Kriminologija

Glava prva
POJAM, PREDMET, PODELA I MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA
I POJAM I PREDMET KRIMINOLOGIJE
Odrediti pojam kriminologije znaci odgovoriti na pitanje „šta se podrazumeva pod terminom kriminologija?”. Odgovarajuci na ovo pitanje, odmah možemo konstatovati da nema jedinstvenog i opšteprihvacenog gledišta o tome šta je kriminologija. Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka, ali jedna precizna, opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. Svaki autor, a kriminologijom su se bavili strucnjaci razlicitih naucnih discipina: psihijatri, psiholozi, sociolozi, filozofi, pravnici, kriminalisti, imao je svoje shvatanje i definiciju kriminologije, zavisno od osnovnog teorijskog i metodološkog opredeljenja u izucavanju predmeta kriminologije. Razlike u shvatanjima postoje i medu kriminolozima u pogledu razumevanja pojma kriminologije, u tome šta je karakteriše i predstavlja njenu bit.1 Tako se može zakljuciti da ima onoliko koncepcija pojma kriminologije koliko ima kriminologa. Kompleksnost predmeta izucavanja, korišcenja znanja i dostignuca razlicitih naucnih oblasti u objedinjavanju tog predmeta, uticali su da pojedini autori smatraju da je "kriminologija kraljica bez kraljevstva", odnosno da su "kriminolozi kraljevi bez kraljevstva".2 Razmišljanja o kriminalitetu (zlocinu, prestupništvu), kao negativnoj društvenoj pojavi, poticu iz najranijeg perioda razvoja ljudskog društva. Medutim, izucavanja kriminaliteta u okviru posebne nauke, kao teorijsko-saznajne, prakticne, organizovane i planske istraživacke društvene delatnosti, javlja se tek krajem osamdesetih godina 19. veka. Francuski

Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

antropolog Pol Topinar (Paul Topinard) upotrebio je pojam "kriminologija" za oznacavanje nauke koja se bavi izucavanjem izvršenih krivicnih dela.3 Italijanski pravnik Garofalo (Raffaele Garofalo) upotrebio je ovaj pojam za naziv svoje knjige "Kriminologija" (1885.), podrazumevajuci pod kriminologijom nauku (ucenje, od grcke reci logos) o kriminalitetu, zlocinu (lat. crimen). Prilikom odredivanja pojma kriminologije autori se razlikuju po tome da li ovaj pojam shvataju šire ili uže. Šta je kriminologija? _ Disciplina koja se bavi proucavanjem kriminaliteta (Garofalo, Durkheim, E.).4 _ Nauka o kriminalitetu pojedinih ljudi i kulturnih naroda (Sauer, W.).5 _ Nauka koja proucava uzroke i zakone delinkvencije (Kinberg, O;

Marquiset, Stefani Levasseur; Jambu-Merlin, Cuche). _ Nauka o deliktu, kriminalitetu, zlocinu i delikventu (Lombroso).6 _ Nauka koja treba da proucava delinkventa jer je krivicno delo samo "indicija" licnosti delinkventa (Ferri, E.). _ Nauka koja treba da se bavi pitanjima procesa koji uticu na delinkvenciju, odnosno kriminogenezom (E. de Greff).7 _ Nauka koja empirijski istražuje zlocin i licnost izvršioca (Exner, Sauer, Mezger, Manheim, Geerdis, Pinatel, Kaufman, Würtenberger).8 _ Nauka koja proucava cinjenice o zlocinu i borbi protiv njega (Hans v. Hentig). _ Nauka o kriminalitetu (zlocinu) i njegovom sprecavanju (Middendorff). _ Nauka koja obuhvata celokupno proucavanje kriminaliteta, u koju ulazi kako sociološko, tako i biološko, odnosno kriminalno-politicko ucenje o kriminalitetu (Tahovic).9 _ Nauka o kriminalitetu i srodnim negativnim društvenim pojavama, koja naucnom metodologijom izucava pojavne oblike i uzroke kriminaliteta, kao i delotvornost nacina njegovog suzbijanja radi ostvarenja društvene samozaštite od kriminaliteta i drugih negativnih društvenih pojava (Šeparovic).10 _ Samostalna disciplina u sistemu nauka, koja svojim sistemom metoda proucava pojavne oblike i uzroke kažnjivih ponašanja (Horvatic).11 _ Naucna disciplina interdisciplinarnog i multimetodološkog karaktera koja se bavi proucavanjem uzroka prestupništva kao društvene pojave u cilju njegovog sprecavanja i suzbijanja” (Pešic).12 _ Nauka o kriminalitetu kao pojedinacnoj, masovnoj i društvenoj pojavi (Acimovic).13 _ Kompleksna nauka o kriminalitetu koja se bavi pitanjem pojavnih oblika, strukture i razvoja kriminalnog ponašanja (fenomenologija), uzroka i uslova kriminalnog ponašanja, tj. kako dolazi do kriminaliteta kao pojedinacnog ponašanja, masovne i društvene pojave (opšti uzroci-koreni kriminaliteta i kriminogeni faktori) (Milutinovic).14
Kriminologija

_ Humana i socijalna nauka koja empirijski istražuje individualne i društvene procese kriminaliziranja i dekriminaliziranja i svoja saznanja kao preporuke predaje zakonodavcu i onima koji primenjuju zakon (Schneider).15 _ Nauka koja proucava faktore i procese strategije i tehnike koje su najbolje za borbu protiv njega i ako je moguce za njegovo suzbijanje (Gassin).16 _ Ucenje o stvaranju zakona, kršenju zakona i odgovorima na kršenje zakona (Meier).17 Gotovo sve navedene uže i šire definicije kriminologije imaju odredenu naucnu vrednost i opravdanje. Kritika pojedinih shvatanja sigurno ne bi dovela do opšteprihvacene, jedinstvene definicije. Stoga smo na osnovu postojecih saznanja, odredili pojam kriminologije u užem smislu obuhvatajuci, po našem mišljenju, bitne elemente za definisanje. Kriminologija se može definisati kao samostalna, teorijskoempirijska,

interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave, sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. Odredivanje predmeta izucavanja kriminologije usko je povezano sa odredivanjem pojma kriminologije. Odrediti predmet kriminologije znaci utvrditi šta kriminologija izucava, kojim se pitanjima i problemima bavi, da bi se sagledalo njeno mesto u sistemu nauka i odnos sa srodnim naukama i naucnim disciplinama. Iako znacajno i osnovno, odredivanje predmeta kriminologije još uvek je sporno medu kriminolozima. Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja, što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. Postoje razlicita shvatanja o širini predmeta koji kriminologija izucava i o tome da li kriminologija pripada društvenim, pravnim ili prirodnim naukama, da li je grupa nauka ili je samostalna, autonomna, sinteticka nauka.18 Medutim, skoro svim teorijskim definicijama predmeta kriminologije zajednicko je da kriminalitet cini najvažniji polazni elemenat za odredivanje predmeta kriminologije. Šta je predmet izucavanja kriminologije? Kriminološka shvatanja krajem 19. i pocetkom 20. veka bila su usmerena pretežno na coveka-delinkventa, koji je smatran osnovnim predmetom kriminološkog izucavanja (Lombroso, Ferri, Garofalo, Aschaffenburg i dr.). Francuski kriminolozi Lenjel-Levastin i Stanciju (Laignet-Lavastine i Stanciu) smatrali su da je kriminologija "kompletna nauka o coveku, odnosno da predstavlja kompletno i integralno proucavanje coveka sa stalnom preokupacijom boljeg upoznavanja uzroka i lekova za njegovu antisocijalnu aktivnost"19, a da je predmet kriminologije je "covek, tj. zlocinac", taj "prvi stožer kriminologije", jer je "žica zlocina usadena u coveka". Svodenje predmeta kriminologije na pojedinacnu aktivnost delinkventa bilo je jako izraženo i 50-tih i 60-tih godina 20. veka kod pojedinih
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

autora, na primer kod E. de Grefa (Etienne de Greff), koji je razvio teoriju procesa "prelaska na delo", tzv. "dinamicku kriminologiju", dok je ucenje o uzrocima dovelo do nastanka "kriminalne etiologije" ili "etiološke kriminologije". Slicno Etjen de Grefu, francuski pravnik Pinatel i profesor Univerziteta u Rimu di Tulio (Benigno di Tullio), stavljaju u prvi plan proucavanje licnosti delinkventa i govore o klinickoj kriminologiji. Sa javljanjem shvatanja o društvenim uticajima kao kriminogenim faktorima, kriminološka izucavanja se proširuju, pa se navodi da predmet kriminologije, pored delinkventa, obuhvata i kriminalnu aktivnost. Americki kriminolozi Mejbl Eliot, Saderland, Kresi i Zauer (Mable Elliot, Sutherland, Cressey, Sauer) naglašavaju društvenu uslovljenost kriminalnog ponašanja, sagledavaju kriminalitet kao proizvod odredene društvene strukture, cime sadržina predmeta kriminologije dobija nove elemente i novu dimenziju.

proucavanje njegovih posledica po društvo. kriminalistikom ili penologijom. Stoga. predmet proucavanja kriminologije je kriminalitet kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna . Pojedini kriminološki pisci proširuju predmet kriminologije sociološkim proucavanjem krivicnopravnih normi (L. propuštanje od strane policije da uhapsi sumnjivo lice. veka javilo se shvatanje po kome "ne dovodi delinkvencija do društvene kontrole. ucenje o kršenju zakona (odnosi se na krivicnopravni sistem. njegove manifestacije i uzroci.20 Drugi pisci su isticali da predmet kriminologije sacinjavaju krivicno delo i krivicna sankcija. okoline i medija. vec je društvena kontrola ta koja dovodi do delinkvencije. od stvaranja krivicnog zakona do primene krivicnih sankcija.Dalje proširivanje predmeta kriminologije ide u pravcu proucavanja mera protiv izvršioca krivicnih dela. Henting). zatim rasprostranjenost kriminaliteta. po našem mišljenju. vec sociološka analiza mehanizama društvene kontrole. Proširivanje predmeta kriminologije kriminalnom politikom.) i odgovore na kršenje zakona. Metodi borbe se ne mogu poboljšati ako se dublje ne sagleda priroda zlocina". dovodi do nagomilavanja i razudenosti niza razlicitih cinjenica i pojmova što otežava sagledavanje i detaljno teorijsko i empirijsko proucavanje kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja. svoj poseban predmet i metod izucavanja. To su shvatanja predmeta kriminologije u najširem smislu i ona su najcešce povezana sa sagledavanjem kriminologije kao grupe nauka. sociologijom zakona. ali one imaju svoju samostalnost. kao i reakcija žrtve. Radzinowiz. U okviru socioloških shvatanja 60-tih godina 20. Predmet kriminologije po Majeru (Meier) obuhvata ucenje o stvaranju zakona (kao deo sociologije prava bavi se procesom po kome su neka pravila inkorporisana u zakone a neka nisu). koja treba da pokaže kako krivicnopravni sistem "stvara" delinkventa. opšta prevencija. Tako prema Hentigu (Hans v.22 Kriminologija Iz navedenih razlicitih shvatanja predmeta kriminologije može se zakljuciti da pojedini autori isuviše proširuju predmet kriminologije ukljucujuci niz posebnih nauka i naucnih disciplina. sudove i korekcione sisteme u pojedinim zemljama (kriminolozi proucavaju razne aspekte delovanja policije: diskreciona prava policije. odnosno policiju). Cressey). Sutherland. kao i kriminologija. kriminologija obuhvata i kriminalnu politiku jer je "korisno da društveno reagovanje protiv zlocina bude u tesnoj i stalnoj vezi sa krivicnim delom. Sve navedene nauke i niz drugih nauka i naucnih disciplina svojim znanjem svakako pružaju dragocenu pomoc prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta."21 Pristalice ovog shvatanja smatraju da predmet kriminologije nije „prelazak na delo“. korišcenje ilegalnih fizickih sredstava protiv gradana od strane policije i sl.

antisocijalno ponašanje i sl. Saglasno ovoj definiciji. Medutim. II POJAM KRIMINALITETA Kriminalitet je negativna društvena pojava. dinamika. one koji štite krivicnopravni sistem. žrtve. struktura. "crimen". pojedinosti na koje se žali tužilac. u teorijskom pogledu još uvek nema jedinstvenog shvatanja o tome šta je kriminalitet. predmet neprekidnog interesovanja nauke i prakse. govorio je da. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka koja bi važila za sve zemlje i sva vremena. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci . devijantno ponašanje. pa. prestupništvo. Ljudsko društvo od pocetka svog nastanka poznaje nacine ponašanja koji se nazivaju kriminalitetom ili zlocinom. obim. _ Jedan od predstavnika pozitivne škole Garofalo. postoji "prirodni kriminalitet". odnosno zlocin i da li je uopšte podesno naucno izucavati ovu pojavu. predmet. Kasnije. dok su drugi negirali mogucnost nalaženja jedinstvenih kriterijuma za definisanje. kasnije se taj termin koristi za oznacavanje neosnovane optužbe. on se stalno menja. vec ima veliki uticaj na delinkvente. razlikuju se makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu) kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici.pojava. sudija koji ga tumace i onih koji su odgovorni za sprovodenje zakona. Tako se razlikuje kriminalitet u odredenom vremenu i na odredenom prostoru zavisno od društvenog sistema i državnog uredenja. okrivljenja ili prekora. postoji i veliki broj definicija kriminaliteta. Istorijski posmatrano rec zlocin. kako je teorija o uzrocima kriminaliteta bilo mnogo. Sa razvojem društva i kulture menjao se broj i sadržaj kažnjivih ponašanja. kojim se se ugrožavaju osnovna moralna osecanja solidarnosti (izvršenjem krivicnih dela protiv licnosti) i poštenja (izvršenjem krivicnih dela protiv imovine). pored zakonskog. koja je. Da li ce jedno ponašanje postati kriminalno zavisi od politicara koji kreiraju zakon. društveno negativno ponašanje. strukturalne promene. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja).opšti i neposredni. ali i na sve ostale gradane. Definicije kriminaliteta su razlicite. delinkvencija. Kriminalitet nije statican i fiksno odreden. Definicija kriminaliteta je zavisila od opštih shvatanja autora o uzrocima kriminaliteta. zbog svoje rasprostranjenosti i društvene opasnosti. Važno je napomenuti da proucavanje kriminaliteta u okviru kriminologije nije nešto apstraktno ili irelevantno. pojedini pisci nastoje da nadu takvu definiiju kriminaliteta Glava PRVA – Pojam. cesto medusobno suprotne uz upotrebu razlicitih sinonima: zlocin. . upotrebljavali su najpre Rimljani za oznacavanje sudske odluke ili presude.

Kriminologija U okviru pravnog odredivanja pojma kriminaliteta postoji i šira pravna definicija po kojoj se pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. koji prihvataju uže pravno definisanje. vec i kao društveni fenomen. _ Francuski sociolog Dirkem Emil (Durcheim Emille) definiše kriminalitet kao povredu cvrstih i definisanih stanja kolektivne svesti. Quinney. smatra Dirkem. 1._ Feri (Ferri) je isticao da krivicno delo treba shvatiti kao radnju koja potice iz egoistickih i asocijalnih pobuda i kojom se vredaju uslovi života i moral jednog društva na odredenoj etapi razvitka. kriminalitet cine ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. Prema vecini pisaca (Mergen. Krivicnopravno definisanje kriminaliteta Izucavanje društveno opasnih ponašanja bilo je najpre predmet krivicnopravne nauke. Tako se predmet kriminologije ogranicava na krivicna dela kao najtežu vrstu kažnjivih radnji. _ Lagaš (Lagache) je isticao da je zlocin agresija u odnosu na vrednosti jedne društvene grupe koju vrše njeni pripadnici. Würtenberger). veoma je teško navesti i sistematizovati sve postojece definicije.23 Krivicnopravna definicija zasniva se na principu zakonitosti. pretnja kaznom podesna je da nagovesti razliku izmedu zlocina i povrede moralnih i društvenih normi. U tom periodu krivicno pravo je imalo odredena kriminološka obeležja jer je posmatralo krivicno delo ne samo i iskljucivo kao pravni. S obzirom na veliki broj i razlicitost definicija kriminaliteta. a znatno kasnije kriminologije kao posebne nauke o kriminalitetu. Ove dve definicije najcešce su zastupljene u naucnim radovima i najvažnije su za odredivanje predmeta kriminologije. Pritom. koji je uvela klasicna krivicnopravna škola (nullum crimen sine lege) i omogucava sigurnost u pogledu obima i sadržaja ucinjene protivpravne radnje. Pravne definicije kriminaliteta nastale su u vreme kada krivicnopravna i kriminološka izucavanja nisu bila jasno razgranicena i kada odnos izmedu krivicnog prava i kriminologije nije bio precizno odreden. Pod kriminalitetom se podrazumeva svako protivpravno ponašanje . Sauer. _ Selin (Seelin) formuliše definiciju kriminaliteta kao aktivnost clana jedne grupe koju osuduju ostali clanovi te grupe. Teškocu koja postoji u tom pogledu pokušacemo da savladamo polazeci od konstatacije da sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi i da se zavisno od toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. Smatralo se da predmet kriminologije i pojam kriminaliteta nije moguce odrediti bez krivicnog prava.

kao i neuskladenosti inkriminacija u pojedinim zakonodavstvima. Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima."24 Pravno definisanje kriminaliteta. posebno uže pravne definicije. Ovako shvacen kriminalitet ima kvantitativno odredenje.). To je ponašanje kojim se povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora. tako da se kriminalitetom smatraju ne samo krivicna dela predvidena krivicnim zakonodavstvom jedne zemlje. njegov obim. KRIMINALNO PONAŠANJE kao pojedinacno. Prema širem pravnom definisanju kriminalitet se odreduje i kao pojedinacno krivicnom sankcijom ugroženo ponašanje ili kao skup takvih ponašanja koji može biti prostrorno i vremenski ogranicen (Acimovic. M. nedovoljne da objasne kriminalitet sa šireg društvenog stanovišta zbog velike promenljivosti inkriminisanja u vremenu i prostoru. Ovo shvatanje potice od Ferija. dok se sa stanovišta drugih grupa i slojeva smatraju posebno društveno opasnim ("kriminalitet belog okovratnika". preuske. 2.(cinjenje ili necinjenje) za koje po važecim propisima odredene zemlje nadležni organ može izreci sankciju. odnosno isticanje da je zlocin "krivicno-duševno-telesno ponašanje coveka. psihološku i drugu analizu odgovarajucih pravnih normi i kriminalnog ponašanja. struktura i . koji se dogadaju u okviru pravno sankcionisanog sistema i ne predstavljaju kriminalitet sa pravnog stanovišta ili sa stanovišta "normativne grupe" koja donosi zakone i sankcioniše. uz sociološku. bile su kritikovane kao formalno-dogmatske. koji je zbog svog društveno protivnog dejstva pravno zabranjeno i kaznom ugroženo. Interesantna je i Zeligova definicija kriminaliteta kao pojedinacne pojave.). vec i druge kažnjive radnje. koji je smatrao da je zlocin protivpravan akt kojim se povreduje neko pravo. Uže pravno definisanje svodi kriminologiju na dopunsku krivicnopravnu disciplinu i potpuno zanemaruje socijalnu stranu kriminaliteta. KRIMINALITET KAO MASOVNA DRUŠTVENA POJAVA predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. izvesna ponašanja u privrednom poslovanju kojima se krše administrativno-pravni propisi i sl. u društvu postoje takva ponašanja. To znaci da se prilikom definisanja kriminaliteta polazi od krivicnopravne definicije u širem smislu. individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. pojave i procesi. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta može se razlikovati: 1. Osim toga.

pa je potrebno obuhvatiti i druga antidruštvena ponašanja. Dela koja se definišu kao kriminalna postoje da bi se zaštitila vladajuca ekonomska klasa.druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka dve pojave moguce je posmatrati kroz dijalekticku povezanost opšteg. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: . Izmedu kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave postoji tesna povezanost.prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih. kulturnih. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu. bez obzira na svoj legalni status. 1978). Krivicno delo. To ponašanje može da se ispolji u formi propuštanja zakona da zabrani zagadivanje vazduha i vode ili u stavljanju van zakona mirnog protesta protiv vlade.u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite (William Chambliss. Stoga se sociološki sadržaj kriminaliteta i njegove medusobne veze moraju proucavati kao suština kriminaliteta. predmet. posebnog i pojedinacnog. Odnos izmedu ove Glava PRVA – Pojam. Selin je tvrdio da je pravo kriminološko proucavanje. ponašanje koje ometa ljudski razvoj. Kriminalitet je društveni fenomen. Sociološko definisanje kriminaliteta Sociološke definicije kriminaliteta polaze od toga da se kriminalitet ne može u potpunosti sagledati u oblasti zakona. . sastoji se u napadu jednog ili više lica na najviše društvene vrednosti. napredak i potencijale.dinamika prate se na osnovu kriminalne statistike. Herman i Julia Švedinger (Herman i Julija Schwedinger) smatraju da je kriminalno ponašanje. 1990). Kriminologija treba da proucava šta ljudi smatraju nepoželjnim ponašanjem i ne sme biti ogranicena promenama zakona. kao ljudska i društvena realnost. daleko širi od okvira koje pruža krivicno pravo. proucavanje normi ponašanja i suštinska komponetna kriminaliteta je konflikt izmedu kultura. .25 U okviru socioloških definicija postoji veliki broj razlicitih shvatanja. a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva. ne samo legalnih normi ponašanja. kao i ponašanje gradana. moralnih. Tacnu prirodu te povezanosti teško je odrediti jer sažimanje pojedinacnih ponašanja u kolektivnu akciju predstavlja jedan vrlo kompleksan fenomen (Gassin. 2. Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju ponašanja koja odstupaju od pravnih. Na taj nacin ponašanje vlade može biti smatrano kriminalnim ponašanjem. pa je .

koji prihvata psiho-socio-dinamicku definiciju i istice da je zlocin ponašanje (cinjenje ili necinjenje) koje je putem interakcije u društvenim i individualnim procesima kriminaliziranja obeleženo kao kriminalno.26 U sociološke definicije spada i definicija nemackog kriminologa Šnajdera.27 Suština ove definicije je u Kriminologija tome da uzima u obzir reakciju na kriminalitet. Ljudi koji imaju moc stvaraju i uticu na zakone tako da oni odgovaraju njihovim interesima i nisu u stanju da ponašanje elite definišu kao kriminalno. tako da se orijentiše na kriminalnu stvarnost i da kriminalitet ocenjuje ne samo kao krajnji proizvod. Sociološke definicije kriminaliteta zasnivaju se i na novijim shvatanjima sociologije o položaju i ulozi pojedinca u društvu. pored pojmova kriminalitet i . Široki koncept sociološkog definisanja kriminaliteta dozvoljava arbitrarnost u odredivanju kriminalnog ponašanja. nacina ponašanja. Dahrendorf) obuhvata celokupnost stavova. Sociolog Džilin (Gillin). Švedingerovi pretpostavljaju da postoji pouzdan metod (razlicit od intuicije) za odredivanje šta jesu a šta nisu ljudska prava. Delay.29 Koncept socijalne uloge. omogucava da se kriminalitetom proglasi svako društveno ponašanje suprotno odredenim pravilima (moralnim. Selin ne razlikuje kriminalno ponašanje od društvenih devijacija. koji je znacajan za americku kriminalnu sociologiju. definisao je zlocin kao "ponašanje koje grupa koja poseduje neophodnu snagu da sprovede svoje mišljenje smatra za narocito društveno štetno"28. obicajnim) u društvu. istice se da samo pravna definicija omogucava sigurnost u pogledu obima i strukture sadržaja kriminaliteta. Širi koncept sociološkog definisanja koristi. vec se oslanja na njegov procesni razvoj. To svakako unosi veliku nesigurnost u definisanju onih ponašanja koja se smatraju kriminalitetom. Svaka od ovih definicija može biti kritikovana. G. od njega ocekuje i preti odredenom sankcijom za neispunjenje ocekivane uloge. što se ne može postici sociološkim definicijama (Kaiser. vrednosti koju društvo za svaku licnost sa odredenim statusom u društvu propisuje.kriminalno ponašanje ponašanje koje je u skladu sa pozicijom jedne klase. Sociološke definicije se kritikuju kao neodredene i konfuzne jer isuviše proširuju pojam kriminaliteta. dovodi do uspostavljanja povezanosti izmedu sociološkog i pravnog razmatranja kriminaliteta. Sem toga. a trecoj definiciji se može prigovoriti da govori o tome kako nastaju zakoni. na njegovo nastajanje. koji po mišljenju sociologa (Stoetzek. Linton.).

devijantnosti i razlicitosti. tj. dok je devijantnost najcešce zabranjeno ponašanje od strane društva. proucava povezanost ostalih oblika devijantnosti sa kriminalnim ponašanjem i kriminalitetom uopšte. i ono što je u tradicionalnom društvu neprihvatljiva razlicitost (npr. Što su vece razlicitosti. individualne razlicitosti su te koje cine samu suštinu ljudskog društva. sociologije devijantnog ponašanja i sociologije devijantnosti. ostaju van dometa kažnjavanja i ne Glava PRVA – Pojam. ne mora uvek da bude i uocljivo. Senzibilnosti. uglavnom sa sociološkog i medicinskog stanovišta. iako nema za predmet izucavanja ostale oblike devijantnosti. uslovljavaju ga ili cak prouzrokuju.30 Društvene devijantnosti i devijantna ponašanja predmet su izucavanja posebnih disciplina: socijalne patologije. Ono što je devijantno. istraživanja pokazuju da su ovi oblici devijantnosti u vezi sa kriminalnim ponašanjem. a šta nije. Ove pojave izazivaju pažnju društvene zajednice. Dirkem opisuje kompleksne odnose izmedu kriminaliteta. Kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija 1. Kriminalitet znaci društvenu zabranu na zvanicnom nivou. predmet. ili da se toleriše kao jedna od razlicitosti. Medutim. rasudivanja o tome šta je prihvatljivo. telesne povrede). Kriminalitet i devijantnost su zbog toga posledice društvenih razlicitosti koje postoje u svakom društvu. Devijantnost se zbog toga nalazi izmedu kriminaliteta i razlicitosti. III PODELA KRIMINOLOGIJE 1. a nedostatak droge može da utice na izvršenje teških krada. Preterana upotreba alkohola u vezi je sa nasiljem u porodici (ubistvo. a ne kroz zvanicne reakcije i norme ponašanja. Kriminalna fenomenologija .delikvencija.1. krada i ubistava. Definicije devijantnosti i kriminaliteta se oslanjaju na naucne analize datih društvenih uslova i situacija. prekomerno uživanje alkohola (alkoholizam) i opojnih droga (narkomanija). variraju od društva do društva. pojam devijantnosti . Na primer. U “Pravilima socioloških metoda”. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka predstavljaju kriminalitet u širem pravnom smislu. homoseksualnost) može u postmodernom društvu da bude okarakterisano kao izbor nacina života.društvene devijantnosti i devijantnog ponašanja. On ova tri fenomena posmatra kao stepene odstupanja od pravila ili normi društva. Zbog toga kriminologija. S druge strane. tamo gde pojedinci žive na ivici "normalnog" društva koje ne povlaci stalno pravne sankcije. veca je i potreba za definisanjem pojma devijantnosti.

brojno stanje. fenomenologija se bavi izucavanjem spoljašnjih simptoma na koje uticu unutrašnji dogadaji. Smatra se (Exner. koji je opisivao pojedine kriminalne slucajeve31. koji se razlikuje od posebnih znacenja u okviru pojedinih nauka. odnosno kažnjivih radnji. M.). nacina života delinkventa. nacina izvršenja krivicnih dela. strukturalne promene i dinamiku kriminaliteta (Milutinovic. posledice prestupništva. Pinatel naglašava da izucavanje kriminalne stvarnosti obuhvata kriminalnu fenomenologiju. oblici ispoljavanja profesionalnih prestupnika". koja je posvecena proucavanju spoljašnjih formi zlocina (kriminalna morfologija) i stvarnih formi zlocinca. sredstva itd. U novijoj kriminološkoj literaturi istice se da predmet izucavanja kriminalne fenomenologije obuhvata pojavne oblike. etiološku .ucenje. nacin. Kriminologija prestupništvo kao individualnu i masovnu pojavu.. strukturu i klasifikaciju prestupništva. Zelig tvrdi da je kriminalna fenomenologija "opis specijalnih pojava oblika izvršenja zlocina . strukturu. rasprostranjenost. falsifikovanja novcanica i sl.).. To je enciklopedijsko znacenje ovog termina. F.Termin "fenomenologija" (od grcke reci "phainómenon" .ono što se vidi. njihovog ponašanja i tipologije. Nemacki teoreticar klasicne krivicnopravne škole Fojerbah (Feuerbach) posvetio je dosta pažnje fenomenološkoj strani zlocina isticuci potrebu analize svih modaliteta izvršenih krivicnih dela (vreme. R. nauka) oznacava deo filozofskog ucenja o pojavama.32 Po Grosu (Gross). Ž. i "logos" .). Izucavanjem kriminalne fenomenologije bavili su se najpre i najviše nemacki teoreticari u skladu sa svojim shvatanjima o predmetu i konceptu kriminologije.). kao i uslova zlocina . dinamiku prestupništva. što se ispoljava. istraživanje. tehnike provaljivanja.tipovi delinkvenata. Kupcevic-Mladenovic. prestupnike i oštecene.) da pocetak kriminalne fenomenologije treba tražiti još u radovima Pitavala (1734.na primer. ponašanja (Horvatic. koja se sastoji u izucavanju pojavnih oblika krivicnih dela. Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. Kriminalna fenomenologija je definisana uglavnom kao "nauka o manifestaciji zlocina". Grasberger (Grassberger) istice da fenomenologija obuhvata morfologiju zlocinstva i oblike egzistencije zlocina.

prevare. broj izvršilaca. kao i na broj izvršenih pojedinih vrsta krivicnih dela (na primer. mogu se posmatrati sa razlicitih aspekata: prema vrstama kažnjivih ponašanja. v) struktura i strukturalne promene kriminaliteta pokazuju vrste i karakteristike ukupnog kriminaliteta i pojedinih kažnjivih ponašanja u okviru odredenih pojavnih oblika kriminaliteta. V. struktura kriminaliteta prema polu izvršilaca posmatrana kroz odnos broja krivicnih dela koja vrše muškarci i krivicnih dela koja vrše žene itd. imovinski kriminalitet. a odnosi se na ukupan broj izvršenih krivicnih dela na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu. prekršaji protiv javnog reda i mira. neevidentiran broj krivicnih dela i izvršilaca.). telesne povrede. uzrastu izvršilaca (kriminalitet punoletnih lica i delinkvencija maloletnika). recidivizam). prinude. sredstvu i mestu izvršenja. koji se prati na osnovu statistickih podataka iz statistickih evidencija o kriminalitetu. imovine. Na primer. punoletnih i maloletnih izvršilaca itd. Kod odredivanja tacnog obima kriminaliteta kao nepremostiva prepreka javlja se "tamna brojka" kriminaliteta. struktura kriminaliteta kod pojedinih pojavnih oblika: kriminalitet nasilja obuhvata krivicna dela ubistva. polu izvršilaca (kriminalitet muškaraca i kriminalitet žena). protiv života i tela. imovinski kriminalitet obuhvata krade. b) pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. broju izvršenih krivicnih dela (primarni kriminalitet. profesionalni kriminalitet itd. . težini kažnjivih ponašanja. Iz navedenih definicija može se zakljuciti da su osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava: a) obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave. kao i morfologiju (oblik) i modus operandi (nacin izvršenja) kažnjivih ponašanja. objektu napada ili objektu krivicnopravne zaštite (kriminalitet nasilja. poreklo i razvoj prestupništva (Pešic. prekršaji u saobracaju itd.). krivicna dela protiv imovine. nepoznat.). može se posmatrati struktura ukupnog kriminaliteta prema vrsti krivicnih dela i drugih kažnjivih ponašanja zavisno od pozitivnopravnih propisa jedne zemlje (krivicna dela protiv života i tela. privredni kriminalitet. krivicna dela protiv dostojanstva licnosti i morala. politicki kriminalitet.(geneticku) povezanost prestupništva sa drugim društvenim pojavama. nacinu. vremenu. privrede). pri cemu ne treba kriminološki pojam modusa operandi smatrati identicnim pojmom u kriminalistici (Horvatic). utaje.

podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka (ukupan broj izvršenih krivicnih dela) u periodu 2000-2005.2.Strukturalne promene se odnose na promene pojavnih oblika kriminaliteta zavisno od promena socijalnih uslova i demografskih karakteristika. vremena. uz pomoc statistickih podataka posmatra se da li je kriminalitet Glava PRVA – Pojam. Na primer. kako se prilagodava uslovima života i dobija nove oblike ispoljavanja. g) dinamika kriminaliteta odnosi se na promene u obimu kriminaliteta kao masovne društvene pojave u odredenom vremenskom periodu i na odredenom prostoru. Kriminalna etiologija Termin "etiologija" (od grckog "aitía-uzrok i "logos"-nauka. Pored dinamike ukupnog kriminaliteta moguce je posmatrati i statisticki pratiti dinamiku pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta – privrednog. struktura. ukazuje da odredeni obim. strukture i dinamike kriminaliteta ima višestruki znacaj: omogucava da se uvidi potreba za odredenom društvenom reakcijom i da se postojeca društvena reakcija shvati. Iako vecina autora istice da je kriminalna etiologija "centralno podrucje" kriminologije. dinamiku kriminaliteta prema regionalnim i vremenskim karakteristikama. starosti i sl. struktura i dinamika kriminaliteta u odredenoj užoj i široj društvenoj sredini mogu negativno i nepovoljno da uticu na stanje i razvoj manjih ili vecih društvenih grupa i pojedinaca. U okviru kriminalne fenomenologije izucava se regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. polu. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. 1. ili. kriminalna fenomenologija nije ništa manje znacajno podrucje izucavanja. strukturalne promene i dinamika kriminaliteta i kriminalnog ponašanja cine nerazdvojivu i jedinstvenu celinu sa kriminalnom etiologijom. stagnirao ili je bio u porastu. postojecih (kriminalizacija) i ukidanje ili izmenu odredenog krivicnog zakona. društvenih prilika i okolnosti. predmet. u Srbiji opao. Proucavanje obima. što je u pojedinim vremenskim i prostornim okvirima veoma dinamican proces. maloletnicke delinkvencije. U okviru istraživackih studija o kriminalitetu ili primenjene kriminologije potrebno je posvetiti posebnu pažnju fenomenologiji kriminaliteta. obim. kao i na proces stvaranja novih inkriminacija ili proširivanje starih. ucenje) izvorno . politickog. cime se odustaje od dalje krivicnopravne represije u odnosu na to ponašanje (dekriminalizacija). Pojavni oblici. imovinskog. u gradovima i selima. pokazuje kako se menja kriminalitet zavisno od mesta. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta).

što sve ukazuje na nedovoljnu razjašnjenost opštih uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i posebnih uzroka kriminalnog ponašanja. Stefani. može se reci da se u okviru kriminalne etiologije neki opšti uzroci kriminaliteta i pojedinacni uzroci kriminalnog ponašanja mogu smatrati za otkrivene i utvrdene. O uzrocima kriminaliteta postoji veliki broj teorija i shvatanja. stoji bespomocno pred ogromnim porastom kriminaliteta. Medutim. Uprkos razlicitim shvatanjima. stranih radnika. Tako Lang (Lange. Kriminalna etiologija se najcešce deli prema prirodi faktora koji deluju na . oznacavali pojam uzroka razlicitim terminima (faktor. Uzrocnost javljanja kriminaliteta i kriminalnog ponašanja. neposredne uzroke. starijih ljudi. kako je moguce da se u SAD. koja ukazuju na lutanje kriminalne etiologije: kako objasniti ogroman kriminalitet blagostanja i nasuprot tome mali obim kriminaliteta izbeglica. Levasser. motivacija.33 Na neuspeh savremenog društva da suzbije kriminalitet zbog nemogucnosti otkrivanja uzroka kriminaliteta i socijalno patoloških pojava. hvaljenoj zemlji kriminologije. sila.) u knjizi "Zagonetka kriminalitet" postavlja sledeca pitanja. osnovna su pitanja kriminologije kao teorijske i empirijske nauke. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). nije iskljuceno da izvesni neotkriveni uzroci mogu da se nalaze u oblasti nedovoljno proucene covekove licnosti. dok su drugi insistirajuci na utvrdivanju uzroka. prakticna istraživanja su takode brojna. kako dolazi do toga da je kriminalitet žena znatno manji od kriminaliteta muškaraca. posebne. zar ne mora agresivnofrustracioni mehanizam da dovede do povecanja kriminaliteta kod svih grupa ciji je status ucinjen nesigurnim ili marginalnim ili koji žive pod akutnim Kriminologija kulturnim konfliktom. Danas se ovaj pojam upotrebljava izvan filozofije za oznacavanje dela nauke ili naucne discipline koja proucava uzroke i uslove javljanja pojave koja je predmet proucavanja te nauke. poticaj. mnoga pitanja iz ove oblasti ostala su i dalje nerazjašnjena. namera) ili nabrajali niz cinilaca koji deluju na pojavu kriminaliteta. ukazivali su mnogi pisci (agnosticisticke pozicije Mannheima. Nagela. uslovi koji doprinose njihovom javljanju i povodi koji do toga dovode. teško osakacenih. R. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne.je oznacavao filozofsku nauku o uzrocima i posledicama stvari. Wilkinsa. Pri tome. Jambu-Maerlin).

javljanje kriminaliteta, na dve oblasti: egzogenu etiologiju i endogenu etiologiju. Egzogena etiologija se odnosi na izucavanje uzroka kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene kulture i strukture, uslova života, delovanje raznih kriminogenih faktora vezanih za porodicu, školu, grupu, sredstva masovne komunikacije, sukoba kultura, razlicitih shvatanja o vrednostima, druga devijantna ponašanja itd. Endogena etiologija izucava uticaj licnih osobina, psiholoških karakteristika, crta licnosti na javljanje kriminalnog ponašanja. U okviru endogene etiologije treba razjasniti kako se odvija proces "kriminalizacije licnosti", zašto pojedina lica vrše krivicna dela u odredenim socijalnim uslovima, a druga u istim tim uslovima to ne cine, kakav uticaj na kriminalitet imaju psihicki procesi (licni intelektualni procesi: mišljenje, ucenje, inteligencija, opažanje; emocionalni procesi ili osecanja i voljni procesi-motivacija) i psihicke osobine (navike, sposobnosti, temperament, potrebe, interesi). Osnovna pitanja koja razmatra kriminalna etiologija odnose se na utvrdivanje opštih uzroka (korena kriminaliteta) i kriminogenih faktora - neposrednih cinilaca kriminalnog ponašanja.34 Kriminalitet kao masovna društvena pojava ima opšte uzroke u raznim oblastima društvenog života - ekonomskoj, politickoj, pravnoj, moralnoj, kulturnoj. Kao pojedinacna pojava kriminalitet može da bude prouzrokovan nizom raznih kriminogenih faktora ili objektivnim i subjektivnim okolnostima koje dovode do njegovog javljanja. Medu kriminogenim faktorima moguce je razlikovati uzroke (sa vecim intenzitetom deluju na javljanje kriminaliteta, cesto presudno i neposredno izazivaju kriminalno ponašanje),35 uslove (doprinose javljanju kriminalnog ponašanja) i povode (spoljni uticaji i okolnosti koji su vezani za samu situaciju izvršenja krivicnog dela i doprinose donošenju odluke za izvršenje dela). Podele kriminogenih faktora razlicite su u kriminološkoj literaturi. Kriminogeni faktori se dele na: antropološke, fizicke ili kosmotelurne i društvene (Feri), društvene i individualne (Grispigni), endogene i egzogene (Tarde), objektivne i subjektivne, neposredne sociogene faktore i licnost delikventa (Milutinovic).
Glava PRVA – Pojam, predmet, podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka

Opšti uzroci kriminaliteta koji proizilaze iz odredene društvene strukture,

društveno-ekonomskog sistema i odnosa u svim sferama društvenog života, povezani su sa posebnim i pojedinacnim faktorima koji deluju u porodici, školi, profesionalnom, klasnom, društvenom statusu, u okviru pojedinih užih i širih društvenih grupa. Uzrocnost pojedinacnog kriminalnog ponašanja ne može se posmatrati i izucavati izvan opšte uzrocnosti, niti se u opštoj uzrocnosti mogu zapostaviti posebni i pojedinacni uticaji.

2. Opšta i klinicka kriminologija

2.1. Opšta kriminologija Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). Na III Medunarodnom kongresu za kriminologiju (Beograd, 1973.) klinicka kriminologija je oznacena kao jedna od osnovnih tendencija u savremenoj kriminologiji, pored socijalnog interakcionizma i kriminalno politickog prilaza, ili kao poseban pravac u kriminologiji. Prema Pinatelu36 opšta kriminologija u suštini ima za predmet sredivanje, uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih kriminoloških nauka ili posebnih, tj. specijalizovanih kriminologija, kao i njihovo sistematsko izlaganje. Opšta kriminologija je enciklopedijska i sinteticka, razvija se u vertikalnoj ravni i nalazi se na vrhu piramide sastavljene od kriminoloških nauka ili posebnih kriminologija. Kao naucna kriminologija, opšta kriminologija treba da zbliži i uporedi podatke izdvojene od specijalnih (posebnih) kriminologija koje se odnose na manifestacije, uzroke i posledice kriminalne pojave (kriminalna biologija ili biološka kriminologija, kriminalna psihologija ili psihološka kriminologija, kriminalna sociologija ili sociološka kriminologija). Slicno Pinatelu, autori LenjelLevastin i Stanciju, smatrali su da ce se posebne kriminologije sjediniti u opštu kriminologiju "kao kakvu prostranu i plodonosnu deltu". Ovo tvrdenje je bilo cesto osporavano, pa je opštoj kriminologiji cak negiran svaki naucni karakter. Opšta kriminologija može imati razlicite pravce: istorijske, teorijske, deskriptivne i diferencijalne prirode. Pored istorijskog pregleda kriminoloških izucavanja i odredivanja operativnih pojmova kriminologije, opšta kriminologija obuhvata izucavanje osnovnih kriminoloških teorija i hipoteza, metoda i izvora kriminologije. 2.2. Klinicka kriminologija Klinicka kriminologija, prema jednoj od najrasprostranjenijih i najširih definicija, predstavlja jedan kriminološki pravac, koji se, za razliku od opšte kriminologije, sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju, uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". Kroz

multidisciplinarni pristup treba oceniti proucavanog delinkventa, formulisati hipoteze o njegovom buducem ponašanju i izraziti program pogodnih mera koje mogu da odstrane eventualni povrat.37 Razvoj klinicke38 kriminologije može se pratiti pocev od Lombroza, italijanskog lekara, koji je medu prvima ukazao da treba izucavati zlocinca a ne zlocin.
Kriminologija

Garofalo je istakao važnost socijalne ankete, a Pende, profesor patologije i klinicke metodologije u Rimu, naglašavao je da treba ispitati da li kod zlocinca postoje kakve promene unutar sistema od koga zavisi njegovo ponašanje. Medu kasnijim teoreticarima klinicke kriminologije u Italiji posebno se isticao lekar, direktor Instituta za kriminalnu antropologiju Univerziteta u Rimu, Benigno Di Tulio, koji je smatrao da treba primeniti "klinicki kriterijum" pri izucavanju kriminaliteta, da treba proucavati covekovu licnost u svim aspektima, kao jedinstvo gde se široko ujedinjavaju nasledene i stecene snage, biološke, psihološke, socijalne i kulturne.39 Kanepa Dakomo (Canepa Giacomo) profesor kriminalne antropologije na Medicinskom fakultetu u Denovi, na Medunarodnom kongresu za kriminologiju u Beogradu 1973. u referatu "Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata", istako je da problem licnosti spada u oblast nauka klinickog posmatranja i da "licnost proizilazi iz skupa elemenata sa fizickog i psihickog aspekta da bi smo je razlikovali od drugih".40 Za razvoj klinicke kriminologije u Francuskoj znacajni su LaignelLavastine, Stanciu, Pinatel, Favard; u Belgiji Versele i De Greff; u Švedskoj Kinberg. U Nemackoj se kriminolog i pravnik Mergen zalagao za kriminološku kliniku, dok su Lenc i Zeelig u okviru kriminalno-biološkog pravca predlagali biološko i psihološko proucavanje individualnog prestupnika. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke kriminologije su: opasno stanje, problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata, a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod.41 Pojam opasnog stanja, kako tvrdi Pinatel, vlada klinickom kriminologijom. Definiciju pojma opasnog stanja ili temibiliteta dao je Garofalo, odredujuci ga ne kao pravni pojam, vec kao stvarnost koja se može klinicki posmatrati. Pojmom opasnog stanja Garofalo je oznacavao najpre postojanu i aktivnu izopacenost prestupnika i kolicinu zla od koga možemo strahovati sa njegove strane, odnosno kriminalnu sposobnost prestupnika. Kasnije je ovako odredenom pojmu opasnog

u drugoj fazi. koja se odnosi na istraživanje "mogucnosti prilagodavanja prestupnika" ili na uslove sredine za koju se može pretpostaviti da ce u njoj prestupnik prestati da bude opasan. 2. a varijante se odnose na fizicke. kada nešto radimo. ta specificnost je negirana isticanjem da antisocijalne težnje latentnog karaktera postoje i kod delinkvenata i kod nedelinkvenata. kriminalna licnost je dinamicka struktura. on se trudi da to eliminiše povratkom ka . instinkt odbrane.43 Belgijski profesor Etjen de Gref zastupnik koncepcije prelaska na delo u okviru klinicke kriminologije. centralno jezgro upravlja prelaskom na delo. 2.42 U prvoj fazi naglašava se apsolutna specificnost kriminalne licnosti Lombrozo (Lombroso). koji deluje u vidu odricanja sebe samog i potpunog prihvatanja drugog. sklonost ka prelasku na delo izražava takvu strukturu licnosti koja se naziva kriminalnom licnošcu. stupanj uspešnosti i motivaciju. isticao je da. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 4. varijante upravljanja nacinima izvršenja dela.stanja dodao formulu o prilagodavanju. zlocinac je covek kao i drugi. intelektualne. labilnost. instinkt simpatije. bekstva. iz koje proizilaze teškoce i osecanje krivice. razlika je samo u stepenu ispoljavanja. Ali. pod uticajem psihoanalize. Gemellio. ali i agresije. koji doprinosi samoodržanju i ispoljava se putem straha. 3. 6. nutritivne i seksualne potrebe. 5. tako da je teorija o kriminalnoj licnosti samo "radna hipoteza". u trecoj fazi (Di Tullio. osvetljavaju opšti pravac. covek je sklon da izabere sigurnost nasuprot osecajnosti. odredene su našim instinktima (nagonima). Razmatranje problema kriminalne licnosti prošlo je kroz tri faze razvoja. 7. mi mislimo da to cinimo po svojoj volji. De Greff. Glava PRVA – Pojam. Pinatel je teoriju o kriminalnoj licnosti izložio u osam tacaka: 1. predmet. Predmet klinicke kriminologije je prelazak na delo. 8. Medutim. agresivnost i afektivnu ravnodušnost. Ljudskom psihom upravljaju dve kategorije instinkata: l. U dijalektickoj dinamici dveju kategorija instinkata. tehnicke sposobnosti. centralno jezgro obuhvata egocentrizam. Pinatel) se tvrdi da je koncept kriminalne licnosti operacionalan i da nema suštinske razlike izmedu delinkvenata i nedelinkvenata. koji se od drugih ljudi razlikuje sklonošcu za prelazak na delo. kako se u ovom izboru osuduje na samocu. cak i radnje za koje smatramo da imaju najveci moralni znacaj. kriminalna licnost se opisuje pomocu psiholoških crta licnosti koje se grupišu u centralno jezgro i varijante.

Univerzitetska kriminologija Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa Sabo (D. Univerzitetska istraživanja se karakterišu velikom raznolikošcu. proucavanje društvenih institucija (sociološko proucavanje o funkcionisanju sudova. dejstvo ukidanja kazni.bližnjem.44 Klinicka kriminologija osvetljava psihološka svojstva licnosti delinkventa. proucavanje delinkvenata (fenomenološka i psihološka proucavanja koja se narocito odnose na nove tipove delinkvenata. znacajno doprinosi upoznavanju kriminaliteta kao pojedinacne pojave. Klinicka kriminologija. ali poremecaj karaktera i nedostatak inteligencije nece dozvoliti ispravljanje ponašanja i favorizovace prelazak na delo. stalnim porastom istraživackih instrumenata. Svesne i voljne funkcije imaju svoju ulogu u ovom pretvaranju osecanja i ponašanja. društvene faktore i okolnosti koje uticu kako na formiranje licnosti tako i na javljanje kriminalnog ponašanja. Szabo) i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). klinickoj kriminologiji se mogu staviti odredene kriticke primedbe. kao kriminološki pravac koji kroz multidisciplinarno pristupanje individualnom slucaju (mediko-psiho-socijalno i drugo ispitivanje) uz pomoc specificnih principa i metoda raznih kriminoloških disciplina. istraživaca. policije. metoda za osnivanje statistike o zlocinima i zlocincima). unidisciplinarnim karakterom. ali nedovoljno sagledava sociološku stranu kriminaliteta. sociologija medicinskih i sudskih odeljenja namenjenih zlocincima). odeljenja za zaštiti dece. stav javnog mnjenja u odnosu na težinu zlocina i postupanje sa Kriminologija delinkventima. ali ne i društva. . 3. ocenjuje proucavanog delinkventa. Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika.1. Ova istraživanja se prema shvatanju Gibens (Gibbens) odnose na cetiri grupe pitanja: proucavanje društva (nesvesno kriminalno ponašanje i neevidentirano od strane vlasti ili javnosti. Medutim. medicinsko-psihološko odeljenje. predvida njegovo buduce ponašanje i izraduje i ostvaruje program mera i staranja. koji je uslovljen razvojem naucne tehnologije i metodologije. Univerzitetska i primenjena kriminologija 3.drugom .

sudovi. kontrolu kriminaliteta. proucavanje institucija za tretman (komparativno proucavanje tretmana. centar za istraživanje represije i kontrola kriminalne aktivnosti. kao što su: centar za izucavanje prevencije i rehabilitacije. Model organizacije primenjene kriminologije može doprineti razvijanju racionalnije administracije pravosuda u okviru posebnih istraživackih instituta i centara. uticaj postpenalne pomoci na efekt tretmana). ciji bi cilj bio da se umanji potreba i želja za cinjenjem zlocina. etiološka izucavanja nekog tipa delinkventa u odnosu na primenjeni tretman).47 centar za izucavanje celokupnog sistema pravosudne administracije (policija. važno je da se univerziteti opreme takvim akademskim strukturama kako bi udovoljili potrebama profesionalnog osposobljavanja i naucnog istraživanja. pravosudni. ekonomsku i politicku disciplinu sa analitickom i dinamickom tendencijom.2. Prema modelu primenjene kriminologije. kriminologija se razvija u socijalnu.proucavanje kriminalnih karijera. Glavni cilj istraživanja je smanjenje ukupnih društvenih troškova koji prate kriminalitet. karakteristike kaznenopopravnih zavoda i sredstva koja omogucavaju da se dobije ili izmeni ucinjena transformacija. zatvorska administracija i dr. ciji bi cilj bio da ucini težim izvršenje zlocina i poveca opasnost da bude uhvacen. Aplikativna (primenjena) kriminologija Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. kriminološko istraživanje ima tri funkcije: prevenciju zlocina i rehabilitaciju zlocinca. Od deskriptivne i akademske biopsihološke discipline. Pošto je kriminologija sastavni deo humanitarnih nauka primenljivih u pravosudnoj upravi. razvijanje boljih sredstva za prevenciju. dužina tretmana.) uz naglašavanje da "cista kriminološka istraživanja" nisu u stanju da doprinesu funkcionisanju administracije pravde. tipologija delinkvenata. Zbog toga je došlo do osnivanja istraživackih službi u ministarstvima pravde u nekim zapadnim zemljama i do dogovora sa univerzitetskim centrima za realizaciju istraživanja sa prakticnim (aplikativnim) karakterom. policija.46 3. u prevenciji kriminaliteta i tretmanu delinkvenata.45 Univerzitetska (akademska) kriminologija izazvala je otpor i primedbe od strane administrativnih organa (pravosude. policijski i popravni sistem. suzbijanje i kontrola kriminaliteta. koji je dao Sabo. .

). sociološka kriminologija. tako i u oblasti kriminološke nauke. bez integracije svih stecenih znanja na osnovu jedinstvenog metodološkog sistema i sa istim ciljem izucavanja. Mezger. koja ce doprineti uspešnijem razvoju fundamentalnih istraživanja.kriminalitet. Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. ciji bi cilj bio smanjenje troškova operacija. Razvoj kriminologije kao samostalne nauke Istorijski posmatrano. vec proces razvoja specificnih znanja. Tako je ista pojava . kriminologijom su dominirale razlicite koncepcije u objašnjenju predmeta njenog izucavanja . cineci sistem efikasnim. Drugi nacin za realizaciju primenjene kriminologije sastoji se u postojanju istraživaca u pojedinim administrativnim službama. Medutim. koja je proucavala kriminalitet polazeci od uticaja fizickih i organskih osobina coveka-delinkventa. Glava PRVA – Pojam. jer se obim kriminaliteta stalno povecava u zapadnim zemljama. psihopatološka.) koja je obuhvatila kako antropološka . kriminologija kao i svaka druga nauka. Kleinschmidt i dr. pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. biološka. To je razumljivo jer je kriminalitet kompleksna pojava kojom se bavi niz nauka i naucnih disciplina. Exner. Na evropskom kontinentu najpre je došlo do autonomnog razvoja kriminalne antropologije. javno mnjenje neprestano ukazuje na potrebu efikasnije zaštite gradana od kriminaliteta. povezati ih i usavršavati zavisno od potrebe. povezanih sa politikom suzbijanja kriminaliteta. izucavana separatno. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka nezadrživo rastu finansijski troškovi namenjeni funkcionisanju sistema krivicnog pravosuda. pogrešno bi bilo iskljucivo prihvatiti jedan ili drugi oblik kriminološkog istraživanja. psihološka. posebno društvenih i pravnih nauka. Zatim se pojavila kriminalna biologija u Nemackoj (Lenz. cija bi dužnost bila da realizuju istraživacke poduhvate. interesovanja i mogucnosti istraživaca.popravna služba itd. Navedeni model primenjene kriminologije Sabo smatra racionalnim i prihvatljivim. treba negovati fundamentalna i primenjena istraživanja. Sem toga. Kao i u oblasti drugih nauka.kriminaliteta. Fundamentalna istraživanja treba da otvore put primenjenim istraživanjima. nije odvojena od društva niti od uopštenog razvoja naucne misli. ona nije samo rezultat. pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka.48 IV MESTO KRIMINOLOGIJE U SISTEMU DRUŠTVENIH NAUKA 1. predmet.

koja je takode nastojala. zbog tesne povezanosti i zavisnosti telesnih i psihickih osobina coveka. karaktera i predmeta kriminologije i usaglašavanja na nivou naucno prihvatljivih zakljucaka. opšti pojam za više naucnih disciplina. ciji su zastupnici bili lekari-psihijatri. Exner i dr.) nisu saglasni u tome koje . što je stvorilo niz teškoca oko odredivanja pojma. Medutim. odnosno nekriminalno. da objasni kriminalitet u celosti. u oblast proucavanja kriminaliteta i devijantnog ponašanja. doveo je do formiranja kriminalne psihopatologije. Sem toga. Frey. Pristalice ovog shvatanja (Grassberger. Kriminologija Kriminalna sociologija kao autonomna disciplina ima za predmet izucavanja kriminalitet kao društvenu (socijalnu. bez obzira na druga izucavanja. negativan efekat separatnog prilaženja bio je taj što kriminalni fenomen nije proucavan celovito i sveobuhvatno. ona je grupna (pluralisticka) nauka. Osnovno stanovište kriminalne psihologije bilo je da su uzroci kriminaliteta u licnosti delinkventa. U okviru kriminalne sociologije izucava se društvena uslovljenost kriminaliteta. Wulffen. mogu se podeliti u dve grupe. uslovi negativnog formiranja licnosti i drugi problemi koji su od posebnog znacaja za etiološku interpretaciju kriminaliteta kao društvene pojave". opštu) i pojedinacnu pojavu povezanu sa društvenim faktorima i uticajima. sve do prvih decenija 20. Ova shvatanja. U prvoj grupi su shvatanja po kojima kriminologija predstavlja zbir posebnih kriminoloških disciplina. Gross. Sva shvatanja o tome da li je kriminologija samostalna nauka ili ne. došlo je do razlika u shvatanjima oko samostalnosti kriminologije kao nauke.49 Razvoj navedenih disciplina u autonomnom pravcu doprineo je rasvetljavanju kriminalnog ponašanja sa razlicitih aspekata. "njegova društvena geneza u datim socijalnim strukturama. Keunecke. koja proucava vezu izmedu mentalnih bolesti i poremecaja licnosti i kriminalnog ponašanja.proucavanja uzroka kriminaliteta. proucavajuci psihološke osnove i manifestacije kriminalnog ponašanja. posebno psihijatrije. tako da se jedino psihološkim i psihosocijalnim svojstvima licnosti može objasniti zašto se pojedinci u istoj društvenoj situaciji ponašaju kriminalno. Kleinschmidt. javljala su se u okviru kriminalne psihologije zbog nejasne granice izmedu psihološki normalne licnosti i patologije psihe. veka. Prodor medicinske misli. Müller. Nešto kasnije u Nemackoj pocinje da se razvija kriminalna psihologija. tako i psihopatološka i psihološka stanovišta.

).discipline sacinjavaju kriminologiju. najprihvatljivije shvatanje da kriminologija. kriminalna sociologija. kriminalne sociologije). odnosno na kriminalnu etiologiju. viši opšti deo krivicnog prava. Zbog toga je.Ferri. dok preostali deo cini njen sopstveni sadržaj kao rezultat posebnog metodološkog sistema i cilja. obuhvata znanja posebnih naucnih disciplina (kriminalne antropologije. po oceni mnogih autora. kriminalne politike. kriminalne psihologije.). koji je pojam "kriminologija" upotrebljavao kao sinonim za krivicne nauke. kriminologija se deli na teoretsku (kriminalna antropologija. kompleksna. Grispigni. penologije. kriminalna profilaksa. kriminalne psihologije i psihopatologije. antropologije. kriminalistika). Pluralisticko shvatanje kriminologije prihvatao je i zastupao poznati krivicnopravni pisac. Carrol i dr. predstavlja veliki napredak u odnosu na koncepciju kriminologije kao pluralisticke nauke. cini se. iako ima vece naucno opravdanje od pluralistickog. Niceforo. predmet. interdisciplinarna nauka o kriminalitetu. formirajuci od toga deo svog sadržaja. U drugoj grupi su shvatanja po kojima je kriminologija sinteticka nauka. akademik dr Toma Živanovic. Pinatel. kao samostalna. Jedan broj pisaca istice da je kriminologija grupa više nauka i to: kriminalne antropologije. Mannhiem. koja se zasniva na zakljuccima posebnih disciplina o kriminalnoj aktivnosti i merama za njeno suzbijanje (E. U pravne je ubrajao: krivicno pravo. sinteticko shvatanje kriminologije.50 Medutim. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka plinama. Veci broj autora istice da kriminologija mora da se razvija na sintetickoj osnovi jer se sa pozicija posebnih kriminoloških disciplina ne mogu dobiti odgovori na sva pitanja koja se odnose na kriminalno ponašanje. Ovo je znacenje kriminologije u širem smislu. drugih pravnih i vanpravnih nauka (krivicnog prava. krivca i krivicnu sankciju. ne može da se svede samo na sintezu rezultata postignutih u drugim naukama i naucnim disciGlava PRVA – Pojam. Koncepcija kriminologije kao sinteticke nauke. Krivicne nauke ili kriminologiju kao sinonim za krivicne nauke. delio je na pravne i nepravne. Bez obzira na . kriminalne biologije. Kriminologija u užem smislu svodi se najcešce na izucavanje individualnih i društvenih korena kriminaliteta. krivicni postupak i kriminalnu politiku. u nepravne kriminalnu sociologiju i kriminalnu antropologiju. kriminalne politike. kriminalne psihopatologije. sudske psihologije itd. kriminalna psihologija. Shvacena tako. Sauer. kriminalna psihijatrija i penologija) i primenjenu (kriminalna politika. profilakse kriminaliteta i penologije. ili sve nauke koje izucavaju krivicno delo.

a borba za suzbijanje kriminaliteta krajnji. kriminologija ima odredene teorijske koncepte o uzrocima kriminalnog ponašanja i razvija se na osnovu teorijskog izucavanja regionalnih. Za kriminologiju nema apsolutnog znanja . Sem toga. u cilju zaštite društvenog i ekonomskog uredenja odredene . vremenskih i drugih karakteristika kriminaliteta kao masovne društvene pojave. tako da je kriminologija teorijskoempirijska nauka. kriminologija je empirijska nauka.51 Mada se u poslednje vreme javlja težnja za isticanjem i stvaranjem standarda u kriminologiji na teorijskoj ili empirijskoj osnovi. nacionalnih. oni se stalno preklapaju. politika suzbijanja kriminaliteta. Kriminologiju i krivicno pravo povezuju predmet i cilj izucavanja. osnovni cilj izucavanja.52 Proucavajuci razvoj kriminologije kao samostalne nauke zakljucili smo da kriminologija ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina. krivicno procesno pravo. Empirijski nivo kriminologije ogleda se u prikupljanju konkretnog cinjenicnog materijala o kriminalitetu. penologija. kriminologija se ne može izgradivati na bazi davanja prednosti jednom ili drugom elementu. jer je kriminalitet složena društvena pojava i pojedinacno ponašanje koje ulazi u predmet izucavanja brojnih nauka i naucnih disciplina.teorijskog ili empirijskog. njena nezavisnost je danas nesporna. Odnos kriminologije i drugih nauka Kriminologija i krivicno pravo. idu sa jednog nivoa na drugi. 2. Kao samostalna nauka. Ove nauke proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. Krivicno pravo kao grana pozitivnog zakonodavstva je sistem zakonskih pravnih propisa kojima se. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauke koji takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. Njihov razvoj je zasnovan na medusobnoj interakciji i uslovljavanju. što je neophodno za teorijsko uopštavanje i zakljucivanje. sudska psihijatrija. sociologija). smatramo da je potrebno posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. psihologija. Kriminalitet je predmet izucavanja obe nauke. Diferenciranje kriminološkog znanja na teorijsko i empirijsko ne oznacava svakako totalnu autonomiju jednog ili drugog.to što se kriminologija razvila iz drugih nauka.

Ferri) i škole društvene odbrane (Prins. Gramatika. kriminalna ponašanja za koja važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije i ona kojima se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima. Povezanost kriminologije i krivicnog prava ogleda se u oblasti kriminalne etiologije. . koristeci znanja nauke krivicnog prava. pored ostalog. jer se bez poznavanja uzroka kriminaliteta ne može utvrditi potreba za normativnim regulisanjem pojedinih ponašanja kao krivicnih dela niti se može ostvariti krajnji cilj nauke krivicnog prava . Zbog toga se opravdano tvrdi da je kriminologija most izmedu dva podrucja .države.prava i sociologije. sa stanovišta društvenih pojava i procesa koji ih uslovljavaju ili odreduju. Kriminologija ima za predmet izucavanja kriminalitet kao ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. utvrduju uslovi za primenu kazni i drugih krivicnih sankcija prema uciniocima krivicnih dela. krivicna dela kao kriviKriminologija cnopravne institute normativno odredene. Medutim. nauka krivicnog prava bavi se na specifican nacin borbom protiv kriminaliteta. krivicnih dela i kazni. jer savremena nauka krivicnog prava. Nauka krivicnog prava ima za predmet izucavanja naucnu obradu krivicnog (materijalnog) prava. Samostalnost kriminologije kao nauke bila je osporavana sve do pojave pozitivistickog pravca. proucavajuci krivicno delo kao društvenu pojavu. tako da je kriminologija smatrana delom krivicnopravne nauke (pojedini autori su isticali da je kriminologija "skromna službenica krivicnog prava"). Samim tim. izlazi iz cisto pravnih okvira i primenjuje sociološki pristup. Rezultati izucavanja obeju nauka u velikoj meri su povezani i uslovljeni.suzbijanje kriminaliteta. Ideje pozitivistickog pravca (E. da proširuje krug svog interesovanja na individualne i socijalne probleme koji su u vezi sa krivicnim delima kao društveno najopasnijim kažnjivim radnjama. To znaci da se krivicnopravne norme objašnjavaju sociološki. pojavne oblike i strukturu krivicnih dela prema važecim nacionalnim krivicnim zakonodavstvima. nauka krivicnog prava mora da proucava i krivicna dela kao društvene kategorije.53 Krivicno pravo ima za predmet izucavanja. Prema tome.54 Povezanost izmedu kriminologije i krivicnog prava može se pratiti još od pojave prvih kriminoloških izucavanja u okviru nauke krivicnog prava. kriminologija proucava normativnu stranu kriminaliteta.

na taj nacin što prilikom cinjenicnog i pravnog oformljenja krivicnog dogadaja. u toku istrage. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Krivicno procesno pravo je povezano sa kriminalnom fenomenologijom kao delom kriminologije. okrivljenog) koriste se u krivicnom postupku.56 Glava PRVA – Pojam. Proucavanje licnosti delinkventa obuhvata kako proces "kriminalizacije"razvoj licnosti do prelaska na delo. koje se ne mogu razvijati niti na bazi medusobne predominacije niti izolovano jedna od druge. psihopatološko i medicinsko izucavanje licnosti delinkventa u svim fazama krivicnog postupka od istrage do izvršenja kazne i drugih oblika krivicnih sankcija. Povezanost izmedu krivicno procesnog prava i kriminologije dolazi narocito do izražaja kroz primenu tzv. "kriminološke ekspertize". srodne po svom predmetu i cilju izucavanja. naglašavajuci da krivicno pravo mora postati samo deo kriminologije. ali je ne može zameniti. predvida sadržina i forma njihove delatnosti i regulišu krivicno procesni odnosi radi rasvetljenja i rešenja krivicnih stvari. predmet. Krivicno procesno pravo kao grana zakonodavstva predstavlja sistem pravnih propisa kojima se odreduju krivicno procesni subjekti. ali to ne znaci da je kriminologija deo ili pomocna nauka krivicnog prava.55 Kriminologija i krivicno procesno pravo. Kriminologija kao samostalna nauka svojim rezultatima obogacuje nauku krivicnog prava. kriminologija i krivicno pravo predstavljaju dve posebne nauke. posebno endogene etiologije (proucavanje licnosti izvršioca krivicnog dela. Nauka krivicnog prava koristi rezultate kriminoloških izucavanja i istraživanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. tako i "situaciju prelaska na izvršenje krivicnog dela". organu krivicnog postupka pružaju odredenu pomoc saznanja iz ove oblasti (pojavni oblici. Shvatanja koja negiraju samostalnost i autonomiju nauke krivicnog prava i kriminologije svakako ne mogu biti prihvacena. dokaznog postupka i prilikom odlucivanja krivicnog suda. a samim tim ostvaruje krivicnopravna zaštita društva i države od kriminaliteta. Strucnjaci razlicitih nauka i naucnih disciplina primenjuju kriminološku ekspertizu u specijalizovanim ustanovama i rezultati njihove naucne analize znacajno .57 Kriminološka ekspertiza obuhvata socijalno.Ancel). Saznanja iz kriminalne etiologije. Prema tome. bile su sasvim suprotne navedenim shvatanjima jer su negirale samostalnost nauke krivicnog prava. psihološko. Krivicno procesno pravo kao nauka predstavlja naucni sistem znanja o krivicno procesnom pravu kao grani zakonodavstva. struktura kriminaliteta).

2008. gde i kad služio vojsku. a ako se prema okrivljenom još izvršava kazne ili druga krivicna sankcija koja se sastoji u lišenju slobode. kojeg zanimanja. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog. 89 u okviru odredbi o saslušanju okrivljenog. a ako okrivljeni još izdržava kaznu ili drugu sankciju koja je vezana za lišenje slobode – podatke o njegovom ponašanju za vreme izdržavanja kazne ili druge sankcije. devojacko porodicno ime majke. dan. ali u cl. da li je odlikovan. ime i prezime roditelja. predvida da ce se okrivljeni. 95 st. 58/2004 i 85/2005) ne sadrži odredbe o kriminološkoj ekspertizi. odnosno da li ima cin rezervnog podoficira. ako ga ima. da li se protiv njega vodi postupak za koje drugo krivicno delo. a u cl. po . prema tekstu novog Zakona.glasnik RS” br. kakve su mu porodicne prilike. Istražni sudija može odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. da li je pismen. 255 predvidena je obaveza istražnog sudije da pre završetka istrage pribavi podatke o okrivljenom navedene u cl. 95 st. godine u cl. 286 (podaci koji se pribavljaju pre završetka istrage) se navodi da ce javni tužilac pre završene istrage pribaviti podatke o okrivljenom navedene u cl. ko mu je zakonski zastupnik. oficira ili vojnog službenika. a ako je maloletan. Za razliku od ranijeg zakonskog teksta po kome je istražni Kriminologija sudija imao ovu mogucnost. da li je. 68/2002 i „Sl. U cl. 1 predvida osnovna pravila saslušanja okrivljenog. 1 ako nedostaju ili ih treba proveriti. 70/2001. kada se prvi put saslušava. Sada važeci Zakonik o krivicnom postupku ("Službeni list SRJ" br. ako nedostaju ili ih treba proveriti. da li je. gde stanuje. Po potrebi. kao i podatke o ranijim osudama okrivljenog. 89 st. maticni broj. kakve je škole završio.doprinose sagledavanju licnosti okrivljenog u krivicnom postupku. nadimak. Novi Zakonik o krivicnom postupku Republike Srbije58 cije je primena prema odluci Skupštine Republike Srbije odložena do 31. kakvog je imovnog stanja. mesec i godinu rodenja. pitati za ime i prezime. ako i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. kad i zašto osudivan. istražni sudija ce pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. javni tužilac ce. da li je i kad je izrecenu kaznu izdržao. da li se vodi u vojnoj evidenciji i pri kom organu nadležnom za poslove odbrane. gde je roden. 1 ZKP.12. ciji je državljanin. podatke o njegovom ponašanju za vreme izvršenja kazne ili druge krivicne sankcije.

pronalazi i usavršava naucne i na prakticnom iskustvu zasnovane metode i sredstva. koja su najpodesnija da se otkrije i razjasni krivicno delo. kao i odrediti medicinske preglede ili psihološka ispitivanja okrivljenog kada je potrebno da se dopune podaci o licnosti okrivljenog. svedoka. Podatke prikuplja sudija za maloletnike od roditelja ili staratelja maloletnika ili drugih lica koja mogu pružiti saznanja o odredenim cinjenicama. istražnih i drugih sudskih radnji. Kao što krivicno procesno pravo koristi dostignuca i saznanja kriminologije. dobijajuci na taj nacin dragocene empirijske podatke za fenomenologiju i etiologiju kriminaliteta. tako i kriminologija koristi materijale primenjenog krivicno procesnog prava (sudske spise u kojima se nalaze zapisnici o ispitivanju okrivljenog. Po potrebi ce se zatražiti izveštaj od organa starateljstva ili ce sudija za maloletnike zatražiti da podatke o licnosti maloletnika prikupi strucni radnik organa starateljstva (socijalni radnik. otkrije i privede krivicnoj sankciji ucinilac. Zakon predvida (cl. Kriminalistika je nauka koja proucava. može da donese odluku o veštacenju zdravstvenog stanja. kao i da se spreci izvršenje buducih planiranih i neplaniranih krivicnih dela. tehnici i metodici operativnih. pored cinjenica koje se odnose na krivicno delo.potrebi. pribaviti podatke o ranijem životu okrivljenog i o prilikama u kojima živi. ispitace se sredina u kojoj i prilike pod kojima maloletnik živi i druge okolnosti koje se ticu njegove licnosti.59 Kriminalisticka tehnika proucava i primenjuje najpodesnije metode i sredstva iz oblasti prirodnih i tehnickih nauka pomocu kojih se obezbeduju i tumace tragovi i predmeti krivicnih dela (materijalni dokazi) da bi se razjasnile bitne okolnosti važne za rasvetljavanje krivicnih dela i identifikaciju ucinilaca ili drugih . specijalni pedagog) i ukoliko je potrebno. 64) da ce se u pripremnom postupku prema maloletniku.). stepena zrelosti i drugih svojstava licnosti maloletnika. oštecenog. obezbede i fiksiraju svi dokazi radi utvrdivanja (objektivne) istine. to je nauka o taktici. Kriminologija i kriminalistika. Kratko receno. kao i o drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti. kao i o sprecavanju kriminaliteta. posebno utvrditi uzrast maloletnika. Posebno su znacajne odredbe Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica koje se odnose na pripremni postupak prema maloletnim izvršiocima krivicnih dela. cinjenice potrebne za ocenu njegove zrelosti. nalaz i mišljenje veštaka itd.

Aleksic istice da kriminalna fenomenologija. a postoje i mišljenja (Grassberger. sredstva dogovaranja. postoji i shvatanje da je kriminalistika dopunska kriminološka disciplina koja. u okviru kriminalistike izdvaja se kriminalna fenomenologija. koristi saznanja kriminologije o pojavnim oblicima. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka Postoje razna shvatanja o prirodi kriminalistike. a nisu tehnicke prirode. vec utvrduje materijalne cinjenice i dokaze važne za krivicni postupak. lažna imena itd. veštine. žargon. strucna znanja. S druge strane. kriminalistika. Veliki broj sovjetskih kriminalista zastupa tezu da je kriminalistika pravna nauka. kao sastavni deo kriminalistike. Kriminalistika omogucava utvrdivanje pravno relevantnih cinjenica u krivicnom postupku što koristi kriminologiji prilikom proucavanja fenomenoloških i etioloških karakteristika kriminaliteta. Istice se da je kriminalistika nepravna nauka i da ima iskustveni (empirijski) karakter. nacin izvršenja. Seelig. izucava i usavršava sva pravila i razne metode koje služe otkrivanju i razjašnjavanju izvršenih i sprecavanju buducih krivicnih dela. Niceforo) da je kriminalistika kriminološka pomocna nauka. koja prikuplja i sistematiše pojavne oblike kriminaliteta i forme života prestupnika.). jer je kriminalisticki naucno istraživacki rad sastavni deo naucne kriminologije. za razliku od kriminalisticke taktike koja se odreduje kao opšti deo kriminalistike. nacin života. predmet. sujeverje. psihologiju i tipologiju ucinilaca krivicnih dela. presudivanje i sprecavanje odredene vrste krivicnih dela. Smatra se posebnim delom kriminalistike. za razliku od kriminologije. Kriminalisticka metodika proucava metode i pravila za otkrivanje. situacionim okolnostima i ostalim .lica (žrtve).tipovi i organizacije prestupnika. strucna znanja. veštine. prerušavanja. obicaji. navike. prilikom otkrivanja krivicnih dela i njihovih izvršilaca. Predmet njenog opisivanja je tehnika i taktika izvršenja krivicnih dela (kriminalna morfologija . ne ulazi u naucno proucavanje i analizu kriminaliteta kao masovne društvene pojave. njihova moralna shvatanja.60 Pored navedenih shvatanja. obicaje. Prema shvatanju Vodinelica i Aleksica. dovodi do njene uloge kao pomocne discipline za kriminologiju. strukturi. Glava PRVA – Pojam. razrešenje. nacin njihovog života i mišljenja.61 Povezanost izmedu kriminologije i kriminalistike uspostavlja se u okviru krivicnog postupka. Kriminalisticka taktika proucava oblike krivicnih dela. shvatanja.

politika suzbijanja kriminaliteta je naucna disciplina jer se bavi naucnim ispitivanjem.karakteristikama kriminaliteta. njihova povezanost se narocito ispoljava u oblasti kriminalne etiologije i socijalne prevencije. Poznavanje uzroka kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacnog ponašanja.63 Ukoliko se kriminologija i politika suzbijanja kriminala posmatraju kao samostalne nauke. što je smatramo prihvatljivije. društvena prevencija) i instrumenata za vodenje kriminalne politike (krivicne sankcije. jasno je da je teško zamisliti postojanje politike suzbijanja kriminaliteta kao naucne discipline i prakticne delatnosti bez njenog oslanjanja na kriminologiju. rezultati empirijskih istraživanja kriminalne fenomenologije i kriminalne etiologije predstavljaju polaznu osnovu za kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja. Isto tako. Kriminalna etiologija. . Kriminologija i penologija. Politika suzbijanja kriminaliteta obuhvata. usavršavanjem krivicnog prava i svih drugih sredstava za suzbijanje kriminaliteta. strukturi i dinamici kriminaliteta. kao i prognoziranja buduceg kriminalnog ponašanja. potrebno je prilikom izbora metoda i sredstava za sprecavanje kriminaliteta. S druge strane. koristi kriminologiji prilikom fenomenološkog i etiološkog izucavanja kriminaliteta. kao i saznanja o delovanju kriminogenih faktora. kriminalno politicka vrednovanja i odlucivanja nisu moguca bez saznanja fenomenoloških karakteristika o obimu. Istovremeno. vrednovanjem. 62 S obzirom na ovako odreden pojam politike suzbijanja kriminaliteta. Kriminologija i politika suzbijanja kriminaliteta. sva druga sredstva koja se u nekom društvu koriste u suzbijanju kriminaliteta. Politika suzbijanja kriminaliteta ili kriminalna politika u širem smislu definiše se kao racionalna i organizovana delatnost usmerena na suzbijanje kriminaliteta. Ona je pre svega prakticna delatnost jer je njen krajnji cilj što efikasnija zaštita odredenih vrednosti i dobara u jednom društvu od društveno opasnih ponašanja. Tesna povezanost izmedu kriminologije i kriminalne politike uticala je na još uvek ispoljenu težnju da se kriminalna politika zadrži pod okriljem kriminologije. pruža važna saznanja politici suzbijanja kriminaliteta o uzrocima i uslovima koji dovode do kriminaliteta i kriminalnog Kriminologija ponašanja. odnosno naucne discipline. pored krivicnog zakonodavstva i njegove primene (kriminalna politika u užem smislu). Znaci. preventivni planovi i programi). kao deo kriminologije. Penologija je usko povezana sa kriminologijom. poznavanje kriminalno politickog vrednovanja (kaznena politika.

utvrdivanju njenog uticaja na proces resocijalizacije i sagledavanju odnosa izmedu formalnog i neformalnog sistema u penitencijarnoj ustanovi. Ipak. logos . primenu tretmana. penološka praksa pomaže kriminologiji da dode do znacajnih saznanja o uzrocima kriminalnog ponašanja i da proveri postavljene . izucavanje licnosti osudenih lica i njihove klasifikacije u ustanovi.lat.grc. S druge strane. kao i druga pitanja koja su od znacaja za postizanje uspeha u prevaspitavanju. Takode je znacajan doprinos kriminoloških izucavanja sociološkom i psihološkom izucavanju osudenicke zajednice. njihovom primenom i njihovim dejstvom (nemacki teoreticar Frans Liber 1848). izbora korekcionih metoda i tehnika tretmana. 65 Povezanost kriminologije i penologije narocito se ispoljava u oblasti kriminalne etiologije. nauka o kaznama) bila je najpre definisana kao naucna disciplina koja se bavi naucnim proucavanjem kazni. ispitivanje funkcije postojecih sankcija u resocijalizaciji osudenika. grupno savetovanje). vecina autora smatra penologiju posebnom naucnom disciplinom koja ima svoj predmet izucavanja i primenjuje odgovarajuce metode za izucavanje tog predmeta. dok se fenomenološka saznanja o kriminalitetu odredenih kategorija (tipova) delinkvenata neposredno primenjuju u fazi izvršenja krivicnih sankcija i postupanja sa tim licima. primenu mera postpenalne pomoci i drugih oblika vaninstitucionog tretmana. izucavanje formalnog mehanizma i mera zavodskog karaktera i njegovog uticaja na resocijalizaciju.tako da su pojedini autori smatrali da je penologija deo kriminologije primenjena kriminologija. organizovanju i pružanju postpenalne pomoci. kazna. odnosa medu osudenicima i njihovih veza i stavova prema formalnom sistemu. posmatranja i klasifikacije osudenih lica.64 Danas je zastupljeno šire shvatanje penologije po kome penologija predstavlja naucnu disciplinu koja obuhvata izucavanje raznih penitencijarnih sistema. Na taj nacin teorijska znanja i empirijska istraživanja kriminologije nalaze znacajnu primenu u penološkoj praksi prilikom ispitivanja. primeni pojedinih oblika tretmana (grupna psihoterapija. Penologija (poena . nauka.66 Odredivanje odgovarajuceg tretmana (individualizacija tretmana) prema osudenom licu u penološkoj praksi moguce je jedino ako se prouci licnost delinkventa i saznaju uzroci njegovog kriminalnog ponašanja.

psihološke pojave kod žrtve krivicnog dela. sklonosti. psihicka zbivanja prilikom preduzimanja od strane organa unutrašnjih poslova onih mera koje cine tzv. osecanja. tumaca. Sudska psihologija u širem smislu je nauka koja se bavi proucavanjem svih psihickih zbivanja cije je upoznavanje korisno za uspešno vršenje pravosudnih funkcija. Zbog ove povezanosti u literaturi se ponekad sudska psihologija ili psihologija krivicnog postupka smatra "dopunskom . sudije porotnika) i razvoj tog postupka kao celine. Predmet izucavanja psihologije krivicnog postupka su psihološke osnove i manifestacije kriminaliteta. volja. namera. nehat. Sem toga. zapisnicara. pa uopšte i za uspešnu primenu prava. Odnos psihologije krivicnog postupka prema kriminologiji je najizraženiji kada su u pitanju subjektivni uzroci kriminaliteta vezani za psihološke osobine i crte licnosti delinkventa (endogena etiologija). Kriminologija i sudska psihologija. uporedenje. pri cemu se neke od njih (posmatranje.67 U okviru sudske psihologije razlikuje se psihologija krivicnog postupka kao najobimniji i najznacajniji deo sudske psihologije. psihološki problemi u vezi sa kaznom i njenom svrhom). veštaka. svest. cilj. branioca. odgovornost. merenje. Kroz penološku praksu kriminologija sagledava Glava PRVA – Pojam. uz narocito obracanje pažnje na razvoj licnosti i prelazak na delo. prikupljanje cinjenica o kriminalnom ponašanju u okviru kriminoloških istraživanja vrši se razlicitim metodama.hipoteze u praksi prevaspitanja. svedoka. umišljaj. predmet. sudije. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka da li se primenjuju odgovarajuce metode resocijalizacije i u kojoj meri je neadekvatan tretman delinkvenata uzrok recidivizma kao posebno društveno opasnog oblika ispoljavanja kriminaliteta. eksperimenti) primenjuju na populaciji koja se nalazi u penitencijarnoj ustanovi. Sudska psihologija u užem smislu je naucna disciplina koja proucava psihologiju pojedinih procesnih ucesnika i psihološki razvoj sudskog postupka kao celine. motiv. opasno stanje. navike. psihicka zbivanja i njima odgovarajuca ponašanja ucesnika krivicnog postupka (okrivljenog. psihološke pojave kod lica lišenih slobode (zatvorska psihologija) i objašnjenja psiholoških pojmova iz krivicnog zakonodavstva (krivicno-pravna psihologija: vinost. pretkrivicni postupak (psihologija pretkrivicnog postupka).

teratologije . nacina i sredstava izvršenja krivicih dela (na primer. kod krivicnih dela protiv života i tela koriste saznanja iz traumatologije povrede i nasilna smrt usled povreda. psihologiju okrivljenog. njihovim poslovnim sposobnostima. nozologije . Sem toga. bavi se dijagnostikom lica koja su predmet pravosudnog postupka. koga takode proucava kriminologija kao izvršioca krivicnog dela. Pošto se to cini kroz sudski postupak.kriminološkom disciplinom" (Milutinovic). a narocito za potrebe krivicnoprocesnog i gradanskoprocesnog prava.68 Kriminologija. znaci da psihicka zbivanja kod ucesnika krivicnog postupka imaju veliki uticaj na ovaj navodni nacin kriminaliziranja. sudska medicina i sudska psihijatrija. stigmatizira. U kriminologiji postoji teorija etiketiranja (žigosanja) po kojoj jedno lice postaje zlocinac zato što ga društvo za takvog proglašava. pored ostalog. Za sudsku psihologiju postoji i naziv forenzicna psihopatologija koja se definiše kao primenjena nauka. odnosno. koja se kao subjekt pojavljuje u krivicnopravnoj i gradanskopravnoj praksi. kao i njihovim sposobnostima rasudivanja i odlucivanja. Kriminologija Sudska psihijatrija je specijalna naucna grana psihijatrije koja obraduje i proucava problematiku duševnog zdravlja za potrebe pravne teorije i pravosudne prakse. koja istražuje. U novijoj kriminologiji pojavio se još jedan oblik povezanosti izmedu ovih naucnih oblasti.razni oblici nakaznosti i smrt usled toga). ukazuje na moguce uzroke. etiketira.69 Sudska psihijatrija proucava licnost. Saznanja iz sudske medicine koriste kriminologiji narocito prilikom empirijskog izucavanja pojedinih pojavnih oblika kriminaliteta. Psihologija krivicnog postupka proucava. predlaže i preduzima odgovarajuce preventivne mere i aktivno ucestvuje u lecenju.uzroci prirodnih obolenja i prirodne smrti. sudska psihijatrija proucava i probleme kriminalnog ponašanja osoba iz mentalno obolele populacije. rehabilitaciji i resocijalizaciji mentalno obolelih izvršilaca . obraduje i tumaci nenormalne duševne pojave i delatnosti nenormalnih ukoliko su od znacaja za odnos duševno nenormalnog prema normama pozitivnog prava. Sudska medicina se odreduje kao specijalna grana medicine ciji je osnovni zadatak da vrši analizu i utvrduje odredene promene koje su nastale u vezi sa oštecenjem zdravlja i organizma i da ove promene tumaci za potrebe pojedinih grana prava.

uslovi i uzroci kriminaliteta. predmetom kriminologije se obuhvata: kriminalitet (zlocin. društvena kontrola. samoubistva i njihove povezanosti sa kriminalitetom. _ Kriminologija se može definisati kao samostalna. pa se razlikuju makrokriminologija (proucava kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu) i mikrokriminologija (proucava kriminalitet kao pojedinacnu pojavu). Zavisno od stava pojedinih autora. represija. kroz dve oblasti izucavanja: kriminalnu fenomenologiju (pojavni oblici. kao predmet kriminološkog izucavanja. prognoza kriminalnog ponašanja. prevencija. Glava PRVA – Pojam. interdisciplinarna društvena nauka o fenomenološkim karakteristikama i uzrocima kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. nacinu. narkomanija.krivicnih dela u okviru mera bezbednosti medicinskog karaktera. delinkvencija) kao individualna i društvena pojava. distribuciji kriminaliteta po polu i starosti. S druge strane.70 Kriminologija koristi saznanja sudske psihijatrije narocito u etiološkom delu prilikom proucavanja uticaja mentalnih poremecaja i bolesti na kriminalno ponašanje. ali jedna precizna. može se posmatrati kao masovna društvena pojava i kriminalno ponašanje kao pojedinacna pojava. sredstvima izvršenja krivicnog dela. predmet. licnost kriminalca. metodima koji se koriste prilikom proucavanja tog predmeta. strukturalne promene. opšte prihvacena i jedinstvena definicija još uvek nije utvrdena. mestu. _ Kriminalitet. prestupništvo. kao i stepenom njene samostalnosti u sistemu nauka. kao i prilikom izucavanja uzroka pojedinih devijantnih ponašanja. vremenu. sudskoj psihijatriji izucavanja iz oblasti etiologije pomažu prilikom objašnjenja duševnog stanja delinkventa. teorijsko-empirijska. uslovi i povodi kriminalnog ponašanja). sa ciljem njegovog objašnjenja i suzbijanja. kao što su alkoholizam. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka SAŽETAK _ Odredivanje pojma kriminologije staro je koliko i kriminologija kao nauka. prostorna i vremenska rasprostranjenost kriminaliteta) i kriminalnu etiologiju (uzroci-opšti i neposredni. zbog cega sudska psihijatrija koristi saznanja o obimu. dinamika. što je svakako povezano i sa utvrdivanjem pojma kriminologije. tendenciji kretanja kriminaliteta. strukturi. pa se zavisno od . _ Vec skoro dva veka u kriminološkoj literaturi neprekidno se utvrduje predmet njenog izucavanja. _ Problem odredivanja pojma kriminlogije povezan je sa odredivanjem sadržaja njenog predmeta. _ Sve definicije kriminaliteta polaze od izvesnih normi. neophodno je poznavati i fenomenološke karakteristike kriminaliteta. obim. struktura. Za forenzicnu analizu i utvrdivanje forenzicnog znacaja pojedinih društvenih oboljenja i poremecaja. sve definicije pojma kriminologije možemo podeliti na uže i šire. razlicitim ideološkim koncepcijama i pristupima u proucavanju prirodnih i društvenih pojava. Zavisno od stava autora prema navedenim pitanjima.

moralnih. u okviru trece grupe shvatanja kriminalno ponašanje se definiše kao ponašanje protivno interesima elite. posebne. _ Podela na opštu i klinicku kriminologiju potice od francuskog kriminologa Pinatel Žana (Pinatel Jean). kriminalitet kao masovnu društvenu pojavu. kao i regionalna rasprostranjenost kriminaliteta "geografija kriminaliteta" ili rasprostranjenost kriminaliteta u svetskim i nacionalnim razmerama. _ Sva sociološka shvatanje polaze od toga da se pod kriminalitetom podrazumevaju sva ponašanja koja odstupaju od pravnih. koji predstavlja ukupnost kriminalnih ponašanja na odredenom prostoru i u odredenom vremenu. Sociološke definicije kriminalnog ponašanja mogu se podeliti na tri grupe: prva grupa obuhvata shvatanja po kojima je kriminalno ponašanje kršenje bilo kakvih ne samo legalnih normi ponašanja. druga grupa shvatanja odnosi se na definisanje kriminalnog ponašanja kao kršenja ljudskih prava i sagledava kriminologiju kao studiju kršenja ljudskih prava. dok šira pravna definicija pojam kriminaliteta proširuje na sve kažnjive radnje u odredenom pravnom sistemu. struktura i strukturalne promene kriminaliteta. _ Kriminalna fenomenologija je deo kriminologije koji proucava spoljne manifestacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i cinjenice kroz koje se ispoljava pojedinacno kriminalno ponašanje. obicajnih i drugih normi i pravila koja važe u jednom društvu a ucinjena su na štetu pojedinaca u okviru tog društva.toga razlikuje pravno i sociološko definisanje kriminaliteta. uporedivanje i suocavanje rezultata dobijenih od raznih . Osnovna pitanja koja kriminalna fenomenologija kao deo kriminologije razmatra i proucava su: obim kriminaliteta kao masovne društvene pojave.. i. Kriminalna etiologija je deo kriminologije koji proucava opšte uzroke kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinacne. _ Uže pravno definisanje odreduje kriminalitet kao ona ponašanja koja su inkriminisana u pozitivnom krivicnom zakonodavstvu kao krivicna dela. pojedinim delovima grada (ekologija kriminaliteta). Danas je u literaturi najviše zastupljeno pravno definisanje korigovano sociološkim shvatanjima. opšta i klinicka kriminologija. neposredne uzroke. Opšta kriminologija ima za predmet sredivanje. krajnji proizvod procesa krivicnog zakonodavstva. U sklopu ovako odredene definicije kriminaliteta treba razlikovati: kriminalno ponašanje (pojedinacno. univerzitetska i primenjena kriminologija. dinamika kriminaliteta. kulturnih. uslove i povode javljanja kriminalnog ponašanja (kriminogene faktore). _ Postoje tri podele kriminologije: kriminalna fenomenologija i kriminalna etiologija. odnosno društvenog kriminaliziranja (krivicnopravnih reakcija). u gradovima i selima. pojavni oblici kriminaliteta i kriminalnog ponašanja ili oblici u kojima se kriminalitet javlja na odredenom prostoru i odredenom vremenskom periodu. na pojedinim nacionalnim i državnim podrucjima. individualno ponašanje za koje važeci nacionalni zakoni predvidaju sankcije ili ponašanje kojim se krše medunarodnopravne norme o ljudskim pravima) kojim se Kriminologija povreduje jedna ili više žrtava a rezultat je razlicitih društvenih i psiholoških uzroka i faktora.

krivicno procesno pravo. 7. Dirkem. istraživaca. sastoji u "multidisciplinarnom pristupanju individualnom slucaju. Od cega zavisi odredivanje pojma kriminologije? 2. ali ne i društva. Szabo-a i grupe kriminologa sa Departmana za kriminologiju u Montrealu (Kanada). 5. a metod koji koristi prilikom izucavanja pojedinacnog slucaja kriminalnog ponašanja je klinicki metod. _ Kriminologija kao samostalna nauka ima dodirnih tacaka sa nizom nauka i naucnih disciplina koje proucavaju kriminalitet direktno ili indirektno sopstvenim metodama i sa odredenim naucnim ciljevima. Feri. koji se. Klinicka kriminologija predstavlja jedan kriminološki pravac. Objasnite uže i šire krivicnopravno definisanje kriminaliteta. Navedite uže i šire definicije pojma kriminologije.kriminoloških nauka ili posebnih. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka kriminologije su: opasno stanje. uz pomoc principa i metoda kriminološke nauke i specijalizovanih kriminologija". kao i njihovo sistematsko izlaganje. biološka. Navedite podele kriminologije. psihopatološka. _ Kriminološki problemi proucavani su u razlicitim naucnim granama i disciplinama. sudska psihijatrija. pri cemu je svaka od ovih disciplina težila izgradnji zaokruženog sistema na sopstvenoj osnovi. 8. problem kriminalne licnosti (da li postoji i ako postoji cime se karakteriše) i tipologija delinkvenata. Kako su pojedini kriminolozi (Garofalo. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1. politika suzbijanja kriminaliteta. specijalizovanih kriminologija. 4. Objasnite odnos kriminaliteta kao masovne društvene pojave i kriminalnog ponašanja kao individualne pojave. za razliku od opšte kriminologije. 12. psihološka. psihologija. potrebno je posmatrati odnos kriminologije sa krivicnopravnim naukama (krivicno pravo. kriminalistika) i drugim naukama (sudska psihologija. Aplikativna (primenjena) kriminologija odnosi se na koncepciju kriminologije kao primenjene nauke i njenu ulogu u kriminalnoj politici. 3. predmet. Na cemu se zasnivaju sociološke definicije kriminaliteta? 10. penologija. tj. Radi razgranicenja predmeta kriminologije od predmeta nauka koje takode izucavaju kriminalitet i odredivanja mesta kriminologije u sistemu društvenih nauka. _ Podela na univerzitetsku (akademsku) i aplikativnu (primenjenu) kriminologiju zasniva se na shvatanjima kanadskog kriminologa D. U cemu se sastoji kritika socioloških definicija? 11. Kako se dele sociološke definicije kriminalnog ponašanja? 9. . pa se kriminologija najpre razvijala kao antropološka. Navedite osnovna pitanja koja razmatra i proucava kriminalna fenomenologija. sociologija). Šta znaci odredivanje predmeta kriminologije? Objasnite. sociološka kriminologija. Navedite razlicita shvatanja predmeta kriminologije. Osnovna pitanja koja se razmatraju u okviru klinicke Glava PRVA – Pojam. Lagaš) definisali kriminalitet? 6. Univerzitetska (akademska) kriminologija razvija se na univerzitetima zapadnih zemalja zadovoljavajuci intelektualnu radoznalost univerzitetskih nastavnika.

str. kriminalistike. 3. predmet. 1 2 .3oup. tako definisan kriminalitet postaje predmet specijalne nauke – “kriminologije". 10 Šeparovic. vesti. (1981) Kriminologija i socijalna patologija. Koje cetiri grupe pitanja izucava univerzitetska kriminologija? 19. kada njega sretnemo.(informacije o razlicitim izvorima.law. str. Dalloz: Paris. prema Gassin. (1990) Kriminologija. Beograd: Odbor za objavljivanje predavanja na Pravnom fakultetu. istovremeno nailazimo na problem". 1. 13. W. Po Pinatelu.HTM _ The Reference Desk website . Izdatelstvo Moskovskogo univerziteta. G. Z. C. J. Koja osnovna pitanja razmatra kriminalna etiologija? 15. 3 Topinard. Th. (1974) Savremena buržoaska kriminologija.uk/crimin _ Univerzitet u Kembridžu. Zagreb: Pravni fakultet. E.Kriminologija 13. Paris: Spes. Durcheim. 9 Tahovic. KLJUCNE RECI kriminologija kriminalna etiologija kriminalitet opšta kriminologija devijantna ponašanja klinicka kriminologija društvene devijacije krivicno pravo kriminalna fenomenologija KORISNE INTERNET ADRESE _ Britanski casopis za kriminologiju www. Institut za kriminologiju http:/www. Berlin. cit. statisticke podatke i informacije kategorisane po subjektima) www. 4 "Pošto mi kriminalitetom nazivamo svako kažnjivo delo. 34. (1950) Kriminologie als reine und angewandte Wissenschaft.refdesk. ukljucujuci izvore referenci.35. N. de Greff smatra da "kriminologija treba prvenstveno da se bavi delinkventom jer. J. R. 13. (1981) Elementarna kriminologija. The Free Press 5 Sauer. Zagreb: Školska knjiga. 12 Pešic. Paris. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka NAPOMENE Gassin. Beograd: Savremena administracija. Müller. (1948) Kriminologija. II izdanje. str. Kakvo je shvatanje kriminologije zastupao Toma živanovic? 22. Berlin. V.co. a šta klinicka kriminologija? 17. 8-9. H. Paris: Alcan. 7 E. Seelin. (1879) Antropologie. (1895) L Homme criminel.cam. (1990) Criminologie. Kako je tekao razvoj kriminologije kao smaostalne nauke? 21. 22 13 Acimovic. prema Kuznecova. R. prakticna nauka (klinicka kriminologija) koja se sastoji iz multidisciplinarnog pristupa pojedinacnom slucaju radi tretmana delinkventa i prevencije recidiva. (1938) The Rules of Sociological Method. (1989) Kriminologija. Karlsruhe. 8 Obeležje ovih shvatanja je opisivanje opšteg kriminaliteta kao i pojedinacnih delikata kroz naucno izucavanje pojedinih slucajeva i šire studije (Keiser. 11 Horvatic. New York: Walter de Gruyter. str. str. 15 Schneider. F. strukture i dinamike kriminaliteta? 14. cit. Verlag C. 20). str. Pinatel. E.com Glava PRVA – Pojam. Šta izucava opšta. Glencoe III. Titograd: Univerzitet "Veljko Vlahovic". F. Ž. P. (1988) Psihologija zlocina i sudenja. U cemu se sastoji uloga aplikativne kriminologije u kriminalnoj politici? 20. de Greff (1954) “La double irientation de la Criminologie” in Travaux de la Semaine internationale de Strasbourg. M. 14 Milutinovic. penologije. Rijeka: Liburnija. U cemu je znacaj proucavanja obima. Koja osnovna pitanja obuhvata klinicka kriminologija? 18. 6 Lombroso.uk/crim/CRIMLINK. (1960) La Criminologie. J.ac. ali i primenjena. Ko je izvršio podelu kriminologije na opštu i klinicku? 16. str. Odrediti odnos kriminologije sa drugim krivicnopravnim naukama i drugim naukama. str. (1987) Kriminologie.: Criminologie. Beograd: Savremena administracija. kriminologija je teorijska nauka (opšta kriminologija) odvojena od krivicnog prava. (1973) Kriminologie. str. M.

disciplinske povrede radne dužnosti. 68.: Pravci kriminalne psihologije. Meier.: op.. str. (1989) Osnovi socijalne psihologije. I.: Zlocin-uzroci i uslovi.: op.. F. 24 Seelig. 32 Milutinovic. M. izmedu ostalog. T. M... Macmillan Press LTD. U važecem krivicnom zakonodavstvu kod nas mogu se kao kažnjive radnje odrediti: krivicna dela. smatraju kriminologiju socijalno-prirodnom naukom. 255. 35 Na III Medunarodnom kongresu UN uzrok je definisan kao "neophodan uslov bez koga se izvesno ponašanje ne bi ispoljilo". (1972) Human deviance. J. 14-15.: op. Kienreich. 29 Veza izmedu kulture i društvene strukture s jedne i licnosti i ponašanja s druge strane. krade. Oni odvajaju kriminologiju od krivicnog prava. s. Ova serija slucajeva nastavljena je pod nazivom " Pitaval der Gegenwart" . 26 Meier. 9-10. R: op. ostvaruje se.: Lehrbuch der Kriminologie. social problem and social control. (1987) Psihologija zlocina i sudenja. zbirka "Zapažena britanska sudenja" (The Notable British Trials) sa više od 80 knjiga. Socijalizacija u 16 17 Kriminologija svakom društvu znatnim delom se sastoji u usvajanju odredenog nacina ponašanja onoga koje se od strane društva ocekuje i onih koji imaju odredene pozicije i funkcije. str. pored krivicnuih dela.. kakve poslove obavljaju i kakvo se ponašanje od njih ocekuje. kada je bila usvojena trojna deoba na zlocine..(1970) Das Rätsel Kriminalität.. str. Henting razlikuje pojam uzroka od pojma uslova. 1963. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva."Pitaval sadašnjost" od Franka Rochera i Schmidt-a 1903. New York.: op. Razlikovanje drugih kažnjivih radnji. prema Acimovic. M. str. 64-65. R. prekršaji. (1981) The principles of Criminology. 20 Henting. prema Acimovic. 22. str.Francuska" Maximilijan Jacta. Boston:Allyn and Bacon. V. Hentiga o psihologiji pojedinih delikata . cit. 11.: op. J.161. str. cit. VIII izdanje. 27 Schneider. cit. Berlin: Mezner Verlag. a pod uslovom "prilike ili dopunske stimulanse koji dozvoljavaju da se osvetli jedan elemenat šanse koji ima svoje vrednosti u etiologiji . slavni i zanimljivi slucajevi" u 20 svezaka i time zapoceo objavljivanje brojnih knjiga koje su se bavile slucajevima zlocina. U razlicitim društvima mogu se razlikovati kategorije stanovništva koje imaju razlicite funkcije i položaje u društvu i od kojih se zahteva i ocekuje odredeno ponašanje. Graz. 31 Francuski pravnik Francios Gayot de Pitaval je 1734. nemacki i latinoamericki autori. i 1810. prema Lange. U Engleskoj. M. 33 Lange. U Francuskoj je poznata zbirka "Veliki procesi u istoriji" Henri Robert-a i "Poznati krivicni procesi . vec i na medicinskom fakultetu. E. R. 1976. str. italijanski. Ovde treba pomenuti i monografske radove Hans v. 144. cit. v (1959). 39-40. str. 30 Lawson. str. cit. H. prema Gassen: op. str. R. str.. Heaton. (1945) Criminology and Penology. R. R. 22 Meier. L. prvenstveno francuski. Beograd. 3. 25 Avanesov. potice iz francuskog krivicnog zakonodavstva 1791. str. kroz položaje koje pojedinci zauzimaju u društvu i kroz ponašanja koja se vezuju uz odredeni položaj. (1989) Crime and Society. Stanciu. H. am M. N. Savremena administracija. 19 Laignet-Lavastine. predstavlja primer brižljivih i pouzdanih izveštaja o zlocinima. cit. G. str. 9. španski. (1999) Crime and Deviance. 3 ed. 23 Pojam kažnjivih radnji širi je od pojma krivicnog dela.ubistva. Pravne nauke i kriminologija se predaju ne samo na pravnom. cit. i 1913. cit."Novi Pitaval" u izdanju Julius Hitzig i Georg Hearing.. necinjenje) za koje po važecim propisima odredene države nadležni organi mogu izreci neku sankciju.Gassin. Moskow: Progress publishers.. Ljudi se u svakom društvu ponašaju vodeci racuna o tome kakav položaj zauzimaju. cit. Beograd: Savremena administracija. prestupe i istupe.: op. cit.. str. cit. T. podrazumevajuci pod uzrokom "agens koji svojom pojavom odreduje nastupanje neke nove sile ili novog predmeta". str. 50-51. 7 18 Pristalice bio-socijalnog pravca u kriminologiji. 11. Rot. 28 Gillin.. 34 Milutinovic. razbojništva. cit. 21 Lemert. Nemacka zbirka slucajeva nosi naslov "Der neue Pitaval" . Smatra se da kažnjive radnje predstavljaju svako protivpravno ponašanje (cinjenje. privredni prestupi. Sarajevo: Veselin Masleša.. objavio u Parizu delo "Poznati.

Milutinovic. str.: loc. Z. 6. 65 Milutinovic.: op. (1987) Kriminalistika. D. 3. M. cit. (1988) Penologija. to je sa opasnošcu da bude otkriven. (1984) Kriminalna politika. cit. G. str. 13-20. Z. (1971) Aktuelni problemi primenjene kriminologije. cit. v. 113-114.: op. Lj. (1967) Principes de Criminologie Clinique. 46. (1986) Krivicno pravo SFRJ.. str. Normandeau.. Beograd: Naucna knjiga. ako uopšte sa necim kalkuliše. 56 Stevanovic. str. G. D. 37 Pinatel. cit. J. 52 Milutinovic. 18. 60 Aleksic. str. str.. M. Cit. 3-25. 32. Beograd: Savremena administracija.. cit. M. A. 41 Više o klinickom metodu videti u odeljku o metodologiji. 48 Milutinovic. to je postupak kojim se. (1976) Pravci kriminalne psihologije. 82.: op. G. Lj. Montreal: Bibliothêque Criminologique. str. (1960) Sudska psihopatologija.. str. str. str. J. op. na osnovu prethodnog znanja o predmetu nauke. M.: op. 55 Milutinovic. br. (1991) Politika suzbijanja kriminaliteta.. 42 Canepa. 45 Szabo. 99. cit. M. 43 Pinatel. 13-14. str. 50 Milutinovic. str. a u novije vreme se pod klinikom podrazumeva mesto ili organizacija u koju dolaze lica za individualne dijagnoze i lecenje nekog fizickog ili mentalnog poremecaja uz neposredno proucavanje individue kao jedinstvene celine. cit. Ž. (1976) Kriminalistika. str. 47. (1980) Uvod u psihologiju krivicnog postupka. M. A. Beograd: JRKKP. 39-43. M. (1988) Penologija. str.. Ž..: op. Centar za izdavacku delatnost. 38. Skalar. str.: op. (1978) Criminologie et politique criminelle. D. 57 Vodopivec. prema Acimovic. 46 Szabo. 1. N. M. str. cit. 23-24. cit. J.: op... str. str. Ili. B. 44 Milutinovic. M. Kriminologija 35 Glava druga METODE KRIMINOLOGIJE I OPŠTE NAPOMENE O METODU Pod metodom se uobicajeno podrazumeva nacin na koji se u nauci dolazi do saznanja predmeta koji se proucava. M. 147-150. Cit. cit. Pravni fakultet. Stajic. 58 „Službeni glasnik Republike Srbije” br... cit.kriminaliteta". cit. 55. cit. K. 5. Milutinovic. Skopje: Univerzitet "Kiril i Metodij". op.. str. cit. Henting. 419. Leblanc. II izdanje. str. prema Acimovic.. 64 Atanackovic. 69 Jevtic. Presses Universitaires de France. V.: op. 53 Srzentic. M. H. str. odnosno posle kalkulacije u vezi sa visinom odnosno strogošcu zaprecene kazne i koristi od izvršenog krivicnog dela. Kobal. 3. 36 Pinatel. cit. podela i mesto kriminologije u sistemu društvenih nauka 62 63 Stojanovic. 49 Milutinovic.. Paris.. Bibliothéque de Psychiatrie. drugim recima i nešto preciznije. predmet. 70 Krstic.: op. str. M. M. 39 Di Tullio. 46/2006 59 Vodinelic. 25. Beograd: Naucna knjiga. op. 9.: op. M. str. str. str. III izdanje. Gornji Milanovac: Privredna štampa... D. 37. 107.: op. 61 Milutinovic. 3. C. 54 Horvatic. str. 67 Acimovic. Beograd: Savremena administracija. Beograd: Savremena administracija. str.. 19. 2. M. 117. Beograd: Savremena administracija. (1973) “Kriminalna licnost i tipologija delinkvenata”. (1986) Sudska psihijatrija. 47 Cesto je isticano da se potencijalni ucinilac najcešce ne odlucuje na vršenje krivicnog dela posle razumnog odmeravanja razloga "za" i "protiv". te da. V. (1985) Penologija. 139. 68 Acimovic. op. B. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. 51 Avanesov. cit. Lj. 40 Canepa.. cit.kliné). Bavcon. Ranije se smatralo da je "klinicko" sve što se odnosi na kliniku. JRKKP.. (1988) Krivicno procesno pravo SFRJ. prema Stojanovic. .. Novi Sad: Pravni fakultet. str. str. 38 Pojam "klinickog" ima starije i novije znacenje. Beograd: Naucna knjiga. str. str. Lazarevic. Beograd: Savremena administracija. . 3.: op. M. na nastavu uz bolesnicku postelju (grcki . 419. 81. 14. 48.. str.: op. Beograd: Savremena administracija. str. cit. Glava PRVA – Pojam. 66 Arnaudovski.. cit.

delinkventu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). primenom metoda društvenih nauka u identicnom obliku. Pri tome. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. ali u kombinaciji koja odgovara predmetu njenih procavanja. Pri tome. _ komparativni metod. uobicajenom.5 Kriminologija je u svom dosadašnjem razvoja posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. kriminologija je stvorila sopstveni metodicki sistem. Tehnike koje se koriste za prikupljanje podataka u kriminologiji takode su preuzete od drugih društvenih nauka i to uz manje prilagodavanja nego kada se radi o metodama. akademski i primenjeni karakter kriminologije.dolazi do daljeg. smislu) kao planiranog nacina proucavanja i tehnike istraživanja shvacene kao sredstvo koje pomaže ili omogucava to proucavanje. ona te metode prilagodava izucavanju sopstvenog predmeta. kako pojedinacne slucajeve kriminalnog ponašanja. znanje o predmetu i sredstva odnosno konkretizovane specificne postupke i materijalna sredstva uz pomoc kojih se otkrivaju one osobine predmeta cije saznavanje predstavlja cilj naucnog istraživanja. kriminologija se nekim tehnikama (na primer statistikom) koristi više. 4 Takode. Iz ovih karakteristika kriminologije proisticu sledeca obeležja metoda koje koristi: _ prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. od posebnog znacaja za kriminološki metod jeste teorijsko-empirijski i interdisciplinarni. koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. a nekima (na primer eksperimentom) manje u odnosu na druge društvene nauke. potpunijeg znanja. kao i predmet njenog proucavanja koji obuhvata. kao i druge društvene nauke.3 U proucavanju svog predmeta kriminologija se.2 odnosno kao skup konkretnih postupaka koji omogucavaju organizovano prikupljanje podataka o kriminalitetu. _ fundamentalna i primenjena istraživanja. tako i kriminalitet kao masovnu pojavu. _ korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. kriminalitetu. s obzirom na specificnost svog predmeta. U najširem smislu on obuhvata tri elementa: postupak dolaženja do saznanja. _ prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. . Glava DRUGA – Metode kriminologije 36 Medutim.1 U tom smislu pravi se razlika izmedu metoda (u užem. II KARAKTERISTIKE KRIMINOLOŠKOG METODA Osnovna obeležja kriminološkog metoda proisticu iz odredenja pojma i predmeta kriminologije.

dotle društveno-naucna. primenom analitickosinteticke.da bi na osnovu njih. induktivno deduktivne i drugih metoda izvršila njihovu naucnu interpretaciju i objašnjenje. teorija se uvek odnosi na odredenu vrstu cinjenica. Ljudsko saznanje se krece od neposrednog posmatranja ka apstraktnom mišljenju i od ovoga natrag ka praksi. Pod fundamentalnim istraživanjem podrazumeva se istraživanje koje ima za . Fundamentalna i primenjena istraživanja S obzirom na to da je kriminologija istovremeno teorijska i primenjena nauka. _ kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. Prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje S obzirom na to da je kriminologija teorijsko-empirijska nauka. izmedu covekove prakticno-culne i teorijsko-misaone delatnosti. Ovaj karakter je posebno izrazit u odnosu izmedu teorije. s jedne strane. izmedu percipiranja i mišljenja._ proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa.dakle od prikupljenih podataka o izvršenim krivicnim delima i delinkventima . ona mora imati u vidu da stvarno ljudsko saznanje nije ni prosto odražavanje pojavnih cinjenica niti prosto ispredanje cistih misli. i empirijskih cinjenica. s druge strane. 1. u našem slucaju kriminološka saznanja imaju izrazit empirijsko-teorijski karakter. logika kriminološkog istraživanja sadrži dva razlicita pravca: fundamentalno istraživanje i primenjeno istraživanje. Cinjenice se utvrduju i tumace sa odredenog teorijKriminologija 37 skog stanovišta. _ korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. nego je to složen dijalekticki proces koji se odigrava u mnogobrojnim i raznovrsnim interakcijama.6 2. kao i u dijalektickom jedinstvu teorije i prakse naucnog saznanja. zbog cega se stara teorija mora izmeniti ili zameniti novom teorijom. ona u svom proucavanju polazi od empirijskog cinjenicnog materijala . odnosno pojmova i stavova. a otkrice novih aspekata vec u izvesnom stepenu poznatih cinjenica kao i otkrice potpuno novih cinjenica nužno dovodi do protivurecnosti sa dotad važecom teorijom. tj. Dok su teorijska logicka i matematicka saznanja u svojoj osnovi i pretežno misaona. izmedu subjekta i objekta saznanja. Pri tome.

7 Naime. a to se cesto i cini. na drugoj strani. odnosno njene zamene drugom. Radi ostvarivanja tog cilja sledi se jedan opšti model koji je zajednicki svim društvenim naukama.8 U fazi opservacije važnu ulogu igra deskripcija (opisivanje) cinjenica. s obzirom na to da se rezultati fundamentalnog istraživanja mogu. odnosno odredene mere za suzbijanje kriminaliteta (njen teorijski i prakticni aspekt). Granica izmedu fundamentalnog i primenjenog istraživanja nije tako oštra. Na osnovu izvršene opservacije postavljaju se hipoteze a zatim se prikupljaju nove cinjenice radi verifikacije hipoteza. tj. opažanje).cilj saznavanje i razumevanje sveta koji nas okružuje i koje teži otvaranju novih perspektiva proširivanja sveukupnog objašnjenja stvarnosti. kada se istražuju numericki izrazi cinjenica i njihova zajednicka obeležja (kad se odnosi na kriminalitet kao masovnu pojavu). ciji cilj je saznavanje odredene pojave. iskoristiti za poboljšanje situacije koja u pogledu borbe za suzbijanje kriminaliteta postoji u praksi. Za razliku od fundamentalnog istraživanja. dijagnosticiranje nedostataka mere i upucivanje na odredenu akciju u pravcu menjanja te mere. hipoteze (pretpostavke) i verifikacija (proveravanje). Primarnost deskripcije poznati francuski kriminolog Pinatel s pravom smatra jednim od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji s obzirom na to da od njenog kvaliteta zavisi kvalitet svih ostalih etapa istraživanja.10 Opšti model primenjenog istraživanja u kriminologiji podrazumeva uspešno sprovodenje tri etape i to: prethodno upoznavanje pojave. Pocinje se sa opservacijom cinjenica koja. kada je u pitanju kriminologija. Primenjeno istraživanje uvek polazi od postojecih saznanja o pojavi . može biti kvalitativna (kad se odnosi na pojedinacna kriminalna ponašanja) ili kvantitativna. cilj primenjenog istraživanja je akcija.9 Pod primenjenim istraživanjem u kriminologiji. efikasnijom. menjanje i usavršavanje postojeceg stanja u oblasti borbe protiv kriminaliteta. metod istraživanja u empirijskim naukama pociva na sledecim etapama: opservacija (posmatranje. podrazumeva se istraživanje koje ima za predmet ocenu vrednosti postojecih sredstava borbe protiv kriminaliteta i otkrivanje novih sredstava.

vec je. . S obzirom na brojnost faktora koji uslovljavaju razlicita kriminalna ponašanja kriminologiji je potrebna takva metodologija koja ce omoguciti utvrdivanje tih mnogobrojnih i raznovrsnih veza izmedu kriminalnog ponašanja. poželjno u kasnijim etapama istraživanja saznati veze koje postoje izmedu prelaska na delo i licnosti. Stoga je moguce razlikovati metode izucavanja pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja (kvalitativne metode) i metode izucavanja kriminaliteta kao masovne pojave (kvantitativne metode). dodaje se i cetvrti nivo – nivo žrtve. prikupljati cinjenice kako o pojavnim oblicima tako i o faktorima i znati ih grupisati prema grupama kojima odgovaraju. pretkriminalne i kriminalne situacije. na jednoj strani. Prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. na drugoj strani. i drugih društvenih pojava. cije proucavanje predstavlja predmet kriminologije.o pravilu tri nivoa interpretacije koje mora biti poštovano prilikom prikupljanja cinujenica: nivo kriminaliteta. izmedu licnosti i globalnog društva. Bitno je razlikovati ih. Pravilo striktnog odvajanja nivoa interpetacije mora biti obavezno poštovano pri prikupljanju cinjenica. Ta kriminalna ponašanja se u vecoj ili manjoj Glava DRUGA – Metode kriminologije 38 meri medusobno razlikuju kako po svojim pojavnim oblicima tako i po svojim neposrednim uzrocima. i to povezano sa ispitivanjem licnosti pojedinih delinkvenata. izmedu prelaska na delo i globalnog društva itd. je heterogena društvena pojava s obzirom na to da obuhvata sva kriminalna ponašanja koja se vrše u odredenom vremenu i prostoru. na jednoj strani. nivo delinkventa i nivo kriminalnog ponašanja. Kvalitativna i kvantitativna istraživanja u kriminologiji S obzirom na dvostruki karakter predmeta kriminologije. po pravilu. i kriminaliteta kao masovne pojave. naprotiv. Pri tome je neophodno voditi racuna o jednom od osnovnih metodoloških pravila koje je postavio Pinatel . delinkventu. Medutim. kriminalitetu i žrtvi Kriminalitet.koju istražuje.11 4. odnosno neposrednom uslovljenošcu i raznim drugim pojavama. 3. odnosno kriminaliteta. neophodno je da i metode i tehnike koje ona koristi u njegovom saznavanju budu prilagodene ispitivanju kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. nije zabranjeno. a do njih se. dolazi upravo fundamentalnim istraživanjem. na drugoj strani. U novije vreme.

ako se ovakav pristup može iskoristiti za poredenje delinkvenata i nedelinkvenata nema razloga da se na slican nacin ne vrši i poredenje mehanizama i faktora prelaska na delo kod raznih tipova delinkvenata.13 Jedno od osnovnih pravila metodologije kriminološkog istraživanja koje je postavio Pinatel jeste i pravilo uporednog proucavanja i poredenja grupe delinkvenata i grupe nedelinkvenatra. izdvajaju se upravo one crte licnosti i drugi faktori koji uslovljavaju kriminalno ponašanje. Ono treba da bude shvaceno kao epizoda koja ima pocetak. Kriminologija 39 6.12 U kriminologiji se komparativni metod koristi sa ciljem poredenja kriminaliteta u razlicitim vremenskim periodima i u razlicitim zemljama. kriminalno ponašanje treba da bude proucavano bilo izolovano u životu ili u okviru kriminalne karijere pojedinih delinkvenata. Kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti Pošto sve pojave ne stoje u istoj vezi sa drugim pojavama potrebno je izvršiti klasifikaciju na osnovu zajednickih obeležja. Pri tome je neophodno voditi racuna o "variranju zakonskih definicija i krivicnopravnih nomenklatura koje unose promene i novine u ceo sistem". Radi se o jednom vrlo nijansiranom i preciznom pristupu koji se zasniva na svedocenju delinkventa i drugih ucesnika kriminalnog ponašanja. regionima i slicno. Dobra tipologija pretpostavlja da možemo razvrstati po jednom opštem i jedinstvenom . Ono zahteva proucavanje policijskih i sudskih dokumenata. etnografiji i statistici. kroz poredenje crta delinkvenata i nedelinkvenata. Kriminologija koristi obe vrste. socijalni i psihološki cinioci koji vode prelasku na delo. 7.5. U društvenim naukama postoje dva nacina klasifikovanja: kategorizacija ili klasifikacija u užem smislu koja pociva na pojmu "kategorije" i tipologija zasnovana na pojmu "tip". Poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata) od posebne je važnosti prilikom verifikacije postavljenih hipoteza. po Dirkemu. koja. Proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa Prema pravilu koje je postavio Pinatel. Naravno. razvoj i kraj. Komparativni metod Da bi se kriminalitet naucno proucavao treba koristiti komparativnu metodu.14 Na ovaj nacin. Ona je bazirana na istoriji. Na ovaj nacin ostvaruje se kriminološki pristup par excellence jer se njime nastoje dosegnuti u svojoj ukupnosti biološki. omogucuje posredno eksperimentisanje.

bez obzira na njegov strucni profil. pravne. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. a kod nekih istraživanja i ekonomista. osvetli pojavu koja je predmet istraživanja. Medutim. Zbog toga se rukovodenje istraživackim timom po pravilu poverava najiskusnijem istraživacu koji je istovremeno najkompetentniji za oblast u koju spada konkretni predmet istraživanja. odnosno primenom znanja iz sopstvene oblasti.16 Oni polaze od pretpostavke da. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. njegovo proucavanje zahteva interdisciplinarni pristup i nužnost ekipnog rada strucnjaka razlicitog profila: sociologa. psihološke. upravo takve sklonosti su uglavnom dominirale tokom razvoja kriminološke nauke ne dozvoljavajuci joj da sagleda sve strane složene pojave kriminaliteta u njihovim stvarnim dimenzijama.kriterijumu sve proucavane osobe u razlicite tipove uz rezervu atipicnih i mešovitih tipova. Neki autori smatraju da rukovodilac tima treba da bude sociolog. svaki od angažovanih strucnjaka nastoji da sa aspekta svoje struke. Takav rad omogucava svestrano. Poželjno je da to bude strucnjak koji raspolaže najširim i najcelovitijim znanjem u odnosu na ispitivanu pojavu. Glava DRUGA – Metode kriminologije 40 jednostranih pa tako i nepotpunih saznanja o ispitivanoj pojavi. U protivnom se dolazi do nezadovoljavajucih. psihijatra. Korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad S obzirom na to da kriminalitet predstavlja složenu društvenu pojavu koja ima sociološke. Prednosti ekipnog rada u kriminologiji su mnogobrojne. . Nažalost. psihopatološke. socijalnog radnika. pravnika. s obzirom na to da je kriminalitet posebna društvena pojava. statisticara i specijalnog pedagoga. upravo sociolog o njoj raspolaže najcelovitijim i najširim znanjem što u praksi nije uvek slucaj. Takode. Ekipom obicno rukovodi i njen rad koordinira i objedinjuje jedan od njenih clanova. ove prednosti zaista se ostvaruju samo ukoliko uticaj pojedinih strucnjaka kao i metoda pojedinih nauka dolaze do izražaja u srazmeri koja odgovara prirodi predmeta proucavanja. Pri tome. psihologa. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka. potpuno i uspešno izucavanje pojave kao i stvaranje integrisanih zakljucaka.15 8. lekara i drugih strucnjaka.17 III IZVORI PODATAKA U KRIMINOLOGIJI S obzirom na specificnost svog predmeta. biološke i druge aspekte.

njihovi dnevnici. delinkventima i žrtvama. postojeca istraživanja o kriminalitetu. skorašnji. napisi o kriminalitetu u štampi i sl. One su dakle grupisane prema vremenu preduzimanja.18 Tako su. sudski predmeti. IV ETAPE KRIMINOLOŠKOG ISTRAŽIVANJA Empirijsko fundamentalno istraživanje kriminaliteta odvija se kroz više etapa. Primarnim izvorima podataka smatraju se originalni dokumenti i iskazi neposrednih ucesnika. _ pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. policijski i zatvorski dosijei. koji je više komplementaran nego suprotan prethodnom. odnosno svedoka ispitivanog kriminološkog fenomena dok se ostali izvori smatraju sekundarnim. skupštinski materijali. empirijsko istraživanje kriminaliteta odvija se kroz sledece faze: _ prethodna saznanja. Pri tome. istraživacima su na raspolaganju dva modela: hronološki. autobiografije delinkvenata i sl. posebno mišljenja prakticara (policajaca. policijski i zatvorski dosijei o delinkventima. dok topološki model iste te operacije grupiše prema njihovoj srodnosti. sudski predmeti. koji je poznatiji i najcešce korišcen i topološki. Nepisani izvori podataka su: mišljenja strucnjaka. iskazi delinkvenata i žrtava. . _ donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. primarni izvori podataka. dok je statistika tipican sekundarni izvor podataka.Pisani izvori podataka od znacaja za proucavanje predmeta kriminologije su: statistika kriminaliteta. tužilaca. Prema ovom modelu. sudija. Zbog vece rasprostranjenosti i bolje preglednosti toka istraživanja zadržacemo se samo na analizi hronološkog modela. iskazi žrtava i sl.19 Hronološki model odreduje razlicite operacije (intelektualne i materijalne) koje istraživac mora da izvrši sukcesivno da bi realizovao istraživanje. autobiografski podaci o delinkventima. na primer. iskazi sadašnjih i bivših osudenika. Kriminologija 41 _ operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta). izveštaji i elaborati službenih organa o kriminalitetu. advokata) o kriminalitetu. hronološkim redom.

_ ciljevi istraživanja. s tim što njegov centralni deo cini opis i interpretacija . a bitni su zbog toga što cine suštinu kriminološkog projekta. _ predmet istraživanja. Medutim. _ analiza i interpretacija podataka. koji. Istraživacki projekat i istraživacki izveštaj Da bi se pristupilo istraživanju neophodno je odrediti predmet i cilj istraživanja ali i unapred rešiti sva osnovna metodološka pitanja. _ metode obrade i analize podataka (kvantitativne ili kvalitativne). institucija-organizacija. Glava DRUGA – Metode kriminologije 42 Sve napred navedeno treba da bude sadržano i u istraživackom izveštaju koji se piše na kraju istraživanja. najprostije receno. _ teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja. _ probno istraživanje (ako je potrebno i moguce).20 Elementi koje mora da sadrži svaki istraživacki projekat su: _ autor projekta. Njegova sadržina zavisi u svakom pojedinom slucaju od cilja istraživanja. i njihovo naucno objašnjenje (pisanje istraživackog izveštaja). To su opšti i bitni delovi kriminološkog istraživackog projekta. Opšti su zato što postoje u svakom projektu. _ obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). postoje delovi koje mora sadržati svaki istraživacki projekat koji pledira na naucni pristup istraživanoj pojavi. _ znacaj projekta za prevenciju/suzbijanje kriminaliteta. _ opis istraživackih instrumenata. _ metod koji ce biti korišcen (kvantitativni ili kvalitativni). _ opis uzorka. _ hipoteze koje ce biti proverene. _ prikupljanje podataka. _ priprema i obrada podataka. _ odredivanje tehnika prikupljanja podataka koje ce se koristiti._ obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). _ prostorno i vremensko odredenje istraživanja. Ukoliko u nekom projektu nedostaje koji od ovih delova takav projekat ne može poslužiti za uspešno istraživanje pojave. _ izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. U tu svrhu izraduje se istraživacki projekat. predstavlja opis buduceg istraživanja. 1. odnosno od prirode istraživane pojave. _ naucno objašnjenje – teorije u svetlu kojih ce se objašnjavati dobijeni podaci. _ odredivanje varijabli i indikatora (konkretnih pojava koje ce se istraživati).

ako jeste. obicno se daje i predlog za dalja istraživanja. U ovom slucaju ocito je da su kriminološke pojave posmatrane kao nezavisne a svakodnevna aktivnost ljudi. Elaboracija opsega istraživanja podrazumeva da su odredene granice istraživanja.23 Odredivanje indikatora odnosi se na odredivanje konkretnijih pojava koje ce se istraživati kao pokazatelji neke šire pojave koja se ispituje kao zavisna ili nezavisna varijabla (npr. odnosno kriminološki fenomen. odrediti skup pitanja koja se postavljaju i na koja se želi dobiti odgovor. a kriminalitet zavisnu varijablu. migracije ce uvek predstavljati nezavisnu. vrši na smanjenje odnosno promenu svakodnevnih aktivnosti ljudi. je po pravilu zavisna varijabla. a pojave ciji uticaj na njega se ispituje su nezavisne varijable. odredivanje broja ranijih osuda kao indikatora recidivizma itd. Varijable i indikatori U kriminološkom istraživanju kriminalitet. tj. odnosno njihov nacin života. odredivanje pojedinih krivicnih dela preko kojih ce se istraživati imovinski kriminalitet. na primer. . zbog cega i sa kojim ciljem se želi istraživati. Medutim. 3. To se najbolje postiže pregledom postojece literature radi saznavanja da li se radi o problemu koji je vec bio predmet istraživanja i. da se identifikuju varijable21 i vrste cinjenica koje treba prikupiti. tj. da bi se utvrdilo koji aspekti nisu razjašnjeni ili su loše razjašnjeni.22 To zapravo znaci da se moraju identifikovati i precizirati kako kriminološki fenomen tako i pojave ciji uticaj na njega ce se ispitivati. Odredivanje predmeta i cilja istraživanja Odredivanje predmeta i cilja istraživanja predstavlja polaznu tacku svakog kriminološkog istraživanja. ako se ispituje uticaj migracija na kriminalitet. da bi se pristupilo istraživanju jedne pojave mora se tacno znati koja je to pojava. Naime.). Tako su neka novija americka istraživanja utvrdila uticaj koji kriminalitet. Tako. odnosno da se problematika elaborira u kontekstu opšte teorije i da se identifikuje polje posmatranja svakog postavljenog pitanja. Kada se odredi predmet istraživanja potrebno je korektno postaviti problem. posredstvom viktimizacije i straha od zlocina. nije iskljuceno ni ispitivanje povratnog uticaja koji kriminalitet vrši na društvene pojave koje ga inace uslovljavaju.dobijenih rezultata. Uz to. kao zavisna varijabla. 2.

24 Pri proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave. Pre svega. U kriminološkim istraživanjima cesto se koristi ispitivanje na uzorku. Pri formiranju i izboru uzorka moraju se poštovati odredena pravila. Definisanje skupa slucajeva koji ce se ispitivati može se ostvariti tako što ce se ispitivati svi Kriminologija 43 slucajevi jedne pojave (korišcenjem statistike). Vremenski i prostorni okvir i uzorak istraživanja Odredivanje slucajeva koji ce biti predmet ispitivanja najpre obuhvata odredivanje prostora i vremenskog perioda u kome ce biti istraživana pojava koja je predmet istraživanja. odnosno znacajem u osnovnom skupu. Zbog toga se kriminološka istraživanja uglavnom ogranicavaju na manji broj pojedinacnih slucajeva pa se na osnovu podataka o njima izvode zakljucci o pojavi u celini. god. recimo recidivizam. to bi bilo necelishodno jer bi dobijeni rezultati bili u nesrazmeri sa dužinom trajanja i cenom koštanja istraživanja. što ce se odrediti uzorak ili ce se proucavati jedan ili nekoliko interesantnih slucajeva. . Razlikuju se prosti i stratifikovani uzorci. Stratifikovani uzorci koriste se kada se ispituju pojave koje su heterogene. Tada se prilikom formiranja uzorka vodi racuna da u njega udu jedinice iz svakog sloja i to u skladu sa svojom zastupljenošcu. a zatim definisanje slucajeva. istraživati na podrucju Republike Srbije i da ce biti uzeti u obzir ucinioci koji su krivicno delo izvršili u periodu 1985-1990. s obzirom na masovnost kriminoloških pojava. orijentisati na prvi ili drugi nacin. odredenje da ce se neka kriminološka pojava.4. po pravilu. na primer. Odredivanje prostornih i vremenskih granica istraživanja bilo bi. Ti pojedinacni slucajevi odredene kriminološke pojave koji se neposredno ispituju nazivaju se uzorkom te pojave. Uzorak mora na adekvatan nacin (s obzirom na obeležja i strukturu) i u adekvatnoj meri (broj obuhvacenih pojedinacnih slucajeva) da predstavlja proucavanu pojavu kako bi dobijeni rezultati mogli biti primenjeni na pojavu u celini. odnosno koje se sastoje iz više slojeva (stratuma). istraživac ce se. uzorak mora biti reprezentativan i adekvatan istraživanoj pojavi. Iako bi se najpouzdaniji rezultati dobili onda kada bi istraživanjem bili obuhvaceni svi slucajevi javljanja jedne pojave.

izbor uzorka ili istraživacke instrumente. tj. 6. Koriste se i tzv. Pravljenje instrumenata Pravljenje instrumenata podrazumeva stvaranje konkretnog "alata" kojim ce se prikupljati cinjenice. Upitnik predstavlja osnovni instrument za prikupljanje podataka. testova licnosti. Pod hipotezom se podrazumeva hipoteticko-deduktivna konstrukcija postavljena na osnovu cinjenica saznatih prethodnom opservacijom sa ciljem da kasnije bude verifikovana (proverena). Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su razni upitnici i protokoli posmatranja pojava. intervjua. u slucaju hitnih i brzih istraživanja mogu pokazati neophodnim i korisnim. Nakon sprovodenja ovog istraživanja analiziraju se preliminarne cinjenice i otklanjaju se uoceni nedostaci vezani za operacionalizaciju. mešoviti uzorci koji se formiraju jednim delom na bazi slucajnog a drugim delom na bazi namernog izbora jedinica.26 5. U kriminološkim istraživanjima ponekad se koriste i tzv. Protokoli posmatranja obuhvataju spisak konkretnih manifestacija pojave koja je predmet posmatranja.Prema nacinu izbora jedinica u uzorku razlikuju se uzorak sa odredenom verovatnocom jedinica da budu izabrane u uzorak i uzorak bez te verovatnoce. analize sudskih predmeta. Upitnik se koristi za prikupljanje podataka putem ankete. U kriminološkim istraživanjima koriste se oba tipa uzorka. orijentacioni uzorci koji nisu reprezentativni pa samim tim nisu ni pouzdani za zakljucivanje o ispitivanoj pojavi ali se. na osnovu prethodnog rasudivanja i izgradenih kriterijuma. Koriste se za prikupljanje cinjenica neposrednim posmatranjem.27 . policijskih i zatvorskih dosijea i sl. Sastoji se iz veceg ili manjeg broja pitanja sistematizovanih po srodnosti. To su slucajni uzorci za razliku od namernih uzoraka koji nisu odredeni na osnovu teorije verovatnoce. Formulisanje hipoteza i konstrukcija modela Nakon što je izvršeno kreiranje operacionog modela istraživanja pristupa se formulisanju polaznih pretpostavki ili hipoteza. Glava DRUGA – Metode kriminologije 44 Radi provere valjanosti istraživackih instrumenata vrše se probna ili pilot istraživanja.25 Kod uzorka koji se sacinjavaju po teoriji verovatnoce za svaku jedinicu u osnovnom skupu postoji ista verovatnoca da bude izabrana u uzorak.

pretpostavlja se postojanje odredene veze izmedu pojava koje se ispituju. odnosno svaki predmet fizicke. po pravilu sadržanog u teoriji od koje se pošlo i u rezultatima ranijih istraživanja. U kriminologiji se za verifikaciju koristi poredenje izmedu eksperimentalne i kontrolne grupe (delinkvenata i nedelinkvenata). Bitna karakteristika hipoteze je. da se može proveriti. modeli geometrijskih tela itd. Da bi bila prihvatljiva.29 Verifikacija hipoteze zasniva se na sistematskoj opservaciji i vrši se u tri etape: analiza varijabli na koje se odnose hipoteze.28 Prema nivou opštosti razlikuju se opšte (odnose se na skup pojava. najraznovrsnijih pojava i to na veoma razlicite nacine. na osnovu prethodnog znanja. društvene i misaone stvarnosti. Predmet modelovanja može biti svaka stvar . tj. Tri glavna izvora hipoteza su: nužnost proširenja saznanja. Dobro su nam poznate sheme i makete naselja. organske.Drugim recima. odnosno njegova struktura i funkcionisanje. pojmovni ili stavni ili prakticni realni. npr. da ona ima odredenu verovatnocu. psihicke. Svako takvo i slicno imitiranje bilo kog predmeta. U okviru razlicitih naucnih teorija. predmetu istraživanja analogni sistem pomoci koga se istražuje izvestan osnovni predmet ili sistem. Svaka teorijsko-misaona delatnost predstavlja. Saderlandova teorija diferencijalne asocijacije) i posebne hipoteze (stvaraju se da bi se pretpostavila veza izmedu dve serije pojava. da je precizna. teorijski. nužnost prevazilaženja nedostataka vec stecenog saznanja i potreba stalnog proveravanja valjanosti stecenog saznanja. stvari. izmedu maloletnicke delinkvencije i razorene porodice). procesa ili pojave kao i delatnosti i ponašanja. predstavlja modelovanje.30 Uopšte uzev. pored ostalog i teorijsko modelovanje pojava koja se istražuju. dakle. njihovom analizom i interpretacijom radi verifikacije hipoteze.proces ili pojava. konstrukcija eksperimentalnog modela i primena tog modela sakupljanjem novih cinjenica. model je svaki. hipoteza mora da ispunjava sledece uslove: da se odnosi na pojavu koja se može posmatrati. da je odredena. npr. Savremena kriminološka istraživanja ne zadovoljavaju se samo postavljanjem hipoteza vec se sve cešce koriste i konstrukcijom modela. u skladu sa njihovim . U savremenoj nauci modelovanje se shvata kao opšti metodski postupak predstavljanja svih.

a preporucuju se i uvodenje varijabli posrednika ili medijatora. 1 koji je primenjen u istraživanju "Uticaj razvoja.osnovnim postavkama konstruisani su i razliciti modeli. odnosno logicko-matematicki i kiberneticki modeli zasnovani na jednoj ili više teorija o kriminalitetu cije postavke se proveravaju istraživanjem. Modeli se po pravilu sastoje od komponenti koje obuhvataju skupove srodnih varijabli za koje je ranijim istraživanjima utvrdeno postojanje povezanosti sa kriminološkom pojavom koja se istražuje. Medutim. Prikupljanje cinjenica (podataka) Za prikupljanje cinjenica u kriminologiji koristi se veci broj istraživackih tehnika koje se stalno razvijaju i dopunjuju novim.32 Sl. Model uticaja razvoja. S obzirom na to da je kriminalitet masovna pojava. nijedan od tih modela ne može se upotrebiti kao gotov model istraživanja bilo koje društvene pojave: u stvari svaki od ovih modela može poslužiti samo kao opšta polazna Kriminologija 45 teorijska skica odnosno kao opšte teorijsko uputstvo ili opšte teorijsko rukovodstvo istraživanja odredene pojave. a izbor konkretne tehnike zavisice od predmeta istraživanja i izabranog metoda. 1. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje 7. Primena modela je od posebnog znacaja pri proucavanju kauzalnih veza izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. 31 Jedan od takvih modela je i model prikazan na sl. socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje". pa se u tom slucaju komponente modela sastoje od skupova nezavisnih i zavisnih varijabli. u njegovom istraživanju važno mesto zauzimaju tehGlava DRUGA – Metode kriminologije 46 . U proucavanju kriminaliteta kao masovne pojave koriste se kvanititativni. Medijatori deluju izmedu nezavisne i zavisne varijable i korisni su za istraživanje interakcija izmedu varijabli. Primena odgovarajucih tehnika omogucava organizovano prikupljanje cinjenica o kriminalitetu. koje se sprovodilo u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu. posebno kada povezanost dve varijable zavisi od vrednosti trece koja se naziva i intervenirajucom.

Objasniti jednu pojavu (u našem slucaju kriminalitet) znaci odgovoriti na pitanja "zašto" i "kako" koja se odnose na prošlost. Objašnjenje se dakle odnosi na uzrocnost i predvidanje. pravilnu interpretaciju (tumacenje) dobijenih rezultata i. Analiza i interpretacija treba da ostvare sledece ciljeve: identifikacija faktora proucavane pojave. naucna interpretacija i objašnjenje rezultata istraživanja Kada su cinjenice o ispitivanoj pojavi prikupljene. klasifikaciju. eksperimentom. istraživanje meduzavisnosti faktora. U poslednje vreme koriste se i fokus grupe. Prikupljanje cinjenica u kriminologiji vrši se posmatranjem. evaluacija njihovog znacaja u nastanku ispitivane pojave na opštem planu. Medutim. Analiza podataka i interpretacija rezultata je najvažniji momenat u celom toku istraživanja. uz pomoc statistike i posebnih tehnika namenjenih evaluaciji tamne brojke. na utvrdivanje njenih krajnjih uzroka. elaboracija skice njegovog objašnjenja i/ili stvaranje potpune teorije (ili modela). potrebno je izvršiti njihov opis. . dakle. odnosno obrade. Medutim.33 indukcija. komparativno-istorijska i druge metode. dati naucno objašnjenje pojave koja je bila predmet istraživanja. Nakon analize.34 Za istraživanje površinskih elemenata jedne pojave. odnosno stvarnog kriminaliteta. kao što su funkcionalne. koriste se tehnike kvalitativnog karaktera. o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. ukoliko se pretenduje na objašnjenje ispitivane pojave u dubljem smislu. Obrada. 8. Prilikom objašnjavanja kriminoloških pojava koristi se analiticki i sinteticki pristup. Takode.nike kvantitativnog karaktera koje omogucavaju merenje kriminaliteta. u okviru kriminologije su se razvile i posebne tehnike za prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi kojima se prikupljaju podaci o pojedinim delinkventima. ali i predvideti buducnost. ali i da se izbegne generalizacija koja premašuje ono na šta zaista ukazuju dobijeni rezultati. merenjem. kao najvažnije. dakle na ono što se vec dogodilo. odnosno kriminalnog ponašanja. Zato treba voditi racuna da se iskoristi maksimalno ono što rezultati nude. dedukcija. vrši se njihova kvalitativna analiza ili statisticka obrada. korelativne i slicne veze cesto je dovoljna i primena opisanih statistickih metoda i istraživackih tehnika. upredivanjem. ispitivanjem. prilikom istraživanja kriminaliteta kao pojedinacne pojave.

a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih Kriminologija 47 nauka. pre svega sociologije. V METODE ISTRAŽIVANJA KRIMINALITETA KAO MASOVNE DRUŠTVENE POJAVE (KVANTITATIVNE METODE) Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. Primenom savremenih sredstava. To se odnosi i na sam postupak naucnog saznanja kriminaliteta. posebno primenom racunarske tehnike i modernog softvera za obradu statistickih podataka. Kondorse (Condorcet) je izneo ideju "socijalne matematike" dok su Ketle (Quetelet) i Geri (Guerry) radili na analizi brojcanih vrednosti iznetih u izveštaju o radu krivicnog pravosuda iz 1826. iz okolnosti da se radi o masovnoj pojavi. odnosno od kojih teorija o kriminalitetu se pošlo u kriminološkom istraživanju. za razliku od izucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave u kome se prevashodno koriste kvalitativne metode. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. odnosno na tok njegovog empirijskog istraživanja. godine a cija relativna stalnost ih je impresionirala. Takode. Od koje.35 Danas napredak matematickih nauka i elektronike daje osnova kriminolozima da se nadaju da ce uz pomoc modernih mašina ostvariti znatan korak napred u obradi prikupljenih podataka.rezultati istraživanja nužno moraju biti posmatrani u kontekstu jedne ili više opštih naucnih teorija od kojih se pošlo prilikom koncipiranja predmeta istraživanja. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu. dakle. Vezano za primenu statistickih metoda u kriminologiji treba napomenuti da su prvi naucnici koji su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili matematicari koji su koristili kriminalne statistike. kriminologija . Na osnovu tih pokazatelja oni su uocili prve korelacije medu kojima je posebno znacajna ona koja pokazuje da vremensko kolebanje kriminaliteta predstavlja matematicki shvatljivu funkciju svakodnevnog života. zavisice i naucno objašnjenje ispitivane kriminološke pojave. proizilazi i dominantan znacaj kvantitativnih metoda.

karakteristikama samog kriminalnog ponašanja (vreme i mesto izvršenja. Prema tome da li je predmet statisticke analize samo struktura ispitivane pojave ili dinamika izvesnih dešavanja. odnosno metoda: staticka analiza. recidivizam i sl. zatim dinamika i tendencije razvitka kriminaliteta i struktura i dinamika srodnih grupa pojava. prema karakteristikama ucinioca krivicnog dela (pol. pri tome treba imati u vidu da na statisticka koleGlava DRUGA – Metode kriminologije 48 banja kriminaliteta mogu uticati i promene u strukturi inkriminacija.može da dode do izvora svojih podataka na nacine koji su znatno mocniji od ranijih. dinamicka analiza i korelaciona ili regresivna statisticka analiza i statisticka metoda. Staticko proucavanje pojava distribucije omoguceno je korišcenjem teorije i racuna verovatnoce u statistici kao i upotrebom metoda uzoraka.36 Jedan od najcešce korišcenih softverskih paketa u kriminologiji je SPSS.37 Na osnovu otkrica odredenih trendova u okviru kriminaliteta u odredenom periodu moguce je doci i do odredenih zakljucaka u pogledu njegove društvene uslovljenosti. a svrha joj je izracunavanje vremenskih varijacija odredene osobine ili vrste pojava. Predmet dinamicke analize su statisticke vremenske serije. Od ovih vremenskih varijacija osnovne su trendovi i ciklicna i sezonska kolebanja. Primenom statisticke analize otkriva se struktura ispitivane pojave. ili i medusobni uticaj više grupa masovnih pojava. Medutim. školska sprema. bez vremenske odredbe. razlikuju se tri glavne vrste statisticke analize. sredstvo.) itd. dakle kriminaliteta. Utvrdivanje trendova vrši se na osnovu pracenja kriminaliteta u celini u dužem vremenskom razmaku (od 10 do 20 godina). u masi pojava koje se ispituju. izraženih numerickim vrednostima. medusobni uticaji cinilaca te strukture i uticaj drugih pojava na kriminalitet i obrnuto.). promene u kaznenoj . zanimanje. Glavni predmet i svrha staticke analize jeste otkrice rasporeda ucestalosti (distribucije frekvencija) pojava odredenih osobina. Primenom staticke analize u kriminologiji se dolazi do saznanja o strukturi kriminaliteta prema vrsti kriminalnog ponašanja. nacin izvršenja. starost. predmet i sl.

39 Uz sve rezerve koje treba imati prema kvoti kriminaliteta kao pokazatelju rasta kriminaliteta. iako razlike u apsolutnim brojkama nisu tako velike. U tom smislu ona je pogodna za poredenje kriminaliteta u zemljama sa razlicitim brojem stanovnika. bilo osudeno 480 lica na svakih 100.000 stanovnika jedne zemlje i izracunava se tako što se ukupan broj osudenih lica u jednoj godini podeli sa brojem koji se dobije kada se ukupan broj stanovnika jedne zemlje podeli sa 100. godine u Srbiji je bilo 7 498 001 stanovnika i 35997 osudenih lica. U literaturi se još naziva i "brojkom kriminaliteta" ili "kvotom delinkvencije". Naime. a posebno za žensko stanovništvo. Kvotu kriminaliteta za 2002. Uz pomoc dinamicke analize. Takode.000. kriminalitet manifestuje i svoju relativnu dimenziju koja se izražava u kvoti kriminaliteta. odnosno statistickih metoda. pa treba u tom pravcu izvršiti korekcije prilikom iskazivanja opšte statisticke zakonitosti. u efikasnosti organa otkrivanja i sl.9) Tako dobijamo da je u Srbiji u 2002.000 stanovnika. ona je ipak neki orijentir koji ukazuje na stvarni porast broja osudenih lica u odnosu na broj stanovnika.politici i sudskoj praksi. koja se izražava ukupnim brojem izvršenih krivicnih dela i delinkvenata. relativne velicine kriminaliteta u jednoj zemlji. ona se može prikazivati za odredene grupe i vrste krivicnih dela. pored apsolutne velicine (obima) kriminaliteta. kroz koju se izražava ucestalost vršenja krivicnih dela na odredenom . stagnacija) i promene u njegovoj strukturi. opadanje. kao i za pojedine starosne grupe. Kvota ili stopa kriminaliteta pokazuje broj osudenih lica na 100.38 Statisticke metode omogucavaju i utvrdivanje tzv. Na bazi dinamicke analize može se prognozirati kretanje kriminaliteta (porast. odreduje se i gustina kriminaliteta. Prema popisu iz 2002. što je od posebne važnosti za izgradnju adekvatnog sistema prevencije i za dalja naucna istraživanja koja treba da dodu do dubljih etioloških saznanja o kriminalitetu. Kvota kriminaliteta se može odredivati posebno za muško. godinu dobicemo na sledeci nacin: 35997 7 498 001:100 000 = 480 (74.

Konacni cilj svih vrsta i oblika statisticke analize. na osnovu sredine uzorka (aritmeticka sredina) i odstupanja od sredine skupine (standarna devijacija) jesu osnovni metodski postupci statisticke metode uzorka. tacnije receno. za uporedna istraživanja i davanje komparativnih ocena o kretanju kriminaliteta u razlicitim zemljama. medutim. izvodi opšti zakljucak o prosecnom obeležju (ucestalosti. profesionalna stabilnost. ekonomski sistem. vremenski razmak vršenja pojedinih krivicnih dela s obzirom na jedinicu stanovništva (obicno 100. Kao najsloženija.40 Naravno. revolucija. treba biti oprezan jer postojanje korelacije izmedu kriminaliteta i neke pojave ne daje osnova za zakljucivanje o uzrocima kriminaliteta. Izracunavanje kvote i gustine kriminaliteta znacajno je za ocenu njegovog kretanja u pojedinim zemljama. posebno neiskazivanje tamne brojke kriminaliteta.podrucju ili. Tabelarno i graficko predstavljanje statistickih serija i matematickih funkcija je takode jedan od bitnih momenata statisticke metode. za usmeravanje preventivnih akcija u odredenim vremenskim i prostornim okvirima i sl. demografija. a narocito korelacione analize. distribuciji. Ocena ili sud o pravoj sredini cele skupine. kao što su: politicki sistem. narkomanija. devijaciji od . društveni razvoj. rezultati takve statisticke analize moraju biti interpretirani sa rezervom imajuci u vidu vec pomenute nedostatke statistickih podataka. Primenom korelacione analize utvrduje se postojanje povezanosti izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. društvena pokretljivost. znacajnost i smer (pozitivna ili negativna korelacija) te povezanosti. jeste otkrice statistickih zakonitosti vezanih za javljanje one masovne pojave koja se ispituje.000 stanovnika). Korelaciona statisticka analiza ispituje medusobne zavisnosti u razvitku dve ili više grupa pojava. ova metoda predstavlja sintezu staticke i dinaKriminologija 49 micke analize. alkoholizam itd. Uz pomoc korelacione analize moguce je utvrditi odnos izmedu kriminaliteta i drugih društvenih pojava. Prilikom primene ove metode. rat. Statisticka metoda je u osnovi induktivno-generalizatorska jer se njome na osnovu obeležja izvesnog broja clanova neke skupine ili serije pojava ili dogadaja.

na relativno egzaktan nacin saznati opšta odredenost. uporedivanje i merenje. 1.) u celoj skupini ili masi pojava. Ne treba. ali ne i o metodi koja je dovoljna za potpuno objašnjenje ispitivane pojave. Tehnike za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui). razlikuju se intervju i anketa. Koristi se kako za ispitivanje delinkvenata.42 1. Njen gnoseološki znacaj sastoji se u tome što se jedino pomocu statisticke metode mogu. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta. izgubiti iz vida to da se zapravo radi o metodi pomocu koje se vrši analiza. U zavisnosti od toga da li se pitanja postavljaju usmeno ili ispitanik pismeno odgovara na pitanja postavljena u upitniku. odnosno straha od kriminaliteta. Ispitivanje (anketa i intervju) Ispitivanje je tehnika prikupljanja cinjenica koja se zasniva na postavljanju pitanja o kriminalnom ponašanju. Intervju može biti sproveden u vidu slobodnog razgovora (nevezani ili nestruktuirani intervju) ili na osnovu unapred pripremljenih pitanja (vezani ili struktuirani intervju).41 No. odnosno obrada prikupljenih cinjenica. kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti. Anketa se vrši putem unapred pripremljenih anketnih upitnika koji se daju ispitaniku da ih sam popuni. naime. njenom primenom ne mogu se otkrivati i saznavati kauzalne veze i odnosi. U drugom slucaju ispitivac se u ispitivanju strogo pridržava unapred pripremljenih pitanja. delinkventu i žrtvi. Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi koriste se struktuirani ili polustruktuirani upitnik (kombinacija otvorenih i . U prvom slucaju ispitivac pitanjima samo inicira i podstice kazivanje Glava DRUGA – Metode kriminologije 50 ispitanika kome se ostavlja puna sloboda u pogledu izlaganja cinjenica koje su predmet ispitivanja.43 Pri tome se kao istraživacki instrument najcešce koristi struktuirani upitnik koji podrazumeva detaljno struktuirana pitanja i ponudene moguce odgovore. pravilnosti i zakonitosti ispitivanih pojava. tako i drugih lica i žrtava.prave sredine itd.1.

treba voditi racuna da se ona odnose na predmet ispitivanja. Da bi se prikupljanje cinjenica u ovim ustanovama obavilo sa uspehom preporucuje se da se intervjuisanje održava u posebnoj prostoriji koja što manje podseca na zatvorsku atmosferu i bez prisustva zatvorske administracije. Svojom specificnošcu i složenošcu. ali u novije vreme sve se više rade telefonski intervjui. pitanja treba tako da budu kombinovana. Lice koje vrši intervjuisanje treba da se potrudi da sa ispitanicima uspostavi kontakt na bazi što veceg poverenja. u celini. odnosno intervju. posebno se izdvaja intervjuisanje osudenih lica u zatvorima i drugim ustanovama. odnosno ne smeju zahtevati preopširne odgovore (najbolje je ostaviti ispitaniku da se opredeli izmedu ponudenih odgovora). treba maksimalno izbegavati pitanja na koja se može pretpostaviti da ispitanici na njih nece znati ili nece hteti da odgovorei. Zbog toga se preporucuje . od ostalih oblika intervjuisanja koja se vrše u cilju prikupljanja cinjenica u kriminologiji. ne sme da traje dugo itd. U tom cilju. Prilikom formulisanja pitanja treba voditi racuna i o psihickom momentu: pitanja ne treba da budu predugacka. lice koje vrši intervju treba da upozna ispitanike sa okolnošcu da se ispitivanje vrši u naucne svrhe. kao i da ce se dobijeni podaci držati u strogoj tajnosti i nece biti korišceni od strane zatvorske administracije i u vezi sa režimom izdražavanja kazne. prilikom njihove analize mora se biti oprezan s obzirom na mogucu subjektivnost ispitanika koja može uticati na stvaranje nerealne slike o ispitivanoj pojavi. anketa.zatvorenih – sa ponudenim odgovorima. Prikupljanje podataka na ovaj nacin najcešce se vrši intervjuisanjem delinkvenata. odnosno treba da imaju takav redosled da obezbede maksimalnu koncentraciju ispitanika i smanje na minimum opasnost od mehanickog odgovaranja. jasno formulisana. pitanja). da budu podobna da se pomocu njih prikupe potrebne cinjenice. Pitanja treba da budu pravilno sistematizovana i rasporedena. Intervju se najcešce vrši u neposrednom razgovoru. Prilikom postavljanja pitanja. odnosno intervjui uz pomoc kompjutera i telefona (CATI). žrtava i drugih lica koja mogu pružiti podatke o krivicnom delu i delinkventu. tj.44 Iako se intervjuom i anketom može dobiti dosta korisnih podataka. bilo da se to cini usmenim ili pismenim putem.

rasporedenih na sistematican nacin. 1. odnosno veze izmedu razlicitih pojava.2. kao i s obzirom na razlicite karakteristike delinkvenata (tipovi delinkvenata) i samog kriminalnog ponašanja (tip kriminaliteta.provera na ovaj nacin dobijenih podataka podacima dobijenim drugim tehnikama. U kriminologiji se uporedivanje posebno koristi za ustanovljavanje razlika izmedu delinkventne i nedelinkventne populacije. U cilju merenja pojava u kriminologiji se koriste i sociometrijski metodi. kao i veze i odnose izmedu delova neke pojave u razlicitim periodima. objekat napada i sl. Statistika kriminaliteta Dok se navedenim tehnikama merenja mogu meriti samo pojedine strane kriminalnog ponašanja. na raznim geografskim podrucjima. Termin statistika kriminaliteta upotrebljava se u dvostrukom znacenju: kao skup cinjenica (evidencija) kriminaliteta na odredenom . što je od nespornog znacaja za proucavanje uzrocnosti. statistike kriminaliteta omogucavaju merenje kriminaliteta kao masovne pojave u celini. agresivnosti. u kriminologiji se merenje najcešce koristi za prikupljanje podataka o licnosti delinkventa i to o: inteligenciji. Primenom ove tehnike moguce je pratiti razvoj i rasprostranjenost neke kriminalne pojave. sugestibilnosti i sl. Jedan od poznatijih testova jeste Roršahova proba koja se koristi u prikupljanju cinjenica u oblasti maloletnicke delinkvencije.4. stavovima. 1. Posebno je zastupljeno u psihologiji prilikom utvrdivanja psihickih karakteristika licnosti. motivaciji.45 1. Samim tim. To se obicno vrši uz pomoc psiholoških testova koji se sastoje iz niza pitanja ili tvrdnji. Merenje Merenje predstavlja takav oblik posmatranja kriminalnog ponašanja pomocu kojeg se dobijaju podaci kvantitativnog karaktera o ispitivanoj pojavi. Uporedivanje Uporedivanje je tehnika koja se koristi za prikupljanje podataka o kriminalitetu u raznim vremenskim periodima. Testovi moraju biti prilagodeni kako ispitivanoj populaciji tako i društvenoj sredini iz koje ona potice. Oni su posebno pogodni za ispitivanje malih kriminalnih grupa (gangovi).3. odnosno za poredenje uticaja pojeKriminologija 51 dinih društvenih faktora na jednu i drugu populaciju (korišcenje kontrolnih grupa).).

statistike kriminaliteta daju podatke (licni podaci) o delinkventima.). statistike javnih tužilaštava i sudske. Statistike omogucavaju opis evolucije kriminaliteta i to: dugotrajne tendencije kretanja kriminaliteta (trendovi). nacionalne i medunarodne. Statistike kriminaliteta mere bilo prijavljeni kriminalitet (policijske). posebno sudske. pod uticajem kriminologije društvene kontrole. Glava DRUGA – Metode kriminologije 52 Kritike upucene statistici u novije vreme dovele su do napuštanja poredenja nivoa kriminaliteta i njegovom zamenom poredenjem tendencija kriminaliteta. U ovom odeljku bice reci o statistici kao skupu cinjenica o kriminalitetu do koga se dolazi sistematicnim prikupljanjem podataka od državnih organa korišcenjem statistickih upitnika. odnosno kao o izvoru podataka o kriminalitetu. medutim. vec se u stvari radi o povecanoj aktivnosti pravosudnih organa. Drugim recima. medutim. odsustvo statistike za pojedina krivicna dela i dr. Nijedna statistika. Kriminalne statistike omogucavaju da se dode do saznanja o razlikama koje postoje u raznim zemljama. o obimu i strukturi kao i o dinamici i rasprostranjenosti kriminaliteta. sezonske varijacije i neocekivana kretanja (npr. smatrajuci da one ne omogucavaju merenje kriminaliteta. o vrsti krivicnih dela koja se evidentiraju. razni nedostaci. Ranije se to cinilo poredenjem nacionalnih statistika. Ranije statistike. Ovo se cini posebno zbog razlika na kojima pocivaju nacionalne statistike (razlicita zakonodavstva. dok se od pedesetih godina 20. Statistike mogu biti javne i privatne (stvorene od strane istraživaca). uživale su veliko poverenje. usled rata). policijske.46 Uz rezerve koje proisticu iz njihovih nedostataka (o kojima ce biti više reci u narednim izlaganjima). bilo kriminalitet koji je bio predmet optuženja u krivicnom postupku (tužilacke) ili presudeni kriminalitet (sudske). .podrucju i kao naucni metod. One zapravo omogucavaju merenje aktivnosti represivnih organa. veka pocinju stvarati prave medunarodne statistike zasnovane na jedinstvenom sistemu registrovanja krivicnih dela i ucinilaca. veliki broj kriminologa kritikuje te statistike. veci broj krivicnih dela evidentiran sudskom statistikom ne znaci da je zaista došlo do povecanja kriminaliteta u nekom društvu. ne beleži stvarni kriminalitet. Danas.

hidden criminality). dunkelfeld) ili prikriveni kriminalitet (fr. pa izmedu prijavljenog i stvarnog kriminaliteta postoji deo kriminaliteta koji se naziva tamna brojka kriminaliteta (fr. na primer). Razlika izmedu stvarnog i prividnog. razlike nastaju i zbog nespremnosti žrtve da prijavi delo. posebno oni sa pravnom orijentacijom. pored dela realnog kriminaliteta. legalnog i stvarnog kriminaliteta. odnosno legalnog kriminaliteta nastaje ne samo zbog filtriranja od strane organa represije vec i zbog nedostatka dovoljnog broja policajaca.).S tim u vezi treba ukazati na razliku koja postoji izmedu prividnog. Stvarni kriminalitet ostaje nepoznat. možemo imati najpribližniju sliku realnog kriminaliteta u sociološkom smislu.49 Medutim. slabo otkrivanje vožnje u pijanom stanju i sl. koji smatraju najpouzdanijom sudsku statistiku. ulaze i ponašanja koja se ne mogu smatrati kriminalnim. odnosno koja se uopšte nisu dogodila (u slucaju lažnih optužbi.47 Ranije se smatralo da je sudska statistika najbliža stvarnom kriminalitetu.50 Oni. engl. s obzirom na to da ona obuhvata samo ona dela koja su sudskim putem utvrdena kao takva. upravo na nivou policijskih statistika. Takode. Pod prividnim kriminalitetom podrazumeva se skup svih dela koja su prijavljena bez obzira da li predstavljaju krivicna dela ili ne. criminalite cachee.48 Drugim recima. engl. odnosno poznata policiji. ali objektivno imaju karakter krivicnih dela. odnosno zbog slabe opremljenosti policijskih službi (npr. le chiffre noir. naime. bilo zato što pribegava nekoj vrsti privatnog ostvarivanja pravde (od krada u robnoj kuci . dok legalni kriminalitet cine samo ona dela koja su utvrdena kao krivicna dela sudskim putem. nisu retki ni kriminolozi. U prilog tome navodi se da se u postupku kretanja od policije preko tužioca do suda vrši selekcija odnosno filtriranje u kome se gubi znatna kolicina kriminaliteta ili vrši njegova transformacija – deformacija. Zbog toga. dok medu savremenim kriminolozima preovladava shvatanje da je to policijska statistika. bilo jer sumnja u efikasnost policije i pravosudnih organa. dark number. nem. smatraju da u policijsku statistiku. omogucava da ostane nepoznat dobar deo stvarnog kriminaliteta. Stvarni kriminalitet jeste skup prijavljenih dela i dela koja nisu prijavljena. to trostruko filtriranje (pod pretpostavkom da je uspešno izvršeno).

53 . odnosno u cilju stvaranja u javnosti onakve slike o kriminalitetu kakva je odgovarala potrebama tekuce politike. U velikom broju slucajeva. a povecanje presudenog ili poliKriminologija 53 cijski evidentiranog kriminaliteta nije dokaz da se povecao realni kriminalitet. da znatan deo kriminalnih ponašanja ostaje nepoznat. na primer. njihova aktivnost se smanjuje u jednom. bilo u jednom periodu bilo za odredenu vrstu kriminalnog ponašanja. Takode. dakle. Do falsifikovanja podataka u zapadnim zemljama dolazi u cilju smanjenja osecanja nesigurnosti koje je zbog masovnosti kriminaliteta jako rasprostranjeno medu gradanima. Postojanje tamne brojke bilo bi manje problematicno za nauku kada bi broj neotkrivenih kriminalnih ponašanja bio konstantan. statistike ne pokazuju tu fluktuaciju kriminaliteta iz jednog u druge sektore iako se vrši modifikacija tamnih brojki u raznim sektorima. posebno u periodu rata ili krize. statistike su problematicne ne samo zato što ne mere realni kriminalitet. vec se postavlja i pitanje vrednosti onoga što mere. Do netacnosti usled nenamernih grešaka dolazi kako usled grešaka u reagovanju organa represije (sudske greške. smanjivanje tih službi ili smanjivanje njihove aktivnosti povecava tamnu brojku.51 Evidentno je. usled kojih biva utvrdeno kao krivicno delo ono ponašanje koje to u stvari nije ili obrnuto) ili usled grešaka prilikom prikupljanja. a druga na smišljeno falsifikovanje podataka. ukupni efekti policije ostaju isti. U socijalistickim zemljama to se cinilo radi korišcenja statistike u propagandne svrhe. a povecava u drugom sektoru. Zbog toga statistike. treba interpretirati oprezno. svedoci nekada odbijaju da svedoce jer žele da izbegnu neprijatnosti koje nosi postupak ili iz drugih razloga žele da se ignoriše njihovo prisustvo na mestu dogadaja. Nasuprot tome. Poznato je. Uglavnom im se upucuju dve vrste kritika: jedna se odnosi na netacnost usled nenamernih grešaka.na primer) ili se boji za sopstvenu reputaciju. posebno pri popunjavanja statistickih upitnika u sudovima.52 Medutim. Ali nije tako: povecanje broja službi za otkrivanje ili povecanje njihove aktivnosti smanjuje tamnu brojku. da u društvu postoji veoma rasprostranjena odbojnost prema denuncijaciji. odnosno obrade podataka. naime.

Tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu Nemogucnost da se utvrdi tamna brojka kao i okolnost da ona nija ista u raznim periodima. zatim u skandinavskim zemljama i SR Nemackoj. 1. naime. karakter i sl.56 Ova tehnika prikupljanja podataka o tamnoj brojci razvila se posle II svetskog rata Glava DRUGA – Metode kriminologije 54 najpre u SAD i drugim anglo-saksonskim zemljama. za poredenje registrovanih i . dolazi i do stvaranja "brojke preterivanja".55 Ankete sa samoprijavljivanjem sastoje se u ispitivanju uzorkom obuhvacenih osoba o tome da li su bile pocinioci nekog kriminalnog ponašanja i.Pored tamne brojke. medutim. One se. pol. stvara probleme u dolaženju do saznanja o kriminalitetu i to kako o obimu. Tehnike saznavanja tamne brojke kriminaliteta Radi saznavanja tamne brojke kriminaliteta u savremenoj kriminologiji uglavnom se koriste tri vrste tehnika prikupljanja podataka: ankete sa samoprijavljivanjem delinkvenata ("self reported delinquency"). Najvažnijim medu njima smatraju se: tehnike saznavanja tamne brojke i tehnike ispitivanja osecanja nesigurnosti. ova tehnika je još skoro nepoznata. Uz pomoc anketa sa samoprijavljivanjem delinkvenata prikupljaju se podaci koji su podobni za ocenu stvarnog broja delinkvenata. iako to nisu (l' exes total).1. ako jesu. zasnivaju na priznanju ucinilaca. 1. ankete o viktimizaciji ("victimization survey") i ankete sa licima koja su u vršenju svoje delatnosti u situaciji da saznaju za izvršena kriminalna ponašanja. nacionalnost. odnosi na one aktivnosti koje se prikazuju kao kriminalne.).5. odnosno na one kriminalne aktivnosti kojima se pridaje veca težina od one koju one stvarno ispoljavaju (l’ exes partial). dakle.5. U mnogim zemljama. bilo u ukupnom kriminalitetu bilo u pojedinim vrstama kriminaliteta. "Brojka preterivanja" se.54 U krilu savremene kriminologije u cilju ispravljanja nedostataka oficijelne statistike javljaju se nove tehnike evaluacije kriminaliteta. kakve posledice su ta ponašanja imala. oblicima i prostornoj rasprostranjenosti kriminaliteta tako i o njegovim uzrocima jer se ignoriše kako i zašto su izvršena ta dela kao i licnost njihovih ucinilaca (starost.

o kojem se kriminalnom ponašanju radi. ukljucujuci i našu. one se obicno odnose na viktimizaciju na odredenom prostoru a žrtve prijavljuju i viktimizacije koje su doživele na drugim . dakle. s obzirom na to da se žrtve pitaju o viktimizacijama koje su im se dogodile u odredenom vremenskom periodu (obicno jedna ili dve godine). zasnivaju na svedocenju žrtve. za razliku od anketa sa samoprijavljivanjem koje se zasnivaju na svedocenju delinkventa. jednim delom. Cilj ovih anketa je prikupljanje podataka o obimu. Naime. Ova tehnika ima ozbiljan nedostatak u tome što daje veoma nepreciznu sliku tamne brojke. kao i razlozima neprijavljivanja krivicnih dela od strane same žrtve. strukturi i prirodi stvarnog kriminaliteta.57 To je bio jedan od razloga pojacanog interesa za ankete o viktimizaciji do kojeg je došlo šezdesetih godina 20. vršene samo izuzetno. razlozima zbog kojih neka krivicna dela nisu statisticki registrovana iako su prijavljena od strane žrtve. Ankete o viktimizaciji odnose se na ispitivanje grupe osoba obuhvacenih uzorkom o tome da li su bile žrtve nekog kriminalnog ponašanja i. Podaci dobijeni na ovaj nacin cesto su netacni zbog grešaka u pamcenju. ako jesu. One su takode zacete u SAD i proširile se odatle u druge anglosaksonske i evropske zemlje. nijedna dosadašnja anketa nije bila zasnovana na dovoljno reprezentativnom uzorku s obzirom na to da su se dobijeni podaci odnosili samo na one koji su priznali krivicu. Takode. Nedostaci ove tehnike su u tome što ona omogucava saznavanja samo kriminaliteta koji se vrši prema fizickim licima kao i to što sva dela koja prijavljuju žrtve nisu uvek i objektivno krivicna dela vec su nekada to samo po oceni žrtve. Takode. One se.neregistrovanih delinkvenata. karakteristikama njegovih ucinilaca i žrtava. omogucava i prikupljanje podataka o zloupotrebi moci usled koje dolazi do selektivnog gonjenja za pojedina kriminalna ponašanja. na ovaj nacin dolazi se indirektno i do saznanje o nacinu odlucivanja policije o hapšenju i gonjenju odnosno negonjenju njoj poznatih delinkvenata pa tako. veka. za proucavanje kriminalne karijere kao i za stvaranje kontrolnih grupa od osoba za koje se pretpostavlja da su nevine. dok su u drugim zemljama. a njih je manje cak i od onih oficijelno registrovanih.

službi koje kontrolišu finansijsko poslovanje preduzeca i sl. To se postiže anketama sa širokim slojevima stanovništva koje se . kao što je to slucaj u SAD. 1. Kriminologija 55 Za otkrivanje tamne brojke kriminaliteta znacajne su i ankete koje se vode sa licima za koja se pretpostavlja da imaju informacije o kriminalnim ponašanjima – na primer. odnosno slika koju imaju o kriminalitetu. jer je broj prijava od strane žrtava u ovim oblastima daleko ispod njihovog stvarnog broja.58 Medutim. o organizovanom kriminalitetu. za razliku od statistika. ali su. Ove tehnike omogucavaju i prikupljanje podataka o raznim oblicima zloupotrebe moci o kojima je posredstvom statistike nemoguce dobiti podatke bilo zato što se. posebno u robnim kucama i samouslugama. njihovi izvori podataka primarni. ne gone. Tehnike prikupljanja podataka o osecanju nesigurnosti (strahu) od kriminaliteta Savremena kriminologija sve se više zanima za merenje osecanja nesigurnosti koje kod ljudi izaziva kriminalitet. Na taj nacin one predstavljaju svojevrsni pandan klasicnim statistikama kriminaliteta.5. uprkos svojoj inkrimisanosti. o nasilju u porodici kao i o seksualnom nasilju i seksualnim zloupotrebama.59 Ovim anketama dobija se daleko približnija slika o stvarnom broju izvršenih krada u prodavnicama. zdravstvenih ustanova. u konkretnom nacionalnom zakonodavstvu uopšte nisu sankcionisani. sprovode na citavom stanovništvu uz pomoc državnih organa koji su zaduženi za prikupljanje i obradu podataka o kriminalitetu. o raznim oblicima devijantnog postupanja u privredi.2. o kradama i prevarama u saobracaju.mestima. sa direktorima i osobljem hotela ili velikih prodavnica. uprkos medunarodnoj obavezi. odnosno njihova ocena. bilo zato što. saobracajnih preduzeca. posebno dece. a dobijeni rezultati u mnogo vecoj meri odraz stvarnog stanja kriminaliteta. uprkos svojim nedostacima one predstavljaju za sada najpogodniju tehniku prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu i to posebno kada se. a manje slika rada policije i pravosudnih organa.

zanimanje i sl. U novije vreme ova tehnika pocela se razvijati i u našoj zemlji. socijalni status.prava da se ljudi osecaju sigurnim od kriminaliteta . Podaci dobijeni ovom tehnikom samim tim predstavljaju ne samo osnovu za utvrdivanje uzroka osecanja nesigurnosti.) osecaju ugroženim od kriminaliteta u sredini u kojoj žive. sastoji iz straha od kriminaliteta kao emocionalnog držanja i preokupacije kriminalitetom kao intelektualnog stava.61 Kao osnovni nedostatak ove tehnike navodi se da podaci do kojih se njenom primenom dolazi nisu indikatori obima i tendencija u evoluciji kriminaliteta s obzirom na to da su dosadašnja istraživanja mahom pokazala da na sliku koju ljudi imaju o kriminaliteta kao i na njihov osecaj nesigurnosti uticu drugi faktori u vecoj meri nego kretanje samog kriminaliteta. Medutim. pored samog kriminaliteta. uticu i drugi faktori.60 Iako sa istim znacenjem u americkoj kriminološkoj literaturi umesto osecanja nesigurnosti odomacen je pojam strah od zlocina ("fear of crime"). uzrast. uprkos ociglednoj nepodobnosti za merenje nivoa kriminaliteta.kao osnovnog ljudskog prava. dolazi se do podataka o tome u kojoj meri se ljudi (ukupno posmatrano i s obzirom na pojedine karakteristike kao što su pol. prema Gasenu. koje su zacete i do sada najviše i korišcene u SAD. odnosno straha od kriminaliteta. Osecanje nesigurnosti se. strah od kriminaliteta u sve vecem broju savremenih društava postaje ozbiljan društveni problem pa se upoznavanje sa njegovim dimenzijama. vec predstavljaju i solidnu podlogu za izgradnju odgovarajuce strategije borbe protiv kriminaliteta. ove tehnike su od nespornog znacaja za utvrdivanje nivoa ostvarenosti subjektivne dimenzije prava na sigurnost .cesto sprovode u kombinaciji sa anketama o viktimizaciji. Glava DRUGA – Metode kriminologije 56 VI METODE I TEHNIKE SAZNAVANJA KRIMINALNOG PONAŠANJA KAO POJEDINACNE POJAVE (KVALITATIVNE METODE) .62 Iako na njega. karakteristikama i uzrocima postavlja kao imperativ savremene kriminologije. o strukturi kriminalnih ponašanja od kojih se osecaju ugroženim kao i razlicitim faktorima koji su uticali na njihovo osecanje nesigurnosti. Uz pomoc anketa o strahu od zlocina.

kao što su okolnosti pod kojima je delo izvršeno. crtama licnosti delinkventa i sl. kao i ekipni rad i interdisciplinarni pristup. ili analiza pojedinacnih.63 U svojoj osnovi to je jedan kvalitativni metod. eng. Prilikom proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja. tipicnih slucajeva (studija slucaja. Za kvalitativne metode karakteristicno je korišcenje malog uzorka (obicno namernog). polu. Za proucavanje grupa (vecih ili manjih. vreme i mesto izvršenja. case study ili life history method). s obzirom na to da se polazi od konkretnih slucajeva i da se moraju sagledati svi njegovi elementi. mestu stanovanja. pa se kao takvi i primenjuju u istraživanju kriminaliteta kao masovne pojave. porodicnom stanju. kao i podaci situacionog karaktera koji se odnose na kriminalno ponašanje. podaci o žrtvi i sl. case study). odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem (eng. nastoji se da se ispitivanje orijentiše na saznavanje "situacije" dela i delinkventa. za razliku od kvantitavnih metoda koji su primereniji proucavanju masovnih pojava. važnu ulogu igraju metode analize i indukcije. ranijem kažnjavanju. slucajno ili namerno odredenih) . pa se njime po pravilu obuhvata manji broj slucajeva. zanimanju..Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja.64 Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske). Primera radi navešcemo neke od relevantnih cinjenica do kojih se nastoji doci ovakvim proucavanjem: podaci o delinkventu kao što su podaci o starosti. društvenom statusu. Za ovu vrstu ispitivanja stoga su posebno pogodne kaznenopopravne i vaspitne ustanove. tj. materijalnom stanju. Ovakvo proucavanje podrazumeva više intenzivno nego ekstenzivno orijentisano istraživanje. tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. Karakteristike primene kvalitativnih metoda u kriminologiji Pri korišcenju metode izucavanja individualnih slucajeva nastoji se da se dode do saznanja o svim objektivnim i subjektivnim okolnostima i uslovima koji su omogucili kriminalno ponašanje odredenog lica. s tim što oni moraju biti tipicni za proucavanu pojavu. 1.

dokumentacija socijalnih ustanova). a u poslednje vreme sve više i fokus grupe. odnosno pojavama. Ovakva istraživanja su u praksi cesta. eksperiment. “Možete li mi opisati Vaš život od momenta kada ste izvršili prvo krivicno delo do danas?” Kvalitativna obrada i analiza podataka podrazumevaju detaljno išcitavanje dobijenog materijala. grupisana po srodnosti ili negrupisana.65 Takode. Na primer. što omogucava vršenje intenzivnih kriminoloških i penoloških istraživanja. neophodno je izvršiti i horizontalnu i vertikalnu analizu podataka. medutim. ovaj metod primeniti i na proucavanje reprezentativnog uzorka neke grupe. npr. grupisanje odgovora na isto pitanje ili drugih slicnih podataka. uocavanje veza sa drugim odgovorima. ali se u tom slucaju dobijeni zakljucci mogu odnositi samo na onaj tip delinkvenata kome pripadaju delinkventi iz ispitivane grupe. koje karakterišu pretežno otvorena pitanja. posredno i neposredno posmatranje. s tim što se rezultati ispitivanja uvek daju za celu grupu. bitno je da se uzorkom po pravilu obuhvataju svi slucajevi iz odredene grupe. analiza sadržaja (na primer. razvrstavanje. kao studije slucajeva. uocavanje slicnosti i razlika. utvrdivanje slicnosti i razlika u dogadajima koji su prethodili izvršenju krivicnog dela ubistva od strane osoba obuhvacenih uzorkom bi bilo primer horizontalne analize. Moguce je. metod je pogodan i za proucavanje delinkventnih grupa u zatvorima i kazneno-popravnim i vaspitnim ustanovama. odnosno kombinacija otvorenih i zatvorenih pitanja. novinski tekstovi. Od tehnika prikupljanja podataka koriste se intervju.delinkvenata. Najcešce korišceni istraživacki instrumenti su polustruktuirani i nestruktuirani upitnik i protokol posmatranja. sudski predmeti. Pri tome. s obzirom na to da se u tim Kriminologija 57 ustanovama delinkventna populacija koja je predmet ispitivanja nalazi na okupu. Pitanja mogu biti manje ili više uopštena. dok bi utvrdivanje veza izmedu raznih dogadaja u životu svakog pojedinacnog ubice iz uzorka primer . a zatim njihovo dalje grupisanje. Nestruktuirani upitnik se može sastojati i iz jednog opšteg pitanja. Ovaj metod narocito se koristi za izucavanje maloletnickih bandi i posebno je razvijen u SAD. i to tako da se proucavaju pojedinacno.

a svako posmatranje. motivi. Danas postoji citav niz kompjuterskih programa koji mogu biti od pomoci u kvalitativnoj obradi podataka. Etnograph. kodiranje i sl. Zbog toga je neposredno posmatranje pogodnije za prikupljanje cinjenica o krivicnim delima koja . Najpoznatiji su Atlas. 2. predmet i sredstvo izvršenja krivicnog dela. modifikovanje istraživackih instrumenata tokom trajanja prikupljanja podataka. stadijum izvršenja i sl.1. Nakon izvršene analize. odnosno rašclanjavanja konkretnog kriminalnog ponašanja i licnosti delinkventa koristi se metoda sinteze. kako bi se pojedinacno kriminalno ponašanje sagledalo i objasnilo u sklopu odredenih društvenih prilika i uticaja. delinkventa i žrtvu. Glava DRUGA – Metode kriminologije 58 Prilikom neposrednog posmatranja neophodno je obezbediti da posmatrac svojim prisustvom ne ometa normalan tok odvijanja pojave koja se posmatra. Opšte tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje se koriste u kriminologiji66 2. S obzirom na to da se radi o pojavi koja je podložna krivicnom gonjenju i kažnjavanju ona se najcešce i dešava na skrovitom mestu. posebno za tekstualno pretraživanje dobijenih podataka. Za kvalitativni metod je karakteristicna i sukcesivna analiza. Sve cešce pri realizovanju kriminoloških istraživanja prikupljaju se i cinjenice o žrtvi (bio-psihološke i socio-demografske karakteristike žrtve). odnosno prisustvo trecih lica smatra se opasnošcu od otkrivanja i krivicnog gonjenja. samoedukacija koja se ostvaruje uporedo sa istraživanjem i korišcenje follow-up intervjua u cilju dobijanja dodatnih podataka.vertikalne analize. Posmatranje Posmatranje predstavlja neposredno ili posredno opažanje cinjenica vezanih za kriminalno ponašanje. Nudist i WinMax.). Neposredno posmatranje podrazumeva neposredno opažanje cinjenica koje se ticu predmeta istraživanja. Na ovaj nacin po pravilu se prikupljaju dve vrste cinjenica i to: cinjenice vezane za pretkriminalnu situaciju i situaciju dela (vreme i mesto izvršenja krivicnog dela.) i cinjenice koje se odnose na delinkventa (biopsihološke i socio-demografske karakteristike. ranija osudivanost i sl.

Eksperiment Eksperiment predstavlja poseban oblik posmatranja koji se vrši na veštacki izazvanoj pojavi. sudskih predmeta. dok je Poljak Capov (Czestaw Czapow) koristio posmatranje sa ucestvovanjem pri proucavanju huliganstva u Poljskoj. saobracajna krivicna dela. sudije. ona se može koristiti u prikupljanju cinjenica o svim krivicnim delima. Thracher) ucestvovao u jednom cikaškom podzemnom gangu. što istraživacu nalaže opreznost i kriticki odnos. što je i razumljivo s obzirom na to da su predmet proucavanja kriminologije ponašanja koja su opasna i kao takva nedozvoljena. njen osnovni nedostatak je mogucnost postojanja netacnosti (namernih ili slucajnih) u dokumentima koji su predmet posmatranja.su više situacionog karaktera.67 Poseban vid neposrednog posmatranja jeste posmatranje sa ucestvovanjem. kao i za prikupljanje cinjenica o zatvorskoj populaciji (penološka istraživanja) i o reakciji organa formalne društvene kontrole (policija. korišcenjem podataka iz policijskih dosijea. džepne krade. koja se vrše na javnim mestima (npr. Tako je. delinkventa i žrtvu. za razliku od neposrednog posmatranja. zatvorsko osoblje). odnosno do kojih dolazi prilikom vršenja nekih. dnevne štampe. pa ih nije celishodno veštacki izazivati.68 Posredno posmatranje predstavlja opažanje cinjenica koje se odnose na kriminalno ponašanje. s obzirom na to da se detaljniji podaci o njima zbog njihove ilegalnosti i konspirativnosti mogu prikupiti jedino na takav nacin. krade u samouslugama).2. zatvorskih dosijea. To je cesto korišcena tehnika prikupljanja cinjenica u kriminologiji posebno pogodna pri istraživanju velikog broja slucajeva. nepreduzimanje mera zaštite na radu. 2. M. Pri ovome se treba cuvati identifikacije sa inkriminisanom delatnošcu kada posmatrac podleže krivicnoj odgovornosti kao i clanovi grupe koji su predmet njegovog posmatranja. americki istraživac Trešer (F. inace zakonom dozvoljenih i cak korisnih delatnosti (npr. Medutim. Takode. dnevnika i memoara delinkvenata. javni tužioci. ekološka krivicna dela). Ovaj oblik neposrednog posmatranja primenjuje se prilikom istraživanja organizovanih kriminalnih grupa (gangova) što je razumljivo. Njegova primena u kriminologiji je mala. U okviru kriminoloških istraživanja koristi se sociometrijski eksperiment radi . na primer. Putem ovog posmatranja cinjenice se prikupljaju tako što istraživac nije samo pasivni posmatrac pojave vec u njoj i aktivno ucestvuje.

Posebne tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prikupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju.69 Kriminologija 59 Ipak. za prikupljanje podataka o pojavama o kojima se malo zna. faktora delinkventnog ponašanja. vodi se brižljivo planirana i moderirana diskusija uz pomoc otvorenih. Koriste se i on line. kao i za intervjuisanje ljudi koji su teško dostupni. odnosno tehnikama namenjenim za prikupljanje jedne vrste podataka obicno se zahvata i deo podataka koji pripada drugoj vrsti. One predstavljaju dobar metod za ispitivanje mišljenja. Eksperiment se koristi i za posmatranje uticaja pojedinih. izolovanih. pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. 2. eksperiment je pogodniji za penološka nego za cisto kriminološka istraživanja.70 3. eksperiment služi iznalaženju optimalnih rešenja u pogledu tretmana u vaspitnim i kazneno-popravnim ustanovama. posebno kada su u pitanju osetljive teme.3. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna. polustruktuiranih pitanja.dolaženja do sazananja o agresivnosti pojedinaca unutar malih grupa. Fokus grupe su male. Fokus grupe U poslednje vreme za prikupljanje podataka u kriminologiji koriste se i fokus grupe. U penološkoj oblasti. putem Interneta. Najcešce navodeni primer ove vrste eksperimenta u kriminologiji jeste stavljanje grupe raspuštene dece u pozitivne uslove i posmatranje promena u odnosu na njihovo ranije ponašanje. naime. Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa . Sociometrijska metoda psiho-drame i socio-drame koristi se za utvrdivanje neprilagodenosti pojedinaca u grupi. odnosno kombinaciju posmatranja sa ucestvovanjem i produbljenog intervjua. Tehnike prikupljanja podataka o delinkventu mogu biti transverzalne i longitudinalne. brižljivo struktuirane grupe (6-10 ucesnika) i predstavljaju oblik grupnog intervjua. incest ili zloupotreba droga. npr. Njima se ispituju odredene teme i pojedinacne ideje i mišljenja.

Ankete o viktimizaciji i sa samoprijavljivanjem u osnovi imaju istu prirodu kao one koje se koriste za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi. bilo neposredno (putem intervjua sa delinkventom ili drugim licima koji su u stanju da daju podatke o njemu). proucavanje po kohortama (grupama povezanim nekim zajedinickim obeležjem).73 3. Cilj ovih anketa je da se otkriju podaci o vecem broju pojedinacnih slucajeva i da se iz njih izvuku odredeni procenti i korelacije. pre svega kvalitativnih. patološkom. Ovo ispitivanje može se primenjivati samo na zatvorena lica.71 U okviru ove tehnike razlikuju se tri grupe: 1. Ankete kojima se ispituje odredeni aspekt kriminalnog ponašanja na odredenom uzorku delinkvenata. 1. kao i etnografski metod – kombinacija raznih. vec na hipotezi da ono što važi za ispitivane subjekte važi i za druge delinkvente istog tipa. "follow-up” studije osudenog lica posle izlaska iz zatvora. s tim što u odredenoj meri neke od njih imaju klinicke ciljeve i služe istraživanju kriminalnog ponašanja. Za prikupljanje podataka te vrste koriste se: životne istorije i kriminalne biografije. a potom i za poredenje dobijenih rezultata. bilo preko zatvorskih dosijea ili krivicnih predmeta. psihijatrijskom ili o socijalnoj anketi. U osnovi se radi o klinickom ispitivanju: medicinskom. Sistematska opservacija delinkvenata .produbljeno ispitivanje licnosti delinkventa i motiva koji su doveli do vršenja krivicnog dela. rezultati dobijeni primenom ove tehnike ostaju problematicni jer se ispitivanjem obuhvataju samo lica u zatvorima ili osudena lica koja ne reprezentuju dovoljno sve delinkvente. odnosno viktimizacije kao individualne pojave. izvora podataka. One su dakle zasnovane na korišcenju statistickih metoda.delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. ali za razliku od statistika kriminaliteta one se ne zasnivaju na zakonu velikih brojeva. klinicki metod. Pri tome treba voditi racuna da uzorak bude dovoljno reprezentativan i da se dobijeni rezultati uporede sa kontrolnom grupom nedelinkvenata ili sa delinkventima koji pripadaju Glava DRUGA – Metode kriminologije 60 nekoj drugoj kategoriji.72 2. Kriminalne biografije omogucavaju da se upoznaju svi aspekti istorije delinkventa . Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života. Medutim i pored tih mera opreza. psihološkom.

ispituje njegovu okolinu i konsultuje njegov sudski dosije. Njima se može kontrolisati kasnija kriminalna karijera ispitivanih delinkvenata. osuda u toku iste godine ili puštanje iz zatvora u istom periodu (kohorta u pravom smislu reci). a vrednost im je problematicna jer se zasnivaju na arhivskim. No. gde oznacava skup osoba koje su u istom periodu doživele neki bitan dogadaj u životu. "Follow up” studije omogucavaju da se prati život osudenog lica dugo vremena posle njegovog puštanja iz zatvora ili izvršenja druge kazne. Termin kohorta je uzet iz demografije. rodenje (generacija). Proucavanje po kohortama. uprkos svim teškocama i nedostacima ova istraživacka tehnika se koristi u istraživanjima koja se vrše u svetu.) koje sakuplja istraživac. 2. Uprkos dubini i kompleksnosti zadiranja u kriminalni fenomen ova tehnika je problematicna zbog svedocenja na kojima se zasniva. upoznaje se sa njegovim rukopisima. dnevnicima. Drugim recima. a koja nisu uvek pouzdana.74 Ova tehnika ima za cilj da ukaže na karakteristike odredene grupe delinkvenata medusobno povezane nekim od pomenutih obelezja u odnosu na druge delinkvente ili na populaciju u celini kao i da diferencira subjekte unutar same kohorte. sudskih i sl. kao što su rodenje ili stupanje u brak. Osim toga. pa tako na sebi nose pecat svih njihovih nedostataka. Skupe su. ove arhive nisu uvek dostupne istraživacu. 3. dakle sekundarnim ("iz druge ruke") podacima. Ona se koristi podacima iz arhiva (zatvorskih. s obzirom na to da na njega mogu uticati i drugi faktori. to je metod koji je svu svoju pažnju usredsredio . Istraživac se licno srece sa delinkventom. ali su one problematicne iz razloga što se ne može sa sigurnošcu utvrditi veza izmedu režima u kaznenoj ustanovi i kasnijeg ponašanja delinkventa. Klinicki metod.75 4. U kriminologiji se pod kohortom podrazumeva skup osoba cije delinkventno ponašanje je povezano nekim zajednickim elementom vezanim za odredeni vremenski period: npr. Klinicki metod se sastoji u primeni takvih postupaka ispitivanja delinkventa koji su analogni postupcima koji se primenjuju prilikom tretmana na klinici.i njegovog ponašanja. Nekada se koriste i spontana autobiografska kazivanja samih delinkvenata.

Na jednoj strani je. Klinicki metod ima za cilj otkrivanje i utvrdivanje uzrocnih faktora koji deluju na svaki pojedini slucaj razlicitim dinamizmom pa se stoga njihovo objašnjenje može dati u okviru "sintetickog kompleksa" koji se postiže klinickim putem. utvrdivanje kriminološke dijagnoze.na licnost delinkventa kojeg ispituje klinickim putem. ispitivanje koje vodi formulisanju odgovarajuceg tretmana. Ona je od nesporne koristi za saznavanje uzroka delinkventnog ponašanja. Klinicki metod se sastoji iz sledecih faza: medicinsko-psihološko i socijalno ispitivanje. pravilu nivoa interpretacije. koje vrši klinicar po klinickom kriterijumu i na osnovu sopstvenog klinickog iskustva. Uz njegovu pomoc prikupljaju se i interpretiraju cinjenice koje se odnose na delinkventa . drugi Kriminologija 61 nivo . Zbog otkrivanja razlicitih dinamizama delovanja uzrocnih faktora u razlicitim slucajevima ovaj metod se još naziva i dinamickim metodom.nivo delinkventa. za klinicki metod se cesto kao sinonim upotrebljava i naziv antropološki metod. psihicka. po jednom od osnovnih metodoloških pravila u kriminologiji. a time i za . dakle.77 S obzirom na svoju primenu u okviru antropološkog pravca u kriminologiji.to je. sprovodenje samog tretmana. prognoza buduceg ponašanja delinkventa i odredivanje tretmana na osnovu utvrdene kriminološke dijagnoze. Di Tulio je kod klinickog istraživanja ukazao na znacaj ispitivanja uzroka ponašanja delinkventa na osnovu integralnog samostalnog psihickog proucavanja licnosti. Ovaj metod naziva se „klinicki” jer se u kriminološkom istraživanju primenjuje metod koji je slican medicinskom u svim fazama ispitivanja. a na drugoj. patološka i socijalna. Njegovom primenom istražuju se sve strane licnosti delinkventa: biološka. dakle. Klinicki metod nije do kraja prihvatljiv u kriminologiji s obzirom na to da se zasniva na koncepciji koja neopravdano potiskuje društvenu stranu kriminalnog ponašanja uz istovremeno davanje preteranog znacaja biološkim.76 Klinicki metod nastao je u okviru koncepcije koja delinkventno ponašanje smatra izrazom odredene biološke i psihicke konstitucionalnosti i koja vec po svome karakteru podrazumeva primenu klinicko-medicinskih metoda. za prognozu buduceg ponašanja delinkventa. psihološkim i psihijatrijskim ispitivanjima.

kao i da su jeftiniji od kvantitativnih metoda. Najznacajnije prednosti kvalitativnih metoda obuhvataju: dolaženje do produbljenih znanja na kojima se grade teorijski modeli. Na ovaj nacin prikupljaju se podaci o karakteristikama prekriminalne situacije. cinjenica da su posebno pogodni za istraživanje u savremenim uslovima brzih društvenih promena. veka i u dobroj meri se vezuje za proGlava DRUGA – Metode kriminologije 62 menu od pozitivizma ka kritickoj kriminologiji. vremenu i mestu izvršenja krivicnog dela kao i o licnosti žrtve. koje ne samo da doprinose boljem upoznavanju sa kriminalitetom kao masovnom pojavom. a nove još nisu stvorene. Za prikupljanje podataka ove vrste prevashodno se koristi tehnika posrednog posmatranja koje se vrši putem analize sudskih dosijea. U manjoj meri one omogucavaju i pristup podacima o pretkriminalnoj i kriminalnoj situaciji. 4. odnosno ponašanju. omogucava samo kvantitativan pristup nekim standardnim aspektima kriminalnog ponašanja. kada stare teorije i kategorije postaju neupotrebljive. Prednosti i nedostaci upotrebe kvalitativnih metoda u kriminologiji U kriminologiji. nacinu. odnosno postavljaju temelji novih teorija (eng. Svojim sveobuhvatnim i kvalitativnim pristupom metod proucavanja individualnih slucajeva nadoknaduje nedostatke statistike. njenom prethodnom odnosu sa delinkventom kao i o njenom ponašanju pre i u toku izvršenja krivicnog dela. grounded theory). dakle ne kao osnovni ili cak i jedini kriminološki metod. koja. vec su oznacile i veliki napredak na planu proucavanja kriminalnog ponašanja kao pojedinacne pojave. upotreba kvalitativnih metoda se povecava od šezdesetih godina 20. kako zagovaraju pristalice biološke. Primena kvalitativnih metoda ima i prednosti i mane. buduci da obuhvata masu slucajeva. Postojece tehnike prikupljanja podataka o delinkventu prilicno su razvijene u savremenoj kriminologiji. odnosno licnosti delinkventa. ali samo u kombinaciji sa drugim metodima. Prikupljanje podataka o žrtvi u novije vreme vrši se još uspešnije putem anketa o viktimizaciji.odredivanje adekvatne krivicne sankcije i tretmana delinkventa. Stoga ona može i treba da bude upotrebljavana u kriminologiji. kao i u drugim društvenima naukama. odnosno antroploške i psihološke koncepcije u kriminologiji. Zbog toga je ovaj metod od posebnog znacaja za dobijanje saznanja o licnosti .

feministkinje ih nisu samo prosto primenile na kritiku kriminološkog saznanja vec su ih nesporno i obogatile. izucavanjem pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja otkrivaju se samo njegovi neposredni uzroci. ovaj metod ima i nedostataka. šire zasnovanoj. feminizam gledišta (standpoint feminism) i postmodernisticki feminizam.79 feministicki empiricizam. Najpre. dakle metoda koji se zasnivaju na proucavanju velikog broja slucajeva kriminalnog ponašanja. Kriminologija . 1. narocito poslednje dve etape. Najzad. kritici epistemologije. ignorišuci specificnosti. To su. Njegovi nedostaci prvenstveno proisticu iz same njegove ogranicenosti na proucavanje pojedinacnih sluacajeva kriminalnog ponašanja. Na drugoj strani. odnosno grupa delinkvenata. odnosno razlike i izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. odnosno njihova generalizacija je ogranicena na grupe. saznanja do kojih se njenom primenom dolazi ne mogu se generalizovati. odnosno tip delinkventa ciji pripadnici su ispitivani.delinkventa i o delinkventnoj situaciji. za njenu pravilnu individualizaciju. kako istice Harding. uglavnom zasnovane na vec postojecoj. kvalitativni metod nije sistematizovan i uglavnom je još prepušten inteligenciji i licnom iskustvu istraživaca i zahteva dosta vremena. Takode. ima i važan aplikativni aspekt. isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. Iako su. koja su neophodna za izricanje adekvatne krivicne sankcije. Feministicka kritika epistemologije Feministicka epistemologija imala je tri etape u svom razvoju. Stoga ovaj metod. za razliku od kvantitativnog metoda. kao i za odgovarajucu individualizaciju u izvršenju kazne lišenja slobode. Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. iako u osnovi metod fundamentalnog kriminološkog istraživanja. dok se do saznanja o kriminalitetu kao društvenoj pojavi može doci samo primenom kvantitativnih metoda.78 VII FEMINISTICKA KRITIKA I KRIMINOLOŠKO ISTRAŽIVANJE Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja.

Naprotiv. s tim što se smatralo da je to dovoljno da se sa postojecih metoda skine veo predrasuda. predstavljaju svojevrstan doprinos razvoju primene kvalitativnih metoda u kriminologiji. Ovo poslednje je reinterpretirano kao patrijarhalna laž.. one su postavile pitanje odnosa moci izmedu istraživaca i istraživanih. 1981). Pogled potcinjenog je materijalno utemeljen u njegovim uslovima. to ne znaci da one nisu ništa menjale na planu metodologije. U kriminološkim istraživanjima feministicki empiricizam je prvenstveno došao do izražaja u izboru tema (kriminalitet žena umesto kriminaliteta uopšte i nasilje nad ženama umesto delinkvencije) i u odbacivanju tvrdnji da su dosadašnja istraživanja kriminaliteta došla do validne istine o kriminalitetu kako žena tako i muškaraca.82 S obzirom na to da standpointisam nije zainteresovan za . nasilje u braku) iz njihovih iskustava.81 Feminizam gledišta u kriminologiji teži sticanju saznanja o viktimizaciji žena (silovanje. istraživanja. Tako su pristalice feministickog empiricizma smatrale da postojeci metodi mogu biti zadržani kada su jednom predrasude uklonjene. Epistemološka osnova feminizma gledišta jeste iskustvo.63 Feministicki empiricizam je zasnovan na kritici nauke zasnovane na percepciji muškarca. poput onih koje je sprovela Karlen (Carlen)80 u zatvorima. Iskustvo koje imaju žene izražava njihov potcinjen položaj i zamenjuje predstave i iskustva onih koji imaju vlast (Hanmer i Saunders. zalagale se za prevazilaženje odnosa subjekt-objekt i za aktivnije ukljucivanje žena iz istraživackog uzorka u samo istraživanje. Feministicki empiricizam tvrdi da bi stvarno objektivna nauka morala imati u vidu oba pola. što ima za posledicu da ono što izgleda kao objektivnost u stvari jeste seksizam. Naravno. U osnovi te epistemologije jeste hegelijansko-lukacevsko-gramšijevska teorija prema kojoj iskustvo potcinjenih jeste bolji kljuc razumevanja uslova u kojima oni žive nego što je to slucaj sa teorijom i interpretacijom onih koji vladaju. Binney i dr. odnosno da su pitanja kojima se nauka bavila sistematski iskljucivala žene i njihove interese. pri cemu to ne znaci da se istovremeno uzimaju u obzir i iskustva policije i muškarca-nasilnika. 1984. Takode.

Postmodernisticka epistemologija. obicaja. odnosno tretman. "On polazi sa drugog mesta i krece se u drugim pravcima". slika. žena srednje klase i Anglo-Saksonki. feministicki postmodernizam se zalaže za dekonstrukciju istine.87 ma koliko ovaj metod bio sam po sebi koristan.istraživanja koja se odnose na muškarce. dekonstrukcija. potmodernizam ne teži drugoj unitarnoj realnosti.83 Feministicki postmodernizam. On odbacuje pojam sestrinstva koji ignoriše razlike medu ženama i kao opšte probleme žena predstavlja probleme belih žena. kao i standpoint feminizam odbacuje lažnu opštu sliku stvarnosti koja dolazi iz prespektive onih koji imaju vlast. Feministicki postmodernizam nije sinteza feministickog empiricizma i feminizma gledišta i on ne pokušava da razreši probleme koje postavljaju druga stanovišta. pojava i dr. Kriminološko istraživanje. Tako. Sine qua non metod postmodernizma je. dakle. za razliku od feminizma gledišta. klasna i svaka druga specificnost. odnosno za analizu uticaja moci na oblikovanje istine. koji je težio rekonstrukciji istine u smislu uspostavljanja feministicke istine. Za razliku od feminizma gledišta. on je kritikovan da je jednu jednostranost zamenio drugom. kako istice Bertrand. ogoljuju se odnosi moci koji stoje iza njih. vec se radije okrece "potcinjenom saznanju koje prica razlicite price i ima razlicite specificnosti"85 Za postmodernizam su slike i predstave o nama naša stvarnost. naime. Bertrand predlaže primenu ovog metoda .86 Dekonstrukcijom jezika. okrece se predstavama koje o sebi i o drugima imaju kako žene kriminalke i žene žrtve tako i predstavnici Glava DRUGA – Metode kriminologije 64 krivicno-pravnog sistema i uticaju koji te predstave imaju na njihov društveni položaj. Radi se. Medutim. kako kaže Fleks (Flax). da bi on bio zaista upotrebljen na najbolji nacin. neophodno je pažljivo odabrati kljucne društvene konstrukcije na koje ce biti primenjen. u tom smislu. Medutim.84 odbacuje "pogrešnu predstavu stvarnosti koja zahteva ignorisanje razlicitosti". o tome da u svakom pa i kriminološkom istraživanju mora pored polne doci do izražaja i rasna.

U pogledu seksualnog nasilja odbacuju se objašnjenja koja polaze od fizioloških razlika izmedu muškaraca i žena (Brownmiller). 2. Zahteva se istraživanje procesa u kome je žensko telo dovedeno u vezu sa seksom i kako se seksualne razlike i znacenja koje te razlike imaju u društvu reprodukuju i održavaju kao i dekonstrukcija tih znacenja. otkrivanje istorijata odnosa moci i potcinjenosti žene u odnosu na muškarca kao i cinjenice da zakoni i pravni sistem doprinose održavanju odnosa nejednakosti i dominacije. kako dobro primecuje Bertrand. nelegitimnost mnogih krivicnih zakona. kao centralnu jer ona predstavlja izvor svih oblika kontrole koja se vrši prema ženama i "krivicno delo". polnost.na dve kljucne konstrukcije: "ideju prirode". sociologa/sociološkinja prava i istoricara/istoricarki krivicno-pravnog sistema. Upravo da bi izvršila deesencijalizaciju. moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. istraživacki postupak. denaturalizaciju i deontologizaciju tih konstruisanih "stvarnosti". kriminologija se mora osloniti na pomoc feministkinja. To je nužno znacilo i dekonstrukciju istorijskih cinjenica. odnosno njihovih znacenja. kao prethodnih društvenim. family violence) društvene konstrukcije smišljene da se zamagli problem maltretiranih žena i da tu pojavu treba nazvati pravim imenom: nasilje nad ženama. odnosno odnosima moci. teorija i jezika. Tako je isticano da su pojmovi nasilje u braku (spouse abuse) i porodicno nasilje (domestic violence. "upravo teoreticarke feminizma najbolje pokazale "nerealnost" muške i ženske prirode. konstruisani karakter dobrog i lošeg onako kako je sankcionisano od strane krivicnih zakona. Pored toga. odnos izmedu istraživaca i istraživanog. dekonstrukciju pojedinih krivicnih dela koja se vrše na štetu žena. nužna je i dekonstrukcija pojmova pol. Ipak. . kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja."88 Primena postmodernisticke epistemologije na kriminološkom planu znacila je dekonstrukciju pojma krivicnog dela i kriminalizacije koji su shvaceni kao društvena konstrukcija. Možda su. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. posebno. Kriminološko istraživanje i feministicka metodologija S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. i. odnosno etiketa.

od strane i za žene" (Stanley. neke autorke poput Kein (Cain). oko nacina prikupljanja podataka. od strane i za" traži. Drugi važan elemenat feministickog istraživanja jeste istraživacki proces. U tom pogledu najviše ima dilema oko davanja prednosti kvantitativnim ili kvalitativnim metodima. Takode. Gelsthorpe.89 Medutim. Težnja ka tome da se žene ucine vidljivim dovela je do predloga da feministicko istraživanje mora biti "o. Prema Rainharc i Keler (Reinharz. Mnoge autorke smatraju da kvantitativni metodi nisu primereni feministickim istraživanjima jer daju lažnu sliku objektivnosti. ima autorki koje smatraju da nedostaci kvantitativnih metoda . smatraju da nijedan od tih kriterijuma nije adekvatan i da bi tek sociopoliticka analiza ucinila mogucim odredenje "kako. Izbor predmeta istraživanja za feministkinje znaci prevashodno izbor koji ce omoguciti ispitivanje za koje se veruje da ce doprineti okoncanju potcinjenosti žene. kvantitativni metodi cesto ignorišu razlike medu polovima ili ih posmatraju bez uzimanja u obzir varijabli medijatora. Gelstorp i Moris (Cain. uglavnom je muškarac taj koji goni i osuduje ucinioce krivicnih dela i uglavnom su muškarci ti koji su u zatvoru. Wise). To se pokazalo kao veoma važno upravo u kriminologiji gde se veliki deo sistema vrti oko muškarca: muškarac je najcešci etiketirani kriminalac.odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. dakle. Morris) spadaju u one feministicke autorke koje smatraju da muškarci ne mogu biti iskljuceni iz kriminološkog istraživanja. Njihova revidirana verzija kriterijuma "o.90 Medutim. posebno nacina vodenja intervjua. izrade istraživackih instrumenata i sl. samo da se uzme u obzir subjektivitet ispitivanih. Keller). Po njima je feministicki kriterijum zadovoljen samim tim što oni koji se istražuju postaju aktivni subjekti. dok kvantitativni metod ne može omoguciti dublje razumevanje ili osecanje za one koji se istražuju. kvalitativni metod bolje odslikava ljudsku prirodu i žensko iskustvo. zašto i kada" bi "o. od strane i za" kriterijumi mogli biti korisno upotrebljeni od strane feministkinja. Kein. Kriminologija 65 što znaci da njegov znacaj treba da bude kako politicki tako i praktican.

je moralno neopravdano".91 Ipak. intervjua lišenog predrasuda" zapravo mit. a ko one koje su zlostavljane. odnosno pitanja sa unapred datim odgovorima.93 Feministicko istraživanje odbacuje tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog. uglavnom koriste za dobijanje podataka o sociodemografskim karakteristikama ispitanika. kao nosilac moci i prava na kontrolu. dok se zatvorena pitanja. Oni su pogodni pre svega za dolaženje do opštih podataka o ispitanicima.92 Na primer. Konvencionalni nacin prikupljanja podataka putem intervjua takode je kritikovan s obzirom na to da tretira ispitanike kao objekte i tako narušava ženino subjektivno iskustvo koje ona ima kao žena i kao ljudsko bice uopšte. kao i o tome ko su oni koji zlostavljaju. treba napustiti "mušku paradigmu" intervjuisanja (pa tako i muški pogled na društvenu realnost) u prilog pristupa koji priznaje subjektivitet istraživaca i Glava DRUGA – Metode kriminologije 66 istraživanog i koji iznosi na videlo cinjenicu da je pojam "objektivnog intervjua. istraživacki instrumenti moraju biti takvi da dozvoljavaju ženama da same pricaju ili pišu o svojim iskustvima kako bi se moglo saznati šta nasilje za njih znaci. dok je za dublje zadiranje u iskustva ispitivanih neophodna primena kvalitativnih metoda. nadreden . ako je rec o istraživanju nasilja u braku. odnosno da kvalitativni metodi mogu biti upotrebljeni prilikom pravljenja upitnika za kvantitativno istraživanje (npr.94 U tom smislu zagovornici feministicke metodologije se zalažu za uspostavljanje odnosa saradnje umesto odnosa u kome je istraživac. Upravo stoga. istovremeno oni moraju obezbediti i dolaženje do što tacnijih informacija o obimu i težini nasilja koje se vrši prema ženama u braku. Eichler). ocigledno je da kvantitativna istraživanja ne obezbeduju dovoljno podataka o licnosti ispitanika ni za feministkinje ni za druge istraživace. feministickom istraživanju najviše odgovara upotreba upitnika i skica za vodenje intervjua sa otvorenim pitanjima. Ali. Kako piše Okli (Oakley). kako one definišu i doživljavaju fizicko nasilje i seksualno nasilje koje muškarci vrše prema njima. Wise) "tretirati ljude kao objekte seksualne objekte ili istraživacke objekte .mogu biti ispravljeni (npr. Kako isticu Stenli i Vajz (Stanley. Hunt).

koji je odgovoran za njega i na razne nacine i sam ima ogranicenu moc (na primer.96 Situacija može biti posebno komplikovana kada je žena istraživac. u identifikovanju ciljeva i bili ukljuceni u interpretaciju dobijenih rezultata. ali se zalažu za uklanjanje eksploatatorskog odnosa prema istraživanom kao izvoru podataka. a muškarac onaj koji se istražuje. "da svedemo na minimum tendenciju (koja . On mora voditi racuna o tome da se njegovim istraživanjem dode do odgovora na odredena unapred postavljena pitanja. što podrazumeva nužno da istraživanje bude od pocetka do kraja pod njegovom kontrolom.). S obzirom na to da je cilj istraživanja da se od istraživanog dobiju podaci uvek postoji opasnost zloupotrebe prijateljstva u tom cilju. Uspostavljanje odnosa saradnje izmedu istraživaca i istraživanog na taj nacin obezbeduje potpunije ostvarivanje akcionog karaktera feministickog istraživanja. mora udovoljiti zahtevima narucioca projekta. postavlja se pitanje gde su granice uticaja istraživanih na istraživanje. ali i kada su i istraživani i istraživac žene sa bitno drugacijim stavovima u pogledu ispitivane pojave i nacina interpretiranja dobijenih podataka. Uspostavljanje takvog odnosa u kome ce istraživani imati aktivnu ulogu smatra se veoma važnim za dobijanje kvalitetne informacije. "Naša namera je". Buduci svesne toga. kao pasivnom izvoru podataka koji su mu potrebni. Demokratizacija istraživackog postupka može biti u praksi teško ostvarljiva. kao i u odredivanje nacina njihovog korišcenja radi menjanja postojece prakse. One smatraju da istraživac ne mora da namece istraživanom sopstvene definicije njegove stvarnosti. Takode.istraživanom. Naime. Pre svega. feministkinje ne zahtevaju potpuno ukidanje hijerarhijskog odnosa izmedu istraživaca i istraživanog. piše Aker (Acker). Klajber i Lajt (Kleiber. mora voditi racuna o raspoloživim finansijskim sredstvima i sl. ma koliko ovakav nacin istraživanja bio izazovan. on sa sobom nosi mnoge dileme i teškoce. ipak je istraživac taj koji sprovodi istraživanje. Light) su na primeru svog istraživanja pokazali kako su im osobe koje su bile subjekti/objekti njihovog istraživanja pomogle u izboru metoda.95 Medutim. nastojanje da se prevazide tradicionalni odnos izmedu istraživaca i istraživanog nekada dovodi do toga da se sa ispitanicama uspostave odnosi prijateljstva koji vremenom dolaze u koliziju sa ciljevima istraživanja.

što podrazumeva beleženje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. Nekada istraživacice neposredno pomažu ženama iz ispitivanog uzorka tako što im obezbeduju kontakt sa advokatom ili skloništem za žene. Nekada se u istraživanja ukljucuju lokalne grupe žena i one zajedno sa istraživacicama deluju kao grupa za podršku. važna karakteristika feministicke metodologije je i samosvest i samokriticnost u odnosu na istraživanje. istraživaca i društvenog odgovora na nasilje prema ženama. doveo je do podizanja njihove svesti u pogledu socioloških i istorijskih korena muškog nasilja. Tako i istraživanje postaje deo procesa davanja moci (empowering) ženama kroz maksimiziranje dijaloga Kriminologija 67 izmedu istraživaca i istraživanog tako da oboje postaju. organizovala jednu manifestaciju na ulicama koja je privukla veliki broj ljudi koji su zatim bili intervjuisani u pogledu svog iskustva i stavova u vezi sa nasiljem u braku. radeci na takvom istraživanju u Nemackoj. kako kaže feministicka pesnikinja i pevacica Viliamson (Williamson) "onaj koji menja i koji se menja". Mis (Mies) je. U najboljem slucaju. Tako Stenli i Vajs smatraju da "ono što je licno jeste politicko" i da iskustvo mora biti prioritetno ne samo za istraživanog vec i za istraživaca. 1984. godine. mi želimo da stvorimo uslove u kojima onaj ko je predmet istraživanja ulazi u istraživacki postupak kao aktivni subjekat. na primer. Cilj istraživanja bio je davanje snage zlostavljanim ženama da razumeju i promene sopstvenu stvarnost. a koji je podrazumevao aktivno ucešce samih žena.99 Najzad.postoji u svim istraživanjima) da se istraživani pretvara u objekat ispitivanja i manipulacije. .98 Cilj feministickog istraživanja na taj nacin postaje menjanje onih koji se istražuju. Publicitet koji je ovo istraživanje tako dobilo omogucio je kreiranje Autonomne ženske kuce za pomoc žrtvama porodicnog nasilja. Rad na životnim istorijama pretucenih žena koje su dolazile u tu kucu."97 Svako feministicko istraživanje ima akcioni karakter ali je to posebno došlo do izražaja kod istraživanja nasilja nad ženama u braku.

na apstrakcijama koje su rezultat spekulacija koje nemaju veze sa životnim iskustvom. . A sve te stvari uticu na nacin na koji osecamo i razumemo ono što se dogada. priprema i obrada podataka. nedostacima i raspoloženjima. pravi se razlika izmedu primarnih i sekundarnih izvora. fundamentalna i primenjena istraživanja. probno istraživanje (ako je potrebno i moguce). donošenje odluke da se radi istraživanje u odredenoj oblasti. a ne. izrada i umnožavanje istraživackih instrumenata. prikupljanje podataka. komparativni metod. kao i metodu prognoziranja kriminalnog ponašanja. korišcenje kvantitativnih i kvalitativnih metoda. koristi naucnim metodama koje su zajednicke svim društvenim naukama. prikupljanje podataka o kriminalnom ponašanju. kako je to uobicajeno u tradicionalnoj kriminologiji. stvorila sopstveni metodicki sistem. Važno je istaci i to da je feministicko istraživanje zainteresovano za izgradnju teorije koja izrasta iz iskustva."Svidalo se to nama ili ne. osim toga.100 Feministkinjeistraživacice su svesne toga da u pitanja koja postavljaju unose i svoje sopstvene autobiografije i iskustva koja postaju predmet istraživanja i one ne smatraju da je to nebitno. operacionalizacija – definisanje svih relevantnih metodoloških pitanja (pisanje istraživackog projekta). kategorizacije i tipologije: grupisanje kriminalnih ponašanja i delinkvenata po srodnosti. _ Hronološki model empirijskog fundamentalnog istraživanja u kriminologiji odvija se kroz više etapa: posedovanje prethodnog znanja. analiza i interpretacija podataka. kao i druge društvene nauke. proucavanje kriminalnog ponašanja u sklopu šireg života delinkventa. delinkventu. Izvori podataka mogu biti pisani i nepisani. obezbedivanje finansijskih sredstava za istraživanje – pisanje predloga projekta potencijalnom finansijeru (ukoliko je potrebno). naucno objašnjenje – objašnjenje dobijenih podataka u svetlu postojecih teorijskih znanja i istraživanja i znacaj za dalji razvoj teorije (pisanje istraživackog izveštaja). nema istraživackog metoda ni tehnike izvan istraživaca". korišcenje metoda i znanja raznih nauka i timski rad. obuka lica koja ce vršiti prikupljanje podataka (ako je potrebno). Glava DRUGA – Metode kriminologije 68 SAŽETAK _ U proucavanju svog predmeta kriminologija se. kriminalitetu i žrtvi (pojavni oblici i faktori). Naša svest je uvek posrednik kroz koji se istraživanje odvija. pa je posebno razvila metodu ispitivanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja i kriminološku klinicku metodu kojima se proucavaju pojedini izvršioci krivicnih dela u svim aspektima. _ S obzirom na specificnost svog predmeta. Takode. _ Obeležja metoda koje koristi kriminologija su: prikupljanje konkretnih cinjenica i njihovo teorijsko objašnjavanje. pregled (“istraživanje”) postojece literature i utvrdivanje praznina u postojecim istraživanjima. Kriminologija je. istraživaci ostaju ljudska bica sa svim svojim osecanjima. kriminologija ima svoje posebne izvore podataka.

Za prikupljanje podataka o kriminalitetu kao masovnoj pojavi najcešce se koristi ispitivanje (ankete i intervjui). Transverzalne tehnike se sastoje u proucavanju delinkvenata u jednom odredenom momentu i njihovom poredenju sa nedelinkventima ili u poredenju raznih grupa delinkvenata unutar proucavane delinkventne grupe. Granica izmedu ove dve vrste tehnika nije striktna pa se neke tehnike upotrebljavaju za prikupljanje obe vrste podataka. istraživacki postupak. _ Metoda proucavanja individualnih slucajeva kriminalnog ponašanja sastoji se u proucavanju pojedinacnih slucajeva kriminalnog ponašanja. moguce je izdvojiti nekoliko kljucnih specificnih elemenata. odnos izmedu istraživaca i istraživanog. Utvrduju se kako cinjenice koje se odnose na razvitak licnosti (istorijske) tako i one koje su delovale u vreme izvršenja krivicnog dela (situacione) jer se smatra da se na osnovu njihove analize može utvrditi etiologija svakog pojedinog delinkventa. Prvi naucnici koji Kriminologija 69 su se bavili problemima kriminaliteta kao masovne pojave bili su matematicari koji su koristili kriminalne statistike. uz prilagodavanje specificnom predmetu istraživanja – kriminalitetu. _ Feministicki orijentisane autorke dovele su u pitanje tradicionalnu epistemologiju (nauku o saznanju) i metodologiju kriminološkog istraživanja isticuci da su one jednostrane i lišene ženske perspektive. odnosno u proucavanju pojedinih delinkvenata u vezi sa njihovim kriminalnim ponašanjem. Ipak. teško bi se mogao dati definitivan odgovor na pitanje šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim. _ Tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi koje su se razvile u kriminologiji mogu se podeliti u dve grupe: tehnike prukupljanja podataka o pojedinim delinkventima i tehnike prikupljanja podataka o pretkriminalnoj situaciji i samom kriminalnom ponašanju. Longitudinalne tehnike se koriste za pracenje jedne grupe delinkvenata u raznim periodima njihovog života a potom i za poredenje dobijenih rezultata. odnosno uloga istraživanih i pracenje subjektivnog iskustva prilikom rada na istraživanju. uporedenje i merenje. kao i tehnike za prikupljanje podataka o tamnoj brojci i osecanju nesigurnosti. kao što su: izbor predmeta istraživanja i ciljevi istraživanja._ Metode i tehnike koje se primenjuju u izucavanju kriminaliteta kao masovne društvene pojave u osnovi su odredene samom njegovom prirodom. Iz okolnosti da se radi o posebnom društvenom fenomenu a ne o prostom zbiru pojedinacnih kriminalnih ponašanja proizilazi da se mora primeniti opšta metodologija društvenih nauka. ignorišuci razlike i specificnosti izmedu kriminaliteta žena i kriminaliteta muškaraca. odnosno straha od kriminaliteta. Zakljucke dobijene primenom tradicionalne metodologije ocenile su kao bezvredne jer su težili uopštavanju i objektivnosti. _ S obzirom na to da medu samim feministkinjama ne postoji saglasnost u pogledu njegovih elemenata. pre svega sociologije. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU . Za prikupljanje podataka o kriminalitetu od posebnog znacaja su statistike kriminaliteta.

interpol. Stanciu. 24. 54. str. str. 16 Milutinovic. Beograd: Savremena administracija. prema Pecujlic . 68.: op. cit. 15 Gassin.. cit. str. 4 Milutinovic. str. cit. 1 2 . M. 6 Šešic. 14-21. Šta je hipoteza? 9.. Horvatic.: op. Šta je metod? 2. (1982) Metodologija društvenih nauka. U kome znacenju se upotrebljava termin statistika kriminaliteta? 11. Koje su faze klinickog metoda? 17. M. str. cit. Navedite osnovne karakteristike kriminološkog metoda. Kroz koje etape se odvija empirijsko istraživanje kriminaliteta? 6. Opišite etape u razvoju feministicke epistemologije. str. cit. str. 104. str. str. str. (1960) La criminologie.1. str. 75. Šta jedno kriminološko istraživanje cini feministickim? KLJUCNE RECI metod operacioni model kriminološki metod statistika kriminaliteta klinicki metod feministicka metodologija istraživacki projekat KORISNE INTERNET ADRESE _ Interpol www. 5 Horvatic. Paris: Spes. 8 Gassin. 45. str.int _ Federalni istražni Biro www.. R. Ž. 12. str. Glava DRUGA – Metode kriminologije 70 7. 99. 14 Pinatel.urban. M.gov _ Savezni pravosudni centar za statsticke podatke (The Federal Justice Statistics Resource Center) http://fjsrc. 43. 13 Milutinovic.: op. Koje je metode razvila kriminologija? 3..: op. Objasnite znacaj kvantitativnih metoda u kriminologiji. R.: op. 5. 3 Gassin. 6. Navedite izvore podataka u kriminologiji... R. cit.. str. B.. 10 Gassin. Nabrojte obavezne elemente istraživackog projekta.: op. (1979) Kriminologija. Beograd: BIGZ. (1950) Precis de criminologie. 18. J. V. str. cit. 23. 14. 15. M. J. Beograd: Naucna knjiga. 107.fbi.: op. str. 68. 107-108. 107. (1987) Groupe de controle.. J.: op. 4. R. Koje metode se primenjuju u kriminologiji? 13. Nabrojte tehnike prikupljanja podataka o stvarnom kriminalitetu. str. M. cit. Ž. J. (1988) Criminologie. 7 Gassin. cit. 46 17 Laignel-Lavastine.org Kriminologija 71 NAPOMENE Lukic. Objasnite znacaj kvalitativnih metoda u kriminologiji. (1976) Metodologija društvenih nauka.. Paris: Biblioteque scientifique. Kako se vrši prikupljanje cinjenica u kriminologji? 10. 12 Pinatel. 9 Pinatel. cit.. Paris:Dalloz.: op. R. 11 Pinatel. Koje su tehnike prikupljanja podataka o kriminalnom ponašanju kao individualnoj pojavi? 16. R. 105-106. Kako se odvija istraživanje na uzorku i koji je njegov znacaj? 8.: ibid.

op. str. dok je "kultura" zavisna u odnosu kako na "politiku" tako i na "ekonomiju".: op. B. cit.. 2. 87. cit. 45 Milutinovic. cit. 22 Gassin.: op. 47 Gassin.. cit. str. cit. G. U modelima kauzalnih spojeva varijabla uzrok je nezavisna a varijabla efekat je zavisna. (1991) “Functions of Crime: A Paradoxical process”.str. M. 53 Gassin. 52 Stefani. str. str. cit. Muller Juristiscer Verlag. Beograd: Naucna knjiga. I u simbolickoj logici razlikuju se nezavisne varijable i zavisne varijable u raznim modelima i serijama složenih iskaza i to prema sledecim osnovnim pravilima: 1. str. 120. G.. R. 87. 41 Šešic. 57 Gassin.. cit. Npr.: op. str.: op. 157. 42 Milutinovic.. str. R. str. 177. (1967) Metode istraživanja u pedagogiji.. Levasseur.: op.. B. Am. cit. G. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.. Jambu-Merlin R. str.. "politika" je nezavisna u odnosu na "kulturu". D.. Keršovani. 59 Stefani. R. cit.. Heidelberg... str. D. što nije slucaj samo u teoriji nego i u praksi. B. G.: op. Paris: Dalloz.. (1987) Osnove metodologije nauka. Grupa autora (1988) Kriminologija. 39 Milutinovic. 37 Milutinovic. R. K.. str. Za "y" se kaže da je odredena funkcija od "x".. str.: op. str.. cit. 19 Gassin. A. R. str. cit. 65-66. 20 Pešic. 40. 23 Liska. F. 60 50 Videti Milutinovic.. R.. G. str. 80. G. 85. str. 209. str. Levasseur.: op.: op. dok su zavisne varijable one koje stoje desno i više udesno.: op.: op. cit. str. : op.: op. cit. istraživacki projekat. u nizu varijabli pojmova: "ekonomija-politika-kultura". 60 Gassin. Jambu-Merlin... B. R.: op. cit. str..: op. cit. 34 Gassin. 1-2. R. cit. 27 Gassin. 36 Šešic. cit. 1441 1464. 159. R. B. G. R.. str. cit. 35 Stefani. 3. cit.. cit.: op. 54 Stefani. površina pravougaonika je funkcija dve nezavisno promenljive. 114. 110. Levasseur. str. (1991) “Uticaj razvoja socijalnih i personalnih medijatora na kriminalno ponašanje”. Levasseur. 60.: op.: op. cit. R. 48 Gassin. Vrednost zavisne varijable se menja u zavisnosti od vrednosti nezavisne varijable. cit... G. G. str.. Levasseur. 46 Navedeno prema Gassin. G. 55 Kaiser. M. Warner . cit. cit. str.: op. cit. M:.. 62.: op.. G. U modelima s nizom varijabli nezavisne varijable su one koje stoje više levo ili ulevo. 105. M. cit. 38 Milutinovic. 28 Zajecaranovic. str. cit. R. Moskva: Korideceskaja literatura. str.. 44 Milutinovic. 181. cit.: op. 71.. 106.: op. str. 58 Gassin.. Karlsruhe: C. Šešic. M.. M. 69. Levasseur.: op. str. U vremenski sredenim serijama svaka prethodna varijabla je nezavisna u odnosu na potonju. 6. B.. (1976) Criminologie et science penitentiaire. Jambu-Merlin R.: op. cit.: op.: op.: op. 40 Navedeno prema Milutinovic..: op. 61. 49 .. M. V.. Jambu-Merlin. Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. R.: op.. G. . 30 Više o tome videti u Šešic.. i dr. 89. 70. 29 Videti Šešic.. str.. str. 70. 24 Gassin. dužine i širine (P = x. G. Skates. psihologiji i sociologiji. M. Beograd. 189. npr. str. R. cit. V. str. R.: op. 43 O anketama sa žrtvama bice više reci u poglavlju o prikupljanju cinjenica o prikrivenom kriminalitetu. 110. str. cit. 69. Rijeka: O. 112 18 Glava DRUGA – Metode kriminologije 72 Stefani. 69.. str. str. 52 33 Gassin. 118. str. str. cit. str. 61. 122. Jambu-Merlin.. (1982) Kriminologie. cit. R. 31 Gassin. 68.. 65 51 Stefani. str. G. 97. cit. Journal of Sociology. (1969) Osnovi prakticne i istraživacke kriminološke metodologije. 56 Gassin. M. 60-61. R. "ekonomija" je nezavisna promenljiva u odnosu na "politiku" i na "kulturu". 32 Radovanovic. 112-113. 26 Navedeno prema Milutinovic. str.: op. cit.Good. Jambu-Merlin. R. 21 Termin "varijabla" je u logiku i metodologiju prenet iz matematike i znaci "promenljiva". 41. 25 Pešic.: op.. br. str..: op. str... R.y).: op. 116. str. 49.

7... N. 77. . cit. M. M.. R. 98. str.Videti Nikolic-Ristanovic. 79 Navedeno prema Smart. (1991) Deconstruction of "Truth" Epistemologie.: op. navedeno prema Milutinovic. (1983) Women's Imprisonment . M. str. L.. 81.: op. 54-55. Budapest. Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. str. uvidom u podatke dobijene anketama o viktimizaciji. R. cit. 81 Bertrand. str... str. 82 Navedeno prema Smart. cit. 140.. R.: op. 96 Acker. 139. 64 Sellin.: op. s. L.: op..: op.. 97 Ibidem. L. str. 100 Navedeno prema Gelsthorpe.: op.. str. 66 O ispitivanju kao tehnici za prikupljanje kvantitativnih i kvalitativnih podataka o kriminalitetu videti napred u ovom odeljku. 136-137. M. str. Women's Studies International Forum. str. 77 Milutinovic. L. (1988) “Prvi kontakt žrtve sa policijom: pomoc i podrška ili ponovna viktimizacija”. New York:Continuum. s. str.: op. br. London: Routledge and Kegan Paul. 70 Litoselliti . C. Women's Studies International Forum. L. 86 Bertrand.. str. 91. 4. str. Law and Social Control. u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui. A. 428. M. R. P. 16. 49. 2-7. 63 Milutinovic. cit. M. Mrvic. 135-136. et al (1983) "Objectivity and Truth: Problems in Doing Feminist Research". str. M. (1990) "Strah od kriminaliteta u Beogradu".. C. str. cit. 75 Vidi Gassin.: op. L.: op. International Feminist Conference on Women. 90. 91 Navedeno prema Gelsthorpe. cit. J. 135. cit. 69 Navedeno prema Milutinovic. str. R. 4.. 83 Smart. str. 86 93 Navedeno prema Gelsthorpe. 61 73 Glava treca FENOMENOLOGIJA KRIMINALITETA I OBIM.: op. str. str. L.. 67 Primer za ovo videti u Nikolic-Ristanovic. "Feminist Methodologies in Criminology: a New Approach or Old Wine in New Bottles" u Feminist Perspectives in Criminology. 90 Navedno prema Gelsthorpe. 91. M. cit. cit. . 62 Cusson. M.. (1990) "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions". 54. 65 Vidi Milutinovic.: op. 51. Montreal: Fides. M. 49. s. cit. JRKK. 57. str. R. 6. 14.: op. str. str. L. (1988)"Feminist Perspectives on Empowering Research Methodologies". V. 82. cit. cit.81-93 68 Navedeno prema Milutinovic. 98 Navedeno prema Lather ."The Transformative Experiance in Feminist Research" u Feminist Perspective in Criminology. 94 Navedeno prema Gelsthorpe. A. cit.. 67.. str. 71 Gassin. 59. ukoliko postoje.: op. cit. Mon Gabriel. 89 Navedeno prema Gelsthorpe. (1990) “Zašto kažnjavati”. cit. 76 Navedeno prema Milutinovic.: op. V. JRKK.. M. cit. Beograd: Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja. "Importance paradigmatique de la "question des femmes" dans la transformation des institutions".A Study in Social Controle. str. 425. str. 78 Gassin.. C. str. 95 Navedeno prema Gelsthorpe. London. 8. 72 Gassin. A (1993) “Feminist Criticism: What it Has Done for Theory and Methodologie in General and What It Could Do for Criminology in Particular”.. 91. 4. 88 Bertrand .: op. cit. A. 80 Carlen . u Crise the prophetisme hier et aujourd'hui. 85 Smart. str. cit. M. 93. 81. 92 Gelsthorpe. str. cit.: op.: op. L. cit.: op. 87 Ibidem. 6. 99 Ibid.. str. (2003) Using focus groups in research. Th.. cit. DINAMIKA I STRUKTURA KRIMINALITETA Do saznanja o obimu.: op. P.: op. 74 Gassin. str. 92.. str. cit.: op. C. 90-91...: op. str. 570. str.. br. 84 Navedeno prema Bertrand. 73 Gassin. International Congress of Criminology. str. dinamici i strukturi kriminaliteta u pojedinim zemljama dolazi se uvidom u podatke iz nacionalne statisticke evidencije i.1. cit.

1 Kad god je moguce. Upravo stoga.Prilikom interpretacije i analize ovih podataka trebalo bi se podsetiti onoga što je receno o nedostacima statistike i relativnoj pouzdanosti podataka koje ona daje o kriminalitetu. posebno anketa o viktimizaciji kao najviše korišcene tehnike ove vrste. promene u kaznenoj politici i/ili izmene krivicnog zakonodavsta (kriminalizacija i dekriminalizacija). Obim i dinamika kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990 . dinamike i strukture kriminaliteta zasnovati na uporednoj analizi statistickih podataka i podataka dobijenih anketama o viktimizaciji. treba imati na umu i nedostatke tehnika koje se koriste za saznavanje tamne brojke kriminaliteta. odnosno kao pocetne informacije za dalje istraživanje. Posebno treba imati u vidu vece društvene potrese (na primer. ilustracije i poredenja radi. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji mogu se dobiti jedino na osnovu statistickih podataka o broju prijavljenih. Njihovo iznošenje i analiza ima za cilj da pruži uvid u statisticke pokazatelje obima. dinamike i strukture kriminaliteta u Srbiji trebalo bi koristiti kako podatke o osudenim licima tako i podatke o licima prijavljenim zbog . vec ce izneti podaci o ukupnosti kriminalnog ponašanja u Srbiji biti manje ili više ilustrativni. trebalo bi analizu obima. Takode. navedeni podaci ce biti korišceni kao osnovni izvor podataka za analizu koja sledi. optuženih i osudenih lica. Uz to. veoma je važno da se. postojece podatke o kriminalitetu kao masovnoj društvenoj pojavi treba koristiti oprezno. odnosno porasta kriminaliteta ili je u pitanju smanjena ili povecana efikasnost organa krivicnog gonjenja. Podaci o obimu. vodi racuna o celokupnom društvenom kontekstu u kojem su se desile te promene. 74 U ovom udžbeniku mi se necemo baviti detaljnom analizom statistickih podataka. rat). godine u našoj zemlji i to samo za teritoriju Beograda.2005. prvenstveno kao sasvim opšte i grube pokazatelje dinamike i strukture te pojave. Prilikom analize obima. bice dati i podaci prve i jedine ankete o viktimizacije koja je radena 1996. prilikom interpretacije statistickih podataka o dinamici kriminaliteta i promenama u njegovoj strukturi. 1. Upravo stoga. Uvek se treba pitati da li je pad ili porast kriminaliteta koji beleže statistike odraz realnog pada. s obzirom na to da su to jedini podaci o kriminalitetu o kojima se redovno vodi evidencija. strukture i dinamike kriminaliteta u našoj zemlji. tj. ali isto tako i da posluži kao putokaz u pravilno služenje statistickim podacima u cilju saznavanja kriminaliteta kao masovne društvene pojave. Osim toga.

To je od dvostruke važnosti: prvo. posebno kada. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. od 1999. Od 2003. u društvenim uslovima kakvi su postojali u našoj zemlji tokom devedesetih godina prošlog veka (uticaj rata. 75 Tabela br. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. Naime. više nego inace. drugo. U tabelama koje slede. Imajuci ovo u vidu. Od 1991. Najzad.krivicnih dela. Prva promena desila se 1991. analizu obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji zasnovali smo na poredenju podataka o prijavljenim i osudenim licima. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini.Lica prijavljena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. godine. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. godine. više govorila o radu organa društvene kontrole nego o stvarnom stanju kriminaliteta. nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena. tako da je sudska statistika kriminaliteta u našoj zemlji u tom periodu. ekonomske krize i sankcija UN) efikasnost organa krivicnog gonjenja je bila bitno smanjena. ne postoji redovno vodenje podataka o viktimizaciji. 1 . Prilikom tumacenja podataka o obimu. navedeni su podaci za Srbiju bez Kosova. godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. prema preovladujucem shvatanju u savremenoj kriminologiji policijske statistike daju verniju sliku stanja kriminaliteta nego sudske. kao što je slucaj u našoj zemlji. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 106601 100 4473 100 102128 100 1991 104768 98 3728 83 101040 99 1992 118327 111 4887 109 113440 111 1993 156509 147 6316 141 150193 147 1994 140776 132 5012 112 135764 133 1995 118069 111 4514 101 113555 111 1996 115508 108 4454 100 111054 109 1997 110437 104 4590 103 105847 104 1998 103978 98 3773 84 100205 98 1999 87307 82 2942 66 84365 83 2000 87601 82 3458 77 84143 82 2001 97071 91 3640 81 93431 91 2002 107312 101 3251 73 104061 102 . do 1991.

godine. i 2002. godini. godini jedino u 2002. U ovom periodu. To se vidi kako na osnovu uvida u apsolutne brojeve prijavljenih lica tako i na osnovu indeksa. godine. 1 ukazuju na porast ukupnog broja lica prijavljenih zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1991-1993.Lica osudena zbog krivicnih dela u Srbiji u periodu 1990-2005. godina ukupno indeks maloletna lica indeks punoletna lica indeks 1990 39864 100 2709 100 37155 100 1991 33444 84 2099 77 31345 84 1992 28791 72 2713 100 26078 70 1993 34138 86 3345 123 30793 83 1994 34440 86 3434 127 31006 83 1995 36823 92 3023 112 33800 91 1996 36582 92 2257 83 34325 92 1997 38540 97 2361 87 36179 97 1998 42403 106 2692 99 39711 107 1999 36297 91 2330 86 33967 91 2000 34223 86 2274 84 31949 86 2001 35566 89 2398 89 33168 89 2002 35997 90 2322 86 33675 91 2003 35097 88 2080 77 33017 89 2004 36222 91 1983 73 34239 92 2005 39135 98 2234 82 36901 99 Podaci o broju osudenih lica daju nešto drugaciju sliku kriminaliteta nego što je to slucaj sa podacima o broju prijavljenih lica. da bi broj prijavljenih lica porastao 2001. Zanimljivo je primetiti da je nakon 1997.2003 98148 92 2415 54 95733 94 2004 91573 86 3120 70 88453 87 2005 103481 97 2945 66 100536 98 Podaci prezentirani u Tabeli br. godina. kada je broj prijavljenih lica uglavnom stagnirao. Trendovi su bili identicni i za maloletna i za punoletna lica. bio iznad broja prijavljenih u 1990. godine broj prijavljenih lica ponovo je poceo da raste. a zatim. Ukupan broj osudenih lica. Procenat prijavljenih maloletnih ucinilaca porastao je u istom periodu za 41%. Ovaj period se po tome bitno razlikuje od perioda od 1984 do 1990 godine. Jedino kada su u pitanju maloletna lica pravac kretanja kriminaliteta je isti. pocev od 1994. godina. godine. on je u porastu do 1994. Tokom 2005. kako ukupno tako i punoletnih. Najveci porast zabeležen je 1993. 76 Tabela br. u poredenju sa periodom 19911997. koji je ocigledno u funkciji kretanja . godine broj prijavljenih lica. godine. godine kada je prijavljeno 47% više ucinilaca krivicnih dela nego u toku 1990. Kao što se iz tabele vidi. opada. uz manje oscilacije. rastao je kako broj prijavljenih maloletnika tako i broj prijavljenih punoletnih lica. godine. a onda ponovo poceo da opada. tj. 2 . Uoceni trendovi ukazuju na relativnu stabilnost i niži novo prijavljivanja krivicnih dela u periodu nakon 1997. Tendencija pada bila je konstantna do 2001. godine usledio je pad ukupnog broja prijavljenih lica.

godine ukupni broj osudenih lica i broj punoletnih osudenih naizmenicno opada i raste. a imajuci u vidu i druge pokazatelje2 koji ukazuju na porast kriminaliteta uz istovremeno smanjenje efikasnosti organa krivicnog gonjenja. opada od 1990. Takode. do 1992. koji jedino tada prelazi nivo iz 1990. Te godine se uocava najveci porast broja osudenih lica. Osim toga.4% od 1094 ispitanika izjavilo da su bili žrtve nekog krivicnog dela u periodu 1991-1996. povecavao uporedo sa smanjenjem broja osuda u posmatranom periodu. Prema podacima ovog istraživanja. porast broja osudenih lica u 1998. da bi 1993. do 1993. 3 77 2. jasno je da u pogledu ocene obima i dinamike kriminaliteta u posmatranom periodu treba više vere pokloniti statistickim podacima o prijavljenim licima. zatim. postepeno raste do 1998. cak 85. Ako se zna da se pocetkom devedesetih godina prošlog veka broj ucinilaca krivicnih dela koji su ostali nepoznati.preovladujuceg broja osudenih punoletnih lica. U isto vreme broj osudenih lica je u 1993. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. pri cemu je 40% viktimizirano 1995. godini opao za 31% u poredenju sa 1984. na primer. Nakon 1998. Najzad. godine. na visok nivo kriminaliteta u Srbiji ukazuju i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji koja je 1996. odnosno nedostižni organima gonjenja. uz kratke periode stagnacije. Tako. starosti i polu. godine. godinom. Struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnih dela i uzrastu Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. godina. godini bio skoro udvostrucen. godine. godine. moguce je u jednom dužem vremenskom periodu pratiti promene u strukturi kriminaliteta i tada govorimo o dinamici strukture kriminaliteta.. godini po svoj prilici jeste posledica povecane aktivnosti organa formalne društvene kontrole pre nego porasta kriminaliteta. broj nepoznatih ucinilaca je na teritoriji cele Savezne Republike Jugoslavije bio u porastu od 1990. Prilikom fenomenološke analize. godine sprovedena u Beogradu. .

5 protiv službene dužnosti 5356 5.2 1.1065 1.0 2.2 .5 6. 3 .1 protiv imovine 45370 49.5 127 4.7 .7 95.641 0.6 protiv privrede 5304 5. kao i odnos broja prijavljenih maloletnih i punoletnih lica.1 0 100 protiv života i tela 6158 6.1 6775 7.9 4.2 protiv braka i porodice 2450 2.7 374 12.4 5314 6.6 5255 5.4 .9 99.8 94.6 protiv casti i ugleda 369 0.4 96. krivicna dela ukupno % maloletna lica % % punoletna lica raspo maloletna dela % punoletna protiv ustavnog uredenja i bezbednosti 67 0.6 78 Tabela br.5 98.5 2128 68.5 ukupno 91573 100 3120 100 88453 100 3.8 49 1.9 protiv sloboda i prava 1058 1...6 7363 8.7 150 4.4 0 100 protiv polne slobode 501 0.9 472 0.1 0 100 ostala krivicna dela 5450 6.67 0. po grupama srodnih krivicnih dela obuhvacenih pojedinim glavama u okviru Krivicnog zakonika.3 protiv opšte sigurnosti 1065 1.7 4.Tabela br..Struktura prijavljenih lica u Srbiji prema krivicnom delu i uzrastu – 2004.7 0 100 protiv javnog reda i pravnog saobracaja 7475 8. godini.8 .0 5784 6.5 97.4 95.7 .2450 2.2 protiv pravosuda 641 0.2 112 3.5 29 0.1 93.1 .8 3257 3.2 15 0.0 136 4.5356 6. 3 nam pokazuje kakva je bila struktura prijavljenih lica u Srbiji u 2004.4 98. .369 0.2 43242 48.8 98.5 5.5 1043 1.2 0 100 protiv bezbednosti javnog saobracaja 6902 7.9 0..8 0 100 protiv zdravlja ljudi 3407 3...7 1.3 1.

Za strukturu kriminaliteta u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog veka ilustrativni su i podaci Medunarodne ankete o viktimizaciji. a znacajnije su zastupljena još samo krivicna dela protiv zdravlja ljudi (4. Kod punoletnih lica.6%).1%) i krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (3.Iz tabele se može videti da u ukupnom broju prijavljenih lica preovladuju punoletna lica.Dinamika strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u periodu 2000-2005. ova tabela nam daje i zanimljive podatke o odnosu broja maloletnih i punoletnih lica prijavljenih za pojedine vrste kriminaliteta.4%. Takode. Takode.1).1%) i kod krivicnih dela protiv polne slobode (5.8%).8%). Samim tim. dok udeo prijavljenih maloletnika cini svega 3. Kod maloletnih lica. Uocava se veoma mali broj prijavljenih izvršilaca seksualnih delikata (krivicna dela protiv polne slobode) i kod maloletnika i kod punoletnih lica.7%).3%) i krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (7.5%. za punoletna lica karakteristicna su i krivicna dela protiv službene dužnosti. Pored ovih krivicnih dela.8%). krivicna dela protiv bezbednosti javnog saobracaja (4. licne krade (26. 13% ispitanica navelo je da su bile žrtve seksualnih delikata. Kada su u pitanju ostala krivicna dela. dominiraju krivicna dela protiv imovine. dok je njihov udeo u ukupnom broju prijavljenih za krivicna dela protiv imovine nešto niži (4.4 79 Tabela br. udeo prijavljenih maloletnika najviše je bio izražen kod krivicnih dela protiv života i tela (6. posle krivicnih dela protiv imovine najzastupljenija su krivicna dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja (8. dok krivicna dela protiv života i tela dolaze tek na cetvrto mesto sa 6. oštecenja auta (19. za koja ima sasvim malo prijavljenih maloletnika (što je u skladu sa prirodom ovih dela i uzrastom maloletnika). krivicna dela 2000 indeks 2001 indeks 2002 .4%). podaci iz ove tabele nedvosmisleno ukazuju da je udeo kriminaliteta maloletnika najveci kod kriminaliteta nasilja. Godine 2004. Takode. primetna je razlika izmedu maloletnika i punoletnih lica. provalne krade (16%) i telesnih povreda i ugrožavanja sigurnosti (16%).7%). Ispitanici su najcešce navodili da su bili žrtve krada predmeta iz auta (30. 4 . ukupno i kada su pitanju punoletna i maloletna lica pojedinacno. Iz tabele se može videti i da su imovinska krivicna dela zastupljenija u prijavljenom kriminalitetu maloletnih nego u kriminalitetu punoletnih lica. i privrede. za koja nema prijavljenih maloletnika. iz tabele se vidi da u prijavljenom kriminalitetu. krivicna dela protiv života i tela su na drugom mestu sa 12%. koja je sprovedena u Beogradu 1996. godine na uzorku od 1094 ispitanika.

indeks 2003 indeks 2004 indeks 2005 indeks protiv života i tela 5174 100 5637 109 5425 105 5043 97 5784 112 5610 108 386 100 386 100 400 104 408 106 472 122 479 124 protiv polne slobode protiv braka i porodice 881 100 883 100 1372 156 1944 221 2450 278 2836 322 6896 100 5628 82 6047 88 5405 protiv privrede .

78 5255 76 4721 68 protiv imovine 48902 100 57152 117 64127 131 53704 110 43242 88 52411 107 961 100 998 104 1045 109 1139 119 1065 111 1131 118 6244 100 7398 118 7105 114 6435 103 6775 108 6654 107 4714 100 4744 101 6176 131 7234 153 protiv opšte sigurnosti protiv bezbednosti javnogsaobracaja protiv javnog reda i pravnog saobracaja .

Zanimljivo je primetiti da je do porasta prijavljenih lica došlo i kod krivicnih dela protiv polne slobode. Pri tome. da bi nakon toga opadao. trend je bio promenljiv – periodi rasta su se smenjivali sa periodima opadanja i obrnuto. Tabela pokazuje da je broj prijavljenih punoletnih lica u 2005. gde je zabeleženo opadanje. godini bio veci u odnosu na 2000. Pri tome. a porast pocinje 2002. Promene možemo pratiti preko apsolutnih brojeva i indeksa. ukljucujuci i krivicna dela protiv života i tela. broj prijavljenih za krivicna dela protiv imovine je rastao do 2002. godine. godine kada je i došlo do uvodenja krivicnog dela nasilje u porodici.7363 156 6957 148 3312 100 4640 140 5312 160 5535 167 5356 162 5253 159 protiv službene dužnosti Tabela br. 4 pokazuje dinamiku strukture izabranih krivicnih dela prijavljenih punoletnih lica u Srbiji u periodu 2000-2005. osim za krivicna dela protiv privrede. u posmatranom periodu. Kod ostalih grupa krivicnih dela. Veliki porast zabeležen je i kod krivicnih dela protiv javnog reda i pravnog saobracaja i kod krivicnih dela protiv službene dužnosti. najupadljiviji je porast broja prijavljenih za krivicna dela protiv braka i porodice koji sasvim verovatno prati uvodenje nasilja u porodici kao posebnog krivicnog dela u naš Krivicni zakonik. . Porast broja prijavljenih lica za ove tri grupe krivicnih dela najverovatnije je vecim delom povezan sa promenama zakona i politike krivicnog gonjenja. kao i da je ovde trend porasta bio konstantan. Broj prijava za ovu grupu krivicnih dela je utrostrucen. godinu za sve grupe krivicnih dela. godine. a manje sa promenama stvarnog kriminaliteta. Iz tabele se mogu videti promene broja prijavljenih punoletnih lica za izabrane grupe krivicnih dela.

80 II STRUKTURA KRIMINALITETA PREMA POLU

Analize strukture kriminaliteta prema polu, kako u prošlosti tako i u savremenim državama, pokazuju da je ucešce žena u ukupnom kriminalitetu nekoliko puta manje od ucešca muškaraca. U ovom odeljku mi cemo se zadržati na izlaganju o strukturi kriminaliteta prema polu u našoj zemlji, dok ce o strukturi kriminaliteta prema polu u drugim zemljama biti reci u odeljku o rasprostranjenosti i karakteristikama kriminaliteta u svetu, ako i u odeljku o kriminalitetu žena. Tabela br. 5 - Struktura osudenih punoletnih lica prema polu u periodu 1999 2005.
godina pravnosnažnosti presude ukupno % index žene indeks muškarci indeks raspodela % žene muškarci 1999 33967 100 100 3047 100 30920 100 8.9% 91.1% 2000 31949 100 94 2789 92 29160 94 8.7% 91.3% 2001 33168 100 98 2740 90 30428 98 8.3% 91.7% 2002 33675 100 99 2860 94 30815 100 8.5% 91.5% 2003 33017 100 97 2853 94 30164 98 8.6% 91.4%

2004 34239 100 101 2973 98 31266 101 8.7% 91.3% 2005 36901 100 109 3293 108 33608 109 8.9% 91.1%

Podaci prikazani u Tabeli br. 5 ukazuju na razlicite trendove kretanja broja osudenih punoletnih muškaraca i žena u periodu od 2000. do 2005. godine. Na jednoj strani, broj osudenih muškaraca je konstantno rastao, sa izuzetkom 2003. godine kada je došlo da manjeg pada. Na drugoj strani, broj osudenih žena je bio na slicnom, relativno stabilnom nivou sve do 2004. godine, kada pocinje da raste. Zanimljivo je da je broj osudenih muškaraca dostigao nivo iz 1999. godine 2002. godine, a broj osudenih žena je taj broj dostigao, odnosno prekoracio tek 2005. godine. Tabela br. 5, takode, pokazuje da je udeo osudenih žena u ukupnom broju osudenih lica u posmatranom periodu bio veoma nizak i takode prilicno stabilan iznosio je oko 8%, odnosno izmedu 8,3 i 8,9%.

81 III REGIONALNE KARAKTERISTIKE KRIMINALITETA

Regionalne karakteristike kriminaliteta dolaze do izražaja u razlikama u pogledu rasprostranjenosti i tipova kriminaliteta koji se javljaju u pojedinim oblastima. Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno u svetu, po raznim podrucjima unutar iste zemlje, izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike5 kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta, ukoliko su raspoložive.

1. Rasprostranjenost i karakteristike kriminaliteta u svetu

Statistike kriminaliteta, kao i druge tehnike merenja kriminaliteta kao masovne

društvene pojave, omogucavaju ne samo sagledavanje indikatora obima i strukture kriminaliteta u pojedinim zemljama, vec i poredenje nivoa i strukture kriminaliteta u razlicitim zemljama, odnosno utvrdivanje njegove rasprostranjenosti u medunarodnim okvirima. Da bi taj cilj bio postignut, u, za kriminologe, idealnom svetu, sve zemlje bi trebalo da definišu krivicna dela i prikupljaju statisticke podatke na isti nacin.6 Nažalost, takva situacija niti postoji niti je verovatno da ce ikada postojati. Upravo stoga, poredenje kriminaliteta na medunarodnom planu nailazi na mnoge prepreke od kojih su najznacajnije razlike u pravnim rešenjima, u kaznenoj politici i u nacinu prikupljanja podataka. Osim toga, nemaju sve zemlje potpunu i pouzdanu, javnosti dostupnu statistiku kriminaliteta. Na primer, Staljin je 1933. zabranio javno iznošenje podataka o kriminalitetu i ta zabrana je bila na snazi u bivšem SSSR sve do 1989. Slicna situacija postojala je i u drugim istocnim zemljama. Usled toga je do nedavno bilo prakticno nemoguce izvršiti bilo kakvu pouzdaniju komparaciju izmedu kriminaliteta u zapadnim i kriminaliteta u istocnim zemljama. U cilju prevazilaženja teškoca na koje se nailazi u pokušaju poredenja nacionalnih statistika o kriminalitetu, došlo je do ustanovlajavanja medunarodnih statistika kriminaliteta. Od 1953. Interpol objavljuje svake dve godine medunarodnu statistiku kriminaliteta zasnovanu na podacima dobijenim od pojedinih zemalja. Medutim, s obzirom na to da nema jedinstvenu klasifikaciju krivicnih dela i ima niz drugih nedostataka, ni ova statistika ne omogucava validna poredenja na medunarodnom nivou. Slicno je i sa medunarodnom statistikom koju vode Ujedinjene Nacije i koja je zasnovana na izveštajima koje, opet na bazi nacionalnih statistika, svakih pet godina podnose eksperti iz zemalja-clanica UN. Jedina medunarodna statistika koja je podobna da bude upotrebljena kao validna osnova za istraživanje kriminaliteta u medunarodnim okvirima jeste statistika Svetske zdravstvene organizacije o uzrocima smrti, ali je ona ogranicena okolnošcu da se odnosi samo na ubistva i da ne pokriva sve zemlje u svetu.7 Nedostaci medunarodnih komparacija kriminaliteta zasnovanih

obim kriminaliteta u razvijenim zemljama je dosta visok. od kraja pedesetih godina prošlog veka a posebno pri njegovom kraju. kao i u SAD. Pocetak devedesetih godina prošlog veka obeležio je porast kriminaliteta u vecini zemalja Zapadne i Istocne Evrope. Švajcarska. poput Danske i Finske. Takode. Kriminalitet je posebno u porastu u evropskim zemljama koje su ranije bile poznate po niskim stopama kriminaliteta. Pri tome. izvršena prva medunarodna anketa 82 o viktimizaciji koja je obuhvatila 14 zemalja. u ukupnom kriminalitetu svih ovih zemalja uglavnom dominira imovinski kriminalitet. Tako je 1989. Izrael i skandinavske zemlje. Na primer. Pada u oci pad kriminaliteta u SAD (iako su SAD i dalje medu zemljama sa najviše kriminaliteta) i Engleskoj. a danas su pri vrhu u pogledu stope ulicnog kriminaliteta.9 Medutim. društveno-ekonomski razvoj zapadnoevropskih zemalja sve je više sledio americki model pa je i kriminalitet na starom kontinentu danas mnogo slicniji kriminalitetu u SAD nego što je to bio ranije slucaj. a podaci UN i Svetske zdravstvene organizacije ukazuju i na postojanje negativne korelacije izmedu socio-ekonomskog razvoja i stope ubistava u posmatranim zemljama. obim kriminaliteta u SAD je daleko iznad obima kriminaliteta u evropskim zemljama.8 Uopšteno posmatrano. porast kriminaliteta zabeležen je i u zemljama koje. gotovo da nisu ni imale problem sa kriminalitetom. Od tada se ove ankete vrše svake tri godine.na statistikama utrli su put ideji o korišcenju podataka dobijenih putem medunarodnih istraživanja viktimizacije. Zemlje koje su se dugi niz godina izdvajale po veom niskim stopama kriminaliteta su Japan. da bi u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka ukupni kriminalitet u jednom delu zemalja poceo da opada. a broj zemalja ukljucenih u prikupljanje podataka o viktimizaciji se svaki put proširuje. Slicno.10 . No. kriminalitet u SAD karakteriše i daleko veci broj krivicnih dela nasilja i znacajniji udeo organizovanog kriminaliteta nego što je to slucaj sa razvijenim zemljama u Evropi. ovaj trend nije bio linearan i nije bio isti za sve vrste kriminaliteta. ali medu njima postoje i velike razlike. nasuprot porastu kriminaliteta u mnogim evropskim zemljama. Uoceno je da sa ekonomskim razvojem stopa imovinskih krivicnih dela uglavnom raste brže nego stopa nasilnih krivicnih dela. poput Japana.

Ipak. pokazuju da su SAD osamdesetih godina 20. iako su SAD i dalje vodeca zemlja u pogledu broja ubistava. godine stopa nasilnih krivicnih dela smanjila za 26. ubistva su rasprostranjenija u zemljama u razvoju nego u razvijenim zemljama Zapada. Medutim. što je daleko premašivalo prosecan pad registrovanog kriminaliteta na nivou Evropske unije (1%).3%. stopa ubistava u SAD je bila više nego cetiri puta veca od stope ubistava u Irskoj. veka imale višu stopu od svih ispitivanih zemalja. u poredenju sa drugim zemljama Zapada..U Engleskoj je.9%.U odnosu na osamdesete godine. Prema podacima za 1987. podaci o silovanjima i razbojništvima za 1984. i 1999. godine došlo je do opadanja ukupnog registrovanog kriminaliteta za 10%. Zanimljivo je da je u Engleskoj i Velsu u ovom periodu došlo i do znatnog opadanja broja registrovanih provalnih krada i krada automobila (nasuprot porastu krada iz automobila na nivou EU). . godine došlo do naglog porasta kriminaliteta. a stopa imovinskih krivicnih dela za 22. istovremeno je nasilnicki kriminalitet rastao brže u poredenju sa EU (20% prema 11%). Takode. i 83 drugih teških nasilnih krivicnih dela. došlo je do porasta godišnje stope kriminaliteta od 17%.14 Noviji trendovi kriminaliteta u SAD ukazuju na opadanje kako imovinskog. Sa izuzetkom SAD. i 1991. kada je stopa kriminaliteta bila relativno stabilna. u Engleskoj i Velsu. koja je tada bila na drugom mestu po stopi ubistava u zapadnom svetu. Pri tome ja najviše porasla stopa izvršenih krada. do 2005. godine stopa nasilnih krivicnih dela opada. Ipak. imovinski kriminalitetet i dalje cini najveci deo kriminaliteta (preko 40%). posebno krada automobila. rezultati nacionalne ankete o viktimizaciji (National Crime Victimization Survey). SAD vec duže vreme zauzimaju istaknuto prvo mesto u pogledu stope ubistava. zvanicna statistika (the Federal Bureau of Investigation's Uniform Crime Reports) pokazuje da se u periodu od 1996. U periodu izmedu 1995. Naime.12 pri cemu je posebno uocen porast broja ubistava i razbojništava13. godine trend se menja i kriminalitet pocinje da opada. kao i u drugim zemljama. na primer. tako i nasilnog kriminaliteta. pokazuju da od 1994.11 Nakon 1991. Takode. na primer. tokom 1990.

18 U SAD je procenat osudenih žena porastao sa 10% 1960. detaljnija analiza pokazuje da je pad nasilnog kriminaliteta u SAD uglavnom rezultat smanjenja lakših oblika nasilja. organizovanog i profesionalnog kriminaliteta. medutim. kao i terorizma.19 Medutim.dostižuci u 2005. posebno onih povezanih sa globalizacijom i ekspanzijom neoliberalne ekonomije. kriminalitet žena se nije približio kriminalitetu muškaraca ni po obimu ni po vrsti.17 Iako je uticaj društvenih nejednakosti i raspoloživosti materijalnih dobara na vršenje krivicnih dela nesporan. Ucešce žena je i dalje najvece kod lakših imovinskih krivicnih dela a nisko kod “muških” ili ozbiljnih nasilnih i imovinskih krivicnih dela. kako istice Štefensmajer (Steffensmeier). Ne treba. Rezultati ankete o viktimizaciji. ekonomskog kriminaliteta.15 Kriminalitet je opao i u Kanadi. posebno vezano za droge i trgovinu ljudima. U svim zapadnim zemljama u ukupnom kriminalitetu dominira kriminalitet muškaraca iako je kriminalitet žena na nešto višem nivou nego u našoj zemlji. na 22% 1990. dok je nivo nasilnih krivicnih dela sa teškim posledicama i dalje visok. Isto tako. stopa imovinskih krivicnih dela nastavlja da opada. godine dostigao 24. pokazuju da je 28% Kanadana. sprovedene 2004. za kriminalitet u zapadnim zemljama je karakteristican porast maloletnicke delinkvencije. sve razlike u obimu kriminaliteta izmedu pojedinih zemalja i promene do kojih je došlo poslednjih decenija ne bi se mogle objasniti na taj nacin.16 Pored cinjenice da u njima dominiraju imovinska krivicna dela. da bi 1994. uzrasta od 15 godina i starijih. bilo viktimizirano jednom ili više puta u dvanaestomesecnom periodu koji je prethodio ispitivanju. godini najniži nivo ikada zabeležen. Povecanje u stopi viktimizacije je zabeleženo za tri od osam vrsta krivicnih dela merenih ovim istraživanjem: krada licne imovine. na promene u stopi kriminaliteta i razlike medu zemljama mogu uticati i razlike. Nije bilo znacajnih promena u stopi seksualnog nasilja.4%. saobracajne delinkvencije. odnosno promene u nacinima reagovanja na kriminalitet. Posebno je zanimljivo da je ulicni kriminalitet zabeležio najniži nivo u istoriji SAD. Ipak. krada kucne imovine/iz domacinstva i vandalizam. fizickog nasilja i krade motornih vozila. godini od ukupnog broja opomenutih i osudenih lica bilo 17% žena. godine na uzorku od 28 000 ispitanika.20 84 Kada je u pitanju kriminalitet u bivšim socijalistickim zemljama kao ozbiljna . Pored socio-ekonomskih faktora. Tako je u Engleskoj u 1997. razbojništva. zanemariti ni uticaj promena u statistickom evidentiranju kriminaliteta.

5%.3% izvršilaca krivicnih dela su bili muškarci a 14. U bivšem SSSR-u je.prepreka njegovom sagledavanju namece se cinjenica da je do nedavno svaka statistika o njemu bila nedostupna javnosti jer se smatrala državnom tajnom. broj ekonomskih krivicnih dela. Grupni i organizovani kriminalitet beleži znacajan porast.2% u odnosu na 1988. Otklonjena je zabrana publikovanja statistickih podataka o kriminalitetu što je omogucilo uvid ne samo u sadašnje vec i u ranije stanje kriminaliteta. broj prijavljenih krivicnih dela 1989. pretežno povezanih sa funkcionisanjem “crnog” tržišta.3% u 1989.23 Pri tome.1%. a krivicna dela protiv državne imovine za 34. je opao. agresivni maloletnicki kriminalitet poznat kao “huliganizam” i državni kriminalitet.22 Politicke promene koje su pocetkom devedesetih godina zahvatile zemlje tzv. ekonomski kriminalitet vezan za razvoj “sive ekonomije”. ako je zaista tako. poput štampe i kriminoloških studija.7%. porastao za 31.21 Prema raspoloživim saznanjima osnovne karakteristike kriminaliteta u ovim zemljama su bile: krivicna dela vezana za zloupotrebe moci prilikom obavljanja politickih funkcija (pandan “kriminalitetu belog okovratnika” u zapadnim zemljama). Te godine 85. davali su daleko pesimisticniju sliku.7% žene. Takode. maloletnicka delinkvencija je u 1989. na 16. Krivicna dela protiv privatne imovine porasla su za 55. drugi izvori saznanja o kriminalitetu u istocnim zemljama. Prema službenim podacima koje su davali državni organi. u bivšem SSSR-u je kriminalitet bio beznacajan u poredenju sa zapadnim zemljama i imao tendenciju daljeg opadanja. godini porasla za 21.4%. to nije rezultat kvaliteta društveno-ekonomskog sistema vec totalitarnog režima koji je bio na vlasti i koji je kontrolisao sve domene društvenog života pojedinaca. Udeo maloletnickog kriminaliteta u ukupnom kriminalitetu porastao je sa 10% u 1985. na primer. U vezi sa prelazom na tržišnu ekonomiju.8% u odnosu na prethodnu 1988. istocnog bloka dovele su do dve osnovne promene kada je u pitanju kriminalitet. broj . dok je stopa otkrivanja u isto vreme porasla samo za 1. Medutim. Istovremeno je došlo do alarmantnog porasta broja prijavljenih krivicnih dela. poput Gassin-a na pretpostavku da nije nemoguce da se u njima vrši manje krivicnih dela ali da. Ubistva i pokušaji ubistava porasli su za 28. Kontradiktorne informacije o stanju kriminaliteta u ovim zemljama naveli su neke kriminologe.

politicka i slicna krivicna dela. na primer.26 Nešto dalje u istraživanju unutrašnje geografije kriminaliteta otišao je Žoli (Joly) koji je ispitivao kriminalitet pojedinih departmana u Francuskoj. šverc. još od strane prvih kriminologa. u Francuskoj su i dalje vršena istraživanja ove vrste. Regionalne karakteristike kriminaliteta unutar pojedinih država Po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuju se i razlicite teritorijalne celine unutar pojedinih zemalja. 85 krijumcarenje droge. Feri je analizirao rasprostranjenost ubistava u razlicitim italijanskim provincijama. Prema nekim autorima. krijumcarenje i trgovina ljudima.24 2.krivicnih dela izvršenih od strane žena raste brže od broja krivicnih dela izvršenih od strane muškaraca. U njima narocito dolaze do izražaja carinska krivicna dela. Regionalne karakteritike kriminaliteta proizilaze iz delovanja razlicitih socijalnih i kulturnih cinilaca. U kriminalitetu pogranicnih podrucja mogu doci do izražaja i slicnosti sa kriminalitetom koji postoji u zemlji sa druge strane granice što neki pisci nazivaju i “kriminalnim srodstvom”. Podrucja koja se odlikuju vecom gustinom kriminaliteta nazivaju se “lošim” ili “kriminalnim podrucjima”. krivicna dela koja cine žene se po svojoj surovosti i opasnosti približavaju krivicnim delima izvršenim od strane muškaraca. Slicne analize vršili su i Ašafenburg (Aschaffenburg) i Sauer u nemackim pokrajinama imajuci u vidu razne tipove krivicnih dela. jedan grad ili sudski okrug . Na izvesnim podrucjima je intenzivnije delovanje kriminogenih faktora dok je na drugim ono slabije izraženo.27 Posle toga. Istraživanja koja je vršio Guerry nisu otišla dalje od formulacije “termickog zakona kriminaliteta” prema kojem se krvni delikti najcešce vrše u toplim a krade u hladnim krajevima.25 Prva istraživanja regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta unutar pojedinih država izvršena su davno. ali su se ona uglavnom odnosila na jednu oblast. pojas duž državne granice koji se po obimu i strukturi kriminaliteta razlikuje od unutrašnjih regiona. Jedno od takvih podrucja je. Postoje oblasti u kojima se lakše javlja kriminalna aktivnost i ona privlace mnoge izvršioce krivicnih dela sa drugih podrucja.

Lote je došla do zakljucka da distribucija kriminalnih profila departmana nije slucajna vec da postoji geografska pravilnost koja se sastoji u postojanju grupa departmana medusobno srodnih po svom kriminalnom profilu. istraživanje 86 odnosa razvoja i kriminaliteta. Ona je.dok su prava komparativna istraživanja retkost. odnosno da se u tom pogledu osencavaju zone razlicitih stopa samoubistava u zavisnosti od delovanja raznih socijalno-kulturnih i drugih cinilaca u tim zonama. ustanovila departmanski profil svakog krivicnog dela i kriminalni profil svakog departmana. ostavljajuci svoju imovinu bez cuvara što stvara više prilika za vršenje krada. Ljudi cesto provode vreme van svojih kuca.31 Takode. takode. izmedu ostalog. Analize regionalne rasprostranjenosti kriminaliteta u SAD pokazale su i da su imovinska krivicna dela tokom 1989. i na postojanje velikih razlika u stopi ubistava izmedu juga zemlje i drugih oblasti. stopa ubistava na jugu je u 1989. koristeci statisticke podatke za 1962. Konklin (Conklin)30 to dovodi u vezu sa ležernim nacinom života ljudi u ovim oblastima koji je povezan sa toplim vremenom. U tom smislu ona je utvrdila postojanje razlicite distribucije prema departmanima za svaku vrstu krivicnog dela kao i postojanje razlika u “kriminalnom profilu” razlicitih departmana koje su izražene u procentualnom ucešcu svakog krivicnog dela ili vrste krivicnog dela u ukupnom kriminalitetu departmana. Regionalne razlike su. bile objašnjavane “subkulturom nasilja”. i uzevši departman kao jedinicu geografske analize. Jedno od takvih retkih istraživanja novijeg datuma jeste istraživanje koje je izvršila Lot (Leaute). visoku stopu ubistava na jugu SAD objašnjavaju relativno visokim stepenom siromaštva i relativno visokim procentom crnaca u ovoj oblasti. izvršeno od strane Instituta za kriminološka i . bila najrasprostranjenija na zapadu i jugu zemlje. Ovo istraživanje je pokazalo da je ova pojava razlicito rasprostranjena u pojedinim krajevima Vojvodine. poput Volfgang i Ferakuti (Wolfganga i Ferracuti)29. odnosno normama koje dozvoljavaju da nasilje bude shvaceno kao prihvatljiv odgovor u odredenim situacijama. bila za 44% veca nego u svim ostalim regionima SAD. Jedno od istraživanja ove vrste u našoj zemlji je istraživanje samoubistava u Vojvodini koje je izvršila Špadijer-Džinic.28 Analize regionalnih varijacija kriminaliteta unutar SAD ukazale su. Na primer. i 1967. Neki autori.

. Lazarevac). Kuršumlija. Negotin. Voždovac. Opštine koje su imale visoku stopu kriminaliteta su: neke opštine sa podrucja Beograda (Stari grad. koji se obicno vezuju za stvaranje velikih gradova. To se objašnjava okolnošcu da proces urbanizacije u Švajcarskoj nije išao u pravcu stvaranja metropola vec se više odvijao kroz stvaranje manjih gradova i gradova srednje velicine.Tako. Bogatic. Vladicin Han. U Srbiji je iste godine kriminalitet bio veoma neujednaceno rasporeden. Medutim. Savski venac. nažalost. Ljubovija. Velika Plana. Trstenik i Cajetina. Despotovac. mogu biti povezani sa vecim vršenjem krivicnih dela. cesto nije slucaj. Osecina.7%) visoku stopu kriminaliteta. Ljig. medutim. Blace. Prema rezultatima ovog istraživanja koje se odnosi na 1986. Istraživanja uglavnom ukazuju na postojanje viših stopa kriminaliteta u gradskim nego u seoskim podrucjima i da kriminalitet raste sa procesom urbanizacije. Loznica. poput povecanja anonimnosti i kidanja tradicionalnih socijalnih veza. Mionica. 13 je imalo nisku a 35 (30. kulturnog) kao i mesta . Raspored kriminaliteta na relaciji selo-grad Manje ili vece razlike u obimu i strukturi kriminaliteta postoje i izmedu gradskih i seoskih sredina. Varvarin. Leskovac. Novi Pazar.32 Razloge za razlicite regionalne karakteristike kriminaliteta treba utvrdivati u svetlu teorija o uzrocima kriminaliteta. Vrnjacka Banja.33 3.34 Kako isticu Arcer (Archer) i Gartner. Prokuplje. pretpostavlja da su podaci koji ukazuju na postojanje regionalnih varijacija prihvatljivi kao validna mera stvarne distribucije kriminaliteta. najvišu stopu kriminaliteta imala je Slovenija. Majdanpek.godinu. Ivanjica. na primer. Ražanj. istraživanja pokazuju da nije bez znacaja ni tip urbanizacije. Bor. ukazalo je na neujednacen raspored kriminaliteta na prostoru bivše Jugoslavije. Od 114 opštima za koje su postojali raspoloživi podaci. Lebane.sociološka istraživanja u Beogradu. Koceljevo. To. što. Paracin. Porast broja gradova ne vodi uvek povecanju stope kriminaliteta dok socijalni procesi. Mali Zvornik. trgovinskog. kriminalitet u Švajcarskoj nije rastao uporedo sa urbanizacijom u ovoj zemlji i ostao je dugo vremena na daleko nižem nivou nego u vecini zapadnih zemalja. Lajkovac. za veci nivo kriminaliteta nije toliko od znacaja broj stanovnika koliko pozicija centra (industrijskog. Gornji Milanovac. koji su ispitivali kriminalitet u 44 svetske metropole u periodu 1900-1970. Obrenovac. Boljevac.

pokazuju da stopa kriminaliteta raste kada se ide ka odredenim delovima grada. Ove tendencije u rasporedu kriminaliteta u gradu se u literaturi nazivaju “ekološkim konstantama” koje ispoljavaju specificne karakteristike u pojedinim gradovima. na jednoj. pokazuju da se i nasilna i imovinska krivicna dela cešce vrše u gradovima nego u prigradskim podrucjima. koje se odnose na distribuciju kriminaliteta unutar samih gradova. a u prigradskim podrucjima cešce nego u seoskim. Podaci Nacionalnog 87 istraživanja o viktimizaciji u SAD za 1988. Kako istice Killias.40 4. prevare.39 Na selu se retko javljaju profesionalni delinkventi. trgovi. na primer. Istraživanja ukazuju i na ubistvo kao tipicno seosko krivicno delo38.42 Prvo sistematsko istraživanje distribucije kriminaliteta u velikim gradovima . Ekologija kriminaliteta u gradskim naseljima Ekološke studije. Ta koncentracija dobara i ljudi stvara veliki broj pogodnih prilika za vršenje krivicnih dela. ka centru ili ka nekim drugim delovima ili predgradima.u kojem se intenzivnije nego u ruralnim oblastima odvija nocni život sa kojim su u tesnoj vezi i prostitucija i kriminalitet. uloga centra regiona vodi velikoj koncentraciji materijalnih dobara i ljudskih aktivnosti u gradovima. upravo struktura prilika za vršenje krivicnih dela ima odlucujuci znacaj za veci kriminalitet u gradskim podrucjima. Takode.41 To su najcešce vece raskrsnice. odnosno na njegovu vecu ucestalost u selima nego u malim gradovima. anomije i osecanja društvene nepravde. na drugoj strani. falsifikati i imovinska krivicna dela uopšte dok su za sela karakteristicnije paljevine. i u Japanu i Švajcarskoj. Analize koje su vršene u mnogim zemljama pokazale su da postoje razlike u vrsti kriminaliteta koji se vrši u seoskim i gradskim sredinama. kriminalitet maloletnika u gradu neuporedivo je veci od kriminaliteta maloletnika na selu. Takode. 37 U urbanim podrucjima cešce se vrše i pronevere. mesta javnih priredbi i slicna mesta na kojima se okuplja veci broj ljudi i u kojima obicno nije dovoljno razvijena kontrola.36 Na ovaj nacin objašnjavaju se velike razlike u stopi kriminaliteta u SAD. Ti delovi grada se obicno nazivaju “kriminalnim podrucjima”. a ne veca anonimnost kako se cesto smatra. 35 Tome treba dodati i znacajan uticaj socijalnih i ekonomskih razlika.

1 u Novom Beogradu. prenaseljenost. Venecueli. da je najizraženiji u siromašnim cetvrtima blizu centra grada i da opada kada se ide od centra ka periferiji. To se odnosi ne samo na istraživanja vršena u SAD vec i na istraživanja sprovedena u Kanadi. bivšem SSSR. veka u vezi sa rasprostranjenošcu maloletnicke delinkvencije u Beogradu. a te oblasti su najcešce u centru velikih gradova. 18 u Starom gradu. stopa kriminaliteta je obicno najviša u oblastima koje karakterišu niski prihodi. Velikoj Britaniji. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne . veka u Cikagu. 15 na Vracaru i 3 i 6 na Voždovcu. U nekim zemljama je planski sprecavan tzv. Pri tome. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima. nezaposlenost. sprovedena su i druga istraživanja koja su potvrdila njihove zakljucke. prema nekim istraživanjima. Prema tim istraživanjim. kriminalitet. Oni su utvrdili da je kriminalitet neravnomerno rasporeden. Istraživanje je pokazalo da najveci stepen koncentracije maloletnih delinkvenata na 1000 stanovnika imaju sledece stambene zajednice: 11 i 13 u Zemunu. 8 i 9 u Paliluli. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima. nedeljama. oni su imali u vidu neke americke gradove u kojima se industrija razvija blizu centra. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. Taj model ne odgovara gradovima u kojima se industrija razvila u predgradima.44 88 IV SEZONSKE I VREMENSKE VARIJACIJE KRIMINALITETA Pored razlika u prostornoj rasporedenosti. tranzitni karakter.sproveli su Šou i Mekej (Shaw i McKay) dvadesetih godina 20. Ugandi.43 Posle istraživanja koje su Šou i Mekej sproveli u Cikagu.i u drugim zemljama. odnosno gradovima koji imaju veci broj poslovnih i trgovackih centara. a u cilju njihovog raspršivanja u okviru gradskog podrucja. model koncentricnih zona u velikim gradovima. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti. Tako su u viktorijanskoj Engleskoj putevi pravljeni tako da prolaze kroz gradske oblasti koje su naseljavali kriminalci. razorene porodice i manjinske grupe. U našoj zemlji je istraživanje ovog tipa vršeno u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu šezdesetih godina 20.

a prema muškarcima u dane vikenda.46 Istraživanje ubistava u Jugoslaviji u periodu 1960-1964. žene cešce ubijaju u toku dana što se . Krvni i seksualni delikti kao i krivicna dela protiv saobracaja izazvana alkoholom se cešce javljaju u dane vikenda.pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela. mada rezultati istraživanja u ovom pogledu nisu sasvim ujednaceni. istraživanje ubistava u Sloveniji (1954-1967) pokazalo je da žene vrše ubistva najcešce u prolece i leto. na primer. a krivicna dela protiv licnosti u letnjim i jesenjim mesecima. Tako istraživanja ubistava i telesnih povreda pokazuju da se ova krivicna dela prema ženama cešce vrše u dane u toku nedelje.45 Ako se posmatra kretanje kriminaliteta tokom godine. silovanje i razbojništvo su. Krada automobila. muškarci cešce vrše ubistva i teške telesne povrede cije žrtve su muškarci u vecernjim i nocnim casovima što se dovodi u vezu sa odlascima u kafane i sa konzumiranjem alkohola.48 Podaci o viktimizaciji za SAD u periodu 1973-1984 pokazuju da su krade manjih vrednosti (do 50$) bez kontakta sa žrtvom najcešce u septembru. Istraživanja pokazuju da se imovinska krivicna dela najcešce vrše u jesenjim i zimskim mesecima. može se reci da odredeni tipovi kriminaliteta pokazuju slicne tendencije u razlicitim zemljama.50 Postoje izvesne pravilnosti i u pogledu doba dana u kojem se krivicna dela vrše. Na drugoj strani.49 Rasporedenost krivicnih dela u toku sedmice takode pokazuje izvesne tendencije. pokazalo je da je najmanje ubistava izvršeno u periodu od januara do februara a najviše u septembru i da je nešto više ubistava izvršeno u toplijim godišnjim dobima.47 Istraživanja ubistava izvršenih od strane žena ukazuju na nešto drugacije varijacije prema godišnjim dobima. Najviše žena iz ispitivanog uzorka vršilo je ubistva u prolece. Na primer. a najmanje u jesen. Do slicnih podataka došlo se i istraživanjem ubistava izvršenih od strane žena koje je u Srbiji sprovela KonstantinovicVilic. na pocetku školske godine. tipicna nocna krivicna dela. a najmanje u jesen. a najrede leti kada škola ne radi. Takode. istraživanja ukazuju na izvesne razlike u pogledu vremena njihovog javljanja u zavisnosti od pola žrtve. Kada su u pitanju krvni delikti.

nakon što su Srbija i Crna Gora postale zasebne države. 90 SAŽETAK _ Prilikom tumacenja podataka o obimu.52 Provalne krade u stanovima se cešce vrše u prepodnevnim casovima kada vlasnici nisu kod kuce. od 1999. dinamici i strukturi kriminaliteta u našoj zemlji treba voditi racuna o promenama u statistickoj evidenciji kriminaliteta do kojih je došlo nekoliko puta prilikom transformacija države. a rede nocu. godine.objašnjava okolnošcu da su ubistva koja one vrše uglavnom usmerena na odbranu od nasilja koje trpe od strane muža ili drugog clana porodice kao i okolnošcu da se takvi sukobi odigravaju u kucnom prostoru i u toku dana. To se može objasniti cinjenicom da krvne delikte prema 89 ženama najcešce vrše njihovi bracni drugovi.51 Takode.godine statistike su bile vodene na saveznom nivou za bivšu SFRJ i posebno za svaku federalnu jedinicu. Prilikom fenomenološke analize. optuženih i osudenih lica pre i nakon promena. i za Srbiju i Crnu Goru kao njene delove zasebno. struktura kriminaliteta se najcešce ispituje s obzirom na distribuciju kriminaliteta prema vrsti krivicnog dela. Ove promene se moraju imati u vidu prilikom tumacenja promena u broju prijavljenih. godine i bila je vezana za raspad bivše Jugoslavije. _ Statisticki podaci o strukturi kriminaliteta pokazuju kakva je distribucija kriminaliteta na odredenom prostoru i u odredenom vremenskom periodu s obzirom na posmatrani kriterijum distribucije. rodaci i komšije i da se oni najcešce vrše u kucnom prostoru u kojem žene-domacice provode veci deo dana same ili sa decom tako da su dovoljno izolovane i lišene zaštite drugih i u toku dana što ucinilac zna i koristi ne cekajuci da padne mrak. posebno u popodnevnim casovima. statisticki podaci koji se odnose na Srbiju ne obuhvataju podatke za Kosovo. One se mogu objasniti jedino delovanjem društvenih uticaja koji variraju u pojedinim vremenskim periodima. Sezonske i vremenske varijacije kriminaliteta ne mogu se objašnavati klimatskim i biološkim faktorima iako takvi pokušaji postoje u kriminološkoj literaturi. oni to cešce cine u toku dana. Najzad. godine. savezna statistika vodi evidenciju za SRJ u celini. _ Regionalne karakteristike kriminaliteta moguce je posmatrati uporedivanjem . do 1991. njihovi statisticki podaci se vode odvojeno. Od 2003. Prva promena desila se 1991. pri cemu se mora voditi racuna da se porede podaci koji se odnose na iste teritorijalne jedinice. starosti i polu. Od 1991. Naime.53 a objašnjenja ove vrste daju teorije o uzrocima kriminaliteta. kada muškarci ubijaju ili telesno povreduju žene.

gov.htm http://webrzs.bg. Koje su karakteristike obima i strukture kriminaliteta u svetu? 6. ali isto tako i na razlike u javljanju kriminaliteta u razlicitim mesecima.gov/bjs _ Statisticki godišnjak Srbije http://webrzs. dinamike i strukture kriminaliteta? 2. To se posebno odnosi na razlike u pogledu vrste kriminaliteta koja preovladuje u raznim godišnjim dobima. godina. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema vrsti krivicnog dela i uzrastu? 4. nedeljama. po raznim podrucjima unutar iste zemlje.stat. Kakva je struktura kriminaliteta u Srbiji prema polu? 5. prema nekim istraživanjima.php 92 V TIPOLOGIJE KRIMINALITETA U kriminologiji postoje razlicite klasifikacije i tipologije kriminaliteta.rs/axd/god. Da li postoje izvesne pravilnosti u vremenskoj rasporedenosti javljanja pojedinih krivicnih dela? KLJUCNE RECI kriminalna fenomenologija struktura kriminaliteta obim kriminaliteta ekologija kriminaliteta dinamika kriminaliteta KORISNE INTERNET ADRESE _ Pravosudni biro za statistiku SAD (The Bureau of Justice Statistics) www. Navedite opisno neke od karakteristika obima i dinamike kriminaliteta u Srbiji u periodu 1990-2005.stat.htm _ Zavod za informatiku i statistiku http://www. Kako se posmatraju regionalne karakteristike kriminaliteta? 7.zis. izmedu seoskih i gradskih oblasti kao i pojedinih gradskih podrucja.yu/publikacije. ukoliko su raspoložive.gov. _ Pored razlika u prostornoj rasporedenosti.kriminaliteta u razlicitim zemljama.54 . kriminalitet. danima u toku nedelje i raznim dobima u toku dana. 91 3. Klasifikovanje se u metodologiji definiše kao odredivanje mesta nekog pojma u sistemu pojmova ili kao sredivanje pojmova u nekom podrucju stvari ili prava.usdoj. Na taj nacin dolazi se do saznanja o razlicitoj regionalnoj rasprostranjenosti kriminaliteta koja se naziva još i “kriminalnom geografijom” i utvrduje se na bazi kriminalne statistike kao i na osnovu podataka dobijenih tehnikama za saznavanje tamne brojke kriminaliteta. Na cemu treba zasnovati analizu obima.rs/axd/istorija. PITANJA I TEME ZA DISKUSIJU 1. odnosno u svetu. Za sva istraživanja ove vrste zajednicko je da su došla do zakljucka da kriminalitet u svojoj ukupnosti ne pokazuje nikakvu pravilnost u pogledu tendencija javljanja u razlicitim vremenskim periodima i da je moguce jedino utvrdivati vremenske ritmove javljanja pojedinih tipova i vrsta krivicnih dela.gov.ojp. pokazuje i tendenciju razlicite vremenske rasporedenosti.

Tipologije imaju za cilj da odrede u skupu jedinki odredene izdiferencirane tipove radi utvrdivanja pripadnosti jednog subjekta odredenom tipu. teške telesne povrede. mesto i vreme izvršenja itd. Na osnovu klasifikacije stvaraju se odredene tipologije. postoji podela na klasican kriminalitet i noviji kriminalitet. zatim u potpunosti. tako da u literaturi postoji veliki broj razlicitih podela po tipovima i grupama u okviru kriminaliteta. koje su od znacaja u okviru makrokriminološkog proucavanja. karakter i vrsta zaštitnog objekta. Razlika izmedu navedenih grupa krivicnih dela je u kažnjavanju . . predvidene su teže krivicne sankcije. uvrede. Ovoj podeli se prigovara da nije dovoljno jasna i precizna. lake telesne povrede. ovi kriterijumi nisu dovoljni za dalju klasifikaciju sa stanovišta mikrokriminologije. silovanja. imovina i sl. razgranicenju clanova deobe ili vrste roda i odredivanju roda kao najvišeg pojma. utaje ili prevare. falsifikovanja. koji predstavlja karakteristiku sadržaja vrste ili pojedinacnog primerka. Prema kriterijumu težine i stepena društvene opasnosti krivicna dela se dele na: teška krivicna dela (na primer. odredivanju jedinstvenih principa klasifikacije. Medutim. pretnje. Navedeni kriterijumi osnovni su za pravne tipologije. laka (sitne krade. Takode. po kojima se svrstavaju u istu kategoriju negativnih društvenih pojava – kriminalitet. manje teža (krade.protivpravnost.). jer se može dogoditi da lakše krivicno delo ima teže posledice ili da lica koja izvrše “lako” krivicno delo spadaju u grupu recidivista ili opasnih profesionalnih kriminalaca. iscrpnosti i adekvatnosti klasifikovanja. dok noviji kriminalitet obuhvata inkriminacije nastale usled odredenog razvoja društvenih odnosa i promena u tim odnosima (privredni ili ekonomski kriminalitet. prevare). osobina karakteristicnih za datu klasu predmeta ili pojava (princip deobe).za teža krivicna dela. Zbog toga se nalaze drugi kriterijumi za tipologije i klasifikacije. krade sa obijanjem i provaljivanjem. ubistva. Drugi kriterijumi za podelu i klasifikovanje su: priroda izvršenih krivicnih dela. lakša krivicna dela u saobracaju). štetnost za pojedinca i društvo. Sva krivicna dela imaju neke zajednicke elemente . društvena opasnost.Utvrdena pravila klasifikovanja sastoje se u jasnom odredivanju pojma odnosno predmeta koji se klasifikuje. saobracajna delinkvencija). klevete). dostojanstvo licnosti i moral. Klasican kriminalitet obuhvata krivicna dela kojima se napadaju dobra i vrednosti koja se štite u svim društvenim sistemima (život i telo.

pretnje ili zloupotrebu moci prema drugom licu. privredni (ekonomski) kriminalitet. korupcija. nasilje u porodici. korupcija. Organizovani zlocin. Kriminalitet nasilja Veliki broj krivicnih dela vrši se primenom nasilja ili uz pretnju nasiljem. odlikuje se voljom i namerom za vršenje krivicnih dela i manifestuje se kroz tri oblika: a) organizovan zlocin brutalnog i agresivnog karaktera (reket. odnosi se na razlikovanje zlocina sa žrtvama i zlocina bez žrtve. profesionalni kriminalitet i maloletnicka delinkvecija. recidivizam i kriminalitet žena.58 . zlocini mržnje. o njemu najviše znamo i njega se najviše plašimo. provala). recidivizam. maloletnicka delinkvencija. kriminlitet proganjanja.). kršenje zakona o kompanijama i sl. 1. raspolaže sa mnogo manje znanja i podataka. trgovina drogom). koji se. politicki kriminalitet. mobing). Nasilje znaci upotrebu sile. imovinski kriminalitet. 93 Od kriminoloških tipologija treba pomenuti Pinatelovu tipologiju prema kriterijumu preovladujucih motiva prilikom vršenja krivicnih dela. b) ilegalne unosne aktivnosti kojima se dolazi do zarade korišcenjem tudih poroka (tajno držanje kockarnica. bez kontrole. saobracajna delinkvencija. koji obuhvata kriminalnu delatnost zlocinackih udruženja. zlocin iz pseudo opravdanih razloga (vrši se radi ostvarivanja “pravde” u oblasti javnih ili privatnih odnosa. podvodenje. istina malo prihvacena. terorizam. nasilje na sportskim utakmicama. kod ove vrste zlocina postoji uvek manje ili više izražen motiv osvete.Slicna ovoj podeli je podela na obican (konvencionalni) i organizovani kriminalitet. organizovani kriminalitet. saobracajna delinkvencija. prema Pinatelu.57 U ovom udžbeniku analizirani su sledeci tipovi kriminaliteta: kriminalitet nasilja (krvni delikti. Podelu kriminaliteta prema Milutinovicu moguce je izvršiti na sledece oblike kriminaliteta: privredni kriminalitet. Pinatel razlikuje cetiri tipa zlocina: primitivni zlocin (nastaje iz trenutnog ispoljavanja kriminalne aktivnosti. zlocin iz koristi (kriminalna aktivnost se sagledava kao jedini moguci nacin zadovoljavanja licnog interesa). trgovina ljudima. pomešan sa altruizmom i ideološkim razlozima)56 i organizovani zlocin. c) “zlocin belih okovratnika” ciji su izvršioci pripadnici viših društvenih slojeva (utaja poreza.55 Sa obicnim (konvencionalnim) kriminalitetom se najcešce srecemo. seksualna delinkvencija. u izlivu besa). „kriminalitet belog okovratnika”. Jedna od tipologija. politicka delinkvencija. dok se o organizovanom kriminalietu. profesionalni kriminalitet.

odnosno primenom sile ili pretnje da ce se sila primeniti. taoci). psihickog. seksualnog) izvršeni u okviru porodice. najcešce kao deo politicke strategije). Obim kriminaliteta nasilja u savremenom društvu mnogo je veci nego ranije. povrede tela. te se možemo razmišljati o samouništenju ljudske vrste. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata one kriminalne aktivnosti kojima se. ugrožavanja). Postoje i druge klasifikacije kriminaliteta nasilja prema kriterijumu oblika u . urbanizaciju i migraciju stanovništva. Zahvaljujuci napretku tehnike. Ako se ima u vidu snaga savremenih sredstava za masovno uništavanje. seksualno i nasilje nad decom postane društveno vidljivo. starim i nemocnim osobama.Inkriminisanje kriminaliteta nasilja kao posebnog krivicnog dela ne postoji u krivicnim zakonima. Feministicka literatura i feministicka orijentacija u kriminologiji uticali su da porodicno.60 Kriminalitet nasilja može da se javi kao organizovano nasilje (kolektivni akt. To su krivicna dela protiv života i tela (lišavanje života. ali se smatralo da je primena nasilja prema clanovima porodice “porodicna stvar”. ljudi su u stanju da nasilje vrše neutralno bez moralnog i emotivnog ukljucivanja. najcešce prema ženama. Ovi oblici nasilja postojali su i ranije. Lokalni. vec postoje krivicna dela kod kojih je nasilje elemenat bica krivicnog dela ili nacin njihovog izvršenja. licne sigurnosti. povreduje ili ugrožava integritet licnosti. ritualno nasilje (krvna osveta) i instrumentalno nasilje (ucene. izazivaju prave 94 eksplozije nasilja i agresije. braka i porodice (nasilje u porodici). Ljudi sve cešce pribegavaju nasilju za rešenje medusobnih sporova i sukoba. onda je sasvim jasno da moguci izgledi nasilja i agresije imaju fantasticne razmere. racionalno postavljen. U savremenim uslovima života znacenje kriminaliteta nasilja postalo je još šire jer dolaze do izražaja razliciti oblici nasilja (fizickog. suprotnosti u društvenom razvoju. spontano nasilje (kao pojedinacno ponašanje). Sve te razlicite oblike ispoljavanja nasilja povezuje agresivnost izvršioca prema žrtvi u razlicitim varijantama i razlicitog intenziteta. dostojanstva licnosti i morala. sredstvima fizicke ili psihicke prinude. slobode odlucivanja i kretanja. Delikata sa elementom nasilja ima mnogo i raznovrsni su oblici takvih ponašanja.59 Kriminalitet nasilja se definiše kao ekstremni oblik ispoljavanja agresije. daleko od društvenog saznanja. otmice. nerešeni socijalni problemi koji prate industrijalizaciju. gradanski ratovi. planiran i organizovan. deci.

62 Podelu delikata nasilja na nekoliko tipova i podtipova izvršio je Hans Joachim Schneider.63 On razlikuje: nasilje u porodici. Takode se. ali i druga kriminalna ponašanja ucinjena iz koristoljublja uz primenu sile (razbojništvo. psihicko zlostavljanje. represivno (odnosi na kršenje osnovnih gradanskih i politickih ljudskih prava) i nasilje prema integritetu ljudi (alienating violence. (politicka ubistva.). kidnapovanje. indirektnoj povredi prava na život. Ovaj pisac razlikuje kao posebnu kategoriju zlocina. Pojavni oblici nasilja u porodici su: fizicko zlostavljanje dece. silovanje. ona protiv slobode i prava gradana (protivpravno lišenje slobode. nasilje u školi. razbojnicka krada). kao i brutalna postupanja koja dovode do fizickih povreda i ugroženosti i psihicke patnje (nasilno preseljavanje i odvodenje ljudi. navode terorizam. kulturni ili intelektualni integritet ).64 U literaturi se navodi da kriminalitet nasilja treba da obuhvati. mucenje i sl. protiv javnog reda i pravnog saobracaja (sprecavanje službene osobe u vršenju poslova sigurnosti. iznudivanje iskaza. usled duhovnih ili telesnih nedostataka i sl. pritisci ili tortura. zatvaranje. starosti. emocionalni. nasilje u porodici). sudelovanje u grupi koja sprecava službeno lice u vršenju službene radnje) i nasilnicko ponašanje na 95 javnom mestu. zatim. politicki delikti nasilja. Tako je moguce razlikovati: direktno nasilje (ispoljava se kroz namerno povredivanje i narušavanje fizickog i psihickog zdravlja ljudskog bica i obuhvata sve vrste ubistava. religiji. indirektno nasilje (sastoji u posrednom delovanju. kao najteži oblici ispoljavanja kriminaliteta nasilja. genocid. zlostavljanje starih ljudi i zlostavljanje izmedu brace i sestara. etnickoj pripadnosti. neukazivanju pomoci. polna sloboda i polni moral (seksualni delikti). ispoljava se u deprivaciji covekovih prava na psihološki. pre svega. odbijanju pružanja pomoci žrtvama nesreca ili prirodnih katastrofa. kriminalne aktivnosti kojima se napada život i telo (krvni delikti. fizicko zlostavljanje) i zlocini protiv covecnosti i medunarodnog prava (ratni . zlostavljanje zloupotrebom položaja ili ovlašcenja). nasilje izmedu maloletnickih bandi. “zlocin mržnje” koji se vrši zbog pripadnosti odredenoj rasi. politickoj ili seksualnoj orijentaciji. zlostavljanje žene/supruge. propuštanju i zanemarivanju) 61. tortura. prinudni rad. ratne zlocine masakre civila. pripadnosti polu.kome se nasilje pojavljuje.

posebno onih u kojima nedostaje otac.65 Istraživanje o socijalnim obeležjima nasilnika ukazalo je na niz obeležja izvršilaca ovog oblika kriminaliteta. ali nije izrazito nizak. procenat osudivanih u porodicama nasilnika nešto je iznad proseka. odnosno do 45 godina. u celini. Nasilnici poticu iz porodica sa niskim obrazovanjem i kvalifikacijom. jedan deo nasilnika nije formirao sopstvenu porodicu posle napuštanja roditeljske porodice. Najveci broj izvršilaca živi u braku. porodice nasilnika ne pripadaju delinkventnoj populaciji. ali nije ekstremno nizak.66 . profesionalni status roditelja nasilnika je nizak. zatim u vanbracnoj zajednici ili su razvedeni i imaju veci broj dece. Kriminološkim istraživanjima kriminaliteta nasilja utvrdeno je da su dela nasilja dominantna karakteristika osoba muškog pola. razbojništva (18-25 godina). lica sa asocijalnim i sociopatskim ponašanjem. sistematsko uništavanje verske. ali. manje je onih koji poticu iz vecih ili velikih gradova. oni koji su zaposleni pretežno rade poslove koji ne zahtevaju nikakvu ili zahtevaju vrlo nisku kvalifikaciju i to u privrednim granama koje imaju slabu kvalifikacionu strukturu zaposlenih i nizak dohodak. mada ima i onih koji su migrirali i žive u vecim i srednjim urbanim anglomeracijama. u porodicama nasilnika mnogo je alkoholicara i lica sa psihickim poremecajima. znatan broj nasilnika potice iz nepotpunih. obrazovni nivo nasilnika je nizak i ima mnogo nezaposlenih. nacionalne ili etnicke grupe genocid). ekonomski status nasilnika je ispod proseka. besposlicara. Prema ovom istraživanju. stambena situacija nije najbolja. nasilnici i njihovi roditelji uglavnom poticu sa sela ili malih urbanih anglomeracija. pretežan deo nasilnika potice sa sela i živi na selu. ekonomski status porodica iz kojih poticu je ispod proseka.zlocini. medu nasilnicima ima mnogo skitnica. kao i psihopata i neuroticara. mladeg uzrasta i srednjih godina. ali je daleko od izrazito nepovoljne. telesne povrede (35-40 godina). Krivicna dela koja najcešce vrše mlada lica su ubistva (30-35 godina). osobe ženskog pola takode ucestvuju u kriminalitetu nasilja vršeci najviše krivicna dela telesne povrede i zlostavljanje dece. razorenih porodica.

telo i zdravlje. sa nešto nižim ekonomskim statusom od proseka (ali nisu ekonomski i egzistencijalno ugroženi). tako da postoje krvni delikti izvršeni u afektivnim i posebnim psihopatološkim stanjima. besposlicenja i kocke. koji izaziva razdražljivost i žestoku agresiju. 1. ucestvovanje u tuci u kojoj je neko lice lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda. U anglosaksonskom pravu homicid obuhvata: ubistvo sa predumišljajem (Murder). osveta i ljubomora. trgovina ljudima radi oduzimanja organa ili dela tela.1. povreduje ili ugrožava život. nasilje u sportu. Osim odredivanja pojma ubistva. Istraživanja krvnih delikata sa psihijatrijskog aspekta ukazuju na znacajan uticaj afekta. nepružanje pomoci. izlaganje opasnosti napuštanje nemocnog lica. trgovinu ljudima.1. preovladuju mladi muškarci. Krvni delikti Pod krvnim deliktima podrazumevaju se svi oblici napada na život i telesni integritet coveka. excusable homicide).Kriminalitet nasilja obuhvata: krvne delikte. delikte nasilja u porodici. navodenje na samoubistvo i pomaganje pri samoubistvu. pa. samim tim i u krivicnopravnim tipologijama. Motivi izvršenja krvnih delikata najcešce su: koristoljublje. 1. Krivicnopravno definisanje ubistva svodi se na odredivanje objekta napada.1. posledice. zlocine mržnje. telesne povrede. Pojavni oblici krvnih delikata su: ubistva. Sa umorstvom se izjednacava ubistvo srodnika po uzlaznoj liniji. oblika vinosti i kazne kod krivicnog dela ubistva. radnje izvršenja. kao i delikte nasilja uopšte. U francuskom pravu postoji razlika izmedu umorstva ili ubistva sa predumišljajem (meurtre) i obicnog ubistva (assasiant). Ubistvo Ubistvom se uništava ljudski život i zbog toga se u krivicnim zakonicima ubistvo svrstava u krivicna dela protiv života i tela. terorizam.67 Švajcarsko i ranije važece nemacko zakonodavstvo razlikovali su namerno . Izmedu krivicnih zakona pojedinih zemalja postoje razlike u vrstama ubistava. da oni poticu iz deficijentnih porodica usled razvoda braka i da u porodici ima socijalno patoloških pojava. ubistvo bez predumišljaja (Manslaughter) i opravdano. nižeg obrazovnog i kvalifikacionog nivoa. ugrožavanje opasnim orudem pri tuci ili svadi. kriminalitet proganjanja i mobing. znaci oni delikti kojima se oduzima život. propisima krivicnih zakona utvrduju se vrste ubistava. izvinjavajuce ubistvo (lawful. 96 Kriminološka istraživanja pokazuju da medu izvršiocima krvnih delikata. nedozvoljen prekid trudnoce. seksualne delikte. ubistvo trovanjem i svirepo ubistvo izvršeno mucenjem i varvarskim sredstvima. posebno alkoholizma.

ubistvo radi . Ova ubistva se dalje dele na nekoliko vrsta prema razlicitim kriterijumima: nacinu izvršenja (ubistvo na svirep i ubistvo na podmukao nacin). lišenje života iz samilosti i nehatno lišenje života (cl. dok je obicno ubistvo bilo ubistvo bez predumišljaja.68 Odredbama Krivicnog zakonika Republike Srbije69 inkriminisano je lišenje života bez posebnih kvalifikatornih okolnosti (cl. (cl. ubistvo deteta pri porodaju. Novelirani Krivicni zakonik Nemacke predvida tri oblika ubistva: obicno ubistvo (Totschlag).115-118 KZ RS). 97 a ne radi se o ubistvu na mah. Kvalifikovana (teška) ubistva postoje kada je umišljajno ubistvo izvršeno na takav nacin i pod takvim okolnostima koji mu daju veci stepen društvene opasnosti što dovodi do težeg kažnjavanja. ubistvu deteta pri porodaju ili ubistvu iz samilosti. razlikuju se: lišenje života na svirep ili podmukao nacin. Obicno ubistvo se sastoji u umišljajnom lišavanju života drugog lica bez kvalifikatornih okolnosti koje ubistvo cine težim ili bez posebnih okolnosti koje ubistvo cine privilegovanim. Umorstvo se definisalo kao namerno ubistvo izvršeno sa predumišljajem. kao i umišljajno lišenje života više lica. lišenje života službenog ili vojnog lica pri vršenju službene dužnosti.ubistvo (vorsätzliche Tötung). kao teško ubistvo. lišenje života deteta ili bremenite žene. lišenje života clana porodice koga je izvršilac prethodno zlostavljao.113 KZ RS). lišenje života pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju. iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda. pobudama izvršioca (ubistvo iz koristoljublja. 115-118 KZ RS). lišenje života pri izvršenju krivicnog dela razbojništva ili razbojnicke krade.114) i ubistva sa manjim stepenom društvene opasnosti (cl. više vrsta teškog ubistava sa kvalifikatornim okolnostima koje ga cine težim i društveno opasnijim (cl. umorstvo (Mord) i ubistvo (Totschlag). umorstvo (Mord) koje obuhvata pokušano i završeno ubistvo sa predumišljajem (vorsätzliche Tötung) i ubistvo deteta (Kindestötung). 113 i 114 KZ RS). Kao posebne vrste ubistava (u teoriji krivicnog prava nazvane privilegovanim) zakon predvida ubistvo na mah. lišenje života iz koristoljublja radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivicnog dela. S obzirom na te posebne okolnosti. lišenje života i istovremeno umišljajno dovodenje u opasnost života još nekog lica.

72 98 U kriminološkoj literaturi postoje brojne klasifikacije ubistava prema razlicitim kriterijumima. oslobodenja od neke imovinske obaveze. ostvarenja dobiti. pohlepe i sl. Primeri ovog oblika ubistva su: ubistvo radi ostvarenja nasleda. ubistvo deteta ili bremenite žene. ali se ova vrsta kvalifikovanog ubistva karakteriše posebno izraženom surovošcu jer se žrtvi nanose takve muke. kriminološke . Dok su krivicnopravne tipologije koncentrisane na zlocin. Motiv izvršenja može da bude krvna osveta (za ubistvo ili na drugi nacin skrivljenu prouzrokovanu smrt. ubistvo kojim se sa umišljajem dovodi u opasnost život još nekog lica.70 Ubistvo na podmukao nacin postoji kada ucinilac napada na život žrtve prikriveno. patnje i bolovi koji po svom intenzitetu prelaze bolove koji obicno nastaju prilikom lišenja života. Ubistvo iz koristoljublja predstavlja lišavanje života drugog lica u nameri da se za sebe ili drugog pribavi materijalna korist (povecanje imovine ili sprecavanje njenog smanjenja). Subjektivna obeležja se odnose na stav ucinioca prema žrtvi .prikrivanja drugog krivicnog dela.ucinilac je svestan da žrtva trpi bolove velikog intenziteta. u momentu kada žrtva to ne ocekuje. U krivicnopravnoj literaturi se istice da ova vrsta ubistava ima objektivna i subjektivna obeležja. Svako ubistvo je na izvestan nacin surovo i svirepo. ubistvo clana porodice kojeg je prethodno zlostavljao). potajno. druga bezobzirna osveta (ucinilac izvršava ubistvo iz egoistickih. ali je neosetljiv i hladnokrvan prema njenim mukama. Ubistvo na svirep nacin postoji kada ucinilac nanosi žrtvi prekomerne fizicke i psihicke bolove. samoživih pobuda) ili druge niske pobude (radi zadovoljenja nastranih seksualnih potreba. lukavo. koja ne mora da bude protivpravna vec pravno dozvoljena. U krivicnopravnoj teoriji i sudskoj praksi se smatra da su ubistvo žrtve na spavanju i ubistvo trovanjem ubistva na podmukao nacin. okolnosti izvršenja i posledici (ubistvo pri bezobzirnom nasilnickom ponašanju.71 Ubistvo iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda razlikuje se od drugih oblika ubistava po motivu izvršenja.). za nagradu i sl. ubistvo više lica). porodica ubijenog se sveti tako što ubija ubicu ili drugog muškog clana zajednice kojoj ubica pripada). iz krvne ili bezobzirne osvete ili drugih niskih pobuda). osobenosti žrtve (ubistvo službenog lica pri vršenju službene dužnosti. Izvršilac koristi poverenje koje ima žrtva prema njemu i postupa sa zlom namerom.

najprimitivnija kategorija je ubistvo prilikom razbojništva. razbojnik ne misli da se na ovaj nacin “potrudi”. te se tako mogu razlikovati biološke i psihološke tipologije. fizicka) i psihološka obeležja zlocinaca. kod ove vrste ubistava cesto se ispoljavaju afekti u ekstremno jakom stepenu. njegove uloge u nastajanju zlocina i motiva izvršenja ubistva. U velikoj grupi ubistava iz koristoljublja. . opisujuci karakteristike ubistva kao pojedinacne pojave. ubistvo radi prikrivanja nekog drugog izvršenog krivicnog dela.). Tipologije koncentrisane oko uloge koju imaju ubice prilikom izvršenja ubistva poznate su kao bihejvioristicki sistem tipologije. ubistvo bez motiva. pljacke.77 Za razliku od navedenih kategorija ubistava koja imaju motiv. ubistvo iz seksualnih pobuda. ubistva iz religioznih pobuda (Middendorf.76 Konfliktna ubistva se najcešce javljaju u braku. konfliktno ubistvo. Posle izvršenja konfliktnog ubistva može da dode do samoubistva ako postoji psihicki poremecaj u vidu depresije.tipologije ubistava polaze od zlocinca. Osnovno je da se ove tipologije oslanjaju na biološka (antropološka. zatim ubistva iz politickih pobuda. izmedu bracnih partnera ili u okviru porodice izmedu njenih clanova. postoje i “ubistva bez motiva”. koja vrše duševno bolesna lica. Njemu nedostaju okretnost prstiju.samopomoci. Ono što on poseduje je jedino i samo sirova snaga. ubistva radi ostvarenja sopstvenog prava . kao i atipicne situacije dela koje nastaju s vremena na vreme i nemaju praktican znacaj. seksualno ubistvo. strpljenje i tehnika.73 Poznata je klasifikacija koju je dao Midendorf (Middendorff). ubistvo radi prikrivanja drugog krivicnog dela. Tipologije koje polaze od zlocinca uglavnom prate osnovno teorijsko opredeljenje autora.75 Zavisno od situacije izvršenja ubistva (Mordsituationen). ubistvo iz koristoljublja. 1984. smatra Henting. on razlikuje: ubistvo iz koristoljublja.74 Slicnu tipologiju kao Midendorf sacinio je Hans von Henting. ubistva pri posebnim situacionim okolnostima izolacije. Osim toga. Za razliku od sitnog lopova koji uzima i iznosi novac “ispod jastuka onih koji spavaju”. ubistva iz politickih razloga i u ratu. On razlikuje nekoliko vrsta ubistava prema kriterijumu motiva izvršenja: konfliktno ubistvo. masovna ubistva.

nemoci. Ubistva su akt ocajanja. društvo ima negativniji stav prema serijskom ubici. reaktivno nasilje. Zlocini su najcešce u vezi sa ili predstavljaju kulminaciju ekstremne seksualne preverznosti i brutalnog ubistva. Takode. svodi na materijalnu dobit) i nehatni homicid (najcešce i vezi sa socijalnim prilikama). koji se ispoljava kroz ekstremno strašne radnje izvršene prema nedužnim žrtvama. posle izvršenja dela. instrumentalni (nasilje je prevashodno sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. nanošenjem povrede odnosno uništenjem druge osobe).83 . 99 Masovno ubistvo se definiše kao lišenje života tri ili više lica na istom mestu u isto vreme ili u jednom kracem vremenskom periodu na istoj teritoriji.79 Satanisticka ubistva se definišu kao racionalno isplanirano lišenje života jednog ili više lica uz izvodenje tacno odredenog satanistickog rituala80 U ukupnom broju ubistava ovaj oblik religioznih ubistava zastupljen je u veoma malom broju. koji se. po pravilu. besa i neprijateljstva. nakon cega je žrtva unakažena. serijsko ubistvo predstavlja viši manifestacioni nivo nasilnog kriminaliteta. ono se zgražava nad njegovim delima i nalazi se u sasvim opravdanom strahu. gde se primarni motiv iscrpljuje samim ispoljavanjem nasilja. masovne ubice se razlikuju od serijskih po tome što deluju odednom ubijajuci veliki broj ljudi.82 Za razliku od masovnog ubistva.U okviru kriminoloških klasifikacija ubistava postoji klasifikacija na: ekspresivni (afektno. izvršavaju samoubistvo ili ginu prilikom pokušaja hvatanja od strane policije. što deluju nasilno ispoljavajuci svoj bes i što.81 Prema definiciji koji je dao Nacionalni centar za žrtve zlocina u SAD.78 U posebnu kategoriju ubistava izdvojena su satanisticka ubistva. izvršenje ovakvog zlocina predstavlja kraj delovanja satanisticke grupe jer je mala verovatnoca da ce ostati neotkrivena posle izvršenja zlocina. frustracija. Religiozna ubistva mogu da budu povezana sa satanizmom i/ili okultnim stvarima. Iako su serijske ubice relativno retke u poredenju sa brojem obicnih ubistava ili nasilnim zlocinima uopšte. Višestruka ubistva mogu da se podele na dve kategorije: masovna ubistva i serijska ubistva.

Vecina klasifikacija zasnovana je na proucavanju pojedinacnih slucajeva ili na malom broju slucajeva koji imaju neku zajednicku odliku.5%. 1986. nesloga u porodici. Levin & Fox. izvršioci uzrasta od 18-25 godina pojavljuju se u podjednakoj srazmeri na seoskom i gradskom podrucju. sukob oko stvari ili imovine. 1980) zakljucuje da je ubistvo delikt muškaraca jer je oko 90% ubica muškog pola. Kelleher. a bez saucesništva 84. Klasifikacije masovnih ubistava se mogu smatrati kriminološkim i viktimološkim (Busch & Cavanaugh. a žene preostali broj. najviše ubistava iz osvete i krvne osvete izvršeno je na seoskim podrucjima zbog spora medu zemljoradnicima. 1986. najviše ubistava na celoj teritoriji izvršeno je nožem.1%. Rowlands. na Kosovu i u Makedoniji. uvrede i ponižavanja. žene 71. 1994. Kajzer (Kaiser. osveta.84 Slicni podaci o rasprostranjenosti ovog oblika krvnih delikata po polu navedeni su u kriminološkom istraživanju ubistava na teritoriji nekadašnje SFR Jugoslavije u periodu 1960/1964.15.91. 1994. 1997. dok su žene izvršavale ubistvo 100 najcešce davljenjem i gušenjem rukama. Holmes & Holmes. nesloga u braku. 1988. 1996. U pogledu sredstava izvršenja. Osim toga.85 Prema ovom istraživanju u istraživanom vremenskom periodu muškarci su izvršili 87. Gresswell & Hollin. Neposredno mesto izvršenja ubistva razlikuje . Rappaport. ubice muškog pola najviše su koristili pištolj i nož.5% . u saucesništvu je izvršeno manje ubistava . najveci broj ubistava zbog poremecenih bracnih i porodicnih odnosa i iz koristoljublja izvršen je u stanovima. Istraživanje ubistava u Makedoniji86 (period 1973-1983) pokazalo je da je i na ovom podrucju izrazitije ucešce izvršilaca ubistva oba pola sa seoskog podrucja (muškarci 66. izvršioci od 26-45 godina javljaju se u nešto vecem obimu u gradovima. vatrenim oružjem.3% ubistava. obest. Dietz. dok je starosna kategorija od 45 godina pa nadalje karakteristicna za selo.. najviše ubistava izvršeno je sa direktnim umišljajem . a u Crnoj Gori vatrenim oružjem. Vojvodini.4%). G. tupim predmetom i sekirom.5%. Statisticki podaci i dosadašnja istraživanja pokazuju da je najveci broj ubica muškog pola. ljubomora.U okviru kategorije masovnih ubistava postoji veci broj klasifikacija. Cesto ove klasifikacije istovremeno predstavljaju i klasifikaciju izvršilaca ubistava. 1990). Najmanje žena ubica bilo je u Sloveniji. najcešci motivi izvršenja ubistava bili su: netrpeljivost.

to je kriminalitet vezan uglavnom za seosku sredinu kako po mestu izvršenja dela tako i po boravištu izvršilaca. dok je prema trecem istraživanju (1992. KZ RS (cl. u parkovima i na drugim javnim mestima. I u gradskoj i u seoskoj sredini u podjednakom broju se vrše ubistva u ugostiteljskim objektima. Telesne povrede Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja coveka. jedan od cešcih nacina izvršenja ubistava od strane žena – ubistvo muža na spavanju. Prema istraživanju kriminaliteta žena u Srbiji (1960-1963) od 85 žena ubica najviše je onih od 30-35 godina. prestrašenosti i odsustva svake društvene pomoci u traženju izlaza iz.121 KZ RS) i lake telesne povrede (cl.) najviše žena ubica u vreme izvršenja dela imalo 46-52 godine. koje je usledilo posle duževremenog maltetiranja i nasilnickog ponašanja muža u braku.) najzastupljenije su žene uzrasta od 26-30 godina.2. One mogu da se manifestuju kao teške (cl. polju i šumi. što je uslovljeno cinjenicom da su aktivnosti žene uglavnom vezane za ovaj prostor. bezizlazne situacije. Starosna struktura žena koje su izvršile krivicno delo ubistva razlikuje se zavisno od uzorka koji je bio predmet istraživanja. nije izraz podmuklosti žene. 1. . slicna je situacija kao i sa ubistvima izvršenim od strane muškaraca .osobito teška telesna povreda (kada ucinilac drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje tako teško naruši da je usled toga doveden u opasnost život .1. vec je pre posledica njene fizicke nemoci.u gradovima se ubistva najcešce vrše na ulici.121) razlicite oblike teških telesnih povreda: . Vecina žena ubica je udata ili razvedena.88 Kao sredstvo izvršenja ubistva žene najcešce koriste sekiru i nož. za nju. a u prošlosti je korišcen i otrov. Istraživanjem ubistava koja vrše žene87 utvrdeno je da žene izvršavaju sve vrste ubistava kao muškarci i ubistvo deteta pri porodaju. U pogledu geografske rasprostranjenosti ubistava koja vrše žene. kuhinja) u vecini slucajeva je mesto izvršenja pojedinacnih ubistava. dok se na selu ona vrše najcešce u kucama.122 KZ RS). zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja. Postoji opravdana kritika ove sudske prakse jer ovakav nacin izvršenja ubistva. Zatvoren prostor (soba.se u gradskoj i seoskoj sredini . Prema dosadašnjoj sudskoj praksi. smatra se kvalifikovanim oblikom ubistva na svirep i podmukao nacin.obicna teška telesna povreda (kada ucinilac krivicnog dela drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši). prema drugom istraživanju (1983. sa nižim obrazovanjem i nezaposlena.

Tu na najneposredniji nacin dolaze do izražaja specificne biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene. ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima. prvenstveno njihova fizicka inferiornost u odnosu na muškarce i vezanost za domacinstvo i kucne poslove. dok žene cešce nanose povrede gadanjem raznim predmetima. tako i kod krivicnih dela telesnih povreda preovladuju muškarci kao izvršioci. 101 Teška telesna povreda može biti nanesena sa umišljajem prilikom izvršenja krivicnih dela koja pripadaju imovinskom kriminalitetu . Medu izvršiocima telesnih povreda znatno je veci broj punoletnih izvršilaca nego maloletnika.teška telesna povreda kvalifikovana smrcu.1993) samo 12% izvršilaca telesnih povreda su žene.teška telesna povreda ucinjena iz nehata i . kod muškaraca je upotreba fizicke sile najcešca.teška telesna povreda na mah.206 st.1. .3. pa je samim tim za savladivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizicka sila. 1. Prema tvrdenju Kajzera (Kaiser.205 st. Kao kod ubistava. dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva. To se objašnjava okolnošcu da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene. Razbojnicka krada i razbojništvo Razbojnicka krada i razbojništvo pripadaju ne samo imovinskom kriminalitetu. .povredenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštecen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna neposobnost za rad povredenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost). muškarci cešce nanose telesne povrede putem uboda nego što to cine žene. Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika izmedu muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizicke sile.razbojnicke krade (cl. Za razliku od žena. Prema rezultatima ovog istraživanja. Žene cešce telesno povreduju posle duževremenog i trajnog poremecaja medusobnih odnosa sa žrtvom.3 KZ RS) i razbojništva (cl. . Prema jednom istraživanju89. sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su odredena polom nego što je to slucaj sa nacinom izvršenja. koje retko upotrebljavaju fizicku silu za nanošenje teške telesne povrede. Nacini i sredstava izvršenja telesnih povreda su razliciti.3 KZ RS).

a u težim slucajevima umišljajno se nanosi teška telesna povreda. nasilje u porodicnoj zajednici. Nasilje u porodici je univerzalna pojava. psihicki i seksualni integritet i dr. bez obzira da li je u važecem zakonodavstvu predvideno kao krivicno delo i da li je izvršilac nasilja prijavljen organima gonjenja. dok je udeo žena znatno manji (Kaiser. Za postojanje drugog oblika ovog krivicnog dela potrebno je da vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. Domestic Violence). 1.2.vec i krvnim deliktima jer se prilikom izvršenja ovih krivicnih dela upotrebljava sila ili pretnja prema nekom licu.206) se razlikuje od krivicnog dela razbojnicke krade po tome što je sila ili pretnja upotrebljena radi oduzimanja tude pokretne stvari u nameri da se pribavi protivpravna imovinska korist sebi ili drugome. Krivicni zakonik RS predvida tri oblika krivicnog dela razbojnicke krade (cl. Razbojništvo i raz102 bojnicka krada se takode smatraju deliktima koje najcešce vrše muškarci. koja prožima sva društva. 4 KZ RS). dok kod je kod treceg oblika sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili je u izvršenju dela ucestvovalo više izvršilaca. Najzastupljenija kategorija izvršilaca od 18-24 godine i veliki je udeo prethodno kažnjavanih lica (recidivista). Krivicno delo razbojništva (cl. Statisticki podaci o prijavljenom kriminalitetu pokazuju da je poslednjih godina došlo do znatnog porasta ovih oblika krvnih delikata.205). Nasilje u porodici se definiše kao primena fizicke i psihicke sile prema clanovima porodice uz ugrožavanje i povredivanje domena sigurnosti i odnosa poverenja i ispoljavanje kontrole i moci nad clanovima porodice. pravo na slobodu i bezbednost. 114 tac. Posebna društvena opasnost nasilja u porodici proizilazi iz .90 Ono spada u red najtežih oblika nasilja jer se njegovim ispoljavanjem krše osnovna ljudska prava i slobode clanova porodice. Prvi oblik postoji kada je neko lice zateceno prilikom izvršenja krivicnog dela krade. 1993). Nasilje u porodici Jedan od posebno društveno opasnih oblika kriminaliteta je nasilje u porodici (porodicno nasilje. sve kulture i sve regione sveta. Drugi vid ispoljavanja ovog krivicnog dela postoji ukoliko vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara. kucno nasilje. kao što je pravo na život. pravo na fizicki. a treci ako je došlo do nanošenja teške telesne povrede sa umišljajem ili je delo izvršilo više lica. pa u nameri da zadrži ukradenu stvar upotrebi silu ili pretnju da ce neposredno napasti na život ili telo. Ukoliko je prilikom izvršenja razbojnicke krade ili razbojništva neko lice lišeno života postoji krivicno delo teškog ubistva (cl.

god.. emocionalnoj vezi ili bivši bracni drugovi i sl. koji su doveli do dominacije i diskriminacije nad ženama od strane muškaraca i sprecavanja potpunog napretka žena. Zbog svojih karakteristika. enormno visoki ekonomski troškovi koje društvo placa za saniranje posledica nasilja u porodici. Ova globalna patološka pojava.96 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju od 1995. kojima su utvrdeni standardi ponašanja država potpisnica u oblasti nasilja u porodici.91 samo su deo negativnih posledica koje ova pojava izaziva. nasilno ponašanje ljudi u svakodnevnim životnim odnosima.). seksualno i psihicko nasilje). Povecanje kriminaliteta u društvu. kao posebno znacajni.cinjenice da se u vecini slucajeva nasilje ponavlja najmanje dva puta prema istoj žrtvi i da postoji kontinuitet u ispoljavanju nasilja u odredenom.92 kao osnovne celije društva. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu.. dužem vremenskom periodu.. izdvajaju se dokumenti UN i Saveta Evrope:94 Konvencija UN o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena od 1979.. traži da države prilikom definisanja nasilja u porodici u svojim zakonima i politickim dokumetima vode racuna o tome da je nasilje u porodici specifican oblik rodno baziranog nasilja. god. Nasilje nad ženama u porodici od 2002.95 Deklaracija o eliminaciji nasilja prema ženama od 1993. god. kao i kontrolne taktike. Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi98 od 1993. Zato se može reci da ova patološka pojava.99 Polazište svih ovih medunarodnih akata je da „nasilje nad ženama predstavlja manifestaciju istorijski nejednakih odnosa društvene moci izmedu muškaraca i žena. da se prilikom definisanja ovog oblika nasilja obuhvati širok krug zašticenih lica (osobe koje su u braku.101 103 U medunarodnim dokumentima se. izaziva nesagledive posledice i na individualnom i na društvenom planu. maloletnicka delinkvencija. nasilje prema clanovima porodice ozbiljno ugrožava samu instituciju porodice. pored ostalog. god. da se obuhvate najmanje tri vrste nasilja (fizicko. vanbracnoj zajednici.97 Deklaracija o politici suprotstavljanja nasilju prema ženama u demokratskoj Evropi od 1993.”100 Potpisivanjem i ratifikovanjem medunarodnih instrumenata države imaju moralnu i politicku obavezu da zakonom zabrane kršenje ljudskih prava žena koja se dešavaju unutar porodice i da preduzimaju odredene mere prevencije i zaštite. god. i Preporuka Saveta Evrope 1582. god. da se jasno odredi šta se podrazumeva pod .93 Medu medunarodnim dokumentima.

(najcešce starim osobama). nasilje prema clanovima zajednickog domacinstva. Engleskoj i drugim zemljama Zapadne Evrope otvorena su prva skloništa za žrtve porodicnog nasilja. sve do kraja šezdesetih godina 20. emotivna povezanost. veka. privrženost. Nasilje je veoma rašireno u svim regionima sveta i njegove najcešce žrtve su žene. one u široj socijalnoj sredini dobro funkcionišu i postojanje nasilja se ne primecuje. pretucene žene i decu. Svaki od ovih oblika ukazuje na povredivanje i ugrožavanje domena sigurnosti i odnosa poverenja. cast itd.) i prava na zaštitu privatnog i intimnog porodicnog života. najnasilnija grupa u društvu i da osoba ima više šansi da bude ubijena i povredena u porodici.102 Nasilje u porodici može se javiti u više oblika: nasilje u braku. da je nasilje u okviru porodice privatna stvar i da konflikte. nasilje prema deci. nasilje u porodici nije sagledavano kao društveno negativno ponašanje.105 Zahvaljujuci zalaganju aktivistkinja ženskog pokreta i druguh pokreta za prava žrtava nasilja u porodici i lobiranju za uvodenje efikasnih mehanizama zaštite. Tokom sedamdesetih godina u SAD. Ispoljava se kroz primenu fizicke i psihicke sile. da društvena opasnost ovog oblika kriminaliteta nije manja s obzirom na to da se vrši „u okviru porodice„ i da nasilje u porodici nije privatna stvar clanova porodice. nego u bilo kojoj drugoj društvenoj sredini. Posebno je znacajna društvena neupadljivost porodica u kojima postoji nasilje.104 Ipak. polako je sazrevalo shvatanje da je nasilje u porodici kriminalitet. Do preokreta u odnosu društva prema nasilju u porodici došlo je tek sedamdesetih godina 20. Posledice primene nasilja u porodici su razorne: nestaje odnos poverenja i privrženosti. u literaturi se navodi da je porodica. iskrenost. ukoliko se ne radi o nanošenju težih povreda ili o lišenju života. dolazi do znacajnih promena fizickog i psihickog zdravlja žrtve.103 deca i stare i nemocne osobe. fizicki integritet. a manifestuje moc i kontrolu nad žrtvom. da iz definicije budu jasno vidljivi uzroci nasilja u porodici kao osnova za razvijanje efektivnih mera prevencije i zaštite. treba da reše sami clanovi porodice. ako se izuzmu policija i vojska. Imajuci u vidu ucestalost nasilja u porodici. Sukob izmedu društvenog interesa da se štite osnovne vrednosti (život i zdravlje.ekonomskim nasiljem. najcešce je dugotrajno i pogada veoma bliske clanove porodice medu kojima bi trebalo da postoji slaganje. veka. Dominiralo je shvatanje da je „dom covekova tvrdava”. Time je po prvi put pružena društvena podrška ženama koje su tražile . cesto ne omogucava svestrano fenomenološko i etiološko izucavanje ove pojave i preventivno delovanje.

Krivicni zakoni Pensilvanije. usvojen je 1978. primenjuje se multivarijantni model. Takode je donet sveobuhvatan Program za intervencije prilikom ispoljavanja nasilja u porodici predviden za primenu u lokalnim zajednicama. donela Zakon o nasilju u porodici po kome policija prilikom dolaska na lice mesta u slucaju nasilja u porodici može da udalji nasilnika iz stana. godine. Jedan od prvih zakona o nasilju u porodici donet je u ovoj državi 1979. Portugalije. Španije. Izlazeci u javnost sa do tada nepoznatim podacima o rasprostranjenosti porodicnog nasilja. kojim su data ovlašcenja policiji da privede i zadrži nasilnika ukoliko postoje osnovi sumnje da je pocinio neko od nasilnih dela u porodici. cija primena omogucava da se uzme u obzir .106 U Velikoj Britaniji je pocetkom osamdesetih godina 20. Arkanzasa. godine u Minesoti. angažovanje medija i senzibilisanje javnosti u SAD i zapadnoevropskim zemljama. Posle toga je više puta menjan i danas predstavlja jedan od najnaprednijih modela pravne zaštite od nasilja u porodici. Prvi programi edukacije i obuke za profesionalce koji se u svom radu srecu sa porodicnim nasiljem ustanovljeni su u SAD 1977.utocište. Radi potpunog razumevanja uzroka nasilja u porodici u odredenom društvu. kao i ozbiljnosti povreda koje se tom prilikom nanesu. Nasilnik posle toga ne sme deset dana da se približava jer je oznacen kao opasan za porodicu. Zakon. Ubrzo zatim pocelo se sa izricanjem mere obavezne intervencije policije u situacijama svade ili tuce medu clanovima porodice. Danas je u Kanadi krivicno delo upotreba fizicke sile ili pretnje da ce se ona primeniti prema bilo kom licu. akti104 vistkinje pokreta za pomoc pretucenim ženama osporile su tradicionalno videnje ovog problema kao poremecaja odnosa izmedu partnera koje treba ostaviti psihijatrima i bracnim savetovalištima. Austrija je 1997. Poljske sadrže krivicna dela kojima se inkriminiše psihicko i fizicko nasilje u braku i porodici. Tako je pocelo lobiranje zakonodavca. Kalifornije u Americi i krivicni zakoni Švajcarske. veka gradanskopravna zaštita od porodicnog nasilja dobila formu zakona. Na zakonodavnom planu zaštita žrtava nasilja u porodici razvijala se u dva pravca: kroz gradanskopravne mehanizma i krivicnopravnu regulativu. Njihov zahtev za organizovanom društvenom akcijom bio je pre svega upucen zakonodavcu i organima krivicnog gonjenja.

koji se upucuju organizacijama za podršku žrtvama domaceg nasilja. Prema rezultatima istraživanja o porodicnom nasilju u Srbiji.107 Savremeni pristup nasilju u porodici zasniva se na stavu da ono nije iskljucivo licni problem i individualna patologija. ukazuje se da na pojavu nasilja u porodici uticu socio-ekonomski. ali raspoloživa saznanja ukazuju da je nasilje u porodici u znacajnoj meri rasprostranjeno i u našoj zemlji. poput Srbije. U razvijenim demo105 kratskim državama nasilje muškaraca prema ženama sagledava se kao ozbiljan društveno-politicki problem. koji podrazumeva podredenost žene muškarcu. društveni. Vrnjacka Banja i Zajecar). Subotica. Niš. Užice.108 i da partnersko nasilje. kao i da su njegove žrtve daleko cešce žene i deca nego odrasli muškarci.109 Podaci o tome da su žene dominantne žrtve nasilja u porodici potvrduju stav da je fenomen nasilja u porodici omogucen rodnom diskriminacijom i nedostatkom društvene odgovornosti za nasilje nad onima koji nemaju moc. SOS službama i savetovalištima za žene i decu žrtve nasilja. Tacni statisticki podaci o obimu nasilja u porodici još uvek ne postoje. tako i rezultati istraživanja.delovanje niza faktora. pri cemu se ukazuje da je ono povezano sa strukturalnim nasiljem i diskriminacijom žena u društvu kojim još uvek vladaju muškarci. odredenih predispozicija. ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva i u tradicionalnom rodnom identitetu. psihološki i drugi faktori. kulturološki. niti sposobnost da mu se odupru. Saglasno tome. koje je obavljeno na uzorku od 700 anketiranih žena starijih od 18 godina u sedam gradova (Beograd. godišnje se javi preko hiljadu žena i dece žrtava nasilja.110 Zbog toga se nasilje u porodici sagledava kao nasilje zasnovano na rodnoj odredenosti. koji postoje u skoro svim vecim gradovima u Srbiji. O tome govore. tranzicija i rat predstavljaju dodatne veoma snažne generatore nasilja u porodici. Novi Sad. vec društveni problem i socijalna patologija i da ima duboke korene u patrijarhalnoj strukturi društva. . povoda i neposrednih uzroka za vršenje nasilja. kao najcešci vid nasilja u porodici. da ima sve ozbiljnije posledice. pri cemu u postratnim društvima i društvima pod stresom. kako podaci o broju poziva za pomoc. a argumenti kojima se traži njegovo sprecavanje temelje se na postulatima u domenu zaštite ljudskih prava i na principu zabrane diskriminacije žena.

1%) doživljava neki oblik psihickog nasilja u porodici. vec obezbedivanje efikasne zaštite žrtava i sprecavanje izvršenja najtežih oblika krvnih delikata. centara za socijalni rad i drugih državnih organa niti od ljudi iz svoje neposredne okoline. Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe. sve do 2002. Nastojanje da se pravni sistem uskladi sa medunarodnim i evropskim pravnim standardima i dugogodišnje sistematsko javno zagovaranje i lobiranje ženskih 106 .112 cemu su posebno doprineli višegodišnja ekonomska kriza. da se putem krivicnog zakona zaštiti jedno od osnovnih ljudskih prava .skoro svaka druga ispitana žena (46. a u skladu sa postojecim medunarodnim dokumentima i savremenim pravnim i društvenim strategijama borbe protiv nasilja u porodici. Cilj izgradivanja ovakvog celovitog sistema nije samo kažnjavanje nasilnika.6%) doživi fizicki napad od nekog clana porodice.prava na zaštitu od nasilja u porodici. opšte osiromašenje stanovništva. dolazak velikog broja izbeglica i dr. Inkriminisanje nasilja u porodici sasvim je sigurno zasluga višegodišnjeg zalaganja i lobiranja od strane velikog broja ženskih grupa i nevladinih udruženja u Srbiji. dok se svakoj cetvrtoj (26. koje niz godina trpe nasilje u braku zbog straha od ubistva prilikom napuštanja nasilnika. godine nisu postojali adekvatni pravni mehanizmi za sprecavanje i suzbijanje nasilja u porodici. Uprkos tome što je tokom p_slednjih godina društvene krize u Srbiji nasilje u porodici poprimilo dramatican obim i dinamiku.. odlucuju se da prekinu nasilje ubistvom nasilnika.111 Poslednjih godina evidentan je porast broja slucajeva nasilja u porodici koji se završavaju smrtnim ishodom. Svakako da je jedan od nacina za efikasniju zaštitu žena od zlostavljanja izgradnja celovitog sistema pravne zaštite sa savremenim i efikasnim mehanizmima za njegovo suzbijanje. dok u slucaju seksualnog nasilja žena u braku uopšte nije bila zašticena jer nije postojalo krivicno delo silovanja u braku. enormno povecanje broja nezaposlenih osoba.3%) preti nasiljem. Neke od njih. uvredi ili kleveti (kada je postojalo psihicko nasilje). svaka treca žena (30.113 Do tada se u slucaju nasilja u porodici postupalo po odredbama krivicnog zakona o lakoj ili teškoj telesnoj povredi (kada je postojalo fizicko nasilje). Žrtve ubistava su najcešce žene koje su prethodno trpele nasilnicko ponašanje svojih muževa ili drugih muških srodnika i koje nisu dobile odgovarajucu zaštitu od policije.

nevladinih organizacija. Osim toga. 194. PZ RS). slobodu i licnu sigurnost svojih gradana. 1. 10.200. u Srbiji je otpoceo proces uoblicavanja institucionalnih mehanizama za borbu protiv nasilja u porodici. 197 . te da osobama koje su preživele nasilje pruži sveobuhvatnu pravnu zaštitu. Stupanjem na snagu ovog zakona. bez obzira gde se ono dogada. koje žene drži u podredenom položaju u odnosu na muškarce i ozbiljno umanjuje njihovu mogucnost da ravnopravno sa muškarcima uživaju ljudska prava i slobode. Ovom odredbom pruža se zaštita clanu porodice _ žrtvi . 283-289. u okviru Glave devetnaeste – „Krivicna dela protiv braka i porodice”. godine izradila Radna grupa Viktimološkog društva Srbije. PZ) i predvideo i uredio poseban postupak po cijim se pravilima postupa u parnici koja se vodi radi zaštite od nasilja u porodici (cl. stvaranje odgovarajucih mehanizama zaštite od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodnih obaveza države na planu eliminisanja nasilja u porodici kao rodno baziranog nasilja114. 118a). Sledeci korak u zakonskom uoblicavanju mehanizma za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja donošenje Porodicnog zakona Republike Srbije117. kao i u drskom ili bezobzirnom ponašanju sa istim ciljem (cl. regulisao preventivne. jula 2005. zaokružen je sistem zaštite od nasilja u porodici tako što je zakonodavac izricito zabranio nasilje u porodici i clanovima porodice priznao pravo na zaštitu od nasilja u porodici (cl.115 Prvi korak u izgradnji krivicnopravnog. KZ RS). kao i Model pravne zaštite od nasilja u porodici. nasilje u porodici inkriminisano je kao posebno krivicno delo (cl. porodicnopravne mere zaštite i uslove pod kojima se one odreduju (cl. telesnog integriteta ili duševnog stanja clana svoje porodice. da spreci nasilje. koji je 1998. koji je poceo da se primenjuje 1. PZ). sa razlicitim oblicima ispoljavanja. godine. Ovim zakonom. telesni ili duševni integritet clana svoje porodice. 194. socijalnu pomoc i podršku radi izlaska iz situacije nasilja i ublažavanja štetnih posledica koje je ono izazvalo. Izgradnja zakonskih instrumenata za zaštitu od nasilja u porodici predstavlja ispunjavanje medunarodne obaveze države da zaštiti pravo na život. represivnog sistema zaštite žrtava nasilja u porodici ucinjen je donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivicnog zakona Republike Srbije116. st. Prema važecem Krivicno zakoniku Republike Srbije118 krivicno delo nasilje u porodici predvideno je u cl. Posledica takve radnje je stvaranje opasnosti da ce biti ugroženo spokojstvo. Predvideno je pet oblika krivicnog dela nasilja u porodici: _ radnja prvog oblika krivicnog dela sastoji u ugrožavanju spokojstva.

_ peti oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad izvršilac nasilja kome je sud izrekao meru zaštite od nasilja u porodici prekrši ovu meru (cl. opasno orude 107 ili sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši (cl. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice. 194. 5 KZ RS. KZ predvidena je kazna zatvora najmanje deset godina ili trideset do cetrdeset godina. 5. 8. 198.za izvršenje krivicnog dela iz cl. Posledica radnje izvršenja u ovom slucaju je takode stvaranje opasnosti po telesni integritet ili duševno stanje clana porodice. 8. dok je ranijim zakonom bila predvidena novcana kazna i kazna zatvora do tri godine. 194. 194. Predvideno je kažnjavanje izvršioca zatvorom od jedne do osam godina. Razlika je i u kažnjavanju . KZ). zabrana približavanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti. Za razliku od krivicnog dela teško ubistvo iz cl. tac. 2. Za ovaj oblik predvideno je kažnjavanje zatvorom od tri meseca do tri godine. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. 194.psihickog nasilja i/ili fizickog nasilja koje može. st. Za ovaj oblik je predvideno kažnjavanje novcanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.119 Odredbama cl. 1. _ cetvrti. st. 2. dok je za krivicno delo nasilja u porodici sa smrtnim ishodom predvidena kazna zatvora od tri do dvanaest godina. ali može da bude nanošenje lake telesne povrede. st. 114. izdavanje naloga za useljenje u porodicni stan ili kucu. Porodicnog zakona predvideno je pet posebnih mera zaštite: izdavanje naloga za iseljenje iz porodicnog stana ili kuce. koja dobija kvalifikaciju “opasne lake telesne povrede” jer je prilikom izvršenja dela korišceno oružje ili orude ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši. tac. st. KZ korišceno oružje. 4 KZ). Mere zaštite od nasilja u porodici predvidene su Porodicnim zakonom i njihova suština ogleda se u ogranicavanju ili privremenoj zabrani održavanja licnih odnosa izvršioca nasilja sa žrtvom nasilja. Prema cl. st. ali ne mora. 194. teža posledica je obuhvacena nehatom izvršioca kao oblikom vinosti. st. 114. tac. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. 3. 194. lice koje prekrši bilo koju meru zaštite od nasilja u porodici. KZ). da ima za posledicu i laku telesnu povredu. najteži oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji kad je nasilje dovelo do smrti clana porodice (cl. _ treci oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji u slucaju kada je izvršeno nasilje prouzrokovalo tešku telesnu povredu ili trajno i teško narušavanje zdravlja clana porodice ili je delo izvršeno prema maloletniku (cl. st. što ukljucuje i ogranicavanje izvesnih prava i sloboda izvršioca nasilja. KZ. 1. . KZ). _ drugi oblik krivicnog dela nasilja u porodici postoji ako je pri izvršenju dela iz cl.

” Rasprostranjenost i karakteristike Postojece teorije o nasilju u braku uglavnom su posvecene objašnjavanju uzroka zlostavljanja žene a njihov nastanak vezan je za skorašnje identifikovanje ovog oblika nasilja kao društvenog problema. Medutim. Vrlo je teško povuci granicu izmedu ekonomske eksploatacije. Zato oni koji nastoje da pruže prakticnu podršku i pomoc pretucenim ženama pod nasiljem podrazumevaju i psihicko nasilje koje nije praceno fizickim i seksualnim nasiljem. Svodenje teorijskog pristupa nasilju medu supružnicima na objašnjenje nasilja nad ženom proisteklo je iz okolnosti (koju su potvrdila dosadašnja istraživanja) da su žrtve nasilja u braku najcešce žene. pod nasiljem u braku uobicajeno se 108 podrazumevaju svi oblici fizickog i seksualnog zlostavljanja. seksualnoj ili psihološkoj povredi ili patnji žene. Naime. ukljucujuci pretnje takvim radnjama. Nasilje u braku Pojam. nezavisno od toga da li pozitivno pravo za njih vezuje odredenu sankciju ili ne.120 Slicno stanovište prihvaceno je i u Deklaraciji UN o eliminaciji nasilja nad ženama121 koja pod nasiljem nad ženama podrazumeva “svaki akt nasilja baziran na pripadnosti polu koji rezultira. politicke dominacije. iako olakšava istraživacki postupak.kaznice se novcanom kaznom ili zatvorom do šest meseci. prinudu ili arbitrerno lišenje slobode bez obzira da li se to dogada u javnom ili u privatnom životu. ne odgovara najbolje onome što se dešava u stvarnosti. nezavisno od toga da li je ono prijavljeno. Pod nasiljem u braku (spouse abuse) se uglavnom podrazumeva fizicko i seksualno zlostavljanje koje vrši muž nad ženom. Takode. oni znaju iz iskustva da žene koje trpe psihicka maltretiranja postaju nespremne na pružanje otpora i tako “pogodne” žrtve težih oblika zlostavljanja. uvid u rasprostranjenost ovog oblika kriminaliteta u svetu uglavnom se dobija preko policijske statistike i anketa o . Iako je do preciznijih podataka o rasprostranjenosti ovog oblika nasilja teško doci zbog izuzetno visoke tamne brojke.2. ili je podoban da rezultira u fizickoj. odnosno prekršajnog gonjenja i presudenja. odnosno otkriveno i bilo predmet krivicnog. iskustva proistekla iz neposrednog rada sa pretucenim ženama pokazala su da ovaj pristup. psihološke opresije i fizickog nasilja jer jedan oblik nasilja stvara pogodno tlo za drugi. 1.1.

Rosenbaum i O'Leary.000 slucajeva nasilja od strane bliskih lica dok su muškarci to u svega 49000 slucajeva. Dobash i Dobash. Takode. godine procenjuje da se u Velikoj Britaniji dešava najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje i da se u 80% tih slucajeva radi o ženama žrtvama. na primer. Nešto rede. utvrdena je i povezanost izmedu nasilja nad decom u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim . namerno cinjenje necega što teško povreduje.7% žena iz uzorka odgovorilo je da su ih silovali muževi. g. žene su svake godine žrtve preko 572. seksualnog nasilja (25%) ili i jednog i drugog (52. 18. došlo je do sledecih rezultata: više od polovine žena (112 ili 58. 1981. u SAD je prijavljeno policiji više od 21000 telesnih povreda. raspoloživa saznanja ukazuju i na veliku rasprostranjenost nasilja u braku u našoj zemlji kao i na daleko vecu ugrožnost žena nego muškaraca. 1979.3%) izjavilo je da su bile žrtve neke vrste nasilja u braku. i kojim su bile obuhvacene 192 žene. Pagelow.124 Pored toga što ukazuju na daleko vecu ugroženost žena nego muškaraca ovim oblikom nasilja. pretnje batinama i ubistvom) u braku dok je njih 36 ili 18.viktimizaciji.. U toku 1991. Fizicko zlostavljanje je obicno praceno drugim oblicima nasilja..123 Iako nema preciznijih evidencija niti opsežnijih istraživanja. Svim do sada sprovedenim istraživanjima nasilja 109 u braku zajednicko je da su utvrdili postojanje povezanosti izmedu nasilja medu roditeljima u primarnoj porodici i nasilja medu bracnim partnerima. na primer. silovanja i ubistva u kuci. Fagan i dr.7% odgovorilo da je fizicki maltretirano. Istraživanje koje je sprovedeno od strane istraživacica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja u Beogradu u toku 1993. Žene koje su muževi tukli istovremeno su bile žrtve psihickog nasilja (38. 1981). 1981. 94 ili 49% žena izjavilo je da je bilo psihicki maltretirano (teško vredanje.8%). Istice se da nasilnici cesto dolaze iz porodica u kojima su bili svedoci nasilja medu roditeljima – najcešce nasilja oca nad majkom (Walker.9%). U proseku.122 BCS iz 1992. rezultati vecine dosadašnjih istraživanja ukazali su i na njegove osnovne karakteristike. 1979.

Istraživanja u Kanadi i Engleskoj takode su pokazala da je veliki broj žena zlostavljan u toku trudnoce.partnerima (Steinmetz. koji konzumiraju alkohol i dolaze u sukob sa zakonom. odnosno u 90% prema engleskom istraživanju nasilje postalo drasticnije u toku trudnoce. zavistan je od alkohola. odnosno da je cak kod 40%. Gelles. 1981). socijalno je izolovan. Žene su posebno ugrožene onda kada odluce da napuste svoje nasilne muževe. odnosno vanbracne zajednice (45%) ili posle rodenja prvog deteta (16%). Mahoney uvela poseban termin “napad prilikom odvajanja” (“separation assault”) da bi opisala razlicite oblike nasilja i prinude koje nasilnik preduzima kada žena pokušava da ga napusti. 126 Jedno americko istraživanje sprovedeno na uzorku od 501 žene pokazalo je da su žene zlostavljane u toku trudnoce dva puta cešce imale povrede stomaka nego žene koje nisu bile trudne u vreme zlostavljanja127. žene koje su uporne u borbi za slobodu cesto postaju žrtve ubistva od strane nasilnika. U literaturi nastaloj na bazi istraživanja nasilju u braku se istice da muškarci koji zlostavljaju supruge nisu nikakva homogena grupa vec se mogu identifikovati dva tipa muškaraca-nasilnika: 1. 2. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju uopšte kako u porodici tako i van nje. Istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je u vecini ispitivanih slucajeva zlostavljanje pocelo na samom pocetku braka. muškarci koji su skloni nasilnickom ponašanju samo prema svojoj partnerki i nemaju mnogo problema sa alkoholom i zakonima. Kao što se može videti iz velikog broja slucajeva ubistava žena širom sveta. Takode. pretucena žena za . tradicionalista je. R. došlo se do zabrinjavajuceg podatka da je 60% žena bilo tuceno u toku trudnoce što je rezultiralo opasnošcu od gubitka bebe u 22% slucajeva i u stvarnom gubitku bebe u 13% slucajeva. ukljucujuci i našu zemlju. Straus. Ovaj obrazac nasilja je toliko rasprostranjen da je profesor M. autoritarna je licnost i ima sklonosti ka nasilju u sopstvenom domu. Steinmetz.128 Vec pomenutim istraživanjem vršenim u Škotskoj utvrdeno je da je 96% parova u kojima je postojalo nasilje imalo dece kao i da je u 28% slucajeva bilo prisutno i ozbiljno nasilje roditelja (pretežno oceva) nad decom. ima probleme sa zapošljavanjem. Naime. 1977.125 Slika nasilnika koja je dobijena istraživanjima vršenim u svetu (intervjuom sa njime ili sa njegovom žrtvom) izgleda ovako: ima nizak stepen samopoštovanja.

Psihološke i psihijatrijske teorije stavljaju akcenat na individualnu patologiju muškarca ili žene kao glavni uzrok nasilja prema ženama u braku. Gayford. je najcešce žena uhvacena u zamku straha od napada prilikom odvajanja od nasilnika. Uostalom. loše odgajani. medicinske (psihijatriske) i sociopsihološke teorije. 1974.O. U okviru ove grupe najznacajnije su psihološke. razmaženi i nesposobni da se brinu o sebi. Druga grupa obuhvata objašnjenja koja nasilje u braku posmatraju u vezi sa ukupnim odnosom društva prema ženama pa tako i u traženju njegovih uzroka polaze od društvene strukture. nerazvijenog egoa i frustracija u detinjstvu. Ima mišljenja da nasilnici pate od slabe kontrole impulsa.koju se obicno vezuje pitanje zašto nije napustila nasilnika ako joj se ne dopada da bude sa njim i ako zaista trpi zlostavljanje.129 Tako je Gejford (Gayford) na osnovu informacija dobijenih od 100 žena koje su boravile u skloništu za pretucene žene zakljucio da su muškarci koji zlostavljaju svoje partnerke patološki ljubomorni. u skladu sa time. odnosno mentalno bolesnim. objašnjavaju je pojedinacnim uzrocima. Slicno tome. telefonima za žene i decu žrtve nasilja da nasilnik retko želi da se brak okonca. ekonomska i feministicka objašnjenja nasilja u braku. On je zavistan od veze sa žrtvom jer u toj vezi on ostvaruje svoju moc. . On je. odnosno globalnog društva.S. Moor istice da muškarci koji su nasilni prema svojim ženama obicno imaju kruta shvatanja odnosa medu polovima dok Harris i Bologh veruju da osecanje nesigurnosti u pogledu muškosti utice na nasilno ponašanje muževa koji na taj nacin teže dokazivanju sebe kao “pravih muškaraca”. takode. nesigurnosti. Roj (Roy) je opisao nasilne muževe kao licnosti koje pate od niskog nivoa samopoštovanja. Po nekim autorima u osnovi se radi o psihopatama. velikog bracnog nezadovoljstva. neuroticnim ili poremecenim licnostima (Morgan. 110 Teorijska objašnjenja (teorije o nasilju o braku) Medu teorijskim objašnjenjima nasilja nad ženama u braku razlikuju se dve grupe objašnjenja. Pizzey. To su uglavom sociološka. 1974. uocio da važnu ulogu u nasilju muža prema ženi imaju alkohol i problemi sa kockom. dobro je poznato iz slucajeva koji se prijavljuju S. stresa i slabe komunikativnosti. 1975). 1982. Faulk. Prvu grupu cine ona objašnjenja koja ovaj oblik nasilja posmatraju kao individualnu pojavu i.

Mac Leod i Mckenzie). od strane nekih psihologa. iako postoji u velikom broju slucajeva nasilja u braku. alkohol može olakšati opredeljenje za nasilno razrešavanje konflikta ili poslužiti kao opravdanje ili izgovor za nasilje. naime.133 Psihološke i medicinske (psihijatrijske) teorije su trpele i trpe brojne i ozbiljne kritike bez obzira da li uzroke supružinskog nasilja traže u patologiji nasilnika ili u mazohizmu žrtve. isticu da je nasilje medu supružnicima suviše rasprostranjeno da bi bilo rezultat individualne patologije.Pored psiholoških objašnjenja koja uzroke nasilja u braku nalaze u individualnoj patologiji muškarca. . Neke žene. odnosno uzroka. Ovakva shvatanja imaju korene u Frojdovim postavkama o prirodnoj predodredenosti žena da budu mazohistkinje koji su kasnije bili široko prihvaceni od strane Helen Deutsch u njenoj poznatoj knjizi “Psihologija žene”. Na strani žrtve. Kriticari. da je ženino nenapuštanje muža nasilnika dokaz njene želje da bude zlostavljana i njenog uživanja u tome. Smatra se. uloga alkohola kao uzrocnika nasilja nije utvrdena (Rod. 111 U pogledu uloge alkohola u slucajevima nasilja u braku medu autorima medicinske orijentacije ne postoji saglasnost. Takvo okrivljavanje žrtve je vrlo cesto u literaturi o nasilju u braku i ima za cilj zamagljivanje pravih problema. Na jednoj strani su oni koji smatraju da se alkohol može smatrati uzrokom nasilja (Coleman. Po njima. uloga alkohola kao faktora provociranja nasilja nije empirijski potvrdena. znatan deo objašnjenja ove vrste polazi od patologije žene-žrtve koji se ogleda u njenom odstupanju od “normalnog ženskog ponašanja”. u njenoj agresivnosti ili u ženskom mazohizmu koji proistice iz dubokih unutrašnjih konflikata koji postoje kod svih žena.). Uzimajuci za osnovu rezultate sopstvenog istraživanja. Gayford130 je okarakterisao žrtve takvim stereotipima koji ukazuju ne samo na doprinos žrtve vec na njeno ponašanje kao glavni uzrok nasilja. izmedu ostalog. Jedno od najpopularnijih objašnjenja sa psihopatološke tacke gledišta jeste objašnjenje nasilja u braku mazohizmom žene. Na drugoj strani su oni koji smatraju da. po njima. Rosenbaum i O'Leary.132 Objašnjenja nasilja medu supružnicima sa aspekta psihijatrije tesno su povezana sa psihološkim teorijama jer i po njima centralno mesto medu uzrocima ovog nasilja zauzima individualna patologija žene. prosto ne osecaju da su zaslužile bolje i ne bivaju zadovoljne dok ta njihova percepcija sopstvene licnosti nije potvrdena131.

nezadovoljstvo poslom. koji je 18 godina zlostavljao suprugu ili slucaj bogatog njujorškog pravnika koji je ubio svoju cerku-usvojenicu i godinama zlostavljao suprugu. okrivljavanje žene ili muža nasilnika i etiketiranje bilo jednog od njih ili oboje kao mentalno bolesnih sprecava razumevanje nasilja u braku134 s obzirom na to da zanemaruje društvene. loši stambeni uslovi. Neki od tih faktora su. Kako ispravno primecuje Šnajder. visina prihoda i obrazovni nivo muža. Njihova vrednost je posebno dovedena u pitanje krajem osamdeseth i pocetkom devedesetih godina 20. finansijski problemi. Ako se baš “mora” pribeci psihološkom objašnjenju nasilja u braku onda je teorija bespomocnosti. viši .Fedders). slucaj Federsa (J. ima se utisak da se psihološka i psihijatrijska objašnjenja više bave individualnom patologijom žrtve nego nasilnika a empirijska istraživanja nisu dala dokaze o tome da žene koje muževi tuku u tome nalaze zadovoljstvo. visokog službenika u Reganovoj administraciji. na primer. Iako su empirijska istraživanja uglavnom potvrdila postavke ove teorije. cak i ubistava supruga od strane nekih veoma bogatih i uglednih ljudi kao što je bio. istraživanja tamne brojke (neotkrivenog kriminaliteta) ukazuju na to da nasilje nije retkost ni u brakovima bogatijih s tim što su žene iz nižih slojeva spremnije da prijave nasilje kao i da pripadnice srednjih i viših slojeva imaju vece mogucnosti da napuste nasilnika.137 Za razliku od zagovornika ekonomske teorije. nezaposlenost ili delimicna zaposlenost. Straus. Gelles i Stenmetz. obrazovanu i uglednu izdavacicu decjih knjiga.135 Pristalice ekonomske teorije smatraju da je glavni razlog nasilja u braku loše materijalno stanje . iako takode ogranicena i podložna kritici. O'Brien.136 one nisu u stanju da objasne zbog cega se nasilje ne javlja u svim brakovima siromašnih kao i zbog cega ima nasilja i u brakovima bogatih. kulturne i situacione faktore.niska plata. sociološka objašnjenja nasilja u braku ukazuju na postojanje velikog i kompleksnog skupa faktora koji mogu u razlicitoj meri da uticu na nasilje medu supružnicima. Kako ispravno primecuje Volker (Walker). bolje rešenje. veliki broj dece ili pripadnost nacionalnoj manjini. kako su isticali Koslof. nezaposlenost. U tome i jeste osnovna slabost teorija koje nasilje u braku objašnjavaju lošim materijalnim stanjem.Takode. veka kada su u SAD izašli na svetlo dana slucajevi višegodišnjeg maltretiranja.

imaju pretežno posredan uticaj na nasilje u braku pri cemu se kao medijatori javljaju naj112 cešce frustracija i stres. Ono što se dogada na nivou društva u širem smislu reflektuje se i na porodicu. Tako se od muža ocekuje da bude hranilac i “glava” porodice. Za razliku od muškaraca radnicke klase koji svoj nizak materijalni i društveni status kompenziraju vlašcu u kuci.138 Ovi autori su posebno skrenuli pažnju na važnost društveno-strukturalnih faktora za koje se smatra da su u svojoj biti odredeni muškom dominacijom i koji sa svoje strane uticu na kreiranje ocekivanja u pogledu društvenih uloga. oni nisu u stanju da se angažuju u porodici u meri u kojoj bi želeli i taj konflikt izmedu dva ideala koji doživljavaju kao nepravdu cesto razrešavaju nasiljem. smatra da uzroke nasilja nad ženom u braku treba tražiti u samoj strukturi društva i njegovog porodicnog sistema. muškarac nije uvek u stanju da odgovori ocekivanoj ulozi i.139 Medutim. S obzirom na to da se od njih još uvek ocekuje da budu hranioci porodice.141 Opšta sistemska teorija posmatra nasilje u braku kao sistematski. godine sproveli Harris i Bologh pokazalo je da takve frustracije koje vode u nasilje u braku postoje i u srednjoj klasi. . To su: porodica kao društvena grupa sa visokim nivoom konflikata. 1974).obrazovni ili profesionalni status i trudnoca žene. kontinuirani elemenat društvene interakcije. kada je tradicionalni odnos društvenih uloga polova narušen tako da je muž nižeg nivoa obrazovanja i profesionalnog statusa od žene rezultat je frustracija koja vodi u nasilje (O'Brien. muškarci iz okvira srednje klase teže jednakosti u bracnim odnosima.140 Takode. istovremeno. “gazda u kuci”. oslanjajuci se na rezultate sopstvenog istraživanja. Straus142. istraživanje koje su 1985. nije u stanju da taj svoj “neuspeh” podnese pa cesto izlaz za svoju frustriranost nalazi u zlostavljanju sopstvene supruge. Medutim. recju. Ovi faktori. po njima. a od žene da traži od njega da je izdržava i da bude “dobra supruga i majka”. na primer. Pri tome on izdvaja nekoliko glavnih faktora koji deluju u okviru tog sistema. S obzirom na to da društveni uslovi ne pogoduju uvek ostvarivanju ocekivanih društvenih uloga rezultat su stres i frustracija koji stvaraju pogodno tlo za nasilje. Pri tome su ovom obliku nasilja posebno podložni pripadnici radnicke klase s obzirom na to da su siromašni i cesto nezaposleni pa tako i u vecoj meri frustrirani i sa manje mogucnosti za prevazilaženje frustracije. a ne kao proizvod individualne patologije.

na odnose izmedu muža i žene. kao i kulturne norme. 1976. na feministickim principima organizovanih. istraživanja su se pretežno bavila utvrdivanjem obima tog nasilja i otkrivanjem pojedinacnih pojava koje doprinose njegovom nastanku. Deca u ranom detinjstvu uce da je nasilje povezano sa ljubavlju kao i da.) i 113 dr. Štrausa (Straus. odnosno braku. onda to opravdava upotrebu nasilja. Odnos moci u društvu koji ide uvek u korist muškarca reflektovan je i u porodici. posebno. a seksisticka organizacija društva i njegovog porodicnog sistema jedan su od najvažnijih faktora koji uticu na visok nivo nasilja prema ženama u braku. porodicna socijalizacija. i 1977. Za ovo poslednje postoje dokazi u rezultatima mnogih istraživanja kao što su istraživanja Dobaš i Dobaš (Dobash i Dobash 1974. Martina (1976). više ili manje. a menjanje postojece seksisticke organizacije društva i ideologije koja je opravdava jedini put ka eliminisanju nasilja u braku kao jednog u nizu raznih oblika nasilja kojima su žene bile izložene kako kroz istoriju tako i u savremenom . kulturne norme dozvoljavaju i opravdavaju upotrebu nasilja od strane muža. odnosno vaspitavanje dece uz pomoc nasilja. Njegov uticaj na pojavu nasilja je posredan pri cemu medijatorsku ulogu imaju socijalizacija ucenjem uloga polova i obrazaca nasilnog rešavanja konflikata. Takode. ako je nešto posebno važno. grupa i organizacija postaje tako nužnost. ovakvim objašnjenjem nasilja u braku Štraus se približio feministickim teorijama o kojima je se govori u odeljku o teorijskim objašnjenjima kriminaliteta. Medutim.). kulturne norme i seksisticka organizacija društva. Dok su teorije uglavnom nastojale da dodu do. Ovo poslednje podstice blagonaklono gledanje na muško nasilje u braku (što je u nekim društvima poput našeg savremenog pojacano i tolerisanjem nasilja kao nacina rešavanja konflikata uopšte) i sprecava efikasnu reakciju institucija kreiranih pod okriljem patrijarhalnog društvenog sistema. Bavljenje problemima pretucenih žena od strane alternativnih. opštih uzroka nasilja u braku. odnosno vladajuca ideologija u pogledu odnosa medu polovima. Uz to. Takode. i 1977.visok nivo nasilja u društvu. Straus ne smatra da te posredne lekcije oblikuju model za kasnije ponašanje prema sopstvenoj deci vec da one postaju osnovni deo licnosti i njenog pogleda na svet koji se generalizuje na druge društvene odnose i. upotreba nasilja u kažnjavanju dece stvara kod njih moralno pravo da nasilje i sami upotrebe prema drugim clanovima porodice.

s obzirom na fizicke i psihicke osobine žrtava. emocionalne povezanosti i dužnosti cuvanja i vaspitanja onih kojima su deca poverena. viktimoloških). Zbog postojanja tradicionalne i patrijarhalne porodice. odnos poverenja. broj zlostavljane dece je mnogo veci. Nasilje prema deci Nasilje prema deci (fizicko. veliki broj istraživanja (medicinskih. surovo fizicko kažnjavanje i zlostavljanje. 1. kriminoloških. Iako je tacan obim nasilja prema deci i dalje uglavnom nepoznat.143 Primena nasilja prema deci pominje se još kod starih Grka i Rimljana. a pocetkom 20. Takva situacija je prouzrokovana okolnošcu da se nasilje prema deci vrši u intimnoj porodicnoj atmosferi. pa i ranije. Obim ovog oblika kriminaliteta teško je utvrditi zbog toga što se krivicna dela ne prijavljuju. a i ona koja se prijave teško se dokazuju.društvu. seksualno) predstavlja najteži vid ispoljavanja porodicnog nasilja i nasilja uopšte. O obimu. medutim. Medutim. da ne ostane sakriveno u okvirima porodice i da se suzbija merama socijalne politike i društvene kontrole. Mnogi radovi iz oblasti kriminologije i viktimologije. oblicima i izvršiocima tog nasilja u literaturi dugo nisu postojali podaci. što znaci da je ovaj oblik kriminaliteta postojao u davnoj prošlosti. ovi podaci su samo „vrh ledenog brega”. vaspitaca u domovima i poslodavaca. u kojoj je dominirala privatna vlast oca porodice i shvatanje deteta kao svojine. ipak je nesporno da je ovaj oblik nasilja u savremenim .2. da je društvena sredina nezainteresovana da reaguje i da vecina nema hrabrosti da o tome javno progovori. Nasilje prema deci je “tamna strana istorije i kulture covecanstva”. nasilje prema deci pripadalo je intimnoj neprikosnovenoj sferi porodicnog života van društvene intervencije. psihicko. u razlicitim istorijskim razdobljima bila je omogucena ekspoatacija dece.144 Osnovna karakteristika pristupa ovoj kriminološkoj pojavi u savremenoj kriminologiji je nastojanje da nasilje prema deci bude društveno sagledano. Rezultati empirijskih istraživanja ukazuju na alarmantan broj dece koja su izložena raznim oblicima ugroženosti i povreda fizickog i mentalnog zdravlja. istina vrlo retko. Tek u IX veku pocelo je da se piše. veka otkriva se nasilje koje vrše roditelji prema deci u okviru porodice. o zlostavljanju dece od strane ucitelja.2. otkrivali su inte114 resantne podatke o do tada nepoznatim karakteristikama ovog oblika nasilja.

uslovima života u svim zemljama u svetu višestruko povecan u odnosu na raniji period. Sem toga, nacini i forme ispoljavanja nasilja prema deci su mnogobrojni i raznovrsni. Kako primecuje Kajzer (Kaiser, 1981), pojavni oblici ispoljavanja nasilja pokazuju potresnu sliku ljudske fantazije.145 U savremenoj literaturi svi oblici ispoljavanja nasilja prema deci obuhvaceni su pojmom zloupotrebe dece (child abuse). Najuže shvatanje ovog pojma vezuje se iskljucivo za fizicke povrede dece. Ukljucivanje klinickih i psihijatrijskih aspekata uticalo je na definisanje “sindroma pretucenog deteta”, koji oznacava kompleks manifestacija vezanih za ozbiljne povrede koje su detetu naneli roditelji ili druge osobe koje se o njemu staraju. Kriminološko znacenje ovog pojma odnosi se na fenomenološke i etiološke karakteristike svih oblika zloupotrebe dece kojima se narušava njihov telesni i duševni razvoj. Šira shvatanja pod pojmom “zlostavljano dete” podrazumevaju dete ciji je normalan rast i razvoj onemogucen i ugrožen. Prema ovim objašnjenjima, zlostavljanje obuhvata ne samo brutalno fizicko kažnjavanje dece, koje može dovesti do teških telesnih povreda, pa i do smrti, vec i grubo zanemarivanje fizickih i psihickih potreba deteta.146 Intereseantan teorijsko-metodološki koncept definisanja zloupotrebe polazi od toga da je zlupotreba kontinuum sa razlicitim oblicima i stupnjevima ponašanja (cinjenja i necinjenja) kojima se povreduju ili ugrožavaju prava deteta na život i razvoj i koja obuhvata: fizicko zlostavljanje, seksualnu zloupotrebu i zanemarivanje dece.147 Zanemarivanje i osujecenje razvojnih potreba deteta podrazumeva zapostavljanje detetovih fizickih, materijalnih, zdravstvenih, edukativnih, emocionalnih potreba, kao i napuštanje deteta.148 U pojedinim zemljama u svetu (Švedska, Norveška, Finska) postoji Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece. U Danskoj je još 1920. donet Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja supružnika, 1967. donet je Zakon o zabrani fizickog kažnjavanja dece u školama, a 28.5.1997. danski Parlament je izglasao Zakon o zabrani telesnog kažnjavanja dece, koji zabranjuje roditeljima da tuku svoju decu. U krivicnim zakonima nekih država (Hrvatska, Slovenija) predviden je teži oblik krivicnog dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u slucaju da je zbog zlostavljanja i zapuštanja nastupilo teško oštecenje zdravlja maloletnika ili smrt (Slovenija) ili se maloletnik odao vršenju krivicnih dela, prostituciji ili drugom asocijalnom nacinu života. Na taj nacin je pojam zlostavljanja proširen i na slucajeve teškog telesnog povredivanja i smrti maloletnika. Svakako da se u svim ovim slucajevima podrazumeva postojanje psihickog nasilja koje prati fizicko nasilje. Prema Kajzeru, kao moguce žrtve zlostavljanja u porodici javljaju se: neželjeno

dete; dete koje potice iz incestuozne veze; dete koje podseca majku na oca

115

koga prezire ili mrzi; dete koje je došlo na svet protivno volji majke “u godinama”; dete rodeno u vreme velikih ekonomskih teškoca za porodicu; dete rodeno uprkos pokušaju abortusa; dete koje je “plod silovanja”; dete sa fizickim ili psihickim nedostacima, koje roditelji sagledavaju kao “licni teret”; dete, ciji roditelji, otac ili majka, izdržavaju kaznu u zatvoru; dete koje je rodeno posle razvoda braka, kada su zasnovane druge porodice; vanbracno dete. Istraživanjima je utvrdeno da je veliki obim zlostavljanja odojceta i dece u prvim godinama života, tako da je smrtnost vanbracno rodene odojcadi dvostruko veca nego bracno rodenih. U porodicama sa više dece, najcešce je zlostavljano najstarije dete ili poslednje rodeno dete jer su roditelji u godinama kada teško mogu da savladaju teškoce oko vaspitanja. Prema nacinu i sredstvima zlostavljanja moguce je razlikovati tri grupe zlostavljanja: (1) grupa lakšeg zlostavljanja sa kracim trajanjem, pri cemu se koriste udarci rukom i pesnicom; (2) grupa nešto težeg zlostavljanja kada izvršioci koriste razlicite prilike da nanesu udarce i bolove; (3) najteže zlostavljanje uz sadisticko mucenje i nanošenje teških povreda. Izvršioci ovog oblika nasilja u 70-80% slucajeva poticu iz socijalno nižih slojeva i radnickih zanimanja i žive u lošim stambenim i higijenskim uslovima.149 Pored fizickog zlostavljanja dece, postoji i psihicko zlostavljanje. Psihicko zlostavljanje može da se javi zajedno sa fizickim, ali i kao poseban oblik zlostavljanja. Najcešci oblici psihickog zlostavljanja dece su: zatvaranje u mracan podrum, ubijanje drage životinje, ostavljanje deteta samog u stanu, uvrede i psovke, vezivanje za nameštaj, preživljavanje teških porodicnih situacija kao što su razdvajanje roditelja, njihove svade, nasilja oca prema majci, alkoholizam oca ili majke, zapostavljenost u odnosu na drugu decu, izolovanost zbog bolesti, kao i ispoljavanje ravnodušnosti i nedostatka ljubavi prema detetu. Takode postoje izvesni nacini psihickog zlostavljanja, koji na prvi pogled ne mogu da se prepoznaju kao zlostavljanje: stanovanje u neodgovarajucem, malom stambenom prostoru gde odrasli neprestano puše; upucivanje deteta da gleda televiziju ili ide u bioskop da ne bi smetalo roditeljima, izbegavanje roditelja da razgovaraju i sl.150 Istraživanjem krivicnih dela zlostavljanja i zapuštanja maloletnika u praksi Opštinskog suda u Zagrebu, na uzorku od 78 predmeta, utvrdeno je da su izvršioci iskljucivo roditelji i da su ocevi dva puta cešce izvršioci nego majke. Majke cine

ovo delo uglavnom zapuštanjem, pretežno su samohrane ili razvedene, podjednak je broj zapostavljene bracne i vanbracne dece. Ocevi redovno zapuštaju i zlostavljaju svoju bracnu decu živeci u braku sa majkom deteta. Zapuštena deca su u proseku uzrasta oko osam godina a zlostavljana oko jedanaest godina.151 Prema rezultatima anketiranja 196 dece (93 decaka i 103 devojcice) uzrasta izmedu devet i petnaest godina (Pejcinovic R., Penava, A., 1988) 1987., modaliteti kažnjavanja dece od strane roditelja krecu se od fizickog kažnjavanja, zabrana, do psihickog zlostavljanja i uskracivanja ljubavi. Najcešce fizicko kažnjavanje je udaranje šibom, remenom ili varjacom i udaranje rukom jednom nedeljno ili cešce, zabrana izlaska van kuce (ovom kaznom se cešce kažnjavaju devojcice), vrlo jako vikanje, vredanje i psovanje, zakljucavanje u neku od prostorija, klecanje, zabrana gledanja TV programa. Kao ostale kazne koje roditelji primenjuju prema njima, deca su navela da ne žele da se sa njima igraju, razgovaraju, da se “prave žalosni” zbog onoga što su deca ucinila, da stalno govore kako “dobijaju lupanje srca” ili da ce

116

ih takvo ponašanje dece “oterati u grob”. Subjektivno doživljavanje kazni razlikuje se kod decaka i devojcica. Decake više pogada dobijanje batina, bez obzira na sredstvo udaranja, dok devojcice podjednako teško prihvataju kaznu zabrane izlaska, dobijanje batina ili jako vikanje, vredanje i psovanje.152 Krivicnopravna zaštita dece (maloletnika) predstavlja skup pravnih normi kojima se inkriminišu dela koja povreduju život, telesni integritet deteta, zdravlje, seksualnu licnost i vaspitanje. U Krivicnom zakoniku Srbije predvidena je posebna krivicnopravna zaštita dece propisivanjem krivicnog dela zapuštanja i zlostavljanja maloletnog lica (cl. 193 KZ RS). Ovo krivicno delo se sastoji u grubom zanemarivanju dužnosti zbrinjavanja i vaspitanja maloletnog lica od strane roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica koje je dužno da se o maloletniku stara. Teži oblik je zlostavljanje maloletnika koje postoji kada roditelj, usvojilac, staralac ili drugo lice zlostavlja maloletno lice ili ga prinudava na preterani rad ili rad koji ne odgovara uzrastu maloletnog lica ili na prosjacenje, ili ga iz koristoljublja navodi na vršenje drugih radnji koje su štetne za njegov razvoj. Neodredenost zakonske formulacije u opisivanju radnje “zlostavljanje”,

promena porodicnog stanja. vanbracna zajednica sa maloletnikom.omogucava razlicita tumacenja i neujednaceno pristupanje sudova. oduzimanje maloletnog lica. U Opštem protokolu za zaštitu dece od 117 zlostavljanja i zanemarivanja155 data je opšta definicija “zloupotrebe deteta”: zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizickog ili emocionalnog . U literaturi postoji shvatanje da je za postojanje ovog krivicnog dela neophodno da izvršilac ocigledno grubo postupa sa maloletnikom i da takvo postupanje ozbiljno prelazi granice dopuštenog disciplinskog kažnjavanja. podvodenje i omogucavanje vršenja polnog odnosa. silovanje. službi i organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja dao je Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada republike Srbije avgusta 2005. teška telesna povreda. posredovanje u vršenju prostitucije. trgovina ljudima. nedozvoljene polne radnje. rodoskrvnjenje. obljuba sa detetom. omogucavanje uživanja opojnih droga. bez nanošenja telesnih povreda ili narušavanja zdravlja. zasnivanje ropskog odnosa i prevoz lica u ropskom odnosu. iako je fizicko kažnjavanje dece odavno ocenjeno kao pedagoški neprihvatljivo. razbojništvo. Ovakva objašnjenja pokazuju da. službi i nevladinih organizacija u zaštiti dece od zlostavljanja i zloupotrebe. obljuba nad nemocnim licem. trgovina decom radi usvojenja. nedavanje izdržavanja. otmica. zdravstvenih i obrazovnih organa. Znacajan doprinos za promenu prakse organa. 150 predvida zaštitu maloletnih lica kao oštecenih u krivicnom postupku za sledeca krivicna dela: teško ubistvo. ratni zlocini protiv civilnog stanovništva. obljuba zloupotrebom položaja. razbojnicka krada. nasilje u porodici.153 Novina u krivicnopravnom i krivicnoprocesnom zakonodavstvu Srbije je donošenje posebnog Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zaštiti maloletnih lica154 koji u cl. godine. Takode postoji objašnjenje da se “zlostavljanje” sastoji u izazivanju fizickog ili psihickog bola jaceg intenziteta. policijskih. pravosudnih. prikazivanje pornografskog materijala i iskorišcavanje dece za pornografiju. navodenje na samoubistvo i pomaganje u samoubistvu. ono se u nekim (neodredenim) granicama još uvek smatra pravom roditelja koje iskljucuje protivpravnost. zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. iznuda. Protokolom se reguliše postupanje i medusobna saradnja socijalnih.

poverenje ili moc..2. Potreba za jasnijom formulacijom i definisanjem radnje “zlostavljanja” u okviru krivicnog dela zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica. kao bitisanje ljudi koji se nalaze na “rubu” društvenog života. U savremenoj medicinskoj literaturi zastupljeno je mišljenje da termine “stare osobe” i “senior gradani” treba definisati uzimajuci u obzir pre funkcionalni status nego hronološke godine. kao i komercijalnu ili drugu eksploataciju. seksualna. 194 (nasilje u porodici) kao poseban kvalifikovan oblik krivicnog dela predvideno nasilje u porodici prema maloletnom licu. 1.zlostavljanja. seksualnu zloupotrebu. ugrožavanja detetovog razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji ukljucuje odgovornost. 193 KZ SR a kada kao “nasilje u porodici” iz cl. proizilazi takode iz cinjenice da je u cl. Ne postoji jedna opšte prihvacena teorija o starosti. zanemarivanje ili nemaran postupak. vec pre dogmatski stav o gubitku necega i nepovratnoj prolaznosti. 194 st. ekonomska). iako po broju oni nisu manjinska grupa.3. mada se iz . odnosno nasilja prema clanovima porodicnog domacinstva. psihicka. U Protokolu je konstatovano da je ova definicija u skladu sa definicijama usvojenim na Konsultaciji o sprecavanju zloupotrebe dece u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji u Ženevi 1999. ekonomskom i politickom životu. Život starih osoba cesto dobija marginalan karakter. Medu njima cesto postoji osecanje beskorisnosti. kao i spoznaja da njihove želje skoro niko ne prepoznaje. Stari ljudi su cesto limitirani u svom ucešcu u društvenom. kako u porodici tako i izvan nje. što onemogucava da u dovoljnoj meri uticu na razlicite sfere društvenog života. Kada ce se krivicno delo kvalifikovati kao “zapuštanje i zlostavljanje maloletnika” iz cl. koju je prihvatilo i Medunarodno udruženje za prevenciju zloupotrebe i zanemarivanja dece (ISPCAN) u dokumentu Intersektorski pristup zlostavljanju dece (2003).3 za sada je ostavljeno proceni tužilaštva i sudova. što dovodi do stvarnog ili potencijalnog narušavanja detetovog zdravlja. Nasilje prema starim osobama Stare osobe mogu biti izložene svim oblicima kriminalne viktimizacije (fizicka. Ipak. nasilje prema starim osobama se najcešce u kriminološkoj literaturi sagledava kao poseban oblik porodicnog nasilja. U mnogim modernim industrijskim društvima starost se poredi sa pripadanjem subordiniranoj grupi ljudi.

uticali su da osamdesetih godina prošloga veka populacija iznad 65 godina pocne da se izucava kao ugrožena kategorija ljudi. U medicinskoj literaturi napravljena je podela na dve podgrupe: “mlade-starije osobe” (65-74 godine) i na “star-starije osobe” (preko 85 godina starosti). vec se naprotiv produžavao. godini. od 1950. koja i sama imaju vec sedamdesetak godina. koje se vrši na razlicite nacine: verbalne pretnje. koja trpi razlicite oblike nasilja. starija od 75 godina. godine prosecna starost ljudi dostigla je 66 godina života.158 Kvantitativni udeo u ukupnom stanovništvu modernih društava. vec cetiri generacije jedne porodice. godine poveca za još 10 godina. Naime. . a ocekuje se da se do 2050. Skoro polovina ispitanika opredelila se za termine “senior Gradanin”. kroz zloupotrebu poverenja. koji imaju blizu devedeset. kao prihvatljive za opis svog statusa. klasicna žrtva porodicnog nasilja bila ženska osoba. radna sposobnost. veka je nastala revolucionarna promena u dužini ljudskog života. pa se trenutak kada neko ulazi u staracko doba odredivao po 118 razlicitim kriterijumima (broj godina.administrativnih razloga starost neke osobe izražava godinama (na primer. koliko ih je bilo u 2000. na skoro 2000 miliona u 2050. Tada deca. sprovedenim u SAD 1981. postoji i ekonomska viktimizacija.159 Pelicaric navodi da je prema nekim istraživanjima. nazivanje pogrdnim imenima i sl.156 Beti Fridan (Betty Friedan) u svom delu Fountain of Age navodi da je samo 8% Amerikanaca preko 65 godina starosti prihvatilo termin “star” da time opiše sebe. Pored ovog oblika. godine. pripadnica srednje imucne klase. Cesti su slucajevi da u jednoj porodici ne žive samo tri. godini. Takva žrtva patila je cesto od nekih psihickih ili fizickih smetnji. Zato je realno pretpostaviti da se u prvoj polovini XXI veka broj osoba preko 60 godina starosti poveca od oko 600 miliona. fizicki izgled).157 Tokom razvoja ljudskog društva ljudski vek nije uvek trajao isto. “zreo Amerikanac” ili “penzionisana osoba”.160 Ovaj autor istice da se starost nasilnika takode povecava. Tokom 20. više od 50% oblika viktimizacije starih osoba predstavlja psihicko nasilje. 65 ili 75 godina). sprovode nasilje nad svojim onemocalim roditeljima. kao i drasticne promene u socijalnom položaju starih ljudi. što joj je otežavalo položaj. kradu imovine i falsifikovanje testamenata.161 Prema istraživanju Olivera (Oliveire).

sa ostvarenim roditeljstvom bili zadovoljniji svojim socijalnim statusom nego li njihovi vršnjaci bez dece. ali je i ucinilac u više od polovine slucajeva takode bila žena.) je ispitivao 435 osoba starosti od 60-74 godine i od 7489 godina u desetogodišnjem periodu.163 Stare osobe izložene su opasnosti da postanu žrtve seksualnih napada. Pošto je ostareli clan domacinstva radno neaktivan. ne samo zbog seksualne privlacnosti.166 Tokom procesa biološkog starenja organizma nastaju i psihološke promene. Rezultati istraživanja su pokazali da je fizicka agresija proizišla iz odnosa sa ostarelim licem.roditelji imali cešce posetioce nego oni bez dece. Obe vrste agresije bile su povezane sa stanovanjem u istom domacinstvu. a fizicka u 10. on ne može materijalno mnogo da doprinese poboljšanju svog položaja ili clanova svoje porodice. odnosno majci. Nasilje se izražavalo i u davanju prekomerne doze lekova ili zakljucavanju u prostorije. nego li oni sa decom. i to cerka ili snaja žrtve. Narocito je znacajan podatak po kome su muškarci od 60-74 godine i žene od 7589 godina. Nacini viktimizacije su se svodili na zanemarivanje i zapuštanje starih clanova porodice. Takode su stara lica .7%.Najmanje je bilo zastupljeno fizicko nasilje. Jilha (Jylha. hrane. u nekim slucajevima. Uzorak je obuhvatio 169 staralaca dementnih staraca iz okoline Amsterdama. Geneza gerontofilije se kod ucinioca može objasniti incestoidnom seksualnom privrženošcu prema ocu. zbog koga su se staraoci žalili na veliko opterecenje koje trpe. zanemarivanje higijene. kao nedavanje lekova. ali i bolestima pojedinih organskih . staranjem o još jednoj ostareloj osobi koja je u težem stanju.2% slucajeva.164 Neki istraživaci. vode. a nema dovoljno sredstava da obezbedi profesionalnu pomoc koja je ostarelom licu potrebna. gerontofili odlucuju da zakljuce brak sa ostarelim licem. 167 One su uslovljene samim procesom starenja. kao na primer Pot (Pot) ispitivali su verbalnu i fizicku agresiju prema dementnim starcima od strane staralaca. Medutim.165 119 Neostvareno roditeljstvo takode može biti faktor rizika viktimizacije u starosti. Verbalana agresija se ispoljila u 30. Svega u 19% slucajeva fizicko zlostavljanje je bilo prijavljeno policiji od strane suseda. po kojima je najcešce žrtva nasilja osoba ženskog pola.162 Dešava se da je porodica prinudena da primi u svoj dom ostarelog roditelja. vec zbog materijalne koristi i išcekivanja nasledivanja bogatstva. primanjem pošte. Postojao je mali i statisticki neiskazan podatak da su muškarci bez dece imali goru predstavu o svom zdravlju. M. Kratocoski navodi podatke iz rezultata svog istraživanja.

170 Poredenje „slavne prošlosti” sa sadašnjim trenucima prepunim socijalnim problemima može uticati na pojavu samoubistva medu starima. pa cak i psihoza.171 Kao paradoks cinjenici da se ljudski život produžio u savremenim uslovima. ali i do pridavanja vece važnosti zadovoljavanju sopstvenih potreba. Sredinom sedamdesetih godina prošloga veka Center of Aging na Univerzitetu Merilend (The University of Marylend) utvrdio je da deca svih uzrastnih kategorija imaju ogranicena saznanja i loše usmerene stavove o starim osobama. Uzroci se nalaze u demografskoj komponenti kao i socijalno-klasnim i porodicnim osobenostima. preteranim zahtevima da bi osigurale pažnju.sistema. Kod starih osoba dolazi do opadanja emocionalnih veza sa osobama i objektima iz okoline. Od 180 ispitane dece samo njih 39 bilo je u mogucnosti da navede neku stariju osobu izvan svoje porodice.169 U nekim slucajevima ostarela osoba se može povuci u svet neuroza. do smanjenja sposobnosti da se integrišu spoljni uticaji. osecaja usamljenosti i prestanka svake radne aktivnosti. nego kod klase nižeg ekonomskog statusa. Prema mišljenju Rouza (Rose). Šeparovic navodi da ucestalost samoubistava raste sa godinama starosti.174 Osim toga.168 Prema shvatanju koje je izneo Kvin (Queen). ljutnjom.172 Osnovne poteškoce predstavljaju socijalna izolovanost starih osoba i odsustvo iz aktivnih društvenih tokova. Mlade i starije osobe obicno nemaju znacajan interakcijski odnos izvan porodice.173 U SAD je težnja za udruživanjem narocito izražena kod starih osoba pripadnika srednje i više klase. navodi se da ta ista moderna civilizacija nije mnogo naklonjena starim osobama. Može se cak govoriti o kreiranju posebne subkulture starih sa svojim zasebnim udruženjima. slabljenja veza sa potomcima. stare osobe cesto reaguju “mrzovoljom. stare osobe zbog delimicne ili potpune izolacije imaju potrebu da se udružuju jedni sa drugima. fantazija. u kome se oseca zadovoljnom razmišljanjima o prošlosti kada je bila privlacna ili uspešna u poslu. Smatra da je to rezultat društvene izolacije. a nekada i histericnim simptomima”. u poslednje dve decenije . u situaciji kada treba da se suoce sa poteškocama. normama i obicajima.

prošloga veka porastao je broj grupa koje se bore za dobrobit starih osoba. U SAD na listi The Leadership Council of Aging Organization takvih udruženja ima cetrdeset (u 1988. godini bilo ih je 29). Udruženja, bar za sada, predstavljaju poslednji nivo do koga je došao “pokret seniora”.175 Prva svetska skupština o starenju održana je u Becu 1982. godine i na njoj je usvojen Becki medunarodni plan akcije za starenje (The Vienna International Plan of Action on Ageing), kao prvi medunarodni instrument posvecen starenju.176

120

Deset godina kasnije, 1992., Generalna skupština UN usvojila je, rezolucijom 47/5, Proklamaciju o starenju, kojom je 1. oktobar proglašen Medunarodnim danom starih osoba, a 1999. godina Medunarodnom godinom starih osoba. Druga svetska skupština o starenju održana je u Madridu od 8-12. aprila 2002. godine. Predstavnici vlada iz celog sveta su promovisali koncept „društva za sve generacije”, kao internacionalni odgovor na izazove starenja za XXI vek. Pošto su države clanice UN izrazile brigu zbog brzine i oblika globalnog procesa starenja, Generalna skupština je usvojila Politicku deklaraciju i Madridski internacionalni plan akcije za starenje koji obavezuje vlade da se suoce sa izazovima starenja populacije u svetu. Planom akcije predvideno je 117 konkretnih preporuka u okviru plana akcije,177 medu kojima su i one koje se odnose na starije osobe i njihove porodice, ukljucujuci pitanja koja neposredno mogu uticati na njihov život, kao: siromaštvo, HIV, nasilje i zlostavljanje, pristup zdravstvenim službama i društvenu zaštitu. Na planu domaceg zakonodavstva, starim osobama koje su žrtve nasilja u porodici, pruža se krivicnopravna zaštita u skladu sa cl. 194 Krivicnog zakonika RS, kao i porodicnopravna zaštita u skladu sa cl. 10 i cl. 197-200 Porodicnog zakona RS. Takode, u Srbiji je doneta Nacionalna strategija o starenju,178 kojom se propisuje da je neophodno „sprecavati pojave zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja nad starijim licima, posebno ženama, ublažavati i otklanjati njihove posledice usvajanjem i primenom protokola o saradnji svih ucesnika u zaštiti žrtava - od republickog, do nivoa lokalne zajednice, kao i vodenjem kampanja protiv više razlicitih vrsta diskriminacije i nasilja, stvaranjem lokalnih sistema podrške žrtvama zanemarivanja, zlostavljanja i nasilja”. Socijalne promene, nastale urbanizacijom i industrijalizacijom, ukazuju na slabo ukljucivanje starih lica u socijalnu strukturu, više nego samo otudenje od formalnih tradicionalnih uloga i statusa. Starost, kao trece doba, poseban je sociološki

fenomen, koji reflektuje nacin na koji su definisane socijalne uloge, kao i stepen spremnosti za njihovo prihvatanje. Stare osobe imaju niz teškoca u prihvatanju svojih novih uloga u društvu zbog radne neaktivnosti, penzionisanosti, komplikovanih porodicnih odnosa i nedostataka društvene podrške. Ako su mlade osobe te koje imaju moc odlucivanja i upravljanja društvenim tokovima, onda ne treba nikada smetnuti s uma da one svojim uticajem na status starih lica , u stvari, uticu na obeležja svoje sopstvene buducnosti.
Horvatic, Ž.: op. cit., str. 65. Na primer, statistike koje vode javna tužilaštva, izveštaji državnih organa, rezultati istraživanja i sl. 3 Nikolic-Ristanovic, V. (1998) “The international crime victim survey in Belgrade (Federal Republic of Yugoslavia)” u The International Crime Victim Survey in countries in transition – national reports, Rim: UNICRI. 4 Ibidem. 5 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 6 Conklin, J. E. (1992) Criminology, New York: Macmillan Publishing Company, str. 115. 7.Killias., M. (2001) Precis de criminologie, Berne: Precis de droit Staempfli, str. 115. 8 Van Dijk, J. and Mayhew, P.(1992) “Criminal Victimization in the Industrialized World”, A report to the Conference Understanding Crime: Experiences of Crime and Crime Controle, Rome: UNICRI. 9 Killias, M.: op. cit., str. 133. 10 Gene, S. (2003) Global trends in crime: Crime varies greatly around the world, statistics show, but new tactics…, The Futurist, www.allbusiness.com-professional-scientific-scientific-research-524294-1.html, pristupljeno 1.9.2008.
1 2

121
11

Maguire, M. Morgan, R., Reiner, R. (eds) (1994) “The Oxford Handbook of Criminology”, Oxford,:Clarenden Press. str. 259. 12 Williams, K. (2004) Textbook on Criminology, New York:Oxford University Press., str.74 13 Coleman, C. i Moynihan, J. (2004) Understanding Crime Data, McGraw-Hill House:Open University Press, str.131. 14 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 15 Bureau of Justice Statistics, www.ojp.usdoj.gov-bjs-glance.htm, pristupljeno 1.9.2008. 16 Gannon, M.i Mihorean, K. (2004) Criminal Victimization in Canada, Canadian Centre for Justice Statistics Statistics Canada – Catalogue no. 85-002-XPE, Vol. 25, no. 7 17 Gassin, R.: op. cit., str. 252-257. 18 Walklate, S. (2001) Gender, Crime and Criminal Justice, Portland:Willan str. 3 19 Chesney-Lind, M. (1997) The Female Offender: Girls, Women and Crime, Sage: Thousend Oaks, str. 101. 20 Steffensmeier, D. (1995)”Female Crime: It' s Still A Man's World”, u Price, B.R. and.Sokoloff, N.J. The Criminal Justice System and Women-Offenders, Victims and Workers, USA: Mc Graw-Hill, str. 89, 96. 21 Gassin, R.: op. cit., str. 260. 22 Gassin, R: op. cit., str. 259-266. 23 Butler, W.E. (1992)”Crime in the Soviet Union” in British Journal of Criminology, 2, str. 148, 154. 24 Dashkov, G. (1992) “Quantitative and Qualitative Changes in Crime in the USSR” in British Journal of Criminology, 2, str. 161. 25 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174-175. 26 Milutinovic, M.: op. cit., str. 174. 27 Joly, H.(1889) La France criminelle, Paris. 28 Gassin, R.: op. cit., str. 297-298. 29 Navedeno prema Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 30 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 31 Špadijer-Džinic, J. (1966) Samoubistva u Vojvodini, Beograd: Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. 32 Zvekic, U. (ed.)(1992) Development and Crime, Roma: UNICRI and IKSI, str. 213. 33 Conklin, J. E.: op. cit., str. 117. 34 Killias, M.: op. cit., str.121. 35 Killias, M.: op. cit., str. 140. 36 Beirne, P. I Messerschmidt, J. (1999) Criminology, Boulder: Westview, str. 497. 37 Conklin, J. E.: op. cit., str. 120. 38 Konstantinovic-Vilic, S. (1986) Žene-ubice, Niš: Gradina, str. 86. 39 Conklin, J. E.: op. cit., str. 119. 40 Milutinovic, M.: op. cit., str. 179.

Milutinovic, M.: op. cit., str. 180. Ibidem 43 Conklin, J. E. op.: cit., str. 120. 44 Todorovic, A. (1971) Uzroci maloletnickog prestupništva, Beograd:IKSI, str. 144-151. 45 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 46 Milutinovic, M.: op. cit., str. 181. 47 Pešic, V. (1972) Ubistva u Jugoslaviji, Beograd:IKSI, str. 44. 48 Konstantinovic-Vilic, S.: op. cit., str. 93. 49 Conklin, J. E.: op. cit., str. 126. 50 Wolfgang, M (1958) Patterns in criminal homicide, Philadelphia: University of Pennsylvania, i Schafer, S. (1968) The Victim and his Criminal, A Study in Functional Responsibility, New York: Random House. 51 Nikolic-Ristanovic, V., Mrvic, N. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena, Beograd: IKSI i Draganic, str. 73 52 Nikolic-Ristanovic, V. (1989) Žene-žrtve kriminaliteta, Beograd: Naucna knjiga, str. 113. 53 Milutinovic, M.: op. cit., str. 182. 54 Zajecaranovic, G.: op. cit., str. 112. 55 Zvekic, U. (1995) “Struktura i tendencije kriminaliteta u svetu (I)”, Anali Pravnog fakulteta Beogradu, 4, Beograd, str. 362. 56 Pinatel razlikuje sedam tipova zlocina iz pseudo opravdanih razloga: 1. ubistvo iz strasti koje nastaje iz direktnog seksualnog konflikta ili konflikta u vezi sa seksualnom ljubavlju, 2. zlocin iz ideoloških razloga, kao što su politicki atentati, zavere i sl., 3. prestup iz profilaktickih razloga, kada izvrcilac zna da je ono što radi van zakona, ali je ubeden da na taj nacin izbegava vece zlo, na primer kod eutanazije; 4. simbolicki zlocin kod koga onaj koji trpi njegove posledice nije direktno vezan sa delinkventom, na primer majka koja ubije dete bez ociglednog motiva, vec da bi uticala na oca deteta prema kome gaji pomešana osecanja straha i mržnje; 5. delikt iz protesta, kada se izvrcilac postavlja kao branilac u nekoj stvari u koju nije direktno ukljucen; 6. delikt zbog avanture, koji nastaje usled nezadovoljstva
41 42

122

svakodnevnim životom, nelagodnosti zbog monotonije i uznemirenosti koja iz toga proizilazi, na primer krada automobila ucinjena od strane bande maloletnika; 7. samokažnjavajuci delikt ili delikt iz osecanja krivice koji je usmeren protiv samog izvršioca. - Pinatel, J.; Traite de criminologie, 1975, s. 252-259, cit. prema Gassin, R., op. cit. s. 526-532. 57 Milutinovic M., op. cit. s. 203-205. 58 Sila ili moc može biti pozitivna ili negativna, dobronamerna ili zlokobna, legitimna ili nelegitimna, javna ili tajna. Svaki je socijalni cin vršenje moci, svaki je društveni odnos izjednacen sa moci, svaka je društvena skupina ili sastav organizacija moci. OUN je pod uticajem svetskog viktimološkog pokreta uvela pojam zloupotrebe moci (eng. Abuse of Power)u svrhu suzbijanja zloupotrebe moci i zaštite žrtava tih zloupotreba. Žrtve zloupotrebe moci su osobe koje individualno ili kolektivno pretrpe fizicku ili mentalnu povredu, emocionalnu patnju, ekonomsku štetu ili znacajnije oštecenje svojih prava, putem cina ili propusta, koji ne mora predstavljati kršenje nacionalnog krivicnog prava, vec medunarodno priznatih normi koje se ticu ljudskih prava. Cit. prema Šeparovic, Z. (1988)”Nasilje u obitelji: pojave, uzroci, rešenja” u Zborniku radova za medunarodni skup Nasilje u obitelji, Dubrovnik. 59 Šeparovic, Z. Kriminologija i socijalna patologija, op. cit., str. 97. 60 Poslednjih godina u Srbiji je zabeležen kao oblik nasilja, tzv. nasilje u sudnicama. Ucestale su pretnje i napadi na sudije u sudnicama i van njih. Treba pomenuti ubistvo žene sudije u Nišu, bacanje bombe na ženu sudiju u Pancevu u toku sudenja, u Cacku bacanje eksploziva na kucu sudije u toku noci, u Šabcu udaranje žene sudije pesnicom u lice, u Novom Beogradu sudiji je zapreceno ubistvom, u Beogradu su zapaljena ulazna vrata stana u kome je stanovao javni tužilac, u Leskovcu je ubijen predsednik Opštinskog suda. 61 Razlikuju se dve podvrste ovog oblika nasilja: nasilje propuštanjem i posredno nasilje (mediated violence). Za razliku od nasilja propuštanjem koje se vrši pasivno, posredno nasilje (mediated violence) je rezultat namerne ljudske intervencije u prirodnoj ili društvenoj okolini, ciji štetni efekti nastupaju indirektno i sa odlaganjem. Primeri za ovu vrstu

86 Sulejmanov. 15. J. (Videti: Levinson. 68 Keiser/Kerner/Sack/Schellhoss (1993) Kleines Kriminologisches Wörterbuch.Jahrhundert. V. najcešce oblike ispoljavanja i obeležja fenomena nasilja.cc. S. 3. Mohr (Paul Siebeck). 265. str. Beograd: Savremena sdministracija. (1984) Kriminologie der Tötungsdelikte.htm 82 http://home. Müler.ca/ocult/lanning 4htm 80 http://www.85/2005 i 88/2005.: op.prema Šeparovic. koja je prvenstveno imala za cilj da uništi useve na neprijateljskoj teritoriji.ca/ocult/lanning 4htm 81 Petee.. str. cit. Newbury Park. 66. s. Florida State University: School of Criminology. D. Auflage. 91.htm 74 Middendorff.12. Auburn University. Niš: Gradina. B.. br. i dr. Sttutgart. IKSI.witchery. Beograd: Privredna štampa. JRKKP. 78 Simeunovic-Patic.il. H. i dr.net/cmignarda/mass. 76 Henting. 55. (2003) Ubistva u Beogradu. (Masters Thesis).: ibid. D. IV izdanje. http://www. Beograd:Draganic.net/cmignarda/mass. cit. K. zbog toga što je bio ubeden da su feministkinje odgovorne za njegove licne teškoce. Thomas. (1956) Zur Psychologie der Einzeldelikte. C. Heidelberg: C. navedeno prema Žegarac. str. Skopje. cit. G. V. Zagreb.org/csh/english/ edumeetexpertscontrib6. W. br. istovremeno je pružilo uvid i u rasprostranjenost nasilja. “Feministkinje su ruinirale moj život” vikao je pre nego što je izvršio samoubistvo. str. (1978) Krivicno pravo. u sedam država iz Evrope. B. J.London: LIT Verlag.htm 63 Schneider.: op. prema Šeparovic.att. 77 Henting. str. 3. 45. str. H. M.glasnik RS”. 66 Momirovic.html 123 84 85 Keiser. str. Nasilje nad decom. Tübingen: J. (2001) Kriminologie für das 21. 71 Atanackovic. (1962) Komentar Krivicnog zakonika. Beograd: Fakultet politickih nauka. Upotreba odredenih vrsta bombi u Vijetnamu i Avganistanu od strane americke i sovjetske armije. Zagreb. 87 Konstantinovic -Vilic. 69 „Sl.: op. str. Brkic. Democracy and Education: An Analytic Framework. (1992) Društvena kontrola i kriminalitet žena. str.nasilja su svi oblici uništavanja i oštecenja prirodne okoline. Pešic Vukašin. Prodaja zemljama u razvoju pesticida i medicinskih proizvoda koji su zabranjeni u zemljama u kojima se proizvode. str. 72 Tahovic. Odsek za sociologiju. Heidelberg: C. A. op. (1993) Kleines Kriminologisches Worterbuch. sprovedeno u 14 država Saharske Afrike. 45. str. (1987) Understanding Society's Most Dangerous Offender: A Typology and Corresponding Dynamic Analysis for the Substantive Theory Formulation of Serial Murder. http://home. 67 Jakovljevic. 362. 549. Der Mord. (1975) “Krivicno delo ubistva na svirep nacin”. 101. u 10 država Srednjeg Istoka. kada je dvadesetpetogodišnji student Marc Lepine na Univerzitetu u Montrealu ubio 14 studentkinja na feministickom seminaru. V. prouzrokovala je posredno genetske mutacije kod beba u bombardovanim podrucjima i rak kod ratnih veterana. cit. H. i dr. Ovo metodološki zanimljivo istraživanje.. 64 Schneider. Calif: Sage.moraine.html 83 Waters. II. Muler. str. Beograd: Savremena administracija.str. 89 Nikolic-Ristanovic. F. D. (1986) Žene ubice. Münster-Hamburg . K. 9. op. posebni deo. http://www.(1995) Ubistvata vo Makedonija. op. 62 Violence. 88 Nikolic-Ristanovic. 90 To je potvrdilo i jedno od najsveobuhvatnijih antropoloških istraživanja. Primer za misionarski zlocin mržnje je zlocin koji se dogodio 6. M. F. 3 Auflage. (1979) “Socijalna obeležja nasilnika”.edu/cpeteeta/ massmurder1. (1998) „Nasilje u porodici – mogucnosti zaštite i prevencija”. (1973) Krivicno pravo. (1989) Family Violence in Cross-Cultural Perspective.us/spring/2002/CRJ105-300/lesson61. Z. Kriminologija i socijalna patologija.. 173.. Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. V. u 17 iz Severne Amerike i 16 iz Južne Amerike. 74. 102-103. 59. H.. koje su u vecini društava istovetna.witchery.att. Z. 75 Henting. . i dr. V. 93-94). 180. N. M. Zbornik radova Krivicnopravni i kriminološki aspekti delikata nasilja. cit. 46. Hannover.. str. Beograd: Vojnoizdavacki zavod.auburn. Z. (1979) Demografska obeležja nasilnika. Dordevic.oas. 65 Šimunec. u 13 iz Okeanije i 13 iz Azije. cit.. str. cit. str. 73. 73 http://online. posebni deo.1989. 70 Radovanovic. predstavlja još jedan primer ovog tipa nasilja. str. H. München. J. Ubistva u Jugoslaviji. S. II izdanje. cit. 75. 79 http://www. koja je sprovedeno tako što su antropolozi živeli u porodicama i neposrednim posmatranjem pratili dinamiku porodicnog života.

npr. videti: Mrševic. stupila na snagu 3. Udružene žene. ubica je bio u porodicnoj vezi sa žrtvom. str. Podaci o troškovima služe kao snažan argument u lobiranju za uvodenje preventivnih mera zaštite od nasilja u porodici. (Videti: The Impact of Domestic Violence on the Tennessee Economy.5% ubistava. Prema podacima Ekonomskog saveta za žene u Tenesiju. kritika i izazovi. decembra 1979. 21% žena bar jednom u životu bile su žrtve fizickog nasilja ili pretnji. a u 80% tih slucajeva se radi o ženama žrtvama. decembra 1993. (http://www. Haralambos.. S.pdf). V. Beograd.75. Prema statistickim podacima vezanim za ubistvo žena u Engleskoj i Velsu za period 1986-1996. Rezolucija Generalne skupštine UN 48/104 od 20. Ženski istraživacki centar Niš. Žunic. god. 98 Declaration on policies for combating violence against Women in a democratic Europe. vanbracnog partnera ili mladica.. god. N. Petrušic.us/sos/ecw/domestic_violence_report. god.tn. 95 Convention on the Elimination of All forms of Discrimination against Women (CEDOW).Temida. 2005. objavljen je u knjizi: Nasilje nad ženama – prepreka razviju.5 milion žena i 834. Beograd: Viktimološko društvo Srbije i „Prometej”. god. 2006. koji je razradio specifican model kvantitativnog merenja troškova nasilja u porodici.700 muškaraca godišnje je silovano i/ili fizicki zlostavljano od strane partnera/partnerke. septembra 1981. procenjuje se da se samo pokrice troškova zdravstvene zaštite žrtava nasilja godišnje potroši preko 32 miliona dolara. održanoj u Rimu 21-22.. 103 Prema podacima UN. Medunarodni dokumenti. A. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. Detaljno o medunarodnim standardima u domenu zaštite od nasilja u porodici. str. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. oktobra 1993. odn. (2001) Sociologija porodice.state. Petrušic. 2. Kina 4-15. S. 93 Konstantinovic-Vilic.gov. Nacionalna anketa o nasilju nad ženama sprovedena 1998. (2006) Medunarodni standardi o nasilju u porodici i njihova primena na Zapadnom Balkanu. godine u SAD pokazala je da je 25% žena i 8% muškaraca fizicki i psihicki zlostavljano od strane supruga. god. odn. septembra 2002. 94 Prevod najvažnijih medunarodnih dokumenata koji se odnose na nasilje u porodici. Beograd: Autonomni ženski centar. a u 60% svih slucajeva seksualnog nasilja. njenoj evoluciji i tipologizaciji. 415. Sylvia Walby procenjuje da u Engleskoj i Velsu troškovi premašuju 23 milijarde funti godišnje. 100 Pekinška deklaracija i Platforma za akciju. i Heald. January.uk). 102 Ibidem. 97 Beijing Declaration and Platform for Action. 101 Nkolic-Ristanovic..womenandequalityunit. str. na osnovu rezultata istraživanja. 11/81). (Walby. usvojena od strane Ujedinjenih nacija Rezolucijom 34/180 od 18. Tennessee. U Velikoj Britaniji dešava se najmanje pola miliona slucajeva nasilja u porodici godišnje. usvojena na Trecoj Evropskoj ministarskoj konferenciji o jednakosti muškaraca i žena. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije. (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”. devojke. u vecini slucajeva ubistava žena. ukljucujuci i SFRJ („Sl. god.. detaljno: Milic. 96 Declaration on the Elimination of Violence against Women. ubica i žrtva nisu bili ni 91 . Nashville. septembar 1995. 92 O transformacijama u strukturi i funkciji porodice. izvršilac je muška osoba iz neposredne blizine žrtve. 157-168. Report to the Tennessee General Assembly Presented by Tennessee Economic Council on Women. 99 Domestic violence against women. N.. M. a u svega 15. 17-38% svih žena u svetu je pretrpelo fizicko nasilje u svom životu od strane bliskih muškaraca. Zagreb. (2007) Krivicno delo nasilje u porodici – aktuelna pravosudna praksa u Nišu i Beogradu. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. Videti detaljno: Konstantinovic Vilic. ukupno 1. list SFRJ – Medunarodni ugovori”.12-14. Banja Luka: Helsinški parlament gradana.(1989) Uvod u sociologiju. usvojena na IV svetskoj konferenciji o ženama u Pekingu. god. septembar 1995. R. Dokmanovic. http://www. (2005)” Medunarodni standardi i nasilje u porodici”. Z. N. September 2004) The Cost of Domestic Violence. Beograd: Autonomni ženski centar Beograd.9 miliona dolara. S. Instrumente o ratifikaciji ili pristupanju deponovale su do sada 94 države.. Recommendation 1582 (2002) usvojena od strane Odbora ministara 27. a da za potrebe procesuiranja dela nasilja u porodici u pravosudnim institucijama država godišnje izdvaja 49. IV svetska konferencija o ženama.Tako. M.

prepreka razvoju. Bulgaria.. Beograd:Viktimološko društvo Srbije&Prometej. str.12. detaljno: Mrševic Z. str. godine.Petrušic. 1. Zakon je poceo da se primenjuje 9. Videti i: Preporuka br. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. Temida. Neka pozitivnopravna rešenja u svetu i kontraverze u njihovoj primeni”. O medunarodnim standardima zaštite od nasilja prema ženama. (ur) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. 3. S. U Nemackoj svaka cetvrta žena trpi fizicko ili seksualno nasilje od strane partnera. Petrušic. str. Pekinšku deklaraciju i platformu za akciju (1995). V. Petrušic. Sociološki pregled. (1999)”Model zaštite od nasilja u porodici. V. .124 u kakvoj vezi.17. Beograd: Autonomni ženski centar. Niš: Centar za publikacije Pravnog fakulteta u Nišu. S. (2000) Od žrtve do zatvorenice. S. N. br. Copic. 17). 135141. u: Društvena svest. 107 Detaljno videti: Nikolic Ristanovic. V. što kao ishod ima sprecavanje potpunog napredovanja žena i cinjenicu da je nasilje nad ženama jedan od presudnih mehanizama putem kojeg se žene prisiljavaju na prihvatanje položaja podredenosti u odnosu na muškarce” (Deklaracija o eliminisanju porodicnog nasilja nad ženama (1993). glasnik RS”. 116 “Sl.S. (2005) Austrijski model intervencije u slucajevima nasilja u porodici. (Videti: InterBalkan Conference on Legal Strategies to Combat Domestic Violence. (2002) „Institucije i nevladine organizacije u odgovoru na porodicno nasilje u Srbiji”. Temida. 13. R. str. str. S. 63-73. (Videti: Nikolic Ristanovic. 106 Konstantiovic-Vilic. London: Thousand Oaks. str. (2004) Krivicno delo nasilja u porodici – pravna praksa u Republici Srbiji. 9-15. je ispoljavanje istorijski nejednakog odnosa snaga izmedu žena i muškaraca. 110 U svim društvima nasilje gravitira ka partneru sa najvecom moci i dogada se u odnosima u kojima medu subjektima postoji najveca razlika u moci. 105 Kljucnu ulogu odigrao je feministicki pokret. III izmenjeno i dopunjeno izdanje. videti: Copic. Preporuka odbora ministara Veca Evrope zemljama clanicama za zaštitu žena od nasilja (Rec2002/5). Banja Luka: Helsinški parlament gradana. Intimate Violence in Families. 1997. N. str. 113 O problemima u reagovanju institucija sistema na nasilje u ovom periodu. 7. 409. 112 Videti. 18/2005. koji je doveo do muške dominacije nad ženama i do njihove diskriminacije od strane muškaraca.) (2002) Porodicno nasilje u Srbiji. 19 CEDAW Komiteta za eliminisanje svih oblika nasilja nad ženama (1992). V. str.(2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”.. (1995) „Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. (2002) „Ka objašnjenju i prevenciji nasilja u porodici u Srbiji: multivarijantni pristup”. New Delhi: Sage Publication. 104 Galles.) (2005) Nasilje prema ženama .. str. S. Niš: ŽIC. 135141. Beograd: Viktimološko društvo Srbije. Lukic. str.. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. (2000) Ženska prava u medunarodnom pravu. Udružene žene. Beograd: Viktimološko društvo Srbije&Prometej.. str. u: Pravom protiv nasilja u porodici. Petrušic. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji: Odbor za gradansku inicijativu. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komunikaciju. Zbornik radova Uskladivanje prava SR Jugoslavije sa pravom Evropske unije. Beograd:Autonomni ženski centar. V. detaljno: Nikolic-Ristanovic. 108 Konstantinovic Vilic. Sofia. u: Društvena svest. O promenama u odnosu državnih politika prema nasilju u porodici: Konstantinovic Vilic. 2.(2003): „Porodicno nasilje u zemljama bivše Jugoslavije: pregled najvažnijih rezultata istraživanja”. 67. (ur.J.. ljudska prava i aktivizam gradana u Južnoj i Istocnoj Srbiji. Temida. R. srpski prevod. 124. 3. Logar. 115 „Nasilje nad ženama . str. u: Pravom protiv nasilja u porodici. 117 “Sl. str. Evropska mreža protiv nasilja nad ženama. 03. Petrušic. 111 Nikolic-Ristanovic. br. V. Niš: Odbor za gradansku inicijativu. N. videti: Mrševic. u: Pravom protiv nasilja u porodici. (2005) „Reagovanje policije na nasilje u porodici − teorijski okvir i strana iskustva”. Konstantinovic Vilic...2. 109 Ibidem. br. u: Pravom protiv nasilja u porodici. Niš: Ženski istraživacki centar za edukaciju i komuikaciju. Žunic. 2002. (2004) „Pravo žena na zaštitu od nasilja u porodici”.(2002) „Pravni aspekti strukturalnih uzroka nasilja”. Niš: ŽIC. Nikolic Ristanovic. glasnik RS”. 3-11. 38-42.. Ignjatovic. S. str. N. poglavlje u knjizi Ljudska prava za žene. 10/2002. N. Niš: Odbor za gradansku inicijativu. p. (1999) „Evropski standardi o eliminaciji nasilja nad ženama”. T. S. Detaljno. str. 114 Videti detaljno: Konstantinovic Vilic. Konstantinovic Vilic. Z. 9).. M. Nikolic-Ristanovic. N. br. (2005) „Stavovi o nasilju u porodici”. (ur.

Dubrovnik. (2000) “Dete žrtva zlostavljanja i zanemarivanja i uloga policije u obezbedivanju njegove zaštite”. detaljno: Petrušic. (1988) “Zlostavljanje i zapostavljanje dece . 136 Schneider. Heidelberg-Hamburg. 145 Keiser.. 583. Ottawa.istraživanje krivicnog djela zapuštanja i zlostavljanja maloljetnika u praksi Opcinskog suda u Zagrebu”. 135 Schur. Schneider. str. (1977-78)”Battered Women and Learned Helplessness”. H. Victimology. Violence and Social Change. 43.18/2005 i 88/2005. Dobash.minrzs. Dubrovnik.„Sl. 133 Nikolic-Ristanovic. 134 Walker. 11 127 Navedeno prema Lent. G. J. 132 Deutch.glasnik RS” br. u: Sociološki pregled. Boston: Beacon Press. str. str. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”. glasnik RS”. M. 1993.: op. Konstantinovic Vilic.. Penava..19. 3. Stigma and Social Controle. str.: op. str. (1988) Battered Women as Survivers. I. H. London: Home office research and planning unit report. 142 Straus. London: Home office research and planning unit report.An International Conference. Vodic kroz sistem porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici. M. E. International Workshop.Achieving Equality”. 3-4. 330-33. Final report of Canadian Panel on Violence Against Women.. H. E. (1994) Next Time She'll Be Dead . 155 Opšti protokol o zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja. (1959) La psichologie des femmes. M. London-New York: Routledge. M (1987) Domestic violence against women. Nasilje u porodici. P. 160. prema Janjic-Komar. str. str. str. 410-411 118 119 125 125 Navedeno prema Nikolic-Ristanovic V. Dosije i Udruženje Pravnika Srbije za socijalno pravo. str. London. 137 Dobash. 526. B. 150 Trube-Becker. str. Obretkovic. London: Random House.(1992) Women. str. The Canadian Journal of Obstetrics/Gynaecology and Women's Health Care. str. Toronto: Lexington Books.yu/ .A. J. 65. R. 131 Goudolf. 124 Nikolic-Ristanovic. str. 23.D. Heidelberg-Hamburg. 26. (1978-79)”Wife Beating: How Common and Why”. Nasilje u obitelji. Berlin: Walter de Gruyter. (1993) “Nasilje u braku: teorijski okvir i rezultati dosadašnjih istraživanja”. str. (1981)Violence against Women: Some Considerations Regarding Its Causes and Its Elimination. 126 Casey. Kriminalistik. Kriminalistik. 4. 4-5.. N. 85-97. Ministarstvo rada. 146 Radovanovic. Kriminalistik. Sociološki pregled. str. 144 Ibidem. 2005. str. 14.Battering And How to Stop It. 151 Turkovic.: op. Temida. A. 139 Smith. cit. s. J. V..gov. zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije. http://www. 23-24. 1-4. str. J. 289. 122-126.: op. A. 93. 9. str. (1981)”Das Kind als Opfer”. 154 “Sl. E. str.3-4. D. 129 Smith. (1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature. “Declaration on the Elimination of Violence Against Women”. (1996) Prava deteta – prava coveka. cit. V.sr. 140 Ibidem 141 Navedeno prema.85/05. S. 143 Janjic-Komar. (1987) Kriminologie. 148 Stevanovic. L. 130 Smith. London: Frances Pinter. str.rezultati anketiranja”. O merama porodicnopravne zaštite od nasilja u porodici i postupku u kome se one odreduju. 347-349..subjektivno iskustvo deteta”. 122. 34. M. 5 138 Navedeno prema.V. Fisher. str. H. E. str.. 147 Freeman. Dublin: Social and Organisational Psychology Research Unit UCD. 128 Navedeno prema “Changing the Landscape: Ending Violence . R.(1983) The Rights and Wrongs of Children. 153 Nikolic-Ristanovic. International Workshop. Restitution and Revolution: Creating Justice for Women and Children Who Have Been Abused”. M. 92. Autonomni ženski centar. 149 Keiser. 9. str. 99. str. 123 Kelly. Victimology. 113. 120 Klein. br. L. (1994) “Nasilje nad ženama u uslovima rata i ekonomske krize”. (1988)”Kažnjavanje djece u obitelji i školi .: Labeling Women Deviant-Gender. str.. Dubrovnik. Crime and Delinquency. 279. Minister of Supply and Services Canada. 1-4. 152 Pejcinovic. (1981) “Seelische Misshandlung von Kindern”. 583. R. G. saopštenje prezentirano na Democracy and Justice: Re-viewing Crime in Theory and Practice . 1. 75-78. cit. Nasilje u obitelji. (1988) “Nasilje nad djecom . 583. M..(1992)”Obstetrical Issues in Wife Abuse”.. Sociološki pregled.(1989) Domestic Violence: An Overview of the Literature. Schneider. 3-4. (1995) “Recognition. Paris: Presses Universitaire de France.(1970)” Das Kind als Opfer”. 122 J ones. Beograd. 3. K. E. cit. L. L. str. L. Obretkovic. str. 6. Dubrovnik. Nasilje u porodici. str. str. br. (1988)”Krivicnopravna zaštita dece od nasilja u porodici-situacija u Jugoslaviji”. cit. 121 United Nations.

157. Ona poznaje dvolicnost odraslih”.2 September 1995. 168 Navedeno u: ibid. Zna da joj deca. Starost.: op. Inc. u: “Social Psychology of Aging”. Queen and Jeannette R.. (1984) “Perspectives on Intrafamily Violence”.. Z. cega se ona. 6. 1987. 231. Section V.un. vol.160.11.html 158 Videti: Madrid International Plan of Action on Ageing (MIPAA) (Advance unedited copy) http://www. str. Main Content: Madrid International Plan of Action on Ageing http://www. 583. A. 172 “Social Psychology of Aging”. 24. N. Jonker. necaci. u: Clinard. N. 161 Pelicaric. prijatelji. New York: Holt.Gruener. str. 591. (1960) Sudska psihopatologija. Social Gerontology: The Social Psychology of Aging.org/ageing/coverage/action. 164 Jevtic. užasava. cit. (1940) Social Pathology. D..edu/cmkearl/gersopsy. cit..trinity.. 175 “_________Politics of Aging: Government Agencies and the Aging Network”. Rinehart and Winston. u: ibid. M. cit. (1988) Interna medicina. M. M. Beograd: Savremena administracija. 37. cit. cit. str. 169 Stuart A. Dyck Rvan. URL: http://www. 048. koji joj pomažu da živi – finansijski. 156 157 126 163 Kratocski.. Amsterdam: III European Congress of Gerontology. 30 August-2 September 1995. Cit. Nasilje u obiteljii (zbornik radova).2007. 174 Clinard. (1962) “The Subculture of the Aging: A Topic for Sociological Research” . str. 2. urednik Z. 165 Pot.11. 159 Navedeno prema: Pelicaric. 156. loc.: op. Beograd: BIGZ (drugi tom). I.. str. C. cit. M. str. Deeg DJH. 171 Šeparovic. pored ostalog. Beograd-Zagreb: Medicinska knjiga. De Bovoar..Krupp. 364. New Jork: Thomas Y. mogu je napustiti ili odlucivati o njenoj sudbini protiv njene volje: prinuditi je da. S. AM. No. no. 162 ENSI KOITEN LIITTO REPORT: Domestic Violence and the Elderly (1986) str. The Gerontologist.2007. na primer. cit.. Dubrovnik. P. 173 Rose. (1995) “Is childlessness a risk factor in old age?” Amsterdam: Third European Congress of Gerontology. u: Pelicaric.org/ Researchandpolicy/ MadridInternationalPlanofActiononAgeing/ Background pristup: 30.helpage. Section V. u: Clinard. Zagreb. 158.1093 167 “Stara osoba ostaje na oprezu cak i kada joj je zajemcena potpuna sigurnost jer nema poverenja u osobe u punoj snazi: ona svoju zavisnost doživljava tako što ispoljava nepoverenje. u: Social Gerontology: . ili pak primajuci je u kucu – mogu odbiti tu pomoc ili je smanjiti. Šeparovic. promeni boravište.. cit. 242. (1988) “Nasilje nad starim osobama u obitelji”. str. (1985) Viktimologija . str. 160Ibid. 170 Ibid. pp 100-101. cit. 30 August . Crowell Company. (1995) “Verbal and phusical aggression against demented elderly by unformal caregivers in the Netherlends”.: op. cit.. 1968. 592. str.studije o žrtvama.. str.1338 166 Julha.: op. 123-127.C. Human Relations No. str.M.pdf pristup: 30. Socilogy of deviant behavior. ili brinuci se o njoj. 448-449. no 164. A.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful