P. 1
Hans Kristijan Andersen

Hans Kristijan Andersen

|Views: 1,078|Likes:
Published by Zarko Stankovic

More info:

Published by: Zarko Stankovic on Jan 17, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/25/2013

pdf

text

original

Hans Kristijan Andersen (2. april 1805. - 4. avgust 1875.

) se smatra za najznačajnije
ime kada se govori o ajkama. !aul "azara ga je nazvao kraljem dečiji# pisa$a slede%im
rečima& '(ndersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u du)u i%a i stvari*.
+n je pro)irio tematiku ajke, razvijao narodne motiva (-ivlji laudi), ali i stvarao
originalne priče. .jegove priče su listave, razumljive, ude ma)tu i lako mogu zaneti
dete, jer on sam ume da ma)ta, uvi/a razna čudesa i razmi)lja kao de$a. '0itav je svet
pun čudesa, ali mi smo na nji# tako navikli da i# nazivamo svakodnevnim stvarim*-
(ndersen. 1valitet njegovi# ajki je i u tome )to je uklopio poeziju u priču, unosio nove
motive, pisao ogatim, lakim i lepr)avim jezikom, s puno #umora ispod kog se često
mogu na%i oziljni, tu2ni, ironični motivi iz koji# de$a mogu učiti- '+lovni vojnik*,
'3arevo novo odelo*, '4ala sirena*...
Biografija [uredi - уреди]
5o/en je 2. aprila 1805. u mestu +dense na ostrvu 6unen u -anskoj. +ta$ mu je io
postolar, sanjali$a koji je vi)e voleo umetnost nego zanat, a majka nepismena pralja.
.eredovno se )kolovao.
.akon njegove smrti, od 1878., počinje otvorena diskusija o (ndersenovoj seksualnosti.
4noge studije, me/u kojima je i ona )tampana u godi)njaku 4agnusa "irs$#9elda,
1701. , govori se da je on io iseksuala$, da je voleo i mu)kar$e i 2ene, da su njegove
veze najče)%e ili ljuavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja 2ivota ostao nevin.
+va teorija se mo2e potvrditi proučavanjem neki# od njegovi# ajki, npr. postoji
mogu%nost da se u aj$i '4ala sirena* i romanu '+.:.* govori o njegovoj ljuavi prema
;dvardu 1olinsu o kom %e kasnije iti reči.
4oglo i se re%i da je njegova iogra9ija sadr2ana u aj$i '5u2no pače*. (ndersen je
rekao& '.i)ta ne smeta )to se neko rodio u pačijem gnezdu, samo kad se izlegao iz
lau/eg jajeta*.
+ti)ao je u 1open#agen, ez preijene pare, u potrazi za poslom, ali se tamo nije
proslavio jer je io lo) gluma$, plesač i pevač. 4e/utim, iako je io čudan po izgledu i
pona)anju, posedovao je jedinstveni )arm, pa je pridoio simpatije mnogi# ogati#
porodi$a, pre svi# porodi$e 3ollin, naročito <onesa 3ollina koji je io njegov me$ena i
mnogo mu pomogao. +statak porodi$e je io lo) prema njemu, naročito ;dvard 3ollin.
=matra se da je ;dvard io ljuav njegovog 2ivota, ali kako mu ovaj nije uzvratio ljuav,
pominje se u mnogim ajkama kao negativan lik.
1828, (ndersen je zavr)io gimnaziju i upisao se na sveučili)te. .jegovo prvo delo '!ut
pe)ke od "olmenskog kanala do istorijskog kraja (magera* , ojavljeno 1827, je slao
pri#va%eno, ali mu je omogu%ilo put u .emačku i >taliju koji je imao veliki značaj za
njegov dalji rad. !ri poseti ?elikoj @ritaniji io je gost 0arlsa -ikensa kom se on, kako je
io 9eminiziran, sitničav, samoljuiv i #ipo#ondrik nije dopao. Aatim je počeo pisati
romane, putopise, drame, autoiogra9ije i poeziju. .jegov slede%i roman '>mprovizator*
je veoma doro pri#va%en. =lede romani, '+.:.* i '=amo guslač* su ili slai. +d 1885,
pa sve do smrti u malim svi$ima pi)e '!riče i zgode*, koje vremenom posti2u veliki
uspe#.
1828. (ndersen je do2iveo o)tru kritiku Bvedske en$iklopedije koja ga je optu2iva da je
previ)e $mizdrav a da su njegove ajke pod velikim uti$ajem narodni# ajki i Hoffmann-
a. 4e/utim, ne ismo se slo2ili s tim. (ndesen nije '$mizdrav*, ve% romantik, a iako se u
njegovim ajkama javljaju motivi iz narodni# ajki, one su proči)%ene (nema surovosti-
kopanje očiju i sl.) i pro)irene su opisima- npr. '4ala sirena*. .. (. -oroljuov je, o
(ndersenovim ajkama rekao slede%e& '(ndersenove ajke imaju prekrasnu osoinu koja
nedostaje drugim dečijim knji2evni$ima. C njima ono )to postoji u stvarnosti doija
izvanredni poetički karakter, a ipak ne pla)e dečiju ma)tu svakakvim au$ima i tamnim
silama. (ndersen o2ivljava oične stvari i stavnja u pokret oične ne2ive predmete. 1od
njega se olovni vojnik tu2i na svoju samo%u, $ve%e se odaje veselom plesu, lan do2ivljava
svakodnevne preoraze dok prelazi u niti, platno, rulje, papir. .ema ni priča u kojima se
javljaju natprirodne vi)e sile, i te ez sumnje idu u najslaije priče. .o, zato su divne one
priče u kojima nema uop)te ničeg 9antastičnog. :akve su npr. '1raljevo novo odelo*,
'-evojči$a sa )ii$ama*, '!rin$eza na zrnu gra)ka*, '=aputnik* i dr.*
1ao )to smo ve% rekli, on je u svoje ajke unosio i mnoge likove iz svog 2ivota. :ako su
!alči$a i prin$eza iz ajke '!rin$eza na zrnu gra)ka* ustvari Henrietta, k%i admirala
Wulffa, a u priči 'zaručni$i* se javnja Riborga Voigtova u koju je dugo io zaljuljen.
(ndersen osim o tipičnim 2ivotinjama koje su do tada ile likovi u ajkama, uvodi i neke
druge. :ako imamo ajke '=retna porodi$a*- pu2evi, '1lin čora*- mi)evi, '5ode*,
'5u2no pače*- laudi i patke itd. +n je uvi/ao sličnost pojedini# 2ivotinja sa ljudima i o
njima pisao a) onako kakve jesu u stvarnosti. C svoje ajke uvodi i iljke. Cvi/a i
nji#ovu sličnost sa ljudima prema oji, $vetu, dr2anju i sl. tu su ajke '3ve%e male >de*,
'!orodi$a iz susedstva* i '!u2 i ru2in grm* u kojima se pominje ru2in grm... (ndersen
o2ivljava i mnoge predmete& igračke, 9igure, stare ku%e, svakodnevne predmete, portrete,
kipove, ormare, ogledala, posu/e itd.- '+lovni vojnik*, '1resivo*, '=re%ne kaljače*,
'3rvene $ipeli$e*, '=tara ku%a*... +vako se ostvaruje spona izme/u 9antazije i realnosti,
ajke i 2ivota, poezije i priče, simolike i realizma, i u ovom le2i sva (ndersenova
veličina.
"ans 1ristijan (ndersen je umro 4. avgusta 1875.
Dela [uredi - уреди]
• !esme
• !e)ačenje od "olmenskog kanala do istočnog rta (magera
• @ajke (7 knjiga)
• !ripovesti
• .ove ajke i priče
• =likovni$a ez slika
• @iti ili ne iti
• 5u2no pače (1848.)
• 3arevo novo odelo (1887.)
• 4ala sirena
• 4ala prin$eza (1887.)
• !rin$eza na zrnu gra)ka
• ()asver (drama)
• -e to @aroneser (roman)
• >mprovizator (roman)
-oavljeno iz D#ttp&EEs#.Fikipedia.orgEFikiE"ansG3#ristianG(ndersenD
Бајка
Место радње:
У великом граду
Време радње:
Као у свим бајкама, пре много година.
Кратки садржај:
У једном је граду живео цар познат по томе то је највие волео лепо, ново ру!о, те је сав
свој новац троио само на то да се лепо обу"е, док је све остале царске дужности у
великој мери занемаривао. #азнави за ту необи"ну цареву страст у град су пристигли
варалице који су тврдили да могу исткати нај$епе ру!о на свету, али тако необи"но ру!о
да га могу видети само они који су надасве способни и паметни. %олакомиви се за новим
ру!ом цар је нару"ио да му се истка то неодо$иво лепо ру!о, платио је варалицама велике
новце и живео у и"екивању новог ру!а.
%оданици као поданици, видеви да од тог ру!а нема нита, а боје&и се за свој положај и
царску милост нису се усу'ивали гласно изре&и своја сазнања да ру!о уствари не постоји.
(ако и цар, боје&и се да не испадне глуп и неспособан, није нити самом себи признао да не
види ру!о, обукао га, и поносан на његову лепоту изаао пред своје поданике и гра'ане.
)*ико није !тео признати да нита не види, јер би тиме показао како није за своју службу
или како је веома глуп.)
+едино је де"ак са својом искрено&у и невино&у викнуо како цар нема нита на себи од
"ега је цар протрнула али ипак одлу"и да остане у поворци до краја, )а коморници и да$е
ноа!у скуте који! није било).
,нализа ликова:
-ар је самодопадни владар коме није било стало до во'ења своје зем$е, ве& су му његове
привилегије користиле само за задово$авање своји! страсти за лијепом одје&ом. %ри том
је био исувие поносан на дужност коју је обав$ао те нити у ванредним околностима није
!тео признати самом себи да је у бити несигуран и неспособан владар. #воју неспособност
надокна'ује гомилањем оде&е, јер се једино на том по$у осе&а дово$но способан.
.кружен је лицемјерним поданицима, који боје&и се за свој положај и статус, подржавају
тезу о )лепом) ру!у, са "име задржавају свој положај саветника у царским дворима и
доказују своју памет и мудрост. *асупрот сви! лицемјерни! и "асто!лепни! ликова стоји
дете са својом дје"јом искрено&у и невино&у, које једино има !раброст на глас ре&и
истину о царевом ру!у.
Варалице су лукави, покварени и врло способни глумци и пантомими"ари, који су знали и
успјели искористити $удску слабост у своју корист. #весни да је "овеку потребна потврда
његове мудрости и памети, они играју на ту карту, доказују&и при том да $удској глупости
нема краја.
,нализа стила писања и језика дјела:
.ва бајка је намењена малој деци те је због тога писана једноставним стилом и језиком,
који они могу разумети. .дликује се свим епским елементима, писана је у прози, има
/абулу и можемо је сврстати у свеобу!ватну поделу књижевни! родова.

posuđe itd. već romantik. ogledala. a ipak ne plaše dečiju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. rublje. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter. A. „Kraljevo novo odelo“.labudi i patke itd. Andersen osim o tipičnim životinjama koje su do tada bile likovi u bajkama.уреди] • • • • • • • • Pesme Pešačenje od Holmenskog kanala do istočnog rta Amagera Bajke (9 knjiga) Pripovesti Nove bajke i priče Slikovnica bez slika Biti ili ne biti Ružno pače (1843. ne bismo se složili s tim. on je u svoje bajke unosio i mnoge likove iz svog života.miševi. cvetu. ormare.“ Kao što smo već rekli. platno. Andersen oživljava obične stvari i stavnja u pokret obične nežive predmete. i u ovom leži sva Andersenova veličina. Takve su npr. držanju i sl. No. „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se pominje ružin grm.. Dobroljubov je.pa sve do smrti u malim svicima piše „Priče i zgode“. Tako imamo bajke „Sretna porodica“. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile.) . bajke i života. Tako su Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ ustvari Henrietta.) i proširene su opisima. „Princeza na zrnu graška“. Hans Kristijan Andersen je umro 4. tu su bajke „Cveće male Ide“. Međutim. Andesen nije „cmizdrav“. lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti. stare kuće.npr. a iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki. Uviđa i njihovu sličnost sa ljudima prema boji. „Rode“. „Srećne kaljače“. portrete. „Crvene cipelice“. 1823. „Klin čorba“. simbolike i realizma. papir. svakodnevne predmete. kći admirala Wulffa. U svoje bajke uvodi i biljke.. „Saputnik“ i dr. a u priči „zaručnici“ se javnja Riborga Voigtova u koju je dugo bio zaljubljen. „Mala sirena“. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću.. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima pisao baš onako kakve jesu u stvarnosti. zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. „Devojčica sa šibicama“. i te bez sumnje idu u najslabije priče.„Olovni vojnik“.. koje vremenom postižu veliki uspeh. one su pročišćene (nema surovostikopanje očiju i sl. N. figure. „Kresivo“. Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti. o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečijim književnicima. Andersen oživljava i mnoge predmete: igračke. kipove. poezije i priče. cveće se odaje veselom plesu. „Stara kuća“. avgusta 1875.puževi. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije koja ga je optuživa da je previše cmizdrav a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hoffmanna. Dela [uredi . uvodi i neke druge.. „Ružno pače“.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->