Kriminologija

Glava prva
POJAM, PREDMET, PODELA I MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA
I POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE
Odrediti pojam kriminologije znaci odgovoriti na pitanje „šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?”. Odgovarajuci na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvacenog gledišta o tome šta je kriminologija. Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili strucnjaci razlicitih naucnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i definiciju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodološkog opredeljenja u izucavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i medu kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit.1 Tako se može zakljuciti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izucavanja, korišcenja znanja i dostignuca razlicitih naucnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su "kriminolozi kraljevi bez kraljevstva".2 Razmišljanja o kriminalitetu (zlocinu, prestupništvu), kao negativnoj društvenoj pojavi, poticu iz najranijeg perioda razvoja ljudskog društva. Medutim, izucavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko-saznajne, prakticne, organizovane i planske istraživacke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski

Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za oznacavanje nauke koja se bavi izucavanjem izvršenih krivicnih dela.3 Italijanski pravnik Garofalo (Raffaele Garofalo) upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajuci pod kriminologijom nauku (ucenje, od grcke reci logos) o kriminalitetu, zlocinu (lat. crimen). Prilikom odredivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da li ovaj pojam shvataju šire ili uže. Šta je kriminologija? _ Disciplina koja se bavi proucavanjem kriminaliteta (Garofalo, Durkheim, E.).4 _ Nauka o kriminalitetu pojedinih ljudi i kulturnih naroda (Sauer, W.).5 _ Nauka koja proucava uzroke i zakone delinkvencije (Kinberg, O;

Marquiset, Stefani Levasseur; Jambu-Merlin, Cuche). _ Nauka o deliktu, kriminalitetu, zlocinu i delikventu (Lombroso).6 _ Nauka koja treba da proucava delinkventa jer je krivicno delo samo "indicija" licnosti delinkventa (Ferri, E.). _ Nauka koja treba da se bavi pitanjima procesa koji uticu na delinkvenciju, odnosno kriminogenezom (E. de Greff).7 _ Nauka koja empirijski istražuje zlocin i licnost izvršioca (Exner, Sauer, Mezger, Manheim, Geerdis, Pinatel, Kaufman, Würtenberger).8 _ Nauka koja proucava cinjenice o zlocinu i borbi protiv njega (Hans v. Hentig). _ Nauka o kriminalitetu (zlocinu) i njegovom sprecavanju (Middendorff). _ Nauka koja obuhvata celokupno proucavanje kriminaliteta, u koju ulazi kako sociološko, tako i biološko, odnosno kriminalno-politicko ucenje o kriminalitetu (Tahovic).9 _ Nauka o kriminalitetu i srodnim negativnim društvenim pojavama, koja naucnom metodologijom izucava pojavne oblike i uzroke kriminaliteta, kao i delotvornost nacina njegovog suzbijanja radi ostvarenja društvene samozaštite od kriminaliteta i drugih negativnih društvenih pojava (Šeparovic).10 _ Samostalna disciplina u sistemu nauka, koja svojim sistemom metoda proucava pojavne oblike i uzroke kažnjivih ponašanja (Horvatic).11 _ Naucna disciplina interdisciplinarnog i multimetodološkog karaktera koja se bavi proucavanjem uzroka prestupništva kao društvene pojave u cilju njegovog sprecavanja i suzbijanja” (Pešic).12 _ Nauka o kriminalitetu kao pojedinacnoj, masovnoj i društvenoj pojavi (Acimovic).13 _ Kompleksna nauka o kriminalitetu koja se bavi pitanjem pojavnih oblika, strukture i razvoja kriminalnog ponašanja (fenomenologija), uzroka i uslova kriminalnog ponašanja, tj. kako dolazi do kriminaliteta kao pojedinacnog ponašanja, masovne i društvene pojave (opšti uzroci-koreni kriminaliteta i kriminogeni faktori) (Milutinovic).14
Kriminologija

_ Humana i socijalna nauka koja empirijski istražuje individualne i društvene procese kriminaliziranja i dekriminaliziranja i svoja saznanja kao preporuke predaje zakonodavcu i onima koji primenjuju zakon (Schneider).15 _ Nauka koja proucava faktore i procese strategije i tehnike koje su najbolje za borbu protiv njega i ako je moguce za njegovo suzbijanje (Gassin).16 _ Ucenje o stvaranju zakona, kršenju zakona i odgovorima na kršenje zakona (Meier).17 Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju odredenu naucnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvacene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojecih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajuci, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijskoempirijska,

interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. Odredivanje predmeta izucavanja kriminologije usko je povezano sa odredivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znaci utvrditi šta kriminologija izucava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naucnim disciplinama. Iako znacajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno medu kriminolozima. Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja, što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. Postoje razlicita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izucava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sinteticka nauka.18 Medutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajednicko je da kriminalitet cini najvažniji polazni elemenat za odredivanje predmeta kriminologije. Šta je predmet izucavanja kriminologije? Kriminološka shvatanja krajem 19. i pocetkom 20. veka bila su usmerena pretežno na coveka-delinkventa, koji je smatran osnovnim predmetom kriminološkog izucavanja (Lombroso, Ferri, Garofalo, Aschaffenburg i dr.). Francuski kriminolozi Lenjel-Levastin i Stanciju (Laignet-Lavastine i Stanciu) smatrali su da je kriminologija "kompletna nauka o coveku, odnosno da predstavlja kompletno i integralno proucavanje coveka sa stalnom preokupacijom boljeg upoznavanja uzroka i lekova za njegovu antisocijalnu aktivnost"19, a da je predmet kriminologije je "covek, tj. zlocinac", taj "prvi stožer kriminologije", jer je "žica zlocina usadena u coveka". Svodenje predmeta kriminologije na pojedinacnu aktivnost delinkventa bilo je jako izraženo i 50-tih i 60-tih godina 20. veka kod pojedinih
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

autora, na primer kod E. de Grefa (Etienne de Greff), koji je razvio teoriju procesa "prelaska na delo", tzv. "dinamicku kriminologiju", dok je ucenje o uzrocima dovelo do nastanka "kriminalne etiologije" ili "etiološke kriminologije". Slicno Etjen de Grefu, francuski pravnik Pinatel i profesor Univerziteta u Rimu di Tulio (Benigno di Tullio), stavljaju u prvi plan proucavanje licnosti delinkventa i govore o klinickoj kriminologiji. Sa javljanjem shvatanja o društvenim uticajima kao kriminogenim faktorima, kriminološka izucavanja se proširuju, pa se navodi da predmet kriminologije, pored delinkventa, obuhvata i kriminalnu aktivnost. Americki kriminolozi Mejbl Eliot, Saderland, Kresi i Zauer (Mable Elliot, Sutherland, Cressey, Sauer) naglašavaju društvenu uslovljenost kriminalnog ponašanja, sagledavaju kriminalitet kao proizvod odredene društvene strukture, cime sadržina predmeta kriminologije dobija nove elemente i novu dimenziju.

"21 Pristalice ovog shvatanja smatraju da predmet kriminologije nije „prelazak na delo“. dovodi do nagomilavanja i razudenosti niza razlicitih cinjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proucavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja. sociologijom zakona. Stoga. U okviru socioloških shvatanja 60-tih godina 20.Dalje proširivanje predmeta kriminologije ide u pravcu proucavanja mera protiv izvršioca krivicnih dela. Predmet kriminologije po Majeru (Meier) obuhvata ucenje o stvaranju zakona (kao deo sociologije prava bavi se procesom po kome su neka pravila inkorporisana u zakone a neka nisu). Radzinowiz. opšta prevencija. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom. zatim rasprostranjenost kriminaliteta.22 Kriminologija Iz navedenih razlicitih shvatanja predmeta kriminologije može se zakljuciti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije ukljucujuci niz posebnih nauka i naucnih disciplina. kao i kriminologija. ucenje o kršenju zakona (odnosi se na krivicnopravni sistem. Metodi borbe se ne mogu poboljšati ako se dublje ne sagleda priroda zlocina". koja treba da pokaže kako krivicnopravni sistem "stvara" delinkventa. Pojedini kriminološki pisci proširuju predmet kriminologije sociološkim proucavanjem krivicnopravnih normi (L. vec sociološka analiza mehanizama društvene kontrole. propuštanje od strane policije da uhapsi sumnjivo lice. ali one imaju svoju samostalnost. od stvaranja krivicnog zakona do primene krivicnih sankcija. kriminologija obuhvata i kriminalnu politiku jer je "korisno da društveno reagovanje protiv zlocina bude u tesnoj i stalnoj vezi sa krivicnim delom. okoline i medija.) i odgovore na kršenje zakona. proucavanje njegovih posledica po društvo. odnosno policiju). korišcenje ilegalnih fizickih sredstava protiv gradana od strane policije i sl. vec je društvena kontrola ta koja dovodi do delinkvencije. po našem mišljenju. sudove i korekcione sisteme u pojedinim zemljama (kriminolozi proucavaju razne aspekte delovanja policije: diskreciona prava policije. veka javilo se shvatanje po kome "ne dovodi delinkvencija do društvene kontrole. Tako prema Hentigu (Hans v. svoj poseban predmet i metod izucavanja. Cressey). Sve navedene nauke i niz drugih nauka i naucnih disciplina svojim znanjem svakako pružaju dragocenu pomoc prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta.20 Drugi pisci su isticali da predmet kriminologije sacinjavaju krivicno delo i krivicna sankcija. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najcešce povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. Sutherland. kao i reakcija žrtve. predmet proucavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna . Henting). kriminalistikom ili penologijom. njegove manifestacije i uzroci.

kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo. one koji štite krivicnopravni sistem. cesto medusobno suprotne uz upotrebu razlicitih sinonima: zlocin. pojedini pisci nastoje da nadu takvu definiiju kriminaliteta Glava PRVA – Pojam. Kriminalitet nije statican i fiksno odreden. okrivljenja ili prekora. predmet. pa. upotrebljavali su najpre Rimljani za oznacavanje sudske odluke ili presude. Medutim. Definicija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta. Da li ce jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od politicara koji kreiraju zakon. strukturalne promene. predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. Važno je napomenuti da proucavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci . podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka koja bi važila za sve zemlje i sva vremena. odnosno zlocin i da li je uopšte podesno naucno izucavati ovu pojavu. dok su drugi negirali mogucnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. "crimen". _ Jedan od predstavnika pozitivne škole Garofalo. Tako se razlikuje kriminalitet u odredenom vremenu i na odredenom prostoru zavisno od društvenog sistema i državnog uredenja. pored zakonskog. postoji "prirodni kriminalitet". kojim se se ugrožavaju osnovna moralna osecanja solidarnosti (izvršenjem krivicnih dela protiv licnosti) i poštenja (izvršenjem krivicnih dela protiv imovine). Kasnije. pojedinosti na koje se žali tužilac. društveno negativno ponašanje. antisocijalno ponašanje i sl. Istorijski posmatrano rec zlocin. koja je. Definicije kriminaliteta su razlicite. postoji i veliki broj definicija kriminaliteta. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). govorio je da.opšti i neposredni. u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet. Ljudsko društvo od pocetka svog nastanka poznaje nacine ponašanja koji se nazivaju kriminalitetom ili zlocinom. devijantno ponašanje. sudija koji ga tumace i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. ali i na sve ostale gradane. II POJAM KRIMINALITETA Kriminalitet je negativna društvena pojava. vec ima veliki uticaj na delinkvente. delinkvencija. žrtve. on se stalno menja. razlikuju se makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu) kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. . struktura.pojava. zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti. Sa razvojem društva i kulture menjao se broj i sadržaj kažnjivih ponašanja. prestupništvo. obim. kasnije se taj termin koristi za oznacavanje neosnovane optužbe. dinamika. Saglasno ovoj definiciji.

pretnja kaznom podesna je da nagovesti razliku izmedu zlocina i povrede moralnih i društvenih normi. koji je uvela klasicna krivicnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogucava sigurnost u pogledu obima i sadržaja ucinjene protivpravne radnje. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivicnopravna i kriminološka izucavanja nisu bila jasno razgranicena i kada odnos izmedu krivicnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje . S obzirom na veliki broj i razlicitost definicija kriminaliteta. Prema vecini pisaca (Mergen. Teškocu koja postoji u tom pogledu pokušacemo da savladamo polazeci od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. Sauer. a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. 1. veoma je teško navesti i sistematizovati sve postojece definicije. Tako se predmet kriminologije ogranicava na krivicna dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. Würtenberger). _ Lagaš (Lagache) je isticao da je zlocin agresija u odnosu na vrednosti jedne društvene grupe koju vrše njeni pripadnici. _ Francuski sociolog Dirkem Emil (Durcheim Emille) definiše kriminalitet kao povredu cvrstih i definisanih stanja kolektivne svesti.23 Krivicnopravna definicija zasniva se na principu zakonitosti. koji prihvataju uže pravno definisanje. _ Selin (Seelin) formuliše definiciju kriminaliteta kao aktivnost clana jedne grupe koju osuduju ostali clanovi te grupe. kriminalitet cine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. Kriminologija U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. smatra Dirkem._ Feri (Ferri) je isticao da krivicno delo treba shvatiti kao radnju koja potice iz egoistickih i asocijalnih pobuda i kojom se vredaju uslovi života i moral jednog društva na odredenoj etapi razvitka. U tom periodu krivicno pravo je imalo odredena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivicno delo ne samo i iskljucivo kao pravni. Krivicnopravno definisanje kriminaliteta Izucavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivicnopravne nauke. Ove dve definicije najcešce su zastupljene u naucnim radovima i najvažnije su za odredivanje predmeta kriminologije. Pritom. Quinney. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguce odrediti bez krivicnog prava. vec i kao društveni fenomen.

kao i neuskladenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. u društvu postoje takva ponašanja. KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. Uže pravno definisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivicnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta. odnosno isticanje da je zlocin "krivicno-duševno-telesno ponašanje coveka. KRIMINALNO PONAŠANJE kao pojedinacno.). struktura i . 2. tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivicna dela predvidena krivicnim zakonodavstvom jedne zemlje. izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i sl. koji je zbog svog društveno protivnog dejstva pravno zabranjeno i kaznom ugroženo. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora.). preuske. posebno uže pravne definicije. Ovo shvatanje potice od Ferija. psihološku i drugu analizu odgovarajucih pravnih normi i kriminalnog ponašanja.(cinjenje ili necinjenje) za koje po važecim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreci sankciju. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. M. dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika". uz sociološku. To znaci da se prilikom definisanja kriminaliteta polazi od krivicnopravne definicije u širem smislu. vec i druge kažnjive radnje. Ovako shvacen kriminalitet ima kvantitativno odredenje. koji je smatrao da je zlocin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. koji se dogadaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sa pravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše."24 Pravno definisanje kriminaliteta. pojave i procesi. individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru. Interesantna je i Zeligova definicija kriminaliteta kao pojedinacne pojave. Prema širem pravnom definisanju kriminalitet se odreduje i kao pojedinacno krivicnom sankcijom ugroženo ponašanje ili kao skup takvih ponašanja koji može biti prostrorno i vremenski ogranicen (Acimovic. bile su kritikovane kao formalno-dogmatske. njegov obim. Osim toga.

predmet. kao ljudska i društvena realnost. Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proucavati kao suština kriminaliteta. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu. Kriminalitet je društveni fenomen. Odnos izmedu ove Glava PRVA – Pojam. 1990). moralnih. Herman i Julia Švedinger (Herman i Julija Schwedinger) smatraju da je kriminalno ponašanje.druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. bez obzira na svoj legalni status. ne samo legalnih normi ponašanja.u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite (William Chambliss. pa je . napredak i potencijale. Krivicno delo. daleko širi od okvira koje pruža krivicno pravo. Tacnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinacnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen (Gassin. To ponašanje može da se ispolji u formi propuštanja zakona da zabrani zagadivanje vazduha i vode ili u stavljanju van zakona mirnog protesta protiv vlade. 2. ponašanje koje ometa ljudski razvoj. . Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: . proucavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt izmedu kultura. 1978). a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. Na taj nacin ponašanje vlade može biti smatrano kriminalnim ponašanjem. Kriminologija treba da proucava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ogranicena promenama zakona.prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih. kulturnih. pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja. Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona. Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih. kao i ponašanje gradana. Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuca ekonomska klasa.dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka dve pojave moguce je posmatrati kroz dijalekticku povezanost opšteg. Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost.25 U okviru socioloških definicija postoji veliki broj razlicitih shvatanja. posebnog i pojedinacnog. Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proucavanje. .

Široki koncept sociološkog definisanja kriminaliteta dozvoljava arbitrarnost u odredivanju kriminalnog ponašanja. Sociološke definicije se kritikuju kao neodredene i konfuzne jer isuviše proširuju pojam kriminaliteta. Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija.kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. G. što se ne može postici sociološkim definicijama (Kaiser. definisao je zlocin kao "ponašanje koje grupa koja poseduje neophodnu snagu da sprovede svoje mišljenje smatra za narocito društveno štetno"28. Sociolog Džilin (Gillin). tako da se orijentiše na kriminalnu stvarnost i da kriminalitet ocenjuje ne samo kao krajnji proizvod. Sem toga. istice se da samo pravna definicija omogucava sigurnost u pogledu obima i strukture sadržaja kriminaliteta. vrednosti koju društvo za svaku licnost sa odredenim statusom u društvu propisuje. Linton. nacina ponašanja. pored pojmova kriminalitet i . omogucava da se kriminalitetom proglasi svako društveno ponašanje suprotno odredenim pravilima (moralnim.27 Suština ove definicije je u Kriminologija tome da uzima u obzir reakciju na kriminalitet.). Ljudi koji imaju moc stvaraju i uticu na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno. To svakako unosi veliku nesigurnost u definisanju onih ponašanja koja se smatraju kriminalitetom.29 Koncept socijalne uloge. dovodi do uspostavljanja povezanosti izmedu sociološkog i pravnog razmatranja kriminaliteta. Švedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (razlicit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava. od njega ocekuje i preti odredenom sankcijom za neispunjenje ocekivane uloge. koji prihvata psiho-socio-dinamicku definiciju i istice da je zlocin ponašanje (cinjenje ili necinjenje) koje je putem interakcije u društvenim i individualnim procesima kriminaliziranja obeleženo kao kriminalno. a trecoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni. Sociološke definicije kriminaliteta zasnivaju se i na novijim shvatanjima sociologije o položaju i ulozi pojedinca u društvu. vec se oslanja na njegov procesni razvoj. koji po mišljenju sociologa (Stoetzek. Dahrendorf) obuhvata celokupnost stavova.26 U sociološke definicije spada i definicija nemackog kriminologa Šnajdera. Širi koncept sociološkog definisanja koristi. obicajnim) u društvu. na njegovo nastajanje. Svaka od ovih definicija može biti kritikovana. Delay. koji je znacajan za americku kriminalnu sociologiju.

homoseksualnost) može u postmodernom društvu da bude okarakterisano kao izbor nacina života. III PODELA KRIMINOLOGIJE 1. predmet. U “Pravilima socioloških metoda”.30 Društvene devijantnosti i devijantna ponašanja predmet su izucavanja posebnih disciplina: socijalne patologije. rasudivanja o tome šta je prihvatljivo. veca je i potreba za definisanjem pojma devijantnosti. variraju od društva do društva. individualne razlicitosti su te koje cine samu suštinu ljudskog društva. ne mora uvek da bude i uocljivo. tj. proucava povezanost ostalih oblika devijantnosti sa kriminalnim ponašanjem i kriminalitetom uopšte. ostaju van dometa kažnjavanja i ne Glava PRVA – Pojam. dok je devijantnost najcešce zabranjeno ponašanje od strane društva. Preterana upotreba alkohola u vezi je sa nasiljem u porodici (ubistvo. Devijantnost se zbog toga nalazi izmedu kriminaliteta i razlicitosti. Dirkem opisuje kompleksne odnose izmedu kriminaliteta. ili da se toleriše kao jedna od razlicitosti. sociologije devijantnog ponašanja i sociologije devijantnosti. Kriminalna fenomenologija . uslovljavaju ga ili cak prouzrokuju. prekomerno uživanje alkohola (alkoholizam) i opojnih droga (narkomanija). telesne povrede). a šta nije. Na primer. uglavnom sa sociološkog i medicinskog stanovišta. Ono što je devijantno. istraživanja pokazuju da su ovi oblici devijantnosti u vezi sa kriminalnim ponašanjem. Definicije devijantnosti i kriminaliteta se oslanjaju na naucne analize datih društvenih uslova i situacija. S druge strane. Senzibilnosti.1. Ove pojave izazivaju pažnju društvene zajednice. tamo gde pojedinci žive na ivici "normalnog" društva koje ne povlaci stalno pravne sankcije. Medutim. krada i ubistava.delikvencija. Kriminalitet znaci društvenu zabranu na zvanicnom nivou. pojam devijantnosti . iako nema za predmet izucavanja ostale oblike devijantnosti. Što su vece razlicitosti. a nedostatak droge može da utice na izvršenje teških krada. On ova tri fenomena posmatra kao stepene odstupanja od pravila ili normi društva.društvene devijantnosti i devijantnog ponašanja. i ono što je u tradicionalnom društvu neprihvatljiva razlicitost (npr. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka predstavljaju kriminalitet u širem pravnom smislu. Zbog toga kriminologija. devijantnosti i razlicitosti. a ne kroz zvanicne reakcije i norme ponašanja. Kriminalitet i devijantnost su zbog toga posledice društvenih razlicitosti koje postoje u svakom društvu. Kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija 1.

koji se razlikuje od posebnih znacenja u okviru pojedinih nauka. koji je opisivao pojedine kriminalne slucajeve31. Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. što se ispoljava.na primer.. Grasberger (Grassberger) istice da fenomenologija obuhvata morfologiju zlocinstva i oblike egzistencije zlocina. sredstva itd. U novijoj kriminološkoj literaturi istice se da predmet izucavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike. dinamiku prestupništva. Nemacki teoreticar klasicne krivicnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zlocina isticuci potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivicnih dela (vreme. To je enciklopedijsko znacenje ovog termina. strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinovic.). fenomenologija se bavi izucavanjem spoljašnjih simptoma na koje uticu unutrašnji dogadaji. kao i uslova zlocina . Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zlocina". i "logos" .). nacin. istraživanje. F. Kriminologija prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu. oblici ispoljavanja profesionalnih prestupnika". prestupnike i oštecene. strukturu. nacina života delinkventa. Pinatel naglašava da izucavanje kriminalne stvarnosti obuhvata kriminalnu fenomenologiju.ucenje. etiološku . Smatra se (Exner. tehnike provaljivanja. strukturu i klasifikaciju prestupništva.ono što se vidi. koja je posvecena proucavanju spoljašnjih formi zlocina (kriminalna morfologija) i stvarnih formi zlocinca. nacina izvršenja krivicnih dela. R. Ž.tipovi delinkvenata. Izucavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemacki teoreticari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije. odnosno kažnjivih radnji. njihovog ponašanja i tipologije.). posledice prestupništva. nauka) oznacava deo filozofskog ucenja o pojavama. brojno stanje.) da pocetak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734. M. rasprostranjenost. Zelig tvrdi da je kriminalna fenomenologija "opis specijalnih pojava oblika izvršenja zlocina . Kupcevic-Mladenovic.). koja se sastoji u izucavanju pojavnih oblika krivicnih dela.Termin "fenomenologija" (od grcke reci "phainómenon" . falsifikovanja novcanica i sl.32 Po Grosu (Gross). ponašanja (Horvatic..

težini kažnjivih ponašanja. b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. krivicna dela protiv dostojanstva licnosti i morala. V. vremenu. . imovine. profesionalni kriminalitet itd. telesne povrede. privrede). imovinski kriminalitet. broj izvršilaca. mogu se posmatrati sa razlicitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja. recidivizam). polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena). kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivicnih dela (na primer. politicki kriminalitet. utaje. imovinski kriminalitet obuhvata krade. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivicnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu. Na primer. neevidentiran broj krivicnih dela i izvršilaca. struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivicnih dela koja vrše muškarci i krivicnih dela koja vrše žene itd. objektu napada ili objektu krivicnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. privredni kriminalitet. pri cemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identicnim pojmom u kriminalistici (Horvatic). sredstvu i mestu izvršenja. broju izvršenih krivicnih dela (primarni kriminalitet. prevare. protiv života i tela.). prinude. prekršaji protiv javnog reda i mira. može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivicnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivicna dela protiv života i tela. struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivicna dela ubistva.). uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika).). nacinu. punoletnih i maloletnih izvršilaca itd. kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (nacin izvršenja) kažnjivih ponašanja. v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru odredenih pojavnih oblika kriminaliteta. nepoznat. Iz navedenih definicija može se zakljuciti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave.(geneticku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama. poreklo i razvoj prestupništva (Pešic. krivicna dela protiv imovine. koji se prati na osnovu statistickih podataka iz statistickih evidencija o kriminalitetu. prekršaji u saobracaju itd. Kod odredivanja tacnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta.

starosti i sl. U okviru istraživackih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. kriminalna fenomenologija nije ništa manje znacajno podrucje izucavanja. struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da uticu na stanje i razvoj manjih ili vecih društvenih grupa i pojedinaca. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama. polu. ucenje) izvorno . vremena. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka (ukupan broj izvršenih krivicnih dela) u periodu 2000-2005. ukazuje da odredeni obim. obim. u Srbiji opao. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). stagnirao ili je bio u porastu. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki znacaj: omogucava da se uvidi potreba za odredenom društvenom reakcijom i da se postojeca društvena reakcija shvati. uz pomoc statistickih podataka posmatra se da li je kriminalitet Glava PRVA – Pojam. imovinskog. maloletnicke delinkvencije. pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta.Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. društvenih prilika i okolnosti. cime se odustaje od dalje krivicnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija). strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja cine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. U okviru kriminalne fenomenologije izucava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. u gradovima i selima. Kriminalna etiologija Termin "etiologija" (od grckog "aitía-uzrok i "logos"-nauka. predmet. Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguce je posmatrati i statisticki pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta – privrednog. postojecih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivicnog zakona. struktura. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamican proces. Iako vecina autora istice da je kriminalna etiologija "centralno podrucje" kriminologije. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja. Na primer. 1. politickog. Pojavni oblici. Proucavanje obima. ili. kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih.2.

Uzrocnost javljanja kriminaliteta i kriminalnog ponašanja. Levasser. zar ne mora agresivnofrustracioni mehanizam da dovede do povecanja kriminaliteta kod svih grupa ciji je status ucinjen nesigurnim ili marginalnim ili koji žive pod akutnim Kriminologija kulturnim konfliktom. R. osnovna su pitanja kriminologije kao teorijske i empirijske nauke. što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. mnoga pitanja iz ove oblasti ostala su i dalje nerazjašnjena. Stefani. Wilkinsa. starijih ljudi.) u knjizi "Zagonetka kriminalitet" postavlja sledeca pitanja. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). Nagela. Medutim. može se reci da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinacni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrdene. ukazivali su mnogi pisci (agnosticisticke pozicije Mannheima.33 Na neuspeh savremenog društva da suzbije kriminalitet zbog nemogucnosti otkrivanja uzroka kriminaliteta i socijalno patoloških pojava. Uprkos razlicitim shvatanjima. uslovi koji doprinose njihovom javljanju i povodi koji do toga dovode. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja. Jambu-Maerlin). kako je moguce da se u SAD. stoji bespomocno pred ogromnim porastom kriminaliteta. motivacija. koja ukazuju na lutanje kriminalne etiologije: kako objasniti ogroman kriminalitet blagostanja i nasuprot tome mali obim kriminaliteta izbeglica. neposredne uzroke. Pri tome. kako dolazi do toga da je kriminalitet žena znatno manji od kriminaliteta muškaraca. nije iskljuceno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proucene covekove licnosti. oznacavali pojam uzroka razlicitim terminima (faktor. hvaljenoj zemlji kriminologije. posebne. sila.je oznacavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne. stranih radnika. Danas se ovaj pojam upotrebljava izvan filozofije za oznacavanje dela nauke ili naucne discipline koja proucava uzroke i uslove javljanja pojave koja je predmet proucavanja te nauke. teško osakacenih. poticaj. namera) ili nabrajali niz cinilaca koji deluju na pojavu kriminaliteta. Kriminalna etiologija se najcešce deli prema prirodi faktora koji deluju na . prakticna istraživanja su takode brojna. Tako Lang (Lange. dok su drugi insistirajuci na utvrdivanju uzroka.

javljanje kriminaliteta, na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. Egzogena etiologija se odnosi na izucavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene kulture i strukture, uslova života, delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu, školu, grupu, sredstva masovne komunikacije, sukoba kultura, razlicitih shvatanja o vrednostima, druga devijantna ponašanja itd. Endogena etiologija izucava uticaj licnih osobina, psiholoških karakteristika, crta licnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije licnosti", zašto pojedina lica vrše krivicna dela u odredenim socijalnim uslovima, a druga u istim tim uslovima to ne cine, kakav uticaj na kriminalitet imaju psihicki procesi (licni intelektualni procesi: mišljenje, ucenje, inteligencija, opažanje; emocionalni procesi ili osecanja i voljni procesi-motivacija) i psihicke osobine (navike, sposobnosti, temperament, potrebe, interesi). Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrdivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora - neposrednih cinilaca kriminalnog ponašanja.34 Kriminalitet kao masovna društvena pojava ima opšte uzroke u raznim oblastima društvenog života - ekonomskoj, politickoj, pravnoj, moralnoj, kulturnoj. Kao pojedinacna pojava kriminalitet može da bude prouzrokovan nizom raznih kriminogenih faktora ili objektivnim i subjektivnim okolnostima koje dovode do njegovog javljanja. Medu kriminogenim faktorima moguce je razlikovati uzroke (sa vecim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta, cesto presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje),35 uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivicnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). Podele kriminogenih faktora razlicite su u kriminološkoj literaturi. Kriminogeni faktori se dele na: antropološke, fizicke ili kosmotelurne i društvene (Feri), društvene i individualne (Grispigni), endogene i egzogene (Tarde), objektivne i subjektivne, neposredne sociogene faktore i licnost delikventa (Milutinovic).
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

Opšti uzroci kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene strukture,

društveno-ekonomskog sistema i odnosa u svim sferama društvenog života, povezani su sa posebnim i pojedinacnim faktorima koji deluju u porodici, školi, profesionalnom, klasnom, društvenom statusu, u okviru pojedinih užih i širih društvenih grupa. Uzrocnost pojedinacnog kriminalnog ponašanja ne može se posmatrati i izucavati izvan opšte uzrocnosti, niti se u opštoj uzrocnosti mogu zapostaviti posebni i pojedinacni uticaji.

2. Opšta i klinicka kriminologija

2.1. Opšta kriminologija Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). Na III Medunarodnom kongresu za kriminologiju (Beograd, 1973.) klinicka kriminologija je oznacena kao jedna od osnovnih tendencija u savremenoj kriminologiji, pored socijalnog interakcionizma i kriminalno politickog prilaza, ili kao poseban pravac u kriminologiji. Prema Pinatelu36 opšta kriminologija u suštini ima za predmet sredivanje, uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih kriminoloških nauka ili posebnih, tj. specijalizovanih kriminologija, kao i njihovo sistematsko izlaganje. Opšta kriminologija je enciklopedijska i sinteticka, razvija se u vertikalnoj ravni i nalazi se na vrhu piramide sastavljene od kriminoloških nauka ili posebnih kriminologija. Kao naucna kriminologija, opšta kriminologija treba da zbliži i uporedi podatke izdvojene od specijalnih (posebnih) kriminologija koje se odnose na manifestacije, uzroke i posledice kriminalne pojave (kriminalna biologija ili biološka kriminologija, kriminalna psihologija ili psihološka kriminologija, kriminalna sociologija ili sociološka kriminologija). Slicno Pinatelu, autori LenjelLevastin i Stanciju, smatrali su da ce se posebne kriminologije sjediniti u opštu kriminologiju "kao kakvu prostranu i plodonosnu deltu". Ovo tvrdenje je bilo cesto osporavano, pa je opštoj kriminologiji cak negiran svaki naucni karakter. Opšta kriminologija može imati razlicite pravce: istorijske, teorijske, deskriptivne i diferencijalne prirode. Pored istorijskog pregleda kriminoloških izucavanja i odredivanja operativnih pojmova kriminologije, opšta kriminologija obuhvata izucavanje osnovnih kriminoloških teorija i hipoteza, metoda i izvora kriminologije. 2.2. Klinicka kriminologija Klinicka kriminologija, prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija, predstavlja jedan kriminološki pravac, koji se, za razliku od opšte kriminologije, sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju, uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". Kroz

multidisciplinarni pristup treba oceniti proucavanog delinkventa, formulisati hipoteze o njegovom buducem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat.37 Razvoj klinicke38 kriminologije može se pratiti pocev od Lombroza, italijanskog lekara, koji je medu prvima ukazao da treba izucavati zlocinca a ne zlocin.
Kriminologija

Garofalo je istakao važnost socijalne ankete, a Pende, profesor patologije i klinicke metodologije u Rimu, naglašavao je da treba ispitati da li kod zlocinca postoje kakve promene unutar sistema od koga zavisi njegovo ponašanje. Medu kasnijim teoreticarima klinicke kriminologije u Italiji posebno se isticao lekar, direktor Instituta za kriminalnu antropologiju Univerziteta u Rimu, Benigno Di Tulio, koji je smatrao da treba primeniti "klinicki kriterijum" pri izucavanju kriminaliteta, da treba proucavati covekovu licnost u svim aspektima, kao jedinstvo gde se široko ujedinjavaju nasledene i stecene snage, biološke, psihološke, socijalne i kulturne.39 Kanepa Dakomo (Canepa Giacomo) profesor kriminalne antropologije na Medicinskom fakultetu u Denovi, na Medunarodnom kongresu za kriminologiju u Beogradu 1973. u referatu "Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata", istako je da problem licnosti spada u oblast nauka klinickog posmatranja i da "licnost proizilazi iz skupa elemenata sa fizickog i psihickog aspekta da bi smo je razlikovali od drugih".40 Za razvoj klinicke kriminologije u Francuskoj znacajni su LaignelLavastine, Stanciu, Pinatel, Favard; u Belgiji Versele i De Greff; u Švedskoj Kinberg. U Nemackoj se kriminolog i pravnik Mergen zalagao za kriminološku kliniku, dok su Lenc i Zeelig u okviru kriminalno-biološkog pravca predlagali biološko i psihološko proucavanje individualnog prestupnika. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke kriminologije su: opasno stanje, problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata, a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod.41 Pojam opasnog stanja, kako tvrdi Pinatel, vlada klinickom kriminologijom. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo, odredujuci ga ne kao pravni pojam, vec kao stvarnost koja se može klinicki posmatrati. Pojmom opasnog stanja Garofalo je oznacavao najpre postojanu i aktivnu izopacenost prestupnika i kolicinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane, odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog

2. 6. labilnost. zlocinac je covek kao i drugi. De Greff. razlika je samo u stepenu ispoljavanja. Pinatel je teoriju o kriminalnoj licnosti izložio u osam tacaka: 1. intelektualne. u drugoj fazi. 3. bekstva. koji deluje u vidu odricanja sebe samog i potpunog prihvatanja drugog. covek je sklon da izabere sigurnost nasuprot osecajnosti. Ljudskom psihom upravljaju dve kategorije instinkata: l. stupanj uspešnosti i motivaciju. a varijante se odnose na fizicke. mi mislimo da to cinimo po svojoj volji. 5. 2. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 4. osvetljavaju opšti pravac. Pinatel) se tvrdi da je koncept kriminalne licnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. koji doprinosi samoodržanju i ispoljava se putem straha. agresivnost i afektivnu ravnodušnost. sklonost ka prelasku na delo izražava takvu strukturu licnosti koja se naziva kriminalnom licnošcu. pod uticajem psihoanalize. Razmatranje problema kriminalne licnosti prošlo je kroz tri faze razvoja. iz koje proizilaze teškoce i osecanje krivice. tehnicke sposobnosti. odredene su našim instinktima (nagonima). Glava PRVA – Pojam. ali i agresije. 8. kriminalna licnost je dinamicka struktura. kada nešto radimo. on se trudi da to eliminiše povratkom ka . Predmet klinicke kriminologije je prelazak na delo. kriminalna licnost se opisuje pomocu psiholoških crta licnosti koje se grupišu u centralno jezgro i varijante. 7. u trecoj fazi (Di Tullio.stanja dodao formulu o prilagodavanju. centralno jezgro upravlja prelaskom na delo. varijante upravljanja nacinima izvršenja dela. Ali. Medutim. instinkt odbrane. U dijalektickoj dinamici dveju kategorija instinkata. Gemellio. predmet. ta specificnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. tako da je teorija o kriminalnoj licnosti samo "radna hipoteza". cak i radnje za koje smatramo da imaju najveci moralni znacaj. koji se od drugih ljudi razlikuje sklonošcu za prelazak na delo.43 Belgijski profesor Etjen de Gref zastupnik koncepcije prelaska na delo u okviru klinicke kriminologije. centralno jezgro obuhvata egocentrizam. kako se u ovom izboru osuduje na samocu. instinkt simpatije.42 U prvoj fazi naglašava se apsolutna specificnost kriminalne licnosti Lombrozo (Lombroso). isticao je da. koja se odnosi na istraživanje "mogucnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da ce u njoj prestupnik prestati da bude opasan. nutritivne i seksualne potrebe.

Klinicka kriminologija. sociologija medicinskih i sudskih odeljenja namenjenih zlocincima). znacajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinacne pojave. ocenjuje proucavanog delinkventa. Szabo) i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). proucavanje delinkvenata (fenomenološka i psihološka proucavanja koja se narocito odnose na nove tipove delinkvenata. kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slucaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoc specificnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina. stalnim porastom istraživackih instrumenata. medicinsko-psihološko odeljenje.drugom . Univerzitetska i primenjena kriminologija 3. Univerzitetska istraživanja se karakterišu velikom raznolikošcu. unidisciplinarnim karakterom. Medutim. predvida njegovo buduce ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja. klinickoj kriminologiji se mogu staviti odredene kriticke primedbe.1. Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika. ali ne i društva. Ova istraživanja se prema shvatanju Gibens (Gibbens) odnose na cetiri grupe pitanja: proucavanje društva (nesvesno kriminalno ponašanje i neevidentirano od strane vlasti ili javnosti. dejstvo ukidanja kazni. istraživaca. 3. koji je uslovljen razvojem naucne tehnologije i metodologije. ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta. Svesne i voljne funkcije imaju svoju ulogu u ovom pretvaranju osecanja i ponašanja. ali poremecaj karaktera i nedostatak inteligencije nece dozvoliti ispravljanje ponašanja i favorizovace prelazak na delo. stav javnog mnjenja u odnosu na težinu zlocina i postupanje sa Kriminologija delinkventima. proucavanje društvenih institucija (sociološko proucavanje o funkcionisanju sudova. društvene faktore i okolnosti koje uticu kako na formiranje licnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja.bližnjem.44 Klinicka kriminologija osvetljava psihološka svojstva licnosti delinkventa. . metoda za osnivanje statistike o zlocinima i zlocincima). policije. odeljenja za zaštiti dece. Univerzitetska kriminologija Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa Sabo (D.

Glavni cilj istraživanja je smanjenje ukupnih društvenih troškova koji prate kriminalitet. karakteristike kaznenopopravnih zavoda i sredstva koja omogucavaju da se dobije ili izmeni ucinjena transformacija. Model organizacije primenjene kriminologije može doprineti razvijanju racionalnije administracije pravosuda u okviru posebnih istraživackih instituta i centara. Od deskriptivne i akademske biopsihološke discipline. proucavanje institucija za tretman (komparativno proucavanje tretmana. Zbog toga je došlo do osnivanja istraživackih službi u ministarstvima pravde u nekim zapadnim zemljama i do dogovora sa univerzitetskim centrima za realizaciju istraživanja sa prakticnim (aplikativnim) karakterom. u prevenciji kriminaliteta i tretmanu delinkvenata. tipologija delinkvenata. ciji bi cilj bio da se umanji potreba i želja za cinjenjem zlocina. kao što su: centar za izucavanje prevencije i rehabilitacije. koji je dao Sabo. Aplikativna (primenjena) kriminologija Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. kriminološko istraživanje ima tri funkcije: prevenciju zlocina i rehabilitaciju zlocinca. etiološka izucavanja nekog tipa delinkventa u odnosu na primenjeni tretman). dužina tretmana. razvijanje boljih sredstva za prevenciju.47 centar za izucavanje celokupnog sistema pravosudne administracije (policija.2. kriminologija se razvija u socijalnu.46 3. sudovi. policijski i popravni sistem. uticaj postpenalne pomoci na efekt tretmana).) uz naglašavanje da "cista kriminološka istraživanja" nisu u stanju da doprinesu funkcionisanju administracije pravde. ciji bi cilj bio da ucini težim izvršenje zlocina i poveca opasnost da bude uhvacen. centar za istraživanje represije i kontrola kriminalne aktivnosti. ekonomsku i politicku disciplinu sa analitickom i dinamickom tendencijom.45 Univerzitetska (akademska) kriminologija izazvala je otpor i primedbe od strane administrativnih organa (pravosude. Prema modelu primenjene kriminologije. suzbijanje i kontrola kriminaliteta. pravosudni. . Pošto je kriminologija sastavni deo humanitarnih nauka primenljivih u pravosudnoj upravi.proucavanje kriminalnih karijera. policija. zatvorska administracija i dr. važno je da se univerziteti opreme takvim akademskim strukturama kako bi udovoljili potrebama profesionalnog osposobljavanja i naucnog istraživanja. kontrolu kriminaliteta.

Mezger. Kao i u oblasti drugih nauka. posebno društvenih i pravnih nauka. Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naucne misli. cineci sistem efikasnim. biološka. predmet. Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije. Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano.kriminaliteta. Navedeni model primenjene kriminologije Sabo smatra racionalnim i prihvatljivim. jer se obim kriminaliteta stalno povecava u zapadnim zemljama.) koja je obuhvatila kako antropološka . pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta. Drugi nacin za realizaciju primenjene kriminologije sastoji se u postojanju istraživaca u pojedinim administrativnim službama. javno mnjenje neprestano ukazuje na potrebu efikasnije zaštite gradana od kriminaliteta. Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemackoj (Lenz. koja ce doprineti uspešnijem razvoju fundamentalnih istraživanja.). interesovanja i mogucnosti istraživaca. ciji bi cilj bio smanjenje troškova operacija. Kleinschmidt i dr. koja je proucavala kriminalitet polazeci od uticaja fizickih i organskih osobina coveka-delinkventa.kriminalitet. bez integracije svih stecenih znanja na osnovu jedinstvenog metodološkog sistema i sa istim ciljem izucavanja.48 IV MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA 1.popravna služba itd. izucavana separatno. pogrešno bi bilo iskljucivo prihvatiti jedan ili drugi oblik kriminološkog istraživanja. kriminologijom su dominirale razlicite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izucavanja . ona nije samo rezultat. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naucnih disciplina. treba negovati fundamentalna i primenjena istraživanja. cija bi dužnost bila da realizuju istraživacke poduhvate. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka nezadrživo rastu finansijski troškovi namenjeni funkcionisanju sistema krivicnog pravosuda. vec proces razvoja specificnih znanja. Fundamentalna istraživanja treba da otvore put primenjenim istraživanjima. tako i u oblasti kriminološke nauke. psihopatološka. kriminologija kao i svaka druga nauka. Tako je ista pojava . psihološka. Medutim. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka. sociološka kriminologija. povezati ih i usavršavati zavisno od potrebe. Sem toga. Glava PRVA – Pojam. Exner.

tako i psihopatološka i psihološka stanovišta. Keunecke. ona je grupna (pluralisticka) nauka. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama. Sem toga. da objasni kriminalitet u celosti. Kriminologija Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izucavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu. opštu) i pojedinacnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. Pristalice ovog shvatanja (Grassberger. U okviru kriminalne sociologije izucava se društvena uslovljenost kriminaliteta. u oblast proucavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihickih osobina coveka. Nešto kasnije u Nemackoj pocinje da se razvija kriminalna psihologija. Exner i dr. tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima licnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. uslovi negativnog formiranja licnosti i drugi problemi koji su od posebnog znacaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". Gross. proucavajuci psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja. negativan efekat separatnog prilaženja bio je taj što kriminalni fenomen nije proucavan celovito i sveobuhvatno. doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije.proucavanja uzroka kriminaliteta.49 Razvoj navedenih disciplina u autonomnom pravcu doprineo je rasvetljavanju kriminalnog ponašanja sa razlicitih aspekata. Müller. bez obzira na druga izucavanja. opšti pojam za više naucnih disciplina. Prodor medicinske misli. ciji su zastupnici bili lekari-psihijatri. sve do prvih decenija 20. Wulffen. posebno psihijatrije. Ova shvatanja. koja je takode nastojala.) nisu saglasni u tome koje . Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u licnosti delinkventa. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice izmedu psihološki normalne licnosti i patologije psihe. U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina. karaktera i predmeta kriminologije i usaglašavanja na nivou naucno prihvatljivih zakljucaka. Frey. mogu se podeliti u dve grupe. Kleinschmidt. koja proucava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremecaja licnosti i kriminalnog ponašanja. što je stvorilo niz teškoca oko odredivanja pojma. veka. Medutim. došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke. odnosno nekriminalno.

Pinatel. obuhvata znanja posebnih naucnih disciplina (kriminalne antropologije.Ferri. sudske psihologije itd. kriminalna sociologija. sinteticko shvatanje kriminologije. Ovo je znacenje kriminologije u širem smislu. Jedan broj pisaca istice da je kriminologija grupa više nauka i to: kriminalne antropologije. po oceni mnogih autora. Carrol i dr.discipline sacinjavaju kriminologiju. Kriminologija u užem smislu svodi se najcešce na izucavanje individualnih i društvenih korena kriminaliteta. Pluralisticko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivicnopravni pisac. kriminalna profilaksa. kriminalne psihologije i psihopatologije. najprihvatljivije shvatanje da kriminologija. odnosno na kriminalnu etiologiju. Krivicne nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivicne nauke. interdisciplinarna nauka o kriminalitetu. Veci broj autora istice da kriminologija mora da se razvija na sintetickoj osnovi jer se sa pozicija posebnih kriminoloških disciplina ne mogu dobiti odgovori na sva pitanja koja se odnose na kriminalno ponašanje. kao samostalna. Bez obzira na . predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralisticke nauke. ili sve nauke koje izucavaju krivicno delo. formirajuci od toga deo svog sadržaja. kriminologija se deli na teoretsku (kriminalna antropologija. kriminalne biologije.50 Medutim. kriminalne politike. Koncepcija kriminologije kao sinteticke nauke. profilakse kriminaliteta i penologije. Shvacena tako.). ne može da se svede samo na sintezu rezultata postignutih u drugim naukama i naucnim disciGlava PRVA – Pojam. koja se zasniva na zakljuccima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje (E. Sauer. delio je na pravne i nepravne. antropologije.). kriminalne sociologije). akademik dr Toma Živanovic. Grispigni. penologije. drugih pravnih i vanpravnih nauka (krivicnog prava. kompleksna. Niceforo. kriminalne psihologije. kriminalne psihopatologije. kriminalistika). koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivicne nauke. kriminalne politike. kriminalna psihologija. dok preostali deo cini njen sopstveni sadržaj kao rezultat posebnog metodološkog sistema i cilja. Zbog toga je. u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju. iako ima vece naucno opravdanje od pluralistickog. cini se. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka plinama. kriminalna psihijatrija i penologija) i primenjenu (kriminalna politika. U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sinteticka nauka. Mannhiem. krivicni postupak i kriminalnu politiku. krivca i krivicnu sankciju. viši opšti deo krivicnog prava. predmet. U pravne je ubrajao: krivicno pravo.

kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. Odnos kriminologije i drugih nauka Kriminologija i krivicno pravo. Za kriminologiju nema apsolutnog znanja . Kriminologiju i krivicno pravo povezuju predmet i cilj izucavanja. kriminologija ima odredene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izucavanja regionalnih. oni se stalno preklapaju. sudska psihijatrija. u cilju zaštite društvenog i ekonomskog uredenja odredene . politika suzbijanja kriminaliteta. Sem toga. Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog cinjenicnog materijala o kriminalitetu.teorijskog ili empirijskog. Kriminalitet je predmet izucavanja obe nauke. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinacno ponašanje koje ulazi u predmet izucavanja brojnih nauka i naucnih disciplina. sociologija). a borba za suzbijanje kriminaliteta krajnji. smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo.51 Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi. vremenskih i drugih karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave. kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu. idu sa jednog nivoa na drugi. psihologija. nacionalnih. kriminologija je empirijska nauka. Diferenciranje kriminološkog znanja na teorijsko i empirijsko ne oznacava svakako totalnu autonomiju jednog ili drugog. krivicno procesno pravo. što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zakljucivanje. 2. Ove nauke proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. njena nezavisnost je danas nesporna. Kao samostalna nauka.52 Proucavajuci razvoj kriminologije kao samostalne nauke zakljucili smo da kriminologija ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina. penologija. Njihov razvoj je zasnovan na medusobnoj interakciji i uslovljavanju.to što se kriminologija razvila iz drugih nauka. osnovni cilj izucavanja. tako da je kriminologija teorijskoempirijska nauka. Krivicno pravo kao grana pozitivnog zakonodavstva je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se.

Gramatika. Zbog toga se opravdano tvrdi da je kriminologija most izmedu dva podrucja . . jer savremena nauka krivicnog prava. Samim tim. nauka krivicnog prava mora da proucava i krivicna dela kao društvene kategorije. nauka krivicnog prava bavi se na specifican nacin borbom protiv kriminaliteta. pored ostalog. Ideje pozitivistickog pravca (E. krivicna dela kao kriviKriminologija cnopravne institute normativno odredene. izlazi iz cisto pravnih okvira i primenjuje sociološki pristup. To znaci da se krivicnopravne norme objašnjavaju sociološki.suzbijanje kriminaliteta. kriminalna ponašanja za koja važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije i ona kojima se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. Rezultati izucavanja obeju nauka u velikoj meri su povezani i uslovljeni. Samostalnost kriminologije kao nauke bila je osporavana sve do pojave pozitivistickog pravca. da proširuje krug svog interesovanja na individualne i socijalne probleme koji su u vezi sa krivicnim delima kao društveno najopasnijim kažnjivim radnjama. krivicnih dela i kazni. koristeci znanja nauke krivicnog prava.53 Krivicno pravo ima za predmet izucavanja. sa stanovišta društvenih pojava i procesa koji ih uslovljavaju ili odreduju. kriminologija proucava normativnu stranu kriminaliteta. Prema tome. utvrduju uslovi za primenu kazni i drugih krivicnih sankcija prema uciniocima krivicnih dela. Kriminologija ima za predmet izucavanja kriminalitet kao ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu.54 Povezanost izmedu kriminologije i krivicnog prava može se pratiti još od pojave prvih kriminoloških izucavanja u okviru nauke krivicnog prava. Povezanost kriminologije i krivicnog prava ogleda se u oblasti kriminalne etiologije. Medutim. Ferri) i škole društvene odbrane (Prins.prava i sociologije. pojavne oblike i strukturu krivicnih dela prema važecim nacionalnim krivicnim zakonodavstvima. proucavajuci krivicno delo kao društvenu pojavu.države. Nauka krivicnog prava ima za predmet izucavanja naucnu obradu krivicnog (materijalnog) prava. tako da je kriminologija smatrana delom krivicnopravne nauke (pojedini autori su isticali da je kriminologija "skromna službenica krivicnog prava"). jer se bez poznavanja uzroka kriminaliteta ne može utvrditi potreba za normativnim regulisanjem pojedinih ponašanja kao krivicnih dela niti se može ostvariti krajnji cilj nauke krivicnog prava .

naglašavajuci da krivicno pravo mora postati samo deo kriminologije. kriminologija i krivicno pravo predstavljaju dve posebne nauke. bile su sasvim suprotne navedenim shvatanjima jer su negirale samostalnost nauke krivicnog prava. posebno endogene etiologije (proucavanje licnosti izvršioca krivicnog dela. Prema tome. koje se ne mogu razvijati niti na bazi medusobne predominacije niti izolovano jedna od druge. Proucavanje licnosti delinkventa obuhvata kako proces "kriminalizacije"razvoj licnosti do prelaska na delo. tako i "situaciju prelaska na izvršenje krivicnog dela". psihopatološko i medicinsko izucavanje licnosti delinkventa u svim fazama krivicnog postupka od istrage do izvršenja kazne i drugih oblika krivicnih sankcija. Shvatanja koja negiraju samostalnost i autonomiju nauke krivicnog prava i kriminologije svakako ne mogu biti prihvacena. organu krivicnog postupka pružaju odredenu pomoc saznanja iz ove oblasti (pojavni oblici. predvida sadržina i forma njihove delatnosti i regulišu krivicno procesni odnosi radi rasvetljenja i rešenja krivicnih stvari. na taj nacin što prilikom cinjenicnog i pravnog oformljenja krivicnog dogadaja. Strucnjaci razlicitih nauka i naucnih disciplina primenjuju kriminološku ekspertizu u specijalizovanim ustanovama i rezultati njihove naucne analize znacajno .Ancel). srodne po svom predmetu i cilju izucavanja. Kriminologija kao samostalna nauka svojim rezultatima obogacuje nauku krivicnog prava. ali to ne znaci da je kriminologija deo ili pomocna nauka krivicnog prava. struktura kriminaliteta).56 Glava PRVA – Pojam. dokaznog postupka i prilikom odlucivanja krivicnog suda. a samim tim ostvaruje krivicnopravna zaštita društva i države od kriminaliteta. okrivljenog) koriste se u krivicnom postupku. ali je ne može zameniti. Krivicno procesno pravo kao nauka predstavlja naucni sistem znanja o krivicno procesnom pravu kao grani zakonodavstva. Nauka krivicnog prava koristi rezultate kriminoloških izucavanja i istraživanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. "kriminološke ekspertize".55 Kriminologija i krivicno procesno pravo. Krivicno procesno pravo kao grana zakonodavstva predstavlja sistem pravnih propisa kojima se odreduju krivicno procesni subjekti.57 Kriminološka ekspertiza obuhvata socijalno. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Krivicno procesno pravo je povezano sa kriminalnom fenomenologijom kao delom kriminologije. u toku istrage. Saznanja iz kriminalne etiologije. Povezanost izmedu krivicno procesnog prava i kriminologije dolazi narocito do izražaja kroz primenu tzv. psihološko. predmet.

da li je. 89 u okviru odredbi o saslušanju okrivljenog. istražni sudija ce pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. 95 st. a ako se prema okrivljenom još izvršava kazne ili druga krivicna sankcija koja se sastoji u lišenju slobode. 286 (podaci koji se pribavljaju pre završetka istrage) se navodi da ce javni tužilac pre završene istrage pribaviti podatke o okrivljenom navedene u cl. pitati za ime i prezime.doprinose sagledavanju licnosti okrivljenog u krivicnom postupku. kakvog je imovnog stanja. da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom organu nadležnom za poslove odbrane. mesec i godinu rodenja. godine u cl. da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivicno delo. gde i kad služio vojsku. nadimak. da li je i kad je izrecenu kaznu izdržao. ko mu je zakonski zastupnik. 1 ZKP. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog.12. kad i zašto osudivan. kakve je škole završio. Po potrebi. Istražni sudija može odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. 1 ako nedostaju ili ih treba proveriti. ako nedostaju ili ih treba proveriti. Sada važeci Zakonik o krivicnom postupku ("Službeni list SRJ" br. U cl. 89 st. a ako okrivljeni još izdržava kaznu ili drugu sankciju koja je vezana za lišenje slobode – podatke o njegovom ponašanju za vreme izdržavanja kazne ili druge sankcije. a ako je maloletan. ali u cl. devojacko porodicno ime majke. maticni broj. 95 st. da li je pismen. da li je odlikovan. kakve su mu porodicne prilike. ako ga ima. Za razliku od ranijeg zakonskog teksta po kome je istražni Kriminologija sudija imao ovu mogucnost. ciji je državljanin.2008. 68/2002 i „Sl. odnosno da li ima cin rezervnog podoficira. Novi Zakonik o krivicnom postupku Republike Srbije58 cije je primena prema odluci Skupštine Republike Srbije odložena do 31. prema tekstu novog Zakona. a u cl. kada se prvi put saslušava. da li je. podatke o njegovom ponašanju za vreme izvršenja kazne ili druge krivicne sankcije. predvida da ce se okrivljeni. gde je roden. ime i prezime roditelja. ako i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. gde stanuje. po .glasnik RS” br. 255 predvidena je obaveza istražnog sudije da pre završetka istrage pribavi podatke o okrivljenom navedene u cl. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog. 58/2004 i 85/2005) ne sadrži odredbe o kriminološkoj ekspertizi. 70/2001. dan. javni tužilac ce. kojeg zanimanja. oficira ili vojnog službenika. 1 predvida osnovna pravila saslušanja okrivljenog.

kao i odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. specijalni pedagog) i ukoliko je potrebno. to je nauka o taktici. Po potrebi ce se zatražiti izveštaj od organa starateljstva ili ce sudija za maloletnike zatražiti da podatke o licnosti maloletnika prikupi strucni radnik organa starateljstva (socijalni radnik. Kratko receno.). ispitace se sredina u kojoj i prilike pod kojima maloletnik živi i druge okolnosti koje se ticu njegove licnosti. kao i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. Kao što krivicno procesno pravo koristi dostignuca i saznanja kriminologije. tehnici i metodici operativnih. otkrije i privede krivicnoj sankciji ucinilac. Kriminalistika je nauka koja proucava. 64) da ce se u pripremnom postupku prema maloletniku.59 Kriminalisticka tehnika proucava i primenjuje najpodesnije metode i sredstva iz oblasti prirodnih i tehnickih nauka pomocu kojih se obezbeduju i tumace tragovi i predmeti krivicnih dela (materijalni dokazi) da bi se razjasnile bitne okolnosti važne za rasvetljavanje krivicnih dela i identifikaciju ucinilaca ili drugih . tako i kriminologija koristi materijale primenjenog krivicno procesnog prava (sudske spise u kojima se nalaze zapisnici o ispitivanju okrivljenog. stepena zrelosti i drugih svojstava licnosti maloletnika. cinjenice potrebne za ocenu njegove zrelosti. pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. Kriminologija i kriminalistika. istražnih i drugih sudskih radnji. pronalazi i usavršava naucne i na prakticnom iskustvu zasnovane metode i sredstva. kao i da se spreci izvršenje buducih planiranih i neplaniranih krivicnih dela. obezbede i fiksiraju svi dokazi radi utvrdivanja (objektivne) istine. pored cinjenica koje se odnose na krivicno delo. svedoka. dobijajuci na taj nacin dragocene empirijske podatke za fenomenologiju i etiologiju kriminaliteta. oštecenog. Podatke prikuplja sudija za maloletnike od roditelja ili staratelja maloletnika ili drugih lica koja mogu pružiti saznanja o odredenim cinjenicama. posebno utvrditi uzrast maloletnika.potrebi. nalaz i mišljenje veštaka itd. može da donese odluku o veštacenju zdravstvenog stanja. Posebno su znacajne odredbe Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica koje se odnose na pripremni postupak prema maloletnim izvršiocima krivicnih dela. kao i o sprecavanju kriminaliteta. Zakon predvida (cl. koja su najpodesnija da se otkrije i razjasni krivicno delo.

nacin njihovog života i mišljenja. koja prikuplja i sistematiše pojavne oblike kriminaliteta i forme života prestupnika. psihologiju i tipologiju ucinilaca krivicnih dela. Kriminalistika omogucava utvrdivanje pravno relevantnih cinjenica u krivicnom postupku što koristi kriminologiji prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. strucna znanja. koristi saznanja kriminologije o pojavnim oblicima. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Postoje razna shvatanja o prirodi kriminalistike. ne ulazi u naucno proucavanje i analizu kriminaliteta kao masovne društvene pojave.lica (žrtve). Predmet njenog opisivanja je tehnika i taktika izvršenja krivicnih dela (kriminalna morfologija . presudivanje i sprecavanje odredene vrste krivicnih dela. a postoje i mišljenja (Grassberger. njihova moralna shvatanja. veštine. vec utvrduje materijalne cinjenice i dokaze važne za krivicni postupak. nacin izvršenja. dovodi do njene uloge kao pomocne discipline za kriminologiju. postoji i shvatanje da je kriminalistika dopunska kriminološka disciplina koja.61 Povezanost izmedu kriminologije i kriminalistike uspostavlja se u okviru krivicnog postupka. sujeverje. nacin života.). sredstva dogovaranja. kriminalistika. u okviru kriminalistike izdvaja se kriminalna fenomenologija. shvatanja. Niceforo) da je kriminalistika kriminološka pomocna nauka. lažna imena itd.60 Pored navedenih shvatanja. Istice se da je kriminalistika nepravna nauka i da ima iskustveni (empirijski) karakter. strukturi. veštine. situacionim okolnostima i ostalim . obicaji. Kriminalisticka taktika proucava oblike krivicnih dela. prerušavanja. strucna znanja. jer je kriminalisticki naucno istraživacki rad sastavni deo naucne kriminologije. kao sastavni deo kriminalistike. za razliku od kriminologije. Glava PRVA – Pojam. navike. predmet. prilikom otkrivanja krivicnih dela i njihovih izvršilaca. za razliku od kriminalisticke taktike koja se odreduje kao opšti deo kriminalistike. S druge strane. Prema shvatanju Vodinelica i Aleksica. obicaje. razrešenje. Seelig. Smatra se posebnim delom kriminalistike. žargon. Kriminalisticka metodika proucava metode i pravila za otkrivanje.tipovi i organizacije prestupnika. izucava i usavršava sva pravila i razne metode koje služe otkrivanju i razjašnjavanju izvršenih i sprecavanju buducih krivicnih dela. a nisu tehnicke prirode. Aleksic istice da kriminalna fenomenologija. Veliki broj sovjetskih kriminalista zastupa tezu da je kriminalistika pravna nauka.

pruža važna saznanja politici suzbijanja kriminaliteta o uzrocima i uslovima koji dovode do kriminaliteta i kriminalnog Kriminologija ponašanja. usavršavanjem krivicnog prava i svih drugih sredstava za suzbijanje kriminaliteta. Politika suzbijanja kriminaliteta obuhvata.63 Ukoliko se kriminologija i politika suzbijanja kriminala posmatraju kao samostalne nauke. Kriminalna etiologija. Ona je pre svega prakticna delatnost jer je njen krajnji cilj što efikasnija zaštita odredenih vrednosti i dobara u jednom društvu od društveno opasnih ponašanja. koristi kriminologiji prilikom fenomenološkog i etiološkog izucavanja kriminaliteta. pored krivicnog zakonodavstva i njegove primene (kriminalna politika u užem smislu). Politika suzbijanja kriminaliteta ili kriminalna politika u širem smislu definiše se kao racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta. Tesna povezanost izmedu kriminologije i kriminalne politike uticala je na još uvek ispoljenu težnju da se kriminalna politika zadrži pod okriljem kriminologije. poznavanje kriminalno politickog vrednovanja (kaznena politika. rezultati empirijskih istraživanja kriminalne fenomenologije i kriminalne etiologije predstavljaju polaznu osnovu za kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja. politika suzbijanja kriminaliteta je naucna disciplina jer se bavi naucnim ispitivanjem. Penologija je usko povezana sa kriminologijom. Kriminologija i politika suzbijanja kriminaliteta. vrednovanjem. sva druga sredstva koja se u nekom društvu koriste u suzbijanju kriminaliteta. Istovremeno. 62 S obzirom na ovako odreden pojam politike suzbijanja kriminaliteta. njihova povezanost se narocito ispoljava u oblasti kriminalne etiologije i socijalne prevencije. . odnosno naucne discipline. strukturi i dinamici kriminaliteta. Znaci. kao i prognoziranja buduceg kriminalnog ponašanja. potrebno je prilikom izbora metoda i sredstava za sprecavanje kriminaliteta. kao deo kriminologije. Poznavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja. preventivni planovi i programi). jasno je da je teško zamisliti postojanje politike suzbijanja kriminaliteta kao naucne discipline i prakticne delatnosti bez njenog oslanjanja na kriminologiju. društvena prevencija) i instrumenata za vodenje kriminalne politike (krivicne sankcije. Isto tako.karakteristikama kriminaliteta. kao i saznanja o delovanju kriminogenih faktora. kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja nisu moguca bez saznanja fenomenoloških karakteristika o obimu. Kriminologija i penologija. što je smatramo prihvatljivije. S druge strane.

organizovanju i pružanju postpenalne pomoci. Penologija (poena . Ipak.lat.66 Odredivanje odgovarajuceg tretmana (individualizacija tretmana) prema osudenom licu u penološkoj praksi moguce je jedino ako se prouci licnost delinkventa i saznaju uzroci njegovog kriminalnog ponašanja. primenu tretmana. posmatranja i klasifikacije osudenih lica. 65 Povezanost kriminologije i penologije narocito se ispoljava u oblasti kriminalne etiologije. kao i druga pitanja koja su od znacaja za postizanje uspeha u prevaspitavanju. dok se fenomenološka saznanja o kriminalitetu odredenih kategorija (tipova) delinkvenata neposredno primenjuju u fazi izvršenja krivicnih sankcija i postupanja sa tim licima. Takode je znacajan doprinos kriminoloških izucavanja sociološkom i psihološkom izucavanju osudenicke zajednice. utvrdivanju njenog uticaja na proces resocijalizacije i sagledavanju odnosa izmedu formalnog i neformalnog sistema u penitencijarnoj ustanovi. primenu mera postpenalne pomoci i drugih oblika vaninstitucionog tretmana. izucavanje licnosti osudenih lica i njihove klasifikacije u ustanovi. odnosa medu osudenicima i njihovih veza i stavova prema formalnom sistemu. njihovom primenom i njihovim dejstvom (nemacki teoreticar Frans Liber 1848). logos . kazna. vecina autora smatra penologiju posebnom naucnom disciplinom koja ima svoj predmet izucavanja i primenjuje odgovarajuce metode za izucavanje tog predmeta. grupno savetovanje).grc. S druge strane. Na taj nacin teorijska znanja i empirijska istraživanja kriminologije nalaze znacajnu primenu u penološkoj praksi prilikom ispitivanja.tako da su pojedini autori smatrali da je penologija deo kriminologije primenjena kriminologija. ispitivanje funkcije postojecih sankcija u resocijalizaciji osudenika. primeni pojedinih oblika tretmana (grupna psihoterapija. penološka praksa pomaže kriminologiji da dode do znacajnih saznanja o uzrocima kriminalnog ponašanja i da proveri postavljene . izucavanje formalnog mehanizma i mera zavodskog karaktera i njegovog uticaja na resocijalizaciju. izbora korekcionih metoda i tehnika tretmana. nauka.64 Danas je zastupljeno šire shvatanje penologije po kome penologija predstavlja naucnu disciplinu koja obuhvata izucavanje raznih penitencijarnih sistema. nauka o kaznama) bila je najpre definisana kao naucna disciplina koja se bavi naucnim proucavanjem kazni.

predmet. uporedenje. nehat. Sudska psihologija u širem smislu je nauka koja se bavi proucavanjem svih psihickih zbivanja cije je upoznavanje korisno za uspešno vršenje pravosudnih funkcija. uz narocito obracanje pažnje na razvoj licnosti i prelazak na delo. umišljaj. sudije porotnika) i razvoj tog postupka kao celine. Sudska psihologija u užem smislu je naucna disciplina koja proucava psihologiju pojedinih procesnih ucesnika i psihološki razvoj sudskog postupka kao celine. pa uopšte i za uspešnu primenu prava. psihicka zbivanja i njima odgovarajuca ponašanja ucesnika krivicnog postupka (okrivljenog. pri cemu se neke od njih (posmatranje. namera. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka da li se primenjuju odgovarajuce metode resocijalizacije i u kojoj meri je neadekvatan tretman delinkvenata uzrok recidivizma kao posebno društveno opasnog oblika ispoljavanja kriminaliteta. merenje. tumaca. sklonosti.hipoteze u praksi prevaspitanja. psihološke pojave kod lica lišenih slobode (zatvorska psihologija) i objašnjenja psiholoških pojmova iz krivicnog zakonodavstva (krivicno-pravna psihologija: vinost. Odnos psihologije krivicnog postupka prema kriminologiji je najizraženiji kada su u pitanju subjektivni uzroci kriminaliteta vezani za psihološke osobine i crte licnosti delinkventa (endogena etiologija). psihološke pojave kod žrtve krivicnog dela. Kriminologija i sudska psihologija. prikupljanje cinjenica o kriminalnom ponašanju u okviru kriminoloških istraživanja vrši se razlicitim metodama. sudije. Sem toga. odgovornost. eksperimenti) primenjuju na populaciji koja se nalazi u penitencijarnoj ustanovi. psihicka zbivanja prilikom preduzimanja od strane organa unutrašnjih poslova onih mera koje cine tzv. svest. cilj. Zbog ove povezanosti u literaturi se ponekad sudska psihologija ili psihologija krivicnog postupka smatra "dopunskom . osecanja. Predmet izucavanja psihologije krivicnog postupka su psihološke osnove i manifestacije kriminaliteta. zapisnicara. veštaka. Kroz penološku praksu kriminologija sagledava Glava PRVA – Pojam. motiv. opasno stanje. branioca. pretkrivicni postupak (psihologija pretkrivicnog postupka). volja. navike. svedoka. psihološki problemi u vezi sa kaznom i njenom svrhom).67 U okviru sudske psihologije razlikuje se psihologija krivicnog postupka kao najobimniji i najznacajniji deo sudske psihologije.

nozologije . njihovim poslovnim sposobnostima.69 Sudska psihijatrija proucava licnost. a narocito za potrebe krivicnoprocesnog i gradanskoprocesnog prava. U kriminologiji postoji teorija etiketiranja (žigosanja) po kojoj jedno lice postaje zlocinac zato što ga društvo za takvog proglašava. U novijoj kriminologiji pojavio se još jedan oblik povezanosti izmedu ovih naucnih oblasti. pored ostalog. rehabilitaciji i resocijalizaciji mentalno obolelih izvršilaca . psihologiju okrivljenog. Saznanja iz sudske medicine koriste kriminologiji narocito prilikom empirijskog izucavanja pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta. stigmatizira. odnosno.kriminološkom disciplinom" (Milutinovic). koja istražuje. Kriminologija Sudska psihijatrija je specijalna naucna grana psihijatrije koja obraduje i proucava problematiku duševnog zdravlja za potrebe pravne teorije i pravosudne prakse. predlaže i preduzima odgovarajuce preventivne mere i aktivno ucestvuje u lecenju. etiketira. Sem toga. ukazuje na moguce uzroke. sudska psihijatrija proucava i probleme kriminalnog ponašanja osoba iz mentalno obolele populacije. Psihologija krivicnog postupka proucava. sudska medicina i sudska psihijatrija. Pošto se to cini kroz sudski postupak. koja se kao subjekt pojavljuje u krivicnopravnoj i gradanskopravnoj praksi. teratologije . znaci da psihicka zbivanja kod ucesnika krivicnog postupka imaju veliki uticaj na ovaj navodni nacin kriminaliziranja. bavi se dijagnostikom lica koja su predmet pravosudnog postupka.razni oblici nakaznosti i smrt usled toga). Za sudsku psihologiju postoji i naziv forenzicna psihopatologija koja se definiše kao primenjena nauka.68 Kriminologija. Sudska medicina se odreduje kao specijalna grana medicine ciji je osnovni zadatak da vrši analizu i utvrduje odredene promene koje su nastale u vezi sa oštecenjem zdravlja i organizma i da ove promene tumaci za potrebe pojedinih grana prava. kod krivicnih dela protiv života i tela koriste saznanja iz traumatologije povrede i nasilna smrt usled povreda. nacina i sredstava izvršenja krivicih dela (na primer. obraduje i tumaci nenormalne duševne pojave i delatnosti nenormalnih ukoliko su od znacaja za odnos duševno nenormalnog prema normama pozitivnog prava. koga takode proucava kriminologija kao izvršioca krivicnog dela. kao i njihovim sposobnostima rasudivanja i odlucivanja.uzroci prirodnih obolenja i prirodne smrti.

Glava PRVA – Pojam. pa se zavisno od . uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). _ Problem odredivanja pojma kriminlogije povezan je sa odredivanjem sadržaja njenog predmeta. interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. strukturalne promene. dinamika. _ Kriminalitet.70 Kriminologija koristi saznanja sudske psihijatrije narocito u etiološkom delu prilikom proucavanja uticaja mentalnih poremecaja i bolesti na kriminalno ponašanje. kao i prilikom izucavanja uzroka pojedinih devijantnih ponašanja. S druge strane. Za forenzicnu analizu i utvrdivanje forenzicnog znacaja pojedinih društvenih oboljenja i poremecaja. zbog cega sudska psihijatrija koristi saznanja o obimu. pa se razlikuju makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu). kao i stepenom njene samostalnosti u sistemu nauka. _ Sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi. _ Kriminologija se može definisati kao samostalna. društvena kontrola. uslovi i uzroci kriminaliteta. metodima koji se koriste prilikom proucavanja tog predmeta. opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. teorijsko-empirijska. represija. ali jedna precizna. obim. tendenciji kretanja kriminaliteta. kao predmet kriminološkog izucavanja. sudskoj psihijatriji izucavanja iz oblasti etiologije pomažu prilikom objašnjenja duševnog stanja delinkventa. samoubistva i njihove povezanosti sa kriminalitetom. nacinu.krivicnih dela u okviru mera bezbednosti medicinskog karaktera. struktura. što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. neophodno je poznavati i fenomenološke karakteristike kriminaliteta. prestupništvo. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka SAŽETAK _ Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka. predmet. kao što su alkoholizam. vremenu. licnost kriminalca. razlicitim ideološkim koncepcijama i pristupima u proucavanju prirodnih i društvenih pojava. distribuciji kriminaliteta po polu i starosti. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci-opšti i neposredni. sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. prognoza kriminalnog ponašanja. Zavisno od stava autora prema navedenim pitanjima. predmetom kriminologije se obuhvata: kriminalitet (zlocin. mestu. kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. može se posmatrati kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna pojava. narkomanija. Zavisno od stava pojedinih autora. prevencija. strukturi. sve definicije pojma kriminologije možemo podeliti na uže i šire. sredstvima izvršenja krivicnog dela. delinkvencija) kao individualna i društvena pojava. _ Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja.

kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne. _ Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju sva ponašanja koja odstupaju od pravnih. odnosno društvenog kriminaliziranja (krivicnopravnih reakcija). univerzitetska i primenjena kriminologija. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta).toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima) kojim se Kriminologija povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta treba razlikovati: kriminalno ponašanje (pojedinacno. moralnih. koji predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. dinamika kriminaliteta. druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. posebne. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. u gradovima i selima.. u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite. opšta i klinicka kriminologija. pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. _ Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). neposredne uzroke. Opšta kriminologija ima za predmet sredivanje. i. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. krajnji proizvod procesa krivicnog zakonodavstva. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). kao i regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. _ Postoje tri podele kriminologije: kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija. dok šira pravna definicija pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. _ Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. _ Uže pravno definisanje odreduje kriminalitet kao ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih . struktura i strukturalne promene kriminaliteta. Osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava su: obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. kulturnih. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih ne samo legalnih normi ponašanja.

za razliku od opšte kriminologije. specijalizovanih kriminologija. psihopatološka. Lagaš) definisali kriminalitet? 6. istraživaca. Kako su pojedini kriminolozi (Garofalo. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1. Navedite podele kriminologije. tj. Na cemu se zasnivaju sociološke definicije kriminaliteta? 10. Navedite uže i šire definicije pojma kriminologije. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauka koje takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. U cemu se sastoji kritika socioloških definicija? 11. Szabo-a i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). biološka. 4. Klinicka kriminologija predstavlja jedan kriminološki pravac. Feri. 5. 12. 7. psihološka. _ Kriminologija kao samostalna nauka ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina koje proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima.kriminoloških nauka ili posebnih. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. kao i njihovo sistematsko izlaganje. a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod. krivicno procesno pravo. penologija. . 8. problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata. psihologija. Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika. predmet. Navedite osnovna pitanja koja razmatra i proucava kriminalna fenomenologija. Objasnite odnos kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave. sociološka kriminologija. Objasnite uže i šire krivicnopravno definisanje kriminaliteta. koji se. potrebno je posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. Navedite razlicita shvatanja predmeta kriminologije. sudska psihijatrija. sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju. Dirkem. uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". ali ne i društva. politika suzbijanja kriminaliteta. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka. Kako se dele sociološke definicije kriminalnog ponašanja? 9. _ Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa D. Šta znaci odredivanje predmeta kriminologije? Objasnite. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka kriminologije su: opasno stanje. Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke Glava PRVA – Pojam. 3. Od cega zavisi odredivanje pojma kriminologije? 2. sociologija). _ Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi.

13. Zagreb: Pravni fakultet. Rijeka: Liburnija. 4 "Pošto mi kriminalitetom nazivamo svako kažnjivo delo. Institut za kriminologiju http:/www. Odrediti odnos kriminologije sa drugim krivicnopravnim naukama i drugim naukama. str. 22 13 Acimovic. Paris: Spes. J. 20). (1879) Antropologie. 15 Schneider. H. (1895) L Homme criminel. The Free Press 5 Sauer. Verlag C. str.HTM _ The Reference Desk website . Koja osnovna pitanja razmatra kriminalna etiologija? 15.Kriminologija 13.refdesk. ali i primenjena. W. str. str. 34. str. 14 Milutinovic. P. cit. (1973) Kriminologie. 1.co. (1989) Kriminologija. a šta klinicka kriminologija? 17.uk/crimin _ Univerzitet u Kembridžu. str. istovremeno nailazimo na problem". str. (1988) Psihologija zlocina i sudenja. Beograd: Odbor za objavljivanje predavanja na Pravnom fakultetu. M. (1981) Kriminologija i socijalna patologija. F. 3 Topinard.: Criminologie. (1960) La Criminologie. New York: Walter de Gruyter. C. cit. prakticna nauka (klinicka kriminologija) koja se sastoji iz multidisciplinarnog pristupa pojedinacnom slucaju radi tretmana delinkventa i prevencije recidiva. 9 Tahovic. (1981) Elementarna kriminologija. Seelin. tako definisan kriminalitet postaje predmet specijalne nauke – “kriminologije". (1990) Kriminologija. R. E. Po Pinatelu. V. Dalloz: Paris. 8-9. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka NAPOMENE Gassin.law. (1948) Kriminologija. str.35. (1990) Criminologie. ukljucujuci izvore referenci. 6 Lombroso.3oup. 7 E. N. Ko je izvršio podelu kriminologije na opštu i klinicku? 16. Titograd: Univerzitet "Veljko Vlahovic". Kako je tekao razvoj kriminologije kao smaostalne nauke? 21. de Greff smatra da "kriminologija treba prvenstveno da se bavi delinkventom jer. Koje cetiri grupe pitanja izucava univerzitetska kriminologija? 19. E. Glencoe III. str. Durcheim. J. (1974) Savremena buržoaska kriminologija. Ž. prema Kuznecova. statisticke podatke i informacije kategorisane po subjektima) www. (1950) Kriminologie als reine und angewandte Wissenschaft. G. Koja osnovna pitanja obuhvata klinicka kriminologija? 18. 8 Obeležje ovih shvatanja je opisivanje opšteg kriminaliteta kao i pojedinacnih delikata kroz naucno izucavanje pojedinih slucajeva i šire studije (Keiser. U cemu je znacaj proucavanja obima. vesti. Müller. strukture i dinamike kriminaliteta? 14. 1 2 . Berlin. F.uk/crim/CRIMLINK. Izdatelstvo Moskovskogo univerziteta. (1987) Kriminologie.ac. kriminologija je teorijska nauka (opšta kriminologija) odvojena od krivicnog prava. KLJUCNE RECI kriminologija kriminalna etiologija kriminalitet opšta kriminologija devijantna ponašanja klinicka kriminologija društvene devijacije krivicno pravo kriminalna fenomenologija KORISNE INTERNET ADRESE _ Britanski casopis za kriminologiju www.cam. R.com Glava PRVA – Pojam. 11 Horvatic.(informacije o razlicitim izvorima. Paris: Alcan. 12 Pešic. Paris. Z. Beograd: Savremena administracija. 10 Šeparovic. II izdanje. Karlsruhe. Berlin. de Greff (1954) “La double irientation de la Criminologie” in Travaux de la Semaine internationale de Strasbourg. Šta izucava opšta. (1938) The Rules of Sociological Method. Beograd: Savremena administracija. J. kada njega sretnemo. Zagreb: Školska knjiga. U cemu se sastoji uloga aplikativne kriminologije u kriminalnoj politici? 20. 13. prema Gassin. kriminalistike. Pinatel. penologije. predmet. 3. M. Kakvo je shvatanje kriminologije zastupao Toma živanovic? 22. Th.

kakve poslove obavljaju i kakvo se ponašanje od njih ocekuje. 3. Beograd: Savremena administracija. Pravne nauke i kriminologija se predaju ne samo na pravnom. 31 Francuski pravnik Francios Gayot de Pitaval je 1734... cit. (1989) Crime and Society. cit. 23 Pojam kažnjivih radnji širi je od pojma krivicnog dela. i 1913.. španski.: op. str. Meier. cit. (1987) Psihologija zlocina i sudenja. str. Socijalizacija u 16 17 Kriminologija svakom društvu znatnim delom se sastoji u usvajanju odredenog nacina ponašanja onoga koje se od strane društva ocekuje i onih koji imaju odredene pozicije i funkcije. New York. str. 27 Schneider. ostvaruje se. 35 Na III Medunarodnom kongresu UN uzrok je definisan kao "neophodan uslov bez koga se izvesno ponašanje ne bi ispoljilo". 39-40. kada je bila usvojena trojna deoba na zlocine. U važecem krivicnom zakonodavstvu kod nas mogu se kao kažnjive radnje odrediti: krivicna dela. str. v (1959).ubistva. kroz položaje koje pojedinci zauzimaju u društvu i kroz ponašanja koja se vezuju uz odredeni položaj. necinjenje) za koje po važecim propisima odredene države nadležni organi mogu izreci neku sankciju. Rot. 33 Lange. 22 Meier. 29 Veza izmedu kulture i društvene strukture s jedne i licnosti i ponašanja s druge strane. cit. Henting razlikuje pojam uzroka od pojma uslova. I. i 1810. social problem and social control. cit. potice iz francuskog krivicnog zakonodavstva 1791. 14-15. M. U Engleskoj. zbirka "Zapažena britanska sudenja" (The Notable British Trials) sa više od 80 knjiga. nemacki i latinoamericki autori. 11. cit. podrazumevajuci pod uzrokom "agens koji svojom pojavom odreduje nastupanje neke nove sile ili novog predmeta". 7 18 Pristalice bio-socijalnog pravca u kriminologiji.161. str. Moskow: Progress publishers. VIII izdanje. am M. str.. Oni odvajaju kriminologiju od krivicnog prava. Kienreich. M. str. Heaton.. str. Hentiga o psihologiji pojedinih delikata . Berlin: Mezner Verlag. Razlikovanje drugih kažnjivih radnji. Graz. R. 19 Laignet-Lavastine. 28 Gillin. R. razbojništva. 22. 9. prekršaji. 32 Milutinovic. Sarajevo: Veselin Masleša. str. cit. str. Ljudi se u svakom društvu ponašaju vodeci racuna o tome kakav položaj zauzimaju. 50-51.(1970) Das Rätsel Kriminalität.: op. 11.: op. vec i na medicinskom fakultetu. prema Acimovic. 9-10.. 1963... 26 Meier. 255. (1972) Human deviance. J. privredni prestupi. H. L.: Lehrbuch der Kriminologie. prema Acimovic. prema Lange. slavni i zanimljivi slucajevi" u 20 svezaka i time zapoceo objavljivanje brojnih knjiga koje su se bavile slucajevima zlocina.: op. (1999) Crime and Deviance. 1976. 20 Henting. 21 Lemert. (1945) Criminology and Penology. disciplinske povrede radne dužnosti. prvenstveno francuski. str.Francuska" Maximilijan Jacta. Ovde treba pomenuti i monografske radove Hans v. cit. cit. 3 ed. R. cit. R. M. s. Ova serija slucajeva nastavljena je pod nazivom " Pitaval der Gegenwart" .. U razlicitim društvima mogu se razlikovati kategorije stanovništva koje imaju razlicite funkcije i položaje u društvu i od kojih se zahteva i ocekuje odredeno ponašanje. cit. objavio u Parizu delo "Poznati. J. Savremena administracija. 34 Milutinovic. Nemacka zbirka slucajeva nosi naslov "Der neue Pitaval" . E. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Beograd. (1981) The principles of Criminology. T. Smatra se da kažnjive radnje predstavljaju svako protivpravno ponašanje (cinjenje. N. V. a pod uslovom "prilike ili dopunske stimulanse koji dozvoljavaju da se osvetli jedan elemenat šanse koji ima svoje vrednosti u etiologiji . Stanciu. H. Boston:Allyn and Bacon. pored krivicnuih dela. 144. 24 Seelig. 64-65.: Pravci kriminalne psihologije. cit. str.Gassin. str. U Francuskoj je poznata zbirka "Veliki procesi u istoriji" Henri Robert-a i "Poznati krivicni procesi . M. prestupe i istupe. smatraju kriminologiju socijalno-prirodnom naukom.: op. italijanski. 30 Lawson.. R. 68. prema Gassen: op. G.."Novi Pitaval" u izdanju Julius Hitzig i Georg Hearing... izmedu ostalog. T. krade."Pitaval sadašnjost" od Franka Rochera i Schmidt-a 1903. Macmillan Press LTD.: Zlocin-uzroci i uslovi. predstavlja primer brižljivih i pouzdanih izveštaja o zlocinima. 25 Avanesov.: op. F. str. (1989) Osnovi socijalne psihologije. R: op. str.

54 Horvatic. Stajic. 57 Vodopivec. 66 Arnaudovski. cit. cit.. 50 Milutinovic. str.. str. str.kriminaliteta". 55 Milutinovic. cit. str. 44 Milutinovic. 99. str. 49 Milutinovic. 3. Bibliothéque de Psychiatrie. 38 Pojam "klinickog" ima starije i novije znacenje. 48 Milutinovic.. str. str. str. (1988) Penologija. Normandeau. Milutinovic. Beograd: Savremena administracija. M. III izdanje. M.. 19. Beograd: Savremena administracija. str. M. str. 107. ... 45 Szabo. (1967) Principes de Criminologie Clinique. str. cit. Presses Universitaires de France. Lj. Beograd: Naucna knjiga. Cit. D. str. Beograd: Naucna knjiga. 60 Aleksic. Leblanc. M. (1988) Penologija. (1973) “Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata”.. Kobal. 67 Acimovic. Beograd: Savremena administracija. G. v. 39 Di Tullio. cit.: op. Ž. 14. D. H. Z. M.: op. cit. 47. 51 Avanesov. br.: op.: op. D. (1980) Uvod u psihologiju krivicnog postupka. 58 „Službeni glasnik Republike Srbije” br. J. cit.. Beograd: Naucna knjiga. str. Gornji Milanovac: Privredna štampa. Milutinovic. na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke. V. to je sa opasnošcu da bude otkriven. Centar za izdavacku delatnost. Novi Sad: Pravni fakultet. M. Beograd: JRKKP. 56 Stevanovic. str. 3-25. prema Acimovic. op. 3. A. 38..: op. M. 42 Canepa. str. M. a u novije vreme se pod klinikom podrazumeva mesto ili organizacija u koju dolaze lica za individualne dijagnoze i lecenje nekog fizickog ili mentalnog poremecaja uz neposredno proucavanje individue kao jedinstvene celine. str. str. str. cit. Glava PRVA – Pojam. (1976) Pravci kriminalne psihologije. 3. drugim recima i nešto preciznije. (1988) Krivicno procesno pravo SFRJ. str. to je postupak kojim se.kliné). cit.: op. M. cit. 82. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. G. str.. 32. predmet.. Beograd: Savremena administracija. B. . na nastavu uz bolesnicku postelju (grcki . B.: op. ako uopšte sa necim kalkuliše.: op. 46/2006 59 Vodinelic. prema Acimovic. str. 53 Srzentic. cit. M... 9. 113-114. (1986) Sudska psihijatrija. 117. Beograd: Savremena administracija. 68 Acimovic. 41 Više o klinickom metodu videti u odeljku o metodologiji. M. str. 419. 43 Pinatel. Lj. Lazarevic. 46 Szabo. N. D. str. 1.: op. te da. 47 Cesto je isticano da se potencijalni ucinilac najcešce ne odlucuje na vršenje krivicnog dela posle razumnog odmeravanja razloga "za" i "protiv". (1978) Criminologie et politique criminelle. Cit. K. JRKKP. Beograd: Savremena administracija.. Lj. op.: op. Montreal: Bibliothêque Criminologique. 64 Atanackovic. 65 Milutinovic. J. 13-20. 147-150. (1960) Sudska psihopatologija. G. op. cit. cit. Pravni fakultet. 40 Canepa. (1987) Kriminalistika. 36 Pinatel. str. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 62 63 Stojanovic. 18. V.: loc. prema Stojanovic. 2. Bavcon. 6. M. cit. str. Skopje: Univerzitet "Kiril i Metodij". cit. Paris. 39-43. II izdanje. op. Z. 37 Pinatel. Ranije se smatralo da je "klinicko" sve što se odnosi na kliniku. str. cit. J. str. 46. (1984) Kriminalna politika. str.. 81.. (1976) Kriminalistika. 70 Krstic. odnosno posle kalkulacije u vezi sa visinom odnosno strogošcu zaprecene kazne i koristi od izvršenog krivicnog dela. 52 Milutinovic. cit. 48..: op. cit. Skalar. (1986) Krivicno pravo SFRJ.. cit. str. Ili. M. 23-24. str. str. 69 Jevtic.. 37.. M. M..: op. 139. C.. Henting. M. 3..: op. str. (1991) Politika suzbijanja kriminaliteta. (1971) Aktuelni problemi primenjene kriminologije. str. 61 Milutinovic. (1985) Penologija. 55. 13-14.. 419. Ž. 25. 5. A. Kriminologija 35 Glava druga METODE KRIMINOLOGIJE I OPŠTE NAPOMENE O METODU Pod metodom se uobicajeno podrazumeva nacin na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proucava.

kriminalitetu. II KARAKTERISTIKE KRIMINOLOŠKOG METODA Osnovna obeležja kriminološkog metoda proisticu iz odredenja pojma i predmeta kriminologije. potpunijeg znanja. _ komparativni metod. . Glava DRUGA – Metode kriminologije 36 Medutim. znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specificne postupke i materijalna sredstva uz pomoc kojih se otkrivaju one osobine predmeta cije saznavanje predstavlja cilj naucnog istraživanja.2 odnosno kao skup konkretnih postupaka koji omogucavaju organizovano prikupljanje podataka o kriminalitetu.1 U tom smislu pravi se razlika izmedu metoda (u užem. kao i predmet njenog proucavanja koji obuhvata. od posebnog znacaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinarni. ona te metode prilagodava izucavanju sopstvenog predmeta.5 Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. 4 Takode. Iz ovih karakteristika kriminologije proisticu sledeca obeležja metoda koje koristi: _ prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. _ fundamentalna i primenjena istraživanja. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. primenom metoda društvenih nauka u identicnom obliku. _ prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. kao i druge društvene nauke. delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). _ korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takode su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama. uobicajenom. Pri tome. smislu) kao planiranog nacina proucavanja i tehnike istraživanja shvacene kao sredstvo koje pomaže ili omogucava to proucavanje. kriminologija je stvorila sopstveni metodicki sistem. s obzirom na specificnost svog predmeta. a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. kako pojedinacne slucajeve kriminalnog ponašanja.dolazi do daljeg. Pri tome. koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. akademski i primenjeni karakter kriminologije. U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja.3 U proucavanju svog predmeta kriminologija se. ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih procavanja.

Prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje S obzirom na to da je kriminologija teorijsko-empirijska nauka. Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za . 1.da bi na osnovu njih. izmedu subjekta i objekta saznanja. i empirijskih cinjenica. Cinjenice se utvrduju i tumace sa odredenog teorijKriminologija 37 skog stanovišta. kao i u dijalektickom jedinstvu teorije i prakse naucnog saznanja. a otkrice novih aspekata vec u izvesnom stepenu poznatih cinjenica kao i otkrice potpuno novih cinjenica nužno dovodi do protivurecnosti sa dotad važecom teorijom. dotle društveno-naucna. ona mora imati u vidu da stvarno ljudsko saznanje nije ni prosto odražavanje pojavnih cinjenica niti prosto ispredanje cistih misli. _ kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. Ovaj karakter je posebno izrazit u odnosu izmedu teorije. teorija se uvek odnosi na odredenu vrstu cinjenica. s jedne strane. Dok su teorijska logicka i matematicka saznanja u svojoj osnovi i pretežno misaona. s druge strane.6 2. u našem slucaju kriminološka saznanja imaju izrazit empirijsko-teorijski karakter. Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka. odnosno pojmova i stavova. nego je to složen dijalekticki proces koji se odigrava u mnogobrojnim i raznovrsnim interakcijama. izmedu covekove prakticno-culne i teorijsko-misaone delatnosti. Pri tome. zbog cega se stara teorija mora izmeniti ili zameniti novom teorijom.dakle od prikupljenih podataka o izvršenim krivicnim delima i delinkventima ._ proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. primenom analitickosinteticke. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva razlicita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje. induktivno deduktivne i drugih metoda izvršila njihovu naucnu interpretaciju i objašnjenje. izmedu percipiranja i mišljenja. tj. ona u svom proucavanju polazi od empirijskog cinjenicnog materijala . Ljudsko saznanje se krece od neposrednog posmatranja ka apstraktnom mišljenju i od ovoga natrag ka praksi. _ korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad.

8 U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) cinjenica. podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojecih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava.cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži otvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvarnosti. a to se cesto i cini. Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojecih saznanja o pojavi .9 Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji. s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. kada je u pitanju kriminologija. menjanje i usavršavanje postojeceg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta. Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednicki svim društvenim naukama. Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra. kada se istražuju numericki izrazi cinjenica i njihova zajednicka obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu). ciji cilj je saznavanje odredene pojave. metod istraživanja u empirijskim naukama pociva na sledecim etapama: opservacija (posmatranje. cilj primenjenog istraživanja je akcija. odnosno odredene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt).10 Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji podrazumeva uspešno sprovodenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. tj. dijagnosticiranje nedostataka mere i upucivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere. može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinacna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove cinjenice radi verifikacije hipoteza. Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi.7 Naime. opažanje). efikasnijom. odnosno njene zamene drugom. Za razliku od fundamentalnog istraživanja. na drugoj strani. hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). Pocinje se sa opservacijom cinjenica koja.

cije proucavanje predstavlja predmet kriminologije. Pravilo striktnog odvajanja nivoa interpetacije mora biti obavezno poštovano pri prikupljanju cinjenica. izmedu prelaska na delo i globalnog društva itd. kriminalitetu i žrtvi Kriminalitet. na jednoj strani. Stoga je moguce razlikovati metode izucavanja pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja (kvalitativne metode) i metode izucavanja kriminaliteta kao masovne pojave (kvantitativne metode). odnosno kriminaliteta. 3. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem. delinkventu. neophodno je da i metode i tehnike koje ona koristi u njegovom saznavanju budu prilagodene ispitivanju kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. pretkriminalne i kriminalne situacije. Medutim.11 4. Prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. i to povezano sa ispitivanjem licnosti pojedinih delinkvenata. naprotiv. S obzirom na brojnost faktora koji uslovljavaju razlicita kriminalna ponašanja kriminologiji je potrebna takva metodologija koja ce omoguciti utvrdivanje tih mnogobrojnih i raznovrsnih veza izmedu kriminalnog ponašanja. na jednoj strani. i drugih društvenih pojava. je heterogena društvena pojava s obzirom na to da obuhvata sva kriminalna ponašanja koja se vrše u odredenom vremenu i prostoru. i kriminaliteta kao masovne pojave. vec je. prikupljati cinjenice kako o pojavnim oblicima tako i o faktorima i znati ih grupisati prema grupama kojima odgovaraju.o pravilu tri nivoa interpretacije koje mora biti poštovano prilikom prikupljanja cinujenica: nivo kriminaliteta.koju istražuje. na drugoj strani. a do njih se. nivo delinkventa i nivo kriminalnog ponašanja. U novije vreme. . izmedu licnosti i globalnog društva. po pravilu. Kvalitativna i kvantitativna istraživanja u kriminologiji S obzirom na dvostruki karakter predmeta kriminologije. dodaje se i cetvrti nivo – nivo žrtve. poželjno u kasnijim etapama istraživanja saznati veze koje postoje izmedu prelaska na delo i licnosti. odnosno neposrednom uslovljenošcu i raznim drugim pojavama. Pri tome je neophodno voditi racuna o jednom od osnovnih metodoloških pravila koje je postavio Pinatel . nije zabranjeno. Bitno je razlikovati ih. Ta kriminalna ponašanja se u vecoj ili manjoj Glava DRUGA – Metode kriminologije 38 meri medusobno razlikuju kako po svojim pojavnim oblicima tako i po svojim neposrednim uzrocima. na drugoj strani.

Kriminologija koristi obe vrste. Na ovaj nacin ostvaruje se kriminološki pristup par excellence jer se njime nastoje dosegnuti u svojoj ukupnosti biološki. omogucuje posredno eksperimentisanje. regionima i slicno. razvoj i kraj. ako se ovakav pristup može iskoristiti za poredenje delinkvenata i nedelinkvenata nema razloga da se na slican nacin ne vrši i poredenje mehanizama i faktora prelaska na delo kod raznih tipova delinkvenata. Radi se o jednom vrlo nijansiranom i preciznom pristupu koji se zasniva na svedocenju delinkventa i drugih ucesnika kriminalnog ponašanja. Kriminologija 39 6. Naravno. Komparativni metod Da bi se kriminalitet naucno proucavao treba koristiti komparativnu metodu. Pri tome je neophodno voditi racuna o "variranju zakonskih definicija i krivicnopravnih nomenklatura koje unose promene i novine u ceo sistem".13 Jedno od osnovnih pravila metodologije kriminološkog istraživanja koje je postavio Pinatel jeste i pravilo uporednog proucavanja i poredenja grupe delinkvenata i grupe nedelinkvenatra. kriminalno ponašanje treba da bude proucavano bilo izolovano u životu ili u okviru kriminalne karijere pojedinih delinkvenata. po Dirkemu. Ono treba da bude shvaceno kao epizoda koja ima pocetak.12 U kriminologiji se komparativni metod koristi sa ciljem poredenja kriminaliteta u razlicitim vremenskim periodima i u razlicitim zemljama. Dobra tipologija pretpostavlja da možemo razvrstati po jednom opštem i jedinstvenom . Kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti Pošto sve pojave ne stoje u istoj vezi sa drugim pojavama potrebno je izvršiti klasifikaciju na osnovu zajednickih obeležja. kroz poredenje crta delinkvenata i nedelinkvenata. etnografiji i statistici. U društvenim naukama postoje dva nacina klasifikovanja: kategorizacija ili klasifikacija u užem smislu koja pociva na pojmu "kategorije" i tipologija zasnovana na pojmu "tip". Poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata) od posebne je važnosti prilikom verifikacije postavljenih hipoteza. izdvajaju se upravo one crte licnosti i drugi faktori koji uslovljavaju kriminalno ponašanje. 7. socijalni i psihološki cinioci koji vode prelasku na delo. Proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa Prema pravilu koje je postavio Pinatel. koja. Ono zahteva proucavanje policijskih i sudskih dokumenata. Ona je bazirana na istoriji.5.14 Na ovaj nacin.

Takav rad omogucava svestrano. potpuno i uspešno izucavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zakljucaka. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. psihopatološke.kriterijumu sve proucavane osobe u razlicite tipove uz rezervu atipicnih i mešovitih tipova. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne. pravne. socijalnog radnika. pravnika. psihološke.15 8. Ekipom obicno rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih clanova. Poželjno je da to bude strucnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. a kod nekih istraživanja i ekonomista. Pri tome. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog.16 Oni polaze od pretpostavke da. . psihijatra. svaki od angažovanih strucnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke. bez obzira na njegov strucni profil. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajuci joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama. odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti. Korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke.17 III IZVORI PODATAKA U KRIMINOLOGIJI S obzirom na specificnost svog predmeta. upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slucaj. Nažalost. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajucih. Zbog toga se rukovodenje istraživackim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživacu koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja. biološke i druge aspekte. psihologa. Takode. Medutim. Glava DRUGA – Metode kriminologije 40 jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi. lekara i drugih strucnjaka. statisticara i specijalnog pedagoga. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih strucnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proucavanja. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja. njegovo proucavanje zahteva interdisciplinarni pristup i nužnost ekipnog rada strucnjaka razlicitog profila: sociologa.

istraživacima su na raspolaganju dva modela: hronološki. Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih ucesnika. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima. delinkventima i žrtvama. policijski i zatvorski dosijei. posebno mišljenja prakticara (policajaca. sudski predmeti.18 Tako su. na primer. koji je poznatiji i najcešce korišcen i topološki. advokata) o kriminalitetu. _ donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. hronološkim redom. primarni izvori podataka. empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledece faze: _ prethodna saznanja. postojeca istraživanja o kriminalitetu. skupštinski materijali. iskazi delinkvenata i žrtava. Prema ovom modelu.19 Hronološki model odreduje razlicite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživac mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. iskazi žrtava i sl. Kriminologija 41 _ operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta). odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. dok je statistika tipican sekundarni izvor podataka. sudski predmeti. skorašnji. . Nepisani izvori podataka su: mišljenja strucnjaka. tužilaca. napisi o kriminalitetu u štampi i sl. One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja. njihovi dnevnici. iskazi sadašnjih i bivših osudenika. autobiografije delinkvenata i sl. Zbog vece rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržacemo se samo na analizi hronološkog modela. IV ETAPE KRIMINOLOŠKOG ISTRAŽIVANJA Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. Pri tome.Pisani izvori podataka od znacaja za proucavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta. sudija. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. _ pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. koji je više komplementaran nego suprotan prethodnom. autobiografski podaci o delinkventima.

20 Elementi koje mora da sadrži svaki istraživacki projekat su: _ autor projekta. _ opis uzorka. _ opis istraživackih instrumenata. Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slucaju od cilja istraživanja. najprostije receno. _ analiza i interpretacija podataka. _ odredivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje ce se istraživati). _ prostorno i vremensko odredenje istraživanja. _ hipoteze koje ce biti proverene. odnosno od prirode istraživane pojave. postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživacki projekat koji pledira na naucni pristup istraživanoj pojavi. _ obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). koji. _ izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. _ teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja. Opšti su zato što postoje u svakom projektu. institucija-organizacija. a bitni su zbog toga što cine suštinu kriminološkog projekta. _ ciljevi istraživanja._ obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). _ metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). s tim što njegov centralni deo cini opis i interpretacija . _ metod koji ce biti korišcen (kvantitativni ili kvalitativni). Medutim. predstavlja opis buduceg istraživanja. To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživackog projekta. i njihovo naucno objašnjenje (pisanje istraživackog izveštaja). Glava DRUGA – Metode kriminologije 42 Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživackom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja. Istraživacki projekat i istraživacki izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. _ probno istraživanje (ako je potrebno i moguce). _ odredivanje tehnika prikupljanja podataka koje ce se koristiti. 1. _ znacaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. U tu svrhu izraduje se istraživacki projekat. _ priprema i obrada podataka. _ predmet istraživanja. _ naucno objašnjenje – teorije u svetlu kojih ce se objašnjavati dobijeni podaci. _ prikupljanje podataka. Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave.

ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. zbog cega i sa kojim ciljem se želi istraživati. odnosno kriminološki fenomen. tj. a pojave ciji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable. U ovom slucaju ocito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. nije iskljuceno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inace uslovljavaju. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja. Varijable i indikatori U kriminološkom istraživanju kriminalitet. odredivanje pojedinih krivicnih dela preko kojih ce se istraživati imovinski kriminalitet. Naime. na primer. migracije ce uvek predstavljati nezavisnu. Uz to. da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tacno znati koja je to pojava.dobijenih rezultata.).22 To zapravo znaci da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave ciji uticaj na njega ce se ispitivati. Odredivanje predmeta i cilja istraživanja Odredivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tacku svakog kriminološkog istraživanja. 2. ako jeste. To se najbolje postiže pregledom postojece literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je vec bio predmet istraživanja i. tj. vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. Medutim. kao zavisna varijabla. odnosno njihov nacin života. 3. a kriminalitet zavisnu varijablu. Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su odredene granice istraživanja. Tako. je po pravilu zavisna varijabla. odredivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd.23 Odredivanje indikatora odnosi se na odredivanje konkretnijih pojava koje ce se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. posredstvom viktimizacije i straha od zlocina. obicno se daje i predlog za dalja istraživanja. da se identifikuju varijable21 i vrste cinjenica koje treba prikupiti. . odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni. Tako su neka novija americka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet.

Tada se prilikom formiranja uzorka vodi racuna da u njega udu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošcu. odredenje da ce se neka kriminološka pojava. god. na primer. to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja.4. Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. istraživac ce se. a zatim definisanje slucajeva. s obzirom na masovnost kriminoloških pojava. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). Zbog toga se kriminološka istraživanja uglavnom ogranicavaju na manji broj pojedinacnih slucajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zakljucci o pojavi u celini. Pre svega. uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi. U kriminološkim istraživanjima cesto se koristi ispitivanje na uzorku. po pravilu. istraživati na podrucju Republike Srbije i da ce biti uzeti u obzir ucinioci koji su krivicno delo izvršili u periodu 1985-1990. Uzorak mora na adekvatan nacin (s obzirom na obeležja i strukturu) i u adekvatnoj meri (broj obuhvacenih pojedinacnih slucajeva) da predstavlja proucavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. . Definisanje skupa slucajeva koji ce se ispitivati može se ostvariti tako što ce se ispitivati svi Kriminologija 43 slucajevi jedne pojave (korišcenjem statistike). Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene.24 Pri proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave. Ti pojedinacni slucajevi odredene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave. Iako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaceni svi slucajevi javljanja jedne pojave. Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi. recimo recidivizam. orijentisati na prvi ili drugi nacin. Pri formiranju i izboru uzorka moraju se poštovati odredena pravila. što ce se odrediti uzorak ili ce se proucavati jedan ili nekoliko interesantnih slucajeva. Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje slucajeva koji ce biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome ce biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. odnosno znacajem u osnovnom skupu.

u slucaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. Glava DRUGA – Metode kriminologije 44 Radi provere valjanosti istraživackih instrumenata vrše se probna ili pilot istraživanja. Sastoji se iz veceg ili manjeg broja pitanja sistematizovanih po srodnosti. orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zakljucivanje o ispitivanoj pojavi ali se. Koriste se i tzv. 6. Koriste se za prikupljanje cinjenica neposrednim posmatranjem. Protokoli posmatranja obuhvataju spisak konkretnih manifestacija pojave koja je predmet posmatranja. Formulisanje hipoteza i konstrukcija modela Nakon što je izvršeno kreiranje operacionog modela istraživanja pristupa se formulisanju polaznih pretpostavki ili hipoteza.Prema nacinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnocom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoce. Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su razni upitnici i protokoli posmatranja pojava. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka. intervjua. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slucajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica. Upitnik se koristi za prikupljanje podataka putem ankete. Pod hipotezom se podrazumeva hipoteticko-deduktivna konstrukcija postavljena na osnovu cinjenica saznatih prethodnom opservacijom sa ciljem da kasnije bude verifikovana (proverena). Pravljenje instrumenata Pravljenje instrumenata podrazumeva stvaranje konkretnog "alata" kojim ce se prikupljati cinjenice. na osnovu prethodnog rasudivanja i izgradenih kriterijuma. Upitnik predstavlja osnovni instrument za prikupljanje podataka.26 5. analize sudskih predmeta. izbor uzorka ili istraživacke instrumente. tj.25 Kod uzorka koji se sacinjavaju po teoriji verovatnoce za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoca da bude izabrana u uzorak.27 . policijskih i zatvorskih dosijea i sl. U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv. testova licnosti. To su slucajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu odredeni na osnovu teorije verovatnoce. Nakon sprovodenja ovog istraživanja analiziraju se preliminarne cinjenice i otklanjaju se uoceni nedostaci vezani za operacionalizaciju.

da je odredena. hipoteza mora da ispunjava sledece uslove: da se odnosi na pojavu koja se može posmatrati. npr. U kriminologiji se za verifikaciju koristi poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata). društvene i misaone stvarnosti. predstavlja modelovanje. Predmet modelovanja može biti svaka stvar .30 Uopšte uzev. U okviru razlicitih naucnih teorija. organske.proces ili pojava. Tri glavna izvora hipoteza su: nužnost proširenja saznanja. nužnost prevazilaženja nedostataka vec stecenog saznanja i potreba stalnog proveravanja valjanosti stecenog saznanja. teorijski.29 Verifikacija hipoteze zasniva se na sistematskoj opservaciji i vrši se u tri etape: analiza varijabli na koje se odnose hipoteze. stvari. najraznovrsnijih pojava i to na veoma razlicite nacine. model je svaki. izmedu maloletnicke delinkvencije i razorene porodice). njihovom analizom i interpretacijom radi verifikacije hipoteze. npr. predmetu istraživanja analogni sistem pomoci koga se istražuje izvestan osnovni predmet ili sistem. pojmovni ili stavni ili prakticni realni. da ona ima odredenu verovatnocu. Dobro su nam poznate sheme i makete naselja. odnosno svaki predmet fizicke. pored ostalog i teorijsko modelovanje pojava koja se istražuju. pretpostavlja se postojanje odredene veze izmedu pojava koje se ispituju. Savremena kriminološka istraživanja ne zadovoljavaju se samo postavljanjem hipoteza vec se sve cešce koriste i konstrukcijom modela. po pravilu sadržanog u teoriji od koje se pošlo i u rezultatima ranijih istraživanja. da se može proveriti. Svako takvo i slicno imitiranje bilo kog predmeta.28 Prema nivou opštosti razlikuju se opšte (odnose se na skup pojava. procesa ili pojave kao i delatnosti i ponašanja. modeli geometrijskih tela itd. psihicke. Svaka teorijsko-misaona delatnost predstavlja. dakle. odnosno njegova struktura i funkcionisanje.Drugim recima. konstrukcija eksperimentalnog modela i primena tog modela sakupljanjem novih cinjenica. Bitna karakteristika hipoteze je. da je precizna. u skladu sa njihovim . U savremenoj nauci modelovanje se shvata kao opšti metodski postupak predstavljanja svih. Da bi bila prihvatljiva. tj. Saderlandova teorija diferencijalne asocijacije) i posebne hipoteze (stvaraju se da bi se pretpostavila veza izmedu dve serije pojava. na osnovu prethodnog znanja.

Modeli se po pravilu sastoje od komponenti koje obuhvataju skupove srodnih varijabli za koje je ranijim istraživanjima utvrdeno postojanje povezanosti sa kriminološkom pojavom koja se istražuje. pa se u tom slucaju komponente modela sastoje od skupova nezavisnih i zavisnih varijabli. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje 7. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehGlava DRUGA – Metode kriminologije 46 . a izbor konkretne tehnike zavisice od predmeta istraživanja i izabranog metoda. Medijatori deluju izmedu nezavisne i zavisne varijable i korisni su za istraživanje interakcija izmedu varijabli. a preporucuju se i uvodenje varijabli posrednika ili medijatora. U proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave koriste se kvanititativni. Medutim.32 Sl. nijedan od tih modela ne može se upotrebiti kao gotov model istraživanja bilo koje društvene pojave: u stvari svaki od ovih modela može poslužiti samo kao opšta polazna Kriminologija 45 teorijska skica odnosno kao opšte teorijsko uputstvo ili opšte teorijsko rukovodstvo istraživanja odredene pojave. Primena odgovarajucih tehnika omogucava organizovano prikupljanje cinjenica o kriminalitetu.osnovnim postavkama konstruisani su i razliciti modeli. 31 Jedan od takvih modela je i model prikazan na sl. Model uticaja razvoja. posebno kada povezanost dve varijable zavisi od vrednosti trece koja se naziva i intervenirajucom. Primena modela je od posebnog znacaja pri proucavanju kauzalnih veza izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. odnosno logicko-matematicki i kiberneticki modeli zasnovani na jednoj ili više teorija o kriminalitetu cije postavke se proveravaju istraživanjem. 1. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje". koje se sprovodilo u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. 1 koji je primenjen u istraživanju "Uticaj razvoja. Prikupljanje cinjenica (podataka) Za prikupljanje cinjenica u kriminologiji koristi se veci broj istraživackih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim.

odnosno stvarnog kriminaliteta. upredivanjem. o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. na utvrdivanje njenih krajnjih uzroka. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. uz pomoc statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke. kao što su funkcionalne. ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. ali i predvideti buducnost. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statisticka obrada. . dati naucno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja. 8. dakle na ono što se vec dogodilo. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela). prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinacne pojave. Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analiticki i sinteticki pristup. Medutim. evaluacija njihovog znacaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. dedukcija. u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. Nakon analize. ispitivanjem. naucna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su cinjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene. Medutim. ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. Takode. kao najvažnije. Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja. Objašnjenje se dakle odnosi na uzrocnost i predvidanje. merenjem. potrebno je izvršiti njihov opis. dakle. Analiza i interpretacija treba da ostvare sledece ciljeve: identifikacija faktora proucavane pojave. odnosno obrade. odnosno kriminalnog ponašanja. Objasniti jednu pojavu (u našem slucaju kriminalitet) znaci odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost. komparativno-istorijska i druge metode. korelativne i slicne veze cesto je dovoljna i primena opisanih statistickih metoda i istraživackih tehnika. klasifikaciju.nike kvantitativnog karaktera koje omogucavaju merenje kriminaliteta. pravilnu interpretaciju (tumacenje) dobijenih rezultata i. Obrada.34 Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave.33 indukcija. eksperimentom. Prikupljanje cinjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem. Zato treba voditi racuna da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude. istraživanje meduzavisnosti faktora.

a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih Kriminologija 47 nauka. pre svega sociologije. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja. Kondorse (Condorcet) je izneo ideju "socijalne matematike" dok su Ketle (Quetelet) i Geri (Guerry) radili na analizi brojcanih vrednosti iznetih u izveštaju o radu krivicnog pravosuda iz 1826. odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi. godine a cija relativna stalnost ih je impresionirala. kriminologija . Takode. To se odnosi i na sam postupak naucnog saznanja kriminaliteta. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu. posebno primenom racunarske tehnike i modernog softvera za obradu statistickih podataka.rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naucnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja. dakle.35 Danas napredak matematickih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da ce uz pomoc modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka. proizilazi i dominantan znacaj kvantitativnih metoda. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. za razliku od izucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode. V METODE ISTRAŽIVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE DRUŠTVENE POJAVE (KVANTITATIVNE METODE) Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. Na osnovu tih pokazatelja oni su uocili prve korelacije medu kojima je posebno znacajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematicki shvatljivu funkciju svakodnevnog života. Primenom savremenih sredstava. Vezano za primenu statistickih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naucnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematicari koji su koristili kriminalne statistike. zavisice i naucno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. Od koje.

) itd. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu pracenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina). Staticko proucavanje pojava distribucije omoguceno je korišcenjem teorije i racuna verovatnoce u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka. predmet i sl.može da dode do izvora svojih podataka na nacine koji su znatno mocniji od ranijih.36 Jedan od najcešce korišcenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS. starost.). recidivizam i sl. Primenom statisticke analize otkriva se struktura ispitivane pojave. zanimanje. Prema tome da li je predmet statisticke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja. Glavni predmet i svrha staticke analize jeste otkrice rasporeda ucestalosti (distribucije frekvencija) pojava odredenih osobina. izraženih numerickim vrednostima. sredstvo. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava. bez vremenske odredbe. a svrha joj je izracunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. Primenom staticke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. dakle kriminaliteta. razlikuju se tri glavne vrste statisticke analize. u masi pojava koje se ispituju. dinamicka analiza i korelaciona ili regresivna statisticka analiza i statisticka metoda. nacin izvršenja.37 Na osnovu otkrica odredenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguce je doci i do odredenih zakljucaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti. karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja. Predmet dinamicke analize su statisticke vremenske serije. pri tome treba imati u vidu da na statisticka koleGlava DRUGA – Metode kriminologije 48 banja kriminaliteta mogu uticati i promene u strukturi inkriminacija. ili i medusobni uticaj više grupa masovnih pojava. prema karakteristikama ucinioca krivicnog dela (pol. promene u kaznenoj . školska sprema. medusobni uticaji cinilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto. Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklicna i sezonska kolebanja. odnosno metoda: staticka analiza. Medutim.

39 Uz sve rezerve koje treba imati prema kvoti kriminaliteta kao pokazatelju rasta kriminaliteta. ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivicnih dela. Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100.000 stanovnika jedne zemlje i izracunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100. godinu dobicemo na sledeci nacin: 35997 7 498 001:100 000 = 480 (74. Na bazi dinamicke analize može se prognozirati kretanje kriminaliteta (porast. Prema popisu iz 2002. u efikasnosti organa otkrivanja i sl. ona je ipak neki orijentir koji ukazuje na stvarni porast broja osudenih lica u odnosu na broj stanovnika. što je od posebne važnosti za izgradnju adekvatnog sistema prevencije i za dalja naucna istraživanja koja treba da dodu do dubljih etioloških saznanja o kriminalitetu. kroz koju se izražava ucestalost vršenja krivicnih dela na odredenom . U tom smislu ona je pogodna za poredenje kriminaliteta u zemljama sa razlicitim brojem stanovnika.9) Tako dobijamo da je u Srbiji u 2002. a posebno za žensko stanovništvo.politici i sudskoj praksi. pored apsolutne velicine (obima) kriminaliteta.000. stagnacija) i promene u njegovoj strukturi. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije". Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško. Takode. iako razlike u apsolutnim brojkama nisu tako velike. kao i za pojedine starosne grupe. opadanje.000 stanovnika. pa treba u tom pravcu izvršiti korekcije prilikom iskazivanja opšte statisticke zakonitosti. Uz pomoc dinamicke analize. koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivicnih dela i delinkvenata. odreduje se i gustina kriminaliteta. Kvotu kriminaliteta za 2002.38 Statisticke metode omogucavaju i utvrdivanje tzv. relativne velicine kriminaliteta u jednoj zemlji. Naime. odnosno statistickih metoda. godine u Srbiji je bilo 7 498 001 stanovnika i 35997 osudenih lica. kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta. bilo osudeno 480 lica na svakih 100.

Prilikom primene ove metode. Korelaciona statisticka analiza ispituje medusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava. Izracunavanje kvote i gustine kriminaliteta znacajno je za ocenu njegovog kretanja u pojedinim zemljama. ova metoda predstavlja sintezu staticke i dinaKriminologija 49 micke analize. Konacni cilj svih vrsta i oblika statisticke analize. medutim. izvodi opšti zakljucak o prosecnom obeležju (ucestalosti. alkoholizam itd. Ocena ili sud o pravoj sredini cele skupine. revolucija. demografija. profesionalna stabilnost. Uz pomoc korelacione analize moguce je utvrditi odnos izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. društveni razvoj. na osnovu sredine uzorka (aritmeticka sredina) i odstupanja od sredine skupine (standarna devijacija) jesu osnovni metodski postupci statisticke metode uzorka. narkomanija. kao što su: politicki sistem. distribuciji. tacnije receno. a narocito korelacione analize.000 stanovnika). Tabelarno i graficko predstavljanje statistickih serija i matematickih funkcija je takode jedan od bitnih momenata statisticke metode. Kao najsloženija. za usmeravanje preventivnih akcija u odredenim vremenskim i prostornim okvirima i sl. Primenom korelacione analize utvrduje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava.podrucju ili. jeste otkrice statistickih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje. rat. rezultati takve statisticke analize moraju biti interpretirani sa rezervom imajuci u vidu vec pomenute nedostatke statistickih podataka. društvena pokretljivost. vremenski razmak vršenja pojedinih krivicnih dela s obzirom na jedinicu stanovništva (obicno 100. za uporedna istraživanja i davanje komparativnih ocena o kretanju kriminaliteta u razlicitim zemljama. posebno neiskazivanje tamne brojke kriminaliteta. devijaciji od . Statisticka metoda je u osnovi induktivno-generalizatorska jer se njome na osnovu obeležja izvesnog broja clanova neke skupine ili serije pojava ili dogadaja. ekonomski sistem.40 Naravno. treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmedu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zakljucivanje o uzrocima kriminaliteta. znacajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti.

na relativno egzaktan nacin saznati opšta odredenost. ali ne i o metodi koja je dovoljna za potpuno objašnjenje ispitivane pojave. Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata. U prvom slucaju ispitivac pitanjima samo inicira i podstice kazivanje Glava DRUGA – Metode kriminologije 50 ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja cinjenica koje su predmet ispitivanja. Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. izgubiti iz vida to da se zapravo radi o metodi pomocu koje se vrši analiza. U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta. odnosno obrada prikupljenih cinjenica. U drugom slucaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i . kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti.) u celoj skupini ili masi pojava. njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi.42 1. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava. delinkventu i žrtvi. uporedivanje i merenje.prave sredine itd. Ispitivanje (anketa i intervju) Ispitivanje je tehnika prikupljanja cinjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju. Tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui). razlikuju se intervju i anketa.1. Ne treba.43 Pri tome se kao istraživacki instrument najcešce koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguce odgovore.41 No. Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju). naime. Njen gnoseološki znacaj sastoji se u tome što se jedino pomocu statisticke metode mogu. odnosno straha od kriminaliteta. tako i drugih lica i žrtava. 1.

Prilikom formulisanja pitanja treba voditi racuna i o psihickom momentu: pitanja ne treba da budu predugacka. da budu podobna da se pomocu njih prikupe potrebne cinjenice. treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih nece znati ili nece hteti da odgovorei. anketa. pitanja). ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervjui. Zbog toga se preporucuje . Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena. Intervju se najcešce vrši u neposrednom razgovoru. Da bi se prikupljanje cinjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporucuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseca na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije. žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivicnom delu i delinkventu.zatvorenih – sa ponudenim odgovorima. pitanja treba tako da budu kombinovana. odnosno intervjui uz pomoc kompjutera i telefona (CATI). Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što veceg poverenja. treba voditi racuna da se ona odnose na predmet ispitivanja. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na mogucu subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. Prilikom postavljanja pitanja. odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehanickog odgovaranja. jasno formulisana. lice koje vrši intervju treba da upozna ispitanike sa okolnošcu da se ispitivanje vrši u naucne svrhe. od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja cinjenica u kriminologiji. odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli izmedu ponudenih odgovora). Svojom specificnošcu i složenošcu. tj. u celini. posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. U tom cilju. Prikupljanje podataka na ovaj nacin najcešce se vrši intervjuisanjem delinkvenata. odnosno intervju. kao i da ce se dobijeni podaci držati u strogoj tajnosti i nece biti korišceni od strane zatvorske administracije i u vezi sa režimom izdražavanja kazne.44 Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka. bilo da se to cini usmenim ili pismenim putem. ne sme da traje dugo itd.

na raznim geografskim podrucjima.3. Samim tim. sugestibilnosti i sl. To se obicno vrši uz pomoc psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. odnosno veze izmedu razlicitih pojava. U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi. 1.provera na ovaj nacin dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama.). Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju cinjenica u oblasti maloletnicke delinkvencije.45 1.2. Merenje Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomocu kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi. stavovima. motivaciji. Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja.4. što je od nespornog znacaja za proucavanje uzrocnosti. Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi). Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom znacenju: kao skup cinjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom . kao i s obzirom na razlicite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta. Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrdivanja psihickih karakteristika licnosti. 1. Uporedivanje Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima. u kriminologiji se merenje najcešce koristi za prikupljanje podataka o licnosti delinkventa i to o: inteligenciji. odnosno za poredenje uticaja pojeKriminologija 51 dinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišcenje kontrolnih grupa). Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potice. statistike kriminaliteta omogucavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini. agresivnosti. objekat napada i sl. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije. kao i veze i odnose izmedu delova neke pojave u razlicitim periodima. Primenom ove tehnike moguce je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave. rasporedenih na sistematican nacin.

Ovo se cini posebno zbog razlika na kojima pocivaju nacionalne statistike (razlicita zakonodavstva. uživale su veliko poverenje. dok se od pedesetih godina 20. medutim. Ranije se to cinilo poredenjem nacionalnih statistika. veliki broj kriminologa kritikuje te statistike.podrucju i kao naucni metod. medutim. statistike kriminaliteta daju podatke (licni podaci) o delinkventima. odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. Nijedna statistika. vec se u stvari radi o povecanoj aktivnosti pravosudnih organa. veci broj krivicnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znaci da je zaista došlo do povecanja kriminaliteta u nekom društvu. o obimu i strukturi kao i o dinamici i rasprostranjenosti kriminaliteta. posebno sudske. odsustvo statistike za pojedina krivicna dela i dr. One zapravo omogucavaju merenje aktivnosti represivnih organa. bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivicnom postupku (tužilacke) ili presudeni kriminalitet (sudske). Glava DRUGA – Metode kriminologije 52 Kritike upucene statistici u novije vreme dovele su do napuštanja poredenja nivoa kriminaliteta i njegovom zamenom poredenjem tendencija kriminaliteta. Drugim recima. pod uticajem kriminologije društvene kontrole. Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživaca). Ranije statistike. Statistike omogucavaju opis evolucije kriminaliteta i to: dugotrajne tendencije kretanja kriminaliteta (trendovi). razni nedostaci. Kriminalne statistike omogucavaju da se dode do saznanja o razlikama koje postoje u raznim zemljama.46 Uz rezerve koje proisticu iz njihovih nedostataka (o kojima ce biti više reci u narednim izlaganjima). Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske).). nacionalne i medunarodne. smatrajuci da one ne omogucavaju merenje kriminaliteta. veka pocinju stvarati prave medunarodne statistike zasnovane na jedinstvenom sistemu registrovanja krivicnih dela i ucinilaca. sezonske varijacije i neocekivana kretanja (npr. statistike javnih tužilaštava i sudske. U ovom odeljku bice reci o statistici kao skupu cinjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematicnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišcenjem statistickih upitnika. ne beleži stvarni kriminalitet. o vrsti krivicnih dela koja se evidentiraju. Danas. policijske. usled rata). .

le chiffre noir.50 Oni. odnosno koja se uopšte nisu dogodila (u slucaju lažnih optužbi. engl. dok legalni kriminalitet cine samo ona dela koja su utvrdena kao krivicna dela sudskim putem. Zbog toga. naime. nem.48 Drugim recima. legalnog i stvarnog kriminaliteta. omogucava da ostane nepoznat dobar deo stvarnog kriminaliteta. hidden criminality). na primer). nisu retki ni kriminolozi. to trostruko filtriranje (pod pretpostavkom da je uspešno izvršeno). engl. Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivicna dela ili ne. bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krada u robnoj kuci . slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i sl. posebno oni sa pravnom orijentacijom. smatraju da u policijsku statistiku.47 Ranije se smatralo da je sudska statistika najbliža stvarnom kriminalitetu. pored dela realnog kriminaliteta. dark number. Razlika izmedu stvarnog i prividnog. ulaze i ponašanja koja se ne mogu smatrati kriminalnim. upravo na nivou policijskih statistika.S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog. pa izmedu prijavljenog i stvarnog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta (fr. odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat. koji smatraju najpouzdanijom sudsku statistiku. odnosno poznata policiji. razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo. odnosno legalnog kriminaliteta nastaje ne samo zbog filtriranja od strane organa represije vec i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena. ali objektivno imaju karakter krivicnih dela.49 Medutim. dok medu savremenim kriminolozima preovladava shvatanje da je to policijska statistika. dunkelfeld) ili prikriveni kriminalitet (fr. criminalite cachee. možemo imati najpribližniju sliku realnog kriminaliteta u sociološkom smislu. s obzirom na to da ona obuhvata samo ona dela koja su sudskim putem utvrdena kao takva. U prilog tome navodi se da se u postupku kretanja od policije preko tužioca do suda vrši selekcija odnosno filtriranje u kome se gubi znatna kolicina kriminaliteta ili vrši njegova transformacija – deformacija.). Takode. bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa.

Postojanje tamne brojke bilo bi manje problematicno za nauku kada bi broj neotkrivenih kriminalnih ponašanja bio konstantan. Ali nije tako: povecanje broja službi za otkrivanje ili povecanje njihove aktivnosti smanjuje tamnu brojku. ukupni efekti policije ostaju isti.na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju. vec se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere. Zbog toga statistike. posebno pri popunjavanja statistickih upitnika u sudovima. odnosno obrade podataka. a druga na smišljeno falsifikovanje podataka. svedoci nekada odbijaju da svedoce jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja. statistike ne pokazuju tu fluktuaciju kriminaliteta iz jednog u druge sektore iako se vrši modifikacija tamnih brojki u raznim sektorima. da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. Poznato je. smanjivanje tih službi ili smanjivanje njihove aktivnosti povecava tamnu brojku. naime. U velikom broju slucajeva. na primer. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osecanja nesigurnosti koje je zbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno medu gradanima. statistike su problematicne ne samo zato što ne mere realni kriminalitet. a povecanje presudenog ili poliKriminologija 53 cijski evidentiranog kriminaliteta nije dokaz da se povecao realni kriminalitet. bilo u jednom periodu bilo za odredenu vrstu kriminalnog ponašanja. odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuce politike. Takode. dakle. treba interpretirati oprezno. usled kojih biva utvrdeno kao krivicno delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja. a povecava u drugom sektoru. da znatan deo kriminalnih ponašanja ostaje nepoznat. njihova aktivnost se smanjuje u jednom. Do netacnosti usled nenamernih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške. posebno u periodu rata ili krize. Uglavnom im se upucuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netacnost usled nenamernih grešaka.51 Evidentno je.53 .52 Medutim. Nasuprot tome. U socijalistickim zemljama to se cinilo radi korišcenja statistike u propagandne svrhe.

zasnivaju na priznanju ucinilaca.). naime. U mnogim zemljama. zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemackoj. za poredenje registrovanih i . karakter i sl.56 Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata Glava DRUGA – Metode kriminologije 54 najpre u SAD i drugim anglo-saksonskim zemljama.55 Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvacenih osoba o tome da li su bile pocinioci nekog kriminalnog ponašanja i. Uz pomoc anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata.1. iako to nisu (l' exes total). medutim. ako jesu. pol. bilo u ukupnom kriminalitetu bilo u pojedinim vrstama kriminaliteta. "Brojka preterivanja" se. Tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu Nemogucnost da se utvrdi tamna brojka kao i okolnost da ona nija ista u raznim periodima. dolazi i do stvaranja "brojke preterivanja". One se. stvara probleme u dolaženju do saznanja o kriminalitetu i to kako o obimu. nacionalnost. odnosi na one aktivnosti koje se prikazuju kao kriminalne. dakle. Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata ("self reported delinquency").54 U krilu savremene kriminologije u cilju ispravljanja nedostataka oficijelne statistike javljaju se nove tehnike evaluacije kriminaliteta. Najvažnijim medu njima smatraju se: tehnike saznavanja tamne brojke i tehnike ispitivanja osecanja nesigurnosti. 1. ova tehnika je još skoro nepoznata. kakve posledice su ta ponašanja imala.5. 1.Pored tamne brojke. ankete o viktimizaciji ("victimization survey") i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja. oblicima i prostornoj rasprostranjenosti kriminaliteta tako i o njegovim uzrocima jer se ignoriše kako i zašto su izvršena ta dela kao i licnost njihovih ucinilaca (starost. odnosno na one kriminalne aktivnosti kojima se pridaje veca težina od one koju one stvarno ispoljavaju (l’ exes partial).5.

dakle. One su takode zacete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje.57 To je bio jedan od razloga pojacanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. veka. karakteristikama njegovih ucinilaca i žrtava. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvacenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i. nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu. Takode. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu.neregistrovanih delinkvenata. strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta. a njih je manje cak i od onih oficijelno registrovanih. o kojem se kriminalnom ponašanju radi. ukljucujuci i našu. vršene samo izuzetno. za proucavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. na ovaj nacin dolazi se indirektno i do saznanje o nacinu odlucivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako. dok su u drugim zemljama. jednim delom. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogucava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizickim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivicna dela vec su nekada to samo po oceni žrtve. s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obicno jedna ili dve godine). Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. Takode. One se. zasnivaju na svedocenju žrtve. za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje se zasnivaju na svedocenju delinkventa. razlozima zbog kojih neka krivicna dela nisu statisticki registrovana iako su prijavljena od strane žrtve. kao i razlozima neprijavljivanja krivicnih dela od strane same žrtve. one se obicno odnose na viktimizaciju na odredenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim . Naime. Podaci dobijeni na ovaj nacin cesto su netacni zbog grešaka u pamcenju. omogucava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moci usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina kriminalna ponašanja. ako jesu.

zdravstvenih ustanova. o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi.5.2. a manje slika rada policije i pravosudnih organa. uprkos medunarodnoj obavezi. Ove tehnike omogucavaju i prikupljanje podataka o raznim oblicima zloupotrebe moci o kojima je posredstvom statistike nemoguce dobiti podatke bilo zato što se. sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica. o organizovanom kriminalitetu.59 Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvarnom broju izvršenih krada u prodavnicama.mestima. a dobijeni rezultati u mnogo vecoj meri odraz stvarnog stanja kriminaliteta. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se . kao što je to slucaj u SAD. Na taj nacin one predstavljaju svojevrsni pandan klasicnim statistikama kriminaliteta. saobracajnih preduzeca. sprovode na citavom stanovništvu uz pomoc državnih organa koji su zaduženi za prikupljanje i obradu podataka o kriminalitetu. za razliku od statistika. Kriminologija 55 Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta znacajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima – na primer. posebno dece.58 Medutim. Tehnike prikupljanja podataka o osecanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osecanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet. u konkretnom nacionalnom zakonodavstvu uopšte nisu sankcionisani. o kradama i prevarama u saobracaju. odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. ali su. uprkos svojoj inkrimisanosti. jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja. 1. o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama. uprkos svojim nedostacima one predstavljaju za sada najpogodniju tehniku prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu i to posebno kada se. posebno u robnim kucama i samouslugama. službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeca i sl. bilo zato što. odnosno njihova ocena. njihovi izvori podataka primarni. ne gone.

) osecaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive. uzrast. Osecanje nesigurnosti se.60 Iako sa istim znacenjem u americkoj kriminološkoj literaturi umesto osecanja nesigurnosti odomacen je pojam strah od zlocina ("fear of crime").prava da se ljudi osecaju sigurnim od kriminaliteta . uticu i drugi faktori. Uz pomoc anketa o strahu od zlocina. koje su zacete i do sada najviše i korišcene u SAD. Glava DRUGA – Metode kriminologije 56 VI METODE I TEHNIKE SAZNAVANJA KRIMINALNOG PONAŠANJA KAO POJEDINACNE POJAVE (KVALITATIVNE METODE) . odnosno straha od kriminaliteta.cesto sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji. zanimanje i sl. Medutim.62 Iako na njega.kao osnovnog ljudskog prava. dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol. Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrdivanje uzroka osecanja nesigurnosti. pored samog kriminaliteta. o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osecaju ugroženim kao i razlicitim faktorima koji su uticali na njihovo osecanje nesigurnosti. karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije. uprkos ociglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta. U novije vreme ova tehnika pocela se razvijati i u našoj zemlji. socijalni status. ove tehnike su od nespornog znacaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigurnost .61 Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osecaj nesigurnosti uticu drugi faktori u vecoj meri nego kretanje samog kriminaliteta. prema Gasenu. vec predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuce strategije borbe protiv kriminaliteta. strah od kriminaliteta u sve vecem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama. sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava.

porodicnom stanju. Prilikom proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja. crtama licnosti delinkventa i sl. polu. materijalnom stanju. Primera radi navešcemo neke od relevantnih cinjenica do kojih se nastoji doci ovakvim proucavanjem: podaci o delinkventu kao što su podaci o starosti. važnu ulogu igraju metode analize i indukcije. pa se njime po pravilu obuhvata manji broj slucajeva. case study ili life history method). društvenom statusu. kao što su okolnosti pod kojima je delo izvršeno. odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem (eng. tj. pa se kao takvi i primenjuju u istraživanju kriminaliteta kao masovne pojave. ranijem kažnjavanju. eng..64 Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske). case study). nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa. vreme i mesto izvršenja.Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja. zanimanju. mestu stanovanja. s obzirom na to da se polazi od konkretnih slucajeva i da se moraju sagledati svi njegovi elementi. tipicnih slucajeva (studija slucaja. Za kvalitativne metode karakteristicno je korišcenje malog uzorka (obicno namernog). Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji Pri korišcenju metode izucavanja individualnih slucajeva nastoji se da se dode do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogucili kriminalno ponašanje odredenog lica. Za ovu vrstu ispitivanja stoga su posebno pogodne kaznenopopravne i vaspitne ustanove. Za proucavanje grupa (vecih ili manjih. za razliku od kvantitavnih metoda koji su primereniji proucavanju masovnih pojava. tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. kao i podaci situacionog karaktera koji se odnose na kriminalno ponašanje.63 U svojoj osnovi to je jedan kvalitativni metod. ili analiza pojedinacnih. slucajno ili namerno odredenih) . podaci o žrtvi i sl. kao i ekipni rad i interdisciplinarni pristup. Ovakvo proucavanje podrazumeva više intenzivno nego ekstenzivno orijentisano istraživanje. s tim što oni moraju biti tipicni za proucavanu pojavu. 1.

bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slucajevi iz odredene grupe. što omogucava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. a zatim njihovo dalje grupisanje. npr. grupisana po srodnosti ili negrupisana. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju. novinski tekstovi. s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. Nestruktuirani upitnik se može sastojati i iz jednog opšteg pitanja. Na primer. ovaj metod primeniti i na proucavanje reprezentativnog uzorka neke grupe. dokumentacija socijalnih ustanova). eksperiment. uocavanje veza sa drugim odgovorima. ali se u tom slucaju dobijeni zakljucci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. a u poslednje vreme sve više i fokus grupe. Pri tome. odnosno kombinacija otvorenih i zatvorenih pitanja. sudski predmeti. medutim. koje karakterišu pretežno otvorena pitanja. uocavanje slicnosti i razlika. Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su polustruktuirani i nestruktuirani upitnik i protokol posmatranja. “Možete li mi opisati Vaš život od momenta kada ste izvršili prvo krivicno delo do danas?” Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno išcitavanje dobijenog materijala. dok bi utvrdivanje veza izmedu raznih dogadaja u životu svakog pojedinacnog ubice iz uzorka primer . Ovaj metod narocito se koristi za izucavanje maloletnickih bandi i posebno je razvijen u SAD. metod je pogodan i za proucavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspitnim ustanovama. analiza sadržaja (na primer. utvrdivanje slicnosti i razlika u dogadajima koji su prethodili izvršenju krivicnog dela ubistva od strane osoba obuhvacenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize. i to tako da se proucavaju pojedinacno. posredno i neposredno posmatranje. razvrstavanje. Pitanja mogu biti manje ili više uopštena. kao studije slucajeva. odnosno pojavama. Moguce je.65 Takode. s obzirom na to da se u tim Kriminologija 57 ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu. Ovakva istraživanja su u praksi cesta. neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka.delinkvenata. grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih slicnih podataka.

Za kvalitativni metod je karakteristicna i sukcesivna analiza. Opšte tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje se koriste u kriminologiji66 2. 2. odnosno prisustvo trecih lica smatra se opasnošcu od otkrivanja i krivicnog gonjenja. Posmatranje Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje cinjenica vezanih za kriminalno ponašanje. Etnograph. Najpoznatiji su Atlas.vertikalne analize. S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivicnom gonjenju i kažnjavanju ona se najcešce i dešava na skrovitom mestu.1. ranija osudivanost i sl. Glava DRUGA – Metode kriminologije 58 Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrac svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišcenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka. Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje cinjenica koje se ticu predmeta istraživanja. kodiranje i sl. odnosno rašclanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i licnosti delinkventa koristi se metoda sinteze.). a svako posmatranje. Danas postoji citav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoci u kvalitativnoj obradi podataka. posebno za tekstualno pretraživanje dobijenih podataka. kako bi se pojedinacno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. Na ovaj nacin po pravilu se prikupljaju dve vrste cinjenica i to: cinjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivicnog dela. Sve cešce pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i cinjenice o žrtvi (bio-psihološke i socio-demografske karakteristike žrtve). delinkventa i žrtvu. predmet i sredstvo izvršenja krivicnog dela. modifikovanje istraživackih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka. Nakon izvršene analize.) i cinjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike. motivi. Zbog toga je neposredno posmatranje pogodnije za prikupljanje cinjenica o krivicnim delima koja . stadijum izvršenja i sl. Nudist i WinMax.

Eksperiment Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštacki izazvanoj pojavi.su više situacionog karaktera. za razliku od neposrednog posmatranja. kao i za prikupljanje cinjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija. na primer. U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi . delinkventa i žrtvu. nepreduzimanje mera zaštite na radu. dnevnika i memoara delinkvenata. što istraživacu nalaže opreznost i kriticki odnos. saobracajna krivicna dela. americki istraživac Trešer (F. Tako je. pa ih nije celishodno veštacki izazivati.2. džepne krade. zatvorsko osoblje). korišcenjem podataka iz policijskih dosijea. javni tužioci. s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav nacin. To je cesto korišcena tehnika prikupljanja cinjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slucajeva. krade u samouslugama). njen osnovni nedostatak je mogucnost postojanja netacnosti (namernih ili slucajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja. sudskih predmeta. Thracher) ucestvovao u jednom cikaškom podzemnom gangu. Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo. sudije. dok je Poljak Capov (Czestaw Czapow) koristio posmatranje sa ucestvovanjem pri proucavanju huliganstva u Poljskoj. Njegova primena u kriminologiji je mala.68 Posredno posmatranje predstavlja opažanje cinjenica koje se odnose na kriminalno ponašanje. zatvorskih dosijea. odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih. koja se vrše na javnim mestima (npr. ekološka krivicna dela). M. dnevne štampe. Medutim. što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proucavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. 2. inace zakonom dozvoljenih i cak korisnih delatnosti (npr. Takode. ona se može koristiti u prikupljanju cinjenica o svim krivicnim delima.67 Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa ucestvovanjem. Putem ovog posmatranja cinjenice se prikupljaju tako što istraživac nije samo pasivni posmatrac pojave vec u njoj i aktivno ucestvuje. Pri ovome se treba cuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošcu kada posmatrac podleže krivicnoj odgovornosti kao i clanovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja.

Fokus grupe U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe. pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. Njima se ispituju odredene teme i pojedinacne ideje i mišljenja.70 3. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja. eksperiment je pogodniji za penološka nego za cisto kriminološka istraživanja.3. odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obicno se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti. 2. eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. U penološkoj oblasti. odnosno kombinaciju posmatranja sa ucestvovanjem i produbljenog intervjua. npr. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. Koriste se i on line. Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa . Najcešce navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponašanje. faktora delinkventnog ponašanja.dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. brižljivo struktuirane grupe (6-10 ucesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua. Sociometrijska metoda psiho-drame i socio-drame koristi se za utvrdivanje neprilagodenosti pojedinaca u grupi. posebno kada su u pitanju osetljive teme. Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna.69 Kriminologija 59 Ipak. naime. Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoc otvorenih. polustruktuiranih pitanja. putem Interneta. izolovanih. incest ili zloupotreba droga. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. Fokus grupe su male.

U osnovi se radi o klinickom ispitivanju: medicinskom. odnosno viktimizacije kao individualne pojave. ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. a potom i za poredenje dobijenih rezultata. klinicki metod. pre svega kvalitativnih. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi. psihološkom. vec na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. Sistematska opservacija delinkvenata . bilo preko zatvorskih dosijea ili krivicnih predmeta. Medutim i pored tih mera opreza.delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica. Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije.71 U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1. Ankete kojima se ispituje odredeni aspekt kriminalnog ponašanja na odredenom uzorku delinkvenata. rezultati dobijeni primenom ove tehnike ostaju problematicni jer se ispitivanjem obuhvataju samo lica u zatvorima ili osudena lica koja ne reprezentuju dovoljno sve delinkvente. Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavljivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. One su dakle zasnovane na korišcenju statistickih metoda. s tim što u odredenoj meri neke od njih imaju klinicke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja. 1. izvora podataka. "follow-up” studije osudenog lica posle izlaska iz zatvora.72 2. bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu). proucavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajedinickim obeležjem). patološkom. kao i etnografski metod – kombinacija raznih. Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o vecem broju pojedinacnih slucajeva i da se iz njih izvuku odredeni procenti i korelacije.produbljeno ispitivanje licnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivicnog dela.73 3. Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života. Kriminalne biografije omogucavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa . Pri tome treba voditi racuna da uzorak bude dovoljno reprezentativan i da se dobijeni rezultati uporede sa kontrolnom grupom nedelinkvenata ili sa delinkventima koji pripadaju Glava DRUGA – Metode kriminologije 60 nekoj drugoj kategoriji.

"Follow up” studije omogucavaju da se prati život osudenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne. Drugim recima. upoznaje se sa njegovim rukopisima. Termin kohorta je uzet iz demografije. Proucavanje po kohortama. pa tako na sebi nose pecat svih njihovih nedostataka. ove arhive nisu uvek dostupne istraživacu. Klinicki metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici.) koje sakuplja istraživac.75 4. ali su one problematicne iz razloga što se ne može sa sigurnošcu utvrditi veza izmedu režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. 2. Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata.i njegovog ponašanja. dakle sekundarnim ("iz druge ruke") podacima. Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih. Skupe su. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio . Istraživac se licno srece sa delinkventom. Osim toga. a vrednost im je problematicna jer se zasnivaju na arhivskim. U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba cije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajednickim elementom vezanim za odredeni vremenski period: npr. 3. a koja nisu uvek pouzdana. kao što su rodenje ili stupanje u brak. Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata. uprkos svim teškocama i nedostacima ova istraživacka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu. rodenje (generacija). dnevnicima. osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reci). gde oznacava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan dogadaj u životu. Klinicki metod. Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematicna zbog svedocenja na kojima se zasniva.74 Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte. ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije. No. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori. sudskih i sl.

Klinicki metod se sastoji iz sledecih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje.na licnost delinkventa kojeg ispituje klinickim putem. dakle. drugi Kriminologija 61 nivo . ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajuceg tretmana. Uz njegovu pomoc prikupljaju se i interpretiraju cinjenice koje se odnose na delinkventa . psihicka. za prognozu buduceg ponašanja delinkventa. Ovaj metod naziva se „klinicki” jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je slican medicinskom u svim fazama ispitivanja. Njegovom primenom istražuju se sve strane licnosti delinkventa: biološka.76 Klinicki metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom odredene biološke i psihicke konstitucionalnosti i koja vec po svome karakteru podrazumeva primenu klinicko-medicinskih metoda. Klinicki metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzrocnih faktora koji deluju na svaki pojedini slucaj razlicitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetickog kompleksa" koji se postiže klinickim putem. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji. pravilu nivoa interpretacije. a time i za . sprovodenje samog tretmana. Na jednoj strani je.nivo delinkventa. koje vrši klinicar po klinickom kriterijumu i na osnovu sopstvenog klinickog iskustva. za klinicki metod se cesto kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod.77 S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji. prognoza buduceg ponašanja delinkventa i odredivanje tretmana na osnovu utvrdene kriminološke dijagnoze. patološka i socijalna. Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja. Di Tulio je kod klinickog istraživanja ukazao na znacaj ispitivanja uzroka ponašanja delinkventa na osnovu integralnog samostalnog psihickog proucavanja licnosti. Zbog otkrivanja razlicitih dinamizama delovanja uzrocnih faktora u razlicitim slucajevima ovaj metod se još naziva i dinamickim metodom. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima. a na drugoj. dakle.to je. Klinicki metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog znacaja biološkim. utvrdivanje kriminološke dijagnoze.

njenom prethodnom odnosu sa delinkventom kao i o njenom ponašanju pre i u toku izvršenja krivicnog dela. grounded theory). kako zagovaraju pristalice biološke. kao i da su jeftiniji od kvantitativnih metoda. odnosno ponašanju. dakle ne kao osnovni ili cak i jedini kriminološki metod. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji. Svojim sveobuhvatnim i kvalitativnim pristupom metod proucavanja individualnih slucajeva nadoknaduje nedostatke statistike. nacinu. odnosno licnosti delinkventa. vremenu i mestu izvršenja krivicnog dela kao i o licnosti žrtve. a nove još nisu stvorene. Primena kvalitativnih metoda ima i prednosti i mane. buduci da obuhvata masu slucajeva. Prikupljanje podataka o žrtvi u novije vreme vrši se još uspešnije putem anketa o viktimizaciji. cinjenica da su posebno pogodni za istraživanje u savremenim uslovima brzih društvenih promena. koja.odredivanje adekvatne krivicne sankcije i tretmana delinkventa. Za prikupljanje podataka ove vrste prevashodno se koristi tehnika posrednog posmatranja koje se vrši putem analize sudskih dosijea. omogucava samo kvantitativan pristup nekim standardnim aspektima kriminalnog ponašanja. kao i u drugim društvenima naukama. Na ovaj nacin prikupljaju se podaci o karakteristikama prekriminalne situacije. Zbog toga je ovaj metod od posebnog znacaja za dobijanje saznanja o licnosti . U manjoj meri one omogucavaju i pristup podacima o pretkriminalnoj i kriminalnoj situaciji. 4. Postojece tehnike prikupljanja podataka o delinkventu prilicno su razvijene u savremenoj kriminologiji. veka i u dobroj meri se vezuje za proGlava DRUGA – Metode kriminologije 62 menu od pozitivizma ka kritickoj kriminologiji. ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. kada stare teorije i kategorije postaju neupotrebljive. odnosno postavljaju temelji novih teorija (eng. Prednosti i nedostaci upotrebe kvalitativnih metoda u kriminologiji U kriminologiji. upotreba kvalitativnih metoda se povecava od šezdesetih godina 20. vec su oznacile i veliki napredak na planu proucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. Najznacajnije prednosti kvalitativnih metoda obuhvataju: dolaženje do produbljenih znanja na kojima se grade teorijski modeli. koje ne samo da doprinose boljem upoznavanju sa kriminalitetom kao masovnom pojavom.

Najpre. odnosno grupa delinkvenata. za razliku od kvantitativnog metoda. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. uglavnom zasnovane na vec postojecoj. šire zasnovanoj. Kriminologija .delinkventa i o delinkventnoj situaciji. odnosno tip delinkventa ciji pripadnici su ispitivani. ignorišuci specificnosti. 1. Iako su.79 feministicki empiricizam.78 VII FEMINISTICKA KRITIKA I KRIMINOLOŠKO ISTRAŽIVANJE Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja. ima i važan aplikativni aspekt. feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja vec su ih nesporno i obogatile. Njegovi nedostaci prvenstveno proisticu iz same njegove ogranicenosti na proucavanje pojedinacnih sluacajeva kriminalnog ponašanja. dakle metoda koji se zasnivaju na proucavanju velikog broja slucajeva kriminalnog ponašanja. Na drugoj strani. kao i za odgovarajucu individualizaciju u izvršenju kazne lišenja slobode. narocito poslednje dve etape. kritici epistemologije. Stoga ovaj metod. Takode. saznanja do kojih se njenom primenom dolazi ne mogu se generalizovati. izucavanjem pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja otkrivaju se samo njegovi neposredni uzroci. isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. To su. za njenu pravilnu individualizaciju. iako u osnovi metod fundamentalnog kriminološkog istraživanja. Feministicka kritika epistemologije Feministicka epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. odnosno njihova generalizacija je ogranicena na grupe. ovaj metod ima i nedostataka. dok se do saznanja o kriminalitetu kao društvenoj pojavi može doci samo primenom kvantitativnih metoda. kvalitativni metod nije sistematizovan i uglavnom je još prepušten inteligenciji i licnom iskustvu istraživaca i zahteva dosta vremena. feminizam gledišta (standpoint feminism) i postmodernisticki feminizam. Najzad. kako istice Harding. koja su neophodna za izricanje adekvatne krivicne sankcije.

U kriminološkim istraživanjima feministicki empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca. one su postavile pitanje odnosa moci izmedu istraživaca i istraživanih. 1981).82 S obzirom na to da standpointisam nije zainteresovan za . s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojecih metoda skine veo predrasuda. Pogled potcinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima. zalagale se za prevazilaženje odnosa subjekt-objekt i za aktivnije ukljucivanje žena iz istraživackog uzorka u samo istraživanje. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam. U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukacevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potcinjenih jeste bolji kljuc razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slucaj sa teorijom i interpretacijom onih koji vladaju. nasilje u braku) iz njihovih iskustava. pri cemu to ne znaci da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika. Ovo poslednje je reinterpretirano kao patrijarhalna laž. predstavljaju svojevrstan doprinos razvoju primene kvalitativnih metoda u kriminologiji. poput onih koje je sprovela Karlen (Carlen)80 u zatvorima. Naprotiv. istraživanja. to ne znaci da one nisu ništa menjale na planu metodologije. Binney i dr. Tako su pristalice feministickog empiricizma smatrale da postojeci metodi mogu biti zadržani kada su jednom predrasude uklonjene. Naravno.63 Feministicki empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo.. Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potcinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast (Hanmer i Saunders. Feministicki empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola. 1984.81 Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje. odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski iskljucivala žene i njihove interese. Takode.

potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti.86 Dekonstrukcijom jezika. pojava i dr. Kriminološko istraživanje. Radi se. Za razliku od feminizma gledišta. on je kritikovan da je jednu jednostranost zamenio drugom.istraživanja koja se odnose na muškarce. Sine qua non metod postmodernizma je. obicaja. slika. žena srednje klase i Anglo-Saksonki. kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. da bi on bio zaista upotrebljen na najbolji nacin. dakle. Medutim. za razliku od feminizma gledišta. klasna i svaka druga specificnost.87 ma koliko ovaj metod bio sam po sebi koristan. kako kaže Fleks (Flax). u tom smislu. Feministicki postmodernizam nije sinteza feministickog empiricizma i feminizma gledišta i on ne pokušava da razreši probleme koje postavljaju druga stanovišta. feministicki postmodernizam se zalaže za dekonstrukciju istine. naime. On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena. kako istice Bertrand. Tako. Medutim.84 odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje razlicitosti". odnosno za analizu uticaja moci na oblikovanje istine. Postmodernisticka epistemologija. neophodno je pažljivo odabrati kljucne društvene konstrukcije na koje ce biti primenjen. odnosno tretman. o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doci do izražaja i rasna. "On polazi sa drugog mesta i krece se u drugim pravcima". okrece se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici Glava DRUGA – Metode kriminologije 64 krivicno-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. vec se radije okrece "potcinjenom saznanju koje prica razlicite price i ima razlicite specificnosti"85 Za postmodernizam su slike i predstave o nama naša stvarnost.83 Feministicki postmodernizam. koji je težio rekonstrukciji istine u smislu uspostavljanja feministicke istine. ogoljuju se odnosi moci koji stoje iza njih. dekonstrukcija. Bertrand predlaže primenu ovog metoda .

kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. kao centralnu jer ona predstavlja izvor svih oblika kontrole koja se vrši prema ženama i "krivicno delo". moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. polnost. Pored toga. U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika izmedu muškaraca i žena (Brownmiller). nelegitimnost mnogih krivicnih zakona. otkrivanje istorijata odnosa moci i potcinjenosti žene u odnosu na muškarca kao i cinjenice da zakoni i pravni sistem doprinose održavanju odnosa nejednakosti i dominacije. Upravo da bi izvršila deesencijalizaciju. Možda su. Ipak. Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku (spouse abuse) i porodicno nasilje (domestic violence. Kriminološko istraživanje i feministicka metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. odnosno njihovih znacenja. odnosno etiketa. odnos izmedu istraživaca i istraživanog. ."88 Primena postmodernisticke epistemologije na kriminološkom planu znacila je dekonstrukciju pojma krivicnog dela i kriminalizacije koji su shvaceni kao društvena konstrukcija. sociologa/sociološkinja prava i istoricara/istoricarki krivicno-pravnog sistema. "upravo teoreticarke feminizma najbolje pokazale "nerealnost" muške i ženske prirode. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. 2. kriminologija se mora osloniti na pomoc feministkinja. kako dobro primecuje Bertrand. denaturalizaciju i deontologizaciju tih konstruisanih "stvarnosti". konstruisani karakter dobrog i lošeg onako kako je sankcionisano od strane krivicnih zakona. kao prethodnih društvenim. teorija i jezika. istraživacki postupak.na dve kljucne konstrukcije: "ideju prirode". family violence) društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. posebno. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i znacenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih znacenja. i. odnosno odnosima moci. nužna je i dekonstrukcija pojmova pol. dekonstrukciju pojedinih krivicnih dela koja se vrše na štetu žena. To je nužno znacilo i dekonstrukciju istorijskih cinjenica.

89 Medutim. oko nacina prikupljanja podataka. dakle. Težnja ka tome da se žene ucine vidljivim dovela je do predloga da feministicko istraživanje mora biti "o. Prema Rainharc i Keler (Reinharz. Gelsthorpe. Po njima je feministicki kriterijum zadovoljen samim tim što oni koji se istražuju postaju aktivni subjekti. Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feministickim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti. zašto i kada" bi "o. izrade istraživackih instrumenata i sl. Kein. neke autorke poput Kein (Cain). smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek sociopoliticka analiza ucinila mogucim odredenje "kako. Keller). U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima. od strane i za" traži. Njihova revidirana verzija kriterijuma "o. Wise).odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. uglavnom je muškarac taj koji goni i osuduje ucinioce krivicnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru. Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znaci prevashodno izbor koji ce omoguciti ispitivanje za koje se veruje da ce doprineti okoncanju potcinjenosti žene.90 Medutim. Morris) spadaju u one feministicke autorke koje smatraju da muškarci ne mogu biti iskljuceni iz kriminološkog istraživanja. kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. samo da se uzme u obzir subjektivitet ispitivanih. Takode. Gelstorp i Moris (Cain. To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najcešci etiketirani kriminalac. Drugi važan elemenat feministickog istraživanja jeste istraživacki proces. od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda . od strane i za žene" (Stanley. Kriminologija 65 što znaci da njegov znacaj treba da bude kako politicki tako i praktican. posebno nacina vodenja intervjua. kvantitativni metodi cesto ignorišu razlike medu polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora. dok kvantitativni metod ne može omoguciti dublje razumevanje ili osecanje za one koji se istražuju.

Eichler). Hunt). nadreden . Konvencionalni nacin prikupljanja podataka putem intervjua takode je kritikovan s obzirom na to da tretira ispitanike kao objekte i tako narušava ženino subjektivno iskustvo koje ona ima kao žena i kao ljudsko bice uopšte. intervjua lišenog predrasuda" zapravo mit. istraživacki instrumenti moraju biti takvi da dozvoljavaju ženama da same pricaju ili pišu o svojim iskustvima kako bi se moglo saznati šta nasilje za njih znaci. Upravo stoga. Ali. feministickom istraživanju najviše odgovara upotreba upitnika i skica za vodenje intervjua sa otvorenim pitanjima.mogu biti ispravljeni (npr.je moralno neopravdano".94 U tom smislu zagovornici feministicke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživac. odnosno pitanja sa unapred datim odgovorima. dok se zatvorena pitanja.91 Ipak. Wise) "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživacke objekte . uglavnom koriste za dobijanje podataka o sociodemografskim karakteristikama ispitanika. Kako piše Okli (Oakley). treba napustiti "mušku paradigmu" intervjuisanja (pa tako i muški pogled na društvenu realnost) u prilog pristupa koji priznaje subjektivitet istraživaca i Glava DRUGA – Metode kriminologije 66 istraživanog i koji iznosi na videlo cinjenicu da je pojam "objektivnog intervjua. odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje (npr. istovremeno oni moraju obezbediti i dolaženje do što tacnijih informacija o obimu i težini nasilja koje se vrši prema ženama u braku. Kako isticu Stenli i Vajz (Stanley. ako je rec o istraživanju nasilja u braku. kao nosilac moci i prava na kontrolu. a ko one koje su zlostavljane. kako one definišu i doživljavaju fizicko nasilje i seksualno nasilje koje muškarci vrše prema njima.93 Feministicko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog. Oni su pogodni pre svega za dolaženje do opštih podataka o ispitanicima.92 Na primer. dok je za dublje zadiranje u iskustva ispitivanih neophodna primena kvalitativnih metoda. ocigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeduju dovoljno podataka o licnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživace. kao i o tome ko su oni koji zlostavljaju.

ali se zalažu za uklanjanje eksploatatorskog odnosa prema istraživanom kao izvoru podataka. Naime. ipak je istraživac taj koji sprovodi istraživanje.). koji je odgovoran za njega i na razne nacine i sam ima ogranicenu moc (na primer. ma koliko ovakav nacin istraživanja bio izazovan. mora voditi racuna o raspoloživim finansijskim sredstvima i sl. One smatraju da istraživac ne mora da namece istraživanom sopstvene definicije njegove stvarnosti. Demokratizacija istraživackog postupka može biti u praksi teško ostvarljiva. a muškarac onaj koji se istražuje. Uspostavljanje takvog odnosa u kome ce istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. u identifikovanju ciljeva i bili ukljuceni u interpretaciju dobijenih rezultata.95 Medutim. feministkinje ne zahtevaju potpuno ukidanje hijerarhijskog odnosa izmedu istraživaca i istraživanog.96 Situacija može biti posebno komplikovana kada je žena istraživac. postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje. Pre svega. Buduci svesne toga. mora udovoljiti zahtevima narucioca projekta. kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni. "da svedemo na minimum tendenciju (koja . što podrazumeva nužno da istraživanje bude od pocetka do kraja pod njegovom kontrolom. S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u tom cilju. on sa sobom nosi mnoge dileme i teškoce. Klajber i Lajt (Kleiber. Takode. piše Aker (Acker). Uspostavljanje odnosa saradnje izmedu istraživaca i istraživanog na taj nacin obezbeduje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feministickog istraživanja.istraživanom. On mora voditi racuna o tome da se njegovim istraživanjem dode do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja. nastojanje da se prevazide tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja. kao i u odredivanje nacina njihovog korišcenja radi menjanja postojece prakse. "Naša namera je". Light) su na primeru svog istraživanja pokazali kako su im osobe koje su bile subjekti/objekti njihovog istraživanja pomogle u izboru metoda. ali i kada su i istraživani i istraživac žene sa bitno drugacijim stavovima u pogledu ispitivane pojave i nacina interpretiranja dobijenih podataka.

1984."97 Svako feministicko istraživanje ima akcioni karakter ali je to posebno došlo do izražaja kod istraživanja nasilja nad ženama u braku. U najboljem slucaju.99 Najzad.postoji u svim istraživanjima) da se istraživani pretvara u objekat ispitivanja i manipulacije. Mis (Mies) je. doveo je do podizanja njihove svesti u pogledu socioloških i istorijskih korena muškog nasilja. važna karakteristika feministicke metodologije je i samosvest i samokriticnost u odnosu na istraživanje.98 Cilj feministickog istraživanja na taj nacin postaje menjanje onih koji se istražuju. mi želimo da stvorimo uslove u kojima onaj ko je predmet istraživanja ulazi u istraživacki postupak kao aktivni subjekat. Cilj istraživanja bio je davanje snage zlostavljanim ženama da razumeju i promene sopstvenu stvarnost. . istraživaca i društvenog odgovora na nasilje prema ženama. što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. Nekada se u istraživanja ukljucuju lokalne grupe žena i one zajedno sa istraživacicama deluju kao grupa za podršku. Nekada istraživacice neposredno pomažu ženama iz ispitivanog uzorka tako što im obezbeduju kontakt sa advokatom ili skloništem za žene. Tako i istraživanje postaje deo procesa davanja moci (empowering) ženama kroz maksimiziranje dijaloga Kriminologija 67 izmedu istraživaca i istraživanog tako da oboje postaju. radeci na takvom istraživanju u Nemackoj. godine. Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je licno jeste politicko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog vec i za istraživaca. kako kaže feministicka pesnikinja i pevacica Viliamson (Williamson) "onaj koji menja i koji se menja". a koji je podrazumevao aktivno ucešce samih žena. na primer. Publicitet koji je ovo istraživanje tako dobilo omogucio je kreiranje Autonomne ženske kuce za pomoc žrtvama porodicnog nasilja. organizovala jednu manifestaciju na ulicama koja je privukla veliki broj ljudi koji su zatim bili intervjuisani u pogledu svog iskustva i stavova u vezi sa nasiljem u braku. Rad na životnim istorijama pretucenih žena koje su dolazile u tu kucu.

_ Hronološki model empirijskog fundamentalnog istraživanja u kriminologiji odvija se kroz više etapa: posedovanje prethodnog znanja. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. Važno je istaci i to da je feministicko istraživanje zainteresovano za izgradnju teorije koja izrasta iz iskustva. kako je to uobicajeno u tradicionalnoj kriminologiji. prikupljanje podataka. fundamentalna i primenjena istraživanja. korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. probno istraživanje (ako je potrebno i moguce). pa je posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. nedostacima i raspoloženjima. proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. Takode. stvorila sopstveni metodicki sistem. a ne. kao i druge društvene nauke. Glava DRUGA – Metode kriminologije 68 SAŽETAK _ U proucavanju svog predmeta kriminologija se. prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. kriminalitetu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. naucno objašnjenje – objašnjenje dobijenih podataka u svetlu postojecih teorijskih znanja i istraživanja i znacaj za dalji razvoj teorije (pisanje istraživackog izveštaja). priprema i obrada podataka. izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. _ Obeležja metoda koje koristi kriminologija su: prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. komparativni metod. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani.100 Feministkinjeistraživacice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. A sve te stvari uticu na nacin na koji osecamo i razumemo ono što se dogada. delinkventu. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. osim toga. Kriminologija je. obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). _ S obzirom na specificnost svog predmeta."Svidalo se to nama ili ne. na apstrakcijama koje su rezultat spekulacija koje nemaju veze sa životnim iskustvom. istraživaci ostaju ljudska bica sa svim svojim osecanjima. . obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. nema istraživackog metoda ni tehnike izvan istraživaca". analiza i interpretacija podataka. operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta).

odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. pre svega sociologije. odnosno straha od kriminaliteta. _ S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. _ Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prukupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem. Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života a potom i za poredenje dobijenih rezultata. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih nauka. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. _ Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU . Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. _ Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui). odnos izmedu istraživaca i istraživanog. Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske) tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. istraživacki postupak. Prvi naucnici koji Kriminologija 69 su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili su matematicari koji su koristili kriminalne statistike. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. ignorišuci razlike i specificnosti izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja. uporedenje i merenje._ Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti. Ipak.

24. str. J. 14-21. cit. 6. str. R.. (1976) Metodologija društvenih nauka. 45. Šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim? KLJUCNE RECI metod operacioni model kriminološki metod statistika kriminaliteta klinicki metod feministicka metodologija istraživacki projekat KORISNE INTERNET ADRESE _ Interpol www. str. Navedite izvore podataka u kriminologiji. 68.gov _ Savezni pravosudni centar za statsticke podatke (The Federal Justice Statistics Resource Center) http://fjsrc.urban. Objasnite znacaj kvalitativnih metoda u kriminologiji. 5 Horvatic. 107. V. Nabrojte tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu. cit. cit. Kako se odvija istraživanje na uzorku i koji je njegov znacaj? 8. Beograd: BIGZ. Ž. 15.interpol. str. M. Ž. 6 Šešic.int _ Federalni istražni Biro www. 75.org Kriminologija 71 NAPOMENE Lukic. 10 Gassin. (1982) Metodologija društvenih nauka. Navedite osnovne karakteristike kriminološkog metoda. J. Kroz koje etape se odvija empirijsko istraživanje kriminaliteta? 6. 3 Gassin. str. 4 Milutinovic.: op. Objasnite znacaj kvantitativnih metoda u kriminologiji.. cit. str. M. cit.fbi. Paris: Biblioteque scientifique. 107.: op. J. prema Pecujlic . str. Paris: Spes. Nabrojte obavezne elemente istraživackog projekta. 15 Gassin.. 54.. Kako se vrši prikupljanje cinjenica u kriminologji? 10. 11 Pinatel.: op. Koje je metode razvila kriminologija? 3. R. 4. Koje metode se primenjuju u kriminologiji? 13. str.: op. Paris:Dalloz. Stanciu. 18. str. R. Horvatic. R.: op.: op. U kome znacenju se upotrebljava termin statistika kriminaliteta? 11. 43. 68. str. cit.. str.: op. J. cit. str. M. Koje su tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi? 16. 12. Šta je hipoteza? 9.. Šta je metod? 2. Beograd: Savremena administracija.: op.: op. str. str. R. 13 Milutinovic. M. (1950) Precis de criminologie. 7 Gassin. 14 Pinatel. 9 Pinatel. (1979) Kriminologija. (1988) Criminologie. 8 Gassin. str.1. 104. Glava DRUGA – Metode kriminologije 70 7. (1987) Groupe de controle. cit. 46 17 Laignel-Lavastine. 16 Milutinovic.. 1 2 . R.. str. M. cit. B.: ibid. 5. (1960) La criminologie. 14. 99.. 107-108. Koje su faze klinickog metoda? 17. 12 Pinatel. Opišite etape u razvoju feministicke epistemologije.. str. 105-106. Beograd: Naucna knjiga. 23.. cit.

G.. cit. 120. 110. G. Npr. 52 Stefani. (1967) Metode istraživanja u pedagogiji.: op. u nizu varijabli pojmova: "ekonomija-politika-kultura". 31 Gassin. str. M.: op. 61. cit. str. R.. str. str. 57 Gassin. cit. Šešic. D. R. U modelima s nizom varijabli nezavisne varijable su one koje stoje više levo ili ulevo.. Beograd: Naucna knjiga.: op.. Jambu-Merlin. G. Levasseur. 80. G. B. R. str. 35 Stefani. 56 Gassin. 49. str. F. 114. Jambu-Merlin R. G.: op.: op.. 19 Gassin. 41 Šešic. : op. 41. R. cit.. Am. str. (1991) “Uticaj razvoja socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje”. cit. str. Skates.. cit.. str. 54 Stefani.. str. M. cit. str.. 30 Više o tome videti u Šešic. R. Karlsruhe: C. M.: op. Heidelberg. 118. M. M. Za "y" se kaže da je odredena funkcija od "x". cit.. 110. 21 Termin "varijabla" je u logiku i metodologiju prenet iz matematike i znaci "promenljiva". Levasseur. (1969) Osnovi prakticne i istraživacke kriminološke metodologije. 25 Pešic. R.: op.. Paris: Dalloz. 3. cit.: op. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. cit. G. str. 157. Keršovani.. 85...y).Good. str. str. Jambu-Merlin.. 40.: op. 59 Stefani. str. G.. cit. 43 O anketama sa žrtvama bice više reci u poglavlju o prikupljanju cinjenica o prikrivenom kriminalitetu. R. B.: op.: op. 69. (1976) Criminologie et science penitentiaire.: op. cit. cit. 65 51 Stefani. Muller Juristiscer Verlag. Jambu-Merlin. M:. 105. cit. R.: op. npr. Journal of Sociology. U vremenski sredenim serijama svaka prethodna varijabla je nezavisna u odnosu na potonju. A. 47 Gassin. 1-2. 122.. cit. Rijeka: O. str. 28 Zajecaranovic.. U modelima kauzalnih spojeva varijabla uzrok je nezavisna a varijabla efekat je zavisna.. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. cit. 71.: op. cit. R. 29 Videti Šešic. str. (1987) Osnove metodologije nauka.: op. str. cit.. 36 Šešic. 209. 40 Navedeno prema Milutinovic. R. cit. cit. B.: op. cit.. Levasseur. cit.. str. B. R. str. 52 33 Gassin.: op... cit. R. 189. 87. str. 38 Milutinovic. Levasseur. 159. G.. M. 70.. R. G. cit. 42 Milutinovic. str. 89. dok su zavisne varijable one koje stoje desno i više udesno.: op... 97. 48 Gassin. R... i dr. B.: op.. 44 Milutinovic. G.. Levasseur.: op. cit. Grupa autora (1988) Kriminologija. str. R. str.: op. 87.. str. 39 Milutinovic.: op. 112-113. str. str.. 32 Radovanovic. str. R. psihologiji i sociologiji. str. G. 34 Gassin.: op. V. istraživacki projekat.: op. (1982) Kriminologie. cit.: op. 55 Kaiser. 23 Liska. 68. 46 Navedeno prema Gassin..: op. 70. G. 65-66. 53 Gassin. cit. 60. površina pravougaonika je funkcija dve nezavisno promenljive. 112 18 Glava DRUGA – Metode kriminologije 72 Stefani. Jambu-Merlin R. cit. 26 Navedeno prema Milutinovic.: op.. 62. 60-61. Warner . cit. D. što nije slucaj samo u teoriji nego i u praksi.: op. 106. "ekonomija" je nezavisna promenljiva u odnosu na "politiku" i na "kulturu". str. M.. 45 Milutinovic. B. G. (1991) “Functions of Crime: A Paradoxical process”. 69.. Levasseur... cit. Beograd.: op.: op. 22 Gassin. R. 181.: op.: op. str. str. 24 Gassin.str. str. R. 20 Pešic. Moskva: Korideceskaja literatura. dok je "kultura" zavisna u odnosu kako na "politiku" tako i na "ekonomiju". op. cit. str. 2. 37 Milutinovic.. str. . br. I u simbolickoj logici razlikuju se nezavisne varijable i zavisne varijable u raznim modelima i serijama složenih iskaza i to prema sledecim osnovnim pravilima: 1. V. G.. str. Vrednost zavisne varijable se menja u zavisnosti od vrednosti nezavisne varijable. "politika" je nezavisna u odnosu na "kulturu". dužine i širine (P = x.. R.. 60 Gassin. 1441 1464. str. K. 49 . M. 60 50 Videti Milutinovic.: op.. cit. str. str. cit. 58 Gassin. str. 177. str. 69. 61.. cit. 6. cit. str. 27 Gassin. Jambu-Merlin. 116..

et al (1983) "Objectivity and Truth: Problems in Doing Feminist Research". 49. str. str. 93. 78 Gassin. M. L.. JRKK. 63 Milutinovic. "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions". 90 Navedno prema Gelsthorpe. . 82 Navedeno prema Smart. C. M.. navedeno prema Milutinovic. 4. M. str.. 83 Smart. M. 69 Navedeno prema Milutinovic.: op.: op. cit. (1983) Women's Imprisonment . str. (1988)"Feminist Perspectives on Empowering Research Methodologies". Women's Studies International Forum. V. br. 51. cit. C. cit. cit. 92. 81 Bertrand. R.Videti Nikolic-Ristanovic.: op. cit. cit.. 428. 75 Vidi Gassin. cit. 4. L. N. A. 95 Navedeno prema Gelsthorpe. (1988) “Prvi kontakt žrtve sa policijom: pomoc i podrška ili ponovna viktimizacija”. 85 Smart.: op. Th.. J. cit. u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui. (2003) Using focus groups in research. 76 Navedeno prema Milutinovic. cit. str. L. cit. str..: op. 91 Navedeno prema Gelsthorpe. 74 Gassin. 570. International Congress of Criminology. 100 Navedeno prema Gelsthorpe. 90. 73 Gassin. cit. s. str.: op. cit.: op."The Transformative Experiance in Feminist Research" u Feminist Perspective in Criminology. br. "Feminist Methodologies in Criminology: a New Approach or Old Wine in New Bottles" u Feminist Perspectives in Criminology. 81. C. 77. L. L. str. str. 66 O ispitivanju kao tehnici za prikupljanje kvantitativnih i kvalitativnih podataka o kriminalitetu videti napred u ovom odeljku.: op. (1990) "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions". 77 Milutinovic. L. str. 90-91. 139. str.: op.. New York:Continuum. 99 Ibid. 2-7. str. Women's Studies International Forum. 98. str. 8. str. cit. M.. M. 16.. str. cit. 7. DINAMIKA I STRUKTURA KRIMINALITETA Do saznanja o obimu. 96 Acker. 72 Gassin. M. str. str. str. 59. 54-55. London. 84 Navedeno prema Bertrand. cit. 65 Vidi Milutinovic. P. 98 Navedeno prema Lather .: op. cit. cit. R. uvidom u podatke dobijene anketama o viktimizaciji. 71 Gassin.: op.. A (1993) “Feminist Criticism: What it Has Done for Theory and Methodologie in General and What It Could Do for Criminology in Particular”. 135. str. 67. s. 135-136. 4. 14. Law and Social Control.. (1990) “Zašto kažnjavati”.. ukoliko postoje.: op.. 97 Ibidem.: op. cit. 67 Primer za ovo videti u Nikolic-Ristanovic. M.A Study in Social Controle. 92 Gelsthorpe. M.81-93 68 Navedeno prema Milutinovic.: op. M.. P. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. 62 Cusson. 79 Navedeno prema Smart.: op.: op. 91. L. cit. London: Routledge and Kegan Paul. (1991) Deconstruction of "Truth" Epistemologie.: op. 54. Mrvic.. str. 87 Ibidem... International Feminist Conference on Women. cit.. JRKK. 136-137. 6. 94 Navedeno prema Gelsthorpe.. 140. 70 Litoselliti . 89 Navedeno prema Gelsthorpe. str. str. V.. str.. str. L. R. L.: op. 88 Bertrand ..: op. A. str. str. dinamici i strukturi kriminaliteta u pojedinim zemljama dolazi se uvidom u podatke iz nacionalne statisticke evidencije i.. str.. str. str. cit. 57.1. str. C. R. . str. Budapest. (1990) "Strah od kriminaliteta u Beogradu".: op. s.: op. A. cit. 86 Bertrand.. 81. 64 Sellin. str. R. u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui. 61 73 Glava treca FENOMENOLOGIJA KRIMINALITETA I OBIM. Montreal: Fides.: op.: op. 6. R. 80 Carlen . M. 425. 49. 86 93 Navedeno prema Gelsthorpe.. str. M. cit. Mon Gabriel. 91. 91. 82. Beograd: Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

rat). 74 U ovom udžbeniku mi se necemo baviti detaljnom analizom statistickih podataka. Obim i dinamika kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990 . Prilikom analize obima. Upravo stoga.2005. godine u našoj zemlji i to samo za teritoriju Beograda. postojece podatke o kriminalitetu kao masovnoj društvenoj pojavi treba koristiti oprezno. prilikom interpretacije statistickih podataka o dinamici kriminaliteta i promenama u njegovoj strukturi. Podaci o obimu. ilustracije i poredenja radi. veoma je važno da se. optuženih i osudenih lica. strukture i dinamike kriminaliteta u našoj zemlji. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statistickih podataka o broju prijavljenih. odnosno kao pocetne informacije za dalje istraživanje. posebno anketa o viktimizaciji kao najviše korišcene tehnike ove vrste. Uz to. bice dati i podaci prve i jedine ankete o viktimizacije koja je radena 1996. navedeni podaci ce biti korišceni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi. dinamike i strukture kriminaliteta zasnovati na uporednoj analizi statistickih podataka i podataka dobijenih anketama o viktimizaciji. tj. promene u kaznenoj politici i/ili izmene krivicnog zakonodavsta (kriminalizacija i dekriminalizacija). vec ce izneti podaci o ukupnosti kriminalnog ponašanja u Srbiji biti manje ili više ilustrativni. Takode.1 Kad god je moguce. Njihovo iznošenje i analiza ima za cilj da pruži uvid u statisticke pokazatelje obima. treba imati na umu i nedostatke tehnika koje se koriste za saznavanje tamne brojke kriminaliteta. Osim toga.Prilikom interpretacije i analize ovih podataka trebalo bi se podsetiti onoga što je receno o nedostacima statistike i relativnoj pouzdanosti podataka koje ona daje o kriminalitetu. Upravo stoga. Posebno treba imati u vidu vece društvene potrese (na primer. odnosno porasta kriminaliteta ili je u pitanju smanjena ili povecana efikasnost organa krivicnog gonjenja. ali isto tako i da posluži kao putokaz u pravilno služenje statistickim podacima u cilju saznavanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. Uvek se treba pitati da li je pad ili porast kriminaliteta koji beleže statistike odraz realnog pada. prvenstveno kao sasvim opšte i grube pokazatelje dinamike i strukture te pojave. s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. trebalo bi analizu obima. vodi racuna o celokupnom društvenom kontekstu u kojem su se desile te promene. 1. dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osudenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog .

dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivicnog gonjenja je bila bitno smanjena. U tabelama koje slede. kao što je slucaj u našoj zemlji. Imajuci ovo u vidu. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. do 1991. godine.krivicnih dela. više nego inace. Prva promena desila se 1991. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. Najzad.Lica prijavljena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. Od 1991. To je od dvostruke važnosti: prvo. Naime. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. prema preovladujucem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 106601 100 4473 100 102128 100 1991 104768 98 3728 83 101040 99 1992 118327 111 4887 109 113440 111 1993 156509 147 6316 141 150193 147 1994 140776 132 5012 112 135764 133 1995 118069 111 4514 101 113555 111 1996 115508 108 4454 100 111054 109 1997 110437 104 4590 103 105847 104 1998 103978 98 3773 84 100205 98 1999 87307 82 2942 66 84365 83 2000 87601 82 3458 77 84143 82 2001 97071 91 3640 81 93431 91 2002 107312 101 3251 73 104061 102 . Prilikom tumacenja podataka o obimu. navedeni su podaci za Srbiju bez Kosova. 75 Tabela br. analizu obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih. godine. od 1999. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta. posebno kada. 1 . savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. Od 2003. nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države. drugo. godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena. ne postoji redovno vodenje podataka o viktimizaciji.

koji je ocigledno u funkciji kretanja . godine. U ovom periodu. Tendencija pada bila je konstantna do 2001. Uoceni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivicnih dela u periodu nakon 1997. godina.2003 98148 92 2415 54 95733 94 2004 91573 86 3120 70 88453 87 2005 103481 97 2945 66 100536 98 Podaci prezentirani u Tabeli br. tj. 2 . godine kada je prijavljeno 47% više ucinilaca krivicnih dela nego u toku 1990. pocev od 1994. kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. godine. Ukupan broj osudenih lica. i 2002. Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997. on je u porastu do 1994. godina. da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. a zatim. kako ukupno tako i punoletnih. Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti. godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica. godini. bio iznad broja prijavljenih u 1990. Procenat prijavljenih maloletnih ucinilaca porastao je u istom periodu za 41%.Lica osudena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. Trendovi su bili identicni i za maloletna i za punoletna lica. opada. Tokom 2005. rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. uz manje oscilacije. godine. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 39864 100 2709 100 37155 100 1991 33444 84 2099 77 31345 84 1992 28791 72 2713 100 26078 70 1993 34138 86 3345 123 30793 83 1994 34440 86 3434 127 31006 83 1995 36823 92 3023 112 33800 91 1996 36582 92 2257 83 34325 92 1997 38540 97 2361 87 36179 97 1998 42403 106 2692 99 39711 107 1999 36297 91 2330 86 33967 91 2000 34223 86 2274 84 31949 86 2001 35566 89 2398 89 33168 89 2002 35997 90 2322 86 33675 91 2003 35097 88 2080 77 33017 89 2004 36222 91 1983 73 34239 92 2005 39135 98 2234 82 36901 99 Podaci o broju osudenih lica daju nešto drugaciju sliku kriminaliteta nego što je to slucaj sa podacima o broju prijavljenih lica. 76 Tabela br. Najveci porast zabeležen je 1993. a onda ponovo poceo da opada. godine broj prijavljenih lica. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. u poredenju sa periodom 19911997. godine. godine. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993. Kao što se iz tabele vidi. godine broj prijavljenih lica ponovo je poceo da raste. godini jedino u 2002.

godini po svoj prilici jeste posledica povecane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta. do 1993. odnosno nedostižni organima gonjenja. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990. 3 77 2. Takode. postepeno raste do 1998. Prema podacima ovog istraživanja. moguce je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta. godinom. do 1992. godina. povecavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu.4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivicnog dela u periodu 1991-1996. pri cemu je 40% viktimizirano 1995. Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnih dela i uzrastu Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. Prilikom fenomenološke analize. godini bio skoro udvostrucen. zatim. godine. a imajuci u vidu i druge pokazatelje2 koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivicnog gonjenja.preovladujuceg broja osudenih punoletnih lica. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. Nakon 1998. da bi 1993. godine. Te godine se uocava najveci porast broja osudenih lica. opada od 1990.. Najzad. godine sprovedena u Beogradu. godini opao za 31% u poredenju sa 1984. U isto vreme broj osudenih lica je u 1993. Ako se zna da se pocetkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivicnih dela koji su ostali nepoznati. uz kratke periode stagnacije. godine. godine ukupni broj osudenih lica i broj punoletnih osudenih naizmenicno opada i raste. broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminaliteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statistickim podacima o prijavljenim licima. cak 85. Osim toga. Tako. na primer. godine. porast broja osudenih lica u 1998. starosti i polu. . na visok nivo kriminaliteta u Srbiji ukazuju i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996.

7 95.8 49 1.1 0 100 protiv života i tela 6158 6.7 374 12.Tabela br.2 protiv braka i porodice 2450 2.1 6775 7.3 protiv opšte sigurnosti 1065 1.5 98.2 1.9 protiv sloboda i prava 1058 1.2 43242 48.5 1043 1.1 93.5 protiv službene dužnosti 5356 5.4 0 100 protiv polne slobode 501 0.6 protiv casti i ugleda 369 0.6 7363 8.Struktura prijavljenih lica u Srbiji prema krivicnom delu i uzrastu – 2004. po grupama srodnih krivicnih dela obuhvacenih pojedinim glavama u okviru Krivicnog zakonika.5 97.1 0 100 ostala krivicna dela 5450 6.4 ..8 .4 95.4 5314 6.1 protiv imovine 45370 49.5 5.1 .0 5784 6.. .7 .641 0. kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica.9 99.8 0 100 protiv zdravlja ljudi 3407 3.2 112 3.8 98.4 98.4 96.9 4..2 15 0. godini. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004.6 78 Tabela br.5356 6.7 0 100 protiv javnog reda i pravnog saobracaja 7475 8.2450 2.5 127 4.0 136 4.2 ..6 protiv privrede 5304 5.8 3257 3.. 3 .1065 1.2 0 100 protiv bezbednosti javnog saobracaja 6902 7.9 472 0.369 0.7 .7 150 4. krivicna dela ukupno % maloletna lica % % punoletna lica raspo maloletna dela % punoletna protiv ustavnog uredenja i bezbednosti 67 0.5 6.8 94.7 4.9 0.6 5255 5.3 1.2 protiv pravosuda 641 0.5 ukupno 91573 100 3120 100 88453 100 3.0 2.7 1.67 0..5 29 0.5 2128 68.

primetna je razlika izmedu maloletnika i punoletnih lica. ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinacno. krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (4.7%).4%. posle krivicnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (8. krivicna dela 2000 indeks 2001 indeks 2002 . Kod maloletnih lica. dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivicna dela protiv imovine nešto niži (4. Takode. Samim tim.1). udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivicnih dela protiv života i tela (6.Dinamika strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u periodu 2000-2005. licne krade (26.Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovladuju punoletna lica.8%).1%) i kod krivicnih dela protiv polne slobode (5. a znacajnije su zastupljena još samo krivicna dela protiv zdravlja ljudi (4. ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta. Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji. Pored ovih krivicnih dela. oštecenja auta (19.8%). iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu. dok udeo prijavljenih maloletnika cini svega 3.5%. dominiraju krivicna dela protiv imovine. Uocava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivicna dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica.4%). Kada su u pitanju ostala krivicna dela. godine na uzorku od 1094 ispitanika. za punoletna lica karakteristicna su i krivicna dela protiv službene dužnosti.7%).6%). za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika). koja je sprovedena u Beogradu 1996. i privrede. za koja nema prijavljenih maloletnika. Godine 2004.8%). Iz tabele se može videti i da su imovinska krivicna dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica.4 79 Tabela br. dok krivicna dela protiv života i tela dolaze tek na cetvrto mesto sa 6. 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata.3%) i krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (7. krivicna dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%. Takode. Ispitanici su najcešce navodili da su bili žrtve krada predmeta iz auta (30. podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju da je udeo kriminaliteta maloletnika najveci kod kriminaliteta nasilja. Takode. provalne krade (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%).1%) i krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (3. 4 . Kod punoletnih lica.

indeks 2003 indeks 2004 indeks 2005 indeks protiv života i tela 5174 100 5637 109 5425 105 5043 97 5784 112 5610 108 386 100 386 100 400 104 408 106 472 122 479 124 protiv polne slobode protiv braka i porodice 881 100 883 100 1372 156 1944 221 2450 278 2836 322 6896 100 5628 82 6047 88 5405 protiv privrede .

78 5255 76 4721 68 protiv imovine 48902 100 57152 117 64127 131 53704 110 43242 88 52411 107 961 100 998 104 1045 109 1139 119 1065 111 1131 118 6244 100 7398 118 7105 114 6435 103 6775 108 6654 107 4714 100 4744 101 6176 131 7234 153 protiv opšte sigurnosti protiv bezbednosti javnogsaobracaja protiv javnog reda i pravnog saobracaja .

Promene možemo pratiti preko apsolutnih brojeva i indeksa. Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivicnih dela protiv polne slobode. broj prijavljenih za krivicna dela protiv imovine je rastao do 2002. a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta. 4 pokazuje dinamiku strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u Srbiji u periodu 2000-2005. Pri tome. godine kada je i došlo do uvodenja krivicnog dela nasilje u porodici. Iz tabele se mogu videti promene broja prijavljenih punoletnih lica za izabrane grupe krivicnih dela. Veliki porast zabeležen je i kod krivicnih dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja i kod krivicnih dela protiv službene dužnosti. trend je bio promenljiv – periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obrnuto. godinu za sve grupe krivicnih dela. . a porast pocinje 2002. Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005. Broj prijava za ovu grupu krivicnih dela je utrostrucen.7363 156 6957 148 3312 100 4640 140 5312 160 5535 167 5356 162 5253 159 protiv službene dužnosti Tabela br. Pri tome. osim za krivicna dela protiv privrede. najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivicna dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvodenje nasilja u porodici kao posebnog krivicnog dela u naš Krivicni zakonik. godine. kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivicnih dela najverovatnije je vecim delom povezan sa promenama zakona i politike krivicnog gonjenja. da bi nakon toga opadao. godine. godini bio veci u odnosu na 2000. Kod ostalih grupa krivicnih dela. u posmatranom periodu. gde je zabeleženo opadanje. ukljucujuci i krivicna dela protiv života i tela.

80 II STRUKTURA KRIMINALITETA PREMA POLU

Analize strukture kriminaliteta prema polu, kako u prošlosti tako i u savremenim državama, pokazuju da je ucešce žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od ucešca muškaraca. U ovom odeljku mi cemo se zadržati na izlaganju o strukturi kriminaliteta prema polu u našoj zemlji, dok ce o strukturi kriminaliteta prema polu u drugim zemljama biti reci u odeljku o rasprostranjenosti i karakteristikama kriminaliteta u svetu, ako i u odeljku o kriminalitetu žena. Tabela br. 5 - Struktura osudenih punoletnih lica prema polu u periodu 1999 2005.
godina pravnosnažnosti presude ukupno % index žene indeks muškarci indeks raspodela % žene muškarci 1999 33967 100 100 3047 100 30920 100 8.9% 91.1% 2000 31949 100 94 2789 92 29160 94 8.7% 91.3% 2001 33168 100 98 2740 90 30428 98 8.3% 91.7% 2002 33675 100 99 2860 94 30815 100 8.5% 91.5% 2003 33017 100 97 2853 94 30164 98 8.6% 91.4%

2004 34239 100 101 2973 98 31266 101 8.7% 91.3% 2005 36901 100 109 3293 108 33608 109 8.9% 91.1%

Podaci prikazani u Tabeli br. 5 ukazuju na razlicite trendove kretanja broja osudenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. do 2005. godine. Na jednoj strani, broj osudenih muškaraca je konstantno rastao, sa izuzetkom 2003. godine kada je došlo da manjeg pada. Na drugoj strani, broj osudenih žena je bio na slicnom, relativno stabilnom nivou sve do 2004. godine, kada pocinje da raste. Zanimljivo je da je broj osudenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. godine 2002. godine, a broj osudenih žena je taj broj dostigao, odnosno prekoracio tek 2005. godine. Tabela br. 5, takode, pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilicno stabilan iznosio je oko 8%, odnosno izmedu 8,3 i 8,9%.

81 III REGIONALNE KARAKTERISTIKE KRIMINALITETA

Regionalne karakteristike kriminaliteta dolaze do izražaja u razlikama u pogledu rasprostranjenosti i tipova kriminaliteta koji se javljaju u pojedinim oblastima. Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno u svetu, po raznim podrucjima unutar iste zemlje, izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike5 kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta, ukoliko su raspoložive.

1. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu

Statistike kriminaliteta, kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne

društvene pojave, omogucavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama, vec i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno utvrdivanje njegove rasprostranjenosti u medunarodnim okvirima. Da bi taj cilj bio postignut, u, za kriminologe, idealnom svetu, sve zemlje bi trebalo da definišu krivicna dela i prikupljaju statisticke podatke na isti nacin.6 Nažalost, takva situacija niti postoji niti je verovatno da ce ikada postojati. Upravo stoga, poredenje kriminaliteta na medunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznacajnije razlike u pravnim rešenjima, u kaznenoj politici i u nacinu prikupljanja podataka. Osim toga, nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu, javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. Na primer, Staljin je 1933. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. Slicna situacija postojala je i u drugim istocnim zemljama. Usled toga je do nedavno bilo prakticno nemoguce izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istocnim zemljama. U cilju prevazilaženja teškoca na koje se nailazi u pokušaju poredenja nacionalnih statistika o kriminalitetu, došlo je do ustanovlajavanja medunarodnih statistika kriminaliteta. Od 1953. Interpol objavljuje svake dve godine medunarodnu statistiku kriminaliteta zasnovanu na podacima dobijenim od pojedinih zemalja. Medutim, s obzirom na to da nema jedinstvenu klasifikaciju krivicnih dela i ima niz drugih nedostataka, ni ova statistika ne omogucava validna poredenja na medunarodnom nivou. Slicno je i sa medunarodnom statistikom koju vode Ujedinjene Nacije i koja je zasnovana na izveštajima koje, opet na bazi nacionalnih statistika, svakih pet godina podnose eksperti iz zemalja-clanica UN. Jedina medunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti, ali je ona ogranicena okolnošcu da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu.7 Nedostaci medunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih

Uoceno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivicnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivicnih dela. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio americki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo slicniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slucaj. a broj zemalja ukljucenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje. od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. Takode. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet. gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom. ali medu njima postoje i velike razlike. nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama.na statistikama utrli su put ideji o korišcenju podataka dobijenih putem medunarodnih istraživanja viktimizacije. Švajcarska. izvršena prva medunarodna anketa 82 o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja.8 Uopšteno posmatrano.9 Medutim. obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok. obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama. da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja poceo da opada. ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. Tako je 1989. poput Danske i Finske. Pocetak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u vecini zemalja Zapadne i Istocne Evrope. Izrael i skandinavske zemlje. Pri tome. poput Japana. kao i u SAD. Pada u oci pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje medu zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj. Na primer. porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje.10 . Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine. Slicno. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veci broj krivicnih dela nasilja i znacajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slucaj sa razvijenim zemljama u Evropi. No. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama. a danas su pri vrhu u pogledu stope ulicnog kriminaliteta.

U odnosu na osamdesete godine. do 2005. što je daleko premašivalo prosecan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije (1%). Takode. stopa ubistava u SAD je bila više nego cetiri puta veca od stope ubistava u Irskoj. Ipak. pokazuju da od 1994. u Engleskoj i Velsu. tokom 1990. pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20.14 Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog. Ipak. rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji (National Crime Victimization Survey). SAD vec duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava.U Engleskoj je. Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada.9%. godine stopa nasilnih krivicnih dela opada. došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%. tako i nasilnog kriminaliteta. podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984. imovinski kriminalitetet i dalje cini najveci deo kriminaliteta (preko 40%).11 Nakon 1991. Naime. Zanimljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broja registrovanih provalnih krada i krada automobila (nasuprot porastu krada iz automobila na nivou EU). na primer. Sa izuzetkom SAD. ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada. i 1999. na primer. kao i u drugim zemljama. Takode. godine stopa nasilnih krivicnih dela smanjila za 26. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna.12 pri cemu je posebno uocen porast broja ubistava i razbojništava13. Prema podacima za 1987. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu. Medutim. . iako su SAD i dalje vodeca zemlja u pogledu broja ubistava. U periodu izmedu 1995. godine došlo do naglog porasta kriminaliteta. godine trend se menja i kriminalitet pocinje da opada.. istovremeno je nasilnicki kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%). a stopa imovinskih krivicnih dela za 22. posebno krada automobila. i 83 drugih teških nasilnih krivicnih dela.3%. zvanicna statistika (the Federal Bureau of Investigation's Uniform Crime Reports) pokazuje da se u periodu od 1996. u poredenju sa drugim zemljama Zapada. veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja. i 1991. godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%.

Rezultati ankete o viktimizaciji. uzrasta od 15 godina i starijih. ekonomskog kriminaliteta. saobracajne delinkvencije. godini najniži nivo ikada zabeležen. godine na uzorku od 28 000 ispitanika. dok je nivo nasilnih krivicnih dela sa teškim posledicama i dalje visok. Pored socio-ekonomskih faktora. razbojništva.dostižuci u 2005. organizovanog i profesionalnog kriminaliteta. godini od ukupnog broja opomenutih i osudenih lica bilo 17% žena. posebno vezano za droge i trgovinu ljudima. Isto tako.20 84 Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalistickim zemljama kao ozbiljna . Povecanje u stopi viktimizacije je zabeleženo za tri od osam vrsta krivicnih dela merenih ovim istraživanjem: krada licne imovine. na promene u stopi kriminaliteta i razlike medu zemljama mogu uticati i razlike. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji. medutim. krada kucne imovine/iz domacinstva i vandalizam. Tako je u Engleskoj u 1997. kako istice Štefensmajer (Steffensmeier).19 Medutim. kao i terorizma.16 Pored cinjenice da u njima dominiraju imovinska krivicna dela. zanemariti ni uticaj promena u statistickom evidentiranju kriminaliteta. Ipak. Ne treba. Posebno je zanimljivo da je ulicni kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD. pokazuju da je 28% Kanadana. bilo viktimizirano jednom ili više puta u dvanaestomesecnom periodu koji je prethodio ispitivanju.15 Kriminalitet je opao i u Kanadi. stopa imovinskih krivicnih dela nastavlja da opada. godine dostigao 24. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja.17 Iako je uticaj društvenih nejednakosti i raspoloživosti materijalnih dobara na vršenje krivicnih dela nesporan. fizickog nasilja i krade motornih vozila. Nije bilo znacajnih promena u stopi seksualnog nasilja. odnosno promene u nacinima reagovanja na kriminalitet. da bi 1994.18 U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960. za kriminalitet u zapadnim zemljama je karakteristican porast maloletnicke delinkvencije. posebno onih povezanih sa globalizacijom i ekspanzijom neoliberalne ekonomije. kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti. sve razlike u obimu kriminaliteta izmedu pojedinih zemalja i promene do kojih je došlo poslednjih decenija ne bi se mogle objasniti na taj nacin. sprovedene 2004. na 22% 1990. Ucešce žena je i dalje najvece kod lakših imovinskih krivicnih dela a nisko kod “muških” ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivicnih dela.4%.

1%. poput štampe i kriminoloških studija. broj . porastao za 31. Udeo maloletnickog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu porastao je sa 10% u 1985. U bivšem SSSR-u je. maloletnicka delinkvencija je u 1989. ako je zaista tako. Krivicna dela protiv privatne imovine porasla su za 55. Medutim.prepreka njegovom sagledavanju namece se cinjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom. Grupni i organizovani kriminalitet beleži znacajan porast.8% u odnosu na prethodnu 1988. a krivicna dela protiv državne imovine za 34. je opao. broj ekonomskih krivicnih dela. Te godine 85. poput Gassin-a na pretpostavku da nije nemoguce da se u njima vrši manje krivicnih dela ali da. broj prijavljenih krivicnih dela 1989.23 Pri tome. dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1.7%. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28.2% u odnosu na 1988. Kontradiktorne informacije o stanju kriminaliteta u ovim zemljama naveli su neke kriminologe.7% žene. godini porasla za 21.3% u 1989. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju. drugi izvori saznanja o kriminalitetu u istocnim zemljama. Istovremeno je došlo do alarmantnog porasta broja prijavljenih krivicnih dela. pretežno povezanih sa funkcionisanjem “crnog” tržišta. davali su daleko pesimisticniju sliku. u bivšem SSSR-u je kriminalitet bio beznacajan u poredenju sa zapadnim zemljama i imao tendenciju daljeg opadanja.3% izvršilaca krivicnih dela su bili muškarci a 14. to nije rezultat kvaliteta društveno-ekonomskog sistema vec totalitarnog režima koji je bio na vlasti i koji je kontrolisao sve domene društvenog života pojedinaca. Prema službenim podacima koje su davali državni organi. Otklonjena je zabrana publikovanja statistickih podataka o kriminalitetu što je omogucilo uvid ne samo u sadašnje vec i u ranije stanje kriminaliteta.22 Politicke promene koje su pocetkom devedesetih godina zahvatile zemlje tzv.4%.21 Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivicna dela vezana za zloupotrebe moci prilikom obavljanja politickih funkcija (pandan “kriminalitetu belog okovratnika” u zapadnim zemljama). agresivni maloletnicki kriminalitet poznat kao “huliganizam” i državni kriminalitet. istocnog bloka dovele su do dve osnovne promene kada je u pitanju kriminalitet. na primer. Takode. na 16. ekonomski kriminalitet vezan za razvoj “sive ekonomije”.5%.

U njima narocito dolaze do izražaja carinska krivicna dela. politicka i slicna krivicna dela. Slicne analize vršili su i Ašafenburg (Aschaffenburg) i Sauer u nemackim pokrajinama imajuci u vidu razne tipove krivicnih dela. krivicna dela koja cine žene se po svojoj surovosti i opasnosti približavaju krivicnim delima izvršenim od strane muškaraca.25 Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno. jedan grad ili sudski okrug .27 Posle toga. Prema nekim autorima. Jedno od takvih podrucja je.26 Nešto dalje u istraživanju unutrašnje geografije kriminaliteta otišao je Žoli (Joly) koji je ispitivao kriminalitet pojedinih departmana u Francuskoj. još od strane prvih kriminologa. na primer. ali su se ona uglavnom odnosila na jednu oblast. Istraživanja koja je vršio Guerry nisu otišla dalje od formulacije “termickog zakona kriminaliteta” prema kojem se krvni delikti najcešce vrše u toplim a krade u hladnim krajevima.krivicnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivicnih dela izvršenih od strane muškaraca. pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona. U kriminalitetu pogranicnih podrucja mogu doci do izražaja i slicnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i “kriminalnim srodstvom”. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuju se i razlicite teritorijalne celine unutar pojedinih zemalja. Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja razlicitih socijalnih i kulturnih cinilaca. u Francuskoj su i dalje vršena istraživanja ove vrste. Podrucja koja se odlikuju vecom gustinom kriminaliteta nazivaju se “lošim” ili “kriminalnim podrucjima”. šverc. 85 krijumcarenje droge. Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlace mnoge izvršioce krivicnih dela sa drugih podrucja. Na izvesnim podrucjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo. krijumcarenje i trgovina ljudima. Feri je analizirao rasprostranjenost ubistava u razlicitim italijanskim provincijama.24 2.

poput Volfgang i Ferakuti (Wolfganga i Ferracuti)29. odnosno normama koje dozvoljavaju da nasilje bude shvaceno kao prihvatljiv odgovor u odredenim situacijama. Konklin (Conklin)30 to dovodi u vezu sa ležernim nacinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. takode. i 1967. odnosno da se u tom pogledu osencavaju zone razlicitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kulturnih i drugih cinilaca u tim zonama. Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava razlicito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine. ustanovila departmanski profil svakog krivicnog dela i kriminalni profil svakog departmana.dok su prava komparativna istraživanja retkost. koristeci statisticke podatke za 1962. bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje. Regionalne razlike su. bila za 44% veca nego u svim ostalim regionima SAD. istraživanje 86 odnosa razvoja i kriminaliteta. izmedu ostalog. Lote je došla do zakljucka da distribucija kriminalnih profila departmana nije slucajna vec da postoji geografska pravilnost koja se sastoji u postojanju grupa departmana medusobno srodnih po svom kriminalnom profilu. i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava izmedu juga zemlje i drugih oblasti. bile objašnjavane “subkulturom nasilja”. visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti. Ona je. U tom smislu ona je utvrdila postojanje razlicite distribucije prema departmanima za svaku vrstu krivicnog dela kao i postojanje razlika u “kriminalnom profilu” razlicitih departmana koje su izražene u procentualnom ucešcu svakog krivicnog dela ili vrste krivicnog dela u ukupnom kriminalitetu departmana. stopa ubistava na jugu je u 1989. i uzevši departman kao jedinicu geografske analize. ostavljajuci svoju imovinu bez cuvara što stvara više prilika za vršenje krada.28 Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i .31 Takode. Neki autori. Na primer. Ljudi cesto provode vreme van svojih kuca. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivicna dela tokom 1989. Jedno od takvih retkih istraživanja novijeg datuma jeste istraživanje koje je izvršila Lot (Leaute). Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinic.

Boljevac. Medutim. istraživanja pokazuju da nije bez znacaja ni tip urbanizacije. mogu biti povezani sa vecim vršenjem krivicnih dela. na primer.. cesto nije slucaj. kulturnog) kao i mesta . koji se obicno vezuju za stvaranje velikih gradova. Porast broja gradova ne vodi uvek povecanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi. Lazarevac). najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. Mionica. Vladicin Han. Ljig. Despotovac. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim podrucjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije. Leskovac. Kuršumlija.Tako. Ljubovija. Ražanj. Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa podrucja Beograda (Stari grad. što. Mali Zvornik. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u vecini zapadnih zemalja. Trstenik i Cajetina.33 3. Ivanjica. To. medutim. Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili vece razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i izmedu gradskih i seoskih sredina. Loznica. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970. Bor. Koceljevo. Obrenovac. pretpostavlja da su podaci koji ukazuju na postojanje regionalnih varijacija prihvatljivi kao validna mera stvarne distribucije kriminaliteta. To se objašnjava okolnošcu da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola vec se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje velicine. ukazalo je na neujednacen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije. Voždovac. Velika Plana. Varvarin. Savski venac. Vrnjacka Banja. Od 114 opštima za koje su postojali raspoloživi podaci. Bogatic. U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednaceno rasporeden. Paracin. Blace. Negotin. 13 je imalo nisku a 35 (30.34 Kako isticu Arcer (Archer) i Gartner. Osecina. Lebane. trgovinskog. Novi Pazar. poput povecanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza.7%) visoku stopu kriminaliteta. Majdanpek. Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986. Lajkovac. nažalost. za veci nivo kriminaliteta nije toliko od znacaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog.godinu. Prokuplje.32 Razloge za razlicite regionalne karakteristike kriminaliteta treba utvrdivati u svetlu teorija o uzrocima kriminaliteta. Gornji Milanovac.sociološka istraživanja u Beogradu.

41 To su najcešce vece raskrsnice. 37 U urbanim podrucjima cešce se vrše i pronevere. Kako istice Killias. upravo struktura prilika za vršenje krivicnih dela ima odlucujuci znacaj za veci kriminalitet u gradskim podrucjima. a u prigradskim podrucjima cešce nego u seoskim. pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka odredenim delovima grada. kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veci od kriminaliteta maloletnika na selu. Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije. prevare.39 Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. a ne veca anonimnost kako se cesto smatra. na drugoj strani. Ti delovi grada se obicno nazivaju “kriminalnim podrucjima”. Takode. i u Japanu i Švajcarskoj. Podaci Nacionalnog 87 istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988. na primer. Takode. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivicna dela cešce vrše u gradovima nego u prigradskim podrucjima. falsifikati i imovinska krivicna dela uopšte dok su za sela karakteristicnije paljevine. uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova. Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivicnih dela. mesta javnih priredbi i slicna mesta na kojima se okuplja veci broj ljudi i u kojima obicno nije dovoljno razvijena kontrola.40 4.42 Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima . anomije i osecanja društvene nepravde. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipicno seosko krivicno delo38. 35 Tome treba dodati i znacajan uticaj socijalnih i ekonomskih razlika. trgovi.u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima odvija nocni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literaturi nazivaju “ekološkim konstantama” koje ispoljavaju specificne karakteristike u pojedinim gradovima. ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima. Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama.36 Na ovaj nacin objašnjavaju se velike razlike u stopi kriminaliteta u SAD. na jednoj. odnosno na njegovu vecu ucestalost u selima nego u malim gradovima.

To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD vec i na istraživanja sprovedena u Kanadi. stopa kriminaliteta je obicno najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi.sproveli su Šou i Mekej (Shaw i McKay) dvadesetih godina 20. 15 na Vracaru i 3 i 6 na Voždovcu. oni su imali u vidu neke americke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti. 18 u Starom gradu. Istraživanje je pokazalo da najveci stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledece stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. da je najizraženiji u siromašnim cetvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji. tranzitni karakter. nedeljama. Venecueli. veka u vezi sa rasprostranjenošcu maloletnicke delinkvencije u Beogradu. sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zakljucke. Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomerno rasporeden. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. kriminalitet. odnosno gradovima koji imaju veci broj poslovnih i trgovackih centara. a te oblasti su najcešce u centru velikih gradova. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima. nezaposlenost. prenaseljenost. a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog podrucja. model koncentricnih zona u velikim gradovima. Ugandi. Pri tome. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20.44 88 IV SEZONSKE I VREMENSKE VARIJACIJE KRIMINALITETA Pored razlika u prostornoj rasporedenosti. Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci.43 Posle istraživanja koje su Šou i Mekej sproveli u Cikagu. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne . razorene porodice i manjinske grupe. Prema tim istraživanjim. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgradima. veka u Cikagu.i u drugim zemljama. prema nekim istraživanjima. 1 u Novom Beogradu. bivšem SSSR. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima. 8 i 9 u Paliluli. U nekim zemljama je planski sprecavan tzv. Velikoj Britaniji.

istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najcešce u prolece i leto.pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela.50 Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivicna dela vrše. pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima. Na drugoj strani. Istraživanja pokazuju da se imovinska krivicna dela najcešce vrše u jesenjim i zimskim mesecima.48 Podaci o viktimizaciji za SAD u periodu 1973-1984 pokazuju da su krade manjih vrednosti (do 50$) bez kontakta sa žrtvom najcešce u septembru. žene cešce ubijaju u toku dana što se . mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednaceni. a najrede leti kada škola ne radi. a najmanje u jesen. a prema muškarcima u dane vikenda. muškarci cešce vrše ubistva i teške telesne povrede cije žrtve su muškarci u vecernjim i nocnim casovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola. a najmanje u jesen.49 Rasporedenost krivicnih dela u toku sedmice takode pokazuje izvesne tendencije. Krvni i seksualni delikti kao i krivicna dela protiv saobracaja izazvana alkoholom se cešce javljaju u dane vikenda. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve.46 Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964. a krivicna dela protiv licnosti u letnjim i jesenjim mesecima. Krada automobila.47 Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugacije varijacije prema godišnjim dobima. Kada su u pitanju krvni delikti. tipicna nocna krivicna dela. Takode. Do slicnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela KonstantinovicVilic. na primer. silovanje i razbojništvo su.45 Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine. na pocetku školske godine. Na primer. Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivicna dela prema ženama cešce vrše u dane u toku nedelje. može se reci da odredeni tipovi kriminaliteta pokazuju slicne tendencije u razlicitim zemljama. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u prolece.

godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države.objašnjava okolnošcu da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog clana porodice kao i okolnošcu da se takvi sukobi odigravaju u kucnom prostoru i u toku dana.51 Takode. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. oni to cešce cine u toku dana. godine. Najzad. kada muškarci ubijaju ili telesno povreduju žene. _ Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. Prilikom fenomenološke analize. od 1999. One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima. 90 SAŽETAK _ Prilikom tumacenja podataka o obimu. Od 1991. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. rodaci i komšije i da se oni najcešce vrše u kucnom prostoru u kojem žene-domacice provode veci deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što ucinilac zna i koristi ne cekajuci da padne mrak. starosti i polu. _ Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem . a rede nocu. Prva promena desila se 1991. To se može objasniti cinjenicom da krvne delikte prema 89 ženama najcešce vrše njihovi bracni drugovi.godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. do 1991. Naime.53 a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena. Od 2003. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. posebno u popodnevnim casovima. godine. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela.52 Provalne krade u stanovima se cešce vrše u prepodnevnim casovima kada vlasnici nisu kod kuce.

yu/publikacije.stat. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela.stat. ukoliko su raspoložive. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1.rs/axd/god. dinamike i strukture kriminaliteta? 2.usdoj. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti. odnosno u svetu.zis. izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja.ojp. Koje su karakteristike obima i strukture kriminaliteta u svetu? 6. Kako se posmatraju regionalne karakteristike kriminaliteta? 7.bg. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnog dela i uzrastu? 4. nedeljama. Da li postoje izvesne pravilnosti u vremenskoj rasporedenosti javljanja pojedinih krivicnih dela? KLJUCNE RECI kriminalna fenomenologija struktura kriminaliteta obim kriminaliteta ekologija kriminaliteta dinamika kriminaliteta KORISNE INTERNET ADRESE _ Pravosudni biro za statistiku SAD (The Bureau of Justice Statistics) www.htm _ Zavod za informatiku i statistiku http://www. po raznim podrucjima unutar iste zemlje. Navedite opisno neke od karakteristika obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005. 91 3.kriminaliteta u razlicitim zemljama.rs/axd/istorija.htm http://webrzs.gov. _ Pored razlika u prostornoj rasporedenosti. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta.gov. prema nekim istraživanjima.gov. Klasifikovanje se u metodologiji definiše kao odredivanje mesta nekog pojma u sistemu pojmova ili kao sredivanje pojmova u nekom podrucju stvari ili prava. godina.php 92 V TIPOLOGIJE KRIMINALITETA U kriminologiji postoje razlicite klasifikacije i tipologije kriminaliteta.gov/bjs _ Statisticki godišnjak Srbije http://webrzs. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima. Na cemu treba zasnovati analizu obima. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema polu? 5. kriminalitet.54 . danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima.

štetnost za pojedinca i društvo. manje teža (krade. dok noviji kriminalitet obuhvata inkriminacije nastale usled odredenog razvoja društvenih odnosa i promena u tim odnosima (privredni ili ekonomski kriminalitet. karakter i vrsta zaštitnog objekta. koje su od znacaja u okviru makrokriminološkog proucavanja. razgranicenju clanova deobe ili vrste roda i odredivanju roda kao najvišeg pojma. osobina karakteristicnih za datu klasu predmeta ili pojava (princip deobe). Ovoj podeli se prigovara da nije dovoljno jasna i precizna. Tipologije imaju za cilj da odrede u skupu jedinki odredene izdiferencirane tipove radi utvrdivanja pripadnosti jednog subjekta odredenom tipu.protivpravnost. lake telesne povrede. laka (sitne krade. saobracajna delinkvencija). jer se može dogoditi da lakše krivicno delo ima teže posledice ili da lica koja izvrše “lako” krivicno delo spadaju u grupu recidivista ili opasnih profesionalnih kriminalaca. uvrede. imovina i sl. Sva krivicna dela imaju neke zajednicke elemente .za teža krivicna dela. lakša krivicna dela u saobracaju). mesto i vreme izvršenja itd. po kojima se svrstavaju u istu kategoriju negativnih društvenih pojava – kriminalitet. Takode. krade sa obijanjem i provaljivanjem. zatim u potpunosti. tako da u literaturi postoji veliki broj razlicitih podela po tipovima i grupama u okviru kriminaliteta. falsifikovanja. dostojanstvo licnosti i moral. pretnje. društvena opasnost. Zbog toga se nalaze drugi kriterijumi za tipologije i klasifikacije. Razlika izmedu navedenih grupa krivicnih dela je u kažnjavanju . predvidene su teže krivicne sankcije. ovi kriterijumi nisu dovoljni za dalju klasifikaciju sa stanovišta mikrokriminologije. Medutim. Drugi kriterijumi za podelu i klasifikovanje su: priroda izvršenih krivicnih dela. klevete).). iscrpnosti i adekvatnosti klasifikovanja. teške telesne povrede. odredivanju jedinstvenih principa klasifikacije. koji predstavlja karakteristiku sadržaja vrste ili pojedinacnog primerka. Prema kriterijumu težine i stepena društvene opasnosti krivicna dela se dele na: teška krivicna dela (na primer. Navedeni kriterijumi osnovni su za pravne tipologije. silovanja.Utvrdena pravila klasifikovanja sastoje se u jasnom odredivanju pojma odnosno predmeta koji se klasifikuje. Na osnovu klasifikacije stvaraju se odredene tipologije. . ubistva. postoji podela na klasican kriminalitet i noviji kriminalitet. prevare). utaje ili prevare. Klasican kriminalitet obuhvata krivicna dela kojima se napadaju dobra i vrednosti koja se štite u svim društvenim sistemima (život i telo.

Kriminalitet nasilja Veliki broj krivicnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. odnosi se na razlikovanje zlocina sa žrtvama i zlocina bez žrtve.Slicna ovoj podeli je podela na obican (konvencionalni) i organizovani kriminalitet. nasilje u porodici. o njemu najviše znamo i njega se najviše plašimo. raspolaže sa mnogo manje znanja i podataka. trgovina drogom). b) ilegalne unosne aktivnosti kojima se dolazi do zarade korišcenjem tudih poroka (tajno držanje kockarnica. trgovina ljudima. korupcija. bez kontrole. 1. kod ove vrste zlocina postoji uvek manje ili više izražen motiv osvete.). nasilje na sportskim utakmicama. saobracajna delinkvencija. istina malo prihvacena. organizovani kriminalitet. imovinski kriminalitet. c) “zlocin belih okovratnika” ciji su izvršioci pripadnici viših društvenih slojeva (utaja poreza. pomešan sa altruizmom i ideološkim razlozima)56 i organizovani zlocin. 93 Od kriminoloških tipologija treba pomenuti Pinatelovu tipologiju prema kriterijumu preovladujucih motiva prilikom vršenja krivicnih dela. zlocin iz pseudo opravdanih razloga (vrši se radi ostvarivanja “pravde” u oblasti javnih ili privatnih odnosa. odlikuje se voljom i namerom za vršenje krivicnih dela i manifestuje se kroz tri oblika: a) organizovan zlocin brutalnog i agresivnog karaktera (reket. koji se. terorizam. politicka delinkvencija. kršenje zakona o kompanijama i sl. Nasilje znaci upotrebu sile. recidivizam. Organizovani zlocin. profesionalni kriminalitet. „kriminalitet belog okovratnika”.58 . privredni (ekonomski) kriminalitet. prema Pinatelu. maloletnicka delinkvencija. Podelu kriminaliteta prema Milutinovicu moguce je izvršiti na sledece oblike kriminaliteta: privredni kriminalitet. zlocini mržnje. Jedna od tipologija. dok se o organizovanom kriminalietu. zlocin iz koristi (kriminalna aktivnost se sagledava kao jedini moguci nacin zadovoljavanja licnog interesa). koji obuhvata kriminalnu delatnost zlocinackih udruženja. recidivizam i kriminalitet žena. kriminlitet proganjanja. profesionalni kriminalitet i maloletnicka delinkvecija.55 Sa obicnim (konvencionalnim) kriminalitetom se najcešce srecemo. politicki kriminalitet. provala). u izlivu besa). korupcija. saobracajna delinkvencija. seksualna delinkvencija. Pinatel razlikuje cetiri tipa zlocina: primitivni zlocin (nastaje iz trenutnog ispoljavanja kriminalne aktivnosti.57 U ovom udžbeniku analizirani su sledeci tipovi kriminaliteta: kriminalitet nasilja (krvni delikti. pretnje ili zloupotrebu moci prema drugom licu. mobing). podvodenje.

spontano nasilje (kao pojedinacno ponašanje). planiran i organizovan. otmice. slobode odlucivanja i kretanja. Ljudi sve cešce pribegavaju nasilju za rešenje medusobnih sporova i sukoba. urbanizaciju i migraciju stanovništva. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja. Postoje i druge klasifikacije kriminaliteta nasilja prema kriterijumu oblika u . izazivaju prave 94 eksplozije nasilja i agresije.59 Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije. Feministicka literatura i feministicka orijentacija u kriminologiji uticali su da porodicno. starim i nemocnim osobama. povreduje ili ugrožava integritet licnosti. U savremenim uslovima života znacenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja razliciti oblici nasilja (fizickog. suprotnosti u društvenom razvoju. seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. psihickog. licne sigurnosti. ugrožavanja). najcešce kao deo politicke strategije). te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog ukljucivanja. Ovi oblici nasilja postojali su i ranije. Zahvaljujuci napretku tehnike. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene. vec postoje krivicna dela kod kojih je nasilje elemenat bica krivicnog dela ili nacin njihovog izvršenja. gradanski ratovi. daleko od društvenog saznanja. nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju. dostojanstva licnosti i morala. ali se smatralo da je primena nasilja prema clanovima porodice “porodicna stvar”. sredstvima fizicke ili psihicke prinude. najcešce prema ženama. Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veci nego ranije. racionalno postavljen. onda je sasvim jasno da moguci izgledi nasilja i agresije imaju fantasticne razmere.60 Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se. taoci).Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivicnog dela ne postoji u krivicnim zakonima. Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje. odnosno primenom sile ili pretnje da ce se sila primeniti. To su krivicna dela protiv života i tela (lišavanje života. povrede tela. braka i porodice (nasilje u porodici). Sve te razlicite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u razlicitim varijantama i razlicitog intenziteta. seksualnog) izvršeni u okviru porodice. Lokalni. deci.

indirektno nasilje (sastoji u posrednom delovanju. genocid. ona protiv slobode i prava gradana (protivpravno lišenje slobode. silovanje. fizicko zlostavljanje) i zlocini protiv covecnosti i medunarodnog prava (ratni . razbojnicka krada). mucenje i sl.). etnickoj pripadnosti. protiv javnog reda i pravnog saobracaja (sprecavanje službene osobe u vršenju poslova sigurnosti. starosti. psihicko zlostavljanje. Pojavni oblici nasilja u porodici su: fizicko zlostavljanje dece. (politicka ubistva. tortura.62 Podelu delikata nasilja na nekoliko tipova i podtipova izvršio je Hans Joachim Schneider. zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašcenja). Tako je moguce razlikovati: direktno nasilje (ispoljava se kroz namerno povredivanje i narušavanje fizickog i psihickog zdravlja ljudskog bica i obuhvata sve vrste ubistava. odbijanju pružanja pomoci žrtvama nesreca ili prirodnih katastrofa. politicki delikti nasilja. kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. sudelovanje u grupi koja sprecava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilnicko ponašanje na 95 javnom mestu.kome se nasilje pojavljuje. “zlocin mržnje” koji se vrši zbog pripadnosti odredenoj rasi. Takode se. ratne zlocine masakre civila. polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). kidnapovanje. kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja. zatvaranje.63 On razlikuje: nasilje u porodici. propuštanju i zanemarivanju) 61. navode terorizam. represivno (odnosi na kršenje osnovnih gradanskih i politickih ljudskih prava) i nasilje prema integritetu ljudi (alienating violence. kulturni ili intelektualni integritet ). nasilje izmedu maloletnickih bandi. ispoljava se u deprivaciji covekovih prava na psihološki. nasilje u školi. nasilje u porodici). pripadnosti polu. religiji.64 U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati. indirektnoj povredi prava na život. politickoj ili seksualnoj orijentaciji. zlostavljanje starih ljudi i zlostavljanje izmedu brace i sestara. iznudivanje iskaza. zatim. kao i brutalna postupanja koja dovode do fizickih povreda i ugroženosti i psihicke patnje (nasilno preseljavanje i odvodenje ljudi. emocionalni. prinudni rad. pritisci ili tortura. Ovaj pisac razlikuje kao posebnu kategoriju zlocina. ali i druga kriminalna ponašanja ucinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo. neukazivanju pomoci. usled duhovnih ili telesnih nedostataka i sl. zlostavljanje žene/supruge. pre svega.

profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. sistematsko uništavanje verske. medu nasilnicima ima mnogo skitnica. procenat osudivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka. besposlicara. ekonomski status porodica iz kojih poticu je ispod proseka. Prema ovom istraživanju. manje je onih koji poticu iz vecih ili velikih gradova. ali. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. mada ima i onih koji su migrirali i žive u vecim i srednjim urbanim anglomeracijama. kao i psihopata i neuroticara. pretežan deo nasilnika potice sa sela i živi na selu. porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. nasilnici i njihovi roditelji uglavnom poticu sa sela ili malih urbanih anglomeracija. razorenih porodica. ekonomski status nasilnika je ispod proseka. zatim u vanbracnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veci broj dece. obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih.65 Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta. Krivicna dela koja najcešce vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina). razbojništva (18-25 godina). lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem. Najveci broj izvršilaca živi u braku. ali je daleko od izrazito nepovoljne. telesne povrede (35-40 godina). posebno onih u kojima nedostaje otac. odnosno do 45 godina. ali nije ekstremno nizak. u celini. nacionalne ili etnicke grupe genocid).66 . stambena situacija nije najbolja. znatan broj nasilnika potice iz nepotpunih. u porodicama nasilnika mnogo je alkoholicara i lica sa psihickim poremecajima. ali nije izrazito nizak. Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak. mladeg uzrasta i srednjih godina. Nasilnici poticu iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. osobe ženskog pola takode ucestvuju u kriminalitetu nasilja vršeci najviše krivicna dela telesne povrede i zlostavljanje dece.zlocini.

excusable homicide). izvinjavajuce ubistvo (lawful. koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju. navodenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu. ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mucenjem i varvarskim sredstvima. terorizam. ugrožavanje opasnim orudem pri tuci ili svadi. posebno alkoholizma.Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte. ucestvovanje u tuci u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. radnje izvršenja. zlocine mržnje. Krvni delikti Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet coveka. 96 Kriminološka istraživanja pokazuju da medu izvršiocima krvnih delikata.1. oblika vinosti i kazne kod krivicnog dela ubistva. 1. pa. Krivicnopravno definisanje ubistva svodi se na odredivanje objekta napada. preovladuju mladi muškarci. povreduje ili ugrožava život.1. samim tim i u krivicnopravnim tipologijama. 1. osveta i ljubomora. posledice. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela. U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem (Murder). telesne povrede. telo i zdravlje. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. nedozvoljen prekid trudnoce. U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem (meurtre) i obicnog ubistva (assasiant). kao i delikte nasilja uopšte. izlaganje opasnosti napuštanje nemocnog lica. delikte nasilja u porodici. Motivi izvršenja krvnih delikata najcešce su: koristoljublje. seksualne delikte. kriminalitet proganjanja i mobing. besposlicenja i kocke. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi). tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. trgovinu ljudima.67 Švajcarsko i ranije važece nemacko zakonodavstvo razlikovali su namerno . Ubistvo Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivicnim zakonicima ubistvo svrstava u krivicna dela protiv života i tela. da oni poticu iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava. Izmedu krivicnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava. Osim odredivanja pojma ubistva. Sa umorstvom se izjednacava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji.1. propisima krivicnih zakona utvrduju se vrste ubistava. znaci oni delikti kojima se oduzima život. ubistvo bez predumišljaja (Manslaughter) i opravdano. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na znacajan uticaj afekta. nepružanje pomoci. nasilje u sportu. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa.

lišenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti. 115-118 KZ RS).68 Odredbama Krivicnog zakonika Republike Srbije69 inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalifikatornih okolnosti (cl.113 KZ RS). ubistvo deteta pri porodaju. umorstvo (Mord) koje obuhvata pokušano i završeno ubistvo sa predumišljajem (vorsätzliche Tötung) i ubistvo deteta (Kindestötung). Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav nacin i pod takvim okolnostima koji mu daju veci stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja. ubistvo radi . više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga cine težim i društveno opasnijim (cl. kao teško ubistvo.114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (cl. iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda. razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao nacin.ubistvo (vorsätzliche Tötung).115-118 KZ RS). Obicno ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo cine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo cine privilegovanim. ubistvu deteta pri porodaju ili ubistvu iz samilosti. (cl. S obzirom na te posebne okolnosti. dok je obicno ubistvo bilo ubistvo bez predumišljaja. lišenje života clana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao. lišenje života i istovremeno umišljajno dovodenje u opasnost života još nekog lica. kao i umišljajno lišenje života više lica. Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivicnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah. umorstvo (Mord) i ubistvo (Totschlag). Ova ubistva se dalje dele na nekoliko vrsta prema razlicitim kriterijumima: nacinu izvršenja (ubistvo na svirep i ubistvo na podmukao nacin). 113 i 114 KZ RS). Umorstvo se definisalo kao namerno ubistvo izvršeno sa predumišljajem. lišenje života pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju. 97 a ne radi se o ubistvu na mah. lišenje života pri izvršenju krivicnog dela razbojništva ili razbojnicke krade. lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (cl. pobudama izvršioca (ubistvo iz koristoljublja. lišenje života deteta ili bremenite žene. lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela. Novelirani Krivicni zakonik Nemacke predvida tri oblika ubistva: obicno ubistvo (Totschlag).

patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obicno nastaju prilikom lišenja života. ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošcu jer se žrtvi nanose takve muke. ubistvo deteta ili bremenite žene. Svako ubistvo je na izvestan nacin surovo i svirepo.). pohlepe i sl. porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog clana zajednice kojoj ubica pripada). koja ne mora da bude protivpravna vec pravno dozvoljena. U krivicnopravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao nacin. Subjektivna obeležja se odnose na stav ucinioca prema žrtvi . potajno. okolnosti izvršenja i posledici (ubistvo pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju. oslobodenja od neke imovinske obaveze. Ubistvo na svirep nacin postoji kada ucinilac nanosi žrtvi prekomerne fizicke i psihicke bolove.72 98 U kriminološkoj literaturi postoje brojne klasifikacije ubistava prema razlicitim kriterijumima. ostvarenja dobiti. Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi nacin skrivljenu prouzrokovanu smrt. za nagradu i sl. ubistvo više lica). ubistvo kojim se sa umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica.ucinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta. iz krvne ili bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda). kriminološke . lukavo. Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda.70 Ubistvo na podmukao nacin postoji kada ucinilac napada na život žrtve prikriveno. Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom. samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba. osobenosti žrtve (ubistvo službenog lica pri vršenju službene dužnosti. u momentu kada žrtva to ne ocekuje. Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povecanje imovine ili sprecavanje njenog smanjenja).71 Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja. ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama. ubistvo clana porodice kojeg je prethodno zlostavljao). druga bezobzirna osveta (ucinilac izvršava ubistvo iz egoistickih. U krivicnopravnoj literaturi se istice da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja. Dok su krivicnopravne tipologije koncentrisane na zlocin.prikrivanja drugog krivicnog dela.

kao i atipicne situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktican znacaj. ubistva iz religioznih pobuda (Middendorf. opisujuci karakteristike ubistva kao pojedinacne pojave. masovna ubistva. Njemu nedostaju okretnost prstiju. te se tako mogu razlikovati biološke i psihološke tipologije. kod ove vrste ubistava cesto se ispoljavaju afekti u ekstremno jakom stepenu.75 Zavisno od situacije izvršenja ubistva (Mordsituationen). Posle izvršenja konfliktnog ubistva može da dode do samoubistva ako postoji psihicki poremecaj u vidu depresije. konfliktno ubistvo. ubistvo bez motiva.76 Konfliktna ubistva se najcešce javljaju u braku. Osim toga.73 Poznata je klasifikacija koju je dao Midendorf (Middendorff). zatim ubistva iz politickih pobuda.77 Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv. pljacke. 1984. fizicka) i psihološka obeležja zlocinaca. izmedu bracnih partnera ili u okviru porodice izmedu njenih clanova. ubistvo iz koristoljublja. on razlikuje: ubistvo iz koristoljublja. ubistva iz politickih razloga i u ratu. ubistvo radi prikrivanja nekog drugog izvršenog krivicnog dela.tipologije ubistava polaze od zlocinca. razbojnik ne misli da se na ovaj nacin “potrudi”.74 Slicnu tipologiju kao Midendorf sacinio je Hans von Henting. ubistvo radi prikrivanja drugog krivicnog dela. ubistva pri posebnim situacionim okolnostima izolacije. . Tipologije koncentrisane oko uloge koju imaju ubice prilikom izvršenja ubistva poznate su kao bihejvioristicki sistem tipologije. strpljenje i tehnika. postoje i “ubistva bez motiva”. najprimitivnija kategorija je ubistvo prilikom razbojništva. Ono što on poseduje je jedino i samo sirova snaga. seksualno ubistvo. Osnovno je da se ove tipologije oslanjaju na biološka (antropološka. smatra Henting. U velikoj grupi ubistava iz koristoljublja. Tipologije koje polaze od zlocinca uglavnom prate osnovno teorijsko opredeljenje autora.). ubistvo iz seksualnih pobuda.samopomoci. On razlikuje nekoliko vrsta ubistava prema kriterijumu motiva izvršenja: konfliktno ubistvo. ubistva radi ostvarenja sopstvenog prava . koja vrše duševno bolesna lica. Za razliku od sitnog lopova koji uzima i iznosi novac “ispod jastuka onih koji spavaju”. njegove uloge u nastajanju zlocina i motiva izvršenja ubistva.

izvršavaju samoubistvo ili ginu prilikom pokušaja hvatanja od strane policije. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva. frustracija. koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama. po pravilu. Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima. serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta.U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno. Zlocini su najcešce u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva. 99 Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kracem vremenskom periodu na istoj teritoriji. koji se.81 Prema definiciji koji je dao Nacionalni centar za žrtve zlocina u SAD.78 U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanisticka ubistva. gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja. Takode. izvršenje ovakvog zlocina predstavlja kraj delovanja satanisticke grupe jer je mala verovatnoca da ce ostati neotkrivena posle izvršenja zlocina. nakon cega je žrtva unakažena. posle izvršenja dela.82 Za razliku od masovnog ubistva. svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najcešce i vezi sa socijalnim prilikama). nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe). ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu. reaktivno nasilje. nemoci. Ubistva su akt ocajanja. što deluju nasilno ispoljavajuci svoj bes i što. besa i neprijateljstva. Iako su serijske ubice relativno retke u poredenju sa brojem obicnih ubistava ili nasilnim zlocinima uopšte. instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici. masovne ubice se razlikuju od serijskih po tome što deluju odednom ubijajuci veliki broj ljudi.79 Satanisticka ubistva se definišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili više lica uz izvodenje tacno odredenog satanistickog rituala80 U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju.83 .

Osim toga. 1994. 1994. Istraživanje ubistava u Makedoniji86 (period 1973-1983) pokazalo je da je i na ovom podrucju izrazitije ucešce izvršilaca ubistva oba pola sa seoskog podrucja (muškarci 66. Kelleher.5% .84 Slicni podaci o rasprostranjenosti ovog oblika krvnih delikata po polu navedeni su u kriminološkom istraživanju ubistava na teritoriji nekadašnje SFR Jugoslavije u periodu 1960/1964.. vatrenim oružjem. najviše ubistava na celoj teritoriji izvršeno je nožem. obest. 1980) zakljucuje da je ubistvo delikt muškaraca jer je oko 90% ubica muškog pola. Neposredno mesto izvršenja ubistva razlikuje . tupim predmetom i sekirom. Kajzer (Kaiser. žene 71. 1996. Gresswell & Hollin.15. najviše ubistava iz osvete i krvne osvete izvršeno je na seoskim podrucjima zbog spora medu zemljoradnicima. a bez saucesništva 84.5%. dok je starosna kategorija od 45 godina pa nadalje karakteristicna za selo. izvršioci uzrasta od 18-25 godina pojavljuju se u podjednakoj srazmeri na seoskom i gradskom podrucju. nesloga u porodici. Najmanje žena ubica bilo je u Sloveniji. 1990). 1988. 1986. uvrede i ponižavanja.85 Prema ovom istraživanju u istraživanom vremenskom periodu muškarci su izvršili 87. G.5%. najcešci motivi izvršenja ubistava bili su: netrpeljivost. Vojvodini. 1986. najviše ubistava izvršeno je sa direktnim umišljajem . nesloga u braku. Holmes & Holmes. najveci broj ubistava zbog poremecenih bracnih i porodicnih odnosa i iz koristoljublja izvršen je u stanovima. osveta. a u Crnoj Gori vatrenim oružjem. Rowlands.4%). izvršioci od 26-45 godina javljaju se u nešto vecem obimu u gradovima.1%. Rappaport. Vecina klasifikacija zasnovana je na proucavanju pojedinacnih slucajeva ili na malom broju slucajeva koji imaju neku zajednicku odliku. a žene preostali broj. Statisticki podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveci broj ubica muškog pola. na Kosovu i u Makedoniji. sukob oko stvari ili imovine. u saucesništvu je izvršeno manje ubistava . Dietz. dok su žene izvršavale ubistvo 100 najcešce davljenjem i gušenjem rukama. Levin & Fox.91. Klasifikacije masovnih ubistava se mogu smatrati kriminološkim i viktimološkim (Busch & Cavanaugh. ubice muškog pola najviše su koristili pištolj i nož. Cesto ove klasifikacije istovremeno predstavljaju i klasifikaciju izvršilaca ubistava.U okviru kategorije masovnih ubistava postoji veci broj klasifikacija. ljubomora. 1997. U pogledu sredstava izvršenja.3% ubistava.

121 KZ RS) i lake telesne povrede (cl.121) razlicite oblike teških telesnih povreda: .1. I u gradskoj i u seoskoj sredini u podjednakom broju se vrše ubistva u ugostiteljskim objektima. Istraživanjem ubistava koja vrše žene87 utvrdeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porodaju. U pogledu geografske rasprostranjenosti ubistava koja vrše žene.se u gradskoj i seoskoj sredini . nije izraz podmuklosti žene. polju i šumi. jedan od cešcih nacina izvršenja ubistava od strane žena – ubistvo muža na spavanju. 1. Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav nacin izvršenja ubistva.) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina. a u prošlosti je korišcen i otrov.osobito teška telesna povreda (kada ucinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život . što je uslovljeno cinjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor. dok se na selu ona vrše najcešce u kucama. slicna je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca . prema drugom istraživanju (1983.to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca. Vecina žena ubica je udata ili razvedena. vec je pre posledica njene fizicke nemoci.2. zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja.) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine. Telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja coveka.122 KZ RS). bezizlazne situacije. Starosna struktura žena koje su izvršile krivicno delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. . za nju. Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina. u parkovima i na drugim javnim mestima. kuhinja) u vecini slucajeva je mesto izvršenja pojedinacnih ubistava.88 Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najcešce koriste sekiru i nož. koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilnickog ponašanja muža u braku. smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao nacin. prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoci u traženju izlaza iz. dok je prema trecem istraživanju (1992. Zatvoren prostor (soba.obicna teška telesna povreda (kada ucinilac krivicnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši). One mogu da se manifestuju kao teške (cl. Prema dosadašnjoj sudskoj praksi. KZ RS (cl. sa nižim obrazovanjem i nezaposlena.u gradovima se ubistva najcešce vrše na ulici.

Tu na najneposredniji nacin dolaze do izražaja specificne biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene. muškarci cešce nanose telesne povrede putem uboda nego što to cine žene.povredenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštecen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povredenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost).206 st. . Prema rezultatima ovog istraživanja.teška telesna povreda kvalifikovana smrcu.teška telesna povreda ucinjena iz nehata i .3 KZ RS). sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su odredena polom nego što je to slucaj sa nacinom izvršenja. Kao kod ubistava. Razbojnicka krada i razbojništvo Razbojnicka krada i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu. dok žene cešce nanose povrede gadanjem raznim predmetima.205 st. tako i kod krivicnih dela telesnih povreda preovladuju muškarci kao izvršioci. 1. Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika izmedu muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizicke sile. . ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. koje retko upotrebljavaju fizicku silu za nanošenje teške telesne povrede. Nacini i sredstava izvršenja telesnih povreda su razliciti. kod muškaraca je upotreba fizicke sile najcešca. Prema tvrdenju Kajzera (Kaiser. . Žene cešce telesno povreduju posle duževremenog i trajnog poremecaja medusobnih odnosa sa žrtvom. To se objašnjava okolnošcu da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene. pa je samim tim za savladivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizicka sila. prvenstveno njihova fizicka inferiornost u odnosu na muškarce i vezanost za domacinstvo i kucne poslove. Prema jednom istraživanju89. Medu izvršiocima telesnih povreda znatno je veci broj punoletnih izvršilaca nego maloletnika.3 KZ RS) i razbojništva (cl.1993) samo 12% izvršilaca telesnih povreda su žene.1.3.razbojnicke krade (cl. Za razliku od žena. dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva. 101 Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivicnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu .teška telesna povreda na mah.

pravo na slobodu i bezbednost. Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista). Prvi oblik postoji kada je neko lice zateceno prilikom izvršenja krivicnog dela krade. a u težim slucajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda. Nasilje u porodici je univerzalna pojava. 1993). a treci ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica. dok je udeo žena znatno manji (Kaiser. 1. Razbojništvo i raz102 bojnicka krada se takode smatraju deliktima koje najcešce vrše muškarci. Nasilje u porodici Jedan od posebno društveno opasnih oblika kriminaliteta je nasilje u porodici (porodicno nasilje. kao što je pravo na život.vec i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivicnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu. bez obzira da li je u važecem zakonodavstvu predvideno kao krivicno delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. kucno nasilje. Domestic Violence).2. koja prožima sva društva. Statisticki podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata. pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da ce neposredno napasti na život ili telo.205). pravo na fizicki. Za postojanje drugog oblika ovog krivicnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. Nasilje u porodici se definiše kao primena fizicke i psihicke sile prema clanovima porodice uz ugrožavanje i povredivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moci nad clanovima porodice. nasilje u porodicnoj zajednici. Posebna društvena opasnost nasilja u porodici proizilazi iz . sve kulture i sve regione sveta. psihicki i seksualni integritet i dr. Drugi vid ispoljavanja ovog krivicnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara.90 Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode clanova porodice. Krivicni zakonik RS predvida tri oblika krivicnog dela razbojnicke krade (cl.206) se razlikuje od krivicnog dela razbojnicke krade po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tude pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojnicke krade ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivicno delo teškog ubistva (cl. 114 tac. dok kod je kod treceg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela ucestvovalo više izvršilaca. 4 KZ RS). Krivicno delo razbojništva (cl.

Zbog svojih karakteristika.. god. enormno visoki ekonomski troškovi koje društvo placa za saniranje posledica nasilja u porodici. Povecanje kriminaliteta u društvu. da se jasno odredi šta se podrazumeva pod .. god. kao i kontrolne taktike.96 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju od 1995. god. seksualno i psihicko nasilje). nasilje prema clanovima porodice ozbiljno ugrožava samu instituciju porodice. traži da države prilikom definisanja nasilja u porodici u svojim zakonima i politickim dokumetima vode racuna o tome da je nasilje u porodici specifican oblik rodno baziranog nasilja. da se obuhvate najmanje tri vrste nasilja (fizicko. maloletnicka delinkvencija.91 samo su deo negativnih posledica koje ova pojava izaziva. Ova globalna patološka pojava.”100 Potpisivanjem i ratifikovanjem medunarodnih instrumenata države imaju moralnu i politicku obavezu da zakonom zabrane kršenje ljudskih prava žena koja se dešavaju unutar porodice i da preduzimaju odredene mere prevencije i zaštite. da se prilikom definisanja ovog oblika nasilja obuhvati širok krug zašticenih lica (osobe koje su u braku. kojima su utvrdeni standardi ponašanja država potpisnica u oblasti nasilja u porodici.95 Deklaracija o eliminaciji nasilja prema ženama od 1993. kao posebno znacajni. koji su doveli do dominacije i diskriminacije nad ženama od strane muškaraca i sprecavanja potpunog napretka žena. dužem vremenskom periodu. god. i Preporuka Saveta Evrope 1582. pored ostalog. god.99 Polazište svih ovih medunarodnih akata je da „nasilje nad ženama predstavlja manifestaciju istorijski nejednakih odnosa društvene moci izmedu muškaraca i žena.92 kao osnovne celije društva.101 103 U medunarodnim dokumentima se. nasilno ponašanje ljudi u svakodnevnim životnim odnosima. Nasilje nad ženama u porodici od 2002. izdvajaju se dokumenti UN i Saveta Evrope:94 Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena od 1979.. Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi98 od 1993. emocionalnoj vezi ili bivši bracni drugovi i sl.97 Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi od 1993.).. god.93 Medu medunarodnim dokumentima. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu.cinjenice da se u vecini slucajeva nasilje ponavlja najmanje dva puta prema istoj žrtvi i da postoji kontinuitet u ispoljavanju nasilja u odredenom. Zato se može reci da ova patološka pojava. vanbracnoj zajednici. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu.

ekonomskim nasiljem.105 Zahvaljujuci zalaganju aktivistkinja ženskog pokreta i druguh pokreta za prava žrtava nasilja u porodici i lobiranju za uvodenje efikasnih mehanizama zaštite. najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povredena u porodici. da je nasilje u okviru porodice privatna stvar i da konflikte. one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primecuje. nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini.104 Ipak. emotivna povezanost. ukoliko se ne radi o nanošenju težih povreda ili o lišenju života. Posebno je znacajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje. veka. Svaki od ovih oblika ukazuje na povredivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja. u literaturi se navodi da je porodica. veka. sve do kraja šezdesetih godina 20. iskrenost. Dominiralo je shvatanje da je „dom covekova tvrdava”. najcešce je dugotrajno i pogada veoma bliske clanove porodice medu kojima bi trebalo da postoji slaganje. da iz definicije budu jasno vidljivi uzroci nasilja u porodici kao osnova za razvijanje efektivnih mera prevencije i zaštite. nasilje prema deci. da društvena opasnost ovog oblika kriminaliteta nije manja s obzirom na to da se vrši „u okviru porodice„ i da nasilje u porodici nije privatna stvar clanova porodice. Do preokreta u odnosu društva prema nasilju u porodici došlo je tek sedamdesetih godina 20. ako se izuzmu policija i vojska. nasilje prema clanovima zajednickog domacinstva. fizicki integritet. (najcešce starim osobama). treba da reše sami clanovi porodice. Imajuci u vidu ucestalost nasilja u porodici. privrženost. polako je sazrevalo shvatanje da je nasilje u porodici kriminalitet. Ispoljava se kroz primenu fizicke i psihicke sile. Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile . a manifestuje moc i kontrolu nad žrtvom. Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodicnog nasilja. cast itd. dolazi do znacajnih promena fizickog i psihickog zdravlja žrtve. nasilje u porodici nije sagledavano kao društveno negativno ponašanje.) i prava na zaštitu privatnog i intimnog porodicnog života.103 deca i stare i nemocne osobe. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najcešce žrtve su žene. cesto ne omogucava svestrano fenomenološko i etiološko izucavanje ove pojave i preventivno delovanje. Tokom sedamdesetih godina u SAD. pretucene žene i decu.102 Nasilje u porodici može se javiti u više oblika: nasilje u braku. Sukob izmedu društvenog interesa da se štite osnovne vrednosti (život i zdravlje.

Poljske sadrže krivicna dela kojima se inkriminiše psihicko i fizicko nasilje u braku i porodici. angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. veka gradanskopravna zaštita od porodicnog nasilja dobila formu zakona. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu srecu sa porodicnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977. Takode je donet sveobuhvatan Program za intervencije prilikom ispoljavanja nasilja u porodici predviden za primenu u lokalnim zajednicama. kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu. cija primena omogucava da se uzme u obzir . Zakon. Danas je u Kanadi krivicno delo upotreba fizicke sile ili pretnje da ce se ona primeniti prema bilo kom licu. Kalifornije u Americi i krivicni zakoni Švajcarske.106 U Velikoj Britaniji je pocetkom osamdesetih godina 20.utocište. kojim su data ovlašcenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je pocinio neko od nasilnih dela u porodici. Ubrzo zatim pocelo se sa izricanjem mere obavezne intervencije policije u situacijama svade ili tuce medu clanovima porodice. godine. primenjuje se multivarijantni model. akti104 vistkinje pokreta za pomoc pretucenim ženama osporile su tradicionalno videnje ovog problema kao poremecaja odnosa izmedu partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bracnim savetovalištima. Portugalije. Na zakonodavnom planu zaštita žrtava nasilja u porodici razvijala se u dva pravca: kroz gradanskopravne mehanizma i krivicnopravnu regulativu. Arkanzasa. Krivicni zakoni Pensilvanije. Njihov zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upucen zakonodavcu i organima krivicnog gonjenja. Izlazeci u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodicnog nasilja. Tako je pocelo lobiranje zakonodavca. Nasilnik posle toga ne sme deset dana da se približava jer je oznacen kao opasan za porodicu. usvojen je 1978. Austrija je 1997. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979. Španije. Posle toga je više puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. Radi potpunog razumevanja uzroka nasilja u porodici u odredenom društvu. godine u Minesoti. donela Zakon o nasilju u porodici po kome policija prilikom dolaska na lice mesta u slucaju nasilja u porodici može da udalji nasilnika iz stana.

vec društveni problem i socijalna patologija i da ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva. a argumenti kojima se traži njegovo sprecavanje temelje se na postulatima u domenu zaštite ljudskih prava i na principu zabrane diskriminacije žena. ali raspoloživa saznanja ukazuju da je nasilje u porodici u znacajnoj meri rasprostranjeno i u našoj zemlji. Tacni statisticki podaci o obimu nasilja u porodici još uvek ne postoje. povoda i neposrednih uzroka za vršenje nasilja. da ima sve ozbiljnije posledice. koji postoje u skoro svim vecim gradovima u Srbiji. kulturološki. Prema rezultatima istraživanja o porodicnom nasilju u Srbiji. kako podaci o broju poziva za pomoc. . poput Srbije. U razvijenim demo105 kratskim državama nasilje muškaraca prema ženama sagledava se kao ozbiljan društveno-politicki problem. Subotica. Novi Sad. Vrnjacka Banja i Zajecar). pri cemu u postratnim društvima i društvima pod stresom. niti sposobnost da mu se odupru. odredenih predispozicija. Užice. Saglasno tome.109 Podaci o tome da su žene dominantne žrtve nasilja u porodici potvrduju stav da je fenomen nasilja u porodici omogucen rodnom diskriminacijom i nedostatkom društvene odgovornosti za nasilje nad onima koji nemaju moc. kao najcešci vid nasilja u porodici.107 Savremeni pristup nasilju u porodici zasniva se na stavu da ono nije iskljucivo licni problem i individualna patologija. koji se upucuju organizacijama za podršku žrtvama domaceg nasilja.110 Zbog toga se nasilje u porodici sagledava kao nasilje zasnovano na rodnoj odredenosti. ukazuje se da na pojavu nasilja u porodici uticu socio-ekonomski.108 i da partnersko nasilje. Niš. godišnje se javi preko hiljadu žena i dece žrtava nasilja. ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva i u tradicionalnom rodnom identitetu. kao i da su njegove žrtve daleko cešce žene i deca nego odrasli muškarci. koje je obavljeno na uzorku od 700 anketiranih žena starijih od 18 godina u sedam gradova (Beograd. psihološki i drugi faktori. O tome govore. SOS službama i savetovalištima za žene i decu žrtve nasilja.delovanje niza faktora. pri cemu se ukazuje da je ono povezano sa strukturalnim nasiljem i diskriminacijom žena u društvu kojim još uvek vladaju muškarci. koji podrazumeva podredenost žene muškarcu. tako i rezultati istraživanja. društveni. tranzicija i rat predstavljaju dodatne veoma snažne generatore nasilja u porodici.

6%) doživi fizicki napad od nekog clana porodice. Nastojanje da se pravni sistem uskladi sa medunarodnim i evropskim pravnim standardima i dugogodišnje sistematsko javno zagovaranje i lobiranje ženskih 106 .3%) preti nasiljem.111 Poslednjih godina evidentan je porast broja slucajeva nasilja u porodici koji se završavaju smrtnim ishodom.112 cemu su posebno doprineli višegodišnja ekonomska kriza. opšte osiromašenje stanovništva. vec obezbedivanje efikasne zaštite žrtava i sprecavanje izvršenja najtežih oblika krvnih delikata. uvredi ili kleveti (kada je postojalo psihicko nasilje). da se putem krivicnog zakona zaštiti jedno od osnovnih ljudskih prava .prava na zaštitu od nasilja u porodici. dolazak velikog broja izbeglica i dr. dok u slucaju seksualnog nasilja žena u braku uopšte nije bila zašticena jer nije postojalo krivicno delo silovanja u braku. odlucuju se da prekinu nasilje ubistvom nasilnika. koje niz godina trpe nasilje u braku zbog straha od ubistva prilikom napuštanja nasilnika. enormno povecanje broja nezaposlenih osoba.113 Do tada se u slucaju nasilja u porodici postupalo po odredbama krivicnog zakona o lakoj ili teškoj telesnoj povredi (kada je postojalo fizicko nasilje). Žrtve ubistava su najcešce žene koje su prethodno trpele nasilnicko ponašanje svojih muževa ili drugih muških srodnika i koje nisu dobile odgovarajucu zaštitu od policije. godine nisu postojali adekvatni pravni mehanizmi za sprecavanje i suzbijanje nasilja u porodici.. Svakako da je jedan od nacina za efikasniju zaštitu žena od zlostavljanja izgradnja celovitog sistema pravne zaštite sa savremenim i efikasnim mehanizmima za njegovo suzbijanje. sve do 2002. Uprkos tome što je tokom p_slednjih godina društvene krize u Srbiji nasilje u porodici poprimilo dramatican obim i dinamiku. Neke od njih.1%) doživljava neki oblik psihickog nasilja u porodici.skoro svaka druga ispitana žena (46. a u skladu sa postojecim medunarodnim dokumentima i savremenim pravnim i društvenim strategijama borbe protiv nasilja u porodici. centara za socijalni rad i drugih državnih organa niti od ljudi iz svoje neposredne okoline. dok se svakoj cetvrtoj (26. Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe. svaka treca žena (30. Inkriminisanje nasilja u porodici sasvim je sigurno zasluga višegodišnjeg zalaganja i lobiranja od strane velikog broja ženskih grupa i nevladinih udruženja u Srbiji. Cilj izgradivanja ovakvog celovitog sistema nije samo kažnjavanje nasilnika.

kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (cl. u Srbiji je otpoceo proces uoblicavanja institucionalnih mehanizama za borbu protiv nasilja u porodici. stvaranje odgovarajucih mehanizama zaštite od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodnih obaveza države na planu eliminisanja nasilja u porodici kao rodno baziranog nasilja114. Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da ce biti ugroženo spokojstvo. Ovom odredbom pruža se zaštita clanu porodice _ žrtvi . te da osobama koje su preživele nasilje pruži sveobuhvatnu pravnu zaštitu. st. godine. telesnog integriteta ili duševnog stanja clana svoje porodice. PZ) i predvideo i uredio poseban postupak po cijim se pravilima postupa u parnici koja se vodi radi zaštite od nasilja u porodici (cl. socijalnu pomoc i podršku radi izlaska iz situacije nasilja i ublažavanja štetnih posledica koje je ono izazvalo. u okviru Glave devetnaeste – „Krivicna dela protiv braka i porodice”. 118a).200. koje žene drži u podredenom položaju u odnosu na muškarce i ozbiljno umanjuje njihovu mogucnost da ravnopravno sa muškarcima uživaju ljudska prava i slobode. 197 . slobodu i licnu sigurnost svojih gradana. bez obzira gde se ono dogada. godine izradila Radna grupa Viktimološkog društva Srbije. 194. regulisao preventivne. Ovim zakonom. Izgradnja zakonskih instrumenata za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodne obaveze države da zaštiti pravo na život. Sledeci korak u zakonskom uoblicavanju mehanizma za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja donošenje Porodicnog zakona Republike Srbije117. 194. zaokružen je sistem zaštite od nasilja u porodici tako što je zakonodavac izricito zabranio nasilje u porodici i clanovima porodice priznao pravo na zaštitu od nasilja u porodici (cl. 283-289. represivnog sistema zaštite žrtava nasilja u porodici ucinjen je donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivicnog zakona Republike Srbije116.nevladinih organizacija. Predvideno je pet oblika krivicnog dela nasilja u porodici: _ radnja prvog oblika krivicnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva. da spreci nasilje. porodicnopravne mere zaštite i uslove pod kojima se one odreduju (cl. Stupanjem na snagu ovog zakona. 10. koji je poceo da se primenjuje 1. PZ RS). sa razlicitim oblicima ispoljavanja. Osim toga. nasilje u porodici inkriminisano je kao posebno krivicno delo (cl. telesni ili duševni integritet clana svoje porodice. kao i Model pravne zaštite od nasilja u porodici. KZ RS).115 Prvi korak u izgradnji krivicnopravnog. PZ). jula 2005. Prema važecem Krivicno zakoniku Republike Srbije118 krivicno delo nasilje u porodici predvideno je u cl. 1. koji je 1998.

st. koja dobija kvalifikaciju “opasne lake telesne povrede” jer je prilikom izvršenja dela korišceno oružje ili orude ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. tac. KZ). da ima za posledicu i laku telesnu povredu. Za ovaj oblik je predvideno kažnjavanje novcanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. 194. teža posledica je obuhvacena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. _ drugi oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz cl. tac. 194. 5. KZ. 8. ali može da bude nanošenje lake telesne povrede. st.za izvršenje krivicnog dela iz cl. 3. Porodicnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodicnog stana ili kuce. zabrana približavanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do cetrdeset godina. ali ne mora. 1. 194. st. 1. Predvideno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina. dok je za krivicno delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina. lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici. 194. 4 KZ). _ cetvrti. tac. izdavanje naloga za useljenje u porodicni stan ili kucu. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice. opasno orude 107 ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (cl. 114. . bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. st. st. Prema cl.psihickog nasilja i/ili fizickog nasilja koje može. što ukljucuje i ogranicavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. Za ovaj oblik predvideno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine. 194. Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodicnim zakonom i njihova suština ogleda se u ogranicavanju ili privremenoj zabrani održavanja licnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja. KZ). 8. 2. KZ korišceno oružje. KZ). Posledica radnje izvršenja u ovom slucaju je takode stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje clana porodice. 5 KZ RS.119 Odredbama cl. 198. 114. _ treci oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji u slucaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja clana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (cl. st. Razlika je i u kažnjavanju . dok je ranijim zakonom bila predvidena novcana kazna i kazna zatvora do tri godine. 2. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. Za razliku od krivicnog dela teško ubistvo iz cl. 194. st. najteži oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti clana porodice (cl. _ peti oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (cl.

politicke dominacije.120 Slicno stanovište prihvaceno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama121 koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva “svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira.2. nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje odredenu sankciju ili ne. iako olakšava istraživacki postupak. Svodenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najcešce žene. Pod nasiljem u braku (spouse abuse) se uglavnom podrazumeva fizicko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene. Nasilje u braku Pojam.1. Takode. odnosno prekršajnog gonjenja i presudenja.kaznice se novcanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti. Zato oni koji nastoje da pruže prakticnu podršku i pomoc pretucenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihicko nasilje koje nije praceno fizickim i seksualnim nasiljem. Vrlo je teško povuci granicu izmedu ekonomske eksploatacije. iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretucenim ženama pokazala su da ovaj pristup.” Rasprostranjenost i karakteristike Postojece teorije o nasilju u braku uglavnom su posvecene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identifikovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema. 1. Medutim. ukljucujuci pretnje takvim radnjama. prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to dogada u javnom ili u privatnom životu. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o . Naime. odnosno otkriveno i bilo predmet krivicnog. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihicka maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako “pogodne” žrtve težih oblika zlostavljanja. pod nasiljem u braku uobicajeno se 108 podrazumevaju svi oblici fizickog i seksualnog zlostavljanja. nezavisno od toga da li je ono prijavljeno. Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doci zbog izuzetno visoke tamne brojke. psihološke opresije i fizickog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi. ili je podoban da rezultira u fizickoj.

U proseku. 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihicki maltretirano (teško vredanje.. i kojim su bile obuhvacene 192 žene.9%). Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživacica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993. silovanja i ubistva u kuci.3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku. Dobash i Dobash. pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18. U toku 1991. Fagan i dr. Rosenbaum i O'Leary. 1979. seksualnog nasilja (25%) ili i jednog i drugog (52. raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko vecu ugrožnost žena nego muškaraca.8%). utvrdena je i povezanost izmedu nasilja nad decom u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim . Svim do sada sprovedenim istraživanjima nasilja 109 u braku zajednicko je da su utvrdili postojanje povezanosti izmedu nasilja medu roditeljima u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim partnerima. Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihickog nasilja (38. 1981. 1981. Istice se da nasilnici cesto dolaze iz porodica u kojima su bili svedoci nasilja medu roditeljima – najcešce nasilja oca nad majkom (Walker. Takode. 1979. rezultati vecine dosadašnjih istraživanja ukazali su i na njegove osnovne karakteristike. godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slucajeva radi o ženama žrtvama. 18. Nešto rede. na primer. došlo je do sledecih rezultata: više od polovine žena (112 ili 58. 1981). Fizicko zlostavljanje je obicno praceno drugim oblicima nasilja.124 Pored toga što ukazuju na daleko vecu ugroženost žena nego muškaraca ovim oblikom nasilja. u SAD je prijavljeno policiji više od 21000 telesnih povreda. g..7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi. žene su svake godine žrtve preko 572. Pagelow.122 BCS iz 1992.7% odgovorilo da je fizicki maltretirano.123 Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja. namerno cinjenje necega što teško povreduje.000 slucajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slucajeva. na primer.viktimizaciji.

žene koje su uporne u borbi za slobodu cesto postaju žrtve ubistva od strane nasilnika. R.partnerima (Steinmetz. 1981).128 Vec pomenutim istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je 96% parova u kojima je postojalo nasilje imalo dece kao i da je u 28% slucajeva bilo prisutno i ozbiljno nasilje roditelja (pretežno oceva) nad decom. došlo se do zabrinjavajuceg podatka da je 60% žena bilo tuceno u toku trudnoce što je rezultiralo opasnošcu od gubitka bebe u 22% slucajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slucajeva. odnosno vanbracne zajednice (45%) ili posle rodenja prvog deteta (16%). Gelles. 2. autoritarna je licnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu. Istraživanja u Kanadi i Engleskoj takode su pokazala da je veliki broj žena zlostavljan u toku trudnoce. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje. ima probleme sa zapošljavanjem. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom. Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe. pretucena žena za . Straus. Steinmetz. U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se istice da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa vec se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1. 1977. tradicionalista je.125 Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima. Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostranjen da je profesor M. Kao što se može videti iz velikog broja slucajeva ubistava žena širom sveta. Naime. 126 Jedno americko istraživanje sprovedeno na uzorku od 501 žene pokazalo je da su žene zlostavljane u toku trudnoce dva puta cešce imale povrede stomaka nego žene koje nisu bile trudne u vreme zlostavljanja127. Mahoney uvela poseban termin “napad prilikom odvajanja” (“separation assault”) da bi opisala razlicite oblike nasilja i prinude koje nasilnik preduzima kada žena pokušava da ga napusti. Takode. odnosno da je cak kod 40%. odnosno u 90% prema engleskom istraživanju nasilje postalo drasticnije u toku trudnoce. Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je u vecini ispitivanih slucajeva zlostavljanje pocelo na samom pocetku braka. zavistan je od alkohola. ukljucujuci i našu zemlju. socijalno je izolovan.

Slicno tome. 110 Teorijska objašnjenja (teorije o nasilju o braku) Medu teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja. Psihološke i psihijatrijske teorije stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. dobro je poznato iz slucajeva koji se prijavljuju S. 1974.O. u skladu sa time. To su uglavom sociološka. Gayford. Moor istice da muškarci koji su nasilni prema svojim ženama obicno imaju kruta shvatanja odnosa medu polovima dok Harris i Bologh veruju da osecanje nesigurnosti u pogledu muškosti utice na nasilno ponašanje muževa koji na taj nacin teže dokazivanju sebe kao “pravih muškaraca”. takode. . ekonomska i feministicka objašnjenja nasilja u braku. U okviru ove grupe najznacajnije su psihološke. Roj (Roy) je opisao nasilne muževe kao licnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije. je najcešce žena uhvacena u zamku straha od napada prilikom odvajanja od nasilnika. odnosno globalnog društva. nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu. neuroticnim ili poremecenim licnostima (Morgan.koju se obicno vezuje pitanje zašto nije napustila nasilnika ako joj se ne dopada da bude sa njim i ako zaista trpi zlostavljanje.129 Tako je Gejford (Gayford) na osnovu informacija dobijenih od 100 žena koje su boravile u skloništu za pretucene žene zakljucio da su muškarci koji zlostavljaju svoje partnerke patološki ljubomorni. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa. On je zavistan od veze sa žrtvom jer u toj vezi on ostvaruje svoju moc. uocio da važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom. Faulk. Prvu grupu cine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i. 1975). telefonima za žene i decu žrtve nasilja da nasilnik retko želi da se brak okonca. Pizzey. velikog bracnog nezadovoljstva. razmaženi i nesposobni da se brinu o sebi. On je. odnosno mentalno bolesnim. Uostalom.S. 1982. nesigurnosti. loše odgajani. objašnjavaju je pojedinacnim uzrocima. stresa i slabe komunikativnosti. 1974. Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih uzroka polaze od društvene strukture. Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama.

Mac Leod i Mckenzie). Gayford130 je okarakterisao žrtve takvim stereotipima koji ukazuju ne samo na doprinos žrtve vec na njeno ponašanje kao glavni uzrok nasilja. Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tacke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. alkohol može olakšati opredeljenje za nasilno razrešavanje konflikta ili poslužiti kao opravdanje ili izgovor za nasilje. naime. odnosno uzroka. Rosenbaum i O'Leary. Po njima. Uzimajuci za osnovu rezultate sopstvenog istraživanja.Pored psiholoških objašnjenja koja uzroke nasilja u braku nalaze u individualnoj patologiji muškarca. uloga alkohola kao faktora provociranja nasilja nije empirijski potvrdena. 111 U pogledu uloge alkohola u slucajevima nasilja u braku medu autorima medicinske orijentacije ne postoji saglasnost. u njenoj agresivnosti ili u ženskom mazohizmu koji proistice iz dubokih unutrašnjih konflikata koji postoje kod svih žena. Neke žene. prosto ne osecaju da su zaslužile bolje i ne bivaju zadovoljne dok ta njihova percepcija sopstvene licnosti nije potvrdena131. izmedu ostalog. Na drugoj strani su oni koji smatraju da. po njima. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome. isticu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije.132 Objašnjenja nasilja medu supružnicima sa aspekta psihijatrije tesno su povezana sa psihološkim teorijama jer i po njima centralno mesto medu uzrocima ovog nasilja zauzima individualna patologija žene. . Na strani žrtve. Kriticari. Takvo okrivljavanje žrtve je vrlo cesto u literaturi o nasilju u braku i ima za cilj zamagljivanje pravih problema. iako postoji u velikom broju slucajeva nasilja u braku. Na jednoj strani su oni koji smatraju da se alkohol može smatrati uzrokom nasilja (Coleman. Smatra se. Ovakva shvatanja imaju korene u Frojdovim postavkama o prirodnoj predodredenosti žena da budu mazohistkinje koji su kasnije bili široko prihvaceni od strane Helen Deutsch u njenoj poznatoj knjizi “Psihologija žene”.133 Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. uloga alkohola kao uzrocnika nasilja nije utvrdena (Rod. od strane nekih psihologa.). znatan deo objašnjenja ove vrste polazi od patologije žene-žrtve koji se ogleda u njenom odstupanju od “normalnog ženskog ponašanja”.

istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju vece mogucnosti da napuste nasilnika. Kako ispravno primecuje Šnajder.137 Za razliku od zagovornika ekonomske teorije. kako su isticali Koslof. Neki od tih faktora su. O'Brien. koji je 18 godina zlostavljao suprugu ili slucaj bogatog njujorškog pravnika koji je ubio svoju cerku-usvojenicu i godinama zlostavljao suprugu. Kako ispravno primecuje Volker (Walker). viši .Takode. Njihova vrednost je posebno dovedena u pitanje krajem osamdeseth i pocetkom devedesetih godina 20. U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem.niska plata.136 one nisu u stanju da objasne zbog cega se nasilje ne javlja u svim brakovima siromašnih kao i zbog cega ima nasilja i u brakovima bogatih.Fedders). Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije. nezadovoljstvo poslom. veka kada su u SAD izašli na svetlo dana slucajevi višegodišnjeg maltretiranja. sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u razlicitoj meri da uticu na nasilje medu supružnicima. visokog službenika u Reganovoj administraciji.135 Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje . nezaposlenost ili delimicna zaposlenost. slucaj Federsa (J. kulturne i situacione faktore. Ako se baš “mora” pribeci psihološkom objašnjenju nasilja u braku onda je teorija bespomocnosti. okrivljavanje žene ili muža nasilnika i etiketiranje bilo jednog od njih ili oboje kao mentalno bolesnih sprecava razumevanje nasilja u braku134 s obzirom na to da zanemaruje društvene. bolje rešenje. nezaposlenost. veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. iako takode ogranicena i podložna kritici. finansijski problemi. obrazovanu i uglednu izdavacicu decjih knjiga. na primer. Straus. cak i ubistava supruga od strane nekih veoma bogatih i uglednih ljudi kao što je bio. Gelles i Stenmetz. loši stambeni uslovi. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo. visina prihoda i obrazovni nivo muža.

muškarac nije uvek u stanju da odgovori ocekivanoj ulozi i.138 Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno-strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti odredeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane uticu na kreiranje ocekivanja u pogledu društvenih uloga. oni nisu u stanju da se angažuju u porodici u meri u kojoj bi želeli i taj konflikt izmedu dva ideala koji doživljavaju kao nepravdu cesto razrešavaju nasiljem. Ovi faktori. muškarci iz okvira srednje klase teže jednakosti u bracnim odnosima. godine sproveli Harris i Bologh pokazalo je da takve frustracije koje vode u nasilje u braku postoje i u srednjoj klasi. smatra da uzroke nasilja nad ženom u braku treba tražiti u samoj strukturi društva i njegovog porodicnog sistema. istraživanje koje su 1985. Medutim.140 Takode. recju. Za razliku od muškaraca radnicke klase koji svoj nizak materijalni i društveni status kompenziraju vlašcu u kuci. Straus142. oslanjajuci se na rezultate sopstvenog istraživanja. po njima. S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju ocekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje.obrazovni ili profesionalni status i trudnoca žene. To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata. Pri tome su ovom obliku nasilja posebno podložni pripadnici radnicke klase s obzirom na to da su siromašni i cesto nezaposleni pa tako i u vecoj meri frustrirani i sa manje mogucnosti za prevazilaženje frustracije. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema. . 1974). a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude “dobra supruga i majka”. Ono što se dogada na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. kada je tradicionalni odnos društvenih uloga polova narušen tako da je muž nižeg nivoa obrazovanja i profesionalnog statusa od žene rezultat je frustracija koja vodi u nasilje (O'Brien. nije u stanju da taj svoj “neuspeh” podnese pa cesto izlaz za svoju frustriranost nalazi u zlostavljanju sopstvene supruge. “gazda u kuci”. na primer.141 Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski. imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri cemu se kao medijatori javljaju naj112 cešce frustracija i stres. kontinuirani elemenat društvene interakcije. a ne kao proizvod individualne patologije.139 Medutim. Tako se od muža ocekuje da bude hranilac i “glava” porodice. S obzirom na to da se od njih još uvek ocekuje da budu hranioci porodice. istovremeno.

Ovo poslednje podstice blagonaklono gledanje na muško nasilje u braku (što je u nekim društvima poput našeg savremenog pojacano i tolerisanjem nasilja kao nacina rešavanja konflikata uopšte) i sprecava efikasnu reakciju institucija kreiranih pod okriljem patrijarhalnog društvenog sistema. Takode. posebno. Štrausa (Straus. Dok su teorije uglavnom nastojale da dodu do. na feministickim principima organizovanih. Deca u ranom detinjstvu uce da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da. Takode.visok nivo nasilja u društvu. i 1977. Martina (1976). Odnos moci u društvu koji ide uvek u korist muškarca reflektovan je i u porodici. a menjanje postojece seksisticke organizacije društva i ideologije koja je opravdava jedini put ka eliminisanju nasilja u braku kao jednog u nizu raznih oblika nasilja kojima su žene bile izložene kako kroz istoriju tako i u savremenom . a seksisticka organizacija društva i njegovog porodicnog sistema jedan su od najvažnijih faktora koji uticu na visok nivo nasilja prema ženama u braku. Za ovo poslednje postoje dokazi u rezultatima mnogih istraživanja kao što su istraživanja Dobaš i Dobaš (Dobash i Dobash 1974. i 1977. istraživanja su se pretežno bavila utvrdivanjem obima tog nasilja i otkrivanjem pojedinacnih pojava koje doprinose njegovom nastanku.) i 113 dr. više ili manje.). Straus ne smatra da te posredne lekcije oblikuju model za kasnije ponašanje prema sopstvenoj deci vec da one postaju osnovni deo licnosti i njenog pogleda na svet koji se generalizuje na druge društvene odnose i. na odnose izmedu muža i žene. odnosno vladajuca ideologija u pogledu odnosa medu polovima. 1976. onda to opravdava upotrebu nasilja. kulturne norme i seksisticka organizacija društva. grupa i organizacija postaje tako nužnost. Medutim. ako je nešto posebno važno. Bavljenje problemima pretucenih žena od strane alternativnih. opštih uzroka nasilja u braku. kulturne norme dozvoljavaju i opravdavaju upotrebu nasilja od strane muža. Uz to. ovakvim objašnjenjem nasilja u braku Štraus se približio feministickim teorijama o kojima je se govori u odeljku o teorijskim objašnjenjima kriminaliteta. Njegov uticaj na pojavu nasilja je posredan pri cemu medijatorsku ulogu imaju socijalizacija ucenjem uloga polova i obrazaca nasilnog rešavanja konflikata. odnosno vaspitavanje dece uz pomoc nasilja. porodicna socijalizacija. kao i kulturne norme. upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim clanovima porodice. odnosno braku.

Takva situacija je prouzrokovana okolnošcu da se nasilje prema deci vrši u intimnoj porodicnoj atmosferi. emocionalne povezanosti i dužnosti cuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena. Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice.144 Osnovna karakteristika pristupa ovoj kriminološkoj pojavi u savremenoj kriminologiji je nastojanje da nasilje prema deci bude društveno sagledano. o zlostavljanju dece od strane ucitelja. medutim. O obimu. broj zlostavljane dece je mnogo veci. a i ona koja se prijave teško se dokazuju.2. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodicnog nasilja i nasilja uopšte. psihicko. veliki broj istraživanja (medicinskih. u razlicitim istorijskim razdobljima bila je omogucena ekspoatacija dece. Iako je tacan obim nasilja prema deci i dalje uglavnom nepoznat. kriminoloških. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizickog i mentalnog zdravlja. surovo fizicko kažnjavanje i zlostavljanje. vaspitaca u domovima i poslodavaca. Tek u IX veku pocelo je da se piše. ipak je nesporno da je ovaj oblik nasilja u savremenim . 1. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizicko. da je društvena sredina nezainteresovana da reaguje i da vecina nema hrabrosti da o tome javno progovori. što znaci da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. Nasilje prema deci je “tamna strana istorije i kulture covecanstva”. s obzirom na fizicke i psihicke osobine žrtava.2. ovi podaci su samo „vrh ledenog brega”. odnos poverenja. viktimoloških).143 Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. Medutim. da ne ostane sakriveno u okvirima porodice i da se suzbija merama socijalne politike i društvene kontrole. Mnogi radovi iz oblasti kriminologije i viktimologije. otkrivali su inte114 resantne podatke o do tada nepoznatim karakteristikama ovog oblika nasilja. Obim ovog oblika kriminaliteta teško je utvrditi zbog toga što se krivicna dela ne prijavljuju. nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodicnog života van društvene intervencije. pa i ranije. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. a pocetkom 20.društvu. veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice. istina vrlo retko.

uslovima života u svim zemljama u svetu višestruko povecan u odnosu na raniji period. Sem toga, nacini i forme ispoljavanja nasilja prema deci su mnogobrojni i raznovrsni. Kako primecuje Kajzer (Kaiser, 1981), pojavni oblici ispoljavanja nasilja pokazuju potresnu sliku ljudske fantazije.145 U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaceni su pojmom zloupotrebe dece (child abuse). Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se iskljucivo za fizicke povrede dece. Ukljucivanje klinickih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na definisanje “sindroma pretucenog deteta”, koji oznacava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. Kriminološko znacenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. Šira shvatanja pod pojmom “zlostavljano dete” podrazumevaju dete ciji je normalan rast i razvoj onemogucen i ugrožen. Prema ovim objašnjenjima, zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizicko kažnjavanje dece, koje može dovesti do teških telesnih povreda, pa i do smrti, vec i grubo zanemarivanje fizickih i psihickih potreba deteta.146 Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuum sa razlicitim oblicima i stupnjevima ponašanja (cinjenja i necinjenja) kojima se povreduju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizicko zlostavljanje, seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece.147 Zanemarivanje i osujecenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizickih, materijalnih, zdravstvenih, edukativnih, emocionalnih potreba, kao i napuštanje deteta.148 U pojedinim zemljama u svetu (Švedska, Norveška, Finska) postoji Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece. U Danskoj je još 1920. donet Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja supružnika, 1967. donet je Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja dece u školama, a 28.5.1997. danski Parlament je izglasao Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece, koji zabranjuje roditeljima da tuku svoju decu. U krivicnim zakonima nekih država (Hrvatska, Slovenija) predviden je teži oblik krivicnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slucaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštecenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivicnih dela, prostituciji ili drugom asocijalnom nacinu života. Na taj nacin je pojam zlostavljanja proširen i na slucajeve teškog telesnog povredivanja i smrti maloletnika. Svakako da se u svim ovim slucajevima podrazumeva postojanje psihickog nasilja koje prati fizicko nasilje. Prema Kajzeru, kao moguce žrtve zlostavljanja u porodici javljaju se: neželjeno

dete; dete koje potice iz incestuozne veze; dete koje podseca majku na oca

115

koga prezire ili mrzi; dete koje je došlo na svet protivno volji majke “u godinama”; dete rodeno u vreme velikih ekonomskih teškoca za porodicu; dete rodeno uprkos pokušaju abortusa; dete koje je “plod silovanja”; dete sa fizickim ili psihickim nedostacima, koje roditelji sagledavaju kao “licni teret”; dete, ciji roditelji, otac ili majka, izdržavaju kaznu u zatvoru; dete koje je rodeno posle razvoda braka, kada su zasnovane druge porodice; vanbracno dete. Istraživanjima je utvrdeno da je veliki obim zlostavljanja odojceta i dece u prvim godinama života, tako da je smrtnost vanbracno rodene odojcadi dvostruko veca nego bracno rodenih. U porodicama sa više dece, najcešce je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rodeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoce oko vaspitanja. Prema nacinu i sredstvima zlostavljanja moguce je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kracim trajanjem, pri cemu se koriste udarci rukom i pesnicom; (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste razlicite prilike da nanesu udarce i bolove; (3) najteže zlostavljanje uz sadisticko mucenje i nanošenje teških povreda. Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slucajeva poticu iz socijalno nižih slojeva i radnickih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima.149 Pored fizickog zlostavljanja dece, postoji i psihicko zlostavljanje. Psihicko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizickim, ali i kao poseban oblik zlostavljanja. Najcešci oblici psihickog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mracan podrum, ubijanje drage životinje, ostavljanje deteta samog u stanu, uvrede i psovke, vezivanje za nameštaj, preživljavanje teških porodicnih situacija kao što su razdvajanje roditelja, njihove svade, nasilja oca prema majci, alkoholizam oca ili majke, zapostavljenost u odnosu na drugu decu, izolovanost zbog bolesti, kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. Takode postoje izvesni nacini psihickog zlostavljanja, koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajucem, malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše; upucivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima, izbegavanje roditelja da razgovaraju i sl.150 Istraživanjem krivicnih dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u praksi Opštinskog suda u Zagrebu, na uzorku od 78 predmeta, utvrdeno je da su izvršioci iskljucivo roditelji i da su ocevi dva puta cešce izvršioci nego majke. Majke cine

ovo delo uglavnom zapuštanjem, pretežno su samohrane ili razvedene, podjednak je broj zapostavljene bracne i vanbracne dece. Ocevi redovno zapuštaju i zlostavljaju svoju bracnu decu živeci u braku sa majkom deteta. Zapuštena deca su u proseku uzrasta oko osam godina a zlostavljana oko jedanaest godina.151 Prema rezultatima anketiranja 196 dece (93 decaka i 103 devojcice) uzrasta izmedu devet i petnaest godina (Pejcinovic R., Penava, A., 1988) 1987., modaliteti kažnjavanja dece od strane roditelja krecu se od fizickog kažnjavanja, zabrana, do psihickog zlostavljanja i uskracivanja ljubavi. Najcešce fizicko kažnjavanje je udaranje šibom, remenom ili varjacom i udaranje rukom jednom nedeljno ili cešce, zabrana izlaska van kuce (ovom kaznom se cešce kažnjavaju devojcice), vrlo jako vikanje, vredanje i psovanje, zakljucavanje u neku od prostorija, klecanje, zabrana gledanja TV programa. Kao ostale kazne koje roditelji primenjuju prema njima, deca su navela da ne žele da se sa njima igraju, razgovaraju, da se “prave žalosni” zbog onoga što su deca ucinila, da stalno govore kako “dobijaju lupanje srca” ili da ce

116

ih takvo ponašanje dece “oterati u grob”. Subjektivno doživljavanje kazni razlikuje se kod decaka i devojcica. Decake više pogada dobijanje batina, bez obzira na sredstvo udaranja, dok devojcice podjednako teško prihvataju kaznu zabrane izlaska, dobijanje batina ili jako vikanje, vredanje i psovanje.152 Krivicnopravna zaštita dece (maloletnika) predstavlja skup pravnih normi kojima se inkriminišu dela koja povreduju život, telesni integritet deteta, zdravlje, seksualnu licnost i vaspitanje. U Krivicnom zakoniku Srbije predvidena je posebna krivicnopravna zaštita dece propisivanjem krivicnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (cl. 193 KZ RS). Ovo krivicno delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinudava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjacenje, ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje “zlostavljanje”,

bez nanošenja telesnih povreda ili narušavanja zdravlja. nedavanje izdržavanja. ono se u nekim (neodredenim) granicama još uvek smatra pravom roditelja koje iskljucuje protivpravnost. promena porodicnog stanja. zdravstvenih i obrazovnih organa. razbojnicka krada. 150 predvida zaštitu maloletnih lica kao oštecenih u krivicnom postupku za sledeca krivicna dela: teško ubistvo. obljuba zloupotrebom položaja. teška telesna povreda. posredovanje u vršenju prostitucije. U literaturi postoji shvatanje da je za postojanje ovog krivicnog dela neophodno da izvršilac ocigledno grubo postupa sa maloletnikom i da takvo postupanje ozbiljno prelazi granice dopuštenog disciplinskog kažnjavanja. navodenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. obljuba nad nemocnim licem. policijskih. razbojništvo. rodoskrvnjenje. otmica. prikazivanje pornografskog materijala i iskorišcavanje dece za pornografiju. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. obljuba sa detetom. silovanje. trgovina decom radi usvojenja. ratni zlocini protiv civilnog stanovništva. omogucavanje uživanja opojnih droga. Protokolom se reguliše postupanje i medusobna saradnja socijalnih. nasilje u porodici. zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. Ovakva objašnjenja pokazuju da. iako je fizicko kažnjavanje dece odavno ocenjeno kao pedagoški neprihvatljivo. službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada republike Srbije avgusta 2005.omogucava razlicita tumacenja i neujednaceno pristupanje sudova. nedozvoljene polne radnje. vanbracna zajednica sa maloletnikom. trgovina ljudima. iznuda. oduzimanje maloletnog lica. Znacajan doprinos za promenu prakse organa. godine.153 Novina u krivicnopravnom i krivicnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica154 koji u cl. podvodenje i omogucavanje vršenja polnog odnosa. U Opštem protokolu za zaštitu dece od 117 zlostavljanja i zanemarivanja155 data je opšta definicija “zloupotrebe deteta”: zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizickog ili emocionalnog . pravosudnih. Takode postoji objašnjenje da se “zlostavljanje” sastoji u izazivanju fizickog ili psihickog bola jaceg intenziteta.

U Protokolu je konstatovano da je ova definicija u skladu sa definicijama usvojenim na Konsultaciji o sprecavanju zloupotrebe dece u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi 1999. 194 (nasilje u porodici) kao poseban kvalifikovan oblik krivicnog dela predvideno nasilje u porodici prema maloletnom licu. Ne postoji jedna opšte prihvacena teorija o starosti. psihicka.3. koju je prihvatilo i Medunarodno udruženje za prevenciju zloupotrebe i zanemarivanja dece (ISPCAN) u dokumentu Intersektorski pristup zlostavljanju dece (2003). što onemogucava da u dovoljnoj meri uticu na razlicite sfere društvenog života. U mnogim modernim industrijskim društvima starost se poredi sa pripadanjem subordiniranoj grupi ljudi. zanemarivanje ili nemaran postupak. poverenje ili moc. kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju.zlostavljanja.. Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizicka. ekonomska). seksualna.3 za sada je ostavljeno proceni tužilaštva i sudova. 193 KZ SR a kada kao “nasilje u porodici” iz cl. vec pre dogmatski stav o gubitku necega i nepovratnoj prolaznosti. iako po broju oni nisu manjinska grupa. U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine “stare osobe” i “senior gradani” treba definisati uzimajuci u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. seksualnu zloupotrebu. ugrožavanja detetovog razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji ukljucuje odgovornost. mada se iz . nasilje prema starim osobama se najcešce u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodicnog nasilja. Kada ce se krivicno delo kvalifikovati kao “zapuštanje i zlostavljanje maloletnika” iz cl. ekonomskom i politickom životu. odnosno nasilja prema clanovima porodicnog domacinstva. Život starih osoba cesto dobija marginalan karakter. proizilazi takode iz cinjenice da je u cl. Potreba za jasnijom formulacijom i definisanjem radnje “zlostavljanja” u okviru krivicnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. 1. kako u porodici tako i izvan nje. 194 st. što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja.2. kao bitisanje ljudi koji se nalaze na “rubu” društvenog života. Ipak. kao i spoznaja da njihove želje skoro niko ne prepoznaje. Stari ljudi su cesto limitirani u svom ucešcu u društvenom. Medu njima cesto postoji osecanje beskorisnosti.

postoji i ekonomska viktimizacija. pripadnica srednje imucne klase. Cesti su slucajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri. više od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihicko nasilje. kradu imovine i falsifikovanje testamenata.157 Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto. koja trpi razlicite oblike nasilja. godine prosecna starost ljudi dostigla je 66 godina života. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveca od oko 600 miliona. radna sposobnost. vec se naprotiv produžavao. sprovode nasilje nad svojim onemocalim roditeljima.administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. koji imaju blizu devedeset. Tokom 20. godini. godini.159 Pelicaric navodi da je prema nekim istraživanjima. a ocekuje se da se do 2050.160 Ovaj autor istice da se starost nasilnika takode povecava. koje se vrši na razlicite nacine: verbalne pretnje. starija od 75 godina. pa se trenutak kada neko ulazi u staracko doba odredivao po 118 razlicitim kriterijumima (broj godina. Pored ovog oblika. koliko ih je bilo u 2000. klasicna žrtva porodicnog nasilja bila ženska osoba. Takva žrtva patila je cesto od nekih psihickih ili fizickih smetnji.158 Kvantitativni udeo u ukupnom stanovništvu modernih društava. kao i drasticne promene u socijalnom položaju starih ljudi. vec cetiri generacije jedne porodice. na skoro 2000 miliona u 2050. koja i sama imaju vec sedamdesetak godina. Tada deca. kao prihvatljive za opis svog statusa. Naime. uticali su da osamdesetih godina prošloga veka populacija iznad 65 godina pocne da se izucava kao ugrožena kategorija ljudi. fizicki izgled). U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: “mlade-starije osobe” (65-74 godine) i na “star-starije osobe” (preko 85 godina starosti).156 Beti Fridan (Betty Friedan) u svom delu Fountain of Age navodi da je samo 8% Amerikanaca preko 65 godina starosti prihvatilo termin “star” da time opiše sebe. godine poveca za još 10 godina. što joj je otežavalo položaj. . 65 ili 75 godina).161 Prema istraživanju Olivera (Oliveire). veka je nastala revolucionarna promena u dužini ljudskog života. od 1950. nazivanje pogrdnim imenima i sl. kroz zloupotrebu poverenja. godine. “zreo Amerikanac” ili “penzionisana osoba”. Skoro polovina ispitanika opredelila se za termine “senior Gradanin”. sprovedenim u SAD 1981.

ali i bolestima pojedinih organskih . Medutim. kao na primer Pot (Pot) ispitivali su verbalnu i fizicku agresiju prema dementnim starcima od strane staralaca. zbog koga su se staraoci žalili na veliko opterecenje koje trpe. 167 One su uslovljene samim procesom starenja.2% slucajeva.7%. on ne može materijalno mnogo da doprinese poboljšanju svog položaja ili clanova svoje porodice.) je ispitivao 435 osoba starosti od 60-74 godine i od 7489 godina u desetogodišnjem periodu. kao nedavanje lekova. M. Geneza gerontofilije se kod ucinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošcu prema ocu.166 Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene. Nasilje se izražavalo i u davanju prekomerne doze lekova ili zakljucavanju u prostorije. a nema dovoljno sredstava da obezbedi profesionalnu pomoc koja je ostarelom licu potrebna. Verbalana agresija se ispoljila u 30. ne samo zbog seksualne privlacnosti. a fizicka u 10. vec zbog materijalne koristi i išcekivanja nasledivanja bogatstva. Obe vrste agresije bile su povezane sa stanovanjem u istom domacinstvu. Nacini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih clanova porodice. po kojima je najcešce žrtva nasilja osoba ženskog pola. Rezultati istraživanja su pokazali da je fizicka agresija proizišla iz odnosa sa ostarelim licem. ali je i ucinilac u više od polovine slucajeva takode bila žena. sa ostvarenim roditeljstvom bili zadovoljniji svojim socijalnim statusom nego li njihovi vršnjaci bez dece. nego li oni sa decom.162 Dešava se da je porodica prinudena da primi u svoj dom ostarelog roditelja. Narocito je znacajan podatak po kome su muškarci od 60-74 godine i žene od 7589 godina. Jilha (Jylha. Postojao je mali i statisticki neiskazan podatak da su muškarci bez dece imali goru predstavu o svom zdravlju. gerontofili odlucuju da zakljuce brak sa ostarelim licem. zanemarivanje higijene.164 Neki istraživaci. hrane. primanjem pošte. odnosno majci. Svega u 19% slucajeva fizicko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. Pošto je ostareli clan domacinstva radno neaktivan. i to cerka ili snaja žrtve.163 Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada. Uzorak je obuhvatio 169 staralaca dementnih staraca iz okoline Amsterdama. u nekim slucajevima. vode.roditelji imali cešce posetioce nego oni bez dece.165 119 Neostvareno roditeljstvo takode može biti faktor rizika viktimizacije u starosti. staranjem o još jednoj ostareloj osobi koja je u težem stanju.Najmanje je bilo zastupljeno fizicko nasilje. Kratocoski navodi podatke iz rezultata svog istraživanja. Takode su stara lica .

normama i obicajima. u situaciji kada treba da se suoce sa poteškocama. u poslednje dve decenije . fantazija. u kome se oseca zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlacna ili uspešna u poslu. Šeparovic navodi da ucestalost samoubistava raste sa godinama starosti. ljutnjom. Mlade i starije osobe obicno nemaju znacajan interakcijski odnos izvan porodice. ali i do pridavanja vece važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. stare osobe cesto reaguju “mrzovoljom. Smatra da je to rezultat društvene izolacije. a nekada i histericnim simptomima”.172 Osnovne poteškoce predstavljaju socijalna izolovanost starih osoba i odsustvo iz aktivnih društvenih tokova. do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji. pa cak i psihoza.169 U nekim slucajevima ostarela osoba se može povuci u svet neuroza. nego kod klase nižeg ekonomskog statusa. Prema mišljenju Rouza (Rose). preteranim zahtevima da bi osigurale pažnju.171 Kao paradoks cinjenici da se ljudski život produžio u savremenim uslovima. Uzroci se nalaze u demografskoj komponenti kao i socijalno-klasnim i porodicnim osobenostima. osecaja usamljenosti i prestanka svake radne aktivnosti. navodi se da ta ista moderna civilizacija nije mnogo naklonjena starim osobama. Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline. Može se cak govoriti o kreiranju posebne subkulture starih sa svojim zasebnim udruženjima. slabljenja veza sa potomcima.170 Poredenje „slavne prošlosti” sa sadašnjim trenucima prepunim socijalnim problemima može uticati na pojavu samoubistva medu starima. Od 180 ispitane dece samo njih 39 bilo je u mogucnosti da navede neku stariju osobu izvan svoje porodice. stare osobe zbog delimicne ili potpune izolacije imaju potrebu da se udružuju jedni sa drugima. Sredinom sedamdesetih godina prošloga veka Center of Aging na Univerzitetu Merilend (The University of Marylend) utvrdio je da deca svih uzrastnih kategorija imaju ogranicena saznanja i loše usmerene stavove o starim osobama.174 Osim toga.sistema.173 U SAD je težnja za udruživanjem narocito izražena kod starih osoba pripadnika srednje i više klase.168 Prema shvatanju koje je izneo Kvin (Queen).

prošloga veka porastao je broj grupa koje se bore za dobrobit starih osoba. U SAD na listi The Leadership Council of Aging Organization takvih udruženja ima cetrdeset (u 1988. godini bilo ih je 29). Udruženja, bar za sada, predstavljaju poslednji nivo do koga je došao “pokret seniora”.175 Prva svetska skupština o starenju održana je u Becu 1982. godine i na njoj je usvojen Becki medunarodni plan akcije za starenje (The Vienna International Plan of Action on Ageing), kao prvi medunarodni instrument posvecen starenju.176

120

Deset godina kasnije, 1992., Generalna skupština UN usvojila je, rezolucijom 47/5, Proklamaciju o starenju, kojom je 1. oktobar proglašen Medunarodnim danom starih osoba, a 1999. godina Medunarodnom godinom starih osoba. Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. aprila 2002. godine. Predstavnici vlada iz celog sveta su promovisali koncept „društva za sve generacije”, kao internacionalni odgovor na izazove starenja za XXI vek. Pošto su države clanice UN izrazile brigu zbog brzine i oblika globalnog procesa starenja, Generalna skupština je usvojila Politicku deklaraciju i Madridski internacionalni plan akcije za starenje koji obavezuje vlade da se suoce sa izazovima starenja populacije u svetu. Planom akcije predvideno je 117 konkretnih preporuka u okviru plana akcije,177 medu kojima su i one koje se odnose na starije osobe i njihove porodice, ukljucujuci pitanja koja neposredno mogu uticati na njihov život, kao: siromaštvo, HIV, nasilje i zlostavljanje, pristup zdravstvenim službama i društvenu zaštitu. Na planu domaceg zakonodavstva, starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici, pruža se krivicnopravna zaštita u skladu sa cl. 194 Krivicnog zakonika RS, kao i porodicnopravna zaštita u skladu sa cl. 10 i cl. 197-200 Porodicnog zakona RS. Takode, u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju,178 kojom se propisuje da je neophodno „sprecavati pojave zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja nad starijim licima, posebno ženama, ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih ucesnika u zaštiti žrtava - od republickog, do nivoa lokalne zajednice, kao i vodenjem kampanja protiv više razlicitih vrsta diskriminacije i nasilja, stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja”. Socijalne promene, nastale urbanizacijom i industrijalizacijom, ukazuju na slabo ukljucivanje starih lica u socijalnu strukturu, više nego samo otudenje od formalnih tradicionalnih uloga i statusa. Starost, kao trece doba, poseban je sociološki

fenomen, koji reflektuje nacin na koji su definisane socijalne uloge, kao i stepen spremnosti za njihovo prihvatanje. Stare osobe imaju niz teškoca u prihvatanju svojih novih uloga u društvu zbog radne neaktivnosti, penzionisanosti, komplikovanih porodicnih odnosa i nedostataka društvene podrške. Ako su mlade osobe te koje imaju moc odlucivanja i upravljanja društvenim tokovima, onda ne treba nikada smetnuti s uma da one svojim uticajem na status starih lica , u stvari, uticu na obeležja svoje sopstvene buducnosti.
Horvatic, Ž.: op. cit., str. 65. Na primer, statistike koje vode javna tužilaštva, izveštaji državnih organa, rezultati istraživanja i sl. 3 Nikolic-Ristanovic, V. (1998) “The international crime victim survey in Belgrade (Federal Republic of Yugoslavia)” u The International Crime Victim Survey in countries in transition – national reports, Rim: UNICRI. 4 Ibidem. 5 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 6 Conklin, J. E. (1992) Criminology, New York: Macmillan Publishing Company, str. 115. 7.Killias., M. (2001) Precis de criminologie, Berne: Precis de droit Staempfli, str. 115. 8 Van Dijk, J. and Mayhew, P.(1992) “Criminal Victimization in the Industrialized World”, A report to the Conference Understanding Crime: Experiences of Crime and Crime Controle, Rome: UNICRI. 9 Killias, M.: op. cit., str. 133. 10 Gene, S. (2003) Global trends in crime: Crime varies greatly around the world, statistics show, but new tactics…, The Futurist, www.allbusiness.com-professional-scientific-scientific-research-524294-1.html, pristupljeno 1.9.2008.
1 2

121
11

Maguire, M. Morgan, R., Reiner, R. (eds) (1994) “The Oxford Handbook of Criminology”, Oxford,:Clarenden Press. str. 259. 12 Williams, K. (2004) Textbook on Criminology, New York:Oxford University Press., str.74 13 Coleman, C. i Moynihan, J. (2004) Understanding Crime Data, McGraw-Hill House:Open University Press, str.131. 14 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 15 Bureau of Justice Statistics, www.ojp.usdoj.gov-bjs-glance.htm, pristupljeno 1.9.2008. 16 Gannon, M.i Mihorean, K. (2004) Criminal Victimization in Canada, Canadian Centre for Justice Statistics Statistics Canada – Catalogue no. 85-002-XPE, Vol. 25, no. 7 17 Gassin, R.: op. cit., str. 252-257. 18 Walklate, S. (2001) Gender, Crime and Criminal Justice, Portland:Willan str. 3 19 Chesney-Lind, M. (1997) The Female Offender: Girls, Women and Crime, Sage: Thousend Oaks, str. 101. 20 Steffensmeier, D. (1995)”Female Crime: It' s Still A Man's World”, u Price, B.R. and.Sokoloff, N.J. The Criminal Justice System and Women-Offenders, Victims and Workers, USA: Mc Graw-Hill, str. 89, 96. 21 Gassin, R.: op. cit., str. 260. 22 Gassin, R: op. cit., str. 259-266. 23 Butler, W.E. (1992)”Crime in the Soviet Union” in British Journal of Criminology, 2, str. 148, 154. 24 Dashkov, G. (1992) “Quantitative and Qualitative Changes in Crime in the USSR” in British Journal of Criminology, 2, str. 161. 25 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174-175. 26 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 27 Joly, H.(1889) La France criminelle, Paris. 28 Gassin, R.: op. cit., str. 297-298. 29 Navedeno prema Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 30 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 31 Špadijer-Džinic, J. (1966) Samoubistva u Vojvodini, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. 32 Zvekic, U. (ed.)(1992) Development and Crime, Roma: UNICRI and IKSI, str. 213. 33 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 34 Killias, M.: op. cit., str.121. 35 Killias, M.: op. cit., str. 140. 36 Beirne, P. I Messerschmidt, J. (1999) Criminology, Boulder: Westview, str. 497. 37 Conklin, J. E.: op. cit., str. 120. 38 Konstantinovic-Vilic, S. (1986) Žene-ubice, Niš: Gradina, str. 86. 39 Conklin, J. E.: op. cit., str. 119. 40 Milutinovic, M.: op. cit., str. 179.

Milutinovic, M.: op. cit., str. 180. Ibidem 43 Conklin, J. E. op.: cit., str. 120. 44 Todorovic, A. (1971) Uzroci maloletnickog prestupništva, Beograd:IKSI, str. 144-151. 45 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 46 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 47 Pešic, V. (1972) Ubistva u Jugoslaviji, Beograd:IKSI, str. 44. 48 Konstantinovic-Vilic, S.: op. cit., str. 93. 49 Conklin, J. E.: op. cit., str. 126. 50 Wolfgang, M (1958) Patterns in criminal homicide, Philadelphia: University of Pennsylvania, i Schafer, S. (1968) The Victim and his Criminal, A Study in Functional Responsibility, New York: Random House. 51 Nikolic-Ristanovic, V., Mrvic, N. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena, Beograd: IKSI i Draganic, str. 73 52 Nikolic-Ristanovic, V. (1989) Žene-žrtve kriminaliteta, Beograd: Naucna knjiga, str. 113. 53 Milutinovic, M.: op. cit., str. 182. 54 Zajecaranovic, G.: op. cit., str. 112. 55 Zvekic, U. (1995) “Struktura i tendencije kriminaliteta u svetu (I)”, Anali Pravnog fakulteta Beogradu, 4, Beograd, str. 362. 56 Pinatel razlikuje sedam tipova zlocina iz pseudo opravdanih razloga: 1. ubistvo iz strasti koje nastaje iz direktnog seksualnog konflikta ili konflikta u vezi sa seksualnom ljubavlju, 2. zlocin iz ideoloških razloga, kao što su politicki atentati, zavere i sl., 3. prestup iz profilaktickih razloga, kada izvrcilac zna da je ono što radi van zakona, ali je ubeden da na taj nacin izbegava vece zlo, na primer kod eutanazije; 4. simbolicki zlocin kod koga onaj koji trpi njegove posledice nije direktno vezan sa delinkventom, na primer majka koja ubije dete bez ociglednog motiva, vec da bi uticala na oca deteta prema kome gaji pomešana osecanja straha i mržnje; 5. delikt iz protesta, kada se izvrcilac postavlja kao branilac u nekoj stvari u koju nije direktno ukljucen; 6. delikt zbog avanture, koji nastaje usled nezadovoljstva
41 42

122

svakodnevnim životom, nelagodnosti zbog monotonije i uznemirenosti koja iz toga proizilazi, na primer krada automobila ucinjena od strane bande maloletnika; 7. samokažnjavajuci delikt ili delikt iz osecanja krivice koji je usmeren protiv samog izvršioca. - Pinatel, J.; Traite de criminologie, 1975, s. 252-259, cit. prema Gassin, R., op. cit. s. 526-532. 57 Milutinovic M., op. cit. s. 203-205. 58 Sila ili moc može biti pozitivna ili negativna, dobronamerna ili zlokobna, legitimna ili nelegitimna, javna ili tajna. Svaki je socijalni cin vršenje moci, svaki je društveni odnos izjednacen sa moci, svaka je društvena skupina ili sastav organizacija moci. OUN je pod uticajem svetskog viktimološkog pokreta uvela pojam zloupotrebe moci (eng. Abuse of Power)u svrhu suzbijanja zloupotrebe moci i zaštite žrtava tih zloupotreba. Žrtve zloupotrebe moci su osobe koje individualno ili kolektivno pretrpe fizicku ili mentalnu povredu, emocionalnu patnju, ekonomsku štetu ili znacajnije oštecenje svojih prava, putem cina ili propusta, koji ne mora predstavljati kršenje nacionalnog krivicnog prava, vec medunarodno priznatih normi koje se ticu ljudskih prava. Cit. prema Šeparovic, Z. (1988)”Nasilje u obitelji: pojave, uzroci, rešenja” u Zborniku radova za medunarodni skup Nasilje u obitelji, Dubrovnik. 59 Šeparovic, Z. Kriminologija i socijalna patologija, op. cit., str. 97. 60 Poslednjih godina u Srbiji je zabeležen kao oblik nasilja, tzv. nasilje u sudnicama. Ucestale su pretnje i napadi na sudije u sudnicama i van njih. Treba pomenuti ubistvo žene sudije u Nišu, bacanje bombe na ženu sudiju u Pancevu u toku sudenja, u Cacku bacanje eksploziva na kucu sudije u toku noci, u Šabcu udaranje žene sudije pesnicom u lice, u Novom Beogradu sudiji je zapreceno ubistvom, u Beogradu su zapaljena ulazna vrata stana u kome je stanovao javni tužilac, u Leskovcu je ubijen predsednik Opštinskog suda. 61 Razlikuju se dve podvrste ovog oblika nasilja: nasilje propuštanjem i posredno nasilje (mediated violence). Za razliku od nasilja propuštanjem koje se vrši pasivno, posredno nasilje (mediated violence) je rezultat namerne ljudske intervencije u prirodnoj ili društvenoj okolini, ciji štetni efekti nastupaju indirektno i sa odlaganjem. Primeri za ovu vrstu

D. 89 Nikolic-Ristanovic. str. 86 Sulejmanov. II izdanje.. H. str. u 17 iz Severne Amerike i 16 iz Južne Amerike. (2003) Ubistva u Beogradu. zbog toga što je bio ubeden da su feministkinje odgovorne za njegove licne teškoce. 75. 68 Keiser/Kerner/Sack/Schellhoss (1993) Kleines Kriminologisches Wörterbuch. (1998) „Nasilje u porodici – mogucnosti zaštite i prevencija”. Ubistva u Jugoslaviji. koja je prvenstveno imala za cilj da uništi useve na neprijateljskoj teritoriji. prouzrokovala je posredno genetske mutacije kod beba u bombardovanim podrucjima i rak kod ratnih veterana. J. sprovedeno u 14 država Saharske Afrike. i dr. 3. München. Beograd:Draganic.12. 78 Simeunovic-Patic.edu/cpeteeta/ massmurder1. 66 Momirovic. (1993) Kleines Kriminologisches Worterbuch. (1978) Krivicno pravo. 3.il. Beograd: Privredna štampa. (1975) “Krivicno delo ubistva na svirep nacin”. II.html 83 Waters. Zbornik radova Krivicnopravni i kriminološki aspekti delikata nasilja. str. (1989) Family Violence in Cross-Cultural Perspective. H. op. i dr. str. 72 Tahovic. 73 http://online. F. u sedam država iz Evrope. 101.. (1962) Komentar Krivicnog zakonika.us/spring/2002/CRJ105-300/lesson61. 71 Atanackovic. Hannover. M. br. 76 Henting. 102-103. 91. V. str. Zagreb. (1984) Kriminologie der Tötungsdelikte.witchery. 55. 67 Jakovljevic. Sttutgart. Florida State University: School of Criminology. Zagreb. Calif: Sage. cit. 549.str. Müler. 59. B. C. str.: ibid. K. 3 Auflage. str. 66. H. Heidelberg: C. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. D. Ovo metodološki zanimljivo istraživanje. 64 Schneider. posebni deo. Auburn University. JRKKP. str. navedeno prema Žegarac. http://www. 87 Konstantinovic -Vilic. 362. cit. S.London: LIT Verlag. cit. posebni deo.att. Beograd: Savremena sdministracija. Newbury Park. (1979) Demografska obeležja nasilnika. Democracy and Education: An Analytic Framework.cc.: op. 265. K. V. D.. str. Auflage. H.1989.witchery. http://home. koje su u vecini društava istovetna. u 13 iz Okeanije i 13 iz Azije. N. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena. str. Dordevic. 46.. Upotreba odredenih vrsta bombi u Vijetnamu i Avganistanu od strane americke i sovjetske armije. istovremeno je pružilo uvid i u rasprostranjenost nasilja. B. 88 Nikolic-Ristanovic. 75 Henting. Der Mord. G.85/2005 i 88/2005. Z.net/cmignarda/mass. Beograd: Fakultet politickih nauka.. Niš: Gradina. Thomas. V. (1979) “Socijalna obeležja nasilnika”.nasilja su svi oblici uništavanja i oštecenja prirodne okoline. str. S. “Feministkinje su ruinirale moj život” vikao je pre nego što je izvršio samoubistvo. Münster-Hamburg . Z. str. Tübingen: J. V. 45.att. najcešce oblike ispoljavanja i obeležja fenomena nasilja. Muler. cit. 73. Mohr (Paul Siebeck).: op. 79 http://www. M. Prodaja zemljama u razvoju pesticida i medicinskih proizvoda koji su zabranjeni u zemljama u kojima se proizvode.moraine. J.(1995) Ubistvata vo Makedonija. 15. F.glasnik RS”. Beograd: Vojnoizdavacki zavod. (1986) Žene ubice. Primer za misionarski zlocin mržnje je zlocin koji se dogodio 6. (1956) Zur Psychologie der Einzeldelikte.ca/ocult/lanning 4htm 80 http://www. s. str. 90 To je potvrdilo i jedno od najsveobuhvatnijih antropoloških istraživanja. cit.prema Šeparovic.org/csh/english/ edumeetexpertscontrib6. 45. 180. u 10 država Srednjeg Istoka. str. br. i dr. H. J. i dr. cit. 77 Henting. http://www. 93-94). Pešic Vukašin. (1973) Krivicno pravo. koja je sprovedeno tako što su antropolozi živeli u porodicama i neposrednim posmatranjem pratili dinamiku porodicnog života. Heidelberg: C. IKSI. M. predstavlja još jedan primer ovog tipa nasilja. Kriminologija i socijalna patologija. 62 Violence. Odsek za sociologiju. (Masters Thesis).. cit. . str. op. (2001) Kriminologie für das 21. 65 Šimunec. prema Šeparovic. A. cit. 69 „Sl. (1987) Understanding Society's Most Dangerous Offender: A Typology and Corresponding Dynamic Analysis for the Substantive Theory Formulation of Serial Murder. Z. 9. V. 173. str.net/cmignarda/mass.: op.. IV izdanje.htm 82 http://home. Beograd: Savremena administracija. 70 Radovanovic. Skopje..htm 63 Schneider. kada je dvadesetpetogodišnji student Marc Lepine na Univerzitetu u Montrealu ubio 14 studentkinja na feministickom seminaru.oas. Nasilje nad decom.html 123 84 85 Keiser. 74.auburn.ca/ocult/lanning 4htm 81 Petee. op. Brkic. (Videti: Levinson.Jahrhundert.htm 74 Middendorff. W.

Sylvia Walby procenjuje da u Engleskoj i Velsu troškovi premašuju 23 milijarde funti godišnje. (2005)” Medunarodni standardi i nasilje u porodici”. vanbracnog partnera ili mladica.5 milion žena i 834.pdf). odn. septembar 1995. decembra 1979. ubica i žrtva nisu bili ni 91 . Kina 4-15. M.uk). Banja Luka: Helsinški parlament gradana.. January. M. (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”. Prema statistickim podacima vezanim za ubistvo žena u Engleskoj i Velsu za period 1986-1996. IV svetska konferencija o ženama. 100 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju. Videti detaljno: Konstantinovic Vilic. 101 Nkolic-Ristanovic. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. god. 2005. 2. V. ukljucujuci i SFRJ („Sl. (Videti: The Impact of Domestic Violence on the Tennessee Economy. a u svega 15. detaljno: Milic. Instrumente o ratifikaciji ili pristupanju deponovale su do sada 94 države. u vecini slucajeva ubistava žena. odn. http://www.gov.tn. Beograd: Autonomni ženski centar. Nashville.. izvršilac je muška osoba iz neposredne blizine žrtve. usvojena na IV svetskoj konferenciji o ženama u Pekingu. Beograd: Autonomni ženski centar Beograd.Tako. procenjuje se da se samo pokrice troškova zdravstvene zaštite žrtava nasilja godišnje potroši preko 32 miliona dolara. Nacionalna anketa o nasilju nad ženama sprovedena 1998. Medunarodni dokumenti. septembra 1981.700 muškaraca godišnje je silovano i/ili fizicki zlostavljano od strane partnera/partnerke. 17-38% svih žena u svetu je pretrpelo fizicko nasilje u svom životu od strane bliskih muškaraca. njenoj evoluciji i tipologizaciji. N. Dokmanovic. A. videti: Mrševic. (http://www. 96 Declaration on the Elimination of Violence against Women. a u 60% svih slucajeva seksualnog nasilja. U Velikoj Britaniji dešava se najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje.75.12-14. September 2004) The Cost of Domestic Violence.9 miliona dolara. 99 Domestic violence against women.5% ubistava. Z. god. (2006) Medunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu. održanoj u Rimu 21-22. ukupno 1. usvojena od strane Ujedinjenih nacija Rezolucijom 34/180 od 18. Ženski istraživacki centar Niš. 95 Convention on the Elimination of All forms of Discrimination against Women (CEDOW). 92 O transformacijama u strukturi i funkciji porodice. 103 Prema podacima UN. a u 80% tih slucajeva se radi o ženama žrtvama. Petrušic. 102 Ibidem. ubica je bio u porodicnoj vezi sa žrtvom.us/sos/ecw/domestic_violence_report. Podaci o troškovima služe kao snažan argument u lobiranju za uvodenje preventivnih mera zaštite od nasilja u porodici. str. Report to the Tennessee General Assembly Presented by Tennessee Economic Council on Women. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. npr. 93 Konstantinovic-Vilic.(1989) Uvod u sociologiju. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. koji je razradio specifican model kvantitativnog merenja troškova nasilja u porodici.womenandequalityunit. god. Rezolucija Generalne skupštine UN 48/104 od 20. na osnovu rezultata istraživanja. Detaljno o medunarodnim standardima u domenu zaštite od nasilja u porodici. god. Prema podacima Ekonomskog saveta za žene u Tenesiju. 94 Prevod najvažnijih medunarodnih dokumenata koji se odnose na nasilje u porodici. Recommendation 1582 (2002) usvojena od strane Odbora ministara 27.. Petrušic. objavljen je u knjizi: Nasilje nad ženama – prepreka razviju. oktobra 1993. Tennessee. Zagreb.. 98 Declaration on policies for combating violence against Women in a democratic Europe. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije. str. Haralambos. (2001) Sociologija porodice. god. Beograd. god. decembra 1993. Beograd: Viktimološko društvo Srbije i „Prometej”. septembra 2002. R. 415.. N. i Heald. 2006. 157-168. kritika i izazovi. godine u SAD pokazala je da je 25% žena i 8% muškaraca fizicki i psihicki zlostavljano od strane supruga. a da za potrebe procesuiranja dela nasilja u porodici u pravosudnim institucijama država godišnje izdvaja 49. N. S. Žunic. devojke. S. (2007) Krivicno delo nasilje u porodici – aktuelna pravosudna praksa u Nišu i Beogradu. usvojena na Trecoj Evropskoj ministarskoj konferenciji o jednakosti muškaraca i žena.Temida. 21% žena bar jednom u životu bile su žrtve fizickog nasilja ili pretnji. septembar 1995.state. S. list SFRJ – Medunarodni ugovori”.. god. stupila na snagu 3. 11/81). str. 97 Beijing Declaration and Platform for Action. (Walby.. Udružene žene.

Sociološki pregled. 9-15. 114 Videti detaljno: Konstantinovic Vilic. 1997. 2002. str. (1995) „Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. Zakon je poceo da se primenjuje 9. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. u: Pravom protiv nasilja u porodici. Beograd: Viktimološko društvo Srbije&Prometej. 111 Nikolic-Ristanovic. 17). str. M. 10/2002. Intimate Violence in Families.(2003): „Porodicno nasilje u zemljama bivše Jugoslavije: pregled najvažnijih rezultata istraživanja”. N.(2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”. godine. Detaljno. Pekinšku deklaraciju i platformu za akciju (1995). 110 U svim društvima nasilje gravitira ka partneru sa najvecom moci i dogada se u odnosima u kojima medu subjektima postoji najveca razlika u moci. videti: Copic. poglavlje u knjizi Ljudska prava za žene. (2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”. (1999)”Model zaštite od nasilja u porodici. 115 „Nasilje nad ženama . Evropska mreža protiv nasilja nad ženama.) (2005) Nasilje prema ženama . u: Društvena svest. 3. 9).S. srpski prevod. Preporuka odbora ministara Veca Evrope zemljama clanicama za zaštitu žena od nasilja (Rec2002/5).(2002) „Pravni aspekti strukturalnih uzroka nasilja”. Sofia. V. (2002) „Institucije i nevladine organizacije u odgovoru na porodicno nasilje u Srbiji”. S. V. str. u: Društvena svest. Udružene žene. Temida. u: Pravom protiv nasilja u porodici. S. New Delhi: Sage Publication. 108 Konstantinovic Vilic.) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. 104 Galles. 7. (ur. 13. Logar. O medunarodnim standardima zaštite od nasilja prema ženama. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji. str. Beograd:Viktimološko društvo Srbije&Prometej. N. U Nemackoj svaka cetvrta žena trpi fizicko ili seksualno nasilje od strane partnera.. 03.Petrušic.124 u kakvoj vezi. S. Niš: Odbor za gradansku inicijativu. str. 63-73. Copic. p. 135141. Petrušic. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. je ispoljavanje istorijski nejednakog odnosa snaga izmedu žena i muškaraca.. str. Niš: Odbor za gradansku inicijativu. Bulgaria. u: Pravom protiv nasilja u porodici. str.J. (2005) „Reagovanje policije na nasilje u porodici − teorijski okvir i strana iskustva”. . Beograd:Autonomni ženski centar.17. N. Žunic.prepreka razvoju.. glasnik RS”. (2000) Od žrtve do zatvorenice.. 3-11.. Nikolic Ristanovic. str. (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”. (2004) Krivicno delo nasilja u porodici – pravna praksa u Republici Srbiji. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komuikaciju. (ur.... 107 Detaljno videti: Nikolic Ristanovic. koji je doveo do muške dominacije nad ženama i do njihove diskriminacije od strane muškaraca. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. Konstantinovic Vilic. 105 Kljucnu ulogu odigrao je feministicki pokret. S. videti: Mrševic.2.12. T. Niš: ŽIC. detaljno: Nikolic-Ristanovic. N. str. 135141. V. R. Lukic. Petrušic. S. S. 117 “Sl. Neka pozitivnopravna rešenja u svetu i kontraverze u njihovoj primeni”. 3. Konstantinovic Vilic. str. str. 112 Videti. (Videti: Nikolic Ristanovic. str. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. Niš: ŽIC. str. N. 19 CEDAW Komiteta za eliminisanje svih oblika nasilja nad ženama (1992). 113 O problemima u reagovanju institucija sistema na nasilje u ovom periodu.. 116 “Sl. Beograd: Autonomni ženski centar. br. (2005) Austrijski model intervencije u slucajevima nasilja u porodici. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. što kao ishod ima sprecavanje potpunog napredovanja žena i cinjenicu da je nasilje nad ženama jedan od presudnih mehanizama putem kojeg se žene prisiljavaju na prihvatanje položaja podredenosti u odnosu na muškarce” (Deklaracija o eliminisanju porodicnog nasilja nad ženama (1993). (Videti: InterBalkan Conference on Legal Strategies to Combat Domestic Violence. O promenama u odnosu državnih politika prema nasilju u porodici: Konstantinovic Vilic. br. 38-42. S. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. Videti i: Preporuka br. detaljno: Mrševic Z. V. u: Pravom protiv nasilja u porodici. Petrušic. br. Banja Luka: Helsinški parlament gradana. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji: Odbor za gradansku inicijativu. Temida. 409. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. (ur) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. (2004) „Pravo žena na zaštitu od nasilja u porodici”. Z. 2. N. 18/2005. Temida. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije. br. R. Ignjatovic. 1. glasnik RS”. Nikolic-Ristanovic. 67. London: Thousand Oaks. V. V. 124. Petrušic.. str. 109 Ibidem. 106 Konstantiovic-Vilic. str. Beograd: Viktimološko društvo Srbije.

289.: op. H. zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. (1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature. 9.sr. P. J. London: Random House. 99. 135 Schur. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”. Berlin: Walter de Gruyter. 150 Trube-Becker. 139 Smith.. Konstantinovic Vilic. M. 144 Ibidem. Beograd. I.D. “Declaration on the Elimination of Violence Against Women”. E. J. (1988) “Zlostavljanje i zapostavljanje dece .. (1988)”Kažnjavanje djece u obitelji i školi .rezultati anketiranja”.minrzs. 160.(1970)” Das Kind als Opfer”.19.Achieving Equality”.. str. 137 Dobash. Toronto: Lexington Books. A. Boston: Beacon Press. 279. (1981) “Seelische Misshandlung von Kindern”. (1995) “Recognition. M. G. (1987) Kriminologie. (1988) Battered Women as Survivers. Heidelberg-Hamburg. 123 Kelly. Dubrovnik. Autonomni ženski centar. http://www. D. (1977-78)”Battered Women and Learned Helplessness”. 583. 1993. 3. str. 129 Smith. 133 Nikolic-Ristanovic.Battering And How to Stop It. K. Stigma and Social Controle. 34. Penava. u: Sociološki pregled. Obretkovic. 5 138 Navedeno prema. L. str. London: Home office research and planning unit report. 121 United Nations. 154 “Sl. 155 Opšti protokol o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja... 148 Stevanovic.. prema Janjic-Komar.glasnik RS” br. 85-97.(1992)”Obstetrical Issues in Wife Abuse”. Paris: Presses Universitaire de France. 122. B. M.subjektivno iskustvo deteta”. str. str.85/05. 526. 583. R. str. London: Home office research and planning unit report. Nasilje u porodici. (1959) La psichologie des femmes. 152 Pejcinovic. str. str. (1988) “Nasilje nad djecom . L. 93. s. detaljno: Petrušic. M. Sociološki pregled. 120 Klein. Heidelberg-Hamburg. R. 92. str. M (1987) Domestic violence against women. E. Sociološki pregled. (1996) Prava deteta – prava coveka. (1988)”Krivicnopravna zaštita dece od nasilja u porodici-situacija u Jugoslaviji”. Dubrovnik.„Sl. J. 583. Temida. 1. 410-411 118 119 125 125 Navedeno prema Nikolic-Ristanovic V. 151 Turkovic. Minister of Supply and Services Canada. str. str. N.istraživanje krivicnog djela zapuštanja i zlostavljanja maloljetnika u praksi Opcinskog suda u Zagrebu”.(1992) Women.: Labeling Women Deviant-Gender. Dubrovnik. 11 127 Navedeno prema Lent. Nasilje u obitelji. Fisher.(1983) The Rights and Wrongs of Children. 2005. (1978-79)”Wife Beating: How Common and Why”. br. J.. Nasilje u obitelji. 145 Keiser.gov. 75-78. glasnik RS”. str. 65. O merama porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici i postupku u kome se one odreduju.. M. 140 Ibidem 141 Navedeno prema. 3-4. (1981)Violence against Women: Some Considerations Regarding Its Causes and Its Elimination. saopštenje prezentirano na Democracy and Justice: Re-viewing Crime in Theory and Practice . International Workshop. H. Schneider.. (1994) “Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. L. str. Crime and Delinquency. Kriminalistik. (1994) Next Time She'll Be Dead .18/2005 i 88/2005.An International Conference. 3-4. The Canadian Journal of Obstetrics/Gynaecology and Women's Health Care. Dublin: Social and Organisational Psychology Research Unit UCD. 330-33. Violence and Social Change. 3. 130 Smith. 23-24. br. Victimology. 26. 9. 124 Nikolic-Ristanovic. H.V. str. 153 Nikolic-Ristanovic. str. str. str. Victimology. London: Frances Pinter. Obretkovic. 6. 4. Dubrovnik. A. 128 Navedeno prema “Changing the Landscape: Ending Violence .. str. 136 Schneider. Vodic kroz sistem porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici. G. str. 347-349. str.: op. H.yu/ . M. 131 Goudolf. Restitution and Revolution: Creating Justice for Women and Children Who Have Been Abused”. str.: op. cit. Kriminalistik. str. 122-126. cit. cit. (1981)”Das Kind als Opfer”.3-4. Schneider.A. Ministarstvo rada. 149 Keiser. S. str. str. str. 1-4. 122 J ones. 23. str. str.: op. 1-4. London. 147 Freeman. cit. Ottawa. International Workshop. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”.(1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature. L. 126 Casey. 143 Janjic-Komar. 146 Radovanovic. Final report of Canadian Panel on Violence Against Women. 113.. 14. London-New York: Routledge. cit. 134 Walker. 142 Straus. str. V. E. (2000) “Dete žrtva zlostavljanja i zanemarivanja i uloga policije u obezbedivanju njegove zaštite”. L. E. 132 Deutch. Dosije i Udruženje Pravnika Srbije za socijalno pravo. Dobash. Kriminalistik. E. V. Nasilje u porodici. str. 43. R. 4-5.

157.2007. 448-449. New York: Holt.1338 166 Julha.. str. mogu je napustiti ili odlucivati o njenoj sudbini protiv njene volje: prinuditi je da. u: Social Gerontology: . (1962) “The Subculture of the Aging: A Topic for Sociological Research” . 242. Human Relations No. str.. str. New Jork: Thomas Y. 158. 364. cit.un. 175 “_________Politics of Aging: Government Agencies and the Aging Network”.. u: Clinard. str. URL: http://www. N. cit. S. Inc. 169 Stuart A. De Bovoar. koji joj pomažu da živi – finansijski.. 591. 174 Clinard. Rinehart and Winston. vol. str.: op. str. 231. A. na primer.helpage. cit. 170 Ibid. Zagreb.. 172 “Social Psychology of Aging”. u: ibid. str.: op.M. A. 173 Rose. No. cit. The Gerontologist. 156 157 126 163 Kratocski. no 164. Ona poznaje dvolicnost odraslih”. Dubrovnik. 123-127. Šeparovic. (1988) Interna medicina. ili pak primajuci je u kucu – mogu odbiti tu pomoc ili je smanjiti. no. Social Gerontology: The Social Psychology of Aging. Section V. Starost. loc. (1960) Sudska psihopatologija. 2. str. 165 Pot. 160Ibid.studije o žrtvama. (1985) Viktimologija .edu/cmkearl/gersopsy. cit. (1988) “Nasilje nad starim osobama u obitelji”.2007. Crowell Company. u: Pelicaric. P. str. 6. ili brinuci se o njoj. Z. str. necaci.. M. C. cega se ona.160. 156.trinity.. N.: op. 30 August . M. Dyck Rvan. Queen and Jeannette R.org/ageing/coverage/action. (1984) “Perspectives on Intrafamily Violence”. 592.1093 167 “Stara osoba ostaje na oprezu cak i kada joj je zajemcena potpuna sigurnost jer nema poverenja u osobe u punoj snazi: ona svoju zavisnost doživljava tako što ispoljava nepoverenje. cit.. pp 100-101.Krupp. Deeg DJH.C. Amsterdam: III European Congress of Gerontology. urednik Z. pored ostalog. cit. (1940) Social Pathology. (1995) “Verbal and phusical aggression against demented elderly by unformal caregivers in the Netherlends”. cit.: op. 24. prijatelji. užasava. Zna da joj deca. Section V.html 158 Videti: Madrid International Plan of Action on Ageing (MIPAA) (Advance unedited copy) http://www.pdf pristup: 30. u: “Social Psychology of Aging”..11. M. promeni boravište. 048. 1968. 162 ENSI KOITEN LIITTO REPORT: Domestic Violence and the Elderly (1986) str. 168 Navedeno u: ibid. I.2 September 1995. Nasilje u obiteljii (zbornik radova). Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. cit.11. (1995) “Is childlessness a risk factor in old age?” Amsterdam: Third European Congress of Gerontology.. cit. D. 1987. Beograd: BIGZ (drugi tom). str. M. 171 Šeparovic.. 37. Jonker. Main Content: Madrid International Plan of Action on Ageing http://www. 583. 159 Navedeno prema: Pelicaric. u: Clinard.Gruener. 164 Jevtic. 30 August-2 September 1995. 161 Pelicaric. Socilogy of deviant behavior.org/ Researchandpolicy/ MadridInternationalPlanofActiononAgeing/ Background pristup: 30. Cit. Beograd: Savremena administracija. AM..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful