Zastita prava svojine Pravo svojine je subjektivno stvarno pravo iy koga proizilazi najvisa pravna fakticka vlast na stvari

. Vlasnik kome je oduzeta individualno odredjena stvar moze podneti reivindikacionu tuzbu. Zakoniti drzalac stvari moze podneti svojinsku tuzbu u slucaju oduzimanja stvari tj publicijnsku tuzbu. Reivindikaciona tuzba(actio rei vindicatio) Moze je podneti vlasnik individualno odredjene stvari koji je prestao biti njen drzalac protiv drzaoca stvari. Pravo na podnosenje tuzbe ne zastareva. Ako su nepokretnosti upisane u zemljisni registar ili je idata tapija, pravo svojine na njima se dokazuje izvodom iz zemljisnog registra ili podnosenjem tapije. Publicijanska tuzba (actio publiciana) Uveo ju je u rimskom pravu pretor publicijus. Ovom tuzbom kvalifikovani drzalac stvari zahteva vracanje stvari od drzaoca kod koga se nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu. To je svojinska tuzba i ne zastareva. Tuzilac je lice koje je pribavilo individualno odredjenu stvar po pravnom osnovu i na zakonit nacin a nije moglo znati da nije postalo vlasnik pa je drzavinu stvari izgubio. Kada su dva lica pretpostavljeni vlasnici iste stvari, jaci pravni osnov ima lice koje je stvar steklo teretnim pravnim poslom. Negatorna tuzba(actio negatoria)- tuzba zbog uznemiravanja Negatorna je svojinska tuzba vlasnika protiv svakoga ko ga uznemirava na drugi nacin a ne oduzimanjem stvari. Reivindikacionu i publicijansku tuzbu podizu vlasnik zbog oduzimanja drzavine, negatornu podize vlasnik kada mu drzavina nije oduzeta ali je ometen u vrsenju ovlascenja na stvar. Negatorna se moze podici ako: 1)jedno lice uznemirava vlasnika ili drzaoca stvari (buka, jaka svetlost, čadj), 2)ako je uznemirivanje protivpravno, 3)daako uznemiravanje postoji u vreme podnosenja tuzbe. Susvojina Je pravo svojine dva ili vise lica na istoj fizicki nepodeljenoj stvari ciji su delovi odredjeni idealno. Deo suvlasnika se oznacava najcesce u razlomcica a moze i u procentima ili decimalnim brojevima. Kod susvojine nije podeljena stvar vec pravo izmedju dva ili vise lica. Prava suvlasnika u suvlasnickoj zajednici; prava suvlasnika se mogu prostirati na celu stvar ili samo na njemu pripadajuci deo. U odnosu na celu stvar: upravljanje stvarju moze biti redovno i vanredno. Redovno upravljanje su manje popravke ostecenih slavina, izmena pololjenih crepova. Vanredno upravljanje je npr otudjenje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup. U odnosu na pripadajuci deo: u slucaju smrti suvlasnika njegov deo se prenosi na njegove univerzalne i singularne sukcesore. Prestanak suvlasnicke zajednice: pravo na deobu ne zastareva. O nacinu deobe odlucuju suvlasnici sporazumno. Oni mogu stvar fizicki podeliti(naturalna ili fizicka deoba) ili je prodati a iznos cene podeliti srazmerno velicini udela(civilna deoba). Zajednicka svojina Je pravo svojine dva ili vise lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred odredjeni. Oblici zajednicke svojine:naslednicka zajednica,zajednicka svojina supruznika,ostali slucajevi. Nasledicka zajednica: u trenutku smrti ostavioca zaostavstina prelazi na nasldenike. Do deobe naslednici zajednicki upravljaju i raspolazu nasledstvom. Kad nema izvrsioca testamenta a naslednici se ne sloze o upravljanju nasledstvom sud ce postaviti upravitelja. Zajednicka svojina supruznika: stvari koje su supruznici stekli radom u toku trajanje zajednice zivota su njihiva zajednicka svojina. Oni mogu bracnim ugovorom drugacije odrediti svoje imovinske odnose. Ostali slucajevi: imovina koju su vanbracni supruznici stekli radom u toku trajanja zajednice zivota u vanbracnoj zajednici predstavlja zajednicku imovinu. Etazna svojina Je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garazikao posebnom delu zgrade ciji titular ima i stvarna prava na zajednickim delovima zgrade i na gradjevinskoj parceli gde je zgrada. Svojinu na posebnom delu moze imati 1 titular. Na njoj moze biti uspostavljena susvojina, ili zajednicka svojina. Ova svojina se stice i prestaje na nacin koji vaze za nastanak i prestanak svojine na nepokretnostima. Etazni vlasnik ima pravo na posebnom delu zgrade, na zajednickim delovima ili zemljistu. Sadrzina etazne svojine: vlasnici posebnih delova zgrade duzni s ucestvovati u troskovima odrzavanja zajednickih delova. Titular posebnog dela ima pravo na upravljanje zgradom. Vlasnik posebnog dela zgrade vrsi o svom trosku opravke sa ciljem odrzavanja svog posebnog dela zgrade u ispravnom stanju. Drzavna svojina Je najvisa pravna i fakticka vlast drzave na stvarima. Titular ove svojine je republika srbija. Upravljanje drzavnom svojinom je odredjeno zakonima. Predmet drzavne svojine: su stvari na kojima drzava ima pravo svojine. Ona imaju svojstvo dobara od opsteg interesa. Drzavni organi su: narodna skupstina, predsednik, vlada, ustavni sud, ministarstva, sudovi i javna tuzilastva i republicko javno pravobranilastvo. Vrste i obim ovlascenja na drzavnoj svojini: vrste i obim ovlascenja na drzavnoj imovini odredjen je predmetom drzavne svojine. Predmet drzavne svojine odredjuje njenu

Stvarna prava na tudjoj stvari Titulari stvarnih prava na tudjoj stvari imaju uza ovlascenja od vlasnika i nazivaju se sektorska prava. Predmet stvarne sluzbenosti su privremeno zemljiste i zgrade a ne i pokretne stvari. Stvarna sluzbenost prestaje na osnovu pravnog posla. Odredjenog trajanja su one koje su uspostavljane da traju odredjeno vreme ili za odredjeno doba godine. zbog promenljivih okolnosti. istekom vremena. Zastita stvarne sluzbenosti: vlasnik. Javnopravna ovlascenja prema tim stvarima imaju drzavni organi: (vlada srbije.. propascu stvari. testamenta i odrzajem. luke. U ova prava uvrscuju se: pravo sluzbenosti. ugovora. njegovim odricanjem ili po odluci suda. realni tereti i susedska prava. Takav prestanak se zove liberatorna uzukapija. Titulari drustvene svojine su uglavnom drustvena preduzeca i ustanove u oblasti kulture i obrazovanja. Prestaje istekom vremena ako je ugovorom bilo ustanovljeno na odredjeno vreme koje istekne pre smrti plodouzivaoca. Gradjanskopravna ovlascenja proizilaze iz mogucnosti drzavnih organa da sredstva u drzavnoj svojini koriste i za bavljanje privrednih i drugih delatnoti u zemlji ili u inostranstvu radi sticanja prihoda. Ovo pravo je realna garancija poveriocu da ce pre ostalih naplatiti iz vrednosti zalozenih stvari ako mu duznik ne ispuni obavezu na vreme. Plodouzivanje nastaje na osnovu odluke suda. vazduhoplovi ili drvece. Javne prirode ima za predmet: dobra od opsteg interesa i stvari koje koriste drz organi. Sluzbenosti se dele na stvarne i licne. Stvarne sluzbenosti: su prava vlasnika jedne nepokretnosti da za njene potrebe preduzima odredjene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika ili da od njega zahteva da ne preduzima radnje na svojoj nepokretnosti na koje bi imao pravo. Licna sluzbenost je vezana za odredjeno lice i neprenosiva je i nenaslediva. naoruzanje. pravo gradjenja. vojna oprema. Na osnovu pravnog posla stvarna sluzbenost se stice upisom u javnu knjigu ili na drugi nacin. odlukom drz organa i odrzajem. Pravo sluzbenosti karakterisu sledeca nacela: 1)sluzbenosti su stvarna prava na tudjoj stvari. 2)pravo sluzbenosti ne moze obavezati vlasnika stvari na cinjenje.podelu na: drzavnu svojinu jevne prirode i drz svojinu gradjanskopravne prirode. deovi zgradei posleovne prostorije. Sluzbenost prestaje ako se vlasnik posluznog dobra protivi njenom vrsenju a vlasnik povlasnog dobra tri uzastopne godine nije vrsio svoje pravo. Sticanje i prestanak stvarne sluzbenosti: stvarna sluzbenost se zasniva pravnim poslom. zalozno pravo. Predmet plodouzivanja mogu biti samo nepotrosne stvari. Licne sluzbenosti: su stvarna prava na tudjoj stvari koja su ustanovljena u korist odredjenog titulara a ovlascuju ga da na odredjeni nacin iskoriscava ili upotrebljava posluzno dobro. Odrzajem se stvarna sluzbenost stice ako je vlasnik povlasnog dobra ostvarivao sluzbenost za vreme od 20god a vlasnik se tome nije protivio.kapija). nadlezno ministarstvo ili organ lokalne samouprave koji odredjuju nacin koriscenja. Nevidljive ne prati vidljivi uredjaj. Da bi nastalo zalozno pravo mora postojati obligacioni odnos. Stvarna sluzbenost prestaje i konsolidacijom. Pozitivne ovlascuju vlasnika povlasne nepokretnosti da preduzima odredjene radnje na posluznoj nepokretnosti. Zakonska sluzbenost nastaje na osnovu zakona i ne upisuju se u zemljisne knjige. 6)sluzbenost se ne moze odvojiti od dobra na kome je ili u ciju korist je ustanovljena i prenositi posebno. ako je ustupljena na odredjeno vreme.). Zalozno pravo Je stvarno pravo poverioca na tudjoj stvari ili pravu. brodovi. Trajne su one koje jednom uspostavljene traju same od sebe. Pravo sluzbenosti: je stvarno pravo na tudjoj stvari koje ovlascuje njenog titulara da tudju stvar na odredjeni nacin koristi.sume. Odlukom dz organa se ustanovljava kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimicno ne moze koristiti to dobro bez odgvarajuceg koriscenja posluznog dobra. Zalozno pravo nastaje na osnovu ugovora kao i na osnovu odluke suda ili zakona. Vrste: pozitivne i negativne. Pravo plodouzivanja: Je licna sluzbenost koja ovlascuje titulara da upotrebljava tudju stvar i ubire njene plodove bez povrede sustine stvari i promene namene. 5)sluzbenost se mora vrsiti tako da sto manje opterecuju posluzno dobro. 4)sluzbenost se moze ustanoviti samo ako je korisna za njenog titulara. Ako vreme nije odredjeno ono se gasi smrcu titulara ove sluzbenosti. parkovi. vidljive i nevidljive. nepokretnosti po nameni. vrsenje pravne vlasti na ovim dobrima ostvaruje se putem upravnih akata i upravnih radnji. Dobra od opsteg interesa su prirodna bogatstva (zemljiste. oprema i potrosni materijal. Glavni je obligacioni odnos a zalozno pravo je sporedno(akcesorno). Licne sluzbenosti su pravo plodouzivanja i iz nje izvedeno pravo upotrebe i stanovanja. javne vode i vodotoci. Vidljive se zovu po uredjaju koji se podize na povlasnom ili posluznom dobru(vrata. suvlasnik ili drzalac povlasnog dobra moze podneti konfesornu tuzbu za zastitu prava sluzbenosti. Negativne ovlascuju vlasnika povlasnog dobra da od vlasnika posluznog dobra zahteva da se on uzdrzi od preduzimanja odredjenih radnji.vodotoci) i druga bogatstva u opstoj upotrebi (javni putevi. trajne i odredjenog trajanja.vode. ukidanjem odlukom drz organa. Stvari koje koriste drz organi: slzbene zgrade. usled nevrsenja. Drustvena svojina: je najvisa pravna vlast na stvarima koju imaju drustvena pravna lica. Idr pokretne stvari. . 3)na pravu slubenosti se ne moze vise uspostavljati sluzbenost.

Faza namirenja nastaje ako je potrazivanje dospelo za ispunjenje ali nije ispunjeno.Zaloznopravni odnos: pravo zaloge moze nastati samo ako je prethodno nastao obligacioni odnos. Zaloga za buducu obavezu moze biti kauciona ili kreditna.buduca I uslovna obaveza – suprotno nacelo akcesornosti zalozno prava moze se dati za obaevezu koja jos nije nastala I neizvesnu odnosno uslovnu obavezu.prinudno – zalozno pravo na pokretnim stvarima poverilac stice popisom stvari u postupku izvrsenja u skladu sa odredvama zakona o izvrsnom postupku. Shodno tome zakonsko zalozno pravo na pokretnim stvarima moze nastati bez predaje stvari u drzainu zaloznom poveriocu I bez uposa u registar zaloge. na pokretnim I na nepokretnim stvarima. Vrste zaloznog prava – zalozno pravo se deli na zalozno p. Kauciona zaloga – obezbedjuje potrazivanje koje bi moglo nastati u buducnosti zbog cega nije poznata ni visina potrazivanja ako nastane. Nacelo oficijelnosti I njegovo ogranicenje I iskljucenje – je pravilo da se zalozni poverilac kome zalozno duznik nije u roku platio dug moze naplatiti iz vrednosti zalozne stvari u sudskom postupku. Nacelo specijalnosti – obelezava se svojstvo zaloznog prava da se njime obezbedjuje odredjneo potrazivanje jednog poverioca I da moze nastati na stvari koja je odredjena. Ugovor stranakau zapisnik unosi sud. Nacelo akcesornosti – je obelezje zaloznog prava da je sporedno (akcesorno) I zavisno od postojanja potrazivanja poverioca kao samostalnog prava.sporazumno sudsko zalozno pravo – an nepokretnim I pokretnim stvarima zasniva se ugovorom stranaka da zaloznim pravom obezbede odredjeno potrazivanje. . a ne predajom stvari. nacelo specijalnosti I nedeljivosti.stice se u trenutku kad su ispunjene pretpostavke odredjene zakonom. Zalozni poverilac za razliku od retinenta ima pravo sledovanja na stvari. sudske odluke I zakona. Faza obezbedjenja nastaje ustanovljenjem zaloge i postoji do trenutka dospeca obezbedjenog potrazivanja. Ugovorno zalozno pravo – zalozno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar nastaje na osnovu ugovora o zalozi. Zalozno pravo nastaje iako jos nije nastalo potrazivanje poverioca. Tim ugovorom obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu pruzi obezbedjenje za njegovo potrazivanje. 2. Zakonsko zalozno pravo . tako sto ce se poveriocevo pravo stvari zalogodavca upisati u registar zaloznog prava. Pravo zadrzavanja ima dvostruku funkciju i to kao: 1)sredstvo prinude na duznika da svoju dospelu obavezu uredno ispuni. Zalozno pravo je stvarno pravo na tudjoj stvari koja pripada poveriocu a ovlascuje ga da svoje potrazivanje naplati iz vrednosti zalozene stvari pre ostalih poverilaca ako duznik ne isplati dug koji je dospeo. S obzirom na nacin nastanka pravo zaloge se razvrstava na zalogu koja nastaje na osnovu ugovora. Ovaj odnos ima 2 faze: fazu obezbedjenja i fazu namirenja. Sudsko zalozno pravo – moze biti prinudno I sporazumno 1. Kreditna zaloga – obezbedjuje potrazivanje koje ce tek nastati u buducnosti na osnovu ugovora o kreditu. Kad je popis izvrsen u korist vise poverilaca red prvenstva zaloznog prava stecenog popisom ili zabeleskom u zapisniku o popisu odredjuje se prema danu kad je predlog dat na izvrsenje sudu. Razlike izmedju zaloznog prava i prava zadrzavanja: pravo zadrzavanja ne izaziva stvarnopravna nego obligacionopravna dejstva. Zalozno pravo za buducu I uslovnu obavezu gasi se ako glavno potrazivanje ne nastane. Zastsrelost glavnog potrazivanja I zaloznog prava – zastareloscu prestaje pravo zahteva ispunjenja obaveze a ne samo obligacino pravo. Zbog toga se odtredjuje najvisi iznos koji potrazivanje moze imati I za taj iznos se obezbedjuje zalogom. Izuzeci od nacela . 2)sredstvo namirenja potrazivanja iz zadrzane duznikove stvari ukoliko duznik i pored zadrzavanja njegove stvari nece da ispuni obavezu. Zaloga na buducoj stvari ili pravu – zzp propisuje da predmet zaloznog prava mogu biti stvari ili prava koja ce zalogodavac pribaviti u buducnosti. Lice koje na nepokretnosti stekne zalozno pravo na osnovu odluek suda ovlascen je zajhtevati upis stecenog prava u zemljisnom registru. Pravo zadrzavanja je pravo poverioca da privremeno zadrzi duznikovu stvar tj da uskrati ispunjenje svoje duzne cinidbe sve dok duznik ne ispuni dospelu trazbinu poverioca prava zadrzavanja. Nacela zaloznog prava – postoje nacelo akcesornosti.

Nepokretnosti koje ne mogu biti prdmet hipoteke – predmet zaloznog prava ne mogu biti nepokretnosti koje nisu u prometu. prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti osim ako je ugovorom o hipoteci drukcije odredjeno. Pravni osnovi mogu biti 1-ugovor ili sudsko poravnanje 2-zalozna izjava 3-zakon 4-sudska odluka Ugovor o hipoteci – u najsiroj priomeni je ugovorna hipoteka koju zakon o hipoteci detaljno regulise. Ugovor sadrzi 1-ime I prezime prebivaliste ili boraviste odnosno poslovno ime I sediste poverioca. Sticanje hipoteke – hipoteka je stvarno pravo na nepokretnosti I stice se upisom u zemljisni registar ako za to postoji odgovarajuci pravni osnov. sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlascenog organ za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti. u slucaju neisplate duga o dospelosti. Simultana zajednicka hipoteka – za obezbedjenje jednog potrazivanja hipoteka moze da ptrereti vise npokretnosti bez obzira na to da li pripadaju istom ili razlicitim vlasnicima. Hipoteka moze nastati I na suvlasnickom – idealno odredjenom delu nepokretnosti. da poverilac naplati svoje obezbedjeno potrazivanje iz vrednosti te nepokretnosti. Ugovor o hipoteci je ugovor izmedju vlasnika nepokretnosti I poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje ako dug ne bude isplacen o dospelosti. Prenosenje hipoteke – cesija I nathipoteka – pravo potrazivanja prema duzniku hipotekovani poverilac moze ustupiti trecem licu – cesija. Hipoteka se moze ustanoviti I na stanu ili poslovnoj prostoriji koja je poseban deo zgrade.oznacava odredbu u ugovoru o zalozi kojom zalozni poverilac ugovora za sebe pravo d ace. 2-deo nepokretne stvari u skladu sa odlukom o deobi 3-susvojinski udeo u nepokretnoj stvari 4-poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine 5-pravo na zemljistu koje sadrzi ovlascenje slobodnog pravnog raspolaganja 6-objekat u izgradnji… Hipoteka na zemljisnoknjiznom telu na zemljistu . Predmet hipoteke – su nepokretnosti.Nacelo nedeljivosti – Je obelezje zaloznog prava da zalozena stvar ili pravo kao Celina obezbedjuje potrazivanje kao celinu. Nathipoteka se konacno stice kao I hipoteka – upisom u zemljisni registar. Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajednickoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari I uz saglasnost svih zajednicara. zajednickoj svojini ili etaznog svojini – zemljisnoknjizno telo obuhvata jednu ili vise zemljisnoknjiznih parcela sa trajnim objektima koji sun a njima. svoje potrazivanje namiriti sticanjem . Ako hipotekarni duznik ne ispuni svoju obavezu po dospelosti hipotekarni poverilac moze namiriti svoje potrazivanje iz vrednosti zalozne nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku. Domasaj hipoteke – hipoteka se odnosi na celu nepokretnost – na sve njene sastavne delove. Predmet hipoteke mogu biti 1nepokrena stvar. Hipotekom se po pravilu mogu opteretiti nepokretnosti koje su u prometu. u susvojini. Zalozno pravo na nepokretnim stvarima (hipoteka) – hipoteka je zalozno pravo na nepokretnim stvarima koje ostaje u drzavini zaloznog duznika. Najznacajnija nepokretnost je zemljiste. zalogodavca kao I duaznika ako su to razlicita lica 2bezuslovnu izjavu vlasnika da pristaje da poverilac upise hipoteku 3-precizne podatke o potrazivanju 4-podatke o hipotekovoj nepokretnosti 5-podatke o sastavnim delovima nepokretnosti Lex commissiora . One se ni vansudskim putem a ni u izvrsnom sudskom postupku ne mogu unovciti. U tom slucaju poverilac moze potrazivanje da naplati po svoj savesnom izboru iz vrednosti jedne ili vise nepokretnosti. Pothipoteka – jedna nepokretnost se moze opteretiti hipotekama radi obezbedjenja dva ili vise potrazivanja razlicitih hipotekarnih poverilaca. Sa potrazivanjem prelazi na trece lice I hipoteka kao sporedno pravo. Trece lice stice hipoteku tek kad se ona upise u zemljisni registar. Preuzimanje duga – hipotekarni duznik koji prodaje hipotekovanu nepokretost moze sa kupcem zakljuciti ugovor o preuzimanju duga ako je na to pristao hipotekarni poverilac. Hipoteka je sporedno pravo zavisno od sudbine potrazivanja koje obezbedjuje. Forma I bitni sastojci – ugovor o hipoteci zakljucuje se u pisanoj formi. Jedno zemljisnoknjizno telo moze obuhvatati samo zemljista koja se nalaze uistoj katastarskoj opstini I upisuje se u poseban zemljisnoknjizni ulozak.

Upis hipoteke – upis u zemljisni registar je kauzalan jer se zasniva na ugovoru o hipoteci. Jednostrana hipoteka – nastaje na osnovu zalozne izjave.a od dana izdavanja tog resenja prodje rok od 30 dana poverilac na osnovu resenja moze pristupiti prodaji putem aukcije ili neposredne pogodbe. Hipoteka se redovno stice upisom u zemljisni registar. Zalozna izjava je isprava sacinjena od strane vlasnika nepokretnosti. odnosno neposrednog drzaoca.hipotekarni poverilac moze da namiri svoje potrazivanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti. radi kontrole odrzavanja ili iz drugih opravdanih razloga. Hipotekarni poverilac je u obligacionom odnosu sa duznikom . ubirati san je plodove ili je iskoriscavati na drugi nacin. Rucna zaloga Ugovor o zalozi pokretne stvari je ugovor kojim se duznik ili neko treci(zalogodavac) obavezuje poveriocu ( zalogoprimcu) da mu preda odredjenu pokretnu stvar nakojoj postoji pravo svojine. . Pravo prodaje poverioca Ako duznik ne isplati dug do dana pravosnaznosti resenja o zabelezbi hipotekarne prodaje.a poverilac se obavezuje da primljenu stvar cuva i po prestanku svog potrazivanja vrati neostecenu zalogodavcu.da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti ako mu potrazivanje ne bude isplaceno o dospleosti.apstraktno. ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbanma clana 15 zakona o hipoteci. Hipoteka ne moze nastati nezavisno od tih osnova . Izbor sredsrtva namirenja – pravo poverioca na hipoteku ne ogranicava gad a se obavezno namiri na predmetu hipoteke.bez obzira na to u cijoj svojini ili drzavini se ona nalazi u tom trenutku. vrednost prdmeta hipoteke smanjena ili 2-zbog radnji koje vlasnik namerava da preduzme preti opasnost od smanjenja vrednosti predmeta hipoteke. Prava I obaveze vlasnika nepokretnosti – vlasnik I posle nastanka hipo ima pravo da 1 drzi predmet hipoteke 2-upotrebljava predmer hipoteke prema uobicajenoj nameni 3-pribira prirodne ili civilne plodove koje prdmet hipoteke daje 4-otudji prdemet hipoteke I prenese pravo na pribavioca Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti ukljucijuci I ulazak u nepokretnost bez obzira na to ko se u njoj nalazi. da poverilac naplati svoje obezbedjeno potrazivanje iz vrednostite nepokretnosti. a u talijskom sistemu intabulacijom. zadrzati je za sebe. Najveci znacaj u pravnom zivotu ima zalozno pravo koje nastaje na osnovu ugovora. jednostranoj hipoteci. Opomena o prodaji nepokretnosti Ukoliko u roku od 30 dana od dana prijema prve opomene duznik ne isplati dug poverilac ce duzniku i vlasniku nepokretnosti uputiti opomenu o prodaji nepokretnosti. Prava I obaveze poverioca – poverilac ima pravo da zahteva da mu duznik pruzi dodatno obezbedjenje slicnog stepena sigurnosti ako je 1-zbog ponasanja odnosno radnji vlasnika. Pravo zaloge na pokretnim stvarima Je stvarno pravo na tudjoj pokretnoj stvari.radi pretrazivanja i prikupljanja informacija o hipotekama. Predmet zaloge moze biti bilo koja individualno odredjena stvar na kojoj postoji pravo svojine a koja je u prometu. Prava i obaveze zalogodavca Zalogoprimac stice zalozno pravo tek kada mu stvar koja je predmet ugovora bude predata. na nacin propisan zakonom. Centralna evidencija hipoteka Je centralna jedinstvena elektronska javna baza podataka u koju se unose hipoteke upisane u nadlezni registar nepokretnosti. Vansudski postupak namirenja Ako duznik ne isplati dug o dospelosti. Ovo svoje pravo on moze a ne mora koristiti. ukoliko dug ne bude isplacen o dospelosti. naredjenju zakona ili odluci suda. Pokretanje postupka slanjem prve opomene Ako duznik ne isplati dug o dospelosti hipotekarni poverilac iz ugovora o hipoteci poslace opomenu u pismenoj formi istovremeno duzniku i vlasniku predmeta hipoteke cime se pokrece postupak vansudskog namirenja.prava svojine na zalozenu stvar ili d ace tada poverilac po unapred odredjenoj ceni moci prodati stvar. kojom se on jednostrano obavezuje.

shodno tome duzan je preduzeti sve pravne i fakticke radnje nuzne za ocuvanje svojstva i vrednosti stvari. Ugovor o zalozi Zalozno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar zasniva se na osnovu ugovora.. Registar zaloge je elektronski registar zaloznih prava pravnih i fizickih lica koga vodi organ uprave. Registarska zaloga se brise ako je : prestalo potrazivanja koje ona obezbedjuje. a relativno ako prestane za dotadasnjeg imaoca ali predje na drugog imaoca zaloznog prava. . Potrazivanje koje se obezbedjuje Registarskim zalogom moze se obezbediti novcano potrazivanje u domacoj ili stranoj valuti. a stice upisom u registar zaloge.propascu stvari koja je objekat zaloge. Prestanak zaloznog prava koje obezbedjuje glavno pravo nema za posledicu prestanak glavnog prava. Glavno pravo ce nastaviti postojanje ali bez zaloznog prava. Registarsko zalozno pravo Je pravo zaloge na pokretnim stvarima koja nastaje bez predaje predmeta zaloge u drzavinu zaloznog poverioca samim upisom zaloznog prava u registar zaloge.Prava i obaveze zalogoprimca Osnovna obaveza zalogoprimca je da stvar koja mu je predata cuva sa paznjom dobrog domacina.protekom roka.konfuzijom.osim ako nije drukcije odredjeno zakonom.prodajom objekta zaloznog prava. Ono prestaje apsolutno ako vise ne pripada nijednom subjektu. Prestanak zaloznog prava Zalozno pravo prestaje apsolutno ili relativno. Prestanak registarske zaloge Zalozno pravo prestaje brisanjem upisanog zaloznog prava iz registra zaloge.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful