 22 uproscena slova, sastavljena od geometrijskih slika trouglova krugova, pravih i krivih linija.

44.GRCKO PISMO Grci su fenicansko pismo upotrebili i usavrsili uvodjenjem samoglasnika, postavljanjem slova na desno, okretanjem slova u pravcu pisanja i obogacivanjem novim oblicima. Ono je postalo uzor za razvoj latinicie i cirilice. 50.61.RAZVOJ LATINICKOG PISMA Latinica je nasavrsenije pismo koje je anstalo od grckog pisma od grckog pisma spajanjem odredjenih slova, sastavljenje novih i prilagodjavanjem govoru pojedinih naroda. Latinica je svakim danom zauzimala sve veci prostor, potiskujuci ostala pisma iz upotreba. Rimska katalna- najstarje latinicko pismo,koje u svom najranijem obliku nije imalo utvrdjna slova. Rimsko pismo je u pocetku svog nastanka brojalo 21 slovo, a posle su preuzelijos Y i Z iz grckog alfabeta. Rimsko pismo u pocetku je imalo nekoliko oblika. Uobicajan naziv za sve oblike rimskog pisma je kapitala. Karolina- Propascu Zapadnogrimskog carstva 476.latinicka pisma su se promenila. Kralo Velki je angazovao najbolje strucnjake iz te oblasti koji su stvorili novo pismo karolinu. Slova se pismu kosodrzecim perom, prmenom kosih, vertikalnih i kruznih poteza, debelih i tankih linija. Tako je nastala moderna latinica i nasa mala sliva. Gotica u mnogim evropskim zemljama pojavom anicke umetnsti pisma su dozivela izvesne promene. Stvara se novo pismo gotica. Gotsko pismo se javlja u nekoliko razlicitih oblika kao sto su: gotsko pismo se javlja u nekoliko razlicitih oblika kao sto su: gotska minuskula, tekstura, rotunda, bestara, gotski kurziv, svabaher i faktur. 56.RAZVOJ SLOVENSKIH PISAMA GLAGOLJICA Glagoljicu je sastavio Konstantin Cirilo prema grckoj kurzinovoj munuskuli u 9 veku. U toku razvoja je menjala svoj osnovnu oblik i broj slova. U pecetku je imala 43 slova da bi taj nroj kasnije bio smanjen na 40. Glagoljicom je stampana prva knjiga Misal u Veneciji 1483. 65.CIRILICA Je slovensko pismo mladje od glagoljice. Iz grcke unicijale uzeta su 23 slova i njima je dodato 14 slova iz glagoljice. Nastanak cirilice vezan je za bugarske vladare Simeona i borisa, Ujedinjenjem Srbije krajem 12 veka u vreme Stefana Nemanje cirilica ima zlatno doba u knjizevnosti. Najlepsi i najvazniji spomenik srpske obredne knjizevnosti iz tog perioda je Miroslavljevo jevandjelje. Posle turske okupacije Crbija gubi svoju politicku samostalnost, pa se srpska knjizevnost povlaci u manastire gde se cirilica neguje i razvija. Iz uncijalne cirilice razvila se i crkvena i svetovna azbuka kojima ce i danas sluze Srbi, Rusi, Ukrajinci. Broj slova i oblik nije bio isti kod svih naroda. Kod nas promenu cirilicnog pisma izvrsio je Vuk Stefanovic kradzic. Vek je od 46 slova izvorne cirilice zadrzao 24 i uzeo 6 novih slovnih znakova. 67. BOSANCICA Je slovensko pismo koje je nastalo u srednjovekovnoj bosanskoj drzavi. Ono predstavlja jedan osoben oblik cirilica izkoje su izbaceni staroslovenski znaci za ona slova kojih nema u srpskom jeziku. Bosancica se nije ucila u skoli, vec je kao narodna prica, pesma prelazila sa oca na sina. Bosancica se zadrzala u upotrebi sce do 19 veka. 75. METODIKA LEPOG PISANJA Za obuku ukrasnog pisma neophodno je obezbediti odredjen pribor i prostor za rad, pridrzavati se odredjenih merodskih postupaka, smisljeno i planski postupati radi postignuca uspeha u lepom pisanju. U obuci pisma ucenicima se ne sme dozvoliti da sami slobodno idividualno oblikuju slova, jer tako ne bi vodilo zeljenom rezultatu Svako pismo ima odredjene proporcije, onosno visine i sirine, debljinu linije, nagib, razmak izmedju slova. Neophodno je da svaki ucenik prvo studiozno, temeljno posmatra i proucava estetski izgled slova, njihov izgled u kompozociji, njihov ritmicki raspored, prepisuje i vezba da pise Blok pismo je najjednostavnije pismo za brzo i lakopisanje. Za ovo pismo karakteristicno je da se pise kosim drzanjem pera pod uglom od 45 stepeni. Proporcija slova se odredjuju na osnovu sirine pera. Tako da se za visinu svih velikih slova uzima pet pecata tacaka, a za sirinu kod najveceg broja slova cetiri tacke. Za pisanje malih slova uzima se tri tacke.Napisana slova je potrebno povezati u jasnu estetsku celinu, odrediti pojedine razmake medju pojedinim slovima i recima. Najveci razmak se stavlja kod slova koja imaju paralelne prave linije, nesto manji razmak se stavlja kod slova koja imaju prave i krive linije. Velicina papira za pisanje odredjuje se na osnovu propisne srazmere kkoja iznosi 7:9 ili 7:10 78. VRPCASTO PISMO Predstavlja jos jedno jednostavno pismo, koje kada se savlada priza mogucnost stvaranja novih tipova modernog ukrasnog pisma. Pise se ravno ili koso drzanim perom ili cetkom uz pomoc boje, bajca ili tusa. Slova pisana ravno drzanim perom daju vertikale koje sun a pocetku i zavrsetku horizontalno odrezane i horizontalne u vidu tankih linija koje stoje okomito na vertikalama.

Za pisanje vrpcastih pisma mogu se koristiti pera koja su napravljena od trske, drveta ili metalna pera. Sirinia pera odredjuje se po potrebi. Vrh pera mora biti ostar, ravno odrezan pod uglom od 75 stepeni. Visina slova se odredjuje na osnovu sirine pera i ona iznosi pet tacaka za velika slova i tri tacke za telo malih slova i dva produzetka za slova. Da bi kompozicija bila estetski lepa, mora se voditi racuna da je svako slovo citko, jasno napisano prema propisnom kanonu. 79. ORNAMENT Ornament oznacava ukras ili saru.Javlja se u svim vremenskim razdobljima i kulturama kao osnovni element za ukrasavanje i ulepsavanje upotrebnih predmeta.Primenjivan je u arhitekturi,skulpturi i slikarstvu kroz cije se oblike,motive i boje moze uociti duh,mentalitet,folklore odredjenog naroda.Ornament se razvio od oblika i motive iz prirode i njihovim uproscavanjem i primenom geometrijskih oblika.U nacinu organizovanja kompozicije koriste se nacela ponavljanja,naizmenicnog menjanja rasporeda oblika,menjanja jedne ili vise osobina oblika,premetanjem reda i ukrasavanjem oblika. Danas se ornament primenjuje u arhitekturi,slikarstvu i primenjenoj umetnosti gde uproscena cista forma postaje jedini element likovnog oblikovanja. Ornament se javlja u razlicitim oblicima u vidu: rozete,friza,palmete,prepleta,spirale,lavirinta i bordure. 79. ROZETA Rozeta predstavlja kruzni ornamentalni oblik koji nastaje gradiranjem smera,velicine i oblika koji polaze iz jednog centra i kruzno se sire ka rubovima.Nalazimo je u prirodi (plodovi,cvetovi,kristali).Prisutna je i u romanskim i gotskim katedralama,umetnosti i savremenom slikarstvu. (slika 67). 79. PALMETA Palmeta predstavlja stilizovani ornamentalni oblik u vidu palme.Palmeta se najvise koristila u antickoj umetnosti kao dekorativan elemenat.U srednjem veku palmeta se koristila za ukrasavanje namestaja,nakita i upotrebnih predmeta.U kasnijim periodima oblik palmete se deformise i pretvara u neke nove oblike (slika 68). 79. PREPLET Preplet je ornamentalni oblik koji nastaje preplitanjem linija,figura,slova,biljnih i zivotinjskih motiva.Preplet se javlja u asirskoj i grckoj umetnosti.Danas se preplet veoma cesto upotrebljava u dekorativnoj umetnosti i savremenom slikarstvu.Kompozicija prepleta deluje interesantno,privlacno.Igra isprepletenih oblika daje povrsini interesantan i zanimljiv ritam (slika 69). 72. ARABESKA Arabeska (od italijanske reci arabesko) je ornament komponovan od linija.elemenata biljnog i zivotinjskog sveta,u vidu mreze ili zvezdaste kompozicicje.Vodi poreklo iz ukrasa arapske umetnosti.Arabeska se upotrebljava u kaligrafiji,primenjenoj umetnosti i slikarstvu (slika 71). 72. BORDURA Bordura je ornament koji ogranicava sliku ili neku likovnu kompoziciju.Nastaje komponovanjem geometrijskih oblika ili elemenata biljnog ili zivotinjskog sveta,koji ritmicki oivicavaju povrsinu likovne kopozicije.Ona izdvaja likovnu kompoziciju u prvi plan,obogacuje i ucvrscuje. 66. FILM Film je posebna vrsta vizuelne umetnosti koja omogucava svom stvaraocu da pomocu pokretnih sila,zvuka,govora,muzike izrazi svoje misli,osecanja,ideje i poglede na svet.Nastao je krajem XIX veka i razvio se u posebnu umetnost krajem XX veka. Od svog nastanka do danas filmska tehnologija i process snimanja su se usavrsili razvijali od nemog do zvucnog,od crno-belog do filma u boji.Filmom mozemo stvarati predstave prostora,proticanja vremena,opisati neki savremeni dogadjaj,prikazati vise puta predmete i motive iz naseg sveta fotografskim putem i preneti ih pomocu filmske trake na dvodimenzionalnu povrsinu filmskog platna i docarati odredjeni vizuelni sadrzaj. Snimanje filmova odvija se u kadrovima.Kadar je raspored i organizacija figura i drugih predmeta u prostoru koji se mogu obuhvatiti objektivom kamere prilikom snimanja.Vise kadrova cine kompoziciju filma. Filmovi mogu biti: umetnicki,dokumentarni i animirani. 57.VAJARSTVO Vajarstvo je grana likovne umetnosti koja podrazumeva oblikovanje masa,odnosno volumena u odredjenom materijaluu zavisnosti od odredjenog prostora.Vajarstvo je trodimenzionalni medij,za razliku od crteza,slike i grafike gde su oblici i prostor nestvarni.U vajarstvu su stvarni i mogu se doziveti vizuelno i taktilno.Vajarstvo se prema stupnju plasticnosti deli na punu plastiku (statua,mobil) i reljef (visoki,niski i ulegnutim).

Statua je likovno vajarsko delo ostvareno oblikovanjem volumena sa svih strana.Ona stoji slobodno i miruje u prostoru.S obzirom da je trodimenzionalna,ona je mnogolika.Gledalac je moze sagledati i doziveti ako je obilazi sa svih strana (slika75). 57. MOBIL je puna plastika koja je konstruisana tako da se nalazi u labavoj ravnotezi u trodimenzionalnom prostoru.Krece se strujanjem vazduha ili pomocu elektricne energije.Kada se mobil stavi u pokret,pokrecu se plohe razlicitim smerovima oko jezgra.Usled kretanja mobile gledalac moze videti skulpturu sa svih strana bez kretanja oko sculpture (slika 76). 57. RELJEF predstavlja vajarsko delo kod koga su oblici oblikovani sa prednje srane i vezani za ravnu povrsinu.U zavisnosti od nivoa plasticnosti razlikujemo: visoki,niski i ulegnutim reljef.Visoki reljef je slican punoj plastici,poseduje najvece ispupcenje ploha,tako da je prikazani lik samo jednim delom vezan za podlogu.Niski reljef nastaje najmanjim izbocenjem plohe u prostor,usled cega je razlika izmedju ravne povrsine i izbocenja mala,ali dovoljna dastvori igru svetlosti i senki.Niski reljef je pogodan za izradu medalja.Plitki-ulegnutim nema nikakva ispupcenja,najmanja plasticnost ostvarena graviranjem,urezivanjem linija i obradom ploha ispod povrsine ploce (slika 77). Za vajanje se upotrebljavaju razliciti materijali kao sto su: kamen,drvo,glina,metal. Umetnik za realizaciju svoje likovne ideje bira odgovarajuci material.Odgovarajuci izbor materijala nece sam po sebi predstavljati umetnicko delo,ako se ne uspostave harmonicni odnosi masa i prostora. Elementi vajarske forme su: prostor,volumen,masa,ploha,povrsina boja i linija. 73. PROSTOR je sastavni deo skolpture.Vajarsko delo nastaje sjedinjavanjem mase materijala sa prostorom,ispoljava se jedino u stvarnom prostoru i ispunjava ga svojim prisustvom.Prostor okruzuje volumen i sledi oblik plohe,obavija je i omedjuje.On moze imati jako dejstvo,moze biti pun napetosti,miran i uravnotezen. 73. VOLUMEN predstavlja deo prostora zatvoren nizom ploha koje prate njegove pregibe,nalaze se u medjusobno razlicitim odnosima i stapaju se u cvstu jedinstvenu povrsinu gradeci pri tome odredjeni oblik.Volumen u odnosu na prostor moze biti otvoren i zatvoren.Otvoren volumen omogucava prostoru da ulazi u volumen kao supljina i cini njegov sastavni deo.Zatvoren volumen je ispupcen,zatvoren,napetom glatkom plohom sa svih strana (slika 80). Ploha (lik) nastaje projekcijom volumena,koja se nalazi u prostoru na ravni.On zatvara volumen i odredjuje nacin dodirivanja volumena i prostora.Omogucuje prostoru da se dodiruje i prolazi kroz volumen.Neprekidan tok plohe daje obliku cvrstinu i stabilnost. 76. POVRSINA predstavlja spoljasnji omotac oblika.Ona odredjuje osobne oblika,odnosno,prostora prema masi i mase prema prostoru i oznacava spoljasnji izgled plohe.Povrsina moze biti glatkahrapava,sjajna-mat,meka-tvrda i sl.Spoljasnji izgled povrsina nazivamo tekstura.Povrsina na kojoj se namerno stvara tekstura odredjenih osobina naziva se faktura. 76. MASA je osnovno sredstvo za stvaranje oblika u trodimenzionalnom prostoru.Razlicitim odnosima masa nastaju oblici u skulpturi.U jednoj vajarskoj celini mogu da nastupe razliciti odnosi masa: simetrija,ravnoteza i contrast.Simetrija je jedan od najstarijih vidova u kome se skulptura ispoljava.U skulpturi se veoma cesto ispoljava i nacelo ravnoteze,koje se ogleda u postavljanju masa u skladnu celinu.Jedno od najvaznijih nacela komponovanja masa predtavlja contrast,koji podrazumeva odnos velikih i malih masa koji doprinosi bogatstvu vajarske forme.Analizirajuci odnose masa moci cemo sa vecom ili manjom sigurnoscu da utvrdimo vrednost vajarskog dela.Odnos masa je vazno merilo pri oceni dela i vise i upecatljivije deluje nego realisticki odnos prema prirodi. 81. BOJA je u skulpturi najcesce vezana za prirodnu boju materijala od kojeg je sacinjena ili je naknadno nanesena na povrsinu skulpture.Boja moze pokrivati celu povrsinu skulpture ili samo pojedine delove koje zelimo naglasiti. 81. LINIJA svojim tokom kretanja opisuje i zatvara volumen,jasno ga odvaja od prostora u vidu obrisne linije.Po toku kretanja opisna linija moze biti isprekidana ili izlomljena.U zavisnosti od svojstava kojima se volumen odlikuje i ugla gledanja,zavise i osobine linija.Svojim razlicitim osobinama i kretanjem,linija ozivljava o obogacuje povrsinu vajarskog dela (slika 84). 53. ARHITEKTURA Arhitektura je umetnost gradjenja funkcionalnih prijatnih objekata nemenjenih za razlicite potrebe coveka.Arhitektura je snazno vezana za nauku i tehnologiju,narocito u projektovanju raznih konstrukcija u realizaciji.Oslanja se na matematiku,statiku,tehnologiju materijela i druge naucne i tehnicke discipline.Osnovni elementi arhitekture su funkcija,konstrukcija i oblik. Prva i najvaznija funkcija arhitekture je stanovanje.Ako arhitektonsko delo preko elemenata pomocu kojih se izrazava neka funkcija ne zadovoljava svojim oblikom u punoj meri svoju namenu,izazvace u nama osecaj zbunjenosti,nejasnoce,neprijatnosti i hladnoce.

Osnovu arhitekture cini odnos prostora i volumena.Prostor i volumen u arhitekturi uvek stoje u nekom medjudejstvu.Da bi se oblikovao prostor i volumen gradjevine,graditelji se sluze odredjenim konstrukcijama i oblicima koji zavise od gradjevinskog materijala.U arhitekturi razlikujemo tradicionalne i moderne materijale.Tradicionalni materijali su: kamen,drvo i opeka.To su prirodni materijali koji se u gradjevinarstvu upotrebljavaju od najranijih vremena.Novi materijali su: beton,celik,aluminijum,staklo i plasticne mase.Oni su proizvod industrijskog vremena.Kombinovanjem savremenih materijala dobijaju se najpogodniji materijali za nove,savremene vizuelne zamisli,konstrukcije i prozimanje unutrasnjeg i spoljasnjeg prostora. Osnovni elementi konstrukcije,oblikovanja prostora i volumena u tradicionalnoj arhitekturi su: zid,stub,krov,luk,arkade,svod i kupola. Zid moze biti sacinjen od opeke,kamena ili drveta.Osnovna mu je uloga da zatvara prostor i nosi krovnu konstrukciju.Zid se moze otvarati u vidu vrata i prozora. Ulaz predstavlja najistaknutije mesto zgrade,jer je najvaznija veza unutrasnjeg prostora zgrade sa spoljasnjim svetom. Prozor je otvor u zidu koji omogucava da u unutrasnjost zgrade ulazi svetlost i vazduh.Prozori po obliku i velicini mogu biti razliciti: veliki,mali,okrugli,uglasti,slozeni. Zid se moze rasclaniti pomocu stubova koji mogu biti razliciti. Stub najcesce ima osnovu,telo,kapitel-glavu stuba.Stubovi se mogu povezati polukruznim lukovima koji po svom karakteru mogu biti ostri,prelomljeni i ovalni.Prelomljeni luk deluje dinamicno,daje utisak kretanja,dok ovalni luk deluje mirno.Vise povezanih stubova pomocu polukruznih ili prelomljenih lukova cine arkadu. Svod predstavlja konstruktivni element u arhitekturi pomocu kojeg se zatvara gornja granica prostoraplafona.Svod nosi krovnu konstrukciju.On po svom obliku moze biti polukruzni,krstast i rebrasti.Polukruzni svod nastaje kondtrujisanjem od drveta polukruga i zidanjem pomocu opeke po njegovim konturama.Krstast svod nastaje ukrstanjem dva polukruzna svida pod pravim uglom.Rebrasti svod nastaje kada se polukruzni svod ucvrsti rebrima (slika 85). Kupola je svod u obliku suplje lopte,poluelipsoida,elipticnog paraboloida itd.Kupola se moze postaviti na kocku i na cetiri polukruzna luka.Gradi se od opeke,lomljenog kamena ili betona (slika 86). Krov predstavlja povrsinu koja zatvara prostor kuce sa gornje strane.Po svom obliku moze biti jednoslivni ili viseslivni.Krov se sastoji od krovne konstrukcije i pokrivaca koji moze biti razlicit kao sto je trska,drvo,crep,kamen,metal i sindra. Tako u arhitekturi savremenih materijala razlikujemo sledece konstrukcije: skeletna,konzolna i ljuskasta konstrukcija. Skeletna konstrukcija pravi se od celika ili armiranog betona.Konstruktivni elementi skeletne konstrukcije seku se pod pravim uglom i grade zatvoreni prostor zgrade u obliku pravilnih geometrijskih oblika.Skelet koji nosi spratove oblaze se sa spoljne strane zgrade opekom,staklom,aluminijumom ili plasticnim masama.Unutrasnji prostor pregradjuje se zidovima koji nemaju konstruktivnu ulogu,nisu nosaci tereta.Zid ima funkciju zavese,zastora ili klimatske barijere.Skeletna konstrukcija pruza mogucnost da se zgrada podigne na visinu od nekoliko spratova,da se stvori maksimalno funkcionalan prostor,da poveze unutrasnji sa spoljasnjim prostorom (slika 87). Konzolna konstrukcija ili armiranobetonska konstrukcija jezgra nastaje kada se na stub jezgra postavljaju,vezuju naizmenicno kruzne ili cetvrtaste konzolne-ploce.Prednost ove konstrukcije ogleda se u slobodnom rasporedjivanju prostora i organizaciji volumena u odnosu na skeletnu konstrukciju (slika 88). Ljuskasta konstrukcija nastaje kada se celicna mreza zalije tankim slojem betona koji oblikuje tanku opnu koja moze biti ravna,povijena,hiperbolicna,parabolicna itd.Konstrukcija ljuske pruza mogucnost slobodnog komponovanja unutrasnjeg prostora. Savremeni nacini gradnje prouzrokovali su niz negativnih posledica keje se ogledaju u sledecim pojavama: nedovoljnoj paznji prema coveku,otudjenosti od coveka,gubitkom prisnosti sa covekom,ogranicenosto kreativnih,individualnih aktivnosti i kolektivnih zahteve.Komercijalni internacionalizam u arhitekturi stvorio je gradjevine potpuno jednake tako da covek nije vise sposoban da razlikuje jedan ambijent od drugog. 66. CRTANI FILM Oznacava posebnu vrstu filmova koji iluzuje, obmanu postojanja pokrreta i zivota docaravaju pomocu specijalno uredjenih crteza, pomocu zrteza pokreta u fazama. Da bi se u crtanom filmu dobio utisak neprekidnog kretanja koji traje jednu sekundu, potrebno je nacrtati 24 crteza na kojima su prikazane faze jednog pokreta, Svaki crtez se posebno snima da bi se kretanju filmske trake dobio utisak dinamike dogadjaja i neprekidno kretanje. Umetnicki sadrzaj animiranog filma sastoji se od ideje, dramske radnje animiranih crteza i muzike, koji svi zajedno objedinjeni daju odredjeni vizualni dozivljaj. PRvo reditelj filma vrsi izbor sadrzaja u skladu sa svojim umetnickim koncepcijama i mogucnostima. Najcesce se uzimaju jednostavni sadrzaji koji su pristupacni, razumljivi, shvatljivi i pruzaju siroke mogucnosti stilizacije, pretvaranja jednog oblika u drugi, koji su veseli i duhoviti. Odabrani sadrzaj reditelj razradjuje u scenario. Razlaze sadrzaj na odredjeni broj scena, stvara radnju i zaple, odredjuje ritam pojedinih scena i celog filma. U sl.fazi, na osnovu razradjenog scenarija, kopmozitor komponuje muziku ili vrsi izbor govora i muzike. Kompozitor nastoji da odredjeno raspolozenje, dogadjaj, radnju, koja postoji u sadrzaju, proprati i podrzi,

kako bi ostvario spoj vizuelnog i zvucnog u jednoj skeletnoj celini. Sledi umnozavanje crteza. VRsi slikar animator na osnovu scenarija. Po zavrsetku kopiranja vrsi se planiranje pozadine, kretanje figure, i bojenje. BOjenje se vrsi sa poledjine kako se ne bi ostetile njegove konture. Uredjeni crtezi snimaju se pojedinacno filmskom kamerom, zatim se montira zvuk zajedno sa slikom. Na kraju se vrsi kopiranje negative kako bi se dobio veci broj pozitivkopija koje sluze za prikazivanje. 63.STRIP Strip je masmedijsko sredstvo koje prikazuje odredjeni dogadjaj, radnju pomocu niza crteza i vrlo malo teksta. Za svoju osnovu koristi neku pricu sa odredjenom radnjom i licnostima. On ih preoblikuje i stvara nove celine u kojima licnosti dobijaju nove osobine i sposobnosti. Pricama daju teatralnost i humor, obogacuju ih smislom za lepo i ironiju. Unose nemarno pogresnu kombinaciju humora i ironije. Osnovni problem koji se postavlja pred autora stripa je kao dobro ispricati pricu. Dobra strip prica podrazumeva primenu proverene pripovedacke i zanrovske tehnike, primenu leko citljivog i zabavnog stiva koje ce omoguciti tiraz, stvaranjem likova koji svojim autoritetom odrzavaju kontinuitet stvaralacke i citalacke znatizelje. U osmisljavanju stripa ucestvuje pisac, crtac i urednici. Crtac je samo izvodjac odredjene ideje koja proizilazi iz odredjene price i onoga sto se zeli reci. Strip knjige se uglavnom planiraju od 46 do 60 strana. Stampaju se u cetvorobojnoj tehnici sa tvrdim povezom. Napor da se stripu priza status umetnosti do danas nije uspeo. 58.URBANIZAM Urbanizam je prostorno uredjenje gradova s obzirom na estetske higijenske i prakticne potrebe stanovnistva. Osnovni elemensti urbanizma su ulica i trg. Ulica oznacava niz stambenih objekata medjusobno povezanih. Uz stambene zgrade nizu se prateci objekti:zabaviste, ambulante, drustvene prostorije, trgovine, pesacki trotoari, parkiralista, parkovi, igraliste i slicno. Trg je otvoreni veci prostor ovalnog, kruznog ili polikurznog oblika, cesto ima zelenilo, fontane, setalista i skulpture. On predstavlja srce i dusu grada i govori o njegovoj lepoti. Sredina trga mora biti cista, bez skulpture i ukrasa koje treba postaviti na ivicama trga. Osnovna svrha urbanizma treba da bude planiranje zdravih urbanih naselja, koja ce dati svima humanu okolinu i zadovoljiti humane potrebe stanovnista. 68. TEHNIKA CRTANJA Crtace tehnike nazivamo i delimo prema sredstvima pomocu kojih se izvodi crtez. Svaka crteca tehnika ima posebna svojstva i mogucnosti u realizaciji likovnog dela. Za odredjene crtace tehnike je svojstveno da se u odnosu na specificno stanje materijala za crtanje mogu koristiti u suvom ili tecnom stanju. Primena razlicitih crtacih tehnika mogu se postici razlicite likovne vrednosti:karakter i plasticnost oblika, svetlo i senke, mekani valerski prelazi i dubina prostora. Ugljen je jedan od najstarijih crtacih materijala. Upotrebljavao ga je za rad jos pecinski covek crtajuci zivotinje i ljudske figure. Uglen za olovke je meksi od olovke, ostavlja suv mek trag koji se razmazuje na podlozi. Stvara specificne efekte koji se ne mogu postici drugim crtacim materijalima. Specificna graficka vrednost ovog materijala ogleda se u mogucnosti dobijanja belo crnih kontrasta, ravnomernih tonskih prelaza i nijansi. Crtez ugljenom se izvodi na zrnastoj podlozi hartije ili kartona. Crtanje se moze ostvariti nizom specificnih metoda. Crtanje linearnom gradacijom pomocu paralenih linija ili ukrstenih linija. Crtanje slobodno ekspresivnom linijom i koriscenjem ugljena razlicite mekoce koji pruzaju mogucnost linearne gradacije tonova. Zbog svojih specificnih osobina uglen ima siroku primenu, koristi se za izradu skica, krokija i studija. Kreda je crtece sredstvo koje ostvaruje prasnjav trag na povrsini papira. Sastoji se od belog krecnjaka u koji se moze dodati pigment boje. Za crtez kredom najcese se koristi srednje gurbi zrnasti papir, a moze se koristiti i tonirani papir. Graficka vrednost ovog materijala i metode rada slicne su uglenu. Koristi se skiciranje i nijansiranje. Upotrebom ulja, voska, smola il nekih drugih masnih sastojaka kao veziva krede dobijamo masen krede. Vostana kreda daje liniji specifican mastan potez koji moze da ostavlja neprovidan i lazuran, providan trag. Koristi se za crtanje, slikanje ili skiciranje u uljanom slikarstvu. 71. OLOVKA Grafitna olovka se pocela koristiti kao material za crtanje krajem 17 veka. Naziv je dobila od olova kojim se nekada pisalo i crtalo. Danas se olovka dobija mesanjem grafita i gline. Dobijena smesa se presuje u vidu mina koje se posle oblaze drvetom. OD procenta grafita zavisi mekoca olovke. Fabricki se mekoca olovke obelezava oznakom B i ona se krece od 2B do 8B. Meke olovke se obicno upotrebljavaju za skiciranje, kroki crtez i toniranje., a tvrde su bolje za precizan, studiozan crtez sa finim detaljima. Prilikom crtanja dobro je kombinovati meke i tvrde olovke na istom crtezu, kako bi dosel do izrazaja specificne vrednosti olovke kao crtaceg materijala i realizovala se likovna ideja. Za crtez olovkom koriste se razlicite vrste papira u zavisnosi od nacina rada i vrste olovke. Crtanje olovkom moze se ostvariti primenom razlicitih specificnih metoda. 71. PERO Pero za crtanje su prvo koristili Egipcani, grci i Rimljani. U pocetku se pravilo od guscijeg pera, a kasnije od srebra i bronze sa razrezanim vrhom.

Pero od trske je crtace sredstvo koje pruza najvece izrazajne mogucnosti i raznolikost poteza. Razlicitim drzanjem i pritiskom pera mozemo ostvariti najvecu raznolikost linija i poteza, ispoljiti svoju osetljivost i proizvesti vrednosti svojstvene samo ovom crtacem materijalu. Za rad je najbolje koristiti pero od trske bambusa. Trska za crtanje mora biti odgovarajuce duzine i zamisljena tako da se mogu lako izvoditi linje razlicite osobine i vrednosti. Trska kao crtace sredstvo nema elasticnost i ostrinu kao sto ima metalno pero. Zbog svoje krutosti koriste ga oni ctaci koji zele da zabeleze jake utiske i dozivljaje. Guscije pero je crtace sredstvo koje je osetljivije na pritisak u odnosu na pero od trske i metalno pero. Razlicitim pritiskom pera mozemo dobiti najfinije promee debljine tako da linije, koje se krecu od tankih preko debljih linija do fleka i mrlja, mogu ostvariti crtez pun osecanja. Metalno pero je preciznije i izrazajnije od guscijeg pera i od trske. Postoje razliciti tipovi metalnih pera koji pruzaju frugacije mogucnosti likovnog izrazavanja linijom i olaksavaju process rada. Za rad perom moze se koristiti bilo koja vrsta tusa i mastila. Zbog svojih prakticnih likovnih vrednsoti metalno pero je danas najvise u upotrebi. 80. TUS, MASTILO, BAJC Tus se kao sredstvo za crtanje koristi vise od 2000 godina. Dobija se mesanjem plinske cadji i odgovarajuceg vodotopljivog ili nevodotopljivog veziva. Kao vezivo se najcesce koristi gumiarabika, zelatin, riblji mehur ili razlicita sinteticka veziva. Za tuseve u boji koriste se specificne anilinske boje koje se mogu rastvarati u vofi. Tus se radi na papiru ili staklu, papir ga lako upija, susenjem se dobija sjajan ili mat tanak film. Crtez uradjen tusem ne dozvoljava vece ispiranje, moze se izbirsati ako je svez, ako je osusen, ziletom ili brusnim papirom. Mastilo je rastvor anilinske boje sa vodom i dodatkom gumiarabike. Proizvodi se u vise boja ii ma providnu strukturu. Za crtanjemastilom upotrebljava se specifican crtaci papir odgovarajuce povrsinske structure i upojnosti. Bajc je prirodni biljni pigment smedje boje u vidu praha u tecnom stanju. Svetlije boje dobijaju se od rastvora ekstrakta drveta lipe i javora, a tamnije od orha, hrasta, dok se tamne boje dobijaju od drveta kruske, masline ili simsira. Upotrebljava se za crtanje, laviranje i politiranje namestaja. Crtez uradjen tusem, mastilom i bajcom poseduje specificne vrednosti koje se ogledaju u belo crnim konturama, lepoti linija i mogucnosti sencenja i laviranjem.