Kriminologija

Glava prva
POJAM, PREDMET, PODELA I MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA
I POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE
Odrediti pojam kriminologije znaci odgovoriti na pitanje „šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?”. Odgovarajuci na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvacenog gledišta o tome šta je kriminologija. Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili strucnjaci razlicitih naucnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i definiciju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodološkog opredeljenja u izucavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i medu kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit.1 Tako se može zakljuciti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izucavanja, korišcenja znanja i dostignuca razlicitih naucnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su "kriminolozi kraljevi bez kraljevstva".2 Razmišljanja o kriminalitetu (zlocinu, prestupništvu), kao negativnoj društvenoj pojavi, poticu iz najranijeg perioda razvoja ljudskog društva. Medutim, izucavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko-saznajne, prakticne, organizovane i planske istraživacke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski

Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za oznacavanje nauke koja se bavi izucavanjem izvršenih krivicnih dela.3 Italijanski pravnik Garofalo (Raffaele Garofalo) upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajuci pod kriminologijom nauku (ucenje, od grcke reci logos) o kriminalitetu, zlocinu (lat. crimen). Prilikom odredivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da li ovaj pojam shvataju šire ili uže. Šta je kriminologija? _ Disciplina koja se bavi proucavanjem kriminaliteta (Garofalo, Durkheim, E.).4 _ Nauka o kriminalitetu pojedinih ljudi i kulturnih naroda (Sauer, W.).5 _ Nauka koja proucava uzroke i zakone delinkvencije (Kinberg, O;

Marquiset, Stefani Levasseur; Jambu-Merlin, Cuche). _ Nauka o deliktu, kriminalitetu, zlocinu i delikventu (Lombroso).6 _ Nauka koja treba da proucava delinkventa jer je krivicno delo samo "indicija" licnosti delinkventa (Ferri, E.). _ Nauka koja treba da se bavi pitanjima procesa koji uticu na delinkvenciju, odnosno kriminogenezom (E. de Greff).7 _ Nauka koja empirijski istražuje zlocin i licnost izvršioca (Exner, Sauer, Mezger, Manheim, Geerdis, Pinatel, Kaufman, Würtenberger).8 _ Nauka koja proucava cinjenice o zlocinu i borbi protiv njega (Hans v. Hentig). _ Nauka o kriminalitetu (zlocinu) i njegovom sprecavanju (Middendorff). _ Nauka koja obuhvata celokupno proucavanje kriminaliteta, u koju ulazi kako sociološko, tako i biološko, odnosno kriminalno-politicko ucenje o kriminalitetu (Tahovic).9 _ Nauka o kriminalitetu i srodnim negativnim društvenim pojavama, koja naucnom metodologijom izucava pojavne oblike i uzroke kriminaliteta, kao i delotvornost nacina njegovog suzbijanja radi ostvarenja društvene samozaštite od kriminaliteta i drugih negativnih društvenih pojava (Šeparovic).10 _ Samostalna disciplina u sistemu nauka, koja svojim sistemom metoda proucava pojavne oblike i uzroke kažnjivih ponašanja (Horvatic).11 _ Naucna disciplina interdisciplinarnog i multimetodološkog karaktera koja se bavi proucavanjem uzroka prestupništva kao društvene pojave u cilju njegovog sprecavanja i suzbijanja” (Pešic).12 _ Nauka o kriminalitetu kao pojedinacnoj, masovnoj i društvenoj pojavi (Acimovic).13 _ Kompleksna nauka o kriminalitetu koja se bavi pitanjem pojavnih oblika, strukture i razvoja kriminalnog ponašanja (fenomenologija), uzroka i uslova kriminalnog ponašanja, tj. kako dolazi do kriminaliteta kao pojedinacnog ponašanja, masovne i društvene pojave (opšti uzroci-koreni kriminaliteta i kriminogeni faktori) (Milutinovic).14
Kriminologija

_ Humana i socijalna nauka koja empirijski istražuje individualne i društvene procese kriminaliziranja i dekriminaliziranja i svoja saznanja kao preporuke predaje zakonodavcu i onima koji primenjuju zakon (Schneider).15 _ Nauka koja proucava faktore i procese strategije i tehnike koje su najbolje za borbu protiv njega i ako je moguce za njegovo suzbijanje (Gassin).16 _ Ucenje o stvaranju zakona, kršenju zakona i odgovorima na kršenje zakona (Meier).17 Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju odredenu naucnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvacene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojecih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajuci, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijskoempirijska,

interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. Odredivanje predmeta izucavanja kriminologije usko je povezano sa odredivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znaci utvrditi šta kriminologija izucava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naucnim disciplinama. Iako znacajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno medu kriminolozima. Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja, što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. Postoje razlicita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izucava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sinteticka nauka.18 Medutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajednicko je da kriminalitet cini najvažniji polazni elemenat za odredivanje predmeta kriminologije. Šta je predmet izucavanja kriminologije? Kriminološka shvatanja krajem 19. i pocetkom 20. veka bila su usmerena pretežno na coveka-delinkventa, koji je smatran osnovnim predmetom kriminološkog izucavanja (Lombroso, Ferri, Garofalo, Aschaffenburg i dr.). Francuski kriminolozi Lenjel-Levastin i Stanciju (Laignet-Lavastine i Stanciu) smatrali su da je kriminologija "kompletna nauka o coveku, odnosno da predstavlja kompletno i integralno proucavanje coveka sa stalnom preokupacijom boljeg upoznavanja uzroka i lekova za njegovu antisocijalnu aktivnost"19, a da je predmet kriminologije je "covek, tj. zlocinac", taj "prvi stožer kriminologije", jer je "žica zlocina usadena u coveka". Svodenje predmeta kriminologije na pojedinacnu aktivnost delinkventa bilo je jako izraženo i 50-tih i 60-tih godina 20. veka kod pojedinih
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

autora, na primer kod E. de Grefa (Etienne de Greff), koji je razvio teoriju procesa "prelaska na delo", tzv. "dinamicku kriminologiju", dok je ucenje o uzrocima dovelo do nastanka "kriminalne etiologije" ili "etiološke kriminologije". Slicno Etjen de Grefu, francuski pravnik Pinatel i profesor Univerziteta u Rimu di Tulio (Benigno di Tullio), stavljaju u prvi plan proucavanje licnosti delinkventa i govore o klinickoj kriminologiji. Sa javljanjem shvatanja o društvenim uticajima kao kriminogenim faktorima, kriminološka izucavanja se proširuju, pa se navodi da predmet kriminologije, pored delinkventa, obuhvata i kriminalnu aktivnost. Americki kriminolozi Mejbl Eliot, Saderland, Kresi i Zauer (Mable Elliot, Sutherland, Cressey, Sauer) naglašavaju društvenu uslovljenost kriminalnog ponašanja, sagledavaju kriminalitet kao proizvod odredene društvene strukture, cime sadržina predmeta kriminologije dobija nove elemente i novu dimenziju.

po našem mišljenju. Sve navedene nauke i niz drugih nauka i naucnih disciplina svojim znanjem svakako pružaju dragocenu pomoc prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. Sutherland. odnosno policiju).22 Kriminologija Iz navedenih razlicitih shvatanja predmeta kriminologije može se zakljuciti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije ukljucujuci niz posebnih nauka i naucnih disciplina. dovodi do nagomilavanja i razudenosti niza razlicitih cinjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proucavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja. njegove manifestacije i uzroci. U okviru socioloških shvatanja 60-tih godina 20. kriminologija obuhvata i kriminalnu politiku jer je "korisno da društveno reagovanje protiv zlocina bude u tesnoj i stalnoj vezi sa krivicnim delom."21 Pristalice ovog shvatanja smatraju da predmet kriminologije nije „prelazak na delo“. od stvaranja krivicnog zakona do primene krivicnih sankcija.Dalje proširivanje predmeta kriminologije ide u pravcu proucavanja mera protiv izvršioca krivicnih dela. propuštanje od strane policije da uhapsi sumnjivo lice. Cressey).20 Drugi pisci su isticali da predmet kriminologije sacinjavaju krivicno delo i krivicna sankcija. zatim rasprostranjenost kriminaliteta. Radzinowiz. ucenje o kršenju zakona (odnosi se na krivicnopravni sistem. koja treba da pokaže kako krivicnopravni sistem "stvara" delinkventa. korišcenje ilegalnih fizickih sredstava protiv gradana od strane policije i sl. proucavanje njegovih posledica po društvo. vec je društvena kontrola ta koja dovodi do delinkvencije. sociologijom zakona. kriminalistikom ili penologijom. opšta prevencija. Tako prema Hentigu (Hans v. predmet proucavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna . kao i reakcija žrtve. Stoga.) i odgovore na kršenje zakona. ali one imaju svoju samostalnost. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najcešce povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. Pojedini kriminološki pisci proširuju predmet kriminologije sociološkim proucavanjem krivicnopravnih normi (L. vec sociološka analiza mehanizama društvene kontrole. kao i kriminologija. Henting). sudove i korekcione sisteme u pojedinim zemljama (kriminolozi proucavaju razne aspekte delovanja policije: diskreciona prava policije. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom. svoj poseban predmet i metod izucavanja. Predmet kriminologije po Majeru (Meier) obuhvata ucenje o stvaranju zakona (kao deo sociologije prava bavi se procesom po kome su neka pravila inkorporisana u zakone a neka nisu). veka javilo se shvatanje po kome "ne dovodi delinkvencija do društvene kontrole. Metodi borbe se ne mogu poboljšati ako se dublje ne sagleda priroda zlocina". okoline i medija.

delinkvencija. Kasnije. cesto medusobno suprotne uz upotrebu razlicitih sinonima: zlocin. predmet. kojim se se ugrožavaju osnovna moralna osecanja solidarnosti (izvršenjem krivicnih dela protiv licnosti) i poštenja (izvršenjem krivicnih dela protiv imovine).opšti i neposredni. obim. razlikuju se makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu) kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. vec ima veliki uticaj na delinkvente. Važno je napomenuti da proucavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno. koja je. II POJAM KRIMINALITETA Kriminalitet je negativna društvena pojava. govorio je da. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). dok su drugi negirali mogucnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. pojedini pisci nastoje da nadu takvu definiiju kriminaliteta Glava PRVA – Pojam. Da li ce jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od politicara koji kreiraju zakon. kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka koja bi važila za sve zemlje i sva vremena. Ljudsko društvo od pocetka svog nastanka poznaje nacine ponašanja koji se nazivaju kriminalitetom ili zlocinom. Sa razvojem društva i kulture menjao se broj i sadržaj kažnjivih ponašanja. devijantno ponašanje. odnosno zlocin i da li je uopšte podesno naucno izucavati ovu pojavu. pored zakonskog. struktura. kasnije se taj termin koristi za oznacavanje neosnovane optužbe. Saglasno ovoj definiciji. postoji "prirodni kriminalitet". "crimen". one koji štite krivicnopravni sistem. on se stalno menja. postoji i veliki broj definicija kriminaliteta. žrtve. .pojava. upotrebljavali su najpre Rimljani za oznacavanje sudske odluke ili presude. _ Jedan od predstavnika pozitivne škole Garofalo. Definicija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta. pojedinosti na koje se žali tužilac. Definicije kriminaliteta su razlicite. u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet. Medutim. okrivljenja ili prekora. predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. dinamika. Istorijski posmatrano rec zlocin. društveno negativno ponašanje. zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci . pa. antisocijalno ponašanje i sl. Tako se razlikuje kriminalitet u odredenom vremenu i na odredenom prostoru zavisno od društvenog sistema i državnog uredenja. sudija koji ga tumace i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. prestupništvo. strukturalne promene. ali i na sve ostale gradane. Kriminalitet nije statican i fiksno odreden.

23 Krivicnopravna definicija zasniva se na principu zakonitosti._ Feri (Ferri) je isticao da krivicno delo treba shvatiti kao radnju koja potice iz egoistickih i asocijalnih pobuda i kojom se vredaju uslovi života i moral jednog društva na odredenoj etapi razvitka. U tom periodu krivicno pravo je imalo odredena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivicno delo ne samo i iskljucivo kao pravni. _ Lagaš (Lagache) je isticao da je zlocin agresija u odnosu na vrednosti jedne društvene grupe koju vrše njeni pripadnici. smatra Dirkem. Krivicnopravno definisanje kriminaliteta Izucavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivicnopravne nauke. Pritom. Würtenberger). Sauer. kriminalitet cine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. Ove dve definicije najcešce su zastupljene u naucnim radovima i najvažnije su za odredivanje predmeta kriminologije. S obzirom na veliki broj i razlicitost definicija kriminaliteta. koji je uvela klasicna krivicnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogucava sigurnost u pogledu obima i sadržaja ucinjene protivpravne radnje. _ Selin (Seelin) formuliše definiciju kriminaliteta kao aktivnost clana jedne grupe koju osuduju ostali clanovi te grupe. 1. Prema vecini pisaca (Mergen. _ Francuski sociolog Dirkem Emil (Durcheim Emille) definiše kriminalitet kao povredu cvrstih i definisanih stanja kolektivne svesti. Tako se predmet kriminologije ogranicava na krivicna dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. Kriminologija U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. koji prihvataju uže pravno definisanje. veoma je teško navesti i sistematizovati sve postojece definicije. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivicnopravna i kriminološka izucavanja nisu bila jasno razgranicena i kada odnos izmedu krivicnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguce odrediti bez krivicnog prava. pretnja kaznom podesna je da nagovesti razliku izmedu zlocina i povrede moralnih i društvenih normi. vec i kao društveni fenomen. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje . Quinney. Teškocu koja postoji u tom pogledu pokušacemo da savladamo polazeci od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta.

To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. njegov obim. koji je zbog svog društveno protivnog dejstva pravno zabranjeno i kaznom ugroženo. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. koji se dogadaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sa pravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše. koji je smatrao da je zlocin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. To znaci da se prilikom definisanja kriminaliteta polazi od krivicnopravne definicije u širem smislu. kao i neuskladenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. M. Prema širem pravnom definisanju kriminalitet se odreduje i kao pojedinacno krivicnom sankcijom ugroženo ponašanje ili kao skup takvih ponašanja koji može biti prostrorno i vremenski ogranicen (Acimovic. tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivicna dela predvidena krivicnim zakonodavstvom jedne zemlje. struktura i . Uže pravno definisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivicnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta.). nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru. pojave i procesi. individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika"."24 Pravno definisanje kriminaliteta. odnosno isticanje da je zlocin "krivicno-duševno-telesno ponašanje coveka. psihološku i drugu analizu odgovarajucih pravnih normi i kriminalnog ponašanja. posebno uže pravne definicije. Ovako shvacen kriminalitet ima kvantitativno odredenje. vec i druge kažnjive radnje. bile su kritikovane kao formalno-dogmatske.).(cinjenje ili necinjenje) za koje po važecim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreci sankciju. u društvu postoje takva ponašanja. Interesantna je i Zeligova definicija kriminaliteta kao pojedinacne pojave. izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i sl. preuske. Ovo shvatanje potice od Ferija. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. 2. KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. Osim toga. uz sociološku. KRIMINALNO PONAŠANJE kao pojedinacno.

To ponašanje može da se ispolji u formi propuštanja zakona da zabrani zagadivanje vazduha i vode ili u stavljanju van zakona mirnog protesta protiv vlade.u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite (William Chambliss. ne samo legalnih normi ponašanja. bez obzira na svoj legalni status.25 U okviru socioloških definicija postoji veliki broj razlicitih shvatanja.druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka dve pojave moguce je posmatrati kroz dijalekticku povezanost opšteg. moralnih. . sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. kulturnih. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu. pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja. Herman i Julia Švedinger (Herman i Julija Schwedinger) smatraju da je kriminalno ponašanje. napredak i potencijale. Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proucavati kao suština kriminaliteta. proucavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt izmedu kultura. a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost. Kriminologija treba da proucava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ogranicena promenama zakona. 1990). kao ljudska i društvena realnost. ponašanje koje ometa ljudski razvoj. 1978). Tacnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinacnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen (Gassin. Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih. pa je . Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona. posebnog i pojedinacnog. daleko širi od okvira koje pruža krivicno pravo. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: .dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proucavanje. 2. Kriminalitet je društveni fenomen. Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuca ekonomska klasa. kao i ponašanje gradana. predmet. Na taj nacin ponašanje vlade može biti smatrano kriminalnim ponašanjem.prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih. Odnos izmedu ove Glava PRVA – Pojam. Krivicno delo. .

omogucava da se kriminalitetom proglasi svako društveno ponašanje suprotno odredenim pravilima (moralnim. od njega ocekuje i preti odredenom sankcijom za neispunjenje ocekivane uloge.26 U sociološke definicije spada i definicija nemackog kriminologa Šnajdera. Široki koncept sociološkog definisanja kriminaliteta dozvoljava arbitrarnost u odredivanju kriminalnog ponašanja. istice se da samo pravna definicija omogucava sigurnost u pogledu obima i strukture sadržaja kriminaliteta.). vrednosti koju društvo za svaku licnost sa odredenim statusom u društvu propisuje. definisao je zlocin kao "ponašanje koje grupa koja poseduje neophodnu snagu da sprovede svoje mišljenje smatra za narocito društveno štetno"28. nacina ponašanja. koji je znacajan za americku kriminalnu sociologiju. Delay.kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase.27 Suština ove definicije je u Kriminologija tome da uzima u obzir reakciju na kriminalitet. koji prihvata psiho-socio-dinamicku definiciju i istice da je zlocin ponašanje (cinjenje ili necinjenje) koje je putem interakcije u društvenim i individualnim procesima kriminaliziranja obeleženo kao kriminalno. Sociološke definicije se kritikuju kao neodredene i konfuzne jer isuviše proširuju pojam kriminaliteta. Dahrendorf) obuhvata celokupnost stavova. koji po mišljenju sociologa (Stoetzek. Sociološke definicije kriminaliteta zasnivaju se i na novijim shvatanjima sociologije o položaju i ulozi pojedinca u društvu. To svakako unosi veliku nesigurnost u definisanju onih ponašanja koja se smatraju kriminalitetom. pored pojmova kriminalitet i . Sociolog Džilin (Gillin). što se ne može postici sociološkim definicijama (Kaiser. na njegovo nastajanje.29 Koncept socijalne uloge. Svaka od ovih definicija može biti kritikovana. Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija. vec se oslanja na njegov procesni razvoj. Sem toga. Širi koncept sociološkog definisanja koristi. dovodi do uspostavljanja povezanosti izmedu sociološkog i pravnog razmatranja kriminaliteta. Švedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (razlicit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava. Linton. a trecoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni. tako da se orijentiše na kriminalnu stvarnost i da kriminalitet ocenjuje ne samo kao krajnji proizvod. G. obicajnim) u društvu. Ljudi koji imaju moc stvaraju i uticu na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno.

Kriminalna fenomenologija .30 Društvene devijantnosti i devijantna ponašanja predmet su izucavanja posebnih disciplina: socijalne patologije. istraživanja pokazuju da su ovi oblici devijantnosti u vezi sa kriminalnim ponašanjem. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka predstavljaju kriminalitet u širem pravnom smislu.delikvencija. III PODELA KRIMINOLOGIJE 1. ili da se toleriše kao jedna od razlicitosti. iako nema za predmet izucavanja ostale oblike devijantnosti. proucava povezanost ostalih oblika devijantnosti sa kriminalnim ponašanjem i kriminalitetom uopšte. veca je i potreba za definisanjem pojma devijantnosti. Dirkem opisuje kompleksne odnose izmedu kriminaliteta. Ono što je devijantno. uslovljavaju ga ili cak prouzrokuju. homoseksualnost) može u postmodernom društvu da bude okarakterisano kao izbor nacina života. tamo gde pojedinci žive na ivici "normalnog" društva koje ne povlaci stalno pravne sankcije. Preterana upotreba alkohola u vezi je sa nasiljem u porodici (ubistvo. On ova tri fenomena posmatra kao stepene odstupanja od pravila ili normi društva. Definicije devijantnosti i kriminaliteta se oslanjaju na naucne analize datih društvenih uslova i situacija. S druge strane. rasudivanja o tome šta je prihvatljivo. Ove pojave izazivaju pažnju društvene zajednice. i ono što je u tradicionalnom društvu neprihvatljiva razlicitost (npr. pojam devijantnosti . Kriminalitet znaci društvenu zabranu na zvanicnom nivou. Medutim. U “Pravilima socioloških metoda”. variraju od društva do društva. devijantnosti i razlicitosti. Zbog toga kriminologija. individualne razlicitosti su te koje cine samu suštinu ljudskog društva.društvene devijantnosti i devijantnog ponašanja. Devijantnost se zbog toga nalazi izmedu kriminaliteta i razlicitosti. Senzibilnosti. dok je devijantnost najcešce zabranjeno ponašanje od strane društva. ostaju van dometa kažnjavanja i ne Glava PRVA – Pojam. prekomerno uživanje alkohola (alkoholizam) i opojnih droga (narkomanija). predmet. uglavnom sa sociološkog i medicinskog stanovišta. Kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija 1. Kriminalitet i devijantnost su zbog toga posledice društvenih razlicitosti koje postoje u svakom društvu. telesne povrede). Što su vece razlicitosti. Na primer. a šta nije. tj. a nedostatak droge može da utice na izvršenje teških krada.1. ne mora uvek da bude i uocljivo. a ne kroz zvanicne reakcije i norme ponašanja. sociologije devijantnog ponašanja i sociologije devijantnosti. krada i ubistava.

Zelig tvrdi da je kriminalna fenomenologija "opis specijalnih pojava oblika izvršenja zlocina .na primer.32 Po Grosu (Gross). odnosno kažnjivih radnji.. strukturu. sredstva itd. Nemacki teoreticar klasicne krivicnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zlocina isticuci potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivicnih dela (vreme. Izucavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemacki teoreticari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije. oblici ispoljavanja profesionalnih prestupnika". prestupnike i oštecene. istraživanje. koji je opisivao pojedine kriminalne slucajeve31. nacina izvršenja krivicnih dela. U novijoj kriminološkoj literaturi istice se da predmet izucavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike. Smatra se (Exner. Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zlocina". Grasberger (Grassberger) istice da fenomenologija obuhvata morfologiju zlocinstva i oblike egzistencije zlocina. rasprostranjenost. fenomenologija se bavi izucavanjem spoljašnjih simptoma na koje uticu unutrašnji dogadaji. Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. tehnike provaljivanja. kao i uslova zlocina .ono što se vidi. nauka) oznacava deo filozofskog ucenja o pojavama.). falsifikovanja novcanica i sl. i "logos" . etiološku . koja se sastoji u izucavanju pojavnih oblika krivicnih dela. Kupcevic-Mladenovic. što se ispoljava.tipovi delinkvenata.ucenje.).. R. nacin.Termin "fenomenologija" (od grcke reci "phainómenon" . posledice prestupništva. brojno stanje. strukturu i klasifikaciju prestupništva.). Kriminologija prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu. M.) da pocetak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734. nacina života delinkventa. Ž. F. ponašanja (Horvatic. koji se razlikuje od posebnih znacenja u okviru pojedinih nauka. strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinovic. koja je posvecena proucavanju spoljašnjih formi zlocina (kriminalna morfologija) i stvarnih formi zlocinca. njihovog ponašanja i tipologije. To je enciklopedijsko znacenje ovog termina. Pinatel naglašava da izucavanje kriminalne stvarnosti obuhvata kriminalnu fenomenologiju.). dinamiku prestupništva.

može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivicnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivicna dela protiv života i tela. mogu se posmatrati sa razlicitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja. politicki kriminalitet. telesne povrede. broju izvršenih krivicnih dela (primarni kriminalitet. punoletnih i maloletnih izvršilaca itd. uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika). koji se prati na osnovu statistickih podataka iz statistickih evidencija o kriminalitetu. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivicnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu. težini kažnjivih ponašanja. profesionalni kriminalitet itd. krivicna dela protiv dostojanstva licnosti i morala. imovinski kriminalitet obuhvata krade. imovinski kriminalitet.). prevare. krivicna dela protiv imovine. vremenu. recidivizam). nepoznat. . prinude. objektu napada ili objektu krivicnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivicna dela ubistva. kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (nacin izvršenja) kažnjivih ponašanja. pri cemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identicnim pojmom u kriminalistici (Horvatic). V. polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena). imovine.). v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru odredenih pojavnih oblika kriminaliteta. privrede). poreklo i razvoj prestupništva (Pešic. privredni kriminalitet. prekršaji protiv javnog reda i mira. b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivicnih dela (na primer. Iz navedenih definicija može se zakljuciti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. sredstvu i mestu izvršenja. neevidentiran broj krivicnih dela i izvršilaca. nacinu. utaje. broj izvršilaca. struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivicnih dela koja vrše muškarci i krivicnih dela koja vrše žene itd.(geneticku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama. Na primer. protiv života i tela. prekršaji u saobracaju itd.). Kod odredivanja tacnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta.

Pojavni oblici. obim. dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama. ili. uz pomoc statistickih podataka posmatra se da li je kriminalitet Glava PRVA – Pojam. struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da uticu na stanje i razvoj manjih ili vecih društvenih grupa i pojedinaca. stagnirao ili je bio u porastu.Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. društvenih prilika i okolnosti. ukazuje da odredeni obim. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamican proces. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja. strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja cine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. U okviru kriminalne fenomenologije izucava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. politickog. vremena. Proucavanje obima. struktura. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. polu. Iako vecina autora istice da je kriminalna etiologija "centralno podrucje" kriminologije. u Srbiji opao. ucenje) izvorno . predmet. 1. postojecih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivicnog zakona. Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguce je posmatrati i statisticki pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta – privrednog. u gradovima i selima. maloletnicke delinkvencije. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. kriminalna fenomenologija nije ništa manje znacajno podrucje izucavanja. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka (ukupan broj izvršenih krivicnih dela) u periodu 2000-2005. Na primer. starosti i sl. cime se odustaje od dalje krivicnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija). imovinskog. U okviru istraživackih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta. Kriminalna etiologija Termin "etiologija" (od grckog "aitía-uzrok i "logos"-nauka. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki znacaj: omogucava da se uvidi potreba za odredenom društvenom reakcijom i da se postojeca društvena reakcija shvati. kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih.2. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta).

Uzrocnost javljanja kriminaliteta i kriminalnog ponašanja. posebne. starijih ljudi. Danas se ovaj pojam upotrebljava izvan filozofije za oznacavanje dela nauke ili naucne discipline koja proucava uzroke i uslove javljanja pojave koja je predmet proucavanja te nauke. stoji bespomocno pred ogromnim porastom kriminaliteta. osnovna su pitanja kriminologije kao teorijske i empirijske nauke. Levasser. Medutim. Stefani. neposredne uzroke. teško osakacenih. nije iskljuceno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proucene covekove licnosti. motivacija. kako je moguce da se u SAD. hvaljenoj zemlji kriminologije. zar ne mora agresivnofrustracioni mehanizam da dovede do povecanja kriminaliteta kod svih grupa ciji je status ucinjen nesigurnim ili marginalnim ili koji žive pod akutnim Kriminologija kulturnim konfliktom. oznacavali pojam uzroka razlicitim terminima (faktor. mnoga pitanja iz ove oblasti ostala su i dalje nerazjašnjena. ukazivali su mnogi pisci (agnosticisticke pozicije Mannheima.33 Na neuspeh savremenog društva da suzbije kriminalitet zbog nemogucnosti otkrivanja uzroka kriminaliteta i socijalno patoloških pojava.) u knjizi "Zagonetka kriminalitet" postavlja sledeca pitanja. koja ukazuju na lutanje kriminalne etiologije: kako objasniti ogroman kriminalitet blagostanja i nasuprot tome mali obim kriminaliteta izbeglica. Nagela. što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. može se reci da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinacni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrdene. uslovi koji doprinose njihovom javljanju i povodi koji do toga dovode. Uprkos razlicitim shvatanjima. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja. Kriminalna etiologija se najcešce deli prema prirodi faktora koji deluju na . Tako Lang (Lange. namera) ili nabrajali niz cinilaca koji deluju na pojavu kriminaliteta. kako dolazi do toga da je kriminalitet žena znatno manji od kriminaliteta muškaraca. dok su drugi insistirajuci na utvrdivanju uzroka. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). Wilkinsa. R.je oznacavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. Pri tome. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne. prakticna istraživanja su takode brojna. sila. stranih radnika. poticaj. Jambu-Maerlin).

javljanje kriminaliteta, na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. Egzogena etiologija se odnosi na izucavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene kulture i strukture, uslova života, delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu, školu, grupu, sredstva masovne komunikacije, sukoba kultura, razlicitih shvatanja o vrednostima, druga devijantna ponašanja itd. Endogena etiologija izucava uticaj licnih osobina, psiholoških karakteristika, crta licnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije licnosti", zašto pojedina lica vrše krivicna dela u odredenim socijalnim uslovima, a druga u istim tim uslovima to ne cine, kakav uticaj na kriminalitet imaju psihicki procesi (licni intelektualni procesi: mišljenje, ucenje, inteligencija, opažanje; emocionalni procesi ili osecanja i voljni procesi-motivacija) i psihicke osobine (navike, sposobnosti, temperament, potrebe, interesi). Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrdivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora - neposrednih cinilaca kriminalnog ponašanja.34 Kriminalitet kao masovna društvena pojava ima opšte uzroke u raznim oblastima društvenog života - ekonomskoj, politickoj, pravnoj, moralnoj, kulturnoj. Kao pojedinacna pojava kriminalitet može da bude prouzrokovan nizom raznih kriminogenih faktora ili objektivnim i subjektivnim okolnostima koje dovode do njegovog javljanja. Medu kriminogenim faktorima moguce je razlikovati uzroke (sa vecim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta, cesto presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje),35 uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivicnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). Podele kriminogenih faktora razlicite su u kriminološkoj literaturi. Kriminogeni faktori se dele na: antropološke, fizicke ili kosmotelurne i društvene (Feri), društvene i individualne (Grispigni), endogene i egzogene (Tarde), objektivne i subjektivne, neposredne sociogene faktore i licnost delikventa (Milutinovic).
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

Opšti uzroci kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene strukture,

društveno-ekonomskog sistema i odnosa u svim sferama društvenog života, povezani su sa posebnim i pojedinacnim faktorima koji deluju u porodici, školi, profesionalnom, klasnom, društvenom statusu, u okviru pojedinih užih i širih društvenih grupa. Uzrocnost pojedinacnog kriminalnog ponašanja ne može se posmatrati i izucavati izvan opšte uzrocnosti, niti se u opštoj uzrocnosti mogu zapostaviti posebni i pojedinacni uticaji.

2. Opšta i klinicka kriminologija

2.1. Opšta kriminologija Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). Na III Medunarodnom kongresu za kriminologiju (Beograd, 1973.) klinicka kriminologija je oznacena kao jedna od osnovnih tendencija u savremenoj kriminologiji, pored socijalnog interakcionizma i kriminalno politickog prilaza, ili kao poseban pravac u kriminologiji. Prema Pinatelu36 opšta kriminologija u suštini ima za predmet sredivanje, uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih kriminoloških nauka ili posebnih, tj. specijalizovanih kriminologija, kao i njihovo sistematsko izlaganje. Opšta kriminologija je enciklopedijska i sinteticka, razvija se u vertikalnoj ravni i nalazi se na vrhu piramide sastavljene od kriminoloških nauka ili posebnih kriminologija. Kao naucna kriminologija, opšta kriminologija treba da zbliži i uporedi podatke izdvojene od specijalnih (posebnih) kriminologija koje se odnose na manifestacije, uzroke i posledice kriminalne pojave (kriminalna biologija ili biološka kriminologija, kriminalna psihologija ili psihološka kriminologija, kriminalna sociologija ili sociološka kriminologija). Slicno Pinatelu, autori LenjelLevastin i Stanciju, smatrali su da ce se posebne kriminologije sjediniti u opštu kriminologiju "kao kakvu prostranu i plodonosnu deltu". Ovo tvrdenje je bilo cesto osporavano, pa je opštoj kriminologiji cak negiran svaki naucni karakter. Opšta kriminologija može imati razlicite pravce: istorijske, teorijske, deskriptivne i diferencijalne prirode. Pored istorijskog pregleda kriminoloških izucavanja i odredivanja operativnih pojmova kriminologije, opšta kriminologija obuhvata izucavanje osnovnih kriminoloških teorija i hipoteza, metoda i izvora kriminologije. 2.2. Klinicka kriminologija Klinicka kriminologija, prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija, predstavlja jedan kriminološki pravac, koji se, za razliku od opšte kriminologije, sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju, uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". Kroz

multidisciplinarni pristup treba oceniti proucavanog delinkventa, formulisati hipoteze o njegovom buducem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat.37 Razvoj klinicke38 kriminologije može se pratiti pocev od Lombroza, italijanskog lekara, koji je medu prvima ukazao da treba izucavati zlocinca a ne zlocin.
Kriminologija

Garofalo je istakao važnost socijalne ankete, a Pende, profesor patologije i klinicke metodologije u Rimu, naglašavao je da treba ispitati da li kod zlocinca postoje kakve promene unutar sistema od koga zavisi njegovo ponašanje. Medu kasnijim teoreticarima klinicke kriminologije u Italiji posebno se isticao lekar, direktor Instituta za kriminalnu antropologiju Univerziteta u Rimu, Benigno Di Tulio, koji je smatrao da treba primeniti "klinicki kriterijum" pri izucavanju kriminaliteta, da treba proucavati covekovu licnost u svim aspektima, kao jedinstvo gde se široko ujedinjavaju nasledene i stecene snage, biološke, psihološke, socijalne i kulturne.39 Kanepa Dakomo (Canepa Giacomo) profesor kriminalne antropologije na Medicinskom fakultetu u Denovi, na Medunarodnom kongresu za kriminologiju u Beogradu 1973. u referatu "Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata", istako je da problem licnosti spada u oblast nauka klinickog posmatranja i da "licnost proizilazi iz skupa elemenata sa fizickog i psihickog aspekta da bi smo je razlikovali od drugih".40 Za razvoj klinicke kriminologije u Francuskoj znacajni su LaignelLavastine, Stanciu, Pinatel, Favard; u Belgiji Versele i De Greff; u Švedskoj Kinberg. U Nemackoj se kriminolog i pravnik Mergen zalagao za kriminološku kliniku, dok su Lenc i Zeelig u okviru kriminalno-biološkog pravca predlagali biološko i psihološko proucavanje individualnog prestupnika. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke kriminologije su: opasno stanje, problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata, a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod.41 Pojam opasnog stanja, kako tvrdi Pinatel, vlada klinickom kriminologijom. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo, odredujuci ga ne kao pravni pojam, vec kao stvarnost koja se može klinicki posmatrati. Pojmom opasnog stanja Garofalo je oznacavao najpre postojanu i aktivnu izopacenost prestupnika i kolicinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane, odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog

Razmatranje problema kriminalne licnosti prošlo je kroz tri faze razvoja.43 Belgijski profesor Etjen de Gref zastupnik koncepcije prelaska na delo u okviru klinicke kriminologije. covek je sklon da izabere sigurnost nasuprot osecajnosti. nutritivne i seksualne potrebe. agresivnost i afektivnu ravnodušnost. varijante upravljanja nacinima izvršenja dela. u drugoj fazi. Glava PRVA – Pojam. instinkt simpatije. zlocinac je covek kao i drugi. u trecoj fazi (Di Tullio. instinkt odbrane. 6. osvetljavaju opšti pravac. stupanj uspešnosti i motivaciju. predmet. tako da je teorija o kriminalnoj licnosti samo "radna hipoteza". mi mislimo da to cinimo po svojoj volji. ali i agresije. koji se od drugih ljudi razlikuje sklonošcu za prelazak na delo. on se trudi da to eliminiše povratkom ka . odredene su našim instinktima (nagonima). pod uticajem psihoanalize. Pinatel) se tvrdi da je koncept kriminalne licnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. intelektualne. Predmet klinicke kriminologije je prelazak na delo. kriminalna licnost se opisuje pomocu psiholoških crta licnosti koje se grupišu u centralno jezgro i varijante. koja se odnosi na istraživanje "mogucnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da ce u njoj prestupnik prestati da bude opasan. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 4. razlika je samo u stepenu ispoljavanja. sklonost ka prelasku na delo izražava takvu strukturu licnosti koja se naziva kriminalnom licnošcu. Gemellio. koji doprinosi samoodržanju i ispoljava se putem straha. 2. tehnicke sposobnosti. kako se u ovom izboru osuduje na samocu. Ali. labilnost. Medutim. a varijante se odnose na fizicke. 3. Pinatel je teoriju o kriminalnoj licnosti izložio u osam tacaka: 1. ta specificnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. 2. De Greff. Ljudskom psihom upravljaju dve kategorije instinkata: l. bekstva. iz koje proizilaze teškoce i osecanje krivice.42 U prvoj fazi naglašava se apsolutna specificnost kriminalne licnosti Lombrozo (Lombroso). 8. isticao je da. kriminalna licnost je dinamicka struktura.stanja dodao formulu o prilagodavanju. 7. koji deluje u vidu odricanja sebe samog i potpunog prihvatanja drugog. cak i radnje za koje smatramo da imaju najveci moralni znacaj. centralno jezgro upravlja prelaskom na delo. U dijalektickoj dinamici dveju kategorija instinkata. kada nešto radimo. 5. centralno jezgro obuhvata egocentrizam.

sociologija medicinskih i sudskih odeljenja namenjenih zlocincima). ali ne i društva. istraživaca. metoda za osnivanje statistike o zlocinima i zlocincima). Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika. klinickoj kriminologiji se mogu staviti odredene kriticke primedbe.44 Klinicka kriminologija osvetljava psihološka svojstva licnosti delinkventa. Szabo) i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). Svesne i voljne funkcije imaju svoju ulogu u ovom pretvaranju osecanja i ponašanja. predvida njegovo buduce ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja. Klinicka kriminologija. ali poremecaj karaktera i nedostatak inteligencije nece dozvoliti ispravljanje ponašanja i favorizovace prelazak na delo. stav javnog mnjenja u odnosu na težinu zlocina i postupanje sa Kriminologija delinkventima.drugom . ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta. stalnim porastom istraživackih instrumenata. policije. unidisciplinarnim karakterom. Univerzitetska kriminologija Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa Sabo (D.bližnjem. medicinsko-psihološko odeljenje. Univerzitetska istraživanja se karakterišu velikom raznolikošcu. dejstvo ukidanja kazni. proucavanje delinkvenata (fenomenološka i psihološka proucavanja koja se narocito odnose na nove tipove delinkvenata.1. kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slucaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoc specificnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina. ocenjuje proucavanog delinkventa. . društvene faktore i okolnosti koje uticu kako na formiranje licnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja. koji je uslovljen razvojem naucne tehnologije i metodologije. Ova istraživanja se prema shvatanju Gibens (Gibbens) odnose na cetiri grupe pitanja: proucavanje društva (nesvesno kriminalno ponašanje i neevidentirano od strane vlasti ili javnosti. odeljenja za zaštiti dece. 3. znacajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinacne pojave. proucavanje društvenih institucija (sociološko proucavanje o funkcionisanju sudova. Medutim. Univerzitetska i primenjena kriminologija 3.

kriminologija se razvija u socijalnu. Aplikativna (primenjena) kriminologija Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. ciji bi cilj bio da ucini težim izvršenje zlocina i poveca opasnost da bude uhvacen. važno je da se univerziteti opreme takvim akademskim strukturama kako bi udovoljili potrebama profesionalnog osposobljavanja i naucnog istraživanja. uticaj postpenalne pomoci na efekt tretmana). policija. Zbog toga je došlo do osnivanja istraživackih službi u ministarstvima pravde u nekim zapadnim zemljama i do dogovora sa univerzitetskim centrima za realizaciju istraživanja sa prakticnim (aplikativnim) karakterom.proucavanje kriminalnih karijera. razvijanje boljih sredstva za prevenciju. zatvorska administracija i dr.) uz naglašavanje da "cista kriminološka istraživanja" nisu u stanju da doprinesu funkcionisanju administracije pravde. kao što su: centar za izucavanje prevencije i rehabilitacije. kriminološko istraživanje ima tri funkcije: prevenciju zlocina i rehabilitaciju zlocinca. Pošto je kriminologija sastavni deo humanitarnih nauka primenljivih u pravosudnoj upravi.45 Univerzitetska (akademska) kriminologija izazvala je otpor i primedbe od strane administrativnih organa (pravosude. kontrolu kriminaliteta. Prema modelu primenjene kriminologije. Model organizacije primenjene kriminologije može doprineti razvijanju racionalnije administracije pravosuda u okviru posebnih istraživackih instituta i centara.46 3. Od deskriptivne i akademske biopsihološke discipline.2. . etiološka izucavanja nekog tipa delinkventa u odnosu na primenjeni tretman). karakteristike kaznenopopravnih zavoda i sredstva koja omogucavaju da se dobije ili izmeni ucinjena transformacija. policijski i popravni sistem. ekonomsku i politicku disciplinu sa analitickom i dinamickom tendencijom. ciji bi cilj bio da se umanji potreba i želja za cinjenjem zlocina. tipologija delinkvenata.47 centar za izucavanje celokupnog sistema pravosudne administracije (policija. u prevenciji kriminaliteta i tretmanu delinkvenata. dužina tretmana. pravosudni. koji je dao Sabo. centar za istraživanje represije i kontrola kriminalne aktivnosti. suzbijanje i kontrola kriminaliteta. proucavanje institucija za tretman (komparativno proucavanje tretmana. sudovi. Glavni cilj istraživanja je smanjenje ukupnih društvenih troškova koji prate kriminalitet.

Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naucne misli. kriminologija kao i svaka druga nauka.popravna služba itd. ona nije samo rezultat. tako i u oblasti kriminološke nauke. koja je proucavala kriminalitet polazeci od uticaja fizickih i organskih osobina coveka-delinkventa. Kleinschmidt i dr. interesovanja i mogucnosti istraživaca. Glava PRVA – Pojam. pogrešno bi bilo iskljucivo prihvatiti jedan ili drugi oblik kriminološkog istraživanja. Sem toga. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naucnih disciplina. povezati ih i usavršavati zavisno od potrebe. treba negovati fundamentalna i primenjena istraživanja. izucavana separatno. javno mnjenje neprestano ukazuje na potrebu efikasnije zaštite gradana od kriminaliteta. posebno društvenih i pravnih nauka.kriminalitet. Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. ciji bi cilj bio smanjenje troškova operacija.). cineci sistem efikasnim.kriminaliteta. Mezger. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka nezadrživo rastu finansijski troškovi namenjeni funkcionisanju sistema krivicnog pravosuda. vec proces razvoja specificnih znanja.) koja je obuhvatila kako antropološka . psihopatološka. sociološka kriminologija. Kao i u oblasti drugih nauka. bez integracije svih stecenih znanja na osnovu jedinstvenog metodološkog sistema i sa istim ciljem izucavanja. koja ce doprineti uspešnijem razvoju fundamentalnih istraživanja. cija bi dužnost bila da realizuju istraživacke poduhvate. jer se obim kriminaliteta stalno povecava u zapadnim zemljama. Exner. Tako je ista pojava .48 IV MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA 1. psihološka. povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta. Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije. biološka. Navedeni model primenjene kriminologije Sabo smatra racionalnim i prihvatljivim. predmet. Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemackoj (Lenz. pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. kriminologijom su dominirale razlicite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izucavanja . Fundamentalna istraživanja treba da otvore put primenjenim istraživanjima. Drugi nacin za realizaciju primenjene kriminologije sastoji se u postojanju istraživaca u pojedinim administrativnim službama. Medutim.

Sem toga. Keunecke. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. Kriminologija Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izucavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu. ona je grupna (pluralisticka) nauka. Wulffen. Medutim. u oblast proucavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja. odnosno nekriminalno. javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice izmedu psihološki normalne licnosti i patologije psihe. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihickih osobina coveka. doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije. Nešto kasnije u Nemackoj pocinje da se razvija kriminalna psihologija. došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke. što je stvorilo niz teškoca oko odredivanja pojma. mogu se podeliti u dve grupe. Frey. tako i psihopatološka i psihološka stanovišta. koja proucava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremecaja licnosti i kriminalnog ponašanja. Ova shvatanja. bez obzira na druga izucavanja. negativan efekat separatnog prilaženja bio je taj što kriminalni fenomen nije proucavan celovito i sveobuhvatno. Müller.proucavanja uzroka kriminaliteta. tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima licnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. Exner i dr. U okviru kriminalne sociologije izucava se društvena uslovljenost kriminaliteta. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama. da objasni kriminalitet u celosti. uslovi negativnog formiranja licnosti i drugi problemi koji su od posebnog znacaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". opšti pojam za više naucnih disciplina. koja je takode nastojala. veka. U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina. Kleinschmidt. karaktera i predmeta kriminologije i usaglašavanja na nivou naucno prihvatljivih zakljucaka. ciji su zastupnici bili lekari-psihijatri. proucavajuci psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja.) nisu saglasni u tome koje . opštu) i pojedinacnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. Prodor medicinske misli.49 Razvoj navedenih disciplina u autonomnom pravcu doprineo je rasvetljavanju kriminalnog ponašanja sa razlicitih aspekata. posebno psihijatrije. Gross. sve do prvih decenija 20. Pristalice ovog shvatanja (Grassberger. Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u licnosti delinkventa.

kriminalne biologije. kriminalna sociologija. koja se zasniva na zakljuccima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje (E. profilakse kriminaliteta i penologije. odnosno na kriminalnu etiologiju. penologije. Koncepcija kriminologije kao sinteticke nauke. kriminalne psihologije i psihopatologije. drugih pravnih i vanpravnih nauka (krivicnog prava.50 Medutim. dok preostali deo cini njen sopstveni sadržaj kao rezultat posebnog metodološkog sistema i cilja. U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sinteticka nauka. viši opšti deo krivicnog prava. kompleksna. Pluralisticko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivicnopravni pisac. delio je na pravne i nepravne. Sauer. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka plinama. antropologije. kriminalne politike. sinteticko shvatanje kriminologije. Jedan broj pisaca istice da je kriminologija grupa više nauka i to: kriminalne antropologije. iako ima vece naucno opravdanje od pluralistickog. Kriminologija u užem smislu svodi se najcešce na izucavanje individualnih i društvenih korena kriminaliteta. kriminalna profilaksa. predmet. kriminalne psihopatologije. kriminalna psihologija. Bez obzira na . kao samostalna. kriminalistika). kriminalna psihijatrija i penologija) i primenjenu (kriminalna politika. Zbog toga je. Krivicne nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivicne nauke. krivicni postupak i kriminalnu politiku.). koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivicne nauke. kriminalne politike. Mannhiem. obuhvata znanja posebnih naucnih disciplina (kriminalne antropologije. Pinatel. akademik dr Toma Živanovic. U pravne je ubrajao: krivicno pravo. kriminologija se deli na teoretsku (kriminalna antropologija. Shvacena tako. ne može da se svede samo na sintezu rezultata postignutih u drugim naukama i naucnim disciGlava PRVA – Pojam. cini se. Grispigni.discipline sacinjavaju kriminologiju. Ovo je znacenje kriminologije u širem smislu. predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralisticke nauke. Veci broj autora istice da kriminologija mora da se razvija na sintetickoj osnovi jer se sa pozicija posebnih kriminoloških disciplina ne mogu dobiti odgovori na sva pitanja koja se odnose na kriminalno ponašanje. u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju.).Ferri. sudske psihologije itd. kriminalne sociologije). interdisciplinarna nauka o kriminalitetu. krivca i krivicnu sankciju. ili sve nauke koje izucavaju krivicno delo. Niceforo. najprihvatljivije shvatanje da kriminologija. po oceni mnogih autora. Carrol i dr. formirajuci od toga deo svog sadržaja. kriminalne psihologije.

nacionalnih.teorijskog ili empirijskog. Odnos kriminologije i drugih nauka Kriminologija i krivicno pravo. kriminologija je empirijska nauka. kriminologija ima odredene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izucavanja regionalnih. 2. tako da je kriminologija teorijskoempirijska nauka. vremenskih i drugih karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave. politika suzbijanja kriminaliteta. što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zakljucivanje. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog cinjenicnog materijala o kriminalitetu. sociologija). Kriminalitet je predmet izucavanja obe nauke. jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinacno ponašanje koje ulazi u predmet izucavanja brojnih nauka i naucnih disciplina. Diferenciranje kriminološkog znanja na teorijsko i empirijsko ne oznacava svakako totalnu autonomiju jednog ili drugog.to što se kriminologija razvila iz drugih nauka. Za kriminologiju nema apsolutnog znanja . Ove nauke proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. a borba za suzbijanje kriminaliteta krajnji. smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. osnovni cilj izucavanja. njena nezavisnost je danas nesporna. penologija. sudska psihijatrija.52 Proucavajuci razvoj kriminologije kao samostalne nauke zakljucili smo da kriminologija ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina. psihologija. idu sa jednog nivoa na drugi. Krivicno pravo kao grana pozitivnog zakonodavstva je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se. Kriminologiju i krivicno pravo povezuju predmet i cilj izucavanja.51 Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi. Kao samostalna nauka. Njihov razvoj je zasnovan na medusobnoj interakciji i uslovljavanju. Sem toga. oni se stalno preklapaju. u cilju zaštite društvenog i ekonomskog uredenja odredene . Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu. krivicno procesno pravo.

53 Krivicno pravo ima za predmet izucavanja. pored ostalog. Kriminologija ima za predmet izucavanja kriminalitet kao ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. kriminologija proucava normativnu stranu kriminaliteta. Samim tim. .prava i sociologije.54 Povezanost izmedu kriminologije i krivicnog prava može se pratiti još od pojave prvih kriminoloških izucavanja u okviru nauke krivicnog prava. jer se bez poznavanja uzroka kriminaliteta ne može utvrditi potreba za normativnim regulisanjem pojedinih ponašanja kao krivicnih dela niti se može ostvariti krajnji cilj nauke krivicnog prava . Ferri) i škole društvene odbrane (Prins. krivicna dela kao kriviKriminologija cnopravne institute normativno odredene. utvrduju uslovi za primenu kazni i drugih krivicnih sankcija prema uciniocima krivicnih dela. proucavajuci krivicno delo kao društvenu pojavu. tako da je kriminologija smatrana delom krivicnopravne nauke (pojedini autori su isticali da je kriminologija "skromna službenica krivicnog prava"). Gramatika. krivicnih dela i kazni. Povezanost kriminologije i krivicnog prava ogleda se u oblasti kriminalne etiologije. Samostalnost kriminologije kao nauke bila je osporavana sve do pojave pozitivistickog pravca.suzbijanje kriminaliteta. Ideje pozitivistickog pravca (E. Prema tome. Rezultati izucavanja obeju nauka u velikoj meri su povezani i uslovljeni. koristeci znanja nauke krivicnog prava. nauka krivicnog prava bavi se na specifican nacin borbom protiv kriminaliteta. To znaci da se krivicnopravne norme objašnjavaju sociološki. sa stanovišta društvenih pojava i procesa koji ih uslovljavaju ili odreduju.države. jer savremena nauka krivicnog prava. nauka krivicnog prava mora da proucava i krivicna dela kao društvene kategorije. izlazi iz cisto pravnih okvira i primenjuje sociološki pristup. pojavne oblike i strukturu krivicnih dela prema važecim nacionalnim krivicnim zakonodavstvima. Medutim. kriminalna ponašanja za koja važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije i ona kojima se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. Nauka krivicnog prava ima za predmet izucavanja naucnu obradu krivicnog (materijalnog) prava. Zbog toga se opravdano tvrdi da je kriminologija most izmedu dva podrucja . da proširuje krug svog interesovanja na individualne i socijalne probleme koji su u vezi sa krivicnim delima kao društveno najopasnijim kažnjivim radnjama.

tako i "situaciju prelaska na izvršenje krivicnog dela". predvida sadržina i forma njihove delatnosti i regulišu krivicno procesni odnosi radi rasvetljenja i rešenja krivicnih stvari. srodne po svom predmetu i cilju izucavanja. Krivicno procesno pravo kao nauka predstavlja naucni sistem znanja o krivicno procesnom pravu kao grani zakonodavstva. Kriminologija kao samostalna nauka svojim rezultatima obogacuje nauku krivicnog prava. posebno endogene etiologije (proucavanje licnosti izvršioca krivicnog dela. koje se ne mogu razvijati niti na bazi medusobne predominacije niti izolovano jedna od druge. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Krivicno procesno pravo je povezano sa kriminalnom fenomenologijom kao delom kriminologije. Krivicno procesno pravo kao grana zakonodavstva predstavlja sistem pravnih propisa kojima se odreduju krivicno procesni subjekti. ali je ne može zameniti. u toku istrage. Saznanja iz kriminalne etiologije. psihološko. psihopatološko i medicinsko izucavanje licnosti delinkventa u svim fazama krivicnog postupka od istrage do izvršenja kazne i drugih oblika krivicnih sankcija.56 Glava PRVA – Pojam. na taj nacin što prilikom cinjenicnog i pravnog oformljenja krivicnog dogadaja. dokaznog postupka i prilikom odlucivanja krivicnog suda.Ancel). bile su sasvim suprotne navedenim shvatanjima jer su negirale samostalnost nauke krivicnog prava. ali to ne znaci da je kriminologija deo ili pomocna nauka krivicnog prava. struktura kriminaliteta). okrivljenog) koriste se u krivicnom postupku.55 Kriminologija i krivicno procesno pravo. Prema tome. naglašavajuci da krivicno pravo mora postati samo deo kriminologije. kriminologija i krivicno pravo predstavljaju dve posebne nauke. predmet.57 Kriminološka ekspertiza obuhvata socijalno. a samim tim ostvaruje krivicnopravna zaštita društva i države od kriminaliteta. Strucnjaci razlicitih nauka i naucnih disciplina primenjuju kriminološku ekspertizu u specijalizovanim ustanovama i rezultati njihove naucne analize znacajno . Shvatanja koja negiraju samostalnost i autonomiju nauke krivicnog prava i kriminologije svakako ne mogu biti prihvacena. Povezanost izmedu krivicno procesnog prava i kriminologije dolazi narocito do izražaja kroz primenu tzv. organu krivicnog postupka pružaju odredenu pomoc saznanja iz ove oblasti (pojavni oblici. Proucavanje licnosti delinkventa obuhvata kako proces "kriminalizacije"razvoj licnosti do prelaska na delo. "kriminološke ekspertize". Nauka krivicnog prava koristi rezultate kriminoloških izucavanja i istraživanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta.

da li je pismen. odnosno da li ima cin rezervnog podoficira. da li je odlikovan. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog. 255 predvidena je obaveza istražnog sudije da pre završetka istrage pribavi podatke o okrivljenom navedene u cl. ali u cl. 95 st. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog. 58/2004 i 85/2005) ne sadrži odredbe o kriminološkoj ekspertizi. predvida da ce se okrivljeni. ako i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. pitati za ime i prezime. Sada važeci Zakonik o krivicnom postupku ("Službeni list SRJ" br. gde je roden. kakvog je imovnog stanja.doprinose sagledavanju licnosti okrivljenog u krivicnom postupku. da li je. podatke o njegovom ponašanju za vreme izvršenja kazne ili druge krivicne sankcije. kada se prvi put saslušava. a ako okrivljeni još izdržava kaznu ili drugu sankciju koja je vezana za lišenje slobode – podatke o njegovom ponašanju za vreme izdržavanja kazne ili druge sankcije. po . da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivicno delo. 1 ako nedostaju ili ih treba proveriti. mesec i godinu rodenja. gde stanuje. ako nedostaju ili ih treba proveriti. ime i prezime roditelja. gde i kad služio vojsku. Istražni sudija može odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. Po potrebi. 70/2001. 286 (podaci koji se pribavljaju pre završetka istrage) se navodi da ce javni tužilac pre završene istrage pribaviti podatke o okrivljenom navedene u cl. da li je. a u cl. 89 st. Novi Zakonik o krivicnom postupku Republike Srbije58 cije je primena prema odluci Skupštine Republike Srbije odložena do 31. 68/2002 i „Sl. kad i zašto osudivan.2008. da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom organu nadležnom za poslove odbrane. kojeg zanimanja. a ako je maloletan. ko mu je zakonski zastupnik. nadimak. ciji je državljanin. kakve je škole završio. devojacko porodicno ime majke. istražni sudija ce pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. 89 u okviru odredbi o saslušanju okrivljenog. 95 st. dan.12. 1 predvida osnovna pravila saslušanja okrivljenog. javni tužilac ce. ako ga ima. maticni broj. oficira ili vojnog službenika. Za razliku od ranijeg zakonskog teksta po kome je istražni Kriminologija sudija imao ovu mogucnost. prema tekstu novog Zakona. kakve su mu porodicne prilike. godine u cl. 1 ZKP.glasnik RS” br. a ako se prema okrivljenom još izvršava kazne ili druga krivicna sankcija koja se sastoji u lišenju slobode. da li je i kad je izrecenu kaznu izdržao. U cl.

posebno utvrditi uzrast maloletnika. kao i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. kao i odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. kao i da se spreci izvršenje buducih planiranih i neplaniranih krivicnih dela.). otkrije i privede krivicnoj sankciji ucinilac. može da donese odluku o veštacenju zdravstvenog stanja. 64) da ce se u pripremnom postupku prema maloletniku. Kratko receno. svedoka. Podatke prikuplja sudija za maloletnike od roditelja ili staratelja maloletnika ili drugih lica koja mogu pružiti saznanja o odredenim cinjenicama. koja su najpodesnija da se otkrije i razjasni krivicno delo. Kriminologija i kriminalistika. specijalni pedagog) i ukoliko je potrebno.potrebi. istražnih i drugih sudskih radnji. oštecenog. nalaz i mišljenje veštaka itd. ispitace se sredina u kojoj i prilike pod kojima maloletnik živi i druge okolnosti koje se ticu njegove licnosti. Po potrebi ce se zatražiti izveštaj od organa starateljstva ili ce sudija za maloletnike zatražiti da podatke o licnosti maloletnika prikupi strucni radnik organa starateljstva (socijalni radnik. obezbede i fiksiraju svi dokazi radi utvrdivanja (objektivne) istine. Posebno su znacajne odredbe Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica koje se odnose na pripremni postupak prema maloletnim izvršiocima krivicnih dela. pronalazi i usavršava naucne i na prakticnom iskustvu zasnovane metode i sredstva. cinjenice potrebne za ocenu njegove zrelosti. Kao što krivicno procesno pravo koristi dostignuca i saznanja kriminologije. Kriminalistika je nauka koja proucava.59 Kriminalisticka tehnika proucava i primenjuje najpodesnije metode i sredstva iz oblasti prirodnih i tehnickih nauka pomocu kojih se obezbeduju i tumace tragovi i predmeti krivicnih dela (materijalni dokazi) da bi se razjasnile bitne okolnosti važne za rasvetljavanje krivicnih dela i identifikaciju ucinilaca ili drugih . stepena zrelosti i drugih svojstava licnosti maloletnika. dobijajuci na taj nacin dragocene empirijske podatke za fenomenologiju i etiologiju kriminaliteta. to je nauka o taktici. tehnici i metodici operativnih. kao i o sprecavanju kriminaliteta. pored cinjenica koje se odnose na krivicno delo. tako i kriminologija koristi materijale primenjenog krivicno procesnog prava (sudske spise u kojima se nalaze zapisnici o ispitivanju okrivljenog. Zakon predvida (cl. pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi.

shvatanja.60 Pored navedenih shvatanja. prerušavanja. vec utvrduje materijalne cinjenice i dokaze važne za krivicni postupak. prilikom otkrivanja krivicnih dela i njihovih izvršilaca. navike. razrešenje. za razliku od kriminologije. sredstva dogovaranja. strucna znanja. Glava PRVA – Pojam. Prema shvatanju Vodinelica i Aleksica. Predmet njenog opisivanja je tehnika i taktika izvršenja krivicnih dela (kriminalna morfologija . ne ulazi u naucno proucavanje i analizu kriminaliteta kao masovne društvene pojave. koristi saznanja kriminologije o pojavnim oblicima. Seelig. Kriminalistika omogucava utvrdivanje pravno relevantnih cinjenica u krivicnom postupku što koristi kriminologiji prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. sujeverje. za razliku od kriminalisticke taktike koja se odreduje kao opšti deo kriminalistike. Veliki broj sovjetskih kriminalista zastupa tezu da je kriminalistika pravna nauka. kao sastavni deo kriminalistike. strukturi. predmet. njihova moralna shvatanja. izucava i usavršava sva pravila i razne metode koje služe otkrivanju i razjašnjavanju izvršenih i sprecavanju buducih krivicnih dela. nacin izvršenja. Kriminalisticka metodika proucava metode i pravila za otkrivanje. strucna znanja. psihologiju i tipologiju ucinilaca krivicnih dela. koja prikuplja i sistematiše pojavne oblike kriminaliteta i forme života prestupnika. a postoje i mišljenja (Grassberger. žargon. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Postoje razna shvatanja o prirodi kriminalistike. kriminalistika. situacionim okolnostima i ostalim . nacin života.tipovi i organizacije prestupnika. obicaje. dovodi do njene uloge kao pomocne discipline za kriminologiju. veštine. lažna imena itd. S druge strane. presudivanje i sprecavanje odredene vrste krivicnih dela. postoji i shvatanje da je kriminalistika dopunska kriminološka disciplina koja.).lica (žrtve).61 Povezanost izmedu kriminologije i kriminalistike uspostavlja se u okviru krivicnog postupka. Niceforo) da je kriminalistika kriminološka pomocna nauka. veštine. Aleksic istice da kriminalna fenomenologija. nacin njihovog života i mišljenja. Kriminalisticka taktika proucava oblike krivicnih dela. Smatra se posebnim delom kriminalistike. jer je kriminalisticki naucno istraživacki rad sastavni deo naucne kriminologije. a nisu tehnicke prirode. obicaji. u okviru kriminalistike izdvaja se kriminalna fenomenologija. Istice se da je kriminalistika nepravna nauka i da ima iskustveni (empirijski) karakter.

politika suzbijanja kriminaliteta je naucna disciplina jer se bavi naucnim ispitivanjem. preventivni planovi i programi).63 Ukoliko se kriminologija i politika suzbijanja kriminala posmatraju kao samostalne nauke. jasno je da je teško zamisliti postojanje politike suzbijanja kriminaliteta kao naucne discipline i prakticne delatnosti bez njenog oslanjanja na kriminologiju. koristi kriminologiji prilikom fenomenološkog i etiološkog izucavanja kriminaliteta. usavršavanjem krivicnog prava i svih drugih sredstava za suzbijanje kriminaliteta. Politika suzbijanja kriminaliteta obuhvata. što je smatramo prihvatljivije. Tesna povezanost izmedu kriminologije i kriminalne politike uticala je na još uvek ispoljenu težnju da se kriminalna politika zadrži pod okriljem kriminologije. pored krivicnog zakonodavstva i njegove primene (kriminalna politika u užem smislu). Kriminalna etiologija. kao i saznanja o delovanju kriminogenih faktora. Isto tako. 62 S obzirom na ovako odreden pojam politike suzbijanja kriminaliteta.karakteristikama kriminaliteta. Poznavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja. Kriminologija i politika suzbijanja kriminaliteta. S druge strane. poznavanje kriminalno politickog vrednovanja (kaznena politika. rezultati empirijskih istraživanja kriminalne fenomenologije i kriminalne etiologije predstavljaju polaznu osnovu za kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja. Ona je pre svega prakticna delatnost jer je njen krajnji cilj što efikasnija zaštita odredenih vrednosti i dobara u jednom društvu od društveno opasnih ponašanja. Penologija je usko povezana sa kriminologijom. strukturi i dinamici kriminaliteta. Znaci. vrednovanjem. kao i prognoziranja buduceg kriminalnog ponašanja. Istovremeno. Kriminologija i penologija. kao deo kriminologije. društvena prevencija) i instrumenata za vodenje kriminalne politike (krivicne sankcije. . potrebno je prilikom izbora metoda i sredstava za sprecavanje kriminaliteta. Politika suzbijanja kriminaliteta ili kriminalna politika u širem smislu definiše se kao racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta. njihova povezanost se narocito ispoljava u oblasti kriminalne etiologije i socijalne prevencije. kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja nisu moguca bez saznanja fenomenoloških karakteristika o obimu. sva druga sredstva koja se u nekom društvu koriste u suzbijanju kriminaliteta. pruža važna saznanja politici suzbijanja kriminaliteta o uzrocima i uslovima koji dovode do kriminaliteta i kriminalnog Kriminologija ponašanja. odnosno naucne discipline.

nauka o kaznama) bila je najpre definisana kao naucna disciplina koja se bavi naucnim proucavanjem kazni. njihovom primenom i njihovim dejstvom (nemacki teoreticar Frans Liber 1848). grupno savetovanje). Penologija (poena . kazna.tako da su pojedini autori smatrali da je penologija deo kriminologije primenjena kriminologija.lat. primeni pojedinih oblika tretmana (grupna psihoterapija. izucavanje formalnog mehanizma i mera zavodskog karaktera i njegovog uticaja na resocijalizaciju.grc. Na taj nacin teorijska znanja i empirijska istraživanja kriminologije nalaze znacajnu primenu u penološkoj praksi prilikom ispitivanja. Takode je znacajan doprinos kriminoloških izucavanja sociološkom i psihološkom izucavanju osudenicke zajednice. organizovanju i pružanju postpenalne pomoci. izucavanje licnosti osudenih lica i njihove klasifikacije u ustanovi. Ipak. odnosa medu osudenicima i njihovih veza i stavova prema formalnom sistemu. ispitivanje funkcije postojecih sankcija u resocijalizaciji osudenika. logos . kao i druga pitanja koja su od znacaja za postizanje uspeha u prevaspitavanju. S druge strane. penološka praksa pomaže kriminologiji da dode do znacajnih saznanja o uzrocima kriminalnog ponašanja i da proveri postavljene . dok se fenomenološka saznanja o kriminalitetu odredenih kategorija (tipova) delinkvenata neposredno primenjuju u fazi izvršenja krivicnih sankcija i postupanja sa tim licima. utvrdivanju njenog uticaja na proces resocijalizacije i sagledavanju odnosa izmedu formalnog i neformalnog sistema u penitencijarnoj ustanovi. primenu mera postpenalne pomoci i drugih oblika vaninstitucionog tretmana. primenu tretmana. izbora korekcionih metoda i tehnika tretmana. nauka. vecina autora smatra penologiju posebnom naucnom disciplinom koja ima svoj predmet izucavanja i primenjuje odgovarajuce metode za izucavanje tog predmeta.64 Danas je zastupljeno šire shvatanje penologije po kome penologija predstavlja naucnu disciplinu koja obuhvata izucavanje raznih penitencijarnih sistema.66 Odredivanje odgovarajuceg tretmana (individualizacija tretmana) prema osudenom licu u penološkoj praksi moguce je jedino ako se prouci licnost delinkventa i saznaju uzroci njegovog kriminalnog ponašanja. 65 Povezanost kriminologije i penologije narocito se ispoljava u oblasti kriminalne etiologije. posmatranja i klasifikacije osudenih lica.

svedoka. psihicka zbivanja i njima odgovarajuca ponašanja ucesnika krivicnog postupka (okrivljenog. pri cemu se neke od njih (posmatranje. Predmet izucavanja psihologije krivicnog postupka su psihološke osnove i manifestacije kriminaliteta. Odnos psihologije krivicnog postupka prema kriminologiji je najizraženiji kada su u pitanju subjektivni uzroci kriminaliteta vezani za psihološke osobine i crte licnosti delinkventa (endogena etiologija). svest. namera. Kroz penološku praksu kriminologija sagledava Glava PRVA – Pojam. motiv. branioca. merenje.67 U okviru sudske psihologije razlikuje se psihologija krivicnog postupka kao najobimniji i najznacajniji deo sudske psihologije. psihološke pojave kod žrtve krivicnog dela. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka da li se primenjuju odgovarajuce metode resocijalizacije i u kojoj meri je neadekvatan tretman delinkvenata uzrok recidivizma kao posebno društveno opasnog oblika ispoljavanja kriminaliteta. nehat. cilj. veštaka. uz narocito obracanje pažnje na razvoj licnosti i prelazak na delo. odgovornost.hipoteze u praksi prevaspitanja. uporedenje. zapisnicara. psihicka zbivanja prilikom preduzimanja od strane organa unutrašnjih poslova onih mera koje cine tzv. Sem toga. pretkrivicni postupak (psihologija pretkrivicnog postupka). pa uopšte i za uspešnu primenu prava. predmet. psihološke pojave kod lica lišenih slobode (zatvorska psihologija) i objašnjenja psiholoških pojmova iz krivicnog zakonodavstva (krivicno-pravna psihologija: vinost. eksperimenti) primenjuju na populaciji koja se nalazi u penitencijarnoj ustanovi. psihološki problemi u vezi sa kaznom i njenom svrhom). volja. navike. tumaca. opasno stanje. Sudska psihologija u užem smislu je naucna disciplina koja proucava psihologiju pojedinih procesnih ucesnika i psihološki razvoj sudskog postupka kao celine. sudije porotnika) i razvoj tog postupka kao celine. prikupljanje cinjenica o kriminalnom ponašanju u okviru kriminoloških istraživanja vrši se razlicitim metodama. sklonosti. osecanja. Zbog ove povezanosti u literaturi se ponekad sudska psihologija ili psihologija krivicnog postupka smatra "dopunskom . sudije. umišljaj. Kriminologija i sudska psihologija. Sudska psihologija u širem smislu je nauka koja se bavi proucavanjem svih psihickih zbivanja cije je upoznavanje korisno za uspešno vršenje pravosudnih funkcija.

uzroci prirodnih obolenja i prirodne smrti. pored ostalog. ukazuje na moguce uzroke. odnosno. a narocito za potrebe krivicnoprocesnog i gradanskoprocesnog prava. nacina i sredstava izvršenja krivicih dela (na primer. U kriminologiji postoji teorija etiketiranja (žigosanja) po kojoj jedno lice postaje zlocinac zato što ga društvo za takvog proglašava.69 Sudska psihijatrija proucava licnost. znaci da psihicka zbivanja kod ucesnika krivicnog postupka imaju veliki uticaj na ovaj navodni nacin kriminaliziranja. koga takode proucava kriminologija kao izvršioca krivicnog dela. Saznanja iz sudske medicine koriste kriminologiji narocito prilikom empirijskog izucavanja pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta. nozologije . predlaže i preduzima odgovarajuce preventivne mere i aktivno ucestvuje u lecenju. etiketira. bavi se dijagnostikom lica koja su predmet pravosudnog postupka. Sudska medicina se odreduje kao specijalna grana medicine ciji je osnovni zadatak da vrši analizu i utvrduje odredene promene koje su nastale u vezi sa oštecenjem zdravlja i organizma i da ove promene tumaci za potrebe pojedinih grana prava. koja istražuje. Psihologija krivicnog postupka proucava. teratologije .razni oblici nakaznosti i smrt usled toga). Pošto se to cini kroz sudski postupak. psihologiju okrivljenog. sudska psihijatrija proucava i probleme kriminalnog ponašanja osoba iz mentalno obolele populacije. U novijoj kriminologiji pojavio se još jedan oblik povezanosti izmedu ovih naucnih oblasti.kriminološkom disciplinom" (Milutinovic). Kriminologija Sudska psihijatrija je specijalna naucna grana psihijatrije koja obraduje i proucava problematiku duševnog zdravlja za potrebe pravne teorije i pravosudne prakse. obraduje i tumaci nenormalne duševne pojave i delatnosti nenormalnih ukoliko su od znacaja za odnos duševno nenormalnog prema normama pozitivnog prava. rehabilitaciji i resocijalizaciji mentalno obolelih izvršilaca . njihovim poslovnim sposobnostima. kod krivicnih dela protiv života i tela koriste saznanja iz traumatologije povrede i nasilna smrt usled povreda. Sem toga. stigmatizira.68 Kriminologija. sudska medicina i sudska psihijatrija. koja se kao subjekt pojavljuje u krivicnopravnoj i gradanskopravnoj praksi. kao i njihovim sposobnostima rasudivanja i odlucivanja. Za sudsku psihologiju postoji i naziv forenzicna psihopatologija koja se definiše kao primenjena nauka.

_ Problem odredivanja pojma kriminlogije povezan je sa odredivanjem sadržaja njenog predmeta.70 Kriminologija koristi saznanja sudske psihijatrije narocito u etiološkom delu prilikom proucavanja uticaja mentalnih poremecaja i bolesti na kriminalno ponašanje. dinamika. opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. obim. može se posmatrati kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna pojava. nacinu. Za forenzicnu analizu i utvrdivanje forenzicnog znacaja pojedinih društvenih oboljenja i poremecaja. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka SAŽETAK _ Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka. društvena kontrola. kao i prilikom izucavanja uzroka pojedinih devijantnih ponašanja. sudskoj psihijatriji izucavanja iz oblasti etiologije pomažu prilikom objašnjenja duševnog stanja delinkventa. zbog cega sudska psihijatrija koristi saznanja o obimu. struktura. sredstvima izvršenja krivicnog dela. kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. delinkvencija) kao individualna i društvena pojava. narkomanija. pa se razlikuju makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu). S druge strane. prognoza kriminalnog ponašanja. tendenciji kretanja kriminaliteta. kao predmet kriminološkog izucavanja. _ Kriminologija se može definisati kao samostalna. distribuciji kriminaliteta po polu i starosti. sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. neophodno je poznavati i fenomenološke karakteristike kriminaliteta. ali jedna precizna. Zavisno od stava autora prema navedenim pitanjima. _ Kriminalitet.krivicnih dela u okviru mera bezbednosti medicinskog karaktera. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). _ Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja. prevencija. što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. kao i stepenom njene samostalnosti u sistemu nauka. uslovi i uzroci kriminaliteta. Zavisno od stava pojedinih autora. licnost kriminalca. predmet. sve definicije pojma kriminologije možemo podeliti na uže i šire. samoubistva i njihove povezanosti sa kriminalitetom. prestupništvo. Glava PRVA – Pojam. predmetom kriminologije se obuhvata: kriminalitet (zlocin. pa se zavisno od . razlicitim ideološkim koncepcijama i pristupima u proucavanju prirodnih i društvenih pojava. strukturalne promene. interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. mestu. metodima koji se koriste prilikom proucavanja tog predmeta. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci-opšti i neposredni. kao što su alkoholizam. vremenu. teorijsko-empirijska. strukturi. represija. _ Sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi.

u gradovima i selima. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne.toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. univerzitetska i primenjena kriminologija. neposredne uzroke. _ Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). kulturnih. koji predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. krajnji proizvod procesa krivicnog zakonodavstva. Opšta kriminologija ima za predmet sredivanje. posebne. Osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava su: obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. _ Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju sva ponašanja koja odstupaju od pravnih. uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih . individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima) kojim se Kriminologija povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. moralnih. _ Uže pravno definisanje odreduje kriminalitet kao ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih ne samo legalnih normi ponašanja. kao i regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. opšta i klinicka kriminologija. odnosno društvenog kriminaliziranja (krivicnopravnih reakcija). struktura i strukturalne promene kriminaliteta. kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu. _ Postoje tri podele kriminologije: kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija. pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta treba razlikovati: kriminalno ponašanje (pojedinacno. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore).. dok šira pravna definicija pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. dinamika kriminaliteta. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). _ Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. i. u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite.

12. tj. 3. 5. Navedite osnovna pitanja koja razmatra i proucava kriminalna fenomenologija. ali ne i društva. 7. Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika. sociologija). a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod. sudska psihijatrija. problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1. Objasnite odnos kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave. _ Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. Objasnite uže i šire krivicnopravno definisanje kriminaliteta. specijalizovanih kriminologija.kriminoloških nauka ili posebnih. kao i njihovo sistematsko izlaganje. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauka koje takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. Klinicka kriminologija predstavlja jedan kriminološki pravac. potrebno je posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. psihologija. _ Kriminologija kao samostalna nauka ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina koje proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. penologija. istraživaca. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka kriminologije su: opasno stanje. pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. politika suzbijanja kriminaliteta. sociološka kriminologija. 8. Navedite uže i šire definicije pojma kriminologije. Šta znaci odredivanje predmeta kriminologije? Objasnite. Lagaš) definisali kriminalitet? 6. psihopatološka. . za razliku od opšte kriminologije. Feri. U cemu se sastoji kritika socioloških definicija? 11. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke Glava PRVA – Pojam. Od cega zavisi odredivanje pojma kriminologije? 2. Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. krivicno procesno pravo. Szabo-a i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. Dirkem. uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". koji se. Navedite podele kriminologije. Kako se dele sociološke definicije kriminalnog ponašanja? 9. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka. Na cemu se zasnivaju sociološke definicije kriminaliteta? 10. _ Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa D. Kako su pojedini kriminolozi (Garofalo. 4. predmet. biološka. sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju. psihološka. Navedite razlicita shvatanja predmeta kriminologije.

R. F. str. J. (1974) Savremena buržoaska kriminologija. kriminalistike. Titograd: Univerzitet "Veljko Vlahovic". 8 Obeležje ovih shvatanja je opisivanje opšteg kriminaliteta kao i pojedinacnih delikata kroz naucno izucavanje pojedinih slucajeva i šire studije (Keiser. (1960) La Criminologie. (1938) The Rules of Sociological Method. Müller. 34. U cemu je znacaj proucavanja obima. cit. kriminologija je teorijska nauka (opšta kriminologija) odvojena od krivicnog prava. strukture i dinamike kriminaliteta? 14. E. (1987) Kriminologie. Verlag C. W. J. 3 Topinard. II izdanje. Rijeka: Liburnija. Koje cetiri grupe pitanja izucava univerzitetska kriminologija? 19. Z. ali i primenjena. 9 Tahovic. (1895) L Homme criminel. predmet. Institut za kriminologiju http:/www. str. str. (1879) Antropologie. 4 "Pošto mi kriminalitetom nazivamo svako kažnjivo delo. M.com Glava PRVA – Pojam. 22 13 Acimovic. Šta izucava opšta. J. (1948) Kriminologija. Koja osnovna pitanja obuhvata klinicka kriminologija? 18. 20). ukljucujuci izvore referenci. vesti.cam.HTM _ The Reference Desk website . (1990) Kriminologija. Beograd: Odbor za objavljivanje predavanja na Pravnom fakultetu. 13. Ž. Beograd: Savremena administracija.ac. 10 Šeparovic.3oup. (1988) Psihologija zlocina i sudenja. Paris: Spes. Kakvo je shvatanje kriminologije zastupao Toma živanovic? 22. Paris. prema Gassin. str. 1 2 . Berlin. (1981) Kriminologija i socijalna patologija. Th. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka NAPOMENE Gassin.Kriminologija 13. Odrediti odnos kriminologije sa drugim krivicnopravnim naukama i drugim naukama. 14 Milutinovic. Dalloz: Paris. 12 Pešic. a šta klinicka kriminologija? 17.(informacije o razlicitim izvorima. Pinatel. 7 E. Izdatelstvo Moskovskogo univerziteta. cit. 13.35.co. Durcheim. P.uk/crim/CRIMLINK. 11 Horvatic. de Greff smatra da "kriminologija treba prvenstveno da se bavi delinkventom jer. G. U cemu se sastoji uloga aplikativne kriminologije u kriminalnoj politici? 20. (1990) Criminologie. str. (1981) Elementarna kriminologija. de Greff (1954) “La double irientation de la Criminologie” in Travaux de la Semaine internationale de Strasbourg. Zagreb: Školska knjiga.: Criminologie. Beograd: Savremena administracija. prakticna nauka (klinicka kriminologija) koja se sastoji iz multidisciplinarnog pristupa pojedinacnom slucaju radi tretmana delinkventa i prevencije recidiva. Seelin. istovremeno nailazimo na problem". 8-9. 6 Lombroso. Karlsruhe. (1973) Kriminologie. M. R. New York: Walter de Gruyter. 1. tako definisan kriminalitet postaje predmet specijalne nauke – “kriminologije". penologije. The Free Press 5 Sauer.law. E. Glencoe III.refdesk. (1989) Kriminologija. Koja osnovna pitanja razmatra kriminalna etiologija? 15. Zagreb: Pravni fakultet. kada njega sretnemo. V. statisticke podatke i informacije kategorisane po subjektima) www. str. str. C. str. str. Paris: Alcan. KLJUCNE RECI kriminologija kriminalna etiologija kriminalitet opšta kriminologija devijantna ponašanja klinicka kriminologija društvene devijacije krivicno pravo kriminalna fenomenologija KORISNE INTERNET ADRESE _ Britanski casopis za kriminologiju www. prema Kuznecova.uk/crimin _ Univerzitet u Kembridžu. N. F. H. Kako je tekao razvoj kriminologije kao smaostalne nauke? 21. Berlin. (1950) Kriminologie als reine und angewandte Wissenschaft. Po Pinatelu. 3. Ko je izvršio podelu kriminologije na opštu i klinicku? 16. 15 Schneider.

M. U važecem krivicnom zakonodavstvu kod nas mogu se kao kažnjive radnje odrediti: krivicna dela. R: op. Berlin: Mezner Verlag. 29 Veza izmedu kulture i društvene strukture s jedne i licnosti i ponašanja s druge strane. slavni i zanimljivi slucajevi" u 20 svezaka i time zapoceo objavljivanje brojnih knjiga koje su se bavile slucajevima zlocina. str. T. (1945) Criminology and Penology. 28 Gillin. Beograd. i 1913. Henting razlikuje pojam uzroka od pojma uslova... 20 Henting. cit.. 3. U Engleskoj. 25 Avanesov.: op. str. M.. Ova serija slucajeva nastavljena je pod nazivom " Pitaval der Gegenwart" . s. (1972) Human deviance. i 1810. cit. 22. potice iz francuskog krivicnog zakonodavstva 1791. 9. 1963. disciplinske povrede radne dužnosti. 144. 7 18 Pristalice bio-socijalnog pravca u kriminologiji. 1976. Rot..: Pravci kriminalne psihologije. (1981) The principles of Criminology. str. 34 Milutinovic. Heaton. I. krade. cit. 14-15. (1989) Osnovi socijalne psihologije.Gassin.: op. prema Acimovic. Stanciu. str. ostvaruje se. cit. prema Acimovic. str. str. 27 Schneider. Socijalizacija u 16 17 Kriminologija svakom društvu znatnim delom se sastoji u usvajanju odredenog nacina ponašanja onoga koje se od strane društva ocekuje i onih koji imaju odredene pozicije i funkcije. Razlikovanje drugih kažnjivih radnji. Macmillan Press LTD. J. str. str. prema Lange. T. R. 30 Lawson.: op. (1989) Crime and Society. cit. 33 Lange. R. E. Savremena administracija. 19 Laignet-Lavastine. kroz položaje koje pojedinci zauzimaju u društvu i kroz ponašanja koja se vezuju uz odredeni položaj."Novi Pitaval" u izdanju Julius Hitzig i Georg Hearing. predstavlja primer brižljivih i pouzdanih izveštaja o zlocinima. F. 3 ed. Hentiga o psihologiji pojedinih delikata .. N. Boston:Allyn and Bacon. vec i na medicinskom fakultetu. 255..: op. social problem and social control. kakve poslove obavljaju i kakvo se ponašanje od njih ocekuje. objavio u Parizu delo "Poznati. 24 Seelig. cit. Moskow: Progress publishers. Ovde treba pomenuti i monografske radove Hans v. J. cit. nemacki i latinoamericki autori. G. str. španski.: Zlocin-uzroci i uslovi. am M. L. prvenstveno francuski. Smatra se da kažnjive radnje predstavljaju svako protivpravno ponašanje (cinjenje.: op. R. 11. a pod uslovom "prilike ili dopunske stimulanse koji dozvoljavaju da se osvetli jedan elemenat šanse koji ima svoje vrednosti u etiologiji .Francuska" Maximilijan Jacta. 35 Na III Medunarodnom kongresu UN uzrok je definisan kao "neophodan uslov bez koga se izvesno ponašanje ne bi ispoljilo". 11. H... 22 Meier. U Francuskoj je poznata zbirka "Veliki procesi u istoriji" Henri Robert-a i "Poznati krivicni procesi . H.: Lehrbuch der Kriminologie.(1970) Das Rätsel Kriminalität. R. Beograd: Savremena administracija. v (1959). 21 Lemert. 50-51. Sarajevo: Veselin Masleša. cit. Meier. 9-10. kada je bila usvojena trojna deoba na zlocine. U razlicitim društvima mogu se razlikovati kategorije stanovništva koje imaju razlicite funkcije i položaje u društvu i od kojih se zahteva i ocekuje odredeno ponašanje. prestupe i istupe.: op. M. razbojništva. 68. Graz."Pitaval sadašnjost" od Franka Rochera i Schmidt-a 1903.. prekršaji. 26 Meier. str. cit... New York. Ljudi se u svakom društvu ponašaju vodeci racuna o tome kakav položaj zauzimaju. (1999) Crime and Deviance. R. Kienreich. str. zbirka "Zapažena britanska sudenja" (The Notable British Trials) sa više od 80 knjiga. V.ubistva. str. 39-40. Nemacka zbirka slucajeva nosi naslov "Der neue Pitaval" . 64-65. (1987) Psihologija zlocina i sudenja. pored krivicnuih dela. 31 Francuski pravnik Francios Gayot de Pitaval je 1734.161. str. prema Gassen: op. Pravne nauke i kriminologija se predaju ne samo na pravnom. cit. podrazumevajuci pod uzrokom "agens koji svojom pojavom odreduje nastupanje neke nove sile ili novog predmeta".. italijanski. cit. 32 Milutinovic. privredni prestupi. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. str. cit. VIII izdanje. necinjenje) za koje po važecim propisima odredene države nadležni organi mogu izreci neku sankciju. smatraju kriminologiju socijalno-prirodnom naukom. M. 23 Pojam kažnjivih radnji širi je od pojma krivicnog dela. izmedu ostalog. str. Oni odvajaju kriminologiju od krivicnog prava.

: op. 147-150.: op. N. 3. str. str. str.. a u novije vreme se pod klinikom podrazumeva mesto ili organizacija u koju dolaze lica za individualne dijagnoze i lecenje nekog fizickog ili mentalnog poremecaja uz neposredno proucavanje individue kao jedinstvene celine. 6.. Ž. 419. 58 „Službeni glasnik Republike Srbije” br.. str.. 40 Canepa. op.: op. cit. Beograd: Naucna knjiga. Cit. str. str. 53 Srzentic. cit. 67 Acimovic. 419. Montreal: Bibliothêque Criminologique.: op. 32.. 39 Di Tullio. H. cit. D. II izdanje. Paris. (1986) Sudska psihijatrija. 2. Lj. M. str. (1973) “Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata”. Skalar. G. (1980) Uvod u psihologiju krivicnog postupka. Beograd: JRKKP. M. str. 1. odnosno posle kalkulacije u vezi sa visinom odnosno strogošcu zaprecene kazne i koristi od izvršenog krivicnog dela. str. na nastavu uz bolesnicku postelju (grcki . na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke. 49 Milutinovic.. 44 Milutinovic. Z. 48. 107. M. (1976) Pravci kriminalne psihologije. M. str. 37. Z. M. 61 Milutinovic. Presses Universitaires de France. 38 Pojam "klinickog" ima starije i novije znacenje. 51 Avanesov. M. str. Normandeau. str. C. str. 139. . 70 Krstic. Beograd: Savremena administracija. Cit. K.: op. M. (1985) Penologija. M. 117. 56 Stevanovic. B.: op.. J. 38. M. 57 Vodopivec. cit. cit....: op. (1960) Sudska psihopatologija.... (1988) Penologija.: loc. 82. 39-43. M. Glava PRVA – Pojam. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 62 63 Stojanovic. Beograd: Naucna knjiga. 55 Milutinovic. 13-14.: op. 81. M. 25. (1988) Krivicno procesno pravo SFRJ. 9. 46 Szabo. (1986) Krivicno pravo SFRJ. 14. M. Lazarevic. cit. Ili.. Beograd: Savremena administracija. cit. str. 46/2006 59 Vodinelic. te da. 13-20. 41 Više o klinickom metodu videti u odeljku o metodologiji. (1978) Criminologie et politique criminelle. 23-24. Bavcon. 66 Arnaudovski. 48 Milutinovic. J.: op. Kriminologija 35 Glava druga METODE KRIMINOLOGIJE I OPŠTE NAPOMENE O METODU Pod metodom se uobicajeno podrazumeva nacin na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proucava. J. str. str. V. cit.. 52 Milutinovic. Ž.. str. cit. 47 Cesto je isticano da se potencijalni ucinilac najcešce ne odlucuje na vršenje krivicnog dela posle razumnog odmeravanja razloga "za" i "protiv". 36 Pinatel. drugim recima i nešto preciznije. D. G. str. Stajic. 65 Milutinovic. Lj. (1988) Penologija. Beograd: Naucna knjiga. Novi Sad: Pravni fakultet. M. str. Milutinovic. 68 Acimovic. (1971) Aktuelni problemi primenjene kriminologije.. Milutinovic. str. 113-114. str. cit. (1976) Kriminalistika. III izdanje. 50 Milutinovic.kliné). 99. A. op. 42 Canepa. . str. M. B. str. prema Acimovic. cit. Gornji Milanovac: Privredna štampa. Ranije se smatralo da je "klinicko" sve što se odnosi na kliniku. Beograd: Savremena administracija. 43 Pinatel. 3. cit. Leblanc. str.kriminaliteta". cit. 19. cit. prema Stojanovic. 54 Horvatic.: op. op. (1967) Principes de Criminologie Clinique. str. G. Lj. Bibliothéque de Psychiatrie. cit. 69 Jevtic. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga.. str. 18. D. str. to je postupak kojim se. cit. str. str. str.. A. Centar za izdavacku delatnost.: op.. str. Beograd: Savremena administracija. 46. M. to je sa opasnošcu da bude otkriven. (1987) Kriminalistika. cit. M. 60 Aleksic.. str. D. br.: op. op. V. Kobal. prema Acimovic. str.. 3. ako uopšte sa necim kalkuliše. v. 5. predmet. Pravni fakultet. 64 Atanackovic. JRKKP. Henting. 3-25.: op. (1991) Politika suzbijanja kriminaliteta. cit. Skopje: Univerzitet "Kiril i Metodij". Beograd: Savremena administracija. cit. 3. (1984) Kriminalna politika. 55. Beograd: Savremena administracija. 45 Szabo. 47.. 37 Pinatel..

dolazi do daljeg. Iz ovih karakteristika kriminologije proisticu sledeca obeležja metoda koje koristi: _ prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. _ fundamentalna i primenjena istraživanja.1 U tom smislu pravi se razlika izmedu metoda (u užem. . kriminalitetu. kao i druge društvene nauke. delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori).5 Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. Glava DRUGA – Metode kriminologije 36 Medutim. II KARAKTERISTIKE KRIMINOLOŠKOG METODA Osnovna obeležja kriminološkog metoda proisticu iz odredenja pojma i predmeta kriminologije. koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. Pri tome. _ prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih procavanja. a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke.2 odnosno kao skup konkretnih postupaka koji omogucavaju organizovano prikupljanje podataka o kriminalitetu. U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja. znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specificne postupke i materijalna sredstva uz pomoc kojih se otkrivaju one osobine predmeta cije saznavanje predstavlja cilj naucnog istraživanja. 4 Takode. uobicajenom. tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. kako pojedinacne slucajeve kriminalnog ponašanja. ona te metode prilagodava izucavanju sopstvenog predmeta. _ korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takode su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama.3 U proucavanju svog predmeta kriminologija se. primenom metoda društvenih nauka u identicnom obliku. s obzirom na specificnost svog predmeta. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. akademski i primenjeni karakter kriminologije. kao i predmet njenog proucavanja koji obuhvata. Pri tome. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. od posebnog znacaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinarni. smislu) kao planiranog nacina proucavanja i tehnike istraživanja shvacene kao sredstvo koje pomaže ili omogucava to proucavanje. potpunijeg znanja. _ komparativni metod. kriminologija je stvorila sopstveni metodicki sistem.

_ korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. izmedu covekove prakticno-culne i teorijsko-misaone delatnosti. s jedne strane._ proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. induktivno deduktivne i drugih metoda izvršila njihovu naucnu interpretaciju i objašnjenje. ona mora imati u vidu da stvarno ljudsko saznanje nije ni prosto odražavanje pojavnih cinjenica niti prosto ispredanje cistih misli. Prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje S obzirom na to da je kriminologija teorijsko-empirijska nauka. s druge strane. ona u svom proucavanju polazi od empirijskog cinjenicnog materijala . nego je to složen dijalekticki proces koji se odigrava u mnogobrojnim i raznovrsnim interakcijama. i empirijskih cinjenica.6 2. Dok su teorijska logicka i matematicka saznanja u svojoj osnovi i pretežno misaona. teorija se uvek odnosi na odredenu vrstu cinjenica. Cinjenice se utvrduju i tumace sa odredenog teorijKriminologija 37 skog stanovišta. zbog cega se stara teorija mora izmeniti ili zameniti novom teorijom. dotle društveno-naucna. Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka. odnosno pojmova i stavova. 1. Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za . _ kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti.da bi na osnovu njih. primenom analitickosinteticke. Ljudsko saznanje se krece od neposrednog posmatranja ka apstraktnom mišljenju i od ovoga natrag ka praksi. u našem slucaju kriminološka saznanja imaju izrazit empirijsko-teorijski karakter. Pri tome.dakle od prikupljenih podataka o izvršenim krivicnim delima i delinkventima . Ovaj karakter je posebno izrazit u odnosu izmedu teorije. izmedu subjekta i objekta saznanja. a otkrice novih aspekata vec u izvesnom stepenu poznatih cinjenica kao i otkrice potpuno novih cinjenica nužno dovodi do protivurecnosti sa dotad važecom teorijom. izmedu percipiranja i mišljenja. kao i u dijalektickom jedinstvu teorije i prakse naucnog saznanja. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva razlicita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje. tj.

a to se cesto i cini. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi. Pocinje se sa opservacijom cinjenica koja. ciji cilj je saznavanje odredene pojave. Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojecih saznanja o pojavi . može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinacna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra. Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove cinjenice radi verifikacije hipoteza. Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja. odnosno odredene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt). s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojecih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava. odnosno njene zamene drugom. tj. efikasnijom. Za razliku od fundamentalnog istraživanja.10 Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji podrazumeva uspešno sprovodenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). opažanje).7 Naime. kada je u pitanju kriminologija. dijagnosticiranje nedostataka mere i upucivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere.cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži otvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvarnosti. menjanje i usavršavanje postojeceg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta. Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednicki svim društvenim naukama.9 Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji. na drugoj strani. cilj primenjenog istraživanja je akcija.8 U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) cinjenica. metod istraživanja u empirijskim naukama pociva na sledecim etapama: opservacija (posmatranje. kada se istražuju numericki izrazi cinjenica i njihova zajednicka obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu).

pretkriminalne i kriminalne situacije. vec je. Pri tome je neophodno voditi racuna o jednom od osnovnih metodoloških pravila koje je postavio Pinatel . Ta kriminalna ponašanja se u vecoj ili manjoj Glava DRUGA – Metode kriminologije 38 meri medusobno razlikuju kako po svojim pojavnim oblicima tako i po svojim neposrednim uzrocima. cije proucavanje predstavlja predmet kriminologije. Stoga je moguce razlikovati metode izucavanja pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja (kvalitativne metode) i metode izucavanja kriminaliteta kao masovne pojave (kvantitativne metode). izmedu licnosti i globalnog društva. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem. dodaje se i cetvrti nivo – nivo žrtve. na drugoj strani. odnosno neposrednom uslovljenošcu i raznim drugim pojavama. kriminalitetu i žrtvi Kriminalitet. Prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. delinkventu. . i drugih društvenih pojava. odnosno kriminaliteta. 3. neophodno je da i metode i tehnike koje ona koristi u njegovom saznavanju budu prilagodene ispitivanju kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. i to povezano sa ispitivanjem licnosti pojedinih delinkvenata. Pravilo striktnog odvajanja nivoa interpetacije mora biti obavezno poštovano pri prikupljanju cinjenica. na jednoj strani. prikupljati cinjenice kako o pojavnim oblicima tako i o faktorima i znati ih grupisati prema grupama kojima odgovaraju. nivo delinkventa i nivo kriminalnog ponašanja. nije zabranjeno. a do njih se. na drugoj strani. Medutim. na jednoj strani. po pravilu. izmedu prelaska na delo i globalnog društva itd. Kvalitativna i kvantitativna istraživanja u kriminologiji S obzirom na dvostruki karakter predmeta kriminologije.koju istražuje. naprotiv. U novije vreme.o pravilu tri nivoa interpretacije koje mora biti poštovano prilikom prikupljanja cinujenica: nivo kriminaliteta. Bitno je razlikovati ih. je heterogena društvena pojava s obzirom na to da obuhvata sva kriminalna ponašanja koja se vrše u odredenom vremenu i prostoru. poželjno u kasnijim etapama istraživanja saznati veze koje postoje izmedu prelaska na delo i licnosti. S obzirom na brojnost faktora koji uslovljavaju razlicita kriminalna ponašanja kriminologiji je potrebna takva metodologija koja ce omoguciti utvrdivanje tih mnogobrojnih i raznovrsnih veza izmedu kriminalnog ponašanja. i kriminaliteta kao masovne pojave.11 4.

12 U kriminologiji se komparativni metod koristi sa ciljem poredenja kriminaliteta u razlicitim vremenskim periodima i u razlicitim zemljama. Kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti Pošto sve pojave ne stoje u istoj vezi sa drugim pojavama potrebno je izvršiti klasifikaciju na osnovu zajednickih obeležja. Ono zahteva proucavanje policijskih i sudskih dokumenata. Ono treba da bude shvaceno kao epizoda koja ima pocetak. omogucuje posredno eksperimentisanje. Kriminologija koristi obe vrste. Dobra tipologija pretpostavlja da možemo razvrstati po jednom opštem i jedinstvenom . koja. socijalni i psihološki cinioci koji vode prelasku na delo. U društvenim naukama postoje dva nacina klasifikovanja: kategorizacija ili klasifikacija u užem smislu koja pociva na pojmu "kategorije" i tipologija zasnovana na pojmu "tip". kriminalno ponašanje treba da bude proucavano bilo izolovano u životu ili u okviru kriminalne karijere pojedinih delinkvenata. kroz poredenje crta delinkvenata i nedelinkvenata. Na ovaj nacin ostvaruje se kriminološki pristup par excellence jer se njime nastoje dosegnuti u svojoj ukupnosti biološki. Poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata) od posebne je važnosti prilikom verifikacije postavljenih hipoteza. Kriminologija 39 6. ako se ovakav pristup može iskoristiti za poredenje delinkvenata i nedelinkvenata nema razloga da se na slican nacin ne vrši i poredenje mehanizama i faktora prelaska na delo kod raznih tipova delinkvenata. Radi se o jednom vrlo nijansiranom i preciznom pristupu koji se zasniva na svedocenju delinkventa i drugih ucesnika kriminalnog ponašanja.14 Na ovaj nacin.13 Jedno od osnovnih pravila metodologije kriminološkog istraživanja koje je postavio Pinatel jeste i pravilo uporednog proucavanja i poredenja grupe delinkvenata i grupe nedelinkvenatra. Proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa Prema pravilu koje je postavio Pinatel.5. Ona je bazirana na istoriji. regionima i slicno. po Dirkemu. 7. izdvajaju se upravo one crte licnosti i drugi faktori koji uslovljavaju kriminalno ponašanje. Pri tome je neophodno voditi racuna o "variranju zakonskih definicija i krivicnopravnih nomenklatura koje unose promene i novine u ceo sistem". etnografiji i statistici. Komparativni metod Da bi se kriminalitet naucno proucavao treba koristiti komparativnu metodu. Naravno. razvoj i kraj.

psihologa. Takav rad omogucava svestrano. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. psihopatološke.17 III IZVORI PODATAKA U KRIMINOLOGIJI S obzirom na specificnost svog predmeta. Glava DRUGA – Metode kriminologije 40 jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi. s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. Zbog toga se rukovodenje istraživackim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživacu koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja. Korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke.15 8. Nažalost. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajuci joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama. potpuno i uspešno izucavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zakljucaka. pravnika. odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti. Medutim. Poželjno je da to bude strucnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. statisticara i specijalnog pedagoga.16 Oni polaze od pretpostavke da. njegovo proucavanje zahteva interdisciplinarni pristup i nužnost ekipnog rada strucnjaka razlicitog profila: sociologa. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih strucnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proucavanja. pravne. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog. upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slucaj. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajucih. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja. bez obzira na njegov strucni profil. psihijatra. Pri tome. socijalnog radnika. a kod nekih istraživanja i ekonomista. svaki od angažovanih strucnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke. psihološke. Takode. Ekipom obicno rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih clanova. . kriminologija ima svoje posebne izvore podataka.kriterijumu sve proucavane osobe u razlicite tipove uz rezervu atipicnih i mešovitih tipova. lekara i drugih strucnjaka. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. biološke i druge aspekte. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne.

_ donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih ucesnika. odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. iskazi sadašnjih i bivših osudenika. posebno mišljenja prakticara (policajaca. sudski predmeti. skupštinski materijali. _ pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. Kriminologija 41 _ operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta). Nepisani izvori podataka su: mišljenja strucnjaka. napisi o kriminalitetu u štampi i sl.18 Tako su. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja. sudski predmeti. Pri tome. . koji je poznatiji i najcešce korišcen i topološki. izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. istraživacima su na raspolaganju dva modela: hronološki. policijski i zatvorski dosijei. autobiografski podaci o delinkventima. Zbog vece rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržacemo se samo na analizi hronološkog modela. postojeca istraživanja o kriminalitetu. dok je statistika tipican sekundarni izvor podataka. na primer. iskazi delinkvenata i žrtava. IV ETAPE KRIMINOLOŠKOG ISTRAŽIVANJA Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. tužilaca. advokata) o kriminalitetu. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima.Pisani izvori podataka od znacaja za proucavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta. Prema ovom modelu. autobiografije delinkvenata i sl. empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledece faze: _ prethodna saznanja. primarni izvori podataka.19 Hronološki model odreduje razlicite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživac mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. njihovi dnevnici. sudija. hronološkim redom. skorašnji. iskazi žrtava i sl. delinkventima i žrtvama. koji je više komplementaran nego suprotan prethodnom.

_ naucno objašnjenje – teorije u svetlu kojih ce se objašnjavati dobijeni podaci. i njihovo naucno objašnjenje (pisanje istraživackog izveštaja). _ ciljevi istraživanja. _ prostorno i vremensko odredenje istraživanja. koji. institucija-organizacija. _ predmet istraživanja. postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživacki projekat koji pledira na naucni pristup istraživanoj pojavi. _ teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja. a bitni su zbog toga što cine suštinu kriminološkog projekta. _ analiza i interpretacija podataka. U tu svrhu izraduje se istraživacki projekat.20 Elementi koje mora da sadrži svaki istraživacki projekat su: _ autor projekta. _ izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. predstavlja opis buduceg istraživanja. Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave. _ odredivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje ce se istraživati). najprostije receno. odnosno od prirode istraživane pojave. _ priprema i obrada podataka. _ opis uzorka. _ probno istraživanje (ako je potrebno i moguce). Medutim. _ znacaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. 1. Glava DRUGA – Metode kriminologije 42 Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživackom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja. To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživackog projekta. _ hipoteze koje ce biti proverene. _ obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). _ odredivanje tehnika prikupljanja podataka koje ce se koristiti. Istraživacki projekat i istraživacki izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. _ opis istraživackih instrumenata. _ metod koji ce biti korišcen (kvantitativni ili kvalitativni). _ prikupljanje podataka. _ metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). s tim što njegov centralni deo cini opis i interpretacija ._ obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slucaju od cilja istraživanja. Opšti su zato što postoje u svakom projektu.

Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su odredene granice istraživanja. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja.dobijenih rezultata. a kriminalitet zavisnu varijablu. U ovom slucaju ocito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. Varijable i indikatori U kriminološkom istraživanju kriminalitet. odredivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd.22 To zapravo znaci da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave ciji uticaj na njega ce se ispitivati. da se identifikuju varijable21 i vrste cinjenica koje treba prikupiti. Odredivanje predmeta i cilja istraživanja Odredivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tacku svakog kriminološkog istraživanja. odredivanje pojedinih krivicnih dela preko kojih ce se istraživati imovinski kriminalitet. je po pravilu zavisna varijabla. odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. migracije ce uvek predstavljati nezavisnu.23 Odredivanje indikatora odnosi se na odredivanje konkretnijih pojava koje ce se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. na primer.). da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tacno znati koja je to pojava. kao zavisna varijabla. odnosno njihov nacin života. nije iskljuceno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inace uslovljavaju. 2. Tako su neka novija americka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet. zbog cega i sa kojim ciljem se želi istraživati. posredstvom viktimizacije i straha od zlocina. obicno se daje i predlog za dalja istraživanja. Medutim. Uz to. tj. Naime. tj. ako jeste. vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. 3. . To se najbolje postiže pregledom postojece literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je vec bio predmet istraživanja i. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem. odnosno kriminološki fenomen. Tako. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni. a pojave ciji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable.

uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi. istraživati na podrucju Republike Srbije i da ce biti uzeti u obzir ucinioci koji su krivicno delo izvršili u periodu 1985-1990. a zatim definisanje slucajeva. U kriminološkim istraživanjima cesto se koristi ispitivanje na uzorku. Pre svega. na primer. Pri formiranju i izboru uzorka moraju se poštovati odredena pravila. odnosno znacajem u osnovnom skupu. Tada se prilikom formiranja uzorka vodi racuna da u njega udu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošcu. Ti pojedinacni slucajevi odredene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave.4. Zbog toga se kriminološka istraživanja uglavnom ogranicavaju na manji broj pojedinacnih slucajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zakljucci o pojavi u celini. po pravilu. orijentisati na prvi ili drugi nacin. Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi. odredenje da ce se neka kriminološka pojava. Uzorak mora na adekvatan nacin (s obzirom na obeležja i strukturu) i u adekvatnoj meri (broj obuhvacenih pojedinacnih slucajeva) da predstavlja proucavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. Definisanje skupa slucajeva koji ce se ispitivati može se ostvariti tako što ce se ispitivati svi Kriminologija 43 slucajevi jedne pojave (korišcenjem statistike). to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja. god. Iako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaceni svi slucajevi javljanja jedne pojave. Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje slucajeva koji ce biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome ce biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. s obzirom na masovnost kriminoloških pojava. Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene. što ce se odrediti uzorak ili ce se proucavati jedan ili nekoliko interesantnih slucajeva. recimo recidivizam. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). . istraživac ce se.24 Pri proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave.

u slucaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. Koriste se i tzv. orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zakljucivanje o ispitivanoj pojavi ali se. 6. To su slucajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu odredeni na osnovu teorije verovatnoce. Pravljenje instrumenata Pravljenje instrumenata podrazumeva stvaranje konkretnog "alata" kojim ce se prikupljati cinjenice. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slucajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica. izbor uzorka ili istraživacke instrumente. U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv. Sastoji se iz veceg ili manjeg broja pitanja sistematizovanih po srodnosti. analize sudskih predmeta. na osnovu prethodnog rasudivanja i izgradenih kriterijuma. policijskih i zatvorskih dosijea i sl.Prema nacinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnocom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoce.27 . intervjua. Nakon sprovodenja ovog istraživanja analiziraju se preliminarne cinjenice i otklanjaju se uoceni nedostaci vezani za operacionalizaciju.25 Kod uzorka koji se sacinjavaju po teoriji verovatnoce za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoca da bude izabrana u uzorak.26 5. Glava DRUGA – Metode kriminologije 44 Radi provere valjanosti istraživackih instrumenata vrše se probna ili pilot istraživanja. tj. Upitnik predstavlja osnovni instrument za prikupljanje podataka. Formulisanje hipoteza i konstrukcija modela Nakon što je izvršeno kreiranje operacionog modela istraživanja pristupa se formulisanju polaznih pretpostavki ili hipoteza. Koriste se za prikupljanje cinjenica neposrednim posmatranjem. testova licnosti. Protokoli posmatranja obuhvataju spisak konkretnih manifestacija pojave koja je predmet posmatranja. Pod hipotezom se podrazumeva hipoteticko-deduktivna konstrukcija postavljena na osnovu cinjenica saznatih prethodnom opservacijom sa ciljem da kasnije bude verifikovana (proverena). Upitnik se koristi za prikupljanje podataka putem ankete. Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su razni upitnici i protokoli posmatranja pojava. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka.

U kriminologiji se za verifikaciju koristi poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata). pored ostalog i teorijsko modelovanje pojava koja se istražuju. procesa ili pojave kao i delatnosti i ponašanja. pojmovni ili stavni ili prakticni realni. konstrukcija eksperimentalnog modela i primena tog modela sakupljanjem novih cinjenica. npr. dakle.29 Verifikacija hipoteze zasniva se na sistematskoj opservaciji i vrši se u tri etape: analiza varijabli na koje se odnose hipoteze. da je odredena. model je svaki. društvene i misaone stvarnosti. organske. njihovom analizom i interpretacijom radi verifikacije hipoteze. Dobro su nam poznate sheme i makete naselja. da ona ima odredenu verovatnocu. Saderlandova teorija diferencijalne asocijacije) i posebne hipoteze (stvaraju se da bi se pretpostavila veza izmedu dve serije pojava. Svako takvo i slicno imitiranje bilo kog predmeta. hipoteza mora da ispunjava sledece uslove: da se odnosi na pojavu koja se može posmatrati. odnosno svaki predmet fizicke. U okviru razlicitih naucnih teorija. predstavlja modelovanje. po pravilu sadržanog u teoriji od koje se pošlo i u rezultatima ranijih istraživanja. Predmet modelovanja može biti svaka stvar . Bitna karakteristika hipoteze je. Svaka teorijsko-misaona delatnost predstavlja. izmedu maloletnicke delinkvencije i razorene porodice). stvari. da je precizna. Da bi bila prihvatljiva. Tri glavna izvora hipoteza su: nužnost proširenja saznanja. pretpostavlja se postojanje odredene veze izmedu pojava koje se ispituju. tj.proces ili pojava. npr. najraznovrsnijih pojava i to na veoma razlicite nacine. na osnovu prethodnog znanja. nužnost prevazilaženja nedostataka vec stecenog saznanja i potreba stalnog proveravanja valjanosti stecenog saznanja. u skladu sa njihovim . predmetu istraživanja analogni sistem pomoci koga se istražuje izvestan osnovni predmet ili sistem. modeli geometrijskih tela itd. U savremenoj nauci modelovanje se shvata kao opšti metodski postupak predstavljanja svih.30 Uopšte uzev. psihicke. Savremena kriminološka istraživanja ne zadovoljavaju se samo postavljanjem hipoteza vec se sve cešce koriste i konstrukcijom modela. odnosno njegova struktura i funkcionisanje.Drugim recima.28 Prema nivou opštosti razlikuju se opšte (odnose se na skup pojava. da se može proveriti. teorijski.

Primena modela je od posebnog znacaja pri proucavanju kauzalnih veza izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. U proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave koriste se kvanititativni. koje se sprovodilo u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. 1. Primena odgovarajucih tehnika omogucava organizovano prikupljanje cinjenica o kriminalitetu. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehGlava DRUGA – Metode kriminologije 46 .32 Sl. posebno kada povezanost dve varijable zavisi od vrednosti trece koja se naziva i intervenirajucom. Modeli se po pravilu sastoje od komponenti koje obuhvataju skupove srodnih varijabli za koje je ranijim istraživanjima utvrdeno postojanje povezanosti sa kriminološkom pojavom koja se istražuje.osnovnim postavkama konstruisani su i razliciti modeli. nijedan od tih modela ne može se upotrebiti kao gotov model istraživanja bilo koje društvene pojave: u stvari svaki od ovih modela može poslužiti samo kao opšta polazna Kriminologija 45 teorijska skica odnosno kao opšte teorijsko uputstvo ili opšte teorijsko rukovodstvo istraživanja odredene pojave. a preporucuju se i uvodenje varijabli posrednika ili medijatora. S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. 1 koji je primenjen u istraživanju "Uticaj razvoja. pa se u tom slucaju komponente modela sastoje od skupova nezavisnih i zavisnih varijabli. a izbor konkretne tehnike zavisice od predmeta istraživanja i izabranog metoda. Medutim. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje 7. odnosno logicko-matematicki i kiberneticki modeli zasnovani na jednoj ili više teorija o kriminalitetu cije postavke se proveravaju istraživanjem. 31 Jedan od takvih modela je i model prikazan na sl. Medijatori deluju izmedu nezavisne i zavisne varijable i korisni su za istraživanje interakcija izmedu varijabli. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje". Prikupljanje cinjenica (podataka) Za prikupljanje cinjenica u kriminologiji koristi se veci broj istraživackih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim. Model uticaja razvoja.

ispitivanjem.34 Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave. Objašnjenje se dakle odnosi na uzrocnost i predvidanje. Takode. Objasniti jednu pojavu (u našem slucaju kriminalitet) znaci odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost. prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinacne pojave. odnosno stvarnog kriminaliteta. o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. Obrada. pravilnu interpretaciju (tumacenje) dobijenih rezultata i. Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analiticki i sinteticki pristup. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela). ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. eksperimentom. merenjem. u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statisticka obrada. klasifikaciju. kao što su funkcionalne. uz pomoc statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke.nike kvantitativnog karaktera koje omogucavaju merenje kriminaliteta. na utvrdivanje njenih krajnjih uzroka. 8. Medutim. istraživanje meduzavisnosti faktora. upredivanjem. dati naucno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja. Prikupljanje cinjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem. evaluacija njihovog znacaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. dakle na ono što se vec dogodilo. Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja. ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. Analiza i interpretacija treba da ostvare sledece ciljeve: identifikacija faktora proucavane pojave. korelativne i slicne veze cesto je dovoljna i primena opisanih statistickih metoda i istraživackih tehnika. odnosno kriminalnog ponašanja. naucna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su cinjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene.33 indukcija. Nakon analize. Medutim. dedukcija. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. ali i predvideti buducnost. komparativno-istorijska i druge metode. . dakle. odnosno obrade. potrebno je izvršiti njihov opis. kao najvažnije. Zato treba voditi racuna da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude.

godine a cija relativna stalnost ih je impresionirala. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu.35 Danas napredak matematickih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da ce uz pomoc modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka. Takode. Od koje. dakle. proizilazi i dominantan znacaj kvantitativnih metoda. odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. To se odnosi i na sam postupak naucnog saznanja kriminaliteta.rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naucnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja. Vezano za primenu statistickih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naucnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematicari koji su koristili kriminalne statistike. posebno primenom racunarske tehnike i modernog softvera za obradu statistickih podataka. kriminologija . iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi. Primenom savremenih sredstava. pre svega sociologije. zavisice i naucno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. Kondorse (Condorcet) je izneo ideju "socijalne matematike" dok su Ketle (Quetelet) i Geri (Guerry) radili na analizi brojcanih vrednosti iznetih u izveštaju o radu krivicnog pravosuda iz 1826. za razliku od izucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode. V METODE ISTRAŽIVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE DRUŠTVENE POJAVE (KVANTITATIVNE METODE) Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. Na osnovu tih pokazatelja oni su uocili prve korelacije medu kojima je posebno znacajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematicki shvatljivu funkciju svakodnevnog života. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih Kriminologija 47 nauka. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja.

Primenom staticke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. recidivizam i sl.36 Jedan od najcešce korišcenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS. dinamicka analiza i korelaciona ili regresivna statisticka analiza i statisticka metoda. u masi pojava koje se ispituju. Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklicna i sezonska kolebanja. medusobni uticaji cinilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto. sredstvo.) itd. Glavni predmet i svrha staticke analize jeste otkrice rasporeda ucestalosti (distribucije frekvencija) pojava odredenih osobina. Medutim. Primenom statisticke analize otkriva se struktura ispitivane pojave. razlikuju se tri glavne vrste statisticke analize. nacin izvršenja.37 Na osnovu otkrica odredenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguce je doci i do odredenih zakljucaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti.). zanimanje. pri tome treba imati u vidu da na statisticka koleGlava DRUGA – Metode kriminologije 48 banja kriminaliteta mogu uticati i promene u strukturi inkriminacija. odnosno metoda: staticka analiza. predmet i sl.može da dode do izvora svojih podataka na nacine koji su znatno mocniji od ranijih. starost. dakle kriminaliteta. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu pracenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina). ili i medusobni uticaj više grupa masovnih pojava. školska sprema. promene u kaznenoj . bez vremenske odredbe. Predmet dinamicke analize su statisticke vremenske serije. izraženih numerickim vrednostima. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava. Prema tome da li je predmet statisticke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja. karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja. Staticko proucavanje pojava distribucije omoguceno je korišcenjem teorije i racuna verovatnoce u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka. prema karakteristikama ucinioca krivicnog dela (pol. a svrha joj je izracunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava.

Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100.39 Uz sve rezerve koje treba imati prema kvoti kriminaliteta kao pokazatelju rasta kriminaliteta. odnosno statistickih metoda. Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško. Uz pomoc dinamicke analize. stagnacija) i promene u njegovoj strukturi. godinu dobicemo na sledeci nacin: 35997 7 498 001:100 000 = 480 (74.000 stanovnika jedne zemlje i izracunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100. bilo osudeno 480 lica na svakih 100. koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivicnih dela i delinkvenata.000. Prema popisu iz 2002. U tom smislu ona je pogodna za poredenje kriminaliteta u zemljama sa razlicitim brojem stanovnika. Naime. relativne velicine kriminaliteta u jednoj zemlji. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije". što je od posebne važnosti za izgradnju adekvatnog sistema prevencije i za dalja naucna istraživanja koja treba da dodu do dubljih etioloških saznanja o kriminalitetu. godine u Srbiji je bilo 7 498 001 stanovnika i 35997 osudenih lica. u efikasnosti organa otkrivanja i sl. opadanje. pa treba u tom pravcu izvršiti korekcije prilikom iskazivanja opšte statisticke zakonitosti. kroz koju se izražava ucestalost vršenja krivicnih dela na odredenom . Na bazi dinamicke analize može se prognozirati kretanje kriminaliteta (porast. kao i za pojedine starosne grupe. ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivicnih dela. odreduje se i gustina kriminaliteta. Kvotu kriminaliteta za 2002. kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta.38 Statisticke metode omogucavaju i utvrdivanje tzv. pored apsolutne velicine (obima) kriminaliteta. iako razlike u apsolutnim brojkama nisu tako velike. ona je ipak neki orijentir koji ukazuje na stvarni porast broja osudenih lica u odnosu na broj stanovnika.politici i sudskoj praksi. Takode.000 stanovnika. a posebno za žensko stanovništvo.9) Tako dobijamo da je u Srbiji u 2002.

za usmeravanje preventivnih akcija u odredenim vremenskim i prostornim okvirima i sl. kao što su: politicki sistem. Primenom korelacione analize utvrduje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. narkomanija. tacnije receno. medutim. Ocena ili sud o pravoj sredini cele skupine.000 stanovnika). Konacni cilj svih vrsta i oblika statisticke analize. izvodi opšti zakljucak o prosecnom obeležju (ucestalosti. revolucija. društvena pokretljivost. Statisticka metoda je u osnovi induktivno-generalizatorska jer se njome na osnovu obeležja izvesnog broja clanova neke skupine ili serije pojava ili dogadaja. alkoholizam itd. vremenski razmak vršenja pojedinih krivicnih dela s obzirom na jedinicu stanovništva (obicno 100. za uporedna istraživanja i davanje komparativnih ocena o kretanju kriminaliteta u razlicitim zemljama.40 Naravno. demografija. Prilikom primene ove metode. rezultati takve statisticke analize moraju biti interpretirani sa rezervom imajuci u vidu vec pomenute nedostatke statistickih podataka. profesionalna stabilnost. Izracunavanje kvote i gustine kriminaliteta znacajno je za ocenu njegovog kretanja u pojedinim zemljama. društveni razvoj. rat. Kao najsloženija. Tabelarno i graficko predstavljanje statistickih serija i matematickih funkcija je takode jedan od bitnih momenata statisticke metode. distribuciji. treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmedu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zakljucivanje o uzrocima kriminaliteta. Uz pomoc korelacione analize moguce je utvrditi odnos izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. znacajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti.podrucju ili. jeste otkrice statistickih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje. posebno neiskazivanje tamne brojke kriminaliteta. devijaciji od . ekonomski sistem. na osnovu sredine uzorka (aritmeticka sredina) i odstupanja od sredine skupine (standarna devijacija) jesu osnovni metodski postupci statisticke metode uzorka. Korelaciona statisticka analiza ispituje medusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava. ova metoda predstavlja sintezu staticke i dinaKriminologija 49 micke analize. a narocito korelacione analize.

ali ne i o metodi koja je dovoljna za potpuno objašnjenje ispitivane pojave. na relativno egzaktan nacin saznati opšta odredenost. Ne treba. Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. odnosno straha od kriminaliteta. odnosno obrada prikupljenih cinjenica. razlikuju se intervju i anketa.42 1. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava. izgubiti iz vida to da se zapravo radi o metodi pomocu koje se vrši analiza. U drugom slucaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja. delinkventu i žrtvi.) u celoj skupini ili masi pojava. kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti. Njen gnoseološki znacaj sastoji se u tome što se jedino pomocu statisticke metode mogu.1. uporedivanje i merenje. Ispitivanje (anketa i intervju) Ispitivanje je tehnika prikupljanja cinjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju. U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku. naime. Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju). tako i drugih lica i žrtava. U prvom slucaju ispitivac pitanjima samo inicira i podstice kazivanje Glava DRUGA – Metode kriminologije 50 ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja cinjenica koje su predmet ispitivanja.43 Pri tome se kao istraživacki instrument najcešce koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguce odgovore.prave sredine itd. 1. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i .41 No. Tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui). njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata.

jasno formulisana.44 Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka. pitanja treba tako da budu kombinovana. žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivicnom delu i delinkventu. lice koje vrši intervju treba da upozna ispitanike sa okolnošcu da se ispitivanje vrši u naucne svrhe. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na mogucu subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. ne sme da traje dugo itd. anketa. kao i da ce se dobijeni podaci držati u strogoj tajnosti i nece biti korišceni od strane zatvorske administracije i u vezi sa režimom izdražavanja kazne. odnosno intervjui uz pomoc kompjutera i telefona (CATI). treba voditi racuna da se ona odnose na predmet ispitivanja. Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što veceg poverenja. Intervju se najcešce vrši u neposrednom razgovoru. treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih nece znati ili nece hteti da odgovorei. odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehanickog odgovaranja. U tom cilju. odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli izmedu ponudenih odgovora). Da bi se prikupljanje cinjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporucuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseca na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije. pitanja). Prilikom formulisanja pitanja treba voditi racuna i o psihickom momentu: pitanja ne treba da budu predugacka. tj. Zbog toga se preporucuje . od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja cinjenica u kriminologiji.zatvorenih – sa ponudenim odgovorima. posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. bilo da se to cini usmenim ili pismenim putem. Prikupljanje podataka na ovaj nacin najcešce se vrši intervjuisanjem delinkvenata. Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena. da budu podobna da se pomocu njih prikupe potrebne cinjenice. ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervjui. u celini. Prilikom postavljanja pitanja. Svojom specificnošcu i složenošcu. odnosno intervju.

odnosno veze izmedu razlicitih pojava. Merenje Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomocu kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi. Uporedivanje Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima. Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrdivanja psihickih karakteristika licnosti. kao i s obzirom na razlicite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta. 1. statistike kriminaliteta omogucavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini. na raznim geografskim podrucjima. Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potice.provera na ovaj nacin dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama. 1. objekat napada i sl. rasporedenih na sistematican nacin. Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju cinjenica u oblasti maloletnicke delinkvencije. To se obicno vrši uz pomoc psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. što je od nespornog znacaja za proucavanje uzrocnosti.45 1. stavovima. Samim tim. kao i veze i odnose izmedu delova neke pojave u razlicitim periodima. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije.3. agresivnosti.4. odnosno za poredenje uticaja pojeKriminologija 51 dinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišcenje kontrolnih grupa). motivaciji.2. Primenom ove tehnike moguce je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave. Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom znacenju: kao skup cinjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom . U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi. Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi). u kriminologiji se merenje najcešce koristi za prikupljanje podataka o licnosti delinkventa i to o: inteligenciji. Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja. sugestibilnosti i sl.).

statistike javnih tužilaštava i sudske. Ranije statistike. uživale su veliko poverenje. policijske. razni nedostaci. o vrsti krivicnih dela koja se evidentiraju. o obimu i strukturi kao i o dinamici i rasprostranjenosti kriminaliteta. Drugim recima. odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. statistike kriminaliteta daju podatke (licni podaci) o delinkventima. pod uticajem kriminologije društvene kontrole. Ovo se cini posebno zbog razlika na kojima pocivaju nacionalne statistike (razlicita zakonodavstva. Statistike omogucavaju opis evolucije kriminaliteta i to: dugotrajne tendencije kretanja kriminaliteta (trendovi). bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivicnom postupku (tužilacke) ili presudeni kriminalitet (sudske). posebno sudske. veci broj krivicnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znaci da je zaista došlo do povecanja kriminaliteta u nekom društvu. sezonske varijacije i neocekivana kretanja (npr.46 Uz rezerve koje proisticu iz njihovih nedostataka (o kojima ce biti više reci u narednim izlaganjima). Danas. One zapravo omogucavaju merenje aktivnosti represivnih organa. vec se u stvari radi o povecanoj aktivnosti pravosudnih organa. ne beleži stvarni kriminalitet. odsustvo statistike za pojedina krivicna dela i dr. nacionalne i medunarodne. Glava DRUGA – Metode kriminologije 52 Kritike upucene statistici u novije vreme dovele su do napuštanja poredenja nivoa kriminaliteta i njegovom zamenom poredenjem tendencija kriminaliteta. medutim.podrucju i kao naucni metod. veka pocinju stvarati prave medunarodne statistike zasnovane na jedinstvenom sistemu registrovanja krivicnih dela i ucinilaca. U ovom odeljku bice reci o statistici kao skupu cinjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematicnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišcenjem statistickih upitnika.). Nijedna statistika. medutim. smatrajuci da one ne omogucavaju merenje kriminaliteta. Ranije se to cinilo poredenjem nacionalnih statistika. . usled rata). Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživaca). veliki broj kriminologa kritikuje te statistike. Kriminalne statistike omogucavaju da se dode do saznanja o razlikama koje postoje u raznim zemljama. dok se od pedesetih godina 20. Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske).

50 Oni. smatraju da u policijsku statistiku. slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i sl. bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krada u robnoj kuci . dok legalni kriminalitet cine samo ona dela koja su utvrdena kao krivicna dela sudskim putem. Zbog toga. bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa. s obzirom na to da ona obuhvata samo ona dela koja su sudskim putem utvrdena kao takva.48 Drugim recima. engl. dunkelfeld) ili prikriveni kriminalitet (fr. možemo imati najpribližniju sliku realnog kriminaliteta u sociološkom smislu. razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo. odnosno legalnog kriminaliteta nastaje ne samo zbog filtriranja od strane organa represije vec i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca. nem. le chiffre noir. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena. odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. engl. upravo na nivou policijskih statistika. Takode. Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat. criminalite cachee. ulaze i ponašanja koja se ne mogu smatrati kriminalnim. pa izmedu prijavljenog i stvarnog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta (fr. omogucava da ostane nepoznat dobar deo stvarnog kriminaliteta. dark number. dok medu savremenim kriminolozima preovladava shvatanje da je to policijska statistika. nisu retki ni kriminolozi. posebno oni sa pravnom orijentacijom. to trostruko filtriranje (pod pretpostavkom da je uspešno izvršeno). ali objektivno imaju karakter krivicnih dela. Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivicna dela ili ne. odnosno koja se uopšte nisu dogodila (u slucaju lažnih optužbi. odnosno poznata policiji.47 Ranije se smatralo da je sudska statistika najbliža stvarnom kriminalitetu. pored dela realnog kriminaliteta. hidden criminality).S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog. legalnog i stvarnog kriminaliteta.). Razlika izmedu stvarnog i prividnog. U prilog tome navodi se da se u postupku kretanja od policije preko tužioca do suda vrši selekcija odnosno filtriranje u kome se gubi znatna kolicina kriminaliteta ili vrši njegova transformacija – deformacija. koji smatraju najpouzdanijom sudsku statistiku.49 Medutim. naime. na primer).

statistike su problematicne ne samo zato što ne mere realni kriminalitet. Poznato je. a povecava u drugom sektoru. Nasuprot tome. a povecanje presudenog ili poliKriminologija 53 cijski evidentiranog kriminaliteta nije dokaz da se povecao realni kriminalitet. a druga na smišljeno falsifikovanje podataka. posebno pri popunjavanja statistickih upitnika u sudovima. U socijalistickim zemljama to se cinilo radi korišcenja statistike u propagandne svrhe. dakle. ukupni efekti policije ostaju isti. Postojanje tamne brojke bilo bi manje problematicno za nauku kada bi broj neotkrivenih kriminalnih ponašanja bio konstantan. bilo u jednom periodu bilo za odredenu vrstu kriminalnog ponašanja. usled kojih biva utvrdeno kao krivicno delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja. vec se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere. statistike ne pokazuju tu fluktuaciju kriminaliteta iz jednog u druge sektore iako se vrši modifikacija tamnih brojki u raznim sektorima. svedoci nekada odbijaju da svedoce jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja.52 Medutim. Zbog toga statistike.51 Evidentno je. Do netacnosti usled nenamernih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osecanja nesigurnosti koje je zbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno medu gradanima. naime. odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuce politike. treba interpretirati oprezno. U velikom broju slucajeva. odnosno obrade podataka. smanjivanje tih službi ili smanjivanje njihove aktivnosti povecava tamnu brojku. posebno u periodu rata ili krize. Ali nije tako: povecanje broja službi za otkrivanje ili povecanje njihove aktivnosti smanjuje tamnu brojku. Takode.53 . da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. na primer. njihova aktivnost se smanjuje u jednom. Uglavnom im se upucuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netacnost usled nenamernih grešaka. da znatan deo kriminalnih ponašanja ostaje nepoznat.na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju.

Najvažnijim medu njima smatraju se: tehnike saznavanja tamne brojke i tehnike ispitivanja osecanja nesigurnosti.Pored tamne brojke. nacionalnost. medutim. naime.56 Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata Glava DRUGA – Metode kriminologije 54 najpre u SAD i drugim anglo-saksonskim zemljama. pol.). U mnogim zemljama. 1. oblicima i prostornoj rasprostranjenosti kriminaliteta tako i o njegovim uzrocima jer se ignoriše kako i zašto su izvršena ta dela kao i licnost njihovih ucinilaca (starost. odnosno na one kriminalne aktivnosti kojima se pridaje veca težina od one koju one stvarno ispoljavaju (l’ exes partial). zasnivaju na priznanju ucinilaca. ova tehnika je još skoro nepoznata. iako to nisu (l' exes total). dolazi i do stvaranja "brojke preterivanja". Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata ("self reported delinquency"). Tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu Nemogucnost da se utvrdi tamna brojka kao i okolnost da ona nija ista u raznim periodima. za poredenje registrovanih i . zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemackoj. stvara probleme u dolaženju do saznanja o kriminalitetu i to kako o obimu.5.54 U krilu savremene kriminologije u cilju ispravljanja nedostataka oficijelne statistike javljaju se nove tehnike evaluacije kriminaliteta.1.55 Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvacenih osoba o tome da li su bile pocinioci nekog kriminalnog ponašanja i.5. odnosi na one aktivnosti koje se prikazuju kao kriminalne. ankete o viktimizaciji ("victimization survey") i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja. bilo u ukupnom kriminalitetu bilo u pojedinim vrstama kriminaliteta. One se. ako jesu. dakle. kakve posledice su ta ponašanja imala. 1. "Brojka preterivanja" se. karakter i sl. Uz pomoc anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata.

strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta. ako jesu. za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje se zasnivaju na svedocenju delinkventa. nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu. za proucavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. dakle. na ovaj nacin dolazi se indirektno i do saznanje o nacinu odlucivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako. jednim delom. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvacenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i. zasnivaju na svedocenju žrtve. Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. Takode. ukljucujuci i našu. o kojem se kriminalnom ponašanju radi. a njih je manje cak i od onih oficijelno registrovanih.57 To je bio jedan od razloga pojacanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. razlozima zbog kojih neka krivicna dela nisu statisticki registrovana iako su prijavljena od strane žrtve. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu. Podaci dobijeni na ovaj nacin cesto su netacni zbog grešaka u pamcenju. kao i razlozima neprijavljivanja krivicnih dela od strane same žrtve. s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obicno jedna ili dve godine). veka. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogucava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizickim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivicna dela vec su nekada to samo po oceni žrtve. vršene samo izuzetno. omogucava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moci usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina kriminalna ponašanja.neregistrovanih delinkvenata. Naime. dok su u drugim zemljama. Takode. karakteristikama njegovih ucinilaca i žrtava. one se obicno odnose na viktimizaciju na odredenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim . One su takode zacete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje. One se.

a dobijeni rezultati u mnogo vecoj meri odraz stvarnog stanja kriminaliteta. jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja. uprkos medunarodnoj obavezi.58 Medutim. posebno u robnim kucama i samouslugama.59 Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvarnom broju izvršenih krada u prodavnicama. odnosno njihova ocena. uprkos svojoj inkrimisanosti. ne gone.2. zdravstvenih ustanova. Kriminologija 55 Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta znacajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima – na primer. odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. kao što je to slucaj u SAD. sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica. o kradama i prevarama u saobracaju.mestima. o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama. Tehnike prikupljanja podataka o osecanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osecanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet. posebno dece. za razliku od statistika. sprovode na citavom stanovništvu uz pomoc državnih organa koji su zaduženi za prikupljanje i obradu podataka o kriminalitetu. 1. u konkretnom nacionalnom zakonodavstvu uopšte nisu sankcionisani. Ove tehnike omogucavaju i prikupljanje podataka o raznim oblicima zloupotrebe moci o kojima je posredstvom statistike nemoguce dobiti podatke bilo zato što se. ali su. njihovi izvori podataka primarni. uprkos svojim nedostacima one predstavljaju za sada najpogodniju tehniku prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu i to posebno kada se. o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi. o organizovanom kriminalitetu. Na taj nacin one predstavljaju svojevrsni pandan klasicnim statistikama kriminaliteta. saobracajnih preduzeca. službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeca i sl.5. a manje slika rada policije i pravosudnih organa. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se . bilo zato što.

ove tehnike su od nespornog znacaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigurnost . uticu i drugi faktori. U novije vreme ova tehnika pocela se razvijati i u našoj zemlji.60 Iako sa istim znacenjem u americkoj kriminološkoj literaturi umesto osecanja nesigurnosti odomacen je pojam strah od zlocina ("fear of crime"). zanimanje i sl. prema Gasenu. Medutim.cesto sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji. uprkos ociglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta.kao osnovnog ljudskog prava. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrdivanje uzroka osecanja nesigurnosti.) osecaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive. karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije. Uz pomoc anketa o strahu od zlocina. Osecanje nesigurnosti se. koje su zacete i do sada najviše i korišcene u SAD. odnosno straha od kriminaliteta. o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osecaju ugroženim kao i razlicitim faktorima koji su uticali na njihovo osecanje nesigurnosti. dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol. strah od kriminaliteta u sve vecem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama. Glava DRUGA – Metode kriminologije 56 VI METODE I TEHNIKE SAZNAVANJA KRIMINALNOG PONAŠANJA KAO POJEDINACNE POJAVE (KVALITATIVNE METODE) . pored samog kriminaliteta.62 Iako na njega. vec predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuce strategije borbe protiv kriminaliteta. sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava.prava da se ljudi osecaju sigurnim od kriminaliteta . socijalni status.61 Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osecaj nesigurnosti uticu drugi faktori u vecoj meri nego kretanje samog kriminaliteta. uzrast.

za razliku od kvantitavnih metoda koji su primereniji proucavanju masovnih pojava. tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. društvenom statusu. case study). Primera radi navešcemo neke od relevantnih cinjenica do kojih se nastoji doci ovakvim proucavanjem: podaci o delinkventu kao što su podaci o starosti. Prilikom proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja. pa se kao takvi i primenjuju u istraživanju kriminaliteta kao masovne pojave. tj. materijalnom stanju. mestu stanovanja. porodicnom stanju. pa se njime po pravilu obuhvata manji broj slucajeva. kao i ekipni rad i interdisciplinarni pristup. ili analiza pojedinacnih. Ovakvo proucavanje podrazumeva više intenzivno nego ekstenzivno orijentisano istraživanje. polu.63 U svojoj osnovi to je jedan kvalitativni metod. vreme i mesto izvršenja. tipicnih slucajeva (studija slucaja. s tim što oni moraju biti tipicni za proucavanu pojavu. podaci o žrtvi i sl. slucajno ili namerno odredenih) ..64 Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske). Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji Pri korišcenju metode izucavanja individualnih slucajeva nastoji se da se dode do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogucili kriminalno ponašanje odredenog lica. crtama licnosti delinkventa i sl. Za proucavanje grupa (vecih ili manjih. s obzirom na to da se polazi od konkretnih slucajeva i da se moraju sagledati svi njegovi elementi. odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem (eng. Za ovu vrstu ispitivanja stoga su posebno pogodne kaznenopopravne i vaspitne ustanove. nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa.Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja. zanimanju. eng. kao što su okolnosti pod kojima je delo izvršeno. 1. kao i podaci situacionog karaktera koji se odnose na kriminalno ponašanje. važnu ulogu igraju metode analize i indukcije. Za kvalitativne metode karakteristicno je korišcenje malog uzorka (obicno namernog). ranijem kažnjavanju. case study ili life history method).

Ovaj metod narocito se koristi za izucavanje maloletnickih bandi i posebno je razvijen u SAD. Moguce je. posredno i neposredno posmatranje. “Možete li mi opisati Vaš život od momenta kada ste izvršili prvo krivicno delo do danas?” Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno išcitavanje dobijenog materijala. i to tako da se proucavaju pojedinacno. dokumentacija socijalnih ustanova). odnosno kombinacija otvorenih i zatvorenih pitanja. npr. bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slucajevi iz odredene grupe. grupisana po srodnosti ili negrupisana. s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. razvrstavanje. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju. eksperiment. ovaj metod primeniti i na proucavanje reprezentativnog uzorka neke grupe. metod je pogodan i za proucavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspitnim ustanovama. ali se u tom slucaju dobijeni zakljucci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. dok bi utvrdivanje veza izmedu raznih dogadaja u životu svakog pojedinacnog ubice iz uzorka primer .65 Takode. neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka. analiza sadržaja (na primer. Pitanja mogu biti manje ili više uopštena. Na primer. koje karakterišu pretežno otvorena pitanja. uocavanje slicnosti i razlika. grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih slicnih podataka. medutim. uocavanje veza sa drugim odgovorima. a zatim njihovo dalje grupisanje. utvrdivanje slicnosti i razlika u dogadajima koji su prethodili izvršenju krivicnog dela ubistva od strane osoba obuhvacenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize. a u poslednje vreme sve više i fokus grupe. s obzirom na to da se u tim Kriminologija 57 ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu. što omogucava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su polustruktuirani i nestruktuirani upitnik i protokol posmatranja. Pri tome. odnosno pojavama.delinkvenata. kao studije slucajeva. Ovakva istraživanja su u praksi cesta. sudski predmeti. Nestruktuirani upitnik se može sastojati i iz jednog opšteg pitanja. novinski tekstovi.

Za kvalitativni metod je karakteristicna i sukcesivna analiza. 2. Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje cinjenica koje se ticu predmeta istraživanja. Zbog toga je neposredno posmatranje pogodnije za prikupljanje cinjenica o krivicnim delima koja . Nudist i WinMax.). odnosno prisustvo trecih lica smatra se opasnošcu od otkrivanja i krivicnog gonjenja. motivi. ranija osudivanost i sl. kako bi se pojedinacno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišcenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka. S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivicnom gonjenju i kažnjavanju ona se najcešce i dešava na skrovitom mestu. posebno za tekstualno pretraživanje dobijenih podataka. a svako posmatranje. Sve cešce pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i cinjenice o žrtvi (bio-psihološke i socio-demografske karakteristike žrtve). modifikovanje istraživackih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka. Nakon izvršene analize. Opšte tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje se koriste u kriminologiji66 2.vertikalne analize. odnosno rašclanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i licnosti delinkventa koristi se metoda sinteze. predmet i sredstvo izvršenja krivicnog dela. Najpoznatiji su Atlas. Posmatranje Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje cinjenica vezanih za kriminalno ponašanje.) i cinjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike. Danas postoji citav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoci u kvalitativnoj obradi podataka.1. Na ovaj nacin po pravilu se prikupljaju dve vrste cinjenica i to: cinjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivicnog dela. Etnograph. stadijum izvršenja i sl. Glava DRUGA – Metode kriminologije 58 Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrac svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. kodiranje i sl. delinkventa i žrtvu.

njen osnovni nedostatak je mogucnost postojanja netacnosti (namernih ili slucajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja. krade u samouslugama). ona se može koristiti u prikupljanju cinjenica o svim krivicnim delima. pa ih nije celishodno veštacki izazivati. kao i za prikupljanje cinjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija. Eksperiment Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštacki izazvanoj pojavi. što istraživacu nalaže opreznost i kriticki odnos. Putem ovog posmatranja cinjenice se prikupljaju tako što istraživac nije samo pasivni posmatrac pojave vec u njoj i aktivno ucestvuje. koja se vrše na javnim mestima (npr. dnevne štampe. ekološka krivicna dela). Takode. Njegova primena u kriminologiji je mala.su više situacionog karaktera.68 Posredno posmatranje predstavlja opažanje cinjenica koje se odnose na kriminalno ponašanje. odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih. nepreduzimanje mera zaštite na radu. Thracher) ucestvovao u jednom cikaškom podzemnom gangu.2. sudije. Pri ovome se treba cuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošcu kada posmatrac podleže krivicnoj odgovornosti kao i clanovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja.67 Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa ucestvovanjem. zatvorskih dosijea. džepne krade. U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi . zatvorsko osoblje). dnevnika i memoara delinkvenata. korišcenjem podataka iz policijskih dosijea. americki istraživac Trešer (F. 2. što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proucavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav nacin. za razliku od neposrednog posmatranja. To je cesto korišcena tehnika prikupljanja cinjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slucajeva. Medutim. saobracajna krivicna dela. Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo. sudskih predmeta. javni tužioci. delinkventa i žrtvu. M. Tako je. dok je Poljak Capov (Czestaw Czapow) koristio posmatranje sa ucestvovanjem pri proucavanju huliganstva u Poljskoj. na primer. inace zakonom dozvoljenih i cak korisnih delatnosti (npr.

izolovanih. Najcešce navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponašanje. Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa . faktora delinkventnog ponašanja. Fokus grupe su male. Fokus grupe U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe. Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih.70 3. naime. pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka.69 Kriminologija 59 Ipak. eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. odnosno kombinaciju posmatranja sa ucestvovanjem i produbljenog intervjua. eksperiment je pogodniji za penološka nego za cisto kriminološka istraživanja. npr. incest ili zloupotreba droga. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obicno se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti. 2. Njima se ispituju odredene teme i pojedinacne ideje i mišljenja. U penološkoj oblasti. za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. Sociometrijska metoda psiho-drame i socio-drame koristi se za utvrdivanje neprilagodenosti pojedinaca u grupi. polustruktuiranih pitanja. putem Interneta.dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. posebno kada su u pitanju osetljive teme. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja. Koriste se i on line.3. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoc otvorenih. brižljivo struktuirane grupe (6-10 ucesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne.

s tim što u odredenoj meri neke od njih imaju klinicke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica. 1. Medutim i pored tih mera opreza.71 U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1. Kriminalne biografije omogucavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa . Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o vecem broju pojedinacnih slucajeva i da se iz njih izvuku odredeni procenti i korelacije. One su dakle zasnovane na korišcenju statistickih metoda. psihološkom. bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu).72 2. klinicki metod. proucavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajedinickim obeležjem). vec na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. izvora podataka. a potom i za poredenje dobijenih rezultata. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi.produbljeno ispitivanje licnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivicnog dela. Ankete kojima se ispituje odredeni aspekt kriminalnog ponašanja na odredenom uzorku delinkvenata.73 3. ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. rezultati dobijeni primenom ove tehnike ostaju problematicni jer se ispitivanjem obuhvataju samo lica u zatvorima ili osudena lica koja ne reprezentuju dovoljno sve delinkvente. U osnovi se radi o klinickom ispitivanju: medicinskom. Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života.delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. "follow-up” studije osudenog lica posle izlaska iz zatvora. pre svega kvalitativnih. odnosno viktimizacije kao individualne pojave. kao i etnografski metod – kombinacija raznih. Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavljivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. patološkom. Sistematska opservacija delinkvenata . bilo preko zatvorskih dosijea ili krivicnih predmeta. Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije. Pri tome treba voditi racuna da uzorak bude dovoljno reprezentativan i da se dobijeni rezultati uporede sa kontrolnom grupom nedelinkvenata ili sa delinkventima koji pripadaju Glava DRUGA – Metode kriminologije 60 nekoj drugoj kategoriji.

Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih. Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematicna zbog svedocenja na kojima se zasniva. Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata. dakle sekundarnim ("iz druge ruke") podacima. 3. No. rodenje (generacija). sudskih i sl. osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reci). gde oznacava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan dogadaj u životu. 2. a vrednost im je problematicna jer se zasnivaju na arhivskim.i njegovog ponašanja. Klinicki metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici. "Follow up” studije omogucavaju da se prati život osudenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne. a koja nisu uvek pouzdana. Proucavanje po kohortama.75 4. Termin kohorta je uzet iz demografije. dnevnicima. U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba cije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajednickim elementom vezanim za odredeni vremenski period: npr. pa tako na sebi nose pecat svih njihovih nedostataka. kao što su rodenje ili stupanje u brak. Drugim recima.) koje sakuplja istraživac. Skupe su. upoznaje se sa njegovim rukopisima. uprkos svim teškocama i nedostacima ova istraživacka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu. Klinicki metod. ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije. Istraživac se licno srece sa delinkventom. ove arhive nisu uvek dostupne istraživacu. Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori. Osim toga. ali su one problematicne iz razloga što se ne može sa sigurnošcu utvrditi veza izmedu režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio .74 Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte.

76 Klinicki metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom odredene biološke i psihicke konstitucionalnosti i koja vec po svome karakteru podrazumeva primenu klinicko-medicinskih metoda. a na drugoj. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji. Klinicki metod se sastoji iz sledecih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. Na jednoj strani je. pravilu nivoa interpretacije. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima. Klinicki metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzrocnih faktora koji deluju na svaki pojedini slucaj razlicitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetickog kompleksa" koji se postiže klinickim putem.77 S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji. Uz njegovu pomoc prikupljaju se i interpretiraju cinjenice koje se odnose na delinkventa . za klinicki metod se cesto kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod. sprovodenje samog tretmana. Zbog otkrivanja razlicitih dinamizama delovanja uzrocnih faktora u razlicitim slucajevima ovaj metod se još naziva i dinamickim metodom. drugi Kriminologija 61 nivo . psihicka. Ovaj metod naziva se „klinicki” jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je slican medicinskom u svim fazama ispitivanja. utvrdivanje kriminološke dijagnoze. Njegovom primenom istražuju se sve strane licnosti delinkventa: biološka. dakle. dakle. za prognozu buduceg ponašanja delinkventa. Klinicki metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog znacaja biološkim. ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajuceg tretmana. patološka i socijalna. koje vrši klinicar po klinickom kriterijumu i na osnovu sopstvenog klinickog iskustva.nivo delinkventa. prognoza buduceg ponašanja delinkventa i odredivanje tretmana na osnovu utvrdene kriminološke dijagnoze. Di Tulio je kod klinickog istraživanja ukazao na znacaj ispitivanja uzroka ponašanja delinkventa na osnovu integralnog samostalnog psihickog proucavanja licnosti.to je. Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja.na licnost delinkventa kojeg ispituje klinickim putem. a time i za .

kao i da su jeftiniji od kvantitativnih metoda. omogucava samo kvantitativan pristup nekim standardnim aspektima kriminalnog ponašanja. buduci da obuhvata masu slucajeva. nacinu. Za prikupljanje podataka ove vrste prevashodno se koristi tehnika posrednog posmatranja koje se vrši putem analize sudskih dosijea. vremenu i mestu izvršenja krivicnog dela kao i o licnosti žrtve. Primena kvalitativnih metoda ima i prednosti i mane. Zbog toga je ovaj metod od posebnog znacaja za dobijanje saznanja o licnosti . grounded theory). dakle ne kao osnovni ili cak i jedini kriminološki metod. veka i u dobroj meri se vezuje za proGlava DRUGA – Metode kriminologije 62 menu od pozitivizma ka kritickoj kriminologiji. 4.odredivanje adekvatne krivicne sankcije i tretmana delinkventa. odnosno ponašanju. Svojim sveobuhvatnim i kvalitativnim pristupom metod proucavanja individualnih slucajeva nadoknaduje nedostatke statistike. upotreba kvalitativnih metoda se povecava od šezdesetih godina 20. koje ne samo da doprinose boljem upoznavanju sa kriminalitetom kao masovnom pojavom. odnosno postavljaju temelji novih teorija (eng. a nove još nisu stvorene. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. kao i u drugim društvenima naukama. koja. odnosno licnosti delinkventa. Postojece tehnike prikupljanja podataka o delinkventu prilicno su razvijene u savremenoj kriminologiji. Prikupljanje podataka o žrtvi u novije vreme vrši se još uspešnije putem anketa o viktimizaciji. Prednosti i nedostaci upotrebe kvalitativnih metoda u kriminologiji U kriminologiji. kako zagovaraju pristalice biološke. U manjoj meri one omogucavaju i pristup podacima o pretkriminalnoj i kriminalnoj situaciji. njenom prethodnom odnosu sa delinkventom kao i o njenom ponašanju pre i u toku izvršenja krivicnog dela. cinjenica da su posebno pogodni za istraživanje u savremenim uslovima brzih društvenih promena. vec su oznacile i veliki napredak na planu proucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. kada stare teorije i kategorije postaju neupotrebljive. ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. Najznacajnije prednosti kvalitativnih metoda obuhvataju: dolaženje do produbljenih znanja na kojima se grade teorijski modeli. Na ovaj nacin prikupljaju se podaci o karakteristikama prekriminalne situacije.

saznanja do kojih se njenom primenom dolazi ne mogu se generalizovati. Iako su. Kriminologija . koja su neophodna za izricanje adekvatne krivicne sankcije. isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. Na drugoj strani. uglavnom zasnovane na vec postojecoj. odnosno grupa delinkvenata.delinkventa i o delinkventnoj situaciji. odnosno tip delinkventa ciji pripadnici su ispitivani. ovaj metod ima i nedostataka. ignorišuci specificnosti. feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja vec su ih nesporno i obogatile. Njegovi nedostaci prvenstveno proisticu iz same njegove ogranicenosti na proucavanje pojedinacnih sluacajeva kriminalnog ponašanja. Najzad. kvalitativni metod nije sistematizovan i uglavnom je još prepušten inteligenciji i licnom iskustvu istraživaca i zahteva dosta vremena. Najpre. dok se do saznanja o kriminalitetu kao društvenoj pojavi može doci samo primenom kvantitativnih metoda. Feministicka kritika epistemologije Feministicka epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. ima i važan aplikativni aspekt. za razliku od kvantitativnog metoda. Stoga ovaj metod. šire zasnovanoj. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. narocito poslednje dve etape. odnosno njihova generalizacija je ogranicena na grupe. kao i za odgovarajucu individualizaciju u izvršenju kazne lišenja slobode. Takode. iako u osnovi metod fundamentalnog kriminološkog istraživanja. kako istice Harding. kritici epistemologije. feminizam gledišta (standpoint feminism) i postmodernisticki feminizam.78 VII FEMINISTICKA KRITIKA I KRIMINOLOŠKO ISTRAŽIVANJE Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja. dakle metoda koji se zasnivaju na proucavanju velikog broja slucajeva kriminalnog ponašanja. To su.79 feministicki empiricizam. izucavanjem pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja otkrivaju se samo njegovi neposredni uzroci. 1. za njenu pravilnu individualizaciju.

Naravno. to ne znaci da one nisu ništa menjale na planu metodologije. 1984. Naprotiv. one su postavile pitanje odnosa moci izmedu istraživaca i istraživanih. Binney i dr. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam.. odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski iskljucivala žene i njihove interese. nasilje u braku) iz njihovih iskustava. U kriminološkim istraživanjima feministicki empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca. zalagale se za prevazilaženje odnosa subjekt-objekt i za aktivnije ukljucivanje žena iz istraživackog uzorka u samo istraživanje. Takode.81 Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje.82 S obzirom na to da standpointisam nije zainteresovan za . U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukacevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potcinjenih jeste bolji kljuc razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slucaj sa teorijom i interpretacijom onih koji vladaju. Ovo poslednje je reinterpretirano kao patrijarhalna laž. predstavljaju svojevrstan doprinos razvoju primene kvalitativnih metoda u kriminologiji. Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo. Pogled potcinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima.63 Feministicki empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. Tako su pristalice feministickog empiricizma smatrale da postojeci metodi mogu biti zadržani kada su jednom predrasude uklonjene. s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojecih metoda skine veo predrasuda. poput onih koje je sprovela Karlen (Carlen)80 u zatvorima. pri cemu to ne znaci da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika. Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potcinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast (Hanmer i Saunders. 1981). istraživanja. Feministicki empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola.

kako istice Bertrand. vec se radije okrece "potcinjenom saznanju koje prica razlicite price i ima razlicite specificnosti"85 Za postmodernizam su slike i predstave o nama naša stvarnost. o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doci do izražaja i rasna. obicaja.84 odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje razlicitosti". feministicki postmodernizam se zalaže za dekonstrukciju istine. On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena. kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. on je kritikovan da je jednu jednostranost zamenio drugom. Sine qua non metod postmodernizma je. dekonstrukcija. Radi se. Medutim. "On polazi sa drugog mesta i krece se u drugim pravcima". kako kaže Fleks (Flax). okrece se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici Glava DRUGA – Metode kriminologije 64 krivicno-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. odnosno za analizu uticaja moci na oblikovanje istine. klasna i svaka druga specificnost. Za razliku od feminizma gledišta. naime. Tako. Postmodernisticka epistemologija. odnosno tretman. da bi on bio zaista upotrebljen na najbolji nacin. ogoljuju se odnosi moci koji stoje iza njih. pojava i dr. slika. potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti.83 Feministicki postmodernizam. za razliku od feminizma gledišta.86 Dekonstrukcijom jezika.istraživanja koja se odnose na muškarce. koji je težio rekonstrukciji istine u smislu uspostavljanja feministicke istine. dakle. Kriminološko istraživanje. Feministicki postmodernizam nije sinteza feministickog empiricizma i feminizma gledišta i on ne pokušava da razreši probleme koje postavljaju druga stanovišta. Medutim. Bertrand predlaže primenu ovog metoda . žena srednje klase i Anglo-Saksonki. neophodno je pažljivo odabrati kljucne društvene konstrukcije na koje ce biti primenjen.87 ma koliko ovaj metod bio sam po sebi koristan. u tom smislu.

denaturalizaciju i deontologizaciju tih konstruisanih "stvarnosti". U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika izmedu muškaraca i žena (Brownmiller). Pored toga. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. posebno. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. teorija i jezika. istraživacki postupak. kriminologija se mora osloniti na pomoc feministkinja. i. Možda su. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i znacenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih znacenja. . konstruisani karakter dobrog i lošeg onako kako je sankcionisano od strane krivicnih zakona. To je nužno znacilo i dekonstrukciju istorijskih cinjenica. polnost. Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku (spouse abuse) i porodicno nasilje (domestic violence. family violence) društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. kao prethodnih društvenim. odnosno njihovih znacenja. nužna je i dekonstrukcija pojmova pol. Kriminološko istraživanje i feministicka metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata."88 Primena postmodernisticke epistemologije na kriminološkom planu znacila je dekonstrukciju pojma krivicnog dela i kriminalizacije koji su shvaceni kao društvena konstrukcija. "upravo teoreticarke feminizma najbolje pokazale "nerealnost" muške i ženske prirode. otkrivanje istorijata odnosa moci i potcinjenosti žene u odnosu na muškarca kao i cinjenice da zakoni i pravni sistem doprinose održavanju odnosa nejednakosti i dominacije. odnosno etiketa. odnosno odnosima moci. odnos izmedu istraživaca i istraživanog. nelegitimnost mnogih krivicnih zakona. kao centralnu jer ona predstavlja izvor svih oblika kontrole koja se vrši prema ženama i "krivicno delo". dekonstrukciju pojedinih krivicnih dela koja se vrše na štetu žena. Ipak. sociologa/sociološkinja prava i istoricara/istoricarki krivicno-pravnog sistema. kako dobro primecuje Bertrand. 2.na dve kljucne konstrukcije: "ideju prirode". Upravo da bi izvršila deesencijalizaciju.

Kriminologija 65 što znaci da njegov znacaj treba da bude kako politicki tako i praktican. Prema Rainharc i Keler (Reinharz. samo da se uzme u obzir subjektivitet ispitivanih. Keller). dakle. od strane i za" traži. Morris) spadaju u one feministicke autorke koje smatraju da muškarci ne mogu biti iskljuceni iz kriminološkog istraživanja. Težnja ka tome da se žene ucine vidljivim dovela je do predloga da feministicko istraživanje mora biti "o. oko nacina prikupljanja podataka. Njihova revidirana verzija kriterijuma "o. Po njima je feministicki kriterijum zadovoljen samim tim što oni koji se istražuju postaju aktivni subjekti. zašto i kada" bi "o. Kein. neke autorke poput Kein (Cain). ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda . Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znaci prevashodno izbor koji ce omoguciti ispitivanje za koje se veruje da ce doprineti okoncanju potcinjenosti žene. U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima.90 Medutim. Wise). kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek sociopoliticka analiza ucinila mogucim odredenje "kako. Gelstorp i Moris (Cain. Takode. Gelsthorpe. posebno nacina vodenja intervjua.89 Medutim. izrade istraživackih instrumenata i sl. Drugi važan elemenat feministickog istraživanja jeste istraživacki proces.odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feministickim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti. dok kvantitativni metod ne može omoguciti dublje razumevanje ili osecanje za one koji se istražuju. od strane i za žene" (Stanley. kvantitativni metodi cesto ignorišu razlike medu polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora. od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. uglavnom je muškarac taj koji goni i osuduje ucinioce krivicnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru. To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najcešci etiketirani kriminalac.

odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje (npr. Upravo stoga. intervjua lišenog predrasuda" zapravo mit. uglavnom koriste za dobijanje podataka o sociodemografskim karakteristikama ispitanika. istovremeno oni moraju obezbediti i dolaženje do što tacnijih informacija o obimu i težini nasilja koje se vrši prema ženama u braku.94 U tom smislu zagovornici feministicke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživac. kako one definišu i doživljavaju fizicko nasilje i seksualno nasilje koje muškarci vrše prema njima. Ali. ako je rec o istraživanju nasilja u braku. treba napustiti "mušku paradigmu" intervjuisanja (pa tako i muški pogled na društvenu realnost) u prilog pristupa koji priznaje subjektivitet istraživaca i Glava DRUGA – Metode kriminologije 66 istraživanog i koji iznosi na videlo cinjenicu da je pojam "objektivnog intervjua. Kako piše Okli (Oakley). nadreden . Kako isticu Stenli i Vajz (Stanley. istraživacki instrumenti moraju biti takvi da dozvoljavaju ženama da same pricaju ili pišu o svojim iskustvima kako bi se moglo saznati šta nasilje za njih znaci.91 Ipak. odnosno pitanja sa unapred datim odgovorima. dok se zatvorena pitanja. Oni su pogodni pre svega za dolaženje do opštih podataka o ispitanicima. a ko one koje su zlostavljane. Wise) "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživacke objekte .je moralno neopravdano". dok je za dublje zadiranje u iskustva ispitivanih neophodna primena kvalitativnih metoda.92 Na primer. ocigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeduju dovoljno podataka o licnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživace.mogu biti ispravljeni (npr. kao nosilac moci i prava na kontrolu.93 Feministicko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog. Hunt). feministickom istraživanju najviše odgovara upotreba upitnika i skica za vodenje intervjua sa otvorenim pitanjima. Konvencionalni nacin prikupljanja podataka putem intervjua takode je kritikovan s obzirom na to da tretira ispitanike kao objekte i tako narušava ženino subjektivno iskustvo koje ona ima kao žena i kao ljudsko bice uopšte. Eichler). kao i o tome ko su oni koji zlostavljaju.

ipak je istraživac taj koji sprovodi istraživanje. piše Aker (Acker). koji je odgovoran za njega i na razne nacine i sam ima ogranicenu moc (na primer. on sa sobom nosi mnoge dileme i teškoce. u identifikovanju ciljeva i bili ukljuceni u interpretaciju dobijenih rezultata. On mora voditi racuna o tome da se njegovim istraživanjem dode do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja. Uspostavljanje odnosa saradnje izmedu istraživaca i istraživanog na taj nacin obezbeduje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feministickog istraživanja. "da svedemo na minimum tendenciju (koja . "Naša namera je".istraživanom.95 Medutim. postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje. a muškarac onaj koji se istražuje. S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u tom cilju. ali se zalažu za uklanjanje eksploatatorskog odnosa prema istraživanom kao izvoru podataka. ma koliko ovakav nacin istraživanja bio izazovan. kao i u odredivanje nacina njihovog korišcenja radi menjanja postojece prakse. Klajber i Lajt (Kleiber. Buduci svesne toga. feministkinje ne zahtevaju potpuno ukidanje hijerarhijskog odnosa izmedu istraživaca i istraživanog. Light) su na primeru svog istraživanja pokazali kako su im osobe koje su bile subjekti/objekti njihovog istraživanja pomogle u izboru metoda. Pre svega. što podrazumeva nužno da istraživanje bude od pocetka do kraja pod njegovom kontrolom. ali i kada su i istraživani i istraživac žene sa bitno drugacijim stavovima u pogledu ispitivane pojave i nacina interpretiranja dobijenih podataka.96 Situacija može biti posebno komplikovana kada je žena istraživac. Demokratizacija istraživackog postupka može biti u praksi teško ostvarljiva. Takode. mora voditi racuna o raspoloživim finansijskim sredstvima i sl. Uspostavljanje takvog odnosa u kome ce istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. One smatraju da istraživac ne mora da namece istraživanom sopstvene definicije njegove stvarnosti. Naime. nastojanje da se prevazide tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja. kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni.). mora udovoljiti zahtevima narucioca projekta.

doveo je do podizanja njihove svesti u pogledu socioloških i istorijskih korena muškog nasilja. što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. ."97 Svako feministicko istraživanje ima akcioni karakter ali je to posebno došlo do izražaja kod istraživanja nasilja nad ženama u braku. Publicitet koji je ovo istraživanje tako dobilo omogucio je kreiranje Autonomne ženske kuce za pomoc žrtvama porodicnog nasilja. Cilj istraživanja bio je davanje snage zlostavljanim ženama da razumeju i promene sopstvenu stvarnost. Mis (Mies) je. Nekada istraživacice neposredno pomažu ženama iz ispitivanog uzorka tako što im obezbeduju kontakt sa advokatom ili skloništem za žene.postoji u svim istraživanjima) da se istraživani pretvara u objekat ispitivanja i manipulacije. organizovala jednu manifestaciju na ulicama koja je privukla veliki broj ljudi koji su zatim bili intervjuisani u pogledu svog iskustva i stavova u vezi sa nasiljem u braku. istraživaca i društvenog odgovora na nasilje prema ženama. Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je licno jeste politicko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog vec i za istraživaca. radeci na takvom istraživanju u Nemackoj. 1984. mi želimo da stvorimo uslove u kojima onaj ko je predmet istraživanja ulazi u istraživacki postupak kao aktivni subjekat. godine. U najboljem slucaju. Tako i istraživanje postaje deo procesa davanja moci (empowering) ženama kroz maksimiziranje dijaloga Kriminologija 67 izmedu istraživaca i istraživanog tako da oboje postaju. a koji je podrazumevao aktivno ucešce samih žena. Rad na životnim istorijama pretucenih žena koje su dolazile u tu kucu. kako kaže feministicka pesnikinja i pevacica Viliamson (Williamson) "onaj koji menja i koji se menja".99 Najzad. važna karakteristika feministicke metodologije je i samosvest i samokriticnost u odnosu na istraživanje. Nekada se u istraživanja ukljucuju lokalne grupe žena i one zajedno sa istraživacicama deluju kao grupa za podršku.98 Cilj feministickog istraživanja na taj nacin postaje menjanje onih koji se istražuju. na primer.

. korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. A sve te stvari uticu na nacin na koji osecamo i razumemo ono što se dogada. korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). a ne. delinkventu. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. priprema i obrada podataka. kao i druge društvene nauke. kako je to uobicajeno u tradicionalnoj kriminologiji. osim toga. donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. naucno objašnjenje – objašnjenje dobijenih podataka u svetlu postojecih teorijskih znanja i istraživanja i znacaj za dalji razvoj teorije (pisanje istraživackog izveštaja). nema istraživackog metoda ni tehnike izvan istraživaca". probno istraživanje (ako je potrebno i moguce).100 Feministkinjeistraživacice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. Kriminologija je. _ Hronološki model empirijskog fundamentalnog istraživanja u kriminologiji odvija se kroz više etapa: posedovanje prethodnog znanja. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. prikupljanje podataka. kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. _ Obeležja metoda koje koristi kriminologija su: prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. na apstrakcijama koje su rezultat spekulacija koje nemaju veze sa životnim iskustvom. _ S obzirom na specificnost svog predmeta. nedostacima i raspoloženjima. obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. pa je posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. Glava DRUGA – Metode kriminologije 68 SAŽETAK _ U proucavanju svog predmeta kriminologija se. komparativni metod. stvorila sopstveni metodicki sistem."Svidalo se to nama ili ne. Važno je istaci i to da je feministicko istraživanje zainteresovano za izgradnju teorije koja izrasta iz iskustva. izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. analiza i interpretacija podataka. kriminalitetu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta). fundamentalna i primenjena istraživanja. istraživaci ostaju ljudska bica sa svim svojim osecanjima. Takode. proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa.

_ Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prukupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta. pre svega sociologije. istraživacki postupak. kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti. odnosno straha od kriminaliteta. Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. Prvi naucnici koji Kriminologija 69 su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili su matematicari koji su koristili kriminalne statistike. odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. Ipak. Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života a potom i za poredenje dobijenih rezultata. odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem. moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske) tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih nauka. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. _ S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. _ Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja._ Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU . odnos izmedu istraživaca i istraživanog. ignorišuci razlike i specificnosti izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. _ Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui). teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. uporedenje i merenje.

. Koje su faze klinickog metoda? 17. Paris: Spes. (1979) Kriminologija. R. Kako se vrši prikupljanje cinjenica u kriminologji? 10. 43. str.: op. Beograd: Savremena administracija. Paris: Biblioteque scientifique. 13 Milutinovic. 104. 107. R. cit.. Horvatic.. str.interpol.int _ Federalni istražni Biro www. cit. 14 Pinatel.: op. str.. 15.. Navedite izvore podataka u kriminologiji. (1976) Metodologija društvenih nauka. cit. V. cit. Opišite etape u razvoju feministicke epistemologije. Glava DRUGA – Metode kriminologije 70 7. str. 107. Nabrojte obavezne elemente istraživackog projekta. (1987) Groupe de controle. 16 Milutinovic. Koje je metode razvila kriminologija? 3. 23. 12. M. M.: op. str.: op. str. str.1. 105-106. Koje metode se primenjuju u kriminologiji? 13. 68. 45. Beograd: BIGZ. 99.gov _ Savezni pravosudni centar za statsticke podatke (The Federal Justice Statistics Resource Center) http://fjsrc.: op. cit.: op. Objasnite znacaj kvalitativnih metoda u kriminologiji.: op. Stanciu. 75. 14-21. (1960) La criminologie. str. 6 Šešic. 7 Gassin... 1 2 .. R. B. cit. 5 Horvatic. 68.urban. M. str. 18. 10 Gassin. 8 Gassin. Kroz koje etape se odvija empirijsko istraživanje kriminaliteta? 6. Nabrojte tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu. M. R. str. 3 Gassin. 4 Milutinovic.. 46 17 Laignel-Lavastine. 107-108. (1982) Metodologija društvenih nauka. Šta je hipoteza? 9. 6.org Kriminologija 71 NAPOMENE Lukic. str. (1988) Criminologie.: ibid. R. prema Pecujlic . Šta je metod? 2. 24. Ž. M.: op. Paris:Dalloz. Navedite osnovne karakteristike kriminološkog metoda. R. 4. J. U kome znacenju se upotrebljava termin statistika kriminaliteta? 11. str. 14. J. 15 Gassin.. Beograd: Naucna knjiga. Ž. cit. Koje su tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi? 16. str. 54. cit. (1950) Precis de criminologie. Objasnite znacaj kvantitativnih metoda u kriminologiji.fbi. 5. str. 11 Pinatel. str. Šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim? KLJUCNE RECI metod operacioni model kriminološki metod statistika kriminaliteta klinicki metod feministicka metodologija istraživacki projekat KORISNE INTERNET ADRESE _ Interpol www. J. cit. Kako se odvija istraživanje na uzorku i koji je njegov znacaj? 8. str. J.. 12 Pinatel.: op. 9 Pinatel. str. cit.

cit... 116. cit. str. D. str.. 70. str. G.: op. 112 18 Glava DRUGA – Metode kriminologije 72 Stefani. 48 Gassin. 58 Gassin..: op.: op. R. R. str. str. M. cit. cit. Levasseur. R.: op. 57 Gassin.: op. (1982) Kriminologie. M.. cit. cit. Moskva: Korideceskaja literatura. str. dok je "kultura" zavisna u odnosu kako na "politiku" tako i na "ekonomiju". str. "ekonomija" je nezavisna promenljiva u odnosu na "politiku" i na "kulturu". U vremenski sredenim serijama svaka prethodna varijabla je nezavisna u odnosu na potonju. 47 Gassin.. Beograd: Naucna knjiga. (1976) Criminologie et science penitentiaire..: op... V. G. 29 Videti Šešic.: op. 110. str.. 49 . 159. R. 60-61. str. što nije slucaj samo u teoriji nego i u praksi.: op. M. cit. R. 46 Navedeno prema Gassin.: op. cit. (1967) Metode istraživanja u pedagogiji. cit. 21 Termin "varijabla" je u logiku i metodologiju prenet iz matematike i znaci "promenljiva". R. Am. G. 44 Milutinovic. Jambu-Merlin.y). 71.: op. U modelima s nizom varijabli nezavisne varijable su one koje stoje više levo ili ulevo.. B. Za "y" se kaže da je odredena funkcija od "x". 114.: op. 69. 80. B. U modelima kauzalnih spojeva varijabla uzrok je nezavisna a varijabla efekat je zavisna. 89..: op. B. 42 Milutinovic. Levasseur. R. 1-2. Jambu-Merlin R. 60. dužine i širine (P = x. "politika" je nezavisna u odnosu na "kulturu".. cit... str. 55 Kaiser.. 26 Navedeno prema Milutinovic. G. Journal of Sociology. G. u nizu varijabli pojmova: "ekonomija-politika-kultura". Šešic. Jambu-Merlin. 35 Stefani. 40. str. cit. G.. Karlsruhe: C. R.: op. cit.. str. cit. 69. 27 Gassin. M.Good. str. 97.... Levasseur. 6.. Jambu-Merlin R. Levasseur. 60 50 Videti Milutinovic. str. cit. 189. str. Paris: Dalloz. cit.: op. B. 105. cit. Muller Juristiscer Verlag. . cit. 118.. površina pravougaonika je funkcija dve nezavisno promenljive. 41 Šešic. 56 Gassin..: op. 157. str.: op. Jambu-Merlin. 37 Milutinovic. str. M. cit. 23 Liska. Grupa autora (1988) Kriminologija. istraživacki projekat. R.... Warner . R.: op. cit. cit. cit. cit. br. M. Npr. str. str. 59 Stefani. 54 Stefani. cit. 209. G. F. cit. str. G. Vrednost zavisne varijable se menja u zavisnosti od vrednosti nezavisne varijable. str. R.: op.. cit. str. Jambu-Merlin. 49. 34 Gassin. 31 Gassin. 30 Više o tome videti u Šešic. G. 38 Milutinovic. R.. 62.: op. M:... str.: op. cit. Levasseur. G. R.: op. str. 20 Pešic. cit. R. A. (1991) “Functions of Crime: A Paradoxical process”.: op.: op. str. B. 68. G. 52 33 Gassin. str. str. str. M. 41. 40 Navedeno prema Milutinovic.: op. (1969) Osnovi prakticne i istraživacke kriminološke metodologije. 87. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. 45 Milutinovic. I u simbolickoj logici razlikuju se nezavisne varijable i zavisne varijable u raznim modelima i serijama složenih iskaza i to prema sledecim osnovnim pravilima: 1. 53 Gassin. 181. G. str. R.: op. 32 Radovanovic. i dr. 69. 36 Šešic. str.. 85. K. 19 Gassin. G. 87. D. 1441 1464. Rijeka: O.. str. str. (1987) Osnove metodologije nauka.. str.. Skates..: op.. 61..: op. npr. 25 Pešic. cit. cit. 112-113. 110. 65-66. R.: op. 43 O anketama sa žrtvama bice više reci u poglavlju o prikupljanju cinjenica o prikrivenom kriminalitetu. 2. 61. str. M.: op.. str. cit. V. B. str..: op.. 106. 65 51 Stefani. 70... 24 Gassin. 52 Stefani.: op.: op.. 28 Zajecaranovic. Keršovani. str. str. str. 22 Gassin. 60 Gassin.. cit. str.. op. str. R. cit. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja.str. Beograd. str. 122.. Heidelberg. 177. (1991) “Uticaj razvoja socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje”. cit.. G. cit.: op. dok su zavisne varijable one koje stoje desno i više udesno. R. : op. 3. cit. Levasseur. R. 39 Milutinovic. psihologiji i sociologiji. 120.

P. JRKK. str. str. Montreal: Fides.: op. 91 Navedeno prema Gelsthorpe. 16. cit. 79 Navedeno prema Smart. 98 Navedeno prema Lather . 91. R.. M. 7.. Law and Social Control. cit. 96 Acker. (1988) “Prvi kontakt žrtve sa policijom: pomoc i podrška ili ponovna viktimizacija”. R..: op. 90-91. cit.. 91.1. 66 O ispitivanju kao tehnici za prikupljanje kvantitativnih i kvalitativnih podataka o kriminalitetu videti napred u ovom odeljku. C. M. 72 Gassin. cit. 93. cit. 92 Gelsthorpe. M. International Congress of Criminology. JRKK. 87 Ibidem. V. 62 Cusson. cit. str. str. 71 Gassin. 84 Navedeno prema Bertrand. 82 Navedeno prema Smart. 88 Bertrand . str. "Feminist Methodologies in Criminology: a New Approach or Old Wine in New Bottles" u Feminist Perspectives in Criminology. ukoliko postoje. L. 81. s. str. cit. L.: op. str. New York:Continuum.. 49. cit."The Transformative Experiance in Feminist Research" u Feminist Perspective in Criminology.: op. M. str. 8.: op. L. (1990) "Strah od kriminaliteta u Beogradu". L. M. str. 425. 6. "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions".. s.. 570. 136-137.. L.: op. Women's Studies International Forum. 54. cit. str. str. et al (1983) "Objectivity and Truth: Problems in Doing Feminist Research".: op. s. Mon Gabriel. N. cit. 428. L.: op.: op. 4. A (1993) “Feminist Criticism: What it Has Done for Theory and Methodologie in General and What It Could Do for Criminology in Particular”. J. 54-55. navedeno prema Milutinovic...81-93 68 Navedeno prema Milutinovic. 99 Ibid. cit. L.. 49.: op. u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui. 67 Primer za ovo videti u Nikolic-Ristanovic. 75 Vidi Gassin.A Study in Social Controle.: op. dinamici i strukturi kriminaliteta u pojedinim zemljama dolazi se uvidom u podatke iz nacionalne statisticke evidencije i. str. L.. 135. 89 Navedeno prema Gelsthorpe. 139. str. str. str. 92. M. A. 64 Sellin. (1990) “Zašto kažnjavati”. 67. 59. 69 Navedeno prema Milutinovic. str. str.: op.... 4. str. A.: op. str. C. str. 81. cit. cit. str. 83 Smart. str. str. 74 Gassin. M. 90 Navedno prema Gelsthorpe. Beograd: Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. (1983) Women's Imprisonment . (1990) "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions". str. str. 78 Gassin. 76 Navedeno prema Milutinovic. br. 98.: op. V. cit. R. M.. 80 Carlen . (2003) Using focus groups in research. 81 Bertrand. M. 77 Milutinovic. R. cit. Th. (1991) Deconstruction of "Truth" Epistemologie. 86 93 Navedeno prema Gelsthorpe. 70 Litoselliti . cit. 57.. L. 140. br. . cit. 51.. 90. DINAMIKA I STRUKTURA KRIMINALITETA Do saznanja o obimu.: op..Videti Nikolic-Ristanovic. . str. 77.. cit. cit. London. 4. 86 Bertrand. International Feminist Conference on Women. str. uvidom u podatke dobijene anketama o viktimizaciji. 82. str.: op. 97 Ibidem. 73 Gassin. London: Routledge and Kegan Paul. str. 65 Vidi Milutinovic.. str.: op. str. Mrvic. str. 94 Navedeno prema Gelsthorpe. cit. Women's Studies International Forum. A. M. (1988)"Feminist Perspectives on Empowering Research Methodologies".: op. cit.. cit.. 14. 100 Navedeno prema Gelsthorpe.: op. 135-136..: op.: op. 2-7. M. str. P. 85 Smart.: op. u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui.: op. 6.. Budapest. C. 95 Navedeno prema Gelsthorpe. C. 61 73 Glava treca FENOMENOLOGIJA KRIMINALITETA I OBIM. R. cit. 91. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.. M. R. 63 Milutinovic.

ali isto tako i da posluži kao putokaz u pravilno služenje statistickim podacima u cilju saznavanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. Uvek se treba pitati da li je pad ili porast kriminaliteta koji beleže statistike odraz realnog pada. odnosno kao pocetne informacije za dalje istraživanje. Obim i dinamika kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990 . navedeni podaci ce biti korišceni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi. tj. Uz to. ilustracije i poredenja radi. Osim toga. posebno anketa o viktimizaciji kao najviše korišcene tehnike ove vrste. Prilikom analize obima. vodi racuna o celokupnom društvenom kontekstu u kojem su se desile te promene. Njihovo iznošenje i analiza ima za cilj da pruži uvid u statisticke pokazatelje obima. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statistickih podataka o broju prijavljenih. prvenstveno kao sasvim opšte i grube pokazatelje dinamike i strukture te pojave. Upravo stoga. godine u našoj zemlji i to samo za teritoriju Beograda. vec ce izneti podaci o ukupnosti kriminalnog ponašanja u Srbiji biti manje ili više ilustrativni. rat). promene u kaznenoj politici i/ili izmene krivicnog zakonodavsta (kriminalizacija i dekriminalizacija). treba imati na umu i nedostatke tehnika koje se koriste za saznavanje tamne brojke kriminaliteta.2005. 1. odnosno porasta kriminaliteta ili je u pitanju smanjena ili povecana efikasnost organa krivicnog gonjenja.1 Kad god je moguce. Podaci o obimu. strukture i dinamike kriminaliteta u našoj zemlji. postojece podatke o kriminalitetu kao masovnoj društvenoj pojavi treba koristiti oprezno. Takode.Prilikom interpretacije i analize ovih podataka trebalo bi se podsetiti onoga što je receno o nedostacima statistike i relativnoj pouzdanosti podataka koje ona daje o kriminalitetu. s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osudenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog . veoma je važno da se. optuženih i osudenih lica. prilikom interpretacije statistickih podataka o dinamici kriminaliteta i promenama u njegovoj strukturi. bice dati i podaci prve i jedine ankete o viktimizacije koja je radena 1996. dinamike i strukture kriminaliteta zasnovati na uporednoj analizi statistickih podataka i podataka dobijenih anketama o viktimizaciji. trebalo bi analizu obima. Posebno treba imati u vidu vece društvene potrese (na primer. Upravo stoga. 74 U ovom udžbeniku mi se necemo baviti detaljnom analizom statistickih podataka.

godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. više nego inace.Lica prijavljena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. prema preovladujucem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. posebno kada. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih. 75 Tabela br. kao što je slucaj u našoj zemlji. do 1991. od 1999. Od 1991. 1 . godine.krivicnih dela. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. godine. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. Od 2003. drugo. više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivicnog gonjenja je bila bitno smanjena. U tabelama koje slede. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. To je od dvostruke važnosti: prvo. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena. ne postoji redovno vodenje podataka o viktimizaciji. nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. Prva promena desila se 1991. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. navedeni su podaci za Srbiju bez Kosova. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. Prilikom tumacenja podataka o obimu. analizu obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima. Naime. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. Najzad. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 106601 100 4473 100 102128 100 1991 104768 98 3728 83 101040 99 1992 118327 111 4887 109 113440 111 1993 156509 147 6316 141 150193 147 1994 140776 132 5012 112 135764 133 1995 118069 111 4514 101 113555 111 1996 115508 108 4454 100 111054 109 1997 110437 104 4590 103 105847 104 1998 103978 98 3773 84 100205 98 1999 87307 82 2942 66 84365 83 2000 87601 82 3458 77 84143 82 2001 97071 91 3640 81 93431 91 2002 107312 101 3251 73 104061 102 . Imajuci ovo u vidu.

koji je ocigledno u funkciji kretanja . Kao što se iz tabele vidi. Procenat prijavljenih maloletnih ucinilaca porastao je u istom periodu za 41%. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 39864 100 2709 100 37155 100 1991 33444 84 2099 77 31345 84 1992 28791 72 2713 100 26078 70 1993 34138 86 3345 123 30793 83 1994 34440 86 3434 127 31006 83 1995 36823 92 3023 112 33800 91 1996 36582 92 2257 83 34325 92 1997 38540 97 2361 87 36179 97 1998 42403 106 2692 99 39711 107 1999 36297 91 2330 86 33967 91 2000 34223 86 2274 84 31949 86 2001 35566 89 2398 89 33168 89 2002 35997 90 2322 86 33675 91 2003 35097 88 2080 77 33017 89 2004 36222 91 1983 73 34239 92 2005 39135 98 2234 82 36901 99 Podaci o broju osudenih lica daju nešto drugaciju sliku kriminaliteta nego što je to slucaj sa podacima o broju prijavljenih lica. a zatim. godine broj prijavljenih lica ponovo je poceo da raste. Trendovi su bili identicni i za maloletna i za punoletna lica. pocev od 1994. 76 Tabela br. kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. U ovom periodu. Ukupan broj osudenih lica. godina. on je u porastu do 1994. godine. u poredenju sa periodom 19911997. kako ukupno tako i punoletnih. Uoceni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivicnih dela u periodu nakon 1997. da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. godine. Tokom 2005. Tendencija pada bila je konstantna do 2001. Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti. tj. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. godini. a onda ponovo poceo da opada. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993. godina. godine. uz manje oscilacije. bio iznad broja prijavljenih u 1990. godine broj prijavljenih lica. opada. godine kada je prijavljeno 47% više ucinilaca krivicnih dela nego u toku 1990. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. godine. Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997. godine. Najveci porast zabeležen je 1993. i 2002. godini jedino u 2002.2003 98148 92 2415 54 95733 94 2004 91573 86 3120 70 88453 87 2005 103481 97 2945 66 100536 98 Podaci prezentirani u Tabeli br.Lica osudena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica. 2 .

pri cemu je 40% viktimizirano 1995.preovladujuceg broja osudenih punoletnih lica. Prema podacima ovog istraživanja. godina. Takode. Te godine se uocava najveci porast broja osudenih lica. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990. da bi 1993. postepeno raste do 1998. jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminaliteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statistickim podacima o prijavljenim licima. godine.4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivicnog dela u periodu 1991-1996. na visok nivo kriminaliteta u Srbiji ukazuju i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996. starosti i polu. zatim. 3 77 2. Prilikom fenomenološke analize. do 1992. Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnih dela i uzrastu Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. odnosno nedostižni organima gonjenja. godine. godinom. Osim toga. godini bio skoro udvostrucen. godine. Ako se zna da se pocetkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivicnih dela koji su ostali nepoznati. godine. cak 85. godine sprovedena u Beogradu. porast broja osudenih lica u 1998. godini opao za 31% u poredenju sa 1984. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. na primer. . U isto vreme broj osudenih lica je u 1993. a imajuci u vidu i druge pokazatelje2 koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivicnog gonjenja. povecavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu. Nakon 1998. godine ukupni broj osudenih lica i broj punoletnih osudenih naizmenicno opada i raste. godini po svoj prilici jeste posledica povecane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta. Tako. Najzad. moguce je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta. do 1993. opada od 1990. uz kratke periode stagnacije..

Struktura prijavljenih lica u Srbiji prema krivicnom delu i uzrastu – 2004.5 ukupno 91573 100 3120 100 88453 100 3. po grupama srodnih krivicnih dela obuhvacenih pojedinim glavama u okviru Krivicnog zakonika. .5 6.9 0.9 protiv sloboda i prava 1058 1.7 .8 49 1.0 136 4.9 472 0.4 95.1 0 100 protiv života i tela 6158 6..4 5314 6.67 0.8 94.369 0.4 96.7 95.0 2.1 93.2 15 0.7 150 4.4 .1 protiv imovine 45370 49.641 0.2 protiv pravosuda 641 0.7 0 100 protiv javnog reda i pravnog saobracaja 7475 8..1 6775 7.1 0 100 ostala krivicna dela 5450 6.0 5784 6.2450 2.6 protiv privrede 5304 5.2 43242 48.5356 6.8 98.2 . 3 .3 1.5 98.9 4.2 112 3.2 1.Tabela br.5 5.9 99.7 .7 1.4 98.2 protiv braka i porodice 2450 2. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004.6 7363 8.8 0 100 protiv zdravlja ljudi 3407 3.6 protiv casti i ugleda 369 0.3 protiv opšte sigurnosti 1065 1.6 5255 5.1 .6 78 Tabela br.4 0 100 protiv polne slobode 501 0. krivicna dela ukupno % maloletna lica % % punoletna lica raspo maloletna dela % punoletna protiv ustavnog uredenja i bezbednosti 67 0.7 374 12..1065 1.8 3257 3.2 0 100 protiv bezbednosti javnog saobracaja 6902 7...5 protiv službene dužnosti 5356 5..5 97.5 1043 1.8 . kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica.5 29 0.5 127 4.7 4.5 2128 68. godini.

Takode.6%). iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu. licne krade (26.1%) i kod krivicnih dela protiv polne slobode (5. Kod punoletnih lica.4%). godine na uzorku od 1094 ispitanika.8%). dok udeo prijavljenih maloletnika cini svega 3. Godine 2004. za punoletna lica karakteristicna su i krivicna dela protiv službene dužnosti. koja je sprovedena u Beogradu 1996.5%. udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivicnih dela protiv života i tela (6. Pored ovih krivicnih dela. krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (4. Takode. posle krivicnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (8. oštecenja auta (19. dominiraju krivicna dela protiv imovine. Kada su u pitanju ostala krivicna dela.8%). 4 . Iz tabele se može videti i da su imovinska krivicna dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica. Kod maloletnih lica. dok krivicna dela protiv života i tela dolaze tek na cetvrto mesto sa 6.7%).8%).1). ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta. Samim tim.4 79 Tabela br. za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika).7%). a znacajnije su zastupljena još samo krivicna dela protiv zdravlja ljudi (4. krivicna dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%. 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata. za koja nema prijavljenih maloletnika.1%) i krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (3. Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji. podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju da je udeo kriminaliteta maloletnika najveci kod kriminaliteta nasilja.Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovladuju punoletna lica. ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinacno.3%) i krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (7. primetna je razlika izmedu maloletnika i punoletnih lica.Dinamika strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u periodu 2000-2005. krivicna dela 2000 indeks 2001 indeks 2002 . Ispitanici su najcešce navodili da su bili žrtve krada predmeta iz auta (30. dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivicna dela protiv imovine nešto niži (4. provalne krade (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%). Uocava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivicna dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica.4%. Takode. i privrede.

indeks 2003 indeks 2004 indeks 2005 indeks protiv života i tela 5174 100 5637 109 5425 105 5043 97 5784 112 5610 108 386 100 386 100 400 104 408 106 472 122 479 124 protiv polne slobode protiv braka i porodice 881 100 883 100 1372 156 1944 221 2450 278 2836 322 6896 100 5628 82 6047 88 5405 protiv privrede .

78 5255 76 4721 68 protiv imovine 48902 100 57152 117 64127 131 53704 110 43242 88 52411 107 961 100 998 104 1045 109 1139 119 1065 111 1131 118 6244 100 7398 118 7105 114 6435 103 6775 108 6654 107 4714 100 4744 101 6176 131 7234 153 protiv opšte sigurnosti protiv bezbednosti javnogsaobracaja protiv javnog reda i pravnog saobracaja .

broj prijavljenih za krivicna dela protiv imovine je rastao do 2002. a porast pocinje 2002. trend je bio promenljiv – periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obrnuto. najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivicna dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvodenje nasilja u porodici kao posebnog krivicnog dela u naš Krivicni zakonik. Pri tome. Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005. a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta. Promene možemo pratiti preko apsolutnih brojeva i indeksa. Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivicnih dela najverovatnije je vecim delom povezan sa promenama zakona i politike krivicnog gonjenja. . Veliki porast zabeležen je i kod krivicnih dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja i kod krivicnih dela protiv službene dužnosti. ukljucujuci i krivicna dela protiv života i tela. godinu za sve grupe krivicnih dela. godine. u posmatranom periodu. Pri tome. kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. da bi nakon toga opadao. godine. 4 pokazuje dinamiku strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u Srbiji u periodu 2000-2005. Kod ostalih grupa krivicnih dela. Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivicnih dela protiv polne slobode. osim za krivicna dela protiv privrede. gde je zabeleženo opadanje. godine kada je i došlo do uvodenja krivicnog dela nasilje u porodici.7363 156 6957 148 3312 100 4640 140 5312 160 5535 167 5356 162 5253 159 protiv službene dužnosti Tabela br. Broj prijava za ovu grupu krivicnih dela je utrostrucen. godini bio veci u odnosu na 2000. Iz tabele se mogu videti promene broja prijavljenih punoletnih lica za izabrane grupe krivicnih dela.

80 II STRUKTURA KRIMINALITETA PREMA POLU

Analize strukture kriminaliteta prema polu, kako u prošlosti tako i u savremenim državama, pokazuju da je ucešce žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od ucešca muškaraca. U ovom odeljku mi cemo se zadržati na izlaganju o strukturi kriminaliteta prema polu u našoj zemlji, dok ce o strukturi kriminaliteta prema polu u drugim zemljama biti reci u odeljku o rasprostranjenosti i karakteristikama kriminaliteta u svetu, ako i u odeljku o kriminalitetu žena. Tabela br. 5 - Struktura osudenih punoletnih lica prema polu u periodu 1999 2005.
godina pravnosnažnosti presude ukupno % index žene indeks muškarci indeks raspodela % žene muškarci 1999 33967 100 100 3047 100 30920 100 8.9% 91.1% 2000 31949 100 94 2789 92 29160 94 8.7% 91.3% 2001 33168 100 98 2740 90 30428 98 8.3% 91.7% 2002 33675 100 99 2860 94 30815 100 8.5% 91.5% 2003 33017 100 97 2853 94 30164 98 8.6% 91.4%

2004 34239 100 101 2973 98 31266 101 8.7% 91.3% 2005 36901 100 109 3293 108 33608 109 8.9% 91.1%

Podaci prikazani u Tabeli br. 5 ukazuju na razlicite trendove kretanja broja osudenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. do 2005. godine. Na jednoj strani, broj osudenih muškaraca je konstantno rastao, sa izuzetkom 2003. godine kada je došlo da manjeg pada. Na drugoj strani, broj osudenih žena je bio na slicnom, relativno stabilnom nivou sve do 2004. godine, kada pocinje da raste. Zanimljivo je da je broj osudenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. godine 2002. godine, a broj osudenih žena je taj broj dostigao, odnosno prekoracio tek 2005. godine. Tabela br. 5, takode, pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilicno stabilan iznosio je oko 8%, odnosno izmedu 8,3 i 8,9%.

81 III REGIONALNE KARAKTERISTIKE KRIMINALITETA

Regionalne karakteristike kriminaliteta dolaze do izražaja u razlikama u pogledu rasprostranjenosti i tipova kriminaliteta koji se javljaju u pojedinim oblastima. Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno u svetu, po raznim podrucjima unutar iste zemlje, izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike5 kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta, ukoliko su raspoložive.

1. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu

Statistike kriminaliteta, kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne

društvene pojave, omogucavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama, vec i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno utvrdivanje njegove rasprostranjenosti u medunarodnim okvirima. Da bi taj cilj bio postignut, u, za kriminologe, idealnom svetu, sve zemlje bi trebalo da definišu krivicna dela i prikupljaju statisticke podatke na isti nacin.6 Nažalost, takva situacija niti postoji niti je verovatno da ce ikada postojati. Upravo stoga, poredenje kriminaliteta na medunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznacajnije razlike u pravnim rešenjima, u kaznenoj politici i u nacinu prikupljanja podataka. Osim toga, nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu, javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. Na primer, Staljin je 1933. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. Slicna situacija postojala je i u drugim istocnim zemljama. Usled toga je do nedavno bilo prakticno nemoguce izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istocnim zemljama. U cilju prevazilaženja teškoca na koje se nailazi u pokušaju poredenja nacionalnih statistika o kriminalitetu, došlo je do ustanovlajavanja medunarodnih statistika kriminaliteta. Od 1953. Interpol objavljuje svake dve godine medunarodnu statistiku kriminaliteta zasnovanu na podacima dobijenim od pojedinih zemalja. Medutim, s obzirom na to da nema jedinstvenu klasifikaciju krivicnih dela i ima niz drugih nedostataka, ni ova statistika ne omogucava validna poredenja na medunarodnom nivou. Slicno je i sa medunarodnom statistikom koju vode Ujedinjene Nacije i koja je zasnovana na izveštajima koje, opet na bazi nacionalnih statistika, svakih pet godina podnose eksperti iz zemalja-clanica UN. Jedina medunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti, ali je ona ogranicena okolnošcu da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu.7 Nedostaci medunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih

8 Uopšteno posmatrano. porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje. Izrael i skandinavske zemlje. Tako je 1989. Švajcarska. da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja poceo da opada. Uoceno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivicnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivicnih dela. Takode. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan. Pri tome. poput Japana. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet. obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok. Pada u oci pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje medu zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj.10 . No. ali medu njima postoje i velike razlike. Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama. poput Danske i Finske. a broj zemalja ukljucenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje. Slicno. a danas su pri vrhu u pogledu stope ulicnog kriminaliteta. izvršena prva medunarodna anketa 82 o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja. Pocetak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u vecini zemalja Zapadne i Istocne Evrope. Na primer. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio americki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo slicniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slucaj. kao i u SAD. nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine.9 Medutim. ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veci broj krivicnih dela nasilja i znacajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slucaj sa razvijenim zemljama u Evropi.na statistikama utrli su put ideji o korišcenju podataka dobijenih putem medunarodnih istraživanja viktimizacije.

U Engleskoj je.U odnosu na osamdesete godine. a stopa imovinskih krivicnih dela za 22. do 2005. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu. ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada. pokazuju da od 1994. zvanicna statistika (the Federal Bureau of Investigation's Uniform Crime Reports) pokazuje da se u periodu od 1996.14 Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog. Ipak. što je daleko premašivalo prosecan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije (1%). došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%. imovinski kriminalitetet i dalje cini najveci deo kriminaliteta (preko 40%). i 83 drugih teških nasilnih krivicnih dela. godine došlo do naglog porasta kriminaliteta. na primer.3%. Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada. posebno krada automobila. i 1991. u poredenju sa drugim zemljama Zapada. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna. Medutim. Naime. u Engleskoj i Velsu. Takode. godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%. i 1999. stopa ubistava u SAD je bila više nego cetiri puta veca od stope ubistava u Irskoj. kao i u drugim zemljama. tokom 1990. na primer. rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji (National Crime Victimization Survey). veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja. U periodu izmedu 1995.. Prema podacima za 1987. . pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20.11 Nakon 1991. iako su SAD i dalje vodeca zemlja u pogledu broja ubistava. istovremeno je nasilnicki kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%).12 pri cemu je posebno uocen porast broja ubistava i razbojništava13. SAD vec duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava. godine stopa nasilnih krivicnih dela opada. podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984. Ipak. Zanimljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broja registrovanih provalnih krada i krada automobila (nasuprot porastu krada iz automobila na nivou EU). godine stopa nasilnih krivicnih dela smanjila za 26. tako i nasilnog kriminaliteta. Sa izuzetkom SAD.9%. godine trend se menja i kriminalitet pocinje da opada. Takode.

stopa imovinskih krivicnih dela nastavlja da opada. saobracajne delinkvencije. Ipak. Nije bilo znacajnih promena u stopi seksualnog nasilja. za kriminalitet u zapadnim zemljama je karakteristican porast maloletnicke delinkvencije. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja.16 Pored cinjenice da u njima dominiraju imovinska krivicna dela.18 U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960. Tako je u Engleskoj u 1997. posebno vezano za droge i trgovinu ljudima. Ne treba. krada kucne imovine/iz domacinstva i vandalizam. zanemariti ni uticaj promena u statistickom evidentiranju kriminaliteta. kao i terorizma. posebno onih povezanih sa globalizacijom i ekspanzijom neoliberalne ekonomije. medutim. Rezultati ankete o viktimizaciji. kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti. odnosno promene u nacinima reagovanja na kriminalitet. organizovanog i profesionalnog kriminaliteta.4%. pokazuju da je 28% Kanadana. Isto tako. Povecanje u stopi viktimizacije je zabeleženo za tri od osam vrsta krivicnih dela merenih ovim istraživanjem: krada licne imovine.20 84 Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalistickim zemljama kao ozbiljna . Posebno je zanimljivo da je ulicni kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD.19 Medutim. da bi 1994.dostižuci u 2005. razbojništva. Ucešce žena je i dalje najvece kod lakših imovinskih krivicnih dela a nisko kod “muških” ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivicnih dela. uzrasta od 15 godina i starijih.17 Iako je uticaj društvenih nejednakosti i raspoloživosti materijalnih dobara na vršenje krivicnih dela nesporan. Pored socio-ekonomskih faktora. godine dostigao 24. ekonomskog kriminaliteta.15 Kriminalitet je opao i u Kanadi. fizickog nasilja i krade motornih vozila. sve razlike u obimu kriminaliteta izmedu pojedinih zemalja i promene do kojih je došlo poslednjih decenija ne bi se mogle objasniti na taj nacin. dok je nivo nasilnih krivicnih dela sa teškim posledicama i dalje visok. godini od ukupnog broja opomenutih i osudenih lica bilo 17% žena. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji. sprovedene 2004. na promene u stopi kriminaliteta i razlike medu zemljama mogu uticati i razlike. na 22% 1990. godini najniži nivo ikada zabeležen. bilo viktimizirano jednom ili više puta u dvanaestomesecnom periodu koji je prethodio ispitivanju. kako istice Štefensmajer (Steffensmeier). godine na uzorku od 28 000 ispitanika.

Prema službenim podacima koje su davali državni organi. na 16.21 Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivicna dela vezana za zloupotrebe moci prilikom obavljanja politickih funkcija (pandan “kriminalitetu belog okovratnika” u zapadnim zemljama). broj prijavljenih krivicnih dela 1989. Medutim. agresivni maloletnicki kriminalitet poznat kao “huliganizam” i državni kriminalitet. Otklonjena je zabrana publikovanja statistickih podataka o kriminalitetu što je omogucilo uvid ne samo u sadašnje vec i u ranije stanje kriminaliteta. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28. Krivicna dela protiv privatne imovine porasla su za 55. Kontradiktorne informacije o stanju kriminaliteta u ovim zemljama naveli su neke kriminologe. maloletnicka delinkvencija je u 1989. poput Gassin-a na pretpostavku da nije nemoguce da se u njima vrši manje krivicnih dela ali da. drugi izvori saznanja o kriminalitetu u istocnim zemljama. ekonomski kriminalitet vezan za razvoj “sive ekonomije”. poput štampe i kriminoloških studija.prepreka njegovom sagledavanju namece se cinjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom.3% u 1989. na primer.2% u odnosu na 1988. Udeo maloletnickog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu porastao je sa 10% u 1985. je opao.3% izvršilaca krivicnih dela su bili muškarci a 14. broj ekonomskih krivicnih dela. Te godine 85. ako je zaista tako. godini porasla za 21. a krivicna dela protiv državne imovine za 34. broj . istocnog bloka dovele su do dve osnovne promene kada je u pitanju kriminalitet. U bivšem SSSR-u je.8% u odnosu na prethodnu 1988.1%.22 Politicke promene koje su pocetkom devedesetih godina zahvatile zemlje tzv. pretežno povezanih sa funkcionisanjem “crnog” tržišta. Grupni i organizovani kriminalitet beleži znacajan porast. dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1.5%. davali su daleko pesimisticniju sliku.7% žene.7%. porastao za 31. u bivšem SSSR-u je kriminalitet bio beznacajan u poredenju sa zapadnim zemljama i imao tendenciju daljeg opadanja.4%. to nije rezultat kvaliteta društveno-ekonomskog sistema vec totalitarnog režima koji je bio na vlasti i koji je kontrolisao sve domene društvenog života pojedinaca. Istovremeno je došlo do alarmantnog porasta broja prijavljenih krivicnih dela. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju.23 Pri tome. Takode.

Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuju se i razlicite teritorijalne celine unutar pojedinih zemalja. Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja razlicitih socijalnih i kulturnih cinilaca. ali su se ona uglavnom odnosila na jednu oblast. Podrucja koja se odlikuju vecom gustinom kriminaliteta nazivaju se “lošim” ili “kriminalnim podrucjima”.27 Posle toga. Prema nekim autorima.26 Nešto dalje u istraživanju unutrašnje geografije kriminaliteta otišao je Žoli (Joly) koji je ispitivao kriminalitet pojedinih departmana u Francuskoj. U kriminalitetu pogranicnih podrucja mogu doci do izražaja i slicnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i “kriminalnim srodstvom”. U njima narocito dolaze do izražaja carinska krivicna dela. na primer. krijumcarenje i trgovina ljudima. šverc. pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona. Feri je analizirao rasprostranjenost ubistava u razlicitim italijanskim provincijama. još od strane prvih kriminologa. Slicne analize vršili su i Ašafenburg (Aschaffenburg) i Sauer u nemackim pokrajinama imajuci u vidu razne tipove krivicnih dela. jedan grad ili sudski okrug . krivicna dela koja cine žene se po svojoj surovosti i opasnosti približavaju krivicnim delima izvršenim od strane muškaraca. Jedno od takvih podrucja je. u Francuskoj su i dalje vršena istraživanja ove vrste. Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlace mnoge izvršioce krivicnih dela sa drugih podrucja.24 2.25 Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno. 85 krijumcarenje droge. Istraživanja koja je vršio Guerry nisu otišla dalje od formulacije “termickog zakona kriminaliteta” prema kojem se krvni delikti najcešce vrše u toplim a krade u hladnim krajevima. politicka i slicna krivicna dela.krivicnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivicnih dela izvršenih od strane muškaraca. Na izvesnim podrucjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo.

odnosno da se u tom pogledu osencavaju zone razlicitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kulturnih i drugih cinilaca u tim zonama. U tom smislu ona je utvrdila postojanje razlicite distribucije prema departmanima za svaku vrstu krivicnog dela kao i postojanje razlika u “kriminalnom profilu” razlicitih departmana koje su izražene u procentualnom ucešcu svakog krivicnog dela ili vrste krivicnog dela u ukupnom kriminalitetu departmana. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivicna dela tokom 1989. i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava izmedu juga zemlje i drugih oblasti. Konklin (Conklin)30 to dovodi u vezu sa ležernim nacinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. Lote je došla do zakljucka da distribucija kriminalnih profila departmana nije slucajna vec da postoji geografska pravilnost koja se sastoji u postojanju grupa departmana medusobno srodnih po svom kriminalnom profilu. Na primer. stopa ubistava na jugu je u 1989. Ona je. odnosno normama koje dozvoljavaju da nasilje bude shvaceno kao prihvatljiv odgovor u odredenim situacijama. Jedno od takvih retkih istraživanja novijeg datuma jeste istraživanje koje je izvršila Lot (Leaute). bila za 44% veca nego u svim ostalim regionima SAD. ustanovila departmanski profil svakog krivicnog dela i kriminalni profil svakog departmana. takode. izmedu ostalog. Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava razlicito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine. bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje.dok su prava komparativna istraživanja retkost. i 1967. visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti. poput Volfgang i Ferakuti (Wolfganga i Ferracuti)29. i uzevši departman kao jedinicu geografske analize. istraživanje 86 odnosa razvoja i kriminaliteta. Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinic. Ljudi cesto provode vreme van svojih kuca.28 Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. koristeci statisticke podatke za 1962. bile objašnjavane “subkulturom nasilja”.31 Takode. Regionalne razlike su. ostavljajuci svoju imovinu bez cuvara što stvara više prilika za vršenje krada. Neki autori. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i .

Obrenovac. Koceljevo. ukazalo je na neujednacen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije. Loznica.34 Kako isticu Arcer (Archer) i Gartner. 13 je imalo nisku a 35 (30. Medutim. Gornji Milanovac. poput povecanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza. koji se obicno vezuju za stvaranje velikih gradova. što. Blace. Mionica. za veci nivo kriminaliteta nije toliko od znacaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog. Paracin. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim podrucjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije. Bogatic.. Bor. Osecina. Savski venac. Lajkovac. trgovinskog.godinu. pretpostavlja da su podaci koji ukazuju na postojanje regionalnih varijacija prihvatljivi kao validna mera stvarne distribucije kriminaliteta. Porast broja gradova ne vodi uvek povecanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u vecini zapadnih zemalja. Prokuplje. Ražanj. Novi Pazar. To se objašnjava okolnošcu da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola vec se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje velicine. Ljubovija. Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa podrucja Beograda (Stari grad. To. Vrnjacka Banja. Ivanjica. nažalost. najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. istraživanja pokazuju da nije bez znacaja ni tip urbanizacije. Despotovac. medutim.32 Razloge za razlicite regionalne karakteristike kriminaliteta treba utvrdivati u svetlu teorija o uzrocima kriminaliteta. U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednaceno rasporeden.sociološka istraživanja u Beogradu. cesto nije slucaj. Voždovac. na primer. Velika Plana. Varvarin. Leskovac. Negotin. Od 114 opštima za koje su postojali raspoloživi podaci. Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili vece razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i izmedu gradskih i seoskih sredina. Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986. Lebane. Majdanpek. Trstenik i Cajetina. mogu biti povezani sa vecim vršenjem krivicnih dela. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970.7%) visoku stopu kriminaliteta. Kuršumlija. Ljig. Boljevac.Tako. Vladicin Han. kulturnog) kao i mesta . Lazarevac).33 3. Mali Zvornik.

Takode. na primer. Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literaturi nazivaju “ekološkim konstantama” koje ispoljavaju specificne karakteristike u pojedinim gradovima. ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima. koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova. a ne veca anonimnost kako se cesto smatra. trgovi. odnosno na njegovu vecu ucestalost u selima nego u malim gradovima.u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima odvija nocni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. anomije i osecanja društvene nepravde. pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka odredenim delovima grada. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivicna dela cešce vrše u gradovima nego u prigradskim podrucjima. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipicno seosko krivicno delo38.41 To su najcešce vece raskrsnice. Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama.40 4. Ti delovi grada se obicno nazivaju “kriminalnim podrucjima”. i u Japanu i Švajcarskoj. prevare. Podaci Nacionalnog 87 istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988. na drugoj strani.39 Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. falsifikati i imovinska krivicna dela uopšte dok su za sela karakteristicnije paljevine.42 Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima . a u prigradskim podrucjima cešce nego u seoskim. kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veci od kriminaliteta maloletnika na selu. upravo struktura prilika za vršenje krivicnih dela ima odlucujuci znacaj za veci kriminalitet u gradskim podrucjima.36 Na ovaj nacin objašnjavaju se velike razlike u stopi kriminaliteta u SAD. na jednoj. Takode. Kako istice Killias. 35 Tome treba dodati i znacajan uticaj socijalnih i ekonomskih razlika. 37 U urbanim podrucjima cešce se vrše i pronevere. Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije. mesta javnih priredbi i slicna mesta na kojima se okuplja veci broj ljudi i u kojima obicno nije dovoljno razvijena kontrola. uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivicnih dela.

1 u Novom Beogradu. sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zakljucke. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgradima. Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomerno rasporeden. Ugandi. stopa kriminaliteta je obicno najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi. U nekim zemljama je planski sprecavan tzv. Pri tome. tranzitni karakter. veka u vezi sa rasprostranjenošcu maloletnicke delinkvencije u Beogradu. bivšem SSSR. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima.i u drugim zemljama. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20.sproveli su Šou i Mekej (Shaw i McKay) dvadesetih godina 20. 18 u Starom gradu. a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog podrucja.43 Posle istraživanja koje su Šou i Mekej sproveli u Cikagu. kriminalitet. nedeljama. prenaseljenost. To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD vec i na istraživanja sprovedena u Kanadi. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne . Velikoj Britaniji. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. model koncentricnih zona u velikim gradovima. prema nekim istraživanjima. oni su imali u vidu neke americke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. 8 i 9 u Paliluli. razorene porodice i manjinske grupe.44 88 IV SEZONSKE I VREMENSKE VARIJACIJE KRIMINALITETA Pored razlika u prostornoj rasporedenosti. da je najizraženiji u siromašnim cetvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji. veka u Cikagu. a te oblasti su najcešce u centru velikih gradova. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti. 15 na Vracaru i 3 i 6 na Voždovcu. Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci. Istraživanje je pokazalo da najveci stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledece stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. Prema tim istraživanjim. odnosno gradovima koji imaju veci broj poslovnih i trgovackih centara. Venecueli. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima. nezaposlenost.

47 Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugacije varijacije prema godišnjim dobima. mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednaceni. a prema muškarcima u dane vikenda. Na primer.50 Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivicna dela vrše. Istraživanja pokazuju da se imovinska krivicna dela najcešce vrše u jesenjim i zimskim mesecima. a najrede leti kada škola ne radi. žene cešce ubijaju u toku dana što se .45 Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine.pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela. Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivicna dela prema ženama cešce vrše u dane u toku nedelje.49 Rasporedenost krivicnih dela u toku sedmice takode pokazuje izvesne tendencije.46 Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964. muškarci cešce vrše ubistva i teške telesne povrede cije žrtve su muškarci u vecernjim i nocnim casovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola. a najmanje u jesen. Kada su u pitanju krvni delikti. Krada automobila. pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u prolece. tipicna nocna krivicna dela. Do slicnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela KonstantinovicVilic. silovanje i razbojništvo su. Krvni i seksualni delikti kao i krivicna dela protiv saobracaja izazvana alkoholom se cešce javljaju u dane vikenda. a krivicna dela protiv licnosti u letnjim i jesenjim mesecima. može se reci da odredeni tipovi kriminaliteta pokazuju slicne tendencije u razlicitim zemljama. a najmanje u jesen. na primer.48 Podaci o viktimizaciji za SAD u periodu 1973-1984 pokazuju da su krade manjih vrednosti (do 50$) bez kontakta sa žrtvom najcešce u septembru. istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najcešce u prolece i leto. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve. Takode. na pocetku školske godine. Na drugoj strani.

kada muškarci ubijaju ili telesno povreduju žene. Naime. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno.53 a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta. Najzad. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. 90 SAŽETAK _ Prilikom tumacenja podataka o obimu. a rede nocu. Prva promena desila se 1991. starosti i polu. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. od 1999. do 1991. To se može objasniti cinjenicom da krvne delikte prema 89 ženama najcešce vrše njihovi bracni drugovi.godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. Od 1991. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. Prilikom fenomenološke analize. godine. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države. godine.51 Takode.objašnjava okolnošcu da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog clana porodice kao i okolnošcu da se takvi sukobi odigravaju u kucnom prostoru i u toku dana. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena. posebno u popodnevnim casovima. _ Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem . One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima.52 Provalne krade u stanovima se cešce vrše u prepodnevnim casovima kada vlasnici nisu kod kuce. Od 2003. _ Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. rodaci i komšije i da se oni najcešce vrše u kucnom prostoru u kojem žene-domacice provode veci deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što ucinilac zna i koristi ne cekajuci da padne mrak. oni to cešce cine u toku dana.

Koje su karakteristike obima i strukture kriminaliteta u svetu? 6.gov/bjs _ Statisticki godišnjak Srbije http://webrzs. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti. _ Pored razlika u prostornoj rasporedenosti.kriminaliteta u razlicitim zemljama. Navedite opisno neke od karakteristika obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005. ukoliko su raspoložive. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta.zis. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnog dela i uzrastu? 4.usdoj.rs/axd/god.ojp. odnosno u svetu. Kako se posmatraju regionalne karakteristike kriminaliteta? 7.yu/publikacije. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1. po raznim podrucjima unutar iste zemlje. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima.gov.rs/axd/istorija. prema nekim istraživanjima. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. nedeljama. Na cemu treba zasnovati analizu obima.htm _ Zavod za informatiku i statistiku http://www. 91 3. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema polu? 5. Klasifikovanje se u metodologiji definiše kao odredivanje mesta nekog pojma u sistemu pojmova ili kao sredivanje pojmova u nekom podrucju stvari ili prava.54 . izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja.stat.stat. godina. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima. dinamike i strukture kriminaliteta? 2.gov. kriminalitet.php 92 V TIPOLOGIJE KRIMINALITETA U kriminologiji postoje razlicite klasifikacije i tipologije kriminaliteta.htm http://webrzs. Da li postoje izvesne pravilnosti u vremenskoj rasporedenosti javljanja pojedinih krivicnih dela? KLJUCNE RECI kriminalna fenomenologija struktura kriminaliteta obim kriminaliteta ekologija kriminaliteta dinamika kriminaliteta KORISNE INTERNET ADRESE _ Pravosudni biro za statistiku SAD (The Bureau of Justice Statistics) www.bg.gov. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela.

Razlika izmedu navedenih grupa krivicnih dela je u kažnjavanju . ubistva. laka (sitne krade.Utvrdena pravila klasifikovanja sastoje se u jasnom odredivanju pojma odnosno predmeta koji se klasifikuje. postoji podela na klasican kriminalitet i noviji kriminalitet. Sva krivicna dela imaju neke zajednicke elemente . Klasican kriminalitet obuhvata krivicna dela kojima se napadaju dobra i vrednosti koja se štite u svim društvenim sistemima (život i telo. prevare). utaje ili prevare. Drugi kriterijumi za podelu i klasifikovanje su: priroda izvršenih krivicnih dela. zatim u potpunosti. koje su od znacaja u okviru makrokriminološkog proucavanja. lakša krivicna dela u saobracaju). lake telesne povrede. jer se može dogoditi da lakše krivicno delo ima teže posledice ili da lica koja izvrše “lako” krivicno delo spadaju u grupu recidivista ili opasnih profesionalnih kriminalaca. razgranicenju clanova deobe ili vrste roda i odredivanju roda kao najvišeg pojma. karakter i vrsta zaštitnog objekta. pretnje. Prema kriterijumu težine i stepena društvene opasnosti krivicna dela se dele na: teška krivicna dela (na primer. Navedeni kriterijumi osnovni su za pravne tipologije. koji predstavlja karakteristiku sadržaja vrste ili pojedinacnog primerka. Tipologije imaju za cilj da odrede u skupu jedinki odredene izdiferencirane tipove radi utvrdivanja pripadnosti jednog subjekta odredenom tipu. odredivanju jedinstvenih principa klasifikacije. Na osnovu klasifikacije stvaraju se odredene tipologije. osobina karakteristicnih za datu klasu predmeta ili pojava (princip deobe). iscrpnosti i adekvatnosti klasifikovanja. manje teža (krade. ovi kriterijumi nisu dovoljni za dalju klasifikaciju sa stanovišta mikrokriminologije. predvidene su teže krivicne sankcije. teške telesne povrede. dostojanstvo licnosti i moral. imovina i sl. Ovoj podeli se prigovara da nije dovoljno jasna i precizna.za teža krivicna dela. uvrede. krade sa obijanjem i provaljivanjem. tako da u literaturi postoji veliki broj razlicitih podela po tipovima i grupama u okviru kriminaliteta. društvena opasnost.). dok noviji kriminalitet obuhvata inkriminacije nastale usled odredenog razvoja društvenih odnosa i promena u tim odnosima (privredni ili ekonomski kriminalitet. Takode. saobracajna delinkvencija). klevete). štetnost za pojedinca i društvo. silovanja. Zbog toga se nalaze drugi kriterijumi za tipologije i klasifikacije. Medutim. po kojima se svrstavaju u istu kategoriju negativnih društvenih pojava – kriminalitet. mesto i vreme izvršenja itd. . falsifikovanja.protivpravnost.

). Kriminalitet nasilja Veliki broj krivicnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. trgovina drogom). u izlivu besa). dok se o organizovanom kriminalietu. maloletnicka delinkvencija. Podelu kriminaliteta prema Milutinovicu moguce je izvršiti na sledece oblike kriminaliteta: privredni kriminalitet. pretnje ili zloupotrebu moci prema drugom licu. kriminlitet proganjanja. provala). pomešan sa altruizmom i ideološkim razlozima)56 i organizovani zlocin. nasilje na sportskim utakmicama. b) ilegalne unosne aktivnosti kojima se dolazi do zarade korišcenjem tudih poroka (tajno držanje kockarnica. o njemu najviše znamo i njega se najviše plašimo. kršenje zakona o kompanijama i sl. saobracajna delinkvencija. raspolaže sa mnogo manje znanja i podataka. c) “zlocin belih okovratnika” ciji su izvršioci pripadnici viših društvenih slojeva (utaja poreza. politicki kriminalitet. prema Pinatelu. zlocini mržnje.Slicna ovoj podeli je podela na obican (konvencionalni) i organizovani kriminalitet. Jedna od tipologija. odlikuje se voljom i namerom za vršenje krivicnih dela i manifestuje se kroz tri oblika: a) organizovan zlocin brutalnog i agresivnog karaktera (reket. politicka delinkvencija. organizovani kriminalitet. saobracajna delinkvencija. terorizam. recidivizam i kriminalitet žena.55 Sa obicnim (konvencionalnim) kriminalitetom se najcešce srecemo. recidivizam. seksualna delinkvencija. nasilje u porodici. bez kontrole. zlocin iz koristi (kriminalna aktivnost se sagledava kao jedini moguci nacin zadovoljavanja licnog interesa). koji obuhvata kriminalnu delatnost zlocinackih udruženja.58 . profesionalni kriminalitet i maloletnicka delinkvecija.57 U ovom udžbeniku analizirani su sledeci tipovi kriminaliteta: kriminalitet nasilja (krvni delikti. privredni (ekonomski) kriminalitet. podvodenje. korupcija. 93 Od kriminoloških tipologija treba pomenuti Pinatelovu tipologiju prema kriterijumu preovladujucih motiva prilikom vršenja krivicnih dela. trgovina ljudima. Pinatel razlikuje cetiri tipa zlocina: primitivni zlocin (nastaje iz trenutnog ispoljavanja kriminalne aktivnosti. Organizovani zlocin. „kriminalitet belog okovratnika”. korupcija. mobing). koji se. zlocin iz pseudo opravdanih razloga (vrši se radi ostvarivanja “pravde” u oblasti javnih ili privatnih odnosa. profesionalni kriminalitet. imovinski kriminalitet. istina malo prihvacena. kod ove vrste zlocina postoji uvek manje ili više izražen motiv osvete. odnosi se na razlikovanje zlocina sa žrtvama i zlocina bez žrtve. 1. Nasilje znaci upotrebu sile.

ali se smatralo da je primena nasilja prema clanovima porodice “porodicna stvar”. urbanizaciju i migraciju stanovništva. planiran i organizovan.60 Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. braka i porodice (nasilje u porodici). To su krivicna dela protiv života i tela (lišavanje života. Ovi oblici nasilja postojali su i ranije. najcešce kao deo politicke strategije). slobode odlucivanja i kretanja. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se. onda je sasvim jasno da moguci izgledi nasilja i agresije imaju fantasticne razmere. gradanski ratovi. nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju. te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. licne sigurnosti. ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog ukljucivanja. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene. taoci). psihickog. Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veci nego ranije. Ljudi sve cešce pribegavaju nasilju za rešenje medusobnih sporova i sukoba. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja. Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje. otmice. dostojanstva licnosti i morala. seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. Sve te razlicite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u razlicitim varijantama i razlicitog intenziteta. U savremenim uslovima života znacenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja razliciti oblici nasilja (fizickog. izazivaju prave 94 eksplozije nasilja i agresije.Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivicnog dela ne postoji u krivicnim zakonima. odnosno primenom sile ili pretnje da ce se sila primeniti. najcešce prema ženama. povrede tela. povreduje ili ugrožava integritet licnosti. vec postoje krivicna dela kod kojih je nasilje elemenat bica krivicnog dela ili nacin njihovog izvršenja. suprotnosti u društvenom razvoju. sredstvima fizicke ili psihicke prinude. spontano nasilje (kao pojedinacno ponašanje). daleko od društvenog saznanja. Postoje i druge klasifikacije kriminaliteta nasilja prema kriterijumu oblika u . Feministicka literatura i feministicka orijentacija u kriminologiji uticali su da porodicno. ugrožavanja). Lokalni. seksualnog) izvršeni u okviru porodice. starim i nemocnim osobama. racionalno postavljen. Zahvaljujuci napretku tehnike. deci.59 Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije.

tortura. religiji. protiv javnog reda i pravnog saobracaja (sprecavanje službene osobe u vršenju poslova sigurnosti. zlostavljanje starih ljudi i zlostavljanje izmedu brace i sestara. prinudni rad. odbijanju pružanja pomoci žrtvama nesreca ili prirodnih katastrofa. pre svega.64 U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati. pritisci ili tortura. kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. Tako je moguce razlikovati: direktno nasilje (ispoljava se kroz namerno povredivanje i narušavanje fizickog i psihickog zdravlja ljudskog bica i obuhvata sve vrste ubistava. fizicko zlostavljanje) i zlocini protiv covecnosti i medunarodnog prava (ratni . genocid. ratne zlocine masakre civila. emocionalni. propuštanju i zanemarivanju) 61. mucenje i sl.). politicki delikti nasilja. Ovaj pisac razlikuje kao posebnu kategoriju zlocina. navode terorizam. represivno (odnosi na kršenje osnovnih gradanskih i politickih ljudskih prava) i nasilje prema integritetu ljudi (alienating violence.63 On razlikuje: nasilje u porodici. “zlocin mržnje” koji se vrši zbog pripadnosti odredenoj rasi. politickoj ili seksualnoj orijentaciji. indirektno nasilje (sastoji u posrednom delovanju. nasilje izmedu maloletnickih bandi. kao i brutalna postupanja koja dovode do fizickih povreda i ugroženosti i psihicke patnje (nasilno preseljavanje i odvodenje ljudi. etnickoj pripadnosti. pripadnosti polu. starosti. zatvaranje. kidnapovanje. zlostavljanje žene/supruge. razbojnicka krada). silovanje. ali i druga kriminalna ponašanja ucinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo. ispoljava se u deprivaciji covekovih prava na psihološki. zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašcenja). kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja. polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). ona protiv slobode i prava gradana (protivpravno lišenje slobode. usled duhovnih ili telesnih nedostataka i sl. Takode se. iznudivanje iskaza. nasilje u porodici). indirektnoj povredi prava na život. zatim. Pojavni oblici nasilja u porodici su: fizicko zlostavljanje dece. kulturni ili intelektualni integritet ). neukazivanju pomoci.62 Podelu delikata nasilja na nekoliko tipova i podtipova izvršio je Hans Joachim Schneider. nasilje u školi.kome se nasilje pojavljuje. (politicka ubistva. psihicko zlostavljanje. sudelovanje u grupi koja sprecava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilnicko ponašanje na 95 javnom mestu.

u celini. mladeg uzrasta i srednjih godina. razorenih porodica. stambena situacija nije najbolja. obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih.65 Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta. profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. ali je daleko od izrazito nepovoljne. znatan broj nasilnika potice iz nepotpunih. lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem. nasilnici i njihovi roditelji uglavnom poticu sa sela ili malih urbanih anglomeracija. Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. Nasilnici poticu iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. u porodicama nasilnika mnogo je alkoholicara i lica sa psihickim poremecajima. telesne povrede (35-40 godina). odnosno do 45 godina. posebno onih u kojima nedostaje otac.zlocini. besposlicara. kao i psihopata i neuroticara. pretežan deo nasilnika potice sa sela i živi na selu. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak. Prema ovom istraživanju. porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. Najveci broj izvršilaca živi u braku. ekonomski status nasilnika je ispod proseka. medu nasilnicima ima mnogo skitnica. ali. ali nije izrazito nizak. ekonomski status porodica iz kojih poticu je ispod proseka. mada ima i onih koji su migrirali i žive u vecim i srednjim urbanim anglomeracijama. osobe ženskog pola takode ucestvuju u kriminalitetu nasilja vršeci najviše krivicna dela telesne povrede i zlostavljanje dece. ali nije ekstremno nizak. manje je onih koji poticu iz vecih ili velikih gradova. nacionalne ili etnicke grupe genocid). razbojništva (18-25 godina).66 . sistematsko uništavanje verske. procenat osudivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka. zatim u vanbracnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veci broj dece. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. Krivicna dela koja najcešce vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina).

seksualne delikte. zlocine mržnje. telesne povrede. kao i delikte nasilja uopšte. izlaganje opasnosti napuštanje nemocnog lica. osveta i ljubomora. posebno alkoholizma. Osim odredivanja pojma ubistva. Izmedu krivicnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava. besposlicenja i kocke.67 Švajcarsko i ranije važece nemacko zakonodavstvo razlikovali su namerno . tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. ucestvovanje u tuci u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. Krivicnopravno definisanje ubistva svodi se na odredivanje objekta napada. posledice. znaci oni delikti kojima se oduzima život. nasilje u sportu. koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju. delikte nasilja u porodici. pa. trgovinu ljudima. ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mucenjem i varvarskim sredstvima.1. Motivi izvršenja krvnih delikata najcešce su: koristoljublje. povreduje ili ugrožava život. kriminalitet proganjanja i mobing. ubistvo bez predumišljaja (Manslaughter) i opravdano. 1.Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte. U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem (Murder). U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem (meurtre) i obicnog ubistva (assasiant). 1. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. telo i zdravlje. samim tim i u krivicnopravnim tipologijama. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na znacajan uticaj afekta.1. radnje izvršenja. Krvni delikti Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet coveka. 96 Kriminološka istraživanja pokazuju da medu izvršiocima krvnih delikata. oblika vinosti i kazne kod krivicnog dela ubistva.1. izvinjavajuce ubistvo (lawful. excusable homicide). da oni poticu iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava. nepružanje pomoci. navodenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa. Ubistvo Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivicnim zakonicima ubistvo svrstava u krivicna dela protiv života i tela. ugrožavanje opasnim orudem pri tuci ili svadi. nedozvoljen prekid trudnoce. terorizam. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi). Sa umorstvom se izjednacava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji. propisima krivicnih zakona utvrduju se vrste ubistava. preovladuju mladi muškarci.

kao teško ubistvo. 113 i 114 KZ RS). Ova ubistva se dalje dele na nekoliko vrsta prema razlicitim kriterijumima: nacinu izvršenja (ubistvo na svirep i ubistvo na podmukao nacin). (cl. više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga cine težim i društveno opasnijim (cl. dok je obicno ubistvo bilo ubistvo bez predumišljaja. kao i umišljajno lišenje života više lica. lišenje života pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju. lišenje života clana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao. lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela. razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao nacin. Obicno ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo cine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo cine privilegovanim.115-118 KZ RS). ubistvo radi . lišenje života i istovremeno umišljajno dovodenje u opasnost života još nekog lica. lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (cl.ubistvo (vorsätzliche Tötung).68 Odredbama Krivicnog zakonika Republike Srbije69 inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalifikatornih okolnosti (cl. Umorstvo se definisalo kao namerno ubistvo izvršeno sa predumišljajem. ubistvo deteta pri porodaju. Novelirani Krivicni zakonik Nemacke predvida tri oblika ubistva: obicno ubistvo (Totschlag). 115-118 KZ RS). S obzirom na te posebne okolnosti.113 KZ RS). lišenje života pri izvršenju krivicnog dela razbojništva ili razbojnicke krade. lišenje života deteta ili bremenite žene. iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda. umorstvo (Mord) koje obuhvata pokušano i završeno ubistvo sa predumišljajem (vorsätzliche Tötung) i ubistvo deteta (Kindestötung). Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivicnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah. ubistvu deteta pri porodaju ili ubistvu iz samilosti. pobudama izvršioca (ubistvo iz koristoljublja. umorstvo (Mord) i ubistvo (Totschlag). lišenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti. Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav nacin i pod takvim okolnostima koji mu daju veci stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja. 97 a ne radi se o ubistvu na mah.114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (cl.

). Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povecanje imovine ili sprecavanje njenog smanjenja). ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama.prikrivanja drugog krivicnog dela. U krivicnopravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao nacin. pohlepe i sl. za nagradu i sl. ubistvo kojim se sa umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica. oslobodenja od neke imovinske obaveze. Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda. ostvarenja dobiti. kriminološke . Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom. ubistvo deteta ili bremenite žene. okolnosti izvršenja i posledici (ubistvo pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju.71 Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja. u momentu kada žrtva to ne ocekuje. porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog clana zajednice kojoj ubica pripada). ubistvo clana porodice kojeg je prethodno zlostavljao). patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obicno nastaju prilikom lišenja života. U krivicnopravnoj literaturi se istice da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja.72 98 U kriminološkoj literaturi postoje brojne klasifikacije ubistava prema razlicitim kriterijumima. iz krvne ili bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda). Ubistvo na svirep nacin postoji kada ucinilac nanosi žrtvi prekomerne fizicke i psihicke bolove. Svako ubistvo je na izvestan nacin surovo i svirepo. Dok su krivicnopravne tipologije koncentrisane na zlocin.ucinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta. lukavo.70 Ubistvo na podmukao nacin postoji kada ucinilac napada na život žrtve prikriveno. ubistvo više lica). Subjektivna obeležja se odnose na stav ucinioca prema žrtvi . koja ne mora da bude protivpravna vec pravno dozvoljena. osobenosti žrtve (ubistvo službenog lica pri vršenju službene dužnosti. potajno. Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi nacin skrivljenu prouzrokovanu smrt. druga bezobzirna osveta (ucinilac izvršava ubistvo iz egoistickih. samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba. ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošcu jer se žrtvi nanose takve muke.

Ono što on poseduje je jedino i samo sirova snaga. kod ove vrste ubistava cesto se ispoljavaju afekti u ekstremno jakom stepenu. ubistvo bez motiva.77 Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv. Tipologije koncentrisane oko uloge koju imaju ubice prilikom izvršenja ubistva poznate su kao bihejvioristicki sistem tipologije. Osnovno je da se ove tipologije oslanjaju na biološka (antropološka. izmedu bracnih partnera ili u okviru porodice izmedu njenih clanova. ubistvo radi prikrivanja nekog drugog izvršenog krivicnog dela.75 Zavisno od situacije izvršenja ubistva (Mordsituationen). ubistva pri posebnim situacionim okolnostima izolacije. opisujuci karakteristike ubistva kao pojedinacne pojave. Posle izvršenja konfliktnog ubistva može da dode do samoubistva ako postoji psihicki poremecaj u vidu depresije.73 Poznata je klasifikacija koju je dao Midendorf (Middendorff). ubistvo radi prikrivanja drugog krivicnog dela. najprimitivnija kategorija je ubistvo prilikom razbojništva. pljacke. zatim ubistva iz politickih pobuda. Njemu nedostaju okretnost prstiju. koja vrše duševno bolesna lica. ubistva radi ostvarenja sopstvenog prava . strpljenje i tehnika. . Osim toga. razbojnik ne misli da se na ovaj nacin “potrudi”. Tipologije koje polaze od zlocinca uglavnom prate osnovno teorijsko opredeljenje autora. ubistva iz religioznih pobuda (Middendorf. U velikoj grupi ubistava iz koristoljublja. konfliktno ubistvo. ubistvo iz seksualnih pobuda.74 Slicnu tipologiju kao Midendorf sacinio je Hans von Henting.tipologije ubistava polaze od zlocinca.76 Konfliktna ubistva se najcešce javljaju u braku. on razlikuje: ubistvo iz koristoljublja.). ubistvo iz koristoljublja. ubistva iz politickih razloga i u ratu.samopomoci. njegove uloge u nastajanju zlocina i motiva izvršenja ubistva. On razlikuje nekoliko vrsta ubistava prema kriterijumu motiva izvršenja: konfliktno ubistvo. Za razliku od sitnog lopova koji uzima i iznosi novac “ispod jastuka onih koji spavaju”. smatra Henting. te se tako mogu razlikovati biološke i psihološke tipologije. 1984. fizicka) i psihološka obeležja zlocinaca. seksualno ubistvo. postoje i “ubistva bez motiva”. kao i atipicne situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktican znacaj. masovna ubistva.

79 Satanisticka ubistva se definišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili više lica uz izvodenje tacno odredenog satanistickog rituala80 U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju. koji se. što deluju nasilno ispoljavajuci svoj bes i što. izvršenje ovakvog zlocina predstavlja kraj delovanja satanisticke grupe jer je mala verovatnoca da ce ostati neotkrivena posle izvršenja zlocina. instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. po pravilu. serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta. masovne ubice se razlikuju od serijskih po tome što deluju odednom ubijajuci veliki broj ljudi. ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu. nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe). koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama. Iako su serijske ubice relativno retke u poredenju sa brojem obicnih ubistava ili nasilnim zlocinima uopšte. reaktivno nasilje. frustracija.81 Prema definiciji koji je dao Nacionalni centar za žrtve zlocina u SAD. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. Takode. gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja.83 . Ubistva su akt ocajanja. nemoci.78 U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanisticka ubistva. posle izvršenja dela. izvršavaju samoubistvo ili ginu prilikom pokušaja hvatanja od strane policije. 99 Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kracem vremenskom periodu na istoj teritoriji. Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima. besa i neprijateljstva. svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najcešce i vezi sa socijalnim prilikama). nakon cega je žrtva unakažena.U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno. Zlocini su najcešce u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva.82 Za razliku od masovnog ubistva. društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici.

najveci broj ubistava zbog poremecenih bracnih i porodicnih odnosa i iz koristoljublja izvršen je u stanovima. Rowlands. Najmanje žena ubica bilo je u Sloveniji. izvršioci od 26-45 godina javljaju se u nešto vecem obimu u gradovima. 1994. tupim predmetom i sekirom. 1986. najviše ubistava izvršeno je sa direktnim umišljajem . nesloga u braku. Kelleher. U pogledu sredstava izvršenja. Vojvodini.5%. vatrenim oružjem. Cesto ove klasifikacije istovremeno predstavljaju i klasifikaciju izvršilaca ubistava. G. ljubomora. 1996. ubice muškog pola najviše su koristili pištolj i nož. Istraživanje ubistava u Makedoniji86 (period 1973-1983) pokazalo je da je i na ovom podrucju izrazitije ucešce izvršilaca ubistva oba pola sa seoskog podrucja (muškarci 66. dok su žene izvršavale ubistvo 100 najcešce davljenjem i gušenjem rukama.84 Slicni podaci o rasprostranjenosti ovog oblika krvnih delikata po polu navedeni su u kriminološkom istraživanju ubistava na teritoriji nekadašnje SFR Jugoslavije u periodu 1960/1964.5%. u saucesništvu je izvršeno manje ubistava . 1980) zakljucuje da je ubistvo delikt muškaraca jer je oko 90% ubica muškog pola. Neposredno mesto izvršenja ubistva razlikuje .5% .1%. 1994. Holmes & Holmes. Klasifikacije masovnih ubistava se mogu smatrati kriminološkim i viktimološkim (Busch & Cavanaugh. a žene preostali broj. 1986. osveta. 1988.91. obest.U okviru kategorije masovnih ubistava postoji veci broj klasifikacija. sukob oko stvari ili imovine. 1990). žene 71. najviše ubistava na celoj teritoriji izvršeno je nožem. Statisticki podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveci broj ubica muškog pola. a bez saucesništva 84. uvrede i ponižavanja. Gresswell & Hollin. 1997. nesloga u porodici. dok je starosna kategorija od 45 godina pa nadalje karakteristicna za selo. na Kosovu i u Makedoniji.3% ubistava. a u Crnoj Gori vatrenim oružjem.4%).15. najcešci motivi izvršenja ubistava bili su: netrpeljivost. najviše ubistava iz osvete i krvne osvete izvršeno je na seoskim podrucjima zbog spora medu zemljoradnicima.85 Prema ovom istraživanju u istraživanom vremenskom periodu muškarci su izvršili 87. Rappaport. Vecina klasifikacija zasnovana je na proucavanju pojedinacnih slucajeva ili na malom broju slucajeva koji imaju neku zajednicku odliku.. Dietz. izvršioci uzrasta od 18-25 godina pojavljuju se u podjednakoj srazmeri na seoskom i gradskom podrucju. Kajzer (Kaiser. Osim toga. Levin & Fox.

122 KZ RS). Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina.121) razlicite oblike teških telesnih povreda: . KZ RS (cl. u parkovima i na drugim javnim mestima. za nju.se u gradskoj i seoskoj sredini . Zatvoren prostor (soba. Starosna struktura žena koje su izvršile krivicno delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. 1. koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilnickog ponašanja muža u braku.1.) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine. U pogledu geografske rasprostranjenosti ubistava koja vrše žene. nije izraz podmuklosti žene. Istraživanjem ubistava koja vrše žene87 utvrdeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porodaju. što je uslovljeno cinjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor. dok se na selu ona vrše najcešce u kucama.2. prema drugom istraživanju (1983.to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca.obicna teška telesna povreda (kada ucinilac krivicnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši).88 Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najcešce koriste sekiru i nož. kuhinja) u vecini slucajeva je mesto izvršenja pojedinacnih ubistava.121 KZ RS) i lake telesne povrede (cl. . slicna je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca . Vecina žena ubica je udata ili razvedena. vec je pre posledica njene fizicke nemoci. sa nižim obrazovanjem i nezaposlena. jedan od cešcih nacina izvršenja ubistava od strane žena – ubistvo muža na spavanju.osobito teška telesna povreda (kada ucinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život .) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina. I u gradskoj i u seoskoj sredini u podjednakom broju se vrše ubistva u ugostiteljskim objektima. polju i šumi.u gradovima se ubistva najcešce vrše na ulici. Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav nacin izvršenja ubistva. Telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja coveka. prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoci u traženju izlaza iz. One mogu da se manifestuju kao teške (cl. dok je prema trecem istraživanju (1992. bezizlazne situacije. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi. zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja. smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao nacin. a u prošlosti je korišcen i otrov.

Prema jednom istraživanju89.razbojnicke krade (cl. Prema tvrdenju Kajzera (Kaiser. muškarci cešce nanose telesne povrede putem uboda nego što to cine žene. Žene cešce telesno povreduju posle duževremenog i trajnog poremecaja medusobnih odnosa sa žrtvom. 101 Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivicnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu .3. sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su odredena polom nego što je to slucaj sa nacinom izvršenja. tako i kod krivicnih dela telesnih povreda preovladuju muškarci kao izvršioci.3 KZ RS). prvenstveno njihova fizicka inferiornost u odnosu na muškarce i vezanost za domacinstvo i kucne poslove.205 st. To se objašnjava okolnošcu da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene. Prema rezultatima ovog istraživanja. . 1. pa je samim tim za savladivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizicka sila. koje retko upotrebljavaju fizicku silu za nanošenje teške telesne povrede. kod muškaraca je upotreba fizicke sile najcešca. Kao kod ubistava. .3 KZ RS) i razbojništva (cl.teška telesna povreda ucinjena iz nehata i .1. dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva. . ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima.povredenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštecen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povredenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost). dok žene cešce nanose povrede gadanjem raznim predmetima. Nacini i sredstava izvršenja telesnih povreda su razliciti.1993) samo 12% izvršilaca telesnih povreda su žene. Tu na najneposredniji nacin dolaze do izražaja specificne biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene. Razbojnicka krada i razbojništvo Razbojnicka krada i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu. Medu izvršiocima telesnih povreda znatno je veci broj punoletnih izvršilaca nego maloletnika.206 st. Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika izmedu muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizicke sile.teška telesna povreda kvalifikovana smrcu.teška telesna povreda na mah. Za razliku od žena.

Za postojanje drugog oblika ovog krivicnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. Krivicni zakonik RS predvida tri oblika krivicnog dela razbojnicke krade (cl. Nasilje u porodici je univerzalna pojava. Krivicno delo razbojništva (cl.206) se razlikuje od krivicnog dela razbojnicke krade po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tude pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome. 114 tac. 4 KZ RS). psihicki i seksualni integritet i dr. pravo na slobodu i bezbednost. a treci ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica. 1. Domestic Violence). sve kulture i sve regione sveta. bez obzira da li je u važecem zakonodavstvu predvideno kao krivicno delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. Posebna društvena opasnost nasilja u porodici proizilazi iz . pravo na fizicki. Razbojništvo i raz102 bojnicka krada se takode smatraju deliktima koje najcešce vrše muškarci. Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista).205).vec i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivicnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu. dok je udeo žena znatno manji (Kaiser. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojnicke krade ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivicno delo teškog ubistva (cl. dok kod je kod treceg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela ucestvovalo više izvršilaca. a u težim slucajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda. Prvi oblik postoji kada je neko lice zateceno prilikom izvršenja krivicnog dela krade. Statisticki podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata. nasilje u porodicnoj zajednici.90 Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode clanova porodice. Drugi vid ispoljavanja ovog krivicnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da ce neposredno napasti na život ili telo. 1993). Nasilje u porodici se definiše kao primena fizicke i psihicke sile prema clanovima porodice uz ugrožavanje i povredivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moci nad clanovima porodice. kao što je pravo na život. Nasilje u porodici Jedan od posebno društveno opasnih oblika kriminaliteta je nasilje u porodici (porodicno nasilje. koja prožima sva društva.2. kucno nasilje.

cinjenice da se u vecini slucajeva nasilje ponavlja najmanje dva puta prema istoj žrtvi i da postoji kontinuitet u ispoljavanju nasilja u odredenom. Zbog svojih karakteristika. god. Zato se može reci da ova patološka pojava. enormno visoki ekonomski troškovi koje društvo placa za saniranje posledica nasilja u porodici.99 Polazište svih ovih medunarodnih akata je da „nasilje nad ženama predstavlja manifestaciju istorijski nejednakih odnosa društvene moci izmedu muškaraca i žena. da se prilikom definisanja ovog oblika nasilja obuhvati širok krug zašticenih lica (osobe koje su u braku.. god. nasilje prema clanovima porodice ozbiljno ugrožava samu instituciju porodice. da se jasno odredi šta se podrazumeva pod . kao posebno znacajni. god. pored ostalog. i Preporuka Saveta Evrope 1582.97 Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi od 1993.91 samo su deo negativnih posledica koje ova pojava izaziva. kojima su utvrdeni standardi ponašanja država potpisnica u oblasti nasilja u porodici. god. nasilno ponašanje ljudi u svakodnevnim životnim odnosima.93 Medu medunarodnim dokumentima. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu.95 Deklaracija o eliminaciji nasilja prema ženama od 1993.92 kao osnovne celije društva. vanbracnoj zajednici.. god. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu. Povecanje kriminaliteta u društvu. kao i kontrolne taktike.96 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju od 1995. maloletnicka delinkvencija.. dužem vremenskom periodu. seksualno i psihicko nasilje). Ova globalna patološka pojava. Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi98 od 1993. koji su doveli do dominacije i diskriminacije nad ženama od strane muškaraca i sprecavanja potpunog napretka žena.”100 Potpisivanjem i ratifikovanjem medunarodnih instrumenata države imaju moralnu i politicku obavezu da zakonom zabrane kršenje ljudskih prava žena koja se dešavaju unutar porodice i da preduzimaju odredene mere prevencije i zaštite.101 103 U medunarodnim dokumentima se. Nasilje nad ženama u porodici od 2002. traži da države prilikom definisanja nasilja u porodici u svojim zakonima i politickim dokumetima vode racuna o tome da je nasilje u porodici specifican oblik rodno baziranog nasilja.). da se obuhvate najmanje tri vrste nasilja (fizicko. god.. emocionalnoj vezi ili bivši bracni drugovi i sl. izdvajaju se dokumenti UN i Saveta Evrope:94 Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena od 1979.

ako se izuzmu policija i vojska. (najcešce starim osobama). najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povredena u porodici. Do preokreta u odnosu društva prema nasilju u porodici došlo je tek sedamdesetih godina 20. nasilje prema clanovima zajednickog domacinstva. da društvena opasnost ovog oblika kriminaliteta nije manja s obzirom na to da se vrši „u okviru porodice„ i da nasilje u porodici nije privatna stvar clanova porodice. cesto ne omogucava svestrano fenomenološko i etiološko izucavanje ove pojave i preventivno delovanje. polako je sazrevalo shvatanje da je nasilje u porodici kriminalitet.104 Ipak.) i prava na zaštitu privatnog i intimnog porodicnog života. Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile . Posebno je znacajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje. Svaki od ovih oblika ukazuje na povredivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja. Imajuci u vidu ucestalost nasilja u porodici. veka. da iz definicije budu jasno vidljivi uzroci nasilja u porodici kao osnova za razvijanje efektivnih mera prevencije i zaštite. u literaturi se navodi da je porodica. iskrenost. Sukob izmedu društvenog interesa da se štite osnovne vrednosti (život i zdravlje. Dominiralo je shvatanje da je „dom covekova tvrdava”. najcešce je dugotrajno i pogada veoma bliske clanove porodice medu kojima bi trebalo da postoji slaganje. Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodicnog nasilja. treba da reše sami clanovi porodice.103 deca i stare i nemocne osobe. da je nasilje u okviru porodice privatna stvar i da konflikte. ukoliko se ne radi o nanošenju težih povreda ili o lišenju života. privrženost. cast itd.ekonomskim nasiljem. pretucene žene i decu. a manifestuje moc i kontrolu nad žrtvom. dolazi do znacajnih promena fizickog i psihickog zdravlja žrtve. veka. one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primecuje.102 Nasilje u porodici može se javiti u više oblika: nasilje u braku. nasilje prema deci. sve do kraja šezdesetih godina 20. emotivna povezanost. nasilje u porodici nije sagledavano kao društveno negativno ponašanje. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti.105 Zahvaljujuci zalaganju aktivistkinja ženskog pokreta i druguh pokreta za prava žrtava nasilja u porodici i lobiranju za uvodenje efikasnih mehanizama zaštite. nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. Ispoljava se kroz primenu fizicke i psihicke sile. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najcešce žrtve su žene. Tokom sedamdesetih godina u SAD. fizicki integritet.

kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu. Zakon. usvojen je 1978. Arkanzasa. veka gradanskopravna zaštita od porodicnog nasilja dobila formu zakona. Izlazeci u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodicnog nasilja. Nasilnik posle toga ne sme deset dana da se približava jer je oznacen kao opasan za porodicu. Kalifornije u Americi i krivicni zakoni Švajcarske. Radi potpunog razumevanja uzroka nasilja u porodici u odredenom društvu. donela Zakon o nasilju u porodici po kome policija prilikom dolaska na lice mesta u slucaju nasilja u porodici može da udalji nasilnika iz stana. Posle toga je više puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. Krivicni zakoni Pensilvanije. Austrija je 1997. Španije.utocište.106 U Velikoj Britaniji je pocetkom osamdesetih godina 20. primenjuje se multivarijantni model. Poljske sadrže krivicna dela kojima se inkriminiše psihicko i fizicko nasilje u braku i porodici. angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. akti104 vistkinje pokreta za pomoc pretucenim ženama osporile su tradicionalno videnje ovog problema kao poremecaja odnosa izmedu partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bracnim savetovalištima. Takode je donet sveobuhvatan Program za intervencije prilikom ispoljavanja nasilja u porodici predviden za primenu u lokalnim zajednicama. godine. Ubrzo zatim pocelo se sa izricanjem mere obavezne intervencije policije u situacijama svade ili tuce medu clanovima porodice. Portugalije. Njihov zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upucen zakonodavcu i organima krivicnog gonjenja. Danas je u Kanadi krivicno delo upotreba fizicke sile ili pretnje da ce se ona primeniti prema bilo kom licu. kojim su data ovlašcenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je pocinio neko od nasilnih dela u porodici. Na zakonodavnom planu zaštita žrtava nasilja u porodici razvijala se u dva pravca: kroz gradanskopravne mehanizma i krivicnopravnu regulativu. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu srecu sa porodicnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977. godine u Minesoti. cija primena omogucava da se uzme u obzir . Tako je pocelo lobiranje zakonodavca. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979.

Novi Sad. odredenih predispozicija. da ima sve ozbiljnije posledice. koji se upucuju organizacijama za podršku žrtvama domaceg nasilja. društveni. Prema rezultatima istraživanja o porodicnom nasilju u Srbiji. ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva i u tradicionalnom rodnom identitetu. tako i rezultati istraživanja. vec društveni problem i socijalna patologija i da ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva. Tacni statisticki podaci o obimu nasilja u porodici još uvek ne postoje. a argumenti kojima se traži njegovo sprecavanje temelje se na postulatima u domenu zaštite ljudskih prava i na principu zabrane diskriminacije žena. koji podrazumeva podredenost žene muškarcu. ali raspoloživa saznanja ukazuju da je nasilje u porodici u znacajnoj meri rasprostranjeno i u našoj zemlji.110 Zbog toga se nasilje u porodici sagledava kao nasilje zasnovano na rodnoj odredenosti. Subotica.108 i da partnersko nasilje.107 Savremeni pristup nasilju u porodici zasniva se na stavu da ono nije iskljucivo licni problem i individualna patologija. Niš. kulturološki. Saglasno tome. .delovanje niza faktora. SOS službama i savetovalištima za žene i decu žrtve nasilja. ukazuje se da na pojavu nasilja u porodici uticu socio-ekonomski. kao i da su njegove žrtve daleko cešce žene i deca nego odrasli muškarci. poput Srbije. U razvijenim demo105 kratskim državama nasilje muškaraca prema ženama sagledava se kao ozbiljan društveno-politicki problem. koje je obavljeno na uzorku od 700 anketiranih žena starijih od 18 godina u sedam gradova (Beograd. koji postoje u skoro svim vecim gradovima u Srbiji. tranzicija i rat predstavljaju dodatne veoma snažne generatore nasilja u porodici. O tome govore. Užice. godišnje se javi preko hiljadu žena i dece žrtava nasilja. pri cemu u postratnim društvima i društvima pod stresom. kao najcešci vid nasilja u porodici. Vrnjacka Banja i Zajecar). kako podaci o broju poziva za pomoc. niti sposobnost da mu se odupru. pri cemu se ukazuje da je ono povezano sa strukturalnim nasiljem i diskriminacijom žena u društvu kojim još uvek vladaju muškarci. psihološki i drugi faktori.109 Podaci o tome da su žene dominantne žrtve nasilja u porodici potvrduju stav da je fenomen nasilja u porodici omogucen rodnom diskriminacijom i nedostatkom društvene odgovornosti za nasilje nad onima koji nemaju moc. povoda i neposrednih uzroka za vršenje nasilja.

opšte osiromašenje stanovništva. koje niz godina trpe nasilje u braku zbog straha od ubistva prilikom napuštanja nasilnika. a u skladu sa postojecim medunarodnim dokumentima i savremenim pravnim i društvenim strategijama borbe protiv nasilja u porodici.skoro svaka druga ispitana žena (46. centara za socijalni rad i drugih državnih organa niti od ljudi iz svoje neposredne okoline. Uprkos tome što je tokom p_slednjih godina društvene krize u Srbiji nasilje u porodici poprimilo dramatican obim i dinamiku. dok se svakoj cetvrtoj (26.. Svakako da je jedan od nacina za efikasniju zaštitu žena od zlostavljanja izgradnja celovitog sistema pravne zaštite sa savremenim i efikasnim mehanizmima za njegovo suzbijanje.3%) preti nasiljem.112 cemu su posebno doprineli višegodišnja ekonomska kriza.prava na zaštitu od nasilja u porodici.6%) doživi fizicki napad od nekog clana porodice. odlucuju se da prekinu nasilje ubistvom nasilnika. Neke od njih. Inkriminisanje nasilja u porodici sasvim je sigurno zasluga višegodišnjeg zalaganja i lobiranja od strane velikog broja ženskih grupa i nevladinih udruženja u Srbiji. Cilj izgradivanja ovakvog celovitog sistema nije samo kažnjavanje nasilnika. dolazak velikog broja izbeglica i dr. Žrtve ubistava su najcešce žene koje su prethodno trpele nasilnicko ponašanje svojih muževa ili drugih muških srodnika i koje nisu dobile odgovarajucu zaštitu od policije. Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe. enormno povecanje broja nezaposlenih osoba.111 Poslednjih godina evidentan je porast broja slucajeva nasilja u porodici koji se završavaju smrtnim ishodom. dok u slucaju seksualnog nasilja žena u braku uopšte nije bila zašticena jer nije postojalo krivicno delo silovanja u braku. godine nisu postojali adekvatni pravni mehanizmi za sprecavanje i suzbijanje nasilja u porodici. svaka treca žena (30. vec obezbedivanje efikasne zaštite žrtava i sprecavanje izvršenja najtežih oblika krvnih delikata.1%) doživljava neki oblik psihickog nasilja u porodici. sve do 2002. uvredi ili kleveti (kada je postojalo psihicko nasilje). da se putem krivicnog zakona zaštiti jedno od osnovnih ljudskih prava .113 Do tada se u slucaju nasilja u porodici postupalo po odredbama krivicnog zakona o lakoj ili teškoj telesnoj povredi (kada je postojalo fizicko nasilje). Nastojanje da se pravni sistem uskladi sa medunarodnim i evropskim pravnim standardima i dugogodišnje sistematsko javno zagovaranje i lobiranje ženskih 106 .

koji je poceo da se primenjuje 1. 194. da spreci nasilje. Stupanjem na snagu ovog zakona. KZ RS). kao i Model pravne zaštite od nasilja u porodici. 1.200. st. stvaranje odgovarajucih mehanizama zaštite od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodnih obaveza države na planu eliminisanja nasilja u porodici kao rodno baziranog nasilja114. Ovom odredbom pruža se zaštita clanu porodice _ žrtvi . koji je 1998. PZ RS). socijalnu pomoc i podršku radi izlaska iz situacije nasilja i ublažavanja štetnih posledica koje je ono izazvalo.115 Prvi korak u izgradnji krivicnopravnog. regulisao preventivne. 197 . godine izradila Radna grupa Viktimološkog društva Srbije. Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da ce biti ugroženo spokojstvo. koje žene drži u podredenom položaju u odnosu na muškarce i ozbiljno umanjuje njihovu mogucnost da ravnopravno sa muškarcima uživaju ljudska prava i slobode. telesni ili duševni integritet clana svoje porodice. Sledeci korak u zakonskom uoblicavanju mehanizma za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja donošenje Porodicnog zakona Republike Srbije117. represivnog sistema zaštite žrtava nasilja u porodici ucinjen je donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivicnog zakona Republike Srbije116. Izgradnja zakonskih instrumenata za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodne obaveze države da zaštiti pravo na život. godine. PZ) i predvideo i uredio poseban postupak po cijim se pravilima postupa u parnici koja se vodi radi zaštite od nasilja u porodici (cl. telesnog integriteta ili duševnog stanja clana svoje porodice.nevladinih organizacija. 118a). Predvideno je pet oblika krivicnog dela nasilja u porodici: _ radnja prvog oblika krivicnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva. kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (cl. u Srbiji je otpoceo proces uoblicavanja institucionalnih mehanizama za borbu protiv nasilja u porodici. sa razlicitim oblicima ispoljavanja. te da osobama koje su preživele nasilje pruži sveobuhvatnu pravnu zaštitu. 283-289. bez obzira gde se ono dogada. Osim toga. jula 2005. slobodu i licnu sigurnost svojih gradana. PZ). u okviru Glave devetnaeste – „Krivicna dela protiv braka i porodice”. Ovim zakonom. 10. porodicnopravne mere zaštite i uslove pod kojima se one odreduju (cl. 194. zaokružen je sistem zaštite od nasilja u porodici tako što je zakonodavac izricito zabranio nasilje u porodici i clanovima porodice priznao pravo na zaštitu od nasilja u porodici (cl. nasilje u porodici inkriminisano je kao posebno krivicno delo (cl. Prema važecem Krivicno zakoniku Republike Srbije118 krivicno delo nasilje u porodici predvideno je u cl.

_ treci oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji u slucaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja clana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (cl. 198. 194. Predvideno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina. 114. 194. Za ovaj oblik je predvideno kažnjavanje novcanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. 1. izdavanje naloga za useljenje u porodicni stan ili kucu. 8. st. Razlika je i u kažnjavanju . 5. KZ. _ cetvrti. da ima za posledicu i laku telesnu povredu. . ali može da bude nanošenje lake telesne povrede. tac. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. teža posledica je obuhvacena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. 114. _ drugi oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz cl. KZ korišceno oružje. 5 KZ RS. dok je za krivicno delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina. KZ). 194. Posledica radnje izvršenja u ovom slucaju je takode stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje clana porodice. zabrana približavanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti. st. dok je ranijim zakonom bila predvidena novcana kazna i kazna zatvora do tri godine. Prema cl. tac. st. 3. st. 2. ali ne mora. 2. Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodicnim zakonom i njihova suština ogleda se u ogranicavanju ili privremenoj zabrani održavanja licnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja. st. najteži oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti clana porodice (cl. st. 8.za izvršenje krivicnog dela iz cl. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do cetrdeset godina. 194. 194.psihickog nasilja i/ili fizickog nasilja koje može. opasno orude 107 ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (cl. 1. 4 KZ). _ peti oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (cl. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice. st.119 Odredbama cl. KZ). Porodicnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodicnog stana ili kuce. lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici. tac. KZ). Za razliku od krivicnog dela teško ubistvo iz cl. Za ovaj oblik predvideno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine. 194. što ukljucuje i ogranicavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. koja dobija kvalifikaciju “opasne lake telesne povrede” jer je prilikom izvršenja dela korišceno oružje ili orude ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši.

1. ukljucujuci pretnje takvim radnjama. politicke dominacije. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o .kaznice se novcanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doci zbog izuzetno visoke tamne brojke. iako olakšava istraživacki postupak. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene. Naime. prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to dogada u javnom ili u privatnom životu. pod nasiljem u braku uobicajeno se 108 podrazumevaju svi oblici fizickog i seksualnog zlostavljanja. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihicka maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako “pogodne” žrtve težih oblika zlostavljanja. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti. Takode.” Rasprostranjenost i karakteristike Postojece teorije o nasilju u braku uglavnom su posvecene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identifikovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema. Svodenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najcešce žene. nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje odredenu sankciju ili ne. odnosno prekršajnog gonjenja i presudenja. Vrlo je teško povuci granicu izmedu ekonomske eksploatacije. Medutim. psihološke opresije i fizickog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi.2. nezavisno od toga da li je ono prijavljeno. Nasilje u braku Pojam. odnosno otkriveno i bilo predmet krivicnog. Zato oni koji nastoje da pruže prakticnu podršku i pomoc pretucenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihicko nasilje koje nije praceno fizickim i seksualnim nasiljem. Pod nasiljem u braku (spouse abuse) se uglavnom podrazumeva fizicko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom.120 Slicno stanovište prihvaceno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama121 koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva “svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira. iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretucenim ženama pokazala su da ovaj pristup. ili je podoban da rezultira u fizickoj.1.

i kojim su bile obuhvacene 192 žene. Nešto rede.7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi. žene su svake godine žrtve preko 572. Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihickog nasilja (38. 1979. došlo je do sledecih rezultata: više od polovine žena (112 ili 58.122 BCS iz 1992. Svim do sada sprovedenim istraživanjima nasilja 109 u braku zajednicko je da su utvrdili postojanje povezanosti izmedu nasilja medu roditeljima u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim partnerima. g. Rosenbaum i O'Leary. seksualnog nasilja (25%) ili i jednog i drugog (52.3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku.000 slucajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slucajeva. Takode.viktimizaciji. 1979.. rezultati vecine dosadašnjih istraživanja ukazali su i na njegove osnovne karakteristike. 1981). Fizicko zlostavljanje je obicno praceno drugim oblicima nasilja. U toku 1991. pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18. 18.8%). U proseku.123 Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja. u SAD je prijavljeno policiji više od 21000 telesnih povreda. namerno cinjenje necega što teško povreduje. Fagan i dr.9%). Istice se da nasilnici cesto dolaze iz porodica u kojima su bili svedoci nasilja medu roditeljima – najcešce nasilja oca nad majkom (Walker.124 Pored toga što ukazuju na daleko vecu ugroženost žena nego muškaraca ovim oblikom nasilja. raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko vecu ugrožnost žena nego muškaraca. silovanja i ubistva u kuci. 1981. godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slucajeva radi o ženama žrtvama. 1981.7% odgovorilo da je fizicki maltretirano.. Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživacica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993. na primer. utvrdena je i povezanost izmedu nasilja nad decom u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim . 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihicki maltretirano (teško vredanje. na primer. Dobash i Dobash. Pagelow.

ima probleme sa zapošljavanjem. Takode. odnosno vanbracne zajednice (45%) ili posle rodenja prvog deteta (16%). tradicionalista je. Mahoney uvela poseban termin “napad prilikom odvajanja” (“separation assault”) da bi opisala razlicite oblike nasilja i prinude koje nasilnik preduzima kada žena pokušava da ga napusti. Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe. R. odnosno da je cak kod 40%. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje.125 Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja. 1977. 126 Jedno americko istraživanje sprovedeno na uzorku od 501 žene pokazalo je da su žene zlostavljane u toku trudnoce dva puta cešce imale povrede stomaka nego žene koje nisu bile trudne u vreme zlostavljanja127. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima. pretucena žena za . odnosno u 90% prema engleskom istraživanju nasilje postalo drasticnije u toku trudnoce. zavistan je od alkohola. Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je u vecini ispitivanih slucajeva zlostavljanje pocelo na samom pocetku braka. Kao što se može videti iz velikog broja slucajeva ubistava žena širom sveta. žene koje su uporne u borbi za slobodu cesto postaju žrtve ubistva od strane nasilnika. 2. socijalno je izolovan. Steinmetz.128 Vec pomenutim istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je 96% parova u kojima je postojalo nasilje imalo dece kao i da je u 28% slucajeva bilo prisutno i ozbiljno nasilje roditelja (pretežno oceva) nad decom. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom. došlo se do zabrinjavajuceg podatka da je 60% žena bilo tuceno u toku trudnoce što je rezultiralo opasnošcu od gubitka bebe u 22% slucajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slucajeva. Naime. 1981). Istraživanja u Kanadi i Engleskoj takode su pokazala da je veliki broj žena zlostavljan u toku trudnoce.partnerima (Steinmetz. autoritarna je licnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu. U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se istice da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa vec se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1. Straus. Gelles. Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostranjen da je profesor M. ukljucujuci i našu zemlju.

takode.koju se obicno vezuje pitanje zašto nije napustila nasilnika ako joj se ne dopada da bude sa njim i ako zaista trpi zlostavljanje. objašnjavaju je pojedinacnim uzrocima. Psihološke i psihijatrijske teorije stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. odnosno mentalno bolesnim. U okviru ove grupe najznacajnije su psihološke. Faulk. Uostalom. medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije. 1974. nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu. telefonima za žene i decu žrtve nasilja da nasilnik retko želi da se brak okonca. 1982. loše odgajani. razmaženi i nesposobni da se brinu o sebi. 1974. neuroticnim ili poremecenim licnostima (Morgan.O. On je. dobro je poznato iz slucajeva koji se prijavljuju S. stresa i slabe komunikativnosti. To su uglavom sociološka. Moor istice da muškarci koji su nasilni prema svojim ženama obicno imaju kruta shvatanja odnosa medu polovima dok Harris i Bologh veruju da osecanje nesigurnosti u pogledu muškosti utice na nasilno ponašanje muževa koji na taj nacin teže dokazivanju sebe kao “pravih muškaraca”. je najcešce žena uhvacena u zamku straha od napada prilikom odvajanja od nasilnika. Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih uzroka polaze od društvene strukture. nesigurnosti. odnosno globalnog društva. Roj (Roy) je opisao nasilne muževe kao licnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. On je zavistan od veze sa žrtvom jer u toj vezi on ostvaruje svoju moc. ekonomska i feministicka objašnjenja nasilja u braku. u skladu sa time. Prvu grupu cine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i. 110 Teorijska objašnjenja (teorije o nasilju o braku) Medu teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja. Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama. Gayford.129 Tako je Gejford (Gayford) na osnovu informacija dobijenih od 100 žena koje su boravile u skloništu za pretucene žene zakljucio da su muškarci koji zlostavljaju svoje partnerke patološki ljubomorni. Pizzey. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa.S. . 1975). uocio da važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom. Slicno tome. velikog bracnog nezadovoljstva.

izmedu ostalog. Na strani žrtve. odnosno uzroka. iako postoji u velikom broju slucajeva nasilja u braku. u njenoj agresivnosti ili u ženskom mazohizmu koji proistice iz dubokih unutrašnjih konflikata koji postoje kod svih žena. Na drugoj strani su oni koji smatraju da. uloga alkohola kao uzrocnika nasilja nije utvrdena (Rod. Mac Leod i Mckenzie). Rosenbaum i O'Leary. . uloga alkohola kao faktora provociranja nasilja nije empirijski potvrdena. Smatra se. znatan deo objašnjenja ove vrste polazi od patologije žene-žrtve koji se ogleda u njenom odstupanju od “normalnog ženskog ponašanja”. Ovakva shvatanja imaju korene u Frojdovim postavkama o prirodnoj predodredenosti žena da budu mazohistkinje koji su kasnije bili široko prihvaceni od strane Helen Deutsch u njenoj poznatoj knjizi “Psihologija žene”. Uzimajuci za osnovu rezultate sopstvenog istraživanja. alkohol može olakšati opredeljenje za nasilno razrešavanje konflikta ili poslužiti kao opravdanje ili izgovor za nasilje. isticu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije.Pored psiholoških objašnjenja koja uzroke nasilja u braku nalaze u individualnoj patologiji muškarca. Na jednoj strani su oni koji smatraju da se alkohol može smatrati uzrokom nasilja (Coleman. 111 U pogledu uloge alkohola u slucajevima nasilja u braku medu autorima medicinske orijentacije ne postoji saglasnost. Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tacke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome. Gayford130 je okarakterisao žrtve takvim stereotipima koji ukazuju ne samo na doprinos žrtve vec na njeno ponašanje kao glavni uzrok nasilja. Takvo okrivljavanje žrtve je vrlo cesto u literaturi o nasilju u braku i ima za cilj zamagljivanje pravih problema. od strane nekih psihologa. po njima.132 Objašnjenja nasilja medu supružnicima sa aspekta psihijatrije tesno su povezana sa psihološkim teorijama jer i po njima centralno mesto medu uzrocima ovog nasilja zauzima individualna patologija žene. naime.133 Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. Kriticari. prosto ne osecaju da su zaslužile bolje i ne bivaju zadovoljne dok ta njihova percepcija sopstvene licnosti nije potvrdena131. Neke žene.). Po njima.

kulturne i situacione faktore. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo. Gelles i Stenmetz.Takode. O'Brien. iako takode ogranicena i podložna kritici. na primer. veka kada su u SAD izašli na svetlo dana slucajevi višegodišnjeg maltretiranja. visina prihoda i obrazovni nivo muža. nezaposlenost ili delimicna zaposlenost. okrivljavanje žene ili muža nasilnika i etiketiranje bilo jednog od njih ili oboje kao mentalno bolesnih sprecava razumevanje nasilja u braku134 s obzirom na to da zanemaruje društvene. Straus. obrazovanu i uglednu izdavacicu decjih knjiga. Kako ispravno primecuje Volker (Walker). Ako se baš “mora” pribeci psihološkom objašnjenju nasilja u braku onda je teorija bespomocnosti. koji je 18 godina zlostavljao suprugu ili slucaj bogatog njujorškog pravnika koji je ubio svoju cerku-usvojenicu i godinama zlostavljao suprugu.Fedders).niska plata.136 one nisu u stanju da objasne zbog cega se nasilje ne javlja u svim brakovima siromašnih kao i zbog cega ima nasilja i u brakovima bogatih. viši . istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju vece mogucnosti da napuste nasilnika. cak i ubistava supruga od strane nekih veoma bogatih i uglednih ljudi kao što je bio. kako su isticali Koslof. Kako ispravno primecuje Šnajder. finansijski problemi. Neki od tih faktora su. nezadovoljstvo poslom. sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u razlicitoj meri da uticu na nasilje medu supružnicima. slucaj Federsa (J. visokog službenika u Reganovoj administraciji. nezaposlenost.137 Za razliku od zagovornika ekonomske teorije.135 Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje . U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem. loši stambeni uslovi. Njihova vrednost je posebno dovedena u pitanje krajem osamdeseth i pocetkom devedesetih godina 20. bolje rešenje. veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije.

na primer. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema. Ovi faktori. oslanjajuci se na rezultate sopstvenog istraživanja. muškarci iz okvira srednje klase teže jednakosti u bracnim odnosima. imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri cemu se kao medijatori javljaju naj112 cešce frustracija i stres. muškarac nije uvek u stanju da odgovori ocekivanoj ulozi i. istraživanje koje su 1985. kontinuirani elemenat društvene interakcije. S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju ocekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje. Pri tome su ovom obliku nasilja posebno podložni pripadnici radnicke klase s obzirom na to da su siromašni i cesto nezaposleni pa tako i u vecoj meri frustrirani i sa manje mogucnosti za prevazilaženje frustracije.139 Medutim. To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata.140 Takode. “gazda u kuci”. Ono što se dogada na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. Tako se od muža ocekuje da bude hranilac i “glava” porodice. Za razliku od muškaraca radnicke klase koji svoj nizak materijalni i društveni status kompenziraju vlašcu u kuci. Medutim. nije u stanju da taj svoj “neuspeh” podnese pa cesto izlaz za svoju frustriranost nalazi u zlostavljanju sopstvene supruge. a ne kao proizvod individualne patologije. po njima. smatra da uzroke nasilja nad ženom u braku treba tražiti u samoj strukturi društva i njegovog porodicnog sistema. oni nisu u stanju da se angažuju u porodici u meri u kojoj bi želeli i taj konflikt izmedu dva ideala koji doživljavaju kao nepravdu cesto razrešavaju nasiljem. recju. . godine sproveli Harris i Bologh pokazalo je da takve frustracije koje vode u nasilje u braku postoje i u srednjoj klasi. 1974). S obzirom na to da se od njih još uvek ocekuje da budu hranioci porodice.141 Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski. a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude “dobra supruga i majka”.138 Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno-strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti odredeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane uticu na kreiranje ocekivanja u pogledu društvenih uloga. kada je tradicionalni odnos društvenih uloga polova narušen tako da je muž nižeg nivoa obrazovanja i profesionalnog statusa od žene rezultat je frustracija koja vodi u nasilje (O'Brien. Straus142. istovremeno.obrazovni ili profesionalni status i trudnoca žene.

Štrausa (Straus.). Ovo poslednje podstice blagonaklono gledanje na muško nasilje u braku (što je u nekim društvima poput našeg savremenog pojacano i tolerisanjem nasilja kao nacina rešavanja konflikata uopšte) i sprecava efikasnu reakciju institucija kreiranih pod okriljem patrijarhalnog društvenog sistema. posebno. odnosno braku. i 1977. Dok su teorije uglavnom nastojale da dodu do. na feministickim principima organizovanih. na odnose izmedu muža i žene. Bavljenje problemima pretucenih žena od strane alternativnih.visok nivo nasilja u društvu. i 1977. a seksisticka organizacija društva i njegovog porodicnog sistema jedan su od najvažnijih faktora koji uticu na visok nivo nasilja prema ženama u braku. porodicna socijalizacija.) i 113 dr. a menjanje postojece seksisticke organizacije društva i ideologije koja je opravdava jedini put ka eliminisanju nasilja u braku kao jednog u nizu raznih oblika nasilja kojima su žene bile izložene kako kroz istoriju tako i u savremenom . odnosno vaspitavanje dece uz pomoc nasilja. Uz to. Deca u ranom detinjstvu uce da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da. kao i kulturne norme. istraživanja su se pretežno bavila utvrdivanjem obima tog nasilja i otkrivanjem pojedinacnih pojava koje doprinose njegovom nastanku. Za ovo poslednje postoje dokazi u rezultatima mnogih istraživanja kao što su istraživanja Dobaš i Dobaš (Dobash i Dobash 1974. upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim clanovima porodice. odnosno vladajuca ideologija u pogledu odnosa medu polovima. kulturne norme i seksisticka organizacija društva. kulturne norme dozvoljavaju i opravdavaju upotrebu nasilja od strane muža. Martina (1976). Medutim. Takode. ovakvim objašnjenjem nasilja u braku Štraus se približio feministickim teorijama o kojima je se govori u odeljku o teorijskim objašnjenjima kriminaliteta. 1976. grupa i organizacija postaje tako nužnost. ako je nešto posebno važno. više ili manje. onda to opravdava upotrebu nasilja. Straus ne smatra da te posredne lekcije oblikuju model za kasnije ponašanje prema sopstvenoj deci vec da one postaju osnovni deo licnosti i njenog pogleda na svet koji se generalizuje na druge društvene odnose i. Odnos moci u društvu koji ide uvek u korist muškarca reflektovan je i u porodici. Njegov uticaj na pojavu nasilja je posredan pri cemu medijatorsku ulogu imaju socijalizacija ucenjem uloga polova i obrazaca nasilnog rešavanja konflikata. Takode. opštih uzroka nasilja u braku.

da ne ostane sakriveno u okvirima porodice i da se suzbija merama socijalne politike i društvene kontrole. broj zlostavljane dece je mnogo veci. što znaci da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. emocionalne povezanosti i dužnosti cuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena. s obzirom na fizicke i psihicke osobine žrtava. kriminoloških. surovo fizicko kažnjavanje i zlostavljanje. Nasilje prema deci je “tamna strana istorije i kulture covecanstva”. u razlicitim istorijskim razdobljima bila je omogucena ekspoatacija dece. istina vrlo retko.143 Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. a i ona koja se prijave teško se dokazuju. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodicnog nasilja i nasilja uopšte. ovi podaci su samo „vrh ledenog brega”. ipak je nesporno da je ovaj oblik nasilja u savremenim . odnos poverenja. Mnogi radovi iz oblasti kriminologije i viktimologije. medutim.144 Osnovna karakteristika pristupa ovoj kriminološkoj pojavi u savremenoj kriminologiji je nastojanje da nasilje prema deci bude društveno sagledano. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice. pa i ranije. vaspitaca u domovima i poslodavaca. veliki broj istraživanja (medicinskih. o zlostavljanju dece od strane ucitelja. Obim ovog oblika kriminaliteta teško je utvrditi zbog toga što se krivicna dela ne prijavljuju.društvu. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizicko. 1. Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice. a pocetkom 20.2.2. Iako je tacan obim nasilja prema deci i dalje uglavnom nepoznat. otkrivali su inte114 resantne podatke o do tada nepoznatim karakteristikama ovog oblika nasilja. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizickog i mentalnog zdravlja. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine. da je društvena sredina nezainteresovana da reaguje i da vecina nema hrabrosti da o tome javno progovori. Tek u IX veku pocelo je da se piše. nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodicnog života van društvene intervencije. Medutim. psihicko. Takva situacija je prouzrokovana okolnošcu da se nasilje prema deci vrši u intimnoj porodicnoj atmosferi. viktimoloških). O obimu.

uslovima života u svim zemljama u svetu višestruko povecan u odnosu na raniji period. Sem toga, nacini i forme ispoljavanja nasilja prema deci su mnogobrojni i raznovrsni. Kako primecuje Kajzer (Kaiser, 1981), pojavni oblici ispoljavanja nasilja pokazuju potresnu sliku ljudske fantazije.145 U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaceni su pojmom zloupotrebe dece (child abuse). Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se iskljucivo za fizicke povrede dece. Ukljucivanje klinickih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na definisanje “sindroma pretucenog deteta”, koji oznacava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. Kriminološko znacenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. Šira shvatanja pod pojmom “zlostavljano dete” podrazumevaju dete ciji je normalan rast i razvoj onemogucen i ugrožen. Prema ovim objašnjenjima, zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizicko kažnjavanje dece, koje može dovesti do teških telesnih povreda, pa i do smrti, vec i grubo zanemarivanje fizickih i psihickih potreba deteta.146 Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuum sa razlicitim oblicima i stupnjevima ponašanja (cinjenja i necinjenja) kojima se povreduju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizicko zlostavljanje, seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece.147 Zanemarivanje i osujecenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizickih, materijalnih, zdravstvenih, edukativnih, emocionalnih potreba, kao i napuštanje deteta.148 U pojedinim zemljama u svetu (Švedska, Norveška, Finska) postoji Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece. U Danskoj je još 1920. donet Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja supružnika, 1967. donet je Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja dece u školama, a 28.5.1997. danski Parlament je izglasao Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece, koji zabranjuje roditeljima da tuku svoju decu. U krivicnim zakonima nekih država (Hrvatska, Slovenija) predviden je teži oblik krivicnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slucaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštecenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivicnih dela, prostituciji ili drugom asocijalnom nacinu života. Na taj nacin je pojam zlostavljanja proširen i na slucajeve teškog telesnog povredivanja i smrti maloletnika. Svakako da se u svim ovim slucajevima podrazumeva postojanje psihickog nasilja koje prati fizicko nasilje. Prema Kajzeru, kao moguce žrtve zlostavljanja u porodici javljaju se: neželjeno

dete; dete koje potice iz incestuozne veze; dete koje podseca majku na oca

115

koga prezire ili mrzi; dete koje je došlo na svet protivno volji majke “u godinama”; dete rodeno u vreme velikih ekonomskih teškoca za porodicu; dete rodeno uprkos pokušaju abortusa; dete koje je “plod silovanja”; dete sa fizickim ili psihickim nedostacima, koje roditelji sagledavaju kao “licni teret”; dete, ciji roditelji, otac ili majka, izdržavaju kaznu u zatvoru; dete koje je rodeno posle razvoda braka, kada su zasnovane druge porodice; vanbracno dete. Istraživanjima je utvrdeno da je veliki obim zlostavljanja odojceta i dece u prvim godinama života, tako da je smrtnost vanbracno rodene odojcadi dvostruko veca nego bracno rodenih. U porodicama sa više dece, najcešce je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rodeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoce oko vaspitanja. Prema nacinu i sredstvima zlostavljanja moguce je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kracim trajanjem, pri cemu se koriste udarci rukom i pesnicom; (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste razlicite prilike da nanesu udarce i bolove; (3) najteže zlostavljanje uz sadisticko mucenje i nanošenje teških povreda. Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slucajeva poticu iz socijalno nižih slojeva i radnickih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima.149 Pored fizickog zlostavljanja dece, postoji i psihicko zlostavljanje. Psihicko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizickim, ali i kao poseban oblik zlostavljanja. Najcešci oblici psihickog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mracan podrum, ubijanje drage životinje, ostavljanje deteta samog u stanu, uvrede i psovke, vezivanje za nameštaj, preživljavanje teških porodicnih situacija kao što su razdvajanje roditelja, njihove svade, nasilja oca prema majci, alkoholizam oca ili majke, zapostavljenost u odnosu na drugu decu, izolovanost zbog bolesti, kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. Takode postoje izvesni nacini psihickog zlostavljanja, koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajucem, malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše; upucivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima, izbegavanje roditelja da razgovaraju i sl.150 Istraživanjem krivicnih dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u praksi Opštinskog suda u Zagrebu, na uzorku od 78 predmeta, utvrdeno je da su izvršioci iskljucivo roditelji i da su ocevi dva puta cešce izvršioci nego majke. Majke cine

ovo delo uglavnom zapuštanjem, pretežno su samohrane ili razvedene, podjednak je broj zapostavljene bracne i vanbracne dece. Ocevi redovno zapuštaju i zlostavljaju svoju bracnu decu živeci u braku sa majkom deteta. Zapuštena deca su u proseku uzrasta oko osam godina a zlostavljana oko jedanaest godina.151 Prema rezultatima anketiranja 196 dece (93 decaka i 103 devojcice) uzrasta izmedu devet i petnaest godina (Pejcinovic R., Penava, A., 1988) 1987., modaliteti kažnjavanja dece od strane roditelja krecu se od fizickog kažnjavanja, zabrana, do psihickog zlostavljanja i uskracivanja ljubavi. Najcešce fizicko kažnjavanje je udaranje šibom, remenom ili varjacom i udaranje rukom jednom nedeljno ili cešce, zabrana izlaska van kuce (ovom kaznom se cešce kažnjavaju devojcice), vrlo jako vikanje, vredanje i psovanje, zakljucavanje u neku od prostorija, klecanje, zabrana gledanja TV programa. Kao ostale kazne koje roditelji primenjuju prema njima, deca su navela da ne žele da se sa njima igraju, razgovaraju, da se “prave žalosni” zbog onoga što su deca ucinila, da stalno govore kako “dobijaju lupanje srca” ili da ce

116

ih takvo ponašanje dece “oterati u grob”. Subjektivno doživljavanje kazni razlikuje se kod decaka i devojcica. Decake više pogada dobijanje batina, bez obzira na sredstvo udaranja, dok devojcice podjednako teško prihvataju kaznu zabrane izlaska, dobijanje batina ili jako vikanje, vredanje i psovanje.152 Krivicnopravna zaštita dece (maloletnika) predstavlja skup pravnih normi kojima se inkriminišu dela koja povreduju život, telesni integritet deteta, zdravlje, seksualnu licnost i vaspitanje. U Krivicnom zakoniku Srbije predvidena je posebna krivicnopravna zaštita dece propisivanjem krivicnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (cl. 193 KZ RS). Ovo krivicno delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinudava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjacenje, ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje “zlostavljanje”,

vanbracna zajednica sa maloletnikom. razbojnicka krada. U Opštem protokolu za zaštitu dece od 117 zlostavljanja i zanemarivanja155 data je opšta definicija “zloupotrebe deteta”: zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizickog ili emocionalnog . iako je fizicko kažnjavanje dece odavno ocenjeno kao pedagoški neprihvatljivo. obljuba sa detetom. ratni zlocini protiv civilnog stanovništva. razbojništvo. nedavanje izdržavanja. obljuba nad nemocnim licem. bez nanošenja telesnih povreda ili narušavanja zdravlja. oduzimanje maloletnog lica. Protokolom se reguliše postupanje i medusobna saradnja socijalnih. trgovina ljudima. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. policijskih. teška telesna povreda. otmica. službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada republike Srbije avgusta 2005. rodoskrvnjenje.omogucava razlicita tumacenja i neujednaceno pristupanje sudova. 150 predvida zaštitu maloletnih lica kao oštecenih u krivicnom postupku za sledeca krivicna dela: teško ubistvo. silovanje. omogucavanje uživanja opojnih droga. Takode postoji objašnjenje da se “zlostavljanje” sastoji u izazivanju fizickog ili psihickog bola jaceg intenziteta. promena porodicnog stanja. zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. iznuda. obljuba zloupotrebom položaja. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. pravosudnih. trgovina decom radi usvojenja. godine. zdravstvenih i obrazovnih organa. podvodenje i omogucavanje vršenja polnog odnosa. Znacajan doprinos za promenu prakse organa. U literaturi postoji shvatanje da je za postojanje ovog krivicnog dela neophodno da izvršilac ocigledno grubo postupa sa maloletnikom i da takvo postupanje ozbiljno prelazi granice dopuštenog disciplinskog kažnjavanja. prikazivanje pornografskog materijala i iskorišcavanje dece za pornografiju.153 Novina u krivicnopravnom i krivicnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica154 koji u cl. nasilje u porodici. navodenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. nedozvoljene polne radnje. Ovakva objašnjenja pokazuju da. ono se u nekim (neodredenim) granicama još uvek smatra pravom roditelja koje iskljucuje protivpravnost. posredovanje u vršenju prostitucije.

U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine “stare osobe” i “senior gradani” treba definisati uzimajuci u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. koju je prihvatilo i Medunarodno udruženje za prevenciju zloupotrebe i zanemarivanja dece (ISPCAN) u dokumentu Intersektorski pristup zlostavljanju dece (2003). seksualnu zloupotrebu. kako u porodici tako i izvan nje. mada se iz .2. 194 (nasilje u porodici) kao poseban kvalifikovan oblik krivicnog dela predvideno nasilje u porodici prema maloletnom licu. odnosno nasilja prema clanovima porodicnog domacinstva. poverenje ili moc. Medu njima cesto postoji osecanje beskorisnosti. Ne postoji jedna opšte prihvacena teorija o starosti.3 za sada je ostavljeno proceni tužilaštva i sudova. zanemarivanje ili nemaran postupak. iako po broju oni nisu manjinska grupa. 194 st. Ipak.zlostavljanja. što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja. Život starih osoba cesto dobija marginalan karakter. kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju. Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizicka. proizilazi takode iz cinjenice da je u cl.3. Potreba za jasnijom formulacijom i definisanjem radnje “zlostavljanja” u okviru krivicnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. Kada ce se krivicno delo kvalifikovati kao “zapuštanje i zlostavljanje maloletnika” iz cl. ekonomskom i politickom životu. kao i spoznaja da njihove želje skoro niko ne prepoznaje. 193 KZ SR a kada kao “nasilje u porodici” iz cl. nasilje prema starim osobama se najcešce u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodicnog nasilja. vec pre dogmatski stav o gubitku necega i nepovratnoj prolaznosti. U mnogim modernim industrijskim društvima starost se poredi sa pripadanjem subordiniranoj grupi ljudi. seksualna. ekonomska). kao bitisanje ljudi koji se nalaze na “rubu” društvenog života. ugrožavanja detetovog razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji ukljucuje odgovornost. Stari ljudi su cesto limitirani u svom ucešcu u društvenom. U Protokolu je konstatovano da je ova definicija u skladu sa definicijama usvojenim na Konsultaciji o sprecavanju zloupotrebe dece u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi 1999. 1.. psihicka. što onemogucava da u dovoljnoj meri uticu na razlicite sfere društvenog života.

koja trpi razlicite oblike nasilja. veka je nastala revolucionarna promena u dužini ljudskog života. .administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. kao prihvatljive za opis svog statusa. na skoro 2000 miliona u 2050. U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: “mlade-starije osobe” (65-74 godine) i na “star-starije osobe” (preko 85 godina starosti). 65 ili 75 godina). više od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihicko nasilje. koji imaju blizu devedeset. sprovode nasilje nad svojim onemocalim roditeljima. “zreo Amerikanac” ili “penzionisana osoba”. Takva žrtva patila je cesto od nekih psihickih ili fizickih smetnji. Tada deca. koja i sama imaju vec sedamdesetak godina. postoji i ekonomska viktimizacija.160 Ovaj autor istice da se starost nasilnika takode povecava. Pored ovog oblika. od 1950. godine prosecna starost ljudi dostigla je 66 godina života. koliko ih je bilo u 2000. Cesti su slucajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri. koje se vrši na razlicite nacine: verbalne pretnje. vec cetiri generacije jedne porodice. pa se trenutak kada neko ulazi u staracko doba odredivao po 118 razlicitim kriterijumima (broj godina. godine poveca za još 10 godina. a ocekuje se da se do 2050. nazivanje pogrdnim imenima i sl. vec se naprotiv produžavao. radna sposobnost. starija od 75 godina. Tokom 20. uticali su da osamdesetih godina prošloga veka populacija iznad 65 godina pocne da se izucava kao ugrožena kategorija ljudi.156 Beti Fridan (Betty Friedan) u svom delu Fountain of Age navodi da je samo 8% Amerikanaca preko 65 godina starosti prihvatilo termin “star” da time opiše sebe. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveca od oko 600 miliona. kao i drasticne promene u socijalnom položaju starih ljudi.159 Pelicaric navodi da je prema nekim istraživanjima. fizicki izgled).157 Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto. klasicna žrtva porodicnog nasilja bila ženska osoba. kradu imovine i falsifikovanje testamenata. Skoro polovina ispitanika opredelila se za termine “senior Gradanin”. godini. Naime.158 Kvantitativni udeo u ukupnom stanovništvu modernih društava. godini. kroz zloupotrebu poverenja. sprovedenim u SAD 1981. pripadnica srednje imucne klase. godine.161 Prema istraživanju Olivera (Oliveire). što joj je otežavalo položaj.

Uzorak je obuhvatio 169 staralaca dementnih staraca iz okoline Amsterdama. Kratocoski navodi podatke iz rezultata svog istraživanja. Rezultati istraživanja su pokazali da je fizicka agresija proizišla iz odnosa sa ostarelim licem.162 Dešava se da je porodica prinudena da primi u svoj dom ostarelog roditelja. Postojao je mali i statisticki neiskazan podatak da su muškarci bez dece imali goru predstavu o svom zdravlju. sa ostvarenim roditeljstvom bili zadovoljniji svojim socijalnim statusom nego li njihovi vršnjaci bez dece. zbog koga su se staraoci žalili na veliko opterecenje koje trpe.) je ispitivao 435 osoba starosti od 60-74 godine i od 7489 godina u desetogodišnjem periodu.166 Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene. a fizicka u 10. on ne može materijalno mnogo da doprinese poboljšanju svog položaja ili clanova svoje porodice. gerontofili odlucuju da zakljuce brak sa ostarelim licem.7%.Najmanje je bilo zastupljeno fizicko nasilje. ali i bolestima pojedinih organskih . Svega u 19% slucajeva fizicko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. Jilha (Jylha. zanemarivanje higijene. kao nedavanje lekova. 167 One su uslovljene samim procesom starenja. a nema dovoljno sredstava da obezbedi profesionalnu pomoc koja je ostarelom licu potrebna. i to cerka ili snaja žrtve. Geneza gerontofilije se kod ucinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošcu prema ocu. staranjem o još jednoj ostareloj osobi koja je u težem stanju. Narocito je znacajan podatak po kome su muškarci od 60-74 godine i žene od 7589 godina. ne samo zbog seksualne privlacnosti. Nacini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih clanova porodice. nego li oni sa decom. M. po kojima je najcešce žrtva nasilja osoba ženskog pola. Obe vrste agresije bile su povezane sa stanovanjem u istom domacinstvu. vec zbog materijalne koristi i išcekivanja nasledivanja bogatstva. Medutim. primanjem pošte.163 Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada.2% slucajeva. Nasilje se izražavalo i u davanju prekomerne doze lekova ili zakljucavanju u prostorije. Takode su stara lica .roditelji imali cešce posetioce nego oni bez dece. hrane. ali je i ucinilac u više od polovine slucajeva takode bila žena. odnosno majci.164 Neki istraživaci. Verbalana agresija se ispoljila u 30. vode.165 119 Neostvareno roditeljstvo takode može biti faktor rizika viktimizacije u starosti. u nekim slucajevima. Pošto je ostareli clan domacinstva radno neaktivan. kao na primer Pot (Pot) ispitivali su verbalnu i fizicku agresiju prema dementnim starcima od strane staralaca.

169 U nekim slucajevima ostarela osoba se može povuci u svet neuroza. Prema mišljenju Rouza (Rose). pa cak i psihoza. preteranim zahtevima da bi osigurale pažnju. Šeparovic navodi da ucestalost samoubistava raste sa godinama starosti. Mlade i starije osobe obicno nemaju znacajan interakcijski odnos izvan porodice.sistema. Od 180 ispitane dece samo njih 39 bilo je u mogucnosti da navede neku stariju osobu izvan svoje porodice. u situaciji kada treba da se suoce sa poteškocama. Sredinom sedamdesetih godina prošloga veka Center of Aging na Univerzitetu Merilend (The University of Marylend) utvrdio je da deca svih uzrastnih kategorija imaju ogranicena saznanja i loše usmerene stavove o starim osobama. stare osobe cesto reaguju “mrzovoljom. a nekada i histericnim simptomima”.168 Prema shvatanju koje je izneo Kvin (Queen). u kome se oseca zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlacna ili uspešna u poslu.170 Poredenje „slavne prošlosti” sa sadašnjim trenucima prepunim socijalnim problemima može uticati na pojavu samoubistva medu starima. u poslednje dve decenije . ali i do pridavanja vece važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. Uzroci se nalaze u demografskoj komponenti kao i socijalno-klasnim i porodicnim osobenostima.172 Osnovne poteškoce predstavljaju socijalna izolovanost starih osoba i odsustvo iz aktivnih društvenih tokova. ljutnjom. do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji.171 Kao paradoks cinjenici da se ljudski život produžio u savremenim uslovima.173 U SAD je težnja za udruživanjem narocito izražena kod starih osoba pripadnika srednje i više klase. osecaja usamljenosti i prestanka svake radne aktivnosti. nego kod klase nižeg ekonomskog statusa. fantazija. slabljenja veza sa potomcima.174 Osim toga. Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline. stare osobe zbog delimicne ili potpune izolacije imaju potrebu da se udružuju jedni sa drugima. navodi se da ta ista moderna civilizacija nije mnogo naklonjena starim osobama. Smatra da je to rezultat društvene izolacije. normama i obicajima. Može se cak govoriti o kreiranju posebne subkulture starih sa svojim zasebnim udruženjima.

prošloga veka porastao je broj grupa koje se bore za dobrobit starih osoba. U SAD na listi The Leadership Council of Aging Organization takvih udruženja ima cetrdeset (u 1988. godini bilo ih je 29). Udruženja, bar za sada, predstavljaju poslednji nivo do koga je došao “pokret seniora”.175 Prva svetska skupština o starenju održana je u Becu 1982. godine i na njoj je usvojen Becki medunarodni plan akcije za starenje (The Vienna International Plan of Action on Ageing), kao prvi medunarodni instrument posvecen starenju.176

120

Deset godina kasnije, 1992., Generalna skupština UN usvojila je, rezolucijom 47/5, Proklamaciju o starenju, kojom je 1. oktobar proglašen Medunarodnim danom starih osoba, a 1999. godina Medunarodnom godinom starih osoba. Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. aprila 2002. godine. Predstavnici vlada iz celog sveta su promovisali koncept „društva za sve generacije”, kao internacionalni odgovor na izazove starenja za XXI vek. Pošto su države clanice UN izrazile brigu zbog brzine i oblika globalnog procesa starenja, Generalna skupština je usvojila Politicku deklaraciju i Madridski internacionalni plan akcije za starenje koji obavezuje vlade da se suoce sa izazovima starenja populacije u svetu. Planom akcije predvideno je 117 konkretnih preporuka u okviru plana akcije,177 medu kojima su i one koje se odnose na starije osobe i njihove porodice, ukljucujuci pitanja koja neposredno mogu uticati na njihov život, kao: siromaštvo, HIV, nasilje i zlostavljanje, pristup zdravstvenim službama i društvenu zaštitu. Na planu domaceg zakonodavstva, starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici, pruža se krivicnopravna zaštita u skladu sa cl. 194 Krivicnog zakonika RS, kao i porodicnopravna zaštita u skladu sa cl. 10 i cl. 197-200 Porodicnog zakona RS. Takode, u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju,178 kojom se propisuje da je neophodno „sprecavati pojave zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja nad starijim licima, posebno ženama, ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih ucesnika u zaštiti žrtava - od republickog, do nivoa lokalne zajednice, kao i vodenjem kampanja protiv više razlicitih vrsta diskriminacije i nasilja, stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja”. Socijalne promene, nastale urbanizacijom i industrijalizacijom, ukazuju na slabo ukljucivanje starih lica u socijalnu strukturu, više nego samo otudenje od formalnih tradicionalnih uloga i statusa. Starost, kao trece doba, poseban je sociološki

fenomen, koji reflektuje nacin na koji su definisane socijalne uloge, kao i stepen spremnosti za njihovo prihvatanje. Stare osobe imaju niz teškoca u prihvatanju svojih novih uloga u društvu zbog radne neaktivnosti, penzionisanosti, komplikovanih porodicnih odnosa i nedostataka društvene podrške. Ako su mlade osobe te koje imaju moc odlucivanja i upravljanja društvenim tokovima, onda ne treba nikada smetnuti s uma da one svojim uticajem na status starih lica , u stvari, uticu na obeležja svoje sopstvene buducnosti.
Horvatic, Ž.: op. cit., str. 65. Na primer, statistike koje vode javna tužilaštva, izveštaji državnih organa, rezultati istraživanja i sl. 3 Nikolic-Ristanovic, V. (1998) “The international crime victim survey in Belgrade (Federal Republic of Yugoslavia)” u The International Crime Victim Survey in countries in transition – national reports, Rim: UNICRI. 4 Ibidem. 5 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 6 Conklin, J. E. (1992) Criminology, New York: Macmillan Publishing Company, str. 115. 7.Killias., M. (2001) Precis de criminologie, Berne: Precis de droit Staempfli, str. 115. 8 Van Dijk, J. and Mayhew, P.(1992) “Criminal Victimization in the Industrialized World”, A report to the Conference Understanding Crime: Experiences of Crime and Crime Controle, Rome: UNICRI. 9 Killias, M.: op. cit., str. 133. 10 Gene, S. (2003) Global trends in crime: Crime varies greatly around the world, statistics show, but new tactics…, The Futurist, www.allbusiness.com-professional-scientific-scientific-research-524294-1.html, pristupljeno 1.9.2008.
1 2

121
11

Maguire, M. Morgan, R., Reiner, R. (eds) (1994) “The Oxford Handbook of Criminology”, Oxford,:Clarenden Press. str. 259. 12 Williams, K. (2004) Textbook on Criminology, New York:Oxford University Press., str.74 13 Coleman, C. i Moynihan, J. (2004) Understanding Crime Data, McGraw-Hill House:Open University Press, str.131. 14 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 15 Bureau of Justice Statistics, www.ojp.usdoj.gov-bjs-glance.htm, pristupljeno 1.9.2008. 16 Gannon, M.i Mihorean, K. (2004) Criminal Victimization in Canada, Canadian Centre for Justice Statistics Statistics Canada – Catalogue no. 85-002-XPE, Vol. 25, no. 7 17 Gassin, R.: op. cit., str. 252-257. 18 Walklate, S. (2001) Gender, Crime and Criminal Justice, Portland:Willan str. 3 19 Chesney-Lind, M. (1997) The Female Offender: Girls, Women and Crime, Sage: Thousend Oaks, str. 101. 20 Steffensmeier, D. (1995)”Female Crime: It' s Still A Man's World”, u Price, B.R. and.Sokoloff, N.J. The Criminal Justice System and Women-Offenders, Victims and Workers, USA: Mc Graw-Hill, str. 89, 96. 21 Gassin, R.: op. cit., str. 260. 22 Gassin, R: op. cit., str. 259-266. 23 Butler, W.E. (1992)”Crime in the Soviet Union” in British Journal of Criminology, 2, str. 148, 154. 24 Dashkov, G. (1992) “Quantitative and Qualitative Changes in Crime in the USSR” in British Journal of Criminology, 2, str. 161. 25 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174-175. 26 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 27 Joly, H.(1889) La France criminelle, Paris. 28 Gassin, R.: op. cit., str. 297-298. 29 Navedeno prema Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 30 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 31 Špadijer-Džinic, J. (1966) Samoubistva u Vojvodini, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. 32 Zvekic, U. (ed.)(1992) Development and Crime, Roma: UNICRI and IKSI, str. 213. 33 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 34 Killias, M.: op. cit., str.121. 35 Killias, M.: op. cit., str. 140. 36 Beirne, P. I Messerschmidt, J. (1999) Criminology, Boulder: Westview, str. 497. 37 Conklin, J. E.: op. cit., str. 120. 38 Konstantinovic-Vilic, S. (1986) Žene-ubice, Niš: Gradina, str. 86. 39 Conklin, J. E.: op. cit., str. 119. 40 Milutinovic, M.: op. cit., str. 179.

Milutinovic, M.: op. cit., str. 180. Ibidem 43 Conklin, J. E. op.: cit., str. 120. 44 Todorovic, A. (1971) Uzroci maloletnickog prestupništva, Beograd:IKSI, str. 144-151. 45 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 46 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 47 Pešic, V. (1972) Ubistva u Jugoslaviji, Beograd:IKSI, str. 44. 48 Konstantinovic-Vilic, S.: op. cit., str. 93. 49 Conklin, J. E.: op. cit., str. 126. 50 Wolfgang, M (1958) Patterns in criminal homicide, Philadelphia: University of Pennsylvania, i Schafer, S. (1968) The Victim and his Criminal, A Study in Functional Responsibility, New York: Random House. 51 Nikolic-Ristanovic, V., Mrvic, N. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena, Beograd: IKSI i Draganic, str. 73 52 Nikolic-Ristanovic, V. (1989) Žene-žrtve kriminaliteta, Beograd: Naucna knjiga, str. 113. 53 Milutinovic, M.: op. cit., str. 182. 54 Zajecaranovic, G.: op. cit., str. 112. 55 Zvekic, U. (1995) “Struktura i tendencije kriminaliteta u svetu (I)”, Anali Pravnog fakulteta Beogradu, 4, Beograd, str. 362. 56 Pinatel razlikuje sedam tipova zlocina iz pseudo opravdanih razloga: 1. ubistvo iz strasti koje nastaje iz direktnog seksualnog konflikta ili konflikta u vezi sa seksualnom ljubavlju, 2. zlocin iz ideoloških razloga, kao što su politicki atentati, zavere i sl., 3. prestup iz profilaktickih razloga, kada izvrcilac zna da je ono što radi van zakona, ali je ubeden da na taj nacin izbegava vece zlo, na primer kod eutanazije; 4. simbolicki zlocin kod koga onaj koji trpi njegove posledice nije direktno vezan sa delinkventom, na primer majka koja ubije dete bez ociglednog motiva, vec da bi uticala na oca deteta prema kome gaji pomešana osecanja straha i mržnje; 5. delikt iz protesta, kada se izvrcilac postavlja kao branilac u nekoj stvari u koju nije direktno ukljucen; 6. delikt zbog avanture, koji nastaje usled nezadovoljstva
41 42

122

svakodnevnim životom, nelagodnosti zbog monotonije i uznemirenosti koja iz toga proizilazi, na primer krada automobila ucinjena od strane bande maloletnika; 7. samokažnjavajuci delikt ili delikt iz osecanja krivice koji je usmeren protiv samog izvršioca. - Pinatel, J.; Traite de criminologie, 1975, s. 252-259, cit. prema Gassin, R., op. cit. s. 526-532. 57 Milutinovic M., op. cit. s. 203-205. 58 Sila ili moc može biti pozitivna ili negativna, dobronamerna ili zlokobna, legitimna ili nelegitimna, javna ili tajna. Svaki je socijalni cin vršenje moci, svaki je društveni odnos izjednacen sa moci, svaka je društvena skupina ili sastav organizacija moci. OUN je pod uticajem svetskog viktimološkog pokreta uvela pojam zloupotrebe moci (eng. Abuse of Power)u svrhu suzbijanja zloupotrebe moci i zaštite žrtava tih zloupotreba. Žrtve zloupotrebe moci su osobe koje individualno ili kolektivno pretrpe fizicku ili mentalnu povredu, emocionalnu patnju, ekonomsku štetu ili znacajnije oštecenje svojih prava, putem cina ili propusta, koji ne mora predstavljati kršenje nacionalnog krivicnog prava, vec medunarodno priznatih normi koje se ticu ljudskih prava. Cit. prema Šeparovic, Z. (1988)”Nasilje u obitelji: pojave, uzroci, rešenja” u Zborniku radova za medunarodni skup Nasilje u obitelji, Dubrovnik. 59 Šeparovic, Z. Kriminologija i socijalna patologija, op. cit., str. 97. 60 Poslednjih godina u Srbiji je zabeležen kao oblik nasilja, tzv. nasilje u sudnicama. Ucestale su pretnje i napadi na sudije u sudnicama i van njih. Treba pomenuti ubistvo žene sudije u Nišu, bacanje bombe na ženu sudiju u Pancevu u toku sudenja, u Cacku bacanje eksploziva na kucu sudije u toku noci, u Šabcu udaranje žene sudije pesnicom u lice, u Novom Beogradu sudiji je zapreceno ubistvom, u Beogradu su zapaljena ulazna vrata stana u kome je stanovao javni tužilac, u Leskovcu je ubijen predsednik Opštinskog suda. 61 Razlikuju se dve podvrste ovog oblika nasilja: nasilje propuštanjem i posredno nasilje (mediated violence). Za razliku od nasilja propuštanjem koje se vrši pasivno, posredno nasilje (mediated violence) je rezultat namerne ljudske intervencije u prirodnoj ili društvenoj okolini, ciji štetni efekti nastupaju indirektno i sa odlaganjem. Primeri za ovu vrstu

str. cit. 3. 265. V. . (1986) Žene ubice. (Masters Thesis).. (1979) Demografska obeležja nasilnika. cit. F.auburn. Auburn University. sprovedeno u 14 država Saharske Afrike. Auflage. str. F.moraine. str. II izdanje.witchery. 102-103. G. Münster-Hamburg . (1978) Krivicno pravo. V. 72 Tahovic. i dr. najcešce oblike ispoljavanja i obeležja fenomena nasilja. (1987) Understanding Society's Most Dangerous Offender: A Typology and Corresponding Dynamic Analysis for the Substantive Theory Formulation of Serial Murder. V. http://home. Heidelberg: C. str. (1975) “Krivicno delo ubistva na svirep nacin”. 15.us/spring/2002/CRJ105-300/lesson61. 59. i dr. 73. navedeno prema Žegarac. 180. str. Nasilje nad decom. “Feministkinje su ruinirale moj život” vikao je pre nego što je izvršio samoubistvo. V. H. (1993) Kleines Kriminologisches Worterbuch. Ovo metodološki zanimljivo istraživanje. 65 Šimunec.witchery. K. u 13 iz Okeanije i 13 iz Azije. u 17 iz Severne Amerike i 16 iz Južne Amerike.str. 68 Keiser/Kerner/Sack/Schellhoss (1993) Kleines Kriminologisches Wörterbuch.ca/ocult/lanning 4htm 80 http://www. Tübingen: J. Odsek za sociologiju. (1962) Komentar Krivicnog zakonika.att. (Videti: Levinson. Prodaja zemljama u razvoju pesticida i medicinskih proizvoda koji su zabranjeni u zemljama u kojima se proizvode. str.net/cmignarda/mass. 73 http://online. A.. M. 75 Henting.net/cmignarda/mass. cit. Beograd: Savremena sdministracija. Der Mord. Sttutgart.org/csh/english/ edumeetexpertscontrib6. IKSI. (1973) Krivicno pravo. br. H. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena. S. Thomas. koja je prvenstveno imala za cilj da uništi useve na neprijateljskoj teritoriji.12.. 91. JRKKP.. 88 Nikolic-Ristanovic. 101. 362. J. C. B. op.oas. 3 Auflage.htm 74 Middendorff. IV izdanje. op. München. Kriminologija i socijalna patologija. 90 To je potvrdilo i jedno od najsveobuhvatnijih antropoloških istraživanja. (2003) Ubistva u Beogradu. Beograd: Savremena administracija. 67 Jakovljevic. i dr. op. str. 45. cit. M. M.Jahrhundert.85/2005 i 88/2005. W. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. str. 66 Momirovic. predstavlja još jedan primer ovog tipa nasilja. 77 Henting. (2001) Kriminologie für das 21.. str. K. Beograd:Draganic. Florida State University: School of Criminology.: ibid. zbog toga što je bio ubeden da su feministkinje odgovorne za njegove licne teškoce.htm 63 Schneider.: op. 87 Konstantinovic -Vilic. (1998) „Nasilje u porodici – mogucnosti zaštite i prevencija”. B. D. 79 http://www. D. H. str. Beograd: Privredna štampa. 55. J. koje su u vecini društava istovetna.htm 82 http://home. N. str. 93-94). Zagreb. 9. Beograd: Vojnoizdavacki zavod. Heidelberg: C. u 10 država Srednjeg Istoka. s. Z. (1989) Family Violence in Cross-Cultural Perspective.nasilja su svi oblici uništavanja i oštecenja prirodne okoline.1989. D.edu/cpeteeta/ massmurder1. (1956) Zur Psychologie der Einzeldelikte. cit. H. koja je sprovedeno tako što su antropolozi živeli u porodicama i neposrednim posmatranjem pratili dinamiku porodicnog života.. S. Pešic Vukašin. J. 78 Simeunovic-Patic. 66. http://www.html 83 Waters. Beograd: Fakultet politickih nauka. posebni deo.London: LIT Verlag. 76 Henting. prema Šeparovic. prouzrokovala je posredno genetske mutacije kod beba u bombardovanim podrucjima i rak kod ratnih veterana. br. istovremeno je pružilo uvid i u rasprostranjenost nasilja. Skopje. Mohr (Paul Siebeck). 64 Schneider.: op. str. 71 Atanackovic. Newbury Park. 62 Violence. V. 46. kada je dvadesetpetogodišnji student Marc Lepine na Univerzitetu u Montrealu ubio 14 studentkinja na feministickom seminaru. 173. (1979) “Socijalna obeležja nasilnika”.ca/ocult/lanning 4htm 81 Petee. 70 Radovanovic. str. Zagreb. 86 Sulejmanov. II. Brkic. Muler.: op. cit. Dordevic. Hannover. (1984) Kriminologie der Tötungsdelikte. 45. posebni deo.il.(1995) Ubistvata vo Makedonija. 69 „Sl. Calif: Sage. i dr. Ubistva u Jugoslaviji. http://www.. str. Z..html 123 84 85 Keiser.prema Šeparovic. cit. Müler. Z. 75. str. 74. Primer za misionarski zlocin mržnje je zlocin koji se dogodio 6.cc. H. Upotreba odredenih vrsta bombi u Vijetnamu i Avganistanu od strane americke i sovjetske armije. Zbornik radova Krivicnopravni i kriminološki aspekti delikata nasilja. Niš: Gradina. 3. cit.att. Democracy and Education: An Analytic Framework. str. 549. u sedam država iz Evrope.glasnik RS”. 89 Nikolic-Ristanovic.

(http://www. Podaci o troškovima služe kao snažan argument u lobiranju za uvodenje preventivnih mera zaštite od nasilja u porodici. Medunarodni dokumenti.. http://www. IV svetska konferencija o ženama. a u svega 15. Tennessee. decembra 1979. Prema podacima Ekonomskog saveta za žene u Tenesiju. ubica je bio u porodicnoj vezi sa žrtvom.. N.Tako. i Heald. N. list SFRJ – Medunarodni ugovori”. Kina 4-15. ubica i žrtva nisu bili ni 91 ..Temida.12-14. M. Ženski istraživacki centar Niš. usvojena na IV svetskoj konferenciji o ženama u Pekingu. Recommendation 1582 (2002) usvojena od strane Odbora ministara 27. usvojena na Trecoj Evropskoj ministarskoj konferenciji o jednakosti muškaraca i žena. usvojena od strane Ujedinjenih nacija Rezolucijom 34/180 od 18. R. god. god.(1989) Uvod u sociologiju. str. 92 O transformacijama u strukturi i funkciji porodice. ukljucujuci i SFRJ („Sl. oktobra 1993. Prema statistickim podacima vezanim za ubistvo žena u Engleskoj i Velsu za period 1986-1996. September 2004) The Cost of Domestic Violence. 17-38% svih žena u svetu je pretrpelo fizicko nasilje u svom životu od strane bliskih muškaraca. Nashville.state. odn. Banja Luka: Helsinški parlament gradana. 97 Beijing Declaration and Platform for Action. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije. objavljen je u knjizi: Nasilje nad ženama – prepreka razviju. procenjuje se da se samo pokrice troškova zdravstvene zaštite žrtava nasilja godišnje potroši preko 32 miliona dolara. septembar 1995. koji je razradio specifican model kvantitativnog merenja troškova nasilja u porodici. a u 60% svih slucajeva seksualnog nasilja. god. 2006. Beograd: Viktimološko društvo Srbije i „Prometej”.. septembra 2002. decembra 1993. 96 Declaration on the Elimination of Violence against Women. str. Zagreb. 98 Declaration on policies for combating violence against Women in a democratic Europe. npr.700 muškaraca godišnje je silovano i/ili fizicki zlostavljano od strane partnera/partnerke. (2005)” Medunarodni standardi i nasilje u porodici”. Žunic. a da za potrebe procesuiranja dela nasilja u porodici u pravosudnim institucijama država godišnje izdvaja 49. A. ukupno 1.5% ubistava. god. godine u SAD pokazala je da je 25% žena i 8% muškaraca fizicki i psihicki zlostavljano od strane supruga.. god. devojke. a u 80% tih slucajeva se radi o ženama žrtvama. S. god. 99 Domestic violence against women. Beograd: Autonomni ženski centar. septembra 1981. Beograd: Autonomni ženski centar Beograd. V. January. M.gov. 2. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. Sylvia Walby procenjuje da u Engleskoj i Velsu troškovi premašuju 23 milijarde funti godišnje.pdf). 21% žena bar jednom u životu bile su žrtve fizickog nasilja ili pretnji. Detaljno o medunarodnim standardima u domenu zaštite od nasilja u porodici. 102 Ibidem. Z. Nacionalna anketa o nasilju nad ženama sprovedena 1998. kritika i izazovi. Report to the Tennessee General Assembly Presented by Tennessee Economic Council on Women.5 milion žena i 834. u vecini slucajeva ubistava žena. Petrušic. Haralambos. S.tn. njenoj evoluciji i tipologizaciji. videti: Mrševic. Videti detaljno: Konstantinovic Vilic. 2005. 11/81). (Videti: The Impact of Domestic Violence on the Tennessee Economy. izvršilac je muška osoba iz neposredne blizine žrtve. S. Rezolucija Generalne skupštine UN 48/104 od 20. 157-168. (2001) Sociologija porodice. 95 Convention on the Elimination of All forms of Discrimination against Women (CEDOW). Udružene žene.womenandequalityunit. na osnovu rezultata istraživanja. 103 Prema podacima UN.9 miliona dolara. septembar 1995. detaljno: Milic. 93 Konstantinovic-Vilic.75. Instrumente o ratifikaciji ili pristupanju deponovale su do sada 94 države. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. god. održanoj u Rimu 21-22. Dokmanovic.uk). (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”. odn.us/sos/ecw/domestic_violence_report.. N. 415. 94 Prevod najvažnijih medunarodnih dokumenata koji se odnose na nasilje u porodici. (2007) Krivicno delo nasilje u porodici – aktuelna pravosudna praksa u Nišu i Beogradu. vanbracnog partnera ili mladica. 100 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju. Petrušic. str. (Walby. U Velikoj Britaniji dešava se najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje. stupila na snagu 3. (2006) Medunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu.. Beograd. 101 Nkolic-Ristanovic. III izmenjeno i dopunjeno izdanje.

Petrušic. Beograd: Autonomni ženski centar. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji: Odbor za gradansku inicijativu. O promenama u odnosu državnih politika prema nasilju u porodici: Konstantinovic Vilic. 2. (Videti: InterBalkan Conference on Legal Strategies to Combat Domestic Violence.(2002) „Pravni aspekti strukturalnih uzroka nasilja”.2. N. Zakon je poceo da se primenjuje 9. Konstantinovic Vilic. Nikolic Ristanovic. u: Društvena svest. Ignjatovic. str. 108 Konstantinovic Vilic. koji je doveo do muške dominacije nad ženama i do njihove diskriminacije od strane muškaraca. (ur. 135141. 112 Videti. N. p. 135141. M. Niš: ŽIC. S. Temida. 1. 10/2002. 114 Videti detaljno: Konstantinovic Vilic. 03. V. glasnik RS”. 106 Konstantiovic-Vilic. str. N. 116 “Sl. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. 409. br. Neka pozitivnopravna rešenja u svetu i kontraverze u njihovoj primeni”. 3-11. Lukic. u: Pravom protiv nasilja u porodici. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. 1997. (1995) „Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. S.(2003): „Porodicno nasilje u zemljama bivše Jugoslavije: pregled najvažnijih rezultata istraživanja”. (2000) Od žrtve do zatvorenice. godine.S. N.. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komuikaciju. 124. 19 CEDAW Komiteta za eliminisanje svih oblika nasilja nad ženama (1992). V. S. Logar. str. Sofia. Žunic. 3. str. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji. (ur) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. 115 „Nasilje nad ženama . 2002..12. u: Pravom protiv nasilja u porodici.. V. 38-42. (2004) „Pravo žena na zaštitu od nasilja u porodici”. Banja Luka: Helsinški parlament gradana. V. S. 9). je ispoljavanje istorijski nejednakog odnosa snaga izmedu žena i muškaraca. Beograd:Viktimološko društvo Srbije&Prometej. u: Pravom protiv nasilja u porodici. str. London: Thousand Oaks. str. 111 Nikolic-Ristanovic. Nikolic-Ristanovic.) (2005) Nasilje prema ženama . V. Konstantinovic Vilic. 3. Petrušic. detaljno: Mrševic Z. 117 “Sl.. 110 U svim društvima nasilje gravitira ka partneru sa najvecom moci i dogada se u odnosima u kojima medu subjektima postoji najveca razlika u moci. Udružene žene. Petrušic.. Copic. Niš: ŽIC. 63-73. Temida. (2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”. (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”. O medunarodnim standardima zaštite od nasilja prema ženama. 107 Detaljno videti: Nikolic Ristanovic. R. Niš: Odbor za gradansku inicijativu. br. N. 18/2005.(2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”... Beograd: Viktimološko društvo Srbije&Prometej. 109 Ibidem. što kao ishod ima sprecavanje potpunog napredovanja žena i cinjenicu da je nasilje nad ženama jedan od presudnih mehanizama putem kojeg se žene prisiljavaju na prihvatanje položaja podredenosti u odnosu na muškarce” (Deklaracija o eliminisanju porodicnog nasilja nad ženama (1993). R. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. (2002) „Institucije i nevladine organizacije u odgovoru na porodicno nasilje u Srbiji”. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. 9-15. T. br. Beograd:Autonomni ženski centar. 17). Detaljno. (Videti: Nikolic Ristanovic.. S. 13.124 u kakvoj vezi. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije. (2005) Austrijski model intervencije u slucajevima nasilja u porodici.prepreka razvoju. N. 7. detaljno: Nikolic-Ristanovic. str. br. (2004) Krivicno delo nasilja u porodici – pravna praksa u Republici Srbiji. S. 105 Kljucnu ulogu odigrao je feministicki pokret. str. Sociološki pregled. videti: Copic. Intimate Violence in Families. S. Preporuka odbora ministara Veca Evrope zemljama clanicama za zaštitu žena od nasilja (Rec2002/5).. videti: Mrševic. Z. New Delhi: Sage Publication. Temida.) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. str. str. u: Pravom protiv nasilja u porodici. (1999)”Model zaštite od nasilja u porodici. Videti i: Preporuka br. 113 O problemima u reagovanju institucija sistema na nasilje u ovom periodu. str. Petrušic.J. Niš: Odbor za gradansku inicijativu. 104 Galles. V. Pekinšku deklaraciju i platformu za akciju (1995). str. Beograd: Viktimološko društvo Srbije. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. srpski prevod. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. Evropska mreža protiv nasilja nad ženama. glasnik RS”. Bulgaria. (ur. U Nemackoj svaka cetvrta žena trpi fizicko ili seksualno nasilje od strane partnera. . (2005) „Reagovanje policije na nasilje u porodici − teorijski okvir i strana iskustva”. poglavlje u knjizi Ljudska prava za žene. str.Petrušic. u: Društvena svest. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. str.17. 67. str..

The Canadian Journal of Obstetrics/Gynaecology and Women's Health Care. str. str. (1981) “Seelische Misshandlung von Kindern”.(1983) The Rights and Wrongs of Children. J. Dubrovnik.. London: Home office research and planning unit report. H. str. Victimology. str. S. J. 85-97. London: Frances Pinter. 3. str. 139 Smith. Paris: Presses Universitaire de France. R. V. br.D. H. 150 Trube-Becker. 130 Smith.yu/ . str. Obretkovic. 136 Schneider. Nasilje u obitelji. Fisher. 122-126. L... “Declaration on the Elimination of Violence Against Women”. E. Heidelberg-Hamburg. (1988)”Kažnjavanje djece u obitelji i školi . 3. Dubrovnik.. str. 145 Keiser. M. London: Random House. M. Dubrovnik. 3-4.istraživanje krivicnog djela zapuštanja i zlostavljanja maloljetnika u praksi Opcinskog suda u Zagrebu”. E. 144 Ibidem. Sociološki pregled. Schneider.19.subjektivno iskustvo deteta”. (1987) Kriminologie. 14. 347-349. A. Violence and Social Change.. Crime and Delinquency. 99. cit.. 120 Klein. Dublin: Social and Organisational Psychology Research Unit UCD. L. Temida. 149 Keiser. 3-4. (1981)Violence against Women: Some Considerations Regarding Its Causes and Its Elimination. 410-411 118 119 125 125 Navedeno prema Nikolic-Ristanovic V. 5 138 Navedeno prema. (1988)”Krivicnopravna zaštita dece od nasilja u porodici-situacija u Jugoslaviji”.rezultati anketiranja”. E.An International Conference. (2000) “Dete žrtva zlostavljanja i zanemarivanja i uloga policije u obezbedivanju njegove zaštite”. Nasilje u porodici.(1992) Women.: op. cit. 583. str. 11 127 Navedeno prema Lent. O merama porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici i postupku u kome se one odreduju. 583. 1-4. 1. L. 1993. 9. 124 Nikolic-Ristanovic. Boston: Beacon Press. H. str. R. str. str. K. detaljno: Petrušic.(1992)”Obstetrical Issues in Wife Abuse”. International Workshop. 93. P.glasnik RS” br. A.Battering And How to Stop It. str. 137 Dobash. str. 148 Stevanovic. (1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature. glasnik RS”. (1978-79)”Wife Beating: How Common and Why”. London: Home office research and planning unit report. str. 143 Janjic-Komar. str. International Workshop. str. Berlin: Walter de Gruyter.. 154 “Sl.: op. M. (1996) Prava deteta – prava coveka. Ministarstvo rada. 123 Kelly. V. u: Sociološki pregled. Nasilje u porodici. 43. 279.: op. s. (1988) “Nasilje nad djecom . cit. str. 152 Pejcinovic. str. 75-78. London-New York: Routledge. 140 Ibidem 141 Navedeno prema. str. 1-4. zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. 289. Dobash. Heidelberg-Hamburg. str. str. 4-5. Penava. Stigma and Social Controle. str.85/05. 2005. Restitution and Revolution: Creating Justice for Women and Children Who Have Been Abused”..: op. 121 United Nations. 6. str. J. M. (1981)”Das Kind als Opfer”. 92... 155 Opšti protokol o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja. 4.: Labeling Women Deviant-Gender. Ottawa. str. M. 34.A. 122. London. http://www. 160. str. G. Toronto: Lexington Books.V. Schneider. (1994) Next Time She'll Be Dead . M (1987) Domestic violence against women. prema Janjic-Komar. Beograd. Dubrovnik.(1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature. 134 Walker. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”. 23. Obretkovic. Kriminalistik. E. 526. B. (1994) “Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. N. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”. str. Kriminalistik. L. cit. 146 Radovanovic. 126 Casey. D. E. (1959) La psichologie des femmes. Vodic kroz sistem porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici. Konstantinovic Vilic. 9. J. I.Achieving Equality”. 133 Nikolic-Ristanovic.„Sl. 330-33. str. 26. Final report of Canadian Panel on Violence Against Women. cit. 142 Straus. 129 Smith. 153 Nikolic-Ristanovic.. 583.sr.(1970)” Das Kind als Opfer”. Minister of Supply and Services Canada. Kriminalistik. G. saopštenje prezentirano na Democracy and Justice: Re-viewing Crime in Theory and Practice . 147 Freeman. Sociološki pregled.minrzs. (1995) “Recognition. 132 Deutch. br. Nasilje u obitelji. 23-24. Victimology. (1988) “Zlostavljanje i zapostavljanje dece . 122 J ones. (1988) Battered Women as Survivers. (1977-78)”Battered Women and Learned Helplessness”. H.gov. str. M.3-4. Dosije i Udruženje Pravnika Srbije za socijalno pravo. 131 Goudolf. Autonomni ženski centar. str. 65. 135 Schur. L. 113. 128 Navedeno prema “Changing the Landscape: Ending Violence .18/2005 i 88/2005. R. 151 Turkovic.

Z. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. 157.: op. Main Content: Madrid International Plan of Action on Ageing http://www. Rinehart and Winston.11. Socilogy of deviant behavior.1338 166 Julha. cit. New York: Holt. Starost. 175 “_________Politics of Aging: Government Agencies and the Aging Network”. 161 Pelicaric. u: Social Gerontology: . Deeg DJH.2 September 1995. (1985) Viktimologija . pp 100-101. urednik Z. 162 ENSI KOITEN LIITTO REPORT: Domestic Violence and the Elderly (1986) str. No. 169 Stuart A. 156 157 126 163 Kratocski. ili brinuci se o njoj. I..org/ Researchandpolicy/ MadridInternationalPlanofActiononAgeing/ Background pristup: 30. 591. no 164. Crowell Company. 159 Navedeno prema: Pelicaric. 172 “Social Psychology of Aging”. M.Gruener. Beograd: BIGZ (drugi tom). 448-449. str. 1987.1093 167 “Stara osoba ostaje na oprezu cak i kada joj je zajemcena potpuna sigurnost jer nema poverenja u osobe u punoj snazi: ona svoju zavisnost doživljava tako što ispoljava nepoverenje. cit. 156.studije o žrtvama. A. cit. M. (1962) “The Subculture of the Aging: A Topic for Sociological Research” .trinity. u: Clinard. Section V.. 164 Jevtic. A. u: “Social Psychology of Aging”. (1940) Social Pathology.: op. 158. N. 173 Rose.edu/cmkearl/gersopsy. 592.: op. 231. loc. 30 August-2 September 1995. Ona poznaje dvolicnost odraslih”. cit. Cit. promeni boravište. Beograd: Savremena administracija. (1984) “Perspectives on Intrafamily Violence”. Section V. 2.. (1960) Sudska psihopatologija. Inc. no. 165 Pot.pdf pristup: 30. str. (1995) “Is childlessness a risk factor in old age?” Amsterdam: Third European Congress of Gerontology. URL: http://www.160... M. str.. cit. De Bovoar.Krupp. cit. užasava. Dyck Rvan. P. 174 Clinard. u: ibid. ili pak primajuci je u kucu – mogu odbiti tu pomoc ili je smanjiti. str. D.org/ageing/coverage/action. (1988) “Nasilje nad starim osobama u obitelji”. str. AM. 1968..11. Dubrovnik. S. 6. na primer. Queen and Jeannette R. 171 Šeparovic. 30 August .html 158 Videti: Madrid International Plan of Action on Ageing (MIPAA) (Advance unedited copy) http://www. The Gerontologist. str. 048. Zagreb. u: Pelicaric. cit. New Jork: Thomas Y. 242. C.. cit.C. pored ostalog. 364. necaci.2007. u: Clinard. 123-127. cit. 24. cega se ona. (1995) “Verbal and phusical aggression against demented elderly by unformal caregivers in the Netherlends”. str. 168 Navedeno u: ibid. Zna da joj deca. Amsterdam: III European Congress of Gerontology. prijatelji. str.2007. koji joj pomažu da živi – finansijski.helpage. Social Gerontology: The Social Psychology of Aging. str. 170 Ibid. Jonker. Nasilje u obiteljii (zbornik radova).. str.un.M. 37. cit. str.. 160Ibid. N.. Šeparovic. Human Relations No.. mogu je napustiti ili odlucivati o njenoj sudbini protiv njene volje: prinuditi je da. M. (1988) Interna medicina. vol.: op. 583.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful