S. Milenkovi, B.

Dragojevi: KORELACIJA RAZVOJA GOVORA I MUZIKOG VASPITANJA

DR SLAANA MILENKOVI MR BRANIMIR DRAGOJEVI Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa Sremska Mitrovica

PROFESSIONAL PAPER UDK: 371.3::[78:808.5 BIBLID: 0353-7129, 14(2009)1, p.103-110

METODIKA KORELACIJA RAZVOJA GOVORA I MUZIKOG VASPITANJA

Rezime: Savremen pristup vaspitaa i studenata u radu sa decom predkolskog uzrasta treba da ima kao svoj postulat interdisciplinarnost. To se moe postii korelacijom meu metodikama, to se u praksi pokazalo kao preko potrebno za rad vaspitaa u vrtiu. U okviru jedne tematske celine neophodno je metodiko povezivanje. Tema ovog rada je razvijanje govornih i ritminih sposobnosti dece predkolskog uzrasta. Bie prikazani primeri govornih (ritmikih) i pevanih brojalica i istraena njihova uloga u razvoju pravilne dikcije, ritma i motorike. Relevantnim primerima bie ukazano na potpuno sadejstvo ove dve metodike. Kljune rei: razvoj govora, muziko vaspitanje, brojalice, korelacija

Vaspita u radu sa decom predkolskog uzrasta treba da ispunjava opte zadatke u pogledu negovanja sposobnosti komuniciranja. Jedan od zadataka je da neguje raznovrsne vidove praktine komunikacije pomou radnji u toku zajednikih aktivnosti i afektivne komunikacije neverbalnim sredstvima, kao i da uvodi decu u verbalnu komunikaciju radi usvajanja socijalnih znakovnih sistema, pre svega govora kao osnovnog sredstva za uobliavanje, transformaciju i saoptavanje svojih ideja, a zatim i drugih uslovnih sistema znakova, pisanih i drugih simbola, slika, ema, gestova, mimike, saobraajnih znakova, raznih signala itd. Posebno treba da ih uvodi i u korienje specifinog jezika svake umetnosti za primanje i prenoenje ideja i oseanja, odnosno, u njihova komunikatibilna sredstva: auditivna (govor, pesma, muzika), kinetika (pokreti i ples) i vizuelna (linije, boje i oblici) (Kamenov, 2007: 170). Vaspita treba da kroz usmerene aktivnosti u vrtiu podstie verbalni razvoj deteta, a naroito njegovo stvaralako izraavanje. Dete se izraava govorom da bi komuniciralo sa drugima i da bi se stvaralaki izrazilo. Otuda nastaje jeziko govorno

, XIV, 1/2009

stvaralatvo dece kao slobodno ispoljavanje oseanja, ulnog doivljavanja i intuicije i naravno miljenja. Kroz razne aktivnosti dece treba razvijati njihovu sposobnost traganja i otkrivanja naina za stvaralako uobliavanje i harmonino organizovanje misli i oseanja uz pomo govora, muzike, pokreta, kao i svih drugih igara. Dobro govorenje treba da bude imperativ svakog vaspitaa i to treba da neguje kod dece. Kao osobine dobrog govorenja izdvajaju se: osmiljenost i loginost kazivanja, svrsishodnost i jasno odreivanje cilja kazivanja, ivost izlaganja i izraajnost govora, glasnost i jasnost, tenost i tanost govora. Za govornu komunikaciju bitno je jeziko razumevanje i jeziko izraavanje (Milenkovi, 2006: 39-40). S tim u vezi vaspitai koriste dela knjievnosti za decu i uopte umetniko blago koje je oveanstvo stvorilo tokom svoga razvoja, naroito nae narodno stvaralatvo. Koristei ta dela, kao i negujui spostveni dobar govor, vaspitai razvijaju slunu diskriminaciju. Pored ostalog, pod slu, nom diskriminacijom podrazumevamo i zapaanje tempa i ritma govora, a pravilno uoavanje glasova u rei i glasovne strukture je uslov njihovog valjanog izgovaranja. Vaspita treba da decu usmerava ka aktivnostima u kojima e da sluaju i diskriminiu pojedine umove, zvukove i glasove. To se moe postii korienjem tekstova knjievnosti za decu, ali i obradom kratkih narodnih umotvorina. Kod dece su omiljene zagonetke, pitalice, brojalice, razbrajalice itd. Ove kratke narodne vrste podstiu decu da sluaju, prepoznaju i razlikuju glasove, glasovne suprasegmente i druge govorne celine. Obradom tih knjievnih vrsta na razne naine se usmerava deja panja na to da shvate da se govor sastoji od glasova, rei i reenica kako bi se kod dece razvijali pojmovi o elementima govora. Na taj nain deca se pripremaju i za opismenjavanje jer se razvija njihova fonematska percepcija i osposobljavaju se za analizu grae govora. Izuzetno je vano da vaspita bude dobar uzor deci kad je re o govoru, dakle da sam ima dobar govor kao i da posebnim postupcima i vebama stvara uslove kako za pravilan izgovor svih glasova maternjeg jezika, tako i usvajanje jasne dikcije, akcenta i pravilnog izgovaranja rei i reenica, kao i pravilnu intonaciju (glasnost, visinu, boju, tempo, izraajnost i dr.) Takoe, treba na vreme da otkrije decu koja imaju tekoe u pravilnom izgovoru glasova kako bi im pruio specijalnu pomo, po potrebi u saradnji sa logopedom. Razvoj govora podrazumeva prvo dobru diskriminaciju, potom i dobru artikulaciju glasova. Razlikovanje i stvaranje glasova postie se, pred ostalog izgovaranjem taunjalki, brzalica i razbrojalica u kojima se kritini glasovi ee pojavljuju u ritmu govora (npr. Petliu, petliu crveni fesiu, areni repiu..., Taram, taram, beca..., Seu na panji, pojeu kolai, Na vrh brda vrba mrda). Izgovaranje stihova i brzalica sa aliteracijom (zasienou odreenim glasom) takoe doprinosi razlikovanju i obrazovanju glasova. Primeri za dobru diskriminaciju je igra uoavanja razlika kod rei koje se razlikuju samo u jednom glasu (npr. tata-teta, Paja-Baja i sl.), posebno u sluajevima kada treba razlikovati nosne od oralnih usnenih glasova (npr. u reima med-led, maka-meka, roda-voda, rak-mak i sl.). Ima jo primera za dobru diskriminicaju i artikulaciju glasova, kao to su: uoavanje razlike izmeu rei, koja se sastoji samo u intonaciji koja daje smisao, razlikovanje odreenog glasa uz pomo intonacije, produavanjem (npr. aaauto, ssslovo i sl.), prvo na poetku rei, zatim u sredini i konano na kraju rei i izgovaranje ovih glasova u razliitim poloajima u re104

S. Milenkovi, B. Dragojevi: KORELACIJA RAZVOJA GOVORA I MUZIKOG VASPITANJA

ima. Prvo se razlikuju samoglasnici a zatim suglasnici, tapanje ili ritmino udaranje o pod ili o sto, pljeskanje onoliko puta koliko pojedina re ima glasova itd. Meu zadacima vaspitaa u radu na razvoju govora javljaju se i oni u vezi sa bogaenjem dejeg renika. Zadatak vaspitaa je da organizuje postupke za utvrivanje i obogaivanje renika koji se sastoji od svih rei koje dete razume i koristi. Ovi postupci podrazumevaju proirivanje dejeg iskustva i pojmova iji su nazivi rei, odgovarajuu frekvenciju rei (imenice, glagoli, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi), uveavanje leksikog fonda i adekvatno korienje rei u govoru. Tekstovi knjievnosti za decu pogodni su za korienje za sve ove zadatke. Ovoga puta opredili smo se za kratku formu narodne knjievnosti blisku deci za brojalice. Brojalice, razbrajalice ili brojanice su takve govorne igre koje se uglavnom sastoje od besmislenih-bespojmovnih rei, najee poreanih jedna ispod druge tako da ponekad lie i na pesme zbog ritma govorenja, odnosno reanja rei. Slue kao sredstvo razbrajanja u dejoj igri. Njima se razbraja, odnosno odreuje ko e prvi zapoeti igru. Razbrajalice ili (kako ih na narod zove) brojanice su kratke pesmice, zasnovane vie na ritmu i sazvuju, a sastavljene su od niza nabrajanja naih, stranih ili nerazumljivih slikovanih rei. One slue deci za razbrajanje na strane pri njihovim igrama. Na koga padne poslednja udarna, obino kratka i naglaena re, taj ispada iz daljeg razbrajanja, odnosno na toga je red da zapone igru. Slino kao i kod refrena lirskih i drugih pesama, i kod razbrajalica je zbog melodije rtvovan smisao. Brojalice po sadraju delimo na: sadraje sa smislom, sadraje bez smisla i sadraje sa deliminim smislom. Primer teksta brojalice sa smislom: Trenjica, J. Jovanovi Zmaj Trenjice, trenjice, ba ste mi mile, Crvene, malene, kao od svile. Ja bih vam uvala glavice glatke, al ste mi trenjice, Odvie slatke.

Primer teksta brojalice bez smisla: En, ten, tini, Narodna brojalica En, ten, tini, sava raka tini, sava raka tika taka, elem, belem, buf! Trif, traf, truf! Primer teksta brojalice sa deliminim smislom: Elem delem, Narodna brojalica Elem, delem, cedile, mesi mama lepinje, jednu meni dala, velika joj hvala. 105

, XIV, 1/2009

Po muzikoj komponenti brojalice delimo na: govorne (brojevne) i pevane. Kroz govornu brojalicu razvijamo ritam, a kroz pevanu brojalicu poinjemo sa prvim pevanjem (najee 23 ili 4 tona). Kao to znamo, muzika ima dve osnovne dimenzije: ritam i melodiju, a brojalice su ritam rei i razvijaju osnovne komponente ritmikih sposobnosti: ritmiki udar ili ritmiki puls (ravnomernost u izvoenju), ritmike odnose i trajanja (ritam1), grupisanje udara2 (naglaenih i nenaglaenih, odnosno teza i arza), tempo i njegove promene (brzina izvoenja). Razvijanje ritmikih sposobnosti, pravilne dikcije i podele slogova mogue je i putem jednostavnih govornih igara, izgovorom odreenih rei, uz tapanje rukama. Npr. nabrajanjem imena ivotinja sa dvoslonim reima: ma-ka, kra-va, ko-za, ov-ca ili drugih rei, zatim troslonih (ko-ko-ka, pi-li-i, pe-ta-o, itd.) i vieslonih. Metrika podela se zasniva na dva osnovna obrasca: dvodelnom i trodelnom. Dvodelni obrazac smatramo za osnovni pokret prirodnog ritmikog kretanja hodanja. Iz tog razloga najpre uimo i izvodimo brojalice u dvodelu sa utvrenim poretkom naglaska naglaen nenaglaen; jakotiho. Da bismo uvebali ravnomernost dvodelnosti, moemo pre brojalice izvoditi pokrete: hodanja, ljuljanja, njihanja. Brojalica Lovac i zeka sadri slogove jednake po trajanju (u osminama kao notnim vrednostima), te je veoma dobra u poetnom uenju.

Primer br.1. Lovac i zeka 106

S. Milenkovi, B. Dragojevi: KORELACIJA RAZVOJA GOVORA I MUZIKOG VASPITANJA

Kao to se dete prvo upozna sa govorom/zvukom, zatim naui da govori, a potom da ita i pie, tog se principa drimo i u muzikom metodskom postupku. Najpre se brojalica ui po sluhu, a kasnije se zapis brojalice predstavlja simbolikim (grafikoslikovitim) prikazom. Ovakvim postupkom deca ue da itaju slova i rei i stvaraju im se prve postavke muzike pismenosti vane za dalji muziki razvoj. Potpisane slogove ispod simbola (tampanim irilinim slovima) vaspita prilikom izgovora/pevanja treba da prati rukom, a pogledi dece treba da budu usmereni na hamer ili flanelograf. Veliina simbola je srazmerna njegovom trajanju, a izgled simbola sadraju. Vea tampana irilina slova napisana su ispod duih, a manja ispod kraih slogova po trajanju.3 Najpoznatije brojalice napisane u dvodelnom ritmikom obrascu su: Jedna vrana gakala, Pliva patka preko Save, Like, like burke, Kia i mrav, En, ten Tini, En den, dini, Eci, peci, pec, Ei, bei, be, Enci menci itd. Kao motivaciona priprema za uenje brojalice sa slogovima razliitog trajanja, sa decom je poeljno izgovarati jednoslone kratke rei kao to su npr. kos, luk, grad, a zatim dvoslone npr. patka, Kosa-kosa, Bosa-bosa, Rosa-rosa, itd. Due ili krae izgovaranje istog samoglasnika daje drugaije znaenje pomenutih rei. Prilikom simbolikog prikaza brojalice koja pored razliitih ritmikih trajanja sadri i pauze, posebnu panju treba obratiti na obeleavanje pauza. One moraju imati svoj simbol koji predstavlja odreeno trajanje (pauzu), a ne samo ostavljen prazan prostor na simbolikom prikazu. Najee su prikazane kao neki neutralan, ali uoljiv simbol, shodno sadraju brojalice (npr. kao trava, itd.), to moemo videti u sledeem primeru.

Primer br.2. Ei, bei, be 107

, XIV, 1/2009

etvorodelni ritmiki obrazac predstavlja sloenu vrstu takta i nastao je od dva dvodela (naglaen-nenaglaen, naglaen-nenaglaen ili jako-tiho, jako-tiho). Gusen, gusenica, Piem, piem, petnaest, Uo meda u duan itd., su samo neke od brojalica zapisanih u etvorodelnom ritmikom obrascu. Ove brojalice mogu se nai zapisane i u dvodelu, kao i obrnuto dvodelne u etvorodelu. Najtee za izvoenje su brojalice napisane u trodelnom ritmikom obrascu (naglaennenaglaennenaglaen ili jakotihotiho) i one zahtevaju odreeno predznanje i zrelost dece. Tekstovi ovih brojalica su najee stihovi dejih pesama kao npr.: Trenjice, Leptir i cvet, Lazara majka karala, Tupi, tupi, tup. Zanimljivo je da su i neke narodne poslovice zapisane u ovom ritmikom obrascu, npr.: Vedro kao staklo, ide kao je, jak kao zemlja, tu lei zec, Ko rano rani, dve sree grabi, itd. Sledi primer brojalice Ptiica pevala u trodelnom taktu, sa istim ritmikim trajanjima.

Primer br. 3. Ptiica pevala Melodijske brojalice sadre 23 ili 4 tona, odnosno njihov obim je mali, najee u obimu male terce ili iste kvarte (Ko pre do mene, Tai, tai, tanana, Pusti pue rogove, itd.). Pre uenja melodijske brojalice poeljno je uraditi neke pokretne igre u kojima e deca i optiki usvojiti prostornu predstavu visine: goredole, visoko duboko. Zatim, pomenute pokrete deca treba da izvode u odnosu na kretanje melodijskih nizova koje im vaspita peva ili svira. U govornim brojalicama poetnu intonaciju treba odrati sve vreme, te su one tee za izvoenje od melodijskih brojalica. Izgovor/pevanje brojalice je praen pokretom, a najvaniji ritmiki instrument je nae telo. Zvuk moemo proizvesti pljeskanjem, pucketanjem prstima, pljeskanjem o kolena, koraanjem, batom, itd. Da bismo razviti i sinhronizovati pokret i zvuk brojalice treba izvoditi po sledeim fazama: 108

S. Milenkovi, B. Dragojevi: KORELACIJA RAZVOJA GOVORA I MUZIKOG VASPITANJA

U prvoj fazi izgovor/pevanje je praeno ravnomernim pljeskanjem, odnosno otkucavanjem jedinice brojanja. Tako vebamo ritmiki udar ili ritmiki puls ravnomernost u izvoenju. U drugoj fazi izgovor/pevanje je praeno odgovarajuim ritmikim pljeskanjem u odnosi na slogove brojalice. Vebamo razliite ritmike odnose i trajanja ritam brojalice. U treoj fazi izgovor/pevanje je praeno razliitim izvorima zvuka. Naglaene jedinice brojanja izvodimo udarcem noge o pod (bat), a nenaglaene pljeskanjem. Za dvodelni obrazac to je: batpljesak, za etvorodelni: bat pljesakbatpljesak, a za trodelni: batpljesakpljesak.Vebamo grupisanje udara, to e nam kasnije biti od velike koristi za sviranje na ritmikih instrumentima. U etvrtoj fazi izvoenja brojalice veba se promena tempa i sposobnost adaptacije prema tempu. U kasnijim fazama se prelazi na korienje ritmikih instrumenata iz Orfovog instrumentarijuma (tapii, bubanj, zveke, marakas, trijangl).

uMesto zakljuka
Igre sa prstima, koje roditelji treba da zaponu jo u najranijem dejem uzrastu, ak pre estog meseca, izvode se uz pevanje/izgovor najjednostavnijih ritmikih pesama i brojalica. Motorika ruku, posebno ake, moe nam ukazati na razvijenost i stepen dejeg govora. Generacijsko prenoenje ovih pesama, sa kolena na koleno, uz cupkanje i tapanje stimulie se dvojako detetov govor. Brojalice se ne razlikuju samo po tekstu, ve i po ritmu i ne slue samo za odreivanje ko e u nekoj igri ta da radi, npr. da muri. One slue za razvoj ritmikih i govornih, glasovnih (vokalnih) sposobnosti, obogaivanje renika i intelektualni razvoj. Izbor brojalice za obradu mora pratiti deji uzrast i sposobnosti, ali i sposobnosti vaspitaa. Najpre se ue brojalice u dvodelnom ritmikom obrascu sa slogovima istog ritmikog trajanja, zatim razliitog, a potom u etvorodelnom i trodelnom ritmikom obrascu. Takoe, pokreti, govor/muzika utiu na emocionalnu oputenost deteta, uklanjaju napetost i alju nervne impulse ka mozgu, to je znaajno za formiranje vanih govornih zona.

napoMene
1 Organizovano i osmiljeno nizanje zvukova (tonova) razliitog trajanja i meusobne srazmere po trajanju nazivamo ritam. 2 Grupisanje ritmikih jedinica u vee celine taktove, u kojima je utvren poredak naglaska (to je bitno za govor i poeziju), nazivamo metrika ili muziki metar. 3 Najee notne vrednosti koje se pojavljuju su etvrtine, osmine i etvrtinske pauze i polovine.

109

, XIV, 1/2009

literatura:
Vasiljevi, Z. (1991). Muziki bukvar. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva Kamenov, E. (2007). Opte osnove predkolskog programa, Model B, Novi Sad: Dragon Mati, R. (1985). Metodika razvoja govora dece do polaska u kolu, Beograd: Via kola za obrazovanje vaspitaa Milenkovi, S. (2006). Metodika razvoja govora. Sremska Mitrovica: Via kola za obrazovanje vaspitaa Mirkovi-Rado, K. (1996). Psihologija muzike. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva Hiba, N. (1986). Muzika za najmlae. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva
Summary: In their work with preschool children, student-teachers and preschool teachers should apply interdisciplinary approach as a rule. This can be achieved through correlation between teaching methods, which proved to be essential in preschool teachers work with children. Different teaching methods should be united within a single thematic unit. This paper deals with the development of speech and rhythmic abilities of preschool children. We will show the examples of speech (rhythmic) and counting songs and analyse their function in the development of proper diction, rhythm and motor abilities. The relevant examples will serve to underline the full interaction between the two teaching methods. Key words: speech development, music education, counting songs, correlation

110