P. 1
Lesnik

Lesnik

|Views: 220|Likes:
Published by Dragan Lazarevic

More info:

Published by: Dragan Lazarevic on Jan 09, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/12/2013

pdf

text

original

GAJENJE LEŠNIKA

Pored višestruke i velike privredne vrednosti lešnika, treba istaći da u Srbiji postoji grub raskorak između stvarnih potreba za plodovima ove voćne vrste i stanja te proizvodnje, bez obzira na postojanje mogućnosti da se oni proizvode u znatno većoj meri, zahvaljujući pre svega pogodnostima agroekoloških uslova naše zemlje. Mnogobrojni su i raznovrsni činioci koji su doprineli ovakvom tretmanu i nezainteresovanosti naših proizvođača za lesku. Sistematskom istraživanju ove voćne vrste u nas posvećena je relativno skromna pažnja, što se ne bi moglo reći za druge zemlje u svetu koje imaju povoljne uslove za njeno gajenje, kao ni za druge voćne vrste. Nedovoljna znanja o lesci uticala su na sporije uvođenje u proizvodnju i podizanje većih plantažnih zasada, iako postoje vrlo povoljni prirodni uslovi za njeno gajenje u našoj zemlji. Leska se dugo smatrala samo šumskom vrstom i kada se počela gajiti kao kultura nije joj se poklanjala potrebna paznja. Bez stručnog pristupa gajenju leske nema uspešne i rentabilne proizvodnje, to podrazumeva i primenu savremenih agro i pomotehničkih mera. Lako razmnožavanje vegetativnim putem, povoljni prirodni uslovi treba da doprinesu podizanju novih savremenih plantažnih zasada na znatno većim površinama, kako bi naša zemlja uvoz supstituisala izvozom, a leska dala svoj doprinos povećanju standarda i obezbeđenju egzistencije većeg broja ljudi. Međutim, neadekvatne fitotehnicke mere, koje su do sada primenjivane ili bolje reći malo šta se primenjivalo, onemogućavaju intenzifikaciju proizvodnje ove veoma značajne voćne vrste. Leska predstavlja vrlo značajnu vrstu jezgrastog voća čiji su plodovi vrlo cenjeni na domaćem i svetskom tržistu. Jezgra lešnika u hemijskom pogledu predstavlja izvor velikog broja vrlo korisnih jedinjenja, kao što su ulja, belančevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini. Sadržaj ulja u jezgri lešnika kreće se od 55% do 72%, belančevina 12% do 22%, ugljenih hidrata oko 14%, šecera od 2% do 10%, vode 5,8% i mineralnih materija od1,8%d 3%. Velika nutriciona i dijetoterapeutska vrednost jezgre lešnika omogućuje stalan porast potražnje i potrošnje od strane konditorske industrije, koja je i najveći potrošač, tako da ona danas postaje sve značajniji predmet međunarodne trgovine. Manja količina plodova koristi se i za stonu potrošnju. Pored ishrane plodovi nalaze široku primenu i u kozmetičkoj i farmaceutskoj

Evropska Unija nema ograničavanja zasada pod leskom. Grčka. Španija. Kod gajenja lešnika kojim se prizvodi tartuf treba imati u vidu da se zapravo radi o dve različite tehnologije. potrebno je dobro se informisati o proizvodnji tartufa na leski. godine. U svakom slučaju. Od ploda oko 50% otpada na ljusku. Najveći svetski proizvođači su: Turska. U punom rodu jedno stablo daje od 8-12 kg. zato mu je i cena visoka. Period pune rodnosti počinje sa 7-8 godina a period pune rodnosti 30-50 godina. po stablu. a i iskustva kako kod nas tako i u okolnim zemljama su različita. Sledeće je. Plod donosi od 50-70 godina. . Tolerantnost prema agroekološkim uslovima. Sve ovo navodi da je proizvodnja lešnika za konditorsku industriju potpuno različita od gajenja tartufa na leski. to je iskorišćeno. u poslednjih 10 godina cena je samo jednom imala promenu i to 2005. da se ne sme intezivno navodnjavati jer tartufi ne podnose višak vode u zoni korenovog sistema. USA i dr. tako i za beli zimski tartuf koji je veoma skup i na tržištu dostiže cenu i od 1000 eura za kilogram. vremena starosti i drugih agrotehnickih činilaca lešnik donosi rod od 2. pa do 3. koji je inače plitak. Svetska potražnja za lešnikom je u stalnom porastu što ga čini deficitarnom robom. Zavisno od uzgojnog oblika. formranja krune. Parcela pod zasadom leske se međuredno ne sme obrađivati da se ne bi oštetio koren inokulisan tartufom. Kod nas se mogu pronaći sadnice lešnika inokulisani micelijom tartufa po ceni od 30 eura za sadnicu.5 € (najniža cena u proteklih 15 godina) za kilogram popela na čak 11€ za kilogram. S obzirom da se na korenu lešnika odvija simbiotski proces sa gljivicama. odnosno mikoriza. U današnje vreme lešnik se više pominje kao medijum onosno podloga za gajenje vrlo skupocenih gljiva tartufa Tuber sp. omogućuje znatno bolje i duže čuvanje plodova od plodova drugih voćnih vrsta. Nizak sadržaj vode u jezgri. razlog je mraz koji je značajno umanjio prinose.industriji. nekoliko kilograma. Nesumnjivo je da se crni.2 tone ploda. Takođe đubrenje mineralnim đubrivima nije dozvoljeno ili je ograničeno. za inokulaciju mlade sadnice korena lešnika kako za letnji tartuf ili crni. Postoji mnogo ograničenja u ovakoj proizvodnji. Italija je vodeći proizvođač lešnika u Evropi i njihov način uzgoja su primer svim svetskim proizvođačima. i često se prikrivaju. rentabilna proizvodnja i povoljna cena na tržištu uticali su da leska u glavnim proizđačkim zemljama pređe iz ekstenzivne u intenzivnu proizvodnju. Leska počinje da rađa u 3 -4 godini. Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše ovu proizvodnju lešnika. letnji tartuf može lakše proizvesti. kada se cena sa 5. Vrednost oljuštenog lešnika (jezgra) na svetskoj berzi iznosi 7.8 € kg.6 tona/ha. Italija. Proizvodnja samog ploda lešnika je mala. Srbija uvozi 95% ploda lešnika da bi podmirila sopstvene potrebe. dok beli veoma teško ili samo slučajno. Životni vek leske je od 70-100 godina. s obzirom da su ulaganja veoma visoka. koja je zaštićena ljuskom. gustina sadnje.

Nedostatak vode se manifestuje višestruko nepovoljno: plodovi otpadaju. To znači da su klimatski činioci vrlo značajni i od njih zavisi njegovo uspešno gajenje. Osetljivije su sorte na lakom. Italija. Zemljišta na kojima se lešnik gaji dosta su neplodna. kvalitet plodova se smanjuje – krupnoća nije karakteristična. tako i relativne vlage u vazduhu. peskovitom zemljištu. što se do sredine sedamdesetih godina prošlog veka nije praktikovalo. Lešnik je heliofit – to znači da su za njega pogodniji osvetljeni položaji. Ocenjuje se kao potrebno 700-800 mm taloga. U poslednje vreme podižu se plantaže lešnika koje se navodnjavaju. Tuča – grad takode može štetno da deluje. po tome što su zemlje najveći proizvođači svih plodova sa klimatskim uslovima u kojima nema mnogo niskih temperatura. Španija.Ovo je slučaj u područjima gde nema . kao i na plitkim zemljištima.AGROEKOLOŠKI USLOVI GAJENJA LEŠNIKA Lešnik zahteva u toku godine kako dovoljno vode u zemljištu. pre svega. Osvetljenost se reguliše i brojem stabala po hektaru.25. Sve sorte su nejednako otporne na nedostatak vode. a i jezgra su lošijeg kvaliteta. To se vidi. U fazi cvetanja vetrovi su vrlo štetni. Lešnik kao drvo može da uspeva svuda. Sa povoljnim klimatskim uslovima za gajenje lešnika isticu se: Turska. ali su njegovi zahtevi u pogledu klime strogo precizirani kada se gaji radi proizvodnje plodova. Smatra se da je za lešnik povoljna lokacija sa hidrotermičkim koeficijentom od oko 1. U fazi intenzivnog porasta plodova i letorasta najpotrebnija je voda – to su meseci: maj i jun. odnosno oko 70 mm mesečno. Kalifornija. Potvrdu da lešnik zahteva dosta svetlosti nalazimo u njegovom gajenju oko Sredozemnog mora. Vrlo je značajno da su padavine pravilno raspoređene po mesecima. Tihi vetrovi u toku godine manje mu smetaju. nedovoljno se formira jezgro.

250 . Samo jedno zalivanje u Bugarskoj dalo je prinos 10-15 kg/stablo.22%. kulturne sorte i šumske forme.7 – 29. pH 6. Za dobru rodnost je potrebna i dobra osvetljenost. kalijum (K2O) 286 – 798 mg/kg. mnogo više nego kod drugih voćnih vrsta. A to će omogućiti zemljišta sa dovoljno hranljivih materija. U divljem stanju lešnik se nalazi na krečnom i silikatnom zemljištu. Reproduktivni organi su po periferiji krune što potvrduje zahteve lešnika za osvetljenjem kako bi se oni formirali. kao i ona na kojima se veoma dugo zadržava površinska voda nisu pogodna za gajenje leske.5 – 3. posebno nekih sorti lešnika koje se gaje u Ukrajini.4%. 20-30% sitnog peska. Corylus maxima i Corylus pontica. U nas su činjeni pokušaji sa gajenjem lešnika koji nisu uspeli.3%. Lešnik ne podnosi močvarna zemljišta. propustljiva i plodna zemljišta. duži je od ploda. jer dobro uspeva na zemljištu pri vrednosti pH od 5 do 8. ali se ne pravi razlika po sortama. Ova grupa sorti ime je dobila po omotaču – njegovom izgledu i građi. jer su uglanom stranooplodne. Praksa je pokazala da svako proizvodno područje sa specifilnim klimatskim i pedološkim karakteristikama mora imati sopstveni sortiment. 30-50% krupnog peska.. Iako nije veliki probirač zemljišta za lesku su najpogodnija rastresitita.4 – 10. kao i 25% kreča. Nije bilo uspeha zbog toga što zemljište nije odgovaralo fizickim osobinama.4. tako isto i po dubini. vode i vazduha u toku cele godine. Pitome sorte su postale pretežno od vrsti: Corylus avellana. U ovu grupu spadaju privredno .300 ppm lako usvojivog kalijuma i 120 -140 ppm lako usvojivog fosfora. Način postanka. Kaliforniji i nekim delovima Bugarske. Rebov predlaže: 5-20% gline i 50% peska – ističe se i značaj humusa čak 10%.12 – 0. Iz praktičnih razloga je usvojena klasifikacija koja za razvrstavanje sorti uzima morfološke karakteristike. 15-20% koloida. rodonačelnik sorta. tj. ODNOS LEŠNIKA PREMA ZEMLJIŠTU Zemljište je jedan od osnovnih činilaca za uspešnu proizvodnju pa se moraju ispitati njegove fizičke i hemijske osobine. Zemljište za lešnik mora biti takvo da omogućuje ravnomerno razvijenje korenove mreže kako lateralno.dovoljno padavina i gde je zemljište oskudno u vodi.1 – 23. Zemljište za lešnik bi trebalo da sadrži: 15-20% gline. Prema reakciji zemljišta (pH vrednosti) lešnik je tolerantan. GRUPE SORTI LEŠNIKA Uspešna proizvodnja leske zavisi od pravilnog izbora sorti. kao kriterijum za grupisanje sorti lešnika nije prikladan. i to: Lambert-sorte. Prema ovom kriterijumu se razlikuju četiri grupe. azot (N) 0.92 – 7.9%. Humus 2. Postoji više načina da se grupišu sorte lešnika. po izgledu podseća na ''bradu''. Pogrešno je uvreženo shvatanje da lešnik podnosi i uspeva u senci.5%. a manji broj samooplodan. Kreč manje od 1. a to daje visok prinos. U primeni je klasifikacija koja lešnik grupiše na: pitome. plemenike.3 – 51.5%. Zemljišta sa visokim nivoom podzemne vode. Glina 7. Korać navodi da je za rast i razviće leske dovoljno plodno zemljište koje sadrži preko 3% humusa.2%. koloidi 14. Trebalo bi nastojati da se prilikom izbora zemljišta za komercijalno gajenje lešnika izaberu ona koja traže najmanje ulaganja za dovođenje u odgovarajuće uslove. fosfor (P2O5) 38 – 223 mg/kg. U Italiji sastav zemljišta izgleda: krupan pesak 35. sitan pesak 22. Neophodno je da se omoguće 2-3 zalivanja u toku vegetacije. Omotač u ovih sorti je razrezan.

Ove su forme prema svojim osobinama bliske celskim sortama. jer se o njima ne radi. Lambert-hibridi. U ovih sorti je omotač iz dva mesta koja su u osnovi srasla. Značajna karakteristika u ovih sorti je takode grada omotača. Omotač u osnovi nema cilindrično zadebljanje koje je karakteristično za lambert sorte. U ovoj su grupi sorte s plodovima koji variraju od okruglastog do izduženog. Uglavnom su u ovoj grupi zastupljeni hibridi sorti iz ranije dve grupe (lambert i celske). Jezgro ovih sorti je dobrog kvaliteta pogodno za konzum i za industrijsku preradu. Prilikom izbora sorti mora se voditi računa o nizu činilaca. koji se ne kultiviše. Mnoge sorte ove grupe se ubrajaju u privredno značajne sorte. izgledu omotača i drugim svojstvima. Celske sorte. On je rasečen na dva dela i pri osnovi srastao. Šumske forme. S tim u vezi razlikuju se sorte sa plodovima prikladnim za različite namene: za stonu upotrebu. obliku. svrstane su u ovu grupu. već o razniim formama i slično. Zbog ogromnog broja varijanti. Sorte ove grupe su nastale kao lamberthibridi sa biološko-fiziološkim karakteristikama celskih sorti. Potrebno je poznavanje biološke prirode sorti i njihovo ponašanje prema uslovima sredine. IZBOR SORTI LEŠNIKA Za proizvodnju plodova lešnika mora se predvideti odgovarajuci sortiment.značajne sorte sa ranijim vremenom sazrevanja plodova. za . U zrelih plodova omotač se povija i plodovi lako ispadaju. u pogledu veličine takode su moguća velika variranja. susrećemo i vrlo veliko šarenilo plodova po krupnoći. Razne forme šumskog lešnika. Ovde nije reč o sortama. Plodovi lako ispadaju iz omotača. Celski hibridi. a po omotaču celskim sortama. Plodovi su slični lambert-sortama. odnosno namena proizvodnje. Veliki značaj ima i tržište.

Žbun je srednje bujnosti. Za industriju čokolade. ženski cvetovi tokom januara. a to su blago zatalasana podbrda. gde se najviše gaji. atraktivnog izgleda i oblika. Sorta je protandrična. Sazreva rano u drugoj polovini avgusta. I plodovi se više cene ako su ujednačeniji po obliku i ispunjeni jezgrom. kvalitet plodova. oslobađanje iz omotača. otpornost prema bolestima. Tonda Gentlle delle Langhe Italijanska sorta postala odabiranjem iz prirodne populacije leske u oblasti Pijemonta. a u drugom drugo. Pri izboru sorti bi trebalo imati na umu da su najznačajnija svojstva: rodnost. dovoljan (2) i ne zadovoljava (1). autofertilnost ili interfertilnost. dobar (3). suši i sl. štetočinama. okrugli ili ovalnog oblika. zbog toga se pojavljuju slučajevi da ista sorta ima u jednom kraju zemlje jedno ime. Rese se otvaraju od sredine decembra do sredine januara. odvajanje omotača (kupule). Napominjemo da je lešnik pomološki nedovoljno obrađen. veličina ploda i otpornost na negativne temperature. randman jezgra. Nisu bez uticaja pri izboru sorti ni druge osobine: period ranog stupanja na rod. oblik ploda. Samobesplodna je sorta i potrebni su oprašivači. Poentiranje plodova nejednake krupnoće prema nameni. Jezgro bi trebalo da je pravilno i da se pokožica lako odvaja prilikom prženja. što se vidi iz tabele. vrlo dobar (4). Ocena krupnoće plodova prema nameni je nejednaka. što predstavlja poteškocću o kojoj bi trebalo voditi računa. Najbolje uspeva u predelima sličnim onim iz kojih vodi poreklo.. Ne podnosi vlažna i maglovita podneblja. homogamija. Odličan kvalitet označava (5). Plodovi za potrošnju kao stono voće bi trebalo da su što krupniji. bujnost. plodovi bi trebalo da budu sitniji do srednje krupni. obilno i redovno rađanje. . kremova i dr. tanke ljuske i s visokim randmanom jezgra. Faza cvetanja je značajno obeležje (cenjenije su sorte koje su kasnocvetne).industriju (kremove) i kombinovanu namenu.

2 gr) loptasto. Cveta od sredine januara do sredine februara i homogena je sorta. Randman je od 46 do 48%. Jezgro je sitno (1. Sazreva srednje rano. boje slonove kosti. u prvoj polovini septembra. Vrlo rodna sorta. Otporna je prema zimskim mrazevima. Nocchione. Dobri su: Tonda Gentile Langhe. Otporna je na pozne prolećne mrazeve. Pogodan za konditorsku industriju. Negret. vrlo kvalitetno. Plodovi lako ispadaju iz omotača. Mortadella. Nocchione. imaju tanku ljusku dosta tvrdu. okruglo. Spada u grupu privredno značajnih sorti.2 gr). Ovo je privredno najznačajnija sorta leske u našoj zemlji.7 gr) okruglog oblika tamno braon boje i lako ispada iz omotača. Plod je srednje krupnoće (2. Najviše se gaji u srednjoj Italiji. Tonda di Giffoni. Mortadella. Plod je srednje krupan (2. Samobesplodna je. Randman je ugla je od 44 do 46%. loptastog do loptastospljoštenog oblika.Dobri su: Tonda gentile Romana.5 gr). Žbun je srednje bujnosti. Jezgro je sitno (1. čvrsta. Tonda di Giffoni . čvrsto kvalitetno i dobrih organoleptičkih svojstava. Cosford. Tonda Gentile Romana Sorta italijanskog porekla. Dobro se prilagodava različitim uslovima sredine. aromatično. pa je veoma traženo u konditorskoj industriji.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->