P. 1
Ekspanziona Posuda - Uticaj Pritiska Pretpunjenja - Tomislav Simonovic

Ekspanziona Posuda - Uticaj Pritiska Pretpunjenja - Tomislav Simonovic

|Views: 3,017|Likes:
Published by Tomislav Simonovic

More info:

Published by: Tomislav Simonovic on Jan 26, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF or read online from Scribd
See more
See less

08/21/2013

UTICAJ PRITISKA PRETPUNJENJA GASNOG DELA EKSPANZIONE

POSUDE SA MEMBRANOM NA VELIČINU EKSPANZIONE POSUDE

INFLUENCE OF PRECHARGE PRESSURE IN THE GAS SECTION ON
THE VOLUME OF THE BLADDER EXPANSION TANK

Tomislav Simonović
1*
, Marta Trninić
1
, Mirjana Stamenić
1

1
Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Kraljice Marije 16, 11120 Beograd, Srbija

*
E-mail: tsimonovic@mas.bg.ac.rs

Rezime: U radu je razmatran uticaj pritiska pretpunjenja gasnog dela ekspanzione posude sa
membranom na veličinu posude, a pri potrebnim radnim uslovima. U tu svrhu izrađen je
program, pomoću kojeg je sprovedena analiza. U radu je prikazano pri kojim uslovima i za
koje pritiske pretpunjenja ekspanziona posuda ima najmanju zapreminu. Takođe je
sprovedena analiza u vezi sa dimenzionisanjem zapremine ekspanzione posude na osnovu
termodinamičkih karakteristika pri punjenju i pri radu sistema. Analiza je sprovedena za
zatvoren toplovodni sistem, pa se kao takva može primeniti, pre svega, za sisteme
toplovodnog grejanja, ali i za bilo koji drugi zatvoreni sistem gde se kao energetski fluid
koristi topla voda.

Ključne reči: Ekspanziona posuda sa membranom, pritisak pretpunjenja, optimizacija
zapremine ekspanzione posude.

Abstract: This paper analyse the influence of precharge pressure in the gas section on the
volume of the bladder expansion tanks, under the different working conditions. For these
purpose, the excel program were developed and used in presented analysis. The analysis
showed influence of different working conditions and different values of precharge pressures
on the volume of the bladder expansion tank. Based on the thermodynamic properties of
charging conditions and the working conditions, the analyses were performed in order to
determine volume of the bladder expansion tank. The analysis were done for closed hot water
system, and can be applied for heating systems, but also for any other closed system where
hot water is used as an energy fluid.

Key words: Bladder expansion tanks, precharge pressure, optimization of volume of the
bladder expansion tanks.

1. UVOD

Ekspanzione posude sa membranom naširoko se koriste u mašinskim instalacijama, a pre
svih, u zatvorenim sistemima grejanja. Namena im je da prihvate višak tečnosti u sistemu
nastao povećanjem zapremine tečnosti usled povišenja temperature te tečnosti, kao i da
održavaju pritisak u sistemu nadoknađujući gubitak tečnosti tokom dužeg vremenskog
perioda rada datog sistema.
Prednosti primene zatvorenih ekspanzionih posuda sa membranom u odnosu na klasične
otvorene ekspanzione posude ogledaju se, pre svega, u sledećim karakteristikama:
- ne postoji gubitak vode usled isparavanja kao kod otvorenih ekspanzionih
posuda,
- voda i gasni deo razdvojeni su sa membranom, pa nema rastvaranja kiseonika u
vodi, što smanjuje koroziju elemenata sistema izazvanu njegovim prisustvom u
vodi.

Na izbor veličine ekspanzione posude sa membranom uticaj imaju 8 različitih veličina:

) , , , , , , , (
2 1 2 1 inst g pp pp eks
V t t p p p f V µ µ =
(1)

Gde su:
-
1
p , (bar) – pritisak u instalaciji na nivou ekspanzione posude pri punjenju sistema (u
većini termotehničkih instalacija to je pritisak do kojeg se sistem puni i obično zavisi
od geodezijske visine instalacije (Slika 2.));
-
2
p , (bar) – projektovani radni pritisak na nivou ekspanzione posude (obično
dozvoljeni radni pritisak najslabijeg dela instalacije sračunat za nivo ekspanzione
posude);
-
pp
p , (bar) – pritisak pretpunjenja gasnog dela ekspanzione posude;
- ) (
1 1
t f = µ , (kg/m³) – gustina vode za uslove koji vladaju pri punjenju sistema;
- ) (
2 2
t f = µ , (kg/m³) – gustina vode pri radnim uslovima sistema;
-
1
t , (°C) – temperatura vode u sistemu prilikom punjenja;
-
2
t , (°C) – projektovana maksimalna radna temperatura vode u sistemu;
-
pp
t , (°C) – temperatura pretpunjenja, odnosno temperatura gasa u gasnom delu
ekspanzione posude prilikom punjenja posude gasom do zahtevanog pritiska
pretpunjenja (
pp
p );
-
g
t , (°C) – maksimalna temperatura gasa u gasnom delu ekspanzione posude tokom
perioda rada ekspanzione posude (približno je jednaka maksimalnoj temperaturi
vazduha tokom perioda eksploatacije u prostoriji u kojoj je smeštena ekspanziona
posuda);
-
inst
V , (m³) – ukupna zapremina vode u sistemu (ne računajući ekspanzionu posudu, već
samo cevovode i aparate u sistemu).
Napomena: sve gore definisane veličine koristiće se za analizu u ovom radu i prilikom
njihovog korišćenja neće se ponovo definisati. U radu se koriste termodinamičke temperature
izražene u (K) označene velikim slovom T zadržavajući isti indeks, dok je pritisak koji
figuriše u jednačinama apsolutni.


1.1. Princip rada i dimenzionisanje posude

Praćenjem rada ekspanzione posude mogu se izdvojiti tri karakteristične faze rada posude. Na
slici 1 dati su preseci jedne ekspanzione posude u sve tri faze rada, gde je jasno prikazan deo
ekspanzione posude ispunjen gasom, membrana i deo posude koji je ispunjen vodom.

GAS
ppp
tpp
p1
t1
p2
tg
MEMBRANA
MEMBRANA
MEMBRANA
TECNOST
V 1
V 1+ V 2
A.
B.
C.
GAS
GAS
TECNOST


Slika 1. Režimi rada ekspanzione posude
A. Prva faza rada - punjenje gasnog dela ekspanzione posude (gasni deo posude napunjen je gasom
do projektovanog pritiska predpunjenja
pp
p ). B. Druga faza rada - faza pri punjenju sistema.
C. Treća faza rada – faza pri eksploataciji sistema.

Prva faza rada – jedan deo ekspanzione posude puni se komprimovanim vazduhom, ili
nekim drugim gasom (npr. azotom) do projektovanog pritiska pretpunjenja
pp
p (za
projektovanu temperaturu gasa
pp
t ) pre nego što se posuda instalira u sistem. Kod posuda
koje već dolaze napunjene iz fabrike poželjno bi bilo da se pritisak pretpunjenja računa za
standardnu vrednost temperature (20 °C), čime bi se izbegle nedoumice oko vrednosti pritiska
pretpunjenja dela ekspanzione posude koji je ispunjen gasom, imajući u vidu da pritisak zavisi
od temperature gasa. Na slici 1 pod A prikazana je ekspanziona posuda napunjena gasom na
pritisku pretpunjenja
pp
p i temperaturi pretpunjenja
pp
t . Pretpostavljajući da je gas kojim se
posuda puni idealan, važi sledeća relacija:

const
T
V p
pp
eks pp
=
·

(2)

Druga faza – Gasom napunjena posuda spremna je za upotrebu. Ukoliko je pritisak do kojeg
se puni sistem (
1
p ) veći od pritiska pretpunjenja svedenog na stvarne uslove (
pp pp
T T p /
1
· ),
doći će do punjenja posude vodom sve dok pritisak u delu posude koji je ispunjen gasom ne
dostigne pritisak
1
p . Pri tome će u posudu ući izvesna količina vode (ΔV
1
). Na slici 1 pod B
prikazana je ekspanziona posuda u režimu punjenja sistema. Količina vode koja uđe u
ekspanzionu posudu (ΔV
1
.) prilikom faze punjenja sistema do pritiska
1
p računa se na osnovu
činjenice da će gas u gasnom delu posude preko membrane biti u mehaničkoj ravnoteži sa
delom koji je ispunjen tečnošću i biće jednak pritisku u tečnom delu ekspanzione posude. Na
osnovu toga i na osnovu izraza (2) računa se zapremina vode ΔV
1
.

|
|
.
|

\
|
· ÷ · = A
1
1
1
1
p
p
T
T
V V
pp
pp
eks

(3)

Ukoliko je pritisak do kojeg se puni sistem manji od pritiska predpunjenja svedenog na
stvarne uslove neće doći do punjenja posude vodom pri punjenju sistema. U tom slučaju
presek posude pri punjenju sistema izgledao bi kao na slici 1 pod A, odnosno voda neće ući u
posudu tokom faze punjenja sistema, ΔV
1
=0.

Na slici 2 prikazana je jedna ekspanziona
posuda sa membranom koja radi u
toplovodnom sistemu. Pritisak
1
p koji vlada
u instalaciji na nivou ekspanzione posude, a
pri punjenju sistema određen je visinskom
razlikom nivoa najviše tačke instalacije i
nivoa na kojem se nalazi ekspanziona
posuda.
Pritisak koji vlada u instalaciji na nivou
ekspanzione posude, a pri punjenju sistema,
računa se na osnovu: h g p A · · =
1 1
µ . Gde je
g (m/s²) gravitaciona konstanta, Δh visinska
razlika najviše tačke instalacije i nivoa na
kojem se nalazi ekspanziona posuda i
ρ
1
=f(t
1
) gustina vode u instalaciji pri
temperaturi punjenja. Temperatura punjenja
ne može se precizno predvideti. Može se
pretpostaviti da ukoliko punjenje sistema
traje dovoljno dugo (lagano, postepeno
punjenje) da će temperatura vode u sistemu
biti jednaka temperaturi okoline (obično se
može uzeti da je temperatura vode pri
punjenju sistema približno 15 – 20 °C, a
računajući sa nižim vrednostima
temperature ostaje se na strani sigurnosti).
VISINSKI NIVO
NA KOJEM SE
NALAZI
EKSPANZIVNA
POSUDA
h
VISINSKI NIVO
NAJVIŠE TACKE
SISTEMA
p1
t1
V 1
Slika 2. Visina instalacije – određivanje pritiska
pri punjenju sistema p
1
, odnosno hidrostatičkog
pritiska za obeleženu visinsku razliku Δh

Treća faza – u toku rada sistema, voda u sistemu se zagreva usled čega dolazi do povećanja
njene zapremine (pri projektovanoj maksimalnoj radnoj temperaturi dolazi do povećanja
zapremine tečne faze za ΔV
2
). Tu količinu vode prihvata ekspanziona posuda na račun
smanjenja zapremine gasnog dela, što za posledicu ima povećanje pritiska u delu posude koji
je ispunjen gasomdo pritiska
2
p . Na slici 1 pod C prikazana je ekspanziona posuda u fazi
rada (eksploatacije) sistema.
Ukoliko je pritisak do kojeg se puni sistem veći od pritiska predpunjenja svedenog na stvarne
uslove količina vode

koju treba da prihvati ekspanziona posuda računa se na osnovu izraza (4)
koji u obzir uzima najnepovoljniji slučaj koji bi se mogao desiti u sistemu, a to je da se
celokupna količina vode u instalaciji (računajući i vodu u ekspanzionoj posudi) zagrejala do
temperature
2
t .
( )
|
|
.
|

\
|
÷ · A + = A 1
2
1
1 2
µ
µ
V V V
inst

(4)

Ukoliko je pritisak do kojeg se puni sistem manji od pritiska predpunjenja svedenog na
stvarne uslove količina vode koju treba da prihvati ekspanziona posuda računa se na osnovu
izraza (5).
|
|
.
|

\
|
÷ · = A 1
2
1
2
µ
µ
inst
V V
(5)

Sređivanjem izraza od (2) do (5) dobijaju se izrazi na osnovu kojih se računa potrebna
zapremina ekspanzione posude, izraz (6):

¦
¦
¦
¦
¦
¦
¹
¦
¦
¦
¦
¦
¦
´
¦
· >
· ÷
|
|
.
|

\
|
÷ ·
· s
|
|
.
|

\
|
÷ ·
|
|
.
|

\
|
· ÷ ÷ · ÷ ·
|
|
.
|

\
|
÷ ·
=
za
1
1
za
1 1
1
1
1
2
2
1
1
1
2
1
1
1
2 1
1
2
1
T
T
p p
p
p
T
T
V
T
T
p p
p
p
T
T
p
p
T
T
p
p
T
T
V
V
pp
pp
pp
pp
g
inst
pp
pp
pp
pp
pp
pp
g pp
pp
inst
eks
µ
µ
µ
µ
µ
µ

(6)

Izraz (6) pretstavlja obrazac prema kojem se računa zapremina ekspanzione posude u
zavisnosti od potrebnih uslova i parametara sistema i posude.

2. UTICAJ PRITISKA PRETPUNJENJA NA ZAPREMINU
EKSPANZIONE POSUDE

Kao što je prikazano u izrazu (1) i u izrazu (6) na izbor ekspanzione posude uticaj ima 8
različitih veličina. Šest od osam veličina odnose se na karakteristike sistema kao što su
zapremina vode u instalaciji
inst
V , temperatura pri punjenju sistema
1
t , maksimalna radna
temperatura
2
t , pritisak pri punjenju sistem
1
p , maksimalni radni pritisak
2
p i očekivana
maksimalna temperatura vazduha u prostoriji u kojoj je smeštena ekspanziona posuda
g
t .
Ostale dve veličine pritisak
pp
p i temperatura pretpunjenja
pp
t dela ekspanzione posude koji
ispunjava gas su karakteristike same posude i mogu se varirati nezavisno od parametara
sistema. Ukoliko se usvoji da temperatura pretpunjenja
pp
t bude standardna veličina, tačnije
da se proglasi da se pritisak pretpunjenja svodi na standardnu temperaturu pretpunjenja (20
°C), postavlja se pitanje kakav je uticaj pritiska pretpunjenja na izbor ekspanzione posude i
pri kom pritisku pretpunjenja će posuda imati najmanju zapreminu za ostale potrebne uslove.
Analizom izraza (6) dolazi se do zaključka da će posuda za iste potrebne uslove sistema imati
najmanju zapreminu ukoliko je pritisak pretpunjenja, sveden na stvarne uslove, jednak
pritisku pri punjenju sistema
1
p , odnosno:

1 1
/ T T p p
pp pp
· =
(7)

Na osnovu izraza (6) i (7) može se izvesti izraz (8) za minimalnu zapreminu ekspanzione
posude:
2
1
1
2
1
min ,
1
1
p
p
T
T
V
V
g
inst
eks
· ÷
|
|
.
|

\
|
÷ ·
=
µ
µ
(8)

Na slici 3 dat je dijagram zavisnosti zapremine ekspanzione posude od pritiska pretpunjenja i
zavisnost procenta ispunjenosti posude vodom pri punjenju sistema od pritiska pretpunjenja.
Analiza je sprovedena za uobičajeni zatvoreni toplovodni sistem sledećih parametara:
5 , 2
1
= p bar, 6
2
= p bar, 20
1
= t °C, 90
2
= t °C, 35 =
g
t °C, 20 =
pp
t °C , 10 =
inst
V m³.

 
 
Slika 3. Uticaj pritiska pretpunjenja gasnog dela ekspanzione posude na zapreminu ekspanzione
posude i na procenat ispunjenosti posude vodom pri punjenju sistema.

Na slici 3 jasno se vidi za koji pritisak pretpunjenja će moći da se izabere najmanja zapremina
posude. U konkretnom slučaju koristeći izraz (7) računa se pritisak predpunjenja za koji će
posuda biti najmanja i on iznosi 5 , 2 =
pp
p bar. Na slici 3 se još vidi i da će u tom slučaju
procenat ispunjenosti posude pri punjenju sistema biti jednak 0, tačnije neće doći do punjenja
posude. Da bi došlo do punjenja posude pritisak pretpunjenja mora biti:
1 1
/ T T p p
pp pp
· <
Koliko je pritisak pretpunjenja manji od vrednosti
1 1
/ T T p
pp
· , toliko će procenat ispunjenosti
posude pri punjenju sistema biti veći. Koristeći izraz (3) može se doći do izraza na osnovu
kojeg se računa procenat ispunjenosti vodom ekspanzione posude pri punjenju sistema, izraz
(9).
% 100 1 % 100
1
1 1
,% 1
·
|
|
.
|

\
|
· ÷ = ·
A
= A
p
p
T
T
V
V
V
pp
pp EKS

(9)

Pri izboru pritiska pretpunjenja trebalo bi voditi računa da procenat ispunjenosti ekspanzione
posude pri punjenju sistema bude oko 10 %. Ukoliko se iz jednačine (9) izrazi pritisak
predpunjenja u zavisnosti od željenog procenta ispunjenosti posude pri punjenju sistema,
dolazi se do izraza (10):
1
1
,% 1
100
1 p
T
T V
p
pp
pp
· ·
|
|
.
|

\
| A
÷ =
(10)

3. IZBOR POSUDE I PRITISKA PRETPUNJENJA

Na osnovu sprovedene analize može se ustanoviti metod za izbor ekspanzione posude sa
membranom. Na osnovu izraza (10) za željeni procenat ispunjenosti vodom ekspanzione
posude pri punjenju sistema, određuje se pritisak pretpunjenja gasnog dela ekspanzione
posude. Preporuka je da procenat ispunjenosti ekspanzione posude pri punjenju sistema iznosi
približno % 10
,% 1
= AV . Treba imati u vidu da se na tržištu mogu naći posude već napunjene
do određenog pritiska pretpunjenja koji u opštem slučaju ne mora da odgovara potrebnom
pritisku pretpunjenja. U tom slučaju je potrebno, ukoliko je to moguće, povsiti ili sniziti
pritisak gasa u ekspanzionoj posudi do potrebnog pritiska pretpunjenja.
Za tako sračunati pritisak pretpunjenja računa se potrebna zapremina ekspanzione posude na
osnovu izraza (6). Tako dobijena zapremina je minimalna zapremina ekspanzione posude za
zahtevane uslove, pa se na osnovu tako sračunate zapremine vrši odabir posude koja se može
naći na tržištu.

4. ZAKLJUČAK

U ovom radu izložena je metoda za dimenzionisanje zatvorenih ekspanzionih posuda sa
membranom u kojoj su uzete u obzir sve uticajne veličine -
) , , , , , , , (
2 1 2 1 inst g pp pp eks
V t t p p p f V µ µ = . Zaključeno je da su od 8 veličina, 6 karakteristike
sistema u okviru kojeg će ekspanziona posuda biti instalirana, pa optimizacija nije sprovedena
za tih 6 veličina, budući da bi to bila optimizacija sistema, a ne same posude. Dve uticajne
veličine od 8 predstavljaju karakteristike same posude, i to su pritisak pretpunjenja -
pp
p i
temperatura pretpunjenja -
pp
t dela ekspanzione posude ispunjenog gasom. Imajući u vidu da
su ove dve veličine povezane jednačinom stanja idealnog gasa, sprovedena je analiza
(optimizacija) za fiksiranu temperaturu pretpunjenja variranjem pritiska pretpunjenja.
U radu je izveden zaključak pri kojim uslovima bi ekspanziona posuda imala najmanju
zapreminu, pri čemu je taj uslov dat u izrazu (7). U radu je takođe dat izraz (8) za
izračunavanje minimalne zapremine ekspanzione posude. Na slici 3 dat je dijagram zavisnosti
zapremine ekspanzione posude od pritiska pretpunjenja, kao i uticaj pritiska pretpunjenja na
procenat ispunjenosti ekspanzione posude vodom pri punjenju sistema.
Na osnovu prikazane analize urađen je program, kojim se dimenzioniše i sprovodi kompletna
analiza rada zatvorenih ekspanzionih posuda sa membranom.

5. LITERATURA

[1] Đ. Kozić, B. Vasiljević, V. Bekavac, Priručnik za termodinamiku u jedinicama SI,
Mašinski fakultet Beograd, 2005.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->