Kriminologija

Glava prva
POJAM, PREDMET, PODELA I MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA
I POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE
Odrediti pojam kriminologije znaci odgovoriti na pitanje „šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?”. Odgovarajuci na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvacenog gledišta o tome šta je kriminologija. Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili strucnjaci razlicitih naucnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i definiciju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodološkog opredeljenja u izucavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i medu kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit.1 Tako se može zakljuciti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izucavanja, korišcenja znanja i dostignuca razlicitih naucnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su "kriminolozi kraljevi bez kraljevstva".2 Razmišljanja o kriminalitetu (zlocinu, prestupništvu), kao negativnoj društvenoj pojavi, poticu iz najranijeg perioda razvoja ljudskog društva. Medutim, izucavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko-saznajne, prakticne, organizovane i planske istraživacke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski

Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za oznacavanje nauke koja se bavi izucavanjem izvršenih krivicnih dela.3 Italijanski pravnik Garofalo (Raffaele Garofalo) upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajuci pod kriminologijom nauku (ucenje, od grcke reci logos) o kriminalitetu, zlocinu (lat. crimen). Prilikom odredivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da li ovaj pojam shvataju šire ili uže. Šta je kriminologija? _ Disciplina koja se bavi proucavanjem kriminaliteta (Garofalo, Durkheim, E.).4 _ Nauka o kriminalitetu pojedinih ljudi i kulturnih naroda (Sauer, W.).5 _ Nauka koja proucava uzroke i zakone delinkvencije (Kinberg, O;

Marquiset, Stefani Levasseur; Jambu-Merlin, Cuche). _ Nauka o deliktu, kriminalitetu, zlocinu i delikventu (Lombroso).6 _ Nauka koja treba da proucava delinkventa jer je krivicno delo samo "indicija" licnosti delinkventa (Ferri, E.). _ Nauka koja treba da se bavi pitanjima procesa koji uticu na delinkvenciju, odnosno kriminogenezom (E. de Greff).7 _ Nauka koja empirijski istražuje zlocin i licnost izvršioca (Exner, Sauer, Mezger, Manheim, Geerdis, Pinatel, Kaufman, Würtenberger).8 _ Nauka koja proucava cinjenice o zlocinu i borbi protiv njega (Hans v. Hentig). _ Nauka o kriminalitetu (zlocinu) i njegovom sprecavanju (Middendorff). _ Nauka koja obuhvata celokupno proucavanje kriminaliteta, u koju ulazi kako sociološko, tako i biološko, odnosno kriminalno-politicko ucenje o kriminalitetu (Tahovic).9 _ Nauka o kriminalitetu i srodnim negativnim društvenim pojavama, koja naucnom metodologijom izucava pojavne oblike i uzroke kriminaliteta, kao i delotvornost nacina njegovog suzbijanja radi ostvarenja društvene samozaštite od kriminaliteta i drugih negativnih društvenih pojava (Šeparovic).10 _ Samostalna disciplina u sistemu nauka, koja svojim sistemom metoda proucava pojavne oblike i uzroke kažnjivih ponašanja (Horvatic).11 _ Naucna disciplina interdisciplinarnog i multimetodološkog karaktera koja se bavi proucavanjem uzroka prestupništva kao društvene pojave u cilju njegovog sprecavanja i suzbijanja” (Pešic).12 _ Nauka o kriminalitetu kao pojedinacnoj, masovnoj i društvenoj pojavi (Acimovic).13 _ Kompleksna nauka o kriminalitetu koja se bavi pitanjem pojavnih oblika, strukture i razvoja kriminalnog ponašanja (fenomenologija), uzroka i uslova kriminalnog ponašanja, tj. kako dolazi do kriminaliteta kao pojedinacnog ponašanja, masovne i društvene pojave (opšti uzroci-koreni kriminaliteta i kriminogeni faktori) (Milutinovic).14
Kriminologija

_ Humana i socijalna nauka koja empirijski istražuje individualne i društvene procese kriminaliziranja i dekriminaliziranja i svoja saznanja kao preporuke predaje zakonodavcu i onima koji primenjuju zakon (Schneider).15 _ Nauka koja proucava faktore i procese strategije i tehnike koje su najbolje za borbu protiv njega i ako je moguce za njegovo suzbijanje (Gassin).16 _ Ucenje o stvaranju zakona, kršenju zakona i odgovorima na kršenje zakona (Meier).17 Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju odredenu naucnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvacene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojecih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajuci, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijskoempirijska,

interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. Odredivanje predmeta izucavanja kriminologije usko je povezano sa odredivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znaci utvrditi šta kriminologija izucava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naucnim disciplinama. Iako znacajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno medu kriminolozima. Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja, što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. Postoje razlicita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izucava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sinteticka nauka.18 Medutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajednicko je da kriminalitet cini najvažniji polazni elemenat za odredivanje predmeta kriminologije. Šta je predmet izucavanja kriminologije? Kriminološka shvatanja krajem 19. i pocetkom 20. veka bila su usmerena pretežno na coveka-delinkventa, koji je smatran osnovnim predmetom kriminološkog izucavanja (Lombroso, Ferri, Garofalo, Aschaffenburg i dr.). Francuski kriminolozi Lenjel-Levastin i Stanciju (Laignet-Lavastine i Stanciu) smatrali su da je kriminologija "kompletna nauka o coveku, odnosno da predstavlja kompletno i integralno proucavanje coveka sa stalnom preokupacijom boljeg upoznavanja uzroka i lekova za njegovu antisocijalnu aktivnost"19, a da je predmet kriminologije je "covek, tj. zlocinac", taj "prvi stožer kriminologije", jer je "žica zlocina usadena u coveka". Svodenje predmeta kriminologije na pojedinacnu aktivnost delinkventa bilo je jako izraženo i 50-tih i 60-tih godina 20. veka kod pojedinih
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

autora, na primer kod E. de Grefa (Etienne de Greff), koji je razvio teoriju procesa "prelaska na delo", tzv. "dinamicku kriminologiju", dok je ucenje o uzrocima dovelo do nastanka "kriminalne etiologije" ili "etiološke kriminologije". Slicno Etjen de Grefu, francuski pravnik Pinatel i profesor Univerziteta u Rimu di Tulio (Benigno di Tullio), stavljaju u prvi plan proucavanje licnosti delinkventa i govore o klinickoj kriminologiji. Sa javljanjem shvatanja o društvenim uticajima kao kriminogenim faktorima, kriminološka izucavanja se proširuju, pa se navodi da predmet kriminologije, pored delinkventa, obuhvata i kriminalnu aktivnost. Americki kriminolozi Mejbl Eliot, Saderland, Kresi i Zauer (Mable Elliot, Sutherland, Cressey, Sauer) naglašavaju društvenu uslovljenost kriminalnog ponašanja, sagledavaju kriminalitet kao proizvod odredene društvene strukture, cime sadržina predmeta kriminologije dobija nove elemente i novu dimenziju.

22 Kriminologija Iz navedenih razlicitih shvatanja predmeta kriminologije može se zakljuciti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije ukljucujuci niz posebnih nauka i naucnih disciplina. ali one imaju svoju samostalnost. sudove i korekcione sisteme u pojedinim zemljama (kriminolozi proucavaju razne aspekte delovanja policije: diskreciona prava policije. kriminalistikom ili penologijom. od stvaranja krivicnog zakona do primene krivicnih sankcija. veka javilo se shvatanje po kome "ne dovodi delinkvencija do društvene kontrole. opšta prevencija.Dalje proširivanje predmeta kriminologije ide u pravcu proucavanja mera protiv izvršioca krivicnih dela. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najcešce povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. zatim rasprostranjenost kriminaliteta. kao i reakcija žrtve. Predmet kriminologije po Majeru (Meier) obuhvata ucenje o stvaranju zakona (kao deo sociologije prava bavi se procesom po kome su neka pravila inkorporisana u zakone a neka nisu). Stoga. vec sociološka analiza mehanizama društvene kontrole. odnosno policiju). njegove manifestacije i uzroci. dovodi do nagomilavanja i razudenosti niza razlicitih cinjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proucavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja. Metodi borbe se ne mogu poboljšati ako se dublje ne sagleda priroda zlocina". Pojedini kriminološki pisci proširuju predmet kriminologije sociološkim proucavanjem krivicnopravnih normi (L.20 Drugi pisci su isticali da predmet kriminologije sacinjavaju krivicno delo i krivicna sankcija. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom. ucenje o kršenju zakona (odnosi se na krivicnopravni sistem. vec je društvena kontrola ta koja dovodi do delinkvencije. kriminologija obuhvata i kriminalnu politiku jer je "korisno da društveno reagovanje protiv zlocina bude u tesnoj i stalnoj vezi sa krivicnim delom. sociologijom zakona. predmet proucavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna ."21 Pristalice ovog shvatanja smatraju da predmet kriminologije nije „prelazak na delo“. propuštanje od strane policije da uhapsi sumnjivo lice. Henting).) i odgovore na kršenje zakona. U okviru socioloških shvatanja 60-tih godina 20. Cressey). Tako prema Hentigu (Hans v. Sutherland. koja treba da pokaže kako krivicnopravni sistem "stvara" delinkventa. Sve navedene nauke i niz drugih nauka i naucnih disciplina svojim znanjem svakako pružaju dragocenu pomoc prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. svoj poseban predmet i metod izucavanja. Radzinowiz. kao i kriminologija. po našem mišljenju. okoline i medija. korišcenje ilegalnih fizickih sredstava protiv gradana od strane policije i sl. proucavanje njegovih posledica po društvo.

vec ima veliki uticaj na delinkvente. kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo. struktura. pojedini pisci nastoje da nadu takvu definiiju kriminaliteta Glava PRVA – Pojam. žrtve. u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet. postoji i veliki broj definicija kriminaliteta. pa. društveno negativno ponašanje. dok su drugi negirali mogucnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. Istorijski posmatrano rec zlocin. pojedinosti na koje se žali tužilac. strukturalne promene. II POJAM KRIMINALITETA Kriminalitet je negativna društvena pojava. _ Jedan od predstavnika pozitivne škole Garofalo. Da li ce jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od politicara koji kreiraju zakon.opšti i neposredni. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci . . predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. delinkvencija. govorio je da. Medutim. Sa razvojem društva i kulture menjao se broj i sadržaj kažnjivih ponašanja. dinamika. Kasnije. ali i na sve ostale gradane. Tako se razlikuje kriminalitet u odredenom vremenu i na odredenom prostoru zavisno od društvenog sistema i državnog uredenja. kasnije se taj termin koristi za oznacavanje neosnovane optužbe. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). one koji štite krivicnopravni sistem. odnosno zlocin i da li je uopšte podesno naucno izucavati ovu pojavu. cesto medusobno suprotne uz upotrebu razlicitih sinonima: zlocin. obim. okrivljenja ili prekora. prestupništvo. predmet. upotrebljavali su najpre Rimljani za oznacavanje sudske odluke ili presude. Definicije kriminaliteta su razlicite. koja je. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka koja bi važila za sve zemlje i sva vremena. Ljudsko društvo od pocetka svog nastanka poznaje nacine ponašanja koji se nazivaju kriminalitetom ili zlocinom. kojim se se ugrožavaju osnovna moralna osecanja solidarnosti (izvršenjem krivicnih dela protiv licnosti) i poštenja (izvršenjem krivicnih dela protiv imovine). Saglasno ovoj definiciji. Važno je napomenuti da proucavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno. antisocijalno ponašanje i sl. "crimen". sudija koji ga tumace i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. devijantno ponašanje. zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti. postoji "prirodni kriminalitet".pojava. on se stalno menja. razlikuju se makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu) kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. Kriminalitet nije statican i fiksno odreden. Definicija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta. pored zakonskog.

S obzirom na veliki broj i razlicitost definicija kriminaliteta. Krivicnopravno definisanje kriminaliteta Izucavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivicnopravne nauke. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguce odrediti bez krivicnog prava. _ Francuski sociolog Dirkem Emil (Durcheim Emille) definiše kriminalitet kao povredu cvrstih i definisanih stanja kolektivne svesti. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje . vec i kao društveni fenomen. veoma je teško navesti i sistematizovati sve postojece definicije. koji prihvataju uže pravno definisanje. _ Lagaš (Lagache) je isticao da je zlocin agresija u odnosu na vrednosti jedne društvene grupe koju vrše njeni pripadnici. koji je uvela klasicna krivicnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogucava sigurnost u pogledu obima i sadržaja ucinjene protivpravne radnje. 1. Pritom. Prema vecini pisaca (Mergen. a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. kriminalitet cine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. _ Selin (Seelin) formuliše definiciju kriminaliteta kao aktivnost clana jedne grupe koju osuduju ostali clanovi te grupe. Teškocu koja postoji u tom pogledu pokušacemo da savladamo polazeci od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. pretnja kaznom podesna je da nagovesti razliku izmedu zlocina i povrede moralnih i društvenih normi. Würtenberger). Ove dve definicije najcešce su zastupljene u naucnim radovima i najvažnije su za odredivanje predmeta kriminologije.23 Krivicnopravna definicija zasniva se na principu zakonitosti. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivicnopravna i kriminološka izucavanja nisu bila jasno razgranicena i kada odnos izmedu krivicnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden._ Feri (Ferri) je isticao da krivicno delo treba shvatiti kao radnju koja potice iz egoistickih i asocijalnih pobuda i kojom se vredaju uslovi života i moral jednog društva na odredenoj etapi razvitka. smatra Dirkem. Quinney. Tako se predmet kriminologije ogranicava na krivicna dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. Kriminologija U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. U tom periodu krivicno pravo je imalo odredena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivicno delo ne samo i iskljucivo kao pravni. Sauer.

individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivicna dela predvidena krivicnim zakonodavstvom jedne zemlje. u društvu postoje takva ponašanja. Interesantna je i Zeligova definicija kriminaliteta kao pojedinacne pojave. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. To znaci da se prilikom definisanja kriminaliteta polazi od krivicnopravne definicije u širem smislu. koji se dogadaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sa pravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše. dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika". pojave i procesi. vec i druge kažnjive radnje. 2. To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. psihološku i drugu analizu odgovarajucih pravnih normi i kriminalnog ponašanja. Prema širem pravnom definisanju kriminalitet se odreduje i kao pojedinacno krivicnom sankcijom ugroženo ponašanje ili kao skup takvih ponašanja koji može biti prostrorno i vremenski ogranicen (Acimovic. kao i neuskladenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. Uže pravno definisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivicnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta. posebno uže pravne definicije.). uz sociološku. izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i sl. preuske. M.(cinjenje ili necinjenje) za koje po važecim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreci sankciju. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. Osim toga. koji je smatrao da je zlocin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. koji je zbog svog društveno protivnog dejstva pravno zabranjeno i kaznom ugroženo. Ovako shvacen kriminalitet ima kvantitativno odredenje. struktura i . Ovo shvatanje potice od Ferija. njegov obim. KRIMINALNO PONAŠANJE kao pojedinacno. bile su kritikovane kao formalno-dogmatske. nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru.)."24 Pravno definisanje kriminaliteta. KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. odnosno isticanje da je zlocin "krivicno-duševno-telesno ponašanje coveka.

Odnos izmedu ove Glava PRVA – Pojam. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: . kulturnih. Krivicno delo. sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu. Tacnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinacnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen (Gassin. 1990). . ne samo legalnih normi ponašanja. Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuca ekonomska klasa. predmet. Herman i Julia Švedinger (Herman i Julija Schwedinger) smatraju da je kriminalno ponašanje. napredak i potencijale. Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost.25 U okviru socioloških definicija postoji veliki broj razlicitih shvatanja. 2. posebnog i pojedinacnog. kao ljudska i društvena realnost. Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih. Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proucavati kao suština kriminaliteta. Na taj nacin ponašanje vlade može biti smatrano kriminalnim ponašanjem. 1978). kao i ponašanje gradana. ponašanje koje ometa ljudski razvoj. bez obzira na svoj legalni status. Kriminalitet je društveni fenomen.u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite (William Chambliss.druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. To ponašanje može da se ispolji u formi propuštanja zakona da zabrani zagadivanje vazduha i vode ili u stavljanju van zakona mirnog protesta protiv vlade. . Kriminologija treba da proucava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ogranicena promenama zakona. Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proucavanje. pa je .dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. proucavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt izmedu kultura. daleko širi od okvira koje pruža krivicno pravo. moralnih.prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka dve pojave moguce je posmatrati kroz dijalekticku povezanost opšteg. Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona. a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja.

Široki koncept sociološkog definisanja kriminaliteta dozvoljava arbitrarnost u odredivanju kriminalnog ponašanja. definisao je zlocin kao "ponašanje koje grupa koja poseduje neophodnu snagu da sprovede svoje mišljenje smatra za narocito društveno štetno"28. G. Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija. Ljudi koji imaju moc stvaraju i uticu na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno. Sociološke definicije se kritikuju kao neodredene i konfuzne jer isuviše proširuju pojam kriminaliteta. vrednosti koju društvo za svaku licnost sa odredenim statusom u društvu propisuje. koji je znacajan za americku kriminalnu sociologiju. Sociolog Džilin (Gillin).26 U sociološke definicije spada i definicija nemackog kriminologa Šnajdera. istice se da samo pravna definicija omogucava sigurnost u pogledu obima i strukture sadržaja kriminaliteta.). vec se oslanja na njegov procesni razvoj. Sem toga. pored pojmova kriminalitet i . Svaka od ovih definicija može biti kritikovana. Širi koncept sociološkog definisanja koristi. obicajnim) u društvu. Sociološke definicije kriminaliteta zasnivaju se i na novijim shvatanjima sociologije o položaju i ulozi pojedinca u društvu. Delay. To svakako unosi veliku nesigurnost u definisanju onih ponašanja koja se smatraju kriminalitetom. a trecoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni. od njega ocekuje i preti odredenom sankcijom za neispunjenje ocekivane uloge. koji prihvata psiho-socio-dinamicku definiciju i istice da je zlocin ponašanje (cinjenje ili necinjenje) koje je putem interakcije u društvenim i individualnim procesima kriminaliziranja obeleženo kao kriminalno. Švedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (razlicit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava.kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. koji po mišljenju sociologa (Stoetzek. na njegovo nastajanje. dovodi do uspostavljanja povezanosti izmedu sociološkog i pravnog razmatranja kriminaliteta. omogucava da se kriminalitetom proglasi svako društveno ponašanje suprotno odredenim pravilima (moralnim. nacina ponašanja.29 Koncept socijalne uloge. što se ne može postici sociološkim definicijama (Kaiser. Linton.27 Suština ove definicije je u Kriminologija tome da uzima u obzir reakciju na kriminalitet. Dahrendorf) obuhvata celokupnost stavova. tako da se orijentiše na kriminalnu stvarnost i da kriminalitet ocenjuje ne samo kao krajnji proizvod.

tamo gde pojedinci žive na ivici "normalnog" društva koje ne povlaci stalno pravne sankcije. Preterana upotreba alkohola u vezi je sa nasiljem u porodici (ubistvo. dok je devijantnost najcešce zabranjeno ponašanje od strane društva. Kriminalitet i devijantnost su zbog toga posledice društvenih razlicitosti koje postoje u svakom društvu. predmet. uglavnom sa sociološkog i medicinskog stanovišta. istraživanja pokazuju da su ovi oblici devijantnosti u vezi sa kriminalnim ponašanjem. veca je i potreba za definisanjem pojma devijantnosti.društvene devijantnosti i devijantnog ponašanja. krada i ubistava. Ono što je devijantno. Kriminalna fenomenologija . proucava povezanost ostalih oblika devijantnosti sa kriminalnim ponašanjem i kriminalitetom uopšte. ili da se toleriše kao jedna od razlicitosti.delikvencija. Što su vece razlicitosti. uslovljavaju ga ili cak prouzrokuju. telesne povrede). Devijantnost se zbog toga nalazi izmedu kriminaliteta i razlicitosti. ostaju van dometa kažnjavanja i ne Glava PRVA – Pojam. tj. Medutim. prekomerno uživanje alkohola (alkoholizam) i opojnih droga (narkomanija). On ova tri fenomena posmatra kao stepene odstupanja od pravila ili normi društva. Definicije devijantnosti i kriminaliteta se oslanjaju na naucne analize datih društvenih uslova i situacija. Dirkem opisuje kompleksne odnose izmedu kriminaliteta. rasudivanja o tome šta je prihvatljivo. devijantnosti i razlicitosti.30 Društvene devijantnosti i devijantna ponašanja predmet su izucavanja posebnih disciplina: socijalne patologije. Senzibilnosti. ne mora uvek da bude i uocljivo. Kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija 1. Ove pojave izazivaju pažnju društvene zajednice. a nedostatak droge može da utice na izvršenje teških krada. sociologije devijantnog ponašanja i sociologije devijantnosti.1. pojam devijantnosti . individualne razlicitosti su te koje cine samu suštinu ljudskog društva. iako nema za predmet izucavanja ostale oblike devijantnosti. S druge strane. variraju od društva do društva. i ono što je u tradicionalnom društvu neprihvatljiva razlicitost (npr. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka predstavljaju kriminalitet u širem pravnom smislu. Zbog toga kriminologija. homoseksualnost) može u postmodernom društvu da bude okarakterisano kao izbor nacina života. III PODELA KRIMINOLOGIJE 1. U “Pravilima socioloških metoda”. a ne kroz zvanicne reakcije i norme ponašanja. Kriminalitet znaci društvenu zabranu na zvanicnom nivou. Na primer. a šta nije.

Kriminologija prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu. Ž. U novijoj kriminološkoj literaturi istice se da predmet izucavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike. tehnike provaljivanja. koji je opisivao pojedine kriminalne slucajeve31.). strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinovic.).ono što se vidi. Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. ponašanja (Horvatic. nacina izvršenja krivicnih dela. rasprostranjenost. M.32 Po Grosu (Gross). nauka) oznacava deo filozofskog ucenja o pojavama. što se ispoljava. brojno stanje. dinamiku prestupništva. koja je posvecena proucavanju spoljašnjih formi zlocina (kriminalna morfologija) i stvarnih formi zlocinca. Smatra se (Exner. etiološku . koja se sastoji u izucavanju pojavnih oblika krivicnih dela. fenomenologija se bavi izucavanjem spoljašnjih simptoma na koje uticu unutrašnji dogadaji. sredstva itd. nacin. Nemacki teoreticar klasicne krivicnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zlocina isticuci potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivicnih dela (vreme.na primer.). Grasberger (Grassberger) istice da fenomenologija obuhvata morfologiju zlocinstva i oblike egzistencije zlocina.Termin "fenomenologija" (od grcke reci "phainómenon" . strukturu. Pinatel naglašava da izucavanje kriminalne stvarnosti obuhvata kriminalnu fenomenologiju. Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zlocina". strukturu i klasifikaciju prestupništva. falsifikovanja novcanica i sl.. kao i uslova zlocina . posledice prestupništva. istraživanje. F. koji se razlikuje od posebnih znacenja u okviru pojedinih nauka.tipovi delinkvenata. R. oblici ispoljavanja profesionalnih prestupnika". odnosno kažnjivih radnji.ucenje.). prestupnike i oštecene. njihovog ponašanja i tipologije. To je enciklopedijsko znacenje ovog termina.. Izucavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemacki teoreticari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije. Kupcevic-Mladenovic. nacina života delinkventa.) da pocetak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734. Zelig tvrdi da je kriminalna fenomenologija "opis specijalnih pojava oblika izvršenja zlocina . i "logos" .

nepoznat. struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivicnih dela koja vrše muškarci i krivicnih dela koja vrše žene itd. v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru odredenih pojavnih oblika kriminaliteta. kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (nacin izvršenja) kažnjivih ponašanja. nacinu.). politicki kriminalitet. sredstvu i mestu izvršenja. imovine. prevare. imovinski kriminalitet obuhvata krade. može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivicnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivicna dela protiv života i tela. telesne povrede. koji se prati na osnovu statistickih podataka iz statistickih evidencija o kriminalitetu. protiv života i tela. krivicna dela protiv dostojanstva licnosti i morala. . recidivizam). imovinski kriminalitet. neevidentiran broj krivicnih dela i izvršilaca. kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivicnih dela (na primer. profesionalni kriminalitet itd. utaje. Na primer. privredni kriminalitet. vremenu. prinude. prekršaji u saobracaju itd. pri cemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identicnim pojmom u kriminalistici (Horvatic). mogu se posmatrati sa razlicitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja. uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika). b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. prekršaji protiv javnog reda i mira.). objektu napada ili objektu krivicnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. težini kažnjivih ponašanja. Kod odredivanja tacnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta. krivicna dela protiv imovine. broj izvršilaca.(geneticku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama. punoletnih i maloletnih izvršilaca itd. V. broju izvršenih krivicnih dela (primarni kriminalitet. Iz navedenih definicija može se zakljuciti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivicnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu. struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivicna dela ubistva. poreklo i razvoj prestupništva (Pešic. polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena).). privrede).

uz pomoc statistickih podataka posmatra se da li je kriminalitet Glava PRVA – Pojam. kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih. 1. U okviru kriminalne fenomenologije izucava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. ukazuje da odredeni obim. postojecih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivicnog zakona. u Srbiji opao. Iako vecina autora istice da je kriminalna etiologija "centralno podrucje" kriminologije. predmet. Proucavanje obima. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamican proces. Pojavni oblici. ucenje) izvorno . U okviru istraživackih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. u gradovima i selima. vremena. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). starosti i sl. cime se odustaje od dalje krivicnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija). politickog.Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja. Na primer. imovinskog. stagnirao ili je bio u porastu. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. maloletnicke delinkvencije. polu. struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da uticu na stanje i razvoj manjih ili vecih društvenih grupa i pojedinaca. Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguce je posmatrati i statisticki pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta – privrednog. obim. Kriminalna etiologija Termin "etiologija" (od grckog "aitía-uzrok i "logos"-nauka. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki znacaj: omogucava da se uvidi potreba za odredenom društvenom reakcijom i da se postojeca društvena reakcija shvati. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka (ukupan broj izvršenih krivicnih dela) u periodu 2000-2005. dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama. kriminalna fenomenologija nije ništa manje znacajno podrucje izucavanja. strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja cine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. društvenih prilika i okolnosti. ili. struktura. pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta.2.

Danas se ovaj pojam upotrebljava izvan filozofije za oznacavanje dela nauke ili naucne discipline koja proucava uzroke i uslove javljanja pojave koja je predmet proucavanja te nauke. stoji bespomocno pred ogromnim porastom kriminaliteta. što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. teško osakacenih. kako je moguce da se u SAD. namera) ili nabrajali niz cinilaca koji deluju na pojavu kriminaliteta. prakticna istraživanja su takode brojna. Jambu-Maerlin). Pri tome.) u knjizi "Zagonetka kriminalitet" postavlja sledeca pitanja. Wilkinsa. zar ne mora agresivnofrustracioni mehanizam da dovede do povecanja kriminaliteta kod svih grupa ciji je status ucinjen nesigurnim ili marginalnim ili koji žive pod akutnim Kriminologija kulturnim konfliktom. osnovna su pitanja kriminologije kao teorijske i empirijske nauke. dok su drugi insistirajuci na utvrdivanju uzroka. Stefani. kako dolazi do toga da je kriminalitet žena znatno manji od kriminaliteta muškaraca.33 Na neuspeh savremenog društva da suzbije kriminalitet zbog nemogucnosti otkrivanja uzroka kriminaliteta i socijalno patoloških pojava. oznacavali pojam uzroka razlicitim terminima (faktor.je oznacavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. ukazivali su mnogi pisci (agnosticisticke pozicije Mannheima. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja. neposredne uzroke. motivacija. može se reci da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinacni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrdene. Uzrocnost javljanja kriminaliteta i kriminalnog ponašanja. hvaljenoj zemlji kriminologije. mnoga pitanja iz ove oblasti ostala su i dalje nerazjašnjena. starijih ljudi. Levasser. Tako Lang (Lange. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). uslovi koji doprinose njihovom javljanju i povodi koji do toga dovode. stranih radnika. koja ukazuju na lutanje kriminalne etiologije: kako objasniti ogroman kriminalitet blagostanja i nasuprot tome mali obim kriminaliteta izbeglica. posebne. Nagela. Uprkos razlicitim shvatanjima. sila. poticaj. nije iskljuceno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proucene covekove licnosti. Kriminalna etiologija se najcešce deli prema prirodi faktora koji deluju na . R. Medutim. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne.

javljanje kriminaliteta, na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. Egzogena etiologija se odnosi na izucavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene kulture i strukture, uslova života, delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu, školu, grupu, sredstva masovne komunikacije, sukoba kultura, razlicitih shvatanja o vrednostima, druga devijantna ponašanja itd. Endogena etiologija izucava uticaj licnih osobina, psiholoških karakteristika, crta licnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije licnosti", zašto pojedina lica vrše krivicna dela u odredenim socijalnim uslovima, a druga u istim tim uslovima to ne cine, kakav uticaj na kriminalitet imaju psihicki procesi (licni intelektualni procesi: mišljenje, ucenje, inteligencija, opažanje; emocionalni procesi ili osecanja i voljni procesi-motivacija) i psihicke osobine (navike, sposobnosti, temperament, potrebe, interesi). Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrdivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora - neposrednih cinilaca kriminalnog ponašanja.34 Kriminalitet kao masovna društvena pojava ima opšte uzroke u raznim oblastima društvenog života - ekonomskoj, politickoj, pravnoj, moralnoj, kulturnoj. Kao pojedinacna pojava kriminalitet može da bude prouzrokovan nizom raznih kriminogenih faktora ili objektivnim i subjektivnim okolnostima koje dovode do njegovog javljanja. Medu kriminogenim faktorima moguce je razlikovati uzroke (sa vecim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta, cesto presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje),35 uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivicnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). Podele kriminogenih faktora razlicite su u kriminološkoj literaturi. Kriminogeni faktori se dele na: antropološke, fizicke ili kosmotelurne i društvene (Feri), društvene i individualne (Grispigni), endogene i egzogene (Tarde), objektivne i subjektivne, neposredne sociogene faktore i licnost delikventa (Milutinovic).
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

Opšti uzroci kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene strukture,

društveno-ekonomskog sistema i odnosa u svim sferama društvenog života, povezani su sa posebnim i pojedinacnim faktorima koji deluju u porodici, školi, profesionalnom, klasnom, društvenom statusu, u okviru pojedinih užih i širih društvenih grupa. Uzrocnost pojedinacnog kriminalnog ponašanja ne može se posmatrati i izucavati izvan opšte uzrocnosti, niti se u opštoj uzrocnosti mogu zapostaviti posebni i pojedinacni uticaji.

2. Opšta i klinicka kriminologija

2.1. Opšta kriminologija Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). Na III Medunarodnom kongresu za kriminologiju (Beograd, 1973.) klinicka kriminologija je oznacena kao jedna od osnovnih tendencija u savremenoj kriminologiji, pored socijalnog interakcionizma i kriminalno politickog prilaza, ili kao poseban pravac u kriminologiji. Prema Pinatelu36 opšta kriminologija u suštini ima za predmet sredivanje, uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih kriminoloških nauka ili posebnih, tj. specijalizovanih kriminologija, kao i njihovo sistematsko izlaganje. Opšta kriminologija je enciklopedijska i sinteticka, razvija se u vertikalnoj ravni i nalazi se na vrhu piramide sastavljene od kriminoloških nauka ili posebnih kriminologija. Kao naucna kriminologija, opšta kriminologija treba da zbliži i uporedi podatke izdvojene od specijalnih (posebnih) kriminologija koje se odnose na manifestacije, uzroke i posledice kriminalne pojave (kriminalna biologija ili biološka kriminologija, kriminalna psihologija ili psihološka kriminologija, kriminalna sociologija ili sociološka kriminologija). Slicno Pinatelu, autori LenjelLevastin i Stanciju, smatrali su da ce se posebne kriminologije sjediniti u opštu kriminologiju "kao kakvu prostranu i plodonosnu deltu". Ovo tvrdenje je bilo cesto osporavano, pa je opštoj kriminologiji cak negiran svaki naucni karakter. Opšta kriminologija može imati razlicite pravce: istorijske, teorijske, deskriptivne i diferencijalne prirode. Pored istorijskog pregleda kriminoloških izucavanja i odredivanja operativnih pojmova kriminologije, opšta kriminologija obuhvata izucavanje osnovnih kriminoloških teorija i hipoteza, metoda i izvora kriminologije. 2.2. Klinicka kriminologija Klinicka kriminologija, prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija, predstavlja jedan kriminološki pravac, koji se, za razliku od opšte kriminologije, sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju, uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". Kroz

multidisciplinarni pristup treba oceniti proucavanog delinkventa, formulisati hipoteze o njegovom buducem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat.37 Razvoj klinicke38 kriminologije može se pratiti pocev od Lombroza, italijanskog lekara, koji je medu prvima ukazao da treba izucavati zlocinca a ne zlocin.
Kriminologija

Garofalo je istakao važnost socijalne ankete, a Pende, profesor patologije i klinicke metodologije u Rimu, naglašavao je da treba ispitati da li kod zlocinca postoje kakve promene unutar sistema od koga zavisi njegovo ponašanje. Medu kasnijim teoreticarima klinicke kriminologije u Italiji posebno se isticao lekar, direktor Instituta za kriminalnu antropologiju Univerziteta u Rimu, Benigno Di Tulio, koji je smatrao da treba primeniti "klinicki kriterijum" pri izucavanju kriminaliteta, da treba proucavati covekovu licnost u svim aspektima, kao jedinstvo gde se široko ujedinjavaju nasledene i stecene snage, biološke, psihološke, socijalne i kulturne.39 Kanepa Dakomo (Canepa Giacomo) profesor kriminalne antropologije na Medicinskom fakultetu u Denovi, na Medunarodnom kongresu za kriminologiju u Beogradu 1973. u referatu "Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata", istako je da problem licnosti spada u oblast nauka klinickog posmatranja i da "licnost proizilazi iz skupa elemenata sa fizickog i psihickog aspekta da bi smo je razlikovali od drugih".40 Za razvoj klinicke kriminologije u Francuskoj znacajni su LaignelLavastine, Stanciu, Pinatel, Favard; u Belgiji Versele i De Greff; u Švedskoj Kinberg. U Nemackoj se kriminolog i pravnik Mergen zalagao za kriminološku kliniku, dok su Lenc i Zeelig u okviru kriminalno-biološkog pravca predlagali biološko i psihološko proucavanje individualnog prestupnika. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke kriminologije su: opasno stanje, problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata, a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod.41 Pojam opasnog stanja, kako tvrdi Pinatel, vlada klinickom kriminologijom. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo, odredujuci ga ne kao pravni pojam, vec kao stvarnost koja se može klinicki posmatrati. Pojmom opasnog stanja Garofalo je oznacavao najpre postojanu i aktivnu izopacenost prestupnika i kolicinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane, odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog

razlika je samo u stepenu ispoljavanja. centralno jezgro obuhvata egocentrizam. instinkt odbrane. koji se od drugih ljudi razlikuje sklonošcu za prelazak na delo. instinkt simpatije. stupanj uspešnosti i motivaciju. u drugoj fazi. koji deluje u vidu odricanja sebe samog i potpunog prihvatanja drugog. De Greff. 8. nutritivne i seksualne potrebe. Gemellio. Ali. ali i agresije. iz koje proizilaze teškoce i osecanje krivice. kada nešto radimo. tako da je teorija o kriminalnoj licnosti samo "radna hipoteza". agresivnost i afektivnu ravnodušnost. u trecoj fazi (Di Tullio. 6. bekstva. 2. sklonost ka prelasku na delo izražava takvu strukturu licnosti koja se naziva kriminalnom licnošcu. 2.43 Belgijski profesor Etjen de Gref zastupnik koncepcije prelaska na delo u okviru klinicke kriminologije. U dijalektickoj dinamici dveju kategorija instinkata. pod uticajem psihoanalize. Medutim. on se trudi da to eliminiše povratkom ka . Ljudskom psihom upravljaju dve kategorije instinkata: l. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 4.stanja dodao formulu o prilagodavanju. Pinatel) se tvrdi da je koncept kriminalne licnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. 7. kriminalna licnost se opisuje pomocu psiholoških crta licnosti koje se grupišu u centralno jezgro i varijante. koja se odnosi na istraživanje "mogucnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da ce u njoj prestupnik prestati da bude opasan. osvetljavaju opšti pravac. ta specificnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. labilnost. 3. covek je sklon da izabere sigurnost nasuprot osecajnosti. Pinatel je teoriju o kriminalnoj licnosti izložio u osam tacaka: 1. Razmatranje problema kriminalne licnosti prošlo je kroz tri faze razvoja. tehnicke sposobnosti. odredene su našim instinktima (nagonima). isticao je da. koji doprinosi samoodržanju i ispoljava se putem straha. mi mislimo da to cinimo po svojoj volji. intelektualne. kako se u ovom izboru osuduje na samocu. cak i radnje za koje smatramo da imaju najveci moralni znacaj. zlocinac je covek kao i drugi. a varijante se odnose na fizicke. 5. Glava PRVA – Pojam. Predmet klinicke kriminologije je prelazak na delo. predmet.42 U prvoj fazi naglašava se apsolutna specificnost kriminalne licnosti Lombrozo (Lombroso). centralno jezgro upravlja prelaskom na delo. kriminalna licnost je dinamicka struktura. varijante upravljanja nacinima izvršenja dela.

Univerzitetska kriminologija Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa Sabo (D. Univerzitetska i primenjena kriminologija 3. stav javnog mnjenja u odnosu na težinu zlocina i postupanje sa Kriminologija delinkventima. stalnim porastom istraživackih instrumenata. predvida njegovo buduce ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja. Ova istraživanja se prema shvatanju Gibens (Gibbens) odnose na cetiri grupe pitanja: proucavanje društva (nesvesno kriminalno ponašanje i neevidentirano od strane vlasti ili javnosti. metoda za osnivanje statistike o zlocinima i zlocincima). ocenjuje proucavanog delinkventa. znacajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinacne pojave. dejstvo ukidanja kazni. sociologija medicinskih i sudskih odeljenja namenjenih zlocincima). odeljenja za zaštiti dece. policije. 3. Svesne i voljne funkcije imaju svoju ulogu u ovom pretvaranju osecanja i ponašanja. ali poremecaj karaktera i nedostatak inteligencije nece dozvoliti ispravljanje ponašanja i favorizovace prelazak na delo. Medutim. Szabo) i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada).44 Klinicka kriminologija osvetljava psihološka svojstva licnosti delinkventa. društvene faktore i okolnosti koje uticu kako na formiranje licnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja. medicinsko-psihološko odeljenje. koji je uslovljen razvojem naucne tehnologije i metodologije. Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika. unidisciplinarnim karakterom.bližnjem. proucavanje društvenih institucija (sociološko proucavanje o funkcionisanju sudova. Univerzitetska istraživanja se karakterišu velikom raznolikošcu. ali ne i društva. istraživaca.1. klinickoj kriminologiji se mogu staviti odredene kriticke primedbe. . proucavanje delinkvenata (fenomenološka i psihološka proucavanja koja se narocito odnose na nove tipove delinkvenata. ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta. Klinicka kriminologija.drugom . kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slucaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoc specificnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina.

ciji bi cilj bio da se umanji potreba i želja za cinjenjem zlocina. kontrolu kriminaliteta. policijski i popravni sistem. Prema modelu primenjene kriminologije. karakteristike kaznenopopravnih zavoda i sredstva koja omogucavaju da se dobije ili izmeni ucinjena transformacija. dužina tretmana. koji je dao Sabo. uticaj postpenalne pomoci na efekt tretmana). kriminološko istraživanje ima tri funkcije: prevenciju zlocina i rehabilitaciju zlocinca. sudovi. kao što su: centar za izucavanje prevencije i rehabilitacije. kriminologija se razvija u socijalnu. . Model organizacije primenjene kriminologije može doprineti razvijanju racionalnije administracije pravosuda u okviru posebnih istraživackih instituta i centara.proucavanje kriminalnih karijera. zatvorska administracija i dr.2. proucavanje institucija za tretman (komparativno proucavanje tretmana. Od deskriptivne i akademske biopsihološke discipline. policija. ekonomsku i politicku disciplinu sa analitickom i dinamickom tendencijom. Aplikativna (primenjena) kriminologija Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici.47 centar za izucavanje celokupnog sistema pravosudne administracije (policija. ciji bi cilj bio da ucini težim izvršenje zlocina i poveca opasnost da bude uhvacen. važno je da se univerziteti opreme takvim akademskim strukturama kako bi udovoljili potrebama profesionalnog osposobljavanja i naucnog istraživanja. razvijanje boljih sredstva za prevenciju.46 3. u prevenciji kriminaliteta i tretmanu delinkvenata. etiološka izucavanja nekog tipa delinkventa u odnosu na primenjeni tretman). centar za istraživanje represije i kontrola kriminalne aktivnosti. Zbog toga je došlo do osnivanja istraživackih službi u ministarstvima pravde u nekim zapadnim zemljama i do dogovora sa univerzitetskim centrima za realizaciju istraživanja sa prakticnim (aplikativnim) karakterom. Pošto je kriminologija sastavni deo humanitarnih nauka primenljivih u pravosudnoj upravi. pravosudni. suzbijanje i kontrola kriminaliteta. Glavni cilj istraživanja je smanjenje ukupnih društvenih troškova koji prate kriminalitet.45 Univerzitetska (akademska) kriminologija izazvala je otpor i primedbe od strane administrativnih organa (pravosude. tipologija delinkvenata.) uz naglašavanje da "cista kriminološka istraživanja" nisu u stanju da doprinesu funkcionisanju administracije pravde.

Exner. Tako je ista pojava .kriminaliteta. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka nezadrživo rastu finansijski troškovi namenjeni funkcionisanju sistema krivicnog pravosuda. bez integracije svih stecenih znanja na osnovu jedinstvenog metodološkog sistema i sa istim ciljem izucavanja. Mezger. Kleinschmidt i dr. Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije. pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. kriminologijom su dominirale razlicite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izucavanja .48 IV MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA 1. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naucnih disciplina. Drugi nacin za realizaciju primenjene kriminologije sastoji se u postojanju istraživaca u pojedinim administrativnim službama. tako i u oblasti kriminološke nauke. sociološka kriminologija. Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano. koja je proucavala kriminalitet polazeci od uticaja fizickih i organskih osobina coveka-delinkventa. Navedeni model primenjene kriminologije Sabo smatra racionalnim i prihvatljivim. interesovanja i mogucnosti istraživaca. cija bi dužnost bila da realizuju istraživacke poduhvate. pogrešno bi bilo iskljucivo prihvatiti jedan ili drugi oblik kriminološkog istraživanja. jer se obim kriminaliteta stalno povecava u zapadnim zemljama. Fundamentalna istraživanja treba da otvore put primenjenim istraživanjima. biološka. cineci sistem efikasnim. koja ce doprineti uspešnijem razvoju fundamentalnih istraživanja. Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemackoj (Lenz. ciji bi cilj bio smanjenje troškova operacija. psihopatološka. posebno društvenih i pravnih nauka. izucavana separatno. povezati ih i usavršavati zavisno od potrebe. Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. Kao i u oblasti drugih nauka. psihološka. povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta.kriminalitet. Glava PRVA – Pojam. ona nije samo rezultat. javno mnjenje neprestano ukazuje na potrebu efikasnije zaštite gradana od kriminaliteta.) koja je obuhvatila kako antropološka . predmet. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka.). Sem toga. vec proces razvoja specificnih znanja. kriminologija kao i svaka druga nauka. treba negovati fundamentalna i primenjena istraživanja. Medutim.popravna služba itd. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naucne misli.

opšti pojam za više naucnih disciplina. koja je takode nastojala. proucavajuci psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja. što je stvorilo niz teškoca oko odredivanja pojma. Wulffen. uslovi negativnog formiranja licnosti i drugi problemi koji su od posebnog znacaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". Pristalice ovog shvatanja (Grassberger. odnosno nekriminalno. tako i psihopatološka i psihološka stanovišta. koja proucava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremecaja licnosti i kriminalnog ponašanja. ciji su zastupnici bili lekari-psihijatri. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihickih osobina coveka. Kriminologija Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izucavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu. Kleinschmidt. Keunecke. sve do prvih decenija 20. Exner i dr. opštu) i pojedinacnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. Gross. negativan efekat separatnog prilaženja bio je taj što kriminalni fenomen nije proucavan celovito i sveobuhvatno. tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima licnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama.proucavanja uzroka kriminaliteta. Frey. posebno psihijatrije. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. mogu se podeliti u dve grupe. Ova shvatanja. Müller. Prodor medicinske misli. doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije. karaktera i predmeta kriminologije i usaglašavanja na nivou naucno prihvatljivih zakljucaka. U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina.49 Razvoj navedenih disciplina u autonomnom pravcu doprineo je rasvetljavanju kriminalnog ponašanja sa razlicitih aspekata. ona je grupna (pluralisticka) nauka. Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u licnosti delinkventa. bez obzira na druga izucavanja. Sem toga. javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice izmedu psihološki normalne licnosti i patologije psihe. veka.) nisu saglasni u tome koje . U okviru kriminalne sociologije izucava se društvena uslovljenost kriminaliteta. u oblast proucavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja. došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke. Nešto kasnije u Nemackoj pocinje da se razvija kriminalna psihologija. da objasni kriminalitet u celosti. Medutim.

Shvacena tako. kriminalna profilaksa. Mannhiem. kriminalne politike. ili sve nauke koje izucavaju krivicno delo. koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivicne nauke. Pluralisticko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivicnopravni pisac. sinteticko shvatanje kriminologije. Veci broj autora istice da kriminologija mora da se razvija na sintetickoj osnovi jer se sa pozicija posebnih kriminoloških disciplina ne mogu dobiti odgovori na sva pitanja koja se odnose na kriminalno ponašanje. kriminalna psihijatrija i penologija) i primenjenu (kriminalna politika. po oceni mnogih autora. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka plinama. interdisciplinarna nauka o kriminalitetu. penologije. koja se zasniva na zakljuccima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje (E. Krivicne nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivicne nauke. kriminalne psihologije. drugih pravnih i vanpravnih nauka (krivicnog prava. kao samostalna.discipline sacinjavaju kriminologiju. kriminalne psihopatologije. Bez obzira na . predmet. kriminalne politike. dok preostali deo cini njen sopstveni sadržaj kao rezultat posebnog metodološkog sistema i cilja. kriminalna psihologija. obuhvata znanja posebnih naucnih disciplina (kriminalne antropologije. Pinatel. Kriminologija u užem smislu svodi se najcešce na izucavanje individualnih i društvenih korena kriminaliteta. U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sinteticka nauka. Grispigni.50 Medutim. kriminalne biologije. Ovo je znacenje kriminologije u širem smislu. delio je na pravne i nepravne. kompleksna. iako ima vece naucno opravdanje od pluralistickog.Ferri. Zbog toga je. viši opšti deo krivicnog prava. profilakse kriminaliteta i penologije.). Jedan broj pisaca istice da je kriminologija grupa više nauka i to: kriminalne antropologije. Carrol i dr. U pravne je ubrajao: krivicno pravo. Koncepcija kriminologije kao sinteticke nauke. sudske psihologije itd. u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju. predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralisticke nauke. krivca i krivicnu sankciju. akademik dr Toma Živanovic. kriminologija se deli na teoretsku (kriminalna antropologija. formirajuci od toga deo svog sadržaja. kriminalne psihologije i psihopatologije. krivicni postupak i kriminalnu politiku. kriminalne sociologije).). Niceforo. ne može da se svede samo na sintezu rezultata postignutih u drugim naukama i naucnim disciGlava PRVA – Pojam. odnosno na kriminalnu etiologiju. antropologije. kriminalistika). kriminalna sociologija. cini se. Sauer. najprihvatljivije shvatanje da kriminologija.

jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinacno ponašanje koje ulazi u predmet izucavanja brojnih nauka i naucnih disciplina. tako da je kriminologija teorijskoempirijska nauka. idu sa jednog nivoa na drugi. Kao samostalna nauka. njena nezavisnost je danas nesporna. krivicno procesno pravo. 2. Ove nauke proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. kriminologija ima odredene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izucavanja regionalnih. vremenskih i drugih karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka.to što se kriminologija razvila iz drugih nauka. Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog cinjenicnog materijala o kriminalitetu. Kriminologiju i krivicno pravo povezuju predmet i cilj izucavanja. Sem toga. politika suzbijanja kriminaliteta. Njihov razvoj je zasnovan na medusobnoj interakciji i uslovljavanju. Odnos kriminologije i drugih nauka Kriminologija i krivicno pravo. nacionalnih. a borba za suzbijanje kriminaliteta krajnji. u cilju zaštite društvenog i ekonomskog uredenja odredene . osnovni cilj izucavanja. sudska psihijatrija. Kriminalitet je predmet izucavanja obe nauke. Krivicno pravo kao grana pozitivnog zakonodavstva je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se. Za kriminologiju nema apsolutnog znanja . psihologija. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. Diferenciranje kriminološkog znanja na teorijsko i empirijsko ne oznacava svakako totalnu autonomiju jednog ili drugog.teorijskog ili empirijskog. smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. oni se stalno preklapaju. što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zakljucivanje. kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu. sociologija).52 Proucavajuci razvoj kriminologije kao samostalne nauke zakljucili smo da kriminologija ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina.51 Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi. kriminologija je empirijska nauka. penologija.

Zbog toga se opravdano tvrdi da je kriminologija most izmedu dva podrucja . pojavne oblike i strukturu krivicnih dela prema važecim nacionalnim krivicnim zakonodavstvima. Rezultati izucavanja obeju nauka u velikoj meri su povezani i uslovljeni. koristeci znanja nauke krivicnog prava. kriminologija proucava normativnu stranu kriminaliteta. utvrduju uslovi za primenu kazni i drugih krivicnih sankcija prema uciniocima krivicnih dela. Gramatika. .54 Povezanost izmedu kriminologije i krivicnog prava može se pratiti još od pojave prvih kriminoloških izucavanja u okviru nauke krivicnog prava.prava i sociologije. Kriminologija ima za predmet izucavanja kriminalitet kao ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. da proširuje krug svog interesovanja na individualne i socijalne probleme koji su u vezi sa krivicnim delima kao društveno najopasnijim kažnjivim radnjama. tako da je kriminologija smatrana delom krivicnopravne nauke (pojedini autori su isticali da je kriminologija "skromna službenica krivicnog prava"). pored ostalog. jer se bez poznavanja uzroka kriminaliteta ne može utvrditi potreba za normativnim regulisanjem pojedinih ponašanja kao krivicnih dela niti se može ostvariti krajnji cilj nauke krivicnog prava . Ferri) i škole društvene odbrane (Prins. Ideje pozitivistickog pravca (E. nauka krivicnog prava bavi se na specifican nacin borbom protiv kriminaliteta.države.53 Krivicno pravo ima za predmet izucavanja. jer savremena nauka krivicnog prava. krivicna dela kao kriviKriminologija cnopravne institute normativno odredene. To znaci da se krivicnopravne norme objašnjavaju sociološki. sa stanovišta društvenih pojava i procesa koji ih uslovljavaju ili odreduju. nauka krivicnog prava mora da proucava i krivicna dela kao društvene kategorije. Prema tome. Nauka krivicnog prava ima za predmet izucavanja naucnu obradu krivicnog (materijalnog) prava. proucavajuci krivicno delo kao društvenu pojavu. krivicnih dela i kazni. Samostalnost kriminologije kao nauke bila je osporavana sve do pojave pozitivistickog pravca. Samim tim. izlazi iz cisto pravnih okvira i primenjuje sociološki pristup. Medutim. kriminalna ponašanja za koja važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije i ona kojima se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. Povezanost kriminologije i krivicnog prava ogleda se u oblasti kriminalne etiologije.suzbijanje kriminaliteta.

Ancel). predmet. Krivicno procesno pravo kao grana zakonodavstva predstavlja sistem pravnih propisa kojima se odreduju krivicno procesni subjekti. ali to ne znaci da je kriminologija deo ili pomocna nauka krivicnog prava. Strucnjaci razlicitih nauka i naucnih disciplina primenjuju kriminološku ekspertizu u specijalizovanim ustanovama i rezultati njihove naucne analize znacajno . struktura kriminaliteta). dokaznog postupka i prilikom odlucivanja krivicnog suda. psihološko. na taj nacin što prilikom cinjenicnog i pravnog oformljenja krivicnog dogadaja. posebno endogene etiologije (proucavanje licnosti izvršioca krivicnog dela. a samim tim ostvaruje krivicnopravna zaštita društva i države od kriminaliteta. okrivljenog) koriste se u krivicnom postupku. Proucavanje licnosti delinkventa obuhvata kako proces "kriminalizacije"razvoj licnosti do prelaska na delo.55 Kriminologija i krivicno procesno pravo. Shvatanja koja negiraju samostalnost i autonomiju nauke krivicnog prava i kriminologije svakako ne mogu biti prihvacena. kriminologija i krivicno pravo predstavljaju dve posebne nauke. psihopatološko i medicinsko izucavanje licnosti delinkventa u svim fazama krivicnog postupka od istrage do izvršenja kazne i drugih oblika krivicnih sankcija. bile su sasvim suprotne navedenim shvatanjima jer su negirale samostalnost nauke krivicnog prava. Nauka krivicnog prava koristi rezultate kriminoloških izucavanja i istraživanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. Krivicno procesno pravo kao nauka predstavlja naucni sistem znanja o krivicno procesnom pravu kao grani zakonodavstva. organu krivicnog postupka pružaju odredenu pomoc saznanja iz ove oblasti (pojavni oblici. tako i "situaciju prelaska na izvršenje krivicnog dela". ali je ne može zameniti.56 Glava PRVA – Pojam. Prema tome. "kriminološke ekspertize". u toku istrage. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Krivicno procesno pravo je povezano sa kriminalnom fenomenologijom kao delom kriminologije. predvida sadržina i forma njihove delatnosti i regulišu krivicno procesni odnosi radi rasvetljenja i rešenja krivicnih stvari. srodne po svom predmetu i cilju izucavanja.57 Kriminološka ekspertiza obuhvata socijalno. Povezanost izmedu krivicno procesnog prava i kriminologije dolazi narocito do izražaja kroz primenu tzv. koje se ne mogu razvijati niti na bazi medusobne predominacije niti izolovano jedna od druge. Kriminologija kao samostalna nauka svojim rezultatima obogacuje nauku krivicnog prava. Saznanja iz kriminalne etiologije. naglašavajuci da krivicno pravo mora postati samo deo kriminologije.

Sada važeci Zakonik o krivicnom postupku ("Službeni list SRJ" br. 1 ako nedostaju ili ih treba proveriti. devojacko porodicno ime majke. pitati za ime i prezime. a u cl. 89 u okviru odredbi o saslušanju okrivljenog. 1 ZKP. Za razliku od ranijeg zakonskog teksta po kome je istražni Kriminologija sudija imao ovu mogucnost. ko mu je zakonski zastupnik. podatke o njegovom ponašanju za vreme izvršenja kazne ili druge krivicne sankcije. 286 (podaci koji se pribavljaju pre završetka istrage) se navodi da ce javni tužilac pre završene istrage pribaviti podatke o okrivljenom navedene u cl. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog. po .glasnik RS” br. da li je odlikovan.12. ako ga ima. ime i prezime roditelja. Novi Zakonik o krivicnom postupku Republike Srbije58 cije je primena prema odluci Skupštine Republike Srbije odložena do 31. oficira ili vojnog službenika. Po potrebi. da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom organu nadležnom za poslove odbrane. kakve je škole završio. gde stanuje. 95 st. godine u cl. a ako se prema okrivljenom još izvršava kazne ili druga krivicna sankcija koja se sastoji u lišenju slobode. a ako okrivljeni još izdržava kaznu ili drugu sankciju koja je vezana za lišenje slobode – podatke o njegovom ponašanju za vreme izdržavanja kazne ili druge sankcije. 89 st. da li je pismen. U cl. nadimak. kojeg zanimanja. da li je. predvida da ce se okrivljeni. ako nedostaju ili ih treba proveriti. odnosno da li ima cin rezervnog podoficira. kada se prvi put saslušava. da li je i kad je izrecenu kaznu izdržao. 68/2002 i „Sl. javni tužilac ce. gde i kad služio vojsku. gde je roden. kad i zašto osudivan. da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivicno delo. 70/2001.doprinose sagledavanju licnosti okrivljenog u krivicnom postupku. kakvog je imovnog stanja. ciji je državljanin. maticni broj. ako i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. dan. ali u cl. mesec i godinu rodenja. a ako je maloletan. kakve su mu porodicne prilike. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog.2008. 95 st. prema tekstu novog Zakona. 58/2004 i 85/2005) ne sadrži odredbe o kriminološkoj ekspertizi. 1 predvida osnovna pravila saslušanja okrivljenog. da li je. istražni sudija ce pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. 255 predvidena je obaveza istražnog sudije da pre završetka istrage pribavi podatke o okrivljenom navedene u cl. Istražni sudija može odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog.

tako i kriminologija koristi materijale primenjenog krivicno procesnog prava (sudske spise u kojima se nalaze zapisnici o ispitivanju okrivljenog. posebno utvrditi uzrast maloletnika. dobijajuci na taj nacin dragocene empirijske podatke za fenomenologiju i etiologiju kriminaliteta. Kao što krivicno procesno pravo koristi dostignuca i saznanja kriminologije. Kriminologija i kriminalistika.). Zakon predvida (cl. otkrije i privede krivicnoj sankciji ucinilac. kao i da se spreci izvršenje buducih planiranih i neplaniranih krivicnih dela.59 Kriminalisticka tehnika proucava i primenjuje najpodesnije metode i sredstva iz oblasti prirodnih i tehnickih nauka pomocu kojih se obezbeduju i tumace tragovi i predmeti krivicnih dela (materijalni dokazi) da bi se razjasnile bitne okolnosti važne za rasvetljavanje krivicnih dela i identifikaciju ucinilaca ili drugih . specijalni pedagog) i ukoliko je potrebno. ispitace se sredina u kojoj i prilike pod kojima maloletnik živi i druge okolnosti koje se ticu njegove licnosti. cinjenice potrebne za ocenu njegove zrelosti. pored cinjenica koje se odnose na krivicno delo. 64) da ce se u pripremnom postupku prema maloletniku. oštecenog. istražnih i drugih sudskih radnji. Posebno su znacajne odredbe Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica koje se odnose na pripremni postupak prema maloletnim izvršiocima krivicnih dela. Po potrebi ce se zatražiti izveštaj od organa starateljstva ili ce sudija za maloletnike zatražiti da podatke o licnosti maloletnika prikupi strucni radnik organa starateljstva (socijalni radnik. kao i o sprecavanju kriminaliteta. obezbede i fiksiraju svi dokazi radi utvrdivanja (objektivne) istine. Kriminalistika je nauka koja proucava. kao i odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. to je nauka o taktici. svedoka.potrebi. može da donese odluku o veštacenju zdravstvenog stanja. stepena zrelosti i drugih svojstava licnosti maloletnika. Kratko receno. Podatke prikuplja sudija za maloletnike od roditelja ili staratelja maloletnika ili drugih lica koja mogu pružiti saznanja o odredenim cinjenicama. kao i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. pronalazi i usavršava naucne i na prakticnom iskustvu zasnovane metode i sredstva. pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. tehnici i metodici operativnih. koja su najpodesnija da se otkrije i razjasni krivicno delo. nalaz i mišljenje veštaka itd.

Glava PRVA – Pojam. Prema shvatanju Vodinelica i Aleksica. situacionim okolnostima i ostalim . strucna znanja. Seelig. jer je kriminalisticki naucno istraživacki rad sastavni deo naucne kriminologije. strucna znanja. S druge strane. prilikom otkrivanja krivicnih dela i njihovih izvršilaca.lica (žrtve). dovodi do njene uloge kao pomocne discipline za kriminologiju. Kriminalistika omogucava utvrdivanje pravno relevantnih cinjenica u krivicnom postupku što koristi kriminologiji prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta.). presudivanje i sprecavanje odredene vrste krivicnih dela. Kriminalisticka taktika proucava oblike krivicnih dela. koristi saznanja kriminologije o pojavnim oblicima. shvatanja. u okviru kriminalistike izdvaja se kriminalna fenomenologija. obicaje. sredstva dogovaranja. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Postoje razna shvatanja o prirodi kriminalistike. nacin njihovog života i mišljenja. njihova moralna shvatanja. kriminalistika. za razliku od kriminalisticke taktike koja se odreduje kao opšti deo kriminalistike. obicaji. Istice se da je kriminalistika nepravna nauka i da ima iskustveni (empirijski) karakter. Smatra se posebnim delom kriminalistike. Kriminalisticka metodika proucava metode i pravila za otkrivanje. razrešenje. Predmet njenog opisivanja je tehnika i taktika izvršenja krivicnih dela (kriminalna morfologija . Aleksic istice da kriminalna fenomenologija. kao sastavni deo kriminalistike. predmet.61 Povezanost izmedu kriminologije i kriminalistike uspostavlja se u okviru krivicnog postupka. lažna imena itd. nacin života. strukturi. za razliku od kriminologije.60 Pored navedenih shvatanja. vec utvrduje materijalne cinjenice i dokaze važne za krivicni postupak. izucava i usavršava sva pravila i razne metode koje služe otkrivanju i razjašnjavanju izvršenih i sprecavanju buducih krivicnih dela. nacin izvršenja. veštine. psihologiju i tipologiju ucinilaca krivicnih dela. navike. ne ulazi u naucno proucavanje i analizu kriminaliteta kao masovne društvene pojave. a postoje i mišljenja (Grassberger. veštine. a nisu tehnicke prirode. žargon. postoji i shvatanje da je kriminalistika dopunska kriminološka disciplina koja. Niceforo) da je kriminalistika kriminološka pomocna nauka. Veliki broj sovjetskih kriminalista zastupa tezu da je kriminalistika pravna nauka.tipovi i organizacije prestupnika. sujeverje. prerušavanja. koja prikuplja i sistematiše pojavne oblike kriminaliteta i forme života prestupnika.

usavršavanjem krivicnog prava i svih drugih sredstava za suzbijanje kriminaliteta. odnosno naucne discipline. Ona je pre svega prakticna delatnost jer je njen krajnji cilj što efikasnija zaštita odredenih vrednosti i dobara u jednom društvu od društveno opasnih ponašanja. vrednovanjem. što je smatramo prihvatljivije. potrebno je prilikom izbora metoda i sredstava za sprecavanje kriminaliteta. Kriminologija i penologija. kao deo kriminologije. 62 S obzirom na ovako odreden pojam politike suzbijanja kriminaliteta. pruža važna saznanja politici suzbijanja kriminaliteta o uzrocima i uslovima koji dovode do kriminaliteta i kriminalnog Kriminologija ponašanja. njihova povezanost se narocito ispoljava u oblasti kriminalne etiologije i socijalne prevencije. Istovremeno. kao i prognoziranja buduceg kriminalnog ponašanja. Isto tako. koristi kriminologiji prilikom fenomenološkog i etiološkog izucavanja kriminaliteta. Penologija je usko povezana sa kriminologijom. politika suzbijanja kriminaliteta je naucna disciplina jer se bavi naucnim ispitivanjem. Poznavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja. Politika suzbijanja kriminaliteta ili kriminalna politika u širem smislu definiše se kao racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta. poznavanje kriminalno politickog vrednovanja (kaznena politika. preventivni planovi i programi). Kriminalna etiologija. jasno je da je teško zamisliti postojanje politike suzbijanja kriminaliteta kao naucne discipline i prakticne delatnosti bez njenog oslanjanja na kriminologiju.63 Ukoliko se kriminologija i politika suzbijanja kriminala posmatraju kao samostalne nauke. S druge strane.karakteristikama kriminaliteta. Znaci. strukturi i dinamici kriminaliteta. kao i saznanja o delovanju kriminogenih faktora. društvena prevencija) i instrumenata za vodenje kriminalne politike (krivicne sankcije. Politika suzbijanja kriminaliteta obuhvata. Kriminologija i politika suzbijanja kriminaliteta. sva druga sredstva koja se u nekom društvu koriste u suzbijanju kriminaliteta. pored krivicnog zakonodavstva i njegove primene (kriminalna politika u užem smislu). rezultati empirijskih istraživanja kriminalne fenomenologije i kriminalne etiologije predstavljaju polaznu osnovu za kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja. . Tesna povezanost izmedu kriminologije i kriminalne politike uticala je na još uvek ispoljenu težnju da se kriminalna politika zadrži pod okriljem kriminologije. kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja nisu moguca bez saznanja fenomenoloških karakteristika o obimu.

65 Povezanost kriminologije i penologije narocito se ispoljava u oblasti kriminalne etiologije. nauka o kaznama) bila je najpre definisana kao naucna disciplina koja se bavi naucnim proucavanjem kazni. nauka. Penologija (poena . primenu tretmana.tako da su pojedini autori smatrali da je penologija deo kriminologije primenjena kriminologija. kao i druga pitanja koja su od znacaja za postizanje uspeha u prevaspitavanju. Takode je znacajan doprinos kriminoloških izucavanja sociološkom i psihološkom izucavanju osudenicke zajednice. posmatranja i klasifikacije osudenih lica.lat.64 Danas je zastupljeno šire shvatanje penologije po kome penologija predstavlja naucnu disciplinu koja obuhvata izucavanje raznih penitencijarnih sistema. njihovom primenom i njihovim dejstvom (nemacki teoreticar Frans Liber 1848). grupno savetovanje). dok se fenomenološka saznanja o kriminalitetu odredenih kategorija (tipova) delinkvenata neposredno primenjuju u fazi izvršenja krivicnih sankcija i postupanja sa tim licima. primenu mera postpenalne pomoci i drugih oblika vaninstitucionog tretmana. vecina autora smatra penologiju posebnom naucnom disciplinom koja ima svoj predmet izucavanja i primenjuje odgovarajuce metode za izucavanje tog predmeta. Na taj nacin teorijska znanja i empirijska istraživanja kriminologije nalaze znacajnu primenu u penološkoj praksi prilikom ispitivanja. izucavanje formalnog mehanizma i mera zavodskog karaktera i njegovog uticaja na resocijalizaciju. izbora korekcionih metoda i tehnika tretmana. ispitivanje funkcije postojecih sankcija u resocijalizaciji osudenika. organizovanju i pružanju postpenalne pomoci. utvrdivanju njenog uticaja na proces resocijalizacije i sagledavanju odnosa izmedu formalnog i neformalnog sistema u penitencijarnoj ustanovi. Ipak. logos . izucavanje licnosti osudenih lica i njihove klasifikacije u ustanovi. S druge strane. penološka praksa pomaže kriminologiji da dode do znacajnih saznanja o uzrocima kriminalnog ponašanja i da proveri postavljene . odnosa medu osudenicima i njihovih veza i stavova prema formalnom sistemu.grc.66 Odredivanje odgovarajuceg tretmana (individualizacija tretmana) prema osudenom licu u penološkoj praksi moguce je jedino ako se prouci licnost delinkventa i saznaju uzroci njegovog kriminalnog ponašanja. kazna. primeni pojedinih oblika tretmana (grupna psihoterapija.

odgovornost. cilj. umišljaj. nehat. sklonosti. svedoka. prikupljanje cinjenica o kriminalnom ponašanju u okviru kriminoloških istraživanja vrši se razlicitim metodama. svest. zapisnicara. Zbog ove povezanosti u literaturi se ponekad sudska psihologija ili psihologija krivicnog postupka smatra "dopunskom . Odnos psihologije krivicnog postupka prema kriminologiji je najizraženiji kada su u pitanju subjektivni uzroci kriminaliteta vezani za psihološke osobine i crte licnosti delinkventa (endogena etiologija). opasno stanje. sudije porotnika) i razvoj tog postupka kao celine.hipoteze u praksi prevaspitanja. Sudska psihologija u užem smislu je naucna disciplina koja proucava psihologiju pojedinih procesnih ucesnika i psihološki razvoj sudskog postupka kao celine. psihicka zbivanja prilikom preduzimanja od strane organa unutrašnjih poslova onih mera koje cine tzv. branioca. sudije.67 U okviru sudske psihologije razlikuje se psihologija krivicnog postupka kao najobimniji i najznacajniji deo sudske psihologije. predmet. veštaka. Kroz penološku praksu kriminologija sagledava Glava PRVA – Pojam. uz narocito obracanje pažnje na razvoj licnosti i prelazak na delo. motiv. namera. Kriminologija i sudska psihologija. psihološki problemi u vezi sa kaznom i njenom svrhom). tumaca. Predmet izucavanja psihologije krivicnog postupka su psihološke osnove i manifestacije kriminaliteta. psihološke pojave kod lica lišenih slobode (zatvorska psihologija) i objašnjenja psiholoških pojmova iz krivicnog zakonodavstva (krivicno-pravna psihologija: vinost. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka da li se primenjuju odgovarajuce metode resocijalizacije i u kojoj meri je neadekvatan tretman delinkvenata uzrok recidivizma kao posebno društveno opasnog oblika ispoljavanja kriminaliteta. psihološke pojave kod žrtve krivicnog dela. pretkrivicni postupak (psihologija pretkrivicnog postupka). pa uopšte i za uspešnu primenu prava. volja. Sudska psihologija u širem smislu je nauka koja se bavi proucavanjem svih psihickih zbivanja cije je upoznavanje korisno za uspešno vršenje pravosudnih funkcija. osecanja. psihicka zbivanja i njima odgovarajuca ponašanja ucesnika krivicnog postupka (okrivljenog. uporedenje. navike. pri cemu se neke od njih (posmatranje. Sem toga. eksperimenti) primenjuju na populaciji koja se nalazi u penitencijarnoj ustanovi. merenje.

predlaže i preduzima odgovarajuce preventivne mere i aktivno ucestvuje u lecenju. Sem toga. Psihologija krivicnog postupka proucava.razni oblici nakaznosti i smrt usled toga). a narocito za potrebe krivicnoprocesnog i gradanskoprocesnog prava. Kriminologija Sudska psihijatrija je specijalna naucna grana psihijatrije koja obraduje i proucava problematiku duševnog zdravlja za potrebe pravne teorije i pravosudne prakse. teratologije .68 Kriminologija. U kriminologiji postoji teorija etiketiranja (žigosanja) po kojoj jedno lice postaje zlocinac zato što ga društvo za takvog proglašava. koja se kao subjekt pojavljuje u krivicnopravnoj i gradanskopravnoj praksi. obraduje i tumaci nenormalne duševne pojave i delatnosti nenormalnih ukoliko su od znacaja za odnos duševno nenormalnog prema normama pozitivnog prava. bavi se dijagnostikom lica koja su predmet pravosudnog postupka. nacina i sredstava izvršenja krivicih dela (na primer.69 Sudska psihijatrija proucava licnost. znaci da psihicka zbivanja kod ucesnika krivicnog postupka imaju veliki uticaj na ovaj navodni nacin kriminaliziranja. etiketira. ukazuje na moguce uzroke. Pošto se to cini kroz sudski postupak. nozologije . stigmatizira. psihologiju okrivljenog. Saznanja iz sudske medicine koriste kriminologiji narocito prilikom empirijskog izucavanja pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta. koja istražuje.kriminološkom disciplinom" (Milutinovic). sudska psihijatrija proucava i probleme kriminalnog ponašanja osoba iz mentalno obolele populacije. kao i njihovim sposobnostima rasudivanja i odlucivanja. kod krivicnih dela protiv života i tela koriste saznanja iz traumatologije povrede i nasilna smrt usled povreda. koga takode proucava kriminologija kao izvršioca krivicnog dela. pored ostalog. Za sudsku psihologiju postoji i naziv forenzicna psihopatologija koja se definiše kao primenjena nauka. odnosno. sudska medicina i sudska psihijatrija. rehabilitaciji i resocijalizaciji mentalno obolelih izvršilaca . njihovim poslovnim sposobnostima. Sudska medicina se odreduje kao specijalna grana medicine ciji je osnovni zadatak da vrši analizu i utvrduje odredene promene koje su nastale u vezi sa oštecenjem zdravlja i organizma i da ove promene tumaci za potrebe pojedinih grana prava.uzroci prirodnih obolenja i prirodne smrti. U novijoj kriminologiji pojavio se još jedan oblik povezanosti izmedu ovih naucnih oblasti.

Zavisno od stava autora prema navedenim pitanjima. tendenciji kretanja kriminaliteta. neophodno je poznavati i fenomenološke karakteristike kriminaliteta. kao što su alkoholizam. Zavisno od stava pojedinih autora. pa se razlikuju makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu). što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. sudskoj psihijatriji izucavanja iz oblasti etiologije pomažu prilikom objašnjenja duševnog stanja delinkventa. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka SAŽETAK _ Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka. opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. sredstvima izvršenja krivicnog dela. kao predmet kriminološkog izucavanja. represija. obim. sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. _ Problem odredivanja pojma kriminlogije povezan je sa odredivanjem sadržaja njenog predmeta. _ Sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi. nacinu. prevencija. prognoza kriminalnog ponašanja.70 Kriminologija koristi saznanja sudske psihijatrije narocito u etiološkom delu prilikom proucavanja uticaja mentalnih poremecaja i bolesti na kriminalno ponašanje. _ Kriminologija se može definisati kao samostalna. predmetom kriminologije se obuhvata: kriminalitet (zlocin. distribuciji kriminaliteta po polu i starosti. interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. delinkvencija) kao individualna i društvena pojava. dinamika. strukturalne promene. struktura. kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). licnost kriminalca. mestu. može se posmatrati kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna pojava. vremenu. Glava PRVA – Pojam. sve definicije pojma kriminologije možemo podeliti na uže i šire. Za forenzicnu analizu i utvrdivanje forenzicnog znacaja pojedinih društvenih oboljenja i poremecaja. samoubistva i njihove povezanosti sa kriminalitetom. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci-opšti i neposredni. predmet. metodima koji se koriste prilikom proucavanja tog predmeta. S druge strane. uslovi i uzroci kriminaliteta. pa se zavisno od . zbog cega sudska psihijatrija koristi saznanja o obimu. prestupništvo. kao i stepenom njene samostalnosti u sistemu nauka. ali jedna precizna. _ Kriminalitet. razlicitim ideološkim koncepcijama i pristupima u proucavanju prirodnih i društvenih pojava. narkomanija. teorijsko-empirijska. kao i prilikom izucavanja uzroka pojedinih devijantnih ponašanja.krivicnih dela u okviru mera bezbednosti medicinskog karaktera. strukturi. _ Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja. društvena kontrola.

u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). neposredne uzroke. uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih . dinamika kriminaliteta.. struktura i strukturalne promene kriminaliteta. odnosno društvenog kriminaliziranja (krivicnopravnih reakcija). Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne. univerzitetska i primenjena kriminologija. kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu. i. opšta i klinicka kriminologija. kao i regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima) kojim se Kriminologija povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. _ Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. _ Uže pravno definisanje odreduje kriminalitet kao ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. _ Postoje tri podele kriminologije: kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). posebne. _ Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju sva ponašanja koja odstupaju od pravnih. _ Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. koji predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu.toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. dok šira pravna definicija pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. kulturnih. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih ne samo legalnih normi ponašanja. moralnih. Osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava su: obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta treba razlikovati: kriminalno ponašanje (pojedinacno. krajnji proizvod procesa krivicnog zakonodavstva. u gradovima i selima. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. Opšta kriminologija ima za predmet sredivanje.

koji se. potrebno je posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. Kako se dele sociološke definicije kriminalnog ponašanja? 9. _ Kriminologija kao samostalna nauka ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina koje proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju. sociološka kriminologija. sudska psihijatrija. Feri. politika suzbijanja kriminaliteta. Lagaš) definisali kriminalitet? 6. Navedite razlicita shvatanja predmeta kriminologije. krivicno procesno pravo. U cemu se sastoji kritika socioloških definicija? 11. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka kriminologije su: opasno stanje. Objasnite odnos kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave. Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. istraživaca. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. psihologija. 8. 4. Navedite podele kriminologije. Dirkem. psihološka. Od cega zavisi odredivanje pojma kriminologije? 2. Šta znaci odredivanje predmeta kriminologije? Objasnite. Navedite osnovna pitanja koja razmatra i proucava kriminalna fenomenologija. 7. predmet. ali ne i društva.kriminoloških nauka ili posebnih. tj. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauka koje takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke Glava PRVA – Pojam. kao i njihovo sistematsko izlaganje. 3. Kako su pojedini kriminolozi (Garofalo. Navedite uže i šire definicije pojma kriminologije. . Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1. _ Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa D. sociologija). za razliku od opšte kriminologije. specijalizovanih kriminologija. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka. Szabo-a i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). 5. Na cemu se zasnivaju sociološke definicije kriminaliteta? 10. a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod. Klinicka kriminologija predstavlja jedan kriminološki pravac. psihopatološka. 12. Objasnite uže i šire krivicnopravno definisanje kriminaliteta. _ Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. biološka. uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". penologija. problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata.

Zagreb: Pravni fakultet. 12 Pešic. (1895) L Homme criminel. (1879) Antropologie. penologije. tako definisan kriminalitet postaje predmet specijalne nauke – “kriminologije". str. E. kriminalistike.(informacije o razlicitim izvorima. Odrediti odnos kriminologije sa drugim krivicnopravnim naukama i drugim naukama. 8-9. Koja osnovna pitanja obuhvata klinicka kriminologija? 18. 7 E. Beograd: Savremena administracija. cit. (1948) Kriminologija. Dalloz: Paris. The Free Press 5 Sauer.ac. (1990) Kriminologija. Paris: Spes. New York: Walter de Gruyter. 9 Tahovic. (1981) Kriminologija i socijalna patologija. Zagreb: Školska knjiga. Pinatel.co. str. Glencoe III.uk/crim/CRIMLINK. 14 Milutinovic. str. 4 "Pošto mi kriminalitetom nazivamo svako kažnjivo delo. U cemu je znacaj proucavanja obima. 3.refdesk. V. (1950) Kriminologie als reine und angewandte Wissenschaft. prema Gassin. W. R. H. Beograd: Savremena administracija. prakticna nauka (klinicka kriminologija) koja se sastoji iz multidisciplinarnog pristupa pojedinacnom slucaju radi tretmana delinkventa i prevencije recidiva. 22 13 Acimovic. 10 Šeparovic. C. G. 8 Obeležje ovih shvatanja je opisivanje opšteg kriminaliteta kao i pojedinacnih delikata kroz naucno izucavanje pojedinih slucajeva i šire studije (Keiser. str. (1974) Savremena buržoaska kriminologija. Müller. Koje cetiri grupe pitanja izucava univerzitetska kriminologija? 19. 11 Horvatic. prema Kuznecova. Th. Berlin. (1987) Kriminologie.35. J. 34. str.: Criminologie. R. Ž. str.HTM _ The Reference Desk website . Ko je izvršio podelu kriminologije na opštu i klinicku? 16.cam. (1989) Kriminologija. Šta izucava opšta. Rijeka: Liburnija. cit. Verlag C. P. str. Durcheim. str. J. 13.Kriminologija 13. kada njega sretnemo. 6 Lombroso. (1938) The Rules of Sociological Method. Institut za kriminologiju http:/www. ukljucujuci izvore referenci. Koja osnovna pitanja razmatra kriminalna etiologija? 15. Paris: Alcan. II izdanje.law. kriminologija je teorijska nauka (opšta kriminologija) odvojena od krivicnog prava. Izdatelstvo Moskovskogo univerziteta. 20). Karlsruhe.com Glava PRVA – Pojam. M. (1960) La Criminologie. Beograd: Odbor za objavljivanje predavanja na Pravnom fakultetu. str. Kakvo je shvatanje kriminologije zastupao Toma živanovic? 22. Seelin. 13. Berlin. J. de Greff smatra da "kriminologija treba prvenstveno da se bavi delinkventom jer. a šta klinicka kriminologija? 17. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka NAPOMENE Gassin. M. 3 Topinard. N. KLJUCNE RECI kriminologija kriminalna etiologija kriminalitet opšta kriminologija devijantna ponašanja klinicka kriminologija društvene devijacije krivicno pravo kriminalna fenomenologija KORISNE INTERNET ADRESE _ Britanski casopis za kriminologiju www. Paris. Titograd: Univerzitet "Veljko Vlahovic". F. de Greff (1954) “La double irientation de la Criminologie” in Travaux de la Semaine internationale de Strasbourg. predmet. F. vesti. 15 Schneider.uk/crimin _ Univerzitet u Kembridžu. istovremeno nailazimo na problem". Z. (1973) Kriminologie. Po Pinatelu. strukture i dinamike kriminaliteta? 14.3oup. 1 2 . (1988) Psihologija zlocina i sudenja. 1. statisticke podatke i informacije kategorisane po subjektima) www. Kako je tekao razvoj kriminologije kao smaostalne nauke? 21. U cemu se sastoji uloga aplikativne kriminologije u kriminalnoj politici? 20. (1990) Criminologie. (1981) Elementarna kriminologija. E. ali i primenjena.

: Zlocin-uzroci i uslovi. zbirka "Zapažena britanska sudenja" (The Notable British Trials) sa više od 80 knjiga. 3 ed.. am M."Pitaval sadašnjost" od Franka Rochera i Schmidt-a 1903. str. I. s. str.ubistva... R.. 34 Milutinovic. Ljudi se u svakom društvu ponašaju vodeci racuna o tome kakav položaj zauzimaju. prema Acimovic. necinjenje) za koje po važecim propisima odredene države nadležni organi mogu izreci neku sankciju.: Lehrbuch der Kriminologie. Razlikovanje drugih kažnjivih radnji. izmedu ostalog.: op. cit. 24 Seelig. VIII izdanje.. U važecem krivicnom zakonodavstvu kod nas mogu se kao kažnjive radnje odrediti: krivicna dela. 68. Rot. 29 Veza izmedu kulture i društvene strukture s jedne i licnosti i ponašanja s druge strane.. privredni prestupi.: op. 14-15. Meier. kroz položaje koje pojedinci zauzimaju u društvu i kroz ponašanja koja se vezuju uz odredeni položaj. 9. J.: Pravci kriminalne psihologije. 19 Laignet-Lavastine. str. a pod uslovom "prilike ili dopunske stimulanse koji dozvoljavaju da se osvetli jedan elemenat šanse koji ima svoje vrednosti u etiologiji . 32 Milutinovic. disciplinske povrede radne dužnosti. Savremena administracija. L. str. Oni odvajaju kriminologiju od krivicnog prava. cit. nemacki i latinoamericki autori. (1989) Crime and Society. str. Boston:Allyn and Bacon. G. str. Beograd: Savremena administracija. i 1810. 39-40. str. Sarajevo: Veselin Masleša. pored krivicnuih dela. cit. Kienreich. 144. U razlicitim društvima mogu se razlikovati kategorije stanovništva koje imaju razlicite funkcije i položaje u društvu i od kojih se zahteva i ocekuje odredeno ponašanje. J. Beograd. 22. kada je bila usvojena trojna deoba na zlocine. prema Lange. cit. (1972) Human deviance. 35 Na III Medunarodnom kongresu UN uzrok je definisan kao "neophodan uslov bez koga se izvesno ponašanje ne bi ispoljilo". 255. V. Macmillan Press LTD. New York. T.. ostvaruje se. 30 Lawson. Henting razlikuje pojam uzroka od pojma uslova. 23 Pojam kažnjivih radnji širi je od pojma krivicnog dela. Ovde treba pomenuti i monografske radove Hans v. R.. 11. predstavlja primer brižljivih i pouzdanih izveštaja o zlocinima. slavni i zanimljivi slucajevi" u 20 svezaka i time zapoceo objavljivanje brojnih knjiga koje su se bavile slucajevima zlocina. cit. cit. R: op. v (1959). Hentiga o psihologiji pojedinih delikata . Nemacka zbirka slucajeva nosi naslov "Der neue Pitaval" . F.: op.Francuska" Maximilijan Jacta. Stanciu. Berlin: Mezner Verlag. 1976. 25 Avanesov. prvenstveno francuski. 21 Lemert. R.. 33 Lange. cit. prema Acimovic. social problem and social control.Gassin. prestupe i istupe..(1970) Das Rätsel Kriminalität. (1989) Osnovi socijalne psihologije. cit. cit. prekršaji. (1981) The principles of Criminology. razbojništva. (1945) Criminology and Penology. 7 18 Pristalice bio-socijalnog pravca u kriminologiji. Graz. Smatra se da kažnjive radnje predstavljaju svako protivpravno ponašanje (cinjenje. smatraju kriminologiju socijalno-prirodnom naukom. prema Gassen: op.: op. krade. potice iz francuskog krivicnog zakonodavstva 1791. Heaton. T. U Francuskoj je poznata zbirka "Veliki procesi u istoriji" Henri Robert-a i "Poznati krivicni procesi . španski. Ova serija slucajeva nastavljena je pod nazivom " Pitaval der Gegenwart" . M. 1963. 22 Meier. str. Pravne nauke i kriminologija se predaju ne samo na pravnom. 50-51. E. U Engleskoj. 11.: op. cit.. 26 Meier. objavio u Parizu delo "Poznati. str. 31 Francuski pravnik Francios Gayot de Pitaval je 1734. Socijalizacija u 16 17 Kriminologija svakom društvu znatnim delom se sastoji u usvajanju odredenog nacina ponašanja onoga koje se od strane društva ocekuje i onih koji imaju odredene pozicije i funkcije. cit. cit. 9-10. str. str. H. str.: op. R. Moskow: Progress publishers. H. italijanski. M. i 1913. str. str. kakve poslove obavljaju i kakvo se ponašanje od njih ocekuje. 3. 28 Gillin. N. M. podrazumevajuci pod uzrokom "agens koji svojom pojavom odreduje nastupanje neke nove sile ili novog predmeta". R. (1999) Crime and Deviance.. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.. 20 Henting.161. vec i na medicinskom fakultetu. M. (1987) Psihologija zlocina i sudenja. 27 Schneider. 64-65."Novi Pitaval" u izdanju Julius Hitzig i Georg Hearing. str.

48 Milutinovic. M.: op. cit. Beograd: Naucna knjiga. to je postupak kojim se. Cit. str..kriminaliteta". str. str.. M. cit.. 43 Pinatel. Centar za izdavacku delatnost. III izdanje. cit. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. J. M. 56 Stevanovic. str. Beograd: Savremena administracija. JRKKP. Leblanc. 2. M. 39-43. K. . 9. cit. 107. 49 Milutinovic. 70 Krstic.. str.: op. 3. 6.: op. str. C. drugim recima i nešto preciznije... str.: op. H. 68 Acimovic. 55 Milutinovic. Beograd: Savremena administracija. 57 Vodopivec. N. v. str.. 46. 113-114.. cit. 41 Više o klinickom metodu videti u odeljku o metodologiji. (1988) Penologija.. M. 13-14. 69 Jevtic.: op. 54 Horvatic.: op. str.. 81. str. M. na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke. Skalar. G. op. str. cit. 419. 65 Milutinovic. str. str. Bibliothéque de Psychiatrie. 19. 3. (1960) Sudska psihopatologija. Lj. M. A. (1991) Politika suzbijanja kriminaliteta. Milutinovic. 38. Lj. Milutinovic. str. cit. Montreal: Bibliothêque Criminologique. 99. G. 139. str. Kriminologija 35 Glava druga METODE KRIMINOLOGIJE I OPŠTE NAPOMENE O METODU Pod metodom se uobicajeno podrazumeva nacin na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proucava. cit. 50 Milutinovic. Beograd: Savremena administracija. M. A. Beograd: Naucna knjiga. 39 Di Tullio. (1978) Criminologie et politique criminelle. str. cit. J... M.. 58 „Službeni glasnik Republike Srbije” br. 32. (1971) Aktuelni problemi primenjene kriminologije. cit. prema Stojanovic. br. (1976) Kriminalistika. B... 45 Szabo. prema Acimovic. str. cit.. 53 Srzentic. (1986) Krivicno pravo SFRJ. V. str. (1985) Penologija. str. 13-20. M. str. to je sa opasnošcu da bude otkriven. Kobal. cit. Cit. (1976) Pravci kriminalne psihologije. Beograd: JRKKP. Lazarevic. Beograd: Savremena administracija. 47 Cesto je isticano da se potencijalni ucinilac najcešce ne odlucuje na vršenje krivicnog dela posle razumnog odmeravanja razloga "za" i "protiv". Beograd: Savremena administracija. (1973) “Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata”. 46/2006 59 Vodinelic.. 52 Milutinovic. Ž.: op.. te da. Bavcon. a u novije vreme se pod klinikom podrazumeva mesto ili organizacija u koju dolaze lica za individualne dijagnoze i lecenje nekog fizickog ili mentalnog poremecaja uz neposredno proucavanje individue kao jedinstvene celine.. 44 Milutinovic. M. 5. ako uopšte sa necim kalkuliše. M. 40 Canepa. B. 47. cit. D. str. Lj. str. op. Glava PRVA – Pojam. 3. D. str. Henting. 3. M.: op. str. Stajic. 46 Szabo. G.: op.: op. (1988) Krivicno procesno pravo SFRJ.. cit. Z. II izdanje. Ili. (1986) Sudska psihijatrija.. Beograd: Savremena administracija. Ž. 61 Milutinovic. Ranije se smatralo da je "klinicko" sve što se odnosi na kliniku. 48. 36 Pinatel. Skopje: Univerzitet "Kiril i Metodij". str.kliné). Novi Sad: Pravni fakultet.: op. M. str. D. cit. M. 37 Pinatel. 25. Gornji Milanovac: Privredna štampa. 147-150. 18. na nastavu uz bolesnicku postelju (grcki . Pravni fakultet.: loc. 117. cit. (1987) Kriminalistika. 42 Canepa. (1967) Principes de Criminologie Clinique. Presses Universitaires de France. 23-24. str. prema Acimovic. cit. 64 Atanackovic. str. D. Beograd: Naucna knjiga. cit. 55.. str. cit. op. Paris. 66 Arnaudovski. (1980) Uvod u psihologiju krivicnog postupka. 37. 1. Z. str. op.: op. 419. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 62 63 Stojanovic. 51 Avanesov. M.. 14. V. str. str. predmet. 38 Pojam "klinickog" ima starije i novije znacenje.: op. Normandeau. 82. odnosno posle kalkulacije u vezi sa visinom odnosno strogošcu zaprecene kazne i koristi od izvršenog krivicnog dela. (1984) Kriminalna politika. 60 Aleksic. . (1988) Penologija. 3-25. str. 67 Acimovic.. J.

od posebnog znacaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinarni. delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. _ komparativni metod. kao i druge društvene nauke. kriminalitetu. II KARAKTERISTIKE KRIMINOLOŠKOG METODA Osnovna obeležja kriminološkog metoda proisticu iz odredenja pojma i predmeta kriminologije. Pri tome. _ prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. ona te metode prilagodava izucavanju sopstvenog predmeta. kriminologija je stvorila sopstveni metodicki sistem.1 U tom smislu pravi se razlika izmedu metoda (u užem. tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. uobicajenom. primenom metoda društvenih nauka u identicnom obliku. Iz ovih karakteristika kriminologije proisticu sledeca obeležja metoda koje koristi: _ prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. kako pojedinacne slucajeve kriminalnog ponašanja.dolazi do daljeg. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. smislu) kao planiranog nacina proucavanja i tehnike istraživanja shvacene kao sredstvo koje pomaže ili omogucava to proucavanje.5 Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih procavanja. s obzirom na specificnost svog predmeta. a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke. _ fundamentalna i primenjena istraživanja. znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specificne postupke i materijalna sredstva uz pomoc kojih se otkrivaju one osobine predmeta cije saznavanje predstavlja cilj naucnog istraživanja. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takode su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama. Pri tome. kao i predmet njenog proucavanja koji obuhvata. 4 Takode. Glava DRUGA – Metode kriminologije 36 Medutim.2 odnosno kao skup konkretnih postupaka koji omogucavaju organizovano prikupljanje podataka o kriminalitetu. _ korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja.3 U proucavanju svog predmeta kriminologija se. potpunijeg znanja. akademski i primenjeni karakter kriminologije. . U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja.

primenom analitickosinteticke. izmedu covekove prakticno-culne i teorijsko-misaone delatnosti._ proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za . Cinjenice se utvrduju i tumace sa odredenog teorijKriminologija 37 skog stanovišta. Pri tome.da bi na osnovu njih.6 2. ona mora imati u vidu da stvarno ljudsko saznanje nije ni prosto odražavanje pojavnih cinjenica niti prosto ispredanje cistih misli. teorija se uvek odnosi na odredenu vrstu cinjenica. nego je to složen dijalekticki proces koji se odigrava u mnogobrojnim i raznovrsnim interakcijama. izmedu subjekta i objekta saznanja. Ljudsko saznanje se krece od neposrednog posmatranja ka apstraktnom mišljenju i od ovoga natrag ka praksi. _ korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. Ovaj karakter je posebno izrazit u odnosu izmedu teorije. induktivno deduktivne i drugih metoda izvršila njihovu naucnu interpretaciju i objašnjenje. s jedne strane. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva razlicita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje. u našem slucaju kriminološka saznanja imaju izrazit empirijsko-teorijski karakter. Prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje S obzirom na to da je kriminologija teorijsko-empirijska nauka. a otkrice novih aspekata vec u izvesnom stepenu poznatih cinjenica kao i otkrice potpuno novih cinjenica nužno dovodi do protivurecnosti sa dotad važecom teorijom. _ kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. odnosno pojmova i stavova. Dok su teorijska logicka i matematicka saznanja u svojoj osnovi i pretežno misaona. kao i u dijalektickom jedinstvu teorije i prakse naucnog saznanja. izmedu percipiranja i mišljenja. tj. ona u svom proucavanju polazi od empirijskog cinjenicnog materijala . dotle društveno-naucna. i empirijskih cinjenica. Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka. s druge strane.dakle od prikupljenih podataka o izvršenim krivicnim delima i delinkventima . zbog cega se stara teorija mora izmeniti ili zameniti novom teorijom. 1.

efikasnijom. Za razliku od fundamentalnog istraživanja. dijagnosticiranje nedostataka mere i upucivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere. ciji cilj je saznavanje odredene pojave. hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). opažanje). može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinacna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. cilj primenjenog istraživanja je akcija. Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednicki svim društvenim naukama. Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja. Pocinje se sa opservacijom cinjenica koja. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi. Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojecih saznanja o pojavi . metod istraživanja u empirijskim naukama pociva na sledecim etapama: opservacija (posmatranje.9 Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji. a to se cesto i cini. menjanje i usavršavanje postojeceg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta. podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojecih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava.10 Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji podrazumeva uspešno sprovodenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. kada je u pitanju kriminologija. tj. odnosno njene zamene drugom. na drugoj strani.7 Naime. Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra.cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži otvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvarnosti. s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. kada se istražuju numericki izrazi cinjenica i njihova zajednicka obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu). Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove cinjenice radi verifikacije hipoteza. odnosno odredene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt).8 U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) cinjenica.

Kvalitativna i kvantitativna istraživanja u kriminologiji S obzirom na dvostruki karakter predmeta kriminologije. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem. i drugih društvenih pojava. Medutim. i kriminaliteta kao masovne pojave. Prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. Stoga je moguce razlikovati metode izucavanja pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja (kvalitativne metode) i metode izucavanja kriminaliteta kao masovne pojave (kvantitativne metode). na jednoj strani. izmedu licnosti i globalnog društva. nije zabranjeno. cije proucavanje predstavlja predmet kriminologije. a do njih se. Pravilo striktnog odvajanja nivoa interpetacije mora biti obavezno poštovano pri prikupljanju cinjenica. pretkriminalne i kriminalne situacije. na drugoj strani. . dodaje se i cetvrti nivo – nivo žrtve.koju istražuje. nivo delinkventa i nivo kriminalnog ponašanja. izmedu prelaska na delo i globalnog društva itd. Ta kriminalna ponašanja se u vecoj ili manjoj Glava DRUGA – Metode kriminologije 38 meri medusobno razlikuju kako po svojim pojavnim oblicima tako i po svojim neposrednim uzrocima. odnosno neposrednom uslovljenošcu i raznim drugim pojavama.11 4. na jednoj strani. U novije vreme. kriminalitetu i žrtvi Kriminalitet. neophodno je da i metode i tehnike koje ona koristi u njegovom saznavanju budu prilagodene ispitivanju kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave.o pravilu tri nivoa interpretacije koje mora biti poštovano prilikom prikupljanja cinujenica: nivo kriminaliteta. po pravilu. prikupljati cinjenice kako o pojavnim oblicima tako i o faktorima i znati ih grupisati prema grupama kojima odgovaraju. delinkventu. naprotiv. poželjno u kasnijim etapama istraživanja saznati veze koje postoje izmedu prelaska na delo i licnosti. je heterogena društvena pojava s obzirom na to da obuhvata sva kriminalna ponašanja koja se vrše u odredenom vremenu i prostoru. i to povezano sa ispitivanjem licnosti pojedinih delinkvenata. Bitno je razlikovati ih. odnosno kriminaliteta. vec je. na drugoj strani. 3. Pri tome je neophodno voditi racuna o jednom od osnovnih metodoloških pravila koje je postavio Pinatel . S obzirom na brojnost faktora koji uslovljavaju razlicita kriminalna ponašanja kriminologiji je potrebna takva metodologija koja ce omoguciti utvrdivanje tih mnogobrojnih i raznovrsnih veza izmedu kriminalnog ponašanja.

koja. Ono zahteva proucavanje policijskih i sudskih dokumenata. Poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata) od posebne je važnosti prilikom verifikacije postavljenih hipoteza. kroz poredenje crta delinkvenata i nedelinkvenata. Naravno. U društvenim naukama postoje dva nacina klasifikovanja: kategorizacija ili klasifikacija u užem smislu koja pociva na pojmu "kategorije" i tipologija zasnovana na pojmu "tip". Ona je bazirana na istoriji. Radi se o jednom vrlo nijansiranom i preciznom pristupu koji se zasniva na svedocenju delinkventa i drugih ucesnika kriminalnog ponašanja.13 Jedno od osnovnih pravila metodologije kriminološkog istraživanja koje je postavio Pinatel jeste i pravilo uporednog proucavanja i poredenja grupe delinkvenata i grupe nedelinkvenatra. omogucuje posredno eksperimentisanje. Kriminologija 39 6. po Dirkemu. kriminalno ponašanje treba da bude proucavano bilo izolovano u životu ili u okviru kriminalne karijere pojedinih delinkvenata. Ono treba da bude shvaceno kao epizoda koja ima pocetak. Kriminologija koristi obe vrste. regionima i slicno. ako se ovakav pristup može iskoristiti za poredenje delinkvenata i nedelinkvenata nema razloga da se na slican nacin ne vrši i poredenje mehanizama i faktora prelaska na delo kod raznih tipova delinkvenata. 7. Kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti Pošto sve pojave ne stoje u istoj vezi sa drugim pojavama potrebno je izvršiti klasifikaciju na osnovu zajednickih obeležja. Na ovaj nacin ostvaruje se kriminološki pristup par excellence jer se njime nastoje dosegnuti u svojoj ukupnosti biološki. socijalni i psihološki cinioci koji vode prelasku na delo.12 U kriminologiji se komparativni metod koristi sa ciljem poredenja kriminaliteta u razlicitim vremenskim periodima i u razlicitim zemljama. Proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa Prema pravilu koje je postavio Pinatel. Komparativni metod Da bi se kriminalitet naucno proucavao treba koristiti komparativnu metodu. Dobra tipologija pretpostavlja da možemo razvrstati po jednom opštem i jedinstvenom .5.14 Na ovaj nacin. Pri tome je neophodno voditi racuna o "variranju zakonskih definicija i krivicnopravnih nomenklatura koje unose promene i novine u ceo sistem". izdvajaju se upravo one crte licnosti i drugi faktori koji uslovljavaju kriminalno ponašanje. etnografiji i statistici. razvoj i kraj.

Ekipom obicno rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih clanova. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja. pravnika.17 III IZVORI PODATAKA U KRIMINOLOGIJI S obzirom na specificnost svog predmeta. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajuci joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama. socijalnog radnika. . Glava DRUGA – Metode kriminologije 40 jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi. a kod nekih istraživanja i ekonomista. upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slucaj. odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti. Medutim. njegovo proucavanje zahteva interdisciplinarni pristup i nužnost ekipnog rada strucnjaka razlicitog profila: sociologa. psihopatološke. statisticara i specijalnog pedagoga. s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. svaki od angažovanih strucnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke.16 Oni polaze od pretpostavke da. psihijatra. Takav rad omogucava svestrano. Pri tome. psihologa. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka.kriterijumu sve proucavane osobe u razlicite tipove uz rezervu atipicnih i mešovitih tipova. Nažalost. lekara i drugih strucnjaka. Zbog toga se rukovodenje istraživackim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživacu koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog. Korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke. potpuno i uspešno izucavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zakljucaka. Takode. Poželjno je da to bude strucnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne. pravne. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajucih. biološke i druge aspekte. bez obzira na njegov strucni profil. psihološke. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih strucnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proucavanja.15 8. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora.

napisi o kriminalitetu u štampi i sl. empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledece faze: _ prethodna saznanja. postojeca istraživanja o kriminalitetu. IV ETAPE KRIMINOLOŠKOG ISTRAŽIVANJA Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. autobiografski podaci o delinkventima. iskazi žrtava i sl. istraživacima su na raspolaganju dva modela: hronološki. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima. _ donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. . primarni izvori podataka. Pri tome. Prema ovom modelu. hronološkim redom. Nepisani izvori podataka su: mišljenja strucnjaka.Pisani izvori podataka od znacaja za proucavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta. iskazi sadašnjih i bivših osudenika. koji je poznatiji i najcešce korišcen i topološki. iskazi delinkvenata i žrtava. sudski predmeti. Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih ucesnika. sudija. tužilaca. autobiografije delinkvenata i sl. Zbog vece rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržacemo se samo na analizi hronološkog modela.19 Hronološki model odreduje razlicite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživac mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. sudski predmeti. skorašnji.18 Tako su. izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. _ pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja. na primer. njihovi dnevnici. posebno mišljenja prakticara (policajaca. dok je statistika tipican sekundarni izvor podataka. Kriminologija 41 _ operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta). policijski i zatvorski dosijei. skupštinski materijali. delinkventima i žrtvama. advokata) o kriminalitetu. koji je više komplementaran nego suprotan prethodnom.

Istraživacki projekat i istraživacki izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživackog projekta. _ probno istraživanje (ako je potrebno i moguce). _ hipoteze koje ce biti proverene. _ izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. Opšti su zato što postoje u svakom projektu. a bitni su zbog toga što cine suštinu kriminološkog projekta. _ opis uzorka. postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživacki projekat koji pledira na naucni pristup istraživanoj pojavi. s tim što njegov centralni deo cini opis i interpretacija . _ naucno objašnjenje – teorije u svetlu kojih ce se objašnjavati dobijeni podaci. _ predmet istraživanja. odnosno od prirode istraživane pojave. najprostije receno. _ prikupljanje podataka. _ priprema i obrada podataka. Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave. _ teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja. _ odredivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje ce se istraživati). _ odredivanje tehnika prikupljanja podataka koje ce se koristiti.20 Elementi koje mora da sadrži svaki istraživacki projekat su: _ autor projekta. institucija-organizacija. _ opis istraživackih instrumenata. i njihovo naucno objašnjenje (pisanje istraživackog izveštaja). predstavlja opis buduceg istraživanja. _ ciljevi istraživanja._ obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). _ metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). Glava DRUGA – Metode kriminologije 42 Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživackom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja. koji. _ znacaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slucaju od cilja istraživanja. 1. _ metod koji ce biti korišcen (kvantitativni ili kvalitativni). _ analiza i interpretacija podataka. _ obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). _ prostorno i vremensko odredenje istraživanja. Medutim. U tu svrhu izraduje se istraživacki projekat.

Naime. nije iskljuceno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inace uslovljavaju. a pojave ciji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable. da se identifikuju varijable21 i vrste cinjenica koje treba prikupiti. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni. tj. odnosno kriminološki fenomen.dobijenih rezultata. zbog cega i sa kojim ciljem se želi istraživati. Odredivanje predmeta i cilja istraživanja Odredivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tacku svakog kriminološkog istraživanja.). kao zavisna varijabla. na primer. 3. . odredivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd.23 Odredivanje indikatora odnosi se na odredivanje konkretnijih pojava koje ce se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. Tako. posredstvom viktimizacije i straha od zlocina. ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. 2.22 To zapravo znaci da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave ciji uticaj na njega ce se ispitivati. odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. U ovom slucaju ocito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. tj. da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tacno znati koja je to pojava. Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su odredene granice istraživanja. ako jeste. Tako su neka novija americka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet. vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. obicno se daje i predlog za dalja istraživanja. migracije ce uvek predstavljati nezavisnu. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem. je po pravilu zavisna varijabla. Medutim. a kriminalitet zavisnu varijablu. To se najbolje postiže pregledom postojece literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je vec bio predmet istraživanja i. odnosno njihov nacin života. Varijable i indikatori U kriminološkom istraživanju kriminalitet. odredivanje pojedinih krivicnih dela preko kojih ce se istraživati imovinski kriminalitet. Uz to.

4. odnosno znacajem u osnovnom skupu. Iako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaceni svi slucajevi javljanja jedne pojave. istraživati na podrucju Republike Srbije i da ce biti uzeti u obzir ucinioci koji su krivicno delo izvršili u periodu 1985-1990. Pre svega. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). s obzirom na masovnost kriminoloških pojava. Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi. orijentisati na prvi ili drugi nacin. recimo recidivizam. uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi. a zatim definisanje slucajeva. Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje slucajeva koji ce biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome ce biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja. Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene. Definisanje skupa slucajeva koji ce se ispitivati može se ostvariti tako što ce se ispitivati svi Kriminologija 43 slucajevi jedne pojave (korišcenjem statistike). po pravilu. .24 Pri proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave. Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. Uzorak mora na adekvatan nacin (s obzirom na obeležja i strukturu) i u adekvatnoj meri (broj obuhvacenih pojedinacnih slucajeva) da predstavlja proucavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. što ce se odrediti uzorak ili ce se proucavati jedan ili nekoliko interesantnih slucajeva. god. Tada se prilikom formiranja uzorka vodi racuna da u njega udu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošcu. Zbog toga se kriminološka istraživanja uglavnom ogranicavaju na manji broj pojedinacnih slucajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zakljucci o pojavi u celini. U kriminološkim istraživanjima cesto se koristi ispitivanje na uzorku. odredenje da ce se neka kriminološka pojava. Ti pojedinacni slucajevi odredene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave. Pri formiranju i izboru uzorka moraju se poštovati odredena pravila. na primer. istraživac ce se.

6. Upitnik predstavlja osnovni instrument za prikupljanje podataka. Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su razni upitnici i protokoli posmatranja pojava. tj.Prema nacinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnocom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoce. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka.27 . na osnovu prethodnog rasudivanja i izgradenih kriterijuma. Koriste se i tzv. U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv. Glava DRUGA – Metode kriminologije 44 Radi provere valjanosti istraživackih instrumenata vrše se probna ili pilot istraživanja. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slucajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica.25 Kod uzorka koji se sacinjavaju po teoriji verovatnoce za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoca da bude izabrana u uzorak.26 5. Sastoji se iz veceg ili manjeg broja pitanja sistematizovanih po srodnosti. izbor uzorka ili istraživacke instrumente. To su slucajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu odredeni na osnovu teorije verovatnoce. intervjua. Formulisanje hipoteza i konstrukcija modela Nakon što je izvršeno kreiranje operacionog modela istraživanja pristupa se formulisanju polaznih pretpostavki ili hipoteza. Upitnik se koristi za prikupljanje podataka putem ankete. Protokoli posmatranja obuhvataju spisak konkretnih manifestacija pojave koja je predmet posmatranja. u slucaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. testova licnosti. Koriste se za prikupljanje cinjenica neposrednim posmatranjem. Pravljenje instrumenata Pravljenje instrumenata podrazumeva stvaranje konkretnog "alata" kojim ce se prikupljati cinjenice. Nakon sprovodenja ovog istraživanja analiziraju se preliminarne cinjenice i otklanjaju se uoceni nedostaci vezani za operacionalizaciju. analize sudskih predmeta. policijskih i zatvorskih dosijea i sl. orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zakljucivanje o ispitivanoj pojavi ali se. Pod hipotezom se podrazumeva hipoteticko-deduktivna konstrukcija postavljena na osnovu cinjenica saznatih prethodnom opservacijom sa ciljem da kasnije bude verifikovana (proverena).

30 Uopšte uzev. predstavlja modelovanje. stvari. po pravilu sadržanog u teoriji od koje se pošlo i u rezultatima ranijih istraživanja. Tri glavna izvora hipoteza su: nužnost proširenja saznanja.28 Prema nivou opštosti razlikuju se opšte (odnose se na skup pojava. procesa ili pojave kao i delatnosti i ponašanja. odnosno njegova struktura i funkcionisanje. Svaka teorijsko-misaona delatnost predstavlja. U kriminologiji se za verifikaciju koristi poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata). njihovom analizom i interpretacijom radi verifikacije hipoteze. hipoteza mora da ispunjava sledece uslove: da se odnosi na pojavu koja se može posmatrati. pretpostavlja se postojanje odredene veze izmedu pojava koje se ispituju. dakle. odnosno svaki predmet fizicke. da se može proveriti. organske.Drugim recima. najraznovrsnijih pojava i to na veoma razlicite nacine. da ona ima odredenu verovatnocu. pojmovni ili stavni ili prakticni realni. Saderlandova teorija diferencijalne asocijacije) i posebne hipoteze (stvaraju se da bi se pretpostavila veza izmedu dve serije pojava. u skladu sa njihovim . psihicke. tj. teorijski. predmetu istraživanja analogni sistem pomoci koga se istražuje izvestan osnovni predmet ili sistem. U savremenoj nauci modelovanje se shvata kao opšti metodski postupak predstavljanja svih. Svako takvo i slicno imitiranje bilo kog predmeta. Savremena kriminološka istraživanja ne zadovoljavaju se samo postavljanjem hipoteza vec se sve cešce koriste i konstrukcijom modela. da je odredena. Bitna karakteristika hipoteze je.proces ili pojava. npr. na osnovu prethodnog znanja. Predmet modelovanja može biti svaka stvar . Da bi bila prihvatljiva. U okviru razlicitih naucnih teorija. da je precizna. konstrukcija eksperimentalnog modela i primena tog modela sakupljanjem novih cinjenica. model je svaki. npr. Dobro su nam poznate sheme i makete naselja.29 Verifikacija hipoteze zasniva se na sistematskoj opservaciji i vrši se u tri etape: analiza varijabli na koje se odnose hipoteze. društvene i misaone stvarnosti. nužnost prevazilaženja nedostataka vec stecenog saznanja i potreba stalnog proveravanja valjanosti stecenog saznanja. pored ostalog i teorijsko modelovanje pojava koja se istražuju. izmedu maloletnicke delinkvencije i razorene porodice). modeli geometrijskih tela itd.

Model uticaja razvoja. koje se sprovodilo u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. a izbor konkretne tehnike zavisice od predmeta istraživanja i izabranog metoda. odnosno logicko-matematicki i kiberneticki modeli zasnovani na jednoj ili više teorija o kriminalitetu cije postavke se proveravaju istraživanjem. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje 7. nijedan od tih modela ne može se upotrebiti kao gotov model istraživanja bilo koje društvene pojave: u stvari svaki od ovih modela može poslužiti samo kao opšta polazna Kriminologija 45 teorijska skica odnosno kao opšte teorijsko uputstvo ili opšte teorijsko rukovodstvo istraživanja odredene pojave. 31 Jedan od takvih modela je i model prikazan na sl. pa se u tom slucaju komponente modela sastoje od skupova nezavisnih i zavisnih varijabli. U proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave koriste se kvanititativni. Medutim. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehGlava DRUGA – Metode kriminologije 46 . Primena modela je od posebnog znacaja pri proucavanju kauzalnih veza izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava.osnovnim postavkama konstruisani su i razliciti modeli. 1. Primena odgovarajucih tehnika omogucava organizovano prikupljanje cinjenica o kriminalitetu. Medijatori deluju izmedu nezavisne i zavisne varijable i korisni su za istraživanje interakcija izmedu varijabli. Prikupljanje cinjenica (podataka) Za prikupljanje cinjenica u kriminologiji koristi se veci broj istraživackih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim. Modeli se po pravilu sastoje od komponenti koje obuhvataju skupove srodnih varijabli za koje je ranijim istraživanjima utvrdeno postojanje povezanosti sa kriminološkom pojavom koja se istražuje. S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. 1 koji je primenjen u istraživanju "Uticaj razvoja.32 Sl. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje". posebno kada povezanost dve varijable zavisi od vrednosti trece koja se naziva i intervenirajucom. a preporucuju se i uvodenje varijabli posrednika ili medijatora.

u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. Analiza i interpretacija treba da ostvare sledece ciljeve: identifikacija faktora proucavane pojave. prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinacne pojave. odnosno stvarnog kriminaliteta. Objašnjenje se dakle odnosi na uzrocnost i predvidanje.nike kvantitativnog karaktera koje omogucavaju merenje kriminaliteta. potrebno je izvršiti njihov opis. Prikupljanje cinjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem. pravilnu interpretaciju (tumacenje) dobijenih rezultata i. dedukcija. kao što su funkcionalne. Takode. komparativno-istorijska i druge metode. dati naucno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja. evaluacija njihovog znacaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. odnosno kriminalnog ponašanja. odnosno obrade. Medutim. merenjem. dakle na ono što se vec dogodilo. uz pomoc statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke. eksperimentom. na utvrdivanje njenih krajnjih uzroka. Zato treba voditi racuna da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude.33 indukcija. Obrada. istraživanje meduzavisnosti faktora. Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analiticki i sinteticki pristup. Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja. ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. Medutim. ali i predvideti buducnost. korelativne i slicne veze cesto je dovoljna i primena opisanih statistickih metoda i istraživackih tehnika. . o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. Nakon analize. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statisticka obrada. upredivanjem. kao najvažnije. ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. klasifikaciju. dakle. 8. ispitivanjem. naucna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su cinjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene.34 Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave. Objasniti jednu pojavu (u našem slucaju kriminalitet) znaci odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela). U poslednje vreme koriste se i fokus grupe.

za razliku od izucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode. zavisice i naucno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. Od koje. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu.rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naucnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja. Vezano za primenu statistickih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naucnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematicari koji su koristili kriminalne statistike. To se odnosi i na sam postupak naucnog saznanja kriminaliteta. Takode. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja. godine a cija relativna stalnost ih je impresionirala. pre svega sociologije. V METODE ISTRAŽIVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE DRUŠTVENE POJAVE (KVANTITATIVNE METODE) Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. Primenom savremenih sredstava. Kondorse (Condorcet) je izneo ideju "socijalne matematike" dok su Ketle (Quetelet) i Geri (Guerry) radili na analizi brojcanih vrednosti iznetih u izveštaju o radu krivicnog pravosuda iz 1826. a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih Kriminologija 47 nauka. iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi.35 Danas napredak matematickih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da ce uz pomoc modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka. odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. proizilazi i dominantan znacaj kvantitativnih metoda. dakle. posebno primenom racunarske tehnike i modernog softvera za obradu statistickih podataka. kriminologija . Na osnovu tih pokazatelja oni su uocili prve korelacije medu kojima je posebno znacajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematicki shvatljivu funkciju svakodnevnog života.

Medutim. nacin izvršenja. Glavni predmet i svrha staticke analize jeste otkrice rasporeda ucestalosti (distribucije frekvencija) pojava odredenih osobina.37 Na osnovu otkrica odredenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguce je doci i do odredenih zakljucaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu pracenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina).) itd. karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja. medusobni uticaji cinilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto. starost. ili i medusobni uticaj više grupa masovnih pojava. dakle kriminaliteta. izraženih numerickim vrednostima. predmet i sl. Staticko proucavanje pojava distribucije omoguceno je korišcenjem teorije i racuna verovatnoce u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka. Primenom staticke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. odnosno metoda: staticka analiza. Predmet dinamicke analize su statisticke vremenske serije.).može da dode do izvora svojih podataka na nacine koji su znatno mocniji od ranijih. promene u kaznenoj . školska sprema. recidivizam i sl. bez vremenske odredbe. a svrha joj je izracunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. dinamicka analiza i korelaciona ili regresivna statisticka analiza i statisticka metoda. u masi pojava koje se ispituju. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava.36 Jedan od najcešce korišcenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS. razlikuju se tri glavne vrste statisticke analize. pri tome treba imati u vidu da na statisticka koleGlava DRUGA – Metode kriminologije 48 banja kriminaliteta mogu uticati i promene u strukturi inkriminacija. Primenom statisticke analize otkriva se struktura ispitivane pojave. Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklicna i sezonska kolebanja. Prema tome da li je predmet statisticke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja. sredstvo. zanimanje. prema karakteristikama ucinioca krivicnog dela (pol.

U tom smislu ona je pogodna za poredenje kriminaliteta u zemljama sa razlicitim brojem stanovnika. stagnacija) i promene u njegovoj strukturi. Kvotu kriminaliteta za 2002. a posebno za žensko stanovništvo. kroz koju se izražava ucestalost vršenja krivicnih dela na odredenom . kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta.39 Uz sve rezerve koje treba imati prema kvoti kriminaliteta kao pokazatelju rasta kriminaliteta. ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivicnih dela. godinu dobicemo na sledeci nacin: 35997 7 498 001:100 000 = 480 (74.000. iako razlike u apsolutnim brojkama nisu tako velike.000 stanovnika. Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100. Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško.9) Tako dobijamo da je u Srbiji u 2002.000 stanovnika jedne zemlje i izracunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100. relativne velicine kriminaliteta u jednoj zemlji. koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivicnih dela i delinkvenata. opadanje. bilo osudeno 480 lica na svakih 100. Naime. godine u Srbiji je bilo 7 498 001 stanovnika i 35997 osudenih lica. odreduje se i gustina kriminaliteta. Takode. Uz pomoc dinamicke analize. odnosno statistickih metoda. pa treba u tom pravcu izvršiti korekcije prilikom iskazivanja opšte statisticke zakonitosti. Prema popisu iz 2002. Na bazi dinamicke analize može se prognozirati kretanje kriminaliteta (porast. kao i za pojedine starosne grupe. što je od posebne važnosti za izgradnju adekvatnog sistema prevencije i za dalja naucna istraživanja koja treba da dodu do dubljih etioloških saznanja o kriminalitetu. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije". ona je ipak neki orijentir koji ukazuje na stvarni porast broja osudenih lica u odnosu na broj stanovnika.politici i sudskoj praksi. u efikasnosti organa otkrivanja i sl. pored apsolutne velicine (obima) kriminaliteta.38 Statisticke metode omogucavaju i utvrdivanje tzv.

40 Naravno. Statisticka metoda je u osnovi induktivno-generalizatorska jer se njome na osnovu obeležja izvesnog broja clanova neke skupine ili serije pojava ili dogadaja. izvodi opšti zakljucak o prosecnom obeležju (ucestalosti. na osnovu sredine uzorka (aritmeticka sredina) i odstupanja od sredine skupine (standarna devijacija) jesu osnovni metodski postupci statisticke metode uzorka. rat. za usmeravanje preventivnih akcija u odredenim vremenskim i prostornim okvirima i sl. medutim. društveni razvoj. narkomanija. Konacni cilj svih vrsta i oblika statisticke analize. Izracunavanje kvote i gustine kriminaliteta znacajno je za ocenu njegovog kretanja u pojedinim zemljama.podrucju ili. tacnije receno. Ocena ili sud o pravoj sredini cele skupine.000 stanovnika). devijaciji od . vremenski razmak vršenja pojedinih krivicnih dela s obzirom na jedinicu stanovništva (obicno 100. Uz pomoc korelacione analize moguce je utvrditi odnos izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. znacajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti. ekonomski sistem. ova metoda predstavlja sintezu staticke i dinaKriminologija 49 micke analize. treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmedu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zakljucivanje o uzrocima kriminaliteta. kao što su: politicki sistem. alkoholizam itd. za uporedna istraživanja i davanje komparativnih ocena o kretanju kriminaliteta u razlicitim zemljama. revolucija. Kao najsloženija. Prilikom primene ove metode. rezultati takve statisticke analize moraju biti interpretirani sa rezervom imajuci u vidu vec pomenute nedostatke statistickih podataka. profesionalna stabilnost. Primenom korelacione analize utvrduje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. jeste otkrice statistickih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje. društvena pokretljivost. Tabelarno i graficko predstavljanje statistickih serija i matematickih funkcija je takode jedan od bitnih momenata statisticke metode. demografija. a narocito korelacione analize. distribuciji. Korelaciona statisticka analiza ispituje medusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava. posebno neiskazivanje tamne brojke kriminaliteta.

Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava. kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti. naime. Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. odnosno straha od kriminaliteta. Ispitivanje (anketa i intervju) Ispitivanje je tehnika prikupljanja cinjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju. U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i . tako i drugih lica i žrtava. U drugom slucaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta.41 No. izgubiti iz vida to da se zapravo radi o metodi pomocu koje se vrši analiza. Tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui). Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju). odnosno obrada prikupljenih cinjenica. razlikuju se intervju i anketa.42 1.43 Pri tome se kao istraživacki instrument najcešce koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguce odgovore. delinkventu i žrtvi. 1.) u celoj skupini ili masi pojava. na relativno egzaktan nacin saznati opšta odredenost. Njen gnoseološki znacaj sastoji se u tome što se jedino pomocu statisticke metode mogu.prave sredine itd. Ne treba. ali ne i o metodi koja je dovoljna za potpuno objašnjenje ispitivane pojave. uporedivanje i merenje.1. njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. U prvom slucaju ispitivac pitanjima samo inicira i podstice kazivanje Glava DRUGA – Metode kriminologije 50 ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja cinjenica koje su predmet ispitivanja.

Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što veceg poverenja. Prilikom postavljanja pitanja. odnosno intervjui uz pomoc kompjutera i telefona (CATI). ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervjui. posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. u celini. anketa. Prilikom formulisanja pitanja treba voditi racuna i o psihickom momentu: pitanja ne treba da budu predugacka.44 Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka. bilo da se to cini usmenim ili pismenim putem. ne sme da traje dugo itd. treba voditi racuna da se ona odnose na predmet ispitivanja. Prikupljanje podataka na ovaj nacin najcešce se vrši intervjuisanjem delinkvenata. pitanja). odnosno intervju. kao i da ce se dobijeni podaci držati u strogoj tajnosti i nece biti korišceni od strane zatvorske administracije i u vezi sa režimom izdražavanja kazne. Intervju se najcešce vrši u neposrednom razgovoru. žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivicnom delu i delinkventu. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na mogucu subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. tj. lice koje vrši intervju treba da upozna ispitanike sa okolnošcu da se ispitivanje vrši u naucne svrhe. odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehanickog odgovaranja. U tom cilju. Da bi se prikupljanje cinjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporucuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseca na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije. jasno formulisana. odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli izmedu ponudenih odgovora). pitanja treba tako da budu kombinovana. Svojom specificnošcu i složenošcu. Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena. od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja cinjenica u kriminologiji. treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih nece znati ili nece hteti da odgovorei. Zbog toga se preporucuje . da budu podobna da se pomocu njih prikupe potrebne cinjenice.zatvorenih – sa ponudenim odgovorima.

Primenom ove tehnike moguce je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave. kao i veze i odnose izmedu delova neke pojave u razlicitim periodima.). sugestibilnosti i sl. U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi. kao i s obzirom na razlicite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta. 1. Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrdivanja psihickih karakteristika licnosti. 1. odnosno veze izmedu razlicitih pojava.4.provera na ovaj nacin dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama. Uporedivanje Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima. što je od nespornog znacaja za proucavanje uzrocnosti. stavovima.45 1. rasporedenih na sistematican nacin. na raznim geografskim podrucjima. Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potice. Merenje Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomocu kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi. Samim tim. odnosno za poredenje uticaja pojeKriminologija 51 dinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišcenje kontrolnih grupa). motivaciji.3. Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja. agresivnosti. objekat napada i sl. To se obicno vrši uz pomoc psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. u kriminologiji se merenje najcešce koristi za prikupljanje podataka o licnosti delinkventa i to o: inteligenciji. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije.2. statistike kriminaliteta omogucavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini. Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi). Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom znacenju: kao skup cinjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom . Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju cinjenica u oblasti maloletnicke delinkvencije.

dok se od pedesetih godina 20. nacionalne i medunarodne. vec se u stvari radi o povecanoj aktivnosti pravosudnih organa. . Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživaca).46 Uz rezerve koje proisticu iz njihovih nedostataka (o kojima ce biti više reci u narednim izlaganjima). bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivicnom postupku (tužilacke) ili presudeni kriminalitet (sudske). usled rata). uživale su veliko poverenje. Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske). pod uticajem kriminologije društvene kontrole. policijske. medutim. odsustvo statistike za pojedina krivicna dela i dr. Drugim recima. U ovom odeljku bice reci o statistici kao skupu cinjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematicnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišcenjem statistickih upitnika. o vrsti krivicnih dela koja se evidentiraju. o obimu i strukturi kao i o dinamici i rasprostranjenosti kriminaliteta. Glava DRUGA – Metode kriminologije 52 Kritike upucene statistici u novije vreme dovele su do napuštanja poredenja nivoa kriminaliteta i njegovom zamenom poredenjem tendencija kriminaliteta. Kriminalne statistike omogucavaju da se dode do saznanja o razlikama koje postoje u raznim zemljama. smatrajuci da one ne omogucavaju merenje kriminaliteta. Statistike omogucavaju opis evolucije kriminaliteta i to: dugotrajne tendencije kretanja kriminaliteta (trendovi). statistike kriminaliteta daju podatke (licni podaci) o delinkventima. veci broj krivicnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znaci da je zaista došlo do povecanja kriminaliteta u nekom društvu. Danas. veliki broj kriminologa kritikuje te statistike. Ovo se cini posebno zbog razlika na kojima pocivaju nacionalne statistike (razlicita zakonodavstva. odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. razni nedostaci. ne beleži stvarni kriminalitet. Ranije statistike. Ranije se to cinilo poredenjem nacionalnih statistika.). medutim. One zapravo omogucavaju merenje aktivnosti represivnih organa. posebno sudske. veka pocinju stvarati prave medunarodne statistike zasnovane na jedinstvenom sistemu registrovanja krivicnih dela i ucinilaca. statistike javnih tužilaštava i sudske.podrucju i kao naucni metod. sezonske varijacije i neocekivana kretanja (npr. Nijedna statistika.

Zbog toga.49 Medutim. bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krada u robnoj kuci . koji smatraju najpouzdanijom sudsku statistiku. na primer). s obzirom na to da ona obuhvata samo ona dela koja su sudskim putem utvrdena kao takva. legalnog i stvarnog kriminaliteta. bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa. odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i sl.48 Drugim recima. dark number. odnosno poznata policiji. engl. odnosno legalnog kriminaliteta nastaje ne samo zbog filtriranja od strane organa represije vec i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca. dok legalni kriminalitet cine samo ona dela koja su utvrdena kao krivicna dela sudskim putem. razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo. naime. criminalite cachee. hidden criminality).50 Oni. nem. ali objektivno imaju karakter krivicnih dela. nisu retki ni kriminolozi. upravo na nivou policijskih statistika. Takode. Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivicna dela ili ne. možemo imati najpribližniju sliku realnog kriminaliteta u sociološkom smislu. engl. omogucava da ostane nepoznat dobar deo stvarnog kriminaliteta. U prilog tome navodi se da se u postupku kretanja od policije preko tužioca do suda vrši selekcija odnosno filtriranje u kome se gubi znatna kolicina kriminaliteta ili vrši njegova transformacija – deformacija. pored dela realnog kriminaliteta.47 Ranije se smatralo da je sudska statistika najbliža stvarnom kriminalitetu. le chiffre noir. smatraju da u policijsku statistiku. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena. dok medu savremenim kriminolozima preovladava shvatanje da je to policijska statistika.S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog. Razlika izmedu stvarnog i prividnog.). Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat. dunkelfeld) ili prikriveni kriminalitet (fr. ulaze i ponašanja koja se ne mogu smatrati kriminalnim. pa izmedu prijavljenog i stvarnog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta (fr. to trostruko filtriranje (pod pretpostavkom da je uspešno izvršeno). posebno oni sa pravnom orijentacijom. odnosno koja se uopšte nisu dogodila (u slucaju lažnih optužbi.

statistike ne pokazuju tu fluktuaciju kriminaliteta iz jednog u druge sektore iako se vrši modifikacija tamnih brojki u raznim sektorima. da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. Nasuprot tome. ukupni efekti policije ostaju isti. a povecava u drugom sektoru. Uglavnom im se upucuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netacnost usled nenamernih grešaka. Do netacnosti usled nenamernih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške. svedoci nekada odbijaju da svedoce jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja. vec se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere. U velikom broju slucajeva.51 Evidentno je. U socijalistickim zemljama to se cinilo radi korišcenja statistike u propagandne svrhe. Takode. treba interpretirati oprezno. njihova aktivnost se smanjuje u jednom. da znatan deo kriminalnih ponašanja ostaje nepoznat. Ali nije tako: povecanje broja službi za otkrivanje ili povecanje njihove aktivnosti smanjuje tamnu brojku. smanjivanje tih službi ili smanjivanje njihove aktivnosti povecava tamnu brojku. usled kojih biva utvrdeno kao krivicno delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja. posebno u periodu rata ili krize. dakle. posebno pri popunjavanja statistickih upitnika u sudovima. a druga na smišljeno falsifikovanje podataka. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osecanja nesigurnosti koje je zbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno medu gradanima.53 . Poznato je.na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju. odnosno obrade podataka. Postojanje tamne brojke bilo bi manje problematicno za nauku kada bi broj neotkrivenih kriminalnih ponašanja bio konstantan. odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuce politike. a povecanje presudenog ili poliKriminologija 53 cijski evidentiranog kriminaliteta nije dokaz da se povecao realni kriminalitet. Zbog toga statistike. bilo u jednom periodu bilo za odredenu vrstu kriminalnog ponašanja. statistike su problematicne ne samo zato što ne mere realni kriminalitet.52 Medutim. na primer. naime.

ova tehnika je još skoro nepoznata. Tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu Nemogucnost da se utvrdi tamna brojka kao i okolnost da ona nija ista u raznim periodima. iako to nisu (l' exes total). dakle. pol. karakter i sl.5.). Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata ("self reported delinquency"). U mnogim zemljama. 1.56 Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata Glava DRUGA – Metode kriminologije 54 najpre u SAD i drugim anglo-saksonskim zemljama.55 Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvacenih osoba o tome da li su bile pocinioci nekog kriminalnog ponašanja i. dolazi i do stvaranja "brojke preterivanja". kakve posledice su ta ponašanja imala. 1. bilo u ukupnom kriminalitetu bilo u pojedinim vrstama kriminaliteta. Uz pomoc anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata. ankete o viktimizaciji ("victimization survey") i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja. medutim. zasnivaju na priznanju ucinilaca. za poredenje registrovanih i .54 U krilu savremene kriminologije u cilju ispravljanja nedostataka oficijelne statistike javljaju se nove tehnike evaluacije kriminaliteta.5. nacionalnost. zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemackoj. oblicima i prostornoj rasprostranjenosti kriminaliteta tako i o njegovim uzrocima jer se ignoriše kako i zašto su izvršena ta dela kao i licnost njihovih ucinilaca (starost.Pored tamne brojke.1. stvara probleme u dolaženju do saznanja o kriminalitetu i to kako o obimu. One se. "Brojka preterivanja" se. odnosi na one aktivnosti koje se prikazuju kao kriminalne. naime. Najvažnijim medu njima smatraju se: tehnike saznavanja tamne brojke i tehnike ispitivanja osecanja nesigurnosti. ako jesu. odnosno na one kriminalne aktivnosti kojima se pridaje veca težina od one koju one stvarno ispoljavaju (l’ exes partial).

Takode. za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje se zasnivaju na svedocenju delinkventa. jednim delom. One su takode zacete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje. a njih je manje cak i od onih oficijelno registrovanih. dakle. Podaci dobijeni na ovaj nacin cesto su netacni zbog grešaka u pamcenju. dok su u drugim zemljama. ako jesu.57 To je bio jedan od razloga pojacanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. one se obicno odnose na viktimizaciju na odredenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim . za proucavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. veka. Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta. karakteristikama njegovih ucinilaca i žrtava. ukljucujuci i našu. razlozima zbog kojih neka krivicna dela nisu statisticki registrovana iako su prijavljena od strane žrtve. vršene samo izuzetno. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvacenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i. s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obicno jedna ili dve godine). o kojem se kriminalnom ponašanju radi. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogucava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizickim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivicna dela vec su nekada to samo po oceni žrtve. kao i razlozima neprijavljivanja krivicnih dela od strane same žrtve.neregistrovanih delinkvenata. Naime. One se. na ovaj nacin dolazi se indirektno i do saznanje o nacinu odlucivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako. zasnivaju na svedocenju žrtve. Takode. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu. omogucava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moci usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina kriminalna ponašanja. nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu.

uprkos svojoj inkrimisanosti. bilo zato što. odnosno njihova ocena. za razliku od statistika. o kradama i prevarama u saobracaju. uprkos medunarodnoj obavezi.mestima. službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeca i sl. ali su. sprovode na citavom stanovništvu uz pomoc državnih organa koji su zaduženi za prikupljanje i obradu podataka o kriminalitetu. uprkos svojim nedostacima one predstavljaju za sada najpogodniju tehniku prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu i to posebno kada se. Kriminologija 55 Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta znacajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima – na primer. ne gone. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se . odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. njihovi izvori podataka primarni. Ove tehnike omogucavaju i prikupljanje podataka o raznim oblicima zloupotrebe moci o kojima je posredstvom statistike nemoguce dobiti podatke bilo zato što se. posebno dece. posebno u robnim kucama i samouslugama. o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama. 1.2. sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica.59 Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvarnom broju izvršenih krada u prodavnicama.58 Medutim. saobracajnih preduzeca. u konkretnom nacionalnom zakonodavstvu uopšte nisu sankcionisani. Na taj nacin one predstavljaju svojevrsni pandan klasicnim statistikama kriminaliteta. Tehnike prikupljanja podataka o osecanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osecanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet. kao što je to slucaj u SAD. o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi. jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja.5. a manje slika rada policije i pravosudnih organa. zdravstvenih ustanova. a dobijeni rezultati u mnogo vecoj meri odraz stvarnog stanja kriminaliteta. o organizovanom kriminalitetu.

sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava. ove tehnike su od nespornog znacaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigurnost . Uz pomoc anketa o strahu od zlocina.60 Iako sa istim znacenjem u americkoj kriminološkoj literaturi umesto osecanja nesigurnosti odomacen je pojam strah od zlocina ("fear of crime"). dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol. strah od kriminaliteta u sve vecem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama. Osecanje nesigurnosti se. uzrast.prava da se ljudi osecaju sigurnim od kriminaliteta .cesto sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji.) osecaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive.61 Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osecaj nesigurnosti uticu drugi faktori u vecoj meri nego kretanje samog kriminaliteta. uticu i drugi faktori.kao osnovnog ljudskog prava. o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osecaju ugroženim kao i razlicitim faktorima koji su uticali na njihovo osecanje nesigurnosti.62 Iako na njega. Glava DRUGA – Metode kriminologije 56 VI METODE I TEHNIKE SAZNAVANJA KRIMINALNOG PONAŠANJA KAO POJEDINACNE POJAVE (KVALITATIVNE METODE) . pored samog kriminaliteta. vec predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuce strategije borbe protiv kriminaliteta. odnosno straha od kriminaliteta. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrdivanje uzroka osecanja nesigurnosti. karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije. zanimanje i sl. koje su zacete i do sada najviše i korišcene u SAD. socijalni status. uprkos ociglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta. Medutim. prema Gasenu. U novije vreme ova tehnika pocela se razvijati i u našoj zemlji.

pa se kao takvi i primenjuju u istraživanju kriminaliteta kao masovne pojave. zanimanju. pa se njime po pravilu obuhvata manji broj slucajeva. case study).Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja.64 Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske). društvenom statusu. tipicnih slucajeva (studija slucaja.. kao i ekipni rad i interdisciplinarni pristup. Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji Pri korišcenju metode izucavanja individualnih slucajeva nastoji se da se dode do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogucili kriminalno ponašanje odredenog lica. za razliku od kvantitavnih metoda koji su primereniji proucavanju masovnih pojava. polu. mestu stanovanja. tj. case study ili life history method). s tim što oni moraju biti tipicni za proucavanu pojavu. Ovakvo proucavanje podrazumeva više intenzivno nego ekstenzivno orijentisano istraživanje. Prilikom proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja. kao što su okolnosti pod kojima je delo izvršeno. eng. slucajno ili namerno odredenih) .63 U svojoj osnovi to je jedan kvalitativni metod. podaci o žrtvi i sl. odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem (eng. materijalnom stanju. ranijem kažnjavanju. tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. vreme i mesto izvršenja. Primera radi navešcemo neke od relevantnih cinjenica do kojih se nastoji doci ovakvim proucavanjem: podaci o delinkventu kao što su podaci o starosti. kao i podaci situacionog karaktera koji se odnose na kriminalno ponašanje. Za proucavanje grupa (vecih ili manjih. crtama licnosti delinkventa i sl. s obzirom na to da se polazi od konkretnih slucajeva i da se moraju sagledati svi njegovi elementi. Za kvalitativne metode karakteristicno je korišcenje malog uzorka (obicno namernog). nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa. porodicnom stanju. ili analiza pojedinacnih. 1. Za ovu vrstu ispitivanja stoga su posebno pogodne kaznenopopravne i vaspitne ustanove. važnu ulogu igraju metode analize i indukcije.

uocavanje slicnosti i razlika. a u poslednje vreme sve više i fokus grupe.65 Takode.delinkvenata. uocavanje veza sa drugim odgovorima. a zatim njihovo dalje grupisanje. Moguce je. Ovakva istraživanja su u praksi cesta. ovaj metod primeniti i na proucavanje reprezentativnog uzorka neke grupe. novinski tekstovi. razvrstavanje. bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slucajevi iz odredene grupe. analiza sadržaja (na primer. eksperiment. “Možete li mi opisati Vaš život od momenta kada ste izvršili prvo krivicno delo do danas?” Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno išcitavanje dobijenog materijala. neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka. sudski predmeti. posredno i neposredno posmatranje. dokumentacija socijalnih ustanova). i to tako da se proucavaju pojedinacno. medutim. što omogucava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju. utvrdivanje slicnosti i razlika u dogadajima koji su prethodili izvršenju krivicnog dela ubistva od strane osoba obuhvacenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize. Nestruktuirani upitnik se može sastojati i iz jednog opšteg pitanja. s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. npr. koje karakterišu pretežno otvorena pitanja. grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih slicnih podataka. odnosno pojavama. Na primer. Ovaj metod narocito se koristi za izucavanje maloletnickih bandi i posebno je razvijen u SAD. Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su polustruktuirani i nestruktuirani upitnik i protokol posmatranja. metod je pogodan i za proucavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspitnim ustanovama. s obzirom na to da se u tim Kriminologija 57 ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu. grupisana po srodnosti ili negrupisana. kao studije slucajeva. dok bi utvrdivanje veza izmedu raznih dogadaja u životu svakog pojedinacnog ubice iz uzorka primer . Pitanja mogu biti manje ili više uopštena. odnosno kombinacija otvorenih i zatvorenih pitanja. ali se u tom slucaju dobijeni zakljucci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. Pri tome.

S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivicnom gonjenju i kažnjavanju ona se najcešce i dešava na skrovitom mestu. posebno za tekstualno pretraživanje dobijenih podataka.) i cinjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike. kako bi se pojedinacno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. Najpoznatiji su Atlas. a svako posmatranje. Sve cešce pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i cinjenice o žrtvi (bio-psihološke i socio-demografske karakteristike žrtve). Danas postoji citav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoci u kvalitativnoj obradi podataka. Na ovaj nacin po pravilu se prikupljaju dve vrste cinjenica i to: cinjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivicnog dela. predmet i sredstvo izvršenja krivicnog dela. Za kvalitativni metod je karakteristicna i sukcesivna analiza. Posmatranje Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje cinjenica vezanih za kriminalno ponašanje. odnosno rašclanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i licnosti delinkventa koristi se metoda sinteze.). delinkventa i žrtvu. Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje cinjenica koje se ticu predmeta istraživanja. stadijum izvršenja i sl. ranija osudivanost i sl. kodiranje i sl. 2. Etnograph. Nudist i WinMax. Zbog toga je neposredno posmatranje pogodnije za prikupljanje cinjenica o krivicnim delima koja . Nakon izvršene analize.1. Opšte tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje se koriste u kriminologiji66 2. motivi.vertikalne analize. odnosno prisustvo trecih lica smatra se opasnošcu od otkrivanja i krivicnog gonjenja. Glava DRUGA – Metode kriminologije 58 Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrac svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. modifikovanje istraživackih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka. samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišcenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka.

Njegova primena u kriminologiji je mala. za razliku od neposrednog posmatranja. dnevne štampe. sudskih predmeta. dok je Poljak Capov (Czestaw Czapow) koristio posmatranje sa ucestvovanjem pri proucavanju huliganstva u Poljskoj. sudije. Pri ovome se treba cuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošcu kada posmatrac podleže krivicnoj odgovornosti kao i clanovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja. ona se može koristiti u prikupljanju cinjenica o svim krivicnim delima.su više situacionog karaktera. zatvorsko osoblje). dnevnika i memoara delinkvenata. odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih. pa ih nije celishodno veštacki izazivati. na primer. kao i za prikupljanje cinjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija. zatvorskih dosijea. Eksperiment Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštacki izazvanoj pojavi. inace zakonom dozvoljenih i cak korisnih delatnosti (npr. ekološka krivicna dela). saobracajna krivicna dela. koja se vrše na javnim mestima (npr.68 Posredno posmatranje predstavlja opažanje cinjenica koje se odnose na kriminalno ponašanje. javni tužioci. Medutim. njen osnovni nedostatak je mogucnost postojanja netacnosti (namernih ili slucajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja. Putem ovog posmatranja cinjenice se prikupljaju tako što istraživac nije samo pasivni posmatrac pojave vec u njoj i aktivno ucestvuje. krade u samouslugama). To je cesto korišcena tehnika prikupljanja cinjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slucajeva. delinkventa i žrtvu. Tako je. americki istraživac Trešer (F. što istraživacu nalaže opreznost i kriticki odnos. s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav nacin. nepreduzimanje mera zaštite na radu.67 Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa ucestvovanjem. korišcenjem podataka iz policijskih dosijea. 2. Thracher) ucestvovao u jednom cikaškom podzemnom gangu. džepne krade. Takode. U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi .2. što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proucavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo. M.

putem Interneta. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoc otvorenih. za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna.dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa . U penološkoj oblasti. faktora delinkventnog ponašanja. Sociometrijska metoda psiho-drame i socio-drame koristi se za utvrdivanje neprilagodenosti pojedinaca u grupi.3. brižljivo struktuirane grupe (6-10 ucesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua. Koriste se i on line. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. Njima se ispituju odredene teme i pojedinacne ideje i mišljenja. npr. Fokus grupe U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe. 2.70 3. Fokus grupe su male. odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obicno se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti. naime. Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih. incest ili zloupotreba droga. eksperiment je pogodniji za penološka nego za cisto kriminološka istraživanja. odnosno kombinaciju posmatranja sa ucestvovanjem i produbljenog intervjua. Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. polustruktuiranih pitanja.69 Kriminologija 59 Ipak. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. izolovanih. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja. posebno kada su u pitanju osetljive teme. Najcešce navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponašanje.

ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. One su dakle zasnovane na korišcenju statistickih metoda.71 U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1. U osnovi se radi o klinickom ispitivanju: medicinskom. odnosno viktimizacije kao individualne pojave.produbljeno ispitivanje licnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivicnog dela. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica. s tim što u odredenoj meri neke od njih imaju klinicke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja.delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. vec na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. bilo preko zatvorskih dosijea ili krivicnih predmeta. Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života. "follow-up” studije osudenog lica posle izlaska iz zatvora. kao i etnografski metod – kombinacija raznih. 1. pre svega kvalitativnih. rezultati dobijeni primenom ove tehnike ostaju problematicni jer se ispitivanjem obuhvataju samo lica u zatvorima ili osudena lica koja ne reprezentuju dovoljno sve delinkvente. Ankete kojima se ispituje odredeni aspekt kriminalnog ponašanja na odredenom uzorku delinkvenata. Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o vecem broju pojedinacnih slucajeva i da se iz njih izvuku odredeni procenti i korelacije. a potom i za poredenje dobijenih rezultata. izvora podataka. Medutim i pored tih mera opreza. Pri tome treba voditi racuna da uzorak bude dovoljno reprezentativan i da se dobijeni rezultati uporede sa kontrolnom grupom nedelinkvenata ili sa delinkventima koji pripadaju Glava DRUGA – Metode kriminologije 60 nekoj drugoj kategoriji.73 3. klinicki metod. psihološkom. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi. patološkom. proucavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajedinickim obeležjem). bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu). Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije.72 2. Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavljivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. Kriminalne biografije omogucavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa . Sistematska opservacija delinkvenata .

74 Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte. uprkos svim teškocama i nedostacima ova istraživacka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu. gde oznacava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan dogadaj u životu. U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba cije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajednickim elementom vezanim za odredeni vremenski period: npr. ali su one problematicne iz razloga što se ne može sa sigurnošcu utvrditi veza izmedu režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reci). No. Osim toga. upoznaje se sa njegovim rukopisima. Istraživac se licno srece sa delinkventom. ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije. Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematicna zbog svedocenja na kojima se zasniva. Skupe su. a koja nisu uvek pouzdana. Proucavanje po kohortama. Klinicki metod. Drugim recima. Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata. Klinicki metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici. Termin kohorta je uzet iz demografije. 2. dakle sekundarnim ("iz druge ruke") podacima. a vrednost im je problematicna jer se zasnivaju na arhivskim.i njegovog ponašanja. kao što su rodenje ili stupanje u brak. "Follow up” studije omogucavaju da se prati život osudenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne.75 4. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori. pa tako na sebi nose pecat svih njihovih nedostataka.) koje sakuplja istraživac. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio . sudskih i sl. Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata. rodenje (generacija). Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih. dnevnicima. ove arhive nisu uvek dostupne istraživacu. 3.

Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja. dakle. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji. patološka i socijalna. Zbog otkrivanja razlicitih dinamizama delovanja uzrocnih faktora u razlicitim slucajevima ovaj metod se još naziva i dinamickim metodom. za prognozu buduceg ponašanja delinkventa. utvrdivanje kriminološke dijagnoze. Klinicki metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog znacaja biološkim. Klinicki metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzrocnih faktora koji deluju na svaki pojedini slucaj razlicitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetickog kompleksa" koji se postiže klinickim putem.77 S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji. drugi Kriminologija 61 nivo .na licnost delinkventa kojeg ispituje klinickim putem. pravilu nivoa interpretacije. za klinicki metod se cesto kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod. Njegovom primenom istražuju se sve strane licnosti delinkventa: biološka. Na jednoj strani je. psihicka. dakle.nivo delinkventa.76 Klinicki metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom odredene biološke i psihicke konstitucionalnosti i koja vec po svome karakteru podrazumeva primenu klinicko-medicinskih metoda. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima. koje vrši klinicar po klinickom kriterijumu i na osnovu sopstvenog klinickog iskustva. prognoza buduceg ponašanja delinkventa i odredivanje tretmana na osnovu utvrdene kriminološke dijagnoze. sprovodenje samog tretmana.to je. Ovaj metod naziva se „klinicki” jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je slican medicinskom u svim fazama ispitivanja. a time i za . ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajuceg tretmana. Di Tulio je kod klinickog istraživanja ukazao na znacaj ispitivanja uzroka ponašanja delinkventa na osnovu integralnog samostalnog psihickog proucavanja licnosti. Klinicki metod se sastoji iz sledecih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. Uz njegovu pomoc prikupljaju se i interpretiraju cinjenice koje se odnose na delinkventa . a na drugoj.

Na ovaj nacin prikupljaju se podaci o karakteristikama prekriminalne situacije. Za prikupljanje podataka ove vrste prevashodno se koristi tehnika posrednog posmatranja koje se vrši putem analize sudskih dosijea. a nove još nisu stvorene. Postojece tehnike prikupljanja podataka o delinkventu prilicno su razvijene u savremenoj kriminologiji. Svojim sveobuhvatnim i kvalitativnim pristupom metod proucavanja individualnih slucajeva nadoknaduje nedostatke statistike. odnosno postavljaju temelji novih teorija (eng. koja. 4. buduci da obuhvata masu slucajeva. njenom prethodnom odnosu sa delinkventom kao i o njenom ponašanju pre i u toku izvršenja krivicnog dela. vec su oznacile i veliki napredak na planu proucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. omogucava samo kvantitativan pristup nekim standardnim aspektima kriminalnog ponašanja.odredivanje adekvatne krivicne sankcije i tretmana delinkventa. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. kao i da su jeftiniji od kvantitativnih metoda. vremenu i mestu izvršenja krivicnog dela kao i o licnosti žrtve. U manjoj meri one omogucavaju i pristup podacima o pretkriminalnoj i kriminalnoj situaciji. ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. kada stare teorije i kategorije postaju neupotrebljive. odnosno licnosti delinkventa. grounded theory). veka i u dobroj meri se vezuje za proGlava DRUGA – Metode kriminologije 62 menu od pozitivizma ka kritickoj kriminologiji. Primena kvalitativnih metoda ima i prednosti i mane. Prednosti i nedostaci upotrebe kvalitativnih metoda u kriminologiji U kriminologiji. dakle ne kao osnovni ili cak i jedini kriminološki metod. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji. cinjenica da su posebno pogodni za istraživanje u savremenim uslovima brzih društvenih promena. Prikupljanje podataka o žrtvi u novije vreme vrši se još uspešnije putem anketa o viktimizaciji. Zbog toga je ovaj metod od posebnog znacaja za dobijanje saznanja o licnosti . Najznacajnije prednosti kvalitativnih metoda obuhvataju: dolaženje do produbljenih znanja na kojima se grade teorijski modeli. kako zagovaraju pristalice biološke. koje ne samo da doprinose boljem upoznavanju sa kriminalitetom kao masovnom pojavom. upotreba kvalitativnih metoda se povecava od šezdesetih godina 20. odnosno ponašanju. nacinu. kao i u drugim društvenima naukama.

Stoga ovaj metod. saznanja do kojih se njenom primenom dolazi ne mogu se generalizovati.78 VII FEMINISTICKA KRITIKA I KRIMINOLOŠKO ISTRAŽIVANJE Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja.79 feministicki empiricizam. Iako su. šire zasnovanoj. dok se do saznanja o kriminalitetu kao društvenoj pojavi može doci samo primenom kvantitativnih metoda. kvalitativni metod nije sistematizovan i uglavnom je još prepušten inteligenciji i licnom iskustvu istraživaca i zahteva dosta vremena. feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja vec su ih nesporno i obogatile. kritici epistemologije. za razliku od kvantitativnog metoda. izucavanjem pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja otkrivaju se samo njegovi neposredni uzroci. To su. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. narocito poslednje dve etape. kako istice Harding. Najzad. isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. ima i važan aplikativni aspekt. 1. Feministicka kritika epistemologije Feministicka epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. odnosno njihova generalizacija je ogranicena na grupe. ovaj metod ima i nedostataka. Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. kao i za odgovarajucu individualizaciju u izvršenju kazne lišenja slobode. uglavnom zasnovane na vec postojecoj. odnosno grupa delinkvenata. Kriminologija . koja su neophodna za izricanje adekvatne krivicne sankcije. odnosno tip delinkventa ciji pripadnici su ispitivani. za njenu pravilnu individualizaciju. Najpre. ignorišuci specificnosti. Na drugoj strani.delinkventa i o delinkventnoj situaciji. iako u osnovi metod fundamentalnog kriminološkog istraživanja. feminizam gledišta (standpoint feminism) i postmodernisticki feminizam. dakle metoda koji se zasnivaju na proucavanju velikog broja slucajeva kriminalnog ponašanja. Takode. Njegovi nedostaci prvenstveno proisticu iz same njegove ogranicenosti na proucavanje pojedinacnih sluacajeva kriminalnog ponašanja.

istraživanja. Naravno. Feministicki empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola. Naprotiv. zalagale se za prevazilaženje odnosa subjekt-objekt i za aktivnije ukljucivanje žena iz istraživackog uzorka u samo istraživanje. 1984. predstavljaju svojevrstan doprinos razvoju primene kvalitativnih metoda u kriminologiji. poput onih koje je sprovela Karlen (Carlen)80 u zatvorima.82 S obzirom na to da standpointisam nije zainteresovan za . nasilje u braku) iz njihovih iskustava.63 Feministicki empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. Ovo poslednje je reinterpretirano kao patrijarhalna laž. pri cemu to ne znaci da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika.81 Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje. Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo. Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potcinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast (Hanmer i Saunders. 1981). Pogled potcinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima. one su postavile pitanje odnosa moci izmedu istraživaca i istraživanih. Binney i dr. to ne znaci da one nisu ništa menjale na planu metodologije. odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski iskljucivala žene i njihove interese. s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojecih metoda skine veo predrasuda. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam. U kriminološkim istraživanjima feministicki empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca. Tako su pristalice feministickog empiricizma smatrale da postojeci metodi mogu biti zadržani kada su jednom predrasude uklonjene. Takode. U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukacevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potcinjenih jeste bolji kljuc razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slucaj sa teorijom i interpretacijom onih koji vladaju..

slika. vec se radije okrece "potcinjenom saznanju koje prica razlicite price i ima razlicite specificnosti"85 Za postmodernizam su slike i predstave o nama naša stvarnost. odnosno za analizu uticaja moci na oblikovanje istine.83 Feministicki postmodernizam. Feministicki postmodernizam nije sinteza feministickog empiricizma i feminizma gledišta i on ne pokušava da razreši probleme koje postavljaju druga stanovišta. dakle. kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doci do izražaja i rasna.84 odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje razlicitosti". neophodno je pažljivo odabrati kljucne društvene konstrukcije na koje ce biti primenjen. okrece se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici Glava DRUGA – Metode kriminologije 64 krivicno-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena. Medutim. žena srednje klase i Anglo-Saksonki. feministicki postmodernizam se zalaže za dekonstrukciju istine. Sine qua non metod postmodernizma je. potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti. dekonstrukcija.istraživanja koja se odnose na muškarce. obicaja. Postmodernisticka epistemologija. klasna i svaka druga specificnost. "On polazi sa drugog mesta i krece se u drugim pravcima". Radi se. za razliku od feminizma gledišta.86 Dekonstrukcijom jezika. on je kritikovan da je jednu jednostranost zamenio drugom. Bertrand predlaže primenu ovog metoda . Kriminološko istraživanje.87 ma koliko ovaj metod bio sam po sebi koristan. da bi on bio zaista upotrebljen na najbolji nacin. naime. Medutim. pojava i dr. odnosno tretman. u tom smislu. Za razliku od feminizma gledišta. koji je težio rekonstrukciji istine u smislu uspostavljanja feministicke istine. ogoljuju se odnosi moci koji stoje iza njih. kako kaže Fleks (Flax). kako istice Bertrand. Tako.

2. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. Pored toga. istraživacki postupak. otkrivanje istorijata odnosa moci i potcinjenosti žene u odnosu na muškarca kao i cinjenice da zakoni i pravni sistem doprinose održavanju odnosa nejednakosti i dominacije. kako dobro primecuje Bertrand. Možda su. teorija i jezika.na dve kljucne konstrukcije: "ideju prirode". odnosno odnosima moci. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i znacenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih znacenja. polnost. kao centralnu jer ona predstavlja izvor svih oblika kontrole koja se vrši prema ženama i "krivicno delo". konstruisani karakter dobrog i lošeg onako kako je sankcionisano od strane krivicnih zakona. posebno. To je nužno znacilo i dekonstrukciju istorijskih cinjenica. sociologa/sociološkinja prava i istoricara/istoricarki krivicno-pravnog sistema. Ipak. dekonstrukciju pojedinih krivicnih dela koja se vrše na štetu žena. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. kriminologija se mora osloniti na pomoc feministkinja. moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. odnosno etiketa. denaturalizaciju i deontologizaciju tih konstruisanih "stvarnosti". . odnosno njihovih znacenja. odnos izmedu istraživaca i istraživanog."88 Primena postmodernisticke epistemologije na kriminološkom planu znacila je dekonstrukciju pojma krivicnog dela i kriminalizacije koji su shvaceni kao društvena konstrukcija. kao prethodnih društvenim. Kriminološko istraživanje i feministicka metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. i. Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku (spouse abuse) i porodicno nasilje (domestic violence. U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika izmedu muškaraca i žena (Brownmiller). nužna je i dekonstrukcija pojmova pol. Upravo da bi izvršila deesencijalizaciju. family violence) društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. nelegitimnost mnogih krivicnih zakona. "upravo teoreticarke feminizma najbolje pokazale "nerealnost" muške i ženske prirode.

ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda . Težnja ka tome da se žene ucine vidljivim dovela je do predloga da feministicko istraživanje mora biti "o. Njihova revidirana verzija kriterijuma "o. Kein.odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. Morris) spadaju u one feministicke autorke koje smatraju da muškarci ne mogu biti iskljuceni iz kriminološkog istraživanja. Po njima je feministicki kriterijum zadovoljen samim tim što oni koji se istražuju postaju aktivni subjekti. kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. Kriminologija 65 što znaci da njegov znacaj treba da bude kako politicki tako i praktican. Gelsthorpe. izrade istraživackih instrumenata i sl. smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek sociopoliticka analiza ucinila mogucim odredenje "kako. U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima. od strane i za žene" (Stanley.89 Medutim. uglavnom je muškarac taj koji goni i osuduje ucinioce krivicnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru. Wise). Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feministickim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti. Drugi važan elemenat feministickog istraživanja jeste istraživacki proces. Takode. od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. zašto i kada" bi "o. Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znaci prevashodno izbor koji ce omoguciti ispitivanje za koje se veruje da ce doprineti okoncanju potcinjenosti žene. To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najcešci etiketirani kriminalac. Gelstorp i Moris (Cain. Prema Rainharc i Keler (Reinharz. dok kvantitativni metod ne može omoguciti dublje razumevanje ili osecanje za one koji se istražuju.90 Medutim. kvantitativni metodi cesto ignorišu razlike medu polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora. od strane i za" traži. oko nacina prikupljanja podataka. samo da se uzme u obzir subjektivitet ispitivanih. Keller). neke autorke poput Kein (Cain). dakle. posebno nacina vodenja intervjua.

Ali. kao nosilac moci i prava na kontrolu. odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje (npr. Eichler). uglavnom koriste za dobijanje podataka o sociodemografskim karakteristikama ispitanika. a ko one koje su zlostavljane. kako one definišu i doživljavaju fizicko nasilje i seksualno nasilje koje muškarci vrše prema njima. istovremeno oni moraju obezbediti i dolaženje do što tacnijih informacija o obimu i težini nasilja koje se vrši prema ženama u braku.mogu biti ispravljeni (npr. Kako isticu Stenli i Vajz (Stanley. feministickom istraživanju najviše odgovara upotreba upitnika i skica za vodenje intervjua sa otvorenim pitanjima. intervjua lišenog predrasuda" zapravo mit. Hunt). ocigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeduju dovoljno podataka o licnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživace. nadreden . ako je rec o istraživanju nasilja u braku. Upravo stoga.92 Na primer. Wise) "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživacke objekte . dok je za dublje zadiranje u iskustva ispitivanih neophodna primena kvalitativnih metoda. dok se zatvorena pitanja.94 U tom smislu zagovornici feministicke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživac. Oni su pogodni pre svega za dolaženje do opštih podataka o ispitanicima. kao i o tome ko su oni koji zlostavljaju. istraživacki instrumenti moraju biti takvi da dozvoljavaju ženama da same pricaju ili pišu o svojim iskustvima kako bi se moglo saznati šta nasilje za njih znaci. Kako piše Okli (Oakley). treba napustiti "mušku paradigmu" intervjuisanja (pa tako i muški pogled na društvenu realnost) u prilog pristupa koji priznaje subjektivitet istraživaca i Glava DRUGA – Metode kriminologije 66 istraživanog i koji iznosi na videlo cinjenicu da je pojam "objektivnog intervjua.91 Ipak.93 Feministicko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog. odnosno pitanja sa unapred datim odgovorima.je moralno neopravdano". Konvencionalni nacin prikupljanja podataka putem intervjua takode je kritikovan s obzirom na to da tretira ispitanike kao objekte i tako narušava ženino subjektivno iskustvo koje ona ima kao žena i kao ljudsko bice uopšte.

Pre svega. ma koliko ovakav nacin istraživanja bio izazovan. on sa sobom nosi mnoge dileme i teškoce. u identifikovanju ciljeva i bili ukljuceni u interpretaciju dobijenih rezultata. kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni. koji je odgovoran za njega i na razne nacine i sam ima ogranicenu moc (na primer.). mora voditi racuna o raspoloživim finansijskim sredstvima i sl. On mora voditi racuna o tome da se njegovim istraživanjem dode do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja. "da svedemo na minimum tendenciju (koja . ali se zalažu za uklanjanje eksploatatorskog odnosa prema istraživanom kao izvoru podataka. feministkinje ne zahtevaju potpuno ukidanje hijerarhijskog odnosa izmedu istraživaca i istraživanog. Uspostavljanje odnosa saradnje izmedu istraživaca i istraživanog na taj nacin obezbeduje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feministickog istraživanja. Demokratizacija istraživackog postupka može biti u praksi teško ostvarljiva. Klajber i Lajt (Kleiber.istraživanom. što podrazumeva nužno da istraživanje bude od pocetka do kraja pod njegovom kontrolom. ipak je istraživac taj koji sprovodi istraživanje. kao i u odredivanje nacina njihovog korišcenja radi menjanja postojece prakse. Uspostavljanje takvog odnosa u kome ce istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. One smatraju da istraživac ne mora da namece istraživanom sopstvene definicije njegove stvarnosti. a muškarac onaj koji se istražuje.96 Situacija može biti posebno komplikovana kada je žena istraživac. Naime. "Naša namera je". postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje. Light) su na primeru svog istraživanja pokazali kako su im osobe koje su bile subjekti/objekti njihovog istraživanja pomogle u izboru metoda.95 Medutim. Takode. nastojanje da se prevazide tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja. S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u tom cilju. mora udovoljiti zahtevima narucioca projekta. Buduci svesne toga. ali i kada su i istraživani i istraživac žene sa bitno drugacijim stavovima u pogledu ispitivane pojave i nacina interpretiranja dobijenih podataka. piše Aker (Acker).

Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je licno jeste politicko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog vec i za istraživaca. organizovala jednu manifestaciju na ulicama koja je privukla veliki broj ljudi koji su zatim bili intervjuisani u pogledu svog iskustva i stavova u vezi sa nasiljem u braku. Nekada istraživacice neposredno pomažu ženama iz ispitivanog uzorka tako što im obezbeduju kontakt sa advokatom ili skloništem za žene. godine. važna karakteristika feministicke metodologije je i samosvest i samokriticnost u odnosu na istraživanje. kako kaže feministicka pesnikinja i pevacica Viliamson (Williamson) "onaj koji menja i koji se menja". doveo je do podizanja njihove svesti u pogledu socioloških i istorijskih korena muškog nasilja. mi želimo da stvorimo uslove u kojima onaj ko je predmet istraživanja ulazi u istraživacki postupak kao aktivni subjekat. radeci na takvom istraživanju u Nemackoj. U najboljem slucaju. Tako i istraživanje postaje deo procesa davanja moci (empowering) ženama kroz maksimiziranje dijaloga Kriminologija 67 izmedu istraživaca i istraživanog tako da oboje postaju. Mis (Mies) je. Cilj istraživanja bio je davanje snage zlostavljanim ženama da razumeju i promene sopstvenu stvarnost. a koji je podrazumevao aktivno ucešce samih žena.98 Cilj feministickog istraživanja na taj nacin postaje menjanje onih koji se istražuju. . što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju.99 Najzad. Rad na životnim istorijama pretucenih žena koje su dolazile u tu kucu.postoji u svim istraživanjima) da se istraživani pretvara u objekat ispitivanja i manipulacije. 1984. istraživaca i društvenog odgovora na nasilje prema ženama. Nekada se u istraživanja ukljucuju lokalne grupe žena i one zajedno sa istraživacicama deluju kao grupa za podršku. Publicitet koji je ovo istraživanje tako dobilo omogucio je kreiranje Autonomne ženske kuce za pomoc žrtvama porodicnog nasilja."97 Svako feministicko istraživanje ima akcioni karakter ali je to posebno došlo do izražaja kod istraživanja nasilja nad ženama u braku. na primer.

korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. a ne. analiza i interpretacija podataka. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa.100 Feministkinjeistraživacice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). A sve te stvari uticu na nacin na koji osecamo i razumemo ono što se dogada. Glava DRUGA – Metode kriminologije 68 SAŽETAK _ U proucavanju svog predmeta kriminologija se. Kriminologija je. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. nema istraživackog metoda ni tehnike izvan istraživaca". prikupljanje podataka. stvorila sopstveni metodicki sistem. na apstrakcijama koje su rezultat spekulacija koje nemaju veze sa životnim iskustvom. kao i druge društvene nauke."Svidalo se to nama ili ne. fundamentalna i primenjena istraživanja. _ S obzirom na specificnost svog predmeta. izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. nedostacima i raspoloženjima. komparativni metod. _ Hronološki model empirijskog fundamentalnog istraživanja u kriminologiji odvija se kroz više etapa: posedovanje prethodnog znanja. koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. osim toga. obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). kako je to uobicajeno u tradicionalnoj kriminologiji. operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta). donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. delinkventu. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. priprema i obrada podataka. naucno objašnjenje – objašnjenje dobijenih podataka u svetlu postojecih teorijskih znanja i istraživanja i znacaj za dalji razvoj teorije (pisanje istraživackog izveštaja). kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. pa je posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. _ Obeležja metoda koje koristi kriminologija su: prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. . probno istraživanje (ako je potrebno i moguce). Važno je istaci i to da je feministicko istraživanje zainteresovano za izgradnju teorije koja izrasta iz iskustva. kriminalitetu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. Takode. istraživaci ostaju ljudska bica sa svim svojim osecanjima.

moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. odnosno straha od kriminaliteta. istraživacki postupak. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU . _ Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prukupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui). odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. odnos izmedu istraživaca i istraživanog. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta. Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. _ Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih nauka. uporedenje i merenje. kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. ignorišuci razlike i specificnosti izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. Prvi naucnici koji Kriminologija 69 su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili su matematicari koji su koristili kriminalne statistike. Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske) tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života a potom i za poredenje dobijenih rezultata. odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. _ S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. pre svega sociologije. _ Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. Ipak._ Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom.

14 Pinatel. 68. (1960) La criminologie.int _ Federalni istražni Biro www. 1 2 . Horvatic. 104. str. str. 43. cit. 7 Gassin. (1979) Kriminologija. Opišite etape u razvoju feministicke epistemologije. 105-106. Objasnite znacaj kvalitativnih metoda u kriminologiji. Koje su faze klinickog metoda? 17. 16 Milutinovic. 13 Milutinovic. Paris: Biblioteque scientifique. str. 68. (1987) Groupe de controle. 45.: op.. str. B. U kome znacenju se upotrebljava termin statistika kriminaliteta? 11. str. Objasnite znacaj kvantitativnih metoda u kriminologiji. (1950) Precis de criminologie..: op. 4.. R. Šta je metod? 2. 54. Ž. 23. cit. 99. cit.: op. cit. (1982) Metodologija društvenih nauka. J.: op. 14.interpol. 107-108. Beograd: Savremena administracija. 4 Milutinovic. M. cit. Stanciu. cit. J. cit. 75. Koje metode se primenjuju u kriminologiji? 13. 14-21. 9 Pinatel. Beograd: BIGZ. Glava DRUGA – Metode kriminologije 70 7. Kako se vrši prikupljanje cinjenica u kriminologji? 10.. Šta je hipoteza? 9.org Kriminologija 71 NAPOMENE Lukic.. str. cit. Nabrojte tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu.1. 15. Paris:Dalloz. Kroz koje etape se odvija empirijsko istraživanje kriminaliteta? 6. 5. Paris: Spes. M. 107. str. M. 5 Horvatic.. Nabrojte obavezne elemente istraživackog projekta. str. V.: op. 15 Gassin.gov _ Savezni pravosudni centar za statsticke podatke (The Federal Justice Statistics Resource Center) http://fjsrc. Navedite izvore podataka u kriminologiji. 11 Pinatel. str. Koje su tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi? 16. R. 3 Gassin. 24.. R. cit. Koje je metode razvila kriminologija? 3. 107. (1976) Metodologija društvenih nauka. prema Pecujlic .. str. R. 18.: op. str.urban.: op. 10 Gassin. str. Navedite osnovne karakteristike kriminološkog metoda.: op. str.. 8 Gassin. R. str... 12. M. str. Ž. Kako se odvija istraživanje na uzorku i koji je njegov znacaj? 8. 6 Šešic. 12 Pinatel. 6. J.: ibid.fbi. cit. (1988) Criminologie. str. 46 17 Laignel-Lavastine. Beograd: Naucna knjiga. Šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim? KLJUCNE RECI metod operacioni model kriminološki metod statistika kriminaliteta klinicki metod feministicka metodologija istraživacki projekat KORISNE INTERNET ADRESE _ Interpol www. M. J. R.: op. str.

str. Jambu-Merlin. što nije slucaj samo u teoriji nego i u praksi. R. 32 Radovanovic. str. 27 Gassin. cit. str.. F.. (1976) Criminologie et science penitentiaire. 80. Moskva: Korideceskaja literatura. 2. cit. I u simbolickoj logici razlikuju se nezavisne varijable i zavisne varijable u raznim modelima i serijama složenih iskaza i to prema sledecim osnovnim pravilima: 1. M. Npr. cit. str. 189. str. str. 97. K. str. 24 Gassin. 71. cit. 52 Stefani. op. str. Za "y" se kaže da je odredena funkcija od "x".: op. Rijeka: O. str. cit. Journal of Sociology... (1969) Osnovi prakticne i istraživacke kriminološke metodologije.: op. 22 Gassin. Jambu-Merlin. str. 49 .: op. Heidelberg.. dok su zavisne varijable one koje stoje desno i više udesno.. G. G. cit.. str.. Karlsruhe: C. u nizu varijabli pojmova: "ekonomija-politika-kultura". (1987) Osnove metodologije nauka. 181.. 44 Milutinovic.. D. G.. G. 59 Stefani. 65-66. U modelima kauzalnih spojeva varijabla uzrok je nezavisna a varijabla efekat je zavisna. R. R.: op.. cit.: op. str.: op.y). 85. 61. R... str. 65 51 Stefani. .: op. 42 Milutinovic. G. cit. Muller Juristiscer Verlag.. V.. str. Vrednost zavisne varijable se menja u zavisnosti od vrednosti nezavisne varijable. str. cit. 70... str. Beograd: Naucna knjiga. Levasseur. 19 Gassin. B.. cit. R. 177. B...: op. Jambu-Merlin. 60 Gassin. 70. 61. cit. 87. Jambu-Merlin R. G. M. 47 Gassin. cit. 112 18 Glava DRUGA – Metode kriminologije 72 Stefani..: op. 122.. 69. str. 114. str.: op. 20 Pešic. 118. (1967) Metode istraživanja u pedagogiji..Good. R. str. str.. cit. Levasseur. "ekonomija" je nezavisna promenljiva u odnosu na "politiku" i na "kulturu". str. 105. dok je "kultura" zavisna u odnosu kako na "politiku" tako i na "ekonomiju". dužine i širine (P = x. 1-2. U modelima s nizom varijabli nezavisne varijable su one koje stoje više levo ili ulevo. cit. R.: op. G. Levasseur.. V. R. R. 40 Navedeno prema Milutinovic. str.: op. 6.: op... 69. 209. G.. i dr.. br. A. cit. 29 Videti Šešic. str. 25 Pešic. cit. M. 60-61. 48 Gassin. cit. str. 46 Navedeno prema Gassin. cit.: op. : op. str.. str. 37 Milutinovic.: op. psihologiji i sociologiji.. R. cit. 56 Gassin. cit. 41. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja... str. cit. str. 57 Gassin. str. M. cit.: op. cit. R. B. str. R. 87.: op. 35 Stefani. 21 Termin "varijabla" je u logiku i metodologiju prenet iz matematike i znaci "promenljiva".: op. str. B. str.. Levasseur. 41 Šešic. cit. cit. B. 55 Kaiser. G. 23 Liska. "politika" je nezavisna u odnosu na "kulturu". cit. str. str. 110.: op. str. (1982) Kriminologie. cit. 53 Gassin. str. 40. 58 Gassin. površina pravougaonika je funkcija dve nezavisno promenljive. Jambu-Merlin. 39 Milutinovic. 31 Gassin. cit. cit. D. 69. G.. str. Paris: Dalloz. G. Warner . R. 30 Više o tome videti u Šešic. 116.: op. 26 Navedeno prema Milutinovic.. 3. M:. 159. Beograd.: op.: op. Šešic. Levasseur.: op.. Keršovani. 89. G. 106.. 38 Milutinovic.: op. M. 157. istraživacki projekat.. str. Grupa autora (1988) Kriminologija. M..: op.: op. Skates. str... cit.. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. cit.: op. (1991) “Uticaj razvoja socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje”. G. R. 112-113.: op. 110. G.: op. 28 Zajecaranovic. cit. R. M. npr. M. 120. R. 62. U vremenski sredenim serijama svaka prethodna varijabla je nezavisna u odnosu na potonju. str. cit. cit. 1441 1464.. Levasseur. R. R. 60 50 Videti Milutinovic. (1991) “Functions of Crime: A Paradoxical process”.str. 60.: op. 36 Šešic. R. 52 33 Gassin. 49.: op.. B. 45 Milutinovic. 68. str. 43 O anketama sa žrtvama bice više reci u poglavlju o prikupljanju cinjenica o prikrivenom kriminalitetu. 34 Gassin..: op.: op. Am.. 54 Stefani. Jambu-Merlin R. str. cit.

94 Navedeno prema Gelsthorpe. 85 Smart. str.: op.: op. 8. M. (1991) Deconstruction of "Truth" Epistemologie. 71 Gassin. str.: op. 96 Acker. R. 77 Milutinovic. cit. DINAMIKA I STRUKTURA KRIMINALITETA Do saznanja o obimu. 78 Gassin. et al (1983) "Objectivity and Truth: Problems in Doing Feminist Research". 90. "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions". 80 Carlen . 69 Navedeno prema Milutinovic. 97 Ibidem.. 49. cit. str. L. cit. M. Law and Social Control.. R. N. cit. 73 Gassin. 62 Cusson. uvidom u podatke dobijene anketama o viktimizaciji. . C. cit. Montreal: Fides. A.: op. 87 Ibidem. cit. R. London. br. M. str. M.. 140. cit. navedeno prema Milutinovic. 136-137. cit. 77. cit. str. str. 4. 86 93 Navedeno prema Gelsthorpe. 66 O ispitivanju kao tehnici za prikupljanje kvantitativnih i kvalitativnih podataka o kriminalitetu videti napred u ovom odeljku.: op.: op.: op. 98. M. 98 Navedeno prema Lather .: op. 57. str.. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.: op. JRKK. str. 67.: op. 70 Litoselliti . M. L.. 86 Bertrand. R. u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui. 89 Navedeno prema Gelsthorpe. 63 Milutinovic. 139. 7. Women's Studies International Forum. cit. 2-7. 6. R. 91. str. cit. 92. V. L..: op. Budapest. R. L. 74 Gassin. s. 81...: op. 54. M. str. New York:Continuum. dinamici i strukturi kriminaliteta u pojedinim zemljama dolazi se uvidom u podatke iz nacionalne statisticke evidencije i. 91 Navedeno prema Gelsthorpe. str. str. 425.. 49. cit.. Th.. 100 Navedeno prema Gelsthorpe. s. Mrvic.: op. (1983) Women's Imprisonment . str. cit. .: op. Mon Gabriel. International Congress of Criminology. str. 81 Bertrand. 91. str. str. (1988)"Feminist Perspectives on Empowering Research Methodologies". P. Women's Studies International Forum. cit... cit. 95 Navedeno prema Gelsthorpe.: op. cit.81-93 68 Navedeno prema Milutinovic. str. M. 67 Primer za ovo videti u Nikolic-Ristanovic. 90 Navedno prema Gelsthorpe. V. str.1.. br.. 99 Ibid. M. C. (1988) “Prvi kontakt žrtve sa policijom: pomoc i podrška ili ponovna viktimizacija”. M. 83 Smart. L. JRKK. 88 Bertrand .. L. str. 54-55. 93. str. 135-136. A (1993) “Feminist Criticism: What it Has Done for Theory and Methodologie in General and What It Could Do for Criminology in Particular”.. International Feminist Conference on Women. (1990) “Zašto kažnjavati”. 76 Navedeno prema Milutinovic.. cit. 82 Navedeno prema Smart.: op. A. 79 Navedeno prema Smart. str. 84 Navedeno prema Bertrand. 4.: op. str. 65 Vidi Milutinovic. 72 Gassin. str. str.: op. 4. str.. 82. L. "Feminist Methodologies in Criminology: a New Approach or Old Wine in New Bottles" u Feminist Perspectives in Criminology.A Study in Social Controle. str. ukoliko postoje. cit. C. 91. (1990) "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions". 135.: op. A.. (1990) "Strah od kriminaliteta u Beogradu". 92 Gelsthorpe. 51. str. str.. cit. 61 73 Glava treca FENOMENOLOGIJA KRIMINALITETA I OBIM. u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui. Beograd: Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. J. s. M. 6. 14. 64 Sellin. str. C. 428."The Transformative Experiance in Feminist Research" u Feminist Perspective in Criminology..: op. 570.. London: Routledge and Kegan Paul. 59. str. cit. str.Videti Nikolic-Ristanovic. cit.: op. (2003) Using focus groups in research. 75 Vidi Gassin.. 81. L.: op. cit. L.. 90-91. 16.. cit. M. str. str.: op. P.

vodi racuna o celokupnom društvenom kontekstu u kojem su se desile te promene. Uvek se treba pitati da li je pad ili porast kriminaliteta koji beleže statistike odraz realnog pada. 74 U ovom udžbeniku mi se necemo baviti detaljnom analizom statistickih podataka. Podaci o obimu. Obim i dinamika kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990 . prvenstveno kao sasvim opšte i grube pokazatelje dinamike i strukture te pojave. odnosno porasta kriminaliteta ili je u pitanju smanjena ili povecana efikasnost organa krivicnog gonjenja. ilustracije i poredenja radi. bice dati i podaci prve i jedine ankete o viktimizacije koja je radena 1996. dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osudenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog . dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statistickih podataka o broju prijavljenih. 1. Upravo stoga. Osim toga. odnosno kao pocetne informacije za dalje istraživanje. dinamike i strukture kriminaliteta zasnovati na uporednoj analizi statistickih podataka i podataka dobijenih anketama o viktimizaciji. strukture i dinamike kriminaliteta u našoj zemlji.2005. godine u našoj zemlji i to samo za teritoriju Beograda. treba imati na umu i nedostatke tehnika koje se koriste za saznavanje tamne brojke kriminaliteta. Posebno treba imati u vidu vece društvene potrese (na primer. trebalo bi analizu obima. Upravo stoga. prilikom interpretacije statistickih podataka o dinamici kriminaliteta i promenama u njegovoj strukturi. rat). Uz to. navedeni podaci ce biti korišceni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi. s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. ali isto tako i da posluži kao putokaz u pravilno služenje statistickim podacima u cilju saznavanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. postojece podatke o kriminalitetu kao masovnoj društvenoj pojavi treba koristiti oprezno.1 Kad god je moguce. promene u kaznenoj politici i/ili izmene krivicnog zakonodavsta (kriminalizacija i dekriminalizacija).Prilikom interpretacije i analize ovih podataka trebalo bi se podsetiti onoga što je receno o nedostacima statistike i relativnoj pouzdanosti podataka koje ona daje o kriminalitetu. Takode. tj. veoma je važno da se. Prilikom analize obima. Njihovo iznošenje i analiza ima za cilj da pruži uvid u statisticke pokazatelje obima. vec ce izneti podaci o ukupnosti kriminalnog ponašanja u Srbiji biti manje ili više ilustrativni. optuženih i osudenih lica. posebno anketa o viktimizaciji kao najviše korišcene tehnike ove vrste.

Prva promena desila se 1991. Najzad. godine. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije.krivicnih dela. drugo.Lica prijavljena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih. nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 106601 100 4473 100 102128 100 1991 104768 98 3728 83 101040 99 1992 118327 111 4887 109 113440 111 1993 156509 147 6316 141 150193 147 1994 140776 132 5012 112 135764 133 1995 118069 111 4514 101 113555 111 1996 115508 108 4454 100 111054 109 1997 110437 104 4590 103 105847 104 1998 103978 98 3773 84 100205 98 1999 87307 82 2942 66 84365 83 2000 87601 82 3458 77 84143 82 2001 97071 91 3640 81 93431 91 2002 107312 101 3251 73 104061 102 . To je od dvostruke važnosti: prvo. Prilikom tumacenja podataka o obimu. analizu obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima. 75 Tabela br. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. prema preovladujucem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. 1 . više nego inace. navedeni su podaci za Srbiju bez Kosova. Imajuci ovo u vidu. u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. od 1999. Naime. ne postoji redovno vodenje podataka o viktimizaciji. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivicnog gonjenja je bila bitno smanjena. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. do 1991. godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. posebno kada. Od 1991. kao što je slucaj u našoj zemlji. više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. U tabelama koje slede. Od 2003. godine.

2 . Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 39864 100 2709 100 37155 100 1991 33444 84 2099 77 31345 84 1992 28791 72 2713 100 26078 70 1993 34138 86 3345 123 30793 83 1994 34440 86 3434 127 31006 83 1995 36823 92 3023 112 33800 91 1996 36582 92 2257 83 34325 92 1997 38540 97 2361 87 36179 97 1998 42403 106 2692 99 39711 107 1999 36297 91 2330 86 33967 91 2000 34223 86 2274 84 31949 86 2001 35566 89 2398 89 33168 89 2002 35997 90 2322 86 33675 91 2003 35097 88 2080 77 33017 89 2004 36222 91 1983 73 34239 92 2005 39135 98 2234 82 36901 99 Podaci o broju osudenih lica daju nešto drugaciju sliku kriminaliteta nego što je to slucaj sa podacima o broju prijavljenih lica. godine. U ovom periodu. Procenat prijavljenih maloletnih ucinilaca porastao je u istom periodu za 41%. godine. Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997. on je u porastu do 1994. Kao što se iz tabele vidi.Lica osudena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. i 2002. kako ukupno tako i punoletnih. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. godine. godini jedino u 2002. godina. godine kada je prijavljeno 47% više ucinilaca krivicnih dela nego u toku 1990. tj. bio iznad broja prijavljenih u 1990. opada. Uoceni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivicnih dela u periodu nakon 1997. godini. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993. a onda ponovo poceo da opada. koji je ocigledno u funkciji kretanja . rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. godine. godine.2003 98148 92 2415 54 95733 94 2004 91573 86 3120 70 88453 87 2005 103481 97 2945 66 100536 98 Podaci prezentirani u Tabeli br. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica. godine broj prijavljenih lica. pocev od 1994. godina. godine broj prijavljenih lica ponovo je poceo da raste. a zatim. Tokom 2005. uz manje oscilacije. kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. Najveci porast zabeležen je 1993. Trendovi su bili identicni i za maloletna i za punoletna lica. 76 Tabela br. da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. Tendencija pada bila je konstantna do 2001. u poredenju sa periodom 19911997. Ukupan broj osudenih lica.

cak 85. Prema podacima ovog istraživanja. Osim toga. godini opao za 31% u poredenju sa 1984. Nakon 1998. godine sprovedena u Beogradu. a imajuci u vidu i druge pokazatelje2 koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivicnog gonjenja. godina. . struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. godine. godine. broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. do 1993. odnosno nedostižni organima gonjenja. da bi 1993. Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnih dela i uzrastu Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. Ako se zna da se pocetkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivicnih dela koji su ostali nepoznati. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990. moguce je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta. godine.4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivicnog dela u periodu 1991-1996. na primer. do 1992. zatim. godini po svoj prilici jeste posledica povecane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta. pri cemu je 40% viktimizirano 1995. Te godine se uocava najveci porast broja osudenih lica.. godini bio skoro udvostrucen.preovladujuceg broja osudenih punoletnih lica. godine. 3 77 2. U isto vreme broj osudenih lica je u 1993. porast broja osudenih lica u 1998. Prilikom fenomenološke analize. jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminaliteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statistickim podacima o prijavljenim licima. uz kratke periode stagnacije. Takode. postepeno raste do 1998. Tako. godine ukupni broj osudenih lica i broj punoletnih osudenih naizmenicno opada i raste. Najzad. povecavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu. na visok nivo kriminaliteta u Srbiji ukazuju i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996. starosti i polu. opada od 1990. godinom.

4 98.5356 6.1 0 100 ostala krivicna dela 5450 6.5 ukupno 91573 100 3120 100 88453 100 3. .Tabela br.1 protiv imovine 45370 49.7 4.5 97.2450 2.7 150 4..4 .Struktura prijavljenih lica u Srbiji prema krivicnom delu i uzrastu – 2004.6 protiv privrede 5304 5.6 7363 8.9 protiv sloboda i prava 1058 1.8 3257 3.2 1.1 .2 43242 48.5 98.9 99.2 15 0.2 0 100 protiv bezbednosti javnog saobracaja 6902 7.8 0 100 protiv zdravlja ljudi 3407 3.641 0.3 1.4 96.5 5. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004.4 5314 6. kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica.67 0.0 136 4.2 protiv pravosuda 641 0.7 0 100 protiv javnog reda i pravnog saobracaja 7475 8.7 374 12.4 0 100 protiv polne slobode 501 0.9 4.7 .0 5784 6.7 .8 49 1.6 78 Tabela br.5 6.369 0.1 0 100 protiv života i tela 6158 6.8 ...5 1043 1.7 1..5 2128 68.2 112 3.7 95.1 93.9 0.3 protiv opšte sigurnosti 1065 1.6 protiv casti i ugleda 369 0.1 6775 7.0 2. 3 ..4 95.9 472 0.8 94. krivicna dela ukupno % maloletna lica % % punoletna lica raspo maloletna dela % punoletna protiv ustavnog uredenja i bezbednosti 67 0.2 protiv braka i porodice 2450 2.1065 1.5 protiv službene dužnosti 5356 5.5 127 4.2 ..6 5255 5.5 29 0.8 98. godini. po grupama srodnih krivicnih dela obuhvacenih pojedinim glavama u okviru Krivicnog zakonika.

Kod punoletnih lica. Takode. Uocava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivicna dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica.8%). Takode. Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji. provalne krade (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%). Takode. Iz tabele se može videti i da su imovinska krivicna dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica. Samim tim.6%). ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta.4%. a znacajnije su zastupljena još samo krivicna dela protiv zdravlja ljudi (4. krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (4.1%) i krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (3.7%). Kod maloletnih lica. primetna je razlika izmedu maloletnika i punoletnih lica. za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika).Dinamika strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u periodu 2000-2005. 4 . dominiraju krivicna dela protiv imovine. oštecenja auta (19. godine na uzorku od 1094 ispitanika.4 79 Tabela br. udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivicnih dela protiv života i tela (6.Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovladuju punoletna lica. posle krivicnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (8. krivicna dela 2000 indeks 2001 indeks 2002 . Kada su u pitanju ostala krivicna dela. Ispitanici su najcešce navodili da su bili žrtve krada predmeta iz auta (30. za koja nema prijavljenih maloletnika.8%). dok krivicna dela protiv života i tela dolaze tek na cetvrto mesto sa 6. i privrede. iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu.1). Pored ovih krivicnih dela. dok udeo prijavljenih maloletnika cini svega 3. dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivicna dela protiv imovine nešto niži (4.5%.7%).4%). krivicna dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%.3%) i krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (7. 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata. Godine 2004. koja je sprovedena u Beogradu 1996.1%) i kod krivicnih dela protiv polne slobode (5. za punoletna lica karakteristicna su i krivicna dela protiv službene dužnosti.8%). licne krade (26. podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju da je udeo kriminaliteta maloletnika najveci kod kriminaliteta nasilja. ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinacno.

indeks 2003 indeks 2004 indeks 2005 indeks protiv života i tela 5174 100 5637 109 5425 105 5043 97 5784 112 5610 108 386 100 386 100 400 104 408 106 472 122 479 124 protiv polne slobode protiv braka i porodice 881 100 883 100 1372 156 1944 221 2450 278 2836 322 6896 100 5628 82 6047 88 5405 protiv privrede .

78 5255 76 4721 68 protiv imovine 48902 100 57152 117 64127 131 53704 110 43242 88 52411 107 961 100 998 104 1045 109 1139 119 1065 111 1131 118 6244 100 7398 118 7105 114 6435 103 6775 108 6654 107 4714 100 4744 101 6176 131 7234 153 protiv opšte sigurnosti protiv bezbednosti javnogsaobracaja protiv javnog reda i pravnog saobracaja .

godine. broj prijavljenih za krivicna dela protiv imovine je rastao do 2002. a porast pocinje 2002. Kod ostalih grupa krivicnih dela. Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivicnih dela protiv polne slobode. 4 pokazuje dinamiku strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u Srbiji u periodu 2000-2005. Promene možemo pratiti preko apsolutnih brojeva i indeksa. . kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. Iz tabele se mogu videti promene broja prijavljenih punoletnih lica za izabrane grupe krivicnih dela. Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005. godine. trend je bio promenljiv – periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obrnuto. osim za krivicna dela protiv privrede. godini bio veci u odnosu na 2000. da bi nakon toga opadao. ukljucujuci i krivicna dela protiv života i tela. najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivicna dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvodenje nasilja u porodici kao posebnog krivicnog dela u naš Krivicni zakonik. Pri tome. a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta. godinu za sve grupe krivicnih dela.7363 156 6957 148 3312 100 4640 140 5312 160 5535 167 5356 162 5253 159 protiv službene dužnosti Tabela br. Broj prijava za ovu grupu krivicnih dela je utrostrucen. Pri tome. godine kada je i došlo do uvodenja krivicnog dela nasilje u porodici. u posmatranom periodu. gde je zabeleženo opadanje. Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivicnih dela najverovatnije je vecim delom povezan sa promenama zakona i politike krivicnog gonjenja. Veliki porast zabeležen je i kod krivicnih dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja i kod krivicnih dela protiv službene dužnosti.

80 II STRUKTURA KRIMINALITETA PREMA POLU

Analize strukture kriminaliteta prema polu, kako u prošlosti tako i u savremenim državama, pokazuju da je ucešce žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od ucešca muškaraca. U ovom odeljku mi cemo se zadržati na izlaganju o strukturi kriminaliteta prema polu u našoj zemlji, dok ce o strukturi kriminaliteta prema polu u drugim zemljama biti reci u odeljku o rasprostranjenosti i karakteristikama kriminaliteta u svetu, ako i u odeljku o kriminalitetu žena. Tabela br. 5 - Struktura osudenih punoletnih lica prema polu u periodu 1999 2005.
godina pravnosnažnosti presude ukupno % index žene indeks muškarci indeks raspodela % žene muškarci 1999 33967 100 100 3047 100 30920 100 8.9% 91.1% 2000 31949 100 94 2789 92 29160 94 8.7% 91.3% 2001 33168 100 98 2740 90 30428 98 8.3% 91.7% 2002 33675 100 99 2860 94 30815 100 8.5% 91.5% 2003 33017 100 97 2853 94 30164 98 8.6% 91.4%

2004 34239 100 101 2973 98 31266 101 8.7% 91.3% 2005 36901 100 109 3293 108 33608 109 8.9% 91.1%

Podaci prikazani u Tabeli br. 5 ukazuju na razlicite trendove kretanja broja osudenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. do 2005. godine. Na jednoj strani, broj osudenih muškaraca je konstantno rastao, sa izuzetkom 2003. godine kada je došlo da manjeg pada. Na drugoj strani, broj osudenih žena je bio na slicnom, relativno stabilnom nivou sve do 2004. godine, kada pocinje da raste. Zanimljivo je da je broj osudenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. godine 2002. godine, a broj osudenih žena je taj broj dostigao, odnosno prekoracio tek 2005. godine. Tabela br. 5, takode, pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilicno stabilan iznosio je oko 8%, odnosno izmedu 8,3 i 8,9%.

81 III REGIONALNE KARAKTERISTIKE KRIMINALITETA

Regionalne karakteristike kriminaliteta dolaze do izražaja u razlikama u pogledu rasprostranjenosti i tipova kriminaliteta koji se javljaju u pojedinim oblastima. Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno u svetu, po raznim podrucjima unutar iste zemlje, izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike5 kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta, ukoliko su raspoložive.

1. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu

Statistike kriminaliteta, kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne

društvene pojave, omogucavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama, vec i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno utvrdivanje njegove rasprostranjenosti u medunarodnim okvirima. Da bi taj cilj bio postignut, u, za kriminologe, idealnom svetu, sve zemlje bi trebalo da definišu krivicna dela i prikupljaju statisticke podatke na isti nacin.6 Nažalost, takva situacija niti postoji niti je verovatno da ce ikada postojati. Upravo stoga, poredenje kriminaliteta na medunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznacajnije razlike u pravnim rešenjima, u kaznenoj politici i u nacinu prikupljanja podataka. Osim toga, nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu, javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. Na primer, Staljin je 1933. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. Slicna situacija postojala je i u drugim istocnim zemljama. Usled toga je do nedavno bilo prakticno nemoguce izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istocnim zemljama. U cilju prevazilaženja teškoca na koje se nailazi u pokušaju poredenja nacionalnih statistika o kriminalitetu, došlo je do ustanovlajavanja medunarodnih statistika kriminaliteta. Od 1953. Interpol objavljuje svake dve godine medunarodnu statistiku kriminaliteta zasnovanu na podacima dobijenim od pojedinih zemalja. Medutim, s obzirom na to da nema jedinstvenu klasifikaciju krivicnih dela i ima niz drugih nedostataka, ni ova statistika ne omogucava validna poredenja na medunarodnom nivou. Slicno je i sa medunarodnom statistikom koju vode Ujedinjene Nacije i koja je zasnovana na izveštajima koje, opet na bazi nacionalnih statistika, svakih pet godina podnose eksperti iz zemalja-clanica UN. Jedina medunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti, ali je ona ogranicena okolnošcu da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu.7 Nedostaci medunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih

10 . izvršena prva medunarodna anketa 82 o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja. ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. Pocetak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u vecini zemalja Zapadne i Istocne Evrope. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veci broj krivicnih dela nasilja i znacajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slucaj sa razvijenim zemljama u Evropi. Slicno. Pri tome. Na primer.9 Medutim. Pada u oci pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje medu zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine. Tako je 1989. gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom. a broj zemalja ukljucenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje. ali medu njima postoje i velike razlike. porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje. obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok. poput Japana. Izrael i skandinavske zemlje. Uoceno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivicnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivicnih dela. Takode. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet. od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja poceo da opada. nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama. Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta. Švajcarska. No. a danas su pri vrhu u pogledu stope ulicnog kriminaliteta. poput Danske i Finske.8 Uopšteno posmatrano. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama. obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio americki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo slicniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slucaj.na statistikama utrli su put ideji o korišcenju podataka dobijenih putem medunarodnih istraživanja viktimizacije. kao i u SAD.

i 83 drugih teških nasilnih krivicnih dela.11 Nakon 1991. godine trend se menja i kriminalitet pocinje da opada. kao i u drugim zemljama. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu. pokazuju da od 1994. istovremeno je nasilnicki kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%). i 1999. godine stopa nasilnih krivicnih dela opada. U periodu izmedu 1995. podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984. SAD vec duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna.U Engleskoj je. ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada. u poredenju sa drugim zemljama Zapada. na primer. došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%.3%. a stopa imovinskih krivicnih dela za 22.9%.. . zvanicna statistika (the Federal Bureau of Investigation's Uniform Crime Reports) pokazuje da se u periodu od 1996. Takode.12 pri cemu je posebno uocen porast broja ubistava i razbojništava13. pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20. i 1991. godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%. Zanimljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broja registrovanih provalnih krada i krada automobila (nasuprot porastu krada iz automobila na nivou EU). tako i nasilnog kriminaliteta. stopa ubistava u SAD je bila više nego cetiri puta veca od stope ubistava u Irskoj. Ipak. Naime.14 Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog. Sa izuzetkom SAD. tokom 1990. Medutim. Prema podacima za 1987. Takode. godine došlo do naglog porasta kriminaliteta. godine stopa nasilnih krivicnih dela smanjila za 26. veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja. u Engleskoj i Velsu. do 2005. Ipak. Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada. na primer. imovinski kriminalitetet i dalje cini najveci deo kriminaliteta (preko 40%). rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji (National Crime Victimization Survey).U odnosu na osamdesete godine. što je daleko premašivalo prosecan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije (1%). posebno krada automobila. iako su SAD i dalje vodeca zemlja u pogledu broja ubistava.

medutim. kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti. Isto tako.18 U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960. pokazuju da je 28% Kanadana. stopa imovinskih krivicnih dela nastavlja da opada.4%. saobracajne delinkvencije. da bi 1994. dok je nivo nasilnih krivicnih dela sa teškim posledicama i dalje visok. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji. posebno onih povezanih sa globalizacijom i ekspanzijom neoliberalne ekonomije. Rezultati ankete o viktimizaciji.20 84 Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalistickim zemljama kao ozbiljna . godine na uzorku od 28 000 ispitanika.dostižuci u 2005. Nije bilo znacajnih promena u stopi seksualnog nasilja. bilo viktimizirano jednom ili više puta u dvanaestomesecnom periodu koji je prethodio ispitivanju. Povecanje u stopi viktimizacije je zabeleženo za tri od osam vrsta krivicnih dela merenih ovim istraživanjem: krada licne imovine. godini najniži nivo ikada zabeležen. na promene u stopi kriminaliteta i razlike medu zemljama mogu uticati i razlike. posebno vezano za droge i trgovinu ljudima. fizickog nasilja i krade motornih vozila. na 22% 1990. uzrasta od 15 godina i starijih. za kriminalitet u zapadnim zemljama je karakteristican porast maloletnicke delinkvencije. Pored socio-ekonomskih faktora.17 Iako je uticaj društvenih nejednakosti i raspoloživosti materijalnih dobara na vršenje krivicnih dela nesporan. godine dostigao 24. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja. ekonomskog kriminaliteta. Ne treba. kako istice Štefensmajer (Steffensmeier). razbojništva. Posebno je zanimljivo da je ulicni kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD. kao i terorizma. godini od ukupnog broja opomenutih i osudenih lica bilo 17% žena.16 Pored cinjenice da u njima dominiraju imovinska krivicna dela. odnosno promene u nacinima reagovanja na kriminalitet. organizovanog i profesionalnog kriminaliteta. zanemariti ni uticaj promena u statistickom evidentiranju kriminaliteta.15 Kriminalitet je opao i u Kanadi. sve razlike u obimu kriminaliteta izmedu pojedinih zemalja i promene do kojih je došlo poslednjih decenija ne bi se mogle objasniti na taj nacin. sprovedene 2004. krada kucne imovine/iz domacinstva i vandalizam. Ipak.19 Medutim. Ucešce žena je i dalje najvece kod lakših imovinskih krivicnih dela a nisko kod “muških” ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivicnih dela. Tako je u Engleskoj u 1997.

2% u odnosu na 1988.prepreka njegovom sagledavanju namece se cinjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom. to nije rezultat kvaliteta društveno-ekonomskog sistema vec totalitarnog režima koji je bio na vlasti i koji je kontrolisao sve domene društvenog života pojedinaca.4%. maloletnicka delinkvencija je u 1989. poput Gassin-a na pretpostavku da nije nemoguce da se u njima vrši manje krivicnih dela ali da. ako je zaista tako. na 16.22 Politicke promene koje su pocetkom devedesetih godina zahvatile zemlje tzv.23 Pri tome.3% u 1989. Prema službenim podacima koje su davali državni organi.3% izvršilaca krivicnih dela su bili muškarci a 14. Te godine 85. poput štampe i kriminoloških studija. porastao za 31. je opao. broj ekonomskih krivicnih dela. a krivicna dela protiv državne imovine za 34. Grupni i organizovani kriminalitet beleži znacajan porast. broj . pretežno povezanih sa funkcionisanjem “crnog” tržišta. Otklonjena je zabrana publikovanja statistickih podataka o kriminalitetu što je omogucilo uvid ne samo u sadašnje vec i u ranije stanje kriminaliteta. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju. drugi izvori saznanja o kriminalitetu u istocnim zemljama.8% u odnosu na prethodnu 1988. davali su daleko pesimisticniju sliku. Udeo maloletnickog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu porastao je sa 10% u 1985.21 Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivicna dela vezana za zloupotrebe moci prilikom obavljanja politickih funkcija (pandan “kriminalitetu belog okovratnika” u zapadnim zemljama).1%. Takode. Krivicna dela protiv privatne imovine porasla su za 55. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28. Medutim.7%. na primer.5%. agresivni maloletnicki kriminalitet poznat kao “huliganizam” i državni kriminalitet. Kontradiktorne informacije o stanju kriminaliteta u ovim zemljama naveli su neke kriminologe. u bivšem SSSR-u je kriminalitet bio beznacajan u poredenju sa zapadnim zemljama i imao tendenciju daljeg opadanja. U bivšem SSSR-u je. ekonomski kriminalitet vezan za razvoj “sive ekonomije”. Istovremeno je došlo do alarmantnog porasta broja prijavljenih krivicnih dela.7% žene. istocnog bloka dovele su do dve osnovne promene kada je u pitanju kriminalitet. godini porasla za 21. broj prijavljenih krivicnih dela 1989. dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1.

26 Nešto dalje u istraživanju unutrašnje geografije kriminaliteta otišao je Žoli (Joly) koji je ispitivao kriminalitet pojedinih departmana u Francuskoj.krivicnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivicnih dela izvršenih od strane muškaraca. Slicne analize vršili su i Ašafenburg (Aschaffenburg) i Sauer u nemackim pokrajinama imajuci u vidu razne tipove krivicnih dela. Podrucja koja se odlikuju vecom gustinom kriminaliteta nazivaju se “lošim” ili “kriminalnim podrucjima”.27 Posle toga. u Francuskoj su i dalje vršena istraživanja ove vrste. krivicna dela koja cine žene se po svojoj surovosti i opasnosti približavaju krivicnim delima izvršenim od strane muškaraca. ali su se ona uglavnom odnosila na jednu oblast. Feri je analizirao rasprostranjenost ubistava u razlicitim italijanskim provincijama. U kriminalitetu pogranicnih podrucja mogu doci do izražaja i slicnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i “kriminalnim srodstvom”. krijumcarenje i trgovina ljudima. Prema nekim autorima. šverc. Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlace mnoge izvršioce krivicnih dela sa drugih podrucja.25 Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno. politicka i slicna krivicna dela. još od strane prvih kriminologa. Jedno od takvih podrucja je. U njima narocito dolaze do izražaja carinska krivicna dela. pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona. Na izvesnim podrucjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo. jedan grad ili sudski okrug . Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja razlicitih socijalnih i kulturnih cinilaca. Istraživanja koja je vršio Guerry nisu otišla dalje od formulacije “termickog zakona kriminaliteta” prema kojem se krvni delikti najcešce vrše u toplim a krade u hladnim krajevima. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuju se i razlicite teritorijalne celine unutar pojedinih zemalja. 85 krijumcarenje droge.24 2. na primer.

takode. Ona je. bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje. odnosno da se u tom pogledu osencavaju zone razlicitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kulturnih i drugih cinilaca u tim zonama. Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava razlicito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine. i uzevši departman kao jedinicu geografske analize. poput Volfgang i Ferakuti (Wolfganga i Ferracuti)29. Ljudi cesto provode vreme van svojih kuca.dok su prava komparativna istraživanja retkost. i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava izmedu juga zemlje i drugih oblasti. bila za 44% veca nego u svim ostalim regionima SAD. Neki autori. izmedu ostalog. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i . Konklin (Conklin)30 to dovodi u vezu sa ležernim nacinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. Jedno od takvih retkih istraživanja novijeg datuma jeste istraživanje koje je izvršila Lot (Leaute).28 Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinic. bile objašnjavane “subkulturom nasilja”. visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti. U tom smislu ona je utvrdila postojanje razlicite distribucije prema departmanima za svaku vrstu krivicnog dela kao i postojanje razlika u “kriminalnom profilu” razlicitih departmana koje su izražene u procentualnom ucešcu svakog krivicnog dela ili vrste krivicnog dela u ukupnom kriminalitetu departmana. istraživanje 86 odnosa razvoja i kriminaliteta. koristeci statisticke podatke za 1962. ostavljajuci svoju imovinu bez cuvara što stvara više prilika za vršenje krada.31 Takode. Na primer. Lote je došla do zakljucka da distribucija kriminalnih profila departmana nije slucajna vec da postoji geografska pravilnost koja se sastoji u postojanju grupa departmana medusobno srodnih po svom kriminalnom profilu. Regionalne razlike su. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivicna dela tokom 1989. stopa ubistava na jugu je u 1989. ustanovila departmanski profil svakog krivicnog dela i kriminalni profil svakog departmana. i 1967. odnosno normama koje dozvoljavaju da nasilje bude shvaceno kao prihvatljiv odgovor u odredenim situacijama.

Ljig.34 Kako isticu Arcer (Archer) i Gartner. Lajkovac. Voždovac. Boljevac. Savski venac. Obrenovac. Despotovac. Ražanj. Paracin. Vladicin Han. za veci nivo kriminaliteta nije toliko od znacaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u vecini zapadnih zemalja. ukazalo je na neujednacen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije.7%) visoku stopu kriminaliteta. Mionica.sociološka istraživanja u Beogradu. cesto nije slucaj. najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. kulturnog) kao i mesta . Ivanjica. Porast broja gradova ne vodi uvek povecanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi. Bogatic. nažalost. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970. Ljubovija. To se objašnjava okolnošcu da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola vec se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje velicine. Mali Zvornik. Lazarevac). na primer. pretpostavlja da su podaci koji ukazuju na postojanje regionalnih varijacija prihvatljivi kao validna mera stvarne distribucije kriminaliteta. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim podrucjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije. poput povecanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza. koji se obicno vezuju za stvaranje velikih gradova. Velika Plana. Blace. Bor. medutim.33 3. To. Majdanpek. Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986. istraživanja pokazuju da nije bez znacaja ni tip urbanizacije. Varvarin. trgovinskog. Trstenik i Cajetina. Prokuplje. Vrnjacka Banja. Osecina. Kuršumlija. što. U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednaceno rasporeden. mogu biti povezani sa vecim vršenjem krivicnih dela. Leskovac. Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa podrucja Beograda (Stari grad. Lebane. Od 114 opštima za koje su postojali raspoloživi podaci. Negotin.Tako. Medutim. 13 je imalo nisku a 35 (30. Loznica.32 Razloge za razlicite regionalne karakteristike kriminaliteta treba utvrdivati u svetlu teorija o uzrocima kriminaliteta. Koceljevo. Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili vece razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i izmedu gradskih i seoskih sredina.. Gornji Milanovac.godinu. Novi Pazar.

Kako istice Killias. falsifikati i imovinska krivicna dela uopšte dok su za sela karakteristicnije paljevine. pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka odredenim delovima grada. Ti delovi grada se obicno nazivaju “kriminalnim podrucjima”.36 Na ovaj nacin objašnjavaju se velike razlike u stopi kriminaliteta u SAD. Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije. a u prigradskim podrucjima cešce nego u seoskim. 37 U urbanim podrucjima cešce se vrše i pronevere. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivicna dela cešce vrše u gradovima nego u prigradskim podrucjima. Podaci Nacionalnog 87 istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988. trgovi.u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima odvija nocni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. na drugoj strani. Takode. ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima.42 Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima . mesta javnih priredbi i slicna mesta na kojima se okuplja veci broj ljudi i u kojima obicno nije dovoljno razvijena kontrola. Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama. na jednoj. upravo struktura prilika za vršenje krivicnih dela ima odlucujuci znacaj za veci kriminalitet u gradskim podrucjima. kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veci od kriminaliteta maloletnika na selu.39 Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. i u Japanu i Švajcarskoj. Takode.40 4. prevare. anomije i osecanja društvene nepravde. a ne veca anonimnost kako se cesto smatra. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipicno seosko krivicno delo38. koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova. odnosno na njegovu vecu ucestalost u selima nego u malim gradovima. Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivicnih dela. Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literaturi nazivaju “ekološkim konstantama” koje ispoljavaju specificne karakteristike u pojedinim gradovima. na primer. uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. 35 Tome treba dodati i znacajan uticaj socijalnih i ekonomskih razlika.41 To su najcešce vece raskrsnice.

Ugandi. Istraživanje je pokazalo da najveci stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledece stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zakljucke. Venecueli. bivšem SSSR. Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomerno rasporeden. razorene porodice i manjinske grupe. 18 u Starom gradu. 15 na Vracaru i 3 i 6 na Voždovcu.44 88 IV SEZONSKE I VREMENSKE VARIJACIJE KRIMINALITETA Pored razlika u prostornoj rasporedenosti. 1 u Novom Beogradu. kriminalitet. nedeljama. model koncentricnih zona u velikim gradovima. To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD vec i na istraživanja sprovedena u Kanadi. Pri tome. a te oblasti su najcešce u centru velikih gradova. tranzitni karakter.43 Posle istraživanja koje su Šou i Mekej sproveli u Cikagu. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgradima. prema nekim istraživanjima. Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci.i u drugim zemljama. veka u vezi sa rasprostranjenošcu maloletnicke delinkvencije u Beogradu. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana.sproveli su Šou i Mekej (Shaw i McKay) dvadesetih godina 20. nezaposlenost. oni su imali u vidu neke americke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne . stopa kriminaliteta je obicno najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi. U nekim zemljama je planski sprecavan tzv. Prema tim istraživanjim. odnosno gradovima koji imaju veci broj poslovnih i trgovackih centara. da je najizraženiji u siromašnim cetvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji. prenaseljenost. 8 i 9 u Paliluli. a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog podrucja. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima. veka u Cikagu. Velikoj Britaniji.

može se reci da odredeni tipovi kriminaliteta pokazuju slicne tendencije u razlicitim zemljama. Na drugoj strani.50 Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivicna dela vrše. na primer.48 Podaci o viktimizaciji za SAD u periodu 1973-1984 pokazuju da su krade manjih vrednosti (do 50$) bez kontakta sa žrtvom najcešce u septembru.47 Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugacije varijacije prema godišnjim dobima. a krivicna dela protiv licnosti u letnjim i jesenjim mesecima. na pocetku školske godine. Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivicna dela prema ženama cešce vrše u dane u toku nedelje. a najmanje u jesen. a prema muškarcima u dane vikenda. a najmanje u jesen.pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela. Krada automobila. žene cešce ubijaju u toku dana što se . Istraživanja pokazuju da se imovinska krivicna dela najcešce vrše u jesenjim i zimskim mesecima. Na primer. tipicna nocna krivicna dela. Takode. a najrede leti kada škola ne radi. mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednaceni. Krvni i seksualni delikti kao i krivicna dela protiv saobracaja izazvana alkoholom se cešce javljaju u dane vikenda. silovanje i razbojništvo su.46 Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve. pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima.49 Rasporedenost krivicnih dela u toku sedmice takode pokazuje izvesne tendencije. Do slicnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela KonstantinovicVilic. Kada su u pitanju krvni delikti.45 Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u prolece. istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najcešce u prolece i leto. muškarci cešce vrše ubistva i teške telesne povrede cije žrtve su muškarci u vecernjim i nocnim casovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola.

oni to cešce cine u toku dana. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. godine. godine. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. Najzad.godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. To se može objasniti cinjenicom da krvne delikte prema 89 ženama najcešce vrše njihovi bracni drugovi.51 Takode. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. rodaci i komšije i da se oni najcešce vrše u kucnom prostoru u kojem žene-domacice provode veci deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što ucinilac zna i koristi ne cekajuci da padne mrak. kada muškarci ubijaju ili telesno povreduju žene. Prva promena desila se 1991. starosti i polu. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena. 90 SAŽETAK _ Prilikom tumacenja podataka o obimu. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države. _ Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. do 1991. _ Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem . Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih. a rede nocu. Naime. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. od 1999.53 a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. posebno u popodnevnim casovima. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice.objašnjava okolnošcu da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog clana porodice kao i okolnošcu da se takvi sukobi odigravaju u kucnom prostoru i u toku dana. One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima.52 Provalne krade u stanovima se cešce vrše u prepodnevnim casovima kada vlasnici nisu kod kuce. Od 2003. Od 1991. Prilikom fenomenološke analize.

zis. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnog dela i uzrastu? 4. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema polu? 5. Koje su karakteristike obima i strukture kriminaliteta u svetu? 6.bg.gov. Klasifikovanje se u metodologiji definiše kao odredivanje mesta nekog pojma u sistemu pojmova ili kao sredivanje pojmova u nekom podrucju stvari ili prava.stat.54 .yu/publikacije. Kako se posmatraju regionalne karakteristike kriminaliteta? 7.htm _ Zavod za informatiku i statistiku http://www.php 92 V TIPOLOGIJE KRIMINALITETA U kriminologiji postoje razlicite klasifikacije i tipologije kriminaliteta. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1.gov/bjs _ Statisticki godišnjak Srbije http://webrzs. godina. Navedite opisno neke od karakteristika obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005. prema nekim istraživanjima.gov.rs/axd/istorija.gov. _ Pored razlika u prostornoj rasporedenosti. odnosno u svetu. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima. Na cemu treba zasnovati analizu obima. ukoliko su raspoložive. po raznim podrucjima unutar iste zemlje. Da li postoje izvesne pravilnosti u vremenskoj rasporedenosti javljanja pojedinih krivicnih dela? KLJUCNE RECI kriminalna fenomenologija struktura kriminaliteta obim kriminaliteta ekologija kriminaliteta dinamika kriminaliteta KORISNE INTERNET ADRESE _ Pravosudni biro za statistiku SAD (The Bureau of Justice Statistics) www. izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela. dinamike i strukture kriminaliteta? 2.htm http://webrzs.usdoj. 91 3. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti.ojp. kriminalitet.kriminaliteta u razlicitim zemljama.stat. nedeljama.rs/axd/god.

silovanja. Medutim. lakša krivicna dela u saobracaju). postoji podela na klasican kriminalitet i noviji kriminalitet. koje su od znacaja u okviru makrokriminološkog proucavanja. Drugi kriterijumi za podelu i klasifikovanje su: priroda izvršenih krivicnih dela. predvidene su teže krivicne sankcije. teške telesne povrede. klevete). lake telesne povrede. iscrpnosti i adekvatnosti klasifikovanja. Razlika izmedu navedenih grupa krivicnih dela je u kažnjavanju . štetnost za pojedinca i društvo. karakter i vrsta zaštitnog objekta. pretnje. krade sa obijanjem i provaljivanjem. laka (sitne krade. saobracajna delinkvencija). Na osnovu klasifikacije stvaraju se odredene tipologije. razgranicenju clanova deobe ili vrste roda i odredivanju roda kao najvišeg pojma. tako da u literaturi postoji veliki broj razlicitih podela po tipovima i grupama u okviru kriminaliteta. uvrede. ubistva.protivpravnost. Klasican kriminalitet obuhvata krivicna dela kojima se napadaju dobra i vrednosti koja se štite u svim društvenim sistemima (život i telo. koji predstavlja karakteristiku sadržaja vrste ili pojedinacnog primerka. Zbog toga se nalaze drugi kriterijumi za tipologije i klasifikacije. jer se može dogoditi da lakše krivicno delo ima teže posledice ili da lica koja izvrše “lako” krivicno delo spadaju u grupu recidivista ili opasnih profesionalnih kriminalaca.za teža krivicna dela. Sva krivicna dela imaju neke zajednicke elemente . dostojanstvo licnosti i moral. Prema kriterijumu težine i stepena društvene opasnosti krivicna dela se dele na: teška krivicna dela (na primer. Takode. . Tipologije imaju za cilj da odrede u skupu jedinki odredene izdiferencirane tipove radi utvrdivanja pripadnosti jednog subjekta odredenom tipu. utaje ili prevare.). Navedeni kriterijumi osnovni su za pravne tipologije. osobina karakteristicnih za datu klasu predmeta ili pojava (princip deobe).Utvrdena pravila klasifikovanja sastoje se u jasnom odredivanju pojma odnosno predmeta koji se klasifikuje. dok noviji kriminalitet obuhvata inkriminacije nastale usled odredenog razvoja društvenih odnosa i promena u tim odnosima (privredni ili ekonomski kriminalitet. Ovoj podeli se prigovara da nije dovoljno jasna i precizna. po kojima se svrstavaju u istu kategoriju negativnih društvenih pojava – kriminalitet. imovina i sl. prevare). društvena opasnost. odredivanju jedinstvenih principa klasifikacije. falsifikovanja. ovi kriterijumi nisu dovoljni za dalju klasifikaciju sa stanovišta mikrokriminologije. zatim u potpunosti. manje teža (krade. mesto i vreme izvršenja itd.

zlocin iz koristi (kriminalna aktivnost se sagledava kao jedini moguci nacin zadovoljavanja licnog interesa). maloletnicka delinkvencija. 1. organizovani kriminalitet. kod ove vrste zlocina postoji uvek manje ili više izražen motiv osvete. 93 Od kriminoloških tipologija treba pomenuti Pinatelovu tipologiju prema kriterijumu preovladujucih motiva prilikom vršenja krivicnih dela. recidivizam. koji se. istina malo prihvacena. dok se o organizovanom kriminalietu. koji obuhvata kriminalnu delatnost zlocinackih udruženja. recidivizam i kriminalitet žena. Podelu kriminaliteta prema Milutinovicu moguce je izvršiti na sledece oblike kriminaliteta: privredni kriminalitet. imovinski kriminalitet. bez kontrole. „kriminalitet belog okovratnika”. profesionalni kriminalitet i maloletnicka delinkvecija. Kriminalitet nasilja Veliki broj krivicnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. nasilje na sportskim utakmicama. c) “zlocin belih okovratnika” ciji su izvršioci pripadnici viših društvenih slojeva (utaja poreza.57 U ovom udžbeniku analizirani su sledeci tipovi kriminaliteta: kriminalitet nasilja (krvni delikti. korupcija. odnosi se na razlikovanje zlocina sa žrtvama i zlocina bez žrtve. odlikuje se voljom i namerom za vršenje krivicnih dela i manifestuje se kroz tri oblika: a) organizovan zlocin brutalnog i agresivnog karaktera (reket. profesionalni kriminalitet. raspolaže sa mnogo manje znanja i podataka. kriminlitet proganjanja. terorizam. privredni (ekonomski) kriminalitet. mobing). Pinatel razlikuje cetiri tipa zlocina: primitivni zlocin (nastaje iz trenutnog ispoljavanja kriminalne aktivnosti. korupcija. provala). b) ilegalne unosne aktivnosti kojima se dolazi do zarade korišcenjem tudih poroka (tajno držanje kockarnica. politicka delinkvencija. pretnje ili zloupotrebu moci prema drugom licu.). podvodenje.55 Sa obicnim (konvencionalnim) kriminalitetom se najcešce srecemo. u izlivu besa). nasilje u porodici. seksualna delinkvencija. trgovina ljudima.58 . Nasilje znaci upotrebu sile.Slicna ovoj podeli je podela na obican (konvencionalni) i organizovani kriminalitet. kršenje zakona o kompanijama i sl. saobracajna delinkvencija. pomešan sa altruizmom i ideološkim razlozima)56 i organizovani zlocin. o njemu najviše znamo i njega se najviše plašimo. Jedna od tipologija. politicki kriminalitet. prema Pinatelu. saobracajna delinkvencija. zlocini mržnje. Organizovani zlocin. trgovina drogom). zlocin iz pseudo opravdanih razloga (vrši se radi ostvarivanja “pravde” u oblasti javnih ili privatnih odnosa.

licne sigurnosti. dostojanstva licnosti i morala. najcešce kao deo politicke strategije). Ljudi sve cešce pribegavaju nasilju za rešenje medusobnih sporova i sukoba. Feministicka literatura i feministicka orijentacija u kriminologiji uticali su da porodicno. planiran i organizovan. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene. povrede tela. urbanizaciju i migraciju stanovništva. ugrožavanja). slobode odlucivanja i kretanja. Postoje i druge klasifikacije kriminaliteta nasilja prema kriterijumu oblika u . izazivaju prave 94 eksplozije nasilja i agresije. Ovi oblici nasilja postojali su i ranije. To su krivicna dela protiv života i tela (lišavanje života. daleko od društvenog saznanja. odnosno primenom sile ili pretnje da ce se sila primeniti. povreduje ili ugrožava integritet licnosti. starim i nemocnim osobama. otmice. Lokalni. spontano nasilje (kao pojedinacno ponašanje). onda je sasvim jasno da moguci izgledi nasilja i agresije imaju fantasticne razmere. seksualnog) izvršeni u okviru porodice. ali se smatralo da je primena nasilja prema clanovima porodice “porodicna stvar”. braka i porodice (nasilje u porodici). Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje.59 Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije. psihickog. Zahvaljujuci napretku tehnike. deci. te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. racionalno postavljen. Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veci nego ranije. vec postoje krivicna dela kod kojih je nasilje elemenat bica krivicnog dela ili nacin njihovog izvršenja. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se. U savremenim uslovima života znacenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja razliciti oblici nasilja (fizickog. najcešce prema ženama. gradanski ratovi. nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju. ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog ukljucivanja. seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. sredstvima fizicke ili psihicke prinude.60 Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. suprotnosti u društvenom razvoju.Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivicnog dela ne postoji u krivicnim zakonima. taoci). Sve te razlicite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u razlicitim varijantama i razlicitog intenziteta.

polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). etnickoj pripadnosti.64 U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati. kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja. odbijanju pružanja pomoci žrtvama nesreca ili prirodnih katastrofa. kao i brutalna postupanja koja dovode do fizickih povreda i ugroženosti i psihicke patnje (nasilno preseljavanje i odvodenje ljudi. ratne zlocine masakre civila.63 On razlikuje: nasilje u porodici. ispoljava se u deprivaciji covekovih prava na psihološki. zlostavljanje žene/supruge. nasilje izmedu maloletnickih bandi. genocid. zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašcenja). silovanje. politicki delikti nasilja. indirektno nasilje (sastoji u posrednom delovanju. starosti. prinudni rad. zatvaranje. pritisci ili tortura. Takode se. sudelovanje u grupi koja sprecava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilnicko ponašanje na 95 javnom mestu. nasilje u porodici). nasilje u školi. kidnapovanje. razbojnicka krada). (politicka ubistva. fizicko zlostavljanje) i zlocini protiv covecnosti i medunarodnog prava (ratni .kome se nasilje pojavljuje. kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. politickoj ili seksualnoj orijentaciji. represivno (odnosi na kršenje osnovnih gradanskih i politickih ljudskih prava) i nasilje prema integritetu ljudi (alienating violence. ona protiv slobode i prava gradana (protivpravno lišenje slobode. zatim. neukazivanju pomoci. protiv javnog reda i pravnog saobracaja (sprecavanje službene osobe u vršenju poslova sigurnosti. iznudivanje iskaza. mucenje i sl. Ovaj pisac razlikuje kao posebnu kategoriju zlocina. propuštanju i zanemarivanju) 61. pripadnosti polu. “zlocin mržnje” koji se vrši zbog pripadnosti odredenoj rasi.). navode terorizam. emocionalni. pre svega. religiji.62 Podelu delikata nasilja na nekoliko tipova i podtipova izvršio je Hans Joachim Schneider. Tako je moguce razlikovati: direktno nasilje (ispoljava se kroz namerno povredivanje i narušavanje fizickog i psihickog zdravlja ljudskog bica i obuhvata sve vrste ubistava. Pojavni oblici nasilja u porodici su: fizicko zlostavljanje dece. kulturni ili intelektualni integritet ). ali i druga kriminalna ponašanja ucinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo. zlostavljanje starih ljudi i zlostavljanje izmedu brace i sestara. tortura. psihicko zlostavljanje. usled duhovnih ili telesnih nedostataka i sl. indirektnoj povredi prava na život.

odnosno do 45 godina. medu nasilnicima ima mnogo skitnica. porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. mladeg uzrasta i srednjih godina. mada ima i onih koji su migrirali i žive u vecim i srednjim urbanim anglomeracijama. posebno onih u kojima nedostaje otac. lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem. stambena situacija nije najbolja. nacionalne ili etnicke grupe genocid). Prema ovom istraživanju. ali. manje je onih koji poticu iz vecih ili velikih gradova. ekonomski status porodica iz kojih poticu je ispod proseka. ekonomski status nasilnika je ispod proseka. obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih. osobe ženskog pola takode ucestvuju u kriminalitetu nasilja vršeci najviše krivicna dela telesne povrede i zlostavljanje dece.zlocini. ali je daleko od izrazito nepovoljne. sistematsko uništavanje verske. ali nije izrazito nizak. Nasilnici poticu iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. Najveci broj izvršilaca živi u braku. u porodicama nasilnika mnogo je alkoholicara i lica sa psihickim poremecajima. profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. telesne povrede (35-40 godina).66 . zatim u vanbracnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veci broj dece. procenat osudivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka. besposlicara. ali nije ekstremno nizak. Krivicna dela koja najcešce vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina). znatan broj nasilnika potice iz nepotpunih. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak.65 Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta. Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. pretežan deo nasilnika potice sa sela i živi na selu. razorenih porodica. razbojništva (18-25 godina). nasilnici i njihovi roditelji uglavnom poticu sa sela ili malih urbanih anglomeracija. u celini. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. kao i psihopata i neuroticara.

posledice. da oni poticu iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava.67 Švajcarsko i ranije važece nemacko zakonodavstvo razlikovali su namerno . excusable homicide).1. izvinjavajuce ubistvo (lawful. izlaganje opasnosti napuštanje nemocnog lica. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela. U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem (meurtre) i obicnog ubistva (assasiant). Krvni delikti Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet coveka.1. ucestvovanje u tuci u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. oblika vinosti i kazne kod krivicnog dela ubistva. 1. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na znacajan uticaj afekta. znaci oni delikti kojima se oduzima život. terorizam. seksualne delikte. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa. Osim odredivanja pojma ubistva. kao i delikte nasilja uopšte. besposlicenja i kocke. pa. posebno alkoholizma. zlocine mržnje. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. nedozvoljen prekid trudnoce. nepružanje pomoci. povreduje ili ugrožava život. ugrožavanje opasnim orudem pri tuci ili svadi. samim tim i u krivicnopravnim tipologijama. nasilje u sportu.1. 96 Kriminološka istraživanja pokazuju da medu izvršiocima krvnih delikata. Izmedu krivicnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava. telesne povrede. trgovinu ljudima. delikte nasilja u porodici. osveta i ljubomora. Motivi izvršenja krvnih delikata najcešce su: koristoljublje. ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mucenjem i varvarskim sredstvima. 1. telo i zdravlje. radnje izvršenja. Ubistvo Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivicnim zakonicima ubistvo svrstava u krivicna dela protiv života i tela. preovladuju mladi muškarci. tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem (Murder). ubistvo bez predumišljaja (Manslaughter) i opravdano.Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte. kriminalitet proganjanja i mobing. Krivicnopravno definisanje ubistva svodi se na odredivanje objekta napada. koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju. Sa umorstvom se izjednacava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji. navodenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi). propisima krivicnih zakona utvrduju se vrste ubistava.

ubistvo (vorsätzliche Tötung). lišenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti. Ova ubistva se dalje dele na nekoliko vrsta prema razlicitim kriterijumima: nacinu izvršenja (ubistvo na svirep i ubistvo na podmukao nacin).68 Odredbama Krivicnog zakonika Republike Srbije69 inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalifikatornih okolnosti (cl. lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela. lišenje života deteta ili bremenite žene. lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (cl. lišenje života pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju.114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (cl. iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda. razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao nacin. Obicno ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo cine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo cine privilegovanim. lišenje života clana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao. 115-118 KZ RS). pobudama izvršioca (ubistvo iz koristoljublja. lišenje života pri izvršenju krivicnog dela razbojništva ili razbojnicke krade. više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga cine težim i društveno opasnijim (cl. Umorstvo se definisalo kao namerno ubistvo izvršeno sa predumišljajem. kao teško ubistvo. dok je obicno ubistvo bilo ubistvo bez predumišljaja. 97 a ne radi se o ubistvu na mah. kao i umišljajno lišenje života više lica. lišenje života i istovremeno umišljajno dovodenje u opasnost života još nekog lica. S obzirom na te posebne okolnosti. Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav nacin i pod takvim okolnostima koji mu daju veci stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja. Novelirani Krivicni zakonik Nemacke predvida tri oblika ubistva: obicno ubistvo (Totschlag).115-118 KZ RS). umorstvo (Mord) koje obuhvata pokušano i završeno ubistvo sa predumišljajem (vorsätzliche Tötung) i ubistvo deteta (Kindestötung). Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivicnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah. 113 i 114 KZ RS). ubistvo radi . ubistvo deteta pri porodaju.113 KZ RS). (cl. ubistvu deteta pri porodaju ili ubistvu iz samilosti. umorstvo (Mord) i ubistvo (Totschlag).

ucinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta. Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi nacin skrivljenu prouzrokovanu smrt. potajno. ostvarenja dobiti. samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba. za nagradu i sl. ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama. ubistvo deteta ili bremenite žene. U krivicnopravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao nacin. Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povecanje imovine ili sprecavanje njenog smanjenja). osobenosti žrtve (ubistvo službenog lica pri vršenju službene dužnosti.). u momentu kada žrtva to ne ocekuje. patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obicno nastaju prilikom lišenja života. oslobodenja od neke imovinske obaveze.71 Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja. koja ne mora da bude protivpravna vec pravno dozvoljena.72 98 U kriminološkoj literaturi postoje brojne klasifikacije ubistava prema razlicitim kriterijumima. Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda. U krivicnopravnoj literaturi se istice da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja. Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom. okolnosti izvršenja i posledici (ubistvo pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju. ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošcu jer se žrtvi nanose takve muke.prikrivanja drugog krivicnog dela. lukavo. porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog clana zajednice kojoj ubica pripada). ubistvo kojim se sa umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica. iz krvne ili bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda). pohlepe i sl. Subjektivna obeležja se odnose na stav ucinioca prema žrtvi . ubistvo clana porodice kojeg je prethodno zlostavljao). druga bezobzirna osveta (ucinilac izvršava ubistvo iz egoistickih.70 Ubistvo na podmukao nacin postoji kada ucinilac napada na život žrtve prikriveno. ubistvo više lica). Svako ubistvo je na izvestan nacin surovo i svirepo. Dok su krivicnopravne tipologije koncentrisane na zlocin. kriminološke . Ubistvo na svirep nacin postoji kada ucinilac nanosi žrtvi prekomerne fizicke i psihicke bolove.

koja vrše duševno bolesna lica. ubistva pri posebnim situacionim okolnostima izolacije. 1984. konfliktno ubistvo. ubistvo radi prikrivanja drugog krivicnog dela.76 Konfliktna ubistva se najcešce javljaju u braku.75 Zavisno od situacije izvršenja ubistva (Mordsituationen). razbojnik ne misli da se na ovaj nacin “potrudi”. najprimitivnija kategorija je ubistvo prilikom razbojništva. Osnovno je da se ove tipologije oslanjaju na biološka (antropološka. Njemu nedostaju okretnost prstiju. ubistvo radi prikrivanja nekog drugog izvršenog krivicnog dela. fizicka) i psihološka obeležja zlocinaca. kao i atipicne situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktican znacaj.74 Slicnu tipologiju kao Midendorf sacinio je Hans von Henting. ubistvo iz koristoljublja. ubistva iz politickih razloga i u ratu. te se tako mogu razlikovati biološke i psihološke tipologije. Ono što on poseduje je jedino i samo sirova snaga. On razlikuje nekoliko vrsta ubistava prema kriterijumu motiva izvršenja: konfliktno ubistvo. ubistva radi ostvarenja sopstvenog prava .samopomoci. on razlikuje: ubistvo iz koristoljublja. Tipologije koje polaze od zlocinca uglavnom prate osnovno teorijsko opredeljenje autora. Za razliku od sitnog lopova koji uzima i iznosi novac “ispod jastuka onih koji spavaju”. strpljenje i tehnika. ubistvo bez motiva. opisujuci karakteristike ubistva kao pojedinacne pojave. masovna ubistva. njegove uloge u nastajanju zlocina i motiva izvršenja ubistva. . ubistvo iz seksualnih pobuda. Tipologije koncentrisane oko uloge koju imaju ubice prilikom izvršenja ubistva poznate su kao bihejvioristicki sistem tipologije.tipologije ubistava polaze od zlocinca. postoje i “ubistva bez motiva”. seksualno ubistvo. smatra Henting. pljacke.73 Poznata je klasifikacija koju je dao Midendorf (Middendorff).). zatim ubistva iz politickih pobuda. Osim toga. Posle izvršenja konfliktnog ubistva može da dode do samoubistva ako postoji psihicki poremecaj u vidu depresije. kod ove vrste ubistava cesto se ispoljavaju afekti u ekstremno jakom stepenu.77 Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv. U velikoj grupi ubistava iz koristoljublja. izmedu bracnih partnera ili u okviru porodice izmedu njenih clanova. ubistva iz religioznih pobuda (Middendorf.

što deluju nasilno ispoljavajuci svoj bes i što. ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu. društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici. 99 Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kracem vremenskom periodu na istoj teritoriji. frustracija. nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe). izvršenje ovakvog zlocina predstavlja kraj delovanja satanisticke grupe jer je mala verovatnoca da ce ostati neotkrivena posle izvršenja zlocina. Takode.81 Prema definiciji koji je dao Nacionalni centar za žrtve zlocina u SAD. izvršavaju samoubistvo ili ginu prilikom pokušaja hvatanja od strane policije.78 U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanisticka ubistva. nakon cega je žrtva unakažena. koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. posle izvršenja dela. koji se. Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima. reaktivno nasilje.79 Satanisticka ubistva se definišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili više lica uz izvodenje tacno odredenog satanistickog rituala80 U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju. serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta. instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. po pravilu. masovne ubice se razlikuju od serijskih po tome što deluju odednom ubijajuci veliki broj ljudi. Iako su serijske ubice relativno retke u poredenju sa brojem obicnih ubistava ili nasilnim zlocinima uopšte.82 Za razliku od masovnog ubistva. besa i neprijateljstva. Zlocini su najcešce u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva. gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja. Ubistva su akt ocajanja.83 . svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najcešce i vezi sa socijalnim prilikama).U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno. nemoci.

Gresswell & Hollin.84 Slicni podaci o rasprostranjenosti ovog oblika krvnih delikata po polu navedeni su u kriminološkom istraživanju ubistava na teritoriji nekadašnje SFR Jugoslavije u periodu 1960/1964. Holmes & Holmes. Rowlands.3% ubistava. ubice muškog pola najviše su koristili pištolj i nož. žene 71. Osim toga. Rappaport.5%.4%). Neposredno mesto izvršenja ubistva razlikuje . a bez saucesništva 84. najveci broj ubistava zbog poremecenih bracnih i porodicnih odnosa i iz koristoljublja izvršen je u stanovima. Vecina klasifikacija zasnovana je na proucavanju pojedinacnih slucajeva ili na malom broju slucajeva koji imaju neku zajednicku odliku. najviše ubistava izvršeno je sa direktnim umišljajem .5% . 1994.85 Prema ovom istraživanju u istraživanom vremenskom periodu muškarci su izvršili 87. tupim predmetom i sekirom. izvršioci od 26-45 godina javljaju se u nešto vecem obimu u gradovima. Istraživanje ubistava u Makedoniji86 (period 1973-1983) pokazalo je da je i na ovom podrucju izrazitije ucešce izvršilaca ubistva oba pola sa seoskog podrucja (muškarci 66. ljubomora. uvrede i ponižavanja. izvršioci uzrasta od 18-25 godina pojavljuju se u podjednakoj srazmeri na seoskom i gradskom podrucju. 1996. a žene preostali broj. Statisticki podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveci broj ubica muškog pola. 1997.U okviru kategorije masovnih ubistava postoji veci broj klasifikacija. Kelleher. U pogledu sredstava izvršenja. najviše ubistava iz osvete i krvne osvete izvršeno je na seoskim podrucjima zbog spora medu zemljoradnicima. a u Crnoj Gori vatrenim oružjem. dok su žene izvršavale ubistvo 100 najcešce davljenjem i gušenjem rukama. Kajzer (Kaiser. G.15.91.5%. na Kosovu i u Makedoniji. osveta. Vojvodini. obest. najcešci motivi izvršenja ubistava bili su: netrpeljivost. Dietz. 1994. 1986. 1980) zakljucuje da je ubistvo delikt muškaraca jer je oko 90% ubica muškog pola. nesloga u braku.. Najmanje žena ubica bilo je u Sloveniji. 1990). u saucesništvu je izvršeno manje ubistava . nesloga u porodici. sukob oko stvari ili imovine. vatrenim oružjem. Cesto ove klasifikacije istovremeno predstavljaju i klasifikaciju izvršilaca ubistava. Klasifikacije masovnih ubistava se mogu smatrati kriminološkim i viktimološkim (Busch & Cavanaugh. 1988. dok je starosna kategorija od 45 godina pa nadalje karakteristicna za selo. najviše ubistava na celoj teritoriji izvršeno je nožem.1%. Levin & Fox. 1986.

to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi. Starosna struktura žena koje su izvršile krivicno delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. 1. I u gradskoj i u seoskoj sredini u podjednakom broju se vrše ubistva u ugostiteljskim objektima.1. vec je pre posledica njene fizicke nemoci.122 KZ RS). Istraživanjem ubistava koja vrše žene87 utvrdeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porodaju.osobito teška telesna povreda (kada ucinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život .121 KZ RS) i lake telesne povrede (cl.se u gradskoj i seoskoj sredini .) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina. slicna je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca . za nju. kuhinja) u vecini slucajeva je mesto izvršenja pojedinacnih ubistava. Vecina žena ubica je udata ili razvedena. zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja. U pogledu geografske rasprostranjenosti ubistava koja vrše žene.) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine.u gradovima se ubistva najcešce vrše na ulici. dok se na selu ona vrše najcešce u kucama. dok je prema trecem istraživanju (1992. bezizlazne situacije. . Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav nacin izvršenja ubistva. sa nižim obrazovanjem i nezaposlena. Telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja coveka.obicna teška telesna povreda (kada ucinilac krivicnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši). prema drugom istraživanju (1983. u parkovima i na drugim javnim mestima.88 Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najcešce koriste sekiru i nož. One mogu da se manifestuju kao teške (cl. koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilnickog ponašanja muža u braku. nije izraz podmuklosti žene. polju i šumi. Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina. što je uslovljeno cinjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor. prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoci u traženju izlaza iz. a u prošlosti je korišcen i otrov. Zatvoren prostor (soba. KZ RS (cl.121) razlicite oblike teških telesnih povreda: . jedan od cešcih nacina izvršenja ubistava od strane žena – ubistvo muža na spavanju. smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao nacin.2.

teška telesna povreda na mah. ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. Nacini i sredstava izvršenja telesnih povreda su razliciti. Medu izvršiocima telesnih povreda znatno je veci broj punoletnih izvršilaca nego maloletnika. dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva. pa je samim tim za savladivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizicka sila.povredenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštecen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povredenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost).3 KZ RS) i razbojništva (cl. .3 KZ RS).1.razbojnicke krade (cl.teška telesna povreda ucinjena iz nehata i . 1. Kao kod ubistava. muškarci cešce nanose telesne povrede putem uboda nego što to cine žene. sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su odredena polom nego što je to slucaj sa nacinom izvršenja. To se objašnjava okolnošcu da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene. prvenstveno njihova fizicka inferiornost u odnosu na muškarce i vezanost za domacinstvo i kucne poslove. Za razliku od žena.205 st. Tu na najneposredniji nacin dolaze do izražaja specificne biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene. Prema tvrdenju Kajzera (Kaiser. dok žene cešce nanose povrede gadanjem raznim predmetima. kod muškaraca je upotreba fizicke sile najcešca. Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika izmedu muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizicke sile.3. 101 Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivicnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu . . Prema jednom istraživanju89. tako i kod krivicnih dela telesnih povreda preovladuju muškarci kao izvršioci.teška telesna povreda kvalifikovana smrcu. koje retko upotrebljavaju fizicku silu za nanošenje teške telesne povrede. Žene cešce telesno povreduju posle duževremenog i trajnog poremecaja medusobnih odnosa sa žrtvom.206 st. Razbojnicka krada i razbojništvo Razbojnicka krada i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu. Prema rezultatima ovog istraživanja. .1993) samo 12% izvršilaca telesnih povreda su žene.

4 KZ RS). Nasilje u porodici Jedan od posebno društveno opasnih oblika kriminaliteta je nasilje u porodici (porodicno nasilje. 1. Drugi vid ispoljavanja ovog krivicnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da ce neposredno napasti na život ili telo. bez obzira da li je u važecem zakonodavstvu predvideno kao krivicno delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. nasilje u porodicnoj zajednici. Za postojanje drugog oblika ovog krivicnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. kucno nasilje. 1993).205).vec i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivicnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu. Razbojništvo i raz102 bojnicka krada se takode smatraju deliktima koje najcešce vrše muškarci. pravo na slobodu i bezbednost. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojnicke krade ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivicno delo teškog ubistva (cl.206) se razlikuje od krivicnog dela razbojnicke krade po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tude pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome. koja prožima sva društva.2. pravo na fizicki. Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista). dok je udeo žena znatno manji (Kaiser. a u težim slucajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda.90 Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode clanova porodice. Krivicno delo razbojništva (cl. a treci ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica. Nasilje u porodici se definiše kao primena fizicke i psihicke sile prema clanovima porodice uz ugrožavanje i povredivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moci nad clanovima porodice. Nasilje u porodici je univerzalna pojava. Krivicni zakonik RS predvida tri oblika krivicnog dela razbojnicke krade (cl. Statisticki podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata. sve kulture i sve regione sveta. kao što je pravo na život. Domestic Violence). dok kod je kod treceg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela ucestvovalo više izvršilaca. Posebna društvena opasnost nasilja u porodici proizilazi iz . psihicki i seksualni integritet i dr. 114 tac. Prvi oblik postoji kada je neko lice zateceno prilikom izvršenja krivicnog dela krade.

koji su doveli do dominacije i diskriminacije nad ženama od strane muškaraca i sprecavanja potpunog napretka žena. god.95 Deklaracija o eliminaciji nasilja prema ženama od 1993. i Preporuka Saveta Evrope 1582.”100 Potpisivanjem i ratifikovanjem medunarodnih instrumenata države imaju moralnu i politicku obavezu da zakonom zabrane kršenje ljudskih prava žena koja se dešavaju unutar porodice i da preduzimaju odredene mere prevencije i zaštite. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu.. Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi98 od 1993. dužem vremenskom periodu.101 103 U medunarodnim dokumentima se.. emocionalnoj vezi ili bivši bracni drugovi i sl.96 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju od 1995.97 Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi od 1993.91 samo su deo negativnih posledica koje ova pojava izaziva. Povecanje kriminaliteta u društvu.. enormno visoki ekonomski troškovi koje društvo placa za saniranje posledica nasilja u porodici. da se prilikom definisanja ovog oblika nasilja obuhvati širok krug zašticenih lica (osobe koje su u braku. vanbracnoj zajednici. god. nasilno ponašanje ljudi u svakodnevnim životnim odnosima. izdvajaju se dokumenti UN i Saveta Evrope:94 Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena od 1979. nasilje prema clanovima porodice ozbiljno ugrožava samu instituciju porodice.92 kao osnovne celije društva. maloletnicka delinkvencija.). kao posebno znacajni. da se obuhvate najmanje tri vrste nasilja (fizicko. Zato se može reci da ova patološka pojava. Ova globalna patološka pojava. kojima su utvrdeni standardi ponašanja država potpisnica u oblasti nasilja u porodici. god. god. god. da se jasno odredi šta se podrazumeva pod . izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu. pored ostalog. god.cinjenice da se u vecini slucajeva nasilje ponavlja najmanje dva puta prema istoj žrtvi i da postoji kontinuitet u ispoljavanju nasilja u odredenom. traži da države prilikom definisanja nasilja u porodici u svojim zakonima i politickim dokumetima vode racuna o tome da je nasilje u porodici specifican oblik rodno baziranog nasilja. kao i kontrolne taktike.99 Polazište svih ovih medunarodnih akata je da „nasilje nad ženama predstavlja manifestaciju istorijski nejednakih odnosa društvene moci izmedu muškaraca i žena. Nasilje nad ženama u porodici od 2002. Zbog svojih karakteristika. seksualno i psihicko nasilje).93 Medu medunarodnim dokumentima..

) i prava na zaštitu privatnog i intimnog porodicnog života. nasilje prema clanovima zajednickog domacinstva. Imajuci u vidu ucestalost nasilja u porodici.ekonomskim nasiljem. najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povredena u porodici. ako se izuzmu policija i vojska. Do preokreta u odnosu društva prema nasilju u porodici došlo je tek sedamdesetih godina 20. cesto ne omogucava svestrano fenomenološko i etiološko izucavanje ove pojave i preventivno delovanje. fizicki integritet.102 Nasilje u porodici može se javiti u više oblika: nasilje u braku. Dominiralo je shvatanje da je „dom covekova tvrdava”. veka. da je nasilje u okviru porodice privatna stvar i da konflikte. veka. Sukob izmedu društvenog interesa da se štite osnovne vrednosti (život i zdravlje. privrženost. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti. dolazi do znacajnih promena fizickog i psihickog zdravlja žrtve. Tokom sedamdesetih godina u SAD. Ispoljava se kroz primenu fizicke i psihicke sile. da društvena opasnost ovog oblika kriminaliteta nije manja s obzirom na to da se vrši „u okviru porodice„ i da nasilje u porodici nije privatna stvar clanova porodice. (najcešce starim osobama).103 deca i stare i nemocne osobe. pretucene žene i decu. nasilje prema deci. Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodicnog nasilja. emotivna povezanost. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najcešce žrtve su žene. treba da reše sami clanovi porodice. najcešce je dugotrajno i pogada veoma bliske clanove porodice medu kojima bi trebalo da postoji slaganje. a manifestuje moc i kontrolu nad žrtvom. Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile .105 Zahvaljujuci zalaganju aktivistkinja ženskog pokreta i druguh pokreta za prava žrtava nasilja u porodici i lobiranju za uvodenje efikasnih mehanizama zaštite. nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. cast itd. Svaki od ovih oblika ukazuje na povredivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja. u literaturi se navodi da je porodica. ukoliko se ne radi o nanošenju težih povreda ili o lišenju života. polako je sazrevalo shvatanje da je nasilje u porodici kriminalitet. iskrenost.104 Ipak. Posebno je znacajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje. one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primecuje. da iz definicije budu jasno vidljivi uzroci nasilja u porodici kao osnova za razvijanje efektivnih mera prevencije i zaštite. sve do kraja šezdesetih godina 20. nasilje u porodici nije sagledavano kao društveno negativno ponašanje.

Zakon. Nasilnik posle toga ne sme deset dana da se približava jer je oznacen kao opasan za porodicu. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979. Tako je pocelo lobiranje zakonodavca. godine. primenjuje se multivarijantni model.utocište. Njihov zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upucen zakonodavcu i organima krivicnog gonjenja. Izlazeci u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodicnog nasilja. godine u Minesoti. kojim su data ovlašcenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je pocinio neko od nasilnih dela u porodici. Arkanzasa.106 U Velikoj Britaniji je pocetkom osamdesetih godina 20. Poljske sadrže krivicna dela kojima se inkriminiše psihicko i fizicko nasilje u braku i porodici. cija primena omogucava da se uzme u obzir . Na zakonodavnom planu zaštita žrtava nasilja u porodici razvijala se u dva pravca: kroz gradanskopravne mehanizma i krivicnopravnu regulativu. Danas je u Kanadi krivicno delo upotreba fizicke sile ili pretnje da ce se ona primeniti prema bilo kom licu. kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu. Španije. Takode je donet sveobuhvatan Program za intervencije prilikom ispoljavanja nasilja u porodici predviden za primenu u lokalnim zajednicama. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu srecu sa porodicnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977. Austrija je 1997. Kalifornije u Americi i krivicni zakoni Švajcarske. Radi potpunog razumevanja uzroka nasilja u porodici u odredenom društvu. Posle toga je više puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. usvojen je 1978. veka gradanskopravna zaštita od porodicnog nasilja dobila formu zakona. angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. Ubrzo zatim pocelo se sa izricanjem mere obavezne intervencije policije u situacijama svade ili tuce medu clanovima porodice. Krivicni zakoni Pensilvanije. Portugalije. donela Zakon o nasilju u porodici po kome policija prilikom dolaska na lice mesta u slucaju nasilja u porodici može da udalji nasilnika iz stana. akti104 vistkinje pokreta za pomoc pretucenim ženama osporile su tradicionalno videnje ovog problema kao poremecaja odnosa izmedu partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bracnim savetovalištima.

Prema rezultatima istraživanja o porodicnom nasilju u Srbiji. Saglasno tome. povoda i neposrednih uzroka za vršenje nasilja. Novi Sad. koji postoje u skoro svim vecim gradovima u Srbiji.108 i da partnersko nasilje.107 Savremeni pristup nasilju u porodici zasniva se na stavu da ono nije iskljucivo licni problem i individualna patologija. koji podrazumeva podredenost žene muškarcu. koji se upucuju organizacijama za podršku žrtvama domaceg nasilja. Tacni statisticki podaci o obimu nasilja u porodici još uvek ne postoje. godišnje se javi preko hiljadu žena i dece žrtava nasilja.109 Podaci o tome da su žene dominantne žrtve nasilja u porodici potvrduju stav da je fenomen nasilja u porodici omogucen rodnom diskriminacijom i nedostatkom društvene odgovornosti za nasilje nad onima koji nemaju moc. tako i rezultati istraživanja. ali raspoloživa saznanja ukazuju da je nasilje u porodici u znacajnoj meri rasprostranjeno i u našoj zemlji. Niš. SOS službama i savetovalištima za žene i decu žrtve nasilja. poput Srbije. . Užice. psihološki i drugi faktori. niti sposobnost da mu se odupru. Vrnjacka Banja i Zajecar). kako podaci o broju poziva za pomoc. da ima sve ozbiljnije posledice. kao i da su njegove žrtve daleko cešce žene i deca nego odrasli muškarci. kulturološki. odredenih predispozicija. pri cemu se ukazuje da je ono povezano sa strukturalnim nasiljem i diskriminacijom žena u društvu kojim još uvek vladaju muškarci. društveni.delovanje niza faktora. O tome govore. kao najcešci vid nasilja u porodici.110 Zbog toga se nasilje u porodici sagledava kao nasilje zasnovano na rodnoj odredenosti. ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva i u tradicionalnom rodnom identitetu. a argumenti kojima se traži njegovo sprecavanje temelje se na postulatima u domenu zaštite ljudskih prava i na principu zabrane diskriminacije žena. Subotica. tranzicija i rat predstavljaju dodatne veoma snažne generatore nasilja u porodici. U razvijenim demo105 kratskim državama nasilje muškaraca prema ženama sagledava se kao ozbiljan društveno-politicki problem. vec društveni problem i socijalna patologija i da ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva. ukazuje se da na pojavu nasilja u porodici uticu socio-ekonomski. pri cemu u postratnim društvima i društvima pod stresom. koje je obavljeno na uzorku od 700 anketiranih žena starijih od 18 godina u sedam gradova (Beograd.

prava na zaštitu od nasilja u porodici. opšte osiromašenje stanovništva. enormno povecanje broja nezaposlenih osoba. Inkriminisanje nasilja u porodici sasvim je sigurno zasluga višegodišnjeg zalaganja i lobiranja od strane velikog broja ženskih grupa i nevladinih udruženja u Srbiji.3%) preti nasiljem.113 Do tada se u slucaju nasilja u porodici postupalo po odredbama krivicnog zakona o lakoj ili teškoj telesnoj povredi (kada je postojalo fizicko nasilje). uvredi ili kleveti (kada je postojalo psihicko nasilje).. godine nisu postojali adekvatni pravni mehanizmi za sprecavanje i suzbijanje nasilja u porodici.1%) doživljava neki oblik psihickog nasilja u porodici. dok se svakoj cetvrtoj (26.skoro svaka druga ispitana žena (46. Svakako da je jedan od nacina za efikasniju zaštitu žena od zlostavljanja izgradnja celovitog sistema pravne zaštite sa savremenim i efikasnim mehanizmima za njegovo suzbijanje.6%) doživi fizicki napad od nekog clana porodice. koje niz godina trpe nasilje u braku zbog straha od ubistva prilikom napuštanja nasilnika. dolazak velikog broja izbeglica i dr. dok u slucaju seksualnog nasilja žena u braku uopšte nije bila zašticena jer nije postojalo krivicno delo silovanja u braku. a u skladu sa postojecim medunarodnim dokumentima i savremenim pravnim i društvenim strategijama borbe protiv nasilja u porodici. Nastojanje da se pravni sistem uskladi sa medunarodnim i evropskim pravnim standardima i dugogodišnje sistematsko javno zagovaranje i lobiranje ženskih 106 . Neke od njih. Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe. sve do 2002. Uprkos tome što je tokom p_slednjih godina društvene krize u Srbiji nasilje u porodici poprimilo dramatican obim i dinamiku. Cilj izgradivanja ovakvog celovitog sistema nije samo kažnjavanje nasilnika. Žrtve ubistava su najcešce žene koje su prethodno trpele nasilnicko ponašanje svojih muževa ili drugih muških srodnika i koje nisu dobile odgovarajucu zaštitu od policije. svaka treca žena (30. odlucuju se da prekinu nasilje ubistvom nasilnika.112 cemu su posebno doprineli višegodišnja ekonomska kriza. centara za socijalni rad i drugih državnih organa niti od ljudi iz svoje neposredne okoline. da se putem krivicnog zakona zaštiti jedno od osnovnih ljudskih prava .111 Poslednjih godina evidentan je porast broja slucajeva nasilja u porodici koji se završavaju smrtnim ishodom. vec obezbedivanje efikasne zaštite žrtava i sprecavanje izvršenja najtežih oblika krvnih delikata.

115 Prvi korak u izgradnji krivicnopravnog. 10. Izgradnja zakonskih instrumenata za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodne obaveze države da zaštiti pravo na život. Predvideno je pet oblika krivicnog dela nasilja u porodici: _ radnja prvog oblika krivicnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva. godine. te da osobama koje su preživele nasilje pruži sveobuhvatnu pravnu zaštitu. Sledeci korak u zakonskom uoblicavanju mehanizma za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja donošenje Porodicnog zakona Republike Srbije117. regulisao preventivne. 118a). Prema važecem Krivicno zakoniku Republike Srbije118 krivicno delo nasilje u porodici predvideno je u cl. 197 . da spreci nasilje. godine izradila Radna grupa Viktimološkog društva Srbije. Ovim zakonom. 1. PZ) i predvideo i uredio poseban postupak po cijim se pravilima postupa u parnici koja se vodi radi zaštite od nasilja u porodici (cl. represivnog sistema zaštite žrtava nasilja u porodici ucinjen je donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivicnog zakona Republike Srbije116. sa razlicitim oblicima ispoljavanja. nasilje u porodici inkriminisano je kao posebno krivicno delo (cl. PZ RS). zaokružen je sistem zaštite od nasilja u porodici tako što je zakonodavac izricito zabranio nasilje u porodici i clanovima porodice priznao pravo na zaštitu od nasilja u porodici (cl. socijalnu pomoc i podršku radi izlaska iz situacije nasilja i ublažavanja štetnih posledica koje je ono izazvalo. jula 2005. koji je poceo da se primenjuje 1. Osim toga. koji je 1998. 194. bez obzira gde se ono dogada. u okviru Glave devetnaeste – „Krivicna dela protiv braka i porodice”. u Srbiji je otpoceo proces uoblicavanja institucionalnih mehanizama za borbu protiv nasilja u porodici. koje žene drži u podredenom položaju u odnosu na muškarce i ozbiljno umanjuje njihovu mogucnost da ravnopravno sa muškarcima uživaju ljudska prava i slobode. telesnog integriteta ili duševnog stanja clana svoje porodice. Ovom odredbom pruža se zaštita clanu porodice _ žrtvi . KZ RS). st.nevladinih organizacija. Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da ce biti ugroženo spokojstvo. kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (cl. stvaranje odgovarajucih mehanizama zaštite od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodnih obaveza države na planu eliminisanja nasilja u porodici kao rodno baziranog nasilja114. slobodu i licnu sigurnost svojih gradana. porodicnopravne mere zaštite i uslove pod kojima se one odreduju (cl.200. 194. 283-289. PZ). telesni ili duševni integritet clana svoje porodice. Stupanjem na snagu ovog zakona. kao i Model pravne zaštite od nasilja u porodici.

1. opasno orude 107 ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (cl. dok je ranijim zakonom bila predvidena novcana kazna i kazna zatvora do tri godine. KZ korišceno oružje. _ cetvrti. izdavanje naloga za useljenje u porodicni stan ili kucu. ali može da bude nanošenje lake telesne povrede. Predvideno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina. Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodicnim zakonom i njihova suština ogleda se u ogranicavanju ili privremenoj zabrani održavanja licnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja. 194. st. st. što ukljucuje i ogranicavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. 194. 3. lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici. .119 Odredbama cl. KZ). _ drugi oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz cl. 114. 4 KZ). Za ovaj oblik predvideno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine. Razlika je i u kažnjavanju . 2. _ peti oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (cl. 8. Prema cl. st. 5. Posledica radnje izvršenja u ovom slucaju je takode stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje clana porodice.za izvršenje krivicnog dela iz cl. 194. dok je za krivicno delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina. KZ. koja dobija kvalifikaciju “opasne lake telesne povrede” jer je prilikom izvršenja dela korišceno oružje ili orude ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do cetrdeset godina. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. st. ali ne mora. Porodicnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodicnog stana ili kuce. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. 194. tac. 194. 8. KZ). 114. 1. 2. st. 5 KZ RS. KZ). da ima za posledicu i laku telesnu povredu. tac. _ treci oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji u slucaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja clana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (cl. Za razliku od krivicnog dela teško ubistvo iz cl. najteži oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti clana porodice (cl. zabrana približavanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti. Za ovaj oblik je predvideno kažnjavanje novcanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.psihickog nasilja i/ili fizickog nasilja koje može. st. 194. 198. teža posledica je obuhvacena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. st. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice. tac.

Takode.” Rasprostranjenost i karakteristike Postojece teorije o nasilju u braku uglavnom su posvecene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identifikovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema. Nasilje u braku Pojam. politicke dominacije. Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doci zbog izuzetno visoke tamne brojke. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene. prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to dogada u javnom ili u privatnom životu. iako olakšava istraživacki postupak. iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretucenim ženama pokazala su da ovaj pristup. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihicka maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako “pogodne” žrtve težih oblika zlostavljanja. Pod nasiljem u braku (spouse abuse) se uglavnom podrazumeva fizicko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom. odnosno otkriveno i bilo predmet krivicnog. Svodenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najcešce žene. odnosno prekršajnog gonjenja i presudenja. Zato oni koji nastoje da pruže prakticnu podršku i pomoc pretucenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihicko nasilje koje nije praceno fizickim i seksualnim nasiljem. psihološke opresije i fizickog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi.120 Slicno stanovište prihvaceno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama121 koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva “svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira. ukljucujuci pretnje takvim radnjama. ili je podoban da rezultira u fizickoj. Medutim. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti.kaznice se novcanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Naime.1.2. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o . Vrlo je teško povuci granicu izmedu ekonomske eksploatacije. 1. nezavisno od toga da li je ono prijavljeno. nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje odredenu sankciju ili ne. pod nasiljem u braku uobicajeno se 108 podrazumevaju svi oblici fizickog i seksualnog zlostavljanja.

Svim do sada sprovedenim istraživanjima nasilja 109 u braku zajednicko je da su utvrdili postojanje povezanosti izmedu nasilja medu roditeljima u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim partnerima. 18. 1981. g.000 slucajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slucajeva.. u SAD je prijavljeno policiji više od 21000 telesnih povreda. godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slucajeva radi o ženama žrtvama.8%). žene su svake godine žrtve preko 572. raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko vecu ugrožnost žena nego muškaraca. na primer. Pagelow. 1979. i kojim su bile obuhvacene 192 žene. pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18. Dobash i Dobash. U toku 1991. 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihicki maltretirano (teško vredanje. 1979. Fagan i dr.. došlo je do sledecih rezultata: više od polovine žena (112 ili 58. utvrdena je i povezanost izmedu nasilja nad decom u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim . Rosenbaum i O'Leary. Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživacica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993.122 BCS iz 1992. U proseku. 1981). Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihickog nasilja (38. seksualnog nasilja (25%) ili i jednog i drugog (52.viktimizaciji.3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku. Nešto rede.7% odgovorilo da je fizicki maltretirano. namerno cinjenje necega što teško povreduje. Istice se da nasilnici cesto dolaze iz porodica u kojima su bili svedoci nasilja medu roditeljima – najcešce nasilja oca nad majkom (Walker. Takode. silovanja i ubistva u kuci.123 Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja.9%). rezultati vecine dosadašnjih istraživanja ukazali su i na njegove osnovne karakteristike. na primer.7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi. 1981. Fizicko zlostavljanje je obicno praceno drugim oblicima nasilja.124 Pored toga što ukazuju na daleko vecu ugroženost žena nego muškaraca ovim oblikom nasilja.

Takode. odnosno vanbracne zajednice (45%) ili posle rodenja prvog deteta (16%). socijalno je izolovan. žene koje su uporne u borbi za slobodu cesto postaju žrtve ubistva od strane nasilnika. Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe. autoritarna je licnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu. došlo se do zabrinjavajuceg podatka da je 60% žena bilo tuceno u toku trudnoce što je rezultiralo opasnošcu od gubitka bebe u 22% slucajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slucajeva. R. Mahoney uvela poseban termin “napad prilikom odvajanja” (“separation assault”) da bi opisala razlicite oblike nasilja i prinude koje nasilnik preduzima kada žena pokušava da ga napusti. U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se istice da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa vec se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1. 1981). 2. odnosno u 90% prema engleskom istraživanju nasilje postalo drasticnije u toku trudnoce. Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je u vecini ispitivanih slucajeva zlostavljanje pocelo na samom pocetku braka. Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostranjen da je profesor M.partnerima (Steinmetz. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom.125 Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja. Istraživanja u Kanadi i Engleskoj takode su pokazala da je veliki broj žena zlostavljan u toku trudnoce. Steinmetz. ima probleme sa zapošljavanjem. ukljucujuci i našu zemlju. Kao što se može videti iz velikog broja slucajeva ubistava žena širom sveta. Naime. odnosno da je cak kod 40%. 1977. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima. zavistan je od alkohola. tradicionalista je. 126 Jedno americko istraživanje sprovedeno na uzorku od 501 žene pokazalo je da su žene zlostavljane u toku trudnoce dva puta cešce imale povrede stomaka nego žene koje nisu bile trudne u vreme zlostavljanja127. pretucena žena za .128 Vec pomenutim istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je 96% parova u kojima je postojalo nasilje imalo dece kao i da je u 28% slucajeva bilo prisutno i ozbiljno nasilje roditelja (pretežno oceva) nad decom. Straus. Gelles.

110 Teorijska objašnjenja (teorije o nasilju o braku) Medu teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja. takode. Prvu grupu cine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i. neuroticnim ili poremecenim licnostima (Morgan. u skladu sa time. 1975). loše odgajani. Moor istice da muškarci koji su nasilni prema svojim ženama obicno imaju kruta shvatanja odnosa medu polovima dok Harris i Bologh veruju da osecanje nesigurnosti u pogledu muškosti utice na nasilno ponašanje muževa koji na taj nacin teže dokazivanju sebe kao “pravih muškaraca”. odnosno mentalno bolesnim. medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije. Pizzey.O. U okviru ove grupe najznacajnije su psihološke. Roj (Roy) je opisao nasilne muževe kao licnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. 1974. 1974. Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama. On je zavistan od veze sa žrtvom jer u toj vezi on ostvaruje svoju moc. ekonomska i feministicka objašnjenja nasilja u braku. odnosno globalnog društva. To su uglavom sociološka. Gayford. uocio da važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom. . Psihološke i psihijatrijske teorije stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. stresa i slabe komunikativnosti. 1982. Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih uzroka polaze od društvene strukture. objašnjavaju je pojedinacnim uzrocima.129 Tako je Gejford (Gayford) na osnovu informacija dobijenih od 100 žena koje su boravile u skloništu za pretucene žene zakljucio da su muškarci koji zlostavljaju svoje partnerke patološki ljubomorni. On je. Uostalom. Faulk.koju se obicno vezuje pitanje zašto nije napustila nasilnika ako joj se ne dopada da bude sa njim i ako zaista trpi zlostavljanje. nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa. velikog bracnog nezadovoljstva. je najcešce žena uhvacena u zamku straha od napada prilikom odvajanja od nasilnika. telefonima za žene i decu žrtve nasilja da nasilnik retko želi da se brak okonca. razmaženi i nesposobni da se brinu o sebi. dobro je poznato iz slucajeva koji se prijavljuju S.S. nesigurnosti. Slicno tome.

Neke žene. Smatra se. naime. Takvo okrivljavanje žrtve je vrlo cesto u literaturi o nasilju u braku i ima za cilj zamagljivanje pravih problema. Po njima. Na drugoj strani su oni koji smatraju da. uloga alkohola kao uzrocnika nasilja nije utvrdena (Rod. isticu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije. odnosno uzroka. od strane nekih psihologa. Ovakva shvatanja imaju korene u Frojdovim postavkama o prirodnoj predodredenosti žena da budu mazohistkinje koji su kasnije bili široko prihvaceni od strane Helen Deutsch u njenoj poznatoj knjizi “Psihologija žene”. po njima. Uzimajuci za osnovu rezultate sopstvenog istraživanja. u njenoj agresivnosti ili u ženskom mazohizmu koji proistice iz dubokih unutrašnjih konflikata koji postoje kod svih žena. Rosenbaum i O'Leary. Na jednoj strani su oni koji smatraju da se alkohol može smatrati uzrokom nasilja (Coleman. Kriticari. Na strani žrtve. alkohol može olakšati opredeljenje za nasilno razrešavanje konflikta ili poslužiti kao opravdanje ili izgovor za nasilje. Mac Leod i Mckenzie). uloga alkohola kao faktora provociranja nasilja nije empirijski potvrdena. .). Gayford130 je okarakterisao žrtve takvim stereotipima koji ukazuju ne samo na doprinos žrtve vec na njeno ponašanje kao glavni uzrok nasilja. izmedu ostalog.132 Objašnjenja nasilja medu supružnicima sa aspekta psihijatrije tesno su povezana sa psihološkim teorijama jer i po njima centralno mesto medu uzrocima ovog nasilja zauzima individualna patologija žene. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome. Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tacke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. 111 U pogledu uloge alkohola u slucajevima nasilja u braku medu autorima medicinske orijentacije ne postoji saglasnost. iako postoji u velikom broju slucajeva nasilja u braku.133 Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. prosto ne osecaju da su zaslužile bolje i ne bivaju zadovoljne dok ta njihova percepcija sopstvene licnosti nije potvrdena131.Pored psiholoških objašnjenja koja uzroke nasilja u braku nalaze u individualnoj patologiji muškarca. znatan deo objašnjenja ove vrste polazi od patologije žene-žrtve koji se ogleda u njenom odstupanju od “normalnog ženskog ponašanja”.

U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem. Kako ispravno primecuje Šnajder. Gelles i Stenmetz. cak i ubistava supruga od strane nekih veoma bogatih i uglednih ljudi kao što je bio. koji je 18 godina zlostavljao suprugu ili slucaj bogatog njujorškog pravnika koji je ubio svoju cerku-usvojenicu i godinama zlostavljao suprugu. bolje rešenje. viši . visokog službenika u Reganovoj administraciji. veka kada su u SAD izašli na svetlo dana slucajevi višegodišnjeg maltretiranja. na primer.Fedders). kulturne i situacione faktore. finansijski problemi. Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije. nezadovoljstvo poslom. slucaj Federsa (J. loši stambeni uslovi. Njihova vrednost je posebno dovedena u pitanje krajem osamdeseth i pocetkom devedesetih godina 20. veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini.136 one nisu u stanju da objasne zbog cega se nasilje ne javlja u svim brakovima siromašnih kao i zbog cega ima nasilja i u brakovima bogatih. nezaposlenost. istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju vece mogucnosti da napuste nasilnika. nezaposlenost ili delimicna zaposlenost. visina prihoda i obrazovni nivo muža. Kako ispravno primecuje Volker (Walker).135 Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje . Ako se baš “mora” pribeci psihološkom objašnjenju nasilja u braku onda je teorija bespomocnosti. Neki od tih faktora su. okrivljavanje žene ili muža nasilnika i etiketiranje bilo jednog od njih ili oboje kao mentalno bolesnih sprecava razumevanje nasilja u braku134 s obzirom na to da zanemaruje društvene.niska plata.137 Za razliku od zagovornika ekonomske teorije. Straus. obrazovanu i uglednu izdavacicu decjih knjiga. O'Brien.Takode. kako su isticali Koslof. iako takode ogranicena i podložna kritici. sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u razlicitoj meri da uticu na nasilje medu supružnicima. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo.

Ono što se dogada na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. istovremeno. muškarci iz okvira srednje klase teže jednakosti u bracnim odnosima. Medutim. kontinuirani elemenat društvene interakcije. Straus142.138 Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno-strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti odredeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane uticu na kreiranje ocekivanja u pogledu društvenih uloga.139 Medutim.obrazovni ili profesionalni status i trudnoca žene. godine sproveli Harris i Bologh pokazalo je da takve frustracije koje vode u nasilje u braku postoje i u srednjoj klasi. oni nisu u stanju da se angažuju u porodici u meri u kojoj bi želeli i taj konflikt izmedu dva ideala koji doživljavaju kao nepravdu cesto razrešavaju nasiljem. S obzirom na to da se od njih još uvek ocekuje da budu hranioci porodice. “gazda u kuci”.141 Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski. 1974). S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju ocekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje. To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata. po njima. muškarac nije uvek u stanju da odgovori ocekivanoj ulozi i. . imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri cemu se kao medijatori javljaju naj112 cešce frustracija i stres. oslanjajuci se na rezultate sopstvenog istraživanja. Pri tome su ovom obliku nasilja posebno podložni pripadnici radnicke klase s obzirom na to da su siromašni i cesto nezaposleni pa tako i u vecoj meri frustrirani i sa manje mogucnosti za prevazilaženje frustracije. a ne kao proizvod individualne patologije. Tako se od muža ocekuje da bude hranilac i “glava” porodice. istraživanje koje su 1985. Ovi faktori. recju. nije u stanju da taj svoj “neuspeh” podnese pa cesto izlaz za svoju frustriranost nalazi u zlostavljanju sopstvene supruge.140 Takode. Za razliku od muškaraca radnicke klase koji svoj nizak materijalni i društveni status kompenziraju vlašcu u kuci. smatra da uzroke nasilja nad ženom u braku treba tražiti u samoj strukturi društva i njegovog porodicnog sistema. a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude “dobra supruga i majka”. kada je tradicionalni odnos društvenih uloga polova narušen tako da je muž nižeg nivoa obrazovanja i profesionalnog statusa od žene rezultat je frustracija koja vodi u nasilje (O'Brien. na primer. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema.

kao i kulturne norme. Medutim. odnosno vladajuca ideologija u pogledu odnosa medu polovima. opštih uzroka nasilja u braku. Takode. i 1977. Bavljenje problemima pretucenih žena od strane alternativnih.visok nivo nasilja u društvu. posebno. kulturne norme i seksisticka organizacija društva. Odnos moci u društvu koji ide uvek u korist muškarca reflektovan je i u porodici.) i 113 dr. onda to opravdava upotrebu nasilja. odnosno vaspitavanje dece uz pomoc nasilja. porodicna socijalizacija. istraživanja su se pretežno bavila utvrdivanjem obima tog nasilja i otkrivanjem pojedinacnih pojava koje doprinose njegovom nastanku. upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim clanovima porodice. Za ovo poslednje postoje dokazi u rezultatima mnogih istraživanja kao što su istraživanja Dobaš i Dobaš (Dobash i Dobash 1974. ako je nešto posebno važno.). Deca u ranom detinjstvu uce da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da. više ili manje. odnosno braku. Njegov uticaj na pojavu nasilja je posredan pri cemu medijatorsku ulogu imaju socijalizacija ucenjem uloga polova i obrazaca nasilnog rešavanja konflikata. na odnose izmedu muža i žene. Štrausa (Straus. i 1977. grupa i organizacija postaje tako nužnost. 1976. Uz to. kulturne norme dozvoljavaju i opravdavaju upotrebu nasilja od strane muža. a seksisticka organizacija društva i njegovog porodicnog sistema jedan su od najvažnijih faktora koji uticu na visok nivo nasilja prema ženama u braku. ovakvim objašnjenjem nasilja u braku Štraus se približio feministickim teorijama o kojima je se govori u odeljku o teorijskim objašnjenjima kriminaliteta. Ovo poslednje podstice blagonaklono gledanje na muško nasilje u braku (što je u nekim društvima poput našeg savremenog pojacano i tolerisanjem nasilja kao nacina rešavanja konflikata uopšte) i sprecava efikasnu reakciju institucija kreiranih pod okriljem patrijarhalnog društvenog sistema. Martina (1976). Takode. Straus ne smatra da te posredne lekcije oblikuju model za kasnije ponašanje prema sopstvenoj deci vec da one postaju osnovni deo licnosti i njenog pogleda na svet koji se generalizuje na druge društvene odnose i. na feministickim principima organizovanih. Dok su teorije uglavnom nastojale da dodu do. a menjanje postojece seksisticke organizacije društva i ideologije koja je opravdava jedini put ka eliminisanju nasilja u braku kao jednog u nizu raznih oblika nasilja kojima su žene bile izložene kako kroz istoriju tako i u savremenom .

Nasilje prema deci je “tamna strana istorije i kulture covecanstva”. nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodicnog života van društvene intervencije. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine. viktimoloških). a pocetkom 20. surovo fizicko kažnjavanje i zlostavljanje. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodicnog nasilja i nasilja uopšte.društvu. Iako je tacan obim nasilja prema deci i dalje uglavnom nepoznat. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizicko. što znaci da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice. Medutim. Takva situacija je prouzrokovana okolnošcu da se nasilje prema deci vrši u intimnoj porodicnoj atmosferi. pa i ranije. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. ovi podaci su samo „vrh ledenog brega”. veliki broj istraživanja (medicinskih. u razlicitim istorijskim razdobljima bila je omogucena ekspoatacija dece. o zlostavljanju dece od strane ucitelja. vaspitaca u domovima i poslodavaca. odnos poverenja. da ne ostane sakriveno u okvirima porodice i da se suzbija merama socijalne politike i društvene kontrole. broj zlostavljane dece je mnogo veci. kriminoloških.2.143 Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. da je društvena sredina nezainteresovana da reaguje i da vecina nema hrabrosti da o tome javno progovori. a i ona koja se prijave teško se dokazuju. s obzirom na fizicke i psihicke osobine žrtava. Mnogi radovi iz oblasti kriminologije i viktimologije. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizickog i mentalnog zdravlja.2. 1. emocionalne povezanosti i dužnosti cuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena. istina vrlo retko. Obim ovog oblika kriminaliteta teško je utvrditi zbog toga što se krivicna dela ne prijavljuju. Tek u IX veku pocelo je da se piše.144 Osnovna karakteristika pristupa ovoj kriminološkoj pojavi u savremenoj kriminologiji je nastojanje da nasilje prema deci bude društveno sagledano. ipak je nesporno da je ovaj oblik nasilja u savremenim . otkrivali su inte114 resantne podatke o do tada nepoznatim karakteristikama ovog oblika nasilja. psihicko. medutim. O obimu. veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice.

uslovima života u svim zemljama u svetu višestruko povecan u odnosu na raniji period. Sem toga, nacini i forme ispoljavanja nasilja prema deci su mnogobrojni i raznovrsni. Kako primecuje Kajzer (Kaiser, 1981), pojavni oblici ispoljavanja nasilja pokazuju potresnu sliku ljudske fantazije.145 U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaceni su pojmom zloupotrebe dece (child abuse). Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se iskljucivo za fizicke povrede dece. Ukljucivanje klinickih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na definisanje “sindroma pretucenog deteta”, koji oznacava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. Kriminološko znacenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. Šira shvatanja pod pojmom “zlostavljano dete” podrazumevaju dete ciji je normalan rast i razvoj onemogucen i ugrožen. Prema ovim objašnjenjima, zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizicko kažnjavanje dece, koje može dovesti do teških telesnih povreda, pa i do smrti, vec i grubo zanemarivanje fizickih i psihickih potreba deteta.146 Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuum sa razlicitim oblicima i stupnjevima ponašanja (cinjenja i necinjenja) kojima se povreduju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizicko zlostavljanje, seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece.147 Zanemarivanje i osujecenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizickih, materijalnih, zdravstvenih, edukativnih, emocionalnih potreba, kao i napuštanje deteta.148 U pojedinim zemljama u svetu (Švedska, Norveška, Finska) postoji Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece. U Danskoj je još 1920. donet Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja supružnika, 1967. donet je Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja dece u školama, a 28.5.1997. danski Parlament je izglasao Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece, koji zabranjuje roditeljima da tuku svoju decu. U krivicnim zakonima nekih država (Hrvatska, Slovenija) predviden je teži oblik krivicnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slucaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštecenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivicnih dela, prostituciji ili drugom asocijalnom nacinu života. Na taj nacin je pojam zlostavljanja proširen i na slucajeve teškog telesnog povredivanja i smrti maloletnika. Svakako da se u svim ovim slucajevima podrazumeva postojanje psihickog nasilja koje prati fizicko nasilje. Prema Kajzeru, kao moguce žrtve zlostavljanja u porodici javljaju se: neželjeno

dete; dete koje potice iz incestuozne veze; dete koje podseca majku na oca

115

koga prezire ili mrzi; dete koje je došlo na svet protivno volji majke “u godinama”; dete rodeno u vreme velikih ekonomskih teškoca za porodicu; dete rodeno uprkos pokušaju abortusa; dete koje je “plod silovanja”; dete sa fizickim ili psihickim nedostacima, koje roditelji sagledavaju kao “licni teret”; dete, ciji roditelji, otac ili majka, izdržavaju kaznu u zatvoru; dete koje je rodeno posle razvoda braka, kada su zasnovane druge porodice; vanbracno dete. Istraživanjima je utvrdeno da je veliki obim zlostavljanja odojceta i dece u prvim godinama života, tako da je smrtnost vanbracno rodene odojcadi dvostruko veca nego bracno rodenih. U porodicama sa više dece, najcešce je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rodeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoce oko vaspitanja. Prema nacinu i sredstvima zlostavljanja moguce je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kracim trajanjem, pri cemu se koriste udarci rukom i pesnicom; (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste razlicite prilike da nanesu udarce i bolove; (3) najteže zlostavljanje uz sadisticko mucenje i nanošenje teških povreda. Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slucajeva poticu iz socijalno nižih slojeva i radnickih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima.149 Pored fizickog zlostavljanja dece, postoji i psihicko zlostavljanje. Psihicko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizickim, ali i kao poseban oblik zlostavljanja. Najcešci oblici psihickog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mracan podrum, ubijanje drage životinje, ostavljanje deteta samog u stanu, uvrede i psovke, vezivanje za nameštaj, preživljavanje teških porodicnih situacija kao što su razdvajanje roditelja, njihove svade, nasilja oca prema majci, alkoholizam oca ili majke, zapostavljenost u odnosu na drugu decu, izolovanost zbog bolesti, kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. Takode postoje izvesni nacini psihickog zlostavljanja, koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajucem, malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše; upucivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima, izbegavanje roditelja da razgovaraju i sl.150 Istraživanjem krivicnih dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u praksi Opštinskog suda u Zagrebu, na uzorku od 78 predmeta, utvrdeno je da su izvršioci iskljucivo roditelji i da su ocevi dva puta cešce izvršioci nego majke. Majke cine

ovo delo uglavnom zapuštanjem, pretežno su samohrane ili razvedene, podjednak je broj zapostavljene bracne i vanbracne dece. Ocevi redovno zapuštaju i zlostavljaju svoju bracnu decu živeci u braku sa majkom deteta. Zapuštena deca su u proseku uzrasta oko osam godina a zlostavljana oko jedanaest godina.151 Prema rezultatima anketiranja 196 dece (93 decaka i 103 devojcice) uzrasta izmedu devet i petnaest godina (Pejcinovic R., Penava, A., 1988) 1987., modaliteti kažnjavanja dece od strane roditelja krecu se od fizickog kažnjavanja, zabrana, do psihickog zlostavljanja i uskracivanja ljubavi. Najcešce fizicko kažnjavanje je udaranje šibom, remenom ili varjacom i udaranje rukom jednom nedeljno ili cešce, zabrana izlaska van kuce (ovom kaznom se cešce kažnjavaju devojcice), vrlo jako vikanje, vredanje i psovanje, zakljucavanje u neku od prostorija, klecanje, zabrana gledanja TV programa. Kao ostale kazne koje roditelji primenjuju prema njima, deca su navela da ne žele da se sa njima igraju, razgovaraju, da se “prave žalosni” zbog onoga što su deca ucinila, da stalno govore kako “dobijaju lupanje srca” ili da ce

116

ih takvo ponašanje dece “oterati u grob”. Subjektivno doživljavanje kazni razlikuje se kod decaka i devojcica. Decake više pogada dobijanje batina, bez obzira na sredstvo udaranja, dok devojcice podjednako teško prihvataju kaznu zabrane izlaska, dobijanje batina ili jako vikanje, vredanje i psovanje.152 Krivicnopravna zaštita dece (maloletnika) predstavlja skup pravnih normi kojima se inkriminišu dela koja povreduju život, telesni integritet deteta, zdravlje, seksualnu licnost i vaspitanje. U Krivicnom zakoniku Srbije predvidena je posebna krivicnopravna zaštita dece propisivanjem krivicnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (cl. 193 KZ RS). Ovo krivicno delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinudava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjacenje, ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje “zlostavljanje”,

zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. trgovina decom radi usvojenja. Ovakva objašnjenja pokazuju da. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. zdravstvenih i obrazovnih organa. rodoskrvnjenje. oduzimanje maloletnog lica. ratni zlocini protiv civilnog stanovništva.omogucava razlicita tumacenja i neujednaceno pristupanje sudova. U literaturi postoji shvatanje da je za postojanje ovog krivicnog dela neophodno da izvršilac ocigledno grubo postupa sa maloletnikom i da takvo postupanje ozbiljno prelazi granice dopuštenog disciplinskog kažnjavanja. teška telesna povreda. Protokolom se reguliše postupanje i medusobna saradnja socijalnih. obljuba zloupotrebom položaja. U Opštem protokolu za zaštitu dece od 117 zlostavljanja i zanemarivanja155 data je opšta definicija “zloupotrebe deteta”: zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizickog ili emocionalnog . Takode postoji objašnjenje da se “zlostavljanje” sastoji u izazivanju fizickog ili psihickog bola jaceg intenziteta. vanbracna zajednica sa maloletnikom. promena porodicnog stanja. podvodenje i omogucavanje vršenja polnog odnosa. navodenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. silovanje. nedozvoljene polne radnje. službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada republike Srbije avgusta 2005. ono se u nekim (neodredenim) granicama još uvek smatra pravom roditelja koje iskljucuje protivpravnost. godine. trgovina ljudima. nasilje u porodici. nedavanje izdržavanja. omogucavanje uživanja opojnih droga. policijskih. Znacajan doprinos za promenu prakse organa. razbojništvo. otmica. 150 predvida zaštitu maloletnih lica kao oštecenih u krivicnom postupku za sledeca krivicna dela: teško ubistvo. pravosudnih. iako je fizicko kažnjavanje dece odavno ocenjeno kao pedagoški neprihvatljivo. obljuba nad nemocnim licem. bez nanošenja telesnih povreda ili narušavanja zdravlja. razbojnicka krada. posredovanje u vršenju prostitucije.153 Novina u krivicnopravnom i krivicnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica154 koji u cl. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. iznuda. prikazivanje pornografskog materijala i iskorišcavanje dece za pornografiju. obljuba sa detetom.

U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine “stare osobe” i “senior gradani” treba definisati uzimajuci u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. U Protokolu je konstatovano da je ova definicija u skladu sa definicijama usvojenim na Konsultaciji o sprecavanju zloupotrebe dece u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi 1999. ekonomska).zlostavljanja. seksualnu zloupotrebu. Život starih osoba cesto dobija marginalan karakter. Ne postoji jedna opšte prihvacena teorija o starosti.3 za sada je ostavljeno proceni tužilaštva i sudova. odnosno nasilja prema clanovima porodicnog domacinstva. proizilazi takode iz cinjenice da je u cl. Potreba za jasnijom formulacijom i definisanjem radnje “zlostavljanja” u okviru krivicnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.3. poverenje ili moc. kao i spoznaja da njihove želje skoro niko ne prepoznaje. 193 KZ SR a kada kao “nasilje u porodici” iz cl. Medu njima cesto postoji osecanje beskorisnosti. 1.2. ekonomskom i politickom životu. mada se iz . Kada ce se krivicno delo kvalifikovati kao “zapuštanje i zlostavljanje maloletnika” iz cl. 194 st. Ipak. psihicka. zanemarivanje ili nemaran postupak. kao bitisanje ljudi koji se nalaze na “rubu” društvenog života. U mnogim modernim industrijskim društvima starost se poredi sa pripadanjem subordiniranoj grupi ljudi. Stari ljudi su cesto limitirani u svom ucešcu u društvenom. koju je prihvatilo i Medunarodno udruženje za prevenciju zloupotrebe i zanemarivanja dece (ISPCAN) u dokumentu Intersektorski pristup zlostavljanju dece (2003). seksualna. 194 (nasilje u porodici) kao poseban kvalifikovan oblik krivicnog dela predvideno nasilje u porodici prema maloletnom licu.. što onemogucava da u dovoljnoj meri uticu na razlicite sfere društvenog života. vec pre dogmatski stav o gubitku necega i nepovratnoj prolaznosti. kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju. ugrožavanja detetovog razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji ukljucuje odgovornost. kako u porodici tako i izvan nje. iako po broju oni nisu manjinska grupa. što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja. nasilje prema starim osobama se najcešce u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodicnog nasilja. Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizicka.

158 Kvantitativni udeo u ukupnom stanovništvu modernih društava. što joj je otežavalo položaj. godine prosecna starost ljudi dostigla je 66 godina života. na skoro 2000 miliona u 2050. U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: “mlade-starije osobe” (65-74 godine) i na “star-starije osobe” (preko 85 godina starosti). godine. vec se naprotiv produžavao. Takva žrtva patila je cesto od nekih psihickih ili fizickih smetnji. a ocekuje se da se do 2050. Tada deca.156 Beti Fridan (Betty Friedan) u svom delu Fountain of Age navodi da je samo 8% Amerikanaca preko 65 godina starosti prihvatilo termin “star” da time opiše sebe. postoji i ekonomska viktimizacija. uticali su da osamdesetih godina prošloga veka populacija iznad 65 godina pocne da se izucava kao ugrožena kategorija ljudi. koje se vrši na razlicite nacine: verbalne pretnje. koja i sama imaju vec sedamdesetak godina. kroz zloupotrebu poverenja. sprovode nasilje nad svojim onemocalim roditeljima. godini. Pored ovog oblika.161 Prema istraživanju Olivera (Oliveire). Skoro polovina ispitanika opredelila se za termine “senior Gradanin”. fizicki izgled). koji imaju blizu devedeset. vec cetiri generacije jedne porodice. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveca od oko 600 miliona. sprovedenim u SAD 1981. kradu imovine i falsifikovanje testamenata. godine poveca za još 10 godina. pripadnica srednje imucne klase. Tokom 20. “zreo Amerikanac” ili “penzionisana osoba”. starija od 75 godina. više od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihicko nasilje. pa se trenutak kada neko ulazi u staracko doba odredivao po 118 razlicitim kriterijumima (broj godina. veka je nastala revolucionarna promena u dužini ljudskog života. . godini. 65 ili 75 godina). koja trpi razlicite oblike nasilja. od 1950. Cesti su slucajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri.160 Ovaj autor istice da se starost nasilnika takode povecava. kao i drasticne promene u socijalnom položaju starih ljudi. nazivanje pogrdnim imenima i sl. radna sposobnost. klasicna žrtva porodicnog nasilja bila ženska osoba.157 Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto. koliko ih je bilo u 2000.159 Pelicaric navodi da je prema nekim istraživanjima.administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. kao prihvatljive za opis svog statusa. Naime.

Obe vrste agresije bile su povezane sa stanovanjem u istom domacinstvu. Verbalana agresija se ispoljila u 30. on ne može materijalno mnogo da doprinese poboljšanju svog položaja ili clanova svoje porodice. ali i bolestima pojedinih organskih . Pošto je ostareli clan domacinstva radno neaktivan. a fizicka u 10. Medutim.) je ispitivao 435 osoba starosti od 60-74 godine i od 7489 godina u desetogodišnjem periodu. Narocito je znacajan podatak po kome su muškarci od 60-74 godine i žene od 7589 godina. kao nedavanje lekova. Kratocoski navodi podatke iz rezultata svog istraživanja. a nema dovoljno sredstava da obezbedi profesionalnu pomoc koja je ostarelom licu potrebna. ali je i ucinilac u više od polovine slucajeva takode bila žena. sa ostvarenim roditeljstvom bili zadovoljniji svojim socijalnim statusom nego li njihovi vršnjaci bez dece. Takode su stara lica . M.166 Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene.162 Dešava se da je porodica prinudena da primi u svoj dom ostarelog roditelja. staranjem o još jednoj ostareloj osobi koja je u težem stanju. vec zbog materijalne koristi i išcekivanja nasledivanja bogatstva. odnosno majci.163 Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada. primanjem pošte. po kojima je najcešce žrtva nasilja osoba ženskog pola. Rezultati istraživanja su pokazali da je fizicka agresija proizišla iz odnosa sa ostarelim licem.roditelji imali cešce posetioce nego oni bez dece.164 Neki istraživaci. hrane. Nasilje se izražavalo i u davanju prekomerne doze lekova ili zakljucavanju u prostorije. gerontofili odlucuju da zakljuce brak sa ostarelim licem. zanemarivanje higijene. u nekim slucajevima. nego li oni sa decom. Geneza gerontofilije se kod ucinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošcu prema ocu. Postojao je mali i statisticki neiskazan podatak da su muškarci bez dece imali goru predstavu o svom zdravlju. Jilha (Jylha. vode. Svega u 19% slucajeva fizicko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. kao na primer Pot (Pot) ispitivali su verbalnu i fizicku agresiju prema dementnim starcima od strane staralaca.165 119 Neostvareno roditeljstvo takode može biti faktor rizika viktimizacije u starosti. Uzorak je obuhvatio 169 staralaca dementnih staraca iz okoline Amsterdama.7%. Nacini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih clanova porodice. 167 One su uslovljene samim procesom starenja. i to cerka ili snaja žrtve.Najmanje je bilo zastupljeno fizicko nasilje.2% slucajeva. ne samo zbog seksualne privlacnosti. zbog koga su se staraoci žalili na veliko opterecenje koje trpe.

a nekada i histericnim simptomima”. Mlade i starije osobe obicno nemaju znacajan interakcijski odnos izvan porodice. Od 180 ispitane dece samo njih 39 bilo je u mogucnosti da navede neku stariju osobu izvan svoje porodice. ali i do pridavanja vece važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. Prema mišljenju Rouza (Rose). Može se cak govoriti o kreiranju posebne subkulture starih sa svojim zasebnim udruženjima.sistema. normama i obicajima. osecaja usamljenosti i prestanka svake radne aktivnosti. nego kod klase nižeg ekonomskog statusa. u poslednje dve decenije . stare osobe zbog delimicne ili potpune izolacije imaju potrebu da se udružuju jedni sa drugima. Sredinom sedamdesetih godina prošloga veka Center of Aging na Univerzitetu Merilend (The University of Marylend) utvrdio je da deca svih uzrastnih kategorija imaju ogranicena saznanja i loše usmerene stavove o starim osobama. slabljenja veza sa potomcima.170 Poredenje „slavne prošlosti” sa sadašnjim trenucima prepunim socijalnim problemima može uticati na pojavu samoubistva medu starima. fantazija.169 U nekim slucajevima ostarela osoba se može povuci u svet neuroza. preteranim zahtevima da bi osigurale pažnju. u situaciji kada treba da se suoce sa poteškocama.168 Prema shvatanju koje je izneo Kvin (Queen).173 U SAD je težnja za udruživanjem narocito izražena kod starih osoba pripadnika srednje i više klase. navodi se da ta ista moderna civilizacija nije mnogo naklonjena starim osobama. ljutnjom. pa cak i psihoza. do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji. Uzroci se nalaze u demografskoj komponenti kao i socijalno-klasnim i porodicnim osobenostima.174 Osim toga. Smatra da je to rezultat društvene izolacije.172 Osnovne poteškoce predstavljaju socijalna izolovanost starih osoba i odsustvo iz aktivnih društvenih tokova.171 Kao paradoks cinjenici da se ljudski život produžio u savremenim uslovima. Šeparovic navodi da ucestalost samoubistava raste sa godinama starosti. Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline. u kome se oseca zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlacna ili uspešna u poslu. stare osobe cesto reaguju “mrzovoljom.

prošloga veka porastao je broj grupa koje se bore za dobrobit starih osoba. U SAD na listi The Leadership Council of Aging Organization takvih udruženja ima cetrdeset (u 1988. godini bilo ih je 29). Udruženja, bar za sada, predstavljaju poslednji nivo do koga je došao “pokret seniora”.175 Prva svetska skupština o starenju održana je u Becu 1982. godine i na njoj je usvojen Becki medunarodni plan akcije za starenje (The Vienna International Plan of Action on Ageing), kao prvi medunarodni instrument posvecen starenju.176

120

Deset godina kasnije, 1992., Generalna skupština UN usvojila je, rezolucijom 47/5, Proklamaciju o starenju, kojom je 1. oktobar proglašen Medunarodnim danom starih osoba, a 1999. godina Medunarodnom godinom starih osoba. Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. aprila 2002. godine. Predstavnici vlada iz celog sveta su promovisali koncept „društva za sve generacije”, kao internacionalni odgovor na izazove starenja za XXI vek. Pošto su države clanice UN izrazile brigu zbog brzine i oblika globalnog procesa starenja, Generalna skupština je usvojila Politicku deklaraciju i Madridski internacionalni plan akcije za starenje koji obavezuje vlade da se suoce sa izazovima starenja populacije u svetu. Planom akcije predvideno je 117 konkretnih preporuka u okviru plana akcije,177 medu kojima su i one koje se odnose na starije osobe i njihove porodice, ukljucujuci pitanja koja neposredno mogu uticati na njihov život, kao: siromaštvo, HIV, nasilje i zlostavljanje, pristup zdravstvenim službama i društvenu zaštitu. Na planu domaceg zakonodavstva, starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici, pruža se krivicnopravna zaštita u skladu sa cl. 194 Krivicnog zakonika RS, kao i porodicnopravna zaštita u skladu sa cl. 10 i cl. 197-200 Porodicnog zakona RS. Takode, u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju,178 kojom se propisuje da je neophodno „sprecavati pojave zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja nad starijim licima, posebno ženama, ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih ucesnika u zaštiti žrtava - od republickog, do nivoa lokalne zajednice, kao i vodenjem kampanja protiv više razlicitih vrsta diskriminacije i nasilja, stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja”. Socijalne promene, nastale urbanizacijom i industrijalizacijom, ukazuju na slabo ukljucivanje starih lica u socijalnu strukturu, više nego samo otudenje od formalnih tradicionalnih uloga i statusa. Starost, kao trece doba, poseban je sociološki

fenomen, koji reflektuje nacin na koji su definisane socijalne uloge, kao i stepen spremnosti za njihovo prihvatanje. Stare osobe imaju niz teškoca u prihvatanju svojih novih uloga u društvu zbog radne neaktivnosti, penzionisanosti, komplikovanih porodicnih odnosa i nedostataka društvene podrške. Ako su mlade osobe te koje imaju moc odlucivanja i upravljanja društvenim tokovima, onda ne treba nikada smetnuti s uma da one svojim uticajem na status starih lica , u stvari, uticu na obeležja svoje sopstvene buducnosti.
Horvatic, Ž.: op. cit., str. 65. Na primer, statistike koje vode javna tužilaštva, izveštaji državnih organa, rezultati istraživanja i sl. 3 Nikolic-Ristanovic, V. (1998) “The international crime victim survey in Belgrade (Federal Republic of Yugoslavia)” u The International Crime Victim Survey in countries in transition – national reports, Rim: UNICRI. 4 Ibidem. 5 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 6 Conklin, J. E. (1992) Criminology, New York: Macmillan Publishing Company, str. 115. 7.Killias., M. (2001) Precis de criminologie, Berne: Precis de droit Staempfli, str. 115. 8 Van Dijk, J. and Mayhew, P.(1992) “Criminal Victimization in the Industrialized World”, A report to the Conference Understanding Crime: Experiences of Crime and Crime Controle, Rome: UNICRI. 9 Killias, M.: op. cit., str. 133. 10 Gene, S. (2003) Global trends in crime: Crime varies greatly around the world, statistics show, but new tactics…, The Futurist, www.allbusiness.com-professional-scientific-scientific-research-524294-1.html, pristupljeno 1.9.2008.
1 2

121
11

Maguire, M. Morgan, R., Reiner, R. (eds) (1994) “The Oxford Handbook of Criminology”, Oxford,:Clarenden Press. str. 259. 12 Williams, K. (2004) Textbook on Criminology, New York:Oxford University Press., str.74 13 Coleman, C. i Moynihan, J. (2004) Understanding Crime Data, McGraw-Hill House:Open University Press, str.131. 14 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 15 Bureau of Justice Statistics, www.ojp.usdoj.gov-bjs-glance.htm, pristupljeno 1.9.2008. 16 Gannon, M.i Mihorean, K. (2004) Criminal Victimization in Canada, Canadian Centre for Justice Statistics Statistics Canada – Catalogue no. 85-002-XPE, Vol. 25, no. 7 17 Gassin, R.: op. cit., str. 252-257. 18 Walklate, S. (2001) Gender, Crime and Criminal Justice, Portland:Willan str. 3 19 Chesney-Lind, M. (1997) The Female Offender: Girls, Women and Crime, Sage: Thousend Oaks, str. 101. 20 Steffensmeier, D. (1995)”Female Crime: It' s Still A Man's World”, u Price, B.R. and.Sokoloff, N.J. The Criminal Justice System and Women-Offenders, Victims and Workers, USA: Mc Graw-Hill, str. 89, 96. 21 Gassin, R.: op. cit., str. 260. 22 Gassin, R: op. cit., str. 259-266. 23 Butler, W.E. (1992)”Crime in the Soviet Union” in British Journal of Criminology, 2, str. 148, 154. 24 Dashkov, G. (1992) “Quantitative and Qualitative Changes in Crime in the USSR” in British Journal of Criminology, 2, str. 161. 25 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174-175. 26 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 27 Joly, H.(1889) La France criminelle, Paris. 28 Gassin, R.: op. cit., str. 297-298. 29 Navedeno prema Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 30 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 31 Špadijer-Džinic, J. (1966) Samoubistva u Vojvodini, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. 32 Zvekic, U. (ed.)(1992) Development and Crime, Roma: UNICRI and IKSI, str. 213. 33 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 34 Killias, M.: op. cit., str.121. 35 Killias, M.: op. cit., str. 140. 36 Beirne, P. I Messerschmidt, J. (1999) Criminology, Boulder: Westview, str. 497. 37 Conklin, J. E.: op. cit., str. 120. 38 Konstantinovic-Vilic, S. (1986) Žene-ubice, Niš: Gradina, str. 86. 39 Conklin, J. E.: op. cit., str. 119. 40 Milutinovic, M.: op. cit., str. 179.

Milutinovic, M.: op. cit., str. 180. Ibidem 43 Conklin, J. E. op.: cit., str. 120. 44 Todorovic, A. (1971) Uzroci maloletnickog prestupništva, Beograd:IKSI, str. 144-151. 45 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 46 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 47 Pešic, V. (1972) Ubistva u Jugoslaviji, Beograd:IKSI, str. 44. 48 Konstantinovic-Vilic, S.: op. cit., str. 93. 49 Conklin, J. E.: op. cit., str. 126. 50 Wolfgang, M (1958) Patterns in criminal homicide, Philadelphia: University of Pennsylvania, i Schafer, S. (1968) The Victim and his Criminal, A Study in Functional Responsibility, New York: Random House. 51 Nikolic-Ristanovic, V., Mrvic, N. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena, Beograd: IKSI i Draganic, str. 73 52 Nikolic-Ristanovic, V. (1989) Žene-žrtve kriminaliteta, Beograd: Naucna knjiga, str. 113. 53 Milutinovic, M.: op. cit., str. 182. 54 Zajecaranovic, G.: op. cit., str. 112. 55 Zvekic, U. (1995) “Struktura i tendencije kriminaliteta u svetu (I)”, Anali Pravnog fakulteta Beogradu, 4, Beograd, str. 362. 56 Pinatel razlikuje sedam tipova zlocina iz pseudo opravdanih razloga: 1. ubistvo iz strasti koje nastaje iz direktnog seksualnog konflikta ili konflikta u vezi sa seksualnom ljubavlju, 2. zlocin iz ideoloških razloga, kao što su politicki atentati, zavere i sl., 3. prestup iz profilaktickih razloga, kada izvrcilac zna da je ono što radi van zakona, ali je ubeden da na taj nacin izbegava vece zlo, na primer kod eutanazije; 4. simbolicki zlocin kod koga onaj koji trpi njegove posledice nije direktno vezan sa delinkventom, na primer majka koja ubije dete bez ociglednog motiva, vec da bi uticala na oca deteta prema kome gaji pomešana osecanja straha i mržnje; 5. delikt iz protesta, kada se izvrcilac postavlja kao branilac u nekoj stvari u koju nije direktno ukljucen; 6. delikt zbog avanture, koji nastaje usled nezadovoljstva
41 42

122

svakodnevnim životom, nelagodnosti zbog monotonije i uznemirenosti koja iz toga proizilazi, na primer krada automobila ucinjena od strane bande maloletnika; 7. samokažnjavajuci delikt ili delikt iz osecanja krivice koji je usmeren protiv samog izvršioca. - Pinatel, J.; Traite de criminologie, 1975, s. 252-259, cit. prema Gassin, R., op. cit. s. 526-532. 57 Milutinovic M., op. cit. s. 203-205. 58 Sila ili moc može biti pozitivna ili negativna, dobronamerna ili zlokobna, legitimna ili nelegitimna, javna ili tajna. Svaki je socijalni cin vršenje moci, svaki je društveni odnos izjednacen sa moci, svaka je društvena skupina ili sastav organizacija moci. OUN je pod uticajem svetskog viktimološkog pokreta uvela pojam zloupotrebe moci (eng. Abuse of Power)u svrhu suzbijanja zloupotrebe moci i zaštite žrtava tih zloupotreba. Žrtve zloupotrebe moci su osobe koje individualno ili kolektivno pretrpe fizicku ili mentalnu povredu, emocionalnu patnju, ekonomsku štetu ili znacajnije oštecenje svojih prava, putem cina ili propusta, koji ne mora predstavljati kršenje nacionalnog krivicnog prava, vec medunarodno priznatih normi koje se ticu ljudskih prava. Cit. prema Šeparovic, Z. (1988)”Nasilje u obitelji: pojave, uzroci, rešenja” u Zborniku radova za medunarodni skup Nasilje u obitelji, Dubrovnik. 59 Šeparovic, Z. Kriminologija i socijalna patologija, op. cit., str. 97. 60 Poslednjih godina u Srbiji je zabeležen kao oblik nasilja, tzv. nasilje u sudnicama. Ucestale su pretnje i napadi na sudije u sudnicama i van njih. Treba pomenuti ubistvo žene sudije u Nišu, bacanje bombe na ženu sudiju u Pancevu u toku sudenja, u Cacku bacanje eksploziva na kucu sudije u toku noci, u Šabcu udaranje žene sudije pesnicom u lice, u Novom Beogradu sudiji je zapreceno ubistvom, u Beogradu su zapaljena ulazna vrata stana u kome je stanovao javni tužilac, u Leskovcu je ubijen predsednik Opštinskog suda. 61 Razlikuju se dve podvrste ovog oblika nasilja: nasilje propuštanjem i posredno nasilje (mediated violence). Za razliku od nasilja propuštanjem koje se vrši pasivno, posredno nasilje (mediated violence) je rezultat namerne ljudske intervencije u prirodnoj ili društvenoj okolini, ciji štetni efekti nastupaju indirektno i sa odlaganjem. Primeri za ovu vrstu

(1956) Zur Psychologie der Einzeldelikte. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.: ibid. J. 86 Sulejmanov. 69 „Sl. Heidelberg: C. II izdanje. 77 Henting. F. str. B. JRKKP. str.. M. S. 78 Simeunovic-Patic. str.htm 82 http://home. V. 45. 87 Konstantinovic -Vilic. H. (1978) Krivicno pravo. 74. Odsek za sociologiju. Beograd: Savremena administracija. H. istovremeno je pružilo uvid i u rasprostranjenost nasilja. Niš: Gradina. (1993) Kleines Kriminologisches Worterbuch. br. Ubistva u Jugoslaviji. str. http://www. M. 75.85/2005 i 88/2005. Kriminologija i socijalna patologija. W. cit.12. Brkic. (1984) Kriminologie der Tötungsdelikte.html 83 Waters. 3 Auflage. i dr. posebni deo. sprovedeno u 14 država Saharske Afrike. V. D. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena. (2003) Ubistva u Beogradu. http://home. kada je dvadesetpetogodišnji student Marc Lepine na Univerzitetu u Montrealu ubio 14 studentkinja na feministickom seminaru.il.(1995) Ubistvata vo Makedonija. Beograd: Privredna štampa. Hannover. Beograd:Draganic. najcešce oblike ispoljavanja i obeležja fenomena nasilja.nasilja su svi oblici uništavanja i oštecenja prirodne okoline. 91. 3. 79 http://www. B. (1973) Krivicno pravo. J. 9. Newbury Park. http://www. II. (1979) Demografska obeležja nasilnika. V. 15. M.: op. 67 Jakovljevic. 265. cit. cit. H. 71 Atanackovic. (2001) Kriminologie für das 21. zbog toga što je bio ubeden da su feministkinje odgovorne za njegove licne teškoce. i dr. str. Zagreb. Sttutgart. u 17 iz Severne Amerike i 16 iz Južne Amerike. 90 To je potvrdilo i jedno od najsveobuhvatnijih antropoloških istraživanja.. str. (1989) Family Violence in Cross-Cultural Perspective. Prodaja zemljama u razvoju pesticida i medicinskih proizvoda koji su zabranjeni u zemljama u kojima se proizvode. cit. 72 Tahovic. J. Primer za misionarski zlocin mržnje je zlocin koji se dogodio 6. cit. 101. 64 Schneider.edu/cpeteeta/ massmurder1.: op. op. C. 46. 89 Nikolic-Ristanovic.: op. 549.. prema Šeparovic. Auflage. S.org/csh/english/ edumeetexpertscontrib6.London: LIT Verlag. u sedam država iz Evrope. 62 Violence.cc.htm 63 Schneider. (1962) Komentar Krivicnog zakonika.auburn. Zagreb.htm 74 Middendorff. Pešic Vukašin. Heidelberg: C. 66 Momirovic. V. cit.str. 3. s. cit. F.prema Šeparovic. Tübingen: J. prouzrokovala je posredno genetske mutacije kod beba u bombardovanim podrucjima i rak kod ratnih veterana. i dr. H.html 123 84 85 Keiser. 102-103. Florida State University: School of Criminology. .Jahrhundert. “Feministkinje su ruinirale moj život” vikao je pre nego što je izvršio samoubistvo. K. op.witchery.. München. IV izdanje.att. IKSI. 66. 73. 180. Z. 65 Šimunec. Beograd: Savremena sdministracija. cit. 173. navedeno prema Žegarac. Mohr (Paul Siebeck). Skopje. Z. G. Zbornik radova Krivicnopravni i kriminološki aspekti delikata nasilja.glasnik RS”. K. Calif: Sage. Nasilje nad decom. str.. 55.. u 13 iz Okeanije i 13 iz Azije. str. op. Münster-Hamburg .oas. Ovo metodološki zanimljivo istraživanje. D. V. (1987) Understanding Society's Most Dangerous Offender: A Typology and Corresponding Dynamic Analysis for the Substantive Theory Formulation of Serial Murder. str. posebni deo. N. Democracy and Education: An Analytic Framework. H. Thomas. 45. koja je sprovedeno tako što su antropolozi živeli u porodicama i neposrednim posmatranjem pratili dinamiku porodicnog života. (1975) “Krivicno delo ubistva na svirep nacin”. str. Müler. D. 362.ca/ocult/lanning 4htm 81 Petee.net/cmignarda/mass. 76 Henting. 59. Auburn University. br. 70 Radovanovic. 93-94). Upotreba odredenih vrsta bombi u Vijetnamu i Avganistanu od strane americke i sovjetske armije. str. str.1989.us/spring/2002/CRJ105-300/lesson61. (Masters Thesis). (1998) „Nasilje u porodici – mogucnosti zaštite i prevencija”. (1979) “Socijalna obeležja nasilnika”. A. Beograd: Vojnoizdavacki zavod. Z. 75 Henting. Dordevic. (Videti: Levinson. u 10 država Srednjeg Istoka. str. (1986) Žene ubice.. i dr.. koje su u vecini društava istovetna.ca/ocult/lanning 4htm 80 http://www. str.att. str. 68 Keiser/Kerner/Sack/Schellhoss (1993) Kleines Kriminologisches Wörterbuch. predstavlja još jedan primer ovog tipa nasilja. 73 http://online. Muler. Beograd: Fakultet politickih nauka.witchery.net/cmignarda/mass.moraine. 88 Nikolic-Ristanovic. Der Mord. koja je prvenstveno imala za cilj da uništi useve na neprijateljskoj teritoriji. str.

January.. septembra 2002. septembar 1995. Prema statistickim podacima vezanim za ubistvo žena u Engleskoj i Velsu za period 1986-1996. (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”. Tennessee. (2001) Sociologija porodice. Medunarodni dokumenti. 2005. 94 Prevod najvažnijih medunarodnih dokumenata koji se odnose na nasilje u porodici. 92 O transformacijama u strukturi i funkciji porodice. str. koji je razradio specifican model kvantitativnog merenja troškova nasilja u porodici... detaljno: Milic. http://www. S. Report to the Tennessee General Assembly Presented by Tennessee Economic Council on Women. god. R. usvojena na Trecoj Evropskoj ministarskoj konferenciji o jednakosti muškaraca i žena. septembar 1995. (2007) Krivicno delo nasilje u porodici – aktuelna pravosudna praksa u Nišu i Beogradu. godine u SAD pokazala je da je 25% žena i 8% muškaraca fizicki i psihicki zlostavljano od strane supruga. Banja Luka: Helsinški parlament gradana. 157-168. (http://www.5% ubistava. (2005)” Medunarodni standardi i nasilje u porodici”. ukupno 1. decembra 1979. ubica i žrtva nisu bili ni 91 . str. (2006) Medunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu. Rezolucija Generalne skupštine UN 48/104 od 20. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. (Videti: The Impact of Domestic Violence on the Tennessee Economy. Nacionalna anketa o nasilju nad ženama sprovedena 1998. vanbracnog partnera ili mladica. u vecini slucajeva ubistava žena. devojke. N.. ubica je bio u porodicnoj vezi sa žrtvom. 2006. god.5 milion žena i 834. kritika i izazovi. 101 Nkolic-Ristanovic. U Velikoj Britaniji dešava se najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje. stupila na snagu 3. god. a u svega 15. a da za potrebe procesuiranja dela nasilja u porodici u pravosudnim institucijama država godišnje izdvaja 49. usvojena na IV svetskoj konferenciji o ženama u Pekingu. S. god. Žunic.Tako.75. Videti detaljno: Konstantinovic Vilic. Beograd. Beograd: Autonomni ženski centar. 96 Declaration on the Elimination of Violence against Women. i Heald. god. 17-38% svih žena u svetu je pretrpelo fizicko nasilje u svom životu od strane bliskih muškaraca. 103 Prema podacima UN.womenandequalityunit. npr. Zagreb. ukljucujuci i SFRJ („Sl. Petrušic. V.pdf). Haralambos. 95 Convention on the Elimination of All forms of Discrimination against Women (CEDOW). njenoj evoluciji i tipologizaciji. Z. Ženski istraživacki centar Niš. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije. S. list SFRJ – Medunarodni ugovori”.. Udružene žene. 98 Declaration on policies for combating violence against Women in a democratic Europe. god. a u 80% tih slucajeva se radi o ženama žrtvama. 21% žena bar jednom u životu bile su žrtve fizickog nasilja ili pretnji.(1989) Uvod u sociologiju. oktobra 1993. 99 Domestic violence against women.. na osnovu rezultata istraživanja. Prema podacima Ekonomskog saveta za žene u Tenesiju. Instrumente o ratifikaciji ili pristupanju deponovale su do sada 94 države. N.state. 102 Ibidem. (Walby. Beograd: Autonomni ženski centar Beograd. Recommendation 1582 (2002) usvojena od strane Odbora ministara 27. 93 Konstantinovic-Vilic.gov. M.. Beograd: Viktimološko društvo Srbije i „Prometej”. N. 2. str.uk). decembra 1993.700 muškaraca godišnje je silovano i/ili fizicki zlostavljano od strane partnera/partnerke. 97 Beijing Declaration and Platform for Action. 11/81). Dokmanovic. Podaci o troškovima služe kao snažan argument u lobiranju za uvodenje preventivnih mera zaštite od nasilja u porodici. procenjuje se da se samo pokrice troškova zdravstvene zaštite žrtava nasilja godišnje potroši preko 32 miliona dolara. izvršilac je muška osoba iz neposredne blizine žrtve. M. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. 100 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju. A. Nashville. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. videti: Mrševic. odn. održanoj u Rimu 21-22. Sylvia Walby procenjuje da u Engleskoj i Velsu troškovi premašuju 23 milijarde funti godišnje.9 miliona dolara. odn. a u 60% svih slucajeva seksualnog nasilja. September 2004) The Cost of Domestic Violence. 415. Detaljno o medunarodnim standardima u domenu zaštite od nasilja u porodici. Petrušic. usvojena od strane Ujedinjenih nacija Rezolucijom 34/180 od 18.us/sos/ecw/domestic_violence_report. IV svetska konferencija o ženama.Temida. septembra 1981.12-14. Kina 4-15.tn. god. objavljen je u knjizi: Nasilje nad ženama – prepreka razviju.

Evropska mreža protiv nasilja nad ženama. (Videti: InterBalkan Conference on Legal Strategies to Combat Domestic Violence. Beograd:Autonomni ženski centar. Beograd: Autonomni ženski centar. Nikolic Ristanovic. str. 112 Videti. videti: Mrševic. 108 Konstantinovic Vilic. u: Pravom protiv nasilja u porodici. N. V. New Delhi: Sage Publication. 17). S. u: Društvena svest. str. br. 117 “Sl. 109 Ibidem. S. str. 105 Kljucnu ulogu odigrao je feministicki pokret. (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”. N. Niš: Odbor za gradansku inicijativu. (ur. str. Bulgaria.J. 110 U svim društvima nasilje gravitira ka partneru sa najvecom moci i dogada se u odnosima u kojima medu subjektima postoji najveca razlika u moci. 104 Galles. Temida. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. 9-15. V. 116 “Sl. Niš: ŽIC. Detaljno.. N. 106 Konstantiovic-Vilic. p. N. N. glasnik RS”. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. str. . Petrušic.. glasnik RS”. 9). Videti i: Preporuka br. detaljno: Nikolic-Ristanovic. 7. Petrušic. je ispoljavanje istorijski nejednakog odnosa snaga izmedu žena i muškaraca. (2002) „Institucije i nevladine organizacije u odgovoru na porodicno nasilje u Srbiji”. 2002. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komuikaciju. detaljno: Mrševic Z. 03. str. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. (2005) „Reagovanje policije na nasilje u porodici − teorijski okvir i strana iskustva”. Konstantinovic Vilic. 2. str. Z. str. S. koji je doveo do muške dominacije nad ženama i do njihove diskriminacije od strane muškaraca. br. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. str. S. Temida. (2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”. (2004) „Pravo žena na zaštitu od nasilja u porodici”. Nikolic-Ristanovic. V. 3.. (2000) Od žrtve do zatvorenice. str.(2002) „Pravni aspekti strukturalnih uzroka nasilja”.. br. u: Društvena svest. 19 CEDAW Komiteta za eliminisanje svih oblika nasilja nad ženama (1992). 38-42. Lukic. S.. Sofia. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. Beograd:Viktimološko društvo Srbije&Prometej. str. Konstantinovic Vilic. V. O promenama u odnosu državnih politika prema nasilju u porodici: Konstantinovic Vilic. S. (2005) Austrijski model intervencije u slucajevima nasilja u porodici. 107 Detaljno videti: Nikolic Ristanovic. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji. Beograd: Viktimološko društvo Srbije&Prometej. 115 „Nasilje nad ženama .124 u kakvoj vezi. 67.) (2005) Nasilje prema ženama . Preporuka odbora ministara Veca Evrope zemljama clanicama za zaštitu žena od nasilja (Rec2002/5). Temida. Udružene žene. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu.(2003): „Porodicno nasilje u zemljama bivše Jugoslavije: pregled najvažnijih rezultata istraživanja”. str.Petrušic. (1999)”Model zaštite od nasilja u porodici.prepreka razvoju. godine. London: Thousand Oaks. 63-73. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji: Odbor za gradansku inicijativu. 111 Nikolic-Ristanovic. Sociološki pregled. Neka pozitivnopravna rešenja u svetu i kontraverze u njihovoj primeni”.. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. 3-11. Petrušic. (2004) Krivicno delo nasilja u porodici – pravna praksa u Republici Srbiji. 135141. 1.. (ur) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. R. str. Žunic. N.17. 409. str. Petrušic. (ur.12.) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. Intimate Violence in Families. Banja Luka: Helsinški parlament gradana. 113 O problemima u reagovanju institucija sistema na nasilje u ovom periodu.. 3. u: Pravom protiv nasilja u porodici. u: Pravom protiv nasilja u porodici. 135141. O medunarodnim standardima zaštite od nasilja prema ženama. Logar. V. str. što kao ishod ima sprecavanje potpunog napredovanja žena i cinjenicu da je nasilje nad ženama jedan od presudnih mehanizama putem kojeg se žene prisiljavaju na prihvatanje položaja podredenosti u odnosu na muškarce” (Deklaracija o eliminisanju porodicnog nasilja nad ženama (1993).. (Videti: Nikolic Ristanovic. u: Pravom protiv nasilja u porodici. 18/2005. Niš: ŽIC. (1995) „Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. S. videti: Copic. 13. V. poglavlje u knjizi Ljudska prava za žene. 10/2002.2. Beograd: Viktimološko društvo Srbije.. srpski prevod.S. Pekinšku deklaraciju i platformu za akciju (1995). Copic. br. 114 Videti detaljno: Konstantinovic Vilic. U Nemackoj svaka cetvrta žena trpi fizicko ili seksualno nasilje od strane partnera. Ignjatovic.(2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”. T. M. 124. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije. R. 1997. Zakon je poceo da se primenjuje 9. Niš: Odbor za gradansku inicijativu.

London: Home office research and planning unit report. Nasilje u obitelji. str. (1977-78)”Battered Women and Learned Helplessness”. 26. 143 Janjic-Komar. Stigma and Social Controle. International Workshop. Paris: Presses Universitaire de France.: op. 4. 120 Klein. str. N. J. 130 Smith. M. str. (1981)”Das Kind als Opfer”. 150 Trube-Becker. 151 Turkovic. “Declaration on the Elimination of Violence Against Women”. P. Boston: Beacon Press. str. (1994) Next Time She'll Be Dead .85/05. Dobash. 124 Nikolic-Ristanovic. 146 Radovanovic. Victimology. M. 9. str.(1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature. str.: op. 142 Straus.. 11 127 Navedeno prema Lent. str. (1996) Prava deteta – prava coveka. Kriminalistik. (1988) Battered Women as Survivers. str. R. V.(1983) The Rights and Wrongs of Children. (1987) Kriminologie. 3-4. Temida. str. 3. V. 123 Kelly. A.. Ministarstvo rada. M (1987) Domestic violence against women. 85-97. (1978-79)”Wife Beating: How Common and Why”. 6. str. I. Beograd. str. str. 122-126.. str. 121 United Nations. 347-349. 122. 133 Nikolic-Ristanovic. glasnik RS”. br. str. str. str. 34. 410-411 118 119 125 125 Navedeno prema Nikolic-Ristanovic V. detaljno: Petrušic. 122 J ones. 92. E. Dubrovnik. Dublin: Social and Organisational Psychology Research Unit UCD. zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. 3.. str. Konstantinovic Vilic. L. E. 113. G.: op. str.An International Conference.Achieving Equality”.glasnik RS” br. G. J. (1981) “Seelische Misshandlung von Kindern”. 4-5. O merama porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici i postupku u kome se one odreduju.D. 149 Keiser. str. International Workshop. Sociološki pregled. London-New York: Routledge.rezultati anketiranja”.minrzs.. London. Nasilje u porodici. u: Sociološki pregled. (1988)”Krivicnopravna zaštita dece od nasilja u porodici-situacija u Jugoslaviji”. 1-4. Dubrovnik.. str. J. Penava. Sociološki pregled. Violence and Social Change. London: Random House. 583. (1994) “Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. M. Heidelberg-Hamburg. str. (1988) “Zlostavljanje i zapostavljanje dece .istraživanje krivicnog djela zapuštanja i zlostavljanja maloljetnika u praksi Opcinskog suda u Zagrebu”.Battering And How to Stop It. 1993. str. 583. 154 “Sl. str. str. (1995) “Recognition. cit. 132 Deutch. Crime and Delinquency. 99. R. (1981)Violence against Women: Some Considerations Regarding Its Causes and Its Elimination.subjektivno iskustvo deteta”. str. 140 Ibidem 141 Navedeno prema.. 2005. http://www. 148 Stevanovic. 526.yu/ . (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”.18/2005 i 88/2005. L.3-4.(1992) Women. 75-78. L. 3-4. Restitution and Revolution: Creating Justice for Women and Children Who Have Been Abused”. 43. 93. B.: Labeling Women Deviant-Gender. 131 Goudolf. D.(1970)” Das Kind als Opfer”. M. 136 Schneider. J. H. E.. M. Dubrovnik. 23-24.V. London: Frances Pinter. 5 138 Navedeno prema. 23. Autonomni ženski centar. 137 Dobash. s. 160. 330-33. A. (1988) “Nasilje nad djecom . str.„Sl. L.gov. H. 14. 126 Casey. Heidelberg-Hamburg. Schneider. (1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature. saopštenje prezentirano na Democracy and Justice: Re-viewing Crime in Theory and Practice . Kriminalistik. L. Minister of Supply and Services Canada. 139 Smith. cit. Nasilje u porodici. Final report of Canadian Panel on Violence Against Women. str. H. S. 147 Freeman.sr. Toronto: Lexington Books. Schneider.(1992)”Obstetrical Issues in Wife Abuse”.. Nasilje u obitelji. K. Kriminalistik. The Canadian Journal of Obstetrics/Gynaecology and Women's Health Care. Dubrovnik. 152 Pejcinovic. Fisher.A. Vodic kroz sistem porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici. (1988)”Kažnjavanje djece u obitelji i školi .. 128 Navedeno prema “Changing the Landscape: Ending Violence . 289. 153 Nikolic-Ristanovic. Dosije i Udruženje Pravnika Srbije za socijalno pravo. cit. London: Home office research and planning unit report. cit.. M. H. Obretkovic. Victimology. Berlin: Walter de Gruyter. 129 Smith. 135 Schur. R. (1959) La psichologie des femmes. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”.: op. 134 Walker. 9. Ottawa. E. 279. 155 Opšti protokol o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja. 145 Keiser. 583. br. Obretkovic. 1-4.19. str. prema Janjic-Komar. 1. 65. str. 144 Ibidem. cit. (2000) “Dete žrtva zlostavljanja i zanemarivanja i uloga policije u obezbedivanju njegove zaštite”. E.

591. D...un. str. 162 ENSI KOITEN LIITTO REPORT: Domestic Violence and the Elderly (1986) str. Beograd: BIGZ (drugi tom). S. 592. 165 Pot. urednik Z. u: Pelicaric. 157. P. koji joj pomažu da živi – finansijski. Human Relations No.Krupp. 172 “Social Psychology of Aging”. New York: Holt. A.2007. 123-127. Dyck Rvan. no. Starost. 2. (1988) Interna medicina. Beograd: Savremena administracija. 170 Ibid. I. M.. N. No. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga.edu/cmkearl/gersopsy. Inc. str. 174 Clinard. cit. 242. Zagreb. C.. no 164. Nasilje u obiteljii (zbornik radova). 156 157 126 163 Kratocski.: op. De Bovoar. cit. (1988) “Nasilje nad starim osobama u obitelji”. 231. Dubrovnik. M.: op. Social Gerontology: The Social Psychology of Aging. u: ibid. 30 August .org/ Researchandpolicy/ MadridInternationalPlanofActiononAgeing/ Background pristup: 30. 583. New Jork: Thomas Y. u: Clinard.. 171 Šeparovic. pored ostalog. mogu je napustiti ili odlucivati o njenoj sudbini protiv njene volje: prinuditi je da. 161 Pelicaric.Gruener. 1968.. Cit. Z. N. M. Deeg DJH.: op. 1987. cit.. u: “Social Psychology of Aging”. (1960) Sudska psihopatologija. M. str. u: Social Gerontology: . 168 Navedeno u: ibid. promeni boravište. 37. 6. (1995) “Verbal and phusical aggression against demented elderly by unformal caregivers in the Netherlends”.1338 166 Julha. 24.pdf pristup: 30. Ona poznaje dvolicnost odraslih”. cit. (1984) “Perspectives on Intrafamily Violence”.trinity. 169 Stuart A. 159 Navedeno prema: Pelicaric. prijatelji. (1962) “The Subculture of the Aging: A Topic for Sociological Research” . Zna da joj deca.. u: Clinard. 448-449. necaci.11. Šeparovic. na primer.. Section V. 164 Jevtic. ili pak primajuci je u kucu – mogu odbiti tu pomoc ili je smanjiti.11. URL: http://www.1093 167 “Stara osoba ostaje na oprezu cak i kada joj je zajemcena potpuna sigurnost jer nema poverenja u osobe u punoj snazi: ona svoju zavisnost doživljava tako što ispoljava nepoverenje. (1940) Social Pathology. cit. Socilogy of deviant behavior.org/ageing/coverage/action. cit. str. 173 Rose. str. 156.. užasava.helpage. (1995) “Is childlessness a risk factor in old age?” Amsterdam: Third European Congress of Gerontology. str. Amsterdam: III European Congress of Gerontology. 175 “_________Politics of Aging: Government Agencies and the Aging Network”. str. cega se ona.. loc. 160Ibid. cit. Rinehart and Winston. 364. AM. cit.studije o žrtvama.: op. Main Content: Madrid International Plan of Action on Ageing http://www. Jonker. 158. cit.. Crowell Company. Queen and Jeannette R.160. vol. 048.C.2007. str.M.html 158 Videti: Madrid International Plan of Action on Ageing (MIPAA) (Advance unedited copy) http://www. cit. str. pp 100-101. The Gerontologist. str.2 September 1995. ili brinuci se o njoj. Section V. 30 August-2 September 1995. A. str. (1985) Viktimologija .