P. 1
Tucakov Jovan - Lečenje biljem

Tucakov Jovan - Lečenje biljem

|Views: 9,777|Likes:
Published by Branko333

More info:

Published by: Branko333 on Jan 11, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/09/2015

pdf

text

original

Dr JOVAN TUCAKOV

LECENJE BILJEM

Dr JOVAN ТUCAKOV

LECENJE BILJEM
FIТOTERAPIJA

Predgovor Akademik prof. dr KOSTA TODOROVIC

IZDAVACКA

RADNA ORGANIZACIJA •RAD• BEOGRAD 1984.

PREDGOVOR
Zanimljiv, duћ.011it i origiпalaп пacin izlagaпja, bogata i svestrana па­ испа i s tт·u cna dokumeпtacija i cist nar·odпi jezik pozпatog strucnjaka i oliusevljenog ist1·azivaca ргоf. dra lо11апа Tucakova, 11a.Seg пajboljeg pozna1 aoca lekovitog Ьilja, vec па PJ' vim stranicama potpuno osvajaju svakog 1 citaoca, а osobito ljuЬitelja prirode i prirodпih lekova. Takvo svestrano delo на нase m j cziku nemamo, ра се ovaj savremeпo obratlen enciklopedijski priruc11ik popun.ili osetnu prazпiпu и паsој oskudпoj strucnoj i naucrюj faJ·makognozijskvj lit e гaiUI'i. Neosporno је da се 0110 kapitalno zivotпo delo neumornog trudbenilca па proucavaпju nase medicinske flore dopriпeti unap1·et1.enju pravilnije i sire upotrebe lekovitog Ьilja i Ьiljnih lekova kod nas. Ne SQ1110 siroka jaV110St vec i zdravstveni radnici dobice ovim delom dt·agocen praktii5m! p1·irucnik i odlican udzbenik. То је istovremeno i veoma zaпimljiva lektira koja se Cita Ьеz predaha, jer је cela materija iznesena vrlo i.ivo i па svoj5·t,,e п nacin. Pisac на neposredaп, v 1 pristupacaп i razumljiv naCin pruza ogroman ·lo Ь1'Ој dragoceпih podataka о poznavanju, Ь1·апји, susenju, cuvanju, hemijslcom SQS!a\IU, dejSfVU, upotreЬi, gajenju, zastiti, razm.пozavarzju i preradi lekO· ''itog bilja i izradi pгostih lekova od sveg naseg lekovitog Ьilja. Sve је ovo zasnovano т1а 1'Zauc1tzim podacima пajboljih domacih i inostraпih strucпjaka, tako da ovo delo pт·edstavlja posledпju rec пauke о lekovitom bilju. Ne samo 1nnogobrojпi dragoceпi podaci, slike i crtezi vec, pre svega, tvpliпa, i.arka ljubav, eпtu zijazam., stil i naciп па koji пат sve to pisac ргпi.а, а isto takv i пjegovo ogr01nno i.ivotno iskustvo i оЬ jektivnost bude и citaocu neodoljivu i.elju i volju da se i sam posveti istrai.ivaнju lekovitog bilja пе bi li covecanstvo doЬilo nove, bolje i jevtinije, svak0111 pristupacne lekov~ od bilja, preparate koji Ы jos Ьlagotvot·nije uticali па radnu sposobпost i па produklivпost i produi.etak aktivпog i.ivota coveka, vecite ielje svih ~eнeracija kroz vekove. Та humaпa, l judska, socijalna i p7·osvetiteljska nit provlaci se kroz celo delo ovog пеоЫспоg pisca, prijatelja i pDZ11avaoca prirode. Biljni LekOi'i kroz vekove, od prvih pisanih spomenika do danas, imaju ogroman zпасај и p7·ofilaksi i terapiji. U najnovije vreme, istovremeno sa sintetskim., stJake godine se и naucnoj medicini i farmaciji javljaju i mrюgo­ brojпi пovi biljni lekovi. Medu njima ima i biljaka koje rastu па па5ет tlu i od 11elikog su zпасаја za covecanstvo. Tako је, па primer, buhac iz naseg

6

LECE.NJE BfUEM

P1·imorja jos Ll\ ek ltajbolji insekticid, jer nije otrovan za coveka i iivotiнje i.ople krvi, ·пе izaziџa 11aviku i deluje vrlo brzo. Vunasti digitalis iz istocпe Srblje нajbolji је l ek za srce. Opijum i z Makedonije ima najviSe n1011ina, а kamiiica iz Banatn najvise etarskog ulja tan-znoplave Ьоје. Bos na daje najbolji lipov cvet, а D eliЬlatski pesak gorocvet najboljeg kvaliteta. Stotine miliona ljudi boluju od malarije. Glavni lek је kirzin iz kore cin lюn e. Milioпi slauovnika tropskih k1·ajeva boluju od srdobolje, а protiv пје sc uspe;нo upott·e ЬZjat ·aju alkaloidi emetin i konesiп, opet biljni Lekovi. Lobelin, ezeгi 11, st го{cmlin, st rilшin i stot i11e dntgih veoma va i ni/1 l ekova, oficiнallii11 il svinz tarmakopeja111a StJ ela, takode su Ьiljnog porekla. Vitamini, provitamiнi i ш1tiЫotici i sto su tako proizvodi biosinteze bilja. to,,ek jos п е poz.nnJ e 11 ~111 ijsk i sastav nmogi/1 prirodni/1 materija, ра se и наиспот SPetu S pra\10111 oi:ckuje da Се 110\le, savremene, osefljivije metode COVecanSlVU pruiit i jos ЬlagoГ\юnzije l ekove. Ocllika је ove нarodne knjige i to sto pisac , dоЬаг pOZ1'lQ\ 1alac /larodnog zivo /a, i Z110Si /1(~ SQ/170 kako freba 11 ego i kako 11е treba upotreЬ/jl1.\ 1 йli i-vesno l ekovito Ьilje. Ovo је osobito ,~aino za bilje jakog fizioloskog clejstva jer опо и ru!cama neukog i н eobaves t e nog moie izazvati l'azne vidove tro11Ф7ja, а ponekad i sm1·t. То zdl'Q\JStveno rza,·odno p1·osvecivanje је osobe11051 i velika vred110Sl ove knjige. Na nasem j cziku do sada nismo imali delo о lekovitom Ьilju О\ ako S1 1estrano oЬr.·u1eno. Pogotovo пе delo и kome је sakupljeno iskustvo CO\'eka koji је ovo studirao i сео s11oj vek posvetio proucavanju ntedicinske flol'e kod nas i и inos ll'шzstvu, p1'0fes01'a koji taj pгedmet p1·edaje па Fannaceutsko111 fakultetu, covcka koji је па B eogradskom tmiveп.itetu 1940. godine оsно"ао na.S prvi lnstitut za farmakognoziju, а 1948. pгvi lnstitul za p1'0U'adu. Ubetlen sam da се ova knjiga 11aici 11а caval7je lekovitog bilja и B eog1 dobar prijem i da се dob1·o doci svakom domaci11stvu, jer је pisaнa za narod da n1u ротоgне.

Ak.adem·ik prof. dr KOSTA TODOROVIC

OPSTI DEO

LE~ENJE BILJEM U NAS

Као је i

sto је sloboda vecita borba za slobodu, tako zdravlje vecita borba za zdravlje - samo su se metodi te borbe kroz vekove menjali i usavrsavali. Pobediti bolest znaci osloboditi se straha od smrti.

Svaki naгod, ~vaki kraj i svaka epoha imaju svoje obicaje, navike, nosnju, pesme, pripovetke, igre, bolesti, epidemije, lekove, naCine le.Cenja i vestinu .izrade lekova. I lekovito Ыlје је, izmedи ostalog, zaoralo duboku brazdu u zivot svil1 naroda, а pogotovн onih koji su vekovima tlaeen i, gonjeni, poroЬljavani, и vecitim seobama, koji ро necemи lice na vodeni cvet, na svilu sto leti ро lepom vremenu ili na jak i prijatan, diskretan i prolazan miris neke jedva vidljive biljcice u gustoj travi. Lekovito Ьilje је najstariji lek i prvobitna lekovita sirovina nekad primitivnih а sada kulturnih tn.aroda. I danas је f()zno bilje najjevtiniji i najpristupacniji ishodni materijal za proizvodnju lckova и domacoj i inostranoj farmaceиtskoj industriji. О upotrebi lekovitog bilja и medicini susednih i drugih naroda pod cijin1 је tlticajima ЬiЈа i nasa vestina lecenja i izrada lekova bice govora kasnije и ovoj knjizi. Istorija zdravstvene kulture balkanskih naroda ' rrlo је zanimljiva i slozena, jer se и tom delи Evrope osecaju snazni uticaji Istoka i Zapada, medicinskih pisaca mediteranskih i drugih zemalja, sve to isprepleteno i pomesano s narodnom medicinom nepisrnenih ratnika i pa~tira .

U svakom slucaju, nauka о lekovitom bilju · nije skorasnja, пе potice od nas zivUz. Ona ima duboke korenove. Sto se ranije manje znalo о hena tom polju sto nasi preci danas in1amo. Upotreba lekovitog bilja kao terapijskog i profilaktickog sredstva ima и nasem naгodu neuЬicпo bogatu i iz,ranredno dиgu i neprekinutu tradiciju. Najbolje svedocanstvo о tome pru.z aju mnogobrojni stari pisani spon1eлici, od kojih valj& pomenиti bar neke. U Hodoskom kodeksu, koji se smatra za najstarij.i kodeks srpske svetovne medicine (Xl V vek), navodi se, pored ostalog, i raznovrsna upotreba mijskom
sastavи i faгmakodinamskom dejstvu Ьilja i sto se tarrnakomeйiciвskih istraiivanja i slo sporo, razlog је и tome пisu raspolagali laboratorijama i drugim sredstvima koje mi

10

LECENJE BlUEM

dom acih i stгaлih bl ljnil1 droga, najcc~ce kima , aloja, tamjana, lanenog i герiлоg se111cna, smok, •inog korcna, korijandra, cvekli nog soka, vrbove kore i nj en og li ~ea i raznog drugog bllja koje se i danas, posle toliko vekova, svakodne,,no i raznovrs no koristi.
Hilandm·sk i m cdicinski kodeks broj 517, koji је otkrio 1951. godhle &kademik D. S p. Radoicic u ЬiЬl ioteci m anastira Hila ndara, navodi upo t rrbu kamfo ra, peгuniJrt.:, ku kиrcka i mnogih d r ugih Ьiljaka. Т ај kodeks ј е prc ma reC:ima dr Relje Ka t ic~ »najd ragoccniji spom enik s rpske m edicinske kиHttre« . Q,,o delo p oticc iz X V ili X VI veka.

LEKOVITO 1 MIRISNO BIUE U NA~OJ NARODNOJ POEZIJI
1
Otom a nska
МEDICINI
н aj ezda и XV veku izaziva zastoj i pome tnju, ali ne i prek id л аsе sredпjo';c kovne m edicin s ke kultиre. Medlcins ki r adnici se pO\'lace u planine, uglavnшn u m an astire . То, sasvim razumljivo, doprinosi p rocvatu

n arodn e m edicine i koriscenju sopstvenih prirodnih sreds tava za leccnje, pre s vega le kovitog Ьilja. Za vr e m e p e tvc kovnog rops tva na sve s trane su sastavljane lekaruse zna nih i nezna nih m edicinskih pisaca. I u njima је lekovito bllje najcesce pomiлj ani i najvise upotreЫjavani lek . U s talnoj borbl za ops tanak, hvatajuCi se na svakom koraku u kos tac sa stihijo m, b ezgranicnim i nemilosrdnim cudima prirode, bez skolovanih le kaгa i lek ova , osta vlj en i zaboravljen, bez icije pomoei, jer »car је daleko - а b og ј е visoko« , nas narod ј е posebno cenio lekovito bilje, koje ти је uvek bilo najvainiji i najpristupacniji lek. То se najlepse vidi i iz nasih nal'Odnih pesama. Oti svih le kova u njima se najcesce pominje lekovito Ьilje . Njemu se ces to pridaje cudotvorna isceliteljska moc. Biljarice i vidarice se na rotito pos tuju. I to bilje, i mesto gde ono raste, nacln branja, vreme kad se moze i smc lJгati, i sve ostalo sto је и vezi s lekovitim Ьilj em i lecenj em pomoc u пјева obavijeno је neznom poetskom i.icom i dubokom tajarz.stve1'l0.5cu. Та_.ј psihosugestivni karakter rnnogih stihova nasih epsOOih pesama ima ve lik zнаса~ i cesto је predstavljao znacajan psihoterapijski faktor.
Glavni l ek yzasih na1·odnih junaka bilo је lekovito Ьilje, st:o se vidi i iz pesama. Da navedemo samo ove klasicne, svima nаша dobro poznate s tihove:

. . . Zasto, vilo , da te Ьоg иЬlје, Zas t' u s treli pobratima moga? (Milo5a Obilica) Daj ti Ь:ilj e onome junaiku, Jer Se neces nanositi glaYe. Sta ga vila bogom bratimiti: »Daj те pustaj и planinu zivu, Da nabere m ро Miroeu Ьilja, Da zagasim ranc na junaku.«

LECENJE BIUEM U NAS

11
Pusti vilu u planiлu fivu; Bilje bere ро Mirocu vila, Bilje bere cesto sc odziva. Nabra vila ро MiroCи ЬiЈја, I zagasi rane na junaku ...
(Kгaljevit

Marko i \·ila}

I zaista, rctko gde ima toliko i takvog lekovitog i mirisnog bilja kao ла MiroCu. Jz nekiћ narodnlll pesama jasno se vidi da narod poznaje f iziolosko dejstvo, lekovitost i otrovnost Ьilja. То је jasno i iz ovih stihova ostavljene devojke:
Ја sam cula, zeni mi se d.ragi. Bud se Z.eni, zlosreeno mu bilo, $to i mene ne zva na veselje, Divne bih mu porujela dare . ..

Treeu loitu m а k а

Ь

i

ј еlо

g а,

Da se smakm.e s ovoga svijeta.

Ovi stiћovi nam veoma mnogo kazuju. Pre svega, da narod zna da је mak otrovan. Drugo, sto ј е za nauku od ogrornnog znaeaja, nas narod zna da је beli mak najotrovniji. Ima maka razne Ьоје cveta, ali se и Makedoпiji gaji san1o onaj шаk kojl ima Ьео cvet, jer on daje najjaci opijum, tj. opijttm koji ima najvise morfina, zbog cega је nas opijum najlekovitiji na svetu. Sve druge '' rste daju slaЬiji opijum. Mak s ljubicastim ili plavieastim C\ 1etovima, koji se и Vojvodini mnogo gaji jer daje krupne caure i mпogo semeлa, daje slablji opijum, manje је otrovan i manje lekovit, jer ima manje rnorfina. Тај plavi шаk је dobar za proizvodnju semena. Da је лаs narod znao za dejstvo opijuma, kojeg naziva јо5 i afion, afijon, afjun, afijun, bent1eluk, katt'an u smola, vidi se i iz ovih narodлih stihoya: U rakiju trave а f i ј и n а ... Dok hajduke dobre о р о ј i о, Те svi pospe kano i poklam..i ... Zaista, od opijuma covek izgubi svest и tolikoj meri da nista ne oseca. Na taj nacin su jataci uspe\rali da se docepaju hajduckih ucenjenih glava i njihovog Ьlaga, raskosnog odela, skupocenog oruzja, srebra, zlata i drugiћ dragocenos ti. . .. Na njima је gospodSko odjelo, Na onome starom Vujadinu, Na njem binji.S od suvoga zlata, Na kom' рэ.Sе na divan izlaze ... Mak i opijum 5:padaju u opojne droge, i to na celu cele gr11pe droga najjaceg dejstva ла ceнtralni nervni sistem. U rukarna strucnjaka, lekaгa i apotekara, opijum i mako\re glavice su najjaci lek za uЬlэ.Zavanje nepodnos1jjvih boiO\'a, g1·ceva i drugih Ьolesti. Opijum је jedna od najvazпijih lekovitih sjrovina ј lckova uops te, te је za terapiju od kapitalne vainosti. Za opijum је dапа~ vezana citava jedna industrija vanredno vэ.Zruћ lekova:

12

LECENJE BIUEM

morfina, kodeina, dionina, papaverina, tebaina, narceina, herolna, pantopona i d1·ugih. Najvainija blljna droga је opijum doЬijen iz belog maka. Poznavanje fizioloskog dejst\'a izvesnog bilja vidi se i iz ovih narodnih stihova: Sluge sluie crvenoga vina; Nije vino ~to ga loza da.la, No u njemu iezeлa rakija, I u njemu Ьi 1ј а svakojega. Svi pospase, kukaee im majka, Padose .im glave na trperi.
(Ncvo1jni Alijn
ј

dcvet brata

Vitkovi~)

I tu ј е verovatno opijum i slicne opojne d roge koje uspavljuju. U Neradinu i u пekim drugim vinorodnim fruskogorskim selima ima domaCina i kafedZija koji u vino stavljaju pJ,o d od beladone, seme od tatule, bobice od vinobojke i druge opojne droge da Ьi im vino bllo јасе i da bi se u okoliпi proculi, kako bi ga bolje i skuplje prodali. Be ladonu, k ao najotrovniju, n aj cesce nazivajи Ьuв, jer eovek koji se od nje otruje govori kao da је u bunilu, lиdilu. А n1nogo је и nas sela Bunica i slicnih prezimena. Nije li taj frиskogoгski оЬiсај da ројасаvаји vino opojnim drogama kojih ima u Fn1skoj gori, а jos vise ро balkanskim, n ekad n epreglednim bиkovim i hrastovim sumama, o\ramo donesen s juga? Sadasnji doseljenici u Vojvodini, naime do bro znaju za otrovnost buna i nj egovu upotrebu za pojaca\-anje vina. U Gruzi је i danas obicaj da se dosadni pustosvati rasterujи medenшn rakijom u kojoj је sku'v-ano seme od o trovne biljke tatule.

Ili ovi narodni s tiho\'i:
Jetrvice ро bogu sestrice, Ne znas kakva Ьilja od omraze? Da omrazim brata i sestricu.
(Воg

n.ikom d ufan ne ostnjc)

Ра

ovi stihoYi iz narodne pesme »Smrt cara Urosa«: jede Јј еЬа bljeloga, Uros jede, uj.ko ga ne jede, Vee on oda ро gori zelenoj, Ра preblra о t r о v а n а Ь i 1 ј Da otruje dijete UroSa.. Otrova ga i sarani ·mlada .. .
Uro~

а,

Ро narodnom sh\-atanjи nema gorce biljke od pelena. Ђoksikolog се и ovim divnim stЉo\·ima, punim dиbokog sadriaja i neizm.e me tuge, videti jos n esto, jer је pelen и vecoj dozi otrovan:
Ја Ьosiljak

ТоЬоm се se mOJl svat1 okit1t1 Kad ше stanu tuinu do groba

Ој, pelen pelenc~! тој~ go.r~<? cvece.

sejem meni pelen niee.

nositi.

LECENJ E BIUE.M U NAS

13
Da ј а znadem, moje lisce belo, Da се. tebe m1ad vojno ljuЬi1i, Sve Ьih rufe ро polju obrala Sve Ьih ruie u vodu me tala ' I torn Ьih se vodom umivala · Каd mlad ljubl, neka mu mi~Be.

I obra tno:

Ili to isto, аН malo drukcjje :

Djevojka је lice urniva1a, Umivajuc, licu besjed.ila: »Da znam, lice, da ее te star ljubit, Ј а Ьi isla и goгu zclenu, Sav Ы pelen ро gori pobr<da, Iz njega Ьi vodu iscjedila, I njom Ьi te sva.ko jut1ro prala Kad st.a r ljubl, neka 'f!IU
је

gorko!«

Pelen је usao i u posalice, malo gorke kao sto је 1 on, ali ih narod jos uvek rada upotreЬljava: Volelo se dvoje 5ta.r i Obadvoje s na.oCari Pelen-bak.a, cerner-deka, Vo1elo se pola veka. Kad је pro5lo pola veka, Razbo1e .se eemer-deka ...
U nasim narodnim oblcajirna na svalrom koraku se susrece pelen. Kad Svrljizani иосi Duгdevdana kиpaju na bistrom planinskom potoku »Zarad zdravlja do novog Durdevdana«, devojke se »Vodom polivajи i роје«:
S(;

111evene seil 'IIOre '1е, seline Ьеђлiiш: Svj te zovu bel'pelitne, Ја te zovem ornajnice, Da omajes, da oblil1es, I sve momke men' da vrne5.
Nigde biJje nije tako divno opevano ka'O и narocJ.Irim pesmama. Nigde ти nije tolika. vaznost pripisivana. Kako nekad, tako i danas. U vozu izn1edu Novog Sada i Sombora dva zdrava mlada naseljeљika celirn putem pevaju i sale se. Pored ostalog, pevali sи i ovo:

Ој, Ој,

Jos da mi је lj eba Ьеz motike I pogaee mesto ljeba crna, Crna ljeba od с е m е r - k и • о 1ј а ... k I ceme1ika i kukolj sи dve nase veoma otrovne biljke. Bilo bi veoma zanimlj ivo da neko od knjizevnika i ljudi od pera prouci gde se i kako sc sve spominje nase lekovito bilje и narodnim, ра i и umetnicklm pesmama. Ni pripovetke ne treba zaboraviti. Nisu one znacajne samo

14

LECE"JJE BfUEM

za proucavanjc i pozna\•anje kulture naseg naroda u ranijim vekovima; u njima се se, vero,•atno, naci i mnogo podataka о zdra,'stvenim prilikama koje su vladale u pojcdinim na~im krajevima. Nas sve::t jos uvek ide u apoteku i trafi • rи zina meda«. Cesto su mc pitali prijatelji: > ta је to ruzin med? Da i to nije neka apotekarska podvala, >S kao ono ,ticije m lcko', ,krokodilske suze' i tome slicno.« Ruiin med ј е Ыо oficina lan u mnogim farmakopejama. U medu se na vodenoj pari iskuvaju, ekstrahuju krunicini listici m aj ske ruze. M ed ј е veoma stari lek. I on ј е bio oficinalan, i sad se jos n a lazi u vecini farmakopcja, ali је tendencij a da sc iz faгmakopeje izbacr. Donedavna se nije z.nalo od cega potice lekovitos t mcda. Ruiin m ed ј е lekovitiji od meda, jer sadrii i lekovite sastojke ruze. R u z а је nase najmilije cvece. Niko tako lepo i n~zno nije opevan kao ruza. Ruia је simЬol lepote, ljubavi, mlados ti, zdravlja i svega ~to је kpo i uzvi~eno. Mi tlanas znamo da је ne samo cvet nego i plod ruie veoma lekovi t. 1 to bas od one trnovite, divlje ruie, sto raste kraj pute\ra, ро oboclima suma i na drugom neobraёtenom i nekorisnom zemljistu. Lepota-devojka se eesto
uporeёtuje

s ruiom:

Iz obraza sitne ru.Ze cvatu, Iz zuba јој sit.an blser kaplje, Sa cela јој zaгko sunce sjaje.

Ili ova pesma koja se danas ponovo tako mnogo peva: Imao s.am jednu rufu, Divnu rufu, majski cvet,
Nosio
је па

grudi.ma,
сео

Da

је

gleda

svet .. .

Is to tako se sad mnogo peva slicna narodna: moja, ој moja, rui..o гumena, Sto si se, sto si se rano razvila? Razvi me, :razvi me rano proleC.e ...
Ра
Ој

sve tako dalje, u .istom duhu: De Ьi bila zena ko <'tevojka, Kad је zena ruZ.a razvijena, А <1evojka pupoljalk od rufe.
.к.iSa

pada, а rufa opada Sunce sija, pupoljak rarzvija.

Slatko od rиZa је najomiljenija nasa poslastica. Pravi se od krunicnih Jistica crvene majske rtde. Narod ga cuva za slueaj bolesti i kao retku cast kad gosti nai<Iu.

LECENJE BIUEM U NAS

15

Divlja ruza ili ~ ipak (R osa can i na, ~to се reci pseca r uza) је trno,rita. Zbog tog sitjatog, ornsnog trnja sadi se kao ziva ograda. U narodu im a jetina pcs ma u kojoj S<' s uparn ica prokli nje:
Na tvrdi se karnen n aslonila, ~ipkovim se granam' pokr ivala, Ni tu ona m ira ne imala.

1 а Ь Lt k а n ij e sa m o Уосе, ncgo i lck i lekovita sir ovina. Ne m islimo \'tsc na onLt izradu Гa rmace utsk og p repara ta gvoi.da od jab u ka ( Ex t1·ac1 и т Pomi fcrratum ili E:cu ·act u m f erri pomatum). Тај c ks trakt se na lazi kao oficinalan gale ns kt pr~ para t и m nogim fa rmakopej a m a. U otim a s tarij ih k ka ra to је j os uvc k izvrs t a п prepa ra t gvozёta za jacanj e. Ve гu je se d a ljudi tt·eba svak o dnevno d a uzi m aju pilu le gvozd a i d r uge gvozd evite pre pa r a te kako bi Ьi li zdravi i о tрогпi kao gvozёte , celik (» Bas-Celik«). Ili, mozd a, оп о is to samo nije 'J · uplj e нo u apo teci: »E vo ti ova lep a гumena j abu ka, u nj\.1 zabodi cet ir i ek seгa u oЬlikи krs ta, p ro seta j se do krs ta nasred sela i za to vrcmc c itaj t rirut ро d ese t Ocenasa. Posle toga po jedi j a buk u . То cin i 33 dana i ozdrav i cc~.'< - Ima saljivcina , s tarijih apo teka r a , koj im a ј е pos le ta k\'Og >>reccpta« ро neki uo brazeni bo les nik veom a zah valan, j e r se zais ta p osle ne ko liko d.a na ili ned elj a oseca mnogo bolj e. Pre s vega sиges tij a, vas pita nj e vo lj e i cv rs ta vera d a се covek ozdraviti. Za tim, svaki da n ро j edna ve lika , le pa rиш е nа jabuka, setnja, izlazak иobrзZenog bolesnika iz zagus1jive sobe na c is t ''azdиl1, и prirod u , na s u nce, k ao ono k a d ј е Pivalica usp co d a izlec i fra-Brnu. Ekseгi i gvozd e su tu na jma nje vazni. Ali ljиdi vole da im se kaze n es to пeoblcno , d a se njihovoj bo lj c i ukaze paznja. (»K a kav mi ј е to d o ktor ka d mi ni r ecep' nije пa pisao , n ego mi kaze: Zdrav s i, prij ateljи, ali moras manjc jes li i manje r a kij e piti, sva ki dan ро dva-tri sata p rosetati .. .«) .
N ajbolji lek i ћrana, а is tovremeno i najukиsnija pos las tica је presna, nepr omenjena, nepre гade na ј аЬиkа, on a k va ka kvи ј е prirod a s tvori la za j edno s rume nom ljus kom, jer и ljusoi ima n a j vise le kovitih sas tojaka . U tim ruшenim plo dovima ima raznih j edinjenja koja sи od ogromnog znacaja za promet mate rija и organizmи eoveka. Narod
је j abukи

vanredno lepo 'Opevao: Devoj.ko, devojko, zla tna
јаЬиk{)

.. .

Ili ona druga: . . . Momce ј ој se s brega Ьаса zlatnom jabukom: Uzrni, Kat<>, uzmi, zl-ato, moj a се~ Ьiti .. . Iz ove se r esme vidi da
Ко је Ко је Ко је

је

narod znao za lekovitost jabuke:

mJadan, nek se ruiom kiti, zedan, neka vodu pije, Ьolan, nek j abuke jede.

16

LECENJE BIUEM

U Sajkaskoj (deo Backc), kad isprose devojku, »drfi se јаЬиkа« , idи )) jabucari<c. То је ' 'Cridba, »prsten«' sto је, izmcdu dva svetska rata, printljeno od »purgeгa<c, varosana. Leps i ј е Ьiо onaj prvi лarodni oblcaj : isproscna devojka pгima jabuku, znaci, pristaj e da se uda za momka. Poslc dolazi svadba. . .. Ја se setah ро basci zelenoj, Ја mu dadoh ldtu bosioka, А on mcni od zlata jabuku

Ili ona

о

dragoj koja i ne h aje za dragog: ... Ја se na nju baoah jabukama, Ona na me nece ni kamenom . . .

Ро n arodnom sJ1vatanju о d о 1 ј е n ili о d о 1 е n је biJjka neoblcna. nju iп1а, moze svacemu odoleti . Stariji svet, osoЬito u istoonoj Srblj1, i danas veruje da је uvek dobro da se ima malo odoljena и pojasu, и dzepи, u~ivenog и a ekoj шпајliјј itd. То pomalo podseca na ve rovanje u cudotvornu zastitnu i lekovlfu moc belog luka u n as i zenj-senja na Dalekom istoku:

Ко

Da zna zenska glava Sto ј' odolj en trava, Svagda Ьi ј е brala, u pas usivala, Uza se nosila.

I zaista, zen sk i sve t mnogo ceni odoljen. Mnoge zene, osobito majke, pogotovu one slablh zivaca, U\'ek ·i maju U kuci boC.iCU Od deset do dvadeset gran1a s lekom koji је izraden od odoljena: etarna tinktura valerijanc. Ро nekoliko kapljica na kQckicu secera ili u casicu vode piju te osobe cim se ne osecaju dоЬго. f\Лпogim ne rvoznim i histericnim zenama dovoljno је da taj lek podnesu pod nos d·a ga pomirisu , ра im ј е odmah lakse, stisaju se i uшi1·e. Za vreme velikih bombardovanja u toku rata ovaj lek su nazvali »antizortint< , jer је to Ьiо naje fikasniji lek od zorta, straha i paruike cim pocnu s irene da zavijaJи besomuono. U sklonistima је vec posle prve bombe sve n1irisalo na odoljen- miris koji vecina muskaraca ne podnosi, а koji macke toliko vole da ро celu noc сисе u apoteci pored fioke и kojoj se cuva kol'en odoljena.
Za odoljen su u narodu vezana mnoga sujeverja. I tu bi bilo potrebno »Odvojitl zito od kulolja«, jer је odoljen zaista lek, ali ти narod pridaje rnnogo veci znaёaj i vrednos t nego naucna medicina.

Prema naroclnoп1 verovanju koje se mestimicno jos ·O drialo, kao i beli luk, tako i odoljen treba da ima svaka majka koja ima malo dete i uvek tгеЬа da је taj koren pored deteta, kako bi bilo zdravo i napred.no, da odoli, da se odupre svakoj bolesti i »raznim nevidljivim zlim s.ilama«:
Da ne ima odoljena trave, Ne Ьi тај ka odranila sina, Ni t' Ьi seka brata odnjihala ...
(Narodna pesm.n)

LECENJE BIUEM U NAS

17
drukёije:

Ili to isto. ali malo

Da ne bude trave devesinja r trave odolina, Ne Ьi majka sina odgajila.
Ј

Iz nekih narodniћ verovanja vidi se velika zэ.Stitna moc odoljena, ёаk od zmaJa: ICad је dosla zmaju u dvorove, Podmetnu mu trave odoljena, Odma.h zmaju naudHo cviee Те ti leze glavom bez шglavlja . ..

Narod veruje da razni mitisi, naromto neprijatni, kao sto је miris odoljcna, belog lиka, daYolske pogani ( Assa foetida) i druge droge neprijatnog, odurnog mirisa mogu oterati »kиgu ~ nevoljи « , »Zle duhove«, rdave snove i nesanicu, crne mi sli i sve druge nedace koje prate coveka, dakle, koje deluju zastitno. Zanimlji,,o Ы bi1o sakupiti sve sto su dosad na.Si pesnici i nasi pisci nap isali о odoljenи i о drugom bilju i сvеси. Niko nije tako divno opevao cvece, ра i lekovilo bilje, kao nas besmrtni Zmaj. U jednoj od svojih naJlepsih pesama (»DuliCi«) on na vidnom mestu spominje odoljen: Snivo sam te, а ti puna cveea. Medu cvecem 1 е k о v i t а Ь i 1ј Bilo sti tka, ljublce i krina, о d о 1ј е n а, cubra, devesilja ...
а,

I cvece је lek. Divna kita mirisnog cveca i te kako ima povoljno dejstvo na psihи bolesnika. А veliki Zmaj , lekar duse i tela, i odoljenom kiti svojи nevestн, jer је odoljen i vrl.o dekoratrivno cvece i lekovita biljka, dakle, i лematerijalni i materijalni lek. narod tnnogo cenio bilje od vrednosti, toliko је potcenjivao i podsmevao se skodlji\10ill, otrovnom i nekorisnom Ьilји. Tipiean primer је d и v а n, cija је ироtгеЬа zajedno s alkoholnim picima, narocito posle ovoga rata, uzela katastrofalne razmere, pogotovи medи omladinom. Protiv pиsenja tгеЬа povesti stu efikasлijи borbu. Da је duvan оtгоvал, svi se naиcпici и svetu slaiи. Evo sta kaze narod kroz stihove: Kazi, Lelo, koga volis Da 1' Srbina il' Turcina ... Lela se n.ikako ne od1ucuje: Srbln pije, lh ekrija је, Turcim pиsi, budala је ... Ili kad se
~eli

Кoliko је

1·eCi za nekoga da bas nista ne valja: Ne vrijecli ni lule duvana.

18
U Bosni isto
tol

LECENJE BTUEM

samo malo druk~ije:
Каd Ьiћ Ьila рэ.Sа Sarajevu, Cudan ЬЉ ti adot postavi1a: Ро gro~ momak, ро dukat devojk.a, Udovlce ро lulu duvana.

Nekзd је Ьiо ''гlо lep оЬi~ај da svaka kuea, pogotovu ona koja ima •veliku devojku« - dcvojku koja vec ))devuje«, ima u ba~ti raznog cveea. То је ili zasebna bastica samo za cvece ili se u velikoj ba~tli. kraj ulaza gajilo najlep~e С\'есе . Pored cveca koje cveta od ranog proleea do kasne jeseni gnji se i 1· u z m а r i n, narociLo kad se o~ekuje svadba. Ruzmarin је veoma lepo ореvал u narodnim pesmama. Ruzmarin је i narodni lek, naro~ito zenski. Е\•о jedne di\me пarodne pesme о ruzmarinu:

Od siлoc sam u zavadi s dragim: Da sam zasto, ле blh ni Z.alila, Neg' za jedan struCa.k r u z ·m а r~ n S tono sam ga и suЬotu b rala, U лedeJju drugom dragorn dala 1 crnim ga okom pogledaJa. Која Ьi me porniriLa s dragim, Da:La Ьih јој tananu kosulju, VHe svile nego prede bjele, Vi$e zlata nego bjela .platna.
Јedan straлac 1

а,

odlican poznavalac na~ih narodnih pesama, koga su one odusevBe i zbop; kojih nas је zavoleu, rekao је: »Kad Ьih ziveo hiljadu goclina, ра svaki dan pevao vase narodne pesmel ne Ьih rnogao sve ispcvati jer ih vi toliko mnogo imate ...« Bilo bi zannrnljivo da se sve narodne pesme koje govore о biLju sakupe, srede ј protumaee, objasne. То Ьi bila zahvalna tema za sve one koji vole narodnu poezijи, narodnu medicinu i sve druge tvorevine narodrюg duha. NemajuCi svojih lekara i apotekara, medicinskih i farmaceutskih sko1a, na~ narod је и petvekovnom robovanju imao иsmenu n1edicinsku ve~tiвu, koju је kroz vekove prenosio s kolena па koleno. »Uzdaj se u se i u svoje kljuse«, »Ко ima vekal tom ima i lcka<<, »Nema srnrti bez suucna dana« »Nece grom и koprivu« i mnoge druge narodne izreke koje se odпost:: na bolesti d bolesnike, na le~enje i lekove, nisu prazne fraze, nego и k r е т е n - k а т е n u i s k 1 е s а n а n а r о d n а f i 1 о z о f ij а, n а r о d n о s h v а t а n ј е zi v о t а, Ь о 1 е s t i i s m r t i. Т о ј е u ј е d n о, z а ј е d n о s Ь а s m а m а р r i 1 i k о m Ь а ј а n ј а, n а~ а n а ј s t а r i ј а n а r о d n а k n ј i z е v n о IS t. Tu ima i proze i stihova. S\fe је tako o~tгoumno i c.luboko saieto da covek mora dobro razrnisliti da ih odgoлetne. Та prva нarodna knjiievnost nije bl.ila ispevana i sastav1jena radi zabavel iz raskosi i mode, iz snobizma, ро porudzbini ili naredenju, nego је proistekla iz muke i nevo1je, nasu~ne potrebe i realnog zivota (»Bez muke se pesma ne ispoja«). Ра i na~e narodne pesme, mislim ,na one najlepse, ko· jima se danas divi сео ~prosveceni svet, apevaju muke i nevolje, pogiЬije, borbu za slobodи, gubitak carstva, driave, nezavisnosti .. .
1

LECENJ E BIUEM U NAS

19

ORFELIN- NAS PRVI FARМAKOGNOZIJSKI PISAC
Znacaj lekoYitog Ьilja, njegovu terapijsku Yrednost i njegovu u to vre me dominantnu upotгebu u nasem narodu dobro zapazaju i na§i narodпi proS\Jetitelji iz drugc polovine XVIII veka, ра tome pitanju, prirodno, pos'\·ccuju posebnu patnju u svojim rodoljubivim spisima. Tako i Z а h а r ј ј а S t ef а n о v i с О r f е l i n (1726-1785), ncsudcni Jekar, dostojan preteca besmrtnog Dositeja Obradovica, nas najznamenitiji pisac XVIII veka, prvi otkr·iva srps kom nю·odu pojmove о prirodi i vaseljcni i ustaje protiv neznanja i praznoverica kojc su tada vladale. Orfelinov V eJiki srpski travnik ima oko 500 biljaka! Nellmorni prosvetitelj svoga roda daje svim Ьiljkama pored Jatinskog i 11Qt'Odno i71Ze, а U odeljku »pofza i upotreЬlerzije« citaOCU prufa dragocene podatke iz materije medike i terapije onako kako se to radilo u to vreme u Evropi. Na primer, kad pise о musmuli, Orfelin daje, porcd ostalog, i ovo dragoceпo uputstvo: »Zrjele 1nиSmule esu izredrzoe ljeka1·stvo prolii' Ьislre stolice, serdobolje, krovopljuvana, tecenja sjemena i mrzogoga mjesecnoga f.enskoga; radi cega mozno nih s medom ili sa secerom, kako kndke pripгaviti. « I danas se musmula - zbog toga sto sadrfi dosta tanina ј drugih polifenolsklh jedinjenja, zatim pektina, vocnog secera, vitamiлa С i karotena uspesno koristi za sprecavanje dijareje (proliva) i ulazi и sastav raznih farmaceutskih dijetetskih preparata koji se daju kao izvrsna sredst\'a u borbi protiv dosadnilr i cesto smrtonosnih proLiva, osoЬlto u dece za vreme leta. Orfelinov lskusni podrumar ima nekoliko stotina recepata za spravljaпje travnih vina i mnogih drugih alkoholn]h ~ bem1Jkoho1пi.h napitaka i leko\ra . u knjizi se govori i о nacinu i vremenu berbe i suse11ja lekovitog Ьilja i о koris.nosti i leko1' ito ј vrednosti slozenih preparata izradeпih od p reko 200 domaCih i egzoticnih lekovitih i mirisnih biljaka koje imaju realnu enoIosku, farmakognozijsku i terapijsku vrednost. Godine 1883, sto godina posle pojave Orfelinovog Podrumara, Srpski arl1.iv za celokupno lekarstvo stJampa • kao posebno izda!fllje Lekovito Ьilje u Srbiji od dra S а v с Р е t r о v i с а, sanitetskog pukovnika iz Beograda. Ovo delo na 470 stranica potice iz ruke strucnjaka, skolovanog u Francuskoj, koji је, slicno Pancicu, bio lekar, aLi se potpuno odao botanici i farrnakognoziji.
1

Petrovicu је Pancic bio uzor, mnogo ga је cenio, ро njegovim uputstvjma radio i svoja dela mu posvetio s dubokim postovanjem. Evo sta u Pгistupu svog dela piSe Sava Petrovic, ovaj nas u javnosti n1alo poznati zdravs tveni pisac: »P.oznavanje popularne upotreЬe bilja u lekarstvu nufno је za lekare rad pouke naseg naroda, koji cesto propada zbog toga st.o se н svoja domaca, nepouzdana sredstva oslanja, ра zbog toga suvise dockan pomoCi traii od naucne medicine ili је nikako i ne traii. Narod se tesko pomaze domacim sredstvima i onde gde mu је bolest potpuno poznata, а onde ocigledno propada kada bolest ne moze da raspozna. Du.f~ nost је, dakle, svakoga, а osobito lekara, da ga u oom pravcu obueava 1 na pravi put upucuje.« Nadovezujuci se neposredno na tako svetle trac:Ьicije, dr R i s t а Р eRi с G о s t u s k i, narodni covek i narodni lekar, dostojno је nastavio delo Save Petrovica i ranijih medicinskih pisaca. I on је neumoran zdrav-

- - ·- -

' - -------1
1

-

~ 1 (i

1

1•

-·-

----

""03 ·- - -- -

_ ,

r i ': Е
1

Н

tl

А '1 ( •

Vзt\\H е,\Ј,\] ':trrfir;тt\ 1·ишfкд '-~~~тА -: r.At,., ~ :\·:r . . ~ :~ ' ~А~~ ~ '/т'-,\Hiiwн C€ ttJt.llSwт•o.~;o
1

... . ... r~

• ._. .",.

г

!i.

а

i(

({) РЗЛI!'IНh!х rь. 'f~,\_5HЫX't. h"iвлxrr...
~, н

..,

t л.

I

G

1 . -\C' :CNIH •

. '"'

\Ј Пif.\П._,\..;~~ HH{~I\i' i ";\АБ.-~х~ Д('В: м:tt; ПОК/,ЗА-

r

1 ~,

1-:;..КС:Н/~\ Л N .~:":; ;нQ.\\~ 6

G CT iC T ~ :l·~ :•!-•,\\H ['',IH).·

М · yn 14 .-\tii\J)'f~l ~ л>.\ ~'~fCTL:t"'l't,· · ' ,)..·!. ,\.\7Н, Н
n ~)KB...\ :Н·Н ~ )~ HlПf/.: .. љТ Н

. ',\..\/'iJlU' :
"'

: . !~'t~ l nv·

1\.\ЗЛТН fЛtД. 't'l .~-:: r\.\~l\J (\.' ;:,;.:лL -..:~i~~Ъ 'Т9.#.fi71,
~ ,, \);'(Ј: н
(/1.1

,

~~

т:·~ ~, ~ ~ .\Ј..
L\.~

11 : ·:-'1('-:-'~ x r·
.,

џ

Л ;10,\\~'ТН'i!•

~' '
'

,

r·, '"\

~.о· . ~- -.'-• 'Lj •.

,_.

• Ј... &.1 ·, ' ( . 1 r ,... Г" .\ 1\ _

1' , •

"~ ._. \.: I.J "5. . -.\
1

,.\ • К "-;\..\Т!..& '\1't

ORFEUNOV . rSKUSNI

PODRUМAR.c

Glava »0 razlicnih travnih vina/1«

[: ~\, г Г ~-· rif н
.
\

Ј

-

· - --.

-· ·~

rп.t1~ 1f
. --. -


--.

~, .,
- - - - --

E~N·~tШff

ссст.\l; !

!~.\.:' . .\
Ku-

l .. 'Т"h 11~ мз~,(~ Н "- Nbl,\\ Ъ ,

V \\-:' 1(:! nft'iN.д""\
N't,{ _t

ЖHit.\ Д."t . \ ~:t ;дГ.'It1t, ·
' !..-.

'f 1 ':i'A
1

., 3'"' '(.\ ..Џ) l ·I\,\~И Н Т[{ ,) · Д~"ј ~f?CЧt Ж~il'f ;.чцм И (,\r3 ~·i'-lbl ~ .. CTuv9..\ :з~­

r t~

Т.\

t\

~'Л..\.

v :\ '>:t: t.tT /t

Гt

t

r-

•\;f.Vo.t

. •

"

З АТЕ-

П~?6 HЫ.)U'll,

n;.)г~L.trr?, ж~2::н Ј6 н f\oлi'rrнц'S ;~'<.~·u,~л; rrf..
рд

Ј

rro €С 'ТЪ

.,

Р АЗ Г('NЈ'ћh .\ ДАЛА!\:\ ,
-~
~

VfHN'S ,

Ј

О'Т' Ко;.\11 rи

3"·n'""p"h
, .L.

'\\n;P·UJEi'Л н
О' ..~~CNA§.\

Ј

:~ :ШHI\f.

0\."ЛtдN~бА W ~~~:'~'kt Н n~t:N·"' ~ И
\ftorfn.\~'f r
"'· "

Ј l;'-'36 1~}.1 ~: L) ,\ н::_ t" S r:Л(N! /O t ГQ50 ~ fH'~. . I\'

~~ ,,., ,:~f\.~1 ·\~. :.\~\ nu 'Т'U.\Il 'kЛЫH fi!-i,\_7\ . ~~ ...~

li,.\

Ј Ј tl п~ .. 1\ 1 в {fдн·rc.\N~ SЛ оЮ н х,\АДN о ~ нзъ ЧРН1АХо

v

с~~., rн~~rr jHiN~ ~ ~

n~ *-д,.,ri·~д н н ЗflО).Н'Г"Л

~'-\vl:rvт:<.
1.3 '/1

tдздrk.\ ~f\A н нзг:?.~·~Rл •·џды~.~w:f;

~ ~· Ј

Н Г·t!i_~Kf цr(• ЛСГА f{л..\ ; rHT\f~ ЕТЪ N~ПCAi'1/Ef.\..\ ГЛИСТf,

Н npCH3SC',\H'f7\ ·"v\TП'fNOf

~~~:_ Q~~-ИТ'Ћ 'ТАI\VЖ,О.! n~.)'ГИ6.7> 6:ri.~!· N('Г"l\ 3 ·'~"\ыс~н.м :•:н .,.:>~~_;;Р'fА , н З" то c9f•
Г. :v:\LR.\'IH , Н •\i~·Гif .\~..\И!*Т'О(Н, Kl'J~ !..\ ~HGЫ.\1\ ·i .

с~н\;'-".'~\'h
1 • •

1 ----...

............... ..,..~

'

v

-

.

д.{.\ .\~Т'А ,

,

i\

Iir;.\HT"h
1\ОН

л'iюfГЪ.
ДЫN'~,

IIv.·, ~~rrrъ
{.~ .~Н ,

н -)~~~: ~:-\
r ~ ~~i.Џ ·'.\

,
~:

!\С'И

€д~GНТЕ rл!\Нћr
_........._

1\).KlU

QL.f~a'.'.'Л ,

·~·ы~;r·с , !,i_;~.'=-..:'· 1(:
,,....... .
~

,

"r.:c!З,f
rf

11
1

.lf~ГVf ХдЈ.Л •
G.Jx~.\H.4t:f\

·--\ "\

t.

tr..'.· ., !ZC'Тt:1' - .#, ~[.~ ..."'~;
• • "·
.

G.\. )'1':~.

t•

•\ ~'

Ј • • • ··'Т\.. . _,
Ј

·\:

'" •1~•./L'i O'"'!t ' · t;t 'l..:·r-o- O;;~YsT~I " ' ·• С._ '-' /\ 'fl ..._,..__ • • ''>
r '~ 1 u.._. ..........
, ."

; r.•tt'-' ,.. О u ..._. . · "" , Гl

,l ,. •,'., 1о.."" 1 , • /..., \. ' \""\ 1: '1• 1 ~) · 1 ·-t • ~ -- ... ·, о ' ....

.

~v "., } '
\

Н

-.".r :'\.

; ,,

гл~·

~-~ . •

ORFELINOV • ISKUSNI PODRUMARc

Lekovitost travnih vina

DR SAVA PETROVIC, LEKAR 1 SLAVNJ SRPSIO BOTANI CAR ХЈХ VЕКА (1839-1889)

LECENJE BlUA U NAS

23

stvcni prosvctttelj svoga roda. Njcgovo zivotno delo Lecenje l ekovitim biljem trcba, prc svega, Lako i shvatiti, jor ono treba da pomogne лarodu. lnstilut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Beogradskog uni\'CГ.liteta od S\'Og osnivanja 1940. god. i lnstitut za prouёavanje lel·ovHog Ьilja u Beogradu od 1948. god. (kada је osnovan) prve su naucne ustanove u SrЬiji koje sc bave iskljucivo istrazivanjem medicinske flore. One nastavljaju svetle tracticije nasih slavnih predaka koristeci mogucnosti i teko\1 ine savгemcnih prirodпih nauka. U tom kontinuitctн treba shvatiti i osnivanje Biljnc apotckc 1968. god. и Beogradu, prve i za sada jedinc na Balkanu.

lNSTITUT ZA PROUCAVANJ E LEKOVIТOG BlLJA U BEOGRADU

UPOTREBA LEKOVITOG BILJA KROZ VEKOVE

Јst orija је

uciteljica iivota

Istoгija pozнavanja i upotreba lekova је deo kultume istorije toveFanнпkologija ј е nauka о lekovim a. Ona proиcava, pre svega, fi zio Lo~ko dejs tvo i s udblnи lekova и organ izmu, njihovo izluc ivanj ~ i nacin иpotrebe. Farmakutet·apija је nauka о upot.rcbi lekova и lecenju bo lesti, dakle, grana farmako logije. Fitoterapija ј е grana farmakologije koja sc bavi

eanstva. -

lecenje m pomocu bilja.
Farmakog110Zija је nauka о drogama, о prirodnim lekovima anorganskog (mine r alnog) i organskog (Ьi ljnog i zivotinj skog) po rekla. Nјеп пaziv potice od dve grcke rcCi - farmakon, sto znaCi le k, otr·ov ili droga i gnosis, ~ to znaci znanje ili poznava nje. U n e kim zemljama farmakognozija se naziva materia 111edica, а stari n,aziv Ьiо је pozrzavanje droga. Naziv »farmakognozija« prvi је upotгeЬio Sejd le r (Seodler) 1845. god ine , i on је danas pгi­ }],,acen bezmalo и svim zeml iama. Lekovito Ьilje је zaoralo duboku b razdu и f.iџot u svi/1 naroda. Poznavanje i upotreba Ьiljnih, zivotinjskih i anorganskih sirovina гazvij ali s u se, dizali do izvesnog us pona 1 propadali zajedлo s kulturoin tih starih na1·oda. i Vaznost lekovitog, zacinskog, aromaticnog i tel1nickog Ьilja i zivotinj skih dгoga velika је u miru, а и ratu jos veca, jer se tek и ne redovnim prilikama oseca nedos tatak mnogih sirovina iz pre komorskih i zaгacenih zemalja. Sva ki narod, svako ple nte, svaki k raj, ра i svaka epoha imala је i ima svoje lekovite droge. Као i u svemu drugom, tako i ovde cesto vlada moda . Danas, na primer, zivimo и doba vitamina, hormona , antiЬiotika, sиlfonamidnH1 preparata itd., i bez njih se ne m oze zamisliti mode rna terapija. I.ekovito bilje је и mnogim zem.ljama jos uvek j edna od нajpouzdaniji/1, r;ajje,,tinijih i najpristupacnijih l ekoviti/1 sirovina. Ukoliko ј е jedan narod

pt·imitivniji, ukoliko ne ka zemlja irna slaЬijи he mijsko-farmaceuts ku indus triju, utoliko lekovito Ьilje za njega ima vecu vaznost. Ipak ne tre ba precutati ёinjenicu da su glavni kupci na~eg lekovitog Ьilj a bas zemlje sa najjacom farmaceu tskom indus trijom, pre mda one i proizvo de vise lekovitog Ьilj a od ostalih drfava. KGikO se to moze objasniti? То је zbog toga sto one to nase Ьilj e preraduju i posle celo,m svetu pro daju gotove lekove. Pokusaji da ье le kovito Ьilj e izbaci iz upotrebe u savrernenoj mediciлi ostali su bez uspeha. Iako mocna i vrlo napredna farma ko-hemijska industrija sintezorn proizvodi svake godine sve veci broj novih Lekova poznatog he-

U POTREBЛ L EKOVПOG BlUЛ КROZ

VEKOVE

25

:mijs kog sastava i postojanog fizioloskog dejstva, lekova koji jmaju jos i tu prednost StO Se ЛlOgu tаСЛО doziгati i bolesniku davati na ViSC лacina, ipak upotreba Ьitjnih i zivotinjskih droga ле opada.
L ecenje l ekDtJ itin1 bLljem slaro је gotovo islo koliko i sanzo covecaн­ st vo. Prvi poceci upotrebe lekovitog Ьilja verovatno su bili instinktivni, slicni kao meuu zivotinjama. Nasumce, desno i levo, trafeCi hranu и borbl za

goli zivot i opstanak, probajuCi razлe travc na koje је nailazio u vecitom kretanj u, lutanjн, i stremljenju, covek је kroz vekove sticao dragoceno prakticno is kustvo, koje jos i dan-danas u mnogim pnilikarna, i pored najusavrsenijiћ moderniћ masina, cesto najviSe vгecti. То mnogi cine i danas, pogotovo primitivni лarodi. Otro\rnos t i lekovitost mnogog Ьilja covek је upozлao i preko razniћ zivotinja, u prvom redu orrih koje је najpre pripitomio. Svima је poznato cla domace zivotinje ле jedu otгovno Ьilje. Ali se, isto tako, zла da mnoge zi\'Otjлje jedu razne юtrovne biljke bez ikakvih stetniJ1 posledica, iako su шnoge od лjih za coveka i smrtonosлe. Nevolja coveka svacemu nauCi. А bolest је velika nevolja. Bolcs tine su ooveka лaterale da medu zivljem ј rasuiлjem oko sebe trafi leka sebl i svojim Ьliznjim. Onaj covek koji је bez ikakvih predrasuda prvi dosao na n1isao d a na svojн ranu ili opekotinu polozi list bokvice iИ n eko drugo lisce da Ьi ,tri.me uЬlazio bol, taj covek Ьi se mogao, u neku ruku, smatrati za pretecu istovrerneno i lekara i apotekara. Мnoge droge koje se danas upotreЬljavaju u naucnoj medicini primljene su iz лarodne: digitalis, raf.ena
glavnica, ki11i110Va kога, koren ipekakuane, cau[m.ogra, ricirzus, gorocvet, ra· llVOlfija, kola i c.lr. Van S\1ake ·s umnje је, dakle, da ј е vestin a lecenja L ekovitim biljem vrlo sta1-a. Istorija poznavanja lekovitog Ьilja poklapa se sa istorijom mediciнe i farmacije.

Moze se bez preterivanja reCi da лij edna farmaceutska diбciplina nije toliko vezana za istoriju 'farmacije kao n а и k а о 1 е k о v i t i m s i r о v in а т а Ь i 1 ј n о g 1 zi v о t i 111 ј s k о g р о r е k 1 а, farmakogrzozija. I zato, kad god se govori о istoriji vestine spravljanja lekova i о lekovitim sirovinama, uvek se, u prvom redu, misli ла nauku о lekoviton1 Ьilju. Jer su biljke jakog fizioloskog dejstva vazda privlacile pafnju eoveka, а one otrovne ulivale su mu, pored toga, jos i strahopostovanje. Na primer, iZ\'esni biljni otrovi (od kojih su neki vrlo vazni lekovi: strihnin i strofantin), koji vekovima sluze izvesnim divlj~m plernenima tt tropskim predelima za trovanje strela u lovu n a zveri i za medusobno ratovanje, za teranje »zlih du1юva« i »Otkrivanje vestica«, jos uvek su to najjaci otrovi. I nas narod је osecao neku ufasлu odvratnost ј strah od otrovnog bilja. То se vidi i ро imenima koja mu је dao, kao, na primer: bunika, Ьljust, zmijak, jedic, izjed, cemerika, kukuta, kukurek, ljutic, pasje grozde, vucja jabuka, pustikara, besnik, kuko1j, burjan i sl. Naproriv, prema lekovitom, mdrisnorn, ukrasnom i korisnorn Ьilju Ilaгod је pun neznih izli\'a velike ljubavi. Dokaz su divna imena: majkina dusica, nana, maticлjak, ljublcica, krasuljak, miomir, milogled, miloduћ, stidak, dobгicica, smilje, kovilje, durdevak, spomenak itd. Nigde lekovitom Ьilju nije ukazivana tolika paznja i vafnost i лigde mu nije pripisivano toliko magicno d ej s t\ro kao и nasim narodnim pesmama. То mracno doba,

26

LECENJE BTUE.M

protkano nзjt:udnijim i najp1·otiyrccnijim vcro,·anjima i obavijeno dubokom ta jan t vcпo~eu Lt-ajзl o је лс sш110 tl narodnoj vec i u s]ufbenoj medici..11i sve <lo rocctka XIX ,·с~а. S''зka dгoga imala је svoje zlatno doba. Mnoge droge 1 ,. 1 7. YCkOYC Ьile $ U ро 11CkOJiko puta UЛ()~Cne i izbaci\'ane iz SkOlskc П1С· rl t( inc:. Ро1 ctak XIX \'еkз је prekretnica и poznavanju i upotreЬi droga. Otkri\•anjc, dokazi,·зt1je i izolo,•aпje a/kaloitla iz opijuл1a, strihnosa, kiнinove J.. ot·c, па rз, i ostal ilt dгoga, а zatim izolovanje glikozida, oжtaбuju pocetak паисне fannacije i ujcdno poziti\'ЛC nauke о drogama. Hemijsk im, fizioloskim i klini ck im ispiti\•aпji.ma vracenc s u u farmaciju mnoge zaboravljene dгogc : iedic, па,·, lniJiika, tatula, нavala, ra ze11a glavnica, opijum, slit·aks, llll'йZO\Iac, t•icinus. <.:cme1·ika i dr. ' Goto,,o S\ 1C farmakopeje u svetu ge od rcalnc lekovite \Tednosti. irna
pгopisuju

danas ove veoma vaine drorec. Na tom poljtt obzira

о lekO\'i tim s i1"0\' inama jos nijc kazana poslednja YiS~..: da SC ш·аd ј ЛО StO је tO dosad UCinjeno.

1. Pna1iti\·ci. -

Ргсt ро

la,,lja

е

da svi

pr•iПliti,,ci. Ьеz

dr·u-

~t,•cпo ILred<.:nje, boju koze i mesto koje nastanjuju ла Zemljinoj kugli, upot гсЬI.iа,,з ju lekO\'i to biljc i drugc lckovite si1·ovine svoga kraja i da mectu njiћo,, im lcko\•jma lc..:koYilo Ьiljc zauz iшa РГ\'О i najvaznije mesto, prc zivo-

dt·oga ј шiпcralniћ leko а. Tako, na primcr, ла bareljefima Egipcana i Asiraca naJa;re se ovc biljke: ricinus, vrba, lokvan j, perunika, vinova loza ј dr. То vazi narocito za krajeve sa mлogo suma, sa bogatom, bujnom i raznovrsnoш flot·om, kao s to su tгopski vlazni predeii. Pozna\lanje dl·oga prcdaYalo se, zajedno sa vestiпom lecenja. s kolena na kolcno, od оса na sina. Vesti• lecenja l:uvala se u porodici kao ''elika na tајпа. Davanje· i uzimanje leka oba,,ljalo sc najёesce uz izvesne odreuene tajanst,•ene radnJr-: prucene igrama, pcsmama, moHt,,ama i drugim ritualnim obгcdjma, koji, zajedno s Jekom, treba povoljno da utitи na bolesnika i лje­ go,ro isceljenje ( 1нос sugestije). S\'aki kraj na Zemljinoj kugli imao ј е i S\'Oje otrO\'C za lov, rat, kriminaJna tro,·anja i sl. Razne vrste slrofanlusa и Aft·icj, kurare oko Amazona, inoh па krajnjcm Istokи sluiili su tamosnjim starюvnicima kao ot1·ov za st1·ele. Starim Grcima kиkuta је Ьila sudski otrov za osuёte nike . U E\'ropi i Sibiru tatula је cest kriminalni otrov. Julni Banat је centar za trovanje tatuJom u Voj\rodini. U Beogradu је sad и modi list oleandra. Nasi planinci tгuju jedan d1-ugom kokosi eemerikom. Ncpгo­ sveceni viп01ri sta\ ljaju ЬоЬiсе veleЬiJja u vino ))da bi vino Ьilo јасе(< Hd. Medu primitivcjтa, vracare i bajalice su najcesCi narodni lekar i. U dгevnim knjigama starЉ. лaroda, u kojima su iznesena filozofska i religiozna njihova shvatanja, kao, na primer Pent-Sao u !<Jineza, Veda u Hindusa, Papirusi u Egipcaпa, BiЬLija u Jeweja, Vend-Aџesta u Peгsija.na~ i dr., lek.otJi zaиzimuju. val.нo mesto i cine rzerazdvojnu celinu нjihove kulture.
Uop~tc, prv·i pisani spomenici о upotrebl prirodnih lekovitih sirovina za J-ecenje naJaze se ла Is toku medu p1-vim kulturnim narodiina, naroёito u juinoj Aziji i seveгo istoёnoj Africi.

tinjskiћ

su naj. tariji kultt:rni narod. Oni, 1 isarze spomeнike о нpot11!.bi bilja za lecenje.

JI.

Kiлezl

рогеd

ostalog, imaju p1·ve

UPOTREBA LEKOVIТOG BIUA КROZ VEKOVE

27

Imperator Кin-Nong, 3000. god. pre na~e ere, poznava~e vise od stotinu lekovitih Ыtjaka. Vecina kineskih vladara pomagahu medicinu i priro~ne . nauke. uop~te. Vec 2i00. god. pre na~e ere, u knjizi о lekovitom bilju, koJu Је nap1sao 1шperator Sen-Nung, spominju se, p01·ed mnogih droga, i neke koje se i danas u medicini upotreЬljavaju, kao, na primer, Rheum i cimet. Koliko su Kinezi и ta davnasnja vremena negovali medicinu, vidi se i iz akta jednog nap1-asitog vladara, koji је naredio da se spale svi tada poznati rukopisi ~ет medicinskih. pre nase ere, ima dve knjige posvecene biljn.im lekovilna. u torn ogromnom delu, u kome је izne$eno sve medicinsko znanje toga doba, vec se spominju praskovi, pHule, infuza, dekokN i drugi farmaceutski oblici koji su i danas u upotrebi.
ЈП. lndusi. Indija је vekovima Ьi Ј а glavna izvozna zemlja zaciлa, droga i Ьоја (indigo ili civit). Zahvaljujuci bujnoj i bogatoj flori, ona је odvajkada proizvodila razne skupocene droge za сео svet. То је bila najbogatija zeJnlj a, koja је zbog toga privlacila razne zavojevace zeljne bogatstva i 5lave. T1-azeCi drugi, kraci. put za Indiju, Kolumb o је otkrio Ameriku. Zbog lndije i .osla1e tropske Azije vodeni su toliki krvavi imper• jalisticki i koloi nijalni гatovi. А sveJnu tome povod blle su skupocene droge, biljne sirovine kojima su оЬе Iпdije obilovale, vise no ma koja druga zemlja. Kad se ima u vidu da su zacini i aromalika nekad Ьili mnogo skuplji nego danas, da su pobec1eni nюrali pobcdiocu p Jacati (pored zlata) Ьiberom, cimetom, oraskom i drugim, onda sc Ьо!'Ьа za Indiju moze jos bolje shvatiti. Jos 2000 goclina pre nase ere iz Indjje su karavanima nosene dгoge и zemlje oko Crnog i Sredozemnog rnora. Razunujivo је, dakle, da је terapeutika jedne takve zem1je kao sto је lndija oduvek morala imati velik broj droga u upotrebi. I dana5nja, kao i ranjje induske farmakopeje, imaju veoma mnogo droga, medu koj.ima i takvih koje nisu ispitane savremenim naucnim metodama. U V edama, indusk.im S\'etim k!Лjigama, spominju se lekovi, medu njirna mnogo biljnih, porcd ostalih, kardamom, ajovan i dr. Bramanci su imali iskljuCivo ргаvо da beru sveto Ьilje: smokvc, banane, lotos, kri.no i dr. Indu si su upotreЬljavali secer (nepreciscen), med, sezamovo ulje i palmovo vino.

Pent-Sao, klasicno medicinsko delo od 52 knjjge, napisano 2500 godina

Induski svestenici bili su prvi lekari i apotekaгi. Tu vestinu cuvali su ј ostavlj ali najbolji1n i najsposobnijrim rnectu sobom. Davanje lekova obavljano је uz primenu "\'erskih tajni, molitava, madjja i гituala. U knjizi De simplicibus Serapion Mladi opisuje veliki broj lekovitog bilja Indij e. IV. Egipcani su :rna 11 za mnoge droge. U pocetku se zadovo1javahu sirovinama iz svoje flore oko Nila, а kasnije, ukoliko su dalje sirili svoju vlast i trgovacki uticaj, sve su viSe trazili sku]X>cene droge, zacine i jake mirise sa lstoka. Tako s u, pored ostalog, upotreЬljavali buniku, primorski Juk (pro~iv vodenc bolcьti), zalfijiU, majomn i nanu, tlincuru, ;ricinus i njegovo ulje, maslinovo ulje, aloe, seme od rena, brsljan, safran, pelen, komo-

28

LECENJE BIUEM

niku (divlji pcle n), ljiljan, gospinu \'las, tamjan, miru, balsame, cimet, gumu, шirise i zacine iz Indije (oko Ј 500. god. pre nase ere). u EberovinL papirusima (1550. god. pre nas• ere) spominju se 1ekovite Ьiljke . Egipcaai su poznavali vesti nu bal samovц nja, destilovanja mirisnih voda i parfema. U dгevniш egipcanskim grobnicama nadene su raznc droge. Stari Egipat bio је od velikog uticaja na razvoj vestine lecenja, izrade lekova i na celokupnu kulturu J eli na i drugih s tarih naroda: Fenicana, Vavilonaca, Jevreja, P~rsijanaca i dr. Ovi pustinjski narodi upotreЬljavahu, porcd ostalog, јо~ i opijum, galbanum, asu-fetidu, beli luk i drugc sokove sukнlcntnih pustinjskil1 i stepskih Ьiljaka . .Najnovija . istrazivanja dokazuju da је zahvaljujuci svakodnevnoj upotrebl lekovitog Ьilja uspela gradnja istorijskih kolosa, egi patskil1 piramida. Da nije Ьilo lekovitog Ьilja, zara~ne bolesti Ьi pokosile stotine hiljada radnika koji su gradili piramid.e u uslovima najiezeg primitivizma, bez osnovnih higijenskih potreba (nedostatak nuZпika, zdrave vode i dr.). \ Ipak, medu veCinom starih naroda, а naroCito medu Jevrejima, vladalo је verovanje da је molitva јо~ uvek najvainija pri lecenju, da је njeno dejstvo јасе i pouzdanije i od samog leka koji Ьi se eventualno dao bolesniku. Mediko-farmaceutsku ''estinu cuvali su svestenici ро hramovima, »klasa k:oja se brinula i za dusu i za telo svoje pastve«. Verovali sн i propovedali da se mo1itvom, postom и i dobrim delima moze »ZaO dul1«, tj. bolest i~Sterati iz covecjeg tela. Pored ostalih lekova, upotreЬljavali su vino, ulje, mokracu od ljudi i zivotinja itd. F е n i с а n i su bili najbolji trgovai tog vremena. Trgovali su i ЛКОМЛ 1ERAf>lJЛ STЛRIH EGIPCANA drogama, О njima pricali razne izLotos је sm.atran z.a svetu mi5ljotine, kao, na primer, da mesto lekovitu Ьiljku gde raste biЬer cuvaju krilate zmije, da је do njega vrlo tesko dospeti i da је zbog toga skup. Fenicani su droge malo upotrcЫjavali za sebe. Sve ovo vreme do Grka moze se nazvati religiozno. Svestenici, leviti, pastoforj, vraci i maёlionjeari u svojim Ьogomoljarna obavtjah~ vestinu lecenja i pravljenja lekova religioznim, magicni~ radnj.a:aa, .koJe su. ~prerc~­ vale razvoj naucnog i eksperimentalnog shvatanJa medtcme 1 farmaciJe. Kп­ tickog duha nije ЫЈо. Vecina droga davana је bolesnicima u oЬliku vrlo prostih farmaceutskih formi: maceracija, infuza, dekokta, ulja, vina, linimenta i melema.

UPOTREBA

LEKOV ПOG ВГUА КROZ

VEKOVE

29

V. Gгcl. - Za \' rcmc Grka i Rimlj::tna farmacija sc pos tcpcno oslobada : t·cligij c ј m is tic izma . zatim po~taje S \ ' C vise d е s k r i р t i v n а ј ponekad eksperimentalna. Н е r о d о t (500. god. pre nase erc) spom iпje ricinusovo uljc, a li koje s lt1Z.i kao gorivo, а ne za lck. U V vcku pre nase ere spominju se kttkuta, sok od mlec.i ke, b1·ionija, kolocintis i dr. Orfej s pominje k ukurek, bcli luk i dr., а Pitagora pri111orski luk , slacicu i kupus . Н i р о k га t о vа d с l а (459-370) pruzaju na m prve pouzdane nа­ исле poda tkc о rп cd iko- f~н-maceutskirn ves tinama s tarih Grka . U njilna se navodi do 300 lcko,·i tih biljaka podelj enih prema fi zioloskom dejs tvu: protiv groznice Grci upotrcЫjavaju pelcn i kicicu, protiv crevnih parazita luk; 11arkoti ka SLl opijum, bunika, vele bllj c i mandragoгa; dras tika su ricinus, kuk l1rck, kolocintis , debcla tikva i s kamon ij urп; eme tika su kukurek i kopitпjak; diuretika su p riш o rski luk, celer, pcгs un , s pa гgl a, beli luk; adstriл­ gcncija su llt-ast, nar itd. Drogc se daju bolesn i ciшa u znatno vecem broju fa rm aceuts ki.11 рге рагаtа, s to predstavlja zлata n napredak u farm aciji . Hirokrat ј е naj slav niij anticki grcki lekar. Njcgova dela i.maju veliku is tol'ijsk u vrcdnos t. Kukuta bcse sudski otrov. Rizotomi ili he rboris ti imadahu ducaп c u kojima prodavahtt droge koje su sam i brali. Pored os ta lih i slavni filozoE Aristo tel bese rizoton1. Т е о f г а s t (~71-287) ј е napisao l storiju Ьilja i и nj01j Lzneo sve sto se и to doba znalo о Jekovitom Ьilju. Porcd dгu g i h droga o n pominje cim et i rizorn p erunike i cemerike. Najvazniji pisac о poznavanju droga s tarog veka је Grk Pedanije Dioskondes ili Dioskorid, r odco u I veku u Maloj Aziji. Klasicno nj egovo delo De Mat eria Medica, pisano 77. god. I veka, sluzilo ј е za ugled i uzo t· Rimlj anima i Arapima. То se delu moze smatra ti za prvu materiju ш e­ diku. Vise od 15 vekova, ра cak i kroz сео s rednji vek, Ьilo ј е to dc lu od ogromnog uticaja na sve lekaгe. Bezmalo svim kasnijim medicinsk iш pi soima ovo delo Ьilo ј е uzor i iz· vor i pored svake droge obavezno se i na prvom m estu citiralo mislj cnj c Dioskorida. On је mnogo putovao i upoznao medicinu i lekove сеЈ е Rimske Imperije, prateCi kao vojn i lekar rimske legij e ро Evropi, Aziji i Africi, sirom ogromne Ј1 pros trane rimsk e drzave. Pored dotle poznatih droga, Dioskorid oznacuj e terape utsku upo,trebu, nacin branja i cuvanja, crteze i falsifikate jos i odoljena, hrastove kore, dumblra, reuorosкORID ma, primorskog luka, despika, titri(I ,,t:k ~С;} ~.:гс)

30
се,

LECENJE BJUEM

nane, maticпjaka, zalГije, majorana, korijaлdra , anasona, bademovog, sezamo\rog i ora'hovog ulja, rnrazovca i drugog Ьilja. Opisao је vi~e od 500 biljnih, zi\'Otinjskih i mineralnih droga. Biljke ј е svтs tao prcma njihovim tcrapeutskim osohinama. Delo је prevedcno na araps ki, italijanski, Гran cuski i "panski, а kasnije ј ла j ezikc svih kulturnih naroda. Njegova pojava је od istorijskog znaeaja za naиku о lekovitom Ьilји, lekovitim sirovinama Ьil j nog, zivotinjskcg i шiпct·alnog porekla ј lekovima иopste. Snazan i vekO\'e.
Ыf\gotvoran иticaj

Dioskorida i

Hipokrata oscea se

kroz

U llijadi (VIII vek pre nase ere) spominje se neki gorak koren koji, zdroЬljen i s ta\tljcn na 1-anjcnu лogu, treba da иЬ1аzi bol junaka. Prcd Pitij oш лeprekidno se риsе i gore trave i lebde mirisi od kojih se ona zanosi i и transи, izva11 sebe, prorice sudblnu ljиcli . Bice da је tи. bllo i otro,•nog Ьi1ја, jer је i sаша slavna pгorocica na krajи podlegla posle jedne takve burne seanse. Uopste, ciнi se da medicina primitivnih naroda ceni и prvom redu drasticne, »jake lekove«, tj. one cije se dejstvo brzo i vтlo oёe,•i­ dno opaia i isHce nezadrzivom silinom ла sve organe bolesnika. U Aleksaнdrijskoj skoli osecao se velik napredak и medicini od IV veka do dolaska Rimljaлa, zatirn nastupa stagnacija, ali posle izvesлog vreJпena nauke sи opet росе1е C\'etati do \'П veka kad Arapi osvojise Egipat. Ogromna ЬibUoteka sa vise od 2,000.000 knjiga spaljena је i u njoj znanje о lekovima i lekovitom bilju toga doba. Svi egipatski yJadaгi pomagaћu i negovahи m edicinu, а najvise poznavanje i upotrcbн otro\'a i proti\юtrova (terijaka i aleksifaтmaka). U njihovim vrto\·ima gajene su otrovne Ьiljke, kao, na prirneг buпika, velebilje, tatиla, jedic i dr. I danas Egipat ima najotrovniju i najlekovitiju bиnikи, Hyoscyamus mutictt$, koja ima gotovo deset puta vise alkaloida od evropske bunike. Pod. uticajem Heraklita opijum se dodaje svim slozenim lekovima. tzv. polifarmakama, koji su tada bili u modi. Seeer iz secerne trske pocinjc da potiskuje rned p ti izradi mnogih lekova. Iz Indije i Etiopije dolaze razni zacini, mirisi i lekovite droge. UpotreЬljavaju se i mnogi cиdni lekovi: krokodiJski izn1et, kornjacina krv, kamilj;i, mozak i dr. VI. Rhнljani.- U pocetku, dok ne osvojise zemlje i gradove :izvan male r·imske dnave i Italije, i prvi Rimljani, kao, uostalom, i svi drugi primitivni i sirornasni narodi, upotreЬlja\-ahu za lek skromne i Щalobrojne sirovine svoga kraja. Znali su i upotreЬljavali uglavnom kupus, beli i crni luk. Katon tvrdi da se jednom Rim spasao od kuge zahvaljujuci pre,,eнtivnoj upotrebl kиpusa. I on ga zato preporucuje Rimljanima. Medutirn, u to vreme, dok је Rim Ьiо u ntraku i neznanju, u Grckoj se uveliko oseeao blagotvoran uticaj Hipokrata. Kasnije, u moenoj Rimskoj Imperiji, beli luk i crni ftleb ostadose i dalje za sirotinju, za plebs, а vlastodrsci pocese sve vise upotreЬljavati i pl'ekomemo uzivati skupocene droge jakog fizioloskog dejstva, najfiвije zacine i mirise iz pokorenili ddava Azije i Afrike, koje su i danas glavni proizvodaCi ovih najskupljih droga. Svaki pobec.1e.n suveren morao је Rimu placati kao ratnu od§tetu danak, pored ostalog, i odrettenu godi~nju kolicinu tih egzoticnih droga: Osvajackim ratovanjem i pokoravanjem mnogih naroda kulturnijih od sebe, primitivni i surovi Rimljani upo-

UPOTREBA LEKOVIТOG BIUA KROZ VE.KOVE

31

:nase medicinu ?rcke, Egipta i mnogih s ta1;h лaroda u Aziji, koja је staJala ла mnogo v1 sen1 s tupnju od rimske. Pod vlallaviпom rim s kih kraljeva lekarsku d.uinos t vr~ile su samc s ta~·esine P.o~odica, .~ kas ni_j.c, do Cicerona, robovi i oslobodeni гobovi, prete~no Gr~1 1 JevгeJI. Docntje su dolazili lekari iz Grёke i Alcksandrije, manje IZ ostalih pokorenih zemaJja. U S\10jim radnjama, lekari, pretezno osloboc1eni robovi i stranci, ces to prodavaћu, pored dozvoljenih, i zabranjcne lekove. Od ovog unosnog, ali лedozvoljenog posla do~Jjaci se brzo obogati~e i istovremeno na sebe navukose jos vecu mrinju rimskih patricija, naroёito starog Katona, koji ill na svakom mestu i javno naziva~e da su »mendici« (prosj aci), а nc »m е d i с i<c. Cini se da је kod svih primitivnih naroda, pogotovo u ovom delu Evrope i stepskih, polupustinjskih krajeva sredлje Azije, Ьeli luk i l1rana, i /ek i zaCin, S!redstvo za bajanje, vracanje, cini i madije. Poznati medicinsld pisac С е 1 z i ј u s (25. god. pre do 50. godine posle n ase ere), u knjizi De re medica, navodi ako 250 lekovitih blljaka, osim osta lih i aloe, amonijakum, buлjku, lan, mak, biber, galbanum, cimet, lincuru, kardamom, skaпюnijum, stiraks, terpenbln, tragakantu, cemeriku ј dr. Njegov savremenik S k r i Ь о n i ј u s L а r g u s, takode lekar riшskih imperatora, daje dosta dobar opis mnogih droga, medu njirna i nckoliko novih: Aconitum, Centaurium, Eupi10t'bium, Colocy17l11is i dr. Pedesetih godina 1 veka Р 1 i n i ј е S t а r i ј i (23-79), rimski dг.lavnik i vojskovocta, saVl·en1enik Dioskorida, u svom delu Historia Naturalis (Istorija prirode, и 31 kлjiga) govori о lekovitom Ьilju. Proputovao је Germaniju i Spanijи. Slicno Dioskoridovom delu, i ovo је kгoz сео srednji vek citiгano i mnogo cenjeno, ali је ono s tvarno slabije od Dioskoridovog: opisi droga sи nepotpиni; delo nije originalno, vec је zblr verovanja i pretpostavki toga doba, bez kritiёkog duha. Plinije је opisao oko 1.000 biljaka. Zaslиgom Dioskorida i Plinija skupljeno је gotovo sve tadasnje znanje о lekovitoш bilju i drиgim drogama. Od glasovitijih rimskih lekara (istovremeno i apotekara) treba spomcnuti slavnog G а 1 е n u s а (Galen ili Galijen, 131-200), оса prakticne, gaIenske farmacije. U svojim spisima о vestiлi izrade lekova on opisuje mnoge droge. u terapiju uvodi Fol. Uvae UI'Si. Njegov uticaj se snazno oseca do kraja sredлjeg veka. Dela mu odisu zdravim kritickim duhom. Od njega је ostao samo manji broj spisa, jer mu је pozar un!istio apoteku. Ро njemu se vestina i nauka о izradi Jekova naziva: »galenska farmacija«. Galenusovo delo prevedeno је u IX veku na arapski. Sredstva za роЬасај i otrovne ma terije su и Rimи zakonom Ьile zabranjene. Za afrodizijaka Rimljani su smatrali mandragoru, jedic, kantaride, kukиtu i dr., i cesto su ih upotreЬlja'Vali. Zanimljivo је spomenuti kako vec u to vreme ima f а 1 s i f i k о v а­ л ј а 1 е k о v а, а naroeito skupih egzotic nih droga, о сети pise Pliлije. On, isto tako, ustaje protiv uvodeлja stranih droga u terapiju, j:r »taj ~voz upropascuje rimsku ddavnu kasu«; to sи bili и prvom redu c1,met, b1ber, d un1bir, rnira i arapska guma. VJI. Srednji vek. - Opadanjem rimske moci, propascu Rimskog Carstva i navalom varvara nastaje velika pometnja i nazadovanje u svim vestin-ama, ра i и vestini Iecenja i izrade lekova. Medicina se povlaёi u шаnа-

32

LECENJE BIUEM

stire. Praznoverjc, mrak i пeznanje ovladuju svetom. Citanje klasicnih dela strogo se kafnjava. Vizantija poku~ava ncsto da spase, ali bez nekog vidnog uspeћa. Bolesnici vcruju da се ih spasti cudo. Мisticizam osvaja SVC dru~ tvene slojeve. Velika seoba naroda unistava gotovo sve tekovine klasicne grcke i r imske civilizacije. Bolesnicima pisu zapise, amajlije, daju slike sve· taca, nose ih u crk,re, pod d гvcce sa > >Zapisom«, C.itaj u motirtve i zivot sve· taca, baju i ''racaju i , ·eruju da се im t o vise pomoci od droga, medu kojima је katkad biva1o i takvЉ koje su Ьile od s tvarne lekovite vrednosti. Vestina lecenja, gajenja Jekovitog b.ilja i izrade lekova sve viSe prelazi u manas tire. Osnov tera pije ёinilo ј е sesnaest svetih lekovit·i h Ьiljaka koje su Jekari-kaluderi ро шanast i rima obavezno gajili: lj iljan, zalfiju, ruiu, morac, nanu, grC.ko seme, cuhar, rutvicu, vratic i dr. Vrednost droge nije zavisila od njene st,rame lekovitosti , nego od toga da li је biljka uzabrana levom rukom, u ponot, odret'tenog dana, da 1i se pri tom cuta lo ili su pevane odredene pesme, da li se pri tom zevaJo, islo natraske i sl. Мnogo su bili cenjeni i trafcni cudni lekovi: mas t od vepra ili besnog blka, zmijsko mleko, ptiёije mleko, n1okraca od novorodcnceta ili nevine devojke, krokodHske suze i sl. То se jos i danas traii ро nasim apotekama. Koren bozura iskopan z-a vr eme mesecevog pomracenja i obesen о vrat bolesniku leci padavicu. Kod nas jos ima krajeva gde se vcruje da је lekovito samo ono bilje koje је brano посu uoci Jovana Biljobcra (6-7 juli), na Veliki petak i sl.
К а r 1о V е 1 i k i (742-814) ·nareduje da ,se na driavnim imanjima gaje bilj ke za Ьој елје, zacin 1 lek i razne voeke. Popis Ьilj a ob,a veznog za gajenje nalazio se u Kapitularima. Tu se navodi oko stotinu r aznih biljaka, Dledu kojima veCina onith koje mi i danas upotreЬljavamo U skolskoj, homeopatskoj i narodnoj medicini: zalfija, primorski luk, perunika, slaCica, vise vrsta nапа , kicica, rпak, beli slez, razne vrste luka i dr. U to vтeme Arapi preko Эpanije i Italije donose u Evropu mnoge droge sa Istoka.

Za vreme Karla Velikog osniva se cuvena m edicinska skola u Salemu, koja pocinje uspesno da se razvija i napreduje tek otkad su u nju prenesene arapske knjige i r ecepti. »Schola salernitana« ostavila је velik broj dela, od kojih s u neka dozivcla Vlise stotina izdanja, kao, na pri~mer, Flos medicinae i ra.zne antidotarije. U njima је lekovito bilje zauzimalo vзZno mesto. Benediktinci, koji su kroz vekove sacuvali grcko-rimske tradicije, osnovahu velike botanicke vrto\•e. Posle krstaskih ratova oseca se veci priliv droga sa Istoka. U Evropi kao da se oseca mali napredak. U nekim zen1ljama vec u to vreme pocinju raspre izmedu apoteka[a (koji su izradivali i prodavali lekarije, uglavnom droge) i prodavaca trava (herbarii), zacina (speciarii) i aroшatika (aromatarii). Apotekari su zeleli svoju samostalnost, а, isto t ako, i da budu vise cenjeni u drustvu i da ih razlikuju od ostalih, obi<.~nih trgovaca, jer ј е za apotekare Ьilo obaiVezno znanje latinskog jezika, Citanje recepata itd. i med.icinu i farmaciju. Najveca im је zasluga ~ to su и farmakognoziju uveli primenu ћ с m ij е i sto s u celoj fannaciji dali nau6ni pravac, tako da farmacija postaje е k s р е r i т е n t а 1 n а n а u k а i v е s t ion а. Oni u t. rapiju unose mnogo e VIII. su znatno unapredili mnoge nauke,
Лrapl ра

UPOTREBA LEKOVПOG BIUA КROZ VEKOVE
110viJ1

n о s t i, koje su se do danas odгZale gotovo и svim farmakopejama и svetu. Ogrom~o prosLranstvo arapske driave i mocna prekomors ka trgovina п1nо~о dopпnc~e da se arapska materija medika toliko obogati. Arapi upotreb9a~ahи , pored ostalog, i k а m f о r, t г s с а n i s е с е r, а l о ј е, v с1 е Ь 1 1 Ј е, Ь и n i k u, k а f и, d u т Ь i r, s t r i h n о s s а f r а n kиrkиmu, zedoariju, т а n u, kиbebu, Ь i Ь е r, с i т е t, r е~ m, s е n~~ t а m ar i n d и s, а r а р s k u g и m u, mosus, ciliЬar, areka-palmu, zatim mnoge zacine i mirise. U farmacijи uvode s i r и р о d s е с е r а, destilaciju i perkolaciju, i1:radu eliksira itd. Umesto drasticnih pиrgancija (kukureka, euforbijuma) arapski Jekari daju Ьlaga 1aksantna sredstva, kao, na primer, tamarindus, manu, senи, reum i dr., koje i mi danas upotreЬljavamo. Prvi njihovi lekari ucili su se u nestorijanskoj akademiji и Bagdadu. Carigradski patrijarh N е s t о r i ј u s (435. godine) Ьi izgnan kao jeretik u LiЬijsku pustinju. Ти on predavase medicinu, ubrzo privuce mnogobrojne odusevljene dakc koji prevedose klasicne grcke i rimske medici,nske kлjige na asirski i arapski jeZJik. Razidose se ро celoj prednjoj Aziji do Indije i osnovase mnoge bolnke ј vrlo napredne skole, koje nazivahu »akademije" , od k·ojih је najcиvenija Ьila ona u Bagdadu. Znacajno је napomenuti da su nestorijanci prvi о d е 1 i 1 i f а r m а с i ј и о d m е d i с i n е. Godiпe 850. izdan је njihov kodeks Krabain, koji se moze smatrati za р r v u s 1 u z. Ь е n u f а r т а k о р е ј u и s v е tru. Velik је broj slavnih arapskih mediko-farmaceиtskih strucnjaka i pisaca. Najpre su ucili iz grckih i latinskili d.ela, а posle izra.d ise sopstvenu originalnu naиku, koja је stajala na najvisem stupnjи u to vreme. Sa istoka se naиcni centri pomerahи ka zapadu i Sevilja, Kordova i Grenada u Spaniji postase najc1.1veniji nauCni centri sveta, koji su kasnije uticali na skole u Salernu, Monpeljeu i drugde и Evropi. G е Ь е r (700-765) udara temelje h emiji ili alhemiji. On је ujedno jedan od najvetih i najpoznatijih prirodnjaka tih vremena. Geber da_ie metode spravljanja najpoznatijih metala, soli, kiselina i alkalija, zatim vestinи filtracije, kristaHzacije, suЬlimacije i destilacije. Kroz сео s.r·ednji vek evropski lekari se sJuze izvrsnim arapskim delom De н~ medica od Ј о v а n а М е z u е (830. godine). Kanon od Avicene t 1000. godine) ima mnogo droga. I Ь n В а ј t а r (roden u Malagi 1197, umro 1248. godine) dao је oгiginalno i za ono vreme savrseno delo, koje se moze meriti sa DioskoridO\' im. U LiЬer magnae collectionis simplicium alimento1 ·um et medicameпtorum оп opisuje vise od 1400 Ьiljnih droga, daje podatke za osnivanjc i uredenje botanickih vrtova, iznosi licna origjmalna zapazanja itd. I Ь n В а t u t а h (1304-1369), roden и Maroku, obisao је i opisao kaspijsku oЬlast, Indijи, Javu, Kinu i prodro u Afriku do Timbukta. Gospodarч ogromnog carstva, mora, svets~e ~rgovine ~ bogatstva, Ara?i sи staJno donosili S\'e nove i nove droge, zасше 1 aromat1ke. Od Sundskih ostr\тa, preko Cejlona, lndije, Persije (lrana), zemalja oko Crvenog i Sredozemnog mora sve do Spanije, Arapi su osnivali mnoge napredne trgovacke kolonije. . . . . . ·х Агарi su spasH mnoge naucne ~ekovшe. Grka Ј •• RimlJ.ooa. Dok. Ј~ hп::.canska Evropa Ьila utonula u mrak 1 neznanJe, Arap1 su VIsoko uzd1gli buk1inj u nauke.

droga, narocito sa Istoka, vecinom od r е а 1 n е 1 е k о v i t е v r е d-

33

34

LEC ENJ E

BIUt ~l

и IndtJU oko Rta dobre. nade, doлose E vrop1 vel1k brOJ no \' Lh droga. Razvoj s tamparije omogucюЋ objav lji\'anje znatnog broja s truc_njђ_-f-щ;mako- mcdi­
ci пski h dela. S\'Uda и Evropi dizu se botanic ki vrto i и ko.j.i.ma-. se porc d domaceg Ьilja cine р о k и s а ј i g а ј е n ј а i onog doncsenog 1z dalekih zeшalja Starog i Novog sveta. Pocetak XV I veka i za m a te riju medikи cini p rckre tni cи i korak иnapred . Као i SYaku drugu novotariju , tako i le kovitc droge, zacinc, sredstvn za иzivan jc i namiгnice, nisи и Е ropi s vuda primili g latko, bez otpora. Mcstimiёno su vodene zuёnc i dugotrajne ras pre. Nc prijatelji egzoticn ih siг0\1 i na i no\,Otarija uops te, iznos ili s u najcrnje i najra znovrsnije price. Na pгimer, da upotreba krompira, navodno, иzrokuje poj avu skrofuloze, са ј izazi\1a padavicu, od dиvana se poludi i td. 1pak s и са ј , ka fa, kakao, krompi1·, kиkuгuz i druge biljne sirovine pos te peno osvojile ukLts J2vroplj a na. Krompir i kиku rиz resise proЬlem gladi и Evropi .

IX. No.v~ ,v.~Ji. - Putovanja Marka Ро1а (s1avni Venccijanac , 1254-1324) u tro~~ku Az1ju, Ki ~l\ i Persijи, otkricc Amc~ike .i puto~anj a. Vas ka d e Gamc

Po lovinom X\'II Yeka и e\тopsk u mcdici nи se uvodi Cort ex Clziнae (kinino,,a kora) pod пзzivom »kontesin prasak«, jer ga је prva upotrebila za lek ze n a vicekralja Pcrua kontesa del Cinho n . Droga ubrzo OS\Юji Englcs ku, Francиsku i Nemacku, iako sи protivnici иpotrebe kin inovc k o re и tcrapiji bili vrlo uporпi , osoblto najugledniji lekari toga vremena, c laпovi akadcm ije. Droga је prodavana veoma skupo kao tajni cиdotvorni lek pod raznim izrnisljeпim irnenima, kao, иostalom, sto se to ciп ilo i sa ipekakиanom i drugim novim lekoviшa o d vredлosti, od kojih s u drzavni ili crkven i poglnvari, а kasnije karteli i trustovi imali boga te prihode i ро mоси njih vrsili jak uticaj na svoje n eprija te lj e u drzavi i izvan nj e. Takve iskljucive monopole poj edinci su grozn icavo cuva li i sv.im s redstvima branili. Otkricem Ашегikе materija med·i ka se obogatila zna tnim brojem vеоша vafnih droga: kininoYa kora, ipekakuana, kakao, ratan ija, hidrastis, pиrsi.. jana, lobelija, jalapa, tolu, peru- i kopaiva-balsam, senega, vanila, sarsaparila, sasafras, sabadila, g va jak, kaskarila, gvarana, matiko, m a te, d и v а n, р а р r i k а , n а ј k v i r с i·td. Sve ove dro~e nisu odje dnom dospele u Evropи i nis u sve иpotп~Ьlja­ vane и iste svrhc kao daпas. I tu је Ьilo lut.anja sve dok se и XIX vekи nij e pristupilo naucnom, e ksperime ntalnom ispitivanj u na zivotinj aшa, а zatim na ljиdima i dok droge nisu bile h ernij ski i sp i taпe i i z nji.h izolovani lekoviti sastojci u c istom s tanju. Као i ranij e, tako su se i kroz XVII i XVIII vck jos uve k v1·lo mnogo ~upotп•Ьlj avala c udna i neoblёna эreds tva za lecenje. Da navedemo samo n e ke droge zivo tinjskog porekla, koje sи иzi1va le velik u gled, dobar glas .i zпatнu potrosnj u : zmije, gusteri, zabe, s k o rpioni, razni crvi, psi i s tenci (kucici), zaUm , prasak od lobanj e, n okti s ljudskih rukи i nogu (pгo­ tiv zatvora i epilepsije), konjska griva i гер , j e len ski rogovi, kosa, m o kraca i izmet ljиdi i zivotinja, pljuvac ka, covecja mast, zenino mleko itd. Vгacara, bajalica, sarlatana, avantuгista i ·d rugih nadrilekara bila sи puna sela i gradovi. Dok su stari narodi upotreЬljavali Ьiljke uglavnom и obliku infuza, dekokta i maceracija, dakle, kao proste farmaceutske forme, dotle se и srednjem veku, а narocito od XVI do XVII veka sve vise traze slozeni lekovi, meau kojima su t е r i ј а k а zauzimala glavno mes to. Osim droga biljnog porekla, u njima ј е bilo i zivotinja i minerala. о hemijskim i farmakodinam-

UPOTREBA LEKOVIТOG BIUA KROZ. VEКOVE

35

s kim nepodлos ljivostiшa nij e se vodПo racuna niti se и to vreme ne~to о tоше znalo. Uko !iko је terijak bio slozenij i, u koHko ј е za ovu njegovu izradu ·UpotreЬljeno vise bilja i retkih zivotinj a i mJnerala ј ukoliko ј е b io izradivan s vise ротре i parade na j avnom mestu, utoliko se vise cenio i skuplje prodavao. Alhe шi ca ri vekoviшa uporno ali uzaludno traie »univerzalni eliksir«, »zivotni eliksir« i >)kan1en mudraca«. U XVIII ''eku treba sp omenuti dva slavna imena: L i ne К а r 1 f о n (Linne Carl fon, Lim1.aeus, 1707-1778) i Э е 1 е К а r 1 V i 1 h е 1 m (Scheele Carl Wilhelm, 1742-1786) . Line ј е nacin~o red u botanici. Godine 1735. objavio ј е seksua Jni siste1n raspodele sveg biJja, koji se do danas od riao kao najpr-akticnija i najpreglednija sistematika bilja. Оп ј е svakoj biljci dao ime i prezime na latinskon1 j ezjku. U novom vekн izisao ј е znatan broj dela о lekovmim sirovinama od raznih pisaca. Da spomenemo samo najpoznatije: Valerius Kordus, Nikolaus . onardes, Karolus Kluzijus,. Teofrastus Paracelzus, Lemeri, Mat· olus i drugi. M i Devetnaesti ,·ek. - Franc uska revolucija znaci novo doba i za far.maciju. Naucna farшaoija, zap ravo, tada i pocinj e. Неооја, koja је za ovih poslednjih 170 godina ucinila revoluciju и nauci i njenim tekovi• nama, izasla је iz farmacije. L а v о а z i ј е (An.toine Lavoisier), osnivac nove, naucne, pozitivne h emije, radio је u pariskim apotekama. Prvi i najbolji njegovi saradnici sи apotekari. On u Francuskoj, Эеlе и Эvedskoj, Pristli и Engleskoj postavljaju hemiji cvrste i zdrave temelje. Hemija pooilllje voditi. Velik broj apotekara zaduzuje hemijsku nauku otkricima novih elemenata, jedinjenja i clr. Da spomenemo sюno najpoznatije: Bome, Devi, BaJar, Berceli.jиs, Prust, Fovler, Эеlе, Tromsdorf. Prvi vidljiv гezu1tat hemijskog pravca u farmaciji se oseca и samom pocetktl XIX veka. Vec 1803. god. pariski apotekar D е r о s n izdvaja jedntt kristalnu supstanciju sla1be alkalne reakcije, koju on naziva sel d'opium. То bese narkotin. Godine 1804. Derosn i Segon otЮrise morfin u opijumu. Tako pocinje istorija alkaloida. Do kraja XIX veka izolovamo је vise od stotinu raznih alkaloida iz droga doneseniћ !iz svih delova sveta. U fitohemiji XIX ·vek је v е k а 1 k а 1 oi d а ·i pocetak naиcne farmakognozije zasnovane и prYom redи na hemiji. Godine 1817. Z е r t i л е r uspeva da izolиje m о r f i n, а iste godine R о Ь i k е n а т k о t i n. Р е 1 е t i ј е (PelJetier) i К а v а n t u (Caventou), profesori v . soke fari maceutske skole и Parizu, otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma vafnih alkaloida: 1817. god. strihnin i brucin, 1820. god. kinin, Peletije i Mafandi 1817. otkrivaju emetin, iste godine Gajger otkriva akonJ.·ti·n , а Runge kofein, 1842. \'oskresenski izdvaja teobromin, 1832. Peletije otkriva и opijumи narcein. Francuski apotekar ~arl Таюrе otkriva 1875. ergotinin (ergotoksin), а 1878. god. peletierin, metilpeletierin ·i druge alkaloide и kori nara. U nauci nastaje prava utakrnica ko се pre otkri1i i izolovati neki nov alkaloi d: berberin, konicin, atropin, akonitin, kolhioin, hioscijamin, kokain, kodeirn, ezerin, pilokarpin i sl. Do dana• se uspelo da se mnogi alkaloidi sintetirluju~ medu kojima s se neki tvol'nicki proizvode. Ipak, jos uvek su biljke glavm izvor i sirovina za proizvodnju alkaloida.
Х.

U POTRE BЛ LEKOV ПOG BIUЛ

KROZ

VE.КOV E

35

s kim ne podnoslj ivos tima nij e se vodHo r acuna ni ti se u to vreme nes to о tome znalo. Ukoliko је terij ak bio slozenij i, ukoliko ј е za ovu njegovu izradu upo treЬlj cno vise Ьilj a i re t kЉ zivotinja i minerala i u koli ko ј е Ьiо izradivan s visc ротре i parade n a javnom m cs tu, utoliko se vise ccnio i skuplje prodavao. Alhen1icari vekoviшa uporno ali uzaludno trзle »иniverzalлi eliksir«, »zivotп i eliksir« i »kamen mudraca«. U XV IП \1eku tre ba spomenuti dva slavna jmena: L i л е К а r 1 f о n (Linne Ca rl fon, Lim1aeus, 1707-1778) i S е 1 е К а r 1 V i 1 h е 1 m (Schcele Carl Wilhelm, 1742-1786). Line је nacin• red u botanici. Godine 1735. objaio vio је seks uaJni sis teп1 raspodele sveg bi1ja, koji se do danas odrfao kao najpi-akticnija i n ajpreglednij a sistematika bilja. On је svakoj biljci dao ime i prezime na latinskon1 jeziku. U novom vekн izisao је zлatan broj dela о lekovirtim s irovinama od raznih pisaca. Da spomenemo sarno najpoznatije : Valerius Kordus, Nikolaи s ~lonardes, Karolus Kluzijus, Teofrastus Paracelzus, Lemeri, Matiolus i drugi. znaci DOVO doba i za far~ maciju. Naиcna farшaoija, zapravo, tada i pocinje. Hemja, koja је za ovib poslednjih 170 godina ucinila revolиcijи и naиci i njenim tekovinama, izasla је iz farmacije. L а vo а z i ј е (Antoine Lavoisier), osnivac nove, naucne, pozitivne hemije, radio је u pariskim apotekama. Prvi i najbolji njegovi saradnici su apotekari . On и Francиskoj, Sele u Svedskoj, Pristli u Engleskoj postavljajи hemiji cvrste i zdrave temelje. Hemija pooinje voditi. VeИk broj apotekara zadиzиje hemijsku nauku otkricima novih elemenata, jedinjenja i clr. Da spomenemo sашо najpoznatije: Bome, Devi, Balar, Bercelijus, Prust, Fovler, Sele, Tromsdorf. Prvi vidljiv гezultat hemijskog pravca u farmaciji se oseea u samom pocetku XIX veka. Vec 1803. god. pariski apotekar D е r о s n izdvaja jedntt kristalnи sиpstanciju slabe alkalne reakcije, kоји on naziva sel d'opium. То bese narkotin. Godine 1804. Derosn i Segon otkorise morfin u opijumи. Tako pocinje istorija alkaloida. Do kraja XIX veka izolovano је vise od stotinи raznih alkaloida iz droga donesenih iz svih delova sveta. U fitohemiji XIX ·vek је v е k а 1 k а 1 о i d а i pocetak naиcne farmakognozije zasnovane и pn'om redи na hemiji. Godine 1817. Z е r t i .n е r uspeva da izo1uje m о r f i n, а iste godine R о Ь i k е 11 а т k о t ii n. Р е 1 е t i ј е (Pelletier) i К а v а n t и (Caventou), profesori Visoke farDevetnaesti \" ek. Х. Francиska revolиcija

maceutske skole

и

Parizu, otkrivaju vrlo brzo znatan broj veoma va2nll1 al-

kaloida: 1817. god. strihnin i brucin, 1820. god. kinin, Peletije i Mafandi 1817. otkrivajи emetin, iste godine Gajger otkriva akoni·ti-n, а Runge kofein, 1842. \'oskresenski izdvaja teobromin, 1832. Pe1etije otkriva u opijumu narcein. Francиski apotekar 8arl Tanre otkriva 1875. ergotinin (ergotoksin), а 1878. god. peletierin, metilpeletierin 1 druge alkaloide u kori nara. U nauci nastaje prava utakmica ko се pre otkri·ti i izolovati neki nov alkaloid: berberin, konicin, atropin, akonitin, kolhioin, hioscijamin, kokain, kodein, ezerin, pilokarpin i sl. Do danas se uspe1o da se mnogi alkaloidi sintetШuju, теби kojima se neki tvoтnicki proizvode. Ipak, jos uvek sи biljke glavni izvor i sirovina za proizvodnjи alkaloida.

36

LECENJE BlUE.M

Za otkrice, izolo,-anje i nauku о alkaloidima najveca zasluga pгipada farmaciji, i to danas cini najcvrs6u podlogu !i moc farmaceutJSke nauke. Nepune tri deccnije posle otkrica prvog alkaloida Leru dokazuje 1830. god. glikozid s а 1 i с i n u vrbovoj kori, а odmah zatim iste godine Robike i Butron o tkrivaju а т i g d а 1 i n и gorkim bademima, а Minor eskulln u divljem kestenu. Кrajern XIX veka uspeva sinteza nekih glikozida (Е. Fi~er 1885. g., prunazin), а Burklo i njegovi ucenici uvode u fitoherniju Ь i о 11 е­ ш i ј s k е m с t о d е, otkrivaju stotinu novih gljkozida i mnoge nove hcterozide biohemijskim po5tupcima uspevaju da sintetizuju (1912. god.). Та~ zamasan posao razv·ija se u spesno jos vise и ХХ veku i traje do danas.

I NST IТUT

ZA FARМAKOGNOZ.IJU FARMACEUTSKO\., FЛKULTETA BEOGRA!.J~Г:.OG UNIVERZIT~TA

Revolucionarni pгonalasci s1a:vnog Р а s t е r а (Louis Pas teur) uvode н terapiju vakcine, serиme i fermente . Otkrica и oЬlasti unиtrasnj e sekre· rije иt~гu put е п d о k r i n о 1 о g i ј i, koja se u ХХ veku razvija и tolikoj meri da se bez preterivanja moze r eCi da Ziv.imo и epohi hormona. U terapiju se uvodi radijun1, iks-zraci, elektricitet. Organska hemija iz godine u godinu poeinje ubacivati и terapiju druge polovine XIX veka sve veCi broj novih organskih sinte1.skih jedinjenja poznate hemijske konstitucije i konstantnog fizioloskog dejstva. Ovi novi 1ekovi .i maju mnoge pred.nosti: lako i tacno se mogu dozirati, dugo se cuvaju, mogu se taЫetirati i davati u obliku injekcija, sto nije slueaj s drogama.

UPOTREBA

LEKOVIТOG ВША

KROZ

VEКOVE

37

U XIX i ХХ vek~ ne treba zaЬoraviti nekoliko slavnih farmakognosta: Ј. Pere.ira, D. Hanbury, К. Hartwich, А . Mayer, Krea.mer, А. Brandt, А. Tschirch, F. G. PJaлchon, О. Oesterle, Е. Perrot, Barger, Wasicky, WaШs, а zatim celu plejadu hemicara i botan-icara koj i su mnogo doprineli proucavanju i poznavanju lekovitih si·rovina: Voskrescnski, Preobrazenski, О . Berg, Е. Fischcr, F. Wohler, Ј. О . H esse, F. А. Fli.ickiger, Dragendorff, А, Vogl, А. Ladenburg, Е. Strassburger, Ј. Panёic, Е. ColLin, Schmidt Е. А., Moclleг Ј., Engher А., Tћoms, Gt·eenish, Leger, Karrer, &uiJicka, Н. Dale, King, Н . Leclerc, ChevaUer i dгugi.
XI. Dvadesetl vek. - Krajem XIX i poeetkom ХХ veka velika је opasnost zapretila drogama da bu.du potpwю izbacene iz terapije. Droge iшaju mnogo nedostataka koje treba odstraniti ili ih bar smanjiti na najmanju meru. Bш·klo, Gabrljel, Bertran, Brldel, Pero, Vitiez, Goris i drugi farmako-bio l1emicari i farmakognosti ukazuju na r а z о r n о d е ј s t v о е n z i rn а, koji izazivaju d u Ь о k е р r о m е n е m о L с k u1 а r n е r а v n о t е z е za vreme su senja bilja. Мnogi prvobitni prirodni molekularni kompleksi Zive biljke za vreme dugotrajnog susenja Ьilja se raspadaju , nastaju nova jedinjenja manje lekovita ili potpuno indiferentna {di1,000 gitalis i slicne glikozidne i saponi.nske droge, ra2ena glavnica i dr.). 900 Dakle, od naCina susenja lekovitog bilj a mnogo zaд,.libiofici ео о visi njihova lekovitost. Izolovani alkaloidi i glikozidi u cistom stanju poeeli su u terapeutici XIX veka sve vise potiskivati droge iz kojih su izdvojeni. Lekari su radije upotreЬljavali morfin umesto opijuma, digitalin ili digitoksin umesto digi talisa itd. Ali se ubrzo uvidelo da је dejstvo droge и mnogim slucajevima potpunije i dugotrajnijc. I jos nesto: u mnogin1 slucajevima dejstvo iv е Ьiljke i eventualno s v eze ј brzo osusene (stabilizovane) biljke potpunije је i јасе od stare droge (tvrda raiena glavnica, saponiпske i glikozidne droge, naroeito grupa digitalisa, kardijaka).

z
о
~

Q

~

700 600
· Vitcunil\i\

Q

z

о

500

~
~

о

Q.c

(fj

~
о
~

:Е <400
Horтnono

300
200
-__.-т-t-rттттт-гАsРi rln

о ~

z

: ~
: оо-

100 :·.··· ..,,., ,_. ,._,_ .
,~19

::=~~~f ~ ~
195Z
t953
ОО

t9SO

1'5i

GODINA
ZATJM NA VITAМINE, А NAJMANJE NA BARВITURATE
UTROSAK L~KUVA U ~АО ОО Ј9.Ј9-1 953. g. DOLARSКE VR.EDNOSТI RAZNIH LEKOVA UTROSE.NIН U SAD OD 1949-1953. NAJVISE ЈЕ UTROSENO NA ANTIB10TIКI::,

38

LECENJE BIUEM

Ova p roucavanja, iako p rekidan a i ometaпa u toku ova dva kгvava svetska rata , ipak u rodise plo dom. Iz dosadasnjih rezulta ta rnoze se nazreti veliki znacaj i ocekivati znatan uspet: od m oderne Ь ј о h е m i ј е Ь i 1 ј а. Pocetkom ХХ veka predlozen e rne tc de s t а Ь i 1i z а с i ј е s v е z е g 1 е k ov i t о g Ь i 1 ј а, n aJ·ocito onog ciji su lekoviti sas tojci labiln i, osvaj aj и te· ren . Danas vec ima и prometu сео n iz s tabilizovanih droga. Primenjиjи se pare alkob ola ili vode i drugo. Pantopoн, dornopon , p andigal i s licni kompleksni lekovi u modi sadde glavne Jekovite sastojke izvesn ih droga. Oni sve vise po tiskuj и ciste a lkaloide i glikozide . Amerika p oein ј е proizvoditi mnoge lekove iz svezi1 bil}nih ili zivoh tinj skih sirovina е k s t r а k с i ј о т n а 1 е d u , и vrlo velikom v а k и и т u ,
Ку.

.~.

1

.,
fo

\

1

1
Е

Ћ

•,_~\

\

/,

/
/_

2,...

1

~

б

"6\
\
.""

r:
о

~/
1

ОЈ

~.L

~/

Ol

~' ~Ј

--

~

С'О

li
2
~

....

"

""'

х

·'
·~
Ј951

,..
49И

-""

ro.n _

PORAST PROIZVODNJE I OPAD~NJE СБN Е PE NI CILIN A OD 1945. ОО 1 1953. GODIN E

i с n о itd. Р е n i с i 1 i n, а ubrzo zatim i mnogi drugi antiЬiotici, h о r m о n i, v i t а m i n i i р r о v i t а m i n i би 1ii ·noVIi lekovi kqji osvojise сео svet i и с d. n i s е r е v о 1 и с i ј u и te rapiji. s

а

ерt

NASE LEKOVITO BIUE Ј

NASI ZELENI RUDNICI
и

korovi mogu biti korisni- sve zavisi

cijim su rukama

Zadatak ove knjige је viSestruk. Pre svega, ona treba da ироzпа citaoce s 1lajvat nijim l ekuvitint biljem koje raste divlje и Jиgoslavijи ili se и 11јој gaji. Treba da ukaie na vafnost i raznoW'snos1: lekovitog ЬИја koje Jugoslavija daje nasim i stranim apotekama, bolnicama, drogerijama, faпnace­ utskoj i hemijskoj industriji, kozmetici, parfimeriji, induэtriji likera i slicnih alkoholnih i bezalkoho1nih pica, i da pokafe sta se izvozi и inostranstvo.

UPOTREBA LEKOVПOG BIUA KROZ VEКOVE

39

Zbog jcdnog kot'ova, sitne i prezrenc blljcice, koja kao zlatan m1rtsan Cilirn pokei а ь~s'<tajne n e гodne voj vodanske s latine u dгugoj polovini proIeca, zbog te t it ricc, kamilice ili zabn jaka, dosadnog iitнog korova procula se nasa drla\'a siг01n <:ele Zemljine kuglc, јег леmа tc zem lje koja danas не trazi od nas tu lcko\·i tu Ьilj ku, »p lacajuci је zezenim zlatOm«. U Beogradu, CjuЬijani ili Zagrebu, u Sarajevu ili Skoptju. na Cetinju ili u Dubro\rniku, isto kao i u Novom Sadu ili u Pancevu, kad uciete u apotcku i zatгazile kesicu kamilleja, znajte da to osuseno aromati~rю cvece potiёe iz Melcnaca, Obi liceva, Kumana, Mokrina ili iz nekog drugog banatskog sc la i d a su ga brale Banacanke nocu za mesecine. Niko na svetu ne daje ta ko cis tu i clobгu titг i cu kao Vojvodina. А kod nas raste jos nekoliko stotina drugih Jekovitih Ьi lj aka.
NA~E LEKOVITO BILJE -

NA$E ZELГ.l'~O ZLATO

Prirodni izvori Jckovitih sirovina Jugoslavijc s u bogati i raznovrsni. Oni s u bogatiji 1 razno\тsнiji no sto na prvi pogled izgleda, pogotovu nestruёnja­ ku i neoba\1 esteпom gradaninu. Divlj e i pitomo lekovi to Ьilje u Jugoslavij i pгedstavlja t•askos11e, mi1·isne zelene ntdnike pune veoma sloienih L eko\J iti!J sastojaka, koj i j os nisu dovoljno ispitani i zbog toga se i ne eksploatisu s onim u s pel1om koji се se postici kad se njihov ћemizam, blologija i farmako logija bolje upoznaju. Lekovito Ьilj e Jugos lavije ceka vredne ruke i шu dre glave nase skolovanc omladine da ga isp itaju i oЬlagorode .
КОЈЕ

GDE

BILJE RASTE?

Zadatak ove kлji gc ј е da upozna citaoce s m estima gde ll'eba da /J'aie pujedino Ьilje. Leko, ·itog bilja ima па celoj Zemljinoj kugli, gde vise gde Л1аnје, a li ono sto m oze rasti u tropskoj Africi, ne moze kod nas. s druge strane, svaka blljka trazi svoju zem lju i svojc drustvo gde najbolje uspeva i gde daje najlekovitiju drogu. J edino је s tih terena treba brati. Tako се, na primer, be rac bllja traziti i brati list tatule sa Clubrista i bunista, majki nu dusicu sa suviћ i suncan Љ kamenjara ili sa peska i druge toplc i suve zcmlje, koren belc sapunjace iz peska, koren belog sleza pored reka i bara, гizom idirota iz barskog mulja, list i koren velebl lj a sa sumskih krcevina i p.11 jC\'ina, јег lekovi to bllje se ceni prema kolicini i vrsti lekovi•tih sastojaka kojc ono sadrzi u svojim celijama, а h emijski sastav Ыljnih organa zavisi od mnogih cinilaca.

I $TETNO BILJE MOZE BITI KORISNO Da lji је zadatak: upoznati citaoce d.a је лajvaznije lekovito bilje uglavnom korO\', prezreno bilje kojc neukom i neobavestenom nicemu ne sluzi, а smeta i c ini stetu nasoj privredi. Та steta iznosi godisnje stot·ine miliona dinara. Titrica, bunika, tatula, velebilje, jedic, mrazovac, digitalios i mnogi

40

LECENJE BIUEM

drugi korovi su blljke koje daju vazne droge od kojih se prave vazni lekovi. Medutim, ti korovi guse kulturne biljke, oduzim aju im vlagu, svetlos t, mesto i preлose razne bolesti na okolne u seve. Oni otezavaju obradu zemlj e i time poskupljuju poljopri·џ гedne p roizvode.
КАКО КАКО

TREBA I

NE TREBA KORISTITI LEKOVITO BILJE?

I sto tako zadatak ove knjige ј е i da upozna citaoce kako treba pam.etno, ra.cionalnn koristiti rza.Se lekovito Ьilje, k а k о t r е Ь а i k а k о n е t r е Ь а r а d i t i s n ј li m . Tako ј е, na primer, za vreme okupacije gotovo potpuno uniStena bela sapunjaca na DeliЬlatskom pesku. Tako se ne sme raditi. Neracionalnim radom n e samo da ј е upropasceno najbolj e i najbogatij e nalaziste ove vazne droge u naS.Oj, zemlji vec se n jenim unis tavanjem onemogucilo i otezalo veziva• je zivog peska, koji је vecita opasnost za n sva okolna sela. Generacije (od 1818. god. do danas) radile su i rade na njegovom vezivanju, sшiriva:nju i pretvaranju u kuJturnu zemlju od koj e се i z.a,iednica i pojedinac imati koristi. Ko panj e sapun-korena donosilo ј е raпijih godina vrlo lcpe zarade siгomaSпom svetu u j esen i zimi, kad na selu nema drugog posla ni zarade. Jos gore је рго~Ја lincura na nasim plan• nama. I mnoge druge vaZne i lekovite biljke su ugrozene u prirodi. ZЬog toga се se i na to va!no pitanje obratiti pa!nja i dati potrebna uputstva za njihovu zas titu i razmпo tava11je na prioгodnim nalaziStima da bi si·r o masni planinci imali rada i zarade. NISU SVI BILJNI ORGANI PODJEDNAKO LEKOVITI Zada·t ak se sastoji i u obavestavanju citalaca koji organ treba brati od koje biljke. Redak је slucaj da se neka biljka cela upotreЬljava za lek. Najcesce su to samo pojedini njeni delovi. Na prirner, od tatule se tra!i list i seme, od titrice cvct, od belog sleza koren, rede list i cvet, od sipka plod, od slacice zrelo seme · itd. Dacemo potrebna strucna uputstva na koji nacin OblЋDO i iskopano bllje treba SUSiti i cuvati, U koje doba godine Se bere pojedino bilje, da deca i trudnice ne smeju brati otrovno bilje, а i kako da se biljari zastite pri radu s otrovnim Ьiljem.

POZNA,/ANJE LEKOVITOG BIUA

ЈЕ

VRLO SLOZENO

Citaoci се dobiti VaZnije podatke о geografskom rasprostranjenju pojedinog va!nijeg bilja, izgledu biljke, njenom hernijskom sastavu, izgledu va!njjih droga tosusenih biljnih delova), upot·rebi u naucnoj i naтodnoj n1edicini. Narodnu. medicinu treba ispitati, јео:- је puna nazovimedoicine i nazovHekara, sarlatanstva i praznoverja protiv kojih se prosvecen eovek mora boriti. То је velik narodni neprijatel, аН kao i svaki drugi neprijatelj i ovaj se pretbodno mora dobro upoznati ako se zeli da sto pre bude pobeden. Na primer, borba protiv upotrebe makovih caura, kuvanja i davanja maloj deci, za·tim protiv upotrebe korena belog sleza za izazivanje abortusa itd. ne moze prestati sve dok se to zlo ne iskoтeni.

UPOTREBЛ LE KOV lТOG BIUд КROZ

VEKOVE

41

TROVANJE LEKO\!ITIM BILJEM JAKOG DEJSTVA
Pt·o ucavaнje narodne toksikologije ta!kode је jcdan od zadataka koji citaoci tre ba da pt·edtLZmи svaki и svom kraj и. Jos иvek se, na primer, tatи­ Jino seme drii и jakoj rakiji i nj om sc ljudi trljaju , stavlj ajи и sиpalj zиЬ, шаЈо ))gucл11". Tatиlinim semenom jos иvck vara lice vade praznovcrnom svet u ))crve iz pokvaп~nih zuba, u~iju, nosa i ociju«. Tatulinim semcnom i Jistom jos иvck ne:> trpljivi nasLednici Ш nesrecni supruinici, snahe i sv~krve

jedni druge truju.
DRUSTVENI I PRIVREDNI ZNACAJ

bllja treba da se, pre svega, pomogrze starcima, iп­ validima i svima onima koji nisu sposobni za teske radove. Deca, pre svega skolska, treba da se upozлaju s le kovitim biLjem iz vise razloga. То је lep i lak posao. Botaniku treba uciti и prirodi, jer је to prirodna nauka. Jzmedи cetiri zida niko necc naиciti kako се и prirodi pozna ti t i tricи 1 razHko,,ati је od drugill biljaka koje imajи slicnи, s lozen и glavicas tи cvast. Ко jednom \ridi beli slez, velebl lje, bunikи, tatulи i ostalo lekovito bilje, taj nikad nece zaboraviti kako ono izgleda. Ocigledna n.as tava и prirodi је najbolja. (»Oci jest da su lзZljive, ali s to oko vidi to se ле zaboravlja.«) Branjem leko\•itog Ьilja skolska deca се иpoznati prirodи svoje лaj­ uze okolinc i n cos~ tr~u pos tati oclиsev l jcni m13cli Ьiol oz i. Prenosicc to Ьilje
AUSTRIJA
МADARSКA

Braлj em \eko\•ito~

GRCКA
NAUCNOISTRAZ IVACКE EKIPE FдRМAt;~U I A /..А PRO UCдVANJE LEKUVПU<..

UII J \

OD 19-45. DO 1970. GOD1NE.

42

LECENJE BIUEM

и svoje i skolske vrtove, pl-atice лj egov zivot i razvoj, videce kad ј kako cvcta. Citaocima се sc dati planovi i crteZi kako treba podici i odriavati vrtic s Jekovitim biljem. Ovo је od posebnog znacaja za skole, j er se и tinz vrtiCima пajиspesnije i najpгijatnije odriava nastava iz botanike. Вгалјеm lckovitog bilj a naucice se korisnom radи, koji ее im, mozda, nekad и zivotи dobro doci. Za branje Jckovi tog Ьilja treba mnogo rucica, jer i ovdc se moze reCi da ј е tacna ona Njegoseva: »Malo rukи, malena i snaga.« Niko ne moze tako mnogo i tako bJ-zO nabrati bilja kao skolska deca. Branje m bilja dcca se navikavajи da idu и prirodu, па sип се, u sumи i tako се neprimetno zavoleti sume i livade i pres tace se bojati svega onog sto se и prirodi zbiva. Od priho d a dobij enog za bilje imace znatnu korist skolska kuhinja, knjii.rzica, z Ьi rke itd. Uops te, branjem Ьilja deca odmalena neosetno pocinjи privredivati, radeCi j edan posao uz pesmи i salи. Na taj nacin ona dolaze do saznanj a d a n1ogи koristiti zajednici.

BORBA ZA KVALITET Obratice se paz nJa Ьiljarima i on.ima koj• nameravaju da sakupljaju i i gaje lekovito bilje da је cistoca v rlo vazan cinilac u ovom radи . Jedan od najcescih nedostataka nasih droga је n edovoljna cistoca, koja је, иglavпo m, posledica aljkavosti i neп1arnosti и radи . Ne sm e se vise ponavlja ti ona greska da se и nasem biljи, izvezenom negd e u Amerik и, ili na kakav drugi kontinent, naue stranog Ьilja, vune, kostreti, hartije, kozjih brabanj aka, mrtviћ miseva, zernlje i drиge necistoce . Toga ne srne biti ni и namirnicama, а kamoli и drogan1a, јег lekovito bilje sluzi kao lek i daje se bolesnicima da im pomogne. POZIV NA SARADNJU Ova kojiga tтеЬа da Ьиdе podstr·ek i putokaz prijateljima pri1'ocle, ~za­ stav;'licima botanike, suma1·ima, agronomima, uciteljima, apotekarima, l ekarirna i ,,eterinщ·ima na koje Ьilj e -svaki и svom krajи treba da obrati paznjи, da belezi kako је u pojedinim godinama ta bHjka podnosila sиsи ili preveliku vlaznost, golomгazicu, ' 'elike vruCine i zime, razne gljiviene i druge bolesti и tokи vegetacionog p erioda, koje lokalno bilje narod njihovog kraja najcesce upoLreЬljava za l ek, za koje bolesti i kako ih leci itd. Uopste, ovo је jedna vrsta poziva svin'l ljubiteljima lekovitog, mirisnog i zacinskog Ьiljt1 па naucnu i strиc11u saradnju. Lekovito bilje se ne moze proиcavati kabinetski. Potrebno је svaki dan ici и prirodи, posmatrati ga i ispitivati, belezeci svaku pron1enи koja nastaje pod иticajem spoljnih cinilaca.

О

POTREBI ZA GAJENJEM LEKOVITOG BILJA

Као sto sи se nasi stari ~ugledali na Hola ndane, podifuci impozantne vetrenjace oko svojih sela kao neke dzinovske strazare, iskoriscиjuCi najjevtinijи i najpгi·stupacпijи ravnicarskи energijи, vetar, za mlevenje zita i isи-

UPOTREBA LEKOVПOG B I Uд КROZ VEKOVE

43

s ivanje vodoplavnoь zemlj is ta , taku isto treba da se ugledamo na njiћ i u pogledu gajenja lck0\1itog bilja. Hektar zemlje pod zumbulom, la lom ili karanfilom лesurnnjivo donosi viSe koristi nego hek tar zita. Ра kad Holanёtani mogu da proizvode tako divno mirisno cvece u zemlji gde ј е леЬо uvek sivo i tuzno, gde se ))vise od 7Qn; 0 brakO\'a sklop i pod kisobranom«, олdа i mi imamo jos vise razloga da pristupiл1o toj proizvodnji, jer m i imamo divno plavo леЬо, zarko suncc i uopste velik broj suncanih dana. Citalac се za svaku vazniju lekovitu biljku doblti sve potrebne agrotehnicke podatkc о gajenju i dobljanju maksimalnog p rinosa i najboljeg kvaliteta.
DOMAcA
АРОТЕКА

LEKOVITOG BILJA

Ukazacemo paznju na neotrovno lekovito Ьilje, kojeg ima kod nas v1·lo шnogo, ali se ne jskoriscava dovoljno ni za prodaju ni za domacu potrebu. Svaka porodka, pogotovu ona s malom decom, treba da irna za celu gouinu лabranog cveta lipe, titrice, nane, sipka, tmjina i drugog bilja (> >Zlu ne trebalo, nek se nade u kuCi .. .«). Pomalo neverovatno izgleda da mnogi stanovnici ravnicarskih naselja idu preko cele godine u apoteku da kupuju kamiltej, iako su sve njilю,re njive, pasnjaci, ledin e, ulke, dvoтista i vrtovi puni te ЬiJjke. Ili kad опај lekar i apotekar iz jednog velikog sela pored Dunava protestuje s to шu se пе salje dovoljno belog sleza, а u torn zapustenom i zabare nom selu svc su ulice obrasle belim slezom u toj meri da se seoska deca Jeti ро njernu igraju zmurke i skгivalica. Ili da Jugosloveni svake godine popijtt tnilionc taЬleta i prirne hiljade injekcija vi>tamina, а dopustaju da milioni kilograma najsocnijeg i najl_ekovitijeg voca punog vi-tamina С i drugib isto tako korisnih sas tojaka svake godirne propadnu, istrule, da ih pojedu svinj e, ili, sto ј е ј о$ vece zlo, pretvaraju ih u rakiju, nas n arodni otrov, 1 ·uglo i sramotu.
I N VENTARIZACIJA LEKOVITOG BILJA

Bez saradлj ~ S\' ih naprednih i p rosvecenih gradana ne moze se nikad izvrsiti t'ejonizacija lekovitog bilja i Шadiirti taima farmakognozijska karta, tj. areali, raspros tranjenost svih vrsta na te ritoriji Jugoslavije. Medutim, bez tacпog poznavanja sviћ mesta gde se nalazi pojedino vazno lekovito Ьilje ne 1noze se doneti лi zakon za zastitu onog Ьilja kome pre ti opasnost od uнis ta­ vanja, ni-ti otpoceti s podizoojem susara, skladista, plan1:aza, destИeri)a i sa racionalnin1 iskorisca\'anjem.
I KOROV MOZE BITI KORISTAN

Cilj ove knjige је, pored ostalog, da 6i1 taocu ukaze na to da i koro·џ i di'Ugo prezre· o bilje 71'lOgu biti korisni. Sve zavisi u ci}im su rukama. »А u n ruke Mandusica Vuka, svaka puska Ьiсе uboji~ta.« Voda i vatra u rukama prosvecena coveka i strucnjaka najvece su Ьlago. Tatula , bun~ka, velebllje, mraZO\' ac, gorocvet, digitalis, navala, titrica, beli slez, tvrda rafena glavnica i

44

LECENJE BIUEM

mnoge drиge otro,rnc i neott:.ovne biljke ~'оје rastи kao korov ро nasim nji' 'ama, vrtovima, sиn~ a ma i li\•a dama, а koje veCiлa od nas unistava, smatrajиci to za ~vоји gt·a<Ianskи dиznost i vrlinu, danas se u mnogim dгzavama gaje, j er sи za apoteke i farmaceиtskи indиstriju vazne sirovine za izradu skupocenjh lekova. LEKOVITO BlLJE
ЈЕ

SIROVINA ZA FARMACEUTSKU I NDUSTRIJU

U Jeko,•itom Ьilju ne vidimo cini i m adije, sredstvo za vracanjc i bajanje, nego na~ u za sada jos U\'ek najvazniju, najjevtiniju i najpristupacniju l ckO\Jitu sir·ovim t, \• с.йnи и mkи, а neophodnu и ratu. Ovom knjigom ne miekare koji се druge leci ti lekovi tim Ьi lj c111 , niti s limo da stvaraшo nat·odne L imamo namez·u da ucimo ))pelen-bake« i »cemer-deke« kako se povraticem s iriskog groЬl ј а m ogи povra ti ti mladost ili ukradeni >) parado~i « iz Idosa, nego zelimo cta oba\'e~·timo najsire narodne slojeve о stvarnoj l ekovitoj vredi mirisnog bilja. Citalac n e treba da smatra ovu knjigи za neku s tudiju iii konacnu rec nauke. Ovo ј е sащо skr01nan p utokaz i poziv svim zdravstvenim radнicima, biolozima, uciteljima i svim drugim poznavaocin1a i l j ubiteljima lekovitog i mirisnog Ыlја, i prirode uopste, da роспи prikupljati grat1u za proucava11je naseg l ekovitog bilja. nosti i pr·iv1·ed11oj vaf.nostt naseg l ekovitog,
zaёinskog

Sva saopstenja citaoci m ogu slati Insti tutu za proиcava nje lekovitog ЬНја u Beogгadu , Tadeusa Koscus ka broj 1, i Inst.itutu za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, Visegradska 26, koji citaoou stoje na гas polaganju za sva obavestenja.

OD CEGA SVE ZAVISI LEKOVITOST SVAKE BILJKE?

Koj.i sve cinioci uticu da jerlna te ista biljka sa raz11.ih 1nesta in1a razliCitu lekovitu тос
Velik broj citalaca postavlja ovakva pitanja. Na njih nije lako i jednostavno odgovoriti, jer је sYaka blljka vrlo slozenog hemij skog sastava. Osim lekovitih, u svakoj biljci ima i nelekovitih materija, redovno mnogo vise od lekovitih. Na prirne1·, 1 ·azena glavnica ima svega 0,10 do O,SOo/o (izuzetno oplemenjene vrste 1n1aju 0,8011/о) alkaloida, koji su jedini lekoviti sastojci ove parazitske gljive na t·azi, tako vazne za porodiljstvo. Sve ostalo, dak!e, vise od 990f o tezine razene glavnice, је baJast, za Iecenje nekoгistan sastojak. То је isti slucaj i sa veleЬiljem, tatulom, bunikom i mnogim drugim lekovitim biljeн1. OD CEGA ZA\ 'ISI KOLICINA LEKOVITIH
SASTOJAКA

U BILJU?

Zavisi, pre svega, od unutrasnjih, naslednih S\'Ojstava, а zatim od kliIne, zemljista i drugill spoljniћ cinilaca. О svemи tome se mora voditi racuna. Tako se i moze objasniti zas to jedna te ista biljka sa raz.nih mesta i и raznim godinama nema uvek istu lekovitu moc.

UPOTREBЛ LEKOVIТOG BIUЛ

KROZ VEKOVE

45

I z Ь о г \1 1· s 1 а, sorala, \Jйrijete ta ј\ј hiЬrida, kalenzljen је, izvodenje t-asada, ЬогЬа protiv гazaih b iljnih s tetoc ina, korova i boles ti, ispitivanje moguc пos ti prilagoda\1 aлja i u\·odcnja и ku lt uгu inos tranog kvali tetnog Ьilja , dodavanje zemljistu 1-azniћ pгirodni h i ve~ tack ih dubriva, is pitivanje upotrcbe k о 1 h i с i n а (alkaloid u mrazovcu) i njegovog utтicaja na semenje raznog lekovitog bllja radi povecanja pгinosa i procen ta, na primer, alkaloida и velebllj u , tatull, bu nki i drugim Ьiljkama, i svi ostali pos lovi agro Ьio­ logije i ag rot elшik e mogu se u spesno iZ\10diti jedino gajenjem pod nadzoгom strucnjaka. l sto to vazi i . a izbor mes ta, polozaja, zemljis ta itd. Za mnoz ge k11lture је neoph odno na\lodnjavanje za vreme suse. Digitalis, gorocvet, durdevak, velebilje, tatula, bunika, mrazovac, odolj en, jedic i шnogo drugo bilje koje sadrii nepostojana jedinjenja i li se tesko susi, treba s t о р r е, odmah pos1e bгamljla osusiti u s to tanjem sloJu и zagrejanoj su snici na odredenoj temperaturi ili staЬi li zovati. Rdavo susenje је cesto jedan od gl юr nill uzroka nepoverenja prema lekovitom bllju, jer ј е lose su senje jedcm o d glavnih uzroka doЬij a nja droga slabog kvaliteta. i s t о с а d r о g е. - I zbegavanje raznih zamen a i prime sa, kao, na primer, da se Jist digitalisa ili vel eЬilj a zameni s lis tom o d grozboj e, Phy tolacca decandra, koren lincure s drugim divljim korenjem, korijandar i anis s kukutom, salep s mrazovcem, kamomila s drugim slicn~m kompozitama itd. Kora s divljih ciпhona sa Anda uvek ј е Ьila pomesana s drugim, neleko,,itim korama. Sve se to izbegava gajenjem bilja pod nadzorom s trucnjaka. Uopste, gajenje lekovitog bilja znaci velik n a pred ak u fa rmaciji i me~ dkini za р г а v i lп о i р о s t о ј а n о obezbed enje a poteka i farmaceutske indus trije potrebnim kolicinama dobrih droga ujednacenog kvalit eta, а narocito p ostojanog hemljskog sastava: vi~юka i stalna kolicina a lkaloida, he~ terozida, ekstraktivnill materija i dr. I z svih ovih razluga m oderna farmaceutska ·indus tr.ija proizvodi n е­ s r е d n о о k о s v о ј i h t v о r n i с а sve sto moze dobro uspevati , da Ьi posta1a n с z а v i s n а od raznih cudi prirode i nesolidnih trgovaca. Тr а n s ро r t n i t r о s k о v i divljeg bilja iz udaljenih besputnih lпаје,,а gotovo redo\'!10 izriose vise od same vrednosti droge placene beracima.
р о С

1 ёUVANJE LEKOVITOG BILJA. UZROCI KVARENJA 1 GUВUENJA LEKOVITOSTI
Droge (osuseni de lovi leloovatю,g bilja) ne mogu se cuvati besko11acno.

PAКOVANJE

VeCi·na se mora svake godlne obnavljati drogom iz poslednje zetve. Opste ј е pravilo da su droge utoliko losije ukoliko su starije. Ali i tu ima izuzetaka. Kora krusine (F"rangula) treba da odlezi bar godinu dana pre upotrebe . То vaii i za rizom perunike, vaniliju, duvan i neke druge droge. Sasa, gorocvet i druge r anunkulacee s u otrovne, а kad se osuse, otrovnost se poste~ peno smanjuje i iscezava. Osuseno lekovito bilje mora biti d о Ь r о z а р а k о v а n о i sklonjeno na s и v о 1n е s t о • e se moze cesto prove travatir. Mnoge droge koj moraju se cuvati llern1eticki zapakovane.

46 vа р r

LECENJE Bl UEM

Najvazniji uzroci kvarenja droga s и v 1 а g а, t о р l о t s v е t 1 о s t, k i s е о n 1 Је i z v а z d и h а, n е с i s t о с а i о т еn е t е ш р е r а t и r е.

а,
1

s u n с en а g 1е

I n s е k t i, р 1 е s n i i Ь а k t е r i ј е n а р а d а ј u m n o g е d r о g е. Digitalis, gorocver, <1иrdevak, j edic, razena glavnica i mnoge druge, za m edicinu ve oma vazn e droge, moraju se cuvati potpuno suve i h ermeticki zapakovane, i to ili и vakuumu ili и atm osferi n ekog indiferentnog gasa (azota). Ukoliko sи p akovanja manja, иtoliko sи bolja, jer se, n a p r imer , otvorena ampula od dva do pet grama titrovanog digitalisovog lista brie potrosi i droga rnaaje pokvari i oslabi nego to ~sto lisce pakovano u teglice od deset, dvadeset ili vise grama. Rdavo pakovanje, isto kao i nestrucno susenj e, neznalacko branje, p renos i cиvanje droga, uzroci sи nepover enja koje jos i danas mnogi lekari i farmaceиtska industrija imaju prema izvesnom lekovitom Ьilju. Ukoliko su lekovita, mirisna i organolepticka svojstva droge osetljivija, utoliko treba vecu paZl'Lju obratiti па njeno pakovanje i cuvanje!
v е с е, 1 i s (:е i druge nezвe bbljne oтgane najbolje је pakovati u ciste rn.etalne kutije, hermetiёki zatvorene bli u sanduke jednake, standardne velicine i oЬlika, postavljene dvostrukom debelom hartijom crne ili tamnoplave Ьоје. Dobre su i posta\•ljene kartonske kutije. Ро potrebi i za krace vreme, osoЬito kad se droge n e moraju nikud transportovati, mogu se cиvati и vrecama i kesan1a od visestruke zilave hartJije. Korenje se pakuje u vece, а semenje u manje vrece od oiS!te tkanine. Tako se pakuju droge za izvoz, dakle, industrijske kolicine. Male kolicine skupocenih i osetljivih droga treba cuvati -и crnim ili mrk,im posиdama. Osetljive droge treba pakovati (kao, иostalom, i sve druge lekove) tako da ispune sudo\т e da »mrtav prostor«, tj . prazninaukojojje vazduћ, bude StO Л1anji . . R а z е n u g 1 а v n i с u, digi·talis, gorocvet, primorski Iиk , dиruevak, navaJu :i sve ostale droge ciji se lekoviti sastojci brzo menjaju i gube pod uticajem vlage i ostalih spoljnih cinilaca, treba cиvati cele, а ne и prasku. Treba ih pakovati и tamne staklene, porculanske ili gledosane zemljaпe tcgle ili, eventиalno, и metalne sudo\тe, koje treba hermeticki zatvoriti (zaliti parafinom ili voskOD1). Pre zatvaranja и sud m etnuti kesu sveze pecenog kreca, fosfor-pentolcsida, bezvodnog gipsa ili silikagela, koji се upiti svu zaostalи Ylagu iz vazduha ili iz droge. Mnogim drogama se dodaju razna insekt ic:id11a s1·u:lstva, hartije natopljene lepljivom masom u kojoj ima piretrina, diditija, pepeina, aloja ili stipse, zive, hloroforma i slicno.
С

D.r oge u prasku se mnogo brze kvare nego cele! Zbog velike иsitnjeno­ sti, pod uticajem svetlosti i vlage, samlevene dгoge ne sa,mo da gube brzo 1niris, ukus i boju nego i kolicinи alkaloida i drugih lekovitih sastojaka (rizorџ navale, slacicno brasno). Sve farmakopeje za veCinи droga propisuju da prasak treba naciniti kad zatreba, neposredno pre upotrebe. Prasko\'i su vise higroskopпi (privlace vlagu) od odgovarajucih droga. Zato ih treba cuvati u dobro zatvш·enim sudovima u koje se stavi, и kesicu ili u supalj zapusac posude, malo bezvodnog kalcijum-hlorida ili nekog drugog sredstva za upi1anje vode.

UPOTREBA

LEKOVIТOG

BIUA KROZ VEKOVE

47

Vlaga је jedan od glavnih иzroka kvarenja droga. Zato se trazi da se tJ zabrano bilje s to pre i sto potpunije osu si i sto bolje zapakuje. Lekoviti sastojci digitalisa i гaiene glavnice brzo se menjaju i gube pod uticajem enzima u prisu stvu do\roljne kolicine vlage. Zato se zahteva da, na priшer , digi taИs n e sme imati vise od 5<Jfo vlage. Primorski luk, zelatin, skrob i veCina droga u prasku su m anje-vise higroskopne materije, koje se u vlaznoj atm osferi brzo k\тare, jer upij aj и v·eliku kolicinи vlage koja ј е prvi u sJov za r azvoj plesni i aktivnost гaznih en.zlma. Ponekad se te promene vide i ро spoljnim znacima. Na primer, pokvarena raiena glavni'ca moze da zaudara на amonijak, beli slez poplesnivi i odaje odvratan miris, slacica izguЬi ljutinu, na cimetnoj koгi se javljaju crvenkaste p ege itd. Svetlost stezнo иLice па vecinu droga. Safran, kicica, cvet ljиbicice, titrice, n tfe, lipe i drugi cvet{)vi menjaju i gub-e prirodnu boju, izЬlede. Pored tih vidljivih znakova nastupaju i takve promene koje se ne mogu culima Jako otkriti: izomerizacije, polimerizacije, oks·ido-redukcije, hidrolize itd. Digitalis drzan и otvoreп01n sudu n a svetlosti brzo gubi aktivnost u sled razlaganja lekovitiћ sastojaka. Ultravioletni deo sиncevё svetlosti ima jako h eшijsko dejstvo i n1oze, u lose zapakovanoj drogi, izazvati nezelje ne promene i na taj naoin Sinanjiti njenu lekovitu vrednost ili је u izvesni·m slncajevima sasvim unis titi. Zato treba sve osetljive droge pakovati u neprovid.n e sиdove ili sanduke dobro oblozene debelom hart·i jom. Vazduh izaziva kvarenje droge. Ти na prvom m estu dolaze kiseonilc i ozuп, zatim v о d е n а р а r а, tragovi а т о n i ј а k а i drugi gasovi u vazduhu. Tim spoljrum ciniocima treba dodati i unutrasnje, rаж1е hemijske supstancije koje se nalaze и drogama i koje takode u i( zvesnim okolnostima mogu u drogam a izazvati menjanje lekovitih sastojaka u nelekovi1 ili manje te lekovite, а n ekad пastaju i stetna jedinjenja. Svetlost, povisena te~pera tura i ' 'laga potpornafu oksidacije koje nastaju pod uticajem kiseonika iz vazduha. Etarska иlја, Sinole, gumi-smole ; 11al" :ni brw se menjaju и dodiгu s vazdиhon1 i svetloscu. Zbog toga se е ,_ ;k ulja brzo usmole, narocito ona koja sadrze mnogo terpenskih ugljovodoni·k a: terpentinsko, limunovo, narandzino, lavandulino i di. M·e njaju se а. miris, ukus, Ьоја, kanzistencija, specificna tezina i rastvorljivost ulja usled slozenih i ponekad jos nedovoljno poznatih uzroka oksidacije, kondenzacije i polimerizacije. Smole u prasku se brze kYare nego cele. Kolofonijum и prasku menja sastav i postaje manje гastvorljiv u petroletru. Toplota takode nepovoljno utice па mпoge sastojke droga. Vecina enzima brie i јасе dejstvuje na visoj temperaturi (30-400), usled cega nastupaju h ernijske promene i guЬljene lekovHih sastojaka droga. Tirtrica, nana, maticnjak, durnbir, azafetida i dтuge aromaticne droge gube vrednost, jer na visoj temperaturi postepeno ali stalno gube etarsko ulje.

Nagle pro11'Lene temperature, n.a primer, naglo hladenje, mogu izazvati zgrusnjavanje vodenih para па uлutrasnjoj strani suda, а vodene kapljice, kad padnu na povrsjnu droge s labilnim sastojcima, mogu pos1:ati zariste odakle се poceti kvarenje celog pakovanja.

48

LECENJE BIUEM

madnoca је izvrsta11 nacin konze rvisanja, jer sprecava razvoj rnikroorganizarna ј insekata, a li и izvesnim masnim i e tarskim uljima moze izazvati promene sastava usled talozenj a ili kristalizacije nek ih sastojaka: riЬije, шa­ slinovo, ricinusovo, r uzino, nanino, anisovo, titricino i druga ulja . .tivi organizmi: plesni, bakterije i insekti. Droge unistavaju ili sami organ izmi ili enzirni k oje oni luce. Promene koje и drogama izazivaju bakterije nisu u vek vidljive, osim и s lucajevima hromogenih vrs ta koje grade crvene mrlje na skrob nim drogam a .

Plesni su cesta zaraza vlaznih droga, narocito on ih koje irnaj u mnogo gume, secera, skroba i slicnih sup.sta'Ilcija na kojima se ove sitne koncaste gljivice razvijaju i daju mnos tvo spora razne Ьоје. Pojedine plcsni se m edнsobno r azlikuju oЬlikom organa и kojima se nalaze spore. Siva i сгnа
slшi,

2

3
STERIGMATOCYSТlC

RAZ С PLES 1: 1. MUCOR, 2. PENICILLIUM. 3. ASPERGILLUS, 4.

plesan imaju loptast sporangijum pun sic usnih spora. Ze]ena plesan ima neгazgтana te, а pJava p]esan razgranate kondiofore u kojirna sи smestene spore. Raspoznavanje plesni ' 'rsi se mikroskop om. Crvici cesto 11agrizaju mnoge droge. Otkrivanje i razlikovanje pojedinih vrsta ovih parazita vrsi se lupom ili mi1 kroskopom. Najcesce se javljajtl sirni crv ,ј brasne ш CI\' . Insekti nagrizaju d unis tavaju najcesee podzemne orgaпe s mnogo skroi slиzi, ра cak i otrova1e droge. Retko se javljaju na korarna i taniлskim oporim drogan1a. Nisu sve droge ni svake godine podjednako zarazene ovim insektima. Ima godina kada se paraziti pojave и tolikom mnos t1m1 da se mora izvr~iti dezinsekcija. Rdavo zapakovane mirisne droge brze ili sporije g u Ь е s v о ј и а r о­ тu i prirnaju rnirise svoje okoline. Ako и skladistu ima viSe vrsta droga, onda се one primiti miris one йroge cija је aroma najjaca i koja najlakse vetri Lose zapakovana droga brzo се primiti u skladistu, u nekom primorskom pri.stanistu ili na samom ba,
inиlina

UPOTR.EBA LEKOV IТOG BIUA КROZ V E.КOVE

49

з

1.

FO RМICA

INS EKT I KOJ I , APADЛJ LI DROG E RUFA, 2. t;ALANDRA GRANARIA . 3. t:ALANURA URYU\ E , 4. STEGOBIUM PAN ICUM, 5. PП NUS BRUNNEUS. 6. NIPTUS HOLOLECES , 7. LYCTUS BRUNNEUS, 8. BOR.KHAUSEN IA PS EUDOSPRET ELLA

brodu, miris kateana, pokvarene ribe, naftalina, koze, pe troleuma i drugih 111a terija jakog i pos tojaлog mkisa.

U v l а z n о т s k 1 а d i s t и rdavo zapakovana droga се se za kratko vreme ovlaliti, а ponekad i poplesniviti. Budava droga se mora unistiti!
- Као s to se vidi iz ovog izlaganja, velik је broj cinilaca koji uticu na leko,•itu moc svake Ьiljne vrs te. Za to velike sve tske firme kupuju lekovito Ьilj e samo od solidnih proizvodaca prvoklasnih droga, jer ро onom narodnom: »Od loseg mesa - eorba о plot« ili ono drugo: »Nisam dovoljno bogat da nosiш odelo od loseg stofa.« Od loseg lekovitog bilja ne moze se naciniti doba r lek. А od leka se, pre svega, trazi da bude dobrog kvaliteta, efikasan, da uvek i svakom moze pomoci. Zato пе kupujte l ekot-·ito bilje od svakog.
Zakljuёak.

О

LEKOVITIM

SASTOJCIМA

MEDICINSKOG BILJA

Glavnije hemijske materije od kojih potice lekovitosl bilja
Sve do kraja XVIII i pocetka XIX veka gotovo se n~sta n~~e znalo о ћeJrujskom sasta\'U lekovitog Ьilja i Ьilja uopste. Biljke su upotreЫja\•ane na 1 ·aznim kontinentima na osnovu iskus tva stecenog kroz vekove. Tada pocinje eksperimenta lna farmakognozija, tj . egzaktna nauka о lekovitom bilju. BiJjke su vrlo slozenog hemijskog sastava. Nas ovde interesuju samo lekoviti sastojci. Nelckovite sastojke nauka о drogama naziva balastnim materijama. Na prinaer, u raf.enoj glavnici ima svega 0,020/о do 0,200/о lekovitih

50

LECENJE B1UE.M

sastojaka (alkaloida), а sve ostalo (masno ulje, ugJjeni hidrati i dr.), znaci vise od 990f 0 svih sastojaka cine nelekovite, balastne materije. Slicno ј е i sa mnogim drugim lekovi tim biJjkarna. Premda је u XIX i ХХ ''eku analizirano nekoliko hiljada biljnih vrsta i otkriveno mnogo lekovitih sastojaka raznih hemijskih grupa, ipak se jos uvek javljaju nove biljke u na rodnoj m edicini raznih kontinenata ciji hemijski sastav nije poznat, а te biljke se ipak usp esno upotreЬlj avaju u 1nedicini. Is trazivacki metodl u h emij i lekovitog bilja iz godine u godiлu se sve brie usavrsavaju, tako da se stalno otkrivaju nove materije, m edu njima i t akve koje preds ta\'ljaju pravu prekretnicu u m edicini i farmaciji (vitamini, hormoni, antiЬiotici, fitoncidi i dr.).

Sta su to alkaloidi, glikozidi (heterozidi), saponini, tanini, etarska ulja i druge biljнe materije, nazivi sa kojima се se citaoci и knjizi s talno susretati? Ima citalaca kojima su ovi nazivi strani i nepoznati. То su s trucni, naucnl termiлi za delotvorne sastojke dгoga. Posto se oni cesto i na mnogo mesta spominju и ovoj knjizi, nece biti zgoreg da ti bar Ьledu definiciju tih sastojaka, jer od njih potice lekovitost i otrovnost droga. Pokusacu da to izncsem najjednostavnije, prosto, da bi bilo razumljivo svakom citaocu.

ALКALOIDNE BILJКE

Mnogi puse dшюп. То је sad moda. Puse i deca. Posle prvih cigareta zaboli eoveka glava, neki povracaju (osobito deca), vecina gubi apeti<t, а dugogodisnji pusaci pocinju sve јасе kasljati. Oni koji imaju zagus (astmu) puse cigarete napravljene od tatuli11og lista. NekJ. tome primesaju jos i llitsta bunike, malo amemak.e trave lobelije i kineske trave efedre. Kad popuse cigaretu, biva im lakse. Kad studenti spгemaju ispite, avijatica·r i koji ne smeju zaspati na kakvom dalekom napornom letu, oni koji treba da prevale kakav tezak put na visokoj planini i, uop~te, svi koji treba da podnesu kakav velik napor, piju kafu ili сај. Ove droge okrepljuju, »jacaju telo i duh«. Oni koji zvacu kotiledone africke droge kole mogu da podneэu veoma velik napor, ne osecajuCi teret, glad, zed i san. NoseCi na glavama ogromne terete desetine kilometara, crnci stalno zvacu svezu kolu i usled toga postaju neoЫcno izdrzljivi, ne zamo.re se, ne zadu\raju se i mogu da izdrie takav napor koji је belcu Ыо neshvatljiv dok nije i sam okusio kolu i upoznao njeno dejstvo.
U Ju.Znoj Americi kokino lisce Zvacu od najdavnijih vremena. Od starosedelaca tu naviku primili su vec prvi doseljenici iz Evrope. Starosedeoci kafu da је to nekad bila privilegija Inka i plemenskih glavara. Kasnije se to иZivanje rasirilo na sve drustvene slojeve. Preskot (Prescott) је 1847. god. zabelezio da Indijanci mogu da podnesu veoma dug put noseci pri tom ogroman teret bez vidljivih znakova umora, zahvaljuju6i stalnom zvakanjtt kokinog !Иса. Dotle, Ev1·opljani nisu mogli shvatiti izdcilji· ost starosedelaca, v а naroeito naporno prelazenje preko visokih Anda. I danas, kao i pre mnogo

UPOTR'EBA

LEKOVПOG

BllJA

КROZ

VEKOVE

51

vekova, u Juinoj An1erici potro~i se svake godine ogromna, ali za sada јо~ иvek пcpoznata kolieina kokinog lisca za zvakanje. Isto tako, crnci и Africi uiivajи u ZVЗ!kanjи kole, а Indonezani и betelи. Smrvljenom lВси koke doda se ne~to malo Ьilj nog pepela, kreca i vode, ра se nacine loptice, koje se zvacu svиda i svakom prjlikom, а narocito kad pe~ice treba pre6 viso~ke Ande.

S сор о l i a. с anJioLica
ltcopir?Jн 11ctp~ {[ 11.5

UQS ..... /Jd!Q..dDt?O,
~
H~osc~.+ЛfЦS J.Jig~
АтR.оР~

BEUalJ oNAJ,. .
Vt:~A-TR.I.JЧ А L&l.J"t

ACONitUI( YARJeg~tФt
rc~ . }IJSR.lJ/of

COlCh!C.ЦM .S FC.JtL~ С

AUTUHIJA-/.E.

OR.11UrUM

11· I.+MC.LIЦ

..+.

8~UadoAJJJQ..

N. TA8'i'CIJН

OPJUM

ALКALOID NE B IU КE

U JUGOSLAV IJI

Vojvodanske majke, kad риstаји и prolece decu s guscicima na ledine, ро desetak риtа im skrecu paznjи da se ne zaigra jи kako ne bi guscici oti~li nekиd u korov da se najedи kukute. Kukиta је velik otгov. Gи~ciCi sи narocito osetljivi. Kukиta је bila sиdski otrov Atinjana. Njome је otrovan slavni filozof Sokrat. Stariji svet је 111nogo bolovao od malarije. Narocito oni koji sи nekad slufili vojsku и Make doniji. Svi oni znajи za gorki kinin, »gorci od сешеrа« . Neki su dobijali kinin i и oЬlikи injekcija. Mnogi slabиnjavi piju kina-vino ili kaplj.ice za jacanje, ciji је glavni sastojak tinktиra od kininove kore. Oni koji bolиju od cira и stomakи рiји pra~kove и kojima је glavni lek ekstrakt dobijen od b eladone. CobanciCi i gorosece prevare se pon ekad ра se najedи primamJjivih i socnih bobica od iste biljke, ·иsled tega dolazi d.o pojave teskog trovanja, ра i do smrti. U mnogim vojvodanskim kucama jos se odrfao ruzan i opasan obicaj »kиvanja maka« i davanja maloj deci ka,d рlаси, kad ih boli trbuh, kad imaju grceve, kad ne mogu da spavaju.

52
Каd ёovek

LECE.NJE BIUEM

okasljavi, trafi od apotekara praskove kodeina.

Cemer·ikom planinci tгujiU jedan drugom kokosi da im n e cine stetu u :/.itu. Cemerikom i duYanom lece sugavu i vaslj ivu stoku.
Sve te, i jos mnoge druge biljke su otrovne i lekovite zbog toga sto sadrie razne а Ј k а 1 о i d е. Kukuta је otrovna jer ima n ekoliko alkaloida, od kojih је n ajvainiji i najotrovniji konin (od latinskog naziva kukute, Coniюn maculatum). Zbog konina kukuta zaudara na misevinu, n a rnisiju mokracu. U makovim caurama 4ma гarznih alkaloida, а medu njima је najvainiji, najotrovniji i najlekovitiji - morfin. То је najvainiji opojni alkaloid . U makovim caurama ima i kodeina, papaverina, пarceina, narkotina i jos dvadesetak drugill alkaloida rnanje medicinske vafnosti. Otrovnost i lckovitos t velebilja, tatule i bunike potice od alkaloida hi-

uscijamina, atropina, skopolamina li

d!rтugih.

Paprika је Јјиtа zЬog alkaloida piperina. Duvan ј е LjU!t i attrovan zbog alkaloida nikotina. Glavni lekoviti sastojak kafe, СзЈја, loole i matea j este aJ.Jmloid kofein. Kokino lisce izaziva ono cudno dusevno raspoiozenje usled prisus tva a lkaloida kokai1za. U ki11inovoj kori glavni lekoviti sastojak је onaj gorak alkaloid kinin, а pored njega ima jos nekih dvadesetak drugih, manje vafnih alkaloida (kinidin, cinl1011in, cinhonidin ii dr.). Otrovt~:юs t cemerike potice od protoveratrina, jerviнa i drugih alkaloida. Kad ozled!ite rusu (Chelidonium nzajus), iz nje cиri narandzasti mleeni sok ljиtog й gorkog ukusa. Lekovitost, otrovnost, ljtttina i gorcina ovog soka poticи od alka'loida helidonina, hele1·itrrina. Mrazovac ј е 1ekmr.i1 i otrovan ZJbog alkaioida holhicina. Jedic је otrovan i lekovit, na jezikи ·izaziva peckan~e i иtrnutos t zbog pгisиtnog alkaloida akonitiнa. Raie1 glavnica је lekovtit~ i otrovna zbog alkaloi• a er·go'la q tamina, ergotoksina, ergometrina i .dr.
Svi navedeпi, i mnogi drugi a• lkaloidi - nj1h vise od s•totilnи poznatih i mnogo jos nepoznatih - nalaze se u raznom biljи sirom cele Zemljine kи­ gle. Мnogi sи veoma v-azni lekoVti. S ve sи to sиpstancije slabo bazпog, alkalпog karaktera, vezane u ЬiЈји za razne organske ki!Selir e i za tanine, stavske, n opore materije. Mnogi alkaloidi su vee toliko ispitani da im se zna h emijska konstitucija, fizicke, hemijske i fizioloske osobine. Neki se poёinju i polиsin­ teticki proizvoditi u fabrikarna lekova. Vecina alkaloida је g о r k о g и k us а. Gotovo svi sи manje ili viSe о t r о v n i. Ali nisи svi podjednako toksicni. I nisи sve gorke ЬiJjke otrovne, nilti im gorcina potice jedino od aJkaloida. U Ьilju ima jos rnnogo drugih sиpstancija koje su gorke, i onih koje sи otrovne. Najva7.nije droge se dobijaju od Ьilja koje ima alkaloide. Otиda tako YeHka vafuost alkaloidnih droga и terapiji. Naucna farmacija pocinje otkricem morfina и opijumu 1803. god. и jednoj pariskoj apoteci. Tokom nekoliko narednih godina XIX veka otkriveno је d esetak drugih alkaloida. Danas ih је poznato vise od 500, ali se и terapiji ne иpotreЬljavajи svi alkaloidi. U fabrikama lekova alkaloidi se ekstrahиju iZ droga na razlicite nacine i preciscavaju komplikovanim metodama dok se ne doЬiju ciste, kristalne ili amorfne s upstancije bele Ьоје. Nikotin i koniin sи tecnosti. Alkaloidi se oЬicno lako тastvaraju и alkoholи, а teze u vodi. Мi imamo fabrikи opijиn1oviћ alkaloida u Skoplju.

UPOTREBA LEKOVIТOG BfUA КROZ VEKOVE

53

Upotreba alkaloidnih Ьiljaka l ~istlh alkaloida. - Gotovo sve alkaloidne ~iljke su tako jako akHvne da se smejи upotreЬljavati samo ро upиtstvu 1 pod nadzorom lekara. U interesu narodnog zdravlja, ovi lekovi se zbog toga шogu dobiti sашо u apoleci na recept lekara. Pojavom vitamjna, antibiotika i sintetskih lekova upotreba alkaJoida i alkaloidnih droga је poslednjih nekoliko decenija nesto smanjena, a li је njihov broj iz godine и godinu sve veci, tako da i dalje spadajи и vrlo vazne prirodne lekove koji se koriste и savremenoj terapiji. Alkaloidne droge se sve vise k oriste u farmaceutskoj indиstriji kao sirovine za ekstrakcij и cistih alkaloida, i sve _manje и apotekama za izradu prasko\ra, i:nfuza, dekokta, tinktura, ekstrakta i drugih galenskih preparata. Medicinska upotreba alkaloidnih droga, alkaloida i njihovЉ derivata veoma је raznovrsna, jer svaki alkaloid ima svojstveno farmakodinamsko dejstvo, specificne fizioloske osobenosti, о kojima terapeut mora voditi racuna prilikom prepisivanja i upotreЬe ovih vaznih lekova. u terapij skiтn dozama aJkaloidi su dragoceni lekovi; u proHvnom su. skodljivi i opasni, jer su i u malim dozama jaki otrovi. Alkaloidi deluju na jednu ili viSe funkcija organizma uticuCi, pre svega, na nervni sistem. Na primer, kofe1n i strihnin и terapijskim dozama nadrazиju razne funkcije cent·ralnog nervnog sistema (analeptika). Naprotiv, alkaloidi koji deluju kao narkotika, hipnotika, sedativa (skopoJamin) ili analgetika (morfin) u terapijskim dozama paralisu funkcije mozga i mozdine. Neki alkaloidi dеlији na periferni nervni· sisteт. Kиrare (Chondrodendron, Strychnos) i koDJШ (Conium) рагаli5и тotorne zavrsetke. Kokain (Саса) paтalise senzitivne nervne zavrsetke, zbog cega odredeni deo tela тоzе postati neosetljiv na bol (lokalna anestetika). - Akonitin (Acanitum) izaziva na jeziku peckanje i иtmutost i, najzad, jezik oteZa. i postane neosetljiv. Izvesni alkaloidi draie ili paralisu vegetativni i autonoтni nervni sistem (parasimpatikиs i simpatikиs), organe koji rade bez u pliva na5e volje, kao sto sи srce, krvni sиdo\ri, zlezde itd. Muskarin (Amanita muscaria), pilokarpin (Pilocarpus), ezerin ~li f.iizostigmin (Physostigma), arekohin (Areca) i dr. deluju kao р а r а s i m р а t i k о т i m е t i k а, tj. draze parasiтpati­ kus, dejstvo koje se ocituje ројаСапiт lиcenjem znojnih (dijaforetika, sиdo­ rifika) i pljuvacnih zlezda (sijalagoga), sufavanjem zenice (miotika), u usporavanjи srcanog rada i ~nizenjи krvnog pri,tiska, pojacanju peгistaltike zeluca i creva itd. Atropin, odnosno hioscijamin, skopolamin i drugi tropanolni de1·ivati midrjjaticnih solanacea (Belladonna, Datura, Hyoscyamus, Scopolia i dr) delujи suprotno. tj. р а r а 1i s и р а r а s i m р а t i k и s, dejstvo koje se ocitиjc и smanjenju lucenja znojnih (antidijaforetika) i pljuvacnih zlezda (antisijalagoga), u prosjre.nju zenica кi para.Jizi akoтodacije (midгijatika), ubrzanju srcanog rada i pиlsa, prosi-renju bronhija, иsporavanju peгistaltike i иЬlazavanjи grceva creva (spazmolitika). Efedrin (Ephedra), tiramin (Secale cornutum) i adrenailii.n (horтon nadbubrezne zlezde) deluju kao s i т р а t i k о 1n i m е t i с i, tj . drafe simpa-

54

LECENJE B fU EM

tikus, usled cega dolazi d o ubrzanog rada srca, s uienja krvnih sudova i time pov iseлja krvnog pritiska, prosir enj a bronhija i zenica i usporavanj a peristaltike. Ergotamiп (Secale cornutum) r johimbin (Yohimba) deluju suprotno i efedrinu, tj. parali~ u sirnpatikus i zbog toga spadaju u grupu s i m р а t ik
о

1i t i k

а.

N ' kotin (Nicotiнa) najpre nadrazuje, а zatim paralise ganglije vegetativnog sis te ma. Hinidin (Ci nchona) daje se kao lek protiv s rёa ne aritщij e, а k ofcin (Codejstva, on deluje i kao hemoterapeutik na plazmodije rnalaгije (parazi1icid). Strihin i brucjn deluju i kao tonika ili roborancij a, je r svojom ogl·omnom gorcinum pojacavaju apetit slablm i iznurenim. Kolhicin (Colchicum) deluje ла metabolizam mokraene kiseline, zbog cega se daje proti\' akutnog napada uloga (gihta, podagre). · Hinidin (Cin cho71a) daje se kao lek protiv srcane aritmije, а kofein (Coffea) kao sreani analeptik, sreds tvo koje pojacava rad s rca u slucajevima kada dode do DJegovog naglog popustanja. Rezerpin (Rau1мolfia), a lkaloidi cemeгike (Ver atrum) i papaverin (Opiu1n) smanjuju krvni pritisak time s to izazivaju sirenj e krvnih sudova (vazodilatatorija), s upгotno efedrinu i adrenalinu koji s uzavaju krvne sudove i time pove~avaju kп:ni pritisak (vazokonstrukcij a). Od alkaloid~ koji deluju na organe za disanje treba spomenuti lobeL~n (Lob elia) koji nadraiuje, pojacava i poboljsava disanje (respiratorni analeptik), sto је od osobitog znacaja u slucajevima kada preti opasnost da 'se disanje zausta,,i. Slicno deluje i kofein. Emetin (Ј pecacuanha) deluje kao specificno sredstvo protiv amebne dizenterije, а i kao ekspektorans, tj. lekovito sredstvo koje potpomaze izbacivanje sluz.i iz рlш5а, bronhija i tral1eja. U ve6oj do~i deluje kao sredstvo za povracanje (eшetik). - Naprotiv, skopolamin i atropin deluju protiv povгacanja (antienletici). Kodein (Opiunt) upotreЬljava se radi uЫazavanja i stisavanja kaslja (antitusik), а atropin uЬlafuje i prekida napad bronhijalne as tm.e. Purinski alkaloidi, derivati ksantina, teobromin i teofilin (Theobroma), а donekle i kofein deluju kao diuretika, sredstva koja poboljsavaju izlucivanje mokrace iz organizrna. alkaloidirna koji deluju na matericu treba, pre svega, spomenuti ergotamin i druge alkaloide razene glavnice (Secale corrtиtum) koji deluju kao uterotonika, tj. pojacavaju grcenje materice, osobina kuja se koristi za vreme porodaja kada grcenje materice oslabi ili prestane, ili posle рогоdаја kad ne dolazi do skupljanja materice. Slicno deluju i hinin i hidrastin (Hydrastis) . - Naprotiv, kao antagonisti, paralizatori materice, tj. sredstva koja stisavaju suvise jake grceve materice, upotreЬljavaju se neki alkaloidi opijuma (papaverin, morfin) i atropin.
ergo.metгin, Meёtu

Peletierin i drugi alkaloidi nara (Punica granatи111), are• kolin i arekaidin (Areca catecJzu) deluju .pno~iv crevnih parazi·ta (anthelrnintika). - Sabadilla, Veratrum, Staphisagria, Nicotiana, Anabasis i neke druge Ьiljke sa-

UPOTREBA LEKOVITOG BlUA KROZ VEКOVE

55

S1 1 slн~шh шsekata-paгazi la). Jt1 . Alkaloi.dne Ьiljkc imaju vrlo velik znacaj za coveka, za nj egov zivot i rad. __ ~s1m. cest~ 1. raz~ovrsn:){ upotг~be u terapiji, neki a'lkaloi.di se koriste i u po}JOprt\•redi, Jedni za ишs lavanJ e raznih parazita n a kulturnom b,ilju (nikotin, a nabazin), а drugi za povecanje zetvenih prinosa stvaranjem p oliploida (kolhicin). Peyotl sc koristi и eksperimentalnoj Ьiologiji, а brucin kao vanгedno osetlj iv reaktiv и analitickoj h emiji za dokazivanje minimalnih kolicina niti-ata.

~:.ze ~k~lo~de. koji ta kode deluju kao paraziticidi, al i samo spolja (protiv va-

GLIKOZOIDNE BILJKE
Svi poznaj u di,mo cvece t!urtlevak ili tlurtlic (Convallaria majalis). Planinari znaju i divlj i dиrdevak ро mracnim i vlaZпim sumama. Svi se njime kitimo, а ma lo ko od nas zna da ј е durdevak lek za srce isto kao i onaj cr1-'eni digitalis sa Vogeza i iz Svarcvalda, vunasti digitalis iz is toene Srbije, zиti digitalis sa Rudnika, Ј astгepca i dиZ cele Fruske gore. Dиrdevak је и rukama lekara i apotekara spasonosan lek, i to bas oni di·v ni si tni cvetiCi s to lice n a sitan biser. U rukama nestrucnjaka, durdevak i razne vrste digi talisa, lijander, kukurek li onaj divnri. gorocvet sa DeLiЬlatskog peska i iz cortanovacke su n1e nisu lekovi ni lekovite sirovine, nego otrovi. Stari narodi su kukurekom trovali stгele kad sи isli и lov ili kad su medusobno ratovali. I danas razni narodi zarke Afrike truju strele strofantusom, а strofantus је takode lek za srce и ·rukama apotekara i lekara. Sve navedeno bilje ј е Jekovito i otrovno zbog prisustva raznih k а r d i о t о n i с n i h g 1 i k oz i d а . Stotine vagona ovih droga potrosi se svake godine и fabrikama lekova i u apotekюna za proizvodnjи raznih lekova za jacanje srca. Kod nas sc jede mnogo luka. Мnogi vole ren, rotkve i rotkvice. Ро gradovima mnoge domacice znaj.u da prave senf ili mиtar od b ele slacice. Kad nekoga »uhvati u krsti• ma«, nazebe, stavljaju mu na bolna m esta slaciCinu kartи ili cicvaru od slacicinog brasna. Brdani и prolece јеdи sremиS, creшus (Allium ursinum, divlji ili m edvedi luk) zbog ljиtog иkиsа slienog lukи. То im ј е p rva prolecna salata i ujedno prva vitaminska hтana. Poznato је da su sve te biljke ljutog ukusa. Kad s trиZete r en ili seckate luk, toliko vam suze oci da morate izici iz sobe. Eto, sve te, i jos mnoge druge Ьiljke sadrze s и т р о r n е g 1 i k о z i d е, koji se pod иticajem fermenata sto se nalaze и tirn Ьiljkama i и prisиS'tVU v.ode razlafи na secere i na etarska uJja ljиtog mirisa i ukusa. Јedno vreme se vrbova kora иpotreЬljavala kao lek proti tJ malarije. U tu svrhи ona је и XIX veku ispitivana i ~ njene kore izolova·n је glikozid s а 1 i с i n . Mladi pиpoljci s topole i jaЬlana upotreЬljavaJи se za lek иglav­ nom zbog jednog slicnog glikozida. Nije prazna prica da ј е n ajlepse spavati па miriэnom se.nu. Seno zaista mirise. Ali seljaci, cobani i drиgi ljudi bliski priтodi dobro vele kad tvrde da ne юirise s\'ako seno podjednako prijatno. Miris 5ena potice od raznih etarsk.iћ ulja i od k и т а r i n а, а kumarin је proizvod nastao razlaganjem

56

LECENJE B1UEM

jednog glikozida. Kumariлom parfimi~u skupocene duvane. Kumarinskih glikozida ima u raznoш divlj em bilju koje raste ро senokosima, а najvi~e u zdraljevir1i ibl kokocu (Melilotus offici11alis). Kad leti be rete ukusne ~um.ske j agod e na mestu gde је okupator isekao divnu borovu ~urпu, naici cete i ла kicicu, gorё.icu ili »travu od gropored same goгke kicice, znice« (Ery!zraea ce11tauriU111). SJatke jagode rastu • gorke kao pelen iJi cemer. Fru~kogorci је sasvim ispravno nazivaju »trava od groznice"< , jer ј е to i danas, kao i u vreme kad ј е Dositej plan.Jnario ро

tN . FtAJijlllA
1Jtg. Mi6t9LI.t
PR.IIofUL,..lHt'· QeNT!.+JIA 1>1v. 5/N,..PIS
0NONJ.S

S)"()

0 Г\'

S.+Ji!UtUS ltlt~~
&li.fNAilJS

LiQuR.iтi.+ tf-DONJS

r~~.

F.flLJ.J

\\.\ a~NТIA-N.f ~

tONYtf-ll~~l.t

фцi.s ETIJ)( IЏI . FRJAIIGll/.1

SA-LIX

Plll..$tn"Jlt,f (}ЦIJDfS
DlfJIT.fLI.S

CYPsoP~ilt#

AfN!A ';f

l~N-4-T,f

, TILIAERYTH~~FA CFAITAUR-!UM Gt:NTIAAIA LlJTEit ЕТ ALr. HFIWiA-J?,l'A R,Jf. ЦrNAR.rtc",f D 1 G 1 i А L 1 S 'i./1-A /tfAJU.S V~R-84-SCШ{. LlfN.fT,f

FtflL-.IX

VIOL-.f ~~ C.OJ.DR,

.

.

,jlfpON.fi?.!',f
,f/>ONIS IJfl/LOTliS
О FF ·· .

А .uv,. Ц~/

DЦЈ . JII~Jl>IF/.oiM P/l,UNUS .S PINO.S~

Р R. 1 N Ц L .tt

Pol.Y~+L-4 A.Ч<fe.f

1>19. L.fN.f Т< •

HETEROZIDNE BLUKE U JUGOSLAVIJl

Fruskoj gori, glavni nar<>dni lek tog kraja 'Protiv groznice. Za lecenje groznice kicicu upotreЫjavaju i na Durmitoru, Besnoj kobili, u Belom Potoku ispod Avale, u JaЫanici ispod Prenja i Cvrsnici na Neretvi. Кicica је lekovita, ali nije otro\rna, iako је gorka kao k.ininova kora i d:ruge alkaloidn~ droge. Njena lekovitost potice od g о r k i h g l i k о z i d а: eritaurina i eritrocen tauriлa. Gorki hadcn'i i semenje iz ko~ticavog divljeg i nekalemljenog naseg voca (vi~nje, b· eskve, kajsije) upotreЬljavaju se za proizvodnju lekovite gorke r vode. Gorciпa ovog semenja i specifican miris »na goгke bademe« poticu od с i ј а n о g е n е t s k i 11 g 1 i k о z i d а, tj. orga.ns~ih materija koje hidrolizom daju ~ecere i cijanovodonik ili, prosto, cijan, poznati otrov kojim dezinsekcioni zavodi ро stanovima truju stenice, а na prekookeanskim brodovima pacove da ne bi preneli kugu iz Indije. U cvetovima zove i lipe ima g 1 i k о z i d а k о ј i i z а z i v а ј u z n о­ ј е n ј е. Zbog toga se ove dve droge upotreЬljavaju u oЫiku toplog саја protiv nazeba, za izazivanje ~to jaceg znojenja.

UPOTREBA LEKOVITOG BIUA КROZ VEKOVE

57

Ро ~umama р~геd Du-?ava, Tise i drugih r eka raste ~Љ krusina (Ritamrzz~s frag_ula). S nJ: se s~?a kora i upotreЬljava protiv za tvora, za uredivanJe stol1ce. Glavru JekoЂtl sastojci и ovoj kori su а n t r а h i n о n s k i g 1i k о z i d i. Isti glikoziJi se nalaze i u plodovima pasdrena (Rhamnus cathartica).

Sa DeliЫatэkog peska izvozi se svake godine ро nekoliko vagona ko:ena. ~ele s~po_narije,_, :bele sapиnja~ ili, kako је tamo nazivaju, »~lajer-trava« , Jer ~ОЈ cvece 1 granc1ce sa semenJern podsecaju na slajer (veo) (Gypsoplzila panLculata). Iz roga kоп:л а '\'add se 1 а р о n i n, koji ·irrna raznovгsnu teh5 nicku upotrebи. Ako sapunj acи Иi, jos bolje, ovaj saponi.n trljate medu dlanovima s vodon1, poja\,ice se obilna i postojana pena, kao kad uzmete najbolji sapun. Istu takvu реnи dobicete i od semena kukolja, jagorcevine, divljeg kestena, divizmc i n1nogih drugih biljaka. U seoskim bastama jos se nailazi na rnali kиtak s cvecem. Tu se ponekad nalazi .i belonoga ,Jl!i sapun-trava (Sai poнaria cfticinalis), vrlo lepo cvece. 1 ona se peni kad se sa vodom tгlja. То su znali jos stari Rimljani i иpotreЫjavali su је za pranje vune. Zbog toga su је i nazvali Н erba lanaria. То mi i danas cinimo. Svdlene, fine vunene i druge skupocene tkanine od zivotinjskih vlakana ne smeju se prati sapunom (jer је on alkalan i najeda, upropascиje vlakna i tkaninu), nego raznim preparatima, а ne znamo da је и njima glavn.i sastojak saponin, dobijen ekstrakcijom iz sapun-korena. Isto tako, razni samponi i druga sredstva za pranje kose sadrze uglavnom saponin iz korena ove nase biljke. Divizmom deca truju и plicacima 1·Љи i onda је rukama hvataju i nose kuci da spreme rucak .ili veceru. Divizma је otrovЋa zbog saponina. Slatki koren pored slan.kamenackog groЬlja olaksava iskasljava.nje zbog pritSutnih saponina. Slankamenci ovaj koren nazivaju »bilje«. Cim neko okasljavi, dаји ти da zvace ovaj zut i sladak koren. »Kad smo bili deca, cuvali smo ovce i zvakali bilje dok nam ne u dll"i pena na иsta«, pricajи stariji ljudi iz Slankam~a. 1 brezov list је lekovit zbog saponina. Kukoljevo seme је otrovno zbog saponina zvanog gitagin. Daninoc se zbog saponina upotreЬljava za lakse iskasljavan.je. Ako sc mala .k olicina kakve ·s apon.inske dгoge prok~uv.a и vodi i malo duze mucka, doЬija se obilna ·i postojana pena kao sapunica (sapo na latinskom znaci sapun). Zbog osobine da dаји реnи slicnu sapunima, ove supstancije nazvane su ~>saponini« . I saponini, kao i glikozidi i alkaloidi mogu, dakle, birt:i i lek i otl·ov. Sve zavisi u cijim su rukama. Heterozidi ili glikozidi sи slozena organska jedJnjenja koja se lako razlafu pod uticajcn.1 1-a.zЬlafenih kiselina ili hidroliticnih enzima dajиci pri tom jedan ili vise secera (»glikoni<<) o jedan ili vise molekula jedinjenja koja i ne pripadaju secerima, dakle, »aglikoni<<.

Upotreba. - Za medicinu su najvatnije one glikoz~dn.e dro_ge koje deluju па srce. Vunasti, purpиrni i neke d.ruge vrste d 1 g t t а lt s а, razne vrste s t r о f а n t u s а, 1i ј а n d е r, g о r о с v е t, d u r d е v а k, kukurek i neke druae biljke sadrie heterozide koji и terapijskoj dozi deluju t о n in о n а ~ r с е i spadaju и s t е r о i d n е d е r i v а t е. Ova grupa se naziva jos i digitalisova ili digitaloidna, ~~~ је pu~ur:ni digi~a~is prv~ usa? и

c

terapiju; uveo ga је engleski lekar VIIIJem

V1teпng (William Witћeпng)

58

LECENJE BrUEM

1785. godiпe. Inace, јо~ su Arapi upotreЬljava]i primorski luk za trovanje pacova, а crnacka plemena u Africi r azne strofantuse i drugc apocinaccc za trO\Ianje strela i kao sudski o trov. Ove Ьiljke pri Jadaju r aznim Ьiljnim (amilijama (Scrnphulal·iaceae, Аросупасеае, R anunc.ulaceae, Liliaceae) i raznin1 rodovima i vrstama i poticu sa raznih kontinena ta, ali im ј е zajednjcko da sadrie vrlo srodna s t е r о i d n а h е t е r о z i d n а ј е d i n ј е n ј а (genoli sa С13 i С'.!4 ) i da svi deluju na srcani misic : u ter a pij skoj dozi su lcko,:i za srce, а uzeti u vecoj kolicini su otrovi za sr ce.
Sva kardiotonika koja se prakticno upotreЬljavaju u terapiji su biljnog porekla. Ranije su za lek upotreЬlj avaпe droge, а s razvoj em farmaceutske industrije u novije vreme sve se се~се koriste cisti heterozidi, pojedinacno ili u smesi. u poslednje vreme uportreЬljavaj u se i koncentrovani ekstrakti droga bez balastnih m aterija: totadigitalis, adonorm d cLr., cime se postize kompleksпo dejstvo, а lek је znatno jev• tiniji od ci'stog heterozida. U maloj, terapijskoj dozi kardiotonicne droge pojacavaju rad srca kad ovaj postane nepravilan l nedovoljan usled raznih oboljenja. Ove droge pojacavaju i normalizuju rad srca u slucajevi.ma kad su njegove kontrakcije oslabile i postale nepravilne. Ove droge deluju i diureticno, osobito u s.lucajevima srcalllih edema. U veeoj dozi uzete digitaloidne droge deluju otrovno i mogu izazvati smrt (npr., 2-3 g digitalisovog lisca ili 15 mg digitoks.ozida). Као prvi znaci nepodnosljivosti i trO\'anja ja\.: lja se gadenje, povracanje i nepravilan puls. List purpurnog digitalisa deluje s• poro i dugotrajno; njegovo dejstvo pocinje tek nakon nekoliko casova i ttraje i vise od 24 casa, jer se ovi heterozidi cvrsto vezuju za srcani rnisic, sporo ·s e eliminiSu i nove doze digitalisa zaticu stare, tako da dolazi do nagomilavanja ili kumulacije. Lanata-heterozidi vunastog digitalisa 111emaju kumulativno dejstvo i deluju brze. Strofantozid G ili uabajozi d deluje jos brie, vec posle nekoИko trenutaka, zbog cega se daje и slucaju akutne srcane slabosti. Cuvanje. - Zbog nepostojanosti heterozida sve kardijaone droge moraju se cuvati slo suvlje, hermeticki zapakovane u tamnim mrkim ncprozirnim posudama na suvom i hladnom ·m estu, ali ne dufe od jed.ne godi'l1e. Osim toga, posto su otrovнe, momju se C.uvati pod k.ljucem odvo jeno (remedia separanda). Svojstva i upot1·eba. - Razni saponozidi u razliбtoj meri draze sJuzokozu usta, zeluca i creva i izazivaju pojacano lucenje zlezda. Senega, jagorcevina, di'V izrna, slatki koren i neke dr:uge saponozidne droge upotreЬljavaju se, zbog toga, и malim dozama kao ekspektorancija, jer эtimru!l1iraj1u bronhijalnu sekreciju. Kad se suve saponozidne droge drobe, melju ili tucaju, njihova prasina izaziva neizclrzljivo kijanje, jer saponozidi jako drэ.Ze sluznicu organa za disanj e (sternutato1-no dejstvo). Ako se ova
pra~ina

duze vremena udiSe, moze

doCi do upale organa za disanje i ociju. Sitnica, zecji trn, rasta\'ic, pkevina, daninoc, breza i neke druge saponozidne droge izazivaju pojacanu diurezu, dijaforezu ј ја.Се lucenje tuci.

UPOTREBA LEKOVIТOG BIUA KROZ VEKOVL

59

Saponozicli pO\'ecavaju propurs tljivost celija ti povecarvauu Iu<:enje tecnos ti и raznim orgзniшa i tki\1ima, ра time olaksavaj u i ub rz.ava ju upija11je farmakodi17amski aktivnih supstancija. Zbog svoji h tenzio-aktivnih osoblna saponozidi smanj иju povrsinski n apon, radi cega muckanjem s vodom mnogo рен е i i.maju svojst\'O da emulgiraju tecnosti, pogo tovu one koje inac~ tesko шogu prevesti и cп1ulziju. Zbog toga је u prisustvu saponozida u organ ima za varenje upijanjc lekova, otrova, toksina, шast i i drugih ma terija mnogo brze i potpunije. Na taj nacin se moze objasniti zasto ј е dejstvo cis tih a lkaloida, he teгozida i d rиgih cis tih hemij s kih supslancija drukcij e u izvesnim prilikama od ttelovanja is tih и pr isustvu saponozida, kao sto ј е to slucaj sa digitaJisom, gorocveton1 i nekim drugiш drogama. Saponozidi se mnogo koriste u indus triji; od njih se izraduju penusavj гas tvori za gasenje pozara. Imaju ogromnu moc adsorpcije. Za to se razne saponozidne Ьiljke od najdavnijih vremena upotreЫjavaju za pranje mesto sapuna, za izradu penusavЉ Н.munada, sampona i drugih kozшetickih i l1igij enskih proizvoda. Saponinski preparati se osobito cene za pranj e osetljjvih tkanina, kao ~ to su s\·ilene i vunene. Gotovo svi losioni, sarnponi i slicna kozmeticka s redstva sadrze saponozide. Dulom stalnom upotrebom ova, inace izvrsna higijenska sredstva 1 шogu biti skodljiva, јег saponozidi draze kozu, а jos vise sluznicu, pogotovu oka, nosa, uha, vagine i rektuma. Za riЬe, zabe, Cl'Ve, tripanozome, paramecije i mnoge druge zivotinje krvi saponozicli su rnnogo veCi otrovi nego za zivotinje tople krvi. Sto se, pored svega toga, saponozjdne droge i saponozidi ipak ne upotreЬljavaju protiv raznih parazita hladne krvi, uzrok lezi u znatnoj otrovnosti saponozida i prema coveku i zivotinjama tople krvi, osobito ako se upotrebe parenteralno. Saponozidi su protoplazmatski otrovi. Na sluzokozi izazivaju osecaj topliпe, peckanje, drazenje i obilno lucenje tecnosti.
ћladne

RiЬe su izvanredno osetlji\'C i podlezu vec i od veoma slabih koncentracija saponozida . Ova osoЬina se koriбti kao reaktiv: гibice za dokazivanje i doziranje saponozida 1 i obratno. Kar3.kteristicпo је za sve saponozide da izazivaju hemolizu. Zbog toga su osoblto otrovni ako se u zivotinjski organizam unesu parentera/;10. Vec nekoJiko mg/kg deluju smrtonosno ako se upotrebe intravenozno.

MIRISNO LEKOVITO BILJE
Svi volimo mirisno cvece. Mirisemo ga i kit.i mo se njime. U vrtovima ga negujen1o i pazimo kao sto euvamo malo dete. MiriiS cveca је oduvek privlacio covekovu paznju. Naгod upotreЬljava razno cvece ne samo za kicenje nego i za lecenJe . 1 zato ga gaji i voli. Poznato је da cesto deluje kao l ek i lepa rec, i tlobra vest, ·i omiljena pesma i kita divnog mirisnog cveca dиl1e­ sena teskorn bolesrziku. Pored toga sugestivnog dejstva, razna е t а r s k а u 1 ј а sadг.le i tak,,e sastojke koji su stvaran lek. То sul pre svega, odoljen,
hmelj, rutvica, папа, matic11jak, morac, anis, отап, тај kina dusica, titrica

60
i drugo lekovito stava.
i
ХХ Ьilj e.

LECENJE BIUE .1

Miris im potice od etarskog ulja raznog hemijskog sa-

Proizvodnja mirlsnog ЬiЈја i etarsklh uJja. - Aromaticno Ьilje, а u XIX veku osobllo etarska ulj a i njihovi derivati doЬijaju sve veCi farшa­ komed\cinski i pl·ivгedni znacaj и svetu .

FLORENТLNSKE ВОСЕ ZA HVATANJE ETARSKOG UUA PRILIKOM DESTILACIJE. INDUSTRIJSКE ВОСЕ . LEVO: ВОСА ZA HVATANJE ETARSKIH UUA LAKSШ OD VODE DESNU: ZA ЕТАR~КА ULJA TEZA ОО VODE

Premda iz godine и godinu sintetska organska hemija daje sve veCi broj vrlo raznovrsnih vcstaC.kih mirisa, ve6inom poznate hemijske grade, ipak proizvodnja prirodnih aromaticnih materija sve vise raste i ро kolicina~na

VAКUUM

DESTILACIONI APARAT

i ро vrstama, jer su prirodni mirisi finiji, diskretпiji i zbog toga vise trafeni i skuplje placeni od sintetskih. Stoga nema opasnosti od hipeгprodukcije mirisnog bilja i prirodniћ etarskih ulja, iako је pojavom prvih sintetskih mirisa u XIX veku postojala opasnost da се vestacki proizvodi potisnuti prirodne. Na primer, svi pokusaji da se pri,rodno ulje od pitome nапе zau1eni, u tiaZD!im preparatima, smes-om prirodnog ili sintetskog mentola i mentilacetata (Cak i и istoj razmeri kao u prirodnom ulju) ostaii su bez uspeћa. Pinen, citronelal, eugenol, linalol i bezbroj drugih sastojaka prirodnih etarskih ulja sve vise i raznovгsnije sluie sintetskoj industrij.i ramovrsnih vestackih mirisa k.ao isћodne supstancije.

UPOTREBA LEKOVITOG

BIUЛ

KROZ

VE.КOVE

61

Farmakomedlclлski 1 privrednl znaeaj, dejstvo 1 upotreba. Etarska ulja imaju svetski farmakomedicinski i, uopste, privredni znacaj. Racuna se da је njihova_ g.~di~nja proizvodnja и svetu veca o d 30 miliona kilograma, ne ur-acunavaJ uc1 ovde oko 150 mШona kilograrna te rpentinskog ulj a. Osirn toga, oko 3 miliona kilogгama raznih derivata izoluje se iz etarskih ulja za

SIGURNOSNA CEV _.

PARN I

I..>ЫПLI...At:IONI A~ARAT

potrebe proizvodnjc lekova, profilakticnih, higijenskih, kozmetoloskih, parfimerijskih i drugih prolzvoda, alkoholnih i bezalkoholnih ,napitaka, sredstava za uiivanje i dr. Aromatizacija vecine sintetskih proizvoda danas је neophodna. Industrijalizacija, stvaranje veCih i gusCih naselja i, uopste, modernizacija i povecanje zivotnog standarda zahtevaju svakim danom sve vecu, cescu ј raznovrsniju upotrebu sve slozenijih »kompozicija«. Mnoge mirisne biljke, zbog svojih lekovitih sastojaka, upotreЬlja\'aj u se za izradu raznih galenskih preparata. Znatno vece kolicine mirisnih biljaka potrosi industrija etarskih u1ja. Mnoga etarska ulja dra:le kozu, а pogotovu sluzokozu, izazivajuci pr·iliv krvi d crvenilo na mestu aplikacije. U terapij skoj dozi etarska ulja izazivaju u ustima pojacano lucenje pljuvacke, а reflektoгno i jacu sekreciju ieludacrюg soka i na taj nacin povecavaju apetit i bolje varenje hrane (siroka i svakodnevna upotreba ЫЬеrа i drugih zacina). U vecoj dozi neka etarska ulja izazivaju zapaljenje koze, mehurove i rane (ulja sa эumporom), za razliku od 111asnlh u1ja koja deluju suprotno. Zbog prijatnog rnirisa n1noge aromaticne droge i etarska ulja sluze kao korigencija, tj. sredstva za popravljanje rniri$a i ukusa mnogih neprijatnih lekova. Izvesna ulja ulaze u sastav raznih melen1a, linimenata i slicnih lekova za spoLjnu upotrebu. Mnoga etarska ulja, osobito ona koja imaju fenola i estara, imaju јаса iJi slablja antiseptic11a ( aл.tibiot icna) svojstva. Ulja od timijana, majkine dusice, moraea, anisa, karanfilica, belog luka i drugih droga izlucuju se pl·eko organa za disanje i na taj nacin vrse njihovu dezinfekciju. Ulje od santala

62
1

LECENJE BIUEM

i nekih dтugih biljaka, vrS.i dezinfekciju uro-genitalnih organa ulj e od kleke, perstma, celera i kopiinja·Юa deluj~e diureticno, kamfar је analeptik, ulje od odoljena, hn1elja, rutvice ii belog luka d eliuje umirujuce, uLje od titrice је izvrstan sedativ, antiflogistik i antihistaminik d!td. Etм-.ska ulja od gorkih Ьа-

2

з

6
9

RAZNI ТIPOVI SEKRECIONOG A!i>ARATA: 1 SEКRECIONA $UPUINA U EPI1 DRUGIH AURANCIACEA, 2 - CELIJE S ETARSКJM UUEM 3 - SEI<:R.ECIONA $UPUINA U USTU EUКALIP'ГUSJ\. 4 CВLIJE EPIDERМE S ETARSКIM UUEM U К!RUNJONOM LliSТICU .RUZE (ROSA CENТJFOLlA), 5 SEКRECIONA lLEZDASTA DLAIКA NA LISTICU NAN.E, 6 SEKRECIONA DLAKA NA LISTU CISTU,S~1, • 7 - SEКRECIONA DLAКA NA L!STU PELARGONJUМA, 8 SEKRECIONA DLJ\IlV\ NA LIS1'U POGOSTEMUM, 9 - SE· КR.EClONA DLAI<JA NA LISTU Lд VA!NIDULE 10 SEКRECIONA Dl.AКA NA LIS'JIU MAJKlNE DUЭICE, 11 - SEKREClONI кАN.д'l.. U BORU, Ь2 - SEКRECIONI КА· N'AL U PLODU $TIТARICA
КARPU POМORANDZE U LfSTU КAMFORA,

UPOTREBA

LEKOVПOG

BIUA

КROZ VEКOVE

63

dema, zeleniceta i crne slacice vrlo su jakog fiziolo.§kog dejstva i mogu izaz,•a t j sn1rt. Uops te, etю·ska ulja imaj u ' 'eoma raznovrsno farmakodinamsko dejs t\!0, jer su vrlo s lozcnog hemijskog sastaџa; izvesna ulja imaju ро 30 i vise sas tojaka koji nistt uvck [ar makodinamski sinergisti.

VAZNIJE

МlRISNO LEKOV ПO

BIUE U J UGOSLAVlJl

Nasa i inostгane fannakopeje da!jlll obavezne standardne metode ispitivanja i ocenjivanja kvaliteta ofioinalnih aromaticnih droga i etaгskill ulja. Za svaku drogu se, pored ostalog, t·razi koliko najmanje mora imati etarskog ulja, а za ulja granicne vrednos tj glavnih sastojaka. Na primer, za ulje od pitome nane nasa farmakopeja tгaii da »mora sadriavati najmanje 501.!/о ukupnog mentola od toga ni manje od 5'0/о ni vise od 211>/о etarski vezanog mentola .. .« Za ulje od lavandule, da t e srne J:mati rnanje od 35fJ/o ni vise od n 62°io linalil-aceta ta. ulja su isparljivi proizvodi prijatnog rnirisa dobijeni iz raznog Od masnih ulja razlikиjи se isparljivoscи i aromaticn,i m miтisom, sto _је i bio povod cia im se и XVIII veku da naziv »etarska ulja«. Etarska иlја nemaju gotovo niceg zajednickog sa masnim uljima, ali se ро tradiciji ovaj naziv do danas odnao. Dok su masna иlја smese g1icerida masnih kiselina, dotle su etarska ulja vrlo slozene s mese alifatskih i ciklicnih jedinjenja. Isparljivost , miris i jos neke druge fizicke osobine иcinile su da su ove, heInijski heterogene smese, svrstane и jed.nu prakticnu tehnolosku grupu.
Ьilja. Etaгska

64

LECBNJE.

BtU E~1

Aromaticno Ьilje је od najda,rnijih vremena pri,rlacilo paznju coveka i on ga је росео иpotreЬija\'ati za lek, zacin, za aromatizacijи raznih napitaka, kozmetickih иlј а i smola za иlepsavanje i и druge svrhe. Kasnijc su se javile miгisпe vode, а u XVl veku и Evropi se projzvodilo destilacijom s ,,odenom parom desetak vrsta etarskih u lja. U pocetku se koristilo samo 'Iivlje, а kasnije se pocelo gaj iti razno mirisno Ьilje, tako da se danas upotreЬljava vise od 2.000 vгsta. Тај broj је iz godine u god inu sve veci. Kod

H[NTif~

'РР .

/<IENТ11A

blr •

ТJ/::INIJf

JIUl9-4f.JS

{OfNIClJL{J'f YUlg.
НЕNТЧt! ј)Р . :JЦitllf-f&/15 ~ON}/·

CйRMNl)l,lJN .StT·

PIAIUS

1>/У.

GLAVNA PODRUCJA PRUIL VUUNJI:: l::.TARSKIH UUA U JUGOSLAVIJI

nas raste nckoliko r.Stotina 'IГSta mirisnog bilja. Jugos L oven ska и1lј а od za lfije, ruzmarina, kamilice, korijandra, nапе, kleke, idirota, a nasona i nekih drugih biljaka poznata su и svetи. PosLednjih godina se prelazi na plantazno gajenje nane (oko 5.000 hektara), korijand. a (oko 3.000 ha), lavandulc, r kaшilice, moraca, izopa i drиgog mirisnog Ьilja.

BIUE SA

SLUZIМA, GUМАМА

1

PEKTINIМA

Kad n eko okasljavi ili promukne, grglja i pije beli slez. Kad se preko leta medu decom jave dosadni prolivi, daje im se da p iju sale.p. Na cir, uboj i opek{)tinu stavlja se sluz od larzenog .ili durzjinog semena. Protiv kas lja daje se i list podbela, cvet i list crnog sleza i druge droge ciji је glю1 ni lekoviti sastojak s l и z.

UPOTREBA

LEKOVIТOG

BIUA

КROZ

VEKOVE

65

Dejstvo 1 ttpotreba Ьilja sa sluzima, gumama 1 pektlnlma. - Upotreba guma , s luzi i pektina i droga koje sadrze ove supstancije zasniva se na njiћovo m svojs tvu da upijaJu znatnu kolicinн vode i time bubre dщju6i koloidne, pihtijaste, vi~kOZ11e teenosti, ielea. Delujи \kao Ыagi i nes kodljivi lak.saasi, jer mehanicki aktivirajи peris taltikи creva, posto и crevima ЬиЬrе i tako svojim volumen01n podstrekavajи creva оа zivlje pokrete, sto је od znacaja za lecenje hгonicne konstipacije (zatvora) . Vlaieci sluzokozu creva, Ьi ljni mиkoidi olaksavaju i uЬlаfији svoje laksativno dejstvo (pektini, karagen, agar, seme lana i sitne bokvice), jer unutrasnja povrsina creva postaje skliska .ј kao da је >'podmazana«. U pijaj иci vodи, lami• narija desetostruko nabиbri а da pri tom ne izgubi svoju zilavost (viskoznost), obog cega se koristi za bezbolno prosi1·ivanje rana i drugih otvora na telu i time lakseg vadenja stranih predmeta. Mukoidne (sluzne) droge deluju kao emolijentna topika. Svojon1 viskoznoscu, dajuCi s vodom zila\'e koloidne rastvore, osobinom da na sluzokozi obrazиju neprekinut film, 1Slu~ pokrivaju, oЬlaiu i s tite sluzokoiu ublazuj иCi razna zapa1jenja, zbog cega su se od najdavnijih vremena upotreЬLjavale и medicini za lecenje u pala sluzokoze u sta, zeluca i creva, protiv raznih katara i proliva (salcp, beli i crni slez, jabuke, dunje i dr.). Као sredstvo za vlazenje i omeksavanje, sluzi se •.kюrisst:e za lecenje katara organa za disanje ti zdrela, kao i za lakse iska5ljavanje. Svojim izrazitin1 koloidnim svojstvima mukoidne sиpstancije »pokrivaju«, maskiraju neprijatan ukus lekova, slufe kao izvrsni emulgatori, а neke sи (arapska guma i slu z iz bamje, HiЬiscus esculentus L.) pтedlagane kao zamene za krvnu plazmu, jer imaju svoj stva slicn a »deks tranи« . U farmaceutskoj praksi gume i sluzi se koriste pri izradi taЬleta, pilula, emulzija i drugiћ lekova. Gume imajи siroku primenи и tekstilnoj industriji, koja је, uostalom, i glavni potrosac guma.

TANINSКA

1 SRODNA

POLIFENOLSКA

JEDINJENJA

Hrastova, ccrova, jasenova, orahova d druge kore пaSeg drveca i voca stezu usta kad ih zvacete, oporog su .ukusa. Musmule, divlje krus ke, jabuke i drugo divlje voce, dunje, siSarke ti гazni drugi biljni organi su oporog u kusa. Zbog te oporosti razni biljni organi upotrebljavaj и se za stavljenje koze, za boj.enje i za lek. Njihova oporost i lekovitost poticи od tih stavskЉ mateгija, koje sc u nauci naziYaju t а n i n fi. Kanla1·ion, hajduc ka trava, rufin cvet, opore jabuke, mlada hrastova kora, koren trave od srdobolje (Tonнe11tilla), koprivin list, orahove ljuske, kora i list, sisarke sa hras ta, koren od srcenjaka, plodovi borovnice, dunja, oskorusa, roscic i razno dгugo oporo Ьilje slufe и medicini kao lekovi protiv proliva, srdobolje, za brze zarascivanje rana, protiv opekotina, uboda, ujeda, za jacanje i sl.
Droge s fenolsJdm jedJnjenjlma. - U bilju ima razlicitih fenolskih supstancija. Neke su slobodne, а neke vezane na razna druga jedinjenja. Morfin, cefelin, psihotrin i neki drugi aikaloidJi imaju ~ fenolske fun.koije. Najti-

66

LECENJE BIUEM

picnija i najraspгostranjenija polifenolska j edinjenja s и tanini. Salicilna, galna i neke dгuge kiseline, floroglиcinol, hidrohinol 1 razni antrahinonski derivati i mnoge druge prirodne supstancije, koje su same ро seЬi Iek ili u1aze u sastav raznih leko\'itil1 preparata, takode lmajи fenolske funkcij e. Eugenol, timol, karvakгol i rnnogi drugi mirisnl i lekoviti sastojci raznih etarskih ulja su fenoli. M.пogi fenoli sa secerom grade he terozide (a rbutozid, metilarbutozid, salikozid i dr.), smole (rezina-tanoli) i dr. Polifenoli kao redиkcione s upstancije imaju antioksidaciona svoj stva i tako u Ыljnoj celij.i imaju izves nu zastitnu ulogu. Antioksidaciona svojstva t·aznih fenola s u гazlicita. Najizrazenija imaj и hidrohinol, pirogalol i piгo­ katehol. Fenoli sa alkalijama daj u u vodi ras tvorljive fenolate. Sa ferisolima daju bojene reakcije (najcesce plav .ili zelen t alog). Imajи slabija ili јаса an t isepticna svojstva. Timol i karvakrol su glavni mirisni i lekovHi (antisep ticni, antihelmi nticni) sastojci timij ana, maj.kine dиsice, cubra, vranilovke i n ekih drugih Ьiljaka iz porodlce usnatica. Od anetola poticu prija ta n sladak ukиs, Ьlag mir is i Jekovitost uJja od moraca .i anisa. Salicilna kiseHna se cest o nalazi и oЬliku miris nih estara ili heterozida. Pirokatehol ј е vezan u oЬliku h eterozida u raznim vrbama, topola ma i drugom oporom drvecu. Eиge no l ј е glavni mirisni i antisepticni sastojak ulja od karanfilica. Hidrohinol је glavni lekoviti sastojak lisea izvesnih erikacea, gde se nalazi u oblikи h eterozida arbиtozida i metilarbutozida. Der ivati floroglиcinola и naval.i i лekim d1·иgi m drogama delиju kao anthelmintika; floroglucinol је vezan i u mnogim taninima i heterozidima. Pirogalol i elagna kiselina sи sastojci »pirogalnih taruna«. Taninske: opore, st.ipticne Hi adstringentne droge. - Tanini ili stavske nшterije sи polif e7lolna, bezazotna, slozena i raznovrsna jed.injenja Ьiljпog porekla, koja imaju izvesna zajednicka organolepticka, fizicka i hemijska svojstva: oporog ukusa, s tave kozu, taloze soli teskih 11~etala i veCinu alkaloida, sa feri-solima daju plave ili zelene, а sa hromati111a smetle taloge. Naziv »t а n i n « ne ozпacava neko poznato i tacno defini'5ano hemij sko j edinjenje. То је viSe jedan zbirni organolepticki, tehnicki naziv zadrzan do d anas, kao sto је i ime etarskih ulja, smola, saponozida i drugih supstancija, hemijski takodc vrlo heterogenih. S belancevinama (прт., sa zelatinom) tanini se j edine talozeCi ih, c\ajuci nerastvorljivo, nepromocivo postojano jedi.njenje koje rze truli i ne bubri Cprincip stavljenja koza). Na ovom principu se osniva i kvantitativno ispitivanje tanina рОП10СU nes tavljene koze u prasku, izrada tanalbina od tanina i belanceta iz jajeta i dokazivanje tanina pomocu zelat·ina. VeCina zajednickih hemijskiћ i farmakodinarnskih svojstava tanina zasniva se na prisustvu fenolnih fU1'Lkc(ja и njihovim rnolekиlima. Upotreba taninskih droga. - Taninske droge sluie za proizvodnju tanina i za lecenje. Gla\'ni deo tanina potrosi se za stavljenje koza. U n1edicini se za ·s ada koristi jeclino tan1n dobijen od alepskith sisarki. Dejstvo tanina је drukcije od delovanja taninsk·ih droga, jer u biljnim organima osim tanina ima i mnogih drugih sastojaka. Zbog toga је farmakodinamsko dejstvo

UPOTREBA LEKOVIТOG B IUA КROZ VEКOVE

67

ёistog tanina brie, neposreclnije, а delovanje droge spori je, d ugotrajnije i redovno Ыаlе zbog prisustva sluzi, gum a, pektina, skroba i drugih balastmh

·sastojaka.

Stavljenje kozc zasniva se n a talozenju belancevine pomocu tanina. Slicno formaldehidu, i tanini imaju izraien afinitet prema Ьelancevinama, vezuju se na an1inokiseline dajuCi tanate (»AlЬuminum tannicиm « :lli »Tannalbi11Llm«), nerastvor ljiva cvrsta j edinj enja koja cine da ustavljena koza ne upija vodu, ne bubri, ne tru]i itd. Na amino-grupu u polipeptidnom lancu belaлcevine vezuje se umesto karbonilne (aldehidne) iz forrnaldeblda, hidroksilna (fenolska) iz tanina. Na ovon1 svojstvu osniva se dezinfekciona тос foтm.aldehida i Lanina. Tanin.i su ads tringentni. TalozeCi belancevine u sluzokoZi usta, oseca se oporost i suvoca koze i sluznice. U dodiru s kozom, а pogotovu sa sluznicom, tanini grade nerastvorljiva jedinjenja velikih molekula, taloge, komplekse sliёne onima koji se javljaju pri stavljenju koze, zbog cega suse sluznicu, ocvrscuju epidermu i smanjuju njenu osetljivost i sekreciju (npr., smaпjenje znojenja nogu ј drugih delova tela) . U slueaju opekotina tela, pornocu tanina se moze naciлiti jedna vrsta zastitnog filma od nagradenog kompleksa pro tein~taпata. Ispod te »vestacke pokoZice« postepeno s e эtva.ra nov epitel. Tanini deluju шttidijaroicno. Oni doprinose postepenom mehanickom odstranjenju klica iz crevne sluzokoze, cime se moze objasniti vekovna upotreba oporih droga za uЬlaiavanje i leeenje bacilame dizenterije. Tanini imaju i slaba anesteticna S\'Ojs· va li time ublazaV~ЗJjru Ьolove u o-гgandma za varenje. t Tanini deluju i hemostaticno, је.т izaztivarju sиZavanje krvnih sudova i st varaju сер od zgrusane belancevine krvnog seruma. Taloze6i belanceYine na oboleloj ozledenoj sluznici ili kozi, tanini Ьlo­ kiraju, imobilisu razne klice i toksine i tako zaustavljaju i lokalizuju njihovu aktivnost. Tan}.ni, kao i druga polifenolska jedinjenja, imaju redukciona svojstva, zbog cega deluju kao antioiOs:idansi. Tanini taloze alkalo.ide stvarajuCi nerastvorljiva jedinjenja, zbog cega mogu da se upotгeЬljavaju kao antidoti pri trovanju ovim supstancijama jakog fizioloskog dejstva.

ANTIBAКTERIJSKI

SASTOJCI VISEG BILJA

Antibiotici

и

visem bilju (fitorlcidi)
1

Antibiotici su lekovite hemijske supstancije izolovane iz raznih zivilt pre svega, niiih orgaнizama, kao sto su izvesne gljivice, aktinomicete i bakterije, rede lisaji, a1ge i viSe bilje, jedinjenja koja su sposobna da uniJte ili sprece razvoj izvesni/1 vrsta mikroorganizama bez stete ро covecji organizant. 2:iva Ьiса su sposobna da st,raтaju hemijske sastojke keji mogu da spre-cavaju razmnozavanje skodljivih i neskodljivih mikroba. 2:ivotinje stvaraj u u svojoj krvi, zl~zdan1a i drugim organ.ima razne zastitne supstancije (lizozim, properdin, eritrin) koje ·u ticu na mi,krobe. Antibiotici su hemoterapijski

68

LECENJE BIUEM

aktivne supstancije koje nastaju k!aiO proizvodi metabolizma zivih organizama. Pojedine zivotinjske celije imaju sposobnost da unis tavaju mikгoorganizme. Covek је na osnovu vekovnog iskustva upotreЫjavao biljne sokove, kasice i ekstrakte za lecenje raznih bolesti, .ле znajuCi za hemijski sastav tih prirodnih lekova. Mi ,ј danas uspesno koristimo izvesne prirodne lekove ne poznavajuCi im h~rnizam. Od otkrica morfina poeetkom XIX \'eka do danas ucinjen је na polju biohemije bilja ve1iki napredak. Otkrice antiЬiotika u gJjivicama i mikrobima unelo је jos vise svetlosti. Veliki i brzi uspesi u terapij.i privremeno su zapostavili pгoucavanje antibakterijskih svojstava viseg bilja i uops te bilja sa hloгofilom. Poslednjih god.ina se ·i na ovo polje hemije i farmakodinamije bilja obraca sve veca paznja. Laboratorijski је prouceno neko~iko lliljada vrsta viseg bilja i dokazano da је mali broj anaHziгanih Ьiljaka koje ne bi imale bar ,izvesne rninimalne antiЬioticne osobine. Dokazano је da antibakterijska svojstva imaju ne samo isparljive (па primer, etarska ulja) ''ес i 1nnoge neisparljive materije, osobito tanini i druga polifenolska jedinjenja, da se ti sastojci naJaze u raznim delovima biljke i da antiЬakterijska svojstva biljaka zavise od mнogih spoljnih i unutrasnjih cinilaca, kao sto su nasledne osoЬine, klima, mesto, insolacija, temperatura, podloga i dr. Proucavano је delovanje antiЬakterijskih sastojaka iz viseg bilja na mikroorganiZine, na viruse, bakteriofage, na niZe i vise bilje, na domace i laboratorijske zivotmje i na coveka. т~ ogledii u humanoj, veterinskod i biljnoj m edicini dali su izvesne po~itivne rezultate koji su ohrabrbli pionire ovih istraiivackih гadova da nastave i produie zapocete oglede, tako da su antibakterijski sastojci viseg Ьilja ispitivani i u poljoprivredJ i s·tocars• vu. t
Iako se о fito11cidima (В. Р. Tokin је 1928. god. dao naziv fitoncidi antimikrobnim materijama v.iseg bilja) jos prilicno malo zna, а pogotovu о njihovoj hemijskoj konstitиciji, ipak se vec do sada moglo utvrdi.t i da izmedu k1asicnih antibiotika i fitoncida nema velike razlike. Tako, pored ostalog, postoji analogija lzcmijske g1·at1.e izvesnih antibiotika izolovanih iz viseg Ьilja i klasicnih antiblotika. Osin1 toga, i mehanizam bioloske aktivnosti је veoma

srodan. Poznato је da se za svakj lek tra:li da nije otrovan za coveka, а za lek koji se daje u obliku injekcije (dakle, i antiЬiotici) da in-vivo sacuova (terapijske) osoЬine koje је pokazivao in-vitro. Odmah treba pr&nati da najaktivniji antibakterijski sastojci doЬijen·i iz viseg bilja ili gube antibioticna svojst\:a .IOad u k:rv. dodu и dodiг sa enzimima iLi nekim drug;im antagonistii ma iJi sи tako otroYni da su svi pokusaji da se иvedu и terapiju za sada propali. Kad se ima u vidu da је и pocetku i sa klasicnim antibioticima takode Ыlо mnogo mukc, onda nат to uliva nade da се se и medicinskoj praksi pojaviti i fitoncidni pгeparati.

ISPARLJIVI I NEISPARIJIVI FITONCID 1
1

lako sve veti broj naиcnih radnika na Zapadu prihvata naziv fitoнcidi, koje је dao Tokin, ipak, ni na Zapadu, а u novije vreme Cak ni и SSSR-u nije jasno iskristalisana definicija antibakterijskih materija vi~eg bi~a. 1 sam

UPOTREBA LEKOVlТOG BIUA КROZ VEКOVE

69

Tokin, radeCi и pocetkи s belim lиkom , borom i dгugim biljnim m a terija lom koji ima e ta rskog иlја .ш m oze hidrolizom роmоси enzima da ti izvesne isparlji,re rna terij e koje p relaze sa vodenom parom ili vetre л а obiёnoj tempera tигi , s ma trao ј е da s u fiton cidi isparljive sиps tancije. Tek kasnij e, i Tokin i rnnogi drugi is trazivaci p rime tise da n eke biljke imaju antiЬiotiёna svojs tva iako и njima nema e ta rskih иlј а ili dr ugih ispa rljivih ma terij a , kao sm rvlj en s,тez lis t hras ta , breze, boiиra , topole, crne riЬizle itd. Na primer, ako se sitno isecka i zgnjeci list breze (B etula) i kad se toj kasici priЬlizi na 2-3 mm kap vode koja 1v·isi na s taklen om prиticи i и kojoj se n alaze posejane protozoe, one Ь1 vаји иЬiј еn е vec posle 20-25 шinи ta. Ili ovaj dr ugi prirner: kad se nacini сај od iseckanog svezeg korena lиbenicarke (S anguisorba officinalis L., biljka koju nasi pla ninci иpotreЬljavajи protiv иј еdа zrnije), izvadenog и ј еsен, ovaj сај (infuz) ima baktericidna svoj s tva prema Salmonella paratyplzi А i В, Ebertovorn b acilu dizenterije, i to u toku od svega n ekoliko minuta ovo dej s tvo ј е роtршю. Neke mirisne Ьiljke koje irnaju fitoncidna svojs tva ne gube svojи aktivnost ako irn se odstrani etarsko иlје. Na primer, kad se nacini kasica od svcze rutv ice (Rrtta gгaveol ens L.) а pos tepeno ods tranjиj e иlје destilacijom s vodenom parom, prim ecиje se da fitoncidna moc nimalo ne opa da, sto znaci da pored isparljiviћ и toj Ьiljci ima i neisparljivih antibakterij skih sastojaka. - Takvjh i slicnih primera se u novije vrem e sve vise navodi.

ISPARLJIVI FITONCIDI Miris no bilje је oduvek privlacilo covekovu paznju. Nesumnjivo је da prijatan miris sarenog cveca ima иvek sugestivni i psihot erapijski efekt i da svaki lekar mor a гacиnati s tim. Medutim, u novije vreme , od otkrica antiЬiotika, obraca se s''e veca paznja na proиcavanje hemij skog sastava raznih mirisnih biljaka, osobito nji:hovih eta rskih ulja. Aromaterapija и Zapadnoj Evropi i Se\тernoj Americi uzima sve veceg maha i sve vise bazira na eksperimentalnim ispitivanjima. Prvi pisani spomenici о leku i Јесеnји uкazuju na to da је covek oduvek smatrao da izvesno aromaticno (mirisno) Ьilje ima »Zast.i tnu«, profilakticnu moc, osoblto protiv zaraznih bolesti, za vreme velikih epidemija kuge, kolere, tifusa i dt·ugih. То se vidi i .iz cinjenice sto је covek to rnirisno lekovito bilje росео gajiti. Osnivaci mnogih religija (vera) koristili su antisepticnu moc mirisnog Ьilja (bosiljak oko Mediterana, karanfi.Нc i santalovo drvo u Aziji itd.), etarskiћ иlја (Arapi, а zatim drugi narodi), raznih aromaticnih (mirisniћ) smoJa (tamjan, izmkna i dr.) i balsama. Anticko konzervisanje namirnica i balsamovanje mrtvaca osniva se na antiserpticnoj moci raznih mkisnih sastojaka Ьiljaka. Do Pasterovih epohalnih otkrica о sterilnosti i steгilizaciji namirnica, covek se borio s velikim teskocama da konzervise, sacuva namirnice, osobito meso. Do Pastera, eovek је solio, dimio i oЬlagao meso raznim zacinjma koji svojim mirisom, dakle, etarskim uljem treba, pre svega, da odS1rane razne insekte koji prenose zarazu (insektifugno dejstvo) i da svojim antisepticnim svojstvima sprece kvarenje namirnica koje nastaje pod uticajem raznih fermenata.

'70

LECENJE BfUEM

Poslednjil1 d''adesetak godina eksperimen ta lno ј е dokazano bakterios ta ticno i b aktericidпo dejstvo mnogi l1 mirisnih Ьiljaka, daklc, njihovih isparljivi11 sastojaka. Na taj nacin је . naucnim metodima dokazana opravdanost vekovne upotrebe izvesnog mirisnog Ьilja u zastitne (profilakticne) i kurati,,ne svrћe. Uostalom, nauka о filoncidima је i pocela (oko 1928. god.) proucavanje m an tiЬio ticn e 1no6i isparljivih sas tojaka Ьilja, pre svega etat·skih ulja borova i drugog ctnogoricnog drveca, а zatim belog, crnog i nekih drur;ih vrs ta luka koji hidrolizom dаји isparljive antiЬakterijske sastojke. Tek poslednjih godina оЬгаса se ''еса pafnja 1 na proucavanje antibioticnih materija koje ne yetre. Biljke sa sumpornim jedinjenjima, tzv. senevollma. - Ljutina i Jekovitost bele i crne slacice poticu od senevola. Svi senevoli, isparljiv.i i neisparljivi, sluze odavno kao antiseptici i konzervansi. Ren је lek zbog istog sastojka, ~liИzotiooij anida, koji se nalazi u cmoj slacioi, gorusiai, rotkvd i mno· gom drugom bilju koje nan1 sluzi kao hrana ili zacin i и Ciju zastitnu moc gotovo svi narodi imaju tako veliko poverenje. ProucavajuCi komparativnu (uporednu) etnomedicinu raznih naroda, epoha i kon-tinenata, do!azi se do zanimljivog zakljucka da su, isto kao i danas mi, nekad Rimljan.i, Grci, Кi­ nezi i drugi narodi mпogo cenili kao »Zdravu hranu« presrzo bilje ljиtog иkи­ sа, smatrajuci to kao rzajboljи predohranи i и rzormalrzim prilikama, а ро· gotovo и vremerzima velikih epidemija. Svi
seпcvoli

imaju

јасе

ili slabije

antiЬioticne

osob,ffie.

Iz lista dragoljuba dobijeno је sumporno etarsko ulje. Industrjja ga је nazvala tromalit. Ima veliku bakteriostaticn.u moc na gramnegativne i baktericidnu moc na grampozitivne bakter.ije, cak i u razЫazenju 1 : 1,000.000. Troma1it se upotreЫjava za lecenje organa za disanje i mokrenje, а di·agoljub u iste svrhe kao salata od svezeg lisca kao dijetalna hrana. Osim dragoJjuba, и Nemackoj se poCinju upotreЫjavati и oЬliku salate i druge biljke iz iste poroclice, jer i one imaju zastitnu moc. Neosporno је da su najvise i najpotpunije proucavane antibaktc1ijske materije i osobine belog luka (Alliиm sativиm L.). Iz njega је dosad izolovano nekoliko isparljivih fitoncida, medи kojima najvecu antiЬioticnu moc ima alicin. moc alicina ide od razЫazenja 1 : 85.000 do 1 : 125.000 prema grampozitivnim i gramnegativnim bakterijama. Jedan mИ.igram (mg) alicina odgovara oko 15 internacionalnih jedinica penicilina. Osim alicina, upotreЫjavaju se i neki drugi preparati doЫjeni iz belog luka, kao sto su alizatin, garlicirz, sativin i drugi, ali је njihova antiЫoticna moc znatno slabija. Premda је poslednjih godina mnogo radeno na proucavanju hemijskog sastava raznih vrsta luka, ipak se jos ne poznaju svi sastojci ni belog luka. Potrebno је naglasiti da је drugacije dejstvo alic1na, а drugacije samlevenog luka, njegovog etarskog ulja i raznih proizvoda dobijenih enzimatskom hidrolizom, а zatim osusenog luka u prahu itd. Ialro alicin ima tako sirok spektar antiЬakterijskog i fungicidnog dejstva, оп nije mogao dobiti neku ~ru primenu и terapiji, jer је otrovan, pogotovu ako se daje parenteralno (u oЫiku injekcije). То isto vafi i za sve ostale preparate belog i druAntiЬakterijska

UPOTREBA LEKOVIТOG BIUA KROZ VEКOVE

71

gih \TSta lиka. Ostaje, dakle, da se resi krupno farmaceutsko pitanje iz.rade preparala koji bi sa<Jнvao s to potpunije i sto dui.e svoja prvobitna antiЬioti­ C1'lд i tю1gicidna svo jstva, а izgubio otrovnost.

Etarska ulja. - Mпogobrojni laboratorijski radovi poslednjih godina ukazuju ла to da ne koliko stotina vrsta proucenil1 etarskih иlја posedиju јасе ili slablje antimikroJ:>ne osoblne, ali da ni dve vrste иlја n emaju isti spektar i istu antimikrobnu moc. I ne samo to. Primeceno је da etarsko иlје od iste biljne vrste ntш1a is tu antiЬakterijsku moc i da to zavisi od n1nogih cjnilaca, kao sto s u hernijske ili fizioloske rase .Нi varijeteti biljaka (na prim er , nasa majkina dиsi ca, vranilovka, bosiljak i dr.), klima, nadmorska visina. tlo, vreme b erbe i naCin destilacije itd. Osim toga, ne treba zaboraviti da sи etarska и1ја \1 rlo sloiene smese alifatskih, aromatskih i hidroaron1atskih jedinj eпja i da se sastoje od raznih иgljovodonika, a lkohola, aldehida, ketona, estara, fenola, kiselina i drиgih supstancija. Као i и s!ucajи drugih fitoncida i и s lиcaj u mirisnih biljaka, treba naglasiti da ј е oz.letlena ziva blljka najaktivnija i da antibioticnost opada susenj em i starenjem, da se akti,,nost m enja и toku vegetacije itd. ProЬlem m·irisnog Ьilja i etarskih иlја је veoma slozen zbog velikog broja sastojaka, njihove sarolikosti i nepostojanosti. Osim celiћ i samlevenih, zivih i osиsenih mlrisnih Ь.iljaka, vrsen a su иporedna proиcavanja antiЬ ak terij ske moCi et arskih ulj a i pojedinil1 njihovih sastojaka. Za sada se cini da fenoli, а zamim aldehidi, ketoni i estri imaju n aj izrazitija <tntirnikrobna S"\'Ojstva.
U nasoj narodnoj medicini se i danas, kao i pre mnogo vekova, ima veliko poverenje и zastitnи i leko\ritи moc majkine dusice, vranilovke, bosiljka, сиЬrа i nekih drugiћ biljaka koje imaju timola ili karvakrola, dva fenola, za koje se odavno zna da sи mocna antisepticna sredstva.
I drugi fenoli u etarskim uljima, kao sto su eugenol iz etaп:'1skog иlја karanfЊica, anctol . z moraea i an~sa objas1111javaju vekovnu neprelcidnu upoi tre bu ovih droga и narodnoj i skolskoj medicini, preventivi i dijetetici.

NEISPARLJIVI FITONCIDI

Iz smilja ј е clobijen smoJast mirisan ekstrakt tzv. arenarin, koji ima osobinu da zaиstavlj a гazvoj mnogih mikroorganizama, stimulira nicanje ра­ Гё:~Јајzа i s titi biljke od napada bakterioza. Zbog toga se arenarin traii u poljoprivredi i cvecarstvu (hortikиltиri).
Odavno је poznata antibakterijska moc stavskih, oporih materija hrasta, cera, jove, srcenjaka, tra\1e od srdobolje i mnogih drugih Ь.iljaka. Taнi11i i srodna polifenolska jedinjenj a sи nosioci te antiЬakterijske moci.

Juglon iz Jista i ljuske oraha i njegovi metilirani derivati takode imaju antimikrobnи moc.
Najzad , nc b.i tгebalo zab oraviti n'i a:ntib,i oticnu moc apomorfina, kolhicina, berbe1·ina, h.i11i11a, cn1etina, cefaranti na i nekih drugi1 aLkaloida koji h imajи vebl• medicinski znacaj. Stephania cephat·a11tha postalta је odjednon1 k

72

LECENJE BIUEM

veoma trazena biljka za ekstrakciju cefarantina, alkaloida koji se po:->lednjih 15 godina tako mnogo upotreЫjava na Dalekorn istoku protiv gube i tuberkuloze.

Umbeliferon iz lisajivice upotreЬljava se od pre nekoliko godina u Francuskoj kao lek protiv bruceloze. Antibrucelozno dcjstvo imaju osoblto neki katehinski taniлi, а jos izrazitijc umbeliferon izdvojen iz mnogih Ьiljaka. Medutim, i ovde, kao i и vecini slиcaj eva, treba naglas iti da dejs tvo Ьi l jke zavisi i od nacina pripreme leka: u celoj, neozledenoj Ьiljci иmbeliferon ј е vecim delom и oЫiku 1teterozida, zbog cega је delovanje Ьi lj kc иtoliko јасе ukoliko је biljn i organ s itnjj e samleven, dakle, ukoliko је visc иmbelifero­ na hidгolizom oslobodeno. Proucava se rnogu cnost gajenja biljaka bogatih fitoncidima na javnim rnes tima, ро parkovima, koncertnim i drugim velikim d voranama, rad ionicama, stano,•ima i na svim drugim m estima gde se covek zadrzava, jer se zeli ovim Ьiljem postiCi preciscavanje zagadenog vazduha. Radi se i na primeni fitoncida и poljoprivredi. Osim pomenиtog arenarina, nacinjeni su i dгugi preparati. Мnogi autori iz гaznih zemalja, primenjuju razlicite metode rada i, jspitujuci razno bilje, dobili sи razlicite rezulta te, zbog cega se ponekacl javljaju ''eoma kontгadiktorni rezultati. Nisu retki slucaj evi neopreznosti od infekcije materijala, гazne metode bra nja, tre tiranja i dr. Ta ko је porcd ostalog, dokazano da vecina Ьiljaka in1a najvise a ntibakt.erijskib sastojaka и doba cvetanja, dakle, и vreme najburnijeg razvoja. Morska flora је slabo proucena, а zivot је potekao iz mora. Dokazano је da је halofitsko bllje sa stepa u Evropi aktivn.ij e od onog sa n ezas lanjenog zemljista. Ni bilje iz tropskih i sup tropskiЬ krajeva nije prouceno, а to је, takode, velik nedostatak, jer u toplim delovima Zemljine kugle bilje daje i vise i raznovrsnijih materija nego u umerenom i hladnom klimatu. Na kraju treba naglasiti cinjen.icu da vise bilje ima izvesna antibiocicna svojslva i da se опа ispolja~·aju и s redini gde te biljke i.ive. Mnogi fitoncidi su izolovani, opisane su im fizicke i hemijske osobine. Medutim, mnogo је teie i sloienije proucavanje evolucije biosinteze antiЬiotika и toku geoloskih epoha~ od pocetka i.i1юta па zemlji do pojave morske flore.

LEKOVITOST VOCA I POVRCA

BILJNI SOKOVI КАО LEK, HRANA I POSLASTICA
Vocni dani

Hrana treba da bude lek, а lek - hrana, rekao је jos pre dve ћiljade godine slavni grC:ki lekaг Hipokrat. Ova velika misao postala је vecita istina и borbi za odrzavanje covekovog dobrog zdravlja kroz vekove. Najnovijin1 naucnim istrazi\'anjima, osobito od otkrica vitamina i boljeg upoznavanja fern1enata, sve se veca vэ.Znost pr.idaje ishrani presnim biljen1, pre svega onom koje ima mnogo blorofila, vitamina, provitamina i drиgiћ poznatjh sastoj a ka velikog biolos kog znacaja. Мnoge bolesti se mogu spreciti i leciti narocitom ishranom, dijetom. Zeleno povrce i voce tи zaunimaju najvainije mesto, јег је ono zaista sunceva hrana, skladiste hlorofila, vitamina, provitamina, val.нilz mineralnih soli i organomineralnih jedinjenja, auksina, bakteriostaticnih supstancija, belancevina, secera .i drugih ugljenih h· drata, i masti i etarskih ulja, tanina i drugih prostih fenolskih jedinjenja, sluzi, gume, pektina, glikokinina i raznih drugih materija, koje svaka za sebe, i sve zajedno, imaju vrlo velikи vainost za pravilan rad svih organa naseg oгganizma. Tako se i moze objasniti dobro zdra\lllje i dиg zivot mnogih ljudi koji и jeLu ne pгeteruju i koji redovno jedu svezu, presnи biljnu hranu. Kиvanjem i pecenjem mnogi korisni sastojci biljnih eelija bivaju manje ili vise potpиno ra710reni i uniSteni ili su, и najboljem slucaju, promenjeni и takva hemijska jedinjenja koja se ni и сети ne slazu sa prvobitnim jedinjenjima u zivoj biljci. Covek је deo pri1·ode, оп је l.ivo bice, ра је sasvim logicno sto treba da upotreЬljava prirodnu hranu, i to prvenstveno l.ivu. Vocni dani, vocne kure ili vоспе, odпosno biljne dijete su korisne i za zdrave. LekarJ ih danas sve vBe preporucuju. \·ocni dani su uopste rasterecenje svih organa, а pre svega orgaпa za varenje. Vocne dijete omogucavaju smшnjiiVanje preoptel·ecenosti bubrega, srca i krvnih sudova. Mnogi lekari lece uloge (giht), Yisok krvni pritisak i malaksalost srca vocnim dijetama. Upotrebom voea i vocnih sokova postignиti sи dobri uspesi u lecenju prekomerne gojaznosti i secerne bolesti. Diljni sokovi, pre svega vocni, рrиZаји veliku pomoc licima koja pate od hronicnih zatvora i raznih aиtointoksikacija koje odatle proizlaze. I onima cija jetra nije и redи, koji imajи bolesnи zucnu ЬeSiku i druge bolesti pomaze se vocпim sokovima. Voce i povrce, sva biljna hrana је baznog karaktera. Namirnice zivotinjskog porekla, pre svega meso, povecavaju

74

LECENJE BJUEM

ki selost tkiva u nasern organizmu. s,,akodnevnim unosenjcm sveze biljne l1rane smanjuje se ta preterana kisclost na normalu, sto је od velikog znacaja za pravilno funkcion isanj e i odigravanje raznih blohemijskih procesa. Obicno m ishranom cov·ek unosi mnogo vise soli u organizam ncgo sto mu ј е to, zapravo, potrebno (oko 30 grama, umcsto 3 do 5 grama). Zbog toga је vocna ishrana veliko olaksanj e i odmor za bubrege. Osim toga, ne unosi se pretezno kuhinjska so (natrijum-hlorid), nego i druge soli, pre svega kalijumove, kojih u biljпoj hrani ima mnogo viSe nego и zivotinjskoj.

MUSMULA

Sve voce sadrzi znatne kolici ne secera. Svuda preovladuj e invertni secer, tj. smesa od jednakih delova glikoze i fгuktoze. Ovi secer.i su izvrsna i najlakse svarljiva llrana, veoma vafua, pre svega, za misice. Do pre trid.esetak godina glikoza је s1natrana samo kao dobra poslastica i hrana. Danas se glikoza veoma ceni i naveliko trosi ро bolnicama sirom sveta kao lek, narocito u teskim slu cajev.ima hirurskih intervencija.

Jugoslavija ima divno voce i povrce, ali se ono ne iskoriscava 11i clovoljno ni racionalno. Malo је zemalja koje imaju toliki broj suncaniћ dana i takvo zemljis te za pгoizvodnju ogromnih kolicina p rvoklasnog voca i po' 'r ca, ра ipak pro izvodnja i upotreba u raznim delovima Jugoslavij e nije dovoljna i nije uvek najpametnija. U nas nije dovoljna proizvodnja i upotreba vocnih sokova. Ogrшnne kolicine divnih plodova u kojima је koncentrisaнa silna e11ergija sunca jos uvek propadaju, ili se pretvaraju u alkoholna pica. s ecer, tu najsva t·ljjviju hranu i izvrstan lek, pretvaramo u alkoholna pica, otrov i zlo pojedinca i drustva. U mnogim zemljama proizvodnja vocnih sokova ј е uzela velikog maha. One ne samo da preraduje svoje voce u neprevrele vocne sokove vec ga uvoze stot.i nama vagona iz drugih zemalja.

LEKOV IТOST

VOCA I POVRCA

75

Nije, dakle, л i .akvo cudo s to su nam se pre ra ta stra nci s meJ·aн i cudili zasto sm o uvozili milio ne i mШ on c taЬleta ' ' iLa mina С , kad su ,,,; \Jasi besk,-ajni vocnjaci tzaj vec i rud n ic i i na jjev ti11ije t vorn ice vilamina Ctc . Vo~ni ~o~~'~i и·~Ьа da P_~~taнu pi~~ s_i,·okif1 нarodni~L sl o j eva, svil1 radнi/1 ljttdi,
J €V /ll1l)l l przs tupйёlllJL

Od ,-aktj e

l

d r llgOg SkodljiVOg pica.

Procenlllaln i

SGS/Q\1

vaznij ih

V t"S ta

VOC I1ill

sokO\Ia izgleda ovako:
·а ~ ..... ......, .......
~

..с:

..с:

Vrs ta voea

......,

-~ ~
Q./ ~

\....

t'n"d .
~:.ё

-иv ·>

@ .s
0,8 0,7 0,8 0,4 0,4 0,4 0,1 1,0 0,8

' V

....
--'

~ ......,
О)

1-.1-.

11'1

~ >U

n

Q./Q) С-'

-~

·-

с-3

>
81 79 82 83 84 85 85 84 92

о

....
о

::.G

~

$ljive Gr<>zde Tresnje Kruske Jabuke
Kajsije

Jagode Maline
Dinje

17,0 18,0 16,0 14,0 12,0 12,0 9,0 8,0 6,5

0,1

0,5 0,5 0,5 0,4 0,4 0,7 0,7 0,6 0,5

73 76 69 58 59 53 48 38 35

sto se vidi, svi vocni sokovi sadrze najv.ise ugljenih hidrata, а шedu njima preovladuju seceri, pre svega glikoza i fruktoza, а zatim saharoza ili oblcan secer , koji se nalazi и secernoj repi i secernoj trsci. Masti nema, ра је i to vazno znaй pri ishrani osoba kojima mas t treba svesti na najmanju meru. Radnicima na teskom poslu, а narocito onima koji rade pored parnih kotlova, u lozionicama, pored peci, kosacima za vreme letnjih zega i drugim, secer је i /1.rana i l ek. Tim ljudima secer najbrie nadoknaduj e izguЫjenu snagu i on1ogucava im vecu izdrzljivost na radu. Osim toga, svi ti radnici koji rade teske poslove gube vrlo mnogo vode, jer se za sve vremc rada jako znoje, ра im је potrebno da nadoknade izguЬljenu vodu. Vocni sokovi su k udikamo prijatniji od vode, jer svojim kiselinama osvezavaju. Poznato је da nasi Jjud·i za vreme najtezih letnjih poljskih radova izbegavaju ћranu koja iziskuje mnogo vode. Najbolje prolaze i najduze izdrie te radov·c oni koji zive od lake biljne hrane i koji tek uvece jedu jaku, masnu hranu. Najgore prolaze oni zeteoci koji se и podne najedu slanine i suve sunke. Oni moraju da piju n1nogo vode i opterete i prehlade stomak, postaju troшi i najcesce za dan-dva nesposobni za rad, jer gotovo svi pokvare stomak, dobiju proliv. Svakom је dobro poznato sa koliko se naslade i uzivanja popije casa maline ili limunade za vreme letnjih pripeka, p.osle dugog pesacenja i podnosenja zedi na putu i za vreme teskfi.h radova. Vocni sokovi sadrze znatne kolicine vrlo korisnih kiselirza: najcesce jabucne, Jimunove i vinske, rede i manje mravlje, cilibarпe, salicilne, benzoeve i drugih neisparijivih i isparljivih, s lobodnih, vezanih i poluvezanih kiselina. Ribizla је vrlo kisela, jer ima oko 2,Зо/о organskih kiselina. Malina ima oko 1,9о;0 , visnja oko 1,811io, ogrozd oko 1,4°/о, а jagoda oko 0,7°/о. Те kiseliпc daju

Као

76

LECENJE BtUEM

!inocu i osveiavajuci ukus vocu, draie creva na јаее kretanje i tako izazivaju jacu peristaltiku i uredivanje stolice u osoba s lenjim crevima neUl~cctnom stolicom.
Те k iseline s u ''ezane za razne alkohole i daju estre vrlo prijatнog mirisa. Zbog p rijatnog mirisa i ukusa vocn·i sokovi su najprijatniji napitak

RIBIZLA

koji se, pored ostalog, upotreЬlj ava za prikrivanje neprijatnog ukusa i mirisa izvesnih lekova. Na prirner, mnogi ne mogu da piju riЬlje ulje, ricinusovo ulje i druge lekove koji kod dece 4 osetljivih osoba izazivaju nagon 11а povraeanje. Kad se ti lekovi izmesaju i promuckaju s malinovim, visnjevim ili nekim drugim ' 'ocnim sokom, prikrije se neprijatan miris i lek se moze piti. Мnoge farmakopeje и svetu propisuju razne vocne sokove kao obavezne lekove. Od svezih vocnih sokova izradujи se ро apotekama sirupi kuvanjem ili rastvaranjem secera u vocnom soku na obicnoj temperaturi. U nas је najpoznatiji malinov sirup. Svi se secamo iz detinjs· va onih crvenih »medicina«, t lekova и bocicama koji su iz apoteke kиci stШali jos topli i na kojima је

LEKOVIТOST VО~Л

1 POVRCA

77

pisalo »svaka dva sata ро jedna mala kasika«. Svi ti lekovi su zasladivani sirupom od rnaline iti, и nekim drugim zemljama, i sirupom od visanja, ribizla i dr. Тај strup dodavan је narocito lekovima za decu, јег deca vrlo tesko ,i nerado uzimaj и lekove. Medutim, crvena, vrlo !ера Ьоја, mala Ьоса , ukиsno pakovanj e, prijatan rniris, sladak иkиs i ono poznato »svaka dva sata ро jedna mala kasikacc , sve to, zajedno sa lekovitim sastojcima u toj bocici, treba da pomogne bolesniku. Oni gorki sastojci rastvoreni u vodi su st varni lek, od koga се nekom malisanu s pasti temperatura, а sve ostalo treba na njega da delиje sugeslivno, jer >>ko u lek veruje, tome се i pomoCi«. Stara k·ineska poslovica ka.Ze: »Apotekar mora imati dva oka, lekar moze Ьiti s jednim, а bolesnik mora biti slep, jer slep mora verovati da се mu lek pomoci.« Ти se misli da apotekar, kad uzme lekarski recept, mora dobro otvoriti юсi da ne bi pogresio, da ne bi dao neki otrov ili neki jak lek и preveblkoj kolicini, jer se pretpostavlja da lekar, premoren, nоси, u Zиrbi moze na receptи i da pogresi и jednoj decimali, na primer, da иmesto 0,02 xnorfina ili kodeina и brzini napise 0,2 grama ро dozi, а ta је kolicina za mnoge ljude smrtonosna, jer је deset риtа veca od terapijske doze. Naprotiv, bolesnik mora imati krajnje poverenje i иopste ne sme noi sumnjati da ти lek n ece pomoci. Eto zЬog cega apotekar pri iz;radi leka ne sme pogresiti.
U vocu, povr6u i sokovima dobijenim od njih ima m.rzogo mineralni/1 soli: kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, gvoi.da i drиgih redih elemenata vezanih za fosfornи, sonи, 5'иmpornu i razne organske kiseline. Sve te soli imaju veoma vainu ulogu и metabolizmи, jer omogucavaju razne slozene hemijske reakcije и nasem organizmu od Ьitnog Ьioloskog znacaja. One, pored toga, neиtraljzиjи razne otrove, pre svega kiseline koje nastajи pri unutrasnjoj razшeni n1aterija. Mnogi fermenti ne mogu delovati bez prisustva izvesnih elemenata и minimalnim kolicinama. Kalcijиm daje mat.erijal za izgradnj'u kostiju, gvozde је sastavni deo hemoglobina, tj . crvenih krvnih zrnaca, а fosfor је vaian sast"Ojak nervnog sistema. Od svih soli и vocnim sokovima ima najVIise kalijиma, oko 500/о. Fosfora ima 8-200/о, najvise и ribizlama i malinama. Kalcijuma ima od З do 190/о, najvise u jagodama. Magnezijuma ima od 2,5-90/о, najvise и jagodama. Najvise gvozda ima u grozdanom (l,So/o), oskorusinom (1,20/о) i jabиkovom soku. U sokovima ostalog voca ima 111anje od jednog procenta od celokиpne kolicine mineralnih mate~ija. VaZno је јо$ napomenuti da se navedeni i drugi elementi u biljnim sokovima ne nalaze vezani uvek onako kao и mrtvoj prirodi, vec da se vezuju па razna organska jedinjenja, dajиci organomineralne sиpstancije, koje za metabolizan1 imaju veliki znacaj.

Biljni, а pogotovu vocni sokovi su manje ili vise kisele reakcije, а poznatno је da sc a~korbinska kiselina ili vitamin С и kiseloj sredini m11ogo bolje i dui.e ocuva nego и neutralnoj ili alkalnoj. Veoma је vazno to znati prilikom izrade zirnnice, vitaminskih koncentrata i vitaminskih konzeгvi. Susenjem voca gubi se kisela reakcija i zajedno s tiт nestaje vrlo brzo i vitamin С. Uostalom, poznato је da kiseo k>upиs i paprika, paradajz i drugo povrce и tuгsiji imaju znatnu kolicinu vitamina С, а da osusen kиpus, paprika i ostalo voce i povrce vrlo brzo gube ovaj vi.t amin, jer k!isela reakcija

78

LECRNJE BIUEM

cetijskog soka postepeno ide prema n eutralлoj , а kasnije i prema baznoj. А pod takvim okolnostima vitamin С se vrlo brzo gubl.

Vocni i drugi biljni sokovi sadrze razne vitamine, osoblto mnogo vitam ina С, kompleksa 'Pilamina В i provitamina А (karotena). Vitamin.i su heterogene organske supstancije koje se n alaze u malim kolicinama u biljnim i zivotinjskim tki\•ima. Hemijska konstitucija mnogih vitamina је vec poznata i n eki od njih su nacinj eпi i sintetski. Nauka је poslednjih godina otkrila i dokazala ogromnu ulogu koju imaju vitamini u dijetetici i ishrani. Mi, zapra\10, zivimo danas и doba vitamina. Cak ni penicilin, streptomicin i drugi vaini antiЬiotici, koji su napravili revoluciju u terapiji, nisu umanjili vaznost vitamina. V i 1 а ш i n о 1о g i ј а se razvija u zasebnu veliku naucunu granu Ьiologije i S\'ih discipiina koje se od nje izvode. Proucavanje vitatnina је direktno vezano za svete bilje, za limunov sok, mJadu koprivu, krompir, neoljиSten pirinac, borove iglice i drugu presnu biljnu hranи. Zeleno povrce i rumeni plodovi bili su prv·i vitaminski izvori koji su nam otkrili izvanгedan znaeaj namirnica biljnog porekla и ishrani i dijetetici. Vitan1ini su neophodni faktori za odrzavanje zivota i zdravlja coveka i raznih zivotinja. Олi u malim kolicinama obezbedujи njihovo rastenje i razvoj, ishranu, zivcanи ravnotezи, razmnozavanj e, ра cak i njihovo postojanje. Savremena nauka о ishrani иtvrdila је veoma vainи ulogu vitamina и razvijanju i rastenju Qrganizma, otkrila njihov znacaj i .u logu и regulisanjи unutra~njeg rada ccUja р гl sagorevanjи hranljivih materija i njihov uticaj na гazne biohemijske reakcije. Zivotinjski organizam prima s Ьiljnom hranom male, ali dovoljrne kolicine vitamina i provitamina, koji nemajи nikakve vainosti sto se tice hranljive vrednosti, ali samo u njihovom prisustvи zivotinjski organizam moze celishodno da iskoristi primljenи hranи . Nedostatak vitamina и hrani izaziva и nasem organizmи patoloske promene, bolesti, tzv. а v i t а т i n о z е. Pustojanje vitamina и Ьilju otkriveno је tek pre nekoliko decenija. Istina је da se odavno znalo da SJU limunov sok i sveza, ziva zelena biljna hrana иop s te jedini lek protiv skorbuta. S druge strane, primeceno је da se na ))alekom istoku javlja jedna zivcana bolest medu ljиdima koji јеdи svakodn~vno iskljucivo olju~ten pirinac i da se bolesnik moze izleciti jedиCi pkincane mekinje. Godine 1911. slavni poljski hemicar К а z im i r F и n k (I'иnk Caszimir) otkrio је te supstancije i nazvao ih vitaminima (tj . zivotnirn aminima). Danas se, medutim, zna da nisu svi vitamini amini, vec da рпраdаји raznim hemijskim grиpama. Od 1928. god. do danas uspelo је ne sarno da se izdvoje mnogi vitarnini и cistom stanju vec i da im se odredi hernijski sastav i da se sintezom nacine vitamini: А, В 1 , В2 , В 6 , С, D, Е, К i drugi. Proиcavanje vitamina је u pиnom zamahи i svake godine se и terapiji javlja ро neki novootkriveni vitamin, ili se иspeva dokazati da neki raniji vitaшin nije jedinstven. nego da је sme~a od dva iJ.i vise vitarnina slicnog, ali ipak drukcijeg dejstva na nas organizam i da је druge hemijske grade (grupa vitamina В, D). Do otkrica vitamina nije se moglo objasпdti otkиd potice lekovitost limuna, pon1orandZc, ribizla, kupina, persuna, mladih oraha, mrkve, riЬljeg ulja, sipka i drugih Ьiljnih i zivotinjskih 5drovina. Nikako se nije znalo objasniti sta је to и krompiru sto leCi skorbut, u svesem mleku i maslacи sto

LEKOVIТOST

VOCA l POVRCA

79

leci englesku bolest itd. Tek је otkricem vitamina objasnjena lekovitost mno· gih biljaka i zivotinjski11 organa, jer su u njima otkriveni vitamini. Na taj naCin su rnnogi пarodni lekovi postali • lekov i ili lekovite sirovine naucne i m edicine, veteгine i farmacije. Vitamine dele prema njihovoj rastvorljivosti u vodi i mast'ima i uljima na h idrosolu bilne i Jiposolubllne. U vodi se rastvaraj u, pored ostaHh manje vaZпih, vitamin С i kompleks vitamina В, а u uljima se rastvaraj u vitamini А, D, Е, К i drugi.

I . VITAMI NJ RASTVORLJIVI U VODI (HIDR OSOLUBILNI ) U doba otkrica vitarnina, n1islilo se da је rec о jednom vitami nu В. Novij a istrazivanja p okazala su da se p rvobltno p ozna ti v i t а m i n В sastoji iz visc komponenat a, vBe slicnih vitamina, o d kojih ј е danas pozna to vise od sedam. Zajednicka osob ina im Је ta sto se u vodi ras tvaraju, а m edu.s obno se t·azlikuju razlicitirn farmakoloskim dej s tvima i hem• jskom gradom . Svi i su o ni veom a raspros tranj eni u bilj.u, i biljke su glavni rezervoari ovih vainih supstancija. Godine 1912. Poljak Kazimir Funk ј е u sp eo da ,jz neoljustenog pirinca izdvoji supstanciju koj a se m oze suprotstaviti pojavi beriЬerija i nazvao је vitaminom.
В

Vitamin

1 (aneurin, tiamin)

Glavni izvori vitarnina В 1 su: pivarski kvasac, zitne klice i rnekinje, zitna zrna, kupus , ne k e salate, spanac, razno voce i plodovi, рте svega, lesnik, orah , pornorandza , patlidzan, arahis, manje ktrornpir i ckugo. Nema ga u rnaslacu, а malo ga ј е u mleku. -U crno m p senionorn bras·n u ga ima vise nego u belorn. Zato је bolji crni bleb od b elog. Holandski lekar Ejkman zapazio је 1897. god. da se beriЬeri javlja na Dalekom isto ku s arno • edu siromam snim svetшn , koji se ћrani <iэkljucivo oljustenim pirincem i da se ta bolest moze spreciti kad se j edu mekinje od pirinca. Jos pre toga је, 1885, Japanac Takaki prim.e tio da ben1beri u japanskoj rnornarici iscezava ako se kuvanorn pirincu dodaje sveze m eso. Posle dugih ispiHvanja, 1935. god. odredena је hemijska forn1ula i izvrsena sinteza toga vitarnina. Surnpordioksid unis tava vitamin В 1 . То је vazno znarti pr.iJ konzervisanju voca i vocnil1 ·i biljnih sokova sumporastom kiselinom i njenim solima. Cist v·itarnin в1 treba cuvati od svetlosti i vlage na mracnom, suvom i bladnom mestu. Coveku је potrebno dnevno da uzima oko 1 rni<ligram ovog vitarnina, s to је sasvim dovoljno ako se .Ьranimo mesovitom hranom, pre svega, svezorn biljnom. Vitamin в1 ·sllШ za leeenje b eribe:rija i S V•IO pol~neuтitisa, astenije, neuroze, autointoksikacija, gasrtrointestinaЪni·h oboljenja, anoreksije, u svim slueajevirna kad је metabolizam ugljenih hidlfata poremeeen, ulceracija i drugih bolesti.

80
Koliёina

LECENJE BIUEM

vitamina Bz

и

1·a.znom

Ьilju

(mШgram и

100 grama

Ьiljke)

Pivarski kvasac, osu~en oko 8 Pekarski kvasac 1-5 Slad 0,6 4 Pirincane klice 4,5 Raiene klice 2,1-4,5 P~en1cne klice 4,2 Јecm ene kl ice 0,6 Jecm eno zrno luti kukuruz 0,7 Beli !kukuruz 0,6 Zob 0,8 Rai 0,3-0,7 Pirincane meki.nje 1,6-2,3 Psenicne m ekinje 2 -2,5 0,4-0,5 Brasno 95°/о 0,3 Br .aSno 820/о Bra~no 600/о 0,07 Soj a 2,1 0,03 Boranija Pasulj 0,3 0,3 Socivo Karfio l 0,3

Kupus Spa.nac Mrkva Ro tkvice C11ni luk Pa:tlidzan

KrЭtStavci

3,6-7 0,6-0,1 0,5-0,7 Огаh 0,3 Suve sljive, kes ten 0,25 Badem Ba.nana, jabuka, limun., pomo0,12 randza, mand arina, sljiva 0,1 Os usene kajsij e, dinje, krus ke 0,8 Gra·sa~k, suv 0,3 Grasak, zelen

Mlad krompir Stari krompir Rotkva Salata Detelina AraJ1is (zem пo kikiriki) Les nik

0,25 0,25 0,2 0,2 0,15 0,12 0,1 0,15 0,1 0,18 0,15 0,4
ora~ce,

Vitamin

В

2 (laktoflavin, riboflavin)

\·eoma raspros tranj en и bilju i zivotinjama. Biljke ga sintetizujи i verovatno da и zivotinj sk i organizam ·dospeva zivotinj s kon1 hraпom, kao sto је, uos ta lom, i sa svim drugim vitaminim a. U zelenom bilju ј е (prema Kunu) vezan u obliku kompleksa velikih mol ekиla i verovatno deluje kao dijas taza. Pivarski kvasac ј е i za ovaj vitamin glavni izvor. Ima ga i u drugom bllju b ez hlorofila, cak i u bakteгijama, zatim и raznim algama, insektima, u drobu sisara, и belom luku, soji, klici semenja, pre svega u psenicnim klicama, н plodovima i mnogim drugim namirnicama. Od bilja i uopste najvise ovog vitamina 1 ima torula (oko 4 mg u 100 g). Ma nje ga ima osиsen pivarski kvasac (oko 3 m g), ekstrakt iz slada ima oko 0,2, psenicne klice do 1, raf do 1,4, psenica oko 1, crno psenicno brasno do 1, а belo ispod 0,7, soja do 1,8. Otl ze lenog povrca ima ga najvise u salati, kupusu, boraniji, 1nladom krompint i dr. U osuzenim kajsijama ima ovog vitamina do 2 mg, а u svezem vocu oko 0,5 m g, jedino ga и grozdи ima malo. Ovaj Ova j vitamiн је sastojak zutog fermenta u nasem organizmu i kao takav aktivno ucestvuje и celokupnoj respiraciji, а kod izvesnih zivotinja pozitivno utice na гas tenj e. Njegovo d ejstvo vezano је za delovarъje ostalil1 vitan1ina В, narocito u slиcajevima poremecaja u rastenju odojcadi. Povoljno utice i na metabolizam ugljenih hidrata. Daje se ро 5 do 10 mg dnevno.

vitaшin је

LEKOVIТOST

VOCA I POVRCA

81
Vltamin
В

6 (adermin)

Pivarskl k\'asac је n ajbogatiji rezervoar i ovog v itam• ina. Ima ga i u kromp iru, kuk u гuzu , span acu , pi r incu i drugoj bilj noj hrani. Adermin ima op sti Ьiolos ki znacaj .
Antipelagтa

vitamin (RR faktor)

I ovog vltamina irna n ajvise u piva rskom kvasou, za tim и pek ar skom kvascu , u neprosejan om psenicnom bras nu, pirincu, soji, kukuruzu.

Vitamln

С (askorЬinska

kiselina)

Nedostatak askoгbinske kiseline и hrani dovodi do pojave skorbuta, inace najduie poznate avitaminoze. Skorbut је stara bolest koj a је kroz veko,,e ulivala strah pomorcirna na dugirn putovanj~ma na galijarna, robovima i ;г;at\rorenicima , vojnicima opsednutim u tvrdava ma i svima onlma koji su silom prilika morali jes ti suvu hranu, koji nis u mogli do6i do ze1enog povrca, voca i svezeg mesa. Jos Hipokrat spominje skorbut. Zak Kartije је 1534. god. uspeo da osvoji Kanadu zahvaljujuCi upotrebi borovih iglica. Njegov·i ljudi su kuvali ove iglice i pili taj odvar. Na taj naCin su sprecili pojavu skorbuta i uspeli da OS\10je ogromnu zemJju. Danas se zna da su borove iglice vazan izvor vitarnina С. Iz borovih iglica se neko vrerne vadila cista askorbinska kiselina i pravili Yitaminski ekstrakti. Naroci.to u poslednjem ratu ovaj ekstrakt је odigrao ' 'aznu ·u logu u sprecavanju i lecenju skoгbuta и nekim zemljama. Za vreme zime citave borove grane su cuvane pod snegom i s njih iglice brane i davane vojnicima da svakodnevno kuvaju сај. То su naгocitю upotreЬlja\1 ali sovjetski vojnici, jer је na krajnjem Severu vajkadasnji obicaj da se kt1vaju iglice od bora kako se ne bi javilo pucanje vena i krvavljenje iz desn·l, ispada.nje zuba, otpadanje mesa i smrt. Tamo su starosedeoci zbog velike 111аdпосе, slabog sunca, malo kulturnog bilja i, uopste, nedostatka Ьilja sa blorofilom, pogotQvu zelenog povrca, dosli do saznanja da su za suzbijanje te strasne bolesti najbolje borove tiglice, а bora ima tamo dosta. U XVII veku se naslucuje da је uzrok pojavi skorbuta verovatno nedostatak svezeg povrca u hrani. Pocetkom XVIII veka Кramer zapaia da se skorbu.t moze spreCiti limunom. Desetak godina kasnije drugi jeda• naucnik n utv·rduje da ne samo limun vec i sve sveze povrce i voce ima antiskorbuticne osobine. Od polovine XIX veka engleska mornarica obavezno mora nosi ti na brodovima limunov sok i upotreЬljavati ga za vreme plovidbe. Тај koristan obicaj primile su i druge mol"narice. Hopkins otkriva 1906. god. da је skorbut bolest koja nastaje usled nedostatka nekih materija u hrani. Vec naredne godine Holst i Hroliћ izazi,•aju vestaclcim putem skorbut na zarnorcetu dajuCi mu l1!гanu koja ima dovoljno belancevina, ugljenih hidrata, masti, soli i vod.e , ali је sva hrana bila hemijski cista i sterilna. Godine 1912. Funk ovu »antiskorbuticnu supstanciju« svrstava medu vitam• ne. Tek 1918. god. ova i supstancija naziva se vir aminom С. Godime 1932. Sentderdi izaluje iz 2.000 t kilograma paprike 500 grama heksuronsk,e kiseline koju identifikluje sa vitaminom С, а Karer jste godine naziva ovu antiskorbuticnu supstanciju leva askorbinska kiselina. Naredne godine је sintetizovana.

82

LECENJE BIUEM

Vitamina С ima u bilju i zivotinjama. On је veoma rasprostranj cn u zivoj prirodi. NajviSe ga ima u zel enom bllju, dakle, u zivim b iCima koja imaju hlorofila. Otud i postoji danas pretpos tavka о izvesnom odnosu iznledu hlorofila i vitamina С . Tako, na primer , danas stranci od nas tra7.e stotine vagona koprivinog lista, ali tvrde da ona nije iz svake drZ:ave jednako Jekovita, da n eke zemlje izvoze koprivu koja irna viSe blorofila i da ј е zbog toga lekovit.i ja. DomaCicama ј е poznato da ni iz jedne biljke, kad se cedi , ne izlazi tako zelen sok kao iz spanaca. Spanac se, kao s to је svirna pozna to, mnogo ceni kao zdrava hrana koju Valja StO Cesce iznositi na 111аS и trpezu. Dugo se tvrdilo da ј е spanac lekovit i da daje snagu zbog toga ~ to ima gvozda, vise od ostaUh namirnica. То mnogi mjsle i danas. Medutim, od pre nekoblko godina otkako se i hlorofil smatra za lek, veruj e se da је i и spanacu glavna lekovita stvar hlorofil, karoteni (provitamin А) i vitamin С . Naime, primeceno је da jedna namirnica ima utoliko vise vi tamina С иkoliko ima vise blorofiia i kю·otenoida. Tako se danas ispostavilo da n ajvise vitamina С imajи crveni, пaraпdzasti i zиli plodovi, kao sto su sipci, gloginje, crveпa pap6ka. Vitamin С је vrlo rasprostranjen, ali ga nema и svim biljkama и jednakim kolicinama. Ni j edna te is ta bilj ka nета и svim organima i.sti procenat ovog vitamina. Ukoliko se ide Ьlize liscu i иkoliko је lisce zelenije, utoliko ima vise askoгblnske kiseline. Dakle, ovaj vitamin је direki!no vezan svojim postankom na hlorofil. - Gljive nemaju vitamina С. Vrlo bogati izvori vitamiпa С su crne i crvene riЬizle, lisce perunike i persuna, borovc iglice, zeleni orasi cija sи jezgra jos meka, rеп, paradajz, kupus, pomorandze, limun0\1 i, mandarine, kupine, vinovo lisce i drugo voce i povrce. u krompiru пета mnogo askorbinske kiseline, ali kako se on gotovo svakodnevno jede u <losta velikim kolicinama u svakom obroku, onda је on jedna od najjevtinijih i najpristupacnijih namirnica u borbi protiv skorbuta. Kupиs ima oko pet puta vise askorbinske kiseline. То isto vazi, иglavnom, i za kelj, karfiol i razne salate, nнkvu, kelerabu, тotkvice i drugo povrce, koje ima velik znacaj kao zdrava i jevtina hra'n a, а koja se и nas, narocito na selima, malo i retko trosi.

U namirnicama Zivotinjskog porekla ima mnogo n1anje vitamina С. Na primer, dok и 100 g sipaka ima V iiSe Od 1.000 mg vitamina С (а cestO ј do 3.000 mg), и gloginjarna oko 500 mg, u crvenoj paprici isto toliko, u kupиsu vise od 100 mg, а и persunovom listu do 200 mg, dotle u vecini namirnica zivotinjskog porekla ima tDajcesce od 1 do 20 mg. Tako, u mlekи ima 2-3 mg, и mesи oko 4 mg, u krvi svega О ,5 mg.
sto se vidi, rzajvise vitamirza С ima и divljim crvenim plodovima i и zelenom liscu. U podzemnim organima ima ga najmanje. U semenjн kad klija ima mnogo \'i tamina С. Tesko је odrediti minimalnu dnevnи dozu vitamina С potrebnu za coveka. Najvise је potreban trudnicama, oko 85 mg dnevno. Radnicima koji obavljaju teze poslove treba oko 70, onima koji se bave laksim poslovima 50, а deci oko 60 mg dnevno. Kad se pogledaju kolioine vitamina С iznesene и tabeli, vidi se da и nasoj s\rakodnevnoj hrani ima dovoljno askorblnske kiseline ako је hrana mesovita i ako је povrce i voce sveze. Vitan1in С је najosetljiviji od svЉ hidrosolubiln1 vitamina. Oksidacijom ne samo na viih
Као

LEKOVITOST VOCA 1 POVRCA

83

Kolicina vitamina С и sveiem Ьilји (Randoen) (miligrama и 100 grama sveieg materijala)

I. Plodovi
Эipak

Gloginja Crvena paprika Slatka zelena paprika Lirnuлova ljuska Pomora:ndza ljuska Crvene riЬizle Kupine Sumske jagode
Вorovnice

Cimun, mandarina

Pomorandia

do 3.000 oko 500 450 100 do 400 450 160 100 80 80 50 50
П.

PHo me ja.gode Kes ten, paradajz Maline Boranrja Kuvana Ьorarrija Kon2ervisana boranija Dinja Кajsija, • tre.Snja, breskva Sl}iva, orah l<Jrastavac, grozde Luben.ica Kruska

40 40 40 12

20 20

2 4

10 5

4
4

Listovi
Kiseli kupus Spanac, svez Spanac, lro.van SaLata, тера Вorove iglice BeJi luk Crni luk, svez Crni luk, konzervisan Cmi luk, kuvan

Kupina, perunika Orah Persun Vinov Jist Celer, rotkvica
Кiseljak

oko 800

250 150
150 115 100

8-30
45

Kupus MaslaCa.k, praziluk Karfiol, kopriva

90

40 25 25 20
10 5

6

60 50

III. Krtole i korenje
Ren Crvene rotkvice
Repa

Rotkva
Кrompir Кrompir

mlad stari

70 46 40 30 20
8

Kuvan krompir Mrkva Mrkva, kuvana Topinambur (cieoka) Celer

10 15
5 11 8

sokoj vec i na oЬicnoj teшperaturi, samim dodirom s vazduhom, on biva гazoren. Osetljiv је i na povisenu temperaturu. Na primer, dok svi ostali vitamini prilicno dobro izdrzavaju temperaturu od 1000, vitamin С biva razoren vec na бОО (suva toplota) ili u vodenoj pari pod pritiskom na 1200. Ni na niskoj temperaturi se ne euva dobro, а i alkalije ga takode unistavaju. Baze, kiseonik ј druga oksidaciona sredstva i toplota su tvi najveca neprijatelja askorЬinske kiseline. Svaki od njih је brzo razara, а ako se sva tri ud.ntze, onda su guЬici vтlo veliki i brzi. Zato је najbolje upotreЬljavati sveze i presno voce, а ро mogucstvu ti neko povrce. Posle tri dana cuvanja spanac izgubi goto\'o sav vitamin С. Boranija i maslacak izgube za to vreme do 80°/о. Susenjem voca i povrca takode se gubi veci deo vitamina u mnogim s1ucajevima, jer se vHamin С nalazi rastvoren u celijskom soku koji је kJseo, а kad se Ьiljni organi osuse, gubi se i ta kiselost, а u alkalnoj sredini vi-

84

LECENJ Е BIU Е М

tamin С se \Tio brzo gubl usled oksidacije pod uticaje m Юi seonika iz vazduha. Ku\ranjc m и roku od ce tvrt sata povrce gu bl izvesnu kolicinu vi tarnina С: kupus 70-900/о, s panac 25-80, boranija i mrkva 50--600/о. NeoJj usten krompir kuv~nj em izguЬi sa mo 1 00/о \1i tamina С, а olj us ten mnogo vise. Na masti pecen kroл1pir gubl do 50°/о. Usled primene s terilizacije, voce i povrce u konzervam~ vec na pocetku izgubi do 500/о \ritamina С. Nij e dobar obicaj nasiћ domaCica и nekim krajevima s to pre kuvanja dodaju malo sodc Ьi­ karbone, jer је ona alkalne reakcije usled cega su gublci askorblnske kiseline vrlo veli ki. lsto tako, negativno utice sumpordioksid, sumporas ta kisc· lina, natrijum-bls uHit i druga jedinjenja sumporas te kiseline upotreЬij ena za konzervisanj e. B1·zo smrzavanj e voca i povrca najmaлje skodi. Ta ko је krompir ohladen l cuvan na 3-50 posle sest meseci jos uvek imao vise od 90О/о vitamina С. Upotreba askorblnske kiseline i vitamina С је velika i raznovrsna. Ona 1-aste svakog dana. Daje se, pre svega, kao speciflcan lek protiv skoгb llta, zatim za lecenje MeJ erove i Barlove bolesti. U tezlm slucajevima daje se u obliku injekcija. Mnogo је p rijatnije uzimati svakog dала u obliku prljatnog napitka sok od limuna, pomorandze, m andarine, m aline, v• snje, riblzle, i kupine, boгovnice i druge vitaminske sokove nego primati injekcije. Davanje injekcija је uzelo veliki zamah, ali tu ima i preterivanja. Vreme се i tu ucinHi svoje. Као sto se za vrerne Molijera preterivalo sa klistiranjem, purgiranjem i pustanjem krvi (cela rnedkina toga doba u glavnom se Ьila svela na to), tako i u doba u kome zivimo mnogi lekari pretcruju davanjem injekcija svakom, i kome treba i kome ле treba . Jer и narodu , n e samo medu neprosvecenima vec i medu s kolovanim ljudima pred ovaj rat, uvrezilo se mislje.nje da је dobar samo onaj lekar koji daj e injekcije. Nema sumnj e, bolje i nevolja.
је

zlo spreciti nego leciti.

А

bolesti su veliko zlo

11.

\1 ITAМINI

RASTVORUIVI U (LIPOSOLUBILNI)
1 provltamin
А

МАSТIМА

Vita. in m

А

(karoteni)

U bilju se ne nalazi vitamin А, nego razni karoteni. Tek и zivotinjskom organizrnu karoteni se pret\•araju u vitamin А . Karoteni su dobili ime ро mrkvi, tkarotni (Dancus ca1·ota). Karoterui ·s u na·randzaste, rumene Ьоје bilja. Divna Ьоја sipka u jese n, crvene paprike, gloginja, bundeve, jareЬike, zutike, kozlaca, brusnice, ljoskavca, drena, divlje tikve, Ьljusta, paradajza i drugog divljeg i pitomog voca, plodova, potice od karotena i njima slicnih supstancija nazvanih karoteпoidima. Najvise vi tamina А ima и namimicama zivo·tinjskog porekla. Na prvo mesto dolazi ulje od nekih morskih riba. R:iblje ulje piju deca, slabi i bolesnici. То је danas najbolji rezervoar vitamina А i D. Zato se riЬlje ulje sve vise trosi u svim prosvecenim zemljama. Riblje ulje se dobija iz jetl"e morskih r.iba, raznih gadusa. То su ribe velike oko 1 metar u duZinu i teske vise od 20 kilograma. Za vrerne zime, od januara do ар-

LEKOVITOST VOCA

Ј

POVRCA

85

rHa, mnos tvo gadusa, ёi tava jata plove prema Lofotsk im ostrvima i scvcrnim oba lama Nonreske, p rateci druge sitnije riЬe, koje im sluze za hra nu . Ti sitaiji stanovnici mora hrane se raznim mrkim ј crveпim a lgama, morslcim biljka1na koje zjve na morskoj povrsini i koj e nose morsk e strujc ili plivaju Ыizu obale. Те alge su izlozene uticaju suлcevih zrakova i sadrze mnogo karotena i drugih s licnih zutih i crvenih biljnih Ьоја , koje se s lozeп im blohemijskiш reakcijama u j e tri morsk ih riba p retvaraj u u vitamin А, а veгo va tno i u vitamin Л i D. Dugo se mislilo da ј е riЬlje u1j e lckovito zbog joda i broma, zatiln zbog arsena i fosfora. Tek otkricem vitamina А i vitamina D u tom ulju objasnjena је njegova lekovitost. Zbog velike koliёine vitamina D riЬlje ulje se danas smatra za najboJje sredstvo protiv rahitisa (eлgJeske bolesti), kako za leёenje tako i za spreёavanje ove teske i dosta ceste decje bolesti. RiЬlje ulje је bolje od sintetskih preparata, jer ne moze izazvati ћi­ p ervitaminozu D, posto sadrzi i vitamin А. Pod uticajem ultravioletniћ zrakova sunca, u morskirn algama stvoren, su provitamini i vitamini, koji se i zati1n nagomilavaju u masnom tkivu jetre raznih riba koje se hrane tim algaшa . U toku traienja sinteze antirahitienog vitamina D (zraceni ergostcrol) otkrivena ј е vaina cinj enica da se ovaj vitamin moze stvoriti i u nascm organizmu pod dejs tvom ultravioletnih zrakova, s to znaёi pod uticajem sш1се\1е svetlosti. Tako se uspostavila spona koja v·ezuje dva nacina uspesnog lecenja rahitisa: riЬlje ulje i ultravioletni zraci. Nasa koza propusta ultravloletne zrake do d uiine 3.000 angstrema, pri сети fotohernijsko dejstvo na sterole и nэ.Sim crvenim krvnim zrncima izaziva stvaranje vitamina D. za razvijanje i jacanje kostij u, za pravilniji promet kalcijuma, protiv izvesnih vrsta tuberkuloze ·i, u.o pste, kao jedno od najboljih prirodnih neskodljivih sredstava za jacanje i narocito kao pt·edohrana protiv raznih bolesti koje se javljaju najvise medu deoom i ornJadinon1 krajem zime i pocetkom proleca. Ne samo riЬe vec i sve nase domace i druge zivotinje, kao i CO\'ek snabdevaju se provitaminom А jeduci biljnu hranu. VHamin А је naden u krvi i 1nleku sisara. U tom pogledu su najbolji rurneni plodovi i zeleno bilje. Tu, pre svega, treba spomenuti spanac, detelinu (lucerku), salate, mrkvu, kupus , borove iglice, persun, maslacak, crvenu papriku, sipak, gloginje, drenjine, breskve , kajsijc, sljl\ie i drugo voce i povrce. Mleko i ma·s lac dobljeni od krava koje su bile na pasi ima vise vitamina А i D od mleka dobijenog od krava hranjenih suvirn senoш. Najvise vitamina irna mleko ako se krave hrane zelenom detelinom (lucerkom), jer deteLi.na ima vrlo mnogo karotena koji se u jetri i krvi prctvara u vitaшin А. Do a\ritaminoze А ne moze doCi Inedu osobama koje se svakodnevno hrane zelenom, svezom biljnom hranom, trose sveze mleko (ne konzenтisano), maslac i skorup. Drob svih domaCih zivotinja ima mnogo vitamina А, а najvise jetra. U Japanu su odvajkada suvocu koze, opadanje kose, naglo s taЬljenje dece i oboljenje ooiju lecili dajuci bolesnicima, narocito deci, pilece jetre, dfigerice. Sveze meso od zdravih i debelih zivotinja irna vise ovih vitamina nego konzervi·s ano ili ako potice od nu-~ave ili bolesne stoke.
RiЬlje

ulje se daje i za rastenje (vitam,i n

А),

86

LECENJE BIUEM

Uopste, od Ьiljn e ћ rane domacih zivo tinja umn ogome zavis i koli cina ovih vi tamina u mlc ku i m esu . Is to to vazi i za coveka. Na taj nac in moze se objasniti za~to је le tnje mleko b olj e, ј асе i lekovitije od zimskog, i zasto se moglo podici u zorno s tocars t\'0 и S\re tu tek o tkako su ljudi sh vatili va7.n os t de teline i pocel i ј е gajiri navel iko. Vitamin Л је otporan na poviSe nu temperaturu, a li ј е vrlo osetljiv na oksidaciona sredstva i svetlos t. Zbog toga је veoma vazno upotreЬ\java ti samo potpuno sveze voce i povrce, jer ј е vrlo tesko s preci ti razorno d ejs tvo svetlos ti i kis<;onika iz vazduha. Hl ac.!enje namirnica i drzanje na lcdLt је vrlo dobro, jer ni ska temperatura ne razara ovaj vitamin. Kuvanj em , mrkva izgubl oko 35 11 /о vitamina А. Ovaj vita min se dos ta dobro odrzi prilikom konzervisanja , j er је te1mos tabilan.

Vitantin D (kalciferol) D sc лaziva jos i antir·a hiticnim vitamino m, јег se nj egov nedostatak и hra ni pokazuje medu decom u oЬl iku tzv. engleske b o les ti ili rahitisa, а kod odras lih u oЬliku osteomalac ije (ome ksavanj a kostiju). Jos polovinom XVII veka jedan engleski le ka r tacno ј е opisao rahitis, ali ј е trebalo da prode gotovo d va i ро veka ра da se sazna da је uъrok te boles ti пedostatak vitamina D. Kako sc ispostavilo da је riЬlje иlј е odlican lek protiv rahHisa, vitamin D ј е dugo smatran za vitamin А. Tek izmedu 1920. i 1923. god. Ul\•rc1eno ј е da riЬlje иlје ima pored vitamina А i vitamina D, koji је otporan prema ki seo nikи iz vazdиha i oksidaciji. Da nas se vec zna da ima vise vrsta vitamina D. 1 ovaj vitamin se nalazi najvise и jetri morskЉ, а mалје u j etri s latkovodnih riЬa. Manje ga ima u mesu domacih i divljih zivorinja. Od b iljnih namirnica, najvise ga ima u ljиskama od kakaoa. Kolicinn ovog vitamina u Ьiljnim i zivotinjskim organima za\•isi od koliёin e sterola, koji se zracenjem mogu prevesti и vitamin D. Mi se suncamo da blsmo и krvi povccali kolicinи ovog vitamina. Pre sиncanja se mazemo 1-aznim иljima da nc dode do upale koze, da pre pocmimo 1 da se и nasem i teJu stvori sto vise vitamina D. U nasoj zemlji ima nekoliko lecilista za one koji boluju od tubeгkuloze kostiju. Ona se nalaze .Нi na morskoj obali ili negde u brdima i planinama, dale ko od gradova i prasine, dima i magle, gde suncevi zraci nesmetano dopiru do zemljine povrsine i delujи kao lek. tvrdoj rзZenoj glavnici, parazitu nasih zita, nalazi se jedan sterol (supstancije slicne mastima) naZ\'an ergosterol. Kad se оп pod izvesnim okolnostima zraci иltravioleLnim zracima, dobija antirahiticne osobine kao vitamin D. Prema tome, ergosterol Ьi bio provitamin D. 1 ovaj vitamin је u direktnoj vezi sa hlorofilom, sa zelenim biljem, jer i пјеgа imaju vise one zivotinje koje se hrane vecito zelenom travom, kao sto su morske alge. Letnje mleko ima mnogo vi5e vitamina D od zimskog ili u mleku krava hranjeniћ suvom hranom. То је od ogromnog шасаја za ishranu male dece, pogotovu dojencadi cije majke nemaJu ml~ka, ра se morajц prehran jivati kravljim mlekom.
\l i ta miп

u

L.EKOVПOST

VOCA I POVRCA

87

.Ziva biljka је posrednik izmedи zivotinja i coveka, s jedne strane, i stena, rninerala, mrtve prirode, s druge strane. Pomocu sunceve energije i ћlorofila, ona и zivo j biljno j celiji эintetizuje veliki broj najraznoVI·snijH1 s ups tancij a, m euu kojima ima h ranljivih, lekovitih, otr1Qvnih, mirisnih, oporlh, gorkih , ljutih i drugill j edinj enja.

Tokoferol ili vftamin Е (antisterilitetni)

Vitamin Е ј е otkriven t ek 1922. godine. Utvrdeno ј е da је za norшa­ lan tok trudnoce i za postignиce zdravog naras taja, sposobnog za zivot i dalji nor maJan razvoj i тasplod, potrebna jedna ·s upstancija koja se nalazi u uljи n ekog semenja (neosapиnjivi d eo masti i иlја) . Ovaj vitamin ј е potreban za razvoj seksиalпih celija. Biljke sи glavni тezervoari ovog vaznog vitamina, и prvom геdи klice p sen1 i drugih nasih zita. Ima ga i и orahи, ice soji, kikirikiju i dn1gim semenkama, и mla dom zelenom liscи, а narocito se mrюgo nagomila и zenskom organizmи. Misli se d a su zivotinje nesposobne da sint et•izиJи ovaj ,.- itamin. Zato su potlpumo upucene na blilje. Nagomilava se и misiCima i potkoznoj masti. U bezbojnim mastima ga nema. Najvise ga ima u mas tima zиto obojenim, sto se dovodi и vezи sa karotenoidirna, dakle, kao i 'Jitanlin А 1 D. Mnogo ga ima nar.ocito и salati, detelini (svezoj i sи\'Ој) , mladon1 graskи i pamucnom semenu. U neosa'Punjivom delu psenicnog : иlја iz klice ima oko 1.300 mg, а u uljи od kиkuruznih klica oko 1.000 mg и 100 g ulja. Od svih liposolubil.nih vi'tamina ovaj је najotporniji prema toploti, kiseoniku i oksidaciji i иltravioletnirn zracima. Psenic ne, kukиruzne i klice ostalih nasih zita se pre mlevenja vade i и oЬliku griza dаји deci i bolesnici:ma kao jevtina, lako svarljiva i dobra h1·ana i l ek. I ovde treba spornenиti detelinи kao vrlo vaznи hranи s velikiln kolicinama vitamina Е. Ovo utoliko pre sto se veci deo ovog vitamina осиvа i u sиvoj detelini, а to је od ogromnog znaeaja za isbraпu stoke preko zime. Za krave muzare ta isllrana је od osobitog .znacaja, jer vitamin Е prelazi и mleko, ·ра је mnogo prijatnije uzimati taj vitamin u mlekи nego u oЬliku injekcija.

Vitamin

К

(antihemoragicni)

Vitan1in К је antiћemoragicni vitarnin. Bilje је izvor ovog vitamilla. Nalazi se najviSe и zelenom liscu lokalizovan .и hloroplastima, da kle, direktno је vezan za zelenu Ьоји bilja, za blorofbl. U podzemnim organima irna ga mnogo manje nego и zelenim nadzemnim. U plodovi:ma ga ima 1nanje nego u liscu. Najvise ga ima п indijskoj 'l ucerki (alfa,fa) listu pitomog i divljeg kestena, u ~panacu, koprivi, kириsи, karfiolu, jelovi·m igblcama, algama, paradajzи, grasku, zitima, soji i nekom dгugom uljevnom semenju, mrkvi, krompiru. Od zivotinjsklh .namirnica najvise ga ima и brasnu od тiЬа ,koje с;и pocele truliti, u masti dobijenoj iz svinjske jetre i u drobu drugih domaCih zivotinja. lJ zeninom mleku ima ga vise nego и kravljem. u nedostatkи ovog vitamina и hr-ani, javljaju se dzlivi krvi, malokrvnost i druge bolesti.

88
О

LECENJE BI~M

BELOM 1 CRNOM
bra~na

НLEBU

Vitaminizaclja belog

i belog

ЫеЬа

U svetu se veko ima raspravlja о upotrebi b elog ili crnog hleba. J cdni su za beli а drugi za crni ЬlеЬ. Kad se ima u vidu da ј е hleb glavna i osnovna na~a hrana, onda se jos jasnije moze shvatit'i znaeaj tih proucavanj a u raznim naucnim institucijama sirom celog sveta. Poslednjih godina moderna nauka о ishrani pokazala је na ocigledan nacin da belo brasno, b cli ћ lеЬ i ostale glavnije svakidasn je namirnice, kao sto su secer i poliraп , oljusten pirinac, ne pгedstavljaju p unu hranu. U njima nesto nedostaj e. Od belog b rasna se, istina, lakse prav-i hleb, hleb је ukusniji. Zbog toga se jos u vek svuda u svetu tezi medu sirokim potrosackim slojevima za iskl ju civom upotrebom belog hleba. т,im proЬlemom se danas bavi i higijenska s~eka cija Ujedinjcnih nacija. Mnoge drzave su vrsile ispitivanja hranljive i bioloske vrednosti belog i crnog ћlеЬа, jer је utvrdeno da zdravstveno stanje stanovnistva, а pre s\rega Yojnika, zavisi umnogome od nacina ishrane. Akademjje nauka i druge n au cne ustanove razaih driava godinama vecaju i kontrolisu sve dosactasnje pronalaske iz domena ishrane stanovnistva kako Ьi se moglo saznati da li је sadasnji nacin ishrane pravilan, da li odgovara otkriCima moderne nauke о ishrani ili ne . Zdravlje, izdrilj~ivost, snaga, пer­ vna konstitucija i iпtelektиalnJ ra:d mogu biti иplivisani veoma mnogo nacinom ishrane i vrs tom hrane. u mnogim zemljama pгimeceno ј е prilikom regrutacije vojnika da је .nepotpuna i neracionalna ishrana cest uzrok velikom procentи nesposobnili mladica. Сео proЬlem proиcavanja ishrane postavlja se sve vise na nauc ne osnove, jer је za'Paieno da ј е jedini pravi put naиcnoistrэZivacki rad i na O\'Om tako vэZnom роlји. U tи svrhu angэZo­ vani sи najbolji strucпjaci sveta. Ispitivanja se vr·s e u klinikama, institutima i laboratorijama, na ljиdima i zivotinjama. Ispi1:ujи se kolicine i vrste supstancija, elemenata potrebnili svakoj jedinki za normalan zivot i rad. Na osnovи i2ve$taja dobijenih iz raznih zemalja иvidelo se da је veoma redak slucaj pravilne i dovoJjne ishrane. Prilikom izrade belog br~sna, od psenicnog zma odstranjujи se klice i mekinje, tako da se brasno dobija samo od sredine zma gde ima najvise skroba. Naprotiv, kad se proizvodi crno brasno, и brasnu se nalaze i klice i mekinje. Proizvodnja belog brasna u Evropi uzela је veceg maha tek posle francиske revolиcije, pod иticajem francиskog vojnog apotekara Parn1antjea, и to vreme naj cиvenij eg bromatologa и svetи. Do 1796. godiпe francиska vojska је jela crni hleb, а od te godine vojnicki hleb је pravljen od brasna iz koga ј е odstгanjeno 15°/о rnekinja. Parmantjeova teza, prema kojoj је beli hleb bolji od crnog, propagirana је i tokom XIX veka i u drugim zemljama и koje sи. prodrle ideje francиske revolиcije. Tako, krajem proslog i u ovom veku, beli ЫеЬ postepeno potiskиje omi и celoj Evropi. Iako sи siroke potrosacke mase traiile beli hleb, ipak nije sav naucni svet и potpиnosti primio Parmantjeovu tezu da је beli bleb bolji od crnog. U toku poslednjil1 sto pedeset godina cesto је veoma snэZno napadana njegova teza. Do prvog tah.-vog napada doslo је 1826. godine. Francuski fiziolog Fransoa MэZandi ogledom је dokazao da pas hranjen belim hlebom i vo-

LEKOVIТOST VO~A

I POVRCA

89

dom p1 ·opadu. i ttgiнe и toku pEdeset dana; пaprotiv, /1rat1jett cr11im ltlcbom i \'odom, ostaje (.dl CL\1 • Iako је rezu ltat ogleda Ьiо tako jasan i ocigledan, ipak

se upotreba belog !1\ сЬа ;\.·с brze ~irila ne samo u Francuskoj vcc i izvan nj eniћ granica. Drugi jedan n apad, koji је otpoceo oko 1846. god. ј koji је trajao oko pcdeset godinз, voden је u \' CZi s malim sadrfajem miнeralнi/1 soli u be lom bгasnu . Narocito је koiicina kalc ijuma mala. Ova raspra zavrsena ј е tek 1903. god. na lazom da belo bra ~ no ima mnogo manje mineralnih sastojaka, da os ta \•lja mnogo manjc:- pcpcla od crnog brasna: crno pse nicno brasno ostavlja 1,81Ј/о pepela, а belo p seл ic no bra~no sa mo 0,520f 0 • Imajuci u vidu ogromn u \'aznost izvesnih mincralnih sas tojaka namirnica za nоrш а1 ап razvoj coveka, ovaj ocigledan hemij ski nalaz uticao ј е u iz\resnoj meri na naucni $\ re t U pogledu vracanja n a crni hleb , a Ji SL1 s iroki p otrosacki s lojevi jos U\'Ck trazili samo beli hleb. TreCi snazni лара d dosao је otkricem vitamina u zmu psenice, pirinca i drugih zita. Godine 1913. pr-ofesor Эifner iz Arnsterdama prvi је pod,rukao cinjenicu da bcli hlcb ocigledno тога imati rnanj e vi tamina pro tiv oboljenja beriЬeri nego crni. Ov-aj napad posluzio је kao povod za detaljnu a na lizu crnog i belog brasna u pogledu sadгzaja ' 'itamina. Ogledima је dokazano da belo brasno ima za 75°/о manje vitamina БР В 2 i nikoliнs ke kiseline неgо crno bra.Sнo (bra~no s mekinjama). Daljim ispitivanjima ј е utvrdeno da ovih vaznih vitan1ina ima utoliko manje ukoliko је brasno belje. Dokazano је da u mekinjarna ima mnogo o\rill hidrosolubilnih vitamina, а u klici mnogo ulja s velikim proce.ntom fitosterola, prO\Jitamina i liposoluЬilnih viramina, 11arocito vitami11a Е, koji se daje protiv neuro-muskularnih porernecaja. Osim toga, u mekinjama ima lepka, .koji ~е veoma bogat Ьiljnirn belancevinama \'aznim za na~u isћranu. Od ovih mekinja izraduje se ,jzvrstan hleb za dijabeticare, ~а one koji imaju secernu bolest. KoliCina lepka и brasnu је od ogrornnog znacaja. Tako је dokazano lekovito dejstvo crnog psenicnog bra· sna, psenicnih mekinja i klica. Na tim istrazivanjima najvise је ucinjeno izmedu I i II svetskog rata. Dokazavsi nepoЬi tnim cinjenicarna da је hleb od potpunog, cmog psenicnog brasna bolji, l1ranljiviji i zdraviji od belog, rnnoge vlade pocele su forsirati upotrebu crnog hleba, ali bez velikog, cesto bez ikakvog uspeba. Da bi koliko-toliko nadoknadile izguЬlj ene vitamine u belom hlebu, neke dгZave za vreme ovog гаtа pocele su u vojnicki, а mestimicno i и blcb za gradane doda,•ati one vitamine koji se nalaze и crnom psenicnorn brasnu. Tako su se u svetu pojavili vitaminizirano brasno, vitaminiziran bleb i vilaminizirani kalaёi. u izgledu su i vitaminiziran pirinac, secer, margarin, kukuruz, testa i ostale nam• irnice, koje su usled fabrickog preradivanja, а narocito usled finog i dugotrajnog preciscavanja izgиblle vitarnine, mineralne i organomineralnc supstancije, tako vaine i neophodne za normalan razvoj naseg organizma. Traie se recepti za najbolju ishranu pгosecnog gradanina, radnog coveka. Iz priгodnih hranljivih sirovi·n a jedni proizvodaci odstranjuju, bacaju ili pri radu unistavaju vaine Ьiohemijske faktore, svesno ili nesvesno, а drugi, opet, tim naoko veoma lepim i ukusnim narnirnicama dodaju vestacke, sinteticke i razne soli. Obican covek se mora pitati: da li се se to stanje moci odrzati? I da Ii је sve to potrebno i korisno? Zasto trositi toliko vremena i truda oko unHtavanja prirodnih jedinjenja prilikom meljave, sejanja, preciscavanja, beljenja i drugih manipulaoija, а posle toga dodavati

90

LECENJE BIUEM

te iste sиpstancije vestackim pиtem? То је jedno. А drugo pitanje ј е ovo: da li su vitamini, mineralne soli i retki elementi jedini sastojci kdje treba takvim »prebelim<< naJnirnicama dodavati? I da 1i ' а vestacka j edinj enja svojom hemijskom konstitucijom i metlusobnim odnosima odgovaraju и potpunosti prirodnim molekulщ,nim kompleksima i rasporedu и nasim na1nirnicama? Nije li mnogo jednostavnije сео taj proЬlem иprostiti - vratiti se

prirodi иpotreb01n namirnica и onom oЫiku kako ih је ona da,l a, primenjи­ jиci razne agrotehnicke i agrobjoloske mere za povecavanje glиtena и p senici, vitamina и zelenom povrcи? Nema sиmnje da се r~ne fabrike vitamina и svetи svim svojim mocnim reklamnim aparatom иticati na sve moguce nacine na mnoge vlade da sto pre pristupe proizvodnji vitarniniziraniћ namirnica. Vreme се pokazati da li је sve to bilo ispravno. Ne zaboravirno da su te industr-ije preko svoje mocne strиcne stampe za poslednjih nekoliko godiDa pred гаt htele sasvim potisnиti иpotrebu riЬljeg ulja i drugiL1 vitaminskih sirov.ina, pt·eporucujuci kao jedino ispravnu upotrebu cistih vitarnina. Tek је poslednjih godi,na uspela prava nauka da dokaze da је, na primer, riЬlje иlје bolje od cistog vitamina D i А, jer ne moze izazvati hipervitaminozu D. Trnoviti su putevi koji vode listini.

IZRADA 1 UPOTREBA BILJNIH LEKOV А

Od bilja se spravljajи 1·azni lekovi. U apotekama se gotove mnogi galenski oЬlici, kao sto su praskovi, tinkture, ekstrakti, pilule, globule, sиpo­ zitorije i dr. U industriji lekova faпnaceut koristi jos slorenije metode i vece aparate za serijsku proizvodnjи lekova na veliko. Posto је ova knjiga namenj ena upotrebi lekovitog bi1ja и domacinstvima koja nemaju tehnoloskи opremu koju imaju apoteke i farmaceutska industrija, navescemo samo najprostije nacine izrade Ьiljnih lekova. Za svu s lozeniju tehnologiju citalac moze dobiti Ьliza obavestenja i upиtstva od farmaceuta и svojoj apoteci i naCi u strucnoj farmaceиtskoj literatиri. Prilikom spravJjanja le kova n1ora se, pre svega, voditi racuna о hemijskoin sastavu svake Ьiljke i о tome koji hemijski sastojak zelimo da ekstrahujemo i na koji nacin . Zbog toga se nekad иpotreЫjava bladna ili topla, ра cak i kljиcala voda, nekad se droga samo popari kljиcalom vodom, а drugi риt se stavi и hladnu ра se kиva, i.li se pre kuvanja ostavi neko vreme da bubri, ili da hladna voda izYиce izvesne lekovite sastojke, а kuvanjem se posle toga izvlace druge materije. Ako lekoviti sastojci nisи II'astvorlji,,i u vodi, onda se koristi alkohol razne jacine, etar, sirce, ulje i drugo. Hemijski sastav bilja. је vrlo slozen. Pored lekovЫih ima i nelekovitih sastojaka koji ponekad smetaju pri spravljanju lekova. Zato nacin lizrade leka od svake bitjne vrste zavisi od svojstva njenih hemijskih sastojaka. Terapeиt се na оsпоvи pozna\'anja faгmakod·i-naшskih svojstava bilj, e i karrakk tera bolesti bolesnika odrediti koja droga bli smesa dтoga moze doCi u obzir i, prema ton1e, и kome oЬliku treba lek zgotoviti i upotreЬiti. ima znatan uticaj na lekovitи vrednost dobljenog pripravka. Zato se mnoge droge pre upotrebe moraju dovoljno u sitniti rezanjem, tucanjern u avanu ili jednostavno mrvljenjem medи dlanovima gde је to moguce. Cvetove i veCinи 1istova nije potrebno usitnjavati, pogotovи ako su to mirisne Ьiljke i ako se eta!Гsko .ulje nalazi spolja u zlezdovitim dlakarna. Napr.otiv, ako је biljni organ krupan (korenje, rizomi, krtole, plodovi, semenje) i ako sн lekoviti sastojci duboko u tkivima zatvoreni (unutrasnji sekretomi aparat za etarska ulja u plodovima anisa, kima i slicno) onda је иsitnjavanje pre upotrebe neophodno.
Usitrzje1юst droge

92

LECENJE BIUEM

UsitnjQ\lU11je droga treba 1Jr'~iti ll eposredllO pre upott·ebe, zato sto se IekO\'iti sastojci bolj e i d uzc cuvaju u celini nego и rezanim ili samlevcnim dt~ogama. Uko liko је usitnjenost droge veca, uto li ko је kvarenje, guЬljcnjc lekovitih sastojaka b rfe, jer se mlcvcnjcm znatno povecava povr§ina Ьiljnih ccstica i otvaraju' pute\'i razomog uticaja kiseonika, vlage i drugih negativnih
ёini1ac:1.

Z bog toga se d1·oge moraju cш,ati cele i sto bolje zapakovane, најЬоlје p1·esovФ1e ili Jzermet ick i zapakot'ane, па SU\JOm i lzladn01n mest и., ра tek 11eposredнo pre upolгcbf! us itnjaџati do potrebne \lelicine zrna.

Prosti i me§ani cajevi. - Za le k је najbolje • naciniti сај od jcdne jcdine biljne vrste, na primer, sam o od karnilice ili samo od sleza, sa]epa, kima itd., zato sto svaka Ьiljka ima drugi hemijski sas tav, drugacije farmakodinamsko dej s tvo i, sa teћnoloske tacke gJedano, svaka Ьiljka ili grupa biljaka iJi organa na drugi naёin otpustaju S\tOje lekovite sastoj'ke pri pripremi lekova. Droge ciji se rnirisni lekoviti sastojci nalaze и neznim, mikros kopski sitni'm zlezdaшa 11.а pov1"Si11i lista i cveta ne smeju se kиvati, nego se samo рораге kljucaloш vodom, odmah poklope i posle 5-10 minuta mogu se upotrebiti kao lek, jer је ekstrakcija lekovitih sastoj aka iz takvih Ыljaka laka i vrlo brza. Naprotiv, miгjsni lekovit i sastojci и plodovima anisa, moraca, kima i neJdh drugill aromaticnih dгoga nalaze se du.boko zatvoreni и cvrstitn tkivima, zbog cega ove plodove pre upotrebe treba zdrobiti. Ako se ovi plodovi pomesaju sa listom nane i maticnjaka ili cvetom kamilice i drugim Ьilj­ kama ёiје se etarsko uJje nalazi .na povrsini, takva smesa nije dobra, jer se za 5-10 minuta ne moze ekstrahovati etarsko ulje iz tih plodova. Zbog toga se pri izradi rnesanih cajeva о svemu tom.e mora voditi га­ сиnа, jer ako se takva smesa samo popari i ostavi kratko vreme, nece doci do potpune ekst1-akcije lekovitih sastojaka. Naprotiv, ako se duie kиva, lekoviti sastojci се izvetriti zajedno s vodenom parom. Eto zasto farmaceut, а pogotovu farmakognost mora paziti koja se Ьilj­ ka S kojom smc i ПlOZe mesati. Vekovпi oblcaj ј е и apotekama da se, na primer, cvetni сај spravlja n1esanjem cvetova i da se drugi Ьiljni organi nc dodaju. Cvet је najnezniji deo Ьiljke. Iz njega је, prema tome, najlakse i najbrze moguce izvuci, ekstrahovati lekovite sastojke. Osim toga, lekoYiti sastojci cvetova sи vrlo osetljiva, nepostojana jedinjenja koja se brzo gube, razlazи i menjajи ako bi se cvetovi dugo kuvali: to su razne Ьоје (Ьiljni, cvetni pigmenti) i mirisпi sastojci kojti na uplasenog bolesnika delиju i prijatno, а taj psi1,юsugesti\l 11i lnonzenat rukako ne smemo potcenjivati. Higijensko i estetsko pakovanje, prijatan miris i ziva Ьоја, znaJacki nacin izrade i kиlturnog serviranja ёаја , lepa rec i ljudsko opћodenje i te kako imaju velik utkaj na uznemirenu psillu zbunjenog i uplasenog bolesnika.
Terapeut mora 110diti raёuna пе samo о izboru odret!ene biljke za lecenje odredene bolesti nego i о tome koje bilj'ke sтеји uci и mesan сај 1 vodeci racuna о njiJzov01·n fa,·makodinamskom dejstvu. Ima, naime, biljaka, sJi-

cnog dejstva i one se 1nedusobno dopunjujи, pomazu i ројасаvаји sopstveno lekovito dejstvo; to su farmakodinamski s i n е r g i s t i. Mesanje ovakvih biljaka ne samo da је moguce nego је, stavise vrlo korisno i neophodno (vid. Farmakodinamska podela lekovitog bilja).

I ZRADA I UPOTREBA BIUN IH LEKOVA

93

Naprotiv, ima i ta.k.vih biljaka koje imaju suprotno dejstvo; to su farmakodinams ki а n t а g о n i s t i. Na primer, pogresno Ы bilo spraviti сај od smese ћras tovc kore, tr a ve od srdobolje, srcanika ili neke druge taninske, opore droge ko ja za tvю·a , deluj e s tipticno, protiv p roliva - i kore od krusine i f estike, p]odova od pasdr ena jli neke druge antrahinonske droge koja deluje p rotiv za tvora, za urcdivanje neured ne stolice. U nas је na jvi§e u upotreьt cvet kamilice. - Као i druge droge i njen sastav ј е vrlo slozen, ра samim tim i nj eno farma kodinamsko dejstvo. Kamilica se najcesce upotreЫj ava sam a, p ogotovu za lecenje decjih proliva i bolo,ra и trbuhu, bolesnih ociju, uva, n osa i polnih organa, uglavnom upa le sJuznice n ajosetljivi,iih i najneznijih delova tela. Tu dolazi do iz rafaja, pre svega, antiflog;s ti6J dejstvo azulena, plavog иglj ovodonika, od kojeg potice 10 modroplava Ь ој а ulj a kamilice. Al i ova biljka ima jos i flavonoida, slиzi, smole i drugih lekovitih sastojaka , zbog cega ti t'rica ima t ako siroku i raznovrsnи primenи. Ako se karnilica po mesa s listom pitom e nапе, р ој асасе se нј еnо holagogno i нmirujиce d ej stvo n a zиcni me hur. Opst e иmirujuce dejstvo ove smese povecace se ako ј ој se d.o da ju listovi m a tic njaka, h melj a ili odolj ena. Ako st: smesi kamilice i nап е doda zdroЬljenog plod a anisa, m or aca ili kima, сај се otkloniti gasove, m eteorizrne, n adima nj e i t egobe и trЬи­ ћи. Pomesana sa ivon1-travom, kamilica ј е odlican t onik, а kad se ovoj smesi doda nапа, doЬij a se doba r сај protiv proli·va. Mesavtin a kamilice, гuse i slatkog koren a uЬlazava bolove osoba .sa cir om na zelucu. Ka milica i lanen o seme dаји dobro sr edstvo za lecenj e opekotina itd. Poznavan,ie h emij skog sastava i far makodti'Ilamskog dej s tva guca,тa te ra peutи da kombinuje smese lekovitih caj eva.
Ьiljaka

omo-

Sveze Ьiljc i biljni sokovi. - Neosporno је da је upotreba sveze biljke ili njenog soka najbolja i najcelishodnija, jer sи и svezoj, tek uzabranoj, bezm alo zivoj Ыljci svi le kovitJi sastojci ostali nepromenjeni. Zbog toga su zive Ьilj ke fizioJoski пajaktivnije, dakle, i najlekovitije. I najbolji nacini sиsenja, prenosa , pa kovanja, cиvanja i prerade lekovitog bllja ne mogu spreciti sporij e ili b rze IЋzlaganj e nekih lekovitih sas toj aka. Enzimi, vlaga, svetlost, kiseonik, vi soka teп1peгatura, razne hemikalij e i drugi ciniooi izazivajи и biljи hidrolize, oksidacije, izomerizacije i dтиgе dиboke promene grade i njenih akti\rnih sastojaka. Ovo se osobito negat·iv.no odrazava и onim Ьiljkama и kojima su lekoviti sastojci nepostojana jedinjenja, kao sto ј е slucaj sa digitalisom, gorocvetom, (1иrdevkom, prim or skim lu·k om, razenom glavnicom i mnogim drugim lekovitim biljem veoma vaZnirn za terapijи . Samo ёovek blizak prirodi иve k moze upotreЬljavati sveze lekovito Ьilje, ali i to samo u tropskim i suptropskim krajevima. U drugim delovima sve ta mogиcnost upotгebe svezeg bilja је sve manja ukoliko se viSe ide prema hladпim delovima. Osim toga, sve је vise ljиdi koji napustaju prirodu i prelaze и indиstrjju i grado\Тe, tako da је potreba za osusenim lekovitim biljem i gotovim leko\•ima iz godine u godinи sve veca .

Modenza fann aceutska industrija proizvodi neposredno oko svojih tvoraica sve опо bilje koje је vazno za izradu kvalitetnih lekova od svezeg Ьilja, jer se ispostavilo da su takvi lekovi potpunijeg i boljeg dejstva od onih dobijenih od osиseniћ Ьiljnih organa.

94

LECENJE BtUEM

Sveie Ьilje i bilj11i sokovi sadrie prirodne, 11ерrотепје пе komplekse svih lekovitilz mater·ija: a lkaloide, heterozide, saponine, enzimc, vitamine, pro\'itamine, fitoncid~ i mnoge druge poznate i za sada jos nepoznate farmakodinamski ak tivnc matcrijc ' 'aznc za profila,ksu i terapij u. Zbog toga se s matra da lekovi proizvedeni od svezeg bilja imaju najbolju perspekti vu ј da се farmaceutska industrija u skoroj buducnosti blti usmerena u tom pravcu. Sokovi iscetleнi iz samlcvenog svezeg, tck uzabranog lekovitog Ьilja sadde sve lekovitc sastojke biljke i zbog toga је to farmaceutski oЬlik koji osvaja terapij u . Pre tpostavlj a se da се i ovi sokovi, sИcno vocnim, u skoroj buducnosti osvojiti ukus potrosaca, jer· su oni najp.rirodniji oЬl ik leka. DomaCins tva, razuшe se, mogu koristiti samo ono cime raspolazu: mlin za meso, sokovnike, presc i sl. Мога se raditi pazljivo i cis to. Dobijene sokove t-azliti и male Ciste sиve bocice i cuvati п а hladn om mestu, najbolje и frizideru. Za duzu upotrebи bocice sa sokovima mogu se pasterizovati zagrevanjem 1 sat na 70-Bonc. Treba ih piti b ez ikakvi h dodataka, osoЬito оле koji se trose pre jela, а оле posle jela moze svako prema svom ukиsu zasladiti, ali samo neposredno pred upotrebи. R ezane drogc se иpotreЬljavaju za spravljanje lekova. U preduzecima za proizvodnju i рrшпеt lekovitog bilja postoje seckalice raznih tipova. Droge se rezu na t-azHcire nacine i u razn im duiinama, od nekoliko milime tat-a do vise santimetara. Diljari moraju о tome voditi racuna, jer otkupna blljarska preduzeca imaju standardne propise о duzin~i izrezane droge. Za spravljanje eajeva и domaCinstvima droge treba rezati neposredno pre upotrebe, najjednostavnije ostrim nozen1. Ukoliko se dr oga sitnije izreze, utoliko се сај biti r b olji, jer се iz si tnijih deHca blti bria i potpunija ekst rakcija lekovitih sastojaka. Farmakopeja propisuje \felicinu otvora sita i reseta za svaku l'CZanи drogu p re upotrebe za izradu cajeva, tinktиra, ekstrakta i drugih galenskih oblika lekova. P1·askovi, samleve1 d1·oge spravljaJju se od osusenih oтgana lekovitog 1e bilja. Ml evenjem se dobijaju pra~kov'i razne krupnoce. Pra~kovi se upotreЬljavajи uzimanjern navrh noza, ро kafenи kasicicu i slicno. Najcesce se razmиte u vodi i рiји. Droge neprijatnog ukusa i mirisa рiји se razrnиcene и mleku, jogurtu, medu ili vocnom soku. U apotekama i farmaceutskoj mdustriji od praskova se ~izradиju pilule, taЬlete, dаји se и zela tinoznim kapsularna i и drugim vidovima. Ovo se cini radi tacnog doziranja, osoЬito sa drogama jakog dejstva. Samlevene droge treba odmah potros iti, jer se brzo kvare i gube lekovitost. Laneno brasno se brzo uiegne, j er ima mnogo wasnog иlја; umesto da pomafe takvo brasno, ono odmare. Izrada lekova ek s trakcijom vrsi se na razne nacine, sto zavisi, pre svega, od grade i ћemijskog sastava droge. Jugoslovenska fannakopeja daje ovaj prop1s: Maceracija је eksvrakcija dr oga odredene usitnjenosti na oЬicnoj temp eraturi. Vrsi se s propisanim rastvaracern jednom i'li vi5e puta. Maceruje se odredeno vreme, cesce muckajиci, u zatvorenom sudи od stakla ili porculana, zasticeno od svetlosti. Posle dovrsene n1aceracije tecnost se procedi, ostatak ispresuje, а ekstrakti sjedine. Posle toga tecnost se ostavi nekoliko dana na bladnom mestu, zas ticena od svetlosti, da se izbistri i onda filtruje.

tZRADA l UPOTREBA BIUN lH LEKOVA

95
pгopisanim

Digestija је cks trakcija drog:l odredene usitnjenos ti na povisenoj tem-

pcraturi (400-50U). Vrs i se s 1 -acija.

rastvaracem jcdnako kao i mace-

Perkolac ija је kontinuiгana cks tra kcija droga odrcdenc us itnjenosti na oblcnoj te mpcraturi i vrs i sc u perkolatorima. Za izradu ekstrakta шогајu se upotreЬiH pe rkola tori od stakla ili porcu lana 80-100 cm duzine, а za iz-

radu tinktura mogu ·е upotreblti i perkolatori od 40 do 60 ст duiine. Prema kolicini droge koja se шо rа ekstrnhova ti uzima se pri izradi ekstrakta perkolator odr~denog prccnika: do 100 g droge uzi ma se perkola tor pгecnika oko 2 cm, do 300 g dl"oge uz1ma se perkolator prccnika oko 3 ст, do 1.000 g droge uzima se perkolato r precnika oko 5 cm. Perkolac ija se v гsi O\'ako: propis no usitnjena droga nakvas i se jednoliko odredenim гas L\'aracem (mens truumom), tako da se na 100 g drogc upotrebi 40-50 g ra s tvaгal:a. Dobro se izmesa, izgnjeci i protera kroz sito (III ). Zatim se lako nablje u podesnu bocu sirokog grlica, koj a se moze dobro zatvoriti, i ostavi da stoji cetiri sata zasticeno od svetlosti. Ovako na t op ljeг.a i delimicno nabubrena dгoga pгotera se jos jedno m kroz sito (II I ) i s t~н1 i u peгkol a tor. Pre pнnj<::nja stavi se malo pamuka na dno perkolatora. Punjenj<.: se vrsi s malo dгoge i pri tom lako potresa, tako da prekolator bude d1·ogom jednoliko ispuпjen. Gornji s loj droge malo se naЬije i pokrije slojem ћartije za filtrovanje ili sloj em parnuka. Na dno perkolatora s tavi se staklena slavina ili druga naprava za otica nje i pe rkolator vertikaln.o pric\t·rsti na stativu. U ovako priprernljen perkolator pus ta se rastvarac iz podesno namestenog rezervoara, Ш se u malim kolicinama doliva tako da droga bude uvek pokrivena s lojem 1-as tvaraca od 2 do З cm visine. Rastvarac mora prolaziti kroz drogu veoma l agaпo, а to se postize laganim ispustanjem vazduha kroz slavinu na dnu perkola tora. Kad pocnu izlaziti prve kapi perkolata 1 slavina se zatvori i droga ostavi da se maceruje 12 sati. Posle ovog vren1ena tecnos t se ispusta tako da na svak·ih 100 g droge istece 5 kapi u mшutu , а za 1.000 g droge najvise 60 kapi u minutu. lstovremeno se iz rezervoara dodaje u perko1ator toliko rastvaraca da se nad drogom nalazi uvek s loj visok 2-3 ст. Pe1·ko lacija se nastavlja sve dok drog:a ne bude gotovo potpuno ekstrahovana. Ekstrahovanje se vrsi s tolikom kolicinom rastvaгaca da se doblje onoliko frakcija perkolata koliko је za svaki poj ediп i ekstгakt odredeno. Svaka frakcija perkolata treba da bude ро tezini priЫizno jednaka kolicini droge koja se ekstrahuje. Tecnost zaostala
и

drogi ispresuje se i sjedini s ekstraktnom tecnoscu .

Ispitivanje da li је droga dovoljno ekstrahovana vrsi se ovako: а) Kod alkaloidni/1 d1·oga: odredena kolicina perkolata koj·i istece pri zavrsetku perkolacije (а koja је kolicina naznacena za svaki pojedini ckstrakt) zakiseli se sa 2-3 kapi razЬiazene blorovodonicne kiseline i ispari па vodenoj pari do s uva. Ostatak se rastvori u 5 ест vode i rastvor filtruje. Kad se bistrom filtratu doda 3 kapi Majerova reagensa, filtra t sme samo opalizovati.

96
Ъ)

l..ECENJE BIU EM

Kod ostaliiL droga ispiti vanj em Ьоје, m1пsa i u ku sa. Poslednji dco pos lednje frakci је pct·ko la ta rnora biti go lovo bez Ьоје, а sme imati samo s lab mi r is i ukus na drogu koja se ckstrahuje. Koncentrovanje ekstraktnih tecnosti v1·s i se isparavanjem и vakuuшн na temperaturi n ajvH~e od бОо do propisane konsistencije. Sudovi u kojjma se vrsi isparavanje moraju Ьiti od stakla, porculana ili od drugog indiferentnog mate rij a la. Ekstrakti i tinkture a Jkaloidnih droga moraju se razЬlaiiti do no1·mirane sadrzine. ll'lfиz Hi oparak ј е eks tra kt doЬij en najcesce prelivanjetn droge kljuёalom vodom.. То је najcesCi oЬlik spravljanja Ьi ljnih lekova u domacinstvima i u svakidas nj em zivotu se naziva >>Spravljanje саја((. OЬicno se izraduje od droga n eznije grade i od onih koje imaju terrnolaЬilne materij e i one koje isparavaju (etarska ulja). Najcesce se spravlja 5-10°/o-niinfuz, tj. 5-ЈО g droge prelije se sn 1оо g kl ј ucale vode. Kvalitet zgotovljenog infuza zavisi od mnogih cinilaca, pre svega, od kvaliteta same droge, ali isto tako i od vestine izrade, а ponekad i od vode. Мnoge vode nisu podobne za · izradu lekova. Osobito su nepoPOSUDA ZЛ SPRAVUANJ E CAJ EVA dobne tvrde, kreene vode, а jos su gore one sa mnogo gvozdevih soli, sa smrdljivim gasovima, gipsom i dr. ZЬog toga nasa i st!rane farmakopeje dozvoljavaju jcdino upotrebu destilovane vode. Posto mnoga domacinstva не mogu da nabave desti]ovanu vodu, moze se upotrebiti i cista prokuvana kis11ica, jer је i ona vrlo meka, ili se upotreЬi voda kojom se raspolafe, ali se pre upotrebe, kao i kisnica, desetak minuta prokuva и otvorenom sudu. Da Ьi se doblo kvaЏtetan infuz, nasa farmakopeja (od 1951) daje ovaj propis:
Izrada. Sitno isecena (sito III), odnoэno sveze us.Нnjena (sito IV) dro-

ga prognjeci se и porculanskom tarioniku s toliko hladne destilovane vode da bude jednoliko prokvasena. Posle toga prenese se и podes·nu posudн za infundiranje i prelije propisanom kolicinom kljиcale destilovane vode i zagreva pet minuta и vodi na temperaturi od 9Оо, cesce mesajuci. Posle toga se izvad• iz v.ode i, cesce mesajuti, ostavi oko pola sata da se ohladi. Zatim i se tecnost procedi, Ьlago presujuci ostatak na cedilu, а isparena voda dopuni se vrucon1 ciestilovanom vodom, kojom је ispran ispresovani ostatak ekstrahovane droge, do propisane kolicine. Tecnost se ostavi krace vreme da se slegne, а posle toga odlije se od taloga. lnfuzi od alkalojdniћ droga jzтadиju se na isti nacin, samo sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rast\•orom limunske kiseli!Ile. Kiselme se uzima priЬliino toliko koliko је propisano da droga m·inimalno sadrzava alkaloida.

I ZRADA I UPOTREBA BIUN1H LEKOVA

97

Pri izrad i lnf u sum radicis Jpecacuanhae mora se za svakih' 0,5 g c1roge doda ti 1 kap I~nzЬictzCt1e hl ot·ovodonicne kiseline. Infuzi s dodatkom kisclina izraduj u se и sudи od stakla iH od porcu lana. Infuzi od droga s termolabllnim
lnfusLl/11 Digitalis, izraduje se ovako:

materijama, kao s to је, na primer,

Droga u puJusitnom prasku (V) prognjeci se и tarionikи s toliko hladne destilovane vode da bude j ednoliko pokvasena. Zatirn se prenese и podesan sиd za infundiranj e ili u bocicu ili tikvicu, prelije polovinom propisane kolicine ћladne des tilovane vode ј cesce mesa ili mucka cetvrt sata. Posle toga doda se d1·иga polovina kljucale destilovane vode и hladni ma<.:erat i zagreva p et minuta u vodi na temperatиri od prЉ liZno 65о, cesce rnesaj uCi. Zatim se izvadi iz ' 'Ode i, cesce rnesajиci, ostavi da se potpuno oћladi. Posle toga se pazljivo odlij e kroz tanak sloj destilovanom vodom nakvasenog pamuka i dopuni potrebnom koliCinom destilovaл.e vode, kojom s.e ispere ostatak ekstr ahovane droge, do propisane koliCine. U gotov infuz mora se dodati 100/о etanola, ako nije drukcije propisano. Infuz se 1nora izdavati и tamnom sudu. Infuz od sluzas tih droga izrad·uje se ovako: Isecena droga (Radix Allhaeae) (I-II), ili cela droga (Semen Lini) bt-zo se ispere na cediltt ili na sitи s malo hladne vode. Posle toga prelije se, ako nij e drukcije propisano, 20-strukom koliCinom destilovane vode i rnaceruje ћladno, pola sata cesce mesajuCi. Zatim se procedi, Ьlago pritiskиjuci , kroz tanak sloj pamиka i dopиni potrebnom kolicinom hladne desti1ovane vode, koj01n se ispere ostatak ekS'trahovane droge, do propisane koliicne. Napomena: lnfнzi se ne smeju filtrovati kroz hartijи za filtrovanje. Moraju se izdavati u sudovima s natpisom »Pre upot·rebe prom·иckaj 'c i » Си­ vај na hladnom n1estи«.
lnfиsU1'n Salep izradиje

se kao Mucilago Salep.
је

o l1'lfusum. Sennae m· ra se procediti tek kad se potpuno ohladi. Za svaku
vэ.Zniju

drogu naveden

nacin spravljanja i

иpotrebe

infuza.

Mlecna kasica od kamilice sa slu zavim drogama је izvrstan narodni lek

za lecenje opekotina (osoЬito od sиncanja), za sazrevanje cireva »potkoznjaka«, иЬаја i ираlа koze i sluzokoze uopste: potrebna kolicina и prah smrvljene kamilice popari se neophodnom kolicinom kljиcalog mleka; u drugi sиd se stavi laneno seme и rnlako mleko da stoji 2-3 sata, ра se oceuena gusta, sluzava tecnost pomesa s mlakom kamilicom i time· oЬlaze bolno mesto. ~ Jos bolj·e delиje laneno sem e koje se moze (za nиzdu) popar iti zajedno s kamilicom и pra$ku. Umesto lanenog, moze se na isti nacin upotreЬiti dunjino seme, celo i1i samleveno. Ovaj j evtin 1 svakom pristupacan Iek svima se preporиcuje, osobito don1acinstvima na selu, j er imaju mleka, и dvoristи raste kamilica, а na пjivi treba posejati malo lana.
Dekokt ibl odvaгak је ekstrakt dobijen kuvanjem droge и vodi. Dиz ina k uvanja ј е oznacena za svakи drogu, а zay,i:si od grad:e i svojstava lekovitih sastoj aka same droge.

98

LECENJE BJUEM

Za razliktt od infuza, dekokti se izraduju od droga cvr~ce grade i od oniћ koje imajи terщostabilne materije, tj. lekovi te sastojke koji sc nc razlazи na povisenOJ tempeгa tиri. Izradujи se 3-5°/о, tj . 3-5 g droge л а 100 g vode. Od droga j akog dejstva dckokti se spravljaj и и apoteci prema propisu lekara. Као i za spravljanje infuza, i za dekokte ј е najbolje upotreblti des tiJovan и vodи, а u nemogиcnos ti ili nedos tatkи, uzima se prokuvana kisnica ili obicna voda. Jugosl ovenskз faгmakopeja П (195 1) daje ovaj propis : I zrada. SitiiO isecena (sito III) , odnosno sveze иsitnjena (s ito IV) droga pгognjeci se u porcиlanskom tarionikи s toliko hladne desti lovane vode da bude jednoliko proh.\rasena. Za tim se prenese u s иd za kuvanje i prelije propisanom kolicinom ћl adne destilovane vode. Posle t oga se zagreva и vodenom kиpa tilu dok sc ne postigne tempeгatura n ajmanje 900 i greje dalje pola sata na toj tempera tиri cesce mesaj иci. Jos vrиca tecnos t procedi se, slabo presujиci ostatak na cedilи, а isparena voda dopuni vrucorn destHovanom vodom, kojom је ispran ispreso,,ani ostatak ekstrahovane droge, do propisane koJicine. Tecnost se os tavi krace vreme da se slegne, а posle toga odlije se od taloga. Dekokti od alkaloidnih droga izradиju se na isti naCin, samo sto se droga kvasi i gnjeci s vodenim rastvorom limunske kiseline. Kiseline se uzima priЬlizno toliko ko1iko је propisano da droga minima1no sadriava alkaloida. Za izradu Decoctum corticis Cinchonae treba umesto limunske kiseline upotrebiti na svaki gram kore 0,3 g razЬlazene blorovodonicne kiselinc. Dekokti s dodatkom kiselina izradujи se u sudи za kuvamje od s takla ili porculana. Napomena: Decoctum radicis Althaeae izraduje se kao sto је opisano и clanku lnfuzi. DecoctUJn Salep izraduje se kao Mucilago Salep. Dekokti se ne smeju filtrovati kroz hartiju. Dekokti se n1o1·aju izdavati u sudovima s natpisom »Pre upotrebe promuckaj« i » Сиvај na hladnom mestи« .

Tinkture su tecni, obojeni oЬlici lekova dobijeni ekstrahovanjem d.roga alkoholom (etanolom, etilnim ili oЬicnim a~oholom) razne koncentracijc ili mesavinom alkohola i etra. Ponekad se za spravljanje tinktuтa upotгeЬlja­ vaju i ekstrakti droga, pogotovo и hitnim slucajevima: odredena kolicina ekstrakta razЬlaii se potrebnom kolicinom alkohola da se dobije zeljena koncentracija tinkture (200/о ili 100/о) . Najcesce se koristi 40О/о, 500/о i 700/o-ni alkohol, vodeCi racuna u kojoj se koncentraciji najbolje rastvaraju lekoviti sastojci odredene Ьiljke . OЬicno se иzima 1 deo droge i 5 delova rastvaraca (200/o-ne tinkture). Od droga jakog dejst \'a u apotekama se spravljaju tinkture perkolacijom; i to 1 deo droge ekstrahuje se sa 10 delova rastvaraca (100/o-ne tinktuгe) ; ove tink1иre se izdajи i upotreЬljaYaju samo prema lekarskom receptu i uputstvи! VeCina tinktura se primenjuje za unut·rasnju upotrebu, najcesce u obliku kapljica, pogotovu оле jakog dejstva. Medutim, tinktura od ljute paprike upotreЬljava se spolja, rede iznutra.

JZRADA

r UPOTREBA

ВlUN IH

LEKOVA

99

Ako nije drukcijt: propisano, tinkture se izraduju maceracijom (rnoceлjem, тaski~e1javanjem) ла oblcnoj temperaturi.

I zrada. - Propisno usitnjena i p rosej ana droga stavi se u staklcnu teglu i prelije odredeлon1 kolicinom ras t\ araca, poklopi i drii u podrumu 8-10 dana cesce mesajuCi. Posle toga se odlije, ostatak se dobro isced i, оЬс tccnos ti pomesuj н , ostav·i da se s legne i izbls tri, fi ltruje kroz hartij u za filtrovanje, razlije u bocice, dobro zapusi i drii na h1adnom i mraёnom mestu.
1

u nedostatku cis tog apotekarskog alkoho1a moze se kristiti rakija od 40 do SOo/o.
Ekstrakti se
izгaduju

s lic no tinkturama, a li se posle e kstrakcije d1·oge

i filtrovanja upaгavaju do zelj ene konzis ten cije, tako da se и farmaciji spravlj aju: tecni, f.it ki i suvi ekstrakti. Pos to uk uvavanje traje dugo, da Ьi se spre-

aganje nepostojanih mate rija, sve se vise primenjuj e uparavanje u cilo raz1 vakuum u , pod snizeniш vazdusnim pritiskom, tako da se sve ovo obavlja на relativno niskoj temperaturi (20-400). Da bi se s to potpunije eks traћovali lekoviti sastojci iz dгoga, osoЬi to onih jakog dejstva, eks trakti se spra\1\jaju rede maceracijoш , а t:esce perkolacijom. U novije vreme farmaceutska industrija sve vise kori sti sveze, zivo Ьilj e za spravljanje ek:straka ta. Tecni ekstrakti se izraduju tako da 1 deo ekstra kta sad rii leko,·ite sastojke jednog dela suve droge. Zitki ekstrakt·i sadrze vise aktivnih sas tojaka, а SUVi naj vi~e, О cemu lekar \Юdi racuna k ad ih prepisuje bolesniku. Zitki ekstrakti imaju gustinu meda, а su vi su ili и prasku ili u oЬliku lakih, rastresitih ko,m ada. Suvi ekstrakti ne smeju imati vise od so;o Ylage; cuvaju se potpunu s uvi u boCicama zalivenim parafinom ili voskom. Od ekstrakata se izraduju razni galenski zeji, sirupi i dr.
pтeparati:

pilule,

taЬlete, dгa­

Disperti su posebni farmaceutsk·i oЬlici u oЬliku pra·s ka, doЬijeni u industriji centlifugaJnim rasprsivanjein ЬiJjnih ekstrakata. То su vrlo dobri suvi biJjni ekstrakti standardnog sastava koji se mogu cuvati i tacno dozir a ti. OsoЬito su traien.i disperti izradeni od svezeg lekovitog Ьilja. Dijalizati su tecni ekstrakti svezeg, tek uzabranog Ьilja. U farmaceutskoj indust1·iji se proizvode dijalizom, zbog cega nemaju mineralnih soJi. Uzabrani Ьiljni orgaп se samelje и kasu i metodom dijalize ekstraћuje vodom ili vrlo razblazenim alkoholom razlicite koncentracije. Јedan deo doЬijenog dijalizata treba da odgovara jednom delu droge. Medlcinska Hi Jekovita vina se spravljaju na тazlicite nacine i kot·iste u naucnoj i u narodnoj medicini. То su tecni preparati koji se izraduju mesanjem lekova s vinom, rastvaranjem cvrstih lekova u vinu ili ekstrakcijom lekovitih sas tujaka maceracijom lekovitog Ьilja u vinu. Ponekad је vinu potrebno pretJюdno oduzeti tanin, tako d.a se na svaki litar vina doda 10 grama vodenog rastvora cistog zelatina (1 deo na 9 delova vode).

100

LECENJE BIUEM

UpotreЬljava se najbolje belo vino, а a ko droge imaju tanina (oporc), bolje је upotreblti c1-no v·ino. Maceracija oblcno traje oko mesec dапа; pott·ebno је се~сс mttckзti da se s to potpuпije iz uku lekoviti sas tojci clroga. ~lediciпska vina treba spra\1ljati i ё uva ti u staklenim sudovima u тгаснот

i l1ladнom podгиmu. Bliza иputs t а о izгadi i upo t reЬi pojcdiпih lekovitih

vina iznesena su kod

odnosпi.h

dt·oga.

Ka§ica, cicvaricei, melem, kataplazma spravJj a se па razпc naclnc, ~ to је opisano kod pojedinih Ьilj a ka . Sltno samle\!ena dt·oga u о Ыikи brasna najcesce se popari s pot1 ·eb пo m koHcinom kljuёa1 c ode da se doblje kasa zelj eп e gustine, koпzisteпcijt: . 1\i se ku,,a s malo vode. Vrela kas ica se razmaze na ё i s to belo l aneп o ili \ ' U· леnо platno i poJ u~.e na boJno ili ozl ede пo mes to п а te lu; nekad se s ta\·lja sto toplija, а nekad 11ladna kasica. Ili se smlacena kasica razmaze na bolno mesto, previje cisrim platnom, ргеkо toga se s tavi topl o, vuneno platnu (ka· taplazma od lanenog brasna koja se pгimeпjuje za lecenje zapaljenja li mf· nih sиdova, flegmoпa i apscesa). KaJica od slacice nikako se ne s m e s pravljati па visokoj temperaturi, јег Ьi se иnistili enzimi i па taj nacin sprecili os lobodenje i dejs tvo lekovitog sastojka druge.. Zato se ova kataplazma spravlj a mesanj em slaci cinog brasna s potrebnom kolicinom vode od 20 do зоо п а оЬiспој tempcra turi. То isto vazi i za izradu kasice od cгnog i belog lиka i drugih Ьiljaka sa s umpornim heteruzidima. Osim navedenih kasica za spoljnu prim e нu, и knjizi sи opisani i пасiпi о izradi kasa za uJzиl!·asnju upotrebu. То ј е najcesce dijetalna hrana i lek koji Se krace ili duze kuva da Ьi Se dobiO StO s/uzaviji proizvod: salep, 0\IЗS, pirinac i dr. Stari i oprobani nacin је spravljanje kasica и mleku urnesto u \'Odi. Ovo је potpuno opravdano, jer i cisto mleko delиje kao dobro эredst\·o za uЬlaiavanje bolova i posledica od upale koze i s lи~nice. Fina emulzija nlasnih kapljica i kazein rnleka delujи kao farmakodinamski sinergisti, роша­ zи dejstvo slиzi lana, dunje, belog sleza, gaveza i drugih m.uciiaginoznil1 droga. Lekovite masti se najcesce izradиju digestijom biljnih droga и masnom ulju, svinjskoj masti, vosku, lanolinи i drugim podlogama. Kod odnosnih Ьi­ ljaka је op isan postLtpak spravljanja. Masnu podlogu treba rastopiti па vodenoj pari, а isto tako, ,ј digestiju и toploj vodi odredene temperature. Materije koje lako vetre, kao sto sи etarska иlја i njihovi sastojci и miris nom biljи, dodaju se na krajи kad se rastopljena masa napola ohladi. Masti шo­ raju biti sveze, net1lezene. Lekovite masti se izraduju и emaj liranim, staklenim ibl porculanski1n posudama i ёиvаји dobro zatvorene na hladnom i JniЋ·
сnот mestи.

Doziranje lekovitog bilja zavisi od hemijskog sastava droge, njenog farmakodinamskog dejst,,a, terapijske svrhe i bolesnika. Doza је odredena kolicina leka kоји treba uzeti odjednom ili и toku dana. Maksimalna doza је najveca ko1icina )eka koja se moze podneti bez znakova· nepodnosljivos ti i tгovanja; minimalna doza је najmanja kolicina leka kojom se postize odredeno lekovito dejstvo; s1·ednja ili terapijska doza nalazi se izmedu maksimalne i • minim.alne i predstavlja U<oLiOi.nи leka kojom se postize najtbolje dejstvo.

IZRADA 1 UPOTREBA BIUNJН LEKOVA

101

Srednja doza sokova iz svezeg Ьilja је ро 1 cajna Hi supena ka~ika vi~c puta dnevno. Sokovi iz voca i povrca mogu se uzimati i и veCim dozama. Suve d.roge se dozi.raju и gram ovima, аН kako је to cesto zametno, а neka domaC1лstv.a nemaJ~ vagu koja rnoze da mer·i m ale kolicine, onda se najce~ce dt·oga uz~ma и tп prsta, ~to prosecno iznosi 1 supenи ka~ik:u, ili 6 do 9 gгama k?re. 1 korenja 1 2-5 g cvetova i listova. Na doziranje droga иticu mnogl cinюcl, о сети lckю:· stгogo vodi racuna. Рге svega, zavisi od uzrasta bolesnlka. Evo priЬliznih pojectinacnih doza za bolesnike od 1 2- 3 3- 4 4- 7 7-14 14-20 20-70 godlne godine godine godina godlna godlna godina

1/ 12-1/ 10 doze 1/8 -1/ 6 doze 1/ 6 -1/ 4 doze 1/ 3 doze 1/ 2 doze 2/ 3 doze 1 doza

Osim tlzrasta, treba \'Oditi racиn a i о individualnoj preosetljivosti izvesnih osoba na odredeнe lekove, na pol, stanje uhranjeiюs ьi, tezinu bolesti, razna fiziolo~ ka stanja (menstruacija, trudnoca) i dr. Gorki lekovi se uzimajи pre jela.
Као ni pica, ni lekove ле treba naglo, odje dnom popiti, nego postepeno, polako, и vise doza da ne bi opteretili zeludac i da Ьi lek bolje delovao.

PRAКTICNA UPUТSTVA О

UPOTREBI LEKOVITOG BILJA

U

DOМACINSTVU

Upotreba lekovitog bilja је raznovrsna. Od njega se ,jzradujи razni lekovi. Tim poslom se bave apotekari (fannaceuti). Bliza obavestenja о nacinu izrade lekova od bilja citalac moze dobiti od mesnog apotekara. Za lek se koristi zivo, sirovo i osиseno bilj.e. Posto mi zi~V•imo и umerenom klimatu, to nemamo preko cele godine zivog Ьilja kao oni и tropskim predelima. Zbog toga se и tokи leta moramo pobrinиti da od svega ~to nam је potrebno пaberemo, osиSimo i dobro zapakujemo. U vecini slucajeva zivo bilje ј е lekovitije od osusenog, jer se sиsenjem mnogi lekoviti sastojci menjaju i gube. Bilje se upotreЬljava spolja i iznutra. Najjednostavniji i najprimitivniji nacin lecenja је upotreba pojedinih delova bilja, na primer, stavljanje lista bokvice na posekotine .Нi lista repusine na opecena ili uЬijena mesta na telu. Ili kad se listici hajducice medu px-эtima uvaljaju u loptice i to guta pre jela za dobijanje apetHa, pгotiv smetnji и zelucи itd. se Od osusenog bilja se tucanjem i mlevenjem prave praskovi. Praskovi za lecenje unutrasnjih i spoljnih boles'ti, ili slufe za izradu s]ozenih lekova и apoteci. Praskove је najbolje izradivati neposredno pre upotrebe, jer duzim stajanjem gube lekovitost.
upotreЬljavaju гaznlh prostih ilt

102

LECENJ E BIUEM

Najces6 narodni le kovi od bilja su cajevi. Bilje tгеЬа te.k prilikom pravljenja саја и a vanu ili medu dlanovima isitnHi, j er se iz celog biljnog 0[gana teze i nepotpunije iscrpljuju lekoviti sastojci n ego iz i s itnjeniћ. Listovi i cvetovi brze otpus tajи lekovi te sas tojke nego kore i drugi cvrs ti i dе­ ЬеИ organi. Ako se za kucu izraduje m esan сај od vise vrsta bilja, uvek se mora dobro izme.sati. Tirn mesanin1 cajevima cesto se dodaje razлo cvece zivih Ьоја i prijatnog mirisa da bi сај imao leps i i privlacniji miris, s to psihicki . pozitivno utice na bolesnika. Na primer, dodaje se cvet razlicka , ruze, lavande, turcinka, zavomjaka, crnog sleza, nevena, smilja i dr. Cveee, lisce i druge neke bllj.ne delove .nikad ne treba kuvati, nego se stave u cist sud i p1'eliju kljucalom vodom, poklope i ostave krace ili dui.e vre1ne, vec prema tome da li se i.eli slab ili jak сај. VeCina cajeva se tako spravlja. Zato је pogгesno ku\•a ti kamilicu, lipu, nanu, majkin u dusicu ili neku drugu mirisnи lekovitи Ьiljku, jer kиvanjem gиЬе, izvetre gotovo svi lekoviti sastojci (etaгska ulja) . Jos gоте је ako se kuva и otvorenom, nepoklopljenom sudu. Jedan od najcesCih uzroka nepoverenja prema lekovitom bilju је, pored ostalog, J'lestrucna izrada cajeva i suvise mala kolicina Ьilj ke koja se upotreЬljava pri tome. Gotovo је redovna pojava da se na pola Jitra vode stavi nel{oHko cvetica lipe ili kamilice. То nije dovoljno. То potnalo lici na madiju. U vecini slucajeva treba na pola litra vode staviti З do 5 kasika iseckane ili zdroЬljene Ьiljke. Uglavnom, treba ostavit·i 30 do 40 Ininuta da se biljka kiseJi u ' ' reloj vodi, u poklopljenom sudu, ali se moze ponekad ostaviti i duie da Ы u vodu preslo sto vise lekovitih sastojaka. dobro, jer је to najbolje sluzno sredstvo za lecenje orga~1a za disanje. Medutim, nije dobro sto svi taj koreп kuvaju. Pogresno је kuvati beli s1ez, jer se tiшe unistavajи njegovi leJ<oviti sastojci. Kasiku iseckanog korena belog sleza (veIicine kukurиznog zrna) treba preliti sa dva decilitra hladne vode i ostaviti oko dva do tri sata, cesce mesajиci, da Ы se iz njega sva sluz izvukla; zatim treba procediti, zasladiti medom i piti, ali ne odjednom, nego svaka cetvrt sata ро jednu ka~iku. U nas se kore11 belog sleza sve vise Izvesni lekovi, osobito za jacanje i za lecenje organa za varenje, mogu se izradivati i и dobrom crnom vinu, rakiji, razЫazenom alkoholu i tome slicno. Droga se sto bolje isitni, stavi и Cistu teglu i prelije desetostп1kom kolicinom vina ili rakije, poveze platnom i jakom hartijom i ostavi desetak dana, cesce mesajuCi. Na isti nacin mogu se spravljati 1 lekoviti zejtini i masti, ali se oni greju na vodenoj pari.
иpotreЫjava. То је

DОМАсА АРОТЕКА

LEKOVITOG BILJA

Zasto pesaciti desetine kilometara do apoteke za dvadesetak grama titrice, majkine dusice, belog sleza ili nekog drugog bilja koje gotovo svuda u nas raste и izobllju? Svaka prosvecena majka ima u kuci ))lekove za nи­ zdu«, pored aspirina i kombinovanih taЫeta jos i raznog Ьilja. Dajen1o ovde spisak vafnijeg lekovitog bilja koje svaka kuca, а osobito sa decom, treba da iша u dovoljnoj kolicini preko cele godine, sve do nO\'e

IZRADA 1 UPOTREBA BJUNlH LEKOVA

103

zetve . Ovo biljc ne t l·eba Cи\•ati obeseno pod s trehom , na pras njavom ta\'a· nи, iz nad s ta le, svinjca, s upe ili na nekom drugom m es tu izlozenom pra~i ni, paucini, vetrи, kisi, misc\rima, pticama, sиncu i sl. S\,akи Ьi ljku, lcpo osusenu, treba cuva tt U ЛO\r im kesama od jake hartije ili, jos bolje, и kartonskim kutijama, k.oje sc potpuno zatvaraju, sve sklonjeno u cis t orman ili sanduk na sиvom, mracnorn i h ladnom mes tu. Na svaku k u tiju tгеЬа mas tilom citko napisati koja se biljka u njoj nalazi i datum kad је brana. BiJje se пе moze cиvati beskonaёno. \ fecina se rnora svake godiлe obnavljati: staгo treba baci ti ili, jos bolje, spa1iti, а novo s tavljati и лоvе kutijc, jer se moze desiti da u srarim ima plesni, moljaca, crvi i drugih stetocina. Ne treba ьrubi ti iz vida da se i naj lekovitij e Ьilje moze brzo pokvariti i izguЬiti lekovit.os t p od razornim dejstvom v lage, toplote, sunce11e svetlost i, kiseo11ika i z \'йZdU11a, necistoi:e i 11agl e pr0111e11.e tem.perature. Mnoge droge лapadaju in sekti. Zato se b ilje П1Оrа cuvati s to b olj e zapakovano i sklonjeno na suvo mes to, koje se moze ces to provetrava ti, ali mora Ьi ti zaklonjeno od su nca. Osoblto treba paziti da se bilje n e cuva Ьlizu katrana, kolomasti, karbola, koze i druge гоЬе jakog i dugotrajnog mirisa koji se tesko ili n ikako n e moze kasnij e ods traniti. Razurnl ji\'O је da domaca ap otek a ne sm e imati veleЬilja, cem er ikc, tatuJe, bunike, kukuгcka, Ыjus ta i drugog Ьi lja j akog fi1Jioloskog dej stva, jer и r ukama nest ru cnjaka ono m oze biti ol'rov. Los ј е oblcaj u ш:ts d a se razno bilje pom e5a i tako cuva. То ne valj a. U j ednoj kesici ili k utij4 s m e se euvaJti samo jedna vr sta. Ne rnoze svak a domacica ima ti sve biJje koje se ovde n avodi. Ravnicari ne m ogu in1ati Jincu re, ali znto mogи n abra ti kicice, j er ove dve biljke imaju isto dejstvo. S to ј е za s tan ovn ike pored velikih nasih r eka b eli slez, to ј е za b r d an e i pJanince orn an itd. Evo naj vaZлij eg bilja koje treba da imaju doшacice и k uCi (dom aca ap o t eka) :
1.
Р

о

с

i

majske

rиZe,

crne top ole,

jaЬlana,

breze i

Ь"elog

bora.

2. С v е t о v i ti t1·ice ili k amilice, lipe, lavandule, belog i crnog sleza, zove, ruze, trn a, hajducice, divizme, Jj ubicice, p odbela, trandavilja, tu1·cinka i d rugog n eo trovnog Ьilja.

L i s t о v i pi tom e i divljih vrsta nале , m a ticnj ak a , b elog i crnog sleza, m aline, su mske jagode, ribizle , ogrozda, orah a , gorke detelinc, breze, pitomog kesten a, zalfije, ruzm arin a , bokvice, vranilovke, podbela i dr.
kиpin e,

З.

4. Т r а v е (сеЈ е n a dzemne biljke и cvetu, ili vrhovi grancica u cvetu) od majkine dus ice, vranilovke, pitom e i divljih vr st a nапе, kiёice, kant a1·io na, haj ducicc, podubice, t1 ave-ive, t roskota, ras tavica, cubra, b osiljka, sitnice i dr.

5. Р 1 о d о ,, i sipka i li sipurka (divlje ruze), a nisa , moraca Hi anasona, kim.a, korija пd ra, b or ovnice, persuлa, sums ke jagode i maline, pitomog i di\lljeg kesten a , gloga, dreлa , t rn a (tmjine), p~sdrena, o~~oruse i dr. . . 6. S е m е n ј е bundeve (duleka), crne 1 b ele slacice, lana, dunJe 1 lubenice. 7. К о г е n Ј е (i drugi podzemni organi) belog sleza, sladica, lincure, odoJjena, saJep a, sп:enj a k a , trave od s rdobolje, ljubicice, jagorcevine, sapunjace, m aslacka, gaveza, idirota, perunike, pirevine , zubace i dr.

104

LECE NJE BJUEM

8. К о r е hrasta i krusine. 9. Р е t е 1 ј k е visanja i tresanja. 10. R а z n о: osu$eno neotrovno divlje voce (divlje jabuke, kruskc, OS· koruse, j arebike), Jjuske od jabuka, kru~aka i dinja, svi.la od kukuruza i drugo. u toj Ьiljnoj clomacoj apoleci treba da bude uvek cisto ј da bude t•eda. Mozda Ьi se mogao pгimiti i ovaj raspored kako је ovde navedeno, jcr se bilje u apoteci tako cuva.

DOMACI NARODNI CAJEVI

Zamena za ldneski

сај

Upotreba kineskog саја (Thea cltinensis) iz godine u godinu raste. Sto· tine miliona ljudi ~iгom sveta koriste сај kao prijatan napitak, lek i sredstvo za osvezenje. Сај је, nesumnjivo, \reoma prijatan, ali ј е skup. Osim toga, u I i II svetskom ratu саја ј е postepeno nes taj alo na svetskom tг~is tu i vec od polovine rata to ј е bila retkost, vrlo skupo placena. I u mirno vreme сај ј е vrlo skup, а u ratu jos skuplji, zbog cega је nepristupacan sirokim nar.odnim slojeviп)a. Umesto саја Inogu se upotreblti domace sirovine: sipak, list kupine, SUffi· ske jagode, гibizle, malJne, ogrozda, lipov cvet i dr. Sve te biljke rastu и izo· bilju kod nas, S\<akom su pristupacne i uvek se mogu koris titi, jer rastu najcesce kao prezren korov na »nicijoj zem1ji((.
Сај

od sipaka је nesumnji\IO najprijatniji, najzdraviji i najlekovitiji.

Zbog toga nijedna kuca ne treba da bude bez nabranog sipka. Сај od sipaka moze se izraditi na n ekoliko nacina, vec prema tome sta se zeli doЬiti. Pre svega, treba napon1enuti kao vrlo va.Zno da sipak treba cuvati сео i tek pre иpotrebe ga zdroblti, jer se u celom, neozledenom sipku mnogo bolje i dиZe sacuvajи vitam.ini i provitamini, glavni lekoviti sastojci sipka. U hitnim slucajevima i kad se zeli samo prijatan napitak, kasika sipka рrеИје se sa dva do tri decilitra kljиcale vode, poklopi i drii ukraj s tednjaka 15-20 minиta, procedi, osladi i pije. - Naprotiv, ako se zeli da u caju bt.OO.e sto vise vitamina, pro,•itam~ina, kiselina, tanina i drugih korisnih sastojaka sipka, onda se ostavi 1 do 2 sata, ра tek onda procedi. Najbolji strucnjaci rade ovako: и cajnik (posuda sa poklopcem koja sJиZi samo za kuvanje саја) stavi se 2-3 pune kasike zdroЬlj enog sipka i prelije sa pola litra hladne vode, poklopi i ostavi preko noci da se kiseli. Bolja је meka nego tvrda, krecna i gvozdevita voda. Sиtradan se pusti da prokljиca svega 2- 3 minuta, razume se, и poklopljenom sudu. Moze se piti topao, mlak i hladan сај. Саји od sipka ne treba dodavati limunove ni ја­ Ьиеnе kiseline ili Jimunovog soka, jer sam sipak ima dovoljnu kolicint.l limunove i jabucne kiseline. Сај ima vrlo lepu Ьоји i prijatan miris i ukus. Ovako nacinjen, сај od sipaka је ne samo prijatan napitak koji osvezava nego је i lekovit, јег saddi v• itamina, tanina i drugih korisnih sastojaka. U nekim nasim krajeviшa vladajи leti nesnosne zege, а и mnogim predelin1a је losa voda. Slab сај od sipaka u tim prilikama moze biti od velike koristi.

JZRADA 1 UPOTREBA BIU

1

1Н LEKOVД

JOS

Jos lepsu boju (kQO staro zlato) i prijatniju aromu ima сај od s ipka koji..se malo ispr/.i: OS U SCП Sipak SC dr·zj U peci pos]e pcCenja hteba dok Пt; dobiJe svet lu. ~m~.:de-m t·ku boju. Cim se izvadi, jos dok је rnlak, saspe sc u шl а~~ tegle Jlt ~осе , clobt·o zaptt"i i CU \' il do upotrebe. Pricnjcm, sipak izgubl Jedan deo VI I am i пa, a li doЬije pгijatniji miгis. Moze se upotгc Ыj a\·at i i sipak bez onih ёek inj av ih semeлki (to su zapl-a\ro, plodovi, ali sc pogгcsno nazivaju semenkama): cim se uzabeL"e, ostrim nozem ili narocitil1l mas inama sipak se uzduz raspori, izbacc cekinjava zrna i »polutke< OSLtsc. c U mnogim zemljama sipak је postao narodni сај. Najvi~e сај а od s ipaka potrose opor;;н ili s ta, boln ice, decji domovi, internati za skolsk u dcc.:u i \'Ojska. Svedska i Atпct·ika su glavni u voznici i potrosaci sipka na S\'Clu.
P ekmez od sipaka se izradujc na raznc naё in c. U S\'akom slucaj ll, nc treba ga dugo kuvati, jet· ukoliko sc duze kuva, utotiko '' ise vitamina i zguЬi. Dobro s ku\tan pekmcz od s ipaka ј е naj zclravija l1ram1 i najprijatnija poslas tica. Mnoge zem ljc kupLlju s totine vagona s ipa ka za izradu tzv. џitaminskilt kOilCe11frata, tj. na poseban паё in izradenog pekmeza od sipaka. Ovaj pekmez se daje kao 1ek \Tio prijatnog u kusa deci, bo les nic ima, trucJnicama, clojiljama i S\' iП1 slabu nja im osoba ma. Mnogo је ko1 ·isnijc i prijatnij~ svaki dan pojesti na parcelu 11leba malo mas la (b ute гa) sa nekoliko kasika pckmeza od sipaka пеgо gutati s kupe uvezene taЬlete vilamina С.
~umsko ili divlje voce. Za izradu vitami nskih koncentrata u шno­ gi п1 pгosvece nim zem lja ma poslednjih dvadesetak godina sve se vise trazi i S\'e sk иplje placa razno divlj e ili s u msko voce, гazume se, samo ono koje nije otr ovno. Najvise se ceni гumeno, cгveno, naгandzasto i zuto \'ОСе, jer

ono ima rnnogo vi tamiпa i p1·ovitamina (bc ta-karotina). Isto tako se ceni oporo i ldselo \1Осе, i ono se zbog toga dodaj e za popгavljanje kvaliteta pekmeza od pitomog voca. Svaki ovakav koncentrat (pekmez), bez obzira na to da Н је izгade n od s ipaka, d i\l]jih krusaka, s um s kih jagoda, malina, borovnica, d ivljih jabuka, gloginja, drenjina, tгnjina, brekinja, oskoгusa, musmula ili nekih drugih plodova, svaki za sebe ili и smesi, predstavlja citav jedan ars~na l, p ravo boga tstvo raznih vita mina, provitamina, stavskih i drugi h oporil1 matcrija (tanina), biljniil kiselina, гazniћ korisnih soli i mnogih drugЉ leko' 'itih sastojaka. Ti pekmezi su, zapгavo, savremeni prit·odni multiџitamil'li.
Vocni eajcvi. - Od pre deset do dvad eset godina ovi cajevi su и S\1e vecoj rneгi u upotreЬi. Nazivaju ·i h i v itamirzskim cajevima, jer se izradujи od ' 'itaminskog bilja. Najcesce se prave od raznog divljeg voca. Divlje jabuke, kruske, oskoruse, musmule, dunj e i drugo voce se istгuze ла lгenici , iscedi, и tankom s1oju sus i nekoliko dana na sLшcu, а zatim dos us i lt peCi ili S tedлjaku, pazeci pri tom da ne pregori. U vecim preduzec ima OVaj lЋd је 1 nehan izovan, а s usenje se obavlja u teгm ickim susarama па s ta lnoj tempera tиri. Iscedeni sok је vocno vino kad prevri. Jos bolje је ovaj sok sacuvati da ne prevri: pt·okuva se da kljuca 5-10 minuta ili mu se doda 1 gran1 natrijиm-benzoa ta па litar slatkog vocnog soka i razl.ije u cis te Ьосе. Ovi sokovi sи danas и ve1ikoj upot1·ebi u svim prosveccnim zemlj ama i s luze kao jedno od najboljiћ sredstava и borbi p1·otiv alkoholizma, pjjanstva. Nazi-

106
\Ћјu ih t~oce m .

LECENJ E BTUEM

raznim imenima, а naj cesce vitamins kim vocпim sok ovima ili tecnirn Oni se tocc u svim javnim lokalima. Njima se lece mnogc boles ti. Osuseni vocni сај mora se herme ticki zapakovati , j e r privlaci vlagu i usl ed toga Ьгzо poplesnivi i pokvari se . Nasi brdaпi i plaпinci , osoЬito u sumovitim i siromasnirn kraj evima, imali bi V ·ise koristi od ovih cajeva i vocnih sokova nego od тakije sto је peku od sveg voca, а rakija је nase narodno i nacionalno zlo i n esreca. Мј. lioni kilograma najplemenitijeg voca svake godine se kod nas pretvore и rakiju, pojede stoka i1i istruli. lzrada zamene zэ kinesld сај. - U poslednja dva svetska rata u Evropi su izradivane razne zamene za kineski сај. Najcesce su upotreЬljavane srnese u kojima је uvek bilo kupinovog lista. U II sve tskom ratu redovno ј е dodavan i sipak. Radi prijatnijeg ukusa, preporucujemo dodavanj e osusenih sumskih jagoda i propl-lenih sipaka smesi prevrelog blsca od kupine, maline, riЬizle, sumske jagode i ogrozda. Preporucujenю ovaj isprobaпi recept: lista lista lista lista lista
riЬizle

kupine maline sumske jagode ogrozda

200 100 100 10 10

grama grama grama grama grama

Maljavi listovi sa vrhova grancica beru se potpuno mladi, sa sto manje drzaka. Drze se jedan do dva dana na gomilicama da svenu i za to vreme se cesce prevrcu da se ne bi ugrejali, »Upalili«, tj. da vrenje ne bude SUViSe burno, nego tiћo i postepeno. Zatim se listici na stolu ruko, uvrcu. Uvim jeni listici se svezн и velike marame i to se obesi iznad lonaca iz kojih izlazi vodena para; drzi se okp pola sata. Potom se marame s liscem pritisnu izmedu dve daske i ostave prekonoc u toploj odaji da prevri. Uvijanje, parenje i vrenje ponovi se јо~ dva puta, sve sa ciljem da se dobije prijatan miris slican kineskom caju. Na kraju se listiCi ponovo • VfDU kao crni kineski сај U i brzo osuse na sunca ili na jakoj promaji. Jos mlak сај se zapakuje u hermeticki zalvorene sudove (tegle, metalne sudove) da ne bi izgubio prijatan miris i privukao vlagu i stran miris. Lipov cvet је najcesCi narodni сај. Isto tako se pije ..i nana, vranilovka, sarplaninski сај zova, 'kamilica i drugo.
1

SE BOLESTI MOGU IZLECITI ILI UBLAZITI MEDICINSKIM BILJEM

КОЈЕ

Pogresno је sћvatanje da se biljem mogu leciti sve bolesti. Daleko od toga. Cesto se сиј е da »ne postoji bolest - nego bolesruk«. Za svaki slиcaj (bolesnika) lekar n1ora da t1-azi i nade najbolj i lek. Lekovito bilje se upotreЬlja\ra ne samo и naиcnoj vec ,ј и narodnoj medicini. 0\rom knjigoш n e zelimo da sirimo nazovilekarstvo. То nikako. Ali ipak priznajemo da је и izvesnim slucajevima tesko postaviti ostru granicи izmec1и naиcne i nenaиcne medioine, jer mnogo Ьilje koje se иpotreЬljava и naгodnoj, а neko cak i и naиcnoj m edicini nij e dovoljno proиceno, pre svega, ne poznaje se tacan hemij ski sastav, tj. lekoviti sastojci nisи do sada izdvojeni iz biljke. U slucaju zaraznih i drиgih teskih oboljenja, slepo po''erenje i iskljuci \~'a upotreba lekovitog bilja rnoze blti veoma opasna, jer se zbog toga najce~ce zakasni i lekar u tom slucajи ne moze nista da иcini. Zbog toga се ovde biti navedene samo one Ьiljke koje su lekari klinicari decenijama ili. vekovirna иpotreЬljavali i imali иspeha. Uostalom, ne treba precutati da ј е upotreba lekovitog Ьilja u domacinstvu mnogo veca i raznovrsnija и indus trij skim zemljama Zapadne Evrope i Severne A1nerike nego и nas. NazeЬlom putnikи се zimskih dana и vozu, avionи, na brodи ili stanici tamo ponuditi сај od lipe i zove, onom sa pokvarenim stomakom сај od kamilice i паnе, иzЬиаеnој putnioi slablh zivaca ponudice lek od odoljena, ,nane i maticnjaka i tome slicno. Zanimljivo је utvrditi da ukoliko је jedan covek civilizovaniji, UtOli1kO cesce upotreЬljava 0\'а, иgl avnom preventivna Ьlaga sreclsL1Ja, ро o.nome nasem narodnom: »Bolj e је zlo spreciti
nego l eciti.«

Podela bilja ро njegovoj lekovitosti (terapijska podela) mje laka ni jednostavna, jer sи biljke sloienog sastava, ·taiklo da је redak s lиcaj da tt njoj deluje samo jcdna hemijska materija, nego obicno njih povise. Ipak, jedna od tih materija је pretezna ·i glavna, i о tome se mora voditi racuнa. Isto tako, ne treba izguЬiti iz vida da ima i takvog lekovitog bilja koje ima sи­ protno dejstvo, s to ј е od velikog znacaja kad se sastavljaju cajevi. Na primeг, lipov i zovin cvet izazivajи jako znojenje, а zalfij a de luj e potpuno sи­ protno, ona »Su si«; kога krиsine otvara, а hrastova kora zatvara, delиje zaustavljajuci proliv; ren i slacica izazivaju osecaj topline, а zatim cпrenil o i plikove na kozl (ako se ne pazi) dok kamilica deluje poьpuno sиprotno s tisavajиci i uЬlazavaju6i svakи upalu koze i sluzokoze, slicno kao beli slez, salep, lane no seme, dunjino seme i druge slшne (mucilaginozne) biljke. Koren ljиЬicice izaziva gadcnje i povracanje, а maticnjak, na· a i limиn deluju pron tiv povracanja, sto је za mnoge osobe vrlo vazno, pogotovu z.a neke t rudпice.

108

LECENJE BIU EM

Bilje kuje se ovde navocbl nema jako iiziolo~ko delovanje i zbog toga ono ne deluje brzo, kau sto је to, naprotiv, slucaj s vel eЬiljem, tatu]om, bunikorn, bunom, opijumom, jedicern i drugim Ьiljem jakog dejstva, gde se znaci javljaju vec posle nekoliko minuta ili n ajdalje posle cetvrt ili pola sata. Ovo Ьlago bilje deluje sporije, ali d ugotrajnije i stoga se i znaoi poboljsanja bolesti javljaju kasruje. Zbog toga se, osobito hronicnim Ьolesnicima, preporucuje da budu istrajni i strpljivi prilikorn upotrebe ovih lekova.

BOLESTI USTA P,reko usta se prenose razne zarazne bolesti. Zbog toga је potrebna stalna ,ј brizljiva higijena u sne supljine. U u stima ima mnogo mikroorganizama, medu kojima ima i patogenih, tj. onih koji mogu prouzrokovati razna opasna oboljenja. Usta su jedan od najvaznidih puteva za prenosenje Jnnogih bolesti, osoЬito zaraznih. Zbog toga u sta treba drzati cisto, zube r edovno prati posle svakog jela, ne piti s drugima iz iste case. U nas ј е vrlo cesta pojava zapaljena slиznice usne duplje, u'S!led eega nastaju razne kon1plikacije. 0\'О oboljenje је narocito rasprostranj eno u osoba koje ne postuju Jicnu ћigij enu. Razumljivo ј е da bolesnik treba da zatrazi pomoc lekю·a. Sto se tice ishrane, izbegavati slana, kisela, paprena i ljuta jela, jesti Эtо vise kasastu i sluzastu hranu, strugane jabuke, musmule, dunje i drugo oporo voce bogato taninima i pekNnima.

1. Za ispiranje usta, za gтgljanje i protiv promuklosti dobre su one Ыljke koje imaju n1nogo sluzi, pre svega beli slez: moze se zvakati ili drzati 2-3 sata u ћladnoj vodi (1 supena kasika korena .na 200 g vode) i tom vodom ispirati usta, grgljati i najzad popiti. 2. Pro tiv upale usne supljine: ЈЖ> 1 kasiku titrice, zalfije i lista crnog sleza pomesati i popar iti sa pola litra kljucale vode, ostaviti 1 sat u ·poklopljenom sudu, procediti i time ispirati usta i grgljati. 3. U istu svrhu i na isti nacin kao beli slez mogu se upotreЬljavati i druge sluzne biljke: laneno seme, dunjino se me, koren crnog gaveza, salep i drugo. 4. Opore Ьiljke, tj. one koje sadrze stavske ili taninske materije: st~za, srcenjak, trava od srdobolje, zdravac, kopтiva, podubica, hrastova kora i sisarke, bedrinac i dr. 5. Ро 2 supene kasike titrice, zalfije, kupine i tтave od srdobolje popari se kljucalotп vodom (pola litra), stoji pola sata, ocllije i time ispiraju usta. 6. Dve kasike kamiloi~e (titrice), zalfije i dunjinog semena preliti sa cetvrt litгa kljucale vode, ostaviti 2 sata, ocedHi i time ispirati usta. 7. Jak сај od kamilice sa dosta limunovog soka; more se i popiti сај od kamilice i posle toga pojest.i nastrugana jabuka, birajuci samo oporu i kiselu zukvaru. Umesto jabuke moze se upotrebiti dunja. 8. Jednake delo,,e Iista podbela, crnog i belog sleza, zalfije i sumske jagode sitno izrezati i dobro pome~ati; 2 ka~:ike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode, odmah poklopiti i posle pola sata, kad se probladi li ekstral1uje, odliti i grgljati. Posebno је ovaj сај dobar za slucajeve zapaljenja zd.rela.

КОЈЕ SE BOLESП MOGU IZLEC П1 ILI UBLAZITI MEDICINSКТM BIUEM

109

9. Jednaki de1ovi kamilice, zalfije i kupine, kao pod 8. 10. J ednake delove idirota, zd ravca, kamilice i na ne po me~at i i upo lreЬiti kao pod 8. Сај ј е doba r protiv zapa lj enj a s luznlce usta i zdrela . 11. Ро 10 g rn oraca i ani sa i ро 20 g zalfije, koprivinog lista i kamilice, kao pod 8. 12. Ро 10 g hra5 tove k ore · korena zdravca i srcenja ka i 15 g korena i belog sleza, iuirota i gaveza sitno izrezati; 2 ka~ike ove sm ese kuvati 5 minuta и 300 g vode, k ad se ohladi, ocediti i time ispira ti us ta. 13. Jednake delove cve ta ш aj sk e ruze, belog i crnog sleza, podbe la i kamilice pomesati i upotreblti kao pod 8. 14. Ро 25 g nапе , maticnj aka, limunove i n arandzine kore i moraca i 5 g kar anfilica, kao pod 8. 15. Dvadeset g1 ama rniloduha, nane i slatkog korena i р о 5 g ka гa nfi­ lica, cimeta i anisa. Jedna kasika na 200 g kljucale vode. Cajem od ove smese ispirat.i usta i zatim сај popiti. Upot reЬljava se izjutra i u vece i p ro tiv нepri­ jatnog zadal1.a i z u.sta ј zeluca. 16. Za lecen ie desni: 2 kasike zalfije popariti sa 300 g kljucale vode, poklopiti i, kad se oЫadi, procediti i tirn cajem ispir ati usta. С ај treba drzati sto dиZe u ustima, da bi lekovit i sastojci zalfije s to duie delovali. Ovim cajem mogu se n1asirati desni. 17. Р о 10 g hrastove kore, kore na srcenj aka i tra ve od s rdobolje i korena koprive i zdravca sitno izrezati, pomesati i 1 kasiku ove smese kuvati 10 minuta и 200 g vode; kad se ohlacli, procediti Ј. time mazati desni i ispirati иsta . Od ove smes~ 1noze se naCini ti i tinktиra u razЬlazenom cistom alkol1olu (apotekarskom): 20 g sm.ese na 100 g alkohola. 18. Ро 10 g korena ratanije (kиpiti и apoteci) i Jiista zalfije popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti i posle б sati ocediti, iscediti i tom vodicom ispirati иsta i n1azati desni. 19. Ро 10 g korena ratanije i zdravca, kao pod 18. 20. Ро 5 g rizoma trave od srdobolje i zdravca, hrastovih sisaraka (stucanih и prall) i zalfije, kao pod 18. 21. Ро 5 g bedrinca, роdиЫсе, kamilice Ј. zdravca, kao pod 18. 22. Ро 10 g rizoma zdravca, lista nапе, maticnjaka i zalfije, kao pod 18. 0\ro је dobro i za dеси, jer је mirisno i nije mnogo oporo. 23. Ро 5 g zdravca, karnilice, pitome nane i zalfije, kao pod 18. 24. Ро 5 g dunjiпiћ i hrastovih pupoljaka (vrhovi grancica), lista pitome nапе i maticnjaka, kao pod 18 . 25. Ро 5 g lista kupine, maline, riЬizle i pitorne nале, kao pod 18. 26. Ро 5 g rnusmula, oskoru5a, divljih lcr'usaka i lista pitorne nanc, kao pod 18. 27. Jednu kasiku salepa и prasku kиvati 1 sat и 200 g mleka i и toku kuvanja dolivati mleko, tako da na krajи bude oko 200 g tecnosti. Posebno se spravi jak сај od kamilice: 2 kasike kamilice popariti sa 200 g kljиcale vode, poklopiti i posle 4 sata ocediti, dobro iscediti i pornesati sa salepom, ра time ispirati usta (grglj ati sto duze), i, na krajи, posle svakog grgljanja, popiti. 28. Ро 10 g planinskog сиЬrа i semena buacka, kao pod 18. 29. Ро 5 g zalfije, miloduha, nапе i planin'Sk<>g oubra, kao pod 18.

110
NEPR ПATAN

LECENJE BIUEM

ZADAH IZ USTA

Neprij a taп zada\1, s mrad iz usta veoma nelagod no utice i п а on og koji pati od ovog оЬ о1ј епј а i п а sr edinu u kojoj ta kva osoba zivi i r adi. Na osetlj i\'a lica ova up oтna i du go tгajп a bolest ces to os tav \j a du boke i nept-ij a tne posledice: de pгes ij e, осај а пја , izbegava nj e drus tva i, uops te, sa mocu i po tis tenos t. Bolesnik IП O L"<l trazit i Sa\le t i po moc lc ka ra. Za lecenj e ove b oles ti (armaceutska indus tr ija pro izY odi ne ke vcoma s k upe le kove koj i se prodaju pod zas ticenim i izmisJj enim imenim a. Medu tim , pra vilna ishrana svezim, presnim povrcem i voce m , u redna stolica, higij e na usta i, uops te, ureda n ziYo t moze da uЬlazi Ov·u n eprija tnu boles t. Ima veCi broj п aseg i s tra nog bllja koj e moze m а пј е ili vise da u Ьi aL.i , smanj i, donekle prikrij e, m askira neprija ta n zadah iz usta. То ј е , p re svega, milodu/1, slatki km ·en, limunova i pomora ndzina ko ra, hajducica i леkо clr ugo arom a ticno domace Ьilj e , а od inos tran og karanfilic, naj kvirc, eugenolni bosiljak , ka rda mo m i d r.

U nas ma nje, а u inos trans tvu z na tno vise, ovi bolesnici piju umesto vode razne caj e vc s pravlj e ne od mirisn og Ьilj a . 1 kasiku sitno s tucanog lis ta i cve ta m iloduha i sla tkog k ore na i 2 pu.poljka kar a ntilica p opariti sa 300 g kljucale vode, s mes ta poklopi ti i posle pola sata ocediti, zasladiti medom i popiti 1 casu izjutra, а dr u gu uvece posle obeda . 2. 3. pod 1. 4.
Ро
Ро Ро Ј . Ро

1 kasika miloduha,

n але

i m a ticnjaka , kao pod 1. pomo ra ndze, kao

1 kasika sla tkog kore na i kore od limuna i 1 kasika miloduhaa i
koreпa отаnа

i 2 kara nfilica, kao pod 1.

5. Ро 1 kasika cve la hajducice i Hs ta n an e i 3 zrna (s tucana) n ajkvirca, kao pod 1. 6. Ро 3 zrna kao pod 1.
kaгdamoma

i najkvirca, 2 karanfilica i 1 \(asika lis ta

nапе ,

7. Ро 1 kasika pupoljaka m aj ske ruze, sla tkog kore na i osusenih sumskih jagoda, kao pod 1.

SЛ1ETNJE

U ORGANIMA ZA VARENJE

Protiv n а d i т а n ј а, gasova, tegoba i smetnji и trbuhu ima ~natan broj mirisnih (ar on1 tic nih) biljaka, medu kojima prvo m esto zauzi1na tia trica. U Loпdonu. Paгizu i drugim velikim medicinskim centr·ima leka ri i apotekari za nasu kamilicu kazu: »Vasa kamilica је zaista izvrsna, ali, na zalost, nikad ј е nen1aшo dovoljno«, а dve profesorke Univerziteta sa Filipina 1954. god. r ekose: »Mi smo na kongres u Pariz dosle avionom; putovale smo dva dana i dve no~i i nismo imale nikakvih smetnji .и organima za vareпje1 nikom nismo bile dosadne, jer smo celim putem umesto vode pile jak сај od vase kamilice,(. Decje k.Jinike i porodilista и Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi sve vise upotreЬljavaju kamilicu.

КОЈЕ

SE

BOLESТI

MOGU

I ZLEC fТI

TLf

UBLЛ1. IТI

MED t C f NSКIM

BfUEM

11 t

Nas narod danas manje, ali jos u vek mnogo jede kao glavnu hraлu pasulj. То је нamirni ca koja se veoma tesko var i i izaziva nadimanje i velike tcgobe i ncugodnos ti usled razvijaлj a gasova neprijatnog mirisa. Сај od ka1нilice i pitom.e пап е ј е jedno od najboljih s redstava da se te neprijatnos ti sm a nje i uЬlaze. Osobe koje pate od ft1·onicnih porem ecaja organa za varenje takoue se hvale da im kamilica najvise pomaze. В еЬе koje cesto imaju bolove i grceve и trbuhu s mirc sc i zas pe vec p osle n c ko1iko kas,icica »kamilteja«. U borbi protiv mraka i nеzлапја, protiv opasne upOl1' ebe makovih caura и nekim nasim krajevima, najbolji пacin је dati svakoj majci kamilicu i pokazati јој kako tre ba strucno da spra,,i сај svojoj ЬеЬi. Nije dovoljno jedno te isto govoriti: makove caure s u opasne i mogu izazvati smrt deteta! Potrebno је majkama dati zamenu za makove caure, nesto sto је bolje od njih i sto dctetu nece skodHi. Kamilica је ta nasa spasonosna biljka koja moze potpuno zameniti makove callre, а sto је najvaznije, ona nije otrovna i ne izaziva navikи ni duiom svakodnevnom иpotrebom. kasiku titrice s taviti и cist sиd i preliti sa 2 decilitra kljиcale vode, smesta poklopiti i ostaviti oko 1 sat, а nekad 2 i vise caso,,a ako se zeJi sto jaci, lekovitiji са ј. Nezasladen сај piti pre jela, а sladak posle obeda . Deci se stavlja manje titrice nego odrasLima; kolicina se odreёlиje prema иzrastи. I ovde, kao i и dru. im slucajevima, bolje је сај zag sladiti medom пеgо sece1·om, jer је i med lekovit. Moze se zasladivati i vocnim sokovi,m a ili sirиpima. 2. Ко ne moze da podnese тjris t·itrice, neka pije сај od ove smese: poInesati jedпake delove titrice, pitome nane i matienjaka; 1 supena kasika sme5e na 2 decilitra kljucale vode. З. Jednaki delo,,i kamilice, pitome nапе, maticnjaka, oeajnice i majkine dиsice, kao pod 1. 4. Kim је opstepoznato sredstvo protiv nadimanja, gasova. Daje se sam ili u smesi sa isto tako dobrim lekovima, kao sto sи morac i anis. Ponekad se toj smesi doda i korijaпdar. Posto ovi plodovi imajи lekovite sastojke cvrsto zatvorene u unutrasпjosti, potrebno је da se pre upotrebe zdrobe и avanu. Kad se preliju kljucalorn vodom, treba ih ostaviti 2-3 sata и poklopljenom sиdи. Ove plodove naгod pogresno naziva »seme«. 5. Jednaki delovi kicice, ocajnice, maticnjaka, nапе i sisarica hnlelja. Рипи sиреnи kasikи Sinese preliti sa 200 g kljucale vode, kиvati 1-2 minuta и poklopljenom sudu, ostaviti 15 minиta, ocediti i neza'Sladeno piti pre jela. 6. Jedпaki delovi anisa, majkine dиsice, rastavica i pelena, kao pod 5. 7. Ро 30 g moraca, kima ·i korijandra i 10 g korena angelike; З supene kasike smese stиcati и prah i uzimati и toku dana posle jela па vrh noza i piti jak сај od kan1ilice (сај pod 1). 8. Ро 1 supenи kasikи moraca i korijandra stиcati i upotrebiti kao pod 7. 9. Ро 20 g moraёa, anisa, kima i maticnjaka i ро · 10 g nапе i majkine dиsice; 3 supene kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vode, odmah poklopiti i posle 2 sata ocediti, zaslacliti medom ili nekim soko1n i piti posle obeda. Morac, aпis i kim se moraju prethodno stиcati u prah.

1.

Риnи sиреnи

112
10.
Ро

LECENJE BIUEM

lincure, kore gorke pomorandze, moraёa i raslavica; 3 $upcne kasike i ~ jtлjen<.: smese spravi ti i upotreblti kao pod 9, ali ncza$ladeno piti pre jela. 11. Ро 40 g lincure i kicice i ро 10 g oёajnice i nале, kao pod 9. 12. Ро 25 g haj duёice, idirota, lincure i nane, kao pod 9. 13. Ро 30 g nале, majkine dusice i moraёa i 5 g selena i angelike, kao pod 9. 14. Ро 20 g nane, kamilice, moraca, idirota i odoljena, kao pod 9. 15. Ро 30 g n але, angelike i vidovёice i 10 g kamilice, kao pod 9. 16. Ро 25 g vranilovke, n1ajorana, idirota i kudrave nane, kao pod 9. 17. Ро 25 g 1najorana, metvice, kamilice i vranilovke, kao pod 9. 18. Ро 30 g vranilovke, pitome nane i jdirota i 10 g cveta lavandule, kao pod 9. 19. Ро 30 g kamiJlce, lipe i timijana i 10 g matiёnjaka, kao pod 9. Svi ovi ёajevi ne samo da smanj uju gasove vec istovremeno vracaj u apetit i deluju kao lekovi za ј аёапј е . Razumljivo је da bolesnik mora voditi raёuna о ishrani i da iz svog j elovnika izbaci sve ono s to ти priёinjava t egobe u organima za varenje. О svemu se posavetovati s lekarom. Sve gorke cajeve piti nezasladene pre j ela, а one koji nisu gorki posle jela, zasladene rnedom ili vocnim sirupom.
20 g

kiёice,

ZAPALJENJE JEDNJAKA
(Ezofagitis)

..

Uzroci zapaljenja jednjaka su raznovrsni. Bolesnik mora traiiti pomoc lekara. Za uЬlaiavanje zapaljenja ovog organa koriste se razne biljke, pre svega one koje и sеЫ irnaju sluzi, dakle, naJjЬiaii lekovi, oni koji pokrivaju, oЬlaiu i tako stite obolelu sluznicu. Slicnim lekovima se dodaje i bilje sa azttlenima, kojti lakode deluju prot:i'V zapaljen.ja koze i sluznice i ла taj nacin uЬlaiuju upalu i smanjuju bol i tegobe u jednjaku. U terapiji ovog orgflna koriste se ponekad i taninske bllj ke, оле oporog ukusa, ali se u takvim ёajnim mesa\•inama one nalaze u manjoj kolicini, jer tanini taloze belancevine i tako suse sluznicu. 1. Ako domacjnstvo u planini ili na selu nema пikakvih lekova, moze za nuzdu naciniti sluzaste kasice kuvajuci 1-2 sata kasiku pirinca u 200300 g vode. U nedostatku pirinca mogu koristiti ovas ili psenicu. 2. Sto g duнjinog semena pok,,asi se sa 2 litra deэtilovane vode (moze se upotrebiti ~ оЫёnа voda, ali se prethodno mora prokuva1 15-20 minuta, ti, da omeksa i, kada se obladi, odlije se od taloga), drii 12 sati ёеsсе mesajuci i posle toga se procedi kroz flanel ili oisto platno. Pije se svakog sata ро 1 kasika. Ovu sluz treba cuvati и cistoj zapusenoj boci па hladnom 1nestu, jer se brzo kvari, prokisne, а kiselina drazi sluznicu, pogotovu kada је u zapaljenju. 3. Sok od dunja taJrode ротаZе: olj ustene dunje se s1tno izrendaju (nastrufu) i iz njih iscedi sok. Piti kao dunjinu sluz preko celog dana kad god se ozedni.

КОЈЕ SE BOLESТI MOGU IZLECIТI ILI UBLA2IТI МEDICINSKIM BIUEМ

113

4. La11ena sluz: 1ОО g lanenog sem ena drzi se 12 sati и 2 Iitra destilovane ili prokuvaлe i ohlal!ene obicne vode i lUpotrebi ·kao dunjina sluz. 5. Mirisna du11jina i lanena sluz. - Sluzi su bljutavog, otu.ZnogJ neprijatnog uk usa, zb og cega ih mnoge osobe ne podnose, pogotovu bolesnici koji dugo Ьoluju, leze i ne kreeu se na cistom vazduhu. Nije redak slucaj da bolesnik povrat.i ne samo popijenu lekovitu sluz vec i hranu, tako zbog toga jos vise slabi i postaje sve m anje otporan. Zato se ovim sluzima neposredno pre upotrebe do daj e malo soka od limuna, pomorandie, kiselih V'i~anja, ribizla, malina, jabuka i drugog voca, vec p rema tome sta bolesniku najvise prija i cega и kuci ima. Da se miгhs i ukus poprave, pre upotrebe и solju pomesati kasiku sluzi ·s a isto tol.ilco саја od pitome папе, pre svega od 1пaticnjaka ili od kamilice, prema ukusu bolesnika. 6. Pedeset grama koreпa belog sleza .preliti sa ЗОО g hladne vode i posle З sata odlit>i i iscediti; piti ро 1 supenu kasiku svakog sata. - I ova sluz је ЬJjutava i otu.Zna, ра se moze piti uz dodatak sredstava za osvezenje, navedenih ranije pod 5. 7. Ро 20 g korena i cveta belog sleza, cveta crnog sleza i Vгandavilja i lista mationjaka. pomesati, popariti jednim litrom kljueale vode, odmah poklopiti i posle З sata ocediti, ·iscediti u oi.stu bocu i cuvati na hladnome mestu. Piti svakog sata ро 1 kaSiku sa nekim sredstvom za osvezavanje kao pod 5. 8. Ро .20 g cveta kamilice, podbela, crnog i belog sleza i trandavilja pomesati i upotreЬljavati kao pod 7. 9. Ро 2:1 g lista belog ,ј crnog sleza, podbela i bokvice pomesati i upotreЬljavati kao pod 7. 1О. Р о 1О g cveta crnog i belog sleza, kamilice i podbela, i'Slandskog lisaja i 5 g cveta divizme pomesati i upotreЬljavati kao pod 7. Neke osobe ne podnose cvet diviz1ne, jer im drazi organe za disanje, usta Ј· jedn1ak, zbog toga ga one ne smeju upotreЬljavati. 11. Pedeset grama sernena buacka (Plantago psyllium) i ро 25 g dunjinog ,ј lanenog sernena pomesati i upotreЬljavati kao pod 2. Ovako doЬijena sluz је veoma lekoYita. 12. Р о 1О g korena omana, cmog gaveza, pirevine i belog sleza pomesati i upotreЬljavati kao pod 7. 1З. Ро 10 g cveta brdanke, nevena, kamilice, crnog i belog sleza i trandavilja pon1esati i upotreЬljavati kao pod 7. 14. Ро 10 g piskavice ili grckog semena, cveta nevena, kamilice, podbela i crnog sleza i korena отаnа pomesati i upotreЫjavati kao pod 7. Ј 5. Ро 1 supenu kasiku cveta kamilice, lista hajducice, maticnjaka i bokvice pomesati, popariti sa pola li1ra kljucale vode, odmah poklopiti i posle 2 sata odliti, zasladiti dunjinim ili slezovim sirupom i pi'ti svakog sata ро 1 kasiku. Q,•de је naveden veci broj recepata, јет su uzroci zapaljenja jednjaka razliciti. Tome treba dodati i cinjenicu da svaki bolesnik drukcije reaguje na isti lek. Prema tome, lekar се za svakd slucaj odrediti lek, smesu biljaka koja се tom bolesniku pomoci. Razurnljivo је da osobe koje pate od zapaljenja jednjaka moraju strogo paziti na blcnu higijenu i ishranu.

114
ZAPALJENJE ZELUDACNE SLUZNICE,
КАТАR

LE.CENJE BlUEM

ZELUCA

(Gastritis1

gast roeпteritis)

Hronicni katш· organa za varenje cesto se i caj evirna moze vrlo uspeSлo leciti. Od lekovitih Ьiljaka vredno ј е pornenuћi: hajducicu, travu -ivu, od \'erema travu, debelu koku, pe trovac, kami licu, nan u, orahovo lisce, majkinu dusicu i neke druge gorke i opore biljke. Ove biljke rnogu sc koristiti i tako sto se lis tovi zguzvaju izrnedu prstiju i na6ni lop tica koja se proguta. Ovo ciniti ро nekoliko puta dnevno. Zimi se k uva сај od osusenih listova. I ovde cemo navesti veci broj smesa, od kojih се lekar odabrati onu koja naj viSe odgovara svakom pojedinom bolesniku: 1. Cetiri supene kasike kamilice i 4 kasike lis ta hajducice prel i ti sa litar i ро kljuca}e vode, odmah poklopiti i dгZati 15 minuta ukraj stednj aka da bude toplo, a li da ne vri, skinuti, ostaviti 2-3 sata da se ohJadi i сај piti u tokц dana kad god se ozedni. Osobe koje ne podnose gorko, mogu zasladiti сај m edon1. 2. Jedпake delove hajducke trave, vodopije, orahovog li5ta i majkine dusice: З supene kasike smese popariti sa pola litra kljucale vode i posle 2 sata ocediti; piti и toku dana umesto vode. З. Jednaki delovi hajducice, kamilice, petrovca i kima, kao pod 2. 4. Ро 10 g korena selena, cmog gaveza i reuma, smilja, anisa i pomorandzine kore, kao pod 2. Nezasladen~ piti na pola sata pre j ela. 5. Ро 10 g c\reta kamilice~ hajducice, lista bokvice, selena, buacka i dunje, kao pod 4. 6. Ро 20 g korena cmog omana i belog sleza, dunjinog semena i lista zalfije i bokvice, kao pod 4. 7. Ро 20 g kamilice, Hpovog cveta, korena belog sleza, slatkog korena i pirevine, kao pod 2. 8. Ро 25 g korena crnog gaveza, belog sleza i slatkog korena i 25 g cveta trandavilja, kao pod 4. 9. Ро 30 g lista pitome nane, vidovcice i korena angelioke i 10 g sladica, kao pod 2. 10. Ро 20 g majkine dusice, k·i cice, steze, ocajnice i cveta trandavilja, kao pod 4. 11. Ро 10 g korena omana, selena, crnog gaveza, belog sleza i piгevine, ruse, lista pitome nале, podbela, crnog sleza i kamilice, kao pod 2.

CIR :ZELUCA I DVANAESTOPALACNOG CREVA
(Ulcus ve11triculi et duodeni)

1. Ро kafenu kasiJw Lanenog ~ dunjliш>g semena preliJЬi ~oljom bladnog саја od kamilice, се~се promesati i posle 1 sata ocediti i popiti nezasladeno na pola sata pre jela. Pi·ti 2-3 puta dnevno. 2. Supena ka5ika u prah zdroЬljenog crnog gaveza i jed·n a kafena ka~ika lanenog semena, kao pod 1.

КОЈЕ

SE

BOLESТI

MOGU lZLECITI ILI

UBLAZJТ l

MEDICINSКIM

BIUEM

115

З. Ро

40 g

koreлa

crnog ga\•eza i belog sleza i 20 g sla tkog korena, kao

pod 1.
4. Ро 30 g ko rc:na crnog gaveza i sladica i ро 10 g kore na i lista belog sleza, cveta trandnvi lja i trave ruse, kao pod 1. 5. Ро 25 g korena crnog ga,rcza, belog sleza, sladica i trave od srdobolje, kao pod 1. 6. Ро 20 g kamilice, ma ticnjaka, lis ta belog i crлog sleza i rusomace, kao pod 1. 7. Ро 15 g koreл a cгnog ga cza, be log sleza, o mana i pireviлe i ро 10 g moraca, kamilice, anisa i cveta trandavilja, kao pod 1. 8. Ро 25 g cveta podbcla, lipo\юg cveta, kamilice i moraca, kao pod 1. 9. Ро 25 g koreп a crnog gaveza, sladica, slatke pa prati i stavelja, kao pod 1. 1О. Ро 1О g kicice, ka milice, cve ta lavandule, rusomace, bokvice, maticnjaka, korena mas laёka i kore krusine, kao pod 1.

OBOLJENJA Z.ELUCA
Povecano lucenje zeludacne sone kiseline
(Н iperaciditet,

l1iperhlorl1idrija)

Mnoge оsоЪе boluju od ove bolesti, koja је posledica povecanog lucenja zeludacne sone tl1lorovodonicne) kiseline. BoLesnik oseca dosadnu gorusicu, neprijatno podrigivanje i mnoge tegobe. Bolest se javlja uslcd hronicnog zapaljenja sluznice zeluca (gastritis) ili cira zeluca, а narocito ёira dvanaestopalacnog creva. UpotreЬljava se magnezijum-oksid ili soda Ьikarbona za neutralizaciju slobodne sone kiseline. Medutim, postoje vrlo pouzdani Ьiljni lekoYi koji smanjuju luёenje ove kiseline. Najjace dejstvo imaju Ьiljke sa atropinom, odnosno sa hioscijaminom, kao s to su: velebilje, tatula, bunika, beli bun i mandragora. Medutim, ove Ьiljke su vrlo jakog fizioloskog dejstva i zbog toga se ne preporucuje njihova upotreba и domaCinstvu, jer lako mogu izazvati teska trovanja, ра i smrt! Lekove od ovih biljaka spravljaju farmaceuti u apotekama i faпnaceutskoj industriji, а dobljaju se jedino ла lekarski recept. Navescemo nekoliko recepata mesanih cajeva, saёinjenih od neotrovnih biljaka, koji se uspesno upotreЬljavaju prociv suvisnog lucenja sone kiseline 'i poэledica koje zbog toga nastaju: 1. Ро 20 g lancnog i dunjinog semena i ро 15 g Lista zalfije i паnе, lipovog cveta i slatkog korena; З supene kasike smese popariti sa pola litra kljucale vode i posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana. 2. Ро 20 g kantaгiona, kamilice, hajducice, zalfije i ruse, kao pod 1. З . Ро 15 g kantariona, zalfije, angelike, crnog gaveza, idirota i moraca 1 10 g kamilice, kao pod 1. 4. Ро 15 g korena crnog ga,,eza, sladica, angelike, omana i idirota, ро 10 g majkine dusice i Ьlazenog ckalja i 5 g lanenog semena, kao pod 1.

116
Smanjeno Jucenje ze1udacne sone ldseline
(Hipoaciditet ili 11ipohlorhidrija)

LECENJE BIUEM

Ova cesta bolest је pretezno posledica hгonicлog ~apa lj enja zelud acпe sluznice usled preterane upotrebe alkoho lnih pica, nepravilne ishrane i hronicnlh zarazniJ1 bolesti. Bolesnik oseca potmuo i tир bol »ispod grudi'< u pred elu zeluca gotovo posle svakog obroka, jer ј е varenj e otezano i usporeno, pogotovu posle upot1·ebe pasulja i druge kabaste i tesko svarljive h rane bogate celulozom . Pored raznih t egoba и trbuhu, cesto se javljaju pгolivi koji se dosta tesko lece. Юasican nacin lecenja ј е uzimanje propisanih kolicina razЬlaiene sone ili hlorovodonicne ki· eline kako Ьi se nadoknadio nedostas tak o\re kiseИne и zeJudacnom soku. Ima izvestan broj biljaka koje povecavaju lucenje zelиdacne sone kiseline. Naves6en1o samo domace lekovito bilje do koga boles nici mogu lako doCi. Razurnljivo da се pomoci samo kvalitetno le kovito bilje i zbog toga bolesnik mora voditi racuna od koga ga kupuje. Е,·о nekoliko ispitanih cajeva koji se vec vekovima svakodnevno koriste ·и naucnoj medicini raznih zemalja: 1. Ро 30 g lincure, kicice i h a jducice i 10 g idiro ta isitniti i dobro pon1esati; 3 s upene kasike ove smese kuvati 5 minuta и pola litra vode u poklopljenom sиdu, os tavHi da se obladi i piti и tokи dana 3-4 puta ро 1 soljи na pola sata pre j ela. 2. Ро 25 g koreпa idi~rota, angelike i lincure, ро 10 g hajdиcice i 5 g шajkine dusice, kao pod 1. 3. Ро 25 g pelena, komonike, trave-ive i grcice, kao pod 1. 4. Ро 25 g Ьlazenog ckalja, zove, kima, ро 10 g kantaгiona i trave danino6a i 5 g ljute paprike, kao pod 1. _ 5. Ро 25 g kokoca, kima i idirota,. ро 10 g ruse i nапе i 5 g ljute paprike, kao pod 1. . 6. Ро 15 g idirota, kima, moraca i korijandra i ро 10 g lincure, kicice, angelike i ruse, kao pod 1. 7. Ро 20 g trave-ive, podubice, hajdиcice, kicice i komonitke, kao pod 1. 8. Ро 20 g gorke deteli:ne, hmelja, kore od gorke pomorandze, trave-ive i podubice, kao pod 1. 9. Ро 20 g korena selena, idirota, omana, lincure i rudinskog pelina, kao pod 1.

POREMEcAJ VARENJA

(Dispepsija)
Uzroci ovog oboljenja sи razliciti. Takozvana acidna dispepsija izazvana је suvisnim lu<::enjem zeludacne sone ki1Seline. Atonicna dispepsija је prouzrokovana n1litavoscu miS1ca zeluca i creva. U . zvesnih osoba nagoi milavaju se veJike kolicia:le gasova, najcesce ~bog nedostatka fermenata creva ili gиs terace. Ima i · drugih vrs ta dilspepsije. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoc. OsoЬito velikи paznj.и treba obratiti na ishranu. Na primer, u slucajevima dispepsije truljenja treba иpotreЬljavati mnogo bilj.

КОЈЕ SE BOLESTI MOGU tZLECITI ILI UВLA2.1ТI MEDICINSКIM BIU EM

117

n e hrane, osobito presne i sitno samlevene ili nastrugane. Od velike pomoci su tzv. »vocni dani « Hi »vocne k ure« (vidi poglavlje Voce i povrce kao lek). U nas i и inos trans tvu koriste se, pored ostalog i razni biljni lekovi: 1. Ро ЗО g ћajducice, idirota i m aj ldne du5ice i 10 g kima; sve dobro is itniti, а kiп1 u avan и stи cati ; З supooe ka.Sike smese drzati З sata и p ola litra ћJ adne vode, za tim ku vati и poklopljenom sиdu 5 minu ta i, kada se sml aci, piti З- 4 риtа ро 1 casicи pola sata pre jela. 2. Ро 20 g lanenog i grckog semena, ЗО g dunjinog semena i ро 15 g t rave od srdobolje i nane ; samleN ili stucati u fini prah i uъLmati З-4 p u ta ро 1 kafenu kasick u n a pola sata p re jela . З . Ро ЗО g moraca, k ima i aniosa i 10 g n ane, kao pod 1. 4. Ро 15 g kicice, lincure, gorcice, haj duOice i ро 10 g trave-irve, podub ice, lista koprive i koren a pirevine, kao p od 1. 5. Ро 40 g korena idiro ta i lincure, 15 g kamilice i 5 g lrore krusine, kao pod 1. 6. Ро 15 g lis ta pitome nane, m a ticnjaka i hajdиoice , lan enog i dun j inog sem ena , iiSlandskog lisaj a i 10 g trave-ive, kao p od 1. 7. Ро 15 g kin1a, korija n dra, anisa i moraca i ро 20 g lista pitome nane i p lodova p asdr en a, kao p od 1. 8. Ро 15 g kaшilice, gorke deteline, pi,tome n ane, maticnjaka, idirota , omana i 10 g pirevine, kao pod 1. 9. Ро 50 g idiro ta i отаn а, ·kao pod 1. 10. Ро 40 g k or ij andra i idiro ta i ро 10 g plodova p asdrena i kleke, kao p od 1. 11. Ро 40 g lista zalfije i belog sleza i ро 10 g kam:ilice i maticnjaka, kao p od 1.

ZAPALJENJE TANKOG CREVA

(Enteritis)
Zapaljenje tankog creva moze Ьiti akutno ·i hronicno. Znaci oboljenja su proliv, grcevi н trbuhu, nadutost, krcanje и crevima i drиge tegobe. Uzroci ovog oboljenja sи raznovгsni. Bolesnik se mora obratiti lekaru za savet i pomoc. Osobita p a.lnja se obraca na ishranu. I ovde pomazu sluzavi lekovi i sluzave corbice ј kasice, sitno ·nastrиgane jabuke i dunje i topli cajevi umes to ·vode. Topli oЬlozi na trbuhu, osoЬito posle jela, smanjuju tegobe bolesnika. Bilje za sp ravljanje ovih cajeva treba da ima, pre svega, tanina (oporih materija). Pomaiu i biljke sa sluzima i azиlenom, jer uЫШuju zapaljenj ~ i tako smanjuju tegobe. 1. Ро 50 g rizoma srcenjaka i rizoma trave od srdobolje dobro isitniti i pomesati; З supene kasike ove smese preliti jedn1m litrom hladne vode, zagrejati do kljucanja i kuvati 15 minuta; ostaviti ukraj stednjaka 1 sat, odliti i toplo piti un1esto vode и toku dana. 2. Ро 50 g poduЬice i vranilovke pomesati i З kasike ove smese popari ti jednim litron1 kljucale vode , poklopiti i posle 2 sata ocediti. Piti umesto vode.

118
З . Ро

LECENJE BIIJEM

25 g majkine du~ice, vranilovke, timijana i kamblice pome~ati i upotreЬlj avat·L kao pod 2. 4. Ро 25 g ћrastove kore, rizoma srcenjaka i trave od srdoЬolj e i korena od koprive dobro isitniti, sve pomesati i upotreЫjavati kao pod 1. 5. Ро 20 g trave steze, kamilice, nane, Hsta borovnice i bokvice, kao pod 2. 6. Ро 25 g islandskog lisaj a, litSta bokvioe, nane i cveta kamilice, kao pod 2. 7. Ро 20 g troskota, steze, ocajnice, vranilovke i rusomace, kao pod 2. 8. Ро 50 g lubenicarke i steze, kao pod 2. 9. Ро 25 g kan1ilice, bokvice, nane i troskota, kao pod 2. 10. Ро 20 g korena repuha, srcenjaka i trave od srdobolje, kima i moraca, • kao pod 1. 11. Ро 25 g lista koprive, Ьokvice, hajduoice i borovn.ke, kao pod 2. 12. Ро 25 g lista oraha, nane, koprive i hajdиcice, kao pod 2.

ZAPALJENJE DEBELOG CREVA

(Kolitis)

Mnoge osobe ЬоЈијu od akиtnog iH hronicnog zapaljenja sluznice debelog creva, zbog cega pate od naizmemenih zatvora i pгoliva koji mogu biti ponekad cak .i krvavi. Prolivi sи vrlo cesto sluzavi. Smtenje su pracene jakim bolovima i grcevima и trbиhи. Hronicni kolitis је teska i upoma bolest koja se sporo leci. Uzroci zapaljenja sluznice su raznovrэni, ра se bolesnici uрисији dёi traze savet i pomoc lekara. Pre svega, patrebno је omoguCiti иrеdпо varenje uzete hrane. То se postize posebnom dijetom., koristeci ћranu koja se Jako vari, prvenstveno namirnice s malo celuloze. Daju se i r~ni lekovi. Od biljnih lekova najcesce se daj-u oni koji sadrie aJ'ltisepticne sastojke i tanine (fenolska i pol.ifenolska jedinjenja), azulenogene materije (aп tiflogistika, tj. protiv ираlе slиznice) i poliuronske supslancije (slиzi, pektini). Ovi cajevi n.isи иvek prijatnog иkusa, ра ih zbog toga treba piti sa raznim vocпim sokovima koji osvezavajи. Da ne bi dosl'o do navikavanja, posto је kolitis dиgotrajna bolest, potrebno је menjati cajeve, uzimajиCi иvek neku dгugu smesu. U nas i и inostranstvи upotreЬljavaju se oYi cajev. : t 1. Ро 20 g srcenjaka, trave od srdobolje i steze i ро 10 g kamilice, ocajnice, trave-ive i rusonшce; з sиpene kasike dobro isitnjene smese preliti sa pola litra hladne vode, os taviti da stoji з sata cesce mesajиci, zatim zagrejati do kljucaпja u poklopljenom sиdи, ostaVJi.ti da se ohladi i piti З-4 puta dnevno ро l casicu na pola sata pre jela. 2. Ро 30 g lanenog i dиnjinog semena i korena ornog gaveza i 10 g troskota, kao pod 1. 3. Ро 15 g lanenog i dunjinog semena, р0 10 g cveta majske ruie, trandavilj a, podbela i kaшilice, 20 g grckog semena (piskavice) i 10 g orahovog lista, kao pod 1. 4. Ро 25 g srcenjaka, trave od srdobolje, vranilovke i kamHice, kao pod 1.

КОЈ Е SE BOLESТI MOGU IZLECIТI ILI UBLA2ITI ME.DICI NSKIM BIUEM

119

5. Sezdeset grama rusomace i ро 20 g koren a lubenicarke 1 trave od srdobolje, kao pod Ј. 6. Ро 20 g steze, troskota i bokvice, ро 15 g k amilice i crnog gaveza i 10 g vranilovke , kao pod 1. 7. Tridese t gгama korena tr ave od srdobolje i ро 10 g lista nanc, bot·ovnice, koprive, oraha, sumske jagode, maline i kupine, k ao pod 1. 8. Ро 20 g laneпog ·i dunjinog semena, sreenjaka, islandskog lisaj a i plodova borovnice, kao pod 1. 9. Ро 40 g bokvice i kamilice i ро 5 g isiandskog lisaja, trave od srdobolje, srcenjaka i z1·elih borovnica, kao pod 1. 10. Ро 20 g ocajnice, majkine d~uske, vranilovke, nапе i odoljena, kao pod 1. 11. Ро 30 g idirota, hrastove kore i majkine dusice -i. 10 g orahovog lista, kao pod 1. 12. Ро 15 g kore kгusine i plodova pasd"Гena, ро 20 g lanenog i grckog sen1ena i ро 10 g korena angelike, miloduha i islandskog lisaja, kao pod 1. 13. Ро 30 g kantariona, odoljena i ruse i 10 g trave od srdobolje, kao pod 1. 14. Ро 15 g эnaticnjaka, nane, crnog gaveza, belog sleza, borovih pupoljaka, 20 g kamilice i 5 g maslacka, kao pod 1. 15. Ро 30 g lincut·e, samlevenih hrastovih sisaroki i nane, dodati 10 g rizoma pirevine, kao pod 1. 16. Ро 10 g planinskog cubra, pitome nane, majkine dusice i kamilice pomesati, popariti jedn.im litrom kljuca..Ie vode, odmah poklopiti i posle 4 sata ocediti. Piti u toku dana umesto vode. Moze se za·sladiti medom od planinskog mcdonosnog cveca. 17. Ро 10 g planinskog cubra, mravinca, vranilovke, maticnjaka i nane, kao pod 16. 18. Ро 10 g pJaпinskog cubra, lincиre, oeajnice, maj'k ine dusice i ћaj­ ducice , kao pod 16. 19. Ро 10 g dunjinog, lanenog, buackovog i grckog (piskavice) semena i ploda pas drena, kao pod 16. 20. KaS.ikи salep& u prasku kuvarti 2 sata и 200 g vode, dolivajиci isparenu vodu; dodati 1 kasiku korena selena, kuva·ti jos 5 minиta, ocediti i, kada se ohlad1, popi ti и 2-3 doze. 21. Ро 10 g ploda pasdrena, rizoma idirota, korena angeHke, pirevine i crnog gaveza, k~o pod 16. 22. Ро 10 g cveta kamilice, lavandule, miloduha, trandavblja i divizme, kao pod 16. 23. Ро 10 g majk:ine dusice, planinslrog сиЬrа, hraэtove kore (и prah stиcane), idiгota i kore krusine, kаь pod 16. 24. Ро 10 g steze, podubice, rusomace, nane i srcenjaka, kao pod 16. 25. Ро 15 g korena belog sleza i c11nog gaveza i ро 5 g maticnja• i boka rovih pupoljaka, kao pod 16. 26. Ро 5 g pupoljaka od crne topole, drunje, jabuke, kruske i hrasta i ро 15 g salepa и prahи i semena dunje, kao pod 16. 27. Ро 10 g odoljena, srcanika, pirevine, ocajnice i pHome nane, kao pod 16. 28. Ро 25 g korena maslacka i repиsine i ро 5 g kantariona i korena · lokvanja, kao pocl 16.

120
PROLIV
(Dijareja)

LECENJE BIUI:M

Proliv је cesto i vrlo rasireno obo lj enje, pogotovu kod dece. То ј е cest о znak mnogih akutnil1 i l1ronic nih bolesti. Lecenj e pro liva moze Ьili uspcs no ako se Ьlagovremen o otkriju i odstrane uzroci ove boles ti. U svakom slucaju, boJesnik mora trazili pomoc lekara. Osobito s u opasni letnji prolivi dece pogotovu na selu. l::Jolesniku se daje da pije mnogo tecnosti, ali ne nekuvaпu 1Юdu, пеgо Ьfage cajeve od папе, kamilice, kiпeskog саја, ZЗJtim da j ede presn e strugane kisele i opore jabuke i drugo. Za takve bolesnjke pos toji odredena dijeta. Ima i biljnih Jekova koji su vrlo efikasni. Protiv proliva pomaZLI, рге S\rega, Ьiljke koje imaju stav.skih, oporih, taninskih mat erija, sluzi i pektiпa: орого divlje i pitomo voce, trava od srdobolj e, s teza, srcenj ak, 11rast0\1 kora, zir i sisarke, na na, maticnjak, kamili ca, list kupine, malinc, ria bizle, s ums ke j agode, ogrozda, kruske, ruie, zalfije, hrasta, cera, dunjc, j abuka itd. Uspesno deluje kantarion, list i koren koprive, lis t i plod boro"·nice, list medvec1eg grozda, vranilovka, razne vrste s tavolj a (Rumex), p etrovac, t rava-iva, beli luk, zdt·avac, ziva trava, plod zesljike i kantariona, list crnog sleza, s tucano dunjjno seme i drugo. 1. Za dојепёаd i decu preporucuje se ova smesa: ро 2 kaS.ike maticnjaka i pitome n апе i 3 kasike kamilice. 2. Sn1csi pQd 1 dodati 1 kasiku przenog i samlevenog zira hrasta, lis ta ili ploda bor ovnice ·iJi lн-as tove kore. 3. Samlevene hras tove sisarke, koren srcenja·ka, trave od srdobolj e 1 zdravca. Ova srnesa brzo zaustavlj a i jaci proliv. 4. Koren trave od srdobolje i steza cesto uklanj aju i krv u stolici. 5. Jednaki delovi zdroЬlj enog dunjinog semena, cveta crnog i beJog sleza i lista podhela. Tome se obicno doda manje ili vise titrice. Ova j сај deluje kao Ьlago sluzavo sгedstvo. 6. Cubar, san1 ili zajedno sa nanom, maticnjakom i tiФricom. Ova smesa daje vrJo dobre rezultate. 7. Vrlo efikasno sredstvo је сај od smese 1 kasike zdroЬljenog korena trave od srdobolje i 2 kasike h r astove kore. 8. Strugane jabuke, narocito opore i kisele izvrstan su lek protiv proliva, osobl to dece. 9. Ро 2.3 g cveta kamilice i lista nane, borovnice i oraha; 3 kasike sшe­ se prel~ti sa pola litra bladne \rode, ostaviti preko no6i i sutradan izjutra и poklopljenom sudu zagrejati da prokljuca. Kad se ohladi, ocediti i piti u toku dana umes to vode. 10. Ро .'Ю g rizoшa trave od srdobolje (Р. tormentilla), srcenj'Зika (Р. bistorta) i lubeniёarke (Sanguisorba) i 10 g majkine dusice, kao pod 9. 11. Ро 30 g steze, bokvice i troskota i 10 g nапе, kao pod 9. 12. Ро 25 g lista od паnе, koprive, kruske i bokvice, kao pod 9. 13. Sluzni ёај protiv krvavog proliva: ро 25 g korena crnog gaveza, semena dunje i lana i lisla nane, kao pod 9. 14. Ро 25 g шajkine dusice, idirota, hrastove kore i srcenjaka, kao pod 9. 15. Ро 20 g trave od srdobolje, bokvice, roscica, zecje stope i kamilice, kao pod 9.

КОЈЕ SE BOLESТI

MOGU I ZLECJ П l LJ UBLд!Пl MEDfCl NSK fM BIUEM

121

16. Salep (vid i c l aпak о sale pu ) daje se vrlo uspesno, osobl to deci. 17. Ро 25 g k ot·cna crnog gaveza, ka mil ice, jsJan ds kog \jsaja ј timjj ana, kao pod 9. 18. Ро 20 g o r::tl1ovog i kop r jvinog Jjsta, /1rastO\'C kore, srccnjaka i n ап е, kao pod 9. 19. Ро 20 g Jjs ta kup inc, ogrozda, sumske jagode, mal ine i паnе, kao

p od 9.
20. Ро 30 g lis la cгnog i bclog slcza i kam ilice i 10 g d unjjn og semcna ,

kao pod 9.
21. Као ka t·a isp1·zen hras tov zir same ljc sc u fin i prah i uzima vjse

ll01.a ; za \i va se j akim cajcm od kamilice. 22. Ро 30 g ri zo rпa zdra\·ca, zi ve trave ј kan tагј о п а i 1о g maj kine (iUs ice, kao pod 9. 23. Ро 25 g cv~ t a i lis ta podbcla, lis ta c rnog sleza i C\letnjh pupuljaka rnaj ske ruze, kao pud 9. 24. Р о 30 g cvt;ta trandavi lja , majske ruze i belog s leza i 1О g maticnj a ka, k ao pod 9. 25. Ро 25 g zre lih osusenih borovnica, divljЉ јаЬиkа kгusaka i sipиraka, kao pod 9. 26. Cetгdes et grama vrhova grancica s liscem ruja, ро 20 g vraпilov ke i kamiJi ce, kao pod 9. 27. Ро 20 g koreлa zecje s tope, zdravca, borovnice, koprive i osиsenih divJjih kru;jaka, k ao pod 9. 28. Vocni сај PI'O liv proliva: ро 20 g drenjina, oskoгusa, sipиraka, dиnja i mus mиla dobro is itniti i od te smese uzeti З sиpene kasike i kиvati 10 minиta и роЈ~ litra vode; kad se ohladi, oced, ti, iscediti i piti иmesto vode i u tokи dan a. 29. Cv·et11i ёај p1·oliv p1·oliva: ро 25 g pupoljaka majske ruze i cvetova lipe, kamilice i hajducice, kao pod 9. Daje se deci i vrlo osetljivim osobama. 30. K0111pot od drenjina је vrlo prijatan i koristan i odraslima, а jos vise deci oboleloj od proliva. Tr·i-cetiri kasike osиsenih drenjina kиvati kao kompot и jednom li trи vode i mlako jesti i piti, ро mogucnosN nes ladeno. 31. Ро 20 g pe trovca, virka, zdravca, smilja i vrani lovke, kao pod 9.

puta dnevno

Л З \1 [)1

ZЛTVOR,

TVRDA, NEUREDNA STOLICA

(Opstipac ija, korzstipacija)

Zbog neиredn e stolice javJjaju se и organizmu razni porcmecaji, koji vrlo stetno dcluju па razne organe, а osoblto na moza,k, zbog cega se javljaju ceste glavobolje, n1igrena, nera~Spolozenje, opsta slabost, nadutost, grcev·i и trbuhu i шnoge druge tegobe i neugodnosti. Bolesnik se mora obratiti Jekarи za pomoc i savet. U lecenju zatvora najvise pomaze licna higijena i pгavilna ishrana. Kretanje, gimnastika, plivanje, svakodnevno шimanje presnog povrca i voca bogatog celulozom (kupus) i upotreЬa lekovitog bilja pomazи bolesnicima koji pate od zatvora.

122
Е \1 0

LECENJE BIUEM

nckoliko cajeva i drugih lekova biljnog porekla koji se kori$Le u nas i u svetu na osno,ru vekovnog iskustva i novij ih klinickih ispi tivanja pro tiv za tvora, za u гedi \ranje s tolicc, za ciscenje (laksansi, purgansj). 1. Laneno seme: punu kasiku semena stucati и avan u, preliti sa 200 g 1nlakog сај а od Л.ami lice i odjcdnom pop iti. То ponovi ti 2-3 puta dnevno. Osobe koje d ugo vremena pate od l1ronicnog zatvora m oraj u i cesce u toku dana uzima ti оУај lek bez boj azn i, jer lanena sluz nije skodlj iva i ne izaziva naviku. 2. Ро 30 g kore krusine ili zestike, pl odova pasdrena i korena sladica s tиca ti и prah i tome doda ti 10 g cveta crnog trna, kao pod 1. З. Ро З О g slatkog korena, plodova pasdrena i moraca i 10 g korc od krиsine isitniti; j ednи sиpenu ka sikи ove sm ese kuvati 2-З mi.nиt a и 200 g vode; kad se ohladi, zasladiti medom i popiti. Ovo ponoviti 2-3 риtа и tokи dana . 4. Ро 30 g kore krusine, plodova pasdr ena i korena selena i 10 g moraca, kao pod 3. 5. Ро 15 g kore kruS.ine i plodova pasdrena i ро 10 g moraca, k ima, korena отаnа , sladica, angelike, sapиnjace i lanenog semena, kao pod З. 6. Ро 25 g moraca, anisa, kima i korijandra stиcati i иpotrebiti kao pod З. Ovaj сај se preporucиje, pre svega, osobama koj e pate i od gasova, nadиtost-i, me.teoпzma .

7. Za decu: pod
З.

ро

25 g kamilice, moraca, kirna i cveta crnog trna, kao

8. Propis jugoslovenske farmakopeje. - Сај za ciscenje: ро 20 g seninog lisca i zovinog cveta, ЗО g kore krusine i ро 10 g moraca, anisa, kalijum-natrijиnl-tartarata i vode; sen· no lisce ravnomerno nakvasiti kljucai lim rastvorom ka lijиm-natrijиm-tartarata и destilovanoj vod·i, zatim ga osusiti na 50-бООС i pomesati sa ostalim biljem. Jednи sиреnи kasikи smese prokиvati З minuta и 200 g vode i, kad se ohladi, odjednom popiti.
9. Cvet11.i сај za ciscenje: ро 10 g cveta od crnog tma, kamilice, zove, bele mrtve koprive, turcinka, belog ·i crnog sleza, 15 g kore krusike i 15 g plodova pasdrena, kao pod З . ёај se, pre svega, preporucuje za decu i vrlo

osetljive odrasle osobe. 10. Ро 25 g kore krusine (ili zestike), plodova pasdrena, korena se1ena i отаnа, kao pod З. 11. ёetrdeset grama kore zestike (Rhamnus fallax), ро 15 g pirevine i zubace i ро 10 g lista pitome паnе, plodova k• ma i zove, kao pod З. i 12. Ро 20 g gorke deteline, Ыaienog ckalja i korena crnog gaveza i ро 10 g plodova krиsine, zove, kima i moraca, kao pod З. lЗ. Ро 20 g kore zestike, plodova kima, anisa i zove i ро 10 g 1·izoma reuma i cveta kю11ilice, kao pod З. 14. Ро 15 g kore zestike i plodova pasdrena, ро 10 g bele mrtve koprive, cveta kamilice, trna i zove, kao pod З. 15. Ро ЗО g kore krusine i plodova zestike i ро 20 g korena selena i sladica, kao pod 3. 16. Ро ЗО g plodova zove, pasdi"ena ·i anisa i 10 g korena selena, kao pod 3.

КОЈЕ

SE BOLESTI MOGU

IZLE CIТI

ILI

UBLA2. IТI

MEDICI NSKIM BIUE M

123

17. kao pod
је

Ро
З.

20 g gr ckog semena i plodova pasdrena, moraca, kima i kleke,

18. Ј edno-dve k asike r icinusovog ulja (ali ni kako ri oinusovo sen1e, jer ono vrlo otrovno, ра moze izazvati i smrt!). R icinusovo ulje nije otrovлo i moze se dobiti н svakoj apoteci, ali posto ј е vr lo neprijatnog ukusa i otuznog mirisa, ulju doda ti limunovo g ili nekog drugog soka p rija1nog ukusa ј rnirisa. Mec1utim, n e sm e se upotreЬlj avati tehnicko гioinusovo u lje , jer је i ono vrlo opasno, posto iz nj ega ni.su odstranjeni otrovni sastojci (smrtonosni toksaJbumi·n r icin)! Razum ljtivo ј е da bolesnici koj1 pate od zatvora treba da paze i n a isllranu . Kompot ad sljiva i smokava, presan i kiseo kupus, raso, keleraba, lcelj i slicna sr ed stva su oprob ani naro dni lekovi koji se u nas .i u in ostranstvu u spesno koris te protiv zatvora.

PROTIV GAE>ENJA, POVRACANJA, PODRIGIVANJA

1. Najcesce se daje сај od maticnjaka: punu supeнu kasilku lisca maticnjak a p reliti dccilitrom kJjucale vode, srnesta poklopiti i pos• e pola sata l procediti. Pije se ро 1 k asika svakog sata, toplo ili hladno, zaslaaeno visDJeVln1 ili nekim drugim solrom prijatnog m i.risa i ki• elog ukusa koji osves zava.

2. Dve supen e k asike maticnjaka i ро 1 supenu kasiku pitome nапе i titrke preliti s pola litra kljucale vode, p oklopiti i po~tupi'ti kao P<:> d 1. 3. Spravljaju se razni napici prijatnog rnirisa, ukusa i izgleda. U tu svrhu mogu se koristiti Jimun, pomo rand:Za , visnja, riЫzle, j ago de i drugo voce kiselog ukusa i p1ija tnog mirisa. 4. Ро k afenu kasiku maNonj aka, pitome nапе i limunove kore p opariti s 100 g kljucale vode, sm esta poklopiti i, ka d se ohlad.i , odliti, zasladiti sokom (sirupom) od visanja Hi ribizle i dati bolesniku da pije kad god је zedan. Ovo ponoviti vise puta dnevno, prema potreЬi ·i zelj i bolesnika. 5. Ро kafenu kasiku I.ista maticnjaka i osusenih zrelih ribizla i Эumskih jagad.a , kao pod 1. б . Ро kafenu kasiku maticnjaka, kore garke pom-oraлdze , osusenih riЬizla i cveta ma ј ske rure, kao pod 1. 7. Ро kafenн ka si ku m aticnj aka, m· loduha i cveta lavandule, kao b pod 1. 8. Ро k afenu kasiku miloduha, limunove kore i sumskih jagoda, kao pod 1. 9. Ро kafenu k asiku limunove i pomorand:Zine kore i osusenih malina, гiblzla i kupina, kao pod 1. 10. Ima osoba koji.ma pomaze strugan ren, rotkva i rotkvice, nacinjeno k ao sala ta sa m a lo st'llcana bela luka, soli i sirceta ili Иmunovog soka. 11. Izvesnim osobama dobro ciai casa soka od patlid:Zana (paradajza), limuna , p omor andze, jabuke ili nekog drugog voca.

124
GORКA

LECENJE BJUEM

SREDSTVA ZA
( Amara tonica)

Ј ACANJE

Za

ja~anje

apetita i za

јасе

lucenje zeludacnog soka

Gorko Ьilje о kome се ovde Ьiti govora nij e s kodljivo i л е izaziva naviku ni duzom svakodnevnom upotreborn. О s trihnosu, hininovoj ko ti , pikroto ksinu i drugim vгlo gorkim Ьiljnim lekovima uops te л есе mо ovde govoritj, jer su to uvozпe drogc; osim toga, vrlo s и jakog fizio lo~ kog dcjs tva, tako da se ti leko\'i mogu иpo t re Ыj avati jedino i is kljиci vo ро savctu i p od nadzorom Jekara. Ovde cemo govuriti samo о лasem, svima poznatom i s iroko rasprostraлjenom lekovitom Ьilји, do koj eg S\rako moze lako doci. Iako је sve ovo Ьilje manje ili vise gorkog иkusa, ono ccs to sadгzi i mnoge drиge leko\:ite i n elekovite materije, о сети strи cnjaci и Biljnoj apoteci strogo vode racuna, pogotovu kad se spravljaju smese sastavlj~ne od гaznog Ыlја razlicitog hemijskog sastava, ра, prema tome, i svojstvenog farmakodinamskog dejstva i odredenog terapijskog efekta. Vrlo је vaino naglasiti da se pre upotrebe ovih lekova bolesnik mora posavetovati s lekarom, da ne bi doslo do nezeljenih posledica koje mogu nastati usled nepravilne иpotrebe lekovitog bilja. Vaina napomcna. - Gorki lekoV'i se moraju piti samo i iskljucivo р1·е jela, оЫсnо oko pola sata pre obroka! Nikako posle jela! Isto tako, vazno је znati da se gorki lekovt ne smeju zaslatlivati! Ukoillko је lek gorci, иtoli ko је bolji! Gorko bilje svojom gorcinom drazi culo ukusa i tako refleksnim putem preko sluznice jezika izaziva ројасапо luce11je pljuvacke, а osoЬito zeludacnog soka, podstice prohtev za jelom i na taj naCin olaiksava varenje hra ne. Gorko bilje se moze uzimati s tucano и prah, и oЬliku саја, tinkture ili ekstrakta (ovi preparati se spravljaju u apoteci). U narodи se gotove razne gorke »lravarice« na taj nacin sto se gorke trave dobro isitne, prelijи rakijom i posle 8-10 dana procede i piju pre jela kao ))stomaklije«. Poslednje 2 godine najvise lincure potгose osobe, narocito zene, koje osecaju neizdriJjive bolove od upala vena; ро 1-2 kaS.iJke piju izjutra i иvеее pre jela, оЬlаfи noge ili tom rakijom protrljajи bolna mesta. Ovo nije naucno ispitano, ali mnoge bolesnice se hvale da im је lincиra pomogla. Gorka s1·edst,,a za jacanje zelиca i иopste za jacanje i vracanje izgubljenog apetita spravljajи se od mnogobrojnog naseg gorkog bilja, medи kojim ima i takvog koje је ne samo gorko vec је i mirisno, oporo i slшavo.

1. Nesumnjivo da је jedno od najbo]jtib sredstava nasa lincura, ko.ja se ceni svиda н svetи. Ima vise nacina izrade lekova od lincure, а najbolja је gorka rakija i gorko vino: 200 g lincure isecka se i zdrobi и grub prah krupnote zitnog zrna, stavi и sud i prelije najboljom komovom rak-ijom ili najboljim starim crnin1 vinom, dobro se sud zatvoгi i drzi desetak dana; povremeno se svakod11evno јасе promucka. Zatim se odlije i iscedi. Pije se З риtа na dan pola sata pre jela ро 1 rakijska easica.

КОЈЕ SE BOLESП

MOGU l ZLECIТI ILI UBLAZ IТТ MEDICINSIOM BIUEM

125

2. Na isti nacin se moze nac initi gorkovaca od kicice, f1ajdиcice, gorke deteline, kоге od goгke pomoranclie, lzmelja (sisaгice), pelena, poduЬice, fl'й \ c-ive, ic1 i,·ota i mn ogi h drugih Ьi ljaka. 3. Ро pola kafcnc kasi1 с Jiп cure, kiCice, idirota i kore gorkc pomoгan­ die pre1iti sa 2 dcci litt·a kljuca l.c \'Odc, po klopiti, ostaviti 2 sata, pгocedili i pit i 3 puta na dап prc ј еЈ а ро 1 kasiku.

CREVNI PARAZITI

(Pantljica z·a, gliste i drugi pa1·aziti)

Pro ti\' сrеџп i/1 par·azita (pantljicare i drugih) iша nekoliko lekova, all treba upotreЬlj ava ti samo pod kontrolom le kш·a, jer ako se nepr-avilno upotrebe, mogu skoditi covekovom zdravlju! Na primer, riz.om na,Jci.le је nase najbolje srcds tvo protiv pantljica re, ali nestrucnom upotrebom covck moze prolaz no ili stalлo da oslep i, ра .i da u mгe. Zato se prШkom u.rotrebe lekO\'a protiv crevnih parazita mora Ьiti veoma oprezan!
вjih

1. Man je uspesan lek је bundevino seme, a li је ono potpuno bezopasno i н1оzе se upottreћlj a ati u \'ec im ko li cinaшa bez boj~azni od trovanja: oljusti se jedan tanjit· si t·ov iћ semenki, tako da se doЬije 60-100 g (јеdш1 pregrs t) cistih o lju s tc.ш ih scmenki, i to se odjedno m pojede kao obrok, оЫсnо pшnesano s pekn1ezom od s Jji\'a. Posle dva sa ta uzcti gork u so za c iscenje. То se ponavlja u razmaku od 3 dana nekoliko puta, odnosno sve dok se gla\'a p antlj icare ne izbaci. Umes to gorke soli moze se uzeti ricinusovo ulje za cisccnje. 2. Protiv decjiiL glista (crva) upotreЫjava se, osim bundevinih semenki, i beli luk, njcgov sok, sirup Hi taЫ.ete koje se prave и fabrikama le kova. Obariti glavicu belog lиka (pre thodno ocistiti i iseckati) и decilitru vode ili шleka i to upotreЫti za j ednи k lizmu (klistir) pro tiv okruglih decjih glis ta . 3. Upo t rcЬljav-a se i ovaj сај: р о 5 g (jednu kasikи) cveta buhaca i titrice (kamilice), semeлa bundeve i p loda pasdrena, 1 kasiku cveta vratica i ро 2 kaslke pelena i шajkine dиsice, sve pomesati, uzeti 2 kaslke ove smese, preliti sa cetvrt litra vrele vode, prokuvati i, posto se ohladi, procediti i popiti и toku jednog sa ta. Posle 2 sa ta uzeti kas iku gorke soli ili ric inusovog ulj a radi ciscenja. Ovo se ponavlja nekoliko p uta, u vek u razmaktl od 3 dana. 4. Kilograп1 n~rkve (sargarepe) oprati, ostrugati i nastrugati, iscediti sok i odjednom popiti. Posle 1-2 sata uzeti 1-2 kasike ricinusovog иlј а za ciscenj e. I stovremeno se pгipгemi i сај za kllstiranje: 100 g belog luka prokuvati и 1 litru vode. Kada se sve obladl do temperature covecjeg tela, occditi i dati kao klizmu. 5. ёај od cub 1 vranilovke, timijana, bos iljka i majkine dusice dosta ·a, cesto daje dobre rezultate. 6. Nar (sipak, п1ogranj - Punica granatum), koga ima mnogo na пasem juZпom p rlmorj u, iZ\'ГStan ј е lek protiv izvesnih crevnih parazita, a li se njegova kora шоzе spravljati za lek samo u apoteci i davati pod kontгoloщ lekara, jer ј е nar o trovan !

126
Pantlji6lra
(Tenija)

LECENJ E BIU EM

parazit co,reka i zivotinja. Ona ima ро dva ili tri don1acina i zbog toga mora da prodc kгoz jednog iJi dva p osrednika do konacnog razvitka. Za svi11 j sku pa11tl jicaru sи posrednki svinja i covek, za go11et1u goveee, а za el1i110kokus (k l obиcaru) pas. Isterivanje ovih parazita је \ 1 rlo tes ko i sporo. Zato је net>phodno d a se bolesnilk obrati za savet i pom oc lekaru i da redovno kontrolise izmet. Ima izvestan broj lekovitih Ьiljaka koje se upotreЬJjavaju protiv pantljicare. Najefikasnijc sи istovremeno i najot·rovnije. TQ sи rizomi navale, kora nara ili sipka, kamala (sa Filipina), koso (iz Etiopije) i druge. 1. Ро 25 g rudinskog pelina, kamilice i pelena pornesati, popariti jednim litrom kljиcale vode, poklopiti, os tavi·ti preko noti da se kiseli (ekstrahиj e), ocediti i popiti и tokи dana. Posle З dana ovo ponoviti. 2. C:etrdeset grama kore od krusine i ро 20 g sernena od bundeve, povratica i t-udinskog pelina, kao pod 1.
Crevna glista
(Askaris)

Pantlji ~ara је

glista u stolici (askaгidoza) vrlo se cesto javlja и dece, pogotovu one koja zive u neprosvecenim krajevima gde sи higijenske prilike lose, gde n ета kьnalizacij e i, иopste, gde sи zdravэtvene pгilike rda\re. Askaris је оЬао parazitski crv koji se najcesce prenosi izmetom, zbog cega је od ovog crevnog pю-azi ta vrlo velika opasnost и krajevima zdravstveno zaostalim i neprosveceniш. Najvise stradajи deca od З do 10 godina. Ova glista је dugacka oko 2() cm (zenke i do ЗО crn, а rnuijaci nesto kraCi). Prenosi se jajirna koja zaraiena osoba izbacиje iz·rnetom и ogгornnoj kolicini. Lecenje је jednostavLlo, аН mora Ьiti pod kontгolom lekara, da bi se иtvrdilo је li osoba potpuno izleceпa. Pored raznih poremecaja и organima za varenje, obolela deca imajи teske bolove и trbuhu, naduvenost, gadenje, povraeanje, proliv, neuoЫeajenu glad i vrtoglavicи. Neka deca postajи nervozna, javljajи se grcevi, nocne strave, poremecaji vida i sluha. Zbog toga se izmet mora redovno kontrolisati mikroskopom, jer sи јаја vrlo sicиsna i samo se mikroskopom mogu otkriti. Ј.. Sto grama ociscenog b elog luka stucati i pгokиvati и jednom litru vode Hi mleka, ра ti.me bolesnika kИS.ti1rat·i. Dobro је da se иzima beli luk и svim obrocirna u toku dana. Ovo se mora cШiti 8-10 dana i posle toga dati stolicи na pr·egled. 2. Ро 25 g cveta kamilice, vra·tica i pelena i 25 g oCiscenog istиcanog belog lиka; 2 sиpene kasike ove mesavine popariti sa ЗОО g kljиcale vode i, kada se ohladi, procediti, medom zasladiti i и 2 doze popiti; najbolje је piti izjиtra i иvесе pre jela. Istovremeno uzeti klizmи na nacin kako је navedeno pod 1. Posle 8 dana redovnog lecenja izmet dati na mikroskopsku kontrolu i, ukoliko nalaz i tada bude pozitiva'D, ista teтapija se mora ponoviti.

Prisиst\'O

--------------~----------~----~------~

КОЈЕ SE BOLBSТI MOGU IZLECIТI lLI UBLA2Пl MEDICINSКIM BIUEM

127

3. Ро 15 g s tиcanog belog luka , cveta vratica, korcna отапа и prahu i stucanih zrelih bol·ovnica p omesa ti i pojesti na prazan zeludac u dve doze и razmakи od 2 sa ta; moze se pornesati i s medom, jer је prasak neprijatan. 4. Ро 25 g pelcna, kicicc, ' 'ratica i lincure. Sve isitniti i dobro izmesati, kao pod 2; svaki dan izjutra i uvece uzirna ti pre jela i posle 8 dana dati izme t na kontrolи. ~. Ро 20 g cubra , 1naj kine dusice, vranrilovke, bozjeg drvca (Artemisia abor ta1 'lU117) i planinskog ёubra, kao pod 2. б. Dvesta do tt·ista grama (zavisno od uzrasta dece) ociscenih i oljus tenih presnih semenki od bundeve stиcati i pomesati sa 10 g ociscenog stucanog belog luka, sv~ dobro izmesati i pomesati sa 200 g najboljeg m eda; to pojesti izj иtra na prazan zeludac. Tako ciniti 8-10 dana i posle toga obavezno kontгolisati s tolicu. 7. Jedan do dva grama u prah stucanih plodova rutvice odjednom popiti sa casom jakog саја od majkine dиsice (20 g na 100 g vode); posle pola sata popiti kasiku gorke soli u casi vode radi ciscenja. 8. Ро 20 g реlепа, kicice, liлcиre, kraljevca i odoljena, kao pod 2. 9. Ро poia grama cveta po''ratica i bracica (Fucus vesiculosus) stucati u p rah i dati d eci staroj od 4 do 8 godina u tokи 3 uzastopna dana (svega 3 g na 3 dana). 10. Pet grama omana u prahи, 5 g agara ·i 20 g meda dobro izmesati i odjednom pojesti. U tokи nekoliko dana uzimati triput dnevno ро ovakvu dozu. 11. Ро 5 g povratica, omana i boгovnice stиcati u prah, pomesati s medom i pojest'i. Uzimati triput dnevno и toku n.ekoHko dan.a.

Sitne gliste (Oksiure)

crvici

Nadaze se u cmaru. Si:tne su i tanke, svega 2-3 mm dugacke. Upotrebljavaju se istli lckovi kao i protiv aэkaris.a (srecLnjih crev.nlih glista). Najce. sce se primenjиjи kblzlne i zapiranje cmara belim lukorn kuvanim u mleku 1 uzimanjem istiћ lekova koji se upotreЬljavajи protiv askarisa. Piju se i ovi cajevi: 1. Ро 10 g сиЬrа, kamilice, реlела, povratica i 60 g plodova pasdгena stucat'i и prah, dobro izmesati i spraviti са ј: 3 supene kasike smese na 400 g kljиcale vode, stoji poklopljeno 2 sa1a, posle toga ocecliti, zasladiti n1edom i popi t'i и toku dала u nekoliko doza. 2. Ро 10 g kamilke, vratica, сиЬrа, Iincure i 60 grama kore kгusine, kao pod 1. З. Ро 20 g plodova borovnice, cveta povratica i planinskog сиЬrа i 40 g kore krusine, kao pod 1. 4. Sezdeset grama pelena i 40 g kicice, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama povratica i 30 g timijana, kao pod 1. 6. Ро 25 g pelena, povratiea, vraniloV~ke i planinskog сиЬrа, kao pod 1. 1. Sezdeset grama plodova borovn.ice i 40 g povratica, kao pod 1.

128
OBOUENJA JETRE 1 :2:UCNIH PUTEVA

LECENJE BIUEM

Jetra ili crna cl.Zigerica је najveca zlezda •U nasem organizm u. Njena uJoga ј е ogromna. Za leёenje jetre i zucnih puteva bolesnik mora trazi ti pornoc lekara. U naucnoj i narodnoj medicini se, pored drugih lekova, koristi i izvesno lekovito Ьilj e za lecenje zapaljenja jetre (hepatit.i>s), zapaljerzja i.ucne kesice (holecistitis), za rastvaranje kamena и i ucnoj kesici (holelititijaza) i drugo. Razumljivo је da bez pгavilne dijete ovi lekovi nece pomoci. Otud tako velika vainost pravilnc ishrane ovih Ьolesnika i osoba naklonje nih ovim boles tima. Za lecenje jetl'e i tucnih puteva iima nekoliko lekova b iljnog porek1a koji se upotreЬljavaju s manje ili V'ise uspeh a. Od domaceg lekovitog bilja zasada је, izgleda, n ajboJje rezultate dala pitoma 11ana. Zbog toga se ona javlja gotovo и svim poznatim ili patentiranim dornacim i inostranim fabгickim lekovima. Lecenje traje duze vremena, cesto ро nekoliko meseci ра i dиZe. Mesecima se mora piti svaki d an jak сај od pitome nane. 1. Dvesta grama lista pitome nane >>Micam<( staviti u cist sud, popariti sa JHar i ро kljucale vode, odmah dobro poklopiti i ostav-iti 2-3 sata da se >>kiseli«, tj. da bi Iist otpustio iz sebe sto vise lekoviti-h saэtoj aJka. Moze se piti nesladen ili zasladen еај u toku celog dana umesto vode. Izgleda da se sve drugo lekovito bilje koje se ovde sporninje ne moze meriti s pitomom nanorn. 2. J ednaki delovi nane, maticnj aka, trave-ive, podubice, 1:itrice i hajducice, kao pod. 1. З . Jednake deloYe maticnjaka, trave-ive, podubice, titrice i hajducice pom esati sa t oliko nane koliko је ovih zajedno, kao pod 1. 4. Istim kolicinama pelena, petrovca, trave-ive, podubice, kгusine, ruse, maslacka i zenetrge dodati toliko lista nane koliko је ovi·h ukupno, ра od te smese kuvati i piti сај kao pod 1. 5. Jednaki delovi nапе, maiћcnjaka, ruse i krusine, kao pod 1. 6. Cetiri dela nane i ро 1 deo pelena, smilja, ha,jducice, moraca i krusine, kao pod 1. 7. Jednaki delovi pitome nапе, оеајпiсе i trave-1.ve, kao pod 1. Od biljaka jakog fizioloskog dejst:va u naucnoj medicini se upotreЬlja­ va bun'ika, velebilje, tatuJa, rusa, zuti trn (Berb eris) i neko drugo na.Se i strano bilje. Medutim, ovo Ыlје ne sn1e upotreЬljavati laik, j er vrlo lako rnoze doci do trovanja. Od mirisnih biljaka cesto se •UpotreЬljavaju galensk.i i fabricki preparati koji imaju ekstraktivne materije dobijene od pitome !IlЭJile, smilja, отаnа, trave-ive, kraljevca i nekih drugih biljaka koje uspevaju i kod nas i bez bojazni se mogu koristiti i dufe vremena, sto је vafno za hronicne bolesnike. Mnogi preparati za Iecenje jetre i zuenih puteva sadde ekstraktivne materije od pitomc nапе, ocajnice, vodopije, maslacka, steze, poponca i nekih drugil1 domaci ћ gorkih, ali neotrovnih biljaka. I one se bez posledice mogu svakodnevno koristiti dufe vrerne.

КОЈЕ

SE BOLESTI MOGU

I ZLEC Пl

ILI

UB LA2. IТI

ME.DICINSKIM BIUEM

129

Zbog velikc razпovrs nos ti i slozenosti hemijskog sastava raznih blljaka koj e se koriste u sme~a ma za lecenj e zuci, Ьilo da pods ticu, ројасаvајн lucerLje zиci (holereticнi lekovi), ЫLо d a pojacavaju prai njenj e iucn e besike tholekinetici, holagogna s redstva) , mora se strogo voditi racuna prilikom dono~enja recepture da bi se doblo dobar lek. Bez saglasnosti i saveta 1e kara ovi se lekovi ne smej u upotreЬlj avati. Evo jos nekoliko recepa ta cajnih srne~a koje se koriste и naucnoj medicini za lecenje j etre i zucnih puteva:

Upala jetre
(Нepatitis)

8. Ped eset g rama nane i ро 10 g trave-ive, ocajnice, petrovca (ranjenika), maticnjaka i kore krusine; 3 supene kasike ove mesavine popariti sa pola litra kljucale vode, poklopi·ti, posle 8 sati ocedlVi i pibl ро jednu ca~u 3 puta dnevno na pola sata pre jela (neza'SJladeno). 9. P edeset gгama nane i ро 15 g smilja, ruse i semena gujine trave i 5 g plodova pasdrena (RI'lamnus cathartica), kao pod 8. 10. Pedeset grama 'Dane i ро 10 g k.icice, lincure, hajducice, moraca i plodova pa.sdrena, kao pod 8. 11. Pedeset grama nane, 30 g ·t ra, e-ive i ро 10 g kore krusine i korena v maslacka, kao pod 8. 12. Ро 30 g nапе, t·rave-ive ·i podubice i 10 g moraca, kao pod 8. 13. Pedeset pet gгa·ma nапе i ро 15 g odoljena, glogovog cveta i kamilice, kao pod 8. 14. Ро 30 g ka nta riona, resnitka i nапе i 10 g plodova pasdrena, kao pod 8. 15. Ро 25 g resnika, maslacka, kore zutog trna i korena vodoplje, kao pod 8. 16. Ро 20 g resnika, nane, kantariona, ruse i orahovog lista, kao pod 8. 17. Р о 20 g pelena, smilja, hajduCice, nапе i kantariona, kao pod 8. 18. Ро 50 g lazarkinj e ~ nапе, kao pod 8.

Zapaljenje fucne kesice
(Holecistitis)

19. Ро 20 g pelena, hajducice, brezovog i kruskinog lista i nапе, kao pod 8. 20. Ро 15 g ocajnice, orahovog lista, komonike, nane, kicice i maticnjaka i 10 g kore zutog trna, kao pod 8. 21 . Cetrdeser grama nane i ро 10 g kantariona, komonike, hmelja, odoljeлa, podublce 1 maslac ka, kao pod 8. 22. Cetrdeset grama trave-ive ri ро 15 g maslacka, vodopije, dimnjace i kicice, kao pod 8.

130
Rastvaranje ka-mena u zucnoj keslci
(Holelitijaza)

LfCE\IJ E BIU EM

23. pod 8. 24.
taгion a

Ро

20 g

п апе,

plodo,,a pasdrena, ruse, kantariona i kamilicc, kao

Ро 1.5 g kukuruznc svile, peteljaka od ' ' isanja, troskota, rusc, kan1 vodopije ј 10 g plodo,ra pasdrena, kao pod 8. 25. Cetrdeset grama nапе ·i ро 15 g ruse, kamilicc, maticnjaka i kima, kao pod 8. 26. Ро 50 g vodopije i stcze, kao p od 8. 27. Kolike, bolovi и iиёној kesi: ро 20 g nane, t rave-ive, podubice, pasdrena i kamilice, kao pod 8. 28. Sezdeset grarna lista pito me nane i ро 10 g rizoma reuma, petrovca, ruse i ocaj11ice, kao pod 8. 29. Ро 20 g nane, ruse, petrovca, mat icnjaka i kore od zes tike, kao p od 8. 30. Ро 25 g semena gujine trave, trave ruse, vodo pije i mas lacka, kao pod 8. 31. Pedeset gтama nane, 30 g sm·i lja i ро 10 g ruse i moraca, kao pod 8. 32. Sezdeset grama nane, 30 g trave-ive i 10 g ruse, kao pod 8. 33. Rotkva је ' 'ekovni narodni lek za lecenje jetre i zuci. Zbog toga svaki dan treba jesti sala tu od I!astrugane ro tkve; sto је ro tkva ljuca, tim је bolja. 34. Mlado Lisce od dragoljuba и oЬliku salate ili stucano sem e od iste biljke u novije vreme se, takode, koris ti kao lek.

Preporuka. - U nas irna rnnogo osoba obolelih od po remecaja jetre i zucnlh puteva. J edan od ces tih uzroka ј е nerazumna, ces to vrlo masna Јна­ nа! Zbog toga se preporucuj e, pogotovu osobama nakl·onjen~m ovirn oboljenjima, da umesto vod~ bar jednom dnevno popiju ро solju саја od pitome nапе. Izbegavati teska, p r> gotovu masna jela. Umesto S\'injske masti i lo ja upotreЬijavati ulje ј maslac (puter), ali i to sto manje. J esti s to vise povrca i voca, pre svega presnog. Svi navedeni cajevi od 1 do 33 manje-vise su gorkog i neprijatnog ukusa; moraju se piti нezaslatleni1 i to na pola sata pre jela! Ciroza jetre 1. PHi 3 puta dnevno pre jela ро 1 kasiku sveze iscedenog soka od rotkve. Nastruganu rotkvu jesti kao salatu 2-3 puta dnevno. 2. Piti 2-З puta dnevno pre jela ро 1 kafenu kasiku iscedenog soka iz cveta i lista kantariona ili iz korena maslacka. J esti saiJatu nacinjenu od rnladog lisca maslacka. З. Piti 2-3 puta dnevno р1·е jela ро 10-15 kapi soka izcedenog iz listova i korena trave ruse. Posle svaka 2 uzastopna dana ciniti pauzu od ј ednog dana. 4. Cetrdeset grama cveta i lista kantariona i ро 20 g troskota, ruse i smilja; З kasike ove smese kuvati 3 mi·n uta u pola litra vode, posle 6 sati ocediti, iscediti i popiti u 3 doze pre jela (dnevna doza).

КОЈЕ

SE BOLESTI MOGU

I ZLECIТI

I LI

UBLЛtiП

MEDICfNSIOM BlUEM

131

5. Ро 30 g r use, haj d ucice i na nc ~ 10 g k lekinja, kao pod 4. 6. Seda mdcset graшa troskota i 15 g kantariona i k leki nj a, kao pod 4. 7. Ро 15 g ruse, n а ле , zute h ajducice, s milj a , korena maslacka i trosko ta i 10 g kore od pasdren a, kao pod 4. 8. Ро 20 g r as tavica, ru se, cveta od zule haj ducice, kantariona i k or ena v odopije, k ao pod 4. 9. Sezdeset gгarna koгena '\'Odo pije i ро 20 g ruse i nале, kao pod 4. 10. Ро 40 g sipurka i r izoma pirevine i 20 g lista koprive, kao pod 4. 11 . Ро 20 g rizoma od r euma i lista pirtome nале i ро 20 g cve ta i lis ta kantariona i trave r use s koreпom, k ao pod 4.

SEcERNA BOLEST

(Dijabet es)
Dijabetes se karakterise povecanorn kolicinom secera (glikoze ili grozdaпog secera) и krvi. u oЬolelih jav• ja se, dsto tako, ·i manja ili veca kolil cina glikoze u lnokraCi. Bolesnik obavezno rnora traziti savet Iekara specijaliэte za dijabetes, jer је uzrok ove teske bolesti razlitit. Dijabetes se j avlja zbog nedovoljnog lucenja insulina (horn1ona gusterace) u o.rganizmu. Ova bolest potice od oboljenja same gustet-ace (pankreasni dijabetes) ili zbog povecanog rada drugih endokrinih zlezda (llipofizni i nadbubrezni dijabetes). Pojava· secerne bolesti је nasledna, fami.Iijarna, slucajevi kad viSe clano,,a .u nekoliko generacija obolevaju 'Od ove dugotraj• bolesti. I neki spoljne ni cinioci mogu Ьiti uzrok pojave dija• etesa, pogotovu medu osobama koje b mnogo jedu, osoblto masnu hranu, lica k'Oja se malo kre6u, zatim osobe koje prelefe izvesne bolesti i dr. U neki1 osoba javlja se ova bolest, kako to h narod kзZe, i >>Od sekiracije«. Ako se secerna bol~st zapusti ili nepravrHno leci, moze doCi do mnogobrojnih komplikacija: slepilo, skleroza srcanih krvnih sudova, burbreZnih i mozdanih arterija i dr. Osim uzimanja lekova, dijabeticari se obavezno moraju driati i odredene dijetalne ishrane, koju се odredliti lekar za svakog balesni.ka ponaosob, prema vrsti i tezini dijabetesa. Bez pra~vilne dijete n~jedan lek neee pomoci. Dana'S postoje efikasni lekovi. rprdtiv dijabetesa. То је, pre svega, insulin. Medutim, insuHn se ne daje u svim slucajevi• a dija·b etesa. U laksim m oblicima daju se neki noviji sintet5'ki lekovi, а kao dopunska terapija vekovima se uspesno koristi izvesno lekovito Ьilje, mzume se, uz obaveznu dijetalnu ishranu. Novijim hernijskim i farrnaJkodi-namskim istrзZivanjima objasnjeno је antidijabeticno dejstvo raznog bilja koje se па ·raznim konHnentima kroz vekove koristi. Pre svega bilj• koje sadrie arginina d druga gvanidinska jeke dinjenja, jer deluju kao dobri lekovi и slucajevima laksih obLika dijabetesa. Gvanidinski derivati iz mahuna pasulja, biljke zdraljevine i drugih vr-

132

L.ECENJE BIUEM

sta iz farnilije Legumiнosae (osobi to Papilionaceae) poslu.Zi1i su nauc nicima ka o model za sintezu izvesnih lekova za leeenje ctijabetesa.
Dljeta. - l zbor namirnica koje dijabetieari smeju da koris te u ishrani nije jcdnos ta\'aJ1. Medutim, p ravHna dij etalna ishrana »Secer asa« ј е isto toliko vazna, а nekad i vainija od uzimanja le.kova. Bolesnici od ove bolesti moraju p aziti ka ko na kolicinu ta~ko i na sas tav hrane . Bezuslovno је potrebno smanjiti sve s to poveeava ko liCinu secera u krvi. Smanjiti, pre S\rega, ugljene hidrate, osobito seeer, raшte 5la1firi5e, blcb, testa, krompir i sve druge namirnice koje sadde s kroba, jer је skrob izvor

glikoz.e. Masne materije takode negativno utiou na osobe obolele od secerne bolesti. Каd se и mokraci pojavi aceton, m~ti i ulja treba we.sno v.rerne potpuno izbaci ti iz isJu-ane. Jesti sto posnije: mnogo povrca, i to sveZ.eg, presn·og (kad god је to moguee), posno, krto meso (z.ivinsko, telece, govede, posnu ribи). Grozde је glavni izvor glikoze, zbog cega se glikoza i naziva »grozdani secer«. Prema tome, dijabeticaгi ne smejи jesN grozёte i drugo voce bogato gJikozom. Os· alo voce, koje pretezno sadrii vocni secer ili fгuktozu, levulozu, ovi t bolesnici mogu jesti bez ikakve opa-snosti. Boranija (zeleni pasиlj, zeleni grah, mahune) mora bibl glavna ћrana vecine dijabeticara. U toku leta i jeseni koristi-ti svefu boranijи, а zimi smrznutи, O>Sиsenи ili iz konzervi. Boran.ija se spravlja kao svako dтugo povrce, salata s belim Iuk01n i na mnoge druge nacine, vec prema ukusu bolesnika. Posto је secerna bolest dugotrajna, stalna ироtrеЬа boranije се dosaditi bolesnicima, zbog cega se mora menjati nacin njene pripreme dodajuci razne zaei-ne, pre svega, dobar ajvar od crvenih paprika, paradajz и oЬlikи pirea ili na drugi nac1n, beli i crni lиk, persunovo lis6e, kiselo mleko, mesano povrce itd. Umesto kron1piгa u mnogim zemljama se и piljarnicama prodaje cicoka ili topinambur (Helianthus tuberosus). Bliza obavestenja о ovoj biljci naCi се citaoci и ovoj knjizi. Nije suvise ako cilaocima ponovo skrenemo paznjи na to da se za lecenje 5ecerne bolesti bolesnici ne smeju leeit·i na svoj.u ruku, nego samo ро savetu lekara. U ovoj knjizi naveli smo velik broj recepata raznih lekovi• trava koje tih иlaze u slozene kompozicije naucne medicme. Bolesnika ne treba da buni to sto se cesto ista biljka javlja и recepturi raznih slozenih cajeva. Objasnjenje lezi u tome, sto gotovo sva• i bolesnik drukcije reaguje na odredene k lekovite bilj.kc, zbog cega se medu bolesnicima cesto cuje »SVaki seceгas је slucaj 2а sebe.:<. Na primer, pelenom su mnogi Ьolesnioi uspe·Ы da znatno srnanj~ kolicinu secera и krvi i da se oporave. Medиtim, nekima taj isti pelen, uziman u istim kolicinama tri puta dnevno pre jela, nije pomogao ili sasvim neznatno. Mnogiln Ьolesnicima је pomoglo razno gorko bilje: .kicica, lincигa, tгa­ va-iva, grcica (gorka detelina), hajd, cica i dr. u
1

КОЈЕ

SE

BOLESТI

MOGU

I ZLBCПI

ILJ

UBLAZIТI

MEDICINSKIМ

BIIJEM

133

Na Zapadu se u fitoterapiji ceni list borovnice i f.draljevina, а u naiS list crnog riuda i td. Stanavnioi Balkana, osobito istocnog i juznog dela, vekovima koгiste presnu sala tu od ,r.,el og i crnog luka kao predjelo i ubedeni su da ј е to dobro preventivno sreds tvo pro tiv mnogih bolesti, ра i protiv djjabetesa. Tu sala·tu zakisele limunovim sokorn (Grci) iH sircetom i )юkite« sitno iseckanim listom persuna. Da bi se neprija tan miriб luka koliko-toliko uЬla.Zio, osim peтsunovog lis ta, salatu zacine dodatkom male kolicine praska od stu canog suvog lis ta majkine dusice.
ёajevi

za lecenje

~ecerne

bolesti

1. Ро 25 g mahuna od pasulja i zdraljevine (Galega officinalis), ро 15 g lista duda, koprive i borovnice ~ 5 g korena masla·cka isitniti, dobro pomesati, ра tri supen e kasike smese preliti s pola litra bladne vode, driati celu пос da se ekstrahuje i sutradan zagrejati da kljuca 5 minuta, ost aviti da se ohladi, ocediti i popiti и toku d ana na pola sata pre svakog obroka ро jedn u casu. 2. Ро 20 g mahuna od zrelog pasulja, zdraljevine, li·sta duda i borovnice i ро 5 g 1ista kopгive i zalfije i korena vodopije (cigure) i maslacka; kao pod 1. З . sezdeset gramn zdralj evine ~ ро 20 g lista duda i cveta pelena, kao pod 1. 4. Ро 20 g korena i cveta maslacka, lista Ьorovпice, mahuna pasulja i zdraljevine, kao pod 1. 5. Ро 30 g zdraljevine i lista borovnice i ро 20 g lista medvedeg grozda i korena odoljena, kao pod 1. 6. Ро 30 g zdraljeviпe, korena maslacka i cveta kantaтiona i 10 g dudovog li~ ta, kao pod 1. 7. Ро 20 g trave daninoca, poponca, zdraljevine i dudovog lista i ро 10 g korena crnog gaveza i r epusine (Arctium lappa); kao pod 1. 8. Pedeset grama lista borovnice ~ ро 10 g virka (Alchemilla), lanenog semena, venje (klckinja) ј zdraljevme, kao pod 1. 9. Ро 30 g tгave i semena zdraljevine i semena lana i 10 g dudovog lista, kao pod 1. 10. sezdeset grama lista Ьorovnice, 20 g lista breze i ро 10 g kopri\'inog lista i mahuna pasulja, kao pod 1. 11. Ро 30 g semena zdraljevine, gujine trave i piskavice (Trigonella foenum graecU1n) i 10 g lista borovnice, kao pod 1. 12. Ро 40 g zdraljevine i lista Ьorov.nice i ро 10 g J:ista breze i kore krusine, kao pod 1. 13. Ро 40 g zdraljevine i lista borovnice i ро 5 g belog luka, lista pitome nane, borovnice i duda, kao pod 1. 14. Ро 30 g semena od lana, od gujine trave i piskavice i ро 5 g cveta pelena i rnaslacka; kao pod 1. 15. Ро 40 g korena vodopije i maslacka i ро 10 g belog luka i nane, kao pod 1. 16. Ро 30 g belog luka, korena vodopije i ma..slacka i 10 g J.isrt:a pitome nane, kao pod 1.

134

LECENJE BIUEM

17. Ро 30 g cvcta i lis ta pelena i zute h aj ducice (fu ti ravan, Acl1illea cly peolata) i 10 g nane, kao p od 1. 18. Р о 30 g t rave-ive, zdraljey; ne i pelena i 1О g lista borovnice, kao pod 1. 19. Ро 50 g pasuJj evill mahuna i zdralj evine, kao pod 1. 20. Ро 40 g zd raJjevine i p asulj evih mahuna i ро 10 g korena crnog gaveza i repusine, kao pod 1. 21 . Ро 35 g zdraljevine i mahuna pasulja i ро 15 g lista borovnicc i trave-i,re, kao pod 1. 22. Ро 40 g lista i korena borovnice i ро 10 g pitome nane i zdraljevine, kao pod 1. 23. Ро 30 g korena vodopije i lincure i ро 20 g pelena i t roskota, kao pod 1. 24. Ро 25 g malluna od pasulja, zdraljevine, dudovog lista i pelena, kao pod 1. 25 . . Ро 25 g korena maslacka, repusine, vodopije i crnog gaveza, kao pod 1. 26. Ро 25 g kantariona, kicice, n1aslacka i zdraljevine, kao pod 1. 27. Ро 20 g korena belog sleza, pirevine i lincure i ро 10 g cveta ћaj­ ducice, ploda pasdrena, lista nапе i duda, kao pod 1. 28. Ро 5 g korena maslacka i repusine ·i 1ista od duda i zalfije, ро 10 g lista koprive i bol·ovnice i ро 30 g zdraljevine i mahu·n a od pasulja, kao pod 1. 29. Ро 5 g cveta bele i zute hajducice i cveta lipe, ро 15 g ploda kl'usine i korena maslacka, 20 g zd.raljevine, 35 g mahuna od pasulja, kao pod 1. 30. Ро 20 g semena zdraljevine, gujine trave, piskavice, lапа i dunje, kao pod 1.

Napomena. - Cajev·i protiv seceme bolesti moraj.u se piti nezasladeJ'li, i to pre jela! Samo ko ne moze da pije gorke lekove moze navedene cajeve da · pije zasladene saharinom ilri ·n ekim drugim slicnim sintetskim slatkim sredstvom, ali ni·k ako secerom ni medom. Ipak, ko god moze, neka pije nezasladene cajeve, jer oni bolje deluju.

CAJEVI ZA MRsAVLJENJE
Uzroci gojaznosti (adipositas) su raznovrsni. Gojaznost treba leciti, jer »gojiti se - znaci stariti« . Najuspesniji nacin lecenja gojaznosti је disciplino\'ano sprovodenje dijete. Svesti na najmanju meru upotrebu slatkisa, hleba, masti i, uopste, nam·i mica koje sadrze mnogo ugljenih hidrata i masnih materija. Posna hrana, krto meso i mnogo povrca i voca treba da bude glavna hrana osoba nakl011jenih gojaznosti. Posto -su uzroci prekomeгne gojaznosti raznovrsni, potrebno је rtrafi·t'i pomoc ti savet • ekara. Plivanje, plani11arel nje, kretanje i raznovrstan fizicki rad neophodna је potreba za sve ove osobe. U ·шnogim zem1jama, ·pre .svega bogat~m i industrijski razvrijenim, koriste se razni neskodljivi lekov.i od neotrovnog bilja za mrsavlje.nje.

КОЈЕ

SE

BOLESТI

MOGU

I ZLEC I ТI

TL1

UВLЛ2.1П

MEDICINSКIM

BlUEM

135

1. Sto gt-ama lc01·e krusin e koja је odl ef.ala najma11je godinu dана iJi је pos lc g uljcnj a ~ u dr\1 Cta bl la :ag1 ·ejana Ј sa t на Ј Ј ООС. Кога se isitni i pomesn sa sme'(0111 koj<1 se sas toji od 10 g korena sele na, maslacka, s la dica i zccjcg tгna , plodO\'a pas drcna i scne, lis la mas lacka i vinove loze, cvcta m as lacka i bracica (morska a lga); З kas ike isitnjcлe s m e~e kuvati 10 minuta u pola litra vodc; kad ' (,; pгohl a d.i, proccditi i ta j сај popiti u toku dana и з d oze pos le jela Ltmcs to vode. ёај piti пezas laden . 2. Р о 15 g kore krusinc, pasdrena i zu tog tгna i ро 5 g plodova kima, moraca ,ј ko rijaлd1·a i cYeta kam( ilice i bele rnrtve koprive, kao pod 1. З. Ро 10 g kore krusinc i pasdrcna i 5 g plodova moraca, kima, anisa i h.orij a ndra, C\'e tova trna, kamilice, bele mrtve koprive i hajduc ice, svile od kukигuza i trave daninoca, kao pod 1. 4. Ро 30 g cveta h a jducice i kan tariona i ро 20 g bracica i moraca, kao pod 1. 5. Ро 20 g kore krиsi ne i plodova pasdrcna, korcna selena i zecj eg t1-na i ро 10 g klekiaja, bt·acica i k a milice , kao pod 1. б. ёetrdcset gran1a kor e krusine i ро 10 g korena selena, maslacka, zecj eg o·na , b rac ica, cvcta mas1ac ka i 1is ta maline, kao r od 1. p 7. Ро 25 g p\odova pas drena, braё ica i cveta bele mrtve koprive i trna, k ao pod 1. 8. Dvadesct pct gt-ama plodova sene, pasdrena, kirna i moraca, kao pod 1.

BOLESTI ORGANA ZA MOKRENJE

Za lecenje obolclЉ bubrega bolesnik se mora obratiti lekarи. Od biljnih Iekova s najvise uspelta se daje mlad bre zov list и oЬliku siJtnog praska (З do 4 риtа dпevno ро 1 decju kasiku) ili и o Ьlikи саја : punu sирепи kasiku isitnjenog brezovog lisca popariti sa 2 decilitra kljиcale vode, dodati na Yrh noza sode blkarbone i piti nekoliko риtа cLnevno ро 1 kasiku. - Lecenje traje dиze vremeпa. S uspehom se daje i drugo Ьilje , cesto smese и kojima ima, pored Ьге­ zе, i medvedeg gгozda, bosioka, rastavica, troskota i imele. U slиcaju da bolesnik ima i visok krvni pritisak, dobro је da jede beli luk i s vrernena na vreme pije сај od sofoгe, imele i гutvice. Za l eccnje upale mokr·ac11ih puteva najcesce se upotreЬljava сај od li ... lu medveueg grozda i sitnice sa ili bez dodatka brezovog lisca. U apotekaшa se nalaze ovi cajevi: jednaki delovi lisca medvedeg grozda, si-tnice, C\'eta belog sJeza i lista od zalfij e. Ili ovaj: breza, medvede grozde, slatki koren i kukuruzna sV'ila. U novije vreme javlja se i ovaj са ј : peteljke od visanja, l>rezov list i koren selena. U slucajи otef.anog mokrenja daju se cajevi koji se sastoje uglavn0111 od i kokиruzna svila. lf rюvije vreme javlja se i ovaj са ј: pete ljke od v-isanja, trna, anisa, persиna, klekiлja, kore bele topole, korena site i odoljena. U nas se и narodи cesto upotreЬljava venja ili klekinje i posto se obicno не zna doza (korisna kolicina), cesto se uzima previse, zbog cega se bolest pogorsa i lюlesnik pocne da mokri krv. Zbog toga pri иpotrebi ovih lekova (osoЬito venje) treba biti veoma oprezan i uvek se obra-titi lekaru za savet i pomoc.

136
Cajevi za lak§e mokrenje (Diuretika diureticni caj evi)

LECE.NJE BIUCM

I ma Ыljaka koje po\'ecavaju diurezu, tj. pojacavaju i olaksavaju norrnalno izlucivanje mokrace, а s to је vazno za osobe koje imaj u teskoce pri m okrenj u . Mokracom se ods tranjuju iz covecjeg organizma nepotreb ne kolicine tecnosti i mno~i лekori s ni i suvisni proizvodi prome ta n1aterija. Razumljivo је da lekove treba uzimati samo ро uputstvu lekara, nikako na svoju ruku, jer kako se u medicini kaze »svaki bolesnik је slucaj za sebe«. Zuto se i ovde daj e velik broj raznih smesa, ра се u rolog odrediti koji сај odgovara za koga bolesnika. 1. Uzim a se З рнtа dnevno pre j ela ро 1 kasika sitno s tucanog lisca breze. List stucati neposredno pre .upotrebe. Ako neko ne podnosi ukus brezovog lista, moze ovaj prasak uzimati i u oЬlandam a ibl p omesan sa medom ili nekirn vocnim sokom, n ajbo1je sokom od borovnice. 2. Tri kasike zdroЬljenog brezovog lisca prokuvati (1-2 minuta) u pola Iitra vode i, kada se smlaci na priЬlizno 40ОС, dodati nЭJvrh noza sodc Ьi­ karbone, dobro pt'omesati da se bikarb ona rastvori i posle 6 sati ocediti i popiti и toku dana u З doze pre jela. З. Lisni brezovi pupoljci, brarbl. rano u .prolece pre nego sto се Ьгеzа p rolistati, ироtrеЬlја,,ај и se na i!Sti nacin kao cajevi pod 1 i 2. Ovi pupoljci su lekovitiji od lisca, j er sad rze vise aktivnih sastojaka i oko 4i>/o etarskog ulj a prijatnog b alsamicnog i svojstvenog mirisa. 4. Mesan br~ZO\.' сај: pomesa se ро зо g brezovih pupoljaka i lisca i ро 10 g brezove kore i korena zecjeg trna, persuna ј idirota; з kas ike smese prokuvati и pola litra vode, ostaviti da se probladi (oko 40ОС) , dodati vrlo malo, navrh siljatog noza sode bikarbone, posle 6 sati odliti i popiti и toku dana u З doze рге jela. 5. Ро 40 g brezoviћ pиpoljaka i lisca, ро 10 g korena celera i selena pome~ati i dalje spravljati i upotreЬljavati kao сај pod 4. 6. Ро 25 g brezovog lisca i pupoljaka, plodova persиna i moraca pomesati i upotreЬljavati kao pod 4. 7. Р о 20 g brezovih pиpoljaka i lista breze, borovn·ice, kruske i nane pome~ati i upotreЬljavati kao pod 4. В . Ро 20 g ploda celera, persuna, mrkve, moraca i k:ima se pornesa; З kafene kasike srnese stucati и avanu, popariti s pola litra kljucale vode, odsata odliti u popiti u toku dana u З doze pre ln1ah :poklopiti i posle З • jela. 9. Ро 25 g korena vodopije (cikor·i je), zecjeg trna, sapunjace i celera; З kafene kasike kuvati 2-З minuta, ostaviti po.kJlop~j eno З sata; procediti i piti u toku dana u З doze рге jela. 10. Ро 25 g korena maslacka, omana, sapunjace, idirota i pirevine (ili zubace) isitniti, kao pod 9. Ј 1. Ро 25 g -isitnjenog ·korena sapunjace i zecjeg trna dobro izmesЭJti, kuvati 5 minuta u pola litra vode i u kljucalu smesи dodati 5 g klekinja i lista pitome nane, odmah poklopiti, skinuti s vatre, posle 2 sata ocediti i popiti u toku dana и З ili 4 doze. 12. Cetrdeset grama zdroЬljenih ~ipuraka kuvati 5 minu1 и pola Iitra ta vode i pri kraju kJjucanja dodati ро 5 g zovinog cveta, lista pitome nane i klekinja, kao pod 11.

КОЈЕ

SE BOLESТI MOGU IZLECIТI ILI UBLAZ.ITl MEDICINSКlM BIUEM

137

13. Ро 25 g ra~tavica (preslice ili konjorepa), troskota, sipurka i lista breze, kao pod 9. 14. Ро 25 g korena zecjeg trna, selena, sladica i ploda moraea, kao pod 8. 15. Ро 25 g lista 1nedvedeg grofda, breze, ruzmaгina i persuna, kao pod 8. 16. Ро 25 g lista koprive, h ajducice, breze i kantariona, kao pod 8. 17. Ро 25 g semena lana i dunj e, cveta crnog sleza i zove, kao pod 8. 18. Ро 20 g sipurka, dunjinog sem ena, kleki!nja, zubace (ili pirevine) 1 zecjeg trna, kao pod 8. 19. Р о 20 g svile od kukuruza, semena od l'uberъice (stucanog), korena od repusinc, nan e i ki1na, kao pod 8. 20. Ро 25 g daninoca, petrovca, korena crnog gaveza i ploda persuпa, kao pod 8. 21. Ро 20 g sipurka, brezovog lista i pupoljaka i korena zecjeg trna i idirota, kao pod 8. 22. Ро 15 g korena vodopije, selena, sladica, отаnа , iciirota i sapunjace i 10 g nane, kao pod 8. 23. Ро 25 g srdacca, dobricice, daninoca i korena Ьгоса, kao pod 8. 24. Р о 50 g svezeg korena celera, persuna i mrkv·e (sargarepe); sve nastrugati na rende i tu smesu pojesti pre jela. Moze se dodat!i sok od limuna r a di popravljanja ukusa. Ova smesa se moze i prokuvati i pojesti kao povrce, ali је bolje upotrebiti је svezu, јег se kuvanjem gube i menjaju lekoviti sastojoi. Raztlmljivo је da ovo korenje treba prethodno dоЬго oprati i oguliti. 25. Slicno se tlpotreЬljavaju i mladi, meki, jos b eli pupoljci spargle, sami ili zajedno sa celer·om, mrkvom i persunom. 26. Ро 20 g ploda ki1 ma, rnoraca, rnrkve i celera i ро 10 g klekinja i goгocveta, kao pod 8. 27. Р о 25 g koreвa selena, maslacka, celera i persuna, kao pod 8. 28. Ро 25 g lanenog i dunjinog semena, ро 10 g korena gaveza, selena 1 maslacka i ро 10 g lista breze i koprive, kao pod 8. 29. Ро 20 g peteljki od visanja, ISemena od lubenice, kukuruzne svile i ploda (semena) per$una i moraca, kao pod 8. 30. Ро 25 g koreпa od site, odoljena i gaveza, ро 10 g kore bele topole i brezovog lista i 5 g gorocveta, kao 'POd 8.

ZAPALJENJE BUBREGA
(N efritis)

Z·a paljcnje bubrega moze biti akutno ~ hr0'11!icno. Bolest је vrlo teska i ozЬiljna, zbog cega se bolesnicima preporucuje da lekovito bilje koje jm se ovde daje ne uzimaju na svoju ruku, nego samo ро savetu lekara urologa. Lekar се odrediti сај koji treba da se koristi. Cajevi koji se najcesce цpotreЬljavaju na nasim i inostranim klinikama protiv bubreznih bolesti: 1. Ро 30 g brezovog li.sta i lanenog semena i ро 10 g Њsta koprive, sumske jagode, maline i kupine. Sve se isitni. Tri supene kaSike ove mesavine

138

LECENJ E BlU EM

ku\'a ti 5 minuta u pola Iitra vodc (ро n1ogucs tvu dcstiLovan e ili p rctho d no prokuvane ki .~лkc) , poklopiti, i ka da se oћl ad·i , proccditi i plti umes to vode tl toku dana. Moze ::;с zasladiti, n a jbo lje medo m. Tri uzas top na dana piti, а cetvrtog cinili p a uzu; tako ponavlj ati duze vre m ena. 2. Ро 30 g lista breze i kruske, ро 15 g la~ncnog sem ena i Jis ta bos ioka 1 10 g r as tavica, kao pod 1. З. Cetrdesc t grama lanenog semena, 30 g brezovog lista i 10 g ras tavica 1 isto toliko bOSlOka i korena zecjeg trna, kao pod 1. 4. Ро 20 g bosioka, srdacca, kantariona, ras tavica i trave daninoca, kao pod 1. 5. Ро 15 g lista b1·eze i krus ke, kore na crnog gaveza i zecjeg trna, cvct a 1ratica i kantariona i 10 g srdacca, kao pod 1. \ 6. Ро 10 g ltsta breze, bosioka i medvedeg grozda i ро 10 g cveta t:rnog sleza, ploda persuna i sipurka i korena pirevine, zecjeg trna, se1ena i bedriп ca, kao pod 1. 7. Као pod б uz doda tak 20 g lis ta sofore. 8. Ро 20 g brczovog lista i petrovca (Agrimonia) i ро 15 g tros kota, pirev:ine, Zlltilice (Geнista ti11ctoria) .i razgona (Veronica), Юао p od 1. 9. Pedeset gгama brezovih pupoljaka, 30 g lista bosioka i ро 10 g cveta ne,,ena i razJicka, kao pod 1. 10. Ро 40 g brezovih pupoljaka i korena crnog gaveza i ро 10 g cveta zove i belog sleza, kao pod 1. ] 1. Ро 30 ~ lanenog semena i korena crnog gaveza i ро 10 g cveta zove i kantariona, trave daнinoca i zlatnice, kao pod 1. 12. Sezdeset graшa brezovog lista i ро 20 g zla• tnice i selena, kao pod 1; (ћronicni n~fritis). 13. Ро 30 g lista breze i kruske i ро 20 g zlatnice i selena, kao pod Ј; (uremija, tesko izbacivanje mokrace). 14. ёetrdeset grama pupoljaka breze i ро 30 g korena selena i zecjeg trna, kao pod 1. Bolesnici koji dugo leze i nerado uzimaju lekove neprijatnog ukusa mogu piti, posle obeda, navedene cajeve zasladene sokovima i sirupima od kiselog \roca: riЬizla, kiselih visanja, ogrozda, sumskih jagoda, limuna, pomorandze i dr. 15. Ро 5 g kamilice i osusenih plodova maline, ро 10 g pupoljaka crne topole i brezovog lista i pupoljaka i ро 20 g cveta suxшcice, lipe i pupoljaka iJi kore vrbc dobro isitniti, preliti 1 litrom destilovane vode ili prethodno prokuvane i ohladene kisnice, ostaviti da se ekstrahuje 8 sati, zatin1 kuvati и poklopljenon1 sudu 5 minuta. Kada se ohladi, procediti, iscediti i pomesati sa 1 kilog1·amom najboljeg lipovog meda. Uzimati ро 1 vinsku casu vise puta dnevno. ] 6. Trideset grama bгezovog lista, р о 20 g korena selena i trave si tnice i ро 10 g n1ed"eaeg grozda, rastavica i petelj1 od visanja, kao pod 15. ki 17. Ро 25 g pupoljaka, lista i soka od breze, ро 10 g korena selena, rizoma pirevine i 5 g sitnice, kao pod 15. 18. Ро 50 g brezovih pupoljaka i lista hajducice, kao pod 15. 19. Ро 15 g koreпa selena, zecjeg trna, virka, persuna i zubace, 20 g brezovih pupoljaka i 5 g semena buacka, kao pod 15. 20. Ро 20 g sipu1·ka, lanenog semena ~ cveta crnog sleza, povratica i

zove, kao pod 15.

КОЈЕ SE BOLESП MOCU IZLECIТI

ILI UBLAZIТI MEDICINSKlM BIUEM

139

.:APALJENJE BUBRE:l:NE KARLICE
(Pijel ifis)

Zapaljenje tldva bubrega
(Pijelorzefrilis)

U nekirn slucaj evirna antiblotici i drugi lekovi mnogim boles nicima ne poma.Zu. Zbog toga se uzim aju i izvesni biljni Ьlagi i neskodljivi lekovi и obliku toplih cajeva. Bolesnici treba da piju mnogo tecnosti. Bolest је teska i dugotrajпa, ра se preporucuje bolesnicima da traze savet i рошос urologa i da nij edan lek ne koriste na svoj u ruku. Navescemo veCi broj kompozicija mesanih caj eva od raznog domaceg bilja kako bi lekar п1оgао odrediti koju mesavinu bolesnik treba da upotrebi.
1. Ро 30 g lista breze i 1nedvedeg grozda i rastavica i 10 g cveta podbela. Јedna kasika smese kuva se 4-5 minuta u 200 g vode, ostavi poklopljeno З sata, ocedi i pije toplo. Ovo ponoviti 2-З puta dnevno pre jela. 2. Ро 20 g lista koprive, podbela, hajduCice, kruske i breze, kao pod 1. З . Ро 30 g laneпog sernena, zutilice i pupoljaka breze i 10 g cveta ћaj­ ducice, kao pod 1. 4. Ро ЗО g korena maslac ka i repusine, pupoljaka breze i 10 g gorocvet-a, kao pod 1. 5. Ро 20 g vlclovcice, kantariona i lista podbela, bosioka i koprive, kao pod 1. б. Ро 20 g korena belog sleza, crnog gaveza, pupoljaka crne topole, vrbove kоге i cvetnih rpupoljaka majske ~ruie, kao pod 1. 7. Ро 20 g borovnice, vrbove kore, pupoljaka breze i lista kupine i sum~ke jagode, kao pod 1. 8. Ро 15 g koreпa pirevine. i sladica, lista rutvice, breze i maline, ро 10 g srdacca i hajducice i 5 g gorocveta, kao pod 1. 9. Ро 25 g brezovih pupoljaka i sitnice i ро 10 g korena selena, trave daninoca, idirota, crnog gaveza i klekinja, kao pod 1. 10. Ро ЗО g lista breze, medvedeg grozda i kruske i 10 g rastavica, kao pod 1. 11 . ёetrdeset gr-ama .soka od breze а ро ЗО g soka od korena maslacka i repusine, pomesaH i uzimati 40-50 kapi izjutra i uvece. 12. sezdesct grama lanenog sernena i ро 20 g trave tutilice i klekinja, kao pod 1. 13. Dvadeset pet grama lista od podbela i ро 15 g vidovcice i kantariona, J.ista breze i koprive i cveta hajducice, kao pod 1. 14. Ро 40 g lista i pupoljaka breze i ро 10 g pupoljaka vrbe i lista nane, kao pod 1. 15. Ро 15 g kore11a belog sleza i pireviлe, lista Ьorovnice i maline, vrbove kore i pupoljaka crne topole i 5 g srdacca i rotvke, kao pod 1.

140 KAMEN U BUBREGU I
мOKRACNOJ BE~I C l

Ј Е с ENJE

BIUEM

(Ne{1·ofitijaza, щ·olitijaz.a)

Bole t је ,, ,~]о tc '( ka, u led cega nas taju ne izdrzl ji\' i bolovi u s lablпama, se s iгc nac.lo lc. Bolc пik ccs to mokгi, а mokгcnjc је bo lno. Ponc kacl шo­ kt·aca pos la.Je с rџс п а od kt-vi. Boles nik se mora obгatiti za p o moc uro logu. U llrani izbega,ra ti one soJi od koji h је kamcп u bubгcgu nas tao, а to sc moze ut\r гditi h emijskom ana lizom izbacenog kamena. Bolcs ni k trcba da pijc ''e like ko li ёi ne tecnos ti tl oЬliku raznih сајС\'Э. Sas tav ёаја се odrediti lekar uro log. PreporucuJemo ove kompozicije гaznog lekovitog bilja:
ра

30 g i tп it:~.;, korcпu sc lcлa i zcёjcg trna i 1О g klckinj a. Sve se c.lobro is itni i po mesa, potop i u 1 litar џоdе, ostaџi cclu л ос da se eks trahuje i s utгadan izjutra zagt·cje c.lo kljucanj a i ku а 2-3 minuta. Kac.la se ol1Jadi, procedi se i pije u toku dana L tmcs to ' 'ode. Bolje је piti nezas ladcn сај , a li ko ne moze da pij c goгak ёај, m oze ga i zas laditi mcdom ili лcki tn kisc lim vocnim sokom ( irupom); mcdutim, tacla ga piti pos le jcla i izmec1н оЬ· roka. С: ај pi ti uzastopno 3 dana, zatim nacini ti pauzu od j ednog dana i opet produziti na isti nacin . Као i u s lucaju mnogih drugi h bo lc ti, i ovde је \' rlo vaino povremeл o kontгo l isati mokracu u toku lecenja, da Ьi se rпogao u s tanoviti rezulta t lecenja i od rediti pravilna terapija. 2. Ро 30 g brezov·ih pupoljaka, s itnice i plodova (semcna) per$unn i 1О g ruse, kao poc.l 1. 3. Р о -Ю g breZ0\1 ill pupoljaka i ruse i ро 1О g k an tariona i maj kine dusice, kao pOL 1. i 4. Ро 20 g koгena zecjeg trna i sladica, plodova di\l·ljc ruze (sipu rka) i kleke ili venje i ро 10 g lis ta сгn е riЬi zl c •i kopitnjaka (korcna), kao p od 1. 5. Ро 25 g plodo\-a (semena) kima, moraca, mrkve (kaгotne) i celera; sve pJodove Ll avanu dobro stu cati, jer se Lekoviti sastojci nalaze u unutrasnjosti ovih plodova, kao pod 1. 6. Ро 25 g koJ·ena selena, persuna, celera i s ladica, kao pod 1. 7. Ро 30 g brezovih pupoljaka, slatkog korena i Lisca vinove L oze (crvenog) i 10 g kopitnjaka, kao pod 1. 8. Ро 30 g dobricice, ruzmarina i medvedeg grozda i 10 g s itnice, kao pod 1. 9. Ро 25 g korena zecjeg trna, sladica i pirevine i 25 g trave daninoca, kao pod 1. 10. Ро 20 g brezovih pupoljaka, rastavica, Ji sta kruske, brsljana i ruzmarina, kao pod 1. 11. Ро 20 g sipurka, idirota, Iista koprive i cveta ZO\Ie i lipe, kao pod 1. 12. Ро 15 g kогепа maslacka, selena, zecjeg trna i s ladica i ро 15 g rusomace, klekinja, boгovih pupoljaka i plodova persuna, kao pod Ј . Ј 3. Pedesct r;.raпta t·astavica, ро 15 g troskota, s ipurka i zutilice i 5 g anisa, kao pod 1. 14. Ро 25 g korena zecjeg trna i selena, sipurka i klekinja, kao pod 1. 15. Ро 25 g vranilovke, majkine dusice, kantariona i ruse, kao pod 1. 16. Pedeset grama lanenog semena, ро 10 g korena zecjeg trna, pire' 'ine, broca i sladiC5a i 10 g gorocveta, kao pod 1.

Ј. Р о

КОЈЕ

SE

BO L ESТJ

MOGU

IZLEC IТI

ILI

U BLAZIТl

MEDI CI NS КI M

BIUE M

141

Ј 7. ёetrd eset g1-am a borovih pupolj a ka i ро 15 g st eze, rutvice, ruse
1 piгevin e ,

kao pod 1. 18. Ро 20 g r as ta,rica i t roskot a, Jis ta ruzmarina, plodova kleke ili venje 1 tra \Je zutilic.:e, kao pod 1. 19. Р о 30 g celer a , persuлa i selena i 1О g brezovih pupolj aka; sve dobr o isitniti, izmesati i upotrebiti k ao pod 1. 20. Ро 30 g s ipuгka i plodo va selena i celera i 10 g ruse, kao pod 1. 21 . Ро 25 g ruse, svile od ku~uruza , p eteljaka od visanja i sitnice, kao pod 1. 22. Ро 50 g rizoma kostrike i celera na rende n astrugati i jesti jedanput dnevno kao sala tu. 23. Sezcleset gгama lista belog jasena, 20 g cveta s• rucice i 10 g Hsta u breze i medvedeg grozua, kao pod 1. 24. Ро 40 g vтeska (Erica) i brezovih pupoljaka i ро 10 g korena selena i zecjeg trna, kao pod 1. 25. Ро 20 g plodova 1joskavca (Physalis), zove, 'IOleke, selena i celera dobro stucati i upotгebi kao pod 1. 26. Osamdeset grama trave lisajivice i ро 10 g plodova ljoskavca i kima dobro isitniti i upotrebi,ti 1kao pod 1. Pre upotrebe dodruti malo limunovog soka i meda. 27. Sedamdeset grama trave ruse i 1ро 10 g cveta kantariona i trave sitnice i dobricice, kao pod 1. 28. Tri рш:а dnev-нo ро 1 g korena broca u prasku pi,ti 7 dana u oblandi ili pome5an s medom. Ovaj lek је vekovi·r:1a upotreЬljavan za »razbijanje« kamenca u bubrezima. 29. Ро 25 g koгena odoljena, trave od srdobolje i zukve (s<ite) i kore od bele topole; З kasike ove smese kuvati 5 minuta .и pola litra vode, ostaviti 3 sata i popiti u З doze pre jela (tegobe, grcevi и besici.) ЗО. Ро 25 g lista koprive i medvedeg grozda, rizoma vodene perunike i trave troskota, kao pod 29; (kad se pojavi krv u mokraci). З1. Ро 20 g plucnjaka i krasuljka i 60 g rizoma trave od srdobolje, kao pod 29; (krv u mokraCi) . 32. Deset grama plodova ljoskavca ·siotno istиcati, popari, i sa 150 g klj.ut cale vode, posle 2 sata ocediti i popiti и З doze и tokи dana pre jela (protiv uratnog kamenca) . 33. Ро 40 g lista breze i rastavica i 20 g imele; З kasike ove smese popariti sa pola litra kljucale vode i posle 4 casa ocediti i popiti и З doze pre jela (upala bubrega i povisen pritisak). 34. Ро 30 g lista i pupoljaka Ьтеzе i ро 20 g imele i belog luka, kao pod З3; (upala bиbrega i povisen pritisak).

ZAPALJENJE MOKRACNE BESIKE
(Cistitis)

1. Ро ЗО g lista breze i kruske i ро 10 g slatkog koтena, rizoma pil·evine svile od kukuruza i korena ·s elena; З kasike ove smese driati 4 sata и pola' litra hladne vode, posle toga 5 minuta k,uvati i, kad se obladi, procediti i popjti и toku dana u З doze pre jela.

142

LECENJE BIUEM

2. Tri kasike korena selena, kao pod 1. 3. Ро 20 g rastavica, sitnice, plodova selena i lista breze i medveueg grozda, kao pod 1. 4. Sezdeset grama lista breze i ро 20 g korena maslacka i selena; kao pod 1. 5. Sezdese t g1Ћma lista breze, ро 15 g lista pitome nane i cveta kantariona i 10 g trave ruse {s korenom), kao pod 1. 6. Ро 30 g lista ј pupoljaka Ьгеzе, 10 g hmelja, korena selena i p loda mirodije i ро 5 g tra\1 e ruse (s korenom) i mahuna pas ulja, kao pod 1. 7. Ро 20 g plodova selena, kima, persuna, mirodije i celera и avanu dob ro stucati, kao pod 1. 8. Ро 20 g lista koprive, breze, rutvice i kruske i korena selena, kao pod 1. 9. Ро 25 g semcna lana, rizoma odoljena i cveta i lis ta jagorcevine, kao pod 1. 10. Ро 20 g steze, ras tavica, lista koprive i rute i semena dunje, kao pod 1. 11. Trideset grama rastavica, ро 20 g lista zalfije, breze i veronike i 10 g cveta belog sleza, kao pod 1. 12. Sezdeset grama lista medvedeg grozda i ро 20 g sitruce i plodova persuna, kao pod 1. 13. Ро 30 g lista breze i korena selena i ро 20 g klekinja i plodova se1ena, kao pod 1. 14. Ро 30 g korena selena, trave daninoca i klekinja i 10 g cveta trandavilja, kao pod 1. 15. Ро 30 g rutvice i steze i ро 20 g odoljena i maticnjaka, kao pod 1. 16. Seda• medese t grama petrovca i ро 15 g lista hajducice i cvcta brdanke, kao pod 1. 17. Pedeset grama J·ista bokvice i ·ро 25 g rastavica i rizoma trave od srdoЬolje, kao pod 1. 1В. Р о 20 g pupolja ka breze, hrasta i kruske, Ј is ta medvedeg grozua i lipovog cveta, kao pod 1. 19. Ро 20 g cveta kamilice, lipe i zove, lista kupi1 i cveta kantariona, ne kao pod 1.

UPALA GRLA I

KRAJNIКA

(Faringitis i laringitis)
Protiv ovih akutnih i hronJicnlih oЬoljenjta upotreЬljava se lekovito bilje Ьlagog dejstva, osobito ono koje ima sluzi, pektina, tanina i nekih etarskih ulja. То su, рге svega, beli i crni slez, ttrandavtilje, gavez, podbel, jagoda, kupina, malina, Ьorov.nica, brusnica, steza, trava od srdobolje, dunja, lan, srcenjak, hrasto,,.a lk"'OI"a, na111a, hajducica, kamilica, zalћja, petrovac, iuirot, morac i neko drugo bilje. Osobito se ceni aroma• ticno bilje и kome ima proazulena, od kojih prilikom destilacije nastaju azuleni, zbog cega su ova etarska ulja plat:a ili zele11a1 Ukalik.o је eta1·sko .u lje od kamilice, hajducice i nekih drugih biljaka tamnije plave Ьоје, utoliko se u medicihi vise ceni, jer ima viSe ugljo-

КОЈЕ

SE

BOLESТI

MOGU

I ZLECIТI

ILI

UBLЛ2. IП

MEDICINSKfM BIUEM

143

\rodonika azulena i zbog toga ЬоЈје i pouzdanije deluje kao antiflogistik, tj. protiv upala sluznice i koze. Evo nekoliko cajeva i cajnih me~avina koje se u naucnoj medicini upotreЬJj a,,aj u za lecenje upale sluznice grla i krajnika: 1. Punu supcnu kasik u kamilice poparHi sa 200 g kljucale vode, smesta p oklopiti i, kad se smlaci, ocediti i iscediti i tim cajem grgljati i p osle svakog grgljanj a popili; to ciniti cesto и toku dana. 2. Ро 1 kafentt kasiCicu kamilicc i haj ducice pomesati i postupiti kao p od 1. З . Ро 1 kafcna kasicica kamilice i zalfije, kao pod 1. 4. Punu kasiku za 1fij e popariti sa 200 g klj ucale vode, odmah poklopiti 1 pos]e 2 sata ocediti, grgljati i piti. 5. Ро 1 kafena kasicica zalfij e, kamilice i petrovca, kao pod 4. 6. Ро 1 kafena kasicica zalfije, kamilice i idirota, kao pod 4. 7. Ро 35 g kamilice i zalfije i ро 15 g petrovca i nane, kao pod 4. 8. Ро 15 g kami]ice, cvela belog i crnog sJeza i podbela; 1 kasiku mesavine s premiti i upotгebiti kao pod 4. 9. Blag sluzr..i la j : ро 20 g C\,eta majske rиZe, trandavilja, belog i crnog slcza i podbela, kao pod 4. Ј О. Ро 30 g koгena trave od srdobo1je i srcenjaka i ро 10 g zalfije, nane, majkine dusice i kamilice, kao pod 4. 11 . Ро 25 g lista jagode, kupine, maline i riЬizle; punu kasiku ove smese kuvati 5 minu·ta u 200 g vode; kad se smlaёi, ocediti i grgljati. 12. Ро 25 g steze, petrovca, hrastove kore (isitnjene) i hajducice, kao pod 11. 13. Ро 40 g korena belog sleza i sladica i ро 10 g lista zalПje i pitome nапе, kao pod 4. 14. Ро 20 g lista zalfije, паnе i timijana i trave od ma·j,k ine dusice i vranilovke, kao pod 4. 15. Ро 50 g idit·ota i belog sleza, kao pod 4. 16. Ро 20 g lista dunje, jabuke, crnog sleza, podbela 1 zalfije, kao pod 4. 17. Ро 25 g kamilice, паnе, zalfije i anisa, kao pod 4. 18. Ро 40 g pupoJjaka od majske ruze ј cveta trandavilja i ро 10 g kan1ilice i maticnjaka, kao pod 4.

ZA

LАКЗЕ ISKAЗLJAVANJE

Akutan i hronican bronhitis
(Zapalje11je ogrm1aka dusnica)

Za leёenje ovih oboljenja, ёestih osobHo и jesen ро zagusljivim indus trij skim ceпtrima i velikim gradovima, ima dosta domaceg lekovitog bilja Ьlagod dejst,тa. Upot1·eЬijava se, pre svega, ono lekovito bilje koje u sebi ima slu zi i slicn ih mucilaginoznil1 materija, izvesnih etarskih ulja, prijatnog 1nirisa i antisepliёne moci, nekih heterozida i saponozida ekspekltoran.tniћ s·\юj stava , silikata i drugih korisnih hemijskih jedinjenja.

144
Za lakse
bel, slatki

LI!CENJE BfU EM
iska~lj avanj e upotreЬljava se ovo bilje : beli i crni slez, podkoren, itJ.ir ot, oman, jagor~evina, sapunjaca, turcinak, pupoljci

od jablana, crne topole i bora, slatka p ap ra t, anis, morac, dunjino seme, bagremov i lipov cvet, ljublcica, daninoc, br~ljan, kozlac, kle kinj e, zova, majoran, beli luk, islandski lisaj, plucnjak, bokvica, milo duh, nana, divizma i neko drugo Ьilj e. Koren belog sleza se л ајсеsсе upotreЬljava sam, а njegov list i cvet u smesi sa podbelom, bokvicom, zovom, majkinom dusicom i nekitn drugim mirisnim Ьilj em . Ima veLik broj r aznovrsnih smesa koj e se \frlo uэpesno upotreЬlj avaj u za lakse iskasljavanje. Na primer, vrlo је prijatan сај od smese jednakih delova moraca i anisa , ili od cveta podbela, cлnog i belog sleza, ili smesa od jednakih delova moraca, nane, pupoljaka bora ј topole i majorama (ili vranilovke). U apotekюna se cesto s pravlja ova smesa: morac, pljucnjak, bokvica i podbeJ. Za izbacivanj e gu stog slajma (sluzi) u prometu је i ovaj сај: ро 2 kasike anisa i jagoгcevine, ро jedna i ро kasika zove i podbela i jedna kasika korena ljuЬicice. C:esto upotreЬljavano sredstvo za uЬlazavanje kaslja је i mesavina sacinjeлa od jednakH1 del0\'2 n1oraca, island.&kog lisaja i belog s· eza, sa ili bez l dodatka nesto malo titrice ili nane. U ovoj grupi (;ajeva preovladuju biljke koje sadrze mirisna (etarska) ulja i saponine (n1atcrije koje muckanjem репе kao sapun). Vrlo је prijatan cvetni ~ај pгotiv kasЬj~a: jednaki delovi cveta od belog i crnog sleza, trandavilja, ruze, jagorcevine, ljuЬicice ili milovanke. C:ajevi za lakse iskaslja,,anje i stisavanje kaslja piju se zasladeni, najboJje lipovin1 ili planinskim medom iz borovih suma, а u nedostatku meda moze i secerom. Mogu se koristiti i razni vocni sokovi (sirupi) prijatnog ukusa i mirisa. Piti svakog sata ро 1 kaSiku ovog leka. Evo n ekoliko cajnih smesa koje se upotreЬljavaju u naucnoj medicini: 1. Ро 30 g lista i cveta belog sleza, cveta trandavilja i 10 g travc daninoca; 1 kasiku smese popariti sa 200 g kljucale vode, poklopiti i, kada se smlaci, ocediti i toplo popiti. Ovo ponavljati 4-5 puta dnevno. Сај zasladiti medom. 2. Ро 25 g lista belog i crnog sleza, podbela i ploda moraca, kao pod 1. З. Ро 25 g lista belog i crnog sleza, plucnjaka i ploda moraca, kao pod 1. 4. Ро 25 g korena belog sleza, crnog gaveza i idirota, 10 g cveta divizme i podbela i 5 g anisa, kao pod 1. kine dusi'ce, podbela i lista crnog sleza, 5. Ро 20 g miloduha, nane, maj• kao pod 1. 6. Ро 20 g korena omana, sapunjace, slatke paprati, nane i moraca, kao pod 1. 7. Ро 15 g milodul1a, bokvice, majorana, plucnjaka, nane, divizme i 10 g korena crnog ga\'eza, kao pod 1. 8. Ро 15 g se1nena dunje i lana, lipovog i bagremovog cveta, brsljana, korena отаnа i 10 g klekinja, kao pod 1.

КОЈЕ

SE. BOLESTl MOGU IZLE.CITI lLl UBLAtiTI MEDICINSKIM BIUEM

145

9. Ро 20 g podbcla , bokvice, i korena idirota i ро 10 g cvcta zove turcinka, pupoljaka topole i islandskog li§aja, kao pod 1. 10. Ро 25 g s1atkog korena, dunjinog semena, pupo lj aka topole i podbela, kao pod 1. 11. Ро 20 g ko1·ena slad ica, belog sleza, crnog gaveza i idirota i ро 1О g pupoljaka bora i јаЬlап а, kao pod 1. 12. Ро 20 g majorana, podbela, majki111e dusice, moraca i nane, kao pod 1. 13. Ро 20 g koeena sapunjace i sladica, lista podbe la, belog sleza i pitomog kes tena, kao pod 1. 14. Ро 25 g \'1-anilovke, majorana, islandskog Hsaja i trave daninoca, kao pod 1. 15. Ро 25 g moraca, anisa, korena sladica i lista belog sleza, kao pod 1. 16. Pe<.leset g raш a s tucanog moraca popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i posle R sa tj ocediti i pornesati sa pola kilograma lipovog ili planins·k og cvetnog meda i to piti svakog sata ро kasiku. 17. Ро 30 g isitnjenog korena crпog gaveza i sladica; sprema se i upotreЬJj ava kao pod 16. 18. 50 g lis ta tirnijana ili majkine dusice, kao pod 16. 19. Ро 20 g cveta podbela i trandavilja i korena crnog gaveza, kao pod 16. 20. Ро 20 g cveta i lista podbela i stucanog ploda anisa, kao pod 16. 21 . Ро 25 g }jsta timijana i anisa i 10 g korena sapunjace, kao pod 16. 22. Ро 20 g kюnilice i lipe i ро 5 g nane i maticnjaka, kao pod 16. 23. Ро 10 g plucnjaka, majkine dusice, korena belog sleza i crnog gaveza, cve ta podbe la i divizme, kao pod 16. 24. Trideset grama idirota, ро 10 g timijana i cveta trandavilja i ро 5 g pupoljaka bora i ct·ne topole, kao pod 16. 25. Trideset grama :islandskog lisaja .ј ро 5 g plucnjaka, отаnа i cveta belog i crnog sleza i turcinka, kao pod 16. 26. Cetrdeset grama cveta turcinka i ро 5 g omana i slacliea, kao pod 16. 27. Ро 15 g cveta jagorcevine, podbela i belog s1eza i lista timijana, kao pod 16. 28. Ро 25 g sladica i vranilovke i ро 5 g majorana i kopitnjaka, kao pod 16. 29. Ро 15 g ko1·ena slatke paprati, pupolja!ka od jaЬlana i lista nane i ро 5 g cveta belog i crnog sleza i podbela, kao pod 16. 30. Cetrdeset grama bagremova cveta i ро 10 g miloduha i nапе, kao pod 16. 31. Ро 20 g bagremovog i lipovog cvyta i korena slatke paprati, kao pod 16. 32. Ро 15 g korena bela sleza, crnog gaveza i sladica i ро 5 g kozlaca, anisa i nane, kao pod 16. 33. Ро 40 g korena omana i idirota i ро 10 g cveta trandavilja i br§ljana (staЬljika), kao pod 16. 34. Ро 15 g pitome nane, moraca i majorana i ро 5 g belog luka i pupoljaka crne topole i klekinja; sve <trave osim belog luka popaГiti i u svemu postupiti kao pod 16, а beli luk posebno istucati и drvenom avanu, iscediti

146

LECENJE

BIUE~1

i taj sok dod a ti goto,·om zasladenom leku. Ovo se cini iz toga razloga ~ t o se kuvanj em i uo ps tc na visokoj tempcraturi aktivni sas tojci bclog \uka 1-azlazu i оп tada gubi le kovi tos t. ЗS. Ро 15 g cvc ta podbcla , belog s leza, tra nd av ilja i pu poljaka majs ke ruze i 5 g korena Jjublcice, kao pod 16.

g kot·cna belog s leza, omana, idirota, sladica i cr nog gaveza i ро 5 g kot·ena lj LIЬi l: i cc i b elc sapunj ace, kao p od 16. З7. Ро 20 g lis ta bokvice, podbela, plucnj aka, crnog sleza i p itome nале, kao pod 16. OBOLJENJA SRCA Neuroza srca U farmaccutskoj indus triji i apoteka ma spravljaju se i iskljucivo л а lekarski recept izdaju gotovi lekovi od digHaHsa, s trofantusa, du r<1ev ka i drugih kard iotoni C'nil1 Ьil j aka j akog fiziol oskog dejs tva. Razum1ji vo ј е Ја se и domacinstvim a О\'0 Ьilj e ne sme upotreЬJjavat.i u vidu caj eva, jer vt·lo Ja ko moze doCi do tгovanj a. ZЬog toga se ove Ьiljke moraju i smeju upotreЬijavati j edino pod nadzor om lekara, а и celom svetu lekove od Ьilja digitalisove grupe smeju spravljati samo i j edino farmaceuti. Prema tome, kompozicije cajeva koje su ovde navedene treba smatrati samo kao dupuпsku terapiju. Bolesnici moraju traziti savet i pomoc od kardiologa. Dacemo veci broj preskripcija s raznim neotrovnim Ьilj em, ра се lekar odabrati mesavinu za odgovarajuci s1ucaj . 1. Dve kas ike si tno stиcanog koreлa odoljena (valerijane) preliti sa 400 g llladne vode, poklopi,t i i ostaviti preko noCi da se ekstrahиje. Sиtra­ dan zagrejati do klјисалја i kuvati 2-З minuta u poklopljenom sиdи i, ka,d se ohladi, ocediti, zasladiti medom i piti и tokи dana vise риtа ро 1 ''inskи casu. Nikada ne treba popiti odjednom, nego postepeno, svaki put ро nekoliko gиtljaja. 2. Ро 1 ka s ikи odoljena, maticnjaka i паnе i's itniti, dobro izmesati i upotreЬiti kao pod 1. З. Ро 1 kasikи odoljena, cveta hajdиcice i trave metvice (Mentha pul egium), kao pod l . 4. Ро 1 kasikи odoljena, metvice i cveta dиrdevka, kao pod 1. Napomt:na. - Posto se и ovoj smesi nalazi i durdevak, u kome ima kardiotonicnih ћeterozida jakog fizioloskog dejstva, lek је efikasniji od drugih, а bolesnik ga mora piti opreznije i pod nadzorom leka• ra. Osim toga, u toku terapije obavezno ciniti pauze: dva dana piti, а zatim dva dana ne иzimг.ti ovaj сај, nego, ako је to. potrebno, piti сај pod 1, 2 ili З, tj. neki od onih cajeva koji пеmаји durde\,ka. 5. Ро 1 kasiku odoljena, metvice i gorocveta, kao pod 4, jer gorocvet takode ima kardiotoпicnih heterozida jakog dejstva. 6. Pedeset grama odoljena i ро 10 g metvice, паnе, kamilice, gorocveta 1 moraca. Dve kasike ove smese pripren1iti i . potrebiti kao pod 4. u 7. Ро 25 g odoljena, metvice, cveta gloga i hajducioe, kao pod 1. 8. Pedeset grarna glogovog cveta i ро 10 g metvice, kima, moraca, hmelja i gloginja (zrelih i zdroЬljenih plodova gloga), kao pod 1.

Зб . Ро ЈО

КОЈЕ

SE BOLESП MOGU IZLECITl ILI UBLA1ITI МEDIClNSКIM Ј:НUЕМ

147

9. Ро 20 g odoljena, srdacca (Leonurus cardiaca), h melj a, cveta gloga 1 trave oca~ ni ce (Ma l' rtlЬium), kao pod 1. 10. Ро 40 g srdacca i odoljena i ро 5 g lista ruzmarina, metvice, nane 1 maticnjaka, kao pod 1. 11. Ро 20 g anisa, moraca, kima i odoljena, 10 g srdacca i ро 5 g lavandule i gorocveta, kao pod 4, zbog pris utnog gorocveta. 12. Ро 25 g cve ta, lis ta i ploda gloga, ро 10 g korena bedrinca i lis ta m aticnj aka i 5 g kami lice, kao p od 1. 13. Ро 20 g cveta, lista i ploda gloga, trave troskota i rastavica, kao pod 1. Ј 4. Ро 40 g gorocveta i metvice i ро 10 g glogovog cveta i rutvice, kao pod 4; piti 2 dana, а zatim naciniti trodneVIПU pauzu! 15. Ро 20 g odoljena, korena angelike, lis ta pitome nапе i metvice i glogovog cvcta, kao pod 1. 16. Ро 30 g odoljena, gorocveta, korena lokvanja i 10 g glogovog cveta, kao p od 14.
Zapaljenje srcanog misiea
(Miokarditis)

Zapaljenje unutrasnje sreane opne
(Endokarditis)

Zapaljenje sreane kese
(Perikarditis)

Sve sto је receno za lecenje neuroza srca biljnim lekovima vaz1 1 za lecenje ovih oboljenja. Pomoc i savet traiiti od leka:ra. Smeju se koristiti samo biljke Ьlagog dejstva. Ka~diolog се izabrati najbolju kombmaciju саја koja odgovara za od.r eden slucaj. I rupotrebu ovih cajeva treba smatrati samo kao pomocnu terapiju. 17. Ро 30 g cveta zove, brdanke i gloga i 1О g lis~ta mzmarina; spravljati i ,upotreЬljavati kao pod 1. 18. Pedeset grama korena odoljena, ро 20 g lista ·n ane i maticnjaka i ро 5 g plodova rnoraca i cveta durdevka, kao pod 4 i 14. 19. Ро 10 g gorocveta, Zиte rnetle (Sarothamnus scoparius), ро 30 g lista ruzmarina i rutvice i 20 g korena odoljena, kao pod 4 i 14. 20. Ро 20 g srdacca, korena ~selena, lilS'ta ruzmarina i rutvice i ро 10 g cveta lavandule i gloga, kao pod 1. 21. Ро 20 g odoljena, zlatice (Solidago virga aurea), lkore s~bikovine, srdacca i zute m etle, kao pod 4 i 14. 22. Ро 30 g gorocveta, met"Vice i hrnelja i ро 5 g cveta durdevka i trna, kao pod 4 i 14. 23. Ро 20 g korena zecjeg ~trna i oddljena, gorocveta, brezovog i naninog lista, ·k ao pod 1. 24. Pedeset grama od verema-trave, ро 20 g maticnjaka i hajducice i 10 g hmelja, kao pod 1.

148
Nepravilnost u ritmu
sramњ

LECENJE

'ВIUEM

otkucaja

(Arit1nija)

Ova bolest lecl se raznlm lekovima. Као dopunska terapija moze koristiti i ova, ali iskljul:ivo pod nadzorom lekara. 25. Ро 20 g trave danjnoca, cveta gloga i lipe, lista maticnjaka i ро 10 g hmelja i lista ruzn1arina, kao pod 1. . 26. Pedeset grama maticnjaka, ро 20 g odoljena i glogovog cveta i 10 g pпmors kog \luka, kao pod 4 i 14. Primoгski luk и vecoj dozi је otrovan, ра se .sme upotreЬljavati samo pod nadzorom Iekara! 27. Ро 20 g plodova mrkve, gloga/ aniбa i moraca i ро 10 g korena lokvanja i cveta gloga, kao pod 4 i 14. Plodovi se moraju prethodno stucati u avanu. 28. Ро 30 g srdacca, steze .i maticnjaka i 10 g odolj ena, kao pod 1.

Zakreteni krvni sudovi i

povi~en

krvni pritlsak

(Arterioskleroza i hipertenzija)

29. Ро 20 g cveta gloga i sofore, imele, rastavica i alge bracica, kao pod 1. 30. Ро 20 g glogovog cveta, lista i ploda i ро 10 g korena lokvanja i lista zimzelena (Vinca minor), .kao pod 4 i 14. 31. Ро 30 g lista hajducice, imele i ra.stavica i ро 5 g rutvice i cveta gloga, kao pod 1. 32. Ро 20 g maticnjaka, majtkine dusioe, rutvice, odoljena i cveta gloga, kao pod 1. 33. Ро 20 g cveta kantariona, sofore i gloga, lista ha·jducice i cveta brdanke, kao pod 1. 34. Ро 20 g kukuruzne sv:ble, steze (Potentilla anserina), lista hajducice i maticnjaka i korena odoljena, kao pod 1. 35. Ро 20 g srdacca, mahuna od pasulja, glogovog cveta i lista hajducice i rutvice, kao pod 1. 36. Ро 15 g i1nele, glogovog cveta, odoljena, lista maticnjaka, zimzelena i rutvice i 10 g ploda mrkve, kao pod 1. 37. Ро 10 g imele, korena lokvanja, odoljena i sapunjace, cveta gloga, lista koprive i pitome nane, zute metle, rusomace i sipurka, kao pod 1.
Angina pektorls, stenokardija

Bolest је veoma ozbiljna i zbog toga se prepoгuouje obavezno postovanje lekarskih saveta. Napadi su cesto toliko jaki da bolesnik oseca strah od smrti. Treba izbegavati pusenje, al'koholna pica i svaki telesni i dusevni napor. Za vreme параdа, upotreЬljava se nitroglicerin. Bolesnici uzimaju lekove koji sire krvne sudo\'e, ра se zbog toga i ovde .preporucuj.u droge koje imaju takvo dejstvo. Као dopunska terapija и med.icini se koriste ovi cajevi:

КОЈЕ SE BOLESТI MOGU IZLE.CIТ t ILI UBLA2.Пl MEDlC lNSКIM BIUEM

149

З8 . Ро 20 g tra,•e ver·cmnj ace (Calamintl1a), ma t.icnja!ka, sr dacca, kima i odoJjena; sve dоЬ го isH niti, ра od te smese З su pene kasike p 1~e liti s роЈ а lit1-a hladne vocle, poklopiti i tako ostaviti da se p reko noci eks t rahuj c; s u tradan zagr ejati i k uva ti З-4 minu ta ; kad se ohladi, p rocedi ti, zas lad iti bagremovim m edom i pi ti и toku dana umes to vode. 39. Ро 25 g lis ta ma ticnj aka, r u tvice, rnaj kine d usice i me tvice, kau p od 38. 40. Tridese t grama tt·ave s teze, ро 15 g ma tlcnj aka, srdacca, timijana i trave vere1nnj aёe l 10 g r utvice, kao pod 38.

ZAPALJ ENJE VENA
(Flebitis)

PROSIRENJE VENA
(V arikozi t eti)

BoJest ruku.
Као

ј е teska i dugotra jna. Neopћodno је zatr aiiti savet i

Bolesnlci se ne p om oc lekara. pom ocna. ter a pija koriste se ovi caj evi:

smejи

leciti na svoju

1. Ро 15 g cveta n1ajske rиZe, gloga, brdanke, brekinj e, surc1ce, divljeg kest ena i 10 g cveta trandavilj a; 4 s upene kasike smese preliti s pola litra hladne vode, poklopit i, drzati ce1u noc i s utradan zag r eja ti do klj t1 canja, os ta\Jiti d a se ohladi, zasladiti b agremovim m edom i u tok u dana piti umesto vode. 2. Ро 20 g cveta od gloga, bagrema, i zove i lista rutvice, kao pod 1. З. Ро 20 g kor ena crnog gaveza d belog sleza, kore divljeg keэtena l cveta bп 1anke i kamilice, kao pod 1. 4. Ро 29 g troskot a, lista rutvice i hajdиcice i vrbove kore i ро 10 g kоге i cveta div!jeg kestena, kao pod 1. 5. Ро 20 g cveta i kore djvljeg kestena, belog luka, kamilice i cveta maj ske ru.Ze, kao pod 1. 6. Ро 25 g imele, r astavica, belog l·u ka i cveta gloga, kao pod 1. 7. Pedeset grama korena lincure и avanu s tucati и prah, sta viti и lit arsku Ьоси i naliti ~ ednim litrom 300/o-nog cistog a·lkohola ili rakije osr ednje jacine, boct! zapusiti i drZati 8- 10 dana cesce muckajuci da Ьi se lekoviti sastojci iz liпcure s to potpunije izvukli. Posle toga ocediti i piti З puta dnevno ро 1 malu rakij skи casicu na pola -sata pre jela. Ovaj lek је pomogao mnogim oso bama koje pate od ovih oboljenja.
ЭULJEVI
(Нemoroidi)

Mnoge osobe, pogotovu star.i je, boluju od prosirenja i uparla vena u najniiem deJu pravog ereva i cmara. Od ove dosadne Ьolesti naj cesce obolevaju osobe koje mnogo sede, kubure sa stolicom usled dugotrajnih i

150

LECENJE BlU EM

Ltpornih zat ога, cija је jetra obolela, koje mnogo piju alkoholna pica i dr-ugo. Nisu retki slucajevi komp likacija koje nastaju od ove bolesti. U mnogim slucajevima је j edino resenje hirurska interveпcija. U nas i u svetu upotreЬlj a \'aj u se i izvesni bi ljni Jekovi za lесе пј с hemot·oida. Razumlji\IO је da osobe koje pate od zatvora i he moroida moraj u, pre svega, pazi ti na is hгan u da Ьi im s tolica bila u redna i meka.
Cajevi protiv z.ntvora, p1·otiv t\Jrde s tolice obavezno moraju ciniti glavni deo Ьiljne a poteke sva kog domaCins tva u kome neki clan boluje od llemoroida. Razumlji о је da bolesnik mora traziti save t lekara ka ko Ьi znao koji сај treba da нроtгеЬl. Pr·eporucuju se oni laksantni cajevi koji ne izazivaj u grceve, napone i tegobe и trbиhu.
1. Ро 35 g plodn pasdr ena i kore krиs ine i ро 10 g kima, kore po morandze i kamilice; роЬ tо se sve dobro isitni i pornesa, 3 рuле supe ne kasike s m ese kuvati 3 miпuta и pola litra vode и poklopljenom sudu. Kad se ohladi, za.sladiti m edon1 i popiti u 3-4 doze и tokи dana.

2. Ро 40 g kore krusine i p lodova pasdrena, 1О g kima i crnog trna i kamilice, kao pod l .

ро

5 g cveta

3. Za osetljivije osobe : ро 15 g plodova pasd rena, kima, moraca i anisa i ро 10 g cveta kamilice, crnog trna i brdanke i ро 5 g maticnjaka i ћaj­ ducice, kao pod 1.
4. OЬlozi (ta mponi) i kliz1ne (klistiranja). - Uglavnom se иpotre blja­ vaju biljke koj e sadrze tanine i slicna polifenols ka j edinjenj a , slиzi i пеkа etarska ulja и kojirna ima u gljovodonika azulena, kao sto s и kamilica, hajducica, odoljen i neke drиge mir isn e le kovite Ьiljke koj e u naoS rastu u izobilju, ima ih svuda i Citaoci ih poznajи . Bez kvalitetnog le kovitog Ьilja ni najstrucniji farmaceнt ne moze izraditi dobar lek. Borba za kvalitet lekovitog bilja је stalna i vecna. Skrece se paznja bolesnicima da nikako n e kupuju Ьilje od raznih sarlatana, cesto cak i tnepismenih samozvanih narodnih lekara, koji na pijacama i kod svojih kuca prodaju ponekad i trave veoma jakog fizioloskog dejstva koje rnogu izazva ti razna trovanja (Ьljust, kukurek, cemeriku i neko drugo Ьilje) . Ро 30 g cveta divljeg kestena (onog koji se kao ukrasno drvo sadi ро gradovima i parkovima), kamilice i hajducice i 10 g lista zalfije; 3 supene kasike ove smese preliti sa pola litra hladne vode i, cesce rnuckajuCi, drzati 4 sata; po::;le toga p1·okuvati i drza ti da kljuca 5 rninuta u pokloplj eпuш sudu, ostaviti da se smlaci, procediti i u tu vodicu natapati cistu gazu ili meko i cisto flanelsko platno i s tavljati na cmar kao oЬlog.

5. Ро 40 g cveta kamilice i lista ·hajduCice i ро 10 g cveta brdanke i korena odoljena (pre upotrebe treba ga и avanu dobro istucati) , kao pod 4.
6. Ро 30 g cveta karnilice, divljeg kestena i vica, kao pod 4.
tгandavilja

i 10 g rasta-

7.

Ро

25 g cveta kamilice, divljeg kestena, trandavilja i majske ruze,

kao pod 4.
8. Ро 20 g cveta divljeg kestena, kamilice i siЬikovine (ViЬurnum opulus), ро 10 g cveta i lista kantariona, lista hajducice i cveta brdanke, kao

pod 4.

КОЈЕ

SE BOLESП MOGU I ZLECJТI ILI UBLAZ IТI MEDICINSКJM BIUEM

151

9. pod 4.

Ро 30

g cve ta i 1is ta kantariona i Hs ta hajducice i 10 g kamilice, kao

10. Ро 30 g k01·ena crnog gaveza, dunjinog semena i cveta divljeg kes tcna i ] О g cvela ct-nog trna; gavez i dun~dno sem e !prethodno treba u avanu dobro isi tnit i; upotreЬ1javati kao broj 4. 11 . Ро 25 g kогена trave od s rdobolj e i srcenjaka i hrastove kore, 20 g

korena odoljena i 5 g kоге divljeg kestena dobro isitniti i upotreb iti kao pod 4. 12 . Ро 40 g ko1·ena crnog gaveza i dunjinog semena i 20 g cvetnih pupoljaka majske ru.Ze, kao pod 4. 13. Pedeset grama bamije i ро 25 g korena crnog gaveza i cveta divljeg kestena; dobro isitniti i upotrebi.ti kao pod 4. 14. Eks crakt iz. semenki divljeg kesterza spravlja se u apoteci od oljustenih, tek obraшh semenki. Тај ekstrakt od svezih stabИizovaniћ (vrelim a lkoћo1om) semenill jezgri pije se od 8-10 puta dnevno ро 50 kapi za vrem e akutnih napada, bolova od hemoroida. UpotreЬljava se i za 1 ecenje katara nosne sluznice, katara bronhija, podagre, reumatizma i isijasa, trombofleЬita, gгizlice gnjata (ulcus cruris), kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. S obzirom na to da u Jugoslaviji ne raste Hamamelis i Hydrastis i da su to skupe uvozne droge iz Severne Amerike, а da se na osnovu S\'estranih istraiivanja u Zapadnoj i Srednjoj Evropi tokom poslednja dva svetska rata utvrdiJo da od sveg evropskog bilja i rastinja divlji kesten ima najЫizi ћemij s-ki sastav i farmakodinamsko dejstvo . hamamelisu i hidrastisu, preporucuje se upotreba ovog Ыljnog leka. 15. Sto grama metvice (Mentha pulegium) sta'Viti u pogodan sud (nocni), popariti 1 litrorn kljucale vode i bolesnrk sedne da se na tome napari. Kad se tecnost smlaci, natopi se parce 6stog i mekog platna i stavi kao oЬiog. Ovo se cini nekoli!ko dana uvece. 16. Ро 20 g kamilice, ocajnice, korena odoljena, ma!Slatka i pil·evine; 2 kasike ove sшese preliti sa pola litra hladne vode, osta1Viti da se kiseli 6 sati i posle toga prokuvati, da kljuca u poklopljenom sudu 1 minut. Kad se smlaci na 37-3мос, dakle, na covekovu temperaturu, ovu tecnost upotrebiti u 2-3 klizme u razmaku od ро 5 minuta. 17. Pedeset grama kamilice i р о 25 g -stucanog lanenog semena i hrastove kore, kao pt>d 16. 18. Ро 25 g cveta kamilice i belog sleza, semena lana i divljeg kestena, kao pod 16. 19. Ро 30 g semena di\'ljeg kestena i lana i cveta kamilice i 10 g hrastove kore, kao pod 16. 20. Ро 30 g petrovca, korena crnog gaveza i lanenog semera i 10 g kamilice, kao pod 16. 21. Grizlica gn jata (ulcus cruris): 50 g &itmo iseokam.e vucje ja buCice ( Aristolochia clematitis) u cvetu i zametnutim plodovima preliti sa ро1а litra hladne vode, driati 4 sata da se ki:seli i za to vreme ceSce promesati, zatim kuvati 5 minuta, ostaviti da se ohladi, ocedi.ti, iscediti i u tako dobijenom caju drzati obolelo mesto 20-30 minuta. Posle toga u isti сај neltOpiti cisto meko platno i njime oЬlagati. OЬlog driati celu noc i, kad se bolesno mesto osusi, namazati ga cistim uljem, zatim poouti cistim taninom и prahu kupljenim u apoteci i zaviti sterilnom gazom.

152
ZIVCANE BOLESTI

LECENJE BIU EM

Neuroze, new·astenija, blsterija i nesanica
Као l eko\·i za нmirivanje daje se, рге svega, koren odoljena: 200 g korena sitno iseckati, staviti и teg1и i preliti jednim li trom jake komovicc, ostaviti desetak dапа i ро nekoliko puta dnevno promesati; posle toga ocediti i piti ро 20 kapi п а kocku secera \ri se puta dnevno. Lek najvise trose zene slaЬih zivaca. Slicno dejstvo imaju i hrnelj , beli luk, maticnjak, nana, majkina dнsica i cubar, zatim vraнilovka, r uzmarin, selen, rел, s lacica, aлis, morac, mirodija, persun, celer, bosilj ak, kamilica i n eko drugo bilje. U upotrebi se cesto nalaze ovi cajevi: 5 kasika nane, 2 kasike maticnjaka, 1 kasika odoljena. lli ovaj: jednaki delovi odoljena, sisarica hmelj a , maticnjaka i lavandule. Zatim ova sn1esa: 6 kasika maticnjaka, 4 kasike nane, З kasike titrice i ро 1 kasika odoljena i h.melja. Problv нesanice najcesce se daje са·ј od hmelja; 2 kasike sisarica, preliti sa 2 decilit1-a kljuc~e vode, poklopiti i posle 1 sata ocediti; zasladiti medom i piti. Protiv nesanice se preporucuje ovakva vecera: parce hleba p remazano maslon1 (Ьиte rom) i pekmezom od sipaka pojesti uz сај od sisarica hmeJja, nале i rnaticnjaka, а posle toga, neposredno pre spavanja, pojes ti jabuku. Za vreme poslednjeg rata, и nedostatkи mnogih lekova, ЬаЬiсе, ра i neki lekari su davali protiv izostale m.enstruacije (mesecnog pranja) kamilicu, odoljen, nanu, maticnjak, rutvicи, celer i persun. Za lecenje raznih zivcanih bolesti na Zapadи se sve vise koriste Ьiljni lekovi Ьlagog dejstva. Ovo se narocito oseca posle П svetskog rata medu najnaprednijim lek aгima koji se opravdano bore prot iv иpotrebe barbiturata i ISHcnill lekova jakog dejstva. Evo nekoliko slozenih cajeva koji se kor iste и medicini: 1. Ро 25 g lista maticnjaka i sisarica hmelja i ро 10 g odoljena, majkine dusice, kamilk<.:.. <.:vcta majs·ke ruze i ne\тena; 4 sиpene kasike ove mesavine popariti jednjm litrom kljucale vode, ostaviti 2 sata, ocediti, zasladiti medom i и toktl dana piti; najbolje ро 1 casu izjutra i иvесе . 2. Ро 30 g si~arica od hmeJja, odoljena i maticnjaka i ро 5 g gorke deteline (grcice) i lista ruzmarina, kao pod 1. З . Ро 15 g n1atitnjaka, hmelja, odoljena, паnе, kantar.iona i lista kиpine i 5 g cveta vreska i nevena, lkao pod 1. 4. Ро 20 g maticnjaka, vranilovke, odoljena i lincure, kao pod 1. 5. Ро 25 g maticnjaka, lazaгkinje, nane i korena angelike, kao pod 1. 6. Ро 20 g odoljena, maticnjaka, selena i idirota i ро 15 g cveta gloga 1 crnog trna, kao pod 1. 7. Pedeset grama od verema trave (Calamintha) i ро 10 g hmelja, nЗ~ne, matiёnjaka, od()ljena i dobricice, kao pod 1. 8. Ро 30 g kamilice, dobricice i ocajnice i ро 5 g cveta lavandиle i gorocveta, kao pod 1. 9. Ро 20 g 1naticnjaka, dobricice, nапе, Ъosiljka i hmelja, kao pod 1. 10. Ро 30 g odoJjena, matiёnjaka i nane i ро 5 g jasenka i cveta nevena, kao pod 1. 11. Ро 30 g c\reta kamilice, hajducice i cveta trandavilja i 10 g maticпjaka, kao pod 1.

КОЈЕ

SE BOLESТI MOGU IZLEC1Tl ILI UBLAZIТ I MEDICINSKIM ВПЈЕМ

153

Nesanica
(Insomnija)

1. Ро 50 g odoljena i hmelja; 3 supene kas1.ke mesal\-"iine popariti sa 400 g klj uca1e ' 'ode, posle 2 sata odliti, zasladlti medom i popiti, ро 1 ca~ u izjutra i u\rece pre spavanja. 2. Ро 10 g plodova mirodije i aлisa u avanu stucati u sitan рrаћ i kuvati 5 minuta u 300 g belog vina; popiti pre spavanja. 3. Pedeset grama odoljena i ро 10 g maticnjaka, komonike, vreska, lazarkinje i majkine dus ice, kao pod 1. 4. Ро 30 g odoljena, korena lokvanja i maticnjaka .i 10 g mirodije (sernena), dobro is1t11iti i upotrebiti kao pod 1.

Neuralgija
1. Pedeset grama misinca (Cynoglossum) ~ ро 25 g odoljema i moraca dobro isitniti i pomesati; 2 s upene ka si~ke ove mesan.ice kuvati 3 minuta u 300 g vode; kad se ohJadi, zasladiti medom i piti 2-3 pu·ta dnevno. 2. Ро 20 g cveta lipe, brdanke, lista ruzmarina i rniloduha, kao pod 1. 3. Ро 20 g cveta ~Surucice i lavandule, • korena zecjeg trna i trave ruse i kantariona, kao pod 1. 4. Ро 20 g zaHije, pelena, ruzmaгina, nane i miloduha, kao pod 1. 5. Ро 30 g 1nогаса, anisa i majorana i 10 g sase, kao pod 1. 6. J ednu supenu kasiku hmelja popariti sa 200 g vode, smesta poklopiti i posle 4 sata ocediti, iscecbl.• zaэladit~ medom i popiti ·posle vecere ti, шnesto voc' e. 7. Jeduu supenu kasiku odoljena popariti sa 200 g kijuCale vode, poklopi ti i posle 6 sati ocediti i piti, kao pod 6. Ovom, kao i slicnim cajevima neprijatnog mirisa i uk.usa moze se, po-Ied meda, dodati i neki vocni sok za osvezava-nje, kao Эtо su visnjev, riЬizlov, limunov i slicno. 8. Ро 30 g hmelja, odoljena i plodova (semena) mirodije i 10 g maticnjaka, kao pod 6. 9. Ро 45 g maticnjaka i kamilice i ро 5 g plodova mirodije i moraca, kao pod 6. ] О. Ро 20 g lista maticnjaka, metvice, nапе, hmelja i odoljena, kao pod 6. 11. Ро 20 g llsta maticnjaka, bosiljka, kokoca, lazarkinje i majkine dusice, kao pod 6. 12. Ро 5 g cveta nevena, gloga, kamilice i vreska i ро 40 g hmelja i odoljena, kao pod 6. 13. Ро 10 g cveta gloga, kamilice, nevena, pomorandZe i lavandule i ро 20 g maticпjaka i hmelja, kao pod 6. 14. Ро 20 g hn1elja i cveta gloga, belog i crnog sleza i lista maticnjaka, kao pod 6. 15. Ро 25 g plodova (semena) mirodije, anisa, moraca i kima, pomesati i dobro izmesaб: 1 supenu kasiku ove smese stucati u avanu i сај spraviti i upotreЬiti kao pod 6.

154
16.
Ро 30 g 17. Ро 25 g

LECENJE BIUEM

cveta turcinka, nevena i kamilice i 10 g hmelja, kao pod 6. cveta turcinka i hmelja, lista maticnjaka i majorana, kao

pod 6. 18. Svaki dап pojesti uz obroke ро nekoliko gJavica salate (Lac tuca saLiva) zajedno s ko reпom, u z dodatak soli, Jjmunovog soka ili sirceta i uLja. 19. Desc t grюла cv~ta 1okvanja upotrebl ti kao pod 6. 20. Р о 40 g cveta lokvanja i hmelja i ро 10 g cve ta pasiflore i smilja, kao pod 6. 21. Sedamdeset g1-ama cveta lokvanja i ро 15 g lista zalfije i maticnjaka, kao p od 6.

PROTIV NOCNOG MOKRENJA PODA SE

(Enuresis nocturna)
1. Sedamdeset grama lista hajducice i ро 15 g cveta brdanke i korena odo ljena dobro isitniti, ра 1 supenu kasitku ove mesavine popariti sa 200 g kljucale vode, posle 4 sata ocediti, zasladiti medom i toplo popiti U\'ece na 2-3 tSata pre spavanja. 2. Dvadeset grama hajducic€, ро 15 g kantariona, brdanke, ruse i pastirske torbice i 10 g odoljena i troskota, kao pod 1. 3. Ро 25 g hajducice, ruse, cveta brdanke i pupoljaka breze, kao pod 1. 4. Ро 25 g vodenog lisca, cveta gloga i kantariona i korena odoljena, kao pod 1. 5. Ро 20 g odoljena, kantariona, maticnjaka, rusomace i troskota, kao pod 1. 6. Ро 30 g brezovog Iista, paprenog lisca i gloga i 10 g odoljena, kao pod 1. 7. Ро 20 g odoljena, breze, brda!Ilke i hajducice i ро 10 g gloga i ruse, kao pod 1. 8. Ро 30 g odoljena i hmelja i ро 10 g maticnjaka, nane, kamilice i ћaj­ ducice dobro izmesatj; 1 supenu kasitku ove smese popariti sa 200 g kljucale vode, smesta poklopiti i posle 4 sata ocedi-ti i piti kao pod 1. 9. Ро 25 g nane, maticnjaka, metvice i hmelja, kao pod 1. 10. Ро 30 g korena selena i angelike i ро 10 g hmelja, maticnjaka, odoljena i gloga, kao pod 1. 11. Ро 15 g lista kupine, ma,l ine, sumske -jagode i ogrozda i ро 10 g hmelja, cveta nevena i kamilice i li,s ta maticnjaka, kao pod 1. 12. Ро 5 g cveta lavandule i nevena i ро 30 g korena omana, odoljena i vodopije, kao pod 1. 13. Devedeset grama hmelja i ро 5 g ma,ticnjaka i nane, kao pod 1. 14. Osan1deset grama lista zalfije i ро 10 g odoljena i hmelja, kao pod 1. 15. Sezdeset grama lista hajducice, 30 g lista za'lfije i 10 g cveta braanke, kao pod 1. 16. Ро 40 g cveta hajducice i brda·n ke i 20 g lista gloga, kao pod 1.

КОЈЕ SE BOLESП MOGU IZLECIТI ILI UВLA2.IТI MEDICINSKIM BIUEM

155

MIGRENA
(Н emikran ija)

Premda ј е sv~ лavedeno Ьilj e bezopasno, jer ne ma l1emijskih sas tojaka jakog fizioloskog dejs tva, ipa k se svim bolesnicima toplo preporucuje da· ovo Ьilje ne upotreЬljavaju na svoju r uku, nego da traze pomoc i savet lekara koj i се odrediti terapij u. 1. Ро ЗО g nane, maticnjaka i kami lice i 10 g lis ta гuzmarina pomesati i od te smese uzc ti З supene kasike, poparit i sa 400 g kljucale vode, smesta poklopiti, posle 4 sata ocediti, iscediti, zasladiti medom i pi,ti umes to \'Odc. 2. Ро ·Ю g maticnjaka i .паnе i ро 20 g odoljena i angelike, kao pod 1. З. Ро ЗО g plodO\'a korijandra, mirodije i aлisa i ро 5 g korena selena i angelike. Plod ove pre upotrebe и avanu is tucati, а korenje si tno iseCi; upotrebl ti kao pod 1. 4. Ро 25 g cve ta kami lice, lavandule, jagorcevine i gloga, kao pod 1. 5. Ро 25 g cveta i lis ta durdevka, lista паnе i korena odoljena, kao pod 1. 6. Ро 15 g kore na, lista i cve ta j agorcevine, ро 10 g m ajorana, korena peгunike, odoljena, selena i angelike i 5 g cveta durdevka, kao pod 1.

Z.ENSKE BOLESTI

Za Јесепј е zeпskЉ boles ti bolesnice se, pre svega, moraju obratiti lekaгu za savet i рошос. Biljke о kojima се O\'de Ьi ti govora samo su dopunska terapija , ali i ona mora biti sprovodena pod nadzorom lekara. U svetskoj rnediciп s koj •literat uтi navodi se izves tan broj Ьilj aka za lecenje zenskih boles ti. О onima jakog fizioloskog dej s tva ovde nece Ьiti govora. Navescemo, pre svega, Ьiljke koje imaju manj e ili vise etar·skog ulja raznog hemijskog sastava i svojstvenog farmakodinamskog dejstva. Razumljivo је da ove biljke osim e tarskih ulj a sadrze i mnoge druge sastojke, о kojima lekar vodi lЋCu,n a pri r izradi kompozicija za svaku bolesnicu ponaosob. Od domaceg aromaticnog bilja za ю·etlivanj e 111e11struacije najcesce se upotreЬijava ono koje ima Ьlago dej s tvo: kamilica, odoljen, pitorna паnа, ћajducica, komoнika, mогас, selen , maticnjak, kim, a nis, kantarion, oman, hmelj, ruzmarin, ocajnica i ne ko drugo Ьilje. Koristi se i sedef ili rut\rica, ali se tu mora Ьiti opreza,n, jer ova Ьiljka nije bezazlena i izvesne osobe је ili ne podnose ili im izaziva odliv krvi, а ukoliko se uz. e u vecoj kolim cini, moze izazvati i роЬасај . Za uЬlaiavanje i smanjiџaпje Ьоlоџа i odliva pnH~kom menstruacije najcesce se koris te opore biljke, tj . one koje sadrze manje ili vece kolicine lйl'linskih mateгija . То su, pre svega, trava od srdobolje, steza, list kupine i sumske jagode, hrastova kora, petrovac, srcanik, lisac, stavolj i ne ke druge Ьiljke oporog ukusa. U iste svгlle upotreЬJjavaju se i neke druge domace Ьiljke u koji1na ima izvesnih aminskift jedin.jenja, kJao sto su ziva trava, papreni lisac, ru-

156

LECENJE BIUE.M

son1aca, dragusica ili dragusac (Se11ecio \lulgaris) i drugc. U istu hemijsku ј farmakodiпamsku grupu dolazi i razena glavnica (Secale corнutum). Ona је n ajaktiv nij a , jer sadrfj razne alkaloide i amine koji veoma efikasno deluju n a uredivanje mcn truacije. Medutim, kako ј е raiena glavnica otrovna, ~ me se upotreЫjavati samo ро rcceptu lekara, а lek uzimati iskljucivo onaj koji је pripremljen u apo teci. Od glikozidnil1 Ьiljaka najcesce se upotreЬlj ava daninoc, jova, borovnica, vrcsak i lazarkinja. Za ispit·a11je zc п s kog polлog organa korist e se bil\j ke koje sadrzc tan ine, sluzi i neka etaгska ulja. U tu svrћu se spravJj aju jaki cajevi (oko 50 g suvog bilja n a pola litra vode). Najvise se koriste: kamilica, zu ta i bela ћaj ­ ducica, dobricica, beJi i crni slez, kopriva, ialfija, hrastova kora, bela mrlva kopriva, rniloduh, гuzmarin, timijan, orahov lis t, ocajnica i neko drugo bllje . Protiv b elog p 1·arzja (leuko.reja) kori\S1te se Ьiljke koje imaj u a ntisepticn e , astojke, pre svega ta!J1in e i etarska ulj a: zalfija, haj ducica, vranilovka, s petгovac, rnetvica, dobricica, krasuljak, poponac (Convolvulus arverzsis), virak, zelenika (V irzca), k 01priva ј neko drugo bilje. Za јасе lucerzje m leka dojilja upotn-eЬlj aiVajru se u oЬli·ku саја n'lirisne biljke s e tarskim uljima: anis, morac, mirodija, kim, korijandar, bosiljak, zdraljevina, bedr·iпac, majoran, maticnj ak i resnik. Da se 5manji l ucel'lje m l eka dojilja, pije tSe сај od zalfije, orahovog lista i hmelja i jedc rogac.

Za regulisanje menstruacije
20 g kore zestike i lista rnaticnjaka i ро 30 g rizorna odoljena i tra\'e od srdoboljc; 4 supene kasike ove smese popariti sa 700 g kljucale vode, poklopiti, cesce promesati, posle з sata ocediti i procediti i и 4 doze ropiti и toku dana. Ovo poceti piti na 5-6 dana pre poeetka menstruacije i prestati cim ona krene. 2. Ро 25 g plodova pasdrena, cveta kamilice, korena odoljena i kore od cibukovine (VtbUt"11Um opulus), kao pod 1. З. Ро 30 g kamilice, lista pitome nane i odoljena i 10 g paprenog lisca, kao pod 1. 4. Pedeset grama kamilice i ро 25 g odoljena i nапе, kao pod 1. 5. Pedeset grama paprenog lisca , ро 20 g kamilice i miloduha i 10 g 1-utvice, kao pod 1. 6. Cetrdeset grama odoljena i ро 10 g hajducice, narne, cveta vreska, lista breze i kupine i kore krusine, kao pod 1. 7. Ро 30 g odoljena i steze i ро 20 g maticnjaka i kore krиSine, kao pod 1. 8. Ро 20 g kantariona, rutvice, mationjaka, ocajnice i paprenog lisca, kao pod 1. 9. Cetrdeset graJna paprenog lisca i ро 15 g rizoma zdravca, trave od srdobolje, lista ћajducice i maline, kao pod 1. 10. Sezdeset grama paprenog lisca i ро 20 g kore od cibukovine i cveta kamHice, kao pod 1.
1.
Ро

КОЈЕ SE BOLESTI MOGU IZLECIТI lLI U BLAZIТI MEDlClNSКIM BIUEM

157

11. Pedeset grama paprenog lisca, ро 20 g Ьiserka ( Alchemilla) i kamilicc i 10 g cveta b e le mrtve koprive, kao pod 1. 12. Ро 20 g rnHoduha, ocajnice, kantariona, kicice i timij aл a, kao p od 1. 13 . .Ро 1.5 g kaпli lice, pitome nапе, rutvice, odolj ena, katn tariona i pap renog llsca 1 10 g gorke detcline, kao pod 1. 14. Ро 25 g paprenog lisca, ploda pasdrena, kore ciЬukovine i r izoma p irevine, kao p od 1. 15. Tr ideset gra шa cveta nevena i ро 10 g p loda pasdrena, cveta bele mrtve koprive i kaп1.ilice, r ulvice, nan e, m aticnj aka i papreлog lisca, kao p od 1. 16. Ро 40 g tra\1e veremnjace i cvet a kamilice i 20 g odoljena, kao pod 1. 17. Ро 50 g papren og lisca i ciЬukovine, kao pod 1. 18. Ро 50 g тusomace i pap renog lisca, kao p od 1.

REUMATl ZAM, IsiJAS, ARTRITIS I ULOZI

(podagтa,

gi• ht)

Sredstva za draienje koze
(Flogistika ili t·evulziva)
Sva ova оЬо} jenja su tes ka i lecenje traje dugo. Za umirenje bolova najcesce se upotreЫjava aspirin. Osobe obolele od hronicnog reumatizrna n a jcesce se lece u banjama (Melenci, Matarus ka, Koviljaca i druge). Pored toga, s manje ili vise uspeha, za lecenje ovih bolesti koriste se i razni cajevi za pice, kupanje, masazu, оЬЈоgе i sl. Ukoliko se piju, treba ih uzimati sto toplije, najbolj e uvece pre spavanja. Dobro је pi ti са ј zajedno sa 1-2 aspirina, da bi se boles.nik sto vise preznojio. Za lecenje izves.nih bolesti, tp re svega onih od nazeba, и narodnoj i и naucnoj medicini raznih kontinenata kroz vekove se koristi izvesno bilje koje ima takvo delovanje da izazove drazenje i crvenilo koze. Medutim, odmah treba skrenuti pafuju na to da ove biljke mogu brzo i lako prouzrokovati zapaljenje koze i izazvati plikove, ра cak i rane. Zbog toga pri upotreЬi ovih· Ьiljaka treba biti \-Tlo oprezan! Flogis tika privlace krv na p eriferiju, u kozu, i na taj nacin izazivaju manji priliv krvi и oЬliinjim unutrasnjim organima. Zbog toga se ova sredstva koriste, kako u bolnicama, tako i u domaCinstvima, и slucajevi1пa zapaljenja pluca i plucne maramice, protiv reumatizrna 1 sli6nih bolesti. U svakorn slucaju, treba traziti pomoc i savet lekara, jer nestrucnorn upotrebom bi1ja moie doci i do tezih ostecenja koze. Zavisno od biljne vrste, od koncentracije akti\'nih materija u spravljenom leku i .od dufinc aplikacije upotreЬljenog leka, dolazi do jaCih ili Ьlazih nepozeljnih posledica. Tako, na pгirner, slacica, beli i druge vrste luka, ren i slicne biljke ili lekovi izradeni od njih, upotreЬljeni u slaboj koncentraciji ili drzani na kozi

158
Ыazeg

LECENJE

ВШЕМ

krace vreme izazivaju samo prosirenje kapilara i malih arterija i pojavu crvenila koze, dakle, ono sto se trazi od leka. Mectutim, iste te biljke u јасој koncentraciji, upotreЬljene duie, ako se drze du:le vreme n a obolelom m es tu, izazvace ne samo crvenilo, vec i zapaljenje koze i poja,,u n1ehиrova i rana. Zbog toga ova s redstva treba upotre Ьljavati vrlo oprezno! Cim bolesnik oseti jaku toplinu i peckanje, oЬlog treba odmah skinuti i to mesto namazati svei.im ttljem (rnofe se upotrebiltri ulje ili m ast za jelo, ali mora biti cisto i sveze)! Za drazenje koze upotreЫjava se seme bele i crne slacice, rede t erpentinsko ulje, ljuta paprika i brёtanka . Cesto se u domacin5tvu koristi nas trи­ gan геn, rotkva, dragoljub i mnoge druge biljke koje sadrie tzv. sumporne, senevolne ili tioheterozide. Protiv pomenutih oboljenja navescemo veci broj kompozicija cajcva, jer ј е uzrok bolova vrlo razno\•rstan : kore, brezovog lisca i pupoljaka i ро 10 g cveta zove i lipe, lista koprive i trave rastavica; dobro se isitni i pomesa; 1 ka.S ikи smese kuvati 5 minuta и 200 g \ 10de и poklopljenom sиdи i posle 10 minиta drlanja izvan stedn_iaka ocediti i sto toplije piti. u slucaju jakih bolova uzeti 4 kasike smese, kuvati 5 minuta u pola litre vode, procediti, zasladiti medom ј piti svaka 2 sata ро jednu solju sto .toplijeg саја. 2. Ро 30 g korc bele vrbe, pers иnovog korena i lista koprive i 10 g pupoljaka breze, kao pod 1. З. Ро 25 g brezovih pupoljat a, koprivinog lista, trave daninoca i kok rena sapиnjace, kao pod 1. 4. Ро 20 g brezo,•ih pupoljaka, lista belog jasena, vrbove kore i kamilice i 10 g pupoljaka belog bora, kao pod 1. 5. Ро 20 g korena zdravca i zecjeg trna, trave sitnice, kore krusine i rastavica, kao pod 1. 6. Ро 20 g Jista belog jasena, korena zecjeg trna, sapunjace i lincure i 10 g pupoljaka belog bora, kao pod 1. 7. Ро 30 g staЬljika 1·azvodnika, kore bele vrbe i semena divljeg kestena i 10 g zoviпog cveta, kao pod 1. 8. Ро 20 g brezovog li.sta, kore bele vгЬе i trave rastavica, ро tO g zovinog cveta i koprivinog lista i ро 5 g cveta nevena, razlicka, bozura i kamilice, kao pod 1. 9. Ро 20 g 1ista breze i belog jase.na i ро 10 g pupoljaka i kore bele vrbe i kore krusine, kao pod 1. 10. Ро 20 g kore bele vrbe, trave sitnice, korena zutog trna i pupoljaka belog bora i breze, kao pod 1. 11. Ро 20 g pиpoljaka i lista breze i mahuna od pasulja i 40 g lista crne riЬizle, - ao pod 1. k 12. Ро 20 g rizon1a idirota i pirevine, korena angelike, brezovog lista i trave srdacca, kao pod 1. 13. Ро 20 g korena vodopije, trske i maslacka i lista belog jasena i ро 10 g plodova mогаса i anisa, kao pod 1. 14. Ро 20 g cveta surucice, zove i lipe, kantariona i brezovih pupoljaka, kao pod 1.
1. 20 g
Ро vгbove

КОЈ Е

SE BOLESТI MOGU lZL ECJТI ILI UBLA:tiТI MEDI CINSKIM BtUEM

159

15. Dves ta grama pupoljaka belog bora i 100 g maj kine du.Sice kиvati 3 rninuta и 5 litara \•ode и po kloplj eлom s udи , kr oz pla tno p rocediti i sipati u kadu s topJom vodom u koj oj treba bolesni k da se kupa. 16. Ро 50 g m ajkin e d иsice, s tиca nog grckog semena i korena idirota i lista ruzmarina, kao p od 15. 17. Ро 100 g kam ilice, maj kine dиs i ce, vranilove trave i pupoljaka b elog Ьоrа, kao p od 15. 18. Ро 30 g razvodnlka , miloduha i p aprenog Jisca i 10 g lis ta belog jasena, k ao pod 1. 19. Ро 30 g korena site, trske i p irevine i 10 g nале, kao p od 1. 20. Ро 45 g podиbl ce i lis ta borovnice i 10 g lis ta belog jasena, kao pod 1. 21. J ednu k asiku pupoljaka belog bora popariti sa 200 g kljucale vode i posle 2 sata ocedi ti, zasladiti medom i toplo piti izjutra i uvece. 22. Sto grama s tиcanih klekinja i ро 50 g lista pitome nane i lovoгike p opariti sa 2 litra kljucale vode, poklopiti i posle pola sata ocediti i tu tecnost dodati u toplu vodu u kojoj se boles.nik kupa. 23. Ро 20 g lista breze i koprive, trave troskota ·i vrbove kore i. ро 10 g ras tavica i cveta surucice, kao pod 1. Ovaj сај se ceni protiv reиma­ tizma. 24. Tri puta dnevno piti ро 1 kafenu kasiku svezeg soka iscedenog iz samlevene presne kasikare (Cochlearia officinalis). 25. Ро 20 g kore divljeg kestena, troskota i orahovih ljиsaka, 30 g vrbove kore i 10 g plodova ljoskavca; 2 kasike ove smese popariti sa 400 g kljucale vode i posle 2 sata ocediti, zasladiti medom i toplo piti: najbolje 1 soljи izjиtra i drugи uvece (protiv uloga). kine dusice i idirota, 100 g stucanog grckog 26. Ро 30 g vгanilovke, maj1 semena i 200 g kamilice pomesati, staviti u retko platno i spиsHti u lonac u kome kljиca 5 litara vode, driati. oko 2 mi nuta da kljuca, skinиti i, kad se sm]aci, tecnost иsиti и kadи sa toplom vodom, и kojoj se bolesnik kира. 27. Tгista gran1a borovih pupoljaka i ро 100 g vranilovke i n1ajkine dusice, kao pod 26. Kad se ovaj сај oћladi, doda ти se 50 g samlevenog ili istиcanog semena crne slacke zamotane и platno, oэtavi 2 sata, kesa sa slacicom iZ\'adi i 5 litara tog leka stavi и kadи s vodom za kupanje. Ako bolesnika pocne peci, ako mu koza pocrveni, neka izade iz kade, obrise se i namaze telo cistim svezim uljem ili шаsси.

CAJEVI ZA ZNOJENJE, PROTIV NAZEBA
(Sudorifika ili dijaforetika)

Iako naucna rnedicina i farmacija jos nisи objasnile fiziolosko dejstvo mnogih biljaka koje 4zazi\'aju znojenje, one se ipak kori..ste viбe hiljada godina i ne пapus tajи ni danas. P·rozeЬlom putniku i namerniku сај od zove, lipe, metvice, nane ili neke drиge lekovite biljke, sa 1-2 taЬlete aspirina i te kako се pomoci i spreciti mnoge komplikacije koje mogu nastati od nazeba. То su lekovi nasih preda1 koji nikada i nikome nisu skodili. Oni ka

160

LECENJE BrUEM

koriste nc samo vaгosanim a kojima su nadomak lckari i apotckari \'СС1 pre svega, brda nima i p tanincima koj i ponckad treba da prepesaёe dcsetine kilo mctara ро snegu i л evremen u do prve pomoCi, а na tom putu bolcst moze jos vise da se komp likuje i da se lose zavrs i. Za vrcme ratova i bezanija dobar сај је cesto spasonosan lek. Navescemo nekoliko reccpa ta о slozenim cajevima od le kovitog bl lja, mesa\1ine raznil1 bezaz leniћ bilj nih droga koje se znatno ,..ise koriste и indus tr ijski razvi jenim zemljama Zapadne Evropc i Severne Amerike nego u neraZ\' ijenim koje oblёno o Ьilujи lekovi tim Ьilj em, jer ga оле sla bo Ш nikako ne koriste, naj cesce zbog neznaлja , zaosta los ti i zdravs tvene ncprosvecenosti.
Posl ednji!L nekoliko godina zdravstveni radnici daju sve veci o lpor, r eakciju 11а preleraнu i ne uџek opravdanu upotrebu antiblotika za sprcca11й l1je i lece11ie najoЬicnijilz л·akidasnji/1 obolj enja. Pogotovo и л·ordijsk•im zem-

ljama, Kanзdi, Australiji, Јараnи, Engleskoj, SSSR i dгugde, sve vise izbegavaj u up o t re l·ч1 an ti blo tika (daj u ih samo kada је to zais ta neophodno i opravdano) i bolesn icima preporucujи prirodne lekove, koristeCi, pre s\·ega, н eskodlji1JO lekovito Ьilje, sunce, vodu, cist vazduh i sve d. ugo s to ne шоzе r covekи skoditi, nego samo koristiti. Protiv gripa, nazeba i tome slicno koristi se kao preventivna mera bilje koje sadrzi tzv. fitoncide (antibakterijske sas tojke viseg bilja), о kojima se govori и ovoj kпjizi. Evo nekoliko шesavi na caj eva koje moze svako pripremiti :
1 kas ikи lipovog i zovinog cveta pomesati i popariti sa 400 g kljucale \Юdе, smesta poklopiti i sto toplije popiti zasladeno medom ili nekim sokom prija tnog slatkog i nakiselog иkиsа . 2. Ро 20 g trave daninoca, bora2ine, pomocnice, vrbove i brestove kore, kao pod 1. З . Ро ЗО g lipovog r zovinog cveta li 1 upoljaka crne topole i 10 g pи­ i p poljaka breze, kao pod 1. 4. Ро 25 g kore od vrbe, crne topole i simsira i klekinja, kao pod 1. 5. Ро 25 g korena repиsine, koprive, sapunjace i zecjeg tma; sve se mота pre thodno dobro isitnHi; З kasike ove mesavine kuvati 5 minиta и pola litra vode i zasladeno sto toplije popiti и nekoliko doza. 6. Ро 20 g lipovog i zovinog cveta, pupoljaka crne topole i vrbe i ро 5 g C\'eta razlicka, nevena, surиcice i crnog trna, kao pod 1. 7. Ро 25 g korena sapunjace, angelike, dikice ili bele Ьосе (Xanthium spinosum) i ·t rske, kao pod 1. Сај piti sto topliji, kao i sve ostale cajeve za izazivanje znojenja. 8. Ро 20 g vranilovke, majkine dusice, kamilice, zove i lipe, kao pod 1. 9. Ро 2.'5 g kamilice, zove, lipe i pupoljaka crne tapole, kao pod 1. Ј О. Ро 20 g majorana, od verema trave, metvice, lipe i zove, kao pod 1. 11. Ро 25 g dobricice, vrbovih pupoljaka i cveta zove i sиrucice, kao pod 1. Ј 2. Ро 25 g korena kraJjevca, angelike, selena i sapunjace, kao pod 1. i3. Ро 25 g din1njace, pupoljaka vrbe i topole i metvice, kao pod 1. 14. Ро 40 g lista pitome паnе i rJbizle i ро 10 g vrbove kore i pupoljaka od crne topole, kao pod 1.

1.

Ро

КОЈЕ

SE

BOLESТI

MOGU

I ZLECIТI

ILI

UBI...AZlТI

МED IC INSКIM

Вll.ЈВМ

161

PROTIV ZNOJENJA
Velebilje, tatulp. i b- ka d eluju kao ener giooa sredstva protiv znouni j enja, ali su te biljke vr lo j akog dejrs tva i n epa.Znjom i nepr avilnom upotrebom m ogu izazva ti teska trovanj a, ра i smrt! Zbog toga se one mogu dobiti sarno и apoteci na lekarski recept.

Srecom , in1a i n eotrovnog bilja, irstina, slabljeg dej&tva, ali ono takode smaDjuje prekomerno znojenje. То su zalfija ili k adulja, beli luk, ariseva gljiva, ocajmca , miloduh, or ahove ljuske i lisce i dr.
1. Dve kasike zdroЬljenog zalfijinog lisca popariti sa 200 g kljucale vode, poklapiti ј posle 1 sata odliti, zasladiti medom i popiti pre spavanja. 2. Kasika zalfijinog liБta i kasika miloduha, kao pod 1. 3. Ро 40 g zalfije i miloduha i 20 g orahovih ljusaka isitпiti i pomesati; 2 ka&ike ove smese popariti sa 200 g kljucale vode i upotrebiti kao pod 1. 4. Ро 25 g ocajnice, miloduha, zalfije i orahovih ljusaka (i ovde kao i и svim drugim slucajevima treba kori.stiti samo i iskljucivo zelene оrз l"1'Ve ljuske) isirtniti, pomesati i upotrebiti kao pod 1. 5. ёetrdeset grama lista Zalfije i ро 30 g lista hajdutice i pola anisa, ..t.J pod 1. Ро potrebi, moze se piti i и toku dсша ро 1-2 ca.Se саја. 6. ёetrdest grama rastavica i ро 20 g zelenih orahovih ljusaka, lista 7.a1fije ј korena odoljena, kao pod 5.

PROTIV GROZNICE I NAZEBA
Pored sintetskih lekova, upotreЬljava se kininova kora i drugi lekovi. Od domaceg bilja upotreЬljaYaju se ЬilJke sa salicilnim derivatima, kao sto su pupoljci crne topole, vrЬova kora i neko drugo Ьilje. Oэim toga, vekovima se upotreЬljavaju razne gorke bHjke, pre svega lincura, kicica, gorka detelina (grcica) i druge domace biljke. Ovi eajevi se piju sa aspirinom. 1. Sezdeset grama vrbove kore i ро 10 g lincuтe, kicice i trave-ive isitniti i pomesati. Kasiku ove mesavine kuva.ti 2-3 minuta sa 200 g vode, procediti i toplo popiti и podne i uvece. 2. Ро 25 g klcice, lista belog jasena, grcice i hrastove kore, kao pod 1. З. Ро 50 g kore vrbe i crne topole isitniti, dobro izmesati i od te mesavine 1 kasiku kuvati 10 minuta и 200 g vode, procediti i toplo piti 3-4 puta dnevno. 4. Ро 50 g pupoljaka cme topole i Lista belog jasena, kao pod 1. 5. Sedamdeset grama vranilovke i ро 15 g li.sta belog jasena i vrbove ko1·e, kao pod 1. 6. Ро 40 g kore vrbe i cme topole :i 'РО 10 g lista belog jasena i ''ranilovke, kao pod 1. 7. Ро 30 g gorke deteline i lista belog jasena i pupoljaka crne topole i 10 g lincure, kao pod 1.

162
KOzNE BOLESTI

LECBNJE. B1UEM

Lecenje kozruh bolesti ј е vrlo slozeno i oblcno veoma dugatrajno. Iako n a ucna medicjпa i na ovom polju os tvarila krupne napre tke, jos uvek ima znatnih teskoca и lecenju izvesnih hronicnih i upornih oboljenja koze. Zbog toga se bolcsnicima pгeporucuj e da se ne lece samoucki, na svoj~ ruku, nego da se za savet i pomoc obrate dermatologu. Narodno lecenje koznih bolesti vrlo је raznovrsno i staro, kako u nas tako i u drugih nal"oda na raznim konunentima kroz vekove, jer su higijenske prilike doneda,rna Ьil e vrlo lose. Zato ј е, narocito za zaostale krajeve, od posebnog znacaja zdravstveno prosvecivanje. Ukoliko su uslovi zivota losiji, u toliko ima vise oboljenja, osobito koznih. Prema tome, svakodnevno kupanje, presvlacenje ·i cistoca, pre svega i iznad svega, najbolje m ere s u predohrane protiv vecine koznih boles ti. Najvise ј е kozn1 oboljenj а za vreme r a•tova, bezanija i drugi.h nenorill malnih prili.ka. Zbog toga ј е neophodno poznavanj e onih mogucnos ti i sredstava koje nam pri1·oda u .svako doba pruza. U miru ih treba dobro upoznati da bismo ih u slucaju rata mogli uspesno korjstitri, p ogotovu ako se nademo daleko od zdravstvenog centra. Za lecenje koZпih oboljenja irna ram1ih lekova. U terapiji se koristi, cesto s dobrim uspcl1om, velik broj biljaka i biljnih derivata. Jedni se primenjuju spolja, а drugi iznutra. lma prostih i slozenih takvih lekova. 1. Spolja sc upotreЬlj ava bilje koje sadrzi ulja i masti, zatim sluzi i srodпih poliuronskih jedinjenja, tanina i drugih polifenolskih materija, azulena i proazulena, vitamina ј provitamina, hinona i antrahinona, antiseptickih etarskih ulja, zatim se koriste biljni katrani, balsami d drugo. Sam1eveno bade1novo, laneno, buackovo, lesnikovo, bundevino i drugo нlјепо seme11je upott·eЬijava se vise hiljada godina kao veoma Ьlago sredstvo za Iecenje raznih upala i ozleda koze i sluzokoze. Osim ulja, koje је glavni Jekoviti sastojak ovog semenja, deluju i drugi korisni sastojci (vidi poЬlize о tome u avoj knjizi gde se govori о ·svakoj od ovih biljaka). Za lecenje se koristi i cisto ulje ovih biljaka, bilo za mazanje, bilo kao podloga za spiЋvljanje raш1ih oЬloga, cicvara, kasica, melema, lekovitih masti i drugih lekovitih prcparata. Medиtim, treba naglasiti da lekovitost samlevenog uljenog semenja i njihovih ulja nijc ista. Tako, na primer, sveze samleveno laneno semc ima visestruko dejstvo, jer osim ulja, Ьlagotvomo delиju i drogi korisni sastojci tog semena (vidi »laneno seme«) koji dopunjuju dejstvo ci~Stog ulja. Od uljevnog semenja, pogotovи onog и kome ima i sluzi (lan, dunja, Ьиаса~) , spravljaju se и derrnatologiji, naucnoj kozmetologiji i slicnim specijalnos tima razne.maske ili oЫozi za lice i za druge delove tela da se koza »podmladi«, osvezi, ovlaii, omeksa. Za lecenje opekotina od sunca, ~kljиcale vode i drugo koriste se masne materije, pre svega, razna susiva ulja sa mnogo gLicerida nezasicenih masnih kiselirщ., provitarnina i vitamina (laneno, riblje i dr.). Sve te masne n1aterije (masti i ulja) moraju · ьiti potpuno sveze, neuiezene i neutralne reakcije. Stara, u~egnuta i kisela ulja i masti vise skode bolesnikи nego ~to ти koriste. Zbog toga se nikako ne smeju upotreЬljavati za lek.
је

КОЈЕ SE BOLESТI MOGU lZLECIТl ILI UBLAZIТI МEDICINSКIM BIUEM

163

vite i ulja, tako i sluzi л а kozi grade neprekinut zastitni film. Kamilica, bela i zи.ta hajduCica, odoljen i druge miri~ne lekovite biljke sa azulenima takode ulaze u sastav rae.n.ih lekova i kozmet\ickih preparata za negu koze i protiv raznih upala koze i sluznice (antiflogi·s tika). Vranilovka, tjmijan, majkina du.Sica i neke druge mirisne biljke sadric timola i ka1·vakrola, dva fenolska jedinjenja jaJkog ant\i5epticnog dejstva. Neke vгste bosiljka i zecja stopa imaju eugenola, jednog fenola velike antisepticne moёi i jakog, prijatnog i dugotrajnog mirisa. Trava od srdobolje, srcanik, steza, petrovac, pиpoljci od dиnje, kruske, hrasta i ја.Ьиkе, ru:astova kora, lubenicarka, zecja stopa, zdravac i druge biJjke oporog ukиsa \Sadrze tanine i druga polifenol.ska jedin;jenja, zЬog cega se upotreЫjavajи za lecenje rana, ekcema, krasta i dгugih oboljenja. Koriste se u oblikи оЫоgа ili kao dodatak kupkama. Slicno dejstvo је i lisca, pupoljaka, kore i zelenih ljи~aka oraha, и kome ima juglona i drugih ma1:erija. Daninoc, brsljan, rastavic, ~Sapunjaca i neke druge saponinske biljke koriste se spolja (kupke, oЫozi) i 1 iznutra (cajevi) za lecenje izvesni11 upornih ћronionih koznill bolesti nastalih kao rezultat poremecaja prometa materija (metabolizma). Za lecenje psorijaze narod jede bundevu. Za lecenje ekcema i psorijaze koriste se peruvijanski balsam, stiraks i аrатоЬа (hrizarobin). L:.a sazre~·anje Cireva potkoznjaka (nricina) prave se kaЭice i melemi od samlevenog semena lana, dunje i Ьиасkа, crnog luka, pivarskog i domaceg (kiselo testo) kvasca i drugo. Osirn toga, svaki dan se pojede ро 25 do 30 g pivarskog ili pekarskog kvasca. Ili se od kvasca pravi jedna vrsta boze (poЬliie vidi »kvasac«). Za lecenje ogrebotina, posekotina i rana narod lko:лiэti razno oporo bilje, najvise bokvicu, ranjenik, petrovac, neven, brestovu koru, hajducicu, ЬеИ i crni luk, bosiljak i drugo bilje bogato antisepticnim sastojcima (vidi poglavlje »fitoncidi«). Protiv peruti, za porast kose, za jacanje korena kose, protiv opadanja kose koriste se koren kopnive, ricinusovo ulje, brsljan, sapunjaca, daninoc, kamilica, brezov sok, katran od bora, jele i ·b ukve i dгugi Ьiljni lekovi. . Protiv suge upotreЬljavaju se perubalsarn, stirak.s i ~katraiili а и narodnoj rnedicni cemerika, duiVan, buhac, hmelj i neko drugo bilje. II. Ј znutra. Za lecenje koznih bolesti, Jstovrerneno sa kupkarna i oblozirna, piju se razni cajevi i drugi lekoviti pripravci. Za leeenje raznih dermatoza koristi se daninoc, sok od krastavaca, bundeve, opuncije, breze, nekiћ vr.sФa aloje, jabuka, repu.Sine, rnaslacka, ruse, euvar1kuce i drugog soenog Ьilja. Veorna 5U korlsne tzv. »prole6ne kure«, dijete upotrebom svezih, presnih mladih ·listova maslacka, bokvice, salate, rnoraca, dragol}uba, lubenicarke i nekih drugih biljaka !Sprav.ljenih и dbfu.lku salate. Korist·i se i sok od breze i kupиsa, koren od repusine, li~Sni pupoljci od artisoke, eesljuge i lipe, sasvirn rnladi beli pиpoljci od spargle i drugo. U novije vrerne, otkako је,

B~li i crni slez, trandavilje, dunjino seme, island>S~ki lisaj i drиge lekoЬiljke bogate sluzima иspe.Sno se koriste za lecenj e zapaljenja koze. Као

164
srecoш,

LECENJE BlUEM

pocela industt·ijska rproi~vodn ja vocnif1 sokova, sve •је veci Ьгој osob a koje svakod nevno umesto a lkoholnih napitaka piju razne vocne sokove (poЬii ze v·idi Voce i povrce - lek i h rana). Nadamo se da се se i kod nas poceti proizvoditi kvalitetan i ukusan lekovit sok doЬiJ en cedenjem p resn og, svezeg kupusa, а, eventu.alno, i sokovi od drugog povrca, konzervisani bez dodataka skodljivih za zdravlje potrosaca . U Ьiljrzim sokovima koncentrisani su svi aktivni sastojci od velikog biolos kog znacaja. Celijske membrane su od celuloze ili od drugih indiferentnih ma te1•ij a, zbog cega one predstavljaju ba last, sastoj ke nekorisne za coveka. Prema tome, proizvodnja i upotreba higijenskih Ьiljnih sokova imaju ops ti Ьioloski znacaj.

Da kofa bude vlafnija, melda i sveZija

1. Ро 25 g miloduha, rшmarina i kamilice popaгiti j ednim litrom kljucal~ vode, poklopiti i, kad se obladi, doda1i 5 g sveze stucanog semena slacice, ostaviti 1 sat i zatim procediti. u doЬijeni сај n atopitti meko cisto platno i stav1jati kao oЬiog ili сај doda:ti u kupku. 2. Ро 5 g cveta lavandule, kamИice i pomorandZe dobro izmesati i dodati 5 g s-lacicinog semena, kao pod 1. 3. Ро 5 g cveta muskatne zalfije, kamilice i lavandule i 5 g slacicnog semena, kao pod 1. 4. Ро 5 . g lista zalfije, ruzmarina i lavanduдe i 5 g slacicinog semena, kao pod 1. 5. Ро 5 g rniloduha, borovih pupoljaka i kamilice pamesati i spr aviti еај kao pod 1, ра tome, umesto slaCice dodati 1 kasik· svefe nastruganog u rena.
Napomena. - Ako bolesniku koia pocrveni posle upotrebe ovih cajeva, posle kupke ili oЬloga, kozu treba namazati svezim uljem ili cistom ispranom mascu. Osim ovih lekova za spoljnu terapiju, bolesn.ici treba istovr emeno da piju cajeve za znojenje u kojima ima cveta zove, lipe, trna, kamilice, divizme, vrЬove kore, pupoljaka od crne topole i sl. Ove cajeve piti sto toplije, da Ьi se postiglo sto oЬilnije znojenje.

Zapaljenje koie t liiajl

I. Cajevi za kupke i

oЬloge

1. Sto grama .kamiИce popariti jednim litrom k1jucale vode, poklopiti, s vremena na vreme promesati i posle 6 sati ocediti, iscedi·ti i taj сај dodati vodi za kupaпje ili u njemu nakvasiti cisto flanel5ko platno i njime oЬlagati kozu. Ukoliko se сај koristi za kupanje, u · kadi treba ostati bar 1 sat.

2. Sezdeset grama kamilice i 40 g lista hajducice, kao pod 1. --------'

КОЈЕ

SE BOLESТJ MOGU IZLECIТI I LI UBLA1Пl MEDICINSКIM BIU EM

165
1

З.

Pedeset g1-ama ka milice i

ро

25 g

lista h ajpuc ice

b okvice, kao

pod 1.
4. Ро 50 g kamilice i pe trovca, ka o pod 1. 5. Ро 30 g гizoma trave od s rdobolj e i p u polja ka (vrhova grancica) od. hra s ta i vrbe , k ao pod 1. 6. Ро 50 g vrl1ova, m la d ih grancica orah a i kru~ ke, kao pod 1. 7. Ро 30 g mladih vrho\1a огаhа, kru~ ke i hra sta, kao pod 1. 8. Ро 30 g vrh ova grancica oraha, du nje i kamilice, kao pod 1. 9. Р о 25 g samlc\•en og semena lana i grckog semen a i cveta kam ilice,

kao pod 1.
10. Ро 20 g sam levenog grckog semena i cveta kam ilice, haj du~ice, n e-

vena i trand avilj a , k ao pod 1. 11. Sezdeset grama kantariona i 40 g kamilice, kao pod 1. 12. Ро 30 g 1 tavica, kantariona i ka milice i 10 g orah ovog li~ca , kao ·as pod 1. 13. Ро 30 g ћras tove kore, pupoljaka majs ke ruie i rizoma idiтota i 10 g petrovca, kao pod 1. 14. Sezd eset grama bokvice i ро 20 g pe trovca i ha jduCice k ao pod 1. 15. S to gra ma vucje j abucice kuvati 15 minuta и 1 li tru vode, posle 6 sati ocediti i tо ш vodicom ispira-ti ili u njoj n a topiti fla nelsko platno i stavlja ti оЫ оgе (ovim se m ogu leciti i r ane koje tesko za celjuju, ulcu s cruris i sl.).
П. ёajevi

z:a pice

1. Ро 20 g kicice, gorke de teline, cve ta kamilice i bele mrtve koprive i• brezovog lisca; З kasike О\'е smese popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i p osle 4 sa ta oced iti i nezasla deno pitJi pre jela. 2. Ро 20 g pelena , klekinj a, bokvice, lista oraha i trave daninoca, kao pod Ј . З. Piti З puta dnevno ро pola kafene kasike svezeg soka iscedenog iz presnog korena r epusine ili maslacka.

Ekcemi 25 g korcna maslacka Ј vodopije, orahovog lista i pupoljaka spa rgle; З kasike ove smese kuvati 2 m inuta и pola litra vode i posle 2 sata ocediti i piti nezaslaёleno рте jela. 2. Ро 25 g korena i tгave vodopije, orahovog lista i pupoljaka spargle, kao pod 1. З. Cetiri kasikc trave daninoc a, kao pod 1. 4. Cetrdeset grama plodova pasdrena i ро 20 g trave daninoca, lista gorke deteline i plodova moraca, kao pod 1. 5. Sezdest gтama trave lisajivice i ро 20 g kamilice i trave daninoca, kao pod 1.

1.

Ро

166

LECENJE BIUE.M

6. Pedcset gran1a kamilice i ро 25 g majkine dusice 1 гusomace, kao pod 1. 7. Ро 50 g cveta brdanke i kami L kao pod 1. ice, 8. Ро 30 g ttave ruse (zajedno s korenom), korena maslacka i repusine i 10 g trave danin oca, kao pod 1. 9. Tri pu1a dnevno pre jela popi ti ро 2 ka~ike svezeg soka iscedenog iz svezih krastavaca. Promrzllne

1. Sto grama ћras tove kore ili 50 g hrastovih sisaraka stucati и sitan prah, 10 minuta ku vati и 2 litra vode i p osle 4 sata ocediti. Ovim cajem natopiti f lan elsko platno i nj ime oЫagati promrzla mes'ta. 2. Ро 50 g cveta nevena i k amilice i З О g lista oraha, k ao pod 1. З . Ро 50 g и p rah s tиcani h hrastovih Sisarki i rizoma trave od srdoЬolj e, kao pod 1. 4. Ро 40 g cveta brdanke i kamilice i nizoma trave od srdobolje, kao pod 1. 5. Ро 50 g pupoljaka od crne topole i ·m ajske r.uZe stavirti и litar svezeg ulja, teglu u.m otati u Ciste krpe i d1 ia• i 8 sati n a vodenoj pari; tim r t uljem kas nij e m azati promrzla m esta. 6. Sto grama vrllova grancica s liscem od ruja, kao pod 1.

МALOKRVNOST

(Anemija)

Koristi se razno

Ыlје

ne bas prijatnog ukusa. Ovi cajevi se moraju

piti pre jela i nezaslalleni. 1. Ро 25 g lista koprive i trave-i.ve preliti sa pola lirtra bladne vode, poklopiti i ostaviti preko noci da se kiseli. Surtradan izjиtra kиvati 2 minuta i, kad se obladi, ocediti, iscediti i piti ро 1 casu З puta dnevno pre jela. Posle 3 dana jedan dan ne piti, ра opet .naэtaviti. 2. Ро 25 g lista koprive i trave petrovca, kao pod 1. З. Ро 25 g lista koprive i pupoljaka majske rиZe, kao pod 1. 4. Ро 10 g trave-ive, p etrovca, lincure i sipurka, kao pod 1. 5. Ро 20 g ~ipuraka, plodova maline i oskoruse, kao pod 1. 6. Ро 20 g oskoruse, maline i lista koprive, kao pod 1. 7. Ро 15 g lista kopr.ive, hajducice, ribizle i sipuraka, kao pod 1. 8. Ро 25 g korena lincure i sladiea, kao pod 1. 9. 15 g korena id.irota i lincure, ро 10 g sipuraka, kupine i oskoruse, kao pod 1. 10. Ро 10 g cveta irna, gloga, majske rиZe i trandavilja, kao pod 1. 11. Cetrdeset grama pupolj aka majske rиZe i ро 10 g sipuraka i sumskih jagoda, kao pod 1.

КОЈЕ SE BOLESTl MOGU IZLECIТI ILI UBLAZIП MEDICINSКlM BIUEM

167

12. Ро 20 g dгcлjina , kupina i sipuraka, kao pod 1. 13. Ро 10 g tгavc-ive, podubice i hajduёice i ро 30 g sipuraka, kao pod 1. 14. C:etrdesct grama iairota i ро 10 g lincu re i malina, kao pod 1. 15. C:etrd eset grama d renjina i ро 10 g korena maslacka i glogovog cveta, kao pod 1.

LEKOVI ZA JACANJE ORGANIZМA

(To nika ili roborancija)
Za leccnje ops te slabosti, iznemoglosti ·i sliёnih obo·ljenja nas talil1 kao posledica pcelezanih raznih hroniёnih, dugo traj nih Ьoles ti, vekovirna se u narodnoj i naucnoj n1edicini korist.i razno lekovito bllje. Najvise se ceni bilje oporog UJkusa, tj. o no koje irna mnogo tanina ili stavskih materija. Za popravljanje apetita, ра prema to me i za ј аёаnје, upotreЬlj ava se mnogobrojno neot rovno gorko bilje. Nauёna, а pogotovu па5а narodna medicina mnogo ceni izvesno domace billje koje sadrzi po red tanina j os i gorkiћ i n~irisnih sastojaka. Ponekad se u toj bogatoj recepturi n adu i bl1jke koje istovremeno sadrze i n eotrovne ljute materJje kюј е, tak.ode, popravljaju apetit, j er draze organe za varenje i time pojacavaju lucenje pljuvacke, zeludacnog i drugih sokova boga tih raznim enzimima neophodnim za varenј е hrane. Iako lecenj e ovim sredstvima za jacanje jos nije dovoljno prouceno i naucno objasnj eпo, O'ii le kovi se ipak svuda i svakod.nevno koriste u nas i u inostrans tvu. Njihova upotreba vekovima ne pres taje. Naprotiv, ona poslednjih godina sve vise raste. Najvise upotreЬljavano domace oporo i gorko bilje za jacanje bilo bi: list i koren koprive, troskot, lisac, ziva trava, crni gatvez, mrtva kopriva, p etrovac, hajducica, poduЬica, trava-iva, stavolj, verbena, vod.o pija, i.uti tm, hrastova kora, ziг i sisarka, oraћova ljuska, pupoljci i list, cvet, list i plod razniћ vrsta ru7.a i brusnice, li.st i plod kupine, maline, riblzle, sumske i pitome jagode, ogrozda, dunje, jabukc i musmule, kora pitomog i divljeg kestena i jove, surucica, ocajnica, drenova kora i drenjine, tmjine, zecja stopa, trava od srdobolje, lubenicarka, srcenjak, steza, koren i list borovnice i drugo oporo voce i Ьilje. Ono sc spravlja na razne nacine, а najbolje ga је kiseliti desetak dana u starom crnom vinu. Pije se З puta dnevno ро jedna casica na pola sata pre jela. Najcesce korisceno d.omace gorko i mirisno bilje za jacanje је: kicica, lincura, gorka deteLina, trava-iva, podubica, hajducica, pelen, pupoljci od cme topole, rizom od zdravca, cvet od kaJine, vinovo lisce, cvet od suncokreta, kora od gorke pomorandze, idirot, ocajnica, ЬlCIZeni akatj, artisoka, odoljen, maslacak, hmelj, гudinski pelion, cempresove sisarice, komonika i drugo. U najnovjje vreme sve se vise koristi bilje koje ima pektina, kao sto su dunja, musmula, divlja jabuka i kruska, ljuska od pomorandze i Hmuna i drugo. Najvise pektina ima и nekim nasim zrelim plodovima, u vocu, osobito и ljusci. Na primer u ljusci jabuke ima 17, а u ljusci pomorandze do

168
250fo pektina, zbog cega se koristi za

LECENJE BIUEM

ekstпclccijи pek>tina и indиstr~jskim razmerama, jer se pcktini (poliиronske slofene koloidne materije) sve vise i гaznovrsnij e koriste и borbi protiv dosadnih letnjih proliva i opste slabosti, osobito u dece. Ranije n avedenc biljke ·UpotreЬljavaju se u raznim vidovima, u oЬliku raznovrsnih preparata: praskova, caj eva, tinktura, ekstrakata, tonicnih vina i drugo. Uvek se uzirrzaju pre jela! Slorerui:jd lelrovi se spremaju и apotekama. Gorko bilje za jacanje apetita~ zeluca i uopste za jacanje је mnogobrojno. Najvise se ceni ono lkoje је ne sam.o goгko vec i<S'tOVrecrneno i oporo, n1irisno i sluzavo, jer takvo ЫЈје ima Jcompleksno delovanje. 1. Nesun1nj ivo је da је jedno od najboljih sredstava za -ja&mje nasa lincura, koja se ceni svиda и svetи kao vrlo kvalitetna. Lekovi od lincure mogu se izгaditi na vise nacina, а najbolje је gorko vino i gorka rakija: 200 g Иnсш·е iseokati i zdrob~ti и gq-ub pr.ah krupn.oCe pSen!iOn.og zrn.a, s taviti и sud i preliti jednim litrom ·n ajbolje komove rakije ili najboljirn s tarim crnim vinom, zatvoriti i drzati desetak dana, а za to vreme ро nekoliko puta dnevno dobro promuckati. Posle 1oga odliti, sto Ьоlје iscediti, razliti и manje, ciste Ьосе, dobro zapиsi·ti i oиv.ati na hladnom mestu. Pije se tri puta dnevno na pola sata pre jela ро jedna rakrjska ili manja vinska casica. 2. Is to tako se moze naC'initi i gorkovaea travarica od kiCice, hajducice, gorke deteline, kore gor,ke pomorandie, hmelja (sisarice), pelena, podubice, trave*ive, idiro{a i mnogog drugog gorkog bilja. З . Мnogim bolesnicima pomaie сај od ove smese: ро pola kasicice lincure, kicice, idirota i kore gorke pomoгandie dobro isitnйi, preliti sa dva decilitra kljucale ' 'ode, poklopiti, ostaviti 2 sata, procediti i piii З puta· dnevno pre jela ро 1 kasikи. Gorki lekovi za apetit se ne smeju zasladivati i uvek se piju pre jela! Zanimljivo је i vэ.Zno napomenuti da fi.toterapeuti, najcuveniji lekari рС* bomici za upotrebu bilja .и ·leeenj.u ru FтancUJSlroj, Engleskoj, Nemackoj i drugim zemljama Zapadne Evrope, veoma mnogo cene oporo i gorko bilje za jaeanje slabunjavih i malokrvnih. Od domaceg bilja vredno је .spomenuti, pre svega, ono kojeg u nas ima u izobilju, а koje se и Zapadnoj Evropi mnogo koristi za izradu prostih i slozenih lekova za jacanje, osobito raznih tonicnih vina, ekstrakata i tome slicno. Medu gorkim biljem najvise se ceni na.Sa lincura i kicica, а zatim blazeni ckalj, grcica (gorka detelina), vodopija (cikorija), ZU• trn, din1njaea, ti maslacak, artjsoka, razne vrste stavolja, broc, podubica, pelen, oeajnica, cvet suncokreta, ~isarice hmelja, verbena, komonika i neko drugo gorko bilje. Ovo bilje se uzin1a ili pojedinacno ili u smesama. Posto se smese cajeva ne mogu spravljati nestrucno, odoka, nego na osnovu poznavanja hemijskog sastava i sinergicnog farmakodinarnskog dejэtva, bolesnici se moraju obratiti lekaru za savet i pomoc.

КАКО

1 K~L\.D TREBA BRA TI LEKOVITO BILJE

Sta

1norщu

znati citaoci kojt zele da se posvete sakupljanju, susen ju, unovcenju i upotrebl lekovitog bilja

U Jиg05laviji ima vise desetina hiljada vrsta biljaka, ali one nis u sve lekovite. Zato se ne n1oze brati ma koja biljka, sve sto nam dode pod rиkи. Treba prikиpljati samo ono medicinsko bilje koj e se te godine trazi za otkup. Biljari se mogu stalno obavestavati и zadrugama i preduzeCima za lekovito bilje, ra.s pitujuci se s ta se trazi, koliko, ро kojoj ceni, kakvog kvaliteta itd. 1 Svaka biljka tгaii mesto i zemlju na kojoj najbolje uspeva. Zato је treba brati samo tamo gde је najbujnija, najlepsa i najzdravija, jer је droga dobijena od takvih biljaka najboljeg kvaliteta, posto sadrii najvise lekovitih sastojaka. - lsto tako, svaka biljka ima svoje vreme kad lje -treba brati, jer и to doba ima najvise lekovi~tih sastojaka. Retko kad se иpotreЬljava cela biljka. Najcescc, da ne kazemo gotovo redovno, koriste se samo pojedini biljni organi, .samo oni и kojima biljka nagomilava najvi5e lekovitih sast()jaka. Velik је broj problema о kojima svaki iskusan biljar mora voditi racuna. Uopste, tesko је dati neko potpuno иputstvo za rad na terenu, propise koji bi sve obuhvatili, sta sve jedan biljar mora da zna. Ipak, postoje izvesni oblcaji, kroz vekove stecena iskustva, potvrdena naucnim ogledima i analizama U laborator.ijama, ponekad cak i nepisani >>biljarski zakOJ'li« kojih se svaki napredan sakupljac lekovi• og bilja и na·s i u inosjt ranstvu strot go drii i koje postuje. Та opsta pravi'la bila bi, иglavnom, ova:

1. Jedno licc ili jedna odredena druzina treba i sme da sakuplja и toku jednog dana ili sezm1e samo jednu vrstu medicinskog bilja. Tek kad ono procveta, »prode«, onda se moze ·i sme preCi na sakupljanje druge vrste. Ako jedno isto lice istog dana, u istu koтpu stavlja vise vrsta b.ilja, stalno preti opasnost da se ono pomesa. Osobito treba paziti da se otrovno bilje ne pomeS.a sa neotrovnim. U toku poslednjih godina bilo је mnogo slиca­ jeva kada эu beraci nehotice mesali liэt koprive sa listom bun-ike, tatule .ili velebllja, zbog cega је sva roba morala biti spaljena, posto se kopriva daje kao dijetalna hrana deci i bolesnicima koji se oporavljaj.u, dok i najmanja prjmesa ranije pomenutih otrovnica moze izazvati nesrecu. Borba za cistocu droga mora bltli staina. Na zalost, cinjenica је da је najveci nedostatak robe dobijene iz naroda bas necistoca. Prasta• narodцi ri

170
оЬiсај је

1 ECENJE

BIUГ\1

da sc и kiticc vcze ро nekoliko vrs ta lekovitog ЬiLja , to dг negdc li obeseno i, kad za tt·eь~. иzi rna sc ona Ьiljka kоји zele da koriste za lck. Kad је гес о pt·oclaji, to nijc dobro. Мсsа ло Ьilj e лiko и sve tu ле pt·,jma. Tra.~ i se samo ј еdла YГSta, C t ~ ta b ez ika k\ri\1 primcsa. Los ј е obicaj s to se ponegde jos и\rek и korpu ili и vrecu bcrc sve lekovito Ьi lje na koje se u ро l ји лaide, р а se ро povratktt, kod kисс vrs i odaЬira лj e. То ј е zas ta гeo, pr·imi t i,ra л лас iл rada koji s и odavлo napus tili svi napredлi Ьiljari . Lekar , apotck::\Г i vеtегiла г tra.le sam o cis tu kamilicи , cis t beli slez, cistи li ncи ru i drttgo Ьi lj e, а kad im za treba ncka s mcsa, опi ј е sami nacine, r·ukovodeci se poznatim pra,,ilima receptиre i [ш· mako l ogij e. Desetine vagoлa lcko \•i tog Ьilj a sva ke god ine Ьi а vracc лo, odmjcno ili је ponekad m oralo Ьiti ca k i иni s teno , spalj eno, j er roba лiјс Ьila cista, а odaЬiranje је brlo л e moguce iz es ti. 2. Nap redn i i iskusni bilj ari nikad 11 есе obrati i is k opati sve m edicins ko Ьilje 11а jednom mestu, н еgо се u vek tu ostavljati izvestan bro j нaj­ lepsiJ'l pt·imeraka ?.«L sem e, za samorazmnoi.avanje. То ј е od ogrom лog znacaja za same Ьilj are, j er se na taj nacin najlakse си vај и od илis t ava лj a bogate plantaze najvaznij eg m edicinskog Ьilja и prirodi. Biljari ne s m ejи m is liti samo na treпиtnu korist od Ьilj a . Oni moraj и racunati i na bиducnost, na svoju dеси , da se ne bi i za biljaгe govori lo »posle nas po to p«, kao s to se to danas svиda govori za nase pre tke gorosece, zbog kojih su nam пaj­ le psi nasi krajevi ogoleli i osiromasili. Bez dobrih sиm a ne.ma dobrih medicinskih Ьiljaka. Najvaznij e lekovito Ьilj e ras te bas ро suma ma i uo pst e л а sumskom zem lji st и. Divlje Ьilj e nije i ne srne Ьiti »nicija prcija«, li cлa svojina. Ono ј е ops tenarodno dobro svih narastaj a. Nase sume i nase livacle S ll opsta narodna njiva koju priroda dii.e, neguje, obratluje i seje, а covek treba da 1·аzитпо koristi bilje koje nije se jao ni sadio, da ga ne ю1ista va, da ga stiti od oni/1 koji ga unis lavaju. Pa me tam Ьilj ar moze svake godiлe na tzv. »n iCijo j zemlji,c da nabere hiljade kilograma naj skupocenij eg lekovi tog Ьilja а da pri tom ne mога ni da ore, ni da drlj a, vlaci, valja, seje, nego sa mo da bere. З. Iskusni biljari v rlo dobro znaju i u vek s trogo vode ractma tla se m edici11sko biljг. пю~е i s m e bt·ati samo ро lepom i pot puno suvom vre1ne11tt, kad пет а 1 ·ose, а nikako ро kisi ili neposredno posle kise. - Ako se bere rosno i vlazno Ьilje, ono ubrzo potamni, pocrni, uplesnivi se, нgreje, »upali« (zbog vrenja) i pok"-ari, tako da se naj cesce mora baciti, jer и njemu propadnu svi lekoviti sastojci, а plesan sa pokvarenog bilja prenos i se и skladistu na zdravo. Tako је bilo mnogo slucajeva da је jedna jedioa korpa buc:iavog bilja upropastila u skladistи ро nekoliko vagona ispravne robe. Na taj nacin сео trud pos taje uzaludan i biljari gube volju i povercnje и zapoceti rad i konacan иspeh, posto budavu robu niko ne prima. Najosetljivije је cvece zivih Ьоја, а gotovo isto tako i liSce i ostali nezni nadzemni delovi Ьiljaka. Bilje ne trcba bгati ро selima i gradovima, pored puteva, zeleznickill pruga i na drugi1n n1estima gde ima mnogo pras ine i druge necistoce, а pre svega ne tamo gde bilje moze biti zagadeno mokracom ili izmetom, jer bi takvim Ьiljem bolcsnike mogli izloziti raznim zaraznim bolestima. Staro oprobano pravHo је da biljc treba sakupljat posle kise, je.r је tada najso-

КАКО

1 КЛD ТRЕВЛ BRAТI LEKOVПO BTU E

171
је

cnije i naj lekovi tijc, а osim toga, kisa ga samo ga ne treba brati dok је jos vlazno.

okupa la

ра Је

cisto i zdravo,

4. Cvece, liJce i ostale nezne nadzemne delove Ьilja treba susiti па promaji, и 11laduviнi, nikako па suncu. - Gde postoje termicke su sare za bi lj e ili voce i druge poljoprivredne proizvode, treba njih koristiti, jer ј е u nj ima susenje najbrze. Za Ьiljare је veoma VaZDO da uzbrano b ilj e s to pre osuse, jer је vlaga gl ю,ni u:aok k\•arenja bilja i guЬljenja Earmaceubske i trgovacke vrednosti. U susarama treba imati termometar гad:i regu1isanja temperature S• usenja, jer svaka Ьiljka ili grupe Ьiljaka imaj u svoj u op tima lnu temperaturu susenja do koje se sme iCi. Bilje se ne sme susiti na gomiiama, n ego и sto tanjem s loju na lesama ili asurama, hartiji, daskama ili na necem drugom. Promaja u susari mora Ьiti s to veca da bi isparavanje i odvodenje v1age, dakle, susenje, teklo sto brze. U vecini slucaj eva biljari nemaju zidcme susa re, n ego moraju koris titi s to imaju. Najbolji su tavani sa m etalnim krovom, ј ег se oni preko dana leti brzo i jako ugreju, osobito ako је meta l crn i talasast. Za sve vгeme susenja Ьilj e treba p1·cvrtati. Treba rad.iti cisto i pazljivo, sa purto samopregora i ljubavi, da se Ьilje n e bi oziedilo, pokvarilo i izgubllo prirodпu boju. Vecinu lekovitih sastojaka u biljka·ma cine veoma osetljiva organska jedinj en ja, koja se pod razпin1 uticaj1 ima brzo razlazu, daj1 nelekov..iJte sas tojkc. u6i

N e mogu se sve Ьiljke sиsiti па istoj temperaturi. Ти nema opsteg pravila. lpak treba napomenuti da sve mirisno bilje, а to је gotovo 500/о nasih izvoznih droga, n e treba susiti na tempera·turi visoj od 350, najvise 40. Ostalo bilje uglavnom se susi do 5Оо, а samo izu. etno ne ko bilje SiUSi se i do z 60, 65 ili 70Q (neko korenj e, plodovi i semenje). Korenje i drugi podzemni organi, semenje, plodovi i kore mogu se susi ti i na suncu. za voce, povrce, hmelj, kиkuruz ili za neke druge ratarske proizvode, zatim tavani, cardaci, supe, skladista ili neke druge pokrivene prostorije najbolja sи m·e sta za susenje Ьlја. - Ove prostorije moraju biti ciste, j er necistocom ne -samo sto se doЬija losa roba vec se njome p renose razne bolesti. Provetravanje svih prostorija mora biti sto bolje.
5.
Osиsene delo1•e lekovitog bilja ( droge) treba cuvati и dobro zatvore11.im su.dovima~ и sanducima iznutra oЬlozenim tamnam jakom hartijom za pakovanje, и vrecama od visestruke debele hartije, и vrecama od gustog tkanja, и limenim kuLijama, zemljanim gletlosanim sudovima i tome slicno, \'ес ргета tome cime se raspolaie. Svaka vгsta bilja cuva se na drugi nacin. Osim toga, i velika preduzeca daju propisnu ambalэ.Zu i postavljaju svoje zahteve, о сети biljari moraju voditi гacuna i uvek se Ьlagovremeno obaveэtiti. Vaino је da S\'e bude cisto, ро mogucstvu novo, bez nekog stranog mirisa (na naftalin, petroleum, kolomast, ·kагЬоl, koZ.u i·t d.) i da se upakoSиsa re

6.

vana droga sto potpunije

od razornog dejstva vlage, sunceve svetlosti, kiseonika iz vazdиha, insekata, plesni, miSeva, pacova i drиgih ste.tocina. Odaja u kojoj se bilje cuva mora biti S>uva, cista, okrecena i mora se lako provetravati. Zarazena .skJadiSta treba leeьti ciklon.izacijom na naCdn kako se to cini и stanovima za unistavanje stenica. Ovo mogu raditi samo strucnjaci, jer su to smrtonosni otrovi. Biljni i zivotinjski paraziti mogu na-

sacиva

172

LECENJE BIUEM

c initi velike stete i cesto upropa~cuju vagone n aj skupocenij eg medicinskoa bi1ja ako su sk1ac.lis ta n eispravna. Zbog toga bilja r m ora uvek biti opreza; 7.
DоЬ го

obavesteni bilj ari ne d rie droge dugo kod svojih kuca, nego

ih sto pre prodajн, ne ceka juci vlafno jesenje vrem e. Ovo је potrebno uciniti zato sto relko da ima bllja r a k oji Ы imao dovoljno pros trana i s uva

skladis ta za duie cu,,anje veCih kolicina bilja.

8. U s vetu najbolje p r olaze oni biljari koj i su udruieni u zadruge za
leko~·ito Ьilje.

9. Botanicko poznavanje l ekovitog bilja i razlikovanje od slicnog neleko\•itog ili otrovnog, preka је potreba bez koje se uopst e 11е mogu zamisliti pravila11 rad i uspeh. - Ne treba zaboraviti da su izvesne biljke ' 'rlo slicne, а druge su polilnorfne, imaju mnogo podvrsta, а za lek se, me<!utim, upotreЬljava samo jedna od njih. Osobitu paznju treba obratiti na otrovno bilje, jer su i kod nas i и tudini zabelezeni cesti slucajevi nenamernih tro-

vanja iz neznanja i neobavestenos·ti.
RazmnotavФ-zje lekovitog bilja и prirodi је od velikog znacaja za odriavanje bogaciJz ualazisla, gustih sastojina па malom prostoru. - Na vo-

10.

dopJavnom, krsevitOin i golom zemlji·s tu, ро medama, pored puteva, и sumi, na slatinama i na drugom neproduktivnom zemljistu, od koga ni pojedinac ni zajednica nemaju bezmalo nikakve koristi, moze se lako i uspesno razmnozavati izvesno lekovito bilje, i to zemljiste moze jos iste ili narednЉ godina postati bogata njiva, najЬogatije nalaziste za branje bilja. То osobito vafi za ono bilje koje se mnogo traZi za izvoz: odoljen, ЬеН slez i krusina pored reka i potoka, kamilioa na бlatinama, lincura na suvatima i• td.

11. Otrovno bilje ne smeju brati deca, dojilje i trudnice. - Biljari koji rade s otrovnim ·ьiljem ne smeju za vreme ·rada jesti, pusiti, а u mnogim slucajevima ni lice diгati. Nos i usta treba zastititi maskom, а ako toga nema, onda cistom vlaznon1 krpom. Sapunjaca, cemerika, sitnica i druge saponinske bHjke, kad se n1elju ili tucaju, j7Ja2'li:vЩju neizddljivo Jcilj anje, kasljanje i нpalu organa za disanje. U pгostoriji gde se c uvaju droge jakog dejstva (velebilje, tatula, jediC, cemerika, bunika i dr.) ne sme se cuvati neotrovno bilje i mora bitl pod kljucem.
пајтапје pakovanje lekovitog bilja mora biti obel~Z.e110 mastilo1n ili mastil]a\JOm olovkom. - Ovo је osobito vafno za otrovno bilje.

12. Svako i

rada sa ot1·ovnim biljem t·reba se presvuCi i oprati ruke i lice mlakom vodorn i sapunom, а, gde god је moguce, dobro је posle rada okupati se. Treba imati apoteku za hitnu pomoc.

13. Posle

VREME

ВЕRВЕ

1. Rano и .prolece ili ,,ес krejem zime, beru se pupoljci Ьоrа, breze, jaЬlana i topole. Imela se bere od decembra do febгuara, sve dok је hlac.lno. 2. Cvece se bere cim biljka procveta. Precvetalo, oplodeno i klonulo cvece nema miris, boju, lekovitu i trgovacku vrednoэt kao ono koje se toga

КАКО

1 КАD TREBA .ВRАТI LEKOVITO BIUE

173

j u tra rascvetalo. Od m aj ske ru.Ze beru se potpuno razvij en i, ali n eotvoreni p upoljci.
З. L iJce i cele biljke (trave tzv. h erbe) treba sakupljati u trenutkн kada se D:a z:jima pojavi prvi cvet. Medиtim, i tu ima izuze taka. Na primer, list mattcnJak a se Ье1·е pre cvetanj a, jer ј е u to vreme n ajmirisnij i i najkrupnij i. Od pelena se dobijajи dve d roge : za fabrike Ukera i gorkih rakija bere se biJjka visoka s\rega 1-2 p edlj a, kad је »kao du sa meka«, а za farmacemet aт.

иtsku upotrebu traze se vrhovi grancica и cvetu, tj . kad је bilj ka visoka oko

Kad se tr aze »trave« (»h erb e«), иve k se misli na nadzemni deo biljke и cvetu, ali i tu ima izuzetaka, о cemu se mora voctiti raCиna. U m nogim slucajev·i• ma se, zapravot traze samo vrh ovJ gra• ncica u cvetu , j er na nj ima ima najvise cveca i lisea. Treba izbegavati donj e, go le, odтvenj ene d elove biljke, j er u njima nema lekovitih sastojaka. 4. Plodovi i sem enje beru se kad su potpuno zrebl. Medu tim, i . tu ima izuze ta ka. Na pгin1er, sipak ili sipurak ne treba brati zreo, ne бmе se ceka ti da omeksa, n ego ga tr eba brati cim zarudi, dok ima crvenonarandzasttt boju i dok је potpuno tvrd, jer zreo sipak ima manje vitamina С, loSije se su si, hoce da se pokvari, zgnjeci se i slepi, i uops te, daje dro gu koja izgledom nije ni izbliza onako lepa i privlaona kao ona doЬijena od nedozrelih, tvrdih sipkova. Ovo ј е VaZDO znati, jer se i druge droge prodaju prema izgledu, »lice« im se ceni, tj .. Ьоја, ops ti izgled, cistoca i osta lo sto је »Za oko lepo i privlacno~c . Zbog lepog »lica« sipka, koprive, trnjina, sljiva, drenjina, klekinja i drugih droga и tudini cesto doЬijamo 30-1000/о vise deviza. 5. Kore treba guli1 и таnо prolece, kad ima najvise sokova, jer је u ti to vтeme koru najlakse sklidati. Rede se ko ra guli и jesen posle opadanja Hsca. Ljus ti se samo zdrava i zi\'·a , mlada, glatka kora koja nije ispucana, rapava. Ovo zbog toga sto stara, mrtva kora ima manje lekovitih sastojaka ili ih иopste nerna. 6. Korenjc. i druge podzemne organe treba vaditi и jesen, rede и proleee, ali i tu ima izuzetaka, о koji~ma biljar mora voditi racuna. Na primer, od zeljastih jednogodisпjih Ьiljaka podzemni organi se vade kad је biljka и cvetи, jer se tada najlakse mogu naCi. Od visegodisnjih biljaka treba sakupljati samo krupno, potpuno razvijeno korenje. Uvek treba odstraniti suve, mrtve, trule delove, ocistiti ih od zemlje i druge necis·t oce, oprat·i bladnom vodom da se otkloni sva zemlja i sto pre osu§iti, u sto tanjem sloju, u zagrejanoj sиsnici, и peci posle pecenja hleba (do 70ОС), na эиnси kad ga ima (leti). - Steta је vaditi mlado ta-nko i vodeno korenje, jer ono nema ni trgovackи ni farmaceu tskи vrednost odraslog korenja. - Korenovu glavu uvek treba vra·t iti и zemlju da bi iduce godine iz nje izrasla nova biljka. Visekrake glave, kao, па primer, od belog sleza, lincure, velebilja i drugih biljaka, treba oS.trim nozem uzdu.Z rasporiti na onoliko delova koliko ima pиpoljaka i svaki pupoljak vratiti u zemlju u иspravnom polozaju, na rastojanju oko pola metra. Tako се za nekoliko godina na »nicijoj zemlji« postati bogata plantaza aпedicinskog bilja ·k oja се biljaru vrati·ti stostruku нa­ gradи. Ovaka· nacin razmnozavanja mogu osobito dobro organizovati иci­ v telji sa svojim иcenicirna, а pre svega strucni biljari.

174
ZASTITA BILJARA
Biljar је i zloi en mnogim opasnostima

LECENJE B1UEM

Као sto је pot re bno -;.ak onom zast itili iZ\J esno re t ko i vai no lekO\Ii/ 0 Ьilj e tt prirodi, isto tako је nи i110 zast it i ti i sve profesiona l ne sakupljace toga bilja. Ako n i zbog ёеgа drugog, а ono bar iz razloga s to niko b olje od Ьi­ lј ага ne p oznaje retka m esta ,,ainog Ьilja i niko kao biljar nece vod iti racuna da se zakon о zas titi Ы Јј а za is ta p ravilno sprovede. J er ne treba guЫti iz vida da ј е za b ilj ara cela okolina nekog mesta njegova njiva kој и

on ne ore i ne sej e, vec sam o zЬira nj ene plodove. U nj egovom sops tvcnom interesи ј е, dakle, da и svom rejonu ima s to vise i s to r edeg i skupocenijcg bilja . On to moze p ostici j edino ako s tгogo vodi racuna о svakom bogatom
nalazi stи.

Najvainije lekovito Ьilj e obicno ne r aste и Ьlizini n aselja, n ego ponajcesce vrlo da leko, па tesko prJs tupacnim mestima. VeleЬ.ilj e treba traziti ро sumskim krёevinama i pozaristima , naj ёesce и plaпini и Ьu'kovim sas tojinama . Za j edic se treba peпj ati izпad 1.500 m, а za m edvede gr ozde jos viSe. I lin cиru treba traziti na velik im visiпama, n aj vise na sиva tima, а to ј е оЬi­ ёпо iznad 1.700 m . Islaпdski lisaj bjJjar се паСi tek па oko 2.000 m na najkrsevitijim i n ajn epris tиpacnij im steпama i liticam a. Biljar se zbog toga veoma mnogo udalj иj e od svoga rnesta stanovanj a i cesto ј е izlozen izпena­ dnoj kisi, gradu, sn egu, olиji l dгugom nevremenи . Njemи па svakom korakи preti opasпost od otrovnih zmija i razпih zveri. Nije redak slиcaj da bilja r strada od sumskog dГ\reca , odvalj eпih stena, buji ca i dгugih n ep ogoda. Nem ajиci и Ьlizini naselja, prokisao biljar, pogotovo и planiпi , moze ozepsti i tesko oboleti. Ovo utoliko pre sto izvesпo bilje moze sakupljati samo ро vlaznom vremenu. Biljarи i nj ego,roj porodici preti opasnost od trovanja otrovnim biljem, и prvom redи onim • e .ima alkaloida, glikozida , ljиtih sastojaka, makoj terija koje jzazivaju plikove i rane, nadrazljivih etarskih ulja i sl. Oni koji beru hrnelj i koji oko njega rade, redovno oboljevajи od ираlе oonill kapaka. Prasi,na koja se dize kad se seku, drobe , m elju i pakuju osusene Ьiljke koje .sadde saponinske materije (u vodi mиckane pene kao sapun, zbog eega se tako nazivajи) и tolikoj m eri drafi da r edovno izaziva hronionu upalu i oboljenje oгgana za disanje i ociju. То sи, pre svega, bela i crvena sapunjaca, jagorcevina, sitnica i dr. Ima o soba preosetljivih na saponine i koje se юd te prasine formalno guse. One zbog toga ne smeju raditi s ovim biljem. Kad se podzemni o rgani cem erike sedkajи i m elju, izazivaju neizdrzljivo kijanje i lucenje sluzi iz nosa i usta u toj meri da se odmaћ тога napustiti rad i smesta izica van odaje rna cist vazduh. Cemerika је, osim toga, i otrovna. Biljari zaposleni berbom, а pogotovo susenjem, seokanjem i mlevenjem velebilja, tatule, buнike i belog buna svakodrnevno эu izlozeni · rovanjima: t prosirene zenice, ukocen pogled, promuklos, i dr. Njih оЫсnо uvece, nocu t vodc kuCi, jer nocu ле vide, kao da •sи oboleli od »kokosijeg slepilat< Do. voljno ј е da takvi radnici p restanu radHi s ovi·m Ьiljkama, ра da vec poslc 2-3 dana sve bude normalno, bez ikakvih poэledica. Dakle, nikakvo lecenje, nego prosto radniku dati drugi posao i na taj naci·n ga odvojiti i

КАКО Ј

KAD TREBA

BRAТl L EKOV ПO

BIUE

175

oslobodiui od uzrocnika tt·o,ranja. Ovde oЬicno ni m<1ska ne pomaze. Im a jos nc koliko desetina dгugi h Ьiljaka koje mogu izaz\' ati r azne nelagodnos ti i nezgode. Zbug vaznosli O\'Og pozna\oan ja, pored S\'ake takve Ьiljke Ьiсе tac na upulSL\'a kako se lreba zaslitil• i. Boblce velebilj a su s talna opasnost za Ьilj a ra, jer su ' ' rlo otгovne i U \ 1ek mame biljaгevu d ecu da ih u zaberu i pojedu. То је isti s lucaj i s ЬоЬlсю11а
шa s4iн ice.

Od Ьilja s etarskim uljima coveku mogu s koditi ove Ьiljkc: vr atic ili povratic, rulvica ili sedefCic, brcianka, hajducica, kantarion, c m a slac ica, beli luk i dr. Skodljiv је sok iz rosopasa, а osobito mlecni sok iz raznih mleCika. Razne vrste ljutica, sasa i druge Ьiljke iz iste porodke sadrie ljute snюl e i otгovne, gorke materije koje draze i izazi,raju crveлilo , plikove i rane.,. Slicne otrovne sas tojke sadrzi i kozlac, debela tikva ili debelica, maslinica i dr. Nt:~ma sumnje da svi ljudi nisu podj ednako osc tlj ivi р1·сп1а svi m s koclljivim Ьiljkama, da је to prilicлo ind·ividua lno. Ali ipak, s vremeno m, usled sva kodnevnog dodira s ovim Ьiljkam a svaki co\rek postaje rnanje ili visc osetljiv i neotporan . Znaci trovanja su raznovrs ni. Ne kad se sve zavt·s i dosadnim kaslj anjc;m i kijanj em , neka d samo glavobolj om i klornuloscu, а n ek ad se jave i tezi znaci trovanja: povracanje, grcevi, hladan znoj, groznica\10 stanje, gublje nje ape lita, Ьl e dilo, poste pc no s laЫj c nje, mal okrvno~t i sl. U tom slucajн Ьilj ar mora menjati profes.iju i mora se leciti. Svi ovi i mnogi drugi nepredvicieni slucajevi nalazu potrebu da se Ьi~ ljari kao zasebna profesija zakonom zastite i da se tretiraju kao i ostali kvalifikovani radnici. Pored dobre obuce, odece i opste opreme, svaki profesianalni biljar treba cla 'ima u za 'Se i serum protiv uj eda zmija, lekove za prvu pomoc ·и nesrecпi•m slucajevima, dobar i velik ranac, satorsko platno i ostalo za terenski rad. Za branje koprive i drugog ljutog i otrovnog Ьilja biljar treba da ima rukavice. Uvek posle 1 da mora sapunom i toploп1 vo-a• dom opra ti ruke, jer ima otrova koji па kozu ne deluju, ali se na ruke zalepe, ра se takvim rukama ne sme jes ti , n e smeju se dirati oci, usta, nos, usi i drugi osetljivi oгgani. Biljarev stan mora biti suv, zdrav i mora se dobro provetravati, jer su mnoga Ьiljna isparenja skodljiva za zdravlje. Dakle, jednom reci, kao i za ostale .profes ij e tako i za biljare vazi ona naro. dna: »Bez alata - nerna ni zanata.« Svaki samostalan Ьiljar mora dobiti od lokalnih narodnih vlasti pism enu dozvolu za slobodan .i ni od koga neometan rad na terenu. Svaki od tih biljara је odgovoran za racionalno gazdovanje lekovitim Ьiljem u rejoпu za koji је zaduieп. Nema sumnje da се se jednog dana, kad se kod паs osposobj dovoljan broj samostalnih blljara, morati doneti и r е d Ь а i 1 i z akon (.. koji се tacno i jasno odrediti njihova pra\t a ti d .u zn о s t i. Oni се veгo\tatno organizovcrti svoje u d r • zе п ј е. Preko u udruzenja ili z а d r u g е Ь i 1 ј а r а la'kse се se moci svaki pojedinac ili zadruga ·s nabdevali odelom, asovciCima, p.ijucin1a, V'ilama, graЬljicama i dru·g.im potrebama. Plata i stalnost и sluzbi su dva v г 1 о v а z n а f а kt о r а z а s t о Ь r z е р о d i z an ј е k а d r о v а b ј l ј а r а, s jedne strane, а s druge, р о v е с а n ј е р r о i z v о d n ј е lekovitih siro- v i n а i р о р r а v 1ј а n ј е k v а 1 i t е t а d r о g а. 1 to pitanje ceka na svoje pravilno resenje.

176
PRAКTICNA SU~ARA

LECENJE BIUE M

ZA LEKOVITO BIUE

Bilje se rnoze susiti и vazdиsn im s иsarama na promaji, bez zagrevanja i и tzv. termickim susarama, tj . onim. koje se grejи drvetom, иgljem, mazutom i tome slic no. Sиsenje na promaji је jevtinije, ali traje 3 do 1.5 dana, s to zavisi od vrem.ena i vrste biljke i Ьiljnog organa. Sи senj e u termickim sиsarama је skиp lj e , ali traje svega 2-6 sa ti i doblja se u jednacena roba.

LESA ZA SUSENJE

BIUЛ

Ima mnogo t ipova i velicina terrnickih susara. Navescemo jednu prakticnu susaru koju moze svako sagradi·ti. Ona istovremeno mofe poslиZiti i za susenje \'ОСа, gro7.da, povrca, zrnaste hrane i drugih rataгskih proizvoda, а и peCi se moz~.; peCi hlcb. Moze se gra1 dirti и raznJim velicinama i od raznog materijala: od cigle, kamena, cerpica, dasaka, naboja, vec prema tome sta se

D
t
'".__

...

-

D

г-r--

~ 1=-! t

-

.-r-

......

-- ~

~

PRAК.TICNE МАLЕ SUSJONICE ZA SUSENJE LEKOVIТOG BIUA

КАКО I КАD TREBA BRAТI LEKOVITO BIUE

177

da Ьиdе ukopano и zemlji da bi se lese mogle lakse ubacivati и toku susenja. Od peci se odvajajи toplotni c.ikcak hodnici sa izvesnim usponom prema dimnjaku, koji se nalazi na suprotnoj strani od peci. Pored ostalih pred·nosti, ova susara ima i tu dobru stranu sto su ramovi za lese na produinim zidovima, sto se Lesc рипе spolja, sto se гuilrom Ub acuju na gornja vratanca · i и toku suJenja krecu odozgo nadole, dakle, od najvlainijeg prema пajsuv­ ljem i najtoplijem delu sиSare, а da se za sve vreme susenja bilje ne rnora 1-'aditi sa lesa. Lese se pomeraju nadole pomoeu jedne caklje и tokи susenja. Ispod krova nalaze se otvori za izlaz pare. Zbog lakseg rukovanja lesama, one ne treba da budu vece od 1 х 1 m . Ram na lesama treba da bude od tankih, ali jakih letvka , а izmedи okvira da bude razapeta sargija ili zicana mreia. Sa svih strana sиsате mogu se podici nastreS.ruice ·kao zastita od nevremena. Susara mora Ьiti snabdevana termometrom, je.r 'Se bez njega ne moze kontrolisati tem peratura susenja.
Кrov susare treba da bude talasast i obojen katranom da bi se susara sto јасе • rejala. Sиsara treba da ima ventilatore za odvodenje vlainog g

и pojedinim krajevima ima na raspolaganjи. Рес i toplotni kanali moraju biti od crepa ili cigle. Рес se nalazi spolja pri dnи sиsnice. LozBte treba

vazduha.

BIUARSKI

КALENDAR

Sve

и

svoje vrerne

2iveci u prirodi, covek је kroz vekove i pokolenja sticao dragoceno iskustvo. Pored ostalog, otkrio је otrov.nost, lekovitost i hranljivost raznog bilja sa kojim se svakodnevno sretao u vecitom lrutanju i borbi za bolji, laksi zivot.
U XIX i ХХ vekи nauka је pritekla u pomoc. Hemijskim ispitivanjima utvrdeno је u kojoj је fazi razvoja izvesna Ьiljka najbogatija lekovitim sastojcima. Takode је otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjedn~o rasporec1eni u svim biljnim organima. Ро pravilu, u doba cvet~ja Ьiljka. .ima najvise lekovitih sastojaka и listovima i cvetovima, а na kraJu vegetaciJe и podzemnim organima, plodovima, sernenjи i kori.

Prema tome, od vrenzena berbe umnogome zavisi lekovitost biljke. 0\'О znati i oni koji beru bilje za domacи potrosnju, а pogotovu oni koji rese da sakupljajи bilje na veliko za trgovinu. Posto lekovito Ьilje moze doneti prilicne pгihode, osoЬito porodicama brdana i planinaca sa mnogo dece, neophodno је znati kad koje bilje treba brati. Razumljivo је da nij~ dan biljarski kalendar ne Ьi mogao biti potpuno tacan, jer је nasa otadZbina prostrana i irna vгlo raznovrsnu klimu, reljef i biljni svet. Na primer, dok и Beogradu lipa cveta obicno и junu, и primorju ona cveta vcc pocetkom maja" а kad se popnemo na Rиdn.ik, zbuni nas i obraduje lipa koja cveta tek и julu. Dok se mi и Beogradlu u februaгu rnrznemo od bladnog severca i snega, dotle u Dиbrovnikи cveta гuzmarin. - Vreme cvetanja zavisi i od godine. Tako, nekih godina podbel cveta vec u januaru, dok znamo da . on, ро pravilи, cveta tek u martu ili и aprilu. - О svemu tome napredan
morajи

178

LECENJВ ВШВМ

biljar mora \Юditi racuna, uvek mora biti na oprezu, stalno u prirod.i da ga ne bi nespremnog iznenadilo rano prolece, jer ako sa berbom zakasru, zetva је izguЬljena i godina propala za tu biljku. Zbog toga ovaj kalendar i ne moze bit-i taean za sve nase krajeve ј za sve godine, ali ipak moze korjsno posluiiti nasim vrlim biljarima kao putokaz i groba orijentacija u radu.

КАD КОЈЕ
Јanuara:

BILJE TREBA BRATI?

imela. Februara: imela, borovi, brezovj i drugi pupoljci, zubaea i pirevina, maslacak, cvet podbela ј drugo. Marta: zubaca, ћ.rastova ј druge kore, jagorcevina, kopriva, krusina, ljubicica, maslacak, pire\rina, podbel, repusina, srcenjak, pupoljci topole, breze ј drugog drveca, velika bedrenjka, vodopjja, vrbova kora i dr. Aprila: bozu r, dobricica, glog, gorka detelina, gorQcvet, jagorcevana, kamilica, kopriva, lazarkjnja, ljuЬicjca, daninoc, maslacak, oman, plucnjak, podbel (cvet i list), repusina, rusa, rusomaca, sasa, sreenjak, trn, velika bedrenika i dr. Маја: bozurov i bagremov cvet, bokvica, breza, buhac, bunika, digitaljs vunas·tj, durdevak, divljj kesten, dobrjcica, glog, gorka detelina, gorocvet, jslandski lisaj, jagoda, kamilica, koprjva, kesten pjtomi, kopriva mrtva, kupina, lazarkjnja, lipa, rnaslacak, majkina dusjca, maticnjak, milogled, medveae grozc1e, tpluenjak, podbel, rastav·jc, rusa, virak, zova, Zalfija ј dr. Јипа~· beli slez, bokvica, borovnica, breza, brusnica, buhac, bunika, darШnoc, digitalis, di\;izma, dobrjcjca, glog, goгka detelina, hajducjca, jslandski lisaj, kesten pitoпll , jagoda, jagorcevina, kantarion, kiCica, kopriva mrtva bela, kruska, kupina, malina, maticnjak, rnajkina dusjca, majska .ruZ~, nапа, nar, neven, pelen, orah, plucnjak, rusomaca, rutvica, rastavic, razliCak, slez crni, sjtnica, surucica, tatula, titrica ili kamHica, turcinak, velebilje, virak, Yra.flii}OV·ka, ZO\'a, zavornjak. Jula: Bokvica, borovnica, breza, brdanka, brusnica, bunika, crvotocina, divizma, divlja .ruZa, dupcac, hajducka trava, islandski lisaj, jagoda, kadulja ili zalfija, kantarion, kim, kokotac, kopriva, kopriva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, maticnjak, majoran, miloduh, mrazovac, nапа, orah, pelen, podbel, rastavic, 1·osuJja, slez beli, slez crnj, sitnica, tatula, timijan, titrica, trandavilje, troskot, velebilje, turcinak, vidac, virak, vranilovka, vratic, zova, zavornjak i dr. Avgusta: hokvica, borovnica, brdanka, bunika, cemerika, crvotocina, divizma, hajducica, hmelj, ivanjsko cvece, islandski lisaj, kantarion, kim, kleka, kopriva, kupjna, majoran, majkjna dusica, mrazovac, miloduh, neven, pasulj, pelen, petrovac, podbel, slez beli i crni, sitnica, smilje, smrdusa, srcopuc, razgon, razljcak, rosulja, rutvica, tatula, trandavilje, troskot, velebilje, vidac, vratjё, zavornjak i dr. Septembra: cemerika, crvotoCina, digitalis vunasti, divizma, divlja ru.Za (sipak), drenjine, ћmelj, hrastova kora 1 zi• islandski J.isaj, klekinje, kokotac, r, krusina, lincura, morac, nпazovac, nana, nar, navala, neven, odoljen, oman, оrаћ, oskoгusa, pasulj, pasdren, pelen, per~un, pirevina, repu~ina, sapunja-

КАКО

1

КАD ТRЕВА

BRATI LEKOVITO

BIUВ

179

ta (crvena i bela), slez beli .. sitnica, tatula, trava od srca, trandavilje, velebilje, Vratit, zecji trn, 'Slatki koren, zuba~, zutika i dr. Oktobra: angelika, apta, brdanka, temerika, dunja, glog, idirot, jedic, klekinje, kopriva, linoura, maslacak, morac, navala, odoljen, pasdren, pasulj, per~un, repu~ina, sapunjaca, selen, slez beli, tatula, trava od srdobolje, srcenjak, trnjine, zecji trn, slatki koren, zova i dr. Novemb1·a: gloginje, it1irot, klekinje, ma-slacak, odoljen, repuSi·na, trava od srdobolje, bundevino seme, zeeji trn, zubata i dr. Decembra: imela. Ovaj biljarski kalendar treba kao neki plakat krupnim slovima da bude prepisan i da bude па zidu и svakoj skoli, zadruzi, opstini i na sva• kom mestu gde se narod okuplja. I to је jedan od nacina obavestavanja, narodnog prosvecivanja i stalan podsetnik sta 'Se kog meseca mofe sakupljati.

180

LECENJВ

BIUE.M

GUBITAK U TEZINI LEKOVITOG BIUA PRILIKOM SUSENJA NA VAZDUHU (LUCAS)
Pre Pos]e Pre Posle

DROGA
sШenja

DROGA
su§enja

BULBUS

Colchici Scillae

. .

.

З

1
1

6

CORTEX
5 . Hippocastani . . . Mezerei . . . . . 2 Quercus . . . . . 5 Salicis . . . . . 7
2
1

Paeoniae . . . Rhoeados . . . . Rosarum . . Sambuci . .... Tiliae . . . . Verbasci . . . . . V iolae odoratae . .
FOLIUM

. . .. . . . .. . . . . . . .

6 9 8 6
З

8 5

1 1 1 1 1 1

1

2
з

FLOS

Acaciae . . . . . . . . . . Arnicae . . . . . . . . . Aurantii . . . . . . . . . . Calendulae . . . . . . . . Caтthami . . . . . . . . . Chamomillae romanae . Chamomillae vulg. . . . Cyani . . . . . . . . . . . Farfarae . . . . . . . . . . Lamii albi . . . . . . . . Lavandulae . . . . . . . . Malvae arboreae . . . . Malvae vulgaris . . . . . Millefolii . . . . . . . . .

4

4 5
7

5 7 5 5 5
8

3 5 5
4

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

Althaeae . . . . . . . . Aurantii . . . . . . . . В elladonnae . . . . . Cardui benedicti . . . . Digitalis . . . . . . . . . . Farfarae . . . . . . . . . Нyoscyami . . . . . . . . Juglandis regii . . . . . . Malvae . . . . . . . . . Melissae . . . . . . . . . Menthae crispae . . . . Menthae piperitae . . . Millefolii . . . . . . . . . N icotianae . . . . . . . . Rosmarini . . . . . . . . Rutae . . . . . . . . . . . Salviae . . . . . . . . . .

8

2 7 4 5

1 1 1
1 1

5
7 4

5.
4,5

8
8

7,5 5

1 1 1 1 1 1 1 1 1

5
4 4,5

1
1 1

GUBIТA.К

U TE1INI LEKOVITOG BIUA PRlLIKOM SUSENJA NA VAZDUНU

181
Рге

Pre

Pos1e

DROGA
su~enja

Posle

DROGA
su~enja

Stramonii . Toxicodendri . . Trifolii fibrini Uvae ursi . . . Verbasci . FRUCTUS

...

9
З ,5

4,5 . 5 5

1 1 1 1 1

Tanaceti . . Taraxaci . . . . . . Thymi .. Veronicae . . . Violae tricoloris .. RADIX

4,5
з з З ,5

5

1 1 1 1 1

Cydoniae . .... Cynosbati . . . Myrtillorum Gemmae Populi . . . HERBA Abrotani . Absinthii . . . Agrimoniae . . . Artemisiae vulgaris . Cardui benedicti .. Centaurii minoris . . Chelidonii majoris . Сochleariae . . Conii . Euphrasiae . Fumariae . . .. Gratiolae . Hyperici H yssopi . Lactucae Majoranae . . . . Ma1 ·rubii . . Meliloti . . .. Millefolii .. . Origani . . Pulsatillae ... Rutae . . . . . . Sabinae S e· pylli r ...

5 2,5
7
з

1 1 1 1

4 5
З,5

1
1

5 4 4 4
8

1 1
1

1 1
1

.

о

5,5 2,5 5 4
з

4 5,5
8
З,5

4
7 4
З,5

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
1 1

4
з З,S

1

Althaeae . . Angelicae Ari maculati . Artemisiae Asari . . Bardanae . . Belladonnae .-. Bryoniae .. Calami . Carlinae . Cichorii . . . .. Consolidis ... Ebuli . .. ... Filicis massts . . Graminis . . . . . . . . Helenii . . . .... Нellebori nigri о Imperatoriae . . . Iridis florentinae Levistici . . .. Liquiritiae . . . . Onoнidis s pinosae . Paeoniae .. . . Polypodii . . . . . . . Rubi.ae tinctoriae . . . Saponariae . . .. . Taraxaci ....... . Тormentillae . . . . . . . Valerianae . . . . . . . Stipites Dulcamarae .
о о о о о
о

4 5 2,5
з

1

1
1

4,5 5
з

1 1
1

4,5 4,5 4 4
з

1 1 1
1

4
з

1 1 1 1
1

2,5 4
з

4,5
з з з

з
з

.
о

2,5 5,5
з

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
1 1

.

.

4,5 2,5 5
з

1 1

OGLEDNO-U GLEDNI VRTIC ZA LEKOVITO BILJE

Nista lepseg ni plemenitijeg nema nego posle teorijskih casova izici u mjrisan vrtic pun sarenog cveca. Mnogobrojni vrtici koje smo osnovali ро 1-aznim skolama postali su ne samo najprijatniji kutak za izucavanje lekovitog bilja vec su to danas rasadnici odakle se cela okolina snabdeva sem enom, rasadom, savetom i uputstvima kako treba i kako ne treba gajiti pitomu nanu ~>Micarn« , korijandar za pcelare i fabr ikante lekova, odoljen, kim, anis, 1norac, Ьuћас , digitalis, kamiticu, beli slez i mnogo drugo korisno bi1je koje se t raii i kao z edioinska, farmaceutska, higijenska, parfimen rijska i kao industrijska siro\'ina. Мiloduh cveta skoro stalno i on ј е odusevio pcelare. Kad slacica i kim cvetaju, seoske pcele ne izbijaju iz nasih vrtica. »Vise vredi jedan dan rada и nasem vrticu n ego mesec dana ucenja botanike u cetiri zida. Deca и vrtu sve brze i lakse shvate i, sto је najva. . znije, zavole bilje, prirodu, zemlju . . .«, kэ.Zu nastavnici koji imaju ove vrtove. VrtiCi mogu biti 1-azlicite velicine, oЬlika i rasporeda. Svaki prema svojim mogucnostima. Gradi1i smo razne vrtice, ali nam se cini da su najbolji uspeh pruiili oni koji imaju bilje rasporedeno prema upotrebi: bilje za organe za varenje, organe za disanje, za kozne bolesti itd. Savetujemo da treba poceti tiho i skromno, ра tek postepeno siriti leje i povecati broj vrsta bilja. Tako se, na primer, u

1. prvu leju moze posaditi i posejati vitaminsko bilje: slatka babura paprika, sipak, riЬizla, perunika, persun, celer, kupus, beli luk i d. .; r
2. drugu leju zacinsko· lekovito bilje: ljuta paprika, lukovi, korijandar, kim, anis, morac, persun, pastrnak, sargarepa, nапа, bamija i dr.;
З. tre6u leju bilje protiv nadimanja :i smetnji u organima za varenje:

karnilica, kim, nana, maticnjak, anis, morac, majkina dusica,
i dr.

korijandar

4. cetvrtu leJU

Ьilje

protiv crevnih parazita: bundeva, beli luk, povra-

tic, pelen, navala, nar, mrkva, majkina dusica, cubar, timijan i dr.

U ostale leje staviti bilje ро podeli kako је ranije navedeno.

OGLEDNO-UGLEDNI

VRТIC

ZA LEKOVITO BIUE

183

VITRINA -

IZLOtBA LEKOVITOG BIUA

Sve opstine, s kole i druge u-stanove mogu imati na zidu stalnu izlofbu lekovitog bilja koju mogu ·ctabiti od Instituta za ispitivanje lekovitog bilja u Beogradu, а mogu је i sami naciniti. Od tankih dascica napтavi se plitak sanduk oko 50 cm sirok i is to toliko dugaca:k. Dubina da bude oko 2 cm. Iznutra se nacine pregrade и koje se • tavi razno bilje kojeg и toj opstini S ima najvise i koje treba da se sakиplja. Na svakoj pregradi se oznaci koja је biljka unut1-a. Kad se sve n apuni, poklapi • e sta.kleнom ploeom i obesi s na zid tako da slu.Zi kao najlepsa i najbolja izlozba i иcilo ne samo za ucenike vec i za sve mestane. Obicno se u gornjli red stavi cveee od karnilice, lipe, zove, lj.ubicice, belog i crnog sleza, podbela, divizme, lav ande, jaglaca, buhaca i drugog bilja, vec prema tome sta и tom kraju ima. Тај red је najJepsi, jer ima Iepo obojenog cveca i ono privlaci paznj.u d odusewce s;vakog prolaznika. - U drugi red moze se staviti razno lekovito lisce: pitorne nane, n1etvice, .ьreze, medveceg grozda, maticnjaka, bokvice, podbela, zalfije, kopriYe i dr. - U treCi red pregrade metnи se trave od sitnice, gorocveta, vranilovke, majkine dusice, hajducice, imela i dт. - U cetvrti теd stave se plodovi i semenje sipka, • trnjine, morac, kim, ani:s, korijandar, slacica. - U peti red metne se korenje belog sleza, lincure, maslacka, odoljena, trave od srdobolje, gaveza, steze i dr. - U sesti red moze se stavi·t i kora krusine i hrasta, hmelj, razena glavnica i dr. Dobro opremljena vitrina ne вато da је jed·n a od najboljih metoda za pr:uZanje ocigledne nastave i davanja uputstava kakva treba da izgleda roba, vec ona na sve ostavlja veoma prijatan i jak иtisalk i svakog ljuhitelja prirode zaista odusevljava. Ovakve vitrine citaoci mogu videti, а ako zele ·i nabaviti, и Biljnoj apoteci Instituta za proиcavanje lekovirtog bilja и Beogradu, Таdеи5а Koscи­ skog 1.

PREGLED VAZNIJIH PODATAKA О DOMACEM LEKOVITOM BILJU

Znacenje skracen ica : + = ot rovna bilj k a ; ф = od b ilj ke se dobija droga koj1 p ropis uj e Jugoslovenska farmakopeja; S = odnos s irove ргета u suvoj Ьi ljoi (n a p rimer, 4 : 1 znaCri da se od 4 dela sir o,,e doblje 1 deo suve biljke; VB vr eme b erbe . Achillea clypcolata. z и t i т а v а n , zuta h ajd uc ica. Cvet (Achilleae cfy. p eolatae flos). VB: leto. S = 3 d o 4 : 1. · Acl-zillea millefoliU1n. Н а ј d и с • а t r а v а, s р о r i s. Biljka u cve tu, k go гJJji deo srtaЬlj ike ISa cvascu (Millefo lli h erba) . VB : leto. s = 4 : 1. + ф Aconitum napellus. Ј е d i с. ·Mlade krtole bez korenja (Acolliti t uber). VB: leto. S = 4: 1. ф Acoru s colamus I d i и о t. Rizom bez korenja, obicn o ј е oguljen (Calami rhizoma). VВ : j esen. S = 5 : 1. ф Ado11is ver nalis. G о r о с v е t. Biljka ·u cvetu (A donidis herba). VB: ргоlесе. S == 5 : 1. Agrimonia eupato1·ia. Р е t .r о v а с . Biljka u cvetu, gornji deo stab-

=

ljike (Agrimoniae herba).

jesen ili prolece. S = 2,5: 1.
ф Althaca officinalis.

\/В: leto. S = 4: ф Agropy rum r epe11s. Р i т е v i n а. В е 1i

1.
Rizom (Graminis rhizo1n a). VB:

s 1 е z. List (Folium). Cvet (Altl1aeae flos). VB: 1eto. S = 4 : 1. Koren (Althaeae radix) . VB: jesen. S = . 4 : 1. Althaea rosea. Т r а n d а v i l ј е. Cvet (Althaeae roseae flos). VB: leto. s = 6 : 1. Anethum grav colens. М i r о d i ј а. Plod (Anethi fructus) . VB: 1eto. Apium graveolens. С е 1 е r. Plod (Apii fl·иc t us) . VB: leto . A r ctiu111 lappa. R е р и s i n а. Koren (Lappae radix) . VB: jesen. S =

4: 1.
ф

Arctost ap!1:y los uv a ursi. М е d v е с1 е g r о z с1 е. List (Uvae ursi fo·

lium). VB: april-juH. S 5 : 1. ф Artemisia absin thium. Р е 1 е n. Biljka u cvetu bez donjih delova staЬijike (Absinthii h erba). VB: let o. S 5 : 1. Asperula odorata. L а z а r k d n ј а. Trava (Asperulae herba) . VB: lcto.

=

=

s = 4: 1.
ф

.
Рар

Aspidium filix mas.

r

а

t, navala. Rizom (Filicis r hiz01na). VB.:

septembar-oktobar. S = 3: 1.

V е 1 е Ь i 1 ј е. Lilst (Belladonnae tolium). VB: le to. S = 7: 1. Koren od 3-4 godiЭn.je biljke (B elladonnae radLX). VB: jesen ili prolece. S = 3 : 1. B etula alba. В r е z а. Li~st (B etulae foli um). VB: maj-juni. S = 5: 1, ф Brassica nigra. С r n а s 1 а с i с а. Zrelo seme (Sinapis nigrae se· tnen). VB: leto.

+

ф Atropa belladonna.

PREGLED V.uNUIН РОDАТАКА О DОМАСЕМ LEKOV1TOM BIUU

185

Calamintha officinalis. G о r s k а т е t v i с а, od verema trava. Trava (Calaminthae herba). VB: leto. · = 4: 1. s C:alendula oflicinalis. N е v е n. Cvet bez ca~ice (Calendulae flos). VB: leto. S = 7: 1. Capsella ЬLtrsa pastoris. R u s о т а с а. Biljka u cvetu bez korena (Bursae pastoris herba). VB: leto. S = 4: 1. Capsicum. annuю1L. Р а р r i k а (1juta). Zreo crven p1od (Capsici fructus). VB: krajem leta. S 4: 1. · ф Carum carvi. К i m. Plod (Carvi fructus.) VВ: leto. Cc11tй1-trea cyanus. Razl.icak. Cvet (Cyani flos). VB: leto (junijuli). s = 5 : 1. Cetraria islandica. I s 1 а n d s k i 1 i ~а ј. Cela biljka ро 'suvom vremenu brana (Lichen islandicu,s). VB: april~ktobar. S = 1,3 : 1. Chelidonium n-zajus. R и s а, z т i ј i n о т 1 е k о. Се1а biljka s korenom (Chelidonii h erba). VB: apr.il-juni. S = 5 : 1. Chrysanthc1nиm cinerariaefolium. В u h а с. Poluzatvorene i zatvorene cvetne glavicc (Pyrethri flos). VВ: leto. S = 4 : 1. Cichorium intybus. V о d о р :i ј а . K'Oren (Cichorii radix). VB: juliavgust. S = 4 : 1. + ф Clщ.'iceps put·purea. Т v r d а r а е n а g 1 а v n i са (Secale cornutum). VB: za \'reme zetve ra.Z.i. S = 4 : 1. + ф Colchic:u.1n autum1-zale. М r а z о v а с. Seme (Colchici semen). VB: 1naj-jt1ni. Lt1kovica, oljustena i u kгiske isecena (Colchici tuber). VB: ргоlесе Hi jesen. S = 4: 1. ф Convallaria majalis. fJ и r t1 е v а k. Cvet (Convallariae flos). v·в: maj. S 7 : 1. Cela biljka bez korena (Convallariae herba). VB: maj. S 5: 1. ф Coriandrurн sati-.•um. К о r i ј а n d а r. Plod (Coriandri fructus). VB:

=

z

=

=

juni-juli. Crataegus oxyacantha, С. m.011ogyпa.

G 1 о g.

Cvet (Crataegi flos).

УВ:

leto. S = 5 : 1.
CucurЬita реро. В u ф Cydonia vlllgaris.

Cynodon dactylon. jesen. S = З : 1. Dapfme n1ezereи1n. М а s 1i n i с а. Kora (Mez erei cortex) . VB: februar-'ffiart. S = 3,5 : 1. ф Dalura str·amonium. Т а t u l а. List (Stramonii folium). VB: Ieto. S = 6 : 1. SeJne (St1·amo1~ii se111e11). VB: septembar-oktobar. D elphiniun-z COI?.solida. а v о r n ј а k. Cvet (Consolidae flos). VВ:

Seme (Cucurbltae semen). Seme. (Cydoniae semen). Z и Ь а с а. Rizom (Gramini majoris rhizoma). VB:

n d еv Dun ј

а. а.

+ +

Digitalis lm1.ata. В е s n i k. List (Digitalis lanatae folium). VB: kraj proleca i u leto. S = 5 : 1. ф Equisetщrl a1' vense. R а s t а v i с. Sterilna staЬljika (Equiseti 1Lerba). VB: maj-jШ1i . S = 5 : 1. ф Erythraea centaU1·iU1n. К~ с i с а. Biljka u cvetu bez korena (Centaurii herba). \ТВ: leto. S 4 : 1. Evernia furfнracea, Е. prunastri. Н r а s t о v 1 i а ј (tzv. »hrastova 111al1ovina«). Сео lisaj (Licl-zen quercus). VB: leto. S = 2: 1.

leto. S

=

z

7 : 1.

=

s

186
ф FoeJ?.icul.um vulgare.

LECBNJP. BIUP.M

Fragaria vesca.

Sumskа

М о r а~ -

Plod (Foeniculi fructus). VВ: Ieto. ј а g о d а. List (Fragariae folium). VB:

maj-juni.
Fraxinus exelsior. Ј а s е n (Ь е l i). Lst (Fraxini f olium). VB: juni - juli.. s = 5 : 1. + Helleborus odorus. К u k u r е k. Rizom s korenjem (Hellebori rhizoma сит radicibus). VB: jesen. S 4 : 1. ф Herniaria glaЬra. S .i t n i с а. Cela biljka u cvetu (Herniariae herba).

=

VB : juli- avgust. S

=

4: 1.
Н

ф Humulus lu.pulus.

m

е 1 ј.

2enske rese (Strobili lupuli).

VВ :

sepVВ:

tembar. S = 4 : 1. 2lezde (Lupuli glandulae, Lupulinum). + ф Н yoscyamus n iger. В u n i k а. Lis t (Нyoscyami foliu.m). leto. S = 7: 1. Seme (Hyoscyami semen). VB: avgust-septembar. deo
ф Hypericum perforatum. К а n t а r i о n, g о s р i n с v е t. staЬijike u cvetu (Hyperici herba). VВ: leto. S 3 : 1. Hyssopus otficinalis. М i 1 о d u h. Lisnate grancice sa cveeem

=

Gomji
(Hysso-

pi herba). VB: leto-jesen. S = 4: 1. lnula ltelenium. О m а n. Koren (Enulae radix). VВ: avgust--oktobar.

s

= 4: 1.
ф

Iris germanica (1. pallida i dr.). Р е r u n i k а. Olju~ten rizom (ln"dis rhizoma). VB: jesen. S 5 : 1. Juglans regia. О r а h. List (Juglandis folium). VВ: juni-juli. S = 4 : 1. ф Juniperus co1nmunis. К 1 е k а. Zrele bobice (Juniperi fructus). VB:

=

S = 5 : 1. Lamiutn album. В е 1 а m r t v а k о р r i v а. Cvet. VB: proleee i leto. s = 7: 1. ф Linum usitatissimum. L а n. Seme (Lini semen). VB: avgust--septembar. ф Malva silvestris. С r n i s 1 е z. Cvet bez dr~ke (Malvae flos). List (Malvae foliurn). VB: lctю. S 5 : 1. Marrubiщn candidissimum, М. peregrinum, М. vulgare. О~ а ј n i с а. Trava u cvetu i list (lvlarntЬii herba et folium). VB: letю. S = 4 do 5 : 1. ф Matricaria cha1nomilla. Т i t r i с а, k а m i 1 i с а. Cvetne glavice bez d!Гske (Chamo111illae flos) VB: maj-avgust. S = 5: 1. Me1ztha crispa. Kudii"ava nana. Liэt (Menhae crispae folium). ci herha). VB: juni-septembar. S = 4: 1. ф Melissa officinalis. М а t i с n ј а k. List (Melissae folium). VВ: juni -oktobaт. S 5 : 1. Mentha crispa. Кu d r аvа n а n а. List (Menthae crispae foliut1L). VB: maj-septemhair. S 5: 1. ф Mentha piperita. N а n а. List (Menthae piperitae folium). VВ: juni----avgust. S 5 : 1. Mentha pulegiunt. М е t v i с а. Liэnati deo staЬlj~•ke u cvetu (Pulegii herba). VB: juni-oktobar. S = 4 : 1. Nigella damasce11a. М а с k о v Ь r k. Seme (Nigellae semen): VB : leto. Ocimun Ьasilicunt. В о s i 1 ј а k. Biljka u cvetu (Basilici herba). VВ: leto. S = 5 : 1. ф On011is sptnosa. Z е с ј i trn. Koren (Ononidis radix). VВ: jesen ili prolece. S = З : 1.
septembar--dktobCЫ".

=

=

=

=

PREGLED V.UNIJIH РОDАТАКА О DОМАСВМ LBKOVПOM BIUU

187
Мlada krtola (Salep

tнber).

ф Orchis morio (i drugi).

VB: juni-juli. S =

З

К а с u n,

s а 1 е р.

: 1.

Ot·iganum тајоrана.

ba). VB: leto . S 8: 1. Origanum vulgare. V r а n i 1 о v k а. Lisnati deo staЬljike u cvetu, list i cvet (Origani herba, folium et flos). VB: leto. S = 4 do 5 : 1. Paeonia deco1·a, Р. ofticinalis. В о u r. Cvet i krtole (Paeoniae flos et tubera). VB: cvet u prolece, а krtole poretkom jeseni. ф Papa,,er rhoeas. Т и r с~ n a.k. Kгunicni listici (Rhoeados f los). VB:

=

М а ј о r а n.

Cela biljka u cvetu (Majoranae her-

z

juni-juli. S=

З:

1.

ф Papaver $Omniferum. М а k. Nedozrele caure (Papaveris im.maturi fructus). VB: Jcto. S = З: 1. Seme (Papaveris semen). VB: leto. Osusen sok (Opium). Petroseli11.um sati,,um. Р е r ~ u n. Plod (Petroselini fructus). VB: kraj leta. Koren (PetroseЊti radix). VB: proleee. S = 4: 1. ф Pimpinella. a11isum. А n i s. Zreo plod (Anisi fructus). VB: leto. Pinus silvescris. В о r . Mladi pupoljoi (Pini turiones). VB: februar -

april. S

=

4 : 1.

Plantag o lanceolata, Р. major. В о k v i с а. List (Plantaginis folium). _ VB: maj-septembar. S = 5 : 1. Polygonum aviculщ·e. Т r о s k о t. Biljka u cvetu (Polygoni herba). VB: n1aj-oktobar. S 5 : 1. Polygonu.m bistorta. S r с е n ј а k. Rizom (Bistortae rhizoma). VB: jesen - prolece. S = 4: 1. Polypoclium vulgare. S 1 а t k а р а р r а t. Rizom be.z korena i stabljike (Polypodii rlzizoma). VB: jesen - prolece. S = 4: 1. Populus nigra. С r n а t о р о 1 а. Mladi pupoljoi (Populi gemmae). VB: februar - mart. S = 4 : 1. Potentilla anse1·iнa. S t е !а. List (Anserinae folium). VB: m.aj - juli. s = 4: 1. ф Potentilla form.entilla. Т r а v а о d s r с а. R·izom (Tormentillae rhizoma). VB: jesen - pro1ece. S = 2,5: 1. Primulla ofticinalis, Р. elatior. Ј а g о r с е v i n а. Koren (Primulae radix). VB: jesen - prolece. S = 4: 1. UpotreЬljava se i cvet bez ea~ice. Prunus cerasus. V i ~n ј а. Pete1j.ke (Cerasorum stipites). VВ: leto. Prunus spinosa. Т r n. Cvet (Acaciae flos). VB: prolece. S = 4: 1. Pulmonaria officinalis. Р 1 u с n ј а k. Biljka ·u cvetu bez korena (Pulrnonariae herba). VB: maj - jtmi. S = 4: 1. ф Quercus robur. Н r а s t. Glatka kora sa mlac.1ih grana (Quercus cortex). VB: mart - april. S = 5 : 1. 01justen !ir (Quercus semen). VB: ok·

=

toЬar.

Rhamnus cat1zartica. Р а s d r е n. Zrele bobice (Rhamni catharticae fru.ctus). VB: jesen. S = 4: 1. ф Rham.nus frangula. К r · ~ i n а. u Кога (Frangulae cortex. VB: je-

sen -

proleee. S = 5: 1. Rosa canina. D i v 1 ј а kraj leta - jesen.

r u z а.

Plod, sipak (Cynosbati fructus). VB:

Rosa centifolia, R. gallica. S t о 1d s t а stovi (Rosae flos). VB: тај- jum. S 8: 1.

=

r u! а.

Pupoljci i krunicni li-

188
(/) Rosmarinus officina/is.

LECENJE

ВПЈЕМ

leto. S = 5 : 1.

R u z m а r i n . List (Rosmarini foliurn). VB:

s ==

Rubus frнticosus. К и р ј n а. List i plod (kao malina). Rubus idaeus. М а l i n а. List (Rubi idaei folium). VB: maj tembar. S == 5: 1. PJod (Rubi idaei fructus). VB: leto. ф Ru ta gra-..•eolcns. R u t v i с а. List (Rutae folium) . VВ: maj -

sepjuni.

4:1.

Salvia officin.alis. 2: а 1 f i ј а. List (Salviae folium). VB: тај - juni. s == 5: 1. ф Sambucus 1 1igra. Z о v а. Cvet (Sambuci flos). VB: тај - juli. S == 6: 1. Bobice (Sam.buci fructus). VB : jesen . S == 5 : 1. Коrа (Sambuci cortex). VB: prolece. S == 5: 1. ф Saponaria officinalis. S а rp u '11 ј а с а. Ko.ren (Saponariae rarlix).

VB: jesen -

prolece. S =
С

З:

1. Biljka
и

Satureja hortensis.

leto. S = 5 : 1.
ф Sinapis аlЬа. Ве

u Ь а r.

cvetu (Saturejae herba). VB:
аlЬае semen) .

lа sl

а с i с а.

Seme (Sinapis

VB:

s

+ Solanum dulcamara. Р о т о с n i с а . StaЬljika bez lisea (Dulcamarae stipes). VB: u rano prolece ilti и kasnu jesen (kad nema lisca). S = З: 1. Symphy tum otficinale. G а v е Z 1 crni gavez. Koren (Symphyti radix). VB: jesen. S = 4: 1. Tamus commu11is. В 1ј u s tl Ьlјис. Koren (Tami radix). VB: jesen.
= 5:1.
Tanacetum vulgare. V r
а

leto.

t i с. Gornj,i ·deo blljke и cvetu (Tanaceti !1.er:ba). VB: juli- avgust. S = 4 : 1. Taraxacum officinale. М а s 1 а с а k. Koren (Taraxaci radix). VB: mart - maj. S = 5 : 1. Teucrium chamaedrys. Р о d u Ь i с а. Lisnate stabljike и cvetu (Teucrii herba). VB: leto. S = 4 : 1. Teucrium montaпum. Т r а v а- i v а. Lisnate stabljike u ovetu (Teucrii montani herba). VB: leto. S = 4 : 1. ' Thymus serpyllum. М а ј k i n а d и s i с а. Biljka и cvetu (Serpylli herba). VB: juni- a,rgust. S = 4: 1. ф Thymи.> vulgaris. Т i m i ј а n . Biljka u cvetu (Thymi herba). VB: maj - jwli. S = З : 1. ф Tilia parvifolia i Т. platyphyllos. L i р а. Cvet sa priperkom (Tiliae flos). VB: j:.tni - juli. S = 4 : 1. ф Tussilago far fara. Р о d Ь е 1. List (Farfarae folium). VB: juni juli. S 5: 1. Cvct (Farfarae flos). VB: mart--.april. S 5: 1. Urtica dioica. К о р r а v а. Cela biljka (Urticae herba). VB: juli septembЗJr. S = 5: 1. Koren (Urticae radix). VB: septembar - oktobar. s = з: 1. Vaccinium myrtillus. В о r о v n i с а. List (Myrtilli folium). VB: juni - al'\'gtlSt. S З : 1. Bob.ica (Myrtilli fructus). VB: juni - avgust. S = 7 : 1. ф Valeriana officinalis. О d о 1 ј е n. Koren (Valerianae radix). VB: . septcmbar - novembar. S = 4: 1.

=

=

=

PREGLBD

VAtNIJШ РОDАТАКА О DОМАСЕМ

LEKOVITOM BIUU

189

+ ф Veratrum album. С em е~ i k а. Rizom 5 korenjem (Veratri rhizoma). VB: septombar- okJtobar. S = 4 : 1. ф Verbascu111 pltlomoides d V. thapsiforme. D i v i z m а. Naglo osu~eni krunicni listici (Verbasci flos). VB: juni - avgu5t. S = 7: 1. Viola odorata. L ј u Ь i с i с а. Cvet Ьеz casioe (Violae flos). VB: proleee. S 8: 1. Koren (Violae odoratae radix). VB: jesen- prolece. S 5: 1. Viola tricolor. D а n i n о с (rpoljski). Biljka ru cvetu (Violae tricoloris herba). VB: тај - juli. S = 5 : 1. Viscuт albu1n. I m е 1 а. Mla<1e grancjce 5 liseem (Visci stipites). VB:

=

=

mart-april. S

s

Zea mays.

= 5: 1.
К

u k u r u z. Svila od

lkuЮuruza

(Maydis stigma). VB: leto.

= 7: 1.

RECNIK MEDICINSKIH NAZIV А

trbuh AbdominalФt - ono s to pripada trbuhu, trbusan Abortivna sredstva (abortiva) - sredstva za izazivanje роЬаеаја Abortus - strutni naziv za роЬаеај Avitaminoze - bolesti izazvane delirnienim ili po~im nedostatkom pojedinih vitarnina ili vise vitamina u orga·n jzmu Aglutinacija ·- zgomilavanje bacila ili crvenih krvnih zrnaca Adaptacija - prilagot1avanje Adipoznost - gojaznost Adsorptivna sredstva (adsorbensi) - nerastvorljive materije koje na povrsinu svojih cestica vezuju otrovne i druge Stetne supstancije: Пledicin­ ski ugalj, soli bizrnuta, kaolin i dr. Adstringentna sredst1 a (adstringensi аН astringensi) - sredstva koja izazivaju povrSinsko skupljanje tki,,a, talozeCi povrsinsk·i эlој belaneev·ina medueelijskog tkiva. Deluju izrazitije na zapaljenu sluznicu i koZи nego na zdravo tkivo. sиZa,raju prosirene krvne sudove, бmanjuju lutenje tkiva i zgusnjavaju povrsinski sloj. UpotreЬljavajи se и lecenju zapaljenja koze i sluznica i za zaиstavljanje malih krvavljenja. Aeroban -· koji moze da zivi (npr., mikrob) и prisustvu kiseonika u vazduhu Aerosol - magla od sitnih cestica mikronske razmere, u vidu fine, sиve pare. Aklimatizacija - prilagodavanje novim klimatskim uslovima Akomodacija- prilagot1avanje Akomodacija oka - sposobnost oka da vidi jasno ј precizno иdaljene i Ьliske predmete Akrija -lekovi ljutog ukusa (paprika} Akumulacija - nagomila.varije Akutan - ka.Ze se za Ьolesne pojave koje se naglo pojavljuju 1 brzo proticи, nasuprot hronionim koje traju dиZe od 40 dana Akuserstvo - porodiljstYo Albumen - Ьelance, belainCevina Alergija - promenjena osetljivost organizma prema ponovnom dejstvu izvesnih alergena (klice, hrana, lekovi, cestice iz vazduha i dr.), uslovljene preosetljivo~cи organizma prema njima Alopatija - upotreba lekova koji u organjzmu izazivaju dejstva suprotna od onih koje stvara bolest, .koju treba leciti
1

Abdomen -

RВCNIЖ. МEDICINSКIВ NЛZIVЛ

191

Alopecija - . stru~ni naziv za telavost A1nara - gor.ka sredstva Amebna dizenterija - amebna sгdoЬolja, a.kut.no zaramo

sluznice debelog creva u kojem postoje reste krvavo-sluzave stolice, prouzrokovano histolititkom amebom A1nenoreja - izost.an.ak menstruacije u ~ene u zrelo doba, tj. od 17. do 45.

oЬoljenje

godine starosti Amorfan- ЬezoЪii~an, ~to nema odredenog oblika · Anaerobni mikroorganizmi (anaeroЬi) - mikrx:юrganizmi kojd zive bez sloЬodnog

kiseonika, skih materija.

а

neophodnu energiju dobiju putem razlaganja organ-

Analgeticka sredstva - lekovd kojoi uЬlэ.Zavaju ili ot:klanjaju bol Analeptitka sredstva - sredshra koja podsticu disanje i krvotok ili direktnim dejstvom na krvne sudove ili preko centra u centralnom fiv~om sistemu Anafrodizijac,'i. - sredstva sposobna da otklone, uЬlafe i sprere polni prohtev (kamfor, lupulin i dr.) Androgene supstancije - jedinjenja koja mogu potpuno da zamene rprirodni hormon mu~kih polnih flezda u u~kopljenih eksperimentnih fivotinja Androsteron - mu~ki polni hoпnon Anemija - malokrvnost Anestezija - neosetJji1rost Anoreksija - nejesnost, nemanje a.petita, nedostatak volje za jelom Antago11izam - suprotno delovanje dvaju miJпoorganizama Hi dvaj.u antiЬiotika

Antacidi -lekovi koji neutrali~u kiselinu Anti- protiv (antidot = protivotrov) Antidijaroitka sredst11a - leloovi1a sredstva za lеШје proliva Antidot - supstanoija koja neutra1i~ dejstvo otrova Antiemetici - lekovi protiv povraeanja Antineuralgici - vid. analgeti~ka эredstva Antipiretici - lekovi koji sniZavaju pov:iAenu telesnu tempera.turu (kinin) Anti..f\epsa - postupci koji su usmerenn protiv li.nfekcije Antiseptici - lekovi koji 'l.lDiltavaju zarazne kJJi.ce Antispazmodici- sredstva protliv grteva Antiflogistitka sredstva - lekovti kojima 5е suzblja ili uЬlз:!ava zapaljenje Anthelmintici - lekovi protiv crevnili pa-razita Anurija - prestanak mokrenja Apepsija - nedostatak funkcije varenja Aperitiv - sredstvo za otvaranje apetita Apopleksija mozga- mofdana kap Apsorbensi - koji upjjaju Apsces - zagnoj, kolekcija gnoja u ~upljШi, lщju је on sam stvorio Aritmija - nepm\'ilnost и r.itmu srQmih ot!kucaja Arteтije krvni sudovi kojj odvode krv iz srca Arteriosklervza - degenerat:ivna bolest a:I~terija koja dovodi do njihovog otvrdnuea
~;.stolija -

skup pojava nasta.JШ usled slaЬosti s~ mi!i~

192

LECENJE BIU1!M

Astenija - o~ta slabost organizma Astma - napadi otezanog disanja, ZЗJptivanj a, zagu~ivanja Asfiksija - rrestanak disanja, ugru~ehje Ascit - vodena bolest Atonija - smanjeiJje ibl odsu stvo norrnahne napetosti (tonusa) jednog organa • oј i se grci k Atonicna dispepsija- Лllitavost m i~ica zeluca а creva Autointoksikacija - trovanje organi~m.a mateгijlama koje se u njemu stvaraJu Afoniја - potpuni ili delirnicni gub.Ltak glasa Afrodizijaci - sredstve koja se uponreЬljavaju оо ciljem da se podstakne i poveea polni p rohtev, а -5 tim · sposobnost za tizvr~enje polnog cina i Acetonemija - prisustvo povecanih kolicina acetona и krvi (secerna bolest) Acidoza - s tanje tzv. trovanja organizma lkiselinama, srece se u ~c~rnoj Ьolesti i praceno је pnisustvom acetona u mokra6i Bakteriostatici uЫjaju

sredstva koja sprecavaju

razmno~avanje

bakterija,

а

ne

ih

(antiЬiotici)

Baktericidi - sredstva koja unistavaju bakterije - Ьlag, bezopasan - nedosta:tak vitamina В 1 u organizmu, avitaminoza Biokatalizatori - organske эupstanoije (enzim.i, hcxrmani, Vlitamini) koje svojim prisustvom u vrlo malim kolicinama uticu na tok reakcije u organizmu Bioloska standardizacija (normalizacija ili titracija) lekava - odredivanje vrednosti lekova bloloskim ·metodima, najcesce na La.Ьoratorijskim zivotinjama Bro7'Lhitis - zapaljenje dusnica Bronhopneumonija - za.paljenje pluea Bruceloza (melitokoksija) - grupa od dve zarazne bolesti: maftts'ke groznice i · Bangove bolesti, izazvane specijalnim klicama - brucelama
В enigni BeriЬeri

Vazodilatatorsku. sredsl"l.'a - lekovi koji izazivaju prosirenje k-rvnih sudova V azodilatacija - Mrenje k.rvtnih sudova Vazokonstrikcija - stezanje krvnih sudova Vaporizacija - pretvar.anje u paru V as kularni spazam - gre krvnih sudova V ezika, urinan1a - besika, mokraCпa V ezikans - kojd i:z.aziva plikove V ezikula - plik, mehur V ene - krvni sudovi kroz koje se krv vraea u srce v·enenum - otrov V ermicid - sredstvo koje ublja crve V ertigo - nesvestica, vrtoglavica V eruke - bradavice Volatilan - isparljiv Vom.itiva - srcdstva za izaziVIЭIDje povracanja Vomitus - povracanje Vulnerarija - srcdstv·a za zaceljivanje rana

RECNIK МEDICINSКJH NAZIVA

193

Galakragog - koji dovodj mleko Galaktogen · mlekotvoгan Gaнgrena - izumiranje tkiva u vecoj ili manjoj oЬiasti tela Gastritis (gastrit) - zapaJjenje zetuca Gas troenleritis - stomacno-crevno mpaljenje Gastrointestinalna oboljenja - stomaёno-crevna oЬoljenja Genetika - nauka о nasled:u Ge11italije - polrъi organi Gingivit - zapaljeпje desni Giht - zapaljenj e zgloЬova Glandula - zlezda Glaukom - povecanje pi1itiska u oku Glikozurija - prisustvo secera u mokraCi Glositis - zapaljenje jezika Gra\'idnost - trudnoea Gнt - zapaljenjc zgloЬova (giht, ulozi) Dezinsekcija - unista\,aлje .insekata Dezi~tfekcija unista\'anje zaraznih klica Dekokt - lek dobijen kuvanjem droge u vodi Dekoloracija - obez:Ьojavanje Delirijum - bunHo De11trifik - sredstvo za CiScenje ј negu zuba Depilacija - odstranjjvanje dlaka sa tela Depresija - utucenost, tuga Deratizacija - unistavanje pacova i ostalih glodara Denna - koZ.З Dermatit - zapaljenje koze Dermatologija - grana medicine koja proucava bolesti koze Decergensi - sredst\ra za. Ciscenje Del'lidracija - obezvodnjavanje Digesli\1 - s.redstvo koje poma.Ze varenje Digestija - varenje Dizenterija (srdobolja) - akutno zarazno oboljenje sluznice debelog creva sa cestiom krvavo-sluznim stolicama. Izazivaju је dve vrste klica: 1. bacili dizenterije i 2. histoliticka ameba. Stoga se razlikuju bacilna i amebna srdobolja. Dijabetes - secerna bolest Dijagnoza - utvrdivanje v.ns• ј karaktera nekog oЬoljenja te Dijagnostika - grana medicine lroja se bavi postavljanjem dija. noze g Dijareja - proliv Dijafoгeza obilno znojenje Dismenoreja- bolovi и k.rstima i malom trbuhu za vreme menstruacije Dispepsija - poremecaj varenja Dispneja - zaptiv, oseeaj otezanog disanja Distoniја poremecaj tonusa vegetativnih nerava ili misica Diureza - izluc.ivanje mokrace ikojom se otklanjaju iz organizma nepotre· bne koblCine tetnosti i nepotrebDii suvisni proizvodi prometa materije u organizmu Diureticka sredstva (diuretici) - lekovi koji poveeavaju kolicinu izluёiva· nja mok.raee

194

LECBNJE BIUEM

Difteri ја (gнso bo lja) - vrlo zarazna bolest prouzrokovan a bacilom difterije Doza leka - odredena koHcina leka koju treba uzeti odjednom. Maksimalna doza је пајvеса kolicina leka koja se mof e podneti bez znakova trovanja, а minimalna doza najmanja kolicina leka koja ima odre<1eno lekovito dejstvo. Terapijska doza se nalazi izmedu maksimalne i minin1alne doze i predstavlja onu kolicinu leka kojom se posti2e najbolje dejstvo
и le~enjи.

Drastika - snafna sredstva za ci~cenje Droga - osнseni del.o vi Ьiljke, koji slиze za lek Duodenum - dvaпaestopalacno crevo Egzantem - osip ро kozi, moze biti razlicitog izgleda i sastava Edem - otok Ekspektorancija - Jekovi koj~ povecavaju lиcenje sluzi u du~niku 1 dиs­ nicama i cine је tecnijom, cim e potpomazи njeno i~skasljavanje Eksudat - izliv, izliven.a tecnost ma u kojoj dиplji organizma Ekcem (egzem) - kozno oboljenje koje se odlikиje crvenilom, mehuricima koji svojim prskanjem izazivaju vlafenje, stvaranje krasta i na .krajи ljuspanje; и hron~tcnoj faz·i dolazi do zadeЫjanja pokozice Emeticka sredstva - lekovj koji prouzrokиju povraeanje; koriste se u slucaju akиtnog н·ovanja, danas ~eoma .retko, jer је mnogo korisnij e ispiranje zelиca sondom Empirijska medici11a - lecenje iskljucivo samo na osnovu stecenog iskustva, bez poznavanja naиcnih teorija i hemizma leka Emfize1n - otok zhog prozirnanja vazduhom organa (pluea) ili vezivnog tkiva (potkoznog ili rnisicnog) Endogen - onaj koji је UJilиtr.aSnjeg porekla, 'k oji potice iz sarnog organizma, nasuprot onome ~to је е g z о g е n о, ~to dolazi iz spolja~njeg
бveta

Endokarditis - zapaljenje unut:rnSnje srCa.ne opne Enteritis - zapaljenje tankog creva Epilepsija - padavica Erit1·ociti - crveвa krvna zrnca Estrogene supstancije - supstancije koje ,u иskopljenih zenki prouzrokuju nagon za parenje Etarska ulja (isparljiva ulja) - mirisne, vrlo >Slozene smese raznih organskih jedinjenja. Dobijaju se iz тaznog mirisnog bilja, najcesce destilacijom vodenom parom. UpotreЫjavaju se ·и medicini, parfimeriji i kozmetici Euforija - . nenotmalno ili prekomerno dю:l;>ro тaspoloZenje Zagnoј apsces

Ikterus - zutica 1mpetigo - infekc.i ja koze и vidu pojave mehurica в bistrom tecnoscu koja se ruskoro zamuti, Ш su od poaetka zamucenog sadriaja (gnoj). Pucanjem mehuriea, nastajи kraste karakteristicne Ьоје (kao med). 1mpotencija, seksualrza - polnз nemoe 11nun - otporan, neosetljiv 1murzitet - otpornost organizma prot~v zaraznih bolesti uslovljena prisustvom specificnih antitela

RECNIK

MEDICINSКIH

NAZIVA

195

lnsekticidna sredstva (insekticidi) - sredstva za UDJistavanje .insekata (Ьuhac) lnsolacija - mediciпski nazi'\· za sunCanicu Ј nsomnija nesanica lntertrigo - ojed l ntoksikacija - trovanje orgarrizma lntrat'enski -- ka.Ze se za nacin uno~enja leka ubrizgavan1em u venu Jntrakardijalna injekcija - davanje nekog leka ubrizgavanjetn direktno u ~upljinu srcanih komora lntramuskularna injekcija - uЬrizgavanje nekog leka u mi~ice lnfarkt srca (»srtana kap«, infaтkt miokarda) - teska akutna srtana bolest koja nastaje usled zacepljena (tromboze) arterioskleroticnih srcanih (koronarnih) arterija Ј nflamacija zapaljenje Jnfu~ - орагаk, ekstгakt dobijen prel~va;njem kljucalom vodom lnhalacija - vrsta lecenja medikamentima (lekovima) koji se unose udisanjem u disajne oгgane lnhibicija - sprecavanje, zaustavljanje ili tk:oCenje neke mdnje, nekog dejstva ili pojave Jradijacija - zracenje Jshijas (»isijas«) - najeesea Ьolest !pe.rfi1fernog Ziv6anog siэtema Kancer - rak Kardiotonicka sredstva (kardiotonici) - lekovi koji pojacavaju snagu osJaЬljenog sreanog nli~iea Karminativna sredstva - lekovi koji olaksavaju odstranjivanje gasova iz creva Kataplazma (cicvarica, melem) - ka.Sa za leeenje spoljnom updtreb'QШ Katar - zара1јенје, bronitno . li aikutno, koje pojaeava norma1no lucenje slui

znice
Kafeizam - javlja se u osoba koje svakodnevno dufe vreme unose velike kolicine kafe. Osobito su nervozni ljudi osetljivi na ovo hronicno trovanje Keratoze - oboljenja . ore looja se odlikuju prekomernim ЬujiЗD.jem rozak srog sloja pokoZice Klizma - unosenJe teenostd u gиZnje crevo, koje se vrsi irigatorom Klimakterijum - prelazno dоЬа zene Klisti1' - vid. klizma Kokai11izй1n bolesna .sklonost ka hronionom una~enju kokaina da bi se postigla euforija Kokosje slepilo (hemeralopija) - slab vdd pri sma11jenoj svetlosti. Izraz је usporenog prilag<>davanja mre!njaee u m.raku Kolaps - nagla slabost i nemoc organizma pracena slaЬljenjem i ubrzanjem sгeanog rada, padom krvnog pritiska, nesvesticom, а ponekad i potpunim gubitkom svesti Kolika - akutan, jak Ьоl u trbuhu, koji је posledica snamih greeva ~up­ ljih trbt!Snih organa, najee~ee zЬog prepreke u prainjenju njihovog sadrZaja Kolit (kolitis) - zapaljenje deЬelog creva

196

LECENJE BlUI!.M

Koma - besvesnost, poreme~j svesti najduЬljeg stepena u kome bolesnik ne reaguje ni na najjate spoljne nadra.Zaje, t j . stanje uga~ene svesti u kome zivi organizam ne prima nikakve utiske Kombustija - opekotina, izgoreti.na Kon1.•ulzija - generalizovand trajni i isprekidani trzaji mBiea koji se vide u epileptickom ili eklamptickom napadu Kongelacija - promrzИna Kongenitalan - uroden Konziscencija - stepen cvгstine ili gustine neke materije Konjunktivitis - zapaljenje vemjace Konstipacija - zatvor Kontagiozan - prilepCiv Kontraindika~ija - prooona kojom lekar odreduje sredstva i postupke koji se ne smeJu upotrebiti, odnosno vr~iti u leeenju odredenog Ьolesnika ili bolesti Kont,·akcija - g1·cenje, skupljanje (npr., mi~ca, sudova) Koprivnjaca (urtikarija) - prolazna pojava na kozi u vidu crvenkastih uzvi. senja koja jako svrbe i lice na oteklinu od zare Korigens- kojti popravlja ukus d mi!ris neprijatnog Ieka Korneja - roznjaca Kosmetika - ulep~avanje й doteriV<Шlje pojedinih delova tela Ksantopsija - futica Labije - usnice, naroeito р о 1 n е LabijattLS - usnat Labilan- нeposLojan, nestalan Laksantna srestva (laksancija) - sredstva koja poma.Zu ili izazivaju pr~ njenje creva, а ne izazivaju stetne posledice Laktagog - sredsn·o koje povecava rizluciwnje mleka :iz mlecnih zlezda Larinks - grkljaп Latenta11. - skriven, pritajen, neizrazen: kaie se za .neku bolest И:i njene znake kad nisu dovoljno izraieni Lezija - ostecenje koje nastaje pod uticajem raznih fatktora и celijama, tkivima Ш organima Lepra (guba) - te~ka zarazna bolest izazvana klicom, cije se dejstvo vecinom ogranicava na kozu i perifeme Zivce Letargija - pospanost, prvi stepn poremecaja svesti Leukemija (leukoza) - bolest krvi prouzrokovana zlim bujanjem belih krvnih celija (leukocita) Leukoplast - m.elem Leukociti - specijalne celije (»Z'ПlCa«) u krvi, koja se nazivaju јо~ i Ь е 1 а k r v n а z r n с а za razliku od с r v е n i h (eritrocita) Lisa - besnilo Litijaza - kamen; tvorevine u vidu kamenciea, koje najcesce nastaju u supljim organima talozenjem razlicitih soli iz telesnih tecnosti LiSaj - promene па kozi u vidu manjlih tilti ve6ih crven.kastih peeata i plota, obicno ljuspastih naslaga Lokalna anesteticka sredstva (lokalni anestetici) - lekovi koji izazivaju prolaznu neosetljivost (anesteziju) izvesnog predela tela (kokain, prokain i
dr.)

Luksacija -

Bca.Senje

RECNIK

МEDICINSКIH

NAZIVА

197

[,umbago - bolovi u mi~icima 'slablna ii u kгэtima Lupus -. ~berkulozno oЬoljenje koze u vidu crvenkastomodrih tvorica koji na pr1t1sak staklom pokazu ju boj u рiтеа od jabuka Makroskopski - kaie se za osobinu koja se, nasuprot mikroskopskoj , moze vi deti golim okom Maligni - opak, zao; k:oj i posrec:lnk> ili neposredno moze da prouzrokuje smrt, kэ.Ze se obicno za t umor (rak) Maltska groznica - vid. bruceloza Mandule - krajn.ici Mastitis - zapaljenje dojke Mace1 - ekst:rakt koji se ~dobija prelivcmjem droga vodom, al~oholom, et·at rom na temperaturi od 15 do 20 ° С, kako Ы se ~z droge iscгpla lekovita supstancija М edikament lek A1edicinski ugalj - lek, crni pra~ak bez m1nsa i ukusa u obliku taЬleta ј granula; upotreЫjava se kao adsorbentno sredstvo, koje na svojoj povr· sini moze da veze otгovne supstancije u organizmu Jvtelem - vid. kataplazma Mele1ni (flasteri) - sadr ze kao osnovnu materiju oloWle soli maJSnih kiselina, vosak, mast, ulja, smole, kojima mogu biti primesani i drugi lekovi. Na obicnoj temperaturi melemi su cvrsti, а na temperaturi tela postaju meki i plasticni, te se ·m ogu pri1epiti na kozu. Meningitis - zapa1jenje mozdanlih QPni Meningitis epidcnticki - zarazno kocenje vrata Nleningokok- klica zapaljenja mozdane opne Menopau za - peri od kada је zena bez menstruaoije Menoragija - ро kolicmi pojacana i ро trajanju prodиZena r:i'fenstruacija Menstruacija (mesecno pranje, perioda) - krvavljenje iz sluznice materice u odredenim vremenskim razmaci• ma и vezi sa sazrevanjem i izbacivanjem јаја iz jajnika (о v u 1 а с i ј а) Mesecno pranje - vid . .menstruacija i'vletabolizam - promet materija u orgЗJnli.zmu lv! etcorizam - nategnutost ltrbuha zbog nagomilavanja gasova u zelucu 1 crevima pracena oseeajem nadutosti Metritis - zapaljenje misicnog tkiva materice Me troragija - · krvav·Ijenje iz rпatertice van vremena menstruaaije Migrena - b{)lest koja se javlja u vidu. povremenih napada glavobolje Mid1·ijaza - prosirenost zenice Mikoza fungoidna - kozno oboljenje karakterisano mnogobrojnoscu svojih oblika i dugim trajanjem Mikroskopski - ka:le se za osoblnu koja se moze otkriti samo mikroskopom Miksedem - booest i.wzvЗIIla smanjenim radom stitaste ~lezde (tireoidne z]ezde) Miksture - rastvari dveju ibli vise lekovitih 'SUpstanoija u nekom rastvaraeu ili ·s mesa takviЬ rastvora s nekom tecnoscu Mioza - sиZenost zenice .M iokard - sreani n'lisic Miokarditis - zapaljenje ·s r6anog rniЭica Miomi - mesnati, Ьlagi tum011i miSi6nog ttkiva

198
M iopija - krntkovidost M ozdar1a k.ap (apopleksija mozga) -

LECENJE

BIUEМ

nagli prekid funkcije pojedinih delova ili celog mozga usled os tecenja sopstvenog krvotoka, najtesce usled zapusenja kt·vnih sudov-a (tromboza ili emboblja) ili usled p rskan ja krvnog suda (11emoragija) Mo1tStrum - strueni naziv za nakazu Morfinizam - boJ esrъa sklonost ka hronicnoj upotrebl morfina ili njego,,ih der ivata sa ciljeJn postizanja euforije Mukus - sluz Mucilaginoza - sluzava sredstva bolesna sklonost ka upotrebi opojnih sredstava sa ciljem postizanja euforije (morfijum, kokain, heroin, hasis itd.) Narkoticka srвdstva (narkotici) - sredstva za izazivanje opste narkoze (hirurske anestezije). Pod nj ihovim dejstvom dolazi do p rolazne paralize centralnog zivcanog sistema, koja se m anifestuje gubitkom svesti i is· kljucenjem svih osecaj a N auzeja - gadenj e, muka Nekroza - izuml1·anje nelrog tkiva Nervni cenLralni sistem - sastavljen od velikog i malog m ozga, izdu.Zene (bu]busa) i kicnlene mozdine N eur algi ja - hol и oЬlasti ozivcenoj od nekog perifernog Zivca iЏ nj egovih organa N eurastenija- razdтalljdv.a tS l.aЬost (zivcana) N eU1 'itis - za,paljenje zivca N euron - nervna celija sa svojim produi.eairna N efritis - zapa ljenje bubrega Nef roza - oЬoljenje bubrega prouzrolrov.ano degemerativtnim promenama u cel!ija, a bubreznih kanalica m Nukleu.s - jedro (u celiji)
Narkomanija Oligurija - sman jeno izlucivanje m okrace Opoterapija - lecenje sokovima (hormonima) zlezda s unutrasnjim luce-

njem, njihovim ekstraktima, ili samim osusenim zlezdama Opsoletan - zas_tareo (npr., lek) Opstipacija - zatvor Otitis - zapaljenje uva Oftalmologija - graнa medicine koja se bavi p roucavanjem i lecenjem ocnih bolesti Osit (dijafгagma) - preeaga
Paludizam - barska g1-oznica (mala:rUJja) Panaceja - lek za sve i sva Pandemija - stanje kad zarazna bolest obuhvati .stanovnistvo ne samo jedn og vec dvaju ili vise kont.inenata. Takav је bio skoro -slrucaj s pandemijom

gripa
Pankreas - gusterata Par aziticid -- sredstvo kO'je uЬija pa!l"Шte Paraliza - uzet~t

RECNIK M E Dt CI NSКТH NAZIVA

199

- koji је van digestivnog kanala (creva) porodaj Pas te - kkovi za s polj 3snju u potrebu, slicni le ko,ritim mast ima, sa s razn:erno. ~eCim kol ~cinama praskastih materija koje im daju cvr~cu konZISten ClJU. l zraltuJu se mesa njem talka, cinkoksida, skroba i sl. s nekom lekovitom m ast i u jednoliku sm esu . .. Pas tc s~ ug!a\'nom prim enj uju u lecerъju raznih kofuih oboljenja koj a ' 'laze. Bolesmk t reba da шаzе p as tu u tan kom sloj u , koj i tada delujc kao po1upr opu st1j i,,a opna i zasu.Suje. Patogen . - ka.Ze se za svoj stvo n ekog f~tora da izazove odrec1eno oboljenje Pedologtja - nauka о zemlj is tu Pektoralan - grudni, kojj umiruje kэ.Salj Pelagra - avita rnlnoza prouzrokovana nedostatkom cinioca RR (niacina) и ish rani Pene t гacija prodiranj e,- probijan je Perikard (osrde) - spolj a.Эna sгcana opna Perikarditis - z41paljenje srcane kese Peristaltika - sp oro, crvolik.o pдkretanj e creva od obliZnjeg ka u daljenom kraju , sto o moguca\lЭ lp renosenje .sadrzaja u njima. Zivlj e i preterano pe ri staHicko p okretanj e (narocito u dece) moze da izazove bolne grceve. Permeabilan - p ro pustljiv Per11iciozan - vrlo opasan, wlo teZa!k Pero1 ·alno - kroz usta Pertus is - velik.i kasalj Pestis - kuga, vтlo zarazno oboljenje koje se prenosi s pacova na ljude (Ьu­ vап1а, dodiro n1), ili s b olesn~ka (gnojem , izlucevinama). Prouzrokovac bolesti је Ј e1·sinov bacil k uge Piemija - prisustv<> klica u krvi koje prouzrokuju gnojenje. Zbog toga nastaju mnogobrojna gnojna ognjista (apscesi) u raznim organima. Pijelitis - zapaljenj e buЬrezne k.aт1iCice Pijelonefri tis - zapalje nje bubreme karl!iCice i buhrega Pilule - lekovi laptastog oЬlika, teZine od 0,1 do 0,2 g, nar ocito podesni za duie davanje lekova. Spravljaju se narocitom ma~inom, od propisanog leka i pi1ularne mase. Piogen - koji stvara grюj Pire - vгlo pogodan oblik spremanj а n ekih variva (krompiтa, sociva, graska, pasulja, i dr.). Preporucuje se za m alu decu, iznemogle starce i osobe s • edostatkom zuba n Plazmoliza - raspadanje plazme (krvne tecnos1 ti) Place.nta -- ~te~ica Pleura -- pluC:na n1aтamica Pleuritis - zapaljenje plucne marЗJmice Pneumo11.ija - zapaljenje pluea РоЬасај (abortu.s) - prelcid trucipoee do 28 nedelja starosti, dok plod јо~ 'll·i je sposoban za vailJD.aJteniбrui llivot Podagra (ulozi, giht) - zapaljenje zgloЬova Poliartritis - zapaljenje veceg broja zgloЬova Polineuritis - zapaljenje veceg broje. Zivaca Poli11oza -- polcnska groznica Polioencefalitis - zapaljenje sive m.oZdalne mase
Part нs -

Гarcnte ralan

200

LECENJE BIUEM

Poliomielitis - akutno zarazno oboljenje centralnog zivcanog sistema (d е· с ј а р а r а 1 i z а) Poliurija - izlucivanje velike koliicine mokтaee Pozologija - nauka о odredivanju kolicine (doze) lekova koje treba dati Porodaj - partus Posteljica - placenta Preventivna medicina - medicinski rad usmeren unaprec1enju zdravlja stanovnistva i suzbijanju i sprecavanju oboljenja podjzanjem opstih higjjenskih uslo,,a zivota, kao i preduzirnanjem svih mera predohrane ·i zastite zdr avlja Predohrana (pгoEilaksa) - 'SVe m ere koje se preduzimaju и borbi protiv pojave i ·s ir enja bolesti Preparacija- postavljanje, pripremanje, izrada Preskripcija- nalog, »recept« (lekarsk.i nalog) Precipitat - talog Precaga (oSit) - dijafragma, misicna pregrada izmedu grudne i trbusne duplje Prognoza - predvi<.1anje kraja Ьolesti Profilaksa - predohrana ProhiЬicija Z:al>rana Psihijatar - specijalist za dusevne bolestri Psihoza - dusevna Ьolest; porerneeajd и oblasti svesti, nэ.gona, afekta, opazanja, misljenja, volje i iнteligemcije Pso1·ijaza - kozna bolest koja se od1ikиje obrazovanjem manjih ili vecih poIja s nagornilanim suvim i belicastim ljuspicama na crvenkastoj podlozi Ptijalin - ferrnent и pljuvack:i Puerpe1·alna sepsa (babinja groznica) - teska infekcija babinjare koja nastaje preko porodajnih puteva Pulverzacija - pretvaranje и ртаh Puls- bilo Pupila - zenica Purgativa - sredstva za proeiseavanje (proliv, zatvor) Purfikacija - preciScavanje (purus = cist) Putrefakcija - tru1jenje (putridan = ltruo) Rahitis (engleska bolest) - avitaminoza p.гouzrokovana nedostatkom vitamina D u hran.i Reverzibilй1'1 - obnovljJ.v, povratljiv Revulzivan - odvodni, lroji odvodi krv Regeneracija - stvaranje novog dela и razvicu; obnova delova koji se norrлalo tr~s e; zaceljivanje defekata kojoi ISU nastali usled nekog patoloskog
рrосеэа

Rezistencija - otpomost Rekonvalescencija - opoтavljanje posie nefk:e Ьolesti Rektifikacija - ispravka, preciScavanje Rektum - pravo crevo . Relaksantna sredstva - lekoVJi koji se upotr.eЬljavaju za olabavljeaje misica za vreme operacije, и Ьolesnika od tetanusa i raznih sokova da ne bi doslo do preloma ·k ostiju usloo grceva. Najglavniji lek tiz ove grupe је k и r а r е, odnosno njegovi aktivni sa'Stojci R enalni - bubrezni

RF.CNIK

MBDICINSКIH

NAZIVA

201

R eprodukcija - rctZmnol.av.anje , umnoZa.vanje R esorpcija - upijanj e, u&isavanje R espiratoran - disajni R etencija - zadrfavanje neeega ~to treba da se izЬaci iz duplje nekih organa (npr. re te-ncija mokrace, retencija placente itd.) R etina - mreznj aca Recidiv - povrat, ponovna pojava ili vracanje vec prelezane bolesti ili nekih njenih znakova Ri11itis - kijavica Roborans - koji snazi, okrepljuje (.torъi·k) Rubefacijentna Sl'edst·џa - leklovci. koji izazivaju crvenilo 1 Ьlago zapaljenje koze Saliva - pljuvacka Salivacija - lucenjc, а .naгocito lizluбiva:nje pljuvaCke Satнracija zasicenost Seboreja - prekomerno lиcenje lojne materije (sebum= loj) Scdativna sredstva - lekovita sredstva koja и odredenim kolicinama slШe za umirenje psihicke i motorne prenadra.Zenosti. UpotreЬljavaju se и lecenju оЬоlјевја s pojacanom nervnom razdrazlj-ivoscu Sedimentacija - ta]ozenje Sekrecija - lucenje zlezda S elekcija - odabiranje, izЬor; oplemenjivanje SenziЬilan osctljiv, ima sposobnost lake aJadra.ZljD.vosti, odnosno osetljivost'i na nadгa.Zaje Se11zitivan - koji је и stanju da primi ili prenese neki osecaj Sepsa (»trovanje krvi«) - Ьolesno stanje prouzгokovano dejstvom гaznih klica ili njihovih otrova u kгvi i raznim oгganima Sijalagog - koji tега na lиcenje pljuvacke S ikativ - koji sttsi Simptom - znak bolesti Sindrom - grupa simptoma koja је karakteristiena za odгedenи bolest Sinergija - saradnja Sinkopa - stanje gubitka svesti koje se karakteгise prividnim ili stvarnim prestankom rada srca i disanja Sirttp - gust rastvor secera u vodi (16 delova secera kuvati и 10 delova destilovane vode - obican sirup) s dodatkom nekih aromaticnih tecnosti (sirup majkine dusice; 15 ,d elova secera ј 10 delova rilentine vodice; si· rup od naraлdzine kore; sirup od malina itd.). Sirupi se dodaju raznim lekovima da bi im popravili ukus i miris. Sistola - stanje srca kada se ono и svom radu zgrci da bi i.stisnulo kгv Skabijes - st1ga Skleroza - stvrdnja,'anje tk!iva ·kao posledioa bujanja vezivnog tkiva posle zapaljenja ill posle dejstva nekih supstancija Skorbut - avitaminoza izazvana nedostatkom vitamina С и organizmu Sluz (mukus) - lepljiv, manje-vise gust proizvod sluznih zlezda u sluznicama Sluzava sred5tva (mucilaginoza) - lekovi koji se daju u onim oЫicima ka~ lja koji s u jzazvani prenadraienom zdrelnom sluznicom. Ova sredstva deluju mehanicki, оЫаiисi obolelи sluznicu, time је stite i na taj nacin uЫafuju kasalj

202

LECENIE BIU E.M

Solucije - rastvori neke lekovite supstancije u vod:i ili nekom drugom rastvaracu Somnifer - koji do\'odi san S 01 1tn.olellcija - sanjivost, najbrfi stepen pornueenja svesti S paza1n - gre Spaz11zodica11. - grccvit Spazmoliticka sreds tva (spazmo1iitici) - leSkovi tkoji k>tklanjaju greevc glatkih mislt a (atropin, p-apaverin) S perma - sem~ Sputщn ispljuvak S te11oza- su.Zenost pojed.inih otvoтa dLi supljdh ·. organa Stenokardija (p~kloralna an gina) - napadi jacih Hi tSlabljih boJova u v idu s tezanja u predelu grudne kosti koji se sire (zrace) u levu i u desnu тuku , u оЬе r uke ill u vrat. Napadi su praceni osecanjem straha od smrti Ste1·nutatorija - sredstva :ia kijanje Stiptika - sredstva koja zaustavljajou, s tefu (tanini) Stomatitis - zapaljenje usne sluznice Stomahika - sredstva za podsticanje funkaije relucз. S truma - gusavost Stupefakcija - zaprepascenost, omam.ljenoэt Subakutan -- bolest Ј\:оја бе ро tООю nala.21i izmed:u alrotnili 1 hronicnih
Ьolesti

Sukulentan - soean Supozitorije - tepici Suprare.nalan - nadbubreian Supstrat - osnovica, podloga 1, Эire, rmateni.ja na koju dejstvuje ferment Supuracija - stvaranje gnoja kao posledica zapaljenja - lekovi и obliku okruglih ploCica Taksonon1ija - klasifikacija organizma Tahikardija (aritmjja) - neprarvilnost u ritmu srcantih otkucaja T enezam - napon, teranje, napinjanje; naroeito bolan napon u predelu cm a ra i mokracne besike, 'bez izbacivanja stolice Terapeutika - vestina leeenja Terapija (lecenje) - skup postupaka, mera i ·s redstava koji imaju za cilj suzЬijanje i 1zlecenje bolesti. Postoje mnogobrojni. oblici leeenja. Termolabilaн nepostojan prema toploti Termostat - aparat koji sluii za stalno odrfavanje odreltene temperature Tennofor - spljosten metaJan sud ili gumena kesa koji se pune toplom vodom i sluze za zagrevanje bolnih predela (pri napadu fucnog ili bubreznog kamena, cre\•nih kolika) ili .izazivanje .r azmeksavanja cira ili apscesa Тetanus (zli grё, sklopoi) ораэn.а zarazna Ьolest lizazvana bacilom tetanusa Tinkture - tecni, obojeni oblici lekova, doЬijeni ekstrahovanjem biljnih ili zivotinjs~kih droga '\·odom, Vlinom, alkobolom ili m~savinom etra i a1kobola. Tinkture oЬieno predstavljaju 100/о ekstrakta. Primenjuje se za unutra~nju upotrebu и oЫiku kapljicз..
TaЬlete

RECNIK МEDICI NSКIH NAZIVА

203

To ksikoza -

trovanje и tokи te~kih proliva, i to prvenstveno и odoj~di na · ishrani. Toksikoma11i ja stanje hroruiCn!Qg t·rovanja prouzrokovanog ponav]janim
ve~tackoј

uzimanj em nekog opojnog sredstva radi postizanja eufonije. Toksikomaлij a se ka'Гak terise: neodoljivom p--otreb om ili zeljom d a se uzmu nove kolicine ovog sr edstva, cim prestane dej;stvo vec unete kolicine, potrebom da se unete kolicine povecavajи zavisno od toga da li ova .sredstva uslovljavajн samo psihickи ili i biolosku potreЬu za njim. Najcesce toksikomanije sи: morfinjzam, kokainizam i alkoholizam mada su opisane i· druge kao: tabatizam, kafeizam itd. Toler·ancija - naroбita osobina pojedinih orgarnizama da !podnose vece kolicine nekog leka ili otrova nego drиgi organizmi. Ona more biti urodena ili steceпa Tonzile - krajnlci Tonicka sredst-v·a (tonici) - lelrovi za jaCan.je; upotreЬljavajи se u lecenju opste slabosti, и osoba sa slabim apetitom. Vecina tonickih lekova sadrzi jedinjenja arsena i fosfora, kofein, strihnin i gorka sredstva, obicno и malim koliCinama Torefakcija - przenje Trans (zanos) - suienje svesti, pri cemru је preosta1i doo sveэnog du~evnog zivota koncentrisan samo jednom cilju. Pojam oznacava i dиSevno stanje u dubokoj hipnozi Trauma - ozlede izazvane mehanickom povredom tkiva i organa. Slicno tome, »dusevnom traumom« nazivaju se tezi poremecaji u dиSevnom zivotu izazvani nekim stetnim faktorom drhtanje ferment koji vaтi belancevine, а koji izlиcuje Zlezda gusteraca; dejstvuje u alkalnoj sredini Тrо·џапје intoksikacija Trovanje krvi - sepsa Trombin - sredst\·o za lokalno zaustavljanje krvavljenja Tromboza - zacepljenje krvnog sиda komadom zgrusane krvi (trombusom), nastupa u toku zapaljenja zida krvnog suda, povreda i dr. Tumor - izra5taj, izraslina и vidи samonikle guke, cvorova, koji se moze nalaziti na povrsiru nekog organa ili и dubini njegovog tkiva и raznim oblicirna i razlicite velicine. ·Svi rtumori se dele na Ь 1 а g е (benigne) tumore i zle ili opake (maligne) tumore. Turgor - jedrin.a ili cvrstina potkoznog i miSicnog tkiva
Celavost Trbuh Tremor Tripsin ,ahdom~n

alopecija

Ulkus ventrikulusa - Oi.r zeluca Ulkus duodenuma - Ci:r dvanaestopalfaCnrog creva Ungventum - lekovita mast Uremija - poveeanje azotnih jedinjenja и krvi, koja se normalno izlucиJu mokracom (ureja, mokracna kiselina, kreatin, izvesna druga organska Je-

njenja azota) zbog akutnog ili hronicnog obolJenja bubrega Uretra- mokracovod, mokracna izvodna cev Urin - mokraca Urogenitalni organi - mokracni pomi orga!Di

204
Urtikarija - kopri,rnjaea Uterus - materica

LE.CENJE BlUE.M

Fagocitoza - sposobnost izvesnih celija (pre svega, leukocita ili belih krv11ih zrnaca) da W1ose i svaruju strane cestice (zarazne klice, delice celije

itd.)

Faringitis - zapaljenje zdrela Fariнks zdrelo Farmakognozija - nauka о .l ekovitim si!rovinama Farmakodinamija - grama farmakologije koja proucava dejstvo lekova na

zivi organizam
Farmakologija - nauka о lekovima Fan11akopeja - knjiga koja sadrZi spisak lekova koji se stalno moraju na-

laziti na skladistu u apoteci, s opisom porekla leka, njegovih hemijskih osobina, propjsa о ispitivanju njegovog kvaliteta, kao i njegovog cuvanja i spravljanja. U nas vaze propisi Jugoslovenske farmakopeje. Farmakote1 ·apija - graлa faпnakologije kюја proueava upotrebu lekova u lecenju bolesti F ebrilan - groz.nicav F'ekalije - izmet Fenotip - vidlj·i\' merljiv sastav orgaruz.ma Fertilan - plodan F eces - izmet FiЬrilacija .srca -· tгeperenje srca Fiziologija - nauka koja proucava тadnje i funkcije organa i organizma Fistula - steceni, гесiе urocieni abnormalni kanal, kroz koji se 1uti sluzavi ili gnojni sadrzaj Fitoterapija - lecenje Ьiljnim lekovima Fitofannacija - nauka о lekovima za lecenje bolesti bilja Flatulencija- nadin1anje zeluca i creva vazduhom ili gasovima izazvano hra· nom koja sadr.Zi mnogo celuloze i skroba, ili poremecajima и organima za varenje Flegmona - gnojпo zapaljenje koje se javlja u rastres1tom vezivnom tkivи u povrsinskim ili duЬljim delovima tela Fobija - prisilni strah Fotoliza - ra.spadanje pod uticajem svetlosti Fototerapija - lecenje svetloscu FotofoЬija strah od svetlosti Fras - grcevi и odojcadi Frikcija (trljanje) - postupak и lecenjи koji se sastoji и brzim pokretima trljanja veceg ili manjeg predela koze. Cilj mu је da izazove priliv krvi и koZи ili da se иtrlja neki lek kroz iбtu. Ftiza - tuberkuloza, narocito pJucna tuberkuloza, koja је vrlo izJ:afena i brzo napreduje; u nas postoji izraz sиSica, jekt'ika Fungi - gljivice F"urunkul - cir
Нabituala1'L

-

uoЫcajen, иstaljen, оЬiСап

Habitus -

opstl spoljni izgled neke zdrave ili Ьolesne оsоЬе

RECNIK

MEDICINSКIH

NAZIVA

205

H alucinacija (culna obmana) - predstavlja opaianje bez odgovarajueeg spoljnog nadrafaja. Pojavljuje se и oЬlasti svih cula; иЬrаја se и poremeeaj opafanja. Ima ih vise vrsta i predstavljaju obicno znak dиsevne bolesti HelioLerapija - · lecenje koje se sastoji u izlaganjи golog tela dejst'Al suncevih zrakova IleliofoЬija - neopravdana bojazan od sиncanja i sunceve svetlosti Helminti (cгvi) - paracciti C.Oveka i zivotrinja. Orvj (pa.raziti) eoveka spa.daju и ove rodove: metilji, pantljiCaтe i obli crvi. Hematoza - гaz1nena gasova izmedu vazduha i krvi koja se vrsi u plucima Нematologija grana шedicine koja se bavi izucavanjem krvi i njenih bo·Iesti Нematurija- n101krenje krvave mokrace HemogloЬin krvna Ьоја (>>krvno crvenilo«), koja se naiazi и crvenim krv· nim zrncima i koja igra glavnu ulogu и disanjи Hemoliz.a - oslobadanje hemoglobina iz crvenJh krvnih zrnaca i nj egovo prisustvo и plazrni boles.nika, koja dobija orvenu boju Нemoragija krvavljenje н e1noroidi (suljevi) cesto oboljenje posle tridesete godine zivota, koje se sastoji od prosirenja vena и najnizem delu pravog creva i cmara. U mu· skaraca је cesce nego и zena. Hemostaza - spuntano ili vestacko zaustavljanje krvavljenja Нemofilija onasledna bolest iz grupe bolesti sa sklonoscu ka krvavljenjи Нepar jetra Нepatitis - zapaljenje jetre Нereditaran nasledan Нereditet naslede Hernija - kila Hib1·id - melez Hidrops - vodena bolest, nagomilavanje transudata u trbusnoj .dиplji usJed poremeca ја krvotoka u teskim srcanim manama Нidroterapija koтiscenje temperature i mehamdckog dejstva vode na ljudsko telo sa сi1јеш leeenja Н idrofilija pozudnost za vodom liijalirz - staklast Hiperacidnos - prekomerna kiselost Hipere1nija - prepunjenost Jcrvlju, izobilnost krvi (»navala krvi(() и nekom delu tela gde norn1alno treba da је ima ma!flje Hipe1·tenzija arterijska - poveeanje krvnog pгitiska Hipertonija - pov iseпa napetost rn.iSiea Hipertrofija - prekomerno rastenje jednog organa Hi jednog dela organa bez promene u njcgovom sastavu Hiperltidroza - povecanje izluC:ivanja moja Hiperhlorltidrija (hiperaciditet) - preterana kiselost zeludacnog soka kao pos ledica povecanog lucenja zeludacne sone kiseline . Hipnotit ka sredstva (hipnonici) - lekovi koji iza1livaju san ili olaksavaju njegovo nastupanjc Hipo tenzivna sredsl\'a - leko:v~ koji smanjuju arteгijski pritisak Hipotonija - stanje sni.Zene miSicne napetosti

206

LECENJE BIUEM

Hist erija - du~evno oboljenje koje spada u grupu psihoneuroza а dspoljava se du ~eY nim ј telesnim !pOremecajima u oЬlasti motoгnog senzitivnog i vegetati\,nog sistema Holagogna sredstva 01olagoga) - lekow podsticи lucenje zuCi Holelilijaza- ka1ncn и zucnoj keэici Holecistilis - zapalj eпje zиcne kesice Ho1-neopatija - specijalru sistem lecenja cije је osnovno ucenje da neku bolest treba leciti onjm lekom koji, dat и veCim kolicinama, izaziva u organizmu znake slicne znacima bolesti koju treba leeiti. U homeopatij.i se lekovi иpotreЬljava;j u cesto и tako Ш'Э.1im koliCinama koj e iskljucuju ma ka1 kvo dejstvo na oboleli organizam Hronica11 - koji dugo traje, koji se sporo ra'lvija ili koji ima иэроrеn tok: hгondcn a bolest, hronicni alkoholrizam ~ dт. Нитап dobar, covekoljuЫv; koji је .p oreklom od coveka (npr., humana medicina) Cijanoza - plavetnilo (pomodrelost) kore i sluznica, naroeito u snica, vrha nosa i krajeva prstiju. Ja,rlja se narocito u bolestima sгса, pluca i u raznim trovanjiшa Cikatrizacija - proces za.ra~Civanja rane stvaranjem oZiljaenog tlciw. Cistitis - zapaljeпje mokracne beЭike Citologija - nau ka koja se bavi proиcavanjem сеИја Crvi - helпrin t.i Cepici (supozitorije) - ovaj oblik lekova slиZi za и'Vlacenje u razne prirodne telesnc otvore

tmar- anus
Sarenica - duZica Secerna bolest- dijabetes Sok - stanje koje se karakterise poremecajem krvotoka Stitnjaca (stitaэta zlezda) - titreoid!na zlezda Suga - skabijcs Sнljevi l1emoroidi

POSEBNI DEO

А

AGAR-AGAR

2:ELOZA,GELOZA
Na narociti nacin izdvojena sLш dz raznih crvenih alga rasprostranjen_ih ро morima oko istocne i jиZne Azije. То su bezbojne ili zuckaste, proZlrne ~~ake ili plocice bez mirisa i ukusa. U vodi veoma nabubri, jer је mno~o upiJa, ~.bog ёеgа se и medicini upotreЫjava kao Ыаgо, lako podnosljivo 1 neskodlJIVO sredstvo za suzbijanje hronicnog zatvora. Upijajuci rnnogo vode i jako bubreci, agar-agar mehanicki nadrэ.Zuje creva, te ih podstre· kava na zivlje pokrete. Osim toga, pomesan s kiselim mlekom slиZi kao cli· jetalna hrana u lecenju stomacniћ i crevnih bolesti. U faтmaciji sluii pri izradi globula, supozitorija, prutica, melema i ta· hleta. U rnikrobio1ogiji agar-agar se upotreЫjava kao hranljiva podloga (hra· nilBte). .

AZULENSKE DROGE
Kamilica, pelen, odoljen, oman . ћajducica, razne vrste eukaliptusa, elemi, vetiver i mnoge druge droge daju р 1 а v о о Ь о ј е n а е t а r s k а u 1 ј а. Во ј з. potice ~d azulena, plavo obojenih ugljovodonika. Zahvaljujиci pri• sustvu azulena, ova ulja delujtl antiflogistiano, tj. protiv U~pala ·koze i slu-

znice.
U drogarna se azuleni ne nalaze sloЬodni, nego se jav1jaju и etarskoт u1ju tek duiom destilacijom 5 vodenom paromj sto se vidi i iz pojave da је s pocetka dobijeno иlје, npr. od kamilice, bezbojno i ukoliko destilacija du.Ze traje (18-24 sata), utoliko ono postaje tamnije plavo. Azuleni, naime, poticu od s1o:Zenijih jedinjenja, tzv. р r о а z u 1 е n а ili а z и 1 е n о g е n i h s е s k v i t е r р е n а. Na primer т а t r Ј с i n, gorka supstancija kamilice (Matricaria chamon1illa), pгoazulen је h а m а z u 1 е n а, jer se pod uticajem alkalne reakcije, а zatim destilacije и kiseloj sredini .и prisиstvu ki· seonika iz va.zduha otvara laktonski prsten и molekulи matricina, gubi karboksilna grupa i tako doblja hamazulen. А р s i n t i n ili artapsin, gorak sastojak pelena (Artemisia absi:zthiиn1), pod istim uslo\rima kao и slueaju matricina raz1afe ..se na azulen 1 1akton.

210

LECEN1В

BIUBM

V е t i v а z и 1 е n se doЬija dehidrogenacijom pomotu selenijuma seskviteгpeшi u etarsl.-om ulju od t:ropske Ьiljke Vetiver tizanioides. Е u k а z u 1 е n se dobija debldrogenacijom pomotu ~umpora seskviter· pena u etarskom ulju od raznih eukaliptusa. Na totn principu dehidrogenacij~ osniva se polшintetska industrijska proizvodnja ve~tackih azulena od mnogih prirodnih seskviterpena. Najpre RиZicka, а zatim Fau (Pfau) i Platner (Plattner) najvi~e su doprineli razja~njenju hemijske grade .i uop~te Ьoljem poznavanju azulena. Ustanovili su da azuleni imaju biciklicnu gradu, pri cemu је jeda!i prsten petoclan, а drugi sedmoclan. Osim matricina i apsintina u mnogim drugim Ь.iljkama ima slicnih t е r р е n о i d n i h g о r k i h s u р s t .а n с i ј а od kojih potiee lekovitost mnogih biljaka koje kao tonika i stomahika vekov.i·m a koristi medicina.

AJCICA, GORКACA, BAGRENAК, DIVUA GRASICA

Coronilla varia L. -

Papilionaceae

Zeljasta biljka, visoka 20-70 ст, OЬrasla retkim dlakama. StaЬljike su suplje. Listovi su vrlo dugacki i sitno perasto deljeni. Cvetovi su dugacki 8-14 cm, а siroki oko З cm, udruieni .i ро 10-15 и loptaste cvasti na vrhovima grancica. Кrunica је bela i pro~arana ru.Z1casto, ljubieasto i pur-

AJCICA

ALКANA, RtљmNILO. ALOJ DRVOUIO. ..

211
' digiotalisu. Otrovnost potice od koronilina ~ koronizida. Prema је seme otrovno.
~iroka 2 do 2 5 mm. Cveta od

purno. Plod је mahuna, dugacka 4-5 cm, а maja do jru.na. Raste svuda. ~jCica је c:.tro,Jna. Deluje na srce slicno nekollko mateпJa, а pre svega od heterozida tome, ovu biljku treba ,i zbegavati. Naтocito

. O~tala narodna lmena: gluva.ra, gorka trava, gorciljavka, grahorica, grktca, ljиta trava, ~areni gra~ar. Slicnog sastava .ј dejstva је i -srodna, takode rasprostranjena zeljasta biljka Coronilla emerus L. (ko~utica, ber~, gluhovet, zad!Зtkovina, zecja tilovina, futa Sibika).

CRVENI KOREN, K'NA, NЕМАСКА K'NA,
SТRU2КAVAC

ALКANA, RUМENILO,

Alkanna tinctoria Tausch- Boraginaceae
Alkana raste na pe-skи и severnim delovima Vojvodine ·i mestimieno ·U Dalmaciji. UpotreЫjavaju se podzemni · delovi blljke, koji su crveni od alkanina. Osim toga, droga sadrii јо~ i tanina i smole. Nekad se иpotreЫjavala и ~kolskoj medi· ctni, а danas uglavnom za eks trakciju crvene Ьоје koja је vrlo lepa i nije otrovna, ра se dozvoljava upotreba za bojenje ulja, masti, likera, lekova, kozmetickih i higijenskih sredstava, za bojenje svile, mikroskopskih preparata i slicno.

ALOJ DRVOLIKI, BIJELA
Аlоё

SAВUICA

arborescens MHI. -

Liliэceae

Do 4 m visoko tSukuJentno drvo iz jufne Afrike. U SSSR-и, Poljskoj i u nekim drugim zemljama gaji se posle П svetskog rata kao jednogodi§nja zeljasta Ьiljka radi dobijanja svef.eg soka, emulzije i preparata »biogenilz stimulatora« ро V. Р. Filatovu. U toku leta zakidaju se mnogobrojni mladi izdanci s biljke i stavJjaju u rasadni·ke - staklene vrtove - da se ozile. U prolece ih rasadujtt na stalna mesta, gde se u toku leta i polovine jeseni pod·

212

LECENJ E

BIUEМ

biraju krupni, soёni, zdra,,i listovi, а ~i mladi listovi ~Se koriste za oziljavanje и staklenkima za nar~d nu godinu . S v е z i s о k, ko}i iscuri iz svezih, tek odsecenih lis tova, konzervi~e se alkoho1om (80 g soka i 20 g alkohola). Deluje bakt ericidno na razne gгupe mikroba. Primenj uje se spo1ja za 1 eeenje opekot ina, gnojnih zapaljivih procesa u obliku oЬloga i za zapiranje rana, а iznutra protiv zatvora, anacidnih gastrita i kolita. V о d е n i 1f k s t r а k t i z s t i· т и 1i r а n о g 1 i ~с а а 1 о ј а, nacinjen ро Filatovljevom metodu, sa· drfi Ьiogene stimulatore koji poveeavaju z~titne funkcije bo1esnog oгganizrna. Pгimenjuj e se uglavnom za 1ecenje oenih bo1esti, а i protiv ћrо· АЛОЈ ДРВОЛИКИ nicnog artrita, cira U zelucu i IU dvanaestopalacnom crevu, u kozmetologiji i drugde. Filatov, znameniti sovjetski oftalmo1og (oCni 1ekar), ро~ао је od hipoteze da se posle smrti zivotinja .i bilja u tkivima od.igravaju suprotni Ьioћemijski procesi, i da se pri tom javlja sinteza hemijskil1 supstancija koje treba da pobude, stimuliSu zivotne procese tlciva koja se gase. Те supstancije ј е пazvao »biogeni stimulatori«. Odseceni sooni listovi aloja mogu da izdrze dugo pod nepovoljnim uslovirna i da za to vreme sintetizuju znatnu kolicinu biogenih stimulatora. Preparat se izraduje na ovaj nacin: mlado, neozledeno, socno li~ce cim se odsece s biljke, da bi se iz. beg1o curenje soka, drzi se 12 dana u tamnoj odaji na 4-8О. Zatim se udalje bodlje, izreze na komade, sterilizuje и staklenim posudama u autoklavu na 1200 i pod sterilnim us1ovima komadi se cuvaju za imp1antaciju, tj. u~ivanje pod kofu. Osim toga, od njih se izraduje ekstтakt za parenteralnu upotrebu: delici se samelju, pomesaju s destilovanom vodom i1i fiziolos· kim rastvorom (1 : 5), sve se ostavi 1-2 sata, zagreje do klj.uCaпja, procedi, ponovo pr okuva da ·kljuea 2 minuta, fi1truje, razlije u ampule, za. topi, sterilizuje u autoklavu 1 cas na 1200. Ovaj ekstrakt se upotreЬljava potkozno ро 1 ml dnevno u toku od 30 do 35 dana. Е m и 1z i ј а а 1 о ј а, izra(fena od stimuliranih listova i ricinusovog i eukaliptusovog ulja, upotreЬljava se za spreeavanje i lecenje suvog i vlaznog epidermita i opekotina П i III stepena nastalih pos1e zraeenja.

ALOJE, ALOJ,

SAВUR

Vrsta ekstrakta izrac.'iena na mestu proizvodnje ukuvanjem soka iz li~ca razпih vr s ta Аlоё. То ј е tvгda i mrka smolasta masa stakJ.astog preloma, vr1o gorkog i neprijatnog ukusa. То је spor, ali pouzdan purgans u dozi od 0,2 do 0,6 g. U maloj dozi (0,05-0,20 g) а1оје se upotгeЬljava kao sredstvo za jacanje i popravku apetita. U velikim dozama је ~kodlj iv: iznad 8 g moze izazvati smrt. Deci se ne sme davati.

ANGELIКA, A.Nf>BLIКA, КRАVOJAC

ANGELIКA, ANDELIКA, КRА''ОЈАС

Arzgelica archangelica L.- Umbelliferae
Izgled Ьfljke. - AngeHka је vrlo krupna, snafua i lepa, do 2 m visoka zeljasta biljka. Rlzom је mesn~·t, kгupan, kratak ~ gusto obrastao duplje, na osnovi kao ruka debelo gac kim korenj em. StabJ.o је pravo, su• i crvenkasto, оЬlо, pri vrhu razgranato. Listovi su triput perasto useceni, vrlo krupni (donji 60-80 cm) i na osnovi mehuтasto obuhvataju staЬljiku. Stitaste cvasti se nalaze na vrhи staЬljike i ogranka, vrlo su krupne i imajи mnogo cvetova zelenkaste jli fuckaste Ьоје. Plod је jajolik, pljosnat i krilat, do 7 mm dugacak i do 5 mm sirok, Zиckastobelieaste Ьоје. Cveta jula i avgusta. Rasprostranjenost. lazi divlja biljka. Gaji se
ро

moevarnim mestima. Retko se naaromatiёan

Svojstva. - Cela biljka ima svojstven prijatan sa је najpre oslatkog, а zatim aromaticno ljиtog.

miris. Uku-

Gajenje i berba. - Angelika иspeva na lakom, rastresitom, plodnom i moёvarn01n zeшljiStu. Seme se mora posejati cim sazri, jer brzo guЬi klijavost. Dobijeni 1-asad se rasadиje na stalna mesta poёetkom jesem na rastojanju 80 х 80 cm. Mora se cesto okopavati i oЬilno navodnjavati. Biljka cv·e ta druge ili trece godine. i drske (bez cvasti), n.amenjene poslasticarima, sekи se vec od prve godine, od maja do septembra (5-6 berЬi), vezuju u snopice i odmah prodaju. Prinos oko 25 hiljada kilograma sa hektara.
StaЬljike

Stitovi sa zrelim plodovima. odsecajи LSe и nekoliko navrata od avgusta do septembra, sиse na asurama na suncи, omlate i plodovi se pakuju и vrece . . Rizomi se · vadc prve godine pre nego sto list otpadne, oCiste, operu, uzdu.Z na ёetvoro rasekи i su se na jakoj promaji.
Sastav. - Rizomi i korenje sadrZe 0,30-1(1/о etarskog ulja, oko 6°/о smole, pektina, sitosterola, .Ь.-mnarina, raznih kiselina i drugih materija. U plodovima ima 0,5-1,5<~/о etarskog ulja, oko 1~/о masnog ulja, kumarina i drugih sastojaka. Etarsko ulje se и svetu proizvodi u indиstrijskim kolicinama, najvi~e и Zapadnoj Evropi, destilacijom samlevenih plodova, rizoma i korenja. Glavni sa'Stojak ulja је felandren. Ulje је vrlo skиpo. Najvi~e ulja potro~e fabгike raznih desertnih piea. Upotreba: - \'ес n.ekoliko hiljada godina angelika se koristi za lek i zacin. Deluje povoljno na zeludacno-crevne organe, olak~ava varenje, odstranjuje ga sove i teskoce koje zbog toga nastaju. Nije ~kodljiva i ne izaziva naviku. Zbog pгijatnog mirisa svi је rado uzimaju. U tи svrhи uzima se 5-1 О g praska ili 50fo ёај ·spravljen od plodova ili korenja. Сај је ј о~ prij~tniji od svezih driaka i korenja, jer је veoma aromatiёan i povoljno utice na raspoJozenje bolesnika. U apotekama se izraduju razni galenslci preparati, pre svega tinkture 1.200/о), alkoholature, ekstrakti i dтugo.

214
U ·domacinstvu se mogu spraviti ovi ~jevi: 1. Za apetit: 30 g korena ange1ike ·i ро 15 g linoure, kicice, pelena i Ьlaienog ~kalja - pomesati i od te smeS-e З supene kasike popariti sa pola Htra kljueale vode, poklopiti, ostaviti ukraj stednjaka i posle 2 sata piti ро 1 ~aw З--4 puta dnevno рге jela. 2. Za bolje varenje: ро 25 g plodova angelike, anisa, mora~ i kima pomesati i od te smese uzeti 2 -supene kasike, popariti sa 100 g kljиWe vode, poklopiti, ostaviti ukraj stednjaka, ali da ne vri, 2-З s({ta; piti posle jela. З. Protiv gasova, rшdimanja, grceva i drugih smetnji: ЗО g korena angelike .i ро 15 g kamilice, nапе, moraea i kima - pomesati i ~ј naciniti i pi ti kao pod 2. 4. Мlade sveze staЬljike angelike slиZe za spravljanje »slatkog« za zimu, kandiranog voca i lkompota. То IЭU veoma tp rijatne posla\Stice koje moze svako domacinstvo da spremi za zimи. Uzimaju se posle jela. Trubaljka (Angelica Pancici Vand.) i divlja and.elika (Angelica siz,,estris L.) rastu kod nas ро livadama i vlainim sumama. One su takoc:te lekovite, ali sadr:Ze manje etarskog ulja, ра .im је zato i lekovitost manja. Oэim toga, ove Ьiljke nisu medicinski proucene. Narodna imena: arzgelika (O.rfelin), aJDgeliica, ant1elika, ant1elski koretz, andeosko drvo, vrtna \Ћnelka, gozdni koren, zlahtna ange}itka, kad:linac, kraVOg.a!Z, kravojac, siris. Angelica silvestris и namodu se na2'Ji!Va: a111geLi.ka, and.elski (and.eoski) korerz, Ьoтstna angelika, divlja and.elika, kJOren -svetoga duha, .kravojec, trubalј ka, ·trrubelј.

ANIS,

~ASON,

ANIZ, ANIZ,

SLAТКI

KOPAR

Pimpinella anisum L. Anis
staЬljika

Umbelliferae

је jednogodBnja zeljasta biljka, visoka 20-60 cm. Koren је tanak, valjkast.a, а lisce trojako: donje lisce је na dиgackim tankjm drskama na .kojim је okruglasta levkasta liska ро obodu krupno rop~sta; srednje lisee је trojno klitnasto deljeno i ро obodu zupcasto; garnje lisce је sedece i vгlo sitno deljeno. Cvetovi -su sitni, beli i ·udruZeni u stitaste cvasti.

Rasprostranjenost. - Anis raste div1je oko istoenog dela Sredozemnog mora. Droga potice samo od gajene biljke. Gajenje aпisa је slicno moracu. Seje se и maгtu И.i apгblu na ras·tojanju ЗО х ЗО cm. Na ћeiktar је potrebno dko 14 kg semena, а rodi oko 1.000 kg. T•rз.Zi jaku, toplu, lakи 1 dobro obгac:tenu zemlju. Boji se hladnih vetrova. Banat proizvodi vrlo dobar anis. Kvalitet droge zaV'isi od soгte, kllime i zemljista. Topla i suva sredozemna klima primorja i Povardarja, klima Vojvodine i jstocne Srbije i laka propustljiva zemlja oko velikih reka dаји najbolju drogu. Potrebno је unistavati korovsko Ьilje da se prilikom mlacenja ne nac:te и drogi. Treba vrsiti propagandu za gajenje anisa kod nas, jer se trafi и vagonskim kolicinama za destilaciju etarskog ulja.

ANIS, ANACON, ANIZ, SLAТКI KOPAR• . .

215

Berba. - Anis se Ьеrе kao i morac, ali berba ne traje tako dugo: dvaput se orezuju zreli stitovi s plodovima, а treci put se cela biljka odseёe. ~lod?ve treb_ su~iti kao ~ito na tavanu, eesto prevrtati, ocistiti od zemlje a 1 koliko god Је mogu~e bolJe od peteljaka. Bere se u leto. . Drogв. - ~lod (shizokarpija), Anisi fructus је kru~kastog oblika i sa strane malo splJOSten. Nad podlogom је do З mm ~irok. DugaCak је 4-5 mm, hrapav, gusto m а 1 ј а v od prileglih cekinja. Sivo-zelenkaste Ьоје.

а.

ъ

POPRE CAN PRESEK КR.OZ DVA SPOJENA .PLODA ANISA. NA LEDNOJ SТRANI SE VIDI РО 15, А NA TRВUЭNOJ 2-3 МASNICE. е. - ANIS, Ь - KUKUТA

Plod је sastavljen iz dva plodnika (merikarpije), koji su obicno spojeni i svaki ima ро 5 rebara. Rebra su jednaka, nezna i Ыеdа. U perikarpu ima vrlo mnogo masnica sa etarskim uljem. Anis је vrlo prijatnog, jakog aromaticnog mirisa na anetol, а ukusa slatkog, aromatienog, toplog i naljutюg, sLicnog moraeu. Primese. - Plod anisa ne sme biti pome~an s plodovima ostalih ~tita· rica, а narocito ne s plodovima k u k u t е (Conium maculatum). Plod kukute poznaje se ро tome sto је gladak, sto ima vrlo istaknuta, talasasto povijena rebra, а iz1nedu rеЬата nema masnica. Poznaje se i ро neprijatnom zadahu na kukut-u (na misju mokracu) , koji se razvija kad se plod ovlafi rashrorom kalijum-hidroksida i zagreje (oslobada se ' k о n i n). В и n ik i n о s е m е (Hyoscyamus niger) је bubrezasto, sitnije, bradavieasto, tackasto, gorko i neprijatno, nema etarskog ulja, а ima alkaloida. К о r i· ј аn d аr i р е r s и n nisu sJatki i drugog su oЬlika. Anis se тazlikuje od plodova ostalih stitarica ро tome sto је obrastao malim jednocelijski.m, bradavicastim d 1 а k а m а debelih z.idova i ima m n о g о s i t n i h т а s n i с а. Skroba nema. Ima sitnih druza kalcijum-oksaJata. Semena jezgra puna је kapljica maэnog ulja i zrna aleurona. Sastav. - Ani'S sadгZi l,S-4u/o е t а r s k о g u 1 ј а, oko Н>о/о masnog ulja, 2СЈО/0 belaneevine i secera. Vodenog ekstrakta mora dati najmanje 12°/о, etarskog ulja najmanje 1,5~/о, vlage ne s.m e biti vise od 90/о. Pepela ne sme ostati vise od 10°/о. . Anisi aetheroleum doblja se destilaoijom pomoeu vodene pare iz zrelih svezih plodova. То је bezbojna ili Ьledozuckasta tecnost, koja jako pre1ama svetlost; ili је bezbojna kristalna masa prijatnog miтisa na anis i slatkog aromaticnog ukusa. Pocinje se ·topiti na 150, а potpuno је tecno izmedu 18 i 200. Mora mrznuti izmedu 15 i 19О.

216

LECENJB DIU BM

Anisovo ulje lima 80-900/о а n е t о 1 а, zЬog ~ga se na hladnoCi smrzne. Sadd i јо~ i estrago1a, metilkavikola, anizaldehida i anisove kiseljne. Ulje treba cuvati па tamnom i hladnom mestu u napunjenim i dobro zapa· kovanim staklenim sudovima tamne Ьоје. Anisovo ulje koje је dufe vremena u dodiru s vazdul1om ili vi~e puta zagrevano mofe imati nifu ta~ku smrzavanja i vecu specifi~nu tefinu. Pod u ticajem svetlosti i vazduha ulje se menja, gubi moc kristalizacije i raste otrovnost (stvara se difenil-metoksi-stilben). Anetol ј е oficinalan u nekim farmakopejama. Iz ulja se odvaja rasbla(!ivanj em. Upotreba anisa i njegovog ulja је testa i raznovrsna, narocito u narod· noj medicini i decjoj praksi. Upotreba i dejstvo sli~ni su zvezdastom anisu i mora~u: ekspektorans, karminativ, "Stomahik (spazmoliti·k) , galaktagog i korigens mirisa i ukusa mnogih neprijatnih lekova. StimulИe sekreciju zuci i pJjuva~ke. Dejstvo ulja na neuro-muskularni sistem obj~njava njegovo uspe~no dejstvo protiv gastralgije .i kolika. Мnogo se upotreЬljava u veteriлi za dralenje peristaltickih pokreta. Razne pastile i bombone, likeri i druga sredstva za Шivanje, preparati za zube i usta i dr. tako(!e sadde anisovog ulja. Plod dodaju hlebu i kolacima kao kim. A.nisovo etat·sko ulje deluje na centralni nervni sistem. Petnaest kapi ulja izazivaju san od 12 sati. Zbog toga se ovo ulje u novije vreme zabranjuje pri izradi raznih aromaticnih rakija i likera. U malim dozama ulje olak~ava respiraciju, aktivira cirkulaciju i jata srce, а u vecoj dozi izaziva pijanstvo, drhtavicu i dr. Staгo ulje је otrovnije od svezeg, jer se pod uticajem vazduha i svetlosti stvaraju јо~ otrovnije materije. Uljane pogace imaju mnogo belancevine i masti, te se daju kao vrlo jaka stocna hrana, narocito muzarama da bi davale vBe mleka. Istorija. - Anticki narodi su upotrebljavali anis kao sredstvo za lecenje trbusnih oboljenja i n azivali su ga Solamen iJ1testinorum. Dioskorid i Plinije navode da najbolji anis raste na Kritu i и Egiptu. Karlo Veliki је naredio da se anis gaji. Vekovj ma se Evropa snabdevala iz zemalja oko is-tocnog dela Mediterana. Etarsko ulje dobija se jos od XVI veka. Anis је jedna od onih droga koja se od najdavnijih vreme.n a do danas stalno, nekad vi~e nekad manje, upotreЬljava kao lek i zacin. Mdanl ~jevt sa anisom . 1. Poremecaj srcanog rada usled nagomila'' anja vazduha и l.elucu ili c1·evima: ро 10 g anisa, moraea, kima i kamilice, ро 25 g nane i m aticnjaka i 5 g kore krusine. J ednu supenu ka~iku ove me~avine popariti sa 200 g kJjucale vode, poklopiti i posle 2 sata odliti i popiti posle jela. MoZ.e se piti triput dnevno. 2. Za lakse iskasl javanje osиSene sluzi iz pluca: ро 25 g anisa, moraca, slatkeg korena i majorana, kao pod 1; pije se topao сај . З. Za lakse iska.Sljavanje: ро 20 g anisa, veronike i saponarije, ро 15 g zove i podbela (lista) i 10 g korena ljubicice, kao pod 2. 4. Za smirivanje kaSlja i iska.Sljavanje sluzi: ро 5 g anisa, morata, is· Jandskog li~aj a i cveta podЬela, ро 10 g nane i veronike i ро 20 g lista pod· bela i koreнa belog sleza, kao pod 2. 5. Za јасе izluci"·anj e mokrace: .ро 20 g anisa, perfuna , сеlета, nн·k­ ve i kima. Tri supene kasike zdroЬlj en~h plodova p oparitri sa pola li tra kljutale vode, poklopiti i posle З sata p opiti u З obroka pre jela. 6. Prociv gasova i nadimanja и organima za varenje: ро 20 g anisa, moraca, kima, majkine du~ice i ·k amilice, kao pod 5, ali se pije posle jela.

АРТА. АVТIКА, AVТUGA,

BURJAN

217

7. Protiv zatџora: ро 20 g anisa, mora~a, slatkog korena, suvjh ~ljiva i kore krusinc. Ove supene ka~ike ove mc~avine popariti sa 300 g klju~le vode, poklopiti, ostaviti З sata i odjednom popiti. 8. Сај za os,,ef.a,Janje (osoЬito k.rajem zime d rano u prole~e): ро 20 g anisa, §ipuraka, drenjina, ribizla i kiselih vi~anja. Tri supene kasike ove smese kuvati 10 minuta u pola litra vode, ostaviti celu no~ i sutradan piti umesto vode. 9. Сај protiv astme: ро 20 g anisa i cveta podbela i 60 g lista podbela, kao pod 8. 10. Za јасе lucenje mleka: ро 25 g anisa, moraea, mirodije i majorana, kao pod 8. Od anisa se и apotekama spravljaju ne samo razni eajevj ve~ i pra~­ koYi, tinkture, ekstrakti, sirupi i mnogi drugi preparati siroke potrosnje. Ostala narodna Jmena: anaton, anez, anis, anjez, morski janez, onajs, onliz, razijan, slatki janus, slatki komoraё, slatki kumin.
APТA,AVТIКA,AVТUGA,B~AN

San1bucus ebulus L. -

Caprifoliaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka 1-2 m. Listovi su naspramni, sastavljeni od 7 do 11 duguljastih i siljastih listica. Cvetovi su beli (retko kad ru.Zieasti), mirisa na gorke bademe, udruieni и cvast sliёnu stitu na vrhu staЬ­ ljike. Plod је okrugla, socna, crna bobica. Cveta juna i jula. Raste svuda k~o

АРТА

218

LECRNJE BIIJEM

smrdJji\' korov neprijatnog ukusa. UpotreЫjava se koren, list i plod (Ebuli radi.x, folium et fructus). U korenu «ima cijanogenetsk!ih heterozida i gorkih materij a. U celoj biljci ima malo etarskog ulja, gorkih materija, raznih §е. cera, а и plodu ima valerijanske, jabucne i vinske kiseline, tanina, antocijana (modra Ьоја soka) i pektina. Koren se u narodnoj medicini upotreЬljava spolja i iznutra protiv reumatizma: 1 kg iseckanog korena ku,,a se 2 sata u 10 litara vode i u toplom dekoktu drZi ruka Иi noga; i..stavremeno se pije 2-3 еа~е dnevno. - Svi delovi biljke deluju purgativno, diureticno i izazivaju znojenje. Zrele ЬоЬiсе se izgnjece i ostave 2-5 dana, pri 6emu se odigra vrenje, ~ok se i2bistri, posle cega se iscedi i profiltruje. Ovaj sok (zasladen) izaziva znojenje i ciscenje. U ratu se od zrelih plodova apte kuvao pekmez i pekla rakija svoj· st\renog, ncprijatnog 111irisa, od koje ЬоЬi glava. Droga narodna imena: abad, abdika, abz.ovina, avdika, avta, aldum-trava, anta, aptika, a ptovina, aptovnjak, aptuga, aftika, bazg, bazdika, bozovina, bujad, zoviлa, koko~ij e grozde, kurjacki rep, optovina, smrdljiva zova, stenicnik, habad, habdika, habdovina, hapta, haptri.ka, hobed.

ARAPSКA GUМA

Gummi arabicum
Arapska guma Пi gumarabika је na vazduhи osиseni i stvrdnиt sok, koji curi iz ozle<!enih drveta i grana raznih vrsta Acacia, ooobl.to Acacia Senegal WiИd. !vlimosaceae (Ьijela akacija, egipatska akaci·ja), najviSe и Sиdanu od Crvenog mora do Senegala. Komadi razne velicine i oplika, bez mirisa, sluzastog i Ьljиtavog ukиsa. U vodi nabиbri i rastvori se dajиci gustи, zilavu i lepJjivu masи. Dobro sredstvo za vezivanje pri izradi pilula, pasta, emul· zija, pastila itd. · Upotrebljava se i и lecenJи zapaljenja zelиdacne i crevne slшnice i gornjih disajnih pиteva, kao i decjih proliva. Ulazi и sastav pastila i raznih bombona protiv kaslja. U tehnicke svrhe upotrebljava se mnogo vi~e: za izrad.u bombona, za proizvodnju lepka i dr.

ARIS
Larix decidua
МiUl.

( = Lard.x europaea DC.) -

AЬietaceae

cortex, gemma et folium), farmaciji poznat pod imenom venecijanski terpentin (Terebinthina veneta) koji se proizvodi и Tirolи bШenjem s tari1ih stabala.

и visokim planiшuna i pиpoljak i Jist (La1·icis

Do 35 m visoko crnogoricno drvo cije cetine sadi se kao ukrasno drvo.

ораdаји и jesen. Raste Upotrebljavajи se kora, а najee~ce terpentin, u

ARIЭEVA GUВA,

ARISEV

ТRUD,

ARISBVA GUIVA. ..

219

Sastav. - U terpentinu ima 20-220/о etarskog а ostatak tine smola, bojene i gorke materije i tragovi ciblbarne d mravlje 1kiseИne. Glavni sastojak etarskog ulja је pinen i Ьorneol. - U kori ima tanina i koniferozida. - U lHcu ima do 130 mgolo vitamina С, 0,20/о etarskog ulja prijatnog mirisa od prisutnog Ьorneola i bornilacetata, svojstvenog ~e­ C.era melezitoze i drugih sastojaka. - U semenu ima 9-120/о masnog ulja i 7О/о azotnih jedinjenja.
ulja,

Upotreba ari~a је slitna boru i drugim cmogoricama. Terpentin ulazi u sastav lekova za spoljnu upotrebu, najte~ce za spravljanje slozenih flastera. Zbog prijatnog mirisa etarsko ulje se upotreЬljava za osvezavanje mesta gde se mnogo sveta okuplja, najt~ee u obliku aerosola. Samo Ш pomesano sa drugim etarskim uljima (eukaliptusovo, od jele, planinskog bora i dr.), arisevo etarsko ulje se upotreЬljava i za inhalaciju: nekoliko kapi se stavi u loncic vode koja kljuea i ta para udise. ArBevo drvo se upotreЬljava u gradevinarstvu, osobito tamo gde su velika vlafnost i voda.
Narodna lmena: arez, arii, aric, arisevina, listvenica, sosna, tis. Slicnog sastava i upotrebe su i neke strane vrste arisa koje se gaje kao ukrasne: Larix americana Michx. Larix occidentalis Nutt. i Larix pcndula Salisb. liz Amenilke, Larix dahurica Turcz. sa Kameatke i Larix leptolepis hort. iz Japana.

ARlS

ARISEVA GUВA, ARISEV ТRUD, PECURК.A NA DUBU ARISU, ARISEVA GUIVA

Laricis fungus
Ogromna gljiva koja raste na staЬlu arisa. Bere se cela gljiva (Poly· porus officinalis Fries - Polyporaceae), ali se za lek upotreЬljava samo njen srednji deo, posto se pre susenja odstrane kora i donji meki deo. Gljiva lici na veliko konjsko kopito i moze biti teska ро vi~e ki· lograma. Ima 50-SOO,'o s m о 1 е koja gradi crveno-nasmedu, lomljivu masu i rastvara se u alkoholu, etru i bloroformu. Upotrebljava se protiv nocnog znojenja tuberkuloznih, ali samo na lt;a, karski recept, jer је droga otrovna!

220
ARTISOКA, ARTICOКA

LECBNJE Bll.J ВМ

Cynara scolimus L. Gэ:ji

Composnae

se ·kao povree и Zapadn.Qj Evropi i d!rugde. Ima vebl.ke cvetne gJa' 'ice sa mesnatin1 socnim cveti~tem i listo ltako mesnate ovojne liэtove sa soi cnom bazom. Ti socni dclovi 5е 1kor- ste kao omiljeno povrce. SadrZi goгke i drиge sastojke koji vraeajи apetit, pomafu varenjи, deluju kao Ыаg· diuretik, holeretik i holagog: povoljno uticu na jetru, smanjuju ureu u krvi povetavajuci izbacivanje uree mokracom, pomazu varenju masti i dr. Kod nas је upotre.ba artiSoke gotovo nepoznata, а na Zapadu se upotreЬljava protiv zu tice, kongcstija jetre, bolova u Ьesici, ciroze i dr. Zato tamo danas svako ko moZe. gaji u svom vrtu artisoku. Moze se иspesno gajiti i kod nas. Narodna imena: ardecovka, articovka, gardun, italijanski osat, raticok.
d!гagu~ca,

pi,1JOma

Ьоса,

ASA-FETIDA,

ASANТ, AZANТ-SMOLA,

DAVOUA SMOLA,

JUТROКLEK

Assa foetida
Asa-fetida ili asant је na vazduhu stvrdnut m 1 е с n i s о k (Oleo-gum7ni-resina), koji cиri iz ozledenog ili preseeenog rizoma i korena Ferula assa foetida L. (smrdljJva vitina, devesilj, nevesilj) i drugih Ferula - Umbellifesu dиgovecne sukиlentne zeljaste biljke iz Irana i Avganistana. U etarskon1 uJju ima sumpornih jedinjenja, zbog cega zaudara na beli luk. Asa-fetida se upotreЬljava kao sredstvo za umirivanje, protiv nadimanja и crevima i, u sastavu pojedinih slozenih lekova, za iskasljavanje. rae.
То

в

BAGREM
Robinia pseudacacia L. Papblionaceae
Bagrem је porekJom iz Kanade. Kod nas se mnogo gajj. Drvo је visoko oko 20 m. Cveta u maju. U narodu se upotreЬljava cvet, rede list (Roblniae pseudacaciae flos et folium). Cvet treba brati neposredno pre otvaranja, а list јо~ dok је mlad. U cvetu ima flavonskih heterozida, asparagina, sluzi, voska, etarskog ulja i fitosterola. Cvet se upotreЬljava u obliku еаја (5 na 100) za lak~e iskasljavanje i protiv nazeba. List (5 na 100) izaziva јасе lucenje zuci. Bagremova kora је otrovna, zbog cega је ne treba koristiti kao lek. Otrovnost potice od toksaJbumina robi.na. Zabelezeni su slucajevi trovanja dece ovom korom. Narodna lmena: akacija, akac, akacija, bagra, bagrema, bagren, bela bagrena, beli bag1·em, belo drvo, belo cvece, Ьijela bagrena, Ьijela draca, Ьijela kapinika, gospodinov trn, egiptonska trnina, kralj, kraljevo drvo, kra[jegac, kruncica, morska draca, nero-d, robinija, signojka, stambolska draca, hacija.

ВАDЕМ, ВАЈАМ,

MINDAL

Prunus amygdalus

Stюdkes

(

= Amygdalus communis L.)- Rosaceae

Kod nas su poznati g о r k i Ь а d е т (var. amara) i s 1 а t k i ili р i t о m i (var. dulcis). Medu njima nema razlike osim sto и semenu gorkog badema ima heterozida amigdalozida, а u slatkom nema. Zato је seme gorkog badetna l ek01.'ito :i otrov11.0. Badem је poreklom iz Male Azije i Mesopotamije, odakle se ra~irio svuda oko Sredozemnog mora. U Srednjoj Evropi cesto strada od mraza. Kod nas na jugu raste poludivalj. Badem је oko 5 т visoko drvo, s duguljastim, ~iljastim, ро rubu ostro testerastim listovima i vrlo lepim ru.Zicastim cvetovima, prvim vesnicima proleca. Plod је duguljas ta kostunica, ima zelen, ma!ljav epi1karp i slabo mesna:t mezokarp koji se osu~i 1 otpadлe jos dok badem stoji na drvetu. U ko~tunici (endokarp) ima jedna, reae dve semenke.

222

l.ECENJВ

BILJEM

Droga~ Seme gorkog baderna (Amygdalae amarae semen) је nesimetricno jajasto, spljo~teno, pri vrhи sufeno u mali ~iljak, do 25 mm dugacko, 15 mm ~iroko i 10 mm debelo. Seme је obavijeno k о f а s t о т 1 ј us k о т sme<1e Ьоје, koja ј е uzduf brazdovito naborana, rapava i р r а~ n а. Pod vrhom је smesten рираk, а na podlozi velika, okrugla halaza (kotvica, okica). U toploj vodi 1jиska omek~a i 1ako se skida s jezgre. Jezgra se sast oji od dva velika, bela, pljosnato-ispupcena, и1jasto-mesnata k о t i 1 е d on а, koji se lako razdvajaju i dаји se seci kao vosak. Na vrhu kotiledona vide se korencic i pupoljcic (р 1 и m и 1 а).

U k и s а ЈС goгkog i uljastog, а mirisa nema, ali kad se fvaee, oseea se m i r i s na cijanovodonicnu kiselinи i benzaldebld, tzv. »miris na gorki badem«. Kad se semenke rastrljaju sa h 1 а d n о m vodom, dobija se emulzija mirisa na с i ј а n о v о d о n i k ј Ь е n z а 1 d е h i d. Kotiledoni morajи biti potpuno beli, nikako fuckasti. Ne smeju se upotreЬljavati stare, .uzezene, nagrifene ili zdroЬljene semenke. Sastav. - U semenu gorkog badema ima 40-55'~~/о m а s n о g u 1 ј а, oko 25'0/о be1ancevine, do 5О/о ~cera, s1uzi, gume, 2,2-40/о а m i g d а 1 i n а (amigdaJozida), bezbojnog kristalnog heterozida, od koga ·p otice gorcina, 1&kovitost i otrovnost gorkog badema. U prisustvu vode i enzima е m u 1 z i n а amigdalozid se hidrolizuje па cjjanovodonicnи kiselinи i benzaldebld (Oleum Amygdalae amarae aethereum i1i etaгsko u1je gorkih badema) i dva mo1ekиla gli1 oze. k
U slatkom bademu ima malo vise secera i ulja, ali ·nema cijanogenet-

skih heterozida. Upotreba - Seme gorkog badema slufi za izradu »vode od gorkog badema(< etarskog i n1asnog иlја. Najpre se i~cedi masno ulje, ра se zatim po, gac~ s vodenom parom destilиj.u, posto se prethodno drZe izvesno vreme u bladnoj vodi da dodc do hidroJ.~e amigdalozida. Semenke gorkog badema su otrovne zbog amigdalozida. Veea kolicina moze izazvati i srnrt. Cijanovodonicna kiselina је fudroajantan atrov, skoro trenиtno dejstvuje. Voda od gorkih badema, Aqua Amygdalae amarae, deluje kao narkotik i sedativ. Cesto se prepisиje s rnorfinom. Naj veea dnevna doza је 6 g. Voda mora sadrZati 1 °/о cijanovodonicne kiselfue. Bademovo uJjc.- Masno ulje dobijeno ce<1enjem zrelog semena slatkog i gorkog badema. Za farmaceиtske svrhe upotreЬljava se samo najbolje ulje, ono dobijeno prvjm, l1ladnim cedenjem (»prvenac«). Bistra, Ьledozuckasta tecnost gotovo bez mirisa i vrlo Ьlagog ukusa. Ne susi se. Na -lOOC ostaje tеспо i bistro. Sadrzi oko 800/о trioleina. Seme slatkog badema slиZi za izradu Emulsio Amygdalarum dulcium, а od ulja se spravlja Emulsio oleos~ Ка,о jedno od najboljih biljnih ulja, slufi kao Ьlaga masna podloga za izradu me1ema i kao rastvarac za spravljanje kamforovog ulja. Мnogo se ceni u kozmetologiji. PoSrt:o је skupo, cesto је fa1sifi·kovano. Ostala narodna lmena: amendula, bajama, bajan, Ьојаm, mandala, men· dalj, mendula, migdal, mjendula, omendula, pitomi badem.

BMUJA. BEDRINAC.. .

223

ВАМIЈА, ВАМNЈА, ВАМNЈЕ, BOBOSARA, ВАВNЈЕ,ВАМЈА

BOBNJA,

ВАМIАТ,

HiЬiscus

esculentus L. ( = Abelmoschus esculentus MoenchMaolvaceae)

U nas se bamija gaji u juh11im delowma zemlje ·kao povree. Za jelo se beru nezreli plodovi velic ine prsta; koriste бе presni Ш se nanjfu na kanap i su~e za zimu. 1maju rnnogo sluzi !i upotreЫjavaju se kao i sve druge sluzne droge iz iste familije. Praznoveran svet veruje da bamija ima cudotvornu moc da ја~ i vraea mu~ku snagu, zbog cega se ovi plodovi ponekad skupo prodaju preko nesavesnih nakupaca i ~arlatana.

BEDRINAC, BEDRNICA, МАLА BEDRENIКA, SIUEVINA, ТRАVA OD РUРКА, CRNPURA

Pimpinella saxifraga L. -

Umbelliferae

T1-ajna zeljasta biljka. StaЬljika је vis()ka oko 20 cm i razgranata. Listovi su pet·asto deljeni. Rizom је vretenast, razgranat i ima jak i neprijatan miris. Cvetovi su sitni, beli, udruZeni u ~titaste cvasti. Cveta leti. Cela

LEVO: BEDR.INAC, U SREDINI: PLOD BE.DRINCA, DESNO: МALI BEDRIN.AC

224
Ьiljka је

LECВNJI?.

Bit..rnM

svojstven.og mirisa, а ukusa је ljutog, toplog i pali. Raste ро suvim mestjma. UpotreЫjava se koren. (Pimpinellae radix) izvac:ten u proleee Ш u jesen. Sa<.irii gorku materiju pimpinelin, izobergaptena, saponozida, etarskog ulja, umbeliferona, gume, smole, tanina i kumarina. Као i druge srodne biljke iz iste porodice, i bedr.inac povoljno de1uje na organe za varenje i disanje. Ostala narodna bnena: bedranica, bedrenac, bedrenik, bedrenicak, bedrinica, bedrica, bedrnac, goveda trava, gorka komoracika, zaduh, jarcija trava, pupeajivica, reska, silj, hazman tтava. Slicnog sastava i dejstva је Ј Pimpinella major Huds. (veliki bedrinac, biberu~a, velika bedrenika, div-anason, diva miructija, pimpanela).

astma: ро 35 g bedrinca i steze i ро 15 g lista breze i rute. Tri supene ka~ike ove smese prokuvati 10 minuta u pola litra vode, ostaviti 2 sata i toplo piti na 2 sata ро 1 ka~iku. 2. K ata1' nosa i zdrela: ро 25 g bedrinca, zalfije, kamHice i hajdиcice. Dve ka~ike ove smese prokuvati 5 minиta u 400 g vode i, kad se proћladi, procediti i mlakim eajem ispirati nos i usta. З. И pala usta: ро 20 g bedrinca, kamiHce, hajducice, zalfije i trave od srdobolje. Tri sиpene kasike саја prokиvati и pola litra vode 10 minиta na Ьlagoj vatri, osta\riti 2 sata, procediti i grgljati. 4. Izostanak 1nenstruacije: ро 20 g bedrinca i omana, ро 10 g kamilice, ocajnice i cveta od tma i зо g hajducice. Jed.nu supenu kasikи еаја popariti sa 200 g kljueale vode i posle 2 sata ocediti i uvece popiti.
1.

Bronhijalнa

BELA

VRВA

Salix alba L. -

Sadicaceae

Rano u ргоlесе guli se glatka kora sa grana (Salicis cortex) starih 2-З godine i osusi. Ukusa је oporog (od tanina) i gorkog (od heterozida). SadrZi oko 5О/о heterozida 1S а 1 i k о z i d а koji se pod uticajem enzima razla.Ze na glikozu i s а 1 i g е n о 1, ciklicni alkohol koji se oksiduje и salicilnu k.iselinи. lma јо~ i 10-14°/о katehinskog t а n i n а, smole, gume, voska i kalcijum-oksalata. Saligenol snizava povi~enu temperaturu i deluje kao lokalni anestetik. Do otkriea cinhona (hinin), vrbova kora је upotreЬljavana i protiv malarije. U jesen guljena kora ima znatno manje salikozida.

Protiv nazeba, visoke temperature, za znojenje: uzima se triput dnevno pre jela ро 2-З g u prah samlevene kore ili se nacini еај (10 g kore kuva se 15 minuta и 200 g vode) i pije и З obroka pre jela. U istu sv1·hu upotreЬljavaju se i mladi lisni pupoljci bele vrbe. Pije se ~to toplij.i сај. r о t i v и l о g а i re и т а t i z т а: 40 g vrbove kore i ро 15 g rasta· vica, ljoskavca, kestenove kore i orahovrih ljusaka. Dve supene kasike ove sme5e kuvati 15 minuta u 400 g vode i popiti poia izjutra, а poia uveee pre jela.
Р

BELA,

КRUPNA П..I LВVANТSКA SЛPONARIJA ...

225

Slitriog hemijskog sastava i dejstva su i druge vrste vrbe, topole, jaЬlana i j asike. U narodu se najlvi~e cene nabrekli, јоо neotvoreni lisni pu· poljci, brani rano u prole~. UpotreЬljavaju se za le~nje proliva, cireva, psorijaze i drugih kofnih· bolesti u obliku melema ili ulja: 100 g sitno iseckanih pupoljaka drzi se 40 dan. u maslinovom ulju i time mafe i oЬiafe a cistim belim platnom natopljenim u ovaj lek.

BELA, КRUPNA ILI LEVANТSКA SAPONARIJA, SLAJER-ТRAVA

Gypsophila paniculata L.'\

Caтyophyllaceae

\

Gipsofila spada u panonsku floru. Kod nas је ima, narocito na DeliЬlatskom zivom pesku, odakle se i izvozi u vagonskim kolicinama in· dustriji saponina. Gipsofila је najbogatija domaea saponozidna droga. Biljka је u oЬliku grmiea. Koren (Radix Sаро11Л· riae аlЬае) је ogroman: dugaeak 12 m, debeo do 10 cm, spolja sivo-fu. , t

Droga. -

iznutra skoro

Ьео, а

na vrhu

glaviCэ.·

,1

sto racvast. Pluta i kora zajedno su de· setak puta ufi od drveta. Sdru znaci su od З do 5 redova. Nema likinih, ali .ima drvenih vlakana, poredanih u koncentricne slojeve. Saddi do 200/о saponozida. SIШi za izradu Saponinum alЬum. . I dгuge Gypsophila vrste (Gypsophila struthium, G. arr9stii . ..) iz Egipta, Italije i drugih zemalja oko Mediterana sadrte mnogo sapo11ozida i slu.Ze za iste svrhe.

BELA S A.PONARlJA

BELI BOR

Pinus silvestris L. -

Pinaceae

U rano prolcce uzabrani i oэu~eDii mladi pupoljci bara (Pini turio). Dugacki su 3-5 ст, а debeli oko 4 rnm, valjkasti lepljivi i Zиto--mrki. StaЫjika је pakri,rena s.itnim • isticima k'Oji su smolom slepljeni u pupoljak. Droga је J s molastog, aromaticnog i balsamicnag m 1 r 1 s а, gorkog, aromaticnog i smolastog u k u s а . Rc:tavo osШena droga је bez vrednosti. Su~enje na oЬicnoj temperaturi traje vrlo dugo, 1-2 meseca.

226

U!CE.NJE BIUEM

Sadrtl smolc, gorke materije, vitamina С, ~ecera tzv. pinitola (izomer manitola) i е t а r s k о g 1 1 ј а, koje se sastoji iz alfa-pinena, dipentena, U silvestrena i kactinena.
UpotreЬijava se u oblikи infuza, sirupa itd. U obliku dodaje se vodi za kиpanje kao sredstvo za drafenje kore.

ulja ili ekstrakta

Sirup: 100 g borovih pиpoljaka popariti sa pola litra kЈјиёаlе vode i drLзti na toplom mestи (ukraj ~tednjaka) 1-2 sata, prooediti i pome~ati sa 1 kg meda. Pije se protiv hroniёnog bronhita 4-5 ka~ika dnevno. Dodatak vodi za kupanje: 150 g pиpoljaka prokиvati 10 minuta и 1 li· tru vode i dodati vodi za kupanje obolelih od reumatizma. U nedos tatku belog, mogu se koristiti i pupoljci drugih Ьorova. U li.Scu razniћ borova ima (zimi) 100-170 mgo/o vitamina С, karotena, etarskog ulja i drugih korisnih sastojaka. Borove iglice mogu se upotre· biti kao i pupoljci. Zimi su one ёesto jedini izvor vitamina С. Cajem od iglica uspe~no su se borili protiv skorbuta и ratovima (cak i u П svetskom ratu): vrh grancice sa 10-20 iglica prokиva se u pola Litra vode, ocedi, zasladl i pije. Svi delovi bora sadrie etarskog ulja (terpentinsko ulje) i smole, ра se zЬog toga upotгeЬljavajи za inhalaciju, dezodorizaciju i ozonizaciju. Ovo је vэ.Zno, pre svega, za mesta gde se sakupljaju i krecи velike mase ljudi. U kori borova ima 20-500/о tanina, gorkih materija i flavonskih је- · dinjenja, zbog cega se upotreЬljava kao tonik. Seme primoгskog Ьоrа (Pinus pinaster Sol. et Ait. = Р. maritima Lam.) је vrlo hranljivo, jer iina oko 230fo masnog ulja i oko 22°/о belanёevina. Katran doЬijen suvom destilacijom raznih vrsta bora upotrebljava se za leёenje koZn.ih bolesti. Borovi se sade svuda gde ёovek zivi i radi, jer isparljivi sastojci (etarsko ulje) ne samo da prijatno miri~u. osvezavaju i povoljno dеlији na Covekovu psihu, vec ti sastojci imaju i antimikrobna, antisepticna svojstva. Zato treba svuda sacliti borove i 1 kao ukras i kao sanitarnu meru ~irokog zdnaNstvenog znataja pogotovo danas kad је zagadenost vazduha sve veca, ра samim tim i bole~tine u velikim indиstrijskim centrima i gгadovima. Narodna imena: avtica, autca, belobor, bijeH bor, bjelobor, bor, borika, divlji bor, obicni bor, smrok, hvoja, ёаm, ~wnski bor.

. BELI BUN,

КRANJSКA BUNIКA, LEUКOVAC, КRANJSKI VUCJAК

Scopolia carniolica Jacq. -

Solanaceae

U trgovini beli bun ponekad nazivaju i mandragorom. Raste na Karpatima, odakle se najvi~e i izvozi za industrijи midrijatiёnih alkaloida. Ima ga i и nas и S1oveniji i Hrvatskoj , u SrЬiji na Miroёu i Kutajskim planinama. Voli mraёne v1э.Zne ~ume i humoznu krecnu zemlju. Naraste do 80 ст. Plod је dvopregradna ёaura.

BELJJASEN

227

UpotreЬljavaju se koгen i rizom belog buna (Scopoliae. radix et rhizom~). ~oren .se kopa, su~i i upotreЬljava isto kao i koren velebilja. Ukus, ЬоЈа, 1zgled 1 ostalo је kao и Ьeladone. Mnogi Ьiljaгi ne razдikuju beladonu

od skopolijc, zbog toga u beladoni uvek ima primesa:ne skopollje, naroeito u ovoj s Karpata. Beladonin plod је soena bobica. U korenu belog buna ima O,So/o alkaloida s k о р о 1 С\ m i n а. Cela biljka је vrlo о t r о v n а.

BEU BUN

VRН STABUIКE

PLOD I

SЕМЕ

U

CVEТU,

KOREN

BELI JASEN

Fraxinus excelsior L.- Oleaceae
Drvo visoko do 40 m. Listovi su naspramni, slozeno perasti, sastavljeni od 7 do 13 uskih, ро obodu nazuЬljenih siljastih, duguljastih listica. Cvetovj sakuplj eni и Л1etlice su crvenkastli, hermafrodit·ni, muskd i zenslci. Cveta u aprilu i maju. Plod је vrlo krilata orasica. Rasprostranjenost. - Raste svuda, а najvise na vla.Znim mestima. Droga. - List, rede kora i seme (Fra.xini folium, cortex et semen).

228

LECENJВ

BIUJ:.M

Sastav. - U listt~ ima flavonskog heterozida kvercitrozida, ino7.ito1a, man.Hola, glikoze, tanina, gume, slobodne i vezane jabu~ne kiscline, etarskog u1ja (svega oko O,lil/o) i dr. - U kori su na<1eni gotovo isti sastojci, aJi vi~e tanlna, ne~to [itostcrola i kumarinski heterozid fraksozid. - U ol ju§tenom semenu (jezgri) ima oko 220/о su~ivog masnog ulja, oko 170f 0 belanёe­ vinastih i drugih materija. U ulju ima oko 90/о neosapunjivih supstancija, а osapunjive se sastoje uglavnom (930fo) od glicerida nezasi6enih masnih k.iselina: oleinske, Hno1ne i linolenske (svojstvo vitamina F). Upotreba. - Na Zapadu se list mnogo koristi za le~enje artrita, reumatizma i uloga. Deluje diureticno, dijaforeticno i laksantno.

1. Сај od klju~le vode, vi~e doza.

lista: 2 supene ka~ike sitno zdroЬlj enog lista popariti sa 400 g poklopiti, ostaviti 2-3 sata i popiti u toku dana pre jela u

2. Mesa11 сај: ро 40 g lista od jasena i ribizla i 20 g cveta surucice pome~ati, kao pod 1.

Mesan сај: ро 25 g lista jasena, arti~oke .i breze i zubace, kao pod 1. Od lista se spravljaju ekstrakt, tinktura i sirup. Zbog velike koliёine tanina kora se иpotreЬlj ava za ~tavljenje, а и narodи kod nas sa kara-bojom (ferosulfatom, zelenom galicom) za intenzivno i trajno crno bojenje vune. Narodna lmena: bijeli jasen, veliki jasen, zenskojasen, lu~kojasen, lи· ~ki jasen, obicni jasen, poljski jasen.

З.

BELILUК

Allium sativum L. -

Liliaceae

Beli luk је паs univerzalni narodni z а с i n, sirotinjska h r а n а i najvazniji р r с. v е n t i v n i 1 е k. U na1·odи, beli luk је lek za sve, prema korne se ima vrlo veliko i nepokoleЬljivo poverenje. U tome gotovo fanaticnom iskonskon1 verovanjи ide se cesto tako daleko da se beli luk i danas и nekim domacinstvima na selu upotreЬljava ne samo kao р r е v е n t i vn о vec i kao madijsko zastitno sredstvo protiv »zlih duhova« i drugih »nevidljivih opasnih sila«, dakle, kao sredstvo za bajanje, vraeanje, cini i maёtije. Iskonsko verovanje u lekovitи, zastitnи i madijsku moc belog luka zaoralo је duboku brazdu и materijalnom i duhovnom zivotu na~eg naroda. Nema и nas seoske kисе koja ne sadi luk. Beli luk se gotovo redovno jede i stavlja kao za~in u razna јеЈа. U prolece i za vreme nekadasnjih dиgotrajnih postova beli lиk se obavezno morao jesti uz svaki obrok. Za vreme raznih epidemija tifusa, kalere, kuge, dizenterije, gripa i иops·te kad god se javljao veli1 pok mor naroda od zaraznih bolesti, иvek је kao р r е v е n t i v n о i k u r at i v n о sredstvo preporucivan i svakodnevno upotreЬljavan, pre svega, beli luk. Kad је majka spremala sina и vojnike, kcer meltи mladez, а jedro dete na ulicu, иvek se negde u odelu ili oko tela 'krilo malo belog luka (amajIija). 1 danas mnogi na риt ne krecu bez belog luka.

BELI

LUК

229

Malo је na.Sih domaeih biljaka kojima se pridaje tolika va1.nost i и koje se ima tako nepokoleЬljivo poverenje kao prema Ьelom luktL Kad se

ima u vidu da se u novije vreme beli luk i naucno ispituje u hemijskim i mikrobiolo~k.im laboratorijama, u farmaceutskoj industriji i na klinikama, da s11 dobijcni rezultati u leeenju mnogih bolesti, od kojih su se i narodi na raznim kontinentima hiljadama godina §titili i leёili na primitivan nacin Ьelim lukom, onda se jos vise namece potreba za proueavanje upotrebe ove biljke u narodnom zivotu, narodnoj ishrani, а pre svega u narodnoj 1nedici11i. Т оте treba dodati jos i onu ~iroku р о 1 i v а 1 е n t n о s t Ь е 1 о g 1 u k а, ne samo kao biljke koja se istovremeno u nas upotreЬljava i kao svakida~nja hrana, zacjn, lek, а. ponekad i kao madija, vec i zbog toga sto је u njegovo fi:.iolosko, l ekovito dejstvo vrlo mrzogostruko. Naime, i и narodnoj i u naucnoj medicini poslednjih godina beli luk se upotreЬljava za lecenje znatnog broja vrlo raznovrsnih Ьolesti, kako iznutra tako i spolja. Iz istorijskih podataka vidi se da su i u starom i u srednjem i dugo vremena и novom veku beli luk priznavale za lek i slufbene medicine raz· nih naroda, ali је u pos1ednjim vekovima, а naroeito u XIX veku gotovo potpuno izbacen iz faлnakopeja. Tek u I, а narocito u П svetskom ratu i posle njega pocinje pravo naucno proueavanje belog luka zajedno sa izvan· redn.im radovirna na izueavanju i otkrivanju bakteriostatiCnih lekova tipa р~ nicilina, streptomicina, dakle, antiЬiotika (vid. poglavlje Fitoncidi). Naprotiv, narodna mediciпa, iako usmena, nepisana, bez naucnih pre. tenzjja, nikad nije napu.Stala beli luk, nego ga је vekovima upomo i tvrdoglavo cuvala i prenosila s kolena na koleno. Ne zelimo ovde da hvalimo sve sto је u narodnoj medicini da ne bi, mozda, neko pomislio da је sve ispravno sto је и njoj. Ne, to nikako! Ali smatramo da је vec krajnje vreme da se pris tupi naucnom proucavanju na~e narodne medicine, tako bogate riznice vekoYnog iskustva stecenog и bedi i nevolji. Pred naгodnom medici· nот se ne smeju zatvarati oci i, kao ono пој, zabadati glavu u pesak. Као sto и skolskoj~ naucnoj nzedicini i fannaciji nije sve jasno i nepogresivo, tako ni и narodnoj нiје sve rt!avo i pogreJno. Tek od onoga dana kad budemo dobro upoznali nasu narodnн medicinu, moci cemo donet·i tacnij~ i objektivniji sud о njoj i preduzetri uspesnije korake protiv nadrilekarstva. А dotle се svi nasi napori biti samo nagadanja i dosta cesto pogresno mИlje· nje. Uostalorn, ako otvorimo danasnje knjdge i udZbe.nike za medicinare, veterinare i farmaceute, videcemo da su mnoge droge, koje se danas иpo­ treЬljavaju u naucnoj medicini i koje Jmaju ogroman znaeaj za terapiju, primljene i~ narodne medicine: digitalis iz Engleske, tvrda razena glaV11.ica od naroda u Srednjoj Evropi, kininova kora od :sta.rosedelaca Perua, ipekakuana od starosedeiaca jиZnog Brazila, caulmogra od Indиsa, gorocvet od ukrajinsk.ih seljaka ... Каd se ima u vidu jos i ta okolnost da је beli luk svima nama vrlo dobro poznat i pristupaean, onda ima jos vise razloga da se on proиci. Jer najpre treba da ispitamo domace lekovite sirovine, pogotovu one koje na· rod vekovima uspesno иpotreЬljava i и koje је stekao veliko i nepokoleЫjivo po,,erenje, kao sto su beli luk, trava-iva, lincиra, kicica, kamilica, nапа, odoJjen, kantarion i druge.

230

U!СВNЈЋ вruвм

Svi navedeni i mnogi drugi, manje va.Zni razlozi su nas rukovodili da pristupimo u р о r е d n о т р r о u с а v а n ј u u р о t r е Ь е u n а r о d u ј е d n е t а k о v а zn е s i r о v i n е k а о ~ t о ј е Ь е 1 i 1 u k. Najzad, ne treba precutati ~injenicu da beli luk kao lek priznaje i naucna medicina nekih drZava, ~to se vidi .i ро tome ~to ga propisuju njihove farmakopeje kao obavezan lek и apotekama za izradи tinkture i drugih galenskih preparata. Osim toga, velike fabrike lekova и tш1ini kupuju. iz jugoistocne Evrope vagonske kolicine belog luka za proizvodnfи raznih patentiran.ih preparata od belog luka, koje prodajи mnogim zemljama pod iz. mi~Jjenim imenima.

UPOTREBA BELOG

LUКA

U NARODNOJ

МEDICI.NI

»Protiv ko1ere ј tifusa dobro је svak.i dan jesti beli luk« - tvrdi stari Smiljanic iz Каса. »Kad sam ја bio soldat и prvom svetskom ratu, uvek mi је moja ЬаЬа slala slanine i belog luka na Pijavu, na front, i nikad nisam bio bolestan. HeJi luk је dobar protiv svake bolesti. Narocito ga је do· bro jesti izjutra na gladno srce zajedno sa k.iselim mlekom: u ovcije kiselo mleko na.tuca se belog lиka d. to jede в leЬom. Leti kod ncus и ritovdma bilo је mnogo trbobolje i groznice i deca sи rnnogo umirala od te rdave vode. Godinama sam pio vodu iz Dunava, iz bara, jendeka i ritskih jama, cuvajucj kao dete tude ovce i sovinje. Da n~je bblo belog luka i ·slanine, ne bi mene danas posle osamdeset i toliko godina sunce grejalo ...«
Р.

»Nema tog proJiva i sгdobolje koji se ne mogu .izleciti belim lukom ј hrastovom korom. Mlada hrastova kora se сео dan kuva u vodi u novom loncи, ocedi i pije zajedno s mlekom ...«, tvrde na~i planinci i brdani. U sremskoj Posavini, koja је cesto plavljena i zbog toga ima mnogo mocvara i nezdravih bunara, gotovo svi stanovnici tih krajeva tvrde da је dobro jesti beli 1uk kao preventivno sredstvo protiv malarije, barske groznice, tifusa i svih drugih bolesti koje se javljajи kao posledica poplave i nezdrave vode. p Cim se kod nas pojavi neka zaraza, odrnah .se t o vozovima, tramva:jima i skupovima mnogo oseca miris belog ltrka. Beli luk upotreЬljavaju i za lecenje organa z.a disa11.je. tim neko poene kijati i ka~ljati, uvek се se naci neko od st.arijih i iskusnijih da mu preporuci da jede be1i luk: stucan beli luk se pome~a sa sircetom ili s medom; ta smesa se stavlja bolesniku na tabane i cesto menja, cim luk izguЬi rniris. Neki daju bolesniku da pojede malo P<i te smese. U gradovima znajи za upotrebu belog luka z.a leeenje obolelog srca i krvnih sudova. UpotreЬlja\raju ga na razne nacine, poeev od raznih sosova, spanaea i drugih jela s mnogo belog luka, ра sve do potapanja iseckanog belog lиka и rakiju ili u alkohol. Tu se drzi desetak dana i pije u oЬliku kapljica, Ьа~ kao pravi lek (tinktura) kupljen u apoteci na lekarski recept. Maslinov tist, rutvica, imela 'i beli 1luk su danas u mnogim nasim gradovima narodni lekovi protiv arterioskleroze, nesvestice, nervoz.e srca~ lupanja srca itd.

BEU

LUК

231

I neke :! i v ~ а n е Ь о 1 е s t i le~e belim lukom. Protiv glavobolje, ncs\ estice, muke, gadeлja (trudnih zena) i sipnje upotreЬljavao se ovaj lek: utuca se dosta belog Juka i zeze (lista koprive) i pome~a s Ьlagim sircetom. Ovo је dobro da se miri~e, da se njim trljaju slepoo~nice, vratne zile, ra· mena, vrat i celo telo, da se stavlja na glavu, tabane i dlanove. Kad neko mnogo nazebe, na nji\·i prokisne, ра ga boli glava i celo telo, onda ga tom >>specijom« celog treba dotle snafno trljati dok mu koza ne pocrveni, а onda ga ро celom telu namazati finim zejtinom, dobro utopliti i dati mu pola li tra kuvanog toplog c:rnog vina s biЬerom da se и postelji preznoji.
1

U sajkaskim selima и Ba~koj ovako se le~i glavobolja i nesvestica: dve ~ake belog luka utucati i pomesati s dovoljnom kolicinom blagog vinskog sirceta. u to se umacu ciste bele krpe i stavljaju bolesnikи na teme i eelo, а dobro је tom smesom protrljati slepoo~nice i vrat i stavljati је pod nos da је bolesnik dиboko udise. Belim lukom Iece о r g а n е z а v а r е n ј е. Jos vise se beli luk sma· tra kao preventivno sredstvo za jacanje trbuJnih organa. Dobar apetit se vraca upotreborn belog luka. Beli luk upotrebljavaju i protiv neuredne stoLice. Cobani, p astiri, subase (poljski cuvari) i poljski radnici, narocito za vreme velikih letnjih zega smatrajи salatu od krastavaca s belim lukom i ki· selim mlekom za najzdravijи hranи. »Nista nije gore nego kad se za vreme zet\1 e neko prevari ра se najede sunke ili иZezene slanine. Niko ga ne moze napojiti. Mora jedno celjade ро vasceli dan da mu vuce vodu za piee. Za dan-dva svi ti ljиdi dobijи takve prolive da postajи potpuno nesposobai za rad ...«, kalu poljski radnici. Beli lиk, sam ili zajedno s drugim narodnim lekovima, upotreЬljava se t i v с r е \' n i h р а r а z i t а. То i skolska medicina s uspehom prime· nјије za lecenje de~jih glista (oksiura). U raznirn selima u Sajkaskoj ovaj lek se razlicHo spravlja i upotreЬljava: .izaberu se tri najlepse, najkrupnije i najjedrije glavice belog Juka (ili devet najsitnijih glavica, dakle, trojstvo, tri Hi tri puta tri; tako mora Ьiti da Ьi Ьilo leka). Sto је luk ljuci, tim је bolji. Luk se oljus ti i istuca и tиcaniku. Za tim se dve pune sake bundevinog semena olju.Sti i isto tгko sitno istuca. Jedno s drugim se pomesa, prelije cistim vinskim sircetom i kupovnim zejtinom i izjutra odjedanput na gladno srce sve pojede. Ako је oЬoleli gadljiv, treba ти odmah dati casicu vina ili rakije da ne bi lek povratio. Posle pola sata se popije sto vise гasola. Ako glava pantljieare ne izade, isti lek na isti nacin treba ponoviti kroz dva do tri dana. Deci se dаји manje kolicine ovog leka.
р

-

r

о

Slicnu upotrebu belog luka zabelezio sam u mnogim selima u Backoj, Вапаtи, SrЬiji, Bosni ј u drugim krajevima. Ovaj nacin је veoma blizak upotrebi anthelmintika и naиcnoj medicini. Bundevino seme је narodni lek protiv crevnih parazita, lek koji pocinje da priznaje i naucna medicina. Bun· devino seme је jedini nas anthelmintik koji nije otrovan za coveka i domace zivotinje. Raso је odlicno, bezbolno i vrlo prijatno sredstvo za ciscenje. I naи~na rnedicina daje posle anthelmintika gorku so ili, eventиalno, ricinusovo иlје za ciscenje, ali је raso mnogo prijatnij i. Gradani i skolovani ljudi и selima cesto znaju i za klistiranje dece mlekom и kome је prokиvano nekoliko cesnjeva belog luka. То radi i skol-

232

LEeENJE BIUEM

ska medicina, i smatra se da је to najefikasniji i najmanje opasan na~in isterivanja decjih Rlista. Nekad је u \ 1ojYodini i drugim ravniearskim vodoplavnim krajevima bllo mnogo Yi~e oboljenja od crevnih parazita, jer niko nije imao nufnik, а stoka је sva isla па pasu. Tako su se fekalije (izmet) nesmetano raznosile i zarafavale ljude i domace zivotinje. Nekad је bio obi~aj, а to је, ka.Zu, јо~ ponegde i danas. da se preko zime јеdи pecene semenke od bundeva. Na S\rakom prelu i selu , sedeljk1 i »drugoj dangubi i veselju(( svi gosti i domaб vade iz d.Zepova sem.enke od bundeva, ljи~te ih i jedu zajedno s belim Jи­ kom. Mozda је, eto, to Ьila neka preventivna mera, nesvesna predohrana protiv crevnih parazita, kao i cesta иpotreba belog luka, presnog ili kao zacina и svim jelirna, zatim majki11e dиSice, konjskog bosiljka, cubra i drugih zacina koji svi manje ili vise dеlији kao lekovi protiv crevnih parazita. 1 danas se na gradskim ulicama prodajи semenke od bundeva. 1 to је jedno pitanje koje treba u nas prouciti. Jer higijenske prilike bile sи nekad и nas jadne i mizerne. Belim lukont, и zajed.nici s nekim drugim narodnim lekovima, lece i razne k о i n е Ь о 1 е s t i. Sitno se иtuca dosta belog luka i pome~a sa sircetom od crnog vina. Pre toga se и tom sircetи rastvori parce plavog kamena. Kraste se paZljivo operu vodom и kojoj је iskиvana orahova ljи­ ska, na suncu ili pored vatre оsи~е i zatim peru onom smesom od belog luka, plavog kamcna i vinskog sirceta, ра se opet sи~е na isti naci11 i na· mazu иljem ili m~cu . Posle nekoliko dana kraste росnи opadati, nove se ne javljaju, а ла mestima gde sи bile kraste javlja se mlada lepa koza. Ovaj lek pomaze onima koji se leti okrastave, kao sto је najcesCi slиcaj s decom na sеЈи i s ljиdima koji rade и pra~ini, а ne kираји se: mehиr pи­ kne, izade futa voda, гosi ~ sini se, ра 5е uhvati krasta (verovatno је to impetigo). »Kosopad sam zaиstavio i izleCio mэluci belim lиkom nekoliko dana, ро nekoliko puta dnevno mesto na glavi sa koje mi је kosa pocela naglo opadati, а nikakav drugi lek mi nije mogao pomoci(< - tvrdi jedan inzenjer. »Ustobolju na ljиdima i na domacim zivotinjama leCili smo belim lи­ kom и sircetи i plavim kamenom. Kad god podemo и volijи и rit, mi ponesemo bocu tog Jeka i S\1-akom volu dobro ~natrljamo celu nju~ku tim lekoma - veli jedan stari Bacvanin. То isto, sa ili bez plavog kamena, radili sи i и onim mestiшa gde је nekad bilo mnogo pa~njaka i rogate stoke. Drugog leka za njih ва selи nije bilo. Jedan naseljenik iz okoline Novog Sada, poreklom sa Cakora iznad PeciJ tvrdi da bolje vidi otkako jede beli lиk: »Meni је 83 godine i јо~ dobro vidim i sve mogu da radim, jer sam и prvom svetskom ratи сио da је beli luk lekovit 1 da starijim ljиdima popravlja vid. Kafu tamo kod mene, и Nov~icima, da beli luk obnavlja i јаса krv.«
Bolesnu dzigericu ovako lece: bolesnik treba svaki dan izjutra, иvесе i u podne da jede pomalo belog luka i slanine. Da mu to ne Ы dosadilo i da ти se jelo ne ogadi, Ьolesnikи treba davati i kiselog mleka. Leti mu davati salatu od mladih krastavaca s kiselim mlekom i belim lu.kom; ume· sto vode da pije еај od hajducke trave. То bolesniku otvara apetit, bolje jede i Ьrie ozdravi.

BELI

LUК

233

U 2:аЬlји i и okolnim selima, da ne b i zivina lipsavala, dаји јој da pije sirce и kome ima malo belog luka i plavog kamena. Ako neee da pije, onda se ta sme~a zagu~i mekinjama i da zivini da jede. »Мi cobani malo jedemo kиvanja. 2:ivimo od ЫеЬа, slanine i belog i crnog luka. Celog veka smo pored ovaca ра mnogi od nas n e mogu da рiји mleko ... « - pricajLI pastiri и Backoj i Banatu. Cobani i ratari реkи przenice o d bleba, nakaplju prfenи slaninu i przenicи namafu belim lukom. То је za njih prava poslastica. Posna jela se иvek zacine belim lиkom, narocito zиti pasulj, sirotlnjska hrana. Piktije bez belog lиka пisи nikak.ve. Kobasice i drugi kobasiearski proizvodi, riЬJj a corba i mnoga druga guпnanska jela uvek imajи i ћelog luka. Na~i ljиdi и zaroЫjeni~tvu najvi~e sи trafili da im se ~alje slanina i beli lиk, jer sи vero\'ali da се ih to saeuvati od bole~tina i da ее se vratiti svojim domovima. HemijskJ sastav. - Beli luk ima vrlo slab, gotovo neprimetan miris, sve dok se ne ozledi. То је slucaj ne samo sa zrelim glavicama belog luka nego i sa celom zelenom biljkom. Cim se pocne rezati, lomiti, kidati ili tи­ cati, odmah pocne otpи~tati k а r а k t е r i s t i с а n 1 ј и t m i r i s. U tom pogJ edи, dakle, postojj slicnost belog luka s renom, rotkvom, rotkvicon1, slacicom, raznim dntgim vrstama lиka i mnogim drugim biljkama koje nemajи mirisa dok sи cele, а kad se oz1ede, otpиstajи ljиt miris sumpornih jedinjenja, karakteristicnih za sve droge koje sadrie s и m р о r n е g 1 i k oz i d е ili sumporne heterozide. I beli luk i druge vrste lиka, slacica, ren i druge slicne, kad se z v а с и i ј е d и, imajи manje ili vi~e 1 ј и t и k u s. Kad se drze na kozi, izazivajи n aj pre oseeaj t о р 1 i n е na mestu amplikacije, zatirn Ь о l, а a'ko se beli lиk, ren, slacica ili neka dгuga slicna sumpornoglikozidna droga zaboravi da skine s ramena, ko1ena, krsta ili kog dru· gog bolnog mesta, moze se pojaviti manja ili veea r а n а ili, и najboljem slиcaju, j ako с r v е n i 1 о ili т е h и r (plik). Beli lиk dugo zaddi svojи 1jutinи, dokle se ne osиsi ili ne proklija u tolikoj m eri da nova biljcica iz njega izvuce svu hranu i vodи, sokove. Naprotiv, samleven iJi stucan beli lиk, kao i ostale droge slicnog hemijskog sastava, brzo gube ljuti miris i иkиs. I:шzetak је Ье1а slacica, zbog cega se ona i upotreblljava za izradu >~siacice«, senfa ili mиtaгda, jer proizvod hidrolize sumpornog heterozida bele slacice, tzv. s i n а 1 Ь о z i d, nije isparljiva sups tancija i zbog toga se n e oseca ljиti miris, nego samo Ijиt иkus kad se seme Ье1е ~lacice samelje i vodom pokvasi ili kad se zvace. Odavno ј е poznato da se iz b e1og luka destilacijom pomocu vodene pare moze d obiti etarsko ulje karakteristicnog i svojstvenog 1jиtog mirisa na b eli luk. Od 1844. god. pocinje proиcavanje hemijskog sastava tog 1jи­ tog ulja. Godine 1892. i kasnije иstanov1jeno је konacno da se etarsko ulje, dobijeno vodenom destilacijom pos1e vrenja smrvljenih g1avica, sastoji od raznih alifatskih nezasiCenih sumpornih jedinjenja. Tek 1944. god. iz belog luka је роmоеи vode i alkohola, а zatim destilacijom pomocu vodene pare pod smanjenim pritiskom, izdvojena jedna uljasta, Ьezbojna, nepostojana sиpstancija kоји sи nazvali alicin. Ogledirna је иtvrc:1eno da v о d е n i r as t v о r а 1 i с i n а i m а v е 1 i k u Ь а k t е r i с i d n и m о с р r е m а i zv е s n i т т i k r о о r g а n ј z m i m а. Na primer, с а k li и r а z Ь 1 а z е-

234

LBCE.NJЋ

BII.J'EМ

n ј u 1 : 85.000 do 1 : 125.000 alicin pokazuje antibakterijsko dejstvo prema nekim grampozitivnim i gramnegativnim mikroorganizmima: stafilokoke, streptokoke, bacili tifusa, dizienterije i kolere. Vec 1947. god. utvп1ena је hemijska grach, formula alicina. Dokazano је tako<.1e da alicin nije prvobitna supstancija belog luka, vec da је jedan od me<.1uproizvoda fermentativnog raspadanja nekog veceg jedinjenja, da је oksidacioni proizvod dialildisulfida, koji је glavni sastojak ulja belog luka, neprijatnog mirisa i niske tacke ·kljucanja. Uostalom, i ranije su ana~L~ticari primetili ovo: ·kad se svez, neozleden, сео luk prethodno 5tablblzuje a1koholnim parama (uni$ti se time enzim ali?Jinaza), iz luka se ne moze dobi ti alicin. Kad se od O\•ako stabilizovanog · uka nacirui vodena supstancija, ona nema l antibakterijsko dejstvo; ako se ·toj suspenziji doda rnalo suspenzije nestabilizovanog sarnlevenog luka, dakle, enzima, odmah se javlja jako baktericidno dejstvo. Iste, 1947. god. izolovano је iz glavica belog luka novo jedinjenje u nazvano aliiн, u obli·k u ·iglicastih kristala bez mirisa. Aliin nema antibakterijske osobine, aloi ako ·s e njegovom rastvoгu doda ferment а 1 i n а z а iz svezeg luka, antibakterijsko dejstvo је vrlo veliko protiv streptokoкusa, piogenesa, koli-bacila, bacila tifusa i dizenterije.

UPOTREBA U NAUCNOJ MEDICINI
Beli luk se sve vis~ i razhovrsnije upotreЬljava u naucnoj medicini. Osim galenskih, izгc.duju se i preparati u farmaceutskoj imduswi~i. Urpotreba u naucnoj medicin1 uglavnom se poklapa sa primenom u narodnoj. Ulazi u sastav raznih preparata za izazivanje apeti·ta, za jacanje, kao stimulans zivcanog sistema tu SAD), protiv visokog krvnog pritiska, arterioskleroze i decjih glista, kao efikasno antisepticno preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih bolesti (tifus, grip, difterija, kolera), protiv hronicnog bronhitisa, velikog i obicnog kaslja kao ekspektorans, u obLiku kasice za lеСепје cireva i uboja, а za vreme II svetskog rata i za spreeavanje zagnojavanja rana, protiv peruti i opadanja kose i dr.

LEKOVI IZRADENI U APOTE.CI I FARМACEUTSKOJ INDUSTRIJI
Lekovi od
Ъelog

luka . uzimaju se pre jela.

Tinktura је 2Qfl/o-ni alkoholni ekstrakt. Dvesta grama oljustenog i iseckanog belog luka se drzi deset dana u 1.000 grama 600/o-nog alkohola. Posle toga se iscedi i filtruje. Dobija se tecnost futa kao cilibar, mirisa na beli luk. (Propis Frant;uske farmakopeje od 1937. godine, str. 1023). Macerat. - Dvesta grama osuSenog istucanog belog luka prelije se 1 litrom 900/o-nog alkoћola i posle 20 dana, UZ cesce mesanje, odlije ISe i profiltruje.

Sirce. sir6eta.

Pecieset grama belog luka se isitni i maceruje 10 dana u 100 g

BВULUК

zзs

Etarsko ulje, jakog ID.irisa na beli luk, dobija se destilacijom pomoeu vodene pare iz sve!ih glavica belog luka. Sirup. - O~Heen i dseckan beli luk se pome~a s jedna.kom koli~inom alkoh?la i ostavi da se macerira 8 dana. Zatim se iscedi i filtruje. Pet grama ove tinkture pome~ane sa 95 g obi~nog sirupa daje dobar i postojan pre.parat. Sirup se rno!e sprav.iti i na ovaj na~in: 80 g smrvljenog belog luka greje se 1 sat и zapu~en.oj boci sa 650 g vode na 36-ЗSос, odlij6 se, doda 1.300 g ~ecera ili 1.500 g meda i • rocedii kroz flanelsko platno. p Lekovitiji sirup sc dobija ako se urnesto alkohola ili vode upotrebi sirce (a:ko 6О/о sircetne kiseline), jer se alicin Ьоlје saOиva u kiseloj sredini. PraJak. - Oci~cen, isec..lmn i na Ьlagoj toploti (do SOOC) osu~en beli luk se samelje u prah i odmah herrneticki zapakuje, po~to је higroskopan (privlaci vlagu), ра cim se ovlafi, gubi lekovitost. Secerlema. - Pedeset grama belog luka se sitno stuca i zatim dobro pome~a sa 100 g secera и prahи, osusi na Ьlagoj toploti do 400С i сиvа na hladnom mestи и dobro zatvorenoj posudi. Alkoholatura. - Iz zemlje izvadena, sveZз biljka (200 g) u avanu se zdrQbi i воk iscedi, ·ра se tЋј ·sok 'JIOIТle~a sa 1 litrom 900/o-nog al·kohola. Alizatin је specijalitet svajcarske fabrike lekova »Sandoz«. Ро navodima te fabrike, preparat sadrZi sve lekovite sastojke belog luka vezane na aktivni иgalj. Prednost mu је u tome sto nema neprijatan miris i иkus. Ро preporukama same tvornice alizatin umiruje creva, uni~tava crevne otrove i cisti crevnи floru. Indikacije: akutni katar creva nastao usled hrane, zaraze, toksina; hronicni kata1· creva sa svim posledicama koje usled toga proizlaze: nemanje apetita, nadimanje usled gasova, а narocito u slueajevima dizenterije i prekom ernog p11senja kad nastanu !poremecajd и crevima. Daje se u obliku draieja (taЬleta oЬlozenih secerom) i to za lecenje crevno-zeludacnih oboljenja ро dve dra.Zeje, 3-5 puta dnevno; za lecenje arterioskleroze iz pocetka se uzima 10-12 draieja dnevno, а posle nekoliko dana ро 6 komada dnevno, ра se posle mesec dana prekine, ne uzima se nedelju dana i opet nastavi kao prvi put. Za lecenje oksiura (decj.ih glista) daje se и toku tri nedelje deci 3-4 puta dnevno ро 1 taЬleta, а starijima ро 2 taЬlete. Posle svakih sedam dana uzimanja daje se gorka so na cBcenje. Posle mesec dana kura se ponavlja, ako posle prve ne bi doslo do izlecenja. Aliokaps је eta.rsko uJje belog luka koje pod tim patentiranim imenom prodaje tvornica biljnih lekova »Madaus« iz Drezdena. Daje se u zelatinoznim kapsulama zbog neprijatnog mi·r isa i ukusa.
DOZE BELOG
Ро 20-ЗО
LUК.A

kapi tinkture, sirceta, macerata ili a:lkoholature 2-3 puta

dnevno. 20 g soka dvaput dnevno. Svezeg Iuka ili praska 4-6 g. Skuvan za klistiranje 7-30 g. Ро 30 g u oЬliku infuza, sirupa ili secerleme. Ро 30 kapi ekstrakta triput dnevno.
Ро

236

LECBNJB

BIUВM

U2Jima se malo sirupa od vi~aпja ili ribizla ili sa mlekom. Na~ naroLl i narodni lekari: svez luk uz svako jelo ~vaki dan, naj~esce stucan u sircetu. Ovo је sasvim opravdano, jer se и sireetu alicin najbolje drii, ра је takav lek i najaktivniji. N а и с n а v е t е r i n а. - Beli luk se daje protiv crevnih parazita u oЬliku klistira, z.a lak~e i bolje prezivanje prezivara, protiv vrenja pri akи­ tnom nadimanju goveda, protiv nastupa i proliva konja, protiv smrdljivog bronhi tisa i plucne gangrene. Beli luk dolazi u farmako1o~ku grupи 1ekova koji izazivajи d 1· а zen је k о z е. То su sredstva koja prouzrokujи, kad se stave na kofu, crv& nilo i upalu. ЈaCina te nadrafljive reakcije z.avisi od koli~ine, vrste, vremena koliko se na jednom mestu drZi, od vrste zivotinje i uzrasta, od njene osetljivosti. Na taj пa~in, beli luk, kao i s1a~ica i druga slitna sredstva koja imaju sumporna etarska u1ja, kao proizvodi hidrolize sumpomih glikozida, mogu prema ja~ini de1ovati kao r u Ь е f а с i ј е n с i ј а, tj. izazvati crvenilo na kozi, а u јасај d~i i ako se dиZe drfe, delovace kao v е z i k а nc i ј а, tj. izazvace na kozi pblkove i najzad kao р и s t и 1 а n с i ј а, tj. izazvace rane i zagnojavanje, nekrozu tkiva. lstorija. - Beli luk је, prema ispitivanjima mnogih nau~nih istra.Zi· vaca, veoma s t а r а k u 1 t u r n а Ь i 1 ј k а. Stari Кinezi, lndusi, Ј evreji, Egipcani i drugi narodi gajili su beli 1uk vi~e vekova pre n.aSe ere kao hranljivu, zacinsku i lekovitu biljku. U s t а r о ј i n d и s k о ј m е d i с i n i beli 1uk је bio vr1o cenjen lek, а upotreЬljavali su ga i kao ljubavni napitak. U toj dalekoj zemlji, zbog koje su vodeni toliki krvavi imper.ijalisti~ki ratovi, sve и zelji da se evropske sile doeepaj u biЬera, cimeta, karanfilica, morskog ora~ceta i drugih skupocenih zacina, koji su bili neposredan povod otkricи Amerike, и lndiji, gde је flora tako bujna ј raznovrsno i rasko~no bogata i gde је zbog toga i njihova materija medika mnogo bogatija od na~ih evropskih, beli luk је bio cenjen kao lek protiv raznovrsnih bo1esti. Pre svega, upotreЬljavan је kao op~ti tonik, s1·edstvo za jaeanje и slucajevima velikog broja bo1esti: ne· manja apetita, loseg varenja, mrsavosti i opste s1abosti, k~1ja, koznih bolesti, reumatizma, hemoroida (~uljeva) i dr. U Vedama, induskim svetim knjigama, spominju se lekovi, medu njima i beli 1uk. Indиski svestenici bili su prvi lekari i apotekari, ра је razumljivo da је lecenje i davanje lekova obavljeno .uz primcнu tajni, molitava, madija, slozenog rituala i rasko~ne ceremoшJe.

g i р с а n i su znali za mnoge lekovite, aromatiene, zacinske i otrovne droge. U poeetku, dok su bili mali i siromasni, zadovoljavahu se 1е· kovitim siro,•inaina iz svoje flore, uglavnom oko Nila. Najvi~e su upotreЫjavali 1uk. Kasnije, нkoliko su dalje ~irili svoju vlast i trgovacki uticaj, sve su vise traiili skupocene droge jakog fizioloskog dejstva, jake zaёine i mirise sa Istoka, а beli luk је ostao za sirotinju, za radni svet. U Eberovim Papirusima (oko Ј 500. god. pre na~e ere) spominju se razne lekovite biljke, pored ostalih i mnogo cenjeni beli 1uk. Starj Egipat bio је od ogromnog uticaja na celoЮupnu kulturu Jelina i drugih starih naroda, Fenieana, Vavilonaca, Jevreja, Persijanaca i drugih. Svi ovi pustinjski ili po1иpиstinjski a_arodi, manje-,,ise stoearski i nomadski, upotreЬljavali sи gotovo redovno beli Juk. Тај njihov uticaj osecao se i kasnije kroz сео srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnog mora do danasnjeg dana, jer vidimo i da·

Е

BEU

LUК

237

nas da narodi oko Mediterana, а narocito oni oko njegovog istocng dela, najvi~e uptreЫjavaju beli luk kao svakida~nju hranu, zaёin, lek, preventivno sredstvo, ёini i madije. Stari Egipcani su mnogo cenili beli luk. Zahvaljujuci preventivnoj moci belog luka, u spelo ј е gractenje piramida, jer su sprecene zarazne bolesti. U BiЬliji se spominj e jedno jelo od belog luka i sireeta koje se davalo
kosaёima.

su takoc1e mnogo cenili luk. Iako su zabranjivali pristup u hramove oniшa koji su jeli beLi luk (nazivali su ga »Smrdljiva ruia«), ipak је malo lekovitih droga koje su toliko po~tovali kao beli luk. Orfej spominje beli luk, kukurek i druge Ьiljke kao lek. Hipokrat u svojim delima navodi beli luk kao lek protiv crevnih parazita, za uredivanje stolice i poj aёavanje mokrenja. Dioskorid navodi beli luk kao Iek protiv crevnih parazita, srcdstvo za uredivanje menstruacije i protiv ujeda zmija (Ьeli luk se pije u vinu) i protiv ujeda bes nog psa (polзZe se na ranu). Pomesan s uljem i solju, dobar је protiv ospica, а s medom, protiv li~aja i nekih drugih bolesti. R i m 1 ј а n i. - U poёetku, dok ne osvoji~e zemlje i gradove izvan male rimske drZave i Italije, i prvi Rimljani, kao, uostalom, i svi drugi primit ivni i siroma~ni narodi, upotreЫjavahu za lek, zaёin i hranu skromne i Jnalobrojne sirovine svog kraja. Znali su i upotreЫjavali uglavnom k up u s, Ь е 1 i i с r n i 1 и k. Katon t\rrdi da se Rim jednom spasao od kuge zahvaljujuCi pre\'entivnoj upotrebi kupusa. I оп ga zato preporucuje RimJjanima (i u kupusu, kao i raznim vrstama luka, rotkve, u renu i slaёici .ima sumpomih ljutih sastojaka sliёnog sastava i fizioloskog dejstva). Kasnije, u mocnoj i ogromnoj Rimskoj Imperiji, beli luk i cmi ЫеЬ ostado~e i dalje za sirotinju, za plebs, а vlastodr~ci роее~е sve vi~e upotreЬlja­ vati i prekomerno u.Zivati skupocene droge jakog fiziolo~kog dejstva, najvi~e fine aromaticne zaёine i mirise iz pokorenih zemalja Azije i Afrike. Virgilije spominje upotrebu iscedenog soka iz belog luka i majkine du~ice: zeteoci kosaёi treba da se namaZи time ako zele mimo i bezbriZno da se u podne odmore i otpocinu, jer ih onda zmije nece ujedati. Slavni medicinski pisac i lekar rimskih legija, otac prakticne ili galenske farmacije, Galenus navodi beli luk kao najom.iljeniji narodni lek protiv svih bolesti i zato ga naziva »seljacki terijak«. On ga upotreЬljava kao sredstvo za urcltlvanje stolice i protiv kolika. Celzijus ga upotreЬljava protiv tuberkuloze i grozn.ice. Za Plinija Starijeg (23-79) beli luk је univerzalni lek, ра kafc da је malo bolesti koje mu mogu odoleti ј da је naroёito dobar za zaustavljanje ka~lja. Pblnije pise da Egipcanj р о 1 а zu z а k 1 е t v u spominjuci pri tom beli i cmi luk; smatraju ih, dakle, kao dve s v е t е i с и d о t v о r n е Ь i 1 ј k е. Kolumel (I vek) spominje upotrebu belog luka kao ljubavnog napitka (afrodizijak). r а р s k i 1 е k а г i и S!Гednjem veku mnogo ·su doprine.И ~irenju upotrebe belog luka za lek, kao §to su, uostalom, ucinili i zA mnoge druge droge za koje dotle nije znala tada~nja nazadna Zapadna ~vrope1, utonula u mrak i neznanje. Lonicerus (1564. godine) preporueuje beli luk protiv glista, а spolja za Jecenje raznih ko:lnih bolesti i peruti na glavi. Narodna hnena za Ьeli luk: ЬijeLi luk, luk, lukac, luk-Cesan, luk-ёe§. njak, saransak, ~san-luk, eesni luk, eesnoviti luk, ee~njak, Шnjak.
А

Grсi

238

LВСВNЛ ВIUВМ

BERGENIJA

Bergenia cordifolia

А.

Br. -

Saxifragaceae

Trajna zeljasta biljka sa Altaja i Dalekog istoka. Gaji se kao cveee zbog veoma krupnih, socnih, sjajnih, skoro srcolikih listova i. lepih ru.Юea­ stih cvetova koji se ја\·lјаји vec и februaru. U listu ima do 150fo arbutozida, dakle, dvnput vBe nego и Listu medvec1eg grozc1a, zЬog cega se mozc иpo­ trel>iti za de.zi.nfekcijи mokracnih puteva, a1i se sme uzimati upola manje. Cela biljka је opora zbog obilja tanina i drugih polifenolskih jedinjenja, zbog cega se иpotreЬljava и narodnoj medicini za lecenje proliva, ekcema i drugih ko:lnih bolesti.

BERGENUA

BIВER

nepotpuno zreo plod biljke Piper nigrum L. - Piperaceae {cmi crni papar, karablber). То је dugovecna !J>OViju~a • oja тaste u k tropskoj Aziji, gde se i gaji, kao i и ostalim tropskim predelima. Biber је svojstvenog, ljнtog i toplog ukusaJ а osobitog, vrlo prijatnog i aromati~ nog .m irisa, koji se јасе oseti kad se plod samelje i pra~ak stavi u klju·
·biЬer,

OsШen

BLЛZEN1 ~КАLЈ , SIКALINA

239

calu vodu. Kad se tuca i melje, i'Zaziva kijaлje. Prvoktasa'D biber u zrnu, kad se spusti u vodu, odmah padne na dno, а los lebdi ili pliva. Beli blber ili Ьijeli papar potiёe od iste Ьiljke, ali se bere potpuno zreo plod i oguli semenica i srednji sloj . U blberu ima 1-2,50/ 0 е t а r s k о g u 1 ј а, 5-90/о kristalлog alkaJoida р i р е r i n а i 0,80/о s т о 1е (kavicina), zatim ima malo masnog ulja i mnogo skroba. Aroma bibera potiёe od etarskog ulja, а ljutina od piperina. BiЬer је i danas jedan od najvaZnijih i najskupljih z а с i n а. Као lek se malo upotreЬljava: za poveCa.nje apetita i kao stomahik. Spolja se ponekad daje s ljutom paprikom (Linimentum Capsici compositum) kao sredstvo za drafenje koze. Alkaloid piperin ima svojstvo da sniZava tem· peratw-u, zbog cega је biber nekad upotreЬljavan protiv groznice.

BLA2ENI

СКАLЈ, SIКALINA

Cnicus benedictus L. -

Composi tae

Dvogodisnja ili jednogodi§nja zeljasta, vrlo Ьodljikava, veoma razgranata biljka, visoka do 40 cm. Lis tovi su dugu.ljasti, siljasti, duboko perasto deljeni, jedri, ро povrsini mrezasti а ро obodu ostro nazuЬljeni i bodljikavi. Cela biljka је sivkasto·Zиckasta od obilja dlaka. Cvetne glavi.c e su pojedinacne, na vrhovima ogranaka, obavijene -su krupnim ovoj· nim listovima, od kojih unutrasnji imaju dugacke bodlje. Cvetovi · su futi. Cveta pocetkom leta. Rasprostranjenost. - Raste u primorju, rede u drugim delovima zemlje, ali kao poludivlja biljka, najee~ce ро suvim mestima. Droga. - Gornja polovina Ьiljke u cvetu (Cardui benedicti herba). Sa.stav. - Nedovoljno prouceni gorld heterpzidi (knjcin i drugi), oko 51Ј!о tanina, BLAZENI СКАU malo sluri, smole, etarskog ulja i razne soli. Upotreba. - Kod nas se vrlo retko upotreЬljava. Vi~e ga potro~.i na~a industrija gorkih alkoholnih desertnih napt~aka nego ~poteke. 1 _fabпke 1~­ kova. Naprotiv, na Zapadu se znatno се~ее 1 raznovrsnlJe koпstu kao опu-

240

LEC"EN.rn

BIUВM

ljeno gorko sredst\JO za letenje organa za varenje. Daje se и obliku ёаја, tiпktиre, vina i drugih galenskih preparata, cesto и zajednici s drugim gorkim drogama slicnog dejst\ra. 1. Gorak stomahik: ро 25 g Ьlaienog ckalja, kicice, pelena i lincure. Piti и oЬliku nezasladenog еаја (10 g na 200 g vode) na pola sata pre jela. 2. Gorak arom.atican stomahik: ро 20 g Ьlaienog ckalja, trave-ive, hajdиcice, limиnove kore i oeajnice. Pije se kao pod 1. Bиbrezni bolesnici ga ne smeju piti. Gajenje 1 berba. - Kod na'S se ne gaji, а na Zapadи oЬavezno. Seje se krajem aprila, н redove od 60 do 70 ст, na udaljenju oko 30 cm struk od struka. Tra.Zi lako, rastresito i plodno zemlji~te. Bere se cim se pojave prvi cveto\ri, ne cekajuci da se sVi otvore, vefu и kitice 1 sиse u bladu na promaji. Narodna tmeнa: babino zelje, benedikta, benediktova roza, biskupova brada, bozja plahta, kraljevac, meki trn, pitomi ckalj, sveta sikavica, ckalj.

.f

BLJUST,BLJUZD,KUКA

Tamus communis L. - Dioscoreaceae
Trajna povijusa sa vrlo debelim, mesnatim, krtolastim rizomom iz koga izЬija tanka stabljika, dugacka 3--4 m, koja se penje ро drvecu. Rizom је spolja sivocm, а na prelomu Ьео, pun lepljivog soka neprijatnog rnirisa; ljutog, gorkog, nepr.ijatnog i toplog је ukusa. Rizom moze bi ti tezak ponekad i vise kilograma. Listovi su srcoliki i siljasti, na dugim peteljkama. Iz pazuha listova izbijaju cvasti sa sitnim, neupadljiv.im, zelenkasto-zиcka­ stim jednospolnim cvetovima. Plod је jajolika, mesnata, sjajna ЬоЬiса zive crvene Ьоје. Raste ро zivicama i obodima suma. U naтodu se uJX)t:reЬljava svez rizom, rede mladi pupoljci (Tami rhizoma et gemma). Rizom је cesto upotrebljavan narod.ni lek protri.v reumatizma i isijasa: korenom se trlja mesto, pri сети se javljaju oseeaj topline i crvenilo, tako da se posle toga obavezno ma.Ze uljem, ma~6u i~ mlekom da ne dode do upale, plikova i rana. Ili se rizom na trenici nastruze, ра se to stavlja kao oЬlog sa rakijom ili bez nje. Strugan rizom se stavlja na uboje; odstranjuje modrice od podlivene

BUUST

ВОВ .

BOtJE DRVCE.

241

krvi. Neoprezn i daju pijancima iscet1en sok Ьlju5ta, od ёеgа se javljaju jako povracan je i pгoliv. Bljust је ott·ova1 ра ga zbog toga treba izbegava ti. Nije dovoljno is1, trafen ni ћcmij ski ni farmakodinam ski. Sadrfi s kroba i sluzi u kojoj se na· laze vrlo krupni i vanredno ostri kпs tali kalcijum-oksalata koji ozleduju kozu kad se kor~nom trlj a b olno m esto na telu. Verovatno da ima i ste· гoidnih saponozida. Zabelezeni su smrtni slucajevi trovanjem iz neznanja. I boblce su o tr ovne (otud n arodno im e zmijino grotde). Dn.1ga narodп.a in1ena: Ьlе, b1ui, Ыjust, bjaustan, Ьljustina, Ьljusc, zmijino grozde, kukovina, crna loza, crne kuke.
во в

V icia faba L. -

Papilionaceae

Jednogodisnja zeljasta biljka, visoka 60-140 cm. Poreklom је iz Azije, а kod nas se gaji $1icno pasuljи i grasku. U zelenim mahunama је nadeno dioksifenila lanina, · leиcina, asparagina, tirozina, oksitiramina i proteolitskih enzima, а u cvetu bojena materija antofein. Dvadeset pet grama cveta popari se sa pola litra kJjueale \Юdе i posle 2 sata ocedi, iscedi i pije protiv akutnog pielonei'rita i nefriticnih kolika, jer uЬlazava bolove i pomafe iz. bacivanje kamena iz l1ubrega. - Isto tako, и narodnoj mediciru koristi se сај zelenih ·mahuna (250 g kuva se 15 min-uta и 1 litru vode Ј popije u toku dana) za lecenj е upale besike. Narodna. imena: bakla, ЬеЬ, ЬоЬас, veliki ЬоЬ, konjski ЬоЬ.

ВО2:ЈЕ

DRVCE

Artemisia abrotanum L. -

Compositae

Trajna mir~sna i gorka Ьiljka, visoka 60 do 120 cm. Gaji se (i podivlja) kao narodno cvece, najcesce ро groЬljima. Mirise istovremeno na limun i pelen. StaЬljika је skoro odrvenjena. Listovi sи tanki i usko perasto deljeni. Cve· tovi su sitni, zuti, sakupljeni u malene glavicaste cvasti. Cveta od juna do oktobra. Naj· lak~e se gaji deljenjem starijih busenova и jesen na rastojanju 70 Х 70 cm. Sadrii etarskog ulja, gork·ih matenija, alkaloida abrotina, tanina i flavonskih jedinjenja. UpotreЬljava se slicno pelenu, ali је manje gorak, prijatnog је mirisa i zbog toga se lak~e uzima. Сај sprav· ljen od 30 g vrhova grancica и cvetu (Abгotani hегЬа), poparen 1 litrom kljиcale vode u poklopljenom sudu, pije se pre jela. Moze se potopiti u ja• rakijи (200 g u litar rakije), drLa· ku t.j 10 dа.па, се~се muc kaju6i, i piti. ро 1 rakJij-

BOtJE DRVCE

242

LECENЛ!

BILJP.М

sku ea~icu З puta d!levno na pola sata pre jela, kao lek za jaeanje i pr<r tiv akutne upale creva. Za ' 'reme ratova i nesta~ice lekova Ьоiје drvce su upotreЬljavali proti,, deёjih glista i groznice (abrotin sniZava temperaturu). Stavlja se u vunene i svilene tkanine i krzno pгotiv moljaca, а i zbog prijatnog mirisa. Narodna lmena: bozja metica, bozja plahtica, bozji drvak, brodanj, divlji ciper, drevinka, miri~;ni mu~ki pelin, pelinak, pitomi ohsjenac, rutvica, sreano zelje, trava od guja, turski neven.

B02:URI

Paeonia officinalis (L.) Gouan, Р. corallina Retz, Z. decora Anders., Р. tenuifolia L. - Ranunculaceae
Razne vrste Ьofura rastu divlje i gaje se kao na~e omiljeno na1·odno Nekad u skolskoj , а danas samo и narodnoj medicini upotreЬljava se cvet, rede krtola i scme (Paeoniae flos, tuber et semen), za lecenje padavice, velikog kaslja, za umirivanje uzbш:tenog nervnog sistema, za lecenje hemoroida i dr. Biljka је otrovna ~ nije dovoljno ispitana ni hemijski ni klinicki. U narodu se jos ponegdy upo treЬijava bofur kao lek. Narocito ga cene zene. Nije redak slucaj da neka baka iz nekog sela salje bofurov cvet i seme nekoj svojoj rodaci i prijateljici и grad »kolko da se pri ru~i nade, zlu ne trebaJo<< . Nisu retki slueajevi trovanja, jer nestrucnjaci ne znaju ni dozu ni nacin upotrebe bozura. Zbog toga bi trebalo da lekari, narocito na selu, obrate painju na bozur. U korenu ima tanina, etarskog ulja, masti, secera, nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. Honн~opatska medicina upotreЬljava svez koren. U cvetu ima Lanlna i peonidina (jedna glikozidna antocijanska Ьоја) . On se upotreЬlja vao nekad protiv epilepsije, а danas jos ponegde protiv grcevitog kasija i kao sastojak саја za dimljenje i kadenje astmaticara. U semenu ima n1asnog ulja, secera, tanina, smole i Ьоје. I ono se nekad U'"'')treoljavalo protiv epilepsije. Izaziva povraeanje. Kod nas ga upotreЬlja­ vajt: :e.nP. za uredivanje menstruacije, i tako najlakse dolazi do trovanja. Ne preporucuje se up( . еЬа bozura za leeenje. Narodna imena za Paeonia officinalis: a.ra;pce, be>Zur.aJk, bozuric, brozg· va, devetak, duhovska rШа, zenski boiur, kraljev cvijet, kuгjak, macur, prstenik, trojacke 1·oze, trojaska rozica, tu.n karica. , Za Р. coralli11a: boZиr, mosur, muski Ьozur, planinski bozur, trava od tri rozciea, crljeni bofur. Za Р. decora: b'afur, bozur, brozgva, kosovski boiur.
с\•есе.

BOKVICA,

tiLOVLAК, ТRРUТАС, ТEGAVAC,

VUCAC

Plantago L. па

Plaartaginaceae

Kod nas raste dvadesetak vrsta Ьokvice ро naseljima, pored puteva, livadama i pa~njacima, ро ~umama i na drugim mestima. Ima ih svuda. Nisu otrovne ni skodljive. Za vreme ratova i gladnih godina јео se mlad

BOKV1CA,

tiLOVLAК,

TRPUTAC ...

243

list, osoblto od velike ili zenske bokvice (Plantago 1najor L.). Neke sc od najdavnijih vremena иpotreЬJjavaju kao lek, mnogo vise и narodu nego u skolskoj medicini, za lecenje mnogih bolesti а i kao profilaktiёno sredstvo (zelen list i sok iz lista kao prolecna vitami'llska kura). U veCini vгsta bokvice lisce se razvija и oЬliku rozete и dnu staЬljike koja nije granata i nema lisea, nego se zavrsava zbljenom cvascu od neuglednih sitлih cvetova. Prema оЬЕkи Jistova i cvasti razlikuju se medu sobom neke domace vrste koje su najrasprostranjenije i koriste se kao lek: 1. zensk~, ~irokolista bokyica (Plantago major L.); 2. muska, uskofista bokvica (Р. lanceolata L.); 3. srednja bokvica (Р. media L.). Sve tri vrste su trajne zeljaste biljke sa listovima и rozeti, а na svakom listи se iS~ticu lucno povijerui лervi .koji se pri '' rhu 1ista spaj.cЩ u ; krunica је gola; ~vetajи od proleca do zime. 1. Zenska bokvica (ро hrva tskoj terminologiji »rnиska«, iako sи оЬе herrnafroditпe, tj . nema zenskih Ј muskih bokvica), ima Silr.a!ke jajaste, sjajne i debele listO\'e na sirokoj peteljci; sivkasta ili ruzicasta cvast је \l'aljkasta, dugacka; cvetna staЬljika dиgacka је koliko i list; raste na vlafnim me· stima, pored ugazenih puteva i ispod strehe, svuda gde se sliva voda. 2. Mu.Ska hokvica ima u ske duguljaste siljaste listove koji se postepeno suiavaju и siroku kratku peteljku; cvast је kratka, mala, jajolika ili okruglas ta; cvet је beJicast; raste ро pasnjacima. Cvetna staЬljika ј е duia od Iistova i ima 5 dubokih brazda. 3. Srednja bokvica raste na suvim mestirna, dlakava је, cvetna stab· ljika је oko 5 puta duia od lista, cvast је dugacka i srebrnobela; lisce је si· roko ovalno. Berba. dine. Droga. Svez i suv list, rede cela
Ьiljka

List se bere sve dok biljka cveta,

а

koren se vadi cele go-

i koren (Plantaginis folium,
5.

herba et radix) .

Ne smeju se me~ati navedene tri vrste bokvice. Sval<a se mora odvo. jeno brati, susiti, pakovati i svaka pod svojim imenom prodavati, јег to zah· teva i medunarodna drogisticka i farmaceиtska trgovina. Inace, hemi jski sastav i dejs tvo sve tri vrste bokvice gotovo su isti, tako da se za potrebe do. macinstva sve tri mogu koristiti posebno ili pomesane. U narodu se naj· vise ceni i najcesce нpotreЬijava sirokolista, krupna ili zenska bokvica. Sastav. - U svim organima biljke ima heterozida aukubozida i enzi· ma invertaze, emulzina, tirozinaze i koagulaze. U listu ima oko 4О/о tanina, pektina, limunove kiseline, v.itamina С, saponozida i fitoncida. U semenu ima sluzi, masnog u1j а, belancevina i secera. Upotreba. - List bokvice deluje protiv raznih upala koze i sluznice, pojacava lucenj e tecnosti u pluCim a i time a laksava iskasljavanje guste suve sluzi iz organa za disanje; smanjuje ucestano mokrenje i povoljno deluje na organe za varenje: proliv, katar, grcevi, cir na dvanaestopalacnom crevu i na zelucu. Plan takod је farmaceutski fabricki sirup protiv kaslja, izraden od li· sta bokv.ice i drt1gih lekova. Domacinstva mogu za zimu za svoje potrebe naciniti sliCan. siгup: rnlado, socno, tek шabrano lisce bokvice oprati u ne-

244

l.ECBNIE. BJUEM

koliko voda Uer bokvica cesto raste ро naseljima gde ima razne prljav~ti­ ne, pra~ ine i drugih izvora zaraze), samletri ma~inom za meso i stiskanjem kroz platno iscedHi zelen sok; 1 kg tog soka pome~ati sa 2 kg meda ili prokuvati 10 minuta sa 2 kg ~ecera. Uzima se 4-5 риtа dnevno ро 1 ka§ika. Pastile se prave и apotekama i farmaceиtskoj indиstriji: ро 5 g soka od bokvice, crnog ~ecera (od sladiea), gume tragakante i samlevenog rizoma od perunike, sve pome§a, doda 50 g vode i pola kilograma ~eera, zamesi i nacine pastile prijatnog ukиsa i dobar lek za organe za varenje (cir zeluca i dvanaestopalacnog creva) i disanje (hronJcni bronhit, faringit, laringit). Umesto vode i secera bolje је dodati 600 g meda.
Ruiicastu akrzu па licu Leklerk leci ovim melemom: 15 g soka od bokvice pomesa se sa 5 g bezvodnog lanolina i 10 g belog vazelina i na krajи doda kap ruiinog иlја x-adi prijatnijeg mirisa. Za uЬlaiavaнje napada ka.Slja i lak~e izbacivanje sluzi: ро 20 g lista bokvice (muske, dиgoliste), cveta belog sleza, cveta i lista podbela i moraea. Tri supene kasike ove smese popari se sa pola litra kljucale vode, poklopi i posle З sata ocedi, zasladi medom i pije svaka 2 sata ро 1 ka~ika. Protiv velikog (magareceg) ka.Slja: ро 20 g lista rnu~ke bokvice, rosulje, pitomog kestena, cveta zove i trave daninoc. Као prethodni еај, pije se topao.

Narodna medfcina. - Bokvica је orniljen narodni lek. Za nји gotovo svi znaju i mnogi је upotreЬljavaju kao lek. Ci-ni rni se da nijednи drugu domacи lekovitu bHjku tako cesto i gotovo redovno ne upotreЬljavaj u kao bokvicu. Svako се vam odmah, bez okoli~enja, kazati da је za posekotine naj bolje priviti list bokvice. Ako se slueajno posecete dok ste na selu, prva pornoc је list od bokvice. VeCina zna da list prethodno treba dobro oprati da Ьиdе cist, da se ne bi necistocom s lista rana zarazila. Mnogi opran list obrisи i namзZи ma~cu ili uljem i tek onda prilepe na ranjeno mesto, ili list bokvice stucaju ili na ploci malo ореkи i tek tako omeksan stavljaju na ranи. Ovo је sasvim opravdano, jer posekotina ne krvari, ne zagnoji, brzo zara~cuje i ostaje mali oziljak. Godine 1958. dokazana је znatna antibakterijska moc bokvice, jer su и njoj otkriveni fitoncidi (Felklova).
В и а с а k (Plantago psyllium L.) је jedna vrsta granate bokvice koja raste и Pri111orju, а и jиZnoj Francиskoj i nekim drugim zemljama se na veliko gaji za proizvodnjи .industrijskih kolicina semena koje se koristi kao sluzna droga и terapiji i u tekstilnoj industriji za apretiranje. Seme је sitno, lici na bиvu (otud i naueno ime, jer psylla na grckom znaci Ьиvа) . Veoma se ceni, jer sadri.i do 120/о sluzi. Sluz se vadi kao sluz iz lanenog semena. Deluje kao Ьlag laksans, koristan osobito za оsоЬе obolele od hronicnog zatvora: 1 sиpena kasika semena potopi se u 200 g саја od kamilice, promesa i posle pola sata popije; piti uvece pre spavanja da Ьi se izjиtra imala uredna stolica. Korisno је za osobe obolele od upale hemoroida (~uljeva) i

zatvora. Narodna tmena. - Osim navedenih, evo јо~ nekoliko narodnih imena za ienskн bokvicu: vela bokvica, veliki tгpotec, veliki trputac, zenski zilovlak, zilavac, marina bokva, mu~ka bokvica (Kиsan), paskvica, pitoma bokvica, tarpotac, tarpudac, terput, celnik, siroki trputac.

BOLDO. BORAZINA, LISICINA...

245

Za musku bokvicu: Ьukvica, glavor, dиga bokva, dиgi trpиtac, zenska bokvica (Kusan), zilO\'ljak, konjsko rebro, krepotec, mala bukvica, mиskl zilovJak, popova lozica, treputac, tripotec, troputac, crnoglavac.
Za srednju bokvicu: Ьokva, zenska bokvica, sred.n~a OOkva, s.rednja buk·

troputac, siroki prpotec. Za buacak: Ьlesnik, bolhnjak, bolsinec, bu(h)acica, bиsika, lisnati trputac, pasja noga.

vica,

tripиtac,

BOLDO
List (Boldo folium) cileanskog mirisnog drveta Peumus boldus Mol. Monimaceae. GJavni Iekoviti sastojak је alkaloid boldin. Ulazi и sastav raz· nih lekova za jetru i zuc; deluje i protiv crevnih parazita, diиreticno i se· dativno.

BORAZINA, LISICINA, POREC, BORAC
Borago officinalis L. Boтaginaceae

Jednogodisnja zeljasta, grubo ceki,n jasto dlakava biljka, visoka 30 do Donji listo\'i sи u rozeti, krupni, na dugackim drskama i elipticni, а gornji duguljast1, sedeci а obuhvataju -staЬljiku. Listovi su ро obodu celi, ali su talasasto naborani. StaЬljika је Sиplja, razgranata, debela ~ .sadriJ. mnogo sluzastog saka. Cvetovi su pklvi, теdе beli ili рuтрцпli, udruieni u povijene cvasti na vrhн grancica. Cveta od maja do avgusta. 60
ст.
gd~

Rasprostranjenost. - Nitrofilna ima mnogo azotнih jedinjenja.

Ьiljka ро

vrtovlma i poljima, svuda

Svojstva. - Ukusa је na krastavce. Slabog i svojstvenog mirisa. Neprijatno, skoro bodljikavo dlakava, tako da coveka odbija. Droga. List, cvet i cela biljka (Boraginis folium, flos et herba).

Gajenje i berba. - Seje se u martи ili aprilu na lako, rastresito i plodno zemljiste u redove oko 70 cm rastojanja, а kasnije se proredi da struk od stгuka bude и redu oko 35 ст. Bere se kad је Ьiljka и punom cvetu, obicno juna-jula. Sastav. - Oko 25fJ/o sluzi, 250fo tanina, malo etarskog ulja, saponina, masnih i smonih kiselina i mnogo kalcijum-malata i narocito kalijюn-1_1~ trata. U mladim biljkama irna malo alantoina. Upotreba. - Prisustvo znatne kolicine kalijum-nitra1a obja~njava svojstvo borafine da izaziva pojaeano mokrenje i znojenje. Cvet ulazi и sastav cvemih plucnih cajeva za lak~e iska~Ijavanje zapecene sluzi. Velike kolicine sluzi opravdavajи иpotrebu lista kao Ьlagog sluznog sredstva koje deluje slicno belom slezи i drugim mиcilaginoznim (sluznim) drogama. Svez sok iscec1en iz cele biljke иbrzava izbacivanje hlorida iz organizma.

246
Сај

LECENJE BIUEM

za mokrenje i znojenje: 20 g cveta popariti sa 300 g kljucale Yode

i posle cetvrt sata toplo popiti u nekoliko navrata. Ako neko ne mole da podnese miris poreca, treba dodati malo lipovog i rufinog cveta. Сај za iska.Sljavanje: porne~ati jednake delove cveta poreca, rиZe, divizme, belog sleza i podbela i od toga uzeti 1 supenu ka~ikи, poparili casom kljиcale vode, poklopiti i posle pola sata piti svakih 15 minиta ро 1
ka~iku.

U narodnoj medicini borafina se иpotreЬljava za lecenje bиbreinill zeludacno-crcvnih oboljenja, reumatizma i drugih bolesti. Anticki narodi nisи poznavali porec. Preneli sи ga Arapi и Spanijи, tako da se i danas и mnogirn zemljarna gaji zbog иkusa koji је slican krastavrи, ра se иpotreЬJjava ili kao salata ili kao povrce slicno spanacu i koprivi, razume se samo mlado lisce pre cvetanja biljke. Narodna imena: boraga, boraidina, boraide, borazinica, borasa, ·boretina, bиrai, bиra.Zina, volovski jezik, kozmelj, krastava, krastavica, poraga.

BOROVNICA
V acoinium myrtillus L. Ericaceae

Borovnica је grmic, visok do 50 cm. Kod nas raste и velikom mnostvu gradeCi prizemnu floru mnogih nasih vlaZnih i bladnih planinskih bи­ kovih i cetinarskiћ suma i Cistina. Listovi su naizrneniёni, tanki, dиguljasto-j ajasti, 2-3 crn dugacki i imaju perastu nervaturu. Cvetovi sи rиZieasto-beli, zvonasto-cevasti, pojedinacni i obeseni. Cveta и prolece. Plod је modro-crna, okrugla, soena bobica sa vise semenki; na vrhu se vidi krunicni prsten. Sazreva и leto. Osusena bobica је smezurana i velika kao biser. Plod treba sиsiti и sиsnici na
65-70ОС.

В оЬ

i с е su dosta prijatnog, nakiselo-slatkog i malo

орогоg

ukusa.

Droga. - List ·i osиseni plod (Myrtilli folium ct fructus). Lst se bere u prolece sve dok biljka cveta, а plod sasvim zreo. Sastav. - Osusene bobice sadrie oko 7-llO/o f 1о Ь а t а n i џ а, smesu raznЊ а n t о с i ј а n s k ,ј h h е t е r о z i d а Ьоја borovnicinog soka, oko 27°/о i n v е r t n о g s е с е r а, oko 6°/о organskih kiselina, иglav.nom Иmи­ nove, ј аЬиоnс i cil iЬarn e, pektina, oko 6 mgf'/o vitamina С, oko 1 mgo/o karotena i dr. U listu ima do 18~/о pirokatehinskih t а n i n а, do 1,50fo а r Ь u t о z id а, nekoliko flavonskih heterozida, do 220 mg}J/o vitamina С i dr. Upotreba. - Za lek se upotreЬijava sveza i sиva bobica, sok iz zrelih ЬоЬiса, ekstrakt i vino. Zbog tanina i pektina borovnica deluje kao Ьlago sredstvo proti\• d.ijareja i katara creva, raznih ираlа sluznice jtd. Zrele borovnice su prijatno dijetetsko ~redstvo za јаСапје, protiv decjih proliva i akиtnog enterokoJita odraslih. Zbog prisutnog arbutozida, list deluje sliёno listu medve4eg· groft!a i diuretiёno. UpotreЬJjava se i protiv ~eeeme bolesti.

BOSIUAК

247
Poslednjih godin a naglo ј е poraslo interesovanj e za plod borovnice, tako da se pocinje vestacki razmnoiavati и ~umama i gajiti, jer divlja biljka ne moze da zadovolji sve vecu trafnju ovih plodova, s jedne strane, za industrijsku proizvodnju soka, а s druge, za farmaceutsku industriju. Iz zrelih plodova borovnice spravlj a se narociti ekstrakt koji sadrzi veliku kolicinu antocijanskih Ьоја (od njih potice modra Ьоја soka). Od ovog ekstrakta izraduju se dгazeji za jacanje oenog vida, jer povoljno deluje na vidni purpur. Тај lek n ajvise trose ' 'ozaci koji voze nоси i radnici koji rade noeu. Po~to ј е taj lek patentiran i skup, najcelishodnije је piti cist, zdrav, neprevreo i nefalsifikovan sok, jer је to najzdraviji napitak. Umesto soka svako domacinstvo moze da spravi kompot od osusenih zrelih borovnica; kuvaju se kao i svako drugo suvo voce. Borovnica nije ~kodljiva i moze se stalno иpo­
rtreЬljavati.

1. Protiv proliva: ро 25 g lista i ploda borovnice, dunjinog semena i

nane se рошеsа . Tri • upene kasi·ke ove s• S mese pop ari se sa pola bltra kljuCale vode, poklopi, ostavi 2 sata i pije mesto vode. 2. Diureticni сај: ро 20 g Ьista boтov.nice i breze, .sitnice, troskota i rastavica se pon1esa. Cetiri supene ka~ike sme~e kuva se 15 minиta и 1 litru vode, ostavi 2 sata, ocedi i pije umesto vode. З. Secen1a bolest (vid. mahune od pasulja, dиdov list, dobricica i dr.). Narodna imena: barovnica, bor.i,b nica, borovaca, borovinka, Ьorovnjaca, brosnica, brusovnica, burum, divo-grozje, ofinki, crna borovnica, crna jagoda. В r u s n i с а, crvenozrna borovnica, brэ.Snjaea, brosniCa.k, brusnik, mecje grozde, strusljinke, crvena borovnica (Vaccinium vitis idaea L.). и Listи ima gotovo iste sastojke, ра se и nedosmrtku Ьorovпice moze upotrebiti kao diuretik i za lecenje upale bubrega i besike.

BOSIUAК

Ocimum basilicum L. -

Labiatae

Bosiljak је na~e narodno omiljeno cvece, toliko opevano и narodnoj, ра i и umetnickoj poeziji. Ranije nije bilo kuce bez Ьosioka ili bosiljka. То su cvece i mir is starij eg sveta. Bosiljak nije na5a biljka. Donesen је iz Indije. Sada se gaji u 1nnogim evropskim i vanevropskim zemljama, ne samo kao cvece и cvecnjacima nego i na veliko, za destilaciju etarskog ulja. Cela biljk.a ј е prij·a lnog mirisa, а 100jv• iSe li.sto vi. Ukusa је gprko.g i aromaticno ljиtog. Kod nas se gaji od davnina ne samo kao ukras vec i kao zacin, i za r eligiozne obrede. Bere se nadzemni deo Ьiljke и cvetu (Basilici herba) i su~i и hladu na promaji. SadrZi е t а r s k о g и 1 ј а, t а n i n а, s а р о­ пi n а i g о r k i h m а t е r i ј а. Kolicina etarskog ulja nije velika - iz. nosi svega 0,4 do О,Во!о - ali biljka ipak ima vrlo jak miris. U etarskom ulju ima е s t r а g о 1 а ili metilkavikola, linalola, cineola i drugih а n t i· s е р t i с k i h s а s t о ј а k а koji slu.Ze kao konzervans, jer spreeavajи raz.. voj nшogih rnikroorganiz.ama i unis·tavajи ih. Tako se moze objasniti zbog ~ga se bosiljak nosi na groЬlje, kad se .ide mrtvacu, zbog cega se pokojnik

248

LECBNJE BIUEM

njime kiti, i nosi kad se ide te~kom bolesnikи, zЬog ~ega se daje da se •nc pokvari .bogojaYIJenska vodica« ... itd. Narod, sasvim opravdano, upotreblja\•a bosiljak kao sredstvo za umirivanje uzbиdenog nen,nog sistema, pro· tiv gasova, nadimanja i tegoba и organima za varenje, и oЬliku zatina и је· lima ili и oblikи ёаја posle jela. UpotreЬljavajи ga i protiv nekih crevnih p arazita, cesto zэjedno sa belim lukom, zatim za јасе mokrenje, za izazivanje bolj eg apetita, za po,,ecanje mletnosti majki koje imajи malo mleka, protiv zapaljenja bиbrega, za uredi\1 anje menstruacije itd. Nekad nije bilo n i jedne kисе koja nij e imala malo bosi1jka, ne samo sиvog, vezanog и ki· ticи vec i и vrtu, ра cesto i и loncи, tako da sи ga imaJe svezeg preko cele godine. Francиska i neke drиge farmakopeje i danas propisиjи bosiljak kao oficinalnи drogu. Nekad sи ga propisivale gotovo sve farrnakopeje и svetи. Narod ima veliko poverenje prema bosiljkи, ра Ьi trebalo ispitati i ustanoviti ~ta је и njemи madija, а ~ta stvarna lekovita vrednost. Bosiljak treba proиciti vec i zbog toga sto se on, kao retko koja druga biljka, tako rnnogo spominje и narodnoj poeziji i pripovetkama. Ukoliko se kod nas ide vi~e na јиg i jstok иtoliko је veca i raznovrsnija upotreba bosiljka. Narodna irnena: bazilek, ba.Zulek, baselak, basiljak, basilje, ba~elak, bosiljak, bosilek, bosilj, krupan bosiljak, bosiljak sarrna~, bosilje, vaslec1en, den, mislodin, mиrtela, p itomi vesligen, faslidzan , fesligen, feslidan, feslid.Zan.

BRDANКA, MORAVКA, ТRAVA

OD

МAJASILA

Arn_ montana L.- Compositae ica
Brdanka је dиgovecna biljka, visoka 20-60 ст. Iz kratkog, valjkastog i debelog rizoma izЬija ро jedna slabo razgranata staЬljika sa jednim ili vi~e tamnozиtih glavicastih cvetova na vrhи. Listovi sи slozeni и rozetu pri dnu staЬljike, dиgu1jasto·jajasti, ро obodu celi; listovi na staЬljici sи sitniji, nasprarnni, ро оЬоdи malo nazuЬljeni. Rasprostranjenost. - Raste na silikatnom, pe~canom, humoznom i vlaznom zemlji~tи, na pasnjacima, livadama i ~umama brdskog i planinskog podrucja. Ima је na p laninama severnog dela Balkanskog polиostrva. Kod nas је najvi~e ima и Sloveniji, koja је glavni proizvodac droge u Jиgoslaviji. Berba. - Treba brati potpuno rascvetale, ali ne pгecvetale cvetne glavice, ocistiti od crnih larva, ~to pre osи~iti i cиvati na suvom mestи dobro zapakovane, jer cvet brzo pocrni pod uticajem vlage. Rizom sa korenjem potne se vaditi cim biljka precveta. Droga. - 1. С v е t. Sastoji se iz krupnih, zrakastih, z и t о n а r а nd z а s t i h g 1 а v i с а oЬlozenih mnogobrojnim, uzaruim, ~ilj astim, dlakavim listicima pore<1anim и dva reda. Jezicasti, fenski cvetici, koji se nalaze ро оЬоdи cvctne glavke, dиgacki sи do 2,5 ст, а ~i·roki 01ko 4 mm; jezicak је trozub i ima 7 do 12 nerava. Unutra~nji cvetovi su cevasti i petozubi. Cveti~te је malo, pupcasto, sitno jamicasto i maljavo; na njemи su usadene sitne, valjkaste, rapave ahenije zakicene belom, cvrstom, krtom Ј v 1 а s а st о ttn р е r n i с о m, zbog koje је droga sivobela i v r 1 о 1 а k а, kao pamuk.

BRDANКA, MORAVКA, ТRAVA

OD

МЛJASILA

249

C\•ctovi su slabo aromaticnog mirisa, а ukusa nagorkog i naljutog, izazivaju kijanje.
П.- R i z о т i k о r е n. - Rizom је vodoravan Ш kos, skoro valjkast, do 9 ст dugaeak, 3-5 mm debeo, oblcno povijen u oЬliku luka Ш zavrnut kao slovo S. Spolja је rapav, ljuskav, malo kvrgav, tvrd i mrkocrven. Na gomjem delu vide se ostaci od staЬljike i lisca, а na donjem pot· puno је obrastao lako lomljivim, svega oko 1 mm debelim z i 1i с а s t i m k о r е n ј е т. Rizom s korenjem је slabog aromaticnog mirisa, jako aromaticnog, gor· kog i 1jutog ukusa.

с

ОВА

CVET BRDANKE: А - CVETNA GLAVICA . В - JEZICAST I CEVAST CVET. CVETA IMAJU PERJANICU (PAPUS) . С - CEКINJASTE DLAКE NA PERJANICI. В, - DLAKE BLIZNAКINJE

Sastav. - Cvet sadl'Zi oko QJo/o е t а r s k о g u 1 ј а nepoznatog sa· stava, gorku ј ljutu, neglikozidnu, krista]nu materiju а r n i с i n, flavono· ida, smole, t а n i n а, Ьоје i a rnidiola ili arnjsterola. U korenu ima istih sastojaka i jos oko JOoio inulina.
Upotreba - Tinctщ·a Arnicae daje 5е najvise u narodnoj medicini kao :;redst\'0 za draicnje koze protiv neuralgije i reumatizma. Vodom razЬla· zena tinktura upotreЬlj ava se kao domace sredstvo za lecenje uboja i mnogih rana, cesto umesto skupe jodne tinkture, naroёito u ova dva svetska rata kad se do joda tesko moglo doCi. Infuz od droge narod upotreЬljava za ispiranje usta i grla, slicno zalfiji, jer i tu etarsko ulje deluje kao antiseptik, а tanin steze, stavi, јаса sluzokozu. Iznutra se daje kao sredstvo

250

LECENJB BlUEM

za umirivanje nervnog sis tema , za snifavanje krvnog p ritiska, za le~enje organa za disanje i varenje, kao emenagog i ab ortiv. List brdanke upotreЬljavaju za pu~enje kao zamenu za duvan. Protiv decjeg 110cnog mokrenja и k revetu: 30 g cveta bп1an.ke i 70 g lista haj du~ice. J edna s upena kasika ove sm ese popari se sa 200 g klju~le vode i posle 2 sata p opiJe na 2-3 sata pre spavanja. I storija. - Izgleda da је brc1anka upotreЬlj avana za le k jos u srednjem veku. U sluibenu medicin u је uvedena krajem XVI ili pocetkom XVII veka. Krajem X VIII veka bese ~ogo cenjena kao lek prot iv groznice. Kasnije је prilicno zabor avljena i gotovo n apustena. Danas se najvBe upotreЬljava kao narodni J.ek u Zapa dnoj Evropi. Ostala narodna imena: arnika, arbnk, futa brc1anka, veprina, veprovac, zla tenica, konj ski petr ovac, mali divlji neven, paprica, gorska potres, ticji neven.

BREZA

Betula L. -

Be.tulaceae

B etula 'v'e1 ·rucosa Ehrh. ( = В. pendula Roth), obiena breza i В. ри· bescen.s. Eh rh. rastu ро surnama Evrope i Azije i p rostiru se na sever ~k do 650 i vise. В. len.ta L. raste u S evernoj Americi. Breze su zivopisna vitka drveta s b elom kor om i vi tkim, tankim grancicama, pravi ukras svetlih suma. U vecini zemalja oficinalan је Ь r е z о v k а t r а n. Narod upotreЬ­ ljava protiv najrazlicitijih bolesti Ь r е z о v о 1i s с е, k о r u .i s v е f Ь r ez о v s о k dobijen rano u prolece.
Betulae foltum. - Bere se mlado brezovo lisee u proleC.e i susi u bladu na prornaj i. Droga ј е svojstvenog mirisa, gorkog i oporog ukusa. Saddi oko 80fo kateblnskog t а n i n а i isto toHko secera, nepoznatog s а р о n о z i d а, smole, 0,05О/о е t а r s k о g u 1 ј а, gorke materije i dr. Cortex Betulae (lentae) saddi jedan fenolni' heterozid, koji hidrolizom daje ро j edan molekul glikoze, ksiloze i т е t i 1 n о g s а 1 i с i 1 а t а. Sveza kora sadrzi do 0,2о!о heterozida. Destilacijom pomocu vodene pare u SAD va de ulje, koje saddi m etilnog salicilata i upotreЬljava se kao miris. Betulae gemmae. - Eeru se lisni pupoljci breze i brzo su~e. Sadde oko Ф>/о е t а r s k о g u 1 ј а; to је zuta gusta t eenost prijatnog balsami~nog mirisa; na niskoj tempera turi se izdvajaju kri-stali; sadrZi 42-460/о slobodnog i 30-4Оо/о vezanog biciklicn og seskviterpenskog alkohola Ь е t u 1 о 1 а. List i pupoljci upotreЬljavaju se kao diuretici i antiseptici urogenitalnih puteva, naj ce§ce u obliku infuza. Saddi nedovoljno prou~ene supstan· cije koje imaju antibakterijsku moc. B;I"ezov list ј е jedan od najboljih biljnih lekova za lecenje mokracnih puteva. Narodna lmena za Betula verrucosa: bela breza, brez, breza briza, brizov ina, ! alosna breza, jadika, metla, metlika, metlovina, breza, а В. pubescens: breza, puhasta breza, severna breza.
crepu~a, oЬi~na

BREST. BROC. BRSUAN ...

251

BREST
Ulm.!.LS campestris L. Ulmaceae

Sna!no drvo, visoko do 35 m. UpotreЫjava se unutra~nja i srednja kora sa mladih (1-2 godine) grana (Ulmi cortex interior) oguljena rano u prolece i oslobouena plute. U kori irna sluzi, oko 3fJ/o katehinskog tanina i fitosterola. Narodni lek za leёenje opekotina, izmrzlina i raznih koznih bolesti: 150 g isitnjene kore kиva se 1 sat и 2 litra vode (ili mleka), ostavi 5 sati, ocedi i tim e оЫаZи obolela rnesta i pije ро 1 ёаsа izjutra i иvеее. Narodna imena: barst, bres, brijest, brist, brstovina, vezovina, poljski brest, rusten, crveni brijest, crni brest. lorn,

BROC

Rubia tinctorum. L. - Rubiaceae
Trajna zeljasta biJjka, visoka do 1 m . Rizom је dugaёak, razgranat, do 1 ст debeo, ёl ank.ovit i crven. StaЫo је ёetvorouglasto, poleglo ili se penje uz druge biljke ротоси ostrih zubaca okrenиtih nadole ро иglovima staЬljike. Listovi sи и prsljenovima иdruieni ро 4-6. Cvetovi su sitni i Zиti. Cveta leti. Raste najcesce ро naseljima i ро zivicarna. Do sinteze alizarina broc se gajio za bojadisanje. Danas se koren broca (Riblae radix) koristi ponegde kao narodni lek: laksans, holeretik, za lecenje nefrita, cistita, pijelita, katara Ьesike i kamena u bubregu, najce~ce и oЬliku 30fo infuza, praska (3-5 g dnevno) ili ekstrakta. Sadrfi antrahinonske heterozide, alizarin i druge bojene materije. Kosti bolesnika koji upotreЬljavaju broc pocrvene. Narodna lmena: brojuc, broeanka, broce, brocevina, veliki broc, krap, pitomi _ broc, rudecina, crvenac.

BRSLJAN, BRSTAN,
Нedera

BRSUIКA

helix L. - Araliaceae

Trajna drvenasta zimzelena biljka koja se penje uz drvece Ј kamenje pomocu adven.tivnog korenja. StaЬljike sи do 50 m · dиgacke. Listovi sи razlicitog oЬlika. UpotreЬljavajи se svez i osиsen list, plod i tanke staЬljike, rede kora i gun1i-rezina koja curi i ocvrsne na ozledenom staЬlu. Cela biljka је gorka i otrovna. lma saponozidne materije od koj ih potice otrovnost i Iekovjtost brsljana. Kod nas se retko upotreЬljava, i to samo kao narodni lek za leёenje koznih bolesti, reumatizma, uloga, fuci, bradavica, za lakse iskasljavanje. Ponekad se traii za izvoz.
Ostala narodna imena: barsijarz, barscon, ba.Strarz, bersljarz, bestra11, bristanj, brstran, br~lin, brsean, zelengora, zimzelen, plju~t.

252
BUКVA, ВUКА, ВUК

LECENJE BIUE.M

Fagus silvatica L. -

Fagaceae

Surnsko drvo, visoko do 35 m. U zrelim plodo\·ima, tzv. bukvicama ima 20-2611/о suslvog nшsnog uJja cij i је sastav slican maslinovom, ~а se moze umesto njega koristlti za hranu i kao podloga za lekovite masti. U bukvicama ima .fagina, matcrije otrovne za coveka i domace zivotinje. Ponegde jedu priene buk vice. Bukova kora se upotreЬlj ava kao taninska droga.

BUNDEVA, BELA BUNDEVA,

BELOKORКA,

DULEK, LUDAJA, BUCA

Cucurbita

реро

L. -

Cucurbjtaceae

Jednogodisnja zeljasta biljka sa puzavim, rebrastim, bodljikavim staЬ­ ljikama dugaokin1 do 10 m. Li~stovi ~Su ogromni, srcolilci., p1itki petodelni, ро obodu nazuЬljeni. Cvetovi sи zиti, mиsk.i sи krupniji od zenskih. Plod је ogromna okrugla ЬоЬа, teska i vise od 10 kilograma, spolja belo-sivkasta, а na preseku narandZasta, n1esnata i socna; и sиpljini sи semenke. Cveta jula i avgusta, а sazreva septembra-oktobra. Raspt·ostranjenost. - Poreklom је iz tropske Amerike. Kod nas se gaji и bezbroj sorti ро vrtovima i ро njivama, kao meduиsev ро kukuruzи. Droga. - Zreo plod i seme (Cucurbitae fructus et semen). Seme se iz. vadi, ocisti od "'ezivnog tkiva, opere i sto pre osusi da se ne pokvari. Oljusteno seme se brze p okvari i izguЬi lekovitost; zato treba ~иvati samo neoljи­ steno seme, dobro zapakovano, na hladnom mestu. Seme је belo, sivkasto ili belo-zиckasto, 8-20 mm dиgacko, oko 10 mm siroko i 2-4 mm debelo, pljosnato, ро оЬоdи оЬlо zadeЬljano, jajasto i na jednoj strani zasiljeno. Ljuska se sastoji iz dva sloja: spoljni је vrlo tanak, hartijast i lako otpada, а ispod njega је debela, zilava ljиska tamnije Ьоје. lspod ljuske је vrlo tanak, mek, zelenkast tegumen, vrlo priljиЬljen za sernenu j ezgrн i u·v ek se nalazi na olj.иstenom semenu. Je~ga-a se sastoji iz dva mesnata, masna, belicasta, plankonveksna kotiledona. Sastav. - U semenи na jezgru otpada oko 760/о, а oko 24О/о na ljиskи. U celom semenи ima oko 30О/о belancevina, 38<~/о masnog ulja, smole, secera. pektina itd. U uljanim pogaCa.ma (posle cedenja) ima oko 90/о ulja, 5О/о smole i dr. Smola је lokalizovana и klici i zelenom omotacи oko semena
~spod ljиske.

U pulpi (»nlesu«) ima oko 931>/о vode, to/o belancevine, 5f1/o bezazotnih ekstrakt•lvnih materija, vrlo malo иlј а, karotenoida, vitamina С, enzi~ma, mnogo manganovih soli i dr. Upotreba. - Bundevino seme је neotrovan anthelmintik, zbog cega se moze davati i deci. Odraslima se daje oko 400 g, а deci 200-300 g sveze oljustenih semenki isitnjenih i pomesanih s medom da ih odjednom ројеdи. Pola sata posle toga daje se ricinиsovo ulje za ciscenje. Bundevine semenke su hrana i poslastica и istocnim delovima Jugoslavije.

BUNIКA

253

Bundevino ulje је tamnozeleno sa crvenom fluorescencijom. Sastoji se iz 45(1/о linoleinske, 25О!о oleinske i 300/о palmitinske i stearinske kiseline. Ulje је lako svaтljivo, vise od 98°/о. UpotreЬljava se za ishranu i u industriji. Uljane pogace se cene vise od svih ostalih vrsta uljanih pogaca jet su najhranlji vije. Zuta Ьоја bundeve potice od k а r о t е n а. Pecenc i kuvane bundeve su vaina ћrana za ljude, а presne za domace zivotinje. Pulpa, presna i kuvana, i iscecten sok koriste se poslednjih godina za lecenje pso1·ijazc. Obolele osobe od ove ruine i upome kozne bolesti svaki dan jedu bundevu peeenu ili kuvanu, slanu iii zasladenu, spravljenu na razne nacine da se Ьolesniku ne ogadi. Istovremeno suncanje, boravak na moru i zracenje ultraljubicastim zracima ubrzava iscel}enje. Pecene i kuvane bundeve (pire) i svez sok isceden iz struganih bundeva, na Zapadu daju za lecenje zapaljenja tankog creva, krvavog proliva i te5koea u organima za mokrenje: diuretik, artriticna dijateza, hroniёni nefrit. Bundevino seme se daje protiv crevnih parazita domacih zivotinja: kokosima 1-2 g, mackama 20-30 g, psima 30-60 g, svinjama 80-130 g, prema tezini. Stucano seme se pomesa s bra.Snom , prekrupom i drugom stocnom hranom. Narodna imena: - Osim spomenutih, evo jos nekoliko narodnih imena: bela ludaja, bela tikva, beskorka, bugarka, budimka, budimlija, bunda,,a, btmdevka, dulek, duganja, dugara, dumlek, zuta li• kva, kabak, ludara, macvanka, mekokorka, rnisiraca, pecenka, rнska dinja, tikvanja, tikvelj, fri· genjaea, cuka.
BUNIКA

Нyoscyamus

niger L. -

Solanaceae

Ova nasa otrovna Ьiljka ima mnogo narodnih imena: balam, balan, bana, baunika, bendeluk, Ьlem, Ьlen, Ьlnika, bonica, bun, bunica, bunjika, bunjica, veliko Ьilje, voja, vojka, divlji zobnik, zubna trava, zubnjak, zubnjaёa, konjski zub, svinski ЬоЬ, svinjarac, svinjorak, svinjorec, svirnjak, trava od bunila, trava od zuba, uspavljiva trava, crvinc, crna bunika, ёr­ vivec, ёrni zobnik. Bunika је lekovita i otrovna, svuda rasprostranjena zeljasta biljka. Postoji jednogodisnji i dvogodisnji varijetet. Skolska medicina i farmaceutska industrija koriste list, rede seme od bunike. »Govori kao da se bunike najeo«, kafe se u nas za ёoveka koji govori kojesta, bez smisla i veze. Kad neko ima veliku vatru i pocne da bunca, i za njega kazu da »trabunja kao da su ga bunikom nahranili«, kao da је poludeo. Bunika је slovenska ree. Njen naziv potpuno odgovara fiziolo~kom dejstvu koje bunika izaziva u otrovanom coveku. Koliko se meni cini, u Jugos1aviji se naj cesee upotreЬljava naziv ))bunika«. On је primljen i u na~oj faлnakopej i i u sluzbenoj botaniёkoj terminologiji. I и nas i и S\retu bunika је dobro poznata kao otrovna biljka, samo se u raznim krajevima razliёito naziva.

254

LE.CENJE. BIUE.M

DvogodiS?tji varijetet buntke prve godine obrazuje samo rozetu od lBca na zemlji. Druge godine izraste razgranata staЬljika, visoka do 1,5 m etra i iscve ta. Prizemno lisee је dugacko 10 do 30 ст i sиZava se u drsku; lisce је duguljasto-jajasto, Siljasto i krupno zupeasto. Lisce na staЬljici је sitпije, sedece 1 osnovom obuhvata staЬljiku. .Кru­ nica је zuckasta i Barana gustom neznom mrezom ljuЫeasto-crven­ kastih zilica. JednogodiSnji varijetet bunike а ima nerazgranjenu staЬljiku, visoku .:. svega do pola metra. Listovi su bez z drske. Krunica је Ьlее!е fute Ьоје, jer nema tako istaknutu ljubieastu mгefu zilica. Cvetovi su mnogobrojni i nago,. milani pri vrhu staЬljike i grancica. Cvetovi se razvijaju postepeno, ta ko da na jedrюm jedinom struku bus nike ima na vrhu pupoljaka, ispod njega cvetova, а jos nize zelenih i !Р poluzelenih caura. ~ Caure su duguljaste, kruskaste, veliCine naprstka, zute, na vrhu pf> ' ~ ~ tozube, odozgo imaju ispupcen poklo7 • рас koji spadne kad plod sazri. U cauri ima oko 500 sitnih semenki misije Ьоје, neprijatnog i gorkog ukusa. BUN I KA U CVETL': А - BIUKA U CVETU. Cela biljka је vunasto dlakava, 1 RAZV IJEN CVET, 2 DO 6 - PLOD. sivozelerza, lepljiva i neprijatnog mi7 I 8 - SEME .х risa koj~ iscezava su::>enjem. СеЈ а Ьiljka ј е vгЈо otrovna, neprijatnog, nagorkog i naljutog ukusa. Nalazista. - Bunika је smrdljiv korov koji raste pojedinac.n o ili u manjim grupicama ро naseljima i oko njih, najvise na zgaristima, rиSevitta­ ma, zapustenim i neobradenim mestima, pored puteva i ograda, na suvim ocednim su ncanim mestima i buniStima, odakle јој ti ime potice. 1ma је ро celoj Evropi, а iz nje је pr enesena i и Ameriku. Najvise se sakuplja i izvozi iz Srednje E\•r ope, narocito iz zitorodnih podunavskih zemalja, iz Jugoslavije i Madarske. I bunika trafi jaku zemlju, ali ipak ne kao tatula. U mnogim zemljama se gaji, narocito u SAD. U Vojvodini је najvise ima ро napustf> nim torinama i popaljenim seИma. Gajenjc. - Bunika se gaji kao i tatиla. Bolje је gajiti dvogodi~nji varijetet, jer daje vise lisca. Krajem zime seme se poseje и tople leje i и prolece rasaduje na stalna mesta. U novije vreme sve se vise pocinje gajiti i kaloida, egipatska bunika, Hyoscyamus muticus L., koja ima vise od }Of o al• tako da nas izvoz svake godine sve viSe dolazi и pitanje. Berba 1 susenje. - List bunike se bere preko celog leta dok god biljka cveta, ali ј е najlekovitije prvo kolo, brano neposredno pre cvetanja bunike iE kad se na njoj pojavj prvi cvet. Obrano lisce treba vrlo brzo osusiti, najЬolje и su.Smai zagrejanoj na 40-sooc. Sporim susenjen1 lisce poЬledi i poplesnivi i mora se baciti. Vla-

Q

0

BUNПC.A

255

zno, rosno, sabljeno i и debelom sloju su~eno l i~ce se uplesnivi, pofuti ili postane sm·e de. Droga privlaci vlagu, te se mora јо~ m1aka pos)e su~enja dobro zaJ?akovati i cuvati на suvom i bladnom mestu. Najbolje је ~to p re prodati, Jer .s.e ~i и . ~poreci ne . sme cuvati duie od godin u dana. Ukoliko је droga staлJa 1 1o~IJe cuvana 1 su~ena, u toliko ima manje alkaloida.

1
BUNI КA

1 -

SЕМЕ:

CELO

NA UZDUZNOM PRESEKU . GORE: CAURA SA РОКLОРАС 1 UZDUZ.N I PRESEK КROZ CAURU

Ј

КОЈЕ ЈЕ

РАО

Hem!jskJ sastav. - U liscu bunike ima 0,045-0,t5o/o alkaloida, od kojih пajvi~e hioscijamina. Ima malo skopolamina i atropina. Sluibeno se trazi da droga mo1-a irna ti il1ajrnanje O,OSo/o alkaloida. Najvi~e alkaloida ima u dr~ci i nervima, а manje u liski i staЬljici. Upotreba. - Dejstvo b· nike је isoo kao i dejstvo beladone i tatule, u ali znatno slabije, jer sadrzi manje alkaloida. Izraduje se ulje, Oleum Hyoscyami coctutn, kuvanjem lisca u ulju. Spravljaju se i ra.zni drugi melemi

1

256

LECENJE BIUEM

za trljane i mazanje proti\' reurnatizma i sl. Rec1e se izrac1uju ekstrakt, pra~ak i drugi galonski oЬlici. Ulazj u saэtav cigareta protiv astme i nokih purgativnih pilula. Bunika se daje kao sedativ zajedno s morfinom. U narodnoj medicini se ЬiJjka cesto иpotreЬlj ava i kao lek i za trovanje, jer је ima svuda, а do nje se lako dolazi i gotovo је svako seosko dete poznaje. Otrovani ima иtisak kao da ne dodirиje zemljи, kao da visi u vazduhu. Konj, pas i koko~ osetljivi sи kao covek, а koza i krava mnogo manje.
Spominjи је veka ра sve

lstorija. - Izgleda da sи bиnikи и starom veku najvi~e upotreЬljavali . Dioskorid ј Plinije kao lek i sredstvo za vraeanje. Od srednjeg do danas bunika se upotreЬljava и narodnoj i skolskoj medicini kao sredstvo za umirivanje.

BUNIKINO SEME Bunikino serne је donekle bиbreZзsto. Lupom se vidi kako је jamasto naborano. Mnogo је sitnije od tatulinog semena. Veliko је svega oko 1 mm. Боје је sivozuckaste, misije. Ukusa је nepri.jatnog i gorkog. Na uzd· znom u preseku lиpom, а jos bolje mikroskopom, vidi se embrion u oЬlikи velikog la tinskog slova G. Bunikino seme sadrzi 0,06-0,14°/о alkaloida, od cega najvise hioscijamina. Bilo је slucajeva trovanja makovim semenom u kome је bilo i bunikinog semena, koje је и mak dospelo prilikom vrsidbe zrelih makovih саиrа. U bunikinom sen1enи ima jos i 20-ЗОо/о masnog ulja i oko 300/о skroba.

CUVAJTE SE BUNIKE vrlo leko,•ita, а isto tako i otrovna. Moze izazvati i smrt. Zbog 1oga se bunika ne .sme upo treЬljavati na svoju ruku, ро savetu nekog sapиtnika u vozu iИ autobusu u ~t. sl. I и nas i u svetu lekovi od bunike se spravljaju samo и apoteci i mogu se dobiti iskljucivo па lekarski recept. Trovanja hunikom u nas nisи retka. Najcesce intoksikacije su od nepra\'·Hne upotrebe. C'esto s tгad aj Lt bolesnici od srcane astme upotreЬljavajuCi cigarete i druge lekove spravljene od bunikinog lista. Kriminalna trovanja iz koristoljuЬlja u nas su dosta retka. U tu svrhu najcesce koriste samleveno bunikino seme u kafi. Srecom, to se moze vrlo lako otkriti i dokazati. Najvise strada lakoveran svet kome Ciganke »Vade crve iz ociju, u~iju, rana« itd. Nad zar nadnesи bolesnika, dobro ga pokriju, govore neke ne. razumljive reci, narede mu da zmиri, na kraj zara stave posudu s vodom i njome s vrernena na vreme skrope nesrecnika da ne bi рао u nesvest i kad su ubec1ene da је > •musterija pecena«, tj . da је bolesnik potpuno ube<'len da се mu na \JOBeban nacin vracka pomoci, okretna i lukava bajalica bltro i vesto iz trskc izbaci bunikino seme na raspaljeni zar. Seme pocne na visokoj temperaturi da pucketa, da se otvara. Varalica udari Ьlago bolesnika i strogo mu podvikne, naredi da otvori oci: »Eto sinko (cerko), sad viddi~ ko ti jede mozak.<< Iz semena na raspaljenom zaru izbija belicasta klica,
Bиnika Је

BUHAC

257

cvili i uvija ~е ta~o da i svakom drugom, а pogotovu zbunjenom i prepla~enom Ьolesшku, lZgleda da su to crvi. Dok ЬајаШса »oolniku vadi crve iz mozga« nasred kuce na ognji~tu, dotle njena druga vadi јаја iz nasada i sve d.rugo ~to se moze iz kuce odneti. А vracka stalno ubec:tuje da radi iz »ljubavi«, а ne za novac. Napomena i opomena! lebiljem. Ista opreznost kao pri radu s tatulom i ve-

ВUНАС

Py1·ethrum cirterariaefolium Trev.- Compositae
Droga је osиSena cvast dugovecne domace biljke buhaea. Buhac clivlje raste samo и Dalmaciji i u primorskim delovima Cme Gore i Hercegovine. Odatle је u XIX i ХХ veku prenesen radi gajenja na .sve kontinente.

А
А

с

Е

D

С

CVET BUHACA - CVETNA GLAVICA В - UZDUZAN PRESEK 11\.'ROZ CVETNU GLAVICU CEVASTI CVETIC, D - ВRАКТЕЈА DALМATINSKOG I Е - КAVКASKOG BUHACA

Biljka se razvije u mocan busen, visok do 1 m i ~irok do pola metra s mnogobrojnirn cvetnim drskama sa ро jednom cvetnom glavicom na vrhu. Lisce је duboko i veoma kitnjasto deljeno. Cela biljka је srebrnozelena zbog obilja dJaka. Korenov sistem је vrlo razvijen. Biljka jzdrfava dugotrajne sиSe, kao i dгuge kserotern1ne vrste sa primorskog kr~a. Cvetne glavice su vrlo lepe i krupne, 5-6 cm u promeru; imaju 15-23 bela jezicasta cveta, а u sredini 200-300 futih cevastih cvetova, tako da liee na prave margarete (Chrysanthemum leucm~themum Lamarck), ali margarete nemaju insekticidnih sastojaka. Berba. - Buhac treba brati kad је dve treCine futih, cevastih cvetiea otvorenoJ jer tada i'ma najvase piretrina. Izgled drogc. - U promet dolazi cela droga, ali se za unBtavanje insekata upotreЬljava samo droga samlevena u vrlo sitan pr~ak. Т r е Ь а k up о v а t i с е 1 u d r о g u, а ne samlevenu, jer se delatru sastojci brie kvare и prasku i рШаk је vrlo cesto falsifikovan, а primese u p~ku је mnogo teze otkriti nego kad је droga oela.

258
Риро1јсi sи

LECEN1В

BIUEM

oko 8-9 mm и pre~niku, а otvorene glavice 12-14 mm. Drska је kratka i uzdui prugasta. Cvetiste је oЬlozeno dиguljastim, dlaka''im zuckastim listicima poredanim u 2-3 reda. Ро оЬоdи cvetne g1avice nalazi se oko 20 belos.ivkastih zenskih jezi~­ -stih cvetica, а sve ostalo ·p oknivaju mnogobrojni zuti cevaэti hermafroditni cvetiCi, dиga~ki do 6 mm. Krunica jezi~stih cvetiea dиgacka је od 10 do 20 mm i trozuba. :2:иti cvetiCi su petozubi. М i r i s а је s1abog, svojstvenog i dra!i s1uzokofu nosa kad se droga me1je. U k u s а је gorkog i naljutog.
Pra§ak. - Sam1even buhac је svetle, Zиckasto-sivkaste Ьоје sa zelenkastim prelivom, s1abo arornaticnog mirisa, gorkog i ljutog ukusa. Droga najeesce dolazi и promet и oЬlikи vrlo sitnog praska. Upadljiva su mnogo.... br'Ojna zrna р о 1 е n а 1optastog oЬlika, velika 30-45 mikrona, spolja grubo bodljikavo-trnovita: in1aju tri pore. Ima sklereida, v 1 а k а n а s kalcijum-oksalatom, d l а k а u oblikи s1ova Т, z1 е z d а tipa kompozita i deliea е р i d е r m е cija је kutikula р а р i 1 о z n а i uzduf gusto prugasta. Ima inиlina, ali ne sme biti skroba.

Falsifikati. - Falsifikati rnlevenog ·buha~a su vrlo cest• i raznovrsni. Naji ce5ci falsifikat је prisustvo prevelike kolicine samlevenih cvetnih drZaka i listova. Takav prasak ima mnogo mehanickih (sklerenhimskih i ko1enhimsk.ih) i zelenih tkiva, zbog cega је v.i se zelene Ьоје. Samlevene drske sи sive Ьоје. Dodatak mineralnih materija pozna se ро poveeanom procentu рере1а. Sarnleven cvet od vratiea, krasuljka1 margarete i drugih slicnih kompozita dosta је tesko mikroskopski dokazati.

Sastav. - lnsekticidna svojstva buhaea potieu od eetiri estra: р i r et т i n а I i р i r е t r i n а П, с i n е r i n а I i с i n е r i n а П. Droga ima jos i е t а r s k о g u 1 ј а1 s m о 1 е, jedan h е t е r о z i d i а 1 k а 1 о i d. а) Piretrin 1 је estar hrizantemum-monokarbons· e ki:seline sa piretrok 1onom i metanolom. Ь) Piretrin П је estю· hrizatntemum-<iikarЪonske kiseline sa piratro1om i metanolom. Insekticidna svojstva piret·rina pnipi~иju 'Se ovJm dvema kise1inama i ketonskom alkoholu piretro1onu. Piretrin 1 је 2,5 puta aktivniji od piretrina П, zbog cega se priHkarn ap1emenjivanja Ьиhаса odabiraju sorte koje imaju ~to vise piretrina 1. Cinerin I је estar cinerolona sa hrizantemum-monokarbonskom kise1inom1 а cinerin 11 је estar cinero1ona i metalona sa hrizantemum-dikarbonskom kiselinom. Cinero1on је takode keto-alkohol, veoma blizak piretro1onи. Cinerini imaju slabije insekticidno dejstvo nego piretrini. Etarnog ekstrakta mora dati najmanje 7О/о. Pepela ne sme ostati vi~e od 8°/о.
Druge vrste. - Kavkas:Ю ili ruski buhac se dobija od cveta Chrysanthemztm roseum Adam (Py1·ethrum carneum Bieb.), а persijski od Chr. marchalli (Pyr. roseum Bieb.). Cevasti cvetovi sи zиti, а jezieasti su crveni ili r u z i с а s t i. Raste na Kavkazu na vrisini od 1.500 do 2.500 m i spиsta se do Kaspijskog mora, Jermenije i Persije. Dejstvo ти је s1abije od naseg buhaea, zbog cega su kulture kavkaskog buhaca napиstene; danas SSSR gaji samo dalmatinski buhac.

ВUНАС

259

lspltlvзnje. - Ispitivanje buhaea vrsi se hemijski i bioloski. Hemijsko ?dredi.v~je .piret~ina је ~osta slozeno i ne odgovara u potpunosti njegovoj 1nsekt1cнlnoJ moC!. Ima v1se metoda, od kojih se prvi osnivajи na izolovanjи

hrizantemum-karbonskill kiselina, а drugi na ketonskoj funkcij.i. Danas se primenjuje n1etod S\retskc zdravstvene organizacije. I bioloskih metoda ima nekoliko: odredi,,anje anthelmintione mo6i na zivotinjama ili insek.ticidne na zitnom ili pasuljevom zisku, muvama i dr. otrovan! - Buhac ima veliku prednost pred drugim insekticidima sto nije otrova11 za coveka, zivotinje tople krvi i biljke, а smrto1-ZOSan је za ii1юtinje hladнe krvi, deluje veoma brzo i efikasno i пе izaziva navikavanje i pojavu orpornih formi insekata. Zbog toga se buhac za sada S7natra za najbolji i11.Sekticid. Za zivotinje bladne krvi buhac (piretrin) је neиromuskularni otrov. Piretrin spada и grupu kontaktnih otrova vanredno brzog dejstva. Standcu·dizacija. - Buhac mora imati najmanje lO/o piretrina (oplemenjene sorte И11ајu i \'ise od 20fo); mora dati 7-lOOfo etarnog ekstrakta i ne sme ostaviti vise od 90/о pepela. Upotreba. - Najvise buhaea se potrosi za ekstrakciju piretrina, koji se cuva kao rezcrva za izJ·adu raznih ·preparata, osobHo aerosol-bombi za individuaJnи zasti tu pгotiv vasiju, buva i dгugih parazita. Da bi se spreCilo guЬljenje piretrina, ekstraktи (sa 20-300/о piretrina) dodaju se izvesna sredstva za konzervacijи. UpotreЬljava se i u obliku praska i ekstrakta, а u povrtarstvu i uopstc и privredi najcesce se primenjuje u oЬliku р е n u s av о g s а р u n s k о g е k s t r а k t а i z r а d е n о g s а с r n i m s а р и­ n о m. U novije vтeme buhac и prasku se mesa sa diditijem u prasku ili pepeinom, jer se dejstvo buhaca i ovih sintetskih insekticidnih sredstava dopunjuje; Ьuћас deluje brzo, а diditi dugotrajno. Poslednjih godina buhac se pocinje rupolrcЬljavati protiv suge i kao anthelmintik. Dokazano је da se piretrin и crevima ne resorbuje, sto је od velike vafnosti kad se zna da је buhac neotrovan, а gotovo sva ostala biljna anthelminti1 a su manje ili vise k toksicna. Buhac и pra5ku је иooliko bolji insekticid ukoliko је s v е z i ј i i ukoliko је Ь о 1 ј е z а р а k о v а n. U kesicama, kartonima, vrecama brzo gubi dejstvo. Treba ga cuvati u metalnim ili tamnim staklenim hermeticki zatvorenim posudama. Narodna imena: berica trava, brminja, bubar·ica, bиvara, buvarica, Ьи­ vас, buhara, buharica, vгalic, daJmatt:sinsiOi buhac, divlji pelin, divlja barutica, matrikolda, osjenac.
Buha~ nije

v
VELEBIUE ILI BELADONA

Atropa belladonna L. -

Solanaceae

Velebilje је vrlo vaina droga. Od 1 i s с а se pravi prasak, ekstrakt, pilule (s podofilinom), tinktura, sirup, dializat i dr. Iznutra se daje za umirivanje zeludacno-crevnih bolova (smanjuje zelиdacnu sekrecijи) , za u.mi-rivanje kaslja i bronhijalne astme (antiastmaticne cigarete), grceva od Zиcnog ili bиbreznog kamena, epilepsije, histerije, parkinsonlzma i drugih neuroza, protiv nocnog znojenja tuberkuloznih bolesnika i uopste za umirivanje bolova i napada ~~~~~~ raznih bolesti .
....,... __.,~,

Atropinov sulfat (glavrlli alkaloid velebilja) upotreЬljava se и okи­ listici (nauka о oenim bolestima) kao lek i pri ispitivanjи ocne dи­ zice i roznjaee, zatim za smanjenje sekrecije (izJ.иeevine) zlezda, kao protivotrov pri trovanju morfinom, pilokarpinom i muskarinom. Daje se i spolja u oЬliku masti, sam ili za. jedno s kokainom, u humanoj i veterinarskoj medicini.
1сао

Koren velebilja se upotreЬljava i list. Кора se u jesen, ocisti

od zemlje i natrulih delova, opere i VELEBIUE sиsi. Glavu S pupoljcima i sitnim korenjem treba vratiti и zemlju da bi iduee godine nikla nova biljka. Radi razmnozavanja, vece glave treba uzdui deliti na onoliko sadnica k.oliko ima
pиpolja.k.a.

Rerte se

upotreЬija\raju

vrhovi grancica u cvetu.

VELEBIUE lLI BELADONA

261

ОВt

SCOPOLIA CARNIOLICA, С -

lK

LlSTA \ 1 ELEBIUA I

NJEG0\ 1 1Н PRIMESA 1 FALSIFIКATA : А VELEBIUE. В AILANTHUS GLANDULOSA, D- PHYTOLACCA DECANDRA. VELICINA LISTOVA SМANJENA NA POLOVINU

UPOTREBA VELEBIUA

КROZ

VEKOVE

Misli se da su anticki narodi znali za otrovnost i lekovitost veleЬi lj a, ali о tome nета jasnih i pouzdanih pisanih dokumenata. Prvi zapis potice iz 1504. godine. Lepe Italijanke, narocito Venecijanke, upotreЬljaс

1 &
А

D

-

BE.I.ADONIN BUVAC ATROPA BELLADONA. LJST JZJEDEN OD BUVACA, x O,S, В - EPITHRIX АТRОРАЕ, х 20. С DELOVI BUVACA, D - DVA BUVACA BEZ NOGU

vahu jedno kozmeticko sredstvo izrat.1eno od boblca velebija, 21Ьоg cega bilj ka i nosi naziv Be1Ia-Donna (!ера gospa). U XVII veku velebilje se се~се spominje kao lck u medicinskoj literaturi toga doba. Poёetkom XIX veka

262

LECENJE. B1UEM

postepeno sve farmakopeje unose beladonu (velebilje) kao obaveznu drogu i лјеnа vaZnost u medicini nJ do danas nije opala, nego је jos porasla.

Naziv Acropa је ime jedne od tri parke, tri mitolo~ke boginje koje ро verovanju starih Jelina seku konce na~eg zivota, odredujuci eas nase smrti (atropos znaёi neumitan).

TROVANJA VELEBIUEM

,

sumama su ёrsto zгtve till u.kusnih »pasjih tre~anja«. u toksikolo~koj literaturi se kao klasican prime1· trovanja bobicama velebilja iz neznanja na''odi s]ucaj kolektivne intoksikacije jedne cete francuskih vojnika, 1825. go-

Trovanja 1 elebiljem nisu retka, kako zivom, tako i osu~enom biljkom. 1 Najёesca tro,1anjn su s1 ucajna, nenamerna, i to bobicama. Deca i pastiri ро

MIOL.A

1'\0H.MAL'\A

ZЕ/'\! Сд

.\IIDRIJдl.A

dine. Sto ~ezdeset vojnika na vezЬi u ~umi, umorni i redni, najedo~e se jednog lepog top1og septembars kog dana bobtica veleЬi1ja da Ьi ugasili zed i da Ьi se osvezili. Jedni pomre~e u najvecim mukama и ~umi i na putu za bolnicu, а drugi prezivcle posle stra~nih muka.
/та

i namernih trovanja bobicama velebilja,
и

tajnim davanjem ukиs semena.

crnoj kafi ili crnom

vinи

najce~ce mlevenjem i poda se ne bi osetio neprijatan

Cela biljka је vrlo otrovna, а najvise njen koren. Otrovnost velebilja potice od alkaloida, cij& kolicina u Ьiljci zavisi od soja same biljke, ze1nlji~ta, klime i drugih okolnosti. Sveia, ziva Ьiljka је najotrovnija, jer sadrzi najvise hioscijarnina, а malo ili nimalo atrop!na. Sиva, а pogotovu dugo ёu­ vana i dugo kиvana biljka manje је otrovna zbog prelaska hioscijamina и atropin, koji је oko 6 puta manje otrovan. Su~enjem, dugotrajnim cuvanjem i kиvanjem (osoЬito u alkalnoj sredini) gube se alkaloidi, jer se hidrolizuju (razlaiu). Na taj nacin se i moze objasniti da је neko mogao pojesti i ро nekoliko boblca ра da је preziveo, а drugi је od jedne ili dve bobice povraeao. Proseёna tezina osu§ene ЬоЬiсе је oko 0,23 grama, ~to znaci da bi и jedan gram islo oko cetiri sиve ili jedna sirova bobica. Jedna bobica ima oko 1-2 mg alkaloida. Maksimalna dnevna doza za coveka iznosi oko 1,5 mg. Prema tome, vec i jedna jedina bobica prelazi maksimalnu dozu at· ropina i moze, dakle, Ьiti ~kodljiva.

VELEBПJE

ILI BELADONA

263

Mozda su i ncke zi,ro tinje uzrok sto se coYek polakomj, preYari i otruje bcladonom, jer Је veciнa t ivo tinja manje osetlji,•a p r ema ''elebilju. Co,•ek је najosetlji,Jiji, za njega је Ьela dona i najotro,Ћija. O t roп1osr YeleЬilja za ra· zne Zi''otinj~ toli ko је razlitita da је nemoguce uporediti njego\'O dejstvo p rema coveku i domaCim Zi\'otinjama. Posle coveka, najosetljivija b i bila macka, pt ice i pas, ali i medu pticama ima razlike; golub је, na primer, ,,rlo otpora n. Maj mнn је mпogo o tporn ij i od co,1eka. Magarac i konj mogu u toku neko1iko dana dobijati u hranj dne\'no i ро jedan kilogra m zelenog lB~a veleЬilja bez znakova tro\•anja. Q,•ca i koza, а isto t ako i mnogi drugi prezivari m o~J da jedu \'с1 сЬi1ј е, ali uginu a ko im se alkaloidi daju u venu. Kozje mlek o postaj e ocrovno od k oza koje su j ele beladonu. Pufevi jedu velebilje, нjima ono нis ta n e skodi , ali sami postaju otrovni za cove ka. Zec, zamorёe i pacov mogu biti hranjeni iskljucivo ve1ebilje m а da pri tom ne pokazuju znake trovan ja, ali је njihovo meso otrovno za coveka. Zec koj i se hrani veleblljem pos tajc imun i moze podneti velike doze ove droge, oko 0,6 grama (Hekel). U slucajevima trO\'anja ili toksikoloskih ekspertiza veleЫlje se mofe dokazati m ikroskopski, hemijski i па zivotinjama. Mikroskopom treba trai iti celije s peskom, delice kutikule i dlake.

TROVANJA VELEBILJEM U NAS

nas nisu retki slucajevi trovanja velebiljem, najcesce zrelim, sjajnim, ukusnim i privlacninz bobicama. Medиtim, о tome se kod nas vrlo malo zna. О trovanjima ~~elebiljem и na.s za sada niko ne vodi racuna. Na.Si studenti medicine ne uёе botaniku ni farma kognoziju, ра zbog toga i ne mogu znati nesto vise о tl·o,•anjи biljem jakog fizioloskog dejstva. Р..апiје se, mt:Clиtim, na ove predmete obracala veea pafnja и nas i stari lekari sи vise znali о Ьiljnim lekovima i о bilju иopste. Uostalom, ne treba izgubiti iz vidt\ da su naJi najcuveniji botanicari и SrЬiji, Josif Pancic i Sava
Petrovic, bili lekari.

Ni

и

U zemljama Zapadne Evrope medicinari moraju poznavati va.Znije lekovito i otrovno bilje. Tako se i mogu objasniti tacni podaci za svaku godinи о trovanjimu v·elebiljem i drugim biljem jakog dejstva. Kod nas, m euиtiш , ako bolesnik ne umre od velebilja, skoro redovno se otpиsta iz bolnice bez tacne dijagnoze ili se navodi da је u pitanju »mladalacko lиdHOic , psihoza i sl. Tek u novije vreme neki mladi lekari, koji su shvatili velik zdravstveni i prosvetarsld znaёaj proucavanja narodne medicine, poceli sи da u svojoj svakodnevnoj praksi obracaju pэ.Znju i na narodni iivot и zabaёenim planinskim gorovitim krajevima. Tako је, na primer, klasicne prln1ere nenamernih, sluёajnih trovanja pastira i goroseёa zrelim Ьobicama veleЬilja и okolini Pirota (Bonjinci) opisao dr Kostadin Trickovic. Sirokom anketom i neposred.nim bele~enjem и narodи u raznim na~.im krajevima u toku \rise decenija dosao sam do zakljиcka da је broj trovanja velebiljem, .na zalost, и nas mnogo veci .nego sto sam to ranije mislio.

264
~to

LECENJE BIUEM

Srecom, vecina trovanja ,,elebiljem se nije zavr~avala smrcu. Osim toga, nije od manjeg zna~aja, izuzev nekoliko slutajeva kriminalnih trovanja iz koristoljuЬlja, sva ostala su bila iz пеzпапја. U Bosni su prc i posle rata zabelefena kriminalna trovanja (nasledstvo, miraz) samlevenim osusenim zrelim bobicama velebilja kuvanim svakodnevno u crnoj kafi. Лli su to sasvim izolovani slueajevi. Slu~ajnih trovanja boЬicama ·ima, naprotiv, vrlo mnogo, vecinom iz neznanja. CuvajttCi stoku na ~umskim pofaristima i kr~evinama (gde uvek ima rnnogo veleЬilja), deca, zedna i gladna, prevare se i pojedu poneku bobicu. Ili jedno drugo zacjkuje i onaj najmanji и cobanskoj druZini, da pokaie da nije kukavica i rnali, za inat pojede jednи ili vi~e bobica. Ne manji broj trovanja је i medu gorose~ama, dakle, medu odraslim ljи­ dima. Na primer, u Gvozdackoj reci na Gоси, pred rat nekoliko goroseea је umrlo, jednog su nasli treceg dana Ьlizu иsса pored Ibra, а drugog eetvrtog dana blizu Kraljeva, nedaleko od ·usca Ibra и Moravu. Obojica sи prenesena и besvesnom stanju и bolnicи. Bili su potpuno izobliceni, ispoganjeni. Takva stravicna trovanja beleze svake godine u planinama saradnici Instituta za proucavanje lekovitog bilja i Instituta za farmakognozijи и Beogradu.
U istocnoj Srbiji, osobito ро selima oko Bora, zabelezio sam 1954. god. slucajeve medikamentoznilz trovanja, ali ne bobicama, nego korenom velebilja. То su jedinstveni slucajevi na Balkanи. Da bi iz sebe isterali »Venil'l« (otrov), seljaci iz Кrivelja, Zlota, Ostrelja, Sarbanovca i drugih sela piju »Vodicu« u kojoj је danima bio potopljen koren »jarba naroda« (luda trava). А ve11in (ied, sek.iraciju) treba svaki covek bar dvaput godisnje iz sebe da istera: »Ako ne crknem, ako mogu da izdriim, posle mi је nekoliko meseci Iak~e i podmlзdim se.«

Medutim, ovo nimalo bezazleno narodno »podmladivanje« koristi se i u krirnirzalne svrhe. Najcesce se nekad zena ovim »lecenjema oslobadala znatno mladeg mиZa koji se bio upustio u nedozvoljene odnose s mladom snahom soldatи~om . Na ova kriminalna, veoma podmukla hronicna trovanja prvi mi је (1954) ob1-atio pэ.Znju dr Petrovski, dugogodisnji upravnik bolnice u Boru. Nije, istjna, znao koja је biljka u pitanju, ali mi је podrobno i tacno opisao karakteristicne simptome trovanja, tako da mi је olaksao rad р о taшosnji m seliJ.na da brzo dot1em do »cudotvornog korena« i nacina kako ga matrone spremaju da »izlece<< пestasne mиZe,,e i nepokorne zetove (svoje sino,,e ovako nikad ne »lece«). Iako је dosad prikupljen bogat materijal о raznovrsnoj nepravilnoj upotrebi velebilja и naгodnoj medicini, ipak se pretpostavlja da i·m a i drugih, dosad nepoz11atih nacina upotrebe i puteva trovanja iz neznanja i neobavestenosti, а mo.Zda i iz koristoljuЬija.

Zdravstveno proS1,ecivanje naroda mora biti vecita i stalna briga svih zdravstverzih posLerzika. U rukama leknra, apotekara i vet.e rinara velebilje је spasonosan lek, а kad ga upotrebi neznalica ili zao covek, to је cesto sn1rtonosan otrov. Pren1a tome, svima nат је du.Znost i obaveza da se protiv ove nemani borimo. Kad sc tome doda da stotine porodica planinaca i brtJ.ana s mnogo dece zive od branja liJca i vatlenja korenja velebilja, onda jos vise in1a razloga da se ovoj tako vafnoj medicinskoj biljci obrati veca pafnja i da se osvetli iz svih aspekata.

VELEВfUE

ILI BELADONA

265

NARODNA IMENЛ UКAZUJU NA OTROVNOST VELEBIUA I NA MNOGE ZNAKE TROVANJA
U raznim na~im kraje,rima beladona ima razliёita n а r о d n а i m е n а: veleblJje, veljebllje, \"iljebllje, vilino bllje, vilinsko bllje, veliko bilje, gorsko bilje, golemo Ьilje, bun, crni Ьип, veliki bun, gorski bun, buna (otrovani је kao u nekom bunilu), ludaca, luda trava (otrovani izgleda kao da је poludeo), pomamnica (otrovani skace, vristi, cini svakojake ludosti kao da se pomamio),
kurjaca, kurjacija jabucica, kurjacija treJnja, pasja jagoda, pasja viSnja itd.
Као sto se vidi, svi ovi nazivi ukazuju na to da narod poznaje ot rovrzost о~·е biljke. Velebilje је odиvek ulivalo strah i po~tovanje ёоvеkи bliskom prirodi,
је Ьlago,

jer

ono bilo stalna opasnost za njegovo

decu i domace zivotinje.

ZNACI TROVANJA VELEBILJEM
Znaci tro·џanja, srecom, nastupaju vec posle 20-30 mirzuta: suJenje usta i idrela, promиkJost, neizdrzljiva zed, gadenje na· povraeanje (ko povrati taj је spasen), ukocen pogled, jako ra.Sirerze zerzice, neosetljivost па svetlost, poremccaj vida, zanesenost, ludilo, bes, neuracurzljivost.

OD CEGA POTICE

ТО

NEOBICNO I SNAZNO DEJSTVO VELEBILJA?

Lekovitost i otrovnost veJebilja potJicи od alkaloida (oгgans.kih azotnih jedinjenja) atropina, odnosno hioscijamina. Kolicina alkaloida zavisi od mnogjh cinilaca: vrste biljke, klime, tla, vremena berbe, nacina sиsenja, starosti .droge i dr. Nacteni sи primerci lista sa 1,32~/о alkaloida. Vecina farmakopeja trэli najmanje 0,3()/о alkaloida. Glavni alkaloid је levogirni hioscijamin, odnosno racemicn.i atropin. Oni cine do 990/о svih alkaloida. U . zivom listu iша vтlo malo atropina ili ga mozda i nema. Medиtim, prilikom sиsenja, cиvanja i prerade, ekstrakcije alkaloida i izrade galenskih preparata, veci deo opticki aktivnog Ыoscijamina prelazi и opticki inaktivan, racemican izon1er-atropin. U alkalnoj sredini hioscijamin prelazi и atropin. Svi ovi alkaloidi imajи sliёno fizioloS-ko dejstvo: ~ire zenicи. Zajednicko im је jos i to sto se nalaze u mnogim drugim Ьiljkama iz iste porodice, sto cini hemijsku i farmakodinamickи homogenost solanacea: tatиla, bunika, mandragora i dr.

GDE SE VELEBILJE MOZE NAJCEScE NAcl?
Velebije raste ро nasim b1·dski·m i planinskim ~иmama. Najvise ga ima ро svetJim bukovirn, rede ро hrastovim sumama, а najvise ро sumskim prosecima, krccvinama i na mestima gde su sume izgorele. Voli jaku sumskи zemlju. Na sиmskim paljevinama se mestimiёno javlja и tako velikoj mnozini kao da ga је neko posejao. Odavno је па dobrom glasu velebilje s bal-

266

LBCBNJE BII.JEM

kans kih brda i planina. Ima ga ~ u ostaloj Evropi do Kavkaza, zatim u Iranu i zapadnim Himalajima, а na jug se prostire do severne Afrike. Jugoslavija је godi11ama posle rata bila и sv elu najveci izvoznik prvoklasrzog velebilja, jer је okupator popalio i posekao hiljade hektara na.Sih najguJcih stл,-za, а velebilje ba.S tu nalazi optimalrze uslove za svoj razvitak i daje list i koren sa нajvise lekovitih sastojaka vaznih za ekstraktivnu far111aceutsku irzduscriju (SAD, Zapadna Evropa).
КАКО

IZGLEDA VELEBIUE? -

OPIS BIUKE

Velebllje је <1ugovecna zeljasta Ьiljka. Iz mnogoglavog rizoma 5 mnogobrojnim, krupniш, razgi-aпatim korenjem izbija jedna ili vi~e sna.Znih razgranatih staЬljika , visokih 1-2 т . One su gusto obrasle tarnnozelenim li~­ cem. U svakom prsljenu ima ро dva lista, od kojih је ј е d а n v е 1 i k, а d r u g i т а 1 i. ListO\'i su 10-30 ст dugacki i do 15 ст siroki. Cvetovi su p ojedinacni, izbijaju ·iz pazuba listova. Krunica је krupna, veliбine naprstka, Јера tamnoljublcasto-nasmeaa, na bazi Ьleda; rede је krunica zutosmede Ьоје. Velebilje C'Jeta ргеkо celog leta. Plod је vrlo lepa, sjajna zelena bobica. Kad sazri, a1w је crnomodra. Bobica је mnogosemena, socna nakiselo-slatka, ukusna (ali vrlo otrovna), velicine visnje; ima tamnoljubicast sok. Dole је ЬоЬiса oЬlozena zelenom petozubom casicom. Semenke sи okruglaste, mrke, sitne, svega do 2 mm и precniku, ро povrsini rapave.

PRIVREDNI I DRUSTVENI ZNACAJ VELEBILJA ekstraktivna industrija godisnje trosi stotine vagona korena i jos vise lista velebilja za proizvodnju atropina i drugih lekova. Jиgoslavija godiSnje izveze desetine vagona ove va.Zne biljke, najvise и Engleskи, Italijн, SAD, Holandijи, Francиskи i druge zemlje Evrope i A1nerike. Od branja velebilja u nasim sиmovitim krajevima imaju znatnu korist osobito goroseёe s n1nogo dece, tako da za prodano bilje kирији hleb, odelo i оЬиси. VeleЬilje је oko stotinu puta skuplje od bиkovog i drugog drveta. Branjem velebilja ne s kodi se sиmi, nego se suma tim leci, jer је velebilje sиm­ ski korov. I jos nesto. Da bukva, hrast, bor i drugo drvece stasaju za secu, treba cekati coveko1· vek, i tc vek stogoclisnjaka. А velebilje se svake godine moze brati ра da se ne unisti. Prema tome, i velebilje је ocit primer i dokaz da i korov moze biti koristan. Eto zbog cega se О\'ај opasan, smrtonosan korov nasih suma danas gaji u SAD i Zapadnoj Ev·ropi. PRIMESE I
FALSIFIКATI

Farmaceиtska

Zbog n epozna,,anja i n erazlikovanja, neobavesteni i nestrucni biljari cesto beru list vinobojke (Phy tolacca americana). Ova impozantna zeljasta

VELEBIUE ILI BBLADON.A

267

biljka porek1om i7. Amerike ~iroko је raэprostranjena u mnogim na~im krajevjma, naj~~ce ро Ilaseljima, obodima ~uma i na nekim mestima gde se i velebllje javlja. Razlike izmec1u ove dve biljke su uglavnom ove: vinobojka ima grozdaste cvasti s \'rlo mnogo sitnih cvetova Ьledozute Ьоје i kad sazтi, sitne plodove modre Ьоје u grozdovima; u velebilja su cvetovi pojedina~ni, krupni i ljubi~ast1, а plodovi su krupne modre pojedina~ne ЬоЬlсе. List vinohojke nije dozvoljen u tгgovackom velebilju, jer su hemijski sastav i dejstvo potpuno druga~iji. То moraju znati svi biljari.

ВЕRВА,

SUSENJE,

РАКОV ANJE

I CUVANJE

List se bere celog leta sve dok velebilje cveta, ali је najbolje prvo kolo, brano kad se na biljci pojave prvi cvetovi. Najlekovitiji SLL vrsni listovi. U novije vreme za indu strijsku ekstrakciju atropina sve se vi~e trэ.Ze vrh011i grancica. Na njima OSii.m cvetova ima i mladih, zelenih plodova. Treba brati saruo zdra,,o i mlado lisce zelene Ьоје, bez pega, rupa i drugih o~tecenja, jer takvo li~ce ima manje lekovitih sastojaka, daje lo~u drogu i tesko sc moze prodati. Najbolja droga se d.obija branjem lista oko podne ро lepom, suncanom i suvom vre1nenu. Lisce velebilja је vrlo tanko i neZпo. Zato se mora pailjivo brati i prenositi u korpama, а n ikako и vrecama. Odmah posle Ьгаnја lisce treba osи~ioti u 5to tanjem sloju, od 2 do 3 ст, и zagrejanoj susnici na 50-600С ili, ko nema su~ruiou, moze ga susiti и bladu (na tavanu) na velikoj promaj.i da se ~to pre osusi. Ako se brzo ne osusi, onda· brzo gubi lekovitost, jer је atropin vrlo nepostojano organsko jedinjenje. Cjm se li~ce osu~i. jos mlako se pafljivo pakuje da se ne izlomi i cuva na suvom mestu, jer list privlaci vlagu i brzo se kvari. Najbolje је osиSeno lisce odmah presovatj i zapak.ovati u vi5estruku zilavu, debelu, nepromocivu crnu ћartiju. Li~ce velebilja је neprijatnog, nagorkog i naljutog ukusa. Korenje se vadi u jesen. Iskopavanje moze poceti • krajem leta, vec od i druge polovine avgusta, cim ЬiJjka prestane cvetati i poenu izЬijati novi izdanci. Korenje ~е vadi dok sneg ne zaveje. Treba vaditi samo krupno korenje (~esto kao ruka debelo) od odraslih biljaka starih v.i5e od trJ godine.

Koren

veleЬilja је

vrlo mesnat, mek, socan, belo:iuckast, vrlo velik, razgra·

nat i ponekad tezak vise od 2 kg. Mlado korenje treba vracati zajedno s glavom i pupo1jcima и zemlju, da Ьi iduce godine bilo dovoljno debelo i sposobno za vadenje. Povadeno korenje treba od.rgah ocistiti od zemlje, natrulih i mrt,,Љ delova, odse6i glavu i vratiti је и zemlju za:jedno sa sitnim korenjem. Glю,a i tanko korenje imajи manje alkaloida ti sman:juju vrednost drogi. Korenje se odmah opere hladnom vodom, odnese kuci i ise~e na komade dugacke 20 c1n. Uredcno korenje mora se odmah sиSiti u zagrejanoj susari

268
ili iznad peei do

LECE.NJE

BIUP.М

AkQ је vreme toplo i suntano, mo!e se su§iti i na suncu nanizano na kanap i obe~eno ispod strehe. Debelo korenje se mora uzduf raspor.iti da Ы se ~to pre osu~ilo. Uop~te, beladonu treba ~to pre osusiti, jer su njeni lekoviti sastojci nepostojani u vla!noj drogi. Ako se iskopano korenje ostavi na gomili, sporo i nehatno swi, vlaZno zapakuje ј cuva na vla7љom mestu, ono brzo gubi alkaloide, а time i lekovitu i trgovinsku ' 'rednost, uplesnivi se .i mora se uni~tilt:i, јег niko nece da ga kupi. Ovo su glavni razlozi za5to је na~a droga iz nekih krajeva bivala lo~a, iako se od davnina zna za nju, а .i mi smo odlazili na ta mesta i brali beladonu i u njoj nalazili velik procenat lekovitih sastojaka. Zato se na ove okoЩosti mora obratiti najveea раZпја. Iz i-stih razloga beraci bilja ne treba da cuvaju velebilje kod kuce, nego ga treba sto pre prodati, pre nego ~to pocne vlaino i kisovito jesenje i zimsko dob2. Korenje velebilja је blgroskopno (privlaci vlagu), zbog cega se mora dobro pakovati i cuvati na suvom mestu. Od З kg si1·ovog doЬija se oko 1 kg suvog korena.

sooc.

ZЛSTITA

I RAZMNO:ZAVANJE VELEBIUA U PRIRODI

Proueavajuci godinama beladonu ро nasim brdskim i planinskim sumama, nasli smo prave divlje plantзZe ove va.Zne lekovite biljke, najvise na mestima · gde је okupator sekao sume i gde su bili veliki pozari za vreme rata, а jos vise susne 1946. i 1947. godine. Pravilo је da na poZaristima ima najvise i najbolje beladone. Prema tome, тni smo ..ima'li velИcih kolicina velebilja nekollko posleratnih godina, dok na pozaristima nije izrasla suma. Zato treba racionalno eksploatisati biljku: ne kopati mlado bilje i na onim mestima gde ga malo ima; glavu sa sitnim korenjem vratiti u zemlju; glavu uzdu:Z raseCi na onoliko delova koliko na njoj ima pupoljaka i rasaditi na rastojanju od 50 cn1. Tako се se na golom pozaristu za nekoliko godina imati prava plantaZa beladone u prirodi. Velebilje је vrlo va.Zna lek.ovita biljka, zbog cega se u mnogim zemljama (naroeito SAD) sve vise gaji. U nas sumari treba da razmnozavaju .i gaje ovu biljku, jer се od nje imati veeu korist nego od sumskog drveca. Farmaceutska industrija svake godine trзZi desetine vagona ove droge za ekstrakciju luoscijamina. U apo·t eci se od velebilja izra<1uju razni galenski preparati. Preporuke, napomene 1 opome.n el - Cela bilj'ka је vrlo otrovna, ра se zbog toga veleЬilje ne smc upotreЬljavati u domacinstvu i ne sme ga biti u domacoj apoteci. Od \'е1еЬi1ја smej.u spravljati lekove samo farmacettti u apotekama i industriji lekova. Deca i trudnice ne smeju brati velebilje, а ostali posle branja moraju dobro oprati ruke toplom vodom i sapunom.

V ERВENд , VRВENA,

DIVIJA

VRВENA..

.

269
DIVLJA
VRВENA, LJUТOVNICA

VERBENA,

VRВENA,

Verbena officinalis L. Trajna ili jednogod \~nja zeljasta biljka, visoka 30-80 cm. StaЬlji­ ka је ~etvorouglasta, uspravna i na gornjem delu razgranata. Listovi su naspramni, duguljasti, gruЬo dlakavi, manje ili vi~e dubokodeljeni, nadole okrenuti i na vrhu ~iljasti. Cvetovi su sitni, Ыedoljubi~asti, dvousnati, sakupljenl u dugim klasovima na vrhu grancica. Cveta od juna do oktobra. Raste svuda ро zapu~tenim mestima i pored puteva do 1.500 т nadmorske visine. UpotreЫjava se gornja polovina Ьiljke u cvetu (Verbenae herba). Sadrii neproucen alkaloid, heterozid verbenozid, gorke materije, tanina, sluzi i etarskog ulja. Narodni lek za jacanje, piotiv nesanice i nervoze, za lecenje jetre i zuci, rana, otoka i drugih oboljenja. Uzima se ро 1 ka~ika isitnjene droge, popari sa 200 g kljuCale vode i posle 1 sata ocedi i pije З puta dnevno pre jela; isti еај slиZi i za ispiranje i grgljanje u slu~ajevima upale usta grla. Poveeava mle~nost, ра se daje dojiljama ро з с~е

Vc rbe naccae

VERВENA

dne\'110 pre је1а. Upot1·eЬljava se i protiv groznice, jer sniZava visoku temperaturu. - Za spoljnu upotrebu, za oЬloge uzima se: 4 supene ka~ike sitno narezanc verbenc, 1 k~ika lanenog i 1 ka~ika stucanog grckog se-

270

LECENJE BlUEM

mena , popari se 1 1itrom kJjucale vode, ostavi poklopljeno 4 sata, ocedi i mlako upotreЬi. Ostala narodna lmcna: boris, Ьosotica, brstica, veтbina, vrbina, VJ'bica, zeJezenka, j ezicar, konjucara, SpCriS, SpOгiS, SpO'r isak, trava Od dlaka, cvrstac.

VEREM-TRAVA, VEREMNJAtA, TRAVA OD GORSКA METVICA, МARULКA

VEREМA,

Calamintha afficinalis Moench -

Labiatae

Bere se lisce ili ' 'rhovi grancica biljke и cvetu (Calaminthae herba) i brzo susi da saёuva prirodnu boju i prijatan miris na maticnjak i nanu. Sadrzi vrlo malo etarskog ulja, zbog kojeg se droga sve vise sakuplja, jer sluZi za destilaciju. UpotreЬ1jю:a se kao narюdni lek slicno zalfiji, nani i maticnjaku, uglavnom za jacanje i umirivanje, rede za lecenje rana. U predelima s оЬс strane Drine ova Ьiljka se mnogo ceni za lecenje »jada i cemera«, tuge, nesanice, »bola pod grudima<< , jer > verema veceg >Od jada nema«. Pije se kao сај (10 g na 100 g kljucale vode) 3-4 puta dnevno.

VEREM·TRA VА

VETROVAU, VEТROVAC, KOTRUAN. . .

271

VEТROVALJ,VETROVAC,KOТRLJAN,~ISТRJC

Eryngium campestre L. -

Umbelliferae

. ~i~egodi~n)a . . ~od!jika,,a biljka, visoka do 70 ст. Ima dиgatak rizom. L1stov.1 sи tvrd1, Zilav1, \'C::oma jako deljeni i svaki vrh se zavr~ava o~trim ~ршm trnom. Cveto\'i sи grupisani и glavicaste cvasti bele Ш plavicaste ЬоЈе; nalaze se па vrhovima grancica. Cveta celog leta.

ERYNGIUM

CAМPESTRE

Rasprostranjenost. - Bodljikav korov sиsnih mesta, osobito ро kamenjarima, na peskи i su,rim poljanama. Droga. - Koren (Ery ngi radix) iskopan и jesen ili rano и proleee. Koren је svojstvenog mirisa, а иkиsа slicnog mrkvi, ali se kasnije oseca gorcina i lj иtina. Sastav. - Saponozida 0,5-lO/o, tanina 1,5()/о, oko 0,120fo etarskog ulja i mnogo secera. Upotr~ba. Diиretik . Mladi izdanci и prolece koriste sa kao salata i povrce. Daje se sam Ш sa drugim Ьiljkama koje dеlиј.и diureHcno, najcesce и oblikи саја. UpotreЬlja,,a se i protiv veli'kog kзSlja: сај (10 g na 200 g vode) zasladi se tolu-sirupom i pije svakog sata ро 1 kafena kasicica. Narodna imena: bela Ьоса, bela sikavica, bermez, be li trn, beт.mak, bermelj, bermec, brmak, Ьгmес, bodeci trpotec, vakas, valjavac, vekes, kapinska trava, kolotrk, ovci cieak, plesec, sikavcina, skolab, sko1obad, skиlab,
ћrogon.

272

LECENJE

BILIВM

Gotovo istog sastava ~ dejstva su i neke druge vrste istog rooa koje rastu kod nas: Е ryngium maritimum L. (ka.pin, kapinika, kemerak, rnorski sikavac, o~tri badelj), Е. planum L. (g1atki sikavac) i dr.

ERYNGIUM

МАRЈТL\ШМ

VIDICAК,

VIDOVACA, VШOVA TRAVA, VIDAC, VIDOVCEVICA

Euphrasia afficina1is L. ст

Scrophulaгiaceae

Sitпa jednogodi~nja zeljasta biijka. StaЬljLka је nefna, svega 10- 20 visoka, prava i samo и gornjem delu malo razgranata. Listovi su sedeci; tamnozeleni, donji su klinasti, а gornji jajasti i nazuЬljeni. Cvetov;j su raznobojni: crvenkasti, rufieasto-ljubieasti, Ыedofuti ili beli. Sakupljeni su u klasaste cvasti u pazu~cima gornjih listova. Cveta od leta do jeseni. Vidac obuhvata vi~e samostalnih vrsta; sve se one mogu koristiti kao lekovite. Sve su to poluparazitske Ьiljke.
~umama,

lim

Rasprostranjenost. do 2.600 m. Droga. -

Raste svuda

ро

Iivadama, pored puteva,

ро

svet-

Cela biljka brana u cvetu (Euphrasiae herba).

VIDOVCICA, VIDOVA ТRAVICA, VIDЛC

273

Sastav. Oko 0,15О/о etarskog ulja, 50fo galotanina, gorke materije, plavu Ьој u, heterozid aukuЬozid i smolaste materije za koje se pretpostavlja da su glavni lekoviti sast,")jc.i droge. Upotreba. Narodni lek: smanjuje upalu i lutenje nosnica, preveliko lucenje zeludacnog soka, leci proliv, upalu usta i zdrela i uopste deluje kao i druge taninske droge. UpotreЬljava se i za lecenje upala oka, konjunktivit, Ьlefarit. 1. Сај za ispiranje nosa (kijavica): 2 supene ka5ike droge popariti sa 200 g kljutale vode, poklopiti, osta,riti celu noc i sutradan nos ispirati procec1enim eajem. 2. Lekovita mast: 5 g alkoholature od vidove trave i 2 kapi ulja od kamilice pomeSa!tn sa 5 g lanolina i 15 g belog vazelina. Od pet do sest puta dnevno staviti pomalo ove masti u svaku nozdrvu. Narodna lmena: vidica, vidovita trava, vidбka sarena, griZovka} dragonka, zornica, oslenica, oearuca.
VJDICAК

VIDOVCICA, VIDOVA ТRAVICA, VIDAC

Anagallis arvensis L. staЬljika

Primulaceae

lzgled blljke. - JednogodiSnja sitn. biljka, visoka 10-30 cm, cija је a na bazi ро zemlji polegla ра se postepeno uspravlja. Listovi su sitni, naspramni, jajoliki, siljasti, prosti, ро obodu celi, sa crnkastim tackama ла nalicju, imaju 3-5 nerava. Iz pazuha lista izblja ро jedan sitan cvet crvene Ьоје, na dugackoj drsci. Plod је okruglasta eaura sa koje, kad sazri, spada poklopac. Cveta celoga leta. Rasprostranjenost. - Raste kod nas svuda, najvise ро njivama, na ugaru, kraj puteva. Svojstva. - Gorkog ukusa. Bez mirisa. Otrovna. Droga. - Nadzemni deo biljke u cvetu (Anagallidis herba). Sastav. - Saponini, proteolitski enzimi, malo tanina i drugih sastojaka. Upotreba. - Vidovcica nije dovoljno proucena. Narodni lek, cak i za lecenje oёnih bolesti (da se ројаеа oenj vid, sto moze imati kobnih

274

L.ECENJE BJUEM

posledica. Povode~i se za narodnim imenom »Vidova t rava«, neobave~ten svet је upotreЬljava za leёenje raznih oЬoljenja oёiju. Na Zapadu se upotreЬljava kao narodni lek za leёenj e astme, rana (u оЬ. liku melema sa lanolinom i vazelinom), za olak~a­ vanje isk~ljavanja sluzi i dr. Otrovna је za ribe, konje, ovce i ptice. Narodna imena. - Q. sim vec spomenutih, ova biljcica ima јо~ mnogo narodnih imena: abronek, abronka, vid, v.idic, vidovka, vidovica, vidovska trava, vidooka, divji baselak, zelenika, zenica, kok.o~iji slijep, kriviёica, krika, kurja ёesnica, kurje oko, kuroslep, misakinja, okance, ocica, skrika, crljena vida, ёr·
VIDOVCICA
viёnik.

VIJOSNICA, PRILEP,

CRКVINA, DRENAК, МRТVА

KOPRIVA

Parietaria oficinalis L. -

Пrticaceae

Trajna zeljasta, vrlo dlakava biljka, visoka do 80 cm. Cvetovi su sitni, zeJenkasti, skupljeni u loptaste cvasti. Ima kalijum-nitrata, sto objasnjava upotrebu vijosnice u narodnoj medicini za izbacivanje kamena iz mokracne besike 1 za olaksavanje mokrenja. Ima i sluzi, sumpora i kalcijum-oksalata.

VILINE, GOSPINE ILI VENERINE \'LASI, PAPRAC, VODENA PAPRAT

Adiantum capillus V eneris L. Кitnjasta

Polypocl1aceae

paprat \'lainih stena i pecina, visoka 10-40 cm. Ima gorkih

i taninskih rnaterija, kumarina, vanilina, sluzi, gume, nitrata i benzoeve ki-

seline. Narodni lek za lecenje organa za disanje, makracnih puteva i ureёtivanje menstruacije.

VILINO SПО , КRAVUAК . V1NOVA LQZA.. .

275

\ iiLINO SITO, КRAVLJAК, КRALJEVAC, PUPAVA, RЕSЕТКА

Carlina acaulis L. -

Compositae

ViLino sito nета sta Ьijike, ta'ko da ogromna bodljЖava rozeta s liscem i glavicasta cvas t leze na zemlji. Dиgovecna zeljasta biljka. Ko.ren је okomit, kao palac debeo, mesnat, vretenast, na presekи Ьео, ukиsa koji podseca na koren kиpusa: n1alo ljиtne ~ ima svojstven miris. Cvetna glavica је crvenkasto-belicasta, u precnikи oko 12 cm, okrugla, lezi n a rozet1 od duguljastih casicnih lis tova, а ispod njih ј е rozeta od bodljikavioh, oko 30 ст dиgackih, perasto deJjenih, debelih, grubih listova. Cveta celog leta. Kad sazri, ostaje samo »sito« koje vetar nosi. Rasprostranjcnost. - Mrsavi, suvi pasnjaci и brdima i planinama. Droga. - Koren (Carlnae radix) se vacti и jesen. Brzo poplesnivi ра se mora naglo osиsiti i pailjivo cuvati na sиvom mestи. Sastav. - Sadrzi 1-2()/о e tarskog иlја, smole, voska, tanina, oko 200fo inulina (r ezervna hт-ana kao i и drиgim biljkama iz iste famИ ije : Compositae). - Etarsko иlје је smede Ьоје, jakog, narkotienog miгisa; sastoji se iz raznih terpena; ima antibakterijska svojstva. Upotreba. - U оЫikи саја (20 g na 1 litar vode), vina (30 g na 1 litar vina) i ekstrakta daje se kao diuretik, d ijaforetik, toniJ<: i holagog. Spolja и oЬlikи kasice stavlja se na Cireve, rane i za lecenje koznih bole sti и narodnoj medicini. U gladnim godinama koren se je de; hranljiv је zbog inulina. Posto је inиHn levulozan, koren kravljaka moze se davati kao dijetalna hrana dijabeticarima. Narodna imena. - Osim spomenиtih, evo jos i ovih imena: beli trn, belotrn, kompava, prostriljavica, _ protak, pupavac, sjekavac. Slicnog hernijskog sastava i dejstva sи srodne domace biljke istog roda: Car lina acanthifolia All., С. alpina Jacq.J С. corymbosa L., С. vulgaris L. i dr.

VINOVA LOZA
V itis vinifera L. -

Vitaceae

U celoj bilJci i vinи - ma tanina, flavonoida i leukoantocijana. U liscu i ima bojene materije enozida, а и pLodov.ima crnog grozda шtocijanskih je.:1jcnj.1. U zrelim plodovirna ima mnogo glikoze, zatim vinske i drugih ki· $eL . ta, raznih soli i drugil1 ko.risnih sastojaka. Vinova loza ima izraъita svojstva vitamina Р (flavonoidi), sto obja~­ njava vekovnи ироtrеЬи ove stare kulturne biljke kao hemostatika. Varijetet vinove loze bogat taninima i bojama (u jesen crven list), koji se do kraja XIX veka иpotreЬlja'\rao za Ьojadisanje, koris1i se i danas kao lek za uredivanje n1enstruacij eJ protiv preteranog i prodl!Zenog mesecnog pranja i kad se desi da menstruacij a izostane: 60 g vinovog lista i ро 20 g dimnjace i n1ajorana se pomesa. Tri sиpene kasike popariti sa pola litra kljucale vode, ostaviti pola sata i popiti и 3 doze pre jela и tokи dапа. Protiv jakog ocП.iva иpotreЬljava se i tinktura Ш ekstrakt: 100 g osиsenog Wпovog li~ca isecka

276

LECENJE BIUEM

se i pre~ije sa pola litra 550/~nc prepecenicc, drii 8 dana uz cesce muckanje i pije 5 puta dnevno ро l ka~ika pre jcla. Ista ova tinktura koristi i protiv hemoroida. Т<.атен н bubregu narod leci sokom koji curi (»SUZi«) kad sc u prolccc vinova loza orezuje; pije se 3-4 kasike soka dnevno. Istim sokom peru i oЬlaiu upaljene oci. Groi.dane kнre se pгeporucuju protiv hronicnog zatvora, gastrita, oboljenja jetre i uopste za jaeanje, јег grozёte је vrlo hranljivo, lako se vari i korisno deluje na organizam (vid. Voce i povrce, Vocni dani). Sira (slatko vino) и svetu se sve vise ostavlja za zimu i pije kao neprevreo vocni sok. Suvo grozёte је veoma hranljivo; upotreЬljava se i protiv kaslja i zatvora. Vino, osobito crno, slиzl u apotekama za eks trakciju tra\ra za izradu raznih tzv. lekovitilz vina. Narodna imena: ,,ina loza, vinlka, vinoloza, vinska loza, krga, trs, cokot, vinja loza.

VIRAК, VRКUTA,

ROSANICA,

BISERAК

Alchemilla vulgaris L. Opis biljke.-

Rosaceae

Viгak је mnogogodisnja zeljasta domaca Ьiljka. Podzemno staЬJo је razgтanato i iz njega izbijajи nadzemne prave staЬljike, visoke

10--40 cm. Listovi s u naizmenicni, krupni, na drskama, u celinl okruglasti, izdeljeni na 7-11 pli tkih reznje,,a, ро оЬоdи zupcasti i obrasli trepavicastim dlakama. Cveta od maja do avgusta neиglednim fuckasto-zelenlm sitnim cvetovima. Na listovima ,,irka dugo se zadriavajи kapljice rose, magle i kise kao divni sjajnl biser i, »nakit i drago kamenje pastirica«. Rзsprostranjenost. Raste sYuda do 2.500 m, najvise ро sиvatima, izrnedи stena i d.rugde. Svojstva. - Bez rnirisa; oporog i malo nagorkog иkusa. Droga. - Веге se list и doba cvetanja (Alclzemillae foliщn). Sastav. - Ima 6-90/о tanina (galnog i elagnog). Upotreba. - Virak је tipicna taninska droga. Dobar adstringens i tonik. Daje se u oЬllku саја (10 g na 200 g vode) ili и formi ekstrakta (ро 3 grama dva puta dnevno) protiv proliva, osoЫto krva,юg. Spolja se daje u oЬliku jakog саја (200 g na litar vode) za zapiranje u slиcajeYima krvavljenja iz materice van vremena menstruacije. Svrab stidrнce (pruritis vulve) . - Dva grama vodenog ekstrakta virka, 10 g vodenog ekstrakta rиZinog cveta, 10 g lanolina i 20 g vazelina - pшne­ sati da se doblje lekoYita mast i time mazati stidnicu. U slиcaju da је pruritus pracen ekcemom, ovoj smesi dodati 10 g oinkoksida. Сај proti,, proliva: pomesa se ро 25 g Yirka, dunjinog semena, trave-ive, kamilke i majkine dusice; 3 supene kasike саја popariti sa pola litra kljи­ cale vode, ostaYiti сеlи пос i sutradan piti umesto vode. Narodnз imena. Osim spomenиtih narodnih imena, navodimo i ova: verkuta, viric, goveda tt·ava, gospin plast, zvizdenjak, lavska noga, plascek device Marije, ёара la,·a, еара oroslanova.

VISIBAВA, ВАРКА . VISNJA. VLASКA SALATA ...

277

VISIBAВA, ВАРКА,

VISIGAC, VISIPATКA, DRIJEМAК,
Amaтyllidaceae

DREMIDEDA,D~LЛКA

Galanthus nivalis L. -

Do 20 ст visoka trajna zeljasta Ьi1jka nasih suma. Као sneg beli, pognuti cvetovi su prvi vesnici proleca. Galanthus woronowii Los., Leucojum aestivщn L. (dremovac, drem, Z\'once, kunjavac), visibaba i neke druge biljke iz farnilije Amaryllidaceae sadrie alkaloide derivate izohinolina. Glavni alka1oid је g а 1 а n t а m i n. U lukov-icama ga ima oko 1()/о. Daje se u oЬliku 0,25, 0,50 i 11>/о sterilnih rast\rora za injekcije u an1pиlama od 1 ml za 1eeenje poliomielita i traumaticnih ostecenja nerava. Slicno fizostigminu delиje kao miotik i kao aнtagonist kurareu. Manje је otrovan od ezerina (fiziostigmina). Daje se и obliku hidrohlorida i hidrobrornida. Iz lukovica visibabe izdvojen је .i stavljen и promet poslednjih godina srodan alkaloid n i v а 1i n.

VISNJA

Prunus cerasus L. - Rosaceae
Od zrelog ploda (Cerasi fructus) • i 5 е 1 е d с • n е visnje pravi se k r vrlo 1ukиsan i zdrav sok i sirup, pekrnez, vino ·i dr. U p1odovima visnje i tresnje ima slobodniћ (1-2fJ/o) i vezanih organsk.ih k i s е 1 i n а Uabucne, limunove i CiJibarne), 5-100/о s е с е r а (uglavnom invertnog), azotnih jedinjenja, minera1nih soli, v i t а m i n а itd. U s е т е n k а т а ima glikozida amigdalozida i enzima emulzina. Od zrelog ploda, zajedno s razbijenom kosticorn а semenom, pravi se Sirupus cerasorum. U visnjevim peteJjk.ama (Cerasi stipites) ima tanina i drugih sastojaka koji delujи diuгeticno, poma.Zи izbacivanju kamena iz bubrega i mokracne besike i zausta\rljajи pгoliv. U no,rije vreme sve se vise gaji ki• ela visnja za proizvodnju vгlo ukи­ s snog i svakodnevпo upotreЬijavanog vocnog soka koji osvezava prijatnim mirisom i ugodnin1 kiselim ukиsom (vid. Vitaminski vocni sokoVt).

VLASКA

SALATA, ·ZALATNICA, OGNJICINA, REPUNJACA, SISAVAC, SКRВINКA

Lapsana communis L. -

Compositae

JednogodiSnja zeJjasta biljka, visoka do 1 m. Raste na ~umskim krcevinama i na pustom zen1ljistu. Cvasti su svetlozute Ьоје. Cvetovi se zatvaraju cim prode podne. Cveta od rnaja do septembra. U narodu se sveze lisce stuca i stavlja na uboje i cireve. U obliku саја (2 ka~ike suvog lisca na 300 g kljucale vode, dnevna doza) ili se spreiil'i kao povrce,

278
upotreЬijava

LECENJB BIUEM

se za jate lucenjc mokrace i kao dijetalna hrana bolesnika od secerne bo lesti.

VLASКA

SALATA

VODENA

PERUNIКA,

BARSKA ILI

2UТА PERUNIКA

1ris pseudacorus L. -

Iridaceae

Trajna zeljasta barska biljka, visoka 60-110 ст. Lici na peruniku, a1i ЈОЈ је cvet zut. C\'eta od maja do jula. Raste svuda ро stajacim vodama. Ima debeo zut rizom oporog иkusa. Sadrzi do 200/о tanina, oko 22О/о иglje­ nih hidrata (hidrolizom daju иglavnom fruktozu, vocni secer), 1,7°/о ulja, 2,5о/о belancevina, glutamina, arginina i holina. Vodena perunika је otrovna. U svezem stanju, uzeta и vecoj ko1icini, izazi,,a grceve и trbиhu i povraeanje, ponekad i krvavo. Sok sveze biljke iza· ziva draienje sluznice i kijanje. Osusen rizom se upotreЬljava и smesi sa nekim taninskim biljkama protiv krvavog mokrenja: pomesa se ро 20 g rizoma vodene perunike, lista koprive, breze i medvedeg grozda ·i troskota, kиva 15 minuta и 1 litru vode. - UpotreЬljava se i protiv proliva, za jaeanje, za lecenje desni ~ zuba i и druge svrhe. Vodenu peruniku treba izbegavati kao lek, jer је otrovna, а mi imamo izvrsne taninske biJjke (srcenjak, trava od srdobolje, hrastova kora i dr.) koje nisu skodljive, а leko\ritost im је veea i pouzdanija. Ostala narodna imena: vodeni bozur, vodeni krin, vodeni macic, vodeni cvijet, divlji lilijum, divlja perunika, zuta lilija, zuti bofurak, zuti vo-

VODOPtJA, :tENETRGA, CIKORIJA

279
rиZica,

deni lj iljan, zuti lilijum, zecja nj ka, sarica.

krinka, la.Zni macinac, povodna peru-

VODOPIJA,
Cichorium

ZENEТRGA,

CIKORIJA

intybus L. -

Compositae

Dugovecna zeljasta biljka, ' 'isoka do 1,5 т, ponekad i visa. Cela biJjka ima mleenog soka, osobito mJada. Koren јој ј е valjkasto-vretenast, cvrst, spolja tamпe Ьоје, а iznutra gotovo Ьео. StaЫjika је prava, vrlo tvrda, u gornjem delu razgranata. StaЬljika i l!istovi sи pokriveni kratkim tvrdim dJa kama. Prizemru listov.i sи и oЫiku rozete, krиpni, dиgacki, ро obodu duboko i nejednako uгezani, а oni па staЬljici sи kraCi, duguljasto-kopljasti, n1anje d eljenj, na osnov.i do polovJne obuhvala·jou staЬljiku . Cvetovi su svetloplavi, vrlo lepi i upadljivi, svi su jezieasti, udru.Zeni и pojedinacne ili udr.uiene cvasti oko З cm и promeru. Cveta oЬilno preko celog leta. Rasprostranjenost. - Raste svuda kao korov, najvise pored staza i pиteva, ро pasnjacima i livadama, ро obodima suma i drugde. Ponegde se zapustena mcsta izj иtra plave od iscvetale vodopije. Svojstva. - Cela biljka је gorka i vrlo cvrsta tako da se te5ko kida
i
сира.

Droga. - Koren (Cichorii radix) kopan u jesen kad је najdeЫji i ima najvise lekovitih sastojaka i ~nиlina (rezervna hrana) . Rede se koristi nadzernna Ьiljka brana u cvet-u (Cichorii herba). Sastav. - Ciko1'ietol, gorak kumarinski derivat vezan и biljci и oblikи heterozida. Inulina i drиgih derivata vocnog secera ima oko 250/о, slobodnog vocnog secera, pektina i dr. Upotreba. - Vise se looгisti и narodnoj nego ·и naиcnoj medicini kao neotrovna gorka droga za lecenje organa za varenje, pre svega, za pojaeavanje apetita, za jacanje zeltica, bolje varenje hrane, za obilnije lucenje mokrace i zuci i dr. 1. Hroнiёrzi katar zeluca: ро 20 g korena vodopije, trave-ive, i lista hajducice, majkine dпsice i oraha. Tri supene kasike ove mesavine иvесе popariti sa pola l.Нra kljиcale vode, poklopiti, osta,v iti оеlи noc i sиtradan odliti i piti nezaslaёteno umesto vode. 2. Uporan kazar сгеvа i nemanje apetita: 50 g trave-ive, ро 20 g korena vodopije i lista hajdиcice i 10 g otajnice. Spravlja se Ј pije kao pod 1. З. Za ёisce1'Lje zucnih puteva: ро 40 g korena vodopije i maslacka, i ро Ј О g trave-ive i piton1e n~ne, kao pod 1. 4. Za bolje varenje: ро 25 g korena vodopije, maslacka i idirota, 15 g trave-ive i ро 5 g anisa i moraca. Od ove · smese se uzme 2 sиpene kasikc, uvece popari sa ЗtЮ g kJjucale vode, poklopi i sutradan odblje i nezasladeno pije izjutra pre dorиcka i u\rece pre vecere. · >>Frankova cigura«, dodatak kafi i »sirotinjska ili ratna kafa« је isprzen i samleven koren uplemenjene vodopije sa krupnim mesnatim korenom bogatim i1'lиli7101H. РоЬtо је inulin polisaharid koji hidrolizom (dakle, i u nasem organizmи) daje ~amo levulazu (fruk:tozu i.hi vocni secer), razurnljivo је zasto kod nas u narodnoj medicini ciguru koriste dijabeticaгi. Ovo је

280

LE.CENJE BIUEM

sasvirn opravdano, jer sve biljke iz farniHje glavotika (Compositae), а njih ima ,,rlo mnogo, oko 23.000 vrsta, umesto skroba kao rezervnu hranu ima ju inulin. Prema tome, osob e obolele od secerne bolesti mogu koristiti sve biljke iz te p orodice kao dijetalnu hranu. Oplemenj ena cikorija se u Evropi gaji od XVII veka. Narodna imena: visnjev regrad, vodoplav, golica, gologuza, divlja locika, zeltenica, zucanica, jandres.ica, kamput, konjska trava, modrica, plavocvet, plavulja, podroznik, radic, suncevo cvece, cigura, cilkorija, cikora, santoga, ~urlin. Cichorium erzdivia L . је bastenska biljka koja se kod nas gaji u vise hortikulturnih od1tka kao zeleno povrce i upotreЬljavaj u је kao salatu osobito и Slovenijoi. Narod је naziva ovim ti menom: andi·b ija, andivija, vгtna futenica, endivija kreculja, Zиrnenica, zutinica pHoma, zutka , indivija, kudгava salata, cihora, cihora-rezanica, strpka. VOLOVSKI JEZIK,
VOLNJAК, VOLUJAК, РАСЈЕ RUNJAVA ТRAVA

GNJEZDO,

Anchusa officinalis L. -

Boraginaceae

VOLOVSКI

JEZIK

VRANEMJL, VRANJE'NIКA . VRANILOVA ТRAVA ...

281

GruЬo dlakava trajna zeljasta Ьiljka koja raste pored puteva i na neobra'-1enom zemlji~tu, visoka 20-80 ст. Cveta leti purpurnim ili plavi.m cvetovirna. UpotreЬljavaju se c\ret i Hst slicno ро'геёu. Ima kalijum-nitrata, alkaloida cinoglosina, konsolidina i konsolicina, holina i alantoina. U obliku саја (5~/о), sirupa ili ekstrakta upotreЬljava se za lak~e izlucivanje mokrace, za znojenje i iskasljavanje. Sliёnog sas taYa i dejstva је i Lycopsis arvensis L. (zavratnica, krivo~ija).

VRANEMIL,

\ЋANJENIКA, BLIТVINA

Plu.mbago europaea L.- Plumbaginaceae
zeljasta biljka koja kao razgranat zbun, visok 30-120 cm, raste ла kamenjaru и Primorju. Cvetovi su ljubiCa.sti 1 udrиZeni u grozdaste cvasti. Nekad se upotreЬljavao koren (Dentariae radix), а danas тetJko nadzemni deo bilj.ke и cvetu (Plumbaginis herba). Cela biljka, а osoЬi•to koren, izaziva crvenilo i plikove. Ako se proguta, izaziva gadenje, povraCaпje i clruge znake trovanja. Zbog toga је vranernil napu~ten. Dugoveёna

Medutim, 1947. god. eksperimentalno је dokazano da glavni akti'VD.i sastojak biljke plumbagon (izolovan ј os 1828) ima bakteriostaticna svojstva (vid. poglavlje »Fitoncidi«) i da su dobijeni dobri rezultati davanjem tintravenskih injekcija za leёenje furunkuloze (ёireva) 1 akne. Osta.Ia narodna imena: vranemilj, vranjemil, vranjena, lipka, olovnica, svinёenka.

VRANEM1L

VRANILOVA TRAVA
Origanum vulgare L. -

Labiatae
ст

dugacki, vefu u kitice i suse na jakoj promaji. Aromaticnog пllrisa i ukusa. Ne treba brati vranilovku s belim C\'etovima, jer је preduzeea za otkup lekovitog bilja ne pri-

Seku se vrhovi granCica u cvetu, oko 20

282

LECENJВ

BJUEM

maju. Etarsko иlје vranilovke је vrto antiseptieno, јег ima 500/о timola. Omiljena је u narodu kao сај i lek za jacanje, za lecenje bolesti organa za varenje (osoЬito proliva) i disanje, а spolja se иpotreЬljava protiv raznih za. paljenja koze i sluznka, narocito u Crnoj Gori i SandZakи. Hemijski sastav i fa1·makodinamsko dejstvo vranilovke ј е vrlo blisko i slicпo majkinoj du~ici ра se na isti naoin moze upotrebiti. Isto tako se bere, su~i, cuva i pakuje kao i тај kina du~ica. Posto u staЬijici vranilovke nema lekovitih sastojaka, najbolje је posle susenja rukom skinuti sve lisce i cvece i samo to koristiti. Vranilovka Је znatno krupnija i visa od m ajkine dиsice. U nas је ima svuda na neobradenom zem· ljistu. Mestimicno se javlja u velikoj masi, ра kad iscveta, cela livada se oboji divnim tamnim lju· bicastim cvastima. Vranilovka је dugovecna zeljasta Ьiljka sun· canih i sиvih s trana. Ima иspravne cvrste drske, vi· soke oko pola metra, obojene crvenkasto i obrasle dosta krupnim listovima. Cveta od jula do oktobra. Cvetovi sи na vrhи stabljika иdruzeni и kompakt· ne okruglaste cvasti, prijatnog mirisa i ~zvanred­ no lepog izgleda. Ukиsa је oporog i gorkog. Spada u grupи aromaticni· h oporih, gorkih neotrovnih droga koј е se и nas mnogo cene. U Sandiaku i sиsednim VRANILOVКA oЬlastima to је mestimicno glavni narodni lek, koji se osobito z1rm. иpotreЬljava и oblikи еаја protiv nazeba. Tamo vranilovkи cesto nazivajи сај • metvica. i Posto se ponekad vranilovka tra.Zi и indиstrJjskim kolicinama za des tilacijи etarskog иlја i za izvoz, potrebno је da citaooi znajи da se ova biljka и raznim nasim krajevima razlicito naziva: divlji сај, mravinac, mirisljavac, crnO\'T, crnovrska, diodZan, dusica i sl. U BotaniCkom rec1'Liku navode se jos i ova narodna qmena: baЬina dubcica, bolmet, bolja du~ica, vrigan, gorka meta, gocman, dobra misel, dobra misu, dobrovoljka, zabrta, zavrta, ksabeгta, maZиran, majoran, mravinjac, mravic? (Vиk), mravlinjak, origanj, rigan, гohogan, sovr, sovro, su~ica, to~ta, crljena meta, crlJena metvica, crnovrh, cober. Etarsko ulje od vranilovke sadrfi oko 500/о timola, zbog cega ima veoma izrэ.Zena antibakterijska svojstva. Na taj naCin se moze i objasniti ve-

VRAPSEМE ,

VRAPCIJE

SЕМВ ,

DIVUA PROJA . . .

283

k.ovna upotreba i ogromno poverenje u lekovitu moc ove biljke u nekim nasim kraj e\ ima . .Nazivaju ј е vrani~ov~om za to sto ј е do otkriea sin tetskih Ьоја upotreЬlJ avana za crno boJenJ e vune uz doda tak kara~boje (zelene gaHce).
1

VRAPSEМE,

VRAPCIJE SEME, DIVUA PROJA, VRAPCIJE PROSO

Litl1osperm um officinale L. -

Boraginaceae

Trajna zeljasta biJjka, visoka do 1 m. Rizom је debeo; iz njega izbija prava, gruba, cvrsta, vrlo razgranata staЬl}i1ka. Listovd su bez drske, grubo dlakavi, duguljasti, o dozdo svetlij.e Ьоје sa istaknutirn nervima. Cvetovi su sitni, neupadljivi, zuckasto-belic asti i pojedinacni. Plod је sitan, belieast, sjajan i vrlo tvгd. Cveta od maja do jula. Raste obilno svuda ро sumama,

VRAPSfu\1E

ci~t inama , пeob radenom i kamenitom tlu i ро obalama r eika. Bilj'ka nije llemijski dovoljno istraiena. U zelenoj biljci ima crvene Ьоје sИcne alkaninu, i silikata. - Deluje diureli,cno Јто i druge silikatne droge, ра se upotreЬljava u narodnoj rncdicinl proti'' zapaljenja i kamena i peska u bubrezima i ~<>: kracnoj besici: 20 g semena i 30 g secera stuca se u prah u avanu, dodaJUC1 kap ро kap pola litra сај а od cveta crnog sleza (30 g na pola litra mlake vode), ocedi i doda 5 g kalijum-nitrata, rastvori mesanjem i pije svaka З sata ро 1 kasika. - Ili se 50 g gгanOica и cvetu od vrapsemena dsecka i kuva 20 minuta u 1 litru vode, os tavi з sata i pije .svako jutro pre jela ро 2 ease.

284

LВCENIE

BIUEМ

Ostala narodna imena: bilozrnac, biserka, vrabseme, vrabcije seme, vrapcevina, vrapcje sjeme, divlja proha, <1in<1иvak, zecje seme, jarabinje zelje, jarebinjak, proиlja, pticja trava, pticje proso, pticje seme, гibcici, ticje zrno.

VRATIC,POVRATIC,POVRATA
Tanacetum vulgare L.- Compositae
vrlo lepa zeljasta biljka, visoka do 1,5 m. StaЬljika је prava, slabo razgranata i cesto crvenkasta. Listovi sи krupni, tamnozeleni, prosti ili kitnjasto dvojno perasto deljeni. Cvetne glavice su Zиte, sitne, skиpljene tt stitove na vrhovima staЬljike, grac:tene samo od cevastih cvetova. Cveta leti. Rasprostranjenost. - Gde se vratic pojavi, raste obicno и velikom mnostvu, najvise ро lиgo­ vima, pored reka i potoka i uopste ро vlaznim mestima. Svojstva. U vreme cvetanja vratic siri S\'Ojstven ostar miris. Ukusa је gorkog i neprijatnog. Svi delovi biljke su otrovni, а najvi.Se cvasti. Droga. - Cvast bez drske (Tanaceti flos), rede vrhovd stabljika sa cvastima (Tanaceti herba). Sastav. - Ima amorfne gorke materije tanacetina, zatim smole, do 1,5°/о etarskog ulja i drugih manje va.Znih sиpstancija. Е t а r s k о и 1 ј е ima oko ?Оо/" t а n а с е t о n а (isto sto i tujon u tuji), kome se иglavnom pripisиje lekovitost, а jos vise о t r о v n о s t biljke. Upotreba. - Vratic se u mnogim zemljama иpoVRATic trebljava protiv crevnih parazita (oksiure), kao gorko sredstvo za jacanje, ali је vec i u malim dozama opasan, jer је bilo cesiih trovanja. Izaziva konvulzije kao kamfor. :2:ivotinjama је davan intra\,enozno, posle cega sи se pojavili simptomi slieni besnilи (zivotinja z.apeni, hoce da ијеdа i sl.). Kod nas se vratic јо~ uvek cesto i raznovrsno upotreЬljava kao narodni lek za lecenje mnogih bolesti. Zbog nepoznavanja hemijskog sastava, farmakodiлamskog dejstval doze i nacina upotrebe, cesto dolazi do slabijih ili jacih trovanja. Zato se skrece pai.nja 511ima, а pre svega zdravstvenim radnicima, da se па svakom ko1·aku bore protiv upotrebe ove otrovne biljke. Osobito su cesta tYovanja iena p1·ilikom upotrebe vratica za izazivanje izostqle menstruacijc i za роЬасај. Upotreba povratica и narodи vezana је za razna sujeverja. Otud mu i ime potice. Srecom danas је sve manje seoskog sveta u planini koji veruje da se povraticen1 moze sve vratiti: mladost, zdravlje, ukradeni volovi, izgubljena snaga itd. Narodna imena: abrata, bozje oko, bratic, vratizelja, vratika, vratic, grliёek, konopljika, mo~ak, obratic, povratic, umanika crvinjek.
1

Dиgovecna, Ьијnа,

VRBICICA. VRВICA . VUCJA JABUCICд . ..

285

VRВICICA, VRВICA

Lythrum salicaria L.- Lythraceae
Do 180 cm visoka zeljasta trajna biljka. StaЬljika је razgranata. Listovi su duguljasti, na osnovi srcasti, sedeci, prema vrhu suzeni. Cvetovi su crveni i okupljeni oko \'rsnog dela staЬljike i ogranaka. Raste ро mocvarama. UpotreЬJjavaju se vrhovi sa cvecem (Salicariae summitas). Sadrze tanina, karotenoida, pektina i drugih matertija koje povoljno deluju protiv raznih upala koze i' s1uznice, kao i druge opore i sluzne droge. Ostala narodna imena: vrcnica, drenak, potocni klasic, pot<>Cnj ak, ruia, crljena lVa, Cibrije.

VUCJA

JAВUCICA,

KOKOTINJA, VUCJA STOPA
Aristolochiaceae

Aristolochia cler11.atitis L . -

Trajna zeljasta blljka, visoka do ВО ст. StaЬljika је uspravna, nerazgranata, gola, zeleвo-zuckasta. Listovi su na dnu srcasto useceni, а na vrhu

LEVO: \1'\Ј СЈА JABUCI CA, DESNO : С\'ЕТ

silj asti. Cvetovi su zuckasti, sitni, skupljeni ро 3-8 u prsljenovima listova. Plod је zelena ёaura oЬJika i velicine oraha. Cveta od maja do jula. Rasprostranjenost. - Raste svuda, cesto kao zilav sm1·dljdv korov koji se vrlo tesko iskorenjuje. Najvise је ima na vlainim mestima.

286

LECE.NJE BIUEM

Svojstva. - Cela biljka је gorkog, odvratnog ukusa i vrlo nepгijatnog mirisa, tako da је i oov·ek i zivo tiлja izЬegavaju. Droga. - Rizom, [е<1е cela Ьiljka ili samo jabutica (Aristolochiae rh~ zoma et h erba). Sakuplja se u jesen i ~to b.rfe osusi. Sastav. - Alkaloid aristolohi11. (aristolohija kiselina), tanin, smola, gorak sastojak, etarsko ulje, zute Ьој е, skroЬ, ~ecer i drugi sastojci. Upotreba. - Narodni lek za lecenje rana, posekotina, cireva i slicnih bolesti eoveka i ј о~ vi~e dornaCih zivotinja . 1 u miru, а pogotovo za vreme ratova, vucja jaЬuCica је uspe~ no upotreЬljavana tako da је nazivana »naгodni jod«: 10°to-ni сај ili tinktura (20 g na 100 delova jake rakije) za is piranje i oЬloge. Upotreba vucje jabucice za uredivanje menstruacije је орабnа, jer је biljka otrovrza. Zelenu biljku stavljaju u postelju da odgoni buve i druge insekte. Rede se upotreЬljava za lecenj e upornih ekcema. Druga narodna imena: volk, vucja jabuka, vucja noga, divlja j abuka, zeceva Jubenica, zecja Jubenica, jaЬlcina, jabolcina, jabuc ina, jabucnjak, kurjacka jabucica.

VUёJA LIКA, VUёJA ОРUТА, МASLINICA, AJDUCКA ОРUТА,

LIKOVAC

Daphne mezereum L. -

Thymelaeaceae

Vucj а oputa је trajna biljka, gnnic viso.k do 1 m, sa pravim grancicama poredanin1 kao pruce ili metlica. Raste ро vlafnim i mraCndm ~umama. Savija se i te~ko kida. Listovi su uski i ovalni. Vec и februaru, pre listanja, na vrhovima grancica javljajи se divni rиZieasti mirisni cvetovi. Plod је jednosemena jajasta bobica, najpre zelena, а zrenjem pocrveni kao skerlet. Berba. - U januaru iJ.ti februaru, cim vreme dopusti, pre nego sto se pojavi cvet, guli se kora i su~i. posto se prethodno savije u snopice, paketiee i veze samom korom kao povesmo kudelje. Pri su~enjи treba biti oprezan, jer suva kora izaziva neizdriljivo p eckanje u grlи. Droga. - Dugacke v r р с е 1-2 cm ~iroke i do 1 mm debele. Spolja је kora glatka, crveno-mrka ili futo-mrka, tackasto i prugasto i~arana pгi­ sutnim lisajevima, а iznutra је fuckasta, vrlo glatka i svilasto sjajna. Protkana је dugackim i vrlo ј а k i т v 1 а k n ·i m а, zbog cega је koru gotovo nemoguce prelomltj, jer је jako savitljoiva. Kad se duie hrace, pali i ресе Jzazirvajuci opasne р 1 i k о v е. Nem a mirisa. Sastav. - U drogi ima oko Во/о zelenkaste, ljиte ri gorke smole т е z er е i n а, koja deluje drasticno, izaziva ·k ijanje i mehurove slicne kantari· dinu. То је anhidrid mezerinske kiseline. Ima jos i zute Ьој е, neotrovnog glikozida dafuina, izomer eskulina, bldro lizuje se na glikozu i dafnetin, izomer eskuletina. Upotreba. Vucja opttt a је vezi~kans (izaziva plikove). Ulazi u sastav Emplastrum Mezerei cant11aridatum. Narodn i lck protiv reumatizma, uloga, koznih bolesti, kao sredstvo za izazi ..1nje роЬасаја itd. Najce~ee potope svefu koru и sirce, d.rZe oko pola sata, а zatim је stave na kozu. UpotreЬljavaju је i kao unutra~njd lek, аН ј е u tom oЬliku droga jos opasnija, t ako da је danas skoro potpuno napиstena. Uop~te, s ovom drogom

VUCJA

UКА,

VUCJA OPUTA ...

287

treba biti vrlo oprezan i treba prouciti njenu upotrebu и na~oj narodnoj meclicini. Zabele!eno је nekoliko slucajeva trovanja plodovima i korom vucje opute. Na kozi izaziva vrlo jako crvenilo, bol, mehurove, а posle dиZeg drzanja i gnojno zapaljenje. Interno uzeta izaziva opekotine u zelucu, galtenje i povracanje; u vecoj dozi upalu zeluca i creva. :2:ivotinje ne jedu vucju oputu. - Ponekad se u falsifikovanom biberu naide na plodove vucje opute. Narodna imena. - Qsjm navedenih, evo јо~ nekoliko narodnih im.ena: ajducka lika, bes, vucji rep, zmij.ina trava, likovina, licac, liёica, meeja lika,

rnoeac.

.

Neke farmakopeje ne propisuju koгu od Daphne mezereum, nego koru od srodnih i vтlo slicniћ vтsta: Daphne gnidium L. (masliruica), Daphne laureola L. (vucje uho, divlja lavor.ika, zelenika; veliki, zuti jeremiCak, zimzeleni likovac, licac, lovorcica, ljubcac vazdazelen, vazdazelena masИnica, u~a­ tak) i dr. Sve su one otrovne ј vezikantne. Сосса Gnidiae, plodovi od Da· phne gnidiщn slиZili su Grcima kao drastiean purgans. Da bi sprecili i uЬlaZili delovanje, plodove su upotreЫjavali uvaljane u bra~no, seme od grozda i med i tako davali bolesnicima. Opomena! - Ne upotreЬljavajte vucju oputu za lek ni spolja ni iznutra! Ovde је sp01нenuta da bi se citaoci upoznali s njenom velikom otrovno~cu, а i da bi planinci mogli njenu koru prodati ako se zatrзZi. Koru guliti u rukavicama; posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom.

G

GAVEZ, CRNI GAVEZ, VELIKI GAVEZ

Sympl1.ytum officil'tale L. -

Boraginaceae

Trajna zeljasta Ьiljka, visoka do 1 m. Koren је snaian, debeo, mesnat, spolja crn а iznt1tra belicast. Iz korena izЫja uspravna, socna, suplja, dlakava, razgranata staЫjika. Listovi sи pod prstima gruЬi od mnostva krиp­ nih dlaka; donji s u clipticni i na kratkoj drsci, а srednji ri gornji su sedeci i duguljas ti. c,,eto,,i su ljuЬi casti iJi rиzica:sti, zvonast!i, sakupljeni и povijenim cvastima u раzиhи gornjih Jistova. Cveta u prolece. Rasprostranjenost. - Svuda ро rovovima, pored reka ·i ро vlaznim livadama i iznad 1.000 т nadmorske visine. Droga. - Koren (Symphyti ili Consolidae radix) izvaden u jesen ili u prolece cim biljka pocne listati. Opere se, ostruie, izrere u komade od 2 cm duzine i sto pre osu~i na suncu da ne poplesniVii. Svojstvenog mirisa; sluzavog i pomalo oporog ukusa. Si• ov koren је socan, а osusen roznate konr zistencije. Sastav. - Otrovan alkaloid sim.fito-cinoglosi11 (svega 0,0020/о), gHkoalkaloid konsolidin (0,007О/о), mnog,o sluzi, guma, smola, tanin (5-бО/о), etarsko ulje, as par~giп (1-30/о), secer i purinski deгivat alantoin (0,70fo). Upotreha. - Tipicna sluzna i donekle taninska droga. Zahvaljujuci prisustvu a[antoina, gavez pomaze rast i razmnoZзvanje celija i obnavljanje tki\'a, ра se tako 1noze objasniti vekovna u• potreba u narodnoj medicini za leёenje preloma kostiju, uboja, ёireva, starih i gnojavih rana i sl. U obliku sirupa d1њје se slicno bclom slezu za lakse J.skasljavanje i lecenje upale usne supljine. 1. Plucнi сај: ро 50 g ga,reza i bamije popariti sa 400 g kljucale vode, ostaviti 8-10 sati i tako dobijenu sluzastu tecnost popiti и 3 obroka posle jela; moze se zaslacliti, najbolje sirupo-m ili zeleom od dunja. 2. P1·oLiv proli,,a: ро 50 g gaveza i dunjinog semena i 20 g nane pomesati i popariti sa ро1а litra kljucale vode, poklopiti i posle 8-10 sati ocedi ti i popi ti umes to vode. 3. Za ispiranje i oЬloge: 100 g gaveza popariti 1 litrom kljucale vode, kuvati 20 minuta, osta\'iti 5-6 sati i procediti. U nasoj narodnoj medicini,

GAGAМIJA, GAGALICA. GVAJAK, GVAJAК-DRVO . . .

umesto vode upotreЬljava se rnleko u kome se sve! stucan koren gaveza dugo kuva do gustine fitke ka~ce, ра se to stavi na platno i oЬlafe prelom kosti; preko toga se stave zgodno nacinjene da.§cice i cvrsto poveze. 4. Cir teluca 1 tJvanaestopalacnog creva: 50 g gaveza, dunjinog i lanenog semena i ро 20 g slatkog korena i lista hajducice pome§ati, popariti 1 litrom kljucale vode, poklopiti i posle 6 sati ocediti i u toku dana piti umesto vode.
Ostala narodna tmena: velika sodula, voluj jezieac, vrani gavez, kilnjak, konjski rep, opasica, plju~c, svatovci, cmi koren.

GAGAМIJA,

GAGALICA, GAGRICA,
SТАРКА,

VUCJA NOGA, VUCJA DIVO NANE

Lycopus europaeus L. -

Labiatae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 1 m. Raste ро moevarama. Cvetovi sи sitni, ЬеН s crvenim pegama, skupljeru и pr~ljenove •U pazuhu listova. U narodnoj medici·n i se biljka u cvetu upotreЬljava za lecenje tahikardrije i drиgih slabosti srca. U homeopat:iji se upotreЬljava u iste svrhe, cesto и zajednici s jodom i beladonom. Ima gorkи mater.ijи likopin, пшlо etarskog Щја i tanina, zbog Cega se иpotreЬljava kao adstringens i tonik.
...

GAGAM IJA

-.

GVAJAК, GVAJAК-DRVO,

SVETO DRVO, CASNO DRVO

Gvajakovo drvo i smola (Guajaci lignum et resina) dobijaju se od Guajacum otfici11ale L. 1 Guajacum sanctum L. - Zygophyllaceae. i Jedrac ima oko 22ОЈо, а belika svega 2-Зо/о s m о 1е (Resina Guajaci).

U drogi iша s а р о n о z i d а, vise u belici nego u jedracu, а najvise u kori. Pos to је saponozid glaYлi lekoviti sastojak, treba lo Ьi za lek upo treЬljavati koru, а nc (\rvo. lma j os i gume, malo etarskog ulj a, \'anilina i dr. G'rajakovo drvo је diuretik, dijaforetik, sudorifik, i kao i druge saponozidne droge sredst\'O za popravljanj e prometa materija u obliku еаја (Species lignorum). U vecoj doz.i deluje kao purgans.

290

LECENJE BIUEM

GINSENG, ZENJ-SENJ,
Osu~en

PANAКS,

GINZENGOV KOREN, SVELIJEK

koren biljke Panax ginseng Meyer - Araliaceae, koja raste и Mand.Zuriji, Кini i drugim zemljama na Dalekom istoku, gde se i gaji zbog velike upotrebe и medicini, а i skиpo se prodaje kao cиdotvoran lek. Sastav. Р а n а k s- s а р о n о z i d , amorfna, iuta supstancija rastvorljiva u \'Odi 1 alkoћolu; panaksozid А i В, do 0,050fo etarskog ulja, alkaloid nepoznate graae, saharoza, fitosteroli, sluzi, smole, vitamini С, В 1 i В 2 i dr. Hemijski sastav droge јо~ nije dovoljno poznat i ni jedan naaeni sas· tojak ne moze da objasni farmakodinamska svojstva droge. Upotreba. - U evropskoj medioini pocinje se upotreЬljavati. U Кini, Koreji, Japanu i svim zemljarna pod uticajem kineske medicinske kulture vekovima se upo treЬljava kao lek za sve. Panacea znaoi lek protiv svih bolesti, а Ginseng ili, kako se nei~Spravno kaze, »Z е n- s е n «, na kineskom z е n znaci co\rek , а s е n = koren, dakle, koren koji lici na coveka (kao u nas ~to se ,·ero,,alo za cudotvornи mandragoru ili alraunu).

GLEDACIJA, GLEDIC, GLEDIC, ТRNOVEC

Gleditschia triacantha L. :__ Caesalpiniaceae
Do 40 rn visoko drvo s perasto deljenim Ii~cem, kropnim trnjem i do 40 ст dugackim mahunama. Cesto se sadi kao ziva ograda. Potpuno m.ladi listovi brani и trenutku otvaranja sadrze oko 1Ofo alkaloida triakantina i do 400 m~/o vitamina С. U mahunama ima flavons.lciћ, antrahinonskih (3О/о} i saponinskih jedinjenja. Seme ima do 400/о poliuronskih derivata koji mogu zameniti uvoznu arapsku gumu i tragantu.

spazmoliticno na glatku muskulatиru, nadrafuje centar za disanje i snjzava krvrui prirt:isa·k . Daje se za lecenje cira zeluca i dvanaestopalacnog crcva. - Mahune deluju protiv hronicnog zatvora, slicno reumu i kru~ini.

Triakaпtin delиje

GLOG, CRVENI GLOG

Crataegus oxyacantha L.- Rosaceae
Trnovit, vrlo razg1·anat i otporan grm ili n~sko drvo, 3--4 m visoko. Listovi su podeljeni u 3-5 reznjeva i ро obodu testerasti. Cvetovd su beli, rede malo ruJ.ieasti, pravilno gradeni, sakupljeni и mirisne cvasti slicne ~titu. Istiae se mno~tvom prasnika crvene Ьоје. Plod је okruglasto-duguljasta crvena, malo mesnata ko~tunica sa 1- 3 semenke. Cveta u maju. Rasprostranjenost. i suvim mestima. Raste svuda,
osoЬito ро

ogoljenim, kamenitim

OLOG, CRVENI GLOG

- ..

291

Gajenje 1 berba. ~ U nckim zemljama gaji se kao fiva ograda. Cvetovi se beru kad је u cvasti polovina cvetova otvorena, а druga polovina јо~ u pupoljku. Beru se cele C\rasti ро suvom i sunCa.nom vremenu, pafljivo u korpama prenose i u ~to tanjem sloju na promaji u hladu su~e bez pr~ vrtanja, da se ne izlome. Prijatan miris svezih cvetova su~enjem se izgubi. - Plodovi se beru kad sazru. - Bere se mlad list i su~i kao ~ cvet. - Osu~en cvet se mora <3tп,ati dоЬго zapakovan. Droga. et fructus). U cvetu i listu ima flavonskih i antocijanskih heterozida, saponozida, guanina, adeniлa i dгugih puri• nskzlh denivata, sitosterola, 1"*>Sastav. -

Cvast, list, cvasti s lBcem i zreo plod (Crataegi flos, folium

lina, acetilhoJina, izoamilamina, trimetilamina i drugih alkilamina, aromatskih aminokiselina, triterpenoida, tanina i drugih sastojaka. - U gloginjama ima masnog ulja, secera, limunske, vinske i drugih kiselina, а и kori alkaloida Ьliskih berberinu. Upotreba. - Glogov cvet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao Ьlag lek za umiгivaпje, protv nesanice, raznih шbudenja, gu~enja (zaduhe), kao srcani sedativ, za snizavanje krvnog pritiska (siri krvne sudove). Smanjuje tonus i pokrete materice i creva. Kod nas tek u novije vreme sve vise upotreЬljavaju lekove od gloga, osobito srcani i nervni bolesnici, osobe u klimakteгijumu i. drugi.
1. Nepravilnost и ritmu srcanih otkucaja (aritnzija): uzirna se 3-5 puta dnevno pre jela na kocku secera ро 15 kapi tinkture (:!0 g na 100 g alkohola) od cveta i lista ili 5 kapi tinkture (20 g na 100 g alkohola) od zdroЬlj~niћ gloginja. Moze se upotrebiti i еај : 1 supena ka~ika cveta gloga па 1 ca~u kljиcale 'Vode, posle dva sata se odlrije i pije u dve doze pre jela.
2. Smanje.J1ost srcanog rada (dekompenzacija srca): ро 50 g cveta i lista gloga i lista rnaticnjaka pomesati i praviti сај: 2 sиpene kasike ove smese popari se sa 300 g kljucale vode, poklopi i posle 2 sata odlije i popije и tokи dana pre jela. 3. Arterioskleroza i visok pritisak: ро 25 g c\·eta gloga~ belog luka, rastavica i imele. Od ove sme~e spravi se сај i pije kao сај pod 2.

Nekirn osobama pomaie ovaj сај: ро 20 g cveta gloga i kamilice, maslinovog lis ta, imele ~ belog luka, kao pod 2. 4. Za umirivanje: ро 25 g glogovog cveta, hme'lja, odoljena i rnaticttjaka, kao pod 2. Napomena! - DиZon1 svakodnevnom ·иpotreЬom glog rnoze izazvati nepodnosljivost i trovanje. Zbog toga se posle 5-7 dana moraju ciniti pauze od 2- 3 dana. Razumljivo је da bolesnik mora biti pod stalnom ~ontrolom lekara. Nekih godina se trэ.Ze velike koliOine glogovog cveta i lista za izvoz. Narodna imena: beli glog, bijela draca, bijeli trn, glah, glogic, glogovka, glo;ciC, medvedova hrusica, ostri tm, pasji trn, tгnka, cobancica. Druge vrste gloga koje rastи и Jugoslaviji dmaju slican sastav i dejstvo, alri sи manje ispitane. Kod nas је najrasprostranjeniji beli glog (Cra-

292
t aegus m onogyna. J acq .),
и

LECENJE BIUEM

Oijem se plodu na laz.i sarno jedna sem enka. Cvet i list ovog gJoga se kod nas najce~ce beru i prodaju pod imenom crvenog gloga. Kod nas rastu i ove vr s te: Cr·ataegus nigra W. К. (cmi glog). С. p entagy na W. К. (crni giog) i С. azarolus L. (garcarola, lazarol, nacarole,

pitomi glog).

GLUSAC, GLUVA

SМRЕКА,

SOMINA

Juniperus sabina L. -

Cupressineae

Raste ро bregovima Srednje i Juzne E vrope. Negde se i gaji ро parkovima i drugde. Grш i1i malo drvo, visoko 2-6 m, piramidalno, vrlo gusto i zbijeno razgranato, ima pepeljastu koru koja se vrlo lako odlиp­ ljuje. Kod паs је rasprostгani ena ро suma ma primorskog krsa sve do mora, ра na sever i istok do и sиbalpijsko podrucje. UpotreЬljavaju se osи~eni v rh о v i najmladih g r а n с i с а (Sabinae summitas).

G r а n с i с е su valjkaste, ~ilja­ ste, u svezem stanjи vrlo savitljive, potpuno pokrivene tamnozelenim listicima, noseci ponekad cvetove i р l о d о v е. Plodovi sи pojedinacfui, loptasti, u precniku najvise 5 mm, tamnoplavi i1i crnkasti, posиti belicastom vostanom prevlakom; imajи 1-3 sitna, okruglo-duguljasta, hrapava zrna 3-4 mm velika, opkoljena fu. tim, mekim mesom. L ~ s t i с i sи sitni, svega 1,5 do 5 mm dugi, ovalno-rombicni, na vrhи z~iljeni, naspramni, prilegli jedan na drugog иz grancicu kao crepovi ро krovu, porec1ani и cetiri reda. Na lednoj strani lista vidi se velika oleo-rezinozna zlezda, ponekad otvorena иsled trljanja. Мi r i s а је jakog, terpentinskog, neprijatnog (otиd »Smrdljiva brina«), а ukusa gorkog i ljиtog.
и liscи

Sastav. Еt аr s kоg u 1ј а ima 2-50/о а u plodovima mnogo vise. Sadrfi jos i ~cera, t а n i n а, galne kiseline, s m о 1 е i gorke mateгjje. Upotreba. tovo potpuno Zastareo,
napШten

GL USAC

danas golek. Sabinu

GOROCVET

293
opasnu i о t r о v n u Ь i 1ј k u, za izazivanje роЬаёаја. Bila је sas-

је vredelo spomenuti vi~e kao domaeu kоји јо§ иvek mnoge zene upotreЬljavaju tavni deo mnogiћ stariЬ lekova.

Spolja se ponegde daje kao melem protiv koznih Ьolesti, bradavica i sl. Iznиtra јо§ san1o u homeopatsko] medicini. Daju је i kao е m е n а g о g, ali pri tom treba Ьiti vrlo oprczan. Као abortiv sumnjiva је i opasna. Nest.o s~ vise upotreЬljava u veteri.narskoj medicini kao emenagog, aborti''· s tomahik i diuretik. Zabelezeni sи smrtni slиcajevi usled tгovanja sabinom. Domace Zivotinje је ne jedu. Ulj e је najotroYnije. Na kozi izaziva plikove. Ostala narodna imena: Ьlazeno drevce, varunac, gluvi smric, glиbl smrё, glи§ak, zenska kleko,:ina, jagodna sornina, savina, smrdelika, smrdeljika, smrdljiva brina, smric-glusac.

GOROCVET
Adonis vernalis L. Ranunculaceae

Gorocvet је s t е р s k а Ь i 1 ј k а. Raste ро zemljama oko Crnog mora. Najvise ga ima u Ukrajini, na Krimи, na severnom Kavkazu i jиgozapad­ nom Sibiru. Ima ga и jugoistocnoj i Srednjoj Evropi, odakle se mestimicno ra5irio .i na Zapad. Kod nas ima gorocveta u severoistocnim delovima drzave, mestimicno и znatnoj kolicini, tako da se more eksploatisati i gajiti, odnosno, razmnozavatj. Najvise ga ama na deliЬlatskom pesku, па Fruskoj i gori, ро brdima oko Timoka 1 na drщф.m mestima. Gorocvet raste kao otrovan korov ро suncanim, plitlcim, mr§avim, sи­ vim, peskovitim zemlj i§tima obraslim travom ili izmedи grmlja i р о retkirn sumama, kamenitim brezuljcima i padinama. Stoka ga ne pase. Gorocvet је jedan od prvih vesnika ртоlееа. Rano и prolece, kad sи naSi sиvi pasnjaci jos goJi, zeleni bokori go1·ocveta s divnim, krupnim, glavieastim, kao zlato Zиtim cvetovima na vrllovima staЬljicica pravi sи ukras naSih ogolicenih predela. Iz krupnog, vi~gJavog, mrkog rizoma gorocveta, koji је na donjoj strani obrastao mnogobrojnim, crnim, vretenastim, ziliёastim korenjem, rano и prolece razvijи se mnogobrojne cupavo obrasle staЬljike, eesto ро stotinи strukova и Ьиsепи. Neke staЬljike sи sa cvetom, а manji broj ih је bez cveta. Ро jedan cvet se nalazi na vrhu staЬljike. Ima strukova sa vise cvetova, tako, dok је jedan precvetao, drugi је и cvetu. Otиd se u drogi иvek nalazi ~ plodova. Cela Ьiljka је jake zelene Ьоје, kad se osu§i (droga) postaje sivkasta. Ccla Ьiljka је otrovna, gorkog, ljиtog i neprijatnog u k и s а~ kao, ttostalom, i svi drugi ljиtici . Berba. - Vecina faгmakopeja trafi nadzemni deo biljke u cvetи. Ponegde se upotreЬljavajи samo podzemm delovi gorocveta !ili cela biljka u cvctu zajedno sa rizomom i koгenjem. U homeopatskoj medicini se иро­ trеЬЈја\'а samo sveza biljka и cvetu, sto је najcelishodnije, j er sи najbolji preparati izradeni od svezeg gorocveta. 1 pored svih mera и pogledи branja,

294
SU~enj a,

LECENJ'E

BII..JВM

cu van.fa i izrade lekova od gOfOC\1 eta, droga ' 'rlo brzo gubi lekO\titost, kao uostalom, i mnoge druge heteromdne, а narocito saponozidne droge, pogotovu ove iz poгodice ljuti~a. Odrefu se staЬljicice и cvetu i ~to brfe sи~е vezane koncem и male kite, da bi se sto vi~e jzbeglo razlag·.r.jc heterozida. Prilikom branja treba paziti da Ьиdе 5to manje plodova, jer cim Ьiljka precveta i zarnetne plodove, n1anje је lekovita. Plodovi su slicni dudinji, i ukoliko su stariji, utoliko su krupniji i drobniji. U dгogi se dozvoljava 8О/о staЬijika s plodovima. Gorocvet bi trebalo odmah posle ЬегЬе stabilizovati i brzo osusiti, zatim titrovati i, иор~tе, postupiti kao sa digitalisom. Droga.- Dobra i sveza droga poznaje se ро ovim znacima: Ьоја је jednoliko zelenosiva; ,~ise od polovine staЬijika imaju cvetove; cvetovi su sacuvali svoju kao z1ato futu boju; plodova zrelih koji se drobe i .raspadaju sme Ьiti vrlo malo, а u prvoklasnoj drogi nimalo; ne sme biti staЬljJka bez IB~a, mrkih, drvenastih staЫjika, plesnive droge i crnih listiea sa baze. S t а Ь1 ј i k а је do 30 cm dugacka i 2-5 mm ,debela, uzduz naborana, siva, gola, pri vrhu dlakava i n:ije ~uplja (Ado-

nis aestivalis i

А.

autumnalis).

L i s t о v i su vrlo sitni i gotovo i g 1 i с а s t i, bez dr~ke, donekle obavijaju staЬljiku i perasto su izdeljeni na tri ili vi~e duguljastih, ~iljastih liski celog ruba. Listovi su goli ili slabo dlakavi.

Cvetovi so vrlo krupni (3,5 do 7 cm u preCniku), i u t i i glaviCa.sti. Na vrhu sta.Ьljike se nэ1m ро jedan cvet. Ca.Sica је spolja d1akava. Im.a pet jajastih" bljastih listiea" koji su na vrim nwmhljeni. КтпniCni listiCi su go~ duguljasti. siljasti i mnogobrojni (15-18). Semenke su zelene i sloiene u d]sdmju. U k u s а је gorkog i ljutog. Cuvanje. - Drogu treba hermeticki zaPLOD GOROCVETЛ pakovati u malim neprovidnim sudovima i cuvatli na mracnom i hladnom mestu najvi~e godinu dana. Na dno suda treba staviti malo sveze pecenog kreca. Najbolje Ьi bilo titrovanu i potpuno oэu~enu drogu cuvati и zatopljenim arnpulama od 5 do 10 g s nekim indiferentnim gasom (azotom, plemenitim gasovima ili СО2) kao list digitalisa. Rezana droga. - Ima mnogo delova sitnog iglieastog li~~a. Narocito se isticu zuti delov:i cveta. Ne sme biti plodova, crnih listica koji poticu sa baza staЬljike. Ne sme imati supljih staЬljika (druge vrste gorocveta). Sastav. - Ima dva kardiotonicna heterozida: а) а d о n i t о k s о z i d, izomer konvalatoksozida, bldrolizuje se na strofantidin i ramnozu; Ь) с i·

GOROCVВT

295

m а r о z i d , koji se ћ.idrolizuje na strofantidin i cimarozu. Sadr!i јо~ neke nedovoljno poznate heterozide. Irna jos i s а р о n о z i d а, akonitne kiseline, pentahidroksilnog alkohola adonitola, holina, smole, fitosterola i masti. U rizomu i korenju ima istih sastojaka. Izgleda da imaju vise heterozida i da su zbog toga podzernni delovi aktivniji. 1spitivanje se vrЫ bioloslci, 1 kao digitalis. Upotreba. - Gorocvet deluje slicno digitalisu, а ро Sevalijeu slicno primorskom luku (diuretik). Daje se и novije vreme kao dobar lek za jaeanje srca и s l~и caj e,,ima gde se пе moze dati digitalis. Raz1ikuje se od dli.gitalisa ро tome sto nema kumulativno dejstvo, ра se moze davati и hronicnim slucajevima. Ne izazi\'a naviku. Daje se i kao diuretik u slucaju vodene bolesti, angine pektoris, trovanja nikotinom. Kod nas se droga nedovoljno upotreЫjava. Uzгok tome је и · estalnosti hemijskog sastava i Lizioloskog n dejstva droge. Рге pustanja u promet drogu bi trebalo, kao digitalis, titrovati, а jos bolje, odmah u ргоlесе iz sveze bi'ljke izraditi galenske preparate bez balastnih materija. Treba uciniti sve da se ova izvrsna droga vise upotreЬljava kod nas. Daje se u oЬliku infuza (4-8 g na 250 g vode, popiti sve za 1 dan u З do 6 obroka). »Adonidin« је mesavina glikozida i saponina. Istorija. - Ad01zis potice od imena lepog grckog boga Adonisa, а verrzalis na latinskom znaci pгolecni. - U jиZnoj Rusiji se odvajkada upotreЬ­ ljava u narodu kao lek protiv vodene Ьolesti. Gorocvet је jedna od onih mnogobrojnih Ьiljaka -koja је iz narodne medicine primljena и skolsku . Prva fiz.ioloska ispiti\'anja i racionalnu upotrebu u terapiji vrsio је 1880. godine Bubnov na klinici B otkiпa. On је -prvi zabelezio s1icnost digitalisu. Druge vrste adonlsa. - Adorzis aestivalis L. i А. flammeus Jacq. kod nas su mnogo eesci. Rastu kao dosadan korov ро stгnim zitnim usevima. Deluju slicno kao gorocvetJ ро nekim autorima isto, а ро drugima nesto slabije. Nenamerno ili namerno бesto ih dodaju gorocvetu. Cvet im је s.itan i с r v е n kcio va tra. Ove vrste adonisa su jos manje ·rspi-tane. Ро VojvodiniJ narocito na mestin1a gde raste najbolja psenica, kao sto је gomji Banat, u prolece mestimicno ima vise crvenog gorocveta nego zoЬi ili nekog drugog jarog zita. Ponekad ga је toldko da se more kositi. Adonis flammeus sluii u Gruziji umesto zu tog gorocveta za izradu galenskih preparata za srce. Opomenal - Gorocvet је otrovanJ ра se mora Ь.iti vrlo obazriv! Za5tita u prirodi. - Zbog nagle i neracionalne poslerat.ne eksploatacije f!<' ocvet је mestimicno proredenJ ра cak ri unisten (cupan s koren om). Fosto ј е to vazna, ne samo lekovita nego ~ veoma dekorativna i dosta retka Ьiljka, gorocvet је na mnogo mesta delimicno, а negde i potpuno zasticen. Narodna imcna. - Za Adonis vernalis zabelezena su ova narodna ime'1a : gorac, goracvet, gorovcvet, gorocvet J gorocvijet, gorocvijece, gusnica, zuta sasa, zajcji mak, zecji mak. Za Adorzis aestivalis: zeeja salataJ zecji mak, zecji wrOinak.

296
GORSКA RU!A

LE.CF..NJE BIUEM

Rhododendron ferrugineum L.- Ericaceae
Vi s okoplaлins ki gus to razgrana t grmic, visok 30-90 ст. Listovi su zimzeleni, kozasti, sitni, s lica sjajni i zeleni, s nalicja belicasti, а kasnije perutavi i r~asti. Cvetovi su vrto lepi, crveni, zvonasti, sakupljeni ро 4 do 8 u k catke grozdas te cvas ti. Cve ta leti. UpotreЬlj ava sc lis t (Riюdode l1droni foliunt) kao narodni lek protiv reumatizma, uloga i kamena u bubrezima. Као i druge blljke iz iste famjlije, i gorska ruza sadrzi fenolne 11elerozide. (a rbutozid) i taaine , ali ima i nedovoljno is trazenih sastojaka (andro· metoksin) od kojih potice otrovnost slicna digitalisu. Zbog toga ovu biljku ne treba upotreЬ\javati za lek, jer је opasna i otrovna.

Druga narodnu imena: alpinska ruza, crvena alpska ПlZa. Slicnog hemijskog sastava i fizioloskog dejstva su i druge, tako~e vrlo lepe ukrasne Ьiljke istog roda: Rhododendt·on hi1·sutщн L. (divlji simsir, pjenis nik, slec), Rhododendron ponlicUin L .. donet sa Kavkaza i Pirineja (azalea, azaleja) i dr.

GORSKA RUZA

GORUSICA . GRONICA. GRCICA . . .

297

GORUSICA, DIVLJA GORUSICA, lUТAJA, lUТAN SINAP UGOSICA, ARDALJ ' '

Sinapis arvensis L.
Cruciferae
Jednogodi~nja ili dvogo· diSnja zeljasta biljka, visoka do 80 cm. Raste svuda, а najvise kao bujan korov и jarim usevima tako da se nekjh godina cele njive Zиte od iscveta1e gorusice. Као i druge krstasice (Cruciferae), :i gorusica ima sinigrozida, zbog cega је ljutog ukusa i deluje slicno slacici, ali slabije, jer ima manje tog sumpornog hetero· zida u semenu do to/o. U semenu ima oko 26О/о masnog ulja koje se koristi za ishranu.

GORUSICA

GRONICA, BELJUSКA, ТRAVA OD GRONICE, BELA ТRAVA, BELJUSA

Lepi.dium ruderale L.- Cruciferae
ili dvogodisnja zeljasta Ьiljka ljutog ukusa i neprijatnog mirisa, visoka do 40 ст. Raste na zaslanjenom i nadubrenom zemljistu, najcesce pored puteva i na slatinama. Cvetovi su zelenkasto-beli, sitni, sakupljeni u cvasti na vrhu grancica. Cveta od maja do jula. Ljutina, antisepticna svojstva i lekovitost potieu od sumpornog heterozida, slicno kao i druge krstasice. UpotгeЬljava se cela biljka u cvetu ri seme. Istog sasta\'a i dejstva su i srodne vrste: Lepidium campestre L. (grbica, grb~tica, biЬerika, dimberika), L. draba L. (velika grbastica, gronica, kupusac, renika), L. sativum L. (krecava salata, kres, grЬa·nj, vrtrui bobovnjak), L. latifolium L., L. cartilagineum L . ;i dr.
Jednogodi~nja

GRCICA,

GORКA

DETELINA,

GORКI ТROLIST

Menyanthes trifoliata L. ( = Trifolium fihrinum L .) -

.

Gentianaceae

Grcica је dugovecna zeljasta vodena blljka, visoka do 30 cm. U tre.setistu lezi sna.Zan, do 1 n1 dugacak, oko 15 mm debeo, cvorast, valjkast, razgranat rizom iz koga izbija iznad ogledala vode uspravna staЬljika s t r ореr ni m 1 i s t о v i т а (»vodena detelina«) i rиZieastim cve-

298
tovima sabranim и gustu vrlo g о r k о g u k u s а.
uspravnи

LECENJE BfUEM

cvast slicnu zumbulu. Cela biljka

је

Raste ро h 1 а d n i m m о с v а r а т а, t r е s е t i ~ t i m а u Plavskom jezeru, \TJasotinskoj tresavi, na Zvijezdi kod Vare~a i na nekim drugim mestima, ali retko, samo ро visokoplaninsldm, nepristupacnim tres avaтa.

Droga. - Bere se list (Menyanili Trifolii fiЬrini folium) krajem proleca i poaetkom leta kad grcica cveta i brzo su~i da sacuva prirodnu boju i lekovitost. Susiti u sto tanjem sloju u bladu na promaji da se heterozidi, nepostojani lekoviti sastojci ne bi razlozili.
t hidis

troperno, slicno 1Вси krupnije i nasadeno па dиgacku, и rukavac prodиZenu drsku uzdu.Z naboranи. Pojedine liske su dugacke 3-10 ст, а ~iroke 2-5 cm, duguljaste ili kopljaste, na vrhu zatubaste, gole, celog ruba ili malo izvijtagano-reckaste. Liske su pomalo socne, meke, na licu tamnozelene, а na nalicju svetlije. Glavni nerv је na nalicju lista istaknut, s i r о k, uzdиZ naboran, prema vrhu se su.Z.ava. deteline, ali

Li~ce

је

Sastav. - Grcica је nedovoljno ispitana. Sadrii gorke heterozide nepoznate hemijske grade.
Upotreba. - Gorak tonik kao lincura d druge gencianacee. Ulazi и sastav Бxtractum amarum. Menyant hes znaci meseeni cvet, ~to podseea na emenagogno delovanje biljke; trifolia znaei trolJista; fibrinum od febris, sto znaoi grozni-ca, jer је grcica do otkriea hininove kore upotreЬljava­ na u Evropi protiv raznih vrsta groznice.

GRClCA

ZaJtita. - Grcica је vafna lekovita biljka, u prirodi vrlo proredena, zЬog eega је zakonom za5ticena. Moze se .i gaJiti polaganjem rizoma.

Ostala narodna lmena: vodena bokvica, gorka trava, gromicni trilisnik, deteljica, mrzlicnik , trolistina.

GUJINA ILI

ZМIЛNA ТRAVA...

299

GUJINA ILI ZМIJINA ТRAVA, BADEU, SIКAVICA, SARENI СКАU

Silybum marianum (L.) Gaertn. Кrupna, ст, koja

Compositae

snafna ·impozantna dvogodBnja zeljasta bi'ljka, visoka do 150 lic1 na ~aren bujan ckalj. Listovi su tigrasto pro~arani belim prugama. Cvetovi i listovi su Ьodljikavi. Cvasti su krupne i crvene. Cveta celog leta, u drugoj godini. Raste kraj puteva i naselja u jut..nim krajevima i u Primorju. UpotreЬljava se zreo plod, rec.1e list (Silybi fructus et folium). Glavni lekoviti sastojci su tiramin i histamin. U plodu ima 0,1°/о etarskog ulja, malo tanina, flavonoida, 24-2&1/о masnog ulja, 17°/о belancevine, 210fo raznih 5ecera i drugih ugljenih hidrata i smole. Zahvaljujuci prisustvu tiramj.na, plod badelja povecava krvni pritisa·k. Daje se protiv astme, senske groznice, glavobolje i kopr.i vnjaee. UpotreЬljava se i kao gorko sredstvo za jaeanje, osobito posle te~kih operacija i bolesti. U narodu se upotreЬljava za uЬla­ zavanje napada zuci, protiv ~eeerne bolesti, zatvora, za leeenje hemoroida !i d.r. 1. Protiv niskog pritiska: ро 50 kapi tinkture (20 na 1ОО g razЬlэ.Zenog alkohola) na kocku ~ecera tri puti dnevno pre jela. - Ili 30 g zdroЬljenih plodova kuvati 15 minuta u 200 g vode i to piti svaka 2 sata ро 1 ka~iku. 2. Za јасапје, bolji apetit: ра 10 g· ploda badelja, ki.Cice~ liilcш·... i tra,,e-ive po~ti; 1 supenu ka§ku SШeSe prokuvati 15 minuta U pola litra VOde, КARЛКTERLSTJCNI ostaYiti poklopljeno 3 sata i piti 3--4 puta dnevno pre ТRN~VfНU jela ро 1 Ca.StL 3. Pr:otiv morske Ьolesti: 100 g zdroЬ1jenih plodova badelja staviti u pola litra nаЈЪо1је komovi~ bocu zapиSiti i.. resee muCkajuei, drfati 8 dana Dva dana pre ukrcavanja u brod ili avion piti 3-4 puta. dnevno рге jela ро 1 CaSiCtL 4. SmelllJe и iuCi (kamen, Ьolovi): ро 20 g Ьadelja.. masla.Cka. trav~ive, pitome nane i cikorije (i.enetrge) pome!ati; :5 supene kasike sme5e popariti sa pola litra kljucale vode, poklopiti i ostaviti celu noe, ра sutradaD to popiti u 4 obroka na pola sata pre jela. 5. Protiv seeerne bole.sti: ро 25 g zdroЬljenih plodova badelja, semena blraljevine i grёkog semena, 15 g 1ista. Ьorovnice i 10 g dudovog lista pome· sati Cetiri supene ka.Sike ove smeSe kuvati 15-20 minuta u 600 g vocie, os.~aviti preko noci poldopljeno i sutradan piti ро 1 Ca.su pre jela. Narodna intena. - Osim navedenih, evo jos nekoUko narodntih imena: bijeli stricak, gospin trn, divji artieok, magareca salata, oslJebad, o~ba1i, sjekavica, sarcna badeljka.

D

DANINOC, MILOVАNКА, МАСUНIСА, SIROTICA, SARENA LJUВICICA

Viola tricolor L. - Violaceae
Sitna jednogodisnja zeljasta biljka, visoka do 40 cm. StaЬljika је uglasta, prosta ili razgranata. Listovi su siri nego duii, ро obodu zupcasti, donji su srcoliki, а gornji duguljasti. Cvetov.i su pojedinacni, na dugim peteljkama, troЬojni (ljubicasti, futi · beli). Cveta od proleca do leta. Raste i ро napu~tenim planinskim njivama (do 1.800 m nadmorske visine), ро usevima, suvim i kamenitim mestima. U nas raste mnogo podvrsta, varijeteta i forrni ove vrlo rasprostranjene biljke. Neke, osoЬi·to one krupnocvetne, gaje se kao on1iljeno cvece koje cveta od kraja zime do jeseni. Za lek se upotreЬijava samo d i v 1 ј а, р о 1 ј s k а podvrsta: Viola arvensis Ми· rray, ciji su cvetovi sitru, 8-14 mm dugacki, ~uti, belo fuckasti sa jacim ili slaЬi·jim ljuЬicastim prelivom. Gajenje. - U Holandiji i nekim drugim zemljama na Zapadu daninoc se gaji za domace potrebe i izvoz. Sastav. - Sap01'lOZidna droga. SadrZi jos ·i rutozid (Zиta heterozidna Ьоја violakv~rcitrozid), antocijansku plavu heterozidnu boju violanozid, saliciJni heterozid, slobodnu salicilnu kiselinu, etarsko ulje (O,OlO/o) sa me.. tilsalicilatom, tanin, slиz, soli magne~ijuma i kalaijuma, seeera, do 250 mgo/o vitamina С i razne kaJ:otenoidne Ьоје: violaksantin, auroksantin, flavoksantin i zeaksan tin. Upotreba. - Za lecenje raznih koZnih bolesti (ekcema), svraba, reumatizma, uloga, oЬicnog i velikog kaslja, za јасе izlиcivanje mokrace i protiv upale mokracne besike. Сај : 3 supeвe kasike droge (herbe, nadzem.ni deo divljeg daninoca u cvetu) kи,,а se 15 minuta u 400 g vode i to popije u 3--4 obroka и toku dana. Osobe koje ne podnose ukus mogu zasladiti sirupom od malina, riЬizla, vi~anja ili limuna. Sirup: 100 g droge kuva se 2 sata u poklopljenom sudu и 1,5 litru vode, ocedi, procedi, odlije i doda 2,5 kg secera, prokuva 10 minuta ·i propиsti kroz flanelsko platno. Pije se 3-4 puta dnevno ро 1 kasika posle jela. Protiv velikog ka$lja: ро 20 g daninoca, zove, rosulje, lista pitomog kestena i lista bokvice pomesati. Tri kasike smese prokuvati 5 minuta и pola litra vode и poklopljenom sudu, zasladi·ii medom i piti svakog sata ! ро 1 kasiku (deca kafenu ka.Sicicu).

DEBELA

КОКА

301

Narodna tmena. - Osim navedcnih, evo jos nekoliko narodnih imena za Viola tricolor: bozj i cvit, viola, gospina ljublca, dikino oko, koko~ja ljubica, macvica, maёuha, modra iskrica, poljska ljubica, sedпUCica, trobojna lj uЬica , udovica. 11 iola arveнsis narod naziva: daruinoc, zbornice, poljska ljubica, poljska ljuЬi ё:ica, udovice od zbora.

DEBELA

КОКА

Sedum spectabile Bor. -

Crassulaceae

Debela koka danas је omiljen lek и na~im gradovima. Мnogo se ceni ·kao narodni lek proti'' Cira u zelucu. Cini se da је Beograd centar odakle se unutrasnjost snabdeva rasadom ove Ьiljke i odakle se dobljaju

BOBOV NJAК

obaves tenja kako biljku treba gajiti i upotreЬljavati. Uzela је toliko maha da se gaji i na groЬljima. Biljka se vrlo lako gaji i lepo uspeva i u loncima, saksijama. Gaji se i jedna vrsta sa beloprugastim liscem (panasira). Iz grado,,a se ova biljka sve vise siri ро selima ~:о ~~s i kao lek. Poreklom је iz Кine i Japana. Naraste 30-50 ст. L1sce ЈОЈ Је vrlo d е Ь е 1о tn е s n а t о i s о с n о (sukulentna biljka) gotovo kao u cuvarkuce. s'taЬljike su !рГаvе i razgranate. Koren је debeo, s1ican repi. Cvasti su velike, na vrhovima ogranaka, belo-ruiiёaste Ьоје.

302

LE.CENJE BIUEM

Za lek se upotreЫjava sam~ s v е~ 1 i s t. Zato ga preporutuju da ga svako ko ima ёir и zelucu gaji u svojoj kuci da bi uvek imao sveze li~ce za spravljaлje leka. Svet se toliko hvali tim lekom ра је biljka bila ispiti\,ana i na nekim klinikama, alri za sada jos nema nikakvih objav1jeniћ rezultata. S obzirom na tako veliko poverenje mnogih Ьolesnika, bilo bi potrebno ovu Ьiljku ispitati. Mnogi bolesnici tvrde da su njome izlecili svoj aciditet и zelucu i od toga vтemena im se vi~e ne podriguje kiselo i nemaju nikak\·ih s n1e tnj i u organima za varenje. List se upotreЫja\'a na razne nacine. Neki cede s о k i piju. Drugi, i to vecina, kuvaju 2-3 sveza lista и lonёetu vode da uvri na polovinu i to piju 30 dana, tгiput dne\mo pre jela. Droga se upotreЬljava i u crnoj kafi, а i na mnoge druge n aёine. Drugi kuvaju tтi lista и 100 g cmog vina i , kad uvri na polovinu, piju. Da ne bi triput dnevno morali kuvati, izjutra skuvaju tri doze za сео dan. U na~oj naroclnoj medicini upotreЫjava se za letenje opekotina, cireva i raznih upala koze i sluznice isceden.i sok iz lista bobovnika, bobovnjaka (Sedum tc/epl1ium L.) koj:i raste ро stenama i borovim ~umama. Narod ga naziva јо~ i O\'im imenima: babin tobolac, balan, boЬika, bobnjak, bobovac, bobovnjaёa, bobovujak, bobonjak, bradavnjaёa, debela koko~ka, debeLi list, kotolog, kravlja sJsa, podkisula, trava od udarca, tu~c, crnjak,
ёirnik, ~uljevak.

DEВELA

TIKVA, DEBELICA, DEBELOTIKVA, DEBEUACA, LUDA TIKVA

Bryonia alba L. -

Oucurbl1:aceae

Dugovecna zeljasta poviju~a, penjaOica s debelim, mesnatim, repastim kor enom, koji је spolj a popreC.no naboran i sivkasto-zuckast, а iznutra Ьео. StaЬljika је tanka; naraste do 5 т, gиsto је obrasla gruЬim o~trim dlakama i penje se ро drvecu kao puzavica pomocu ra~ljika. Listovi su na kratkim dr~kama, pгosti, petodelni i naizmenicni. Cvetovi su sitni i zelenkasto-beli. Mu~ki cvetovi su krupniji i na du gim dr~kama, а zenski su sitniji i sakuplj eni u c\rast slienu stitu. Plod је okrugla, cma, socna, gola ЬоЬiса velicine oko 6 m:m. Cveta od maja do avgusta. Rasprostranjenost. - Raste svuda ро vla.Znim ~umama, ро Zivim ogradama i pored reka do 1.300 m nadmorske visine. Svojstva. - Cela biljka, а pogotovu koren је gorkog i vrlo neprijatnug ukusa. Otrovna jel Droga. - Koren (B1·yoniae radix) iskopan и jesen. Svez koren је aktivniji od • usenog, jer se su~enjem aktivrui sastojci brzo razla.Zu. s Sastav. - Mnogo kalijum-nitrata (oko 0,6tJfo), malo etarskog ulja, skroba, ~ecera, smole briorezina koja deluje kao drastiean purgans, zatim glikozida, alkaloida, fitosterola i drugih sa~tojaka. Upotreba. - Dcbela tikva је otrovnal Upotrebljava se u narodnoj medicini protiv zatvora i za pojacanje mokrenja, ра nisu retki slueajevi trovanja: trbobolja, jak proliv, upala bubrega i dr. Zbog toga se sv:ima savetuje da ovu Ьiljku ne koriste za lek. Ovde је spomenuta samo kao otrovna Ыljka koje se treba kloniti.

DEBELA TIKVA, DEBELICA...

303

Slicnog hemijskog sastava i fiziolo~kog dejstva је i d i v 1ј а t ik v а i 1 i d а v о 1 s k а r е р а (Bry onia dioica Jacq.), takoc:fe puzavica, ali ima crvene bobice. I ovom bl1jkom nisu retki slu~ajevi trovanja. U narodu ј е nazivaju јо~ i divje kuke, ugojka, crvena debelica, crveni Ьljuzak, crveni Ьljustac. Bryoпia аlЬа, osim spomenutЉ narodnih imena, naziva se u narodu јо~ i: Ьijeli Ыju~tac, Ьljuzak, vucja s topa, divja repa, zemaljska buca, kosopadavica, kukovina, ludo grozde, tikvenja~a, tu~ika. U istu farmakod inamsku grupu spadaju i d i v 1ј i ili d а v о 1 s k i k r а s t а v а с (Ecbal •tm elaterium А. Rich. - Cucurbitaceae) i neke biljke iz familije р о р о n а с а (Convolv ulacea) sa raznih kontinenata, od kojih se dobijaju droge oficina1ne u na~oj i drugim farmakapejama. Ove droge i njihove s т о 1 е smeju se upotreЬ1javati samo ро uputstvu lekara. Dobijaju se u apoteci. То su tzv.
HETEROZIDNE PURGATIVNE SMOLE. DROGE S
GLIKOREZINAМA

Mn<>g3 Сй711. 1 й111иlасеае imaju mlecni sok sa purgativnom heterozidnom

smolom koja se ne rastvara u vodi, malo u etilacetatu, а lako u etanolu. Ove smole se dobljaju ekstrakcijom droga pomocu etanola (alkohola) i talozenjem iz tog r"stvora dodavanjem vode. Glavni pтedstavnik ovih smola је k о n v о 1 v u 1 о zd d jzdvojen ,jz jalape (Tuber Jalapae); nera~tvorljiv је u vodi, ali је lako rastvorljiv vec i u vrlo maloj kolicini baza dajuci rastvorljive alkalne soti. Hemijski sastav ovih smola јо~ nije potpuno poznat, ali se zna da hidrolizom daju ~ecere i hidroksi masne kiseline.
Droge s glik.orezinama

Droga

p·ljka

Heterozid
Jalapozid

Scammonii tuber et resi1'ta
Јpomoea

orizabensis

C<mvolvulacea.e MeksiJko
Colocynthi pulpa

(skamonin)
1{}-.2()о1 о

Citrullus colocynthis
CucurЬi taceae

Kolocintin
2{}-250/fJ

Aziја,
Јalapae

А.бгikа

tuber et resina

Exogonium purga

Convolvulaceae
Meksiko
Scammonii radix Convolvulus scammonium
Ма1а

Konvolvulozid
1{}-150/о

Azija

Skamonin
3--130/о

304
1

LECBNJE

BIUEМ

Iz jalape, skamonijuma, kolocintisa i srodnih droga izolovane su dru.g e hidroksi-kiseline lteterozidлo vezane. I mnoge Cucurbltaceae sad.rZe heterozidne smole koje deluju kao drasticni purgansi. Heterozidne smole deluju kao drasticni purgansi jer drэ.Ze i tanko i debelo cre\ro. Vece doze izazivaju ga~enje, povracanje, bolove u zelucu i krv u stolici usled zapaljenja cre,,a, zbog cega se ove droge rnoraju davati vrlo oprezno, uvek pod kontrolom Jekara. Ulaze u sastav lekova protiv vodene bolesti da bi se pomogJo izlucivanje teenosti.
DIVIZМA

Droga se sastoji od osu~ne krunice s priraslim pra~nicima d ·i v i z m е (Verba.f\ci flos) od Verbascum thapsiforme Schrader, V. phlomoides L. i dru· gih krupnocvetnih vrsta divizme (Scrophulariaceae). Divizme su impozantne dvogodi~nje zeljaste biljke. Prve godine obrazuju veliku rozetu od krupnog lisca na povrsini zernlje, а drugog leta izraste kao sveea prava vretenasta i snafna staЫjika, visoka do 2 m . Na dnu stabiljke su listo\ri \rrlo krupni i irnaju debele drske, а ~to se ide navi~e, sve su manji i bez dr~ke. Listovi su vrlo gusto vunasto maljavi, debeli, jajasto·duguljasti i na vrhu siJjasti. Gomja polovina staЬljike је gusto okicena kao klas mnogobrojnim krupnim, zи t i m, gotovo sedeCim cvetovima. Divizma cveta preko celog leta. Za sve vreme cvetanja oko divizma na zemJji uvek se naJazi mnos tYo cveta od fute do mrke Ьоје. Srednji i garnji list u Verbascum thapsiforme svojom bazom obuhvata staЫjiku skoro d.o narednog donjeg lista, а od Verbascum phlomoides li· stovi manje obuhvataju staЬljiku .i vise su jajastog oЬlika. Rasprostranjenost. Gajenje. - Divizma raste ро suvim, suneanim, pes· kovitim, plitkim, nerodnim zemlji~tima, narocito ро napustenim kamenolomima, ruse\1inama, krcevinama, pored puteva i uopste ро neobradenom zemljistu. Mestimicno ima divizme u velikim koiicinama. Raste ро celoj Evropi. Kod nas ј е to najobicnij~ korov. Divizmu sto~a ne pase. U nekim ddavama је g а ј е. U jesen se seje ·U leje, а u prolece rasaduje na stalna mesta na rastojanju 60 Х 60 ст. Berba. - Cvet se bere preko celog 1eta i jednog dela jeseni sve dok biljka cveta. Najbolje је divizmu brati svaki dan oko podne ili nesto ranije, cim rosa spadne, jer se cvet na staЬljici slabo drfi i vec drugog dana opada. Ispod staЬljike treba prostrti platno i stapicem Ьlago udariti ро njoj. Na taj nacin opadaju samo k r u n i с n i 1 i s t i cri s а р r а s n i с im а. Divizmu treba brati ро suvorn i sиncanom vremenu. Obrano cvece ne sme se nabijati и korpe ili vrece i mora se sto br.le osusiti u vrlo tan· kom sloju, najbolje и susnici zagrejanoj ла 40-500. Za nиZdu, divizma se moie susiti i na vreJom letnjem suncu. lzgled droge. - Droga mora biti lepe svetle zute Ьоје i sastojati se od ·k r u n i с е s а р r i 1· а s 1 i m р r а s n i с i т а. Krunica је zlatnoZиta, nalik ла toCak, u precniku oko 4-5 cm siгoka, p о d е 1ј е n а na реt n еј еdдаk i h d е 1 о v а i pri dnu izduzena u kra tku cev. Кruni· ёni ~Jistici sи jajasti. D''a gornja su manja od ona tri donja, а od donjih

DIVI..JA

PAPRIКA.

USTAVINA...

305

је

srednji najveci. Spolj a su obrasli beli~astim r u n о m. Р r а~ n i с i s u р r i r а s 1i , na krunicu , ahi n.i oni n i s u ј е d n а k i: tri gornja tSU kraca i belo runovito-dlakava, а dva d<mja su du.Za i skoro gola. Pra~nice su duguljaste i jednocelijske. One kod gornjih prasnika nasadene su роргеkо na konёicu, а prasnice kod donjih, duzih, silaze niz konce. Sveze cvece nema prijatan miris, а osuseno ima prijatan m i r i s s 1i· ёаn medu. Izbledela ili potamnela i vla.Zna droga mora se odbaciti. Glavni nedostaci droge su prevelika vlэ.Znos t i tamna Ьоја. Normalizovana droga sme da 's.adrzi: najvise 13°/о vlage i n e !Sme ostati vise od 6°/о pepela. U 10 g droge 1:reba da ima oko 350 cvetova. U k u s а је najpre sladunjavog, а kasnije ресе u grlu (nadra.Zaj od saponozida). U drogi ima s а р о n о z i d а, od kojih је jedan neutralan, Ima i s 1 u z ·i (2,5'0/о) , oko Н)о/о seeera, malo gume, fute i fla\юnoida, i vrlo malo etarskog ulja. Ukoliko је droga sta· rija, utoliko ima Inanje saponozida, tako da se desava da ih stara droga uopste i n ema. Zato farmakopeja propisиje da se droga mora obnavljati sva· ke godine.
а drugi k.iseo. Ьоје krocetina

Sastav. -

Upotreba. - Devizmin cvet u:lazi u sastav grudnog саја, Species pectorales. Svojom sluzi deluje i kao emoliens. Saponozida ima ne samo и divizminom cvetu vec i и celoj b iljci. lz· gleda da ih u semenи ima najv·iSe. U novije vreme vrse se pokиsaji medicinske иpotrebe 1 i s t а i k or е n а. List deluje ekspektorarttno kao ·i cvet. Listom divizme falsifikиju mnoge droge, jer se list moze vrlo lako nabrati и veJi.k.im koliCinama. Plucni сај (za iskasljavanje): ро 25 g cveta od divizme, belog i crnog sleza i podbela se pomesa. Trl supene ka5ike smese popari se sa pola litra kljиeale vode, poklopi, ostavi 1 sat, ocedi, iscedi, zasladi medom i pije toplo na 2 sata ро 1 kasika. Narodna imena. - V erbascum thapsiforme narod naziva: beloperka, volo~v rep, vunavka, di11izma, zutocvijet, kraljevska svica, lepuh, lери~ас, svijecnjak, siroki lopuh. v. phlomoides: divizma krupnocvetna, kostnik, lepuh, lepиsac, lopen, lиcnik, osJji pelin.

DIVLJA PAPRIКA, LASTAVINA PASJI KUPUS, КRVNIK
1

Cynanchum vincetoxicum R.Br. ( = Vincetoxicum officinale Moench) - Asclepiadaceae
Ovde se navodi samo kao opasna · otrovna domaca Ьiljka koja se poi negde upotrebljava u narodnoj medicini spolja i iznutra; nisu retki slucajevi trovanja: smetnje и disanju, gusenje, povracanje, znojenje, neujednacen puls i paraliza srca. . . Divlja paprika mestimjcno pokriva velike povrsшe ро naslffi s:n?arna, svakom је dostupпa; stoka је ne jede, а covek se ponekad prevaiч 1 upo-

306

LBCENJE BIUEM

trebl za lek. Za bubrege i srce postoje bolji, manje opasni lekovi. Ponekad se za izvoz trafi rizom s korenjem (Vincetoxici rhizoma). Evo jos nekoliko narodnil1 imena: astoklep, kosara, la.staviёnjak, pasja riga, svilni dubac, stra~nica.

DIVLJA SALATA, OTROVNA

LOCIКA, GORSКA

OTROVNICA

Lactuca virosa L. -

Oompositae

Razlikuje se od obicne salate (Lactuca sativa L.), pored ostalog, neprijatnim mirisom i gorkim ukusom i bodljama na nalicju listova dиZ glavnog nerva. Raste svuda. Kad se odsece, iz biljke izlazi gorak sok bele Ьоје koji stajanjem pomrci. Ovaj osuseni sok (Lactucarium) ima laktиcina, laktиko­ pikrina i drиgih sastojaka koji deluju umirujuce, zbog eega је ranije upotгebljavan za иЬlaiavanje bolova, protiv nesaпice i za umirivanje, najcesce zajedno s opijumom, lиpиlinom (hmeljom) i sliёnim lekovima. Divlja salata је otrovna za 00\1eka i dom ace zivotinje!

DIVLJI KESTEN

Aesculus hippocastanum L. -

Hippocastanaceae

Divlji kesten је visoko drvo, koje se kao иkras sadi ро pю·kovima i drvoredima. Vrlo Је korisno ·i veoma lepo drvo. ~teta је sto se vise ne sadi. Droga. - Od divljeg kestena se koristi seme i kora, rede i cvet (Hippocastani semen, cortex et flos). S е m е se sakuplja u jesen, u septembru i oktobru, kad opada sa drveta. Semenje treba odmah sakиpljati da se ne bi k\rarilo na vlaznoj zemlji. Kod nas svake godiпe propadnи desetine vagona divljeg kestena, јег ga niko ne sakuplja. Sa jednog drveta moze se nakиpiti vise od 100 kg kestena. Seme је vrlo lepe kestenjaste Ьоје i sjajno kao da је lakovano. Ukusa је gorkog i neprijatnog. U indиstriji lekova se upotreЬljava samo seme11a jezgra; ljuska se odbacuje. U jezgri (kotiledonima) ima 40--60 11 /о s k r о Ь а, 5-80/о s а р о n i n а, 5- 80/ 0 u 1 ј а, 6-7fJ/o belaneevine, glikozida е s k u 1 i n а, g о r k i h m а t е r i ј а, s t е r о 1 а, flavona, vitamjna В 1 , С i К. - U ljиsci ima 2fJ/o tanina (katehinskih). Krajem XVIII \'eka Parmantje tpreporucиje da se iz divljeg kestena 11adi skrob. Pocetkom tog veka divlji kesten је preporucivan kao lek. U XIX vekи upotreЬljavan је kao lek protiv groznice, а и industгiji za izradu tepka. Pocetkom veka pocela је ekstrakcija skroba, od koga se danas pravi alkohol, aceton, dekstrin i drugi vaini tehnicki proizvodi. S obzirom na veliki procenat skroba и divljem kestenи, и mnogim zemljama skolska Јеса ga oba1'ez.no и jesen sakupljaju. Iz njega se и novije vreme vadi masno ulje i saponin za farmaceиtske i tehniёke svrhe. Homeopatska fю·makopeja propisuje s . . eze oljusrene kestene. Stajanjem, kesten gubi lekovitost. Zato

DIVUI

КESTEN

307

se d~as naj.eesc~ upotreЫjava tzv. stabilizovana alkoholatura, koja se izraduJe na ta] nacrn sto se sveze, neoljusteno i krupno iseceno kestenje stavlja postepeno и kljucali alkohol. Na taj nacin se uniste fermenti ·i doblja se postojana d.roga (stabiИzovana). Od ovaJkve droge pravi ·se ekstrakt, od koga se d.zraduju supozitorije, naj cesce zajedno s Ьeladonom. U humanoj medicini se daje za lecenje venoznog sistema, naroeito protiv hemoroida. U k о r ·i ima tanina, eskulina i eskuletina. Kora i pupoljci u decembru irnaju najvise eskuliпa. Kora је dobar adstringeпs . Daje se za leeenje izvesnih koznih bolesti, а u narodnoj medicirui za lecenje lupusa. Zbog gorcine narod је upotreЬljava p rotiv groznice umesto kininove kore. U с v е t u ima tanina ·i kvercitrina. Upotrebljava se kao narodni lek za jacanje, protiv proliva i protiv pega na licu. Bodljikava ljuska, koja spada 'Sa semena kad sazri, sadrii mnogo kateblnskih tani.na i flavonskih heterozida. Kod nas је upotreba divljeg kestena gotovo nepoznata za razliku od Zapadne Evrope, gde se uspesno, cesto i raznovrsno upotrebljava u naucnoj i narodnoj medicini umesto americ ke droge hamamelis, od koga se spravljaju razni lekovi za lecenje prosirenih vena. Najnovijim ispitivanjima eksperimentalno је utvrdeno da divlji kesten deluj e, рге svega, pri·sushюm znatne koliCine vitamina Р: povecanje otpornosti kapilara i smanjivanje njihove propustljivosti. Prema tome, dolazi do izra.Zaja, pre svega, dejstvo flavonoida, а zatim tanina. U mnogobrojnim industrijsk:im farmaceutskim preparati>ma u prometu ekstraktivne materije divljeg kestena cesto se daju sa ovim drogama: Hamamelis, Hydrastis, Viburnum opulus, Hypericum i dr., ра se tim smesama dodaje za uЬlэ.Zavanje bolova Belladonna, Stramonium ili Scopolia. Od svih smesa se spravljaju ~Supozitorije (svecice) za lecenje hemoroida.

Protiv opekotina ocl suncanja spravlj.a se pomada ili ulje na nacin opisan kod hajducice. Pri tom se koristi cvet divljeg kestena, ali se redovno dodaje i kamilice. Ekstrakt od oljuslenih, rtek uЬranih semenki spravlja se na dosta slozen nacin u apoteci. Тај ekstrakt od svezih stabilizovanih (vrelim alkoholom) semenih jezgri pije se 8-10 puta dnevno ро 50 kapi za vreme akutnih napada, bolova od hemoroida. tJpotrebljava se ti za lecenje katara nosne slu· znice, katara bronhija, podagre, reumatizma i isijasa, t·rombofleЬita, grizlice gnjata (ulcus cruris), kao tonicno i adstringentno sredstvo itd. Emfizem ko1-zja u Francuskoj lece dajuci 6 nedelja ро 100 do 300 g oljustenog semena divljeg kestena. Ovo se cinJ krajem leta i pocetkom је· seni sa svezim semenom. Posle seste nedelje nacini se pauza od 3 nedelje, ра se Iecenje ponovi jos sest nedelja na isti nacin. Da se di\ lji kesten sacuva svez, treba ga obrati sa bodlj,ikavom ljuskom, smestiti u neku bladnu odaju i dobro pokriti slamom i travom. О otrot•nosti sernena divljeg kestena decenijama se raspravljalo u naucnom svetu . Konaёno је utvrdeno da ga bez ikakvih losih posledica jedu divJje zivotinje, а o d domacjll\ ovce, koze i krave se poprave i ugoje. Ima· juci u vidu da kod nas u mrnogim krajevima, osoЬito u ~planing.Jkim, stocar· skim, ima vise stoke nego hrane (piee), dobro bi bilo da se divlji kesten
1

308

LECENJВ

BIIJEM

ostavi za zimsku ishranи (samleti i mc5ati kao bra.Sno s plevom, slamom i drugom mr~avom picom). Sadite divlji ke.sten, jer је rtx> vrlo korisno drvo. Seme nikne za mesec dana. Divlji kesten vrlo brzo raste. Vec prve godine izraste oko pola metra. Naraste do 30 m visoko, а staЬlo do 2 т и precniku. Divllli kтupni cvetovi udruZeni u jedre kupaste cvasti dugaoke do 30 cm. Divlji kesten је rasprostranjen samo na Balkanskom poluostrvu, ра ga .i nostrani botanjcari i ljubitelji prirode nazivaju ~ьalkansk.i Iepotan«. Stotine hi1jada kilometara drumova и svetu okiceno је mocnim stablima sadenog divljeg • estena. k Uspeva cak i na zaslanjenom zemljistu (Rиsanda, banja kod Melenaca, i drugde и Bana tu) .

Vatnost divljeg kesterza za ishranu и gladnim godinama i ratovima nije mala. u kestenovom sen1enu ima skroba ј proteina kao u nasim zitima, а masnog ulja znatno viSe. Ulje је futo zbog velike kolicine karotenoida (provitamina А). Za nuidu, и nestasici hrane, iz samlevenog kestena moze se vaditi skrob i koristiti za ishranи. То је jos jedan razlog vise da ovo svestrano koгisno drvo sadimo svuda. Ovo је jedan od zadataka nase omladine.
Narodna bnena: beli divlji kesten, konjski kesten, madal.
goтki

kesten, divlji kastanj, jelos,

DIVUI

КRASTAVAC,

I>AVOLSKI
А.

КRASTAVCICI, SТRКAU

PIPUNIC,

Ecballium elaterium

Rich. -

Cucu:rbitaceae

U Beogradи, Nisи i drugim nasim gradovima ima neJkoliko narodnih lekara koji lete kamen и fuci, zapaljenje zиcnih kanala, obolelu jetru i ma]ariju »nekim k.rastavcima sto liee na davolciee« iLi »krastavcicima sto izbacujи sok i seme kao torpedo«. »Вo1esnik legne, а narodni lekar ти pod nos podmetne jedan takav сираv krastavOic, pritisne ga i iz njega s velikom siИnom izleti и bolesnikovu nozdrvu sok i seme« govorili su nam. Drиgl sи dobijali gotov lek od tih narodnih lekara. Teskom mukom smo dosli do jednog lli!tra tog leka. U boci od litra i ро bilo је rpreko polovine sitnih cupavih kra.stavcica, а do grlica jaka rakjja. Ти tecnost иzimaju bolesnici na razne nacine. Ukoliko se vi~e tog leka uzme, иtoliko se Ьolesnik vecma prf> znoji, pozelen i, povraea, dobije stra~an dijare i ima utisak »da се svu utrobи povratiti i da се umreti ... «. Me<1utim, narodni lekar mu kafe da to tako mora biti i da se nista ne boji. Neki se bolesnici hvale da im је taj lek pomogao. Da 1i је ko od njega umro, nisam dosad mogao otkriti. Najzad sam pronasao i narodne lekare koji lece ovim divljim krastavcicima. Svi su govorili da su pre rata lek doЫjali iz Bugarske, najvise iz Varne. Pre 20 godina, ispitujиci lekoVtito bilje u okolini Slankamena i tra-

DIVU1

КRASTAVAC,

f>AVOLSKI

КRASTAVCICI ...

309

zeci mesta gde r-aste slatk.i koren, nait1em ispod ru~evina grada Zmaj Ognjenog Vuka na taj divlji krastavac. Bilo ga је sve do prvih kuea Ьlizu Dunava, svuda pored mostova i ро rupama i kanalima, jendecima koje је bujica udubila u zemlji. Naj\fi~e ga ima tamo gde se <1ubre Ьаса и te jendeke. U septembru i oktobru, kad је sve bi1o sprfeno i sivo оо dugotrajne su§e i velik:ih vrucina, divlji krastavac је bio u punom cvetu i okicen i-sto tako mnogobrojniш plodovima koji lice na male, cupave, dlakave krastavciee, а neki od njih, cim ih dodirnete, naglo i silovito izbace iz sebe sok i seme kao torpedo. Prilikom branja oovek mora biti oprezan da mu sok i seme ne ~trcnu u oOL Tom prilikom niko mi rЫ~ta nije mogao reei za ~ta se ti krastavciCi upotrebljavaju. То је n.e korisna biljka koju ni stoka ne pase. Jedino se neuka deca hoee njome da igraju rata i podmornica, a1i im r~ ditelji zabranjuju jer znaju da је biljka skodljiva. О tome da li ih neko upotreЬljava kao lek saznao sa.m tek druge jeseni. Jedna zena bere te krastavcice i nosi ih nekome u Beograd, аН niko ne zna kome i za§to. Meni је to bilo dovoljno, jer sam konacno saznao poreklo beogradskog leka, naime da se on ne »doЬija vrlo skupo i tajno preko poverljivih ljudi iz Bugarske«, nego iz Slankamena i, verovatno, i iz drugih mesta u Srbiji. Kasnije sam ga nasao od Ulcinja na sever u primorju svuda gde se Ьаса ctubre i sliva prljava gradska voda. Isto tako i u Мakedoniji, na Niskoj tvrdavi i drugde. Biljka spada u biljnu porodicu bundeva, Cucurbitaceae. Poreklom је iz zemalja oko Sredozemnog i Crnog mora. Gaji se kao lekovita biljka jos mestimicno u Engleskoj i Francuskoj. Donedavna је u engleskoj farmakopeji bio oficinala n lek nazvani Elaterium ~~Li Elaterin, Elaterium alЬum ili Elaterium anglicum. То је ekstrakt doЬijen iz svezih ~krastavaca. Кrastavcici su dugi do 5 cm, а debeli do 3 cm, duguljasto-jajasti, futozeleni, trooki, а u svakoj pregradi ima mnogo semenja obavijenog zelenkastim sluzavim sokom. Bi1jka је polegla ро zemlji i lozi se kao krastavac, ali vise lrioi na dinju. Dugovecna biljka sa vrlo razgranatom stabljikom gusto obraslom srcastim 1istovima. Cvet јој је Zиt. Cela biljka је gruЬo, cekinjavosivo dlakava. Nepotpuno zreli krastavcici beru se u septembru zajedrю s dr~kom . Zreli kra. stavc~Ci pucaju sami od sеЬе, cim se dodirnu, tako da se eovek trgne. Biljka nije dovoljno hemijski ispitana. Sadrii jednu drasticnu materiju zvanu elaterin, koja је, verovatno, sme5a raznih hemijskih supstancija. Ima jos i vinske, limunove i drugih kiselina, ugljenih bldrata, enzima, smole i drugih sastojaka.
Engleэka farmakopeja od 1948. god. ne propi-suje ''ise elaterijum. Divlji krastavci, а narocito njihov sok i ekstrakt, drasticna su sredstva za ciscenje, koja su, kao i drugi slicn~ drasticni lekovi, nekad bili u velikoj modi. Lek је nepouzdan i opasan, ра ga је ~kolska medicina napustila.

Iz divljih krastavaca је 1958. god. izolovano nekoliko interesantnih jedinjenja (elaterin, elateridin, elatericin i dr.) s kojima su vrseni ogledi na eksperimentalnim Zivotinjama i utvп1eno da se uz njihovu primenu i istovremeno zracenje moze zaustaviti razvoj izvesnih pocetnih oblika eksperi-

310

LBCBNJE

ВIUВМ

mentalno izazvanog raka. Me<!utim, izgleda da ova jedinjenja deluju ubitacno i na normalne eelije, ра је tako otpala nada da se ova biljka upotreЬi u borbi protiv raka. Narod.na lmena. - Osim navedenih, evo јо~ nekoliko narodnih imena: Ьljuzak, Ьljuja, divlja buca, divja dinja, divji kukumarici, divjo krastavice, mlunic, nedirac, netikalo, plu2ec, strk, strkavica, tikvic, st!irkavac.

DIVLJI KUPUS, DIVLJA SALATA, DIVUA RIGA, DVOREDAC

Diplotaxis tenuifolia DC. -

Oruciferae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 80 cm. Raste svuda kao zilav i smrdljiv korov ljutog ukusa od prisu1nog sinigrozida, zЬog eega deluje slicno slacici i renu. UpotreЫjavaju se seme i sveza cela biljka ·U cvetu. Cveta od maja do novembra. Cvetovi su zuti kao sumpor. Uzeta u vecoj kolitini, biljka moze biti otrovna od prisutnog alkaJoida nepoznate gra<!e.

DIVLJI LADOLEZ,

KOSULJARКA, SLAК

Calystegia sepium R . .В r. - Convolvulaceae
Dugovecna ze1jasta povijиSa cija staЬljika, cesto delimicno ро zemlji polegla, moze da bude dugacka do 5 m. Listovi su krupni; liska је do 6 cm dugaёka, gola, sjajna, u obl-iku po11kovice ili strele, ali је vrJo druga i ~i­ ljata. Cvetovi su vrlo lepi, u oЬliku levka, beli, krupni, upadljivi, pojedinacni, 4--6 ст dugacki, izbij aju iz pazuha lista na dugackim dr~kama. Ca~ica је mala, petodelna, samo na osnoVii srasla, petozuba, ostaje posle opadanja krunice. Plod је sitna eaura s mnogo semena. Cveta oelog leta. Rasprostranjcnost. novitjm mestima. Droga. Raste svuda,
а najvi~e ро

vlafuim

~umama

i se-

Koren i list (Calystegiae radix et folium).

Sastav. - Као i druge biljke iz porodice poponaca (Convolvulaceae), i divlji ladolez sadrZi smole, osobito и korenju (oko 5-100/о). Ima i tanina, flavonoida, jednu materiju lroja ·izaziva zgru~njavanje krvi (antihermoragik) i dr. Upotreba. - Smola korena deluje kao laksans i holagog, sli.Cno jalapi. О dejstvu lista ne slafu se mi~ljenja terapeuta, jer tanin deluje suprotno smoJ:i. U biljci ima mnogo raznih soli, zbog eega deluje diureticno. Kod nas је upotreba divljeg ladoleZa nepoznata. Slicnog sastava i dejstva su dve srodne domace biljke iz iste familije: Calystegia soldanella R. Br. - morsko zelje, raste na pesku uz more · i С.
silvestris R. S.

Narodna imena.- Evo јо~ nekoliko narodnih imena: veliki slak, zgoneek, beli ladolez, slatkovina, hladolez, eadorcic, ~atorce.

OIVUI MORAC, DIVUI KOMORAC ...

311
STRВAC

DIVLJI MORAC, DIVLJI KOMORAC, КRAUICA, НADRIJAN,

Meum athamanticum Ј ack. -

Urnbellifeтae

Trajna zeljasta stj ta·rka planin• kih p asnjaka. S tabljika ј е do 50 cm vis s?ka, ~uplja . i na os1_1ovi ima ёupave konёaste ostatke otpalog lisca. LiSce је VJSCStt·uko Sl tno delj eno, kao u mirodije i moraca. CvetovJ su beli ili ruz i-

DIVUI

МОRАС :

KOREN, VRH

STABUIКE

U CVETU, PLOD

casti i sakupljeni u nejednake stitove. Ce'la biljka mirise na angeliku i kao i ona upotreЬljava se и istu svrhu. Koriste se koren, plod i cela biljka. Ima oko 0,6'0/о etarskog ulja, voska, smole, pektina, mantiola i do 27О/о skroba (u
ko rerъu).

Planinci s matraju da rpovecava mlecnost domacih zivotinja.

DIGITALIS PURPURNI,

NAPRSTAК.

Digitalis purpurea L.- Scrophulariaceae
dvogodisnja ihi visegodiSпja ЬИјkа. Prve godine izbije samo rozeta od prizernnog lisca, а druge izraste visoka, prava, dlakava staЬljika, visoka od 0,50 do 1,80 т. Lisce је kropno i naspramno. Goтnja polovina staЬljike је obrasla krupnim, vrlo lepim, upadljivim cvetovima pore4anim s

Digitalis

је

312

LE.CBNJB BlUE.M

jedne strane. Kruлica ј е u oblikи naprstka ili zvon~iea , р и r р и r n о с r v en а i ima na donjoj usni dlake i okruglaste pege kao krv crvene. Kиlturom sи dobijeni i drugi var ijeteti digi talisa sa Ьledim listovima. Plod ј е dvopregradna eaura puna v1·1o sitnog, zи6kasto mrkog semena, koje vetar lako raznosi kad eaura pukne. Rasprostrnnjenost. - Purpurni digitalis је Ьiljka atlantske, а manje srednje Evrope. Raste od Poг tuga lij e do Sveds ke. Raste na s i l i k а t n о т z е т 1 ј i ~ t и ро novim krcevinama, ~umama koje se proredиju i na neobгadenom tlu. П Alpima ga nema, cak ni na silikatnom terenu, jer tamo nema mangana. Naprotiv, •и Vogezima ga ima vrlo mnogo, jer tamo u gvoidevitom tlи ima oko O,SO/o mangana. Kod nas i u zemljama oko Sredozemnog mora nema purpurnog digitalisa. Gajenje. - Seme је vrlo sitno, zbog eega se pre setve mora pom~ati s• peskom. Sej e se и prolece ili s jese111i seme koje је sabrano iste godine. Na jesen, odnosno na prolece biljcice se rasade na stalna mesta na rastojanju 30 х 30 cm. Za jedan ћektar treba oko 100 g semena ili oko 140.000 sadnica. Кlijavost semena traje svega 2-3 godine, а procenat klijavosti iznosi oko 75. Seme bolje klija i nikne u poluosvetljenim lejama. Zemlja treba da bude в i i i k а t n а, k i s е 1 а, 1 а k а, sitna, poluvezana, u staroj sna11i, puna h u m u s а, f о s f а t а, m а n g а n а i g v о z d а. V~tacka а z о t n а dubriva i dobro preg01·elo dubre takode povisavaju prinos i procenat lekovitih sastojaka. Purpurni digitalis n е р о d n о s i k r е с. NajЬolja zemljista za gajenje digitalisa su tek proredene ili iskrcene Su.me. Berba. - Bere se list sa divlje biljke u cvetu ро lepom ~ suvom vremenu. Sa gajenih biljaka bere se vee prve godine, jer nema opasnosti da se mesa sa drugim biljem. Obrano 1isee treba samo sto pre i sto brie OSU· 5-iti na 55-600 ili, jos bolje, u vakuumu na niZoj temperaturi. Jos bolje је obrano lisce odmah staЬiJizovati. S t а Ь i 1i z о v а n о, р о t р и n о s u v о 1 i s с е, odmah 7.apakovano u ampule od jednog Hi vise grama, od m r k о g s t а k 1 а, u а z о t и, иgljendioksidи ili u nekom indiferentnom gasu, moze na bladnom mestu sacuvati aktivnost ро n е k о 1i k о g о d i n а. Vldnost i toplota su najvafniji uzrooi kvarenja droge. V1age ne sme Ьiti vise od 3~/о. Za nи!du, droga se moze tuvati i и zalivenim posudama и koje se stavi malo silikagela, pecenog kre~a ili nekog drugog sredstva za upijanje vlage. Otvorenu ampulu treba od.rnah potrositi, а ostatak b~iti ako se droga ne Ьi mogla brzo potrositi. Na svakoj ampuli treba da stoji: ime proizvot1aca, datum kad је izvr~ena biolo~ka titracija i jacina (Valor) droge. Droga. - Lisёe је jajasto-dиgu1jasto. Gornje је najmanje i ~Sedece, srednje је na kratkim drskama, а prizemno је najkrupnije i sufeno u dugacke krilate ~ke. Dugacko је do 30 cm, а ~iгoko do 15 cm. Lisce је nejed.nako ili gotovo dvostruko nazиЬljeno (D. ambigua i D. lutea imaju nazuЬljen rub). Gornja strana је tamnozelena d malo maljava, а donja је svetlija, jer је pokrivena re tkom belo-sivom dlakavom nav1akom ~spгepletena је ј ak о m т r е z о m z i 1 i с а, veoma је naЬorana i .ima skoro uporedne t е r с i ј а r n е n е r v е, koji se protefu u prostoru koji је ogra<1en sekundarnim jako povijenim neгvima. Na nalicju se neгvi veoma isticu. Mirisa је slabog, а ukusa gorkog i neprijatnog.

DIGITALIS VUNASTI,

BESNIК.

..

313
ZUВACICA,

DIGITALIS VUNASTI, BESNIK, BESNICE,
PUSTIКARA, PONJAVICЛ

Digitalis lanata

Ehтh.

-

Scrophulariaceae

V u n а s t i d i g i t а 1 i s 1-as te na kre(i;nja(';kom zemlj istu u sredпjoj, а narocito u jugoistocnoj Evropi, najvi~e na Balkanu. Kod nas ga ima vrlo mnogo na krce\'inama. Ima ga i ро retkim ~umama, ро kamenjarima (tercijarni slojevi). Voli suncan polozaj. StaЬljika је visoka oko 1 m, kao sveea pra,,a, na donjoj polovlni gola, а na gornj oj, gde ima cvetova, sva је v unasto-dlakava (lana=vuna). Cvetni klas је vrlo gust. Cvetovi su vrlo zbijeno poredanl svuda unaokolo staЬljike. Casica је vunasta, а segmenti sи јој lancasti i siljasti. Krunica је s i v о Ь е 1 а, prosarana gustim mrkim zilicama i maljavo-vunasta; gomja usna је kratka, а donja dvaput dufa, istaknuta, belieasta i jajasta. Cveta и leto. Dok se na vrhи klasa nalaze mnogobrojni C\,etni pиpoljci, и sгedini su cvetovi, а ispod njih plodov.i, eaure pune vrlo sitnog semena rdaste Ьоје. Seme treba saЬirati zbog gajenja ove vrlo varoe biljke. Vunasti digitalis se sve vИе trafi i zbog toga se gaji kod nas i и mnogim drugim zemljama. U terapiji i farmaceutskoj industriji sve vBe potiskuje purpurni digitalis. Gaji se isto kao purpurni digitalis. Za poslednje dve decenije vrseni su и srednjoj E\'ropi opsezni ogledi gajenja, selekcije i ukr~tanja izmedu D. lanata, purpurea, ambigua i lutea i ispitivanja vunastog digitalisa, sve u ze1ji da zamell!i purpurni digitalis koji se uvozi iz zapadлe E vrope . Droga. - List је d u g u 1 ј а .s t, lancetast, silj as t b ezmalo go .Нi re tko trepavieasto dlakav, а nenli na prvi pog1ed izgledaju k а о d а s u р ar а 1 е 1 n i: isticu se g 1 а v n !i n е r v i d v а s а s t r а n е kao dva luka. List :е na licu tюnnozelene, а na nalicju svetle Ьоје. Donje lisce је 15- 25 cm dugacko i 3- 5 cm siroko, svedeno na kratku drsku. Lisce sa staЬljike ј е sedeee, 10-12 cm dugacko i do 2 ст siroko. Obod lista је сео ili malo talasast i cesto је trepavJcasto dlakav, najvi5e pri dnu. Dlake su krute li lako opadaju. List је cvrst i Zilav. Gotovo је bez ШlflSa, v r 1 о g о r k о g i neprijatnog ukusa; gorci је od purpurnog digitalisa.. Falslftkati. - List dugoliste bokvice (Plantago lanceolata) је tanji i lomljiviji, ima 5 gotovo pш·alelnih nerava; oporog, slanog i s1uzavog ukusa; nema heterozida. Sastav. - lz digitalisa su izdvojeni ovi sastojci: 1) Supstancije koje se Ьоје sa FeC13 , tj. tanini, kafena i ferula kiselina. - 2) Razne kiseline: digitalinska, mravlja, sircetna, propionska, butema, izovalerijanska i druge. 3) Mineralne soli. - 4) Hidrolaze, oksidaze i peroksidaze, enzimi koji igraju negativnu ulogu prilikom susenja i cuvanja droge, jer postepeno razlafu kardiotonicne heterozide i na taj nacin pгouzrokuju opadanje Jekovitosti lista. 5) Kardiotoнicrti fLeterozidi i saponozidi. Vunasti digitalis daje oko 35{)/о vodenog ili oko 31!Ј/о etalnog ekstrakta; ostaje 70fo pepela. Sto1 је. (1933) sa svojim saradnicima izolovao prvoЬitne heterozidne komplekse iz svetih listova оЬа digitalisa i nazvao one iz D. purpurea р u rp u r е а- g 1 i k о z i d i т А i В, а one iz D. lanata d i g i 1 а n i d i m а (la-

314

LECI!N1E BIUE.M

nata-glikozid) А. В, С, ра ih је zatim podvrgao hidroHzi pod uticajem enzima, kiselina i baza. Pre e kstrakcije oslobodjo se enzima i tako spretio ~tetno hidroliticno dejstvo na praheterozide. Svi lanatoziili su 2-3 puta kardioaktivniji od purpidozida, а osobito Ianatozid С, digilanid С ili cedilanid, zbog cega st ovaj sve vi~e trэii. Stol i Кrajs doblli su 1933. i narednih godina digilanozide i utvrdili da se u svezem listu vuлastog digitalisa ova tri heterozida nalaze u ovoj srazmeri: 450f 0 А, 17D/ 0 В i 37О/0 С. s,,a tri laлatozida su dobijena u kristalnom stanju. Digilanozid С је za terapiju najvafniji i najbolJi kard!iotonicni heterozid digitalisa. Svojim dejstvom se razlikuje ne samo od heterozida purpurnog digitalisa vec i od digi1anozida А i В.
~eeera

Saponozidi se nalaze и semenu i listu. Hidrolizom daju јеdал ili vi~e (glikozu, galaktozu i jednu pentozu) i stereoidne sapogenole. Iz semena su izolovana dva saponozida: digitonozid (iligitonin) i gitonozid (gitonin). Iz Iista ''unastog digitalisa izdvojen је tigonozid (tigonin).

Upotreba. - Digitalis је јеdал od najvafnijih lekova za srce, narocito za jacanje srcanog n1isica. U terapijskoj dozi digitalis је kardiotonik, јаса rad srca, usporava i regul:i.Se гitam . Vunasti, purpurni i neke druge vrste d i g i t а 1 i s а, razne vrsfe s t r о f а n t u s а, 1i ј а n d е r, g о r о с v е t, d u r d е v а k, kukurek i neke druge Ьiljke sadrZe heterozide koji u terapijskoj dozi deluju t о n i cno n а s r с е i spadaju u s t е ro i d n е d е r i v а t е. · Ova grupa se nazi,•a jos i digitalisova !ili digitaloidna, jer је purpurni digi1:alis prvi иSао u terapiju; uveo ga је engleski lekar Vilijem Vitering 1785. godne. Inace, jos su Arapi upotreЬljavali primorski luk za trovanje pacova, а crnacka plemena u Africi razne strofantuse za trovanje strela i kao sudski otrov. Ove biljke pripadaju raznim biJjnim familijama (Scrophulariaceae, Apocyrzaceae, ·odovima i vrstama i poticu sa raznih kontinenata, ali Liliaceae) i raznim 1 im ј е zajednicko da sadrze vrlo srodna s t е r о i d n а h е t е r о z i d n а ј е d i n ј е n ј а (genoJ.i sa С 23 i С24) i da svi de1uju na srcani misic: u terapijskoj dozi su lekovi, а uzeti u vecoj kolicini su otrovi za srce. Premda se ove droge upotreЬljavaju kao lekovi u medicini vec vise od jednog veka, njihov hemijski sastav i grada lekovitih sastojaka rasvetljenr su tek p oslednj ih nekoliko decenija. Мnoge kardioaktivne droge sai drie ро nekoliko vrlo slicnih heterozida, zbog cega ih је donedavna Ьilo te~­ ko razdvojiti klasicnim hemijskim metodima. Osim toga, u svim tim drogama nafaze se specificni enzimi koji otezavaju izdvajanje i doЬijanje primarnih heterozida iz droge, је!' lih enzimi razlafu i doЬijaJu se samo sekundarni heterozidi. Druge vrste dJgitallsa. - Na raznim kontinentima raste nekoliko desetina vrsta digitalisa, ali se u terapiji za sada koгiste samo dva: vunasti i purpurni. Za vreme rata, usled nestasice, koriscen је i Иst ovih domacih vrsta koje kod nas rastu obilno: Digi.talis ambigua Murr. 1 D. ferruginea L., recte D. lutea L., D. lae\1igata W. К., D. fuscescens Vel., D. viridiflora Lindl., D. orierzlalis Lam. i dr. Sve 5U otrovne i lekovite, ali ni1SU dovoljno proucene. Stoka ih ne pase.

DIGITALIS VUNASTI, BESNIK .. .

315

Digitalis se sme upotreЬljavati jedino na recept i pod kontrolom lekara! U vecoj dozi је smrtonosan srcani otrovl Prilikom branja, susenja i rukovanja digitaJ.isom treb a Ьiti vrlo oprezan i posle rada ruke dobro oprati toplom vodom i sapunom!
VaZ:na napomena! -

LLSTOVI DIGJTALISA: А - DIGIТALIS PURPUREA, В - D. LANATA, С- DONJA 1 D GORNJA ЕРШЕRМА LISTA D. LANATA Е - GLAVlCASTA DLAКA NA LISТU D. PURPUREA, F Н - GLAVICASTE DLAКE NA LISTU D. LANATA, G - OBICNA DLAКA NA LISTU D. ' LANA'ГA. - DLAКE I DELOVI EPIDERМE SU UVELICANl

316

LECEN.IE

ВfUВМ

Narodna lmena za Digitalis purpurea: babln naprstak, velik!i trov, debeli trov, napostnjik, naprstnjak, pustikara, crvena pustikara, crljeni napersnjak. D. lanata пazivaju jos i maljava zubacica, pustena pustitk ara. D. amЬigua (=D. viridiflo,·a i D. orientalis) : besnik, besniee, bokarcic, bumbarecija, velecvetnl пapt·stec, zuti naprstak, fuckas ta pustikara, zuckasti naprstak, marijin prsten, medic, na prstak, telemcina, tolemcina, trava od Сате, cama, crviuc. D. ferruginea: besnik, besnice, zubacica, kostobolja, ponjavica, Justikara. D. lutea: zuti naprstak, mali fingaret, naprstak, rmeni babji prstec, rmeni prstnek. D. lae·џigata: besnice, glatki naprstec, skripavac. D. fuscescens: zuЬacica, ponjavjca, pustik.ara, crvivc.
DIМNJACA,ROSOPAST,ROSNICA

Fumaria officinalis L. -

Papaveraceae

Jednogodisnj a nezna zeljasta biljka. StaЬljika је cesto polegla, do 60 ст dugacka, razgп1nata, kitnjasto obrasla dvostruko ili trostruko perasto deljenim listovima. Cvetovi su ljubicasto-ruiiёasti sitni, udru.Zeni u grozdaste cvasti. Cveta od арrИа do oktobra. Gorkog ukusa. Rasprostranjenost. Ро njivama, rиSevinama, pored puteva. Droga. Nadzemni deo biljke и cvetu (Fumariae herba). Sastav. - SadrZi alkaloide fumarin (Hi protopin) i aurotensin, fumarnu lciselinu, oko 11)/о kalij иm-nitrata i blorida, tanina, smole, ~eeera gorke materije. Upotreba. - Diuretik, dijaforetik, blpotensiv i tonik. UpotreЬljava se i za pobolj~a­ nje prometa materija, najvi~e kao rana proletnja salata zajedno sa drugim gorlcim raznim zelenim biljkama; pije se i и oЬli­ ku сај а: 1 sиpena ka~ika prelije se ёаЮm mlake vode, ostavi preko noci i popije .izDIMNJACA jutra pre jela. U narodnoj medicini se upotreЬij ava za lecenje zuci i jctre, zatvora i cira и zeluou. UpotreЬljava se i u oЬliku tinkture, alkoholature, ekstrakta i sirupa. Za bolje \laren je: ро 20 g dimnjace, nапе, anisa, korena sapunjace i sladica. Jedna supena kasika smese se popari sa 200 g kljиcale vode, ostavi pola sata i popije pre dorucka.

DINJA. DfNJICA , LUBEN1ClCA...

317

Narod.na lmena. - Os=·n navedeniћ, evo јо~ nekoliko narodnih imena: dimica, dimljaca. crvena d:. njaca, pclinac, rosno zclje, crveni rosopas, rosulja, runja,rac, rusnica.

DINJA

Cucumis melo L. J ednogodi ~nja

Cucttrbi taceae

zeljasta Ьiljka sa dugackim polegJim vrezama. Gaji se u veJikom broju varijeteta kao u k usno slatko voee. - U narodnoj medicini se upotreЬljava plod, semc i koren. - U plodu ima 95-960/ 0 vode, oko 0 ,50°/о belanёevina, 3()/о secera, 3,3о/о bezarotnih ekstraktivnih materija, soli bakra, gvozda i cinka, Hmunove kiseline, karotena, vitamina С i mirisnih sastojaka, zbog cega se zrela djnj a koristi kao pi"ijatna i zdrava letnja i jesenja poslastica koja osve~ava i povoljno deluje na upaljenu sluznicu organa za varenje, а spolja upot1·eЬljena uЬlafava bol uboja i opekotina. U semenu ima oko 10"/о \:ode, 27О/о masnog ulja, 4,50/ 0 azotnih materija, 1,50/о fitina i drugih korisnih sastojaka . Seme је Ьlagog uljastog ukusa; sitno stucano s vodom, seme daje emulziju koja povoljno deluj e protiv raznih upala organa za vare11je, а i spolja protiv opekotina, jer ·u blaiava bol. - Koren irna smole, voska, pektina, kalcijum-malata (1,5О/о) i melonemetin, mater:iju koja izaziva proliv i povraeanje. Narodna imena: vreza, dina, dun1lek, lubenica, ljubenica, melon, ml· lon, m ilun, 1nlon, mlun, pepen, pipon, pipun.

DINJICA, LUВENICICA, OSKORUSICA,
КRVARA, ZMIJSКA ТRAVA

Sanguisorba minor Scop. -

Rosaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka do 80 cm. Listovi su perasti. Cvetovi su sitni, zeleni i crveno prosarani, sakupljeni u guste okruglaste cvasti na vrhovima staЬljika. Cveta od aprila do avgusta. Raste ро livadama. Kad se biljka protrlja, oseca se miris na zelenu lubenicu, dinju ili krastavac. Svi delovi biljke, а osoЬito r.izюm (Sanguisorbae rhizoma) imaju mnogo tanina, ·U rizomu oko 13'()/о . U listu ima oko 200 m(fJ/o vitamina С, zbog cega se mlada dinjica moze koristiti kao zeleno povrce; ona је cesto zelena · i pod snegom. UpotreЬljava se kao tipicna taninska droga slicno srcenjaku, travi od srdobolje i slicnim oporim drogama. Druga narodna imena: bozj a brada, dinjusa, zilinjaca, jagodica, krovosnica, lubenicarka, lubenice, lubenicje, lubenёica, fin1fulja. Slicnog hemijskog sastava i dejstva је i Sanguisorba officinalis L. Uarcija trava, dunjica, krvara, krvokapka, krvoloka). ОЬе Ьiljke narюd upotreЬljava protiv zmij skog ujeda.

DlNJlCA

318 DOBRICICA,
SАМОВАЈКА, DOBRICAVКA

LECENJE BIUEM

Glechoma hederacea L.- Labiatae
Trajna, zeljasta, mirisna biljka, visoka 20-40 cm. Donji deo s taЬljike puzi, а gornji је uspravan i razgranat. Listovi su na dugackim drskama, srcoliki ili bubrezasti, naborani, ро оЬоdи nazuЬljeni, na nalicju crvenkasti. Cvetovi su ljubicasto-plavi sa purpurnim tackama. Cveta maja JUDa.

Rasprostranjenost. dama i drugim mestima.

Raste obilno svuda

и

sumama, na vlafnim liva-

DOBRIC.ICA

Droga. - Vrhovi granc1ca и cvetu, 1ist, cela nadzemna biljka i sok iz sveze biljke (G lechomae i1i Hederae terrestris summitas, folium, herba et succus) svojstvenog prij atnog mirisa i gorkog i oporog ukusa. Sastav. - Oko 60fo 1anina, 0,03-0,06<~/о etarskog ulja, gorke materije marubina, smole, voska, oko 3<О/о secera, holina i mnogo kalijumovih soli. Upotreba. - Uglavnom narodni lek za lecenje organa za disanje (bronblt), zuci, za pojacanje mokrenja, protiv proliva, za apetit, protiv histerije i neurastenije. Uzima se 2-5 g d roge u prasku, и oЬliku саја (20 g na Н.tar kljueale vode, ostaviti da stoji pola sata), 30-50 g soka iscedenog iz sveze biljke. Od soka se эргаvlј а sirup (jednaki delovi soka i secera). Spolja • e upos

DRAGOUUВ

319
Pome~ana

za lecenje ka tara nosa, ozleda i rana. s nom daje se protiv crovnih par azita konja.

treЫjava

sa ovsenim bra-

Ostala narodna 1mena: br~tan ро zemlji, br~tan-trava, br~tran vrednjakl grosic, dobricava trava, dobrieavica, dobricanova trava, dobricarica, dobricevica, dobreanova tгava, kotur, mesecnjak, niski br~ljan, okrugljak., rasturice, samobaj, stravna trava.
DRAGOLJUВ

Tropaeolum majus L. -

Tropaeolaceae

JednogodiSnja zeljasta biljka tporeklom iz Регuа i Me~ksika. Kod nas se gaji kao ukrasna biljka, omiljeno narodno cvece, sto se i ро imenu vidi. Listovi su goto\ro okrugli, na dugim drskama i izra.Zenom nervaturom. Cve-

DRAGOUUВ

tovi su krupn·i, na1·ocitog oЬlika, upad1jJve futo-narandzaste Ьоје, prosarani crvenjm prugarna. Plod је suv, dеИ se na З dela; u svakom ima ро. 1 s~m~. Cveta leti. UpotreЫjavaju se svez list i cvet i zrelo seme (Tropae?lt .maJa~ts f olium, flo:; er semen). Sadrzi sumporni heterozid gli~oll'opeol.oџd 1 ~nz1m mirozin pod cijim se dejst\•om, u prisustvu vode, ovaJ heter.ozid ~azlaz.e n~ benzil-iz<>tioc_ijanid, kiseli kalij um-sulfat i glikozu. U dragol]'~bu ~ma JOS 1 smoJe, p ektina, gumc, tanina, raznih secera i do 300 m~/o vttarnma С.

320

LECBNJB

BIUEМ

Poslednjih godina је dokazano da dragoljub irna antiblotska svojstva (vid. Fitoncide). Dragoljub deluje slicno drugim biljkama koje takoc.1e imaju sumpornih heterozida. kao sto su ren, rotkva, slacica i dr. U industrijskim zemljama sve se vise koristi kao prijatna vitaminska i antiskorbutska proletnja kura и oЬlik.u svakodnevne salate ili soka (10--15 g dnevno) iscedenog iz sve7.eg lisca dragoljuba. Mlado lisee se isecka, posoli i moze se ta.kvo jesti ili se doda sirceta, li-muno\'Og soka i Ьibera, vec prema ukUбu potrosaea. S\1ako domaciнstvo trcba da gaji d ragoljub, eadc ) oni koji nemaju bastu, jer se OD moze gajiti 1 na balkonu i U sobi pored prozora (zirni) tako da se uvek rnoze imati zelene salate. Као i sve druge biljke sa sumpornim ћeterozictima i vitamiпom С, i dragoljub ima velik znacaj kao preventivno sredstvo, jer isparljivo sumporno etarsko ulje od dragoljuba unistava mnoge zarazne klice. U istu svrhu moze se upotrebiti i seme: 5-10 g semena se sitno stuca, doda vode i posle 2 sata popije sa nekim vocnim sokom. Dragolj.ub se upotгeЫjava za lecenje hronicnog bronhitisa, emfizema, astme, iuci i protiv opadanja kose, jer tonicno deluje na koiu i koren kose: nasecka se ро 100 g svezeg lista dragoljuba, koprive i simsira i prelije sa pola litra alkohola; posle 15 dana se ocedi i iscedi i tom tinkturom t.r lja koza na glavi. Ostala narodna imena: aleasica, veci dragoljub, dragomilje, lazibube, latince, latifa, ljuЬidrag, penjalica, slak.

DRAGUSICA, DRAGUSAC, 2:ABLJA
Senecio vulgaris L. -

ТRAVA, GOLU2:DRAVКA

Compositae

Jednogodisnja, rede d\•ogodisnja zeljasta Ьiljka, visoka do 60 cm. Stabljika је uspravna i razgranata, obrasla duboko deljenim duguljastim listovima. C\1etne glav:ice su 10 mm dugacke i 4-5 mm debele. Cvetovi su zuti, vecinom cevasti, retko kad, samo ро obodu, ima i jezieastih cvetova. Cveta od proieca do jeseni. Plod је sitan, svega 1,5 do 2 mm dug i ima perjanicu. Dragusac raste kao korov ро usevima, na zapustenim mestima, starim zidinama, na razvalinama i slicnim mestima. UpotreЬlja\-aju se list i cela biljka и cvetu (Senecionis folium et herba). Saddi nekoliko alkaloida (ukupno do 0,500/()) nedovoljno proucenih: senecina, senecionina i dr. Ima i inulina, voska, smole, flavonoida, tanina i sluzi. - Narodni lek za uredivanje menstruacije u oЬliku саја (10 g na 200 g kljucale vode, dnevna doza) i jos cesee 2-3 g suvog ekstrakta dnevno. u Engleskoj se нроп·еЬЈја\·Ћ protiv crevniћ parazita domacih zivotinja. Slicno se upotreЬljava i svez sok isceden iz presne biljke. Druga nю:odna imena: badeljcac, golиZdraka, guscernjak, divlji ЬliS­ njak, draguёac, kostгicic, krstovnik, mali kostris, mlijecnjak, mrzlicnjak, 'Staracac. Slicnog hemijskog sastava i terapijske primene su i s;rodne domace vrste istog roda, biljke kod nas vrlo raspr.ostranjene: Senecio јасоЬаеа L. (veJiki kostris, velika goluzdravka, kresnica, krizni koren), Senecio silvaticus L. (paucinjava zablja trava) i dr.

DRВN.DUVЛN

321

DREN

Cornu.s mas L. -

Comaceae

Grm Ш nisko drvo, visoko 5-8 m. Grane su mu dlakave, zelenkaste ili ·sivkaste. listovi su naspramni, odozdo svetliji, elipticni 1 ро obodu celi. Cvetovi su futi, javljaju se rano, pre Њstanja, vec u martu, sa.kupljeni u stitaste kitice, pravilni su i eetvor-oClani. Rasprostranjenost. - Raste svuda, а najviSe ро suvim, suneanim, kamenitim stranama svetlih Иstopadnih suma zajedno s drugim grmljem i
siЬljem.

Droga. - Svezi i osuseni plodovi, rede kora. Sastav. - U plodovima ima tanina, organskih kiselina, pektina, secera, sluzi i glioksalne kiseline, а ru koгi ima i smole. Upotreba. - Opore (tanini) i poliuronske (pektini) materije povoljno deluju na sluznicu creva, zbog eega se sok, pekmez, сај i drugi proizvO<ti spravljem od zrelih drenjina daju kao vrlo prijatan lek za Ieeenje protiva i drugih oboljenja organa za varenje. Slicnog је dejstva i kora. Slatko, kompot, diem i pogotovo sok od zrelih drenjina su jedna od najprijatnijih poslastica а istovremeno su i lek koji sva.ko rado uzima. Steta је sto se kod nas drenjine malo koriste. Narodna imena: Ьila sviЬovina, drena.k, drenic, drenka, drenovina, drenj, drijen, drije.nak, drinika, drin, drinovina, drinjuliC, Zиti drenak, Jruro. slip.nik, rumeni dren, h rrdi drijen, crveni drijenak. - Plod drena narod naziva: drenka, drenjina, drenjka, drenjula.

DUVAN

Nicotiana tabacum L. -

Solaneceae

Duvan је ze)jasta jednogodisnja biljka, visoka 1- 2 m. Listovi su veliki, na kratkoj drsci, ро obodu celi. Cvetovi su ruiicastobeli i mnogobrojni. Droga. - Osuseni .nefermentirani listovi duvana. Poreklo. - Duvan је poreklom iz Ju.Zne Amerike, odakle se posle otkrica Amerike naglo ra.Sirio ро celom svetu. · Gajenje. - Jugosla,;ija је proizvodac prvoklasnog duvana za pиSenje, osoЬito u Makedoniji i Hercegovini. То је velik izvoz.ni artikl. Izglt\d lista. - List duvana је do 60 cm dugacak i do 15 cm skok, tanak, zlezdovito dlakav, duguljasto-lancetan i skoro bez drske. u k u s а је neprijatnog, ljutog, nagorkog i pomalo slanog. Мi r i s а је opojnog i neprijatnog. Cela biljka је otrovna. Sastav. - Glavni sastojak duvana је alkaloid n i k о t i n. Kolicina nikotina u raznim vrstama duvana koleba se u vrlo sirokim granicama: od 0,3 do !ОО/о. Ima malo i drugih alkaioida: nor-nikotina, anabazina koji је izomer nikotina, n i k о t е 1i n а, koji је cvrst, n i k о t е i n а, koji mirise na persun, n i k о t i n а i i z о n i Је о t i n а. Alkaloidi su vezani n a jabucnu i limunsku kiselinu.

- 322

LECENJВ

BIUEМ

U duvanu ima i smole, etarskog ulja, masti, sterola, voska, gume, ~e­ c~ra, dva heterozida, mnogo soli: fosfata, nitrata, malata, c~trata itd.; kalcijuma i kalijuma. Nikotin је t е t а n а 1 k а 1 о i d. Sveze destilovan nikotin је bezbojna, uljasta, prozirna tecnost, teza od vode (specificne tezine 1,027), ljutog mirisa koji gu~i, vrlo ljutog i .neprijatnog ukusa koji реее i nagriza sluzokofu. Na svetlosti se Ьојi mrko i raspada se. Nikotin је jaka baza. Rastvara se .u vodl i organskim rastvaraoima. Destiluje se vodenim parama, ра se na. taj natin i vadl iz Iisca i ostalih delova zelene biljke. U biljci se nalazi vezan u oЫiku malata i citrata. S е m е d·u vana ima 36 do 400/о т а s n о g s u ~ i v о g u 1 ј а, koje је ро sastaVtU slicno pamuonom . lju i upotreЬljava se za izradu firnajza i Ьоја. u SadrZi O'ko 6()!Jfo linoleinske i oko 27{)/о olednske kiseline. Uljane pogace imaju oko 4(}1)/о Ъelaneevine. Iz cveea i 1Вса jedne vrste duvana s belim miгisavim cvetovima dobija se vrlo cenjeno е t а r s k о u 1 ј е, koje se mnogo traZi и parfimeriji za izradu mesanih, kombinovanih mirisa . Upotreba. - Naj\ri~e duvana se potr~i za рШеnје. U medicini duvan se danas ne upotreЬljava za 1ek. Јedino u veterinskoj medicini slufi pokatkad jak infuz duvana protiv vasiju i drugih insekata. Ekstrakt duvana doЬijen maceracijom lisca, а jos cesee cele biljke, upotreЬljava se vr1o mnogo u poljoprivredi za Ш1istavan1e insekata . stetocina na gajenim b iljkama. U istu svrhu upotreЬljavaju se i soli nikotina. Preko traheja (dusnika) n:ikotJin prodire .u tkiva insekata i, .delruJu6i na nervni sistem, izaziva smrt usled paralize. Nicotina rustica L. - mahorka, ima mnogo limunove kiseline (do 15°io), ра se upotreЬljava za dobljanje ove i nikotinske (faktor РР) kiseline. Duvan је otrovan ne samo za toveka vec, jos viSe, i za mnoge domace zivotinje. Osim h r о n i с n i h t r о v а n ј а, koja su najce~ea i redovna pojava strasnfu pusaea, cesto se dogadaju i akutna trovanja, koja se ponekad zavr~avaju smrcu. Pored nikotina, koji је nosilac otrovnosti duvana, u prepariranom d'Uvanu ima i drugih ttokosienih sastojaka, zbog cega је ovaj otгovniji od obicnog, nefermentiranog duvana. Narodna tmena: amerikanski duhan, virginijski duhan, virdZinija-duvan, obiean duvan, tobak, tutun. Nicotiana ntstica naziva se и narodu: bagov, brazilijski duhan, div1jj tabak, kereus duhan, kmetski tobak, krZak, krdia, madiarski duhan, prdosija, seljacki duhan.

..

DUD

Morus nigra L. i

М.

alba L. -

Moraceae

Iz dudinja crnog duda, narocito onog koji ima vise kiseo ukus, cedi se sok i od njega kuvaju s i r 'U р i р е k m е z, koji s1uze kao hrana, p<r slastica i Ьlag lek protiv zapaljenja grla i usta. Sirup se upotreЬljava slicno kao s.irup od malina. S\·eie dud!inje s·u slatko-naJriselюg ukuэa. SadrZe oko 100/о invertnog ~ecera, oko '-о!о sloЬodnih organskih kiselina (limunove i jabucne), v i t а m i n а С, s1uzi, mnogo pektinskih materija i drugih ko-

DUNJA, GUNJA, DGUNJA

ri5nih sastojaka. Ductinje su zdrava hrana kako za coveka tako i za domace zivotinje. Listom od duda narod leci ~cernu bolest i oЬolele organe za mokrenje. Zbog velike ko licine ~ecera dudinje su izvrsna hrana. Narodna lrnena. - Crni dud narod naziva јо~ i ovim imenima: murgav dud, crna murva, crnica, crnicka , ~arndud, ~andud, ~anduda . B eli dud: bela murba, bijela murva, bljeli dud, morva, murva, murvac.

DUNJA, GUNJA, DGUNJA
Cydonia oЬlonga Mi ll. -

Rosaceae

Dunja је poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, а danas se gaJI 1 raste poludivlja u jиZnoj .ј Srednjoj Evropi. Krupni, zuti, mirisni, slatki i opori, jabuci ili kruski slicni plodovi jedu se svezi kao voce i slufe za iz. radu izvrsnih vocnih konzervi: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i zelea (»kitnkez<<). Sok iz voea i skuvano voee imaj.u vrlo prijatan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plucnih bolesti itd. Kod nas је dunja vrlo orniljeno voce, mnogo se sadi, dobro uspeva i rnnogo tro~i osobito u jufnim toplijim krajevima. lzgled droge. - Sernenke (Cydoniae semen) su vecinom udrиZene (5-20) i s 1 е р 1 ј е n е u s l u z. Oblika su donekle kn1~kast~jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme је mrko-crveno, tvrdo, do 1 ст dugacko; kad se potopi u vodu , postaje sklisko od velike kolicine sluzi, koja muckanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive ljuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona. U k u s а је najpre sJuzavog, а kad se zvace, oseca se slab ukus i m ir 1 s gork.ih badema (HCN, cijanovodonicna kiselina).
Falsifikatl. - Semenje od ·kruske i jabuke је glatko, sjajno, tamnomrko, vi~e је okruglo, nije slepljeno i u vodi potopljeno ne otpusta sluz.

Sastav. - Ima oko 200/о s 1 u z i, р е k t .i n а, oko 80/о raznih ~ecera, oko 10fo jabucne kiseline, 15О/о m а s n о g u 1 ј а, а m i g d а 1 i n а (0,5°/о). emulzina, protida i ·tanina. · Upotreba. - UpotreЬljava se kao sluzavo sredstvo (Mucilago Cydoniae) za izradu emulzija :i mikstura pro1iv kaslja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (losioni) i u industr.i j i. Danas se bez razloga mnogo rnanje upotгebljava no ranije. Grci i Rimljani su dunju mnogo cenili kao Ьlago sredstvo protiv proliva (tan~n i sluz). Pr·isutna cijanovodonicna k.isel1na ·U s emenu cini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slueajevi tгovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne reli istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonicne k.iseHne. U industrijskim zemljama dunjino seme se sve vise upotreЬljava, tako da se nasa pr oizvodnja uglavnom izveze. Od dunjinog semena se izraёtuju lekovi na isti nacin kao i od lanenog semena.

324
ok od dunja lufi k pr'j ta.n i le _О\ t nap taJc koji osvdava i јаЬ luz.nicu u ta, t.elucn i cr ' . 1 Zap du е da · proti\' dnih 1 upom h proii,·. d е. Sok е prзvljз с. deлj~m truganih z_reJih • 1.dra' h dunja. ~•. brike ч>kО\ pravlj ju rnutaл i Ы t r (filtro,ani) sok. Od duлjinog sob vakn kuta u jc:sen mote za celu godinu ptЋ\'itj inJp: Ј kg ь· trog. profHtro,~зJ108 sokз pгoku,·a se sa 2 kg ~~е1-а, procedi kroz ~i t flanel, razllje u omanje ~i te Ьос~. zapu i i ~U\'a na hladnom rnc tu. 0\•ај sirup је odlifno sredstvo Z3 zas1a<1ivanje gorkih i oporih lekova, osoЬito onih protiv deljih p roliva.
Dtmjiмa slиz: 100 g dunjшog semenз pok,,a~i е sa litrom i ро de ti· lovane vode, drfi 12 sati i kroz Паnе! p rocedi. Мо!е se upotreblti sve!a, а m o!e se n n vodeлoj pari osu ~iti.

Ostala narodna Ьnena : Уtшја, gdunj a, d u njac, kunj a, kuta, kutinj a, kut· na, mrka tunja, tkunja, tunj a , turuлdla, funja, cunja.

D

DUМВIR

Zingiber offioinale Rosc. -

Zingiberaceae

Droga (Zingiberis rhizoma) se sastoji od oljustenih i neoljustenih, pljosnatih i nepravilno racvastih komada rizoma. Rasprostranjenost. --;- Poreklom је .iz tropske Azije, ali se danas gaji ne samo u svojoj postojbini (od Indije do Japana) vec i и zapadnoj i JиZ­ noj Americi. lzgled droge. - Rizom ima izgled sake s nepravilnim kvrgastim prstima. U celini је dugaCa.k 8-12 cm. Ogranci su dugacki З do б cm, Siroki 1,5-2 cm, а debeli prosecno 1 cm i s v i ·1 е z е u i s t о ј ravni; ро rubovima su zaoЬljeni, а na sredini Siri. Rizom је grubog opipa kad је neo1justen. Pokorica је prugasta ј siva. OljuDUMBIR steni лizom је Ьео i gladak. Dumbir је tvrd, dosta tezak i kompaktan. Na prelomu је zrnast, be1o-sivkast, s retkim neznim vlaknima.

RIZOMI

PR.ESEКA.

З.

ZINGIBERACEA. SНЕМА POPRECNOG OBELE:tENA ЈЕ ENDODERМA I SUDOVNI SNOPICI ОКО NJE. 1. DUМВIR (ZlNGIBE R). 2. KURКUМA (CURCUМA), GALA.NGA (GAJ.ANGA), 4. ISI OT (ZEDOARIA)

Sastav. - Dumbir sadrZi 0,25 do 3'0/о е t а r s k о g u 1 ј а, 5-8'0/о s m о 1 е, g -i n g е r о 1 а, skroba i sluzi. А r о m а d r о g е potice od etarskog ulja, lroje se sastoji od t е r р е n а (d-kamfen i beta-felandren), 5 е s k v i t е r р е n а (z i ng i Ь е r е n), с i n е о 1 а, с i t r а 1 а 1 boroneola. Ljutina dumbira potice od jedne oleorezine, uljaste, guste tecnosti 1jutog ukusa, bez rnirisa, gingerola. Upotreba dwnbira u medicini је neznatna kad se uporedi s ogromnom potrosnjom droge kao zacina,

326

koji иZivaju milioni ljudi na raznim kontinentima. Dumbir је karminativ i sti.rnulans. Као ljuto-aromaticno sredstvo upotreЬljava se kao korigens mirisa i ukusa ne prijatnih lekova. Daje se i kao sredstvo za jacanje apetita u obliku tinkture ili gonkih preparata. Narodna lmena: vruca trava, gingibar, c1indibar, c1umber, fumЫr, zenzer, zend.Zefil, zinc1efil, imbor, indiber, isiot, isjet, mrki ingver, pravi ingver, cencer, crni ingver, d.Zumbir.

BURDEVАК IU DURDIC

Convallaria majalis L. -

ConvaJ.lariaceae

Mnogi misle da se c.1urбevak samo gaji i da је poznat samo kao kulturna bastenska biljka naS.ih cvetnjaka. Medutim, durdevak pokriva hiljade hektara gustih mracnill suma, osobi:to onih, u svetu najooveni}ih, hrastovih suma u Sremu i Slavoniji. То • u .p rave prirodne •plantaie, nezaboravni rnis risni cilimi protkani di'\rnim belim biseri·m a. UpotreЬljava 'Se kao 1 kardiotonblc, .Jek za srce. Durdevak propisuju mnoge farmakopeje и svetu kao oficinalnu drogu koju mora imati skoro svaka apoteka. Durdevak se, srecom, kod nas ne upotreЬljava kao narodni ·l ek. 1 zato ро se1ima nisu zabelezena trovanja. Medutim, ро gradovima i industrijskim centrima btlo је i kod nas trovanja zЬog neznalacke upotrebe ove lekovite i otrovne biljke. Cirtajuci knjige i novine, neki srcani bolesnici su na svoj.u ruku kuvali liэt i cvet lturc1evka i pili. Nekoliko slueajeva sam zaЬeleZ.io u Beogradu, Zenici, Zagrebu i Su·Ьotici.

Ne upotreЬljav'ajte l!ur~evak bez saveta lekara. Ne spravljajte sami kod kuce lek od ~urdevka. Znaci trovanja .su isti kao i od digitalisa. Deluje, pre svega, na srce i organe za varenje: jak proliv, povracanje, opsta slaboэt, iznemoglost i dr. S\J delovi ~ur~evka su gorki, ljuti i otrovni. Zabelezeni su slueajevi i trovanja dece njegovim cvetom (SSSR) i plodovima (Nemacka). Plodovi su vгlo !ере, pvivlacne bobice. Kod nas, na zalost, ruko nije obraeao rpafnju na trovanja t1urdevkom. Lekovi od 4ur4evka. - U apotekama, osoЬito u SSSR-u i Zapadnoj Evropi, izraduje se tinktura (100/о alkoholпi ekstrakt) od lisea, rede od cele nad.zernne biljkc. Posto u korenju najvise ima lekovitih sastojaka, u novije · vreme se i ono ·k oristi. U farmaceutskoj industriji proizvodi se velik broj mahom slofenih patentiranih preparata. Мnogi industrijski lekovi za srce imaju pored kar· diotonicnih heterozida durdevka jos i lekovite sastojke glogovog cveta. Svi lekovi od durdevka smeju se upotreЬljavati samo ро savetu lekara i uzimati jedino u apoteci. Nikako ih ne smete spravljati kod kuce i piti Ьеz kontrole kardiologal U homeopatskoj medicini se od XIX veka, а u farmaceutskoj industriji tek u хх veku koristi jedino sveza, tek uzabrana biljka, jer se na taj nacin doЬijaju bolji lekovi, postojanijeg i jaceg dejstva nego od osusenog lista i

IOURDJ!VАК ILI f>URDIC

327

4evak.

cveta. Ovo zato, . jer ISU srcani gljkozidi <1urdevka w lo nepostojane materije, brzo se raspadaJu na ne1ekovite sastojke pod uticajem enzima, vlage i drugih spoljnih ~inilaca. U novije vreme izra<1uju se preparati od svei.ih cvet·ova iJ;i od sve!e ti_~va_ne ~ stabilizo,rane droge. S о k i z с v е t а <1ur<1evka је najaktiv~J~· L1st Је skoro dvaput lekovitiji od rizoma, а cvet oko ~etiri puta. Stabilizovana droga bolje deluje i dиZe safuva lekovite sastojke od nestabilizovane. U novije vreme u medicini se koristi samo Ьiol~ki titrovan <1ur-

Sastav. - U IИcu i podzemnim organima ~ima asparagina, limunove i jabucne kiseline. U llurdevku · ma tri kardiotoni~na heterozida: konvalatoki sozid, konvalarozid i konvalamarozid. U cvetu ima, pored toga, ј~ i O 0 ,OSo/ etarskog ulja prijatnog mirisa Zиto-zelenkaste Ьоје nepoznatog hernijskog sastava. Glavni lekoviti sastojak је kristalni heterozid konvalatoksozid. Berba i sШenje. - U SSSR-u, odakle је droga, isto kao i gorocvet, dosla u medicinu (1880), izraduju se eetiri vrste droge: uzabrani listovi sa cvastirna, listovi, cvasti i odvojeni cvetici. Durdevak treba brati pafljivo i sto pre osиsiti ·и zagrejanoj susnici da cvetovi ne bi potamneli. Као i druge biljke, ј durdevak и raznim fazama vegetacije nagomilava и raznim organima razlicite kolicine srcanih glikozi da, о t emu beraci bilja moraju voditi raCu.na ako zele da doblju kvalitetnu drogu. List treba brati najpre, neposredno pre nego sto se pojave cvetni pu· poljci, jer u to vreme је lisce najkrupnije i , sto је najvэ.Znije, u toj fazi list ima najvise lekovitih sastojaka. Cvet brati kad је u cvasti donja polovina otvorena, а gornja јо§ u pupoljku. Ako se traii cela biljka (herba), b.гati na poeetku cvetanja. Korenje vaditi u jesen, posto tada ima najvise lekovitih saэtojaka. Pakovanje 1 fuvanje. - Posto sи lekoviti sastojci ~ur~evka vrlo nepostojani, suvu drogu treba cuvati p resovanu u bale :i dobro zapakovanu u visestruku debelu zilavu hartiju. Cuvati u ~istom, bladnom magazinu, ali ne dufe od godlnu dana! NAPOМENA! Durdevak је otrovan, ра ge ne smeju brati deca i trudnice. Posle rada s durdevkom, ruke i lice dobro oprati toplom vodom i sapunom. Radnici zaposleni u preradi moraju se posle rada okupati i presv.uci. Gajenje. - f>ur<1evak se gaji vegetativno, а ne semenom. Sa rizoma u zemlji skidaju se pupoljci i sade u zemlju na 20 cm rastojanja. Gajenje ~ur­ ~evka је lako i vrlo korisno. Ne treba zaboraviti da se ~ur~evak mo!e gajiti ро vocnjacima i sumama kao met!ukultura, jer је to biljka lroja precveta dok drvece ne olista, а i kasnije dobro podnosi, ра Cak i traZi senovita mesta. Na taj na~in se irna visestruka koriэt. ZaAtlta u pгirodl. - ZЬog izuzetne vafnosti ~urdevak је u prirodi za. konom zastieen. Ljubitelji prirode treba da ga razmnoZэ.vaju, а ne da ga ·u nistavaju. Narodna lmena: baber, bijeli dragoljub, biseri, biserni cvijet, Ьokari~, gorsk:i ljer, gumbala, devicica, dolinski ljiljan, ~urdev cvit, durc.tevo cve~e, c:turdica, zvoneek, jurjevka, carevo cvijeee.

Е

EUКALIPТUS

Eucalyptus globulus Lab. -

Myrtaceace

Eukaliptus se danas gaji u mnogim toplim zemljama, Cak i u jufnoj Evropi; 1ma ga u nasem Primorju. U tropima se ne gaji. Drvo raste do 80 m . Ovaj, kao, uostalom, i druge vrste eukaliptusa, koje su takoc.1e gotovo sve iz istog podrucja, raste vrlo brzo. Vec desete godine drvo dostigne visinu od 25 m. То је ujedno i najvBe poznato drvece. Е. amygdalina n.ara.ste do 150 ml Zbog svega toga poeelo se od druge polovine XIX veka na sve strane saditi radi isusivanja barovitih malaricnih krajeva, i na taj nacin uspesno је pocela borba protiv ove teske bolesti - malarije, jer biljka svojom vrlo intenzi"-nom transpiracijom tr ajnim liscem upija iz zemlje i tako uklanja ogromnu kolicinu vode (pumpa) . Osim toga, primeceno је da је i i5paravanje etar5kog ulja, pogotovu za vтeme letnjih tega korisno, jer komarci beze valjda zato sto im ne pi1ija miri5 eukaliptusa. Drvo је otkrio u Tasmaniji Labijardijer (1792), ali је sve do polovine XIX veka bilo retko5t i vidano је samo ро botanickim vrtovima. Godine 1854. Ramel preko Milera u5peva da doc.1e do dovoljne kolicine semena i da nacini prve oglede gajenja drveta oko Sredozemnog mora 5а ciljem asanacije bara i mocvara. Od toga doba biljka 5е naglo rasirila u svim zemljama gde dobro uspeva limun i .n arandZa. U medicini 5е •upotreЬljava od 1865. godine. Berba. - Bere se odraslo, ne previ~,e mlado li~ce, osu~i и blad·u i cuva и dоЬго zatvorenim sud.ovima. Droga. - Lisce је dvojako: а) Sa starijih grana lisce је kopljasto-jaja5to, najcesce s r р а s t о, pri dnu ko5o. Dugacko је oko 20 ст, siroko do 5 ст, debelo, kruto, koZз5to, golo, s i t n о-Ь r а d а v i с а s t о, ·na nalicju zeleno-plavo. A1 · e prema svetloko s sti gleda lupom, vide se (osoЬito u 5rednjem delu lista) tackice koje poticu od s u р 1 ј i n а s е t а r s k i •Ш u 1ј е m. Ь) S m 1 а d i h g r а n с i с а lisce је krace (do 15 cm), а ~ire (do 8 cm) i bez dr~ke, ј а ј а 5 t о, pri dnu s r с а 5 t о, tanje i mekse. UpotreЬljava se lisce sa starijih grana. Mirisa је osobitog, aromaticnog, na eukaliptol, а ukusa aromaticnog, oporog i nagoгkog. Sastav. - Ima 1,5-ЗО/о е t а r s k о g u 1 ј а (sveze li~ce 3-50/о), t an i n а, gorke materije, smole i voska. Vadi se iz 5vezeg lisca i cvetnih pu-

EUКALIPТUS

poljaka destilacijom s vodenom parom, najvi~e u Australiji, oko Sredozemnog mora i u Americi. Etarsko ulje se doЬija destilaaijom svezeg Ji~ta. Bezbojna ili svetlo zelenkasto-zuta tecnost karakteristicnog svezeg ukusa koji bladi, mirisa na kamfor, ali ipak posebnog. Glavni sastojak mu је oksid с i n е о 1 (60800/о) (ili eukaliptol, kajeputol). Zatim ima pinena, kamfena, fenhena, raznih aJdehida, terpineola i dr.

EUКALIYrUS . А С

-

PUPOUAК

S

GRANCICA S МLADIM U SCEM. В РОКLОРСЕМ.

STARIJA GRANCICA S
КROZ

D -

UZDUUN PRESEK

PUPOUAК. Е

CVETOVIМA .

-

PLOD

Upotreba. - Ulje а li~ce od eukaHptusa -slufe za lecenje organa za disanje, najee~ee u oЬliku inhalacija. Svojim taninom li~ee је tonik i alstringens, а zbog ulja ono је antiseptik. Glavni lekoviti, antisepticki sastojak ulja је cineol. Daje se proiiv bronhitisa i astme. Мnogo se upotreЬljavaju eukaliptusove bombone, ulje za nos, razne me~avdne za inhalaciju pri oboljenju usta, grla i nosa. Daje se i protiv izvesnih kataralnih oЬoljenja urogenitalnih organa. U iste svrhe upotreЬljavaju se i druge vrste roda Eucalyptus. U istu botanicku famШju spada i drvo sa Nove Kaledonije Malaleuca viridiflora Gaert., od cijeg se IBea dobija etarsko ulje vrlo slicnog sastava i dejstva, koje se prodaje pod za~ticenim imenom Gomenol. Narodna lmena: gumi-drvo, gumino drvo, eukalipt, rastegovo drvo.

330

LEeENJE

BIUВM

EFEDRA
Grancice raznih vrsta r'Oda Ephedra (Gnetaceae) Ьеrтu se za vreme cvetanja (Ephedrae herba), suse, presuju и bale i dostavljaju industriji za ekstrakciju efedrina. Najvise droge proizvodi Кina, Mongolija i Pak.istan. Efedre sи kserofitne biljke koje rastu na kamenjaru и planini. Droga se sastoji od zelepih valjkastih, clan.kovitih grancica, dиgackih 10--20 cm i debclih 1-2 mm, bez mirisa i gorkog ukusa. Saddi oko 1,4О/о alkaloida, od kojih је najvafniji е f е d r i n. Ima 7-90fo tanina. Glavnina droge se koristi za vat1enje efedrina, а sasvim malo za izradu galenskih preparata. Efedrin deluje slicno adrenalinu, ali dugotrajtnije, manje је otrovan i deluje preko usta. Upotrebljava se cesto, raz.novrsno i mnogo. Godisnje se и svetu potrose tone efedrina. UpotreЫjava se protiv bronhijalne astrne, velikog kaslja, emfizema, urtikarije, senske groznice i nekib drugih bolesti. Narodna tmena za domace vrste: vilina brada, gulibrada, kos1ternica, gulibradina, metlina, popova brada, somina.

ZAВICA, OPUNCIJA, SVEКRVIN JEZIK, NANIN JEZIK,

GOSPINA POGACA

Opuntia ficus indica

Мill.-

Cactaceae

Trajna zeljasta blljka, visoka do 2 m. StaЫo јој је soeno, mesnato, d~ belo, oyalno, plocasto, razgranato i manj~vise obraslo sitnim iglicastim trnjem. Cvet је krupan, rиZitast ili zuckast. Plod је rиZicasta ili fuckasta, jajolika, socna bobica, 5-9 cm dugacka, prijatnog kiselog ukusa. Poreklom је iz Meksika, а u nas u Primor}u se odoma6ila i raste ·ро karnenjaru. U narodnoj medicini se upotreЫjavaju plod, cvet, staЫjika i koren. U Zзbici ima vrlo mnogo vode, oko 920/о. U soku iz ploda ima l!O/o secera, 70fo belancevina, sltШ i organskih kiselina. Sok iz staЬlj ike ј е izvrstan oЬlog za omeksavanje i sazrevanje cire\·a, za uboje, protiv opekotina i upala koze i sluznice. Svi delovi biljke upotreЫjavaju se kao narC>dni lek protiv proliva,

.. .
1АВ1СА

332

ШСЕNЈВ

ВIUЋМ

srdobolje i bolova u trbuhu, najc~6e u obliku 100/~nog taja. Сај od korena је dobar diuretik. Zreli plodovi osve!avaju svojom k:iselo§tu. Cvetovi se upotreЬljavaju kao ~pargla. U novije vreme sok iz staЬljike se koristi u kozmetici za spravljanje mask:i za v-latenje i osvezavanje koze na licu. 2:abica se uspeSn.o suprotstavlja eгoziji i slu!i kao stcЮna hrana, osobito sorte ili vrste bez trnja (Opuntia inermis DC.).

2IVORNJAК,

KOKOTIC, VID, GRANCICA,

SАМОRОТКА

Delphinium consolida L. Ј edпogodi~nja

Ranunculaceae

zeljasta, vrlo razgranata biljka, visoka 10-50 cm. LBee је vrlo sitno izdeljeno. Cvetovi su tamnoplavi, sim.i, udruZeni и grozdaste cvasti. Cveta od juna do polovine jeseni. Daje mnogo semena cme Ьоје. Raste svuda, najce~ee na strnjikama posle zetve. Droga. serrten).

Nadzernni deo ·b iljke .u

cvetu i seme (Consolidae herba et

Sastav. - U semenu ima oko to/o al\k aloida delsolina, delkozina, delfina i dr. i oko 28О/о masnog ulja. - U cvetu ima antocijanskih heterozida, od kojih potice tamnoplava Ьоја, zatim alkaloida i Zиte Ьоје kemferola. Cela biljk& је vrlo otrovnal Zbog toga је ne treba upose ponegde u narodnoj medicini za olak~avanje porodaja, uredivanje menstruacije, teranje mokra6e, protiv vodene bolesti i dr. Ponekad se trэ.Zi za izvoz cvet zavomjaka (pod latinskim nazivom Calcatrippae flos). - Treba ga brzo osusiti na promaji u bladu da sto Ьоlје sacuva divnu ta.mnoplavu boju, jer se ova droga placa prema izgledu. Ovaj cvet ulazi u neke cvetne cajeve vi~e zbog lepe Ьоје nego lekovitosti. Narodna imena. - Osim navedenih, evo јо~ narodnih imena: ajdovsko zele, velika sodula, vranini nokti, zavoronak, zejne-Ьostan, zelen-Ьostan, mamuzica, modri eelebi-percin.
I druge vrste roda Delphinium koje rastu kod nas, tako~e su otrovne zbog istih sastojaka. То su Delphinium halteratum S. S. (kozjaCica), D. orientale Gay. (zene-bostan, crveni celebi-perCin, relebin-pertin), D. fissum W. К. (zelenika, ribarre, kozjacica), D. staphisagria L. (vйSljivka, vu~nica, granulja, Шljivacica) i dr. Ova poslednja vrsta је najotrovnija. Njeno seme se јо~ po·negde upotreЬljava, и obliku finog pr~ka ili masti, protiv v~iju ј drugih insekata. Za vreme rata stucano seme је drZano nekoliko dana u sirCetu, ра su time trovane v~i.
Upotгeba.. treЬljavati; koristi

Sve su ove biljke otrovne i treba ih se kloniti. Stoka ih ne pase. Seme stafisagгije је gorkog, Ijutog i neprijatnog Шusa, реее i pali. Pri mlevenju se oseca neprijatan miris.

.tALFlJA

333

ZALFIJA
Salvia officinali.s L. -

Labiatae

U crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatitnи, lekovitи d medonosnи biljkи nazivajи naj te5ce pelim, и srednjoj Dalmaciji kadulja, u sevemo m Primorjи kuJ, и istotnoj Srbiji kalaver :i dl.iger-tra\.·a, а varo~ani talfija. Osim ovih, ima i drugih narodnih imena, kao sto su: beli dziger, vrtni Za.jbel, goloper, zavbej, zajЬl, zalvija, zalfa, janovdence, kadilja, kadиja, kadulja-kriZatica, kadtшa, kaloper, kaluper, krastatica, kriZna kadиlja, ljekovita kadulja, ljekovita slavulja, nemacki kaloper, pelin, perusina, pi·t omi pelin, prava kadulja, s1avlja, slavulja, uzani kaloper, crni kaloper, cmogorsk.i pelen, ~alvija.

UPOTREBLJAVA SE

SАМО

LIST

Najlekovittji list se dobija kad l.alfija pocne cvetati, а to је najc~ce и maju. List se bere, sиsi i cuva iэto одаkо pailjivo kao i list nane, jer i zalfija spada и istu bi.ljnи familiju usnatica, zbog cega se i na Zalfijinom listu nalaze sitne sekretor.ne zlezde sa mirisnim isparljivim uljem od kojeg potice svojstven prijatan miris i lekovitost zalfije.
MADARSКA

,
~··

о

f.
\

:
(

~

'Јј.

1--f

'\Р'

о

z ,......
с-.

1

R

€"

'\Р'

PODRUCJA ZALFIJE U JUGOSLA V IЛ

334
OD CE GA POTICE LEKOVITOST ZALFIJE?

LBCENJ E BIUEM

Glavni lek6VJ.ti sastojak lista Zalfije је isparljivo mirisno etarsko ulje, koga ima od 1,5 do 2 ,5°/о. Oporoot i lekovitost lista potice od tanina (stavskih tnaterij a) ~ Ј gorke ma terije u Zalfiji deluju lekovito.
UPOTREBA U NAUCNOJ I NARODNOJ MEDICINI

2alfija је ;edna od najstari jih medicinskih biljaka. Navode је svi antlcki medicinski pisci. Jzgleda da se najv i~e upotreЬljava u nasirn primorskim gradO\Ijffia, gde l danas ПaSi pГiffiOfCi imajU 0gr0mn0 poverenje U }ekovitU moc f alfije. Uostalom, tu ima i opravdanja, jer ne treba izguЬiti iz vida da naJe primorje daje najboljн i alfiju па svetu li d.a se na.S izvoz nekih godina penje i do 2 miliona kg osusenog lista. Glavni kupac је SAD, ali se tamo ne tro~i za lek, nego kao aromatican zacin za mesne konzerve. Zal fija ulazi ·u sastav velikog br oja lekova, koji se upotтeЬljavaju za ispiranje usta i gr1a kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaeaju sluzokofu (dejstvo tanina) i deluju antisepticno (dejstvo etarskog uljaJ . Do otkriea antibiotika zalfiju su vekovi·ma upotreЬljavali u obliku еаја protiv znojenja tuberkuloznih, jer smanjuje lucenje znojnih zlezda. Сај i drugi lekovi nacinjeni od zalfije upotreЬljavaju se i za jaeanje orgaШzma, jer sadгZe tanina i gorkih materija.
САЈ

OD ZALFIJE

Tri supene kasike !alfijinog lista se popari s pola litra kljuCa.le vode, odmah dobro poklopi, ostavi da stoji preko noci, ujutru ocedi i tom smet1e·crvenom tecnoscu ispiraju se oЬolele des.ni i usta. Сај treba sto dШе drZэ.ti u ustima.
САЈ

PROTIV UPALE

MOКRACNIH

PUTEVA

Ро 50 g lis ta zalfije, breze i medvedeg grozda 'Se pomesa, zatim doda 50 g cveta od belog sleza i 50 g rastavica. Sve se dobro izmesa da doЬije jednoobrazan сај . Tri supene kasike te smese se popari s pola tra klju Ca.le vode, odmah poklopi, ostavi da stoji cele noci i sutradan ocet1ena teenost pije и malim dozama celog dana umesto vode.

se se lise

ZNACAJ LATINSKOG IMENA ZALFIJE

Latinski naziv Salџia potice od RimlJana оо latinskog salvare, sto zna~i spasti, spasavati, izleciti, jer su ј е Rimljani јо5 pre 2.000 godina veoma cenili i na razne nacine upotreЬljavali za lecenje. Latinski naziv officinalis znaci lekovit. Dakle, оЬа latinska imena vezana su za lek, lekovitost, sto se ne moze ni za jednu drugu biJjk:u reci.

ZALFIJA
КARLO

VELIKI I ZALFIJА

Od sveg lekovitog bilja Karlo Velik.i је najvise oenio Zalfiju. То se vidi i ро onom njegovom strogom istorijskom zakonu, Kapitularima, u kojima veliki \rladar nareduje svim driavnim imanjima (а to su uglavnom bili manastiri) da moгaju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih је na prvom rnestu bila zalfija. Od kolikog је to uticaja Ьilo i ostalo kroz vekove vicli se ро cinjenici ~to i danas svaki katolicki manastir mora irnati posadenu zalfiju kao neku vrstu svete Ьiljke. I u nas, s jedne i s druge strane Ni.Save (Sicevska klisura), gde raste divlja i.alfija isto unako lekovita kao ona u primorju, narod ima ogromno i nepokoleЬljivo poverenje u isceliteljsk·u moc • kala!Vera ili diiger-trave. I nasi Sopovi, naseljeni ispod Avale oko Beograda, eesto imaju u svojim vrtovima ро neki busen kalavera, pored rиZe i Ьosioka.

INDUSTRIJSКA

PROIZVODNJA ZALFIJE

Nekoliko stotina hiljada kilograma poznjevene zalfije predestiluje se na nasem Ј adranu i godisnje proizvede do 30 Ыljada kilograma mirisnog etarskog ulja, koje se takode izveze uglavnom u SAD za aromatizaciju konzervi mesa. PRIVREDNI ZNACAJ Od branja zalfije zive mnoge porodice u Primorju. Zalfija prekriva stotine hiljada hektara golog kaгsta od Ulcinja do Trsta. Mestimicno to је neprekinut cilim sivo-be1icaste Ьоје, а kad zalfija procveta i zamirise, sve se oboji divnom tamnoljuЬieastom Ьојоm. Od svih le-

kovitih biljaka па 1wSem karstu zalfija ima najveci znaeaj и borbi protiv erozije. То је retko otporna biljka koja izdгZava dugotrajne letnje sШе i pripeke i zadovoljava se minimalnom kolioinom hranljivih materija na ljutom
kr~u.

Zbog toga је ova tako vaina biljka na mnogim rnestima u nas zakonom za5ticena.
КADULJIN

MED

ЈЕ

LEKOVIT

U primorskim krajevima, Hercegovini i Crnoj Gori ovaj med se uvek vise ceni od ostalih. IZGLED
BIUКE

Zalftja ј е dugoveean, razgrМiat, zbijen grrnic, visok 50-90 cm. StaЬ­ ljika је drvenasta, vi~egodi~nja i cetvorouglasta. Li-stovi su srebmozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo-ljubicasti, ponekad rufieasto-belieasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruzeni u klasaste pr~ljenove na vrhovima staЬljika i ogranaka. Cela biljka је vrlo aromaticnog i svojstvenog mirisa.

336

LECENrn

вше.м

ZDRALJ.EVIONA,

ZD~~' PISКAV1CA, PISКAVAC

Galega offiicinalis L. -

Papilionaceae

Dugovecna zeljasta biljka, visoka do 1 m. StaЬljika ЈОЈ Је uspravna, uzdиZ naborana i suplja. Listovi su peras1o deljeni i dugacki. Cvetovi su plaviЬlstobeli, .skupljeni u guste cvasti. Cveta leti. Raste na vlaZлim mestima.

Droga.- Vrhovi grancica и cvetu i seme (Galegae summitas et semen). Sastav. - Alkaloid galegin (gvanidinov derivat), galuteozid (flavonski heterozid), saponini, tanini i got·ke materije; list im.a do 100 mg!J/0 W.rtamina С. Upotreba. Prisuэtvo gvanidinskih derivata objaSпjava opravdanu upotrebu zdraljevine za leeenje laksih oЬlika seceme bolesti. Pojaeava lueenje mokraee, znoja i mleka. Ulazi и sэ:stav anticlijabetiCnih eajeva. Opomenal - Biljka је otrovna zbog galegina. Zbog toga se ne sme upotreЬljavati bez kontrole lekara.
Narodna imena: garingal, zdralika, zdralinje, zervinjak, jastrebina, kozja ruta, kozjaca, luda trava, oгlina, orlovac, p.iskovina, rujavac, skovra.Z, harlina, silj.

ZIVA

ТRAVA

Erodium cicutarium L'Herit. - Geraniaceae
Trajna zeljasta dlakava biljka, visoka do 60 cm. Ima dugacke, perasto deljene Iistove i ru.Zicaste, crvenkaste, ljubieaste, ponekad i bele cvetove na kratkim drskama. Od roda Geranium razlik,uje se izdиZenim 1istovima i spiralno uvijenim kljunom na plodieu, koji, kad .se ovla.Zi, poene da se odvija i kao burgija zavlaci u zemlju. Cveta od aprila do septembra. Raste svuda, а najvise na suvim, suncanim mestima. Upotrebljava se cela biljka brana u cvetu (Erodii cicutarii herba), vise u ruu:odnoj nego u ·n auenoj ~medicini zЬog nedovoljno poznatog hemijskog sastava i protivrecnih mИljenja terapeuta о lekovitoj vrednosti Zi.ve trave. Ро nekima, deluje brfe, ali slabije nego Hydrastis (а donekle i kao razena glavnica), а ро drugima, deluje tiVA ТRAVA slicno rusomaci, dragиSou i koprivi, ра se s tim drogama daje и ob1iku еаја .kao hemo.statik. Za suzbijanje mett·oragije i menoragije uzima se svaka 2 sata еај spravljen od 20 g iseckane suve droge kuvane 10 minuta u 200 g vode. Tek u novije vrerne (1952. do 1957) u zivoj travi su nadeni nekд amini, pirokatehol i cilibarna kiselina,

ZUТI ZECJI TRN. ZUТ IКA ...

337

sast?jci (amini) koji donek1e mogu da objas ne vekovno poverenje u hemo$taticku moc ove vтlo r asprostranjene biljke. . Narod1~ imena: mala ziva trava, iglica, kacnjak, maeak, poludnevnica, teklJca, capljan, crvene nozice, eapljina.

l UTI ZECJI ТRN, lUТA МЕТLА, lUКA-МEТLOVICA,
ZECEVAC,BRNESТRA

Sarothamnus scoparius Koch -

Papilionaceae

Do 2 т visok grm. Raste na silikatnom zemljistu ро vristinama i suman:a. St~Ьljike i ~rancice su zelene i gole. Cvetovi su k.rupni, hlti i lepti· rast1; donJa usna Ј е trozuba , а gornja dvozuba. Seku se vrhovi grancica u cvetu, Sarothamni scoparii herba (oko 20 cm) u maju i junu i Ьпо su.Se da sacuvaju zutu boju. Droga se mora cuvati hermeticki zatvorena u limenim sudovima, odvojena od ostalih droga, jer је otrovna! SadrZi alkaloide spartein, saro tamnin, genis tein i citizin. U farmaceutskoj industriji upotreЬljava se za va denj e sparteina. Cela biljka је vr lo ot1·ovna! Sulfat sparteina se daje kao lek za srce, ali samo na lekarski recept.

lUТIКA, SIМSIRIКA, ZUТA SIMSIRIКA, ZUТOТRN

Berberis vulgaris L. Sim~irika је

BerЬeridaceae

trnovit grm, visok oko 2 m. Kora је sivo-zelena. U р~.. ljenu ima nekoliko listova, а ро neki list је pretvoren u trn. Listovi su oЬ­ ratno jajasti. ро obodu sitno nazuЬljeni, debeli .i ро povrsini mrefasti. Cvetovi su zuti, sitni, skupljeni и grozdaste obesene cvasti. Plodovi su crvenonarandzaste, duguljaste ЬоЬiсе nakiselog ukusa, prijatne za jelo, а slu.Ze i za spravljanje kompota, slatkog, sirupa i drugih poslastica. Cveta и junu. Rasprostranjenost. - Raste ро zivUп ogradama, medama, svetlim sumama, pored puteva i drugde ро suvim mestima. Svojstva. - Cvet је neprijatnog mirisa. Cela biljka је gorka i na prelomu Zиta. Droga. - Kora, koren i zreo plod (Berberidis cortex, radix et fructus). - Plodovi se beru kad sazru, obicno ·k rajem leta, Ьпо suse na suncu u tan·k om sloju da s to bolje sacuvajlи lepu prirodnu boj• - Kora i korenje U. se sak.upljaju и jesen. Najvise se ceni kora s korena. Sastav. - Glavni sastojak је berberin (izohinolinski derivat), oko 1°/о. Ima i drugih alka1oida: bcrberarnina, berberubina, oksiakantina i dr. U plodovima ima OkO 6U/o ј аЬисnе kiseline, 0k0 5ОЈо SeCera i drugih SЗStOjaka. Upotreba. - Za zaus tavljanj e krvavljenja iz materice van vremena menstruacije, ali samo pod kontl'olom lekara. Daje se u oЬliku infuza: 20 g

338

LBCENJE BIUEM

kore na pola litra kljutale vode, ostavi se 7-8 sati poklopljeno i ·u zima 2 do 3 solje dnevno. U apoteci se spravljaju ekstrakt, sirup i drugi lekovi. Britanska farn1akopeja daje cist berberin kao gorak stomahik protiv proliva i povraeanja trudnica. Daje se i za demorfinizaciju. U narodnoj m.e dicini koren i kora simsirike se upotreЬljavaju za jaeanje, za leeenje jetre, za izbacivanje bubreznog kamena, protiv zutice, podagre ј ·s licnih bolesti. Narodna lmena: babkovina, babotrsovina, bobkovina, breber, breberika, breberovina, divlji ~imsir, Zиta siba, Zuta suma, futelinka, Zиti sib, futi sil ak, futikovina, p Zиto drvo, zutovina, Ъutokora, kisljen, ocetka, эutekovina, trpka fu. tika, cigansko grozde cesmina, cesminje, simsiraca, simsirovo drvo.
1

'
ZUTILICA,
ZUТILOVКA, ZUТILOVA ТRAVA

Genista tinctoria L.
PapИionaceae

Razgranat grm, visok od 50 cm do 2 m. Grane su mu uspravne, prugaste i zelene, obrasle naizmenicnim, prostim, dugulja·s tim liscem, а na vrhovima su male grozdaste cvasti od futih cvetova. Cveta od aprila do avgusta. Raste na suvim livadama i ·U • hras.t ovim i Ьorovim sumama do 1.800 m nadmorske visdne. KOI'tiste se cvet i seme (Genistae flos et semen). Sa.clrЪi oko 0,3о/о alkaloida: anagi· Z\ЛLLICA rina, citizina i metilcitizina, flavonskog heterozida luteolozida, ma:Io etarskog ulja i vitamina С. Narodni diuret-i'k, dijaforeti1 i laksans. k Narodna lmena. - Osim navedenih, evo jos nekoliko narodnih imena: zuteljica, oЬicna Zиtica, zanovet, trava od Zиtice, drenk.

z
ZDRAVAC, ZDRALICA, PRJBOJ
Geranium macrorrhizum L. -

Geraniaceae

Dugovecna mirisna zeljasta plarunska biljka. Ima do 1 т dugacke, kao prst debele rizome koji puze s koro ро povrsini zem1lje. Cvet ј е crvenkasto-ljubiea-st, oblikom podseea ·n a rodin ili zdralov kljun. Cveta od aprila do juna. Sadrfi etarskog ulja, tanina i flavonskih heterozida. Tipicna taninska droga, osoЬito rizom, gde ima najvBe oporih jedinjenja. Narodni lek za leeenje upala sluznice organa za varenje. I druge domaee Geranium-wste sad.r ie mnogo tanina. Tako, narocilto Geranium sanguiпeum L. ( de· vojacko oko, zdravinjak, krvavac) ima u rizomu oko 160/о, а G. pratense L. (livadna iglica, ilja, maternica) i G. silvaticum L. (~umska iglica, gorska ljuЬieasta ilja, li-sicka) vi~ od 200/о tanina. Geranium Robertianum L. (ziva .t rava, kacja trava, k.rvnica, pastirska iglica) zомvлс u nadzemnim delovima ima oko 300/о tanina i ceni se, osobito и Zapadnoj Evropi, kao jedna od najvdniijih tani nsk·ih droga. Ove biljke nisu otrovne, rastu svuda, svakom su pristupacne i mogu se koristiti kao dobra tonika i adstringencija umesto skupih uvomih droga istog sastava i dejstva.

340
ZELENIКA, ZIМSKO

LECENJE BIUEM

ZEUE

Pirola umbellata L. -

PWrolaceae

ZELENIКA

Mala, tгajna, zeljasta biljka, visoka oko 20 cm. Li§ee је trajno, prezimljuje, koznato, u dnu staЬ­ ljike. Cvetovi su beli ili ruZicasti. Cveta leti. Naj~ee raste ро peskovitim borovim fumama. UpotreЬljava se list (Pirolae ili Chimaphilae folium). SadrZi oko 4fJ/o tanina, fenolnih heterozida arbutozida, metilarbutozida i erikolozida, ljute supstancije himafilina, gume, skroba i ulja. Hem.ijskim sastavom zel, nika је slice na medvedem grozdu, ра su јој i dejstvo i upotreba gotovo · ste: ani ti.septik mokracnfu puteva. U SAD se ceni kao toniJk i adstringens i upotreЬljava se za leeenje reumatizma, upale bubrega, proliva i skrofuloze. Narodna tmena: vrist, zeleni· ka, zelencic, kruscicaJ hruSec. Istog hemijskog sastava i dejstva је i srodna vrsta Pirola rotun· difolia L. (grusoica, zimsko zelje, kruscica, hostna pesa, hrusc~ca).

ZELENКADA,

2:UTI SINOVRAT, 2:UТI NARCIS, LAZARICA

ZERINКADE,

N arcissus pseudonarcissus L. -

Amaryllidaceae

Trajna zeljasta bilj,ka, visoka do 40 ст. Iz k:rupne lukovice rano u prolece izbiju ро dva saЬljasta lista i divan Z.Ut, krupan cvet. Zelenkada је ukras planinskih livada. Gajti • kao orrriljeno cvece. UpotreЫjava se cela se biljka s lukovicom. Sakuplja se dok cveta. Lukovica је gorka i Ijut·a od alkaloida narcisil'la i liko1·iпa. U lukovici ima jos i slшi, inulina, mnogo iglica kalcij.um-oksalata, malo secera i voska. U listu i cvetu ima vrlo malo etarskog i masnog ulja, Пtosterola i karotena. U maloj kolicini (2 g suvog cveta na 200 g kljueale vode) oJaksava iskasljavanje, а u vecoj dozi izaziva povraeanje. Spravlja se i sirup: 100 g svezeg cveta kuva se 5 minuta sa 250 g vode, oced· , iscedi i pomesa sa 500 g meda; uzima se 2-3 kasike dnevno i protiv obionog i velikog kaslja, tk.atara pluca i astme. Stucane lukovice se stavljaju kao oblog na opekotinu.

ZECJA LOBODA , LISAJIVICA . ..

341
poeticus L. (b~li narcts: b1Jel1 sunovra t, ovcica, go rska ruza, zerlin), N. radif lorus Sal1sb. (narc1s, beloc\'a t, dokoljenica, di vlja zerina) i dr.

Slicno~ sasta~a i .~ej.stva su i druge vrste istog roda: Narcissш

ZECJA LOBODA, LISAJIVICA, ТRAVA OD LISAJA, RUNJIКA,
KOSМURA

Hieracium pilosella L.- Compositae
Trajna, mala zeljasta, vrlo dlakava biljka visoka do 25 cm. Na zemlji је rozeta ой duguljas tih, obra tno jajastih lis tova. Na vrhu s taЬljdke ј е glavicasta cvast svetloZиte Ьоје. Cve ta od maja do septembra. Raste na suvom

ZECJA LOBODA

zemljBtu. UpotreЬljava se cela biljka s korenom (Hieracii herba). Sadrii gorke materije, tanina, smole, sluzi, flavonske deriva1e (Ьоја cveta) i umbeliferon (vid. Neisparljivi fitoncidi). NarodШ lek za lecenje blsaja, up~e mokracne besike, izbacivanje peska i kamena iz bubrega i mokracne bes1ke i za pojaeano mokrenje. Ostala 11arodna imena: zlatnik, jandrasika, kosmatica, misja ovcica, mi· sje uho, ovcija brada, proljetnica, runjavicina, slavak, trava od poljacine.

mrsюrom

342

LECENJE BIUBM

ZECJA SOCA

Oxalis acetosella L.Oxalidaceae
Sitna, nefna biljcica, visoka 10-15 cm. Ро zemlji је polegla i svojim Hstovima podseca na detelinu, ali su vrlo kiselog ukusa ·i na nalicju purpurnocrveni. Listovi se sklapaju kad se dodimu. Raste ро vlafnirn gustim surnama. Cvetovi su beli Иi ljubieasti. List zecje soce је prijatnog kiselog ukusa koji osvezava, ali је otrovan zbog velikog sadгZaja oksalne kiseline: 0,80-0,900/о. Narodna imena: bozji kruhek, detel.inka, zuta detelina, zajcja deteljica, zajcja sol, zecja detelina, zecja kiselica, zecja so, zecji kiselj, zecji kiseljak, zecji kupus, kisela djetelina, kiseljak s tri lista, ki·s eljaca, kozji k iselj, kukovacina sol, slanica, socica, cecelj, soska.

ZECJA SOCA

ZECJA ILI ZECIJA STOPA

Geum urbanum L. -

Rosaceae

Trajna zeljasta Ьiljka, visoka do 90 ст. Rizom је kratak, nasmed i obrastao debelim adventivnim korenjem; prijatno 1nirise па karanfilic. Stablo је malo ·razgraruuto, dlakavo i pod prstima grubo. Prizernni listovi su и rozeti i perasto deljeni, а oni na staЬljici ~su t r odelni. Svi listovi su ро obodu nejednako nazuЬljeni. Cvast је grozdasta metlica. Cvetovi su zute Ьоје, dosta sitni, \lla dugim drska шa . Plod је oupava loptica. Cveta leti. Rasprostranjenost. Ras te svuda, а najvise ро obodШna suma i sumskim cistinarna, pored puteva, ograda i drugde. Droga. - Rizom s korenj em (Gei
urbani, Caryophyllatae rhi.zoma).
ZE.CJA STOPA

ZECJI TRN , Gl.ADIS . ..

343

mateпJ u

~~s~v. - Oko 300/о tanina, ma>lo flavonskih heterozida, jednu gorku 1 oko 0,35°/о etarskog ulja svojstvenog prijatnog mirisa na karanfilic, j er sadrii eugenola .

Upotreba.. - Tonik, adstringens, antiflogistik ј antiseptik zbog tanina 1 eugenola. DaJe se pгot-iv ctispeps ije, hл:micnog proliva i dizenterije. 1. Za J~a~anje des11i (_krvaџljenje): 2 supene k:aSilke sitno izrezanog rizoma popaп ti sa 300 g klJueale vode, poklo piti, ostaviti da prenoci, ра sutradan tom vodom ispiгati u sta. . . 2. Upala ~e:ni i usta: ро 50 g s itno izrezanog rizoma zecje stope i kamiltce pomesatt 1 od toga sprav:iti i upotrebiti сај kao pod 1. 3. Tinktura: 20 g sitno гezanog rizoma driati 8 dana u 100 g ?Oo/ 0-nog alkohola, ocediti ј upotreЬiti 10-15 kapi u kafenoj kasicici vode za ispiranje usta 4 do 5 puta dnevno. Narodna lmena: b ene dicica, Ыaienak, garanfilaca, gariofilata, garufala, grebnik, zecja noga, zecja stupa, karamdil, koncac, mitrovica. Slicno se upotreЬljava i rizom od srodne biljke Geum rivale L . (grebic), koja ima zuckaste iil svetloorvene cvetove, raste pored vode, а t ' rizomu ima do 40°io tanina. .

ZECJI

ТRN,

GLADIS, GLADUSAC
Papilionaceae

Ononis spinosa L. -

Zecji trn raste na mrsavom i suvom zapustenom zemljistu i pasnjacima kao dugovecan, zeljast, nizak (do 50 cm), vrlo otporan i veoma bodljikav korov ро coloj Evropi, zapadnoj Aziji i sevemoj Africi. Cvetovi su najcesce ruiicasti ili ljubieasti. Koren se kopa и jesen. Droga. - Koren је \'rlo z i 1 а v, vanredno t v r d , z Ь i ј е n, d r v е n, razdeljen na vise glava, skoro valjkast, cesto је p1josnat, kriv, vijugav i oko svoje osovine u v i ј е n. Debeo је najvise do 2 cm. Katkad је uzdu.Z raspuknut i rascupan u vlakna. U k u .s а је najpre sladunjavog, а zatim pomalo oporog i • aljutog. Sa amonijakom drveni deo pofuti. n L u р о m se vidi karakteristicna grada korena. Osobito је cesta nepravilnos t, usled koje se s r zn i z г а с i naizmence -sa drvenim delovima ekscentricno sire kao l е р е z а s t о z r а k а s t i, povijeni kraci n е ј е dn а k е s i r i n е i d u z i n е. Godovi se vide kao manje-vise istaknruti svetliji ili tamniji, koncentricni ili ekscentricni krugovi. Sast. v. - U drogi ima t r i t е r р е n s k о g s а р о n о z i d а zbog koga a koren de1uje diureticno. Ima n ekoliko izoflavonskih heterozida. Sadrii alkohola о n о k о) а, tanina, secera, etarskog uJja i jednu Slatku materiju slicnu glicirizinu о n о n .i d, koji ima slaba hemoliti.Cka svojstva saponozida.
1

Upotreb~.

-

Zecji trn ulazi u sastav raznih cliureticnih eajeva.

Ostala narodna Jmena: agler, Ьijeli trn, bodez, vodotirka, volea, vucitrn, 'Vu cji trn, gladiz, giad.i sevina, gladisina, gladi ska, grebenika, gгmotтn, ig· lica, kokorovo zelj е, kraljevska salata, milotm, rupni trnic.

344

LECENJE. BIUEM

ZIМZELEN, МALIZIМZELEN, 2:ENSКA PAVENКA

Vinca minor L. -

Apocynaccae

Trajna, mala, zimzelena Ьiljka, sa poleglim, tankim, sterilnim staЬlji­ kama koje su dugacke 2-3 m i cvetnim uspra\rnim grancicama visokim 10-20 cm. Listo\ri su naspramni, sjajn• goli, ovalno izdufeni, kozasti i ро i, obodu celi. Cvetovi su vrlo lepi, modri, na dugackim drskama, pojedinacni i levkasti. Cveta od marta do juna, ponekad i u jesen. Ukusa је gorkog i oporog. Raste ро obodima sиma, и zivicama, pored stena i zidova; gaji se kao t;vece, na j cesce ро groЬljima. UpotreЬljava se list (Vincae minoris folium) broo S\re dok biljka cveta. Ima 0,3°/о alkaloida virzkami1w. i drugih srodnjh alkaloida, heteгozida vinkozida, urealne i dгugih kiselina, sitosterola, tanina, uko 205 mg<J/o vHamina С i drugih sastojaka. Vinkamin snizava kлтni pritisak s1icno rezerpinu. List se upotreЬljava и narodnoj medicini kao gorko i oporo sredstvo za jacanje: 1 kaSika zdrobljenog lisca kuva se 15 minuta u 200 g vode, ostavi 2 sata i pije ро 1 kasika 3-4 puta dnevno pre jela. Moze se иzimati i u oЫiku praska (3-6 g dnevno). Spravlja se i toпic110 vino: 100 g zdroЬljenog Ыsса pr~lije se 1 litrom najboljeg crnog \•ina, drfi 10 dana cesce muckajиci, ocedi, iscedi i pije 3--4 puta dnevno ро 1 kasika pre je la. Smanjuje zed i kolicinи secera и rnokraCi dijabeticara. Smanjuje lucenje mleka. Ostala narodna in1ena: amantil, brcenova trava, venka, vincica, granicka ljubica, zelengora, zelenika, zimzelenka, zimizelen, zimolezovina, krvolocnjak, letenka, ljubica, ljupcac, morska ljиbica, pavinka, pavlovsko cvece, plavet, povinka, privinac, svedrc. Gotovo jstog hemijskog sastava i dejstva su i dve srodne ЬИјkе iz istog roda: Virzca herbacea \АЈ. К. (plavicasti zimzelen, letenga) i V. m.ajor L. (zimzelen, muska pavenka).

ZLATICA, LEDINJAК, ZLATOUSTA МASLACNICA, PSENICICA, :lUJA Rarzunculus ficaria L.Rantmculaceae
Gola zeljasta biljka, \risoka 1525 cm. Cvetovi sи zla1:nofuti i javljaju se pre no sto gora olista. Korenje је pretvoreno u duguljaste socne krtoJe1 koje se и narodu upotreЬlja­ vaju (Ficaгiae radi..x) za leeenje hemoroida bilo da se sveze krtolice stucaju i sta,,ljaju kao oЬlog, Ьilo da se kuvaju u mlekи .ра se dobijenom kasicom oЬlaze. Ili se 20g krtoHca z.latice i 20g rpupoljaka crne topole stavi и 200 g ulja ili masti,

ZLATlCA

ZLATNICA, CE.LEBl-GRANA

345

umota и krpe, stavi u lonac s vodom i kuva 5 sati, posle cega se toplo iscedi, s ta\'i u suve tegle i svako veee se tom lckovitom mas6u mafc. Osim toga mora se pazi ti na stolicu, da bude uredna i da ne bude tvrda. Istovre> meno se pije ёај od zlatice (10 g na 100 g vode) ili ekstrakt u oЫiku pi1ula (0,20 g ekstrakta) 2-3 puta dnevno. - Zlatica ima fenolski heterozid, saponш, etarsko uljc i ureazu.
'

ZLAТNICA,

CELEBI-GRANA

Solidago virga-aurea L. -

Compositae

Trajna zeljasta biljka, visoka od 10 do 100 cm (zavisi gde raste). StaЬljika је uspravna, tanka, skoro gola i samo na gornjem delu razgranata. Listovi su dlakavi, dиguljasto..ovalni; donj i listovi su na drskama i ро оЬоdи testerast i, а gornji su sedeci. Cve tovi su sitn·i, zlatnozuti, sakиplj eni u male glavicaste cvasti 10 do 15 mm visoke i 15-20 mm siroke; cvasti su metlicasto rasporedene na vrhu stabljike. Obodni cvetovi su jezicasti, zenski, а oni u sredini su cevasti, hermafroditni. Cveta od jula do oktobra. Rasprostranjenost. - Suve svetle sume, sumske cistine i obodi, stene, do 2.700 m nadmorske visine. Ima vise \Ћri­ jeteta i rasa zlatnice: na planinama (Solidago m.inuta L. -i S. alpestris W. к:) i obalnom podгucju Sredozemnog mora (S. macrorrhiza Lange) su sitne, niske, а u nizim predelima (S. vulgaris Lam.) su vi-

soke. Iz Amerike su kao ukrasne prenesene
u parkove S. gigantea Wild., S. graminifolia Elliot i druge. One su najkrupnije. Sve su slicnog hemijskog sastava i terapijske vrednos ti, ali se ipak u medicini najvise ceni S. Vi1'ga-aurea L. Droga. - Vrhovi grana u cvetи (Soli· daginis virga-aureae herba). Sastav. - Etars kog ulja fima (u О/о): и podzemnim organima 1 2, и liscи 0,70, и с\тесu 0,50, u staЬljici 0,30. Tanina lma (и O /u): и cvetu 16, и listи 11-15, u podzemnim organima 8-10, u staЬlj ici 4- 9 а и semenu 6. Tanin је katehinski. Saponozida ima n ajvrise u staЬljaoi, manje u listu i cvetu, а najmanje u korenu. Ima i fla'юnoida ј organskili kiselina.
1
1

ZLATN ICA

346

LECENЛ!

BILJEM

Upotrcba. - Narodni lek za lecenje hronicnih oЬoljenja bubrega, be~ike i Zиci, za lecenje rana, proliva i raznih zapaljenja koze i sluznice. Ulazi u sastav diureticniЬ eajeva za leeenje pielonefrita, cistita i hemoragicnog nefrita. 1. Hronicni 1tefrit: ро 15 g zlatnice i lista Ьosiljka i 70 g brezovog lista se pomesa; З supene kaSike sme5e popari se sa pola litra kljueale vode, poklopi, ostavi З sata i popije pre jela u tokи dana. 2. Proli1', kr\J и stolici: 100 g zlatnice popari se 1 litrom kljиCale vode, poklopi, ostavi сеlи пос, ocedi i pije umesto vode u tokи dana. Moze se zasladiti, najbolje rиZinim medom. Na isti nacin se moze spraviti i иpotrebljavati сај od 50 g zlatnice i 50 g rizoma trave od srdobolje (Tormentilla), ali se trava od srdobolje mora prethodno kuvati pola sata, ра na kraju kuvanja staviti unutra i zlatnicu. З. Uremija, te.Skoce pri mokrenju: ро 20 g zlatntice, korena selena, o~­ trike (Carex) i sapunjace i brezovog lista se pome~a; 5 supenih ka~ika sm~e prokuva se 10 minиta и 1 litru vode и poklopljenom sudи, ostavi preko no6i i sиtradan pije umesto vode. Moze se piti i zasladeno, najЬolje sirupom od ribizla ili od kiselih visanja. 4. Reumatizam, upala zglobova: ро 20 g zlatnice, breze, dsopa, ttave-ive i paprenog lisca se pome~a i postupi kao pod З. 5. Rane: ро 25 g zlatn·ice, petrovca, Zalfije, rusomaee i zmijske trave (Sanguisorba) prokuva se 15 minuta и poklopljenom sudu u 1 lirtru vode, ostavi 8 sati, ocedi, iscedi i time ispirajи rane ili se oblafи natopljenim p]atnom (ovo је иspesno korisceno ·U П svetskom ratu u nedostatkи drugih lekova). Ostala narodna fm.e na: Zиdinska trava, zlata ~iba, kr:kica, poganska trava, trebuhovka, stapika.

ZOVA,BZOVA,BAZGA,BAZ
Sambucus nigra L. Caprifoliaceae

Zova је grm ili manje drvo, viiSoko do 5 т. Ona vrlo r ano olista. Grane su јој ispunjene belom srii. Ima naspramne, neparno peraste listove. Cvetovi su sitni, mlecnobeli, jakog mirisa, udrиZeni u vrlo krupne lepe, racvaste cvasti sliene stitu. Plodovi su sitne, zeljaste, а kad sazru tamnoljиbicaste bobice s crve.. nomodrim sokom. Cveta od maja do јџlа. Rasprostranjenost. - Zova raste svuda, najvBe ро vlamim i zapu~tenim mestima, ро naseijima i oko njih, ро obodu ~uma i sumskim prosecima. Berba. - Beru se cele zovine cvetne ki1e ро lepom i suvom vremenu, cim se cvetici pocnu otvarati. Precvetale cvasti se ne smeju brati, jer daju drogu koja nema tako pvijatan i jak mir is i mrke је Ьоје. Cvetne kite se pazljivo odrezu i и korpi odmah nose kuci, nanizu na konac kao dиvan, i obese negde pod krovom na tavanu ili u sи~nici da se sto pre osuse. Ili se jedna ро jedna naretko poredaju na lese. Promaja treba da Ьиdе sto јаса da Ьi se cvet sto ь r z е о s u ~ i о i sto manje potamneo. Samo u slucaju rdavogJ vla2nog vremena, su~nicu treba grejati

ZOVA, B ZOVA, BAZGA ...

347

ali n e izn ad 40°С. Kad se cvasti potpuno osu~e. k r u n ~ s е n а d r е ~ et о т, tako da na resetu ostanu pete ljke, а kroz njega prot1u samo cvetici. Pre.thodno se. ~regleda svaka cvast i iz nje izbace cvetici koji su potamneli, posme~~· Suva . droga mora biti jednolike svetlozute Ьој е. Cvet Zиte, mrke 11I cme ЬоЈ е treba odbaciti. Do prodaje cvet se moze cuva ti krace vreme и platnenim vrecicama obesenim na tavanu Ш па • nekom d r ugom suvom mes tu. Za duze cuvanje mora se zapakova ti u sanduke oЬlozene tamnom hartijom ili и dvostruke kese od hartije, jer cvet p rivlaci vlagu i poplesnivi, ра se mora baciti. Droga. - Cveti6i (Sambuci flos) su belo-Zиckaste Ьоје i vrlo si tni, svega З do 5 mm u precniku. Imaju petodeonu tockastu krunicu, pet prasnika s velikim zu tim an terщrna (Sam bucus ebulus, apta, burjan, srnr dlj iva zova ima crvene antere) i kratke, sedeee, zelene zigove (S. racemosa, crvena zova, divlj a bazga, planinska zova ima ljublcaste). Droga је osobitog, dosta prijatnog m i r i s а, а u k u s а је najpre sluzavo-sladunjavog, а kasnije malo lju tog i nagorkog. zovл Sastav. Hemijski sastav zovinog cveta jos nije tacno ;poznat. Sadrzi h е t е r о z i d е k о ј i i z az i v а ј u z n о ј е n ј е, s а m Ь и n i g r о z i d (cijanogenetski heterozid), f 1 а v о n s k i h е t е r о z i d r u t о z i d, t а n i n а, svega oko 0,0250/о е t а rs k о g u 1 ј а konzistencije masla nepoznatog sastava, zatim ;ima smole, secera, bolina , organs kih kiselina i dr. Upotreba. ·- Zova se daje u oЬliku to plog саја za znojenje protiv nazeba, zati·m kao diuretik i emolien s. Ulazi u sastav laksantnog еаја. U narodn oj m·e dicini se upo treЬljava mnogo vise nego u skolskoj za leeenje svJh bolesti od n azeba, orgaлa za m okrenje, disan je itd. 1. ~ај za znoj enje: 10 g zovinog cveta popariti 1 li.trorn klju cale vode, pokJopiti i p os le p ola sata toplo piti na 2 sata р о 1 casu; zasladiti visnjevim sirupom. Na is ti nacin se moze spraviti i upotrebl ti сај od smese: 4 g cveta zove 1 р о 3 g li ре i kam ilice. 2. Za јасе. i zlucivan j e mokrace: ро ЗО g cvcta zove, ploda persuna i kleke i 10 g moraca. Tri supene kasike smese popa riti sa pola litra kljucaJe vode, p oklopiti i ostaviti preko noci. Pi ti tri puta dnevno ро 1 casu pre jela . З. Za lakse is /cas/ja, ,anie sluzi: ро ЗО g cveta zove i podbela i ро 20 g cveta b elog sleza i юоrаса. Tri supene kasike smese popariti sa 400 g kljucale vode, p oklopiti i posle 2 sata piti top]o na 2 sata ро 1 kas1ku.

348

LECENJE

ВШЕМ

4. P1·otiv vclikog kaJlja: ро 20 g cveta zove, rosиlje, Lista piton:og kestena , bok,rice i majkine dusice, kao pod З. U narodnoj medicini ироtгеЫја,,ајu se kao lek i unutrasnja k о r а, l i s t i р 1 о d z о v е . U kori i listu i~ma, pored osta• log, ~ambunigrina - jednog alkaloida i pиrgativne smole. U kori ·ima saponina, tanina i holina. Kora је najpre Ыagog и k и s а, а zatim gorkog ј izaziva gadenje ла povracanje. D eluj e pиrgativno, а и vecoj dozi i diureticno i izaziva proliv. Od zrelih, socnЉ plodo\'a peku rakijи . U bobicama, pored seeera, ima jabucne kiseline i m nogo cnreno-ljиblcas te Ьоје . Nekad se od soka izradivao gust ekstrakt (Roob Sam.buci) i иpotreЬljavao kao laksans. U narodu se svi delovi zove upotreЬlj a,,aj и za lecenje mnogih boJesti. Jos sи Teofrast i Plinij e znali za lekovitost zove. Slicnog hemijskog sas tava ti dejstva su i crve1 i1i plarzinska zova, 1a divja zovbl<a, gгozna ZO\'a, pistaljnik (Sambucus racemosa L.) i apta, abzovina, avtиga, abdovina, bozovina, buj ad, bU7' jan (S. ebulus L.), ali se rede иpo treЬJjavaj u ponegde kao narodni lek. Jedino sto se cesce kor is ti protiv reumatizшa korenje od apte i pekmez od zrelih plodova, koji deluju kao jak purgans. Ostala narodna Jmena za Sambucus nigra: abzov bзZovina, bazag, bazgovina, baz,dov bazo\l·ika, bezgovtina, belika, b'zga, bzovka, boz, budzova, bи­ zvoka, zaovljika, zovik, zovljika, zofa, zoha, obzovkal ovzovina, pitomi boz, crna zo\ra, crna zovika, crni bazag, crni bezeg.
1 1

ZUВACA

Cynodon dactylon

Регs.

-

Gramineae

ZUBACA U

CVEТU

ZUnAtiN CVET

ZUBACA

349

Zubaca Је najotporпiji korov nasih zitorodnih krajeva. Naraste 30 do 50 ст. Brzo se razmnozava veoma zilavim rizomima. Cveta od proleca do jeseni. UpotreЬlja\ra se rizom (Rhizoma graminis major). Droga nije dovoljno ispjtana. Sadrzi asparagina, skroba, raznih soli i dr. Ulazi и sastav diureticnih eajeva. SlиZi i za falsifikovanje pirevine (Triticum repens L.). Ponckad se trazi za izvoz. Narodna imena: bermudska trava, zobenka, zubovina, krvavica, krvokopica, troska trava, troskot, troskocic.

1

IVANJSKO CVECE
Galium verum L. -

Rubiaceae

IVANJSKO

CVECE

Trajna zeljasta biljka, visoka do 80 cm. Listovi su duguljasti, siljasЬi ј sakupljeni u . rsljenove (6-12). p Cvetovi su mirisni, zuti, sakupljeni и metlicaste cvasti na vrhovima grancica. Cveta leti. Raste svuda. Bere se gornja polovina biljke u cvetu (Galii veri herba). Sadrii heterozida asperulozida i primeverozida, tanina, saponozida, vrlo malo etarskog ulja, voska, crvenu Ьојu, vitamina С i dr. Narodni lek za umirivanje, lecenje koznih bolesti, kao tonik, stomahik, antiskorbuHk. Narodna imena: banjseak, brocac, gospin prostirac, gospina stelja, dremovk.a, zivboza, ivan-cvet, ivandance, ivanova trava, ivanovo cvece, zuta br<>ci1 ka, zuto ivanjsko cvijece, jovandance, jovanova travica, jovansko cvece, mracnica, prava brocika, rumena lakota, siristica, slipavka. Slicnog sastava i dejstva su i druge domace vrste istog roda: Galium aparine L. (ЬroCanka, brocac, divlji broc, krpelj, krpiguz, lepaec, lepusa, prikrp, priljepaca, prihvat, pupcac, hvatavac), Galium mollugo L. (bejlovka, bela dremota, brocac, divlji broc, divlji slajer, bijelo ivanjsko cvijece, mekusica, obicna brocika, prikrp, crni maj), Galiшn

IDIROT

351

cruciata Scop. (krstata broCika, t1urlfevsko cvece lfurdevce ZиCanica krizarica, rnaslenik, zuti prirnak, stravna trava) i , Galium p~[U$tre L . . (Ьeli prirnak).

IDIROT

Acorus calamus L. -

Araceae

Idirot је dugovecna zeljasta bbljka s vrlo razvijenim, razgranatim rizomima, koji su na donjoj strani obrasli mnogobrojnim zilicastim korenjem, а od gore pravim, zelenim, saЫjastJ:im, do 1 m dugackirn ~ do З cm sirokim lis tovima. StaЬlj ika је pri dnu crvenkasta, а па vrhu se zavrsava zbijenim cvetnim fuckasto-zelenim klipom okrenutim u stranu. Cveta juna i jula. Plod је . duguljasta crvena bobica. Cela biljka prijatno mirise. Raste u mnostvu ро nasim Ыatima i mocvarama svuda pored Dunava, Tise, Save i drugih reka. Berba. - Rizom se kopa ili krajem leta ili poeetkom jeseni, сiт se voda povuce iz bara RIZOM IDIROTA U JESEN: 1 i moevara. Vadi se iz mulja naVRSNI PUPOUAК, 2 - ВOCNI PUPOUCI, 3 - KORENJE, 4 - LISN1 OtiiJCI rocitim vilama, dobro opere, ocisti od korenja, lisca i trulih delova, oljusti mrka pokorica, uzd.u i raseee i sto pre osusi u susnici do 4ООС. Neoguljen koren se rnanje ceni, ,preтda u njemu ima vise etarskog ulja, jer pokorica sprecava isparavanje, guЬitak ulja. Idirot ne treba zameniti s nekim drugim biljkama. V о d е n а р е r un i k а (lris pseudacorus) ima slican list, ali iта zut cvet. R о g о z i vezljika (Typha, Scirpus) ima~u v-alj1 ast i debeo klip. Rizom obeju ovih vrsta k nema prijatan rniris ,iёtiгota. Droga. - Rizoш idir-ota (Carami rhizoma) је <Жо 20 ст dugacak i 2-3 ст debeo, malo spljos ten ili skoro valjkast, spolja smed, na prelomu belicast, zrnast i т е k k а о s u n d er. Na gornjoj strani vide se naizmence trouglasti i pomalo opali о z i l ј с i о d 1 i s с а i mrkocrvenkasti izbrazdani clanci od staЬljike, а odozdo male okruglaste uduЬljene belege od k о r е­ п ј а, koje su и Iuk poredane u 1 ili 2 reda. U vodi rizom postaje sunderast. Na poprecnom preseku tada se lupom тogu videti si tne supljine. Svoj-stvenog, aromaticnog т ti r i s а, gonkog, a·romaticnog i pomalo ljutog u k u s а. Sastav. - Droga sadrfi 1,5-3,50/о е t а r s k о g ·U 1 ј а, s т о 1 е, t а­ п i n а, amorfne, zute gorke supstancije а k о r i n а, т а 1 о о r g а ns k i h Ь а z а thoJina i metilamina), mnogo skroba, sluzi i dr~ Pepela ne

352

l..BCENJE BII.JEM

sme ostat:Ji vise od 6°/о. E tanolnog ekstrakta mora dati najmanje 18°/о. Etarsko ulje, AechcroleU7n Calanti је nagusta, zutomrka gorka teenos t kamforas tog, j akog, svojstvenog mirisa. VrJo Jako se rastvara u 900/о etanolu. Sadrzi azarona (1-propenil 2, 4, 5-trimetoksibenzen). Ima jos i raznih terpeнa, mnogo seskv•i terpcna i azarilnog aldehida. Upotrcba. - Idirot је lekovita i vaina domaca aromatitna Ьiljka za industrij sku proiz,•odnju mirisnog etarskog ulja, а za vreme rata blo је vazan aromatican zacin, jer nije bllo skupocenih zacina iz tropskih zemalja. Najcesce је mesan s korijandrom, ра se trosio kao »ratni blber« i »ratni cimet<t . I danas је to u svetu cenjen ))si• otinjski zacin«, osobito u tropskoj r Aziji. ldirot је neskodljiv i ne izaziva naviku ni dиZom svakodnevnom upotrebom. То је јеdпо od нajboljih zeludacno-cr evnih aromaticno-ljutih biljni/1 sreds taџa. Na zalost, u nas se sasvim m alo trosi zbog neobavestenosti. Medu tim, svake godine se izveze ро vise desetina vagona (stotine hiljada kiJogr ama) osиsenog idirota и indиstrij ske zemlje Zapadne Evrope i Severne Amerike. Osim toga , vagonske kolicine idirota se .svake godine kod nas predestilиj и i doЬija skнpoceno miris no etarsko ulje (Calami aetheroleum), koje se izveze na Zapad proizvodacima kozmetike i parfema. Etarsko ulje i akorin izazivajи apetit i poboljsavajи varenje hrane. Сај, tinktura i ekstrakt od idirota uЬlaiavajи zeludacno-crevne grceve, proliv i smanjujи kiselost и zelucu, odstranjиju gasove, olaksavaju iskasljavanje sluzi obolelih od bronhitisa. Konjima sc daje ро 10-15 g idirota и prahu u mekinjarna kao stomaћi•k. ldirot ulazj u sastav brasna za tovljenje stoke. Evo kako se n1ogu spremiti lekoviti cajevi od idtirota: se ројаса mokrenje): idirota, nane, klekinja (zdro- ро 25 g pom,e sati. Od te smese uzme se З pune sиpene kasjke, popari sa pola litra kljuCa.le vode, poklopi i posle dva sata pije З puta dnevno pre jela. 2. Zeluda.Cni сај (za apetit): Jdirota, kicice, lincure, gorke deteline i kore Ojuske) od gorke pomorandze - qJO 20 g pomesati, stavrti u jedan ]itar prepeceпice i pos]e 8 dana (иz се~се mи.c kanje) poceti piti tтiput dnevno ро 1 kasiku nн роЈа sata pre jela. З. Сај za bolje 1'arenje: idirota, maticnjaka, nane, kamПice i moraca - ро 20 g pomesati. Pиnu supenu kasikи popariti sa 200 g kljиcale vode, pok1opiti i, kad se o.hladi, popiti posle jela. 4. Cir i elu.ca (ироtгеЬlјаvаји u Holandiji i SSSR-и): idirot i slatki koren samelju i uzimajи triput dnevno pre jela ро 1 kafenu kasiciou u jakom caju od kamilice. 1. Diureticni
i
Ьlj enih)

сај (da persиnovog lista

ldirot ulazi u sastav raznih preparata za spravljanje likera i drugih desertnih pica, aromaticnih i gorkih rakija i sl. Narodna imena: babad, baban, babji stapi, balad, vodena saЬljica, vodeni bozur, vodeni futi Шijum, vodeni • n, vodeni macic, vodeni min, vokmi• deni cmin, zuti ljiljan, igirot, (Orfebln), idirot, iciтot, kalmus, kolmez, komиs, mirisava trska, mirisavi sas, saЬljar, tatarsko zelje, temi~varka, temisvarska sasa, sasa, siroki locek.

IZМIRNA . IMВLA.

..

353

IZMIRNA, BENZOE, BELZUIN, SMIRNA

Resina

В enzoe

Jzmirna је balsamiena smola dobijena iz zaseeenog staЬla raznih vrsta Styrax (Styracaceac), koje rastu divlje, а mestimicno se i gaje и indomalajskom podrucju. Izmirna deluje kao antiseptik i ek>Spektorans. U farmaciji se upotreЬ­ Jjava za izradu Adcps benzoatus, koja se duze sacuva od kvara nego oblcna svinjska mRst. Misli se da је glarvni konzervans u smoli koniЬerilni benzoat, jer ј е primeceno da је sijamska i?Jmirna bolja od surnatranske. Zbog vrlo prijatnog mirisa, izmirna i ~njena tinktura se upotreЬljavaju za inhaJaciju i kao Ьlaga aromaticna anйsepticna sredstva spolja u sastavu rаи nih voda za negu usta i za druge higijenske i kozmeticke preparate (1 о s i on i). Henzoe se daje kao ekspektoraпs u slucajevima hronicnog bronhitisa s obilnim i gustirп sekretom, narocito deci i starijim osobama. Daje se i protiv besicnog katara, uгetritisa i katara orgaпa za disanje.
IМELA,

BELA

IМELA

Viscum album L. -

Loranthaceae

Mali, \'rlo razgranat, uvek zelen grmic, visok do 1 m, koji kao poluparazit zivi na raznom beJogoricnom i crnogoricnom drveeu. StaЬljblca је zeleno-fuckasta, dгvenclsta, оЬlа i dihotomski se grana. Listov.i 5U debeli, kozasti, zeleno-zuckasti, ·sedeCi, ро obodu celi i imaju 3-5 nerava. Ima odvo· jene muske i zenske cvetove. PJod је bela, ·okrugla, socna, prozirna bobica puna lepljive mase. Cveta od marta do maja, а plodi od avgusta do novembra. Droga. - List i mlada grana, rede biljka (Visci alЬi herba, stipes et folium). Kod nas је obicaj da se Ьеrе z~mi, а u Francuskoj od avgusta do septembra; sto pre osusiti u tankom sloju. Kod nas se imela malo trosi, ali kako ј е irna svuda mnago i posto se trazi za izvoz, preporucuje se njeno branje, samo se prethodno mora raspitati da li se tra.Zi posebno odvojen list ili cela Ьiljka. Za planince ovo moze biti dobar izvor zarade preko zime jer tada na selu nema poljskih poslova. Sastav. - Alkaloid viskotoksin, inozitoli, flavonski heterozidi, vosak, sluz, ћolin i drugi sastojci. Premda је imela mnogo istrafivana, ipak јој hemijski sasta\' nije dovoljno poznat. Primeceno је da hemijski sastav i lekovitost zavise i od tlп1eta domacina na kome imela zivi. Tako је utvrdeno da је imeJa s jabuke i jele otrO\'Dija od one sa topole. Isto tako i hipotensivna s\юjstva пisu ista: najjaea su u itnele sa kгuske, manje s jabuke, а jos manje sa oskoruse. Upotreba. - lmela dobro deluje pгotiv visokog krvn.og pritiska i ar· terioskleroze, ali је jakog i neujednacenog fizioloskog dejstva, ра se sme upotreblti samo pod nadzorom lekara da ne bi doslo do trovanja. Imela se daje u oЬJiku raznih preparata, sama ili u zajednici sa drugim lekovima slicnog dejstva (sinergisti): s pririюrskim lukom, jodidima, amilnitritom, belim lu· kom i drugim lekovima. U apotekama se spravljaju:

354

LECBNJE BIUEM

l. PraJak mle\'Cnjem lista: 1-2 g u toku dana. 2. Сај: ро 25 g imele, C\'eta i ploda (zclroЬljenog) gloga i rastavica se pcmesa, ра se 2 supene kasike sme~e prokuva 10 mi,n uta u 400 g vode, ostavi 2 sata i popije pola izjutra, а pola uvece pre jela. Uvece pojesti 2-3 cena belog luka. З. Сај protiv h1'01ticнog nefrita sa hipertonijom: ро 25 g imele i rastavica i 50 g brezovog lisca se pomesa i upotrebi kao pod 2. 4. Vino: 20 g sitno zdroЬljene imele drii se 4 dana u 1 litru dobrog belog vina i pije 3 puta dnevno ро 1 casica pre jela. 5. Tinktura: 200 g S\:eze imele ј 100 g ociscenog belog luka isecka se i prelije 1 litrom jake kOП10ViCe, drzi 10 dana Ш Cesce muckanje, OCedi, lS· cedi, prof.ilLruje i pije З puta dnevno ро 1 kaSika pre je la. Druga narodna in1ena: amelje, veska, visk, visce, 1epak, mela, melina, п1еlје, omela, omelj, himela, hmelina, hrastova imela.

INDIJSKA KONOPLJA

Cannbis indica

Lamaтok

-

Cannahinaceae

Za dobijanje droge upotreЬljavaju se vrhovi zenske konoplje u cvetu sa zametnutim plodovima (Cannabinis summitas). Nasa oЬicna koпoplja, kudelja, Ca11.naЬis sativa L., koja se и Backoj i okolini Leskovca gaji kao vaina tekstilna indиstrij.ska biljka zbog odlicnog v 1 а k n а za izradu kanapa, uzarije, platma i drugog tekstila, verovatno је poreklom iz Indije, Persije i Kine, odakle se s vremenom rasirila ро celom svet·u. Konoplja је vrlo po1imorfna billjka, ima mnogo varijete·ta. Jedna njena odlika, koja interesuje farmakognozijи, jeste Cannabis indica Lamarck. Razlikuje se od obicne tkonoplje mnogo vecom sadriinom narkoticnih smolastih materija, zbog kojih se gaji, najvise u Indiji. Vlakno јој nije tako dobro kao и obicne konoplje. Gajena u bladnijim predelima, kod nas i ро visokim plan1nama, jndijska konoplja se izтetne u oЬicnu, postaje inaktivna ili vrlo slabo alctivna. Najbolju drogu daje Bengal, jer је tато gajenje konoplje pod strucnoт i strogom kontrolom vlasti. U avgиstu se seje, а и septembru rasaduje u jaku, duboku, dobro nadubrenu zет1ји; zanje se fe· bruara i marta. U ravnici biljka naraste 2-3 т, а u brdima 1-2 т visoko. Indijska konoplja se gaji i и drиgim pokrajinaтa Indije, u istocnoj Afrioi (ZanziЬar), и jиZnoj Africi, Tripolisи, SAD (Teksas) i drugde. Od indijskc konoplje doЬija se vise droga: 1. Bhang se dobija s ,и s е n ј е т ј о s z е 1 е n е konoplje. ОЫсrо se sastoji iz vrhova staЬljika и cvet.и sa n~to malo lisca i ploda. Sluii za iz. radu raznih, vrlo slozenih opojnih n apitaka mocenjem droge u razЬlaienom alkoholu, sa ili bez dodataka opijuma, tatule, dиvana (lutki, mиdra). Proizvodi se i иZiva tl Indiji kao afrodizijak. 2. Gunjah, Ganja ili Guaza је јаеа vrsta jer sadrii vise smole, tako da su vrhovi grancica slepljeni. Dolazi u razniт oЬlicima. Mirdsa је vrlo Jakog; јо5 bolje se oseca kad se dгoga ras1rlja ili zagreje. Vrlo је opojna. Pusi se u narocHim lulama и Indiji.

lNDIJSКA

KONOPUA

355

3. Charas, Charrus dLi Churus је najaktivnija trgovacka forma. Sastoji se gotovo od ciste s m о 1 е sa ne~to malo delica Ьiljke, zemlje i druge necistoce. Ova siro\•a smola dobija se trljanjem medu rukama N:i cedenjem smol~stih vrhova роmосн grubih tk.anina ili бе pusti da kroz redove konoplje u cvetu prolaze ljudi odeveni u koroo odelo, ра se posle smola krivim nozevima sastruze s koze. U Arabiji • Egiptu upotreЬljava se h а~ i ~ spravljen na svojstven i naCi.n. U Tunisu od indijske konoplje spravljaju na poseЬan naёin opojnu drogu pod nazivom k i f. U Ђurskoj izraduju vodeni ekstrakt od indijske kon.oplje, kome posle toga dodaju razne aromaticne i afrodizijacne ЬИјkе. Тај opojni preparat nazivaju h а f i ј u т ili h а f i ј u n. U Meksiku i jиZnim delovima SAD иZivaju m а r i h u а n u spravljenu od vodenog ekstrakta inclijske konoplje i duvana. lzgled droge. - Vrhovi zenske konoplje u cvetu s del~mieno zametnutim plodovima. Oni su grub o dla·kavi i s 1 е р 1 ј е n i s m о 1 а s 1 о m m as о m u rapave, skoro pljosnate grudve zelene Ьоје. - Li.Sce p11i cvetu је jednostavno, duguljasto, sJicno bodlji, ро rubu testerasto-zupcasto. Pazusne zbijene cimozne cvasti imaju duguljaste za!liske а svaki cvetic obuhvata ро jedna jajasto-duguljasta p levica, koja posle omotava jednosemeni plod d ugacak do 5 а sirok do 2 mm. Droga mora biti ze1ena, р о s е Ь n о g n а rk о t i с n о g m i r i s а koji se јасе oseti kad se droga trlja ili zagreje; aromaticnog, gorkog i neprijatnog u k u s а. Hemijskl sastav. - Nedovoljno је poznat i pored mnogobrojnih analiza. G1avni sastojci su s m о 1 а (do 20'Ј/о) i е t а r s k о u 1 ј е (oko 0,3°/о). Ima jos i holina, trigonelina i kalcijurn-karbonata. Daje 10 do 18О/о alkoholnog ekstrakta. Ostavlja do 150fo pepela. Smola је Пlfka, arnorfna i polutecna masa (Srnitb, 1845). Rastvara se u alkoholu, et111 i sumporugljenliku. Izgleda da је glavnj sastojak smole i nosilac narkoticnog dejstva konopJje i ha~isa jedan kristalni aldehid~fenol jakog rnirisa na konoplju: k а­ п а Ь i n о 1, С21 Н 2 а02 • Izaziva vrtoglavicu. Kanabinol se vrlo brzo kvari, ok· siduje ла vazduhu pod uticajem enzima oks·i daze. Na ovaj natin se moze objasniti za~to se droga mora obnavljati svЭJke godine i euvati hermeticki za tvorena. Posle d\1e godine oЬicnog cuvanja droga је potpuno neaktivna. Godine 1940. izolovano је јо~ nekoН.ko aktivnJ.h sastojaka: k а n а Ь id :i о 1, k а n а Ь о 1 i k а n i n. Svi se oni rastvaraju u ulji~ma . Uspela је sinteza kanaЬinola i na taj nacin dokazana njegova hemijska konsti tucij а. Etarsko ulje је Jakse od vode, dosta tecno, levogirno, Ьоје kao cilib ar; sastoji se iz terpena i seskviterpena (kanabena), jedne be1Jbojne, vrlo aromaticne tecnosti. U rvodi rastvorlji~Ve supstanoije indij.ske konoplje su neaktivne. Upotreba. - lndijska konoplja sluii kao narkotik, antispazmodik, sedativ i hipnotik. Na Istoku se upotreЬljava za stomacno-crevna obolje.n1a. protiv grceva, h.isterije, velikog ka~lja, reume, gihta, rnigrene, neuralgije, kao antidot pri tr<>vanju striћninom itd. Daje se do 1 gram Ј 0°/o-ne alkoћolne tinkture, 0,05 do 0,10 g suvog alkoholnog ekstrakta ili u oЬliku smole, zelenog (0,05 do 0,20 g) ili mrkog »kana-

356

LECENJE BIUBM

bina« (0,03 do 0,05 g). - Pra~ak se ne daje, jer је skoro uvek neaktivan, buduci da se u nj emu kanabinol mnogo brie oksidi~e. Najbolji su oni proizvodi koji su izrac.1eni na mestu proizvodnje od potpuno sveze droge pouzdanog porekla. Va.Znost i иpotreba irndijske konoplje .и medicini su sasvim neznatne, 'Pogotovu kad se иporedi s ogromnim kolicinama koje se potгose za иzivanje ·РО raznim muslimanskim zemljama. U zapadnoevropsku medicinи uvedena је posle ogleda O'Shaиghnessy 1838. do 1839. gocline. preradena smola dobijena od indijske konoplje (Cannabis indica). Smoli za uiivanje dodaju • meda, secera, masla, bra~na, opijuma, ci· meta i drugih aromatiёnih zacina, mo~usa, raznih afrodizijaka, bunike ili tatule, strihnina i drugih sredstava, ~to zavisi od u.kusa potrosaea, koji је raz1iCit и raznim zemljama. Narodi na I·stokи znali su odvajkada za opojnost konoplje.
H~li је

Prema Herodotu, Skiti su preneli upotrebи konoplje и Bvropи otprilike Ј .500 godina pre nase ere. Hasi~ se spominje u sanskri tu i u jednoј kineskoj \Ьotanici toga doba, jer su ga vec tada Kinezi i I.ndusi ufivali. Izgleda da Egipcani, Jevreji, Grci i Rim.ljani nisu poznavali indijsku konoplju. Arapima је dosla iz Persije i brzo se rasirila pod imenom »basis«. Sve do 1809. god. nije se znalo od ёеgа se pravi hasis. Tada, prilikom Napoleonovog pohoda u .Egipat, Lamark је opisao dгogu . Tom prilikom se medu francuskim vojnicima brzo rasirHo ufivanje hasi~a, ра su vojne vlasti morale strogo intei"\1 enisati drakonskim kaznama. Od toga doba do danas izvrsena su mnogobгojna hemijska, fiziolo$ka i terapeutska ispitivanja, ali bez mnogo uspeha i izgleda da se konoplja i njena smola иvedu и medicinu. Jos uvek se najveci deo indijske konoplje upotreЬljava za ufivanje. Od Maroka do Indjje hasis vekovima uzivaju milioni ljudi, najvise muslimani. Hasis puse i piju. Dejstvo llasisa moglo bi se podeblti na 4 perioda: - 1. Najpre se javlja drazenje (potreba za bu·kom, galamom, pokretima, ludom mahnitom igrom, smehom, vriskom, ·urlikanjern; zivci su ustreptali, covek se oseca neobicno lak i cio). - 2. Period fantazije, zanosa, cudnog pijanstva i prijatnog osecanja; nastupa neuravnotezenost, govor bez veze ti srnisla, kao kad neko bunca ili >•kao da se najeo bunike«. - З. Period halucinacija, vizija ј ekstaze.- 4. Urnor, tromost i sanjivost. Zanimljivo је napomenuti da opijeni ne osecaju nikakve Ьolove, а mnogi tvrde da im mucenja, batine r druga zlostavljanja prijaju (fakiri, fanai tici, asketi, proroci). Za strah ne znaju. Arapi i Turci davali su svojim vojnicirna pre borbe hasisa. Jedino se tako mogu p1·oturnaciti neshvatljiva hrabrost i иZasna svirepost koja је k:rstasima (XII i XIII veka) ulivala toliko straha. Мisli se da francuska rec assassin (svirep ubica) potice od reci ha· sisin, tj. co\'ek od hasisa. Od Maroka do lndije vise od 500/о umobalnih ро bolnicama i zavodima su bivsj u.Zivaoci haЭisa ili opijuma, а i.sti је procena1 i medu teskim px·estupnicima, ubicama i kradljivcima. Jer duie ufivanje hasisa veoma је skodljivo i najeesce dovodi do u.Zasnog fuгioznog ludila, а redovno i do osirornasenja, bede i nevolje, raspikucstva i unistenja porodice. Deca i zene s u veoma osetJjivi prema hasi~u. Alkohol smanjuje dejstvo ha~isa, а kiseli napici istrezne opijenog, zbog cega se oni dаји kao protuotrov u slucaju trovanja (Planchon).

IPEКAКUANA.

ISLANDSIO USAJ

357

Posle I svetskog rata poceli su i kod nas gajiti indijsku konoplju, аН se od toga odustalo vec prve godine gajenja, ne~to zbog nerentabilnosti (skupoca radne snage), а јо~ vise zbog slabijeg kvaliteta od indijske droge. U okolini Bitolja, gde је bllo zasejano mnogo hektara indijskom konopljorn. ''ес prve gocline uginule su sve pcele u tom kraju. KontroJa Svetske zdravstvene organizaclje pri OUN. - Toksikomanija drogama izradenim od indijske konoplje uzima sve vise maha и svetu. Zbog toga је medunarodna kontгola vrlo stroga. Trovanja su akutna i hronicna, stetna za pojedinca i za drustvo. Najgore је ~to hasis i drugi preparat.i izazivaju naviku, neizdrzljivu potrebu za stalnim uzimanjem i povecavanjem doza da bi se postigao zeljeni efekt. Zrtva propada psihicki i fizicki, rusi sebe, porodicu i okolinu.

IPEКAКUANA,

GLAVISICA,

BUUVNJAК,

KORIJEN ZA BUUVANJE

Ipekakuana је osusen koren jиZnoamericke biljke Uragoga ipecacuanha Baillon-Rubiaceae. Ova mala trajna zeljasta blljka, visoka svega 20-40 ст, veoma је vazna, jer se njen alkaloid иpotreЫjava protiv атеЬпе dizenterije, иd koje jos i dana~ и tгopskim predelima boluje oko 800 miliona lica. Ipekakuana se upotreЬljava ne samo za leeenje tropske srdobolje vec i kao ekspektorans i emetik. Iz ipekakuane se vade alkaloidi emetin i cefelin. Ovaj poslednji se prevodi и emetin, јег se protiv amebne dizenterije daje samo emetin hidroblorid u oЫiku potkoznih injekcija. U ma1im dozama (ро 0,02 do 0,05 g desetak puta dnevno) droga se daje kao ekspektorans u oЬlik.u infuza, tabl.eta, sirupa, tinkture ili Doverovog praska (Pulv;s Ј pecacuanhae opiatus). U dozi od 0,5 do 2 g (uzeto и dva do tri puta za cetvrt sata) izaziva najdalje posle jednog sata povracanje. Cini se da је ipekakuana najmanje skodl.jiv vornHiv. CefeИn (fenolni aikaloid) deluje dvapиt јасе vomiti\'ПO nego emetin i zato је kao emetik bolje upotrebiti kartagena-ipekakuanu, jer ona ima 2 do З puta vise cefelina nego rio· -ipekakuana. Napomena! - Osobe zaposlene oko prerade ipekakuane treba da budи oprezne. U prvom redu tгеЬа zastititi lrice, jer prasina od • ipekakuane drafi kozu, а jos visc sluzokozu ј izaziva upalu, mehurove i rane, drafi i izaziva upa1u ociju i organa za disanje. Osobe koje ne podnose ipekakuanu (idiosinkrazija) mogu dobiti jake napade slicne astmi.

ISLANDSKI LISAJ

Catraia islandica Ach. ( = Lichen islandicus L.)
Rasprostraпjen је preteZ.no na severnoj polukugli: u Severnoj Evropi,
а

Sibiru i Severnoj Americi. U hladnim arktick.im krajevima raste i u ravnici, kod nas u Srednjoj Evropi i SpanHi ро svima planinama, osobito na nepristupacnim i vetrovima izlozenim vтletima i goletima.

358

LECBNJE BIUEM

Sahiraju ga pпrenstveno nocu ili za vlafnog, ki~nog vremena - jer ga ј е tad lak~e odvojiti sa podloge zatim ga ociste, operu i osu~e. Najvise mecticinskog lisaja se skupi u Skandinaviji i Srednjoj Evropi. Talus је mnnje-\1 ise uspravan i svojorn razgranatoscu donekle lici na mali grm (otud »lisaj grmas«). Visok ј е do 10 cm, а debeo svega do 0,5 mm, nepravilno dihotomsk!i, prstasto razgranat i s оЬе strane go. Poj edini ogтanci SU pri dnн zlebasti, skoro U cev Za\rij eni, а na vrhu SU rasireni, nepravilno trepavicasti, nazuЬlj eni i kovrcasti. Ро obodu је lisaj reokast. Na strani okrenutoj svetlosti lisaj ј е dosta tamл o·maslinastozelen, sivkasto Hi zelen kastosmed i uopste saren, а na s uprotnoj strani је svetlije Ь о ј е, эа belicastim mrljama. Osuseni lisaj ј е sasvim svetle, ponekad gotovo bele Ьоје. Svez lisaj је mek i kozasto zilav, а osusen је dosta krt i lomljiv; и vodi se razmeksa i postane savitljiv i kozasto-rskavieav. Na vrhovima krpica vide se vrlo retki slicna иdиЬlјеnја.
Мiгisa је vгlo ·sJabog; tek ~kad se эitni , Ukusa је sluzavo-gorkog i Ьljutavog. U vodi apotencijиmi

kao rnrka, s·titu

oseti se .щiri.s na morэke alge. raskva.Sen manje је gorak; ispiran alkoholom ili 1°/o-nom potasom potpuno izgubl gorcinu. U Norveskoj i Irskoj lisaj se pre thodno drzi 24 ·sata и vodi da Ьi mu odstranili gorбinи (cetrarin), osusi i saшelje, ра se brasno upotгeЫjava za ishranи. Hranljiva vrednost је upola manja od psenicnog brasna, jer se liheni·n teze vari od skroba. Sastav. - Irna do soo;o 1 i h е n i n а, lisajskog skroba koji sa jodom ne poplavi. Membrane hifa su pretezno od Iihenina. Ima jos oko 100/о dekstrolihenina ili izolihenina, koji је izomer lihenina i koji s jodom poplavi (abl ipak slabije no skrob); оЬа ova ugljena hidrata hidrolizom роmоси razЬla.Zene sumporne Юseline daj.u glikozu i druge secere (do 7~/о) koji rnogu prevreti и alkohol, ра zato severni narodi mnogo upotreЬljavaju lisaj za izradи alkoholnih pica. U hladnoj vodi lihenin slabo nabиbri, а tek .u toploj se rastvoтi; obladeni rastvor (1 : 19) se uhvati и pi• tije gorkog ukusa. Dekk strolihenin se rastvara i u bla-dnoj vodi. U lisaju ima i oko 2-Зi>/о cetrarina ili cetгarinske kiseline, oko 1<>/о lihensterinske kiseline, 111a!lo etarskog ulja, gume, gvozda, secera itd. Upotreba. - Islandski lisaj odvajkada sluii za маnи naтodima krajnjeg Severa, Laponcima ·i Islandanirna, а и medicini od kraja XVIII veka kao amarum mucilagirюsum (gorko sluzn9 sred<Stvo). Narocito је krajem tog veka bio u mod.i. UЬlaiuje kasalj. Tinktura, zbog svoje gorcine, daje se protiv povraeanja i mиke, osoЬito za vreme trudnoce. - Droga iz koje је odstranjena gorcina daje se u narodnoj medicini i kao sluzavi ekspektorans protiv kaslja, promuklosti. Neki lekaгl ga preporucиju dijooetiCaтima и obliku ·d ijetalnog bleba. U narodи sluZ.i i protiv hronicnog proliva, kao tonik i stomahik (dejstvo gorke cetrarne kiseline). Daje se u oblikи. dekokta (10-25 g na 1.000), zelea, paste, tinkture (30-50 kapi), praska (3-10 g) i sirupa {30-100 g), а najcesce ulazi u sastav grudnih eajeva.

Narodna Jmena: bohinski mah, borjanski mah, erteпska trava, islandska pletika, islandska lihena, i.slandska mahovina, planinska mahov~na, plt1· cni mah, plucnik, stitarka.

ISOP, IZOP,

MП.ODUH.

..

359
MILODUН,

ISOP, IZOP,

BLAGOVAN,

MINDRAК.

HyssOIPus officinaLis L. -

Labiatae

2:bunast, mtпsan, dekorativan polugrm, visok do 60 ст. StaЬljike s.u u donjem delu odrvenjene. Obrasle su duguljastim, Iancetastim naspramnim listovima 3-3,5 ст dugackim i 67 mm ~irokim, s оЬе strane pokrivenim sitnim zlezdama s etarsktт uljem. Cvetovi su sakupljeni и klasaste cvasti и gornjem delu staЫjike i granC.ica. Cvetovi su plavi, ljubicasti, rede ruzicasti ili beli. Cveta od juna do septembra. Rasprostranjenost. - Na suvim i toplim mestima, 11ајсе~се na krecnjackim stenama. Droga. mitas).

Cvetne grancice (Hyssopi sum-

Sastav. Flavonski heterozid diosmozid, saponozid marubiin, oko 0,20/о hoblna, pektina, sluzi, fitosterola, tanina, ~ecera, raznih sotrata i 0,5-1°/о etarskog li, osobito kalijum-ni• ulja. Upotreba. - Hroniean bronhit, astma, i kao stornahik. Najvise isopa se potrosi za destilaciJu etarskog ulja koje se koтisti u farmaciji, parfimeriji i kozmetici; deluje kao dobar antis_eptik. Spravlja se еај, sirup, ekstrakt i tinktura. Narodna lmena. Pored vec navedenih, evo jos nekoliko: Ьlagovanj, veljenduh, vusak, glagoran, iiop, i~op, osipant, pravi vrisak, sipan, hisop, crkv.injatk, satrajka, ~ipмt.

МlLODUH-

VRH GRANCICE U

CVEТU

Ј

ЈАВUК.А

Pirus malus L. -

Rosaceae

Vocka visoka do 10 m . Gaje se mnoge sorte jabuke ciji sastav nije isti: kisela, opora, slatka itd. Divlja jabuka (Malus silvestris Мill.) raste ро su· тата; njen plod је najoporiji i ·Dajk.i~eliji jer ima naj"VIise tanina i k4se1ina. U plodu jabuke (Mali fructus) rima pektina, secera, jabucne kiseline, galota· tz~na, \.'itamina А, В i С i malo etarskog ulja prijatnog mirisa koji potice od amilnih estara siтcetne, rnravlje ј kapronske kiseline, geraniola, а najvise od acetaldehida. · Jabuka је, pre svega, vгlo dobra, prijatna i zdrava hrana (vi~. Vocni dani). Pektin jabuke dobro deluje na sluznicu creva, proizvodj nзegиve hidrolize и zelucu i crevima .uticu na smanjivanje trezidualnog azota i poveeanje alkalne гezerve u serumu а koncen·t racija vodonikovih jona se poveeava. Pektini i drugi sastojci jabuke su blago i neskodljivo sredstvo protiv hronicnog zatvora (bubre u crevima) i proliva, osobi1:o opasnih letnjih krvavih dijareja dece. Jabukov sok (Ћeprevreo) је poslastica, hrana · i lek. Ljuske od јаЬнkе rtmaju vise pektina od ostalog deia· ploda, ра se zbog toga upotreЬljavaju za 1ecenje proliva i uredivanje stolice: ljuske se osuse i sa· melju u prah, ра se 1 kasika kuva 15 minuta u 200 g vode Иi mleka i mlako pije umesto vode.
Upotreba. -

Narodna lmena: diva jabolka, clivjaca, divlja jabuka, divljaka, divljak.inja, jabucic.

JAGLIКA,

JAGORCEVINA,
Нruds. (Р.

JAGORCIКA,

JAGLICE, JAGLAC

Primula veris (L.)

officinalis Hill.) -

Pr.imulaceae

Raste ро suncanirn i suvim livadama, retkim sumama, ро lugovima, medu grmljem i na padinama и Evropi i Aziji. Јaglika је dugoveena zeljasta ьiljka, jedan od prvih vesnika proleca. Iz kratkog, kosog ri~orna izbija iz· J1ad same zemlje rozeta od nekoliko listava, а zatim drska, visoka 15-30 ст, na cijem se vrhu nalazi ро nekoliko divnih levkastih zutih с v е t о v а; na dnu levka ima mrlja zutih kao safran. Cvetna drska i nalicje lista su dlakavl.

JAGL1K, JAGORCBVlNA, JAGORCIКA . . .

361

Primula elatior је sliёna, ali је vcea, raste ро vlafnim mestima, cvet
је slabijeg miгisa, kao sumpor fut, а na dnu cvetnog levka vidi se tamnozut krst. Koren је је mrkoZиto, а u Р. veris је svetlofuto. Berba. - Podzemni organi (Primulae rhizoma et radices) se vade u jesen, oёiste od zemlje, brzo operu u hladnoj vodi i sto pre osu~ na suлcu ili u zagrejanoj su~ nici na 45-500. Za~tita. Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagl·i ka је kod nas poslednjih godina na шnogim mestima vrlo prorec:tena i unistena. Zbog toga ju је potrebno zзStititi : na veoma prorec:tenim mestirna ne dozvoHti vadenje podzemnih organa, na bogatijim nalazistima dozvoliti delimicnu ekspJoataciju svakih 3-5 godina, а beracima skrenuti pafnju da vrh rizoma s pupoljcima ostrim nozem odseku i vrate и zemlju. Droga. - Rizom је mrk, do 1О ст dugacak i do 5 ст debeo. Р о t· р u n о ј е о Ь r а s t а о mnogobrojnim, dugackim, lomljivim, tankim kore· njem svetHje ЬоЈе. Na poprecnom preseku rizoma lupom se vidi vrlo ~iroka, bela kora puna skroba (probati jodom), uzan, zut pojas sudovnih snopiea i и sredini mala svetla srz bez skroba. Droga ima sJab, ali karakteristiean miris: Р. officinalis na anason, а Р. elatioт· na metilni salicilat. Svez · oren је bez mirisa. k U k u s а је neprijat nog .i ljutog, slicnog ostalim saponozidnim drogama. Sastav. - Ima 5-100/о s а р о n о z i d а; kolicina se koleba u vrlo sirokim granicama u raznim vrstama ј podvrstama jaglike i и razno doba godine. Za jedne vrste је najbolje vreme berbe pre i za vreme cvetanja, а za druge и jesen iH pocetkom zime, jer tada imaju najvise saponozida. U zivшnJ svezem korenи ·ima najvise saponozida. Ukoliko је koren losije sи­ sen l dиie cuvan, utoliko postaje manje 1ekovit. Najbolje је izraditi lekove od svezeg korena ili iskopano korenje odmah susiti и susnici od 500 i posle toga drogu titrovati: odrediti ћemolitiёki indeks i ostalo sto se traii za sve saponozidne droge. Hemoliticki indeks је visok (do 7.000). Jos nije poznat tacan sastav jaglike. Iz fivog rizoma Р. veris izolova· ni su heteгozidi bez rnirisa: р r i m v е r i n (primverozid) i р r i m u 1а v er i n (primulaverozid). Pod иticajem enzima primverozidaze, primverin se hi· drolizuje na jedan moJekul primveroze i na metilni estar para-metoksisali· cilne kiseline, а primиlaveгin daje primverozи i metilni estar meta-metoksi· salkilne kiseline. U saponozidи od Р. veris 1ma р r i m u 1а- k i s е 1i n е а u Р. elalior i е 1 а с i о r- s а р о n о z i d а. Ove dve saponozidne supstancije su vrlo sliёne. Primulae flos, cvet jaglike sadrfi manje saponozida. U casici ga ima oko 2О/ 0 , manje и C\'etnoj drsci, а и krunici, pra~nicima i tиcku ih nema. U cvetи ima i flavorюida. Cvetove treba dobro i brzo osиsiti. Oni su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Treba brati с е о cvet sa drskom (сит

calycibus). Primulae folium, list jaglike ima do 2°/о saponozida. U svim organima jaglike ima mnogo vitamina С (askorbinske kiseliнe),
а najvise и listи (do 6О/о) i cvetu (do 4,70/о) racunano na sиvu drogu. U listu ·ima do З mg'/o karotena. Upotreba. - Daje sc u oblik~u dekokta ili tecnog ekstrakta kao jzvr· stan ekspektorans un1esto americke senege.

LECENJЋ

BfUBM

Cvet se dajc u mcs to divizminog cveta ili zajedno s njim ulazi u sastav plucnih ~ajeva. Sve vrste jagor~evine i jaglike su u vecoj dozi otrovne, jer im~u sa· ponozjda. Jcdna vrsta, P1·imula obconica, ~оја se gaji kao, ukras, · iz~iva upalu koze, jer ima ncke zlezdovite d lake sa sadrfajem koji drazi . Ostala narodna imena. - Os im vec navedenih imena, Primula elatior ima јо~ i ova: krs tata jaglika i lestegin, а Р. veris: Ьijela bukvica, vesnaCak, gajcin, galcina, grmuljica, jaglica, jagorcina, jagotac, jagorcevina, jagudac, krs tato iglice, kr·stato jaglice, krstato jeglice, kunjavac, lestedaj, oslje· par, petoprs, piskalica, pramalice, prvi cvit, suna~ce, cvicac.

JARIC,

2:EDNJAК

Sedum acre L.- Crassulaceae
trajna, socna, gola zeljasta biljka, visoka 5- 12 cm. StaЫjika је vтlo razgranata i ро zemlj i polegla gradeci gust 6ilim. Listovi su naizmenicni, оЫi, vrlo debeli, socni, sitni, kratki, d ugulj asti, bez drske,
МаЈа,

J ARIC

Ijutog u ku.sa. Cvetovi su zuti i sakup ljeni u cvasti na vrhu s taЬlj ike. Cveta od maja do septembra. Raste na suvim, s uncanim, kamenoi:tim mestima. UpotreЬljava se nadzemni deo biJjke и cvetu (S edi acris herba). Ima nekoliko alkaloida јо~ nedovoljno istraienih; od njih potice Ijut ukus ј а·

JASENAK, JASENCE,

JESENAК .

..

363

rica. Sadrii v1·Io шnogo fla,юnskil'z. helerozida (oko 12О/о), osohito rutozida Ш rutina, oko 3()1!/о sluzi d gume, Що 100/о tan.irza, 0,20/о smole, 12О/о secera i organskih kisclina. Sok i ekstrakt j arica imaju znatnu antiЬakterijsku moc. Daje se protiv hemoroida i za lecenje upale i svraba anusa (5О/ 0 сај za рјсе i zapiranje). Prisus tvo znatлe kolicine rutozida objasnjava opravda nost upotrebe jarica za јасе izlucivanje шokrace i letenje vi~okog krvnog pritiska. Opon1ena! - Sok i ziva bi1jka mogu izazvati upalu koze ako se upotreЬe spolja, а ako se pije moze doci do povracanja, odшetosti i gusenja. Zato se jaric sme upotreЬJjavati samo pod kontrolom lekara. Ostala narodna imena: kopnez, kopnice, kukurusCi.c, ljuti zednjak, ostri zednjak, sisaea.

JASENAК,

JASENCE,

JESENAК,

VILINO CVECE, JASJENICA, RUSTEN
R1.ttaceae

Dictamnus albus L. -

Trajna zeljasta Ьiljka, visoka do 120 ст. Ima listove slicne jasenu. Cvetovi su belieasti ili ruzicasto-ljubieasti, sakupljeni u uspravne krupne cvasti. Cela Ьilj­ ka је svojstvenog mlnsa od prisutnog etarskog ulja (0,10-0, 150/о). Kad se bere, jasenak izaziva na koZ:i crvenilo, bol, а na osetljivim osobama plikove! Zato treba Ьiti opre· zan. Nije dovoljno ispitan. UpotreЬljava se u narodnoj medicini za lecenje mnogih Ьolesti, ali najcesce s drugim biljem poznatog i poшdanog dejstva, tako da se ne moze reci da li и tim smesama dolazi do izrafaja i delovanje ја· senka. Na primer, za umi· rivanje osobito protiv hi· sterije, neurastenije i ner· voze upotreЬJjava se ova smesa: 70 g odoljeџa, ро 10 g maticnjaka, hmelja i korena jasenka; 1 supena kasika ove smese se ро· .ЈлSЕNАК pari sa 200 g klju~ale vode, .poklopi i pasle 1 sata ocedi а pije (nezaslac1en сај pre, а zaslaёlen posle j ela, obicno pred spavanje).

364
JASIКA, ТREPETUIКA, tUВORIКA, TREPТELIКA,

LECENJE BIUEM

JAGNJEDA,

JANJA

Populus tremula L. -

Salicaceae

Vrlo Iepo, do 30 т visoko drvo glatke, zelenkasto-sivkaste kore. I Иsсе јој је vгlo glatko i nezno, treperj pri najтanjem povetarcu. UpotreЬljava se kora (Populi tremulae cot'lex) и kojoj ima salicilnih heterozida salikozida i populozida, zbog cega i jasika, slicno drugim vrstaтa istog roda (topole) i porodice (vrbe, Salicaceae), deluju pr.oЬiv groznice, nazeba i rewnalizma u doъi od 2 do 5 g dnevno u oЫiku sto toplijeg саја da se bolesruk preznoji.

JEDIC ILI JADIC

Aconitum napellus L. -

Ranunculaceae

Jedk raste ро vlaznim i humoznirn mestima planina Srednje Evrope. Rasiren је na sever do Skandinavije, а na istok do SiЬira i Himalaja. Ima vrlo mnogo varijeteta ј е d i с а, tako da ih је pokatkad tesko raspo·

2

А
JEDIC .
А

в
U PROLECE.

4 - BOCNl PUPOUAK, 5 - KOREN . 6 -

В

-

U JESEN: 1 -

LlST, 2 -

PUPOUA~t... 3 STARA КRTOLA МLADA tu<.TOLA

znati. Medusobno se rзzlikuju izgledom, bojom cveta, gradom, а naтocito prirodom alkaloida koje sadrze. Neki jedi6i nisu otrovni, sadrie neaktivan alkaloid а t i z i n i ponegde slu.Ze kao tonik, protiv groznice, kaslja itd. Lekovite i otrovne su samo one v .rste jed.ica koje i т а ј u р l а v о - т о d а r с v е t. Jedic је dugovecna zeljasta, kitnjasta, vrlo lepa biljka, visoka 1-1,5 m, ima divne m о d r о р 1а v е с v е t о v е osobitog oЬlika koji lice na starinske sleтove. Trebalo Ьi zabraniti gajenje jedica ро cvecnjaciтa i vrto· vima za ukras, jer је cela ЫЈјkа vanredno otrovna. Najvazniji medu njima i ujedno i najotrovпiji i najlekovitiji је Aconitum napellus. Listovi su dlanasti, duboko i kHnjasto deljeni. Gornja polovina staЬljike је gusto obrasla divnim cveto\,ima.

Ј BDIC

ILI JADIC

365

Jedic treba prvenstveno razmnozavati na mestima gde raste najaktivnija divlja biljka: v 1 а t n i, h u m о z n i, р о 1 u о s v е t1 ј е n i proplanci iznad 1.600 m.
Rnzinnofavanje. -

Berba. - Vadi se krtola (Aconit i tuber). Prema Briselskoj konvenciji sme se upotreЬljavati samo mlada krtola, jer starija је lak~a i rastresitija, cesto је suplja i ima znatno manje alkaloida. Jedic ima dve krtole. Iz vece izbija staЬljika, а manja је vezana na vecu kratkom dгSkom na gornjem delu. Ona је deЬlja i mesnatija, socnija i ima na vrhu pupoljak iz koga ее se naredne godine razviti staЬljika. Kad biljka precveta, stara krtola pocinje venuti, smezuravati se i najzad izumre. Iduceg leta cik.lus se ponavlja.

JEDIC: LIST, CVAST.

КRTOLE

Izrada droge. - Krlole su s1icne maloj repi; dugacke su 5-10, а debcle 2-3 ст. Mestimicno se vide kolutovi belicastih oziljaka od korenja. Stara krtola је na pr'e lomu шrko-crvenkasta i suplj a, а mlada је punaJ jedra, bгasnjava i пiје vlaknasta. Kad se krtoHca роргеkо preseee - vodom pokvasi, vidi se spolja шrk i prsten (endodeгma) а daJje unutra karakteristi6пa z v е z d а s t а linij a k а 111 Ь i ј u т а. U k u s droge је пајрrе malo sladak, а zatim ljut, na jeziku se osetj g о 1 i с а n ј е, р е с k а n ј е i utrnutost i najzad jezik oteza; pojacava se lucenje pljuvacke (dejst\'0 akonitina). Sveza krtola, kad se ргеsесе, potpuno је bela, ali presek brzo pocrveni pod uti caje1n oksidaza.

366

LECBNJE BIUBM

Sastav. - Ima vi~e alkaloida, od kojih Је najvamiji kristalni alkaloid а k о n i t i n. Osta1i, amorfni alkaloidi: р i k r о а k о n i t i n ili Ь е n z о i 1 а k о n i n i а k о n i n su proizvodi hidrolize akonitina kojih ima utollko vi~e ukoliko је droga lo~ija. Upotreba. - Droge se upotreЬljavaju uglavnom za ekstrakciju akoni· tina, jer su galenski preparati nepouzdani zbog nestalnosti sastava us led razlaganja akonitina u druge, nelekovite alkaloide. Akonitin је а n а 1 g е t i k. Otrovnost akonitina је ogromna; vec 1 mg peroralno moze izazvati smrt. U istu farmakodinamsku grupu spadaju i ku.kuta (Con.ium maculatum L.) i Gelsemiu.m semper\1 i1·cns Aiton. Opomcna! - J edic је jedna od najotrovni}ih Ьiljaka. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. Krtole jedica mogu vaditi samo strucni biljari. Susitj ga odvojeno od ostalog bilja i sto pre ga prodati. Narodna imena: \Юlina, vrajnica, vucji cemer, dragoljub, zelezni klobuk, zleni k.lobuk, ilka, jedic, klobucic, krupi~, kupris, lisjak, ljutic, marijini solnicki, modri klobuci<Z, modri nalep, nalep, na1ijen, nalijep, omej lisjak, pasja smrt, pesja sшrt, pasje zelje, preobjed, preobjeda, preobjedna, riga, се· veljcek.
JELENAК, JELENJAК., МАСЈI

JELENSKI JEZIK, JEZICAC,

JEZIK

Scolo pen.drium vulgare Sm. -

Polypodiaceae

Vrlo rasprostranjena paprat vlainih mracnih suma i stena. Listovi su u grupama, uspгavni, do 50 ст dugi. Ima tanina, holina i vitamina С. Diuretik i adstringens и narodnoj medicini. Ulazi u sastav саја za leeenje rana.
ЈЕСАМ Нordeum

"'ulgare L. -

Gramineae

Jednogodisnja zeljasta biljka, visoka do 1 m. Gaji se kao industr·ijska, picna i hranljiva Ыljka. Od zrna (Hordei fructus) spravljaju se razni dijetalni preparati: olju~ten jecarn, krupica, griz, sluz, slad (malc) i ekstrakt i1 slada. Iz proklijalog jecma vadi se alkaloid hordenin kюj:i se u obliku soH (sulfata boгdenina) daje и oЬliku injekcija, taЬleta i sirupa protiv proliva, osobito decjih. Sluz: oljusteno zrno, krupica i griz kuvanjem daju sluzastu kasicu koja vrlo Ьlagot\'Orno deluje na organe za varenje, protiv proliva i promu• losti. k Dvadeset grama kuva se 3-4 sata ru 200 g vode, osta'V'i 10-15 rruinuta i procedi kroz platno. Jecmeni s!ad. - U farmaceutskoj industrrji se iz proklijalog i osusenog jecma spravlja b1-asno ' 'elike hranljive i dijetetske vrednosti, jer se lako vaгi, sadrii oko 500fo saharifikovanih ugljenih hidrata, 100/о belancevina, vitamina А, В, D i Е, mineralnih soli, enzima i drugih korisnih sastojaka. Zb, 'g toga se daje Ыedim i slabunjavim, deci, iznemoglim starijim osobama i r~· konvalescentima, jer pojacava lueenje zlezda za varenje i dopooosi boljem i brzem iskorisca"anju unesene hrane.

JOVA, CRNA JOVA,

ЈОНА ...

367

E kstrakt iz j ecmenog slada se јо~ lakSe vari. Spravlja se и farmaceut-

skoj

iпdustriji

p osebnim nacinom.

Narodna lmcna: arpa, bijelo f it.o, jacmen, jacmica!k, jecam vi§eredac, · jecam ozimac, j ecm ak, Jecm en, jecmi,k , ozimac.

JOVA, CRNA JOVA,

ЈОНА, JOSIКA

Alnus glutinosa

Gealгtn.

-

Betulaceae

Do 20 m visoko dлто, raste pored reka i potoka. U narodnoj medicini se ttpotreЬ1javaju kora i list. U ko11i ima do 2(){1/о mesovitog tanina u k.ome preo,rladuje flobatanin , zbog cega kora, Ci.m se ozledi, uskoro pocrveni od nagradenog taninskog crvenila; ima i emodina i ma:lo masnog ulja. Zbog velikog sadrzaja tanina jov-ova kora deluje kao jak adsUringens, slicno llrastovoj kori. Za vreme rata kora od jove је upotreЬljavana i protiv grozn.ice kao zan1ena za koru cinhone (kinakora) . Sa tzv. »karabojom« (ferosulfatom) ova kora slu.Zi za crno bojadisanje vune.
Druga narodna imena: elfa, ebla, jalSa, jah, jahovina, јеа, jevla, јеја, jela, j elsa, j eusa, jesika, jovo,,ina, joSic, joskovina, crna joha, crna josa.

к

КАКАО, КАКАО-ВОВ, КАКАОVАС UpotreЬljava

PRAVI,

КАКАОVО

DRVO

se pre,rгelo i isprreno seme tropskog gajenog drveta Theobroma сасао L. - Sterculiaceae. U se-menu ima 1-3°/о tebromirza, do 0,35 kofeina, 50-530/о J.\akaюva mзsla, 3-5()/о kaikaюvog orvenila, <jko 2О/о ta· rdna, 12-1411/о belancevine i drugih sastojaka. Teobromin se proizvodi ekstrakcijom iz kakaovih 1jusaka i tk ostica. r а s а k о d k а k а о а. Izraduje se mlevenjem prienog i oljиstenog semena. Sadrzi najmanje 16D/o masla. ёesto se izradиje i postan »rastvorljivi prasak« роmоси vodene рате pod pritiskom ili, jos cesce, dodavanjem alkalruh karbonata, а jos vis·e fosfata (do 6'0/о). Nekad ovaj prasak granиliгaju ili prodaJu и taЬletama odredenog oblika i velicine, tako da se ima tacna doza za jedan obrok.
Р

k о 1 а d а i р r а s а k о d с о k о 1 а d е sи sme5a kakaove paste i secera sa ili bez dodatka т ·1 е k а и prasku i aromatika, kao, na primer, vanile, cimeta, karanfilica, sto zavisi od zemlje i иkиsа njenih potrosaca. secera ne sme biti vise od 68fJ/o (najcesce ga ima 40-600/о), а kakaove paste mora biti najmanje 3Оо;0 (tj. najrnanje 15D/o kakaovog magla) . М 1 е· сn а с о k о 1а d а rnora imat1 najrnanje 12О/о rnlecnog praha i najmanje 25'0/о kakaoa. Izraduju se i razne jevtirnjte ookolade i drugi profuzvoili s drodatkon1 arahisa, meda i dr., ali se svi oni и prometи morajru kao takvi taeno oznaciti. NajcesCi falsifikat cokolade је dodavanje manje kolicine kakaove mase, jer је ona najskuplji i najbolji sastojak cokolade. k а о v· е l ј и s k е, kostice (Testae сасао) sast-oje se od krutih hartijastih delica kakaove Ьоје, slabog mirisa i pomalo sluzavog ukи-sa. Kakaova pasta norrnalno sadrzi oko 2о1о kakaovih kostica. Ako .ш ·и pasti ima vise, onda ј е ona pod p1·stima gruba i grudvicasta.
К а

С о

Upotreba. - Kakao је izvrsna h r а n а, sredstvo za и z i v а n ј е i р о s l а s t i с а, s t i m и l а n S t о n i k (tonicna vina) d. d i и r е t i k. TeobrOinin ј е tip cliгekt.nbl.1 diиreti.ka (1-3 g dnevno). Ма1о је otrovan i brzo se eliminise. ТеоЬгоп1in, kakaov prasak i mlevene kostice daju se protiv bronhijaln.e astme1 angine pektoris (Tl1eobrominum natrium salicylicum) i raznih skleroza.
1

з

4

!

10
КАКАО: А GRANA S LISCEM, CVECEM 1 JEDNlM OBESENlM PLODOM В - МLADO DRVO PLOD U КОМЕ SE VIDE МNOGOBROJNE SЕМЕNКЕ, С - SEME TIP OBRASLO PLODOVIMA, Вр PкESECENO SЕМЕ : 1 - VПUGAVI KOТILEDONI , 2 - STABAOCE; 3 KuRENCIC; F - POPREC· NI PRESEK КROZ КА.КАОVО SЕМЕ: 1 - OSTATAK MEZOКARPA. 2 - SEMENI ОМОТАС 3 CELIJE SA SLUZI"- 4 - SUDOVNI SNOPIC, 5 - SLOJ CELIJA ODEBUANIH U OBLI.КU РОТ'кОVI­ СЕ . 6 UNUTRA:>NJI ОМОТАС, 7 - ENDOSPERM, IMA DRUZA SA КALCIJUM-OKSALATOM_, 10 KOTlLEDON, F 1 MICERLIHOVO TEJ...A.SCE, G - PRESEK КROZ F.NOOКARP: 1 - CEL1JE SA SLUZI, 2 - MEZOКARP, 3 - ENDOКARP, 4 - SEМENI ОМОТАС

5~ P'D:O~ couu~fEWoТ§вЈ~~~;{,ЕЈ~~~ c!EZG~~~E /ЈКв~~Вf~~ р ЕЈ. NE8filli~TfNp<ь;f:йj
1

-

370

LECENJE BfUEM

Kakaovo maslo s1u.Zi kao najbolja baza za izтadu raznih s upozi torija , globuJa, sveck::t, masti i slicnih galenskih oЫika za uvlacenje u otvore tela, jer se topi na ёо,,еёјој temperaturJ i ne draZi sluzokoiu. U sluёajevima )(as lja, bronhitisa, katara i drugih obolje.nja organa za disanje daju se pilule izradene s kakaovim maslom, jer deluju kao Ыаgо sredstvo, tonik i emoliens. U mnogim zemljama pije se »kakaov ёај« (ljuske). Ove ljuske dodaju raznim me~anim ёajevirn a za pop ravlj anje ukusa. NajveCi deo kakaoa и svetu potrosi se za izradu cokolade, praska od cokolade, raznih vrsta brasna za decu ј bolesnike i sliёnih hran1jivih sred· stava. Mnogim lekovirna neprijatnog rni·r isa i ukusa dodaju kakaov prasak Иi ih oЬlзZu ёokoladom (razni drзZeji).

КALINA

Ligustrum vulgare L.- Oleaceae
Sib visok do 4 rn. Listovi su uski, na kratkim drskama, elipticni, ~li 1 ро obodu celi. Cvetovi su sitni, mirisru, beli, i sakupljeni u vrsne i cvasti. Plod је okrugla, crna i sjajna bobica. Raste ро toplim , suvim, sun-

КALlNA

U CVETU I SA • Z.RELlM

PLODOVlМA

canim stranama. List i kora, rede i plod, upotreЬljavaju se kao opora i gorka droga и narodnoj mecticiD!i za leeenje • koznih Ьolesti, proliva i pli-

kova u ustima. Spravlja se kao i lekovi od drugih taninskih droga.

КА.МАLА.

KAMFOR.

КANDILКA

371

Narodna l.mena: bljeli jergovan, Ьijeli jorgovan, biser, blsemi cvijet, 11isero\'O drvo, zelenika, zimaslika, zimzelem, zimozelen, zimolez, zimolist, zi. molorina, kalinica, kozjak, kozjaoica, kozje grof<1e, me6kovac, mile~a. neprika, pasja leska, pasjakovina, pas-leskovina, pasji samba'k , piskovina, svib, siba, siЬovina, cma ЬоЬа.

КАМАLА

Crvenomrk prasak koji se sastoji od zlezda i dlaka biljke Mallotus philippinensis Milll. Arg. - Euphorbiaceae, koje raste u tropskoj Aziji i AustraJiji. Sadrfi floroglucinolske derivate. Deluje kao dobar lek protiv crevnih parazita. Posle davanja kamale nije potrebno uzimati sredstva za ciseenje, jer sama kamala deluje laksantno.

КАМFОR

Kamfor је cvrsti deo etarskog ulja dobijenog iz drveta Cinnamomum camphora Nees et Eberm. - Lauraceae (japanski kanfor, kamfor, kamfornjak, kamforovo drvo) Ш s.intetski od pinena (borovo, terpentinsko ulje). То su kristalni komadi svojstvenog mirisa. Brzo vetri, ра se mora hermeticki zapakovati i cuvati na hladnom mestu. Kamfor је vrlo popularan lek koji se upotreЬljava najvise u obliku kamfor-spiritusa, kamforovog ulja i raznih galenskih preparata spolja kao antisepti-k i za drafenje koze. U zubarstvu se upotreЬijava protiv zubobolje. Sterilni rastvor kamfora (25<~/o--ni) u neutralnom masnom ulju donedavna је davan kao analeptik, lek koji dra2i i јаеа rad centralnog nervnog sistema i tSrca (slicno kafi i caju).

КANDILКA

Aquilegia vulgaris L. -

Ranunculaceae

Trajna zeljasta biljka, visoka 40--80 ст. StaЬlo је uspravno, razgranato, golo, obraslo mekim dlakama. Donj~ listovi su na dugackim drskama i visestruko deljcni . Cvetovi su vrlo lepi, ljubicasti ili beli, ponekad ruficasti i vise. Cveta od maja do jula. Raste ро S-umama, livadama i kamenjaru. Upotrebljava se seme, sveza i osusena biljka i sok isce~e~ iz sveze biljke (AquiltJgiae semen, herba et succus). U сеЮј biljci ima cijanogenetskog heterozida, od koga potieu lekovitost i otrovnost kan·

372

LЕСВNЈВ BIUВM

dilke. U sveioj Ьiljci ima ako ЈбС mff/o vitamina С. U semenu ima mas· nog UJl.ja. - Ranije је kandilka иpo­ tгeЬljavana и naucnoj, а danas samo и narodnoj medicini za leeenje fuci, skoгbuta, za znojenje, јаее izlucivanje mokrace, koine 1 druge bolesti. Cela biljlka је otrovna, а najvi~e seme. ZЬog toga se ne preporucиje upotreba kandilke za leeenje. Narodna l.mena: э.SiЬaear, grlicek, zveckavac, zvonce, kaxnpavka, kandilijca, kokoticek, ltrlica, orlicek, pakujac, popina lkapica, sred.nja rosopast, srmenik, trolistmjak.

КANTARION,

ZUТA
ТRAVA

КANТARIJA,

BOGORODICNA TRAVA, GOSPINA

Hypericum perforatum L.Hypericaceae
Kantarion је dиgoveena zeljasta i koгovska biljka, visoka 30-100 cm. Ima vrlo cvrstu, иglastu, razgranatu stablji'lru, а na vrhovima kitnjaste cvasti sa z и t i т cvetovima, sa pet listica easice, pet koso jajastih, КANDILКA tamnozи.tih, ро obodu neЭto zupea's tih listica krunice i oko 50 pтas­ nika sraslih и 3 snopica iznad kojih se diZe trostruk tucak: tamnocrvene Ьоје. L i s t i с i su 1-3 ст dиgacki, oko 0,4-0,8 cm siroki, '11aspramni, bez drske, dиguljasto-jajasti, goli, svetlozelene Ьоје, karakteristicno tackasti, zbog cega prema ~vetlosti izgledaju kao da sи i z ь и s en i (perforatum); to sи zlezde s uljem. Cveta o d maja do septembra. Rasprostra.njenost. - Raste svuda, а !Dajvise ро napиstenim njivama. Berba. - Bere se gornja polovina biljke и cvetu (Hyperici herba). Droga је svoзstvcnog mirisa, oporog, nagorkog i aтomatienog и k u s а. Sastav. - Ima 9-11~/о mesovitog ,t а n i n а u kome preovlad!Uje katehinski; sadrii O,l-0,2Dfo etarskog ulja, smole, antocijana, crvenu Ьоји hipericin, karoten.a i flavonoidnih heterozida (blperozida oko 0,50/о, rutozida, kvercitrozida i drugih od kojih potice Zиta Ьоја), holina, v.itamina С (oko 30 mgD/o) i tragove alkaloida. Etaгsko ulje mirise na crnogoгicna ulja; sa.stoj\i se od kadi· ena i drun gih seskviterpena, estara izovalerijanske kiseLine i malo azulena. Upotreba. - Kantarion se odvajkada и narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zarascivanje rana ј

КA.RANFIL. КЛRANFILic..

.

373

kao antiseptik, а iznutra protiv bolova jetre, zeluca, proliva itd. Dejstvo droge ј е mnogos truko zbog slozenog hemijskog sastava. »Kontarionov zejtin«, vekovnl nar<>dni lek za ljude i domace Zivotin je, poslednjih godina је u~ao i и nauc. u medicinu, veterinu i kozmetologiju. n Narod drogu s tavi u ulje 1 drti na suncu 30--40 dana da ~to јасе pocrveni.
1. Kancario11ove ulje (ЈЮ Francuskoj farrnakopeji): 100 g cveta stavi se u teglu, prelije jednim litro,m najЬoljeg ulja (ро mogucstvu od k.ukuruznih klica), poklopi i drZi 2 sata na vodenoj pari. Iscedi se i procecti da bude bis tro. 2. Kantarionovo ulje s belim vinom: 500 g cveta i iseckanog lista sveze uzabranog potopl se u Htar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina, ра se drzi na \юdenoj par.i da vino ispari. ОЬа ova u·lja se koriste na taj nacin sto se njima maiu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljern natopi gaza ili cisto platno ра se ozledeno mesto oЬlozi. Tinktura i ekstt·akt o d kantamiona spravljaju se ро propisima farmakopeje. Etarsko иlЈ е od kantariona deluje protiv crevпih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izrafenu antiЬakterijsku n1oc (vid. »Fitoncide«).

Narodna irнe11a. - U Botanickom recniku navedena su ova narodna imena: Ьljuzga , Ыjuzgavac, bogorodicina ruka, vrafji beg, gorac, gorcan, gospin cvet, gospino zelje, gt·eotaljka, zuta metlica, futi kantar.ion, zucenica, ZC:isekliva treva, zaseknica, zvekac, zvoncac, ivanova trava, ivanjcica, izdatljivica, kantarijoп, krva\'ac, marina ruCica, plj!Uskavica, smaknez, smicaljka, tantur, trava od izdati, tгava od poseka.

КARANFIL, КARAМFIL, КARAМFIU, КARAVIUE, КLINCIC,

VRTNI
Bastens ki ili vrtni karanfil (Dian thus caryophyllus L. - Caryophyl]aceae) i mnoge divlje vrste ·karanfi'la koriбte se и narodnoj medicini za lecenje srcanih mала i za znojenje: spravlja se i pije topao сај (5 g cveta na 200 g kljuca1 vode). U cvetu ima sapanozida, antocijana i vrlo malo etarle skog ulja.

КARANFILIC, КLINCIC, GAROFAN, КARAМFIL, КARANFIC,
КLINCAC

Eugenia caryophyllata Thunb. -

Myrtaceae

Tropsko drva s moluckih i jиZnih Fblipinskih ostrva . . l!potreЬlja­ vaju se cvetn·i pupoljci (Caryophylli flos). Sadrze ogromnu kol1C1~, 14 do 24~/о etarskog ulja; 10-13<~/о tanina, vanilina, gurne, smo]e, voska ~ oko 3°/е kariofi1ina. NajviSe se karanfilica p otrosi kao vrlo aromat1Caп za-

374
Cin

LECENJE BIUEM

velike

p~dnju

antiseptitne moCi, za etarskog и}ја i и indи·

strij i likera i

КARANFILIC

SA POPRECNIM
PRESEKOМ

I

UZDUZNIМ

i ekscitans za varenje, dakle, s tomablk. Dobar је antiбeptik zbog velike kolicine eи­ genola. Ulje se u izvesnim prilikama иpotreЬljava za dezinfekciju rukи. Ulazi и sastav mnogih voda, pasta ј pilula za negu :шЬа i иs.ta; u zubar· stvu slиZi okao analgetik i kaustik. Karanfili6i i uJje slиZe za izradu raznih aromaticnih voda, tinktиra i sl. Jak i postojan korigens, jer ulje ima veliku moc mas kiranja drugih mi· risa, а m1ns karэmfilicevog иlја је vrlo postojan, dиgQtrajan i snaZa.n.

paгfema. Stimulaпs, aromatik

КАRDАМОМ

Elettaria cardamomum Whi• e et Maton- Zingiberaceae t
Tropska biljka od koje se koristi seme. U njemи ima 2-8'0/о etarskog ulja. Stotine miliona ljиdi koriste kardamom kao omiljen zacin svojstvenog prijatnog mirisa i ukusa. Ula2i и sastav raznih lekova za zelиdac i kao sred:Бtvo za jacanje apetita.
КАFА

Seme doblj.eno od raznih vгsta Cotfea: Cqtfea araЬica L., С. liberica Hiern., С. robusta Lin.den ~ drugih iz porodice Rиbiaceae. Do druge polovine XlX veka gajila se samo Cotfea arabica, maJ.o zimzeleno drvo, visoko oko S m. Kad је 1868. god. jedna paraziltska gljivka, Hemileia vastatri.;r., un.istila sve kulture arapske kafe na Javi, Cejlon,и i drugim zemljama oko Indijskog okeana, proizvodaci su poceli traZiti dru, u, otporg niju vrstu kafe. U tom pogledu se pokaza:la kao najizddljivija Coffea liЬe­ rica, ali njen ukus nije tako prijatan kao u С. arabica. Poreklo. - С. arabica ne potiCe liz Arabije, nego iz ju.tne Etiopije, gde raste divlje. Misli se da је oko XIV veka prenesena ,и Arabiju. Kafa је nazvana ara·pэkom, Jer sи је Evropljani upoznali preko A• apa, tada najvecih r trgovaca и svetи. Gajenje. - Danas је Brazil glaVilli proizvodac kafe. Gaji se u svim trop. skim zemljama: u Americi od 28° severne do 30° joиZne Sirine, а ru Aziji od 25О severne do 100 jиZne ~kiale. Kafa tra.Zi dubokи, laku, dovo1jno vla.Znu zemlju. Bolja је kafa s , rda i s planina (600-2.000 m) od one iz nizija; dab kle, isti sluбaj kao i sa eajem. Berba. - Prvu berbu kafa daje tek posle tri do pet godina. U desetoj godiљi drvo moze dati 1-2 kg kafe godisnje. U .svojoj postojbi· i, u zemljama n oko juZпog dela Crvenog moraJ ostavi se da plod sazri i da se lj.u ska

KVASAC
osu~,i, ра ~е

375

onda drvo trese. U drugim krajevima, rUJkQrn se Ьеrе zreo, ali neosusen plod. ОЬЈЋilи kafu suse na suncи ili u zagrejaюim sиsnicama, olju ste, izveju, u trijeru oёiste, n a re5etima odvoje zrna ро krupnoci i sortiraj и ро kvali tetи.

Pr oizvodnja. - Dve treCine svets·ke proizvodnje kafe dolazi na Brazil, naroёito na njegove ju.Zne pokrajine. Glavne izvozne lruke sи Rio San tos. Droga. - Zrelo seme (Cofteae semen). Zrno је ovalno, 7-14 mm dи­ gacko, sivkasto-Zи6kasto, zelenkasto ili nasmede, s jedne strane ravno, а s druge ispиpёeno. Na pljosnatoj strani pruia se uzdufna brazda u kojoj se krije ostata:k karakteristicnog »srebrnog semenog omotaёa«. Zrno је vrlo tvrdo i r о z а s t о. Jedan litar nove kafe tezak је oko 700 g. posle dve godine lezanja i5ta ta kafa SЕ.МЕ КАРЕ- UVECAN POPRE.CAN PRESEK biee teska svega oko 600 g, ali се zato aroma postati veoma prijatna posle pгZenja. NepгZena, zelena kafa је bez mirisa i gorkog u k и s а. Ocenjivanje kvaliteta. - Kafa se ceni ро miгisи, ukљsu, starosti, ёisto­ ci, homogenosti i sl. Stara kafa se vise cend od nove. Za kafu se kaie da ј е dobra kad sи јој zrna podjednake veliCine, oЬlika i Ьоје, kad su teska, suva i t v r d а и toj meri da se zubima tesko lome; kad se Ьаое na gomilи, da jasno z v о n е, da su glatka, gola, sjajna, а u brazdi da imaju ostatak od »S r е Ь r n о g s е т е ·n о g о т о t а ё а« . Zma ne smeju b~ti plesniva, nagrizena, laka, naborana, sarena i sl. Sastav. - Nepriena kafa ima 0,7 do 1,8~/о k о f е~ n а, 10-llO/o m as t i, 8-12~/о vlage, 5-70/u secera, do 400/о celиloze ... Prienjem. (torefakcijom) donekle se menja sast.>av kafe. Pri tome se proizvodi isparlj ivo, mrko, tesko, v r 1 о а r о m а t i с n о i .veoma cenjeno и 1 ј е nazvano k о f е i n, и kome ima acetona, furfurala, furfurilnog aJkohola, furana, sircetne kiseline, piгidina i drugih proizvoda nastalih pdenjem kafe. Od kolicine i kvaliteta kofeina zavise vrednost, finoca i aroma pdene kafe. PгZenjem se izgubi nesto malo slobodnog kofeina, razlozi se slo:teno tanozidno kofeinsko jed:injenje sa blorogenskoт kiseИnom, karamelizи· ju se seceri, ispari voda. Dejstvo i upotreba. - Kafa је tipicna kofe1nska droga: nadrazu:je cen· tralni nervni s istern, srcani analeptik, pгotiv proliva i razпi·h trovanja, а na} viSe kao osvezavajuci napitak.

KVASAC
Saccharomyces cerevisiae Meyen к,,аsас је

Saccbaromycetaceae

meka, vlзZna, drobna masa sivo-smec1e Ьоје. Ne lepi se za prs te . Kvasac је posebnog, prijatnog, ni·k ako gorkog ili kiбelog u k u s а i s v о ј s t v е n о g т i r i s а. Lako se moze razmutiti u vodi i talog mora biti pokretljiv (mineralne primese su teske). Kvasac vrlo brzo izaziva

376
vтenje

LECВNIB

BIUEM

~eternih rastvora. Sastoji se iz sitnih, jednoeelijslcih gljivica koje se na mikroskopu vide u oЬliku podjednako velikih, okrug.ki.h, loptastih, pomalo jajastih telija, 8-10 mikrona fuokih i 8-12 mikrona duga~.k.ih. Mora se t u v а t i od svetloэti i vazduha na bladnom i suvom mestu pod staklenin1 zvonom i dobro zamotan u nepromociv papir. Za izтadu pilula sme se upotreЬljavati samo k v а s а с s t е r i 1 i z ov а n dva sata na 103-1050 С (Faex sterilisata, Feax inactivata), jer kvasac sadrZi raznih enzima koji mogu иs1ed fermentacije и pilulama izazvati najrazlioitije promene, kvarenje i raspadanje pilula. Rede se upotreЬljava s и v i kvasac u pra5Юu (Faex siccata), dobijen takode od sveieg, ali su~enjem u tankom sloju u vakuumu ispod 40°С. Kad је dobro zasticen od vlage, · oze se ocuvati godinu dana, ali mu је moc m vrenja manja i sporija od svezeg kvasca. Da Ьi olakSali i ubrzali sиSenje svezeg kvasca, nek.i proizvodaci prethodno dajt laktoze, pra.Ska od slatkog u korena i drugih indiferentnilh praЭkova. Sastav. - Kvasac је citav arsenal vrlo raznolikih i veoma vaznih lekovitih sastojaka: е n z i m а, v i 1 а m ~n а i р r о v а t а m i n а, р r о t i d а, 1 i р i d а i g 1 i с i d а. То је farma.kogn021ijtski jedna od najvaZnijih droga najвlozerrijeg sastava i vanredno velike Ьiohemijske, preventivne :i kurativne vain. sti. o 1. V i t а m i n i. - Kvasac је najbolji izvor grupe vitamina В, osobito В 1 i В2 • SadrZ.i malo \r:itaminз А, С, D i Е (wd. poglavlje о vitaminima). 2. Р r о t i d i. - К' 'asac sadrZi znatnu kolicinu veoma vafnih belancevina, n u k 1 е о р r о t е i d е. Oni su loka1izovani u celijskom jezgru kva~Ce­ vih gljivica. Те veoma vaine belancevine su mikromo1ekularna jedinjenja proteina i nukleinskih kiselina. Kvasac је vr1o vaian izvor nukleinske kiseline. U kvascu ima i drugih proteina: zimokazeina (fosfoгprotein) 1 cerevtztna (sadrii lizina i triptofana). Naden је i t.ripepћd glutation. 3. L i р i d i. - Osim glicerida palmitinske .ј stearinske kiseline, koji nemaju terapijski znaeaj, u neosapunjivom delи masne mateгije kvasca nadena је znatna kolicina sterola (oko 1°/о). NajvaZniji је е ·r g о s t е r о 1, jer se njegovin1 zracenjem ultravioletnim zracima doЬija kalciferol (vitami!D D 2) (vid. vitamine i raienu glavnicu). Kva>Sac је glavna industrijska sirovina za ekstrakciju ergosterola. 4. G 1 i с i d i. - Kvasac је vтlo hranljiv ne samo zbog prisustva tako vainih protrida nego i zbog sadrzaja veHke kolicine g 1 i k о g е n а (do 40D/o) , zЬog cega је sladak kao i druge gljive u 'k ojima је, takode, glavna glicidna rezervna hrana polisaharid glikogen. Ima i estara heksoza s fosfornom ki· -selinom. 5. Е n z i m i. - Kvasac ima veoma ve1ik broj vaZпib enzima razne akti,,nosti: invertln, amilaza, maltaza, dekstrinaza, gHkogenaza, lipaza, pro· teaza, nU!kleozidaza, zimaza (alkoholaza, koja sa • arbosilazom ucestvuje и k alkoho1nom ''renjи) i dr. К о z i m а z а (koenzim zimaze) i k о 'k а r Ь о k s i 1 а z а (koenzim kar~ boksilaze) igraju glavnu ulogu и al'koholnom vrenj:u. 6. Мineralne n1aterije 'kvasca ocaraic!terise prisustvo vrlo velike k'0licine fosfoгne kiscline; u ререlи kvasca ima је 52-550/о. Suv kvasac ostavlja 8100/о pepela. U svezem kvascu ima 70-75<Ј/о vlage. U suvom kvascu ima oko 500/о proteina.

377
а

. Upo~ba. - Kvasac је jedno od najboljih sredstava za s и z Ь i ј а n ј е v Ј t а m 1 n о z а. Ima slaЬo laksantno dejstvo. UpotreЫjava se za suzbijanje dermatoza, furunkuloze.

Extractum Faecis, kao i sam krvasac ako је steriHzovan, slufi kao najЬolja masa za izradu pilula. Pilule izrat1ene s kvascem vrlo se lako raspadaju u cгevima. Kvasac је vэ.Zan izvor pro~eina 1 sluZi za valtenje nukleinske kiseline i ergosteтola. Kvasac jma opsti bioloski zna~aj. Daje se ро 2 do З kasike ·k vasca dnevno posle jela. Uzet u veeoj kcr liёni kvasac је skodljdv i moze ~zazvati povracanje, pгoliv, !pOV1~EmU temperaturu i druge ozbiljnije znake tгovanja. Zbog toga se sme uzirnati samo ро uputstYima lekara. Na Zapadu se sve vise upotreЬljava zraeeni kvasac, dnevno do 75 grama razmueen u visnjevom ili malinovom soku.
Narodna imena: zestin kvasac, ·kvas, kvasna gljivica, kvasnica, kvascev okrek, Ol0\18 kvaSOYka, pivarsk:i kvasac, pivski kvasac.

КЕLА

Ammi visnaga L.- Umbellifeгae
Kela је dvogodisnja zeljasta bHJka koja kao korov rasrte u zemljama oko istoenog dela Sredozemnog mora, а и novije vreme se sve vise gaji za proiZ\'Odnju ploda koji s1u2i kao industrij!Ska siгovina za ekstrakciju kiselina. BiJjka је visoka 1 do 1,5 m i svojim izgledom, osobito svojim visestruko i sitno deljenim listovima i krupnim belim cvastima, podseca na mrkvu. Gajenje 1 berba. - NajЬolji prinosi dob~jaju se na plodnoj zemlji, pcr goto\ru ako se uz to dubri fosfO'JЛl.im, azotnim i kalijumovim dubrivom. Seje se u jesen na dubinu 1,5-2 cm na rastojanju 60-70 cm red od reda. Posto је seme sitno, pre setve sc pomesa 5-6 kg sa 30 kg granulovanog superfosfata. Prolecna sctva је bolja, ali se seme mora 1-2 meseca stratifikovati. Sazrevanje је septembra i oktobra, ali nejednako, zbog ~ega u drogi uvek ima zreliЬ i zelenih plodova. Berba se mora vrsiti kad prvi stitovi sazru, i to izjutra ро tihom vremenu i rosi da se sto vise izЬegne opadanje plodova na 7emlju. - Prinos sa ћektara је 600-1.000 kg ploda. Izgled droge. - Zгeli 1zvijeni plodovi svega 2-2,5 mm dugacki, 0,81,2 mm siroki i 0,8-1,0 mm debeli; na vrhu nose piramidalan stilopod. Merikarp је plan-konveksan, zelen,kastcrmvk, go, gladak; 5 primarnili rebara su zuckasti, а 4 sekundarna mrka. Sastav. - Glavni lekoviti sastojak је k е 1i n, · oko 1°/(). Visnagin је slican kelinu (0,1D/o). Као i и plodovima drugib stitarica, i и ovom ima mnogo masnog ulja (oko 180f o) i belancevina (12<1/о), zbog cega se ostaoi od destila· cije i ekstrakcije cene kao iz,,гsna sto~na hrana. Kelina ima i u drugim delovima biljke: и listovima 0,90-1,20°/о, u stitovima 0,20-10/о, а u s taЬljikama i 'korenju sasvim malo, oko 0,100/о.

378

LECВNJI!. ВПЈS.М

Upotreba. - Kelin se daje peroralno (ikroz usta) u taЬletama za letenje s tenokardijc i bronhijalne astme. Novijim prouёa\ranjima ~ е utvr<1eno da plod mrkve (Daucus carota L.) ima sliёno c.lejstvo: spazmoliticno i vazodilatatorno.

КIМ

Carum carvi L. -

UmЬellifeгae

Kim је dvogodi~ja biljka, visoka 50-90 ст. StaЬljika је razgranata. Listovi su нeko1iko puta perasto izdeljeni. Кim procveta vet u aprilu, prvi meёlu ~titono~ama . Raste kao korov svuda ро livadama, najvHe ро

КIМ

PLOD

STIТARICA

planinskirn, ali droga potiee samo od ga1ene biljke, jer је ona cista, selekcionisana i boljeg kvaliteta. Cela biljka је mirirsna. Gajenje kima и mnogim zemljama је va!na pl1ivredna grana. Severozapadna Evropa, naroёito Holandij& i zemlje Skan<linavi'je imaJu hiljade heklara pod kimom. Seje se и martu 1 aprilu ili и junu na rastojanju 40 ;< 40 ст. Na ћektar treba oko 10 kg 'Semena, а rodi oko 1.500 kg. Кirn tra2i hurnoznu ilovacu zaklonjenu od vetra. Мi imamo sve uslove za proizvodnju najboljcg k:ima. КЈm treba gajiti kod nas vec i zbog toga ~to ga uvozimo, а prodaja је uvek obezbedena. S obzirom na Ьolju zemlju i veei broj sunCa.nih dana, na~ kim, morac, a• nason i druge miгisne blljke boljeg su kvaliteta od onih iz hladnih, tmurnih, maglovitih, vlзZnih i 1 iiOvitih zemalja k severozapзdne Е vt·ope.

КIМ

379

Sastav. - Glavni sastojak kima је е t а r s k о u 1ј е (3-70f0). Ima ј о~ i т а s n о g u l ј а (8-200/о), oko 200/о Ь е 1 а n с е v .i n е, do 8о/0 t an i n а, smole, voska, sluzi, celuloze, ~ecera, Ьоје i kalcijum-oksalata. Pepela ostaje oko 7 ,5'0/о, naj\•iSe 90/0 . Etarsko ulje se dobija destilacijom pomocu vodene pare iz sveze poz· njevenih i zdroЬljeniћ plodo,,a. Zaostale uljane pogace upotreЬljavaju se za ishranu stoke, jer sadde mnogo protida. Etarsko ulje od kima је bistra, bezbojna ili slabo rockasta tecnost izrazitog mirisa na karvoп i aromaticnog ukusa.

1
4

2

5
6

D

SН!!МА

POPRECNIH PRESEКA VA2NIJIH TIPOVA PLODOVA SТITA'RICA. А В- MORAC, С- KORIJANDAR, D - КIМ, Е- KUMIN , F - KUКUTA.

ANGE.LIКA,

Glavni sastojci ulja su keton k а r v о n (53-65~/о) i terpen 1 i m on е n (oko 30D/o), zatin1 ima malo dihidrokarvona, karveola i dihidrokarveola. \feCina farmakopeja trafi da ulje mora imaФi ni manje od 500/о ni vj~e od 65 volumnil1 procenata 'karvona. Upotreba. - Као i ostali plodovi ~titarica, i lcim је k а r m i n а t i v. Daje se i kao eupeptik, digestiv, diuretik i galaktagog u oЫiku саја, Aqua carminativae, Spiritus Cat'vi d dr. U velikoj dozi etarэko ulje deluje otrovno. Vi~e se upotreЬljava и veterinskoj medicini. Kim је uglavnom domaci i narodni lek, а narocito z а с i n, ikojd se .svakodnevno tr'O§i u znatnim kolicinama и svim j elima, ·k obasicarskim proizvodima, hlebu i picima u zemljama Zapadne, Se\'erne i Srednje Evrope. Za likere 1 sapune upotrebljavaju se karvon i ulje iz koga је odstranjen karvon. Naj,rise ulja potrosi industrija likera. Uzirna se oko 1 g1·am samlevenih plodova kima dva puta dnevno posle .~ela protiv gasova i nadimanja.

380

LВCBNJE

BIUВM

Cesto se daje zajedno sa drugirn drogama koje deluju kao stom ahika i karminablva, prc S\'ega sa anisom, moraoom, kamilicom, nanom, mirodijom i drugim drogama mahom prijatnog mirisa i ukиsa. Kod nas је upotreba kima neznatna, osobito u isto6nirn i ju2nim kra· jevima, а to је steta. Nasi planinci treba da gaje k.im, jer ga mi u vozimo. IGm su poznavali i upotreЬljavali arapski lekari, odakle је verovatno и ХIП veku иveden и Evropu. Narodna imena: bela cemena, divlji kumin, karun, • lcimelj, kimijen, ki· min, kmin, komin, koprov, kuminak, pitomi kim, poljski lcim (Orfelin) .

KINESКI

ILI

RUSКI САЈ

Thea sinensis L. - Theaceae
Stotine miliona ljudi uzivaju u pijenju еаја. То је danas najvi5e upotreЬljavana kofeinska (puninska) droga. Uzivanje саја и эvetu razvilo se uporedo s razvojem industrijske proizvodnje secera iz seceme repe u um~ r enim prede1ima. Dobro n acinjen infuz (»сај«) је vrlo prijata.n napitak koji osvezava. Zimi se njim ljudi greju, а za vreme nepodnosljivih letnjih rega bladnim eajem gase zed i osveZa.vaju se.

КАКО

TREBA SPREMITI

САЈ РА

DA BUDE PRIJATAN NAPITAK?

Kvalitet infuza (саја) zavisi ј od vode. Najukusniji сај se dobija s mekim vodama. Tvrde, krecne, а pogotovu gvotdevite vode daju сај neprijatnog ukusa. Tak",·e vode potrebno је prethodno prokиvati, ali se kиvanj em gube gasovi rastYoreni u vodi, а njihovo prisustvo popravlja kvalitet in· fuza. Zato se pri izradi саја ·џоdа naglo zagreje da bi sto brfe proikljucala i time sto manje gasova izguЬila. Сај se ne s1ne ku,,ati. То nri.kako ne Ciniti. Pogotovu u otvorenom loncu. Treba ga popariti kljucalom vodom, smesta poklopiti i posle 5- 10 minuta piti.

SAMO
Umeгeno

ЈЕ

UMERENA UPOTREBA

САЈА

DOBRA

i гazumno upotreЬljen, сај izaziva vrlo ugodno raspolofenje, podstice na rad, nadrafuje i ј аса »telo i duh« da mofe podneti veЊk napor (dejst\'0 kofeina). Dejstvo саја u. uglavnom delovanje kofeina i tanina. e С'ај је protuotrov, dobrodo~ao u slueajevima trovanja alkaloidima i te· skim metalima, jer, s jedne strane, povoljno utite zЬog tk ofeina, а uz to sa· driд tanina koji ve. uje i talozi alkaloide .i teske metccle u obliku nerastvor· z ljivog, dakle, nc~kodljivog jedinjenja. Daje se 4 1 kao tonik, protitV izvesnih zeludacnih oЬoljenja, kao stimulans, slab diuretik itd.

КINВSКI

ILI

RUSКI елЈ

381
HRONICNO TROVANJE
САЈЕМ

TEIZAМ-

U velikoj dozi сај је otrovan kao i • afa. Preteranim i dutim svakok dneYnim uZd\ranjen1 Сај izaziva nesarucu, dosadne zatvore, te~kO varenje, guЬljenje apetita, slaЫjenje itd. То su slucajevi hronionog teiZJПla, ra~ireni osobito u Кini, Eng1eskoj, severnoj Africi 1 dл.lgde. Ipak, сај је manje opasan od kafe. Zeleni, nefermentisani еај izgleda da је manje otrovan. Na osladenom caju Rusi, Mandiurci, Korejoi i Japanci gaje kombuhtt.
САЈ

DELUJE NA MOZAK, SRCE, KRVNE SUDOVE I CENTAR ZA DISANJE

utoliko јасе ukoliko еај ima v<Ве kofeina, jer је ko· fein glavni sastojak еаја ko}i drafi ove centre. Сај svojim kofeinom (ranije 5е kofein nazivao teinom, а kasnije se ispostavilo da је rec о jednom istom alkalolidu и 'kafi i caju) dra.Zi koro velikog r ozga, zbog cega osoba lak~e shvata i brze povezuje miэЬi, &Jvek postaje m lucidniji. Tirne sc objasnjava i poveeanje moCi ueenja, pamcenja i razumevanja i, uopste, intelektualni rad је laksi i uspesniji. Сај suzbiria li smanjuje zamor i sanjivost, osobito ako је zamor nastao od intenzivnog umnog naprezanJa.

Dejst\ГO еаја је

UST KINESKOG САЈА: А - СЕО LIST U PRIRODNOJ VELICINI. В - POPRECNI PRESEK КROZ GLAY.NI NERV С - TRN NA OВODU USTA, D - Dl.A.КE 200 РUТА UVECANE

.

Sportist• in1a, radnicima, avijaticarima, soferima i dгugim osobama еај pomafe, jer ih bodri i krepi, javlja se Ьolji rad misiea i refleksi su br~i i potpuniji. .. U nas је оЬiсај da se • osle uzimanja vecih kolicina alkoho'lnih pica ptJe p jaka kafa, а drugi riarodi piju jak сај, jer kofein deluje suprotno alkoholuJ tj. dok al1 kohol deluje depresivno na centrэJni nerv·n i sistem, kofein ga na· drafuje.

382

L:ECENIE

BIUEМ

Сај svojim kofeinom pobolj ~ava disanje, jer dra.Zi respiratorn.i centar , poveeava ventilaciju pluca, ра se la!k~e di~e i prijatnije oseca. Svoj im kofeinom Ь!ј nadra.Zu1e i ce ntar za krvotok, usled cega је srcam 1·ad pr avilniji, jaci i Ьolji. SrCa.ni miЭic se bolje ishranjuje i tako јаёа, usled cega se i rad srca pobolj ~a,ra. Zbog ogroшn e kolicine taruna (najbolje sorte саја imaju vise od 3Оо; 0 ) i drugih, srodnih polifenolskih jedmjenja еај deluje i kao tipicna taninska lekovita Ьiljka protiY proliva, upale sluzruice i 'koze, opekoti.na, za jacanje or ganizma itd. Epikat ehin ima s vojstva vitarni.n a Р (ре). Сај је vaian protlvotrov. Zato ga svaka apoteka, zdravstvena staruica i druge zdravstvene ustanove moraju imarti. Otrovanom, randeniku i svakom t eskom bolesniku oolje је dati сај nego 'VOdU, jer Сај јаса centralni nervШ si51:em i srce , sto је presudno u hitnim slueajevima.

САЈ ЈЕ

NEOPHODNA RATNA REZERVA SVAKOG SANITETA

Za vreme rata n1ilioni 1judi su u pokretu. Na svcrkoj zeleznrickoj ili autobuskoj stanici pije se druga voda. А da1je od puteva pije se sto se stigne, u nu.Zdi i voda iz reka, jezera i bara. То su putevi zaraze najopasnijim bolestima: trbиS1'zi tifus, srdobolja (dzizeruteri1a), kolera i dr. Кuvanje vode је najpouzdaniji nacin sterilizacir e. Medutim, kuvana voda је neukusna i j vecina osoba ne moze da је pije. Ako se samo vrlo malo еаја stavi u vodu dok kljuea, dobija se zdra,,a i pitka voda. Eto zasto svaki civilni i vojni sanitet, а pre svega Crveni krst, moraju ;imati znatne zalihe dobro zapakovanog prvoklasnog еаја, jer ро onoj mudroj narodnoj izreci ~>bolje је zlo spreciti nego leciti(< . Prema tome, еај ima ve1i·k profilakticn.i (zaS.titni) znacaj.
OD CEGA POTICE LEKOVITOST
Ма.}о је
САЈА?

kultumih biJjaka Јооје su talko svestrano ispitivame kao сај. Hemijski sastav cajevog lista је vrlo slozen. Za pos1edn}ih 150 godina u caju је nadeno nekoliko desetina raznih hemijskih jedinjenja, ali sva nemaju isti terapijski znaeaj. G1avni 1ekoviti sastojci саја su puгinski alkaloidi, pre svega, kofein i tanini (opore, stavske materije) i prosti• fenolska jedinjenja Нра katehina ja i njihovih derivata. Сај ima 1-5О/ 0 k о f е i n а (tei!fia, tгimetilksantina), malo t е о Ь r о­ т i n а, t е о f i 1 i n а, а d е n~ n а i 'k s а с t i n а, 8-340/о t а n i n а, rutina, 0,5-1 о;0 е t а r s k о g u 1 ј а i 2-30fo legumina. U zelenom caju i.ma vitamina С, В 1 , В 2 , rukotinske i pantotenske kiseline. U caju . ma 1 i gume, i jos dekstrina, voska, masti i drugih ba1astnili materija. Dobar сај mora dati n а ј т а n ј е 300/о v о d е n о g е k s t r а k t а, v l а g е sme Ьiti n а ј v i s е 90/о, а р е р е 1 а n i v i s е od 6,5~/о ni т аn ј е od 50fo; ререо је ze1en od m а n g а n а. KoliCina vlage se normalno krece od 3-60/IJ. U pepe1u ISe ne smeju naci teski metali (vestacki ote· zavan ili bojadiSall Сај). Cajev t а n i n је smesa epilkateblna i gafokatehina. Za vreme fermentacije саја nastaju f 1 о Ь а f е n i, nerastvor1jiva mrka tela, proizvodi kondenzacije i oksidacije katehinskog tanina. u ze1enom caju ima ViSe tat

КINESКI

ILI RUSIO

САЈ

383

nina, а u cmom vi~e ·slobodnog kofeina. U tivom listu kofein i ostali alka· loidi se nalaze vezani na tanine, а u crnom ёајu, za vreme feгmentacije, prfenja i uvrtanja raspao se k о f е i n- t а n а t , zbog cega se u drogi skoro sav kofein nalazi slobodan, ра se moze diтektno hloroformom ek-strahovati. Ostatak kofeina moze se ekstrahovati t~k posle tretiranja amonijakom. U ёaj evom listи ima t е а z е, jedne peroksidaze, enzim koji pretvara jedan deo floЬatanina и flobafen. Najbolje vrste саја imaju najviSe tanina. F е r m е n t а с i ј о m s е ј а v 1 ј а z u t о, g u s t о , 1 е ·р 1 ј i v о, v r 1 о а r о m а t i с n о, s m о 1 as t о е t а r s k о u 1ј е о d k о ј е g р о t i с е m i r i s с а ј а. Ovo ulje ima mnogo m etilsalicila ta i feniletil-alkohola, citronelola, vrlo malo geraniola i dr. Мladi listovi i pupoljci sadrfe vi~ kofeina (i tan1na) nego stariji, аН se vrednost ёаја ne ceni samo ро kolicini kofeina nego prvenstveno ро и k u lS и i m i r i s и, premda se lekovita vrednost ёаја osni. a prvenstveno v na kofeinu. То је zbog toga §to se najvici deo proizvedenog ёаја potro~i и svetu za Шivanje, а vrlo malo za lek.

DEGUSTACIJA

САЈА

Mada је и саји nosilac lekovitosti • rofein, on se i•радс ne ceni i ne plaea l prema procentи tog alkaloida, nego pre i iznad s vega prema svojim organoleptiбkim svoj stvima, tj. prema finoci mirisa i ttkusa, jer se gotovo sav proizvedeni сај и svetи potros i kao svakodnev.ni prijatan napitak za osvetavanje, а sasvim malo kao lek. Zbog toga ·је za осеnи kvaliteta Са.ја vafuije mi~lje­ nje, sиd osetljiviћ pгofesionalnili probaea (degustatora) ёаја nego rezultati, podaci о njcgO\'Oin ћemij skorn sastavu. OdaЬiranje, oplemenjivanje ёаја na plantaiama је vrlo slozeno; ono ide u n ekoli1 pravaca. Traze se sorte s mnogo lisca, otpome na bolesti ko i ~tetocine, nepovoljne klimatske i druge nepogode itd., a±i pre svega se cene i iznalaze takve sorte tlooje dаји najaromaticniji сај s najviSe tanina.

ISPITIVANJE I CUVANJE t.AJA

VeJike uvozпe i izvozne drogisticke trgovacke kompanije i trgovci na veliko imaju narocite eksperte, vrlo osetlji~Ve i viёne probaee ёаја, tzv. Thea Tasters, koji dnevno ponekad moraju da probaju ро 100 do 200 риtа razne vrste саја i da dаЈ и ocenu о vrsti i kvalitetu ёаја. Zbog toga oni gotovo redovno boluju od hroni.C11.og teizma. Tek posle njihove ocene vr~i se klasifikacija i pakovanje, odnosno ·prijem саја. Za vreme nepaiJjiv·og prienja Иstica ёаја veCi deo et. rskog ulja izvea tri. Nestrucnim i n ehatnim cиvanJem ёај guЬi aromи, а prima miris sredine и kojoj se nalazi i tako guЬi vrednost. Na vlafnom mestu сај popl'limi memljiv, bиdav, neprijataп miris. Zato se mora brizljivo cuvati na sиvom mestи i 11 е r m е t i с k i z а р а k о v а n и s t а n i о l. Da bi imao sto bolju aromи, ёај se pakuje odmah posle prienja, d.ok је ј о s т 1 а k. Ne'kadasnji »kara,,anski« ili »ruski сај« cenio se kao najbolji, jer је trebalo godinи i

384
ро

LECENJB

Bl~M

dana dok iz Kine stigne и Niinji Novgorod. Danas је dakazano da је bolji сај koji је odleiao godinu dana, ј tako је obja~njeno zasto је ruski ёај toliko Ьiо trazen. Pregled oulima, lupom i mikroskopom, hemijэka i ostala ispiti~anja treba dopuniti jos nekim istraiivanjima, jer se еај vrlo eesto falэif:1ikuje, kao i svaka druga skupa droga. Na primer, voda 1 lrojom је еај poparen (1 + 9) mora Ьiti bistra i sjajna, lepe zute Ьоје kao zlato, ugodnog, aromaticnog mirisa i nagor1kog, pomalo oporog ukusa. Пvek se proba samo nezasladen сај.

FALSIFIКATI САЈА

SU CESTI I RAZNOVRSNI

1. Z а т е n ј i v а n ј е Ьoljih eajeva loSijim vrstama, na primer, Pekoe sa Souchon~ cajcm. Velicina listova, dlakavost, prisustvo ili odsustvo idioЬlasta, razvijenost vlakana 1 dr. omogu6iee raspoznavanje slabijih vrsta. Finoca arome је drugacija. 2. U р о t r е Ь 1 ј а v а n i с а ј nema odredeni postota'k ekstrakta, ni kofeina i dr. Nеша пi pozna1u aromu саја. Cesto ga оЬоје k81ramelom, razaim taninskim ekstraktima i sl., аН se i to moie dokazati. 3. О t р а t k е i вitnez nastaдe za vreme prerade еаја raznim sredstvima slepe i fonniraju u oblike ·s1iooe pravom caju. Тај »laZni еај« se u vodi raspadne. Tako se mogu poznati i drske, grancice i druge primese. 4. М i n е r а l n е materije povecavaju procenat pepela (pesak, zernlja, gips, glina i dr.) . 5. в о ј е: indigo, berlinsko plavetnilo i kurkuma (u zelenom caju), hromno zutilo, grafit i sl. К u r k u m а: сај se izmucka s a1Юoholom, alkoboi poiuti; s bazama се se obojiti mrkocrvenkaэto, а s kiseШnama se povrati na zuto; direktno se \'ezuje na vunu. 6. S t r а n о 1 i ~с е: Salix alba .i dmuge vrste vrbe, Epilobium angusti· folium (osobito и SSSR), viSпja, tresnja, t• , zova, jasen, ru.Za, jagoda itd. m imaju li~ce koje se oblikom i velicinom, odsustvom idioЬlasta, kofe1na i onih zupeastih kandza razlikuje od саја. Jedino li~ce izvesnih Camellia ima idi· oЬlasta, ali oni se ne prиZaju od ded.ne do dгuge epider.me, li~ce је veee, tvr· de, zilavije, nema kofeina l!l!i onih • kandZa ·n a rubu itd.

U NAS ЈЕ NEPOZNATA UPOTREBA CVETNIH PUPOUAКA САЈА Cvetni pupoljci саја imaju mnogo prednosti i ~teta је zna preduzeea ne nabavljaju u proizvodaclcim zemljama.
~to

ih

na~a

uvo-

Cvetni pupoljci od саја daju Ьlag i vrlo prijatan, crvenomrk infuz, aromaticni;i i bolji nego infuz (quj) od lis6a, jer manje drazi, po~to sadrZi

manje kofeina (0,2°/о). Osim toga, cvet ose эkoro ne ·m oie falsdfikovati, jevtiniji је i njegovim branjem drvo 111е oslabi kao kad se j ere li~ce. Ра ipak b se и svetu cajev cvet malo upotreЬljava, jer niije u modi. U na:s је nepoznat.

КINESKI

lLI

RUSКI САЈ

385
BURNA
ЈЕ

ISTORIJА

САЈ А

Zbog cega se u nas kineski сај naziva •ruskic ?
МisH se da su za Са.ј Ki.nem znali od najdavnijih vremena. Spominje se na 2.500 god. pre nase ere. Preьpostavlja se da ј е pre nekih 12 vekova upotreba саја prenesena iz Kine u Japan. U Ј apanu је и. XV vcJru g.ajenje Саја .uzelo veee .гamnere. U Evropu је prenesen. tek p~lovшom XVI veka kao lek. Holanc1anl, najbolji moreplovci 1 trgovc1, naJ''lSe su ga uvozИi i doprineli ~irenju njegove upotrebe u Evropi. Polovinom Х VII veka spominje se u р о t r е Ь а с а ј а k а о 1 е k а и nekim zemljama Zapada i u Rru-sijJ. Oko 1660. god. poeeli su Holandani uvoziti u Evropи vece kolicine саја. Tada је сај Ьiо vrlo skиp. Mongolski kan poklonio је 1638. god. ruskom caru malo еаја kao skupocenu retkost. Vec krajem istog veka еај se роеео siriti i и nekim evгopэkim zemljama slufiti kao pice za uz1vanje. U Englesku је uvezen 1665. godine, .prirnljen је sa oduЭevljenjeщ i vec posle nekoliko decenija bilo је oko 3.000 javnih cajara. Ipak, uiivanje саја ra5irilo se tek и XIX vekou, jer је sve dotle bio v r 1 о s k u р, а isto tako i t е с е r , tako da ј е s »Сај« bio pгivilegija samo po~lascenih ј imucnih staleZa. и cvetu Sirenju upotrebe Сэ.ја za pice u nas najvise su doprineli Rи­ si posle I svetskog rata. Ali сај jos nije uspeo da u nas ро· tisne prekomerno иzivanje crne САЈ _ GRANCICA U CVETU kafe. U nekim zemljarna је drfavna vlast otvarala javne cajare i favorizovala privatne u borbl protiv pr·ekomernog иZivanja a'lkoholnih pica (Rиsija) . I u nas na Balkan u ~ma javniћ еајЗ!Га, »C:ajdZinica«, kqje 1:ОСе samo еај, kao sto kafane toce samo kafu. Ako se a:rrora Ьli!rati izmertu dva zJa manje zlo, cxnda је svakak.o иZivanje Сзја ([J).[1()gO Irumje zlo od aililroholizma, а ti od kafeizma. Сај је dиgo vremena ikaravanima dolazio u Evropu iz Кine preko Rusije, Mongolije i Sibira. Otuda -se u na'S i ~danas vise cuje >>ruski сај« nego kineski. Nazivali su ga i »karavanski сај«.
ВЕRВЕ

ZBOG CEGA SU VAZNI VREME I NACIN

CAJEVOG LISCA

Cajevo lBce se bere 6-8 nedelja posle orezivanja cajevog drveta. U Kini i u Japanu se bere 3-4 puta godisnje. Prvi put и martu ili aprilu (Р ek о е, svilasto dlakav, s belim taokama), drugi риt u maju (Souchong) i tre-

386
6i put
и

LECBNJЋ

BIUВM

j ulu (Congou, poslednji kvalitet). Р е k о е t.aj daje dгvo samo od svoje seste godine ра nadalje. Obleno se Ьеrе pupoljak i 3-4 lista ispod njega. Orezivanjc i sablranje ,,r~ se stгutno i briZljivo, tatno ро utvr<1enirn propisi.ma zasnovanim na iskиstvu 1 nauci. Istovrerneno se obere i sve cvece i plodovi da ne bi smetali novim le· torastima. Od 100 kg sirovog doblja se oko 22 kg suvog lis ta. Berba se mora vгSiti Ьlagovremeno; inate listovi omatore, izdtde se i roba ima mnogo otpadaka. Oko gajenja t.aja ima dvaput vi~e posla nego oko kafe i kautuka. I to ј е jedan od raz.loga za~to је t.aj јо~ uvek skup i zasto se plantafe ne poveeavaju. Kvalitet t.aja za,,isi od vrste biljke, ali jos vise od vestine prerade, а kasnije od natina pakovanja i cиvanja. М i r i s i u k u s s и v а z n i ј i оd р r осеn t а k о f е i n а, jer је еај u pгvom redu s r е d s t v о z а u i v а n ј е.

z


PRERADA LISTA
ЈЕ

PRESUDNA ZA KVALITET

САЈА

Irna vi~e nacina pгerade, ali eemo navesti samo najvaZnije momente. Od d)acina prerade za,risi da li се se dobiti с r n i, z е l е n i, z u t i ili с r v е n i с а ј. Prve dve v.rste su vafnije od druge dve. U nas se najvise trosi crni сај. 1. С r n i ё а ј. - Kinezi ostave obтarno li~ce oko 2 sata na suncu u velikim ·koгpama da s v е n е. Zatim ga rasire da бе obladi, rukama savijaju i g n ј е с е nekih deset ak minuta u bladu, posle cega ga razastru na asu.re oko pola sata. Ovo se ponavlja nekoliko puta sve dok lisce ne postane tamno i sivkasto. Odmah pos1e toga, dalcle, posle f е r m е n t а c • ј е, 1Все se grei je, oprezno р r z i и sudovima od tuea iznad zara, skine s vatre i izruci u korpu da se na promaj i ohladi. Zatim se u v i ј а medu dlanovima, razvija i ponovo uvija i razvija. То se ponav1ja neko1iko puta, sve dok iz lista ne p r estane da izlazi zelenkast sok. Ponovo se razvije, baci u kazan za pd~je, iz. vadi, zavija i razvija, proseje, osusi nad zarom, bmljivo о d а Ь е r е i odstrani sve sto ne valja, i јо~ toplo hermetioki р а k u ј е u gledosane ili lakovane metalne kutije oЬlozene metalnim (tkalajnim) listovi• rna. 2. Z е 1 е n i с а ј izraduje se u Kini na sloican naCin, samo бе n е р us t i f е r т е n t а с i ј i (vrenju), tj. ne razara se hlorofil, vec se odmah brzo isprii. Сај za domacu upotrebu Kin~i ve-Stacki raznovrsno namirisu prema ukusu svojih potrosaca. Rasiri se tanak sloj raznog rnirisnog cveca Uasmin, gardenija i sl.) i ostayj izvesno vreme, 'Ра se ukloni, а na njegovo mesto rasiri se sloj pdenog саја. То se ponavlja nekoliko dana dok сај ne primi miris doticnog cveca . Englezi i Holandani su u svojim • ko1onijama radili sliOпo, samo tvornicki modernim m etodima zasnovanim na nauci i iskustvu. Obra, o lisce se n drz.i oko 18 sati da sve ne .n a lesama u tanikom sloju na 25-35ОС. Zatirn se pusta struja toplog vazduha, stavlja u maSinu za uvijanje (20-30 minuta), potom se uvrnuto lisce prenosi u odaju za fermentaciju zagrejanu na 35--400С и s lojevima d~belin1 4-15 cm. Posle ро1а ~Sata (ne'kad treЬa 3-6 sati) prekrine se vrenje. Z а v r е n1 е f е r m е n t а с i ј е r а z v i ј а s е р r i ј а t n а а r о т а с а ј а, ј е d n а 1 е р 1 ј i v а m а s а. Zatim ~е suSi i prn, бОr-

КINESIO

ILI RUSIO

САЈ

387

tira, ispituje i pakuje. Razumljivo је da se industrijskim standardnim metodima dobija jednolicna .i tipizirana droga, ~to је za ukus potrooaea od prvorazr edne vэ.Znosti. lv1~inski rad је jevtiniji od kineskog doma.:Ceg rucnog, р~ је i to jedan od razloga ~to ova moderna proizvodnja sve vi~ potiskuje kineski еај na svetskom tdistu. Otpatke i sitnez presuju u opeke ili taЬlete.

КАКО SE САЈ MOZE POZNATI GOLIM ОКОМ I LUPOM?

Сај na prvi pogled ne lici na list. Li'StiCi еаја эu pa:lljivo uvijeni u vretenaste, krive ili zgu:lvane ·k omade mrkocme Ьоје. Preliven kljuealom vodom listic omeksa, razvije se (na staklenu ploeu) i tada se vidi njegova velicina i oblik: duguljast ili duguljasto-kopljast, zcut:ubasto-siljast, sШen u kratku dr· sku, ро obodu Sti1no reokasto-zupeast. Ti 2: u 'Р с i lice na tupe crnkasto-mrke pticje kandie, vide se jakom -lupom. Na donjaj cetvrtini i1i trecind 01Ьоd lista nije nazuЬljen, nego је сео. Sekundami nervi se odvajaju od glavnog pod uglom od 450 i dalje granaju ~u gustu mrefu. Ca.i је osohitog, vrlo prijatnog m i r i s а i oporog i gorkog u k u s а.

CEJLON ЈЕ OD РОСЕТКА ХХ \'ЕКА POSTAO PROIZVODAC I IZVOZNIK NAJBOUEG ёАЈЛ NA SVETU, JER SE SVE RADI NA NAUCNOJ OSNOVI Gajenje atja. - U zelji za ekonomskom samostalno$6u i da bi ~to vise bila nezavisna od inostranstva, svaka trorpg,ka i suptropska zem1ja cini napore da gaji cajevo drvo kako Ьi time 'эртееi'lа uvoz :i odliv deviza. Uvidajuti sve veci ~аеај саја, i Jugoslavija је pokusavala sa uvodenjem саја u kulturu. Dr inz. Marko Ulicevic postavio је pre deseta:k godina manje kulture radi i.spitivanja mogucnosti gajenja саја na nekoli1ko mesta и Cmogoтskom prin1orju. Сај је postao prava kulturna Ьilj.ka. Sve је veci broj naucnih ins.titucija koje se sve intenzivnije bave agrobiologijom, agrotehni·kom i svim drugim is,t razivanji1na и svrhu povecМlja prinosa i pobolj~anja kvaИteta cajevog .Jista. Pretpos tavlja se da u svetu ima vise od milion hektar.a pod eajevim drvetom. Najvise se gaji u Кini, lndiji, na Cejlonu, u lndoneziji 1 drugim zem1jama. Те zernlje su i najveci izvoznici еаја.

OREZIVANJE CAJEVOG DRVETA

IМА

VELIK ZNACAJ

О r е z i v а n ј е ј е n а ј v а z n i ј i р о s а о о k о g а ј е n ј а с а ј а. Zato se na to polaze mnogo pa:lnje. Orezivanje se vrsi na kгaju sus- sene zone. U Indiji, na Cejlonu, Javi, Sumatгi i u drugim tropslcim predelima gde је klima uvek podjednako zarka, orezivanje se vr~i svakih 15 dana. ProЬlem orezivanja је u stalnon1 usavrsavanju. Proizvodnja саја sve vise prelazi s privatnog sektora na drZavni, na velike planta:le.

388
GEOGRAFSKO
POREКLO

LECBNIВ BILJВM

CAJEVOG DRVETA

С'ај је verovatno poreklom iz Asama, Burme i 5а ostrva Hajnana. Vec nekoliko hiljada godina kako se еај gaji .u К1ni, а mnogo kasnije u Japanu. Od XIX veka prosirilo se gajenje саја ро mnogim tropskim predelima: u Indiji (1 840), na Ccjlonu (1875), Jav.i, Sumat ri, Rusiji oko Batumija (1848), Bгazilu itd. Poslednjih nekol±ko decenija роеео se gajiti i u Africi , Austra· liji, Sred·n joj Americi i u mnogim drugim zernljama, cak i u krajevima oko Sredozemnog n1ora.

КАКО Сај је

IZGLEDA CAJEVO DRVO?

vrlo otporno, jako i lepo zimzeleno drvo ili grrn lroji naraste 3-5 т, recte do 10 metara visok o. Inace, u ·kulturi proizvodaci ne dozv~ ljavaju da сај naraste vi$e od jednog metra, da bi se moglo soo lakse rukom sa zemlj e brat:i i da bi se эtalni•m, struCnim potkresivanjem u odredeno doba godiпe i шrasta dobio sto veCi broj m ladih letorasta i sto vise m ladog lisca, j er и k о 1 i k о ј е 1~ s с е m 1 а it е, u t о 1 i k о s е с а ј v i s е с е n i. Uglavnom ima dve vrst~ cajevog drveta: Thea sinensis ( = chinensis) i Thea assamica, а od njih se odvaja veЊk broj varijeteta i p relaznih oЬlika. Prvi је nizi, list mu је upola sтitniji i grana se od zemlje. Сај ima naizmenicne, tamnozelene, zi·mzel8ne listove bez miгisa i bele ili pomalo ruzicas te, krupne, vrlo • epe cvetove veoma pгijatnog mirisa ria l . . Jasmm. Plod је drvenasta, trouglasta i mnka саuга sa tгi semenke. Listovi od Thea sinensis su duguljasto--jajasti i najvise 12 om duga.6ki, а oni od Thea assamica su v~se jaljast:i i dJo 25 ст dugi.

lisee

S\' ETSKA PROIZVODNJA

САЈА

Indija i Cejlon podn1iruju dve tre6iлe svetske potrosnje саја. Iako se сај gaji u Кini od pamtiveka, ipak је celok'Upno tamosnje р~ slovanje sa cajem ostalo dosta prirnitiWlo. Naprotiv, na Cejlonu, u Indoneziji, ispod Kavkaza i u drugim zemJdama, gde је gajenje novijeg datuma, u dria-,.-nim rukama Пi svojina trustova i velikirh preduzeca, to је v.rlo briZljivo prouceno i posta\'ljeno na n а u с n е i industrijske oonove, pod stalnim nadzoroщ strucnjaka.
OD CEGA ZAVISI KVALITET
САЈА?

Сај strada od duge su5e. Hladnocu lakse podnosi. Na Himatlajima se kulture саја penj u do 2.000 т, gde temperatura pada is;pod оос. planina је сај bolji nego iz nizija. Kvalitet raste s porastom visine planine; daJde, istj s lucaj kao s kafom. Сај iziэkuj e najmanje 1,5 m voderюg taloga godisnje,

s

veliku vlaznost vazduha, lako, p eskovito, izrazito kiselo zemljiJte, :zaSticeno od jakih vetrova prirodnim ili vestackim zaklonima. Seje se na 2 m rastojanja i ne dopus ta se da naraste vise od jednog metra.

KISELO DRVO, SМRDUIVO DRVO • . .

389

KISELO DRVO, Sl\IRDlJIVO DRVO, AILANТUS, PAJASEN, MORSKI JASEN, RUS

Ailanthus glandulosa Desf. .

Simaгubaceae

Do 30 m visoko drvo, poreklom iz istocne Azije. U nas se sadi ёesto 1 za P?~uшJjavanje goleti. Listovi su perasto deljeni, dugaёki do SO ст. ~Ја ~llJka, osobito и julu kad cveta, siri jak i neprijatan rrriris. UpotreЬ1JaVaJu se kora s grana i s korena i list. U kori ima katehinskog ta11i11 a,

КISELO

DRVO

m aJten.ije ailantina, oksikumaliinslrog heterozida, saponozida i masnih jedinjenja. U listu ima do 1~/о tanina, elagne i galne 1 ki'Seline, f1avonoida, ј do 210 mg>/o vitamina С. Deluje sliёno ipekakuani, ра se u Ktini upotreЬljava protiv tropske (amebne) srdoЬolje i nekih crevnih parazirta (kao nar). Kiselo drvo se upotreЬljava i kao insekticid (unistava insekte) i insektifug (goni, tera insekte): 1 kg sveieg li~ea se бitno iseёe i prelije s 50 litara kljuёale vode i, ёеsсе mesajuci, d.rZi 24 sata. U drugom sudu se rastvori 1 kg crnog mekog sapuna u 50 litara kljuёale vod.e . Ocedena teёnost od lisea i rastvor sapuna se pomesaju i oom teёnoscu se prska voce i povrce protiv napada insekata.

g>Oгke

390
cvetaлja

LECENJE BIUEM

Na Za padu se upot гeЬljava prasak kojim se zapra~uju vocke u vreme p roti\' razniћ insekata: ро 10 kg fino samlevene osu sene kore s kor ena kiselog drveta, fino samlevenog osusenog lisea paradajza i dijatomita i sve se dobro p01nesa. Da bi ods tranio razn e insekte, u raznim krajevima sveta narod stavlja S\'eze lisce kiselog dnreta u a postelj u , njime se trlja, а is oo to cini i sa stokom.

KICICA, GORCICA, TRAVA OD GROZNICE, КANТARIJA CRVENA

Erythraea centaurium Pers. (Centaurium umbellatum - Gentinaceae
КЈсiса је cvetiCiпш

GilliЪ.)

dvogodisnja i:li jednogodisnja, mala, zelja5ta bi1jcica sa sitnlm vatrene Ьоје. C\·eta celog leta. Raspгostranjenost. Raste svuda, а najvise ро vlainim brdskim i planinskim li vadюna, mest·i micno u ogromnim kolic:inama, tako da se u leto mnogi senokosi rumene od iscvetale kicice. Svojstva. - Kicica је vrlo gorkaJ а nije otrov.na. Berba. - Kicicи treba brati dok је u cvetu, vezati u kitice i sиsiti u bladu na promaji. Droga. S t а Ь 1 о је evrsto, gotovo eetvrtasto, golo, sиplje, pri vrhu razgranato, ' ' isoko od 30 do 40 cm, а debelo је do З mrn i ·n aretko obraslo sitnim listicima. L i s с е је sitno, retko, naspramno, skoro sedece, duguljasto-jajasto, do 4 ст dиgacko, ро rubu celo, golo, sjajno, irna 3- 5 nerava. Prizemno lisce poredano је unakrsno и prsljenove i sedece. Сvеt оvi sи slozeni u racvastи cvast na vrhи staЬla i imaju levkastu, petozubu krunicи ru:Zicaste i1i svetle с r v е n е Ь о ј е. U stare i na ·sиnси эusene droge cvetovi sи izЬledeli. Sastav. - Sadrzi go1·ke heter02J.ide: g е n i с i о р i k .r о z i d, eritшrozid, eritrocentaurozid i dr. Nadeno је oko 0,6 do }Ofo alkaloida, medu kojima је glavni gencijanin. Najvise gorciпe ima u s t а Ь 1 ј i с i, manje и cvetu, а najmanje u listu. Jacina gorcine droge је od 1 : 2.000 do 1 : 3.500. Upotreba. - Kicica је dobar gorak tonik. Deluje kao cist amarum slicno Jincuri. UpotreЬljava se и obИku infuza (10 do 20 g na 1.000), vodenog e kstrakta, praska, vina i tinkture. Ulazi u sastav goгkih cajeva za stomak. Malo је naseg lekovitog bilja koje se и ·narodи tako mnogo, cesto i uspesno иpotreЬljava kao kicica: za otvaranje apetita, protiv smetnji и organima za varenje, protiv gгoznice, slabokrvnosbl itd.
1. Goralc s:01nafzik: ро 20 g kicice, lincure, idirota, gorke deteline ј kore od gorke pomorandre. Od ove smese moze se spra~ljati сај ili se stavi и litar komovice, drli 8-10 dana се~се muckajиci i pit e na pola sata pre j jela. Na isti nacin se moze koristiti i ova smesa: ро 25 g lcicice, trave-ive, lincure 1 Ьlafenog ckalja.

КLЕКА, VENJЛ, BOROVICЛ

391

2: Pro~iv .gasova, nadimanja: ро 20 g ikiilice, gorke deteline, kamilice, nane 1 matiCn]aka, kao pod 1. . ~potre~ljava se i ova sme~a: ро 20 g kicice, oeajnice, nane, kamilice i
maзkine du~юe.

Is~orija .. - Кicicu kao lek spominju ј о~ Plinije ~ Dioэkorid. Ро jednima, 'latinэko tme dolazi od centaura Hirana, Ahilovog ucitelja, а ро drugima, od centum = stotma i aurum = ziato, tj. lek koji vredi stotinu zlatnika. . , Naro~ imena: ger, gorka kitica, • gorko zelje, groznieavka, drago cviJece~ dupcн~. zlatna fuc, jezemica, 'lcinin, kiticica, mala semenCina, mali stozlatnik, svedrc, sunceni cvit, crvena kicica, огnо zelje. Za~~ta u P?rodi. - Naglom i nerazumnom eksploatacijom kiCica је na mnogun mestima tproredena, ра cak i iskoreпjena. ZЬog rtoga se namece preko ·p otreba delimicne, а mestimicno i potpune za~tтite za vi~e uzastopnih godina dok se sama od sebe ne razmno~. Opomcna! - Кicica ima vrlo sitno i ·p litko korenje, t~o da cim se rukom ·u hvati, ona se i~cupa ·i na taj nacin ,uni~ti. Kicica se ne sme cupati, nego se gonzja polovina staЬljike и cvetu pai.ljivo odsece ostrim makazama. Кicica se podjednako cesto i ramovrsno ·k oristi i u narodnoj i u naucnoj medicini. Ima i privredni znaeaj, jer se uv~k mnogo trafi, dobro plaea i nik.ad se ne nabere dovoljno kvalitetne d·r oge za domaee potrebe i za izvoz.

КLЕКА,

VENJA,BOROVICA
Cupressineae