UTICAJ PRITISKA PRETPUNJENJA GASNOG DELA EKSPANZIONE

POSUDE SA MEMBRANOM NA VELIINU EKSPANZIONE POSUDE

INFLUENCE OF PRECHARGE PRESSURE IN THE GAS SECTION ON
THE VOLUME OF THE BLADDER EXPANSION TANK

Tomislav Simonovi
1*
, Marta Trnini
1
, Mirjana Stameni
1

1
Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu, Kraljice Marije 16, 11120 Beograd, Srbija

*
E-mail: tsimonovic@mas.bg.ac.rs

Rezime: U radu je razmatran uticaj pritiska pretpunjenja gasnog dela ekspanzione posude sa
membranom na veliinu posude, a pri potrebnim radnim uslovima. U tu svrhu izraen je
program, pomou kojeg je sprovedena analiza. U radu je prikazano pri kojim uslovima i za
koje pritiske pretpunjenja ekspanziona posuda ima najmanju zapreminu. Takoe je
sprovedena analiza u vezi sa dimenzionisanjem zapremine ekspanzione posude na osnovu
termodinamikih karakteristika pri punjenju i pri radu sistema. Analiza je sprovedena za
zatvoren toplovodni sistem, pa se kao takva moe primeniti, pre svega, za sisteme
toplovodnog grejanja, ali i za bilo koji drugi zatvoreni sistem gde se kao energetski fluid
koristi topla voda.

Kljune rei: Ekspanziona posuda sa membranom, pritisak pretpunjenja, optimizacija
zapremine ekspanzione posude.

Abstract: This paper analyse the influence of precharge pressure in the gas section on the
volume of the bladder expansion tanks, under the different working conditions. For these
purpose, the excel program were developed and used in presented analysis. The analysis
showed influence of different working conditions and different values of precharge pressures
on the volume of the bladder expansion tank. Based on the thermodynamic properties of
charging conditions and the working conditions, the analyses were performed in order to
determine volume of the bladder expansion tank. The analysis were done for closed hot water
system, and can be applied for heating systems, but also for any other closed system where
hot water is used as an energy fluid.

Key words: Bladder expansion tanks, precharge pressure, optimization of volume of the
bladder expansion tanks.

1. UVOD

Ekspanzione posude sa membranom nairoko se koriste u mainskim instalacijama, a pre
svih, u zatvorenim sistemima grejanja. Namena im je da prihvate viak tenosti u sistemu
nastao poveanjem zapremine tenosti usled povienja temperature te tenosti, kao i da
odravaju pritisak u sistemu nadoknaujui gubitak tenosti tokom dueg vremenskog
perioda rada datog sistema.
Prednosti primene zatvorenih ekspanzionih posuda sa membranom u odnosu na klasine
otvorene ekspanzione posude ogledaju se, pre svega, u sledeim karakteristikama:
- ne postoji gubitak vode usled isparavanja kao kod otvorenih ekspanzionih
posuda,
- voda i gasni deo razdvojeni su sa membranom, pa nema rastvaranja kiseonika u
vodi, to smanjuje koroziju elemenata sistema izazvanu njegovim prisustvom u
vodi.

Na izbor veliine ekspanzione posude sa membranom uticaj imaju 8 razliitih veliina:

) , , , , , , , (
2 1 2 1 inst g pp pp eks
V t t p p p f V =
(1)

Gde su:
-
1
p , (bar) pritisak u instalaciji na nivou ekspanzione posude pri punjenju sistema (u
veini termotehnikih instalacija to je pritisak do kojeg se sistem puni i obino zavisi
od geodezijske visine instalacije (Slika 2.));
-
2
p , (bar) projektovani radni pritisak na nivou ekspanzione posude (obino
dozvoljeni radni pritisak najslabijeg dela instalacije sraunat za nivo ekspanzione
posude);
-
pp
p , (bar) pritisak pretpunjenja gasnog dela ekspanzione posude;
- ) (
1 1
t f = , (kg/m) gustina vode za uslove koji vladaju pri punjenju sistema;
- ) (
2 2
t f = , (kg/m) gustina vode pri radnim uslovima sistema;
-
1
t , (C) temperatura vode u sistemu prilikom punjenja;
-
2
t , (C) projektovana maksimalna radna temperatura vode u sistemu;
-
pp
t , (C) temperatura pretpunjenja, odnosno temperatura gasa u gasnom delu
ekspanzione posude prilikom punjenja posude gasom do zahtevanog pritiska
pretpunjenja (
pp
p );
-
g
t , (C) maksimalna temperatura gasa u gasnom delu ekspanzione posude tokom
perioda rada ekspanzione posude (priblino je jednaka maksimalnoj temperaturi
vazduha tokom perioda eksploatacije u prostoriji u kojoj je smetena ekspanziona
posuda);
-
inst
V , (m) ukupna zapremina vode u sistemu (ne raunajui ekspanzionu posudu, ve
samo cevovode i aparate u sistemu).
Napomena: sve gore definisane veliine koristie se za analizu u ovom radu i prilikom
njihovog korienja nee se ponovo definisati. U radu se koriste termodinamike temperature
izraene u (K) oznaene velikim slovom T zadravajui isti indeks, dok je pritisak koji
figurie u jednainama apsolutni.


1.1. Princip rada i dimenzionisanje posude

Praenjem rada ekspanzione posude mogu se izdvojiti tri karakteristine faze rada posude. Na
slici 1 dati su preseci jedne ekspanzione posude u sve tri faze rada, gde je jasno prikazan deo
ekspanzione posude ispunjen gasom, membrana i deo posude koji je ispunjen vodom.

GAS
ppp
tpp
p1
t1
p2
tg
MEMBRANA
MEMBRANA
MEMBRANA
TECNOST
V 1
V 1+ V 2
A.
B.
C.
GAS
GAS
TECNOST


Slika 1. Reimi rada ekspanzione posude
A. Prva faza rada - punjenje gasnog dela ekspanzione posude (gasni deo posude napunjen je gasom
do projektovanog pritiska predpunjenja
pp
p ). B. Druga faza rada - faza pri punjenju sistema.
C. Trea faza rada faza pri eksploataciji sistema.

Prva faza rada jedan deo ekspanzione posude puni se komprimovanim vazduhom, ili
nekim drugim gasom (npr. azotom) do projektovanog pritiska pretpunjenja
pp
p (za
projektovanu temperaturu gasa
pp
t ) pre nego to se posuda instalira u sistem. Kod posuda
koje ve dolaze napunjene iz fabrike poeljno bi bilo da se pritisak pretpunjenja rauna za
standardnu vrednost temperature (20 C), ime bi se izbegle nedoumice oko vrednosti pritiska
pretpunjenja dela ekspanzione posude koji je ispunjen gasom, imajui u vidu da pritisak zavisi
od temperature gasa. Na slici 1 pod A prikazana je ekspanziona posuda napunjena gasom na
pritisku pretpunjenja
pp
p i temperaturi pretpunjenja
pp
t . Pretpostavljajui da je gas kojim se
posuda puni idealan, vai sledea relacija:

const
T
V p
pp
eks pp
=

(2)

Druga faza Gasom napunjena posuda spremna je za upotrebu. Ukoliko je pritisak do kojeg
se puni sistem (
1
p ) vei od pritiska pretpunjenja svedenog na stvarne uslove (
pp pp
T T p /
1
),
doi e do punjenja posude vodom sve dok pritisak u delu posude koji je ispunjen gasom ne
dostigne pritisak
1
p . Pri tome e u posudu ui izvesna koliina vode (V
1
). Na slici 1 pod B
prikazana je ekspanziona posuda u reimu punjenja sistema. Koliina vode koja ue u
ekspanzionu posudu (V
1
.) prilikom faze punjenja sistema do pritiska
1
p rauna se na osnovu
injenice da e gas u gasnom delu posude preko membrane biti u mehanikoj ravnotei sa
delom koji je ispunjen tenou i bie jednak pritisku u tenom delu ekspanzione posude. Na
osnovu toga i na osnovu izraza (2) rauna se zapremina vode V
1
.

|
|
.
|

\
|
= A
1
1
1
1
p
p
T
T
V V
pp
pp
eks

(3)

Ukoliko je pritisak do kojeg se puni sistem manji od pritiska predpunjenja svedenog na
stvarne uslove nee doi do punjenja posude vodom pri punjenju sistema. U tom sluaju
presek posude pri punjenju sistema izgledao bi kao na slici 1 pod A, odnosno voda nee ui u
posudu tokom faze punjenja sistema, V
1
=0.

Na slici 2 prikazana je jedna ekspanziona
posuda sa membranom koja radi u
toplovodnom sistemu. Pritisak
1
p koji vlada
u instalaciji na nivou ekspanzione posude, a
pri punjenju sistema odreen je visinskom
razlikom nivoa najvie take instalacije i
nivoa na kojem se nalazi ekspanziona
posuda.
Pritisak koji vlada u instalaciji na nivou
ekspanzione posude, a pri punjenju sistema,
rauna se na osnovu: h g p A =
1 1
. Gde je
g (m/s) gravitaciona konstanta, h visinska
razlika najvie take instalacije i nivoa na
kojem se nalazi ekspanziona posuda i

1
=f(t
1
) gustina vode u instalaciji pri
temperaturi punjenja. Temperatura punjenja
ne moe se precizno predvideti. Moe se
pretpostaviti da ukoliko punjenje sistema
traje dovoljno dugo (lagano, postepeno
punjenje) da e temperatura vode u sistemu
biti jednaka temperaturi okoline (obino se
moe uzeti da je temperatura vode pri
punjenju sistema priblino 15 20 C, a
raunajui sa niim vrednostima
temperature ostaje se na strani sigurnosti).
VISINSKI NIVO
NA KOJEM SE
NALAZI
EKSPANZIVNA
POSUDA
h
VISINSKI NIVO
NAJVIE TACKE
SISTEMA
p1
t1
V 1
Slika 2. Visina instalacije odreivanje pritiska
pri punjenju sistema p
1
, odnosno hidrostatikog
pritiska za obeleenu visinsku razliku h

Trea faza u toku rada sistema, voda u sistemu se zagreva usled ega dolazi do poveanja
njene zapremine (pri projektovanoj maksimalnoj radnoj temperaturi dolazi do poveanja
zapremine tene faze za V
2
). Tu koliinu vode prihvata ekspanziona posuda na raun
smanjenja zapremine gasnog dela, to za posledicu ima poveanje pritiska u delu posude koji
je ispunjen gasomdo pritiska
2
p . Na slici 1 pod C prikazana je ekspanziona posuda u fazi
rada (eksploatacije) sistema.
Ukoliko je pritisak do kojeg se puni sistem vei od pritiska predpunjenja svedenog na stvarne
uslove koliina vode

koju treba da prihvati ekspanziona posuda rauna se na osnovu izraza (4)
koji u obzir uzima najnepovoljniji sluaj koji bi se mogao desiti u sistemu, a to je da se
celokupna koliina vode u instalaciji (raunajui i vodu u ekspanzionoj posudi) zagrejala do
temperature
2
t .
( )
|
|
.
|

\
|
A + = A 1
2
1
1 2

V V V
inst

(4)

Ukoliko je pritisak do kojeg se puni sistem manji od pritiska predpunjenja svedenog na
stvarne uslove koliina vode koju treba da prihvati ekspanziona posuda rauna se na osnovu
izraza (5).
|
|
.
|

\
|
= A 1
2
1
2

inst
V V
(5)

Sreivanjem izraza od (2) do (5) dobijaju se izrazi na osnovu kojih se rauna potrebna
zapremina ekspanzione posude, izraz (6):

>

|
|
.
|

\
|

s
|
|
.
|

\
|

|
|
.
|

\
|

|
|
.
|

\
|

=
za
1
1
za
1 1
1
1
1
2
2
1
1
1
2
1
1
1
2 1
1
2
1
T
T
p p
p
p
T
T
V
T
T
p p
p
p
T
T
p
p
T
T
p
p
T
T
V
V
pp
pp
pp
pp
g
inst
pp
pp
pp
pp
pp
pp
g pp
pp
inst
eks

(6)

Izraz (6) pretstavlja obrazac prema kojem se rauna zapremina ekspanzione posude u
zavisnosti od potrebnih uslova i parametara sistema i posude.

2. UTICAJ PRITISKA PRETPUNJENJA NA ZAPREMINU
EKSPANZIONE POSUDE

Kao to je prikazano u izrazu (1) i u izrazu (6) na izbor ekspanzione posude uticaj ima 8
razliitih veliina. est od osam veliina odnose se na karakteristike sistema kao to su
zapremina vode u instalaciji
inst
V , temperatura pri punjenju sistema
1
t , maksimalna radna
temperatura
2
t , pritisak pri punjenju sistem
1
p , maksimalni radni pritisak
2
p i oekivana
maksimalna temperatura vazduha u prostoriji u kojoj je smetena ekspanziona posuda
g
t .
Ostale dve veliine pritisak
pp
p i temperatura pretpunjenja
pp
t dela ekspanzione posude koji
ispunjava gas su karakteristike same posude i mogu se varirati nezavisno od parametara
sistema. Ukoliko se usvoji da temperatura pretpunjenja
pp
t bude standardna veliina, tanije
da se proglasi da se pritisak pretpunjenja svodi na standardnu temperaturu pretpunjenja (20
C), postavlja se pitanje kakav je uticaj pritiska pretpunjenja na izbor ekspanzione posude i
pri kom pritisku pretpunjenja e posuda imati najmanju zapreminu za ostale potrebne uslove.
Analizom izraza (6) dolazi se do zakljuka da e posuda za iste potrebne uslove sistema imati
najmanju zapreminu ukoliko je pritisak pretpunjenja, sveden na stvarne uslove, jednak
pritisku pri punjenju sistema
1
p , odnosno:

1 1
/ T T p p
pp pp
=
(7)

Na osnovu izraza (6) i (7) moe se izvesti izraz (8) za minimalnu zapreminu ekspanzione
posude:
2
1
1
2
1
min ,
1
1
p
p
T
T
V
V
g
inst
eks

|
|
.
|

\
|

=

(8)

Na slici 3 dat je dijagram zavisnosti zapremine ekspanzione posude od pritiska pretpunjenja i
zavisnost procenta ispunjenosti posude vodom pri punjenju sistema od pritiska pretpunjenja.
Analiza je sprovedena za uobiajeni zatvoreni toplovodni sistem sledeih parametara:
5 , 2
1
= p bar, 6
2
= p bar, 20
1
= t C, 90
2
= t C, 35 =
g
t C, 20 =
pp
t C , 10 =
inst
V m.

Slika 3. Uticaj pritiska pretpunjenja gasnog dela ekspanzione posude na zapreminu ekspanzione
posude i na procenat ispunjenosti posude vodom pri punjenju sistema.

Na slici 3 jasno se vidi za koji pritisak pretpunjenja e moi da se izabere najmanja zapremina
posude. U konkretnom sluaju koristei izraz (7) rauna se pritisak predpunjenja za koji e
posuda biti najmanja i on iznosi 5 , 2 =
pp
p bar. Na slici 3 se jo vidi i da e u tom sluaju
procenat ispunjenosti posude pri punjenju sistema biti jednak 0, tanije nee doi do punjenja
posude. Da bi dolo do punjenja posude pritisak pretpunjenja mora biti:
1 1
/ T T p p
pp pp
<
Koliko je pritisak pretpunjenja manji od vrednosti
1 1
/ T T p
pp
, toliko e procenat ispunjenosti
posude pri punjenju sistema biti vei. Koristei izraz (3) moe se doi do izraza na osnovu
kojeg se rauna procenat ispunjenosti vodom ekspanzione posude pri punjenju sistema, izraz
(9).
% 100 1 % 100
1
1 1
,% 1

|
|
.
|

\
|
=
A
= A
p
p
T
T
V
V
V
pp
pp EKS

(9)

Pri izboru pritiska pretpunjenja trebalo bi voditi rauna da procenat ispunjenosti ekspanzione
posude pri punjenju sistema bude oko 10 %. Ukoliko se iz jednaine (9) izrazi pritisak
predpunjenja u zavisnosti od eljenog procenta ispunjenosti posude pri punjenju sistema,
dolazi se do izraza (10):
1
1
,% 1
100
1 p
T
T V
p
pp
pp

|
|
.
|

\
| A
=
(10)

3. IZBOR POSUDE I PRITISKA PRETPUNJENJA

Na osnovu sprovedene analize moe se ustanoviti metod za izbor ekspanzione posude sa
membranom. Na osnovu izraza (10) za eljeni procenat ispunjenosti vodom ekspanzione
posude pri punjenju sistema, odreuje se pritisak pretpunjenja gasnog dela ekspanzione
posude. Preporuka je da procenat ispunjenosti ekspanzione posude pri punjenju sistema iznosi
priblino % 10
,% 1
= AV . Treba imati u vidu da se na tritu mogu nai posude ve napunjene
do odreenog pritiska pretpunjenja koji u optem sluaju ne mora da odgovara potrebnom
pritisku pretpunjenja. U tom sluaju je potrebno, ukoliko je to mogue, povsiti ili sniziti
pritisak gasa u ekspanzionoj posudi do potrebnog pritiska pretpunjenja.
Za tako sraunati pritisak pretpunjenja rauna se potrebna zapremina ekspanzione posude na
osnovu izraza (6). Tako dobijena zapremina je minimalna zapremina ekspanzione posude za
zahtevane uslove, pa se na osnovu tako sraunate zapremine vri odabir posude koja se moe
nai na tritu.

4. ZAKLJUAK

U ovom radu izloena je metoda za dimenzionisanje zatvorenih ekspanzionih posuda sa
membranom u kojoj su uzete u obzir sve uticajne veliine -
) , , , , , , , (
2 1 2 1 inst g pp pp eks
V t t p p p f V = . Zakljueno je da su od 8 veliina, 6 karakteristike
sistema u okviru kojeg e ekspanziona posuda biti instalirana, pa optimizacija nije sprovedena
za tih 6 veliina, budui da bi to bila optimizacija sistema, a ne same posude. Dve uticajne
veliine od 8 predstavljaju karakteristike same posude, i to su pritisak pretpunjenja -
pp
p i
temperatura pretpunjenja -
pp
t dela ekspanzione posude ispunjenog gasom. Imajui u vidu da
su ove dve veliine povezane jednainom stanja idealnog gasa, sprovedena je analiza
(optimizacija) za fiksiranu temperaturu pretpunjenja variranjem pritiska pretpunjenja.
U radu je izveden zakljuak pri kojim uslovima bi ekspanziona posuda imala najmanju
zapreminu, pri emu je taj uslov dat u izrazu (7). U radu je takoe dat izraz (8) za
izraunavanje minimalne zapremine ekspanzione posude. Na slici 3 dat je dijagram zavisnosti
zapremine ekspanzione posude od pritiska pretpunjenja, kao i uticaj pritiska pretpunjenja na
procenat ispunjenosti ekspanzione posude vodom pri punjenju sistema.
Na osnovu prikazane analize uraen je program, kojim se dimenzionie i sprovodi kompletna
analiza rada zatvorenih ekspanzionih posuda sa membranom.

5. LITERATURA

[1] . Kozi, B. Vasiljevi, V. Bekavac, Prirunik za termodinamiku u jedinicama SI,
Mainski fakultet Beograd, 2005.