P. 1
Stvarno Pravo - Boze Pomozi

Stvarno Pravo - Boze Pomozi

|Views: 857|Likes:

More info:

Published by: Aleksandra Ada Djordjevic on Jan 15, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/21/2014

pdf

text

original

Zastita prava svojine Pravo svojine je subjektivno stvarno pravo iy koga proizilazi najvisa pravna fakticka vlast na stvari

. Vlasnik kome je oduzeta individualno odredjena stvar moze podneti reivindikacionu tuzbu. Zakoniti drzalac stvari moze podneti svojinsku tuzbu u slucaju oduzimanja stvari tj publicijnsku tuzbu. Reivindikaciona tuzba(actio rei vindicatio) Moze je podneti vlasnik individualno odredjene stvari koji je prestao biti njen drzalac protiv drzaoca stvari. Pravo na podnosenje tuzbe ne zastareva. Ako su nepokretnosti upisane u zemljisni registar ili je idata tapija, pravo svojine na njima se dokazuje izvodom iz zemljisnog registra ili podnosenjem tapije. Publicijanska tuzba (actio publiciana) Uveo ju je u rimskom pravu pretor publicijus. Ovom tuzbom kvalifikovani drzalac stvari zahteva vracanje stvari od drzaoca kod koga se nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu. To je svojinska tuzba i ne zastareva. Tuzilac je lice koje je pribavilo individualno odredjenu stvar po pravnom osnovu i na zakonit nacin a nije moglo znati da nije postalo vlasnik pa je drzavinu stvari izgubio. Kada su dva lica pretpostavljeni vlasnici iste stvari, jaci pravni osnov ima lice koje je stvar steklo teretnim pravnim poslom. Negatorna tuzba(actio negatoria)- tuzba zbog uznemiravanja Negatorna je svojinska tuzba vlasnika protiv svakoga ko ga uznemirava na drugi nacin a ne oduzimanjem stvari. Reivindikacionu i publicijansku tuzbu podizu vlasnik zbog oduzimanja drzavine, negatornu podize vlasnik kada mu drzavina nije oduzeta ali je ometen u vrsenju ovlascenja na stvar. Negatorna se moze podici ako: 1)jedno lice uznemirava vlasnika ili drzaoca stvari (buka, jaka svetlost, čadj), 2)ako je uznemirivanje protivpravno, 3)daako uznemiravanje postoji u vreme podnosenja tuzbe. Susvojina Je pravo svojine dva ili vise lica na istoj fizicki nepodeljenoj stvari ciji su delovi odredjeni idealno. Deo suvlasnika se oznacava najcesce u razlomcica a moze i u procentima ili decimalnim brojevima. Kod susvojine nije podeljena stvar vec pravo izmedju dva ili vise lica. Prava suvlasnika u suvlasnickoj zajednici; prava suvlasnika se mogu prostirati na celu stvar ili samo na njemu pripadajuci deo. U odnosu na celu stvar: upravljanje stvarju moze biti redovno i vanredno. Redovno upravljanje su manje popravke ostecenih slavina, izmena pololjenih crepova. Vanredno upravljanje je npr otudjenje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup. U odnosu na pripadajuci deo: u slucaju smrti suvlasnika njegov deo se prenosi na njegove univerzalne i singularne sukcesore. Prestanak suvlasnicke zajednice: pravo na deobu ne zastareva. O nacinu deobe odlucuju suvlasnici sporazumno. Oni mogu stvar fizicki podeliti(naturalna ili fizicka deoba) ili je prodati a iznos cene podeliti srazmerno velicini udela(civilna deoba). Zajednicka svojina Je pravo svojine dva ili vise lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred odredjeni. Oblici zajednicke svojine:naslednicka zajednica,zajednicka svojina supruznika,ostali slucajevi. Nasledicka zajednica: u trenutku smrti ostavioca zaostavstina prelazi na nasldenike. Do deobe naslednici zajednicki upravljaju i raspolazu nasledstvom. Kad nema izvrsioca testamenta a naslednici se ne sloze o upravljanju nasledstvom sud ce postaviti upravitelja. Zajednicka svojina supruznika: stvari koje su supruznici stekli radom u toku trajanje zajednice zivota su njihiva zajednicka svojina. Oni mogu bracnim ugovorom drugacije odrediti svoje imovinske odnose. Ostali slucajevi: imovina koju su vanbracni supruznici stekli radom u toku trajanja zajednice zivota u vanbracnoj zajednici predstavlja zajednicku imovinu. Etazna svojina Je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garazikao posebnom delu zgrade ciji titular ima i stvarna prava na zajednickim delovima zgrade i na gradjevinskoj parceli gde je zgrada. Svojinu na posebnom delu moze imati 1 titular. Na njoj moze biti uspostavljena susvojina, ili zajednicka svojina. Ova svojina se stice i prestaje na nacin koji vaze za nastanak i prestanak svojine na nepokretnostima. Etazni vlasnik ima pravo na posebnom delu zgrade, na zajednickim delovima ili zemljistu. Sadrzina etazne svojine: vlasnici posebnih delova zgrade duzni s ucestvovati u troskovima odrzavanja zajednickih delova. Titular posebnog dela ima pravo na upravljanje zgradom. Vlasnik posebnog dela zgrade vrsi o svom trosku opravke sa ciljem odrzavanja svog posebnog dela zgrade u ispravnom stanju. Drzavna svojina Je najvisa pravna i fakticka vlast drzave na stvarima. Titular ove svojine je republika srbija. Upravljanje drzavnom svojinom je odredjeno zakonima. Predmet drzavne svojine: su stvari na kojima drzava ima pravo svojine. Ona imaju svojstvo dobara od opsteg interesa. Drzavni organi su: narodna skupstina, predsednik, vlada, ustavni sud, ministarstva, sudovi i javna tuzilastva i republicko javno pravobranilastvo. Vrste i obim ovlascenja na drzavnoj svojini: vrste i obim ovlascenja na drzavnoj imovini odredjen je predmetom drzavne svojine. Predmet drzavne svojine odredjuje njenu

Odlukom dz organa se ustanovljava kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimicno ne moze koristiti to dobro bez odgvarajuceg koriscenja posluznog dobra. Zalozno pravo nastaje na osnovu ugovora kao i na osnovu odluke suda ili zakona. Zalozno pravo Je stvarno pravo poverioca na tudjoj stvari ili pravu. deovi zgradei posleovne prostorije. Nevidljive ne prati vidljivi uredjaj. Sluzbenost prestaje ako se vlasnik posluznog dobra protivi njenom vrsenju a vlasnik povlasnog dobra tri uzastopne godine nije vrsio svoje pravo. Zastita stvarne sluzbenosti: vlasnik. 5)sluzbenost se mora vrsiti tako da sto manje opterecuju posluzno dobro. Pravo sluzbenosti: je stvarno pravo na tudjoj stvari koje ovlascuje njenog titulara da tudju stvar na odredjeni nacin koristi. propascu stvari. 2)pravo sluzbenosti ne moze obavezati vlasnika stvari na cinjenje.podelu na: drzavnu svojinu jevne prirode i drz svojinu gradjanskopravne prirode. Drustvena svojina: je najvisa pravna vlast na stvarima koju imaju drustvena pravna lica. Licna sluzbenost je vezana za odredjeno lice i neprenosiva je i nenaslediva. realni tereti i susedska prava. Sluzbenosti se dele na stvarne i licne. zbog promenljivih okolnosti. 3)na pravu slubenosti se ne moze vise uspostavljati sluzbenost. Trajne su one koje jednom uspostavljene traju same od sebe. oprema i potrosni materijal. nepokretnosti po nameni.).kapija). Licne sluzbenosti su pravo plodouzivanja i iz nje izvedeno pravo upotrebe i stanovanja. zalozno pravo. Negativne ovlascuju vlasnika povlasnog dobra da od vlasnika posluznog dobra zahteva da se on uzdrzi od preduzimanja odredjenih radnji. Prestaje istekom vremena ako je ugovorom bilo ustanovljeno na odredjeno vreme koje istekne pre smrti plodouzivaoca. Sticanje i prestanak stvarne sluzbenosti: stvarna sluzbenost se zasniva pravnim poslom. Glavni je obligacioni odnos a zalozno pravo je sporedno(akcesorno). Vrste: pozitivne i negativne.vodotoci) i druga bogatstva u opstoj upotrebi (javni putevi. Gradjanskopravna ovlascenja proizilaze iz mogucnosti drzavnih organa da sredstva u drzavnoj svojini koriste i za bavljanje privrednih i drugih delatnoti u zemlji ili u inostranstvu radi sticanja prihoda.vode. Predmet plodouzivanja mogu biti samo nepotrosne stvari. javne vode i vodotoci. Ovo pravo je realna garancija poveriocu da ce pre ostalih naplatiti iz vrednosti zalozenih stvari ako mu duznik ne ispuni obavezu na vreme. suvlasnik ili drzalac povlasnog dobra moze podneti konfesornu tuzbu za zastitu prava sluzbenosti. ukidanjem odlukom drz organa. Dobra od opsteg interesa su prirodna bogatstva (zemljiste. Javne prirode ima za predmet: dobra od opsteg interesa i stvari koje koriste drz organi. pravo gradjenja.sume. Plodouzivanje nastaje na osnovu odluke suda. Pravo plodouzivanja: Je licna sluzbenost koja ovlascuje titulara da upotrebljava tudju stvar i ubire njene plodove bez povrede sustine stvari i promene namene. naoruzanje. Na osnovu pravnog posla stvarna sluzbenost se stice upisom u javnu knjigu ili na drugi nacin. Predmet stvarne sluzbenosti su privremeno zemljiste i zgrade a ne i pokretne stvari. Takav prestanak se zove liberatorna uzukapija. trajne i odredjenog trajanja.. Stvarna sluzbenost prestaje i konsolidacijom. istekom vremena. Odrzajem se stvarna sluzbenost stice ako je vlasnik povlasnog dobra ostvarivao sluzbenost za vreme od 20god a vlasnik se tome nije protivio. . vidljive i nevidljive. odlukom drz organa i odrzajem. 6)sluzbenost se ne moze odvojiti od dobra na kome je ili u ciju korist je ustanovljena i prenositi posebno. Stvarna sluzbenost prestaje na osnovu pravnog posla. nadlezno ministarstvo ili organ lokalne samouprave koji odredjuju nacin koriscenja. Titulari drustvene svojine su uglavnom drustvena preduzeca i ustanove u oblasti kulture i obrazovanja. Javnopravna ovlascenja prema tim stvarima imaju drzavni organi: (vlada srbije. Zakonska sluzbenost nastaje na osnovu zakona i ne upisuju se u zemljisne knjige. vazduhoplovi ili drvece. testamenta i odrzajem. Stvarna prava na tudjoj stvari Titulari stvarnih prava na tudjoj stvari imaju uza ovlascenja od vlasnika i nazivaju se sektorska prava. Vidljive se zovu po uredjaju koji se podize na povlasnom ili posluznom dobru(vrata. vojna oprema. Da bi nastalo zalozno pravo mora postojati obligacioni odnos. U ova prava uvrscuju se: pravo sluzbenosti. Odredjenog trajanja su one koje su uspostavljane da traju odredjeno vreme ili za odredjeno doba godine. 4)sluzbenost se moze ustanoviti samo ako je korisna za njenog titulara. vrsenje pravne vlasti na ovim dobrima ostvaruje se putem upravnih akata i upravnih radnji. luke. Ako vreme nije odredjeno ono se gasi smrcu titulara ove sluzbenosti. brodovi. Licne sluzbenosti: su stvarna prava na tudjoj stvari koja su ustanovljena u korist odredjenog titulara a ovlascuju ga da na odredjeni nacin iskoriscava ili upotrebljava posluzno dobro. Stvarne sluzbenosti: su prava vlasnika jedne nepokretnosti da za njene potrebe preduzima odredjene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika ili da od njega zahteva da ne preduzima radnje na svojoj nepokretnosti na koje bi imao pravo. parkovi. njegovim odricanjem ili po odluci suda. Idr pokretne stvari. Stvari koje koriste drz organi: slzbene zgrade. Pravo sluzbenosti karakterisu sledeca nacela: 1)sluzbenosti su stvarna prava na tudjoj stvari. Pozitivne ovlascuju vlasnika povlasne nepokretnosti da preduzima odredjene radnje na posluznoj nepokretnosti. usled nevrsenja. ako je ustupljena na odredjeno vreme. ugovora.

Nacelo oficijelnosti I njegovo ogranicenje I iskljucenje – je pravilo da se zalozni poverilac kome zalozno duznik nije u roku platio dug moze naplatiti iz vrednosti zalozne stvari u sudskom postupku.stice se u trenutku kad su ispunjene pretpostavke odredjene zakonom.Zaloznopravni odnos: pravo zaloge moze nastati samo ako je prethodno nastao obligacioni odnos. Zakonsko zalozno pravo . Shodno tome zakonsko zalozno pravo na pokretnim stvarima moze nastati bez predaje stvari u drzainu zaloznom poveriocu I bez uposa u registar zaloge. Faza obezbedjenja nastaje ustanovljenjem zaloge i postoji do trenutka dospeca obezbedjenog potrazivanja. Zalozno pravo nastaje iako jos nije nastalo potrazivanje poverioca. . Zaloga za buducu obavezu moze biti kauciona ili kreditna. S obzirom na nacin nastanka pravo zaloge se razvrstava na zalogu koja nastaje na osnovu ugovora. Ugovorno zalozno pravo – zalozno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar nastaje na osnovu ugovora o zalozi. 2)sredstvo namirenja potrazivanja iz zadrzane duznikove stvari ukoliko duznik i pored zadrzavanja njegove stvari nece da ispuni obavezu. Nacelo akcesornosti – je obelezje zaloznog prava da je sporedno (akcesorno) I zavisno od postojanja potrazivanja poverioca kao samostalnog prava. sudske odluke I zakona.buduca I uslovna obaveza – suprotno nacelo akcesornosti zalozno prava moze se dati za obaevezu koja jos nije nastala I neizvesnu odnosno uslovnu obavezu. Zalozno pravo je stvarno pravo na tudjoj stvari koja pripada poveriocu a ovlascuje ga da svoje potrazivanje naplati iz vrednosti zalozene stvari pre ostalih poverilaca ako duznik ne isplati dug koji je dospeo. a ne predajom stvari. Tim ugovorom obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu pruzi obezbedjenje za njegovo potrazivanje. Zalozno pravo za buducu I uslovnu obavezu gasi se ako glavno potrazivanje ne nastane. Zbog toga se odtredjuje najvisi iznos koji potrazivanje moze imati I za taj iznos se obezbedjuje zalogom. nacelo specijalnosti I nedeljivosti. Ovaj odnos ima 2 faze: fazu obezbedjenja i fazu namirenja. Kauciona zaloga – obezbedjuje potrazivanje koje bi moglo nastati u buducnosti zbog cega nije poznata ni visina potrazivanja ako nastane. Faza namirenja nastaje ako je potrazivanje dospelo za ispunjenje ali nije ispunjeno.prinudno – zalozno pravo na pokretnim stvarima poverilac stice popisom stvari u postupku izvrsenja u skladu sa odredvama zakona o izvrsnom postupku. Vrste zaloznog prava – zalozno pravo se deli na zalozno p.sporazumno sudsko zalozno pravo – an nepokretnim I pokretnim stvarima zasniva se ugovorom stranaka da zaloznim pravom obezbede odredjeno potrazivanje. Kad je popis izvrsen u korist vise poverilaca red prvenstva zaloznog prava stecenog popisom ili zabeleskom u zapisniku o popisu odredjuje se prema danu kad je predlog dat na izvrsenje sudu. Izuzeci od nacela . Ugovor stranakau zapisnik unosi sud. Lice koje na nepokretnosti stekne zalozno pravo na osnovu odluek suda ovlascen je zajhtevati upis stecenog prava u zemljisnom registru. Sudsko zalozno pravo – moze biti prinudno I sporazumno 1. Zalozni poverilac za razliku od retinenta ima pravo sledovanja na stvari. Zastsrelost glavnog potrazivanja I zaloznog prava – zastareloscu prestaje pravo zahteva ispunjenja obaveze a ne samo obligacino pravo. na pokretnim I na nepokretnim stvarima. Zaloga na buducoj stvari ili pravu – zzp propisuje da predmet zaloznog prava mogu biti stvari ili prava koja ce zalogodavac pribaviti u buducnosti. Pravo zadrzavanja je pravo poverioca da privremeno zadrzi duznikovu stvar tj da uskrati ispunjenje svoje duzne cinidbe sve dok duznik ne ispuni dospelu trazbinu poverioca prava zadrzavanja. Razlike izmedju zaloznog prava i prava zadrzavanja: pravo zadrzavanja ne izaziva stvarnopravna nego obligacionopravna dejstva. Pravo zadrzavanja ima dvostruku funkciju i to kao: 1)sredstvo prinude na duznika da svoju dospelu obavezu uredno ispuni. Kreditna zaloga – obezbedjuje potrazivanje koje ce tek nastati u buducnosti na osnovu ugovora o kreditu. tako sto ce se poveriocevo pravo stvari zalogodavca upisati u registar zaloznog prava. Nacela zaloznog prava – postoje nacelo akcesornosti. Nacelo specijalnosti – obelezava se svojstvo zaloznog prava da se njime obezbedjuje odredjneo potrazivanje jednog poverioca I da moze nastati na stvari koja je odredjena. 2.

Sticanje hipoteke – hipoteka je stvarno pravo na nepokretnosti I stice se upisom u zemljisni registar ako za to postoji odgovarajuci pravni osnov. svoje potrazivanje namiriti sticanjem . Hipoteka moze nastati I na suvlasnickom – idealno odredjenom delu nepokretnosti.Nacelo nedeljivosti – Je obelezje zaloznog prava da zalozena stvar ili pravo kao Celina obezbedjuje potrazivanje kao celinu. Sa potrazivanjem prelazi na trece lice I hipoteka kao sporedno pravo. sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlascenog organ za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti. zalogodavca kao I duaznika ako su to razlicita lica 2bezuslovnu izjavu vlasnika da pristaje da poverilac upise hipoteku 3-precizne podatke o potrazivanju 4-podatke o hipotekovoj nepokretnosti 5-podatke o sastavnim delovima nepokretnosti Lex commissiora . Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajednickoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari I uz saglasnost svih zajednicara. u susvojini.oznacava odredbu u ugovoru o zalozi kojom zalozni poverilac ugovora za sebe pravo d ace. One se ni vansudskim putem a ni u izvrsnom sudskom postupku ne mogu unovciti. Ugovor o hipoteci je ugovor izmedju vlasnika nepokretnosti I poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje ako dug ne bude isplacen o dospelosti. Nepokretnosti koje ne mogu biti prdmet hipoteke – predmet zaloznog prava ne mogu biti nepokretnosti koje nisu u prometu. Predmet hipoteke – su nepokretnosti. Najznacajnija nepokretnost je zemljiste. Domasaj hipoteke – hipoteka se odnosi na celu nepokretnost – na sve njene sastavne delove. Nathipoteka se konacno stice kao I hipoteka – upisom u zemljisni registar. Pravni osnovi mogu biti 1-ugovor ili sudsko poravnanje 2-zalozna izjava 3-zakon 4-sudska odluka Ugovor o hipoteci – u najsiroj priomeni je ugovorna hipoteka koju zakon o hipoteci detaljno regulise. Simultana zajednicka hipoteka – za obezbedjenje jednog potrazivanja hipoteka moze da ptrereti vise npokretnosti bez obzira na to da li pripadaju istom ili razlicitim vlasnicima. 2-deo nepokretne stvari u skladu sa odlukom o deobi 3-susvojinski udeo u nepokretnoj stvari 4-poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine 5-pravo na zemljistu koje sadrzi ovlascenje slobodnog pravnog raspolaganja 6-objekat u izgradnji… Hipoteka na zemljisnoknjiznom telu na zemljistu . Trece lice stice hipoteku tek kad se ona upise u zemljisni registar. prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti osim ako je ugovorom o hipoteci drukcije odredjeno. Hipotekom se po pravilu mogu opteretiti nepokretnosti koje su u prometu. Jedno zemljisnoknjizno telo moze obuhvatati samo zemljista koja se nalaze uistoj katastarskoj opstini I upisuje se u poseban zemljisnoknjizni ulozak. U tom slucaju poverilac moze potrazivanje da naplati po svoj savesnom izboru iz vrednosti jedne ili vise nepokretnosti. Zalozno pravo na nepokretnim stvarima (hipoteka) – hipoteka je zalozno pravo na nepokretnim stvarima koje ostaje u drzavini zaloznog duznika. Predmet hipoteke mogu biti 1nepokrena stvar. Hipoteka se moze ustanoviti I na stanu ili poslovnoj prostoriji koja je poseban deo zgrade. zajednickoj svojini ili etaznog svojini – zemljisnoknjizno telo obuhvata jednu ili vise zemljisnoknjiznih parcela sa trajnim objektima koji sun a njima. da poverilac naplati svoje obezbedjeno potrazivanje iz vrednosti te nepokretnosti. Prenosenje hipoteke – cesija I nathipoteka – pravo potrazivanja prema duzniku hipotekovani poverilac moze ustupiti trecem licu – cesija. Ako hipotekarni duznik ne ispuni svoju obavezu po dospelosti hipotekarni poverilac moze namiriti svoje potrazivanje iz vrednosti zalozne nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku. u slucaju neisplate duga o dospelosti. Forma I bitni sastojci – ugovor o hipoteci zakljucuje se u pisanoj formi. Ugovor sadrzi 1-ime I prezime prebivaliste ili boraviste odnosno poslovno ime I sediste poverioca. Preuzimanje duga – hipotekarni duznik koji prodaje hipotekovanu nepokretost moze sa kupcem zakljuciti ugovor o preuzimanju duga ako je na to pristao hipotekarni poverilac. Hipoteka je sporedno pravo zavisno od sudbine potrazivanja koje obezbedjuje. Pothipoteka – jedna nepokretnost se moze opteretiti hipotekama radi obezbedjenja dva ili vise potrazivanja razlicitih hipotekarnih poverilaca.

. vrednost prdmeta hipoteke smanjena ili 2-zbog radnji koje vlasnik namerava da preduzme preti opasnost od smanjenja vrednosti predmeta hipoteke.bez obzira na to u cijoj svojini ili drzavini se ona nalazi u tom trenutku. kojom se on jednostrano obavezuje. ubirati san je plodove ili je iskoriscavati na drugi nacin. Zalozna izjava je isprava sacinjena od strane vlasnika nepokretnosti.prava svojine na zalozenu stvar ili d ace tada poverilac po unapred odredjenoj ceni moci prodati stvar. naredjenju zakona ili odluci suda. Upis hipoteke – upis u zemljisni registar je kauzalan jer se zasniva na ugovoru o hipoteci. Predmet zaloge moze biti bilo koja individualno odredjena stvar na kojoj postoji pravo svojine a koja je u prometu. zadrzati je za sebe. Hipoteka se redovno stice upisom u zemljisni registar. ukoliko dug ne bude isplacen o dospelosti. Izbor sredsrtva namirenja – pravo poverioca na hipoteku ne ogranicava gad a se obavezno namiri na predmetu hipoteke. Hipoteka ne moze nastati nezavisno od tih osnova . Najveci znacaj u pravnom zivotu ima zalozno pravo koje nastaje na osnovu ugovora. odnosno neposrednog drzaoca. Jednostrana hipoteka – nastaje na osnovu zalozne izjave.apstraktno.a poverilac se obavezuje da primljenu stvar cuva i po prestanku svog potrazivanja vrati neostecenu zalogodavcu. Pravo prodaje poverioca Ako duznik ne isplati dug do dana pravosnaznosti resenja o zabelezbi hipotekarne prodaje. Prava I obaveze vlasnika nepokretnosti – vlasnik I posle nastanka hipo ima pravo da 1 drzi predmet hipoteke 2-upotrebljava predmer hipoteke prema uobicajenoj nameni 3-pribira prirodne ili civilne plodove koje prdmet hipoteke daje 4-otudji prdemet hipoteke I prenese pravo na pribavioca Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti ukljucijuci I ulazak u nepokretnost bez obzira na to ko se u njoj nalazi.a od dana izdavanja tog resenja prodje rok od 30 dana poverilac na osnovu resenja moze pristupiti prodaji putem aukcije ili neposredne pogodbe. Prava I obaveze poverioca – poverilac ima pravo da zahteva da mu duznik pruzi dodatno obezbedjenje slicnog stepena sigurnosti ako je 1-zbog ponasanja odnosno radnji vlasnika. Centralna evidencija hipoteka Je centralna jedinstvena elektronska javna baza podataka u koju se unose hipoteke upisane u nadlezni registar nepokretnosti.hipotekarni poverilac moze da namiri svoje potrazivanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti. a u talijskom sistemu intabulacijom. Opomena o prodaji nepokretnosti Ukoliko u roku od 30 dana od dana prijema prve opomene duznik ne isplati dug poverilac ce duzniku i vlasniku nepokretnosti uputiti opomenu o prodaji nepokretnosti. radi kontrole odrzavanja ili iz drugih opravdanih razloga.radi pretrazivanja i prikupljanja informacija o hipotekama. ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbanma clana 15 zakona o hipoteci. da poverilac naplati svoje obezbedjeno potrazivanje iz vrednostite nepokretnosti. Hipotekarni poverilac je u obligacionom odnosu sa duznikom . Prava i obaveze zalogodavca Zalogoprimac stice zalozno pravo tek kada mu stvar koja je predmet ugovora bude predata. Pokretanje postupka slanjem prve opomene Ako duznik ne isplati dug o dospelosti hipotekarni poverilac iz ugovora o hipoteci poslace opomenu u pismenoj formi istovremeno duzniku i vlasniku predmeta hipoteke cime se pokrece postupak vansudskog namirenja. jednostranoj hipoteci. Vansudski postupak namirenja Ako duznik ne isplati dug o dospelosti. Ovo svoje pravo on moze a ne mora koristiti. Pravo zaloge na pokretnim stvarima Je stvarno pravo na tudjoj pokretnoj stvari.da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti ako mu potrazivanje ne bude isplaceno o dospleosti. Rucna zaloga Ugovor o zalozi pokretne stvari je ugovor kojim se duznik ili neko treci(zalogodavac) obavezuje poveriocu ( zalogoprimcu) da mu preda odredjenu pokretnu stvar nakojoj postoji pravo svojine. na nacin propisan zakonom.

osim ako nije drukcije odredjeno zakonom. Glavno pravo ce nastaviti postojanje ali bez zaloznog prava.shodno tome duzan je preduzeti sve pravne i fakticke radnje nuzne za ocuvanje svojstva i vrednosti stvari. Registarsko zalozno pravo Je pravo zaloge na pokretnim stvarima koja nastaje bez predaje predmeta zaloge u drzavinu zaloznog poverioca samim upisom zaloznog prava u registar zaloge. Prestanak registarske zaloge Zalozno pravo prestaje brisanjem upisanog zaloznog prava iz registra zaloge. Registarska zaloga se brise ako je : prestalo potrazivanja koje ona obezbedjuje.konfuzijom. .prodajom objekta zaloznog prava.. Ono prestaje apsolutno ako vise ne pripada nijednom subjektu.propascu stvari koja je objekat zaloge. a stice upisom u registar zaloge. Ugovor o zalozi Zalozno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar zasniva se na osnovu ugovora.protekom roka. Prestanak zaloznog prava koje obezbedjuje glavno pravo nema za posledicu prestanak glavnog prava. Prestanak zaloznog prava Zalozno pravo prestaje apsolutno ili relativno. a relativno ako prestane za dotadasnjeg imaoca ali predje na drugog imaoca zaloznog prava. Potrazivanje koje se obezbedjuje Registarskim zalogom moze se obezbediti novcano potrazivanje u domacoj ili stranoj valuti. Registar zaloge je elektronski registar zaloznih prava pravnih i fizickih lica koga vodi organ uprave.Prava i obaveze zalogoprimca Osnovna obaveza zalogoprimca je da stvar koja mu je predata cuva sa paznjom dobrog domacina.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->