Kriminologija

Glava prva
POJAM, PREDMET, PODELA I MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA
I POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE
Odrediti pojam kriminologije znaci odgovoriti na pitanje „šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?”. Odgovarajuci na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvacenog gledišta o tome šta je kriminologija. Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili strucnjaci razlicitih naucnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i definiciju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodološkog opredeljenja u izucavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i medu kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit.1 Tako se može zakljuciti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izucavanja, korišcenja znanja i dostignuca razlicitih naucnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su "kriminolozi kraljevi bez kraljevstva".2 Razmišljanja o kriminalitetu (zlocinu, prestupništvu), kao negativnoj društvenoj pojavi, poticu iz najranijeg perioda razvoja ljudskog društva. Medutim, izucavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko-saznajne, prakticne, organizovane i planske istraživacke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski

Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za oznacavanje nauke koja se bavi izucavanjem izvršenih krivicnih dela.3 Italijanski pravnik Garofalo (Raffaele Garofalo) upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajuci pod kriminologijom nauku (ucenje, od grcke reci logos) o kriminalitetu, zlocinu (lat. crimen). Prilikom odredivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da li ovaj pojam shvataju šire ili uže. Šta je kriminologija? _ Disciplina koja se bavi proucavanjem kriminaliteta (Garofalo, Durkheim, E.).4 _ Nauka o kriminalitetu pojedinih ljudi i kulturnih naroda (Sauer, W.).5 _ Nauka koja proucava uzroke i zakone delinkvencije (Kinberg, O;

Marquiset, Stefani Levasseur; Jambu-Merlin, Cuche). _ Nauka o deliktu, kriminalitetu, zlocinu i delikventu (Lombroso).6 _ Nauka koja treba da proucava delinkventa jer je krivicno delo samo "indicija" licnosti delinkventa (Ferri, E.). _ Nauka koja treba da se bavi pitanjima procesa koji uticu na delinkvenciju, odnosno kriminogenezom (E. de Greff).7 _ Nauka koja empirijski istražuje zlocin i licnost izvršioca (Exner, Sauer, Mezger, Manheim, Geerdis, Pinatel, Kaufman, Würtenberger).8 _ Nauka koja proucava cinjenice o zlocinu i borbi protiv njega (Hans v. Hentig). _ Nauka o kriminalitetu (zlocinu) i njegovom sprecavanju (Middendorff). _ Nauka koja obuhvata celokupno proucavanje kriminaliteta, u koju ulazi kako sociološko, tako i biološko, odnosno kriminalno-politicko ucenje o kriminalitetu (Tahovic).9 _ Nauka o kriminalitetu i srodnim negativnim društvenim pojavama, koja naucnom metodologijom izucava pojavne oblike i uzroke kriminaliteta, kao i delotvornost nacina njegovog suzbijanja radi ostvarenja društvene samozaštite od kriminaliteta i drugih negativnih društvenih pojava (Šeparovic).10 _ Samostalna disciplina u sistemu nauka, koja svojim sistemom metoda proucava pojavne oblike i uzroke kažnjivih ponašanja (Horvatic).11 _ Naucna disciplina interdisciplinarnog i multimetodološkog karaktera koja se bavi proucavanjem uzroka prestupništva kao društvene pojave u cilju njegovog sprecavanja i suzbijanja” (Pešic).12 _ Nauka o kriminalitetu kao pojedinacnoj, masovnoj i društvenoj pojavi (Acimovic).13 _ Kompleksna nauka o kriminalitetu koja se bavi pitanjem pojavnih oblika, strukture i razvoja kriminalnog ponašanja (fenomenologija), uzroka i uslova kriminalnog ponašanja, tj. kako dolazi do kriminaliteta kao pojedinacnog ponašanja, masovne i društvene pojave (opšti uzroci-koreni kriminaliteta i kriminogeni faktori) (Milutinovic).14
Kriminologija

_ Humana i socijalna nauka koja empirijski istražuje individualne i društvene procese kriminaliziranja i dekriminaliziranja i svoja saznanja kao preporuke predaje zakonodavcu i onima koji primenjuju zakon (Schneider).15 _ Nauka koja proucava faktore i procese strategije i tehnike koje su najbolje za borbu protiv njega i ako je moguce za njegovo suzbijanje (Gassin).16 _ Ucenje o stvaranju zakona, kršenju zakona i odgovorima na kršenje zakona (Meier).17 Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju odredenu naucnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvacene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojecih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajuci, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijskoempirijska,

interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. Odredivanje predmeta izucavanja kriminologije usko je povezano sa odredivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znaci utvrditi šta kriminologija izucava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naucnim disciplinama. Iako znacajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno medu kriminolozima. Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja, što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. Postoje razlicita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izucava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sinteticka nauka.18 Medutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajednicko je da kriminalitet cini najvažniji polazni elemenat za odredivanje predmeta kriminologije. Šta je predmet izucavanja kriminologije? Kriminološka shvatanja krajem 19. i pocetkom 20. veka bila su usmerena pretežno na coveka-delinkventa, koji je smatran osnovnim predmetom kriminološkog izucavanja (Lombroso, Ferri, Garofalo, Aschaffenburg i dr.). Francuski kriminolozi Lenjel-Levastin i Stanciju (Laignet-Lavastine i Stanciu) smatrali su da je kriminologija "kompletna nauka o coveku, odnosno da predstavlja kompletno i integralno proucavanje coveka sa stalnom preokupacijom boljeg upoznavanja uzroka i lekova za njegovu antisocijalnu aktivnost"19, a da je predmet kriminologije je "covek, tj. zlocinac", taj "prvi stožer kriminologije", jer je "žica zlocina usadena u coveka". Svodenje predmeta kriminologije na pojedinacnu aktivnost delinkventa bilo je jako izraženo i 50-tih i 60-tih godina 20. veka kod pojedinih
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

autora, na primer kod E. de Grefa (Etienne de Greff), koji je razvio teoriju procesa "prelaska na delo", tzv. "dinamicku kriminologiju", dok je ucenje o uzrocima dovelo do nastanka "kriminalne etiologije" ili "etiološke kriminologije". Slicno Etjen de Grefu, francuski pravnik Pinatel i profesor Univerziteta u Rimu di Tulio (Benigno di Tullio), stavljaju u prvi plan proucavanje licnosti delinkventa i govore o klinickoj kriminologiji. Sa javljanjem shvatanja o društvenim uticajima kao kriminogenim faktorima, kriminološka izucavanja se proširuju, pa se navodi da predmet kriminologije, pored delinkventa, obuhvata i kriminalnu aktivnost. Americki kriminolozi Mejbl Eliot, Saderland, Kresi i Zauer (Mable Elliot, Sutherland, Cressey, Sauer) naglašavaju društvenu uslovljenost kriminalnog ponašanja, sagledavaju kriminalitet kao proizvod odredene društvene strukture, cime sadržina predmeta kriminologije dobija nove elemente i novu dimenziju.

22 Kriminologija Iz navedenih razlicitih shvatanja predmeta kriminologije može se zakljuciti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije ukljucujuci niz posebnih nauka i naucnih disciplina.20 Drugi pisci su isticali da predmet kriminologije sacinjavaju krivicno delo i krivicna sankcija. kao i kriminologija. veka javilo se shvatanje po kome "ne dovodi delinkvencija do društvene kontrole. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom. ali one imaju svoju samostalnost. U okviru socioloških shvatanja 60-tih godina 20."21 Pristalice ovog shvatanja smatraju da predmet kriminologije nije „prelazak na delo“. sudove i korekcione sisteme u pojedinim zemljama (kriminolozi proucavaju razne aspekte delovanja policije: diskreciona prava policije. proucavanje njegovih posledica po društvo. Radzinowiz. vec sociološka analiza mehanizama društvene kontrole. kriminologija obuhvata i kriminalnu politiku jer je "korisno da društveno reagovanje protiv zlocina bude u tesnoj i stalnoj vezi sa krivicnim delom. vec je društvena kontrola ta koja dovodi do delinkvencije. njegove manifestacije i uzroci. propuštanje od strane policije da uhapsi sumnjivo lice. koja treba da pokaže kako krivicnopravni sistem "stvara" delinkventa. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najcešce povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. po našem mišljenju. od stvaranja krivicnog zakona do primene krivicnih sankcija. Metodi borbe se ne mogu poboljšati ako se dublje ne sagleda priroda zlocina". Sutherland. svoj poseban predmet i metod izucavanja. okoline i medija.) i odgovore na kršenje zakona. odnosno policiju). Stoga. ucenje o kršenju zakona (odnosi se na krivicnopravni sistem. zatim rasprostranjenost kriminaliteta. Tako prema Hentigu (Hans v. Predmet kriminologije po Majeru (Meier) obuhvata ucenje o stvaranju zakona (kao deo sociologije prava bavi se procesom po kome su neka pravila inkorporisana u zakone a neka nisu). Sve navedene nauke i niz drugih nauka i naucnih disciplina svojim znanjem svakako pružaju dragocenu pomoc prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. kriminalistikom ili penologijom.Dalje proširivanje predmeta kriminologije ide u pravcu proucavanja mera protiv izvršioca krivicnih dela. Pojedini kriminološki pisci proširuju predmet kriminologije sociološkim proucavanjem krivicnopravnih normi (L. korišcenje ilegalnih fizickih sredstava protiv gradana od strane policije i sl. opšta prevencija. Cressey). kao i reakcija žrtve. Henting). predmet proucavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna . sociologijom zakona. dovodi do nagomilavanja i razudenosti niza razlicitih cinjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proucavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja.

upotrebljavali su najpre Rimljani za oznacavanje sudske odluke ili presude. dinamika. Tako se razlikuje kriminalitet u odredenom vremenu i na odredenom prostoru zavisno od društvenog sistema i državnog uredenja. II POJAM KRIMINALITETA Kriminalitet je negativna društvena pojava. kasnije se taj termin koristi za oznacavanje neosnovane optužbe. predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. . on se stalno menja. okrivljenja ili prekora. pojedinosti na koje se žali tužilac. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci . strukturalne promene. struktura. Medutim. Ljudsko društvo od pocetka svog nastanka poznaje nacine ponašanja koji se nazivaju kriminalitetom ili zlocinom. devijantno ponašanje. pa. Istorijski posmatrano rec zlocin. kojim se se ugrožavaju osnovna moralna osecanja solidarnosti (izvršenjem krivicnih dela protiv licnosti) i poštenja (izvršenjem krivicnih dela protiv imovine). pored zakonskog. dok su drugi negirali mogucnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. odnosno zlocin i da li je uopšte podesno naucno izucavati ovu pojavu. kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo. postoji "prirodni kriminalitet". uslovi i povodi kriminalnog ponašanja).opšti i neposredni. Definicije kriminaliteta su razlicite. Da li ce jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od politicara koji kreiraju zakon. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka koja bi važila za sve zemlje i sva vremena. Kriminalitet nije statican i fiksno odreden. Kasnije. vec ima veliki uticaj na delinkvente. postoji i veliki broj definicija kriminaliteta. one koji štite krivicnopravni sistem. prestupništvo. obim. zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti. delinkvencija. žrtve. Sa razvojem društva i kulture menjao se broj i sadržaj kažnjivih ponašanja. cesto medusobno suprotne uz upotrebu razlicitih sinonima: zlocin. sudija koji ga tumace i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. društveno negativno ponašanje. antisocijalno ponašanje i sl. ali i na sve ostale gradane. koja je. Saglasno ovoj definiciji. pojedini pisci nastoje da nadu takvu definiiju kriminaliteta Glava PRVA – Pojam. govorio je da. predmet. Definicija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta.pojava. razlikuju se makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu) kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. "crimen". _ Jedan od predstavnika pozitivne škole Garofalo. u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet. Važno je napomenuti da proucavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno.

Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivicnopravna i kriminološka izucavanja nisu bila jasno razgranicena i kada odnos izmedu krivicnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. _ Lagaš (Lagache) je isticao da je zlocin agresija u odnosu na vrednosti jedne društvene grupe koju vrše njeni pripadnici. Prema vecini pisaca (Mergen. vec i kao društveni fenomen. koji je uvela klasicna krivicnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogucava sigurnost u pogledu obima i sadržaja ucinjene protivpravne radnje. a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. S obzirom na veliki broj i razlicitost definicija kriminaliteta. Quinney. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguce odrediti bez krivicnog prava. Teškocu koja postoji u tom pogledu pokušacemo da savladamo polazeci od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta.23 Krivicnopravna definicija zasniva se na principu zakonitosti. Kriminologija U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. Tako se predmet kriminologije ogranicava na krivicna dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. smatra Dirkem. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje . Pritom. U tom periodu krivicno pravo je imalo odredena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivicno delo ne samo i iskljucivo kao pravni. _ Francuski sociolog Dirkem Emil (Durcheim Emille) definiše kriminalitet kao povredu cvrstih i definisanih stanja kolektivne svesti. pretnja kaznom podesna je da nagovesti razliku izmedu zlocina i povrede moralnih i društvenih normi. _ Selin (Seelin) formuliše definiciju kriminaliteta kao aktivnost clana jedne grupe koju osuduju ostali clanovi te grupe. Würtenberger). koji prihvataju uže pravno definisanje. veoma je teško navesti i sistematizovati sve postojece definicije. Ove dve definicije najcešce su zastupljene u naucnim radovima i najvažnije su za odredivanje predmeta kriminologije. Sauer. Krivicnopravno definisanje kriminaliteta Izucavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivicnopravne nauke. 1._ Feri (Ferri) je isticao da krivicno delo treba shvatiti kao radnju koja potice iz egoistickih i asocijalnih pobuda i kojom se vredaju uslovi života i moral jednog društva na odredenoj etapi razvitka. kriminalitet cine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela.

individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. bile su kritikovane kao formalno-dogmatske. koji je smatrao da je zlocin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. u društvu postoje takva ponašanja. preuske. izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i sl."24 Pravno definisanje kriminaliteta. psihološku i drugu analizu odgovarajucih pravnih normi i kriminalnog ponašanja. Osim toga. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. pojave i procesi. vec i druge kažnjive radnje. posebno uže pravne definicije. uz sociološku. njegov obim. struktura i . To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora.). koji je zbog svog društveno protivnog dejstva pravno zabranjeno i kaznom ugroženo. KRIMINALNO PONAŠANJE kao pojedinacno. Ovako shvacen kriminalitet ima kvantitativno odredenje. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika". nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru. Uže pravno definisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivicnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta. Ovo shvatanje potice od Ferija. Prema širem pravnom definisanju kriminalitet se odreduje i kao pojedinacno krivicnom sankcijom ugroženo ponašanje ili kao skup takvih ponašanja koji može biti prostrorno i vremenski ogranicen (Acimovic. odnosno isticanje da je zlocin "krivicno-duševno-telesno ponašanje coveka. tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivicna dela predvidena krivicnim zakonodavstvom jedne zemlje. koji se dogadaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sa pravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše.(cinjenje ili necinjenje) za koje po važecim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreci sankciju.). 2. M. KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. kao i neuskladenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. To znaci da se prilikom definisanja kriminaliteta polazi od krivicnopravne definicije u širem smislu. Interesantna je i Zeligova definicija kriminaliteta kao pojedinacne pojave.

Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: .druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. 1978). kao i ponašanje gradana. Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost. Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proucavati kao suština kriminaliteta. Na taj nacin ponašanje vlade može biti smatrano kriminalnim ponašanjem. sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. Tacnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinacnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen (Gassin. a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva.dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. 2. ponašanje koje ometa ljudski razvoj. moralnih. posebnog i pojedinacnog. Kriminalitet je društveni fenomen. pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja. 1990). obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu. napredak i potencijale. . Herman i Julia Švedinger (Herman i Julija Schwedinger) smatraju da je kriminalno ponašanje. Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih. Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuca ekonomska klasa. Odnos izmedu ove Glava PRVA – Pojam. predmet. bez obzira na svoj legalni status.u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite (William Chambliss. To ponašanje može da se ispolji u formi propuštanja zakona da zabrani zagadivanje vazduha i vode ili u stavljanju van zakona mirnog protesta protiv vlade. Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proucavanje.prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih. kao ljudska i društvena realnost. ne samo legalnih normi ponašanja. . pa je .25 U okviru socioloških definicija postoji veliki broj razlicitih shvatanja. Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona. Kriminologija treba da proucava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ogranicena promenama zakona. kulturnih. Krivicno delo. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka dve pojave moguce je posmatrati kroz dijalekticku povezanost opšteg. proucavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt izmedu kultura. daleko širi od okvira koje pruža krivicno pravo.

što se ne može postici sociološkim definicijama (Kaiser. omogucava da se kriminalitetom proglasi svako društveno ponašanje suprotno odredenim pravilima (moralnim. Sociološke definicije kriminaliteta zasnivaju se i na novijim shvatanjima sociologije o položaju i ulozi pojedinca u društvu. obicajnim) u društvu. vec se oslanja na njegov procesni razvoj. Delay. koji prihvata psiho-socio-dinamicku definiciju i istice da je zlocin ponašanje (cinjenje ili necinjenje) koje je putem interakcije u društvenim i individualnim procesima kriminaliziranja obeleženo kao kriminalno. Sociolog Džilin (Gillin). koji po mišljenju sociologa (Stoetzek. Švedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (razlicit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava. G. Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija. a trecoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni. Dahrendorf) obuhvata celokupnost stavova. tako da se orijentiše na kriminalnu stvarnost i da kriminalitet ocenjuje ne samo kao krajnji proizvod. Širi koncept sociološkog definisanja koristi. na njegovo nastajanje. Sem toga. pored pojmova kriminalitet i . Široki koncept sociološkog definisanja kriminaliteta dozvoljava arbitrarnost u odredivanju kriminalnog ponašanja.27 Suština ove definicije je u Kriminologija tome da uzima u obzir reakciju na kriminalitet. vrednosti koju društvo za svaku licnost sa odredenim statusom u društvu propisuje.kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. Sociološke definicije se kritikuju kao neodredene i konfuzne jer isuviše proširuju pojam kriminaliteta. istice se da samo pravna definicija omogucava sigurnost u pogledu obima i strukture sadržaja kriminaliteta. dovodi do uspostavljanja povezanosti izmedu sociološkog i pravnog razmatranja kriminaliteta.29 Koncept socijalne uloge. Linton.26 U sociološke definicije spada i definicija nemackog kriminologa Šnajdera. koji je znacajan za americku kriminalnu sociologiju. Ljudi koji imaju moc stvaraju i uticu na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno. To svakako unosi veliku nesigurnost u definisanju onih ponašanja koja se smatraju kriminalitetom. definisao je zlocin kao "ponašanje koje grupa koja poseduje neophodnu snagu da sprovede svoje mišljenje smatra za narocito društveno štetno"28. od njega ocekuje i preti odredenom sankcijom za neispunjenje ocekivane uloge. nacina ponašanja. Svaka od ovih definicija može biti kritikovana.).

proucava povezanost ostalih oblika devijantnosti sa kriminalnim ponašanjem i kriminalitetom uopšte. tamo gde pojedinci žive na ivici "normalnog" društva koje ne povlaci stalno pravne sankcije. veca je i potreba za definisanjem pojma devijantnosti. Devijantnost se zbog toga nalazi izmedu kriminaliteta i razlicitosti. rasudivanja o tome šta je prihvatljivo. sociologije devijantnog ponašanja i sociologije devijantnosti. On ova tri fenomena posmatra kao stepene odstupanja od pravila ili normi društva. prekomerno uživanje alkohola (alkoholizam) i opojnih droga (narkomanija). U “Pravilima socioloških metoda”. ne mora uvek da bude i uocljivo. a ne kroz zvanicne reakcije i norme ponašanja.1.30 Društvene devijantnosti i devijantna ponašanja predmet su izucavanja posebnih disciplina: socijalne patologije. Ono što je devijantno. Kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija 1. Zbog toga kriminologija. Senzibilnosti. telesne povrede). ostaju van dometa kažnjavanja i ne Glava PRVA – Pojam.delikvencija. ili da se toleriše kao jedna od razlicitosti. a šta nije. individualne razlicitosti su te koje cine samu suštinu ljudskog društva. predmet. Dirkem opisuje kompleksne odnose izmedu kriminaliteta. uglavnom sa sociološkog i medicinskog stanovišta. devijantnosti i razlicitosti. uslovljavaju ga ili cak prouzrokuju. Što su vece razlicitosti. Definicije devijantnosti i kriminaliteta se oslanjaju na naucne analize datih društvenih uslova i situacija. S druge strane. Ove pojave izazivaju pažnju društvene zajednice. Kriminalitet i devijantnost su zbog toga posledice društvenih razlicitosti koje postoje u svakom društvu. III PODELA KRIMINOLOGIJE 1. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka predstavljaju kriminalitet u širem pravnom smislu.društvene devijantnosti i devijantnog ponašanja. tj. Medutim. Kriminalna fenomenologija . Kriminalitet znaci društvenu zabranu na zvanicnom nivou. variraju od društva do društva. dok je devijantnost najcešce zabranjeno ponašanje od strane društva. iako nema za predmet izucavanja ostale oblike devijantnosti. pojam devijantnosti . homoseksualnost) može u postmodernom društvu da bude okarakterisano kao izbor nacina života. a nedostatak droge može da utice na izvršenje teških krada. Preterana upotreba alkohola u vezi je sa nasiljem u porodici (ubistvo. krada i ubistava. i ono što je u tradicionalnom društvu neprihvatljiva razlicitost (npr. Na primer. istraživanja pokazuju da su ovi oblici devijantnosti u vezi sa kriminalnim ponašanjem.

tipovi delinkvenata.Termin "fenomenologija" (od grcke reci "phainómenon" .na primer. Ž. nacina izvršenja krivicnih dela.ono što se vidi.ucenje. njihovog ponašanja i tipologije. Smatra se (Exner. U novijoj kriminološkoj literaturi istice se da predmet izucavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike. odnosno kažnjivih radnji. falsifikovanja novcanica i sl.. i "logos" .. Kriminologija prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu. brojno stanje.). Kupcevic-Mladenovic.32 Po Grosu (Gross).). nacina života delinkventa. dinamiku prestupništva. koja se sastoji u izucavanju pojavnih oblika krivicnih dela. nauka) oznacava deo filozofskog ucenja o pojavama. Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zlocina". Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. koji se razlikuje od posebnih znacenja u okviru pojedinih nauka. nacin. istraživanje. R.) da pocetak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734. fenomenologija se bavi izucavanjem spoljašnjih simptoma na koje uticu unutrašnji dogadaji.). oblici ispoljavanja profesionalnih prestupnika". Pinatel naglašava da izucavanje kriminalne stvarnosti obuhvata kriminalnu fenomenologiju. koja je posvecena proucavanju spoljašnjih formi zlocina (kriminalna morfologija) i stvarnih formi zlocinca. tehnike provaljivanja. F. Grasberger (Grassberger) istice da fenomenologija obuhvata morfologiju zlocinstva i oblike egzistencije zlocina. sredstva itd. M.). kao i uslova zlocina . posledice prestupništva. To je enciklopedijsko znacenje ovog termina. koji je opisivao pojedine kriminalne slucajeve31. etiološku . strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinovic. Izucavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemacki teoreticari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije. strukturu. Nemacki teoreticar klasicne krivicnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zlocina isticuci potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivicnih dela (vreme. ponašanja (Horvatic. strukturu i klasifikaciju prestupništva. prestupnike i oštecene. rasprostranjenost. Zelig tvrdi da je kriminalna fenomenologija "opis specijalnih pojava oblika izvršenja zlocina . što se ispoljava.

neevidentiran broj krivicnih dela i izvršilaca. koji se prati na osnovu statistickih podataka iz statistickih evidencija o kriminalitetu. broj izvršilaca. krivicna dela protiv dostojanstva licnosti i morala. Kod odredivanja tacnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta. pri cemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identicnim pojmom u kriminalistici (Horvatic). prinude. kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivicnih dela (na primer. imovinski kriminalitet. nacinu. struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivicnih dela koja vrše muškarci i krivicnih dela koja vrše žene itd. uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika). imovine. imovinski kriminalitet obuhvata krade. vremenu. . sredstvu i mestu izvršenja. težini kažnjivih ponašanja. punoletnih i maloletnih izvršilaca itd.). politicki kriminalitet. prevare. mogu se posmatrati sa razlicitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja. privredni kriminalitet. nepoznat. broju izvršenih krivicnih dela (primarni kriminalitet. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivicnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu.). struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivicna dela ubistva. profesionalni kriminalitet itd. Na primer. recidivizam). utaje. kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (nacin izvršenja) kažnjivih ponašanja. protiv života i tela. objektu napada ili objektu krivicnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. krivicna dela protiv imovine. Iz navedenih definicija može se zakljuciti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave.(geneticku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama. može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivicnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivicna dela protiv života i tela.). polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena). prekršaji protiv javnog reda i mira. telesne povrede. V. v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru odredenih pojavnih oblika kriminaliteta. privrede). poreklo i razvoj prestupništva (Pešic. prekršaji u saobracaju itd.

starosti i sl. polu. kriminalna fenomenologija nije ništa manje znacajno podrucje izucavanja. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka (ukupan broj izvršenih krivicnih dela) u periodu 2000-2005. obim. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. maloletnicke delinkvencije. 1. postojecih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivicnog zakona. stagnirao ili je bio u porastu. Na primer. predmet. dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama. u Srbiji opao. uz pomoc statistickih podataka posmatra se da li je kriminalitet Glava PRVA – Pojam. struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da uticu na stanje i razvoj manjih ili vecih društvenih grupa i pojedinaca.2. vremena. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki znacaj: omogucava da se uvidi potreba za odredenom društvenom reakcijom i da se postojeca društvena reakcija shvati. društvenih prilika i okolnosti. Iako vecina autora istice da je kriminalna etiologija "centralno podrucje" kriminologije. u gradovima i selima. ukazuje da odredeni obim.Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. politickog. strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja cine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguce je posmatrati i statisticki pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta – privrednog. kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih. struktura. pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta. Pojavni oblici. imovinskog. Proucavanje obima. ucenje) izvorno . Kriminalna etiologija Termin "etiologija" (od grckog "aitía-uzrok i "logos"-nauka. cime se odustaje od dalje krivicnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija). U okviru istraživackih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. ili. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamican proces. U okviru kriminalne fenomenologije izucava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja.

dok su drugi insistirajuci na utvrdivanju uzroka. Pri tome. mnoga pitanja iz ove oblasti ostala su i dalje nerazjašnjena. Wilkinsa. posebne. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne. osnovna su pitanja kriminologije kao teorijske i empirijske nauke. Jambu-Maerlin). Nagela. Tako Lang (Lange. kako dolazi do toga da je kriminalitet žena znatno manji od kriminaliteta muškaraca. zar ne mora agresivnofrustracioni mehanizam da dovede do povecanja kriminaliteta kod svih grupa ciji je status ucinjen nesigurnim ili marginalnim ili koji žive pod akutnim Kriminologija kulturnim konfliktom. stoji bespomocno pred ogromnim porastom kriminaliteta. poticaj. koja ukazuju na lutanje kriminalne etiologije: kako objasniti ogroman kriminalitet blagostanja i nasuprot tome mali obim kriminaliteta izbeglica. starijih ljudi. Medutim. Levasser. Uzrocnost javljanja kriminaliteta i kriminalnog ponašanja. Kriminalna etiologija se najcešce deli prema prirodi faktora koji deluju na . hvaljenoj zemlji kriminologije. što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. nije iskljuceno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proucene covekove licnosti. neposredne uzroke. uslovi koji doprinose njihovom javljanju i povodi koji do toga dovode. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja.33 Na neuspeh savremenog društva da suzbije kriminalitet zbog nemogucnosti otkrivanja uzroka kriminaliteta i socijalno patoloških pojava. Uprkos razlicitim shvatanjima. motivacija. namera) ili nabrajali niz cinilaca koji deluju na pojavu kriminaliteta.) u knjizi "Zagonetka kriminalitet" postavlja sledeca pitanja. kako je moguce da se u SAD. Stefani. prakticna istraživanja su takode brojna. teško osakacenih. sila. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). Danas se ovaj pojam upotrebljava izvan filozofije za oznacavanje dela nauke ili naucne discipline koja proucava uzroke i uslove javljanja pojave koja je predmet proucavanja te nauke. može se reci da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinacni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrdene. stranih radnika. R.je oznacavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. oznacavali pojam uzroka razlicitim terminima (faktor. ukazivali su mnogi pisci (agnosticisticke pozicije Mannheima.

javljanje kriminaliteta, na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. Egzogena etiologija se odnosi na izucavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene kulture i strukture, uslova života, delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu, školu, grupu, sredstva masovne komunikacije, sukoba kultura, razlicitih shvatanja o vrednostima, druga devijantna ponašanja itd. Endogena etiologija izucava uticaj licnih osobina, psiholoških karakteristika, crta licnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije licnosti", zašto pojedina lica vrše krivicna dela u odredenim socijalnim uslovima, a druga u istim tim uslovima to ne cine, kakav uticaj na kriminalitet imaju psihicki procesi (licni intelektualni procesi: mišljenje, ucenje, inteligencija, opažanje; emocionalni procesi ili osecanja i voljni procesi-motivacija) i psihicke osobine (navike, sposobnosti, temperament, potrebe, interesi). Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrdivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora - neposrednih cinilaca kriminalnog ponašanja.34 Kriminalitet kao masovna društvena pojava ima opšte uzroke u raznim oblastima društvenog života - ekonomskoj, politickoj, pravnoj, moralnoj, kulturnoj. Kao pojedinacna pojava kriminalitet može da bude prouzrokovan nizom raznih kriminogenih faktora ili objektivnim i subjektivnim okolnostima koje dovode do njegovog javljanja. Medu kriminogenim faktorima moguce je razlikovati uzroke (sa vecim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta, cesto presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje),35 uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivicnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). Podele kriminogenih faktora razlicite su u kriminološkoj literaturi. Kriminogeni faktori se dele na: antropološke, fizicke ili kosmotelurne i društvene (Feri), društvene i individualne (Grispigni), endogene i egzogene (Tarde), objektivne i subjektivne, neposredne sociogene faktore i licnost delikventa (Milutinovic).
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

Opšti uzroci kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene strukture,

društveno-ekonomskog sistema i odnosa u svim sferama društvenog života, povezani su sa posebnim i pojedinacnim faktorima koji deluju u porodici, školi, profesionalnom, klasnom, društvenom statusu, u okviru pojedinih užih i širih društvenih grupa. Uzrocnost pojedinacnog kriminalnog ponašanja ne može se posmatrati i izucavati izvan opšte uzrocnosti, niti se u opštoj uzrocnosti mogu zapostaviti posebni i pojedinacni uticaji.

2. Opšta i klinicka kriminologija

2.1. Opšta kriminologija Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). Na III Medunarodnom kongresu za kriminologiju (Beograd, 1973.) klinicka kriminologija je oznacena kao jedna od osnovnih tendencija u savremenoj kriminologiji, pored socijalnog interakcionizma i kriminalno politickog prilaza, ili kao poseban pravac u kriminologiji. Prema Pinatelu36 opšta kriminologija u suštini ima za predmet sredivanje, uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih kriminoloških nauka ili posebnih, tj. specijalizovanih kriminologija, kao i njihovo sistematsko izlaganje. Opšta kriminologija je enciklopedijska i sinteticka, razvija se u vertikalnoj ravni i nalazi se na vrhu piramide sastavljene od kriminoloških nauka ili posebnih kriminologija. Kao naucna kriminologija, opšta kriminologija treba da zbliži i uporedi podatke izdvojene od specijalnih (posebnih) kriminologija koje se odnose na manifestacije, uzroke i posledice kriminalne pojave (kriminalna biologija ili biološka kriminologija, kriminalna psihologija ili psihološka kriminologija, kriminalna sociologija ili sociološka kriminologija). Slicno Pinatelu, autori LenjelLevastin i Stanciju, smatrali su da ce se posebne kriminologije sjediniti u opštu kriminologiju "kao kakvu prostranu i plodonosnu deltu". Ovo tvrdenje je bilo cesto osporavano, pa je opštoj kriminologiji cak negiran svaki naucni karakter. Opšta kriminologija može imati razlicite pravce: istorijske, teorijske, deskriptivne i diferencijalne prirode. Pored istorijskog pregleda kriminoloških izucavanja i odredivanja operativnih pojmova kriminologije, opšta kriminologija obuhvata izucavanje osnovnih kriminoloških teorija i hipoteza, metoda i izvora kriminologije. 2.2. Klinicka kriminologija Klinicka kriminologija, prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija, predstavlja jedan kriminološki pravac, koji se, za razliku od opšte kriminologije, sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju, uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". Kroz

multidisciplinarni pristup treba oceniti proucavanog delinkventa, formulisati hipoteze o njegovom buducem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat.37 Razvoj klinicke38 kriminologije može se pratiti pocev od Lombroza, italijanskog lekara, koji je medu prvima ukazao da treba izucavati zlocinca a ne zlocin.
Kriminologija

Garofalo je istakao važnost socijalne ankete, a Pende, profesor patologije i klinicke metodologije u Rimu, naglašavao je da treba ispitati da li kod zlocinca postoje kakve promene unutar sistema od koga zavisi njegovo ponašanje. Medu kasnijim teoreticarima klinicke kriminologije u Italiji posebno se isticao lekar, direktor Instituta za kriminalnu antropologiju Univerziteta u Rimu, Benigno Di Tulio, koji je smatrao da treba primeniti "klinicki kriterijum" pri izucavanju kriminaliteta, da treba proucavati covekovu licnost u svim aspektima, kao jedinstvo gde se široko ujedinjavaju nasledene i stecene snage, biološke, psihološke, socijalne i kulturne.39 Kanepa Dakomo (Canepa Giacomo) profesor kriminalne antropologije na Medicinskom fakultetu u Denovi, na Medunarodnom kongresu za kriminologiju u Beogradu 1973. u referatu "Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata", istako je da problem licnosti spada u oblast nauka klinickog posmatranja i da "licnost proizilazi iz skupa elemenata sa fizickog i psihickog aspekta da bi smo je razlikovali od drugih".40 Za razvoj klinicke kriminologije u Francuskoj znacajni su LaignelLavastine, Stanciu, Pinatel, Favard; u Belgiji Versele i De Greff; u Švedskoj Kinberg. U Nemackoj se kriminolog i pravnik Mergen zalagao za kriminološku kliniku, dok su Lenc i Zeelig u okviru kriminalno-biološkog pravca predlagali biološko i psihološko proucavanje individualnog prestupnika. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke kriminologije su: opasno stanje, problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata, a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod.41 Pojam opasnog stanja, kako tvrdi Pinatel, vlada klinickom kriminologijom. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo, odredujuci ga ne kao pravni pojam, vec kao stvarnost koja se može klinicki posmatrati. Pojmom opasnog stanja Garofalo je oznacavao najpre postojanu i aktivnu izopacenost prestupnika i kolicinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane, odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog

De Greff. intelektualne. Ali. centralno jezgro upravlja prelaskom na delo. kada nešto radimo. 7. on se trudi da to eliminiše povratkom ka . covek je sklon da izabere sigurnost nasuprot osecajnosti. sklonost ka prelasku na delo izražava takvu strukturu licnosti koja se naziva kriminalnom licnošcu. koji deluje u vidu odricanja sebe samog i potpunog prihvatanja drugog. 5. zlocinac je covek kao i drugi. kako se u ovom izboru osuduje na samocu. 2. agresivnost i afektivnu ravnodušnost. bekstva. koji doprinosi samoodržanju i ispoljava se putem straha. Razmatranje problema kriminalne licnosti prošlo je kroz tri faze razvoja.42 U prvoj fazi naglašava se apsolutna specificnost kriminalne licnosti Lombrozo (Lombroso). ta specificnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. varijante upravljanja nacinima izvršenja dela. Ljudskom psihom upravljaju dve kategorije instinkata: l. labilnost. u drugoj fazi. Gemellio. 2. u trecoj fazi (Di Tullio. odredene su našim instinktima (nagonima). U dijalektickoj dinamici dveju kategorija instinkata. osvetljavaju opšti pravac. nutritivne i seksualne potrebe. 3. isticao je da. tako da je teorija o kriminalnoj licnosti samo "radna hipoteza". tehnicke sposobnosti. 8. kriminalna licnost se opisuje pomocu psiholoških crta licnosti koje se grupišu u centralno jezgro i varijante. koji se od drugih ljudi razlikuje sklonošcu za prelazak na delo. stupanj uspešnosti i motivaciju. iz koje proizilaze teškoce i osecanje krivice. pod uticajem psihoanalize. a varijante se odnose na fizicke.stanja dodao formulu o prilagodavanju. instinkt simpatije. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 4. razlika je samo u stepenu ispoljavanja. cak i radnje za koje smatramo da imaju najveci moralni znacaj. predmet. Glava PRVA – Pojam. Pinatel) se tvrdi da je koncept kriminalne licnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. 6. Pinatel je teoriju o kriminalnoj licnosti izložio u osam tacaka: 1. Predmet klinicke kriminologije je prelazak na delo. centralno jezgro obuhvata egocentrizam. instinkt odbrane.43 Belgijski profesor Etjen de Gref zastupnik koncepcije prelaska na delo u okviru klinicke kriminologije. kriminalna licnost je dinamicka struktura. ali i agresije. Medutim. koja se odnosi na istraživanje "mogucnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da ce u njoj prestupnik prestati da bude opasan. mi mislimo da to cinimo po svojoj volji.

Univerzitetska kriminologija Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa Sabo (D. 3. metoda za osnivanje statistike o zlocinima i zlocincima). odeljenja za zaštiti dece. ali poremecaj karaktera i nedostatak inteligencije nece dozvoliti ispravljanje ponašanja i favorizovace prelazak na delo. Univerzitetska istraživanja se karakterišu velikom raznolikošcu. koji je uslovljen razvojem naucne tehnologije i metodologije. Klinicka kriminologija. medicinsko-psihološko odeljenje. Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika.1.drugom . Szabo) i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). klinickoj kriminologiji se mogu staviti odredene kriticke primedbe. policije. kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slucaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoc specificnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina.bližnjem. Medutim. Ova istraživanja se prema shvatanju Gibens (Gibbens) odnose na cetiri grupe pitanja: proucavanje društva (nesvesno kriminalno ponašanje i neevidentirano od strane vlasti ili javnosti. proucavanje društvenih institucija (sociološko proucavanje o funkcionisanju sudova. stalnim porastom istraživackih instrumenata. Univerzitetska i primenjena kriminologija 3. ocenjuje proucavanog delinkventa. proucavanje delinkvenata (fenomenološka i psihološka proucavanja koja se narocito odnose na nove tipove delinkvenata. istraživaca. stav javnog mnjenja u odnosu na težinu zlocina i postupanje sa Kriminologija delinkventima. predvida njegovo buduce ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja. znacajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinacne pojave. društvene faktore i okolnosti koje uticu kako na formiranje licnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja. unidisciplinarnim karakterom. Svesne i voljne funkcije imaju svoju ulogu u ovom pretvaranju osecanja i ponašanja. . dejstvo ukidanja kazni.44 Klinicka kriminologija osvetljava psihološka svojstva licnosti delinkventa. ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta. sociologija medicinskih i sudskih odeljenja namenjenih zlocincima). ali ne i društva.

47 centar za izucavanje celokupnog sistema pravosudne administracije (policija.46 3. Prema modelu primenjene kriminologije. zatvorska administracija i dr. ciji bi cilj bio da se umanji potreba i želja za cinjenjem zlocina. kriminološko istraživanje ima tri funkcije: prevenciju zlocina i rehabilitaciju zlocinca. Od deskriptivne i akademske biopsihološke discipline. tipologija delinkvenata. kriminologija se razvija u socijalnu. pravosudni. Pošto je kriminologija sastavni deo humanitarnih nauka primenljivih u pravosudnoj upravi. proucavanje institucija za tretman (komparativno proucavanje tretmana. važno je da se univerziteti opreme takvim akademskim strukturama kako bi udovoljili potrebama profesionalnog osposobljavanja i naucnog istraživanja.proucavanje kriminalnih karijera. karakteristike kaznenopopravnih zavoda i sredstva koja omogucavaju da se dobije ili izmeni ucinjena transformacija. kontrolu kriminaliteta.45 Univerzitetska (akademska) kriminologija izazvala je otpor i primedbe od strane administrativnih organa (pravosude. Glavni cilj istraživanja je smanjenje ukupnih društvenih troškova koji prate kriminalitet.2. etiološka izucavanja nekog tipa delinkventa u odnosu na primenjeni tretman). u prevenciji kriminaliteta i tretmanu delinkvenata. policijski i popravni sistem. sudovi. dužina tretmana. . ekonomsku i politicku disciplinu sa analitickom i dinamickom tendencijom. Aplikativna (primenjena) kriminologija Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. suzbijanje i kontrola kriminaliteta. Zbog toga je došlo do osnivanja istraživackih službi u ministarstvima pravde u nekim zapadnim zemljama i do dogovora sa univerzitetskim centrima za realizaciju istraživanja sa prakticnim (aplikativnim) karakterom. centar za istraživanje represije i kontrola kriminalne aktivnosti. Model organizacije primenjene kriminologije može doprineti razvijanju racionalnije administracije pravosuda u okviru posebnih istraživackih instituta i centara. koji je dao Sabo. uticaj postpenalne pomoci na efekt tretmana). policija. kao što su: centar za izucavanje prevencije i rehabilitacije. razvijanje boljih sredstva za prevenciju.) uz naglašavanje da "cista kriminološka istraživanja" nisu u stanju da doprinesu funkcionisanju administracije pravde. ciji bi cilj bio da ucini težim izvršenje zlocina i poveca opasnost da bude uhvacen.

pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. Exner. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naucnih disciplina. interesovanja i mogucnosti istraživaca. kriminologijom su dominirale razlicite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izucavanja . Sem toga. posebno društvenih i pravnih nauka. Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka nezadrživo rastu finansijski troškovi namenjeni funkcionisanju sistema krivicnog pravosuda.). ciji bi cilj bio smanjenje troškova operacija. Medutim. izucavana separatno. Kao i u oblasti drugih nauka. Fundamentalna istraživanja treba da otvore put primenjenim istraživanjima. Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije. Navedeni model primenjene kriminologije Sabo smatra racionalnim i prihvatljivim. Drugi nacin za realizaciju primenjene kriminologije sastoji se u postojanju istraživaca u pojedinim administrativnim službama. Kleinschmidt i dr. Mezger. sociološka kriminologija. treba negovati fundamentalna i primenjena istraživanja.kriminaliteta.) koja je obuhvatila kako antropološka . cija bi dužnost bila da realizuju istraživacke poduhvate. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naucne misli. ona nije samo rezultat. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka. kriminologija kao i svaka druga nauka. povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta. koja je proucavala kriminalitet polazeci od uticaja fizickih i organskih osobina coveka-delinkventa. Tako je ista pojava . Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. povezati ih i usavršavati zavisno od potrebe. Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemackoj (Lenz. biološka.kriminalitet. koja ce doprineti uspešnijem razvoju fundamentalnih istraživanja. tako i u oblasti kriminološke nauke.popravna služba itd. javno mnjenje neprestano ukazuje na potrebu efikasnije zaštite gradana od kriminaliteta. bez integracije svih stecenih znanja na osnovu jedinstvenog metodološkog sistema i sa istim ciljem izucavanja. psihopatološka. jer se obim kriminaliteta stalno povecava u zapadnim zemljama. vec proces razvoja specificnih znanja. Glava PRVA – Pojam. predmet. pogrešno bi bilo iskljucivo prihvatiti jedan ili drugi oblik kriminološkog istraživanja.48 IV MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA 1. psihološka. cineci sistem efikasnim.

koja je takode nastojala. posebno psihijatrije. Ova shvatanja. Gross. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama. Exner i dr. negativan efekat separatnog prilaženja bio je taj što kriminalni fenomen nije proucavan celovito i sveobuhvatno. sve do prvih decenija 20. u oblast proucavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja. koja proucava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremecaja licnosti i kriminalnog ponašanja. proucavajuci psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja. Pristalice ovog shvatanja (Grassberger. došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke.) nisu saglasni u tome koje . Kriminologija Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izucavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu. U okviru kriminalne sociologije izucava se društvena uslovljenost kriminaliteta. Keunecke. karaktera i predmeta kriminologije i usaglašavanja na nivou naucno prihvatljivih zakljucaka. opšti pojam za više naucnih disciplina. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihickih osobina coveka. Wulffen. tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima licnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. bez obzira na druga izucavanja. ciji su zastupnici bili lekari-psihijatri. Prodor medicinske misli. uslovi negativnog formiranja licnosti i drugi problemi koji su od posebnog znacaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". da objasni kriminalitet u celosti. Müller. veka. javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice izmedu psihološki normalne licnosti i patologije psihe.49 Razvoj navedenih disciplina u autonomnom pravcu doprineo je rasvetljavanju kriminalnog ponašanja sa razlicitih aspekata. Kleinschmidt. mogu se podeliti u dve grupe. opštu) i pojedinacnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. Frey. što je stvorilo niz teškoca oko odredivanja pojma. odnosno nekriminalno. ona je grupna (pluralisticka) nauka. doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije. U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina.proucavanja uzroka kriminaliteta. Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u licnosti delinkventa. Sem toga. Medutim. Nešto kasnije u Nemackoj pocinje da se razvija kriminalna psihologija. tako i psihopatološka i psihološka stanovišta.

kriminalne psihologije. Jedan broj pisaca istice da je kriminologija grupa više nauka i to: kriminalne antropologije. krivca i krivicnu sankciju. kriminalne biologije. sudske psihologije itd. Ovo je znacenje kriminologije u širem smislu. koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivicne nauke. akademik dr Toma Živanovic. delio je na pravne i nepravne. kriminalistika). penologije.50 Medutim. kriminalna sociologija. dok preostali deo cini njen sopstveni sadržaj kao rezultat posebnog metodološkog sistema i cilja. interdisciplinarna nauka o kriminalitetu. Krivicne nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivicne nauke. Pinatel. ne može da se svede samo na sintezu rezultata postignutih u drugim naukama i naucnim disciGlava PRVA – Pojam. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka plinama. viši opšti deo krivicnog prava. Zbog toga je. kao samostalna. u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju. po oceni mnogih autora. kriminalne politike. ili sve nauke koje izucavaju krivicno delo. kriminalna psihijatrija i penologija) i primenjenu (kriminalna politika. U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sinteticka nauka. kriminalna psihologija. najprihvatljivije shvatanje da kriminologija. Pluralisticko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivicnopravni pisac. cini se. Shvacena tako. Sauer. koja se zasniva na zakljuccima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje (E. Kriminologija u užem smislu svodi se najcešce na izucavanje individualnih i društvenih korena kriminaliteta. U pravne je ubrajao: krivicno pravo. kriminalne sociologije). iako ima vece naucno opravdanje od pluralistickog. kriminalne politike. Niceforo. obuhvata znanja posebnih naucnih disciplina (kriminalne antropologije. kompleksna. Koncepcija kriminologije kao sinteticke nauke.). Grispigni. kriminologija se deli na teoretsku (kriminalna antropologija.Ferri. kriminalne psihopatologije. sinteticko shvatanje kriminologije. profilakse kriminaliteta i penologije. predmet. krivicni postupak i kriminalnu politiku. Veci broj autora istice da kriminologija mora da se razvija na sintetickoj osnovi jer se sa pozicija posebnih kriminoloških disciplina ne mogu dobiti odgovori na sva pitanja koja se odnose na kriminalno ponašanje. Carrol i dr. predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralisticke nauke. Bez obzira na . formirajuci od toga deo svog sadržaja. antropologije. kriminalne psihologije i psihopatologije. odnosno na kriminalnu etiologiju. drugih pravnih i vanpravnih nauka (krivicnog prava.discipline sacinjavaju kriminologiju. Mannhiem. kriminalna profilaksa.).

tako da je kriminologija teorijskoempirijska nauka. što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zakljucivanje. krivicno procesno pravo. smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. kriminologija je empirijska nauka. Krivicno pravo kao grana pozitivnog zakonodavstva je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se. Kriminalitet je predmet izucavanja obe nauke. Sem toga. Ove nauke proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. Za kriminologiju nema apsolutnog znanja .51 Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi. 2. psihologija. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog cinjenicnog materijala o kriminalitetu. njena nezavisnost je danas nesporna. kriminologija ima odredene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izucavanja regionalnih.to što se kriminologija razvila iz drugih nauka. osnovni cilj izucavanja.teorijskog ili empirijskog. Kriminologiju i krivicno pravo povezuju predmet i cilj izucavanja. politika suzbijanja kriminaliteta. idu sa jednog nivoa na drugi. oni se stalno preklapaju.52 Proucavajuci razvoj kriminologije kao samostalne nauke zakljucili smo da kriminologija ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina. sudska psihijatrija. a borba za suzbijanje kriminaliteta krajnji. u cilju zaštite društvenog i ekonomskog uredenja odredene . vremenskih i drugih karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave. Odnos kriminologije i drugih nauka Kriminologija i krivicno pravo. jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinacno ponašanje koje ulazi u predmet izucavanja brojnih nauka i naucnih disciplina. Diferenciranje kriminološkog znanja na teorijsko i empirijsko ne oznacava svakako totalnu autonomiju jednog ili drugog. Kao samostalna nauka. nacionalnih. Njihov razvoj je zasnovan na medusobnoj interakciji i uslovljavanju. sociologija). kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. penologija.

Nauka krivicnog prava ima za predmet izucavanja naucnu obradu krivicnog (materijalnog) prava. tako da je kriminologija smatrana delom krivicnopravne nauke (pojedini autori su isticali da je kriminologija "skromna službenica krivicnog prava"). koristeci znanja nauke krivicnog prava. Samostalnost kriminologije kao nauke bila je osporavana sve do pojave pozitivistickog pravca. Prema tome. Medutim. To znaci da se krivicnopravne norme objašnjavaju sociološki. Kriminologija ima za predmet izucavanja kriminalitet kao ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. utvrduju uslovi za primenu kazni i drugih krivicnih sankcija prema uciniocima krivicnih dela. kriminalna ponašanja za koja važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije i ona kojima se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. pored ostalog.države. Povezanost kriminologije i krivicnog prava ogleda se u oblasti kriminalne etiologije. sa stanovišta društvenih pojava i procesa koji ih uslovljavaju ili odreduju. Ideje pozitivistickog pravca (E.suzbijanje kriminaliteta.prava i sociologije. Ferri) i škole društvene odbrane (Prins. pojavne oblike i strukturu krivicnih dela prema važecim nacionalnim krivicnim zakonodavstvima. izlazi iz cisto pravnih okvira i primenjuje sociološki pristup. proucavajuci krivicno delo kao društvenu pojavu. Zbog toga se opravdano tvrdi da je kriminologija most izmedu dva podrucja . . nauka krivicnog prava bavi se na specifican nacin borbom protiv kriminaliteta. krivicnih dela i kazni. krivicna dela kao kriviKriminologija cnopravne institute normativno odredene. Gramatika. nauka krivicnog prava mora da proucava i krivicna dela kao društvene kategorije. Samim tim.54 Povezanost izmedu kriminologije i krivicnog prava može se pratiti još od pojave prvih kriminoloških izucavanja u okviru nauke krivicnog prava. kriminologija proucava normativnu stranu kriminaliteta. jer savremena nauka krivicnog prava.53 Krivicno pravo ima za predmet izucavanja. Rezultati izucavanja obeju nauka u velikoj meri su povezani i uslovljeni. jer se bez poznavanja uzroka kriminaliteta ne može utvrditi potreba za normativnim regulisanjem pojedinih ponašanja kao krivicnih dela niti se može ostvariti krajnji cilj nauke krivicnog prava . da proširuje krug svog interesovanja na individualne i socijalne probleme koji su u vezi sa krivicnim delima kao društveno najopasnijim kažnjivim radnjama.

Povezanost izmedu krivicno procesnog prava i kriminologije dolazi narocito do izražaja kroz primenu tzv. bile su sasvim suprotne navedenim shvatanjima jer su negirale samostalnost nauke krivicnog prava. naglašavajuci da krivicno pravo mora postati samo deo kriminologije. Shvatanja koja negiraju samostalnost i autonomiju nauke krivicnog prava i kriminologije svakako ne mogu biti prihvacena. Nauka krivicnog prava koristi rezultate kriminoloških izucavanja i istraživanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. ali je ne može zameniti. koje se ne mogu razvijati niti na bazi medusobne predominacije niti izolovano jedna od druge. kriminologija i krivicno pravo predstavljaju dve posebne nauke. psihopatološko i medicinsko izucavanje licnosti delinkventa u svim fazama krivicnog postupka od istrage do izvršenja kazne i drugih oblika krivicnih sankcija. okrivljenog) koriste se u krivicnom postupku. Strucnjaci razlicitih nauka i naucnih disciplina primenjuju kriminološku ekspertizu u specijalizovanim ustanovama i rezultati njihove naucne analize znacajno .55 Kriminologija i krivicno procesno pravo. Saznanja iz kriminalne etiologije. Kriminologija kao samostalna nauka svojim rezultatima obogacuje nauku krivicnog prava. a samim tim ostvaruje krivicnopravna zaštita društva i države od kriminaliteta. na taj nacin što prilikom cinjenicnog i pravnog oformljenja krivicnog dogadaja. predmet. Krivicno procesno pravo kao nauka predstavlja naucni sistem znanja o krivicno procesnom pravu kao grani zakonodavstva. Proucavanje licnosti delinkventa obuhvata kako proces "kriminalizacije"razvoj licnosti do prelaska na delo.Ancel).56 Glava PRVA – Pojam. organu krivicnog postupka pružaju odredenu pomoc saznanja iz ove oblasti (pojavni oblici. struktura kriminaliteta). posebno endogene etiologije (proucavanje licnosti izvršioca krivicnog dela. tako i "situaciju prelaska na izvršenje krivicnog dela". predvida sadržina i forma njihove delatnosti i regulišu krivicno procesni odnosi radi rasvetljenja i rešenja krivicnih stvari. u toku istrage. ali to ne znaci da je kriminologija deo ili pomocna nauka krivicnog prava. Krivicno procesno pravo kao grana zakonodavstva predstavlja sistem pravnih propisa kojima se odreduju krivicno procesni subjekti. srodne po svom predmetu i cilju izucavanja. dokaznog postupka i prilikom odlucivanja krivicnog suda. psihološko. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Krivicno procesno pravo je povezano sa kriminalnom fenomenologijom kao delom kriminologije. Prema tome.57 Kriminološka ekspertiza obuhvata socijalno. "kriminološke ekspertize".

Novi Zakonik o krivicnom postupku Republike Srbije58 cije je primena prema odluci Skupštine Republike Srbije odložena do 31. a ako se prema okrivljenom još izvršava kazne ili druga krivicna sankcija koja se sastoji u lišenju slobode. po . nadimak. pitati za ime i prezime. kad i zašto osudivan. predvida da ce se okrivljeni. ako nedostaju ili ih treba proveriti. 70/2001. kakve je škole završio. mesec i godinu rodenja.2008. kakve su mu porodicne prilike. Istražni sudija može odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. kojeg zanimanja. dan. 1 predvida osnovna pravila saslušanja okrivljenog. 255 predvidena je obaveza istražnog sudije da pre završetka istrage pribavi podatke o okrivljenom navedene u cl. 286 (podaci koji se pribavljaju pre završetka istrage) se navodi da ce javni tužilac pre završene istrage pribaviti podatke o okrivljenom navedene u cl. oficira ili vojnog službenika. istražni sudija ce pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. 1 ZKP. ali u cl. 89 u okviru odredbi o saslušanju okrivljenog. da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivicno delo. javni tužilac ce. prema tekstu novog Zakona. gde stanuje. Za razliku od ranijeg zakonskog teksta po kome je istražni Kriminologija sudija imao ovu mogucnost. a u cl. kada se prvi put saslušava. 95 st.doprinose sagledavanju licnosti okrivljenog u krivicnom postupku. da li je. da li je pismen. Po potrebi. ako ga ima. da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom organu nadležnom za poslove odbrane. kakvog je imovnog stanja. odnosno da li ima cin rezervnog podoficira. da li je odlikovan. ime i prezime roditelja. devojacko porodicno ime majke. da li je.glasnik RS” br. 68/2002 i „Sl. ko mu je zakonski zastupnik. maticni broj. 89 st. 1 ako nedostaju ili ih treba proveriti. podatke o njegovom ponašanju za vreme izvršenja kazne ili druge krivicne sankcije. ciji je državljanin. a ako je maloletan. godine u cl. da li je i kad je izrecenu kaznu izdržao. 58/2004 i 85/2005) ne sadrži odredbe o kriminološkoj ekspertizi. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog. gde je roden. ako i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. gde i kad služio vojsku. Sada važeci Zakonik o krivicnom postupku ("Službeni list SRJ" br. a ako okrivljeni još izdržava kaznu ili drugu sankciju koja je vezana za lišenje slobode – podatke o njegovom ponašanju za vreme izdržavanja kazne ili druge sankcije. U cl. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog. 95 st.12.

Kratko receno.potrebi. Podatke prikuplja sudija za maloletnike od roditelja ili staratelja maloletnika ili drugih lica koja mogu pružiti saznanja o odredenim cinjenicama. specijalni pedagog) i ukoliko je potrebno. kao i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. stepena zrelosti i drugih svojstava licnosti maloletnika. cinjenice potrebne za ocenu njegove zrelosti. nalaz i mišljenje veštaka itd. Kriminologija i kriminalistika. istražnih i drugih sudskih radnji. Po potrebi ce se zatražiti izveštaj od organa starateljstva ili ce sudija za maloletnike zatražiti da podatke o licnosti maloletnika prikupi strucni radnik organa starateljstva (socijalni radnik.). Zakon predvida (cl. dobijajuci na taj nacin dragocene empirijske podatke za fenomenologiju i etiologiju kriminaliteta.59 Kriminalisticka tehnika proucava i primenjuje najpodesnije metode i sredstva iz oblasti prirodnih i tehnickih nauka pomocu kojih se obezbeduju i tumace tragovi i predmeti krivicnih dela (materijalni dokazi) da bi se razjasnile bitne okolnosti važne za rasvetljavanje krivicnih dela i identifikaciju ucinilaca ili drugih . pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. tako i kriminologija koristi materijale primenjenog krivicno procesnog prava (sudske spise u kojima se nalaze zapisnici o ispitivanju okrivljenog. tehnici i metodici operativnih. posebno utvrditi uzrast maloletnika. koja su najpodesnija da se otkrije i razjasni krivicno delo. pored cinjenica koje se odnose na krivicno delo. otkrije i privede krivicnoj sankciji ucinilac. Kao što krivicno procesno pravo koristi dostignuca i saznanja kriminologije. 64) da ce se u pripremnom postupku prema maloletniku. Posebno su znacajne odredbe Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica koje se odnose na pripremni postupak prema maloletnim izvršiocima krivicnih dela. ispitace se sredina u kojoj i prilike pod kojima maloletnik živi i druge okolnosti koje se ticu njegove licnosti. kao i o sprecavanju kriminaliteta. obezbede i fiksiraju svi dokazi radi utvrdivanja (objektivne) istine. može da donese odluku o veštacenju zdravstvenog stanja. svedoka. Kriminalistika je nauka koja proucava. kao i da se spreci izvršenje buducih planiranih i neplaniranih krivicnih dela. kao i odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. pronalazi i usavršava naucne i na prakticnom iskustvu zasnovane metode i sredstva. to je nauka o taktici. oštecenog.

Seelig. presudivanje i sprecavanje odredene vrste krivicnih dela. dovodi do njene uloge kao pomocne discipline za kriminologiju. kao sastavni deo kriminalistike. veštine. sredstva dogovaranja. ne ulazi u naucno proucavanje i analizu kriminaliteta kao masovne društvene pojave. nacin izvršenja. psihologiju i tipologiju ucinilaca krivicnih dela. S druge strane. obicaje. Istice se da je kriminalistika nepravna nauka i da ima iskustveni (empirijski) karakter. za razliku od kriminologije. situacionim okolnostima i ostalim . vec utvrduje materijalne cinjenice i dokaze važne za krivicni postupak. nacin njihovog života i mišljenja. navike. izucava i usavršava sva pravila i razne metode koje služe otkrivanju i razjašnjavanju izvršenih i sprecavanju buducih krivicnih dela. Kriminalisticka metodika proucava metode i pravila za otkrivanje. Glava PRVA – Pojam. Niceforo) da je kriminalistika kriminološka pomocna nauka. razrešenje. postoji i shvatanje da je kriminalistika dopunska kriminološka disciplina koja. strukturi. prilikom otkrivanja krivicnih dela i njihovih izvršilaca. a postoje i mišljenja (Grassberger. a nisu tehnicke prirode. strucna znanja. kriminalistika.61 Povezanost izmedu kriminologije i kriminalistike uspostavlja se u okviru krivicnog postupka. jer je kriminalisticki naucno istraživacki rad sastavni deo naucne kriminologije.tipovi i organizacije prestupnika. prerušavanja. Predmet njenog opisivanja je tehnika i taktika izvršenja krivicnih dela (kriminalna morfologija . Kriminalistika omogucava utvrdivanje pravno relevantnih cinjenica u krivicnom postupku što koristi kriminologiji prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. koristi saznanja kriminologije o pojavnim oblicima. za razliku od kriminalisticke taktike koja se odreduje kao opšti deo kriminalistike. shvatanja. nacin života. njihova moralna shvatanja.). koja prikuplja i sistematiše pojavne oblike kriminaliteta i forme života prestupnika. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Postoje razna shvatanja o prirodi kriminalistike. žargon. strucna znanja.60 Pored navedenih shvatanja. veštine. Aleksic istice da kriminalna fenomenologija. obicaji. Smatra se posebnim delom kriminalistike.lica (žrtve). predmet. lažna imena itd. sujeverje. u okviru kriminalistike izdvaja se kriminalna fenomenologija. Prema shvatanju Vodinelica i Aleksica. Veliki broj sovjetskih kriminalista zastupa tezu da je kriminalistika pravna nauka. Kriminalisticka taktika proucava oblike krivicnih dela.

sva druga sredstva koja se u nekom društvu koriste u suzbijanju kriminaliteta. Politika suzbijanja kriminaliteta ili kriminalna politika u širem smislu definiše se kao racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta. Istovremeno. Kriminologija i penologija. odnosno naucne discipline. kao i saznanja o delovanju kriminogenih faktora. . rezultati empirijskih istraživanja kriminalne fenomenologije i kriminalne etiologije predstavljaju polaznu osnovu za kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja. Poznavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja. poznavanje kriminalno politickog vrednovanja (kaznena politika. njihova povezanost se narocito ispoljava u oblasti kriminalne etiologije i socijalne prevencije. Kriminologija i politika suzbijanja kriminaliteta. preventivni planovi i programi). vrednovanjem. Politika suzbijanja kriminaliteta obuhvata. što je smatramo prihvatljivije. potrebno je prilikom izbora metoda i sredstava za sprecavanje kriminaliteta. strukturi i dinamici kriminaliteta. Ona je pre svega prakticna delatnost jer je njen krajnji cilj što efikasnija zaštita odredenih vrednosti i dobara u jednom društvu od društveno opasnih ponašanja. kao deo kriminologije.63 Ukoliko se kriminologija i politika suzbijanja kriminala posmatraju kao samostalne nauke. društvena prevencija) i instrumenata za vodenje kriminalne politike (krivicne sankcije. S druge strane. politika suzbijanja kriminaliteta je naucna disciplina jer se bavi naucnim ispitivanjem. Znaci. kao i prognoziranja buduceg kriminalnog ponašanja. pored krivicnog zakonodavstva i njegove primene (kriminalna politika u užem smislu). Tesna povezanost izmedu kriminologije i kriminalne politike uticala je na još uvek ispoljenu težnju da se kriminalna politika zadrži pod okriljem kriminologije. Penologija je usko povezana sa kriminologijom. kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja nisu moguca bez saznanja fenomenoloških karakteristika o obimu. 62 S obzirom na ovako odreden pojam politike suzbijanja kriminaliteta. Isto tako. koristi kriminologiji prilikom fenomenološkog i etiološkog izucavanja kriminaliteta. usavršavanjem krivicnog prava i svih drugih sredstava za suzbijanje kriminaliteta. Kriminalna etiologija. pruža važna saznanja politici suzbijanja kriminaliteta o uzrocima i uslovima koji dovode do kriminaliteta i kriminalnog Kriminologija ponašanja.karakteristikama kriminaliteta. jasno je da je teško zamisliti postojanje politike suzbijanja kriminaliteta kao naucne discipline i prakticne delatnosti bez njenog oslanjanja na kriminologiju.

66 Odredivanje odgovarajuceg tretmana (individualizacija tretmana) prema osudenom licu u penološkoj praksi moguce je jedino ako se prouci licnost delinkventa i saznaju uzroci njegovog kriminalnog ponašanja. Ipak. penološka praksa pomaže kriminologiji da dode do znacajnih saznanja o uzrocima kriminalnog ponašanja i da proveri postavljene . nauka o kaznama) bila je najpre definisana kao naucna disciplina koja se bavi naucnim proucavanjem kazni. grupno savetovanje). vecina autora smatra penologiju posebnom naucnom disciplinom koja ima svoj predmet izucavanja i primenjuje odgovarajuce metode za izucavanje tog predmeta. primeni pojedinih oblika tretmana (grupna psihoterapija. kao i druga pitanja koja su od znacaja za postizanje uspeha u prevaspitavanju. utvrdivanju njenog uticaja na proces resocijalizacije i sagledavanju odnosa izmedu formalnog i neformalnog sistema u penitencijarnoj ustanovi. Takode je znacajan doprinos kriminoloških izucavanja sociološkom i psihološkom izucavanju osudenicke zajednice. njihovom primenom i njihovim dejstvom (nemacki teoreticar Frans Liber 1848). kazna. primenu mera postpenalne pomoci i drugih oblika vaninstitucionog tretmana. S druge strane.grc. ispitivanje funkcije postojecih sankcija u resocijalizaciji osudenika.lat.tako da su pojedini autori smatrali da je penologija deo kriminologije primenjena kriminologija. odnosa medu osudenicima i njihovih veza i stavova prema formalnom sistemu. Na taj nacin teorijska znanja i empirijska istraživanja kriminologije nalaze znacajnu primenu u penološkoj praksi prilikom ispitivanja.64 Danas je zastupljeno šire shvatanje penologije po kome penologija predstavlja naucnu disciplinu koja obuhvata izucavanje raznih penitencijarnih sistema. organizovanju i pružanju postpenalne pomoci. izucavanje formalnog mehanizma i mera zavodskog karaktera i njegovog uticaja na resocijalizaciju. posmatranja i klasifikacije osudenih lica. nauka. logos . primenu tretmana. 65 Povezanost kriminologije i penologije narocito se ispoljava u oblasti kriminalne etiologije. dok se fenomenološka saznanja o kriminalitetu odredenih kategorija (tipova) delinkvenata neposredno primenjuju u fazi izvršenja krivicnih sankcija i postupanja sa tim licima. izbora korekcionih metoda i tehnika tretmana. Penologija (poena . izucavanje licnosti osudenih lica i njihove klasifikacije u ustanovi.

volja. svest. cilj. pretkrivicni postupak (psihologija pretkrivicnog postupka). pri cemu se neke od njih (posmatranje. svedoka. sudije. Sudska psihologija u širem smislu je nauka koja se bavi proucavanjem svih psihickih zbivanja cije je upoznavanje korisno za uspešno vršenje pravosudnih funkcija. nehat. Sudska psihologija u užem smislu je naucna disciplina koja proucava psihologiju pojedinih procesnih ucesnika i psihološki razvoj sudskog postupka kao celine. prikupljanje cinjenica o kriminalnom ponašanju u okviru kriminoloških istraživanja vrši se razlicitim metodama. Kroz penološku praksu kriminologija sagledava Glava PRVA – Pojam. sudije porotnika) i razvoj tog postupka kao celine.hipoteze u praksi prevaspitanja. odgovornost. tumaca. osecanja. psihološke pojave kod lica lišenih slobode (zatvorska psihologija) i objašnjenja psiholoških pojmova iz krivicnog zakonodavstva (krivicno-pravna psihologija: vinost. branioca. veštaka. predmet. uz narocito obracanje pažnje na razvoj licnosti i prelazak na delo. merenje. navike. Sem toga. umišljaj. psihicka zbivanja prilikom preduzimanja od strane organa unutrašnjih poslova onih mera koje cine tzv. eksperimenti) primenjuju na populaciji koja se nalazi u penitencijarnoj ustanovi. namera. Predmet izucavanja psihologije krivicnog postupka su psihološke osnove i manifestacije kriminaliteta. motiv. Zbog ove povezanosti u literaturi se ponekad sudska psihologija ili psihologija krivicnog postupka smatra "dopunskom . zapisnicara. sklonosti.67 U okviru sudske psihologije razlikuje se psihologija krivicnog postupka kao najobimniji i najznacajniji deo sudske psihologije. psihološki problemi u vezi sa kaznom i njenom svrhom). uporedenje. psihološke pojave kod žrtve krivicnog dela. Odnos psihologije krivicnog postupka prema kriminologiji je najizraženiji kada su u pitanju subjektivni uzroci kriminaliteta vezani za psihološke osobine i crte licnosti delinkventa (endogena etiologija). psihicka zbivanja i njima odgovarajuca ponašanja ucesnika krivicnog postupka (okrivljenog. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka da li se primenjuju odgovarajuce metode resocijalizacije i u kojoj meri je neadekvatan tretman delinkvenata uzrok recidivizma kao posebno društveno opasnog oblika ispoljavanja kriminaliteta. Kriminologija i sudska psihologija. pa uopšte i za uspešnu primenu prava. opasno stanje.

a narocito za potrebe krivicnoprocesnog i gradanskoprocesnog prava. njihovim poslovnim sposobnostima.uzroci prirodnih obolenja i prirodne smrti. U kriminologiji postoji teorija etiketiranja (žigosanja) po kojoj jedno lice postaje zlocinac zato što ga društvo za takvog proglašava. odnosno. Kriminologija Sudska psihijatrija je specijalna naucna grana psihijatrije koja obraduje i proucava problematiku duševnog zdravlja za potrebe pravne teorije i pravosudne prakse. Psihologija krivicnog postupka proucava. psihologiju okrivljenog. rehabilitaciji i resocijalizaciji mentalno obolelih izvršilaca . predlaže i preduzima odgovarajuce preventivne mere i aktivno ucestvuje u lecenju.razni oblici nakaznosti i smrt usled toga). ukazuje na moguce uzroke. Za sudsku psihologiju postoji i naziv forenzicna psihopatologija koja se definiše kao primenjena nauka. znaci da psihicka zbivanja kod ucesnika krivicnog postupka imaju veliki uticaj na ovaj navodni nacin kriminaliziranja. etiketira. koga takode proucava kriminologija kao izvršioca krivicnog dela. kao i njihovim sposobnostima rasudivanja i odlucivanja. bavi se dijagnostikom lica koja su predmet pravosudnog postupka. nozologije . teratologije . nacina i sredstava izvršenja krivicih dela (na primer. U novijoj kriminologiji pojavio se još jedan oblik povezanosti izmedu ovih naucnih oblasti. koja se kao subjekt pojavljuje u krivicnopravnoj i gradanskopravnoj praksi. obraduje i tumaci nenormalne duševne pojave i delatnosti nenormalnih ukoliko su od znacaja za odnos duševno nenormalnog prema normama pozitivnog prava. Sem toga. pored ostalog.68 Kriminologija. sudska medicina i sudska psihijatrija. stigmatizira. kod krivicnih dela protiv života i tela koriste saznanja iz traumatologije povrede i nasilna smrt usled povreda. Saznanja iz sudske medicine koriste kriminologiji narocito prilikom empirijskog izucavanja pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta. Sudska medicina se odreduje kao specijalna grana medicine ciji je osnovni zadatak da vrši analizu i utvrduje odredene promene koje su nastale u vezi sa oštecenjem zdravlja i organizma i da ove promene tumaci za potrebe pojedinih grana prava.69 Sudska psihijatrija proucava licnost. sudska psihijatrija proucava i probleme kriminalnog ponašanja osoba iz mentalno obolele populacije. koja istražuje. Pošto se to cini kroz sudski postupak.kriminološkom disciplinom" (Milutinovic).

uslovi i uzroci kriminaliteta. neophodno je poznavati i fenomenološke karakteristike kriminaliteta.krivicnih dela u okviru mera bezbednosti medicinskog karaktera. _ Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja. prestupništvo. sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. struktura. tendenciji kretanja kriminaliteta. Zavisno od stava autora prema navedenim pitanjima. sredstvima izvršenja krivicnog dela. dinamika. vremenu. ali jedna precizna. kao predmet kriminološkog izucavanja. obim. teorijsko-empirijska. pa se zavisno od . uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). _ Kriminalitet. _ Sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi. interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. mestu. S druge strane. Glava PRVA – Pojam. pa se razlikuju makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu). sudskoj psihijatriji izucavanja iz oblasti etiologije pomažu prilikom objašnjenja duševnog stanja delinkventa.70 Kriminologija koristi saznanja sudske psihijatrije narocito u etiološkom delu prilikom proucavanja uticaja mentalnih poremecaja i bolesti na kriminalno ponašanje. distribuciji kriminaliteta po polu i starosti. društvena kontrola. kao i prilikom izucavanja uzroka pojedinih devijantnih ponašanja. narkomanija. predmetom kriminologije se obuhvata: kriminalitet (zlocin. prognoza kriminalnog ponašanja. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci-opšti i neposredni. sve definicije pojma kriminologije možemo podeliti na uže i šire. kao i stepenom njene samostalnosti u sistemu nauka. represija. samoubistva i njihove povezanosti sa kriminalitetom. zbog cega sudska psihijatrija koristi saznanja o obimu. Zavisno od stava pojedinih autora. strukturi. prevencija. strukturalne promene. licnost kriminalca. _ Kriminologija se može definisati kao samostalna. delinkvencija) kao individualna i društvena pojava. opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. predmet. kao što su alkoholizam. može se posmatrati kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna pojava. Za forenzicnu analizu i utvrdivanje forenzicnog znacaja pojedinih društvenih oboljenja i poremecaja. _ Problem odredivanja pojma kriminlogije povezan je sa odredivanjem sadržaja njenog predmeta. kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. razlicitim ideološkim koncepcijama i pristupima u proucavanju prirodnih i društvenih pojava. metodima koji se koriste prilikom proucavanja tog predmeta. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka SAŽETAK _ Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka. nacinu.

uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). odnosno društvenog kriminaliziranja (krivicnopravnih reakcija). Opšta kriminologija ima za predmet sredivanje. _ Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju sva ponašanja koja odstupaju od pravnih. _ Postoje tri podele kriminologije: kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija. u gradovima i selima. dok šira pravna definicija pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta treba razlikovati: kriminalno ponašanje (pojedinacno. druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima.. kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu. krajnji proizvod procesa krivicnog zakonodavstva. moralnih. i. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. struktura i strukturalne promene kriminaliteta. kao i regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. koji predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. posebne. univerzitetska i primenjena kriminologija. _ Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). Osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava su: obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima) kojim se Kriminologija povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. dinamika kriminaliteta. uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih . _ Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. _ Uže pravno definisanje odreduje kriminalitet kao ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite. opšta i klinicka kriminologija. kulturnih. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih ne samo legalnih normi ponašanja.toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). neposredne uzroke.

Navedite razlicita shvatanja predmeta kriminologije. Navedite uže i šire definicije pojma kriminologije. . Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. _ Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa D. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke Glava PRVA – Pojam. krivicno procesno pravo. Navedite osnovna pitanja koja razmatra i proucava kriminalna fenomenologija. pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. _ Kriminologija kao samostalna nauka ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina koje proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. Navedite podele kriminologije. uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod. Na cemu se zasnivaju sociološke definicije kriminaliteta? 10. _ Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. Objasnite uže i šire krivicnopravno definisanje kriminaliteta. tj. Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka. Od cega zavisi odredivanje pojma kriminologije? 2. istraživaca. specijalizovanih kriminologija. Lagaš) definisali kriminalitet? 6. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1. biološka.kriminoloških nauka ili posebnih. Šta znaci odredivanje predmeta kriminologije? Objasnite. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauka koje takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. 5. sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju. Feri. 12. Objasnite odnos kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave. predmet. penologija. Szabo-a i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). ali ne i društva. psihopatološka. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka kriminologije su: opasno stanje. U cemu se sastoji kritika socioloških definicija? 11. potrebno je posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. za razliku od opšte kriminologije. 7. 3. politika suzbijanja kriminaliteta. Kako se dele sociološke definicije kriminalnog ponašanja? 9. sudska psihijatrija. kao i njihovo sistematsko izlaganje. sociološka kriminologija. 4. koji se. Klinicka kriminologija predstavlja jedan kriminološki pravac. 8. psihološka. problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata. psihologija. Kako su pojedini kriminolozi (Garofalo. Dirkem. sociologija).

str. M. F.law. Verlag C. Ko je izvršio podelu kriminologije na opštu i klinicku? 16. str. Th.35. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka NAPOMENE Gassin. (1981) Kriminologija i socijalna patologija. 8-9.cam. 8 Obeležje ovih shvatanja je opisivanje opšteg kriminaliteta kao i pojedinacnih delikata kroz naucno izucavanje pojedinih slucajeva i šire studije (Keiser. Pinatel. prema Kuznecova. Institut za kriminologiju http:/www. Kakvo je shvatanje kriminologije zastupao Toma živanovic? 22. Koja osnovna pitanja obuhvata klinicka kriminologija? 18. Paris. 6 Lombroso. G.com Glava PRVA – Pojam. Rijeka: Liburnija. (1950) Kriminologie als reine und angewandte Wissenschaft. Paris: Spes. The Free Press 5 Sauer. kriminalistike. J. 20). 14 Milutinovic. (1895) L Homme criminel. (1989) Kriminologija.: Criminologie. de Greff smatra da "kriminologija treba prvenstveno da se bavi delinkventom jer. (1981) Elementarna kriminologija. penologije. II izdanje. vesti. (1879) Antropologie. Po Pinatelu. V. (1960) La Criminologie. 13. Karlsruhe. E.refdesk. 15 Schneider. Seelin. (1938) The Rules of Sociological Method. W. R. J. Koja osnovna pitanja razmatra kriminalna etiologija? 15. Berlin. Zagreb: Pravni fakultet. (1988) Psihologija zlocina i sudenja. 10 Šeparovic. statisticke podatke i informacije kategorisane po subjektima) www. prakticna nauka (klinicka kriminologija) koja se sastoji iz multidisciplinarnog pristupa pojedinacnom slucaju radi tretmana delinkventa i prevencije recidiva. istovremeno nailazimo na problem". Koje cetiri grupe pitanja izucava univerzitetska kriminologija? 19. Glencoe III. cit. Kako je tekao razvoj kriminologije kao smaostalne nauke? 21. Durcheim. 9 Tahovic. (1987) Kriminologie. P.Kriminologija 13. prema Gassin. Izdatelstvo Moskovskogo univerziteta. 12 Pešic. U cemu je znacaj proucavanja obima. N. 1 2 . str.3oup.uk/crimin _ Univerzitet u Kembridžu.(informacije o razlicitim izvorima.ac. 13. Dalloz: Paris. Titograd: Univerzitet "Veljko Vlahovic". Müller. kriminologija je teorijska nauka (opšta kriminologija) odvojena od krivicnog prava. Z. kada njega sretnemo. predmet. Odrediti odnos kriminologije sa drugim krivicnopravnim naukama i drugim naukama. U cemu se sastoji uloga aplikativne kriminologije u kriminalnoj politici? 20. 1. (1974) Savremena buržoaska kriminologija. (1990) Criminologie. (1948) Kriminologija. Beograd: Savremena administracija. (1973) Kriminologie. R. H.co.HTM _ The Reference Desk website . 11 Horvatic. cit. F. M. J. tako definisan kriminalitet postaje predmet specijalne nauke – “kriminologije". de Greff (1954) “La double irientation de la Criminologie” in Travaux de la Semaine internationale de Strasbourg. ali i primenjena. Ž. New York: Walter de Gruyter. 3 Topinard. E. (1990) Kriminologija. KLJUCNE RECI kriminologija kriminalna etiologija kriminalitet opšta kriminologija devijantna ponašanja klinicka kriminologija društvene devijacije krivicno pravo kriminalna fenomenologija KORISNE INTERNET ADRESE _ Britanski casopis za kriminologiju www. str. Šta izucava opšta.uk/crim/CRIMLINK. 22 13 Acimovic. str. Paris: Alcan. C. str. str. 4 "Pošto mi kriminalitetom nazivamo svako kažnjivo delo. Beograd: Odbor za objavljivanje predavanja na Pravnom fakultetu. ukljucujuci izvore referenci. Berlin. str. str. strukture i dinamike kriminaliteta? 14. a šta klinicka kriminologija? 17. 7 E. Beograd: Savremena administracija. 3. 34. Zagreb: Školska knjiga.

disciplinske povrede radne dužnosti. 35 Na III Medunarodnom kongresu UN uzrok je definisan kao "neophodan uslov bez koga se izvesno ponašanje ne bi ispoljilo". izmedu ostalog. kakve poslove obavljaju i kakvo se ponašanje od njih ocekuje. Oni odvajaju kriminologiju od krivicnog prava. H. potice iz francuskog krivicnog zakonodavstva 1791. Meier. 50-51... privredni prestupi. Sarajevo: Veselin Masleša. prvenstveno francuski. Boston:Allyn and Bacon. (1987) Psihologija zlocina i sudenja. str. social problem and social control. G. 11. New York. (1981) The principles of Criminology. Socijalizacija u 16 17 Kriminologija svakom društvu znatnim delom se sastoji u usvajanju odredenog nacina ponašanja onoga koje se od strane društva ocekuje i onih koji imaju odredene pozicije i funkcije. 11.: Lehrbuch der Kriminologie. necinjenje) za koje po važecim propisima odredene države nadležni organi mogu izreci neku sankciju. R: op. U Francuskoj je poznata zbirka "Veliki procesi u istoriji" Henri Robert-a i "Poznati krivicni procesi .: op. str. Ovde treba pomenuti i monografske radove Hans v. 68. 26 Meier. (1945) Criminology and Penology. U razlicitim društvima mogu se razlikovati kategorije stanovništva koje imaju razlicite funkcije i položaje u društvu i od kojih se zahteva i ocekuje odredeno ponašanje. str. 23 Pojam kažnjivih radnji širi je od pojma krivicnog dela. cit.ubistva. cit. 32 Milutinovic. 64-65. Hentiga o psihologiji pojedinih delikata . kroz položaje koje pojedinci zauzimaju u društvu i kroz ponašanja koja se vezuju uz odredeni položaj. J.: op. 24 Seelig. 39-40. 22. T. am M. 27 Schneider. (1972) Human deviance. str. vec i na medicinskom fakultetu. nemacki i latinoamericki autori."Novi Pitaval" u izdanju Julius Hitzig i Georg Hearing. Pravne nauke i kriminologija se predaju ne samo na pravnom. T.. i 1913. R. 7 18 Pristalice bio-socijalnog pravca u kriminologiji. smatraju kriminologiju socijalno-prirodnom naukom. U važecem krivicnom zakonodavstvu kod nas mogu se kao kažnjive radnje odrediti: krivicna dela. pored krivicnuih dela. v (1959). kada je bila usvojena trojna deoba na zlocine. prema Acimovic. str. cit.. cit. str. 1963. 144. španski. Razlikovanje drugih kažnjivih radnji. M. R. str. str. V. (1999) Crime and Deviance. R.. prekršaji. cit. Moskow: Progress publishers. cit. M. (1989) Crime and Society. str. a pod uslovom "prilike ili dopunske stimulanse koji dozvoljavaju da se osvetli jedan elemenat šanse koji ima svoje vrednosti u etiologiji . str. Smatra se da kažnjive radnje predstavljaju svako protivpravno ponašanje (cinjenje. cit. podrazumevajuci pod uzrokom "agens koji svojom pojavom odreduje nastupanje neke nove sile ili novog predmeta". Nemacka zbirka slucajeva nosi naslov "Der neue Pitaval" .: op. str.: op. 33 Lange. i 1810. 255. 22 Meier. Henting razlikuje pojam uzroka od pojma uslova.: op."Pitaval sadašnjost" od Franka Rochera i Schmidt-a 1903. 9. F. R. Beograd: Savremena administracija. str. prema Lange. cit. razbojništva. Berlin: Mezner Verlag. E. cit.. zbirka "Zapažena britanska sudenja" (The Notable British Trials) sa više od 80 knjiga. Ljudi se u svakom društvu ponašaju vodeci racuna o tome kakav položaj zauzimaju. Beograd.. str. 19 Laignet-Lavastine. 9-10. (1989) Osnovi socijalne psihologije. 3 ed. objavio u Parizu delo "Poznati. krade. cit. M.(1970) Das Rätsel Kriminalität. Macmillan Press LTD. 29 Veza izmedu kulture i društvene strukture s jedne i licnosti i ponašanja s druge strane. L.161. 1976. 28 Gillin. predstavlja primer brižljivih i pouzdanih izveštaja o zlocinima. slavni i zanimljivi slucajevi" u 20 svezaka i time zapoceo objavljivanje brojnih knjiga koje su se bavile slucajevima zlocina. 34 Milutinovic.: Pravci kriminalne psihologije. 14-15.. Ova serija slucajeva nastavljena je pod nazivom " Pitaval der Gegenwart" . 3.. cit. Kienreich. str. N. R. Heaton. Savremena administracija. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. J. 21 Lemert. U Engleskoj. H. str.Gassin.. M.. prema Acimovic. Graz. 31 Francuski pravnik Francios Gayot de Pitaval je 1734. prema Gassen: op.. 30 Lawson.. prestupe i istupe. italijanski. cit. Stanciu. 20 Henting.: Zlocin-uzroci i uslovi. Rot. ostvaruje se.Francuska" Maximilijan Jacta. I. VIII izdanje.: op. 25 Avanesov. s.

. (1988) Penologija. Ili.. Normandeau. 3. 81. str. Milutinovic. 57 Vodopivec. prema Stojanovic. 68 Acimovic. Leblanc. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 62 63 Stojanovic. 50 Milutinovic. str. str. 3. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. 48 Milutinovic. (1973) “Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata”. . 51 Avanesov. 419. Novi Sad: Pravni fakultet. G.: loc. C. 99. str.. str. 70 Krstic.kliné). Bibliothéque de Psychiatrie. 55. ako uopšte sa necim kalkuliše. 40 Canepa. cit. Z. str. (1984) Kriminalna politika. Gornji Milanovac: Privredna štampa. cit. M. prema Acimovic. 41 Više o klinickom metodu videti u odeljku o metodologiji. 3-25. cit. 25. M.. odnosno posle kalkulacije u vezi sa visinom odnosno strogošcu zaprecene kazne i koristi od izvršenog krivicnog dela. (1971) Aktuelni problemi primenjene kriminologije. 23-24. 46. str. cit. Lj. 38. na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke. 66 Arnaudovski. cit.. . str. 58 „Službeni glasnik Republike Srbije” br. 37 Pinatel. Montreal: Bibliothêque Criminologique.: op. 44 Milutinovic. cit.kriminaliteta". 47. (1985) Penologija. (1978) Criminologie et politique criminelle.. drugim recima i nešto preciznije. str. M. 14. 19... III izdanje. 147-150. (1980) Uvod u psihologiju krivicnog postupka. J.. 18. M. str. 32. 139. Lj. 61 Milutinovic. 69 Jevtic. str. Presses Universitaires de France. str. 53 Srzentic. str. Bavcon. Pravni fakultet. str. cit. H. Stajic. M.. J.: op. to je postupak kojim se. str. 3. 47 Cesto je isticano da se potencijalni ucinilac najcešce ne odlucuje na vršenje krivicnog dela posle razumnog odmeravanja razloga "za" i "protiv". M. M.. str. 13-14. str. V. II izdanje. Lj. Skopje: Univerzitet "Kiril i Metodij". (1960) Sudska psihopatologija.. 37. 54 Horvatic. N. Z. str.. D. (1987) Kriminalistika. 60 Aleksic. str. cit. op. 39 Di Tullio. cit.: op. 55 Milutinovic. 6. cit. Skalar.. M. 56 Stevanovic. cit. 9. 38 Pojam "klinickog" ima starije i novije znacenje. str. Cit. (1976) Pravci kriminalne psihologije. (1988) Krivicno procesno pravo SFRJ.: op. Ž. 46 Szabo. to je sa opasnošcu da bude otkriven. M. op. M. predmet.. cit. str. Beograd: Savremena administracija. 39-43. M. D. Beograd: Naucna knjiga. M. M. 117. (1986) Krivicno pravo SFRJ. br. B. Beograd: Savremena administracija. prema Acimovic. v. str. 52 Milutinovic. cit. D. J. Milutinovic..: op. na nastavu uz bolesnicku postelju (grcki . 45 Szabo. (1991) Politika suzbijanja kriminaliteta. 13-20. (1967) Principes de Criminologie Clinique. 48. 49 Milutinovic. op. cit. (1988) Penologija. Beograd: Naucna knjiga. 2. D..: op. A. 3. str. 65 Milutinovic. Beograd: Savremena administracija.. Beograd: Savremena administracija. Beograd: Savremena administracija.: op.: op. M. G. str.. 42 Canepa. str. G.. Lazarevic. 36 Pinatel. a u novije vreme se pod klinikom podrazumeva mesto ili organizacija u koju dolaze lica za individualne dijagnoze i lecenje nekog fizickog ili mentalnog poremecaja uz neposredno proucavanje individue kao jedinstvene celine. K. str. 1. Henting.: op.: op. 419.. B.: op.. str. 46/2006 59 Vodinelic. cit. cit. M. str. 67 Acimovic. 43 Pinatel.. te da. 82. cit. 64 Atanackovic. str. 107. Kriminologija 35 Glava druga METODE KRIMINOLOGIJE I OPŠTE NAPOMENE O METODU Pod metodom se uobicajeno podrazumeva nacin na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proucava. Centar za izdavacku delatnost. 113-114.. Cit. Glava PRVA – Pojam. Beograd: Naucna knjiga. (1976) Kriminalistika. str. 5. Ž. V.: op.: op. Beograd: JRKKP. str. cit. op. Beograd: Savremena administracija. cit. M. Paris. (1986) Sudska psihijatrija. str. Ranije se smatralo da je "klinicko" sve što se odnosi na kliniku. Kobal. JRKKP. str. A.

kriminalitetu. ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih procavanja. 4 Takode. ona te metode prilagodava izucavanju sopstvenog predmeta. _ korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. II KARAKTERISTIKE KRIMINOLOŠKOG METODA Osnovna obeležja kriminološkog metoda proisticu iz odredenja pojma i predmeta kriminologije. Iz ovih karakteristika kriminologije proisticu sledeca obeležja metoda koje koristi: _ prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. od posebnog znacaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinarni. kriminologija je stvorila sopstveni metodicki sistem. kao i druge društvene nauke. smislu) kao planiranog nacina proucavanja i tehnike istraživanja shvacene kao sredstvo koje pomaže ili omogucava to proucavanje. znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specificne postupke i materijalna sredstva uz pomoc kojih se otkrivaju one osobine predmeta cije saznavanje predstavlja cilj naucnog istraživanja.5 Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. s obzirom na specificnost svog predmeta. a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke.1 U tom smislu pravi se razlika izmedu metoda (u užem.2 odnosno kao skup konkretnih postupaka koji omogucavaju organizovano prikupljanje podataka o kriminalitetu. uobicajenom. delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). _ komparativni metod. tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. potpunijeg znanja. akademski i primenjeni karakter kriminologije. Pri tome. kao i predmet njenog proucavanja koji obuhvata. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takode su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. kako pojedinacne slucajeve kriminalnog ponašanja. Glava DRUGA – Metode kriminologije 36 Medutim. _ fundamentalna i primenjena istraživanja.3 U proucavanju svog predmeta kriminologija se. U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja. _ prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. primenom metoda društvenih nauka u identicnom obliku. koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. .dolazi do daljeg. Pri tome.

u našem slucaju kriminološka saznanja imaju izrazit empirijsko-teorijski karakter. Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka. dotle društveno-naucna. _ korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. odnosno pojmova i stavova. izmedu subjekta i objekta saznanja. Prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje S obzirom na to da je kriminologija teorijsko-empirijska nauka. nego je to složen dijalekticki proces koji se odigrava u mnogobrojnim i raznovrsnim interakcijama. Ljudsko saznanje se krece od neposrednog posmatranja ka apstraktnom mišljenju i od ovoga natrag ka praksi. Cinjenice se utvrduju i tumace sa odredenog teorijKriminologija 37 skog stanovišta. izmedu percipiranja i mišljenja. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva razlicita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje. Pri tome. teorija se uvek odnosi na odredenu vrstu cinjenica. a otkrice novih aspekata vec u izvesnom stepenu poznatih cinjenica kao i otkrice potpuno novih cinjenica nužno dovodi do protivurecnosti sa dotad važecom teorijom. induktivno deduktivne i drugih metoda izvršila njihovu naucnu interpretaciju i objašnjenje. ona mora imati u vidu da stvarno ljudsko saznanje nije ni prosto odražavanje pojavnih cinjenica niti prosto ispredanje cistih misli. kao i u dijalektickom jedinstvu teorije i prakse naucnog saznanja._ proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. ona u svom proucavanju polazi od empirijskog cinjenicnog materijala . Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za . primenom analitickosinteticke. i empirijskih cinjenica. zbog cega se stara teorija mora izmeniti ili zameniti novom teorijom.6 2. s druge strane. Dok su teorijska logicka i matematicka saznanja u svojoj osnovi i pretežno misaona.dakle od prikupljenih podataka o izvršenim krivicnim delima i delinkventima . izmedu covekove prakticno-culne i teorijsko-misaone delatnosti. tj. s jedne strane. 1. _ kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti.da bi na osnovu njih. Ovaj karakter je posebno izrazit u odnosu izmedu teorije.

kada je u pitanju kriminologija. podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojecih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava. tj.9 Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji. cilj primenjenog istraživanja je akcija. Pocinje se sa opservacijom cinjenica koja. Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja. efikasnijom. Za razliku od fundamentalnog istraživanja. na drugoj strani. može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinacna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi.7 Naime.10 Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji podrazumeva uspešno sprovodenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra. opažanje). metod istraživanja u empirijskim naukama pociva na sledecim etapama: opservacija (posmatranje.8 U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) cinjenica. s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. odnosno njene zamene drugom.cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži otvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvarnosti. ciji cilj je saznavanje odredene pojave. kada se istražuju numericki izrazi cinjenica i njihova zajednicka obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu). Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednicki svim društvenim naukama. hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). odnosno odredene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt). Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojecih saznanja o pojavi . Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove cinjenice radi verifikacije hipoteza. dijagnosticiranje nedostataka mere i upucivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere. menjanje i usavršavanje postojeceg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta. a to se cesto i cini.

Pri tome je neophodno voditi racuna o jednom od osnovnih metodoloških pravila koje je postavio Pinatel . S obzirom na brojnost faktora koji uslovljavaju razlicita kriminalna ponašanja kriminologiji je potrebna takva metodologija koja ce omoguciti utvrdivanje tih mnogobrojnih i raznovrsnih veza izmedu kriminalnog ponašanja. neophodno je da i metode i tehnike koje ona koristi u njegovom saznavanju budu prilagodene ispitivanju kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. naprotiv. nije zabranjeno. je heterogena društvena pojava s obzirom na to da obuhvata sva kriminalna ponašanja koja se vrše u odredenom vremenu i prostoru. izmedu prelaska na delo i globalnog društva itd. Bitno je razlikovati ih. 3. Medutim. izmedu licnosti i globalnog društva. i kriminaliteta kao masovne pojave. poželjno u kasnijim etapama istraživanja saznati veze koje postoje izmedu prelaska na delo i licnosti. kriminalitetu i žrtvi Kriminalitet. i to povezano sa ispitivanjem licnosti pojedinih delinkvenata. Kvalitativna i kvantitativna istraživanja u kriminologiji S obzirom na dvostruki karakter predmeta kriminologije. na drugoj strani. i drugih društvenih pojava.o pravilu tri nivoa interpretacije koje mora biti poštovano prilikom prikupljanja cinujenica: nivo kriminaliteta. dodaje se i cetvrti nivo – nivo žrtve. Pravilo striktnog odvajanja nivoa interpetacije mora biti obavezno poštovano pri prikupljanju cinjenica. Prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. na jednoj strani. delinkventu. Ta kriminalna ponašanja se u vecoj ili manjoj Glava DRUGA – Metode kriminologije 38 meri medusobno razlikuju kako po svojim pojavnim oblicima tako i po svojim neposrednim uzrocima. odnosno neposrednom uslovljenošcu i raznim drugim pojavama. cije proucavanje predstavlja predmet kriminologije. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem.11 4. po pravilu. vec je. odnosno kriminaliteta. . nivo delinkventa i nivo kriminalnog ponašanja. prikupljati cinjenice kako o pojavnim oblicima tako i o faktorima i znati ih grupisati prema grupama kojima odgovaraju. na jednoj strani. U novije vreme. Stoga je moguce razlikovati metode izucavanja pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja (kvalitativne metode) i metode izucavanja kriminaliteta kao masovne pojave (kvantitativne metode). a do njih se. na drugoj strani.koju istražuje. pretkriminalne i kriminalne situacije.

5. kriminalno ponašanje treba da bude proucavano bilo izolovano u životu ili u okviru kriminalne karijere pojedinih delinkvenata. etnografiji i statistici. Proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa Prema pravilu koje je postavio Pinatel. socijalni i psihološki cinioci koji vode prelasku na delo.13 Jedno od osnovnih pravila metodologije kriminološkog istraživanja koje je postavio Pinatel jeste i pravilo uporednog proucavanja i poredenja grupe delinkvenata i grupe nedelinkvenatra. Poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata) od posebne je važnosti prilikom verifikacije postavljenih hipoteza. Komparativni metod Da bi se kriminalitet naucno proucavao treba koristiti komparativnu metodu. Pri tome je neophodno voditi racuna o "variranju zakonskih definicija i krivicnopravnih nomenklatura koje unose promene i novine u ceo sistem". U društvenim naukama postoje dva nacina klasifikovanja: kategorizacija ili klasifikacija u užem smislu koja pociva na pojmu "kategorije" i tipologija zasnovana na pojmu "tip". kroz poredenje crta delinkvenata i nedelinkvenata. ako se ovakav pristup može iskoristiti za poredenje delinkvenata i nedelinkvenata nema razloga da se na slican nacin ne vrši i poredenje mehanizama i faktora prelaska na delo kod raznih tipova delinkvenata. izdvajaju se upravo one crte licnosti i drugi faktori koji uslovljavaju kriminalno ponašanje. Na ovaj nacin ostvaruje se kriminološki pristup par excellence jer se njime nastoje dosegnuti u svojoj ukupnosti biološki. po Dirkemu. omogucuje posredno eksperimentisanje. Ono zahteva proucavanje policijskih i sudskih dokumenata. Kriminologija koristi obe vrste. Kriminologija 39 6.12 U kriminologiji se komparativni metod koristi sa ciljem poredenja kriminaliteta u razlicitim vremenskim periodima i u razlicitim zemljama.14 Na ovaj nacin. Dobra tipologija pretpostavlja da možemo razvrstati po jednom opštem i jedinstvenom . 7. Ona je bazirana na istoriji. regionima i slicno. Kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti Pošto sve pojave ne stoje u istoj vezi sa drugim pojavama potrebno je izvršiti klasifikaciju na osnovu zajednickih obeležja. razvoj i kraj. Naravno. Ono treba da bude shvaceno kao epizoda koja ima pocetak. koja. Radi se o jednom vrlo nijansiranom i preciznom pristupu koji se zasniva na svedocenju delinkventa i drugih ucesnika kriminalnog ponašanja.

upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slucaj. Zbog toga se rukovodenje istraživackim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživacu koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja. njegovo proucavanje zahteva interdisciplinarni pristup i nužnost ekipnog rada strucnjaka razlicitog profila: sociologa. Pri tome. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih strucnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proucavanja.17 III IZVORI PODATAKA U KRIMINOLOGIJI S obzirom na specificnost svog predmeta. Glava DRUGA – Metode kriminologije 40 jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi.kriterijumu sve proucavane osobe u razlicite tipove uz rezervu atipicnih i mešovitih tipova. pravne. bez obzira na njegov strucni profil. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog. Ekipom obicno rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih clanova. a kod nekih istraživanja i ekonomista. socijalnog radnika. statisticara i specijalnog pedagoga. psihopatološke. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. Poželjno je da to bude strucnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. . Takav rad omogucava svestrano. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne. Korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke. psihijatra. svaki od angažovanih strucnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajuci joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani.16 Oni polaze od pretpostavke da. Takode. Nažalost.15 8. potpuno i uspešno izucavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zakljucaka. pravnika. psihologa. odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti. lekara i drugih strucnjaka. biološke i druge aspekte. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajucih. s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. psihološke. Medutim.

Pri tome. koji je više komplementaran nego suprotan prethodnom. autobiografije delinkvenata i sl. autobiografski podaci o delinkventima. izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledece faze: _ prethodna saznanja. . policijski i zatvorski dosijei. njihovi dnevnici. sudski predmeti. Kriminologija 41 _ operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta).19 Hronološki model odreduje razlicite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživac mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. IV ETAPE KRIMINOLOŠKOG ISTRAŽIVANJA Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. napisi o kriminalitetu u štampi i sl. iskazi delinkvenata i žrtava. sudski predmeti. iskazi sadašnjih i bivših osudenika. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima. iskazi žrtava i sl. Prema ovom modelu. Zbog vece rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržacemo se samo na analizi hronološkog modela. sudija. hronološkim redom. _ donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. koji je poznatiji i najcešce korišcen i topološki. Nepisani izvori podataka su: mišljenja strucnjaka. posebno mišljenja prakticara (policajaca. One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja. istraživacima su na raspolaganju dva modela: hronološki. odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. _ pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. skupštinski materijali. tužilaca. postojeca istraživanja o kriminalitetu.18 Tako su. primarni izvori podataka. Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih ucesnika. delinkventima i žrtvama. dok je statistika tipican sekundarni izvor podataka. advokata) o kriminalitetu.Pisani izvori podataka od znacaja za proucavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta. na primer. skorašnji.

_ metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). _ opis uzorka. a bitni su zbog toga što cine suštinu kriminološkog projekta. _ naucno objašnjenje – teorije u svetlu kojih ce se objašnjavati dobijeni podaci. _ prostorno i vremensko odredenje istraživanja. Medutim. Istraživacki projekat i istraživacki izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. odnosno od prirode istraživane pojave. _ obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživackog projekta. _ prikupljanje podataka. najprostije receno. _ hipoteze koje ce biti proverene._ obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživacki projekat koji pledira na naucni pristup istraživanoj pojavi. _ opis istraživackih instrumenata. Opšti su zato što postoje u svakom projektu. 1. s tim što njegov centralni deo cini opis i interpretacija . _ predmet istraživanja. Glava DRUGA – Metode kriminologije 42 Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživackom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja. _ odredivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje ce se istraživati). institucija-organizacija. _ odredivanje tehnika prikupljanja podataka koje ce se koristiti.20 Elementi koje mora da sadrži svaki istraživacki projekat su: _ autor projekta. _ probno istraživanje (ako je potrebno i moguce). Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slucaju od cilja istraživanja. _ priprema i obrada podataka. _ metod koji ce biti korišcen (kvantitativni ili kvalitativni). _ znacaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. koji. i njihovo naucno objašnjenje (pisanje istraživackog izveštaja). U tu svrhu izraduje se istraživacki projekat. _ teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja. _ ciljevi istraživanja. Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave. _ analiza i interpretacija podataka. predstavlja opis buduceg istraživanja. _ izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata.

dobijenih rezultata. da se identifikuju varijable21 i vrste cinjenica koje treba prikupiti. a pojave ciji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable. vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. zbog cega i sa kojim ciljem se želi istraživati. migracije ce uvek predstavljati nezavisnu.22 To zapravo znaci da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave ciji uticaj na njega ce se ispitivati. 3. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem. tj. obicno se daje i predlog za dalja istraživanja. Tako su neka novija americka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet. Varijable i indikatori U kriminološkom istraživanju kriminalitet. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni. ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. . nije iskljuceno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inace uslovljavaju. Naime.). Odredivanje predmeta i cilja istraživanja Odredivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tacku svakog kriminološkog istraživanja. Uz to. je po pravilu zavisna varijabla. kao zavisna varijabla. 2. ako jeste. odredivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd. U ovom slucaju ocito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. Tako. posredstvom viktimizacije i straha od zlocina. Medutim. tj. da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tacno znati koja je to pojava. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja. odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su odredene granice istraživanja.23 Odredivanje indikatora odnosi se na odredivanje konkretnijih pojava koje ce se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. odnosno kriminološki fenomen. odnosno njihov nacin života. na primer. a kriminalitet zavisnu varijablu. To se najbolje postiže pregledom postojece literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je vec bio predmet istraživanja i. odredivanje pojedinih krivicnih dela preko kojih ce se istraživati imovinski kriminalitet.

s obzirom na masovnost kriminoloških pojava. god. odredenje da ce se neka kriminološka pojava.4. U kriminološkim istraživanjima cesto se koristi ispitivanje na uzorku. recimo recidivizam. orijentisati na prvi ili drugi nacin. uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi. Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi. što ce se odrediti uzorak ili ce se proucavati jedan ili nekoliko interesantnih slucajeva. a zatim definisanje slucajeva. Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. istraživac ce se. to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja. Tada se prilikom formiranja uzorka vodi racuna da u njega udu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošcu. Iako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaceni svi slucajevi javljanja jedne pojave.24 Pri proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje slucajeva koji ce biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome ce biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. Uzorak mora na adekvatan nacin (s obzirom na obeležja i strukturu) i u adekvatnoj meri (broj obuhvacenih pojedinacnih slucajeva) da predstavlja proucavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. odnosno znacajem u osnovnom skupu. Pre svega. na primer. Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene. po pravilu. Zbog toga se kriminološka istraživanja uglavnom ogranicavaju na manji broj pojedinacnih slucajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zakljucci o pojavi u celini. . Ti pojedinacni slucajevi odredene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave. istraživati na podrucju Republike Srbije i da ce biti uzeti u obzir ucinioci koji su krivicno delo izvršili u periodu 1985-1990. Pri formiranju i izboru uzorka moraju se poštovati odredena pravila. Definisanje skupa slucajeva koji ce se ispitivati može se ostvariti tako što ce se ispitivati svi Kriminologija 43 slucajevi jedne pojave (korišcenjem statistike).

Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su razni upitnici i protokoli posmatranja pojava. Protokoli posmatranja obuhvataju spisak konkretnih manifestacija pojave koja je predmet posmatranja. U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv.Prema nacinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnocom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoce. 6. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slucajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica. testova licnosti.25 Kod uzorka koji se sacinjavaju po teoriji verovatnoce za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoca da bude izabrana u uzorak. izbor uzorka ili istraživacke instrumente. Glava DRUGA – Metode kriminologije 44 Radi provere valjanosti istraživackih instrumenata vrše se probna ili pilot istraživanja. Koriste se i tzv. na osnovu prethodnog rasudivanja i izgradenih kriterijuma.26 5. Upitnik predstavlja osnovni instrument za prikupljanje podataka.27 . orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zakljucivanje o ispitivanoj pojavi ali se. Sastoji se iz veceg ili manjeg broja pitanja sistematizovanih po srodnosti. tj. Upitnik se koristi za prikupljanje podataka putem ankete. Pravljenje instrumenata Pravljenje instrumenata podrazumeva stvaranje konkretnog "alata" kojim ce se prikupljati cinjenice. intervjua. u slucaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. Nakon sprovodenja ovog istraživanja analiziraju se preliminarne cinjenice i otklanjaju se uoceni nedostaci vezani za operacionalizaciju. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka. Pod hipotezom se podrazumeva hipoteticko-deduktivna konstrukcija postavljena na osnovu cinjenica saznatih prethodnom opservacijom sa ciljem da kasnije bude verifikovana (proverena). analize sudskih predmeta. Koriste se za prikupljanje cinjenica neposrednim posmatranjem. policijskih i zatvorskih dosijea i sl. To su slucajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu odredeni na osnovu teorije verovatnoce. Formulisanje hipoteza i konstrukcija modela Nakon što je izvršeno kreiranje operacionog modela istraživanja pristupa se formulisanju polaznih pretpostavki ili hipoteza.

odnosno njegova struktura i funkcionisanje.28 Prema nivou opštosti razlikuju se opšte (odnose se na skup pojava.29 Verifikacija hipoteze zasniva se na sistematskoj opservaciji i vrši se u tri etape: analiza varijabli na koje se odnose hipoteze. najraznovrsnijih pojava i to na veoma razlicite nacine. pretpostavlja se postojanje odredene veze izmedu pojava koje se ispituju. npr. Bitna karakteristika hipoteze je. Dobro su nam poznate sheme i makete naselja. npr. pojmovni ili stavni ili prakticni realni. Predmet modelovanja može biti svaka stvar . da se može proveriti. Saderlandova teorija diferencijalne asocijacije) i posebne hipoteze (stvaraju se da bi se pretpostavila veza izmedu dve serije pojava.proces ili pojava. nužnost prevazilaženja nedostataka vec stecenog saznanja i potreba stalnog proveravanja valjanosti stecenog saznanja.30 Uopšte uzev. model je svaki.Drugim recima. Tri glavna izvora hipoteza su: nužnost proširenja saznanja. u skladu sa njihovim . na osnovu prethodnog znanja. njihovom analizom i interpretacijom radi verifikacije hipoteze. po pravilu sadržanog u teoriji od koje se pošlo i u rezultatima ranijih istraživanja. konstrukcija eksperimentalnog modela i primena tog modela sakupljanjem novih cinjenica. Da bi bila prihvatljiva. stvari. da ona ima odredenu verovatnocu. Savremena kriminološka istraživanja ne zadovoljavaju se samo postavljanjem hipoteza vec se sve cešce koriste i konstrukcijom modela. hipoteza mora da ispunjava sledece uslove: da se odnosi na pojavu koja se može posmatrati. predmetu istraživanja analogni sistem pomoci koga se istražuje izvestan osnovni predmet ili sistem. da je precizna. U okviru razlicitih naucnih teorija. društvene i misaone stvarnosti. da je odredena. procesa ili pojave kao i delatnosti i ponašanja. U savremenoj nauci modelovanje se shvata kao opšti metodski postupak predstavljanja svih. izmedu maloletnicke delinkvencije i razorene porodice). pored ostalog i teorijsko modelovanje pojava koja se istražuju. teorijski. U kriminologiji se za verifikaciju koristi poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata). dakle. modeli geometrijskih tela itd. organske. tj. Svako takvo i slicno imitiranje bilo kog predmeta. Svaka teorijsko-misaona delatnost predstavlja. odnosno svaki predmet fizicke. psihicke. predstavlja modelovanje.

31 Jedan od takvih modela je i model prikazan na sl. a preporucuju se i uvodenje varijabli posrednika ili medijatora. 1. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehGlava DRUGA – Metode kriminologije 46 . Primena modela je od posebnog znacaja pri proucavanju kauzalnih veza izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. U proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave koriste se kvanititativni. 1 koji je primenjen u istraživanju "Uticaj razvoja. Medutim. Medijatori deluju izmedu nezavisne i zavisne varijable i korisni su za istraživanje interakcija izmedu varijabli. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje 7. Model uticaja razvoja.32 Sl. nijedan od tih modela ne može se upotrebiti kao gotov model istraživanja bilo koje društvene pojave: u stvari svaki od ovih modela može poslužiti samo kao opšta polazna Kriminologija 45 teorijska skica odnosno kao opšte teorijsko uputstvo ili opšte teorijsko rukovodstvo istraživanja odredene pojave. Prikupljanje cinjenica (podataka) Za prikupljanje cinjenica u kriminologiji koristi se veci broj istraživackih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim. posebno kada povezanost dve varijable zavisi od vrednosti trece koja se naziva i intervenirajucom. S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. odnosno logicko-matematicki i kiberneticki modeli zasnovani na jednoj ili više teorija o kriminalitetu cije postavke se proveravaju istraživanjem. Primena odgovarajucih tehnika omogucava organizovano prikupljanje cinjenica o kriminalitetu. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje". pa se u tom slucaju komponente modela sastoje od skupova nezavisnih i zavisnih varijabli.osnovnim postavkama konstruisani su i razliciti modeli. koje se sprovodilo u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. a izbor konkretne tehnike zavisice od predmeta istraživanja i izabranog metoda. Modeli se po pravilu sastoje od komponenti koje obuhvataju skupove srodnih varijabli za koje je ranijim istraživanjima utvrdeno postojanje povezanosti sa kriminološkom pojavom koja se istražuje.

Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja. Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analiticki i sinteticki pristup. . dakle. odnosno kriminalnog ponašanja. klasifikaciju. ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. istraživanje meduzavisnosti faktora. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statisticka obrada. komparativno-istorijska i druge metode. dedukcija. ali i predvideti buducnost. kao što su funkcionalne. uz pomoc statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke. u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. upredivanjem. Medutim. Medutim. Prikupljanje cinjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem. Nakon analize. potrebno je izvršiti njihov opis. Objašnjenje se dakle odnosi na uzrocnost i predvidanje. pravilnu interpretaciju (tumacenje) dobijenih rezultata i. ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. ispitivanjem. o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju.33 indukcija. na utvrdivanje njenih krajnjih uzroka. prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinacne pojave. Objasniti jednu pojavu (u našem slucaju kriminalitet) znaci odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost. odnosno stvarnog kriminaliteta. eksperimentom.34 Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave. dakle na ono što se vec dogodilo. kao najvažnije. Zato treba voditi racuna da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude. korelativne i slicne veze cesto je dovoljna i primena opisanih statistickih metoda i istraživackih tehnika. merenjem. naucna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su cinjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene. Analiza i interpretacija treba da ostvare sledece ciljeve: identifikacija faktora proucavane pojave. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. Takode. 8. dati naucno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja. Obrada. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela).nike kvantitativnog karaktera koje omogucavaju merenje kriminaliteta. evaluacija njihovog znacaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. odnosno obrade.

Primenom savremenih sredstava. iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi. pre svega sociologije. dakle. proizilazi i dominantan znacaj kvantitativnih metoda. za razliku od izucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode. Vezano za primenu statistickih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naucnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematicari koji su koristili kriminalne statistike. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja. Takode. Na osnovu tih pokazatelja oni su uocili prve korelacije medu kojima je posebno znacajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematicki shvatljivu funkciju svakodnevnog života. To se odnosi i na sam postupak naucnog saznanja kriminaliteta.rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naucnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu. zavisice i naucno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. Od koje.35 Danas napredak matematickih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da ce uz pomoc modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka. Kondorse (Condorcet) je izneo ideju "socijalne matematike" dok su Ketle (Quetelet) i Geri (Guerry) radili na analizi brojcanih vrednosti iznetih u izveštaju o radu krivicnog pravosuda iz 1826. V METODE ISTRAŽIVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE DRUŠTVENE POJAVE (KVANTITATIVNE METODE) Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. kriminologija . godine a cija relativna stalnost ih je impresionirala. odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih Kriminologija 47 nauka. posebno primenom racunarske tehnike i modernog softvera za obradu statistickih podataka.

Staticko proucavanje pojava distribucije omoguceno je korišcenjem teorije i racuna verovatnoce u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka. razlikuju se tri glavne vrste statisticke analize. izraženih numerickim vrednostima. Primenom statisticke analize otkriva se struktura ispitivane pojave.36 Jedan od najcešce korišcenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu pracenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina). zanimanje. u masi pojava koje se ispituju. a svrha joj je izracunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. odnosno metoda: staticka analiza. Glavni predmet i svrha staticke analize jeste otkrice rasporeda ucestalosti (distribucije frekvencija) pojava odredenih osobina. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava.37 Na osnovu otkrica odredenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguce je doci i do odredenih zakljucaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti. dinamicka analiza i korelaciona ili regresivna statisticka analiza i statisticka metoda.). promene u kaznenoj . dakle kriminaliteta. prema karakteristikama ucinioca krivicnog dela (pol. Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklicna i sezonska kolebanja. bez vremenske odredbe. Predmet dinamicke analize su statisticke vremenske serije. medusobni uticaji cinilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto. karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja.može da dode do izvora svojih podataka na nacine koji su znatno mocniji od ranijih. starost. školska sprema. Medutim.) itd. Primenom staticke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. nacin izvršenja. sredstvo. recidivizam i sl. predmet i sl. ili i medusobni uticaj više grupa masovnih pojava. pri tome treba imati u vidu da na statisticka koleGlava DRUGA – Metode kriminologije 48 banja kriminaliteta mogu uticati i promene u strukturi inkriminacija. Prema tome da li je predmet statisticke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja.

9) Tako dobijamo da je u Srbiji u 2002. što je od posebne važnosti za izgradnju adekvatnog sistema prevencije i za dalja naucna istraživanja koja treba da dodu do dubljih etioloških saznanja o kriminalitetu. a posebno za žensko stanovništvo. Prema popisu iz 2002.000. U tom smislu ona je pogodna za poredenje kriminaliteta u zemljama sa razlicitim brojem stanovnika. Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško. Uz pomoc dinamicke analize. Takode. odnosno statistickih metoda. koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivicnih dela i delinkvenata.politici i sudskoj praksi. pa treba u tom pravcu izvršiti korekcije prilikom iskazivanja opšte statisticke zakonitosti. odreduje se i gustina kriminaliteta. iako razlike u apsolutnim brojkama nisu tako velike.000 stanovnika. u efikasnosti organa otkrivanja i sl. ona je ipak neki orijentir koji ukazuje na stvarni porast broja osudenih lica u odnosu na broj stanovnika. bilo osudeno 480 lica na svakih 100. ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivicnih dela. Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100. stagnacija) i promene u njegovoj strukturi. godine u Srbiji je bilo 7 498 001 stanovnika i 35997 osudenih lica.39 Uz sve rezerve koje treba imati prema kvoti kriminaliteta kao pokazatelju rasta kriminaliteta.38 Statisticke metode omogucavaju i utvrdivanje tzv. Na bazi dinamicke analize može se prognozirati kretanje kriminaliteta (porast. godinu dobicemo na sledeci nacin: 35997 7 498 001:100 000 = 480 (74. opadanje. kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta. Naime. kroz koju se izražava ucestalost vršenja krivicnih dela na odredenom . relativne velicine kriminaliteta u jednoj zemlji.000 stanovnika jedne zemlje i izracunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100. kao i za pojedine starosne grupe. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije". Kvotu kriminaliteta za 2002. pored apsolutne velicine (obima) kriminaliteta.

Ocena ili sud o pravoj sredini cele skupine. revolucija. distribuciji. na osnovu sredine uzorka (aritmeticka sredina) i odstupanja od sredine skupine (standarna devijacija) jesu osnovni metodski postupci statisticke metode uzorka.podrucju ili. vremenski razmak vršenja pojedinih krivicnih dela s obzirom na jedinicu stanovništva (obicno 100. Konacni cilj svih vrsta i oblika statisticke analize. izvodi opšti zakljucak o prosecnom obeležju (ucestalosti.000 stanovnika). Korelaciona statisticka analiza ispituje medusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava. Izracunavanje kvote i gustine kriminaliteta znacajno je za ocenu njegovog kretanja u pojedinim zemljama. medutim. a narocito korelacione analize. alkoholizam itd. profesionalna stabilnost. rezultati takve statisticke analize moraju biti interpretirani sa rezervom imajuci u vidu vec pomenute nedostatke statistickih podataka. za usmeravanje preventivnih akcija u odredenim vremenskim i prostornim okvirima i sl. znacajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti. devijaciji od . kao što su: politicki sistem. posebno neiskazivanje tamne brojke kriminaliteta. rat. Uz pomoc korelacione analize moguce je utvrditi odnos izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. ekonomski sistem. Kao najsloženija. treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmedu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zakljucivanje o uzrocima kriminaliteta. za uporedna istraživanja i davanje komparativnih ocena o kretanju kriminaliteta u razlicitim zemljama. Primenom korelacione analize utvrduje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. narkomanija. demografija. Prilikom primene ove metode. Tabelarno i graficko predstavljanje statistickih serija i matematickih funkcija je takode jedan od bitnih momenata statisticke metode. jeste otkrice statistickih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje.40 Naravno. Statisticka metoda je u osnovi induktivno-generalizatorska jer se njome na osnovu obeležja izvesnog broja clanova neke skupine ili serije pojava ili dogadaja. društvena pokretljivost. ova metoda predstavlja sintezu staticke i dinaKriminologija 49 micke analize. tacnije receno. društveni razvoj.

U prvom slucaju ispitivac pitanjima samo inicira i podstice kazivanje Glava DRUGA – Metode kriminologije 50 ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja cinjenica koje su predmet ispitivanja. 1.1. odnosno obrada prikupljenih cinjenica. Njen gnoseološki znacaj sastoji se u tome što se jedino pomocu statisticke metode mogu. ali ne i o metodi koja je dovoljna za potpuno objašnjenje ispitivane pojave. Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju). uporedivanje i merenje. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i . Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta. odnosno straha od kriminaliteta. Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata. Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. Ne treba. Ispitivanje (anketa i intervju) Ispitivanje je tehnika prikupljanja cinjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju. naime. na relativno egzaktan nacin saznati opšta odredenost.) u celoj skupini ili masi pojava. kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti.42 1. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava. razlikuju se intervju i anketa. tako i drugih lica i žrtava.41 No. U drugom slucaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja.prave sredine itd. Tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui). U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku. delinkventu i žrtvi. izgubiti iz vida to da se zapravo radi o metodi pomocu koje se vrši analiza.43 Pri tome se kao istraživacki instrument najcešce koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguce odgovore.

posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. anketa. od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja cinjenica u kriminologiji. pitanja). odnosno intervjui uz pomoc kompjutera i telefona (CATI). žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivicnom delu i delinkventu.44 Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka. odnosno intervju. da budu podobna da se pomocu njih prikupe potrebne cinjenice. jasno formulisana. kao i da ce se dobijeni podaci držati u strogoj tajnosti i nece biti korišceni od strane zatvorske administracije i u vezi sa režimom izdražavanja kazne. U tom cilju. ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervjui. u celini. Prilikom formulisanja pitanja treba voditi racuna i o psihickom momentu: pitanja ne treba da budu predugacka. Zbog toga se preporucuje . Prilikom postavljanja pitanja. lice koje vrši intervju treba da upozna ispitanike sa okolnošcu da se ispitivanje vrši u naucne svrhe. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na mogucu subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. pitanja treba tako da budu kombinovana. treba voditi racuna da se ona odnose na predmet ispitivanja. Da bi se prikupljanje cinjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporucuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseca na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije. treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih nece znati ili nece hteti da odgovorei. Prikupljanje podataka na ovaj nacin najcešce se vrši intervjuisanjem delinkvenata. bilo da se to cini usmenim ili pismenim putem. odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehanickog odgovaranja. ne sme da traje dugo itd. odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli izmedu ponudenih odgovora). Svojom specificnošcu i složenošcu. Intervju se najcešce vrši u neposrednom razgovoru.zatvorenih – sa ponudenim odgovorima. Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što veceg poverenja. Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena. tj.

Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju cinjenica u oblasti maloletnicke delinkvencije. u kriminologiji se merenje najcešce koristi za prikupljanje podataka o licnosti delinkventa i to o: inteligenciji.).4. statistike kriminaliteta omogucavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini. Primenom ove tehnike moguce je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave. rasporedenih na sistematican nacin. To se obicno vrši uz pomoc psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. odnosno veze izmedu razlicitih pojava. na raznim geografskim podrucjima. motivaciji. Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potice. 1. 1. kao i s obzirom na razlicite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta. što je od nespornog znacaja za proucavanje uzrocnosti. odnosno za poredenje uticaja pojeKriminologija 51 dinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišcenje kontrolnih grupa). Samim tim. Merenje Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomocu kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi. U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi. Uporedivanje Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima. Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi). kao i veze i odnose izmedu delova neke pojave u razlicitim periodima.45 1. Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrdivanja psihickih karakteristika licnosti.2. agresivnosti.provera na ovaj nacin dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije. objekat napada i sl. stavovima. Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja. Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom znacenju: kao skup cinjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom . sugestibilnosti i sl.3.

. smatrajuci da one ne omogucavaju merenje kriminaliteta. Ranije statistike. odsustvo statistike za pojedina krivicna dela i dr. Danas. posebno sudske.podrucju i kao naucni metod. o obimu i strukturi kao i o dinamici i rasprostranjenosti kriminaliteta. veliki broj kriminologa kritikuje te statistike. Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske). vec se u stvari radi o povecanoj aktivnosti pravosudnih organa. veci broj krivicnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znaci da je zaista došlo do povecanja kriminaliteta u nekom društvu. veka pocinju stvarati prave medunarodne statistike zasnovane na jedinstvenom sistemu registrovanja krivicnih dela i ucinilaca. Statistike omogucavaju opis evolucije kriminaliteta i to: dugotrajne tendencije kretanja kriminaliteta (trendovi). One zapravo omogucavaju merenje aktivnosti represivnih organa. nacionalne i medunarodne. o vrsti krivicnih dela koja se evidentiraju. sezonske varijacije i neocekivana kretanja (npr. statistike javnih tužilaštava i sudske. Drugim recima. medutim.). razni nedostaci. medutim. usled rata). dok se od pedesetih godina 20. U ovom odeljku bice reci o statistici kao skupu cinjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematicnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišcenjem statistickih upitnika. Ovo se cini posebno zbog razlika na kojima pocivaju nacionalne statistike (razlicita zakonodavstva. pod uticajem kriminologije društvene kontrole.46 Uz rezerve koje proisticu iz njihovih nedostataka (o kojima ce biti više reci u narednim izlaganjima). policijske. ne beleži stvarni kriminalitet. Ranije se to cinilo poredenjem nacionalnih statistika. odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivicnom postupku (tužilacke) ili presudeni kriminalitet (sudske). Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživaca). Nijedna statistika. Glava DRUGA – Metode kriminologije 52 Kritike upucene statistici u novije vreme dovele su do napuštanja poredenja nivoa kriminaliteta i njegovom zamenom poredenjem tendencija kriminaliteta. statistike kriminaliteta daju podatke (licni podaci) o delinkventima. uživale su veliko poverenje. Kriminalne statistike omogucavaju da se dode do saznanja o razlikama koje postoje u raznim zemljama.

dark number. engl. to trostruko filtriranje (pod pretpostavkom da je uspešno izvršeno). Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat. criminalite cachee. nisu retki ni kriminolozi. bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krada u robnoj kuci .S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog. legalnog i stvarnog kriminaliteta. dok medu savremenim kriminolozima preovladava shvatanje da je to policijska statistika. odnosno koja se uopšte nisu dogodila (u slucaju lažnih optužbi.). odnosno poznata policiji. Zbog toga. dunkelfeld) ili prikriveni kriminalitet (fr. omogucava da ostane nepoznat dobar deo stvarnog kriminaliteta. Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivicna dela ili ne. naime. ali objektivno imaju karakter krivicnih dela. dok legalni kriminalitet cine samo ona dela koja su utvrdena kao krivicna dela sudskim putem. slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i sl. odnosno legalnog kriminaliteta nastaje ne samo zbog filtriranja od strane organa represije vec i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca. s obzirom na to da ona obuhvata samo ona dela koja su sudskim putem utvrdena kao takva. engl. odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. na primer). razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo. pored dela realnog kriminaliteta. Razlika izmedu stvarnog i prividnog. nem.47 Ranije se smatralo da je sudska statistika najbliža stvarnom kriminalitetu. upravo na nivou policijskih statistika. Takode. ulaze i ponašanja koja se ne mogu smatrati kriminalnim. U prilog tome navodi se da se u postupku kretanja od policije preko tužioca do suda vrši selekcija odnosno filtriranje u kome se gubi znatna kolicina kriminaliteta ili vrši njegova transformacija – deformacija. pa izmedu prijavljenog i stvarnog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta (fr. možemo imati najpribližniju sliku realnog kriminaliteta u sociološkom smislu. le chiffre noir. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena.48 Drugim recima. smatraju da u policijsku statistiku. koji smatraju najpouzdanijom sudsku statistiku.49 Medutim. posebno oni sa pravnom orijentacijom. hidden criminality).50 Oni. bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa.

Poznato je. a povecanje presudenog ili poliKriminologija 53 cijski evidentiranog kriminaliteta nije dokaz da se povecao realni kriminalitet. treba interpretirati oprezno.52 Medutim. statistike ne pokazuju tu fluktuaciju kriminaliteta iz jednog u druge sektore iako se vrši modifikacija tamnih brojki u raznim sektorima. Postojanje tamne brojke bilo bi manje problematicno za nauku kada bi broj neotkrivenih kriminalnih ponašanja bio konstantan. ukupni efekti policije ostaju isti. naime. usled kojih biva utvrdeno kao krivicno delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja. njihova aktivnost se smanjuje u jednom.53 . U velikom broju slucajeva. dakle. Zbog toga statistike. odnosno obrade podataka. Do netacnosti usled nenamernih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške.51 Evidentno je. vec se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere. Nasuprot tome. Takode. da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. Uglavnom im se upucuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netacnost usled nenamernih grešaka. posebno pri popunjavanja statistickih upitnika u sudovima.na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju. svedoci nekada odbijaju da svedoce jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja. U socijalistickim zemljama to se cinilo radi korišcenja statistike u propagandne svrhe. statistike su problematicne ne samo zato što ne mere realni kriminalitet. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osecanja nesigurnosti koje je zbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno medu gradanima. da znatan deo kriminalnih ponašanja ostaje nepoznat. posebno u periodu rata ili krize. a druga na smišljeno falsifikovanje podataka. Ali nije tako: povecanje broja službi za otkrivanje ili povecanje njihove aktivnosti smanjuje tamnu brojku. odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuce politike. na primer. bilo u jednom periodu bilo za odredenu vrstu kriminalnog ponašanja. a povecava u drugom sektoru. smanjivanje tih službi ili smanjivanje njihove aktivnosti povecava tamnu brojku.

56 Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata Glava DRUGA – Metode kriminologije 54 najpre u SAD i drugim anglo-saksonskim zemljama. 1. Uz pomoc anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata. bilo u ukupnom kriminalitetu bilo u pojedinim vrstama kriminaliteta.Pored tamne brojke. zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemackoj. ako jesu. stvara probleme u dolaženju do saznanja o kriminalitetu i to kako o obimu. Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata ("self reported delinquency"). oblicima i prostornoj rasprostranjenosti kriminaliteta tako i o njegovim uzrocima jer se ignoriše kako i zašto su izvršena ta dela kao i licnost njihovih ucinilaca (starost.).55 Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvacenih osoba o tome da li su bile pocinioci nekog kriminalnog ponašanja i.5.5. U mnogim zemljama. odnosi na one aktivnosti koje se prikazuju kao kriminalne. ankete o viktimizaciji ("victimization survey") i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja. "Brojka preterivanja" se.54 U krilu savremene kriminologije u cilju ispravljanja nedostataka oficijelne statistike javljaju se nove tehnike evaluacije kriminaliteta. kakve posledice su ta ponašanja imala. naime. Najvažnijim medu njima smatraju se: tehnike saznavanja tamne brojke i tehnike ispitivanja osecanja nesigurnosti. One se. dakle. dolazi i do stvaranja "brojke preterivanja". Tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu Nemogucnost da se utvrdi tamna brojka kao i okolnost da ona nija ista u raznim periodima. iako to nisu (l' exes total). zasnivaju na priznanju ucinilaca. 1. medutim. karakter i sl.1. za poredenje registrovanih i . nacionalnost. pol. odnosno na one kriminalne aktivnosti kojima se pridaje veca težina od one koju one stvarno ispoljavaju (l’ exes partial). ova tehnika je još skoro nepoznata.

ako jesu. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu. One se. Takode. veka. za proucavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. dakle. kao i razlozima neprijavljivanja krivicnih dela od strane same žrtve. ukljucujuci i našu. One su takode zacete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje. Takode.57 To je bio jedan od razloga pojacanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. na ovaj nacin dolazi se indirektno i do saznanje o nacinu odlucivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvacenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i. Podaci dobijeni na ovaj nacin cesto su netacni zbog grešaka u pamcenju. zasnivaju na svedocenju žrtve. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogucava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizickim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivicna dela vec su nekada to samo po oceni žrtve. s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obicno jedna ili dve godine).neregistrovanih delinkvenata. jednim delom. one se obicno odnose na viktimizaciju na odredenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim . o kojem se kriminalnom ponašanju radi. dok su u drugim zemljama. a njih je manje cak i od onih oficijelno registrovanih. za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje se zasnivaju na svedocenju delinkventa. vršene samo izuzetno. Naime. omogucava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moci usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina kriminalna ponašanja. razlozima zbog kojih neka krivicna dela nisu statisticki registrovana iako su prijavljena od strane žrtve. Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. karakteristikama njegovih ucinilaca i žrtava. nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu. strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta.

o organizovanom kriminalitetu.5. uprkos svojim nedostacima one predstavljaju za sada najpogodniju tehniku prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu i to posebno kada se.58 Medutim. posebno u robnim kucama i samouslugama. ali su. a dobijeni rezultati u mnogo vecoj meri odraz stvarnog stanja kriminaliteta. uprkos medunarodnoj obavezi. u konkretnom nacionalnom zakonodavstvu uopšte nisu sankcionisani. odnosno njihova ocena.59 Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvarnom broju izvršenih krada u prodavnicama. Kriminologija 55 Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta znacajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima – na primer. kao što je to slucaj u SAD.2. 1. sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se . o kradama i prevarama u saobracaju. njihovi izvori podataka primarni. saobracajnih preduzeca. o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi. uprkos svojoj inkrimisanosti. Ove tehnike omogucavaju i prikupljanje podataka o raznim oblicima zloupotrebe moci o kojima je posredstvom statistike nemoguce dobiti podatke bilo zato što se. sprovode na citavom stanovništvu uz pomoc državnih organa koji su zaduženi za prikupljanje i obradu podataka o kriminalitetu. bilo zato što. ne gone.mestima. službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeca i sl. zdravstvenih ustanova. jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja. a manje slika rada policije i pravosudnih organa. za razliku od statistika. Na taj nacin one predstavljaju svojevrsni pandan klasicnim statistikama kriminaliteta. posebno dece. odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. Tehnike prikupljanja podataka o osecanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osecanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet. o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama.

61 Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osecaj nesigurnosti uticu drugi faktori u vecoj meri nego kretanje samog kriminaliteta. karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije. dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol. strah od kriminaliteta u sve vecem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama. uprkos ociglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta. sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava.kao osnovnog ljudskog prava. U novije vreme ova tehnika pocela se razvijati i u našoj zemlji. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrdivanje uzroka osecanja nesigurnosti. vec predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuce strategije borbe protiv kriminaliteta. pored samog kriminaliteta.62 Iako na njega. o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osecaju ugroženim kao i razlicitim faktorima koji su uticali na njihovo osecanje nesigurnosti. prema Gasenu. zanimanje i sl. Glava DRUGA – Metode kriminologije 56 VI METODE I TEHNIKE SAZNAVANJA KRIMINALNOG PONAŠANJA KAO POJEDINACNE POJAVE (KVALITATIVNE METODE) . odnosno straha od kriminaliteta. Osecanje nesigurnosti se.cesto sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji.) osecaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive. socijalni status. uticu i drugi faktori. uzrast. koje su zacete i do sada najviše i korišcene u SAD. Medutim.prava da se ljudi osecaju sigurnim od kriminaliteta .60 Iako sa istim znacenjem u americkoj kriminološkoj literaturi umesto osecanja nesigurnosti odomacen je pojam strah od zlocina ("fear of crime"). Uz pomoc anketa o strahu od zlocina. ove tehnike su od nespornog znacaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigurnost .

Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja.64 Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske). nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa. mestu stanovanja. ranijem kažnjavanju.. tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. crtama licnosti delinkventa i sl. polu. podaci o žrtvi i sl. Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji Pri korišcenju metode izucavanja individualnih slucajeva nastoji se da se dode do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogucili kriminalno ponašanje odredenog lica. za razliku od kvantitavnih metoda koji su primereniji proucavanju masovnih pojava. Za ovu vrstu ispitivanja stoga su posebno pogodne kaznenopopravne i vaspitne ustanove.63 U svojoj osnovi to je jedan kvalitativni metod. case study). s tim što oni moraju biti tipicni za proucavanu pojavu. Prilikom proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja. kao što su okolnosti pod kojima je delo izvršeno. Za kvalitativne metode karakteristicno je korišcenje malog uzorka (obicno namernog). s obzirom na to da se polazi od konkretnih slucajeva i da se moraju sagledati svi njegovi elementi. tipicnih slucajeva (studija slucaja. Primera radi navešcemo neke od relevantnih cinjenica do kojih se nastoji doci ovakvim proucavanjem: podaci o delinkventu kao što su podaci o starosti. kao i podaci situacionog karaktera koji se odnose na kriminalno ponašanje. tj. slucajno ili namerno odredenih) . Za proucavanje grupa (vecih ili manjih. odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem (eng. case study ili life history method). zanimanju. porodicnom stanju. društvenom statusu. kao i ekipni rad i interdisciplinarni pristup. materijalnom stanju. vreme i mesto izvršenja. pa se kao takvi i primenjuju u istraživanju kriminaliteta kao masovne pojave. eng. ili analiza pojedinacnih. 1. važnu ulogu igraju metode analize i indukcije. Ovakvo proucavanje podrazumeva više intenzivno nego ekstenzivno orijentisano istraživanje. pa se njime po pravilu obuhvata manji broj slucajeva.

neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka. Nestruktuirani upitnik se može sastojati i iz jednog opšteg pitanja. utvrdivanje slicnosti i razlika u dogadajima koji su prethodili izvršenju krivicnog dela ubistva od strane osoba obuhvacenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize. dokumentacija socijalnih ustanova). Pitanja mogu biti manje ili više uopštena. medutim. Pri tome. Ovakva istraživanja su u praksi cesta. Ovaj metod narocito se koristi za izucavanje maloletnickih bandi i posebno je razvijen u SAD. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju. odnosno pojavama. posredno i neposredno posmatranje.delinkvenata. razvrstavanje. s obzirom na to da se u tim Kriminologija 57 ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu. a zatim njihovo dalje grupisanje. uocavanje slicnosti i razlika. npr. metod je pogodan i za proucavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspitnim ustanovama. kao studije slucajeva. grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih slicnih podataka. bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slucajevi iz odredene grupe. ali se u tom slucaju dobijeni zakljucci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. što omogucava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. grupisana po srodnosti ili negrupisana. sudski predmeti. Moguce je.65 Takode. Na primer. koje karakterišu pretežno otvorena pitanja. novinski tekstovi. Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su polustruktuirani i nestruktuirani upitnik i protokol posmatranja. s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. ovaj metod primeniti i na proucavanje reprezentativnog uzorka neke grupe. uocavanje veza sa drugim odgovorima. “Možete li mi opisati Vaš život od momenta kada ste izvršili prvo krivicno delo do danas?” Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno išcitavanje dobijenog materijala. a u poslednje vreme sve više i fokus grupe. i to tako da se proucavaju pojedinacno. analiza sadržaja (na primer. dok bi utvrdivanje veza izmedu raznih dogadaja u životu svakog pojedinacnog ubice iz uzorka primer . eksperiment. odnosno kombinacija otvorenih i zatvorenih pitanja.

Nakon izvršene analize. Danas postoji citav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoci u kvalitativnoj obradi podataka. Nudist i WinMax. delinkventa i žrtvu. kako bi se pojedinacno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. a svako posmatranje. predmet i sredstvo izvršenja krivicnog dela.vertikalne analize. posebno za tekstualno pretraživanje dobijenih podataka.1. motivi. 2. Sve cešce pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i cinjenice o žrtvi (bio-psihološke i socio-demografske karakteristike žrtve). Zbog toga je neposredno posmatranje pogodnije za prikupljanje cinjenica o krivicnim delima koja . modifikovanje istraživackih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka. samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišcenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka. odnosno rašclanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i licnosti delinkventa koristi se metoda sinteze. kodiranje i sl. odnosno prisustvo trecih lica smatra se opasnošcu od otkrivanja i krivicnog gonjenja. Etnograph. Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje cinjenica koje se ticu predmeta istraživanja. Opšte tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje se koriste u kriminologiji66 2. Glava DRUGA – Metode kriminologije 58 Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrac svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. Na ovaj nacin po pravilu se prikupljaju dve vrste cinjenica i to: cinjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivicnog dela. Za kvalitativni metod je karakteristicna i sukcesivna analiza. Najpoznatiji su Atlas. Posmatranje Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje cinjenica vezanih za kriminalno ponašanje.) i cinjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike.). S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivicnom gonjenju i kažnjavanju ona se najcešce i dešava na skrovitom mestu. ranija osudivanost i sl. stadijum izvršenja i sl.

su više situacionog karaktera. Takode. Njegova primena u kriminologiji je mala. U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi . zatvorskih dosijea.2. To je cesto korišcena tehnika prikupljanja cinjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slucajeva. saobracajna krivicna dela. što istraživacu nalaže opreznost i kriticki odnos. dnevne štampe.67 Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa ucestvovanjem. Eksperiment Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštacki izazvanoj pojavi. 2. džepne krade. Thracher) ucestvovao u jednom cikaškom podzemnom gangu. sudije. odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih. pa ih nije celishodno veštacki izazivati. zatvorsko osoblje). s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav nacin. što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proucavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. M. americki istraživac Trešer (F. Medutim. Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo. koja se vrše na javnim mestima (npr.68 Posredno posmatranje predstavlja opažanje cinjenica koje se odnose na kriminalno ponašanje. inace zakonom dozvoljenih i cak korisnih delatnosti (npr. Putem ovog posmatranja cinjenice se prikupljaju tako što istraživac nije samo pasivni posmatrac pojave vec u njoj i aktivno ucestvuje. krade u samouslugama). korišcenjem podataka iz policijskih dosijea. ona se može koristiti u prikupljanju cinjenica o svim krivicnim delima. dnevnika i memoara delinkvenata. kao i za prikupljanje cinjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija. nepreduzimanje mera zaštite na radu. javni tužioci. dok je Poljak Capov (Czestaw Czapow) koristio posmatranje sa ucestvovanjem pri proucavanju huliganstva u Poljskoj. ekološka krivicna dela). na primer. za razliku od neposrednog posmatranja. delinkventa i žrtvu. Tako je. Pri ovome se treba cuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošcu kada posmatrac podleže krivicnoj odgovornosti kao i clanovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja. sudskih predmeta. njen osnovni nedostatak je mogucnost postojanja netacnosti (namernih ili slucajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja.

Sociometrijska metoda psiho-drame i socio-drame koristi se za utvrdivanje neprilagodenosti pojedinaca u grupi. Fokus grupe U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. brižljivo struktuirane grupe (6-10 ucesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua. Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa . odnosno kombinaciju posmatranja sa ucestvovanjem i produbljenog intervjua. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne. Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. Najcešce navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponašanje. npr. incest ili zloupotreba droga. eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. eksperiment je pogodniji za penološka nego za cisto kriminološka istraživanja. Koriste se i on line. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja.dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. putem Interneta. pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka.70 3. izolovanih. naime. posebno kada su u pitanju osetljive teme. Njima se ispituju odredene teme i pojedinacne ideje i mišljenja. za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna. Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih. odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obicno se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti.69 Kriminologija 59 Ipak. faktora delinkventnog ponašanja.3. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoc otvorenih. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. U penološkoj oblasti. 2. Fokus grupe su male. polustruktuiranih pitanja.

Pri tome treba voditi racuna da uzorak bude dovoljno reprezentativan i da se dobijeni rezultati uporede sa kontrolnom grupom nedelinkvenata ili sa delinkventima koji pripadaju Glava DRUGA – Metode kriminologije 60 nekoj drugoj kategoriji. Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života. izvora podataka. patološkom. Kriminalne biografije omogucavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa . One su dakle zasnovane na korišcenju statistickih metoda. proucavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajedinickim obeležjem). Sistematska opservacija delinkvenata . a potom i za poredenje dobijenih rezultata. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi. pre svega kvalitativnih. ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. rezultati dobijeni primenom ove tehnike ostaju problematicni jer se ispitivanjem obuhvataju samo lica u zatvorima ili osudena lica koja ne reprezentuju dovoljno sve delinkvente. Ankete kojima se ispituje odredeni aspekt kriminalnog ponašanja na odredenom uzorku delinkvenata. vec na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. bilo preko zatvorskih dosijea ili krivicnih predmeta.73 3.delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe.72 2. Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavljivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu). 1. Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije.produbljeno ispitivanje licnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivicnog dela. Medutim i pored tih mera opreza. Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o vecem broju pojedinacnih slucajeva i da se iz njih izvuku odredeni procenti i korelacije. kao i etnografski metod – kombinacija raznih. s tim što u odredenoj meri neke od njih imaju klinicke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja. psihološkom. klinicki metod. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica. "follow-up” studije osudenog lica posle izlaska iz zatvora. U osnovi se radi o klinickom ispitivanju: medicinskom. odnosno viktimizacije kao individualne pojave.71 U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1.

i njegovog ponašanja. 2. Termin kohorta je uzet iz demografije. ali su one problematicne iz razloga što se ne može sa sigurnošcu utvrditi veza izmedu režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. sudskih i sl. kao što su rodenje ili stupanje u brak. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio . gde oznacava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan dogadaj u životu. ove arhive nisu uvek dostupne istraživacu. rodenje (generacija). a koja nisu uvek pouzdana. osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reci). dnevnicima. Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata. No. uprkos svim teškocama i nedostacima ova istraživacka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu.) koje sakuplja istraživac. Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata. "Follow up” studije omogucavaju da se prati život osudenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne. Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih. Klinicki metod. Proucavanje po kohortama. 3. Skupe su. Klinicki metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici.74 Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte. dakle sekundarnim ("iz druge ruke") podacima. a vrednost im je problematicna jer se zasnivaju na arhivskim.75 4. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori. upoznaje se sa njegovim rukopisima. Osim toga. Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematicna zbog svedocenja na kojima se zasniva. U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba cije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajednickim elementom vezanim za odredeni vremenski period: npr. Istraživac se licno srece sa delinkventom. Drugim recima. pa tako na sebi nose pecat svih njihovih nedostataka. ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije.

Klinicki metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog znacaja biološkim. za prognozu buduceg ponašanja delinkventa. Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja. pravilu nivoa interpretacije. Uz njegovu pomoc prikupljaju se i interpretiraju cinjenice koje se odnose na delinkventa . a na drugoj. Klinicki metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzrocnih faktora koji deluju na svaki pojedini slucaj razlicitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetickog kompleksa" koji se postiže klinickim putem. Zbog otkrivanja razlicitih dinamizama delovanja uzrocnih faktora u razlicitim slucajevima ovaj metod se još naziva i dinamickim metodom.na licnost delinkventa kojeg ispituje klinickim putem. a time i za . sprovodenje samog tretmana. psihicka. Di Tulio je kod klinickog istraživanja ukazao na znacaj ispitivanja uzroka ponašanja delinkventa na osnovu integralnog samostalnog psihickog proucavanja licnosti. Ovaj metod naziva se „klinicki” jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je slican medicinskom u svim fazama ispitivanja. za klinicki metod se cesto kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod.nivo delinkventa. dakle. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji. ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajuceg tretmana. drugi Kriminologija 61 nivo . prognoza buduceg ponašanja delinkventa i odredivanje tretmana na osnovu utvrdene kriminološke dijagnoze.76 Klinicki metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom odredene biološke i psihicke konstitucionalnosti i koja vec po svome karakteru podrazumeva primenu klinicko-medicinskih metoda.77 S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji.to je. utvrdivanje kriminološke dijagnoze. patološka i socijalna. Klinicki metod se sastoji iz sledecih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. dakle. Na jednoj strani je. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima. koje vrši klinicar po klinickom kriterijumu i na osnovu sopstvenog klinickog iskustva. Njegovom primenom istražuju se sve strane licnosti delinkventa: biološka.

vec su oznacile i veliki napredak na planu proucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. nacinu. odnosno postavljaju temelji novih teorija (eng. njenom prethodnom odnosu sa delinkventom kao i o njenom ponašanju pre i u toku izvršenja krivicnog dela. buduci da obuhvata masu slucajeva. Svojim sveobuhvatnim i kvalitativnim pristupom metod proucavanja individualnih slucajeva nadoknaduje nedostatke statistike. a nove još nisu stvorene. kako zagovaraju pristalice biološke. veka i u dobroj meri se vezuje za proGlava DRUGA – Metode kriminologije 62 menu od pozitivizma ka kritickoj kriminologiji. Primena kvalitativnih metoda ima i prednosti i mane. U manjoj meri one omogucavaju i pristup podacima o pretkriminalnoj i kriminalnoj situaciji. omogucava samo kvantitativan pristup nekim standardnim aspektima kriminalnog ponašanja. koje ne samo da doprinose boljem upoznavanju sa kriminalitetom kao masovnom pojavom. kao i u drugim društvenima naukama. odnosno ponašanju. Za prikupljanje podataka ove vrste prevashodno se koristi tehnika posrednog posmatranja koje se vrši putem analize sudskih dosijea. kada stare teorije i kategorije postaju neupotrebljive. upotreba kvalitativnih metoda se povecava od šezdesetih godina 20. Prikupljanje podataka o žrtvi u novije vreme vrši se još uspešnije putem anketa o viktimizaciji. Na ovaj nacin prikupljaju se podaci o karakteristikama prekriminalne situacije. vremenu i mestu izvršenja krivicnog dela kao i o licnosti žrtve. Postojece tehnike prikupljanja podataka o delinkventu prilicno su razvijene u savremenoj kriminologiji. ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. kao i da su jeftiniji od kvantitativnih metoda. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji.odredivanje adekvatne krivicne sankcije i tretmana delinkventa. dakle ne kao osnovni ili cak i jedini kriminološki metod. odnosno licnosti delinkventa. Najznacajnije prednosti kvalitativnih metoda obuhvataju: dolaženje do produbljenih znanja na kojima se grade teorijski modeli. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. Zbog toga je ovaj metod od posebnog znacaja za dobijanje saznanja o licnosti . Prednosti i nedostaci upotrebe kvalitativnih metoda u kriminologiji U kriminologiji. koja. 4. grounded theory). cinjenica da su posebno pogodni za istraživanje u savremenim uslovima brzih društvenih promena.

ignorišuci specificnosti. uglavnom zasnovane na vec postojecoj. odnosno grupa delinkvenata. 1. Kriminologija . Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. Iako su. za njenu pravilnu individualizaciju. To su. odnosno tip delinkventa ciji pripadnici su ispitivani. Najpre. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. Feministicka kritika epistemologije Feministicka epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. Takode.79 feministicki empiricizam. kvalitativni metod nije sistematizovan i uglavnom je još prepušten inteligenciji i licnom iskustvu istraživaca i zahteva dosta vremena. odnosno njihova generalizacija je ogranicena na grupe. Najzad. šire zasnovanoj. Njegovi nedostaci prvenstveno proisticu iz same njegove ogranicenosti na proucavanje pojedinacnih sluacajeva kriminalnog ponašanja.delinkventa i o delinkventnoj situaciji. feminizam gledišta (standpoint feminism) i postmodernisticki feminizam. ovaj metod ima i nedostataka.78 VII FEMINISTICKA KRITIKA I KRIMINOLOŠKO ISTRAŽIVANJE Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja. kako istice Harding. za razliku od kvantitativnog metoda. isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. narocito poslednje dve etape. Stoga ovaj metod. kritici epistemologije. dakle metoda koji se zasnivaju na proucavanju velikog broja slucajeva kriminalnog ponašanja. saznanja do kojih se njenom primenom dolazi ne mogu se generalizovati. dok se do saznanja o kriminalitetu kao društvenoj pojavi može doci samo primenom kvantitativnih metoda. feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja vec su ih nesporno i obogatile. ima i važan aplikativni aspekt. iako u osnovi metod fundamentalnog kriminološkog istraživanja. izucavanjem pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja otkrivaju se samo njegovi neposredni uzroci. kao i za odgovarajucu individualizaciju u izvršenju kazne lišenja slobode. koja su neophodna za izricanje adekvatne krivicne sankcije. Na drugoj strani.

Feministicki empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam. Pogled potcinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima. istraživanja.82 S obzirom na to da standpointisam nije zainteresovan za . odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski iskljucivala žene i njihove interese. poput onih koje je sprovela Karlen (Carlen)80 u zatvorima. Takode. predstavljaju svojevrstan doprinos razvoju primene kvalitativnih metoda u kriminologiji. U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukacevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potcinjenih jeste bolji kljuc razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slucaj sa teorijom i interpretacijom onih koji vladaju.81 Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje. Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo. nasilje u braku) iz njihovih iskustava. Naravno. Naprotiv. Ovo poslednje je reinterpretirano kao patrijarhalna laž.. s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojecih metoda skine veo predrasuda. pri cemu to ne znaci da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika.63 Feministicki empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. U kriminološkim istraživanjima feministicki empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca. 1984. Binney i dr. Tako su pristalice feministickog empiricizma smatrale da postojeci metodi mogu biti zadržani kada su jednom predrasude uklonjene. one su postavile pitanje odnosa moci izmedu istraživaca i istraživanih. to ne znaci da one nisu ništa menjale na planu metodologije. 1981). zalagale se za prevazilaženje odnosa subjekt-objekt i za aktivnije ukljucivanje žena iz istraživackog uzorka u samo istraživanje. Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potcinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast (Hanmer i Saunders.

kako kaže Fleks (Flax). "On polazi sa drugog mesta i krece se u drugim pravcima".83 Feministicki postmodernizam. obicaja. on je kritikovan da je jednu jednostranost zamenio drugom. odnosno tretman. Medutim. Kriminološko istraživanje. koji je težio rekonstrukciji istine u smislu uspostavljanja feministicke istine. ogoljuju se odnosi moci koji stoje iza njih. Tako. dekonstrukcija. da bi on bio zaista upotrebljen na najbolji nacin. pojava i dr. On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena. o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doci do izražaja i rasna. u tom smislu. slika. žena srednje klase i Anglo-Saksonki. kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. feministicki postmodernizam se zalaže za dekonstrukciju istine. Feministicki postmodernizam nije sinteza feministickog empiricizma i feminizma gledišta i on ne pokušava da razreši probleme koje postavljaju druga stanovišta. potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti.84 odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje razlicitosti". klasna i svaka druga specificnost. vec se radije okrece "potcinjenom saznanju koje prica razlicite price i ima razlicite specificnosti"85 Za postmodernizam su slike i predstave o nama naša stvarnost. Radi se.86 Dekonstrukcijom jezika. naime. za razliku od feminizma gledišta. Za razliku od feminizma gledišta. Bertrand predlaže primenu ovog metoda .istraživanja koja se odnose na muškarce. okrece se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici Glava DRUGA – Metode kriminologije 64 krivicno-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. Postmodernisticka epistemologija. odnosno za analizu uticaja moci na oblikovanje istine. Sine qua non metod postmodernizma je. neophodno je pažljivo odabrati kljucne društvene konstrukcije na koje ce biti primenjen.87 ma koliko ovaj metod bio sam po sebi koristan. Medutim. dakle. kako istice Bertrand.

istraživacki postupak. teorija i jezika. kao centralnu jer ona predstavlja izvor svih oblika kontrole koja se vrši prema ženama i "krivicno delo". . Ipak. Pored toga. moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. To je nužno znacilo i dekonstrukciju istorijskih cinjenica. Kriminološko istraživanje i feministicka metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. "upravo teoreticarke feminizma najbolje pokazale "nerealnost" muške i ženske prirode. polnost."88 Primena postmodernisticke epistemologije na kriminološkom planu znacila je dekonstrukciju pojma krivicnog dela i kriminalizacije koji su shvaceni kao društvena konstrukcija. i. odnosno njihovih znacenja. kao prethodnih društvenim. nelegitimnost mnogih krivicnih zakona. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i znacenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih znacenja. nužna je i dekonstrukcija pojmova pol. Možda su. family violence) društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. odnos izmedu istraživaca i istraživanog. Upravo da bi izvršila deesencijalizaciju. sociologa/sociološkinja prava i istoricara/istoricarki krivicno-pravnog sistema. U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika izmedu muškaraca i žena (Brownmiller). konstruisani karakter dobrog i lošeg onako kako je sankcionisano od strane krivicnih zakona. kako dobro primecuje Bertrand. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. otkrivanje istorijata odnosa moci i potcinjenosti žene u odnosu na muškarca kao i cinjenice da zakoni i pravni sistem doprinose održavanju odnosa nejednakosti i dominacije. denaturalizaciju i deontologizaciju tih konstruisanih "stvarnosti". dekonstrukciju pojedinih krivicnih dela koja se vrše na štetu žena. odnosno odnosima moci. Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku (spouse abuse) i porodicno nasilje (domestic violence. kriminologija se mora osloniti na pomoc feministkinja. 2. odnosno etiketa. posebno.na dve kljucne konstrukcije: "ideju prirode".

ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda . Wise). uglavnom je muškarac taj koji goni i osuduje ucinioce krivicnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru. U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima. Morris) spadaju u one feministicke autorke koje smatraju da muškarci ne mogu biti iskljuceni iz kriminološkog istraživanja. Težnja ka tome da se žene ucine vidljivim dovela je do predloga da feministicko istraživanje mora biti "o.odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znaci prevashodno izbor koji ce omoguciti ispitivanje za koje se veruje da ce doprineti okoncanju potcinjenosti žene. posebno nacina vodenja intervjua. Drugi važan elemenat feministickog istraživanja jeste istraživacki proces. od strane i za" traži. Po njima je feministicki kriterijum zadovoljen samim tim što oni koji se istražuju postaju aktivni subjekti. smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek sociopoliticka analiza ucinila mogucim odredenje "kako. Keller). Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feministickim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti. To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najcešci etiketirani kriminalac.89 Medutim. izrade istraživackih instrumenata i sl. Gelstorp i Moris (Cain. oko nacina prikupljanja podataka. zašto i kada" bi "o. samo da se uzme u obzir subjektivitet ispitivanih. neke autorke poput Kein (Cain).90 Medutim. dakle. dok kvantitativni metod ne može omoguciti dublje razumevanje ili osecanje za one koji se istražuju. kvantitativni metodi cesto ignorišu razlike medu polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora. od strane i za žene" (Stanley. Njihova revidirana verzija kriterijuma "o. Kein. kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. Prema Rainharc i Keler (Reinharz. Kriminologija 65 što znaci da njegov znacaj treba da bude kako politicki tako i praktican. Takode. Gelsthorpe. od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja.

intervjua lišenog predrasuda" zapravo mit. kako one definišu i doživljavaju fizicko nasilje i seksualno nasilje koje muškarci vrše prema njima. Wise) "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživacke objekte . kao nosilac moci i prava na kontrolu. Konvencionalni nacin prikupljanja podataka putem intervjua takode je kritikovan s obzirom na to da tretira ispitanike kao objekte i tako narušava ženino subjektivno iskustvo koje ona ima kao žena i kao ljudsko bice uopšte. nadreden . Ali. treba napustiti "mušku paradigmu" intervjuisanja (pa tako i muški pogled na društvenu realnost) u prilog pristupa koji priznaje subjektivitet istraživaca i Glava DRUGA – Metode kriminologije 66 istraživanog i koji iznosi na videlo cinjenicu da je pojam "objektivnog intervjua. istraživacki instrumenti moraju biti takvi da dozvoljavaju ženama da same pricaju ili pišu o svojim iskustvima kako bi se moglo saznati šta nasilje za njih znaci. ocigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeduju dovoljno podataka o licnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživace. kao i o tome ko su oni koji zlostavljaju. Kako isticu Stenli i Vajz (Stanley.91 Ipak. Oni su pogodni pre svega za dolaženje do opštih podataka o ispitanicima. Kako piše Okli (Oakley).je moralno neopravdano".93 Feministicko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog. Eichler).92 Na primer. odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje (npr. dok se zatvorena pitanja.mogu biti ispravljeni (npr. uglavnom koriste za dobijanje podataka o sociodemografskim karakteristikama ispitanika. feministickom istraživanju najviše odgovara upotreba upitnika i skica za vodenje intervjua sa otvorenim pitanjima.94 U tom smislu zagovornici feministicke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživac. odnosno pitanja sa unapred datim odgovorima. a ko one koje su zlostavljane. ako je rec o istraživanju nasilja u braku. dok je za dublje zadiranje u iskustva ispitivanih neophodna primena kvalitativnih metoda. Hunt). Upravo stoga. istovremeno oni moraju obezbediti i dolaženje do što tacnijih informacija o obimu i težini nasilja koje se vrši prema ženama u braku.

). Buduci svesne toga. ipak je istraživac taj koji sprovodi istraživanje.95 Medutim. Light) su na primeru svog istraživanja pokazali kako su im osobe koje su bile subjekti/objekti njihovog istraživanja pomogle u izboru metoda. a muškarac onaj koji se istražuje. u identifikovanju ciljeva i bili ukljuceni u interpretaciju dobijenih rezultata. Klajber i Lajt (Kleiber. ali se zalažu za uklanjanje eksploatatorskog odnosa prema istraživanom kao izvoru podataka. On mora voditi racuna o tome da se njegovim istraživanjem dode do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja. što podrazumeva nužno da istraživanje bude od pocetka do kraja pod njegovom kontrolom. mora udovoljiti zahtevima narucioca projekta. ma koliko ovakav nacin istraživanja bio izazovan.istraživanom. mora voditi racuna o raspoloživim finansijskim sredstvima i sl. Demokratizacija istraživackog postupka može biti u praksi teško ostvarljiva. ali i kada su i istraživani i istraživac žene sa bitno drugacijim stavovima u pogledu ispitivane pojave i nacina interpretiranja dobijenih podataka. Uspostavljanje takvog odnosa u kome ce istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. kao i u odredivanje nacina njihovog korišcenja radi menjanja postojece prakse. on sa sobom nosi mnoge dileme i teškoce. "Naša namera je".96 Situacija može biti posebno komplikovana kada je žena istraživac. postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje. "da svedemo na minimum tendenciju (koja . feministkinje ne zahtevaju potpuno ukidanje hijerarhijskog odnosa izmedu istraživaca i istraživanog. Pre svega. nastojanje da se prevazide tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja. piše Aker (Acker). Uspostavljanje odnosa saradnje izmedu istraživaca i istraživanog na taj nacin obezbeduje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feministickog istraživanja. Takode. Naime. One smatraju da istraživac ne mora da namece istraživanom sopstvene definicije njegove stvarnosti. S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u tom cilju. kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni. koji je odgovoran za njega i na razne nacine i sam ima ogranicenu moc (na primer.

godine.postoji u svim istraživanjima) da se istraživani pretvara u objekat ispitivanja i manipulacije. . doveo je do podizanja njihove svesti u pogledu socioloških i istorijskih korena muškog nasilja.99 Najzad. Nekada istraživacice neposredno pomažu ženama iz ispitivanog uzorka tako što im obezbeduju kontakt sa advokatom ili skloništem za žene. istraživaca i društvenog odgovora na nasilje prema ženama. na primer. Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je licno jeste politicko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog vec i za istraživaca."97 Svako feministicko istraživanje ima akcioni karakter ali je to posebno došlo do izražaja kod istraživanja nasilja nad ženama u braku. što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. važna karakteristika feministicke metodologije je i samosvest i samokriticnost u odnosu na istraživanje. kako kaže feministicka pesnikinja i pevacica Viliamson (Williamson) "onaj koji menja i koji se menja". U najboljem slucaju. Publicitet koji je ovo istraživanje tako dobilo omogucio je kreiranje Autonomne ženske kuce za pomoc žrtvama porodicnog nasilja. Tako i istraživanje postaje deo procesa davanja moci (empowering) ženama kroz maksimiziranje dijaloga Kriminologija 67 izmedu istraživaca i istraživanog tako da oboje postaju. 1984. Rad na životnim istorijama pretucenih žena koje su dolazile u tu kucu. Cilj istraživanja bio je davanje snage zlostavljanim ženama da razumeju i promene sopstvenu stvarnost. radeci na takvom istraživanju u Nemackoj. Nekada se u istraživanja ukljucuju lokalne grupe žena i one zajedno sa istraživacicama deluju kao grupa za podršku.98 Cilj feministickog istraživanja na taj nacin postaje menjanje onih koji se istražuju. Mis (Mies) je. organizovala jednu manifestaciju na ulicama koja je privukla veliki broj ljudi koji su zatim bili intervjuisani u pogledu svog iskustva i stavova u vezi sa nasiljem u braku. a koji je podrazumevao aktivno ucešce samih žena. mi želimo da stvorimo uslove u kojima onaj ko je predmet istraživanja ulazi u istraživacki postupak kao aktivni subjekat.

korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. . Glava DRUGA – Metode kriminologije 68 SAŽETAK _ U proucavanju svog predmeta kriminologija se. Takode. pa je posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. nema istraživackog metoda ni tehnike izvan istraživaca". priprema i obrada podataka. kriminalitetu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. nedostacima i raspoloženjima. delinkventu. probno istraživanje (ako je potrebno i moguce). _ S obzirom na specificnost svog predmeta. Važno je istaci i to da je feministicko istraživanje zainteresovano za izgradnju teorije koja izrasta iz iskustva. Kriminologija je. donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. komparativni metod. operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta). koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. analiza i interpretacija podataka. kako je to uobicajeno u tradicionalnoj kriminologiji. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. osim toga. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. stvorila sopstveni metodicki sistem. na apstrakcijama koje su rezultat spekulacija koje nemaju veze sa životnim iskustvom. obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. prikupljanje podataka. pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). naucno objašnjenje – objašnjenje dobijenih podataka u svetlu postojecih teorijskih znanja i istraživanja i znacaj za dalji razvoj teorije (pisanje istraživackog izveštaja). korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. kao i druge društvene nauke. istraživaci ostaju ljudska bica sa svim svojim osecanjima. _ Obeležja metoda koje koristi kriminologija su: prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. _ Hronološki model empirijskog fundamentalnog istraživanja u kriminologiji odvija se kroz više etapa: posedovanje prethodnog znanja. izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. A sve te stvari uticu na nacin na koji osecamo i razumemo ono što se dogada. fundamentalna i primenjena istraživanja.100 Feministkinjeistraživacice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. a ne."Svidalo se to nama ili ne.

Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života a potom i za poredenje dobijenih rezultata. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU . Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih nauka. _ Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prukupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. Prvi naucnici koji Kriminologija 69 su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili su matematicari koji su koristili kriminalne statistike. uporedenje i merenje. odnosno straha od kriminaliteta. istraživacki postupak. odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem. Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. _ Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti. odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. odnos izmedu istraživaca i istraživanog. Ipak. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. _ S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske) tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. pre svega sociologije. moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. _ Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui). ignorišuci razlike i specificnosti izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta._ Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja.

107. cit. cit. str. str. cit. 12 Pinatel. cit.. 15.: op. 75. str.. 6. 107-108. str..: op. 14. 107. 105-106. (1988) Criminologie. Paris: Spes. M. Kroz koje etape se odvija empirijsko istraživanje kriminaliteta? 6. Šta je metod? 2. 9 Pinatel. (1976) Metodologija društvenih nauka. Glava DRUGA – Metode kriminologije 70 7. prema Pecujlic . M. str. (1982) Metodologija društvenih nauka.fbi. Nabrojte obavezne elemente istraživackog projekta. Šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim? KLJUCNE RECI metod operacioni model kriminološki metod statistika kriminaliteta klinicki metod feministicka metodologija istraživacki projekat KORISNE INTERNET ADRESE _ Interpol www. Paris: Biblioteque scientifique. (1987) Groupe de controle. 68. str. R. 14 Pinatel. 4 Milutinovic. R. str.. cit. Horvatic. 5. B. 5 Horvatic. 99. Navedite osnovne karakteristike kriminološkog metoda. Opišite etape u razvoju feministicke epistemologije. 68. Koje su tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi? 16.interpol. Beograd: Naucna knjiga.. J. 4.org Kriminologija 71 NAPOMENE Lukic. Koje metode se primenjuju u kriminologiji? 13. cit.: op. str. M. 43. R. cit. Koje je metode razvila kriminologija? 3. 11 Pinatel.. 10 Gassin.. J. J.. str. 8 Gassin. 54. Ž.: op. str. Paris:Dalloz.. 13 Milutinovic. str.int _ Federalni istražni Biro www. V. str. 15 Gassin. Stanciu. Nabrojte tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu. str. 14-21. Objasnite znacaj kvalitativnih metoda u kriminologiji. cit. 18. 45. 16 Milutinovic.: op. str. R. 1 2 .: op.: op. 46 17 Laignel-Lavastine. 12. Kako se vrši prikupljanje cinjenica u kriminologji? 10. J. 3 Gassin. 23. Beograd: BIGZ. M.: op. R. Koje su faze klinickog metoda? 17. cit. 6 Šešic. (1979) Kriminologija.: ibid.. R. 7 Gassin. str. 104.gov _ Savezni pravosudni centar za statsticke podatke (The Federal Justice Statistics Resource Center) http://fjsrc. cit. (1950) Precis de criminologie.1. (1960) La criminologie. Ž. Šta je hipoteza? 9. M. Navedite izvore podataka u kriminologiji. str. str.urban. 24.: op.. Objasnite znacaj kvantitativnih metoda u kriminologiji. Beograd: Savremena administracija. Kako se odvija istraživanje na uzorku i koji je njegov znacaj? 8. U kome znacenju se upotrebljava termin statistika kriminaliteta? 11.

npr. U modelima kauzalnih spojeva varijabla uzrok je nezavisna a varijabla efekat je zavisna. R. "ekonomija" je nezavisna promenljiva u odnosu na "politiku" i na "kulturu". str.. Levasseur. (1991) “Functions of Crime: A Paradoxical process”.. R.. G. str. V. 70. cit. str.. R. 30 Više o tome videti u Šešic. str. 34 Gassin. 1441 1464. 112-113.: op. (1991) “Uticaj razvoja socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje”. 70. 209.: op. 177. R. u nizu varijabli pojmova: "ekonomija-politika-kultura". R. str. 39 Milutinovic. Šešic. Levasseur. 116. Grupa autora (1988) Kriminologija.: op. R. str. Levasseur. 46 Navedeno prema Gassin. 40.. 89.: op. 45 Milutinovic. str. cit. M. 3. cit. str. cit. M. Journal of Sociology. Warner . G. "politika" je nezavisna u odnosu na "kulturu". G. cit. B. R. 114. cit. 181. 28 Zajecaranovic. str.. M.. 20 Pešic. 41 Šešic. M. Muller Juristiscer Verlag. 25 Pešic. 42 Milutinovic.: op.: op.: op. str. V. 59 Stefani. B... cit. cit... 69. 68. (1969) Osnovi prakticne i istraživacke kriminološke metodologije. Jambu-Merlin. G. 85.. D. cit.. cit. str. R. G. cit. 23 Liska. cit. 110.: op. Moskva: Korideceskaja literatura. Jambu-Merlin R. (1982) Kriminologie.: op. str. 120..: op. 19 Gassin. 106.y). str. str. Levasseur. cit.: op. str. str. 65-66. M:. str.Good... 32 Radovanovic. 49.: op. 87. 2. D.. str.. 21 Termin "varijabla" je u logiku i metodologiju prenet iz matematike i znaci "promenljiva". 52 33 Gassin. cit. 61.: op.. 61. M.. 97. str. R. A. br. str.... 49 ... 54 Stefani.: op.: op. 35 Stefani. R. Heidelberg. (1967) Metode istraživanja u pedagogiji... 53 Gassin. str. cit.: op. cit. i dr. Am.: op. 47 Gassin.. G.. . G.. 56 Gassin. str. R. str. 48 Gassin. psihologiji i sociologiji. R.. 62. G. str. 29 Videti Šešic. G. 38 Milutinovic. str. str. 36 Šešic. dok je "kultura" zavisna u odnosu kako na "politiku" tako i na "ekonomiju"..: op.. R. 52 Stefani. str. 43 O anketama sa žrtvama bice više reci u poglavlju o prikupljanju cinjenica o prikrivenom kriminalitetu.. 40 Navedeno prema Milutinovic. 105.: op. cit. R. M. G. str..... I u simbolickoj logici razlikuju se nezavisne varijable i zavisne varijable u raznim modelima i serijama složenih iskaza i to prema sledecim osnovnim pravilima: 1. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. str. cit. B. cit. M... str. 122. 60 50 Videti Milutinovic. F.: op. G. Rijeka: O.str. 22 Gassin. str. str. str. 44 Milutinovic. dužine i širine (P = x.: op. 60-61. Za "y" se kaže da je odredena funkcija od "x". 118. 110. G.: op. R. Beograd. 6.: op. : op. 71. 60 Gassin.: op. str. str. 37 Milutinovic. 157. 159. R. R. Jambu-Merlin. (1976) Criminologie et science penitentiaire. 112 18 Glava DRUGA – Metode kriminologije 72 Stefani.: op. cit. Skates. što nije slucaj samo u teoriji nego i u praksi. Vrednost zavisne varijable se menja u zavisnosti od vrednosti nezavisne varijable. (1987) Osnove metodologije nauka. Beograd: Naucna knjiga. cit. G. cit. 69. cit.: op. str. dok su zavisne varijable one koje stoje desno i više udesno. B. Npr. Levasseur. str. 58 Gassin.: op. str. cit. str. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.: op. 26 Navedeno prema Milutinovic. Jambu-Merlin. 80. cit. U vremenski sredenim serijama svaka prethodna varijabla je nezavisna u odnosu na potonju. 189.. M. površina pravougaonika je funkcija dve nezavisno promenljive. 27 Gassin. 57 Gassin.. Paris: Dalloz. str. 60.. 1-2. B. cit. Levasseur. U modelima s nizom varijabli nezavisne varijable su one koje stoje više levo ili ulevo. cit. op. istraživacki projekat. Jambu-Merlin R.: op.: op. R... cit. cit. cit. 31 Gassin. G.: op. 69.. cit. R. cit.. cit. 55 Kaiser. K.. Keršovani. str. Karlsruhe: C. 24 Gassin. cit.: op. 41. str. Jambu-Merlin. cit. B. 65 51 Stefani.: op. 87.

M. (1990) “Zašto kažnjavati”. br. uvidom u podatke dobijene anketama o viktimizaciji. 136-137. London: Routledge and Kegan Paul. International Feminist Conference on Women.: op. 78 Gassin. cit. cit. Mon Gabriel. 98 Navedeno prema Lather . (1990) "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions". Women's Studies International Forum. cit. 95 Navedeno prema Gelsthorpe. 82. M. R.. 92. str. 6. M.. JRKK. 91.: op. M.: op.: op. 75 Vidi Gassin. 81. M. 49. 66 O ispitivanju kao tehnici za prikupljanje kvantitativnih i kvalitativnih podataka o kriminalitetu videti napred u ovom odeljku. 81. s..: op. cit. JRKK. R. cit.: op. str.. R. 84 Navedeno prema Bertrand. cit. cit. L.: op. 92 Gelsthorpe. 65 Vidi Milutinovic.. 67 Primer za ovo videti u Nikolic-Ristanovic. str. 94 Navedeno prema Gelsthorpe. Budapest.: op. cit. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.: op. 81 Bertrand. str. 74 Gassin. R. 83 Smart. 67. 57.. . cit. A. L.. (1990) "Strah od kriminaliteta u Beogradu".. str. cit. 73 Gassin. str. 54. M.1. str. M. 63 Milutinovic. cit.. cit. M. str. 135. Montreal: Fides. 14. cit.: op. str. L. 4.: op. str. 140. cit.. 77 Milutinovic.. str. 4. 97 Ibidem.. R. 91. 72 Gassin. 54-55. 8.. 69 Navedeno prema Milutinovic. . V. str. A.. International Congress of Criminology. R. 4. br.. Mrvic. str. 91 Navedeno prema Gelsthorpe. 90-91. New York:Continuum. C. 99 Ibid. str.."The Transformative Experiance in Feminist Research" u Feminist Perspective in Criminology. cit. 59. str. N.: op. 91.. DINAMIKA I STRUKTURA KRIMINALITETA Do saznanja o obimu. 51. str. 88 Bertrand . 93. str... 62 Cusson. 89 Navedeno prema Gelsthorpe. M. str. M. P. 80 Carlen .. 85 Smart. A (1993) “Feminist Criticism: What it Has Done for Theory and Methodologie in General and What It Could Do for Criminology in Particular”. str. u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui. (1988)"Feminist Perspectives on Empowering Research Methodologies". cit. str. 82 Navedeno prema Smart. str. 90 Navedno prema Gelsthorpe. 64 Sellin. 90. str. C.: op. cit. Th.A Study in Social Controle. str. dinamici i strukturi kriminaliteta u pojedinim zemljama dolazi se uvidom u podatke iz nacionalne statisticke evidencije i. C.: op.. 6. 100 Navedeno prema Gelsthorpe.Videti Nikolic-Ristanovic. V. L. 87 Ibidem. 70 Litoselliti .. str. 61 73 Glava treca FENOMENOLOGIJA KRIMINALITETA I OBIM. et al (1983) "Objectivity and Truth: Problems in Doing Feminist Research". str. s. 76 Navedeno prema Milutinovic. 49.: op. (2003) Using focus groups in research.: op. 425.: op. 86 93 Navedeno prema Gelsthorpe. 79 Navedeno prema Smart.: op. L. L. str. 139. L.: op. P. 428. str. "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions". (1983) Women's Imprisonment . C. str. cit. London. (1991) Deconstruction of "Truth" Epistemologie. 86 Bertrand. u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui. L. 96 Acker.: op. M. 98. cit.: op. (1988) “Prvi kontakt žrtve sa policijom: pomoc i podrška ili ponovna viktimizacija”. str. 135-136.: op.81-93 68 Navedeno prema Milutinovic. J. str. Women's Studies International Forum. Beograd: Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. navedeno prema Milutinovic.. ukoliko postoje.: op. L. Law and Social Control. cit. s. A. 77. cit. cit. str.. 16. 71 Gassin.. str. 2-7. M.. 7. cit. 570. str. "Feminist Methodologies in Criminology: a New Approach or Old Wine in New Bottles" u Feminist Perspectives in Criminology.

2005. ilustracije i poredenja radi. tj. bice dati i podaci prve i jedine ankete o viktimizacije koja je radena 1996.Prilikom interpretacije i analize ovih podataka trebalo bi se podsetiti onoga što je receno o nedostacima statistike i relativnoj pouzdanosti podataka koje ona daje o kriminalitetu. ali isto tako i da posluži kao putokaz u pravilno služenje statistickim podacima u cilju saznavanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. Uvek se treba pitati da li je pad ili porast kriminaliteta koji beleže statistike odraz realnog pada. postojece podatke o kriminalitetu kao masovnoj društvenoj pojavi treba koristiti oprezno. dinamike i strukture kriminaliteta zasnovati na uporednoj analizi statistickih podataka i podataka dobijenih anketama o viktimizaciji. trebalo bi analizu obima. treba imati na umu i nedostatke tehnika koje se koriste za saznavanje tamne brojke kriminaliteta. rat). s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. optuženih i osudenih lica. odnosno kao pocetne informacije za dalje istraživanje. vodi racuna o celokupnom društvenom kontekstu u kojem su se desile te promene. 1. veoma je važno da se. Posebno treba imati u vidu vece društvene potrese (na primer. dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osudenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog . 74 U ovom udžbeniku mi se necemo baviti detaljnom analizom statistickih podataka. Upravo stoga. strukture i dinamike kriminaliteta u našoj zemlji. promene u kaznenoj politici i/ili izmene krivicnog zakonodavsta (kriminalizacija i dekriminalizacija). dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statistickih podataka o broju prijavljenih. Osim toga. prilikom interpretacije statistickih podataka o dinamici kriminaliteta i promenama u njegovoj strukturi. navedeni podaci ce biti korišceni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi. Podaci o obimu. Njihovo iznošenje i analiza ima za cilj da pruži uvid u statisticke pokazatelje obima. Obim i dinamika kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990 . godine u našoj zemlji i to samo za teritoriju Beograda. odnosno porasta kriminaliteta ili je u pitanju smanjena ili povecana efikasnost organa krivicnog gonjenja. Uz to. prvenstveno kao sasvim opšte i grube pokazatelje dinamike i strukture te pojave. posebno anketa o viktimizaciji kao najviše korišcene tehnike ove vrste. Prilikom analize obima.1 Kad god je moguce. Upravo stoga. vec ce izneti podaci o ukupnosti kriminalnog ponašanja u Srbiji biti manje ili više ilustrativni. Takode.

Lica prijavljena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. Prva promena desila se 1991. prema preovladujucem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. U tabelama koje slede. Od 1991. nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države.krivicnih dela. godine. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. kao što je slucaj u našoj zemlji. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena. u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. drugo. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. 1 . Naime. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. To je od dvostruke važnosti: prvo. 75 Tabela br. analizu obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima. ne postoji redovno vodenje podataka o viktimizaciji. Najzad. Od 2003. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivicnog gonjenja je bila bitno smanjena. od 1999. posebno kada. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 106601 100 4473 100 102128 100 1991 104768 98 3728 83 101040 99 1992 118327 111 4887 109 113440 111 1993 156509 147 6316 141 150193 147 1994 140776 132 5012 112 135764 133 1995 118069 111 4514 101 113555 111 1996 115508 108 4454 100 111054 109 1997 110437 104 4590 103 105847 104 1998 103978 98 3773 84 100205 98 1999 87307 82 2942 66 84365 83 2000 87601 82 3458 77 84143 82 2001 97071 91 3640 81 93431 91 2002 107312 101 3251 73 104061 102 . do 1991. navedeni su podaci za Srbiju bez Kosova. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. Prilikom tumacenja podataka o obimu. više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta. Imajuci ovo u vidu. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih. više nego inace. godine.

tj. U ovom periodu. godine. godine kada je prijavljeno 47% više ucinilaca krivicnih dela nego u toku 1990. uz manje oscilacije. godina. kako ukupno tako i punoletnih. Tendencija pada bila je konstantna do 2001. godini jedino u 2002. rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993. Trendovi su bili identicni i za maloletna i za punoletna lica. godini. Kao što se iz tabele vidi. koji je ocigledno u funkciji kretanja .2003 98148 92 2415 54 95733 94 2004 91573 86 3120 70 88453 87 2005 103481 97 2945 66 100536 98 Podaci prezentirani u Tabeli br. 2 . i 2002. Najveci porast zabeležen je 1993. opada. godine. Procenat prijavljenih maloletnih ucinilaca porastao je u istom periodu za 41%. Ukupan broj osudenih lica.Lica osudena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. a zatim. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. Uoceni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivicnih dela u periodu nakon 1997. bio iznad broja prijavljenih u 1990. u poredenju sa periodom 19911997. Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997. pocev od 1994. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 39864 100 2709 100 37155 100 1991 33444 84 2099 77 31345 84 1992 28791 72 2713 100 26078 70 1993 34138 86 3345 123 30793 83 1994 34440 86 3434 127 31006 83 1995 36823 92 3023 112 33800 91 1996 36582 92 2257 83 34325 92 1997 38540 97 2361 87 36179 97 1998 42403 106 2692 99 39711 107 1999 36297 91 2330 86 33967 91 2000 34223 86 2274 84 31949 86 2001 35566 89 2398 89 33168 89 2002 35997 90 2322 86 33675 91 2003 35097 88 2080 77 33017 89 2004 36222 91 1983 73 34239 92 2005 39135 98 2234 82 36901 99 Podaci o broju osudenih lica daju nešto drugaciju sliku kriminaliteta nego što je to slucaj sa podacima o broju prijavljenih lica. godine. on je u porastu do 1994. godine broj prijavljenih lica. godina. Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti. godine broj prijavljenih lica ponovo je poceo da raste. godine. kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. godine. da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. 76 Tabela br. Tokom 2005. a onda ponovo poceo da opada.

na visok nivo kriminaliteta u Srbiji ukazuju i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996. Ako se zna da se pocetkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivicnih dela koji su ostali nepoznati. a imajuci u vidu i druge pokazatelje2 koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivicnog gonjenja.. godine ukupni broj osudenih lica i broj punoletnih osudenih naizmenicno opada i raste. Osim toga. do 1993. postepeno raste do 1998.preovladujuceg broja osudenih punoletnih lica. Tako.4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivicnog dela u periodu 1991-1996. godini opao za 31% u poredenju sa 1984. pri cemu je 40% viktimizirano 1995. Najzad. uz kratke periode stagnacije. broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. godine. odnosno nedostižni organima gonjenja. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. 3 77 2. godine sprovedena u Beogradu. jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminaliteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statistickim podacima o prijavljenim licima. moguce je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990. Te godine se uocava najveci porast broja osudenih lica. povecavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu. godine. porast broja osudenih lica u 1998. godina. Nakon 1998. U isto vreme broj osudenih lica je u 1993. zatim. Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnih dela i uzrastu Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. godine. Prema podacima ovog istraživanja. starosti i polu. godinom. opada od 1990. cak 85. godini po svoj prilici jeste posledica povecane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta. . godini bio skoro udvostrucen. godine. na primer. Takode. do 1992. da bi 1993. Prilikom fenomenološke analize.

krivicna dela ukupno % maloletna lica % % punoletna lica raspo maloletna dela % punoletna protiv ustavnog uredenja i bezbednosti 67 0.5356 6.2 112 3.7 150 4.67 0.6 7363 8.6 protiv casti i ugleda 369 0.6 78 Tabela br.1 93.5 97.5 29 0.4 96. .3 1.5 127 4.0 2.Tabela br.5 ukupno 91573 100 3120 100 88453 100 3..0 136 4.4 0 100 protiv polne slobode 501 0.5 protiv službene dužnosti 5356 5.9 4.1 0 100 protiv života i tela 6158 6.4 98.5 6. po grupama srodnih krivicnih dela obuhvacenih pojedinim glavama u okviru Krivicnog zakonika.6 protiv privrede 5304 5.2 protiv pravosuda 641 0.2 .2 15 0.7 ..7 374 12.2 1.8 3257 3.8 0 100 protiv zdravlja ljudi 3407 3.4 5314 6.641 0.Struktura prijavljenih lica u Srbiji prema krivicnom delu i uzrastu – 2004.4 95.8 ..8 94.1 0 100 ostala krivicna dela 5450 6.1 .7 0 100 protiv javnog reda i pravnog saobracaja 7475 8.1 protiv imovine 45370 49.2 43242 48.9 99.1065 1.9 0.6 5255 5. kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica.5 2128 68.5 1043 1.7 . 3 .9 472 0.2 0 100 protiv bezbednosti javnog saobracaja 6902 7. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004.7 95.369 0.5 98.1 6775 7.0 5784 6.3 protiv opšte sigurnosti 1065 1.5 5.4 .7 1.2450 2.8 49 1.8 98.7 4..2 protiv braka i porodice 2450 2. godini..9 protiv sloboda i prava 1058 1..

Takode.6%).4%. ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta. dominiraju krivicna dela protiv imovine.Dinamika strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u periodu 2000-2005. godine na uzorku od 1094 ispitanika.8%).3%) i krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (7. oštecenja auta (19.5%. za punoletna lica karakteristicna su i krivicna dela protiv službene dužnosti. a znacajnije su zastupljena još samo krivicna dela protiv zdravlja ljudi (4.7%). krivicna dela 2000 indeks 2001 indeks 2002 . Kada su u pitanju ostala krivicna dela. Godine 2004. Uocava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivicna dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica.4%). podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju da je udeo kriminaliteta maloletnika najveci kod kriminaliteta nasilja. Samim tim. Takode. koja je sprovedena u Beogradu 1996. posle krivicnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (8. dok udeo prijavljenih maloletnika cini svega 3. krivicna dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%. krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (4. Kod punoletnih lica. iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu.8%). dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivicna dela protiv imovine nešto niži (4. za koja nema prijavljenih maloletnika. primetna je razlika izmedu maloletnika i punoletnih lica. Ispitanici su najcešce navodili da su bili žrtve krada predmeta iz auta (30. Takode. licne krade (26. za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika). Pored ovih krivicnih dela.8%). udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivicnih dela protiv života i tela (6.1%) i kod krivicnih dela protiv polne slobode (5. Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji. provalne krade (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%).1). dok krivicna dela protiv života i tela dolaze tek na cetvrto mesto sa 6.1%) i krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (3. Iz tabele se može videti i da su imovinska krivicna dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica. 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata. 4 . i privrede. ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinacno. Kod maloletnih lica.4 79 Tabela br.7%).Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovladuju punoletna lica.

indeks 2003 indeks 2004 indeks 2005 indeks protiv života i tela 5174 100 5637 109 5425 105 5043 97 5784 112 5610 108 386 100 386 100 400 104 408 106 472 122 479 124 protiv polne slobode protiv braka i porodice 881 100 883 100 1372 156 1944 221 2450 278 2836 322 6896 100 5628 82 6047 88 5405 protiv privrede .

78 5255 76 4721 68 protiv imovine 48902 100 57152 117 64127 131 53704 110 43242 88 52411 107 961 100 998 104 1045 109 1139 119 1065 111 1131 118 6244 100 7398 118 7105 114 6435 103 6775 108 6654 107 4714 100 4744 101 6176 131 7234 153 protiv opšte sigurnosti protiv bezbednosti javnogsaobracaja protiv javnog reda i pravnog saobracaja .

4 pokazuje dinamiku strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u Srbiji u periodu 2000-2005. Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005. kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. . Kod ostalih grupa krivicnih dela. Pri tome. ukljucujuci i krivicna dela protiv života i tela. da bi nakon toga opadao. najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivicna dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvodenje nasilja u porodici kao posebnog krivicnog dela u naš Krivicni zakonik. Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivicnih dela najverovatnije je vecim delom povezan sa promenama zakona i politike krivicnog gonjenja. godine. Broj prijava za ovu grupu krivicnih dela je utrostrucen. Pri tome. trend je bio promenljiv – periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obrnuto. godinu za sve grupe krivicnih dela. Promene možemo pratiti preko apsolutnih brojeva i indeksa. godine kada je i došlo do uvodenja krivicnog dela nasilje u porodici. godini bio veci u odnosu na 2000. godine. u posmatranom periodu. Veliki porast zabeležen je i kod krivicnih dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja i kod krivicnih dela protiv službene dužnosti.7363 156 6957 148 3312 100 4640 140 5312 160 5535 167 5356 162 5253 159 protiv službene dužnosti Tabela br. a porast pocinje 2002. Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivicnih dela protiv polne slobode. broj prijavljenih za krivicna dela protiv imovine je rastao do 2002. Iz tabele se mogu videti promene broja prijavljenih punoletnih lica za izabrane grupe krivicnih dela. gde je zabeleženo opadanje. osim za krivicna dela protiv privrede. a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta.

80 II STRUKTURA KRIMINALITETA PREMA POLU

Analize strukture kriminaliteta prema polu, kako u prošlosti tako i u savremenim državama, pokazuju da je ucešce žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od ucešca muškaraca. U ovom odeljku mi cemo se zadržati na izlaganju o strukturi kriminaliteta prema polu u našoj zemlji, dok ce o strukturi kriminaliteta prema polu u drugim zemljama biti reci u odeljku o rasprostranjenosti i karakteristikama kriminaliteta u svetu, ako i u odeljku o kriminalitetu žena. Tabela br. 5 - Struktura osudenih punoletnih lica prema polu u periodu 1999 2005.
godina pravnosnažnosti presude ukupno % index žene indeks muškarci indeks raspodela % žene muškarci 1999 33967 100 100 3047 100 30920 100 8.9% 91.1% 2000 31949 100 94 2789 92 29160 94 8.7% 91.3% 2001 33168 100 98 2740 90 30428 98 8.3% 91.7% 2002 33675 100 99 2860 94 30815 100 8.5% 91.5% 2003 33017 100 97 2853 94 30164 98 8.6% 91.4%

2004 34239 100 101 2973 98 31266 101 8.7% 91.3% 2005 36901 100 109 3293 108 33608 109 8.9% 91.1%

Podaci prikazani u Tabeli br. 5 ukazuju na razlicite trendove kretanja broja osudenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. do 2005. godine. Na jednoj strani, broj osudenih muškaraca je konstantno rastao, sa izuzetkom 2003. godine kada je došlo da manjeg pada. Na drugoj strani, broj osudenih žena je bio na slicnom, relativno stabilnom nivou sve do 2004. godine, kada pocinje da raste. Zanimljivo je da je broj osudenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. godine 2002. godine, a broj osudenih žena je taj broj dostigao, odnosno prekoracio tek 2005. godine. Tabela br. 5, takode, pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilicno stabilan iznosio je oko 8%, odnosno izmedu 8,3 i 8,9%.

81 III REGIONALNE KARAKTERISTIKE KRIMINALITETA

Regionalne karakteristike kriminaliteta dolaze do izražaja u razlikama u pogledu rasprostranjenosti i tipova kriminaliteta koji se javljaju u pojedinim oblastima. Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno u svetu, po raznim podrucjima unutar iste zemlje, izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike5 kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta, ukoliko su raspoložive.

1. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu

Statistike kriminaliteta, kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne

društvene pojave, omogucavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama, vec i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno utvrdivanje njegove rasprostranjenosti u medunarodnim okvirima. Da bi taj cilj bio postignut, u, za kriminologe, idealnom svetu, sve zemlje bi trebalo da definišu krivicna dela i prikupljaju statisticke podatke na isti nacin.6 Nažalost, takva situacija niti postoji niti je verovatno da ce ikada postojati. Upravo stoga, poredenje kriminaliteta na medunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznacajnije razlike u pravnim rešenjima, u kaznenoj politici i u nacinu prikupljanja podataka. Osim toga, nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu, javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. Na primer, Staljin je 1933. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. Slicna situacija postojala je i u drugim istocnim zemljama. Usled toga je do nedavno bilo prakticno nemoguce izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istocnim zemljama. U cilju prevazilaženja teškoca na koje se nailazi u pokušaju poredenja nacionalnih statistika o kriminalitetu, došlo je do ustanovlajavanja medunarodnih statistika kriminaliteta. Od 1953. Interpol objavljuje svake dve godine medunarodnu statistiku kriminaliteta zasnovanu na podacima dobijenim od pojedinih zemalja. Medutim, s obzirom na to da nema jedinstvenu klasifikaciju krivicnih dela i ima niz drugih nedostataka, ni ova statistika ne omogucava validna poredenja na medunarodnom nivou. Slicno je i sa medunarodnom statistikom koju vode Ujedinjene Nacije i koja je zasnovana na izveštajima koje, opet na bazi nacionalnih statistika, svakih pet godina podnose eksperti iz zemalja-clanica UN. Jedina medunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti, ali je ona ogranicena okolnošcu da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu.7 Nedostaci medunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih

No. Pri tome. Na primer. gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom. Takode. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan.9 Medutim.10 . ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta. izvršena prva medunarodna anketa 82 o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja. Izrael i skandinavske zemlje. Tako je 1989. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio americki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo slicniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slucaj. a broj zemalja ukljucenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet. porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje. Pocetak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u vecini zemalja Zapadne i Istocne Evrope. obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok. ali medu njima postoje i velike razlike. kao i u SAD. da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja poceo da opada. od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. Slicno. Uoceno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivicnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivicnih dela. nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama. Švajcarska. obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine. poput Danske i Finske. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veci broj krivicnih dela nasilja i znacajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slucaj sa razvijenim zemljama u Evropi. poput Japana. a danas su pri vrhu u pogledu stope ulicnog kriminaliteta. Pada u oci pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje medu zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj.na statistikama utrli su put ideji o korišcenju podataka dobijenih putem medunarodnih istraživanja viktimizacije.8 Uopšteno posmatrano.

u poredenju sa drugim zemljama Zapada. kao i u drugim zemljama. u Engleskoj i Velsu. pokazuju da od 1994. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna. podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984. SAD vec duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava. stopa ubistava u SAD je bila više nego cetiri puta veca od stope ubistava u Irskoj. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu. godine došlo do naglog porasta kriminaliteta.3%.9%. i 83 drugih teških nasilnih krivicnih dela. iako su SAD i dalje vodeca zemlja u pogledu broja ubistava. što je daleko premašivalo prosecan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije (1%). imovinski kriminalitetet i dalje cini najveci deo kriminaliteta (preko 40%). i 1991. istovremeno je nasilnicki kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%).U Engleskoj je. Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada.14 Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog.U odnosu na osamdesete godine. pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20. a stopa imovinskih krivicnih dela za 22. godine trend se menja i kriminalitet pocinje da opada. došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%. ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada. veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja. i 1999. tokom 1990. tako i nasilnog kriminaliteta.. Medutim. Ipak. godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%. Sa izuzetkom SAD. na primer. rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji (National Crime Victimization Survey).12 pri cemu je posebno uocen porast broja ubistava i razbojništava13. na primer. Takode. godine stopa nasilnih krivicnih dela opada.11 Nakon 1991. zvanicna statistika (the Federal Bureau of Investigation's Uniform Crime Reports) pokazuje da se u periodu od 1996. do 2005. Ipak. Prema podacima za 1987. Takode. godine stopa nasilnih krivicnih dela smanjila za 26. posebno krada automobila. Zanimljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broja registrovanih provalnih krada i krada automobila (nasuprot porastu krada iz automobila na nivou EU). . Naime. U periodu izmedu 1995.

Ucešce žena je i dalje najvece kod lakših imovinskih krivicnih dela a nisko kod “muških” ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivicnih dela. bilo viktimizirano jednom ili više puta u dvanaestomesecnom periodu koji je prethodio ispitivanju. na 22% 1990. pokazuju da je 28% Kanadana. na promene u stopi kriminaliteta i razlike medu zemljama mogu uticati i razlike. posebno vezano za droge i trgovinu ljudima. Tako je u Engleskoj u 1997. dok je nivo nasilnih krivicnih dela sa teškim posledicama i dalje visok.4%. organizovanog i profesionalnog kriminaliteta. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji. fizickog nasilja i krade motornih vozila. sve razlike u obimu kriminaliteta izmedu pojedinih zemalja i promene do kojih je došlo poslednjih decenija ne bi se mogle objasniti na taj nacin. ekonomskog kriminaliteta. za kriminalitet u zapadnim zemljama je karakteristican porast maloletnicke delinkvencije. Pored socio-ekonomskih faktora. razbojništva. godine dostigao 24.17 Iako je uticaj društvenih nejednakosti i raspoloživosti materijalnih dobara na vršenje krivicnih dela nesporan. zanemariti ni uticaj promena u statistickom evidentiranju kriminaliteta. kako istice Štefensmajer (Steffensmeier). sprovedene 2004.dostižuci u 2005. posebno onih povezanih sa globalizacijom i ekspanzijom neoliberalne ekonomije. Rezultati ankete o viktimizaciji. da bi 1994. krada kucne imovine/iz domacinstva i vandalizam. kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti.20 84 Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalistickim zemljama kao ozbiljna . Posebno je zanimljivo da je ulicni kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD.15 Kriminalitet je opao i u Kanadi. Isto tako. Nije bilo znacajnih promena u stopi seksualnog nasilja. Ne treba. Ipak.16 Pored cinjenice da u njima dominiraju imovinska krivicna dela. Povecanje u stopi viktimizacije je zabeleženo za tri od osam vrsta krivicnih dela merenih ovim istraživanjem: krada licne imovine. godini najniži nivo ikada zabeležen.19 Medutim. stopa imovinskih krivicnih dela nastavlja da opada.18 U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960. odnosno promene u nacinima reagovanja na kriminalitet. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja. uzrasta od 15 godina i starijih. godini od ukupnog broja opomenutih i osudenih lica bilo 17% žena. saobracajne delinkvencije. kao i terorizma. godine na uzorku od 28 000 ispitanika. medutim.

godini porasla za 21. Krivicna dela protiv privatne imovine porasla su za 55. Prema službenim podacima koje su davali državni organi.3% u 1989. drugi izvori saznanja o kriminalitetu u istocnim zemljama.8% u odnosu na prethodnu 1988. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju. je opao. ako je zaista tako. Takode. Medutim.prepreka njegovom sagledavanju namece se cinjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom. Kontradiktorne informacije o stanju kriminaliteta u ovim zemljama naveli su neke kriminologe. Udeo maloletnickog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu porastao je sa 10% u 1985.23 Pri tome. agresivni maloletnicki kriminalitet poznat kao “huliganizam” i državni kriminalitet. a krivicna dela protiv državne imovine za 34. to nije rezultat kvaliteta društveno-ekonomskog sistema vec totalitarnog režima koji je bio na vlasti i koji je kontrolisao sve domene društvenog života pojedinaca.4%.22 Politicke promene koje su pocetkom devedesetih godina zahvatile zemlje tzv.7% žene.3% izvršilaca krivicnih dela su bili muškarci a 14. Grupni i organizovani kriminalitet beleži znacajan porast. Te godine 85. Otklonjena je zabrana publikovanja statistickih podataka o kriminalitetu što je omogucilo uvid ne samo u sadašnje vec i u ranije stanje kriminaliteta. pretežno povezanih sa funkcionisanjem “crnog” tržišta. broj prijavljenih krivicnih dela 1989. poput Gassin-a na pretpostavku da nije nemoguce da se u njima vrši manje krivicnih dela ali da. na 16.21 Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivicna dela vezana za zloupotrebe moci prilikom obavljanja politickih funkcija (pandan “kriminalitetu belog okovratnika” u zapadnim zemljama). broj .2% u odnosu na 1988. u bivšem SSSR-u je kriminalitet bio beznacajan u poredenju sa zapadnim zemljama i imao tendenciju daljeg opadanja. Istovremeno je došlo do alarmantnog porasta broja prijavljenih krivicnih dela. ekonomski kriminalitet vezan za razvoj “sive ekonomije”.5%. davali su daleko pesimisticniju sliku. na primer. porastao za 31. dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1. broj ekonomskih krivicnih dela. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28.1%. U bivšem SSSR-u je. poput štampe i kriminoloških studija. istocnog bloka dovele su do dve osnovne promene kada je u pitanju kriminalitet. maloletnicka delinkvencija je u 1989.7%.

krijumcarenje i trgovina ljudima. politicka i slicna krivicna dela. U kriminalitetu pogranicnih podrucja mogu doci do izražaja i slicnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i “kriminalnim srodstvom”. Podrucja koja se odlikuju vecom gustinom kriminaliteta nazivaju se “lošim” ili “kriminalnim podrucjima”. Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlace mnoge izvršioce krivicnih dela sa drugih podrucja. Istraživanja koja je vršio Guerry nisu otišla dalje od formulacije “termickog zakona kriminaliteta” prema kojem se krvni delikti najcešce vrše u toplim a krade u hladnim krajevima.krivicnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivicnih dela izvršenih od strane muškaraca. Jedno od takvih podrucja je. ali su se ona uglavnom odnosila na jednu oblast.25 Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno. u Francuskoj su i dalje vršena istraživanja ove vrste. na primer. U njima narocito dolaze do izražaja carinska krivicna dela. 85 krijumcarenje droge. Prema nekim autorima. Na izvesnim podrucjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo. Feri je analizirao rasprostranjenost ubistava u razlicitim italijanskim provincijama.24 2.26 Nešto dalje u istraživanju unutrašnje geografije kriminaliteta otišao je Žoli (Joly) koji je ispitivao kriminalitet pojedinih departmana u Francuskoj. još od strane prvih kriminologa. Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja razlicitih socijalnih i kulturnih cinilaca. šverc. Slicne analize vršili su i Ašafenburg (Aschaffenburg) i Sauer u nemackim pokrajinama imajuci u vidu razne tipove krivicnih dela. jedan grad ili sudski okrug . krivicna dela koja cine žene se po svojoj surovosti i opasnosti približavaju krivicnim delima izvršenim od strane muškaraca. pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuju se i razlicite teritorijalne celine unutar pojedinih zemalja.27 Posle toga.

31 Takode. bile objašnjavane “subkulturom nasilja”. poput Volfgang i Ferakuti (Wolfganga i Ferracuti)29. i uzevši departman kao jedinicu geografske analize. Lote je došla do zakljucka da distribucija kriminalnih profila departmana nije slucajna vec da postoji geografska pravilnost koja se sastoji u postojanju grupa departmana medusobno srodnih po svom kriminalnom profilu. i 1967. bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje. odnosno normama koje dozvoljavaju da nasilje bude shvaceno kao prihvatljiv odgovor u odredenim situacijama. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivicna dela tokom 1989. U tom smislu ona je utvrdila postojanje razlicite distribucije prema departmanima za svaku vrstu krivicnog dela kao i postojanje razlika u “kriminalnom profilu” razlicitih departmana koje su izražene u procentualnom ucešcu svakog krivicnog dela ili vrste krivicnog dela u ukupnom kriminalitetu departmana. Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava razlicito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine. stopa ubistava na jugu je u 1989. istraživanje 86 odnosa razvoja i kriminaliteta. Ljudi cesto provode vreme van svojih kuca. koristeci statisticke podatke za 1962. Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinic. ustanovila departmanski profil svakog krivicnog dela i kriminalni profil svakog departmana. Regionalne razlike su. izmedu ostalog. ostavljajuci svoju imovinu bez cuvara što stvara više prilika za vršenje krada. takode. Ona je. odnosno da se u tom pogledu osencavaju zone razlicitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kulturnih i drugih cinilaca u tim zonama. i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava izmedu juga zemlje i drugih oblasti. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i . Neki autori.28 Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. Jedno od takvih retkih istraživanja novijeg datuma jeste istraživanje koje je izvršila Lot (Leaute). Konklin (Conklin)30 to dovodi u vezu sa ležernim nacinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti. Na primer. bila za 44% veca nego u svim ostalim regionima SAD.dok su prava komparativna istraživanja retkost.

Leskovac. Od 114 opštima za koje su postojali raspoloživi podaci. Mionica. Kuršumlija. Ražanj. cesto nije slucaj. pretpostavlja da su podaci koji ukazuju na postojanje regionalnih varijacija prihvatljivi kao validna mera stvarne distribucije kriminaliteta. trgovinskog. kulturnog) kao i mesta .34 Kako isticu Arcer (Archer) i Gartner. Gornji Milanovac. Koceljevo. nažalost. Bogatic.sociološka istraživanja u Beogradu. Loznica. Ljig.32 Razloge za razlicite regionalne karakteristike kriminaliteta treba utvrdivati u svetlu teorija o uzrocima kriminaliteta. Mali Zvornik. poput povecanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza. Lebane. Bor. Savski venac.7%) visoku stopu kriminaliteta.Tako. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u vecini zapadnih zemalja. koji se obicno vezuju za stvaranje velikih gradova. na primer. Majdanpek. Blace. Prokuplje. najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. Voždovac. Novi Pazar. Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili vece razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i izmedu gradskih i seoskih sredina. Ivanjica. istraživanja pokazuju da nije bez znacaja ni tip urbanizacije. Trstenik i Cajetina. za veci nivo kriminaliteta nije toliko od znacaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog. Negotin. Varvarin. To se objašnjava okolnošcu da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola vec se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje velicine. Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986. Boljevac. Paracin. To. mogu biti povezani sa vecim vršenjem krivicnih dela. Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa podrucja Beograda (Stari grad. 13 je imalo nisku a 35 (30. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim podrucjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije. Medutim. Vladicin Han. Osecina. Vrnjacka Banja.33 3. U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednaceno rasporeden. Lajkovac. Velika Plana. Lazarevac). medutim. ukazalo je na neujednacen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije.. Obrenovac. Despotovac. Porast broja gradova ne vodi uvek povecanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi.godinu. Ljubovija. što. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970.

ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipicno seosko krivicno delo38. na jednoj. trgovi. kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veci od kriminaliteta maloletnika na selu.u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima odvija nocni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literaturi nazivaju “ekološkim konstantama” koje ispoljavaju specificne karakteristike u pojedinim gradovima. pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka odredenim delovima grada. na primer. Ti delovi grada se obicno nazivaju “kriminalnim podrucjima”. Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije. Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivicnih dela. i u Japanu i Švajcarskoj.39 Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. Podaci Nacionalnog 87 istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988. prevare.42 Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima . upravo struktura prilika za vršenje krivicnih dela ima odlucujuci znacaj za veci kriminalitet u gradskim podrucjima. na drugoj strani. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivicna dela cešce vrše u gradovima nego u prigradskim podrucjima. mesta javnih priredbi i slicna mesta na kojima se okuplja veci broj ljudi i u kojima obicno nije dovoljno razvijena kontrola. Takode.41 To su najcešce vece raskrsnice. Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama. Kako istice Killias. Takode. a ne veca anonimnost kako se cesto smatra.40 4. odnosno na njegovu vecu ucestalost u selima nego u malim gradovima.36 Na ovaj nacin objašnjavaju se velike razlike u stopi kriminaliteta u SAD. anomije i osecanja društvene nepravde. 37 U urbanim podrucjima cešce se vrše i pronevere. koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova. falsifikati i imovinska krivicna dela uopšte dok su za sela karakteristicnije paljevine. a u prigradskim podrucjima cešce nego u seoskim. 35 Tome treba dodati i znacajan uticaj socijalnih i ekonomskih razlika.

veka u Cikagu. bivšem SSSR.i u drugim zemljama.43 Posle istraživanja koje su Šou i Mekej sproveli u Cikagu. U nekim zemljama je planski sprecavan tzv. Venecueli. a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog podrucja. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgradima. Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci. Prema tim istraživanjim. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20. Velikoj Britaniji. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima. Pri tome. nedeljama. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomerno rasporeden. prema nekim istraživanjima.sproveli su Šou i Mekej (Shaw i McKay) dvadesetih godina 20.44 88 IV SEZONSKE I VREMENSKE VARIJACIJE KRIMINALITETA Pored razlika u prostornoj rasporedenosti. oni su imali u vidu neke americke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. a te oblasti su najcešce u centru velikih gradova. sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zakljucke. prenaseljenost. 1 u Novom Beogradu. odnosno gradovima koji imaju veci broj poslovnih i trgovackih centara. tranzitni karakter. Ugandi. 8 i 9 u Paliluli. model koncentricnih zona u velikim gradovima. Istraživanje je pokazalo da najveci stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledece stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. veka u vezi sa rasprostranjenošcu maloletnicke delinkvencije u Beogradu. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima. To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD vec i na istraživanja sprovedena u Kanadi. 18 u Starom gradu. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne . kriminalitet. nezaposlenost. razorene porodice i manjinske grupe. da je najizraženiji u siromašnim cetvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji. 15 na Vracaru i 3 i 6 na Voždovcu. stopa kriminaliteta je obicno najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi.

pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima. Na drugoj strani. Kada su u pitanju krvni delikti.48 Podaci o viktimizaciji za SAD u periodu 1973-1984 pokazuju da su krade manjih vrednosti (do 50$) bez kontakta sa žrtvom najcešce u septembru. mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednaceni. muškarci cešce vrše ubistva i teške telesne povrede cije žrtve su muškarci u vecernjim i nocnim casovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola. silovanje i razbojništvo su. a najmanje u jesen. Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivicna dela prema ženama cešce vrše u dane u toku nedelje. žene cešce ubijaju u toku dana što se .45 Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u prolece. Do slicnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela KonstantinovicVilic. a najrede leti kada škola ne radi. na primer. tipicna nocna krivicna dela. Krvni i seksualni delikti kao i krivicna dela protiv saobracaja izazvana alkoholom se cešce javljaju u dane vikenda. a prema muškarcima u dane vikenda. Istraživanja pokazuju da se imovinska krivicna dela najcešce vrše u jesenjim i zimskim mesecima.47 Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugacije varijacije prema godišnjim dobima. na pocetku školske godine. istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najcešce u prolece i leto. Na primer.50 Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivicna dela vrše. a najmanje u jesen. Takode. Krada automobila.pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela. može se reci da odredeni tipovi kriminaliteta pokazuju slicne tendencije u razlicitim zemljama.46 Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964. a krivicna dela protiv licnosti u letnjim i jesenjim mesecima.49 Rasporedenost krivicnih dela u toku sedmice takode pokazuje izvesne tendencije. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve.

_ Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem . Prva promena desila se 1991. 90 SAŽETAK _ Prilikom tumacenja podataka o obimu. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini.53 a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta. godine. Naime. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije.51 Takode. godine. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države.52 Provalne krade u stanovima se cešce vrše u prepodnevnim casovima kada vlasnici nisu kod kuce. a rede nocu. do 1991. oni to cešce cine u toku dana. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena. Najzad.objašnjava okolnošcu da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog clana porodice kao i okolnošcu da se takvi sukobi odigravaju u kucnom prostoru i u toku dana. To se može objasniti cinjenicom da krvne delikte prema 89 ženama najcešce vrše njihovi bracni drugovi.godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. _ Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. Od 1991. od 1999. rodaci i komšije i da se oni najcešce vrše u kucnom prostoru u kojem žene-domacice provode veci deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što ucinilac zna i koristi ne cekajuci da padne mrak. Prilikom fenomenološke analize. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. kada muškarci ubijaju ili telesno povreduju žene. posebno u popodnevnim casovima. starosti i polu. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih. Od 2003. One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno.

PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnog dela i uzrastu? 4.zis. izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja.stat. kriminalitet. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima.gov.htm _ Zavod za informatiku i statistiku http://www.rs/axd/god. godina. po raznim podrucjima unutar iste zemlje.gov/bjs _ Statisticki godišnjak Srbije http://webrzs. prema nekim istraživanjima. Koje su karakteristike obima i strukture kriminaliteta u svetu? 6. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima.rs/axd/istorija. 91 3. odnosno u svetu. Klasifikovanje se u metodologiji definiše kao odredivanje mesta nekog pojma u sistemu pojmova ili kao sredivanje pojmova u nekom podrucju stvari ili prava.bg. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela.gov.php 92 V TIPOLOGIJE KRIMINALITETA U kriminologiji postoje razlicite klasifikacije i tipologije kriminaliteta. Na cemu treba zasnovati analizu obima.htm http://webrzs.yu/publikacije.kriminaliteta u razlicitim zemljama.ojp. Da li postoje izvesne pravilnosti u vremenskoj rasporedenosti javljanja pojedinih krivicnih dela? KLJUCNE RECI kriminalna fenomenologija struktura kriminaliteta obim kriminaliteta ekologija kriminaliteta dinamika kriminaliteta KORISNE INTERNET ADRESE _ Pravosudni biro za statistiku SAD (The Bureau of Justice Statistics) www.54 .stat. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema polu? 5.usdoj. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. Navedite opisno neke od karakteristika obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005. _ Pored razlika u prostornoj rasporedenosti. ukoliko su raspoložive. dinamike i strukture kriminaliteta? 2. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti. Kako se posmatraju regionalne karakteristike kriminaliteta? 7. nedeljama.gov.

Drugi kriterijumi za podelu i klasifikovanje su: priroda izvršenih krivicnih dela. utaje ili prevare. laka (sitne krade. . Razlika izmedu navedenih grupa krivicnih dela je u kažnjavanju . Takode. lakša krivicna dela u saobracaju). ovi kriterijumi nisu dovoljni za dalju klasifikaciju sa stanovišta mikrokriminologije. razgranicenju clanova deobe ili vrste roda i odredivanju roda kao najvišeg pojma. društvena opasnost. pretnje. uvrede. Sva krivicna dela imaju neke zajednicke elemente . imovina i sl.protivpravnost. karakter i vrsta zaštitnog objekta. Prema kriterijumu težine i stepena društvene opasnosti krivicna dela se dele na: teška krivicna dela (na primer.Utvrdena pravila klasifikovanja sastoje se u jasnom odredivanju pojma odnosno predmeta koji se klasifikuje. po kojima se svrstavaju u istu kategoriju negativnih društvenih pojava – kriminalitet.). Tipologije imaju za cilj da odrede u skupu jedinki odredene izdiferencirane tipove radi utvrdivanja pripadnosti jednog subjekta odredenom tipu. klevete). odredivanju jedinstvenih principa klasifikacije. zatim u potpunosti. koje su od znacaja u okviru makrokriminološkog proucavanja. Navedeni kriterijumi osnovni su za pravne tipologije. mesto i vreme izvršenja itd. teške telesne povrede. Ovoj podeli se prigovara da nije dovoljno jasna i precizna. koji predstavlja karakteristiku sadržaja vrste ili pojedinacnog primerka. falsifikovanja. Zbog toga se nalaze drugi kriterijumi za tipologije i klasifikacije. jer se može dogoditi da lakše krivicno delo ima teže posledice ili da lica koja izvrše “lako” krivicno delo spadaju u grupu recidivista ili opasnih profesionalnih kriminalaca. Medutim. manje teža (krade. ubistva. predvidene su teže krivicne sankcije. lake telesne povrede. štetnost za pojedinca i društvo. iscrpnosti i adekvatnosti klasifikovanja.za teža krivicna dela. osobina karakteristicnih za datu klasu predmeta ili pojava (princip deobe). postoji podela na klasican kriminalitet i noviji kriminalitet. Na osnovu klasifikacije stvaraju se odredene tipologije. tako da u literaturi postoji veliki broj razlicitih podela po tipovima i grupama u okviru kriminaliteta. saobracajna delinkvencija). krade sa obijanjem i provaljivanjem. dok noviji kriminalitet obuhvata inkriminacije nastale usled odredenog razvoja društvenih odnosa i promena u tim odnosima (privredni ili ekonomski kriminalitet. silovanja. dostojanstvo licnosti i moral. Klasican kriminalitet obuhvata krivicna dela kojima se napadaju dobra i vrednosti koja se štite u svim društvenim sistemima (život i telo. prevare).

prema Pinatelu. organizovani kriminalitet. recidivizam i kriminalitet žena. o njemu najviše znamo i njega se najviše plašimo. podvodenje. Organizovani zlocin. Podelu kriminaliteta prema Milutinovicu moguce je izvršiti na sledece oblike kriminaliteta: privredni kriminalitet. maloletnicka delinkvencija. trgovina drogom). nasilje u porodici. recidivizam. istina malo prihvacena. zlocin iz pseudo opravdanih razloga (vrši se radi ostvarivanja “pravde” u oblasti javnih ili privatnih odnosa. profesionalni kriminalitet. seksualna delinkvencija. saobracajna delinkvencija. korupcija. pomešan sa altruizmom i ideološkim razlozima)56 i organizovani zlocin. c) “zlocin belih okovratnika” ciji su izvršioci pripadnici viših društvenih slojeva (utaja poreza. raspolaže sa mnogo manje znanja i podataka. odlikuje se voljom i namerom za vršenje krivicnih dela i manifestuje se kroz tri oblika: a) organizovan zlocin brutalnog i agresivnog karaktera (reket. Pinatel razlikuje cetiri tipa zlocina: primitivni zlocin (nastaje iz trenutnog ispoljavanja kriminalne aktivnosti. koji se. privredni (ekonomski) kriminalitet. politicka delinkvencija. profesionalni kriminalitet i maloletnicka delinkvecija. politicki kriminalitet. trgovina ljudima. koji obuhvata kriminalnu delatnost zlocinackih udruženja. saobracajna delinkvencija.55 Sa obicnim (konvencionalnim) kriminalitetom se najcešce srecemo. korupcija. odnosi se na razlikovanje zlocina sa žrtvama i zlocina bez žrtve. zlocin iz koristi (kriminalna aktivnost se sagledava kao jedini moguci nacin zadovoljavanja licnog interesa). Jedna od tipologija. kod ove vrste zlocina postoji uvek manje ili više izražen motiv osvete. Nasilje znaci upotrebu sile. b) ilegalne unosne aktivnosti kojima se dolazi do zarade korišcenjem tudih poroka (tajno držanje kockarnica. 1. imovinski kriminalitet. provala). terorizam. dok se o organizovanom kriminalietu. mobing). nasilje na sportskim utakmicama. zlocini mržnje. kriminlitet proganjanja. pretnje ili zloupotrebu moci prema drugom licu. 93 Od kriminoloških tipologija treba pomenuti Pinatelovu tipologiju prema kriterijumu preovladujucih motiva prilikom vršenja krivicnih dela. bez kontrole.). Kriminalitet nasilja Veliki broj krivicnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. kršenje zakona o kompanijama i sl.58 . „kriminalitet belog okovratnika”.Slicna ovoj podeli je podela na obican (konvencionalni) i organizovani kriminalitet.57 U ovom udžbeniku analizirani su sledeci tipovi kriminaliteta: kriminalitet nasilja (krvni delikti. u izlivu besa).

Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veci nego ranije. Zahvaljujuci napretku tehnike. To su krivicna dela protiv života i tela (lišavanje života. Sve te razlicite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u razlicitim varijantama i razlicitog intenziteta. starim i nemocnim osobama. povreduje ili ugrožava integritet licnosti. te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. sredstvima fizicke ili psihicke prinude. Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje. deci. braka i porodice (nasilje u porodici). nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju. Feministicka literatura i feministicka orijentacija u kriminologiji uticali su da porodicno. odnosno primenom sile ili pretnje da ce se sila primeniti. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja. vec postoje krivicna dela kod kojih je nasilje elemenat bica krivicnog dela ili nacin njihovog izvršenja. spontano nasilje (kao pojedinacno ponašanje). Ovi oblici nasilja postojali su i ranije. seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se. slobode odlucivanja i kretanja. Ljudi sve cešce pribegavaju nasilju za rešenje medusobnih sporova i sukoba. psihickog. ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog ukljucivanja. licne sigurnosti. U savremenim uslovima života znacenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja razliciti oblici nasilja (fizickog. najcešce kao deo politicke strategije). Postoje i druge klasifikacije kriminaliteta nasilja prema kriterijumu oblika u . planiran i organizovan. taoci). dostojanstva licnosti i morala. Lokalni.60 Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. ali se smatralo da je primena nasilja prema clanovima porodice “porodicna stvar”.59 Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije. ugrožavanja). racionalno postavljen. urbanizaciju i migraciju stanovništva. seksualnog) izvršeni u okviru porodice.Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivicnog dela ne postoji u krivicnim zakonima. gradanski ratovi. izazivaju prave 94 eksplozije nasilja i agresije. najcešce prema ženama. otmice. suprotnosti u društvenom razvoju. onda je sasvim jasno da moguci izgledi nasilja i agresije imaju fantasticne razmere. povrede tela. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene. daleko od društvenog saznanja.

ona protiv slobode i prava gradana (protivpravno lišenje slobode. iznudivanje iskaza. silovanje. zlostavljanje starih ljudi i zlostavljanje izmedu brace i sestara. fizicko zlostavljanje) i zlocini protiv covecnosti i medunarodnog prava (ratni . psihicko zlostavljanje. Pojavni oblici nasilja u porodici su: fizicko zlostavljanje dece. indirektno nasilje (sastoji u posrednom delovanju. indirektnoj povredi prava na život. pre svega. kulturni ili intelektualni integritet ). polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). zatim. (politicka ubistva. pripadnosti polu. zlostavljanje žene/supruge. ispoljava se u deprivaciji covekovih prava na psihološki. kao i brutalna postupanja koja dovode do fizickih povreda i ugroženosti i psihicke patnje (nasilno preseljavanje i odvodenje ljudi. nasilje u porodici). religiji. politicki delikti nasilja. etnickoj pripadnosti. prinudni rad. zatvaranje. kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja. mucenje i sl. ratne zlocine masakre civila. usled duhovnih ili telesnih nedostataka i sl. nasilje u školi. Tako je moguce razlikovati: direktno nasilje (ispoljava se kroz namerno povredivanje i narušavanje fizickog i psihickog zdravlja ljudskog bica i obuhvata sve vrste ubistava. Takode se. represivno (odnosi na kršenje osnovnih gradanskih i politickih ljudskih prava) i nasilje prema integritetu ljudi (alienating violence. neukazivanju pomoci.). sudelovanje u grupi koja sprecava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilnicko ponašanje na 95 javnom mestu. kidnapovanje. pritisci ili tortura. protiv javnog reda i pravnog saobracaja (sprecavanje službene osobe u vršenju poslova sigurnosti. razbojnicka krada). emocionalni. politickoj ili seksualnoj orijentaciji.63 On razlikuje: nasilje u porodici. genocid. propuštanju i zanemarivanju) 61. nasilje izmedu maloletnickih bandi. ali i druga kriminalna ponašanja ucinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo. “zlocin mržnje” koji se vrši zbog pripadnosti odredenoj rasi. kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. odbijanju pružanja pomoci žrtvama nesreca ili prirodnih katastrofa. Ovaj pisac razlikuje kao posebnu kategoriju zlocina.64 U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati. zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašcenja). navode terorizam. tortura. starosti.kome se nasilje pojavljuje.62 Podelu delikata nasilja na nekoliko tipova i podtipova izvršio je Hans Joachim Schneider.

u celini. razorenih porodica. Nasilnici poticu iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. Prema ovom istraživanju. razbojništva (18-25 godina). u porodicama nasilnika mnogo je alkoholicara i lica sa psihickim poremecajima. znatan broj nasilnika potice iz nepotpunih. Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. ekonomski status porodica iz kojih poticu je ispod proseka. obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih. porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. zatim u vanbracnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veci broj dece.zlocini. osobe ženskog pola takode ucestvuju u kriminalitetu nasilja vršeci najviše krivicna dela telesne povrede i zlostavljanje dece. stambena situacija nije najbolja. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak. odnosno do 45 godina. nacionalne ili etnicke grupe genocid). kao i psihopata i neuroticara. manje je onih koji poticu iz vecih ili velikih gradova. nasilnici i njihovi roditelji uglavnom poticu sa sela ili malih urbanih anglomeracija. posebno onih u kojima nedostaje otac. besposlicara. ali nije izrazito nizak. ekonomski status nasilnika je ispod proseka. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. ali nije ekstremno nizak. ali. mada ima i onih koji su migrirali i žive u vecim i srednjim urbanim anglomeracijama. Najveci broj izvršilaca živi u braku. lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem. profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. telesne povrede (35-40 godina). sistematsko uništavanje verske. pretežan deo nasilnika potice sa sela i živi na selu. mladeg uzrasta i srednjih godina.66 .65 Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta. ali je daleko od izrazito nepovoljne. Krivicna dela koja najcešce vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina). medu nasilnicima ima mnogo skitnica. procenat osudivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka.

kao i delikte nasilja uopšte. delikte nasilja u porodici. nepružanje pomoci. Osim odredivanja pojma ubistva. znaci oni delikti kojima se oduzima život. propisima krivicnih zakona utvrduju se vrste ubistava. Ubistvo Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivicnim zakonicima ubistvo svrstava u krivicna dela protiv života i tela. povreduje ili ugrožava život. trgovinu ljudima. nasilje u sportu. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa.1. preovladuju mladi muškarci. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela. posledice. ugrožavanje opasnim orudem pri tuci ili svadi. telesne povrede.1. da oni poticu iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava. 1. izvinjavajuce ubistvo (lawful. Krvni delikti Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet coveka. ucestvovanje u tuci u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. ubistvo bez predumišljaja (Manslaughter) i opravdano. U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem (meurtre) i obicnog ubistva (assasiant). samim tim i u krivicnopravnim tipologijama. tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. 96 Kriminološka istraživanja pokazuju da medu izvršiocima krvnih delikata. nedozvoljen prekid trudnoce. koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju. kriminalitet proganjanja i mobing. Sa umorstvom se izjednacava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji. U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem (Murder). navodenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu. posebno alkoholizma. 1. telo i zdravlje. pa.1.Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte. besposlicenja i kocke.67 Švajcarsko i ranije važece nemacko zakonodavstvo razlikovali su namerno . terorizam. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. radnje izvršenja. zlocine mržnje. seksualne delikte. excusable homicide). ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mucenjem i varvarskim sredstvima. Izmedu krivicnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na znacajan uticaj afekta. Krivicnopravno definisanje ubistva svodi se na odredivanje objekta napada. izlaganje opasnosti napuštanje nemocnog lica. oblika vinosti i kazne kod krivicnog dela ubistva. osveta i ljubomora. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi). Motivi izvršenja krvnih delikata najcešce su: koristoljublje.

Novelirani Krivicni zakonik Nemacke predvida tri oblika ubistva: obicno ubistvo (Totschlag). lišenje života i istovremeno umišljajno dovodenje u opasnost života još nekog lica. umorstvo (Mord) koje obuhvata pokušano i završeno ubistvo sa predumišljajem (vorsätzliche Tötung) i ubistvo deteta (Kindestötung). lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela. umorstvo (Mord) i ubistvo (Totschlag). pobudama izvršioca (ubistvo iz koristoljublja. lišenje života pri izvršenju krivicnog dela razbojništva ili razbojnicke krade. kao i umišljajno lišenje života više lica. ubistvo deteta pri porodaju. 115-118 KZ RS). Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav nacin i pod takvim okolnostima koji mu daju veci stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja. Obicno ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo cine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo cine privilegovanim. 97 a ne radi se o ubistvu na mah. lišenje života deteta ili bremenite žene. Umorstvo se definisalo kao namerno ubistvo izvršeno sa predumišljajem. dok je obicno ubistvo bilo ubistvo bez predumišljaja. ubistvo radi . (cl. 113 i 114 KZ RS). lišenje života pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju. S obzirom na te posebne okolnosti. kao teško ubistvo. ubistvu deteta pri porodaju ili ubistvu iz samilosti. više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga cine težim i društveno opasnijim (cl. Ova ubistva se dalje dele na nekoliko vrsta prema razlicitim kriterijumima: nacinu izvršenja (ubistvo na svirep i ubistvo na podmukao nacin). razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao nacin. Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivicnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah. iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda. lišenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti.114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (cl. lišenje života clana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao.113 KZ RS).68 Odredbama Krivicnog zakonika Republike Srbije69 inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalifikatornih okolnosti (cl. lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (cl.115-118 KZ RS).ubistvo (vorsätzliche Tötung).

ubistvo deteta ili bremenite žene. ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošcu jer se žrtvi nanose takve muke. ostvarenja dobiti.prikrivanja drugog krivicnog dela. pohlepe i sl. ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama. U krivicnopravnoj literaturi se istice da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja. Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi nacin skrivljenu prouzrokovanu smrt. za nagradu i sl. ubistvo više lica). osobenosti žrtve (ubistvo službenog lica pri vršenju službene dužnosti. Subjektivna obeležja se odnose na stav ucinioca prema žrtvi . kriminološke . Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda.ucinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta.). ubistvo kojim se sa umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica. ubistvo clana porodice kojeg je prethodno zlostavljao). patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obicno nastaju prilikom lišenja života. Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom. iz krvne ili bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda). u momentu kada žrtva to ne ocekuje. koja ne mora da bude protivpravna vec pravno dozvoljena. Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povecanje imovine ili sprecavanje njenog smanjenja). druga bezobzirna osveta (ucinilac izvršava ubistvo iz egoistickih. okolnosti izvršenja i posledici (ubistvo pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju. U krivicnopravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao nacin. Svako ubistvo je na izvestan nacin surovo i svirepo. potajno. oslobodenja od neke imovinske obaveze.70 Ubistvo na podmukao nacin postoji kada ucinilac napada na život žrtve prikriveno. lukavo.72 98 U kriminološkoj literaturi postoje brojne klasifikacije ubistava prema razlicitim kriterijumima. Ubistvo na svirep nacin postoji kada ucinilac nanosi žrtvi prekomerne fizicke i psihicke bolove. Dok su krivicnopravne tipologije koncentrisane na zlocin.71 Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja. porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog clana zajednice kojoj ubica pripada). samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba.

Njemu nedostaju okretnost prstiju. Osim toga. Tipologije koje polaze od zlocinca uglavnom prate osnovno teorijsko opredeljenje autora. strpljenje i tehnika. seksualno ubistvo. on razlikuje: ubistvo iz koristoljublja. ubistvo radi prikrivanja nekog drugog izvršenog krivicnog dela. On razlikuje nekoliko vrsta ubistava prema kriterijumu motiva izvršenja: konfliktno ubistvo. izmedu bracnih partnera ili u okviru porodice izmedu njenih clanova. koja vrše duševno bolesna lica. kod ove vrste ubistava cesto se ispoljavaju afekti u ekstremno jakom stepenu. pljacke. ubistvo iz koristoljublja. Osnovno je da se ove tipologije oslanjaju na biološka (antropološka. masovna ubistva. ubistva radi ostvarenja sopstvenog prava . njegove uloge u nastajanju zlocina i motiva izvršenja ubistva. Ono što on poseduje je jedino i samo sirova snaga. Tipologije koncentrisane oko uloge koju imaju ubice prilikom izvršenja ubistva poznate su kao bihejvioristicki sistem tipologije.74 Slicnu tipologiju kao Midendorf sacinio je Hans von Henting. ubistva iz religioznih pobuda (Middendorf. razbojnik ne misli da se na ovaj nacin “potrudi”. kao i atipicne situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktican znacaj. 1984. zatim ubistva iz politickih pobuda. ubistvo radi prikrivanja drugog krivicnog dela. ubistva pri posebnim situacionim okolnostima izolacije.).73 Poznata je klasifikacija koju je dao Midendorf (Middendorff). najprimitivnija kategorija je ubistvo prilikom razbojništva.76 Konfliktna ubistva se najcešce javljaju u braku. Posle izvršenja konfliktnog ubistva može da dode do samoubistva ako postoji psihicki poremecaj u vidu depresije.77 Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv. konfliktno ubistvo. U velikoj grupi ubistava iz koristoljublja. postoje i “ubistva bez motiva”. ubistva iz politickih razloga i u ratu.tipologije ubistava polaze od zlocinca. smatra Henting.samopomoci.75 Zavisno od situacije izvršenja ubistva (Mordsituationen). . ubistvo iz seksualnih pobuda. ubistvo bez motiva. fizicka) i psihološka obeležja zlocinaca. te se tako mogu razlikovati biološke i psihološke tipologije. opisujuci karakteristike ubistva kao pojedinacne pojave. Za razliku od sitnog lopova koji uzima i iznosi novac “ispod jastuka onih koji spavaju”.

nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe).U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno.83 . ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu. serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta. izvršavaju samoubistvo ili ginu prilikom pokušaja hvatanja od strane policije. frustracija. Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima.82 Za razliku od masovnog ubistva. Iako su serijske ubice relativno retke u poredenju sa brojem obicnih ubistava ili nasilnim zlocinima uopšte. posle izvršenja dela. gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja. masovne ubice se razlikuju od serijskih po tome što deluju odednom ubijajuci veliki broj ljudi. nemoci. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama.78 U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanisticka ubistva. Takode. koji se. 99 Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kracem vremenskom periodu na istoj teritoriji. Zlocini su najcešce u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva. besa i neprijateljstva. izvršenje ovakvog zlocina predstavlja kraj delovanja satanisticke grupe jer je mala verovatnoca da ce ostati neotkrivena posle izvršenja zlocina. svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najcešce i vezi sa socijalnim prilikama).81 Prema definiciji koji je dao Nacionalni centar za žrtve zlocina u SAD. Ubistva su akt ocajanja. društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici. što deluju nasilno ispoljavajuci svoj bes i što.79 Satanisticka ubistva se definišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili više lica uz izvodenje tacno odredenog satanistickog rituala80 U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju. nakon cega je žrtva unakažena. reaktivno nasilje. instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. po pravilu.

Najmanje žena ubica bilo je u Sloveniji. najveci broj ubistava zbog poremecenih bracnih i porodicnih odnosa i iz koristoljublja izvršen je u stanovima. Dietz. u saucesništvu je izvršeno manje ubistava . Kajzer (Kaiser. 1986.4%). tupim predmetom i sekirom. Neposredno mesto izvršenja ubistva razlikuje .84 Slicni podaci o rasprostranjenosti ovog oblika krvnih delikata po polu navedeni su u kriminološkom istraživanju ubistava na teritoriji nekadašnje SFR Jugoslavije u periodu 1960/1964. obest. najviše ubistava iz osvete i krvne osvete izvršeno je na seoskim podrucjima zbog spora medu zemljoradnicima. Gresswell & Hollin. Rowlands. izvršioci uzrasta od 18-25 godina pojavljuju se u podjednakoj srazmeri na seoskom i gradskom podrucju.91. 1988. Levin & Fox. dok je starosna kategorija od 45 godina pa nadalje karakteristicna za selo. Istraživanje ubistava u Makedoniji86 (period 1973-1983) pokazalo je da je i na ovom podrucju izrazitije ucešce izvršilaca ubistva oba pola sa seoskog podrucja (muškarci 66. 1990). osveta. 1996. Holmes & Holmes.5% . nesloga u braku. Klasifikacije masovnih ubistava se mogu smatrati kriminološkim i viktimološkim (Busch & Cavanaugh. ljubomora.3% ubistava. najviše ubistava izvršeno je sa direktnim umišljajem . najcešci motivi izvršenja ubistava bili su: netrpeljivost. najviše ubistava na celoj teritoriji izvršeno je nožem. Cesto ove klasifikacije istovremeno predstavljaju i klasifikaciju izvršilaca ubistava. G.. Kelleher.1%. uvrede i ponižavanja. a žene preostali broj. na Kosovu i u Makedoniji.15. a u Crnoj Gori vatrenim oružjem.85 Prema ovom istraživanju u istraživanom vremenskom periodu muškarci su izvršili 87. Vojvodini. ubice muškog pola najviše su koristili pištolj i nož. vatrenim oružjem. žene 71.5%. Statisticki podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveci broj ubica muškog pola. 1997. sukob oko stvari ili imovine. 1994. U pogledu sredstava izvršenja. 1986. izvršioci od 26-45 godina javljaju se u nešto vecem obimu u gradovima. 1994. Osim toga. a bez saucesništva 84.U okviru kategorije masovnih ubistava postoji veci broj klasifikacija. Rappaport. 1980) zakljucuje da je ubistvo delikt muškaraca jer je oko 90% ubica muškog pola. Vecina klasifikacija zasnovana je na proucavanju pojedinacnih slucajeva ili na malom broju slucajeva koji imaju neku zajednicku odliku.5%. dok su žene izvršavale ubistvo 100 najcešce davljenjem i gušenjem rukama. nesloga u porodici.

to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca. jedan od cešcih nacina izvršenja ubistava od strane žena – ubistvo muža na spavanju. zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja.88 Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najcešce koriste sekiru i nož. Zatvoren prostor (soba. dok je prema trecem istraživanju (1992. U pogledu geografske rasprostranjenosti ubistava koja vrše žene. slicna je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca . Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina. koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilnickog ponašanja muža u braku. dok se na selu ona vrše najcešce u kucama.se u gradskoj i seoskoj sredini . kuhinja) u vecini slucajeva je mesto izvršenja pojedinacnih ubistava. vec je pre posledica njene fizicke nemoci.121 KZ RS) i lake telesne povrede (cl. a u prošlosti je korišcen i otrov. I u gradskoj i u seoskoj sredini u podjednakom broju se vrše ubistva u ugostiteljskim objektima. prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoci u traženju izlaza iz. u parkovima i na drugim javnim mestima.) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina.) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine.u gradovima se ubistva najcešce vrše na ulici. sa nižim obrazovanjem i nezaposlena.1. Istraživanjem ubistava koja vrše žene87 utvrdeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porodaju. One mogu da se manifestuju kao teške (cl. 1. Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav nacin izvršenja ubistva. prema drugom istraživanju (1983.122 KZ RS).obicna teška telesna povreda (kada ucinilac krivicnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši). za nju. što je uslovljeno cinjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor. Starosna struktura žena koje su izvršile krivicno delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. KZ RS (cl. smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao nacin. polju i šumi. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi. Vecina žena ubica je udata ili razvedena. nije izraz podmuklosti žene. . Telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja coveka.osobito teška telesna povreda (kada ucinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život .121) razlicite oblike teških telesnih povreda: .2. bezizlazne situacije.

muškarci cešce nanose telesne povrede putem uboda nego što to cine žene.206 st.teška telesna povreda kvalifikovana smrcu. 1. Razbojnicka krada i razbojništvo Razbojnicka krada i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu. Za razliku od žena. 101 Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivicnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu . Medu izvršiocima telesnih povreda znatno je veci broj punoletnih izvršilaca nego maloletnika. Kao kod ubistava. Prema jednom istraživanju89. Nacini i sredstava izvršenja telesnih povreda su razliciti. sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su odredena polom nego što je to slucaj sa nacinom izvršenja. kod muškaraca je upotreba fizicke sile najcešca. To se objašnjava okolnošcu da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene. .1. prvenstveno njihova fizicka inferiornost u odnosu na muškarce i vezanost za domacinstvo i kucne poslove.razbojnicke krade (cl. Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika izmedu muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizicke sile. . pa je samim tim za savladivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizicka sila.3 KZ RS) i razbojništva (cl.3. . Prema tvrdenju Kajzera (Kaiser. Prema rezultatima ovog istraživanja. Tu na najneposredniji nacin dolaze do izražaja specificne biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene. dok žene cešce nanose povrede gadanjem raznim predmetima. dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva. Žene cešce telesno povreduju posle duževremenog i trajnog poremecaja medusobnih odnosa sa žrtvom. koje retko upotrebljavaju fizicku silu za nanošenje teške telesne povrede.teška telesna povreda ucinjena iz nehata i .1993) samo 12% izvršilaca telesnih povreda su žene.205 st. ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima.teška telesna povreda na mah. tako i kod krivicnih dela telesnih povreda preovladuju muškarci kao izvršioci.povredenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštecen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povredenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost).3 KZ RS).

205). Drugi vid ispoljavanja ovog krivicnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. kao što je pravo na život.206) se razlikuje od krivicnog dela razbojnicke krade po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tude pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome. Razbojništvo i raz102 bojnicka krada se takode smatraju deliktima koje najcešce vrše muškarci. a treci ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica. Nasilje u porodici se definiše kao primena fizicke i psihicke sile prema clanovima porodice uz ugrožavanje i povredivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moci nad clanovima porodice. Za postojanje drugog oblika ovog krivicnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. a u težim slucajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda. Statisticki podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata.2. 1. dok kod je kod treceg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela ucestvovalo više izvršilaca. psihicki i seksualni integritet i dr. 4 KZ RS). 114 tac. bez obzira da li je u važecem zakonodavstvu predvideno kao krivicno delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja.90 Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode clanova porodice. dok je udeo žena znatno manji (Kaiser. Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista). sve kulture i sve regione sveta. Nasilje u porodici je univerzalna pojava. Krivicno delo razbojništva (cl. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojnicke krade ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivicno delo teškog ubistva (cl. Posebna društvena opasnost nasilja u porodici proizilazi iz . 1993). Nasilje u porodici Jedan od posebno društveno opasnih oblika kriminaliteta je nasilje u porodici (porodicno nasilje. pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da ce neposredno napasti na život ili telo. pravo na fizicki. Krivicni zakonik RS predvida tri oblika krivicnog dela razbojnicke krade (cl. Domestic Violence). koja prožima sva društva. nasilje u porodicnoj zajednici. pravo na slobodu i bezbednost. Prvi oblik postoji kada je neko lice zateceno prilikom izvršenja krivicnog dela krade.vec i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivicnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu. kucno nasilje.

97 Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi od 1993.101 103 U medunarodnim dokumentima se. kao i kontrolne taktike. god. seksualno i psihicko nasilje).99 Polazište svih ovih medunarodnih akata je da „nasilje nad ženama predstavlja manifestaciju istorijski nejednakih odnosa društvene moci izmedu muškaraca i žena. god. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu. dužem vremenskom periodu. god. da se obuhvate najmanje tri vrste nasilja (fizicko. nasilno ponašanje ljudi u svakodnevnim životnim odnosima.96 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju od 1995. emocionalnoj vezi ili bivši bracni drugovi i sl. enormno visoki ekonomski troškovi koje društvo placa za saniranje posledica nasilja u porodici. god. Zbog svojih karakteristika. kojima su utvrdeni standardi ponašanja država potpisnica u oblasti nasilja u porodici. traži da države prilikom definisanja nasilja u porodici u svojim zakonima i politickim dokumetima vode racuna o tome da je nasilje u porodici specifican oblik rodno baziranog nasilja. Povecanje kriminaliteta u društvu. maloletnicka delinkvencija. Ova globalna patološka pojava. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu.95 Deklaracija o eliminaciji nasilja prema ženama od 1993.. god. da se jasno odredi šta se podrazumeva pod .cinjenice da se u vecini slucajeva nasilje ponavlja najmanje dva puta prema istoj žrtvi i da postoji kontinuitet u ispoljavanju nasilja u odredenom. nasilje prema clanovima porodice ozbiljno ugrožava samu instituciju porodice.91 samo su deo negativnih posledica koje ova pojava izaziva. god.”100 Potpisivanjem i ratifikovanjem medunarodnih instrumenata države imaju moralnu i politicku obavezu da zakonom zabrane kršenje ljudskih prava žena koja se dešavaju unutar porodice i da preduzimaju odredene mere prevencije i zaštite.93 Medu medunarodnim dokumentima.).. da se prilikom definisanja ovog oblika nasilja obuhvati širok krug zašticenih lica (osobe koje su u braku. vanbracnoj zajednici. Nasilje nad ženama u porodici od 2002.. i Preporuka Saveta Evrope 1582.92 kao osnovne celije društva.. Zato se može reci da ova patološka pojava. koji su doveli do dominacije i diskriminacije nad ženama od strane muškaraca i sprecavanja potpunog napretka žena. izdvajaju se dokumenti UN i Saveta Evrope:94 Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena od 1979. Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi98 od 1993. kao posebno znacajni. pored ostalog.

nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. ukoliko se ne radi o nanošenju težih povreda ili o lišenju života. najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povredena u porodici. nasilje prema clanovima zajednickog domacinstva. polako je sazrevalo shvatanje da je nasilje u porodici kriminalitet. Dominiralo je shvatanje da je „dom covekova tvrdava”. privrženost. a manifestuje moc i kontrolu nad žrtvom. cast itd. pretucene žene i decu. ako se izuzmu policija i vojska. Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodicnog nasilja.) i prava na zaštitu privatnog i intimnog porodicnog života. emotivna povezanost. Posebno je znacajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje. Sukob izmedu društvenog interesa da se štite osnovne vrednosti (život i zdravlje. da društvena opasnost ovog oblika kriminaliteta nije manja s obzirom na to da se vrši „u okviru porodice„ i da nasilje u porodici nije privatna stvar clanova porodice. u literaturi se navodi da je porodica. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti.102 Nasilje u porodici može se javiti u više oblika: nasilje u braku.ekonomskim nasiljem.105 Zahvaljujuci zalaganju aktivistkinja ženskog pokreta i druguh pokreta za prava žrtava nasilja u porodici i lobiranju za uvodenje efikasnih mehanizama zaštite. fizicki integritet. dolazi do znacajnih promena fizickog i psihickog zdravlja žrtve. treba da reše sami clanovi porodice. veka. Imajuci u vidu ucestalost nasilja u porodici. veka.104 Ipak. Ispoljava se kroz primenu fizicke i psihicke sile. (najcešce starim osobama). Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile . najcešce je dugotrajno i pogada veoma bliske clanove porodice medu kojima bi trebalo da postoji slaganje. nasilje u porodici nije sagledavano kao društveno negativno ponašanje. Tokom sedamdesetih godina u SAD. da je nasilje u okviru porodice privatna stvar i da konflikte. nasilje prema deci. da iz definicije budu jasno vidljivi uzroci nasilja u porodici kao osnova za razvijanje efektivnih mera prevencije i zaštite. Svaki od ovih oblika ukazuje na povredivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja. iskrenost. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najcešce žrtve su žene. one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primecuje. sve do kraja šezdesetih godina 20.103 deca i stare i nemocne osobe. cesto ne omogucava svestrano fenomenološko i etiološko izucavanje ove pojave i preventivno delovanje. Do preokreta u odnosu društva prema nasilju u porodici došlo je tek sedamdesetih godina 20.

usvojen je 1978.utocište. Njihov zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upucen zakonodavcu i organima krivicnog gonjenja. Na zakonodavnom planu zaštita žrtava nasilja u porodici razvijala se u dva pravca: kroz gradanskopravne mehanizma i krivicnopravnu regulativu. kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu. Poljske sadrže krivicna dela kojima se inkriminiše psihicko i fizicko nasilje u braku i porodici. Ubrzo zatim pocelo se sa izricanjem mere obavezne intervencije policije u situacijama svade ili tuce medu clanovima porodice. veka gradanskopravna zaštita od porodicnog nasilja dobila formu zakona. Radi potpunog razumevanja uzroka nasilja u porodici u odredenom društvu. Portugalije. godine. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu srecu sa porodicnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977. donela Zakon o nasilju u porodici po kome policija prilikom dolaska na lice mesta u slucaju nasilja u porodici može da udalji nasilnika iz stana. Takode je donet sveobuhvatan Program za intervencije prilikom ispoljavanja nasilja u porodici predviden za primenu u lokalnim zajednicama. Nasilnik posle toga ne sme deset dana da se približava jer je oznacen kao opasan za porodicu. Posle toga je više puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. Španije. cija primena omogucava da se uzme u obzir . Danas je u Kanadi krivicno delo upotreba fizicke sile ili pretnje da ce se ona primeniti prema bilo kom licu. kojim su data ovlašcenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je pocinio neko od nasilnih dela u porodici. Arkanzasa. Izlazeci u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodicnog nasilja. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979.106 U Velikoj Britaniji je pocetkom osamdesetih godina 20. akti104 vistkinje pokreta za pomoc pretucenim ženama osporile su tradicionalno videnje ovog problema kao poremecaja odnosa izmedu partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bracnim savetovalištima. primenjuje se multivarijantni model. angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. godine u Minesoti. Zakon. Krivicni zakoni Pensilvanije. Kalifornije u Americi i krivicni zakoni Švajcarske. Austrija je 1997. Tako je pocelo lobiranje zakonodavca.

vec društveni problem i socijalna patologija i da ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva. Tacni statisticki podaci o obimu nasilja u porodici još uvek ne postoje. Saglasno tome. odredenih predispozicija. pri cemu u postratnim društvima i društvima pod stresom. povoda i neposrednih uzroka za vršenje nasilja. kao najcešci vid nasilja u porodici. Novi Sad.108 i da partnersko nasilje. tranzicija i rat predstavljaju dodatne veoma snažne generatore nasilja u porodici. pri cemu se ukazuje da je ono povezano sa strukturalnim nasiljem i diskriminacijom žena u društvu kojim još uvek vladaju muškarci. koji se upucuju organizacijama za podršku žrtvama domaceg nasilja. psihološki i drugi faktori. tako i rezultati istraživanja. koje je obavljeno na uzorku od 700 anketiranih žena starijih od 18 godina u sedam gradova (Beograd. kao i da su njegove žrtve daleko cešce žene i deca nego odrasli muškarci. U razvijenim demo105 kratskim državama nasilje muškaraca prema ženama sagledava se kao ozbiljan društveno-politicki problem. kako podaci o broju poziva za pomoc.109 Podaci o tome da su žene dominantne žrtve nasilja u porodici potvrduju stav da je fenomen nasilja u porodici omogucen rodnom diskriminacijom i nedostatkom društvene odgovornosti za nasilje nad onima koji nemaju moc.107 Savremeni pristup nasilju u porodici zasniva se na stavu da ono nije iskljucivo licni problem i individualna patologija. ukazuje se da na pojavu nasilja u porodici uticu socio-ekonomski. Užice. kulturološki. niti sposobnost da mu se odupru.delovanje niza faktora. Prema rezultatima istraživanja o porodicnom nasilju u Srbiji. SOS službama i savetovalištima za žene i decu žrtve nasilja. Subotica. koji podrazumeva podredenost žene muškarcu. Vrnjacka Banja i Zajecar). . a argumenti kojima se traži njegovo sprecavanje temelje se na postulatima u domenu zaštite ljudskih prava i na principu zabrane diskriminacije žena. O tome govore. društveni.110 Zbog toga se nasilje u porodici sagledava kao nasilje zasnovano na rodnoj odredenosti. Niš. ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva i u tradicionalnom rodnom identitetu. godišnje se javi preko hiljadu žena i dece žrtava nasilja. da ima sve ozbiljnije posledice. ali raspoloživa saznanja ukazuju da je nasilje u porodici u znacajnoj meri rasprostranjeno i u našoj zemlji. koji postoje u skoro svim vecim gradovima u Srbiji. poput Srbije.

Uprkos tome što je tokom p_slednjih godina društvene krize u Srbiji nasilje u porodici poprimilo dramatican obim i dinamiku.112 cemu su posebno doprineli višegodišnja ekonomska kriza.111 Poslednjih godina evidentan je porast broja slucajeva nasilja u porodici koji se završavaju smrtnim ishodom. godine nisu postojali adekvatni pravni mehanizmi za sprecavanje i suzbijanje nasilja u porodici.prava na zaštitu od nasilja u porodici. uvredi ili kleveti (kada je postojalo psihicko nasilje).skoro svaka druga ispitana žena (46.3%) preti nasiljem. Svakako da je jedan od nacina za efikasniju zaštitu žena od zlostavljanja izgradnja celovitog sistema pravne zaštite sa savremenim i efikasnim mehanizmima za njegovo suzbijanje. koje niz godina trpe nasilje u braku zbog straha od ubistva prilikom napuštanja nasilnika. Inkriminisanje nasilja u porodici sasvim je sigurno zasluga višegodišnjeg zalaganja i lobiranja od strane velikog broja ženskih grupa i nevladinih udruženja u Srbiji. sve do 2002. Nastojanje da se pravni sistem uskladi sa medunarodnim i evropskim pravnim standardima i dugogodišnje sistematsko javno zagovaranje i lobiranje ženskih 106 . a u skladu sa postojecim medunarodnim dokumentima i savremenim pravnim i društvenim strategijama borbe protiv nasilja u porodici. da se putem krivicnog zakona zaštiti jedno od osnovnih ljudskih prava . odlucuju se da prekinu nasilje ubistvom nasilnika. centara za socijalni rad i drugih državnih organa niti od ljudi iz svoje neposredne okoline.6%) doživi fizicki napad od nekog clana porodice. opšte osiromašenje stanovništva. enormno povecanje broja nezaposlenih osoba. svaka treca žena (30.1%) doživljava neki oblik psihickog nasilja u porodici. Cilj izgradivanja ovakvog celovitog sistema nije samo kažnjavanje nasilnika. dolazak velikog broja izbeglica i dr.113 Do tada se u slucaju nasilja u porodici postupalo po odredbama krivicnog zakona o lakoj ili teškoj telesnoj povredi (kada je postojalo fizicko nasilje). Žrtve ubistava su najcešce žene koje su prethodno trpele nasilnicko ponašanje svojih muževa ili drugih muških srodnika i koje nisu dobile odgovarajucu zaštitu od policije. vec obezbedivanje efikasne zaštite žrtava i sprecavanje izvršenja najtežih oblika krvnih delikata. dok se svakoj cetvrtoj (26. Neke od njih.. dok u slucaju seksualnog nasilja žena u braku uopšte nije bila zašticena jer nije postojalo krivicno delo silovanja u braku. Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe.

zaokružen je sistem zaštite od nasilja u porodici tako što je zakonodavac izricito zabranio nasilje u porodici i clanovima porodice priznao pravo na zaštitu od nasilja u porodici (cl.115 Prvi korak u izgradnji krivicnopravnog. te da osobama koje su preživele nasilje pruži sveobuhvatnu pravnu zaštitu. stvaranje odgovarajucih mehanizama zaštite od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodnih obaveza države na planu eliminisanja nasilja u porodici kao rodno baziranog nasilja114. Stupanjem na snagu ovog zakona. 1. bez obzira gde se ono dogada. 283-289. kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (cl. regulisao preventivne. jula 2005. Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da ce biti ugroženo spokojstvo. represivnog sistema zaštite žrtava nasilja u porodici ucinjen je donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivicnog zakona Republike Srbije116. slobodu i licnu sigurnost svojih gradana. u Srbiji je otpoceo proces uoblicavanja institucionalnih mehanizama za borbu protiv nasilja u porodici. PZ) i predvideo i uredio poseban postupak po cijim se pravilima postupa u parnici koja se vodi radi zaštite od nasilja u porodici (cl. telesnog integriteta ili duševnog stanja clana svoje porodice. da spreci nasilje. telesni ili duševni integritet clana svoje porodice. sa razlicitim oblicima ispoljavanja. koje žene drži u podredenom položaju u odnosu na muškarce i ozbiljno umanjuje njihovu mogucnost da ravnopravno sa muškarcima uživaju ljudska prava i slobode.200. Osim toga. porodicnopravne mere zaštite i uslove pod kojima se one odreduju (cl. 10. nasilje u porodici inkriminisano je kao posebno krivicno delo (cl. godine. 197 . Ovim zakonom. Sledeci korak u zakonskom uoblicavanju mehanizma za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja donošenje Porodicnog zakona Republike Srbije117. koji je poceo da se primenjuje 1. st. 194. Predvideno je pet oblika krivicnog dela nasilja u porodici: _ radnja prvog oblika krivicnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva. koji je 1998. Izgradnja zakonskih instrumenata za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodne obaveze države da zaštiti pravo na život. socijalnu pomoc i podršku radi izlaska iz situacije nasilja i ublažavanja štetnih posledica koje je ono izazvalo. 118a). u okviru Glave devetnaeste – „Krivicna dela protiv braka i porodice”.nevladinih organizacija. PZ RS). kao i Model pravne zaštite od nasilja u porodici. PZ). KZ RS). 194. godine izradila Radna grupa Viktimološkog društva Srbije. Ovom odredbom pruža se zaštita clanu porodice _ žrtvi . Prema važecem Krivicno zakoniku Republike Srbije118 krivicno delo nasilje u porodici predvideno je u cl.

st. tac. zabrana približavanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti. 194. _ drugi oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz cl. koja dobija kvalifikaciju “opasne lake telesne povrede” jer je prilikom izvršenja dela korišceno oružje ili orude ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. KZ. KZ).za izvršenje krivicnog dela iz cl. Za ovaj oblik je predvideno kažnjavanje novcanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. 5 KZ RS. 1. 114. izdavanje naloga za useljenje u porodicni stan ili kucu. dok je ranijim zakonom bila predvidena novcana kazna i kazna zatvora do tri godine. dok je za krivicno delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina. 5. st. 114.psihickog nasilja i/ili fizickog nasilja koje može. KZ). ali ne mora. 2. opasno orude 107 ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (cl. 1. _ treci oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji u slucaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja clana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (cl.119 Odredbama cl. st. Prema cl. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice. 194. teža posledica je obuhvacena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. KZ). 3. 198. 8. st. Za razliku od krivicnog dela teško ubistvo iz cl. Za ovaj oblik predvideno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine. tac. st. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. _ cetvrti. st. najteži oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti clana porodice (cl. što ukljucuje i ogranicavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do cetrdeset godina. lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici. 4 KZ). 2. Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodicnim zakonom i njihova suština ogleda se u ogranicavanju ili privremenoj zabrani održavanja licnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja. _ peti oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (cl. Razlika je i u kažnjavanju . Predvideno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina. 8. Posledica radnje izvršenja u ovom slucaju je takode stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje clana porodice. . Porodicnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodicnog stana ili kuce. tac. 194. 194. ali može da bude nanošenje lake telesne povrede. st. 194. da ima za posledicu i laku telesnu povredu. KZ korišceno oružje. 194.

Pod nasiljem u braku (spouse abuse) se uglavnom podrazumeva fizicko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom. prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to dogada u javnom ili u privatnom životu. Zato oni koji nastoje da pruže prakticnu podršku i pomoc pretucenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihicko nasilje koje nije praceno fizickim i seksualnim nasiljem. odnosno prekršajnog gonjenja i presudenja. Nasilje u braku Pojam. Svodenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najcešce žene. iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretucenim ženama pokazala su da ovaj pristup. ili je podoban da rezultira u fizickoj. 1. nezavisno od toga da li je ono prijavljeno. politicke dominacije.” Rasprostranjenost i karakteristike Postojece teorije o nasilju u braku uglavnom su posvecene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identifikovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o .kaznice se novcanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.2. ukljucujuci pretnje takvim radnjama. Medutim. Takode. odnosno otkriveno i bilo predmet krivicnog.120 Slicno stanovište prihvaceno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama121 koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva “svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira. iako olakšava istraživacki postupak. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihicka maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako “pogodne” žrtve težih oblika zlostavljanja.1. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene. psihološke opresije i fizickog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi. nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje odredenu sankciju ili ne. pod nasiljem u braku uobicajeno se 108 podrazumevaju svi oblici fizickog i seksualnog zlostavljanja. Vrlo je teško povuci granicu izmedu ekonomske eksploatacije. Naime. Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doci zbog izuzetno visoke tamne brojke. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti.

godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slucajeva radi o ženama žrtvama. i kojim su bile obuhvacene 192 žene. Fizicko zlostavljanje je obicno praceno drugim oblicima nasilja. U toku 1991.7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi. raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko vecu ugrožnost žena nego muškaraca. U proseku.. 18. g.123 Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja. Istice se da nasilnici cesto dolaze iz porodica u kojima su bili svedoci nasilja medu roditeljima – najcešce nasilja oca nad majkom (Walker.7% odgovorilo da je fizicki maltretirano. 1981).viktimizaciji.122 BCS iz 1992. u SAD je prijavljeno policiji više od 21000 telesnih povreda. Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihickog nasilja (38. 1979. seksualnog nasilja (25%) ili i jednog i drugog (52. na primer.000 slucajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slucajeva. Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživacica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993.9%). Svim do sada sprovedenim istraživanjima nasilja 109 u braku zajednicko je da su utvrdili postojanje povezanosti izmedu nasilja medu roditeljima u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim partnerima. žene su svake godine žrtve preko 572. Nešto rede.3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku. rezultati vecine dosadašnjih istraživanja ukazali su i na njegove osnovne karakteristike. Dobash i Dobash. Pagelow. 1981. namerno cinjenje necega što teško povreduje..124 Pored toga što ukazuju na daleko vecu ugroženost žena nego muškaraca ovim oblikom nasilja. 1981. 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihicki maltretirano (teško vredanje. Rosenbaum i O'Leary. Takode. Fagan i dr. na primer. silovanja i ubistva u kuci. došlo je do sledecih rezultata: više od polovine žena (112 ili 58.8%). pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18. 1979. utvrdena je i povezanost izmedu nasilja nad decom u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim .

125 Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom. Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe. tradicionalista je. Gelles.partnerima (Steinmetz. autoritarna je licnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu. socijalno je izolovan. odnosno da je cak kod 40%.128 Vec pomenutim istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je 96% parova u kojima je postojalo nasilje imalo dece kao i da je u 28% slucajeva bilo prisutno i ozbiljno nasilje roditelja (pretežno oceva) nad decom. Kao što se može videti iz velikog broja slucajeva ubistava žena širom sveta. ima probleme sa zapošljavanjem. ukljucujuci i našu zemlju. Istraživanja u Kanadi i Engleskoj takode su pokazala da je veliki broj žena zlostavljan u toku trudnoce. Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je u vecini ispitivanih slucajeva zlostavljanje pocelo na samom pocetku braka. pretucena žena za . odnosno u 90% prema engleskom istraživanju nasilje postalo drasticnije u toku trudnoce. Steinmetz. odnosno vanbracne zajednice (45%) ili posle rodenja prvog deteta (16%). Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostranjen da je profesor M. 1977. R. 1981). Straus. Mahoney uvela poseban termin “napad prilikom odvajanja” (“separation assault”) da bi opisala razlicite oblike nasilja i prinude koje nasilnik preduzima kada žena pokušava da ga napusti. došlo se do zabrinjavajuceg podatka da je 60% žena bilo tuceno u toku trudnoce što je rezultiralo opasnošcu od gubitka bebe u 22% slucajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slucajeva. 126 Jedno americko istraživanje sprovedeno na uzorku od 501 žene pokazalo je da su žene zlostavljane u toku trudnoce dva puta cešce imale povrede stomaka nego žene koje nisu bile trudne u vreme zlostavljanja127. zavistan je od alkohola. U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se istice da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa vec se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje. Takode. žene koje su uporne u borbi za slobodu cesto postaju žrtve ubistva od strane nasilnika. 2. Naime. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima.

1982. . On je.S. Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama. ekonomska i feministicka objašnjenja nasilja u braku. U okviru ove grupe najznacajnije su psihološke. objašnjavaju je pojedinacnim uzrocima. velikog bracnog nezadovoljstva. Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih uzroka polaze od društvene strukture. 1974. takode. 110 Teorijska objašnjenja (teorije o nasilju o braku) Medu teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja. Slicno tome. Faulk. Gayford. Psihološke i psihijatrijske teorije stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. odnosno mentalno bolesnim. Uostalom.O.koju se obicno vezuje pitanje zašto nije napustila nasilnika ako joj se ne dopada da bude sa njim i ako zaista trpi zlostavljanje. Pizzey. medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije. To su uglavom sociološka. 1974. je najcešce žena uhvacena u zamku straha od napada prilikom odvajanja od nasilnika. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa. odnosno globalnog društva. Prvu grupu cine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i. On je zavistan od veze sa žrtvom jer u toj vezi on ostvaruje svoju moc. nesigurnosti. telefonima za žene i decu žrtve nasilja da nasilnik retko želi da se brak okonca. 1975). Roj (Roy) je opisao nasilne muževe kao licnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. dobro je poznato iz slucajeva koji se prijavljuju S. Moor istice da muškarci koji su nasilni prema svojim ženama obicno imaju kruta shvatanja odnosa medu polovima dok Harris i Bologh veruju da osecanje nesigurnosti u pogledu muškosti utice na nasilno ponašanje muževa koji na taj nacin teže dokazivanju sebe kao “pravih muškaraca”. neuroticnim ili poremecenim licnostima (Morgan. nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu. u skladu sa time. stresa i slabe komunikativnosti. razmaženi i nesposobni da se brinu o sebi. loše odgajani. uocio da važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom.129 Tako je Gejford (Gayford) na osnovu informacija dobijenih od 100 žena koje su boravile u skloništu za pretucene žene zakljucio da su muškarci koji zlostavljaju svoje partnerke patološki ljubomorni.

). prosto ne osecaju da su zaslužile bolje i ne bivaju zadovoljne dok ta njihova percepcija sopstvene licnosti nije potvrdena131. uloga alkohola kao uzrocnika nasilja nije utvrdena (Rod. naime. Smatra se. 111 U pogledu uloge alkohola u slucajevima nasilja u braku medu autorima medicinske orijentacije ne postoji saglasnost. Rosenbaum i O'Leary. izmedu ostalog. znatan deo objašnjenja ove vrste polazi od patologije žene-žrtve koji se ogleda u njenom odstupanju od “normalnog ženskog ponašanja”. Takvo okrivljavanje žrtve je vrlo cesto u literaturi o nasilju u braku i ima za cilj zamagljivanje pravih problema. . od strane nekih psihologa.133 Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. Neke žene. Po njima. Mac Leod i Mckenzie). Na drugoj strani su oni koji smatraju da. Uzimajuci za osnovu rezultate sopstvenog istraživanja. Na strani žrtve. u njenoj agresivnosti ili u ženskom mazohizmu koji proistice iz dubokih unutrašnjih konflikata koji postoje kod svih žena.Pored psiholoških objašnjenja koja uzroke nasilja u braku nalaze u individualnoj patologiji muškarca. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome. uloga alkohola kao faktora provociranja nasilja nije empirijski potvrdena.132 Objašnjenja nasilja medu supružnicima sa aspekta psihijatrije tesno su povezana sa psihološkim teorijama jer i po njima centralno mesto medu uzrocima ovog nasilja zauzima individualna patologija žene. isticu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije. Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tacke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. iako postoji u velikom broju slucajeva nasilja u braku. Na jednoj strani su oni koji smatraju da se alkohol može smatrati uzrokom nasilja (Coleman. alkohol može olakšati opredeljenje za nasilno razrešavanje konflikta ili poslužiti kao opravdanje ili izgovor za nasilje. Ovakva shvatanja imaju korene u Frojdovim postavkama o prirodnoj predodredenosti žena da budu mazohistkinje koji su kasnije bili široko prihvaceni od strane Helen Deutsch u njenoj poznatoj knjizi “Psihologija žene”. Kriticari. Gayford130 je okarakterisao žrtve takvim stereotipima koji ukazuju ne samo na doprinos žrtve vec na njeno ponašanje kao glavni uzrok nasilja. odnosno uzroka. po njima.

135 Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje .Fedders).136 one nisu u stanju da objasne zbog cega se nasilje ne javlja u svim brakovima siromašnih kao i zbog cega ima nasilja i u brakovima bogatih. Kako ispravno primecuje Šnajder. Ako se baš “mora” pribeci psihološkom objašnjenju nasilja u braku onda je teorija bespomocnosti. bolje rešenje. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo. iako takode ogranicena i podložna kritici. visokog službenika u Reganovoj administraciji. kako su isticali Koslof. visina prihoda i obrazovni nivo muža. istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju vece mogucnosti da napuste nasilnika. nezaposlenost. nezaposlenost ili delimicna zaposlenost. okrivljavanje žene ili muža nasilnika i etiketiranje bilo jednog od njih ili oboje kao mentalno bolesnih sprecava razumevanje nasilja u braku134 s obzirom na to da zanemaruje društvene. Straus. Kako ispravno primecuje Volker (Walker).niska plata. Gelles i Stenmetz. na primer. Neki od tih faktora su. sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u razlicitoj meri da uticu na nasilje medu supružnicima. Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije.137 Za razliku od zagovornika ekonomske teorije. Njihova vrednost je posebno dovedena u pitanje krajem osamdeseth i pocetkom devedesetih godina 20. loši stambeni uslovi. U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem.Takode. veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. slucaj Federsa (J. kulturne i situacione faktore. cak i ubistava supruga od strane nekih veoma bogatih i uglednih ljudi kao što je bio. obrazovanu i uglednu izdavacicu decjih knjiga. nezadovoljstvo poslom. veka kada su u SAD izašli na svetlo dana slucajevi višegodišnjeg maltretiranja. viši . O'Brien. koji je 18 godina zlostavljao suprugu ili slucaj bogatog njujorškog pravnika koji je ubio svoju cerku-usvojenicu i godinama zlostavljao suprugu. finansijski problemi.

na primer. Tako se od muža ocekuje da bude hranilac i “glava” porodice. 1974). recju. S obzirom na to da se od njih još uvek ocekuje da budu hranioci porodice.139 Medutim.140 Takode. nije u stanju da taj svoj “neuspeh” podnese pa cesto izlaz za svoju frustriranost nalazi u zlostavljanju sopstvene supruge. muškarac nije uvek u stanju da odgovori ocekivanoj ulozi i. kontinuirani elemenat društvene interakcije. S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju ocekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje.obrazovni ili profesionalni status i trudnoca žene. Straus142. smatra da uzroke nasilja nad ženom u braku treba tražiti u samoj strukturi društva i njegovog porodicnog sistema. po njima.141 Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski.138 Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno-strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti odredeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane uticu na kreiranje ocekivanja u pogledu društvenih uloga. a ne kao proizvod individualne patologije. imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri cemu se kao medijatori javljaju naj112 cešce frustracija i stres. To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata. a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude “dobra supruga i majka”. Ono što se dogada na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. kada je tradicionalni odnos društvenih uloga polova narušen tako da je muž nižeg nivoa obrazovanja i profesionalnog statusa od žene rezultat je frustracija koja vodi u nasilje (O'Brien. muškarci iz okvira srednje klase teže jednakosti u bracnim odnosima. Pri tome su ovom obliku nasilja posebno podložni pripadnici radnicke klase s obzirom na to da su siromašni i cesto nezaposleni pa tako i u vecoj meri frustrirani i sa manje mogucnosti za prevazilaženje frustracije. godine sproveli Harris i Bologh pokazalo je da takve frustracije koje vode u nasilje u braku postoje i u srednjoj klasi. istovremeno. oslanjajuci se na rezultate sopstvenog istraživanja. . istraživanje koje su 1985. Ovi faktori. Za razliku od muškaraca radnicke klase koji svoj nizak materijalni i društveni status kompenziraju vlašcu u kuci. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema. “gazda u kuci”. oni nisu u stanju da se angažuju u porodici u meri u kojoj bi želeli i taj konflikt izmedu dva ideala koji doživljavaju kao nepravdu cesto razrešavaju nasiljem. Medutim.

Takode. a menjanje postojece seksisticke organizacije društva i ideologije koja je opravdava jedini put ka eliminisanju nasilja u braku kao jednog u nizu raznih oblika nasilja kojima su žene bile izložene kako kroz istoriju tako i u savremenom . kulturne norme i seksisticka organizacija društva. Martina (1976). Takode. kao i kulturne norme. Njegov uticaj na pojavu nasilja je posredan pri cemu medijatorsku ulogu imaju socijalizacija ucenjem uloga polova i obrazaca nasilnog rešavanja konflikata. a seksisticka organizacija društva i njegovog porodicnog sistema jedan su od najvažnijih faktora koji uticu na visok nivo nasilja prema ženama u braku. kulturne norme dozvoljavaju i opravdavaju upotrebu nasilja od strane muža. odnosno braku.) i 113 dr. Odnos moci u društvu koji ide uvek u korist muškarca reflektovan je i u porodici. Straus ne smatra da te posredne lekcije oblikuju model za kasnije ponašanje prema sopstvenoj deci vec da one postaju osnovni deo licnosti i njenog pogleda na svet koji se generalizuje na druge društvene odnose i.). 1976. Štrausa (Straus. Bavljenje problemima pretucenih žena od strane alternativnih. istraživanja su se pretežno bavila utvrdivanjem obima tog nasilja i otkrivanjem pojedinacnih pojava koje doprinose njegovom nastanku. ako je nešto posebno važno. Medutim. i 1977. posebno. više ili manje. Ovo poslednje podstice blagonaklono gledanje na muško nasilje u braku (što je u nekim društvima poput našeg savremenog pojacano i tolerisanjem nasilja kao nacina rešavanja konflikata uopšte) i sprecava efikasnu reakciju institucija kreiranih pod okriljem patrijarhalnog društvenog sistema. odnosno vaspitavanje dece uz pomoc nasilja. na odnose izmedu muža i žene. Dok su teorije uglavnom nastojale da dodu do. opštih uzroka nasilja u braku. porodicna socijalizacija. ovakvim objašnjenjem nasilja u braku Štraus se približio feministickim teorijama o kojima je se govori u odeljku o teorijskim objašnjenjima kriminaliteta. odnosno vladajuca ideologija u pogledu odnosa medu polovima. grupa i organizacija postaje tako nužnost. onda to opravdava upotrebu nasilja. Uz to. na feministickim principima organizovanih.visok nivo nasilja u društvu. Za ovo poslednje postoje dokazi u rezultatima mnogih istraživanja kao što su istraživanja Dobaš i Dobaš (Dobash i Dobash 1974. i 1977. upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim clanovima porodice. Deca u ranom detinjstvu uce da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da.

nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodicnog života van društvene intervencije. Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice. Takva situacija je prouzrokovana okolnošcu da se nasilje prema deci vrši u intimnoj porodicnoj atmosferi. vaspitaca u domovima i poslodavaca.društvu. ipak je nesporno da je ovaj oblik nasilja u savremenim . broj zlostavljane dece je mnogo veci. medutim. surovo fizicko kažnjavanje i zlostavljanje. o zlostavljanju dece od strane ucitelja. psihicko. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizicko. Iako je tacan obim nasilja prema deci i dalje uglavnom nepoznat. ovi podaci su samo „vrh ledenog brega”. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizickog i mentalnog zdravlja. Mnogi radovi iz oblasti kriminologije i viktimologije. O obimu. otkrivali su inte114 resantne podatke o do tada nepoznatim karakteristikama ovog oblika nasilja. veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice. Nasilje prema deci je “tamna strana istorije i kulture covecanstva”. a pocetkom 20. odnos poverenja. da ne ostane sakriveno u okvirima porodice i da se suzbija merama socijalne politike i društvene kontrole. 1. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. istina vrlo retko. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodicnog nasilja i nasilja uopšte. Obim ovog oblika kriminaliteta teško je utvrditi zbog toga što se krivicna dela ne prijavljuju.143 Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. emocionalne povezanosti i dužnosti cuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena. Medutim. što znaci da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. da je društvena sredina nezainteresovana da reaguje i da vecina nema hrabrosti da o tome javno progovori. Tek u IX veku pocelo je da se piše. a i ona koja se prijave teško se dokazuju.144 Osnovna karakteristika pristupa ovoj kriminološkoj pojavi u savremenoj kriminologiji je nastojanje da nasilje prema deci bude društveno sagledano. veliki broj istraživanja (medicinskih. pa i ranije.2. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine.2. viktimoloških). s obzirom na fizicke i psihicke osobine žrtava. kriminoloških. u razlicitim istorijskim razdobljima bila je omogucena ekspoatacija dece.

uslovima života u svim zemljama u svetu višestruko povecan u odnosu na raniji period. Sem toga, nacini i forme ispoljavanja nasilja prema deci su mnogobrojni i raznovrsni. Kako primecuje Kajzer (Kaiser, 1981), pojavni oblici ispoljavanja nasilja pokazuju potresnu sliku ljudske fantazije.145 U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaceni su pojmom zloupotrebe dece (child abuse). Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se iskljucivo za fizicke povrede dece. Ukljucivanje klinickih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na definisanje “sindroma pretucenog deteta”, koji oznacava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. Kriminološko znacenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. Šira shvatanja pod pojmom “zlostavljano dete” podrazumevaju dete ciji je normalan rast i razvoj onemogucen i ugrožen. Prema ovim objašnjenjima, zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizicko kažnjavanje dece, koje može dovesti do teških telesnih povreda, pa i do smrti, vec i grubo zanemarivanje fizickih i psihickih potreba deteta.146 Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuum sa razlicitim oblicima i stupnjevima ponašanja (cinjenja i necinjenja) kojima se povreduju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizicko zlostavljanje, seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece.147 Zanemarivanje i osujecenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizickih, materijalnih, zdravstvenih, edukativnih, emocionalnih potreba, kao i napuštanje deteta.148 U pojedinim zemljama u svetu (Švedska, Norveška, Finska) postoji Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece. U Danskoj je još 1920. donet Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja supružnika, 1967. donet je Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja dece u školama, a 28.5.1997. danski Parlament je izglasao Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece, koji zabranjuje roditeljima da tuku svoju decu. U krivicnim zakonima nekih država (Hrvatska, Slovenija) predviden je teži oblik krivicnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slucaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštecenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivicnih dela, prostituciji ili drugom asocijalnom nacinu života. Na taj nacin je pojam zlostavljanja proširen i na slucajeve teškog telesnog povredivanja i smrti maloletnika. Svakako da se u svim ovim slucajevima podrazumeva postojanje psihickog nasilja koje prati fizicko nasilje. Prema Kajzeru, kao moguce žrtve zlostavljanja u porodici javljaju se: neželjeno

dete; dete koje potice iz incestuozne veze; dete koje podseca majku na oca

115

koga prezire ili mrzi; dete koje je došlo na svet protivno volji majke “u godinama”; dete rodeno u vreme velikih ekonomskih teškoca za porodicu; dete rodeno uprkos pokušaju abortusa; dete koje je “plod silovanja”; dete sa fizickim ili psihickim nedostacima, koje roditelji sagledavaju kao “licni teret”; dete, ciji roditelji, otac ili majka, izdržavaju kaznu u zatvoru; dete koje je rodeno posle razvoda braka, kada su zasnovane druge porodice; vanbracno dete. Istraživanjima je utvrdeno da je veliki obim zlostavljanja odojceta i dece u prvim godinama života, tako da je smrtnost vanbracno rodene odojcadi dvostruko veca nego bracno rodenih. U porodicama sa više dece, najcešce je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rodeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoce oko vaspitanja. Prema nacinu i sredstvima zlostavljanja moguce je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kracim trajanjem, pri cemu se koriste udarci rukom i pesnicom; (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste razlicite prilike da nanesu udarce i bolove; (3) najteže zlostavljanje uz sadisticko mucenje i nanošenje teških povreda. Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slucajeva poticu iz socijalno nižih slojeva i radnickih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima.149 Pored fizickog zlostavljanja dece, postoji i psihicko zlostavljanje. Psihicko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizickim, ali i kao poseban oblik zlostavljanja. Najcešci oblici psihickog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mracan podrum, ubijanje drage životinje, ostavljanje deteta samog u stanu, uvrede i psovke, vezivanje za nameštaj, preživljavanje teških porodicnih situacija kao što su razdvajanje roditelja, njihove svade, nasilja oca prema majci, alkoholizam oca ili majke, zapostavljenost u odnosu na drugu decu, izolovanost zbog bolesti, kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. Takode postoje izvesni nacini psihickog zlostavljanja, koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajucem, malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše; upucivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima, izbegavanje roditelja da razgovaraju i sl.150 Istraživanjem krivicnih dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u praksi Opštinskog suda u Zagrebu, na uzorku od 78 predmeta, utvrdeno je da su izvršioci iskljucivo roditelji i da su ocevi dva puta cešce izvršioci nego majke. Majke cine

ovo delo uglavnom zapuštanjem, pretežno su samohrane ili razvedene, podjednak je broj zapostavljene bracne i vanbracne dece. Ocevi redovno zapuštaju i zlostavljaju svoju bracnu decu živeci u braku sa majkom deteta. Zapuštena deca su u proseku uzrasta oko osam godina a zlostavljana oko jedanaest godina.151 Prema rezultatima anketiranja 196 dece (93 decaka i 103 devojcice) uzrasta izmedu devet i petnaest godina (Pejcinovic R., Penava, A., 1988) 1987., modaliteti kažnjavanja dece od strane roditelja krecu se od fizickog kažnjavanja, zabrana, do psihickog zlostavljanja i uskracivanja ljubavi. Najcešce fizicko kažnjavanje je udaranje šibom, remenom ili varjacom i udaranje rukom jednom nedeljno ili cešce, zabrana izlaska van kuce (ovom kaznom se cešce kažnjavaju devojcice), vrlo jako vikanje, vredanje i psovanje, zakljucavanje u neku od prostorija, klecanje, zabrana gledanja TV programa. Kao ostale kazne koje roditelji primenjuju prema njima, deca su navela da ne žele da se sa njima igraju, razgovaraju, da se “prave žalosni” zbog onoga što su deca ucinila, da stalno govore kako “dobijaju lupanje srca” ili da ce

116

ih takvo ponašanje dece “oterati u grob”. Subjektivno doživljavanje kazni razlikuje se kod decaka i devojcica. Decake više pogada dobijanje batina, bez obzira na sredstvo udaranja, dok devojcice podjednako teško prihvataju kaznu zabrane izlaska, dobijanje batina ili jako vikanje, vredanje i psovanje.152 Krivicnopravna zaštita dece (maloletnika) predstavlja skup pravnih normi kojima se inkriminišu dela koja povreduju život, telesni integritet deteta, zdravlje, seksualnu licnost i vaspitanje. U Krivicnom zakoniku Srbije predvidena je posebna krivicnopravna zaštita dece propisivanjem krivicnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (cl. 193 KZ RS). Ovo krivicno delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinudava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjacenje, ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje “zlostavljanje”,

omogucavanje uživanja opojnih droga. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. obljuba zloupotrebom položaja. bez nanošenja telesnih povreda ili narušavanja zdravlja. nedozvoljene polne radnje.153 Novina u krivicnopravnom i krivicnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica154 koji u cl. Protokolom se reguliše postupanje i medusobna saradnja socijalnih. 150 predvida zaštitu maloletnih lica kao oštecenih u krivicnom postupku za sledeca krivicna dela: teško ubistvo. pravosudnih. podvodenje i omogucavanje vršenja polnog odnosa. policijskih. otmica. promena porodicnog stanja. vanbracna zajednica sa maloletnikom. oduzimanje maloletnog lica. posredovanje u vršenju prostitucije. zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. trgovina ljudima.omogucava razlicita tumacenja i neujednaceno pristupanje sudova. godine. ratni zlocini protiv civilnog stanovništva. prikazivanje pornografskog materijala i iskorišcavanje dece za pornografiju. iako je fizicko kažnjavanje dece odavno ocenjeno kao pedagoški neprihvatljivo. razbojništvo. trgovina decom radi usvojenja. iznuda. Znacajan doprinos za promenu prakse organa. obljuba nad nemocnim licem. nasilje u porodici. navodenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. U Opštem protokolu za zaštitu dece od 117 zlostavljanja i zanemarivanja155 data je opšta definicija “zloupotrebe deteta”: zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizickog ili emocionalnog . obljuba sa detetom. zdravstvenih i obrazovnih organa. nedavanje izdržavanja. teška telesna povreda. ono se u nekim (neodredenim) granicama još uvek smatra pravom roditelja koje iskljucuje protivpravnost. rodoskrvnjenje. Takode postoji objašnjenje da se “zlostavljanje” sastoji u izazivanju fizickog ili psihickog bola jaceg intenziteta. službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada republike Srbije avgusta 2005. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. U literaturi postoji shvatanje da je za postojanje ovog krivicnog dela neophodno da izvršilac ocigledno grubo postupa sa maloletnikom i da takvo postupanje ozbiljno prelazi granice dopuštenog disciplinskog kažnjavanja. razbojnicka krada. silovanje. Ovakva objašnjenja pokazuju da.

Kada ce se krivicno delo kvalifikovati kao “zapuštanje i zlostavljanje maloletnika” iz cl. kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju. seksualna.zlostavljanja. mada se iz . kako u porodici tako i izvan nje. koju je prihvatilo i Medunarodno udruženje za prevenciju zloupotrebe i zanemarivanja dece (ISPCAN) u dokumentu Intersektorski pristup zlostavljanju dece (2003).3. U mnogim modernim industrijskim društvima starost se poredi sa pripadanjem subordiniranoj grupi ljudi.. Potreba za jasnijom formulacijom i definisanjem radnje “zlostavljanja” u okviru krivicnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. ekonomska). iako po broju oni nisu manjinska grupa. nasilje prema starim osobama se najcešce u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodicnog nasilja. ekonomskom i politickom životu. 194 st. seksualnu zloupotrebu.2. kao i spoznaja da njihove želje skoro niko ne prepoznaje. Medu njima cesto postoji osecanje beskorisnosti. U Protokolu je konstatovano da je ova definicija u skladu sa definicijama usvojenim na Konsultaciji o sprecavanju zloupotrebe dece u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi 1999. Ne postoji jedna opšte prihvacena teorija o starosti.3 za sada je ostavljeno proceni tužilaštva i sudova. psihicka. što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja. Ipak. poverenje ili moc. 1. Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizicka. Stari ljudi su cesto limitirani u svom ucešcu u društvenom. 194 (nasilje u porodici) kao poseban kvalifikovan oblik krivicnog dela predvideno nasilje u porodici prema maloletnom licu. ugrožavanja detetovog razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji ukljucuje odgovornost. proizilazi takode iz cinjenice da je u cl. kao bitisanje ljudi koji se nalaze na “rubu” društvenog života. U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine “stare osobe” i “senior gradani” treba definisati uzimajuci u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. Život starih osoba cesto dobija marginalan karakter. vec pre dogmatski stav o gubitku necega i nepovratnoj prolaznosti. zanemarivanje ili nemaran postupak. što onemogucava da u dovoljnoj meri uticu na razlicite sfere društvenog života. odnosno nasilja prema clanovima porodicnog domacinstva. 193 KZ SR a kada kao “nasilje u porodici” iz cl.

Takva žrtva patila je cesto od nekih psihickih ili fizickih smetnji. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveca od oko 600 miliona. koja trpi razlicite oblike nasilja. koji imaju blizu devedeset. U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: “mlade-starije osobe” (65-74 godine) i na “star-starije osobe” (preko 85 godina starosti). Cesti su slucajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri. godine poveca za još 10 godina. od 1950. uticali su da osamdesetih godina prošloga veka populacija iznad 65 godina pocne da se izucava kao ugrožena kategorija ljudi. godine. Naime.administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. godini. kroz zloupotrebu poverenja. nazivanje pogrdnim imenima i sl. a ocekuje se da se do 2050. vec se naprotiv produžavao.161 Prema istraživanju Olivera (Oliveire).156 Beti Fridan (Betty Friedan) u svom delu Fountain of Age navodi da je samo 8% Amerikanaca preko 65 godina starosti prihvatilo termin “star” da time opiše sebe. sprovode nasilje nad svojim onemocalim roditeljima. koje se vrši na razlicite nacine: verbalne pretnje. kao i drasticne promene u socijalnom položaju starih ljudi. pa se trenutak kada neko ulazi u staracko doba odredivao po 118 razlicitim kriterijumima (broj godina. pripadnica srednje imucne klase. . vec cetiri generacije jedne porodice. Tokom 20. 65 ili 75 godina). radna sposobnost. veka je nastala revolucionarna promena u dužini ljudskog života. kradu imovine i falsifikovanje testamenata.158 Kvantitativni udeo u ukupnom stanovništvu modernih društava. postoji i ekonomska viktimizacija. godine prosecna starost ljudi dostigla je 66 godina života.159 Pelicaric navodi da je prema nekim istraživanjima. starija od 75 godina. klasicna žrtva porodicnog nasilja bila ženska osoba. Skoro polovina ispitanika opredelila se za termine “senior Gradanin”. koliko ih je bilo u 2000. što joj je otežavalo položaj. fizicki izgled). koja i sama imaju vec sedamdesetak godina. sprovedenim u SAD 1981. kao prihvatljive za opis svog statusa. na skoro 2000 miliona u 2050. “zreo Amerikanac” ili “penzionisana osoba”.157 Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto. više od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihicko nasilje. Tada deca. godini.160 Ovaj autor istice da se starost nasilnika takode povecava. Pored ovog oblika.

zbog koga su se staraoci žalili na veliko opterecenje koje trpe. Nasilje se izražavalo i u davanju prekomerne doze lekova ili zakljucavanju u prostorije. i to cerka ili snaja žrtve. on ne može materijalno mnogo da doprinese poboljšanju svog položaja ili clanova svoje porodice. vode. zanemarivanje higijene. vec zbog materijalne koristi i išcekivanja nasledivanja bogatstva. Svega u 19% slucajeva fizicko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. hrane. a fizicka u 10. Nacini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih clanova porodice. Obe vrste agresije bile su povezane sa stanovanjem u istom domacinstvu.164 Neki istraživaci. po kojima je najcešce žrtva nasilja osoba ženskog pola.166 Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene.Najmanje je bilo zastupljeno fizicko nasilje. sa ostvarenim roditeljstvom bili zadovoljniji svojim socijalnim statusom nego li njihovi vršnjaci bez dece.7%.162 Dešava se da je porodica prinudena da primi u svoj dom ostarelog roditelja.163 Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada. Kratocoski navodi podatke iz rezultata svog istraživanja. Jilha (Jylha. 167 One su uslovljene samim procesom starenja. gerontofili odlucuju da zakljuce brak sa ostarelim licem. ne samo zbog seksualne privlacnosti. Takode su stara lica .) je ispitivao 435 osoba starosti od 60-74 godine i od 7489 godina u desetogodišnjem periodu. u nekim slucajevima. primanjem pošte. kao na primer Pot (Pot) ispitivali su verbalnu i fizicku agresiju prema dementnim starcima od strane staralaca. Medutim. nego li oni sa decom. odnosno majci. staranjem o još jednoj ostareloj osobi koja je u težem stanju. Uzorak je obuhvatio 169 staralaca dementnih staraca iz okoline Amsterdama. kao nedavanje lekova. a nema dovoljno sredstava da obezbedi profesionalnu pomoc koja je ostarelom licu potrebna. ali je i ucinilac u više od polovine slucajeva takode bila žena.165 119 Neostvareno roditeljstvo takode može biti faktor rizika viktimizacije u starosti.2% slucajeva. Narocito je znacajan podatak po kome su muškarci od 60-74 godine i žene od 7589 godina. Postojao je mali i statisticki neiskazan podatak da su muškarci bez dece imali goru predstavu o svom zdravlju. Geneza gerontofilije se kod ucinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošcu prema ocu. M. Verbalana agresija se ispoljila u 30. Rezultati istraživanja su pokazali da je fizicka agresija proizišla iz odnosa sa ostarelim licem.roditelji imali cešce posetioce nego oni bez dece. ali i bolestima pojedinih organskih . Pošto je ostareli clan domacinstva radno neaktivan.

u situaciji kada treba da se suoce sa poteškocama. preteranim zahtevima da bi osigurale pažnju. do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji. a nekada i histericnim simptomima”. Uzroci se nalaze u demografskoj komponenti kao i socijalno-klasnim i porodicnim osobenostima. ljutnjom. slabljenja veza sa potomcima. u kome se oseca zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlacna ili uspešna u poslu.170 Poredenje „slavne prošlosti” sa sadašnjim trenucima prepunim socijalnim problemima može uticati na pojavu samoubistva medu starima. pa cak i psihoza.174 Osim toga. Može se cak govoriti o kreiranju posebne subkulture starih sa svojim zasebnim udruženjima.173 U SAD je težnja za udruživanjem narocito izražena kod starih osoba pripadnika srednje i više klase.169 U nekim slucajevima ostarela osoba se može povuci u svet neuroza. u poslednje dve decenije . fantazija. ali i do pridavanja vece važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. osecaja usamljenosti i prestanka svake radne aktivnosti. Šeparovic navodi da ucestalost samoubistava raste sa godinama starosti.sistema. Od 180 ispitane dece samo njih 39 bilo je u mogucnosti da navede neku stariju osobu izvan svoje porodice. Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline. stare osobe cesto reaguju “mrzovoljom. stare osobe zbog delimicne ili potpune izolacije imaju potrebu da se udružuju jedni sa drugima. navodi se da ta ista moderna civilizacija nije mnogo naklonjena starim osobama. Smatra da je to rezultat društvene izolacije. nego kod klase nižeg ekonomskog statusa. Mlade i starije osobe obicno nemaju znacajan interakcijski odnos izvan porodice. normama i obicajima.172 Osnovne poteškoce predstavljaju socijalna izolovanost starih osoba i odsustvo iz aktivnih društvenih tokova.168 Prema shvatanju koje je izneo Kvin (Queen). Sredinom sedamdesetih godina prošloga veka Center of Aging na Univerzitetu Merilend (The University of Marylend) utvrdio je da deca svih uzrastnih kategorija imaju ogranicena saznanja i loše usmerene stavove o starim osobama. Prema mišljenju Rouza (Rose).171 Kao paradoks cinjenici da se ljudski život produžio u savremenim uslovima.

prošloga veka porastao je broj grupa koje se bore za dobrobit starih osoba. U SAD na listi The Leadership Council of Aging Organization takvih udruženja ima cetrdeset (u 1988. godini bilo ih je 29). Udruženja, bar za sada, predstavljaju poslednji nivo do koga je došao “pokret seniora”.175 Prva svetska skupština o starenju održana je u Becu 1982. godine i na njoj je usvojen Becki medunarodni plan akcije za starenje (The Vienna International Plan of Action on Ageing), kao prvi medunarodni instrument posvecen starenju.176

120

Deset godina kasnije, 1992., Generalna skupština UN usvojila je, rezolucijom 47/5, Proklamaciju o starenju, kojom je 1. oktobar proglašen Medunarodnim danom starih osoba, a 1999. godina Medunarodnom godinom starih osoba. Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. aprila 2002. godine. Predstavnici vlada iz celog sveta su promovisali koncept „društva za sve generacije”, kao internacionalni odgovor na izazove starenja za XXI vek. Pošto su države clanice UN izrazile brigu zbog brzine i oblika globalnog procesa starenja, Generalna skupština je usvojila Politicku deklaraciju i Madridski internacionalni plan akcije za starenje koji obavezuje vlade da se suoce sa izazovima starenja populacije u svetu. Planom akcije predvideno je 117 konkretnih preporuka u okviru plana akcije,177 medu kojima su i one koje se odnose na starije osobe i njihove porodice, ukljucujuci pitanja koja neposredno mogu uticati na njihov život, kao: siromaštvo, HIV, nasilje i zlostavljanje, pristup zdravstvenim službama i društvenu zaštitu. Na planu domaceg zakonodavstva, starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici, pruža se krivicnopravna zaštita u skladu sa cl. 194 Krivicnog zakonika RS, kao i porodicnopravna zaštita u skladu sa cl. 10 i cl. 197-200 Porodicnog zakona RS. Takode, u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju,178 kojom se propisuje da je neophodno „sprecavati pojave zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja nad starijim licima, posebno ženama, ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih ucesnika u zaštiti žrtava - od republickog, do nivoa lokalne zajednice, kao i vodenjem kampanja protiv više razlicitih vrsta diskriminacije i nasilja, stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja”. Socijalne promene, nastale urbanizacijom i industrijalizacijom, ukazuju na slabo ukljucivanje starih lica u socijalnu strukturu, više nego samo otudenje od formalnih tradicionalnih uloga i statusa. Starost, kao trece doba, poseban je sociološki

fenomen, koji reflektuje nacin na koji su definisane socijalne uloge, kao i stepen spremnosti za njihovo prihvatanje. Stare osobe imaju niz teškoca u prihvatanju svojih novih uloga u društvu zbog radne neaktivnosti, penzionisanosti, komplikovanih porodicnih odnosa i nedostataka društvene podrške. Ako su mlade osobe te koje imaju moc odlucivanja i upravljanja društvenim tokovima, onda ne treba nikada smetnuti s uma da one svojim uticajem na status starih lica , u stvari, uticu na obeležja svoje sopstvene buducnosti.
Horvatic, Ž.: op. cit., str. 65. Na primer, statistike koje vode javna tužilaštva, izveštaji državnih organa, rezultati istraživanja i sl. 3 Nikolic-Ristanovic, V. (1998) “The international crime victim survey in Belgrade (Federal Republic of Yugoslavia)” u The International Crime Victim Survey in countries in transition – national reports, Rim: UNICRI. 4 Ibidem. 5 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 6 Conklin, J. E. (1992) Criminology, New York: Macmillan Publishing Company, str. 115. 7.Killias., M. (2001) Precis de criminologie, Berne: Precis de droit Staempfli, str. 115. 8 Van Dijk, J. and Mayhew, P.(1992) “Criminal Victimization in the Industrialized World”, A report to the Conference Understanding Crime: Experiences of Crime and Crime Controle, Rome: UNICRI. 9 Killias, M.: op. cit., str. 133. 10 Gene, S. (2003) Global trends in crime: Crime varies greatly around the world, statistics show, but new tactics…, The Futurist, www.allbusiness.com-professional-scientific-scientific-research-524294-1.html, pristupljeno 1.9.2008.
1 2

121
11

Maguire, M. Morgan, R., Reiner, R. (eds) (1994) “The Oxford Handbook of Criminology”, Oxford,:Clarenden Press. str. 259. 12 Williams, K. (2004) Textbook on Criminology, New York:Oxford University Press., str.74 13 Coleman, C. i Moynihan, J. (2004) Understanding Crime Data, McGraw-Hill House:Open University Press, str.131. 14 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 15 Bureau of Justice Statistics, www.ojp.usdoj.gov-bjs-glance.htm, pristupljeno 1.9.2008. 16 Gannon, M.i Mihorean, K. (2004) Criminal Victimization in Canada, Canadian Centre for Justice Statistics Statistics Canada – Catalogue no. 85-002-XPE, Vol. 25, no. 7 17 Gassin, R.: op. cit., str. 252-257. 18 Walklate, S. (2001) Gender, Crime and Criminal Justice, Portland:Willan str. 3 19 Chesney-Lind, M. (1997) The Female Offender: Girls, Women and Crime, Sage: Thousend Oaks, str. 101. 20 Steffensmeier, D. (1995)”Female Crime: It' s Still A Man's World”, u Price, B.R. and.Sokoloff, N.J. The Criminal Justice System and Women-Offenders, Victims and Workers, USA: Mc Graw-Hill, str. 89, 96. 21 Gassin, R.: op. cit., str. 260. 22 Gassin, R: op. cit., str. 259-266. 23 Butler, W.E. (1992)”Crime in the Soviet Union” in British Journal of Criminology, 2, str. 148, 154. 24 Dashkov, G. (1992) “Quantitative and Qualitative Changes in Crime in the USSR” in British Journal of Criminology, 2, str. 161. 25 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174-175. 26 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 27 Joly, H.(1889) La France criminelle, Paris. 28 Gassin, R.: op. cit., str. 297-298. 29 Navedeno prema Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 30 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 31 Špadijer-Džinic, J. (1966) Samoubistva u Vojvodini, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. 32 Zvekic, U. (ed.)(1992) Development and Crime, Roma: UNICRI and IKSI, str. 213. 33 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 34 Killias, M.: op. cit., str.121. 35 Killias, M.: op. cit., str. 140. 36 Beirne, P. I Messerschmidt, J. (1999) Criminology, Boulder: Westview, str. 497. 37 Conklin, J. E.: op. cit., str. 120. 38 Konstantinovic-Vilic, S. (1986) Žene-ubice, Niš: Gradina, str. 86. 39 Conklin, J. E.: op. cit., str. 119. 40 Milutinovic, M.: op. cit., str. 179.

Milutinovic, M.: op. cit., str. 180. Ibidem 43 Conklin, J. E. op.: cit., str. 120. 44 Todorovic, A. (1971) Uzroci maloletnickog prestupništva, Beograd:IKSI, str. 144-151. 45 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 46 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 47 Pešic, V. (1972) Ubistva u Jugoslaviji, Beograd:IKSI, str. 44. 48 Konstantinovic-Vilic, S.: op. cit., str. 93. 49 Conklin, J. E.: op. cit., str. 126. 50 Wolfgang, M (1958) Patterns in criminal homicide, Philadelphia: University of Pennsylvania, i Schafer, S. (1968) The Victim and his Criminal, A Study in Functional Responsibility, New York: Random House. 51 Nikolic-Ristanovic, V., Mrvic, N. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena, Beograd: IKSI i Draganic, str. 73 52 Nikolic-Ristanovic, V. (1989) Žene-žrtve kriminaliteta, Beograd: Naucna knjiga, str. 113. 53 Milutinovic, M.: op. cit., str. 182. 54 Zajecaranovic, G.: op. cit., str. 112. 55 Zvekic, U. (1995) “Struktura i tendencije kriminaliteta u svetu (I)”, Anali Pravnog fakulteta Beogradu, 4, Beograd, str. 362. 56 Pinatel razlikuje sedam tipova zlocina iz pseudo opravdanih razloga: 1. ubistvo iz strasti koje nastaje iz direktnog seksualnog konflikta ili konflikta u vezi sa seksualnom ljubavlju, 2. zlocin iz ideoloških razloga, kao što su politicki atentati, zavere i sl., 3. prestup iz profilaktickih razloga, kada izvrcilac zna da je ono što radi van zakona, ali je ubeden da na taj nacin izbegava vece zlo, na primer kod eutanazije; 4. simbolicki zlocin kod koga onaj koji trpi njegove posledice nije direktno vezan sa delinkventom, na primer majka koja ubije dete bez ociglednog motiva, vec da bi uticala na oca deteta prema kome gaji pomešana osecanja straha i mržnje; 5. delikt iz protesta, kada se izvrcilac postavlja kao branilac u nekoj stvari u koju nije direktno ukljucen; 6. delikt zbog avanture, koji nastaje usled nezadovoljstva
41 42

122

svakodnevnim životom, nelagodnosti zbog monotonije i uznemirenosti koja iz toga proizilazi, na primer krada automobila ucinjena od strane bande maloletnika; 7. samokažnjavajuci delikt ili delikt iz osecanja krivice koji je usmeren protiv samog izvršioca. - Pinatel, J.; Traite de criminologie, 1975, s. 252-259, cit. prema Gassin, R., op. cit. s. 526-532. 57 Milutinovic M., op. cit. s. 203-205. 58 Sila ili moc može biti pozitivna ili negativna, dobronamerna ili zlokobna, legitimna ili nelegitimna, javna ili tajna. Svaki je socijalni cin vršenje moci, svaki je društveni odnos izjednacen sa moci, svaka je društvena skupina ili sastav organizacija moci. OUN je pod uticajem svetskog viktimološkog pokreta uvela pojam zloupotrebe moci (eng. Abuse of Power)u svrhu suzbijanja zloupotrebe moci i zaštite žrtava tih zloupotreba. Žrtve zloupotrebe moci su osobe koje individualno ili kolektivno pretrpe fizicku ili mentalnu povredu, emocionalnu patnju, ekonomsku štetu ili znacajnije oštecenje svojih prava, putem cina ili propusta, koji ne mora predstavljati kršenje nacionalnog krivicnog prava, vec medunarodno priznatih normi koje se ticu ljudskih prava. Cit. prema Šeparovic, Z. (1988)”Nasilje u obitelji: pojave, uzroci, rešenja” u Zborniku radova za medunarodni skup Nasilje u obitelji, Dubrovnik. 59 Šeparovic, Z. Kriminologija i socijalna patologija, op. cit., str. 97. 60 Poslednjih godina u Srbiji je zabeležen kao oblik nasilja, tzv. nasilje u sudnicama. Ucestale su pretnje i napadi na sudije u sudnicama i van njih. Treba pomenuti ubistvo žene sudije u Nišu, bacanje bombe na ženu sudiju u Pancevu u toku sudenja, u Cacku bacanje eksploziva na kucu sudije u toku noci, u Šabcu udaranje žene sudije pesnicom u lice, u Novom Beogradu sudiji je zapreceno ubistvom, u Beogradu su zapaljena ulazna vrata stana u kome je stanovao javni tužilac, u Leskovcu je ubijen predsednik Opštinskog suda. 61 Razlikuju se dve podvrste ovog oblika nasilja: nasilje propuštanjem i posredno nasilje (mediated violence). Za razliku od nasilja propuštanjem koje se vrši pasivno, posredno nasilje (mediated violence) je rezultat namerne ljudske intervencije u prirodnoj ili društvenoj okolini, ciji štetni efekti nastupaju indirektno i sa odlaganjem. Primeri za ovu vrstu

J.Jahrhundert. str. 67 Jakovljevic. kada je dvadesetpetogodišnji student Marc Lepine na Univerzitetu u Montrealu ubio 14 studentkinja na feministickom seminaru. 73. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.net/cmignarda/mass. 89 Nikolic-Ristanovic. str. M. 3 Auflage. 102-103. Der Mord. 74.html 83 Waters. 75 Henting. Auburn University. 101.glasnik RS”. Mohr (Paul Siebeck). str.cc.str. S. Skopje. J. str. Calif: Sage. Dordevic. Prodaja zemljama u razvoju pesticida i medicinskih proizvoda koji su zabranjeni u zemljama u kojima se proizvode. (1973) Krivicno pravo. cit. 72 Tahovic. (Videti: Levinson. 93-94). str. sprovedeno u 14 država Saharske Afrike. Z.witchery. 549. 66. cit. Odsek za sociologiju. Upotreba odredenih vrsta bombi u Vijetnamu i Avganistanu od strane americke i sovjetske armije.. str. str. K. cit. V.edu/cpeteeta/ massmurder1. IV izdanje.html 123 84 85 Keiser. 78 Simeunovic-Patic. (1984) Kriminologie der Tötungsdelikte. Florida State University: School of Criminology. 90 To je potvrdilo i jedno od najsveobuhvatnijih antropoloških istraživanja. 173. N.att.nasilja su svi oblici uništavanja i oštecenja prirodne okoline. (1979) “Socijalna obeležja nasilnika”. str. C.: op. http://www. H. 70 Radovanovic. Zbornik radova Krivicnopravni i kriminološki aspekti delikata nasilja. 3. F.. 45. D.: op. Münster-Hamburg . Beograd: Savremena administracija. Zagreb.htm 74 Middendorff.. J. (2001) Kriminologie für das 21. 180. (1993) Kleines Kriminologisches Worterbuch.(1995) Ubistvata vo Makedonija.12.il. Auflage. (1989) Family Violence in Cross-Cultural Perspective. str. 45. F. Müler. Thomas. cit.. Muler. str. 62 Violence. zbog toga što je bio ubeden da su feministkinje odgovorne za njegove licne teškoce. u 13 iz Okeanije i 13 iz Azije. M.org/csh/english/ edumeetexpertscontrib6.moraine.witchery. br. W. Beograd: Privredna štampa.oas. najcešce oblike ispoljavanja i obeležja fenomena nasilja. koja je prvenstveno imala za cilj da uništi useve na neprijateljskoj teritoriji. prema Šeparovic. koje su u vecini društava istovetna. predstavlja još jedan primer ovog tipa nasilja. . cit. 9. i dr. K. 68 Keiser/Kerner/Sack/Schellhoss (1993) Kleines Kriminologisches Wörterbuch. (1975) “Krivicno delo ubistva na svirep nacin”. Z. Sttutgart. Brkic. Beograd: Savremena sdministracija. IKSI. u sedam država iz Evrope. u 10 država Srednjeg Istoka.htm 82 http://home. München.ca/ocult/lanning 4htm 81 Petee. br. posebni deo. 64 Schneider. (1979) Demografska obeležja nasilnika. cit. Beograd: Vojnoizdavacki zavod. B. 73 http://online. cit. G. 362. Heidelberg: C. H. 71 Atanackovic. i dr. 46. 79 http://www.net/cmignarda/mass. 76 Henting. Nasilje nad decom. op. 87 Konstantinovic -Vilic. “Feministkinje su ruinirale moj život” vikao je pre nego što je izvršio samoubistvo. str. 3. op. cit. str. (1956) Zur Psychologie der Einzeldelikte. D.. H. V. Hannover. (2003) Ubistva u Beogradu.att. V.London: LIT Verlag. H. op. Heidelberg: C. 55. navedeno prema Žegarac. V. istovremeno je pružilo uvid i u rasprostranjenost nasilja. M. Zagreb. posebni deo. JRKKP.. Newbury Park. Beograd:Draganic. Z. 86 Sulejmanov.. A.85/2005 i 88/2005.htm 63 Schneider.auburn. Tübingen: J. i dr.ca/ocult/lanning 4htm 80 http://www. 59.: ibid. str. (1962) Komentar Krivicnog zakonika. 91. Kriminologija i socijalna patologija. s. V. http://home. 66 Momirovic. Beograd: Fakultet politickih nauka. i dr. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena. prouzrokovala je posredno genetske mutacije kod beba u bombardovanim podrucjima i rak kod ratnih veterana. 65 Šimunec. (1998) „Nasilje u porodici – mogucnosti zaštite i prevencija”.1989. (1978) Krivicno pravo. Primer za misionarski zlocin mržnje je zlocin koji se dogodio 6. (1987) Understanding Society's Most Dangerous Offender: A Typology and Corresponding Dynamic Analysis for the Substantive Theory Formulation of Serial Murder. 69 „Sl. Niš: Gradina. II izdanje. Ovo metodološki zanimljivo istraživanje. 75. (1986) Žene ubice. 265. str. 77 Henting.us/spring/2002/CRJ105-300/lesson61. Democracy and Education: An Analytic Framework. http://www. H. 88 Nikolic-Ristanovic. u 17 iz Severne Amerike i 16 iz Južne Amerike. str.prema Šeparovic. D. II. str. B.. 15. Ubistva u Jugoslaviji. Pešic Vukašin.: op. koja je sprovedeno tako što su antropolozi živeli u porodicama i neposrednim posmatranjem pratili dinamiku porodicnog života. S. (Masters Thesis).

odn. na osnovu rezultata istraživanja. god. N. 94 Prevod najvažnijih medunarodnih dokumenata koji se odnose na nasilje u porodici. http://www. Instrumente o ratifikaciji ili pristupanju deponovale su do sada 94 države. Dokmanovic. 2. Beograd: Autonomni ženski centar. devojke. Detaljno o medunarodnim standardima u domenu zaštite od nasilja u porodici.. Z. vanbracnog partnera ili mladica. decembra 1979. septembra 1981. S.5% ubistava. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu.700 muškaraca godišnje je silovano i/ili fizicki zlostavljano od strane partnera/partnerke. Sylvia Walby procenjuje da u Engleskoj i Velsu troškovi premašuju 23 milijarde funti godišnje. A. U Velikoj Britaniji dešava se najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje.9 miliona dolara. procenjuje se da se samo pokrice troškova zdravstvene zaštite žrtava nasilja godišnje potroši preko 32 miliona dolara. Beograd: Viktimološko društvo Srbije i „Prometej”. Videti detaljno: Konstantinovic Vilic.. Beograd: Autonomni ženski centar Beograd.state.(1989) Uvod u sociologiju. (2001) Sociologija porodice. Report to the Tennessee General Assembly Presented by Tennessee Economic Council on Women. god. 157-168. Beograd. god. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. stupila na snagu 3. Nacionalna anketa o nasilju nad ženama sprovedena 1998. 415. 11/81). January. god. 93 Konstantinovic-Vilic. 96 Declaration on the Elimination of Violence against Women. i Heald. ubica i žrtva nisu bili ni 91 . IV svetska konferencija o ženama. usvojena na IV svetskoj konferenciji o ženama u Pekingu. (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”. Podaci o troškovima služe kao snažan argument u lobiranju za uvodenje preventivnih mera zaštite od nasilja u porodici.. detaljno: Milic. Tennessee. god.gov. koji je razradio specifican model kvantitativnog merenja troškova nasilja u porodici. Petrušic.75. a u svega 15. 95 Convention on the Elimination of All forms of Discrimination against Women (CEDOW). 92 O transformacijama u strukturi i funkciji porodice. odn. ukupno 1. N. 100 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju. S. ukljucujuci i SFRJ („Sl. Kina 4-15. 99 Domestic violence against women. 102 Ibidem. videti: Mrševic. (Walby. Ženski istraživacki centar Niš. Recommendation 1582 (2002) usvojena od strane Odbora ministara 27. a u 80% tih slucajeva se radi o ženama žrtvama. V. septembar 1995. M. npr. 97 Beijing Declaration and Platform for Action.pdf). (Videti: The Impact of Domestic Violence on the Tennessee Economy.Temida. 98 Declaration on policies for combating violence against Women in a democratic Europe. Prema statistickim podacima vezanim za ubistvo žena u Engleskoj i Velsu za period 1986-1996. September 2004) The Cost of Domestic Violence. izvršilac je muška osoba iz neposredne blizine žrtve. str. 2006. Zagreb. Udružene žene. a u 60% svih slucajeva seksualnog nasilja. oktobra 1993.12-14. str. 101 Nkolic-Ristanovic. Medunarodni dokumenti. usvojena od strane Ujedinjenih nacija Rezolucijom 34/180 od 18. S. N. Petrušic. 21% žena bar jednom u životu bile su žrtve fizickog nasilja ili pretnji. u vecini slucajeva ubistava žena.womenandequalityunit. održanoj u Rimu 21-22. njenoj evoluciji i tipologizaciji. god. Nashville. septembar 1995. objavljen je u knjizi: Nasilje nad ženama – prepreka razviju.us/sos/ecw/domestic_violence_report.Tako.5 milion žena i 834. god.. decembra 1993.tn. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. (2006) Medunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu. (http://www. septembra 2002. 103 Prema podacima UN. kritika i izazovi. Prema podacima Ekonomskog saveta za žene u Tenesiju. M. Rezolucija Generalne skupštine UN 48/104 od 20. str. (2007) Krivicno delo nasilje u porodici – aktuelna pravosudna praksa u Nišu i Beogradu. godine u SAD pokazala je da je 25% žena i 8% muškaraca fizicki i psihicki zlostavljano od strane supruga. 2005. list SFRJ – Medunarodni ugovori”.. Banja Luka: Helsinški parlament gradana.. a da za potrebe procesuiranja dela nasilja u porodici u pravosudnim institucijama država godišnje izdvaja 49. ubica je bio u porodicnoj vezi sa žrtvom.uk). Haralambos. R. (2005)” Medunarodni standardi i nasilje u porodici”.. usvojena na Trecoj Evropskoj ministarskoj konferenciji o jednakosti muškaraca i žena. Žunic. 17-38% svih žena u svetu je pretrpelo fizicko nasilje u svom životu od strane bliskih muškaraca. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije.

Udružene žene. U Nemackoj svaka cetvrta žena trpi fizicko ili seksualno nasilje od strane partnera. Žunic.. 409. Sofia. str. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. V. (Videti: Nikolic Ristanovic. 3. Temida. 1. godine. S. str. S. str. glasnik RS”. str. (2005) Austrijski model intervencije u slucajevima nasilja u porodici.(2003): „Porodicno nasilje u zemljama bivše Jugoslavije: pregled najvažnijih rezultata istraživanja”. Niš: Odbor za gradansku inicijativu. N. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. New Delhi: Sage Publication. srpski prevod. str. (1995) „Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. Ignjatovic. O promenama u odnosu državnih politika prema nasilju u porodici: Konstantinovic Vilic. 112 Videti. 1997. V. S. Temida.. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. 9-15. (2004) Krivicno delo nasilja u porodici – pravna praksa u Republici Srbiji. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji: Odbor za gradansku inicijativu.S. 104 Galles. Nikolic Ristanovic.. N..J. str. S. koji je doveo do muške dominacije nad ženama i do njihove diskriminacije od strane muškaraca. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji. p. (2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”. Petrušic. str. Beograd: Autonomni ženski centar. Temida. br.Petrušic. Niš: ŽIC. Neka pozitivnopravna rešenja u svetu i kontraverze u njihovoj primeni”. u: Društvena svest. (ur. O medunarodnim standardima zaštite od nasilja prema ženama. 115 „Nasilje nad ženama . Niš: Odbor za gradansku inicijativu. u: Pravom protiv nasilja u porodici.2. V. 135141. . Petrušic. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije. videti: Mrševic. 19 CEDAW Komiteta za eliminisanje svih oblika nasilja nad ženama (1992). str. (2005) „Reagovanje policije na nasilje u porodici − teorijski okvir i strana iskustva”. Bulgaria. 124. 107 Detaljno videti: Nikolic Ristanovic. N. str.. Beograd:Autonomni ženski centar.17.prepreka razvoju. T. 67. Petrušic.. Logar. N. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. (2002) „Institucije i nevladine organizacije u odgovoru na porodicno nasilje u Srbiji”. (1999)”Model zaštite od nasilja u porodici.) (2005) Nasilje prema ženama . str. Lukic. br. Pekinšku deklaraciju i platformu za akciju (1995). str. S. detaljno: Mrševic Z. Banja Luka: Helsinški parlament gradana. br. 108 Konstantinovic Vilic.) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. V. (2004) „Pravo žena na zaštitu od nasilja u porodici”. 3.. 17). 105 Kljucnu ulogu odigrao je feministicki pokret. Sociološki pregled. Konstantinovic Vilic. 114 Videti detaljno: Konstantinovic Vilic. Konstantinovic Vilic. Beograd: Viktimološko društvo Srbije&Prometej. u: Pravom protiv nasilja u porodici. Z. (2000) Od žrtve do zatvorenice. Preporuka odbora ministara Veca Evrope zemljama clanicama za zaštitu žena od nasilja (Rec2002/5). 2002. Petrušic.12. (ur) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji.124 u kakvoj vezi. Nikolic-Ristanovic. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. 13. 111 Nikolic-Ristanovic. u: Pravom protiv nasilja u porodici. Beograd: Viktimološko društvo Srbije. Niš: ŽIC. (Videti: InterBalkan Conference on Legal Strategies to Combat Domestic Violence.(2002) „Pravni aspekti strukturalnih uzroka nasilja”. R. 63-73. 18/2005. 10/2002.. 106 Konstantiovic-Vilic. 135141.. S. N. V. Beograd:Viktimološko društvo Srbije&Prometej. 7. 117 “Sl.. V. M. što kao ishod ima sprecavanje potpunog napredovanja žena i cinjenicu da je nasilje nad ženama jedan od presudnih mehanizama putem kojeg se žene prisiljavaju na prihvatanje položaja podredenosti u odnosu na muškarce” (Deklaracija o eliminisanju porodicnog nasilja nad ženama (1993). glasnik RS”. str. 2. R. br. (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. N. London: Thousand Oaks. str. videti: Copic. Copic. str. S. Intimate Violence in Families. u: Društvena svest. je ispoljavanje istorijski nejednakog odnosa snaga izmedu žena i muškaraca. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komuikaciju. 113 O problemima u reagovanju institucija sistema na nasilje u ovom periodu. Videti i: Preporuka br. str. 110 U svim društvima nasilje gravitira ka partneru sa najvecom moci i dogada se u odnosima u kojima medu subjektima postoji najveca razlika u moci. (ur. Detaljno. 9). Evropska mreža protiv nasilja nad ženama. poglavlje u knjizi Ljudska prava za žene. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. 3-11. u: Pravom protiv nasilja u porodici. 38-42. 109 Ibidem. 116 “Sl. detaljno: Nikolic-Ristanovic. 03. Zakon je poceo da se primenjuje 9.(2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”.

146 Radovanovic. 134 Walker. Nasilje u obitelji. (2000) “Dete žrtva zlostavljanja i zanemarivanja i uloga policije u obezbedivanju njegove zaštite”. str.sr. http://www. O merama porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici i postupku u kome se one odreduju. str. 1993.glasnik RS” br. 135 Schur. (1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature. 139 Smith. London: Home office research and planning unit report. Schneider. str. (1994) Next Time She'll Be Dead . 34. Temida. 153 Nikolic-Ristanovic. 150 Trube-Becker. 3-4.. 130 Smith. Nasilje u obitelji. 11 127 Navedeno prema Lent. H. J. cit. 65. G. 131 Goudolf. 154 “Sl. Minister of Supply and Services Canada. L. International Workshop. M.: op. cit. Restitution and Revolution: Creating Justice for Women and Children Who Have Been Abused”.An International Conference.(1992)”Obstetrical Issues in Wife Abuse”. br. N. str. 9. E. 122-126. detaljno: Petrušic. str. str. M. Heidelberg-Hamburg. 152 Pejcinovic. str. (1988)”Krivicnopravna zaštita dece od nasilja u porodici-situacija u Jugoslaviji”. R. str. str. 1-4. 122. M.18/2005 i 88/2005. Victimology.. Violence and Social Change. International Workshop. 160. 133 Nikolic-Ristanovic. 122 J ones. str. str. E. Sociološki pregled. London: Home office research and planning unit report. 5 138 Navedeno prema. M (1987) Domestic violence against women. (1988) Battered Women as Survivers. (1988) “Zlostavljanje i zapostavljanje dece . 3. G. Dubrovnik. 147 Freeman. 137 Dobash.. (1977-78)”Battered Women and Learned Helplessness”. Schneider. J. 1.. str. 85-97. B.(1992) Women. 121 United Nations. London-New York: Routledge. 128 Navedeno prema “Changing the Landscape: Ending Violence . M. glasnik RS”. L. (1988) “Nasilje nad djecom . 136 Schneider. 75-78. L. str. Dobash. (1978-79)”Wife Beating: How Common and Why”. A.(1970)” Das Kind als Opfer”. S. (1981)Violence against Women: Some Considerations Regarding Its Causes and Its Elimination.(1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature. cit. 43. Final report of Canadian Panel on Violence Against Women.gov.Battering And How to Stop It. Kriminalistik. Heidelberg-Hamburg. 148 Stevanovic. str. str.subjektivno iskustvo deteta”. (1959) La psichologie des femmes. 151 Turkovic. 4-5. (1988)”Kažnjavanje djece u obitelji i školi . str. Boston: Beacon Press. Stigma and Social Controle. V. (1994) “Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. E. str.A. The Canadian Journal of Obstetrics/Gynaecology and Women's Health Care. Ottawa. str.85/05. 93. L. prema Janjic-Komar. 149 Keiser. Nasilje u porodici. Crime and Delinquency. “Declaration on the Elimination of Violence Against Women”. 14. 9. 99. 583. 143 Janjic-Komar. Berlin: Walter de Gruyter. Fisher.istraživanje krivicnog djela zapuštanja i zlostavljanja maloljetnika u praksi Opcinskog suda u Zagrebu”. str. H. Toronto: Lexington Books. (1981)”Das Kind als Opfer”.yu/ . Penava. Obretkovic.: op. u: Sociološki pregled.D. Konstantinovic Vilic. 289.. 583. Ministarstvo rada. Obretkovic. 26. zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. str.: Labeling Women Deviant-Gender. (1981) “Seelische Misshandlung von Kindern”. J. 144 Ibidem.: op. 145 Keiser.V. Dubrovnik. London: Frances Pinter. Sociološki pregled. str. 113.. Beograd. 124 Nikolic-Ristanovic. 142 Straus. 279. 526. saopštenje prezentirano na Democracy and Justice: Re-viewing Crime in Theory and Practice . A. str. Dubrovnik. str. 140 Ibidem 141 Navedeno prema.: op. V. D. Kriminalistik. H. 132 Deutch. 155 Opšti protokol o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja. 129 Smith. K. 92. 1-4. R. R. 4.. (1996) Prava deteta – prava coveka. 23-24. M. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”..rezultati anketiranja”.19. 583. Nasilje u porodici. 126 Casey. str. E. Autonomni ženski centar. cit. J. 2005.. 3. Dosije i Udruženje Pravnika Srbije za socijalno pravo. br. 6.„Sl. London: Random House. str.(1983) The Rights and Wrongs of Children. Victimology. I. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”. Dublin: Social and Organisational Psychology Research Unit UCD. (1987) Kriminologie. cit.Achieving Equality”. E. 23. str. L. 3-4. London. 410-411 118 119 125 125 Navedeno prema Nikolic-Ristanovic V. str.3-4.. P.. s. 330-33. Vodic kroz sistem porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici.minrzs. 347-349. 123 Kelly. Dubrovnik. Kriminalistik. str. Paris: Presses Universitaire de France. str. M. 120 Klein. H. (1995) “Recognition.

1338 166 Julha.: op. prijatelji.helpage. 172 “Social Psychology of Aging”.2007.11. 24. 157.2 September 1995. mogu je napustiti ili odlucivati o njenoj sudbini protiv njene volje: prinuditi je da. Zna da joj deca. Rinehart and Winston.Krupp.edu/cmkearl/gersopsy. na primer. cit. str. cega se ona..studije o žrtvama.html 158 Videti: Madrid International Plan of Action on Ageing (MIPAA) (Advance unedited copy) http://www. 448-449. 2.1093 167 “Stara osoba ostaje na oprezu cak i kada joj je zajemcena potpuna sigurnost jer nema poverenja u osobe u punoj snazi: ona svoju zavisnost doživljava tako što ispoljava nepoverenje.org/ Researchandpolicy/ MadridInternationalPlanofActiononAgeing/ Background pristup: 30. 6. 156. u: Clinard.2007. loc. koji joj pomažu da živi – finansijski. cit. 171 Šeparovic. cit. (1995) “Is childlessness a risk factor in old age?” Amsterdam: Third European Congress of Gerontology. u: “Social Psychology of Aging”. 169 Stuart A. str. pp 100-101. Inc. 156 157 126 163 Kratocski. Zagreb. 162 ENSI KOITEN LIITTO REPORT: Domestic Violence and the Elderly (1986) str. 168 Navedeno u: ibid. 170 Ibid. (1962) “The Subculture of the Aging: A Topic for Sociological Research” . užasava. (1988) Interna medicina. (1985) Viktimologija . AM. 159 Navedeno prema: Pelicaric. 583. str. pored ostalog. Human Relations No.pdf pristup: 30. 231. cit. 161 Pelicaric. 173 Rose. 242. u: Social Gerontology: . Šeparovic.org/ageing/coverage/action. 048..M. The Gerontologist. str.. (1960) Sudska psihopatologija. cit. 164 Jevtic.11. New York: Holt. Starost..trinity. A. str..Gruener. cit. Beograd: Savremena administracija. (1940) Social Pathology. S. ili pak primajuci je u kucu – mogu odbiti tu pomoc ili je smanjiti.. Social Gerontology: The Social Psychology of Aging. cit. N.. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. Queen and Jeannette R. Deeg DJH. u: Clinard.. Z. D. N. str. 37. Section V. C. (1995) “Verbal and phusical aggression against demented elderly by unformal caregivers in the Netherlends”. cit. 30 August-2 September 1995.. urednik Z. URL: http://www.. No. 364. u: Pelicaric. Beograd: BIGZ (drugi tom). 165 Pot. Ona poznaje dvolicnost odraslih”. Dyck Rvan. New Jork: Thomas Y.: op. Main Content: Madrid International Plan of Action on Ageing http://www. str. 174 Clinard. ili brinuci se o njoj. I. Jonker..un. vol. M. Nasilje u obiteljii (zbornik radova). u: ibid. 592.160. De Bovoar. A. no 164. promeni boravište. M. Amsterdam: III European Congress of Gerontology. Dubrovnik. necaci. 30 August . P. M. Crowell Company. 158. 1968. (1984) “Perspectives on Intrafamily Violence”. cit.: op.. Section V. str. 591. str.: op. str.C. cit. 123-127. Cit. (1988) “Nasilje nad starim osobama u obitelji”. 175 “_________Politics of Aging: Government Agencies and the Aging Network”. M. no. 1987. 160Ibid. str. Socilogy of deviant behavior.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful