Zastita prava svojine Pravo svojine je subjektivno stvarno pravo iy koga proizilazi najvisa pravna fakticka vlast na stvari

. Vlasnik kome je oduzeta individualno odredjena stvar moze podneti reivindikacionu tuzbu. Zakoniti drzalac stvari moze podneti svojinsku tuzbu u slucaju oduzimanja stvari tj publicijnsku tuzbu. Reivindikaciona tuzba(actio rei vindicatio) Moze je podneti vlasnik individualno odredjene stvari koji je prestao biti njen drzalac protiv drzaoca stvari. Pravo na podnosenje tuzbe ne zastareva. Ako su nepokretnosti upisane u zemljisni registar ili je idata tapija, pravo svojine na njima se dokazuje izvodom iz zemljisnog registra ili podnosenjem tapije. Publicijanska tuzba (actio publiciana) Uveo ju je u rimskom pravu pretor publicijus. Ovom tuzbom kvalifikovani drzalac stvari zahteva vracanje stvari od drzaoca kod koga se nalazi bez pravnog osnova ili po slabijem pravnom osnovu. To je svojinska tuzba i ne zastareva. Tuzilac je lice koje je pribavilo individualno odredjenu stvar po pravnom osnovu i na zakonit nacin a nije moglo znati da nije postalo vlasnik pa je drzavinu stvari izgubio. Kada su dva lica pretpostavljeni vlasnici iste stvari, jaci pravni osnov ima lice koje je stvar steklo teretnim pravnim poslom. Negatorna tuzba(actio negatoria)- tuzba zbog uznemiravanja Negatorna je svojinska tuzba vlasnika protiv svakoga ko ga uznemirava na drugi nacin a ne oduzimanjem stvari. Reivindikacionu i publicijansku tuzbu podizu vlasnik zbog oduzimanja drzavine, negatornu podize vlasnik kada mu drzavina nije oduzeta ali je ometen u vrsenju ovlascenja na stvar. Negatorna se moze podici ako: 1)jedno lice uznemirava vlasnika ili drzaoca stvari (buka, jaka svetlost, čadj), 2)ako je uznemirivanje protivpravno, 3)daako uznemiravanje postoji u vreme podnosenja tuzbe. Susvojina Je pravo svojine dva ili vise lica na istoj fizicki nepodeljenoj stvari ciji su delovi odredjeni idealno. Deo suvlasnika se oznacava najcesce u razlomcica a moze i u procentima ili decimalnim brojevima. Kod susvojine nije podeljena stvar vec pravo izmedju dva ili vise lica. Prava suvlasnika u suvlasnickoj zajednici; prava suvlasnika se mogu prostirati na celu stvar ili samo na njemu pripadajuci deo. U odnosu na celu stvar: upravljanje stvarju moze biti redovno i vanredno. Redovno upravljanje su manje popravke ostecenih slavina, izmena pololjenih crepova. Vanredno upravljanje je npr otudjenje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup. U odnosu na pripadajuci deo: u slucaju smrti suvlasnika njegov deo se prenosi na njegove univerzalne i singularne sukcesore. Prestanak suvlasnicke zajednice: pravo na deobu ne zastareva. O nacinu deobe odlucuju suvlasnici sporazumno. Oni mogu stvar fizicki podeliti(naturalna ili fizicka deoba) ili je prodati a iznos cene podeliti srazmerno velicini udela(civilna deoba). Zajednicka svojina Je pravo svojine dva ili vise lica na nepodeljenoj stvari kada su njihovi udeli odredivi ali nisu unapred odredjeni. Oblici zajednicke svojine:naslednicka zajednica,zajednicka svojina supruznika,ostali slucajevi. Nasledicka zajednica: u trenutku smrti ostavioca zaostavstina prelazi na nasldenike. Do deobe naslednici zajednicki upravljaju i raspolazu nasledstvom. Kad nema izvrsioca testamenta a naslednici se ne sloze o upravljanju nasledstvom sud ce postaviti upravitelja. Zajednicka svojina supruznika: stvari koje su supruznici stekli radom u toku trajanje zajednice zivota su njihiva zajednicka svojina. Oni mogu bracnim ugovorom drugacije odrediti svoje imovinske odnose. Ostali slucajevi: imovina koju su vanbracni supruznici stekli radom u toku trajanja zajednice zivota u vanbracnoj zajednici predstavlja zajednicku imovinu. Etazna svojina Je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garazikao posebnom delu zgrade ciji titular ima i stvarna prava na zajednickim delovima zgrade i na gradjevinskoj parceli gde je zgrada. Svojinu na posebnom delu moze imati 1 titular. Na njoj moze biti uspostavljena susvojina, ili zajednicka svojina. Ova svojina se stice i prestaje na nacin koji vaze za nastanak i prestanak svojine na nepokretnostima. Etazni vlasnik ima pravo na posebnom delu zgrade, na zajednickim delovima ili zemljistu. Sadrzina etazne svojine: vlasnici posebnih delova zgrade duzni s ucestvovati u troskovima odrzavanja zajednickih delova. Titular posebnog dela ima pravo na upravljanje zgradom. Vlasnik posebnog dela zgrade vrsi o svom trosku opravke sa ciljem odrzavanja svog posebnog dela zgrade u ispravnom stanju. Drzavna svojina Je najvisa pravna i fakticka vlast drzave na stvarima. Titular ove svojine je republika srbija. Upravljanje drzavnom svojinom je odredjeno zakonima. Predmet drzavne svojine: su stvari na kojima drzava ima pravo svojine. Ona imaju svojstvo dobara od opsteg interesa. Drzavni organi su: narodna skupstina, predsednik, vlada, ustavni sud, ministarstva, sudovi i javna tuzilastva i republicko javno pravobranilastvo. Vrste i obim ovlascenja na drzavnoj svojini: vrste i obim ovlascenja na drzavnoj imovini odredjen je predmetom drzavne svojine. Predmet drzavne svojine odredjuje njenu

Plodouzivanje nastaje na osnovu odluke suda. Pravo sluzbenosti karakterisu sledeca nacela: 1)sluzbenosti su stvarna prava na tudjoj stvari. Vidljive se zovu po uredjaju koji se podize na povlasnom ili posluznom dobru(vrata. zalozno pravo. Negativne ovlascuju vlasnika povlasnog dobra da od vlasnika posluznog dobra zahteva da se on uzdrzi od preduzimanja odredjenih radnji. Zalozno pravo Je stvarno pravo poverioca na tudjoj stvari ili pravu. Pravo plodouzivanja: Je licna sluzbenost koja ovlascuje titulara da upotrebljava tudju stvar i ubire njene plodove bez povrede sustine stvari i promene namene. . Stvari koje koriste drz organi: slzbene zgrade. U ova prava uvrscuju se: pravo sluzbenosti. Gradjanskopravna ovlascenja proizilaze iz mogucnosti drzavnih organa da sredstva u drzavnoj svojini koriste i za bavljanje privrednih i drugih delatnoti u zemlji ili u inostranstvu radi sticanja prihoda. Odredjenog trajanja su one koje su uspostavljane da traju odredjeno vreme ili za odredjeno doba godine. 5)sluzbenost se mora vrsiti tako da sto manje opterecuju posluzno dobro. suvlasnik ili drzalac povlasnog dobra moze podneti konfesornu tuzbu za zastitu prava sluzbenosti. oprema i potrosni materijal. Glavni je obligacioni odnos a zalozno pravo je sporedno(akcesorno). propascu stvari. Javne prirode ima za predmet: dobra od opsteg interesa i stvari koje koriste drz organi. Licna sluzbenost je vezana za odredjeno lice i neprenosiva je i nenaslediva. 6)sluzbenost se ne moze odvojiti od dobra na kome je ili u ciju korist je ustanovljena i prenositi posebno. Takav prestanak se zove liberatorna uzukapija. Sluzbenosti se dele na stvarne i licne. Zastita stvarne sluzbenosti: vlasnik.). Dobra od opsteg interesa su prirodna bogatstva (zemljiste. ako je ustupljena na odredjeno vreme.vode. zbog promenljivih okolnosti. istekom vremena. usled nevrsenja. nadlezno ministarstvo ili organ lokalne samouprave koji odredjuju nacin koriscenja. Javnopravna ovlascenja prema tim stvarima imaju drzavni organi: (vlada srbije. Stvarna sluzbenost prestaje na osnovu pravnog posla. odlukom drz organa i odrzajem.. Zalozno pravo nastaje na osnovu ugovora kao i na osnovu odluke suda ili zakona. Licne sluzbenosti su pravo plodouzivanja i iz nje izvedeno pravo upotrebe i stanovanja. realni tereti i susedska prava. Odrzajem se stvarna sluzbenost stice ako je vlasnik povlasnog dobra ostvarivao sluzbenost za vreme od 20god a vlasnik se tome nije protivio. Sticanje i prestanak stvarne sluzbenosti: stvarna sluzbenost se zasniva pravnim poslom. Drustvena svojina: je najvisa pravna vlast na stvarima koju imaju drustvena pravna lica. Zakonska sluzbenost nastaje na osnovu zakona i ne upisuju se u zemljisne knjige. Predmet stvarne sluzbenosti su privremeno zemljiste i zgrade a ne i pokretne stvari. Ako vreme nije odredjeno ono se gasi smrcu titulara ove sluzbenosti. nepokretnosti po nameni. Da bi nastalo zalozno pravo mora postojati obligacioni odnos. vidljive i nevidljive. Ovo pravo je realna garancija poveriocu da ce pre ostalih naplatiti iz vrednosti zalozenih stvari ako mu duznik ne ispuni obavezu na vreme.podelu na: drzavnu svojinu jevne prirode i drz svojinu gradjanskopravne prirode. Vrste: pozitivne i negativne. javne vode i vodotoci. brodovi. 4)sluzbenost se moze ustanoviti samo ako je korisna za njenog titulara. deovi zgradei posleovne prostorije. Pravo sluzbenosti: je stvarno pravo na tudjoj stvari koje ovlascuje njenog titulara da tudju stvar na odredjeni nacin koristi. Licne sluzbenosti: su stvarna prava na tudjoj stvari koja su ustanovljena u korist odredjenog titulara a ovlascuju ga da na odredjeni nacin iskoriscava ili upotrebljava posluzno dobro. Prestaje istekom vremena ako je ugovorom bilo ustanovljeno na odredjeno vreme koje istekne pre smrti plodouzivaoca.kapija).vodotoci) i druga bogatstva u opstoj upotrebi (javni putevi. vazduhoplovi ili drvece. ukidanjem odlukom drz organa. Na osnovu pravnog posla stvarna sluzbenost se stice upisom u javnu knjigu ili na drugi nacin. luke. testamenta i odrzajem. parkovi. vrsenje pravne vlasti na ovim dobrima ostvaruje se putem upravnih akata i upravnih radnji.sume. Pozitivne ovlascuju vlasnika povlasne nepokretnosti da preduzima odredjene radnje na posluznoj nepokretnosti. Nevidljive ne prati vidljivi uredjaj. Odlukom dz organa se ustanovljava kada vlasnik povlasnog dobra u celini ili delimicno ne moze koristiti to dobro bez odgvarajuceg koriscenja posluznog dobra. Stvarna sluzbenost prestaje i konsolidacijom. njegovim odricanjem ili po odluci suda. vojna oprema. ugovora. Titulari drustvene svojine su uglavnom drustvena preduzeca i ustanove u oblasti kulture i obrazovanja. Predmet plodouzivanja mogu biti samo nepotrosne stvari. pravo gradjenja. Stvarna prava na tudjoj stvari Titulari stvarnih prava na tudjoj stvari imaju uza ovlascenja od vlasnika i nazivaju se sektorska prava. naoruzanje. Trajne su one koje jednom uspostavljene traju same od sebe. 2)pravo sluzbenosti ne moze obavezati vlasnika stvari na cinjenje. Idr pokretne stvari. trajne i odredjenog trajanja. 3)na pravu slubenosti se ne moze vise uspostavljati sluzbenost. Stvarne sluzbenosti: su prava vlasnika jedne nepokretnosti da za njene potrebe preduzima odredjene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika ili da od njega zahteva da ne preduzima radnje na svojoj nepokretnosti na koje bi imao pravo. Sluzbenost prestaje ako se vlasnik posluznog dobra protivi njenom vrsenju a vlasnik povlasnog dobra tri uzastopne godine nije vrsio svoje pravo.

Zaloga na buducoj stvari ili pravu – zzp propisuje da predmet zaloznog prava mogu biti stvari ili prava koja ce zalogodavac pribaviti u buducnosti. nacelo specijalnosti I nedeljivosti. 2)sredstvo namirenja potrazivanja iz zadrzane duznikove stvari ukoliko duznik i pored zadrzavanja njegove stvari nece da ispuni obavezu. Zalozno pravo je stvarno pravo na tudjoj stvari koja pripada poveriocu a ovlascuje ga da svoje potrazivanje naplati iz vrednosti zalozene stvari pre ostalih poverilaca ako duznik ne isplati dug koji je dospeo. Kad je popis izvrsen u korist vise poverilaca red prvenstva zaloznog prava stecenog popisom ili zabeleskom u zapisniku o popisu odredjuje se prema danu kad je predlog dat na izvrsenje sudu. Nacelo akcesornosti – je obelezje zaloznog prava da je sporedno (akcesorno) I zavisno od postojanja potrazivanja poverioca kao samostalnog prava.sporazumno sudsko zalozno pravo – an nepokretnim I pokretnim stvarima zasniva se ugovorom stranaka da zaloznim pravom obezbede odredjeno potrazivanje. Zalozni poverilac za razliku od retinenta ima pravo sledovanja na stvari. na pokretnim I na nepokretnim stvarima. Zakonsko zalozno pravo . Ugovor stranakau zapisnik unosi sud. Faza obezbedjenja nastaje ustanovljenjem zaloge i postoji do trenutka dospeca obezbedjenog potrazivanja.Zaloznopravni odnos: pravo zaloge moze nastati samo ako je prethodno nastao obligacioni odnos.stice se u trenutku kad su ispunjene pretpostavke odredjene zakonom. tako sto ce se poveriocevo pravo stvari zalogodavca upisati u registar zaloznog prava. Sudsko zalozno pravo – moze biti prinudno I sporazumno 1. Shodno tome zakonsko zalozno pravo na pokretnim stvarima moze nastati bez predaje stvari u drzainu zaloznom poveriocu I bez uposa u registar zaloge. Kreditna zaloga – obezbedjuje potrazivanje koje ce tek nastati u buducnosti na osnovu ugovora o kreditu. Ugovorno zalozno pravo – zalozno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar nastaje na osnovu ugovora o zalozi. Zastsrelost glavnog potrazivanja I zaloznog prava – zastareloscu prestaje pravo zahteva ispunjenja obaveze a ne samo obligacino pravo. Ovaj odnos ima 2 faze: fazu obezbedjenja i fazu namirenja. Nacelo oficijelnosti I njegovo ogranicenje I iskljucenje – je pravilo da se zalozni poverilac kome zalozno duznik nije u roku platio dug moze naplatiti iz vrednosti zalozne stvari u sudskom postupku. Lice koje na nepokretnosti stekne zalozno pravo na osnovu odluek suda ovlascen je zajhtevati upis stecenog prava u zemljisnom registru. .prinudno – zalozno pravo na pokretnim stvarima poverilac stice popisom stvari u postupku izvrsenja u skladu sa odredvama zakona o izvrsnom postupku. Zalozno pravo za buducu I uslovnu obavezu gasi se ako glavno potrazivanje ne nastane. Izuzeci od nacela . Faza namirenja nastaje ako je potrazivanje dospelo za ispunjenje ali nije ispunjeno.buduca I uslovna obaveza – suprotno nacelo akcesornosti zalozno prava moze se dati za obaevezu koja jos nije nastala I neizvesnu odnosno uslovnu obavezu. Pravo zadrzavanja je pravo poverioca da privremeno zadrzi duznikovu stvar tj da uskrati ispunjenje svoje duzne cinidbe sve dok duznik ne ispuni dospelu trazbinu poverioca prava zadrzavanja. S obzirom na nacin nastanka pravo zaloge se razvrstava na zalogu koja nastaje na osnovu ugovora. Vrste zaloznog prava – zalozno pravo se deli na zalozno p. Zalozno pravo nastaje iako jos nije nastalo potrazivanje poverioca. Zaloga za buducu obavezu moze biti kauciona ili kreditna. Kauciona zaloga – obezbedjuje potrazivanje koje bi moglo nastati u buducnosti zbog cega nije poznata ni visina potrazivanja ako nastane. Nacelo specijalnosti – obelezava se svojstvo zaloznog prava da se njime obezbedjuje odredjneo potrazivanje jednog poverioca I da moze nastati na stvari koja je odredjena. 2. Nacela zaloznog prava – postoje nacelo akcesornosti. sudske odluke I zakona. a ne predajom stvari. Tim ugovorom obavezuje se zalogodavac prema poveriocu da mu pruzi obezbedjenje za njegovo potrazivanje. Razlike izmedju zaloznog prava i prava zadrzavanja: pravo zadrzavanja ne izaziva stvarnopravna nego obligacionopravna dejstva. Pravo zadrzavanja ima dvostruku funkciju i to kao: 1)sredstvo prinude na duznika da svoju dospelu obavezu uredno ispuni. Zbog toga se odtredjuje najvisi iznos koji potrazivanje moze imati I za taj iznos se obezbedjuje zalogom.

Predmet hipoteke – su nepokretnosti. u slucaju neisplate duga o dospelosti. Forma I bitni sastojci – ugovor o hipoteci zakljucuje se u pisanoj formi. Hipoteka se moze ustanoviti I na stanu ili poslovnoj prostoriji koja je poseban deo zgrade. Pothipoteka – jedna nepokretnost se moze opteretiti hipotekama radi obezbedjenja dva ili vise potrazivanja razlicitih hipotekarnih poverilaca. prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti osim ako je ugovorom o hipoteci drukcije odredjeno. Preuzimanje duga – hipotekarni duznik koji prodaje hipotekovanu nepokretost moze sa kupcem zakljuciti ugovor o preuzimanju duga ako je na to pristao hipotekarni poverilac. u susvojini. Pravni osnovi mogu biti 1-ugovor ili sudsko poravnanje 2-zalozna izjava 3-zakon 4-sudska odluka Ugovor o hipoteci – u najsiroj priomeni je ugovorna hipoteka koju zakon o hipoteci detaljno regulise. Najznacajnija nepokretnost je zemljiste. One se ni vansudskim putem a ni u izvrsnom sudskom postupku ne mogu unovciti. sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlascenog organ za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti. Simultana zajednicka hipoteka – za obezbedjenje jednog potrazivanja hipoteka moze da ptrereti vise npokretnosti bez obzira na to da li pripadaju istom ili razlicitim vlasnicima.Nacelo nedeljivosti – Je obelezje zaloznog prava da zalozena stvar ili pravo kao Celina obezbedjuje potrazivanje kao celinu. svoje potrazivanje namiriti sticanjem . Sa potrazivanjem prelazi na trece lice I hipoteka kao sporedno pravo. zajednickoj svojini ili etaznog svojini – zemljisnoknjizno telo obuhvata jednu ili vise zemljisnoknjiznih parcela sa trajnim objektima koji sun a njima. Domasaj hipoteke – hipoteka se odnosi na celu nepokretnost – na sve njene sastavne delove. Hipotekom se po pravilu mogu opteretiti nepokretnosti koje su u prometu. da poverilac naplati svoje obezbedjeno potrazivanje iz vrednosti te nepokretnosti. Ako hipotekarni duznik ne ispuni svoju obavezu po dospelosti hipotekarni poverilac moze namiriti svoje potrazivanje iz vrednosti zalozne nepokretnosti pre poverilaca koji na njoj nemaju hipoteku. zalogodavca kao I duaznika ako su to razlicita lica 2bezuslovnu izjavu vlasnika da pristaje da poverilac upise hipoteku 3-precizne podatke o potrazivanju 4-podatke o hipotekovoj nepokretnosti 5-podatke o sastavnim delovima nepokretnosti Lex commissiora . Nathipoteka se konacno stice kao I hipoteka – upisom u zemljisni registar. 2-deo nepokretne stvari u skladu sa odlukom o deobi 3-susvojinski udeo u nepokretnoj stvari 4-poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine 5-pravo na zemljistu koje sadrzi ovlascenje slobodnog pravnog raspolaganja 6-objekat u izgradnji… Hipoteka na zemljisnoknjiznom telu na zemljistu . U tom slucaju poverilac moze potrazivanje da naplati po svoj savesnom izboru iz vrednosti jedne ili vise nepokretnosti. Ugovor o hipoteci je ugovor izmedju vlasnika nepokretnosti I poverioca kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje ako dug ne bude isplacen o dospelosti.oznacava odredbu u ugovoru o zalozi kojom zalozni poverilac ugovora za sebe pravo d ace. Hipoteka moze nastati I na suvlasnickom – idealno odredjenom delu nepokretnosti. Nepokretnosti koje ne mogu biti prdmet hipoteke – predmet zaloznog prava ne mogu biti nepokretnosti koje nisu u prometu. Hipoteka na nepokretnoj stvari u zajednickoj svojini zasniva se samo na celoj nepokretnoj stvari I uz saglasnost svih zajednicara. Prenosenje hipoteke – cesija I nathipoteka – pravo potrazivanja prema duzniku hipotekovani poverilac moze ustupiti trecem licu – cesija. Trece lice stice hipoteku tek kad se ona upise u zemljisni registar. Ugovor sadrzi 1-ime I prezime prebivaliste ili boraviste odnosno poslovno ime I sediste poverioca. Zalozno pravo na nepokretnim stvarima (hipoteka) – hipoteka je zalozno pravo na nepokretnim stvarima koje ostaje u drzavini zaloznog duznika. Sticanje hipoteke – hipoteka je stvarno pravo na nepokretnosti I stice se upisom u zemljisni registar ako za to postoji odgovarajuci pravni osnov. Predmet hipoteke mogu biti 1nepokrena stvar. Hipoteka je sporedno pravo zavisno od sudbine potrazivanja koje obezbedjuje. Jedno zemljisnoknjizno telo moze obuhvatati samo zemljista koja se nalaze uistoj katastarskoj opstini I upisuje se u poseban zemljisnoknjizni ulozak.

Pravo zaloge na pokretnim stvarima Je stvarno pravo na tudjoj pokretnoj stvari. Rucna zaloga Ugovor o zalozi pokretne stvari je ugovor kojim se duznik ili neko treci(zalogodavac) obavezuje poveriocu ( zalogoprimcu) da mu preda odredjenu pokretnu stvar nakojoj postoji pravo svojine.radi pretrazivanja i prikupljanja informacija o hipotekama. ubirati san je plodove ili je iskoriscavati na drugi nacin. Pokretanje postupka slanjem prve opomene Ako duznik ne isplati dug o dospelosti hipotekarni poverilac iz ugovora o hipoteci poslace opomenu u pismenoj formi istovremeno duzniku i vlasniku predmeta hipoteke cime se pokrece postupak vansudskog namirenja. Predmet zaloge moze biti bilo koja individualno odredjena stvar na kojoj postoji pravo svojine a koja je u prometu. ukoliko dug ne bude isplacen o dospelosti. Hipotekarni poverilac je u obligacionom odnosu sa duznikom .bez obzira na to u cijoj svojini ili drzavini se ona nalazi u tom trenutku. jednostranoj hipoteci. Centralna evidencija hipoteka Je centralna jedinstvena elektronska javna baza podataka u koju se unose hipoteke upisane u nadlezni registar nepokretnosti. Upis hipoteke – upis u zemljisni registar je kauzalan jer se zasniva na ugovoru o hipoteci. Opomena o prodaji nepokretnosti Ukoliko u roku od 30 dana od dana prijema prve opomene duznik ne isplati dug poverilac ce duzniku i vlasniku nepokretnosti uputiti opomenu o prodaji nepokretnosti. a u talijskom sistemu intabulacijom. Pravo prodaje poverioca Ako duznik ne isplati dug do dana pravosnaznosti resenja o zabelezbi hipotekarne prodaje. Vansudski postupak namirenja Ako duznik ne isplati dug o dospelosti.a od dana izdavanja tog resenja prodje rok od 30 dana poverilac na osnovu resenja moze pristupiti prodaji putem aukcije ili neposredne pogodbe. . ako je hipoteka zasnovana u skladu sa odredbanma clana 15 zakona o hipoteci. Hipoteka ne moze nastati nezavisno od tih osnova .hipotekarni poverilac moze da namiri svoje potrazivanje iz vrednosti hipotekovane nepokretnosti. odnosno neposrednog drzaoca. Prava i obaveze zalogodavca Zalogoprimac stice zalozno pravo tek kada mu stvar koja je predmet ugovora bude predata. Prava I obaveze poverioca – poverilac ima pravo da zahteva da mu duznik pruzi dodatno obezbedjenje slicnog stepena sigurnosti ako je 1-zbog ponasanja odnosno radnji vlasnika. Najveci znacaj u pravnom zivotu ima zalozno pravo koje nastaje na osnovu ugovora. Prava I obaveze vlasnika nepokretnosti – vlasnik I posle nastanka hipo ima pravo da 1 drzi predmet hipoteke 2-upotrebljava predmer hipoteke prema uobicajenoj nameni 3-pribira prirodne ili civilne plodove koje prdmet hipoteke daje 4-otudji prdemet hipoteke I prenese pravo na pribavioca Poverilac ima pravo pristupa nepokretnosti ukljucijuci I ulazak u nepokretnost bez obzira na to ko se u njoj nalazi.prava svojine na zalozenu stvar ili d ace tada poverilac po unapred odredjenoj ceni moci prodati stvar.a poverilac se obavezuje da primljenu stvar cuva i po prestanku svog potrazivanja vrati neostecenu zalogodavcu. kojom se on jednostrano obavezuje. Izbor sredsrtva namirenja – pravo poverioca na hipoteku ne ogranicava gad a se obavezno namiri na predmetu hipoteke. Ovo svoje pravo on moze a ne mora koristiti. da poverilac naplati svoje obezbedjeno potrazivanje iz vrednostite nepokretnosti. Jednostrana hipoteka – nastaje na osnovu zalozne izjave. na nacin propisan zakonom. Zalozna izjava je isprava sacinjena od strane vlasnika nepokretnosti.apstraktno. vrednost prdmeta hipoteke smanjena ili 2-zbog radnji koje vlasnik namerava da preduzme preti opasnost od smanjenja vrednosti predmeta hipoteke. radi kontrole odrzavanja ili iz drugih opravdanih razloga. zadrzati je za sebe. naredjenju zakona ili odluci suda. Hipoteka se redovno stice upisom u zemljisni registar.da bi se pre ostalih poverilaca mogao naplatiti iz njene vrednosti ako mu potrazivanje ne bude isplaceno o dospleosti.

Prava i obaveze zalogoprimca Osnovna obaveza zalogoprimca je da stvar koja mu je predata cuva sa paznjom dobrog domacina. Registar zaloge je elektronski registar zaloznih prava pravnih i fizickih lica koga vodi organ uprave. Ono prestaje apsolutno ako vise ne pripada nijednom subjektu. Ugovor o zalozi Zalozno pravo na pokretnim stvarima upisanim u registar zasniva se na osnovu ugovora. Potrazivanje koje se obezbedjuje Registarskim zalogom moze se obezbediti novcano potrazivanje u domacoj ili stranoj valuti.protekom roka. a relativno ako prestane za dotadasnjeg imaoca ali predje na drugog imaoca zaloznog prava. Prestanak zaloznog prava Zalozno pravo prestaje apsolutno ili relativno. Registarska zaloga se brise ako je : prestalo potrazivanja koje ona obezbedjuje. .prodajom objekta zaloznog prava. Prestanak registarske zaloge Zalozno pravo prestaje brisanjem upisanog zaloznog prava iz registra zaloge. Glavno pravo ce nastaviti postojanje ali bez zaloznog prava. Prestanak zaloznog prava koje obezbedjuje glavno pravo nema za posledicu prestanak glavnog prava. Registarsko zalozno pravo Je pravo zaloge na pokretnim stvarima koja nastaje bez predaje predmeta zaloge u drzavinu zaloznog poverioca samim upisom zaloznog prava u registar zaloge.shodno tome duzan je preduzeti sve pravne i fakticke radnje nuzne za ocuvanje svojstva i vrednosti stvari.propascu stvari koja je objekat zaloge. a stice upisom u registar zaloge.osim ako nije drukcije odredjeno zakonom..konfuzijom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful