Hans Kristijan Andersen (2. april 1805. - 4. avgust 1875.

) se smatra za najznačajnije
ime kada se govori o bajkama. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečijih pisaca sledećim
rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari“.
On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motiva (Divlji labudi), ali i stvarao
originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti
dete, jer on sam ume da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet
pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarim“Andersen. Kvalitet njegovih bajki je i u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio nove
motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kog se često
mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti- „Olovni vojnik“,
„Carevo novo odelo“, „Mala sirena“...

Biografija [uredi - уреди]
Rođen je 2. aprila 1805. u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio
postolar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka nepismena pralja.
Neredovno se školovao.
Nakon njegove smrti, od 1893., počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti.
Mnoge studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda,
1901. , govori se da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove
veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.
Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki, npr. postoji
mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O.T.“ govori o njegovoj ljubavi prema
Edvardu Kolinsu o kom će kasnije biti reči.
Moglo bi se reći da je njegova biografija sadržana u bajci „Ružno pače“. Andersen je
rekao: „Ništa ne smeta što se neko rodio u pačijem gnezdu, samo kad se izlegao iz
labuđeg jajeta“.
Otišao je u Kopenhagen, bez prebijene pare, u potrazi za poslom, ali se tamo nije
proslavio jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i
ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih
porodica, pre svih porodice Collin, naročito Jonesa Collina koji je bio njegov mecena i
mnogo mu pomogao. Ostatak porodice je bio loš prema njemu, naročito Edvard Collin.
Smatra se da je Edvard bio ljubav njegovog života, ali kako mu ovaj nije uzvratio ljubav,
pominje se u mnogim bajkama kao negativan lik.
1828, Andersen je završio gimnaziju i upisao se na sveučilište. Njegovo prvo delo „Put
peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“ , objavljeno 1829, je slabo
prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju koji je imao veliki značaj za
njegov dalji rad. Pri poseti Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on, kako je
bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik nije dopao. Zatim je počeo pisati
romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“
je veoma dobro prihvaćen. Slede romani, „O.T.“ i „Samo guslač“ su bili slabi. Od 1835,

„Kresivo“. Andersen osim o tipičnim životinjama koje su do tada bile likovi u bajkama. držanju i sl.“ Kao što smo već rekli. Tako su Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ ustvari Henrietta. simbolike i realizma. Uviđa i njihovu sličnost sa ljudima prema boji.„Olovni vojnik“.npr. poezije i priče. A. Međutim.pa sve do smrti u malim svicima piše „Priče i zgode“. papir. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću. Takve su npr. „Saputnik“ i dr. „Rode“. kći admirala Wulffa. „Kraljevo novo odelo“.labudi i patke itd. Andersen oživljava i mnoge predmete: igračke. Andersen oživljava obične stvari i stavnja u pokret obične nežive predmete. svakodnevne predmete. ne bismo se složili s tim. „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se pominje ružin grm... koje vremenom postižu veliki uspeh. bajke i života. one su pročišćene (nema surovostikopanje očiju i sl. uvodi i neke druge. već romantik. 1823. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima pisao baš onako kakve jesu u stvarnosti. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije koja ga je optuživa da je previše cmizdrav a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hoffmanna. „Mala sirena“. tu su bajke „Cveće male Ide“. a u priči „zaručnici“ se javnja Riborga Voigtova u koju je dugo bio zaljubljen. i te bez sumnje idu u najslabije priče. o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečijim književnicima. Hans Kristijan Andersen je umro 4.) i proširene su opisima. „Klin čorba“.) . „Srećne kaljače“. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter. Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti. avgusta 1875. stare kuće. „Stara kuća“. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile. ogledala. zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti. i u ovom leži sva Andersenova veličina. rublje. No. platno. „Ružno pače“. a iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki. N.puževi. ormare. Andesen nije „cmizdrav“. Dela [uredi . a ipak ne plaše dečiju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. cveće se odaje veselom plesu. posuđe itd. „Princeza na zrnu graška“. portrete. „Devojčica sa šibicama“. „Crvene cipelice“..miševi. Dobroljubov je.. Tako imamo bajke „Sretna porodica“. figure..уреди] • • • • • • • • Pesme Pešačenje od Holmenskog kanala do istočnog rta Amagera Bajke (9 knjiga) Pripovesti Nove bajke i priče Slikovnica bez slika Biti ili ne biti Ružno pače (1843. on je u svoje bajke unosio i mnoge likove iz svog života. kipove. cvetu. U svoje bajke uvodi i biljke.

већ су му његове привилегије користиле само за задовољавање својих страсти за лијепом одјећом. са чиме задржавају свој положај саветника у царским дворима и доказују своју памет и мудрост. видевши да од тог руха нема ништа. Варалице су лукави. обукао га.) Mala sirena Mala princeza (1837. Полакомивши се за новим рухом цар је наручио да му се истка то неодољиво лепо рухо. Свесни да је човеку потребна потврда његове мудрости и памети. јер би тиме показао како није за своју службу или како је веома глуп. "а коморници и даље ношаху скуте којих није било". подржавају тезу о "лепом" руху. те је сав свој новац трошио само на то да се лепо обуче. покварени и врло способни глумци и пантомимичари. Анализа ликова: Цар је самодопадни владар коме није било стало до вођења своје земље. али тако необично рухо да га могу видети само они који су надасве способни и паметни. Своју неспособност надокнађује гомилањем одеће. доказујући при том да људској глупости нема краја. док је све остале царске дужности у великој мери занемаривао.) Princeza na zrnu graška Ašasver (drama) De to Baroneser (roman) Improvizator (roman) Dobavljeno iz "http://sh. Кратки садржај: У једном је граду живео цар познат по томе што је највише волео лепо. платио је варалицама велике новце и живео у ишчекивању новог руха." Једино је дечак са својом искреношћу и невиношћу викнуо како цар нема ништа на себи од чега је цар протрнула али ипак одлучи да остане у поворци до краја. пре много година. који су знали и успјели искористити људску слабост у своју корист. јер се једино на том пољу осећа довољно способан. које једино има храброст на глас рећи истину о царевом руху. који бојећи се за свој положај и статус.• • • • • • • Carevo novo odelo (1837.org/wiki/Hans_Christian_Andersen" Бајка Место радње: У великом граду Време радње: Као у свим бајкама. а бојећи се за свој положај и царску милост нису се усуђивали гласно изрећи своја сазнања да рухо уствари не постоји. није нити самом себи признао да не види рухо. Насупрот свих лицемјерних и частохлепних ликова стоји дете са својом дјечјом искреношћу и невиношћу. Тако и цар.wikipedia. Окружен је лицемјерним поданицима. "Нико није хтео признати да ништа не види. и поносан на његову лепоту изашао пред своје поданике и грађане. При том је био исувише поносан на дужност коју је обављао те нити у ванредним околностима није хтео признати самом себи да је у бити несигуран и неспособан владар. Сазнавши за ту необичну цареву страст у град су пристигли варалице који су тврдили да могу исткати најљепше рухо на свету. бојећи се да не испадне глуп и неспособан. ново рухо. . Поданици као поданици. они играју на ту карту.

писана је у прози. .Анализа стила писања и језика дјела: Ова бајка је намењена малој деци те је због тога писана једноставним стилом и језиком. Одликује се свим епским елементима. има фабулу и можемо је сврстати у свеобухватну поделу књижевних родова. који они могу разумети.