P. 1
Kriminologija Prvi Deo Knjige

Kriminologija Prvi Deo Knjige

|Views: 2,254|Likes:
Published by ivanainen

More info:

Published by: ivanainen on Jan 12, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/25/2013

pdf

text

original

Kriminologija

Glava prva
POJAM, PREDMET, PODELA I MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA
I POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE
Odrediti pojam kriminologije znaci odgovoriti na pitanje „šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?”. Odgovarajuci na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvacenog gledišta o tome šta je kriminologija. Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili strucnjaci razlicitih naucnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i definiciju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodološkog opredeljenja u izucavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i medu kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit.1 Tako se može zakljuciti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izucavanja, korišcenja znanja i dostignuca razlicitih naucnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su "kriminolozi kraljevi bez kraljevstva".2 Razmišljanja o kriminalitetu (zlocinu, prestupništvu), kao negativnoj društvenoj pojavi, poticu iz najranijeg perioda razvoja ljudskog društva. Medutim, izucavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko-saznajne, prakticne, organizovane i planske istraživacke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski

Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za oznacavanje nauke koja se bavi izucavanjem izvršenih krivicnih dela.3 Italijanski pravnik Garofalo (Raffaele Garofalo) upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajuci pod kriminologijom nauku (ucenje, od grcke reci logos) o kriminalitetu, zlocinu (lat. crimen). Prilikom odredivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da li ovaj pojam shvataju šire ili uže. Šta je kriminologija? _ Disciplina koja se bavi proucavanjem kriminaliteta (Garofalo, Durkheim, E.).4 _ Nauka o kriminalitetu pojedinih ljudi i kulturnih naroda (Sauer, W.).5 _ Nauka koja proucava uzroke i zakone delinkvencije (Kinberg, O;

Marquiset, Stefani Levasseur; Jambu-Merlin, Cuche). _ Nauka o deliktu, kriminalitetu, zlocinu i delikventu (Lombroso).6 _ Nauka koja treba da proucava delinkventa jer je krivicno delo samo "indicija" licnosti delinkventa (Ferri, E.). _ Nauka koja treba da se bavi pitanjima procesa koji uticu na delinkvenciju, odnosno kriminogenezom (E. de Greff).7 _ Nauka koja empirijski istražuje zlocin i licnost izvršioca (Exner, Sauer, Mezger, Manheim, Geerdis, Pinatel, Kaufman, Würtenberger).8 _ Nauka koja proucava cinjenice o zlocinu i borbi protiv njega (Hans v. Hentig). _ Nauka o kriminalitetu (zlocinu) i njegovom sprecavanju (Middendorff). _ Nauka koja obuhvata celokupno proucavanje kriminaliteta, u koju ulazi kako sociološko, tako i biološko, odnosno kriminalno-politicko ucenje o kriminalitetu (Tahovic).9 _ Nauka o kriminalitetu i srodnim negativnim društvenim pojavama, koja naucnom metodologijom izucava pojavne oblike i uzroke kriminaliteta, kao i delotvornost nacina njegovog suzbijanja radi ostvarenja društvene samozaštite od kriminaliteta i drugih negativnih društvenih pojava (Šeparovic).10 _ Samostalna disciplina u sistemu nauka, koja svojim sistemom metoda proucava pojavne oblike i uzroke kažnjivih ponašanja (Horvatic).11 _ Naucna disciplina interdisciplinarnog i multimetodološkog karaktera koja se bavi proucavanjem uzroka prestupništva kao društvene pojave u cilju njegovog sprecavanja i suzbijanja” (Pešic).12 _ Nauka o kriminalitetu kao pojedinacnoj, masovnoj i društvenoj pojavi (Acimovic).13 _ Kompleksna nauka o kriminalitetu koja se bavi pitanjem pojavnih oblika, strukture i razvoja kriminalnog ponašanja (fenomenologija), uzroka i uslova kriminalnog ponašanja, tj. kako dolazi do kriminaliteta kao pojedinacnog ponašanja, masovne i društvene pojave (opšti uzroci-koreni kriminaliteta i kriminogeni faktori) (Milutinovic).14
Kriminologija

_ Humana i socijalna nauka koja empirijski istražuje individualne i društvene procese kriminaliziranja i dekriminaliziranja i svoja saznanja kao preporuke predaje zakonodavcu i onima koji primenjuju zakon (Schneider).15 _ Nauka koja proucava faktore i procese strategije i tehnike koje su najbolje za borbu protiv njega i ako je moguce za njegovo suzbijanje (Gassin).16 _ Ucenje o stvaranju zakona, kršenju zakona i odgovorima na kršenje zakona (Meier).17 Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju odredenu naucnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvacene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojecih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajuci, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijskoempirijska,

interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. Odredivanje predmeta izucavanja kriminologije usko je povezano sa odredivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znaci utvrditi šta kriminologija izucava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naucnim disciplinama. Iako znacajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno medu kriminolozima. Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja, što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. Postoje razlicita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izucava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sinteticka nauka.18 Medutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajednicko je da kriminalitet cini najvažniji polazni elemenat za odredivanje predmeta kriminologije. Šta je predmet izucavanja kriminologije? Kriminološka shvatanja krajem 19. i pocetkom 20. veka bila su usmerena pretežno na coveka-delinkventa, koji je smatran osnovnim predmetom kriminološkog izucavanja (Lombroso, Ferri, Garofalo, Aschaffenburg i dr.). Francuski kriminolozi Lenjel-Levastin i Stanciju (Laignet-Lavastine i Stanciu) smatrali su da je kriminologija "kompletna nauka o coveku, odnosno da predstavlja kompletno i integralno proucavanje coveka sa stalnom preokupacijom boljeg upoznavanja uzroka i lekova za njegovu antisocijalnu aktivnost"19, a da je predmet kriminologije je "covek, tj. zlocinac", taj "prvi stožer kriminologije", jer je "žica zlocina usadena u coveka". Svodenje predmeta kriminologije na pojedinacnu aktivnost delinkventa bilo je jako izraženo i 50-tih i 60-tih godina 20. veka kod pojedinih
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

autora, na primer kod E. de Grefa (Etienne de Greff), koji je razvio teoriju procesa "prelaska na delo", tzv. "dinamicku kriminologiju", dok je ucenje o uzrocima dovelo do nastanka "kriminalne etiologije" ili "etiološke kriminologije". Slicno Etjen de Grefu, francuski pravnik Pinatel i profesor Univerziteta u Rimu di Tulio (Benigno di Tullio), stavljaju u prvi plan proucavanje licnosti delinkventa i govore o klinickoj kriminologiji. Sa javljanjem shvatanja o društvenim uticajima kao kriminogenim faktorima, kriminološka izucavanja se proširuju, pa se navodi da predmet kriminologije, pored delinkventa, obuhvata i kriminalnu aktivnost. Americki kriminolozi Mejbl Eliot, Saderland, Kresi i Zauer (Mable Elliot, Sutherland, Cressey, Sauer) naglašavaju društvenu uslovljenost kriminalnog ponašanja, sagledavaju kriminalitet kao proizvod odredene društvene strukture, cime sadržina predmeta kriminologije dobija nove elemente i novu dimenziju.

20 Drugi pisci su isticali da predmet kriminologije sacinjavaju krivicno delo i krivicna sankcija. U okviru socioloških shvatanja 60-tih godina 20. Sve navedene nauke i niz drugih nauka i naucnih disciplina svojim znanjem svakako pružaju dragocenu pomoc prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. Predmet kriminologije po Majeru (Meier) obuhvata ucenje o stvaranju zakona (kao deo sociologije prava bavi se procesom po kome su neka pravila inkorporisana u zakone a neka nisu). propuštanje od strane policije da uhapsi sumnjivo lice. dovodi do nagomilavanja i razudenosti niza razlicitih cinjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proucavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja. opšta prevencija.22 Kriminologija Iz navedenih razlicitih shvatanja predmeta kriminologije može se zakljuciti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije ukljucujuci niz posebnih nauka i naucnih disciplina. kriminologija obuhvata i kriminalnu politiku jer je "korisno da društveno reagovanje protiv zlocina bude u tesnoj i stalnoj vezi sa krivicnim delom. ali one imaju svoju samostalnost. veka javilo se shvatanje po kome "ne dovodi delinkvencija do društvene kontrole. korišcenje ilegalnih fizickih sredstava protiv gradana od strane policije i sl. odnosno policiju). Cressey). Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom.Dalje proširivanje predmeta kriminologije ide u pravcu proucavanja mera protiv izvršioca krivicnih dela. Sutherland. kao i kriminologija. ucenje o kršenju zakona (odnosi se na krivicnopravni sistem. Radzinowiz. Metodi borbe se ne mogu poboljšati ako se dublje ne sagleda priroda zlocina". vec je društvena kontrola ta koja dovodi do delinkvencije. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najcešce povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. Tako prema Hentigu (Hans v. sudove i korekcione sisteme u pojedinim zemljama (kriminolozi proucavaju razne aspekte delovanja policije: diskreciona prava policije. predmet proucavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna . Stoga. Henting). svoj poseban predmet i metod izucavanja. po našem mišljenju. Pojedini kriminološki pisci proširuju predmet kriminologije sociološkim proucavanjem krivicnopravnih normi (L.) i odgovore na kršenje zakona. kriminalistikom ili penologijom. od stvaranja krivicnog zakona do primene krivicnih sankcija. njegove manifestacije i uzroci. kao i reakcija žrtve. vec sociološka analiza mehanizama društvene kontrole. okoline i medija. proucavanje njegovih posledica po društvo. sociologijom zakona."21 Pristalice ovog shvatanja smatraju da predmet kriminologije nije „prelazak na delo“. zatim rasprostranjenost kriminaliteta. koja treba da pokaže kako krivicnopravni sistem "stvara" delinkventa.

obim. . on se stalno menja. upotrebljavali su najpre Rimljani za oznacavanje sudske odluke ili presude. postoji i veliki broj definicija kriminaliteta. predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. antisocijalno ponašanje i sl. delinkvencija. predmet. dok su drugi negirali mogucnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje.pojava. Kriminalitet nije statican i fiksno odreden. koja je. zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti. sudija koji ga tumace i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. ali i na sve ostale gradane. strukturalne promene. "crimen". vec ima veliki uticaj na delinkvente. okrivljenja ili prekora. cesto medusobno suprotne uz upotrebu razlicitih sinonima: zlocin. Sa razvojem društva i kulture menjao se broj i sadržaj kažnjivih ponašanja. žrtve. _ Jedan od predstavnika pozitivne škole Garofalo. Tako se razlikuje kriminalitet u odredenom vremenu i na odredenom prostoru zavisno od društvenog sistema i državnog uredenja. pojedinosti na koje se žali tužilac. Medutim. društveno negativno ponašanje. u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet. Važno je napomenuti da proucavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci . pored zakonskog. Definicija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta. pa. Ljudsko društvo od pocetka svog nastanka poznaje nacine ponašanja koji se nazivaju kriminalitetom ili zlocinom. razlikuju se makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu) kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. Istorijski posmatrano rec zlocin. struktura. Da li ce jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od politicara koji kreiraju zakon. Definicije kriminaliteta su razlicite. govorio je da. odnosno zlocin i da li je uopšte podesno naucno izucavati ovu pojavu. dinamika. one koji štite krivicnopravni sistem. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka koja bi važila za sve zemlje i sva vremena. kasnije se taj termin koristi za oznacavanje neosnovane optužbe.opšti i neposredni. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). postoji "prirodni kriminalitet". II POJAM KRIMINALITETA Kriminalitet je negativna društvena pojava. Kasnije. devijantno ponašanje. pojedini pisci nastoje da nadu takvu definiiju kriminaliteta Glava PRVA – Pojam. kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo. Saglasno ovoj definiciji. prestupništvo. kojim se se ugrožavaju osnovna moralna osecanja solidarnosti (izvršenjem krivicnih dela protiv licnosti) i poštenja (izvršenjem krivicnih dela protiv imovine).

_ Lagaš (Lagache) je isticao da je zlocin agresija u odnosu na vrednosti jedne društvene grupe koju vrše njeni pripadnici. S obzirom na veliki broj i razlicitost definicija kriminaliteta. vec i kao društveni fenomen. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje . Kriminologija U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. Krivicnopravno definisanje kriminaliteta Izucavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivicnopravne nauke. smatra Dirkem. _ Francuski sociolog Dirkem Emil (Durcheim Emille) definiše kriminalitet kao povredu cvrstih i definisanih stanja kolektivne svesti. Würtenberger). koji je uvela klasicna krivicnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogucava sigurnost u pogledu obima i sadržaja ucinjene protivpravne radnje. a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. _ Selin (Seelin) formuliše definiciju kriminaliteta kao aktivnost clana jedne grupe koju osuduju ostali clanovi te grupe. Pritom. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguce odrediti bez krivicnog prava. kriminalitet cine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. pretnja kaznom podesna je da nagovesti razliku izmedu zlocina i povrede moralnih i društvenih normi._ Feri (Ferri) je isticao da krivicno delo treba shvatiti kao radnju koja potice iz egoistickih i asocijalnih pobuda i kojom se vredaju uslovi života i moral jednog društva na odredenoj etapi razvitka. Sauer. 1. Quinney. Ove dve definicije najcešce su zastupljene u naucnim radovima i najvažnije su za odredivanje predmeta kriminologije.23 Krivicnopravna definicija zasniva se na principu zakonitosti. Prema vecini pisaca (Mergen. koji prihvataju uže pravno definisanje. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivicnopravna i kriminološka izucavanja nisu bila jasno razgranicena i kada odnos izmedu krivicnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. veoma je teško navesti i sistematizovati sve postojece definicije. U tom periodu krivicno pravo je imalo odredena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivicno delo ne samo i iskljucivo kao pravni. Tako se predmet kriminologije ogranicava na krivicna dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. Teškocu koja postoji u tom pogledu pokušacemo da savladamo polazeci od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta.

u društvu postoje takva ponašanja. psihološku i drugu analizu odgovarajucih pravnih normi i kriminalnog ponašanja. KRIMINALNO PONAŠANJE kao pojedinacno. vec i druge kažnjive radnje. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. 2. pojave i procesi. koji je smatrao da je zlocin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. Ovako shvacen kriminalitet ima kvantitativno odredenje. Interesantna je i Zeligova definicija kriminaliteta kao pojedinacne pojave. individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. Ovo shvatanje potice od Ferija. uz sociološku. koji se dogadaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sa pravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše. dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika". posebno uže pravne definicije. njegov obim. izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i sl. M. kao i neuskladenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. bile su kritikovane kao formalno-dogmatske. To znaci da se prilikom definisanja kriminaliteta polazi od krivicnopravne definicije u širem smislu. preuske. odnosno isticanje da je zlocin "krivicno-duševno-telesno ponašanje coveka."24 Pravno definisanje kriminaliteta.). KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. Uže pravno definisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivicnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta.(cinjenje ili necinjenje) za koje po važecim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreci sankciju. Prema širem pravnom definisanju kriminalitet se odreduje i kao pojedinacno krivicnom sankcijom ugroženo ponašanje ili kao skup takvih ponašanja koji može biti prostrorno i vremenski ogranicen (Acimovic. nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru. koji je zbog svog društveno protivnog dejstva pravno zabranjeno i kaznom ugroženo. tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivicna dela predvidena krivicnim zakonodavstvom jedne zemlje. To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. struktura i . Osim toga.).

Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih. To ponašanje može da se ispolji u formi propuštanja zakona da zabrani zagadivanje vazduha i vode ili u stavljanju van zakona mirnog protesta protiv vlade. Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proucavati kao suština kriminaliteta.druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. Odnos izmedu ove Glava PRVA – Pojam. sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. ne samo legalnih normi ponašanja. bez obzira na svoj legalni status. kao i ponašanje gradana. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu. pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja. 1990). posebnog i pojedinacnog. Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona. Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuca ekonomska klasa. Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost.dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. ponašanje koje ometa ljudski razvoj. Kriminalitet je društveni fenomen. moralnih. kao ljudska i društvena realnost. daleko širi od okvira koje pruža krivicno pravo. napredak i potencijale. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka dve pojave moguce je posmatrati kroz dijalekticku povezanost opšteg. . Na taj nacin ponašanje vlade može biti smatrano kriminalnim ponašanjem. . Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proucavanje. predmet.25 U okviru socioloških definicija postoji veliki broj razlicitih shvatanja. kulturnih.prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih. pa je . Tacnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinacnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen (Gassin. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: . 1978). a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva.u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite (William Chambliss. Krivicno delo. 2. Herman i Julia Švedinger (Herman i Julija Schwedinger) smatraju da je kriminalno ponašanje. proucavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt izmedu kultura. Kriminologija treba da proucava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ogranicena promenama zakona.

na njegovo nastajanje. vrednosti koju društvo za svaku licnost sa odredenim statusom u društvu propisuje. što se ne može postici sociološkim definicijama (Kaiser. definisao je zlocin kao "ponašanje koje grupa koja poseduje neophodnu snagu da sprovede svoje mišljenje smatra za narocito društveno štetno"28. Sociolog Džilin (Gillin). G. pored pojmova kriminalitet i . tako da se orijentiše na kriminalnu stvarnost i da kriminalitet ocenjuje ne samo kao krajnji proizvod. Dahrendorf) obuhvata celokupnost stavova. Linton. omogucava da se kriminalitetom proglasi svako društveno ponašanje suprotno odredenim pravilima (moralnim. koji po mišljenju sociologa (Stoetzek. Delay. Ljudi koji imaju moc stvaraju i uticu na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno. Širi koncept sociološkog definisanja koristi.29 Koncept socijalne uloge. Sociološke definicije se kritikuju kao neodredene i konfuzne jer isuviše proširuju pojam kriminaliteta. koji prihvata psiho-socio-dinamicku definiciju i istice da je zlocin ponašanje (cinjenje ili necinjenje) koje je putem interakcije u društvenim i individualnim procesima kriminaliziranja obeleženo kao kriminalno. Svaka od ovih definicija može biti kritikovana. Široki koncept sociološkog definisanja kriminaliteta dozvoljava arbitrarnost u odredivanju kriminalnog ponašanja. To svakako unosi veliku nesigurnost u definisanju onih ponašanja koja se smatraju kriminalitetom. Sociološke definicije kriminaliteta zasnivaju se i na novijim shvatanjima sociologije o položaju i ulozi pojedinca u društvu. nacina ponašanja. a trecoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni.). Švedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (razlicit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava. Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija. obicajnim) u društvu.26 U sociološke definicije spada i definicija nemackog kriminologa Šnajdera.27 Suština ove definicije je u Kriminologija tome da uzima u obzir reakciju na kriminalitet. istice se da samo pravna definicija omogucava sigurnost u pogledu obima i strukture sadržaja kriminaliteta.kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. koji je znacajan za americku kriminalnu sociologiju. dovodi do uspostavljanja povezanosti izmedu sociološkog i pravnog razmatranja kriminaliteta. od njega ocekuje i preti odredenom sankcijom za neispunjenje ocekivane uloge. Sem toga. vec se oslanja na njegov procesni razvoj.

prekomerno uživanje alkohola (alkoholizam) i opojnih droga (narkomanija). Senzibilnosti. Zbog toga kriminologija. ili da se toleriše kao jedna od razlicitosti. Kriminalitet i devijantnost su zbog toga posledice društvenih razlicitosti koje postoje u svakom društvu. Devijantnost se zbog toga nalazi izmedu kriminaliteta i razlicitosti. veca je i potreba za definisanjem pojma devijantnosti.1. ostaju van dometa kažnjavanja i ne Glava PRVA – Pojam. homoseksualnost) može u postmodernom društvu da bude okarakterisano kao izbor nacina života. variraju od društva do društva. sociologije devijantnog ponašanja i sociologije devijantnosti. devijantnosti i razlicitosti. Što su vece razlicitosti. i ono što je u tradicionalnom društvu neprihvatljiva razlicitost (npr. tamo gde pojedinci žive na ivici "normalnog" društva koje ne povlaci stalno pravne sankcije. ne mora uvek da bude i uocljivo.30 Društvene devijantnosti i devijantna ponašanja predmet su izucavanja posebnih disciplina: socijalne patologije. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka predstavljaju kriminalitet u širem pravnom smislu. Kriminalna fenomenologija . Na primer. III PODELA KRIMINOLOGIJE 1. individualne razlicitosti su te koje cine samu suštinu ljudskog društva. Medutim. krada i ubistava. Kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija 1. a šta nije. Kriminalitet znaci društvenu zabranu na zvanicnom nivou. Dirkem opisuje kompleksne odnose izmedu kriminaliteta. telesne povrede). Preterana upotreba alkohola u vezi je sa nasiljem u porodici (ubistvo. On ova tri fenomena posmatra kao stepene odstupanja od pravila ili normi društva. tj. Ono što je devijantno. proucava povezanost ostalih oblika devijantnosti sa kriminalnim ponašanjem i kriminalitetom uopšte. iako nema za predmet izucavanja ostale oblike devijantnosti. uglavnom sa sociološkog i medicinskog stanovišta. pojam devijantnosti . dok je devijantnost najcešce zabranjeno ponašanje od strane društva.društvene devijantnosti i devijantnog ponašanja. Ove pojave izazivaju pažnju društvene zajednice. uslovljavaju ga ili cak prouzrokuju. a nedostatak droge može da utice na izvršenje teških krada.delikvencija. Definicije devijantnosti i kriminaliteta se oslanjaju na naucne analize datih društvenih uslova i situacija. rasudivanja o tome šta je prihvatljivo. a ne kroz zvanicne reakcije i norme ponašanja. S druge strane. U “Pravilima socioloških metoda”. predmet. istraživanja pokazuju da su ovi oblici devijantnosti u vezi sa kriminalnim ponašanjem.

fenomenologija se bavi izucavanjem spoljašnjih simptoma na koje uticu unutrašnji dogadaji. brojno stanje. posledice prestupništva. rasprostranjenost.ucenje. ponašanja (Horvatic.Termin "fenomenologija" (od grcke reci "phainómenon" . F. Grasberger (Grassberger) istice da fenomenologija obuhvata morfologiju zlocinstva i oblike egzistencije zlocina. Smatra se (Exner. sredstva itd.). koja je posvecena proucavanju spoljašnjih formi zlocina (kriminalna morfologija) i stvarnih formi zlocinca. prestupnike i oštecene.ono što se vidi. oblici ispoljavanja profesionalnih prestupnika". To je enciklopedijsko znacenje ovog termina. strukturu. Ž. što se ispoljava. nacin. odnosno kažnjivih radnji. Kupcevic-Mladenovic. Pinatel naglašava da izucavanje kriminalne stvarnosti obuhvata kriminalnu fenomenologiju.32 Po Grosu (Gross). strukturu i klasifikaciju prestupništva. koji je opisivao pojedine kriminalne slucajeve31. strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinovic. Zelig tvrdi da je kriminalna fenomenologija "opis specijalnih pojava oblika izvršenja zlocina .).tipovi delinkvenata. U novijoj kriminološkoj literaturi istice se da predmet izucavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike. M. koja se sastoji u izucavanju pojavnih oblika krivicnih dela. Nemacki teoreticar klasicne krivicnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zlocina isticuci potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivicnih dela (vreme.. istraživanje.).. i "logos" . Izucavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemacki teoreticari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije.). etiološku .) da pocetak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734. R. dinamiku prestupništva. nacina izvršenja krivicnih dela. falsifikovanja novcanica i sl. Kriminologija prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu. kao i uslova zlocina . Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. koji se razlikuje od posebnih znacenja u okviru pojedinih nauka. njihovog ponašanja i tipologije. tehnike provaljivanja.na primer. Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zlocina". nauka) oznacava deo filozofskog ucenja o pojavama. nacina života delinkventa.

struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivicnih dela koja vrše muškarci i krivicnih dela koja vrše žene itd. vremenu. neevidentiran broj krivicnih dela i izvršilaca. mogu se posmatrati sa razlicitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja. b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. Na primer. objektu napada ili objektu krivicnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivicnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu. .(geneticku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama.). uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika). prevare. punoletnih i maloletnih izvršilaca itd. privrede).). polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena). prekršaji protiv javnog reda i mira. kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (nacin izvršenja) kažnjivih ponašanja. može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivicnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivicna dela protiv života i tela. kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivicnih dela (na primer. Iz navedenih definicija može se zakljuciti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. sredstvu i mestu izvršenja. pri cemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identicnim pojmom u kriminalistici (Horvatic). poreklo i razvoj prestupništva (Pešic. broj izvršilaca. privredni kriminalitet. struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivicna dela ubistva.). profesionalni kriminalitet itd. koji se prati na osnovu statistickih podataka iz statistickih evidencija o kriminalitetu. imovine. prinude. nepoznat. nacinu. imovinski kriminalitet. krivicna dela protiv imovine. Kod odredivanja tacnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta. broju izvršenih krivicnih dela (primarni kriminalitet. protiv života i tela. V. telesne povrede. imovinski kriminalitet obuhvata krade. v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru odredenih pojavnih oblika kriminaliteta. krivicna dela protiv dostojanstva licnosti i morala. utaje. težini kažnjivih ponašanja. recidivizam). prekršaji u saobracaju itd. politicki kriminalitet.

stagnirao ili je bio u porastu. Iako vecina autora istice da je kriminalna etiologija "centralno podrucje" kriminologije.2. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki znacaj: omogucava da se uvidi potreba za odredenom društvenom reakcijom i da se postojeca društvena reakcija shvati. predmet. obim. kriminalna fenomenologija nije ništa manje znacajno podrucje izucavanja. cime se odustaje od dalje krivicnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija). Na primer. vremena. društvenih prilika i okolnosti. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta. imovinskog. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. politickog.Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja. Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguce je posmatrati i statisticki pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta – privrednog. ucenje) izvorno . ili. Kriminalna etiologija Termin "etiologija" (od grckog "aitía-uzrok i "logos"-nauka. Pojavni oblici. maloletnicke delinkvencije. U okviru istraživackih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. uz pomoc statistickih podataka posmatra se da li je kriminalitet Glava PRVA – Pojam. Proucavanje obima. u Srbiji opao. ukazuje da odredeni obim. U okviru kriminalne fenomenologije izucava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da uticu na stanje i razvoj manjih ili vecih društvenih grupa i pojedinaca. kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih. 1. struktura. polu. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. starosti i sl. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka (ukupan broj izvršenih krivicnih dela) u periodu 2000-2005. postojecih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivicnog zakona. u gradovima i selima. strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja cine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamican proces. dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama.

je oznacavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. stranih radnika. Wilkinsa. Medutim. stoji bespomocno pred ogromnim porastom kriminaliteta. nije iskljuceno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proucene covekove licnosti. poticaj. ukazivali su mnogi pisci (agnosticisticke pozicije Mannheima. može se reci da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinacni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrdene. teško osakacenih. zar ne mora agresivnofrustracioni mehanizam da dovede do povecanja kriminaliteta kod svih grupa ciji je status ucinjen nesigurnim ili marginalnim ili koji žive pod akutnim Kriminologija kulturnim konfliktom. Kriminalna etiologija se najcešce deli prema prirodi faktora koji deluju na . Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne. Stefani. Uprkos razlicitim shvatanjima. prakticna istraživanja su takode brojna. koja ukazuju na lutanje kriminalne etiologije: kako objasniti ogroman kriminalitet blagostanja i nasuprot tome mali obim kriminaliteta izbeglica. što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. uslovi koji doprinose njihovom javljanju i povodi koji do toga dovode. motivacija. osnovna su pitanja kriminologije kao teorijske i empirijske nauke. dok su drugi insistirajuci na utvrdivanju uzroka. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja. kako dolazi do toga da je kriminalitet žena znatno manji od kriminaliteta muškaraca. Uzrocnost javljanja kriminaliteta i kriminalnog ponašanja. mnoga pitanja iz ove oblasti ostala su i dalje nerazjašnjena. Pri tome. oznacavali pojam uzroka razlicitim terminima (faktor. Jambu-Maerlin). Tako Lang (Lange. hvaljenoj zemlji kriminologije. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). Danas se ovaj pojam upotrebljava izvan filozofije za oznacavanje dela nauke ili naucne discipline koja proucava uzroke i uslove javljanja pojave koja je predmet proucavanja te nauke. R. posebne. sila.) u knjizi "Zagonetka kriminalitet" postavlja sledeca pitanja. kako je moguce da se u SAD. Nagela. neposredne uzroke. namera) ili nabrajali niz cinilaca koji deluju na pojavu kriminaliteta. starijih ljudi.33 Na neuspeh savremenog društva da suzbije kriminalitet zbog nemogucnosti otkrivanja uzroka kriminaliteta i socijalno patoloških pojava. Levasser.

javljanje kriminaliteta, na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. Egzogena etiologija se odnosi na izucavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene kulture i strukture, uslova života, delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu, školu, grupu, sredstva masovne komunikacije, sukoba kultura, razlicitih shvatanja o vrednostima, druga devijantna ponašanja itd. Endogena etiologija izucava uticaj licnih osobina, psiholoških karakteristika, crta licnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije licnosti", zašto pojedina lica vrše krivicna dela u odredenim socijalnim uslovima, a druga u istim tim uslovima to ne cine, kakav uticaj na kriminalitet imaju psihicki procesi (licni intelektualni procesi: mišljenje, ucenje, inteligencija, opažanje; emocionalni procesi ili osecanja i voljni procesi-motivacija) i psihicke osobine (navike, sposobnosti, temperament, potrebe, interesi). Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrdivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora - neposrednih cinilaca kriminalnog ponašanja.34 Kriminalitet kao masovna društvena pojava ima opšte uzroke u raznim oblastima društvenog života - ekonomskoj, politickoj, pravnoj, moralnoj, kulturnoj. Kao pojedinacna pojava kriminalitet može da bude prouzrokovan nizom raznih kriminogenih faktora ili objektivnim i subjektivnim okolnostima koje dovode do njegovog javljanja. Medu kriminogenim faktorima moguce je razlikovati uzroke (sa vecim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta, cesto presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje),35 uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivicnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). Podele kriminogenih faktora razlicite su u kriminološkoj literaturi. Kriminogeni faktori se dele na: antropološke, fizicke ili kosmotelurne i društvene (Feri), društvene i individualne (Grispigni), endogene i egzogene (Tarde), objektivne i subjektivne, neposredne sociogene faktore i licnost delikventa (Milutinovic).
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

Opšti uzroci kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene strukture,

društveno-ekonomskog sistema i odnosa u svim sferama društvenog života, povezani su sa posebnim i pojedinacnim faktorima koji deluju u porodici, školi, profesionalnom, klasnom, društvenom statusu, u okviru pojedinih užih i širih društvenih grupa. Uzrocnost pojedinacnog kriminalnog ponašanja ne može se posmatrati i izucavati izvan opšte uzrocnosti, niti se u opštoj uzrocnosti mogu zapostaviti posebni i pojedinacni uticaji.

2. Opšta i klinicka kriminologija

2.1. Opšta kriminologija Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). Na III Medunarodnom kongresu za kriminologiju (Beograd, 1973.) klinicka kriminologija je oznacena kao jedna od osnovnih tendencija u savremenoj kriminologiji, pored socijalnog interakcionizma i kriminalno politickog prilaza, ili kao poseban pravac u kriminologiji. Prema Pinatelu36 opšta kriminologija u suštini ima za predmet sredivanje, uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih kriminoloških nauka ili posebnih, tj. specijalizovanih kriminologija, kao i njihovo sistematsko izlaganje. Opšta kriminologija je enciklopedijska i sinteticka, razvija se u vertikalnoj ravni i nalazi se na vrhu piramide sastavljene od kriminoloških nauka ili posebnih kriminologija. Kao naucna kriminologija, opšta kriminologija treba da zbliži i uporedi podatke izdvojene od specijalnih (posebnih) kriminologija koje se odnose na manifestacije, uzroke i posledice kriminalne pojave (kriminalna biologija ili biološka kriminologija, kriminalna psihologija ili psihološka kriminologija, kriminalna sociologija ili sociološka kriminologija). Slicno Pinatelu, autori LenjelLevastin i Stanciju, smatrali su da ce se posebne kriminologije sjediniti u opštu kriminologiju "kao kakvu prostranu i plodonosnu deltu". Ovo tvrdenje je bilo cesto osporavano, pa je opštoj kriminologiji cak negiran svaki naucni karakter. Opšta kriminologija može imati razlicite pravce: istorijske, teorijske, deskriptivne i diferencijalne prirode. Pored istorijskog pregleda kriminoloških izucavanja i odredivanja operativnih pojmova kriminologije, opšta kriminologija obuhvata izucavanje osnovnih kriminoloških teorija i hipoteza, metoda i izvora kriminologije. 2.2. Klinicka kriminologija Klinicka kriminologija, prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija, predstavlja jedan kriminološki pravac, koji se, za razliku od opšte kriminologije, sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju, uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". Kroz

multidisciplinarni pristup treba oceniti proucavanog delinkventa, formulisati hipoteze o njegovom buducem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat.37 Razvoj klinicke38 kriminologije može se pratiti pocev od Lombroza, italijanskog lekara, koji je medu prvima ukazao da treba izucavati zlocinca a ne zlocin.
Kriminologija

Garofalo je istakao važnost socijalne ankete, a Pende, profesor patologije i klinicke metodologije u Rimu, naglašavao je da treba ispitati da li kod zlocinca postoje kakve promene unutar sistema od koga zavisi njegovo ponašanje. Medu kasnijim teoreticarima klinicke kriminologije u Italiji posebno se isticao lekar, direktor Instituta za kriminalnu antropologiju Univerziteta u Rimu, Benigno Di Tulio, koji je smatrao da treba primeniti "klinicki kriterijum" pri izucavanju kriminaliteta, da treba proucavati covekovu licnost u svim aspektima, kao jedinstvo gde se široko ujedinjavaju nasledene i stecene snage, biološke, psihološke, socijalne i kulturne.39 Kanepa Dakomo (Canepa Giacomo) profesor kriminalne antropologije na Medicinskom fakultetu u Denovi, na Medunarodnom kongresu za kriminologiju u Beogradu 1973. u referatu "Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata", istako je da problem licnosti spada u oblast nauka klinickog posmatranja i da "licnost proizilazi iz skupa elemenata sa fizickog i psihickog aspekta da bi smo je razlikovali od drugih".40 Za razvoj klinicke kriminologije u Francuskoj znacajni su LaignelLavastine, Stanciu, Pinatel, Favard; u Belgiji Versele i De Greff; u Švedskoj Kinberg. U Nemackoj se kriminolog i pravnik Mergen zalagao za kriminološku kliniku, dok su Lenc i Zeelig u okviru kriminalno-biološkog pravca predlagali biološko i psihološko proucavanje individualnog prestupnika. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke kriminologije su: opasno stanje, problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata, a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod.41 Pojam opasnog stanja, kako tvrdi Pinatel, vlada klinickom kriminologijom. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo, odredujuci ga ne kao pravni pojam, vec kao stvarnost koja se može klinicki posmatrati. Pojmom opasnog stanja Garofalo je oznacavao najpre postojanu i aktivnu izopacenost prestupnika i kolicinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane, odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog

cak i radnje za koje smatramo da imaju najveci moralni znacaj. centralno jezgro obuhvata egocentrizam. mi mislimo da to cinimo po svojoj volji. 8. labilnost. tako da je teorija o kriminalnoj licnosti samo "radna hipoteza". 7. Razmatranje problema kriminalne licnosti prošlo je kroz tri faze razvoja. on se trudi da to eliminiše povratkom ka . Pinatel je teoriju o kriminalnoj licnosti izložio u osam tacaka: 1. intelektualne. Glava PRVA – Pojam. koji doprinosi samoodržanju i ispoljava se putem straha. bekstva. covek je sklon da izabere sigurnost nasuprot osecajnosti. 6. kriminalna licnost se opisuje pomocu psiholoških crta licnosti koje se grupišu u centralno jezgro i varijante. centralno jezgro upravlja prelaskom na delo. pod uticajem psihoanalize. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 4. Gemellio. stupanj uspešnosti i motivaciju. U dijalektickoj dinamici dveju kategorija instinkata. koji deluje u vidu odricanja sebe samog i potpunog prihvatanja drugog. 3. kada nešto radimo. odredene su našim instinktima (nagonima). Predmet klinicke kriminologije je prelazak na delo. ta specificnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. De Greff. koji se od drugih ljudi razlikuje sklonošcu za prelazak na delo. Ljudskom psihom upravljaju dve kategorije instinkata: l. tehnicke sposobnosti. u trecoj fazi (Di Tullio. kako se u ovom izboru osuduje na samocu. nutritivne i seksualne potrebe. isticao je da. u drugoj fazi. a varijante se odnose na fizicke. predmet. koja se odnosi na istraživanje "mogucnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da ce u njoj prestupnik prestati da bude opasan. sklonost ka prelasku na delo izražava takvu strukturu licnosti koja se naziva kriminalnom licnošcu.stanja dodao formulu o prilagodavanju. Medutim. razlika je samo u stepenu ispoljavanja. 2. osvetljavaju opšti pravac. 5. instinkt odbrane. ali i agresije. agresivnost i afektivnu ravnodušnost.42 U prvoj fazi naglašava se apsolutna specificnost kriminalne licnosti Lombrozo (Lombroso). instinkt simpatije. 2. varijante upravljanja nacinima izvršenja dela. Pinatel) se tvrdi da je koncept kriminalne licnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. iz koje proizilaze teškoce i osecanje krivice. zlocinac je covek kao i drugi. Ali. kriminalna licnost je dinamicka struktura.43 Belgijski profesor Etjen de Gref zastupnik koncepcije prelaska na delo u okviru klinicke kriminologije.

koji je uslovljen razvojem naucne tehnologije i metodologije.bližnjem. istraživaca. proucavanje delinkvenata (fenomenološka i psihološka proucavanja koja se narocito odnose na nove tipove delinkvenata. ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta. Ova istraživanja se prema shvatanju Gibens (Gibbens) odnose na cetiri grupe pitanja: proucavanje društva (nesvesno kriminalno ponašanje i neevidentirano od strane vlasti ili javnosti. Medutim. Univerzitetska i primenjena kriminologija 3.1. stalnim porastom istraživackih instrumenata. Szabo) i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). ocenjuje proucavanog delinkventa. metoda za osnivanje statistike o zlocinima i zlocincima). Klinicka kriminologija. odeljenja za zaštiti dece. Univerzitetska istraživanja se karakterišu velikom raznolikošcu. proucavanje društvenih institucija (sociološko proucavanje o funkcionisanju sudova. klinickoj kriminologiji se mogu staviti odredene kriticke primedbe.drugom . sociologija medicinskih i sudskih odeljenja namenjenih zlocincima). Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika. policije.44 Klinicka kriminologija osvetljava psihološka svojstva licnosti delinkventa. dejstvo ukidanja kazni. ali poremecaj karaktera i nedostatak inteligencije nece dozvoliti ispravljanje ponašanja i favorizovace prelazak na delo. medicinsko-psihološko odeljenje. ali ne i društva. predvida njegovo buduce ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja. 3. znacajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinacne pojave. . društvene faktore i okolnosti koje uticu kako na formiranje licnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja. kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slucaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoc specificnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina. Univerzitetska kriminologija Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa Sabo (D. Svesne i voljne funkcije imaju svoju ulogu u ovom pretvaranju osecanja i ponašanja. unidisciplinarnim karakterom. stav javnog mnjenja u odnosu na težinu zlocina i postupanje sa Kriminologija delinkventima.

policijski i popravni sistem.45 Univerzitetska (akademska) kriminologija izazvala je otpor i primedbe od strane administrativnih organa (pravosude. Od deskriptivne i akademske biopsihološke discipline.47 centar za izucavanje celokupnog sistema pravosudne administracije (policija. ciji bi cilj bio da ucini težim izvršenje zlocina i poveca opasnost da bude uhvacen. kao što su: centar za izucavanje prevencije i rehabilitacije. proucavanje institucija za tretman (komparativno proucavanje tretmana. pravosudni. Zbog toga je došlo do osnivanja istraživackih službi u ministarstvima pravde u nekim zapadnim zemljama i do dogovora sa univerzitetskim centrima za realizaciju istraživanja sa prakticnim (aplikativnim) karakterom. zatvorska administracija i dr. Glavni cilj istraživanja je smanjenje ukupnih društvenih troškova koji prate kriminalitet. kriminologija se razvija u socijalnu. centar za istraživanje represije i kontrola kriminalne aktivnosti. u prevenciji kriminaliteta i tretmanu delinkvenata.2. ciji bi cilj bio da se umanji potreba i želja za cinjenjem zlocina. kriminološko istraživanje ima tri funkcije: prevenciju zlocina i rehabilitaciju zlocinca. .proucavanje kriminalnih karijera. sudovi. karakteristike kaznenopopravnih zavoda i sredstva koja omogucavaju da se dobije ili izmeni ucinjena transformacija. tipologija delinkvenata.46 3. uticaj postpenalne pomoci na efekt tretmana). važno je da se univerziteti opreme takvim akademskim strukturama kako bi udovoljili potrebama profesionalnog osposobljavanja i naucnog istraživanja. ekonomsku i politicku disciplinu sa analitickom i dinamickom tendencijom. Model organizacije primenjene kriminologije može doprineti razvijanju racionalnije administracije pravosuda u okviru posebnih istraživackih instituta i centara. policija. Prema modelu primenjene kriminologije. dužina tretmana. kontrolu kriminaliteta.) uz naglašavanje da "cista kriminološka istraživanja" nisu u stanju da doprinesu funkcionisanju administracije pravde. razvijanje boljih sredstva za prevenciju. koji je dao Sabo. etiološka izucavanja nekog tipa delinkventa u odnosu na primenjeni tretman). suzbijanje i kontrola kriminaliteta. Pošto je kriminologija sastavni deo humanitarnih nauka primenljivih u pravosudnoj upravi. Aplikativna (primenjena) kriminologija Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici.

Glava PRVA – Pojam. izucavana separatno. kriminologija kao i svaka druga nauka. bez integracije svih stecenih znanja na osnovu jedinstvenog metodološkog sistema i sa istim ciljem izucavanja. Navedeni model primenjene kriminologije Sabo smatra racionalnim i prihvatljivim. ona nije samo rezultat. Kao i u oblasti drugih nauka. Mezger. cija bi dužnost bila da realizuju istraživacke poduhvate. posebno društvenih i pravnih nauka. Drugi nacin za realizaciju primenjene kriminologije sastoji se u postojanju istraživaca u pojedinim administrativnim službama. tako i u oblasti kriminološke nauke. Tako je ista pojava . biološka. pogrešno bi bilo iskljucivo prihvatiti jedan ili drugi oblik kriminološkog istraživanja. koja ce doprineti uspešnijem razvoju fundamentalnih istraživanja. povezati ih i usavršavati zavisno od potrebe. Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano. povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta.kriminalitet.48 IV MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA 1. Kleinschmidt i dr. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka nezadrživo rastu finansijski troškovi namenjeni funkcionisanju sistema krivicnog pravosuda. sociološka kriminologija. cineci sistem efikasnim.) koja je obuhvatila kako antropološka . pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. javno mnjenje neprestano ukazuje na potrebu efikasnije zaštite gradana od kriminaliteta. ciji bi cilj bio smanjenje troškova operacija. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naucne misli. predmet. kriminologijom su dominirale razlicite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izucavanja . psihološka. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naucnih disciplina. Sem toga. Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. jer se obim kriminaliteta stalno povecava u zapadnim zemljama. treba negovati fundamentalna i primenjena istraživanja.popravna služba itd. Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemackoj (Lenz. vec proces razvoja specificnih znanja. koja je proucavala kriminalitet polazeci od uticaja fizickih i organskih osobina coveka-delinkventa. Medutim. Exner.kriminaliteta. psihopatološka. interesovanja i mogucnosti istraživaca.). Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije. Fundamentalna istraživanja treba da otvore put primenjenim istraživanjima.

veka. proucavajuci psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja. tako i psihopatološka i psihološka stanovišta. negativan efekat separatnog prilaženja bio je taj što kriminalni fenomen nije proucavan celovito i sveobuhvatno. u oblast proucavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja.49 Razvoj navedenih disciplina u autonomnom pravcu doprineo je rasvetljavanju kriminalnog ponašanja sa razlicitih aspekata. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. koja proucava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremecaja licnosti i kriminalnog ponašanja. Müller. Wulffen. Exner i dr. Kriminologija Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izucavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu.) nisu saglasni u tome koje . opštu) i pojedinacnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije. Frey. Medutim. koja je takode nastojala. što je stvorilo niz teškoca oko odredivanja pojma. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihickih osobina coveka. uslovi negativnog formiranja licnosti i drugi problemi koji su od posebnog znacaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama. mogu se podeliti u dve grupe. sve do prvih decenija 20. Prodor medicinske misli. posebno psihijatrije. Gross. ciji su zastupnici bili lekari-psihijatri. Pristalice ovog shvatanja (Grassberger. Keunecke. Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u licnosti delinkventa. Ova shvatanja.proucavanja uzroka kriminaliteta. tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima licnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. karaktera i predmeta kriminologije i usaglašavanja na nivou naucno prihvatljivih zakljucaka. Nešto kasnije u Nemackoj pocinje da se razvija kriminalna psihologija. Kleinschmidt. opšti pojam za više naucnih disciplina. U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina. javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice izmedu psihološki normalne licnosti i patologije psihe. U okviru kriminalne sociologije izucava se društvena uslovljenost kriminaliteta. da objasni kriminalitet u celosti. odnosno nekriminalno. ona je grupna (pluralisticka) nauka. bez obzira na druga izucavanja. Sem toga.

u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju. akademik dr Toma Živanovic. kriminalne psihologije. po oceni mnogih autora. Veci broj autora istice da kriminologija mora da se razvija na sintetickoj osnovi jer se sa pozicija posebnih kriminoloških disciplina ne mogu dobiti odgovori na sva pitanja koja se odnose na kriminalno ponašanje. Bez obzira na . kriminalna psihijatrija i penologija) i primenjenu (kriminalna politika. Mannhiem. Koncepcija kriminologije kao sinteticke nauke.). kriminalne psihologije i psihopatologije.Ferri. Sauer. odnosno na kriminalnu etiologiju. viši opšti deo krivicnog prava. Pluralisticko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivicnopravni pisac. kriminalne sociologije). kriminalne biologije. iako ima vece naucno opravdanje od pluralistickog. Ovo je znacenje kriminologije u širem smislu. ne može da se svede samo na sintezu rezultata postignutih u drugim naukama i naucnim disciGlava PRVA – Pojam. Niceforo. Grispigni. Kriminologija u užem smislu svodi se najcešce na izucavanje individualnih i društvenih korena kriminaliteta. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka plinama. Pinatel. Carrol i dr. sudske psihologije itd. interdisciplinarna nauka o kriminalitetu. kriminalna sociologija. kriminalna profilaksa.discipline sacinjavaju kriminologiju. najprihvatljivije shvatanje da kriminologija. kao samostalna.). U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sinteticka nauka. predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralisticke nauke. koja se zasniva na zakljuccima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje (E. krivicni postupak i kriminalnu politiku. Zbog toga je. Krivicne nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivicne nauke. kriminalne politike. kriminalistika). predmet. dok preostali deo cini njen sopstveni sadržaj kao rezultat posebnog metodološkog sistema i cilja. sinteticko shvatanje kriminologije. krivca i krivicnu sankciju. kriminalne psihopatologije. kriminologija se deli na teoretsku (kriminalna antropologija. penologije. Jedan broj pisaca istice da je kriminologija grupa više nauka i to: kriminalne antropologije. formirajuci od toga deo svog sadržaja. ili sve nauke koje izucavaju krivicno delo. kriminalne politike. profilakse kriminaliteta i penologije. U pravne je ubrajao: krivicno pravo. koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivicne nauke. cini se. Shvacena tako. antropologije. kriminalna psihologija.50 Medutim. delio je na pravne i nepravne. kompleksna. drugih pravnih i vanpravnih nauka (krivicnog prava. obuhvata znanja posebnih naucnih disciplina (kriminalne antropologije.

Kriminalitet je predmet izucavanja obe nauke. 2. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. osnovni cilj izucavanja. penologija. Kao samostalna nauka. Sem toga. nacionalnih. sociologija).52 Proucavajuci razvoj kriminologije kao samostalne nauke zakljucili smo da kriminologija ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina. psihologija. Diferenciranje kriminološkog znanja na teorijsko i empirijsko ne oznacava svakako totalnu autonomiju jednog ili drugog. jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinacno ponašanje koje ulazi u predmet izucavanja brojnih nauka i naucnih disciplina. krivicno procesno pravo. u cilju zaštite društvenog i ekonomskog uredenja odredene .teorijskog ili empirijskog. Za kriminologiju nema apsolutnog znanja . a borba za suzbijanje kriminaliteta krajnji. kriminologija ima odredene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izucavanja regionalnih. Odnos kriminologije i drugih nauka Kriminologija i krivicno pravo. Krivicno pravo kao grana pozitivnog zakonodavstva je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se.to što se kriminologija razvila iz drugih nauka. politika suzbijanja kriminaliteta. kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu. tako da je kriminologija teorijskoempirijska nauka. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. vremenskih i drugih karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave. Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog cinjenicnog materijala o kriminalitetu. Kriminologiju i krivicno pravo povezuju predmet i cilj izucavanja. smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. sudska psihijatrija. Njihov razvoj je zasnovan na medusobnoj interakciji i uslovljavanju. njena nezavisnost je danas nesporna. Ove nauke proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. oni se stalno preklapaju.51 Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi. što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zakljucivanje. kriminologija je empirijska nauka. idu sa jednog nivoa na drugi.

da proširuje krug svog interesovanja na individualne i socijalne probleme koji su u vezi sa krivicnim delima kao društveno najopasnijim kažnjivim radnjama. izlazi iz cisto pravnih okvira i primenjuje sociološki pristup. Kriminologija ima za predmet izucavanja kriminalitet kao ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. nauka krivicnog prava mora da proucava i krivicna dela kao društvene kategorije.suzbijanje kriminaliteta. pored ostalog. jer savremena nauka krivicnog prava. Samim tim. sa stanovišta društvenih pojava i procesa koji ih uslovljavaju ili odreduju. jer se bez poznavanja uzroka kriminaliteta ne može utvrditi potreba za normativnim regulisanjem pojedinih ponašanja kao krivicnih dela niti se može ostvariti krajnji cilj nauke krivicnog prava . koristeci znanja nauke krivicnog prava. nauka krivicnog prava bavi se na specifican nacin borbom protiv kriminaliteta.države.53 Krivicno pravo ima za predmet izucavanja. Ideje pozitivistickog pravca (E. Ferri) i škole društvene odbrane (Prins. tako da je kriminologija smatrana delom krivicnopravne nauke (pojedini autori su isticali da je kriminologija "skromna službenica krivicnog prava"). Nauka krivicnog prava ima za predmet izucavanja naucnu obradu krivicnog (materijalnog) prava. . Prema tome. pojavne oblike i strukturu krivicnih dela prema važecim nacionalnim krivicnim zakonodavstvima. Medutim. proucavajuci krivicno delo kao društvenu pojavu. krivicnih dela i kazni. Samostalnost kriminologije kao nauke bila je osporavana sve do pojave pozitivistickog pravca. To znaci da se krivicnopravne norme objašnjavaju sociološki. Povezanost kriminologije i krivicnog prava ogleda se u oblasti kriminalne etiologije. utvrduju uslovi za primenu kazni i drugih krivicnih sankcija prema uciniocima krivicnih dela. Gramatika. Rezultati izucavanja obeju nauka u velikoj meri su povezani i uslovljeni. kriminalna ponašanja za koja važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije i ona kojima se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. kriminologija proucava normativnu stranu kriminaliteta. krivicna dela kao kriviKriminologija cnopravne institute normativno odredene.54 Povezanost izmedu kriminologije i krivicnog prava može se pratiti još od pojave prvih kriminoloških izucavanja u okviru nauke krivicnog prava.prava i sociologije. Zbog toga se opravdano tvrdi da je kriminologija most izmedu dva podrucja .

Nauka krivicnog prava koristi rezultate kriminoloških izucavanja i istraživanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. naglašavajuci da krivicno pravo mora postati samo deo kriminologije. u toku istrage. Povezanost izmedu krivicno procesnog prava i kriminologije dolazi narocito do izražaja kroz primenu tzv. psihološko.57 Kriminološka ekspertiza obuhvata socijalno. Proucavanje licnosti delinkventa obuhvata kako proces "kriminalizacije"razvoj licnosti do prelaska na delo. posebno endogene etiologije (proucavanje licnosti izvršioca krivicnog dela. Prema tome. na taj nacin što prilikom cinjenicnog i pravnog oformljenja krivicnog dogadaja. tako i "situaciju prelaska na izvršenje krivicnog dela". Saznanja iz kriminalne etiologije. Krivicno procesno pravo kao grana zakonodavstva predstavlja sistem pravnih propisa kojima se odreduju krivicno procesni subjekti. predvida sadržina i forma njihove delatnosti i regulišu krivicno procesni odnosi radi rasvetljenja i rešenja krivicnih stvari. dokaznog postupka i prilikom odlucivanja krivicnog suda. struktura kriminaliteta). Shvatanja koja negiraju samostalnost i autonomiju nauke krivicnog prava i kriminologije svakako ne mogu biti prihvacena.56 Glava PRVA – Pojam. organu krivicnog postupka pružaju odredenu pomoc saznanja iz ove oblasti (pojavni oblici. Krivicno procesno pravo kao nauka predstavlja naucni sistem znanja o krivicno procesnom pravu kao grani zakonodavstva. kriminologija i krivicno pravo predstavljaju dve posebne nauke. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Krivicno procesno pravo je povezano sa kriminalnom fenomenologijom kao delom kriminologije. predmet. okrivljenog) koriste se u krivicnom postupku.Ancel).55 Kriminologija i krivicno procesno pravo. koje se ne mogu razvijati niti na bazi medusobne predominacije niti izolovano jedna od druge. bile su sasvim suprotne navedenim shvatanjima jer su negirale samostalnost nauke krivicnog prava. "kriminološke ekspertize". srodne po svom predmetu i cilju izucavanja. psihopatološko i medicinsko izucavanje licnosti delinkventa u svim fazama krivicnog postupka od istrage do izvršenja kazne i drugih oblika krivicnih sankcija. ali to ne znaci da je kriminologija deo ili pomocna nauka krivicnog prava. Strucnjaci razlicitih nauka i naucnih disciplina primenjuju kriminološku ekspertizu u specijalizovanim ustanovama i rezultati njihove naucne analize znacajno . a samim tim ostvaruje krivicnopravna zaštita društva i države od kriminaliteta. ali je ne može zameniti. Kriminologija kao samostalna nauka svojim rezultatima obogacuje nauku krivicnog prava.

maticni broj. kada se prvi put saslušava. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog.12. oficira ili vojnog službenika. 70/2001. a ako okrivljeni još izdržava kaznu ili drugu sankciju koja je vezana za lišenje slobode – podatke o njegovom ponašanju za vreme izdržavanja kazne ili druge sankcije. 255 predvidena je obaveza istražnog sudije da pre završetka istrage pribavi podatke o okrivljenom navedene u cl. U cl.2008. dan. kojeg zanimanja. a ako je maloletan. mesec i godinu rodenja. godine u cl. ko mu je zakonski zastupnik. Istražni sudija može odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. Po potrebi. 68/2002 i „Sl. istražni sudija ce pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. gde i kad služio vojsku. ali u cl. a ako se prema okrivljenom još izvršava kazne ili druga krivicna sankcija koja se sastoji u lišenju slobode. da li je. 58/2004 i 85/2005) ne sadrži odredbe o kriminološkoj ekspertizi. devojacko porodicno ime majke. 95 st. da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom organu nadležnom za poslove odbrane. ako nedostaju ili ih treba proveriti. podatke o njegovom ponašanju za vreme izvršenja kazne ili druge krivicne sankcije. 1 ZKP. Novi Zakonik o krivicnom postupku Republike Srbije58 cije je primena prema odluci Skupštine Republike Srbije odložena do 31. ako i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. 89 u okviru odredbi o saslušanju okrivljenog. Sada važeci Zakonik o krivicnom postupku ("Službeni list SRJ" br. po . kakvog je imovnog stanja. 1 predvida osnovna pravila saslušanja okrivljenog. da li je pismen. odnosno da li ima cin rezervnog podoficira. 89 st. da li je odlikovan. javni tužilac ce. a u cl. pitati za ime i prezime. gde je roden. da li je i kad je izrecenu kaznu izdržao. da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivicno delo. 286 (podaci koji se pribavljaju pre završetka istrage) se navodi da ce javni tužilac pre završene istrage pribaviti podatke o okrivljenom navedene u cl. prema tekstu novog Zakona. kad i zašto osudivan. predvida da ce se okrivljeni. ciji je državljanin. 95 st.glasnik RS” br. ako ga ima. ime i prezime roditelja. da li je. gde stanuje. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog. kakve je škole završio. kakve su mu porodicne prilike. 1 ako nedostaju ili ih treba proveriti.doprinose sagledavanju licnosti okrivljenog u krivicnom postupku. Za razliku od ranijeg zakonskog teksta po kome je istražni Kriminologija sudija imao ovu mogucnost. nadimak.

potrebi. nalaz i mišljenje veštaka itd. cinjenice potrebne za ocenu njegove zrelosti. ispitace se sredina u kojoj i prilike pod kojima maloletnik živi i druge okolnosti koje se ticu njegove licnosti. obezbede i fiksiraju svi dokazi radi utvrdivanja (objektivne) istine. istražnih i drugih sudskih radnji. pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. koja su najpodesnija da se otkrije i razjasni krivicno delo. Kriminalistika je nauka koja proucava. tehnici i metodici operativnih. može da donese odluku o veštacenju zdravstvenog stanja. kao i da se spreci izvršenje buducih planiranih i neplaniranih krivicnih dela. Kriminologija i kriminalistika. kao i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. stepena zrelosti i drugih svojstava licnosti maloletnika. otkrije i privede krivicnoj sankciji ucinilac. posebno utvrditi uzrast maloletnika.). Podatke prikuplja sudija za maloletnike od roditelja ili staratelja maloletnika ili drugih lica koja mogu pružiti saznanja o odredenim cinjenicama. Posebno su znacajne odredbe Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica koje se odnose na pripremni postupak prema maloletnim izvršiocima krivicnih dela. kao i odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. to je nauka o taktici. Kratko receno. dobijajuci na taj nacin dragocene empirijske podatke za fenomenologiju i etiologiju kriminaliteta. Kao što krivicno procesno pravo koristi dostignuca i saznanja kriminologije. Zakon predvida (cl. kao i o sprecavanju kriminaliteta. specijalni pedagog) i ukoliko je potrebno. svedoka. pored cinjenica koje se odnose na krivicno delo. 64) da ce se u pripremnom postupku prema maloletniku.59 Kriminalisticka tehnika proucava i primenjuje najpodesnije metode i sredstva iz oblasti prirodnih i tehnickih nauka pomocu kojih se obezbeduju i tumace tragovi i predmeti krivicnih dela (materijalni dokazi) da bi se razjasnile bitne okolnosti važne za rasvetljavanje krivicnih dela i identifikaciju ucinilaca ili drugih . pronalazi i usavršava naucne i na prakticnom iskustvu zasnovane metode i sredstva. oštecenog. tako i kriminologija koristi materijale primenjenog krivicno procesnog prava (sudske spise u kojima se nalaze zapisnici o ispitivanju okrivljenog. Po potrebi ce se zatražiti izveštaj od organa starateljstva ili ce sudija za maloletnike zatražiti da podatke o licnosti maloletnika prikupi strucni radnik organa starateljstva (socijalni radnik.

Seelig. dovodi do njene uloge kao pomocne discipline za kriminologiju. presudivanje i sprecavanje odredene vrste krivicnih dela.tipovi i organizacije prestupnika. Aleksic istice da kriminalna fenomenologija. Veliki broj sovjetskih kriminalista zastupa tezu da je kriminalistika pravna nauka. navike. psihologiju i tipologiju ucinilaca krivicnih dela. obicaje. Predmet njenog opisivanja je tehnika i taktika izvršenja krivicnih dela (kriminalna morfologija . kriminalistika. Kriminalisticka taktika proucava oblike krivicnih dela. strukturi. a nisu tehnicke prirode. koja prikuplja i sistematiše pojavne oblike kriminaliteta i forme života prestupnika. razrešenje. nacin života. sujeverje. jer je kriminalisticki naucno istraživacki rad sastavni deo naucne kriminologije. Kriminalistika omogucava utvrdivanje pravno relevantnih cinjenica u krivicnom postupku što koristi kriminologiji prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. prilikom otkrivanja krivicnih dela i njihovih izvršilaca. kao sastavni deo kriminalistike. Kriminalisticka metodika proucava metode i pravila za otkrivanje. lažna imena itd. predmet. u okviru kriminalistike izdvaja se kriminalna fenomenologija. Istice se da je kriminalistika nepravna nauka i da ima iskustveni (empirijski) karakter. situacionim okolnostima i ostalim . a postoje i mišljenja (Grassberger. izucava i usavršava sva pravila i razne metode koje služe otkrivanju i razjašnjavanju izvršenih i sprecavanju buducih krivicnih dela. sredstva dogovaranja. za razliku od kriminalisticke taktike koja se odreduje kao opšti deo kriminalistike. veštine. ne ulazi u naucno proucavanje i analizu kriminaliteta kao masovne društvene pojave. obicaji. strucna znanja. vec utvrduje materijalne cinjenice i dokaze važne za krivicni postupak. prerušavanja. žargon.). podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Postoje razna shvatanja o prirodi kriminalistike. veštine. za razliku od kriminologije. strucna znanja. Smatra se posebnim delom kriminalistike. nacin izvršenja. Glava PRVA – Pojam.60 Pored navedenih shvatanja.lica (žrtve). Prema shvatanju Vodinelica i Aleksica. postoji i shvatanje da je kriminalistika dopunska kriminološka disciplina koja.61 Povezanost izmedu kriminologije i kriminalistike uspostavlja se u okviru krivicnog postupka. nacin njihovog života i mišljenja. koristi saznanja kriminologije o pojavnim oblicima. Niceforo) da je kriminalistika kriminološka pomocna nauka. njihova moralna shvatanja. shvatanja. S druge strane.

Politika suzbijanja kriminaliteta ili kriminalna politika u širem smislu definiše se kao racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta. Penologija je usko povezana sa kriminologijom. sva druga sredstva koja se u nekom društvu koriste u suzbijanju kriminaliteta. Kriminologija i penologija. kao i prognoziranja buduceg kriminalnog ponašanja. Znaci. društvena prevencija) i instrumenata za vodenje kriminalne politike (krivicne sankcije. Poznavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja.karakteristikama kriminaliteta. Tesna povezanost izmedu kriminologije i kriminalne politike uticala je na još uvek ispoljenu težnju da se kriminalna politika zadrži pod okriljem kriminologije. Politika suzbijanja kriminaliteta obuhvata. njihova povezanost se narocito ispoljava u oblasti kriminalne etiologije i socijalne prevencije. vrednovanjem. poznavanje kriminalno politickog vrednovanja (kaznena politika. Istovremeno. kao i saznanja o delovanju kriminogenih faktora. koristi kriminologiji prilikom fenomenološkog i etiološkog izucavanja kriminaliteta. pruža važna saznanja politici suzbijanja kriminaliteta o uzrocima i uslovima koji dovode do kriminaliteta i kriminalnog Kriminologija ponašanja. politika suzbijanja kriminaliteta je naucna disciplina jer se bavi naucnim ispitivanjem. Isto tako. pored krivicnog zakonodavstva i njegove primene (kriminalna politika u užem smislu). Kriminologija i politika suzbijanja kriminaliteta. kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja nisu moguca bez saznanja fenomenoloških karakteristika o obimu. Ona je pre svega prakticna delatnost jer je njen krajnji cilj što efikasnija zaštita odredenih vrednosti i dobara u jednom društvu od društveno opasnih ponašanja.63 Ukoliko se kriminologija i politika suzbijanja kriminala posmatraju kao samostalne nauke. potrebno je prilikom izbora metoda i sredstava za sprecavanje kriminaliteta. što je smatramo prihvatljivije. odnosno naucne discipline. S druge strane. strukturi i dinamici kriminaliteta. rezultati empirijskih istraživanja kriminalne fenomenologije i kriminalne etiologije predstavljaju polaznu osnovu za kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja. jasno je da je teško zamisliti postojanje politike suzbijanja kriminaliteta kao naucne discipline i prakticne delatnosti bez njenog oslanjanja na kriminologiju. . 62 S obzirom na ovako odreden pojam politike suzbijanja kriminaliteta. Kriminalna etiologija. preventivni planovi i programi). kao deo kriminologije. usavršavanjem krivicnog prava i svih drugih sredstava za suzbijanje kriminaliteta.

grupno savetovanje). ispitivanje funkcije postojecih sankcija u resocijalizaciji osudenika. izucavanje licnosti osudenih lica i njihove klasifikacije u ustanovi. posmatranja i klasifikacije osudenih lica. logos . Penologija (poena . izucavanje formalnog mehanizma i mera zavodskog karaktera i njegovog uticaja na resocijalizaciju. dok se fenomenološka saznanja o kriminalitetu odredenih kategorija (tipova) delinkvenata neposredno primenjuju u fazi izvršenja krivicnih sankcija i postupanja sa tim licima. odnosa medu osudenicima i njihovih veza i stavova prema formalnom sistemu. primeni pojedinih oblika tretmana (grupna psihoterapija. nauka.grc. Ipak. S druge strane. Na taj nacin teorijska znanja i empirijska istraživanja kriminologije nalaze znacajnu primenu u penološkoj praksi prilikom ispitivanja. utvrdivanju njenog uticaja na proces resocijalizacije i sagledavanju odnosa izmedu formalnog i neformalnog sistema u penitencijarnoj ustanovi. nauka o kaznama) bila je najpre definisana kao naucna disciplina koja se bavi naucnim proucavanjem kazni.64 Danas je zastupljeno šire shvatanje penologije po kome penologija predstavlja naucnu disciplinu koja obuhvata izucavanje raznih penitencijarnih sistema. njihovom primenom i njihovim dejstvom (nemacki teoreticar Frans Liber 1848). primenu tretmana. Takode je znacajan doprinos kriminoloških izucavanja sociološkom i psihološkom izucavanju osudenicke zajednice. kao i druga pitanja koja su od znacaja za postizanje uspeha u prevaspitavanju. organizovanju i pružanju postpenalne pomoci. penološka praksa pomaže kriminologiji da dode do znacajnih saznanja o uzrocima kriminalnog ponašanja i da proveri postavljene .tako da su pojedini autori smatrali da je penologija deo kriminologije primenjena kriminologija. vecina autora smatra penologiju posebnom naucnom disciplinom koja ima svoj predmet izucavanja i primenjuje odgovarajuce metode za izucavanje tog predmeta. 65 Povezanost kriminologije i penologije narocito se ispoljava u oblasti kriminalne etiologije. kazna.lat. primenu mera postpenalne pomoci i drugih oblika vaninstitucionog tretmana. izbora korekcionih metoda i tehnika tretmana.66 Odredivanje odgovarajuceg tretmana (individualizacija tretmana) prema osudenom licu u penološkoj praksi moguce je jedino ako se prouci licnost delinkventa i saznaju uzroci njegovog kriminalnog ponašanja.

navike. pa uopšte i za uspešnu primenu prava. psihološki problemi u vezi sa kaznom i njenom svrhom). psihološke pojave kod lica lišenih slobode (zatvorska psihologija) i objašnjenja psiholoških pojmova iz krivicnog zakonodavstva (krivicno-pravna psihologija: vinost. psihicka zbivanja prilikom preduzimanja od strane organa unutrašnjih poslova onih mera koje cine tzv. sudije porotnika) i razvoj tog postupka kao celine. Odnos psihologije krivicnog postupka prema kriminologiji je najizraženiji kada su u pitanju subjektivni uzroci kriminaliteta vezani za psihološke osobine i crte licnosti delinkventa (endogena etiologija).67 U okviru sudske psihologije razlikuje se psihologija krivicnog postupka kao najobimniji i najznacajniji deo sudske psihologije. pri cemu se neke od njih (posmatranje. volja. cilj. sudije. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka da li se primenjuju odgovarajuce metode resocijalizacije i u kojoj meri je neadekvatan tretman delinkvenata uzrok recidivizma kao posebno društveno opasnog oblika ispoljavanja kriminaliteta. osecanja. nehat. pretkrivicni postupak (psihologija pretkrivicnog postupka). sklonosti. Zbog ove povezanosti u literaturi se ponekad sudska psihologija ili psihologija krivicnog postupka smatra "dopunskom . Kriminologija i sudska psihologija. tumaca. eksperimenti) primenjuju na populaciji koja se nalazi u penitencijarnoj ustanovi. svedoka. psihicka zbivanja i njima odgovarajuca ponašanja ucesnika krivicnog postupka (okrivljenog. Sem toga. Sudska psihologija u užem smislu je naucna disciplina koja proucava psihologiju pojedinih procesnih ucesnika i psihološki razvoj sudskog postupka kao celine. motiv. umišljaj. branioca. veštaka. Sudska psihologija u širem smislu je nauka koja se bavi proucavanjem svih psihickih zbivanja cije je upoznavanje korisno za uspešno vršenje pravosudnih funkcija. Kroz penološku praksu kriminologija sagledava Glava PRVA – Pojam. svest. odgovornost. predmet. prikupljanje cinjenica o kriminalnom ponašanju u okviru kriminoloških istraživanja vrši se razlicitim metodama. uporedenje. opasno stanje.hipoteze u praksi prevaspitanja. psihološke pojave kod žrtve krivicnog dela. Predmet izucavanja psihologije krivicnog postupka su psihološke osnove i manifestacije kriminaliteta. namera. uz narocito obracanje pažnje na razvoj licnosti i prelazak na delo. merenje. zapisnicara.

koja se kao subjekt pojavljuje u krivicnopravnoj i gradanskopravnoj praksi. Za sudsku psihologiju postoji i naziv forenzicna psihopatologija koja se definiše kao primenjena nauka. nozologije . odnosno. sudska medicina i sudska psihijatrija. koga takode proucava kriminologija kao izvršioca krivicnog dela. U kriminologiji postoji teorija etiketiranja (žigosanja) po kojoj jedno lice postaje zlocinac zato što ga društvo za takvog proglašava. a narocito za potrebe krivicnoprocesnog i gradanskoprocesnog prava. rehabilitaciji i resocijalizaciji mentalno obolelih izvršilaca . obraduje i tumaci nenormalne duševne pojave i delatnosti nenormalnih ukoliko su od znacaja za odnos duševno nenormalnog prema normama pozitivnog prava. sudska psihijatrija proucava i probleme kriminalnog ponašanja osoba iz mentalno obolele populacije. Psihologija krivicnog postupka proucava. U novijoj kriminologiji pojavio se još jedan oblik povezanosti izmedu ovih naucnih oblasti. pored ostalog. bavi se dijagnostikom lica koja su predmet pravosudnog postupka. Sudska medicina se odreduje kao specijalna grana medicine ciji je osnovni zadatak da vrši analizu i utvrduje odredene promene koje su nastale u vezi sa oštecenjem zdravlja i organizma i da ove promene tumaci za potrebe pojedinih grana prava. nacina i sredstava izvršenja krivicih dela (na primer.kriminološkom disciplinom" (Milutinovic). teratologije .razni oblici nakaznosti i smrt usled toga). Sem toga. znaci da psihicka zbivanja kod ucesnika krivicnog postupka imaju veliki uticaj na ovaj navodni nacin kriminaliziranja.uzroci prirodnih obolenja i prirodne smrti. predlaže i preduzima odgovarajuce preventivne mere i aktivno ucestvuje u lecenju. kao i njihovim sposobnostima rasudivanja i odlucivanja. Kriminologija Sudska psihijatrija je specijalna naucna grana psihijatrije koja obraduje i proucava problematiku duševnog zdravlja za potrebe pravne teorije i pravosudne prakse. kod krivicnih dela protiv života i tela koriste saznanja iz traumatologije povrede i nasilna smrt usled povreda. Pošto se to cini kroz sudski postupak. stigmatizira. Saznanja iz sudske medicine koriste kriminologiji narocito prilikom empirijskog izucavanja pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta. koja istražuje. njihovim poslovnim sposobnostima. ukazuje na moguce uzroke. etiketira.69 Sudska psihijatrija proucava licnost.68 Kriminologija. psihologiju okrivljenog.

_ Kriminalitet. tendenciji kretanja kriminaliteta. _ Kriminologija se može definisati kao samostalna. opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. teorijsko-empirijska. sredstvima izvršenja krivicnog dela. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka SAŽETAK _ Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka. delinkvencija) kao individualna i društvena pojava. mestu. metodima koji se koriste prilikom proucavanja tog predmeta. narkomanija. Zavisno od stava autora prema navedenim pitanjima. strukturalne promene. dinamika. kao što su alkoholizam. ali jedna precizna. kao i stepenom njene samostalnosti u sistemu nauka. _ Problem odredivanja pojma kriminlogije povezan je sa odredivanjem sadržaja njenog predmeta. može se posmatrati kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna pojava. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci-opšti i neposredni. strukturi.70 Kriminologija koristi saznanja sudske psihijatrije narocito u etiološkom delu prilikom proucavanja uticaja mentalnih poremecaja i bolesti na kriminalno ponašanje. _ Sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi. struktura. samoubistva i njihove povezanosti sa kriminalitetom. sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. predmetom kriminologije se obuhvata: kriminalitet (zlocin. pa se zavisno od . sudskoj psihijatriji izucavanja iz oblasti etiologije pomažu prilikom objašnjenja duševnog stanja delinkventa. nacinu. što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. uslovi i uzroci kriminaliteta. represija. licnost kriminalca. razlicitim ideološkim koncepcijama i pristupima u proucavanju prirodnih i društvenih pojava. Za forenzicnu analizu i utvrdivanje forenzicnog znacaja pojedinih društvenih oboljenja i poremecaja. društvena kontrola. obim. neophodno je poznavati i fenomenološke karakteristike kriminaliteta. prognoza kriminalnog ponašanja. prestupništvo. zbog cega sudska psihijatrija koristi saznanja o obimu. sve definicije pojma kriminologije možemo podeliti na uže i šire. Glava PRVA – Pojam. distribuciji kriminaliteta po polu i starosti.krivicnih dela u okviru mera bezbednosti medicinskog karaktera. predmet. kao predmet kriminološkog izucavanja. vremenu. Zavisno od stava pojedinih autora. kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). kao i prilikom izucavanja uzroka pojedinih devijantnih ponašanja. prevencija. interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. pa se razlikuju makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu). _ Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja. S druge strane.

univerzitetska i primenjena kriminologija. Opšta kriminologija ima za predmet sredivanje. kao i regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. i. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih ne samo legalnih normi ponašanja. _ Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). _ Uže pravno definisanje odreduje kriminalitet kao ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. posebne. moralnih. krajnji proizvod procesa krivicnog zakonodavstva. Osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava su: obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih . pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). odnosno društvenog kriminaliziranja (krivicnopravnih reakcija). uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore).. u gradovima i selima. koji predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. dok šira pravna definicija pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. neposredne uzroke. pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. struktura i strukturalne promene kriminaliteta. kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu. _ Postoje tri podele kriminologije: kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija. opšta i klinicka kriminologija. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. _ Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju sva ponašanja koja odstupaju od pravnih.toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. kulturnih. individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima) kojim se Kriminologija povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne. druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. _ Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta treba razlikovati: kriminalno ponašanje (pojedinacno. dinamika kriminaliteta. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva.

5. Objasnite uže i šire krivicnopravno definisanje kriminaliteta. za razliku od opšte kriminologije. sociološka kriminologija. Od cega zavisi odredivanje pojma kriminologije? 2. Navedite podele kriminologije. problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata. psihopatološka. Kako se dele sociološke definicije kriminalnog ponašanja? 9. 3. predmet. Feri. istraživaca. biološka. Kako su pojedini kriminolozi (Garofalo. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka. 8. 12. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1. krivicno procesno pravo. Navedite osnovna pitanja koja razmatra i proucava kriminalna fenomenologija. . koji se. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke Glava PRVA – Pojam. 7. Lagaš) definisali kriminalitet? 6. 4.kriminoloških nauka ili posebnih. sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju. Klinicka kriminologija predstavlja jedan kriminološki pravac. sudska psihijatrija. Szabo-a i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). psihologija. ali ne i društva. specijalizovanih kriminologija. penologija. potrebno je posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". Navedite razlicita shvatanja predmeta kriminologije. Dirkem. Navedite uže i šire definicije pojma kriminologije. psihološka. politika suzbijanja kriminaliteta. tj. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. _ Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa D. Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika. Šta znaci odredivanje predmeta kriminologije? Objasnite. Objasnite odnos kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave. pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod. _ Kriminologija kao samostalna nauka ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina koje proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. U cemu se sastoji kritika socioloških definicija? 11. kao i njihovo sistematsko izlaganje. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauka koje takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. sociologija). Na cemu se zasnivaju sociološke definicije kriminaliteta? 10. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka kriminologije su: opasno stanje. _ Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama.

(1879) Antropologie. str. kriminologija je teorijska nauka (opšta kriminologija) odvojena od krivicnog prava. strukture i dinamike kriminaliteta? 14. prema Kuznecova. Odrediti odnos kriminologije sa drugim krivicnopravnim naukama i drugim naukama. 3. (1895) L Homme criminel. Koje cetiri grupe pitanja izucava univerzitetska kriminologija? 19.35. F. 4 "Pošto mi kriminalitetom nazivamo svako kažnjivo delo. Karlsruhe. (1981) Elementarna kriminologija. M.cam. ali i primenjena. Izdatelstvo Moskovskogo univerziteta. Seelin. W.Kriminologija 13. cit. de Greff (1954) “La double irientation de la Criminologie” in Travaux de la Semaine internationale de Strasbourg. 1 2 . 12 Pešic. kada njega sretnemo. penologije. Ž. J. cit. (1960) La Criminologie. 8 Obeležje ovih shvatanja je opisivanje opšteg kriminaliteta kao i pojedinacnih delikata kroz naucno izucavanje pojedinih slucajeva i šire studije (Keiser. V. (1987) Kriminologie. (1989) Kriminologija.uk/crim/CRIMLINK. (1981) Kriminologija i socijalna patologija. Kakvo je shvatanje kriminologije zastupao Toma živanovic? 22. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka NAPOMENE Gassin. de Greff smatra da "kriminologija treba prvenstveno da se bavi delinkventom jer. H. R. (1990) Kriminologija. str. str. Z. (1988) Psihologija zlocina i sudenja. P. Th. KLJUCNE RECI kriminologija kriminalna etiologija kriminalitet opšta kriminologija devijantna ponašanja klinicka kriminologija društvene devijacije krivicno pravo kriminalna fenomenologija KORISNE INTERNET ADRESE _ Britanski casopis za kriminologiju www. J. Pinatel. 1. (1973) Kriminologie. (1938) The Rules of Sociological Method. str. (1974) Savremena buržoaska kriminologija. 6 Lombroso. R. ukljucujuci izvore referenci. vesti. istovremeno nailazimo na problem". U cemu je znacaj proucavanja obima. str. 10 Šeparovic. G. Berlin. E. Po Pinatelu. 15 Schneider. J. E. Berlin. Beograd: Savremena administracija. str. Beograd: Odbor za objavljivanje predavanja na Pravnom fakultetu. str. 13. statisticke podatke i informacije kategorisane po subjektima) www. Ko je izvršio podelu kriminologije na opštu i klinicku? 16. Paris: Spes. (1948) Kriminologija.ac.: Criminologie. a šta klinicka kriminologija? 17. 13. The Free Press 5 Sauer.law.co. prakticna nauka (klinicka kriminologija) koja se sastoji iz multidisciplinarnog pristupa pojedinacnom slucaju radi tretmana delinkventa i prevencije recidiva. 20). predmet. II izdanje.(informacije o razlicitim izvorima. U cemu se sastoji uloga aplikativne kriminologije u kriminalnoj politici? 20. 34.refdesk. 22 13 Acimovic. 7 E. New York: Walter de Gruyter. Rijeka: Liburnija. 9 Tahovic.uk/crimin _ Univerzitet u Kembridžu. 3 Topinard.HTM _ The Reference Desk website . Koja osnovna pitanja razmatra kriminalna etiologija? 15. (1990) Criminologie. Šta izucava opšta. 8-9. (1950) Kriminologie als reine und angewandte Wissenschaft. Institut za kriminologiju http:/www. Dalloz: Paris. 11 Horvatic. str. N. M. Paris. Verlag C. Titograd: Univerzitet "Veljko Vlahovic". str. Durcheim. 14 Milutinovic. Müller. Paris: Alcan. Beograd: Savremena administracija. Zagreb: Školska knjiga. tako definisan kriminalitet postaje predmet specijalne nauke – “kriminologije". prema Gassin. Zagreb: Pravni fakultet. Koja osnovna pitanja obuhvata klinicka kriminologija? 18.3oup. F. Glencoe III. kriminalistike.com Glava PRVA – Pojam. Kako je tekao razvoj kriminologije kao smaostalne nauke? 21. C.

zbirka "Zapažena britanska sudenja" (The Notable British Trials) sa više od 80 knjiga. 144. social problem and social control. ostvaruje se. str.. VIII izdanje. italijanski. str. 30 Lawson. R. predstavlja primer brižljivih i pouzdanih izveštaja o zlocinima. M. Smatra se da kažnjive radnje predstavljaju svako protivpravno ponašanje (cinjenje.. cit. V. cit.. 3 ed. 11. 7 18 Pristalice bio-socijalnog pravca u kriminologiji. Ovde treba pomenuti i monografske radove Hans v. M. R. objavio u Parizu delo "Poznati. privredni prestupi.: op. kada je bila usvojena trojna deoba na zlocine. str. str.: op. kakve poslove obavljaju i kakvo se ponašanje od njih ocekuje. T.. cit. 24 Seelig. i 1810. T. Boston:Allyn and Bacon. Moskow: Progress publishers. 22 Meier. 28 Gillin.: Pravci kriminalne psihologije. (1987) Psihologija zlocina i sudenja. U Engleskoj. J.. 64-65. New York. podrazumevajuci pod uzrokom "agens koji svojom pojavom odreduje nastupanje neke nove sile ili novog predmeta". slavni i zanimljivi slucajevi" u 20 svezaka i time zapoceo objavljivanje brojnih knjiga koje su se bavile slucajevima zlocina. Rot. 29 Veza izmedu kulture i društvene strukture s jedne i licnosti i ponašanja s druge strane. Meier. R. Oni odvajaju kriminologiju od krivicnog prava. J. (1981) The principles of Criminology.. (1945) Criminology and Penology. Beograd: Savremena administracija. krade. Razlikovanje drugih kažnjivih radnji. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 68. pored krivicnuih dela. 33 Lange. str.: Lehrbuch der Kriminologie. 27 Schneider. am M. str. (1989) Crime and Society. Nemacka zbirka slucajeva nosi naslov "Der neue Pitaval" . 35 Na III Medunarodnom kongresu UN uzrok je definisan kao "neophodan uslov bez koga se izvesno ponašanje ne bi ispoljilo". U važecem krivicnom zakonodavstvu kod nas mogu se kao kažnjive radnje odrediti: krivicna dela.. prestupe i istupe. kroz položaje koje pojedinci zauzimaju u društvu i kroz ponašanja koja se vezuju uz odredeni položaj. razbojništva. 39-40.: op. E. H. 32 Milutinovic.161. 19 Laignet-Lavastine. (1972) Human deviance. 23 Pojam kažnjivih radnji širi je od pojma krivicnog dela. str. cit.. U razlicitim društvima mogu se razlikovati kategorije stanovništva koje imaju razlicite funkcije i položaje u društvu i od kojih se zahteva i ocekuje odredeno ponašanje. prvenstveno francuski. disciplinske povrede radne dužnosti. 11. a pod uslovom "prilike ili dopunske stimulanse koji dozvoljavaju da se osvetli jedan elemenat šanse koji ima svoje vrednosti u etiologiji . Macmillan Press LTD. 20 Henting. Berlin: Mezner Verlag. prema Acimovic. 9. cit. prema Lange. prema Gassen: op. cit. 34 Milutinovic. str. 255. R. H. str. 9-10.Francuska" Maximilijan Jacta. cit. str. v (1959). 26 Meier. cit. Ljudi se u svakom društvu ponašaju vodeci racuna o tome kakav položaj zauzimaju. L. cit. str. 1963. 3. Hentiga o psihologiji pojedinih delikata .. smatraju kriminologiju socijalno-prirodnom naukom.: op. str. vec i na medicinskom fakultetu. Savremena administracija."Pitaval sadašnjost" od Franka Rochera i Schmidt-a 1903.ubistva. cit.Gassin. 1976. potice iz francuskog krivicnog zakonodavstva 1791. Heaton. 22. izmedu ostalog. (1999) Crime and Deviance. Beograd. Henting razlikuje pojam uzroka od pojma uslova."Novi Pitaval" u izdanju Julius Hitzig i Georg Hearing.: Zlocin-uzroci i uslovi. Graz. U Francuskoj je poznata zbirka "Veliki procesi u istoriji" Henri Robert-a i "Poznati krivicni procesi . 25 Avanesov.(1970) Das Rätsel Kriminalität. I. španski. R. M. i 1913. Stanciu. cit. 31 Francuski pravnik Francios Gayot de Pitaval je 1734. F. G. N. nemacki i latinoamericki autori. Pravne nauke i kriminologija se predaju ne samo na pravnom.: op.. str.: op. 21 Lemert. cit. Ova serija slucajeva nastavljena je pod nazivom " Pitaval der Gegenwart" . s. prekršaji. M. Socijalizacija u 16 17 Kriminologija svakom društvu znatnim delom se sastoji u usvajanju odredenog nacina ponašanja onoga koje se od strane društva ocekuje i onih koji imaju odredene pozicije i funkcije. R: op.. necinjenje) za koje po važecim propisima odredene države nadležni organi mogu izreci neku sankciju.. str. Sarajevo: Veselin Masleša. (1989) Osnovi socijalne psihologije. 50-51. 14-15. str.. prema Acimovic. Kienreich.

A. (1988) Penologija.. 48 Milutinovic. (1988) Krivicno procesno pravo SFRJ. 38.. odnosno posle kalkulacije u vezi sa visinom odnosno strogošcu zaprecene kazne i koristi od izvršenog krivicnog dela. op. (1973) “Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata”. prema Stojanovic. str. 419. Skopje: Univerzitet "Kiril i Metodij". 57 Vodopivec.kriminaliteta". Gornji Milanovac: Privredna štampa. str. V. prema Acimovic. 18.. Stajic.. Beograd: Naucna knjiga. str.. Ili. str. Pravni fakultet. (1991) Politika suzbijanja kriminaliteta. 48. 32. cit. 38 Pojam "klinickog" ima starije i novije znacenje. 81. str. str. cit. 40 Canepa. M. 117. 46/2006 59 Vodinelic. 3. 66 Arnaudovski.. Leblanc. str. 64 Atanackovic. J.. 61 Milutinovic. str. str. Milutinovic. str. 113-114. 82. 43 Pinatel.... 13-20. M. op. D. M.: op. Beograd: Naucna knjiga. 44 Milutinovic..: op.: op. Beograd: Savremena administracija. Z. a u novije vreme se pod klinikom podrazumeva mesto ili organizacija u koju dolaze lica za individualne dijagnoze i lecenje nekog fizickog ili mentalnog poremecaja uz neposredno proucavanje individue kao jedinstvene celine. JRKKP. 6. II izdanje. cit.. cit. J. Milutinovic. G.: op. 69 Jevtic. (1978) Criminologie et politique criminelle. na nastavu uz bolesnicku postelju (grcki . str. Lj. str. cit. Kobal. (1967) Principes de Criminologie Clinique. J. Beograd: Savremena administracija. cit. Cit. to je postupak kojim se. str. str.. Novi Sad: Pravni fakultet. 419.kliné). Bibliothéque de Psychiatrie. 68 Acimovic. str. cit. M. B. 3. 36 Pinatel. (1985) Penologija. Ranije se smatralo da je "klinicko" sve što se odnosi na kliniku. .. Ž.: op. cit..: op. (1976) Kriminalistika. cit. op. 55. M. 47. na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke. str. III izdanje. Henting.. M. 107.. 67 Acimovic. M. 2. (1984) Kriminalna politika. te da. Beograd: Savremena administracija. 56 Stevanovic. 60 Aleksic. Paris. cit.. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. M.. M. str. v. 58 „Službeni glasnik Republike Srbije” br. 52 Milutinovic. 37. str. str. 14. 41 Više o klinickom metodu videti u odeljku o metodologiji. to je sa opasnošcu da bude otkriven. str. str. prema Acimovic. predmet. 46. Kriminologija 35 Glava druga METODE KRIMINOLOGIJE I OPŠTE NAPOMENE O METODU Pod metodom se uobicajeno podrazumeva nacin na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proucava. 25..: op. D.: op. M.: loc. N. 46 Szabo. Centar za izdavacku delatnost. Beograd: Savremena administracija. str. Montreal: Bibliothêque Criminologique. Lazarevic. 50 Milutinovic. 45 Szabo. (1960) Sudska psihopatologija. str. B. 49 Milutinovic. str. 3-25. Beograd: Naucna knjiga. . str. cit. op. 1. 55 Milutinovic. Glava PRVA – Pojam. M. Skalar. 54 Horvatic. A. str. (1971) Aktuelni problemi primenjene kriminologije. G.. cit. 42 Canepa. 99. (1980) Uvod u psihologiju krivicnog postupka. 51 Avanesov. 47 Cesto je isticano da se potencijalni ucinilac najcešce ne odlucuje na vršenje krivicnog dela posle razumnog odmeravanja razloga "za" i "protiv". Beograd: Savremena administracija. str. 37 Pinatel. 139. (1986) Krivicno pravo SFRJ. (1986) Sudska psihijatrija. ako uopšte sa necim kalkuliše. 53 Srzentic. str. 3. str. 5. M. 13-14. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 62 63 Stojanovic. 147-150.: op. Bavcon. 39 Di Tullio. Presses Universitaires de France. D. str. (1976) Pravci kriminalne psihologije. Beograd: JRKKP. M. V. H. 19. str. Beograd: Savremena administracija. cit. 70 Krstic. cit. drugim recima i nešto preciznije. 65 Milutinovic.. 9. M. 3. Lj. cit. M.: op.. str. 39-43. (1988) Penologija. 23-24. Normandeau.: op. cit. Z. D. Cit. K. Lj.: op. str. Ž. C. cit. G. M.: op. cit. cit.. br. (1987) Kriminalistika.

potpunijeg znanja. kako pojedinacne slucajeve kriminalnog ponašanja. II KARAKTERISTIKE KRIMINOLOŠKOG METODA Osnovna obeležja kriminološkog metoda proisticu iz odredenja pojma i predmeta kriminologije. 4 Takode. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. kao i predmet njenog proucavanja koji obuhvata.1 U tom smislu pravi se razlika izmedu metoda (u užem.3 U proucavanju svog predmeta kriminologija se. s obzirom na specificnost svog predmeta. U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. Iz ovih karakteristika kriminologije proisticu sledeca obeležja metoda koje koristi: _ prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. _ korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. akademski i primenjeni karakter kriminologije. kriminologija je stvorila sopstveni metodicki sistem. Pri tome. . _ komparativni metod. kao i druge društvene nauke. Pri tome. delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takode su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama. smislu) kao planiranog nacina proucavanja i tehnike istraživanja shvacene kao sredstvo koje pomaže ili omogucava to proucavanje. uobicajenom. ona te metode prilagodava izucavanju sopstvenog predmeta.dolazi do daljeg. _ prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju.5 Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specificne postupke i materijalna sredstva uz pomoc kojih se otkrivaju one osobine predmeta cije saznavanje predstavlja cilj naucnog istraživanja. kriminalitetu. primenom metoda društvenih nauka u identicnom obliku. _ fundamentalna i primenjena istraživanja.2 odnosno kao skup konkretnih postupaka koji omogucavaju organizovano prikupljanje podataka o kriminalitetu. ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih procavanja. Glava DRUGA – Metode kriminologije 36 Medutim. od posebnog znacaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinarni. a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke.

ona u svom proucavanju polazi od empirijskog cinjenicnog materijala . Ljudsko saznanje se krece od neposrednog posmatranja ka apstraktnom mišljenju i od ovoga natrag ka praksi. kao i u dijalektickom jedinstvu teorije i prakse naucnog saznanja. Ovaj karakter je posebno izrazit u odnosu izmedu teorije. izmedu covekove prakticno-culne i teorijsko-misaone delatnosti. Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za . s druge strane. odnosno pojmova i stavova. Cinjenice se utvrduju i tumace sa odredenog teorijKriminologija 37 skog stanovišta.dakle od prikupljenih podataka o izvršenim krivicnim delima i delinkventima .da bi na osnovu njih. induktivno deduktivne i drugih metoda izvršila njihovu naucnu interpretaciju i objašnjenje. 1. izmedu subjekta i objekta saznanja._ proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. _ kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. teorija se uvek odnosi na odredenu vrstu cinjenica. a otkrice novih aspekata vec u izvesnom stepenu poznatih cinjenica kao i otkrice potpuno novih cinjenica nužno dovodi do protivurecnosti sa dotad važecom teorijom. Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka. Pri tome. ona mora imati u vidu da stvarno ljudsko saznanje nije ni prosto odražavanje pojavnih cinjenica niti prosto ispredanje cistih misli. Dok su teorijska logicka i matematicka saznanja u svojoj osnovi i pretežno misaona. i empirijskih cinjenica. tj. izmedu percipiranja i mišljenja. nego je to složen dijalekticki proces koji se odigrava u mnogobrojnim i raznovrsnim interakcijama.6 2. _ korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. dotle društveno-naucna. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva razlicita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje. Prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje S obzirom na to da je kriminologija teorijsko-empirijska nauka. primenom analitickosinteticke. zbog cega se stara teorija mora izmeniti ili zameniti novom teorijom. u našem slucaju kriminološka saznanja imaju izrazit empirijsko-teorijski karakter. s jedne strane.

Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra. tj.10 Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji podrazumeva uspešno sprovodenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. odnosno njene zamene drugom. cilj primenjenog istraživanja je akcija.9 Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji.8 U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) cinjenica. Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojecih saznanja o pojavi . hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). a to se cesto i cini. efikasnijom. Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja. s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. odnosno odredene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt). dijagnosticiranje nedostataka mere i upucivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere. opažanje). podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojecih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi. kada je u pitanju kriminologija. može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinacna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. menjanje i usavršavanje postojeceg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta. Za razliku od fundamentalnog istraživanja. Pocinje se sa opservacijom cinjenica koja. ciji cilj je saznavanje odredene pojave.cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži otvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvarnosti. Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove cinjenice radi verifikacije hipoteza. metod istraživanja u empirijskim naukama pociva na sledecim etapama: opservacija (posmatranje. Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednicki svim društvenim naukama.7 Naime. na drugoj strani. kada se istražuju numericki izrazi cinjenica i njihova zajednicka obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu).

Stoga je moguce razlikovati metode izucavanja pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja (kvalitativne metode) i metode izucavanja kriminaliteta kao masovne pojave (kvantitativne metode). i kriminaliteta kao masovne pojave. Pri tome je neophodno voditi racuna o jednom od osnovnih metodoloških pravila koje je postavio Pinatel .koju istražuje. na jednoj strani. nije zabranjeno. neophodno je da i metode i tehnike koje ona koristi u njegovom saznavanju budu prilagodene ispitivanju kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. dodaje se i cetvrti nivo – nivo žrtve. Bitno je razlikovati ih. izmedu licnosti i globalnog društva. i drugih društvenih pojava. prikupljati cinjenice kako o pojavnim oblicima tako i o faktorima i znati ih grupisati prema grupama kojima odgovaraju. kriminalitetu i žrtvi Kriminalitet. . odnosno kriminaliteta. Ta kriminalna ponašanja se u vecoj ili manjoj Glava DRUGA – Metode kriminologije 38 meri medusobno razlikuju kako po svojim pojavnim oblicima tako i po svojim neposrednim uzrocima. U novije vreme. Medutim. 3.o pravilu tri nivoa interpretacije koje mora biti poštovano prilikom prikupljanja cinujenica: nivo kriminaliteta. cije proucavanje predstavlja predmet kriminologije. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem. na drugoj strani. Prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. Pravilo striktnog odvajanja nivoa interpetacije mora biti obavezno poštovano pri prikupljanju cinjenica. na drugoj strani. po pravilu. pretkriminalne i kriminalne situacije. vec je. odnosno neposrednom uslovljenošcu i raznim drugim pojavama.11 4. poželjno u kasnijim etapama istraživanja saznati veze koje postoje izmedu prelaska na delo i licnosti. a do njih se. naprotiv. i to povezano sa ispitivanjem licnosti pojedinih delinkvenata. izmedu prelaska na delo i globalnog društva itd. na jednoj strani. Kvalitativna i kvantitativna istraživanja u kriminologiji S obzirom na dvostruki karakter predmeta kriminologije. delinkventu. nivo delinkventa i nivo kriminalnog ponašanja. S obzirom na brojnost faktora koji uslovljavaju razlicita kriminalna ponašanja kriminologiji je potrebna takva metodologija koja ce omoguciti utvrdivanje tih mnogobrojnih i raznovrsnih veza izmedu kriminalnog ponašanja. je heterogena društvena pojava s obzirom na to da obuhvata sva kriminalna ponašanja koja se vrše u odredenom vremenu i prostoru.

7.5. Pri tome je neophodno voditi racuna o "variranju zakonskih definicija i krivicnopravnih nomenklatura koje unose promene i novine u ceo sistem". Komparativni metod Da bi se kriminalitet naucno proucavao treba koristiti komparativnu metodu. Kriminologija koristi obe vrste. Ono treba da bude shvaceno kao epizoda koja ima pocetak.14 Na ovaj nacin. Ono zahteva proucavanje policijskih i sudskih dokumenata. etnografiji i statistici. izdvajaju se upravo one crte licnosti i drugi faktori koji uslovljavaju kriminalno ponašanje. kriminalno ponašanje treba da bude proucavano bilo izolovano u životu ili u okviru kriminalne karijere pojedinih delinkvenata. U društvenim naukama postoje dva nacina klasifikovanja: kategorizacija ili klasifikacija u užem smislu koja pociva na pojmu "kategorije" i tipologija zasnovana na pojmu "tip". Radi se o jednom vrlo nijansiranom i preciznom pristupu koji se zasniva na svedocenju delinkventa i drugih ucesnika kriminalnog ponašanja. omogucuje posredno eksperimentisanje. Na ovaj nacin ostvaruje se kriminološki pristup par excellence jer se njime nastoje dosegnuti u svojoj ukupnosti biološki. razvoj i kraj. Proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa Prema pravilu koje je postavio Pinatel. ako se ovakav pristup može iskoristiti za poredenje delinkvenata i nedelinkvenata nema razloga da se na slican nacin ne vrši i poredenje mehanizama i faktora prelaska na delo kod raznih tipova delinkvenata.13 Jedno od osnovnih pravila metodologije kriminološkog istraživanja koje je postavio Pinatel jeste i pravilo uporednog proucavanja i poredenja grupe delinkvenata i grupe nedelinkvenatra. koja. Kriminologija 39 6. kroz poredenje crta delinkvenata i nedelinkvenata. Naravno. Kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti Pošto sve pojave ne stoje u istoj vezi sa drugim pojavama potrebno je izvršiti klasifikaciju na osnovu zajednickih obeležja. Poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata) od posebne je važnosti prilikom verifikacije postavljenih hipoteza. Ona je bazirana na istoriji. po Dirkemu.12 U kriminologiji se komparativni metod koristi sa ciljem poredenja kriminaliteta u razlicitim vremenskim periodima i u razlicitim zemljama. Dobra tipologija pretpostavlja da možemo razvrstati po jednom opštem i jedinstvenom . regionima i slicno. socijalni i psihološki cinioci koji vode prelasku na delo.

Korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke. svaki od angažovanih strucnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke. upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slucaj. statisticara i specijalnog pedagoga. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih strucnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proucavanja.16 Oni polaze od pretpostavke da. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. pravnika. njegovo proucavanje zahteva interdisciplinarni pristup i nužnost ekipnog rada strucnjaka razlicitog profila: sociologa. Zbog toga se rukovodenje istraživackim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživacu koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja. Takode. . biološke i druge aspekte. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. Ekipom obicno rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih clanova. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. psihopatološke. Nažalost. pravne. Glava DRUGA – Metode kriminologije 40 jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi. psihologa. socijalnog radnika. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajucih. psihijatra.17 III IZVORI PODATAKA U KRIMINOLOGIJI S obzirom na specificnost svog predmeta. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajuci joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama. s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. Pri tome. a kod nekih istraživanja i ekonomista. Poželjno je da to bude strucnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu.kriterijumu sve proucavane osobe u razlicite tipove uz rezervu atipicnih i mešovitih tipova. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne. bez obzira na njegov strucni profil. psihološke. Takav rad omogucava svestrano.15 8. odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti. lekara i drugih strucnjaka. Medutim. potpuno i uspešno izucavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zakljucaka.

iskazi delinkvenata i žrtava. sudija. . autobiografski podaci o delinkventima.19 Hronološki model odreduje razlicite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživac mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. posebno mišljenja prakticara (policajaca. dok je statistika tipican sekundarni izvor podataka. One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja. sudski predmeti. skupštinski materijali. Zbog vece rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržacemo se samo na analizi hronološkog modela. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. IV ETAPE KRIMINOLOŠKOG ISTRAŽIVANJA Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. policijski i zatvorski dosijei. _ pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. sudski predmeti. hronološkim redom. primarni izvori podataka. iskazi sadašnjih i bivših osudenika. skorašnji. autobiografije delinkvenata i sl. njihovi dnevnici. empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledece faze: _ prethodna saznanja. istraživacima su na raspolaganju dva modela: hronološki. Pri tome. Prema ovom modelu. napisi o kriminalitetu u štampi i sl. tužilaca. Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih ucesnika. koji je poznatiji i najcešce korišcen i topološki. advokata) o kriminalitetu. _ donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. na primer. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima.Pisani izvori podataka od znacaja za proucavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta. iskazi žrtava i sl. delinkventima i žrtvama.18 Tako su. Nepisani izvori podataka su: mišljenja strucnjaka. koji je više komplementaran nego suprotan prethodnom. Kriminologija 41 _ operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta). postojeca istraživanja o kriminalitetu.

1. Istraživacki projekat i istraživacki izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. _ probno istraživanje (ako je potrebno i moguce). najprostije receno. _ obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). koji. _ opis uzorka. _ naucno objašnjenje – teorije u svetlu kojih ce se objašnjavati dobijeni podaci. a bitni su zbog toga što cine suštinu kriminološkog projekta. _ hipoteze koje ce biti proverene. _ znacaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. _ izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave. Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slucaju od cilja istraživanja. _ teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja. _ predmet istraživanja. _ priprema i obrada podataka. odnosno od prirode istraživane pojave. s tim što njegov centralni deo cini opis i interpretacija .20 Elementi koje mora da sadrži svaki istraživacki projekat su: _ autor projekta. Opšti su zato što postoje u svakom projektu. _ opis istraživackih instrumenata. _ odredivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje ce se istraživati). _ prikupljanje podataka. _ metod koji ce biti korišcen (kvantitativni ili kvalitativni). predstavlja opis buduceg istraživanja. U tu svrhu izraduje se istraživacki projekat._ obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). _ ciljevi istraživanja. _ analiza i interpretacija podataka. i njihovo naucno objašnjenje (pisanje istraživackog izveštaja). To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživackog projekta. _ prostorno i vremensko odredenje istraživanja. Medutim. Glava DRUGA – Metode kriminologije 42 Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživackom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja. _ metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživacki projekat koji pledira na naucni pristup istraživanoj pojavi. institucija-organizacija. _ odredivanje tehnika prikupljanja podataka koje ce se koristiti.

na primer. posredstvom viktimizacije i straha od zlocina. da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tacno znati koja je to pojava. odredivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd. Tako su neka novija americka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet. To se najbolje postiže pregledom postojece literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je vec bio predmet istraživanja i. obicno se daje i predlog za dalja istraživanja. kao zavisna varijabla. odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. odnosno kriminološki fenomen. odnosno njihov nacin života. U ovom slucaju ocito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. Tako. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem.23 Odredivanje indikatora odnosi se na odredivanje konkretnijih pojava koje ce se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. Naime. Medutim. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja. odredivanje pojedinih krivicnih dela preko kojih ce se istraživati imovinski kriminalitet. tj.22 To zapravo znaci da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave ciji uticaj na njega ce se ispitivati. Uz to. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni.dobijenih rezultata. a kriminalitet zavisnu varijablu. Varijable i indikatori U kriminološkom istraživanju kriminalitet. ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. je po pravilu zavisna varijabla. nije iskljuceno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inace uslovljavaju. ako jeste. a pojave ciji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable. . 2. tj. Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su odredene granice istraživanja. da se identifikuju varijable21 i vrste cinjenica koje treba prikupiti. vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. migracije ce uvek predstavljati nezavisnu. Odredivanje predmeta i cilja istraživanja Odredivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tacku svakog kriminološkog istraživanja. 3.). zbog cega i sa kojim ciljem se želi istraživati.

po pravilu. a zatim definisanje slucajeva. Iako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaceni svi slucajevi javljanja jedne pojave. god. s obzirom na masovnost kriminoloških pojava. to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja. Uzorak mora na adekvatan nacin (s obzirom na obeležja i strukturu) i u adekvatnoj meri (broj obuhvacenih pojedinacnih slucajeva) da predstavlja proucavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. Pre svega. recimo recidivizam. Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi. odredenje da ce se neka kriminološka pojava.24 Pri proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave. istraživati na podrucju Republike Srbije i da ce biti uzeti u obzir ucinioci koji su krivicno delo izvršili u periodu 1985-1990. na primer. Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje slucajeva koji ce biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome ce biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. što ce se odrediti uzorak ili ce se proucavati jedan ili nekoliko interesantnih slucajeva. uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi. Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene. U kriminološkim istraživanjima cesto se koristi ispitivanje na uzorku. Definisanje skupa slucajeva koji ce se ispitivati može se ostvariti tako što ce se ispitivati svi Kriminologija 43 slucajevi jedne pojave (korišcenjem statistike).4. istraživac ce se. Zbog toga se kriminološka istraživanja uglavnom ogranicavaju na manji broj pojedinacnih slucajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zakljucci o pojavi u celini. Pri formiranju i izboru uzorka moraju se poštovati odredena pravila. orijentisati na prvi ili drugi nacin. Ti pojedinacni slucajevi odredene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). . Tada se prilikom formiranja uzorka vodi racuna da u njega udu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošcu. odnosno znacajem u osnovnom skupu.

u slucaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. Protokoli posmatranja obuhvataju spisak konkretnih manifestacija pojave koja je predmet posmatranja.27 . testova licnosti. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slucajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica. na osnovu prethodnog rasudivanja i izgradenih kriterijuma. izbor uzorka ili istraživacke instrumente. Upitnik predstavlja osnovni instrument za prikupljanje podataka. orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zakljucivanje o ispitivanoj pojavi ali se. Pod hipotezom se podrazumeva hipoteticko-deduktivna konstrukcija postavljena na osnovu cinjenica saznatih prethodnom opservacijom sa ciljem da kasnije bude verifikovana (proverena). Glava DRUGA – Metode kriminologije 44 Radi provere valjanosti istraživackih instrumenata vrše se probna ili pilot istraživanja. To su slucajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu odredeni na osnovu teorije verovatnoce. 6. tj. Koriste se za prikupljanje cinjenica neposrednim posmatranjem. intervjua. Pravljenje instrumenata Pravljenje instrumenata podrazumeva stvaranje konkretnog "alata" kojim ce se prikupljati cinjenice. Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su razni upitnici i protokoli posmatranja pojava.Prema nacinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnocom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoce. Formulisanje hipoteza i konstrukcija modela Nakon što je izvršeno kreiranje operacionog modela istraživanja pristupa se formulisanju polaznih pretpostavki ili hipoteza. Nakon sprovodenja ovog istraživanja analiziraju se preliminarne cinjenice i otklanjaju se uoceni nedostaci vezani za operacionalizaciju. U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv. Sastoji se iz veceg ili manjeg broja pitanja sistematizovanih po srodnosti.25 Kod uzorka koji se sacinjavaju po teoriji verovatnoce za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoca da bude izabrana u uzorak. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka. policijskih i zatvorskih dosijea i sl. Upitnik se koristi za prikupljanje podataka putem ankete. analize sudskih predmeta.26 5. Koriste se i tzv.

najraznovrsnijih pojava i to na veoma razlicite nacine. hipoteza mora da ispunjava sledece uslove: da se odnosi na pojavu koja se može posmatrati.28 Prema nivou opštosti razlikuju se opšte (odnose se na skup pojava.Drugim recima. njihovom analizom i interpretacijom radi verifikacije hipoteze. psihicke. Predmet modelovanja može biti svaka stvar . Bitna karakteristika hipoteze je. izmedu maloletnicke delinkvencije i razorene porodice). predmetu istraživanja analogni sistem pomoci koga se istražuje izvestan osnovni predmet ili sistem. da je precizna.30 Uopšte uzev. pretpostavlja se postojanje odredene veze izmedu pojava koje se ispituju. modeli geometrijskih tela itd. Svaka teorijsko-misaona delatnost predstavlja. U okviru razlicitih naucnih teorija. U savremenoj nauci modelovanje se shvata kao opšti metodski postupak predstavljanja svih. model je svaki. nužnost prevazilaženja nedostataka vec stecenog saznanja i potreba stalnog proveravanja valjanosti stecenog saznanja. po pravilu sadržanog u teoriji od koje se pošlo i u rezultatima ranijih istraživanja. teorijski. pored ostalog i teorijsko modelovanje pojava koja se istražuju.29 Verifikacija hipoteze zasniva se na sistematskoj opservaciji i vrši se u tri etape: analiza varijabli na koje se odnose hipoteze. Tri glavna izvora hipoteza su: nužnost proširenja saznanja. procesa ili pojave kao i delatnosti i ponašanja. npr. stvari. odnosno njegova struktura i funkcionisanje. da ona ima odredenu verovatnocu.proces ili pojava. da je odredena. Saderlandova teorija diferencijalne asocijacije) i posebne hipoteze (stvaraju se da bi se pretpostavila veza izmedu dve serije pojava. Savremena kriminološka istraživanja ne zadovoljavaju se samo postavljanjem hipoteza vec se sve cešce koriste i konstrukcijom modela. pojmovni ili stavni ili prakticni realni. društvene i misaone stvarnosti. konstrukcija eksperimentalnog modela i primena tog modela sakupljanjem novih cinjenica. predstavlja modelovanje. U kriminologiji se za verifikaciju koristi poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata). Da bi bila prihvatljiva. odnosno svaki predmet fizicke. organske. Dobro su nam poznate sheme i makete naselja. tj. da se može proveriti. dakle. u skladu sa njihovim . na osnovu prethodnog znanja. Svako takvo i slicno imitiranje bilo kog predmeta. npr.

osnovnim postavkama konstruisani su i razliciti modeli. 1. Primena odgovarajucih tehnika omogucava organizovano prikupljanje cinjenica o kriminalitetu. koje se sprovodilo u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. 1 koji je primenjen u istraživanju "Uticaj razvoja. Model uticaja razvoja. a izbor konkretne tehnike zavisice od predmeta istraživanja i izabranog metoda. odnosno logicko-matematicki i kiberneticki modeli zasnovani na jednoj ili više teorija o kriminalitetu cije postavke se proveravaju istraživanjem. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehGlava DRUGA – Metode kriminologije 46 . Modeli se po pravilu sastoje od komponenti koje obuhvataju skupove srodnih varijabli za koje je ranijim istraživanjima utvrdeno postojanje povezanosti sa kriminološkom pojavom koja se istražuje. Medutim. pa se u tom slucaju komponente modela sastoje od skupova nezavisnih i zavisnih varijabli. U proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave koriste se kvanititativni.32 Sl. posebno kada povezanost dve varijable zavisi od vrednosti trece koja se naziva i intervenirajucom. Primena modela je od posebnog znacaja pri proucavanju kauzalnih veza izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. Prikupljanje cinjenica (podataka) Za prikupljanje cinjenica u kriminologiji koristi se veci broj istraživackih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim. S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. a preporucuju se i uvodenje varijabli posrednika ili medijatora. 31 Jedan od takvih modela je i model prikazan na sl. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje". socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje 7. nijedan od tih modela ne može se upotrebiti kao gotov model istraživanja bilo koje društvene pojave: u stvari svaki od ovih modela može poslužiti samo kao opšta polazna Kriminologija 45 teorijska skica odnosno kao opšte teorijsko uputstvo ili opšte teorijsko rukovodstvo istraživanja odredene pojave. Medijatori deluju izmedu nezavisne i zavisne varijable i korisni su za istraživanje interakcija izmedu varijabli.

u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. Objasniti jednu pojavu (u našem slucaju kriminalitet) znaci odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost. korelativne i slicne veze cesto je dovoljna i primena opisanih statistickih metoda i istraživackih tehnika. 8. Prikupljanje cinjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem. odnosno obrade. merenjem. eksperimentom. dakle. Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja. Objašnjenje se dakle odnosi na uzrocnost i predvidanje. upredivanjem. o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statisticka obrada. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. Analiza i interpretacija treba da ostvare sledece ciljeve: identifikacija faktora proucavane pojave. ali i predvideti buducnost. kao najvažnije. dati naucno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja. ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. Zato treba voditi racuna da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude. evaluacija njihovog znacaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. . Takode. na utvrdivanje njenih krajnjih uzroka. Nakon analize. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analiticki i sinteticki pristup. potrebno je izvršiti njihov opis. naucna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su cinjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene. klasifikaciju. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela). odnosno kriminalnog ponašanja. Medutim. dakle na ono što se vec dogodilo. kao što su funkcionalne. Obrada. ispitivanjem. istraživanje meduzavisnosti faktora. ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. Medutim. dedukcija. komparativno-istorijska i druge metode.33 indukcija. pravilnu interpretaciju (tumacenje) dobijenih rezultata i.nike kvantitativnog karaktera koje omogucavaju merenje kriminaliteta.34 Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave. uz pomoc statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke. odnosno stvarnog kriminaliteta. prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinacne pojave.

a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih Kriminologija 47 nauka. dakle. godine a cija relativna stalnost ih je impresionirala. To se odnosi i na sam postupak naucnog saznanja kriminaliteta. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja.35 Danas napredak matematickih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da ce uz pomoc modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka. kriminologija . zavisice i naucno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. posebno primenom racunarske tehnike i modernog softvera za obradu statistickih podataka. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. V METODE ISTRAŽIVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE DRUŠTVENE POJAVE (KVANTITATIVNE METODE) Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. pre svega sociologije.rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naucnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja. Kondorse (Condorcet) je izneo ideju "socijalne matematike" dok su Ketle (Quetelet) i Geri (Guerry) radili na analizi brojcanih vrednosti iznetih u izveštaju o radu krivicnog pravosuda iz 1826. za razliku od izucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode. proizilazi i dominantan znacaj kvantitativnih metoda. Od koje. odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. Vezano za primenu statistickih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naucnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematicari koji su koristili kriminalne statistike. iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi. Primenom savremenih sredstava. Takode. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu. Na osnovu tih pokazatelja oni su uocili prve korelacije medu kojima je posebno znacajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematicki shvatljivu funkciju svakodnevnog života.

pri tome treba imati u vidu da na statisticka koleGlava DRUGA – Metode kriminologije 48 banja kriminaliteta mogu uticati i promene u strukturi inkriminacija. karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja. bez vremenske odredbe. ili i medusobni uticaj više grupa masovnih pojava. Glavni predmet i svrha staticke analize jeste otkrice rasporeda ucestalosti (distribucije frekvencija) pojava odredenih osobina.). Primenom statisticke analize otkriva se struktura ispitivane pojave. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava. u masi pojava koje se ispituju. školska sprema. dinamicka analiza i korelaciona ili regresivna statisticka analiza i statisticka metoda. promene u kaznenoj . zanimanje. Staticko proucavanje pojava distribucije omoguceno je korišcenjem teorije i racuna verovatnoce u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka. Medutim.37 Na osnovu otkrica odredenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguce je doci i do odredenih zakljucaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti.) itd. medusobni uticaji cinilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto.36 Jedan od najcešce korišcenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS. Predmet dinamicke analize su statisticke vremenske serije. nacin izvršenja. Primenom staticke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. a svrha joj je izracunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklicna i sezonska kolebanja. recidivizam i sl. predmet i sl. dakle kriminaliteta. sredstvo. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu pracenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina). Prema tome da li je predmet statisticke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja.može da dode do izvora svojih podataka na nacine koji su znatno mocniji od ranijih. starost. prema karakteristikama ucinioca krivicnog dela (pol. odnosno metoda: staticka analiza. izraženih numerickim vrednostima. razlikuju se tri glavne vrste statisticke analize.

Naime. koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivicnih dela i delinkvenata. Na bazi dinamicke analize može se prognozirati kretanje kriminaliteta (porast.politici i sudskoj praksi. bilo osudeno 480 lica na svakih 100. pored apsolutne velicine (obima) kriminaliteta. odnosno statistickih metoda. Uz pomoc dinamicke analize. opadanje.9) Tako dobijamo da je u Srbiji u 2002. Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško. godinu dobicemo na sledeci nacin: 35997 7 498 001:100 000 = 480 (74. Prema popisu iz 2002. kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta.000. Kvotu kriminaliteta za 2002.39 Uz sve rezerve koje treba imati prema kvoti kriminaliteta kao pokazatelju rasta kriminaliteta. Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100. U tom smislu ona je pogodna za poredenje kriminaliteta u zemljama sa razlicitim brojem stanovnika. godine u Srbiji je bilo 7 498 001 stanovnika i 35997 osudenih lica. iako razlike u apsolutnim brojkama nisu tako velike. a posebno za žensko stanovništvo. što je od posebne važnosti za izgradnju adekvatnog sistema prevencije i za dalja naucna istraživanja koja treba da dodu do dubljih etioloških saznanja o kriminalitetu. pa treba u tom pravcu izvršiti korekcije prilikom iskazivanja opšte statisticke zakonitosti. ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivicnih dela. odreduje se i gustina kriminaliteta.000 stanovnika.38 Statisticke metode omogucavaju i utvrdivanje tzv.000 stanovnika jedne zemlje i izracunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100. u efikasnosti organa otkrivanja i sl. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije". stagnacija) i promene u njegovoj strukturi. relativne velicine kriminaliteta u jednoj zemlji. Takode. ona je ipak neki orijentir koji ukazuje na stvarni porast broja osudenih lica u odnosu na broj stanovnika. kao i za pojedine starosne grupe. kroz koju se izražava ucestalost vršenja krivicnih dela na odredenom .

Primenom korelacione analize utvrduje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. Korelaciona statisticka analiza ispituje medusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava. treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmedu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zakljucivanje o uzrocima kriminaliteta. revolucija. Ocena ili sud o pravoj sredini cele skupine. za uporedna istraživanja i davanje komparativnih ocena o kretanju kriminaliteta u razlicitim zemljama. ova metoda predstavlja sintezu staticke i dinaKriminologija 49 micke analize. jeste otkrice statistickih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje. vremenski razmak vršenja pojedinih krivicnih dela s obzirom na jedinicu stanovništva (obicno 100. Izracunavanje kvote i gustine kriminaliteta znacajno je za ocenu njegovog kretanja u pojedinim zemljama. kao što su: politicki sistem. rezultati takve statisticke analize moraju biti interpretirani sa rezervom imajuci u vidu vec pomenute nedostatke statistickih podataka. na osnovu sredine uzorka (aritmeticka sredina) i odstupanja od sredine skupine (standarna devijacija) jesu osnovni metodski postupci statisticke metode uzorka. demografija. Uz pomoc korelacione analize moguce je utvrditi odnos izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. za usmeravanje preventivnih akcija u odredenim vremenskim i prostornim okvirima i sl. medutim. Kao najsloženija. posebno neiskazivanje tamne brojke kriminaliteta. znacajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti. narkomanija. društvena pokretljivost. tacnije receno. alkoholizam itd. Konacni cilj svih vrsta i oblika statisticke analize. Tabelarno i graficko predstavljanje statistickih serija i matematickih funkcija je takode jedan od bitnih momenata statisticke metode. rat.000 stanovnika). distribuciji. a narocito korelacione analize. Prilikom primene ove metode. izvodi opšti zakljucak o prosecnom obeležju (ucestalosti. Statisticka metoda je u osnovi induktivno-generalizatorska jer se njome na osnovu obeležja izvesnog broja clanova neke skupine ili serije pojava ili dogadaja. ekonomski sistem.40 Naravno.podrucju ili. devijaciji od . društveni razvoj. profesionalna stabilnost.

Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. razlikuju se intervju i anketa.42 1. U drugom slucaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja. na relativno egzaktan nacin saznati opšta odredenost. izgubiti iz vida to da se zapravo radi o metodi pomocu koje se vrši analiza. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava.41 No. U prvom slucaju ispitivac pitanjima samo inicira i podstice kazivanje Glava DRUGA – Metode kriminologije 50 ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja cinjenica koje su predmet ispitivanja.1. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta. Njen gnoseološki znacaj sastoji se u tome što se jedino pomocu statisticke metode mogu. 1. uporedivanje i merenje. delinkventu i žrtvi. Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata. Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju).prave sredine itd. kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti. odnosno obrada prikupljenih cinjenica. naime. U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku.43 Pri tome se kao istraživacki instrument najcešce koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguce odgovore. Ispitivanje (anketa i intervju) Ispitivanje je tehnika prikupljanja cinjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju. odnosno straha od kriminaliteta. Tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui).) u celoj skupini ili masi pojava. njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i . ali ne i o metodi koja je dovoljna za potpuno objašnjenje ispitivane pojave. Ne treba. tako i drugih lica i žrtava.

lice koje vrši intervju treba da upozna ispitanike sa okolnošcu da se ispitivanje vrši u naucne svrhe. U tom cilju. pitanja treba tako da budu kombinovana. odnosno intervjui uz pomoc kompjutera i telefona (CATI). Prilikom postavljanja pitanja. ne sme da traje dugo itd. kao i da ce se dobijeni podaci držati u strogoj tajnosti i nece biti korišceni od strane zatvorske administracije i u vezi sa režimom izdražavanja kazne. Intervju se najcešce vrši u neposrednom razgovoru. anketa. Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što veceg poverenja. Prilikom formulisanja pitanja treba voditi racuna i o psihickom momentu: pitanja ne treba da budu predugacka. od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja cinjenica u kriminologiji. odnosno intervju. bilo da se to cini usmenim ili pismenim putem. žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivicnom delu i delinkventu. jasno formulisana. da budu podobna da se pomocu njih prikupe potrebne cinjenice.44 Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka. treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih nece znati ili nece hteti da odgovorei. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na mogucu subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. treba voditi racuna da se ona odnose na predmet ispitivanja.zatvorenih – sa ponudenim odgovorima. Svojom specificnošcu i složenošcu. posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. tj. Zbog toga se preporucuje . odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehanickog odgovaranja. Da bi se prikupljanje cinjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporucuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseca na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije. odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli izmedu ponudenih odgovora). Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena. pitanja). Prikupljanje podataka na ovaj nacin najcešce se vrši intervjuisanjem delinkvenata. u celini. ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervjui.

odnosno veze izmedu razlicitih pojava. odnosno za poredenje uticaja pojeKriminologija 51 dinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišcenje kontrolnih grupa). 1. kao i veze i odnose izmedu delova neke pojave u razlicitim periodima. agresivnosti. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije. To se obicno vrši uz pomoc psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi).provera na ovaj nacin dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama.2. sugestibilnosti i sl. rasporedenih na sistematican nacin. U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi.4. Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja. Primenom ove tehnike moguce je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave.45 1. Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju cinjenica u oblasti maloletnicke delinkvencije. motivaciji. što je od nespornog znacaja za proucavanje uzrocnosti. Samim tim. Merenje Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomocu kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi. na raznim geografskim podrucjima. 1. Uporedivanje Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima.3. stavovima. objekat napada i sl. kao i s obzirom na razlicite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta.). Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom znacenju: kao skup cinjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom . Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrdivanja psihickih karakteristika licnosti. Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potice. statistike kriminaliteta omogucavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini. u kriminologiji se merenje najcešce koristi za prikupljanje podataka o licnosti delinkventa i to o: inteligenciji.

Kriminalne statistike omogucavaju da se dode do saznanja o razlikama koje postoje u raznim zemljama. odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. statistike javnih tužilaštava i sudske. pod uticajem kriminologije društvene kontrole. Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske). usled rata). razni nedostaci. U ovom odeljku bice reci o statistici kao skupu cinjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematicnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišcenjem statistickih upitnika.46 Uz rezerve koje proisticu iz njihovih nedostataka (o kojima ce biti više reci u narednim izlaganjima). Nijedna statistika. medutim. Danas.podrucju i kao naucni metod. veliki broj kriminologa kritikuje te statistike. medutim. Drugim recima. Glava DRUGA – Metode kriminologije 52 Kritike upucene statistici u novije vreme dovele su do napuštanja poredenja nivoa kriminaliteta i njegovom zamenom poredenjem tendencija kriminaliteta. dok se od pedesetih godina 20. uživale su veliko poverenje. posebno sudske. Ranije se to cinilo poredenjem nacionalnih statistika. veka pocinju stvarati prave medunarodne statistike zasnovane na jedinstvenom sistemu registrovanja krivicnih dela i ucinilaca. odsustvo statistike za pojedina krivicna dela i dr. policijske. bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivicnom postupku (tužilacke) ili presudeni kriminalitet (sudske). statistike kriminaliteta daju podatke (licni podaci) o delinkventima. Ranije statistike.). nacionalne i medunarodne. Statistike omogucavaju opis evolucije kriminaliteta i to: dugotrajne tendencije kretanja kriminaliteta (trendovi). Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživaca). vec se u stvari radi o povecanoj aktivnosti pravosudnih organa. Ovo se cini posebno zbog razlika na kojima pocivaju nacionalne statistike (razlicita zakonodavstva. o obimu i strukturi kao i o dinamici i rasprostranjenosti kriminaliteta. veci broj krivicnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znaci da je zaista došlo do povecanja kriminaliteta u nekom društvu. . o vrsti krivicnih dela koja se evidentiraju. sezonske varijacije i neocekivana kretanja (npr. ne beleži stvarni kriminalitet. smatrajuci da one ne omogucavaju merenje kriminaliteta. One zapravo omogucavaju merenje aktivnosti represivnih organa.

dark number. razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena.49 Medutim. odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. smatraju da u policijsku statistiku. naime. engl. Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivicna dela ili ne.S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog. dok medu savremenim kriminolozima preovladava shvatanje da je to policijska statistika. le chiffre noir. omogucava da ostane nepoznat dobar deo stvarnog kriminaliteta.50 Oni. odnosno koja se uopšte nisu dogodila (u slucaju lažnih optužbi. Zbog toga. Razlika izmedu stvarnog i prividnog. to trostruko filtriranje (pod pretpostavkom da je uspešno izvršeno). odnosno poznata policiji. engl.48 Drugim recima. nisu retki ni kriminolozi. možemo imati najpribližniju sliku realnog kriminaliteta u sociološkom smislu. ali objektivno imaju karakter krivicnih dela. Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat. posebno oni sa pravnom orijentacijom. nem. s obzirom na to da ona obuhvata samo ona dela koja su sudskim putem utvrdena kao takva. na primer). legalnog i stvarnog kriminaliteta. ulaze i ponašanja koja se ne mogu smatrati kriminalnim. pored dela realnog kriminaliteta.47 Ranije se smatralo da je sudska statistika najbliža stvarnom kriminalitetu. dok legalni kriminalitet cine samo ona dela koja su utvrdena kao krivicna dela sudskim putem. dunkelfeld) ili prikriveni kriminalitet (fr. Takode. odnosno legalnog kriminaliteta nastaje ne samo zbog filtriranja od strane organa represije vec i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca. hidden criminality). pa izmedu prijavljenog i stvarnog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta (fr. upravo na nivou policijskih statistika. criminalite cachee. bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa. slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i sl. bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krada u robnoj kuci . U prilog tome navodi se da se u postupku kretanja od policije preko tužioca do suda vrši selekcija odnosno filtriranje u kome se gubi znatna kolicina kriminaliteta ili vrši njegova transformacija – deformacija.). koji smatraju najpouzdanijom sudsku statistiku.

Postojanje tamne brojke bilo bi manje problematicno za nauku kada bi broj neotkrivenih kriminalnih ponašanja bio konstantan. naime. posebno pri popunjavanja statistickih upitnika u sudovima. svedoci nekada odbijaju da svedoce jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja. da znatan deo kriminalnih ponašanja ostaje nepoznat. odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuce politike. a povecava u drugom sektoru. njihova aktivnost se smanjuje u jednom. odnosno obrade podataka. usled kojih biva utvrdeno kao krivicno delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja. statistike ne pokazuju tu fluktuaciju kriminaliteta iz jednog u druge sektore iako se vrši modifikacija tamnih brojki u raznim sektorima. bilo u jednom periodu bilo za odredenu vrstu kriminalnog ponašanja. da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. treba interpretirati oprezno.51 Evidentno je. Takode. Zbog toga statistike. smanjivanje tih službi ili smanjivanje njihove aktivnosti povecava tamnu brojku. Uglavnom im se upucuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netacnost usled nenamernih grešaka. a povecanje presudenog ili poliKriminologija 53 cijski evidentiranog kriminaliteta nije dokaz da se povecao realni kriminalitet. Nasuprot tome.53 . vec se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osecanja nesigurnosti koje je zbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno medu gradanima.na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju. Do netacnosti usled nenamernih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške. na primer. statistike su problematicne ne samo zato što ne mere realni kriminalitet. U socijalistickim zemljama to se cinilo radi korišcenja statistike u propagandne svrhe. dakle. U velikom broju slucajeva. Ali nije tako: povecanje broja službi za otkrivanje ili povecanje njihove aktivnosti smanjuje tamnu brojku. ukupni efekti policije ostaju isti. Poznato je.52 Medutim. posebno u periodu rata ili krize. a druga na smišljeno falsifikovanje podataka.

U mnogim zemljama. pol. Tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu Nemogucnost da se utvrdi tamna brojka kao i okolnost da ona nija ista u raznim periodima. nacionalnost. kakve posledice su ta ponašanja imala. One se. medutim. iako to nisu (l' exes total).55 Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvacenih osoba o tome da li su bile pocinioci nekog kriminalnog ponašanja i. ako jesu. odnosno na one kriminalne aktivnosti kojima se pridaje veca težina od one koju one stvarno ispoljavaju (l’ exes partial). bilo u ukupnom kriminalitetu bilo u pojedinim vrstama kriminaliteta. ova tehnika je još skoro nepoznata. za poredenje registrovanih i . Uz pomoc anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata. oblicima i prostornoj rasprostranjenosti kriminaliteta tako i o njegovim uzrocima jer se ignoriše kako i zašto su izvršena ta dela kao i licnost njihovih ucinilaca (starost. zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemackoj. zasnivaju na priznanju ucinilaca. stvara probleme u dolaženju do saznanja o kriminalitetu i to kako o obimu. 1. Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata ("self reported delinquency").1.56 Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata Glava DRUGA – Metode kriminologije 54 najpre u SAD i drugim anglo-saksonskim zemljama. naime. "Brojka preterivanja" se. dolazi i do stvaranja "brojke preterivanja".Pored tamne brojke.5. Najvažnijim medu njima smatraju se: tehnike saznavanja tamne brojke i tehnike ispitivanja osecanja nesigurnosti. dakle. ankete o viktimizaciji ("victimization survey") i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja.). karakter i sl.5. 1. odnosi na one aktivnosti koje se prikazuju kao kriminalne.54 U krilu savremene kriminologije u cilju ispravljanja nedostataka oficijelne statistike javljaju se nove tehnike evaluacije kriminaliteta.

Takode. one se obicno odnose na viktimizaciju na odredenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim . ukljucujuci i našu. s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obicno jedna ili dve godine). kao i razlozima neprijavljivanja krivicnih dela od strane same žrtve. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvacenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i. o kojem se kriminalnom ponašanju radi. dok su u drugim zemljama. Takode. strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogucava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizickim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivicna dela vec su nekada to samo po oceni žrtve. omogucava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moci usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina kriminalna ponašanja. za proucavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. dakle. a njih je manje cak i od onih oficijelno registrovanih. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu. Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. na ovaj nacin dolazi se indirektno i do saznanje o nacinu odlucivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako. vršene samo izuzetno. zasnivaju na svedocenju žrtve. Naime. jednim delom. nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu. One su takode zacete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje. veka. karakteristikama njegovih ucinilaca i žrtava.neregistrovanih delinkvenata. ako jesu. Podaci dobijeni na ovaj nacin cesto su netacni zbog grešaka u pamcenju.57 To je bio jedan od razloga pojacanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. One se. razlozima zbog kojih neka krivicna dela nisu statisticki registrovana iako su prijavljena od strane žrtve. za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje se zasnivaju na svedocenju delinkventa.

službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeca i sl. Tehnike prikupljanja podataka o osecanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osecanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet. a dobijeni rezultati u mnogo vecoj meri odraz stvarnog stanja kriminaliteta. uprkos medunarodnoj obavezi. 1. uprkos svojim nedostacima one predstavljaju za sada najpogodniju tehniku prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu i to posebno kada se. Na taj nacin one predstavljaju svojevrsni pandan klasicnim statistikama kriminaliteta. ali su. posebno u robnim kucama i samouslugama. sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica. zdravstvenih ustanova. njihovi izvori podataka primarni. u konkretnom nacionalnom zakonodavstvu uopšte nisu sankcionisani.2. o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama. sprovode na citavom stanovništvu uz pomoc državnih organa koji su zaduženi za prikupljanje i obradu podataka o kriminalitetu. Kriminologija 55 Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta znacajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima – na primer. o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi.58 Medutim. kao što je to slucaj u SAD. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se . o kradama i prevarama u saobracaju.59 Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvarnom broju izvršenih krada u prodavnicama. jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja. odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. o organizovanom kriminalitetu. saobracajnih preduzeca. za razliku od statistika. Ove tehnike omogucavaju i prikupljanje podataka o raznim oblicima zloupotrebe moci o kojima je posredstvom statistike nemoguce dobiti podatke bilo zato što se. bilo zato što. odnosno njihova ocena. a manje slika rada policije i pravosudnih organa.mestima. ne gone. uprkos svojoj inkrimisanosti. posebno dece.5.

kao osnovnog ljudskog prava.62 Iako na njega. uzrast. pored samog kriminaliteta. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrdivanje uzroka osecanja nesigurnosti. ove tehnike su od nespornog znacaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigurnost . prema Gasenu.61 Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osecaj nesigurnosti uticu drugi faktori u vecoj meri nego kretanje samog kriminaliteta. Uz pomoc anketa o strahu od zlocina. U novije vreme ova tehnika pocela se razvijati i u našoj zemlji. strah od kriminaliteta u sve vecem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama.60 Iako sa istim znacenjem u americkoj kriminološkoj literaturi umesto osecanja nesigurnosti odomacen je pojam strah od zlocina ("fear of crime"). koje su zacete i do sada najviše i korišcene u SAD. vec predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuce strategije borbe protiv kriminaliteta. o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osecaju ugroženim kao i razlicitim faktorima koji su uticali na njihovo osecanje nesigurnosti. uticu i drugi faktori. zanimanje i sl. Osecanje nesigurnosti se.) osecaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive. dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol. sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava. odnosno straha od kriminaliteta. karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije. Glava DRUGA – Metode kriminologije 56 VI METODE I TEHNIKE SAZNAVANJA KRIMINALNOG PONAŠANJA KAO POJEDINACNE POJAVE (KVALITATIVNE METODE) . socijalni status. uprkos ociglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta. Medutim.cesto sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji.prava da se ljudi osecaju sigurnim od kriminaliteta .

tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. kao i podaci situacionog karaktera koji se odnose na kriminalno ponašanje. za razliku od kvantitavnih metoda koji su primereniji proucavanju masovnih pojava. zanimanju. tipicnih slucajeva (studija slucaja. Za proucavanje grupa (vecih ili manjih. Ovakvo proucavanje podrazumeva više intenzivno nego ekstenzivno orijentisano istraživanje. case study ili life history method). Prilikom proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja. 1. pa se njime po pravilu obuhvata manji broj slucajeva. s obzirom na to da se polazi od konkretnih slucajeva i da se moraju sagledati svi njegovi elementi. Za kvalitativne metode karakteristicno je korišcenje malog uzorka (obicno namernog). eng. podaci o žrtvi i sl. društvenom statusu. kao i ekipni rad i interdisciplinarni pristup. mestu stanovanja. odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem (eng.63 U svojoj osnovi to je jedan kvalitativni metod. ili analiza pojedinacnih. vreme i mesto izvršenja. case study). pa se kao takvi i primenjuju u istraživanju kriminaliteta kao masovne pojave. polu.64 Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske). slucajno ili namerno odredenih) . crtama licnosti delinkventa i sl. porodicnom stanju. kao što su okolnosti pod kojima je delo izvršeno. Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji Pri korišcenju metode izucavanja individualnih slucajeva nastoji se da se dode do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogucili kriminalno ponašanje odredenog lica. Za ovu vrstu ispitivanja stoga su posebno pogodne kaznenopopravne i vaspitne ustanove.Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja. Primera radi navešcemo neke od relevantnih cinjenica do kojih se nastoji doci ovakvim proucavanjem: podaci o delinkventu kao što su podaci o starosti. materijalnom stanju. tj.. s tim što oni moraju biti tipicni za proucavanu pojavu. važnu ulogu igraju metode analize i indukcije. ranijem kažnjavanju. nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa.

Pri tome. što omogucava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. Ovaj metod narocito se koristi za izucavanje maloletnickih bandi i posebno je razvijen u SAD. ali se u tom slucaju dobijeni zakljucci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. novinski tekstovi. odnosno kombinacija otvorenih i zatvorenih pitanja. i to tako da se proucavaju pojedinacno. sudski predmeti. analiza sadržaja (na primer. razvrstavanje. medutim. Ovakva istraživanja su u praksi cesta. Na primer. bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slucajevi iz odredene grupe. npr. Nestruktuirani upitnik se može sastojati i iz jednog opšteg pitanja. odnosno pojavama. Moguce je. Pitanja mogu biti manje ili više uopštena.delinkvenata. s obzirom na to da se u tim Kriminologija 57 ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu. a u poslednje vreme sve više i fokus grupe. eksperiment. Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su polustruktuirani i nestruktuirani upitnik i protokol posmatranja. grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih slicnih podataka. uocavanje veza sa drugim odgovorima. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju. posredno i neposredno posmatranje. a zatim njihovo dalje grupisanje. “Možete li mi opisati Vaš život od momenta kada ste izvršili prvo krivicno delo do danas?” Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno išcitavanje dobijenog materijala. s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. koje karakterišu pretežno otvorena pitanja. grupisana po srodnosti ili negrupisana. utvrdivanje slicnosti i razlika u dogadajima koji su prethodili izvršenju krivicnog dela ubistva od strane osoba obuhvacenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize. dok bi utvrdivanje veza izmedu raznih dogadaja u životu svakog pojedinacnog ubice iz uzorka primer . dokumentacija socijalnih ustanova). uocavanje slicnosti i razlika. neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka. ovaj metod primeniti i na proucavanje reprezentativnog uzorka neke grupe. kao studije slucajeva.65 Takode. metod je pogodan i za proucavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspitnim ustanovama.

delinkventa i žrtvu. posebno za tekstualno pretraživanje dobijenih podataka. modifikovanje istraživackih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka. Etnograph. Sve cešce pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i cinjenice o žrtvi (bio-psihološke i socio-demografske karakteristike žrtve). Glava DRUGA – Metode kriminologije 58 Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrac svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. ranija osudivanost i sl. a svako posmatranje. Za kvalitativni metod je karakteristicna i sukcesivna analiza. Danas postoji citav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoci u kvalitativnoj obradi podataka. Nakon izvršene analize. Posmatranje Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje cinjenica vezanih za kriminalno ponašanje.vertikalne analize. Opšte tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje se koriste u kriminologiji66 2. odnosno rašclanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i licnosti delinkventa koristi se metoda sinteze. Nudist i WinMax. predmet i sredstvo izvršenja krivicnog dela. motivi. stadijum izvršenja i sl.1. kako bi se pojedinacno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. Najpoznatiji su Atlas.) i cinjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike.). Zbog toga je neposredno posmatranje pogodnije za prikupljanje cinjenica o krivicnim delima koja . Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje cinjenica koje se ticu predmeta istraživanja. Na ovaj nacin po pravilu se prikupljaju dve vrste cinjenica i to: cinjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivicnog dela. samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišcenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka. kodiranje i sl. 2. odnosno prisustvo trecih lica smatra se opasnošcu od otkrivanja i krivicnog gonjenja. S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivicnom gonjenju i kažnjavanju ona se najcešce i dešava na skrovitom mestu.

dok je Poljak Capov (Czestaw Czapow) koristio posmatranje sa ucestvovanjem pri proucavanju huliganstva u Poljskoj. korišcenjem podataka iz policijskih dosijea. pa ih nije celishodno veštacki izazivati. sudskih predmeta. inace zakonom dozvoljenih i cak korisnih delatnosti (npr. sudije. zatvorsko osoblje). ekološka krivicna dela). javni tužioci. ona se može koristiti u prikupljanju cinjenica o svim krivicnim delima. Pri ovome se treba cuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošcu kada posmatrac podleže krivicnoj odgovornosti kao i clanovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja. 2. nepreduzimanje mera zaštite na radu. Eksperiment Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštacki izazvanoj pojavi. zatvorskih dosijea. dnevne štampe. za razliku od neposrednog posmatranja. Tako je. džepne krade. dnevnika i memoara delinkvenata. delinkventa i žrtvu. Putem ovog posmatranja cinjenice se prikupljaju tako što istraživac nije samo pasivni posmatrac pojave vec u njoj i aktivno ucestvuje. To je cesto korišcena tehnika prikupljanja cinjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slucajeva.67 Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa ucestvovanjem.su više situacionog karaktera. Thracher) ucestvovao u jednom cikaškom podzemnom gangu. s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav nacin. što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proucavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. kao i za prikupljanje cinjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija.68 Posredno posmatranje predstavlja opažanje cinjenica koje se odnose na kriminalno ponašanje. njen osnovni nedostatak je mogucnost postojanja netacnosti (namernih ili slucajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja. Njegova primena u kriminologiji je mala. M. krade u samouslugama).2. odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih. koja se vrše na javnim mestima (npr. Takode. na primer. saobracajna krivicna dela. americki istraživac Trešer (F. U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi . Medutim. što istraživacu nalaže opreznost i kriticki odnos. Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo.

Sociometrijska metoda psiho-drame i socio-drame koristi se za utvrdivanje neprilagodenosti pojedinaca u grupi. eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. izolovanih. pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoc otvorenih. brižljivo struktuirane grupe (6-10 ucesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua. Fokus grupe U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe.dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna. npr. odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obicno se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. polustruktuiranih pitanja. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja. incest ili zloupotreba droga. odnosno kombinaciju posmatranja sa ucestvovanjem i produbljenog intervjua. putem Interneta.69 Kriminologija 59 Ipak. Koriste se i on line. 2. posebno kada su u pitanju osetljive teme.3. Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa . Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih. faktora delinkventnog ponašanja. eksperiment je pogodniji za penološka nego za cisto kriminološka istraživanja.70 3. Fokus grupe su male. Njima se ispituju odredene teme i pojedinacne ideje i mišljenja. Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. naime. U penološkoj oblasti. Najcešce navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponašanje.

ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. izvora podataka. proucavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajedinickim obeležjem).71 U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1. Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije. One su dakle zasnovane na korišcenju statistickih metoda. Medutim i pored tih mera opreza. vec na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavljivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. klinicki metod. "follow-up” studije osudenog lica posle izlaska iz zatvora.produbljeno ispitivanje licnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivicnog dela. 1. Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o vecem broju pojedinacnih slucajeva i da se iz njih izvuku odredeni procenti i korelacije. rezultati dobijeni primenom ove tehnike ostaju problematicni jer se ispitivanjem obuhvataju samo lica u zatvorima ili osudena lica koja ne reprezentuju dovoljno sve delinkvente. Pri tome treba voditi racuna da uzorak bude dovoljno reprezentativan i da se dobijeni rezultati uporede sa kontrolnom grupom nedelinkvenata ili sa delinkventima koji pripadaju Glava DRUGA – Metode kriminologije 60 nekoj drugoj kategoriji.73 3. a potom i za poredenje dobijenih rezultata.delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica. kao i etnografski metod – kombinacija raznih. odnosno viktimizacije kao individualne pojave. U osnovi se radi o klinickom ispitivanju: medicinskom. bilo preko zatvorskih dosijea ili krivicnih predmeta.72 2. Kriminalne biografije omogucavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa . s tim što u odredenoj meri neke od njih imaju klinicke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja. psihološkom. Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života. Sistematska opservacija delinkvenata . bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu). patološkom. Ankete kojima se ispituje odredeni aspekt kriminalnog ponašanja na odredenom uzorku delinkvenata. pre svega kvalitativnih.

Klinicki metod. gde oznacava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan dogadaj u životu. osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reci). Skupe su. dnevnicima. upoznaje se sa njegovim rukopisima. sudskih i sl.74 Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte. 2. No. "Follow up” studije omogucavaju da se prati život osudenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne. ali su one problematicne iz razloga što se ne može sa sigurnošcu utvrditi veza izmedu režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori. Termin kohorta je uzet iz demografije.i njegovog ponašanja. Istraživac se licno srece sa delinkventom. a vrednost im je problematicna jer se zasnivaju na arhivskim. pa tako na sebi nose pecat svih njihovih nedostataka. a koja nisu uvek pouzdana. kao što su rodenje ili stupanje u brak. U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba cije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajednickim elementom vezanim za odredeni vremenski period: npr. rodenje (generacija). Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata. Proucavanje po kohortama. Drugim recima. dakle sekundarnim ("iz druge ruke") podacima. Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata. Osim toga. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio . Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematicna zbog svedocenja na kojima se zasniva. Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih. ove arhive nisu uvek dostupne istraživacu.) koje sakuplja istraživac. 3. uprkos svim teškocama i nedostacima ova istraživacka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu. ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije. Klinicki metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici.75 4.

77 S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji.nivo delinkventa. psihicka. a na drugoj. Zbog otkrivanja razlicitih dinamizama delovanja uzrocnih faktora u razlicitim slucajevima ovaj metod se još naziva i dinamickim metodom. Ovaj metod naziva se „klinicki” jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je slican medicinskom u svim fazama ispitivanja. koje vrši klinicar po klinickom kriterijumu i na osnovu sopstvenog klinickog iskustva. za prognozu buduceg ponašanja delinkventa. za klinicki metod se cesto kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod. Klinicki metod se sastoji iz sledecih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje.to je. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji. sprovodenje samog tretmana. prognoza buduceg ponašanja delinkventa i odredivanje tretmana na osnovu utvrdene kriminološke dijagnoze. drugi Kriminologija 61 nivo . Na jednoj strani je. ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajuceg tretmana.76 Klinicki metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom odredene biološke i psihicke konstitucionalnosti i koja vec po svome karakteru podrazumeva primenu klinicko-medicinskih metoda. Uz njegovu pomoc prikupljaju se i interpretiraju cinjenice koje se odnose na delinkventa . utvrdivanje kriminološke dijagnoze. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima. a time i za . pravilu nivoa interpretacije. dakle. Klinicki metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzrocnih faktora koji deluju na svaki pojedini slucaj razlicitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetickog kompleksa" koji se postiže klinickim putem. Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja. dakle. patološka i socijalna. Njegovom primenom istražuju se sve strane licnosti delinkventa: biološka.na licnost delinkventa kojeg ispituje klinickim putem. Klinicki metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog znacaja biološkim. Di Tulio je kod klinickog istraživanja ukazao na znacaj ispitivanja uzroka ponašanja delinkventa na osnovu integralnog samostalnog psihickog proucavanja licnosti.

Za prikupljanje podataka ove vrste prevashodno se koristi tehnika posrednog posmatranja koje se vrši putem analize sudskih dosijea. Najznacajnije prednosti kvalitativnih metoda obuhvataju: dolaženje do produbljenih znanja na kojima se grade teorijski modeli. odnosno licnosti delinkventa. njenom prethodnom odnosu sa delinkventom kao i o njenom ponašanju pre i u toku izvršenja krivicnog dela. cinjenica da su posebno pogodni za istraživanje u savremenim uslovima brzih društvenih promena. a nove još nisu stvorene. odnosno ponašanju. odnosno postavljaju temelji novih teorija (eng. kao i u drugim društvenima naukama. upotreba kvalitativnih metoda se povecava od šezdesetih godina 20. omogucava samo kvantitativan pristup nekim standardnim aspektima kriminalnog ponašanja. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji. U manjoj meri one omogucavaju i pristup podacima o pretkriminalnoj i kriminalnoj situaciji. kada stare teorije i kategorije postaju neupotrebljive. dakle ne kao osnovni ili cak i jedini kriminološki metod. Postojece tehnike prikupljanja podataka o delinkventu prilicno su razvijene u savremenoj kriminologiji. Prednosti i nedostaci upotrebe kvalitativnih metoda u kriminologiji U kriminologiji. veka i u dobroj meri se vezuje za proGlava DRUGA – Metode kriminologije 62 menu od pozitivizma ka kritickoj kriminologiji. kao i da su jeftiniji od kvantitativnih metoda. 4. buduci da obuhvata masu slucajeva. Primena kvalitativnih metoda ima i prednosti i mane. Zbog toga je ovaj metod od posebnog znacaja za dobijanje saznanja o licnosti . vremenu i mestu izvršenja krivicnog dela kao i o licnosti žrtve. kako zagovaraju pristalice biološke. ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. nacinu. grounded theory). Prikupljanje podataka o žrtvi u novije vreme vrši se još uspešnije putem anketa o viktimizaciji. koja.odredivanje adekvatne krivicne sankcije i tretmana delinkventa. koje ne samo da doprinose boljem upoznavanju sa kriminalitetom kao masovnom pojavom. Svojim sveobuhvatnim i kvalitativnim pristupom metod proucavanja individualnih slucajeva nadoknaduje nedostatke statistike. vec su oznacile i veliki napredak na planu proucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. Na ovaj nacin prikupljaju se podaci o karakteristikama prekriminalne situacije.

kako istice Harding. 1. ignorišuci specificnosti. odnosno tip delinkventa ciji pripadnici su ispitivani. za razliku od kvantitativnog metoda.78 VII FEMINISTICKA KRITIKA I KRIMINOLOŠKO ISTRAŽIVANJE Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja. isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. Kriminologija . Feministicka kritika epistemologije Feministicka epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. Najpre. Njegovi nedostaci prvenstveno proisticu iz same njegove ogranicenosti na proucavanje pojedinacnih sluacajeva kriminalnog ponašanja. odnosno njihova generalizacija je ogranicena na grupe. kritici epistemologije. odnosno grupa delinkvenata.79 feministicki empiricizam. koja su neophodna za izricanje adekvatne krivicne sankcije. Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. ovaj metod ima i nedostataka. kvalitativni metod nije sistematizovan i uglavnom je još prepušten inteligenciji i licnom iskustvu istraživaca i zahteva dosta vremena. To su. iako u osnovi metod fundamentalnog kriminološkog istraživanja. Na drugoj strani. šire zasnovanoj. kao i za odgovarajucu individualizaciju u izvršenju kazne lišenja slobode. Iako su. ima i važan aplikativni aspekt. izucavanjem pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja otkrivaju se samo njegovi neposredni uzroci. feminizam gledišta (standpoint feminism) i postmodernisticki feminizam. feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja vec su ih nesporno i obogatile. Najzad. Takode. dok se do saznanja o kriminalitetu kao društvenoj pojavi može doci samo primenom kvantitativnih metoda.delinkventa i o delinkventnoj situaciji. za njenu pravilnu individualizaciju. saznanja do kojih se njenom primenom dolazi ne mogu se generalizovati. Stoga ovaj metod. dakle metoda koji se zasnivaju na proucavanju velikog broja slucajeva kriminalnog ponašanja. narocito poslednje dve etape. uglavnom zasnovane na vec postojecoj. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca.

Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potcinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast (Hanmer i Saunders. Naravno. to ne znaci da one nisu ništa menjale na planu metodologije. Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo. 1981).82 S obzirom na to da standpointisam nije zainteresovan za . nasilje u braku) iz njihovih iskustava. poput onih koje je sprovela Karlen (Carlen)80 u zatvorima. odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski iskljucivala žene i njihove interese. Pogled potcinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima. 1984. predstavljaju svojevrstan doprinos razvoju primene kvalitativnih metoda u kriminologiji. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam. Feministicki empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola. one su postavile pitanje odnosa moci izmedu istraživaca i istraživanih. U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukacevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potcinjenih jeste bolji kljuc razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slucaj sa teorijom i interpretacijom onih koji vladaju. istraživanja. zalagale se za prevazilaženje odnosa subjekt-objekt i za aktivnije ukljucivanje žena iz istraživackog uzorka u samo istraživanje. Binney i dr. Ovo poslednje je reinterpretirano kao patrijarhalna laž.81 Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje. pri cemu to ne znaci da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika. s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojecih metoda skine veo predrasuda.. Tako su pristalice feministickog empiricizma smatrale da postojeci metodi mogu biti zadržani kada su jednom predrasude uklonjene.63 Feministicki empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. U kriminološkim istraživanjima feministicki empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca. Naprotiv. Takode.

odnosno za analizu uticaja moci na oblikovanje istine. vec se radije okrece "potcinjenom saznanju koje prica razlicite price i ima razlicite specificnosti"85 Za postmodernizam su slike i predstave o nama naša stvarnost. o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doci do izražaja i rasna. Sine qua non metod postmodernizma je. obicaja. kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. Medutim. naime.86 Dekonstrukcijom jezika. okrece se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici Glava DRUGA – Metode kriminologije 64 krivicno-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. Bertrand predlaže primenu ovog metoda . klasna i svaka druga specificnost. Feministicki postmodernizam nije sinteza feministickog empiricizma i feminizma gledišta i on ne pokušava da razreši probleme koje postavljaju druga stanovišta. feministicki postmodernizam se zalaže za dekonstrukciju istine. kako kaže Fleks (Flax). da bi on bio zaista upotrebljen na najbolji nacin. Medutim. Za razliku od feminizma gledišta. dakle. odnosno tretman. On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena. dekonstrukcija. žena srednje klase i Anglo-Saksonki.84 odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje razlicitosti". neophodno je pažljivo odabrati kljucne društvene konstrukcije na koje ce biti primenjen. u tom smislu. Radi se.87 ma koliko ovaj metod bio sam po sebi koristan. Kriminološko istraživanje. koji je težio rekonstrukciji istine u smislu uspostavljanja feministicke istine.83 Feministicki postmodernizam. za razliku od feminizma gledišta. "On polazi sa drugog mesta i krece se u drugim pravcima". ogoljuju se odnosi moci koji stoje iza njih. slika.istraživanja koja se odnose na muškarce. kako istice Bertrand. pojava i dr. Tako. potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti. Postmodernisticka epistemologija. on je kritikovan da je jednu jednostranost zamenio drugom.

moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. family violence) društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. teorija i jezika. 2. posebno. odnosno etiketa. Možda su. kao centralnu jer ona predstavlja izvor svih oblika kontrole koja se vrši prema ženama i "krivicno delo". nužna je i dekonstrukcija pojmova pol. istraživacki postupak. odnosno odnosima moci. To je nužno znacilo i dekonstrukciju istorijskih cinjenica. i. polnost. konstruisani karakter dobrog i lošeg onako kako je sankcionisano od strane krivicnih zakona. odnos izmedu istraživaca i istraživanog. kako dobro primecuje Bertrand. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika izmedu muškaraca i žena (Brownmiller). Ipak. ."88 Primena postmodernisticke epistemologije na kriminološkom planu znacila je dekonstrukciju pojma krivicnog dela i kriminalizacije koji su shvaceni kao društvena konstrukcija. denaturalizaciju i deontologizaciju tih konstruisanih "stvarnosti". nelegitimnost mnogih krivicnih zakona. Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku (spouse abuse) i porodicno nasilje (domestic violence.na dve kljucne konstrukcije: "ideju prirode". kao prethodnih društvenim. kriminologija se mora osloniti na pomoc feministkinja. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i znacenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih znacenja. dekonstrukciju pojedinih krivicnih dela koja se vrše na štetu žena. "upravo teoreticarke feminizma najbolje pokazale "nerealnost" muške i ženske prirode. odnosno njihovih znacenja. Upravo da bi izvršila deesencijalizaciju. otkrivanje istorijata odnosa moci i potcinjenosti žene u odnosu na muškarca kao i cinjenice da zakoni i pravni sistem doprinose održavanju odnosa nejednakosti i dominacije. Pored toga. sociologa/sociološkinja prava i istoricara/istoricarki krivicno-pravnog sistema. Kriminološko istraživanje i feministicka metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata.

posebno nacina vodenja intervjua. Gelsthorpe.90 Medutim. zašto i kada" bi "o. Takode. smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek sociopoliticka analiza ucinila mogucim odredenje "kako. Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znaci prevashodno izbor koji ce omoguciti ispitivanje za koje se veruje da ce doprineti okoncanju potcinjenosti žene. dok kvantitativni metod ne može omoguciti dublje razumevanje ili osecanje za one koji se istražuju. oko nacina prikupljanja podataka. Njihova revidirana verzija kriterijuma "o. Prema Rainharc i Keler (Reinharz. ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda . U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima. Wise). kvantitativni metodi cesto ignorišu razlike medu polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora. dakle. Gelstorp i Moris (Cain. izrade istraživackih instrumenata i sl. Po njima je feministicki kriterijum zadovoljen samim tim što oni koji se istražuju postaju aktivni subjekti.89 Medutim. uglavnom je muškarac taj koji goni i osuduje ucinioce krivicnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru. neke autorke poput Kein (Cain). Keller). od strane i za" traži. Kein. Težnja ka tome da se žene ucine vidljivim dovela je do predloga da feministicko istraživanje mora biti "o. kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. Morris) spadaju u one feministicke autorke koje smatraju da muškarci ne mogu biti iskljuceni iz kriminološkog istraživanja. To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najcešci etiketirani kriminalac. Drugi važan elemenat feministickog istraživanja jeste istraživacki proces. Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feministickim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti. od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. samo da se uzme u obzir subjektivitet ispitivanih. od strane i za žene" (Stanley.odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. Kriminologija 65 što znaci da njegov znacaj treba da bude kako politicki tako i praktican.

Oni su pogodni pre svega za dolaženje do opštih podataka o ispitanicima.je moralno neopravdano". a ko one koje su zlostavljane. ocigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeduju dovoljno podataka o licnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživace. treba napustiti "mušku paradigmu" intervjuisanja (pa tako i muški pogled na društvenu realnost) u prilog pristupa koji priznaje subjektivitet istraživaca i Glava DRUGA – Metode kriminologije 66 istraživanog i koji iznosi na videlo cinjenicu da je pojam "objektivnog intervjua. Wise) "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživacke objekte . istraživacki instrumenti moraju biti takvi da dozvoljavaju ženama da same pricaju ili pišu o svojim iskustvima kako bi se moglo saznati šta nasilje za njih znaci.94 U tom smislu zagovornici feministicke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživac. intervjua lišenog predrasuda" zapravo mit. Kako piše Okli (Oakley). istovremeno oni moraju obezbediti i dolaženje do što tacnijih informacija o obimu i težini nasilja koje se vrši prema ženama u braku.92 Na primer. feministickom istraživanju najviše odgovara upotreba upitnika i skica za vodenje intervjua sa otvorenim pitanjima. Upravo stoga. Kako isticu Stenli i Vajz (Stanley.91 Ipak.mogu biti ispravljeni (npr. kako one definišu i doživljavaju fizicko nasilje i seksualno nasilje koje muškarci vrše prema njima. ako je rec o istraživanju nasilja u braku. dok je za dublje zadiranje u iskustva ispitivanih neophodna primena kvalitativnih metoda. Hunt). odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje (npr. uglavnom koriste za dobijanje podataka o sociodemografskim karakteristikama ispitanika. Eichler). Ali. kao i o tome ko su oni koji zlostavljaju.93 Feministicko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog. Konvencionalni nacin prikupljanja podataka putem intervjua takode je kritikovan s obzirom na to da tretira ispitanike kao objekte i tako narušava ženino subjektivno iskustvo koje ona ima kao žena i kao ljudsko bice uopšte. odnosno pitanja sa unapred datim odgovorima. dok se zatvorena pitanja. kao nosilac moci i prava na kontrolu. nadreden .

piše Aker (Acker). u identifikovanju ciljeva i bili ukljuceni u interpretaciju dobijenih rezultata. mora udovoljiti zahtevima narucioca projekta. ali se zalažu za uklanjanje eksploatatorskog odnosa prema istraživanom kao izvoru podataka. Pre svega. One smatraju da istraživac ne mora da namece istraživanom sopstvene definicije njegove stvarnosti. nastojanje da se prevazide tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja. on sa sobom nosi mnoge dileme i teškoce. što podrazumeva nužno da istraživanje bude od pocetka do kraja pod njegovom kontrolom. Uspostavljanje takvog odnosa u kome ce istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. "da svedemo na minimum tendenciju (koja . Light) su na primeru svog istraživanja pokazali kako su im osobe koje su bile subjekti/objekti njihovog istraživanja pomogle u izboru metoda. ipak je istraživac taj koji sprovodi istraživanje. Klajber i Lajt (Kleiber.96 Situacija može biti posebno komplikovana kada je žena istraživac. "Naša namera je". Demokratizacija istraživackog postupka može biti u praksi teško ostvarljiva. Uspostavljanje odnosa saradnje izmedu istraživaca i istraživanog na taj nacin obezbeduje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feministickog istraživanja. kao i u odredivanje nacina njihovog korišcenja radi menjanja postojece prakse. kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni. Takode. S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u tom cilju. a muškarac onaj koji se istražuje. Buduci svesne toga. koji je odgovoran za njega i na razne nacine i sam ima ogranicenu moc (na primer. On mora voditi racuna o tome da se njegovim istraživanjem dode do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja. mora voditi racuna o raspoloživim finansijskim sredstvima i sl. Naime.95 Medutim. postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje. feministkinje ne zahtevaju potpuno ukidanje hijerarhijskog odnosa izmedu istraživaca i istraživanog.istraživanom. ma koliko ovakav nacin istraživanja bio izazovan.). ali i kada su i istraživani i istraživac žene sa bitno drugacijim stavovima u pogledu ispitivane pojave i nacina interpretiranja dobijenih podataka.

Nekada istraživacice neposredno pomažu ženama iz ispitivanog uzorka tako što im obezbeduju kontakt sa advokatom ili skloništem za žene. Rad na životnim istorijama pretucenih žena koje su dolazile u tu kucu. a koji je podrazumevao aktivno ucešce samih žena. Publicitet koji je ovo istraživanje tako dobilo omogucio je kreiranje Autonomne ženske kuce za pomoc žrtvama porodicnog nasilja. važna karakteristika feministicke metodologije je i samosvest i samokriticnost u odnosu na istraživanje."97 Svako feministicko istraživanje ima akcioni karakter ali je to posebno došlo do izražaja kod istraživanja nasilja nad ženama u braku. U najboljem slucaju.98 Cilj feministickog istraživanja na taj nacin postaje menjanje onih koji se istražuju.postoji u svim istraživanjima) da se istraživani pretvara u objekat ispitivanja i manipulacije. kako kaže feministicka pesnikinja i pevacica Viliamson (Williamson) "onaj koji menja i koji se menja". 1984. Cilj istraživanja bio je davanje snage zlostavljanim ženama da razumeju i promene sopstvenu stvarnost. doveo je do podizanja njihove svesti u pogledu socioloških i istorijskih korena muškog nasilja. na primer. radeci na takvom istraživanju u Nemackoj. godine. Tako i istraživanje postaje deo procesa davanja moci (empowering) ženama kroz maksimiziranje dijaloga Kriminologija 67 izmedu istraživaca i istraživanog tako da oboje postaju. Nekada se u istraživanja ukljucuju lokalne grupe žena i one zajedno sa istraživacicama deluju kao grupa za podršku. Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je licno jeste politicko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog vec i za istraživaca. mi želimo da stvorimo uslove u kojima onaj ko je predmet istraživanja ulazi u istraživacki postupak kao aktivni subjekat. istraživaca i društvenog odgovora na nasilje prema ženama. . Mis (Mies) je. organizovala jednu manifestaciju na ulicama koja je privukla veliki broj ljudi koji su zatim bili intervjuisani u pogledu svog iskustva i stavova u vezi sa nasiljem u braku.99 Najzad. što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju.

prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. fundamentalna i primenjena istraživanja. na apstrakcijama koje su rezultat spekulacija koje nemaju veze sa životnim iskustvom. pa je posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. Kriminologija je. Takode. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. kako je to uobicajeno u tradicionalnoj kriminologiji. obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). naucno objašnjenje – objašnjenje dobijenih podataka u svetlu postojecih teorijskih znanja i istraživanja i znacaj za dalji razvoj teorije (pisanje istraživackog izveštaja). istraživaci ostaju ljudska bica sa svim svojim osecanjima. _ S obzirom na specificnost svog predmeta. korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. prikupljanje podataka. Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. priprema i obrada podataka. Glava DRUGA – Metode kriminologije 68 SAŽETAK _ U proucavanju svog predmeta kriminologija se. osim toga. Važno je istaci i to da je feministicko istraživanje zainteresovano za izgradnju teorije koja izrasta iz iskustva. delinkventu.100 Feministkinjeistraživacice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. _ Hronološki model empirijskog fundamentalnog istraživanja u kriminologiji odvija se kroz više etapa: posedovanje prethodnog znanja. _ Obeležja metoda koje koristi kriminologija su: prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje."Svidalo se to nama ili ne. probno istraživanje (ako je potrebno i moguce). nedostacima i raspoloženjima. A sve te stvari uticu na nacin na koji osecamo i razumemo ono što se dogada. . operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta). nema istraživackog metoda ni tehnike izvan istraživaca". kao i druge društvene nauke. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. a ne. kriminalitetu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. analiza i interpretacija podataka. korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. komparativni metod. stvorila sopstveni metodicki sistem.

Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. _ Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. odnos izmedu istraživaca i istraživanog. Ipak. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. Prvi naucnici koji Kriminologija 69 su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili su matematicari koji su koristili kriminalne statistike. pre svega sociologije. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih nauka. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU . Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui). _ Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja. ignorišuci razlike i specificnosti izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. istraživacki postupak. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. uporedenje i merenje. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta. _ Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prukupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. _ S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. odnosno straha od kriminaliteta. Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života a potom i za poredenje dobijenih rezultata. kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti._ Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem. Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske) tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata.

6. str. Šta je hipoteza? 9. 45. cit. (1979) Kriminologija. B.. R. str. J.: op. cit. Beograd: Savremena administracija. 99. V. R. 13 Milutinovic. Horvatic. cit. 68.int _ Federalni istražni Biro www. 68. Beograd: Naucna knjiga. Paris: Spes. J. Kako se odvija istraživanje na uzorku i koji je njegov znacaj? 8. (1960) La criminologie.: op. 24. str. Navedite izvore podataka u kriminologiji.. 23. M. (1988) Criminologie. M. Navedite osnovne karakteristike kriminološkog metoda. R. Kroz koje etape se odvija empirijsko istraživanje kriminaliteta? 6. Glava DRUGA – Metode kriminologije 70 7. M. prema Pecujlic . Nabrojte obavezne elemente istraživackog projekta. 8 Gassin. 6 Šešic. Ž. 7 Gassin. Objasnite znacaj kvalitativnih metoda u kriminologiji. str. cit. str. (1976) Metodologija društvenih nauka. str. 46 17 Laignel-Lavastine. (1950) Precis de criminologie. 4 Milutinovic. 5 Horvatic. Šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim? KLJUCNE RECI metod operacioni model kriminološki metod statistika kriminaliteta klinicki metod feministicka metodologija istraživacki projekat KORISNE INTERNET ADRESE _ Interpol www. 105-106. Paris: Biblioteque scientifique. Šta je metod? 2.. 107. (1987) Groupe de controle. J..: op...: op. Koje metode se primenjuju u kriminologiji? 13. Objasnite znacaj kvantitativnih metoda u kriminologiji.: op. cit.interpol. cit.: op. str. M. cit. Stanciu. str. str..gov _ Savezni pravosudni centar za statsticke podatke (The Federal Justice Statistics Resource Center) http://fjsrc. 14 Pinatel. 15. Koje je metode razvila kriminologija? 3. 12 Pinatel.. Nabrojte tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu. cit. 9 Pinatel. 18.: op. Opišite etape u razvoju feministicke epistemologije.1. 14-21.: op. 15 Gassin. 3 Gassin. 104. Ž. str. Koje su tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi? 16. str. 107.urban. 75. U kome znacenju se upotrebljava termin statistika kriminaliteta? 11. str. R. str. str. (1982) Metodologija društvenih nauka. J. cit. 1 2 ..: op. 107-108. 11 Pinatel. Koje su faze klinickog metoda? 17. Kako se vrši prikupljanje cinjenica u kriminologji? 10. str.: ibid. 14. 16 Milutinovic. R.fbi.org Kriminologija 71 NAPOMENE Lukic. str. Paris:Dalloz. R. 54. 43. Beograd: BIGZ. M.. str. 5.. 12. 10 Gassin. 4. cit.

R. 52 Stefani. 65-66.. Levasseur. cit. 41 Šešic.. dok su zavisne varijable one koje stoje desno i više udesno. str.: op. 189.str. 110. 181.. cit. R. 122. 29 Videti Šešic. 106. str. 43 O anketama sa žrtvama bice više reci u poglavlju o prikupljanju cinjenica o prikrivenom kriminalitetu. str.. Jambu-Merlin.. 3.: op. cit.y). cit.. cit. G. cit. R. cit. A. str. str. (1967) Metode istraživanja u pedagogiji. Npr. 69. M..: op.: op. 6. psihologiji i sociologiji. str.. G. cit... R. 61. M. Levasseur. Am.: op. Journal of Sociology..: op.: op. 159. B. D. cit. Za "y" se kaže da je odredena funkcija od "x". 40. str. 116. Beograd. 37 Milutinovic. 112-113. R. cit.: op. 177. R.: op. str. str. Karlsruhe: C. 61. str. G. str.: op. 65 51 Stefani.. cit.: op. str. u nizu varijabli pojmova: "ekonomija-politika-kultura". G.: op. M:. str.. Levasseur. M. 49..: op. str. dok je "kultura" zavisna u odnosu kako na "politiku" tako i na "ekonomiju". 69. M. B. 54 Stefani. (1991) “Functions of Crime: A Paradoxical process”.. cit. R.: op. op. str. cit. M. R. str. str. dužine i širine (P = x. G. 70. Jambu-Merlin R.. Warner . cit. Muller Juristiscer Verlag... R. 71. M.: op. cit. i dr. str. str. cit. G. 56 Gassin. Heidelberg. 112 18 Glava DRUGA – Metode kriminologije 72 Stefani..: op. U modelima kauzalnih spojeva varijabla uzrok je nezavisna a varijabla efekat je zavisna. 45 Milutinovic. R. 41. 2.: op. cit. 22 Gassin. Jambu-Merlin. Jambu-Merlin R. 28 Zajecaranovic.. cit.: op.: op. 42 Milutinovic... Šešic. V. 19 Gassin... str. G.. str. 120... B. što nije slucaj samo u teoriji nego i u praksi. str. cit. cit.: op.. cit. R. 58 Gassin. 118. . R. 157.. G. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. R. M. Vrednost zavisne varijable se menja u zavisnosti od vrednosti nezavisne varijable..: op.. str. (1976) Criminologie et science penitentiaire. str. str. "ekonomija" je nezavisna promenljiva u odnosu na "politiku" i na "kulturu".: op.: op. br.Good. 20 Pešic.. 87. G. Jambu-Merlin. Levasseur. 97.: op. npr. R. 55 Kaiser. (1969) Osnovi prakticne i istraživacke kriminološke metodologije. str. Moskva: Korideceskaja literatura.. G..: op.. 85. Skates. cit. 27 Gassin. G. 53 Gassin. (1982) Kriminologie. 105. Rijeka: O. cit. 25 Pešic. str.. 31 Gassin. D. (1991) “Uticaj razvoja socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje”. 21 Termin "varijabla" je u logiku i metodologiju prenet iz matematike i znaci "promenljiva". 36 Šešic. cit. 60 50 Videti Milutinovic. 59 Stefani. 70. 68. 40 Navedeno prema Milutinovic. cit. 35 Stefani. 23 Liska. cit.: op. K. 32 Radovanovic. cit. 60 Gassin. str. Beograd: Naucna knjiga. str. str.. B. 1-2. str. str. Paris: Dalloz. 1441 1464. str. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. "politika" je nezavisna u odnosu na "kulturu".. 87. 62.. 44 Milutinovic. 49 . U modelima s nizom varijabli nezavisne varijable su one koje stoje više levo ili ulevo. V. R. 52 33 Gassin. str. (1987) Osnove metodologije nauka. 47 Gassin. cit. 46 Navedeno prema Gassin.. Jambu-Merlin. str.: op. 60-61. str. str. Keršovani. 209. G. cit. 57 Gassin. B. U vremenski sredenim serijama svaka prethodna varijabla je nezavisna u odnosu na potonju. G.: op. cit. str. 60.. 34 Gassin. R. G. 69. F.: op. I u simbolickoj logici razlikuju se nezavisne varijable i zavisne varijable u raznim modelima i serijama složenih iskaza i to prema sledecim osnovnim pravilima: 1.: op. 38 Milutinovic. površina pravougaonika je funkcija dve nezavisno promenljive. 114. 80. str. Levasseur. B.: op. 48 Gassin.. Grupa autora (1988) Kriminologija. 30 Više o tome videti u Šešic. cit.. cit.. str.. R. : op. M. 110. cit. str. 39 Milutinovic. 24 Gassin. str. istraživacki projekat. R.: op. cit.: op.... 26 Navedeno prema Milutinovic. R. 89. Levasseur. cit.

str. M. str. P. 570. M.. M... 67 Primer za ovo videti u Nikolic-Ristanovic. 78 Gassin.: op. L. str..A Study in Social Controle.. cit. cit. cit. br. 91 Navedeno prema Gelsthorpe.: op.81-93 68 Navedeno prema Milutinovic. L. . C.. 75 Vidi Gassin. str. 4.. cit. 4. 51. 100 Navedeno prema Gelsthorpe.. 67. str. V. 90.. C. str. 64 Sellin. 95 Navedeno prema Gelsthorpe. 86 93 Navedeno prema Gelsthorpe. cit. JRKK. 70 Litoselliti . M. cit. str. 76 Navedeno prema Milutinovic. M. 65 Vidi Milutinovic.: op. 7. 63 Milutinovic. str. L. 91. cit. V. 98 Navedeno prema Lather . R. Women's Studies International Forum. 62 Cusson.. International Congress of Criminology. 91. 136-137. P. 54. str. str. str. Montreal: Fides. 8. "Feminist Methodologies in Criminology: a New Approach or Old Wine in New Bottles" u Feminist Perspectives in Criminology. Women's Studies International Forum. dinamici i strukturi kriminaliteta u pojedinim zemljama dolazi se uvidom u podatke iz nacionalne statisticke evidencije i. L. 74 Gassin. M. Mon Gabriel."The Transformative Experiance in Feminist Research" u Feminist Perspective in Criminology. str. London.: op. L. 77 Milutinovic. 88 Bertrand . uvidom u podatke dobijene anketama o viktimizaciji. str. 90-91. L. str. ukoliko postoje. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. cit. 84 Navedeno prema Bertrand... u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui. R. str. Th.. 82 Navedeno prema Smart. M. 428. L. 72 Gassin. str.: op. str.: op. cit. cit. 81 Bertrand. (1991) Deconstruction of "Truth" Epistemologie. 61 73 Glava treca FENOMENOLOGIJA KRIMINALITETA I OBIM.: op. 6.. cit.: op. C. R. 92 Gelsthorpe. A. navedeno prema Milutinovic. Law and Social Control. str.. str. JRKK. 2-7. 77. N. 54-55. 4. str. cit. cit.. 49. M. br. L. str..: op. et al (1983) "Objectivity and Truth: Problems in Doing Feminist Research". C. 79 Navedeno prema Smart. 96 Acker. 80 Carlen . International Feminist Conference on Women. 90 Navedno prema Gelsthorpe. str. s. L. M. str.: op. M. DINAMIKA I STRUKTURA KRIMINALITETA Do saznanja o obimu.. (1990) “Zašto kažnjavati”. M. cit. 16.: op. 69 Navedeno prema Milutinovic. R.. str. 57.: op... R. 81. 86 Bertrand.: op.. str.. London: Routledge and Kegan Paul.: op. cit. (2003) Using focus groups in research. 91. cit. u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui.: op.: op. 73 Gassin.. 140. (1983) Women's Imprisonment . 49. str. Budapest. 94 Navedeno prema Gelsthorpe. cit. str. 85 Smart. 97 Ibidem. str. Beograd: Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. 98. R. 425.Videti Nikolic-Ristanovic.: op. . str.: op. str. cit. (1990) "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions". 89 Navedeno prema Gelsthorpe. (1988)"Feminist Perspectives on Empowering Research Methodologies". Mrvic. s.: op.: op. A. 59. 93. cit. 135. 83 Smart. cit.: op. A.: op. (1988) “Prvi kontakt žrtve sa policijom: pomoc i podrška ili ponovna viktimizacija”. J. 82. 87 Ibidem. cit. cit.: op. 139. 71 Gassin.1.. s. 6. 135-136. 92. str. M. New York:Continuum. 66 O ispitivanju kao tehnici za prikupljanje kvantitativnih i kvalitativnih podataka o kriminalitetu videti napred u ovom odeljku. str.. (1990) "Strah od kriminaliteta u Beogradu". "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions". cit. A (1993) “Feminist Criticism: What it Has Done for Theory and Methodologie in General and What It Could Do for Criminology in Particular”. str. 14. 81. 99 Ibid.

dinamike i strukture kriminaliteta zasnovati na uporednoj analizi statistickih podataka i podataka dobijenih anketama o viktimizaciji. Obim i dinamika kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990 . odnosno kao pocetne informacije za dalje istraživanje. Uvek se treba pitati da li je pad ili porast kriminaliteta koji beleže statistike odraz realnog pada. optuženih i osudenih lica. 1. tj. ali isto tako i da posluži kao putokaz u pravilno služenje statistickim podacima u cilju saznavanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. veoma je važno da se. navedeni podaci ce biti korišceni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi. Podaci o obimu. rat). Uz to. godine u našoj zemlji i to samo za teritoriju Beograda. s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statistickih podataka o broju prijavljenih. Osim toga. Prilikom analize obima. vec ce izneti podaci o ukupnosti kriminalnog ponašanja u Srbiji biti manje ili više ilustrativni. bice dati i podaci prve i jedine ankete o viktimizacije koja je radena 1996. Posebno treba imati u vidu vece društvene potrese (na primer.Prilikom interpretacije i analize ovih podataka trebalo bi se podsetiti onoga što je receno o nedostacima statistike i relativnoj pouzdanosti podataka koje ona daje o kriminalitetu. treba imati na umu i nedostatke tehnika koje se koriste za saznavanje tamne brojke kriminaliteta. prvenstveno kao sasvim opšte i grube pokazatelje dinamike i strukture te pojave.2005. postojece podatke o kriminalitetu kao masovnoj društvenoj pojavi treba koristiti oprezno. 74 U ovom udžbeniku mi se necemo baviti detaljnom analizom statistickih podataka. dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osudenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog . prilikom interpretacije statistickih podataka o dinamici kriminaliteta i promenama u njegovoj strukturi. strukture i dinamike kriminaliteta u našoj zemlji. trebalo bi analizu obima. promene u kaznenoj politici i/ili izmene krivicnog zakonodavsta (kriminalizacija i dekriminalizacija). odnosno porasta kriminaliteta ili je u pitanju smanjena ili povecana efikasnost organa krivicnog gonjenja. vodi racuna o celokupnom društvenom kontekstu u kojem su se desile te promene. Upravo stoga. ilustracije i poredenja radi. Upravo stoga.1 Kad god je moguce. Takode. Njihovo iznošenje i analiza ima za cilj da pruži uvid u statisticke pokazatelje obima. posebno anketa o viktimizaciji kao najviše korišcene tehnike ove vrste.

do 1991. više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. drugo. Imajuci ovo u vidu. ne postoji redovno vodenje podataka o viktimizaciji. više nego inace. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini.krivicnih dela. U tabelama koje slede. posebno kada. navedeni su podaci za Srbiju bez Kosova. Prva promena desila se 1991. godine. od 1999. 1 . To je od dvostruke važnosti: prvo. kao što je slucaj u našoj zemlji. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivicnog gonjenja je bila bitno smanjena. Najzad. Od 2003. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. Naime. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije.Lica prijavljena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 106601 100 4473 100 102128 100 1991 104768 98 3728 83 101040 99 1992 118327 111 4887 109 113440 111 1993 156509 147 6316 141 150193 147 1994 140776 132 5012 112 135764 133 1995 118069 111 4514 101 113555 111 1996 115508 108 4454 100 111054 109 1997 110437 104 4590 103 105847 104 1998 103978 98 3773 84 100205 98 1999 87307 82 2942 66 84365 83 2000 87601 82 3458 77 84143 82 2001 97071 91 3640 81 93431 91 2002 107312 101 3251 73 104061 102 . nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države. u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. analizu obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih. 75 Tabela br. prema preovladujucem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. Od 1991. godine. Prilikom tumacenja podataka o obimu.

Trendovi su bili identicni i za maloletna i za punoletna lica. 2 . godina. godini jedino u 2002. koji je ocigledno u funkciji kretanja . godina. godini. Kao što se iz tabele vidi. kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. a zatim. pocev od 1994. godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica. da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. on je u porastu do 1994. Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti.2003 98148 92 2415 54 95733 94 2004 91573 86 3120 70 88453 87 2005 103481 97 2945 66 100536 98 Podaci prezentirani u Tabeli br.Lica osudena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. Procenat prijavljenih maloletnih ucinilaca porastao je u istom periodu za 41%. Najveci porast zabeležen je 1993. godine. 76 Tabela br. Tendencija pada bila je konstantna do 2001. u poredenju sa periodom 19911997. godine kada je prijavljeno 47% više ucinilaca krivicnih dela nego u toku 1990. Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997. tj. Ukupan broj osudenih lica. godine. uz manje oscilacije. Tokom 2005. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. bio iznad broja prijavljenih u 1990. godine broj prijavljenih lica ponovo je poceo da raste. kako ukupno tako i punoletnih. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. opada. i 2002. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 39864 100 2709 100 37155 100 1991 33444 84 2099 77 31345 84 1992 28791 72 2713 100 26078 70 1993 34138 86 3345 123 30793 83 1994 34440 86 3434 127 31006 83 1995 36823 92 3023 112 33800 91 1996 36582 92 2257 83 34325 92 1997 38540 97 2361 87 36179 97 1998 42403 106 2692 99 39711 107 1999 36297 91 2330 86 33967 91 2000 34223 86 2274 84 31949 86 2001 35566 89 2398 89 33168 89 2002 35997 90 2322 86 33675 91 2003 35097 88 2080 77 33017 89 2004 36222 91 1983 73 34239 92 2005 39135 98 2234 82 36901 99 Podaci o broju osudenih lica daju nešto drugaciju sliku kriminaliteta nego što je to slucaj sa podacima o broju prijavljenih lica. godine. a onda ponovo poceo da opada. godine. godine broj prijavljenih lica. godine. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993. rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. Uoceni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivicnih dela u periodu nakon 1997. U ovom periodu.

do 1992. uz kratke periode stagnacije. Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnih dela i uzrastu Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. cak 85. godine ukupni broj osudenih lica i broj punoletnih osudenih naizmenicno opada i raste.4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivicnog dela u periodu 1991-1996. 3 77 2. Prema podacima ovog istraživanja. U isto vreme broj osudenih lica je u 1993. godine. godini bio skoro udvostrucen. na visok nivo kriminaliteta u Srbiji ukazuju i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996. Takode. godini opao za 31% u poredenju sa 1984. da bi 1993. Osim toga. godine. Prilikom fenomenološke analize. Nakon 1998. povecavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu. na primer. . godini po svoj prilici jeste posledica povecane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta. a imajuci u vidu i druge pokazatelje2 koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivicnog gonjenja. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminaliteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statistickim podacima o prijavljenim licima. pri cemu je 40% viktimizirano 1995. broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. godine. zatim. godine sprovedena u Beogradu. Te godine se uocava najveci porast broja osudenih lica. odnosno nedostižni organima gonjenja.preovladujuceg broja osudenih punoletnih lica. godina. Ako se zna da se pocetkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivicnih dela koji su ostali nepoznati.. starosti i polu. opada od 1990. postepeno raste do 1998. Najzad. porast broja osudenih lica u 1998. Tako. moguce je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta. godinom. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990. godine. do 1993.

1 93. 3 .4 .9 4.5 29 0.7 1. po grupama srodnih krivicnih dela obuhvacenih pojedinim glavama u okviru Krivicnog zakonika.5 127 4.369 0.4 5314 6.6 7363 8.67 0.5 6.1 0 100 protiv života i tela 6158 6.9 0.7 374 12.4 95..3 1.2 protiv braka i porodice 2450 2.Struktura prijavljenih lica u Srbiji prema krivicnom delu i uzrastu – 2004.641 0.1 6775 7.1065 1.1 0 100 ostala krivicna dela 5450 6.9 99.9 472 0.4 0 100 protiv polne slobode 501 0.5356 6. krivicna dela ukupno % maloletna lica % % punoletna lica raspo maloletna dela % punoletna protiv ustavnog uredenja i bezbednosti 67 0.6 5255 5.2 .2450 2.7 95.7 0 100 protiv javnog reda i pravnog saobracaja 7475 8.5 1043 1..4 96..7 150 4.5 98.8 94.6 protiv privrede 5304 5.5 ukupno 91573 100 3120 100 88453 100 3.5 2128 68.8 0 100 protiv zdravlja ljudi 3407 3.2 protiv pravosuda 641 0.5 protiv službene dužnosti 5356 5.5 97.8 98.Tabela br.0 136 4.6 protiv casti i ugleda 369 0.3 protiv opšte sigurnosti 1065 1.2 112 3.9 protiv sloboda i prava 1058 1.7 . kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica. godini..0 5784 6.1 protiv imovine 45370 49. .2 1.8 49 1.0 2. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004.2 43242 48.4 98.7 ..8 3257 3.6 78 Tabela br..8 .1 .2 15 0.2 0 100 protiv bezbednosti javnog saobracaja 6902 7.7 4.5 5.

za punoletna lica karakteristicna su i krivicna dela protiv službene dužnosti. za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika). udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivicnih dela protiv života i tela (6.Dinamika strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u periodu 2000-2005. Takode.6%).5%. dok krivicna dela protiv života i tela dolaze tek na cetvrto mesto sa 6.4%.8%). licne krade (26.3%) i krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (7. Takode.4%).1). dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivicna dela protiv imovine nešto niži (4. posle krivicnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (8. Samim tim. Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji. krivicna dela 2000 indeks 2001 indeks 2002 . Kod maloletnih lica. za koja nema prijavljenih maloletnika. podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju da je udeo kriminaliteta maloletnika najveci kod kriminaliteta nasilja.1%) i kod krivicnih dela protiv polne slobode (5. 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata. Kod punoletnih lica.7%). i privrede. Godine 2004. dominiraju krivicna dela protiv imovine.8%). ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta. Takode. Ispitanici su najcešce navodili da su bili žrtve krada predmeta iz auta (30. godine na uzorku od 1094 ispitanika. koja je sprovedena u Beogradu 1996. krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (4. ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinacno. iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu.4 79 Tabela br. primetna je razlika izmedu maloletnika i punoletnih lica.1%) i krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (3. provalne krade (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%). Kada su u pitanju ostala krivicna dela. 4 .7%).8%). a znacajnije su zastupljena još samo krivicna dela protiv zdravlja ljudi (4.Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovladuju punoletna lica. krivicna dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%. Iz tabele se može videti i da su imovinska krivicna dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica. dok udeo prijavljenih maloletnika cini svega 3. Pored ovih krivicnih dela. oštecenja auta (19. Uocava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivicna dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica.

indeks 2003 indeks 2004 indeks 2005 indeks protiv života i tela 5174 100 5637 109 5425 105 5043 97 5784 112 5610 108 386 100 386 100 400 104 408 106 472 122 479 124 protiv polne slobode protiv braka i porodice 881 100 883 100 1372 156 1944 221 2450 278 2836 322 6896 100 5628 82 6047 88 5405 protiv privrede .

78 5255 76 4721 68 protiv imovine 48902 100 57152 117 64127 131 53704 110 43242 88 52411 107 961 100 998 104 1045 109 1139 119 1065 111 1131 118 6244 100 7398 118 7105 114 6435 103 6775 108 6654 107 4714 100 4744 101 6176 131 7234 153 protiv opšte sigurnosti protiv bezbednosti javnogsaobracaja protiv javnog reda i pravnog saobracaja .

Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005. godine. najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivicna dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvodenje nasilja u porodici kao posebnog krivicnog dela u naš Krivicni zakonik. osim za krivicna dela protiv privrede. trend je bio promenljiv – periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obrnuto. Promene možemo pratiti preko apsolutnih brojeva i indeksa. Iz tabele se mogu videti promene broja prijavljenih punoletnih lica za izabrane grupe krivicnih dela. ukljucujuci i krivicna dela protiv života i tela. Broj prijava za ovu grupu krivicnih dela je utrostrucen. Veliki porast zabeležen je i kod krivicnih dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja i kod krivicnih dela protiv službene dužnosti. Pri tome. u posmatranom periodu. Kod ostalih grupa krivicnih dela. Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivicnih dela najverovatnije je vecim delom povezan sa promenama zakona i politike krivicnog gonjenja. kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. godinu za sve grupe krivicnih dela. da bi nakon toga opadao. .7363 156 6957 148 3312 100 4640 140 5312 160 5535 167 5356 162 5253 159 protiv službene dužnosti Tabela br. a porast pocinje 2002. godini bio veci u odnosu na 2000. broj prijavljenih za krivicna dela protiv imovine je rastao do 2002. gde je zabeleženo opadanje. Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivicnih dela protiv polne slobode. godine. a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta. 4 pokazuje dinamiku strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u Srbiji u periodu 2000-2005. Pri tome. godine kada je i došlo do uvodenja krivicnog dela nasilje u porodici.

80 II STRUKTURA KRIMINALITETA PREMA POLU

Analize strukture kriminaliteta prema polu, kako u prošlosti tako i u savremenim državama, pokazuju da je ucešce žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od ucešca muškaraca. U ovom odeljku mi cemo se zadržati na izlaganju o strukturi kriminaliteta prema polu u našoj zemlji, dok ce o strukturi kriminaliteta prema polu u drugim zemljama biti reci u odeljku o rasprostranjenosti i karakteristikama kriminaliteta u svetu, ako i u odeljku o kriminalitetu žena. Tabela br. 5 - Struktura osudenih punoletnih lica prema polu u periodu 1999 2005.
godina pravnosnažnosti presude ukupno % index žene indeks muškarci indeks raspodela % žene muškarci 1999 33967 100 100 3047 100 30920 100 8.9% 91.1% 2000 31949 100 94 2789 92 29160 94 8.7% 91.3% 2001 33168 100 98 2740 90 30428 98 8.3% 91.7% 2002 33675 100 99 2860 94 30815 100 8.5% 91.5% 2003 33017 100 97 2853 94 30164 98 8.6% 91.4%

2004 34239 100 101 2973 98 31266 101 8.7% 91.3% 2005 36901 100 109 3293 108 33608 109 8.9% 91.1%

Podaci prikazani u Tabeli br. 5 ukazuju na razlicite trendove kretanja broja osudenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. do 2005. godine. Na jednoj strani, broj osudenih muškaraca je konstantno rastao, sa izuzetkom 2003. godine kada je došlo da manjeg pada. Na drugoj strani, broj osudenih žena je bio na slicnom, relativno stabilnom nivou sve do 2004. godine, kada pocinje da raste. Zanimljivo je da je broj osudenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. godine 2002. godine, a broj osudenih žena je taj broj dostigao, odnosno prekoracio tek 2005. godine. Tabela br. 5, takode, pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilicno stabilan iznosio je oko 8%, odnosno izmedu 8,3 i 8,9%.

81 III REGIONALNE KARAKTERISTIKE KRIMINALITETA

Regionalne karakteristike kriminaliteta dolaze do izražaja u razlikama u pogledu rasprostranjenosti i tipova kriminaliteta koji se javljaju u pojedinim oblastima. Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno u svetu, po raznim podrucjima unutar iste zemlje, izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike5 kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta, ukoliko su raspoložive.

1. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu

Statistike kriminaliteta, kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne

društvene pojave, omogucavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama, vec i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno utvrdivanje njegove rasprostranjenosti u medunarodnim okvirima. Da bi taj cilj bio postignut, u, za kriminologe, idealnom svetu, sve zemlje bi trebalo da definišu krivicna dela i prikupljaju statisticke podatke na isti nacin.6 Nažalost, takva situacija niti postoji niti je verovatno da ce ikada postojati. Upravo stoga, poredenje kriminaliteta na medunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznacajnije razlike u pravnim rešenjima, u kaznenoj politici i u nacinu prikupljanja podataka. Osim toga, nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu, javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. Na primer, Staljin je 1933. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. Slicna situacija postojala je i u drugim istocnim zemljama. Usled toga je do nedavno bilo prakticno nemoguce izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istocnim zemljama. U cilju prevazilaženja teškoca na koje se nailazi u pokušaju poredenja nacionalnih statistika o kriminalitetu, došlo je do ustanovlajavanja medunarodnih statistika kriminaliteta. Od 1953. Interpol objavljuje svake dve godine medunarodnu statistiku kriminaliteta zasnovanu na podacima dobijenim od pojedinih zemalja. Medutim, s obzirom na to da nema jedinstvenu klasifikaciju krivicnih dela i ima niz drugih nedostataka, ni ova statistika ne omogucava validna poredenja na medunarodnom nivou. Slicno je i sa medunarodnom statistikom koju vode Ujedinjene Nacije i koja je zasnovana na izveštajima koje, opet na bazi nacionalnih statistika, svakih pet godina podnose eksperti iz zemalja-clanica UN. Jedina medunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti, ali je ona ogranicena okolnošcu da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu.7 Nedostaci medunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih

od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. Pada u oci pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje medu zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj. obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio americki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo slicniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slucaj. a broj zemalja ukljucenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje. Uoceno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivicnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivicnih dela.9 Medutim. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine.na statistikama utrli su put ideji o korišcenju podataka dobijenih putem medunarodnih istraživanja viktimizacije. Pri tome. izvršena prva medunarodna anketa 82 o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja. ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. Tako je 1989. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet. da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja poceo da opada. poput Japana. poput Danske i Finske. Na primer.10 . gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veci broj krivicnih dela nasilja i znacajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slucaj sa razvijenim zemljama u Evropi. Pocetak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u vecini zemalja Zapadne i Istocne Evrope.8 Uopšteno posmatrano. nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama. kao i u SAD. No. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan. a danas su pri vrhu u pogledu stope ulicnog kriminaliteta. Takode. porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje. Izrael i skandinavske zemlje. Švajcarska. Slicno. ali medu njima postoje i velike razlike. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama. obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok.

Prema podacima za 1987. došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%.U odnosu na osamdesete godine. Sa izuzetkom SAD.14 Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog. veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja.11 Nakon 1991. rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji (National Crime Victimization Survey). i 83 drugih teških nasilnih krivicnih dela. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna. SAD vec duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava. Naime. a stopa imovinskih krivicnih dela za 22. što je daleko premašivalo prosecan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije (1%). . stopa ubistava u SAD je bila više nego cetiri puta veca od stope ubistava u Irskoj. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu. pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20.3%. Takode.U Engleskoj je. godine stopa nasilnih krivicnih dela smanjila za 26. Ipak. Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada. pokazuju da od 1994. Takode. Medutim. na primer. ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada. i 1999. tako i nasilnog kriminaliteta. u poredenju sa drugim zemljama Zapada. Zanimljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broja registrovanih provalnih krada i krada automobila (nasuprot porastu krada iz automobila na nivou EU). do 2005. godine trend se menja i kriminalitet pocinje da opada.. na primer. godine stopa nasilnih krivicnih dela opada. godine došlo do naglog porasta kriminaliteta. podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984. i 1991. U periodu izmedu 1995. iako su SAD i dalje vodeca zemlja u pogledu broja ubistava. istovremeno je nasilnicki kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%). godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%.12 pri cemu je posebno uocen porast broja ubistava i razbojništava13. imovinski kriminalitetet i dalje cini najveci deo kriminaliteta (preko 40%). kao i u drugim zemljama.9%. u Engleskoj i Velsu. zvanicna statistika (the Federal Bureau of Investigation's Uniform Crime Reports) pokazuje da se u periodu od 1996. tokom 1990. posebno krada automobila. Ipak.

Posebno je zanimljivo da je ulicni kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD. Nije bilo znacajnih promena u stopi seksualnog nasilja. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja. Rezultati ankete o viktimizaciji. fizickog nasilja i krade motornih vozila.20 84 Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalistickim zemljama kao ozbiljna . Ne treba.4%. bilo viktimizirano jednom ili više puta u dvanaestomesecnom periodu koji je prethodio ispitivanju. stopa imovinskih krivicnih dela nastavlja da opada. razbojništva. godine dostigao 24. dok je nivo nasilnih krivicnih dela sa teškim posledicama i dalje visok.19 Medutim. posebno vezano za droge i trgovinu ljudima.dostižuci u 2005. Tako je u Engleskoj u 1997. za kriminalitet u zapadnim zemljama je karakteristican porast maloletnicke delinkvencije. Isto tako.18 U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960. sprovedene 2004. godini od ukupnog broja opomenutih i osudenih lica bilo 17% žena.17 Iako je uticaj društvenih nejednakosti i raspoloživosti materijalnih dobara na vršenje krivicnih dela nesporan. zanemariti ni uticaj promena u statistickom evidentiranju kriminaliteta. godini najniži nivo ikada zabeležen. sve razlike u obimu kriminaliteta izmedu pojedinih zemalja i promene do kojih je došlo poslednjih decenija ne bi se mogle objasniti na taj nacin. organizovanog i profesionalnog kriminaliteta. pokazuju da je 28% Kanadana. saobracajne delinkvencije. kako istice Štefensmajer (Steffensmeier). uzrasta od 15 godina i starijih.15 Kriminalitet je opao i u Kanadi. da bi 1994. Ipak. godine na uzorku od 28 000 ispitanika. kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti. kao i terorizma. odnosno promene u nacinima reagovanja na kriminalitet. Pored socio-ekonomskih faktora. Ucešce žena je i dalje najvece kod lakših imovinskih krivicnih dela a nisko kod “muških” ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivicnih dela. medutim. Povecanje u stopi viktimizacije je zabeleženo za tri od osam vrsta krivicnih dela merenih ovim istraživanjem: krada licne imovine. na 22% 1990. ekonomskog kriminaliteta. na promene u stopi kriminaliteta i razlike medu zemljama mogu uticati i razlike. krada kucne imovine/iz domacinstva i vandalizam.16 Pored cinjenice da u njima dominiraju imovinska krivicna dela. posebno onih povezanih sa globalizacijom i ekspanzijom neoliberalne ekonomije.

Istovremeno je došlo do alarmantnog porasta broja prijavljenih krivicnih dela.5%. broj ekonomskih krivicnih dela. to nije rezultat kvaliteta društveno-ekonomskog sistema vec totalitarnog režima koji je bio na vlasti i koji je kontrolisao sve domene društvenog života pojedinaca.4%. na primer. dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1. drugi izvori saznanja o kriminalitetu u istocnim zemljama. davali su daleko pesimisticniju sliku. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28. Medutim. maloletnicka delinkvencija je u 1989. istocnog bloka dovele su do dve osnovne promene kada je u pitanju kriminalitet. ekonomski kriminalitet vezan za razvoj “sive ekonomije”. na 16. Udeo maloletnickog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu porastao je sa 10% u 1985. porastao za 31. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju.1%. U bivšem SSSR-u je. ako je zaista tako. Prema službenim podacima koje su davali državni organi. agresivni maloletnicki kriminalitet poznat kao “huliganizam” i državni kriminalitet. je opao. broj prijavljenih krivicnih dela 1989. u bivšem SSSR-u je kriminalitet bio beznacajan u poredenju sa zapadnim zemljama i imao tendenciju daljeg opadanja. Kontradiktorne informacije o stanju kriminaliteta u ovim zemljama naveli su neke kriminologe.8% u odnosu na prethodnu 1988.2% u odnosu na 1988.22 Politicke promene koje su pocetkom devedesetih godina zahvatile zemlje tzv.3% u 1989. godini porasla za 21. pretežno povezanih sa funkcionisanjem “crnog” tržišta. Grupni i organizovani kriminalitet beleži znacajan porast. Krivicna dela protiv privatne imovine porasla su za 55. Te godine 85.3% izvršilaca krivicnih dela su bili muškarci a 14.23 Pri tome. broj . poput štampe i kriminoloških studija.7% žene.21 Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivicna dela vezana za zloupotrebe moci prilikom obavljanja politickih funkcija (pandan “kriminalitetu belog okovratnika” u zapadnim zemljama). Otklonjena je zabrana publikovanja statistickih podataka o kriminalitetu što je omogucilo uvid ne samo u sadašnje vec i u ranije stanje kriminaliteta. Takode. a krivicna dela protiv državne imovine za 34. poput Gassin-a na pretpostavku da nije nemoguce da se u njima vrši manje krivicnih dela ali da.7%.prepreka njegovom sagledavanju namece se cinjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom.

šverc.27 Posle toga.24 2. Prema nekim autorima. Istraživanja koja je vršio Guerry nisu otišla dalje od formulacije “termickog zakona kriminaliteta” prema kojem se krvni delikti najcešce vrše u toplim a krade u hladnim krajevima. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuju se i razlicite teritorijalne celine unutar pojedinih zemalja. jedan grad ili sudski okrug . pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona. Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja razlicitih socijalnih i kulturnih cinilaca. na primer. u Francuskoj su i dalje vršena istraživanja ove vrste.25 Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno. Na izvesnim podrucjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo. krivicna dela koja cine žene se po svojoj surovosti i opasnosti približavaju krivicnim delima izvršenim od strane muškaraca. Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlace mnoge izvršioce krivicnih dela sa drugih podrucja. politicka i slicna krivicna dela. krijumcarenje i trgovina ljudima. 85 krijumcarenje droge. ali su se ona uglavnom odnosila na jednu oblast.26 Nešto dalje u istraživanju unutrašnje geografije kriminaliteta otišao je Žoli (Joly) koji je ispitivao kriminalitet pojedinih departmana u Francuskoj. još od strane prvih kriminologa. Slicne analize vršili su i Ašafenburg (Aschaffenburg) i Sauer u nemackim pokrajinama imajuci u vidu razne tipove krivicnih dela. Feri je analizirao rasprostranjenost ubistava u razlicitim italijanskim provincijama. U njima narocito dolaze do izražaja carinska krivicna dela.krivicnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivicnih dela izvršenih od strane muškaraca. U kriminalitetu pogranicnih podrucja mogu doci do izražaja i slicnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i “kriminalnim srodstvom”. Jedno od takvih podrucja je. Podrucja koja se odlikuju vecom gustinom kriminaliteta nazivaju se “lošim” ili “kriminalnim podrucjima”.

i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava izmedu juga zemlje i drugih oblasti. Ona je.dok su prava komparativna istraživanja retkost. stopa ubistava na jugu je u 1989. izmedu ostalog. Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava razlicito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine.28 Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. takode. i uzevši departman kao jedinicu geografske analize. Neki autori. Jedno od takvih retkih istraživanja novijeg datuma jeste istraživanje koje je izvršila Lot (Leaute). i 1967.31 Takode. poput Volfgang i Ferakuti (Wolfganga i Ferracuti)29. Ljudi cesto provode vreme van svojih kuca. odnosno da se u tom pogledu osencavaju zone razlicitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kulturnih i drugih cinilaca u tim zonama. ustanovila departmanski profil svakog krivicnog dela i kriminalni profil svakog departmana. Lote je došla do zakljucka da distribucija kriminalnih profila departmana nije slucajna vec da postoji geografska pravilnost koja se sastoji u postojanju grupa departmana medusobno srodnih po svom kriminalnom profilu. Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinic. ostavljajuci svoju imovinu bez cuvara što stvara više prilika za vršenje krada. Regionalne razlike su. istraživanje 86 odnosa razvoja i kriminaliteta. visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti. odnosno normama koje dozvoljavaju da nasilje bude shvaceno kao prihvatljiv odgovor u odredenim situacijama. Konklin (Conklin)30 to dovodi u vezu sa ležernim nacinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. Na primer. U tom smislu ona je utvrdila postojanje razlicite distribucije prema departmanima za svaku vrstu krivicnog dela kao i postojanje razlika u “kriminalnom profilu” razlicitih departmana koje su izražene u procentualnom ucešcu svakog krivicnog dela ili vrste krivicnog dela u ukupnom kriminalitetu departmana. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i . bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje. bile objašnjavane “subkulturom nasilja”. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivicna dela tokom 1989. bila za 44% veca nego u svim ostalim regionima SAD. koristeci statisticke podatke za 1962.

Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa podrucja Beograda (Stari grad.34 Kako isticu Arcer (Archer) i Gartner. Vrnjacka Banja. poput povecanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza. Ljubovija. istraživanja pokazuju da nije bez znacaja ni tip urbanizacije.sociološka istraživanja u Beogradu. na primer. Bor. Boljevac. Majdanpek.. kulturnog) kao i mesta . Leskovac. Paracin. Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili vece razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i izmedu gradskih i seoskih sredina. pretpostavlja da su podaci koji ukazuju na postojanje regionalnih varijacija prihvatljivi kao validna mera stvarne distribucije kriminaliteta. Lajkovac. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim podrucjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije. što. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u vecini zapadnih zemalja.32 Razloge za razlicite regionalne karakteristike kriminaliteta treba utvrdivati u svetlu teorija o uzrocima kriminaliteta. Prokuplje. Velika Plana. Vladicin Han. Voždovac. Obrenovac. Od 114 opštima za koje su postojali raspoloživi podaci. Loznica. za veci nivo kriminaliteta nije toliko od znacaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog. Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986. cesto nije slucaj. Ljig. Negotin.33 3. Blace. Ivanjica. Mali Zvornik. mogu biti povezani sa vecim vršenjem krivicnih dela. Gornji Milanovac. Lebane. Despotovac.7%) visoku stopu kriminaliteta.godinu. To. trgovinskog. najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. Medutim. Savski venac. Osecina. Novi Pazar. Porast broja gradova ne vodi uvek povecanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi. Ražanj. nažalost. ukazalo je na neujednacen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije. Kuršumlija. 13 je imalo nisku a 35 (30. Koceljevo. medutim. To se objašnjava okolnošcu da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola vec se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje velicine. Lazarevac). Bogatic. Varvarin. koji se obicno vezuju za stvaranje velikih gradova. U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednaceno rasporeden. Trstenik i Cajetina. Mionica.Tako.

u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima odvija nocni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. na drugoj strani. Podaci Nacionalnog 87 istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988. 37 U urbanim podrucjima cešce se vrše i pronevere. 35 Tome treba dodati i znacajan uticaj socijalnih i ekonomskih razlika. ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima. a ne veca anonimnost kako se cesto smatra. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivicna dela cešce vrše u gradovima nego u prigradskim podrucjima.42 Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima . Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivicnih dela. Ti delovi grada se obicno nazivaju “kriminalnim podrucjima”.41 To su najcešce vece raskrsnice. a u prigradskim podrucjima cešce nego u seoskim. pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka odredenim delovima grada. Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literaturi nazivaju “ekološkim konstantama” koje ispoljavaju specificne karakteristike u pojedinim gradovima.39 Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. upravo struktura prilika za vršenje krivicnih dela ima odlucujuci znacaj za veci kriminalitet u gradskim podrucjima. na primer. Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije. i u Japanu i Švajcarskoj.40 4. mesta javnih priredbi i slicna mesta na kojima se okuplja veci broj ljudi i u kojima obicno nije dovoljno razvijena kontrola. Takode. Takode.36 Na ovaj nacin objašnjavaju se velike razlike u stopi kriminaliteta u SAD. Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama. prevare. odnosno na njegovu vecu ucestalost u selima nego u malim gradovima. anomije i osecanja društvene nepravde. uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veci od kriminaliteta maloletnika na selu. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipicno seosko krivicno delo38. koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova. na jednoj. trgovi. falsifikati i imovinska krivicna dela uopšte dok su za sela karakteristicnije paljevine. Kako istice Killias.

U nekim zemljama je planski sprecavan tzv. To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD vec i na istraživanja sprovedena u Kanadi. kriminalitet. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20. 8 i 9 u Paliluli. 18 u Starom gradu. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima. prema nekim istraživanjima. a te oblasti su najcešce u centru velikih gradova. da je najizraženiji u siromašnim cetvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji. 1 u Novom Beogradu. Pri tome. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. bivšem SSSR. Velikoj Britaniji. Prema tim istraživanjim. Venecueli. sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zakljucke. odnosno gradovima koji imaju veci broj poslovnih i trgovackih centara. oni su imali u vidu neke americke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. Ugandi. prenaseljenost. Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci. veka u vezi sa rasprostranjenošcu maloletnicke delinkvencije u Beogradu. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne . To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima.44 88 IV SEZONSKE I VREMENSKE VARIJACIJE KRIMINALITETA Pored razlika u prostornoj rasporedenosti. nezaposlenost. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti. tranzitni karakter. stopa kriminaliteta je obicno najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi.sproveli su Šou i Mekej (Shaw i McKay) dvadesetih godina 20. veka u Cikagu. 15 na Vracaru i 3 i 6 na Voždovcu. a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog podrucja.43 Posle istraživanja koje su Šou i Mekej sproveli u Cikagu. model koncentricnih zona u velikim gradovima. Istraživanje je pokazalo da najveci stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledece stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. razorene porodice i manjinske grupe. nedeljama.i u drugim zemljama. Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomerno rasporeden. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgradima.

Istraživanja pokazuju da se imovinska krivicna dela najcešce vrše u jesenjim i zimskim mesecima. žene cešce ubijaju u toku dana što se .49 Rasporedenost krivicnih dela u toku sedmice takode pokazuje izvesne tendencije. Krvni i seksualni delikti kao i krivicna dela protiv saobracaja izazvana alkoholom se cešce javljaju u dane vikenda.45 Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine. a krivicna dela protiv licnosti u letnjim i jesenjim mesecima. a najrede leti kada škola ne radi. Takode. na primer. muškarci cešce vrše ubistva i teške telesne povrede cije žrtve su muškarci u vecernjim i nocnim casovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola. tipicna nocna krivicna dela.48 Podaci o viktimizaciji za SAD u periodu 1973-1984 pokazuju da su krade manjih vrednosti (do 50$) bez kontakta sa žrtvom najcešce u septembru.47 Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugacije varijacije prema godišnjim dobima. može se reci da odredeni tipovi kriminaliteta pokazuju slicne tendencije u razlicitim zemljama. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve. Na drugoj strani. a najmanje u jesen. Kada su u pitanju krvni delikti. pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima. mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednaceni.pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela. na pocetku školske godine. silovanje i razbojništvo su. Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivicna dela prema ženama cešce vrše u dane u toku nedelje. a prema muškarcima u dane vikenda. Krada automobila. a najmanje u jesen. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u prolece.50 Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivicna dela vrše. Na primer. Do slicnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela KonstantinovicVilic. istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najcešce u prolece i leto.46 Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964.

90 SAŽETAK _ Prilikom tumacenja podataka o obimu. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena. To se može objasniti cinjenicom da krvne delikte prema 89 ženama najcešce vrše njihovi bracni drugovi. Najzad.53 a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta.objašnjava okolnošcu da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog clana porodice kao i okolnošcu da se takvi sukobi odigravaju u kucnom prostoru i u toku dana. Prva promena desila se 1991. One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima. Od 1991. od 1999. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije.52 Provalne krade u stanovima se cešce vrše u prepodnevnim casovima kada vlasnici nisu kod kuce. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. starosti i polu. godine. a rede nocu. posebno u popodnevnim casovima.51 Takode. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. rodaci i komšije i da se oni najcešce vrše u kucnom prostoru u kojem žene-domacice provode veci deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što ucinilac zna i koristi ne cekajuci da padne mrak. Naime. nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države. _ Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. Od 2003. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. do 1991. kada muškarci ubijaju ili telesno povreduju žene. oni to cešce cine u toku dana. Prilikom fenomenološke analize. _ Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem . njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih.godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. godine.

stat.stat.gov.54 .kriminaliteta u razlicitim zemljama. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1.htm _ Zavod za informatiku i statistiku http://www. ukoliko su raspoložive. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta. odnosno u svetu.yu/publikacije. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima. kriminalitet. _ Pored razlika u prostornoj rasporedenosti. Koje su karakteristike obima i strukture kriminaliteta u svetu? 6.rs/axd/god. izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja.ojp.rs/axd/istorija. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnog dela i uzrastu? 4. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela.bg. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema polu? 5.php 92 V TIPOLOGIJE KRIMINALITETA U kriminologiji postoje razlicite klasifikacije i tipologije kriminaliteta. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana.zis. prema nekim istraživanjima. 91 3. Na cemu treba zasnovati analizu obima.gov/bjs _ Statisticki godišnjak Srbije http://webrzs. nedeljama. Kako se posmatraju regionalne karakteristike kriminaliteta? 7. po raznim podrucjima unutar iste zemlje. dinamike i strukture kriminaliteta? 2. godina.gov. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti. Da li postoje izvesne pravilnosti u vremenskoj rasporedenosti javljanja pojedinih krivicnih dela? KLJUCNE RECI kriminalna fenomenologija struktura kriminaliteta obim kriminaliteta ekologija kriminaliteta dinamika kriminaliteta KORISNE INTERNET ADRESE _ Pravosudni biro za statistiku SAD (The Bureau of Justice Statistics) www. Navedite opisno neke od karakteristika obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005.gov. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima.usdoj. Klasifikovanje se u metodologiji definiše kao odredivanje mesta nekog pojma u sistemu pojmova ili kao sredivanje pojmova u nekom podrucju stvari ili prava.htm http://webrzs.

koji predstavlja karakteristiku sadržaja vrste ili pojedinacnog primerka. jer se može dogoditi da lakše krivicno delo ima teže posledice ili da lica koja izvrše “lako” krivicno delo spadaju u grupu recidivista ili opasnih profesionalnih kriminalaca. Navedeni kriterijumi osnovni su za pravne tipologije. ovi kriterijumi nisu dovoljni za dalju klasifikaciju sa stanovišta mikrokriminologije. Tipologije imaju za cilj da odrede u skupu jedinki odredene izdiferencirane tipove radi utvrdivanja pripadnosti jednog subjekta odredenom tipu. teške telesne povrede. imovina i sl. manje teža (krade. razgranicenju clanova deobe ili vrste roda i odredivanju roda kao najvišeg pojma. odredivanju jedinstvenih principa klasifikacije. saobracajna delinkvencija). lake telesne povrede.protivpravnost. pretnje. mesto i vreme izvršenja itd. . laka (sitne krade. Takode. lakša krivicna dela u saobracaju). osobina karakteristicnih za datu klasu predmeta ili pojava (princip deobe). Drugi kriterijumi za podelu i klasifikovanje su: priroda izvršenih krivicnih dela. zatim u potpunosti. Klasican kriminalitet obuhvata krivicna dela kojima se napadaju dobra i vrednosti koja se štite u svim društvenim sistemima (život i telo. krade sa obijanjem i provaljivanjem. Na osnovu klasifikacije stvaraju se odredene tipologije. falsifikovanja. Ovoj podeli se prigovara da nije dovoljno jasna i precizna. dostojanstvo licnosti i moral. društvena opasnost. Razlika izmedu navedenih grupa krivicnih dela je u kažnjavanju .Utvrdena pravila klasifikovanja sastoje se u jasnom odredivanju pojma odnosno predmeta koji se klasifikuje. Zbog toga se nalaze drugi kriterijumi za tipologije i klasifikacije. uvrede. predvidene su teže krivicne sankcije. koje su od znacaja u okviru makrokriminološkog proucavanja.za teža krivicna dela. dok noviji kriminalitet obuhvata inkriminacije nastale usled odredenog razvoja društvenih odnosa i promena u tim odnosima (privredni ili ekonomski kriminalitet. prevare). Prema kriterijumu težine i stepena društvene opasnosti krivicna dela se dele na: teška krivicna dela (na primer. ubistva. utaje ili prevare. karakter i vrsta zaštitnog objekta.). iscrpnosti i adekvatnosti klasifikovanja. klevete). postoji podela na klasican kriminalitet i noviji kriminalitet. silovanja. štetnost za pojedinca i društvo. Medutim. tako da u literaturi postoji veliki broj razlicitih podela po tipovima i grupama u okviru kriminaliteta. po kojima se svrstavaju u istu kategoriju negativnih društvenih pojava – kriminalitet. Sva krivicna dela imaju neke zajednicke elemente .

imovinski kriminalitet. Organizovani zlocin. 93 Od kriminoloških tipologija treba pomenuti Pinatelovu tipologiju prema kriterijumu preovladujucih motiva prilikom vršenja krivicnih dela. pretnje ili zloupotrebu moci prema drugom licu. recidivizam i kriminalitet žena. kršenje zakona o kompanijama i sl. korupcija. odnosi se na razlikovanje zlocina sa žrtvama i zlocina bez žrtve. Kriminalitet nasilja Veliki broj krivicnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. o njemu najviše znamo i njega se najviše plašimo. istina malo prihvacena. u izlivu besa).55 Sa obicnim (konvencionalnim) kriminalitetom se najcešce srecemo. trgovina drogom). politicka delinkvencija. privredni (ekonomski) kriminalitet. recidivizam. c) “zlocin belih okovratnika” ciji su izvršioci pripadnici viših društvenih slojeva (utaja poreza.58 . bez kontrole. mobing). pomešan sa altruizmom i ideološkim razlozima)56 i organizovani zlocin. korupcija. organizovani kriminalitet. Pinatel razlikuje cetiri tipa zlocina: primitivni zlocin (nastaje iz trenutnog ispoljavanja kriminalne aktivnosti. prema Pinatelu. seksualna delinkvencija. saobracajna delinkvencija. Nasilje znaci upotrebu sile. profesionalni kriminalitet i maloletnicka delinkvecija. zlocini mržnje. odlikuje se voljom i namerom za vršenje krivicnih dela i manifestuje se kroz tri oblika: a) organizovan zlocin brutalnog i agresivnog karaktera (reket. koji obuhvata kriminalnu delatnost zlocinackih udruženja. zlocin iz pseudo opravdanih razloga (vrši se radi ostvarivanja “pravde” u oblasti javnih ili privatnih odnosa. Podelu kriminaliteta prema Milutinovicu moguce je izvršiti na sledece oblike kriminaliteta: privredni kriminalitet. profesionalni kriminalitet. nasilje na sportskim utakmicama. dok se o organizovanom kriminalietu. Jedna od tipologija. trgovina ljudima. kriminlitet proganjanja. „kriminalitet belog okovratnika”. 1.57 U ovom udžbeniku analizirani su sledeci tipovi kriminaliteta: kriminalitet nasilja (krvni delikti. koji se. zlocin iz koristi (kriminalna aktivnost se sagledava kao jedini moguci nacin zadovoljavanja licnog interesa). kod ove vrste zlocina postoji uvek manje ili više izražen motiv osvete. nasilje u porodici. maloletnicka delinkvencija. saobracajna delinkvencija. provala). politicki kriminalitet. podvodenje.). terorizam. b) ilegalne unosne aktivnosti kojima se dolazi do zarade korišcenjem tudih poroka (tajno držanje kockarnica.Slicna ovoj podeli je podela na obican (konvencionalni) i organizovani kriminalitet. raspolaže sa mnogo manje znanja i podataka.

povreduje ili ugrožava integritet licnosti. Ljudi sve cešce pribegavaju nasilju za rešenje medusobnih sporova i sukoba. otmice. te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. Sve te razlicite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u razlicitim varijantama i razlicitog intenziteta. odnosno primenom sile ili pretnje da ce se sila primeniti. psihickog. slobode odlucivanja i kretanja. Feministicka literatura i feministicka orijentacija u kriminologiji uticali su da porodicno. racionalno postavljen. ugrožavanja). Ovi oblici nasilja postojali su i ranije.Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivicnog dela ne postoji u krivicnim zakonima. deci. Lokalni. To su krivicna dela protiv života i tela (lišavanje života. izazivaju prave 94 eksplozije nasilja i agresije. daleko od društvenog saznanja. seksualnog) izvršeni u okviru porodice. Zahvaljujuci napretku tehnike. taoci). povrede tela. Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veci nego ranije. vec postoje krivicna dela kod kojih je nasilje elemenat bica krivicnog dela ili nacin njihovog izvršenja. nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju. najcešce kao deo politicke strategije). sredstvima fizicke ili psihicke prinude. Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje. braka i porodice (nasilje u porodici). licne sigurnosti.60 Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. Postoje i druge klasifikacije kriminaliteta nasilja prema kriterijumu oblika u . gradanski ratovi. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se.59 Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije. onda je sasvim jasno da moguci izgledi nasilja i agresije imaju fantasticne razmere. dostojanstva licnosti i morala. starim i nemocnim osobama. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene. seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. ali se smatralo da je primena nasilja prema clanovima porodice “porodicna stvar”. ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog ukljucivanja. suprotnosti u društvenom razvoju. urbanizaciju i migraciju stanovništva. spontano nasilje (kao pojedinacno ponašanje). najcešce prema ženama. planiran i organizovan. U savremenim uslovima života znacenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja razliciti oblici nasilja (fizickog.

kulturni ili intelektualni integritet ). “zlocin mržnje” koji se vrši zbog pripadnosti odredenoj rasi. Ovaj pisac razlikuje kao posebnu kategoriju zlocina. nasilje izmedu maloletnickih bandi. neukazivanju pomoci. genocid. kidnapovanje. fizicko zlostavljanje) i zlocini protiv covecnosti i medunarodnog prava (ratni . (politicka ubistva. sudelovanje u grupi koja sprecava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilnicko ponašanje na 95 javnom mestu. emocionalni. nasilje u školi. psihicko zlostavljanje. zatvaranje. pritisci ili tortura.kome se nasilje pojavljuje. tortura. politickoj ili seksualnoj orijentaciji. pre svega. protiv javnog reda i pravnog saobracaja (sprecavanje službene osobe u vršenju poslova sigurnosti. Tako je moguce razlikovati: direktno nasilje (ispoljava se kroz namerno povredivanje i narušavanje fizickog i psihickog zdravlja ljudskog bica i obuhvata sve vrste ubistava. kao i brutalna postupanja koja dovode do fizickih povreda i ugroženosti i psihicke patnje (nasilno preseljavanje i odvodenje ljudi. prinudni rad. razbojnicka krada). silovanje. religiji. usled duhovnih ili telesnih nedostataka i sl. politicki delikti nasilja. starosti. polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). pripadnosti polu. navode terorizam.63 On razlikuje: nasilje u porodici. Takode se.). ispoljava se u deprivaciji covekovih prava na psihološki. indirektno nasilje (sastoji u posrednom delovanju. odbijanju pružanja pomoci žrtvama nesreca ili prirodnih katastrofa. ratne zlocine masakre civila. kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja. indirektnoj povredi prava na život. ali i druga kriminalna ponašanja ucinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo.64 U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati.62 Podelu delikata nasilja na nekoliko tipova i podtipova izvršio je Hans Joachim Schneider. zlostavljanje starih ljudi i zlostavljanje izmedu brace i sestara. iznudivanje iskaza. zlostavljanje žene/supruge. etnickoj pripadnosti. Pojavni oblici nasilja u porodici su: fizicko zlostavljanje dece. zatim. nasilje u porodici). propuštanju i zanemarivanju) 61. kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašcenja). ona protiv slobode i prava gradana (protivpravno lišenje slobode. mucenje i sl. represivno (odnosi na kršenje osnovnih gradanskih i politickih ljudskih prava) i nasilje prema integritetu ljudi (alienating violence.

ali nije ekstremno nizak. nasilnici i njihovi roditelji uglavnom poticu sa sela ili malih urbanih anglomeracija. sistematsko uništavanje verske. besposlicara. manje je onih koji poticu iz vecih ili velikih gradova. zatim u vanbracnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veci broj dece. ali nije izrazito nizak. profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. u porodicama nasilnika mnogo je alkoholicara i lica sa psihickim poremecajima. stambena situacija nije najbolja. Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. razorenih porodica. ekonomski status porodica iz kojih poticu je ispod proseka. Prema ovom istraživanju. znatan broj nasilnika potice iz nepotpunih. posebno onih u kojima nedostaje otac. obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih. mladeg uzrasta i srednjih godina. ali je daleko od izrazito nepovoljne.66 . pretežan deo nasilnika potice sa sela i živi na selu. porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. kao i psihopata i neuroticara. procenat osudivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka.65 Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak. Krivicna dela koja najcešce vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina). mada ima i onih koji su migrirali i žive u vecim i srednjim urbanim anglomeracijama. ali. Nasilnici poticu iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. nacionalne ili etnicke grupe genocid). lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem. medu nasilnicima ima mnogo skitnica. telesne povrede (35-40 godina). Najveci broj izvršilaca živi u braku. razbojništva (18-25 godina). ekonomski status nasilnika je ispod proseka.zlocini. u celini. osobe ženskog pola takode ucestvuju u kriminalitetu nasilja vršeci najviše krivicna dela telesne povrede i zlostavljanje dece. odnosno do 45 godina.

samim tim i u krivicnopravnim tipologijama. navodenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi). trgovinu ljudima. ubistvo bez predumišljaja (Manslaughter) i opravdano. Krivicnopravno definisanje ubistva svodi se na odredivanje objekta napada. radnje izvršenja. preovladuju mladi muškarci. 1. izlaganje opasnosti napuštanje nemocnog lica. povreduje ili ugrožava život.67 Švajcarsko i ranije važece nemacko zakonodavstvo razlikovali su namerno . zlocine mržnje.1. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa. tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. da oni poticu iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava. osveta i ljubomora. Ubistvo Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivicnim zakonicima ubistvo svrstava u krivicna dela protiv života i tela. posebno alkoholizma. U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem (meurtre) i obicnog ubistva (assasiant). izvinjavajuce ubistvo (lawful. ucestvovanje u tuci u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na znacajan uticaj afekta. kriminalitet proganjanja i mobing. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela. Izmedu krivicnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava. 96 Kriminološka istraživanja pokazuju da medu izvršiocima krvnih delikata.Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte. koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju. 1. nepružanje pomoci. oblika vinosti i kazne kod krivicnog dela ubistva. telesne povrede. kao i delikte nasilja uopšte. Sa umorstvom se izjednacava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji.1. ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mucenjem i varvarskim sredstvima. excusable homicide). seksualne delikte. Osim odredivanja pojma ubistva. besposlicenja i kocke. pa. nasilje u sportu. delikte nasilja u porodici. ugrožavanje opasnim orudem pri tuci ili svadi. posledice.1. terorizam. telo i zdravlje. Krvni delikti Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet coveka. znaci oni delikti kojima se oduzima život. nedozvoljen prekid trudnoce. Motivi izvršenja krvnih delikata najcešce su: koristoljublje. U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem (Murder). propisima krivicnih zakona utvrduju se vrste ubistava.

ubistvo radi . 97 a ne radi se o ubistvu na mah. umorstvo (Mord) koje obuhvata pokušano i završeno ubistvo sa predumišljajem (vorsätzliche Tötung) i ubistvo deteta (Kindestötung). Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav nacin i pod takvim okolnostima koji mu daju veci stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja. S obzirom na te posebne okolnosti. iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda. 115-118 KZ RS). Obicno ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo cine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo cine privilegovanim.68 Odredbama Krivicnog zakonika Republike Srbije69 inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalifikatornih okolnosti (cl. ubistvu deteta pri porodaju ili ubistvu iz samilosti.114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (cl. lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (cl. više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga cine težim i društveno opasnijim (cl. lišenje života i istovremeno umišljajno dovodenje u opasnost života još nekog lica. kao i umišljajno lišenje života više lica.ubistvo (vorsätzliche Tötung). pobudama izvršioca (ubistvo iz koristoljublja. lišenje života deteta ili bremenite žene.115-118 KZ RS).113 KZ RS). dok je obicno ubistvo bilo ubistvo bez predumišljaja. umorstvo (Mord) i ubistvo (Totschlag). lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela. Novelirani Krivicni zakonik Nemacke predvida tri oblika ubistva: obicno ubistvo (Totschlag). kao teško ubistvo. Ova ubistva se dalje dele na nekoliko vrsta prema razlicitim kriterijumima: nacinu izvršenja (ubistvo na svirep i ubistvo na podmukao nacin). 113 i 114 KZ RS). ubistvo deteta pri porodaju. lišenje života clana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao. (cl. razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao nacin. Umorstvo se definisalo kao namerno ubistvo izvršeno sa predumišljajem. lišenje života pri izvršenju krivicnog dela razbojništva ili razbojnicke krade. lišenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti. Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivicnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah. lišenje života pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju.

ostvarenja dobiti. patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obicno nastaju prilikom lišenja života. U krivicnopravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao nacin. ubistvo clana porodice kojeg je prethodno zlostavljao). Ubistvo na svirep nacin postoji kada ucinilac nanosi žrtvi prekomerne fizicke i psihicke bolove. u momentu kada žrtva to ne ocekuje. osobenosti žrtve (ubistvo službenog lica pri vršenju službene dužnosti. porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog clana zajednice kojoj ubica pripada). druga bezobzirna osveta (ucinilac izvršava ubistvo iz egoistickih. za nagradu i sl. ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošcu jer se žrtvi nanose takve muke.70 Ubistvo na podmukao nacin postoji kada ucinilac napada na život žrtve prikriveno. ubistvo više lica). koja ne mora da bude protivpravna vec pravno dozvoljena. ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama. Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povecanje imovine ili sprecavanje njenog smanjenja). Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom. Svako ubistvo je na izvestan nacin surovo i svirepo. ubistvo deteta ili bremenite žene. lukavo. U krivicnopravnoj literaturi se istice da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja. Dok su krivicnopravne tipologije koncentrisane na zlocin. okolnosti izvršenja i posledici (ubistvo pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju. potajno.).ucinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta. iz krvne ili bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda).prikrivanja drugog krivicnog dela.71 Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja. Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda. pohlepe i sl. kriminološke . Subjektivna obeležja se odnose na stav ucinioca prema žrtvi . ubistvo kojim se sa umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica.72 98 U kriminološkoj literaturi postoje brojne klasifikacije ubistava prema razlicitim kriterijumima. samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba. Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi nacin skrivljenu prouzrokovanu smrt. oslobodenja od neke imovinske obaveze.

75 Zavisno od situacije izvršenja ubistva (Mordsituationen). ubistvo bez motiva. on razlikuje: ubistvo iz koristoljublja. konfliktno ubistvo. te se tako mogu razlikovati biološke i psihološke tipologije. ubistvo iz seksualnih pobuda. zatim ubistva iz politickih pobuda. . U velikoj grupi ubistava iz koristoljublja.).samopomoci. najprimitivnija kategorija je ubistvo prilikom razbojništva. razbojnik ne misli da se na ovaj nacin “potrudi”. fizicka) i psihološka obeležja zlocinaca. kao i atipicne situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktican znacaj. Osim toga.74 Slicnu tipologiju kao Midendorf sacinio je Hans von Henting. postoje i “ubistva bez motiva”. Tipologije koncentrisane oko uloge koju imaju ubice prilikom izvršenja ubistva poznate su kao bihejvioristicki sistem tipologije. ubistvo iz koristoljublja. strpljenje i tehnika. ubistva iz politickih razloga i u ratu. ubistva radi ostvarenja sopstvenog prava .77 Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv.76 Konfliktna ubistva se najcešce javljaju u braku. seksualno ubistvo. smatra Henting.tipologije ubistava polaze od zlocinca. pljacke. opisujuci karakteristike ubistva kao pojedinacne pojave. njegove uloge u nastajanju zlocina i motiva izvršenja ubistva. izmedu bracnih partnera ili u okviru porodice izmedu njenih clanova. Njemu nedostaju okretnost prstiju. ubistva pri posebnim situacionim okolnostima izolacije. ubistva iz religioznih pobuda (Middendorf. ubistvo radi prikrivanja nekog drugog izvršenog krivicnog dela. Za razliku od sitnog lopova koji uzima i iznosi novac “ispod jastuka onih koji spavaju”.73 Poznata je klasifikacija koju je dao Midendorf (Middendorff). kod ove vrste ubistava cesto se ispoljavaju afekti u ekstremno jakom stepenu. koja vrše duševno bolesna lica. masovna ubistva. 1984. Osnovno je da se ove tipologije oslanjaju na biološka (antropološka. On razlikuje nekoliko vrsta ubistava prema kriterijumu motiva izvršenja: konfliktno ubistvo. Ono što on poseduje je jedino i samo sirova snaga. Posle izvršenja konfliktnog ubistva može da dode do samoubistva ako postoji psihicki poremecaj u vidu depresije. Tipologije koje polaze od zlocinca uglavnom prate osnovno teorijsko opredeljenje autora. ubistvo radi prikrivanja drugog krivicnog dela.

gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja. nemoci.82 Za razliku od masovnog ubistva. nakon cega je žrtva unakažena. 99 Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kracem vremenskom periodu na istoj teritoriji. Takode. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. masovne ubice se razlikuju od serijskih po tome što deluju odednom ubijajuci veliki broj ljudi. društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici. izvršavaju samoubistvo ili ginu prilikom pokušaja hvatanja od strane policije. svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najcešce i vezi sa socijalnim prilikama).78 U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanisticka ubistva. Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima. po pravilu.81 Prema definiciji koji je dao Nacionalni centar za žrtve zlocina u SAD.79 Satanisticka ubistva se definišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili više lica uz izvodenje tacno odredenog satanistickog rituala80 U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju. ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu.U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno. što deluju nasilno ispoljavajuci svoj bes i što. izvršenje ovakvog zlocina predstavlja kraj delovanja satanisticke grupe jer je mala verovatnoca da ce ostati neotkrivena posle izvršenja zlocina. frustracija. posle izvršenja dela. besa i neprijateljstva. koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama. reaktivno nasilje.83 . serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta. koji se. Iako su serijske ubice relativno retke u poredenju sa brojem obicnih ubistava ili nasilnim zlocinima uopšte. nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe). instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. Zlocini su najcešce u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva. Ubistva su akt ocajanja.

1980) zakljucuje da je ubistvo delikt muškaraca jer je oko 90% ubica muškog pola. žene 71. sukob oko stvari ili imovine. Kajzer (Kaiser. Kelleher. Istraživanje ubistava u Makedoniji86 (period 1973-1983) pokazalo je da je i na ovom podrucju izrazitije ucešce izvršilaca ubistva oba pola sa seoskog podrucja (muškarci 66. U pogledu sredstava izvršenja. najveci broj ubistava zbog poremecenih bracnih i porodicnih odnosa i iz koristoljublja izvršen je u stanovima.1%. tupim predmetom i sekirom. najviše ubistava izvršeno je sa direktnim umišljajem . 1994.84 Slicni podaci o rasprostranjenosti ovog oblika krvnih delikata po polu navedeni su u kriminološkom istraživanju ubistava na teritoriji nekadašnje SFR Jugoslavije u periodu 1960/1964. izvršioci od 26-45 godina javljaju se u nešto vecem obimu u gradovima.U okviru kategorije masovnih ubistava postoji veci broj klasifikacija.85 Prema ovom istraživanju u istraživanom vremenskom periodu muškarci su izvršili 87.3% ubistava. Osim toga. Najmanje žena ubica bilo je u Sloveniji. Statisticki podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveci broj ubica muškog pola. najviše ubistava na celoj teritoriji izvršeno je nožem. a u Crnoj Gori vatrenim oružjem. obest. 1996. Holmes & Holmes. Levin & Fox. Rowlands. Vecina klasifikacija zasnovana je na proucavanju pojedinacnih slucajeva ili na malom broju slucajeva koji imaju neku zajednicku odliku. G. a bez saucesništva 84. najcešci motivi izvršenja ubistava bili su: netrpeljivost. 1986.5% . izvršioci uzrasta od 18-25 godina pojavljuju se u podjednakoj srazmeri na seoskom i gradskom podrucju. nesloga u braku.. Vojvodini. uvrede i ponižavanja. 1986.5%. 1990).91.4%). Cesto ove klasifikacije istovremeno predstavljaju i klasifikaciju izvršilaca ubistava. Rappaport. osveta. 1988.15. Neposredno mesto izvršenja ubistva razlikuje . 1997.5%. 1994. ubice muškog pola najviše su koristili pištolj i nož. Klasifikacije masovnih ubistava se mogu smatrati kriminološkim i viktimološkim (Busch & Cavanaugh. Dietz. na Kosovu i u Makedoniji. najviše ubistava iz osvete i krvne osvete izvršeno je na seoskim podrucjima zbog spora medu zemljoradnicima. u saucesništvu je izvršeno manje ubistava . Gresswell & Hollin. vatrenim oružjem. nesloga u porodici. dok je starosna kategorija od 45 godina pa nadalje karakteristicna za selo. dok su žene izvršavale ubistvo 100 najcešce davljenjem i gušenjem rukama. ljubomora. a žene preostali broj.

to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca. Istraživanjem ubistava koja vrše žene87 utvrdeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porodaju. a u prošlosti je korišcen i otrov.u gradovima se ubistva najcešce vrše na ulici. prema drugom istraživanju (1983. U pogledu geografske rasprostranjenosti ubistava koja vrše žene. u parkovima i na drugim javnim mestima. . vec je pre posledica njene fizicke nemoci. smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao nacin. polju i šumi. nije izraz podmuklosti žene.se u gradskoj i seoskoj sredini . KZ RS (cl. dok je prema trecem istraživanju (1992. jedan od cešcih nacina izvršenja ubistava od strane žena – ubistvo muža na spavanju.121) razlicite oblike teških telesnih povreda: . 1. slicna je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca . Telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja coveka. sa nižim obrazovanjem i nezaposlena. koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilnickog ponašanja muža u braku. dok se na selu ona vrše najcešce u kucama.) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina. Starosna struktura žena koje su izvršile krivicno delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. One mogu da se manifestuju kao teške (cl. Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav nacin izvršenja ubistva. prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoci u traženju izlaza iz. Vecina žena ubica je udata ili razvedena.121 KZ RS) i lake telesne povrede (cl. što je uslovljeno cinjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor. za nju.2. zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja.122 KZ RS). kuhinja) u vecini slucajeva je mesto izvršenja pojedinacnih ubistava.obicna teška telesna povreda (kada ucinilac krivicnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši). Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina.) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine.osobito teška telesna povreda (kada ucinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život .88 Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najcešce koriste sekiru i nož. I u gradskoj i u seoskoj sredini u podjednakom broju se vrše ubistva u ugostiteljskim objektima. Zatvoren prostor (soba.1. bezizlazne situacije. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi.

Nacini i sredstava izvršenja telesnih povreda su razliciti.206 st. koje retko upotrebljavaju fizicku silu za nanošenje teške telesne povrede.teška telesna povreda ucinjena iz nehata i .3 KZ RS) i razbojništva (cl. Medu izvršiocima telesnih povreda znatno je veci broj punoletnih izvršilaca nego maloletnika. To se objašnjava okolnošcu da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene. Kao kod ubistava. . Prema tvrdenju Kajzera (Kaiser. Prema rezultatima ovog istraživanja. pa je samim tim za savladivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizicka sila. Za razliku od žena.teška telesna povreda kvalifikovana smrcu. Tu na najneposredniji nacin dolaze do izražaja specificne biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene.205 st.3. . Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika izmedu muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizicke sile. ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. Prema jednom istraživanju89. sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su odredena polom nego što je to slucaj sa nacinom izvršenja.1. Žene cešce telesno povreduju posle duževremenog i trajnog poremecaja medusobnih odnosa sa žrtvom. tako i kod krivicnih dela telesnih povreda preovladuju muškarci kao izvršioci. kod muškaraca je upotreba fizicke sile najcešca.1993) samo 12% izvršilaca telesnih povreda su žene. 101 Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivicnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu . muškarci cešce nanose telesne povrede putem uboda nego što to cine žene.3 KZ RS).teška telesna povreda na mah. Razbojnicka krada i razbojništvo Razbojnicka krada i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu. dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva.razbojnicke krade (cl.povredenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštecen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povredenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost). . prvenstveno njihova fizicka inferiornost u odnosu na muškarce i vezanost za domacinstvo i kucne poslove. 1. dok žene cešce nanose povrede gadanjem raznim predmetima.

Nasilje u porodici Jedan od posebno društveno opasnih oblika kriminaliteta je nasilje u porodici (porodicno nasilje. Za postojanje drugog oblika ovog krivicnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. pravo na slobodu i bezbednost. psihicki i seksualni integritet i dr. Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista). Nasilje u porodici se definiše kao primena fizicke i psihicke sile prema clanovima porodice uz ugrožavanje i povredivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moci nad clanovima porodice. dok kod je kod treceg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela ucestvovalo više izvršilaca. 1993).205). kao što je pravo na život.vec i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivicnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu. a treci ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica. nasilje u porodicnoj zajednici. Krivicni zakonik RS predvida tri oblika krivicnog dela razbojnicke krade (cl. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojnicke krade ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivicno delo teškog ubistva (cl. 114 tac.206) se razlikuje od krivicnog dela razbojnicke krade po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tude pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome. kucno nasilje. 1. pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da ce neposredno napasti na život ili telo. Domestic Violence). koja prožima sva društva. Drugi vid ispoljavanja ovog krivicnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.90 Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode clanova porodice. dok je udeo žena znatno manji (Kaiser. bez obzira da li je u važecem zakonodavstvu predvideno kao krivicno delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. Prvi oblik postoji kada je neko lice zateceno prilikom izvršenja krivicnog dela krade. Posebna društvena opasnost nasilja u porodici proizilazi iz . a u težim slucajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda. Nasilje u porodici je univerzalna pojava. Statisticki podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata. 4 KZ RS). pravo na fizicki.2. Razbojništvo i raz102 bojnicka krada se takode smatraju deliktima koje najcešce vrše muškarci. sve kulture i sve regione sveta. Krivicno delo razbojništva (cl.

). god.92 kao osnovne celije društva. god. Ova globalna patološka pojava. pored ostalog.99 Polazište svih ovih medunarodnih akata je da „nasilje nad ženama predstavlja manifestaciju istorijski nejednakih odnosa društvene moci izmedu muškaraca i žena. Zbog svojih karakteristika. da se jasno odredi šta se podrazumeva pod . vanbracnoj zajednici..97 Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi od 1993.91 samo su deo negativnih posledica koje ova pojava izaziva. kao posebno znacajni. traži da države prilikom definisanja nasilja u porodici u svojim zakonima i politickim dokumetima vode racuna o tome da je nasilje u porodici specifican oblik rodno baziranog nasilja.101 103 U medunarodnim dokumentima se. god. enormno visoki ekonomski troškovi koje društvo placa za saniranje posledica nasilja u porodici. da se prilikom definisanja ovog oblika nasilja obuhvati širok krug zašticenih lica (osobe koje su u braku. nasilno ponašanje ljudi u svakodnevnim životnim odnosima. izdvajaju se dokumenti UN i Saveta Evrope:94 Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena od 1979.. kojima su utvrdeni standardi ponašanja država potpisnica u oblasti nasilja u porodici. dužem vremenskom periodu.. koji su doveli do dominacije i diskriminacije nad ženama od strane muškaraca i sprecavanja potpunog napretka žena. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu. Zato se može reci da ova patološka pojava. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu. god. Nasilje nad ženama u porodici od 2002.93 Medu medunarodnim dokumentima.96 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju od 1995.”100 Potpisivanjem i ratifikovanjem medunarodnih instrumenata države imaju moralnu i politicku obavezu da zakonom zabrane kršenje ljudskih prava žena koja se dešavaju unutar porodice i da preduzimaju odredene mere prevencije i zaštite..95 Deklaracija o eliminaciji nasilja prema ženama od 1993. nasilje prema clanovima porodice ozbiljno ugrožava samu instituciju porodice. god. da se obuhvate najmanje tri vrste nasilja (fizicko.cinjenice da se u vecini slucajeva nasilje ponavlja najmanje dva puta prema istoj žrtvi i da postoji kontinuitet u ispoljavanju nasilja u odredenom. seksualno i psihicko nasilje). god. Povecanje kriminaliteta u društvu. Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi98 od 1993. maloletnicka delinkvencija. i Preporuka Saveta Evrope 1582. kao i kontrolne taktike. emocionalnoj vezi ili bivši bracni drugovi i sl.

da je nasilje u okviru porodice privatna stvar i da konflikte. u literaturi se navodi da je porodica. Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodicnog nasilja.103 deca i stare i nemocne osobe. veka. nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. iskrenost. polako je sazrevalo shvatanje da je nasilje u porodici kriminalitet. Dominiralo je shvatanje da je „dom covekova tvrdava”. nasilje prema deci. cesto ne omogucava svestrano fenomenološko i etiološko izucavanje ove pojave i preventivno delovanje. da iz definicije budu jasno vidljivi uzroci nasilja u porodici kao osnova za razvijanje efektivnih mera prevencije i zaštite. pretucene žene i decu. ukoliko se ne radi o nanošenju težih povreda ili o lišenju života. Do preokreta u odnosu društva prema nasilju u porodici došlo je tek sedamdesetih godina 20. Imajuci u vidu ucestalost nasilja u porodici. ako se izuzmu policija i vojska. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najcešce žrtve su žene.105 Zahvaljujuci zalaganju aktivistkinja ženskog pokreta i druguh pokreta za prava žrtava nasilja u porodici i lobiranju za uvodenje efikasnih mehanizama zaštite. Tokom sedamdesetih godina u SAD.) i prava na zaštitu privatnog i intimnog porodicnog života. treba da reše sami clanovi porodice. da društvena opasnost ovog oblika kriminaliteta nije manja s obzirom na to da se vrši „u okviru porodice„ i da nasilje u porodici nije privatna stvar clanova porodice. privrženost. (najcešce starim osobama). nasilje prema clanovima zajednickog domacinstva. veka. najcešce je dugotrajno i pogada veoma bliske clanove porodice medu kojima bi trebalo da postoji slaganje. fizicki integritet. one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primecuje. dolazi do znacajnih promena fizickog i psihickog zdravlja žrtve. a manifestuje moc i kontrolu nad žrtvom. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti. Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile . Svaki od ovih oblika ukazuje na povredivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja. emotivna povezanost. najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povredena u porodici. nasilje u porodici nije sagledavano kao društveno negativno ponašanje. cast itd. Posebno je znacajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje.ekonomskim nasiljem.102 Nasilje u porodici može se javiti u više oblika: nasilje u braku. Sukob izmedu društvenog interesa da se štite osnovne vrednosti (život i zdravlje.104 Ipak. Ispoljava se kroz primenu fizicke i psihicke sile. sve do kraja šezdesetih godina 20.

Radi potpunog razumevanja uzroka nasilja u porodici u odredenom društvu. Danas je u Kanadi krivicno delo upotreba fizicke sile ili pretnje da ce se ona primeniti prema bilo kom licu. akti104 vistkinje pokreta za pomoc pretucenim ženama osporile su tradicionalno videnje ovog problema kao poremecaja odnosa izmedu partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bracnim savetovalištima. Njihov zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upucen zakonodavcu i organima krivicnog gonjenja. Posle toga je više puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. Tako je pocelo lobiranje zakonodavca. godine. cija primena omogucava da se uzme u obzir . Nasilnik posle toga ne sme deset dana da se približava jer je oznacen kao opasan za porodicu. Zakon. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979. Takode je donet sveobuhvatan Program za intervencije prilikom ispoljavanja nasilja u porodici predviden za primenu u lokalnim zajednicama. primenjuje se multivarijantni model. Na zakonodavnom planu zaštita žrtava nasilja u porodici razvijala se u dva pravca: kroz gradanskopravne mehanizma i krivicnopravnu regulativu. Španije. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu srecu sa porodicnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977. Krivicni zakoni Pensilvanije.106 U Velikoj Britaniji je pocetkom osamdesetih godina 20. Poljske sadrže krivicna dela kojima se inkriminiše psihicko i fizicko nasilje u braku i porodici. Izlazeci u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodicnog nasilja. Portugalije. usvojen je 1978. kojim su data ovlašcenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je pocinio neko od nasilnih dela u porodici. Arkanzasa. donela Zakon o nasilju u porodici po kome policija prilikom dolaska na lice mesta u slucaju nasilja u porodici može da udalji nasilnika iz stana. Austrija je 1997. Ubrzo zatim pocelo se sa izricanjem mere obavezne intervencije policije u situacijama svade ili tuce medu clanovima porodice. kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu. angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. Kalifornije u Americi i krivicni zakoni Švajcarske. godine u Minesoti. veka gradanskopravna zaštita od porodicnog nasilja dobila formu zakona.utocište.

Niš. Tacni statisticki podaci o obimu nasilja u porodici još uvek ne postoje. kao i da su njegove žrtve daleko cešce žene i deca nego odrasli muškarci. tako i rezultati istraživanja.107 Savremeni pristup nasilju u porodici zasniva se na stavu da ono nije iskljucivo licni problem i individualna patologija. niti sposobnost da mu se odupru. da ima sve ozbiljnije posledice. godišnje se javi preko hiljadu žena i dece žrtava nasilja. povoda i neposrednih uzroka za vršenje nasilja. psihološki i drugi faktori. koje je obavljeno na uzorku od 700 anketiranih žena starijih od 18 godina u sedam gradova (Beograd. društveni. Užice. pri cemu se ukazuje da je ono povezano sa strukturalnim nasiljem i diskriminacijom žena u društvu kojim još uvek vladaju muškarci. kako podaci o broju poziva za pomoc.delovanje niza faktora. ukazuje se da na pojavu nasilja u porodici uticu socio-ekonomski. koji postoje u skoro svim vecim gradovima u Srbiji. . Vrnjacka Banja i Zajecar). Prema rezultatima istraživanja o porodicnom nasilju u Srbiji. ali raspoloživa saznanja ukazuju da je nasilje u porodici u znacajnoj meri rasprostranjeno i u našoj zemlji. koji se upucuju organizacijama za podršku žrtvama domaceg nasilja.110 Zbog toga se nasilje u porodici sagledava kao nasilje zasnovano na rodnoj odredenosti. a argumenti kojima se traži njegovo sprecavanje temelje se na postulatima u domenu zaštite ljudskih prava i na principu zabrane diskriminacije žena.108 i da partnersko nasilje. ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva i u tradicionalnom rodnom identitetu. tranzicija i rat predstavljaju dodatne veoma snažne generatore nasilja u porodici. U razvijenim demo105 kratskim državama nasilje muškaraca prema ženama sagledava se kao ozbiljan društveno-politicki problem. SOS službama i savetovalištima za žene i decu žrtve nasilja. Subotica. O tome govore.109 Podaci o tome da su žene dominantne žrtve nasilja u porodici potvrduju stav da je fenomen nasilja u porodici omogucen rodnom diskriminacijom i nedostatkom društvene odgovornosti za nasilje nad onima koji nemaju moc. odredenih predispozicija. kulturološki. kao najcešci vid nasilja u porodici. poput Srbije. Novi Sad. koji podrazumeva podredenost žene muškarcu. Saglasno tome. vec društveni problem i socijalna patologija i da ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva. pri cemu u postratnim društvima i društvima pod stresom.

da se putem krivicnog zakona zaštiti jedno od osnovnih ljudskih prava . opšte osiromašenje stanovništva. dolazak velikog broja izbeglica i dr. dok se svakoj cetvrtoj (26. sve do 2002. vec obezbedivanje efikasne zaštite žrtava i sprecavanje izvršenja najtežih oblika krvnih delikata.1%) doživljava neki oblik psihickog nasilja u porodici.111 Poslednjih godina evidentan je porast broja slucajeva nasilja u porodici koji se završavaju smrtnim ishodom. Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe. koje niz godina trpe nasilje u braku zbog straha od ubistva prilikom napuštanja nasilnika. dok u slucaju seksualnog nasilja žena u braku uopšte nije bila zašticena jer nije postojalo krivicno delo silovanja u braku. Svakako da je jedan od nacina za efikasniju zaštitu žena od zlostavljanja izgradnja celovitog sistema pravne zaštite sa savremenim i efikasnim mehanizmima za njegovo suzbijanje. uvredi ili kleveti (kada je postojalo psihicko nasilje).6%) doživi fizicki napad od nekog clana porodice.112 cemu su posebno doprineli višegodišnja ekonomska kriza. centara za socijalni rad i drugih državnih organa niti od ljudi iz svoje neposredne okoline.113 Do tada se u slucaju nasilja u porodici postupalo po odredbama krivicnog zakona o lakoj ili teškoj telesnoj povredi (kada je postojalo fizicko nasilje). Nastojanje da se pravni sistem uskladi sa medunarodnim i evropskim pravnim standardima i dugogodišnje sistematsko javno zagovaranje i lobiranje ženskih 106 .3%) preti nasiljem. a u skladu sa postojecim medunarodnim dokumentima i savremenim pravnim i društvenim strategijama borbe protiv nasilja u porodici. Neke od njih. odlucuju se da prekinu nasilje ubistvom nasilnika. svaka treca žena (30.skoro svaka druga ispitana žena (46..prava na zaštitu od nasilja u porodici. enormno povecanje broja nezaposlenih osoba. Uprkos tome što je tokom p_slednjih godina društvene krize u Srbiji nasilje u porodici poprimilo dramatican obim i dinamiku. godine nisu postojali adekvatni pravni mehanizmi za sprecavanje i suzbijanje nasilja u porodici. Žrtve ubistava su najcešce žene koje su prethodno trpele nasilnicko ponašanje svojih muževa ili drugih muških srodnika i koje nisu dobile odgovarajucu zaštitu od policije. Inkriminisanje nasilja u porodici sasvim je sigurno zasluga višegodišnjeg zalaganja i lobiranja od strane velikog broja ženskih grupa i nevladinih udruženja u Srbiji. Cilj izgradivanja ovakvog celovitog sistema nije samo kažnjavanje nasilnika.

10. represivnog sistema zaštite žrtava nasilja u porodici ucinjen je donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivicnog zakona Republike Srbije116. Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da ce biti ugroženo spokojstvo. sa razlicitim oblicima ispoljavanja. godine izradila Radna grupa Viktimološkog društva Srbije. stvaranje odgovarajucih mehanizama zaštite od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodnih obaveza države na planu eliminisanja nasilja u porodici kao rodno baziranog nasilja114. kao i Model pravne zaštite od nasilja u porodici.115 Prvi korak u izgradnji krivicnopravnog. jula 2005. godine.200. nasilje u porodici inkriminisano je kao posebno krivicno delo (cl. koji je 1998. Stupanjem na snagu ovog zakona. telesnog integriteta ili duševnog stanja clana svoje porodice. da spreci nasilje.nevladinih organizacija. 283-289. 197 . 1. PZ) i predvideo i uredio poseban postupak po cijim se pravilima postupa u parnici koja se vodi radi zaštite od nasilja u porodici (cl. Izgradnja zakonskih instrumenata za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodne obaveze države da zaštiti pravo na život. bez obzira gde se ono dogada. socijalnu pomoc i podršku radi izlaska iz situacije nasilja i ublažavanja štetnih posledica koje je ono izazvalo. Sledeci korak u zakonskom uoblicavanju mehanizma za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja donošenje Porodicnog zakona Republike Srbije117. KZ RS). telesni ili duševni integritet clana svoje porodice. regulisao preventivne. 194. Ovim zakonom. 194. slobodu i licnu sigurnost svojih gradana. koji je poceo da se primenjuje 1. Predvideno je pet oblika krivicnog dela nasilja u porodici: _ radnja prvog oblika krivicnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva. porodicnopravne mere zaštite i uslove pod kojima se one odreduju (cl. st. koje žene drži u podredenom položaju u odnosu na muškarce i ozbiljno umanjuje njihovu mogucnost da ravnopravno sa muškarcima uživaju ljudska prava i slobode. kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (cl. Ovom odredbom pruža se zaštita clanu porodice _ žrtvi . PZ). u Srbiji je otpoceo proces uoblicavanja institucionalnih mehanizama za borbu protiv nasilja u porodici. zaokružen je sistem zaštite od nasilja u porodici tako što je zakonodavac izricito zabranio nasilje u porodici i clanovima porodice priznao pravo na zaštitu od nasilja u porodici (cl. PZ RS). te da osobama koje su preživele nasilje pruži sveobuhvatnu pravnu zaštitu. u okviru Glave devetnaeste – „Krivicna dela protiv braka i porodice”. Osim toga. Prema važecem Krivicno zakoniku Republike Srbije118 krivicno delo nasilje u porodici predvideno je u cl. 118a).

194. Razlika je i u kažnjavanju . 1. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. tac. st. dok je ranijim zakonom bila predvidena novcana kazna i kazna zatvora do tri godine.za izvršenje krivicnog dela iz cl. Za ovaj oblik predvideno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine. _ drugi oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz cl. teža posledica je obuhvacena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. 5 KZ RS. dok je za krivicno delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do cetrdeset godina. st. 2. opasno orude 107 ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (cl. Prema cl.119 Odredbama cl. 5. . 194. Za ovaj oblik je predvideno kažnjavanje novcanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. tac. lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici. st. ali može da bude nanošenje lake telesne povrede. 194. da ima za posledicu i laku telesnu povredu. Posledica radnje izvršenja u ovom slucaju je takode stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje clana porodice. 1. najteži oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti clana porodice (cl. ali ne mora. 8. 194. KZ). 3. st. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. što ukljucuje i ogranicavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. st. Porodicnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodicnog stana ili kuce. 194. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice.psihickog nasilja i/ili fizickog nasilja koje može. 8. _ treci oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji u slucaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja clana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (cl. Za razliku od krivicnog dela teško ubistvo iz cl. 114. _ cetvrti. izdavanje naloga za useljenje u porodicni stan ili kucu. KZ. 198. 194. _ peti oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (cl. st. Predvideno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina. 2. KZ). KZ). st. 114. 4 KZ). tac. Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodicnim zakonom i njihova suština ogleda se u ogranicavanju ili privremenoj zabrani održavanja licnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja. koja dobija kvalifikaciju “opasne lake telesne povrede” jer je prilikom izvršenja dela korišceno oružje ili orude ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. KZ korišceno oružje. zabrana približavanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti.

politicke dominacije. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o .” Rasprostranjenost i karakteristike Postojece teorije o nasilju u braku uglavnom su posvecene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identifikovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema. pod nasiljem u braku uobicajeno se 108 podrazumevaju svi oblici fizickog i seksualnog zlostavljanja.kaznice se novcanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doci zbog izuzetno visoke tamne brojke. odnosno otkriveno i bilo predmet krivicnog. Svodenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najcešce žene. iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretucenim ženama pokazala su da ovaj pristup.1.2. Medutim. ili je podoban da rezultira u fizickoj. Naime. psihološke opresije i fizickog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi. iako olakšava istraživacki postupak. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihicka maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako “pogodne” žrtve težih oblika zlostavljanja. Nasilje u braku Pojam. Takode. 1. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti. odnosno prekršajnog gonjenja i presudenja. Zato oni koji nastoje da pruže prakticnu podršku i pomoc pretucenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihicko nasilje koje nije praceno fizickim i seksualnim nasiljem. Vrlo je teško povuci granicu izmedu ekonomske eksploatacije. ukljucujuci pretnje takvim radnjama.120 Slicno stanovište prihvaceno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama121 koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva “svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira. prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to dogada u javnom ili u privatnom životu. Pod nasiljem u braku (spouse abuse) se uglavnom podrazumeva fizicko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene. nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje odredenu sankciju ili ne. nezavisno od toga da li je ono prijavljeno.

Svim do sada sprovedenim istraživanjima nasilja 109 u braku zajednicko je da su utvrdili postojanje povezanosti izmedu nasilja medu roditeljima u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim partnerima. došlo je do sledecih rezultata: više od polovine žena (112 ili 58..7% odgovorilo da je fizicki maltretirano. 18. na primer. Takode. na primer.000 slucajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slucajeva.. g.3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku. rezultati vecine dosadašnjih istraživanja ukazali su i na njegove osnovne karakteristike. Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihickog nasilja (38. žene su svake godine žrtve preko 572. godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slucajeva radi o ženama žrtvama.122 BCS iz 1992. namerno cinjenje necega što teško povreduje. pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18.viktimizaciji. raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko vecu ugrožnost žena nego muškaraca. 1979.123 Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja. 1981. silovanja i ubistva u kuci. Fizicko zlostavljanje je obicno praceno drugim oblicima nasilja. 1979. i kojim su bile obuhvacene 192 žene. Nešto rede. seksualnog nasilja (25%) ili i jednog i drugog (52. Rosenbaum i O'Leary. U toku 1991. U proseku. Pagelow. Dobash i Dobash. 1981). 1981. u SAD je prijavljeno policiji više od 21000 telesnih povreda.8%).124 Pored toga što ukazuju na daleko vecu ugroženost žena nego muškaraca ovim oblikom nasilja. Istice se da nasilnici cesto dolaze iz porodica u kojima su bili svedoci nasilja medu roditeljima – najcešce nasilja oca nad majkom (Walker. Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživacica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993. Fagan i dr. utvrdena je i povezanost izmedu nasilja nad decom u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim . 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihicki maltretirano (teško vredanje.9%).7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi.

Kao što se može videti iz velikog broja slucajeva ubistava žena širom sveta. Straus. ima probleme sa zapošljavanjem. 1977. R. socijalno je izolovan. autoritarna je licnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu. Istraživanja u Kanadi i Engleskoj takode su pokazala da je veliki broj žena zlostavljan u toku trudnoce. tradicionalista je. odnosno u 90% prema engleskom istraživanju nasilje postalo drasticnije u toku trudnoce. Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostranjen da je profesor M. 1981). odnosno da je cak kod 40%. 126 Jedno americko istraživanje sprovedeno na uzorku od 501 žene pokazalo je da su žene zlostavljane u toku trudnoce dva puta cešce imale povrede stomaka nego žene koje nisu bile trudne u vreme zlostavljanja127. pretucena žena za . zavistan je od alkohola. Takode.partnerima (Steinmetz. Steinmetz. Gelles. 2. U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se istice da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa vec se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1. Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe. žene koje su uporne u borbi za slobodu cesto postaju žrtve ubistva od strane nasilnika.125 Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja. Naime. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom.128 Vec pomenutim istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je 96% parova u kojima je postojalo nasilje imalo dece kao i da je u 28% slucajeva bilo prisutno i ozbiljno nasilje roditelja (pretežno oceva) nad decom. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima. došlo se do zabrinjavajuceg podatka da je 60% žena bilo tuceno u toku trudnoce što je rezultiralo opasnošcu od gubitka bebe u 22% slucajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slucajeva. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje. Mahoney uvela poseban termin “napad prilikom odvajanja” (“separation assault”) da bi opisala razlicite oblike nasilja i prinude koje nasilnik preduzima kada žena pokušava da ga napusti. ukljucujuci i našu zemlju. Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je u vecini ispitivanih slucajeva zlostavljanje pocelo na samom pocetku braka. odnosno vanbracne zajednice (45%) ili posle rodenja prvog deteta (16%).

stresa i slabe komunikativnosti. Pizzey. Uostalom. odnosno mentalno bolesnim. objašnjavaju je pojedinacnim uzrocima. nesigurnosti. To su uglavom sociološka. 1974. 1982. velikog bracnog nezadovoljstva. Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih uzroka polaze od društvene strukture. U okviru ove grupe najznacajnije su psihološke. ekonomska i feministicka objašnjenja nasilja u braku. telefonima za žene i decu žrtve nasilja da nasilnik retko želi da se brak okonca. 110 Teorijska objašnjenja (teorije o nasilju o braku) Medu teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja.O. 1975). Gayford. Psihološke i psihijatrijske teorije stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. loše odgajani. u skladu sa time. Roj (Roy) je opisao nasilne muževe kao licnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. odnosno globalnog društva. uocio da važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom. je najcešce žena uhvacena u zamku straha od napada prilikom odvajanja od nasilnika.S. . dobro je poznato iz slucajeva koji se prijavljuju S. Moor istice da muškarci koji su nasilni prema svojim ženama obicno imaju kruta shvatanja odnosa medu polovima dok Harris i Bologh veruju da osecanje nesigurnosti u pogledu muškosti utice na nasilno ponašanje muževa koji na taj nacin teže dokazivanju sebe kao “pravih muškaraca”. neuroticnim ili poremecenim licnostima (Morgan. Slicno tome. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa. medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije. Prvu grupu cine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i. razmaženi i nesposobni da se brinu o sebi. Faulk. Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama.koju se obicno vezuje pitanje zašto nije napustila nasilnika ako joj se ne dopada da bude sa njim i ako zaista trpi zlostavljanje. On je. takode. 1974. On je zavistan od veze sa žrtvom jer u toj vezi on ostvaruje svoju moc.129 Tako je Gejford (Gayford) na osnovu informacija dobijenih od 100 žena koje su boravile u skloništu za pretucene žene zakljucio da su muškarci koji zlostavljaju svoje partnerke patološki ljubomorni. nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu.

Takvo okrivljavanje žrtve je vrlo cesto u literaturi o nasilju u braku i ima za cilj zamagljivanje pravih problema. Gayford130 je okarakterisao žrtve takvim stereotipima koji ukazuju ne samo na doprinos žrtve vec na njeno ponašanje kao glavni uzrok nasilja. alkohol može olakšati opredeljenje za nasilno razrešavanje konflikta ili poslužiti kao opravdanje ili izgovor za nasilje. po njima. od strane nekih psihologa. Po njima.). Kriticari. isticu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije. Na jednoj strani su oni koji smatraju da se alkohol može smatrati uzrokom nasilja (Coleman. 111 U pogledu uloge alkohola u slucajevima nasilja u braku medu autorima medicinske orijentacije ne postoji saglasnost. Smatra se. u njenoj agresivnosti ili u ženskom mazohizmu koji proistice iz dubokih unutrašnjih konflikata koji postoje kod svih žena. iako postoji u velikom broju slucajeva nasilja u braku. Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tacke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. Uzimajuci za osnovu rezultate sopstvenog istraživanja.133 Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. uloga alkohola kao uzrocnika nasilja nije utvrdena (Rod. uloga alkohola kao faktora provociranja nasilja nije empirijski potvrdena. Rosenbaum i O'Leary. prosto ne osecaju da su zaslužile bolje i ne bivaju zadovoljne dok ta njihova percepcija sopstvene licnosti nije potvrdena131. naime. znatan deo objašnjenja ove vrste polazi od patologije žene-žrtve koji se ogleda u njenom odstupanju od “normalnog ženskog ponašanja”.132 Objašnjenja nasilja medu supružnicima sa aspekta psihijatrije tesno su povezana sa psihološkim teorijama jer i po njima centralno mesto medu uzrocima ovog nasilja zauzima individualna patologija žene. Na strani žrtve. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome. Mac Leod i Mckenzie). odnosno uzroka. Neke žene. izmedu ostalog. Ovakva shvatanja imaju korene u Frojdovim postavkama o prirodnoj predodredenosti žena da budu mazohistkinje koji su kasnije bili široko prihvaceni od strane Helen Deutsch u njenoj poznatoj knjizi “Psihologija žene”. Na drugoj strani su oni koji smatraju da.Pored psiholoških objašnjenja koja uzroke nasilja u braku nalaze u individualnoj patologiji muškarca. .

U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem. koji je 18 godina zlostavljao suprugu ili slucaj bogatog njujorškog pravnika koji je ubio svoju cerku-usvojenicu i godinama zlostavljao suprugu. finansijski problemi. viši . Neki od tih faktora su.135 Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje . Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije. Gelles i Stenmetz. Straus. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo.Fedders).Takode. na primer. nezaposlenost ili delimicna zaposlenost. nezadovoljstvo poslom. cak i ubistava supruga od strane nekih veoma bogatih i uglednih ljudi kao što je bio. Ako se baš “mora” pribeci psihološkom objašnjenju nasilja u braku onda je teorija bespomocnosti. Kako ispravno primecuje Šnajder. loši stambeni uslovi. kulturne i situacione faktore. sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u razlicitoj meri da uticu na nasilje medu supružnicima. bolje rešenje. obrazovanu i uglednu izdavacicu decjih knjiga. okrivljavanje žene ili muža nasilnika i etiketiranje bilo jednog od njih ili oboje kao mentalno bolesnih sprecava razumevanje nasilja u braku134 s obzirom na to da zanemaruje društvene. veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. Njihova vrednost je posebno dovedena u pitanje krajem osamdeseth i pocetkom devedesetih godina 20. visina prihoda i obrazovni nivo muža. slucaj Federsa (J.137 Za razliku od zagovornika ekonomske teorije. istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju vece mogucnosti da napuste nasilnika. O'Brien. iako takode ogranicena i podložna kritici. nezaposlenost. Kako ispravno primecuje Volker (Walker). visokog službenika u Reganovoj administraciji. kako su isticali Koslof.136 one nisu u stanju da objasne zbog cega se nasilje ne javlja u svim brakovima siromašnih kao i zbog cega ima nasilja i u brakovima bogatih. veka kada su u SAD izašli na svetlo dana slucajevi višegodišnjeg maltretiranja.niska plata.

Tako se od muža ocekuje da bude hranilac i “glava” porodice. Medutim. nije u stanju da taj svoj “neuspeh” podnese pa cesto izlaz za svoju frustriranost nalazi u zlostavljanju sopstvene supruge. . Za razliku od muškaraca radnicke klase koji svoj nizak materijalni i društveni status kompenziraju vlašcu u kuci. oslanjajuci se na rezultate sopstvenog istraživanja.obrazovni ili profesionalni status i trudnoca žene. Ovi faktori. smatra da uzroke nasilja nad ženom u braku treba tražiti u samoj strukturi društva i njegovog porodicnog sistema.138 Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno-strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti odredeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane uticu na kreiranje ocekivanja u pogledu društvenih uloga. To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata. godine sproveli Harris i Bologh pokazalo je da takve frustracije koje vode u nasilje u braku postoje i u srednjoj klasi. istraživanje koje su 1985. recju. Straus142. a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude “dobra supruga i majka”. na primer. “gazda u kuci”. S obzirom na to da se od njih još uvek ocekuje da budu hranioci porodice. kontinuirani elemenat društvene interakcije. S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju ocekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje. istovremeno.141 Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski.140 Takode. kada je tradicionalni odnos društvenih uloga polova narušen tako da je muž nižeg nivoa obrazovanja i profesionalnog statusa od žene rezultat je frustracija koja vodi u nasilje (O'Brien. Ono što se dogada na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. oni nisu u stanju da se angažuju u porodici u meri u kojoj bi želeli i taj konflikt izmedu dva ideala koji doživljavaju kao nepravdu cesto razrešavaju nasiljem. muškarac nije uvek u stanju da odgovori ocekivanoj ulozi i. 1974). Pri tome su ovom obliku nasilja posebno podložni pripadnici radnicke klase s obzirom na to da su siromašni i cesto nezaposleni pa tako i u vecoj meri frustrirani i sa manje mogucnosti za prevazilaženje frustracije.139 Medutim. po njima. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema. a ne kao proizvod individualne patologije. muškarci iz okvira srednje klase teže jednakosti u bracnim odnosima. imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri cemu se kao medijatori javljaju naj112 cešce frustracija i stres.

1976. grupa i organizacija postaje tako nužnost. Uz to. kulturne norme i seksisticka organizacija društva. na feministickim principima organizovanih. kulturne norme dozvoljavaju i opravdavaju upotrebu nasilja od strane muža. upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim clanovima porodice. više ili manje.) i 113 dr. na odnose izmedu muža i žene. a menjanje postojece seksisticke organizacije društva i ideologije koja je opravdava jedini put ka eliminisanju nasilja u braku kao jednog u nizu raznih oblika nasilja kojima su žene bile izložene kako kroz istoriju tako i u savremenom . ako je nešto posebno važno. kao i kulturne norme. Deca u ranom detinjstvu uce da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da. odnosno vaspitavanje dece uz pomoc nasilja. ovakvim objašnjenjem nasilja u braku Štraus se približio feministickim teorijama o kojima je se govori u odeljku o teorijskim objašnjenjima kriminaliteta. Ovo poslednje podstice blagonaklono gledanje na muško nasilje u braku (što je u nekim društvima poput našeg savremenog pojacano i tolerisanjem nasilja kao nacina rešavanja konflikata uopšte) i sprecava efikasnu reakciju institucija kreiranih pod okriljem patrijarhalnog društvenog sistema. odnosno vladajuca ideologija u pogledu odnosa medu polovima. Bavljenje problemima pretucenih žena od strane alternativnih. Štrausa (Straus. Martina (1976). Takode. Dok su teorije uglavnom nastojale da dodu do. Medutim. istraživanja su se pretežno bavila utvrdivanjem obima tog nasilja i otkrivanjem pojedinacnih pojava koje doprinose njegovom nastanku. Za ovo poslednje postoje dokazi u rezultatima mnogih istraživanja kao što su istraživanja Dobaš i Dobaš (Dobash i Dobash 1974. a seksisticka organizacija društva i njegovog porodicnog sistema jedan su od najvažnijih faktora koji uticu na visok nivo nasilja prema ženama u braku. opštih uzroka nasilja u braku. porodicna socijalizacija. Takode. Odnos moci u društvu koji ide uvek u korist muškarca reflektovan je i u porodici. odnosno braku. i 1977. Njegov uticaj na pojavu nasilja je posredan pri cemu medijatorsku ulogu imaju socijalizacija ucenjem uloga polova i obrazaca nasilnog rešavanja konflikata.visok nivo nasilja u društvu. onda to opravdava upotrebu nasilja.). i 1977. posebno. Straus ne smatra da te posredne lekcije oblikuju model za kasnije ponašanje prema sopstvenoj deci vec da one postaju osnovni deo licnosti i njenog pogleda na svet koji se generalizuje na druge društvene odnose i.

2. medutim. kriminoloških. Tek u IX veku pocelo je da se piše. a pocetkom 20.društvu. Obim ovog oblika kriminaliteta teško je utvrditi zbog toga što se krivicna dela ne prijavljuju. veliki broj istraživanja (medicinskih. što znaci da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. psihicko. surovo fizicko kažnjavanje i zlostavljanje. istina vrlo retko. u razlicitim istorijskim razdobljima bila je omogucena ekspoatacija dece. o zlostavljanju dece od strane ucitelja. Medutim.143 Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. ovi podaci su samo „vrh ledenog brega”. odnos poverenja. Nasilje prema deci je “tamna strana istorije i kulture covecanstva”. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizickog i mentalnog zdravlja. vaspitaca u domovima i poslodavaca. nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodicnog života van društvene intervencije. Iako je tacan obim nasilja prema deci i dalje uglavnom nepoznat.2. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. Takva situacija je prouzrokovana okolnošcu da se nasilje prema deci vrši u intimnoj porodicnoj atmosferi. O obimu. otkrivali su inte114 resantne podatke o do tada nepoznatim karakteristikama ovog oblika nasilja. Mnogi radovi iz oblasti kriminologije i viktimologije. 1. da je društvena sredina nezainteresovana da reaguje i da vecina nema hrabrosti da o tome javno progovori. a i ona koja se prijave teško se dokazuju. s obzirom na fizicke i psihicke osobine žrtava. da ne ostane sakriveno u okvirima porodice i da se suzbija merama socijalne politike i društvene kontrole. veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodicnog nasilja i nasilja uopšte. Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice. viktimoloških). pa i ranije. emocionalne povezanosti i dužnosti cuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena. ipak je nesporno da je ovaj oblik nasilja u savremenim .144 Osnovna karakteristika pristupa ovoj kriminološkoj pojavi u savremenoj kriminologiji je nastojanje da nasilje prema deci bude društveno sagledano. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizicko. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine. broj zlostavljane dece je mnogo veci.

uslovima života u svim zemljama u svetu višestruko povecan u odnosu na raniji period. Sem toga, nacini i forme ispoljavanja nasilja prema deci su mnogobrojni i raznovrsni. Kako primecuje Kajzer (Kaiser, 1981), pojavni oblici ispoljavanja nasilja pokazuju potresnu sliku ljudske fantazije.145 U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaceni su pojmom zloupotrebe dece (child abuse). Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se iskljucivo za fizicke povrede dece. Ukljucivanje klinickih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na definisanje “sindroma pretucenog deteta”, koji oznacava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. Kriminološko znacenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. Šira shvatanja pod pojmom “zlostavljano dete” podrazumevaju dete ciji je normalan rast i razvoj onemogucen i ugrožen. Prema ovim objašnjenjima, zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizicko kažnjavanje dece, koje može dovesti do teških telesnih povreda, pa i do smrti, vec i grubo zanemarivanje fizickih i psihickih potreba deteta.146 Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuum sa razlicitim oblicima i stupnjevima ponašanja (cinjenja i necinjenja) kojima se povreduju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizicko zlostavljanje, seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece.147 Zanemarivanje i osujecenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizickih, materijalnih, zdravstvenih, edukativnih, emocionalnih potreba, kao i napuštanje deteta.148 U pojedinim zemljama u svetu (Švedska, Norveška, Finska) postoji Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece. U Danskoj je još 1920. donet Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja supružnika, 1967. donet je Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja dece u školama, a 28.5.1997. danski Parlament je izglasao Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece, koji zabranjuje roditeljima da tuku svoju decu. U krivicnim zakonima nekih država (Hrvatska, Slovenija) predviden je teži oblik krivicnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slucaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštecenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivicnih dela, prostituciji ili drugom asocijalnom nacinu života. Na taj nacin je pojam zlostavljanja proširen i na slucajeve teškog telesnog povredivanja i smrti maloletnika. Svakako da se u svim ovim slucajevima podrazumeva postojanje psihickog nasilja koje prati fizicko nasilje. Prema Kajzeru, kao moguce žrtve zlostavljanja u porodici javljaju se: neželjeno

dete; dete koje potice iz incestuozne veze; dete koje podseca majku na oca

115

koga prezire ili mrzi; dete koje je došlo na svet protivno volji majke “u godinama”; dete rodeno u vreme velikih ekonomskih teškoca za porodicu; dete rodeno uprkos pokušaju abortusa; dete koje je “plod silovanja”; dete sa fizickim ili psihickim nedostacima, koje roditelji sagledavaju kao “licni teret”; dete, ciji roditelji, otac ili majka, izdržavaju kaznu u zatvoru; dete koje je rodeno posle razvoda braka, kada su zasnovane druge porodice; vanbracno dete. Istraživanjima je utvrdeno da je veliki obim zlostavljanja odojceta i dece u prvim godinama života, tako da je smrtnost vanbracno rodene odojcadi dvostruko veca nego bracno rodenih. U porodicama sa više dece, najcešce je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rodeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoce oko vaspitanja. Prema nacinu i sredstvima zlostavljanja moguce je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kracim trajanjem, pri cemu se koriste udarci rukom i pesnicom; (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste razlicite prilike da nanesu udarce i bolove; (3) najteže zlostavljanje uz sadisticko mucenje i nanošenje teških povreda. Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slucajeva poticu iz socijalno nižih slojeva i radnickih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima.149 Pored fizickog zlostavljanja dece, postoji i psihicko zlostavljanje. Psihicko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizickim, ali i kao poseban oblik zlostavljanja. Najcešci oblici psihickog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mracan podrum, ubijanje drage životinje, ostavljanje deteta samog u stanu, uvrede i psovke, vezivanje za nameštaj, preživljavanje teških porodicnih situacija kao što su razdvajanje roditelja, njihove svade, nasilja oca prema majci, alkoholizam oca ili majke, zapostavljenost u odnosu na drugu decu, izolovanost zbog bolesti, kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. Takode postoje izvesni nacini psihickog zlostavljanja, koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajucem, malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše; upucivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima, izbegavanje roditelja da razgovaraju i sl.150 Istraživanjem krivicnih dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u praksi Opštinskog suda u Zagrebu, na uzorku od 78 predmeta, utvrdeno je da su izvršioci iskljucivo roditelji i da su ocevi dva puta cešce izvršioci nego majke. Majke cine

ovo delo uglavnom zapuštanjem, pretežno su samohrane ili razvedene, podjednak je broj zapostavljene bracne i vanbracne dece. Ocevi redovno zapuštaju i zlostavljaju svoju bracnu decu živeci u braku sa majkom deteta. Zapuštena deca su u proseku uzrasta oko osam godina a zlostavljana oko jedanaest godina.151 Prema rezultatima anketiranja 196 dece (93 decaka i 103 devojcice) uzrasta izmedu devet i petnaest godina (Pejcinovic R., Penava, A., 1988) 1987., modaliteti kažnjavanja dece od strane roditelja krecu se od fizickog kažnjavanja, zabrana, do psihickog zlostavljanja i uskracivanja ljubavi. Najcešce fizicko kažnjavanje je udaranje šibom, remenom ili varjacom i udaranje rukom jednom nedeljno ili cešce, zabrana izlaska van kuce (ovom kaznom se cešce kažnjavaju devojcice), vrlo jako vikanje, vredanje i psovanje, zakljucavanje u neku od prostorija, klecanje, zabrana gledanja TV programa. Kao ostale kazne koje roditelji primenjuju prema njima, deca su navela da ne žele da se sa njima igraju, razgovaraju, da se “prave žalosni” zbog onoga što su deca ucinila, da stalno govore kako “dobijaju lupanje srca” ili da ce

116

ih takvo ponašanje dece “oterati u grob”. Subjektivno doživljavanje kazni razlikuje se kod decaka i devojcica. Decake više pogada dobijanje batina, bez obzira na sredstvo udaranja, dok devojcice podjednako teško prihvataju kaznu zabrane izlaska, dobijanje batina ili jako vikanje, vredanje i psovanje.152 Krivicnopravna zaštita dece (maloletnika) predstavlja skup pravnih normi kojima se inkriminišu dela koja povreduju život, telesni integritet deteta, zdravlje, seksualnu licnost i vaspitanje. U Krivicnom zakoniku Srbije predvidena je posebna krivicnopravna zaštita dece propisivanjem krivicnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (cl. 193 KZ RS). Ovo krivicno delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinudava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjacenje, ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje “zlostavljanje”,

posredovanje u vršenju prostitucije. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. nasilje u porodici. Ovakva objašnjenja pokazuju da. pravosudnih. obljuba sa detetom. 150 predvida zaštitu maloletnih lica kao oštecenih u krivicnom postupku za sledeca krivicna dela: teško ubistvo. Takode postoji objašnjenje da se “zlostavljanje” sastoji u izazivanju fizickog ili psihickog bola jaceg intenziteta. trgovina decom radi usvojenja. teška telesna povreda. omogucavanje uživanja opojnih droga. iako je fizicko kažnjavanje dece odavno ocenjeno kao pedagoški neprihvatljivo. silovanje. U literaturi postoji shvatanje da je za postojanje ovog krivicnog dela neophodno da izvršilac ocigledno grubo postupa sa maloletnikom i da takvo postupanje ozbiljno prelazi granice dopuštenog disciplinskog kažnjavanja. obljuba zloupotrebom položaja. zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. U Opštem protokolu za zaštitu dece od 117 zlostavljanja i zanemarivanja155 data je opšta definicija “zloupotrebe deteta”: zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizickog ili emocionalnog .153 Novina u krivicnopravnom i krivicnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica154 koji u cl. razbojništvo. bez nanošenja telesnih povreda ili narušavanja zdravlja. razbojnicka krada.omogucava razlicita tumacenja i neujednaceno pristupanje sudova. nedozvoljene polne radnje. godine. ratni zlocini protiv civilnog stanovništva. iznuda. otmica. policijskih. prikazivanje pornografskog materijala i iskorišcavanje dece za pornografiju. obljuba nad nemocnim licem. zdravstvenih i obrazovnih organa. navodenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. podvodenje i omogucavanje vršenja polnog odnosa. Protokolom se reguliše postupanje i medusobna saradnja socijalnih. oduzimanje maloletnog lica. ono se u nekim (neodredenim) granicama još uvek smatra pravom roditelja koje iskljucuje protivpravnost. vanbracna zajednica sa maloletnikom. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. Znacajan doprinos za promenu prakse organa. promena porodicnog stanja. trgovina ljudima. službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada republike Srbije avgusta 2005. nedavanje izdržavanja. rodoskrvnjenje.

U mnogim modernim industrijskim društvima starost se poredi sa pripadanjem subordiniranoj grupi ljudi. Ipak. 193 KZ SR a kada kao “nasilje u porodici” iz cl. Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizicka. poverenje ili moc. što onemogucava da u dovoljnoj meri uticu na razlicite sfere društvenog života. U Protokolu je konstatovano da je ova definicija u skladu sa definicijama usvojenim na Konsultaciji o sprecavanju zloupotrebe dece u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi 1999. 194 st. koju je prihvatilo i Medunarodno udruženje za prevenciju zloupotrebe i zanemarivanja dece (ISPCAN) u dokumentu Intersektorski pristup zlostavljanju dece (2003). kao bitisanje ljudi koji se nalaze na “rubu” društvenog života. nasilje prema starim osobama se najcešce u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodicnog nasilja.2. Stari ljudi su cesto limitirani u svom ucešcu u društvenom. Potreba za jasnijom formulacijom i definisanjem radnje “zlostavljanja” u okviru krivicnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. Život starih osoba cesto dobija marginalan karakter. zanemarivanje ili nemaran postupak. seksualnu zloupotrebu.. iako po broju oni nisu manjinska grupa. ekonomskom i politickom životu.zlostavljanja. seksualna. 194 (nasilje u porodici) kao poseban kvalifikovan oblik krivicnog dela predvideno nasilje u porodici prema maloletnom licu.3. što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja. vec pre dogmatski stav o gubitku necega i nepovratnoj prolaznosti. proizilazi takode iz cinjenice da je u cl. Kada ce se krivicno delo kvalifikovati kao “zapuštanje i zlostavljanje maloletnika” iz cl. Ne postoji jedna opšte prihvacena teorija o starosti. kao i spoznaja da njihove želje skoro niko ne prepoznaje.3 za sada je ostavljeno proceni tužilaštva i sudova. kako u porodici tako i izvan nje. ugrožavanja detetovog razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji ukljucuje odgovornost. ekonomska). 1. kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju. U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine “stare osobe” i “senior gradani” treba definisati uzimajuci u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. odnosno nasilja prema clanovima porodicnog domacinstva. psihicka. mada se iz . Medu njima cesto postoji osecanje beskorisnosti.

pa se trenutak kada neko ulazi u staracko doba odredivao po 118 razlicitim kriterijumima (broj godina. godine poveca za još 10 godina.161 Prema istraživanju Olivera (Oliveire). kao prihvatljive za opis svog statusa.156 Beti Fridan (Betty Friedan) u svom delu Fountain of Age navodi da je samo 8% Amerikanaca preko 65 godina starosti prihvatilo termin “star” da time opiše sebe. kao i drasticne promene u socijalnom položaju starih ljudi. vec se naprotiv produžavao. više od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihicko nasilje. kroz zloupotrebu poverenja. “zreo Amerikanac” ili “penzionisana osoba”. koliko ih je bilo u 2000. pripadnica srednje imucne klase. godini. Tada deca. godine. radna sposobnost. a ocekuje se da se do 2050. sprovode nasilje nad svojim onemocalim roditeljima.159 Pelicaric navodi da je prema nekim istraživanjima. vec cetiri generacije jedne porodice. Skoro polovina ispitanika opredelila se za termine “senior Gradanin”. starija od 75 godina. što joj je otežavalo položaj. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveca od oko 600 miliona.administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. godine prosecna starost ljudi dostigla je 66 godina života. Cesti su slucajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri. uticali su da osamdesetih godina prošloga veka populacija iznad 65 godina pocne da se izucava kao ugrožena kategorija ljudi. U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: “mlade-starije osobe” (65-74 godine) i na “star-starije osobe” (preko 85 godina starosti). kradu imovine i falsifikovanje testamenata. Naime. klasicna žrtva porodicnog nasilja bila ženska osoba. sprovedenim u SAD 1981. godini. fizicki izgled).160 Ovaj autor istice da se starost nasilnika takode povecava. 65 ili 75 godina). koja i sama imaju vec sedamdesetak godina. Tokom 20. na skoro 2000 miliona u 2050. postoji i ekonomska viktimizacija. koja trpi razlicite oblike nasilja.157 Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto. Pored ovog oblika. od 1950.158 Kvantitativni udeo u ukupnom stanovništvu modernih društava. koji imaju blizu devedeset. Takva žrtva patila je cesto od nekih psihickih ili fizickih smetnji. veka je nastala revolucionarna promena u dužini ljudskog života. . koje se vrši na razlicite nacine: verbalne pretnje. nazivanje pogrdnim imenima i sl.

po kojima je najcešce žrtva nasilja osoba ženskog pola.Najmanje je bilo zastupljeno fizicko nasilje. hrane. Rezultati istraživanja su pokazali da je fizicka agresija proizišla iz odnosa sa ostarelim licem. ne samo zbog seksualne privlacnosti. Jilha (Jylha. Verbalana agresija se ispoljila u 30.162 Dešava se da je porodica prinudena da primi u svoj dom ostarelog roditelja. Svega u 19% slucajeva fizicko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. a nema dovoljno sredstava da obezbedi profesionalnu pomoc koja je ostarelom licu potrebna. Uzorak je obuhvatio 169 staralaca dementnih staraca iz okoline Amsterdama.165 119 Neostvareno roditeljstvo takode može biti faktor rizika viktimizacije u starosti. u nekim slucajevima. a fizicka u 10. Geneza gerontofilije se kod ucinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošcu prema ocu. kao na primer Pot (Pot) ispitivali su verbalnu i fizicku agresiju prema dementnim starcima od strane staralaca. i to cerka ili snaja žrtve.166 Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene. Narocito je znacajan podatak po kome su muškarci od 60-74 godine i žene od 7589 godina.roditelji imali cešce posetioce nego oni bez dece. Obe vrste agresije bile su povezane sa stanovanjem u istom domacinstvu.) je ispitivao 435 osoba starosti od 60-74 godine i od 7489 godina u desetogodišnjem periodu. Postojao je mali i statisticki neiskazan podatak da su muškarci bez dece imali goru predstavu o svom zdravlju. zbog koga su se staraoci žalili na veliko opterecenje koje trpe. vec zbog materijalne koristi i išcekivanja nasledivanja bogatstva. vode. ali i bolestima pojedinih organskih .7%.2% slucajeva. Takode su stara lica . sa ostvarenim roditeljstvom bili zadovoljniji svojim socijalnim statusom nego li njihovi vršnjaci bez dece. M. Nasilje se izražavalo i u davanju prekomerne doze lekova ili zakljucavanju u prostorije. Nacini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih clanova porodice. Pošto je ostareli clan domacinstva radno neaktivan.164 Neki istraživaci. ali je i ucinilac u više od polovine slucajeva takode bila žena. 167 One su uslovljene samim procesom starenja. primanjem pošte. gerontofili odlucuju da zakljuce brak sa ostarelim licem. zanemarivanje higijene. nego li oni sa decom. Medutim.163 Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada. staranjem o još jednoj ostareloj osobi koja je u težem stanju. odnosno majci. on ne može materijalno mnogo da doprinese poboljšanju svog položaja ili clanova svoje porodice. kao nedavanje lekova. Kratocoski navodi podatke iz rezultata svog istraživanja.

a nekada i histericnim simptomima”. Prema mišljenju Rouza (Rose). navodi se da ta ista moderna civilizacija nije mnogo naklonjena starim osobama.173 U SAD je težnja za udruživanjem narocito izražena kod starih osoba pripadnika srednje i više klase.169 U nekim slucajevima ostarela osoba se može povuci u svet neuroza. do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji. stare osobe cesto reaguju “mrzovoljom. u poslednje dve decenije .168 Prema shvatanju koje je izneo Kvin (Queen). u situaciji kada treba da se suoce sa poteškocama.171 Kao paradoks cinjenici da se ljudski život produžio u savremenim uslovima.sistema. normama i obicajima. Šeparovic navodi da ucestalost samoubistava raste sa godinama starosti.170 Poredenje „slavne prošlosti” sa sadašnjim trenucima prepunim socijalnim problemima može uticati na pojavu samoubistva medu starima. Smatra da je to rezultat društvene izolacije. preteranim zahtevima da bi osigurale pažnju. nego kod klase nižeg ekonomskog statusa.172 Osnovne poteškoce predstavljaju socijalna izolovanost starih osoba i odsustvo iz aktivnih društvenih tokova. u kome se oseca zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlacna ili uspešna u poslu. ali i do pridavanja vece važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. Mlade i starije osobe obicno nemaju znacajan interakcijski odnos izvan porodice. Sredinom sedamdesetih godina prošloga veka Center of Aging na Univerzitetu Merilend (The University of Marylend) utvrdio je da deca svih uzrastnih kategorija imaju ogranicena saznanja i loše usmerene stavove o starim osobama. Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline. slabljenja veza sa potomcima. Uzroci se nalaze u demografskoj komponenti kao i socijalno-klasnim i porodicnim osobenostima. ljutnjom. pa cak i psihoza. Može se cak govoriti o kreiranju posebne subkulture starih sa svojim zasebnim udruženjima. fantazija. osecaja usamljenosti i prestanka svake radne aktivnosti. stare osobe zbog delimicne ili potpune izolacije imaju potrebu da se udružuju jedni sa drugima. Od 180 ispitane dece samo njih 39 bilo je u mogucnosti da navede neku stariju osobu izvan svoje porodice.174 Osim toga.

prošloga veka porastao je broj grupa koje se bore za dobrobit starih osoba. U SAD na listi The Leadership Council of Aging Organization takvih udruženja ima cetrdeset (u 1988. godini bilo ih je 29). Udruženja, bar za sada, predstavljaju poslednji nivo do koga je došao “pokret seniora”.175 Prva svetska skupština o starenju održana je u Becu 1982. godine i na njoj je usvojen Becki medunarodni plan akcije za starenje (The Vienna International Plan of Action on Ageing), kao prvi medunarodni instrument posvecen starenju.176

120

Deset godina kasnije, 1992., Generalna skupština UN usvojila je, rezolucijom 47/5, Proklamaciju o starenju, kojom je 1. oktobar proglašen Medunarodnim danom starih osoba, a 1999. godina Medunarodnom godinom starih osoba. Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. aprila 2002. godine. Predstavnici vlada iz celog sveta su promovisali koncept „društva za sve generacije”, kao internacionalni odgovor na izazove starenja za XXI vek. Pošto su države clanice UN izrazile brigu zbog brzine i oblika globalnog procesa starenja, Generalna skupština je usvojila Politicku deklaraciju i Madridski internacionalni plan akcije za starenje koji obavezuje vlade da se suoce sa izazovima starenja populacije u svetu. Planom akcije predvideno je 117 konkretnih preporuka u okviru plana akcije,177 medu kojima su i one koje se odnose na starije osobe i njihove porodice, ukljucujuci pitanja koja neposredno mogu uticati na njihov život, kao: siromaštvo, HIV, nasilje i zlostavljanje, pristup zdravstvenim službama i društvenu zaštitu. Na planu domaceg zakonodavstva, starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici, pruža se krivicnopravna zaštita u skladu sa cl. 194 Krivicnog zakonika RS, kao i porodicnopravna zaštita u skladu sa cl. 10 i cl. 197-200 Porodicnog zakona RS. Takode, u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju,178 kojom se propisuje da je neophodno „sprecavati pojave zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja nad starijim licima, posebno ženama, ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih ucesnika u zaštiti žrtava - od republickog, do nivoa lokalne zajednice, kao i vodenjem kampanja protiv više razlicitih vrsta diskriminacije i nasilja, stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja”. Socijalne promene, nastale urbanizacijom i industrijalizacijom, ukazuju na slabo ukljucivanje starih lica u socijalnu strukturu, više nego samo otudenje od formalnih tradicionalnih uloga i statusa. Starost, kao trece doba, poseban je sociološki

fenomen, koji reflektuje nacin na koji su definisane socijalne uloge, kao i stepen spremnosti za njihovo prihvatanje. Stare osobe imaju niz teškoca u prihvatanju svojih novih uloga u društvu zbog radne neaktivnosti, penzionisanosti, komplikovanih porodicnih odnosa i nedostataka društvene podrške. Ako su mlade osobe te koje imaju moc odlucivanja i upravljanja društvenim tokovima, onda ne treba nikada smetnuti s uma da one svojim uticajem na status starih lica , u stvari, uticu na obeležja svoje sopstvene buducnosti.
Horvatic, Ž.: op. cit., str. 65. Na primer, statistike koje vode javna tužilaštva, izveštaji državnih organa, rezultati istraživanja i sl. 3 Nikolic-Ristanovic, V. (1998) “The international crime victim survey in Belgrade (Federal Republic of Yugoslavia)” u The International Crime Victim Survey in countries in transition – national reports, Rim: UNICRI. 4 Ibidem. 5 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 6 Conklin, J. E. (1992) Criminology, New York: Macmillan Publishing Company, str. 115. 7.Killias., M. (2001) Precis de criminologie, Berne: Precis de droit Staempfli, str. 115. 8 Van Dijk, J. and Mayhew, P.(1992) “Criminal Victimization in the Industrialized World”, A report to the Conference Understanding Crime: Experiences of Crime and Crime Controle, Rome: UNICRI. 9 Killias, M.: op. cit., str. 133. 10 Gene, S. (2003) Global trends in crime: Crime varies greatly around the world, statistics show, but new tactics…, The Futurist, www.allbusiness.com-professional-scientific-scientific-research-524294-1.html, pristupljeno 1.9.2008.
1 2

121
11

Maguire, M. Morgan, R., Reiner, R. (eds) (1994) “The Oxford Handbook of Criminology”, Oxford,:Clarenden Press. str. 259. 12 Williams, K. (2004) Textbook on Criminology, New York:Oxford University Press., str.74 13 Coleman, C. i Moynihan, J. (2004) Understanding Crime Data, McGraw-Hill House:Open University Press, str.131. 14 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 15 Bureau of Justice Statistics, www.ojp.usdoj.gov-bjs-glance.htm, pristupljeno 1.9.2008. 16 Gannon, M.i Mihorean, K. (2004) Criminal Victimization in Canada, Canadian Centre for Justice Statistics Statistics Canada – Catalogue no. 85-002-XPE, Vol. 25, no. 7 17 Gassin, R.: op. cit., str. 252-257. 18 Walklate, S. (2001) Gender, Crime and Criminal Justice, Portland:Willan str. 3 19 Chesney-Lind, M. (1997) The Female Offender: Girls, Women and Crime, Sage: Thousend Oaks, str. 101. 20 Steffensmeier, D. (1995)”Female Crime: It' s Still A Man's World”, u Price, B.R. and.Sokoloff, N.J. The Criminal Justice System and Women-Offenders, Victims and Workers, USA: Mc Graw-Hill, str. 89, 96. 21 Gassin, R.: op. cit., str. 260. 22 Gassin, R: op. cit., str. 259-266. 23 Butler, W.E. (1992)”Crime in the Soviet Union” in British Journal of Criminology, 2, str. 148, 154. 24 Dashkov, G. (1992) “Quantitative and Qualitative Changes in Crime in the USSR” in British Journal of Criminology, 2, str. 161. 25 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174-175. 26 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 27 Joly, H.(1889) La France criminelle, Paris. 28 Gassin, R.: op. cit., str. 297-298. 29 Navedeno prema Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 30 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 31 Špadijer-Džinic, J. (1966) Samoubistva u Vojvodini, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. 32 Zvekic, U. (ed.)(1992) Development and Crime, Roma: UNICRI and IKSI, str. 213. 33 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 34 Killias, M.: op. cit., str.121. 35 Killias, M.: op. cit., str. 140. 36 Beirne, P. I Messerschmidt, J. (1999) Criminology, Boulder: Westview, str. 497. 37 Conklin, J. E.: op. cit., str. 120. 38 Konstantinovic-Vilic, S. (1986) Žene-ubice, Niš: Gradina, str. 86. 39 Conklin, J. E.: op. cit., str. 119. 40 Milutinovic, M.: op. cit., str. 179.

Milutinovic, M.: op. cit., str. 180. Ibidem 43 Conklin, J. E. op.: cit., str. 120. 44 Todorovic, A. (1971) Uzroci maloletnickog prestupništva, Beograd:IKSI, str. 144-151. 45 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 46 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 47 Pešic, V. (1972) Ubistva u Jugoslaviji, Beograd:IKSI, str. 44. 48 Konstantinovic-Vilic, S.: op. cit., str. 93. 49 Conklin, J. E.: op. cit., str. 126. 50 Wolfgang, M (1958) Patterns in criminal homicide, Philadelphia: University of Pennsylvania, i Schafer, S. (1968) The Victim and his Criminal, A Study in Functional Responsibility, New York: Random House. 51 Nikolic-Ristanovic, V., Mrvic, N. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena, Beograd: IKSI i Draganic, str. 73 52 Nikolic-Ristanovic, V. (1989) Žene-žrtve kriminaliteta, Beograd: Naucna knjiga, str. 113. 53 Milutinovic, M.: op. cit., str. 182. 54 Zajecaranovic, G.: op. cit., str. 112. 55 Zvekic, U. (1995) “Struktura i tendencije kriminaliteta u svetu (I)”, Anali Pravnog fakulteta Beogradu, 4, Beograd, str. 362. 56 Pinatel razlikuje sedam tipova zlocina iz pseudo opravdanih razloga: 1. ubistvo iz strasti koje nastaje iz direktnog seksualnog konflikta ili konflikta u vezi sa seksualnom ljubavlju, 2. zlocin iz ideoloških razloga, kao što su politicki atentati, zavere i sl., 3. prestup iz profilaktickih razloga, kada izvrcilac zna da je ono što radi van zakona, ali je ubeden da na taj nacin izbegava vece zlo, na primer kod eutanazije; 4. simbolicki zlocin kod koga onaj koji trpi njegove posledice nije direktno vezan sa delinkventom, na primer majka koja ubije dete bez ociglednog motiva, vec da bi uticala na oca deteta prema kome gaji pomešana osecanja straha i mržnje; 5. delikt iz protesta, kada se izvrcilac postavlja kao branilac u nekoj stvari u koju nije direktno ukljucen; 6. delikt zbog avanture, koji nastaje usled nezadovoljstva
41 42

122

svakodnevnim životom, nelagodnosti zbog monotonije i uznemirenosti koja iz toga proizilazi, na primer krada automobila ucinjena od strane bande maloletnika; 7. samokažnjavajuci delikt ili delikt iz osecanja krivice koji je usmeren protiv samog izvršioca. - Pinatel, J.; Traite de criminologie, 1975, s. 252-259, cit. prema Gassin, R., op. cit. s. 526-532. 57 Milutinovic M., op. cit. s. 203-205. 58 Sila ili moc može biti pozitivna ili negativna, dobronamerna ili zlokobna, legitimna ili nelegitimna, javna ili tajna. Svaki je socijalni cin vršenje moci, svaki je društveni odnos izjednacen sa moci, svaka je društvena skupina ili sastav organizacija moci. OUN je pod uticajem svetskog viktimološkog pokreta uvela pojam zloupotrebe moci (eng. Abuse of Power)u svrhu suzbijanja zloupotrebe moci i zaštite žrtava tih zloupotreba. Žrtve zloupotrebe moci su osobe koje individualno ili kolektivno pretrpe fizicku ili mentalnu povredu, emocionalnu patnju, ekonomsku štetu ili znacajnije oštecenje svojih prava, putem cina ili propusta, koji ne mora predstavljati kršenje nacionalnog krivicnog prava, vec medunarodno priznatih normi koje se ticu ljudskih prava. Cit. prema Šeparovic, Z. (1988)”Nasilje u obitelji: pojave, uzroci, rešenja” u Zborniku radova za medunarodni skup Nasilje u obitelji, Dubrovnik. 59 Šeparovic, Z. Kriminologija i socijalna patologija, op. cit., str. 97. 60 Poslednjih godina u Srbiji je zabeležen kao oblik nasilja, tzv. nasilje u sudnicama. Ucestale su pretnje i napadi na sudije u sudnicama i van njih. Treba pomenuti ubistvo žene sudije u Nišu, bacanje bombe na ženu sudiju u Pancevu u toku sudenja, u Cacku bacanje eksploziva na kucu sudije u toku noci, u Šabcu udaranje žene sudije pesnicom u lice, u Novom Beogradu sudiji je zapreceno ubistvom, u Beogradu su zapaljena ulazna vrata stana u kome je stanovao javni tužilac, u Leskovcu je ubijen predsednik Opštinskog suda. 61 Razlikuju se dve podvrste ovog oblika nasilja: nasilje propuštanjem i posredno nasilje (mediated violence). Za razliku od nasilja propuštanjem koje se vrši pasivno, posredno nasilje (mediated violence) je rezultat namerne ljudske intervencije u prirodnoj ili društvenoj okolini, ciji štetni efekti nastupaju indirektno i sa odlaganjem. Primeri za ovu vrstu

u 17 iz Severne Amerike i 16 iz Južne Amerike. Zagreb.auburn. 102-103. Beograd: Vojnoizdavacki zavod. (2001) Kriminologie für das 21. J. cit. str. Thomas. 3 Auflage.. (1973) Krivicno pravo. Beograd:Draganic. i dr. str. H. (1979) “Socijalna obeležja nasilnika”. 75. (1989) Family Violence in Cross-Cultural Perspective. H. Sttutgart. Zagreb. cit. Muler.: op. Beograd: Privredna štampa. cit. 76 Henting. Müler. 62 Violence. 9. Skopje. 79 http://www. sprovedeno u 14 država Saharske Afrike.. 87 Konstantinovic -Vilic. V.glasnik RS”. cit.htm 82 http://home. 55. i dr. str. 72 Tahovic. G. predstavlja još jedan primer ovog tipa nasilja. K.ca/ocult/lanning 4htm 81 Petee.il. str.. (1993) Kleines Kriminologisches Worterbuch.htm 74 Middendorff. Democracy and Education: An Analytic Framework. (1978) Krivicno pravo. Brkic. str. (1984) Kriminologie der Tötungsdelikte. 89 Nikolic-Ristanovic. Beograd: Fakultet politickih nauka. . (1987) Understanding Society's Most Dangerous Offender: A Typology and Corresponding Dynamic Analysis for the Substantive Theory Formulation of Serial Murder.prema Šeparovic.. V. navedeno prema Žegarac. http://www. M. Kriminologija i socijalna patologija. M. (1962) Komentar Krivicnog zakonika. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena.: ibid.12. str. Z. Beograd: Savremena sdministracija. op. V. 78 Simeunovic-Patic. Newbury Park. str. str. Upotreba odredenih vrsta bombi u Vijetnamu i Avganistanu od strane americke i sovjetske armije.str. 67 Jakovljevic. 93-94). V. posebni deo. 64 Schneider.: op. Nasilje nad decom. H. Niš: Gradina. S. 91. Heidelberg: C. F. J.att.(1995) Ubistvata vo Makedonija.. Mohr (Paul Siebeck). 549. s. str.us/spring/2002/CRJ105-300/lesson61. Odsek za sociologiju. München.witchery. Ovo metodološki zanimljivo istraživanje. kada je dvadesetpetogodišnji student Marc Lepine na Univerzitetu u Montrealu ubio 14 studentkinja na feministickom seminaru. str. V.moraine. 180. 71 Atanackovic. str.. Dordevic. Beograd: Savremena administracija. B. 59. C. 173. Z. (1979) Demografska obeležja nasilnika. istovremeno je pružilo uvid i u rasprostranjenost nasilja. cit. IV izdanje. A. prema Šeparovic. 46. (2003) Ubistva u Beogradu. J.nasilja su svi oblici uništavanja i oštecenja prirodne okoline. Florida State University: School of Criminology.oas. zbog toga što je bio ubeden da su feministkinje odgovorne za njegove licne teškoce. 88 Nikolic-Ristanovic. 101. najcešce oblike ispoljavanja i obeležja fenomena nasilja.net/cmignarda/mass. 3. koje su u vecini društava istovetna. u 13 iz Okeanije i 13 iz Azije.. (1975) “Krivicno delo ubistva na svirep nacin”. 77 Henting.net/cmignarda/mass.85/2005 i 88/2005.att. (Videti: Levinson. M. prouzrokovala je posredno genetske mutacije kod beba u bombardovanim podrucjima i rak kod ratnih veterana. str. Der Mord.htm 63 Schneider. 3. D. u sedam država iz Evrope. str.org/csh/english/ edumeetexpertscontrib6. 45. posebni deo.html 83 Waters. B. 265. IKSI. 69 „Sl. 45. 362. S. H. Münster-Hamburg . Ubistva u Jugoslaviji. 66 Momirovic. koja je prvenstveno imala za cilj da uništi useve na neprijateljskoj teritoriji.edu/cpeteeta/ massmurder1. 66. 90 To je potvrdilo i jedno od najsveobuhvatnijih antropoloških istraživanja.: op. 68 Keiser/Kerner/Sack/Schellhoss (1993) Kleines Kriminologisches Wörterbuch. str. 73 http://online. u 10 država Srednjeg Istoka. D. Prodaja zemljama u razvoju pesticida i medicinskih proizvoda koji su zabranjeni u zemljama u kojima se proizvode. http://home. 65 Šimunec. H. str. Heidelberg: C. Tübingen: J. W. (1986) Žene ubice. cit. str. Zbornik radova Krivicnopravni i kriminološki aspekti delikata nasilja. (1998) „Nasilje u porodici – mogucnosti zaštite i prevencija”. 74. Calif: Sage.London: LIT Verlag. cit. i dr. Auflage. K. 75 Henting. op. http://www. Auburn University. br. N. JRKKP..witchery. cit. br. i dr.html 123 84 85 Keiser.cc. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. 86 Sulejmanov. (1956) Zur Psychologie der Einzeldelikte. 70 Radovanovic. D. F. Hannover. II. Pešic Vukašin.Jahrhundert. Z. (Masters Thesis). op. II izdanje. koja je sprovedeno tako što su antropolozi živeli u porodicama i neposrednim posmatranjem pratili dinamiku porodicnog života.1989. “Feministkinje su ruinirale moj život” vikao je pre nego što je izvršio samoubistvo.ca/ocult/lanning 4htm 80 http://www. 73. 15. Primer za misionarski zlocin mržnje je zlocin koji se dogodio 6.

Beograd: Autonomni ženski centar Beograd. detaljno: Milic.(1989) Uvod u sociologiju. ukupno 1. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. Haralambos. a da za potrebe procesuiranja dela nasilja u porodici u pravosudnim institucijama država godišnje izdvaja 49. (2007) Krivicno delo nasilje u porodici – aktuelna pravosudna praksa u Nišu i Beogradu. Z. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. usvojena na IV svetskoj konferenciji o ženama u Pekingu. 157-168. (Videti: The Impact of Domestic Violence on the Tennessee Economy. 101 Nkolic-Ristanovic. Tennessee. S. 103 Prema podacima UN. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije. Ženski istraživacki centar Niš. Rezolucija Generalne skupštine UN 48/104 od 20. 96 Declaration on the Elimination of Violence against Women.. Beograd: Autonomni ženski centar. S. 17-38% svih žena u svetu je pretrpelo fizicko nasilje u svom životu od strane bliskih muškaraca. Videti detaljno: Konstantinovic Vilic. 100 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju. U Velikoj Britaniji dešava se najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje. R. Petrušic. 2005. 2006.tn. a u 60% svih slucajeva seksualnog nasilja.pdf). održanoj u Rimu 21-22. Beograd: Viktimološko društvo Srbije i „Prometej”.5 milion žena i 834.. Beograd. 94 Prevod najvažnijih medunarodnih dokumenata koji se odnose na nasilje u porodici. god. January. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. Prema statistickim podacima vezanim za ubistvo žena u Engleskoj i Velsu za period 1986-1996. decembra 1979. Recommendation 1582 (2002) usvojena od strane Odbora ministara 27. godine u SAD pokazala je da je 25% žena i 8% muškaraca fizicki i psihicki zlostavljano od strane supruga.5% ubistava. Banja Luka: Helsinški parlament gradana. N. Nacionalna anketa o nasilju nad ženama sprovedena 1998. Report to the Tennessee General Assembly Presented by Tennessee Economic Council on Women. koji je razradio specifican model kvantitativnog merenja troškova nasilja u porodici. September 2004) The Cost of Domestic Violence. 415. odn. Udružene žene. (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”. str. i Heald.womenandequalityunit. stupila na snagu 3. IV svetska konferencija o ženama. 93 Konstantinovic-Vilic. 21% žena bar jednom u životu bile su žrtve fizickog nasilja ili pretnji. septembra 2002. na osnovu rezultata istraživanja.us/sos/ecw/domestic_violence_report. devojke.uk). http://www. 97 Beijing Declaration and Platform for Action. usvojena na Trecoj Evropskoj ministarskoj konferenciji o jednakosti muškaraca i žena.75. S. septembra 1981. ubica je bio u porodicnoj vezi sa žrtvom.. odn. a u svega 15. M. oktobra 1993. u vecini slucajeva ubistava žena. 11/81). vanbracnog partnera ili mladica. M.Temida. a u 80% tih slucajeva se radi o ženama žrtvama. Sylvia Walby procenjuje da u Engleskoj i Velsu troškovi premašuju 23 milijarde funti godišnje.gov. list SFRJ – Medunarodni ugovori”.. Žunic. Kina 4-15. septembar 1995.. 99 Domestic violence against women. ubica i žrtva nisu bili ni 91 . Medunarodni dokumenti. izvršilac je muška osoba iz neposredne blizine žrtve. god. kritika i izazovi. str. videti: Mrševic. procenjuje se da se samo pokrice troškova zdravstvene zaštite žrtava nasilja godišnje potroši preko 32 miliona dolara. god. V. objavljen je u knjizi: Nasilje nad ženama – prepreka razviju..12-14. str.. (Walby. 95 Convention on the Elimination of All forms of Discrimination against Women (CEDOW). npr. ukljucujuci i SFRJ („Sl. Instrumente o ratifikaciji ili pristupanju deponovale su do sada 94 države. N. god. njenoj evoluciji i tipologizaciji. Zagreb.Tako. god. 2. (http://www.9 miliona dolara.state. (2006) Medunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu. septembar 1995. usvojena od strane Ujedinjenih nacija Rezolucijom 34/180 od 18. (2001) Sociologija porodice. Prema podacima Ekonomskog saveta za žene u Tenesiju. Petrušic. god. 92 O transformacijama u strukturi i funkciji porodice. 102 Ibidem. Dokmanovic. A. god.700 muškaraca godišnje je silovano i/ili fizicki zlostavljano od strane partnera/partnerke. Podaci o troškovima služe kao snažan argument u lobiranju za uvodenje preventivnih mera zaštite od nasilja u porodici. Nashville. N. (2005)” Medunarodni standardi i nasilje u porodici”. decembra 1993. Detaljno o medunarodnim standardima u domenu zaštite od nasilja u porodici. 98 Declaration on policies for combating violence against Women in a democratic Europe.

V. je ispoljavanje istorijski nejednakog odnosa snaga izmedu žena i muškaraca. 113 O problemima u reagovanju institucija sistema na nasilje u ovom periodu. Beograd: Viktimološko društvo Srbije.Petrušic. N. u: Pravom protiv nasilja u porodici. 1. 110 U svim društvima nasilje gravitira ka partneru sa najvecom moci i dogada se u odnosima u kojima medu subjektima postoji najveca razlika u moci. str. O promenama u odnosu državnih politika prema nasilju u porodici: Konstantinovic Vilic. br. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju.) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije.(2003): „Porodicno nasilje u zemljama bivše Jugoslavije: pregled najvažnijih rezultata istraživanja”. 63-73.J. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. New Delhi: Sage Publication. 3-11. N. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komuikaciju.(2002) „Pravni aspekti strukturalnih uzroka nasilja”. . str. 9). Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji: Odbor za gradansku inicijativu. 117 “Sl. (2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”. 3. (2004) Krivicno delo nasilja u porodici – pravna praksa u Republici Srbiji. (1999)”Model zaštite od nasilja u porodici. V. 124. (2002) „Institucije i nevladine organizacije u odgovoru na porodicno nasilje u Srbiji”. (Videti: Nikolic Ristanovic. Sofia. Videti i: Preporuka br. S. R. Beograd: Viktimološko društvo Srbije&Prometej. Udružene žene. (2005) „Reagovanje policije na nasilje u porodici − teorijski okvir i strana iskustva”. glasnik RS”.. Nikolic-Ristanovic. str. 03.S. str. U Nemackoj svaka cetvrta žena trpi fizicko ili seksualno nasilje od strane partnera. videti: Copic. N. 10/2002. Niš: ŽIC.. Niš: Odbor za gradansku inicijativu. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. Beograd:Autonomni ženski centar. N. 2. Ignjatovic. 13. 3.. str. videti: Mrševic. S. Petrušic. 18/2005. 19 CEDAW Komiteta za eliminisanje svih oblika nasilja nad ženama (1992).) (2005) Nasilje prema ženama . N. 112 Videti. u: Društvena svest. Pekinšku deklaraciju i platformu za akciju (1995). Detaljno. Petrušic. 115 „Nasilje nad ženama . V. Nikolic Ristanovic. 17). Temida. godine. (2005) Austrijski model intervencije u slucajevima nasilja u porodici. 67. Copic. (ur. Petrušic.. str. Neka pozitivnopravna rešenja u svetu i kontraverze u njihovoj primeni”. 116 “Sl. u: Društvena svest. (ur) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. (Videti: InterBalkan Conference on Legal Strategies to Combat Domestic Violence. str. Banja Luka: Helsinški parlament gradana.. 106 Konstantiovic-Vilic. London: Thousand Oaks. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. 135141.2. (ur. str. Intimate Violence in Families. 111 Nikolic-Ristanovic.. S. glasnik RS”. (2004) „Pravo žena na zaštitu od nasilja u porodici”. Z. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji. Evropska mreža protiv nasilja nad ženama.. br. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. O medunarodnim standardima zaštite od nasilja prema ženama. str. što kao ishod ima sprecavanje potpunog napredovanja žena i cinjenicu da je nasilje nad ženama jedan od presudnih mehanizama putem kojeg se žene prisiljavaju na prihvatanje položaja podredenosti u odnosu na muškarce” (Deklaracija o eliminisanju porodicnog nasilja nad ženama (1993). 105 Kljucnu ulogu odigrao je feministicki pokret. Žunic. Zakon je poceo da se primenjuje 9. str. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. 2002. 7. V. 409. poglavlje u knjizi Ljudska prava za žene. 114 Videti detaljno: Konstantinovic Vilic.. R. Konstantinovic Vilic. 38-42. S.17.124 u kakvoj vezi. p. 9-15. (2000) Od žrtve do zatvorenice. V. Logar. u: Pravom protiv nasilja u porodici. 104 Galles. u: Pravom protiv nasilja u porodici. Konstantinovic Vilic. 109 Ibidem. Petrušic. Niš: ŽIC. Beograd:Viktimološko društvo Srbije&Prometej. Bulgaria. u: Pravom protiv nasilja u porodici. N. detaljno: Mrševic Z. str. Sociološki pregled. br. T. S. str. Beograd: Autonomni ženski centar. detaljno: Nikolic-Ristanovic. koji je doveo do muške dominacije nad ženama i do njihove diskriminacije od strane muškaraca. V. Preporuka odbora ministara Veca Evrope zemljama clanicama za zaštitu žena od nasilja (Rec2002/5). 135141. 108 Konstantinovic Vilic.(2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”. Niš: Odbor za gradansku inicijativu. Lukic. S. 1997. 107 Detaljno videti: Nikolic Ristanovic.prepreka razvoju. str. Temida. srpski prevod. Temida.12. str. br. str. S. (1995) „Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”.. M. (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”..

(1981) “Seelische Misshandlung von Kindern”. Temida. 11 127 Navedeno prema Lent. 122-126. str. str. The Canadian Journal of Obstetrics/Gynaecology and Women's Health Care. 149 Keiser. 43. str.(1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature.: op. (1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature. 23. glasnik RS”. Kriminalistik.(1970)” Das Kind als Opfer”.V. detaljno: Petrušic. M. Victimology.. http://www. Fisher. 279. Vodic kroz sistem porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici. Nasilje u obitelji. 26. str. 23-24. s. 347-349. 122. J. R. str. O merama porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici i postupku u kome se one odreduju. 120 Klein. 9. M. M. str. Penava. 121 United Nations.(1992)”Obstetrical Issues in Wife Abuse”. str. London: Home office research and planning unit report. Kriminalistik. London. 133 Nikolic-Ristanovic. Nasilje u obitelji. 330-33. cit. L. P.. 142 Straus. Autonomni ženski centar. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”. L. 131 Goudolf. (1959) La psichologie des femmes.gov. G. 3-4.An International Conference. N. Schneider. str. 137 Dobash. cit. Kriminalistik. str.85/05.subjektivno iskustvo deteta”. str. Restitution and Revolution: Creating Justice for Women and Children Who Have Been Abused”. 65. 129 Smith. G.minrzs. (1977-78)”Battered Women and Learned Helplessness”. str. 4. 85-97. K. (1981)Violence against Women: Some Considerations Regarding Its Causes and Its Elimination. 34. 148 Stevanovic. 126 Casey. str. Schneider. D. S. H. Ministarstvo rada. Beograd. B. 152 Pejcinovic. 9.: op. 144 Ibidem. International Workshop.19. Minister of Supply and Services Canada. Violence and Social Change. (1981)”Das Kind als Opfer”.: op. str.D.(1992) Women. E. V.: Labeling Women Deviant-Gender. International Workshop. London: Random House. br. 113. E. 134 Walker. Dosije i Udruženje Pravnika Srbije za socijalno pravo. Dubrovnik. 1-4. str. prema Janjic-Komar. str. M. (1988)”Krivicnopravna zaštita dece od nasilja u porodici-situacija u Jugoslaviji”. 583.. str. M. 128 Navedeno prema “Changing the Landscape: Ending Violence . (1995) “Recognition. H. 99.Battering And How to Stop It. 135 Schur. R. Dubrovnik. 147 Freeman. 123 Kelly. Dublin: Social and Organisational Psychology Research Unit UCD. 3-4. 130 Smith. Final report of Canadian Panel on Violence Against Women.glasnik RS” br. Dobash. London: Frances Pinter. cit. str. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”. Crime and Delinquency.„Sl. 143 Janjic-Komar. (1988) “Zlostavljanje i zapostavljanje dece . J. London-New York: Routledge. J. str.A. Paris: Presses Universitaire de France. cit. 1-4. 145 Keiser.Achieving Equality”. 160. 1993. 93... J.. str. Dubrovnik. (1987) Kriminologie. 140 Ibidem 141 Navedeno prema. saopštenje prezentirano na Democracy and Justice: Re-viewing Crime in Theory and Practice . str. 3. Heidelberg-Hamburg. 583. Nasilje u porodici.istraživanje krivicnog djela zapuštanja i zlostavljanja maloljetnika u praksi Opcinskog suda u Zagrebu”. M.: op.. 410-411 118 119 125 125 Navedeno prema Nikolic-Ristanovic V. H. str. A. (1994) “Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. H.. “Declaration on the Elimination of Violence Against Women”. Stigma and Social Controle. br. L. str. E. 136 Schneider. str.sr. 139 Smith. 583. 2005. Victimology. (2000) “Dete žrtva zlostavljanja i zanemarivanja i uloga policije u obezbedivanju njegove zaštite”. 153 Nikolic-Ristanovic. (1988) “Nasilje nad djecom . u: Sociološki pregled. Ottawa. Dubrovnik. 150 Trube-Becker. I. Heidelberg-Hamburg. 122 J ones. L.rezultati anketiranja”. 289. Berlin: Walter de Gruyter. 154 “Sl. str. (1988) Battered Women as Survivers. E. str. 5 138 Navedeno prema. M (1987) Domestic violence against women. London: Home office research and planning unit report. str. Sociološki pregled. 526. 155 Opšti protokol o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja. E. 4-5. 151 Turkovic.3-4. Konstantinovic Vilic. 75-78. str. (1994) Next Time She'll Be Dead . zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. Obretkovic. 3. 6. Obretkovic. (1988)”Kažnjavanje djece u obitelji i školi . 146 Radovanovic. cit. 124 Nikolic-Ristanovic. L.18/2005 i 88/2005. Toronto: Lexington Books. R. Boston: Beacon Press. (1996) Prava deteta – prava coveka. 14. Nasilje u porodici. 92.. 132 Deutch. str.yu/ . (1978-79)”Wife Beating: How Common and Why”...(1983) The Rights and Wrongs of Children. 1. str. A. Sociološki pregled. V.

str.: op. Zagreb. loc. Beograd: BIGZ (drugi tom). užasava.. cit. 165 Pot.edu/cmkearl/gersopsy. vol. Section V. AM. 161 Pelicaric.1338 166 Julha. De Bovoar.1093 167 “Stara osoba ostaje na oprezu cak i kada joj je zajemcena potpuna sigurnost jer nema poverenja u osobe u punoj snazi: ona svoju zavisnost doživljava tako što ispoljava nepoverenje. ili brinuci se o njoj. 30 August . Cit. Section V.org/ageing/coverage/action. (1988) “Nasilje nad starim osobama u obitelji”. (1940) Social Pathology..M.org/ Researchandpolicy/ MadridInternationalPlanofActiononAgeing/ Background pristup: 30. 1987. N. 159 Navedeno prema: Pelicaric. koji joj pomažu da živi – finansijski. str. Human Relations No. 6. 172 “Social Psychology of Aging”.. 175 “_________Politics of Aging: Government Agencies and the Aging Network”.C. M. 156. str.Gruener. 156 157 126 163 Kratocski. str. cit. cit. (1995) “Verbal and phusical aggression against demented elderly by unformal caregivers in the Netherlends”.. 168 Navedeno u: ibid.un. 242. A. str. pored ostalog. urednik Z. 174 Clinard. A.11. 123-127. Starost.. S. str. str.pdf pristup: 30. cit. 592. pp 100-101.trinity. 157. mogu je napustiti ili odlucivati o njenoj sudbini protiv njene volje: prinuditi je da. u: Social Gerontology: .. New Jork: Thomas Y. 1968. URL: http://www. M. cit.11. Inc. Jonker. 591. u: Clinard. The Gerontologist. 160Ibid. Zna da joj deca.. Z. 24. Socilogy of deviant behavior.Krupp. N. 170 Ibid. Ona poznaje dvolicnost odraslih”. P. I. Queen and Jeannette R. 158.: op. cit.. Rinehart and Winston. Amsterdam: III European Congress of Gerontology. na primer. cit. 583. M. Dubrovnik. M. (1988) Interna medicina.html 158 Videti: Madrid International Plan of Action on Ageing (MIPAA) (Advance unedited copy) http://www.. 164 Jevtic.. cega se ona. str. Nasilje u obiteljii (zbornik radova). 30 August-2 September 1995. necaci. u: Clinard. prijatelji. 2. no. promeni boravište. D. cit. (1960) Sudska psihopatologija.160. (1962) “The Subculture of the Aging: A Topic for Sociological Research” .2007. (1984) “Perspectives on Intrafamily Violence”. New York: Holt. Beograd: Savremena administracija. str. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. No. Crowell Company.2007.studije o žrtvama. 171 Šeparovic. Main Content: Madrid International Plan of Action on Ageing http://www.: op. 448-449. Dyck Rvan. 169 Stuart A. no 164.: op. (1985) Viktimologija . 162 ENSI KOITEN LIITTO REPORT: Domestic Violence and the Elderly (1986) str.. ili pak primajuci je u kucu – mogu odbiti tu pomoc ili je smanjiti.. 048. C. Social Gerontology: The Social Psychology of Aging. 173 Rose. cit. cit. str. u: Pelicaric. u: ibid. 364. u: “Social Psychology of Aging”. Deeg DJH. 37.helpage. (1995) “Is childlessness a risk factor in old age?” Amsterdam: Third European Congress of Gerontology. str. Šeparovic.2 September 1995. 231.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->