Hans Kristijan Andersen (2. april 1805. - 4. avgust 1875.

) se smatra za najznačajnije
ime kada se govori o bajkama. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečijih pisaca sledećim
rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari“.
On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motiva (Divlji labudi), ali i stvarao
originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti
dete, jer on sam ume da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet
pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarim“Andersen. Kvalitet njegovih bajki je i u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio nove
motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kog se često
mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti- „Olovni vojnik“,
„Carevo novo odelo“, „Mala sirena“...

Biografija [uredi - уреди]
Rođen je 2. aprila 1805. u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio
postolar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka nepismena pralja.
Neredovno se školovao.
Nakon njegove smrti, od 1893., počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti.
Mnoge studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda,
1901. , govori se da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove
veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.
Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki, npr. postoji
mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O.T.“ govori o njegovoj ljubavi prema
Edvardu Kolinsu o kom će kasnije biti reči.
Moglo bi se reći da je njegova biografija sadržana u bajci „Ružno pače“. Andersen je
rekao: „Ništa ne smeta što se neko rodio u pačijem gnezdu, samo kad se izlegao iz
labuđeg jajeta“.
Otišao je u Kopenhagen, bez prebijene pare, u potrazi za poslom, ali se tamo nije
proslavio jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i
ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih
porodica, pre svih porodice Collin, naročito Jonesa Collina koji je bio njegov mecena i
mnogo mu pomogao. Ostatak porodice je bio loš prema njemu, naročito Edvard Collin.
Smatra se da je Edvard bio ljubav njegovog života, ali kako mu ovaj nije uzvratio ljubav,
pominje se u mnogim bajkama kao negativan lik.
1828, Andersen je završio gimnaziju i upisao se na sveučilište. Njegovo prvo delo „Put
peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“ , objavljeno 1829, je slabo
prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju koji je imao veliki značaj za
njegov dalji rad. Pri poseti Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on, kako je
bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik nije dopao. Zatim je počeo pisati
romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“
je veoma dobro prihvaćen. Slede romani, „O.T.“ i „Samo guslač“ su bili slabi. Od 1835,

U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter.. Andersen osim o tipičnim životinjama koje su do tada bile likovi u bajkama. „Devojčica sa šibicama“. ormare. „Princeza na zrnu graška“. već romantik. on je u svoje bajke unosio i mnoge likove iz svog života. „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se pominje ružin grm. koje vremenom postižu veliki uspeh.. tu su bajke „Cveće male Ide“. papir. „Klin čorba“. zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. kći admirala Wulffa. a u priči „zaručnici“ se javnja Riborga Voigtova u koju je dugo bio zaljubljen. Hans Kristijan Andersen je umro 4.. rublje. Dela [uredi . Dobroljubov je. „Rode“.puževi.. „Kresivo“. lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti. i u ovom leži sva Andersenova veličina. „Mala sirena“. o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečijim književnicima.miševi. „Saputnik“ i dr.labudi i patke itd.„Olovni vojnik“.уреди] • • • • • • • • Pesme Pešačenje od Holmenskog kanala do istočnog rta Amagera Bajke (9 knjiga) Pripovesti Nove bajke i priče Slikovnica bez slika Biti ili ne biti Ružno pače (1843. A..pa sve do smrti u malim svicima piše „Priče i zgode“. bajke i života. „Crvene cipelice“. držanju i sl. U svoje bajke uvodi i biljke. „Kraljevo novo odelo“. simbolike i realizma. Tako su Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ ustvari Henrietta. poezije i priče. cveće se odaje veselom plesu. Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti. Tako imamo bajke „Sretna porodica“.) i proširene su opisima. Andesen nije „cmizdrav“. ne bismo se složili s tim. a ipak ne plaše dečiju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima pisao baš onako kakve jesu u stvarnosti. 1823. i te bez sumnje idu u najslabije priče. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije koja ga je optuživa da je previše cmizdrav a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hoffmanna.npr. „Ružno pače“. portrete.“ Kao što smo već rekli. Međutim. No. figure. avgusta 1875. N. Andersen oživljava i mnoge predmete: igračke. ogledala. Takve su npr. cvetu. a iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki. Andersen oživljava obične stvari i stavnja u pokret obične nežive predmete. platno.) . kipove. posuđe itd. Uviđa i njihovu sličnost sa ljudima prema boji. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću. „Srećne kaljače“. stare kuće. uvodi i neke druge. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile. one su pročišćene (nema surovostikopanje očiju i sl. „Stara kuća“. svakodnevne predmete.

"а коморници и даље ношаху скуте којих није било". Варалице су лукави. које једино има храброст на глас рећи истину о царевом руху. већ су му његове привилегије користиле само за задовољавање својих страсти за лијепом одјећом. пре много година. али тако необично рухо да га могу видети само они који су надасве способни и паметни. Полакомивши се за новим рухом цар је наручио да му се истка то неодољиво лепо рухо.wikipedia. .) Princeza na zrnu graška Ašasver (drama) De to Baroneser (roman) Improvizator (roman) Dobavljeno iz "http://sh.org/wiki/Hans_Christian_Andersen" Бајка Место радње: У великом граду Време радње: Као у свим бајкама. Насупрот свих лицемјерних и частохлепних ликова стоји дете са својом дјечјом искреношћу и невиношћу. који бојећи се за свој положај и статус. док је све остале царске дужности у великој мери занемаривао. са чиме задржавају свој положај саветника у царским дворима и доказују своју памет и мудрост. Своју неспособност надокнађује гомилањем одеће. није нити самом себи признао да не види рухо. платио је варалицама велике новце и живео у ишчекивању новог руха. Тако и цар. јер би тиме показао како није за своју службу или како је веома глуп.• • • • • • • Carevo novo odelo (1837. Свесни да је човеку потребна потврда његове мудрости и памети. ново рухо. При том је био исувише поносан на дужност коју је обављао те нити у ванредним околностима није хтео признати самом себи да је у бити несигуран и неспособан владар. Сазнавши за ту необичну цареву страст у град су пристигли варалице који су тврдили да могу исткати најљепше рухо на свету. Окружен је лицемјерним поданицима." Једино је дечак са својом искреношћу и невиношћу викнуо како цар нема ништа на себи од чега је цар протрнула али ипак одлучи да остане у поворци до краја. подржавају тезу о "лепом" руху. обукао га. јер се једино на том пољу осећа довољно способан. бојећи се да не испадне глуп и неспособан. они играју на ту карту. покварени и врло способни глумци и пантомимичари. "Нико није хтео признати да ништа не види. Кратки садржај: У једном је граду живео цар познат по томе што је највише волео лепо. видевши да од тог руха нема ништа.) Mala sirena Mala princeza (1837. и поносан на његову лепоту изашао пред своје поданике и грађане. доказујући при том да људској глупости нема краја. те је сав свој новац трошио само на то да се лепо обуче. а бојећи се за свој положај и царску милост нису се усуђивали гласно изрећи своја сазнања да рухо уствари не постоји. Анализа ликова: Цар је самодопадни владар коме није било стало до вођења своје земље. Поданици као поданици. који су знали и успјели искористити људску слабост у своју корист.

Анализа стила писања и језика дјела: Ова бајка је намењена малој деци те је због тога писана једноставним стилом и језиком. има фабулу и можемо је сврстати у свеобухватну поделу књижевних родова. писана је у прози. који они могу разумети. . Одликује се свим епским елементима.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful