Hans Kristijan Andersen (2. april 1805. - 4. avgust 1875.

) se smatra za najznaajnije
ime kada se govori o bajkama. Paul Hazara ga je nazvao kraljem deijih pisaca sledeim
reima: Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u duu bia i stvari.
On je proirio tematiku bajke, razvijao narodne motiva (Divlji labudi), ali i stvarao
originalne prie. Njegove prie su blistave, razumljive, bude matu i lako mogu zaneti
dete, jer on sam ume da mata, uvia razna udesa i razmilja kao deca. itav je svet
pun udesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarimAndersen. Kvalitet njegovih bajki je i u tome to je uklopio poeziju u priu, unosio nove
motive, pisao bogatim, lakim i lepravim jezikom, s puno humora ispod kog se esto
mogu nai ozbiljni, tuni, ironini motivi iz kojih deca mogu uiti- Olovni vojnik,
Carevo novo odelo, Mala sirena...

Biografija [uredi - ]
Roen je 2. aprila 1805. u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio
postolar, sanjalica koji je vie voleo umetnost nego zanat, a majka nepismena pralja.
Neredovno se kolovao.
Nakon njegove smrti, od 1893., poinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti.
Mnoge studije, meu kojima je i ona tampana u godinjaku Magnusa Hirschfelda,
1901. , govori se da je on bio biseksualac, da je voleo i mukarce i ene, da su njegove
veze najee bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja ivota ostao nevin.
Ova teorija se moe potvrditi prouavanjem nekih od njegovih bajki, npr. postoji
mogunost da se u bajci Mala sirena i romanu O.T. govori o njegovoj ljubavi prema
Edvardu Kolinsu o kom e kasnije biti rei.
Moglo bi se rei da je njegova biografija sadrana u bajci Runo pae. Andersen je
rekao: Nita ne smeta to se neko rodio u paijem gnezdu, samo kad se izlegao iz
labueg jajeta.
Otiao je u Kopenhagen, bez prebijene pare, u potrazi za poslom, ali se tamo nije
proslavio jer je bio lo glumac, plesa i peva. Meutim, iako je bio udan po izgledu i
ponaanju, posedovao je jedinstveni arm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih
porodica, pre svih porodice Collin, naroito Jonesa Collina koji je bio njegov mecena i
mnogo mu pomogao. Ostatak porodice je bio lo prema njemu, naroito Edvard Collin.
Smatra se da je Edvard bio ljubav njegovog ivota, ali kako mu ovaj nije uzvratio ljubav,
pominje se u mnogim bajkama kao negativan lik.
1828, Andersen je zavrio gimnaziju i upisao se na sveuilite. Njegovo prvo delo Put
peke od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera , objavljeno 1829, je slabo
prihvaeno, ali mu je omoguilo put u Nemaku i Italiju koji je imao veliki znaaj za
njegov dalji rad. Pri poseti Velikoj Britaniji bio je gost arlsa Dikensa kom se on, kako je
bio feminiziran, sitniav, samoljubiv i hipohondrik nije dopao. Zatim je poeo pisati
romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledei roman Improvizator
je veoma dobro prihvaen. Slede romani, O.T. i Samo gusla su bili slabi. Od 1835,

pa sve do smrti u malim svicima pie Prie i zgode, koje vremenom postiu veliki
uspeh.
1823. Andersen je doiveo otru kritiku vedske enciklopedije koja ga je optuiva da je
previe cmizdrav a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hoffmanna. Meutim, ne bismo se sloili s tim. Andesen nije cmizdrav, ve romantik, a iako se u
njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su proiene (nema surovostikopanje oiju i sl.) i proirene su opisima- npr. Mala sirena. N. A. Dobroljubov je, o
Andersenovim bajkama rekao sledee: Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja
nedostaje drugim deijim knjievnicima. U njima ono to postoji u stvarnosti dobija
izvanredni poetiki karakter, a ipak ne plae deiju matu svakakvim baucima i tamnim
silama. Andersen oivljava obine stvari i stavnja u pokret obine neive predmete. Kod
njega se olovni vojnik tui na svoju samou, cvee se odaje veselom plesu, lan doivljava
svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni pria u kojima se
javljaju natprirodne vie sile, i te bez sumnje idu u najslabije prie. No, zato su divne one
prie u kojima nema uopte nieg fantastinog. Takve su npr. Kraljevo novo odelo,
Devojica sa ibicama, Princeza na zrnu graka, Saputnik i dr.
Kao to smo ve rekli, on je u svoje bajke unosio i mnoge likove iz svog ivota. Tako su
Palica i princeza iz bajke Princeza na zrnu graka ustvari Henrietta, ki admirala
Wulffa, a u prii zarunici se javnja Riborga Voigtova u koju je dugo bio zaljubljen.
Andersen osim o tipinim ivotinjama koje su do tada bile likovi u bajkama, uvodi i neke
druge. Tako imamo bajke Sretna porodica- puevi, Klin orba- mievi, Rode,
Runo pae- labudi i patke itd. On je uviao slinost pojedinih ivotinja sa ljudima i o
njima pisao ba onako kakve jesu u stvarnosti. U svoje bajke uvodi i biljke. Uvia i
njihovu slinost sa ljudima prema boji, cvetu, dranju i sl. tu su bajke Cvee male Ide,
Porodica iz susedstva i Pu i ruin grm u kojima se pominje ruin grm... Andersen
oivljava i mnoge predmete: igrake, figure, stare kue, svakodnevne predmete, portrete,
kipove, ormare, ogledala, posue itd.- Olovni vojnik, Kresivo, Srene kaljae,
Crvene cipelice, Stara kua... Ovako se ostvaruje spona izmeu fantazije i realnosti,
bajke i ivota, poezije i prie, simbolike i realizma, i u ovom lei sva Andersenova
veliina.
Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875.

Dela [uredi - ]

Pesme
Peaenje od Holmenskog kanala do istonog rta Amagera
Bajke (9 knjiga)
Pripovesti
Nove bajke i prie
Slikovnica bez slika
Biti ili ne biti
Runo pae (1843.)

Carevo novo odelo (1837.)

Mala sirena
Mala princeza (1837.)
Princeza na zrnu graka
Aasver (drama)
De to Baroneser (roman)
Improvizator (roman)

Dobavljeno iz "http://sh.wikipedia.org/wiki/Hans_Christian_Andersen"

:

:
, .
:
, ,
,
.
,
.
,
.
, ,
.
, ,
, , .
" ,
."

, "
".
:
,
.

.
, .
, ,
"" ,
.
,
.
, ,
.
, ,
.

 :
,
. , ,
.