P. 1
Gradjansko procesno pravo skripta-Prof.Aleksandar Jaksic

Gradjansko procesno pravo skripta-Prof.Aleksandar Jaksic

5.0

|Views: 24,311|Likes:
Published by Mali_Cvijet

More info:

Categories:Types, Resumes & CVs
Published by: Mali_Cvijet on Jan 27, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/03/2015

pdf

text

original

1.

) Pojam Gradjanskog procesnog prava
- Gradjansko procesno pravo cini skup pravnih normi koje regulisu gradjanske sudske postupke ( parnicni, vanparnicni i izvrsni ). - Gradjansko procesno pravo je deo javnog prava. - Ono ne regulise privatnopravne odnose izmedju ravnopravnih pravnih subjekata, vec odnose izmedju suda i stranaka, kao i odnose izmedju samih stranaka u postupku. - Gradjansko procesno pravo regulise odnos izmedju pojedinca i drzave u postupku za ostvarivanje i izvrsenje privatnopravnih subjektivnih prava. - Zadatak ove pravne discipline je da uredi i razgranici uticaj stranaka i suda na tok gradjanskog sudskog postupka. - Gradjansko procesno pravo sluzi zastiti i realizaciji subjektivnih gradjanskih prava, ali, u odnosu na gradjansko pravo, predstavlja posebnu granu- javnog prava. - Ove dve grane prava stoje u interakciji. - Gradjansko pravo priznaje pravnim subjektima svojim materijalnopravnim normama odredjena subjektivna prava, ali nacin njihove zastite i realizacije, pa i prinudnog izvrsenja, spada u zadatak gradjanskog procesnog prava. - Treba istaci da povrede prinudnih normi u materijalnom i gradjanskom procesnom pravu proizvode drugacije pravne posledice ( npr. povreda kogentnih propisa u pogledu materijalnopravne izjave volje povlaci njenu nistavost ili rusljivost, dok to nije slucaj i sa izjavama volje datim u gradjanskom sudskom postupku ). - Princip autonomije volje stranaka iz gradjanskog prava ima svoj korelat u gradjanskom procesnom pravu, i to u vidu vladavine principa dispozicije stranaka. - U gradjanskom procesnom pravu ovaj princip se sastoji od toga da parnicni postupak ne moze da se odvija po sluzbenoj duznosti. - SPOR I PARNICA - Spor je kategorija materijalnog, a ne procesnog prava. - Pod sporom se smatra zivotni odnos u kome jedan pravni subjekt smatra i tvrdi da u prema drugom pravnom subjektu pripada odredjeno subjektivno pravo, dok drugi osporava bilo postojanje samog subjektivnog prava, bilo postojanje pravnog ovlascenja da se to subjektivno pravo vrsi. - Sporovi se resavaju u parnici, u postupku pred sudom. - Parnica predstavlja skup aktivnosti sva tri procesnopravna subjekta ( tuzilac, tuzeni i sud ) koje su usmerene na ostvarivanje jednog cilja: donosenju sudske udluke o osnovanosti zahteva subjekta prava da mu sud pruzi pravnu zastitu. - Dakle, neophodno je razlikovati spor, materijalnopravni odnos izmedju pravnih subjekata, i parnicu, procesnopravni odnos ozmedju parnicnih subjekata, u kojoj se spor konacno razresava. - Moguce je da se parnica vodi, a da njen predmet nije resenje spora u iznetom smislu ( npr. takav je slucaj sa parnicom koju pokrecu supruznici predlogom za sporazumni razvod braka ).

1

2.) Pravna priroda parnicnog postupka
- Parnica predstavlja trojni procesnopravni odnos, za razliku od parnicnog postupka koji nastaje u momentu predaje tuzbe sudu i u kome se zasniva samo procesnopravni odnos izmedju tuzioca i suda. - Dakle, tek kada sud dostavi tuzbu tuzenom pocinje da tece parnica, i uspostavlja se, osim inicijalnog, i procesnopravni odnos izmedju tuzioca i tuzenog i izmedju suda i tuzenog. - Procesnopravni odnosi koji se uspostavljaju izmedju parnicnih subjekata u momentu pocetka parnice su javnopravne prirode. - Parnica je tripartitni odnos izmedju suda i stranaka, te izmedju samih stranaka. - Parnica se okoncava u momentu kada sud donese odluku o sporu koja vise ne moze da se pobija ili u nekom drugom, ranijem procesnopravnom momentu, kada se parnica okoncava voljom samih stranaka ( povlacenje tuzbe, odbacivanje tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva.. ). - Procesnopravni odnosi u parnici se sastoje od javnopravnih ovlascenja ( prava u materijalnom smislu ) i procesnopravnih tereta ( obaveza u materijalnom smislu ). - Nakon sto je tuzba dostavljena tuzenom, tuzeni ima niz ovlascenja prema tuziocu i procesnih tereta prema sudu koja ujedno, dejstvuju i prema tuziocu. - Treba napomenuti da u gradjanskom sudskom postupku stranke nisu obavezne da vrse bilo kakve procesne radnje, tj. na to niko ne moze da ih natera, pa je jedina stetna posledica od necinjenja opasnost da stranka izgubi spor. - Procesnopravni odnos se sastoji iz ovlascenja i procesnopravnih tereta. - NPR: Stranka u parnici bi trebalo da pred sud iznese sve cinjenice i dokaze za koje smatra da su podobne za utvrdjivanje tacnosti njenih navoda. Ona ima ovlascenje i teret da to ucini. Ali ako ne podnese nijedan dokaz, iz “povrede” ovakvog procesnog tereta ni sud ni protivna strana nece imati ovlascenje da prinudnim putem zahtevaju izvrsenje ovog procesnog tereta. Posledica toga sto stranka nije vrsila svoj procesni teret je opasnost da se parnica po nju negativno okonca. Dakle, procesni teret predstavlja duznost u sopstvenom interesu. - O parnici se govori i kao i pravnom polozaju i kao o razvoju, medjutim, sva ucenja, osim vidjenja parnice kao gradjanskopravnog odnosa, nemaju veci znacaj.

3.) Pravo na pravnu zastitu
A) Pravo na slobodan pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Pravo na podnosenje tuzbe, pravo da od suda zahteva pravnu zastitu ima svako ko tvrdi da mu odredjeno pravo pripada, da je ono povredjeno ili ugrozeno. - Za podnosenje tuzbe, postojanje prava na pravnu zastitu, potpuno je irelevantno na kom cinjenicnom i materijalnopravnom odnosu se temelji zahtev tuzioca ( on moze da bude i besmislen ). - Sud je duzan da i ovakve zahteve za zastitu prava uzme u razmatranje, premda je vec, prima faciae, jasno da je tuziocev zahtev neosnovan. - U tom slucaju, sud je duzan da obije tuziocev zahtev primenom materijalnopravnih normi. - Pravo na tuzbu pripada svakome, pa i licu koje ne moze da snosi troskove gradjanskog sudskog postupka. - Nakon podnosenja tuzbe, da bi sud resio spor u meritumu, potrebno je da se stekne niz uslovaprocesnih pretpostavki.

2

B) Obim prava na pravnu zastitu - O obimu i prirodi prava na pravnu zastitu postojala su razna shvatanja. - Starije teorije ( teorije jedinstva, monisticke teorije ) nisu razlikovale pravo na pravnu zastitu od materijalnopravnog ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja pravni subjekt od suda i trazi pravnu zastitu. - Novije teorije ( teorije dvojstva, dualisticke teorije ) prave razliku izmedju javnopravnog ovlascenja subjekta prava prema drzavi ( pravo na pravnu zastitu ) i subjektivnog gradjanskog prava ili ovlascenja povodom cije povrede ili ugrozavanja subjekat prava zahteva od suda pravnu zastitu. - Teorija o pravnozastitnom zahtevu ide najdalje u shvatanju obima prava na pravnu zastitu. - Ono se ogleda u javnopravnom ovlascenju obe stranke da sud donese pravilnu i tacnu presudu. - Tuzilac mora da bude titular prava ili ovlascenja iz materijalnopravnog odnosa koji je predmet spora da bi se pravo na pravnu zastitu iscrplo. - Zbog toga se ova teorija i naziva ucenje o konkretnom pravu na pravnu zastitu. - Medjutom, jasno je da je koncept pravnozastitnog zahteva idealisticki i da ne odgovara svrsi gradjanskog sudskog postupka- donosenju konacne odluke o sporu iz gradjanskopravnog odnosa. - O pravu na pravnu zastitu u navedenom smislu ne moze se govoriti, jer sud donosi odluku o tome da li tuziocu pripada pravo za ciju povredu ili ugrozavanje trazi zastitu tek nakon sprovedenog postupka i donete sudske odluke. - Dakle, ne moze se govoriti o javnopravnom ovlascenju na donosenje istinite meritorne odluke prema sudu, kada parnica i parnicne radnje suda i stranaka imaju za cilj da donesu rezultat o osnovanosti tuzioceve tvrdnje da postoji zastitna potreba. - Druga teorija ( pravo na presudu ) svodi pravo na pravnu zastitu na javnopravno ovlascenje stranaka da od suda zahtevaju presudu, konacno meritorno resenje njihovog spornog odnosa ( apstraktno pravo na pravnu zastitu ). - Kao i prethodna, i ova teorija prenebregava da sud moze da merotorno odluci o sporu, samo ako su za to ispunjene i procesnopravne pretpostavke. - Poslednje ucenje o pravu na pravnu zastitu prosiruje obim ovog prava na pravo na pravosudje. - Ovo moderno shvatanje o pravu na pravnu zastitu odgovara najvise principima pravne drzave. - Pravo na pravnu zastitu je javnopravni odnos izmedju gradjanina i drzave, odnosno suda, u kome gradjanin, subjekt prava, ima ovlascenje u odnosu na drzavu da mu pruzi pravnu zastitu. - Obaveza iz ovog pravnog odnosa se ogleda u tome da sud ne sme da odbije da uzme u razmatranje bilo koji zahtev za pravnu zastitu koji mu je podneo bilo koji pravni subjekt. - Pojedinac ne moze da se, a priori, voljnim aktom odrekne vrsenja ovog prava. V) Pravo na pravnu zastitu u pravnom poretku RS - Normatovno gledano, pravo na pravnu zastitu je u pravnom poretku RS uredjeno kao pravo na pravosudje. - Medjutim, u poslednje vreme sudovi su skloni da pravo na pravnu zastitu poistovete s pravom stranke na merotornu odluku.

4.) Gradjanski sudski postupak i upravni postupak
- Iz clana 1. ZPP nedvosmisleno prozilazi da gradjanski sud prvenstveno odlucuje o gradjanskopravnim sporovima iz licnih, porodicnih, radnih, trgovinskih, imovinskih i drugih gradjanskopravnih odnosa.

3

- Sud je duzan da tokom citavog trajanja postupka ex officio pazi da li resavanje spora spada u sudsku nadleznost, odnosno da li se radi o sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Ako u bilo kom momentu utvrdi da je za resavanje konkretnog spora nadlezan npr. organ uprave, oglasice se nenadleznim, ukinuce sprovedene parnicne radnje i odbacice tuzbu. - U ovakvoj situaciji govorimo o apsolutnoj nenadleznosti gradjanskog suda. A) Razgranicenje gradjanskopravne i upravne stvari - Problem razgranicavanja nadleznosti upravnih organa i gradjanskih sudova lezi u tome da ZOUP ne odredjuje izricito sta treba smatrati upravnom stvari. - Ako nema izricite zapovesti zakonodavca, za razgranicenje nadleznosti mogu posluziti teoretski pristupi o odredjenju gradjanskopravne i upravne stvari. - Gradjanskopravna stvar postoji kada se tuzbeni zahtev neposredno zasniva na pravnoj posledici iz materijalnopravne norme gradjanskog prava. - Odlucujuca je pravna priroda spornog odnosa. - Ona se odredjuje po tome da li su stranke u pravnom odnosu ravnopravne ( gradjanskopravni odnos ), ili je jedna od njih u odnosu subordinacije prema organu javne vlasti ( upravnopravni odnos ). - Ova teorija moze samo delimicno da pomogne prilikom razgranicavanja nadleznosti, jer je moguce da nosioci javne vlasti zakljucuju ugovore privatnog prava, pri cemu su obe strane u ovom pravnom odnosu ravnopravne, ali se ipak radi o pravnom odnosu javnog prava. - S druge strane, moguce je da se ugovor izmedju dva pravna lica tice kupovine gradjevinskog zemljista, kada je u pitanju pravni odnos privatnog prava. - Dalja dopuna ovakvom teorijskom razgranicenju jeste stavljanje akcenta na subjekte ovlascenja, odnosno obaveze iz pravnog odnosa. - Ako se pravni odnos temelji na normi koja nije podobna da obaveze, odnosno da ovlasti svako lice, vec samo nosioca javne vlasti, radi se o javnopravnom odnosu, odnosno o upravnoj stvari. - Nasuprot tome, ako nosilac javne vlasti preduzima one pravne poslove i radnje koje moze da preduzima i svako drugo lice privatnog prava, radi se o privatnopravnom, odnosno gradjanskopravnom odnosu ( npr. opstina kupuje kancelarijski materijal ). - U situacijama kada nije moguce razgraniciti nadleznost upravnih organa i sudova, o pozitivnom i negativnom sukobu nadleznosti odlucuje Ustavni sud. - Treba napomenuti da za razgranicenje upravne i gradjanske pravne stvari nije odlucujuce sledece: a) da li je drzava ili drzavni organ ucesnik u pravnom odnosu o kome se resava, jer i drzava moze da bude subjekt pravitanopravnih odnosa. b) da li se radi o imovinskopravnom odnosu, jer se o pravima i obavezama iz takvih odnosa resava u oba postupka ( placanje poreza i kupoprodajne cene ). v) kako strane kvalifikuju svoj pravni odnos. B) Dejstvo upravnih akata u gradjanskopravnom postupku i dejstvo sudskih odluka u upravnom postupku - U gradjanskom sudskom postupku moze da se, kao prethodno pitanje, javi upravna stvar, i obrnuto. - U ovakvoj situaciji vazi princip da su gradjanski sudovi i upravni organi medjusobno nezavisni i da o prethodnim pitanjima odlucuju nezavisno od toga da li se radi o gradjanskopravnoj ili, pak, upravnoj stvari.

4

- Upravni organ moze da odlucuje nezavisno o prethodnom pitanju koje je gradjanskopravna stvar, ali samo dok o tome nije pravosnazno odluceno u gradjanskom pravnom postupku. - Jedini izuzetak od ovog pravila postoji u slucaju da se prethodno pitanje odnosi na utvrdjivanje postojanja braka, ocinstva i materinstva. - Pravosnazne odluke gradjanskih sudova obavezuju upravne organe u granicama njehove nadleznosti. - Dominira shvatanje da je gradjanski sud vezan odlukom upravnog organa u granicama njene pravosnaznosti, a to proizlazi a contrario iz clana 12. ZPP koji dopusta nezavisno odlucivanje o prethodnom pitanju kao o glavnoj stvari u okvirima svoje nadleznosti. - Kada se pred sudom u postupku za naknadu stete zbog nezakonitog vrsenja javnih ovlascenja ustanovi da je organ uprave utvrdio da takav upravni akt nije nikada bio donet, ovakva odluka organa uprave obavezuje gradjanski sud. - Vladajuce shvatanje o vezanosti gradjanskog suda pravosnaznom odlukom pravnog organa ne treba prihvatati i nuzno je da se ono promeni usled primene clana 6. EKLJP. - Prema praksi suda u Strazburu, obavezujuce dejstvo upravnog akta u gradjanskom sudskom postupku je moguce samo ako je o zakonitosti upravnog akta odlucivao i sud u odgovarajucem postupku, dakle samo ako je sud odlucivao u postupku za ponistaj upravnog akta u sporu pune jurisdikcije. V) Upravni postupak kao pretpostavka za podnosenje tuzbe pred gradjanskim sudom - Niz materijalnopravnih normi predvidja da parnica za naknadu vanugovorne stete moze da se povede tek kada o istom zahtevu odluci organ odredjen zakonom. - U ovom situacijama, ponosenje zahteva, najcesce organu uprave, predstavlja posebnu procesnu pretpostavku za zapocinjanje i dalje vodjenje postupka. - To su sledece situacije: a) naknada stete licu koje je neopravdano osudjeno krivocnom presudom ili koje je bilo u pritvoru, a krivicni postupak je obustavljen. Ovde je to pritvoreno lice duzno da se prvo obrati Ministarstvu pravde. b) naknada stete licu koju je u vrsenju sluzbe prouzrokovalo vojno lice gradjaninu. Ovde prvo mora da se obrati vojnim organima. - Ako u obe situacije zahtev bude odbijen ili nadlezni organ o njemu uopste ne donese nikakvu odluku u roku od 3 meseca, osteceni tek tada moze da trazi pravnu zastitu pred sudom. - Ako i pored ovih pokusaja razgranicenja, upravni organ resi gradjanskopravnu stvar koja spada u nadleznost suda, takav upravni akt je nepostojeci. - Obrnuto, kada gradjanski sud resi upravnu stvar, odluka suda moze da se pobija zalbom.

5.) Gradjanski sudski postupak i krivicni postupak
- Gradjanski sudovi pruzaju pravnu zastitu licima privatnog prava u vezi sa sporovima koji su enumerisani u clanu 1. ZPP. - Krivicni sud postupa po optuznici ovlascenog tuzioca zbog ucinjenog krivicnog dela. A) Sustinske razlike - Gradjanski sudski postupak pociva na dispozicionoj maksimi. - Bez tuzioca i njegovog tuzbenog zahteva nema parnice, tj. ne postoji gradjanski postupak koji bi se vodio po sluzbenoj duznosti ( izuzetak je jedino vanparnicni postupak ).

5

- Krivicni postupak pokrece po pravilu drzavni tuzilac ex officio, a izuzetno moze i osteceni za uglavnom laksa krivicna dela. - U krivicnom postupku ne vazi dispoziciona maksima, vec istrazna ( inkviziciona ) maksima. - Sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi donosenje zakonite odluke, bez obzira na to kakve cinjenice i dokaze stranke u postupku stave na raspolaganje sudu. - Odsustvo dispozicione maksime znaci da drzavni tuzilac ili optuzeni, nakon sto je optuznica stala na pravnu snagu, ne mogu slobodno da disponiraju svojim procesnim radnjama, odnosno da drzavni tuzilac npr. arbitrarno odustane od krivicnog gonjenja. B) Adhezioni postupak - U okviru krivicnog postupka, osteceni ili njegov naslednik mogu u adhezionom postupku da zahtevaju da krivicni sud odluci o gradjanskopravnim posledicama krivicnog dela, tj. da odluci o imovinskopravnom zahtevu koji se odnosi na naknadu stete, povracaj stvari ili ponistaj odredjenog pravnog posla. - Ako krivicni sud proceni da bi vodjenje adhezionog postupka imalo za posledicu odugovlacenje krivicnog postupka, ostecenog moze da uputi na parnicu pred gradjanskim sudom. - Ako osteceni ne pokrene adhezioni postupak, ne gubi pravo da iste zahteve istakne pred gradjanskim sudom. - Vodjenje adhezionog postupka ima smisla za ostecenog ako sa sigurnoscu moze da ocekuje da ce stetnik-osteceni biti oglasen krivim u krivicnom postupku. - Krivicni sud moze da usvoji tuzbeni zahtev ostecenog u adhezionom postupku, samo ako istovremeno krivicnom presudom optuzenog oglasi krivim. - Kada krivicni sud donese presudu kojom optuzenog oslobadja od optuzbe ili odbije optuzbu ili iz drugog razloga dodje do prekida krivicnog postupka, sud ce ostecenog uputiti da zahtev za zastitu prava iznese pred gradjanski sud. - Osteceni nema pravo zalbe na odluku krivicnog suda kojom upucuje da svoj imovinskopravni zahtev realizuje u parnici. V) Prethodno pitanje u krivicnom i gradjanskom postupku - Nacelno, gradjanski u krivicni sud samostalno i nezavisno mogu da odlucuju o prethodnim pitanjima, koja po pravilu, spadaju u nadleznost drugog suda. - Npr. gradjanski sud moze da sam resava o postojanju krivicnog dela koje je vezano za imovinskopravni zahtev i o odgovornosti pocinioca, ali moze i da prekine postupak, ako zeli da odluku prepusti krivicnom sudu. G) Dejstvo presude krivicnog suda u gradjanskom sudskom postupku - Jedinstvo pravnog sistema i potreba da se odrzi unutrasnja harmonija odlucivanja nalazu odstupanje od principa nezavisnosti, kada je o jednoj pravnoj stvari vec pravosnazno odluceno u bilo kojoj vrsi sudskog postupka ( primer 79.str. ). - Tuzilac iz istog cinjenicnog stanja ( zivotnog dogadjaja ) koji je bio osnov za donosenje presude krivicnog suda izvodi svoje zahteve u parnici pred gradjanskim sudom ( npr. trazi naknadu stete zbog ucinjenih telesnih povreda ). - Prema clanu 13. ZPP, gradjanski sud je vezan samo osudjujucom pravosnaznom presudom krivicnog suda i to dvojako: a) u pogledu postojanja krivicnog dela. - U primeru krivicnog dela nanosenja teske telesne povrede, osudjeni ne bi mogao da u gradjanskom sudskom postupku osporava svojstvo izvrsioca, postojanje protivpravnosti, 6

postojanje kauzalne veze izmedju radnje i posledice, kao i nastupanje same posledice koja podpada pod bice krivicnog dela. - Parnicni sud ne bi mogao da utvrdjuje postojanje manje stete od one koja cini bice krivicnog dela za cije izvrsenje postoji osudjujuca presuda. - Obrnuto, gradjanski sud moze da raspravlja o svim cinjenicama i okolnostima koje ne cine bice krivicnog dela. - On je vezan konstatacijom krivicnog suda da je steta pricinjena, ali ne i njenom visinom, ako ona ne cini obelezje krivicnog dela. b) u pogledu postojanja krivicne odgovornosti ucinioca. - Buduci da neka krivicna dela mogu da se ucine samo umisljajno, gradjanski sud je vezan utvrdjenjem krivicnog suda o postojanju umisljaja kod osudjenog. - Ako odgovornost osudjenog postoji po oba oblika krivice, trebalo bi uzeti da je gradjanski sud vezan utvrdjenjem krivicnog suda, narocito u situacijama kada mogucnosr i obim naknade stete zavise od vrste krivice. - Ako je krivicni sud doneo oslobadjajucu presudu, gradjanski sud nije vezan presudom kada sudi o gradjanskopravnim zahtevima koji se izvode iz istih cinjenica koje su bile osnov za utvrdjivanje postojanja krivicnog dela i krivice ucinioca. - To ima opravdanja u tome da kategorije krivice ( umisljaj i nehat ) nisu identicne u krivicnom i gradjanskom materijalnom pravu, kao i u principu nezavisnog i samostalnog odlucivanja gradjanskog i krivicnog pravosudja. D) Krivicno delo kao prethodno pitanje u gradjanskom sudskom postupku - Najcesce se odnos uticaja postojanja krivicnog dela na gradjanskosudski postupak razmatra u slucajevima iskljucenja naslednika iz prava na nuzni deo do kog dolazi, izmedju ostalog, i onda kada naslednik sa umisljajem ucini teze krivicno delo prema ostaviocu, njegovom detetu… - Ako presude krivicnog suda nema, gradjanski sud moze sam da resi o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju. - Ako je krivicni sud presudio ( oslobadjajuce ili osudjujuce ), gradjanski sud je vazan tom odlukom. Dj) Cinjenicno dejstvo presude krivicnog suda - Dodirna tacka krivicnog i gradjanskog sudskog postupka postoji i onda kada materijalno gradjansko prava i gradjansko procesno pravo vezuju nastupanje odredjenih pravnih dejstava za postojanje krivicne presude odredjene sadrzine. - Npr. predlog za ponavljanje parnicnog postupka moze da se podnese ako su sudija ili vestak osudjeni za kakvo krivicno delo povodom kojeg je doslo do donosenja sudske odluke. E) Dejstvo presude gradjanskog suda u krivicnom postupku - Iz principa ostvarivanja unutrasnje harmonije odlucivanja, kao i iz opsteg ucenja o postovanju odluka drugih organa u granicama njihove pravosnaznosti, prozilazi da je krivicni sud vezan presudom gradjanskog suda. - To narocito vazi kod preobrazajnih presuda ( presuda o razvodu braka ) kao i u pogledu statusnih odluka sa preobrazajnim dejstvom ( utvrdjivanje ocinstva i materinstva ). - Npr. Ako krivicni sud odlucuje o krivicnoj odgovornosti nekog lica zbog krivicnog dela kradje, on je vezan odlukom gradjanskog suda o tome ko je vlasnik stvari.

7

6.) Parnicni i vanaprnicni postupak
- U vanparnicnom postupku ne resavaju se sporovi, vec se on pokrece, u prvom redu, radi zastite licnih i imovinskih interesa pravnih subjekata. A) Razgranicenje parnicnog i vanparnicnog postupku - Vanparnicni postupak nije homogen; postoje razlicite vrste vanparnicnih postupaka koje su odredjene po svom predmetu ( zaostavstina se raspravlja u ostavinskom postupku; lice se oglasava umrlim u postupku proglasenja nestalog lica za umrlo i dokazivanju smrti...). - Zbog ovakve heterogenosti vanparnicnog postupka nije moguce izvesti jasnu demarkacionu liniju izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka, onako kako se to cini u odnosu na upravni i krivicni postupak, gde je glavni kriterijum razgranicenja predmet postupka. - Zbog toga se kao kriterijum za razgranicavanje ovde koristi naredba zakonodavca, pa ako je zakonodavac predvideo da je odredjeni postupak vanparnicni, onda ce on biti takav, i obrnuto. - Kada se u praksi radi o pravoj vanparnicnoj stvari, onda je sigurno da ce se ona raspravljati u vanparnicnom postupku, posto nema spora, tj. suprotstavljenih interesa ucesnika u postupku. - Kada se radi o nepravoj vanparnicnoj stvari, kada postoje suprotstavljeni interesi ucesnika, kao merila za razgranicenje ove dve vrste postupka mogu da posluze i drugi teoretski kriterijumi za razgranicenje. - Kod nepravih vanparnicnih stvari zakonodavac ponekad izricito odredjuje da one treba da se rasprave u vanparnicnom postupku, a ponekad to cini sudska praksa, kao sto je to slucaj kod egzekvature. - Kao dopuna razlikovanju parnicnog i vanparnicnog postupka mogu se koristiti razlicita teoretska merila. - Najcelishodnije je poci od distinkcija koju je ucinilo rimsko pravo, gde se parnicni postupak nazivao spornim, jer se pokretao protivno volje tuzenog, dok se vanparnicni nazivao voljnim. - Najvise se za razgranicenje parnicnog i vanaprnicnog postupka koristi teorija spora: ako sud resava o sporu, resava primenom pravila parnicnog postupka i obrnuto. - Ova teorija nija sasvim konsekventna, jer parnica moze da se pokrene, a da spor ne postoji; Takodje u nepravim vanparnicnim postupcima spor postoji, ali je zakonodavac iz razloga celishodnosti odredio da se treba raspraviti po pravilima vanparnicnog postupka. - Teorija spora moze da se dopuni i dvostranackim karakterom parnicnog postupka. B) Osnovne razlike izmedju parnicnog i vanparnicnog postupka a) Parnicni postupak se nikada ne pokrece po sluzbenoj duznosti, dok se vanparnicni postupka upravo pokrece na taj nacin. b) Parnicni postupak ne moze da postoji bez dve stranke ( tuzioca i tuzenog ), dok u vanparnicnom postupku moze da ucestvuje i samo jedna stranka. v) U parnicnom postupku dominiraju samo dispoziciona i raspravna maksima, dok je u vanparnicnom postupku dominantnija inkviziciona maksima(tj. dispozicija ucesnika je bitno uza) V) Odnos parnicnog i vanparnicnog postupka - Pravilo je da su parnicni i vanparnicni sud nazavisni u odredjenju sopstvene nadleznosti, odnosno nenadleznosti, tako da samostalno ocenjuju da li se radi o parnicnoj ili vanparnicnoj stvari. - To ima za posledicu da tzv. deklaratorne odluke donete u jednoj, odnosno drugoj vrsti postupka ne obavezuju sud u drugoj vrsti postupka.

8

- ZPP sadrzi posebna pravila o resavanju sukoba nadleznosti izmedju parnicnog i vanparnicnog suda. - Princip je da zakon ovu koliziju resava tako sto daje primat nadleznosti parnicnog suda, kao i procesnim radnjama preduzetim u parnicnom postupku. - Prema clanu 19.ZPP, sud ce, do donosenja odluke o glavnoj raspravi, resenjem obustaviti parnicni postupak, ako nadje da bi postupak trebalo sporovesti u skladu sa odredbama vanaprnicnog postupka. - U slucaju da je parnicni sud u medjuvremenu sproveo odredjene parnicne radnje, takve radnje su validne i u vanparnicnom postupku koji se nastavlja pred nadleznim sudom. - Ako je vanparnicni sud utvrdio da resava o pravnoj stvari za koju je nadlezan parnicni sud, postupak ce se obustaviti resenjem. - Procesne radnje koje je eventualno u medjuvremenu sproveo, morace da se opet sprovedu u parnicnom postupku, jer njehovo nesprovodjenje ima za posledicu da se odluka suda pobija po zalbi zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. - Ako je odluka suda o jednoj pravnoj stvari doneta u pogresnoj vrsti postupka, ona nije nepostojeca, vec jedino moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim sredstvima. - Principijelno bi trebalo poci od stava da odluke parnicnog suda obavezuju vanparnicni i obrnuto. NPR: Vanparnicni sud koji odlucuje o raspodeli zaostavstine je vezan presudom parnicnog suda o razvodu braka; Parnicni sud koji odlucuje o punovaznosti pravnog posla je vezan odlukom vanparnicnog suda o lisenju poslovne sposobnosti. - Problematicna je vezanost suda pravosnaznim odlukama donetim u jednoj, odnosno drugoj vrsti postupka jer su drugaciji obim i granice pravosnaznosti odluka. - Pravilo je da je vanparnicni sud vezan pravosnaznim odlukama donetim u parnicnom postupku ( kada je parnicni sud odlucio o pravu svojine na nepokretnosti, ovakva odluka obavezuje vanparnicni sud u zemljisnoknjiznom postupku ). - Kada je slucaj obrnut, odluka doneta u vanparnicnom postupku obavezuje parnicni sud samo ako postoji identitet stranaka i identitet predmeta spora, a takav slucaj ce biti u nepravim vanparnicnim stvarima u kojima postoje suprotstavljeni interesi ucesnika.

7.) Izvori Gradjanskog procesnog prava
- Norme koje regulisu gradjanski sudski postupak nisu sadrzane u jednom vec u cetiri pojedinacna zakona koja posebno uredjuju parnicni, vanaprnicni, izvrsni i stecajni postupak. - Primarni izvor prava je Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama iz 1950, i njene norme imaju primat u odnosu na unutrasnje zakonodavstvo, i primenjuju se neposredno. 1.) Ustav - Ustav sadrzi osnovne principe na kojima se temelji organizacija sudstva, polozaj sudija u pravnom sistemu, kao i osnovne garancije koje sluze ostvarenju prava na pravicno sudjenje. - Sudovi su nezavisni, donose odluke strictum iuris, i odluke ne podlezu kontroli vansudskih vlasti. - Sudska vlast je jedinstvena; u postupku se garantuje javnost i zbornost u sudjenju... 2.) EKLJP - EKLJP se primenjuje ratione loci, primarno, na teritoriji i eksteritorijalno u ambasadama.

9

- EKLJP se primenjuje ratione personae na sva lica koja dodju u kontakt s jurisdikcijom drzavnih organa Srbije. - EKLJP se primenjuje ratione materiae na sve garancije koje su sadrzane u cl. 2-14. Konvecnije. - EKLJP nema retroaktivno dejstvo pa se primenjuje ratione temporis samo na one cinjenice koje su se desila nakon sto je Konvencija stupila na snagu u Srbiji. A) Pravo na pravicno sudjenje - „U resavanju gradjanskih prava i obaveza svako ima pravo da njegovu stvar resi nezavisan i nepristrasan sud koji pociva na Zakonu, i to u primerenom roku.“ B) Proceduralna ljudska prava koja nacionalni sudovi moraju da postuju: a) Pravo na pristup sudu ( pravo na tuzbu ) - Svakom subjektivnom pravu ili ovlascenju, koje je tuzivo po nacionalnom pravu drzave u kojoj se postupak vodi, mora da se pruzi pravna zastita. b) Pravicno sudjenje- koje ukljucuje: --> Pravo na kontradiktoran postupak, sastoji se, prvo, iz obaveza suda da uzme u obzir sve cinjenicne navode, svu pravnu argumentaciju stranaka, kao i njehove dokazne predloge. - Druga obaveza suda je da strankama omoguci da slobodno iznesu cinjenicne navode i dokazne predloge. --> Ravnopravnost stranaka --> Pravo na obrazlozenu sudsku odluku - Treba istaci da postoji povreda konvencije kada sud ne navede na kom materijalnopravnom propisu zasniva svoju odluku. --> Pravo na odluku u primerenom roku --> Pravo na usmenu raspravu i objavljivanje presude V) Pravo na sudjenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom G) Posebnost primene EKLJP na izvrsni i stecajni postupak - Pravo na prinudno izvrsenje sudske odluke, ali i svakog drugog izvrsnog naslova predstavlja derivat prava na pristup sudu, odnosno prava na tuzbu. - Mnoge garancije koje sadrzi EKLJP ne mogu da se primene na stecajni postupak zbog njegove posebne pravne prirode, kao i zbog cinjenice da se u stecajnom postupku ne odlucuje o sporu ( npr. javnost sudjenja, ravnopravnost stranaka ). 3.) Zakoni: ZPP, ZVP, ZIP, ZSP. 4.) Sudska praksa - Sudska praksa nije izvor prava ili se moze reci da jeste izvor prava, ali s veoma ogranicenim dejstvom. - Prilikom utvrdjivanja stavova prema znacajnijim, spornijim pravnim pitanjima odrzavaju se sednice odeljenja, kao i opsta sednica Vrhovnog Kasacionog suda. - Usvojena pravna shvatanja na sednici odeljenja obavezuju sva veca u sastavu odeljenja, a pravna shvatanja usvojena na opstoj sednici obavezuju sva odeljenja. - Prvostepeni sud je duzan da u ponovljenom postupku izvede sve parnicne radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud, ali prvostepeni sud i dalje nije u obavezi da usvoji pravna shvatanja viseg suda. 5.) Pravna nauka - U Srbiji je zanemarljiv znacaj.

10

8.) Norme Gradjanskog procesnog prava
A) Vazenje normi gradjanskog sudskog postupka ratione loci - Vrsenje funkcije pravosudja, jedne od suverenih funkcija drzave, ograniceno je samo na njenu teritoriju, de facto na teritoriju Srbije. - Ako bi trebalo preduzeti kakvu procesnu radnju u inostranstvu, domaci sudovi ce zamoliti da se procesna radnja izvrsi u okviru madjunarodne pravne pomoci. - Postupak za pruzanje pravne pomoci se pokrece zamolnicom, koja treba da sadrzi naziv i opis parnicne radnje cije se izvodjenje zahteva od zamoljenog suda, okolnosti cije postojanje, odnosno nepostojanje treba utvrditi. - Zamoljeni sud ne moze da ulazi u pitanje da li je izvodjenje zahtevane procesne radnje celishodno. B) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione personae - Norme gradjanskog procesnog prava se primenjuju na drzavljane RS kao i na strance i apatride koji su nastanjeni u RS. - U pogledu kategorije lica postoje izuzeci- neke kategorije stranaca, strane drzave i medjunarodne organizacije su izuzete iz jurisdikcije domaceg pravosudja, kada je to predvidjeno medjunarodnim pravom. - Ova kategorija uziva imunitet od pravosudja domacih organa, koji moze biti svojak: imunitet od jurisdikcije domacih organa; imunitet od izvrsenja. - Tuzbe protiv stranih drzava su dopustene samo ako predmet spora proizlazi iz delanja drzave iure gestionis. - Pravna posledica koja nastaje kada se tuzba podnese protiv lica koja uzivaju imunitet od domaceg pravosudja jeste odbacivanje tuzbe zbog nepostojanja jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje spora. V) Vazenje normi gradjanskog procesnog prava ratione temporis - Kada je parnicni postupak zapocet nakon sto je novi zakon stupio na snagu, na taj postupak ce se primeniti iskljucivo odredbe novog zakona. - Cinjenica da stranke izvode svoje zahteve iz cinjenica koje su se desile pre nego sto je zakon stupio na snagu, irelevantna je za primenu procesnih zakona. - Druga situacija se javlja onda kada novi zakon stupi na snagu, a parnica je u toku. - Tada se odredbe novog zakona primenjuju neposredno i na parnice koje su u toku. - Ova neposredna primena znaci da norme procesnog prava proizvode trenutno dejstvo. - Zakonodavac predvidja odredjena odstupanja od principa trenutnog dejstva: a) Ako je pre stupanja na snagu vazeceg ZPP-a doneta prvostepena presuda ili resenje kojim se okoncava prvostepeni postupak, na dalji postupak ce se primeniti odredbe ZPP iz 1976. Npr: Prvostepena odluka je doneta 15. februara 2005. Tuzilac je izjavio zalbu 25. februara. Postupak po zalbi ce se sprovesti po pravilima starog ZPP-a. b) Ako po stupanju na snagu vazeceg ZPP-a, sud ukine prvostepenu odluku koja je doneta pre 22. februara 2005, dalji postupak se provodi po pravilima vazeceg ZPP-a. v) Odstupanje od trenutnog dejstva procesnopravnih normi predvidjeno je i za postupak po vanrednim pravnim sredstvima; Ovi postupci, zapoceti do dana stupanja novog zakona na snagu, okoncace se po pravilima starog zakona.

11

- U pogledu proteka rokova, u tekucim parnicama bi trebalo primeniti stari zakon, jer se na taj nacin obezbedjuje princip pravne sigurnosti. - Sto se tice primene procesnih normi na nadleznost sudova, dosledno se primenjuje princip o trenutnom vazenju procesnih zakona.

9.) Nezavisnost sudstva
- Ustav stipulise da sudovi nazavisni, te da sude na osnovu Ustava i zakona. - Nazavisnost suda podrazumeva tri aspekta: sud mora da bude nazavisan od drzave, stranaka i od drustva. - Legislativna i izvrsna vlast nemaju nikakvog uticaja na sadrzinu pojedinacnih pravnih akata suda, a ne mogu ni da ih ukidaju niti da ih menjaju. - Sud finansira drzava a ne stranke, tako da je finansijski nezavisan od njih. - Nezavisnost sudije se garantuje i ostvaruje na sledece nacine: a) Nacinom izbora sudija. - U Srbiji sudije bira i razresava Narodna skupstina ili Visoki savet sudstva. - Biraju se na sledeci nacin: kada se kandidat imenuje prvi put, bira se na period od tri godine, i u tom slucaju ga predlaze VSS a bira Skupstina. - VSS ima 11 clanova, a od toga 3 stalna clana ( predsednik VKS-a, ministar pravde i predsednik odbora za pravosudje u Skupstini ), 6 sudija, 1 advokat i 1 profesor, i mandat im je pet godina. b) Stalnoscu i nepremestivoscu sudija. - Sudijska funkcija je stalna, osim kada se sudija bira prvi put. v) Obezbedjem njihove materijalne nezavisnosti. g) Obezbenjem medjusobne nezavisnosti sudija.

10.) Izuzece sudije
Kad god se jave okolnosti koje ukazuju da sudjenje nece biti nepristrasno, postupajuci sudija moze biti iskljucen, izuzet iz sudjenja. - ZPP razlikuje iskljucenje od izuzeca sudije. - Do iskljucenja dolazi kada postoji jedan od taksativno u zakonu navedenih razloga; Za postojanje tih razloga se vezuje neoboriva pretpostavka da sudjenje nece biti nepristrasno. - Kod izuzeca, in concreto postoje okolnosti koje ne daju garancije za postojanje nepristrasnog sudjenja. A) Razlozi za iskljucenje- postoje tri grupe: 1.) Prvu grupu cine razlozi koji se zasnivaju na opstem pravnom principu da niko ne moze da bude sudija u sopstvenoj pravnoj stvari; Sudija ne moze suditi: a) ako je sam stranka, zastupnik ili punomocnik stranke. b) ako je sa strankom u odnosu saovlascenika, saobveznika ili regresnog obveznika. v) ako je clan ili akcionar pravnog lica koje je stranka u sporu. g) ako izmedju stranaka i sudije tece parnica ili postoji drugi sukob interesa. 2.) Druga grupa razloga za iskljucenje se odnosi na postojanje srodstva izmedju sudije i nekog ucenika; Iskljucice se sudija: -

12

a) ako mu je stranka, zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, ili mu je supruznik srodnik po tazbini do drugog stepena.. b) ako je staralac, usvojenik ili usvojilac stranke, zakonskog zastupnika ili punomocnika, ali ako izmedju sudije i stranke postoji zajednicko domacinstvo. 3.) Treca grupa razloga se odnosi na inkompatibilnost funkcije sudjenja u konkretnom sporu sa ucescem sudije u drugim postupcima u istoj ili povezanoj stvari; Iskljucenje je nuzno: a) ako je sudija u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak. b) ako je u istom predmetu ucestvovao u postupku medijacije... B) Razlozi za izuzece - Za izuzece je dovoljno da postoji razumno, subjektivno osecanje straha na strani stranke da mu sud ne pruza dovoljno garancija da ce biti nepristrasan. - Razlozi mogu biti razliciti: prijateljstvo ili neprijateljstvo , izrazen stav sudije u odnosu na ishod spora, pripadnistvo u istom udruzenju gradjana, savetovanje stranaka tokom postupka... V) Postupak za iskljucenje, odnosno izuzece - Inicijativa za iskljucenje, odnosno izuzece moze da potekne od samog sudije ili stranke. - Cim sudija sazna da postoji neki od razloga za iskljucenje ili izuzece, on mora da prekine svaki rad na predmetu ( doduse kad se radi o razlozima za izuzece, onda ipak moze da preduzme one parnicne radnje koje ne trpe odlaganje ) i da o tome obavesti predsednika suda. - Zahtev stranke za iskljucenje, odnosno izuzece ne moze da bude pausalan, mora biti obrazlozen, blagovremen i da sadrzi okolnosti na kojima se temelji strah od pristrasnosti sudije. - Zahtev koji nema potrebnu sadrzinu je nedopusten i odbacice ga sudija pred kojim se vodi postupak. G) Odluka o iskljucenju, odnosno izuzecu - Kada postupajuci sudija ne odbaci predlog kao nedopusten, o izuzecu odlucuje predsednik suda. - Protiv resenja o odbacivanju zahteva kao nedopustenog nije dopustena posebna zalba ( kao i na odluku predsednika suda o zahtevu ). - Povreda gore navedenih pravila ima za posledicu da je sudska odluka apsulutno nistava, i na te povrede stranka se moze pozivati u zalbi na presudu, kao i u reviziji protiv presude. - Ako stranke nije istakla zahtev za izuzece tokom postupka pred prvostepenim sudom, trebalo bi smatrati da je prekludirana da iz ovog razloga pobija sudsku odluku, osim ako je za razloge, na kojima moze da se temelji izuzece, saznala nakon okoncanja prvostepenog postupka.

11.) Javni tuzilac u gradjanskom postupku
Javno tuzilastvo je samostalni drzavni organ kome je u nadleznost povereno da goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela, da ulaganjem pravnih sredstava stiti ustavnost i zakonitost... - U gradjanskim sudskim postupcima uloga javnog tuzioca je ogranicena; On moze samo da: 1.) Pokrece neke sudske postupke kada to zakon izricito predvidja. - Kada javni tuzilac na osnovu ovlascenja koje mu daje zakon pokrece gradjanskosudski postupak, on je stranka po duznosti. 13 -

- Javni tuzilac moze da podigne tuzbu: za utvrdjenje nepostojanja, odnosno postojanja braka; za ponistenje braka iz razloga apsolutne nistavosti; za ponistenje priznanja ocinstva; za zastitu prava deteta; za lisenje roditeljskog prava... - ZOO priznaje javnom tuziocu pravo da zahteva utvrdjenje apsolutne nistavosti ugovora. - JT moze da predlozi pokretanje nekih vanparnicnih postupaka: proglasenje nestalog lica za umrlo; predlog za utvrdjivanje smrti fizickog lica. 2.) Intervenise u postupku izmedju trecih lica radi zastite javnih interesa. - O ulozi javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu govorimo kada ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica. - Pravo da ucestvuje u parnici koja tece izmedju drugih lica JT ce imati uvek kada postoji sumnja da jedna ili obe strane koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima, da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. - Svoje ucesce u parnici moze da prijavi samoinicijativno ali i na poziv suda. - Kada ucestvuje kao intervenijent, JT nije stranka. - JT se ne pridruzuje nijednoj stranci, vec u parnici ima samostalni polozaj ( osnovna razlika od obicnog umesaca ). - JT pomaze sudu da spreci stranacke dispozicije koje su u suprotnosti s prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. - TJ moze, u granicama tuzbenog zahteva, da predlozi da se utvrde cinjenice koje stranke nisu navele, da se izvedu dokazi koje stranke nisu predlozile, a priznato mu je i pravo da izjavljuje pravne lekove ( stranke ga ne mogu spreciti u tome ). 3.) Ulaze vanredne pravne lekove. - Radi se o zahtevu za zastitu zakonitosti, koji moze da izjavi ex officio ili na predlog stranke.

12.) Advokatura
Advokatura je znacajna institucija za pravilno funcionisanje pravosudnog sistema i narocito za ostvarivanje prava stranaka na sudsku zastitu u parnicnom postupku. - Advokat ima dvostruku ulogu: on je zastupnik stranke, ali je i organ u sistemu pravosudja. A) Polozaj advokature u pravnom sistemu - Advokat je duzan da stiti interese stranke, da svojim postupcima i parnicnim radnjama doprinese zakonitom, pravilnom i efikasnom odvijanju gradjanskog sudskog postupka. - Advokat je duzan da odbije pruzanje pravne pomoci u sledecim slucajevima: a) ako je u istoj pravnoj stvari zastupao suprotnu stranu. b) ako je bi advokatski pripravnik u advokatskoj kancelariji u kojoj se zastupa suprotna strana. v) ako je clan ili je bio clan zajednicke advokatske kancelarije u kojoj se u istoj pravnoj stvari zastupa suprotna strana. g) ako je u istoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkcije ili sluzbeno lice u drzavnom organu. d) u drugim slucajevima utvrdjenim zakonom, Statutom i Kodeksom. -

14

B) Organizacija advokature - Advokatura se obavlja kao nezavisno i samostalno zanimanje radi pruzanja pravne pomoci. - Pravo upisa u imenik advokata ima kandidat koji ispunjava sledece uslove: diploma pravnog fakulteta; polozen pravosudni i advokatski ispit; drzavljanin Srbije; potpuna poslovna sposobnost; nije u radnom odnosu; nema drugu registrovanu delatnost; da nije osudjivan za krivicno delo koje ga cini nedostojnim; da je dostojan poverenja... V) Odnos advokata i klijenata - Odnos advokata i klijenata se zasniva na ugovoru o nalogu ( bitna pismena forma ). - Advokat nije obavezan da prihvati ponudu klijenta, a izuzetno advokat ne moze da odbije da zastupa stranku ako ga je postavio sud stranci u okviru njenog prava na besplatnu sudsku pomoc. - Obaveza advokata iz ovog ugovora o nalogu jeste da stranku zastupa po svom najboljem znanju i umecu, te cuva kao tajnu sve ono sto je od stranke saznao radi izvrsenja naloga, odnosno prilikom pruzanja pravne pomoci. - Advokat ima pravo na nagradu i naknadu troskova za svoj rad prema advokatskoj tarifi, medjutim, advokat i klijent mogu na drugi nacin da urede placanje honorara i troskova u pismenoj formi. - Nije dopusteno ugovaranje nagrade u zavisnosti od rezultata u sporu, pa je takav sporazum pogodjen sankcijom apsolutne nistavosti, kao pritivan javnom poretku. - Ako je advokat propustio da se koristi procesnim sredstvima ili je pocinio greske u vodjenju spora, duzan je da klijentu koji je izgubio spor naknadi stetu prema opstim pravilima. G) Profesionalna odgovornost advokata - Za povredu svojih profesionalnih duznosti, advokat odgovara disciplinski pred organom i u postupku koji je regulisan opstim aktima Advokatske komore. - Povredom njegovih duznosti smatraju se postupci koji su protivni Zakonu i etickom kodeksu: a) postupanje protivno prinudnim propisima i moralu. b) preduzimanje nekorisnih parnicnih radnju ili preduzimanje parnicnih radnju protivno volji stranke. v) javno samoreklamiranje i nudjenje svojih usluga. g) kontaktiranje sa protivnom stranom. d) postupanje koje je protivno interesima stranke koju zastupa.

13.) Nacelo dispozicije u parnicnom postupku
Nacelo dispozicije u parnicnom postupku ogleda se u tome sto je zakonodavac ostavio strankama mogucnost da svojom voljom uticu na pokretanje i razvoj postupka, odredjivanje predmeta i obima raspravljanja. 1.) Pocetak parnicnog postupka - Iz nacela dispozicije proistice da parnicni postupak pokrece stranka, tuzilac. - Nikada ga ne moze pokrenuti sud po sluzbenoj duznosti. Od ovog principa nema izuzetka! Dakle ne vazi princip oficioznosti. - Dispoziciona maksima u parnicnom postupku predstavlja procesnopravni pandan autonomiji volje stranaka u materijalnom gradjanskom pravu. -

15

- Dispoziciona maksima se proteze i na prigovor kompenzacije, s obzirom na to da je rec o materijalnopravnom prigovoru o kome sud odlucuje u izreci presude ( dakle tuzeni mora sam da istakne prigovor kompenzacije ). 2.) Odredjenje predmeta spora - Stranke svojim predlozima i zahtevima odredjuju sudu i granice u kojima ce on da odlucuje, tj. stranke same odredjuju sta je predmet spora u parnicnom postupku. - Sud ne moze svojom odlukom da dosudi strankama nesto sto one u toku postupka nisu zahtevale, niti im moze odbiti zahtev koje one u toku postupka nisu iznele. - Npr, sud ne moze tuziocu da dosudi visi iznos nematerijalne stete od zahtevanog, cak i ako bi, na osnovu utvrdjenih cinjenica, dosao do zakljucka da bi tuziocu pripadao visi iznos. - Sud moze da dosudi tuziocu manje od onoga sto je trazio u tuzbenom zahtevu, tako da tuzilac, u svakom slucaju, snosi inicijalni rizik prilikom odredjenja vrste i visine tuzbenog zahteva. - Da bi se ublazile negativne strane resenja, po kome tuzilac snosi inicijalni rizik, zakonodavac mu je priznao pravo da i u toku postupka disponira svojim tuzbenom zahtevom ( preinacenje tuzbe ). - RAZGRANICENJE ODLUKA INFRA PETITA I ALIUD - O odluci infra petita govorimo onda kada je tuziocu dosudjeno manje od onoga sto je trazio, pri cemu se pravna posledica, sadrzana u izreci presude, kvalitativno ne razlikuje od pravne posledice koja je sadrzana u tuzbenom zahtevu. - Nasuprot tome, aluid postoji onda kada sud tuziocu dosudi nesto drugo, a ne ono sto je zahtevano u tuzbenom zahtevu. - Infra petita je dopustena, za razliku od aluid-a, koji nije dopusten. - Primer za aluid: tuzilac je trazio ponistenje ugovora, a sud je doneo presudu op raskidu ugovora. 3.) Dispozicija stranaka u postupku po pravnim lekovima - Ni drugostepeni sud ni VKS ne pokrecu ex officio postupke po pravnim lekovima, vec su vezanim inicijativom stranaka, odnosno one strane koja je parnicu izgubila. - Drugostepeni usd moze odluku prvostepenog suda na osnovu zalbe da preispituje u onom delu u kome se prvostepena odluka pobija. - Npr. ako je prvostepeni sud doneo presudu u kojoj obavezuje tuzenog da plati tuziocu 500000 na ime materijalne stete i 300000 na ime nematerijalne stete, pa se na tu presudu tuzeni zali ali samo na iznos nematerijalne stete, onda drugostepeni sud moze da eventualno ukine samo deo presude koji se odnosi na nematerijalnu stetu. - Stranka koja je izgubila parnicu moze potupno da se odrekne mogucnosti da ulozi pravni lek, a moze i da povuce vec ulozeni pravni lek. 4.) Okoncanja parnice voljom stranaka - Tuzilac moze, u principu, da povuce tuzbu, onako kako ju je i podneo, i nakon povlacenja, sud ne moze vise da odlucuje po sopstvenoj inicijativi o tuzbenom zahtevu, pa je parnica okoncana. - Tuzilac moze odmah nakon sto je povukao tuzbu da podnese novu sa istim tuzbenim zahtevom. - Tuzenom koji se vec upustio u spor je, ponekad, u interesu da dobije konacno resenje za svoj sporni odnos s tuziocem, te zakon predvidja da je za povlacenje tuzbe, od momenta upustanja tuzenog u raspravu, tuziocu potrebna saglasnost tuzenog. - Stranke mogu tokom postupka da se nagode o predmetu spora, te da zakljuce sudsko poravnanje. 16

- Ovakvo zakljuceno poravnanje pred sudom proizvodi dejstvo materijalnopravnog ugovora, ali i okoncava parnicu i ima dejstvo izvrsne isprave. - Ako duznik koji je naveden u sudskom poravnanju ne izvrsi dobrovoljno obavezu, poverilac ne mora vise da vodi novu parnicu protiv njega, vec moze neposredno da zahteva prinudno izvrsenje sudskog poravnanja. - Tuzilac moze iz samog toka postupka da zakljuci da mu ne pripada pravo ciju je zastitu trazio u tuzbenom zahtevu, i tada moze da se odrekne tuzbenog zahteva. - I tuzenom moze da se ucini da je njegova dalja odbrana izlisna, te mu zakonodavac ostavlja mogucnost da prizna tuzbeni zahtev. - Sud ne moze da ispituje da li je ovakvo ponasanje stranaka celishodno, vec je vezan ovakvom dispozicijom i duzan da donese presudu na osnovu odricanja, odnosno presudu na osnovu priznanja. - Za razliku od povlacenja tuzbe, odricanje od tuzbenog zahteva ima za posledicu donosenje sudske presude koja predstavlja konacno resenje spora za stranke. - Kada tuzeni priznaje tuzbeni zahtev, nije mu potrebna nikakva saglasnost tuzioca, ni obrnuto.

14.) Raspravno nacelo u parnicnom postupku
1.) Saznavanje cinjenica - Buduci da sud ne moze unapred znati za cinjenice na kojima se tuzbeni zahtev zasniva, postavlja se pitanje na koji nacin ih on saznaje. - Posto stranke po svojoj volji pokrecu parnicni postupak, logicno je da nacelo dispozicije obuhvati i obavezu stranaka da pravno relevantne cinjenice u postupku iznesu pred sud. - U principu, sud moze da zasnuje svoju odluku samo na onim cinjenicama koje su stranke saopstile sudu u toku postupka. - Ovakav nacin saznanja cinjenica pociva na raspravnom nacelu koje nije nista drugo do derivat dispozicione maksime. - Parnicni postupak u Srbiji ne pociva na cistom raspravnom nacelu. - Postoji odredba koja obavezuje sud da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi odluka o osnovanosti tuzbenog zahteva. - Dakle, sud je duzan da odstupi od raspravnog nacela i da u osnovu svoje odluke uzme i onu cinjenicu koju nije saznao od stranaka i na koju se stranke ne pozivaju. - U prilog toj tvrdnji mozemo izneti i odredbu koja predvidja da sud utvrdjuje cinjenicno stanje “na osnovu rezultata celog postupka”. 2.) Dokazivanje A) Cinjenice o kojima se izvode dokazi - Iz raspravnog nacela proizlazi da sud izvodi dokaze samo o onim cinjenicama koje su medju strankama sporne. - Dakle, ne dokazuju se cinjenice koje je jedna stranka iznela, a druga ih je izricito priznala, ili ih nije osporila. - Od ovog pravila postoji izuzetak: Sud moze odluciti da se dokazuju i priznate cinjenice, ako smatra da stranka njihovim priznanjem ide za tim da raspolaze svojim zahtevom na nacin koji je u suprotnosti s prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obicajima.

17

B) Vezanost suda dokaznim predlozima stranaka - Sud nije duzan da izvede sve dokaze koje su stranke predlozile, jer je zakonodavac dao sudu mogucnost da sam odredi koji ce se dokazi izvesti radi utvrdjenja bitnih cinjenica. - Npr. tuzilac predlozi saslusanje tri svedoka, ali sud moze da utvrdi da je dovoljno da se saslusaju samo dva svedoka po njegovom izboru. - Prema vazecem ZPP-u ( za razliku od starog zakona ) sud moze izvoditi samo one dokaze koje su stranke predlozile. - Npr. Sud ne moze da pozove na saslusanje nekog cevrtog svedoka za kojeg smatra da je bitan, ako nijedna stranka nije to predlozila. 3.) Utvrdjivanje procesnih pretpostavki - Pravilo je da sud ex officio utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki. - To znaci da sud, nezavisno od volje stranaka, utvrdjuje (ne)postojanje cinjenica od kojih zavisi da li tuzilac i tuzeni imaju stranacku i parnicnu sposobnost, da li postoji apsolutna nadleznost suda... 4.) Nacin primene raspravnog nacela - Stranke su duzne da pred sud iznesu sve cinjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve, pri cemu je za odluzivanje potpuno nebitno koja je od stranaka iznela koju cinjenicu. - Do usvajanja tuzbenog zahteva redovno dolazi onda kada tuzilac pred sud iznese cinjenice koje idu u prilog njegovom tuzbenom zahtevu i kada se, nakon dokaznog postupka, pokaze da su one tacne. - Medjutim, do usvajanja tuzbenog zahteva moze doci i u uslucaju kada osnovanost tuzbenog zahteva proistice iz cinjenicnog navoda tuzenog. - Ako tuzeni sam navodi cinjenice koje govore u prilog osnovanosti tuzbenog zahteva, pri cemu ih tuzilac u tuzbi ne navodi, doslovna primena raspravnog nacela zahtava da se u postupku i sam tuzilac pozove na istu cinjenicu kako bi sud mogao da usvoji njegov tuzbeni zahtev ( ali to ipak nije potrebno, jer se navodi da nije bitno od koje strane je sud saznao za postojanje neke relevantne cinjenice ). - Tuzilac ne bi morao da ponavlja u postupku kao svoje one cinjenicna navode koje je izneo tuzeni, a iz kojih proizlazi da je tuzbeni zahtev osnovan. - Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kada tuzilac iznese cinjenice koje govore u prilog njegovoj neosnovanosti, uprkos tome sto je tuzeni propustio sam da iznese takve cinjenice.

15.) Nacelo usmenosti i pismenosti u parnicnom postupku
Usmene parnicne radnje se preduzimaju na rocistima, dok se pismene parnicne radnje preduzimaju predajom podnesaka sudu. Razlozi koji govore u prilog principa usmenosti ogledaju se u sledecem: a) nacelo javnosti moguce je samo onda kada se parnicne radnje preduzimaju na rocistu. b) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje raspravnog nacela. v) usmenost omogucuje potpunije ostvarenje principa slobodne ocene dokaza. g) usmenost omogucuje da se prisutna stranka odmah izjasni o navodima svog protivnika, cime se doprinosi koncentraciji postupka.

18

U prilog nacela pismenosti mogu se izneti razlozi sprecavanja eventualnih zloupotreba procesnih prava, a i iskljucuje se mogucnost da sud precuje neku relevantnu cinjenicu. - Zbog dobrih i losih strana oba principa, za GPP u Srbiji karakteristicna je njihova kombinacija. - Stranke, po pravilu, mogu birati da li ce svoje parnicne radnje preduzimati pismeno ili usmeno na rocistu; Od ovog pravila postoji izuzetak a to su slucajevi kada zakonodavac za odredjene parnicne radnje predvidja obaveznu pismenu formu. A) Vazenje nacela usmenosti - Najvaznije ogranicenje u primeni nacela usmenosti sadrzi odredba prema kojoj u odredjenim slucajevima sud nije duzan da raspravlja sa strankama, na pripremnom niti na rocistu za glavnu raspravu, vec moze neposredno da okonca spor presudom ( presuda bez odrzavanja rasprave ). - Presuda bez odrzavanja rasprave moze se doneti ako se ispune sledeci, kumulativno postavljeni uslovi: a) da je tuzeni podneo odgovor na tuzbu. b) da medju strankama nisu sporne cinjenice. v) da su ispunjene kako opste tako i posebne procesne pretpostavke. - Sud je duzan da zakaze makar jedno rociste za glavnu raspravu, i pored toga sto je, vec nakon prethodnog ispitivanja tuzbe, stekao uverenje da se radi o jednostavnom sporu koji bi mogao da resi i bez usmenog izlaganja stranaka. - U postupku po predlogu za povracaj u predjasnje stanje, u postupku po zalbi sud odlucuje, po pravilu, bez usmene rasprave, ali moze da je odrzi ( fakultativna usmena rasprava ), kada je potrebno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje. - Tuzba, odgovor na tuzbu i pravni lekovi moraju da se podnesu pismeno, u formi podneska. - Stranke mogu vec u toku pripremnog rocista, ali i tokom samog rocista da dostavljaju sudu podneske koji sadrze njihova objasnjenja cinjenica, dokazne predloge i pravna razmatranja. B) Jedinstvo glavne rasprave - Jedinstvo glavne rasprave znaci da stadijum glavne rasprave predstavlja jednu procesnu celinu, cak i kada nije okoncan na jednom rocistu. - Shodno tome, prilikom donosenja odluke, sud je duzan da uzme u obzir procesno gradivo koje je izneto na svim rocistima za glavnu raspravu. - Nase pravo stoji na stanovistu da je stvar slobodnog sudijskog uverenja da proceni priznanje i naknadno osporavanja neke bitne cinjenice ( u drugim pravnim sistemima ne postoji ta mogucnost ). V) Nacelo pismenosti - ZPP predvidja da se odredjene parnicne radnje obavezno preduzimaju pismeno: podnosenje tuzbe, protivtuzbe, odgovora na tuzbu, pravih lekova i procesno punomocje. - Nacelo pismenosti je pojacano i izostankom obaveznih rocista na kojima stranke usmeno raspravljaju. - U fazi pripreme za glavnu raspravu, sud moze da donese i presudu na osnovu priznanja ili presudu na osnovu propustanja, ili presudu na osnovu odricanja tuzioca. ( dakle ovde ne dolazi do zakazivanja pripremnog rocista niti rocista za glavnu raspravu ). - ZPP predvidja obavezni pismeni postupak jedino u postupku za izdavanje platnog naloga. - U privrednim sporovima, odrzavanje rocista za glavnu raspravu je fakultativno.

-

19

16.) Nacelo neposrednosti u parnicnom postupku
Nacelo neposrednosti ima dva vazna segmenta: a) Svako raspravljanje, a pogotovo izvodjenje dokaza treba da se obavi pred sudijom, odnosno vecem koje rukovodi parnicom. - b) Sud u nepromenjenom sastavu treba da odrzi sva rocista za glavnu raspravu i da donese presudu. - Za ocuvanje neposrednosti u postupku dovoljno je da presudu donese ono vece ciji su clanovi ucestvovali na poslednjem rocistu za glavnu raspravu. - Premda zakon nalaze da se novo rociste za glavnu raspravu uvek odrzava pred istim vecem, postoje izuzeci od primene nacela neposrednosti u korist drugih nacela i zahteva se da se odluka donese u razumnom roku. - Rasprava uvek mora da pocne iznova, ako dodje do promena u personalnom sastavu veca tokom trajanja parnice. - Sud, medjutim, moze da odluci da ne izvodi ponovo vec izvedene dokaze, vec samo da procita zapisnike o njima. - Saglasnost stranaka za ovakvo resenje suda nije potrebna, ali je sud duzan da pruzi priliku strankama da se o tome izjasne. - Kada je u pitanje saslusanje svedoka i stranaka, ne bi smelo da se na ovaj nacin odstupi od nacela neposrednosti, jer sud moze da se uveri u verodostojnost ovih lica samo u neposrednom kontaktu s njima. - Od nacela neposrednosti se odstupa i u slucaju kada dokaze izvodi zamoljeni sud, u formi pravne pomoci, pa se tada pred postupajucim sudom procita zapisnik o dokazima koji su izvedeni pred zamoljenim sudom. -

17.) Nacelo javnosti u parnicnom postupku
- Ovo nacelo obuhvata dve stvari: 1.) Javnost raspravljanja pred sudom - Javnost raspravljanja pred sudom znaci da rocistima mogu da prisustvuju sva punoletna lica. - Transparentnost parnicnih radnji stoji u tenziji s pravom na privatnost i mogucnoscu povrede licnih prava ucesnika u postupku. - Zato zakonodavac predvidja da sud moze da iskljuci javnost s glavne rasprave, ako to zahtevaju interesi cuvanja sluzbene, poslovne ili licne tajne ili razlozi morala. - Protiv ove odluke suda u obliku resenja nije dozvoljena zalba. - Od opste javnosti treba razlikovati stranacku javnost. - Sud ne moze ni u kom slucaju da s rocista za glavnu raspravu iskljuci stranke, njihove zastupnike i umesace. - U okvire stranacke javnosti spada i prava stranaka da se neposredno upoznaju s procesnim radnjama suda i protivne strane. - Treca lica imaju takvo pravo samo ako za uvid imaju opravdani interes. 2.) Objavljivanje presude - Presuda se uvek objavljuje javno ( makar njena izreka, bez obrazlozenja ), bez obzira da li je sa rocista bila iskljucena javnost.

20

18.) Nacelo obostranog saslusanja
Sud ce svakoj stranci pruziti mogucnost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima njenog protivnika. A) Primena i domasaj nacela obostranog saslusanja - Prava koja proizlaze iz ovog nacela uzivaju i umesaci, kao i sva treca lica koja ucestvuju u parnici, te lica na koja se prostire tzv. materijalna pravosnaznost presude. - Ovo nacelo obuhvata sledece duznosti suda, odnosno sledeca prava stranaka: a) sud je duzan da stranci omoguci da iznese svoje cinjenicne navode, zahteve i predloge. b) sud je duzan da stranci omoguci da se izjasni o navodima, zahtevima i predlozima protivne strane. v) sud mora da uzme u obzir navode, zahteve i predloge stranka, ma kakvi oni sadrzinski bili. g) sud je duzan da razmotri svaki od navoda, zahteva ili predloga stranka, ma kakvi oni bili i da o tome donese odluku. d) sud je duzan da uzme u razmatranje i pravna shvatanja stranaka. - Kad je rec o pismenim podnescima stranaka ili parnicnim radnjama suda, tuzba se obavezno dostavlja tuzenom na odgovor, presuda obema stranama, a zalba protivnoj strani na odgovor. - Stranke mogu, ali nisu duzne da se izjasnjavaju na navode i predloge protivne strane. B) Ogranicenje primene nacela obostranog saslusanja - Ogranicenja ovog nacela imaju za cilj da sprece odugovlacenje postupka ili nalaze svoje opravdanje u onim postupcima ciji bi smisao bio osujecen, kada bi se insistiralo da se i protivnoj strani pruzi mogucnost da se izjasni. - Neki postupci ( npr. odredjivanje privremenih mera ) impliciraju hitnost i donosenje sudske odluke bez mogucnosti da se i druga strana izjasni o predlozima i navodima svog protivnika. - Medjutim, cim je takva odluka doneta, protivnoj strani mora da se obezbedi mogucnost da u postupku ospori donosenje takve odluke. - Donosenje presude zbog propustanja nije protivno nacelu obostranog saslusanja, jer je stranka propustila da se u odgovoru na tuzbu izjasni o navodima tuzioca. - Ako jedna stranka ne dodje na rociste, sud moze da raspravlja samo s prisutnom strankom. - Medjutim, u ovoj situaciji sud ne bi mogao da donese odluku na stetu odsutne strane, ako bi se ona bazirala na cinjenicama i dokazima koji su izvedeni na rocistu. - Sud bi bio duzan da takvoj stranci dostavi zapisnik sa rocista i ostavi joj mogucnost da se izjasni o rezultatima koji su nastali nakon odrzanog rocista. V) Posledice povrede nacela obostranog saslusanja - Povreda ovog nacela ima karakter apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka. - To znaci da ona, u postupku po zalbi, povlaci i ukida sudske odluke, bez obizra na to da li bi ishod spora bio drugaciji da je tokom parnice postovano ovo nacelo ( dakle ovo nacelo je strogo formalne prirode ). - Zbog ove povrede moguca je i revizija, kao i predlog za ponavljanje postupka. - Primeri povrede ovog nacela: prvostepeni sud je odlozio rociste i pozvao stranku da se u odredjenom roku pismeno izjasni o navodima njenog protivnika i doneo presudu pre isteka tog roka; tuzilac je povisio tuzbeni zahtev na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan, a sud nije odlozio rociste i dostavio tuzenome prepis zapisnika s tog rocista, vec je nastavio postupak sa tuziocem, zakljucio glavnu raspravu i usvojio povisen tuzbeni zahtev... -

21

19.) Nacelo efikasnosti u parnicnom postupku
Duznost je drzave da procesne zakone tako strukturira da bi stranke mogle efikasno i brzo da dodju do konacnog resenja spora. 1.) Savesnost i postenje u parnicnom postupku - Stranka u parnici moze da dela, tj. da aktivno ucestvuje u postupku, ali to nije duzna da ucini. - Zapravo, u parnici je rec o procesnim teretima, a ne o obavezi u materijalnopravnom smislu. - Ipak postoje tri vrste obaveza stranka: --> da savesno koriste procesna prava. --> da govore istinu. --> da ne zloupotrebljavaju svoja procesna prava. 2.) Nacini zloupotrebe procesnih prava - Svako koriscenje procesnog prava protivno cilju radi cijeg ostvarenja je ono ustanovljeno objektivnim pravom, predstavlja zloupotrebu prava. a) Prevarno stvaranje procesnih stanja ( fraus legis ) - Fraus legis u parnicnom postupku se sastoji od stvaranja ili iznosenja laznih cinjenica kako bi se proizvela odredjena procesna posledica koje ne bi bilo da se stranka nije posluzila prevarom. - Npr. Tuzilac podeli tuzbeni zahtev na vise manjih iznosa i pokrene parnicu pred raznim sudovima, kako bi tuzenog izlozio sikani i troskovima. - Poseban vid fraus legis-a je prividna parnica, koja se vodi u sasvim drugom cilju, a ne zbog toga sto tuzilac ima pravnozastitnu potrebu ( u nasoj praksi cesto su vodjene prividne parnice za razvod braka radi ostvarenja uslova za sticanje stanarskog prava ). b) Venire contra factum proprium - Ovde se zapravo radi o zakljucenju procesnih ugovora van parnice, a o njihovoj dopustenosti i dejstvima uvek ce odlucivati sud ( npr. jedna stranka u parnici se ponasa suprotno onome na sta se u stvarnosti obavezala prema drugoj strani ). v) Zloupotreba procesnih ovlascenja - Stranke ne smeju da preduzimaju procesne radnje ciji bi cilj bio odugovlacenje parnice. Ako to i pokusaju, duznost je suda da ih u tome spreci. 3.) Posledice povrede obaveze savesnog parnicenja - Zakon poznaje dva nacina na koji sud treba da se bori protiv zloupotrebe procesnih ovlascenja: A) Kao prvu sankciju za nesavesno parnicenje predvidja se obaveza da stranka naknadi svom protivniku troskove koje mu je prouzrokovala svojom krivicom ili cak i bez svoje krivice, slucajem koji nju pogadja. - Obaveza naknade troskova zbog nesavesnog parnicenja odnosi se, u prvom redu, na sve oblike taktickog preduzimanja parnicnih radnju sa ciljem da se postupak odugovlaci. - Stranka odgovara za umisljaj, ali i za nehat, jer odgovara i za slucaj. -

22

- Stranku pogadja obaveza da snosi troskove zbog nesavesnog parnicenja, ako se npr. uputi se ka sudu da bi ucestvovala na rocistu, ali zbog slucaja ( npr. blokada puta ) zakasni, pa se rociste odlozi. - Potpuno je irelevantno da li stranka na pripremno rociste nije namerno donela isprave ili predmete koji mogu da posluze kao dokaz ili je to zaboravila da ucini. - Obavezu naknade troskova parnicnoj stranci ima i zastupnik njenog protivnika, ali samo ako postupak moze da mu se pripise u krivicu ( dakle samo umisljaj i nehat, ne i slucaj ). B) Sud moze tokom parnice da izrice kazne strankama, zakonskim zastupnicima, punomocnicima, umesacima, vestacima zbog zloupotrebe procesnih prava. - O tome sta se smatra odlugovlacenjem postupka postoje dva shvatanja: a) Po prvom ( apsolutni pojam odugovlacenja ), odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi trajao da parnicna radnja uopste nije preduzeta. b) Po drugom ( hipoteticki pojam odugovlacenja ), odugovlacenje postoji ako postupak traje duze nego sto bi to bio slucaj da je parnicna radnje preduzeta na vreme. - Primena hipotetickog pojma odugovlacenja trebalo bi da bude pravilo. - Stranka koja zloupotrebljava svoja procesna ovlascenja moze da postane duznik drugoj strani za naknadu stete koju joj je zloupotrebom pricinila. - Ovakav zahtev stranka moze da istakne samo prema drugoj strani, umesacu ili vestaku, ne i punomocniku stranke. - Ako je steta nastupila kao rezultat procesnih radnji koje je preduzeo punomocnik, odgovara vlastodavac, odnosno stranka ( naravno postoji mogucnost regresnih zahteva izmedju stranke i punomocnika ). - Zahtev za naknadu stete nastale usled zloupotrebe procesnih ovlascenja treba da se raspravi u posebnom postupku. - Odbacivanje tuzbe zbog nedostatka pravnog interesa bi bilo najefikasnije sredstvo za sprecavanje prividnih parnica ( ali zakon to ne predvidja izricito ). 4.) Nacin ubrzanja parnicnog postupka. - Nacelno je moguce da zakonodavac resi problem efikasnosti postupka na dva nacina: a) Primenom eventualne maksime - Eventualna maksima podrazumeva razlaganje postupka na stadijume ( stadijum u kome tuzilac iznosi svoje navode i predlaze dokaze, stadijum u kome to cini tuzeni, dokazni postupak ), pri cemu je stranka duzna da odredjene cinjenice, dokaze i predloge iznese samo u odredjenom, za to predvidjenom stadijumu postupka. - Ako to propusti da ucini, pogadja je prekluzija. b) Primenom nacela koncentracije procesnog materijala. - Nacelo koncentracija procesne gradje podrazumeva da se sve cinjenice rasprave, svi dokazi izvedu, te odluka donese na jednom rocistu za glavnu raspravu. - ZPP je u cilju efikasnog sprovodjenja postupka pomerio teziste raspravljanja na pripremno rociste. - Veliki pomak u Zakonu ucinjen je uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu, pri cemu zakonodavac ne dopusta pausalno osporavanje tuzbenog zahteva, vec zahteva od tuzenog da u odgovoru navede sve cinjenice i dokaze kojima potkrepljuje svoje navode.

23

20.) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja u parnicnom postupku
- Sudija po slobodnom uverenju ceni da li je postojanje odredjene cinjenice dokazano ili ne, odnosno da li je ona istinita ili ne ( za razliku od nacela zakonske ocene dokaza ). - Sud je vezan zakonskim pravilima ocene dokaza samo u pogledu dokazne snage javnih isprava. - Sudija nije npr. duzan da pokloni veru iskazu veceg broja svedoka. - Sistem slobodnog sudijskog uverenja podrazumeva i jednaku vrednost svih dokaznih sredstva upotrebljenih u parnicnom postupku ( svedok, vestak...). - Ovo nacelo ne sme biti povod za arbitrarnost u odlucivanju. - Sud je duzan da oceni vrednost svakog dokaza posebno, te oceni vrednost svih dokaznih sredstava zajedno, da uzme u obzir rezultat citavog postupka i da obrazlozi svoju ocenu. - Arbitrarna ocena predstavlja povredu prava na fer sudjenje.

21.) Nacelo pomoci neukoj stranci
- U odredbama kojima se regulise stadijum pripremanja glavne rasprave odredjuje se obaveza suda da pouci stranku koje parnicne radnje moze preduzeti. - Uslov za ovu vrstu pomoci jeste da stranka nema punomocnika u postupku i da se iz neznanja ne koristi procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu. - Prema odredbama ZPP-a sud ima obavezu zastite interesa neuke stranke u postupku u nizu situacija i duzan je da obavesti organ starateljstva da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju u zastuapnju. - Ako bi usled propustanja zakonskog zastupnika mogla da nastupi stata za lice pod starateljstvom, sud ima obavezu da zastane sa postupkom i da predlozi da se odredi drugi zakonski zastupnik. - Sud poucava stranke i druge ucesnike u postupku o pravu da postupak prate na svom jeziku posredstvom tumaca. - Ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu postupalo, sud vraca takav podnesak stranci koja nema advokata radi ispravke ( ako ima advokata, onda se takav podnesak odmah odbacuje ). - U pozivu na rociste stranka se upozorava na posledice izostanka. - Postoji i obaveza da se tuzena strana upozori na posledice propustanja davanja odgovora na tuzbu u propisanom roku. - Sud izuzetno moze da odlozi rociste za glavnu raspravu ako neuka stranka koja nema punomocnika a nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o predmetu o kojem se raspravlja. - Sud u toku postupka ukazuje strankama na mogucnost sudskog poravnanja. - Strankama se daje uputstvo o pravu na izjavljivanje pravnog leka. - U pozivu za svedocenje svedok se mora upozoriti na posledice neopravdanog izostanka i pravo na naknadu troskova ( kao i vestak, plus nagrada ). - Svedok se poucava o pravu na uskracivanje svedocenja ili davanja odgovora na pojedina pitanja. - Lica koja prisustvuju raspravi sa koje je javnost bila iskljucena se upozoravaju da cuvaju kao tajnu ono sto su saznala na raspravi uz ukazivanje na posledice odavanja tajne.

24

22.) Pojam i sticanje svojstva parnicne stranke
A) Pojam stranke - U parnicnom postupku, stranke su tuzilac i tuzeni. - Tuzilac je lice koje je podnelo sudu tuzbu, koje u parnicnom postupku trazi od suda da pruzi pravnu zastitu njegovim povredjenim ili ugrozenim subjektivnim pravima, a tuzeni je lice prema kome se ta pravna zastita trazi. - Pojam stranke je cisto procesnopravnog karaktera. - To znaci da pojam stranke ne zavisi od toga da li u stvarnosti postoji neki materijalnopravni odnos i da li su tuzilac i tuzeni zaista i subjekti tog materijalnopravnog odnosa. - Tuzilac stice svojstvo stranke samim tim sto je podneo tuzbu, a tuzeni postoje stranka jer je tuzba podignuta protiv njega. - Npr. T tuzi Z i zahteva osudu na cinudbu u visini od 100000 dinara. U tuzbi navodi da je pozajmio Z utuzeni iznos. U stvarnosti, T i Z nisu zakljucili ugovor o zajmu. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. Uprkos tome, T i Z su bili stranke u parnici. - Danas se u procesnom pravu problem materijalnopravnog ovlascenja i obaveze tretira kao problem stvarne legitimacije stranaka. - Sud odbija tuzbeni zahtev meritornom presudom, kada utvrdi da tuzilac nije titular subjektivnog prava ili ovlascenja, odnosno kada utvrdi da tuzeni prema tuziocu nema nikakvu obavezu gradjanskopravnog karaktera. B) Stranke po doznosti - Prema teoriji duznosti, javni tuzilac, organ starateljstva, stecajni upravnik su stranke po duznosti, koje nastupaju u parnici na osnovu naredbe zakona i spore se o tudjem pravu. - Prema teoriji zastupanja, takvi organi nemaju svojstvo stranke u parnici, vec samo zakonskog zastupnika pravnog subjekta kojeg u parnici zastupaju ( stecajni duznik, naslednici..). - Jedna varijanta ove teorije je i organska teorija. - Takva lica ( stecajni upravnik, staralac zaostavstine ) imaju polozaj organa imovinske mase u cije ime i za ciji racun ucestvuju u parnici. V) Sticanje svojstva i identitet parnicne stranke - Tuzilac stice svojstvo u momentu kada podnese sudu tuzbu, a tuzeni stice svojstvo kada je tuzba podneta sudu. - Da bi se steklo svojstvo stranke u parnicnom postupku, neophodno je ispuniti nekoliko uslova: a) Stranka mora da postoji, jer tuzba protiv nepostojeceg lica nije dopustena. b) Stranka mora biti poznata, jer tuzba protiv nepoznatog lica nije dopustena. v) Stranka mora da je odredjena. - Ako je odredjenje stranaka nejasno ili neprecizno ili ako se tuzba dostavi pogresnom licu javlja se problem utvrdjenja identiteta stranaka, odnosno tuzenog. - Pravilo je da nije stranka ono lice koje je oznaceno u rubrumu tuzbe, vec ono kome takav procesni polozaj pripada iz tumacenja navoda i zahteva tuzbe. - Do diskrepancije izmedju stvarne volje tuzioca u pogledu oznacenja stranke i identiteta lica navedenog u rubrumu tuzbe dolazi zbog nepreciznog oznacenja stranaka, zbog omaske u

25

odredjenju tuzenog ili zbog propusta u dostavljanju ii zbog zablude tuzioca u pogledu identiteta tuzenog. 1.) Neprecizno oznacenje stranaka - Kada je stranka neprecizno oznacena, sud ce tuzbu vratiti tuziocu radi ispravke ili dopune. - Ispravke u odredjenju identiteta stranaka ne smeju da budu takve da se, nakon zasnivanja parnice ( litispendencija ), menja identitet stranaka. 2.) Omaskom odredjen tuzeni - Ako je identitet tuzenog u rubrumu tuzbe omaskom odredjen ( npr. lice A umesto B ), ili se iz tuzbenog predloga vidi da je tuzilac hteo kao tuzenog da odredi drugo lice ( B ), moguce je da se ova omaska otkloni ispravkom u svakom stadijumu postupka, pa i u postupku po pravnim lekovima. - Za ispravku identiteta tuzenog ne moze da ima za posledicu promenu pravnog subjekta: on mora da bude isti u momentu podnosenja tuzbe, ali i nakon ispravke. 3.) Dostavljanje tuzbe pogresnom licu - Postavlja se pitanje ko postaje stranka u parnici: da li lice oznaceno u rubrumu tuzbe ili ono kome je tuzba dostavljena. - Npr. tuzba se dostavi licu koje ima isto licno ima kao i zeljeni tuzeni. - Shodno procesnom pojmu stranke, u ovakvim situacijama lice kome je tuzba dostavljena postaje stranka u parnici. - Lice kome je tuzba pogresno dostavljena mora da odgovori na tuzbu i istakne prigovor nedostatka pasivne legitimacije. - Ako to ne ucini, rizikuje da se protiv njega donese presuda zbog propustanja koju moze da pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. - Medjutim, drugacije je ako se tuzba dostavi licu koje prema sadrzini tuzbe ni u najekstenzivnijem tumacenju ne moze da bude stranka. Tada oni i ne postaje stranka. - Ovo lice nije duzno da preduzima nikakve procesne radnje ( odgovor na tuzbu ) i nece zbog toga snositi nikakve stetne procesne posledice. 4.) Error in personam - Ako tuzilac u zabludi oznaci kao tuzenog pogresno lice i tuzba bude dostavljena upravo tom licu koje je oznaceno u tuzbi, ono postaje stranka u postupku. - Npr. tuzilac smatra da mu je stetu pricinilo lice A, a u stvarnosti stetu mu je pricinilo lice B. Sud ce odbiti tuzbeni zahtev prema A kao neosnovan. G) Naknadno sticanje svojstva stranke - Naknadno sticanje svojstva stranke naziva se procesnom sukcesijom. - Naime, u parnicu na mesto inicijalne stranke stupa nova koja prima parnicu u onom stanju u kojoj se nalazi ( dakle parnice ne pocinje iznova ). - Razlikujemo procesnu sukcesiju koja nastupa kao posledica univerzalne ili singularne gradjanskopravne sukcesije, te sukcesiju koja nastupa na osnovu zakona, kao i voljnu sukcesiju. a) Procesna sukcesija kao rezultat univerzalna sukcesije - Problemi u vezi s naknadnim sticanjem svojstva stranke ne nastaju kada je procesna sukcesija posledica gradjanskorpavne. - Jer, univerzalna gradjanskopravna sukcesija povlaci za sobom procesnu sukcesiju ex lege. - Tako, univerzalni sukcesor stupa u parnicu na mesto svog prethodnika ( npr. posle smrti ostavioca parnicu nastave njegovi naslednici ).

26

- U ovom slucaju, medjutim, ne dolazi do automatske sukcesije, jer se postupak prekida zbog smrti stranke ili usled prestanka pravnog lica. b) Procesna sukcesija kao rezultat singularne sukcesije - Kada u gradjanskopravnom odnosu dodje do singularne sukcesije, to ne povlaci ex lege i procesnu sukcesiju. - Obrnuto, pravilo je da u ovoj situaciji moze da dodje samo do voljne sukcesije. - Voljna sukcesija podrazumeva, nacelno, saglasnost stranka, te saglasnost treceg lica koje stupa u parnicu umesto inicijalne stranke. - Saglasnost svih ovih lica je neophodna, jer stranka koja stupa u parnicu mora da je primi u stanju u kome se ona nalazi, tako da ne moze da ponovi ili izmeni parnicne radnje koje je vec preduzeo njen prethodnik. - U tom smislu, ona se stupanjem u parnicu, zapravo, odrice prava koja joj pripadaju na osnovu principa kontradoktornosti. - Do procesne sukcesije dokazi kada singularni sukcesor stupi u parnicu na mesto svog pravnog prethodnika ( npr. u slucaju kada tuzilac otudji stvar ili cedira pravo povodom kojeg tece parnica ). - Isto vazi i kada tuzilac izvrsi subjektivno preinacenje tuzbe, kada umesto prvobitnog tuzenog tuzi drugo lice. - Za subjektivno preinacenje tuzbe potrebna je salglasnost samog tuzenog kada se on vec upustio u raspravljanje o glavnoj stvari. - Saglasnost tuzenog se zahteva i u slucaju promene identiteta tuzioca, jer tuzeni ima interes da se parnica okonca odbijanjem tuzbenog zahteva prema inicijalnom tuziocu. D) Prestanak svojstva parnicne stranke - Svojstvo stranke traje do okoncanja parnice, smrti fizickog, odnosno gubitka statusa pravnog lica.

23.) Stranacka sposobnost
Problem stranacke sposobnosti tice se odgovora na pitanje “ko sve moze da bude stranka”. - Osnovno je pravilo da stranka moze da bude svako fizicko i pravno lice ( dakle ko ima pravnu ima i stranacku sposobnost ). - To je razumljivo, jer svaki titular subjektivnog prava je ujedno i titular ovlascenja da zahteva zastitu svog povredjenog ili ugrozenog subjektivnog prava od suda. - Stranacka sposobnost je sire priznata subjektima prava od pravne sposobnosti, pa dok pravno sposobna mogu da budu samo fizicka i pravna lica, stranacka sposobnost moze da se prizna i organizacijama, udruzenjima i drzavnim organima koji nisu subjekti prava. A) Stranacka sposobnost fizickih lica - Svakom fizickom licu je priznata pravna sposobnost, te ono moze da bude stranka u parnici. - Stranacka sposobnost se priznaje i zacetom a nerodjenom detetu ( ako se ne rodi zivo, tuzba se odbacuje, a parnicne radnje ostaju bez dejstva ). - Stranacku sposobnost imaju i stranci, a ocena njehove stranacke sposobnosti daje se po njihovom lex nationalis-u u momentu podnosenja tuzbe. - Ako strano pravo iz bilo kog razloga ne bi priznalo stranacku sposobnost fizickom licu, primenu takvog prava trebalo bi otkloniti s pozivom na povredu domaceg javnog poretka. 27 -

B) Stranacka sposobnost pravnih lica - Svakom pravnom licu je priznata neogranicena stranacka sposobnost. - Stranacka sposobnost stranih pravnih lica odredjuje se prema pravu drzave u kojoj su ona inkorporisana. - Lex fori koji je merodavan za citav postupak, odredjuje domasaj stranacke sposobnosti. - Sud u SR bi mogao da prizna stranacku sposobnost i onim entitetima koji nemaju svojstvo subjekta prava po lex nationalis-u, a ispunjavaju uslove iz clana 73. ZPP-a. V) Stranacka sposobnost organa i oblika udruzivanja koji nemaju pravni subjektivitet - Svostvo stranke moze da se prizna posebnim zakonom i entitetu koji nije fizicko ili pravno lice ( npr. javni tuzilac ili organ starateljstva ). - ZPP izricito predvidja da sud moze da prizna stranacku sposobnost odredjenim oblicima udruzivanja koji nemaju status pravnog lica, ako nadje da ti entiteti, s obzirom na predmet spora, u sustini ispunjavaju bitne uslove za sticanje stranacke sposobnosti, a narocito ako raspolazu sredstvima na kojima se moze sprovesti izvrsenje. - U sudskoj praksi se stranacka sposobnost priznaje npr: sportskom drustvu, carinarnici, lovakom drustvu... ( ali ne i SZR-u ). G) Znacaj stranacke sposobnosti - Sud ex officio u toku celog postupka vodi racuna o tome da li subjekti koji se pojavljuju kao tuzilac i tuzeni imaju stranacku sposobnost. - Pravilo je da sud odbacuje tuzbu, ako utvrdi da ne postoji stranacke sposobnost. - Ako se spori o tome da li stranka ima ili nema strancku sposobnost, u sumnji se smatra da je ima. - Nedostatak stranacke sposobnosti moze da se svede na problem utvrdjenja identiteta stranka i on je tada otklonjiv, ako identitet stranaka moze da se utvrdi ispravkama il idopunama tuzbe ( npr. tuzilac navede kao tuzenog Ministarstvo finansija, pa ce ga sud pouciti da se ispravi i da kao tuzenog oznaci Republiku Srbiji, i dace mu rok za ispravku ). - U slucaju da se nedostatak parnicne sposobnosti ne moze otkloniti, sud ce doneti resenje kojim ukida radnje sprovedene u postupku i odbacuje tuzbu. - Ako gubitak stranacke sposobnosti nastupi tokom postupka ( npr. smrt lica ), postupak se prekida. - Ako se stranacka sposobnost stekne u toku parnice, preduzete parnicne radnje se konvalidiraju.

24.) Parnicna i postulaciona sposobnost
A) Pojam - Parnicna sposobnost je sposobnost parnicne stranke da sama ili preko punomocnika punovazno preduzima parnicne radnje u parnici. - Ona predstavlja procesnopravni pandan poslovnoj sposobnosti. - Stoga, pravilo je da su sva potpuno poslovno sposobna lica i parnicno sposobna. - Poslovna i parnicna sposobnost se, medjutim, ne poklapaju, - Fizicko lice moze da ima delimicnu poslovnu sposobnost, dok stranka u postupku moze da ima samo potpunu parnicnu sposobnost. - Za razliku od poslovne, parnicna sposobnost ne moze da bude uslovljena.

28

- Jer delimicno poslovno sposobna lica mogu nekada da preduzimaju pravne poslove uz saglasnost zakonskog zastupnika, dok takva mogucnost ne postoji u parnicnom procesnom pravu. B) Parnicna sposobnost poslovno sposobnih lica - Parnicno su sposobna potpuno poslovno sposobna lica. - Parnicno su nesposobna: a) lica potpuno lisena poslovne sposobnosti. b) maloletna lica ispod 14 godina starosti. - Ova lica ne mogu da preduzimaju punovazno parnicne radnje i njih u parnici zastupa zakonski zastupnik. V) Parnicna sposobnost ogranicene poslovno sposobnih lica - Ograniceno poslovno sposobna lica parnicno su sposobna u granicama svoje poslovne sposobnosti. - U resenju vanparnicnog suda odredjuje se koju vrstu pravnih poslova to lice delimicno liseno poslovne sposobnosti moze samostalno da preduzme. - Kada se predmet spora tice pravnog posla koji je lice delimicno liseno poslovne sposobnosti samo preduzelo, ono je u toj parnici parnicno sposobno. G) Parnicna sposobnost maloletnika - Maloletnici su parnicno sposobni u granicama priznate im poslovne sposobnosti. - Maloletnik star 15 godina moze punovazno da zakljuci ugovor o radu, te moze i da povede parnicu ciji se predmet spora tice tog ugovora. - U sporovima iz pravnih poslova kojima je maloletnik raspolagao svojom zaradom on je, takodje, parnicno sposoban. D) Parnicna sposobnost pravnih lica - Pravna lica nemaju parnicnu sposobnost. - U njihovom postupku parnicne radnje preduzimaju zakonski zastupnici pravnog lica. Dj) Znacaj parnicne sposobnosti - Parnicna sposobnost predstavlja procesnu pretpostavku, kako za punovaznost svake parnicne radnje, tako i za meritorno odlucivanje. - Obaveza suda da kontrolise postojanje parnicne sposobnosti je siroko postavljena: a) duznost suda da utvrdi da li parnicno nesposobna strana ima zakonskog zastupnika i da li ovaj ima posebno ovalscenje za preduzimanje nekih radnji u postupku. b) duznost suda da od organa starateljstva zatrazi da postavi staraoca parnicno nesposobnom licu. - Nedostatak parnicne sposobnosti nije neotklonjiva smetnja. - Tuzba koju je podnelo lice koje nije parnicno sposobno odbacice se kao nedopustena, jedino u fazi prethodnog postupka ispitivanja tuzbe. - U ostalim stadijumima parnice, ako se javi sumnja u parnicnu sposobnost stranke, sud ce zastati s postupkom i utvrditi njenu sposobnost. - Uvek postoji mogucnost da organ starateljstva postavi stranci, tuzenom, staraoca. - Ako stranka izgubi stranacku sposobnost u toku postupka, postupak se prekida. - Ako stranka koja inicijalno nije bila parnicno sposobna naknadno stekne parnicnu sposobnost moze da odobri sve vec preduzete parnicne radnje. - Kada je sporno da li je stranka parnicno sposobna, smatra se da je ona parnicno nesposobna. 29

- U tom slucaju, sud ce resenjem odbaciti tuzbu i ukinuti sve sprovedene parnicne radnje. - Povreda pravila o parnicnoj sposobnosti predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju drugostepeni sud u postupku po zalbi pazi po sluzbenoj duznosti. E) Postulaciona sposobnost - Postulaciona sposobnost je fakticka sposobnost stranke da sama i neposredno, bez icije pomoci, preduzima parnicne radnje u postupku. - Postulaciona sposobnost se razlikuje od parnicne. - Parnicno nesposobna stranka moze u postupku da preduzme neku parnicnu radnju koja se smatra punovaznom sve dok se ne utvrdi da je nistava. - Ukoliko parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost, ne moze dopusteno da preduzima bilo kakvu parnicnu radnju. - U nasem pravu postulacionu sposobnost imaju sva parnicno sposobna lica. - Parnicno sposobna stranka nema postulacionu sposobnost samo u dva slucaja: a) kada je fakticki nesposobna da vrsi parnicne radnje ( nema, gluca, ne zna jezik suda...i tada se stranci postavlja tumac ). b) stranci nije dopusteno da izjavi reviziju protiv presude ili resenje. To u ime stranke moze da ucini samo advokat, a u suprotnom, revizija se odbacuje kao nedopustena. - Postulaciona sposobnost nije procesna pretpostavka. - Sud samo odlaze rociste, kada stranka ne moze da se izjasni o predmetu spora ili kada je slepa, gluva...te ce takva stranka nastaviti da vodi postupak putem punomocnika. - Povrede pravila o postulacionoj sposobnosti nisu razlozi koji imaju za posledicu nistavost presude.

25.) Stvarna i procesna legitimacija
A) Stvarna legitimacija - Ako parnicne stranke nisu ujedno i ucesnici materijalnopravnog odnosa koji je bio povod za spor, kaze se da nisu stvarno legitimisane, da im nedostaje stvarna legitimacija. - Stranka moze da postoji, da bude odredjena, da ima stranacku i parnicnu sposobnost, ali da nije stvarno legitimisana u parnici. - Dok su prvi kvaliteti iskljucivo procesnog karaktera, stvarna legitimacija je stvar materijalnog prava. - Stvarna legitimacija moze biti aktivna i pasivna. - Aktivno legitimisan je tuzilac, ako je titular spornog prava ili ovlascenja iz odredjenog gradjanskopravnog odnosa s tuzenim. - Pasivno je legitimisan tuzeni, ako je i subjekt obaveze u materijalnopravnom odnosu iz koga je nastao spor. - Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. Za meritornu odluku je neophodno da se utvrdi da li su T i K stranke iz ugovora u prodaji. - T je aktivno legitimisan, ako je prodavac, a K pasivno legitimisan, ako je kupac u ugovoru o prodaji. - U slucaju da strankama nedstaje stranacka legitimacija, sud odlucuje meritorno i odbija tuzbeni zahtev kao neosnovan. - Stvarna legitimacija nije procesna pretpostavka.

30

- Na postojanje stvarne legitimacije sud ne pazi po sluzbenoj duznosti, vec u praksi ovo uglavnom istice tuzeni i tvrdi da tuzilac nije imalac spornog prava, odnosno da on ( tuzeni ) nikad nije bio subjekt obaveze ( prigovor nedostatka aktivne ili pasivne legitimacije ). B) Procesna legitimacija - Procesna legitimacija je pravo jednog lica da u sopstveno ima vodi konkretnu parnicu. - Pravilo je da stranke same vode spor u svoje ime o svom pravu, te se, po pravilu, procesna i stvarna legitimacija poklapaju ( ali mogu i da se ne poklapaju, retko ). - Pravni poredak dopusta mogucnost da stranka vodi parnicu o tudjem pravu a ne o svom ( ali ne kao zastupnik ). - U ovom slucaju, pitanje prava na vodjenje spora nije materijalnopravnog, vec procesnog karaktera, tako da procesna legitimacija ima znacaj procesne pretpostavke. - Do diskrepance izmedju stvarne i procesne legitimacije dolazi po dva osnova: 1.) Procesna legitimacija ex lege - Zakon ovlascuje drzavne organe i lica da vode parnicu o tudjem pravu, kada ona imaju polozaj stranke po duznosti ( javni tuzilac ), polozaj zakonskog zastupnika stranke ( stecajni upravnik, privremeni staralac zaostavstine..). 2.) Procesna legitimacija temeljem volje stranaka a) Singularna materijalnopravna sukcesija - Npr: T tuzi P i zahteva da mu kao prodavac preda stvar. Nakon pocetka parnice,P proda stvar K. - Npr: T tuzi Z i zahteva povracaj zajma od 100000din. Nakon sto je parnica zapoceta, T cedira potrazivanje iz ugovora o zajmu na C. - S obzirom na diskrepancu izmedju stvarne i procesne legitimacije nakon otudjenja spornog prava ili stvari, postavlja se pitanje da li je tuzilac duzan da izmeni tuzbeni zahtev, te da u tuzbenom predlogu zahteva da se na cinudbu obaveze sticalac prava ili stvari. - O tome postoje dva stava uoblicena u okvire teorije irelevancije i teorije relevancije: --> Prema teoriji irelevancije, otudjenje spornog prava ili stvari nema nikakav procesnopravni niti mateorijalnopravni znacaj. Presuda i dalje glasi na inicijalnog tuzioca, ali se dejstvo njene materijalne pravosnaznosti prostire i na sticaoca. --> Prema vazecoj teoriji relevancije, otudjenje spornog prava ili stvari nema procesni, ali ima i te kako materijalnopravni znacaj. S obzirom na gubitak stvarne legitimacije, tuzilac je duzan da izmeni predlog tuzbe, tako da glasi na sticaoca. U drugom primeru, T bi morao da u tuzbenom predlogu zahteva da se Z obaveze da zajam vrati C. U parnici, tuzeni moze da istice sve materijalnopravne prigovore koji se ticu otudjenja stvarnog prava ili stvari, kao i njegovog odnosa sa sticaocem. - U ovom slucaju, presuda glasi samo na sticaoca, jer inicijalna stranka vodi spor o tudjem pravu. - Na ovom stanovistu je i nase pravo jer dopusta da sticalac moze da stupi u parnicu na mesto inicijalne stranke, ako se obe stranke sa tim saglase. - Navedena pravila ne vaze kada je u pitanju originarno sticanje prava svojine ( npr. od nevlasnika ), jer se ova pravila primenjuju samo na singularnu sukcesiju ( prvi primer gore ). b) Procesna legitimacija bez materijalnopravne sukcesije - Sporno je da li je dopusteno da stranka vodi spor u svoje ime o tudjem pravu, ako joj samo materijalno pravo nije preneto kakvim pravnim poslom ( cesija ). - U Nemackoj, mogucnost prenosa procesne legitimacije postoji, ako stranka koja vodi parnicu o tudjem pravu ima neki pravom zasticen interes.

31

- Prenos procesne legitimacije nije dopusten kada se to cini u cilju zloupotrebe procesnih pravanpr. radi sticanja povoljnijeg procesnopravnog polozaja. 3.) Dejstvo procesne legitimacije - Najvaznije dejstvo procesne legitimacije ( vodjenje parnice o tudjem pravu ) jeste da se pravosnaznost presude prosiruje na lice koje je steklo sporno pravo ili stvar tokom parnice. - Titular materijalnog prava, s obzirom na to da nije stranka u postupku, moze da se saslusa i kao svedok.

26.) Zastupanje u parnicnom postupku
- Zastupnik vodi parnicu u ime stranke i preduzima parnicne radnje u ime i za racun stranke. - U zavisnosti od pravnog osnova zastupnistva, postoje tri vrste zastupnika: a) zakonski zastupnik. b) punomocnik. v) zastupnik pravnog lica. - Zakonski zastupnik je onak cije ovlascenje za zastupanje proizlazi neposredno iz zakona. - Zakonski zastupnik se postavlja parnicno nesposobnim strankama, a moze se postaviti i parnicno sposobnim licima koja nisu u mogucnosti da se pojave pred sudom ili nemaju punomocnika. - Punomocnik je zastupnik cije se ovlascenje za zastupanje temelji na pravnom poslu. - POLOZAJ ZASTUPNIKA - Zastupnik nije stranka u sporu. - Zastupnik mora da ima stranacku i parnicnu sposobnost, a ne moze da zastupnik jedne strane da bude druga stranka u istoj parnici. - Zastupnik je duzan da vodi racuna o interesima stranke i da se njima rukovodi. - Medjutim, zastupnik ne odgovara za neuspeh u parnici, stranka ne moze da zahteva od zastupnika naknadu stetesamo zato sto parnica nije presudjena u njenu korist ( to je moguce samo ako je stetu prouzrokovao nepazljivim i nepravilnim radom ).1

27.) Zakonsko zastupanje u parnicnom postupku
A) Pojam - Zakonski zastupnik vodi parnicu u ime lica koje je parnicno nesposobno ili iz nekog razloga nije u stanju da samo vodi parnicu ili da sebi postavi punomocnika. - Maloletnu decu zastupaju roditelji, sticenike zastupaju njihovi staraoci, a postoji jos i kolizijski staralac ( staralac odsutnom licu ili strancu ) i staralac nasciturus-a, a zastupnik moze biti i organ starateljstva. B) Ostali oblici zakonskog zastupanja a) Privremeni zastupnik - Njega postavlja sud tuzenom pod uslovima predvidjenim zakonom. - To moze biti samo advokat. - U ZPP-u je exempli causa navedeno pet situacija kada sud postavlja privremnog zastupnika:
1

Uz 26. pitanje pricati i 27. i 28. pitanje

32

* ako je tuzeni parnicno nesposoban a nema zakonskog zastupnika- npr. nije ga imao od pocetka postupka ili je zakonski zastupnik umro u toku postupka. * ako postoje suprotni interesi tuzenog i njegovog zakonskog zastupnika. * ako obe strane imaju istog zakonskog zastupnika. * ako je prebilvaliste, odnosno boraviste tuzenog nepoznato, a tuzeni nema punomocnika. - Buduci da institut privremenog zastupnika remeti pravo na odbranu tuzenog, ove uslove treba tumaciti restriktivno. - O postavljanju privremenog zastupnika sud odlucuje resenjem koje je duzan da bez odlaganja dostavi organu starateljstva i strankama, i protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. b) Zastupnik za prijem pismena ( o njemu vise u odeljku o dostavljanju ). V) Polozaj i ovlascenja zakonskog zastupnika - Sud poziva zastupnika na rocista, dostavljaju mu se podnesci i sudske odluke. - Na glavnoj raspravi, sud ne saslusava parnicno nesposobnu stranku ( to moze samo izuzetno da ucini ), vec njenog zakonskog zastupnika. - Zastupnik moze i da ratifikuje parnicne radnje koje je preduzela parnicno nesposobna stranka pre nego sto je on usao u parnicu. - Zakonski zastupnik moze da preduzima sve parnicne radnje, ali postoji izuzetak kada je materijalnim normama predvidjeno da mu je potrebno posebno ovlascenje za: --> podizanje tuzbe. --> povlacenje tuzbe. --> priznanje tuzbenog zahteva. --> odricanje od tuzbenog zahteva. --> zakljucenje poravnanja. --> izjavljivanje, povlacenje ili odricanja od pravnog leka. - Sud pazi tokom celog postupka kako zakonski zastupnik vrsi svoju duznost, pa je i obavezan da obavesti organ starateljstva ako staralac ne pokazuje potrebnu paznju u zastupanju. G) Znacaj zakonskog zastupanja - Uredno zastupanje predstavlja procesnu pretpostavku za pokretanje i vodjenje parnice, kao i za meritorno odlucivanje. - Ako u toku parnice zakonski zastupnik umre ili prestane njegovo ovlascenje za zastupanje, a stranka nema punomocnika u toj parnici, postupak se prekida. - Nedostatak urednog zakonskog zastupanja predstavlja bitnu povredu pravila parnicnog postupka, zbog koje se moze izjaviti zalba na koju u postupku po zalbi drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti ( isti nedostatak predstavlja i revizijski razlog i razlog za ponavljenje postupka).

28.) Ugovorno zastupanje u parnicnom postupku
A) Pojam - Punomocnik zastupa stranku i vodi spor u njeno ime na osnovu punomocja- ovlascenja koje je od nje dobio. - Punomocstvo je oblik voljnog, a ne zakonskog zastupanja. - U nasem pravu, stranka moze sama da punovazno preduzima parnicne radnje, tj. punomocnik nije neophodan, osim kod podnosenja revizije ( tu mora advokat ).

33

- Cak i kada se stranka odluci da vodi parnicu putem punomocnika, nije nuzno da punomocnik bude advokat, vec to moze da bude sva fizicko lice koje je potpuno poslovno sposobno. B) Punomocje a) Pojam - Punomocje je jednostrana parnicna radnje koju vlastodavac vrsi prema sudu. - Za punomocje se zahteva pismena forma, te se kao isprava predaje sudu. - Sud ne sme odbaciti tuzbu koju je podneo punomocnik tuzioca, ako posumnja u istinitost punomocja, vec je duzan najpre da otkloni sve nedoumice u vezi sa pravilnoscu zastupanja. b) Zasnivanje i dejstvo - Ono proizvodi dejstvo od momenta kada je podneto sudu, a prema protivnoj strani od momenta kada je ona saznala za postojanje punomocja. - Od punomocja treba razlikovati materijalnopravni odnos izmedju nalogodavca i punomocnika koji je pravni odnos izdavanja punomocja. - Ovaj unutrasnji odnos nije procesne prirode, vec materijalnopravne prirode i njima se regulisu prava i obaveze nalogodavca i punomocnika shodno odredbama ugovora o nalogu. - Procesno punomocje je u pogledu punovaznosti, trajanja i dejstva nezavisno od ugovora o nalogu. v) Obim punomocja - Obim punomocja odredjuje sama stranka ili punomocnik i nalogodavac svojim sporazumom. - Ako nalogodavac nije odredio obim punomocja, obim punomocnikovih ovlascenja odredjen je zakonom. - Advokat moze, ako u punomocju nije drugacije odredjeno, da preduzme sve radnje u postupku. - Punomocje dato advokatu je prenosivo i bez saglasnosti stranke. - Ovlascenja punomocnika koji nije advokat su daleko uza, te ne moze bez izricitog odobrenja stranke da disponira tuzbenim zahtevom, odnosno da preduzima sledece parnicne radnje: povlacenje tuzbe, priznanje tuzbenog zahteva, odricanje od tuzbenog zahteva, zakljucenje poravnanja, odricanje i odustanak od pravnog leka, prenosenje punomocja na drugo lice. g) Vrste punomocja - Pravilo je da se izdaje opste punomocje, po kome je punomocnik ovlascen da u postupku preduzima sve parnicne radnje do njegovog pravosnaznog okoncanja. - Posebno punomocje ( retko ) izdaje se samo za preduzimanje odredjenih parnicnih radnju ( npr. podnosenje zalbe..). - Postoji vremenski ograniceno i neograniceno punomocje. - Bilo kakvo ogranicenje punomocja koje nije u njemu izricito navedeno ( vec je npr. sadrzano u ugovoru o nalogu ) nema dejstvo prema spolja, pa npr: A advokat povuce tuzbu protivno nalogu svog nalogodavca. Povlacenje tuzbe je punovazno, dok A odgovara za stetu nalogodavcu prema odredbama ugovora o nalogu. - Za vodjenje odredjenih parnicnih radnji ( za pokretanje parnice za razvod ili ponistaj braka ) zahteva se specijalno punomocje. d) Pravni polozaj punomocnika - Punomocnik moze da preduzima sve parnicne radnje u ime i za racun stranke u granicama ovlascenja, i smatra se da je sama stranka preduzela te radnje. dj) Polozaj stranke i punomocnika u parnici - Pravilo je da sud i protivna strana preduzimaju parnicne radnje prema punomocniku.

34

- Time se otvara problem istovremenog i eventualno nesaglasnog delovanja stranke i punomocnika u parnici, jer davanje punomocja ne iskljucuje mogucnost da i sama stranka ucestvuje u postupku. - Punomocnik je duzan da se pridrzava naloga stranke, a od toga moze da odstupi samo ako je nalog protivan njegovim procesnim obavezama ( npr. da kazuje istinu ). - Kod diskrepance izmedju preduzetih parnicnih radnju punomocnika i vlastodavca treba praviti razliku izmedju cinjenicnih tvrdnji i ostalih parnicnih radnji. - Kada su u pitanju cinjenicne tvrdnje ( priznanje i osporavanje cinjenica ), stranka moze na rocistu odmah da opozove takvu cinjenicnu tvrdnju punomocnika, dok suprotno nije moguce. - Ako punomocnik preduzme neku drugu parnicnu radnju koja se ne tice cinjenica, vaze sledeca pravila: stranka moze da opozove procesne predloge ( predlog za izvodjenje dokaza ) samo dok je sama radnja opoziva, odnosno dok sud o predlogu ne donese odluku. - Ako se radi o radnjama od neposrednog dejstva na postupak ( priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva ), stranka ne moze vise da opozove parnicnu radnju svog punomocnika, jer je ona vec proizvela dejstvo u korist ili protiv stranke. - Stranka koja ima punomocnika ne mora da ucestvuje u postupku, medjutim, moze da je pozove sud da se licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. e) Supstitucija - Punomocje dato advokatu je prenosivo na zamenika ( supstituta ), dok je punomocje dato drugom licu prenosivo samo ako je tako predvideo vlastodavac u punomocju. - Supstitut zastupa stranku a ne punomocnika, jer radnje koje preduzima u parnici imaju dejstvo prema stranci. z) Prestanak punomocja - Ono prestaje: * okoncanjem parnice. * smrcu punomocnika ili gubitkom poslovne sposobnosti. * smrcu stranke. * prestankom pravnog lica. * opozivom i otkazom punomocja. - Opoziv i otkaz punomocja su jednostrane, neformalne parnicne radnje vlastodavca i punomocnika. - Da bi proizvele dejstvo, i otkaz i opoziv moraju se saopstiti sudu. - Kada punomocnik otkaze punomocje, duzan je jos mesec dana da preduzima radnje za stranku, kada je to potrebno radi otklanjanja stete koja bi za vlastodavca mogla nastati. V) Znacaj punomocja kao procesne pretpostavke - Postojanje punomocja je procesna pretpostavka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti. - Radnje koje je u parnici preduzelo lice koje nema punomocje nemaju nikakvo dejstvo, medjutim, stranka moze naknadno da ratifikuje sve procesne radnje. - Ako je tuzbu podnelo lice koje nema punomocje, ista ce se odbaciti resenjem kao nedopustena. - Lice koje zastupa u parnici bez urednog punomocja je falsus procurator, i njemu je sud duzan da uskrati zastupanje. - U parnici je moguce da se javi i negotiorum gestor, odnosno lice koje nema uredno punomocje, ali zahteva od suda da mu dozvoli zastupanje i tvrdi da ce mu stranka dati punomocje. - Sud je duzan da ovakvom licu zabrani da vodi parnicu.

35

- Nedostatak urednog ovlascenja za zastupanje je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka...

29.) Parnicne radnje, pojam i vrste
A) Pojam - Parnicna radnja je svako ponasanje procesnog subjekta koje u parnici proizvodi zakonom predvidjena procesnopravna dejstva. - Parnicne radnje suda su po svojom pravnoj prirodi akti drzavnog organa. - Za njihovu punovaznost je odlucujuce da li ih je sud preduzeo u granicima svojih zakonom propisanih ovlascenja. B) Vrate parnicnih radnji - Osnovna podela parnicnih radnju vrsi se prema kriterijumu subjekta koji ih preduzimaju, pa stoga zalikujemo: a) Parnicne radnje stranaka. b) Parnicne radnje suda.

31.) Parnicne radnje stranaka, pojam i vrste
A) Pojam - Prema cistom procesnom ucenju, parnicna radnja je svako ponasanje stranke u parnici koje je uredjeno procesnim pravom i cije su posledice uredjene procesnim pravom. - Suprotno tome, prema vladajucem funkcionalnom ucenju, za odredjene parnicne radnje, pa i njeno razgranicenje od materijalnopravne izjave volje nije odlucujuce da li je ponasanje stranaka uredjeno procesnim pravom, vec samo da li to ponasanje prevashodno proizvodi dejstvo na terenu procesnog prava, odnosno u parnici. - Prema prvom shvatanju, izdavanje punomocja ili zakljucenje sporazuma o izboru mesne nadleznosti ne bi bile parnicne radnje, ako bi u celosti bile uredjene u materijalnom pravu. - Prema drugom, funkcionalnom shvatanju, radi se o parnicnim radnjama, jer se njihovo dejstvo ispoljava prevashodno u parnici. - Sporno je da li je parnicna radnja svesni i voljni akt stranke. - Razlikujemo unutrasnji i spoljasnji element volje: prvi se ogleda u formiranju volje koja se tice sadrzine radnje, a njen spoljasnji element se ogleda u formiranju volje da se parnicna radnja preduzme. - Za postojanje parnicne radnje je dovoljno da postoji spoljasnji element volje, odnosno htenje da se parnicna radnja preduzme. - Nedostaci u formiranju volje ( unutrasnji element ) koja se tice njene sadrzine ne utucu na postojanje niti na punovaznost parnicne radnje. - Npr: T u parnici zeli da povuce tuzbu, ali izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. - Kako je postojanje spoljnog elementa volje nuzan preduslov za postojanje parnicne radnje, parnicnu radnju ne predstavlja radnja koja je preduzeta mimo ili protivno volji stranke. - Npr: T je sastavio tuzbu, al je nije podneo sudu, jer se nada da ce se spor resiti mirnim putem sa A. Supruga T podnese tuzbu sudu. - Parnicna radnja predstavlja ponasanje stranaka u parnici, a pod ponasanjem se podrazumeva svako aktivno ponasanje ( usmeno ili pismeno ), ali ovde spadaju i negativne

36

radnje stranaka (njihove izjave da nece preduzimati neku parnicnu radnju, npr. stranka se odrekne prava na zalbu). - Parnicna radnje se moze preduzeti i necinjenjem, a rec je o situacijama kada zakonodavac za necinjenje procesnog subjekta vezuje nastupanje fikcije da je odredjena parnicna radnja preduzeta ( npr. ako na pripremno rociste ne dodje tuzilac, smatrace se da je tuzba povucena ). - Izuzetno, parnicna radnja se moze preduzeti i konkludentnim radnjama, tj. ovde subjekt preduzima odredjenu aktivnost koja prima facie nema karakter parnicne radnje, ali iz te aktivnosti moze posredno i sa sigurnoscu da se izvede zakljucak o postojanju namere da se odredjena parnicna radnja preduzme ( npr. Smatra se da je tuzeni pristao na preinacenje tuzbe, ako se upusti u raspravljanje po toj preinacenoj tuzbi, a pre toga se nije protivio preinacenju ). B) Razlika izmedju parnicne radnje i materijalnopravnih izjava volje - Parnicne radnje su procesni pandan materijalnopravnim izjavama volje, te se od njih razlikuju u tome sto su uredjene procesnim normama i sto svoja dejstva ostvaruju u parnici, ne i na planu materijalnog prava. - DVOSTRUKO FUNKCIONALNE PARNICNE RADNJE - Ovakve radnje su dvostruko funkcionalne, i njihovo preduzimanje ne povlaci samo procesnopravne, vec i materijalnopravne posledice. - Striktno razlikovanje izmedju same parnicne radnje i pravnog posla ovde nije moguce ( npr. prigovor prebijanja, otkaz i raskid ugovora, kao i sva preobrazajna materijalna ovlascenja ). - O pravnoj prirodi ovakvih parnicnih radnji postoje dva shvatanja: a) Prvo koje stavlja u prvi plan njihovu dvostruku pravnu prirodu. - Prema ovom shvatanju, ove parnicne radnje su jedinstvene, ali su njihova dejstva dvostruka. - Stoga, da bi parnicna radnja bila punovazna, mora da se ispune uslovi koje predvidja materijalno i procesno pravo. - Nedostatak jednog uslova ima za posledicu njenu nepunovaznost. b) Drugo koje smatra da je parnicna radnja jedinstvena, ali da ima dvostruku funkciju. - Prema ovom shvatanju, radi se o jedinstvenoj pravnoj radnji koja cini dispoziciju materijalnopravne i procesne norme. - Materijalnopravna nepunovaznost ne povlaci automatski i nepunovaznost na terenu procesnog prava. - Procesna dejstva se odredjuju prema procesnom, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. V) Vrste parnicnih radnji 1.) Jednostrane i dvostrane - Sve parnicne radnje su, po pravilu, jednostrane. - Njihov adresat je sud i one proizvode dejstvo bez obzira na to kakav je stav suprotne strane i suda o preduzetoj parnicnoj radnji. - Samo izuzetno su parnicne radnje dvostrane, a to vazi npr. za razne oblike pristanka tuzenog na parnicne radnje koje je preduzeo tuzilac: pristanak tuzenog je potreban za preinacenje tuzbe, povlacenje tuzbe.. 2.) Radnje od neposrednog i posrednog dejstva na postupak - Radnje od neposrednog dejstva na postupak su one koje ex lege proizvode odredjeni procesnopravni efekat. - Za nastupanje dejstva same parnicne radnje nije potrebna nikakva procesna aktivnost suda. 37

- Npr: Povlacenje tuzbe i pristanak tuzenog na povlacenje tuzbe dovode do toga da parnica prestaje da tece. Sud nije ovlascen da donosi odluku kojom bi odobrio ili odbio povlacenje tuzbe. - Parnicne radnje koje samo posredno deluju na postupak nisu podobne da same po sebi proizvedu dejstvo, vec je potreba odluka suda. - Npr: Predlog stranke za odlaganje rocista ne dovodi do procesnopravne posledice, vec ce do odlaganja doci samo ako sud povodom predloga donese odluku kojom usvaja predlog. - Radnje od neposrednog dejstva na parnicu mogu da budu procesne izjave volje ( povlacenje tuzbe, odustanak od pravnog leka..), te saopstenja. - Radnje od posrednog dejstva na parnicu mogu imati oblik predloga, tvrdnji i ponuda dokaza. 3.) Predlozi, tvrdnje i ponuda dokaza a) Predlozi - Predlozi su parnicne radnje kojima stranka zahteva od suda da donese odredjenu odluku. - Oni mogu biti stvarni i procesni, u zavisnosti od toga da li se zahteva odredjeno procesno ponasanje ili se predlog tice merituma stvari. - Stvarni predlozi su npr: tuzba- predlog tuzioca da se usvoji tuzbeni zahtevl predlog tuzenog da se odbije tuzbeni zahtev; pravni lek- predlog podnosioca pravnog leka da se izmeni sudska odluka o tuzbenom zahtevu... - Procesni predlozi su npr: zahtev za vracanje u predjasnje stanje; zahtev za oslobodjenje od placanja parnicnih troskova.. b) Tvrdnje - Tvrdnje su izjave stranaka o cinjenicnim ili pravnim pitanjima koja se javljau povodom konkretne parnice. - Povodom tvrdnju koje iznose stranke sud ne donosi nikakvu odluku, vec ih samo prima k znanju. v) Ponude dokaza - To je dokazno sredstvo cije upotreba treba da uveri sud u istinitost njenih cinjenicnih tvrdnji. 4.) Postoje opozive i neopozive, i odbrambene i napadacke parnicne radnje - USLOVI ZA PUNOVAZNOST PARNICNIH RADNJI - Da bi parnicna radnja proizvela dejstvo moraju da se ispune sledeci uslovi: a) Parnicnu radnju punovazno moze samo da preduzme stranka koja ima i stranacku, parnicnu i postulacionu sposobnost. b) Parnicnu radnju u ime stranke moze da preduzme trece lice samo ako postoji ovlascenje za zastupanje, bilo na osnovu zakona ili punomocja. v) Parnicna radnja mora da bude preduzeta u zakonom predvidjenoj formi i sa zakonom predvijdenim sadrzajem. g) Nuzno je da adresat parnicne radnje ( sud ili suprotna strana ) istu zaista i primi, odnosno sazna za nju.

- NEDOSTACI PARNICNIH RADNJI 1.) Opsti principi - Ako je parnicna radnja preduzeta, a gorenavedeni uslovi nisu bili ispunjeni, nastupaju sledece pravne posledice: 38

a) Radnje od posrednog dejstva na postupak sud ce odbaciti kao nedopustene ( tvrdnja, procesni predlog..). b) Radnje od neposrednog dejstva na parnicu ostaju bez dejstva, tj. smatra se da nisu ni preduzete. - Ako se nedostatak parnicne radnje ogleda u formu ili njenom sadrzaju, stranka moze da je ponovi i tako otkloni nedostatke, a punovazno preduzeta parnicna radnja ima retroaktivno dejstvo. 2.) Mane volje - Ponistaj parnicne radnje zbog mana volje nije moguc, jer bi to imalo za posledicu vodjenje parnice u parnici. - Npr. nije dopusteno da se tuzbom pobijaju izjave o povlacenju tuzbe ili odricanju od tuzbenog zahteva. 3.) Zabrana zloupotrebe prava - Ako stranka vrsi parnicne radnje u cilju da zloupotrebi svoja procesnapravna ovlascenja, primenjuju se opsti principi koji vaze za zabranu zloupotrebe procesnih ovlascenja. - Ako se radi o parnicnoj radnji od posrednog uticaja na parnicu, sud ce odbiti resenjem predlog stranke ( predlog za izvodjenje dokaza sa ciljem da se postupak odugovlaci ). - Ako se radi o parnicnoj radnji neposrednog dejstva na parnicu ( npr. povlacenje tuzbe ), dejstvo parnicne radnje preduzete uz povredu principa zabrane zloupotrebe ce se najcesce otkloniti podnosenjem predloga za povracaj u predjasnje stanje. 4.) Opoziv parnicne radnje - S obzirom na to da preduzeta parnicna radnje ne moze da se pobija, vazi pravilo da svaka parnicna radnja moze da se menja, dopunjava, cak i opozove, sve dok protivna strana ne stekne kakvu procesnu poziciju. - Jedino radnje od neposrednog dejstva na postupak su, po pravilu, neopozive. - Procesni predlozi i cinjenicne tvrdnje su opozive, sve dok sud o njima ne donese svoju odluku. - Do donosenja presude tuzeni moze da opozove priznanje tuzbenog zahteva, a isto vazi i za odricanje od tuzbenog zahteva. - PROCESNOPRAVNI UGOVORI a) Pravi procesni ugovori- U njih spadaju: * sporazum stranaka da njihov imovinski spor sudi sudija pojedinac umesto veca. * sporazum stranaka o mesnoj nadleznosti. * predlog za sporazumni razvod braka. - Ove ugovore uredjuje procesno pravo- u pogledu uslova za njihovu dopustenost i uslova za njihovu punovaznost. b) Materijalnopravni ugovori sa procesnim dejstvom- U nji spadaju: * ugovor o arbitrazi. * sporazum stranaka kojim one odredjuju postupak pred arbitrazom. * sudsko poravnanje. - Bez procesnog dejstva ostaju tzv. dokazni ugovori, tj. ugovori kojima se stranke obavezuju da nece koristiti odredjena dokazna sredstva predvidjena zakonom...

32.) Podnesci
A) Pojam i vrste

39

- Podnesak je pismena parnicna radnja stranaka koja se preduzima vac rocista. - Zakon predvidja da sledece parnicne radnje moraju biti preduzete u formi podneska: a) punomocje. b) tuzba i protivtuzba. v) odgovor na tuzbu. g) svaki pravni lek ( redovni i vanredni ). Prema sadrzini i cilju parnicne radnje preduzete podneskom, oni se dele na:  Odredjujuci ( dispozitivni ) podnesci sadrze odredjeni procesni ili stvarni predlog. ( npr. tuzba, pravni lekovi, odricanje od tuzbenog zahteva...)  Pripremnim podneskom stranka nagovestava cinjenice koje namerava da iznese na rocistu za glavnu raspravu, kao i dokaze cije izvodjenje namerava na da predlozi. ( npr. obavestenje o novom dokazu cije izvodjenje stranka namerava da predlozi ).  U obicnom podnesku stranka saopstava sudu ili drugoj strani razne cinjenice koje mogu da budu relevantne za tok postupka. B) Sadrzina i podnosenje podneska - Uredan podnesak mora da bude sacinjen u zakonom predvidjenoj formi, i sa zakonom predvidjenom sadrzinom. - Obavezni sastojci podneska su: * naziv suda. * oznacenje stranaka. * oznacenje predmeta spora. - Ovi sastojci spadaju u rubrum ( zaglavlje podneska ). - Nakon sto je postupak otpoceo, svaki predmet dobija svoj broj na koji se poziva u svakom docnijem podnesku. - Odredjujuci podnesci sadrze: predlog stranke, cinjenice na kojima stranka zasniva svoj predlog, dokaze... - Obavezni sadrzaj podneska je i svojerucni potpis podnosioca. - Podnesak se podnosi u dovoljnom bruju primeraka za sud i stranke ( dakle najmanje 2 ). - Isprave se prilazu u originalu ili u prepisu. V) Neuredan podnesak - Podnesak je neuredan ako je nerazumljiv ili ako ne sadrzi sve sto je potrebno da bi se po njemu moglo postupati. - Ako je neuredan podnesak predao advokat, sud ce ga odbaciti. - Ako to nije ucinio advokat, sud stranci vraca podnesak na ispravku ili dopunu i odredjuje rok za to. Ako stranka ispravi podnesak u roku, smatra se da je podnesak predat onog dana kada je prvi put podnesen, a ako ne ispravi podnesak u roku to ima za posledicu odbacivanje podneska.

33.) Vreme vrsenja parnicnih radnji

40

1.) Rokovi A) Pojam - Rok je vremenski period u kome stranka moze ili je duzna da preduzme odredjenu parnicnu radnju. - Pod rokom se smatra i vremenski period cijim istekom nastupa dejstvo parnicne radnje. - Procesni rokovi se razlikuju u racunanju od rokova u materijalnom pravu. B) Vrste rokova - Najvanizja podela: a) Zakonski- npr: rok za odgovor na tuzbu, rokovi za podnosenje predloga za povracaj u predjasnje stanje, rok za zalbu... b) Sudski- npr: rok za uklanjanje nedostataka koji se ticu sposobnosti i pravilnog zastupanja, rok za izvodjenje dokaza... v) Instrukcioni ( ovde zakonodavac odredjuje samo minimalno i maksimalno trejanje roka, dok sam rok u datim okvirima odredjuje sud )- npr: rok za pismenu izradu presude je 8 dana. Sud ga moze produziti u slozenim stvarima, ali ne duze od 15 dana. - U pogledu dejstva, rokovi mogu da budu: a) Peremtorni- njihovim istekom subjekt gubi pravo da preduzme neku parnicnu radnju ( nastupa prekluzija ). Npr: rok za zalbu.. b) Dilatoni- njihovim istekom subjekt stice mogucnost da preduzme neku procesnu radnju, tj. dok traje, subjekti nemaju pravo da preduzimaju parnicne radnje. Npr. prekid postupka. - S obzirom na momenat od kojeg se tok roka racuna, rokovi mogu biti: a) Subjektivni- se racunaju od momenta od kojeg je sama stranka saznala za neku cinjenicu. b) Objektivni- su nezavisni od subjektivnog stava stranke. Npr. Rok za povracaj u predjasnje stanje; tu je subjektivni rok 8 dana od zasnanja razloga propustanja, a objektivni rok 60 dana od dana propustanja. - Mogu biti: a) Restitutivni- njihovim propustom moguce je da se zahteva povracaj u predjasnje stanje. b) Nerestitutivni. V) Racunanje rokova - Rokovi u parnicnom postupku pocinju da teku od momenta kada je podnesak dostavljen stranci; ako nije dostavljen stranci, od momenta kada je ona saznala za parnicnu radnju. - Dan u kome je preduzeta parnicna radnja ne racuna se u rok. - Rokovi se racunaju na dane, mesece i godine.... G) Odrzanje roka - Odrzati rok znaci preduzeti parnicnu radnju blagovremeno, pre isteka roka. - Izuzetak od ovog pravila je fikcija odrzanja roka. - Smatrace se da je rok odrzan, iako nije u roku predat sudskoj pisarnici, a to se desava u sledecim slucajevima: a) ako je podnesak upucen sudu postom, preporucenom posiljkom ili telegrafskim putem, kao dan predaje podneska uzima se dan kada podnesak predat posti. b) kada podnesak upucuju lica koja se nalaze na obaveznoj vojnoj sluzbi, kao i lica lisena slobode, kao dan predaje se uzima dan kada je podnesak predat vojnoj ili komandi zavoda.

41

v) ako je podnesak predat nenadleznom sudu pre isteka roka, a u nadlezni sud stigne po isteku roka, uzece se da je rok odrzan ukoliko se podnosenje podneska nenadleznom sudu moze pripisati neznanju ili ociglednoj omasci podnosioca. D) Zastoj i prekid roka - Do zastoja roka dolazi zbog nekog vanrednog dogadjaja koji ometa vrsenje parnicnih radnji, a kada prestane taj dogadjaj, rok nastavlja da tece. - Suprotno tome, kada se rok prekine, on pocinje da tece iznova. 2.) Rocista A) Pojam i vrste - Rociste je odredjeni vremenski period koji sluzi za preduzimanje parnicnih radnji suda i stranaka, i njega odredjuje sud. - Obavezna su rocista za koja je zakonom propisano da ih sud mora zakazati. - Fakultativno rociste sud zakazuje kada oceni da to zahtevaju potrebe postupka. - Jedino rociste koje je obavezno je rociste za raspravljanje o predlogu za ponavljanje postupka. - Ako se parnica ne okonca na pripremnom rocistu za glavnu raspravu, sud je obavezan da zakaze rociste za glavnu raspravu. B) Zakazivanje rocista - Rociste zakazuje sud, o protiv resenja o odredjivanju rocista zalba nije dozvoljena. - O odrzavanju rocista sud je duzan da obavesti stranke i eventualno ostale ucesnike u postupku, ako je njihovo ucesce potrebno. - Poziv za pripremno rociste i rociste za glavnu raspravu dostavlja se najkasnije 8 dana pre odrzavalja rocista. V) Odlaganje rocista - Rociste se moze odloziti kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili kada to zahtevaju neki drugi opravdani razlozi. - Do obaveznog odlaganja rocista dolazi kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije prisustvovao ili kada zbog narusavanja reda udalji iz sudnice punomocnika stranke koja nije bila prisutna na rocistu. - Obavezno je odlaganje i kada stranci nije blagovremeno dostavljen poziv na rociste, ili kada se, zbog nedostatka svedoka ili vestaka, ne mogu izvesti dokazi radi cijeg dovodjenja je rociste zakazano. - Fakultativno sud odlaze rociste na predlog stranka kada ona nije u mogucnosti da se izjasni o cinjenicama koje je usmeno na rocistu izneo njen protivnik, a koje joj pre toga nisu saopstene u podnesku. - Rociste treba odloziti i kada punomocnik stranke zbog bolesti ne moze da mu prisustvuje. - Sud odlaze rociste resenjem i saopstava strankama mesto i vreme odrzavanja novog rocista, i protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba. - Troskove do kojih je doslo usled odlaganja rocista, nezavisno od ishoda spora, snosi stranka koja je prouzrokovala odlaganje svojom krivicom ili slucajem koji ju je pogodio. 3.) Propustanje parnicnih radnji - Parnicna radnja je propustena kada nije preduzeta u roku. 42

- Pravilo je da propustanje parnicne radnje povlaci za sobom prekluziju, gubitak prava. - Bila kriva ili ne, ukoliko stranka ne odrzi rok za preduzimanje pismene radnje ili izostane s rocista, gubi pravo da tu radnju naknadno preduzme ( to vazi bez izuzetka za zakonske rokove koji su neproduzivi ). - U drugim situacijama, propustanje rokova ne povlaci prekluziju. - Ako tuzeni propusti rociste za glavnu raspravu, on nije ni u cemu prekludiran, jer moze sve dok traje glavna rasprava da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze ( to je najslabija tacka ZPPa, zbog sporosti postupka kao posledice toga ). - Ponekad propustanje stranke da preduzme parnicnu radnju povlaci za sobom nastupanje fikcije. - Npr: Tuzeni je duzan da se u roku od 15 dana od obavestenja o povlacenju tuzbe o tome izjasni. Ako se ne izjasni, smatra se da je dao pristanak.

34.) Vracanje u predjasnje stanje
A) Pojam - Predlog za vracanje u predjasnje stanje je pravno sredstvo kojim stranka trazi da se otklone posledice prekluzije, te da se parnica vrati u stanju u kome je bila pre nego sto je prekluzija nastupila. - Zahtevom za vracanje u predjasnje stanje trazi se ukidanje posledica koje je prekluzija proizvela. B) Uslovi za vracanje - Restitucija moze da se zahteva samo onda kada su postojali “opravdani razlozi za propustanje”. - Pod opravdanim razlozima se smatraju samo oni dogadjaji koje stranka nije mogla da predvidi ( saobracajni udes ) ili cije nastupanje nije mogla da otkloni ( pad ledene kise- visa sila ). - Svaki oblik krivice na strani stranke, osim lake nepaznje, iskljucuje mogucnost da sud honorise vracanje u predjanje stanje. V) Kada je iskljuceno vracanje u predjasnje stanje - Predlog za vracanje u predjasnje stanje nije dopusten kada stranka ima ili je imala mogucnost da propustenu parnicnu radnju naknadno preduzme ili kada je mogla da zahteva produzenje roka za preduzimanje parnicne radnje, a to nije ucinila. - Predlog za vracanje u predjasnje stanje nema izgleda za uspeh, ako stranka svoju nepovoljnu procesnopravnu situaciju moze da otkloni drugim redovnim procesnopravnim sredstvom. - Vracanje u predjasnje stanje ne moze da se zahteva kada su propusteni materijalnopravni rokovi ili rokovi u izvrsnom i stecajnom postupku. G) Postupak - Predlog u obliku podneska podnosi stranka koja je pogodjena prekluzijom. - Subjektivni rok iznosi 8 dana i racuna se od dana kada je prestao razlog koji je prouzrokovao propustanje. - Objektivni rok iznosi 60 dana i racuna se od dana propustanja ( u privrednim sporovima ovaj rok je 30 dana ).

43

- Uz predlog za restituciju, stranka je duzna da preduzme i propustenu procesnu radnju, kao i dokaze o tome da je opravdano propustila da preduzme parnicnu radnju. - ZPP zabranjuje restituciju rocista zakazanog povodom predloga za vracanje u predjasnje stanje, kada predlagac nije pristupio samom rocistu. D) Odluke suda - Sud odbacuje predlog koji je neblagovremen, nedozvoljen ( ako predlog podnese stranka koja nema pravni interes ) i neuredan. - Pravilo je da sud o osnovanosti predloga za vracanje u predjasnje stanje odlucuje bez rasprave. - Rasprava se zakazuje samo ako sud smatra da je to potrebno, a nedolazak predlagaca na rociste nema eo ispo za posledicu da se predlog za vracanje u predjasnje stanje odbije. - Da bi sud doneo resenje kojim se parnica vraca u predjasnje stanje, dovoljno je da ga predlagac uveri da su razlozi na koje se u predlogu poziva verovatni. - O predlogu se odlucuje resenjem, a protiv negativnog resenja po predlagaca moguca je zalba, a ako sud usvoji predlog, protivnik predlagaca moze da izjavi zalbu iz dva razloga: * kada je sud usvojio neblagovremen predlog. * kada je sud usvojio nedozvoljen predlog. Dj) Pravne posledice restitucije - Resenjem o restituciji parnica se vraca u stanje u kome se nalazila pre propustanja i ukidaju se sve odluke koje je sud doneo zbog prekluzije. - Troskove snosi predlagac, a irelevantno je to da li je njegov predlog usvojen ili odbijen.

35.) Parnicne radnje suda
Sudske parnicne radnje su pravni akti koje parnicni sud preduzima kao subjekt u parnici. Najznacajnije su one parnicne radnje suda kojima on odlucuje o zahtevima stranka ( presude i resenja ). Sve druge parnicne radnje imaju za cilj da kanalisu parnicu i parnicne radnje stranaka prema merotornoj odluci, te da pripreme pravnu stvar za merotorno odlucivanje. Elementarno je da sud dostavlja poneske strankama. On odlucuje i o obrazovanju procesnog gradiva tako sto odredjuje dokazna sredstva... ( u tom smislu se kaze da sud upravlja parnicom ).

36.) Sudske odluke
Sudska odluka je pojedinacni pravni akt kojim sud na autoritativan i nesumnjiv nacin izrice da je nastupila, odnosno da nije nastupila odredjena pravna posledica i kojim se strankama nalaze odredjeno ponasanje. Sudskim odlukama mogu da se uredjuju procesnopravna i materijalnopravna pitanja.

1.) Presuda A) Pojam i vrste 44

- Presuda je sudska odluka kojom sud odlucuje o osnovanosti tuzbenog zahteva. - Prema sadrzini, presude mogu da budu samo meritorne. - Merotornom presudom sud resava o osnovanosti tuzbenog zahteva. - S obzirom na sadrzinu pojedinacnog pravnog akta, presude mogu da budu: a) Kondemnatorne- Njom sud strankama nalaze izvrsenje odredjene cinidbe. b) Deklaratorne- Njom utvrdjuje da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos. v) Konstitutivne- Njom se zasniva novi, odnosno ukida ili modifikuje postojeci pravni odnos ili subjektivno pravo. - Konacnom presudom resava se predmet spora u celini, dok je delimicnom presudom obuhvacena samo odluka o delu tuzbenog zahteva ( delimicna je i madjupresuda jer se njom konacno ne resava o predmetu spora ). - Ako je doneta nakon raspravljanja, radi se o kontradiktornoj presudi. - Ako raspravljanja nije bilo, presuda se moze doneti na osnovu dispozitivnih parnicnih radnji stranka: presuda na osnovu propustanja, na osnovu priznanja, na osnovu odricanja i presuda bez odrzavanja rasprave. B) Dejstvo presude - Ona je pojedinacni pravni akt suda i proizvodi destvo prema: a) sudu. b) strankama. v) izuzetno i prema trecim licima. g) izuzetno i prema drugim sudovima u drugim postupcima. - Ako je presuda doneta uz povredu bitnih procesnih normi, ona je nistava. - Medjutim, nistava presuda proizvodi dejstva, ako u parnici postoji mogucnost da se nedostaci u postupku donosenja presude otklone ulaganjem radovnih i vanrednih pravnih lekova. - Presuda koja ne sadrzi formu i sadrzinu propisanu zakonom je nepostojeca, te ne proizvodi nikakvo dejstvo ( npr. doneo ju je upravni organ ). - Tzv. “presuda bez dejstva” je i ona koja je doneta protiv lica koje uziva imunitet, presuda doneta protiv stranke koja nepostoji, presuda koja naredjuje izvrsenje cinidbe koje ne poznaje materijalno pravo. 2.) Resenje - Resenja mogu biti procesna i merotorna ( kad sud ne odlucuje presudom, onda odlucuje resenjem ). - Meritorno, o glavnoj stvari, sud odlucuje resenjem u: a) posesornim parnicama- sporovi zbog smetanja drzavine. b) u postupku za izdavanje platnog naloga. v) o troskovima postupka ( kao sporednom trazenju ) kada je odluka sadrzana u presudi. - Najznacajnija procesna resenja su ona kojima se okoncava parnica: resenje o odbacivanju tuzbe, resenje o odbacivanju pravnog leka, resenje kojim se konstatuje da je tuzilac povukao tuzbu. - Pravilo je da se na resenja kojima se merotorno okoncava parnica, te na resenja kojima se ona okoncava zbog procesnih razloga primenjuju pravila koja vaze i za presudu i to u pogledu: forme i sadrzine resenja, dejstva i mogucnosti pobijanja resenja. - Najveci broj resenja sud donosi da bi formalno i materijalno upravljao parnicom. - On odredjuje rociste, odlucuje o izvodjenju dokaza, saslusava svedoka resenjima.. - Ovakva resenja ne mogu da se pobijaju zalbom, vec samo u zalbi protiv merotorne odluke. 3.) Donosenje sudskih odluka - Donosenje sudskih odluka je proces izvodjenja sudskog silogizma.

45

- Odluke se donose vecanjem, a zatim glasanjem. - O jednostavnijim pitanjima se ne veca, vec se odluka donosi na samom rocistu. - Vecanje je postupak u kome ucestvuju sve clanovi veca i raspravljaju o svim cinjenicama i pravnim pitanjima od kojih zavisi donosenje odluke. - Odluka se donosi vecinom glasova, a predsednik veca uvek glasa poslednji. - Clanovi veca ne mogu da odbiju da glasaju, tj. ne mogu da budu uzdrzani. - Ako su svi clanovi veca razlicitog misljenja, onda se glasanje obavlja tako sto se pitanja razdvajaju, glasanje se ponavlja sve dok se ne postigne apsolutna vecina. - Razdvajanje se vrsi tako sto se odredjeno pitanje rasclanjuje na jednostavnije elemente, o kojima se mogu izraziti samo dva misljenja- pozitivno ili negativno.

37.) Upravljanje parnicnim postupkom
- U upravljanje parnicom spadaju sve parnicne radnje suda koje od preduzima kako bi se parnicni postupak sprovodio, odrzavao u stanju i razvijao ka konacnoj merotornoj odluci. - Upravljanje parnicom ima svoj spoljni ( formalni ) i unutrasnji ( materijalni ) vid. - U formalno upravljanje parnicom spadaju sve radnje suda kojim on kreira vremenski razvoj parnicnog postupka: pripremanje i zakazivanje rocista, pozivanje i dostavljanje, odredjivanje rokova za neke parnicne radnje, rukovodjenjem rasprave... - Radnje koje spadaju u materijalno upravjanje postupkom imaju za cilj da se prikupi, razvrsta i pretrese procesni materijal ( cinjenicni navodi i dokazni predlozi ). - Kogniciono ovlascenje suda se prostire samo do granica tuzbenog zahteva: sud je duzan da utvrdi sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva, pa makar ih i stranke same ne iznele. - Sud ce ovo kogniciono ovlascenje da vrsi, pre svega, u rukovodjenju glavnom raspravom, jer je duzan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. - To cini tako sto na rocistu za glavnu raspravu postavlja pitanja strankama i stara se da one iznesu sve bitne cinjenice, da se dopune navodi stranaka o vazni cinjenicama, da se oznace ili dopune dokazna sredstva i da se pruze sva razjasnjenja koja su potrebna. - Pri tome sud ne sme da savetuje stranke, da formulise njihove procesne predloge niti da formulise njihove cinjenicne tvrdnje, jer bi time narusio nacelo ravnopravnosti stranaka. - Materijalnopravno upravljanje parnicom obuhvata i obavezu suda da razvrsta procesni materijal, a razvrstavanje se vrsi na pravno relevantne i nerelevantne cinjenice, a dokazi se razvrstavaju na podobne i nepodobne. - U upravljanje parnicom spadaju i odluke suda o spajanju i razdvajanju parnica, odluke o tome da li ce sud sam odluciti o prethodnom pitanju ili ce prekinuti postupak. - Za parnicne radnje suda kojima se upravlja parnicom vaze sledeca zajednicka pravila: a) sud ih preduzima ex officio. b) sud nije vezan sopstvenim odlukama kojima upravlja postupkom. v) resenja koja sud donosi u upravljanju parnicom ne mogu se pobijati posebnom zalbom, vec samo zalbom protiv presude.

38.) Zapisnici
46

Zapisnik je javna isprava koja sadrzi podatke o parnicnim radnjama koje su preduzeli sud, stranke i drugi ucesnici u postupku. A) Sadrzina i vodjenje postupka - Zapisnik sadrzi ( formalna sadrzina zapisnika ): a) Zaglavlje- tu se unisi: nazi i sastav suda, mesto, vreme, naznacenje predmeta spora i imena prisutnih stranaka i njihovih zastupnika. b) Opis preduzete radnje- Unose se samo bitni podaci o sadrzini preduzete radnje ( sto je u sustini protivno svrsi zapisnika... ). v) Potpis parnicnih subjekata- Ukoliko neka stranka nece da potpise zapisnik, sud u zapisniku to belezi a navodi i razlog tome ). B) Prigovor na zapisnik - Moguce je da opis preduzete radnje koji je unet u zapisnik ne odgovara njegovoj stvarnoj sadrzini, i tada parnicni subjekti imaju pravo da stavljaju prigovore na zapisnik. - Svrha prigovora je dvostruka: da se zapisnik ispravi ili dopuni, tako da se opis preduzetih radnji verodostojno unese. - Ispravka zapisnika moze da se vrsi i tokom rasprave kada stranka primeti da je predsednik veca netacno protumacio kakvu cinjenicnu tvrdnju ili procesni predlog stranke, te ih tako netacno izdiktirao u zapisnik. - Sud moze i da odbije prigovore na zapisnik, ali je duzan da unese u zapisnik i prigovore koje je odbio. - I sud moze da, po sluzbenoj duznosti, izvrsi izmene i dopune zapisnika, ako uoci greske u njegovom vodjenju ili sadrzaju. - Stranka nije u daljem toku postupka prekludirana da istice svoje prigovore koje nije istakla u vidu primedbi na zapisnik. V) Zapisnik o vecanju i glasanju - Za vodjenje zapisnika o vecanju i glasanju vaze posebna pravila. - Tu se unosi tok glasanja i odluka koja je doneta, a konstatuje se i izdvojeno misljenje nekog clana veca ( ali i ne mora ). - Zapisnik o glasanju potpisuju svi clanovi veca i zapisnicar, a ako ne potpisu, to predstavlja apsolutno bitnu povredu pravila postupka, zbog koje drugostepeni sud ukida presudu i vraca predmet na ponovno sudjenje. - Zapisnik o vecanju i glasanju predstavlja sluzbenu tajnu, i njega moze razgledati samo visi sud. G) Znacaj i dokazna snaga zapisnika - Zapisnik predstavlja samo dokaz o tome na koji nacin su, da li zakonito ili ne, parnicni subjekti preduzimali radnje na rocistima. - Stoga, on nije osnova za merotorno odlucivanje, jer sud ne odlucuje o osnovanosti tuzbe na osnovu zapisnika, vec samo na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravljanja. - Zapisnik sluzi visim sudovima u postupku po pravnim lekovima da se upoznaju sa sadrzinom radnji koje su preduzete na rocistima pred prvostepenim sudom. - Zapisnik je javna isprava i ima dokaznu snagu javne isprave.

-

39.) Dostavljanje
47

A) Pojam i znacaj - Dostavljanje pismena je parnicna radnja koju sud preduzima sa ciljem da se odredjenom licu na zakonom predvidjen nacin preda pismeno kako bi se ono upoznalo s njegovom sadrzinom. - Dostavljanje sud uvek vrsi po sluzbenoj duznosti. - Dostavljanje se vrsi adresatima prijema, a to su pre svega stranke i njihovi zastupnici. - Uredno dostavljanje podnesaka vezuje nastupanje vaznih procesnih dejstava: parnica pocinje da tece od momenta kada sud dostavi tuzenom tuzbu; rociste moze da se odrzi tek ako je strankama poziv dostavljen... - Da bi nastupila pravne posledice dostavljanja, ono mora da bude uredno, tj. u skladu sa zakonom ( moraju da se postuju nacin, mesto i vreme dostavljanja ). - Ako dostavljanje nije izvrseno u skladu sa zakonom, smatra se da je neuredno i parnica nece moze da se razvija ka merotornoj odluci. - Ako se postupak ipak nastavi, uprkos neurednom dostavljanju, sve docnije parnicne radnje, pa i odluka nece imati nikakav efekat. - Dostavljanje je temelj prava na odbranu, odnosno nacela kontradiktornosti. B) Vrste dostavljanja 1.) Licno dostavljanje - ZPP predvidja da se najvazniji podnesci i akti suda moraju licno dostaviti adresatu, a to vazi za: --> Tuzbu. --> Platni nalog. --> Vanredni pravni lek. --> Presudu. --> Resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba. - Ostala pismena se dostavljaju licno samo kada je to predvidjeno zakonom ili ako sud smatra da je, zbog znacaja pismena ili isprava koje se prilazu, potrebna veca opreznost. - Dostavljanje vrse po pravilu zaposleni u sudu i to fizickom predajom pismena adresatu u ruke. - Pravilo je da se adresatu pismeno urucuje u njegovom stanu ili na njegovom radnom mestu, a moguce je i u sudu. - Ako se adresat ne zatekne u stanu ili radnom mestu, lice koje vrsi dostavu je duzno da se obavesti gde i kada moze da nadje adresata. - Dostavljac je duzan da adresatu ostavi pismeno obavestenje da u odredjeni dan i satu bude u svom stanu, kako bi mu se moglo predati pismeno. - Tada je dostavljac duzan da jos jednom pokusa da uruci pismeno, ali ako ni tada ne nadje adresata na zakazanom mestu, dostavljanje pismena ce se izvrsiti prema pravilima o obicnom dostavljanju. 2.) Posredno dostavljanje - U parnicnom postupku vazi pravilo da se pismena ne dostavljaju licno, vec posredno ( preko poste, moze se dati clanu domacinstva, kolegi na poslu...). - Dostavljanje pismena licima koja nisu adresat nije dopusteno ako primalac pismena ucestvuje u parnici kao adresatov protivnik. - Dostavljanje nece biti dopusteno, ako dostavljac utvrdi da je adresat odsutan i da mu primalac pismena ne moze pismeno predati na vreme, pa ce u tom slucaju odstavljac vratiti pismeno sudu, uz naznacenje gde se adresat nalazi.

48

- Najveca razlika izmedju obicnog i licnog dostavljanja ogleda se u tome sto licno dostavljanje nije moguce da se izvrsi putem poste, i to tako sto bi se adresatu koji se ne zatekne u svom stanu ili poslu ostavilo obavestenje da moze da podigne pismeno u odredjenom roku u posti. 3.) Fiktivno dostavljanje - Fiktivno dostavljanje se vrsi stavljanjem pismena na oglasnu tablu suda. - Dostavljanje se smatra izvrsenim kada istekne rok od 8 dana od dana kada je pismeno okaceno. - Ovo dostavljanje je dopusteno u 3 slucaja: * Ukoliko se pismeno tokom parnice nije moglo uruciti na obican nacin ( bezuspesno dostavljanje ). Na taj nacin se ne moze dostaviti tuzba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i resenje protiv kojeg je dopustena poseba zalba ). * Drugi slucaj se tice nemogucnosti izvrsenja sporazuma o dostavljanju ( nrp. stranke mogu da se sporazumeju da im se pismeno dostavlja na odredjenu adresu, medjutim to je ponekad ipak nemoguce ). * Treci slucaj fiktivnog dostavljanja tice se promene adrese, o kojoj nije obavesten sud. V) Mesto i vreme dostavljanja - Dostavljanje fizickom licu se vrsi: na radnom mestu; u stanu; u sudu. ( na drugom mestu se moze vrsiti dostavljanje samo po odluci suda ). - Ako je adresat drzavni organ, dostavljanje se vrsi u prostoriji za prijem pismena ovih organa, i to predajom pismena licu koje je za to ovlasceno. G) Nacin dostavljanja - Predaja pismena adresatu ili primaocu pismena vrsi se preko poste, preko lice koje je zaposleno u sudu, nadleznog organa opstine, pravnog lica koje je registrovano za obavljanje poslova dostavljanja. a) Dostavljanje licu koje ima zastupnika ili punomocnika - Dostavljanje parnicno nesposobnoj stranci se vrsi preko njenog zakonskog zastupnika. - Ako je parnicno sposobna stranka angazovala punomocnika, dostavljanje se vrsi iskljucivo punomocniku. b) Punomocnik za prijem pismena - Postavljanje punomocnika moze biti obavezno i fakultativno. - Stranke ili njihovi zakonski zastupnici su duzni da imenuju punomocnika za prijem pismena kad se nalaze u inostranstvu. - Obaveza nastupa samo kada ovi parnicni subjekti imaju domicil, uobicajeno boraviste ili boraviste u inostranstvu. - Tuzilac koji boravi u inostranstvu duzan je da u tuzbi oznaci punomocnika za prijem pismena, a ako to ne ucini, sud ce odbaciti tuzbu. - Tuzba i platni nalog se ne mogu dostavljati punomocniku za prijem pismena. - Kada se tuzba dostavlja tuzenom cije je prebivaliste ili uobicajeno boraviste u inostranstvu, sud ce pozvati tuzenog da u odredjenom roku imenuje punomocnika za prijem pismena, sto bi tuzeni trebao da ucini vec u odgovoru na tuzbu. - Ako tuzeni propusti da to ucini, punomocnika za prijem pismena imenuje sud resenjem, i protiv tog resenja zalba nije dopustena. - Ovlascenja punomocnika za prijem pismena se sastoje samo od duznosti da prima pismena u ime i za racun adresata ( ako ga sud postavi, on je privremeni zastupnik stranke ). 49

D) Odbijanje prijema - Adresat je duzan da primi pismeno, ako se dostavljanje vrsi u mestu, u vreme i na nacin regulisan zakonom. - Urucenje pismena ne mogu da odbiju odrasli clanovi njegovog domacinstva, pravna lica niti drzavni organi. - Ako neko od njih odbije da primi pismeno, dostavlja ce se izvrsiti tako sto ce dostavljac ostaviti pismeno u adresatovom stanu, odnosno poslovnim prostorijama ili ce pismeno pribiti na vrata stana. - Na dostavnici ce zabeleziti dan, cas i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno dostavljeno ( i time se smatra da je pismeno uredno dostavljeno ). Dj) Dostavnica - Dostavnica je javna isprava kojom se potvrdjuje da je izvrseno dostavljanje, i nju uvek potpisuju i adresat i dostavljac. - Dostavnica ima dokaznu snagu javnih isprava i ona stvara oborivu zakonsku pretpostavku. E) Otklanjanje nedostatka u dostavljanju - Dostavljanje ce se uvek smatrati urednim, ako je adresat na bilo koji nacin saznao za sadrzinu pismena, odnosno ako je ono na bilo koji nacin dospelo do njega. - Nedostaci u dostavljanju moraju da se istaknu u vidu prigovora, i to bez odlaganja, najkasnije na sledecem rocistu za glavnu raspravu ( u protivnom, smatra se da je nedostatak otklonjen ).

40.) Tuzba, pojam i vrste
A) Pojam - Tuzba je parnicna radnja kojom se inicira parnicni postupak. - Tuzilac od suda tuzbom trazi da mu pruzi pravnu zastitu za ugrozeno ili povredjeno subjektivno pravo ili pravno ovlascenje. - Buduci da je pravo na tuzbu javnopravno ovlascenje gradjanina prema drzavi, tuzba je u prvom redu upravljena prema sudu. - Tuzba ima tri funkcije: a) Tuzbom tuzilac odredjuje sud koji ce da odlucuje o tuzbenom zahtevu. b) Tuzbom tuzilac odredjuje i stranke u parnici. v) Tuzbom tuzilac odredjuje i predmet spora. B) Vrste - Tuzbe mogu da budu, prema kriterijumima materijalnog prava: petitorne, posesorne, naslednopravne... - Prema vrsti pravne zastite koja se tuzbom trazi razlikujemo: kondemnatorne ( osudjujuce ), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i preobrazajne ( konstitutivne ) tuzbe. - PRAVNI INTERES ZA TUZBU - Tuziocu pripada pravo na tuzbu samo ako ima pravni interes vredan zastite. - Pod pravnim interesom za tuzbu podrazumevamo postojanje pravnozastitne potrebe na strani tuzioca.

50

- Pravonozastitna potreba postoji kada se tuziocevo subjektivno pravo ili pravno ovlascenje nalazi u stanju neizvesnosti ili ugrozenosti, a moze da se otkloni samo intervencijom suda.

41.) Sadrzaj tuzbe
- Sastojci tuzbe su nuzni i fakultativni. - Nuzni sastojci tuzbe su: * podaci koje mora da sadrzi svaki podnesak. * tuzbeni zahtev. * cinjenicni navodi. * dokazni predlozi. * oznaka vrednosti predmeta spora. * tuzbeni predlog. - Iako se to zakonom izricito ne navodi, nuzan sastojak tuzbe bi morale da budu i cinjenice na osnovu kojih sud zasniva svoju direktnu medjunarodnu, stvarnu i mesnu nadleznost. 1.) Tuzbeni zahtev - Tuzbeni zahtev tuzioca cini predmet spora. - Tuzilac sam u tuzbi, na osnovi dispozicione maksime, odredjuje sta ce biti predmet spora. - Tuzbeni zahtev je cisto procesnopravni pojam koji ne zavisi od materijalnopravnog ovlascenja tuzioca koje on ima u skladu sa materijalnim pravom. - Od tuzbenog zahteva, odnosno predmeta spora strogo mora da se razlikuje sam objekt ( predmet tuzbe ): novac, radnja, stvar, subjektivno pravo. - Da bi tuzba bila uredna, tuzbeni zahtev mora da bude dovoljno odredjen. - Tuzilac ne moze jednostavno da pred sud iznese gole cinjenice i da ne odredi vrstu i obim pravne zastite koju zahteva. - Naprotiv, ako se radi o kondemnatornim zahtevima koji glase na novac, tuzilac mora da odredi o kojem novcanom iznosu se radi. - Ako se radi o osudi na cinidbu, propustanje ili trpljenje, tuzbeni zahtev mora da bude odredjen u toj meri da je moguce da sud sporvede prinudno izvrsenje, ako usvoji tuzbeni zahtev. - Kad je u pitanju deklaratorni tuzbeni zahtev, on je dovoljno odredjen kada je odredjen pravni odnos cije se postojanje, odnosno nepostojanje utvrdjuje. - Preobrazajni tuzbeni zahtev je dovoljno odredjen kada se iz tuzbenog zahteva vidi koje konkretno novo pravno stanje sud svojom odlukom treba da konstituise. - Tuzbeni zahtev treba da obuhvati i zahtev tuzioca u pogledu sporednih davanja- kamate, troskovi postupka... 2.) Cinjenicni navodi - Cinjenicni navodi tuzioca u tuzbi cine osnov tuzbenog zahteva. - U tuzbi bi tuzilac, po pravilu, trebalo da navede zivotni dogadjaj iz kojeg, po njegovim shvatanjima, proizlazi pravna posledica na koju se u tuzbenom zahtevu poziva. - U pogledu obima i duznosti specificiranja cinjenica iz zivotnog dogadjaja, postoje dve teorije: a) Teorija individaulizacije- zahteva da se u osnovu tuzbe navedu samo one cinjenice iz kojih proizlazi odredjena pravna kvalifikacija za pravnu posledicu na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu. Npr: T navodi da mu je C pricinio stetu u visini od 10000din. deliktnom radnjom.

51

b) Teorija supstanciranja- prema njoj navodjenje pravnog osnova ( pravnog odnosa ) iz kojeg tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ne ulazi nuzno u osnov tuzbe. Naprotiv, tuzilac je u tuzbi duzan da navede sve cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost tuzbenog zahteva. Npr: T zahteva od S da mu plati iznos od 10000din. po osnovu naknade materijalne stete koju je pretrpeo tako sto ga je na ulici ugrizao pas C koji se kretao bez nadzora S. - Odredba ZPP je kreirana u duhu ublazene teorije individualiziranja. - Naime, tuzilac je u tuzbi duzan da navede samo one cinjenice na kojima zasniva tuzbeni zahtev- dakle, ne sve cinjenice koje cine zivotni dogadjaj i ne sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. - Na to ukazuje i konstatacija da stranke tokom citavog trajanja glavne rasprave mogu da iznose nove cinjenice i dokaze. Npr: T zahteva od S naknadu stete u visini od 10000din, jer ga je ugrizao pas S. - Tuzilac ne mora da opisuje citav zivotni dogadjaj, vec je dovoljno da iznese samo one cinjenice za koje on smatra da su dovoljne da proizvedu trazenu pravnu posledicu. 3.) Dokazi - Tuzilac je duzan da navede i dokaze kojima potrkepljuje svoje cinjenicne navode. - Pod dokazima se podrazumevaju dokazna sredstva cije izvodjenje tuzilac predlaze tokom postupka. - Pismeni dokazi podnose se uz tuzbu. 4.) Tuzbeni predlog - Sud ne moze da odlucuje o necemu sto stranke nisu u toku postupka zahtevale. - Kod preobrazajnih tuzbi, tuzbeni predlog mora da sadrzi pravnu posledicu koja proizlazi iz materijalnopravne norme koja ovlascuje tuzioca da zahteva da sud izvrsi promenu u odredjenom pravnom odnosu. - Kod deklaratornih tuzbi, tuzilac mora sam da odredi obim pravne zastite koju zahteva i da ga uokviri u tuzbeni predlog. - Sadrzina tuzbenog predloga zavisi od toga kakav ishod tuzilac zeli u pogledu materijalne pravosnaznosti deklaratorne sudske odluke. - U kondemnatornim tuzbenim zahtevima koji ne glase na novac, te u deklaratornoj i preobrazajnoj tuzbi, tuzilac je duzan da navede i vrednost predmeta spora, ako od te vrednosti zavisi sastav suda ili mogucnost da se izjavi revizija. - FAKULTATIVNI SASTOJCI TUZBE - U fakultativne sastojke tuzbe, pre svega, spada navodjenje njenog pravnog osnova. - Pravni osnov tuzbenog zahteva se odnosi na izbor materijalnopravne norme pod ciju dispoziciju tuzilac podvodi cinjenice koje je naveo u tuzbi. - Sud postupa po tuzbi i kada tuzilac navodi ili ne navodi pravni osnov svog zahteva. - U sustini, tuziocu je sve jedno po kom pravnom osnovu je sud usvojio njegov tuzbeni zahtev. - Nesto je drugacija situacija s deklaratornim i preobrazajnim tuzbenim zahtevima. - Sama konkretizacija tuzbenog zahteva nalaze da tuzilac izvrsi odabir materijalnopravne norme na kojoj zasniva svoj pravnozastitni zahtev. - Ako tuzilac zahteva da sud utvrdi da je vlasnik stvari, sud ne moze da udovolji zahtevu tuzioca za pravnu zastitu, ako bi utvrdio da tuzilac na stvari ima pravo zaloge.

52

- Tuzba moze da sadrzi i sledece fakultativne sastojke: zahtev za oslobodjenje placanja troskova postupka; zahtev za obezbedjenje dokaza; zahtev da tuzeni podnese sudu ispravu... - NEUREDNA TUZBA - Neuredna je tuzba koja ne sadrzi sve zakonom propisane sastojke (npr. ne sadrzi potpis tuzioca). - S obzirom na to da je urednost tuzbe procesna pretpostavka, sud ex officio pazi da li je tuzba uredna vec prilikom ispitivanja tuzbe. - Ako je neurednu tuzbu podnela stranka koju ne zastupa advokat, sud ce joj naloziti da nedostatke otkloni u odredjenom roku; a ako ako tako ne postupi, sud ce odbaciti tuzbu; Ukoliko je advokat podneo neurednu tuzbu, sud ce je odmah odbaciti. - Smatra se da su nedostaci u sadrzini tuzbe otklonjeni, ako se tuzeni upusti u raspravljanje u meritumu, a ne istakne nekakav prigovor u vezi s nedostacima u nuznim sastojcima tuzbe.

42.) Kumulacija tuzbenih zahteva
A) Pojam i vrste - Tuzilac moze u istoj tuzbi da istakne vise tuzbenih zahteva protiv istog tuzenog. - Mnozina tuzbenih zahteva istaknutih u jednoj tuzbi postoji samo kada se tuzbom obuhvata vise predmeta spora. - Po teoriji o dvoclanom predmetu spora na kojoj se temelji i ZPP, mnozina tuzbenih zahteva ce postojati kada tuzilac zahteva protiv istog tuzenog izricanje vise pravnih posledica iz istog osnova tuzbe ( zivotnog dogadjaja ) ili kada zahteva samo jednu pravnu posledicu iz vise osnova tuzbe, odnosno zivotnih dogadjaja. - Npr1: T pozajmi A 10000 dinara. A dospe u docnju. T tuzi A za vracanje zajma i naknade stete zbog neurednog ispunjenja. - Npr2: T pozajmi A 5000 dinara 2004, te 5000 dinara 2005. T tuzi A za povracaj 10000 dinara. - Smisao isticanja vise tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi jeste da sud spoji parnice koje teku po vise tuzbenih zahteva u jedan postupak, te da o svim tuzbenim zahtevima resava istovremeno, jednom presudom. B) Dopustenost spajanja tuzbenih zahteva u jednoj tuzbi - Da bi sud mogao uopste da dopusti spajanje tuzbenih zahteva, mora da se ispune sledeci uslovi: a) sud kome je podneta tuzba s vise tuzbenih zahteva mora da bude stvarno nadlezan za svaki od njih. b) za resavanje po svim tuzbenim zahtevima mora da bude predvidjena ista vrsta postupka. v) fakultativno, zahtevi tuzbe moraju da budu povezani istim cinjenicnim i pravnim osnovom. - Razlikujemo tri vrste objektivnog spajanja tuzbenih zahteva: 1.) Kumulativno spajanje - O kumulativnom tuzbenom zahtevu radi se kada tuzilac u tuzbi istice vise tuzbenih zahteva i trazi od suda da ih usvoji. - Npr: P ne isporuci na vreme K prodatu stvar. K tuzi P za isporuku i za naknadu stete zbog docnje. - U ovoj situaciji, vise tuzbenih zahteva ( predmeta spora ) temelji se na istom cinjenicnom osnovu, zivotnom dogadjaju, ali i na istom pravnom osnovu ( ugovor o prodaji ).

53

- Ako tuzilac istice samo jedan zahtev koji pociva na vise zivotnih dogadjaja, sud bi trebalo da oceni da li je celishodnije da se o tako spojenim tuzbenim zahtevima odvojeno odlucuje i raspravlja. - Npr: T tuzi S za naknadu stete u visini od 100000 dinara, pricinjenu deliktom iz 2004. u mestu X i u mestu Y ucinjenu 2005. godine. 2.) Eventualno spajanje - Kod eventualnog spajanja tuzbenih zahteva, tuzilac u jednoj tuzbi istice dva zahteva, ali, sada, jedan glavni, a drugi pomocni. - Tuzilac istice pomocni, za slucaj da sud nadje da je glavni zahtev neosnovan ( dakle pomocni zahtev je istaknut samo pod uslovom da se glavni pokaze kao neosnovan ). - Npr: Predaja prodate stvari ili naknada stete zbog neispunjenja. - Da bi eventualno spajanje bilo dopusteno, oba zahteva, i glavni i eventualni, moraju biti u vezi, sto znaci da su i glavni i pomocni tuzbeni zahtev istovetnog ekonomskog interesa. 3.) Alternativno spajanje - Kod alternativnog spajanja tuzilac u tuzbi istice dva ili vise tuzbenih zahteva, od kojih sud treba da usvoji samo jedan kao osnovan ( bilo koji ). - Ovo je dopusteno samo ako takva mogucnost proizlazi iz materijalnopravne norme. - Npr: T, kupac, zahteva da sud obaveze presudom prodavca da snizi kupoprodajnu cenu ili da mu isporuci ispravnu stvar. - Takav je slucaj i sa alternativnim obavezama duznika, gde se obaveza sastoji od davanja 2 ili vise predmeta, ali se duznik moze osloboditi obaveze kad preda samo jedan predmet. V) Dejstva spajanja tuzbenih zahteva - I kada je vise tuzbenih zahteva istaknuto u jednoj tuzbi, parnica pocinje da tece za svaki od njih posebno sa svim svojim materijalnopravnim i procesnim dejstvima. - Ako su ispunjeni uslovi za spajanje tuzbenih zahteva, sud moze da odredi spajanje parnica radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. - Kada o nekim zahtevima koji su istaknuti u jednoj tuzbi treba da odluci vece, a o drugim sudija pojedinac, o svima ce odluciti vece.

43.) Kondemnatorna tuzba
- Kondemnatornom tuzbom tuzilac tvrdi da ima prema tuzenom neko potrazivanje materijalnog prava i trazi da sud donese presudu kojom ce tuzenog obavezati na davanje, cinjenje, necinjenje ili trpljenje. - Stoga, kondemnatorne tuzbe mozemo da podelimo na tuzbe za davanje i cinjenje ( pozitivna kondemnatorna tuzba ) i na tuzbe za propustanja i za trpljenje ( negativna kondemnatorna tuzba ). - Osudjujuca presuda predstavlja izvrsnu ispravu na osnovu koje moze da se zahteva i prinudno izvrsenje potrazivanja sadrzanog u izreci sudske presude. - Tuzba na osudu na propustanje je upravljena na osudu tuzenog da propusti vrsenje odredjene radnje kojom se vrsi povreda ili ugrozava kakvo subjektivno pravo tuzioca. - Kondemnatorna tuzba za propustanje je najvazniji oblik zastite tuzioca od nelojalne utkamice na trzistu, monopola i povrede prava konkurencije.

54

- Kondemnatorne tuzbe koje su upravljene na trpljenje se sastoje od zahteva da sud obaveze tuzenog da trpi vrsenje odredjene radnje tuzioca ( najcesci razlog za podnosenje ove tuzbe je ostvarivanje prava stvarne sluzbenosti ). A) Dospelost potrazivanja - Pretpostavka kod kondemnatornih tuzbenih zahteva jeste da se oni isticu radi ostvarenja potrazivanja koja su, po odredbama materijalnog prava, vec dospela. - Ako potrazivanje nije dospelo, sud ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. - Potrazivanje ne mora da bude dospelo u momentu podnosenja tuzbe sudu. - Dovoljno je za uspeh kondemnatorne tuzbe da ono dospe do momenta zakljucenja glavne rasprave. - Ako potrazivanje ne dospe do zakljucenja glavne rasprave, tuzbeni zahtev se odbija kao preuranjen. - Nakon sto potrazivanje dospe, tuzilac moze da podnese novi tuzbeni zahtev, tj. nece postojati identitet predmeta spora, jer se tuzbeni zahtev zasniva na drugacijim cinjenicama. - ZPP predvidja sledece izuzetke u kojima tuzbeni zahtev moze da se istakne i kada potrazivanje nije dospelo do zakljucenja glavne rasprave: a) Prvi izuzetak se odnosi na obligacije dugorocnim izvrsenjem prestacija: --> kada sud nadje da je tuzbeni zahtev osnovan koji se tice izdrzavanja. --> kada sud nadje da je osnovan tuzbeni zahtev za naknadu stete u vidu rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda na osnovu zarade ili izgubljenog izdrzavanja. - U ovim situacijama, sud moze da obaveze tuzenog na placanje i onih obroka potrazivanja ili rente koji nisu dospeli u momentu zakljucenja glavne rasprave. - Ovim resenjem se stiti pravnozastitna potreba tuzioca da obezbedi osudjujucu presudu u svoju korist, kada postoji opasnost da bi tuzeni mogao da izbegne izvrsenje svojih sukcesivnih obaveza. b) Drugi izuzetak odnosi se na tuzbu za povracaj stvari datih u zakup, pri cemu kondemnatorna tuzba moze da se podnese i pre isteka zakupodavnog odnosa. v) Treci izuzetak odnosi se na zahtev tuzioca da mu sud dosudi i naknadu buduce nematerijalne stete koju je izvesno da ce da trpi i u buducnosti. B) Pravni interes za kondemnatornu tuzbu - Postojanje pravnog interesa tuzioca se pretpostavlja. - Samopomoc je zabranjena, pa tuzilac ne moze na drugi nacin, do uz pomoc prvosudnih organa, da prinudi tuzenog na odredjeno ponasanje. - Dakle, pravni interes tuzioca za podnosenje kondemnatorne tuzbe se ogleda u dobijanju izvrsnog naslova. - Pravni interes nedostaje kada tuzilac moze na drugi nacin da ostvari svoju pravnozastitnu potrebu. - Kada tuzilac moze da zahteva neposredno izvrsenje na osnovu verodostojne isprave ili na osnovu sudskog poravnanja, nedostajace mu pravni interes da podnese protiv tuzenog kondemnatorni tuzbeni zahtev.

44.) Deklaratorna tuzba
55

1.) Pojam i vrste - U deklaratornoj tuzbi, tuzilac ne tvrdi da je doslo do povrede njegovog subjektivnog prava ili pravnog ovlascenja. - Smisao ove tuzbe jeste da se takva povreda spreci, te da se ucini kraj jednoj neizvesnoj pravnoj situaciji. - Deklaratornom tuzbom se od suda trazi da utvrdi postojanje ili nepostojanje nekog spornog prava ili pravnog odnosa ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave. - Cilj ove tuzbe jeste da izmedju parnicnih stranaka stvori izvesnost i pravnu sigurnost kako bi one mogle da odrede svoje buduce ponasanje. - Prema tome da li se deklaratornom tuzbom zahteva utvrdjenje postojanja prava ili pravnog odnosa ili utvrdjenje nepostojanja istih, ona moze da bude pozitivna i negativna. 2.) Dopustenost deklaratorne tuzbe. - Deklaratorna tuzba nije dopustena ako je cinidba iz spornog prava ili pravnog odnosa vec dospela ( u tome se ogleda njen supsidijarni karakter u odnosu na kondemnatornu tuzbu ). A) Pravo ili pravni odnos - Pod pravnim odnosom podrazumevamo konkretan odnos izmedju dva subjekta ili odnos izmedju subjekta i stvari. - Pravni odnos cije se postojanje, odnosno nepostojanje utvrdjuje mora da bude gradjanskopravnog karaktera. - Predmet deklaratorne tuzbe moze da bude utvrdjenje postojanja ili nepostojanja ugovora, pa cak i utvrdjenje postojanja ili nepostojanja potrazivanja, postojanja prava svojina, naslednog prava, ocinstva i materinstva, postojanja prava na naknadu stete... - S druge strane, predmet deklaratorne tuzbe ne mogu da budu: a) Elementi ili prethodna pitanja iz jednog pravnog odnosa ( postojanje protivpravnosti, mane u izjavama volje, postojanje krivice...). b) Obicne cinjenice, osim izuzetno kada je to posebnim propisima predvidjeno ( npr. utvrdjenje da li je dug izmiren ). v) Pravna kvalifikacija jednog pravnog odnosa. g) Tumacenje apstraktnih pravnih normi. d) Prava koja nisu tuziva. - Kada govorimo o pravnom odnosu, mislimo na pravni odnos izmedju parnicnih stranaka. - Moguce je da se tuzba za utvrdjenje odnosi i na postojanje pravnog odnosa ciji je ucesnik samo jedna od strana ili postojanje pravnog odnosa izmedju potpuno trecih lica. - U tom slucaju, neophodno je za podnosenje takve tuzbe da sporni pravni odnos ima neposredan uticaj na pravni polozaj tuzioca. - Npr: A je dao u zakup svoje zemljiste B. C tvrdi da na zemljistu A ima pravo plodouzivanja. A podnosi tuzbu protiv C i trazi da sud utvrdi da pravo plodouzivanja ne postoji. - Pravni odnos cije se utvrdjenje tuzbom trazi mora biti postojeci ( tj. ne moze se traziti utvrdjenje buducih i nepostojecih pravnih odnosa ). Npr. utvrdjenje naslednog prava na zaostavstini lica koje je jos zivo. - S druge strane, nema smetnji da se zahteva utvrdjenje postojanja pravnih odnosa zasnovanih pod odloznim ili raskidnim uslovom ili rokom. - Pravni odnos je postojeci, ako su se stekle sve cinjenice iz dispozicije materijalnopravne norme za njegovo zasnivanje.

56

- Ovom tuzbom moze da se zahteva da se utvrdi autenticnost isprave (ali ne i istinitost sadrzaja). B) Pravni interes za deklaratornu tuzbu - Za razliku od kondemnatornih zahteva kod kojih postojanje pravnog interesa proizlazi iz samog cilja podnosenja tuzbe ( dobijanje izvrsnog naslova ), kod deklaratorne tuzbe se zahteva postojanje posebne pravnozastitne potrebe. - Tuzilac moze da zahteva deklaratornu sudsku zastitu samo kada je to celishodno, kada je neophodno da se ostvari pravna izvesnost i da se izbegne nastajanje novih sporova. - ZPP konkretizuje postojanja pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe na sledeci nacin: a) Zakon moze da predvidi mogucnost da tuzilac zastiti svoj pravni polozaj podnosenjem tuzbe za utvrdjenje ( npr. tuzilac moze da zahteva utvrdjenje da postoji protivpravna nelojalna konkurencija na trzistu ). b) Pravni interes za podnosenje ove tuzbe ce postojati i kada tuzilac ima pravni interes da se utvrdi postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa, pre nego sto dospe potrazivanje iz takvog odnosa. ( ovde se radi o dopustenosti tuzbe u pogledu buducih potrazivanja iz vec nastalog pravnog odnosa ). v) Zakon pretpostavlja postojanje pravnog interesa za tuzbu i kada tuzilac trazi da se utvrdi autenticnost neke isprave. - Kod pozitivnih deklaratornih tuzni, pravni interes postoji kada tuzeni osporava postojanje odredjenog pravnog odnosa, dok kod negativnih tuzbi takav interes postoji kada tuzeni tvrdi da odredjeni pravni odnos postoji ili tvrdi da ima potrazivanje prema tuziocu. - Ako je pravnu zastitu moguce postici drugim sredstvima, npr. kondemnatornom ili preobrazajnom tuzbom, nedostaje pravni interes za podnosenje deklaratorne tuzbe. - Zbog toga se kaze da je deklaratorna tuzba supsidijarna u odnosu na kondemnatornu. - U principu, tuzilac nece moci nikada da istakne deklaratorni tuzbeni zahtev, kada su potrazivanja iz spornog pravnog odnosa vec dospela. - Primeri: * A podnese kondemnatornu tuzbu protiv B i zahteva placanje kupoprodajne cene. B podize negativnu deklaratornu tuzbu sa zahtevom da sud utvrdi da ugovor ne postoji. * A podnese protiv B deklaratorni, pozitivni ili negativni, tuzbeni zahtev da ugovor ne postoji. B, u toku postupka, istakne kondemnatorni zahtev i zahteva da sud obaveze A na naknadu ugovorne stete. - U prvom slucaju, deklaratorna tuzba je nedopustena, jer vec tece parnica izmedju istih stranaka u istoj pravnoj stvari ( zabrana dvostruke litispendencije ). Ako sud odbije tuzbeni zahtev, odluka suda sadrzi u sebi implicitno i odluku o nepostojanju ugovora, cime je ostvarena potpuna pravna zastita tuzenog. - U drugom slucaju, pak, nece postojati slucaj zabrane dvostruke litispendencije, jer ne postoji identitet izmedju zahteva istaknutog u deklaratornoj i kondemnatornoj tuzbi. - Ovde tuzeni trazi od suda da mu pruzi siru zastitu, nego sto je to slucaj sa zahtevom iz deklaratorne tuzbe. - Medjutim, isticanjem kondemnatornog zahteva u postupku, nestaje pravni interes tuzioca za deklaratorni tuzbeni zahtev. Ako sud odbije tuzbeni zahtev tuzenog kao neosnovan, odluka ce implicitno da obuhvati i odluku suda o zahtevu tuzioca iz deklaratorne tuzbe, tako da je tuziocu, i u ovom slucaju, obezbedjena potpuna pravna zastita.

57

V) Znacaj pravnog interesa za deklaratornu tuzbu - Postojanje pravnog interesa za podnosenje deklaratorne tuzbe je procesna pretpostavka na cije postojanje sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka, a nedostatak pravnog interesa vodi odbacivanju tuzbe. G) Domasaj deklaratornog tuzbenog zahteva - Deklaratorna sudska odluka niti stvara, niti menja materijalnopravni odnos koji je predmet sudske zastite. - S druge strane, odluka suda o deklaratornom tuzbenom zahtevu je podobna za materijalnu pravosnaznost, tako da obavezuje sud i u drugom postupku u kome bi se pitanje o postojanju, odnosno nepostojanju pravnog odnosa javilo kao prethodno. - Npr, ako A podneo protiv T negativnu tuzbu za utvrdjenje da ne postoji obaveza da T naknadi stetu iz vanugovornog odnosa, i sud odbije takav tuzbeni zahtev kao neosnovan, ovakva odluka suda bi ga vezivala i u kasnije postupku po kondemnatornoj tuzbi T prema A za naknadu stete. Sud je u kasnijoj parnici vezan ranijim utvrdjenjem da postoji obaveza A da T nakadi stetu.

45.) Prejudicijelni zahtev za utvrdjenje
- Tuzilac moze tokom trajanja parnice da istakne prejudicijalni ( incidentni ) zahtev za utvrdjenje da jedan pravni odnos postoji, odnosno ne postoji. - Radi se o tome da prethodno pitanje postaje predmet posebnog tuzbenog zahteva. - Primer: A, vlasnik zahteva tuzbom da mu B, drzalac, preda pokretnu stvar. B odbija jer spori da je A vlasnik. A podize deklaratorni zahtev za utvrdjenje da je vlasnik stvari. - Ako sud usvoji kondemnatorni zahtev A i obaveze B da preda stvar, odluka suda o takvom tuzbenom zahtevu obuhvacena je pravnom snagom presude koje je ogranicena i u subjektivno ( na stranke ) i u objektivnom smislu ( na predmet spora ). - Dakle, tuzeni B moze i nakon donosenja kondemnatorne sudske odluke da osporava pravo svojine A. - Medjutim, ako A, pored kondemnatornog, istakne i zahtev da sud utvrdi da je A vlasnik stvari, i takva odluka suda ce biti obuhvacena pravnom snagom presude. Stoga, B u eventualnim kasnijim parnicama nece moci da osporava pravo svojine A. - Dopustenost isticanja incidentnog zahteva za utvrdjenje je vezana za ispunjenje niza uslova: a) Zahtev moze da se podnese samo ako parnica vec tece i to do zakljucenja glavne rasprave. b) Prejudicijalni pravni odnos mora da postane sporan u toku trajanja parnice, te da ostane sporan do zakljucenja glavne rasprave; medjutim, nije iskljuceno da je postojanje pravnog odnosa bilo sporno izmedju stranaka i pre pocetka toka postupka. v) Pravni odnos cije je postojanje, odnosno nepostojanje predmet prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje mora da bude prejudicijalan za merotorno resenje glavnog pitanja; od njegovog resenja mora da zavisi i ishod spora. g) Sud mora da bude stvarno nadlezan i za resenje prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. - Sud o prejudicijalnom zahtevu odlucuje zajedno s glavnim tuzbenim zahtevom, tako da odluka o postojanju, odnosno nepostojanju prejudicijalnog odnosa ulazi u izreku presude. Nije moguce da sud odluci najpre o prejudicijalnom zahtevu, i to medjupresudom. - Isticanje prejudicijalnog tuzbenog zahteva uz glavni bi trebalo da se smatra preinacenjem tuzbe prema opstim pravilima. - Medjutim, zakon izricito napominje da njeno podnosenje ne znaci i preinacenje tuzbe.

58

- Razlog je celishodnost kao i organaska vezanost incidentnog zahteva za utvrdjenje s glavnim kondemnatornim zahtevom.

46.) Preobrazajna ( konstitutivna ) tuzba
A) Pojam i smisao - Preobrazajna tuzba je procesnopravni pandan materijalnim preobrazajnim ovlascenjima. - Zakon predvidja da preobrazajna ovlascenja u nekim osetljivim pravnim odnosima ( porodicni odnosi, status privrednog drustva..) koji imaju i uticaj na pravni polozaj trecih lica mogu da se vrse samo u parnicnom postupku ( npr. razvod braka ). - Preobrazajna tuzba je upravljena ka stvaranju, promeni ili gasenju pravnih odnosa izmedju parnicnih stranaka. - Njen cilj je da autoritetom sudskog judikata stvori promenu u pravnom polozaju izmedju parnicnih stranaka. - Za razliku od deklaratorne, preobrazajna tuzba koja prodje u postupku konstituise novo pravno stanje ( deklaratorna samo konstatuje postojanje nekog stanja ). B) Vrste - S obzirom na sadrzinu tuzbenog zahteva razlikujemo: a) tuzbe u kojima se zahteva konstituisanje jednog pravnog stanja ili pravnog odnosa. b) tuzbe u kojima se zahteva promena u jednom pravnom odnosu. v) tuzbe u kojima se zahteva da sud izrekne prestanak jednog pravnog odnosa ( npr. tuzba za ponistenje ili razvod braka...). - Konstitutivne tuzbe mogu da budu upravljene da odluka po njima proizvodi dejstvo ex tunc ( to su tuzbe upravljene na ponistaj odluke skupstine akcionara ) ili ex nunc ( takvo dejstvo imaju osnovani konstitutivni zahtevi koji su upravljeni na razvod braka ). - Za konstitutivne tuzbe vazi princip numerus calusus, tj. dopustene su samo one tuzbe s preobrazajnim karaterom koje zakon izricito predvidja. - Za dopustenost ove tuzbe ne zahteva se posebno postojanje pravnog interesa tuzioca. - Presude kojima se resava o konstitutivnoj tuzbi deluju erga omnes. - Ako sud odbije preobrazajni tuzbeni zahtev kao neosnovan, takva odluka suda je u dejstvima jednaka s deklaratornom sudskom odlukom kojom se utvrdjuje nepostojanje odredjenog pravnog odnosa.

47.) Objektivno preinacenje tuzbe
- Objektivno preinacenje tuzbe znaci: 1.) Promenu istovetnosti tuzbenog zahteva. - Tuzbeni zahtev se menja kada se promeni predmet spora. - Buduci da se predmet spora sastoji od dva cinioca ( cinejnica i pravne posledice ), preinacenje tuzbenog zahteva u ovom smislu znaci promenu bilo kog cinioca predmeta spora. - Ako se menja pravna posledica koja se tuzbom trazi, postoji preinacenje tuzbe, cak i kada osnov tuzbe ( cinjenice ) ostane isti. - Npr: V trazi tuzbom da mu B vrati gitaru koju mu je dao na poslugu. Kada V sazna da je B prodao gitaru, te da je C stekao pravo svojine od nevlasnika, V zahteva naknadu stete. - Dakle, isti zivotni dogadjaj ( iste cinjenice ) a trazi drugu pravnu posledicau. 59

- Tuzba se uvek preinacuje kada tuzilac s deklaratornog tuzbenog zahteva prelazi na kondemnatorni. - Moguce je da se zamisli i preinacenje tuzbe kada tuzilac zeli samo da dopuni cinjenicne navode, ali iznosenjem novih cinjenica obuhvati dispoziciju druge materijalnopravne norme. 2.) Povecanje tuzbenog zahteva. - Svako povecanje tuzbenog zahteva, cak i bez promene osnova tuzbe, predstavlja njeno preinacenje ( tuzilac sad umesto 10 zahteva 15 hiljada kao naknadu stete ). 3.) Isticanje drugog zahteva uz postojeci. - Stricto sensu, ovaj slucaj preinacenja tuzbe predstavlja kumulaciju tuzbenih zahteva. - Medjutim, ZPP isticanje drugog tuzbenog zahteva uz postojeci smatra preinacenjem tuzbe, kako bi mogucnost ovakvog nacina kumulacije tuzbenih zahteva podvrgao blazem rezimu koji vazi za preinacenje tuzbe. 4.) Poseban vid preinacenja tuzbe ( kada se ne zahteva pristanak tuzenog ) - Zakon dopusta preinacenje tuzbe u prva dva vida ( promena istovetnosti zahteva i povecanje postojeceg zahteva ) kada, nakon podizanja tuzbe, nastupe nove okolnosti koje opravdavaju da se tuzbeni zahtev izmeni. 5.) Sta se ne smatra preinacenjem tuzbe - Preinacenjem tuzbe se ne smatra promena pravnog osnova tuzbenog zahteva, njegovo smanjenje, kao i slucaj kada je tuzilac samo promenio, dopunio ili ispravio pojedine navode, cime ne dira u sam tuzbeni zahtev. - S obzirom na to da odredjenje predmeta spora ne obuhvata i pravnu kvalifikaciju cinjenica koju tuzilac moze, ali i ne mora da navede u tuzbi, pozivanje na drugi pravni osnov u tuzbi ne znaci i njeno preinacenje. - Npr: A, verenica, tuzi B, verenika, i zahteva povracaj poklona koji je ucinila zbog predstojeceg, ali neodrzanog vencanja. Nebitno je za predmet spora da li se A u tuzbi poziva na neblagodarnost poklonoprimca ili istice kondikcijski zahtev. - Smanjenje tuzbenog zahteva nece predstavljati preinacenje tuzbe, ako se time istovremeno ne menja i njen osnov ( npr. tuzilac trazi 5 umesto 10 hiljada ). - Nece postojati preinacenje ni kada tuzilac s kondemnatornog zahteva prelazi na deklaratorni niti ako tuzilac umesto povracaja stvari, zatrazi od suda da utvrdi njegovo vlasnistvo. - Na smanjenje tuzbenog zahteva ne primenjuju se odredbe o povlacenju tuzbe. - Pod preinacenjem tuzbe ne podrazumeva se isticanje incidentnog zahteva za utvrdjenje, niti zahteva koji spadaju u fakultativne sastojke tuzbe, kao sto je predlog za obezbedjenje dokaza ili odredjenje privremenih mera. - Pod preinacenjem tuzbe ne smatra se ni isticanje zahteva za naknadu stete prouzrokovane nesavesnim vodjenjem parnice ( u ovakvom slucaju sud ce razdvojiti postupak ). - Kada se tuzba preinaci, parnica po inicijalnom tuzbenom zahtevu se gasi i pocinje da tece novi postupak, odnosno parnica po preinacenoj tuzbi. - Od momenta preinacenja tuzbe pocinje da tece litispendencija po preinacenom tuzbenom zahtevu, sa svim procesnim i materijalnopravnim posledicama koje povlace sa sobom momenat podnosenja, odnosno momenat dostavljanja tuzbe.

48.) Subjektivno preinacenje tuzbe
60

- Kod subjektivnog preinacenja tuzbe radi se o promeni identiteta tuzenog u postupku. - Tuzilac moze do zakljucenja glavne rasprave da, umesto prvobitno tuzenog, tuzi drugo lice. - Npr: A podnese tuzbu protiv B iz ugovora o delu. Tokom parnice shvati da je B, prilikom zakljucenja ugovora, bio sam zastupnik X doo. Smatra da bi umesto B trebalo sada da tuzi X doo. - Do subjektivnog preinacenja tuzbe moze da dodje kada tuzilac iz zablude osnaci kao tuzenog drugo lice, a ne ono prema kome zeli da ostvari pravnu zastitu. - Ako tuzilac zeli da tuzi drugo lice umesto inicijalnog tuzenog, neophodan je pristanak novog, ali i inicijalno tuzenog, ako se on vec upustio da raspravlja u meritumu ( ista je stvari i kada se menja tuzilac ). - Subjektivnom preinacenju tuzbe ne moze da se protivi nuzni suparnicar na kojeg se tuzba prosiruje tokom parnice. - Ne radi se o preinacenju tuzbe kada se samo zeli ispraviti greska u navodjenju identiteta tuzenog. - Druga je situacija kada postoji error in personam u pogledu odredjenja identiteta tuzenog, pa npr: A bude povredjen na pesackom prelazu, Smatra da ga je udarilo vozilo ciji je vlasnik P. U parnici za naknadu stete ispostavi se da je P bio na odmoru u vreme stetnog dogadjaja, te da je stetu pricinio C. A zeli da umesto P tuzi C. - U ovom slucaju, stranke u parnici su A i P. Do subjektivnog preiznacenja tuzbe moze doci samo uz pristanak P i C. Ako on izostane, sud je duzan da merotorno resi spor i odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. Interes je tuzenog da sud konacno odluci o spornom odnosu s tuziocem i da ga obaveze da snosi troskove postupka. - DOPUSTENOST PREINACENJA TUZBE - Preinacenje je dopusteno ako se stekne jedan od dva alternativna uslova: a) ako se tuzeni saglasi s preinacenjem. b) ako sud odluci da preinacenje dopusti ( a dopustice ako je preinacenje celishodno i ako postupak po preinacenoj tuzbi nece znatno produziti trajanje parnice ). - Preinacenje je dopusteno samo do zakljucenja glavne rasprave.

49.) Dejstva podnosenja tuzbe sudu
A) Uopste - Tuzba se podnosi pisarnici suda. - Sud moze, ako tuzbu nije podneo advokat, da je vrati tuziocu da je u za to ostavljenom roku uredi, da otkloni njene formalne i sadrzinske nedostatke. B) Procesna dejstva - Podnosenjem tuzbe sudu nastupaju procesne posledice: a) Parnicni postupak pocinje da tece. b) Perpetuatio fori: po prijemu tuzbe sud ocenjuje, po sluzbenoj duznosti, da li je nadlezan i u kom sastavu ce voditi parnicu i odlucivati. Stoga, ako se u medjuvremenu promene okolnosti koje mogu uticati na nadleznost suda, one nece imati uticaja na vec jednom zasnovanu stvarnu i mesnu nadleznost suda. v) U slucaju elektivne nadleznosti, smatra se da je tuzilac ovo pravo iskoristio. Naime, izbor suda koji je tuzilac ucinio u tuzbi je neopoziv. - Pravilo o ustaljuvanju nadleznosti nema dejstva u odnosu na: * postojanje, odnosno nepostojanje apsolutne nenadleznosti redovnih sudova.

61

* postojanje, odnosno nepostojanje direktne medjunarodne nadleznosti suda RS ( ona se ustaljuje tek kad tuzba bude dostavljena tuzenom ). * pravila medjunarodnog prava o izuzecu od jurisdijcije domacih sudova do kojeg je doslo nakon sto je postupak poceo da tece. - Podnosenjem tuzbe prekidaju se i materijalnopravni rokovi za podnosenje tuzbe od cijeg odrzanja zavisi dopustenost tuzbe. - Od momenta podnosenja tuzbe, stranka i njeni zastupnici su duzni da obaveste sud o promeni adrese. V) Materijalnopravna dejstva - Najvaznije posledice su: a) prekid zastarelosti pod uslovom da se postupak nastavi. b) prekid roka za odrzaj. v) na iznos neplacenih i dospelih kamata moze se zahtevati zatezna kamata. g) duznik pada u docnju, ako rok za ispunjenje obaveze nije odredjen. d) naslednici sticu pravo da nastave postupak u vezi sa zastitom nekih licnih i neprenosivih prava ostavioca, ako je on vec pokrenuo postupak.

50.) Litispendencija
1.) Pojam i znacaj - Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece, i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu. - Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka, a takav slucaj je s protivtuzbom, incidentnim zahtevom za utvrdjenje, preinacenjem tuzbe. - Sto se tice ovih zahteva, parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik podnosioca zahteva, tj. kada su to akti dostavljeni protivnoj strani. - Litispendencija prestaje: a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke, ukljucujuci i sudsko poravnanje. b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe. v) Povlacenjem tuzbe. g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje. - Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema. - Unutrasnja harmonija sistema iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit. 2.) Pravne posledice litispendencije A) Procesnopravne posledice - Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije. - Od vogo principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude bi trebalo da ima prednost u odnosu na litispendenciju. - Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane pravosnazna, parnica koja je ranije pocela da tece, a u kojoj nije doneta pravosnazna

62

presuda, bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe, uprkos tome sto je ranije pokrenuta ( tako je u uporednom pravu, ali ne i kod nas ). - O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti. - Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku, za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ). - Povreda pravila o zabrani dvostruke litispendencije predstavlja zalbeni razlog, ali na ovu povredu postupka drugostepeni sud ne pazi ex officio. - Ako je odluceno o zahtevu o kome je parnica vec pocela da tece, drugostepeni sud ce doneti resenje kojim ukida prvostepenu presudu i odbacije tuzbu. - Zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka i identitet spora. - Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice ( nije neophodno da imaju iste procesne uloge ). - Sto se tice identiteta predmeta spora, vazno je napomenuti da takav identitet postoji i izmedju pozitivne i negativne deklaratorne tuzbe. - Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan, Tuzba A protiv T da ugovor nije punovazan ne bi bila doputena, jer postoji identitet cinjenica. - Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikada da obuhvati i podnosenje dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti podnosenje tuzbe za utvrdjenje i kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica. - Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je A vlasnik stvari. A tuzi T i zahteva da sud utvrdi obrnuto. Ovde ne postoji identitet predmeta spora, jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan, to ne znaci da ce usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan. - Npr: T tuzi A i zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari. A tuzi T i zahteva da mu T preda stvar. Ovde ne postoji identitet predmeta spora, jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti. - Suprotno tome, uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba, a zatim, na osnovu istih cinjenica- deklaratorna. Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci zbog nepostojanja pravnog interesa. - Kada je podneta kondemnatorna tuzba, a potom i negativna tuzba za utvrdjenje, identitet predmeta spora ne postoji. - Npr: T tuzi Z i zahteva placanje zakupnine za maj. Z tuzi T i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zajmu nistav ili prestao otkazom. B) Ostale procesnopravne posledice: a) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog. b) podizanje prejudicijalne tuzbe za utvrdjenje. v) podizanje tuzbe glavnog mesanja. g) podizanje protivtuzbe. d) cesce umesaca, kao i javnog tuzioca u javnom interesu. dj) obavestenje treceg lica o parnici. e) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije nema vise uticaja na parnicu.

V) Materijalnopravne posledice - Ova dejstva se odnose na savesnost drzaoca stvari. 63

- Kada parnica pocne da tece po reivindikacionoj tuzbi, tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac. - Poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona.

51.) Pripremanje glavne rasprave
A) Pojam i znacaj - Pripremanje glavne rasprave pocinje podnosenjem tuzbe sudu i traje sve do rocista za glavnu raspravu. - U ovoj fazi postupka, po pravilu, se ispituju procesne pretpostavke i odredjuje se i koncentrise procesna gradja o kojoj se raspravlja na glavnoj raspravi. - Izuzetno, sud moze vec i u ovoj fazi postupka da merotorno resi spor. B) Tok pripremnog postupka - Ovaj postupak obuhvata: a) prethodno ispitivanje tuzbe. v) dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor. g) odrzavanje pripremnog rocista. d) zakazivanje rocista za glavnu raspravu. - Zalba protiv odluka o upravljanju postukom koje se donose u toku pripremanja glavne rasprave nije dozvoljena.

52.) Procesne pretpostavke
1.) Pojam i sustina - Procesne pretpostavke su cinjenice ( uslovi ) koje moraju da se ispune da bi sud mogao da se upusti u odlucivanje i merotorno odluzi o predmetu spora. - Radi se o pretpostavkama za meritorno oducivanje, a ne o pretpostavkama za nastanak parnice. - Do parnice dolazi i kada procesne pretpostavke nedostaju ( dakle termin”procesne pretpostavke” nije dobar ). - Kada je tuzba podneta sudu, on najpre ispituje da li uopste postoje uslovi da se raspravlja o tuzbenom zahtevu- predmetu spora. - Ako uslova nema, tuzba se odbacuje kao nedopustena. - Procesne pretpostavke su teorijska kostrukcija, i njihovo postojanje nije regulisano u normativnim aktima. 2.) Podela procesnih pretpostavki A) Procesna pretpostavke koje se ticu suda: a) apsolutna nadleznost, mogucnost da se odredjena pravna stvar resava pred sudom u parnicnom postupku. b) direktna medjunarodna nadleznost domaceg suda. v) odsustvo imuniteta za tuzenog koji je strani drzavljanin. g) stvarna, funkcionalna i mesna nadleznost suda kojem je podneta tuzba. d) nepostojanje arbitraznog sporazuma ili nekog drugog ugovora kojim stranke poveravaju resavanje spora izabranom sudu. B) Procesne pretpostavke koje se tizu stranaka: a) postojanje stranaka.

64

b) stranacka sposobnost tuzioca i tuzanog. v) parnicna sposobnost tuzioca i tuzenog, a u slucaju odsustva parnicne sposobnosti postojanje urednog zakonskog zastupanja. g) uredno zastupanje kada je u pitanju zastupnik pravnog lica. d) postojanje urednog punomocja kada stranka vodi spor putem punomocnika. dj) postojanje prava na vodjenje spora. V) Procesne pretpostavke koje se ticu tuzbe: a) tuzba mora da bude uredna. b) za podizanje tuzbe mora da postoji pravni interes. G) Procesne pretpostavke koje se tizu predmeta spora: a) nepostojanje ranije zapocete parnice izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora- zabrana dvostruke litispendencije. b) nepostojanje pravosnazne presude u istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka. v) postojanje tuzivosti subjektivnog prava. Dj) Ostale podele - Opste procesne pretpostavke vaze u svakoj parnici. - Postojanje posebnih procesnih pretpostavki je uslov za pokretanje posebnih parnica, stupanje u pojedine stadijume parnice ili za preduzimanje odredjenih parnicnih radnji ( npr. vrednost spora iznad 500000 dinara je posebna procesna pretpostavka za dopustenost za podnosenje vanrednog pravnog leka-revizije ). - Pozitivne procesne pretpostavke su cinjenice koje moraju da postoje da bi sud mogao da se upusti u raspravljanje i odlucivanje o predmetu spora. - Pod negativnim pretpostavkama se podrazumevaju one cinjenice cije postojanje predstavlja smetnju za raspravljanje i odlucivanje o tuzbenom zahtevu. - Prema duznosti suda da pazi na procesne pretpostavke razlikuju se: apsolutne i relativne. - Apsolutne su one na koje sud pazi ex oficio, do pravosnaznosti okoncanja parnice, dok relativne sud uzima u obzir samo po prigovoru stranke- po pravilu, samo do odredjenog momenta u parnici. - Postoje otklonjive ( sve ostale ) i neotklonjive smetnje ( nedostatak apsolutne nadleznosti suda, odsustvo medjunarodne nadleznosti domaceg pravosudja, prava na vodjenje spora, pravnog interesa za podizanje tuzbe...). 3.) Znacaj procesnih pretpostavki A) Momenat ocene i odluka suda - Sud ispituje postojanje procesnih pretpostavki vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe. - Ako nadje da postoji smetnja za dalje vodjenje postupka koja je otklonjiva, sud preduzima mere da se ovakvi nedostati otklone. - Ako se radi o neotklonjivoj procesnoj smetnji: nedostaktu apsolutne nadleznosti, prekoracenju roka za podizanje tuzbe, postojanju litispendencije, postojanju res iudicata, nepostojanju pravnog interesa; Sud tuzbu odbacuje kao nedopustenu. - Sud je duzan da sa strankama posebno raspravlja o postojanju, odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki i da izvodi dokazni postupak o cinjenicama na kojima se one zasnivaju. - O postojanju ili nepostojanju neke od procesnih pretpostavki sud odlucuje resenjem na koje posebna zalba nije dozvoljena. B) Nuznost postojanja procesnih pretpostavki

65

- Da bi sud mogao meritorno da odluci, nuzno je da procesne pretpostavke postoje u momentu kada je glavna rasprava zakljucena. - Od ovog pravila postoje sledeca odstupanja: a) za postojanje direktne medjunarodne nadleznosti domaceg suda dovoljno je da je ona data u momentu pocetka parnice ( perpetuatio iurisdictionis ), dok kaznije moze i da odpadne. b) za postojanje mesna nadleznosti je dovoljno da postoji u momentu kada je tuzba podneta sudu ( perpetiatio fori ). - Ako se pojave nedostaci u pogledu postojanja stranke, stranacke i parnicne sposobnosti, tuzba se ne odbacuje, vec se postupak prekida. V) Posledice nedostatka procesnih pretpostavki - Ako je sud odlucio meritorno i pored toga sto su postojale procesne smetnje, takva odluka je nistava i moze da se pobija redovnim i vanrednim pravnim lekovima. - Kada se radi o neotklonjivim procesnim smetnjama, tuzba ce se odbaciti i u postupku po zalbi na provostepenu presudu. - Kada su u pitanju otklonjive procesne smetnje, tuzba se ne odbacuje, vec se prvostepena presuda ukida, a predmet vraca prvostepenom sudu kako bi se u novom postupku otklonili svi procesni nedostaci. - Sud je duzan da prethodno odluci o postojanju procesnih pretpostavki, pre nego sto se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari. - Naime, meritornom odlukom protiv stranke koja nije parnicno sporobna, doslo bi do povrede osnovnih nacela postupka zbog kojih bi presuda bila nistava. - Npr: T tuzi list A zbog navodne povrede prava licnosti za naknadu stete. Na pripremnom rocistu, sud posumnja da je T parnicno sposoban, dok je vec prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe utvrdio da se navodi izneti u listu uopste ne odnose na T. ( dakle, iako je slucaj jednostavan, tj. odmah se vidi da je zahtev neosnovan, sud bi ipak morao prvo da odlucuje o procesnoj smetnji i da se prodje dokazni postupak za parnicnu sposobnost lica T ). 4.) Redosled po kome se vrsi ispitivanje procesnih pretpostavki - Zakon ne predvidja redosled po kome sud treba da ispituje procesne pretpostavke. - Ali trebalo bi se pridrzavati sledeceg redosleda: * urednost tuzbe. * apsolutna nadleznost suda opste nadleznosti. * postojanje derektne medjunarodne nadleznosti. * odsustvo imuniteta tuzenog. * postojanje stvarne i mesne nadleznosti. * postojanje stranke. * stranacka i parnicna sposobnost. * procesna legitimacija. * tuzivost subjektivnog prava. * prigovor zabrane dvostruke litispendencije. * postojanje pravnog interesa za tuzbu. * nepostojanje ostalih procesnih smetnju, kao sto je sporazum o arbitrazi...

66

53.) Pojam i vrste nadleznosti
1.) Pojam - Nadleznost sudova je uredjena zakonom, i ona znaci krug poslova koji vrsi sud. - Kad je sud nadlezan, o nje i duzan da postupa u odredjenoj pravnoj stvari 2.) Vrste nadleznosti - Apsolutnom nadleznoscu vrsi se razgranicenje delatnosti izmedju parnicnih sudova i ostalih drzavnih sudova. - Medjunarodna nadleznost daje odgovor na pitanje da li je domaci sud nadlezan da postupi. - Relativnom nadleznostu vrsi se razgranicenje poslova izmedju domacih sudova. - Relativna nadleznost je: stvarna, funkcionalna i mesna nadleznost.

54.) Stvarna i funkcionalna nadleznost
Stvarna nadleznost, postupanje sudova zavisi od vrste sporne stvari. Zakonom se direktno predvidja koji ce od sudova da postupa kao prvostepeni: osnovni, visi ili privredni. - Kako u nasem pravnom sistemu postoje sudovi opste nadleznosti i sudovi posebne nadleznosti, razlikujemo, u okviru stvarne nadleznosti, nadleznost vrste suda i stvarnu nadleznost u uzem smislu. 1.) Nadleznost vrste suda - Pravilima o nadleznosti vrste suda resavanje sporova se raspodeljuje izmedju sudova opste i posebne nadleznosti. - Sudovi opste nadleznosti sude sve gradjanskopravne sporove, osim kada zakon izricito predvidja nadleznost privrednog suda. - Stvarna nadleznost privrednih sudova - Nadleznost privrednih sudova se zasniva prvenstveno na subjektivnom ( personalnom kriterijumu ). - Pomocni kriterijum je objektivni i odnosi se na predmet spora. - Nadleznost privrednog suda ratione personae moze da se zasnuje na dva nacina: a) Prvi, trazi se postojanje subjektivnog kriterijuma ( svojstvo stranaka u postupku ). - Stranke u parnici moraju da budu domaci i strani privredni subjekti. b) Drugi nacin podrazumeva kombinaciju subjektivnog i objektivnog kriterijuma. - Privredni sud je nadlezan da sudi i sporove izmedju privrednih subjekata i drugih pravnih lica, ali samo kada spor nastane u obavljanju delatnosti privrednih subjekata. - Pod drugim licima treba smatrati banke, finansijske i osiguravajuce organizacije... - Ako se nadleznost privrednog suda zasnuje na jedan od ova dva nacina, siri se i na materijalne suparnicare stranaka, cak i kada su oni fizicka lica. - Kada za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda nije dovoljno samo postojanje subjektivnog kriterijuma, zakon trazi da spor nastane “u obavljanju delatnosti privrednih subjekata”. - Dakle, objektivni uslov se odnosi na pravnu prirodu spora. - Obavljanje delatnosti privrednih subjekata odvija se putem ugovora u privredi. - Uobicajeno, privredni subjekti zakljucuju privredne ugovore ciji se predmet odnosi na njihovu delatnost; Ali, to mogu da budu i ugovori koji su na bilo koji nacin vezani za obavljanje registrovane privredne delatnosti. -

67

- Za zasnivanje nadleznosti privrednog suda dovoljno je da spor ima bilo kakve veze s privrednim poslovanjem ( dakle ne mora da se radi samo o ugovorima, vec moze biti rec i o drugim izvorima obligacija ). - Ova nadleznost obuhvata i sporove koji proizlaze iz vanugovorne odgovornosti za stetu, ako je steta proizasla iz medjusobnog privrednog odnosa ili je u posrednoj vezi s tim odnosom. - Nadleznost privrednog suda postoji i kada se spor tice prava svojine i drugih stvarnih prava, kada je spor vezan za medjusobne privredne odnose. - Privredni sud je stvarno nadlezan da sudi i sporove o autorskom pravu, kao i o pravu industrijske svojine pod uslovom da svojstvo stranaka imaju privredni subjekti. - Privredni sud je nadlezan da postupa po tuzbama za ponistaj arbitraznih odluka, ako je istovremeno ispunjen i subjektivni kriterijum. - NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA RATIONE CAUSAE - Privredni sud odlucuje o svim sporovima koji proizlaze iz primene ZPD i drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, bez obzira na svojstvo stranke u parnici, kao i o sporovima koji proizlaze iz primene propisa o privatizaciji i stranih ulaganja. 2.) Stvarna nadleznost u uzem smislu - Posto je odluceno koji sud je nadlezan da odlucuje o konkretnoj pravnoj stvari, razgranicava se nadleznost izmedju razlicitih prvostepenih sudova iste vrste. A) Stvarna nadleznost osnovnih sudova - Osnovni sud je nadlezan da vodi parnicni, vanparnicni i izvrsni postupak, ako Zakonom nije predvidjena nadleznost nekog drugog suda. - On je nadlezan da sudi imovinskopravne sporove u kojima nije dopustena revizija s obzirom na vrednost predmeta spora. - Osnovni sudovi su nadlezni i da pruzaju medjunarodnu pravnu pomoc. B) Stvarna nadleznost visih sudova - Visi sud sudi kao prvostepeni u imovinskopravnim sporovima cija vrednost dopusta izjavljivanje revizije. - Kriterijum za razgranicenje stvarne nadleznosti osnovnih i visih sudova nije samo predmet spora, vec i vrednost predmeta spora. - U sledecim pravnim stvarima visi sud je uvek nadlezan bez obzira na vrednost predmeta spora: sporovi iz autorskog prava ili iz prava industrijske svojine; sporovi nastali povodom povrede i zastite prava licnosti; sporovi radi ispravke informacija objavljenih u sredstvima javnih informisanja; paternitetski i maternitetski sporovi; sporovi povodom strajka, obaveznog socijalnog osiguranja... 3.) Funkcionalna nadleznost - Ovim institutom regulise se sudjenje po instancama u istoj pravnoj stvari. - Kada su pravila o stvarnoj nadleznosti resila pitanje koji sud u konkretnoj pravnoj stvari odlucuje u prvom stepenu, pravila o funkcionalnoj nadleznosti odredjuju koji ce sud u toj istoj stvari postupati u drugom stepenu, a koji u postupku po vanrednim pravnim lekovima. - Kada je osnovni sud nadlezan u prvom stepenu u vanparnicnom i izvrsnom postupku, u drugom je nadlezan visi sud. - Kada osnovni sud resava sporove, visi sud odlucuje po zalbi na odluku osnovnog suda, ali samo u sporovima male vrednosti. - Kada je visi sud nadlezan u prvom stepenu, u drugom stepenu je nadlezan Apelacioni sud ( Apelacioni sud odlucuje i po zalbama na presude osnovnih sudova ).

68

- Kada je privredni sud nadlezan u prvom stepenu, u drugom je nadlezan Privredni apelacioni sud. - U postupcima po reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje uvek Vrhovni kasacioni sud.

55.) Mesna nadleznost, pojam i vrste
1.) Pojam - Pravilima o mesnoj nadleznosti odredjuje se duznost stvarno nadleznog suda da postupa u odredjenoj pravnoj stvari teritorijalno. - Ponekad se terotorijalno razgranicenje nadleznosti vrsi na osnovu veze koje parnicne stranke imaju s teritorijom suda ( subjektivni kriterijum ), a ponekad na osnovu veze koje predmet spora ima s teritorijom suda ( objektivni kriterijum ). - Opredeljenje zakonodavca za objektivni ili subjektivni kriterijum temelji se na vrednovanju interesa stranaka. - Ako se radi o interesima pravne sigurnosti, mesna nadleznost se radije odredjuje na osnovu veze predmeta spora sa teritorijom suda, jer se na taj nacin obezbedjuje da se spor resava pred subjektivno neutralnim forumom. - Ako se npr. radi o porodicnim sporovima, mesna nadleznost se odredjuje na osnovu subjektivnog kriterijuma. 2.) Vrste - Mesna nadleznost se uredjuje zakonom ( po pravilu ), ali moze i ugovorom, a moze da je odredi i sud. - Mesna nadleznost se deli na: a) Opstu- Pred sudom opsteg foruma se moze voditi svaka parnica, osim kada je to zakonom izricito iskljuceno. b) Posebnu- Pred posebne forume mogu se izneti samo zakonom predvidjene parnice, odredjene prema predmetu spora. - Za mnostvo parnica, otvara se pored opsteg i poseban forum. Ovakvi forumi se nazivaju elektivni, jer tuzilac moze da bira da li ce tuzbu podneti sudu opsteg ili posebnog foruma.

56.) Opsta i posebne mesne nadleznosti
1.) Opsta mesna nadleznost ( forum generale ) - Opsta mesna nadleznost se zasniva prema tome gde se nalazi prebivaliste, odnosno sediste tuzenog. - Tuzba moze da se podnese i sudu gde tuzeni ima redovno ( trajno ) boraviste. - Redovno boraviste je mesto koje je centar zivotnih interesa jednog lica. - Uobicajeno boraviste se razlikuje od prebivalista po odsustvu subjektivnog elementa ( namera da se u odredjenom mestu stalno zivi ), dok se od obicnog boravista razlikuje po tome sto je lice vezano za odredjeno mesto time sto se u njemu nalazi centar njegovih aktivnosti ( npr. studira ). - Nece postojati opsta mesna nadleznost suda na cijem podrucju tuzeni ima redovno boraviste, ako se moze uzeti da ce tuzeni u kratkom vremenskom periodu to mesto napustiti. - Izuzetno, opsta mesna nadleznost se moze zasnovati i na boravistu tuzenog fizickog lica, ako tuzeni nema prebivaliste ( npr. beskucnik ).

69

- Opsti forum se primenjuje i za zasnivanje nadleznosti kada u parnici ucestvuju materijalni suparnicari. - To su lica koja se nalaze u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ( suvlasnici ), odnosno cija prava i obaveze proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova- vise stetnika pricini stetu ostecenom na osnovu istih cinjenica. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara se moze podneti onom sudu koji je mesno nadlezan samo za jednog od njih. 2.) Posebna mesna nadleznost ( forum speciale ) A) Iskljuciva mesna nadleznost ( forum exlusive ) - Iskljuciva mesna nadleznost uklanja mogucnost da se parnica vodi pred bilo kojim drugim stvarno nadleznim sudom. - Tuzilac ne moze da podnese tuzbu sudu opsteg foruma, vec samo sudu koji je iskljucivo nadlezan. - Postoje 4 slucaja iskljucive mesna nadleznosti: a) Sporovi o nepokretnostima - Za sporove ciji su predmet pravo svojine ili druga stvarna prava na nepokretnostima, smetanje drzavine ili zakup na nepokretnosti, iskljucivo je mesno nadlezan sud na cijem podrucju se ta nepokretnost nalazi- forum rei sitae. - Za parnice koje se vode povodom sticanja stvarnog prava na nepokrtnosti ne postoji iskljuciva mesna nadleznost suda. b) Sporovi o vazduhoplovu i brodu - Ovde je iskljucivo mesno nadlezan sud na cijem se podrucju vodi upisnik u koji je vaduhoplov, odnosno brod upisan. v) Sporovi iz odnosa s vojnim jedinicama i vojnim ustanovama - Ovde je iskljucivo nadlezan sud na cijem se podrucju nalazi sediste komande vojne jedinice, odnosno ustanove. g) Sporovi u izvrsnom i stecajnom postupku - Postoji iskljuciva mesna nadleznost suda na cijem se podrucju nalazi sud koji sprovodi izvrsni, odnosno stecajni postupak. B) Alternativna ( elektivna ) nadleznost ( forum electivum ) - Kod postojanja elektivne nadleznosti tuzilac moze da bira da li ce tuzbu da podnese sudu opste ili sudu posebne nadleznosti. - Posebni elektivni forumi vaze za sledece sporove: a) Bracni i porodicni sporovi, sporovi o zakonskom izdrzavanju - Bracni sporovi mogu da se resavaju pred opstim forumom ili pred sudom na cijem podrucju su supruznici imalo poslednje zajednicko prebivaliste. - U sporovima za utvrdjivanje ili osporavanje ocinstva i materinstva, tuzilac je obicno dete, te ono moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju ono ima prebivaliste, odnosno boraviste. - Kod sporova za zakonsko izdrzavanje, tuzilac moze da bira izmedju opsteg foruma, kao i mogucnosti da tuzbu podnese sudu na cijem podrucju se nalazi njegovo prebivaliste, odnosno boraviste. b) Stvarnopravni sporovi - Kada je rec o sporovima zbog smetanja drzavine na pokretnoj stvari, parnica za zastitu drzavine na pokretnoj stvari moze se povesti i pred sudom na cijem se podrucju dogodilo smetanje.

70

v) Sporovi iz naslednopravnih odnosa - Do pravosnaznog okoncanja ostavinskog postupka, za sudjenje u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima o potrazivanjima poverioca, moze biti nadlezan kako sud opste nadleznosti, tako i sud na cijem podrucju se nalazi ostavinski sud. g) Sporovi iz ugovornih odnosa. - Kada kupac vodi parnicu radi zastite prava na osnovu garancije proizvodjaca, pored opsteg foruma, tuzilac-kupac moze da zasnuje i nadleznost suda koji je opste mesno nadlezan za prodavca. - Sporovi iz ugovornih odnosa mogu se izneti pred sud na cijem podrucju je obaveza nastala ( forum loci contractus ) ili pred sud na cijem podrucju se nalazi mesto izvrsenja obaveze ( forum loci solutionis ), ali samo pod uslovom da je obaveza nastala za vreme boravka tuzenog u Srbiji. - Sporovi koji se ticu placanja po ceku ili menici koje povedu njihovi drzaoci mogu se voditi i pred sudom na cijoj teritoriji se nalazi mesto koje je na menici oznaceno kao mesto placanja. d) Sporovi o naknadi stete ( forum loci delicti commissi ) - Osim pred opsti forum, tuzilac-osteceni moze da podnese tuzbu i sudu na cijem podrucju je izvrsena stetna radnja, odnosno nastupila stetna posledica ( dakle tri foruma kod distancionih delikata su na raspolaganju ). dj) Sporovi iz radnih odnosa ( forum loci laboris ) - Forum je otvoren za zaposlenog pred sudom na cijem se podrucju rad obavlja ili se obavljao, kada se spor tice prava i obaveza iz radnog odnosa. e) Imovinskopravni sporovi ( forum imovine ) - Javlja se u dva vida: --> kao vindikacioni forum ( tuzilac trazi predaju stvari ), pri cemu je mesno nadlezan sud gde se stvar nalazi ( forum rei sitae ). --> kao opsti forum za sve imovinske sporove. - Najefikasniji je, ali i naomrazeniji, pa je cak i zabranjen po Regulativi Brisel 1. V) Pomocna mesna nadleznost ( forum subsidiale ) - Ponekad je jasno da postoji jurisdikcija domaceg suda, ali u konkretnom slucaju ne moze da se primeni nijedno pravilo o odredjenju mesne nadleznosti. - Tada se koristi pomocna ( supsidijarna ) nadleznost radi odredjenja mesna nadleznosti domaceg suda. - Pomocna nadleznost se zasniva na sledecim cinjenicama: a) boravistu tuzenog, kada tuzeni nema prebivaliste u Srbiji. b) prebivalistu tuzioca u sporovima za zakonsko izdrzavanje ili mestu nalazenja imovine tuzenog. v) poslednjem zajednickom prebivalistu supruznika ili prebivalistu tuzioca u bracnim sporovima. g) prebivalistu ili boravistu tuzioca u bracno-imovinskim sporovima u vreme podnosenja tuzbe. d) prebivalistu tuzioca u paternitetskim i maternitetskim parnicama.

57.) Prorogacija nadleznosti
Prorogacioni sporazum je ugovor stranaka o mesnoj nadleznosti suda. Ovaj sporazum spada u procesnopravne ugovore, i njime se derogira nadleznost inace mesno nadleznog suda, te uspostavlja mesna nadleznost suda prema izboru stranaka. Nije moguc sporazum stranaka o stvarnoj i funkcionalnoj nadleznosti.

71

1.) Izricita prorogacija - Prorogacioni sporazum nije dopusten samo u slucajevima kada zakon predvidja postojanje iskljucive nadleznosti. - Od dopustenosti prorogacionog sporazuma treba razlikovati uslove za njegovu punovaznost. - Ovi su uredjeni delom procesnim normama ( obavezni sastojci, predmet i forma ), delom materijalnim pravilima ( mane volje... ). - U pogledu uslova pod kojima je prorogacioni sporazum punovazan, razlikujemo prorogacioni sporazum i prorogacionu klauzulu. - Prorogacioni sporazum se zakljucuje nakon sto je spor nastao. - Prorogaciona klauzula je inkorporirana u pravni posao iz kojeg bi spor mogao na nastane. - Ona ima nezavisnu pravnu sudbinu od pravnog posla u koji je inkorporirana, jer se radi o posebnom pravnom ugovoru s procesnim dejstvima. - Tzv. generalna prorogaciona klauzula kojom se predvidja nadleznost suda za resavanje svih sporova iz svih pravnih odnosa koje postoje izmedju stranaka nije dopustena. - Za obe vrste izricite prorogacije neophodna je pismena forma. - Zakljucenje prorogacionog sporazuma je moguce sve do momenta dok ne nastupi litispendencija. 2.) Precutna prorogacija ( prorogatio tacita ) - Do precutne prorogacije dolazi, po pravilu, kada tuzeni ne istakne prigovor mesna nadleznosti suda kojem je tuzilac podneo tuzbu ( sud ne pazi ex officio na mesnu nadleznost, vec samo po prigovoru ). - S obzirom na nuzne sastojke odgovora na tuzbu, tuzeni je duzan da vec u tom podnesku istakne prigovor mesne nadleznosti, u protivnom, prekludiran je da to ucini u docnijim fazama postupka, te se smatra da je ucinjen precutni pristanak na zakljucenje prorogacionog sporazuma. - Precutna prorogacija moze, za razliku od izricite, da izmeni i stvarnu nadleznost sudova, ali samo u jednom slucaju: Ako se tuzba podnese visem sudu, a ne stvarno nadleznom nizem, pravilo je da se visi sud oglasi nenadleznim i ustupi predmet stvarno nadleznom sudu, ali to moze da ucini samo dok se ne odrzi pripremno rociste, nakon toga visi sud ne moze da se oglasi stvarno nenadleznim za predmete iz nadleznosti nizeg suda.

58.) Delegacija i ordinacija nadleznosti
1.) Delegacija - U izvesnim slucajevima, inace mesno nadlezan sud ne moze fakticki da postupa u konkretnoj pravnoj stvari ili to nije celishodno, te tada dolazi do delegacije nadleznosti. - Nadleznost se prenosi s mesno nadleznog na drugi sud. - Delegaciju vrsi neposredno visi sud. - Protiv resenja o delegaciji zalba nije dopustena. - Postoji: a) Nuzna delegacija- Do nje dolazi kada inace mesno nadlezni sud, usled izuzeca ili iskljucenja sudije ili drugih razloga, ne moze da postupa. Kada nastupe te okolnosti, prvostepeni sud obavestava neposredno visi koji odredjuje resenjem da u datoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan sud s njegovog podrucja. b) Svrsishodna delagacija- Kada je ocigledno da ce se pred drugim mesno nadleznim sudom lakse sprovesti postupak ili kada postoje drugi vazni razlozi za delegaciju, sudovi nadlezni za

72

delegaciju mogu, bilo na predlog stranke ili inace nadleznog suda, da donesu resenje da u konkretnom predmetu postupa drugi stvarno nadlezni sud. 2.) Ordinacija - Ordinaciju nadleznosti vrsi VKS, kada je sigurno da postoji direktna medjunarodna nadleznost sudova u Srbiji, ali iz okolnosti slucaja ne moze da se utvrdi koji bi sud bio mesno nadlezan. - Tada VKS sam, na predlog stranke, odredjuje mesno nadlezni sud.

59.) Atrakcija ( privlacenje ) nadleznosti
A) Pojam - Nadleznost suda u odredjenoj pravnoj stvari zasniva se na njenoj povezanosti s nekim drugim postupkom ( parnicnim, izvrsnim, vanparnicnim ili stecajnim ), koji se vodi pred tim sodom ili na njegovom podrucju. - Zasnivanje ovakve nadlenoznosti lezi u razlozima procesne ekonomocnosti. - Moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr. stecajni ) mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i cije se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika. B) Vrste privlacenja nadleznosti - Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici. - Kod nepotpunog privlacenja, povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne, ne i stvarne nadleznosti. - Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih, a slabije kad privlacenje ide obrnutim tokom. a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja - Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice, pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica. - Ovde je privlacenje potpuno, jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog. b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi - Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice. - Ovde je privlacenje nepotpuno, jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi. v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva - Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih. - Kada je ovaj uslov ispunjen, dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ).

60.) Ispitivanje, zasnivanje i ustaljenje nadleznosti
1.) Ispitivanje nadleznosti - Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe, a on je ispituje razmatrajuci cinjenice koje su navedene u tuzbi i cinjenice koje su mu poznate. - Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan, i to prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe, na pripremnom rocistu za glavnu raspravu, te na rocistu za glavnu raspravu. 73

- Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju nadleznost, sud je duzan da sprovede dokazivanje, pri cemu je teret dokazivanja na tuziocu. - Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr. steta nije nastala ), sud nece odbaciti tuzbu, vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan. 2.) Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori ) - Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom trajanja parnice, najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava. - Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe, on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka. - Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr. tuzeni promeni domicil ). - Tada kazemo da se nadleznost ustalila ( perpetuatio fori ). - Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti, ukljucujuci i nadleznost vrste suda. - S slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev, pravilo perpetuatio fori ne vazi. - Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud, nizi sud mora da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu. - Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu. - Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili precutno prorogiraju njegovu nadleznost. - Obrnuto, kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda, prorogacija nadleznosti vise nije moguca.

61.) Sukob nadleznosti
A) Pojam i vrste - Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari. - Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari. - Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc, zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke litispendencije. - Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova o arbitraza. B) Razlozi - Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud kome se predmet ustupa. - Naprotiv, i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim, te se pokrece postupak za resavanje sukoba nadleznosti. V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti - Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud. - Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih sudova sa svog podrucja. - Ostale sukobe nadleznosti resava VKS.

74

G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti - Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen- dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti. - Sve dok se sukob nadleznosti ne resi, sud kome je ustupljen predmet je duzan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja. - Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba. D) Lazni sukob nadleznosti - Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne omaske, a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu. - Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. - Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog, pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen tuzeni. - Sukob nadleznosti ne postoji kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se oglasava nenadleznim, a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog suda. - Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem, ako je drugostepeni sud istovremeno nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti. - Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni usd, pa je drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu. - Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti, onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom drugostepenog suda ( pa mora da postupa ).

62.) Sastav suda
1.) Pojam - Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ), a izuzeci se mogu zakonom predvideti. - Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice. - Odredjuje se: da li sud sudi u vecu; ako sudi u vecu, kakav je njegov sastav. - Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka, kao i od vrednosti predmeta spora i vrste sporne stvari. 2.) Sastav prvostepenog suda - U prvom stepenu sudi sudija pojedinac: * u sporovima po imovinskopravnim zahtevima, ako vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3 miliona dinara. * u drzavinskim parnicama. * u privrednim sporovima. - Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika. - Vece u prvom stepenu sudi sporove iz autorskog prava, sporove koji se odnose na zastitu ili upotrebu pronalazaka i tehnickog unapredjenja, uzoraka...prava na upotrebu firme...nezavisno od vrednosti predmeta spora. - Stranke mogu da se sporazumeju da njihov imovinskopravni spor, cija vrednost prelazi 3 miliona ninara, umesto veca, sudi sudija pojedinac ( sporazum o inokosnom sudjenju- cist procesnopravni ugovor ).

75

- Ovaj sporazum se moze zakljuciti sve do zakljucenja glavne rasprave ( pismeno, na zapisnik, izricito ). - Nema smetnji da stranke zakljuce sporazum o inokosnom sudjenju i u prorogacionom sporazumu ( ali ne moze ako dodje do bracnog, maternitetskog ili paternitetskog spora ). 3.) Sastav drugostepenog suda- vece koje cine 3 sudije. 4.) Sastav VKS - Odlucuje u vecu o 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na raspravi. - Odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji. - Vece se sastoji od 7 sudija, kada odlucuje po vanrednim pravnim lekovima. 5.) Znacaj sastava suda - Prvistepeni sud, odmah po prijemu tuzbe, ex officio, ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac, i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi. - Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka. - Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu, to se moze izpraviti ad hoc. - Ukoliko je postupak pocelo da radi vece, a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac, ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac, a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ); Protiv ovakvog resenja veca, zalba nije dozvoljena. - Ako se radi o obrnutom slucaju, sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak ( to se moze desiti npr. ako tuzilac poveca tuzbeni zahtev preko 3 miliona dinara ). - Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka.

63.) Vrednost predmeta spora
A) Pojam i znacaj - Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu. - Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe, pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna. - Od vrednosti predmeta spora zivisi: a) sastav prvostepenog suda- sporovo o imovinskopravnim zahtevima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac kada vrednost predmeta ne prelazi 3 miliona dinara. b) dopustenost revizije- revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost predmeta spora ne prelazi pola miliona dinara. v) vrsta postupka- pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 100000 dinara. g) visina sudskih taksi. d) visina advokatskog honorara. - Visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora prelazi pola miliona dinara. B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora - Visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora. - U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ), vrednost spora cini vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac, a pri tom se sporedna trazenja ( kamate, troskovi..) ne priracunavaju. 76

- Kada je spor imovinskopravni, tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist. - To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ). - Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu. V) Posebna pravila 1.) Buduca davanja koja se ponavljaju - Kod buducih sukcesivnih davanja, vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja. - Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina, kao vrednost predmeta spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina. 2.) Kumulacija tuzbenih zahteva - Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina: a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova, vrednost zahteva se sabira, a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr. jednom zubom se trazi 100000 na ime stvarne stete, 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ). b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i pravnom osnovu, pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob. - U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva, za vrednost predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva, jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze. - Medutim, ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( npr. T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ), te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa. 3.) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa - Ovde je vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje zakupnine, a ako je zakup zakljucen na krace vreme, onda visina ukupne zakupnine. 4.) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja - Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti, vrednost premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja. - U suprotnom, za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari. V) Korekcija vrednosti predmeta spora - Ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora, tuzeni moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze, a sud je duzan da brzo ( do pocetka rasprave o glavnoj stvari ) i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora. - Nakon pocetka raspravljanja, za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u tuzbi.

77

64.) Prethodno ispitivanje tuzbe
1.) Pojam - Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za meritorno odlucivanje. - Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine. - U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda, prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate. - Dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno odlucivanje. - Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke litispendencije..), sud nije vezan navodima tuzioca, vec utvrdjivanje postojanja ovakvih procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari- izvidjaje. - No, u slucaju poteskoca u dokazivanju, trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju procesnih pretpostavki, te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari. 2.) Odbacivanje tuzbe - Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada: a) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ). b) tuzba je podneta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno podizanje. v) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ). g) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje. d) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe. dj) tuzilac u roku koji je sud odredio nije postupio po meri koju mu je nalozena radi otklanjanja nekog procesnog nedostatka. - Ex officio ce odbaciti tuzbu i ( nema u zakonu ): * u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS. * u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ). - Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva, a kada je otlonjiva, sud je duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr. da ako je nenadlezan, da ustupi predmet nadleznom sudu ). - Otklonjive su sledece procesne smetnje: a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu. - Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi ) b) nedostaci u urednom zastupanju stranke. - Tuzba moze biti manljiva formalno, odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ), a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je advokat, onda se tuzba odbacuje. - Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr. tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji, a zahteva predaju stvari ), te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u primerenom roku, a ako ih ne ispravi, onda ce je odbaciti kao nedopustenu.

78

3.) Upravljanje postupkom - U toku ove faze postupka, sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog upravljanja parnicom. - Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi, dok druga donosi ex officio ( npr. resenje o obezbedjenju dokaza, o oslobadjanju tuzioca od troskova postupka, o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka...). - Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe, zalba nije dopustena.

65.) Odbrana tuzenog
- Prvo prica iz 50. pitanja ( litispendencija ). A) Odgovor na tuzbu 1.) Pojam i znacaj - Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 30 dana od dana kada je primio tuzbu. - Uz to, sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori, da ga pouci o tome kakav bi trebalo da bude sadrzaj odgovora na tuzbu, te da upozori na posledice propustanja odgovora na tuzbu. - Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenje presude zbog propustanja. - Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu, odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ). - Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana, prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom. - Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve, kao sto to cini tuzilac u tuzbi. - On moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje). - Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno, osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti ( hitnost ), gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom. - Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere. - Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera, ne i o tuzbenom zahtevu. - Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka. - Jer u komplikovanim pravnim stvarima, tuzilac priprema tuzbu neograniceno, dok je tuzenom ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca. 2.) Sadrzina odgovora na tuzbu - Odgovor na tuzbu mora da sadrzi: a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak. b) procesne prigovore, prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe. v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev.

79

g) ako osporava tuzbeni zahtev, tuzeni to ne moze da ucini pausalno, vec je duzan da navede cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva, kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje. d) imanovanje punomocnika za prijem pismena, ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste u inostranstvu. - Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova postupka, da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije.. - Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima, smatrace se kao da nije ni podnet, sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu, on je moze ispraviti; time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo ). B) Stav tuzenog prema tuzbi i tuzbenom zahtevu 1.) Uopste - Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud donosi presudu na osnovu priznanja ), ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ). 2.) Osporavanje dopustenosti tuzbe - Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore, kojima on ukazuje sudu da ne postoje pretpostavke, odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje, te da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. - Propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju. 3.) Upustanje tuzenog u merotum spora - Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog zahteva, te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan. - Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer: a) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti. b) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena. v) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju. g) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost naseg suda, i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda. - Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina: * osporavanjem cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu ( tvrdi da se cinjenice nisu ostvarile, ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ). * tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ). * isticanjem materijalnopravnih prigovora. - Isticanjem ovih prigovora, tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba nekonkludentna, vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje tuziocevog pravnozastitnog zahteva. - Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da: --> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr. apsolutno nistav ugovor ). --> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr. zastarelost, raskid ugovora ).

80

--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov, te obaveza tuzenog jos nije dospela. - Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju obavezu iz ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju. - Ako se tuzilac poziva na vise prigovora, vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora, pa sud najpre raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim, o ostalim prigovorima se ne raspravlja ).

66.) Prigovor kompenzacije
- Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom, kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ). 1.) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice - Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka, on nema na parnicu vece implikacije, jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter. - Ovim prigovorom, zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu, duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno, dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se, po pravilu, gase ex tunc. - Kada se ovo desi, a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika, duznik, sada tuzeni, u parnici ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem, te ce sud, shodno tome, da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. 2.) Prigovor prebijanja u parnici - Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice, prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu, te zahteva da sud, usled toga, u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca. - Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj potrazivanja. - Ona je opoziva, a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda. a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora - Dva shvatanja: --> Prvo, vladajuce, da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje; medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice. --> Drugo, shvatanje kod nas, polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja, sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda. b) Dopustenost kompenzacionog prigovora - Za razliku od protivtuzbe, kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru. - S druge strane, u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja, makar istorodna, ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr. tuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ). 3.) Eventualni kompenzacioni prigovor - Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno.

81

- Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi, ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev. - Stoga, svaki prigovor kompenzacije je eventualni, dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan. - U svakom slucaju, sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva, odnosno o postojanju utuzenog potrazivanja, a tek, ako nadje da ono postoji, da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da, eventualno, izrekne njihov preboj. 4.) Postupak povodom prigovora kompenzacije - Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja glavne rasprave. - Bilo kakva promena cinjenica u vezi s protivpotrazivanjem koja bi nastala nakon ovog procesnog momenta ne uzima se u obzir. - Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca. - Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome, koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ). - Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom, a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu prigovora kompenzacije, pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada. - Obrnuto, kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije, on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj, paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici, sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor. 5.) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije - Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela: a) u prvom, sud utvrdjuje da postoji potrazivanje. b) u drugom, sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje. v) u trecem, sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev. - Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji, tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan, ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja ( ako utvrdi suprotno, onda se prigovor odbija kao neosnovan, a tuzbeni zahtev usvaja ). - Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude. - Tuzeni moze u novoj parnici protiv tuzioca da utuzi citavo svoje potrazivanje, jer on nece moci da istakne prigovor presudjene stvari.

67.) Protivtuzba
A) Pojam i vrste - Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca, a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca. - Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna, kompenzaciona i prejudicijelna ( i eventualna ). B) Dopustenost protivtuzbe - Za dopustenost njenog podnosenja vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe, osim ako norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo. 82

a) Prvo, ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi. - Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje, nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari; Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari. b) Drugo, protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne stvari. - S druge strane, za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom. - Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu, tuzilac moze da je povuce, ali to nema uticaja na postupak po protivtuzbi jer je ona samostalna. v) Trece, izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet, tj. protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca. g) Cetvrto, za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka, kao i ista vrsta pravila o stvarnoj nadleznosti suda. d) Peto, protivtuzba moze da se podigne samo u formi podneska. 1.) Koneksna protivtuzba - Izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza. - U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena, kada su oba tuzbena zahteva ekonomski uslovljena, pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( npr. T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o radu. Medjutim, A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala ) 2.) Kompenzaciona protivtuzba - Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese, ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za prestanak obaveze prebijanjem. - Podnosenje ove tuzbe ima smisla, narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog zahteva. 3.) Prejudicijalna protivtuzba Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka, po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene, K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav. - O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje. - Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi. - Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. - Za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje, podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi, cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu. - Sud moze, s druge strane, da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje, samo dok nije odlucio o zahtevu iz tuzbe. 4.) Eventualna protivtuzba - Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav. K osporava tuzbeni zahtev, podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar, ako nadje da je ugovor zaista nistav.

83

- Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu, tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ). - Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan. V) Postupak po protivtuzbi - Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud, kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani, spoji obe parnice, zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku. - Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da, u interesu procesne ekonomije, spoji parnice ( u suprotnom, on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ).

68.) Pripremno rociste
- Pravilo je da sud, odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu, zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu. - Ali, sud moze, vec i u ovoj fazi postupka da merotorno okonca parnicu. - U pripremanju glavne rasprave sud moze da donese: a) presudu na osnovu priznanja. b) presudu na osnovu odricanja. A) Znacaj - Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju i usmene parnicne radnje. - Ono sluzi, u prvom redu, pripremi rocista za glavnu raspravu. - Priprema za glavnu raspravu vrsi se tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene pretpostavke za merotorno odlucivanje, ako to nije ucinjeno u prethodnom stadijumu postupka. - Vrsi se na takav nacin sto se sud stara da se definise i koncentrise procesna gradja. - Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to, s obzirom na jednostavnost spora, nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave. - Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje pripremno rociste: postupak za izdavanje platnog naloga, postupak u parnicama o sporovima male vrednosti. B) Zakazivanje pripremnog rocista - Pravilo je da se obavezno zakazuje resenjem, ali ako procesno gradivo ne daje povoda da se zakaze, jer je spor jednostavan ili medju strankama nema spornih cinjenica, onda se ne zakazuje. - Pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na tuzbu. - Poziv za pripremno rociste mora da im se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista. V) Tok pripremnog rocista - Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno, vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje. - Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu, a tuzeni odgovor na nju, a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama.

84

- Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima, a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje. - Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora, onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi. - Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz. G) Odluke suda na pripremnom rocistu - Tri vrste odluka: a) Prve- koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom. b) Druge- ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki. v) Presuda o glavnoj stvari ( meritorno resenje ), ali ne i kontradiktorna presuda ( ukoliko je nju doneo, ona je nistava ) - Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu, te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore, on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu, ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu, pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim posledicama ). - Tuzeni moze, jedino, da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije, jer ovaj zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu. D) Izostanak s pripremnog rocista - Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava. - Ukoliko na pripremno rociste ne dodje tuzeni, ili ne dodje tuzilac a tuzeni zahteva da se ipak odrzi pripremno rociste, postupak ce se nastaviti. Dj ) Zakazivanje rocista za glavnu praspravu - Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze resenjem rociste za glavnu raspravu.

69.) Glavna rasprava
- ZNACAJ I JEDINSTVO - Ovo je centralni stadijum prvostepenog postupka, i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari. - Ovde se formira procesno gradivo, te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva. - Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve, cinjenicne tvrdnje i predloge, pa i pravna shvatanja. - Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza. - Glavna rasprava predstavlja celinu, pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista. - Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista, jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu.

85

- TOK GLAVNE RASPRAVE 1.) Pocetak glavne rasprave - Otvara je predsednik veca, koji objavljuje sta je predmet raspravljanja. - On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica, te da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali. 2.) Rukovodjenje glavnom raspravom A) Pojam - Glavnom raspravom rukovodi predsednik veca i on u tom cilju preduzima razlicite procesne radnje cije je svrha da se parnica razvija, te da se odvija ekonomicno i celishodno. - Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice, da se rasprave sve vazne i sporne stvari koje su relevantne za meritorno odlucivanje. - Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista, spajanje ili odvajanje parnica... ). - Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora, tuzbenom zahtevu ( npr. postavljanje pitanja strankama...). - Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove, izmeni, dopuni...), i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba. B) Nacin - Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke, daje im rec...rukovodi saslusanjem svedoka, vestaka... stara se o odrzavanju reda na raspravi... - Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja, kao i da zakljuci sudsko poravnanje. - Vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca. - Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog, tako i materijalnog upravljanja parnicom. - Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki, kao i o procesnim prigovorima stranka. 3.) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu - Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka, o bitnim spornim cinjenicama, te u sklopu toga, o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka. - Sud je duzan da strankama, njihovim zastupnicima postavlja pitanja, a to ima za cilj: a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka. b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune. v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi, a narocito dokazni. - Sud resenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba ). - Predsednik veca je duzan da strankama zabrani da postavlju sugestivna pitanja ili pitanja koja se ne odnose na predmet spora. - Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti, kontradiktornosti, ravnopravnosti, istinitosti. - Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora. - Stranke mogu da iznose nove cinjenice i nove dokazne predloge sve do momenta zakljucenja glavne rasprave. - Ako je odrzano pripremno rociste, tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo, vec se samo vece upoznaje sa rezultatima pripremnog rocista. 86

- Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka u kojoj sumiraju svoje stavove. - Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen, tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka. 4.) Odlaganje rocista za glavnu raspravu - Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili onda kada to nalazu drugi opravdani razlozi. - Po pravilu, do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena, tako da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi. - Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog procesnog nacela. - Sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela kontradiktornosti: a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak. b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan, sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista. - Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote ) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna, te je sud duzan da drugoj strani omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama. - Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke ( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da nastane steta za stranku ). - Sud moze da odlozi rociste ( ne mora ): --> ako je stranka neuka, nema punomocnika i nije u stanju da se jasno i odredjeno izjasni o poredmetu o kome se raspravlja. --> kada udalji punomocnika stranke iz sudnice, a stranka nije prisutna. --> kada udalji javnog tuzioca ili pravobranioca. --> kada u privrednom sporu stranke predloze sprovodjenje medijacije. --> kada stranku, koja ne prisustvuje na rocistu zastupa punomocnik, ako je potrebno da se ona licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici. - Odluku o odlaganju rocista donosi vece u formi resenja, na koje nije dozvoljena zalba, a istovremeno se strankama saopstava mesto i vreme odrzavanja novog rocista. 5.) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi. - Ako neko narusava red, sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu, a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika. - Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje. - Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja, sud ce joj izreci novcanu kaznu. 6.) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu. - Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze. - Ako je s rocista izostala samo jedna stranka, sud raspravlja s prisutnom strankom. - Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke, smatra se da je tuzilac povukao tuzbu ( fikcija povlacenja tuzbe ). 87

- RASPRAVLJANJE I ODLUCIVANJE O PROCESNIM PRETPOSTAVKAMA - U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi, zajedno sa glavnom stvari, sto ima za posledicu neracionalno rasipanje vremena. - Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ). - Ako sud usvoji procesni prigovor, on o tome donosi resenje (npr. resenje o odbacivanju tuzbe), i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu zalbu. - Ako sud odbije prigovor, pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari, onda moze da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese u sastav presude. - Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari, onda ukoliko ga odbije, on odmah nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija prigovor. - ZAKLJUCENJE GLAVNE RASPRAVE - Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje, tj kada je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke. - Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka. - U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva: a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze. b) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za ovaj procesni momenat a cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene pravosnaznoscu. v) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije. g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu. d) tuzilac ne moze da preinaci ili da povuce tuzbu. - PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE - Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan, te moze da odluci da se glavna rasprava ponovo otvori, cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave. - Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost, tj. da se stvar jos malo raspravi kako visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku. - Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave.

70.) Spajanje parnicnih postupaka
- Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana, tj. ima jedan tuzilac, jednan tuzbeni zahtev i jedan tuzeni. - Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva. - Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze ili budu tuzena jednom tuzbom. - Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva, pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna parnica.2
2

Ova prica moze i uz 42. pitanje.

88

- Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica ( klasican primer je parnica po tuzbi, i istovremena parnica po protivtuzbi ). - U ovakvim situacijama, sud moze da donese odluku da spoji parnice, te da o njema zajednicki raspravlja. - Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ). - Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju ista dokazna sredstva. - Da bi sud mogao da spoji parnice, treba da se ispune sledece pretpostavke: a) parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom. b) parnice trebaju da budu subjektivno povezane, a to znaci dvostruko: * da vise parnica tece pred istim subom izmedju istih stranaka, pri cemu je nebitno u kakvim ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama. * isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih. - Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece, a spojena parnica ce se nastaviti pred onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju. - Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora. - ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE - Iz razloga celishodnosti, sud moze i da odredi razdvajanje parnica, a takva situacija moze da nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi. - Npr. T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete. Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje, te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o naknadi materijalne stete. - Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba, a sud njima nije vezan.

71.) Nacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku
- Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti, a da bi odluka bila pravicna, onda mora da odgovara istini. - Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ). - U tom smislu, svaka istina je subjektivna. - Kada ZPP iz 2005. nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu, ne misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu, tacnije na njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti. - Isto vazi i za delatnost suda, a premda se ZPP-om iz 2005. ( kojim je ukinuto nacelo materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da “tacno i istinito” utvrdi sporne cinjenice, to vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno. - Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna stranka nije predlozila, premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice. - Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito. - Ne da utvrdjuje materijalnu istinu, vec da sporne cinjenice istinito utvrdi. -To su dve razlicite stvari: “istinito” znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice, da je duzan da primenjuje savremena pravila nauke, pravila iskustva i praske, te da na takav, a ne drugi ( npr. arbitraran ) nacin, utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska realnom.

89

72.) Dokazivanje
1.) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja - Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev, pa i da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica. - U odgovoru na tuzbu, tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode. - Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja. - Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka. - Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza, odluku suda o izvodjenju dokaza, sam dokazni postupak, kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud. - Pojam “dokaz” se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu: a) Prvo, da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje, odnosno ne postojanje cinjenice. b) Drugo, da oznaci dokazno sredstvo. v) Trece, da oznaci rezultat dokazivanja. - Predmet dokazivanja su konkretne cinjenice, odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i vremenski definisani. - Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. - Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja. 2.) Predmet dokazivanja - Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela, u tuzbi, odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi, sve do momenta zakljucenja rasprave. - Predmet dokazivanja su i cinjenice koje izlaze iz okvira raspravnog nacela, odnosno na koje se stranke ne pozivaju. - To su cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva, ali i sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. - Smatramo da, u ovom smislu, sud ne bi mogao da utvrdjuje i cinjenice od kojih ne zavisi osnovanost tuzbenog zahteva, na koje se ne poziva tuzeni da bi osporio osnovanost tuzbenog zahteva, premda su one “vazne za donosenje odluke”. - Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani. - Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme. - Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice, kao i njeno nepostojanje. - Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr. stav da je covek smrtno bice ), te stavove naucnog, umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja. - Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme, koje se ne dokazuju, nego njih sud saznaje ex officio.

90

- Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova, vec naprotiv, predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla. 3.) Neophodnost dokazivanja - Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr. ako tuzilac zahteva povracaj zajma, vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen, da li je zajmoprimac dao predmet zajma, te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo ). - Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog zahteva. - Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne. - Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki. 4.) Kada dokazivanje nije neophodno A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu - Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita. - Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju, Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku. - Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom, i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na rocistu. - Ako je priznanje dato van parnice, sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja. - Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne, odnosno one koje su za stranku koja priznaje nepovoljne. - Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno, a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno. - Pasivno drzanje stranke ( u vezi sa priznanjem ili osporavanjem odredjene cinjenice ) moze da se tumaci na 3 nacina: * da stranka priznaje cinjenicne navode protivnika ( sistem afirmativne litiskontestacije ). * da stranka osporava navode protivnika ( sistem negativne litiskontestacije ). * da sud na osnovu slobodne ocene dokaza oceni svako drzanje stranke. - U prilog primeni principa afirmativne litiskontestacije govore i razlozi za donosenje presude zbog propustanja. - Naime, donosenje ove presude je moguce, ako cinjenice koje je tuzilac naveo u tuzbi ne protivreci predlozenim dokazima. - Primena pravila o afirmativnoj i negativnoj litiskontestaciji nema nikakav znacaj, kada je tvrdnja o postojanju neke cinjenice ucinjena na rocistu kome nije prisustvovala i suprotna strana. - Postoji i: --> Anticipativno priznanje- kod njega se radi o tome da stranka priznaje postojanje jedne po nju nepovoljne cinjenice, pre nego sto se njen protivnik pozvao na njeno postojanje u postupku. - Pravilo je da se i kod anticipativnog priznanja ne izvodi dokazivanje, tek kada se stranka u ciju korist je postojanje ovakve cinjenice, na nju u postupku i pozove ( ako se to ne dogodi, primenjuju se opsta pravila o oceni dokaza ).

91

--> Kvalifikovano priznanje- Ovde stranka priznaje odredjenu cinjenicu kao istinitu, ali istovremeno izjavljuje kakvo odbrambeno ili napadno sredstvo kojim tezi da odbije tuzbeni zahtev ( Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene. K ne spori da je zakljucio ugovor o prodaji, ali istice da je ugovor raskinuo ili istice prigovor prebijanja. Sud nije duzan da izvodi dokazni postupak u pogledu postojanja ugovora o prodaji ). - Priznanje cinjenice moze da se opozove u celosti ili delimicno. - O dejstvu priznate, pa zatim osporene cinjenice, sud ceni na osnovu opstih pravila o oceni dokaza. - Priznanje cinjenica nema dejstvo, ako se ono protivi opstepoznatim cinjenicama, te kada se priznanje protivi stavovima iskustva ili istinitosti o cinjenicama do cijeg saznanja je sud dosao u nekom drugom postupku. - Stranka na cijoj strani su se stekle mane volje pri priznanju, moze ovakvo priznanje da opozove. a) Pravna priroda priznanja cinjenica - S obzirom na mogucnost opoziva radi se o parnicnoj radnji za ciju pravovaljanost moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke. - Priznanje nije materijalnopravnog karatera ( jednostrana izjava volje ) jer ne proizvodi nikakvo dejstvo na nivou posledice materijalnopravne norme. b) Priznanje cinjenica i priznanje tuzbenog zahteva - Od priznanja cinjenica treba razlikovati priznanje tuzbenog zahteva, kojim se parnica okoncava, jer sud donosi poresudu na osnovu priznanja. - Predmet priznanja tuzbenog zahteva nisu cinjenice, vec tuzbeni zahtev kao takav, odnosno priznanje pravne posledice koju tuzilac navodi u svom zahtevu. - Priznanje cinjenica ne znaci i da ce sudska odluka biti u korist one stranke kojoj priznanje cinjenice ide u prilog. B) Kada se radi o opstepoznatoj cinjenici - Ove cinjenice su poznate sirokom krugu ljudi, a njihovo postojanje ili nepostojanje moze se saznati bez teskoca ( istorijski dogadjaji, cinjenice objavljene medijima...). - U praksi se uzima da sud o opstepoznatim cinjenicama ne izvodi dokazivanje, vec ih ex officio uzima u podlogu svoje odluke ( ali je prema zakonu sud duzan da ih saopsti strankama na raspravi ). V) Zakonske pretpostavke - Ne dokazuju se ni cinjenice koje ulaze u dispoziciju norme koja sadrzi zakonsku pretpostavku. - Zakonske pretpostavke se sastoje od dva cinioca: prvog, iz cinjenice; drugog, iz pretpostavljene pravno relevantne cinjenice ( takve pretpostavke su cinjenicne ). - Ako se, s druge strane, pretpostavka odnosi na postojanje negovog pravnog stanja ili pravnog ovlascenja, govorimo o pravnim pretpostavkama. - Stranka koja se poziva na postojanje zakonske pretpostavke duzna je da dokazuje samo onu cinjenicu koja cini njen osnov, jer zakonodavac, pri njenom postojanju, pretpostavlja i postojanje druge odredjene cinjenice, odnosno pravne posledice ( npr. ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta ). - Od zakonskih pretpostavki treba razlikovati zakonske fikcije, kod kojih se radi o tome da zakonodavac neoborivo vezuje nastajanje odredjenog subjektivnog prava za postojanje odredjene cinjenice, pri cemu je nebitno da li je pravna posledica nastupila prema redovnom toku stvari, odnosno iz postojanja odredjene cinjenice. 92

- Kod zakonskih pretpostavki, ona stranka koja iz pretpostavke izvodi neko svoje pravo dokazuje samo njen osnov, dok njen protivnik osporava postojanje pretpostavke tako sto nudi dokaz o protivnom. - Medjutim, protivna strana moze da ospori i sam osnov zakonske pretpostavke podnosenjem dokaza koji obaraju sam osnov. 5.) Necelishodnost dokazivanja - Iz razloga ekonomicnosti postupka, zakon dopusta sudu da visinu stete odredi po slobodnoj oceni ( ukoliko je dokazivanje prave stete nemoguce ili je skopcano sa velikim teskocama ), sto je pravicnije nego da se smisao restitucije izgubi u bezizglednom i beskrajnom dokazivanju visine stete. - Tuzilac ovde snosi samo teret tvrdnje da je steta nastala, ne i teret tvrdnje kolika je njena visina. - Odlucivanje po slobodnoj oceni je dopusteno samo ako je sud iscrpeo sva raspoloziva dokazna sredstva. - Slobodna ocena suda o visini stete ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. - Naprotiv, sud polazi od opstih stavova iskustva, kao i od rezultata sprovedenog dokaznog postupka, i duzan je da svoju odluku obrazlozi. - Povreda slobodne ocene suda predstavlja bitnu povredu odredaba ZPP-a zbog koje odluka suda moze da se pobija. 6.) Slucajevi u kojima se dokazivanje ne izvodi - Postoje dve vrste slucajeva u kojima se nece izvoditi dokazivanje o spornim cinjenicama: a) prvo, kada stranka koja je predlozila izvodjenje kakvog dokaza ne predujmi iznos koji je neophodan da bi se dokazni postupak sproveo ( tada sud odustaje od izvodjenja predlozenog dokaza ). b) drugo, kada protekne rok koji je sud odredio za izvodjenje dokaza. - Zakonom je propisana mogucnost suda da odredi rok za izvodjenje odredjenog dokaza, a sud to moze da ucini ako se alternativno ispuni jedna od pretpostavki: --> da, prema okolnostima slucaja, moze da se pretpostavi da neki dokaz nece moci da se izvede. --> da dokaz nece moci da se izvede u primerenom roku. --> da dokaz treba da se izvede u inostranstvu.

73.) Pojam i vrste dokaznih sredstava
- Dokazna sredstva su lica ili stvari koja omogucavaju sudu da sazna vazne i cinjenice koje su od znacaja za resenje glavne stvari. - Dokazna sredstva u nasem pravnom poretku jesu: svedici, vestaci, tumaci, stranke, isprave i predmeti uvidjaja. A) Glavni, protivdokaz i dokaz o protivnom ( shodno cilju dokaza ) Primer: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene. K osporava postojanje ugovora o prodaji, T u tuzbi navodi da je ugovor zakljucen u prisustvu A. K u odgovoru na tuzbu predlaze da se u postupku saslusa B kome je K ispricao da sa T nije postigao saglasnost o ceni. - Cilj glavnog dokaza jeste da sud uveri u istinitost vazne cinjenice koja cini osnov tuzbenog zahteva ( iskaz svedoka A ).

93

- Cilj protivdokaza jeste da ospori i obori istinitost cinjenicne tvrdnje protivnika potkrepljene glavnim dokazom ( iskaz svedoka B ). - Predlagac protivdokaza je uspeo u njegovom izvodjenju, ako je pobudio sumnju u istinitost tvrdnje njegovog protivnika potrepljene glavnim dokazima. - Dakle, za uspeh protiv dokaza, za razliku od glavnog dokaza, dovoljno je da je verovatno da tvrdnja predlagaca glavnog dokaza nije istinita. - Dokaz o protivnom je takodje glavni dokaz, a njeme predlagac dokaza obara zakonsku prezumpciju. - Dokazom o protivnom stranka osporava postojanje osnova pretpostavke ( npr. dokazom o protivnom muz majke deteta rodjenog u braku osporava da je dete rodjeno u braku ). B) Neposredni i posredni dokaz ( indicija ) - Za odlucivanje su odlucni neposredni dokazi, dokazi iz kojih se direktno izvodi saznanje o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme. Npr: Svedok C navodi da je bio prisutan kada su A i B zakljucili ugovor o prodaji bicikla. - Kada takvo dokazivanje nije moguce, stranke se sluze posrednim dokazima ili indicijama. - One same ne kazuju o cinjenicama koje spadaju u dispoziciju materijalnopravne norme, ali iz njihovog postojanja sud moze, na osnovu opsteg zivotnog iskustva, da zakljuci o postojanju takve cinjenice. Npr: Svedok C navodi da je video A kako biciklom napusta kucu B. - Od indicija traba razlikovati prima faciae dokaz koji spada u pitanja ocene dokaza, jer se ne zasniva na utvrdjenju indicija, vec na oceni dokaza na osnovu primena opstih stavova iskustva o cinjenicama koje spadaju i dispoziciju norme. V) Potpun i nepotpun dokaz ( prema rezultatu dokazivanja ) - Potpunim dokazom predlagac u potpunosti uverava sud u istinitost svoje cinjenicne tvrdnje. - Rezultat izvodjenja nepotpunog dokaza jeste uverenje suda da je ovo sto se tvrdi samo verovatno. G) Nova dokazna sredstva ( kao rezultat novih tehnickih izuma ) - Radi se narocito o podacima zapisanim na tonskim i video trakama, CD i komp. zapisima.. - Po pravilu, upotreba ovih posrednih dokaznih sredstava je dopustena tek ako sudu i strankama ne stoje na raspolaganju neposredni dokazi. - IZVODJENJE DOKAZA ( DOKAZNI POSTUPAK ): - Dokazni postupak u uzem smislu obuhvata skup pravila o parnicnim radnjama stranaka u suda kojim se uredjuje nacin na koji se izvode dokazi. - Dokazni postupak pociva na dispozicionoj i raspravnoj maksimi ( sud izvodi samo dokaze koje su stranke same predlozile ), te na nacelu obostranog saslusanja stranaka. - Istrazna maksima i dalje vazi za neke posebne parnicne postupka, kao sto su postupci u bracnim i porodicnim sporovima. - Predlaganje dokaza. - Dokazna sredstva predlazu stranke i to sve do zakljucenja glavne stvari. - U okviru dispozicionog i raspravnog nacela, same stranke odredjuju cinjenice koje treba da dokazu, kao i dokazna sredstva kojima se istinitost ovih cinjenica potkrepljuje.

94

- Tuzilac mora da predlozi dokaze kojim potkrepljuje navode iz tuzbe, jer u protivnom rizikuje da njegova tuzba bude odbacena kao neuredna. - Tuzeni je duzan da u odgovoru na tuzbu ponudi dokaze kojima ukazuje na istinitost cinjenica kojima osporava navode tuzioca, jer u protivnom rizikuje da ce sud da usled neurednosti odgovora da donese presudu zbog propustanja ili da meritorno resi spor s obzirom da medju strankama nisu sporne cinjenice. - Stranke mogu da predlazu dokaze i na pripremnom rocistu i na rocistu za glavnu raspravu. - Uloga suda. - O predlogu stranaka iz izvodjenje dokaza odlucuje sud. - Sud odlucuje koje su cinjenice bitne za odlucivanje i koji ce od dokaznih predloga koje su predlozile stranke izvesti radi utvrdjivanja istinitosti tih bitnih cinjenica. - Sud je duzan da o izvodjenju svakog pojedinog dokaza donese resenje koje mora da sadrzi: spornu cinjenicu o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. - Sadrzina resenja o izvodjenju dokaza je znacajna zbog ocuvanja nacela kontradiktornosti i ravnopravnosti. - Resenje suda o izvodjenju dokaza jeste resenje o materijalnom upravljaju parnicom kojim sud nije vezan. - Stoga, ova resenja i ne mogu da se pobijaju posebnom zalbom, vec samo u zalbi koja se izjavljuje protiv konacne presude. - Po pravilu, sud ce odbiti da izvede dokaz kada smatra da predlozeni dokaz nije vazan za njegovu odluku, a narocito ce se smatrati da predlozeni dokaz nije vazan kada: * cinjenica o cijem postojanju ili nepostojanju se predlaze dokazivanja nije bitna za odluku. * kada dokaz cije se izvodjenje predlaze nije bitan ili pogodan za saznanje istinitosti cinjenice cije se postojanje dokazuje. * kada postoji zabrana upotrebe dokaznog sredstva. * kada je sud vec uveren o istinitosti cinjenice o kojoj treb da se izvede dokazivanje. * kada dokazni predlog ne sadrzi temu dokazivanja ( ovde se radi o tome da predlagac dokaza ne navodi vaznu cinjenicu o kojoj bi trebalo izvesti dokaz, vec niz cinjenica iz kojih bi tek eventualno trebalo da sazna koja bi cinjenica bila vazna za njegove tvrdnje ). - Sud ne sme da odbije izvodjenje dokaza sa obrazlozenjem da svedok nije pouzdan jer je ranije u drugim postupcima kazivao neistinu; jer je cinjenicna tvrdnja koju stranka istice vec opovrgnuta dosadasnjim rezultatima dokaznog postupka; jer dokazno sredstvo pruza malo izgleda na uspeh. - Posebno o dokazima do kojih se doslo na nedozvoljen nacin. - U parnicnom postupku cesto se nude dokazi do kojih se doslo na nedozvoljen nacin, tacnije povredom neke materijalnopravne norme medjunarodnog ili unutrasnjeg prava. - Ovde se najcesce radi o radnjama koja ulaze u bice krivicnog dela, kao sto je to neovlasceno prisluskivanje, povreda tajnosti pisama... - Sud je duzan da odbije izvodjenje dokaznog sredstva do kojeg se doslo na nedozvoljen nacin. - Rociste za izvodjenje dokaza - Dokazi se izvode na glavnoj raspravi, i na taj nacin zakon vodi racuna da ce sud najbolje steci uverenje o dokaznoj vrednosti i snazi pojedinog dokaznog sredstva, ako se postuju nacela neposrednosti i koncentracije procesne gradje. - S obzirom na to da sud ceni rezultat dokaznog postupka ne samo u pogledu svakog dokaznog sredstva ponaosob, vec i na osnovu citavog rezultata dokaznog postupka, bitno je da se svi dokazi izvedu na jednom rocistu za izvodjenje dokaza. - Od principa neposrednosti u dokazivanju se odstupa u korist nacela ekonomicnosti postupka kada se izvodjenje pojedinih dokaza poverava zamoljenom sudu. 95

74.) Uvidjaj
A) Pojam i znacaj - Uvidjaj je dokazno sredstvo kojim sud neposrednim culnim opazanjem utvrdjuje odredjene cinjenice ili razjasnjava izvesne okolnosti. - Uvidjaj je jedino pravo neposredno dokazno sredstvo ( dokazna vrednost ogromna ). - Predmet i zadatak uvidjaja je dvostruk: a) Sud njegovim izvodjenjem utvrdjuje sporne cinjenice izmedju stranaka, koje moraju da postoje u sadasnjosti ( nezamislivo je da se culno opazaju cinjenice koje su se desile u proslosti ). b) Zatim se koristi uvidjaj radi razjasnjenja “neke okolnosti”, a pod ovim treba razumeti svaku okolnost koja je od znacaja za pravilno utvrdjenje vaznih i odlucnih cinjenica ( npr. u postupku je sporno da li je svedok s terase mogao da vidi dogadjaj o kome je svedocio, pa da bi rasvetlio okolnost od koje zavisi verodostojnost svedocenja, sud vrsi uvidjaj ). - Treba istaci da se pregled i slusanje audio-vizuelnih zapisa smatra uvidjajem. B) Razgranicenje od ostalih dokaznih sredstava - Uvidjaj se razlikuje od dokazivanja ispravama u tome sto se prilikom uvidjaja culno opaza samo pismeno i njegova svojstva, a kod dokazivanja ispravama se utvrdjuje sam sadrzaj pismena. - Kod razgranicenja od vestacenja merilo je rezultat dobijen upotrebom dokaznog sredstva. - Ako vestak prisustvuje uvidjaju i daje sudiji samo obavestenja o pojedinostima predmeta ( mesto udesa ) koji sud neposredno opaza, radi se o vestacenju ili o kombinaciji vestacenja i uvidjaja. Npr. Sudija utvrdjuje da li je zid napukao, a vestak utvrdjuje svojstvo materijala i nacin gradnja... - Ako strucno lice ispituje svojstva lica ( telesne povrede ) ili predmeta, a o tome ne daje nalazi i misljenje, radi se samo o svedoku ( npr. lekar pregleda ostecengo i o tome obavestava sud ). V) Izvodjenje dokaza uvidjajem - Uvidjaj se visi na sudu ili van njega, i vrsi ga vece. - Sud je duzan da stranke obavesti o vremenu i mestu izvodjenja uvidjaja kako bi mu prisustvovale. G) Duznost da se tvrpi uvidjaj - Pravilo je da se na duznost da se trpi uvidjaj primenjuju pravila o duznosti edicije isprava. - Kada se stranka poziva na cinjenicu cije bi postojanje trebalo da se utvrdi uvidjajem, a u njenoj moci je da omoguci uvidjaj, duzna je da sudu omoguci vrsenje uvidjaja. - Kada je vrsenje uvidjaja u moci protivne strane, i ona je duzna da omoguci uvidjaj, medjutim protivnik moze da odbije da omoguci uvidjaj iz istih razloga iz kojih svedok moze da uskrati svedocenje i odgovore na pojedina pitanja. - Protivnik stranke ne moze da se prisili da trpi uvidjaj, medjutim, kada on uskrati ili odbije da omoguci uvidjaj, te ako unisti ili sakrije stvar koje je predmet uvidjaja, sud takvo ponasanje stranke ceni na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. - Treca lica nemaju duznost da dopuste vrsenje uvidjaja, a izuzeci postoje u dva slucaja: --> prvom, kada je ono po zakonu duzno da omoguci uvidjaj. --> drugom, kada je stvar koja je predmet uvidjaja zajednicka za trece lice i stranku koja se poziva na cinjenicu koju bi trebalo utvrditi uvidjajem. - Kada se predmet na kome bi trebalo izvrsiti uvidjaj nalazi kod drzavnog organa, sud ce ex officio obezbediti da se izvede dokaz uvidjajem.

96

75.) Isprava
A) Pojam i znacaj - Isprava je telesni predmet na kome su pisanim znakovima zabelezeni odredjeni podaci, sadrzina odredjenih misli. - Isprave su lisene subjektivnosti, te kao predmeti koji inkorporisu odredjeni sadrzaj predstavljaju pouzdana dokazna sredstva. - Za njihovo koriscenje u parnicnom postupku je nebitno da li je isprava sacinjena s namerom da posluzi kao dokazno sredstvo ( ugovor ) ili se slucajno koristi u parnicnom postupku kao dokaz ( npr. privatno pismo ). - Pod ispravo se smatra samo originalni predmet zapisa, ne i njegova kopija ( osim ako je zakonom izricito odredjeno ). B) Vrste isprava 1.) Javne i privatne isprave ( u zavisnosti ko je njihov izdavalac ) - Javnu ispravu je u propisanom obliku izdao drzavni organ u granicama svojih ovlascenja, privredno drustvo ili druga organizacija u vrsenju ovlascenja koje joj je povereno zakonom. - Sve druge isprave koje nisu javne smatraju se privatnim ispravama. - Od privatnih i javnih isprava treba razlikovati privatne overene isprave(legalizovane isprave ). - Sudovi i notari na zahtev drzaoca privatnih isprava overavaju da je ispravu potpisao njen izdavalac. - U dokaznoj snazi su izjednacene s javnim ispravama. - S druge strane, od legalizacije privatne isprave treba razlikovati njenu vidimizaciju, a to je postupak u kojem sudovi i notari overavaju da je kopija isprave verna originalu. 2.) Dispozitivne i dokazne isprave - Dispozitivne isprave su one u koje je neposredno inkorporiran pravni akt ( testament, ugovor, menica ). - Dispozitivne javne isprave su razne odluke ( presude, resenja..) koje ovlasceni organi ( sud, organi uprave ) donose u okviru svoje nadleznosti. - Dokazne isprave ne sadrze nikakav pravni akt, vec samo obavestenje o cinjenici koja je vezana za postojanje nekog pravnog akta ( npr. priznanica, lekarsko uverenje, izvod iz maticne knjige...). V) Istinitost isprave - Isprava se smatra istinitom ( autenticnom ) ako potice od onoga koji je na njoj oznacen kao njen izdavalac, a lazna je kada ne potice od lica koje je naznaceno kao izdavalac. - Autenticnost javnih isprava se pretpostavlja, ali se moze obarati svim dokazima. - Autenticnost privatnih iprava se ne pretpostavlja, tako da je na stranci koja se na nju poziva teret tvrdnje i dokazivanje da je isprava autenticna, dok sud ceni njenu autenticnost na osnovu pravila o slobodnoj oceni dokaza. - Postoji pretpostavka da je isprava autenticna ako je autentican potpis izdavaoca isprave, odnosno da izjava volje koja je sadrzana u ispravi potice od njenog potpisnika. - Autenticnost se odnosi samo na onaj tekst koji se nalazi iznad potpisa. - Ako bi potpisnik ispave tvrdio da potpis nije njegov, morao bi to da dokazuje.

97

- Autenticnost isprave moze da bude i predmet posebne parnice koja se pokrece tuzbom za utvrdjenje istinitosti isprave. G) Dokazna snaga isprava - Dokazna snaga isprava zavisi od istinitosti njihovog sadrzaja. - Isprava je istinita, ako njen sadrzaj odgovara realnim cinjenicama. - Ako je naknadno izmenjen njen sadrzaj, suprotno volji izdavaoca, smatra se netacnom ( falsifikovanom ). - Pretpostavlja se da je sadrzaj javne isprave istinit ( isto vazi i za dokazne i za dispozitivne javne isprave ), ali ova pretpostavka je oboriva, pa se u parnici moze dokazivati da su cinjenice koje sadrzi javna isprava neistinito utvrdjene, a teret dokazivanja snosi onaj koji osporava istinitost. - Kod dokazne snage javnih isprava ne treba mesati njihovu formalnu i materijalnu dokaznu snagu. - Videli smo da ZPP uredjuje samo formalnu dokaznu snagu javnih isprava ( pretpostavlja se da je istinito ono sto je u javnoj ispravi sadrzano ). - Drugo je pitanje tzv. materijalne snage sadrzine javnih isprava- da li cinjenice koje se smatraju istinitim, jer su sadrzane u javnoj ispravi, ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje stranka u parnici izvodi neko svoje pravo. - Dokazna snaga privatnih isprava u celosti podleze principu slobodne ocene dokaza. D) Pribavljanje isprave - Kod duznosti pribavljanja ( edicije ) isprave razlikujemo 3 situacije: a) Pribavljanje isprave od stranke koja se na nju poziva. - Stranka je duzna da je sama podnese. b) Pribavljanje isprave od protivnika stranke koja se na nju poziva. - Tada sud donosi resenje kojim nalaze protivnoj strani da u odredjenom roku podnese doticnu ispravu, a protiv tog resenja nije dozvoljena zalba. - Stranka kod koje se nalazi isprava ne moze da uskrati njenu ediciju u sledecim slucajevima: * vec se sama na nju pozvala u postupku. * duzna je prema posebnim zakonskim propisima da je preda ili pokaze. * isprava je zajednicka za obe stranke. - Pod zajednickom ispravom se smatra isprava koja inkorporira neki pravni posao izmedju stranaka ( ugovor ), ali i onaj do cijeg je zakljucenja doslo posredstvom treceg. - Takodje, pod zajednickom ispravo se smatra ona koja je upravo i sacinjena u svrhu dokazivanja. - Ako protivna stranka porice da se kod nje nalazi isprava, sud moze na tu okolnost da izvodi dokaze kako bi utvrdio da li su ovi navodi istiniti. - Takodje, stranka koja se poziva na ispravu moze protiv protivne strane da podigne kondemnatornu tuzbu u kojoj bi zahtevala njeno izdavanje. - Druga strana moze da uskrati podnosenje isprave u istim slucajevima u kojima svedok moze da uskrati svedocenje ili odgovore na neka pitanja. - Resenje suda o tome da druga stranka preda ispravu se ne moze prinudno izvrsiti, ali ako ta stranka ne preda ispravu po nalogu suda, onda ce sud tu okolnost ceniti slobodno. - Ipak, sud moze novcano da kazni stranku koja, protivnu uverenju suda, porice da se isprava nalazi kod nje. v) Pribavljanje isprave od treceg lica. - Trece lice nema duznost edicije isprave, ali postoje dva izuzetka: 98

--> kada je posebnom zakonoskom normom predvidjena njegova obaveza da odredjenu ispravu pokaze ili podnese. --> kada je rec o ispravi koja je po svojoj prirodi zajednicka za trece lice i stranku koja se na ispravu poziva. - Pravosnazno resenje kojim se trecem licu nalaze podnosenje isprave moze se prinudno izvrsiti. - Zakonodavac predvidja i mogucnost da sud novcano kazni trece lice koje nije postupilo po resenju kojim mu je nalozeno podnosenje isprave. g) Pribavljanje isprave od organa, organizacije i preduzeca. - Takvu ispravu ce sud na predlog stranke ili ex officio pribaviti ( ukoliko stranka ne moze sama ). - Sud moze da kazni odgovorna lica u organima ako ne postupe po resenju suda.

76.) Svedok
A) Pojam i znacaj - Svedok je fizicko lice koje pred sudom daje iskaz o cinjenicama koje je culno opazilo. - Svedok se razlikuje od vestaka, jer on ne daje svoje misljenje o cinjenicama, vec samo govorom iznosi subjektivno opazanje. - Svedok je najcesce, ali i najnepouzdanije dokazno sredstvo u parnicnom postupku ( zbog subjektivnog dozivljaja realnih dogadjaja ). B) Sposobnost da bude svedok - Svedok jedino ne moze da bude ono lice koje je stranka u postupku, odnosno lice koje moze u postupku da bude saslusano kao stranka ( ne moze ni postupajuci sudija ). - I punomocnik stranke moze da bude saslusan kao svedok. - Sposobnost fizickog lica da bude svedok zavisi, pre svega, od njegove fakticke mogucnosti da ispuni zadatak. - Sposobnost da bude svedok ne zavisi niti od uzrasta, niti od zdravlja ( ukljucujuci u psihicko ), od intelektualnog i socijalnog polozaja, odnosa sa strankama, pa cak ni od njegove ekonomske zainteresovanosti za ishod parnice u kojoj svedoci. - Za sposobnost da bude svedok su bitne samo dve stvari: a) Lice mora da bude sposobno da svojim culima opazi cinjenicu koja se dokazuje. b) Lice mora da bude u stanju da opazenu cinjenicu reprodukuje pred sudom. V) Duznosti i prava svedoka - Uopste. - Svedok ima 4 duznosti u postupku: * duzan je da se odazove pozivu i da svedoci. - Ako se ne odazove pozivu, sud moze da naredi njegovo prinudno dovodjenje i izrekne kaznu do 30000 dinara ( ista kazna je i ako odbije da svedoci, a moze ga i zatvoriti dok ne pristane da svedoci ali najduze mesec dana ).. - Neodazivanje pozivu ili odbijanje da svedoci povlaci i posledicu placanja troskova strankama. - Resenje o kazni moze da se opozove ako svedok naknadno pristane da svedoci ili opravda svoj izostanak.

99

* duzan je da kazuje istinu ( lazno svedocenje je krivicno delo, a povlaci i gradjanskopravnu odgovornost za stetu nanetu nekoj stranci zbog laznog svedocenja ). * duzan je da kazuje sve sto mu je poznato o cinjenicama o kojima treba da svedoci ( o tome je duzan i sud da ga upozori i upozna sa posledicama ). * duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka ( osim ako nije zakonom oslobodjen te duznosti). - Ogranicenja. a) Zabrana saslusanja svedoka - To vazi za lica koja bi svojim iskazom povredila duznost sluzbene ili vojne tajne, a ta zabrana prestaje kada nadlezni organ oslobodi to lice cuvanja tajne. b) Pravo na uskracivanje svedocenja, koje imaju: punomocnici stranaka, verski ispovednici, lekari, advokati, notari...( prekrsenje uskracivanja svedocenja predstavlja krivicno delo i povlaci disciplinsku odgovornost odredjene profesije ). - Sud je duzan da upozori o ovome doticna lica, ali propust da to uradi ne povlaci sankcije. v) Pravo svedoka da uskrati odgovor na pojedina pitanja - Svedok moze da uskrati odogovor na odredjena pitanja ukoliko za to postoje vazni razlozi. - Kao vazan razlog je exempli causa naveden slucaj u kome bi svedok odgovorom na neko pitanje izlozio teskoj sramoti, znatnoj imovinskoj steti ili krivicnom gonjenju sebe ili sebi blisko lice. - Svedok ne moze da uskrati svedocenje pozivajuci se na opasnost da se izlozi imovinskoj steti u sledecim situacijama: * kada je prisustvovao zakljucenju pravnog posla kao pozvani svedok. * o radnjama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. * o cinjenicama koje se tizu imovinskih odnosa uslovljenih bracnom vezom. * o cinjenicama koje se ticu rodjenja, smrti ili sklapanja braka. * kada je na osnovu posebnih propisa duzan da podnese prijavu ili da da izjavu. G) Postupak izvodjenja dokaza svedocenjem a) Pozivanje svedoka - Ovaj postupak pokrece stranka, koja je duzna da predlozi da se odredjeno lice saslusa kao svedok, te da navede njegovo ime, zanimanje i boraviste, kao i o cemu svedok treba da bude saslusan. b) Saslusanje svedoka - Svedok iskazuje pred sudom na rocistu za glavnu raspravu ( izuzetno u svom stanu ). - Svedoci se saslusavaju pojedinacno i iskljucivo usmeno, i to tako sto slobodno izlaze o cinjenicama i kojima je pozvan da svedoci. - Nakon tog izlaganja, predsednik veca a zatim i stranke mogu da svedoku postavljaju pitanja ( nije dozvoljeno strankama da postavljaju sugestivna pitanja i pitanja koja se ne ticu teme ). - Ako se iskazi vise svedoka ne podudaraju, onda sud suocava svedoke. D) Pravo svedoka na naknadu troskova - Svedok ima pravo na naknadu troskova koji su nastali time sto je pozvan da svedoci ( putni troskovi, troskovi ishrane, prenociste i izgubljena dobit ). - Sud odmah upozorava svedoka na to pravo, a svedok je duzan da odmah nakon saslusanja zahteva naknadu troskova, a u suprotnom to pravo gubi. 100

- O zahtevu svedoka sud odlucuje resenjem, kojim moze da nalozi da se troskovi svedoku plate iz polozenog predujma, a ako predujam nije polozen, onda sud moze da nalozi stranci koja je svedoka pozvala da mu naknadi troskove u roku od 8 dana ( na ovo se stranka moze zaliti ). Dj) Posebno o oceni iskaza svedoka - Pravilo je da sud ceni verodostojnost iskaza svedoka prema slobodnom uverenju. - Primeri za objektivne kriterijume za ocenu verodostojnosti iskaza: sklad iskaza sa sipravama, da li svedok cuti da iznenada postavljana pitanja, da li menja verziju dogadjaja, da li je direktan...

77.) Vestak
A) Pojam i znacaj - Ako se ne moze da utvrdi ili razjasni neku cinjenicu, nuzno je da u parnici ucestvuje i vestak koji takvim strucnim ( nepravnickim ) znanjem raspolaze. - Premda sud ceni nalaz i misljenje vestaka slobodno, kao da se radi o svedoku, za slobodnu ocenu dokaza ostaje malo prostora kada se radi o utvrdjenju ili razjasnjenju cinjenica koje je dao vestak primenjujuci svoje strucno znanje. - Vestak se u parnici pojavljuje u dva vida: * kao pomocnik suda- vestak samo utvrdjuje cinjenice na osnovu posebnog strucnog znanja kojim raspolaze ( analiza krvi ). * kao dokazno sredstvo- koje se koristi rada razjasnjenja cinjenica ( daje nalaz i misljenje ). B) Sposobnost biti vestak - Za vestaka moze, nacelno, da bude odredjeno svako fizicko lice koje poseduje odgovarajuce strucno znanje ( fizicko lice se pojavljuje na rocistu iako je pravnom licu povereno vestacenje ). - ZPP sadrzi nerazumno ogranicenje i zahteva od stranke da predlozi vestaka koji se nalazi na listi stalnih sudskih vestaka ( sud moze da odredi i drugo lice ). V) Postupak odredjenja vestaka - Stranka sama predlaze sudu vestaka s liste stalnih sudskih vestaka, predmet i obim vestacenja. - Druga strana moze o takvom predlogu da se izjasni, a u slucaju nesaglasnosti stranaka, o tome odlucuje sud. - Ako sud utvrdi da je vestacenje slozeno i tada odredjuje vestaka sam, nezavisno od sporazuma stranaka ( a moze da angazuje i vise od jednog vestaka ako je bas slozeno ). - Sud odredjuje vestacenje resenjem koje mora da sadrzi: ma i zanimanje vestaka, predmet spora, predmet i obim vestacenja i rok za dostavljanje nalaza i misljenja u pismenom obliku. V) Duznost vestacenja i duznosti vestaka - U nasem pravu lice koje je u resenju suda odredjeno za vestaka je duzno da svedoci. - Odbijanje da se vrsi vestacenje povlaci za sobom represivne mere suda prema vestaku, kao i obavezu vestaka da strankama naknadi stetu koju im je time prouzrokovao. - Duznost vrsenja vestacenja obuhvata i obavezu vestaka da se odazove pozivu suda i da sudu dostavi nalazi i misljenje ( najvaznija obaveza vestaka ). - Pravilo je da sud odredjuje drugog vestaka, ako imenovani vestak ne dostavi nalaz i misljenje u ostavljenom roku.

101

- Razlozi za oslobodjenje od duznosti vestacenja su isti oni koji se primenjuju na slucajeve u kojima i svedok moze da uskrati svodocenje, ali vestak moze da se oslobodi svoje duznosti i ako postoje bilo koji drugi opravdani razlozi. - Vestak je duzan da govori istinu ( lazni nalaz i misljenje su krivicno delo ). - Obaveza vestaka je licna, tj. ne moze poveriti duznost vestacenja trecem licu. - Gradjanskopravna odgovornost vestaka prema strankama koju vestak pricini netacnim nalazom ( ako je postupao sa namerom ili grubom nepaznjom ) je deliktne prirode. G) Izvodjenje dokaza a) Nalaz i misljenje - Nalaz i misljenje moraju da budu pismeno sacinjeni i obrazlozeni. - Izvodjenje dokaza vestacenjem podrazumeva i saslusanje vestaka na rocistu za glavnu raspravu ( propust ovoga predstavlja povredu nacela kontradiktornosti koja povlaci za sobom nistavost presude ). - Nalaz i misljenje se dostavljaju strankama i to najmanje 8 dana pre nego sto je zakazano rociste za glavnu raspravu. - Izrada nalaza i misljenja predstavlja komplikovan intelektualni poduhvat koji bi trebalo da bude u skladu s raspravnim nacelom i principom da sporne cinjenice utvrdjuje sud, a ne vestak. - Sud u resenju odredjuje i predmet i obim vestacenja, a pod tim treba razumeti cinjenice koje vestak treba da utvrdi ili da razjasni ( zato mu se stavlja na raspolaganje predmet vestacenja ). - Nalaz vestaka je osnova za izradu misljenja u kome vestak razjasnjava cinjenice, a na te cinjenice vestak primenjuje stavove i pravila svoje struke. - Ukoliko sud ili stranke posumnjaju u pravilnost vestacenja ( npr. misljenje je nejasno, nepotpuno...), sud ce naloziti vestaku da ispravi ili dopuni svoj nalazi i misljenje u odredjenom roku. - Ako sud smatra da se nedostaci ili sumnja ne mogu otkloniti ponovnim dostavljanjem nalaza i misljenja, od donosi resenje da se vestacenje obnovi ( protiv ovoga nije dozvoljena zalba ). b) Saslusanje vestaka - Pravilo je da vestak na rocistu za glavnu raspravu kratko i usmeno iznese svoj nalaz i misljenje. - Duzan je da odgovara na pitanja suda i stranaka koja su upravljena na razjasnjenje iskaza i tvrdnju iz nalaza i misljenja. - Na nalaz i misljenje vestaka stranke mogu da stave primedbe. - Sud mora da omoguci strankama da ravnopravno raspravljaju o nalazu i misljenju vestaka u kontradiktornom postupku. - Vestak je duzan da se izjasni na primedbe stranaka, usmeno ili pismeno ( ako to ne ucini, to znaci da sud nije omogucio strankama da raspravljuju o rezultatima dokaza, te cini apsolutno bitnu povredu pravila postupka ). D) Ocena dokaza - Sud je duzan da nalaz i misljenje vestaka ceni slobodno, tj. ne sme prima faciae da uzme cinjenice iz nalaza vestaka kao dokazane ( sto je jako cesto u praksi ). DJ) Pravo vestaka na naknadu troskova i nagradu ( u vezi troskova sve isto kao kod svedoka ).

102

78.) Saslusanje stranaka kao dokazno sredstvo
A) Pojam i znacaj - Saslusanje stranaka je dokazno sredstvo putem kojeg same stranke iskazuju o bitnim cinjenicama koje su relevantne za merotorno odlucivanje. - Stranke se saslusavaju na isti nacin kao i svedoci, te se na izvodjenje ovog dokaza supsidijarno primenjuju odredbe o svedocima. - Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka ne treba mesati sa tzv. informativnim saslusanjem stranaka, koje nije dokazno sredstvo, vec je njegova svrha samo da stranke razjasne sudu svoje navode ili predloge. - Uslov da se saslusa stranka jeste da ima ista ona svojstva koja se zahtevaju i od svedoka ( mogucnost opazanja i saopstavanja cinjenica ). - Izvodjenje dokaza saslusanjem stranaka je najnepouzdanije dokazno sredstvo ( stranke su subjektivne u svojim stvarima ), te sud moze ( ali i ne mora ) da izvodi ovaj dokaz samo onda kada nema drugih dokaza, ili kada smatra da je saslusanje stranaka ipak potrebno. B) Izvodjenje dokaza a) Predlog stranka - Stranka moze da predlozi ( dakle ne moze ex officio ) da se samo ona salusa ili da se saslusaju obe stranke, a sud odlucuje o tome da li ce saslusati samo jednu ili obe stranke. b) Princip ravnopravnosti - Nuznost da se o bitnim cinjenicama salusaju obe strane proizlazi i iz nacela ravnopravnosti i obostranog saslusanja stranaka. - Sud moze da saslusa samo jednu stranku u sledecim slucajevima: * kada se uverio da jednoj stranci nisu poznate sporne cinjenice. * kada saslusanje jedne stranke nije moguce. * kada jedna stranka uskrati davanje iskaza ili se ne odazova pozivu suda. v) Dokazni postupak - Ako je stranka parnicno nesposobna, sud moze da odluci i nju da salusa pored zakonskog zastupnika, ako je njeno saslusanje moguce. - Za razliku od svedoka koji je duzan da svedoci, stranka nije duzna da iskazuje, kao sto nije duzna da preduzima parnicne radnje ( ova okolnost se uzima u obzir prilikom ocene dokaza ).

79.) Teret tvrdnje i teret dokazivanja
- Teret tvrdnje - Kako se parnica, po ZPP-u iz 2005, odvija prvenstveno u okvirima raspravnog nacela, pitanje tereta vrdnje moze i te kako da ima uticaja na ishod parnice. - Pravila o tetetu tvrdnje se ne primenjuju u postupcima u kojima vazi inkviziciono nacelo. - Pravila o teretu tvrdnje regulisu nacin iznosenja cinjenica pred sud ( objektivni teret tvrdnje ), kao i poredlu procesnih tereta na stranke u vezi s duznoscu iznosenja cinjenica u parnici ( subjektivni teret tvrdnje ). - Svaka stranka je duzna da pred sud iznese sve cinjenice na kojima zasniva svoj zahtev, ali i cinjenice kojima osporava navode svog protivnika. 103

- Tuzilac je duzan da vec u tuzbi iznese sve one cinjenice iz kojih proizlazi osnovanost njegovog tuzbenog zahteva, dok je tuzeni duzan da u odgovoru na tuzbu navede sve one cinjenice ( prigovore ) zbog kojih smatra da tuziocevo pravo nije ni nastalo, da je prestalo ili na osnovu kojih smatra da moze da uskrati cinidbu tuziocu. - Ako bi neka od stranaka propustila da u parnici iznese cinjenicu na osnovu cijeg postojanja izvodi odredjenu pravnu posledicu, pogodile bi je negativne posledice pravila o raspodeli subjektivnog tereta tvrdnje ( sud bi morao da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan, kada tuzilac ne iznese neku cinjenicu na kojoj temelji postojanje zeljene posledice ). - Medjutim ovakav ishod spora je samo teoretski, s obzirom da je sud duzan da se stara da stranke na glavnoj raspravi iznesu sve bitne cinjenice i da dopune navode o svim vaznim cinjenicama, tako da je nemoguce da i sud i stranke propuste da u toku parnice raspravljaju o cinjenici koja je bitna za donosenje odluke. - Teret dokazivanja A) Pojam i zadatak - Rezultat dokaznog postupka moze da bude trojak: --> Sud moze da se uveri o postojanju cinjenice na osnovu koje stranka zasniva svoj zahtev. --> Sud moze da se uveri da se takva cinjenica nije desila u stvarnosti. --> Sud ne moze da stvori uverenje da li cinjenica koja podpada pod dispoziciju materijalnopravne norme zaista i postoji u stvarnosti ili ne. - Po pravilu, u slucaju da odlucne cinjenice ne mogu da se dokazu, parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. - Neophodnost primene pravila o teretu dokazivanja javlja se zbog toga sto pravna posledica materijalnopravne norme moze da nastupi samo ako su ispunjene pretpostavke iz njene dispozicije. - Ona ne sadrzi resenje za slucaj da supsumcija pod dispoziciju materijalnopravne norme ostane nejasna. - Stoga, pravila o teretu dokazivanja stvaraju fikciju da je rezultat dokaznog postupka postojanje ili nepostojanje odredjene cinjenice, pri cemu sud nije uspeo da ostvari takav rezultat sprovodjenjem dokaznog postupka. - Postoji subjektivni i objektivni teret dokazivanja. - Subjektivni ( formalni ) teret dokazivanja ima ulogu samo u parnicnom postupku koji pociva na raspravnom nacelu, ne i u postupcima koji se zasnivaju na istraznoj maksimi. - On daje odgovor na pitanje koje dokaze je sudu duzna da ponudi stranka u parnici. - Ako stranka ne ponudi dokaz koji potvrdjuje postojanje cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje izvodi svoj zahtev, parnica ce biti resena na njenu stetu. - Ovakva situacija ( kao sto je to slucaj i kod tereta tvrdnje ) je samo teoretska, i to iz dva razloga: * Najpre, sud je duzan da dokaznim postupkom obuhvati sve cinjenice koje su vazne za donosenje odluke, kao i da se stara da stranke na glavnoj raspravi ukazu na sva dokazna sredstva. * Sud mora ex officio da utvrdi da li su ispunjene pretpostavke za primenu one materijalnopravne norme na cijoj dispoziciji tuzilac i zasniva svoj tuzbeni zahtev. B) Objektivni teret dokazivanja - Za donosenje odluke u situaciji non liquet odlucujuca su pravila o objektivnom ( materijalnom ) teretu dokazivanja.

104

- Ova pravila daju odgovor na pitanje koja od stranaka snosi rizik nedokazanosti neke od odlucnih cinjenica, odnosno na ciju stetu ce sud da odluci kada nije u stanju da razjasni vazne cinjenice, odnosno da stekne uverenje o njihovoj istinitosti, odnosno neistinitosti. - Po pravilu, parnicu gubi ona stranka na kojoj lezi teret dokazivanja. - Non liquet situacija nastupa kada su ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje neke cinjenice ( tada sud o postojanju te cinjenice odlucuje primenom pravila o teretu dokazivanja ). a) Podela objektivnog tereta dokazivanja * Prvo, podela objektivnog tereta dokazivanja regulisana je zakonom, i to materijalnopravnim normama. - NPR: kad poverilac zahteva naknadu stete zbog docnje u ispunjenju obaveze, duznik se moze osloboditi ove obaveze ako dokaze da bi stvar koja je predmet ispunjenja slucajno propala i da je on obavezu ispunio na vreme. - Kod deliktne odgovornosti za stetu, stetnik je duzan da naknadi stetu, ali ni i kada dokaze da je steta nastupila bez njegove krivice. - Vlasnik opasne stvari odgovara objektivno, osim ako ne dokaze da stvar nije bila uzrok stete. - Vlasnik stvari koji vindicira stvar, mora da dokaze da je vlasnik stvari i da se stvar nalazi u drzavini tuzenog. - Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se nalaze u nizu materijalnopravnih normi, te je sud duzan da u slucaju non liquet odluci o postojanju sporne cinjenice na osnovu pravila o podeli tereta dokazivanja sadrzanih u ovim normama. * Drugo, kada zakonom nije uredjena podela tereta dokazivanja, vazi Rozenbergova formula: sva stranka u postupku snosi teret dokazivanja u pogledu one cinjenice koja ulazi u dispoziciju materijalnopravne norme koja je za nju povoljna. - Prema ZPP-u, stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje tog prava, dok stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja u pogledu cinjenice kojoj se sprecava nastanak ili ostvarivanje prava ili u pogledu cinjenice zbog koje je pravo prestalo da postoji. - Npr: T tuzi A i zahteva placanje kupoprodajne cene. A tvrdi da je ugovor o prodaji zakljucen s pocekom. U ovom slucaju, T je duzan da dokaze da je zakljucen kupoprodajni ugovor cije ga odredbe ovlascuju da kupoprodajnu cenu potrazuje odmah, Ako sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi ovu cinjenicu, T snosi teret dokazivanja i sud je duzan da odbije tuzbeni zahtev. - Dakle, kada sud ne moze sa sigurnoscu da utvrdi postojanje cinjenice, postupa i odlucuje kao da ta cinjenica ne postoji, sto se odrazava na stetu jedne od stranaka u postupku. - Pravila o podeli tereta dokazivanja vaze i kada su predmet dokazivanja tzv. negativne cinjenice. - U slucaju neophodnosti dokazivanja negativnih cinjenica ( da neka okolnost nije nastupila ), dovoljno je da se stranka na koju pada teret dokazivanja ogranici na jednostavnu tvrdnju da takve cinjenice u stvarnosti nema. - Tada je njen protivnik duzan da dokazuje suprotno, odnosno pozitivno stanje, da cinjenica postoji ( ako ne uspe u tome, sud ce smatrati da cinjenica ne postoji ). - Pravila o podeli objektivnog tereta dokazivanja se primenjuju i kada je u pitanju dokazivanje postojanja ili nepostojanja procesnih pretpostavki. - Ako postoji situacija non liquet, pretpostavlja se da cinjenica nije nastupila i teret dokazivanja pada na onu stranku koja iz cinjenica izvodi kakvo procesno ovlascenje. * Trece pravilo o podeli objektivnog tereta dokazivanja glasi: ona stranka koja se poziva na izuzetak od pravila snosi teret dokazivanja za postojanje cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. 105

- Npr: pravilo je da su punoletna lica poslovno sposobna, pa ako neko lice tvrdi neciju poslovnu nesposobnost, onda snosi i teret dokazivanja cinjenica na kojima se izuzetak zasniva. b) Pravila o podeli tereta dokazivanja kod zakonskih prezumpcija ( smrt naslov! ) - Primeri: Pretpostavlja se da su cesiom cesionaru ustupljenje i dospele, a neisplacene kamate. Pretpostavlja se da je drzalac pokretne stvari ujedno i njen vlasnik. - Teret dokazivanja kod zakonskih pretpostavki lezi na onoj stranci kojoj zakonska pretpostavka ide u korist. - Ali one se pomera na osnov pretpostavke, odnosno na cinjenicu iz cijeg postojanja zakonodavac izvodi pretpostavku o postojanju neke druge cinjenice ili prava, odnosno pravnog ovlascenja (jbt) - Protivnik moze da podnese protivdokaz koji je usmeren na obaranje osnova pretpostavke, ali i dokaz o protivnom koji je usmeren na obaranje tacnosti pretpostavke. - U navedenim primerima, duznik, ako je tuzen za kamate, moze da obara postojanje cesije ( protivdokaz usmeren na bazi pretpostavke ), ali i da podnese dokaz o protivnom- da ugovorom o cesiji nisu bile obuhvacene i kamate. - Od zakonskih oborivih pretpostavki treba razlikovati preasumptiones jure et de jure cije postojanje ne moze da se obara nikakvim dokaznim sredstvima ( npr: Smatra se da je uslov nastupio ako njegovo nastupanje spreci strana na ciji je teret odredjen, protivno nacelima savesnosti i postenja ). v) Obrt tereta dokazivanja - Pod osujecenjem dokaza podrazumevamo situaciju u kojoj stranka na kojoj nije subjektivni teret dokazivanja svojim cinjenjem ili necinjenjem onemoguci upotrebu nekog dokaznog sredstva protivnoj strani na koju pada subjektivni teret dokazivanja. - U literaturi je sporno da li situaciju sa osujecenjem izvodjenja dokaza treba resiti u okviru pravila o oceni dokaza ili primenom pravila o teretu dokazivanja. - Nase je shvatanje da bi bilo smisleno dopustiti obrt tereta dokazivanja u onim situacijama u kojima to zakon izricito ne zabranjuje i u kojima bi jedna od stranaka dolozno osujetila upotrebu nekog dokaznog sredstva ( npr. unisti predmet uvidjaja ). g) Pravna priroda tereta dokazivanja - Norme o teretu dokazivanja su procesnopravne prirode, jer one sadrze nista vise do iskaz kako treba odluciti u situaciji non liquet. - Ova pravila nemaju nikakav uticaj na sam materijalnopravni odnos niti na pravni polozaj njegovih ucesnika. - S druge strane, pravila o raspodeli tereta dokazivanja koja su sadrzana u zakonu, odredjena su prvenstveno u skladu sa idejom zakonodavca o ostvarenju ideje pravicnosti. - Tako da je razdvajanje pravila o teretu dokazivanja tesko odvijivo od same materijalnopravne norme. V) Sporniji primeri iz sudske prakse: * pretpostavlja se da pismeni ugovor izrazava pravu vilju ugovornih strana. * ispunjenje obaveze- stranka koja se poziva da je obavezu ispunila, treba to i da dokaze. * zajam/poklon/posluga- tuzilac koji tuzi za redaju ili vracanje stvari duzan je da dokaze da je ugovor pravovaljano nastao. * zloupotreba prava- onaj ko se poziva na zloupotrebu prava, duzan je da dokaze i cinjenice na kojima se takva zloupotreba zasniva. * jemstvo- jemac je duzan da dokaze da je glavni duznik namirio dug.

106

80.) Ocena dokaza
A) Uopste - Dokazni postupak se okoncava tako sto sud vrsi ocenu dokaza. - Sud utvrdjuje da li rezultat izvedenih dokaznih sredstava opravdava da neka cinjenica koja je bila predmet dokazivanja moze da se smatra istinitom ili ne. - Buduci da je svaka istina subjektivna, zakonodavac od suda trazi da da svoj sud o tome koju cinjenicu smatra istinitom, a koju ne. - Primenom pravila o oceni dokaza stvara se kod sudije neophodan stepen verovatnoce da se nesto u stvarnosti zaista i odigralo, te se, shodno tome, stvara i uverenje da je neka cinjenica istinita. B) Nacelo slobodne ocene dokaza - Moderno procesno pravo ne poznaje vise teoriju zakonske ocene dokaza kojom je sud bio vezan cvrstim pravilima o oceni dokaza. - Danas se predvidja da sud odlucuje po svom uverenju koje ce cinjenice smatrati dokazinim. - Ovo uverenje sud stice na osnovu savesne i brizljive ocene svakog dokaza ponaosob, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata citavog postupka. - Slobodna ocena dokaza ne znaci i arbitrarnost u odlucivanju. - Premda je ocena sudije o vrednosti i dokaznoj snazi nekog dokaznog sredstva subjektivna, on stice uverenja o istinitosti neke cinjenice u okvirima pravila ( gore su navedena..). - Brizljiva i savesna ocena dokaza znaci da je sud duzan da svoje uverenje i istinitosti cinjenice koja je bila predmet dokazivanja formira na osnovu svog najboljeg znanja i umeca, tacnije na osnovu licnih opstih stavova iskustva, ka o i na osnovu objektivno saznatljivih stavova iskustva drugih, a narocito nauke. - Odavde proizlazi da ocena dokaza nije cisto subjektivna stvar, vec je i objektivizirana duznoscu upotrebe opstih stavova iskustva, kao i stavovima nauke. - Sud je duzan da navede na osnovu kojih stavova iskustva je stekao uverenje da je nesto istinito, te ovom objektivizacijom omogucuje i drugostepenom sudu da, po zalbi, kontrolise da li upravo primena tih stavova iskustva omogucuje logican zakljucak o postojanju, odnosno nepostojanju cinjenica. - Kada sud vrednost dokaza ceni u okvirima rezultata citavog postupka, to znaci da sud uzima u obzir i sve iskaze stranaka date u postupku, njihov stav prema izvodjenju pojedinih dokaza, narocito odbijanje da se da odgovor na pojedina pitanja. - Za sticanje uverenje o istinitosti cinjenica vazan je i licni utisak suda prilikom iskazivanja svedoka i stranaka. - Od principa slobodne ocene dokaza treba razlikovati slobodnu ocenu suda. - Sud moze slobodno, u okviru zakona, da preduzme pojedine parnicne radnje, a slobodna ocena se narocito primenjuje i prilikom odmeravanja visine naknade stete. - UVERENJE SUDA - Subjektivna teorija ( Rozenberg ) objasnjava kada se stice uverenje o istinitosti. - Uverenje o istinitosti se stice kada postoji toliki stepen verovatnoce da vise ne moze da postoji razumna sumnja u suprotno. - Po objektivnoj teoriji ili teoriji o uverenju u verovatnost, postojanje cinjenice je dokazano kada sud stekne uverenje o verovatnosti njenog postojanja, pri cemu iskljucuje neophodnost postojanja uverenja o istinitosti, jer je istina subjektivno poimanje stvarnosti svakog coveka. 107

- Za meritorno resenje spora postoji saglasnost da treba primeniti subjektivnu teoriju, dok se prilikom odlucivanja o postojanju, odnosno nepostojanju procesnih pretpostavki, kao i o drugim procesnim pitanjima, primenjuje objektivna teorija. - Uverenje o dokazanosti cinjenice ( uverenje o istinitosti ), bitno za meritorno odlucivanje, postignuto je kada je dostignut visok stepen verovatnoce koji se granici sa izvesnoscu ili koji iskljucuje razumnu sumnju o postojanju suprotnog. - Primena opstih stavova iskustva je od znacaja i za odredjenje stepena dokazanosti kada je u pitanju ocena tzv. dokaza prima faciae. - Naime, dokazom prima faciae olaksava se dokazivanje, najcesce lanca adekvatne uzrocnosti, i to tako sto se iz postojanja jedne cinjenice izvodi, na osnovu opstih stavova iskustva, zakljucak o postojanju i druge cinjenice. - Zakljucak se izvodi na osnovu uobicajenog toka stvari, odnosno da odredjeni uzrok proizvodi odredjenu posledicu i obrnuto. - Primenom dokaza prima faciae ne menja se teret dokazivanja, vec se njime samo olaksava dokazivanje. - Dokaz prima faciae ima i ulogu da spreci nastajanje situacije non liquet, te da otkloni primenu pravila o teretu dokazivanja. - Dokazanost u vidu stepena obicne verovatnoce je dopustena samo kada to zakon izricito predvidja. - To je slucaj kada se spor ne okoncava meritorno, vec kada se resava o pitanjima dopustenosti pojedinih parnicnih radnji ili kada je rec o pitanjima koja se ticu materijalnog upravljanja parnicom ili donosenja resenja radi efikasnog sprovodjenja postupka. - Npr: za izuzece sudije je dovoljno da je verovatno da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. V) Arbitrarnost u oceni dokaza - Sudska odluka kojom je povredjen princip slobodne ocene dokaza sadrzi apsolutno bitne povrede postupka zbog cega bi drugostepeni sud trebalo da je ukine po zalbi. - Arbitrarnost u oceni dokaza podlece i kontroli pred ESLJP zbog povrede prava na pravicno sudjenje.

81.) Obezbedjenje dokaza
A) Pojam - S vremenom dokazna sredstva mogu da budu unistena ili izmenjena, njihovo izvodjenje otezano, tako da moze da se pretpostavi da nece moci da budu izvedena na glavnoj raspravi. - Postupak za obezbedjenje dokaza ima za predmet da se pojedini dokazi ( na predlog stranke ) izvedu van parnice, kako bi rezultati dokaznog postupka mogli da se koriste u parnici. - Postupak za obezbedjenje dokaza je, po svojoj pravnoj prirodi, oblik vanparnicnog postupka jer mu je svrha prevencija, te zbog toga sto se u ovom postupku, iz razloga hitnosti, odstupa bitno od nacela kontradiktornosti. - Ovaj postupak po svom cilju i obliku najvise podseca na postupak za odredjenje privremenih mera. B) Predlog - Ovaj postupak se pokrece iskljucivo po obrazlozenom predlogu stranke. - Predlog sadrzi navodjenje cinjenice koje treba dokazati, kao i dokaze koje treba izvesti, te ime i prebivaliste protivnika.

108

- U predlogu stranka mora da ucini verovatnim da postoji “opravdana bojazan” da dokaz nece uopste moci da se izvede ili da ce njegovo izvodjenje biti otezano. V) Nadleznost suda - Ako je parnica u toku, o predlogu odlucuje sud pred kojim parnica tece, a ukoliko postupak jos nije pokrenut, onda o predlogu odlucuje prvostepeni sud na cijoj teritoriji se nalazi stvar koju treba razgledati ili boravi lice koje treba saslusati. D) Postupak - Postupak je hitan. - Sud nije duzan da protivniku dostavi predlog za pokretanje postupka, ako postoji opasnost od odlaganja i moze i bez njegovog izjasnjavanja da odluci o predlogu. - O predlogu odlucuje sud resenjem, koje dostavlja protivniku, ali to nije duzan da ucini ako to nalaze hitnost postupka. - Protiv resenja kojim se usvaja predlog o obezbedjenju dokaza nije dopustena posebna zalba, dok bi suprotno vazilo da je sud odbio predlog. - Sud koji je obezbedio dokaze dostavlja zapisnik s rocista parnicnom sudu. - Medjutim, ako je obezbedjenje dokaza izvrseno pre pocetka postupka, pogotovo bez prisustva protivnika, a dokazna sredstva se nisu izmenila, trebalo bi izvedene dokaze ponoviti da bi se ispostovalo nacelo neposrednosti i kontradiktornosti.

82.) Prekid i zastoj postupka
- PREKID POSTUPKA - Postupak se prekida ex lege ili po odluci suda. - Ex lege postupak se prekida: a) Ako je nestala jedna od procesnih pretpostavki za vodjenje parnice: * smrt stranke. * gubitak parnicne sposobnosti. * smrt zakonskog zastupnika strane ili prestanka njegovog ovlascenja za zastupanje. * prestanak pravnog lica ili zabrana rada pravnog lica. * nastupanje pravnih posledica otvaranja stecaja ili likvidacije. b) Ako je nastupila fakticka nemogucnost da se parnica dalje vodi (rat i vanredne okolnosti). - Sud moze i ne mora da prekine postupak kada: --> odluci da sam ne resava o prethodnom pitanju. --> ako stranka ne moze, usled vanrednih okolnosti, fakticki da pristupi sudu ( clan 215. ). - Odluka suda, resenje o prekidu postupka na osnovu razloga kada do prekida dolazi po sili zakona je deklarativne prirode. - Nasuprot tome, kada sud prekida postupak na osnovu clana 215. ZPP-a, njegovo resenje je konstitutivno. A) Dejstvo prekida postupka - Najvaznije dejstvo prekida ogleda se u tome da sud od momenta pravosnaznosti resenja o prekidu ne moze da preduzima nikave procesne radnje ( jer ne bi imale dejstvo ). - Zakazana rocista ne mogu da se odrze niti sud sme da zakazuje nova rocista. - Zakon pravi jedini izuzetak od zabrane preduzimanja procesnih radnji kada predvidja da sud moze da donese odluku, ako je do prekida doslo nakon zakljucenja glavne rasprave. - Parnicna radnje koju je stranka preduzela u vreme trajanja prekida postupka ne dejstvuje samo prema drugoj stranci ( relativna zabrana ), a njeno dejstvo pocinje tek kada se postupak nastavi. 109

- Stranke mogu, naravno, da preduzimaju parnicne radnje koje su upravljene na prekid postupka, odnosno nastavak prekinutog postupka. - Sledece dejstvo prekida postupka odnosi se na prekid toka rokova za izvrsenje parnicnih radnji. - Rok pocinje iznova da tece, i to nakon sto je stranki dostavljeno resenje o prekidu postupka ( dakle i za vreme dok traje prekid, stranka moze da preduzima parnicne radnje prema sudu ). - Ako je postupak prekinut zbog razloga koji se ticu samo jedne stranke ( smrt stranke ), rokovi ne teku samo prema njoj, ali teku prema suprotnoj strani.. - S druge strane, kada je razlog za prekid opsti ( rat ), rokovi ne teku prema obe strane. B) Nastavak prekinutog postupka - Postupak se nastavlja kada se ispune za to zakonom predvidjeni uslovi ili kada sud o nastavku donese resenje po zahtevu stranke. - Sud je duzan da, po sluzbenoj duznosti, nastavi postupak kada prestane fakticka nemogucnost za rad. - Po zahtevu stranke, postupak se nastavlja kada prestanu vanredne okolnosti na osnovu kojih je sud sam odredio prekid postupka. - U ostalim slucajevima, do nastavka postupka dolazi kada se steknu za to zakonom predvidjeni uslovi. - Kada je postupak prekinut zbog smrti ili parnicne nesposobnosti stranke, nastavlja se kada naslednici, staralac zaostavstine, zakonski zastupnik, stecajni upravnik il pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kada ih sud na to pozove. - Dovoljno je da naslednici obaveste sud da traze nastavak postupka, i sud je tada duzan da donese resenje o nastavku prekinutog postupka. - Ako pravni sledbenik ne izjavi da preuzima postupak ili ako se ne pojavi na rocistu i ako postoji spor o identitetu naslednika, sud ce nastaviti postupak i raspravljace samo s jednom strankom. - Kada je sud prekinuo postupak zbog prethodnog pitanja, postupak se nastavlja ex officio kada je o prethodnom pitanju pravosnazno odluceno ( moze i ranije ako vise ne postoje razlozi za cekanje ishoda resavanja prethodnog pitanja ). - ZASTOJ U POSTUPKU - Sud zastaje s postupkom iz 3 razloga: a) kada je to izricito predvidjeno zakonom: * kada se pokrene postupak za resavanje spornog pravnog pitanja pred VSS. * kada se pokrene postupak medijacije. b) kada oceni da je to celishodno. v) kada odluci da saceka ishod neke procesne delatnosti ili ishod preduzimanja neke parnicne radnje. - Sud ce zastati s postupkom kada sud ili stranka pokrenu inicijativu za ocenu ustavnosti ili zakonitosti nekog opsteg pravnog akta pred Ustavnim sudom. - Do zastoja dolazi i kada se procesne radnje preduzimaju u inostranstvu. - Za razliku od prekida postupka, do zastoja u postupku uvek dolazi ex officio resenjem suda. - U pogledu dejstva, zastoj postupka se razlikuje od prekida dvojako: --> Prvo, sud moze da preduzima parnicne radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. --> Drugo, zastoju u postupku nema uticaja na rokove za preduzimanje parnicnih radnji.

110

83.) Prethodno pitanje
A) Pojam i vrste - Pod prethodnim ( prejudicijelnim ) pitanjem podrazumevam pitanje o postojanju ili nepostojanju jednog subjektivnog prava ili pravnog odnosa cije resenje logicki prethodi resenju glavnog pitanja. - Prethodno pitanje je uvek: a) Pravno pitanje ( postojanje ili nepostojanje pravnog odnosa ili subjektivnog prava ), a nikad cinjenicno. b) Pravno pitanje koje se postavlja in concreto u odnosu na glavno pitanje; Stoga, u prethodno pitanje ne spadaju opsta pravna pitanja, tumacenje pravnih normi i standarda. v) Prethodno pitanje se, po pravilu, javlja uvek u dispoziciji materijalnopravne norme ( pravnom osnovu ) na koju se stranka u postupku pozvala prilikom tvrdnje da joj pripada odredjena pravna posledica. - Da bi sud odlucio o pravnoj posledici koju tuzilac zahteva ( npr. placanje cene ), prethodno mora da odluci da li je ugovor punovozan ( prethodno pitanje ). - Prethodno pitanje uvek cini samostalnu pravnu celinu, tako da o njemu moze da se resava kao o glavnom pitanju u nekoj drugoj parnici ( tuzba za utvrdjenje postojanja ugovora ). - Prethodno pitanje moze da je javi i iz drugih grana prava, tako da je za njegovo resavanje, kao o glavnom pitanju, civilni sud apsolutno nenadlezan. - Primer: U, usvojenik, podnosi tuzbu protiv T, testamentarnog naslednika, i zahteva pravno na nuzni deo. T osporava da je usvojanje punovazno ( ovde je punovaznost usvojenja prethodno pitanje, i ono je upravna stvar ). B) Sistemi resavanja prethodnog pitanja - U Francuskoj vazi sistem potpune vezanosti. - Svaki drzavni organ je vezan pravosnaznom odlukom drugog drzavnog organa. - U Nemackoj vazi pravilo da svaki drzavni organ resava o prethodnom pitanju samostalno, ali samo s vazenjem za postupak u kome se ono postavi. - Sud nije vezan odlukom drugog drzavnog organa koji je u okviru svoje nadleznosti resio o prethodnom pitanju kao o glavnom. - Mesoviti sistem ( vazi kod nas ). - U mesovitom sistemu resavanja prethodnog pitanja postupa se razlicito, u zavisnosti od toga da li je nadlezani organ vec resio o prethodnom pitanju kao o glavnom u okvirima svoje nadleznosti. - I obrnuto, suprotna pravila vaze kada o prethodnom pitanju ne postoji pravosnazna odluka nadleznog drzavnog organa. a) Nereseno prethodno pitanje - Parnicni sud moze sam da resi o prethodnom pitanju, ako je ono gradjanskopravne prirode ili upravna stvar, ako o prethodnom pitanju jos ne tece parnica, odnosno ako nije pokrenut upravni postupak u kome se o prethodnom pitanju resava kao o glavnom. - Ako je parnica o prethodnom pitanju kao o glavnom pocela da tece, odnosno ako je pokrenut upravni postupak, sud moze, prema svojoj oceni, ili sam da resi prethodno pitanje ili da prekine postupak i saceka pravosnaznu odluku suda, odnosno upravnog organa. - Postupak valja prekinuti, kada se radi o slozenom prethodnom pitanju od kojeg zavisi resenje niza spornih odnosa izmedju stranaka i o kome tada nije celishodno resavati kao o prethodnom.

111

- Prema sudskoj praksi, o pitanjima koja ce ticu postojanja braka i koja ce ticu osporavanja materinstva i ocinstva, uvek se resava kao o glavnom pitanju. - Parnici sud moze da resava o postojanju krivicnog dela kao o prethodnom pitanju ( izuzetak je jedino kada je krivicni postupak ranije obustavljen zbog smrti okrivljenog ). - Do prekida parnicnog postupka do donosenja odluke krivicnog suda moze da dodje i kada se tokom postupka javi osnovana sumnja da se prethodno pitanje tice falsifikovanja isprave koja je podneta na rocistu ili laznog iskaza svedoka ili vestaka koji su dati na rocistu. b) Pravosnazno reseno prethodno pitanje - Pravilo je da odluke drugih sudova i drzavnih organa ( ali ipak pogledaj kraj podnaslova! ) u kojima je reseno o prethodnom pitanju kao o glavnom pitanju vezuju parnicni sud. - Ako bi sud nanovo resavao o prethodnom pitanju koje je pravosnazno vec odluceno, to bi predstavljaju bitnu povredu odredaba ZPP-a i imalo bi za posledicu nistavost sudske odluke. - Ako bi sud pogresno uzeo da je vec pravosnazno reseno o prethodnom pitanju, to bi predstavljalo relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. - Mora se smatrati da parnicni sud nije vezan odlukama organa uprave u kojima je on resio o prethodnom pitanju kao o glavnom ( suprotno bi ukazivalo na zavisnost suda od organa uprave ). - Ako sud odluci da prekine postupak i saceka odluku upravnog organa o prethodnom pitanju, ni tada nije njom vezan, vec slobodno ceni rezultate upravnog postupka u okviru vlastitog dokaznog postupka. V) Odluka suda o prethodnom pitanju - Odluka suda o prethodnom pitanju ne ulazi u izreku sudske odluke, vec u njeno obrazlozenje. - Stoga, ona ne proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, vec ima dejstvo samo za konkretnu parnicu u kojoj je to pitanje reseno. - O prethodnom pitanju moze da se odluci i u obliku prejudicijelnog zahteva za utvrdjenje, kao i u obliku prejudicijelne protivtuzbe kada ono postoje obuhvaceno pravnom snagom presude.

84.) Presuda, pojam i vrste
A) Pojam - Presuda je odluka kojom sud sadrzinski ( meritorno ) odlucuje o tuzbenom zahtevu, kao i o ostalim trazenjima stranaka. - Presuda suda je pojedinacni pravni akt koji sadrzi obavezu i zapovest strankama za njihovo buduce ponasanje u konkretnom pravnom odnosu. - Osim o glavnom ( tuzbenom ) zahtevu, sud odlucuje presudom i o protivtuzbi, prejudicijelnoj tuzbi za utvrdjenje, kao i o prigovoru kompenzacije ( uobicajeno je u sudskoj praksi i da se odluka o troskovima donese u okvirima izreke sudske presude ). B) Vrste presuda - Uobicajena je podela presuda: a) Prema stavu suda prema tuzbenom zahtevu- presude mogu biti one kojime se tuzbeni zahtev u celosti usvaja ili one kojima se tuzbeni zahtev u celosti odbija ( mesovitom presudom sud delimicno usvaja ili delimicno odbija tuzbeni zahtev ). - Razlikovanje je vazno, jer samo na stranka koja nije uspela u parnici moze da ima pravni interes za ulaganje pravnih likova protiv presude. b) Prema vrsti pravne zastite koja se presudom pruza- one mogu biti kondemnatorne(osudjujuce), deklaratorne ( utvrdjujuce ) i konstitutivne ( preobrazajne ). 112

v) Prema obimu pravne zastite- razlikujem potpune i delimicne presude, kao i medjupresudu. g) Prema nacinu nastanka- razlikujemo kontradiktorne presude, s jedne strane, i presudu na osnovu propustanja, presudu na osnovu priznanja i presudu na osnovu odricanja, s druge strane.

85.) Kondemnatorna presuda
- Kondemnatornom presudom sud usvaja kondemnatorni tuzbeni zahtev tuzioca i nalaze tuzenom da u korist svog protivnika izvrsi neku cinidbu ili ga obavezuje na neko necinjenje, propustanje ili trpljenje. - Ovo je jedna vrsta presude u zavisnosti od vrste pravne zastite koju pruza. - Ona proizvodi dejstvo izvrsnosti, odnosno podobna je za prinudno izvrsenje prema ZIP-u. - Kondemnatorne odluke uvek deluju inter partes. - Kondemnatorna presuda moze da se donese ako je cinidba dospela do zakljucenja glavne rasprave. - Osuda na cinidbu ne mora uvek da bude bezuslovna. - Sud moze da obaveze tuzenog na cinidbu, cak i uz obavezu da tuzilac istovremeno ispuni obavezu tuzenom ili uz obavezu da stranka u ciju korist je presuda doneta najpre ispuni protivcinidbu svom protivniku.. - Ako stranka u ciju korist je kondemnatorna presuda doneta pokrene izvrsni postupak, tuzeni ce moci da se u tom postupku pozove na postojanje svoje protivcinidbe i uskrati izvrsenje. - Svaka kondemnatorna presuda mora da sadrzi i tzv. paricioni rok, rok u kome stranka koje je obavezana na cinidbu mora da je izvrsi ( to ne vazi ako je obavezan na necinjenje ili trpljenje, mada je i tu ponekad neophodan ovaj rok; npr. kada je porazenom potrebno vreme da ukloni izvor buke ). - Paricioni rok je odlozan gradjanskopravni rok. - On odlaze nastupanje izvrsnosti sudske presude ( dakle dok ne istekne ne moze se traziti izvrsenje ). - Paricioni rok je zakonski i iznosi 15 dana, ako nije posebnim propisom drugacije odredjeno. - Sud ne moze da odredjuje drugaciji paricioni rok koji se odnosi na izvrsenje cinidbi koje sa sastoje od novcanog davanja, ali to moze u pogledu svih drugih cinidbi. - Ovaj rok pocinje da tece od prvog dana od dostavljanja stranci kojoj je izvrsenje cinidbe nalozeno, a prestaje da tece ulaganjem redovnog pravnog leka ( ili istekom 15 dana ukoliko zalba nije ulozena ).

86.) Deklaratorna presuda
- Ovom presudom sud usvaja deklaratorni tuzbeni zahtev kao osnovan, bilo pozitivni bilo negativni. - Ove presude nemaju svojstvo izvrsnosti ( izvrsiti se moze samo odluka suda o troskovima ). - Pravna zastita je pruzena kada sud na trazenje tuzioca utvrdi da pravni odnos ili pravo postoji, odnosno ne postoji.

113

87.) Preobrazajna presuda
- Konstitutivnom presudom sud usvaja preobrazajni tuzbeni zahtev kao osnovan. - Za ove presude je karateristicno da, nastupom njihove pravosnaznosti, stvaraju, menjaju ili okoncavaju odredjeni pravni odnos ili pravno stanje. - Ne proizvode dejstvo izvrsnosti. - Deluju uvek erga omnes. - Svaka konstitutivna presuda sadrzi i implicitno utvrdjenje suda o postojanju osnova za preobrazaj prava.

88.) Potpuna, delimicna i dopunska presuda
- Potpuna presuda - Kada sud oceni da je predmet raspravljen, donece potpuno presudu kojom odlucuje o svim zahtevima koji su istaknuti tokom pranice. - To ce biti slucaj kada sud stekne uverenje da su dokazane sve cinjenice iz kojih proizlazi upravo ona pravna posledica koju su stranke u svojim zahtevima istakle. - Delimicna presuda A) Pojam i smisao - Ako se tokom parnice ispostavi da je samo jedan deo zahteva istaknutog u parnici ili samo jedan od vise istaknutih zahteva postao zreo za odlucivanje, tada sud moze, ali i ne mora, da donese delimicnu presudu. - Smisao za donosenje ovakve presude lezi u ostvarenju zahteva za donosenje odluke u razumnom roku ( princip ekonomicnosti ). - Treba istaci da se delimicna presuda u svakom slucaju procesno osamostaljuje u odnosu na ostale zahteve istaknute u parnici ( samostalna pravna sudbina u pogledu pravnih lekova i u pogledu izvrsenja ). B) Pretpostavke za donosenje - Delimicna presuda moze da se donese samo ako postoji mogucnost da sud tacno i precizno kvantitativno podeli procesnu gradju. - Donosenje delimicne presude je moguce: a) kada je istaknut jedan tuzbeni zahtev koji je kvantitativno deljiv i samo taj deo tuzbenog zahteva je postao zreo za odlucivanje ( npr: T tuzi K za placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. T ne osporava da su se stranke dogovorile o visini cene, pri cemu iznos od 4000 dinara treba odmah da plati, a ostatak za dve godine. Tada sud donosi omah delimicnu presudu da mu ovaj plati odmah 4 soma ). b) kada postoji objektivno kumulativno spajanje tuzbenih zahteva ( npr. T tusi S za naknadu stete od 100000 hiljada, pri cemu zahteva 10 soma za naknadu stvarna stete, a ostatak za nematerijalnu stetu. Sud moze da donese odmah delimicnu presudu za naknadu ocigledne stvarne stete ). v) u slucaju prostog suparnicarstva ( npr. T zahteva naknadu stete od C i C1, pri cemu je zahtev prema C1 sazreo za odlucivanje ).

114

g) u slucaju tuzbe i protivtuzbe ( delimicna presuda se moze doneti bilo da je sazreo zahtev za odlucivanje po tuzbi ili protivtuzbi ). d) u slucaju tuzbe i kompenzacionog prigovora, kada sud nadje da je tuzbeni zahtev sazreo za odlucivanje ( ovde, medjutim, nije moguce doneti delimicnu presudu, ako bi kompenzacioni prigovor poticao iz istog cinjenicnog stanja ili pravnog osnova ). dj) ako su parnice spojene radi zajednickog raspravljanja i odlucivanja. e) ako tuzeni prizna deo tuzbenog zahteva ili se tuzilac odrekne dela tuzbenog zahteva, odnosno povuce tuzbu u delu tuzbenog zahteva. V) Postupak za donosenje delimicne presude - Po pravilu, delimicna presuda se donosi po diskrecionoj oceni suda koji utvrdjuje da li su se stekli uslovi, ali i cinjenicu da li je deo ili jedan od vise istaknutih zahteva sazreo za odlucivanje. - Razlozi za diskrecionu ocenu suda ne stoje kada se npr. tuzilac odrekne tuzbenog zahteva u jedom delu, pa je sud duzan da donese delimicnu presudu. - Kada donese delimicnu presudu, sud ne odlucuje i o troskovima spora ( oni se obracunavaju prema konacnom ishodu parnice ). - Dopunska presuda A) Pojam i smisao - Dopunska presuda je vrsta delimicne presude, medjutim, sud ne deli procesni materijal, vec propusta da u celosti odluci o tuzbenom zahtevu ili o svim zahtevima koji su stavljeni u postupku. B) Pretpostavke i postupak za donosenje - Sud moze da donese ovu presudu samo ako je previdom odlucio infra petita ili ako je propustio da odluci u potpunosti o troskovima postupka. - Dopunska presuda ne sledi ex officio, vec je stranka duzna da predlozi dopunu presude. - Rok u kome moze da se zahteva donosenje ove presude je ogranicen na 15 dana od dana prijema presude kojom nije odluceno o delu ili svim istaknutim zahtevima. - Sud moze, ali i ne mora, ako nadje da je predlog za dopunu presude osnovan, da zakaze glavnu raspravu ( ona je izlisna ako se dopunska presuda zahteva samo u pogledu troskova, ali je obavezna zbog kontradiktornosti ako se radi o necem drugom ). - Kada sud nadje da je predlog za donosenje dopunske presude neblagovremen ili neosnovan, odbacice ili odbice predlog resenjem ( nezadovoljna stranka ima pravo na posebnu zalbu ). - Dopunska presuda je u odnosu na presudu koju dopunjuje samostalna, konacna. - Ako predlog stranke ne bude usvojen, stranka moze, u pogledu zahteva o kome nije odluceno, da pokrene novu parnicu. V) Odnos izmedju predloga za donosenje dopunske presude i zalbe - Odlucivanje infra petita predstavlja relativno bitnu povredu odredaba ZPP-a. - Stranka o cijem zahtevu nije odluceno moze da bira da li ce da zahteva donosenje dopunske presude ili da izjavi zalbu protiv presude ( moze i jedno i drugo ). - Kada se zalilac na presudu zalio samo zbog toga sto je prvostepeni sud odlucio infra petita, takva zalba ce se smatrati predlogom da se donese dopunska presuda ( na ovaj nacin se ne prekida litispendencija ).

115

89.) Presuda zbog propustanja ( kontumaciona presuda )
U presude koje nastaju na osnovu dispozitivnih parnicnih radnju stranka spadaju presude koje se donose samo na osnovu cinjenicnih navoda jedne od stranka ( ovde spada i ova presuda ). A) Opsta razmatranja - Presuda na osnovu propustanja je nov procesni institut u nasem pravu i veoma je kritikovan. - Jasno je da nuznost odgovora na tuzbu zahteva i odredjeno pravnicko znanje. - Ako tuzeni i ospori tuzbeni zahtev, on to mora da ucini pozivajuci se na cinjenice i nudeci dokaze. - U suprotnom, sud ce smatrati da odgovor na tuzbu nije ni podnet, sto stvara uslov za donosenje presude zbog propustanja. - Istovremeno, zakon zadrzava postulacionu sposobnost i za sasvim neuke parnicno sposobne stranke. - Donosenje presude zbog propustanja ima smisla, dakle, samo u sistemu sa obaveznim advokatskim zastupanjem i u drzavi koja finansijski moze da pomogne zastupanje stranaka putem advokata koje za njegovo angazovanje nemaju sredstava ( sto u Srb nije slucaj ). B) Ratio - U parnicnom postupku, stranke nisu duzne da preduzimaju procesne radnje, vec njih samo pogadjaju procesni tereti ( dakle sud ne moze da natera stranku da preduzme neku parnicnu radnju, vec jedino pasivna stranka moze na snosi negativne posledice nedelovanja ). - Upravo mogucnost donosenja presude zbog propustanja cini posredan pritisak na tuzenog da aktivno ucestvuje u postupku. - Nacelo efikasnosti postupka i donosenja odluke u razumnom roku zahtevaju da se neopravdana prekluzija stranka sankcionise. - Kada tuzeni de da odgovor na tuzbu u roku od 30 dana od njenog prijema, sud moze da donese presudu zbog propustanja. - Donosenje tuzbe zbog propustanja znaci i osnazenje principa afirmativne litiskontestacije. - Pasivno drzanje tuzenog ( ili pausalni odgovor ), znaci fikciju da tuzeni priznaje navode tuzioca. V) Pretpostavke za donosenje - Presuda zbog propustanja moze da se donese samo ako su ispunjeni: a) Procesnopravni uslovi - Za donosenje presude zbog propustanja moraju da budu ispunjene sve procesne pretpostavke koje se ticu dopustenosti tuzbe ( ovo nije zakonom izricito predvidjeno, ali podrazumeva se ). - Ako procesne pretpostavke nisu ispunjene, sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu ( isto vazi i ako je tuzilac podneo tuzbu mesno nenadleznom sudu, i ne otkloni taj nedostatak ). b) Materijalnopravni uslovi - Ovi uslovi se odnose na osnovanost tuzbenog zahteva. - Sud je duzan da ispita: da li cinjenice na kojima se zasniva tuzbeni zahtev nisu protivne dokazima koje je tuzilac podneo uz tuzbu ili ili opstepoznatim cinjenicama; da li osnovanost tuzbenog zahteva proizlazi iz cinjenica koje su navedene u tuzbi. -

116

- Ovi uslovi podrazumevaju da je sud duzan da ispita da li cinjenice koje su navedene u tuzbi ulaze u dispoziciju upravo one materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi trazenu pravnu posledicu. - Ako to nije slucaj, sud ne moze da donese presudu zbog propustanja. - Sud moze i delimicno da usvoji tuzbeni zahtev i u delu u kome usvaja tuzbeni zahtev da donese presudu zbog propustanja, a da ostatak tuzbenog zahteva odbije kao neosnovan. v) Posebni uslovi ( smetnje ) - Za donosenje presude zbog propustanja moraju, odnosno ne smeju da se steknu sledeci uslovi: --> tuzba mora uredno da bude dostavljena tuzenom i u njoj moraju da budu navedene posledice propustanja dostavljanja odgovora na tuzbu. --> tuzbeni zahtev ne sme da se odnosi na raspolaganje koje je protivno javnom poretku. --> ne smeju da postoje opstepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da je tuzeni bio opravdano sprecen da podnese odgovor na tuzbu ( npr. prirodne katastrofe ). --> donosenje ove presude je iskljuceno u bracnim, paternitetskim i maternitetskim sporovima. G) Postupak za donosenje presude zbog propustanja - Sud je duzan da ex officio donese presudu zbog propustanja kada se steknu uslovi. - Ovu presudu donosi sudija pojedinac ili predsednik veca, jer se ona donosi bez odrzavanja rocista. - Medjutim, sud moze i da odlozi donosenje presude ( max 30 dana ), ako ne postoje dokazi da je tuzenom tuzba uredno urucena, ali se zna da mu je otposlata. - Iz ovog proizlazi da propust tuzenog da se izjasni na tuzbu ne stvara samo fikciju da on priznaje cinjenicne navode tuzioca kao istinite, vec i da povlaci za sobom i prekluziju. - Naime, tuzeni ne bi mogao u roku za koji je sud odlozio donosenje presude zbog propustanja da ospori tuzbeni zahtev odgovorom na tuzbu ( po meni glupo! ). - Do odlaganja moze da dodje i kada sud smatra da je neophodno da utvrdi da li je tuzbeni zahtev protivan javnom poretku. - U vezi donosenja presude zbog propustanja, zakon sadrzi i jedno neodrzivo resenje. - Naime, predvidja se da za slucaj da tuzba nije konkludenta, sud zakazuje pripremno rociste na kome tuzilac moze da preinaci tuzbu. - Ovakvo resenje je jako lose, jer fikcija priznanja istinitosti cinjenica (usled pasivnosti tuzenog) vazi samo u pogledu onih cinjenica koje su navedene u tuzbi, a ne i u pogledu procesnih nedostataka ili u pogledu konkludentnosti tuzbe. - Poznato je i da preinacenje tuzbe, nakon sto se ona dostavi tuzenom, zahteva i i njegov pristanak ( a ovde toga nema, te bi zbog svega toga primenu ove odredbe trebalo zanemariti ). Dj) Oblik i dejstvo - Ova presuda ima oblik kao i svaka druga kontradiktorna presuda, a sud u obrazlozenju navodi samo razloge kojima se rukovodio za donosenje ove vrste presude. - Presuda zbog propustanja ima dejstvo izvrsnosti i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti. E) Pravni lekovi - Tuzeni protiv koga je doneta presuda zbog propustanja moze da zahteva vracanje u predjasnje stanje, te da protiv presude izjavi zalbu. - Ova presuda ne moze da se pobija zbog pogresno i nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. 117

- U zalbi, medjutim, moze da se poziva da je do propustanja doslo usled pretnje, prinude ili zablude, pa i procesne prevare suprotne strane. - Protiv ove presude mogu da se izjave i svi vanredni pravni lekovi, medjutim, zahtev za ponavljanje postupka ne bi mogao da se zasniva na novim cinjenicama i dokazima, zbog fikcije o istinitosti cinjenicnih navoda tuzioca.

90.) Presuda na osnovu priznanja i odricanja
A) Uopste - Posledica priznanja, odnoso odricanja od tuzbenog zahteva jeste donosenje presude na osnovu priznanja, odnosno odricanja. - Za razliku od priznanja cinjenica u postupku, priznanje i odricanje od tuzbenog zaheva se odnose na sam tuzbeni zahtev. B) Pojam i pravna priroda - Kod priznanja tuzbenog zahteva tuzeni izjavljuje da je zahtev tuzioca istaknut u tuzbi na zakonu osnovan. - Odricanjem od tuzbenog zahteva tuzilac izjavljuje da njegov zahtev, koji je istaknut u tuzbi, nije osnovan. - Radi se o jednostranim procesnim radnjama. - Jednostranost ovih procesnih radnji znaci da se one izjavljuju sudu, te da suprotna strana nije adresat ovih procesnih radnji i da za njih ne mora da zna. - Zakon predvidja da za odricanje od tuzbenog zahteva nije potreban pristanak tuzenog. V) Izjava i opoziv - Za punovaznost izjave o priznanju i odricanju od tuzbenog zahteva potrebno je da se steknu sledeci uslovi: a) da tuzeni izjavi da priznaje, odnosno da tuzilac izjavi da se odrice tuzbenog zahteva. - Izjave treba da se saopste izricito i jasno, a ne smeju da budu ni vezane ni za kakav rok ili uslov ( u protivnom su nepunovazne ). b) da su ispunjene sve procesne pretpostavke za preduzimanje takvih dispozicionih parnicnih radnji. v) da je izjava o priznanju ili odricanju od tuzbenog zahteva dopustena. - I tuzilac i tuzeni mogu da opozovu svoje izjave o priznanju, odnosno o odricanju sve dok sud ne donese presudu. - Ako je izjava data na raspravi, stranka nece moci lako da je opozove, jer je sud duzan, odmah nakon sto je primio izjavu, da zakljuci raspravu i donese presudu na osnovu priznanja, odnosno odricanja ( tako da prakticno nema vremena stranka da opozove izjavu ). - Priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva moze da bude potpuno ili delimicno. G) Dejstvo priznanja i odricanje od tuzbenog zahteva - Sud je vezan priznanjem ili odricanjem od tuzbenog zahteva, bez obzira sto bi on na osnovu iznetih cinjenica bio drugog uverenja o osnovanosti tuzbenog zahteva. - Stoga, duzan je da, po sluzbenoj duznosti, donese presudu na osnovu priznanja, odnosno presudu na osnovu odricanja.

118

- Nakon izjave o priznanju, odnosno odricanju, sud je duzan da obustavi svako dalje raspravljanje o spornoj stvari, jer stranke ovim parnicnim radnjama disponiraju samim tuzbenim zahtevom. - Sud ce moci da odbije donosenje ovih presuda jedino u slucaju ako utvrdi da se priznanje, odnosno odricanje ticu predmeta spora kojima stranke ne mogu slobodno da raspolazu. - Presuda na osnovu priznanja i odricanja proizvodi dejstvo kao i svaka druga maritorna presuda, te je zbog toga za njeno donosenje potrebno da su ispunjeni i svi drugi procesni uslovi koji se ticu donosenja presude. - Ako bi sud, protivno zakonu odbio da donese ovakve presude, stranke bi imale pravo na posebnu zalbu. - Ako i drugostepeni sud takodje ima misljenje da se nisu stekli uslovi za donosenje ovih presuda, nastavlja se redovni parnicni postupak. - Izuzetno, sud moze i da odlozi donosenje ovih presuda, ako smatra da je neophodno da se obavesti da li je preduzimanje ovih dispozicionih parnicnih radnji stranaka protivno javnom poretku. D) Pravni lekovi - Ove presude jesu konacne merotorne presude. - Medjutim, kada ih obrazlaze, sud ne iznosi utvrdjeno cinjenicno stanje, vec samo razloge koji opravdavaju donosenje ovakvih presuda. - Stoga, ove presude ne mogu da se pobijaju zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. - Ove presude ne mogu ni da se pobijaju zalbom zbog pogresne primene materijalnog prava. - Obe vrste presuda mogu da se pobijaju zalbom samo zbog postojanja bitnih povreda odredaba ZPP-a, ali i zbog toga sto su izjave date u zabludi, usled pretnje ili prevare. - Revizija protiv ovih presuda moze da se izjavi samo zbog postojanja bitnih povreda ZPP-a. - Predlog za ponavljanje postupka moze da se podnese iz svih razloga, osim onih koji se odnose na postojanje novih cinjenica i dokaza.

91.) Medjupresuda, konacna presuda
- Medjupresuda A) Pojam i znacaj - I medjupresuda je vrsta delimicne presude, jer se njome ne odlucuje o celokupnom tuzbenom zahtevu. - Medjutim, za razliku od delimicne presude kod koje se tuzbeni zahtev cepa kvantativno, kod medjupresude se radi o tome da se tuzbeni zahtev dela kvalitativno, o to na njegov pravni osnov i visinu. - Ako tuzeni ospori tuzbeni zahtev po osnovu i visini, sud moze, iz razloga celishodnosti, da donese medjupresudu, ako su ispunjeni sledeci uslovi: a) da je tuzbeni zahtev osporen i po osnovu i visini. b) da je tuzbeni zahtev upravljen na davanje bilo novca bilo druge vrste zamanljivih stvari. v) da je kvalitativna podela na osnov i visinu tuzbenog zahteva moguca i smislena. g) da je stvar u pogledu osnova sazrela za odlucivanje. - Npr: Po tuzbi T protiv S za naknadu stete, S osporava da je uopste pricinio stetu T, te da

119

za nju nije odgovoran. Ne bi bilo u skladu s principom ekonomicnosti postupka da sud izvodi dokaze o postojanju stvarne stete, izgubljene dobiti i nematerijalne stete, ako ne postoji deliktna odgovornost S. B) Razgranicenje osnova i visine - Pravilo je da sud, prilikom odlucivanja o osnovu tuzbenog zahteva, mora da utvrdi postojanje svih cinjenica koje ulaze u duspoziciju materijalnopravne norme na ciju primenu se tuzilac poziva, i to tako kao da visina zahteva nije sporna. - Sud mora da utvrdi i da li je steta uopste nastala, jer i ova cinjenica spada u dispoziciju materijalnopravne norme koja sankcionise deliktnu odgovornost tuzenog. - Ako se tuzani poziva da je potrazivanje tuzioca prestalo kompenzacijom, to ne bi bila prepreka za donosenje medjupresude. - Cak i ako utvrdi sud da postoji podeljena odgovornost stetnika i ostecenog, moze da donese medjupresudu, pri cemu ce se o srazmeri podeljene odgovornosti izjasniti u delu postupka po visini tuzbenog zahteva. V) Priroda i dejstvo medjupresude - Po svojoj prirodi, medjupresuda je deklaratorna, jer odlucuje o postojanju ili nepostojanju prava, odnosno pravnog posla. - Ako sud nadje da ne postoji pravni osnov tuzbenog zahteva, ne odlucuje medjupresudom, vec tuzbeni zahtev odbija u celini kao neosnovan. - Medjupresuda je samostalna, moze da se pobija svim redovnim i vanrednim pravnim lekovima. - Zbog pravne izvesnosti, zakon nalaze da sud zastane s postupkom o iznosu tuzbenog zahteva, dok medjupresuda ne postane pravosnazna. - Medjupresuda stice svojstvo formalne pravosnaznosti, ali buduci da ne resava spor u celini, ne moze da stekne dejstvo materijalne pravosnaznosti. - Medjupresuda je obavezujuca za sud koji ju je doneo, tako da, nakon njene pravosnaznosti, u pranici ne moze vise da se otvara pitanje postojanja pravnog osnova tuzbenog zahteva. G) Postupak - Medjupresudu donosi sud po sopstvenoj inicijativi, rukovodeci se razlozima celishodnosti. - Misljenja smo da pravo stranaka da od suda zahtevaju donosenje medjupresude ili delimicne presude proizlazi iz njihovog prava na tuzbu. - Nakon pravosnaznosti medjupresude, sud nastavlja dalje da raspravlja samo o visini tuzbenog zahteva, jer je vezan medjupresudom. - Konacna presuda - Konacnom presudom se okoncava prvostepeni postupak u onom delu u kome je odluceno o tuzbenom zahtevu ili pojedinacnim zahtevima, ako ih je bilo vise. - U navedenom smislu, znacaj konacne presude, pored potpune presude kojom je obuhvacen celokupni tuzbeni zahtev ili svi istaknuti zahtevi, ima i delimicna i dopunska presuda.

92.) Donosenje i objavljivanje presude
- Donosenje presude je postupak formiranja volje sudije pojedinca ili veca u pogledu osnovanosti tuzbenog zahteva. - Zato je to psihicki postupak sudije kojim se formira njegov stav prema osnovanosti tuzbenog zahteva. - I postupak vecanja i glasanja je cisto interni postupak ( takodje nesaznatljiv sva za treca lica ). 120

- Presuda postoje dostupna znanju stranaka i trecim licima tek od momenta kada je objavljena, i tek od tog momenta postaje obavezujuca za sud. - Sve dotle postoji samo nacrt presude i sud moze da izmeni njen sadrzaj li da zakljuci da stvar nije jos dovoljno raspravljena, te da ponovo otvori glavnu raspravu. - Presuda se donosi i objavljuje u ime naroda. - Vazno je istaci da je momenat zakljucenja glavne rasprave odlucujuci i za vremensko vazenje pravosnaznosti presude. - Presuda se donosi neposredno posle zakljucenja glavne rasprave, ali u slozenijim slucajevima njeno donosenje moze da se odlozi za rok od 8 dana ( medjutim prekoracenje roka ne povlaci nikakve pravne posledice ). - Presude na osnovu propustanja, priznanja, odricanja, kao i presudu bez odrzavanja rasprave donosi sudija pojedinac u toku pripreme glavne rasprave ili na pripremnom rocistu za glavnu raspravu. - Objavljivanje presude je akt kojim presuda napusta internu sferu suda i postaje saznatljiva i dostupna strankama i trecim licima. - Nakon zakljucenja glavne rasrpave predsednik veca cita izreku presude i ukratko je obrazlaze, i tu javnost ne moze da se iskljuci ( za izreku ). - Kada sud odlozi donosenje presude, ne objavljuje je, vec strankama i drugim ucesnicima dostavlja pismeni otpravak presude. - Od momenta objavljivanja presude, ona postaje perfektan pravni akt koji sud ne moze vise da izmeni i koji je za njega vezan. - Prema strankama presuda pocinje da proizvodi dejstvo od momenta kada im je dostavljena. - Od momenta dostavljanja presude strankama, pocinje da tece rok za zalbu, zatim paricioni rok, a pobednik u sporu od tog momenta moze da zahteva i odredjivanje prethodnih mera. - SADRZINA PRESUDE - Sud je duzan da pismeno izradi presudu u roku od 8 dana od donosenja, dok u slozenijim slucajevima rok je 15 dana ( instruktivni rokovi ). - Pismeni otpravak presude se sastoji od uvoda ( rubruma ), izreke i obrazlozenja.U izreku presude se unosi: a) odluka o usvajanju ili odbijanju tuzbenog i protivtuzbenog zahteva. b) odluka o prigovoru kompenzacije, ako sud nadje da je tuzbeni zahtev makar delimicno osnovan. v) odluka o prejudicijalnim zahtevima za utvrdjenje. g) resenja o troskovima postupka, i resenja o odbijanju procesnopravnih prigovora ako je sud ustanovio da nisu osnovani. - Obrazlozenje presude mora da sadrzi sledece: a) zahteve stranaka koje su iznele tokom postupka. b) cinjenicne navode stranaka na kojima su one i zasnovale svoje zahteve. v) dokaze cije su izvodjenje stranke predlozile. g) odluku suda o procesnopravnim prigovorima, kao i razloge zbog kojih su oni odbijeni, kada je sud resio da o njima odlucuje zajedno sa glavnom stvari. d) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima, kao i razloge kojim se rukovodio povodom odlucivanja. - Znacajan deo obrazlozenja presude otpada na utvrdjenje cinjenicnog stanja, tj. na iznosenje razloga zbog kojih se sud uverio u istinitost tvrdnje da neka cinjenica postoji ili nepostoji.

121

- Sud utvrdjuje koje su cinjenice i zbog cega nesporne, a zatim konstatuje koje su sporne i koje dokaze je izveo radi utvrdjenja istinitosti spornih cinjenica. - Najzad, sud navodi kako je cenio rezultat dokaznog postupka ( navode se i razlozi zbog kojih je sud odbio pojedine dokazne predloge stranaka ). - Poslednji deo obrazlozenja se sastoji od supsumiranja ( sudski silogizam ) cinjenicnog stanja pod konkretnu apstraktnu materijalnopravnu normu i izvodi zakljucak o postojanju ili nepostojanju odredjene pravne posledice. - U skracenom obliku se obrazlazu presude zbog propustanja, presude na osnovu odricanja i priznanja.

93.) Nedostaci, ispravljanje i dopuna presude
- Minorni nedostaci ( ocigledne omaske u pisanju ili racunanju ) u sudskoj presudi uklanjaju se bez ulaganja pravnih lekova, i to ispravljanjem presude. - Radi se o onim greskama koje su nastale tokom donosenja presude, kao i o onim koje su nastale tokom pismene izrade presude. - Ispravljanje presude je vazno, jer stranke, po pravilu, u postupku po zalbi ne mogu da iznose nove cinjenice, a u postupku po reviziji uopste ne mogu da se pozivaju na pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje. - Predsednik veca ili sudija pojedinac mogu da izvrse ispravku presude u svako doba, po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke. - Ispravljanje presude se vrsi u formi resenja koje se unosi u izvornik presude i koje se dostavlja strankama ( protiv ovog resenja moze da se izjavi posebna zalba ). - Trebalo bi usvojiti resenje da rok za ulaganje pravnog leka pocinje teci tek od dostavljanja resenja o ispravljanju presude, i to za svaki slucaj njene ispravke, jer se ne moze postaviti siguran kriterijum za razgranicenje situacija u kojima stranka nije imala nikakvu sumnju u stvarni sadrzaj presude. - Nepostojeca presuda je ona presuda koja po svojim spoljnim obelezjima ne ispunjava uslove da bi mogla uopste da se smatra sudskom odlukom, a to su: a) presude koje uopste nije izrekla sudska vlast, vec organ uprave. b) presude koje nije donelo lice koje je po zakonu ovlasceno da vrsi funkciju sudije. v) presude koje je doneo sudija, ali pod prinudom. g) presude koje nisu objavljene ili ciji pismeni otpravak nije dostavljen. d) presude koje su objavljene i pismeni otpravak izradjen, ali cija sadrzina ne moze vise da se utvrdi ( npr. zbog pozara u sudu ). - Nepostojece presude su pravni nullum tako da nema mogucnosti niti potrebe da se njeni nedostaci otklanjaju pravnim lekovima. - Presuda bez dejstva ( nistava presuda ) ima, po svojim spoljasnjim svojstvima, sva obelezja sudske presude. - Medjutim, ovakva presuda sadrzi procesne nedostatke takvog graviditeta, da joj se ne mogu priznati pravna dejstva presude. - Nistave su sledece presude: a) presuda doneta krsenjem pravila medjunarodnog prava o jurisdikcionom imunitetu. b) presuda doneta protiv stranke koja ne postoji. v) presuda doneta bez tuzbe ili nakon sto je tuzilac povukao tuzbu. g) presuda koja obavezuje na cinidbu koja je nepoznata nasem pravnom poretku.

122

d) presuda cija je izreka nerazumljiva ili protivrecna sam sebi tako da nije podobna za izvrsenje. dj) preobrazajna presuda kojom se uredjuje pravni odnos koji ne postoji izmedju stranaka ( npr. razvod nistavog braka ). - Nistave presude nisu bez dejstva, i one su podobne za formalnu pravosnaznost. - Medjutim, one ne proizvode dejstvo izvrsnosti niti materijalne pravosnaznosti. - Nedostaci u ovakvim presudama se otklanjaju redovnim i vanrednim pravnim lekovima. - Ostali nedostaci u presudi, ma koliko bili znacajni, ne sprecavaju da presuda stekne formalnu i materijalnu pravosnaznost i dejstvo izvrsnosti ( ona naravno moze da se pobija ). - U slucaju narocito teskih povreda u postupku, strankama stoji na raspolaganju zahtev za ponavljanje postupka.

94.) Resenje
A) Pojam i vrste - Resenje je vrsta sudske odluke kojim, po pravilu, sud tokom postupka odlucuje o procesnopravnim pitanjima. - Samo izuzetno se resenjem odlucuje o tuzbenom zahtevu, i to u parnicama zbog smetanja drzavine i u postupku izdavanja platnog naloga. - Deo izreke presude u kome se odlucuje o troskovima postupka se smatra resenjem. - Resenja kvalifikujemo u sledece grupe: a) Resenja kojima se postupak okoncava: ovim resenjem sud konacno odlucuje o zahtevima stranaka za pravnu zastitu ( npr. resenje kojim se tuzba odbacuje ). - Ovakvo resenje je podobno za formalnu pravosnaznosti, ali i za materijalnu pravosnaznost. - Druga resenja kojima se postupak okoncava ( npr. resenje o okoncanju postupka zbog povlacenja tuzbe ) podobna je samo za formalnu pravosnaznost. b) Resenja kojima se odlucuje o procesnim pretpostavkama: kada sud nadje da postoje neotklonjive procesne smetnje za vodjenje spora odbacice tuzbu resenjem. - Ova resenja su podobna i za formalnu i za materijalnu pravosnaznost. - Resenja suda kojim on odlucuje o otklonjivim procesnim smetnjama ( npr. nedostatak parnicne sposobnosti ), podobna su samo za formalnu pravosnaznost. v) Resenja o daljem toku parnice: kada drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu i vrati je prvostepenom sudu na ponovno resavanje, takva resenja su obavezujuca. g) Resenja o materijalnom upravljanju postupkom: ovim resenjima sud upravlja parnicom radi njenog ekonomicnog i celishodnog odbijanja; medjutim ovim resenjima sud nije vezan, te ne mogu da steknu svojstvo formalne pravosnaznosti. B) Donosenje i dostavljanje resenja - Sud moze da donese resenja na rocistu i van njega. - Resenje se po pravilu ne dostavlja strankama, ali dostavljanje je obavezno ako je: a) protiv resenja dopustena zalba. b) na osnovu resenja moguce da se zahteva izvrsenje. v) kada to zahteva upravljanje parnicom. g) kada je resenje doneto van rocista. - Prema strankama resenje proizvodi dejstva od momenta kada je objavljeno, a kada nije objavljeno, od momenta dostave.

123

V) Sadrzaj i izvrsnost resenja - Resenje ima sve sastavne delove, kao i presuda, medjutim, sud je duzan da resenje obrazlozi, samo kada je protiv njega dopustena zalba. - Resenja kojima se merotorno okoncava postupak izvrsavaju se u izvrsnom postupku na predlog stranke. - Resenja kojima sud kaznjava stranke zbog nepostovanja discipline izvrsavaju se po sluzbenoj duznosti po pravilima izvrsnog postupka. G) Primena pravila o presudi - Na resenje se shodno primenjuju sledeca pravila o presudi: o paricionom roku, o dejstvu resenja prema strankama, o nacelu neposrednosti, o objavljivanju, o pismenoj izradi, dostavljanju i dopunskoj presudi, o izpravljanju presude.

95.) Pravosnaznost presude
U dejstva presude spadaju: * cinjenicno dejstvo * preobrazajno dejstvo * intervencijsko dejstvo * dejstvo materijalne pravosnaznosti * dejstvo izvrsnosti Formalna pravosnaznost presude je uslov za nastupanje njenih dejstava ( ona je njeno svojstvo; kao i unutrasnje vezujuce svojstvo presude ). - UNUTRASNJE VEZUJUCE SVOJSTVO PRESUDE - Unutrasnje vezujuce dejstvo presude ima dva oblika: negativan i pozitivan. - U negativnom smislu, unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da sud vise ne moze da je manja drugom presudom, cak i kada bi, nakon ovog momenta, dosao do zakljucka da ona nije na zakonu zasnovana, odnosno da ju je doneo uz povredu procesnih ili materijalnih normi. - U pozitivnom msislu, unutrasnje vezujuce svojstvo presude znaci da je sud presudom vezan i u daljem toku postupka u istoj pravnoj stvari. - Ako je sud medjupresudom odlucio da je osnovan zahtev za naknadu stete, takva je presuda obavezujuca za isti sud i u delu u kome odlucuje o visini naknade stete. - FORMALNA PRAVOSNAZNOST A) Smisao i pojam - Pravna sigurnost i normalno funkcionisanje pravnog poretka zahteva da se svaki spor okonca. - Ova pravna izvesnost i sigurnost se postizu institutom formalne pravosnaznosti. - Formalna pravosnaznost znaci da presuda vise ne moze da se pobija redovnim pravnim lekovima u instancionim postupcima ( nemogucnost da se presuda izmeni po redovnim pravnim lekovima, ali to na znaci i sveobuhvatnu nemogucnost izmene presude ). B) Predmet formalne pravosnaznosti - Formalno pravosnazne postaju sve vrste presuda i resenja kojima se meritorno okoncava spor, resenja o troskovima postupka, ali i sva ona resenja kojima se postupak okoncava ( npr. resenje o odbacivanju tuzbe ), kao i resenja koja su obavezujuca za sud i stranke ( resenje o prekidu postupka ). - Pravosnazna ne postoaju nikada resenja o materijalnom upravljanju parnicom. -

124

V) Nastupanje formalne pravosnaznosti: a) kada protiv presude nije vise dopustena zalba ( presuda doneta u drugom stepenu ). b) istekom roka za pravni lek kada zalba nije ulozena. v) odricanjem prava na zalbu. g) povlacenje zalbe. - Nase pravo usvaja sistem tzv. podeljene pravosnaznosti, tj. formalna pravosnaznost presude nastupa prema svakoj stranci posebno. - Naime, ako je samo jedna stranka ulozila zalbu, a druga nije, presuda je postala formalno pravosnazna u odnosu na stranku koja se nije koristila pravnim lekom, dok prema drugoj nije.

96.) Granice pravosnaznosti presude
A) Objektivne granice pravosnaznosti - Objektivne granice pravosnaznosti presude odredjuju koji su delovi presude obuhvaceni njihovom pravnom snagom. - Pravnom snagom presude je obuhvacena odluka suda o tuzbenom zahtevu, odnosno o zahtevu iz protivtuzbe koji su sadrzani u izreci presude. - Obrazlozenje presude nije obuhvaceno njenom pravnom snagom. - Za odredjenje dejstva materijalne pravosnaznosti ( ne bis in idem ) odlucujuce je utvrdjenje da li postoji identitet predmeta spora u parnici koja je pravosnazno okoncana i parnici koja otpocinje novom tuzbom. - Odredjenje identiteta predmeta spora se utvrdjuje poredjenjem predmeta spora u novoj tuzbi s predmetom spora o kome je pravosnazno odluceno u izreci presude. - Identitet predmeta spora postoji kada tuzilac u tuzbi istice isti zahtev, bazirajuci ga na sustinski istom cinjenicnom dogadjaju, o kojoj je vec pravosnazno odluceno na bazi sustinski istog cinjenicnog dogadjaja. - Medjutim, jasno je da iz same izreke presude ( npr. “tuzeni se obavezuje da tuziocu plati 10000 dinara” ), ne moze da se utvrdi identitet predmeta spora, jer izreka presude sadrzi samo stav suda o pravnoj posledici istaknutoj u tuzbenom zahtevu. - Stoga, za utvrdjenje predmeta spora koji je resen pravosnaznom presudom neophodno je tumaciti i razloge presude, prevashodno cinjenicni dogadjaj na kome se zahtev iz tuzbe zasniva, ali i pravna razmatranja suda. - Npr: T tuzi K i zahteva placanje kupoprodajne cene u visini od 10000 dinara. K istakne prigovor kompenzacije u visini od 5000 dinara koji sud odbije kao neosnovan i usvoji u celosti tuzbeni zahtev T. - Pravnom snagom presude ( u ovom primeru ) kojom je usvojen tuzbeni zahtev obuhvacena je i odluka suda da protivpotrazivanje ne postoji. - Zato, ako bi se to potrazivanje pojavilo kao predmet spora u novoj tuzbi, novu tuzbu treba odbaciti kao res judicata. - Pravilo da je odluka o kompenzacionom prigovoru obuhvacena pravnom snagom presude ne vazi, ako je prigovor kompenzacije izjavljen van parnice. - Pravnom snagom presude nisu obuhvaceni razlozi presude, i to: a) odluke suda o prejudicijalnim pitanjima. b) utvrdjenje suda o cinjenicama na kojima se zahtevi zasnivaju. v) odluke suda o materijalnim prigovorima tuzenog. g) pravna shvatanja suda. 125

- Primer: T tuzi zakupca Z za placanje zakupnine za mesec juli. Sud usvoji tuzbeni zahtev. U novoj tuzbi T protiv Z, sada za placanje zakupnine za mesec avgust, Z ospori da postoji pravnovaljani ugovor o zakupu i sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan. - Otklanjanje ovakvih nedoslednosti, tj. veoma uskog domasaja objektivnih granica pravosnaznosti presude, moguce je jedino isticanjem u parnici prejudicijalnog zahteva za utvrdjenje. - U gornjem primeru, tuzilac bi mogao da istakne ovakav zahtev ( postojanje ugovora o zakupu ), pri cemu bi odluka o njemu bila obuhvacena pravnom snagom presude ( one prve ). B) Subjektivne granice pravosnaznosti a) Pravilo - Izricito se predvidja da pravosnazna presuda deluje samo izmedju stranaka- inter partes. - Za treca lica, ona je res inter alios acta. - Prilikom odlucivanja o gradjanskim pravima, svakom ucesniku u postupku mora da se pruzi prilika da se izjasni na cinjenicne i pravne navode protivne strane ( zato je presuda za treca lica res inter alios acta ). b) Izuzeci - Zakon predvidja da pravosnazna presuda deluje i prema trecim licima zbog: --> prirode spornog odnosa ili prava. --> prirode prava ili odnosa koji postoji prema trecim licima. --> kada je to zakonom izricito predvidjeno. - Erga omnes deluju sve preobrazajne presude. - Priroda pravnog ovlascenja stranaka iz preobraazajnog prava je takva da je svako trece lice vezano preobrazajnim dejstvom presude. - Medjutim, ovo dejstvo je ograniceno, jer treca lica ne mogu da osporavaju tacnost konstituisanja prava u presudi. - Treca lica nisu ucestvovala u postupku i presuda, u tom delu, za njih ostaje res inter alios acta. - Zbog pravne prirode pravnog odnosa stranaka i treceg lica, presuda deluje i prema pravnim sledbenicima stranaka. - Presuda deluje i na univerzalne sukcesore stranaka, jer stupaju u pravni polozaj svog prethodnika. - Slucaj singularne sukcesije ne povlaci nuzno za sobom i prosirenje subjektivne granice pravosnaznosti presude na treca lica. - Ako tuzilac otudji stvar ili pravo nakon sto je doneta pravosnazna presuda kojom se tuzbeni zahtev odbija ( npr. odbijen je zahtev tuzioca da mu tuzeni plati dug od 10000 dinara ), a tuzilac docnije cedira svoje potrazivanje na cesionara, cesionar vise ne moze da podnese tuzbu za placanje istog duga protiv cesusa ( tuzenog ), jer se pravna snaga presude prosiruje i na njega. - Pri tom, nije vazno da li je cesionar bio svestan ili ne, da je tuzilac vec bio pravosnazno odbijen u tuzbenom zahtevu za naplatu duga. - Isto bi, mutatis mutandis, vazilo ako bi tuzbeni zahtev bio usvojen, a trce lice nakon pravosnaznosti presude preuzme dug. - Slozenije su situacije, ako dodje do singularne sukcesije na strani tuzenog: Tuzba je podneta sa zahtevom da tuzeni preda stvar tuziocu u svojinu po osnovu ugovora o prodaji i tuzbeni zahtev bude usvojen, a tuzeni proda stvar nako sto presuda postane pravosnazna, tada se subjektivne granice pravosnaznosti presude ne prosiruju automatski i na sticaoca.

126

- Ali ako je podneta reivindikaciona tuzba i tuzeni koji je izgubio spor prenese drzavinu na stvari nekom trecem licu, subjektivno dejstvo pravosnaznosti proteze se i na novog drzaoca, jer je on singularni sukcesor tuzenog u obavezama. - Daleko slozenija je situacija, kada sticalac stekne pravo svojine od tuzenog na osnovu pravila o sticanju od navlasnika ( ovde se na savesnog sticaoca ne prosiruje dejstvo pravosnaznosti ). - Subjektivne granice pravosnaznosti se prosiruju i na stvarno legitimisano lice, ako stranka nakon pocetka toka parnice otudji spornu stvar ili pravo. - Zakon dopusta singularnu sukcesiju u spornom pravu ili na stvari koja je predmet spora i regulise je od momenta pocetka toka parnice. - Ako tuzilac otudji sporno pravo ili stvar u toku parnice, tada presuda proizvodi dejstvo i prema njegovom singularnom sukcesoru. - I obrnuto, ako tuzeni otudji stvar koja je predmet spora u toku parnice, presuda deluje i prema sticaocu, jer je tuzeni vodio spor u svoje ime o tudjem pravu. - Subjektivne granice presude prosiruju se i u stecajnom postupku: Ako je podneta tuzba za utvrdjenje postojanja potrazivanja protiv stecajnog duznika, pravosnazna odluka kojom je odluceno o potrazivanju obavezuje stecajnog duznika i sve stecajne poverioce. V) Vremenske granice pravosnaznosti - Vremenske granice pravosnaznosti postavljene su na onom cinjenicnom stanju koje je utvrdjeno do zakljucenja glavne rasprave. - Granice provasnaznosti presude prostiru se samo do tog momenta, tako da stranke mogu da zasnuju novu tuzbu na cinjenicama koje su nastale nakon ovog momenta. - Npr: Sud je provasnazno odlucio da T nema pravo na povracaj stvari, jer se ona do momenta zakljucenja glavne rasprave nije nalazila u drzavini tuzenog D. Nije iskljucena nova tuzba T protiv D, ako nakon zakljucenja glavne rasprave D stekne drzavinu na stvari. - Vremenske granice pravosnaznosti presude zahtevaju odgovor na tri pitanja: a) Prvo, kako se odrazava pravosnaznost presude na cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave, ali ih stranke nisu iznele. Da li stranke mogu da se na njih pozovu u nekoj docnijoj parnici? - Trebalo bi uzeti da su stranke prekludirane da se u nekom docnijem postupku pozivaju na cinjenice koje su postojale u prvoj parnici do momenta zakljucenja glavne rasprave ( nova reperta ). - Na ovakav zakljucek upucuje smisao materijalne pravosnaznosti presude, ali i resenje zakonodavca da u zalbi nije dopusteno da se iznose nove cinjenice i dokazi. - Primer: S je presudom obavezan da T plati celokupnu stetu koju mu je S pricinio deliktom. U naknadnoj parnici, T zahteva placanje nematerijalne stete. S ne moze da se poziva na podeljenu odgovornost T, jer tu cinjenicu nije istakao u prethodnoj parnici koja je pravosnazno okoncana. b) Drugo, u slucaju novih cinjeica ( nova producta ) koje su nastale nakon zakljucenja glavne rasprave, stranke nisu prekludirane da ih iznesu u novoj parnici, jer ove cinjenice nisu obuhvacene pravnom snagom presude. v) Trece, sporno je da li su pravnom snagom presude obuhvacene i cinjenice na kojima se zasniva vrsenje kakvog preobrazajnog prava ( raskid ugovora, prebijanje ). - Pravilo je da stranka ne moze, nakon pravosnaznosti presude, da se poziva na svoje preobrazajno pravo, ako su se cinjenice koje su neophodne za vrsenje preobrazajnog prava stekle do momenta zakljucenja glavne rasprave.

127

97.) Dejstva pravosnazne presude
1.) Cinjenicno dejstvo - Postojanje pravosnazne presude je cinjenica za ostvarenje dispozicije iz materijalnopravne norme. - Dejstvo presude kao cinjenice nastaje bez posebne napomene suda o tom dejstvu u presudi, nazavisno od volje stranaka, samo ex lege. 2.) Intervencijsko dejstvo - Ovo dejstvo nastupa nakon sto presuda postane formalno pravosnazna, i ovo dejstvo je znatno sire od dejstva materijalne pravosnaznosti. - Ono se sastoji od toga da umesac, u potonjem sporu koji stranka na cijoj strani se mesao u parnici povede protiv njega, ne moze da osporava da je u prethodnoj parnici doneta presuda koja nije na zakonu zasnovana. 3.) Dejstvo izvrsnosti - Nakon sto je presuda postala formalno pravosnazna i kada istekne paricioni rok, ona proizvodi i dejstvo izvrsnosti ( samo kod presude koja glasi na osudu na cinidbu, i kod svih resenja ). - Izvrsnost presude znaci da poverilac oznecen u presudi ima pravo da zatrazi od nadleznog suda da je prinudno izvrsi u okvirima izvrsnog postupka. 4.) Preobrazajno dejstvo - Konstitutivne presude proizvode preobrazajno dejstvo. - One proizvode pravnu promenu koja nastupa kao posledica formalne pravosnaznosti. - Promena se odnose na pravni odnos izmedju stranka ( brak ), ali ona deluje erga omnes. - U tome je razlika izmedju preobrazajnog dejstva presude i dejstva materijalne pravosnaznosti koje deluje po pravilu samo inter partes. 5.) Dejstvo materijalne pravosnaznosti A) Smisao - Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je postala formalno pravosnazna. - Formalna pravosnaznost je uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti. - Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno, pojedinacnim pravnim aktom, odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ). B) Sudske odluke podobne za pravosnaznost - Dejstvo materijalne pravosnaznosti proizvode, pre svega, sve sudske odluke kojima je meritorno odluceno o tuzbenom zahtevu, kojima je sustinski odluceno o sporu ( kondemnatorne i deklaratorne presude, konacne i delimicne, kontradiktorne, presuda doneta zbog propustanja, presuda na osnovu odricanja i na osnovu priznanja ). - Dejstvo materijalne pravosnaznosti pripada i resenjima kojima se spor merotorno resava u parnicama zbog smetanja drzavine, kao i u postupku za izdavanje platnog naloga. - Dejstvo materijalne pravosnaznosti ne ostvaruje medjupresuda kojom se tuzbeni zahtev usvaja, jer se njome ne resava konacno o tuzbenom zahtevu. - Dejstvo mat. prav. pripada preobrazajnim presudama kojima se odbija tuzbeni zahtev, ali i onim kojima se usvaja tuzbeni zahtev ( kod njih je sporno ).

128

- Ako je tuzba pravosnazno odbacena zbog nedostatka neke procesne pretpostavke ( parnicna sposobnost ), nova tuzba u istoj pravnoj stvari ce biti dopustena kada se te procesne smetnje otklone. - Dakle, prvo resenje o odbacivanju tuzbe je postalo pravosnazno, ukljucujuci i materijalnu pravosnaznost, ali se druga tuzba zasniva na novim cinjenicama, tako da ce biti dopustena. V) Teorije o materijalnoj pravosnaznosti - Starija materijalnopravna teorija smatra da formalno pravosnazna presuda ima i materijalnopravno dejstvo. - Ona deluje konstitutivno, stvara novi osnov za materijalnopravne odnose izmedju stranaka vezano za predmet spora. - Vladajuca procesnopravna teorija odrice, s pravom, dejstvu pravosnaznosti presude svaku implikaciju na terenu materijalnog prava. - Presudom se materijalno pravo ne dira, ona stvara samo procesnopravne implikacije. - Novija teorija ( ne bis in idem ), na kojoj pociva i nase pravo, u dejstvu materijalne pravosnaznosti vidi negativnu procesnu pretpostavku koja je smetnja za ponovno raspravljanje o istoj pravnoj stvari. G) Dva dejstva materijalne pravosnaznosti - Dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u dva vida: a) U prigovoru res judicata- negativno dejstvo ( ne bis in idem ). - Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti ogleda se u tome da u istoj pravnoj stvari vise nije moguce raspravljanje i odlucivanje. - Ako je o predmetu spora vec presudjeno, nije dopustena nova tuzba o istom predmetu; ako je podneta, sud ce je resenjem odbaciti ( na to pazi ex officio tokom celog postupka ). - Ako sud ne postuje pravilo ne bis in idem, takva presuda je apsolutno nistava i moze da se pobija zalbom. - Negativno dejstvo materijalne pravosnaznosti presude znaci i da je presudom odluceno i o tzv. logockoj suprotnosti ( npr: kada sud u parnici izmedju T i D odluci da je T vlasnik stvari, pravosnazno je utvrdjeno i da D nije vlasnik stvari. Stoga bi bila nedopustena tuzba koju bi D podneo za utvrdjenje da je on vlasnik stvari ). b) U vezujucem dejstvu presude u drugom postupku- pozitivno dejstvo ( res judicata pro veritate habetur ). - Pozitivno dejstvo se ogleda u obavezujucem dejstvu presude u nekoj drugoj parnici. - Ono znaci da drugi sud u drugoj parnici s razlicitim predmetom spora ne moze da odluci drugacije, kada se pitanje o kome je, kao o predmetu spora, odluceno u prethodnoj parnici pojavi kao prejudicijalno pitanje. - Drugi sud je duzan da u drugoj parnici bez raspravljanja i odlucivanja uzme u podlogu svoje odluke pravosnaznu presudu kojom je odluceno u prvoj parnici o drugacijem predmetu spora. - Npr: kada je pravosnazno utvrdjeno da je T vlasnik stvari, u naknadnoj parnici izmedju T i D za naknadu stete i sl. D ne moze vise da spori vlasnistvo T. - Ako sud zanemari pravosnazno presudjenu stvar i ne uzme je u podlogu odluke u drugoj parnici, druga presuda je doneta uz apsolutno bitne povrede odredaba ZPP-a. - Od ovog dejstva materijalne pravosnaznosti treba striktno razlikovati odluku suda u prvoj parnici o prejudicijelnim pitanjima koja nisu obuhvacena pravnom snagom presude, osim ako nije u prvoj parnici istaknuto u vidu prejudicijelne tuzbe za utvrdjenje.

129

98.) Sudsko poravnanje
- POJAM I SMISAO - Sudsko poravnanje je ugovor izmedju parnicnih stranaka o predmetu spora koji je zakljucen pred sudom i kojim se parnica okoncava. - Umesto da se postupak vodi do donosenja sudske presude, stranke zakljucenje sudskog poravnanja same, temeljem procesnopravne dispozicije, okoncavaju parnicu. - Sudsko poravnanje je mirno, sporazumno resenje spora i ima velike prednosti u odnosu na parnicenje: a) psiholoski- nema pobednika ni pobedjenog. b) stranke mogu da urede svoje odnose i van granica predmeta spora, sto okoncanjem parnice na drugi nacin nije moguce. v) stranke mogu da budu i treca lica, a ne samo parnicne stranke. - Od sudskog poravnanja treba razlikovati vansudsko poravnanje koje je, po svojoj pravnoj prirodi, materijalnopravni ugovor ( ne proizvodi dejstvo pravosnaznosti i nema svojstvo izvrsne isprave. - DEJSTVA SUDSKOG PORAVNANJA - Najvaznija posledica zakljucenog poravnanja je u tome sto se ono izjednacava s pravosnaznom sudskom presudom. - Izmedju stranka prestaje da tece parnica, jer za njen nastavak nedostaje pravni interes. - Eventualnu novu tuzbu u stvari u kojoj je zakljucio sudsko poravnanje sud ce odbaciti, jer se stvar smatra presudjenom. - Zakljuceno sudsko poravnanje je negativna procesna pretpostavka za vodjenje parnicnog postupka. - Drugo, sudsko poravnanje ima svojstvo izvrsne isprave i na osnovu njega se pod uslovom da je protekao paricioni rok moze doneti resenje o izvrsenju. - Trece, zakljuceno sudsko poravnanje ima i materijalnopravno dejstvo. - Ugovorom se uredjuju pravni odnosi izmedju stranka. - ZAKLJUCENJE SUDSKOG PORAVNANJA 1.) Procesna legitimacija i momenat - Stranke ( mogu da ucestvuju i treca lica ) mogu u toku celog postupka, do njegovog pravosnaznog okoncanja, pred parnicnim sudom da zakljuce poravnanje o predmetu spora. - Parnicne stranke mogu da zakljuce poravnanje i nakon sto je doneta prvostepena presuda, pa tada sud donosi resenje kojim utvrdjuje da je presuda bez dejstva i obustavlja parnicni postupak. - Stranke mogu da zakljuce sudsko poravnanje u korist treceg lica koje ne mora da ucestvuje u zakljucenju poravnanja. - Dejstvo poravnanja kao presude se na to trece lice ne odnosi, ali ono je titular izvrsnog naslova i moze da pokrene postupak prinudnog izvrsenja. - Ako vec tece drugostepeni postupak, a stranke pred prvostepenim sudom zakljuce poravnanje, onda ce drugostepeni sud obustaviti postupak jer je parnica okoncana.

130

2.) Predmet - Sudsko poravnanje se zakljucuje o predmetu spora. - Ono se moze odnositi i na neke druge obaveze i cinidbe, a ne samo one koje su predmet spora. - Stranke same odredjuju sadrzinu poravnanja u skladu sa zakonom. - Kod poravnanja je dovoljno da stranke ili barem jedna od njih koriguje svoj procesnopravni polozaj ( tuzilac malo popusti u napadu, tuzeni u odbrani ). - Redovno su predmet poravnanja i troskovi njegovog zakljucenja, a u protivnom, primenjuju se opsta pravila. - Sudsko poravnanje se ne moze zakljuciti o zahtevima, za koje su nadlezni drugi organi, a ne redovni sudovi, niti o onima o kojima se resava u vanparnicnom postupku. - Moguce je da, ako postoji vise tuzbenih zahteva, stranke zakljuce poravnanje o jednom tuzbenom zahtevu ili da se stranke poravnaju o samo delu tuzbenog zahteva ( u tom slucaju, u pogledu ostatka tuzbenog zahteva parnica nastavlja da tece ). 3.) Bitni elementi sudskog poravnanja - Zakon predvidja da je nuzno da se ispune sledeci uslovi: a) zakljucenje ugovora o predmetu spora ( sporazum stranaka o poravnanju ). b) unosenje tog sporazuma u zapisnik suda i njegovo citanje. v) potpis stranaka na zapisniku u koji je unet sadrzaj poravnanja. 4.) Postupak zakljucenja - Sud je duzan da u toku postupka ukaze strankama na mogucnost sudskog poravnanja i da im pomogne da zakljuce poravnanje ( povreda ove duznosti nije sankcionisana ). - Ako sud utvrdi da ne postoje uslovi za zakljucenje poravnanja, odbice njegovo zakljucenje resenjem ( protiv njega je dopustena zalba ). 5.) Ostali uslovi za zakljucenje poravnanja - Potrebno je da se steknu i osnovne procesne pretpostavke koje se ticu: a) nadleznosti suda. b) stranacke i parnicne sposobnosti. v) nepostojanje presudjene stvari ili vec zakljucenog poravnanja. g) postojanje parnicnog postupka ( ne i litispendencije ). 6.) Pravna priroda sudskog poravnanja A) Sudsko poravnanje kao mesovit, jedinstven ugovor ( vladajuce shvatanje ) - Sudsko poravnanje je i ugovor materijalnog prava i parnicna radnja, tj. to je materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom. - Smatra se da zakljucenjem sudskog poravnanja stranke zele da rese i medjusobni materijalnopravni odnos, te je zato njegova priroda dvostruka. - Otud proizlazi da je sudsko poravnanje punovazno nastalo, samo kada je punovazan materijalnopravni sporazum stranaka i kada su ispunjeni svi procesni uslovi za punovaznost ove parnicne radnje. - Shodnom primenom ove teorije, sudsko poravnanje se pobija kao i ugovor materijalnog prava ( nedostatak saglasnosti, mane volje... ), ali i zbog procesnih nedostataka ( stranacka ili parnicna neposobnost, nedostatak forme... ).

131

B) Ucenje o dvostrukoj funkcionalnosti sudskog poravnanja - Ovo ucenje odvaja materijalne i procesne elemente i funkcije parnicnih radnji i posmatra ih izolovano, narocito u pogledu ispunjenosti pretpostavki za njihovu punovaznost. - Procesnopravna dejstva se odredjuju prema procesnom pravo, a materijalnopravna prema materijalnom pravu. - Nistavost procesnog aspekta parnicne radnje ne znaci i njenu nepunovaznost na polju materijalnog prava. - Primenom ove teorije, materijalnopravni aspekti sudskog poravnanja se pobijaju tuzbom za ponistaj, dok bi njegova procesna nistavost trebalo da se utvrdi u postupku po pravnim lekovima. V) Ocena - Nesporno je da zakon predvidja samo jedno sredstvo za pobijanje sudskog poravnanja, tuzbu za ponistaj, te da se smatra da poravnanje nije ni zakljuceno, ako ga sud ponisti. - Otud proizlazi da su i procesni i materijalnopravni elementi sudskog poravnanja povezani, te da nistavost jednog od njih povlaci nistavost sudskog poravnanja u celini. 7.) Pobijanje sudskog poravnanja - Sudsko poravnanje se moze pobijati samo tuzbom. - Kako ZPP govori samo o nistavosti sudskog poravnanja zbog nedopustenog raspolaganja stranaka parnicnog postupka ( npr. zakljuceno poravnanje u pogledu zahteva kojim stranke ne mogu raspolagati.. ), postavlja se pitanje kako treba postupiti kada su prekrsene procesne odredbe o zakljucenju sudskog poravnanja. - Kako je u srpskom pravu sudsko poravnanje jedinstveni ugovor ( materijalnopravni ugovor s procesnim dejstvom ), i na njegov ponistaj treba primeniti rezim koji vazi za nistave ugovore koji su protivni prinudnim propisima. - U takve propise spadaju i norme ZPP-a koje regulisu procesne pretpostavke, formu i nacin zakljucenja sudskog poravnanja. - Pravilno bi bilo da je zakonodavac enumerisao razloge za ponistaj sudskog poravnanja. - Ako se poravnanje ponisti, parnica nastavlja da tece. - PRETORIJANSKO SUDSKO PORAVNANJE - Sama stranka- buduci tuzilac moze da se obrati sudu sa ciljem da pokusa da postigne poravnanje, umesto da podigne tuzbu. - Ova stranka moze i sudu da uputi predlog za zakljucenje sudskog poravnanja, i u tom slucaju ce sud pozvati protivnu stranu i upoznati je s predlogom. - Ovakav pretorijanski poziv protivnoj strani nju nista ne obavezuje, pa ne mora ni da se odazove. - Moguce je da stranke podnesu zajednicki predlog za zakljucenje sudskog poravnanja.

99.) Povlacenje tuzbe
A) Interesi stranaka - Povlacenje tuzbe je procesna radnja tuzioca kojom izjavljuje ( do zakljucenja glavne rasprave ) sudu da vise ne zeli pravnu zastitu, odnosno da opoziva svoj zahtev za pruzanje pravne zastite. - To moze uraditi iz vise razloga, npr: mogu da se pojave cinjenice koje znace gubitak interesa tuzioca na nastavak parnice; tuzilac moze da se suoci sa cinjenicom da nedostaju dokazi ili da

132

tuzeni nema imovinu te nece moci da realizuje svoj zahtev; moze da se desi i da tuzeni udovolji zahtevu tokom postupka. - Povlacenjem tuzbe parnica se okoncava, ali ne meritorno. - S druge strane, interes tuzenog nije takav da se parnica okonca bez odluke o tuzbenom zahtevu, ako se nalazi u povoljnijem procesnom polozaju. - Zakon uvazava ovaj interes i dopusta povlacenje tuzbe samo uz pristanak tuzenog ( ukoliko se on vec upustio u raspravu ). B) Dopustenost povlacenja tuzbe - Tuzilac moze da povuce tuzbu u celosti ili delimicno od momenta pocetka toka postupka, pa sve do momenta dok se tuzeni ne izjasni u meritumu o glavnoj stvari ( sto ukazuje da povlacenje tuzbe bez pristanka tuzenog kod nas ima mali znacaj, posto tuzeni vec u odgovoru na tuzbu se izjasnjava ). - Izjava tuzioca o povlacenju i izjava tuzenog o pristanku na povlacenje su neopozive parnicne radnje i ne mogu da se daju pod uslovom, a mogu biti pismene ili usmene. - Ako tuzeni nije prisutan na rocistu kada tuzilac povuce tuzbu, onda sud dostavlja to tuzenom da se ovaj izjasni u roku od 15 dana, pa ako to ne ucini, uzece se da je dao pristanak. - Pod upustanjem tuzenika u raspravljanje o glavnoj stvari ( meritumu ) podrazumevamo cinjenicne i pravne navode tuzenog kojim se u celosti ili delimicno osporava osnovanost pravne posledice na koju se poziva tuzilac. - Ne smatra se upustanjem u meritum isticanje procesnih prigovora. V) Dejstva povlacenja tuzbe - Kada je tuzba povucena u skladu s pravilima, to ima za posledicu gasenje parnice i to sa dejstvom ex tunc(kako u pogledu materijalnopravnih tako i u pogledu procesnopravnih dejstava). - Smatra se da povucena tuzba nije ni podneta, tako da tuzilac moze odmah, nakon povlacenja tuzbe, da podnese novu sa istim zahtevom ( to ima smisla ako je u medjuvremenu pribavio nove dokaze ). - Kada tuzilac povuce tuzbu, sud ce ga resenjem obavezati da tuzenom naknadi troskove ( osim npr. u ovakvom slucaju: T istakne kondemnatorni dospeli zahtev protiv D. U periodu od podnosenja tuzbe sudu, pa do njenog dostavljanja, D plati dug. Ovde bi ipak D bio duzan da snosi troskove jer je dao povod tuziocu da protiv njega trazi pravnu zastitu ). G) Sporazum stranaka o povlacenju tuzbe - Ako tuzilac ( uprkos ranije postignutom sporazumu sa tuzenim o povlacenju tuzbe ) ipak nastavi s parnicom, tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu. - Sudu za to stoje na raspolaganju dva nacina u zavisnosti kako shvata sporazum o povlacenju tuzbe. - Ako smatra da je to materijalnopravni ugovor, onda tuzenom stoji na raspolaganju prigovor o zloupotrebi procesnih prava. - Ako smatra da je to procesni ugovor, onda sporazumom otpada pravni interes tuzioca za dalje nastavak spora ( dakle oba shvatanja vode istom rezultatu ). D) Povlacenje tuzbe i odricanje od tuzbenog zahteva - Odricanje od tuzbenog zahteva je procesna radnja tuzioca kojom on priznaje da je njegov zahtev neosnovan, te sud donosi presudu kojom se zahtev odbija. - Ova presuda proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, tako da tuzilac ne moze vise da podnese tuzbu u istoj stvari ( osnovna razlika ). Dj) Fikcija povlacenja - Do ove fikcije dolazi ako na pripremnom rocistu za glavnu raspravu izostane tuzilac, ili ako na glavnoj raspravi izostanu obe stranke. 133

100.) Troskovi postupka
- UOPSTE - Troskovi su izdaci koji su ucinjeni u toku ili povodom konkretnog parnicnog postupka. - U troskove spadaju: a) Sudske takse- kojima se delimicno pokrivaju troskovi rada suda, a njihova visina se obracunava pausalno, prema vrednosti predmeta spora. b) Izdaci prouzrokovani izvodjenjem dokaza- u koje spadaju troskovi koje je sud imao povodom izlaska iz zgrade za izvrsenje uvidjaja ili saslusanja svedoka.. v) Izdaci zastupnika, narocito punomocnika stranaka ( advokatska tarifa ). g) Izdaci samih stranka i ostalih ucenika u postupku ( umesaca ). d) Izdaci koji su nastali pre nego sto je postupak zapoceo: povodom obezbedjenja dokaza... - PRETHODNO SNOSENJE TROSKOVA - Opste je pravilo da svaka stranka prethodno snosi troskove koje je prouzrokovala svojim radnjama. - Ako sud, po sluzbenoj duznosti, odredi da se izvede odredjeni dokaz, troskove predujmljuje ona strana na koju pada teret dokazivanja. - Kako je i pravo na pravnu zastitu javnopravne prirode, tako je i obaveza titulara prema drzavi da predujmi troskove ( placanje sudskih taksi ), takodje javnopravne prirode. - NAKNADA PARNICNIH TROSKOVA 1.) Pravna priroda ( priroda zahteva je sui generis ) - Ko je po okoncanju parnice duzan da konacno snosi troskove postupka, odlucuje sud svojim resenjem, i to samo na zahtev stranke, po pravilu, bez raspravljanja. - Zahtev za naknadu troskova je akcesoran u odnosu na glavni zahtev, tako da o njemu ne moze da se odlucuje u posebnoj parnici, sve dok se parnica o glavnoj stvari ne okonca. - Ovaj zahtev je iskljucivo regulisan procesnim pravilima. 2.) Osnovni principi raspodele - Osnovni je princip da se troskovi raspodeljuju prema uspehu stranaka u parnici ( princip kauze ). - Stranka koja u celini izgubi parnicu, duzna je protivnoj strani da naknadi troskove. - Po svojoj pravnoj prirodi, obaveza da se nadoknade troskovi je zakonska obligacija. - Sud moze da resi da svaka stranka snosi svoje troskove ili da jedna stranka nadoknadi protivniku srazmeran deo troskova. - Princip uspeha ( kauze ) ne vazi potpuno. - On se izuzetno koriguje primenom principa krivice. - Shodno ovom principu, stranka je obavezna, nezavisno od uspeha u sporu, da svom protivniku naknadi troskove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slucajem koji se njoj dogodio. - Princip uspeha se koriguje principom krivice u sledecim slucajevima: a) Kada tuzeni nije da tuziocu povoda za tuzbu. - Smatra se da tuzeni nije dao povoda za tuzbu kada pre podnosenja tuzbe nije dovodio u pitanje postojanje tuziocevog subjektivnog prava ili ovlascenja. - Dakle, nije bilo potrebe da tuzilac podnosenjem tuzbe ostvari svoje pravo.

134

b) Kada su troskovi postupka nastali zbog odlaganja rocista: Troskove snosi stranka koja opravdano izostane, pa se usled toga odlozi rociste. v) Kada su troskovi nastali svesnim odlugovlacenjem postupka: ovde se radi o tome da je stranka nesavesno preduzela neku parnicnu radnju u kasnijem, a mogla je to da ucini i u ranijem procesnom momentu ( te da je tako uradila, izbegli bi se nepotrebni troskovi ). g) Predloga za vracanje u predjasnje stanje: Troskove koji su nastali u postupku povodom ovog predloga uvek snosi stranka koja je podnela predlog. d) Troskova koje je prouzrokovao zastupnik: ove troskove snosi stranka, bez obzira na uspeh u sporu, ako je njn zastupnik skrivio nastanak troskova (npr. nepotrebno sastavljanje podnesaka). 3.) Posebna pravila o raspodeli obaveze na naknadu parnicnih troskova - Posebna pravila vaze za: a) Povlacenje tuzbe- tuzilac je duzan da naknadi tuzenom parnicne troskove. b) Odustanak od pravnog leka- stranka koja odustane je duzna da protivniku naknadu trskove. v) Zakljucenje sudskog poravnanja- merodavan je sporazum stranka, a ako ga nema, onda svaka stranka snosi svoje troskove. g) Suparnicari- ako npr. suparnicari solidarno odgovaraju, onda solidarno odgovaraju i za obavezu naknade parnicnih troskova. - TROSKOVI ZA KOJE SE MOZE TRAZITI NAKNADA - Stranka ima pravo da trazi naknadu samo za one troskove koji su bili potrebni radi vodjenja parnice ( o tome odlucuje sud resenjem i bez rasprave, ceneci sve okolnosti konkretnog slucaja ). - OSTVARIVANJA PRAVA NA NAKNADU PARNICNIH TROSKOVA 1.) Zahtev za naknadu parnicnih troskova - Za odluku o parnicnim troskovima je neophodan zahtev stranaka ( dakle ne odlucuje sud ex officio kao u drugim pravnim sistemima ). - Zahtev treba da bude blagovremen, tj. najkasnije do zavrsetka raspravljanja. - S obzirom da je zahtev za naknadu troskova akcesoran, trebalo bi da ovaj zahtev ne moze da bude predmet posebnog spora. - Medjutim, izuzetak vazi za troskove koji su ucinjeni pre pocetka toka postupka ( npr. za obezbedjenje dokaza, a posle do parnice ni ne dodje ). 2.) Odluka o troskovima postupka - Donosi se bez raspravljanja. - Odluka suda o naknadi parnicnih troskova se uvek smatra resenjem, cak i onda kada je sadrzana u presudi. - Odluka suda o troskovima se moze pobijati zalbom, i postoje tri mogucnosti: a) ako se istovremeno napadaju i meritorna odluka i odluka o troskovima postupka, odluka o troskovima se pobija zalbom protiv presude. b) ako se pobija samo odluka o troskovima, to se cini posebnom zalbom protiv resenja. v) ako jedna stranka napada presudu samo meritorno, a druga iskljucivo u pogledu troskova, visi sud ce o oba pravna pravna leka odluciti jednom odlukom. - Ako visi sud odbaci ili odbije pravni lek, odlucice samo o troskovima koji su nastali u instancionom postupku. - Ako visi sud ukine odluku i vrati predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, onda ne odlucuje on o troskovima. - Ako visi sud preinaci odluku ili je ukine i odbaci tuzbu, odlucuje o troskovima citavog postupka. 135

101.) Oslobodjenje od troskova postupka
1.) Pojam i znacaj - Efektivno i efikasno pravo na tuzbu je garantovano svima, pa i onima koji nisu finansijski u mogucnosti da snose ab initio troskove postupka. - Jedan od instituta koji sluzi ostvarenju tog cilja jeste i siromasko pravo, pravo stranke da bude oslobodjena od placanja troskova postupka, ako fakticki nije u mogucnosti da ih snosi. 2.) Pretpostavke za oslobodjenje - Titular ovog prava je stranka ( fizicko ili pravno lice ) koja: prema opstem imovinskom stanju nije u mogucnosti da snosi troskove postupka ( zakon ne sadrzi kriterijume za odredjivanje ovakvog stanja ). - Gorenavedenu sintagmu bi trebalo shvatiti na nacin da su se ispunili uslovi uvek kada je imovno stanje stranke takvo da bi predujmljivanjem parnicnih troskova bilo dovedeno u pitanje nuzno izdrzavanje stranke i clanova njene porodice ( tu ce se ceniti mnostvo okolnosti ). 3.) Obim prava - Oslobodjenje od placanja troskova postupka se odnosi iskljucivo na obavezu stranke da prethodno snosi ( predujmljene ) izdatke koji nastaju da bi se preduzele parnicne radnje. - Ako stanka koja je uzivala siromasko pravo izgubi parnicu, sud je ne moze osloboditi obaveze da svom protivniku nadoknadi parnicne troskove. - Sud moze da oslobodi stranku od obaveze da predujmljuje sudske troskove delimicno ili u potpunosti. - Delimicno oslobadjanje se odnosi samo na obavezu placanja sudskih taksi. - Potpuno oslobadjanje obuhvata kako sudske takse, tako i predujam za troskove svedoka, vestaka, uvidjaja i sudskih oglasa, a sud stranci postavlja i advokata ( tada se svi troskovi isplacuju iz sredstava suda ). - Advokat koji je postavljen resenjem suda, nema pravo na zalbu protiv ovog resenja, a ima pravo samo da zahteva naknadu stvarnih troskova i nagradu. 4.) Postupak za ostvarenje siromaskog prava - Postupak se pokrece na predlog stranke, koja je duzna da podnese i uverenje o svom imovnom stanju. - Ako se zahteva potpuno oslobodjenje od troskova, onda zahtev moze da se stavi samo do okoncanja prvostepenog postupka. - Ako se zahteva samo delimicno oslobodjenje ( sudske takse ), moguce je da se zahtev iznese i kada parnica tece po pravnim lekovima. - Najracionalnije je da se predlog stavi vec pre nego sto je postupak pokrenut, jer tuzilac time stvara izvesnost u pogledu na svoju procesnu situaciju. - Da bi sud usvojio predlog stranke za dodelu siromaskog prava, predlagac mora da ucini verovatnim da su ispunjeni uslovi za to. - Sud mora da omoguci protivniku da se izjasni o ovom predlogu. - Sud odlucuje resenjem, protiv koga, ukoliko je predlog usvojen, nije dozvoljena zalba, a ukoliko nije usvojen ili je delimicno usvojen, onda je dozvoljena zalba.

136

5.) Prestanak siromaskog prava - Sud moze na sopstvenu inicijativu ili po zahtevu jedne od stranaka da ukine resenje o oslobodjenju od troskova postupka i postavljanju besplatnog punomocnika. - To ce uciniti ukoliko se stranci popravi u medjuvremenu imovno stanje, ili ukoliko stranci vise ne bude potreban zastupnik ili ustanovi da joj nije ni bio potreban. - Kada ukine resenje o oslobadjanju od troskova, sud ce odluciti i o tome da li je stranka koja je bila oslobodjena sada duzna na nadoknadi one troskove od kojih je bila oslobodjena. 6.) Obaveza naknade troskova kojih je stranka bila oslobodjena - Ako stranka koja je oslobodjena placanja troskova postupka izgubi spor, ona nece biti u obavezi da isplati troskove kojih je bila oslobodjena, te sudske takse i ostali iznosi koji su isplaceni iz sredstava suda padaju definitivno na teret tih sredstava. - Ostale troskove koji joj padaju na teret ( izdaci protivne strane ) duzna je da snosi stranka kojoj je bilo priznato siromasko pravo. - Ako je slucaj obrnut, svi troskovi padaju na teret stranke koja je spor izgubila.

102.) Suparnicarstvo, pojam i vrste
- POJAM - U parnici ucestvuju, po pravilu, samo dve stranke: tuzilac i tuzeni. - Medjutim, na strani tuzioca moze da se javi vise procesnih subjekata, kao i na strani tuzenog. - Kada vise procesnih subjekata trazi pravnu zastitu od jednog tuzenika ( aktivno suparnicarstvo), te kada jedan procesnih subjekat zahteva pravnu zastitu prema vise tuzenika ( pasivno suparnicarstvo ), govorimo o suparnicarstvu ili o subjektivnoj kumulaciji. - Smisao suparnicarstva se bazira na ostvarenju nacela procesne ekonomije i interne harmonije odlucivanja ( jer se otklanja mogucnost izricanja protivrecnih sudskih odluka ). - ZASNIVANJE I VRSTE - Suparnicarstvo moze da nastane na sledeci nacin: a) kada tuzilac u tuzbi navede da tuzi vise tuzenih ili kada u rubrumu tuzbe stoji vise procesnih subjekata na strani tuzioca. b) kada jednoj ili drugoj stranci tokom parnice pristupi druga stranka. v) kada, tokom postupka, na mesto jedne ili obe stranke, univerzalnom sukcesijom na njihovo mesto stupi vise procesnih subjekata. g) kad ato zakon izricito predvidja. - Ako suparnicarstvo nastaje vec u momentu podnosenja tuzbe, onda je ono inicijalno, a ako nastaje kasnije, onda je ono naknadno. - Ako suparnicarstvo nastane procesnom voljom tuzioca, onda je to procesno suparnicarstvo, a ako ono nastane kao rezultat posledice odgovarajuce materijalnopravne norme, onda je to materijalnopravno suparnicarstvo. - Najznacajnija podela suparnicarstva vrsi se u skladu sa odnosom suparnicara prema predmetu spora, kao i njihovim ulogama u materijalnopravnom odnosu s kojim je tuzeni povezan, te otuda razlikujemo formalno ( nepravo ) i materijalno ( pravo ) suparnicarstvo. - Znacajna je i podela suparnicarstva na prosto i jedinstveno, pri cemu se kao linija razgranicenja uzima polozaj suparnicara u parnici.

137

- Treba napomenuti da zakon ne nalaze tuziocu da jednom tuzbom obuhvati vise lica, te je zato suparnicarstvo fakultativnog karaktera, osim u slucaju nuznog suparnicarstva. 1.) Formalno ( nepravo ) suparnicarstvo - Kod formalnog suparnicarstva, suparnicari nisu ni na koji nacin povezani u pogledu predmeta spora niti povezani u jednom materijalnopravnom odnosu. - Dakle, smisao pojave vise procesnih subjekata na jednoj strani u parnici lezi iskljucivo u razlozima procesne ekonomije. - Zakon propisuje da je formalno suparnicarstvo moguce, ako su predmet spora zahtevi ili obaveze iste vrste koji se zasnivaju na bitno istovrsnom cinjenicnom i pravnom osnovu. - Npr: T je angazovao A za popravljanje krova, B za gradnju garaze i C za popravku kupatila u svojoj kuci. A, B i C podnose tuzbu protiv T i svaki od njih zahteva placanje naknade po osnovu ugovora o delu. - Formalno suparnicarstvo je dopusteno samo ako je sud stvarno i mesno nadlezan za svaki tuzbeni zahtev i za svakog tuzenika u parnici. 2.) Materijalno ( pravo ) suparnicarstvo - Za materijalno suparnicarstvo je karateristicno da se suparnicari nalaze u odnosu koji spada u dispoziciju iste materijalne norme. - Materijalno suparnicarstvo postoji: a) kada postoji pravna zajednica vise tuzilaca ili vise tuzenika. b) kada prava ili obaveze suparnicara proizlaze iz istog cinjenicnog i pravnog osnova. Npr: Suvlasnici A i B tuze T i zahtevaju utvrdjenje prava vlasnistva na stvari. - Pod pravnom zajednicom se podrazumeva zajednica u pogledu predmeta spora. - U pravnoj zajednici su uvek solidarni duznici ili poverioci, suvlasnici, bracni drugovi u pogledu zajednicke imovine ili u pogledu odgovornosti prema trecim licima. - Materijalno suparnicarstvo podrazumeva da zahtevi i obaveze suparnicara moraju kumulativno da proizlaze iz istog cinjenicnog i istog pravnog osnova ( sam osnov tuzbe nije dovoljan ). - Mat. sup. je moguce samo ako je isti sud stvarno nadlezan za sve zahteve i za sve suparnicare. - Tuzba protiv materijalnih suparnicara moze da se podnese onom mesno nadleznom sudu koji je nadlezan za bilo kog od njih ( atrakcija nadleznosti ). 3.) Prosto suparnicarstvo - Ucesce vise tuzioca, odnosno tuzenih u parnici ne menja njihov procesni polozaj. - Svaki suparnicar ostaje samostalna stranka. - Radnje koje preduzima ili propusti neki od njih nemaju korisnog niti stetnog dejstva u odnosu na ostale suparnicare. - Kada prosti suparnicari preduzimaju parnicne radnje cije je dejstvo protivrecno ( npr. priznanje i osporavanje tuzbenog zahteva ), sud o domasaju takvih radnji odlucuje na osnovu slobodne sudijske ocene dokaza. - Sud moze meritorno da odluci razlicito u pogledu svakog suparnicara. - Po pravilu, sud u slucaju obicnog suparnicarstva odlucuje jedinstvenom presudom, razlicito prema svim suparnicarima. - Formalno suparnicarstvo je uvek prosto suparnicarstvo.

138

4.) Jedinstveno suparnicarstvo - Jedinstveno suparnicarstvo postoji kada spor moze da se resi samo na jednak nacin prema svim suparnicarima. - Sud ne moze da usvoji tuzbeni zahtev prema jednom, a da ga odbije kao neosnovan prema drugom, jer se suparnicari smatraju jednom strankom u postupku. - Jedinstveno suparnicarstvo moze da postoji iz procesnopravnih ili materijalnopravnih razloga. - Iz procesnopravnih razloga, jedinstveno suparnicarstvo nastaje u slucaju kada se pravosnaznost presude prosiruje i na ona lica koja nisu bila stranke u postupku. - Npr: Akcinari A i B pobijaju odluku skupstine akcionarskog drustva AD. Odluka suda moze da bude jednaka i prema A i B i njeno dejstvo se prosiruje i na ostale akcionare. - Jedinstveno suparnicarstvo iz procesnih razloga postoji i u svim slucajevima kada se donosi preobrazajna presuda. - Npr: Suparnicarstvo branih drugova po tuzbi javnog tuzioca za ponistaj braka. - Jedinstveno suparnicarstvo iz materijalnopravnih razloga je nuzno. - Ono postoji kada tuzbom, bilo na aktivnoj bilo na pasivnoj strani, moraju da budu obuhvacena sva lica, ucesnici jednog materijalnopravnog odnosa. - Nuzno suparnicarstvo postoji kod zajednickog obligacionog ili stvarnopravnog materijalnog ovlascenja ( zajednicka svojina, susvojina ). - Npr: Tuzba kupca nepokretnosti protiv suvlasnika nepokretnosti radi upisa vlasnistva u zemljisne knjige. - Nuzno suparnicarstvo postoji i kada se podnose tuzbe za utvrdjenje i preobrazajne tuzbe, a bitno je da materijalnopravno ovlascenje pripada vecem broju lica. - Npr: Tuzba za utvrdjenje prava na nuzni deo protiv vise testamentarnih naslednika. - Posebnost ovog suparnicarstva se sastoji od toga da tuzba moze da se podigne samo ako su u njoj naznacena, kao stranke, sva lica koje materijalnopravno norma odredjuje kao ucenike materijalnopravnog odnosa. - Ako to nije slucaj, nedostaje procesna legitimacija, tako da je sud duzan da odbaci tuzbu kao nedopustenu. - Dejstva jedinstvenog suparnicarstva: - Za razliku od prostog suparnicarstva gde se vise parnica spaja u cilju zajednickog raspravljanja iz razloga procesne ekonomije, kod jedinstvenog suparnicarstva postoji samo jedna parnica u kojoj suparnicari ucestvuju kao jedna stranka. - Stoga, postoje ogranicenja u pogledu mogucnosti da jedinstveni suparnicari preduzimaju parnicne radnje, kao i ogranicenja u pogledu samostalnog dejstva procesnih radnji. - U ZPP-u su predvidjena samo dva izricita izuzetka u pogledu ogranicenja samostalnosti jedinstvenih suparnicara, kao i samostalnog dejstva procesnih radnji koje je jedan od suparnicara preduzeo: a) Prvo, Zakon kreira fikciju da se preduzeta procesna pradnja proteze u dejstvu na sve suparnicare, u slucaju da je samo jedan suparnicar preduzeo procesnu radnju, dok su drugi propustili to da ucine ( npr. ne moze se doneti presuda zbog propustanja, ako je bar jedan suparnicar odgovorio na tuzbu ). b) Drugo, Zakon predvidja da bilo koji suparnicar moze da preduzme procesnu radnju cije je preduzimanje vezano za rok, kada rok za preduzimanje procesne radnje nije istekao prema bilo kom suparnicaru.

139

- Moze da se generalizuje pravilo da sve procesne radnje koje preduzima jedinstveni supranicar imaju dejstvo prema svim suparnicarima, samo ako su korisne. - I obrnuto, ako je preduzeta neka nepovoljna parnicna radnja, ona nema dejstva ne prema kome, cak ni prema onom suparnicaru koji su je preduzeo. - Nece imati dejstva u parnici radnje kojima se disponira tuzbenim zahtevom, kao sto su priznanje ili odricanje od tuzbenog zahteva, zakljucenje poravnanja, cak i kada se tako preduzetoj radnju protivi i samo jedan suparnicar. - Koje su radnje povoljne, a koje stetne po suparnicare, treba odrediti apstraktno, a ne po konkretnom procesnom polozaju suparnicara u parnici. - Povoljne radnje kod aktivnog suparnicarstva bi bile one koje su najblize ostvarenju cilja parnice, tj. potpunom usvajanju tuzbenog zahteva, a povoljne radnje kod pasivnog suparnicarstva su one koje su najblize ostvarenju njihovog cilja, tj. potpunom odbijanju tuzbenog zahteva. - Pravne lekove moze da ulozi i samo jedan jedinstveni suparnicar s dejstvom i za ostale. - Ako postoje razlozi za prekid postupka u vezi s jednim jedinstvenim suparnicarem, postupak se prekida s dejstvom i na ostale. 5.) Suparnicarstvo na osnovu zakona - ZPP predvidja dve situacije u kojima nalaze suparnicarstvo, bez obzira na to da li su se stekli napred navedeni uslovi za dopustanje suparnicarstva: suparnicarstvo glavnog duznika i jemca; i tuzba glavnog mesanja. - Jednom tuzbom mogu da budu obuhvaceni glavni duznik i jemac samo ako se radi o slodarnom jemstvu, ili kada glavni duznik ne ispuni svoju obavezu ( imaju polozaj prostih suparnicara ). - Tuzbu glavnog mesanja podnosi lice koje trazi stvar ili pravo o kome vec izmedju drugih lica tece parnica. - Lice koje tvrdi da mu sporno pravo pripada moze da podnese jednu tuzbu protiv obe stranke u tekucoj parnici, i tome on pokrece novu parnicu ( dakle ne mesa se u staru, kao to naziv kaze ). - Po tuzbi glavnog mesanja, stranke u parnici koja tece postaju jedinstveni suparnicari, jer ce presuda po ovoj tuzbi da proizvede dejstvo erga omnes. - Da bi ova tuzba bila dopustena mora da se steknu uslovi koji uopste vaze za dopustenost tuzbe, i plus: parnica vec mora da tece izmedju inicijalnih stranka; umesac ne sme da bude stranka; umesac mora da zahteva sporno pravo za sebe. 6.) Suparnicarstvo sa eventualno tuzenim - Tuzilac zahteva da tuzbeni zahtev bude usvojen prema sledecem ( eventualnom ) tuzenom, ako bude pravosnazno odbijen prema tuzenom koji je u tuzbi naveden. - Smisao podnosenja tuzbe ( isti zahtev ) protiv glavno i eventualno tuzenog se sastoji od toga da tuzilac obezbedi ocuvanje svojih materijalnopravnih ovlascenja ( prekid zastarelosti ), ali i ostvarenje ekonomicnosti i efikasnosti postupka. - Npr: Tuzilac podnosi tuzbu za naknadu stete u visini od 50000 dinara protiv A, a protiv B, ako sud pravosnazno odbije tuzbeni zahtev prema A. - Ovde tuzilac nije siguran u pogledu postojanja pasivne legitimacija tuzenog, pa istice isti tuzbeni zahtev prema glavno i supsidijarno tuzenom. - Npr: L ukrade pokretnu stvar od vlasnika V, i proda je A koji je dalje proda B. V moze glavnim tuzbenim zahtevom da vindicira stvar od B, te da istakne eventualni tuzbeni zahtev prema L za naknadu stete, ako sud nadje da je tuzbeni zahtev prema B neosnovan ( jer je stekao pravo svojine od nevlasnika ).

140

- Ovde je jasno da tuzilac istice razlicite tuzbene zahteve prema glavnom i eventualnom tuzenom koji pocivaju na dva razlicita zivotna dogadjaja. - Medjutim, ti zahtevi su u vezi, jer oba dogadjaja imaju isti uzrocnik. - Po sudskoj praksi, sud pocinje da raspravlja sa eventualnotuzenim tek kada pravosnazno okonca parnicu protiv glavnog tuzenog ( to je necelishodno i protivno nacelima ekonomicnosti ).

103.) Ucesce umesaca u postupku
Trece lice moze da bude ucesnik u tudjoj parnici samo kada ima za to opravdan pravni interes, a Zakon razlikuje sledece oblike ucesca trecih lica u parnici: - * ucesce umesaca. - * obavestenje o parnici. - * imenovanje prethodnika. - * ucesce drzavnog tuzioca. - Umesac ( sporedni umesac- intervenijent ) je trece lice koje ucestvuje u tudjoj parnici na strani jedne od stranka, jer ima pravni interes da ona uspe. -

104.) Obicni umesac
- Obicno mesanje u tudju parnicu postoji kada presuda u parnici izmedju stranka deluje samo inter partes. - Obicni umesac stupa kao ucesnik u parnici iz dva razloga: * prvo, da bi pomogao stranci na cijoj strani se mesa da usme u sporu. * drugo, da bi kontrolisao nacin na koji stranka vodi spor. - Zakon predvidja sledece pretpostavke za dopustenost ucesca obicnog umesaca: a) Mesanje je dopusteno u parnici koja vec tece. b) Umesac ne sme sam da bude stranka ( ali mora da poseduje stranacku i par. sposobnost ). v) Umesac mora da ima pravni interes ( ne moralni ili ekonomski ). - Uvek ce postojati pravni interes za intervenciju kada sudska odluka doneta u parnici izmedju stranaka proizvodi neposredno ili posredno dejstvo na gradjanskopravni polozaj umesaca. - Umesac i glavna stranka u parnici na cijoj strani on intervenise su uvek povezani nekim materijalnopravnim odnosom. - Postoji pravni interes za ucesce umesaca, kada bi se uspehom stranke na cijoj se strani umesac mesa njegov pravni polozaj poboljsao ili kada bi se njenim neuspehom njegov pravni polozaj pogorsao. - Npr: T podnese tuzbu protiv G i zahteva naknadu stete po osnovu nedostataka gradjevine koju je, po ugovoru, izgradio G. Medjutim, G se brani da je staticke proracune poverio po ugovoru o nalogu arhitekti A, pri cemu se i T saglasio da A vrsi poslove nadzora u vezi s gradjenjem. - Arhitekta ima pravni interes da se umesa na strani tuzenog, jer ce tuzeni, ako izgubi spor, da povede parnicu protiv njega za naknadu stete. Dakle, pravni interes se ogleda u tome da neuspeh tuzenog u glavnoj parnici ima posredno za posledicu pogorsanje pravnog polozaja intervenijenta. - Ishod glavne parnice ima u odnosu na docniju parnicu izmedju intervenijenta i stranke koje je izgubila spor, u neku ruku, dejstvo resenog prethodnog pitanja u pogledu materijalnopravne obaveze intervenijenta. - Pravni interes umesaca da stupi u parnicu moze da se ogleda i u tome sto se dejstvo presude prosiruje i na njega. 141

- Npr: T je podneo tuzbu protiv D i zahteva naplatu potrazivanja u visini od 10000 dinara. Tokom parnice, T cedira potrazivanje na C. C ima prav. interes da stupi kao umesac u par. na strani T. A) Stupanje umesaca u parnicu - Umesac moze sam da sazna da vec tece parnica za ciji je ishod zainteresovan i tada moze da obavesti sud podneskom ili izjavom datom na rocistu da stupa u parnicu. - I stranka moze sama da obavesti umesaca da tece parnica s pozivom da u njoj uzme ucesce kao intervenijent. - Sud ce, po sluzbenoj duznosti, ispitati da li postoji pravni interes umesaca i odbice resenjem mesanje kao nedopusteno, ako takav pravni interes ne postoji. - Da bi sud mogao da oceni da li postoji pravni interes, umesac je duzan da u podnesku iznese one cinjenice na kojima zasniva postojanje svog pravnog interesa. - Ukoliko se ustanovi da postoji pravni interes, i nijedna stranka se ne protivi mesanju, sud dostavlja podnesak umesaca strankama, i time je mesanje otpocelo. - Protiv odluke suda kojom se intervencija dopusta nije dozvoljena posebna zalba, dok je protiv odluke kojom se odbija mesanje dopustena zalba. B) Procesni polozaj obicnog umesaca - Umesac preduzima parnicne radnje u svoje ime, ali one proizvode dejstvo na stranku, ako ih ona prihvati. - Umesac je duzan da primi parnicu onako kako se ona nalazi u momentu u kojoj je ona bila kada je stupio u parnicu ( stoga i umesaca pogadja prekluzija jednako kao i stranku ). - Ono sto moze umesac u parnici, jeste da preduzima sve parnicne radnje koje bi mogla da preduzme i stranka, a koje se odnose na iznosenje cinjenica, stavljanje dokaznih predloga... - Umesac ne moze da preduzima parnicne radnje koje bi bile u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke. - Pravilo je da intervenijent preduzima samo one radnje s kojima bi se saglasila i sama stranka, te on moze da spreci svojim ucescem u parnici i donosenje presude zbog propustanja. - Umesac moze da ulozi i redovne i vanredne pravne lekove, ali ne protivno volji stranke ( rokovi su oni isti koji teku i za stranku ). - Umesac ima pravo na naknadu troskova, ali sud ne moze da ga obaveze na placanje parnicnih troskova. V) Intervencijsko dejstvo presude - Objektivno intervencijsko dejstvo presude se ispoljava dvostruko: --> prvo, intervenijent ne moze u novoj parnici sa strankom da istice da je sud doneo pogresnu odluku, te da je stranka lose vodila parnicu. --> drugo, u sklopu intervencijskog dejstva presude vazi pravilo da je sud u potonjoj parnici izmedju intervenijenta i stranke vezan sudskom presudom doneto u prethodnoj parnici - Intervencijsko dejstvo ima siri domasaj od dejstva materijalne pravosnaznosti. - Ovo dejstvo podrazumeva da su tacni cinjenicni i pravni navodi sadrzani i u obrazlozenju presude donete u parnici u kojoj je ucestvovao i umesac. - Presuda ne proizvodi intervencijsko dejstvo, ako sud u prvoj parnici odluci na temelju primene pravila o teretu dokazivanja ( non liquet ). - Subjektivno intervencijsko dejstvo presude obuhvata umesaca i stranku na cijoj strani se on mesao, kao i njene pravne sledbenike. - Ovo dejstvo se ne prostire i na drugu stranku koja je ucestvovala u prvoj parnici. 142

- Intervencijsko dejstvo presude ne moze da se koristi protiv stranke, vec samo protiv umesaca. - Npr: T uspe u sporu protiv A, jer se pokaze da je intervenijent B, advokat sacionio pravnovaljan ugovor. Uprkos tome, A isprica trecim licima da je advokat B sacinio nistav ugovor. B tuzi A za naknadu nematerijalne stete. U parnici izmedju B i A za naknadu stete, presuda doneta izmedju T i A nema intervencijsko dejstvo.

105.) Umesac sa polozajem jedinstvenog suparnicara
A) Pojam - Umesac ima polozaj jedinstvenog suparnicara, kada dejstvo presude treba da se odnosi i na umesaca. - Kod umesaca s polozajem jedinstvenog suparnicara, presuda deluje neposredno na pravni odnos izmedju umesaca i protivnika stranke na cijoj strani se on mesa, i to bilo zbog prirode predmeta spora, bilo na osnovu zakona. - Npr: T, osteceni, podnese tuzbu protiv C, vlasnika vozila koji je osiguran do odgovornosti za stetu nanetu trecim licima kod O. Presuda doneta u sporu izmedju T i C proizvodi neposredno dejstvo i na pravni odnos izmedju C i O. B) Polozaj umesaca- jedinstvenog suparnicara u parnici - Ovakav umesac, za razliku od obicnog- sporednog umesaca, ima polozaj stranke u postupku. - Umesac i stranka se smatraju jednom strankom, tako da se pravni polozaj umesaca ne razlikuje od polozaja bilo kog jedinstvenog suparnicara. - Vazno je naglasiti da ovakav umesac moze da izjavljuje pravne lekove, da se protivi priznanju tuzbenog zahteva, tako da stranka sama ne moze pravnovaljano da disponira tuzbenim zahtevom, ako se umesac tome protivi. - Umesac jedinstveni suparnicar moze i sam da izjavi vanredni pravni lek, iako nije ucestvovao u parnici do momenta pravosnaznosti presude. - Umesac moze da nastavi da vodi parnicu do njenog okoncanja, cak i protivno volji stranke na cijoj strani se umesao. - Dostavljanje mu se vrsi posebno, kao i stranci, a rokovi za izjavljivanje pravnih lekova teku nezavisno od rokova koji vaze za stranku. - Sud je duzan da ovakvom umesacu pruzi priliku da se izjasni o svim navodima protivnika.

106.) Imenovani prethodnik
- Imenovanje prethodnika je vid obavestenja treceg lica o parnici. - Cilj instituta jeste da pravni prethodnik stupi na mesto tuzenog u parnicu. - Imenovanje prethodnika preduzima u parnici tuzeni koji drzi neku stvar ili koristi neko pravo, a tvrdi da stvar drzi ili pravo vrsi u ime treceg lica. - Npr: T, vlasnik stvari, zahteva od ostavoprimca, O, povracaj stvari. O obavestava trece lice, ostavodavca, o parnici koja tece izmedju njega i vlasnika. - Jasno je da vlasnik stvari moze da vindicira stvar od svakog drzaoca, tako da je smisao imenovanja prethodnika jedino u tome da tuzeni na taj nacin ostvari odredjeni materijalnopravni efekat na pravni odnos koji postoji izmedju njega i treceg lica. - Tuzeni moze da smatra da prethodnik ima vise argumenata da odbije tuzbeni zahtev tuzioca. - Tuzeni je duzan da imenuje prethodnika pre nego sto se upusti u raspravu. 143

- Sud je duzan da pozove prethodnika na rociste, medjutim, njegov ne dolazak ili odbijanje da stupi u parnicu nema za dejstvo da tuzeni istupa iz parnice. - Naprotiv, tuzeni istupa iz parnice, samo kada prethodnik pristane da stupi u parnicu na njegovo mesto ( tada on postaje tuzeni ). - Za to nije potreban pristanak tuzioca, osim kada tuzilac prema tuzenom istice i druge zahteve koji nemaju veze s drzanjem stvari ili vrsenjem prava u tudje ime. - Prethodnik moze da stupi u parnicu i kao sporedni umesac, sto ima za posledicu da izmedju njega i tuzenog nastupa u kasnijoj parnici intervencijsko dejstvo presude. - MESANJE JAVNOG TUZIOCA U PARNICU3 - Javni tuzilac ucestvuje u tudjoj parnici kao umesac radi zastite opstih interesa, i to u sledecim slucajevima: a) kada jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogucile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. b) kada preduzimaju radnje sa cinjem da izbegnu javne finanskijske obaveze. v) kada preduzimaju parnicne radnje da bi onemogucile primenu prinudnih odredaba medjunarodnih ugovora. - O postojanju ovakvih radnji javnog tuzioca obavestava sud pred kojim parnica tece. - Javni tuzilac kao umesac u javnom interesu moze da preduzima parnicne radnje u granicama tuzbenog zahteva koje se odnose na utvrdjenje cinjenica i predlaganje dokaza koje stranke nisu iznele ili cije izvodjenje nisu predlozile.

107.) Pojam i obelezja pravnih lekova
A) Pojam i ciljevi pravnih lekova - Pravni lekovi su parnicne radnje stranaka ili drugih ovlascenih lica kojima zahtevaju da sud ispita tacnost sudske odluke, jer njome nije u potpunosti ili delimicno udovoljeno zahtevima stranaka u postupku. - Pravnim lekom se zahteva preispitivanje, izmena ili ukidanje sudske odluke. - Presuda moze da pociva na greskama, pa tako i sama moze da bude pogresna ( netacna ). - Sve greske nastale povodom donosenja presude mogu da nastanu zbog povrede procesnih normi ( error in precedendno ), zbog pogresno utvrdjenih cinjenica, te zbog pogresne primene materijalnog prava ( error in decidendo ). - Sve ove greske su uglavnom povezane, pa npr: ako je sud odbio da izvede dokaz na neku okolnost vaznu za odlucivanje to ima za posledicu pogresan stav suda prema cinjenicama. On ima za posledicu supsumaciju pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja pod pogresnu materijalnopravnu normu. - Cilj pravnih lekova jeste da se ovakvi nedostaci otklone. - Mogucnost ulaganja pravnih lekova protiv sudskih odluka pojacava pritisak na prvostepeni sud da postupa zakonito i donosi tacne presude. B) Vrste pravnih lekova - Redovni pravni lekovi se ulazu protiv odluka koje jos nisu postale pravosnazne. - Vanredni pravni lekovi se ulazu protiv pravosnaznih sudskih odluka. - Ulaganje redovnih pravnih lekova sprecava da presuda postane pravosnazna u delu koji se pobija pravnim lekom ( suspenzivno dejstvo ).
3

Ovaj deo pricati uz 103. pitanje.

144

- Redovni pravni lekovi su: a) zalba protiv presude. b) zalba protiv resenja. v) prigovor protiv platnog naloga. g) revizija protiv presude i revizija protiv resenja. d) direktna revizija. - U nasem pravu, vanredni pravni lek je samo predlog za ponavljanje postupka. - U pravne lekove ne spada i zahtev za povracaj u predjasnje stanje, jer se odnosi na otklanjanje prekluzije, a ne na ispitivanje tacnosti sudkse odluke. - Redovni pravni lekovi imaju devolutivno dejstvo, tj. o njima resava neposredno visi instancioni sud ili VKS. - Devolutivno dejstvo nema zahtev za ponavljanje postupka, nego o njemu resava sud koji je doneo odluku u prvom stepenu. V) Predmet pravnih lekova - Pravni lekovi mogu pobijati sve vrste sudskih presuda, kao i sve druge meritorne odluke donete u obliku resenja. - Pravnim lekovima se mogu pobijati procesna resenja, resenja kojima se okoncava spor, ali i resenja o materijalnom upravljanju parnicom. - Pravnim lekovima se napada izreka presude, ne i njeno obrazlozenje. - Pravni lek nije moguc protiv nepostojecih presuda, a s druge strane, nedostaci u nistavim presudama se otklanjaju ulaganjem pravnih lekova.

108.) Dopustenost pravnih lekova
- Razlikujemo dopustenost i osnovanost pravnih lekova. - Zakon predvidja posebne procesne pretpostavke za dopustenost svakog leka ponaosob cije postojanje ispituje sud po sluzbenoj duznosti. - Osnovanost pravnog leka odnosi se na ispitivanje zakonitosti i tacnosti sudske odluke koja se pobija. Npr: Prvostepenom odlukom je tuzba odbacena kao nedopustena zbog nedostataka procesnih pretpostavku ( apsolutna nenadleznost ). U postupku po pravnim lekovima, ovo pistanje spada u sferu osnovanosti pravnog leka ( a ne dopustenosti pravnog leka, jer pretpostavke za dopustenost tuzbe nisu isto sto i pretpostavke za dopustenost pravnog leka ). - Dakle, ako utvrdi da je tuzba bila nedopustena, onda je zalba tuzenog bila osnovana ( sto nema veze sa dopustenoscu zalbe ). A) Posebne procesne pretpostavke za ulaganje pravnih lekova - Kako su pravni lekovi parnicne radnje stranaka, za njihovo ulaganje vaze opste procesne pretpostavke. - Osim toga, za ulaganje i postupanje po pravnim lekovima moraju da budu ispunjenje i posebne procesne pretpostavke koje se ticu: a) dopustenosti pravnog leka. b) procesne legitimacije stranaka za njegovo ulaganje. v) pravnog interesa za ulaganje pravnog leka. g) forme i sadrzine pravnog leka. 145

d) rokova za njihovo podnosenja. B) Dopustenost pravnog leka ( odavde u sustini pocinje ispitno pitanje ) a) Dozvoljenost pravnog leka - Dozvoljenost pravnog leka znaci da zakon predvidja mogucnost da se protiv odredjene sudske odluke ulozi zakonom predvidjen pravni lek. - Zakon predvidja da se zalba protiv presude podnosi protiv presude donete u prvom stepenu, revizija protiv presude donete u drugom stepenu, dok posebna pravila vaze za dozvoljenost predloga za ponavljanje postupka. - Ako pravni lek nije dozvoljen ( npr. zalba na presudu drugostepenog suda ), ulozeni pravni lek se odbacuje resenjem. - Za dozvoljenost pravnog leka je bez znacaja kako je stranka pravni lek nazvala. - Ukoliko sud pogresno naznaci naziv odluke, onda vazi princip najveceg povlascenja stranke, tj. ona moze da bira koji ce pravni lek da ulozi: onaj protiv odluke suda ciji je naziv pogresno oznacen ili onaj protiv odluke suda koju je sud trebalo tacno da oznazi. - Ipak, ako je sud npr. pogresno naznacio doluku kao presudu, a ona je trebalo da bude doneta u formi resenja, tada stranka ne bi mogla da ulozi zahtev za ponavljanje postupka. b) Procesna legitimacija - Ako je pravni lek izjavilo lice koje za to nije ovlasceno, sud ce odbaciti pravni lek kao nedopusten. - Pravo na podnosenje pravnih lekova imaju: stranke, njihovi univerzalni sukcesori, umesaci ( medjutim sa razlicitim dejstvom, jer obicni umesaci mogu da uloze pravni lek samo ako to nije u suprotnosti sa parnicnim radnjama stranke, dok umesac s polozajem jedinstvenog suparnicara moze da podnese pravni lek i protiv volje stranke ). v) Pravni interes za ulaganje pravnog leka - Ako pravni interes ne postoji, pravni lek ce se odbaciti kao nedopusten. - Postojanje pravnog interesa za izjavljivanje pravnog leka podrazumeva da je sudska odluka izrecena na stetu lica koje izjavljuje pravni lek, odnosno da to lice moze da ocekuje kakvu pravnu korist od izjavljenog pravnog leka, ako se on pokaze kao osnovan. - Formalni pravni interes za ulaganje pravnog leka postoji uvek kada izreka sudske presude odstupa od zahteva stranaka koji su izneti u parnici ( za tuzioca to nije sporno jer se uporedjuje sadrzina tuzbenog zahteva sa izrekom presude ). - Formalni pravni interes na strani tuzenog ce postojati u slucaju kada je tuzeni zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan u potpunosti ili delimicno, a sud je, suprotno tome, tuzbeni zahtev usvojio. - Materijalnopravni interes bi postojao, kada bi izreka presude imala za posledicu nepovoljniju materijalnopravnu poziciju stranke u odnosu na stanje pre pocetka parnice. - Npr: tuzeni je zahtevao da se tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan, a sud je, uprkos tome, odbacio tuznu kao nedopustenu. - Materijalni interes za pravni lek postoji, kada je tuzbei zahtev odbijen kao neosnovan zbog preboja potrazivanja, a tuzeni je kompenzacioni prigovor izjavio samo kao eventualni. - Kod presude zbog propustanja moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka, a ne i formalni, jer tuzeni nije postavio nikakav procesni zahtev u postupku.

146

- Kod presuda na osnovu priznanja i na osnovu odricanja, takodje, moze da postoji samo materijalni interes za ulaganje pravnog leka i on se ogleda samo u tome da presude donete na osnovu ovih parnicnih radnji u svojoj sadrzini odstupaju od sadrzine priznanja,odnosno odricanja - FORMA I SADRZINA PRAVNOG LEKA4 - Nedostaci u formi pravnih lekova imaju za posledicu da se oni odbacuju kao nedopusteni. - Ako je sadrzina pravnog leka manjkava, on se odbacuje kao nepotpun. - Pravilo je da svaki pravni lek mora da sadrzi najmanje tri cinioca: a) izjavu stranke u kom delu pobija sudsku odluku ( to je vazno posebno za reviziju, jer sud osnovanost pravnog leka ispituje samo u granicama razloga koji su navedeni u pravnom leku ). - To je od znacaja, jer u pogledu dela odluke koji se ne pobija nastupa pravosnaznost. - U pogledu redovnih pravnih lekova, sako stranka nija navela u kom delu pobija sudsku odluku, smatrace se da je pobija u delu u kome nije uspela u parnici. b) razloge zbog kojih pobija sudsku odluku. - Navodjenje razloga je posebno vazno kod vanrednih pravnih lekova, jer su razlozi bitan uslov za dopustenost zahteva za ponavljanje postupka koji ce sud odbaciti kao nepotpun, ako zahtev ne sadrzi neki od zakonskih razloga za ponavljanje. v) zahtev stranke upucen sudu koji odlucuje od pravnom leku, a koji se tice izmene ili ukidanja pobijane sudske odluke. - Ako se odluka pobija zbog procesnopravnih gresaka, pravilo je da se zahteva ukidanje pobijane odluke, kako bi moga postupak ponovo da se sprovede. - Ako se sudska odluka pobija zbog gresaka u primeni materijalnog prava, nuzno je da se zahteva izmena sadrzine odluke ( preinacenje ). - U praksi je uobicajeno da se ovi zahtevi u pogledu izmene sadrzine odluke isticu eventualno, odnosno da podnosilac pravnog leka zahteva preinacenje sudske odluke, a eventualno njeno ukidanje, i obrnuto. - ROKOVI ZA ULAGANJE PRAVNIH LEKOVA - Parnicin postupak moze da se okonca u razumnom roku samo ako je i mogucnost za ulaganje pravnih lekova vremenski ogranicena, zbog toga i zakon predvidja posebne rokove za njihovo ulaganje koji su prekluzivni i koje sud ne moze da produzi ( u slucaju propustanja roka, sud odbacuje lek kao neblagovremen ). - Zbog gubitka prava na podnosenje pravnog leka moze da se zahteva vracanje u predjasnje stanje. - Rokovi pocinju da teku do dostavljanja pismenog otpravka sudske odluke. - Rokovi su u nasem pravu kratki: 30 dana za zalbu (15 dana u menicnim i cekovnim sporovima), 30 dana za reviziju. - GRANICE KONTROLE SUDSKE ODLUKE PO PRAVNIM LEKOVIMA: - Postupak po pravnim lekovima nije nov postupak o osnovanosti tuzbenog zahteva, vec postupak u kome se ispituje samo zakonitost i tacnost odluke o tuzbenom zahtevu. - Ovaj postupak cini jedinstvo s prvostepenim postupkom u kome je odluceno o zahtevima stranaka. - U tom postupku sud ne moze da odlucuje van granica predmeta spora o kome je doneta sudska odluka.
4

Svi naredni naslovi se mogu pricati uz pitanje 107.

147

- Nije dopusteno preinacenje tuzbe, isticanje prigovora kompenzacije ili zastarelosti, a ne moze se podici ni protivtuzba. - To znaci da sve parnicne radnje koje su stranke punovazno preduzele u prvostepenom postupku vaze i u postupku po pravnim lekovima ( one se ne ponavljaju ). - Iskljucena je mogucnost da stranke iznose nove cinjenice i predlazu nove dokaze. - Zabrana beneficio nonorum se medjutim ne odnosi i na nove cinjenice i dokaze o procesnopravnim pitanjima, jer se odluka o ovim pitanjima ne tice predmeta spora i nije obuhvacena izrekom presude. - Ova zabrana se ne odnosi ni na iznosenje novih cinjenica kojima se objasnjavaju ili pojasnjavaju vec iznete cinjenice ili se dopunjavaju cinjenice o dokaznoj snazi pojedinih dokaza na cijem rezultatu je prvostepeni sud zasnovao odluku. -Npr: nije dopusteno da u postupku po pravnim lekovima stranka oznaci novo dokazno sredstvo ( svedoka ) ali jeste da u zalbi navede cinjenice koje ukazuju na pogresnu ocenu dokaza ( npr. navodjenje cinjenice da je svedok vec ranije osudjen zbog laznog svedocenja ). - ZABRANA REFORMATIO IN PEIUS - Sud ne moze da izmeni sadrzinu sudske odluke na stetu onog lica koje pobija presudu pravnim lekom. - To je zbog toga sto presuda postaje pravosnazna u delu koji se ne pobija, tako da drugostepeni sud odlucuje samo o onom delu u vezi kojeg zalilac nije zadovoljan ( sto ukazuje da nova odluka ne moze da pogorsa njegov polozaj ). - Da na vazi ovo pravilo, stranke bi cesto porpustale da ulazu zalbe, upravo iz straha da sud ne izmeni odluku na njihovu stetu. - Ova zabrana ne vazi ako je i druga strana izjavila zalbu. - Ova zabrana ne vazi ni kada sud preispituje sudsku odluku iz razloga na koje pazi ex officio.

109.) Zalba protiv presude, pojam i obelezja
A) Pojam i znacaj - Zalba protiv presude je rednovni pravni lek protiv presude donete u prvom stepenu. - Njome se pobijaju sve vrste presuda, i ona ima suspenzivno i devolutivno dejstvo, jer o njenoj osnovanosti resava neposredno visi sud. - Postupak po zalbi predstavlja nastavak prvostepene parnice, tako da su kogniciona ovlascenja drugostepenog suda snazno ogranicena. B) Uslovi za dopustenost zalbe - Nuzno je da se steknu uslovi koji se ticu: a) Forme ( podnesak ). b) Sadrzine. - Zalba mora nuzno da sadrzi: * oznacenje presude koja se zalbom pobija. * izjavu da li se presuda pobija u celini ili samo delimicno. * razloge zalbe. * potpis podnosioca zalbe. - Medjutim nedostatak nekih od zakonom izricito propisanih sastojaka zalbe na presudu ne povlaci ( kako bi trebalo ) odbacivanje nepotpune zalbe, nego je dovoljno da zalba sadrzi makar:

148

oznacenje presude koje se pobija i potpis podnosioca ( cak i ako neceg od ovog nema, onda sud poziva stranku da je dopuni ). - Razlozi zalbe bi trebalo da budu obrazlozeni i to na sledeci nacin: --> koje bitne cinjenice sud nije utvrdio ili ih je pogresno utvrdio. --> koje procesne norme je sud prekrsio. --> koje dokazne predloge je sud odbio. --> koji nedopusteni dokazi su izvedeni ili izvedeni na nacin protivan postupku.. --> sta su nedostaci suda u oceni dokaza. --> u cemu se ogleda pogresno pravno shvatanje suda. - Fakultativni sastojak zalbe je i zalbeni predlog, tj. predlog podnosioca da visi sud ili kasira ili izmeni sadrzinu prvostepene presude. v) Blagovremenosti ( rok je 30 dana ). g) Dozvoljenosti ( nedozvoljena je ako nedostaje procesna legitimacija ili pravni interes, ili ako se lice odreklo ulaganja zalbe ili je vec povuklo zalbu ). V) Beneficio novorum - Ovde se radi samo o mogucnosti iznosenja tzv. subjektivno novih cinjenica, onih koje su objektivno postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave, ali podnosilac zalbe ih nije izneo i za to ne snosi krivicu ( potrebno je da ucini verovatnim da, bez svoje krivice, nije mogao da ih iznese do zakljucenja glavne rasprave ). - Eskulpaciju podnosioca zalbe moguce je zamisliti samo u dva slucaja: * da stranka nije znala da neka vazna cinjenica postoji. * da je sud manjkavim vodjenjem postupka sprecio stranku da iznese cinjenicu. - Ovde je tesko napraviti razliku izmedju prava stranke da iznosi nove cinjenice i povrede procesnih pravila koje je pocinio sud. - Podnosilac zalbe bi mogao jos u jednoj situaciji da u zalbi predlaze izvodjenje novog dokaza. - Naime, u slucaju kada sud odustane od izvodjenja dokaza, jer stranka nije predujmila troskove za njegovo izvodjenje, podnosilac zalbe moze da zahteva da se taj dokaz izvede, ali samo ako ucini verovatnim da troskove nije predjumio iz opravdanih razloga.

110.) Zalbeni razlozi
- Zakon predvidja tri razloga za zalbu protiv presude, tj. presuda se moze pobijati zbog: 1.) Bitne povrede parnicnog postupka - One postoje ako sud nije primenio ili je nepravilno primeni odredbe ZPP-a. - Nepravilna primena procesne norme podrazumeva i netacno utvrdjenje postojanja njene dispozicije ( cinjenica ), kao i sumpsumacionu gresku ( podvodjenje cinjenica pod pogresnu procesnu normu ). - Zakon razlikuje: A) Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka - To su one povrede kod kojih zakonodavac neoborivo pretpostavlja da su imale za posledicu donosenje nezakonite i nepravilne odluke. - Ovde se radi o teskim povredama znacajnih procesnih pravila na koje bi sud, po pravilu, trebalo da pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog postupka. - Njihovo postojanje cini presudom nistavom, ali ne u smilu da presuda ne proizvodi nikakvu dejstvo. 149

- Nistavost presude znaci da je drugostepeni sud obavezan da, ako utvrdi postojanje apsolutno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka, kasira, odnosno ukine presudu. - On je duzan da to ucini, bez obzira kakav je njen materijalnopravni rezultat. - Apsolutno bitne povrede parnicnog postupka mogu da se klasifikuju na sledeci nacin: a) Povreda pravila o procesnim pretpostavkama: --> s obzirom na sud: * nepropisan sastav suda. * postojanje apsolutne nenadleznosti parnicnog suda. * povreda pravila o stvarnoj nadlenzosti suda. --> s obzirom na stranke: * nepostojanje stranke. * nedostatak parnicne sposobnosti. * nepropisno zastupanje parnicno nesposobne stranke od strane zakonskog zastupnika. * nepostojanje ovlascenja za vodjenje parnice na osnovu zakona ili nepostojanje punomocja. * prekoracenje ovlascenja od strane zakonskog zastupnika ili punomocnika. --> s obizrom na predmet spora: * nepostojanje tuzivosti subjektivnog prava (tuzba je podignuta nakon zakonom propisanog roka) * povreda principa res judicata ili zabrane dvostruke litispendencije. b) Povreda elementarnih procesnih nacela: --> povreda nacela kontradiktornosti --> nacela o upotrebi supstvenog jezika u postupku. --> nacela javnosti. --> nacela nepristrasnosti u sudjenju ( ucesce sudije koji je trebalo da bude izuzet/iskljucen ). v) Povreda pravila o odlucivanju: --> donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. --> povreda pravila o donosenju prasude zbog propustanja, presude na osnovu prinzanja ili odricanja. --> povreda pravila javnog poretka ( odluka suda pociva na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka ). g) Povreda pravila o sadrzini presude, tj. kada je sadrzina manljiva: --> izreka presude je nerazumljiva. --> izreka je protivrecna sama sebi ili razlozima presude. --> presuda nije obrazlozena. --> presuda ne sadrzi razloge o bitnim cinjenicama ili su ti razlozi nejasni ili protivrecni. --> postoji protivrecnost izmedju onog sto se navodi u razlozima presude i pismenim dokazima.. Po slozbenoj duznosti sud pazi samo na sledece apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka: • na pravilan sastav suda. • na ucesce sudije u postupku koji je trebalo da bude iskljucen/izuzet. • na donosenje presude od strane sudije koji nije ucestvovao na glavnoj raspravi. • na res judicata. • na povredu javnog poretka. • na poredu nacela kontradiktornosti. • na postojanje, stranke, stranacke i parnicne sposobnosti sposobnosti i pravilno zastupanje. B) Relativno bitne povrede odredaba parnicnog postupka

150

- One postoje kada sud nije primenio neku procesnu normu ili ju je nepravilno primenio, a to je moglo da ima uticaja na donosenje zakonite i pravilne presude. - Ovde zakonodavac ne pretpostavlja neoborivo da je povreda imala za posledicu donosenje nezakonite i netacne odluke. - Kod postojanja relativno bitnih povreda odredaba parnicnog postupka, podnosilac zalbe mora da ucini makar verovatnim da je povreda procesne norme mogla da ima neposredno za posledicu donosenje nepravilne odluke. - Na ove povrede sud ne pazi po sluzbenoj duznosti, vec sam podnosilac zalbe na njih mora da se pozove, a sud onda utvrdjuje da li su te povrede relevantne, tj. da li su in concreto imale za posledicu donosenje nepravilne odluke. - Spisak ovih povreda je neogranicen, jer svaka neprimena ili pogresna primena procesne norme moze u konkretnom slucaju da ima za posledicu da odluka suda bude nepravilna ( uglavnom se radi o povredama pravila o dokazivanju ). - Relativno bitne povrede parnicnog postupka su i slucajevi kada je sud odlucio infra petita ili extra petita. 2.) Pogresno ili nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje - Ovo se odnosi na propuste suda da formira uverenje o postojanju, odnosno nepostojanju neke cinjenice o kojima se izvodi dokazivanje, odnosno koje su bitne i vazne za donosenje odluke. - Ono postoji kada je sud neku bitnu cinjenicu pogresno utvrdio, odnosno kada je nije utvrdio. - Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje postoji kada je sud stekao uverenje da jedna cinjenica postoji, odnosno ne postoji sto je u suprotnosti sa realnim sledom dogadjaja u stvarnosti. - Nepotpuno cinjenicno stanje postoji kada je sud propustio da utvrdi postojanje neke cinjenice iz koje stranke izvoed svoje zahteve, ali i cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva. - Pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje je, najcesce, rezultat pogresne primene pravila o oceni dokaza ili netacne primene stavova iskustva. 3.) Pogresna primena materijalnog prava - Ona postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kada takvu odredbu nije pravilno primenio. - Pogresna primena materijalnog prava se odnosi na pogresno resenje jednog pravnog pitanja. - Pogresna primena materijalnog prava je izvesna, ako je sud nepotpuno ili netacno utvrdio cinjenicno stanje, jer to neminovno povlaci za sobom primenu dispozicije pogresne materijalnopravne norme. - Pogresna primena moze da se javi kao: a) primena pogresne materijalnopravne norme ( greska u kvalifikaciji ). b) pogresno tumacenje materijalnopravne norme ( kod pravnih standarda je to najcesce ). v) sumpsumiranje cinjenicnog stanja pod dispoziciju pogresne materijalnopravne norme. - Sud pazi na pravilnu primenu materijalnog prava po sluzbenoj duznosti, tako da nije vezan materijalnopravnim obrazlozenjem zalbe.

111.) Postupak po zalbi
151

- POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM - Zalba se uvek podnosi prvostepenom sudu koji je doneo presudu koja se pobija, i to u dovoljnom broju primeraka za sud i protivne strane. - Ako se u zalbi iznese i nova reperta, podnosilac zalbe je duzan da uz zalbu podnese i dokaze kojima se dokazuje postojanje uslova za tu mogucnost. - Prvostepeni sud odlucuje o dopustenosti zalbe i odbacuje je, kada je ona neblagovremena, nepotpuna ili nedozvoljena. - Ako nadje da je zalba dopustena, sud dostavlja jedan njen primerak protivnoj strani na odgovor ( koja ima rok od 15 dana za odgovor, a neblagovremen odgovor se ne uzima u razmatranje ). - Sud dostavlja i podnosiocu zalbe odgovor na zalbu, te zatim prvostepeni sud citav spis predmeta dostavlja drugostepenom sudu ( u instruktivnom roku od 8 dana ). - POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM A) Sudija izvestilac - Ovaj postupak pocinje aktivnostima sudije izvestioca koji sacinjava izvestaj radi razmatranja predmeta. - Sudija izvestilac ne daje misljenje o osnovanosti zalbe, vac samo sumira tok i rezultate prvostepenog postupka. B) Odlucivanje na raspravi u vecu - Drugostepeni sud odlucuje o osnovanosti zalbe, po pravilu, bez rasprave. - Ipak, rasprava pred drugostepenim sudom moze da se odrzi iz razloga celishodnosti. - Drugostepeni sud moze da smatra da je celishodnije da zakaze raspravu, kada su u provostepenom postupku ucinjene bitne povrede odredaba ZPP-a ili kada je neophodno da se potpuno i tacno utvrdi cinjenicno stanje. - Tada se na raspravi pred drugostepenim sudom ponovo izvode oni dokazi koji su izvedeni i u prvostepenom postupku. - ZPP iz 2005. uvodi jednu novinu u cilju donosenja odluke u razumnom roku: Ako je prvostepena presuda vec jednom ukinuta po zalbi, drugostepeni sud ne moze i po drugi put da ukida pobijanu presudu, vec je duzan da zakaze raspravu i da odluci o svim zahtevima stranaka. - Kada se presuda pobija zbog pogresne primene materijalnog prava, drugostepeni sud je, svejedno, vec prilikom prvog ispitivanja pobijane preusde duzan da je preinaci, odnosno da parnicu meritorno okonca. V) Tok postupka - Rasprava pred dugostepenim sudom se odvija prema pravilima koja vaze i za postupak pred prvostepenim sudom. - Jedini bitan izuzetak je da odsustvo jedne ili obe stranke nema nikakav uticaj na tok postupka. - Kada je sud odlucio da otvori raspravu, vazno je naglasiti da izostanak jedne stranke ima za posledicu da sud raspravlja samo s prisutnom, dok izostanak obe stranke stvara fikciju da je tuzba povucena. a) Granice ispitivanja prvostepene presude - Kontrola se vrsi samo u delu presude na koji se podnosilac zalbe pozvao. 152

- Ako se to iz zalbe ne vidi izricito, smatra se da se presuda pobija u onom delu u kojem stranka nije uspela u parnici. - U delu u kome se ne pobija, presuda postaje pravosnazna, cak i kada bi drugostepeni sud nasao da je presuda nistava i u delu u kome se ne pobija, na osnovu kontrole pobijanog dela presude. - Ovo resenje moze da izgleda nelogicno, ali je rezultat ucenja o pravosnaznosti sudskih odluka o nacela dispozicije stranaka koje odredjuju investituru suda. - Ako se presuda pobija iz razloga koji se ticu pogresnog ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja, drugostepeni sud ispituje razloge zalbe samo u onom delu koji je u zalbi naveden. - Sud je potpuno vezan razlozima zalbe. - Ako se podnosilac zalbe poziva na nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje, ispitivanje se svodi samo na one cinjenice na koje se podnosilac zalbe u zalbi i poziva, ukljucujuci ovde i nova reperta. - Zakon predvidja da drugostepeni sud kontrolise ex officio da li je provostepena presuda zakonita, odnosno da li je doneta uz postovanje minimalnog standarda procedure i pravilne primene materijalnog prava. b) Cinjenicni osnov za donosenje presude drugostepenog suda - Sud koji resava po pravnim lekovima vezan je cinjenicama koje je utvrdio prvostepeni sud. - Kada drugostepeni sud zakazuje raspravu u vecu, cinjenicnu gadju za njegovu odluku cine one cinjenice koje je utvrdio na raspravi, ali i one cinjenice za koje smatra da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio. - Princip vezanosti drugostepenog suda cinjenicnim stanjem koje je besprekorno utvrdio prvostepeni sud bi trebalo bez ogranicenja da vazi kada drugostepeni sud donosi presudu kojom se prvostepena presuda potvrdjuje ili presudu kojom se prvostepena presuda preinacuje. - Ako bi drugostepeni sud postupio drugacije, cinio bi bitnu povredu odredaba parnicnog postupka. - Kada drugostepeni sud nadje da je cinjenicno stanje pogresno ili nepotpuno utvrdjeno, on formira svoj stav prema postojanju ili nepostojanju neke vazne cinjenice, kao i zakljucak na osnovu iskustva. - Nakon ocene iskaza svedoka u prvostepenom postupku, drugostepeni sud formira sopstvenu ocenu o njegovoj dokaznoj snazi.

112.) Odluke drugostepenog suda po zalbi
Drugostepeni sud moze na dva nacina da okonca postupak po zalbi: presudom i resenjem. Resenjem drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao nedopustenu ( ako to vec nije ucinio prvostepeni sud ). * da ukine presudu i uputi predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. * da ukine presudu i odbaci tuzbu. Presudom drugostepeni sud moze: * da preinaci prvostepenu presudu i odluci o zahtevima stranaka. * da odbije zalbu kao neosnovanu i na potvrdi provostepenu presudu. * da usvoji zalbu, otkloni povrede, utvrdi da je provostepena presuda bez dejstva i da odluci o zahtevima stranaka. A) Odbijanje zalbe kao neosnovane -

153

- Drugostepeni sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu, ako nadje da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi ex officio. - U ovom slucaju drugostepeni sud smatra da je prvostepena presuda zakonita i pravilna u svom meritornom rezultatu. - Presuda kojom se zalba odbija i potvrdjuje prvostepena odluka je novi pojedinacni pravni akt koji samo potvrdjuje sadrzinu prethodnog. B) Ukidanje prvostepene presude - Drugostepeni sud je duzan da ukine provostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje prvostepenom sudu kada postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka i kada je neophodno da se pravilno utvrdi cinjenicno stanje zbog toga sto je sud sud dopustio nove cinjenice i dokaze. - Samo kasiranjem presude u celini prvostepeni sud stice novu mogucnost da u potpunosti otkloni nedostatke koji su sprecili donosenje pravilne odluke. - Sud je duzan da ukine presudu prvostepenog suda, ali ne sme da predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno sudjenje, kada se do pravilno utvrdjenog cinjenicnog stanja moze doci i ponovnim izvodjenjem dokaza pred drugostepenim sudom. - Tada se zakazuje rasprava u vecu pred drugostepenim sudom i dokazi iz provostepenog postupka se ponovo izvode. - Drugostepeni sud je duzan da ovako postupi, ako je nasao da je prvostepeni sud pogresno vrsio ocenu dokaza ili je pogresno primenio stavove iskustva prilikom ocene dokaza, ili da je manljivo izveo postupak u vezui sa izvodjenjem nekog dokaznog sredstva. - Drugostepeni sud je duzan da ukine prvostepenu presudu i vrati predmet na ponovno sudjenje i kada nadje da cinjenicno stanje nije potpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava. - Kada drugostepeni sud ukine presudu i vrati predmet prvostepenom na ponovno odlucivanje, duzan je u resenju da navede: * koje se parnicne radnje ukidaju, jer su zahvacene apsolutno bitnim povredama odredaba parnicnog postupka. * sta su nedostaci u utvrdjenom cinjenicnom stanju. a) Presuda extra petita - U slucaju kvanitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva, sud je dosudio vise nego sto je tuzbenim zahtevom istaknuto. - Tada drugostepeni sud ukida svojom odlukom presudu u onom delu u kome je tuzbeni zahtev prekoracen. - U slucaju kvalitativnog dosidjenja extra petita, radi se o tome da je prvostepeni sud odlucio o necem drugom, a ne o onom sto je tuzbom trazeno ( sto je predmet spora ). - Npr: Tuzilac je tuzbom trazio povracaj stvari, a sud je doneo deklaratornu presudu da je T vlasnik stvari. - Kod kvalitativnog prekoracenja tuzbenog zahteva, drugostepeni sud kasira presudu i vraca predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. b) Drugostepena medjupresuda - Za donosenje drugostepene medjupresude je nuzno da ne postoje bitne povrede odredaba parnicnog postupka, jer tada drugostepeni sud je duzan da presudu ukine u celosti.

154

- Da bi doneo drugostepenu medjupresudu, sud mora da stekne uverenje o osnovanosti pravnog osnova tuzbenog zahteva na osnovu cinjenica koje su utvrdjene u postupku pred prvostepenim sudom. - U tom slucaju, sud ce odbiti zalbu kao neosnovanu, potvrdice provostepenu presudu u delu koji se odnosi na osnov tuzbenog zahteva, dok ce je ukinuti u delu koji se odnosi na visinu tuzbenog zahteva i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno sudjenje. - Donosenje drugostepene medjupresude znaci preinacenje presude provostepenog suda. - Preinacenje se ogleda u tome sto se donosi presuda drugog sadrzaja: utvrdjuje se da je valjan osnov tuzbenog zahteva, ali se ukida odluka prvostepenog suda o visini tuzbenog zahteva. - Donosenje drugostepene medjupresude moguce je samo ako u postupku pred drugostepenim sudom nije istaknut prejudicijalni zahtev za utvrdjenje. - U tom slucaju, drugostepeni sud samo moze da potvrdi ili ukine presudu prvostepenog u tom delu, ali ne i da donese drugostepenu medjupresudu. V) Ukidanje prvostepene presude i odbacivanje tuzbe - To cini drugostepeni sud ako ustanovi da postoje neotklonjive procesne smetnje, i to: a) da postoji apsolutna nenadleznost suda. b) da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. v) da ne postoji stranka ili stranacka sposobnost. g) da je vec o istoj stvari pravosnazno presudjeno ili je zakljuceno sudsko poravnanje. d) da postoji povreda zabrane dvostruke litispendencije. G) Preinacenje presude - Preinacenje obuhvata dve parnicne radnje: --> prvu, ukidanje prvostepene presude. --> drugu, izmenu sadrzine izreke presude novom meritornom odlukom o zahtevima iz prvostepene parnice. - Preinacenje nije moguce ako su pocinjene bitne povrede odredaba parnicnog postupka. - Preinacenje je moguce ako: a) Postoji nepotpuno ili pogresno utvrdjeno cinjenicno stanje. - Ovde ne spada i izvodjenje novih dokaza ( nova reperta ), jer je tada drugostepeni sud duzan da ukine presudu i predmet vrati na ponovno sudjenje. b) Postoje greske u oceni dokaza. - Prvenstveno se misli na dve situacije: * prvostepeni sud je pogresno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka suda je iskljucivo zasnovana na tim cinjenicama. * prvostepeni sud iz cinjenica koje je utvrdio je izveo nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica, a presuda je zasnovana na tim cinjenicama. - U oba slucaja se ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom, vec sud odlucuje o zalbi na nejavnoj sednici. - Ovime se ne vredja nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza, jer se radi o oceni dokazne vrednosti indicija i isprava, kao i dokaza prima faciae. - Dakle, da bi sud mogao da preinaci presudu, odluka prvostepenog suda mora da se zasniva samo na indicijama, ispravama, posredno izvedenim dokaziva ili dokazima prima faciae. v) Pogresno je primenjeno materijalno pravo. - Pogresna primena materijalnog prava obuhvata interpretativnu, kao i sumpsumacionu gresku prvostepenog suda.

155

113.) Zalba protiv resenja
A) Pojam i dejstva - Zalba protiv resenja je devolutivan i suspenzivan pravni lek, jer zadrzava izvrsavanje resenja. - Ona je jednostrani pravni lek jer se ona ne dostavlja na odgovor protivnoj strani. B) Dopustenost - Protiv resenja prvostepenog suda je uvek dopustena zalba, osim kada to zakon izricito iskljucuje, npr. resenja: o iskljucenju sudije ili protiv resenja kojim se usvaja zahtev za njegovo izuzece, kojim se usvaja predlog za obezbedjenje dokaza... V) Vrste a) Posebna, samostalna zalba na resenje je uvek dopustena, osim kad to zakon iskljucuje. b) Vezana, nesamostalna zalba ne predstavlja posebnu zalbu, odnosno poseban pravni lek, vec se resenje prvostepenog suda pobija zalbom protiv presude. - Takva su u prvom redu sva resenja koja se tizu materijalnog upravljanja parnicom. - U nekim slucajevima zakon izricito zabranjuje posebnu zalbu na resenje: kada sud odbije zahtev za izuzece sudije, kada odbije ili dopusti preinacenje tuzbe... - Resenje protiv koga nije dopustena zalba se moze odmah izvrsiti. G) Ostala pravila - Na zalbu protiv resenja u ostalom delu se shodno primenjuju pravila o zalbi protiv presude. - Jedino se u postupku po zalbi na resenje nikada ne zakazuje rasprava pred drugostepenim sudom. - Drugostepeni sud moze: * da odbaci zalbu kao neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu. * da odbije zalbu kao neosnovanu i potvrdi resenje prvostepenog suda. * da preinaci resenje ili ga ukine i, po potrebi, vrati prvostepenom sudu predmet na ponovno odlucivanje.

114.) Revizija protiv presude
- POJAM I SMISAO - Revizija protiv presude je redovan, devolutivan, (ne)suspenzivan, ogranicen i dvostran pravni lek protiv presude donete u drugom stepenu. - Revizija ne sluzi samo interesima stranka, nego se njome unapredjuje i sudska praksa i pravna sigurnost. - PREDMET REVIZIJE- ODLUKE KOJE MOGU DA SE POBIJAJU REVIZIJOM - Ona moze da se izjavi samo protiv presude donete u drugom stepenu. - Ako je presuda postala pravosnazna vec nakon okoncanja prvostepenog postupka ( npr. protekom roka za zalbu ), presuda ne moze da se pobija revizijom. - DOPUSTENOST I OGRANICENJA REVIZIJE - Revizija je dopustena u imovinskopravnim sporovima u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na potrazivanje u novcu, na predaju stvari ili izvrsenje druge cinidbe, ako vrednost pobijanog dela pravosnazne presude prelazi pola miliona dinara. - Revizija nije dopustena protiv odluke o troskovima postupka. 156

- Revizija nije dopustena kada tuzilac nije odredio vrednost spora. - Revizija je dopustena bez obzira na visinu predmeta spora u sledecim slucajevima: a) U parnicama o pravu na izdrzavanje ili o pravu na ukidanje izdrzavanja, cak i kada je drugostepeni sud izmenio cinjenicno stanje utvrdjeno u postupku pred drugostepenim sudom. b) U sporovima o pravu na naknade stete zbog izgubljenog izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja. v) U imovinskim sporovima koji nastaju iz protivustavnih i protivzakonitih pojedinacnih akata kojima se pravna ili fizicka lica stavljaju u neravnopravna polozaj na jedinstvenom trzistu. g) U sporovima zbog povrede autorskog prava, zastite i upotebe uzorka, modela... d) U sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. - Revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogresne primene materijalnog prava kada je, po oceni VKS, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opsteg interesa i tako ujednaci praksa i da novo tumacenje prava. - RAZLOZI ZA REVIZIJU PROTIV PRESUDE - Revizija protiv presude ne moze da se izjavi zbog nepotpunog ili pogresno utvrdjenog cinjenicnog stanja. A) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka - Razlozi za reviziju koji se odnose na apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka obuhvataju sve razloge zbog kojih moze da se pobija prvostepena presuda. - Izuzeci postoje, tj. ne moze da se izjavi revizija: ako je sud odlucio o tuzbenom zahtevu za koji je stvarno nadlezan visi sud iste vrste; ako je sud protivno odredbama ZPP doneo presudu zbog propustanja; ako je sud uskratio stranci mogucnost da raspravlja u postupku; ako su povredjena pravila res judicata i zabrana dvostruke litispendencije. - Zbog prekoracenja tuzbenog zahteva revizija se moze izjaviti samo ako je takva povreda ucinjena pred drugostepenim sudom. - Razlog za reviziju su i relativno bitne povrede parnicnog postupka koje su pocinjene u postupku pred drugostepenim sudom. - Apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka razlog su za reviziju i kada su pocinjene u postupku pred prvostepenim sudom ( nebitno da li se podnosilac revizija na njih pozvao i da li je drugostepeni sud smatrao da takve povrede nisu pocinjenje; priroda takvih povreda je takva da uvek cine presudu nistavom ). B) Pogresna primena materijalnog prava - Pogresna primena materijalnog prava je kljucan revizijski razlog, jer se ispravljanjem gresaka niznih sudova u primeni prava ostvaruje svrha revizije. - Pogresna primena materijalnog prava moze da se istakne u raviziji bez ogranicenja, i to bez obzira na to da li se u konkretnom slucaju javlja kao posledica sumpsumacione ili interpretativne greske suda. - Nema razlike da li je greska nastala u prvostepenom ili drugostepenom postupku. * Cinjenicno i pravno pitanje u reviziji - Videli smo da se revizija ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdjenog cinjenicnog stanja. - Revizijski sud je, po samom zakonu, ogranicen na kontrolu pravnih pitanja. - U nasem pravu, znacaj distinkcije cinjenicnog i pravnog pistanja u reviziji umanjen je, ali ne i eliminisan.

157

- Naime, ako revizijski sud nadje da je zbog pogresne primene materijalnog prava cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno i zbog toga nema uslova za preinacenje pobijane presude, resenjem ce usvojiti reviziju, ukinuti u celini ili delimicno presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostpenog suda i predmet vratiti na ponovno sudjenje istom ili drugom vecu prvostepenog odnosno drugostepenog suda. - Isto ovlascenje ima revizijski sud kada posumnja da su cinjenice na kojima je zasnivana odluka pravilno utvrdjene, ukine resenjem pobijanu odluku, a po potrebi i odluke nizih sudova, i predmet vrati na ponovno sudjenje. - Na taj nacin se, prakticno na mala vrata, uvodi ovlascenje revizijskog suda da kontrolise da li su nizi sudovi pravilno utvrdili cinjenicno stanje. - Pravno pitanje se odnosi na: primenu pravne norme, ukljucujuci i sve pretpostavke za njenu primenu ( stavove iskustva i pravila o logickog zakljucivanju ); tumacenje svih pravnih pojmova, instituta i standarda; tumacenje sadrzine javnih i privatnih isprava; tumacenje domasaja parnicnih radnju, procesnih pretpostavki...( priznanje cinjenica..). - Cinjenicna pitanja se odnose na utvrdjenja cinjenica, ukljucujuci i pitanja ocene dokaza, kao i pitanje dokazivanja kod posrednih dokaza i dokaza prima faciae. - Najteze je klasifikovati tzv. questiones mixte kod kojih su pravni i cinjenicni aspekti toliko isprepletani da ih je gotovo nemoguce odvojiti ( npr. da li je strah opravdan kod prinude ). - U sumnji, trebalo bi smatrati da i ova pitanja podlezu reviziji, jer se radi o sumpsumciji cinjenica pod dispoziciju pravilne materijalnopravne norme. - Uzima se da je odmeravanje visine naknade stete, pravno pitanje. - POSTUPAK PO REVIZIJI A) Odlucivanje o dopustenosti revizije - Revizija se podnosi prvostepenom sudu, koji je duzan da reviziju i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu u roku od 3 dana, a drugostepeni sud svoje spise predmeta VKS u narednom roku od 3 dana. - O dopustenosti revizije odlucuje VKS u vecu sastavljenom od trojice sudija, i to u roku od 15 dana od prijema predmeta. - Nedopustenu reviziju VKS odbacuje resenjem protiv kojeg nije dopustena zalba. - Revizija je nedopustena u slucaju kada je: --> izjavilo lice koje nije ovlaceno na ponosenje revizije. --> izjavilo lice koje nije advokat. --> izjavilo lice koje je odustalo od revizije. --> lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnosenje revizije. --> izjavljena protiv presude protiv koje se po zakone ne moze podneti. - U slucaju da je revizija dopustena, VKS je dostavlja suprotnoj strani na odgovor u roku od 8 dana. - Rok za odgovor na reviziju je 30 dana. B) Odlucivanje o osnovanosti revizije - O reviziji odlucuje VKS u vecu sastavljenom od petorice sudija na nejavnoj sednici bez odrzavanja rasprave ili na osnovu rasprave koju zakazuje pod uslovima po kojima moze da se zakaze rasprava pred drugostepenim sudom. - Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u granicama koji se navode u reviziji i samo u onom delu u kome se pobija revizijom.

158

- Svoju odluku o osnovanosti revizije, VKS donosi na osnovu cinjenica koje je utvrdio drugostepeni sud. - U postupku po reviziji, nove cinjenice je dopusteno iznositi samo u delu koji se odnosi na postojanje odredaba parnicnog postupka. - VKS moze: a) Da odbije reviziju kao neosnovanu- ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje pazi po sluzbenoj duznosti ( pravilna primena mat. prava ). b) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog i prvostepenog suda- ako utvrdi da je pocinjena neka od bitnih povreda odredaba parnicnog postupka. - Ukidanje presude i vracanje parnice u neku od prethodnih faza je nuzno kada je priroda povrede takva da njeno saniranje moze da se obavi samo naknadnim postupanjem nizih sudova ( npr. postojanje razloga za izuzece sudije ). - VKS ukida i drugostepenu i prvostepenu presudu i odbacuje tuzbu, kada nadje: * da postoji apsolutna nenadleznost parnicnog suda. * da ne postoji tuzivost subjektivnog prava. * da je stvar vec pravosnazno presudjena ili da je zakljuceno poravnanje. * da su povredjena pravila o zabrani dvostruke litispendencije. * da ne postoji stranacka sposobnost. - VKS ukida presude nizih sudova prema navedenim principima i kada nadje da je cinjenicno stanje nepotpuno utvrdjeno zbog pogresne primene materijalnog prava, i vraca predmet u ranije faze. - Sud kojem je predmet vracen na sudjenje je vezan resenjem revizijskog suda, u delu u kojem se nalaze preduzimanje odredjenih parnicnih radnji i raspravljanje odredjenih pravnih pitanja, ali nije vezan pravnim shvatanjem revizijskog suda. v) Da ukine u celini ili delimicno presudu drugostepenog suda. g) Da usvoji reviziju i preinaci pobijanu presudu i odluci o svim zahtevima stranaka- ako utvrdi da je pogresno primenjeno materijalno pravo.

115.) Direktna revizija
A) Pojam i smisao - Ova revizija se uvodi ZPP-om iz 2005. godine i naziva se “zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje”. - Smisao ovog pravnog leka lezi u tome da se sbog efikasnosti postupka preskoci drugostepeni postupak po zalbi. B) Dopustenost - Direktna revizija se izjavljuje protiv prvostepene presude. - Uslovi za dopustenost ovog pravnog leka su: a) da se ovim pravnim lekom pobija presuda protiv koje je revizija inace dozvoljena. b) da je u zalbi istaknut predlog da o njoj odlucuje VKS. v) da se s koriscenjem ovog pravnog leka saglasi i suprotna stranka. g) da VKS oceni da je o ovom pravnom leku potrebno odlucivati, zbog potrebe za ujednacavanjem sudske prakse formiranjem stava prema nekom spornom pravnom pitanju. d) da je pravni lek blagovremen ( 15 dana od dostavljanja prvostepene odluke ). dj) da stranku koja je fizicko lice zastupa advokat.

159

e) da odlucivanje po direktnoj reviziji nije u suprotnosti s principom donosenja odluke u razumnom roku. V) Razlozi: --> pogresna primena materijalnog prava. --> bitne povrede odredaba parnicnog postupka iz clana 361. stav 2. ( sud je odlucio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadleznost; odlucio je po tuzbi koja je podignuta posle isteka roka; sud je zasnovao svoju presudu na nedosvoljenim raspolaganjima stranaka ). G) Postupak a) Postupak pred nizim sudovima - Zalba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlucivanje se podnosi sudu koji je odlucio u prvostepenom postupku. - Prvostepeni sud dostavlja zalbu drugoj strani da se izjasni, i ako se ona saglasi sa ovakvim predlogom, onda se smatra da je zalba protiv prvostepene presude povucena. - Provostepeni sud odlucuje o dopustenosti ovog pravnog leka ( blagovremen, potpun, dozvoljen), pa ako nadje da je dopusten, onda ga dostavlja drugostepenom sudu, koji takodje ceni dopustenost, pa ako i on utvrdi da je dopusten, onda se predmet dostavlja VKS-u. - Ako protivna stranka ne da saglasnost u odgovoru na zalbu, dalji postupak se nastavlja prema pravilima koja vaze za zalbu protiv presude. b) Postupak pred VKS - VKS odlucuje o dopustenosti direktne revizije u vecu koje je sastavljeno od trojice sudija, a o njenoj osnovanosti u vecu sastavljenom od petorice sudija. - Ako VKS nadje da nema potrebe da o zalbi neposredno odlucuje, on ce resenjem odbaciti zalbu kao nedopustenu i vratiti predmet drugostepenom sudu koji nastavlja redovan postupak po zalbi. - Gorenavedena pravila su brisana Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009, te se predvidja da VKS o direktnoj reviziji odlucuju isto onako kako drugostepeni sud odlucuje po zalbi. - Ne postoje revizijski razlozi na kojima sud pazi po sluzbenoj duznosti. - VKS moze odbiti pravni lek i potvrditi provstepenu presudu ili preinaciti prvostepenu presudu. D) Ocena - Ovaj pravni lek moze da ima znacaj u situacijama u kojima se stranke ne spore oko cinjenica i kada je prvostepeni sud besprekorno sporveo postupak. - Tada ima smisla da stranke prepuste VKS ocenu o pravnom pitanju, jer se smatra da ce on kvalitetnije da odlucuje o tome on nizih sudova.

116.) Zahtev za zastitu zakonitosti
A) Osnovne napomene - Zahtev za zastitu zakonitosti jeste vanredan, nesuspenzivan, devolutivan, ogranicen i dvostran parvni lek. - Zahtev se moze podneti protiv odluka koje su pravosnaznost stekle u prvom ili drugom stepenu. - Dopustenst pravnog leka ne zavisi od toga li je je odluka prethodno bila pobijana zalbom.

160

- Zahtevom za zastitu zakonitosti ne mogu biti pobijane pravosnazne odluke koje je povodom revizije i zahteva za zastitu zakonitosti doneo VKS. - O zahtevu odlucuje VKS. - Zahtev je ogranicen pravni lek, tj. moze se izjaviti samo zbog postojanja apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. - Za podnosenje zahteva ovlascen je Republicki javni tuzilac. - Ukoliko javni tuzilac ne podigne zahtev za zastitu zakonitosti u rokovima predvidjenim zakonom, stranka koja je podnela predlog je ovlascena sama da izjavi pravni lek u roku od 30 dana od prijema obavestenje da javni tuzilac nece izjaviti zahtev. - Zahtev za zastitu zakonitosti i revizija organizacioni i funkcionalno su uskladjeni pravni lekovi, sto omogucava spajanje postupka i zajednicko odlucivanje o oba pravna leka. B) Rokovi - Rok za podnosenje pravnog leka iznosi 3 meseca, a protiv odluke donete u prvom stepenu protiv koje nije bila izjavljena zalba, racuna se od dana kada se ta odluka vise nije mogla pobijati zalbom. - Protiv drugostepene odluke protiv koje nije bila izjavljena revizija rok se racuna od dana kada je odluka dostavljena onoj stranci kojoj je dostavljena kasnije. - Protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje je izjavljena revizija, javni tuzilac moze podici zahtev za zastitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena revizija one stranke cija mu je revizija ranije dostavljena. - Protiv pravosnazne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti, javni tuzilac moze u roku od godinu dana podici zahtev za zastitu zakonitosti zbog toga sto je ugovor po svojoj sadrzini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku i moralu. - Ovaj rok se racuna od dana pravosnaznosti odluke, a ako je protiv odluke izjavljena revizija, od dana donosenja odluke revizijskog suda kojom je postupak zavrsen. V) Razlozi za izjavljivanje pravnog leka - Pravni lek se moze izjaviti zbog toga sto je protivno odredbama zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. G) Postupak i odlucivanje po pravnom leku - Postupak se odvija shodno odredbama kojima je regulisan postupak po reviziji. - Podnosi se prvostepenom sudu koji je ovlascen da pravni lek odbaci kao neblagovremen, nepotpun ili nedopusten. - Ako prvostepeni sud zakljuci da je pravni lek dopusten, dostavlja ga strankama na odgovor. - Po prijemu odgovora, ili po bezuspesnom poreteku roka od 30 dana, zahtev se, putem drugostepenog suda, dostavlja vrhovnom sudu. - Predsednik veca vrhovnog suda odredjuje sudiju izvestioca u cilju pripreme predmeta za odlucivanje. - O zahtevu se odlucuje na sednici veca bez odrzavanja rasprave. - Sednica pocinje izvestajem izvestioca koji izlaze stanje stvari ne dajuci svoje misljenje o osnovanosti izjavljenog pravnog leka. - Posle toga ce se procitati presuda na koju se odnosi pravni lek, a zatim ce podnosilac zahteva obrazloziti pravni lek. - Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za zastitu zakonitosti, o oba pravna leka odlucuje se jednom odlukom. 161

Sud moze odlucivati na sledece nacine: • odbaciti zahtev kao neblagovremen, nepotpun ili nedopusten. • odbaciti zahtev kao neosnovan i potvrditi pobijanu odluku. • ukinuti odluku i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno sudjenje. • ukinuti odluku i odbaciti tuzbu. • preinaciti pobijanu odluku.

117.) Ponavljanje postupka
- POJAM I CILJ - Ponavljanje postupka ima za cilj ukidanje pravosnaznih sudskih odluka i njihovu zamenu zakonitim i pravilnim sudskim odlukama. - Stricto sensu, ponavljanje postupka ne predstavlja vanredni pravni lek, premda ga zakon klasifikuje u vanredne pravne lekove. - On nema devolutivan niti suspenzivan efekat, naprotiv, njegovo ulaganje upravo i pretpostavlja postojanje pravosnazne sudske odluke. - Njime zakonodavac u izvesnim slucajevima najtezih procesnih povreda daje prednost materijalnoj pravicnosti u odnosu na pravnu sigurnost koja se uspostavlja pravosnaznoscu presude. - Ovde vazi princip supsidijarnosti. - Pravilo je da razlozi na kojima moze da se temelji zahtev za ponavljanje postupka ne vaze, ako su vec bezuspesno isticani u ranijem postupku. - ODLUKE PROTIV KOJIH SE MOZE PODNETI OVAJ PRAVNI LEK - Postupak moze da se ponovi, ako je okoncan odlukom suda, koja je podobna za pravosnaznost: presude, resenja kojima se usvaja predlog za izdavanje platnog naloga, resenja kojima se okoncava postupak u parnicama za smetanje poseda; resenja o odbacivanju tuzbe i zalbe kao nedopustene. - PROCESNA LEGITIMACIJA - Ponavljanje postupka mogu da traze zahtevom stranke i njihovi univerzalni sukcesori, kao i lica na koja se prostiru subjektivne granice pravosnaznosti presude ( umesac ). - RAZLOZI - Razloge za ponavljanje postupka mozemo da svrstamo u 4 grupe: 1.) Bitne povrede odredaba parnicnog postupka: a) ako nekoj stranci nezakonitim postupanjem, a narocito propustanjem dostavljanja, nije bila data mogucnost da raspravlja pred sudom ( stiti se nacelo obostranog saslusanja stranaka ). b) ako je u postupku kao tuzilac ili kao tuzeni ucestvaovalo lice koje ne moze biti stranka u postupku, ili stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlasceno lice, i ostale povrede u vezi sa zastupanjem. 2.) Postojanje krivicnih dela: a) ako se odluka suda zasniva na laznom iskazu svedoka ili vestaka. b) ako se odluka suda zasniva na ispravi koja je falsifikovana. v) ako je do odluke suda doslo usled krivicnog dela sudije, ili nekog drugog ucesnika postupka.

162

- Nepotrebno je da se ustanovi kauzalna veza izmedju pocinjenih krivicnih dela i sadrzaja pobijane presude, jer se radi o ocuvanju osnovnih principa u vrsenju pravosudja. - Parnicni sud sam ceni koliki uticaj ima krivicna presuda o osudi svedoka i vestaka na tacnost izjave odnosno misljenja datih u postupku. 3.) Stavljanje van snage sudskih odluka: a) ako stranka stekne mogucnost da upotrebi pravosnaznu odluku suda koja je ranije medju istim strankama doneta o istom zahtevu. b) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda, a ta odluka bude pravosnazno preinacena, ukinuta ili ponistena. v) ako je naknadno pred nadleznim organom pravosnazno reseno prethodno pitanje na kome je odluka zasnovana ( npr. ako bi parnicni sud doneo odluku da se neko lice oglasava nedostojnim za nasledjivanje, oslanjajuci se na raniju presudu krivicnog suda kojom je naslednik oglasen krivim za pokusaj ubistva ostavioca, pa krivicni sud u kasnijem postupku preinaci ili ukine tu odluku, to bi predstavljalo razlog za ponavljanje pravosnazno okoncanog parnicnog postupka ). 4.) Nove cinjenice ili novi dokazi: ako stranka sazna za nove cinjenice ili nadje nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te cinjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. - Nove cinjenice su samo nova reperta, dakle, subjektivno nove cinjenice koje su postojale do momenta zakljucenja glavne rasprave ( stranka se nije na njih pozvala, jer nije znala da postoje ). - Nova reperta i novi dokazi mogu da cine razlog za ponavljanje postupka samo ako su podobni da proizvedu povoljniju odluku za podnosioca zahteva. -* Postupak se moze ponoviti i: ako je, po pravosnazno okoncanom postupku pred domacim sudom, ESKLJ doneo odluku o istom ili slicnom odnosu protiv Srbije; ako je Ustavni sud u postupku po ustavnoj zalbi utvrdio da postoji povreda ljudskog prava zajemcanog Ustavom, izuzev prava na sudjenje u razumnom roku. - ROKOVI - Subjektivni rok iznosi 30 (60) dana, a racuna se od dana kada je stranka saznala za postojanje razloga za ponavljanje postupka, odnosno, kada je stekla mogucnost da taj razlog upotrebi. - Objektivni rok iznosi 5 godina, a racuna se od dana pravosnaznosti odluke. - Protekom ovog roka, stranka nema vise pravo da trazi ponavljanje postupka, osim ako se ne radi o razlozima koji se ticu povrede nacela kontradiktornosti, o odluci Ustavnog suda ili o odluci ESLJP-a. - POSTUPAK - Ponavljanje postupka se odvija u 3 faze: 1.) Ispitivanje dopustenosti - Predlog za ponavljanje postupka se uvek podnosi sudu koji je odlucivao u prvom stepenu. - Predlog mora da bude supstanciran i da sadrzi: zakonski osnov po kome se trazi ponavljanje, okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokaze kojima se potkrepljuju navodi predlagaca. - U ovoj fazi postupka, sud ispituje postojanje pretpostavki od kojih zavisi da je dopusten predlog za ponavljanje postupka, te neblagovremene, nepotpune ili nedozvoljene predloge odbacuje resenjem predsednik veca bez odrzavanja rocista. - Ako je predlog dopusten, on se dostavlja suprotnoj stranci na odgovor ( ne mora da ga da ) u ruku od 15 dana.

163

2.) Ispitivanje osnovanosti predloga za ponavljanje postupka ( judicum rescidens ) - O osnovanosti predloga za ponavljanje postupka se raspravlja na rocistu pred prvostepenim sudom. - Prilikom utvrdjivanja osnovanosti predloga, sud je vezan razlozima za ponavljanje postupka koje je naveo predlagac. - Nakon rocista, predsednik veca ce resenjem odluciti o osnovanosti predloga za ponavljanje. - Da bi odobrio ponavljanje postupka, sud mora da stekne visi stepen uverenja ( od obicne verovatnoce ) o istinitosti postojanja razloga na kojima se zasniva predlog za ponavljanje postupka. - U resenju kojim dozvoljava ponavljanje postupka, predsednik veca ce istovremeno izreci da ukida odluku u ranijem postupku ( a ukoliko se razlog za ponavljanje odnosi na postupak pred visim sudom, onda ce predsednik veca prvostepenod suda da dostavi predmet visem sudu, koji ce onda moci da ukine odluku ). 3.) Ponovno raspravljanje o glavnoj stvari ( judicum rescissorium ) - Do trece faze dolazi samo ukoliko je nadlezni sud ukinuo svojim resenjem raniju pravosnaznu presudu. - Nova glavna rasprava se ne odrzava, ako se ponavljanje postupka trazi zbog povrede principa res judicata, jer se u tom slucaju tuzba odbacuje. - Ponovno odlucivanje o glavnoj stvari odvija se po pravilima koja vaze za parnicni postupak. - U novom postupku, dopusteno je iznositi i nove cinjenice i dokaze- nova producta. - Donosenje odluke o ukidanju ranije presude ima preobrazajno dejstvo i ukida raniju presudu ex tunc. - U ponovljenom postupku, sud moze da dodje do istog meritornog rezultata kao sto je bila i izreka ukinute odluke. - U tom slucaju, zakon ne predvidja mogucnost da sud potvrdi ukinutu odluku, vec mora da donese novu istog sadrzaja. - Za materijalnu pravosnaznost i njene granice bitan je momenat zakljucenja glavne rasprave u ponovljenom postupku, a ne u postupku koji je rezultirao ukinutom odlukom.

118.) Odnos ponavljanja postupka i drugih vanrednih pravnih lekova
- ZPP pociva na principu jedinstvenosti pravnog leka. - Ako zakon i dopusta istovremeno izjavljivanje dva vanredna prvna leka, nalaze jedinstveno odlucivanje. - To je evidentno iz mogucnosti VKS da istovremeno jednom odlukom odlucuje i po reviziji i po zahtevu za zastitu zakonitosti. - Kada se istovremeno pred sudom nadju revizija i predlog za ponavljanje postupka, smatrace se da je stranka izjavila samo reviziju. - Ako stanka izjavi reviziju zbog razloga navedenih u clanu 361. stav 2. ( presudjena stvar, litispendencija) i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka, sud ce zastati s postupkom povodom predloga za ponavljanje postupka do zavrsetka postupka po reviziji - Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog drugog razloga, i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka iz clana 422. ( postojanje krivicnog dela ), sud ce zastati s postupkom po reviziji do zavrsetka postupka povodom predloga za ponavljanje postupka.

164

- U svim drugim slucajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavljanje postupka, na sudu je da odluci s kojim ce postupkom da zastane, a koji ce da nastavi.

119.) Pojam i vrste posebnih parnicnih postupaka
ZPP u trecem delu posebno normira odredjene parnicne postupke koje razlicito tretira po predmetu spora. Zakonodavac se ovde rukovodi razlicitim pravno-politickim razlozima: nekada je to hitnost postupanja ( drzavinski postupak ), a nekada zastita posebnih interesa pojedinih ucesnika u postupku ( porodicni sporovi ). Karakteristivno je da su odredbe u posebnim postupcima lex specialis u odnosu na norme koje regulisu opsti parnicni postupak ( one se primenjuju samo supsidijarno ).

120.) Smetanje drzavine
- POJAM I ZNACAJ - Parnica zbog smetanja drzavine pokrece se kada dodje do neovlascenog smetanja ( oduzimanja ili uznemiravanja ) poseda. - Tuzilac moze da zahteva da tuzeni bude osudjen na vracanje oduzete drzavine, da mu zabrani dalje uznemiravanje... - Smetanje drzavine nastaje kada se samovlasno, fizicki, telesnim radnjama zahvata drzavina. - Uznemiravanje znaci da se na stvar vrsi nedopusten uticaj, pri cemu ona ne menja drzaoca. - Oduzimanje znaci da prestaje fakticka vlast tuzioca na stvari, te da je na njoj fakticku vlast uspostavlja tuzeni. - Drzavinske parnice imaju za cilj da sprece samovlasno oduzimanje drzavine, jer im je svrha da efikasno i brzo uspostave poslednju fakticku vlast na stvari. - PRAVO NA DRZAVINSKU ZASTITU - Pravo na drzavinsku zastitu pripada svakom drzaocu, a za pokretanje ovog postupka je irelevantno kakvo svojstvo ima drzalac i kako je stekao drzavinu. - Pravo na drzavinsku zastitu u ovoj parnici imaju drzalac stvari i drzalac prava, posredni i neposredni drzalac, zakoniti i nezakoniti, savesni i nesavesni, pravi i manljivi. - Pravo na drzavinsku zastitu nema jedino drzalac koji je drzavinu stekao vis, clam i precario, i to samo prema licu koje je odmah povratilo drzavinu u roku za samopomoc. - Prema ostalim licima i takav drzalac ima pravo na drzavinsku zastitu. - Drzavinska parnica se ogranicava samo na pretresanje i dokazivanje poslednjeg stanja drzavine i nastalog smetanja, sto iskljucuje mogucnost da posredni drzalac vodi posesornu parnicu protiv neposrednog. - Pravo na drzavinsku zastitu imaju i sudrzaoci, i to kako svaki prema trecim licima, tako i medjusobno u slucaju smetanja poseda. - Pasivnu legitimaciju u parnici ima ono lice koje je preduzelo radnju smetanja drzavine, a ako je to lice preduzelo smetanje po nalogu ili u interesu drugog lica, kao tuzeni bi tuzbom trebalo da budu obuhvacena oba lica.

165

- PREDMET SPORA - Predmet drzavinske parnice je uspostavljanje restitucije, odnosno ranije fakticko stanje drzavine na stvari ( vracanje stvari ili prestanak uznemiravanja i zabrana daljeg uznemiravanja ). - Raspravljanje u ovoj parnici je ograniceno, tj. sud ce razmatrati samo one cinjenice koje se odnose na poslednje stanje drzavine i na nastalo smetanje. - Iskljucena je mogucnost da se u drzavinskoj parnici raspravlja o: naknadi stete, pravnom osnovu za drzavinu, savesnosti ili nesavesnosti drzaoca... - TOK I SPECIFICNOSTI POSTUPKA A) Pokretanje postupka - Potrebno je da su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi: a) tuzeni mora da bude drzalac stvari, cak i do momenta zakljucenja glavne rasprave. b) tuzilac je morao da bude drzalac stvari u momentu kada mu je drzavina samovlasno oduzeta. v) smetanje drzavine mora da bude protivpravno ( tj. ne postoji protivpravnost, ako se smetanje vrsi uz pristanak drzaoca, na osnovu zakonskog ovlascenja, odluke suda...). g) drzavinska tuzba se mora podici u subjektivnom roku od 30 dana, koji se racuna od dana kada je tuzilac saznao za povredu drzavine i ucinioca. Objektivni rok je godinu dana od povrede. - Subjektivni rok je materijalnopravni i prekluzivan. - Sporno je od kada se racuna subjektivni rok kada je smetanje preduzeto radnjama koje se ponavljaju, ali preovladava shvatanje da za svako novo smetanje pocinje da tece novi rok. B) Hitnost postupka - Odluka o tuzbenom zahtevu se mora doneti u roku od 90 dana. - Hitnost se u ovim parnicama ostvaruje na sledeci nacin: a) poziv na rociste ne mora biti dostavljen 8 dana pre rocista, ali ovaj period moze biti i kraci. b) zakonski rokovi za vrsenje parnicnih radnji su kraci: rok za zalbu je 8 dana; paricioni rok odredjuje sud.. v) tuzba se tuzenom ne dostavlja na odgovor niti se odrzava pripremno rociste. g) nedolazak tuzenog na rociste nije smetnja da se ono odrzi. V) Privremene mere - Privremene mere se ( po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke ) izricu: --> radi sprecavanja nastupanja nenadoknadive ili tesko nadoknadive stete. --> radi otklanjanja hitne opasnosti od protivpravnog ostecenja stvari. --> radi sprecavanja nasilja. - Kada donosi privremenu meru, sud ne saslusava protivnu stranu, a protiv resenja kojim se odredjuje ova mera, posebna zalba nije dozvoljena. G) Odluka o tuzbenom zahtevu - Resenje kojim se usvaja tuzbeni zahtev ima kondemnatorni karater, i ono je podobno za formalnu i materijalnu pravosnaznost i predstavlja izvrsnu ispravu. D) Pravni lekovi Protiv resenja stranke mogu izjaviti zalbu: • rok iznosi 8 dana. • zalba ne mora da ima uvek suspenzivno dejstvo, jer sud moze da odluci da zalba ne zadrava izvrsenje resenja. • o zalbi uvek odlucuje drugostepeni sud na osnovu rasprave. • revizija nije dozvoljena, a ponavljanje postupka je moguce samo zbog povrede nacela kontradiktornosti. 166

Dj) Prinudno izvrsenje - Tuzilac je duzan da u roku od 30 dana podnese predlog za izvrsenje resenja koje je doneto u posesornoj parnici, a protekom tog roka tuzilac gubi pravo da u izvrsnom postupku zahteva izvrsenje resenja. - Izvrsna isprava vazi i za slucaj da duznik, nakon sto je postupio po resenju suda, ponovi smetanje, tj. nije neophodno da poverilac vodi novi drzavinski spor.

121.) Postupak izdavanja platnog naloga
- POJAM I ZNACAJ - Ovaj postupak ( mandatni, skraceni ) predstavlja poseban parnicni postupak koji se odvija po tuzbi za osudu na placanje novcanog iznosa. - Sud meritorno odlucuje na osnovu same tuzbe, bez odrzavanja rocista. - Dakle, ako su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi, sud donosi nalog tuzenom da plati dospelo nesporno potrazivanje. - Mandatni postupak je izraz nacela ekonomicnosti postupka. - VRSTE PLATNOG NALOGA 1.) Dokumentarni platni nalog - Da bi sud doneo dokumentarni platni nalog, treba da se ispune sledeci uslovi: a) tuzbeni zahtev treba da se odnosi na dospelo potrazivanje u novcu. b) tuzilac mora priloziti uz tuzbu verodostojnu ispravu kojom dokazuje svoje potrazivanje. - Sud ne sme da ospori svojstvo verodostojnih isprava, osim ako in concreto opravdano posumnja u njihovu istinitost ili autenticnost. - Sud ce doneti platni nalog samo ako tuzilac ucini verovatnim postojanje pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. - Kad god je moguce da se na osnovu verodostojne isprave zahteva izvrsenje, nije moguce da se izda platni nalog. 2.) Nedokumentarni platni nalog- se izdaje u sledecim slucajevima: a) tuzbeni zahtev se odnosi na dospelo novcano potrazivanje ciji iznos nije visi od 100000 din. b) tuzilac u tuzbi iznese osnov i visinu duga i naznaci dokaze na osnovu kojih moze utvrditi istinitost tuzbenih navoda. v) tuzeni je glavni duznik. g) ne postoji verodostojna isprava. - I jedna i druga vrsta naloga moze da se izda samo ako su ispunjene sve procesne pretpostavke. Sud ne sme da izda platni nalog kada: • tuzbu inace treba odbaciti. • tuzbeni zahtev ne glasi samo na novac. • cinidba nije dospela. • cinidba nije tuziva. • njeno ispunjenje zavisi od ispunjenja protivcinidbe. • tuzba je nekonkludentna. Sud ne moze da izda platni nalog kada: • prebivaliste tuzenog nije poznato. • prebivaliste tuzenog je u inostranstvu. 167

- MANDATNI POSTUPAK A) Pokretanje - Pokrece se tuzbom, koja se ne dostavlja tuzenom na odgovor, i ne zakazuje se nikakvo rociste. - Nedokumentarni platni nalog sud izdaje samo na predlog tuzioca, a ako predloga nema, sud ce sprovesti postupak po pravilima za sporove male vrednosti. - Ako sud nadje da nisu ispunjeni uslovi koji su potrebni za izdavanje platnog naloga, sud nece odbaciti tuzbu, vec ce nastaviti postuapk po opstim pravilima parnicnog postupka. B) Izdavanje platnog naloga - U platnom nalogu, sud izrice tuzenom da u roku od 8 dana ( 3 dana u menicnim i cekovnim sporovima ) po prijemu naloga isplati tuziocu trazeni novcani iznos. - Tuziocu koji je ishodio izdavanje platnog naloga pripada i pravo na naknadu parnicnih troskova. - PRAVNI LEKOVI - Postoje dva pravna leka protiv platnog naloga: a) Zalba protiv resenja- koju mogu da izjave i tuzilac i tuzeni. - Zalbom ce tuzilac pobijati odluku o troskovima mandatnog postupka, a moze i pobijati dokumantarni platni nalog onda kada ima opravdan interes da se o njegovom tuzbenom zahtevu odlucuje u redovno, a ne u mandatnom postupku. - Tuzeni podnosi zalbu samo kada pobija odluku o troskovima mandatnog postupka. b) Prigovor protiv platnog naloga- moze da ulozi samo tuzeni. - Po svojoj pravnoj prirodi, prigovor je remonstrativan (o njemu odlucuje sud koji je izdao nalog) i suspenzivan pravni lek ( sprecava pravosnaznosti i izvrsnost ). - Progovor se moze podneti iz istih razloga kao i zalba u redovnom parnicnom postupku. - Prigovor treba da je blagovremen ( u roku od 8 dana ), potpun ( oznacenje platnog naloga koji se pobija, izjava o tome da li se pobija nalog u celini ili delimicno, razlozi prigovora, potpis podnosioca ) i dozvoljen. - Prigovor ima dvostruki karakter: on je u isto vreme i pravni lek i odgovor na tuzbu. Postupak po progovoru: - Neblagovremene, nepotpune i nedozvoljene prigovore predsednik veca ce odbaciti resenjem. - Ako predsednik veca nadje da je prigovor dopusten, on ce zakazati glavnu raspravu. - Predmet raspravljanja u postupku koji tece nakon prigovora jeste pravilnost i zakonitost platnog naloga. - Ako nadje da je prigovor osnovan, sud ce doneti resenje kojim odbacuje tuzbu i ukida platni nalog svojim resenjem. - Po pravosnaznosti tog resenja, sud ce otpoceti raspravljanje o osnovanosti tuzbenog zahteva. - Merotorno odlucivanje o prigovoru svodi se na odlucivanje da li platni nalog treba odrzati na snazi. - U zavisnosti od rezultata do kojih dovede rasrpava o osnovanosti tuzbenog zahteva, mandatni postupak se moze okoncati na 3 nacina: - a) tuzbeni zahtev se moze pokazati potpuno osnovanim, te sud donosi presudu kojom platni nalog odrzava na snazi. - b) tuzbeni zahtev se mzoe pokazati neosnovanim, pa sud donosi presudu kojom ukida platni nalog i odbija tuzbeni zahtev.

168

-

v) tuzbeni zahtev se moze pokazati delimicno osnovanim, pa sud donosi presudu kojom platni nalog delimicno odrzava na snazi. Protiv presude kojom je odluceno po prigovoru, stranke mogu izjaviti redovne zalbe. Glavna pravna posledica prigovora na platni nalog jeste da se posebni mandatni postupak pretvara u opsti parnicni postupak.

122.) Postupak u sporovima male vrednosti
- POJAM I ZNACAJ - Sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tuzbeni zahtev odnosi na novcano potrazivanje ili predaju pokretne stvari, pri cemu vrednost njihovog predmeta ne prelazi zakonski iznos. Sporovi male vrednosti su: • oni koji se odnose na potrazivanje u novcu. • cija vrednost spora ne prelazi 100000 dinara, odnosno 300000 dinara u postupku pred provrednim sudovima. - Moze se desiti da usled preinacenja tuzbe vrednost predmeta spora predje granicu, pa u tom slucaju ce se spor dovrsiti po pravilima opsteg parnicnog postupka ( i obrnuto, ukoliko se preinacenjem tuzbe smanji vrednost spora ). - U sporove male vrednosti spadaju u sporovi koji se ticu predaje pokretne stvari, ako je tuzilac u tuzbi naveo da pristaje da umesto ispunjenja trazene cinidbe primi novcani iznos koji ne prelazi propisanu granicu. - Sporovi male vrednosti su samo oni sporovi koji se pokrecu kondemnatornim tuzbama, a parnice koje se pokrecu deklarativnim i preobrazajnim tuzbama ne mogu se smatrati sporom male vrednosti, cak i kada vrednost spora ne prelazi zakonom propisan iznos. - POSTUPAK A) Pripremanje glavne rasprave - Tuzenom se ne podnosi tuzba na odgovor, nema pripremne rasprave, vec sud po prethodnom ispitivanju tuzbe zakazuje rociste za glavnu raspravu. B) Vodjenje zapisnika - Sadrzina zapisnika ogranicena je na najnuznije podatke o preduzetim parnicnim radnjama: izjave stranaka od bitnog znacaja, bitna sadrzina izvedenih dokaza, odluke protiv kojih je dozvoljena zalba, podatke o tome da li su stranke prisustvovale objavljivanju presude. V) Izostanak stranaka - Izostanak tuzioca s rocista za glavnu raspravu povlaci za sobom fikciju o povlacenju tuzbe. - Ako s glavnog rocista izostane tuzeni, sud ce usvojiti tuzbeni zahtev presudom zbog izostanka, medjutim, Zakonom o izmenama i dopunama ZPP iz 2009, presuda zbog izostanka je ukinuta. - Zato ce sud ipak odrzati raspravu bez tuzenog, a sto on nije tu, ko ga j... G) Poziv za glavnu raspravu - U pozivu je sud duzan da stranke pouci o specificnostima bagatelnog spora: a) da ce se smatrati da je tuzilac povukao tuzbu ako ne dodje na prvo rociste. b) da sve cinjenice i dokazi treba da budu iznete do zakljucenja glavne rasprave. v) da se odluka moze pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parnicnog postupka. - PRESUDA - Presuda se uvek donosi i objavljuje odmah po zakljucenju glavne rasprave.

169

- Sud ne mora da dostavlja prisutnim strankama prepis presude, vec to cini samo na njihov zahtev, a stankama koje nisu bile prisutne ipak dostavlja prepis. - Pariocioni rok i rok za podnosenje predloga za dopunu presude je svega 8 dana. - PRAVNI LEKOVI A) Zalba protiv resenja - U bagatelnim sporovima zalba je dozvoljena samo protiv resenja kojima se okoncava postupak. - Resenje koje donosi sud u sporu male vrednosti moze se pobijati zalbom samo zbog pogresne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede pravila parnicnog postupa. B) Zalba protiv presude - U bagatelnim sporovima postoje samo dva razloga za zalbu: * apsolutno bitne povrede odredaba parnicnog postupka. * pogresna primena materijalnog prava. - Drugostepeni sud ne moze ukinuti presudu i vratiti predmet na ponovno sudjenje, ako smatra da zbog novih cinjenica i dokaza treba odrzati novu glavnu raspravu pred drugostepenim sudom. - Rok za zalbu je 8 dana od objavljivanja presude, odnosno dostavljanja ( ako se dostavlja ). - Nije dozvoljena revizija niti ponavljanje postupka.

123.) Postupak u privrednim sporovima
- POJAM I ZNACAJ - Pod privrednim sporom se smatra svaki spor za koji je predvidjena stvarna nadleznost privrednih sudova. - TOK POSTUPKA A) Nadleznost i sastav suda - Tuziocu stoje na raspolaganju dva elektivna foruma: a) Forum loci solutionis- Tuzbu za utvrdjenje postojanja ugovora, za izvrsenje ugovora i naknadu stete usled neizvrsenja ugovora, tuzilac moze podici, kako pred sudom opste mesne nadleznosti, tako i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto gde je po sporazumu stranka tuzeni duzan da izvrsi ugovor. b) Nadleznost prema mestu upisa u registar- Statusni sporovi koji nastanu povodom upisa u registar, mogu se voditi pred sudom opste mesne nadleznosti i pred sudom na cijem podrucju se nalazi mesto upisa u registar. - Privredne sporove u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac, a u postupku po zalbi vece od trojice sudija. B) Stranke i zastupnici Specificnosti: • stranka ne moze izmeniti niti opozvati radnju svog statutarnog zastupnika. • ako se nad pravnim licem otvori postuapk stecaja ili likvidacije, ex lege dolazi do prestanka punomocja koje je izdao statutarni zastupnik; Punomocnici tada moraju imati punomocje koje je izdao stecajni upravnik. V) Rocista i rokovi - U slucaju da sud odlozi rociste, duzan je da zakaze novo u roku od 30 dana. - Ovde vaze kraci rokovi: rok za zalbu protiv presude i resenja je 8 dana ( umesto 15 ); odgovor na zalbu se mora podneti u roku od 3 dana (8). 170

- Objektivni rok za podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje iznosi 30 dana. G) Pravni lekovi - Revizija nije dozvoljena ako vrednost pobijanog dela presude ne prelazi 2.5 miliona dinara. - U zalbi protiv presude stranke ne mogu iznositi nove cinjenice ni dokaze, osim ako zalilac ucini verovatnim da, bez svoje krivice, cinjenice nije mogao da iznese do zakljucenja glavne rasprave (to isto vazi i za redovni parnicni postupak).

124.) Postupci u vezi sa porodnicnim stvarima
- POJAM I ZNACAJ Porodicni zakon regulise posebna postupka u vezi s porodicnim odnosima: • bracne sporove • paternitetske i maternitetske sporove • sporove za vrsenje prava deteta • sporove za vrsenje, odnosno lisenje roditeljskog prava • sporove za ponistaj usvojenja • alimentacione sporove • sporove za zastitu od nasilja u porodici - Poseban znacaj materije porodicnog prava zahteva i poseban nacin regulisanja postupanja u porodicnim sporovima ( opsta pravila par. postupka se primenjuju supsidijarno ). - ZAJEDNICKA PRAVILA ZA SVE POSTUPKE 1.) Sastav suda - Prvi stepen- sudija i dva porotnika. - Drugi stepen- trojica sudija. - Sudije i porotnici mogu biti samo oni koji su stekli posebna znanja o pravima deteta....bla bla.. 2.) Hitnosti postupka - Da bi se postupak ubrzao, vaze sledeca pravila: * sud ne dostavlja tuzbu tuzenom na odgovor. * prvo rociste mora da se zakaze tako da se odrzi pre isteka roka od 15 dana od dana kada je tuzba primljena u sud. * sud bi trebalo da sprovede postupak na najvise 2 rocista. * drugostepeni sud je duzan da donese odluku u roku od 30 dana. 3.) Istrazno nacelo - U porodicnim sporovima ne vazi raspravno vec ublazeno istrazno nacelo. - Sud moze da utvrdjuje i one cinjenice koje medju strankama nisu sporne, kao i cinjenice koje nijedna stranka nije iznela. - Sud moze da izvodi dokaze i ex officio. 4.) Ogranicenja dispozicije stranaka - Prisutan javni interes u porodicnim sporovima zahteva i da nacelo dispozicije bude ograniceno: a) sud moze da izrekne i one pravne posledice koje nijedna stranka nije zahtevala. b) sporovi se ne mogu okoncati dispozitivnim stranackim radnjama. - Sud ne moze da donese presudu na osnovu priznanja, na osnovu odricanja, zbog propustanja, nema ni sudskog poravnanja.

171

5.) Locus standi- pravo na vodjenje spora u tudjem pravu u ovim sporovima ima i javni tuzilac, te organ starateljstva. 6.) Iskljucenje javnosti 7.) Naknada parnicnih troskova - Sud donosi odluku o naknadi parnicnih troskova po slobodnoj oceni, vodeci racuna o razlozima pravicnosti ( uspeh u sporu, krivica stranka za pojedine troskove, imovinsko stanje... ). 8.) Revizija - Ona je uvek dopustena, bez obzira na vrednost predmeta spora. - BRACNI SPOROVI A) Vrste: sporovi za razvod braka, za ponistaj braka, za utvrdjenje postojanja/nepostojanja braka. B) Principi - Punomocje za zastupanje mora biti specijalno, a potpis vlastodavca overen. - Od nacela dispozicija se dvostruko odstupa: * Prvo, sud nije vezan da odlucuje u granicama zahteva koji su stavljeni u postupku; i kada nijedna stranka to ne zahteva, sud ce ex officio odluciti o: vrsenju roditeljskog prava, lisenju roditeljskog prava, odredjivanju mera zastite od nasilja u porodici. * Drugo, stranke ne mogu preduzimati dispozitivne radnje kojima se okoncava spor. - U slucaju da se tuzilac odrekne tuzbenog zahteva, odricanje se smatra povlacenjem tuzbe. B) Razvod braka - Brak se moze razvesti po tuzbi za razvod braka i na osnovu predloga za sporazumni razvod braka. - Tuzba za razvod je konstitutivne priride, kao i presuda o razvodu. - Tuzbu mogu da podnesu samo supruznici, a naslednici mogu jedino da nastave vec zapocetu parnicu i to samo ako imaju pravni interes za nastavak parnice. V) Ponistaj braka - Ako se u tuzbi navodi neki od razloga koji cine brak apsolutno nistavim, tuzbu mogu da podnesu supruznici, kao i sva lica koja imaju pravni interes da brak bude ponisten. G) Utvrdjenje (ne)postojanja braka - Parnica se pokrece deklaratornom tuzbom, koju mogu da podnesu supruznici, oni koji imaju pravni interes i javni tuzilac. D) Presuda i pravni lekovi - Presuda kojom se brak razvodi ili nisti je konstitutivne prirode, a presuda kojom se brak oglasava (ne)postojecim je deklaratorne prirode. - Sve tri vrste presuda deluju erga omnes. - Presude se pobijaju redovnim pravnim lekovima po opstem rezimu. - Presuda koja je doneta na osnovu predloga stranka za sporazumni razvod moze da se pobija zalbom samo iz dva razloga: bitne povrede postupka; sporazum zakljucen pod prinudom. - Ulaganje vanrednih pravnih lekova je iskljuceno kada je doneta presuda kojom se brak razvodi ili ponistava.5
5

Mislim da nije potrebno uciti o svakom posebnom postupku, tj. ovo je dovoljno.

172

125.) Pojam i obelezja vanparnicnog postupka
A) Pojam i znacaj - Pod vanparnicnim postupkom podrazumevamo skup procesnih normi koje uredjuju postojanje gradjanskog suda i ucesnika prilikom resavanja tzv. vanparnicnih stvari. - U vanparnicnom postupku se ne resavaju sporovi u materijalnopravnom smislu. - Opsti vanparnici postupak ne postoji. - Zakon regulise posebne postupke u razlicitim vanparnicnim stvarima. - Uz znanje osnovnih principa vanparnicnog postupka, studenti mogu lako i samostalno da primene pravila koja vaze za svaki vanparnicni postupak ponaosob.6 B) Pravna priroda - Osnovni subjekt vanparnicnog postupka je sud. - Ovaj postupak je blizi upravnom nego parnicnom postupku. V) Predmet vanparnicnog postupka - Vanparnicni postupak je deo gradjanskog postupka u kome se odlucuje o vanparnicnim stvarima. - To je sudski postupak i postupak u kome se resavaju gradjanske ( ne i upravne ) nesporne stvari. - Vanparnicna stvar je licna, porodicna, imovinska ili druga nesporna stvar. - Vanparnicna stvar je i svaka druga pravna stvar koja se ne temelji na sporu, cak i kada Zakonom nije izricito predvidjeno da se resava u vanparnicnom postupku. Da bi se i ovakva pravna stvar resavala u vanparnicnom postupku, neophodno je: • da je za njeno resavanje nadlezan sud, a ne organ uprave. • da se u postupku ne istice da postoji povreda ili ugrozavanje subjektivnog prava. • da o ovoj stvari ne moze da se vodi parnica zbog nemogucnosti da se uspostavi dvostranacki odnos u postupku. - Temeljem zakona u vanparnicne stvari spadaju: 1.) Prave vanparnicne stvari - To su one stvari u kojima ne postoji suprotstavljen interes ucesnika u postupku. - Izmedju ucesnika moze da postoji de facto spor, ali ne i spor u materijalnopravnom smislu. - U prave vanparnicne stvari spadaju sve one u kojima se odlucuje o statusu fizickih lica: a) postupak lisenja poslovne sposobnosti. b) postupak za zadrzavanje lica u ludnici. v) proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti. g) produzenje roditeljskog prava. d) davanje dozvole za stupanje u brak. dj) postupak za utvrdjenje radne sposobnosti. - U prave vanparnicne stvari spadaju i pravne stvari koje su imovinskopravnog karatera, stvari cije resavanje neposredno odredjuje imovinskopravnu poziciju ucesnika u vanparnicnom postupku: a) raspravljanje zaostavstine. b) zemljisnoknjizne stvari. v) protest menice i ceka.
6

HAHAHAhahahahahahha:))))))))))):-)

173

g) sastavljanje, potvrdjivanje, cuvanje i ponistaj isprava. 2.) Neprave vanparnicne stvari - Ovde spadaju imovinskopravne stvari u kojima postoji suprotstavljen interes ucesnika: a) odredjivanje naknade za eksproprisanu imovinu. b) uredjenje upravljanja i koriscenja zajednicke stvari. v) deoba zajednicke stvari ili imovine. g) uredjenje medja. d) priznanje stranih sudskih i arbitraznih odluka. - Ove stvari bi se mogle resavati i u parnicnom i u upravnom postupku, medjutim zakonodavac za njih predvidja vanparnicni postupak. - Vanparnicni postupak je preventivan, jer se npr. postupkom za uredjenje medja ili deobu zajednicke stvari sprecava samovlasce i nastupanje stete. - Vanparnicni postupak je zastitni, jer se njegovim vodjenjem stiti pravni polozaj, licnost, i zdravlje ucesnika kojima je takva zastita potrebna. - U svim ovim postupcima se primarno ostvaruje javni interes, tj. pravni mir i sigurnost. G) Shodna primena odredaba ZPP-a na vanparnicni postupak - Norme ZPP-a se ne primenjuju na vanparnicni postupak supsidijerno, vec shodno. - Shodna primena znaci da se norme ZPP-a primenjuju tek kada nije drugo izricito odredjeno u ZVP. - To znaci i elasticnost, odnosno mogucnost primene ZPP samo kada je takva primena u skladu sa ciljem i nacelima vanparnicnog postupka.

126.) Nacela vanparnicnog postupka
1.) Nacelo oficioznosti - Vanparnicni postupak pokrece sud, po pravilu, po sluzbenoj duznosti. - Npr: Punoletni A se kocka, opija se, dovodi u pitanje gzistenciju svoje porodice.. Njegov sused B je o tome obavestio svog prijatelja S koji je sudija opstinskog suda. - Sudija S je duzan da pokrene postupak za lisenje poslovne sposobnosti ili postupak za zadrzavanje u zdravstvenoj organizaciji neuropsihijatrije, ako na bilo koji nacin sazna za okolnosti koje spadaju u dispoziciju one pravne norme cije ispunjenje povlaci obavezu smesaja u ludnicu ili lisenje poslovne sposobnosti. - Inicijativu za pokretanje postupka mogu da daju i ovlasceni predlagaci- organ starateljstva, srodnici....medjutim, podnosenje predloga sudu ne znaci i da je vanparnicni postupak pokrenut. - Podnosenje predloga sudu ima samo znacaj u okviru opsteg prava na sudsku zastitu prema kojem je sud duzan da ovakav predlog razmotri u pogledu njegove dopustenosti i osnovanosti. - Sud nije vezan sadrzinom predloga za pokretanje postupka, osim u nepravim-kontencioznim vanparnicnim stvarima. - U vanparnicnom postupku nema slobodne dispozicije precesnim radnjama, tj. nema preinacenja ili povlacenja tuzbe, odricanja ili priznanja zahteva, priznanja cinjenica, sudskog poravnanja. - Sud okoncava postupak, onako kako ga je i zapoceo, po sluzbenoj duznosti. - Izuzetno, neki oblici vanparnicnog postupka ne pokrecu se po sluzbenoj duznosti, vec samo po predlogu ovlascenog lica. - Ovlascenje za pokretanje postupka se ceni prema normama ZVP i materijalnog prava. 174

- Opsti imenitelj koji bi odredio koji se vanparnicni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti, a koji po predlogu ovlascenog predlagaca nije moguc. - Npr: postupak za proglasenje lica za umrlo je prava vanparnicna stvar, a postupak se pokrece po predlogu javnog tuzioca ili lica koje za pokretanje ima neposredni pravni interes. 2.) Istrazno nacelo, materijalna istina i ocena dokaza - Sud postupa u vanparnicnom postupku inkvizitorski, tj. on je duzan da utvrdi i one cinjenice, te da izvedene i one dokaze koje ucenici u postupku ne pominju i ne predlazu. - U vanparnicnom postupku sud ne odlucuje o osnovanosti tvrdnji stranaka, vec tezi da istinito utvrdi cinjenice od kojih zavisi pravilna primena imperativne materijalnopravne norme. - U tom smislu, cak i priznanje cinjenica ne oslobadja sud da i drugim dokaznim sredstvima pravilno utvrdi postojanje cinjenica koje su vazne za donosenje odluke. - Sud donosi odluku na osnovu slobodne ocene dokaza. - Obim utvrdjenja cinjenica i potreba za izvodjenjem dokaza omedjeni su granicama dispozicije materijalnopravne norme koju sud utvrdjuje i ciju pravnu posledicu primenjuje u vanparnicnom postupku. 3.) Nacelo zastite ucesnika u postupku - U statusnim i imovinskim vanparnicnim stvarima sud je duzan da se stara o zastiti interesa i prava stranka koje iz bilo kog razloga to nisu u stanju da same cine. - Sud je u ovim postupcima duzan da o njihovom pokretanju uvak obavesti organ starateljstva, te da taj organ poziva na rociste i dostavlja mu podneske ucesnika. - Sud je, dalje, duzan da utvrdjuje stanje zdravlja ovih lica, te da po sluzbenoj duznosti donese i odluku o vracanju poslovne sposobnosti. 4.) Ostala nacela vanparnicnog postupka - Vazi nacelo pismenosti. - Vazi nacelo saslusanja stranaka, dok se nacelo kontradiktornosti ne primenjuje. - Ne vazi nacelo javnosti, vac je opsta javnost uvak iskljucena.

127.) Subjekti vanparnicnog postupka
- VRSTE 1.) Sud - Za sprovodjenje vanparnicnog postupka stvarno je nadlezan osnovni sud. - U statusnim vanparnicnim stvarima, mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi prebivaliste, odnosno boraviste lica u cijem interesu se postupak vodi. - U ostalim vanparnicnim stvarima, mesna nadleznost se odredjuje prema prebivalistu predlagaca. - Postupak ovdi sudija pojedinac. - Ne primenjuje se pravilo perpetuatio fori, jer sud koji je zapoceo postupak moze uvek da ustupi predmet drugom sudu cija nadleznost postoji prema izmenjenim okolnostima, ako to nalazu razlozi celishodnosti i zastite interesa ucenika u postupku. 2.) Ucesnici 175

- Ovde ne postoje stranke, vec samo ucesnici. - Pojam ucesnika u vanparnicnom postupku se striktno vezuje za adresate materijalnopravne norme, odnosno za postojanje stvarne legitimacije. - U pravim vanparnicnim stvarima, lice po cijem predlogu se pokrece postupak se naziva predlagac. - Ako se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti, lice o cijim pravima i interesima se odlucuje je ucesnik. - U kontencioznim vanparnicnim stvarima, ucesnici se nazivaju predlagacem i protivnikom predlagaca. - Postoje: a) Materijalnopravni ucesnik- je lice o cijim pravima i obavezama odlucuje u postupku, kao i lice ciji je status ili imovinskopravni polozaj tangiran odlukom vanparnicnog suda. - Ova lica su materijalnopravni ucesnici, bez obzira da li formalno ucestvuju u postupku. - Npr: u ostavinskom postupku, ucesnici su svi naslednici i legatari. - U kontencioznim vanparnicnim stvarima, pojam materijalnog ucenika se poklapa s pojmom formalnog ucesnika. b) Formalni ucesnik u postupku koji se pokrece po sluzbenoj duznosti - U ovim postupcima formalni ucesnik je svako lice, odnosno organ kome zakon daje ovlascenje da podnese predlog za pokretanje postupka ili da preduzima procesne radnje. - Ako to lice zaista i preduzme procesne radnje na cije preduzimanje ga ovlascuje zakon, ono je formalni ucesnik u postupku. - Formalni ucesnik u ovakvim postupcima moze da bude samo neko lice iz kruga lica koja su ujedno i materijalnopravni ucenici. - Materijalnopravni ucesnik postaje formalni ucesnik: * kada se u postupku odlucuje o njegovim pravima i interesima. * kada preduzima procesne radnje. - Npr: A ima babu B i dedu D. B podnese predlog sudu da se A lisi poslevne sposobnosti. D ne ucestvuje u postupku, ali izjavi zalbu na odluku suda. - U ovom primeru, materijalnopravni ucesnici su A, B i D; a formalni ucesnici su samo A i B. D postaje formalni ucesnik tek kad izjavi zalbu. - B i D su materijalnopravni ucesnici, jer im zakon daje ovlascenje da podnesu predlog za pokretanje postupka i zbog toga spadaju u krug lica koja su po zakonu duzna da izdrzavaju unuka. Odluka suda u vanparnicnom postupku tangira njihovu imovinskopravnu poziciju. v) Formalni postupak koji se vodi po predlogu stranke - U kontencioznim vanparnicnim postupcima, formalni ucesnik je svako lice kome zakon daje pravo na pokrene postupak ( materijalnopravni i formalni ucesnik se poklapaju ). Znacaj razlikovanja formalnog i materijalnog ucesnika: • sud je duzan da saslusa formalnog ucesnika; • razlozi za iskljucenje i izuzeca sudije se odredjuju prema krugu materijalnih ucesnika, ne formalnih. • ka svedoci se ne mogu saslusati lica koja imaju svojstvo formalnih ucesnika, dok svedociti mogu materijalni ucesnici, ako se u postupku ne pojavljuju kao formalni ucesnici. - STRANACKA I PROCESNA SPOSOBNOST

176

- Ucesnik u vanparnicnom postupku moze da bude svako ko ima stranacku sposobnost. - S druge strane, odredbe o parnicnoj sposobnosti treba shodno primeniti i na vanparnicni postupak. - U vanparnicnim postupacima koji se vode po sluzbenoj duznosti razlikovanje procesne i poslovne sposobnosti nema veci znacaj, dok u kontencioznim stvarima koje se pokrecu po predlogu ucesnika ovo pitanje razlikovanja ima znacaj. - Ovde je postojanje procesne sposobnosti procesna pretpostavka.

128.) Sudske odluke u vanparnicnom postupku
- Sud odlucuje u vanparnicnom postupku u formi resenja. - Resenje mora da bude obrazlozeno kada je protiv resenja dopustena posebna zalba. - Vanparnicni sud samostalno odlucuje i o prethodnim pitanjima kada o njima nije vec pravosnazno resio drugi sud ili drzavni organ u drugoj vrsi postupka. - Ali, kada postoji spor o cinjenicama, sud prekida postupak i upucuje stranke na parnicu. - Ucesnik koji je upucen na parnicu, duzan je da je pokrene u roku od 30 dana. - Kada ucesnik ne pokrene parnicu u roku, vanparnicni sud je duzan da okonca postupak, da sam resi prethodno pitanje i donese odluku u glavnoj stvari. - Treba naglasiti da su parnicni i vanparnicni sud nezavisni u odlucivanju, ukljucujuci i odlucivanje o prethodnim pitanjima. - Prvostepeno resenje kojim se postupak okoncava pobija se zalbom koja moze da se izjavi u roku od 15 dana. - Ulozena zalba ne mora da ima suspenzivno niti devolutivno dejstvo ( sud moze da odluci da zalba ne zadrzava izvrsenje resenja kada za to postoje vazni razlozi ). - O zalbi ne mora nuzno da odlucuje visi sud, jer i sam prvostepeni sud moze, kada je zalba izjavljena, da donese novo resenje kojim preinacuje ili ukida zalbom pobijano resenje. - Rok za izjavljivanje zalbe nije prekluzivan, tj. prvostepeni sud je duzan i neblagovremenu zalbu da dostavi drugostepenom sudu, koji moze ( i ne mora ) da odlucuje i o neblagovremenoj zalbi. - Da bi prvostepeni sud ukinuo ili preinacio resenje ili da bi drugostepeni sud mogao da odlucuje o neblagovremenoj zalbi, nuzno je da nova odluka suda ne dira u prava ucesnika, odnosno drugih lica koja se zasnivaju na pobijanom resenju. - U vanparnicnom postupku je nacelno dopustena revizija. - Predlog za ponavljanje postupka se javlja u dva slucaja: * U prvom, on se tretira kao neblagovremeno podneta zalba. * U drugom, on se tretira kao predlog za ponavljanje postupka, tako ako drugostepeni sud nadje da nema uslova da odluci o predlogu ka o neblagovremenoj zalbi. Tada o predlogu za ponavljanje postupka odlucuje prvostepeni sud. - Kada je podnet predlog za ponavljanje postupka, prvostepeni sud ne moze da preinaci ili ukine svoje resenje, premda se takav predlog smatra neblagovremenom zalbom. - I nakon provosnaznog okoncanja vanparnicnog postupka ucesnici mogu da povedu i tzv. korektivnu parnicu ( ili upravni postupak ) o istom zahtevu o kome je odluceno u vanparnicnom postupku. - Pravo na ulaganje pravnih lekova imaju svi materijalnopravni ucesnici, bez obzira da li su nastupali kao formalni ucesnici.

177

129.) Pravosnaznost resenja u vanparnicnom postupku
- FORMALNA PRAVOSNAZNOST - Ako formalna pravosnaznost znaci nemogucnost pobijanja odluke suda redovnim pravnim lekovima, u vanparnicnom postupku ne moze da se govori o formalnoj pravosnaznosti, jer ucesnici mogu da uloze zalbu i neblagovremeno. - Resenje u vanparnicnom postupku moze da stekne svojstvo formalne pravosnaznosti samo: a) kada je zalba izjavljena u roku, a drugostepeni sud je o njoj odlucio i odbio je kao neosnovanu ili preinacio resenje prvostepenog suda. b) kada se ucesnik, odnosno kada su se svi ucesnici, odrekli prava na zalbu ili od nje odustali ( onoliko koliko je to dopusteno u vanparnicnom postupku ). v) kada je postupak okoncan sudskim poravnanjem, ako je to dopusteno. - MATERIJALNA PRAVOSNAZNOST - O materijalnoj pravosnaznosti resenja u vanparnicnom postupku moze da bude govora samo onda kada je moguce da ono postane formalno pravosnazno. - Dokle god odluka suda moze da se pobija redovnim pravnim lekovima, ne moze biti govora o formalnoj niti materijalnoj pravosnaznosti. - Pravilno je shvatanje da resenja vanparnicnog suda ne proizvode dejstvo materijalne pravosnaznosti, ako se pod ovom podrazumeva negativno dejstvo odluke ( ne bis in idem ) i njeno obavezujuce pozitivno dejstvo u drugim postupcima. - I sam ZVP predvidja izricito da resenje doneto u vanparnicnom postupku ne sprecava ucesnike da o istom zahtevu povedu parnicu. - Dakle, parnicni sud koji odlucuje u istoj pravnoj stvari ne obavezuje resenje vanparnicnog suda. - Materijalnoj pravosnaznosti resenja donetog u vanparnicnom postupku protive se i principi o vremenskim granicama pravosnaznosti. - U vanparnicnom postupku, ucesnici mogu da iznose nove cinjenice i po zalbi, te u neblagovremenoj zalbi, i to ne samo one cinjenice koje su postojale u vreme kada je doneta prvostepena odluka, vec i cinjenice koje su nastale od tog momenta pa sve do donosenja odluke suda u drugom stepenu. - Dejstvo materijalne pravosnaznosti moze da se ogleda samo u ogranicenom broju kondemnatornih resenja, donetih u postupku u kome je sud resio neprave vanparnicne stvari i koja su stekla svojstvo formalne pravosnaznosti i izvrsnosti. - Npr: A i B su zajednicari na kuci. U vanparnicnom postupku, sud utvrdi da se deoba mora izvrsiti javnom prodajom i podelom novca. - U ovakvim situacijama, zajednicari ne mogu u izvrsnom postupku da tvrde da je njihov suvlasnicki udeo veci nego sto je to odredjeno u resenju vanparnicnog suda o deobi imovine. - Za materijalu pravosnaznost podobne su sve odluke vanparnicnog suda cija je sadrzina negativna ( npr. ako je sud odbio predlog javnog tuzioca da se fizicko lice proglasi umrlim, u novom postupku na osnovu istih cinjenica ne bi mogao da izvede drugi pravni zakljucak ). - Pitanje pravosnaznosti nije kljucno u vanparnicnom postupku, jer nije njegov cilj da okameni pravno stanje. - Ono sto je kljucno za vanparnicni postupak jeste ko je, od kada i u kojoj meri obavezan da postuje resenje koje je doneo vanparnicni sud.

178

130.) Prethodno pitanje u vanparnicnom postupku
- Za odlucivanje u statusnim stvarima fizickih lica iskljucivo je nadlezan vanparnicni sud, tako da drugi sudovi i drzavni organi ne mogu o pitanjima, kao sto je da li je fizicko lice liseno poslovne sposobnosti, da udlucuju kao o prethodnim pitanjima. A) Vanparnicni sud i organ uprave - Vanparnicni sud je vezan konstitutivnim aktima organa uprave, osim ako nisu nistavi. - Npr: Sud odlucuje o lisenju poslovne sposobnosti A. A je drzavljanin Nemacke ali tvrdi da je dobio i drzavljanstvo Srbije. Pa ako je organ uprave doneo resenje o naturalizaciji lica A, tim resenjem je vanaprnicni sud vezan. - Organi uprave su vezani konstitutivnim resenjima vanparnicnog suda. - Npr: Organ starateljstva je duzan da postavi staraoca licu lisenom poslovne sposobnosti. On ne moze da dovodi u pitanje zakonitost i tacnost odluke vanparnicnog suda. - Deklaraticnim resenjima vanparnicnog suda organ uprave nije vezan. - Npr: U ostaviskom postupku, za testamentarnog naslednika je oglasen A. Zakonski naslednici B i C su upuceni na parnicu radi osporavanja punovaznosti testamenta ( organ uprave moze, za razliku od vanparnicnog suda, da smatra da je testament nistav, te i da razrezuje porez na imovinu B i C ). - Organ uprave nije vezan kondemnatornim resenjima vanaprnicnog sud ( deoba imovine.. ). B) Vanparnicni sud i parnicni sud - Pozitivne konstitutivne odluke vanparnicnog suda obavezuju sud u parnici ( npr. vezan je odlukom o lisenju poslovne sposobnosti nekog lica ). - Negativne odluke vanparnicnog suda u statusnim i drugim stvarima ne obavezuju parnicni sud. - Npr: Javni tuzilac zahteva da se A lisi poslovne sposobnosti. Sud odluci da lisenju nema mesta. A proda stvar K u toku trajanja vanparnicnog postupka. Naposletku, A zahteva u parnici povracaj stvari zbog nistavosti ugovora ( nedostatak poslovne sposobnosti ). - Kondemnatorne i deklarativne odluke vanparnicnog suda ( narocito ostavinsko resenje ) ne obavezuju parnicni sud. - Preobrazajne presude donete u parnici ( razvod braka ) obavezuju vanparnicni sud, a isto vazi i kada je vanparnicni sud uputio ucesnike postupka na parnicu. - Po pravilu, presude parnicnog suda su obavezujuce za vanparnicni sud, ako to nije protivno svrsi i cilj vanparnicnog postupka. - Npr: Ako V zahteva upis prava svojine na nepokretnosti u zemljisne knjige na osnovu presude parnicnog suda u kojoj je utvrdjeno da je on vlasnik stvari, sud ne sme u zemljisnoknjiznom postupku da odbije zahtev V, navodeci da on nije vlasnik nepokretnosti. ---* Dejstvo ukidanja ili preinacenja resenja u vanparnicnom postupku - Prvostepeni sud je duzan da ukine ili preinaci svoje resenje kada je izjavljena zalba. - Isto moze da ucini i drugostepeni sud povodom zalbe ili cak neblagovremene zalbe. - U prvom slucaju, ukidanjem resenja ne sme da se dira u prava drugih ucesnika u postupku, dok u drugom slucaju izmena prvostepenog resenja ne sme da vredja prava drugih lica koja su zasnovana na pobijanom resenju. - To znaci da resenje o ukidanju ili preinacenju prvostepenog resenja ima dejstvo samo ex nunc. - Odluka drugostepenog suda deluje samo ex nunc. - PRETHODNO PITANJE I KECINOG PRIRUCNIKA ( ovo je bitno ):

179

- Vanparnici sud moze odlucivati o prethodnom pitanju uz nesto snaznija ogranicenja od onih koja postoje u parnicnom postupku: --> Prvo, postoje vanparnicni postupci u kojima vanparnicni sud ne moze odlucivati povodom odredjenih prethodnih pitanja nego je obavezan da uputi ucesnike na pokretanje postupka pred nadleznim sudskim ili upravnim organom. --> Drugo, o prethodnom pitanju se moze odlucivati samo pod uslovom da o njemu vec nije odluceno u upravnom ili sudskom postupku. - Ako je nadlezni organ vec doneo odluku, ta odluka vezuje vanparnicni sud. - Posto odlucuje o predmetu za koji nije nadlezan, odluka vanparnicnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u postupku u kojem je doneta. - Vanparnicni sud ne moze odlucivati ako su sporne cinjenice od kojih zavisi odluka o prethodnom pitanju. - U ovom slucaju ucesnici se moraju uputiti da u odredjenom roku pokrenu parnicni ili upravni postupak u cilju donosenja odgovarajuce odluke. - To prakticno znaci da od drzanja ucesnika u postupku zavisi da li ce vanparnicni sud biti u prilici da odlucuje o ovom pitanju. - U postupku svako cinjenicno pitanje, ukljucujuci i ono od cijeg zavisi donosenje odluke o prethodnom pitanju, ucesnici mogu uciniti spornim. - Na pokretanje postupka pred nadleznim organom sud upucuje onog ucenika cije pravo smatra manje verovatnim, i odredjuje mu rok od 30 dana u kojem treba da pokrene parnicu/upravni postupak. - Ako postupci budu pokrenuti u roku, vanparnici postupak se prekida sve do donosenja pravosnazne odluke o prethodnom pitanju. - U slucaju da ucenik ne pokrene postupak u roku, vanparnicni sud ce nastaviti postupak ne vodeci racuna o prethodnom pitanju.

131.) Prvostepeni vanparnicni postupak7
A) Uvodne napomene - Odredbe ZVP-a gotovo da ne regulisu prvostepeni vanparnicni postupak, vec je regulativa o tome uglavnom sadrzana u odredbama kojima se uredjuju posebni vanparnicni postupci. - Ne postoji, dakle, jedna opsta struktura vanparnicnog postupka kojom bi se precizno, na nacin kako je to prisutno u parnicnom postupku, odredili stadijumi prvostepenog postupka. B) Pokretanje postupka - Postupak se moze pokrenuti i po sluzbenoj duznosti i po predlogu. - Kada je pokrece po sluzbenoj duznosti, to ne iskljucuje inicijativu zainteresovanih subjekata ( a to moze biti u privatnom ili javnom interesu ). - I sud moze na osnovu sopstvenih saznanja ( u vrsenju funkcije ili licnih saznanja sudije ) da dodje do zakljucka da postoji osnov za pokretanje postupka. - Postupak se moze ( kao sto je gore receno ) pokrenuti i po nacelu dispozicije predlogom fizickih ili pravnih lica ili drzavnih organa koje zakon ovlascuje na pokretanje.

7

Ovo pitanje je izvadjeno iz Kecinog prirucnika, kao i naredno 132.

180

- Samom radnjom tih lica ( predlagaca ) dolazi do pokretanja postupka, i to je bitna razlika prema najraznovrsnijim formama davanja inicijative za pokretanje postupka koji se pokrece po sluzbenoj duznosti. - Opste odredbe ZVP-a ne odredjuju formu i sadrzaj predloga ( pismena forma se pretpostavlja ). - Nekada je pokretanje postupka sasvim deformalizovano i svedeno na usmenu komunikaciju predlagaca i suda. - Do povlacenja predloga dolazi na osnovu izricite izjave predlagaca ili se to pretpostavlja zbog njegovog neopravdanog propustanja rocista ili zbog toga sto se nije odazvao na poziv suda radi saslusanja, a bio je uredno pozvan. - Povlacenje predloga, bez obzira da li je izricito ili precutno, ne znaci da ce doci do obustave postupka. - Nastavljanje postupka, u roku od 15 dana od dana prijema odgovarajuceg obavestenja, mogu predloziti ostali ucesnici pod uslovom da su ovlasceni da pokrenu taj postupak. - Ovo pravilo nema apsolutni znacaj, pa tako npr. u postupku za davanje dozvole za stupanje u brak, zajednicki predlog ucenika moze biti povucen izjavom jednog od predlagaca. - Predlog se moze povuci do donosenja prvostepene odluke, ali i do pravosnaznosti okoncanja postupka uz dodatna ogranicenja ( ukoliko povlacenje ne vredja prava drugih ucenika u postupku na koje se odnosi prvostepena odluka ). V) Tok postupka - Principijelne razlike koje postoje izmedju razlicitih grupacija posebnih vanparnicnih postupaka sprecavaju formulisanje jedinstvenog koncepta ovog vida pravne zastite. - Zajednicka obelezja su suzena. - Kao najznacajnije moze se istaci da prvostepeni vanparnicni postupak nije podeljen na posebno odredjene i razdvojene procesne celine poput stadijuma pripremanja glavne rasprave i same glavne rasprave u parnicnom postupku. - To se dalje prenosi i na organizaciju drugih procesnih ustanova, pre svega na dokazni postupak koji prestaje biti lociran u jedan posebni ( i centralni ) deo prvostepenog postupka. - Dokazni postupak je deformalizovan. - Sudu se omogucuje da do relevantnog cinjenicnog stanja dolazi na nacin koji smatra najcelishodnijim ili u skladu sa konkretnim okolnostima odredjenog postupka. - Prva procesna aktivnost u postupku jeste prethodno ispitivanje predloga ako je u pitanju postupak koji se pokrece po nacelu dispozicije. - Posle toga sud utvrdjuje postojanje procesnih pretpostavki od kojih zavisi dopustenost maritornog odlucivanja. - U slucaju negativnog odgovora odbacuje predlog i obustavlja postupak. - Pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki znaci dalji nastavak postupka sve do momenta kada se steknu uslovi za donosenje meritorne odluke. - Kada se postupak pokrece po sluzbenoj duznosti, donosenju odluke o njegovom pokretanju prethodi pozitivan stav suda o postojanju procesnih pretpostavki. - Obavezno zakazivanje rocista se odredjuje u: postupku za lisenje i vracanje poslovne sposobnosti, postupku za proglasenje nestalog lca za umrlo, postupku za produzenje roditeljskog prava, postupku raspravljanja zaostavstine....u vezi eksproprijacije, medja, deobe i upravljanja i koriscenja zajednickih stvari, sudskog depozita. - Funkcija pomenutih rocista nije jednoobrazna i postoje razlike u pogledu sadrzaja procesnih aktivnosti koje se njima obavljaju.

181

- U postupku o pojedinim vanparnicnim stvarima trajanje postupka se vremenski ogranicava, pa npr. sud mora doneti resenje o zadrzavanju odredjenog lica u ustanovi u roku od 15 dana a najkasnije u roku od 30 dana od pokretanja postupka; postupci koji su uredjuni Zakonom o privrednim drustvima se moraju okoncati u roku od 60 dana od prijema predloga za pokretanje.

132.) Neblagovremena zalba u vanparnicnom postupku
- Propustanje roka za podnosenje zalbe u parnicnom postupku ima za posledicu nastupanje formalne pravosnaznosti prema stranci koja ga je propustila. - U daljem toku postupka ona moze koristiti samo vanredna pravna sredstva. - U navedenom smislu, postupati po neblagovremenoj zalbi znaci postupati po vanrednom pravnom leku. - ZVP potencira navedeno obelezje jer neblagovremenoj zalbi daje ulogu jednog drugog vanrednog pravnog leka- predloga za ponavljanje postupka. - S druge strane, u samoj organizaciji pravnog leka, imajuci u vidu zalbene razloge, postupanje i odluke drugostepenog suda, ne postoje bitnija odstupanja u odnosu na zalbu izjavljenu u okvirima zakonskog roka. - U ovoj komponenti neblagovremena zalba ni u cemu nije drugaciji pravni lek od onog podnesenog u roku.

133.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja licnih stanja
1.) Lisenje poslovne sposobnosti - Postupak za lisenje poslovne sposobnosti se pokrece kada postoji sumnja da punoletno lice nije u stanju da se stara o svojim pravima i obavezama zbog toga sto je nesposobno da normalno rasudjuje. - Postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti ili na predlog lica koja su enumerisana u ZVP. - Postupak je hitan. - Sud je duzan da zakaze rociste na kome ce odluciti o predlogu, te da na to rociste obavezno pozove organ starateljstva, lice prema kome se postupak vodi, njegovog staraoca, odnosno privremenog zastupnika i predlagaca. - Ako sud nadje da je predlog osnovan, donece resenje kojim doticno lice lisava poslovne sposobnosti, potpuno ili delimicno. - U slucaju delimicnog lisenja poslovne sposobnosti, sud je duzan da odredi poslove koje to lice moze preduzimati samostalno. - Kada resenje postane pravosnazno, sud ga dostavlja maticaru radi upisa u maticnu knjigu, organu koji vodi zemljisnu ili drugu javnu knjigu nepokretnosti, kao i organu starateljstva. - Sud je duzan da po sluzbenoj duznosi da prati zdravstveno stanje lica koje je liseno poslovne sposobnosti, te da odmah donese resenje o vracanju poslovne sposobnosti kada prestanu razlozi zbog kojih je lice liseno poslovne sposobnosti. 2.) Zadrzavanje u neuropsihijatrijskoj ustanovi - Ovaj postupak se pokrece i vodi radi zastite licnosti i zdravlja dusevno bolesnog lica, ali i radi zastite drugih. - Ponakad je nuzno da se dusevno bolesnom licu ogranici sloboda kretanja.

182

- Postoji dovrovoljno ( pismeno ovlascenje u prisustvu dva svedoka bolesnog lica ) i prinudno zadrzavanje. - Kada se neko prinudno prima na lecenje u ustanovu, sama ustanova je duzna da o tome obavesti mesno nadlezno sud u roku od 3 dana. - Sud po sluzbenoj duznosti pokrece i vodi postupak za zadrzavanje u ustanovi ( to cini i kada na bilo koji nacin sazna da je lice primljeni u ustanovu ). - Sud donosi resenje o zadrzavanju u roku od 15 ( eventualno 30 ) dana. - Oboleli moze odlukom suda da se zadrzi najduze godinu dana u ustanovi, a ako ustanova smatra da je potrebno jos, ondaju duzna da 30 dana pre proteka vremena zadrzavanja da o tome obavesti sud i predlozi produzenje. - Sud moze i pre proteka odredjenog vremena da donese resenje o pustanju lica, ukoliko utvrdi da su prestali razlozi za njegovo zadrzavanje. - Protiv resenje o zadrzavanju je dopustena zalba, na koju se primenjuju pravila koja vaze za pobijanje resenja o lisenju poslovne sposobnosti. 3.) Proglasenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti - U ovom postupku se nestalo lice proglasava za umro kada vise ne postoje sigurni dokazi da je ono zivo. - Za odlucivanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je nastali imao poslednje prebivaliste, odnosno boraviste. Materijalni uslovi za proglasenje nestalog lica umrlim: • poslednjih 5 godina o njemu nije bilo nikakvih vesti, a ima vise od 70 godina. • poslednjih 5 godina nije bilo nikakvih vesti o njegovom zivotu, a okolnosti pod kojima je lice nastalo cine verovatnim da vise nije u zivotu. • lice je nastalo u brodolomu, pozaru, saobracajnoj nasreci ili drugoj neposrednoj zivotnoj opasnosti, a o njegovom zivotu nije bilo vesti 6 meseci od prestanka opasnosti. • lice je nestalo u toku rata u vezi sa ratnim dogadjanjima, a o njegovom zivotu nij ebil ovesti godinu dana od prestanka neprijateljstva. - Predlog za proglasenje moze podneti svako lice koje ima neposredni pravni interes, kao i javni tuzilac. - Postupak se sprovodi u 3 sukcesivna stadijuma: a) U prvom, sud proverava da li su ispunjene procesne i materijalnopravne pretpostavke za vodjenje postupka, i ako oceni da jesu, onda odredjuje nestalom licu staraoca ciji je zadatak da prikupi dokaze o nastanku, odnosno zivotu nestalog lica i da ih iznese pred sud. b) U drugoj fazi, sud izdaje oglas u kome navodibitne okolnosti slucaja i poziva nastalo lice, kao i svako drugo lice koje zna nesto o njegovom zitovu, da se bez odlaganja jave sudu. v) Treci stadijum pocinje nakon isteka roka od 3 meseca od objavljivanja oglasa, i tada sud zakazuje rociste na kome se izvode dokazi, te ako se nadje da su se ispunili uslovi, sud donosi resenje kojim nestalo lice proglasava umrlim. - Ovo resenje moze da se ukine ukoliko se doticno lice licno javi sudu, ili ukoliko sud na bilo koji nacin sazna da je nestalo lice zivo. - Do izmene resenja dolazi, ukoliko se naknadno sazna tacno vreme smrti, koje se ne poklapa sa pretpostavljenim.

183

4.) Produzenje roditeljskog prava - Predmet ovog postupka je odlucivanje o produzenju roditeljskog prava posle punoletstva deteta, kada ono zbug dusevnog bolesti, zaostalog dusevnog razvoja, telesnih mana...nije u stanju da se samo stara o svojim pravima i interesima, kao i o svojoj licnosti. - Postupak pokrecu roditelji ili organ starateljstva. - U ovom postupku se detetu obavezno odredjuje staralac koji ga zastupa. - Sud odlucuje na rocistu na koje poziva organ starateljstva, dete, staraoca deteta i njegove roditelje. - Na rocistu se saslusavaju roditelji obavezno, a organ starateljstva daje misljenje o celishodnosti produzenja roditeljskog pava. - U resenju u kome sud produzava roditeljsko pravo odredjuje, takodje, i da li se dete u statusu izjednacava s mladjim ili starijim maloletnikom. - Kada prestanu razlozi za produzenje, sud je duzan po sluzbenoj duznosti ( ili po predlogu deteta, roditelja ili organa starateljstva ) da donese odluku da roditeljsko pravo prestaje. 5.) Davanje dozvole za stupanje u brak - Mesno je nadlezan sud na cijem podrucju predlagac ima svoje prebivaliste/boraviste. - U postupku se odlucuje da li ce se dozvoliti zakljucenje braka kada postoje otklonjive smetnje, te se brak moze zakljuciti samo na osnovu dozvole suda. - Pravosnazno resenje kojim se dozvoljava zakljucenje otklanja postojanje smetnje. - Postupak se pokrece na predlog lica koje ne ispunjava uslove za punovaznost braka, a kada oba verenika ne ispunjavaju uslove, onda se postupak pokrece zajednickim predlogom. - Protiv resenja kojim se odbija predlog, zalbu moze da izjavi samo maloletnik. - Revizija u ovom postupku nije dopustena.

134.) Vanparnicni postupci povodom uredjenja imovinskih odnosa8
- RASPRAVLJANJE ZAOSTAVISTINE - U postupku raspravljanja zaostavistine ( ostavinskom postupku ) sud utvrdjuje ko su naslednici umrlog, koja imovina sacinjava njegovu zaostavstinu i koja prava iz zaostavstine pripadaju naslednicima i drugim licima. - Ostavinski postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti cim sud sazna da je neko lice umrlo ili proglaseno za umrlo. - Za raspravljanje je mesno nadlezan sud na cijem podrucju je umrli imao u vreme smrti prebivaliste/boraviste. - Ako su naslednici nepoznati, nepoznatog prebivalista ili ih uopste nema, ostavinski sud moze odrediti mere za obezbedjenje zaostavistine u toku celog postupka. - One se odredjuju samo na predlog lica koje za to ima pravni interes(npr. poverilac ostavioca ) ili organa starateljstva. - Privremene mere moze narediti sud na cijem podrucju je ostavilac umro i sud na cijem se podrucju nalazi njegova imovina.
8

Ovo pitanje je samo ukratko napisano, jer je u knjizi pisano uglavnom ono sto smo vec ucili iz naslednog....tj. mislim da nije potrebno vise na ispitu od ovoga...Naknadno sam dodao i nesto iz Kecinog prirucnika.

184

- Radi zastite interesa naslednika i ocuvanja nasledne mase, ostavinski sud moze da postavi i privremenog staraoca zaostavstine. Ostavinski postupak se obavlja u nekoliko faza: • priprema raspravljanja zaostavstine. • popis i procena zaostavstine. • postupak ostavinskog suda po prijemu smrtovnice. • raspravljanje zaostavstine. • donosenje resenja o izvrsenju. - Ukoliko izmedju samih naslednika ili naslednika i legatara postoji spor, on se ne resava u ostavinskom postupku, vec u parnicnom i eventualno upravnom postupku, u zavisnosti od njegove prirode. - Predmet spora izmedju naslednika jeste samo postojanje naslednog prava ili visina naslednog dela. - Nacin resavanja spora zavisi od toga li se stranke spore o cinjenicama na kojima se pravo zasniva ili se spor tice primene prava. - Ako su za ucenike sporne cinjenice, ostavinski sud prekida raspravljanje i upucuje na parnicu onog ucesnika cije pravo smatra manje verovatnim. - Suprotno tome , kada se spori o primeni prava, o njemu odlucuje sam ostavinski sud. - Ostavinski sud u oba slucaja samostalno resava prethodno pitanje. - Pravilo o prekidu ostavinskog postupka i upucivanju na parnicu se primenjuje i kada su sporne cinjenice od kojih zavisi resenje prethodnog pitanja. - Ostavinski sud donosi resenje o prekidu postupka i upucuje ucesnike na parnicu i kada izmedju njih postoji spor o sastavu zaostavstine, a pri tom je nebitno da li se ucesnici spore oko cinjenica ili prava. - Ostavinski sud je vazan presudom parnicnog suda. - Ako ucesnik ne pokrene parnicu u odredjenom roku, vanparnicni sud nastavlja i dovrsava ostavinski postupak ne uzimajuci u obzir pravo za koje je ucenik upucen na parnicu. - Resenje o nasledjivanju je merotorna i konacna odluka ostavinskog suda ( ne moze biti delimicno resenje ) kojim se utvrdjuje: sta cini zaostavstinu, ko su naslednici, koliki su im delovi, koja prava pripadaju legatarima i koja prava na zaostavstini pripadaju drugim licima. - O naslednim pravima naslednika i legatara ne moze se vise odlucivati ni u parnicnom ni u vanparnicnom postupku. - Resenje o nasledjivanju nema dejstvo materijalne pravosnaznosti: * Subjektivno, ono je obavezujuce samo za formalne ucenike u ostavinskom postupku. - Lice koje je naslednik po normama ZON, moze i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da ostvaruje svoja nasledna prava u parnici, premda uopste nije ucestvovalo u ostavinskom postupku. * Objektivno, deo resenja o nasledjivanju kojim se utvrdjuje sastav zaostavstine ne obavezuje ni formalne, a jos manje materijalne ucesnike u ostavinskom postupku. - Oni mogu i nakon pravosnaznosti resenja o nasledjivanju da isticu u parnici zahteve koji ne proizlaze iz naslednopravnog odnosa da se izdvije pojedine stvari ili prava iz zaostavstine. - Gosn. Ranko kaze ovako: - Tok postupka cine dve celine: prethodne radnje i raspravljanje zaostavstine. (-) Prethodne radnje - U preduzimanju prethodnih radnji pored ostavinskog suda ucestvuju i nadlezni organi uprave.

185

- Prethodne radnje obuhvataju: sastavljanje smrtovnice, popis i procenu imovine ostavioca, obezbedjenje zaostavstine, postupak sa testamentom i postupak po prijemu smrtovnice. - Smrtovnicu sastavlja maticar, a u smrtovnicu se unose podaci: o umrlom licu, o bracnom drugu, o deci, o ostalim srodnicimakoji su zakonski naslednici, licima koji su testamentarni naslednici; podaci o pokretnoj i nepokretnoj imovini i njenoj vrednosti, podaci o eventualnim dugovima. - Popis i procenu imovine umrlog vrsi opstinski organ uprave, a moze i sud, a vrsi se po odluci ostavinskog suda ili na zahtev nekog od naslednika ili legatara. - Popis i procena ce se izvrsiti i bez odluke suda prilikom sastavljanja smrtovnice ako to trazi neki od naslednika ili legatara. - Mere obezbedjenja zaostavistine mogu biti odredjene u toku celog postupka, u slucaju da nijedan od naslednika nije sposoban da upravlja imovinom a nema zakonskog naslednika. (-) Postupak sa testamentom - Vec u momentu sastavljanja smrtovnice proverava se da li je posle umrlog ostao pismeni testament i ako jeste, dostavlja se sudu zajedno sa smrtovnicom. - Sud proglasava testament kada ustanovi da je lice koje je ostavilo testament umrlo, i to sud kod kojeg se testament nalazi, bez obzira da li je nadlezan za raspravljanje zaostavstine. - O proglasenju pismenog testamenta sastavlja se zapisnik u koji se unosi: koliko je testamenata pronadjeno, koji datum nose i gde su pronadjeni, ko ih je predao sud, koji svedoci su prisustvovali otvaranju i proglasenju testamenta, da li je testament predat zatvoren ili otvoren. - Zapisnik koji potpisuju sudija, zapisnicar i svedoci, se zajedno sa izvornim testamentom i drugim ispravama dostavlja ostavinskom sudu. (-) Postupak po prijemu smrtovnice - Postupak po prijemu smrtovnice vodi se pred ostavinskim sudom i moze rezultirati obustavljanjem postupka ako prema podacima iz smrtovnice ostavilac nije imao ni nepokretnu ni pokretnu imovinu. - Do obustave moze doci i ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu, a lica pozvana na nasledje ne zahtevaju sprovodjenje postupka. (-) Raspravljanje zaostavstine - Zainteresovana lica se obavestavaju o pokretanju postupka, kao i o postojanju testamenta i pozivaju se da odmah dostave pismeni testament, odnosno ispravu o usmenom testamentu ako se kod njih nalazi, ili da naznace svedoke usmenog testamenta. - Upozoravaju se da se u slucaju njihovog izostanka sa rocista ili nedavanja izjave o prihvatu nasledja, pretpostavlja da prihvataju nasledje, i da ce sud odlucivati o njihovim pravima prema podacima kojima raspolaze. - Ako sud nema saznanje o postojanju naslednika, obavestava ih javnim oglasom i poziva da se jave u roku od godinu dana ostavinskom sudu. - U ovoj fazi postupka raspravljaju se pitanja koja se ticu zaostavstine, prava na nasledje, velicine naslednog dela i prava na legat. - Ako izmedju naslednika ne postoji spor o cinjenicama ( kada se upucuju na parnicu, a prekida ostavinski postupak ) vec postoji spor o primeni prava, ta pitanja se resavaju u vanparnicnom postupku. - Ako medju strankama postoji spor o pravu na legat ili o drugom pravu iz zaostavstine, sud upucuje stranke da povedu parnicu ili postupak pred upravnim organom ali nece prekidati raspravljanje zaostavstine. (-) Resenje o nasledjivanju - Sud pristupa donosenju ovog resenja kada utvrdi kojim licima pripada pravo na nasledje. 186

- Resenje se dostavlja svim naslednicima i legatarima, kao i drugim licima koja su u toku postupka istakla zahtev iz zaostavstine. - Sud po sluzbenoj duznosti naredjuje izvrsenje potrebnih upisa u odgovarajuce javne knjige i predaju tih upisa ovlascenim licima. - Resenje o nasledjivanju sluzi kao osnov za raspodalu zaostavstine ako se po njegovoj pravosnaznosti pronadje imovina, za koju se u vreme donosenja resenja nije znalo ( dakle, nema potrebe da se donosi novo resenje ). (-) Naslednopravni zahtevi posle pravosnaznosti resenja o nasledjivanju - Regulisanje postupka ostvarivanja pravne zastite povodom naslednopravnih zahteva koji se pojavljuju po pravosnaznosti resenja o nasledjivanju se ogranicavaju na slucajeve: kada se naknadno pronadje testament; kada se kao naslednik pojavi lice koje nije ucestvovalo u postupku raspravljanja zaostavstine; kada se pronadje imovina za koju se u vreme donosenja resenja nije znao da pripada zaostavstini koje se neki od naslednika ranije odrekao. - U navedenim slucajevima, legitimisana lica ne mogu svoja prava ostvarivati u ostavinskom postupku, vec se upucuju da o svojim zahtevima pokrenu parnicni postupak. - ODREDJIVANJE NAKNADE ZA EKSPROPRISANU NEPOKRETNOST A) Predmet postupka - Pravilo je da nadlezni drzavni organ zakljuci sporazum s vlasnikom eksproprisane nepokretnosti o visini naknade koja treba da se isplati vlasniku. - Takav sporazum se zakljucuje u roku od 2 meseca nakon sto je resenje o eksproprijaciji postalo pravosnazno. - Sporazum predstavlja poravnanje zakljuceno u upravnom postupku, te je izvrsni naslov. - U vanparnicnom postupku se odredjuje visina naknade za eksproprisanu nepokretnost kada se korisnik eksproprijacije i raniji vlasnik nepokretnosti nisu sporazumeli o visini naknade ili kada je njihov sporazum osporio javni pravobranilac. B) Postupak - Radi se o nepravom kontencioznom vanparnicnom postupku, koji je hitan i vidi se po sluzbenoj duznosti. - O naknadi za eksproprisanu nepokretnost sud raspravlja i odlucuje u vecu sastavljenom od predsednika veca i dvojice sudija porotnika. - U ovom postupku, zakazivanje rocista je obavezno, na kome se obavezno saslusavaju korisnik eksproprijacije i bivsi vlasnik nepokretnosti, te se izvode dokazi o vrednosti nepokretnosti koje sud pribavlja po sluzbenoj duznosti ( nalazi i misljenja vestaka ). - Na rociste se poziva i javni pravobranilac, ako je on ocenio da sadrzina sporazuma ide na stetu drzave. V) Resenje o naknadi - Sud donosi resenje kojim odredjuje oblik i obim, odnosno visinu naknade. - Drugostepeno resenje o naknadi se ne moze pobijati revizijom. - Troskove postupka snosi korisnik eksproprijacije, izuzev troskova koji su izazvani neopravdanim postupcima ranijeg vlasnika nepokretnosti. - UREDJENJE UPRAVLJANJA I KORISCENJA ZAJEDNICKE STVARI A) Predmet postupka - Predmet postupka jeste uredjivanje nacina upravljanja i koriscenja zajednicke stvari suvlasnika, sukorisnika i drugih zajednicara.

187

- Svim ovim situacijama je zajednicko da je za upravljanje i koriscenje zajednicke stvari potrebna saglasnost svih ili vecine zajednicara. - Ako saglasnosti nema, o upravljanju i koriscenju stvari odlucuje sud. - Izmenju zajednicara postoji spor koji prethodi pokretanju postupka, te stoga ovaj postupak spada u neprave, kontenciozne vanparnicne postupka. B) Predlog i postupak - Predlog moze da podnese svaki zajednicar koji smatra da je povredjen u pravu upravljanja ili koriscenja zajednicke stvari ( npr. zajednicke prostorije u zgradi ). - Predlog mora da obuhvati sve zajednicare i mora da sadrzi potrebne podatke o zajednickoj stvari i razloge zbog kojeg se postupak pokrece. - U ovom postupku je rociste obavezno, na kojem sud prvo poziva zajednicare da zakljuce sporazum, pa ako to i ucine, on onda ima dejstvo sudskog poravnanja. - Ako sporazum zajednicara izostane, sud ce izvesti dokaze i na osnovu njih ce doneti resenje kojim uredjuje nacin koriscenja i upravljanja zajednickom stvari. - Protiv resenja suda nije dopustena revizija. V) Upucivanje na parnicu - U ovom postupku je predvidjen izuzetak od pravila da vanparnicni sud samostalno odlucuje o svim prethodnim pitanjima. - Kada je medju zajednicarima sporno pravo na stvar povodom koje se postupak vodi ili je sporan obim ili udeo u pravu, sud ce uputiti predlagaca da u odredjenom roku pokrene parnicu ili upravni postupak. - Ako ucesnik pokrene postupak u zadatom roku, sud ce prekinuti vanparnicni postupak do okoncanja parnicnog ( ili upravnog ) postupka, a ako ucesnik ne pokrene ove postupke u roku, onda ce se smatrati da je predlog povukao. - Pravosnaznost resenja vanparnicnog suda nije smetnja da se ucesnici docnije u parnici pozivaju na svojinska i druga stvarna prava u odnosu na stvar. - DEOBA ZAJEDNICKE IMOVINE A) Sporazum ucenika - Zajednicari i suvlasnici mogu da se izricito ili precutno sporazumeju o deobi zajednicke stvari, odnosno imovine, a sporazum proizvodi dejstvo sudskog poravnanja. B) Predmet postupka - Deoba zajednicke stvari ili imovine se vrsi samo ako o tome nema sporazuma medju zajednicarima. - Postupak se pokrece predlogom koji moze da podnese svaki zajednicar. - Predlogom moraju da budu obuhvaceni svi zajednicari, i on mora da sadrzi podatke o predmetu deobe, udelima zajednicara, i samim zajednicarima.. - Predlog za deobu se moze podneti tek ako medju zajednicarima, odnosno suvlasnicima nema spora o svojinskim pravima . - Ako to nije slucaj, onda se razvrgnuce vrsi u parnicnom postupku. - Ako postoji spor, vanparnicni sud prekida postupak i upucuje predlagaca na parnicu. - Ako predlagac ne pokrene parnicu u roku od 30 dana, smatra se da je predlog povukao. V) Postupak - Nakon prijema predloga, sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva sve zajednicare i lica koja na predmetu deobe imaju stvarna prava.

188

G) Resenje suda - Odluka suda se donosi na osnovu izvedenih dokaza, narocito saslusanja ucesnika, u skladu sa odredbama materijalnog prava. - Resenje vanparnicnog suda je jedna od retkih odluka suda u vanparnicnom postupku koja prozivodi dejstvo materijalne pravosnaznosti, koje predstavlja izvrsni naslov i izvrsava se u okvirima ZIP. - Sud ce izvrsiti fizicku deobu, a ako ona nije moguca onda civilnu. - Nije moguce da sud dosudi stvar samo jednom suvlasniku, uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih delova, osim ako njegove potrebe ne opravdavaju da se stvar dodeli upravo njemu. - UREDJENJE MEDJA A) Predmet postupka - U ovom postupku, sud utvrdjuje medje izmedju susednih nepokretnosti kada su medjni znaci unisteni, osteceni ili pomereni, a susedi ne mogu sporazumno da utvrde granicu. - Sud se ovde ne upusta u svojinskopravna pitanja. B) Predlog i postupak - Postupak se pokrece predlogom koji moze podneti svaki od vlasnika ili korisnika susednih nepokretnosti, kad je to zakonom oderedjeno onda predlog moze podneti i nadlezni organ. - Po prijemu predloga, sud moze zakazati rociste u sudu na koje poziva ucenike i pokusava da oni postignu sporazum oko uredjenja medja. - U slucaju neuspeha, sud zakazuje rociste na licu mesta i na njega poziva ucesnike, geometre i svedoke. - U slucaju da predlagac ne dodje na rociste, ono ce se ipak odrzati ukoliko to predlozi neko od ucenika ( ukoliko to niko ne uradi, onda ce se smatrati da je predlog povucen ). - Na rocistu sud ce utvrditi granicnu liniju izmedju parcela i obeleziti je granicnim znacima. V) Resenje suda - Sud se prilikom uredjenja medja rukovodi sledecim principima: * principom jaceg prava. * principom poslednjeg mirnog poseda. * pravicnoscu. - Revizija nije dozvoljena.

135.) Vanparnicni postupci povodom isprava
1.) Sastavljanje isprave i potvrdjivanje sadrzine isprave - Ovaj postupak se sprovodi kada je za nastanak prava ili punovaznost pravnog posla potrebno da on bude zakljucen u formi javne isprave. - Nacelno, nastanak subjektivnog prava ili pravnog posla se ne temelji na javnim ispravama. - Stoga, gorenavedenu normu treba primenjivati na slucajeve kada to Zakon izricito nalaze ili kada su stranke svojim sporazumom predvidele da odredjeni pravni posao sacine uz prisustvo sudije. - Za sastavljanje isprave mesno je nadlezan svaki opstinski sud. - Priliko sastavljanja isprave, sudija najpre utvrdjuje identitet ucesnika. - Potrebno je i prisustvo dva punoletna svedoka.

189

- Sudija ispituje da li ucesnici imaju pravnu i poslovnu sposobnost koja se trazi za zakljucenje pravnog posla u pitanju, zatim ispituje da li postoji slobodna volja ucenika da zakljuce pravni posao, duzan je i da ucesnicima objasni smisao pravnog posla i da im ukaze na njegove pravne posledice. - Ako utvrdi da nisu ispunjene pretpostavke za punovaznost pravnog posla, sud donosi resenje kojim odbija da sastavi ispravu. 2.) Sastavljanje sudskog testamenta - Nacelno, pravila za sastavljanje isprava primenjuju se mutatis mutandis i na sastavljanje sudskog testamenta, ako za ovaj pravni posao nije nesto drugo odredjeno. - Sudija salusava slobodno kazivanje zavistaoca i unosi u zapisnik njegovu izjavu, verno, onako kako je to zavestalac ucinio. - Nakon sto je sudija sacinio zapisnik, zavestalac sam cita zapisnik o testamentu i duzan je da izjavi da je njegova poslednja volja verno unesena. - Svedoci prisustvuju sastavljanju sudskog testamenta kada je testator nepismen, a tumaci kada testator ne zna jezik koji je u sluzbenoj upotrebi, ili je nem/gluv. 3.) Potvrdjivanje sadrzine isprave - U ovom postupku, sud potvrdjuje sadrzinu privatne ili druge nejavne isprave kada je to zakonom odredjeno ( to treba razlikovati od overe potpisa ). - Cilj ovog postupka jeste da sud potvrdi sadrzinu privatne isprave, odnosno da potvrdi da je tacno ono sto u njoj pise ( do potvrdjivanja dolazi npr. kada je nuzno da se potvrdi sadrzina isprave koja sadrzi podatke o srodstvu odredjenih lica kako bi ona mogla da ostvaruju svoja nasledna prava ). - Potvrdjivanje sadrzine vrsi se tako sto sudija stavlja potpis na ispravu i pecat suda. 4.) Cuvanje isprava - Sud je duzan da primi na cuvanje testament, a za ostale isprave, nuzno je da je cuvanje neophodno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. - Postupak se pokrece predlogom u kome se obrazlaze zbog cega je cuvanje isprave nuzno radi obezbedjenja imovinskih ili drugih prava. - Sud je duzan da predlagacu izda potvrdu o prijemu izprave na cuvanje, kao i da vrati ispravu njenom podnosiocu na njegov zahtev. 5.) Ponistenje ( amortizacija ) isprave A) Predmet postupka - U ovom postupku se ponistavaju domace isprave na kojima se neposredno zasnivaju neka materijalna prava ( npr. gradjevinska ili radna dozvola, hov, menice, cekovi, debitne kartice... ) i cije je posedovanje nuzno radi ostvarenja tih prava. - Ponistaj znaci da resenjem suda isprava gubi svoju pravnu valjanost. - Stoga, lice koje protivpravno ili slucajno dodje u posed isprave ne moze da vrsi prava koja su inkorporisana. - S druge strane, pravosnazno resenje o ponistaju isprave zamenjuje nestalu ispravu dok se ne izda nova. - Kod nas ne postoji mogucnost amortizacije serijskih hov ( akcije, obveznice, varanti..), dok su ostale hov, tj. pojedinacne hov podlozne amortizaciji ( skladisnica, konosman..). 190

- Kod nas se, takodje, moze sudski ponistiti i isprava na kojoj se zasniva neko nematerijalno pravo, ako ne postoje podaci na osnovu kojih nadlezni organ moze da izda duplikat isprave. B) Postupak - Postupak pokrece predlogom svako lice koje je na osnovu isprave ovlasceno da ostvaruje neko pravo ili koje ima pravni interes da se isprava ponisti. - Predlod sadrzi identitet isprave, kao i cinjenicne navode iz kojih proizlazi da je predlagac ovascen da podnese predlog i da postoji verovatnoca da je siprava nestala ili unistena. V) Odbacivanje predloga i dalji postupak - Sud odbacuje predlog ukoliko nadje da nisu ispunjene pretpostavke za pokretanje postupka. - Cinjenica da predlog ne sadrzi sigurne dokaze da je isprava izgubljena nije dovoljna da bi se predlog odbacio. - Ako predlog nije odbacen, sud nalaze izdavaocu isprave i poveriocu da se u odredjenom roku izjasni da li je isprava izdata i da li postoje smetnje da postupak bude sproveden. - Kada primi izjasnjavanje, sud oglasom objavljuje pokretanje postupka za ponistaj isprave. G) Polozaj duznika iz isprave - Oglas proizvodi dejstvo na pravni polozaj duznika iz isprave od momenta kada mu je dostavljena ili od momenta kada je na drugi nacin saznao za pokretanje postupka amortizacije. - Duznik ne moze da tvrdi da nije znao da je pokrenut postupak za amortizaciju isprave. - Od gorenavedenog momenta, duznik ne sme da ispuni obavezu iz isprave, niti sme da je preinaci, obnovi ili prenese na drugo lice. - Ova zabrana traje sve dok resenje o ponistenju isprave ili o obustavi postupka za ponistaj iprave ne postane pravosnazno. - Ukoliko duznik u medjuvremenu dodje u posed iprave, on je duzan da je zadrzi i da sud obavesti o imenu lica koje mu je podnelo ispravu radi ispunjenja obaveze. D) Resenje suda - Sud zakazuje rociste po proteku oglasnog roka, na koje se pozivaju predlagac, izdavalac i sva lica koja su istakla prigovor protiv predloga. - Po odrzanom rocistu, a na osnovu rezultata dokaznog postupka, sud donosi resenje o ponistenju isprave, odnosno resenje o odbijanju preloga za ponistaj isprave. - Na osnovu pravosnaznog resenja kojim se isprava ponistava, predlagac moze da ostvaruje sva prava koja su inkorporisana u ponistenoj ispravi, a moze da zahteva da mu duznik o njegovom trosku izda novu ispravu. - Sud ce obustaviti postupak za ponistaj: ako predlog bude povucen; ako predlagac ne polozi na vreme novac za izdavanje oglasa; ako trece lice donese licu ispravu ili dokaze postojanje isprave.

136.) Sudski depozit
A) Predmet postupka - Nacelno, ne postoji obaveza suda da prima stvari u sudski depozit i da ih cuva. - Obaveza postoji jedino kada je to predvidjeno posebnim materijalnopravnim propisima. - Po pravilu, u sudski depozit se predaju novac, hov i druge isprave koje se mogu unovciti, plemeniti metali i druge dragocenosti.

191

- Medjutim, sud je duzan da primi u depozit bilo koje predmete kada je zakonom odredjeno da duznik moze umesto ispunjenja da polozi stvar kod suda koju duguje. B) Postupak - Pokrece se predlogom u kome predlagac mora da navede razloge zbog kojih se predmeti deponuju. - Osnovanost predloga se uvek ceni sa stanovista materijalnopravnih propisa ( docnja..), dok su drugi razlozi irelevantni ( npr. cinjenica da su ugovaraci u losim licnim odnosima ). - Predlagac je duzan da u predlogu opise predmete, oznaci njihovu vrednost i navede lice u ciju korist se polazu, kao i uslove pod kojima korisnik moze da podigne predmete iz depozita. - Sud moze da odbaci predlog ako oceni da nisu ispunjeni uslovi za prijem predmeta ili ako predlagac ne predujmi troskove cuvanja. V) Preuzimanje stvari - Sud poziva korisnika da u odredjenom roku primi predmet iz depozita, ako ispunjava uslove za prijem stvari. - Ako korisnik ne zeli da podigne predmet, sud o tome izvestava predlagaca, te moze doneti resenje kojim odredjuje da predlagac preuzme stvar. G) Resenje suda - Resenje suda sadrzi oznacenje lica koje je ovlasceno da preuzme predmet, nacin, rok i uslov za preuzimanje, ali i upozorenje na pravne posledice, ako predmet ne bude preuzet u roku u kome po zakonu zastareva pravo na njegovo izdavanje. - Ako predmet ne podigne korisnik u roku od 3 godine od kada je uredno pozvan da to ucini, sud resenjem utvrdjuje da je predmet postao drzavna svojina. - Za raspodelu troskova vaze opsta pravila vanparnicnog postupka. - Ali, troskove snosi protivnik predlagaca kada je pao u poverilacku docnju i time inicirao pokretanje postupka za smestaj stvari u sudski depozit.

137.) Izvrsni postupak, pojam i obelezja
- Pravilo je da duznik iz sudske odluke dobrovoljno postupi onako kako mu je to sud nalozio. - Ali postoje i situacije u kojima duznik nece da postupi po zapovesti iz sudske odluke. - Kako je samopomoc zabranjena, poverilac moze na prinudni nacin da ostvari svoje potrazivanje prema duzniku jedino u sudskom izvsnom postupku. - Sudski izvrsni postupak je zakonom uredjen postupak u kome se realizuju ovlacenja poverioca iz pojedinacnih pravnih akata, i to na prinudan nacin, primenom monopola sile drzave. - Sudski izvrsni postupak je samostalan deo gradjanskog procesnog prava, i on se odvija po drugacijim principima od onih u kognicionom postupku. - Sudski izvrsni postupak je samo prirodan nastavak kognicionog postupka. - Pravo na sudsku zastitu obuhvata i pravo titulara sudske odluke da drzava prinudno izvrsi sudsku odluku protiv duznika. - U izvrsnom postupku se i obezbedjuju potrazivanja poverilaca koja nisu utvrdjena pravosnaznom odlukom suda. - Predmet izvrsenja ili obezbedjenja u sudskom izvrsnom postupku nije citava imovina duznika, vec samo pojedine stvari ili prava iz te imovine.

192

138.) Nacela izvrsnog postupka
1.) Nacelo dispozicije i nacelo sudskog kretanja postupka - Izvrsni postupak se pokrece na predlog za izvrsenje koji sudu podnosi izvrsni poverilac. - U vezi sa sadrzinom predloga za izvrsenje vazi nacelo dispozicije. - Naime, izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za izvrsenje specificira predmete izvrsenja: nepokretne ili pokretna stvari, potrazivanja... - Sud je vezan ovim predlogom. - Izvrsni poverilac ne moze sudu da preda blanko predlog za izvrsenje, ocekujuci da ce sud sam da odredi predmet i sredstvo ( nacin ) izvrsenja. - Od drugih dispozitivnih procesnih radnji stranaka od znacaja je npr. predlog izvrsnog poverioca da se izvrsenje odlozi, te potpuno ili delimicno povlacenje predloga za izvrsenje. - Kada izvrsni poverilac povuce predlog za izvrsenje, izvrsni postupak se obustavlja, ali ne i kada se time dira u stecena prava trecih lica. - Medjutim, znacaj dispozitivnih procesnih radnji u sudskom izvrsnom postupku je mali, jer se on odvija po sluzbenoj duznosti od momenta kada je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. - U izvrsnom postupku vazi nacelo sudskog kretanja postupka: Izvrsni poverilac nije duzan prakticno da preduzima nikakve procesne radnje u postupku, osim da podnese predlog za izvrsenje. - Od nacela sudskog kretanja postupka treba strogo razlikovati pokretanje izvrsnog postupka po sluzbenoj duznosti ( nacelo oficioznosti ). - Postupak prinudnog izvrsenja moze da se pokrene i po sluzbenoj duznosti, a radi se o postupcima izvrsenja naplate novcanih kazni u parnicnom postupku izrecenim zbog nepostovanja prvesne discipline, naplate taksi i troskova postupka, kao i naplate novcanih kazni koje se izricu u izvrsnom postupku. - Kada se izvrsni postupak pokrece po sluzbenoj duznosti, to znaci da postupak pokrece sam sud, te nema dvostranacja jer sud ne moze da bude stranka ( nema izvrsnog poverioca ). - Postavlja se pitanje koliko je ova konstrukcija odrziva iz ugla prava na pravicno sudjenje. 2.) Nacelo formalnog legaliteta - U izvrsnom postupku se ne sprovodi novi kognicioni postupak u vezi s pravom ili pravnim ovlascenjem koje sud treba prinudno da izvrsi. - Ovo nacelo znaci da je sud vezan izvrsnom ispravom ( pravosnaznim pojedinacnim pravnim aktom ) koja sluzi kao osnov za izvrsenje. - Izvrsni sud ne moze da ispituje da li je ona zakonita i tacna, vec je duzan da bez odlaganja donese resenje u izvrsenju kada mu je podnet predlog za izvrsenje, ako su ispunjene i druge procesne pretpostavke. 3.) Nacelo zastite duznika - Poveriocu ne sme da se preda manje nego sto potrazuje, dok duzniku ne sme da se uzme vise nego sto duguje. - Potpuno namirenje poverioca ne sme da ima za posledicu da se duznik ekonomski unisti. - Izvrsenjem ne sme da se vredja pravo na postovanje njegove licnosti.

193

- Od ekonomske ruine duznik se stiti na sledeci nacin: a) Prvo, izvrsenje se uvek sprovodi samo u obimu koji je dovoljan da se potrazivanje namiri. b) Drugo, sud moze po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka, da u resenju o izvrsenju ogranici izvrsenje na odredjene predmete duznika, ako je to dovoljno za namirenje. v) Trece, izvesne stvari koje cine osnov minimalne egzistencije duznika ne mogu biti predmet izvrsenja ( odeca, obuca, min. svota novca..). - Kada se stvari prodaju na javnoj prodaji ili pogodbom, gleda se da se postigne najbolja cena, a kada se prodaje nepokretnost onda se prodaje po trzisnoj ceni. - Pravilo je da izvrsi sud odredjuje izvrsenje onim sredstvom i na onim prdmetima koji su navedeni u predlogu za izvrsenje, medjutim, radi zastite imovinske pozicije duznika, u toku postupka moze da dodje do promene sredstva izvrsenja ( na predlog duznika koji moze da postavi do preduzimanja prve izvrsne radnje ). 4.) Nacelo vremenskog redosleda - Ovo nacelo vazi u dva smisla: a) Prvo, sud je duzan da predmete uzima u rad po vremenskom redosledu po kojem ih je primio. b) Drugo, ako se na istoj stvari sprovodi izvrsenje u korist vise izvrsnih poverilaca protiv istog duznika, oni se namiruju onim redom kako su vremenski stekli pravo na namirenje. - Od osnovnig principa u redosledu odstupa se samo u dva slucaja: kada drugaciji redosled postupanja zahteva priroda potrazivanja i kada to zahtevaju posebne okolnosti slucaja. - Po prirodi stvari, izvrsni sud je duzan da prioritetno resava o predlogu poverioca za odredjenje provremenih mera. - Posebnim okolnostima slucaja smatraju se one koje su od uticaja na predmet izvrsenja, narocito one koje mogu da uticu na njegovu propast, ostecenje ili umanjenje vrednosti. - Vremenski redosled postupanja suda s predlozima za izvrsenje nema nikakvog uticaja na vremenski redosled namirenja poverioca. - Sticanje prava na namirenje zavisi od predmeta izvrsenja. - Kada izvrsni poverioac namiruje svoje novcano potrazivanje na pokretnim stvarima vazi princip vremenskog prioriteta. - Sticanje prava na prioritetno namirenje vezano je sticanje sudskog zaloznog prava na predmetu izvrsenja ( izvrsni poverilac stice sudsko zalozno pravo na pokretnoj stvari u momentu kada sudski izvrsitelj potpise zapisnik o popisu stvari ). - Ako je izvrsni poverilac ranije stekao zalozno pravo na predmetu izvrsenja pravnim poslom, ima prioritet u odnosu na poverioca koji je stekao sudsko zalozno pravo. - U izvrsnom postupku vaze jos 3 principa koja se ticu vremenskog redosleda namirenja: * Princip realnog prioriteta- prvenstvo u namirenju se stice bez obzira na to kada je steceno pravo na namirenje ( namirenje potrazivanja za zakonsko izdrzavanje ). * Princip egaliteta- srazmerno namirenje poverilaca istog reda. * Princip ekskluziviteta- na odredjenim predmetima namiruju se samo neka potrazivanja ( npr. izvrsenje na primanjima vijnih invalida moze da se odredi samo radni namirenja potrazivanja za naknadu stete nastale usled ostecenja zdravlja ). - Iz cene koja je dobijena prodajom nepokretnosti namiruju se najpre troskovi izvrsnog postupka, a potom potrazivanja na osnovu zakonskog izdrzavanja; Tek nakon namirenja ovih potrazivanja, namiruju se: poreske i druge dazbine, potrazivanja na osnovu naknad stete zbog ostecenja zdravlja, potrazivanja obezbedjena zaloznim pravom...

194

5.) Nacelo efikasnosti - Ostvarenje prava na sudsku zastitu postize se samo oko se izvrsni postupak sprovede bez odlaganja i odugovlacenja. - ZIP konkretizuje ovo nacelo na tri nacina: a) Prvi nacin se tice kratkih rokova za preduzimanje procesnih radnji: o predlogu za izvrsenje sud je duzan da odluci u roku od 3 dana; za preduzimanje odredjenih procesnih radnji koje odredjuje sud rok ne moze biti duzi od 3 dana. b) Drugo, vazi prekluzija za propustanje zakonskih ali i sudskih rokova. - U izvrsnom postupku se ne primenjuju pravila o vracanju u predjasnje stanje, osim ako se ne pobija resenje o izvrsenju. v) Trece, procesna disciplina ucenika u izvrsnom postupku obezbedjuje se novcanim kaznama. 6.) Nacelo pismenosti - Izvrsni postupak se odvija na osnovu podnesaka. - Rocista se zakazuju izuzetno, ukoliko sud smatra da je celishodno, a izostanak stranaka sa rocista nema nikakav uticaj na dalji tok postupka.

139.) Subjekti izvrsnog postupka
A) Sud - Za odredjenje i sprovodjenje izvrsenja stvarno je nadlezan osnovni sud a u privrednim stvarima privredni sud. - Mesna nadleznost suda se odredjuje shodno vrsti i sredstvu izvrsenja ( na pokretnoj/nepokretnoj stvari..), medjutim, principijelno je predvidjena nadleznost suda na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste. - U izvrsnom postupku jedan sud moze da bude nadlezan da donese resenje o izvrsenju, a drugi da sporvede izvrsenje. - U prvom stepenu odlucuje sudija pojedinac, a po pravnim lekovima vece od trojice sudija. - Zahtev za iskljucenje, odnosno izuzece sudije mora da se dopusti sve do okoncanja izvrsnog postupka ( a ne do isteka roka za podnosenje pravnog leka, kako to zakon kaze ). B) Sudski izvrsitelj - Neposredne radnje u postupku izvrsenja sprovodi sudski izvrsitelj ( radnik u sudu ). - On je ovlascen da zatrazi i asistenciju policije koja je duzna da sudskom izvsitelju pruzi svu neophodnu pomoc u toku sprovodjenja izvrsenja. - On je duzan da postuje licnost duznika i njegove porodice, da vrsi radnje u okviru zakljucka izvrsnog suda, ali ima i siroka diskreciona ovlascenja. - Stranke i ostali ucesnici u izvrsnom postupku ne mogu da uloze nikakvo efikasno pravno sredstvo protiv nezakonito i nepravilno preduzetih izvrsnih radnji. - Kada sudski izvrsitelj strankama ili ucesnicima u postupku pricini nesavesnim ili nezakonitim radom stetu, za njeno otklanjanje odgovara Srbija. V) Stranke - Stranke u izvrsnom postupku su izvrsni poverilac i izvrsni duznik. - Najcesce su to tuzilac i tuzeni ( parnicni postupak ) ili formalni ucesnici ( vanparnicni postupak ). 195

- Ako izvrsni poverilac ili izvrsnik duznik nemaju stvarnu legitimaciju, sud ukida resenje o izvrsenju po zalbi izvrsnog duznika. - Stranke u izvrsnom postupku moraju da budu jasno odredjene, jer uvek mora da se zna u korist koga i protiv koga se sprovodi izvrsenje. - Ako to nije slucaj, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje. - Poseban problem se javlja kada nakon pravosnaznosti sudske odluke koja predstavlja izvrsni nalov dodje do materijalnopravne sukcesije, tako da se izvrsni postupak ne sprovodi u korist lica na koje glasi izvrsna isprava ili protiv lica na koje glasi izvrsna isprava. - Kada je u pitanju univerzalna sukcesija, sukcesor moze da povede ili nastavi izvrsni postupak. - Svojstvo sukcesora dokazuje konacnom odlukom donetom u parnicnom, upravnom ili prekrsajnom postupku. - U slucaju singularne sukcesije ( cesija ), svojstvo sukcesora se dokazuje javnom ispravom ili overenom privatnom ispravom. - U nasoj praksi, sudovi uvek zahtevaju da singularni sukcesor povede novi izvrsni postupak, sto je pogresno. - Pitanje legitimacije stranka u izvrsnom postupku nije procesnopravno, vec materijalnopravno, pa stoga, sud ne sme da odbaci predlog za izvrsenje, ako izvrsni poverilac u predlog za izvrsenje pruzi dokaz o pravnom sledbenistvu. G) Ucesnici - Ucesnici su lica ciji je imovinskopravni polozaj neposredno tangiran izvrsnim postupkom. - To su u prvom redu vlasnik stvari koja je obuhvacena popisom stvari koje su predmet izvrsenja, te duznik samog izvrsnog duznika kada je predmet izvrsenja plenidba potrazivanja. - Drugi ucesnici su banke, drzavni organi...

140.) Tok izvrsnog postupka
- Prvostepeni postupak ima dva stadijuma: * U prvom sud odlucuje o odredivanju ( dozvoli ) izvrsenja. * U drugom se izvrsenje sprovodi. - Sprovodjenje izvrsenja sleduje samo pod uslovom da je, u celini ili delimicno, usvojen predlog izvrsnog poverioca i doneto resenje o izvrsenju. - Ako je odluka negativna i sud donese resenje kojim se odbacuje ili odbija predlog za izvrsenje, sprovodjenju izvrsenja se ne pristupa. - U ovom slucaju stadijumu dozvole izvrsenja moze sledovati drugostepeni, zalbeni postupak, a od ishoda tog postupka zavisi da li ce doci do sprovodjenja izvrsenja. - Granice izmedju prvostepenog u drugostepenog postupka su relativizirane. - Moguce je da provstepeni postupak ( sprovodjenje izvrsenja ) tece uporedo sa zalbenim postupkom. - Zalba protiv resenja o izvrsenju principijelno ne odlaze izvrsenje i njegovom sprovodjenju se najcesce pristupa odmah po donosenju resenja bez obzira na eventualno izjavljivanje zalbe. - S druge strane, postoji mogucnost postupanja i po neblagovremenoj zalbi, i time se sasvim omeksava granica izmedju stadijuma dozvole izvrsenja i stadijuma sprovodjenja izvrsenja. - Zakljuckom se izdaje nalog sudskom izvrsiocu za sprovodjenje pojedinih procesnih radnji i odlucuje o pitanjima upravljanja postupkom.9
9

U sklopu ovog pitanja pricati i 141. i 142. pitanje..

196

141.) Odredjivanje izvrsenja
- U prvom stadijumu postupka sud odlucuje o tome da li ce odrediti izvrsenje potrazivanja utvrdjenog u izvrsnoj ili verodostojnoj ispravi. - O predlogu za izvrsenje mora da se odluci resenjem u roku od 3 dana od njegovog podnosenja. - Postupak je pismen: O odredjivanju izvrsenja sud odlucuje na osnovu podataka sadrzanih u predlogu za izvrsenje i prilozenih ( obligatornih ) isprava. - Izvrsnom duzniku se ne pruza mogucnost izjasnjavanja, a o pokretanju postupka se ne obavestava ako sud odbaci predlog za izvrsenje kao nedopusten ili odbije kao neosnovan. - O predlogu se odlucuje resenjem u kojem moraju da budu navedeni sledeci podaci: izvrsni poverilac i duznik, izvrsna ( odnosno verodostojna ) isprava o potrazivanju, potrazivanje izvrsnog poverioca, sredstvo i predmeti izvrsenja i svi drugi podaci potrebni za sprovodjenje resenja. - U resenju o izvrsenju na osnovu verodostojne isprave sud obavezuje izvrsnog duznika da u roku od 8 dana namiri potrazivanje zajedno sa troskovima i odredjuje izvrsenje radi ostvarenja tih potrazivanja. - Resenje o izvrsenju dostavlja se i izvrsnom poveriocu i izvrsnom duzniku, dok se resenje kojim se odbija predlog za izvrsenje dostavlja samo izvrsnom poveriocu. - Kada je u pitanju izvrsenje na novcanom potrazivanju, resenje o izvrsenju se dostavlja i duzniku izvrsnog duznika. - Resenje o izvrsenju nad sredstvima na racunu izvrsnog duznika se dostavlja i organizaciji za prinudnu naplatu. - Ako sud koji donosi resenje o izvrsenju nije nadlezan za sprovodjenje izvrsenja, on upucuje resenje nadleznom sudu radi njegovog dostavljanja stranakama i drugim adresatima, kao i radi sprovodjenja izvrsenja.

142.) Sprovodjenje izvrsenja
- Sprovodjenje izvrsenja jeste poseban stadijum prvostepenog postupka. - Ne postoji sistem pravila koji bi se sprovodjenje izvrsenja ostvarivalo po jednom opstem metodu koji bi vazio u svim postupcima. - Osnovne odredbe ZIP-a regulisu samo ogranicen broj pitanja koja imaju opsti domen primene. - Veoma iscrpna regulativa se nalazi, medjutim, u delu ZIP-a u kojem su sadrzana posebna pravila o sprovodjenju izvrsenja novcanih i nenovcanih potrazivanja. - Osnovno je pravilo da ovaj stadijum postupka sleduje po okoncanju stadijuma odredjivanja izvrsenja i donosenja resenja o izvrsenju. - Prelazak iz jednog u drugi stadijum ostvaruje se po sluzbenoj duznosti i pre nastupanja pravosnaznosti resenja o izvrsenju pre svega u cilju sprecavanja izvrsnog duznika da osujeti sprovodjenje izvrsenja. - Izvrsenje se sprovodi danju do 20h, radnim danima. - Izvrsitelj je ovlascen da udalji lice koje ometa sprovodjenje izvrsenja i da dobije odgovarajucu pomoc policije. - Stranke i ucesnici u postupku mogu od suda zahtevati otklanjanje nepravilnosti koje je sudski izvrsitelj ucinio u sprovodjenju isvrsenja, a sud resenjem moze ukinuti nezakonite i nepravilne radnje izvrsitelja. - Sledi deo iz Jaksiceve knjige: 197

- Izvrsenje se sprovodi preduzimanjem izvrsnih radnji ( sredstava izvrsenja ) koje imaju za cilj da se prinudno naplati poveriocevo potrazivanje. - Sredstva izvrsenja se sprovode na predmetima izvrsenja ( sve stvari i prava duznika ). Sredstva izvrsenja radi namirenja novcanih potrazivanja: - Popis, procena i prodaja pokretnih stvari. - Utvrdjivanje vrednosti i prodaja nepokretnosti. - Zaplena potrazivanja izvrsnog duznika prema njegovom duzniku i prenos tih potrazivanja na izvrsnog poverioca. - Plenidba dela zgrade i njen prenos na izvrsnog poverioca. - Zaplena stednog uloga i tekuceg racuna i isplata poveriocu. - Zaplena, procena i prodaja hov. Sredstva izvrsenja radi reazliacije nenovcanih potrazivanja: - Oduzimanje i predaja stvari izvrsnom poveriocu. - Ispraznnjenje i predaja nepokretnosti izvrsnom poveriocu. - Prinuda nad duznikom kada dogovanu radnju samo on moze da izvrsi. - Vracanje stvari u posed izvrsnom poveriocu... - Sredstva izvrsenja su data zakonom numerus clausus, te nije dopusteno da se procesnim ugovorima predvijdaju neka druga, ali je dozvoljeno da se takvim ugovorima ogranicava upotreba nekih sredstava i predmeti izvrsenja.

143.) Izvrsni postupak na osnovu izvrsne isprave10
A) Izvrsna isprava - Izvrsna isprava je pojedinacni pravni akt kojim je autoritativno utvrdjeno postojanje potrazivanja. To su samo one isprave za koje je zakon odredio da se smatraju izvrsnim ispravama- numerus clausus: • izvrsna sudska odluka. • izvrsno sudsko poravnanje. • izvrsna odluka doneta u upravnom ili prekrsajnom postupku. • poravnanje doneto u upravnom postupku. • strane sudske i arbitrazne odluke. • druge isprave koje se na osnovu posebnih zakona smatraju izvrsnim ispravama.11 - Izvrsnom odlukom suda smatra se presuda suda, resenje suda, platni nalog i arbitrazna odluka. - Sve sudke odluke nisu ujedno i izvrsne isprave: Deklaratorne i preobrazajne odluke suda ne mogu biti izvrsne isprave, jer one po svom sadrzaju i po svojoj zapovesti neposredno kreiraju novo stanje. - Svojstvo izvrsne isprave ima samo kondemnatorna presuda ili resenje, i to bez obzira na to da li sadzi osudu na cinjenje, necinjenje, propustanje ili trpljenje. - Izvrsna isprava je i resenje suda kojim on odredjuje privremene mere radi obezbedjenja potrazivanja poverioca.

10

Delove ovog pitanja treba pricati i uz 140. pitanje koje je kucano iz Kecinog prirucnika posto ga nema pod tim naslovom u Jaksicevoj knjizi. 11 Ove tacke stavljam zato sto se svidjaju Ivani Martinovic ( Rondi ) 06/576 :-)

198

- Prema Zakonu o zaloznom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar zaloznog prava, izvrsnu ipravu predstavlja i izvod iz Registra zaloge. - S druge strane, izvrsnom ispravom se ne smatra ugovor o hipoteci i zalozna izjava. B) Izvrsnost izvrsne isprave 1.) Nastupanje izvrsnosti - Izvrsna isprava postaje izvrsna kada je pravosnazna i kada istekne rok u njoj za dobrovoljno izvrsenje obaveze. - Paricioni rok se odredjuje u samoj izvrsnoj ispravi i iznosi 15 dana (8 dana u trgovinskim stv.). - Rok pocinje da tece kada se izvrsna isprava dostavi izvrsnom duzniku. - Rok se prekida ako izvrsni duznik ulozi redovni pravni lek, te pocinje da tece ponovo nakon odluke drugostepenog suda. - Ako u izvrsnoj ispravi nije naveden paricioni rok, to cini izvrsni sud resenjem o izvrsenju. - Rok za dobrovoljno izvrsenje se odredjuje samo u onim sudskim odlukama koje glase na cinjenje. - Momenat nastupanja izvrsnosti sudskih odluka koje glase na cinjenje ili trpljenje se poklapa s momentom nastupanja pravosnaznosti sudske odluke. - Dakle, izvrsnost izvrsne isprave normalno vremenski sledi nakon njene pravosnaznosti. - Izuzetak moze da postoji samo ako Zakon izricito predvidja da ulaganje redovnog pravnog leka nema uticaja na nastupanje izvrsnosti isprave. - Tada izvrsna isprava moze da se izvrsi i pre nego sto postane pravosnazna. - Kada je u izvrsnoj ispravi duznik obavezan na placanje ili izvrsenje cinidbe, izvrsnost nastupa tek kada je potrazivanje dospelo. - Kada je dopelost cinidbe vezana za nastupanje roka koji je kalendarski odredjen ( iseljenje iz stana ), izvrsni poverilac ne mora da dokazuje nastupanje roka. - Drugacije je sa ispunjenjem uslova: Izvrsni poverilac je duzan da dokaze da je uslov nastupio, i to tako sto izvrsnom sudu podnosi javnu ispravu ili privatnu overenu ispravu. - Ako izvrsni poverilac to nije u mogucnosti da pribavi, nastupanje uslova dokazuje pravosnaznom odlukom suda ili upravnog organa. - Ako izvrsna isprava sadrzi obavezu istovremenog ispunjenja obaveza izvrsnog poverioca i izvrsnog duznika, izvrsnost nastupa kada izvrsni poverilac podnese sudu bilo kakav dokaz da je obezbedio ispunjenje svoje obaveze. 2.) Klauzula ( potvrda ) izvrsnosti - Ova klauzula se stavlja na izvrsnu ispravu i znaci sluzbenu potvrdu da je izvrsna isprava stekla svojstvo izvrsnosti i predstavlja procesnu pretpostavku za vodjenje izvrsnog postupka. - Potvrdu izvrsnosti daje onaj drzavni organ koji je odlucivao u prvom stepenu. - On je, takodje, ukida resenjem, ako se ispostavida izvrsna isprava nije stekla svojstvo izvrsnosti. - Medjutim, stavljanje klauzule izvrsnosti nije nuzno, ako je izvrsni sud onaj koji je i doneo izvrsnu ispravu. - Duznik moze da pobija izvrsnu klauzulu posebnim predlogom upucenim sudu koji ju je i izdao, ali i pravnim lekovima ( zalba, prigovor ) u izvrsnom postupku ( ne moze u parnici ). - Na sudsko poravnanje se ne stavlja ova klauzula, vec ono postaje izvrsno kada je potrazivanje dospelo. - Potvrda o izvrsnosti je akt sudske uprave ( pisarnica ) koji se stavlja u formi beleske na otpravak sudske odluke.

199

V) Podobnost izvrsne isprave za izvrsenje - U izvrsnoj ispravi uvek mora tacno da se navede u ciju korist, protiv koga i na cemu se sprovodi izvrsenje. - Dakle, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje, ako u njoj nije tacno oznacen izvrsni poverilac, duznik i predmet, vrsta i obim ispunjenja obaveze. - U ispravi mora da bude navedeno na koje cinjenje, necinjenje, trpljenje ili propustanje se izvrsni duznik obavezuje ili koju tacno stvar je duzan da preda poveriocu. - U pogledu odredjenosti, odnosno odredivosti predmeta izvrsenja, trebalo bi da vaze sledeca pravila: --> ako je predmet izvrsenja nepokretnost, a ona nije potpuno odredjena u tenoru sudske odluke, ali je odrediva iz obrazlozenja sudske odluke, izvrsna isprava je podobna za izvrsenje. --> ako je predmet izvrsenja pokretna stvar, izvrsna isprava nije podobna za izvrsenje ako ne sadrzi tacan opis, kolicinu, tacnu oznaku vrste, tacan rok za ispunjenje obaveze. G) Predlog za izvrsenje - Predlog za izvrsenje podnosi izvrsnom sudu izvrsni poverilac. - U skladu s mestom nalazenja stvari koje je predmet izvrsenja, odredjuje se i mesna nadleznost sudova kod pojedinih sredstava izvrsenja. - Uz predlog za izvrsenje prilaze se i izvrsna isprava ili verodostojna iprava, kao i potvrda o izvrsnosti. - Ako izvrsni poverilac ovako ne postupi, predlog za izvrsenje se odbacuje kao neuredan, analogno pravilima koja se primenjuju na odvacivanje neuredne tuzbe. - Izvrsni postupak pocinje da tece kada izvrsni sud dostavi izvrsnom duzniku predlog za izvrsenje - Pocetkom toka izvrsnog postupka ne nastupa litispendencija, jer bi to bilo protivno cilju izvrnog postupka i nacelu efikasnosti. - Dakle, nema smetnji da izvrsni poverilac protiv duznika povede dva istovremena paralelna postupka po istoj izvrsnoj ispravi, istim ili razlicitim sredstvom izvrsenja. - U slucaju da se jedan postupak izvrsenja okonca potpunim namirenjem poverioca, drugi se obustavlja. D) Odluke suda - U izvrsnom postupku sud donosi resenja i zakljucke. - Sud ne obrazlaze resenje o izvrsenju kojim predlog za izvrsenje usvaja. - Obrnuto, ovo resenje mora da bude obrazlozeno kada se predlog odbacuje ili odbija.

144.) Pravni lekovi u opstem izvrsnom postupku
U izvrsnom postupku dopusteni su samo redovni pravni lekovi. Vanredni pravni lekovi nisu dopusteni, osim zahteva za zastitu zakonitosti koji izjavljuje javni tuzilac. A) Zalba - Zalbu ulaze izvrsni duznik kako bi otklonio dejstvo izvrsnosti izvrsne isprave. - Sud ne moze u izvrsnom postupku da ispituje tacnost i zakonitost izvrsne isprave, tako da su razlozi za uzlaganje zalbe ograniceni samo na one cinjenice koja su nastupila nakon onog -

200

procesnog momenta u kognicionom postupku za koji se vezuju vremenske granice pravosnaznosti izvrsne isprave ( zakljucenje rocista za gravnu raspravu u parnici ). - Ili, ako je u instancionom postupku bio dopusten beneficio novorum, nakon pravosnaznosti izvrsne isprave. - Izvrsni poverilac moze da ulozi zalbu samo ako je predlog za izvrsenje odbijen ili u vezi s troskovima izvrsenja. B) Razlozi Procesni: • nenadleznost izvrsnog suda. • nedostatak svojstva izvrsne isprave. • nedostatak izvrsnosti izvrsne isprave. • ukidanje, ponistaj ili preinacenje izvrsne isprave. • ponistaj ili stavljanje van snage sudskog poravnanja. Materijalnopravni razlozi: • nenastupanje roka ili uslova • prestanak potrazivanja. Izvrsne smetnje su: • odredjenje izvrsenja u resenju o izvrsenju na stvarima na kojima zakon to nedopusta. • protek roka za podnosenje predloga za izvrsenje. • odlaganje izvrsenja po predlogu izvrsnog poverioca. • nedostatak stvarne legitimacije stranaka. - Resenje o izvrsenju moze da se pobija iz sva tri razloga zbog kojih moze da se pobija i presuda parnicnog suda ( npr. apsolutno bitna povreda odredaba postupka ). - U praksi su najznacajniji materijalnopravni prigovori izvrsnog duznika, kada dokazuje da se potrazivanje ugasilo ( prigovor kompenzacije, novacija, oprost duga ). - Potrazivanje prestaje po odredbama materijalnog prava, ali izvrsni duznik u izvrsnom postupku gasenje potrazivanja moze da dokazuje samo javnim ispravama, kao i pravosn. sudski odlukama. - Izvrsni duznik moze da izjavi neblagovremenu zalbu iz dva razloga: a) kada je potrazivanja prestalo na osnovu cinjenice koja je nastupila posle izvrsnosti izvrsne isprave ili posle zakljucenja sudskog poravnanja. b) kada je potrazivanje prestalo na osnovu cinjenice koja je postojala pre vremena nastupanja izvrsnosti izvrsne isprave. - Moguce je da izvrsni duznik tek u izvrsnom postupku stekne mogucnost da upotrebi dokaz da je potrazivanje izvrsnog poverioca prestalo ( npr. priznanica ), koji nije posedovao tokom prvostepenog kognicionog postupka. - U neblagovremenoj zalbi, izvrsni duznik moze da se poziva i na cinjenicu da se potrazivanje poverioca ugasilo kompenzacijom nakon momenta zakljucenja glavne rasprave u kognicionom postupku. - Jer, moguce je da izvrsni duznik nakon ovog momenta stekne kompenzibilno potrazivanje prema poveriocu, te da se u zalbi pozove na cinjenicu da se potrazivanje ugasilo prebijanjem. - Smisao mogucnosti ulaganja neblagovremene zalbe jeste ukazivanje sudu na cinjenicu da je izvrsni poverilac izgubio pravni interes za sprovodjenje izvrsnog postupka.

201

V) Postupak - Zalba se podnosi onom sudu koji je doneo resenje u roku od 3 dana. - Zalba nema suspenzivno dejstvo. - Sto se tice devolutivnog dejstva, vaze sledeca pravila: prvostepeni sud moze, najpre, da odbaci zalbu kao nedopustenu. Dalje, on moze da je usvoji kao osnovanu u celosti ili delimicno. Najzad, prvostepeni sud ne moze da odbije zalbu kao neosnovanu. On moze da odluci da uopste ne resava po zalbi kada je duzan da predmet dostavi na resavanje drugostepenom sudu. - Izvrsni duznik je duzan da u zalbi iznese sve cinjenice i dokaze zbog kojih pobija resenje o izvrsenju, inace ga pogadja prekluzija. - Prigovore koje je mogao da iznese u zalbi, ali je propustio, ne moze vise na iznosi u daljem toku izvrsnog postupka. - Zalba na resenje o izvrsenju se dostavlja poveriocu na odgovor, i za odgovor ima rok od 3 dana. - Sud moze da zakaze i rociste da bi raspravljao sa stranakama o zalbi. D) Prigovor treceg lica - Neretko se desava da predmet izvrsenja postanu i stvari koje su u vlasnistvu trecih lica, a ovo se dogadja jer se prilikom izvrsenja na pokretnim stvarima popisuju sve stvari koji se nalaze u drzavini izvrsnog duznika. - U ovom postupku vazi pretpostavka da su bracni dugovi suvlasnici na jednakim delovima na svim stvarima u kuci i poslovnoj prostoriji duznika. - Zbog toga, ZIP daje mogucnost trecim licima da uloze prigovor prvostepenom sudu na resenje o izvrsenju, te da zahtevaju ovim prigovorom da sud proglasi izvrsenje nedopustenim na predmetu koji je u njihovom vlasnistvu. - Prigovor moze da se izjavi pocev od popisa stvari, pa sve do okoncanja izvrsnog postupka. - Sud bi trebalo ovaj prigovor da dostavi izvrsnom duzniku i izvrsnom poveriocu da se izjasne. - U prigovoru, trece lice mora da ucini najmanje verovatnim da ima pravo na stvari koje sprecava izvrsenje. - Ako mu to ne podje za rukom, izvrsni postupak se nastavlja uz pretpostavku da trece lice nema nikakva prava na stvari koja bi sprecila izvrsenje. - Ako je prigovor osnovan, sud ce uputiti trece lice da protiv izvrsnog poverioca pokrene parnicu u roku od 15 dana, tj da podigne izlucnu tuzbu kojom trazi da parnicni sud proglasi izvrsenje na odredjenoj stvari nedopustenim ( ova tuzba je preobrazajnog karatera ). - Izlucnom tuzbom moze da se trazi da sud proglasi nedopustenim izvrsenje kada se stvar nalazi u drzavini duznika koji je primalac lizinga, zakupoprimac... - Prigovor treceg lica i podnosenje izlucne tuzbe ne sprecavaju dalje sprovodjenje izvrsnog postupka, ali trece lice moze da zahteva odlaganje izvrsenja. Dj) Vracanje u predjasnje stanje - Podnosenje predloga za vracanje u predjasnje stanje je dopusteno samo ako je propusten rok da se izjavi zalba protiv resenja o izvrsenju ili prigovor protiv resenja o izvrsenju donetog na osnovu verodostojne isprave.

202

145.) Odlaganje i obustava izvrsenja
- Odlaganje izvrsenja - Pravni lekovi u izvrsnom postupku, po pravilu, nemaju suspenzivni karater, pa sud nakon podnosenja predloga za izvrsenje po sluzbenoj duznosti preduzima mere koje vode hitnom okoncanju izvrsnog postupka. - Pravilo je da ce izvrsni sud mnogo brze da sprovede postupak izvrsenja, nego sto ce VKS da odluci po reviziji protiv izvrsne isprave i eventualno ukine je ili preinaci. - Stoga, ZIP poznaje institut odlaganja izvrsenja. - Izvrsenje se moze odloziti potpuno ili delimicno po predlogu izvrsnog poverioca, izvrsnog duznika ili treceg lica. - U predlogu mora da se naznaci rok za koji se trazi odlaganje. - U praksi, izvrsni duznik najcesce trazi odlaganje izvrsenja, a smisao odlaganja jeste da duznik ocekuje povoljan procesni polozaj u pogledu otklanjanja procesnih pretpostavki za izvrsenje. - Tacnije, duznik ocekuje da ce sudovi ukinuti izvrsnu ispravu ili ukinuti potvrdu o izvrsnosti. - Sud faklutativo ( moze a ne mora ) da odlozi resenje, ako kumulativno: a) Duznik ucini verovatnim da bi mu sprovodjenje izvrsenja nanelo nenadoknadivu ili tesko nadoknadivu stetu. b) Za odlaganje postoje opravdani razlozi koje duznik dokazuje javnom ispravom ili privatnom overenom ipravom. - Po ovakvom predlogu izvrsnog duznika, sud je obavezan da zakaze i odrzi rociste. - Sud obavezno odlaze izvrsenje ako se stekao jedan od sledecih uslova: a) ako je prvostepenom odlukom izvrsna isprava stavljena van snage. b) ako je arbitrazna odluka ponistena u prvom stepenu. v) ako je doneta prvostepena odluka kojom se ukida izvrsnost izvrsne isprave. g) ako izvrsni poverilac nije ispunio ili ne pokazuje spremnost da istovremeno ispuni svoju dospelu obavezu. - Ako iz bilo kog razloga odredi odlaganje izvrsenja, sud moze da zahteva od izvrsnog duznika da polozi jemstvo. - Kod obaveznog odlaganja, izvrsenje se odlaze do okoncanja parnicnog postupka ili postupka za ponistaj arbitrazne odluke. - Ako su razlozi fakultativni, izvrsenje se moze odloziti samo jednom i to ne duze od 90 dana. - I javni tuzilac moze da zahteva odlaganje ili prekid izvrsenja, ako odluci da podigne zahtev za zastitu zakonitosti izvrsne isprave. - Izvrsenje uvek nastavlja izvrsni sud ix officio kada prestanu razlozi zbog kojih je odredio odlaganje, a po predlogu poverioca, do nastavka moze da dodje i ranije. - Obustava izvrsenja ( iz Kecinog prirucnika ) - Do obustave dolazi u onim slucajevima kada tokom postupka prestanu da postoje, ili se pokaze da nisu ni postojale, pretpostavke na osnovu kojih je doneto resenje o izvrsenju. - Do obustave dolazi po predlogu stranke ili po sluzbenoj duznosti. - Izvrsenje se obustavlja ako je izvrsna isprava pravnosnazno, odnosno konacno ukinuta, preinacena, ponistena ili stavljena van snage. - Obustavlja se i u slucaju kada je potvrda izvrsnosti pravosnazno ukinuta.

203

- Do obustave dolazi i ako je potrazivanje prestalo usled propasti predmeta izvrsenja, smrti i prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, prebijanjem potrazivanja.. - O obustavi izvrsenja odlucuje sud resenjem kojim ukida i sve sprovedene izvrsne radnje, ali se tim ne moze dirati u stecena prava trecih lica.

146.) Novcane kazne i sudski penali
- Novcane kazne - Kao posebno sredstvo pritiska na izvrsnog duznika ali i na treca lica ( duznikov duznik, banka.. ) koja ucestvuju u izvrsnom postupku, ZIP propisuje mogucnost izricanja novcanih kazni. - Mogucnost izricanja novcane kazne mora biti izricito propisana povodom preduzimanja odredjenih radnji, kao i njena visina. - Fizickom licu se moze odrediti kazna u rasponu od 3000-150000 dinara, a pravnom licu u rasponu 30000-1500000 dinara. - Prilikom odredjivanja visine kazne, sud se rukovodi ekonomskom snagom ili materijalnim prilikama lica kojem se odredjuje kazna, ali i znacajem radnje koje je trebalo da se obavi. - Ako lice kojem je izrecena kazna ne postupi po ponovljenom nalogu suda ili i dalje postupa protivno izrecenoj zabrani, kazna se moze ponovo izreci u povecanom iznosu uz donosenje resenja o sprovodjenju izvrsenja prethodne kazne. - Na lice koje je dalo povoda za izricanje kazne pada i obaveza naknade troskova nastalih izricanjem i izvrsenjem kazne. - Pre izricanja kazne izvrsnom duzniku se pruza prilika da se izjasni, a po potrebi se zakazuje rociste u cilju izvodjenja dokaza. - Protiv resenja o izricanju kazne dozvoljena je posebna zalba u roku od 3 dana. - Sudski penali - Sudski penali predstavljaju dodatni pritisak na izvrsnog duznika da izvrsi nenovcanu obavezu. - Odredjuje ih sud po zahtevu izvrsnog poverioca ako je pravilima obligacionog prava predvidjeno njihovo placanje zbog neispunjenja nenovcane obaveze. - Zahtev se moze postaviti pod uslovom da je postojanje te obaveze utvrdjeno pravosnaznom sudskom odlukom. - Zahtev se podnosi sudu koji je nadlezan za izvrsenje odluke kojom je utvrdjena nenovcana obaveza, o on odlucuje resenjem hitno. - Penali se odredjuju u odredjenom novcanom iznosu za svaki dan, nedelju, mesec...u kojem duznik kasni sa ispunjenjem nenovcane obaveze. - Od dispozicije izvrsnog poverioca zavisi da li ce zahtevati sudske penale ili pokrenuti izvrsni postupak. - Dakle, zahtev za odredjivanje sudskih penala ne moze biti kumuliran sa predlogom za izvrsenje potrazivanja. - Resenje o odredjivanju sudskih penala ima znacaj resenja o izvrsenju i sprovodi se prema pravilima za izvrsenje novcanog potrazivanja. - Duznik ima pravo da zahteva smanjenje iznosa dosudjenih penala ako, po njihovom odredjivanju i pre nego sto izvrsni poverilac pokrene postupak izvrsenja, dobrovoljno ispuni svoju nenovcanu obavezu.

204

147.) Izvrsni postupak na osnovu verodostojne isprave
- Izvrsni postupak moze da se odredi i provede bez izvrsne isprave, samo na osnovu verodostojne isprave. Verodotojne isprave su date enumerativno: • menica i cek s protestom i povratnim racunom. • obveznica i druga hov izdata u seriji. • fatkura ( racun ). • izvodi iz poslovnih knjiga. • javna isprava koja konstituise novcanu obavezu. • bankarska garancija. • akreditiv. • overena zijava izvrsnog duznika koja ovlascuje izvrsnog poverioca na prenos novcanih sredstava. - Sud na osnovu predloga poverioca donosi resenje o izvrsenju koje je u izreci dvodelno: a) u prvom delu, sud nalaze izvrsnom duzniku da ispuni obavezu u roku od 3 ( odnosno 8 dana ), i ovaj deo resenja predstavlja izvrsnu ispravu. b) u drugom delu resenja, sud odredjuje prinudno izvrsenje potrazivanja koje je utvrdio u prvom delu resenja. - Za odredjenje i sprovodjenje izvrsnog postupka na osnovu verodostovjne isprave vaze sledece razlike u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1.) Izvrsenje moze da se zahteva i odredi samo radi naplate novcanog potrazivanja. 2.) Novcano potrazivanje sadrzano u ispravi mora da bude dospelo. 3.) Ovde prigovor ima suspenzivno dejstvo. 4.) Prigovorom se pobijaju dva elementa resenja o izvrsenju: prvi, utvrdjenje obaveze izvrsnog duznika da plati odredjenu sumu, i drugi, sam nacin izvrsenja. Ako se resenje o izvrsenju pobija samo iz drugog razloga, postupak po prigovoru i odluke se donose, kao sto je to zlucaj sa zalbom protiv resenja o izvrsenju donetom na osnovu izvrsne isprave. 5.) Kada sud nadje da je prigovor osnovan, resenje o izvrsenju se stavlja van snage, a postupak se nastavlja kao da je izjavljen prigovor protiv platnog naloga.

148.) Posebni izvrsni postupci
- ZIP sadrzi posebna pravila za postupak izvrsenja u trgovinskim i kvazitrgovinskim stvarima. - Ove odredbe su lex specialis u odnosu na opsti izvrsni postupak. a njihov smisao je da se olaksa i ubrza izvrsenje prvenstveno ratione personae kada stranke u izvrsnom postupku nisu fizicka lica ili su, pak, fizicka lica koja obavljaju privrednu delatnost.12

156.) Izvrsenje u trgovinskim stvarima
- Primena ovog postupka izvrsenja zahteva da se, prvenstveno, ispune uslovi koji se ticu pravnog statusa duznika u izvrsnom postupku. - Nevezano za svojstvo izvrsnog poverioca, duznik u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moze da bude samo: a) Pravno lice.
12

Naredna dva pitanja ( 156 i 157. ) idu u sklopu ovog pitanja.

205

b) Preduzetnik. v) Fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti i ima otvoren racun u smislu pravila o platnom prometu. - Bez obzira na svojstvo izvrsnog poverioca i duznika, postupak za izvrsenje u trgovinskim stvarima se primenjuje kada se izvrsavaju odluke privrednih sudova bez obzira na cinjenicu ko je izvrsni poverilac iz izvrsne isprave. - Ali, u poslednjem slucaju, izvrsni poverilac mora u predlogu za izvrsenje da zahteva da se izvrsenje sprovede na akcijama ili udelima u privrednim drustvima. - S obzirom na subjektivni i objektivni uslov za uspostavljanje nadleznosti privrednog suda, stranke u parnicnom postupku pred privrednim sudom i stranke u postupku izvrsenja u trgovinskim stvarima moraju da koincidiraju. - U ovom postupku vaze sledece posebnosti u odnosu na opsti izvrsni postupak: 1.) Stvarno i mesno nadlezan je privredni sud na cijoj teritoriji se vodi registar privrednih drustava, kada se zahteva izvrsenje na akcijama ili udelima privrednog dustva. 2.) Predlog za izvrsenje ima istu sadrzinu kao i prdlog koji se podnosi u opstem izvrsnom postupku. Uz to, predlog za izvrsenje mora nuzno da sadrzi: maticni broj izvrsnog duznika, poreski broj duznika, nazive banaka i broje racuna duznika, naziv banke i broj racuna poverioca. 3.) Dostavljanje predloga za izvrsenje izvrsnom duzniku se ne vrsi po ZPP. - Ako dostavljanje bude neuspesno, dostavlja se licu koje je ovlasceno za zastupanje izvrsnog duznika, a ako ne moze ni njemu, onda se vrsi fikticno dostavljanje. - Radnje izvrsenja u ovom postupku su: plenidba, procena i prodaja akcija, odnosno udela p.d. - Akcija privrednog dustva je telesna pokretna stvar, tako da ovo sredstvo izvrsenja povlaci posebnost u odnosu na plenidbu, procenu i prodaju pokretnih stvari izvrsnog duznika jedino utoliko sto je obavezni ucesnik u ovom postupku Centralni registar za hov. - Udeo u privrednom drustvu jeste bestelesna pokretna stvar.

157.) Skraceni izvrsni postupak
- Skraceni izvrsni postupak moze da se zahteva i sprovede kada gorebavedeni privredni subjekti poseduju ispravu koja sadrzi nesumnjive podatke o postojanju, visini i dospelosti potrazivanja. - Dakle, u ovom postupku, oba subjekta izvrsnog postupka ( poverilac i duznik ) moraju da budu: pravno lice, preduzetnik.fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti, fizicko lice koje je duznik u ugovoru iz komercijalnog kredita. - Zakon exempli cusa daje primere verodostojnih isprava koje nesumnjivo dokazuju postojanje, visinu i dospelost potrazivanja: * menica i cek s protestom i povratnim racunom. * obveznice i druge hov. * dospela bezuslovna bankarska garancija. * dospeli bezuslovni akreditiv. * overena izjava duznika kojom se izvrsni poverilac ovlascuje na prenos novcanih sredstava. * overena isprava koja konstituise novcanu obavezu. * svaki ugovor u privredi, pod uslovom da je sacinjen u pismenoj formi i da je potpise ovlascenih lica za zastupanje overio nadlezni sud. - Specificnost postupka je u tome sto je izvrsni poverilac duzan da u predlogu za izvrsenje naglasi da zahteva sprovodjenje skracenog izvrsnog postupka. - U suprotnom, postupa se kao po predlogu za izvrsenje na osnovu verodostojne isprave.

206

- I u ovom postupku, izvrsni duznik ima pravo na prigovor na resenje o izvrsenju, medjutim, on se podnosi iz drugih razloga nego kod verodostojne isprave. Izvrsni duznik moze da prigovori: • da je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadrzaj. • da je ispravu potpisalo neovlasceno lice. • da je obaveza iz isprave izvrsena. • da obaveza iz isprave jos nije dospela. • da poverilac jos nije ispunio istovremenu obavezu. - Prigovor duznika ne sme da bude pausalan, pa je duzan da za svaku tvrdnju podnese dokaze: --> pravosnaznu sudsku odluku kojom je utvrdjeno da je isprava neistinita ili izvod iz Cantralnog registra za hov. --> izvod iz registra kojim dokazuje da je neovlasceno lice potpisalo ispravu. --> nalog za placanje u pismenoj formi kojim dokazuje da je potrazivanje namireno. - Prigovor ima suspenzivno dejstvo, a sud je duzan da o njemu odluci u roku od 8 dana. - Ako ga sud usvoji, predmet se dostavlja parnicnom sudu koji nastavlja postupak kao kada je ukinuto resenje o izdavanju platnog naloga. - Izvrsni duznik moze da pobija zalbom odluku suda po prigovoru kojim je on odbijen ili odbacen. - Drugostepeni sud moze samo da ukine resenje veca ili da ga potvrdi ( ne moze da ga preinaci ).

149.) Protivizvrsenje
A) Uopste - Pravna sredstva koja izvrsni duznik ulaze protiv resenja o izvrsenju su, po pravilu, nesuspenzivna i nedelotvorna. - Cesto se desava da se izvrsni poverilac potpuno namiri, a da kasnije VKS ukine, po pravnim lekovima ili preinaci izvrsnu ispravu. - Otuda u izvrsnom postupku postoji i institut protivizvrsenja kojim izvrsni duznik moze brzo i efikasno da povrati ono sto je bio duzan da izvrsi poveriocu. B) Stranke - Stranke u postupku protivizvrsenja su izvrsni duznik i izvrsni poverilac iz postupka izvrsenja, ali sada u izmenjenim ulogama. V) Razlozi - Protivizvrsenje se odredjuje, ako se stekne jedan od sledecih razloga: a) ako je izvrsna isprava ukinuta, preinacena, ponistena ili stavljena van snage na bilo koji nacin. b) ako je izvrsni duznik u toku izvrsnog postupka dobrovoljno izmirio poveriocevo potrazivanje. v) ako je resenje o izvrsenju pravosnazno ukinuto ili preinaceno. g) ako je pravosnaznom odlukom suda utvrdjena nedopustivost izvrsenja ( ova odredba nema smisla ). - Ako se izvrsni poverilac namirio na stvarima na kojima izvrsenje nije dopusteno, izvrsni duznik ne bi imao pravo da zahteva protivizvrsenje, jer se izvrsni postupak upravo i vodi sa ciljem da se izvrsni poverilac namiri. - Protivizvrsenje bi moglo da se sprovede jedino ako bi izvrsni duznik dobrovoljno izvrsio svoju obavezu, a predmeti izvrsenja se jos nalaze u vlasnistvu izvrsnog poverioca.

207

- U razlogu pod b) moze da dodje do problema, npr: Izvrsni duznik D plati P dobrovoljno 100000 dinara. U izvrsnom postupku, izvrsni sud zapleni i proda automobil D ili B za 500000 dinara i odatle namiri poverioca s jos 100000 dinara. Ovde D moze da od P zahteva protivizvrsenje u visini od 100000 dinara. Naturalna restitucija nije moguca, jer je B stekao vlasnistvo na autu. D moze da tuzi Srbiju za naknadu stete. - Ako je trece lice podnelo izlucnu tuzbu, ali je dobilo pravosnaznu odluku u svoju korist kada je izvrsni postupak vec okoncan, ono ne moze da zahteva protivizvrsenje ( ZIP ne predvijda trece lice kao stranku u postupku protivizvrsenja ). - Trece lice bi moglo samo vlasnickom tuzbom da zahteva povracaj stvari od izvrsnog poverioca, ako mu je predata radi namirenja ( a ako je stvar prodata radi namirenja, onda trece lice ne moze s uspehom da vindicira svoju stvar ). - U ovakvom bednom slucaju, trece lice moze jedino da tuzi duznika na osnovu neosnovanog obogacenja, jer se u sustini duznik oslobodio duga i time bez osnova uvecao svoju imovinu. G) Postupak - Postupak pokrece predlogom za protivizvrsenje, koji se podnosi u roku od 30 dana do dana kada je sudska odluka dostavljena duzniku, odnosno 15 dana od dana okoncanja izvrsnog postupka ( kada je izvrsni duznik dobrovoljno izmirio svoju obavezu ). - Izvrsni poverilac moze da se o ovom predlogu izjasni u roku od 3 dana, dok sud moze da zakaze i rociste kako bi sa strankama raspravljao o predlogu. - Nakon isteka rokova, izvrsni duznik ne moze da zahteva protivizvrsenje ( prekluzivni rokovi ), ali moze svoja prava da ostvaruje u parnici. - Ako se nadje da je predlog osnovan, sud donosi resenje kojim nalaze izvrsnom poveriocu da izvrsnom duzniku vrati u roku od 8 dana ono sto je u toku izvrsenja primio. - Ovo resenje suda je izvrsna isprava. - Resenje o protivizvrsenju ima karater resenja o izvrsenju. D) Parnica - S obzirom na to da je izvrsni duznik platio nedugovano, on moze, cak i kada se nije koristio predlogom za protivizvrsenje, da u parnici zahteva do izvrsnog poverioca placanje nedugovanog.

150.) Izvrsenje radi naplate novcanog potrazivanja
A) Uopste - Nacin sprovodjenja izvrsenja zavisi od vrste potrazivanja koje se namiruje, kao i od vrste predmeta na kome se potrazivanje namiruje. - Kada se namiruju novcana potrazivanja, postupci namirenja se razlikuju prema toma da li je predmat namirenja telesna i bestelesna stvar. - Izvrsenje se ne sprovodi na svim bestelesnim stvarima vec samo na potrazivanjima duznika i pravima koja su inkorporisana u hov. B) Stadijumi i osnovne izvrsne radnje - Sprovodjenje izvrsenja prolazi kroz 3 osnovna stadijuma: sticanje prava na namirenje, prodaja stvari i namirenje poverioca. - Iz jedne faze izvrsenja u drugu prelazi se shodno nacelu sudskog kretanja postupka.

208

- U svim stadijumima, osnovne izvrsne radnje prilikom sprovodjenja postupka namirenja na telesnim pokretnim stvarima su: * popis stvari ( hov se ne popisuju, vec plene ). * procena stvari. * prodaja stvari. * namirenje poverioca. - Kada je predmet izvrsenja novcano ili drugo potrazivanje, osnovne isvrsne radnje se svode samo na plenidbu stvari i njen prenos izvrsnom poveriocu.13

151. Izvrsenje na pokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja
A) Mesna nadleznost - Za odlucivanje o predlogu za izvrsenje, kao i samo sprovodjenje izvrsenja, uvek je mesno nadlezan sud na cijoj teritoriji se stvari nalaze. - Mesna nadleznost u postupku izvrsenja na telesnim pokretnim stvarima je elektivna: Izvrsni poverilac moze da povede paralelne postupka izvrsenja pred vise sudova koji su stvarno i mesno nadlezni za izvrsenje. - Moguce je da poverilac ne zna gde se nalaze stvari izvrsnog duznika, a moguce je i da se stvari koje su predmet izvrsenja ne nalaze na teritoriji suda kome je izvrsni poverilac podneo predlog za izvrsenje. - U takvim situacijama, izvrsni poverilac podnosi predlog za izvrsenje sudu na cijoj teritoriji izvrsni duznik ima prebivaliste/boraviste/sediste ( a same izvrsne radnje kasnije sprovodi onaj sud na cijoj teritoriji se nalaze stvari ). B) Popis- plenidba stvari - Inicijalna izvrsna radnja u postupku izvrsenja na pokretnim stvarima je njihov popis ( odnosno plenidba u izvrsenju na hov ). - Kod svih ovih sredstava izvrsenja, izvrsni poverilac u momentu plenidbe stice sudsko zalozno pravo. - Popis, odnosno plenidba je procesna radnja suda kojom se izvrsni duznik lisava prava da raspolaze stvari, a u nekim slucajevima i prava da drzi stvar. V) Postupak popisa- plenidbe - Pre popisa, sudski izvrsitelj urucuje izvrsnom duzniku resenje o izvrsenju i poziva ga da dobrovoljno plati iznos odredjen u resenju. - Ako to duznik ne zeli, nije u stanju ili nije prisutan, sudski izvrsitelj pristupa izvrsenju. - O popisu sa sastavlja zapisnik u kome se navode sve popisane stvari, i na njima izvrsni poverioci sticu zalozno pravo. G) Predmet popisa- zaplene - Predmet zaplene mogu da budu samo telesne stvari koje se nalaze u neposrednoj drzavini izvrsnog duznika.
13

Naredna 4 pitanja se pricaju uz ovo pitanje.

209

- Ako treca lica polazu pravo vlasnistva na stvari, duzna su da o tome obaveste sud, te da istaknu prigovor u kome od suda traze da izvrsenje proglasi nedopustenim. - U protivnom smatra se da je duznik vlasnik stvari koje se nalaze u njegovom posedu. - Medjutim, ne mogu se pleniti stvari koje se nalaze u posrednoj drzavini izvrsnog duznika niti one koje se nalaze u njegovoj detenciji ( npr. vozila na popravci u automeh. radnji ). - ZIP postavlja oborivu zakonsku pretpostavku da su bracni i vanbracni drugovi, za potrebe popisa, suvlasnici na jednakim delovima svih pokretnih radnji koje se zateknu u njihovoj kuci, stanu, poslovnoj prostoriji... - Ali npr: Ako sudski izvrsitelj pleni klavir supruge S, izvrsnog duznika D, tada na S pada teret dokazivanja ( po pravnim lekovima u izvrsnom postupku ) da je ona iskljucivi vlasnik klavira. - Stvari izvrsnog duznika koje se nalaze u drzavini izvrsnog poverioca su takodje predmet plenidbe. - Kad su u pitanju stvari koje se nalaze kod treceg lica, njih izvrsitelj ne moze da popisuje bez pristanka trceg lica. - U ovakvoj situaciji, izvrsni sud zakljuckom prenosi pravo izvrsnog duznika na predaju stvari prema trecem licu na izvrsnog poverioca. D) Obim popisa - Stvari koje su u drzavini izvrsnog duznika popisuju se u skladu s nacelom proporcionalnosti: pleni se upravo onoliko koliko je potrebno za namirenje potrazivanja izvrsnog duznika i namirenje troskova izvrsnog postupka. Dj) Cuvanje popisanih stvari - Sudski izvrsitelj je duzan da novac, hov, dragocenosti.. preda na cuvanje u sudski depozit. - Ostale stvari, nacelno, ostaju u drzavini izvrsnog duznika, osim ako duznik nije u mogucnosti da ih cuva s duznom paznjom. - Duznik je neposredni drzalac popisane stvari, te moze da je upotrebljava i ubira plodove. - Duznik snosi troskove cuvanja i rizik slucajne propasti i ostecenja stvari. - Izvrsni poverilac moze da trazi da se njemu ili trecem licu predaju stvari na cuvanje, i tako ce i biti ako u svom predlogu ucini verovatnim da bi izvrsni duznik mogao da otudji stvar li da ona propadne, da joj vrednost bude smanjena... E) Dejstva popisa/plenidbe stvari - Popis stvari u izvrsnom postupku povlaci za sobom dve vazne posledice: * prvo, izvrsnom duzniku je od tog momenta zabranjeno da raspolaze tim stvarima. * drugo, izvrsni poverilac u tom momentu stice sudsko zalozno pravo na popisanim stvarima. - Najznacajnija teorija koja se bavi pravnom prirodom sudskog zaloznog prava je mesovita teorija ( prihvacena u nasem pravu ), prema kojoj je sudsko zalozno pravo i privatnopravnog i javnopravnog karatera: - Bitne povrede odredaba izvrsnog postupka sprecavaju nastanak sudskog zaloznog prava. - Sudsko zalozno pravo nastaje cak i na popisanim stvarima trecih lica, pa i onda kada u stvarnosti poverilac prema duzniku nema nikakvo potrazivanje. - U izvesnom smilu, sudsko zalozno pravo je akcesornog karatera. - Akcesornost se ne vezuje za postojanje potrazivanja, vec izvrsne isprave ( ukidanjem ili stavljanjem van snage izvrsne isprave, izvrsenje se obustavlja, pa time prestaje i sudsko zalozno pravo ). 210

- Kada stvari nisu poverene na cuvanje izvrsnom poveriocu ili trecem licu, radi se o bezdrzavinskoj zalozi. - Da bi, u tom slucaju, zaloga proizvodila dejstvo prema trecim licima, neophodno je da se ispune formalnosti publiciteta ( upis zaloznog prava u registar..). - Od momenta upisa, treca lica koja eventualno steknu neko pravo na stvari ne mogu da se pozivaju na cinjenicu da nisu znala da je stvar opteresena bezdrzavinskom zalogom. Z) Procena stvari - Za vrednost popisanih stvari merodavan je sporazum stranaka. - Ako njega nema, vrednost utvrdjuje sudski izvrsitelj rukovodeci se trzisnim cenama. - Sud moze, na predlog stranke, da nalozi da vrednost stvari odredi vestak. - Ako su predmet izvrsenja akcije, vaze sledaca pravila: prvo, ako se akcija kotira na berzi, njena vrednost se odredjuje na osnovu srednje vrednosti u poslednjih 30 dana; drugo, ako akcija nema berzansku vrednost, njenu vrednost odredjuje sud i to putem vestaka. I) Prodaja stvari - Prodaja stvari se obavlja na javnoj drazbi ( usmenim i javnim nadmetanjem ) ili neposrednom pogodbom. - Nacin prodaje odredjuje sud zakljuckom, sa ciljem da se izabranim nacinom postigne najbolje unovcenje stvari. Sam postupak prodaje tece na sledeci nacin: • pokrece se tek nakon pravosnaznosti resenja o izvrsenju, osim ako stranke ne predloze raniju prodaju. • vrsi se nakon isteka roka od 15 dana nakon izvrsenog popisa. • prodaja se objavljuje na oglasnoj tabli suda najkasnije 15 dana pre nego sto se odrzi rociste za javnu drazbu. • sud zakljuckom odredjuje vreme, mesto, prodajnu cenu i druge uslove... • pocetna cena je procenjena trzisna cena. • ako na prvom rocistu stvar nije prodata, odredjuje se drugo na kojoj je pocetna cena prodaje polovina procenjene vrednosti stvari ( naredna javna drazba se odredjuje jedino na predlog jedne od stranaka koji su duzne da podnesu u roku od 30 dana od prve drazbe, u protivnom se postupak obustavlja. - Najpovoljniji ponudjac stice na javnoj drazbi pravo svojine na prodatoj stvari na osnovu izvrsne radnje suda ( originarni nacin sticanja ), cak i kada prodata stvar nije bila vlasnistvo izvrsnog duznika ili je ta cinjenica bila poznata najboljem ponudjacu. - Uslov za sticanje prava svojine jeste da su postovane procesne norme vezane za popis, procenu i prodaju stvari. - Sudski izvrsitelj moze neposredno da zakljuci ugovor o prodaji s kupcem ili da stvar poveri komisionaru radi prodaje ( dakle van javne drazbe ). - Ukoliko stvar prodaje komisionar, radi se o ugovoru o prodaji privatnog prava, tako da kupac stice pravo svojine na prodatoj stvari po opstim pravilima, ukljucujuci i sticanje prava svojine od nevlasnika. - Prodajom popisane stvari i predajom cene sudskom izvrsitelju dolazi do realne subrogacije i samim tim do prava sledovanja.

211

- Do predaje prodajne cene ( novca ) izvrsnom poveriocu, dosadasnji vlasnik stvari ( izvrsni duznik ) postaje vlasnik na novcu, a izvrsni poverilac nastavlja da bude zalozni poverilac na novcu dobijenom od prodaje. - Ako stvar nije mogla da se proda na javnoj drazbi ili neposrednom pogodbom, sud dosudjuje stvar izvrsnom poveriocu. - Smatra se da je izvrsni poverilac, u tom slucaju namiren do polovine vrednosti procenjene vrednosti. J) Namirenje poverioca - Kada se namiruje jedan poverilac, sud resenjem odlucuje da se iz iznosa dobijenog prodajom stvari namire: troskovi izvrsnog postupka, troskovi odredjeni u izvrsnoj ispravi, kamata, glavno potrazivanje ( visak se predaje duzniku ). - Kada se namiruje vise poverilaca, oni se namiruju onim redom po vremenu sticanja zaloznog prava. - Ako se popis i zaplena stvari vrsila istovremeno u korist vise poverilaca, sudsko zalozno pravo se stice prema momentu prijema predloga za izvrsenje. - Ako su svi predlozi stigli istovremeno, onda se smatra da je sudsko zalozno pravo nastalo istovremeno u korist svih. - U tom slucaju, formiraju se izvrsni redovi poverilaca: prethodni izvrsni red iskljucuje potonji, a poverioci istog izvrsnog reda namiruju se srazmerno.

152.) Izvrsenje na nepokretnim stvarima radi naplate novcanog potrazivanja
A) Nepokretnost duznika - Osim nepokretnosti, pod nepokretnim stvarima smatraju se i njeni pripaci ( garaza ), pokretne stvari koje su imobilizacijom postale deo nepokretnosti ( radijator ), kao i vegetacija na zemljistvu i plodovi koji nisu odvojeni od zemljista. - Nepokretnost koja je predmet izvrsenja mora da bude u svojini izvrsnog duznika. - Izvrsni poverilac je duzan da, uz predlog za izvrsenje, podnese i dokaz ( izvod iz zemljisnih knjiga ). - Ako nepokretnost nije upisana u javne knjige, poverilac je duzan da uz predlog za izvrsenje podnese isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine u korist izvrsnog duznika u zemljisne knjige ( npr. resenje ostavinskog suda, resenje o deobi zajednicke imovine, overena privatna isprava...). - Moguce je da izvrsni poverilac ispravama dokazuje sled sticanja vlasnistva izvrsnog duznika na nepokretnosti ( npr. nepokretnost je upisana u knjigama na lice A, koje je umrlo i nepokretnost je presla na lice B, koje je prodalo nepokretnost licu C koje je sada izvrsni duznik; ovde izvrsni poverilac dokazuje ostavinskim resenjem i ugovorom o prodaji vlasnistvo lica C ). - Kada izvrsni poverilac preda sudu isprave na osnovu kojih moze da se upise pravo svojine na nepokretnosti u korist izvrsnog duznika, sud je duzan da po sluzbenoj duznosti takav upis izvrsi. - Predmet izvrsenja mogu da budu i nepokretnosti koje su vanknjizno vlasnistvo izvrsnog duznika, pa i nepokretnosti za koje se ne vode javne knjige. - Predmet izvrsenja moze da bude i idealni deo suvlasnika na nepokretnosti.

212

- Za prodaju idealnog dela jednog suvlasnika nije neophodna saglasnost svih suvlasnika. - Ali, njihova saglasnost je neophodna kada se u izvrsnom postupku prodaje citava nepokretnost. - Ako saglasnosti nema, izvrsni poverilac bi mogao da zahteva zavrgnuce suvlasnicke zajednice na osnovu resenja o izvrsenju na idealnom delu nepokretnosti ( ista pravila vaze i za zajednicku svojinu ). B) Izvrsne radnje - Izvrsene na nepokretnosti se sprovodi u 4 faze:

1.) Zabelezba resenja o izvrsenju u javnu knjigu
- Kada sud donese resenje o izvrsenju, vrsi se njegova zabelezba u javne knjige, i tom zabelezbom poverilac stice pravo namirenja iz novcane sume dobijene prodajom nepokretnosti. - Pravo na namirenje je javnopravno ovlascenje izvrsnog poverioca prema drzavi koje obuhvata pravo da se nepokretnost proda, kao i pravo da se izvrsni poverilac namiri iz dobijenog novca. - Kada je u pitanju vanknjizno pravo svojine, pravo namirenja se stice popisom nepokretnosti kojim se odredjuje njena tacna lokazija, povrsina granice. - Pravo namirenja, koje je neprenosivo, deluje erga omnes, proizvodi dejstva prema svakom docnijem vlasniku nepokretnosti. - Takodje, ono obezbedjuje izvrsnom poveriocu prioritet u namirenju u odnosu na sve ostale poverioce koji su nakon upisa zabelezbe stekli zalozno pravo na nepokretnosti. - Nakon upisa zabelezbe, svi pravni poslovi koje bi duznik zakljucio u vezi s nepokretnoscu, nemaju dejstva prema izvrsnim poveriocima. - Zabelezba o izvrsenju proizvodi i procesna dejstva: ona predstavlja procesnu smetnju da se na istoj nepokretnosti odredi postupak izvrsenja radi namirenja kakvog drugog potrazivanja poverioca koj ije predlozio izvrsenje ili radi namirenja potrazivanja drugih poverioca. - Kada je u pitanju izvrsenje na nepokretnosti, vazi princip jedinstva izvrsnog postupka: svi ostali poverioci izvrsnog duznika mogu samo da pristupe vec zapocetom izvrsnom postupku ( oni mogu da pristupe sve do momenta pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti kupcu ). - Kada se zbog pristupanja izvrsenju na strani izvrsnog poverioca nadje vise lica, ona nemaju svojstvo prostih suparnicara, vec zadrzavaju nezavisan polozaj u odnosu na druge izvrsne poverioce ( njihovi interesi su suprotstavljeni; procesne radnje koje preduzima jedan od njih nemaju uticaja na procesni polozaj ostalih poverilaca ).

2.) Procena vrednosti nepokretnosti
- Pravilo je da sud utvrdjuje trzisnu vrednost nepokretnosti na dan procene, i to na osnovu misljenja vestaka. - Sud bi trebalo da utvrdi trzisnu vrednost nepokretnosti bez stvarnopravnih ( hipoteka ) i obligacionopravnih ( zakup ) tereta, kao i vrednost nepokretnosti umanjenu za navedene terete. - Takodje, sud bi trebalo da proceni i vrednost prava kojima se vrednost nepokretnosti uvecava ( sluzbenost u korist povlasnog dobra ). - Od momenta procene do momenta prodaje nepokretnosti, njena trzisna vrednost moze da se izmeni, pa zato stranke mogu da zahtevaju da se njena vrednost ponovu utvrdi ( zahtev za to moraju da podnesu najkasnije 8 dana pre prodaje i moraju da ucine verovatnim da se trzisna vrednost znatno izmenila ).

213

3.) Prodaja nepokretnosti
A) Zakljucak o prodaji - Ovaj zakljucak moze da se donese tek kada i resenje o izvrsenju i resenje izvrsnog suda o proceni nepokretnosti steknu svojstvo pravosnaznosti. - Protiv ovog zakljucka nije dozvoljen pravni lek. - U zakljucku sud odredjuje uslove prodaje, nacin, vreme, mesto.. - Zakljucak se objavljuje na oglasnoj tabli i u medijima, a treba i da se dostavi strankama i ucesnicima, svim zaloznim poveriocima i licima koja imaju pravo prece kupovine. - Nakon sto je objavljen zakljucak i uslovi prodaje nepokretnosti, sud ce potencijalnim kupcima omoguciti da odredjeno vreme razgledaju nepokretnost. B) Postupak prodaje nepokretnosti - Postoje dva nacina: usmeno javno nadmetanje ( aukcija, javna drazba ) i neposredna pogodba. - Kupac moze da bude svako lice, osim izvrsnog duznika, sudije i sudskog izvrsitelja i lica koja su ucestvovala u proceni nepokretnosti. - Potencijalni kupac je duzan da polozi jemstvo, a medjusobni sporazumi izmedju potencijalnih kupaca su nistavi. - Aukcija - Jemstvo je sredstvo kojim se obezbedjuje izvrsenje obaveza kupca nepokretnosti. - Na polozenom jemstvu se ex lege konstituise sudsko zalozno pravo u korist svih ostalih izvrsnih poverioca u postupku. - Ako je prodaja nepokretnosti uspela, jemstvo koje je polozio kupac se uracunava u kupoprodajnu cenu. - Ostalim ucesnicima u javnoj prodaji jemstvo se vraca, cim se postupak javnog nadmetanja okonca. - Ponudiocem se smatra lice koje je polozilo jemstvo i koje je prisutno na rocistu za prodaju nepokretnosti. - Treba podvuci razliku izmedju uslova za odrzavanje rocista za prodaju nepokretnosti i samog postupka javnog nadmetanja koji se na tom rocistu odvija: da bi se rociste odrzalo, nije nuzno da mu prisustvuju stranke i ostali ucesnici; S druge strane, javno nadmetanje, kao sastavni deo rocista, ne moze da se odrzi, ako mu nije prisutan makar jedan ponudilac. - Javno nadmetanje pocinje tako sto sud objavljuje pocetnu cenu i poziva ponudioce da ucine ponudu. - Ponuda ucinjena tokom javne prodaje nije gradjanskopravnog, vec javnopravnog karatera, jer data najpovoljnija podnuda ima za posledicu obavezu suda da donese resenje o dosudjivanju nekretnine najpovoljnijem ponodiocu. - Ponuda je pravnovaljana ako odgovara uslovima koji su utvrdjeni u zakljucku o prodaji. - Ponudilac je vezan svojom ponudom, sve dok drugi ponudilac ne izrekne povoljniju ponudu. - Postupak javne drazbe se okoncava ako se ne javi ponudilac koji bi ponudio za 5% visu cenu od prethodno ponudjene, i to u roku od 10 minuta nakon sto je izrecena najpovoljnija ponuda. - Ako nije uspela prodaja nepokretnosti, sud je duzan da zakaze novo rociste za prodaju u roku koji ne moze biti kraci od 30 dana od dana kada je odrzano prvo rociste. - Na drugom rocistu, nepokretnost se prodaje ispod procenjene vrednosti, ali ne nize od 2/3 procenjene vrednosti ( osim ako se drugacije ne dogovore duznik i poverioci ). - Eventualna naredna rocista za prodaju iste nepokretnosti, sud ne zakazuje ex officio vec samo po predlogu izvrsnog poverioca ( rok za predlog najranije 3 meseca a najkasnije godinu dana ).

214

- Ukoliko najpovoljniji ponudjac ne uplati u roku cenu, sud donosi resenje kojim nepokretnost dosudjuje 2. odnosno 3. najboljem ponudjacu, a ako ni oni ne poloze cenu na vreme, sud ce resenjem prodaju oglasiti nevazecom i odredice novu prodaju u roku od 45 dana od pravosnaznosti resenja kojom je prodaja oglasena nevazecom. - Pravo prece kupovine - Kada je postupak javne prodaje nepokretnosti okoncan, titulari prava prece kupovine mogu da se koriste ovim pravom. - Zato je vazno da sud uredno obavesti titulare prece kupovine o postupku i rocistu za prodaju nepokretnosti. - Titular ovog prava vrsi ovo pravo tako sto jednostranom izjavom volje saopstava sudu, odmah po zakljucenju javnog nadmetanja, da nepokretnost kupuje pod uslovima koje je dao najbolji ponudilac. - Ako u ovom postupku pravo prece kupovine nije postovano, titular moze tuzbom da trazi ponistaj javne prodaje, odnosno da ulozi zalbu u izvrsnom postupku. - U izvrsnom postupku, titulari zakonskog prava prece kupovine uzivaju prioritet u odnosu na one koji su to pravo stekli ugovorom. - Pravo prece kupovine najpre imaju suvlasnici idealnog dela i suvlasnici koji su dali pristanak da se odredi izvrsenje na citavoj nepokretnosti i zajednicari. - Resenje o dosudjenju nepokretnosti - Nakon sto je utvrdio koja je najpovoljnija ponuda, sud donosi resenje o dosudjenju nepokretnosti najpovoljnijem ponudiocu. - Ono se objavljuje na oglasnoj tabli suda i dostavlja svim licima kojima se dostavlja zakljucak o prodaji nepokretnosti, kao i ponudiocima u postupku javne prodaje. - Protiv ovog resenja nije dozvoljeno da se ulazu pravni lekovi; ono se pobija tek zalbom protiv resenja o predaji nepokretnosti kupcu. - Donosenje ovog resenja proizvodi vazna dejstva:  Sticanje prava svijine. - Justus titulus i modus aquirendi sticu se u jednom aktu; sticanje je originarno. - Nakon sto je sud doneo resenje o dosudjivanju, kupac je duzan da u roku polozi cenu, a ako uplata izostane, sud donosi resenje kojim oglasava prodaju nevazecu. - Ako je nakon pravosnaznosti resenja o predaji nepokretnosti sticaocu ukinuto ili preinaceno resenje o izvrsenju, ta cinjenica nema nikakvog uticaja na vec steceno pravo vlasnistva na nepok.  Prelazak rizika, tereta i plodovi.  Predaja nepokretnosti sticaocu u drzavinu. - Nakon sto je kupac polozio cenu, sud donosi resenje o predaji nepokretnosti sticaocu u drzavinu. - Nakon njegove pravosnaznosti, pravo svojine se upisuje u zemljisne knjige u korist sticaoca. - Zalba protiv ovog resenja moze da se izjavi analogno pravilima koja vaze za opsti par. postup. - Izvrsni duznik je obavezan odmah, cim mu se dostavi resenje o predaji nepokretnosi ( dakle i pre njegove pravosnaznosti ), preda nepokretnost kupcu udrzavinu ( sud donosi i zakljucak o iseljenju ).  Dejstvo resenja o dosudjenju nepokretnosti na stvarna prava koja terete nepokretnost. - Pravosnaznoscu ovog resenja prestaju i sva zalozna prava na nepokretnosti, bez obzira na to da li su zalozni poverioci namireni ili ne. - Za razliku od zaloznog prava, stvarne sluzbenosti se ne gase.

215

- Ne gase se ni licne sluzbenosti i stvarni tereti, pod uslovom da su upisani u zemljisne knjige pre nego sto je u te knjige upisano hipotekarno pravo na namirenje izvrsnog poverioca koji je predlozio izvrsenje. - Ipak, na rocistu za deobu, kupac ima pravo da zahteva prestanak licnih sluzbenosti, pri cemu njihovom tituraru placa naknadu. - Sve ostale licne sluzbenosti se gase, cak i kada su upisane u zemljisne knjige. - Po pravosnaznosti resenja o namirenju, sud odredjuje brisanje ovih tereta iz zemljisnih knjiga. - Prodajom nepokretnosti ne prestaju ugovori o zakupu poslovne prostorije ili stana. - Da bi opstao zakup stana, ugovor o zakupu mora da bude zakljucen na neodredjeno vreme, a zakupodavac da bude u posedu stana pre nego sto je upisano zalozno pravo nekog od izvrsnih poverilaca. - Prodaja nepokretnosti neposrednom pogodbom - Stranke i zalozni poverioci mogu u svako doba da se sporazumeju da se nepokretnost prda neposrednom pogodbom. - Sporazum se zakljucuje u pismenoj formi ili izjavama stranaka na zapisnik kod suda, i to pre nego sto pocne aukcijska prodaja. - Kupac nepokretnosti stice pravo svojine na isti nacin kao i najpovoljniji ponudilac na aukciji.

4.) Namirenje poverilaca
a) Osnovni principi namirenja - Iz cene dobijene prodajom nepokretnosti namiruju se izvrsni poverioci, zalozni poverioci i titulari licnih sluzbenosti. - Da bi se bilo koje od ovih lica namirilo mora da poseduje izvrsnu ispravu i da bude navedeno kao poverilac u resenju o izvrsenju. - Izvrsni poverioci se klasifikovani u redove, pri cemu vazi princip prioriteta ( visi red iskljucuje mogucnost da se namire poverioci iz nizeg reda ). - U okviru jednog reda, vazi princip proporcionalnosti: ako novac dobijen prodajom nije dovoljan da se namire svi poverioci istog reda, oni se namiruju srazmerno visini svojih potrazivanja. b) Rociste za deobu - Sud je duzan da zakaze rociste za deobu prodajne cene, odmah po pravosnaznosti resenja o prodaji nepokretnosti. - Kada odlucuje o deobi, sud uzima u obzir samo ona potrazivanja za koje je resenje o izvrsenju postalo pravosnazno najkasnije do toga dana. - S obzirom na to da na jednoj nepokretnosti moze da se vodi samo jedan izvrsni postupak, to prakticno znaci da sva lica koja polazu pravo na namirenje moraju da budu navedena u resenju o izvrsenju kao izvrsni poverioci. - Iz cene dobijene prodajom, pritoritetno se namiruju troskovi izvrsnog postupka i potrazivanja iz zakonskog izdrzavanja. - Nakon namirenja ovh potrazivanja, isplata se vrsi sledecim redom:  poreske i druge dazbine koje terete nepokretnost za poslednju godinu.  potrazivanja na osnovu naknade stete zbog ostecenja zdravlja, gubitka radne sposobnosti…  zalozni poverioci koji se namiruju prema vremenskom sledu sticanja zaloznog prava.  titulari licnih sluzbenosti i stvarnih tereta koji se gase prodajom nepokretnosti, se namiruju onim seldom kojim su njihova prava upisana u zemljisne knjige.

216

 izvrsni poverioci na ciji predlog je odredjeno izvrsenje. - Nakon toga se namiruju potrazivanja izvrsnih poverilaca u ciju korist je doneto resenje o izvrsenju, ali ono nije postalo pravosnazno do ricista za deobu ( ovo resenje zakonodavca je suprotno principu jedinstva izvrsnog postupka ). - Nedospela potrazivanja obezbedjena zalogom dospevaju na dan donosenja resenja o namirenju, te se i ona namiruju iz ostatka imovinske mase, pod uslovom da resenje o izvrsenju postane pravosnazno. - Isti princip vazi i za potrazivanja ciji nastanak zavisi od nastupanja odloznog uslova ( radi namirenja takvih potrazivanja, visak imovinske masese deponuje u sud sve dok odlozni uslov ne nastupi ). - Dejstvo resenja o namirenju je iskljucivo procesnopravno. - Njime je reseno ko ima svojstvo izvrsnog poverioca i kakvo pravo ima sumu dobijenu prodajom u izvrsnom postupku. - Resenjem o namirenju se ne resavaju materijalnopravna pitanja koja se ticu nepokretnosti koja je bila predmet postupka, kao ni materijalnopravna pitanja izmedju izvrsnih poverioca. - Obustava izvrsenja - Osim opstih razloga na osnovu kojih se izvrsenje obustavlja, Zakon poznaje i posebne razloge koji se ticu izvrsenja na nepokretnosti. - Oni mogu da se svedu na nemogucnost ostvarenja cilja izvrsenja, formiranja izvrsne mase iz koje bi se poverioci namirili. - Predlog za obustavu resenja moze da se podnese u roku od 8 dana nakon sto je donet zakljucak o pradaji. - Da bi sud usvojio predlog poverioca-predlagaca, nuzno je da on dokaze da utvrdjena vrednost nepokretnosti ne pokriva visinu njegovog potrazivanja. - Kada se nepokretnost prodaje na aukciji, ne moze da dodje do obustave izvrsenja. - Ako nepokretnost nije uopste uspela da se proda, sud moze da je dosudi izvrsnom poveriocu, i to na njegov predlog, a time se smatra da je izvrsni poverilac namiren do 2/3 procenjene vred. - Sud obustavlja izvrsenje jos u dva slucaja: ako izvrsni poverilac, nakon neuspele druge javne prodaje, ne zahteva u predvidjenom roku da se zakaze sledece rociste za prodaju; i kada ne zaheva javnu prodaju, a ona nije mogla da se proda neposrednom pogodbom u roku koji su odredile stranke. - Kada se steknu uslovi za obustavu izvrsnog postupka, izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da mu dodeli nepokretnost na koriscenje uz naknadu ( smisao ovog instituta je da se poverilac namiri iz plodova nepokrtnosti ). - Izvrsnom duzniku ostaje nuda proprietas. On moze da raspolaze nepokretnoscu, ali to nema uticaja na pravo koriscenja koje proizvodi desjtva i prema novom vlasniku. - Od plodova nepokretnosti, izvrsni poverilac je duzan da snosi i troskove za upravljanje i odrzavanje nepokretnosti. Prema njoj je duzan da postupa paznjom dobrog domacina, te da je vrati izvrsnom duzniku nakon sto je istekao rok odredjen resenjem suda. - Nakon vracanja nepokretnosti, izvrsni poverilac je duzan da sudu podnese izvestaj o koriscenju nepokretnosti, kao i da visak ubranih plodova preda izvrsnom duzniku.

217

153.) Izvrenje na potrazivanju izvrsnog duznika radi naplate novcanog potrazivanja
- Predmet izvrsenja u ovom postupku jeste odredjeno potrazivanje ( novcano ili nenovcano ) koje izvrsni duznik ima prema trecem licu. Izvrsne radnje su: • zaplena potrazivanja. • prenos potrazivanja izvrsnog duznika na poverioca ( radi naplate ). A) Izuzimanje od izvrsenja i ogranicenje izvrsenja - Od izvrsenja su izuzeta sledeca potrazivanja: --> primanje po osnovu zakonskog potrazivanja, nadoknade stete nastale usled ostecenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti i zbog gubitka izdrzavanja usled smrti davaoca izdrzavanja. --> primanje na osnovu naknade zbog telesnog ostecenja po propisima o invalidskom osiguranju. --> primanja po osnovu socijalne pomoci. --> primanja po osnovu privremene nezaposlenosti. --> deciji dodatak, primanja vojnika, studentske stipencije... - Na pojedinim potrazivanjima izvrsenje je ograniceno, pa se izvrsenje na zaradi, penziji i naknadi zarade moze sprovesti do iznosa od 2/3 primanja izvrsnog duznika. B) Pokretanje postupka, nadleznost - Postupak se moze pokrenuti predlogom izvrsnog poverioca, ali i po sluzbenoj duznosti. - Stavarno su nadlezni osnovni sudovi ( odnosno privredni ). - Nacelno, mesno je nadlezan sud prebivalista/sedista izvrsnog duznika. - Ako je izvrsenje upravljeno na predaju stvari, mesno je nadlezan forum rei sitae. V) Plenudba potrazivanja - Plenidba se odredjuje resenjm o izvrsenju. - Dvojako je adresovana: * prvo, resenjm se zabranjuje duzniku izvrsnog duznika da potrazivanjee koje je predmet izvrsenja namiri izvrsnom duzniku ( zabrana ispunjenja ). * drugo, izvrsnom duzniku se zabranjuje da naplati navedeno potrazivanje i da njime raspolaze u korist trecih lica ( zabrana raspolaganja ). - Dostavljanjem resenja o zapleni izvrsnom duzniku, poverilac stice zalozno pravo na potrazivanju. - Ako je zaplenjeno potrazivanje obezbedjeno zalogom ili hipotekom, izvrsni poverilac zaplenom stive polozaj podzaloznog, odnosno nathipotekarnog izvrsnog poverioca. - Izvrsni poverilac u ciju korist je zaplenjeno potrazivanje ima obavezu da vrsi sve pravne i fakticke radnje potrebne za ocuvanje potrazivanja i sporednih prava. - Izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o tome da li i u kojem obimu priznaje zaplenjeno potrazivanje, da li je voljan da ga namiri i da li je njegova obaveza eventualno uslovljena ispunjenjem neke druge obaveze, sud odredjuje po zahtevu izvrsnog poverioca. G) Prenos potrazivanja na izvrsnog poverioca - Po predlogu izvrsnog poverioca sud donosi resenje o prenosu potrazivanja. - Ako je prethodno bilo doneto resenje o zapleni potrazivanja, resenje o prenosu potrazivanja donosi se kada resenje o zapleni postane pravosnazno.

218

- Ako je bilo predlozeno izjasnjavanje duznika izvrsnog duznika o zaplenjenom potrazivanju, resenje se donosi u roku od 3 dana od dana kada je izvrsnom poveriocu dostavljeno obavestenje o tom izjasnjavanju. - Zaplenjeno potrazivanje se prema predlogu izvrsnog poverioca prenosi radi naplate ili umesto naplate. - Ako se izvrsni poverilac predlogom za izvrsenje ogranicio samo na plenudbu potrazivanja, u obavezi je da u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljeno resenje o zapleni podnese predlog za namirenje ili prenos potrazivanja ( propustanje roka vodi obustavi izvrsenja ). - Prenos novcanog potrazivanja koje je po definiciji deljivo odredjuje se i sprovodi samo u iznosu koji je potreban za namirenje poveriocevog potrazivanja. - Prenos je sproveden dostavljanjem resenja o prenosu duzniku izvrsnog duznika. - U roku koji odredjuje sud, a po zahtevu poverioca na kojeg je preneto potrazivanje, izvrsni duznik pruza obavestenja koja su poveriocu potrebna radi ostvarivanja zaplenjenog potrazivanja i predaje isprave koje se odnose na to potrazivanje. - Na ispravi koja se predaje izvrsnom poveriocu sud stavlja belesku da je sproveden prenos potrazivanja za koje je odredjeno izvrsenje. - Po zahtevu izvrsnog duznika i u roku koji odredi sud, izvrsni poverilac na kojeg je prenesen deo potrazivanja ima obavezu polaganja jemstva da ce, po ostvarenju potrazivanja, izvrsnom duzniku vratiti isprave koje je odnose na potrazivanje. D) Prenos potrazivanja radi naplate - Prenosom radi naplate izvrsni poverilac stice pravo da od duznika izvrsnog duznika trazi isplatu ( dospelog ) iznosa odredjenog u resenju o prenosu potrazivanja. - Ovlascen je da vrsi sve radnje koje su potrebne radi ocuvanja i ostvarenja prenesenog potrazivanja i da koristi prava u vezi sa zalogom koja su data za obezbedjenje tog potrazivanja. - Nije ovlascen da sa duznikom izvrsnog duznika zakljuci poravnanje, da mu oprosti dug ili na drugi nacin raspolaze prenesenim potrazivanjem. - Obaveza je izvrsnog poverioca da se savesno ponasa i vodi racuna o naplati prenesenog potrazivanja. - Prema izvrsnom poveriocu duznik izvrsnog duznika moze isticati sve one prigovore koje bi mogao istaci protiv izvrsnog duznika, ali i one koje ima prema poveriocu. - U slucaju kada je potrazivanje izvrsnog duznika prema duzniku uslovljeno obavezom predaje stvari koje se nalazi u drzavini izvrsnog duznika, i ako je takva obaveza utvrdjena pravosnaznom presudom, izvrsni poverilac moze predloziti predaju te stvari sudu u cilju ispunjenja obaveze prema duzniku izvrsnog duznika. - Ako izvrsni duznik ne postupi po odluci suda u roku koji mu je odredjen, izvrsni poverilac moze predloziti sprovodjenje izvrsenja radi predaje stvari. - Ukoliko se u ovom postupku izvrsni poverilac naplati u visem iznosu nego sto iznosi njegovo potrazivanje, ima obavezu da taj visak polozi sudu koji ga predaje drugim zaloznim poveriocima i izvrsnom duzniku pod uslovom da na to imaju pravo. Dj) Presnos potrazivanja umesto isplate - Ovom izvrsnom radnom zaplenjeno potrazivanje prelazi na izvrsnog poverioca do prenesenog iznosa sa dejstvom ustupanja potrazivanja uz naknadu. - Rec je o jednoj vrsti cesije potrazivanjasa izvrsnog duznika na poverioca. - Izvrsni poverilac na kojeg je preneto potrazivanje umesto isplate smatra se namirenim i samim prenosom u visini prenetog potrazivanja. - Izvrsni duznik odgovara za istinitost i naplativost prenesenog potrazivanja. E) Posebne odredbe o izvrsenju na zaradi i ostalim novcanim primanjima 219

- U pitanju je poseban postupak na ( novcanom ) potrazivanju izvrsnog duznika ostvarenog po osnovu zarade koju ova stranka ima prema poslodavcu ( on je ovde duznikov duznik ). - Resenjem o izvrsenju na zaradi odredjuje se plenidba na odredjenom delu zarade izvrsnog duznika i nalaze se drzavnom organu, pravnom licu ili drugom poslodavcu koji izvrsnom duzniku isplacuje zaradu, da novcani iznos za koji je odredjeno izvrsenje, isplacuje izvrsnom poveriocu. - Resenje o izvrsenju na zaradi obavezuje i novog poslodavca izvrsnog duznika, pa se time predupredjuje mogucnost da izvrsni duznik stalnim promenama radnog mesta osujeti ovaj vid izvrsenja. Z) Izvrsenje na stednom ulogu i tekucem racunu - Izvrsni poverilac u predlogu za izvrsenje mora navesti podatke o stednom ulogu, broju i nazivu banke kod kojee izvrsni duznik ima stedni ulog. - Ako poverilac ne raspolaze podacima o stednom ulogu duznika, sud navedeni podatak pribavlja od banke kod koje, po tvrdnju poverioca, izvrsni duznik ima stedni ulog. - Plenidba ovog potrazivanja izvrsnog duznika ostvaruje se dostavljanjem resenja o zapleni banci. I) Izvrsenje na hov o kojima se vodi javni registar - Izvrsenje u ovom postupku se sprovodi sledecim radnjama suda: zaplenom, procenom, prodajom i namirenjem izvrsnog poverioca. - Donosenjem resenja o izvrsenju vrsi se plenidba hov koja je predmet izvrsenja, a resenje se dostavlja izvrsnom poveriocu, duzniku i Centralnom registru hov. - Momentom plenidbe izvrsni poverilac stice zalozno pravo na zaplenjenim hov, i od tada izvrsni duznik ne moze raspolagati hartijama od vrednosti. - Procena, prodaja hov i namirenje poverioca vrse se po pravilima kojima se regulise izvrsenje na akcijama u smislu odredaba o izvrsenju u trgovinskim stvarima. J) Izvrsenje na drugim hov - Izvrsenje se vrsi sledecim izvrsnim radnjama: zaplenom i prenosom potrazivanja. - Plenidba potrazivanja zasnovana na hov koja se prenosi indosamentom ili za cije je potrazivanje inace potrebno posedovanje te hartije sprovodi se oduzimanjem te hartije od izvrsnog duznika i njenom predajom sudu. - Prenos potrazivanja je sproveden kada sud na hov stavi izjavu o prenosu i preda je izvrsnom poveriocu. - Prenos potrazivanja moze biti izvrsen radi naplate ili umesto naplate prema opstim pravilima o izvrsenju na novcanim potrazivanjima izvrsnog duznika. K) Izvrsenje na sredstvima na racunu izvrsnog duznika - Ova vrste izvrsenja sprovodi se prema izvrsnom duzniku koji ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika. - Resenjem o izvrsenju, bankama i drugih finansijskim organizacijama nalaze se da izvrse prenos novcanog iznosa za koji je odredjeno izvrsenje sa racuna izvrsnog duznika na racun izvrsnog poverioca. - Resenje o izvrsenju dostavlja se organizaciji za prinudnu naplatu koja odmah nalaze finansijskim organizacijama kod kojih se vode racuni izvrsnog duznika da obistave sve isplate sa tih racuna do konacne naplate potrazivanja.

154.) Produzeni izvrsni postupak radi naplate novcanog potrazivanja

220

- U izvrsnom postupku vazi princip potpunog namirenja izvrsnog poverioca, ali moguce je da izvrsni duznik u momentu izvrsenja nema dovoljno imovine ili imovinu krije ili je imovina nepoznata izvrsnom poveriocu. - U takvoj situaciji, izvrsni poverilac koji nije potpuno namiren moze da zahteva od suda da dobije izjavu o imovini izvrsnog duznika. - Izjava izvrsnog duznika mu daje pravo da zahteva da se izvrsenje sprovede i na imovini izvrsnog duznika koja je naknadno pronadjena ili koju on naknadno stekne. - Postupak za uzimanje izjave izvrsnog duznika pocinje po predlogu poverioca, te sud poziva izvrsnog duznika da u roku od 10 dana dostavi izjavu sudu o imovini. - Ako on tako ne postupi, sud obavezno zakazuje rociste na koje poziva i izvrsnog duznika. - Duznik je duzan da kazuje istinu o svojoj imovini, u suprotnom cini krivicno delo. - Izjava izvrsnog duznika o njegovoj imovini ne kreira i pravo prvenstva u namirenju izvrsnog poverioca iz naknadno pronadjene imovine. - Ako izvrsni duznik da izjavu o imovini, sud jedan primerak dostavlja izvrsnom poveriocu, a izvrsnog duznika upisuje u knjigu izvrsnih duznika. - Duznik se iz ove knjige brise cim namiri potrazivanje, odnosno najranije nakon isteka roka o 3 godine od dana izvrsenog upisa.

155.) Izvrsenje radi ostvarenja nenovcanog potrazivanja
A) Predaja pokretne stvari - Ovaj postupak se vidi kada izvrsni poverilac ima stvarnopravni ili obligacionopravni zahtev da mu izvrsni duznik preda stvar. - Izvrsna radnja se sastoji u tome sto sudski izvrsitelj ( forum rei sitae )oduzima izvrsnom duzniku stvari i o tome mu daje potvrdu. - Kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika, on je duzan da je voljno preda, u suprotnom, sudski izvrsitelj mu je oduzima. - Ako se stvar nalazi kod treceg lica, a ono nece da stvar vrati dobrovoljno, izvrsitelj ne sme da primenjuje prinudu prema njemu. - Naprotiv, sud prenosi potrazivanje na predaju stvari sa izvrsnog duznika na izvrsnog poverioca, tako da se dalji postupak odvija kao i kada se stvar nalazi kod izvrsnog duznika. - Ako nezamenljiva stvar ne moze da se nadje ni kod izvrsnog duznika ni kod treceg lica, izvrsni poverilac predlaze sudu ( rok 8 dana ) da sud donese resenje kojim obavezuje izvrsnog duznika na placanje vrednosti stvari. - Dalji postupak izvrsenja se vodi prema pravilima o izvrsenju radi naplate novcanih potrazivanja. - Ako zamenljive stvari ne mogu da se nadju kod izvrsnog duznika i treceg lica, izvrsni poverilac predlaze sudu da ga sud ovlasti da na trosak izvrsnog duznika, u odredjenom roku pribavi te stvari. B) Izvrsenje i predaja nepokretnosti - Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji se nalazi nepokretnost. - Izvrsenje se sprovodi tako sto sudski izvrsitelj prinudno iz nepokretnosti udaljuje sva lica, prazni je od svih stvari i predaje je u drzavinu poveriocu. - Izvrsenje moze da otpocna samo kada protekne rok od 8 dana nakon donosenja resenja o izvrsenju. V) Izvrsenje obaveza na cinjenje, necinjenje i trpljenje

221

- Mesno je nadlezan sud na cijoj teritoriji je duznik duzan da obavezu izvrsi ( prema ugovoru ili ZOO-u ). 1.) Zamanljiva radnje- radnje koje umesto duznika moze da izvrsi i drugo lice. - Takve radnje su prestacije iz ugovora o radu ili delu cije ispunjenje ne zavisi od svojstava duznika ( pozitivne radnje koje se ne odnose na predaju novca ili neke druge stvari ). - Izvrsenje se sprovodi tako sto sud ovlascuje izvrsnog poverioca, po njegovom predlogu, da sam ili preko drugog lica izvrsi dugovanu ranju o trosku izvrsnog duznika. - Pravilo je da sud u resenju o izvrsenju odredjuje i obavezu da duznik predujmi troskove koji su neophodni radi izvrsenja radnje. 2.) Nezamenljive radnje - Nezamenljive radnje mogu da budu i pozitivne i negativne. - Pozitivne su one koje ne mogu da preduzmu treca lica, jer izvrsenje radnje iskljucivo zavisi od volje izvrsnog duznika. - Pozitivne radnje koje moze da izvrsi samo duzniku su npr. osuda drustva kapitala da omoguci uvid akcionarima u finansijske izvestaje. - U ovakvim situacijama nema mogucnosti da se dugovana cinidba prinudno izvrsi. - Naprotiv, izvrsni duznik se novcanim kaznama primorava na izvrsenje cinidbe. - Sud resenjem odredjuje rok za dobrovoljno izvrsenje radnje, te kaznu za slucaj da duznik ne izvrsi svoju obavezu ( ako ne izvrsi, onda sud ex officio izvrsava resenje o novcanoj kazni ). - Ovaj postupak se ponavlja sve dok duznik ne izvrsi dugovanu radnju ili dok ukupni zbir novcanih kazni ne dostigne desetostruki iznos prvoizrecene novcane kazne. - Ako kaznjavanje duznika ne urodi plodom, sud nanovo kaznjava duznika, tj. ukupna visina novcanih kazni nije limitirana. - Protiv resenja o izricanju novcane kazne nije dozvoljena zalba. - Kaznjavanje duznika se ne primenjuje kada je u pitanju izvrsenje obaveze intuitu personae ( slikar ), jer tada izvrsenje dugovane prestacije ne zavisi iskljucivo od volje izvrsnog duznika, pa u toj situaciji poverilac moze od duznika samo zahtevati naknadu stete. - Kod obaveza necinjenja i trpljenja, sud resenjem odredjuje zabranu odredjenog ponasanja i istovremeno duzniku izrice novcanu kaznu ako postupi protivno zabrani. - Moguce je da je duznik svojim radnjama, koje su suprotne sadrzini izvrsne isprave, vec proizveo stanje koje izvrsnog poverioca lisava njegovog prava ( npr. duznik je protivno gradjevinskoj dozvoli sagradio objekat i zatvorio izvor svetlosti poveriocu ). - U takvim situacijama, izvrsni poverilac moze da predlozi sudu da on sam ili trece lice, o trosku izvrsnog duznika, otkloni promenu radi vracanja u predjasnje stanje. - Moguce je da je protiv izvrsnog duznika doneto resenje u parnici zbog smetanja poseda, te da je ono izvrsno, odnosno da je duznik dobrovoljno izvrsio obavezu. - Ako bi duznik, nakon toga, ponovio smetanje, sud ne bi vodio novi postupak, nego bi odredio prestanak smetanja poseda i izrekao novcanu kaznu za slucaj da duznik ponovo postupi protivno zabrani. - Ovde se prica i pitanje 146. novcane kazne i sudski penali. G) Predaja i oduzimanje deteta - Sudske odluke o dodeli roditeljskog staranja izvrsavaju se prinudnim oduzimanjem i predajom deteta roditelju, licu ili organizaciji kojoj je dete povereno na cuvanje i vaspitavanje. - O predlogu za izvrsenje odlucuje sud koji je mesno nadlezan na teritoriji prebivalista predlagaca, a izvrsenje sprovodi sud na cijoj teritoriji se nalazi dete. - Izvrsnom duzniku se ostavlja rok od 3 dana da dobrovoljno preda dete ( osim ako detetu preti opasnost, pa mora odmah ). 222

D) Vracanje zapolsenog na rad - O predlogu kojim izvrsni poverilac zahteva da bude vracen na rad odlucuje sud na cijem podrucju se nalazi sediste poslodavca. - Predlog se podnosi u prekluzivnom roku od 30 dana, od dana isteka paricionog roka iz izvrsne isprave. - Izvrsni poverilac, zaposleni, moze i u izvrsnom postupku radi vracanja zaposlenog na rad i bez posebne izvrsne isprave da zahteva naknadu izgubljene zarade. Dj) Deoba stvari - Izvrsenje se sprovodi radi ostvarenja prava poverioca na deobu zajednicke stvari na kojoj postoje suvlasnicka prava ( nepokretnost, zaostavstina...). - Sudska odluka o deobi stvari ima nepotpuno preobrazajno dejstvo. - Njome se ukida usvlasnicka zajednica, ali se pravnozastitna potreba ostvaruje tek u izvrsnom postupku, i to deobom stvari. - Predlog za izvrsenje mogu da podnesu kako tuzilac, tako i tuzeni. - Izvrsni duznici su suvlasnici. - Zavisno od izreke izvrsne isprave, deoba moze da bude fizicka ili civilna. - O nacinu deobe odlucuje sud u vanparnicnom postupku, a njegovo resenje predstavlja izvrsnu ispravu. E) Upis prava u javnu knjigu - Kod upisa u javnu knjigu radi se o upisu sticanja, promene i prestanka pravo svojine, hipoteke i ostalih stvarnih prava na nepokretnim stvarima, odnosno zaloge na pokretnim stvarima. - Izvrsenje se sprovodi tako sto izvrsni sud naredjuje da se u javnu knjigu izvrsi upis sadrzan u izvrsnoj ispravi. - Ako je upis odredjen u samom resenju o izvrsenju, izvrsni sud vrsi upis po sluzbenoj duznosti. Z) Izdejstvovanje izjave volje - Moguce je da izvrsni duznik u izvrsnoj irpavi obavezan da da neku izjavu volje. - Ak oduznik ne postupi po izreci iz izvrsne isprave, nastupa fikcija da je izjavu volje dao. - Pri tome razlikujemo dve situacija: * U prvoj, smatra se da je duznik dao izjavu volje sadrzine kao u izvrsnoj ipravi u momentu kada je sudska odluka postala pravosnazna. * U drugoj, davanje izjave volje zavisi od ispunjenja neke poverioceve obaveze ili od ispunjenja uslova. - Smatra se da je izjava volje data kad aje poverilac svoju obavezu ispunio.

158.) Postupak obezbedjenja
A) Pojam - Poverilac ima pravo da obezbedi sprovodjenje postupka izvrsenja na imovini duznika nakon sto dobije izvrsnu ispravu. - Postupak obezbedjenja potrazivanja je poseban postupak hibridnog karatera. - U prvoj fazi, on je kognicioni, jer sud sumarno ispituje da li su se stekli uslovi da odredi obezbedjenje potrazivanja. - U drugoj fazi, sud donosi resenje o obezbedjenju koje se izvrsava po pravilima izvrsnog postupka. B) Vrste ZIP poznaje 4 vrste sredstava obezbedjenja ( numerus clausus ):

223

zasnivanje zaloznog prava na pokretnim i nepokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka. • zasnivanje zaloznog prava na nepokretnosti na osnovu izvrsne isprave. • prethodne mere. • privremene mere ( najznacijnije sredstvo u praksi ). V) Osobenosti postupka 1.) Uopste - Postupak je hibridan, kognicioni i izvrsni. - U njemu vazi dispoziciono i raspravno nacelo. - Nacelo kontradiktornosti je ograniceno time da se resenje o obezbedjenju donosi, a da pri tom duznik nije imao mogucnosti da se izjasni o predlogu za obezbedjenje. - O osnovanosti predloga sud pozitivno odlucuje kada se uveri da su argumenti poverioca verovatni. 2.) Sud - Kod nadleznosti suda razlikujemo situaciju u kojoj je postupak obezbedjenja pokrenut pre pokretanja kognicionog postupka i situaciju u kojoj je predlog stavljen nakon sto je kognicioni postupak pokrenut. - U orvoj situaciji, stvarno i mesno je nadlezan onaj sud koji je nadlezan da odlucuje i o potrazivanju, odnosno o glavnom zahtevu. - Ako se istovremeno pokrece kognicioni ( parnicni ili drugi postupak ) i podnosi predlog za obezbedjenje, za odluku za obezbedjenje stvarno i mesno je nadlezan onaj sud pred kojim se pokrece kognicioni postupak. - O predlogu za obezbedjenje odlucuje sudija pojedinac. 3.) Predlog i resenje o obezbedjenju - Postupak se pokrece predlogom koji mora da sadrzi elemente koje propisuje Zakon: a) potrazivanje cija realizacija treba da se obezbedi. b) razlog zbog kojeg se trazi obezbedjenje. v) cinjenice i dokazi koji opravdavaju postojanje razloga za obezbedjenje. g) vrsta sredstava obezbedjenja cija se primena zahteva. - Ako predlog ne sadrzi sve elemente, odbacuje se kao nedopusten, a ako iz prikazanih cinjenica i dokaza ne proizlazi da je verovatan razlog za obezbedjenje, predlog se odbija kao neosnovan. - Resenje o obezbedjenju se pobija zalbom koja se izjavljuje u roku od 3 dana, ali nema suspenzivni karater.

159.) Prethodne i privremene mere
- PRIVREMENE MERE A) Opsta pravila - Odredjivanje privremene mere kao sredstva obezbedjenja je supsidijarno u odnosu na ostala sredstva obezbedjenja potrazivanja. - Ako poseduje odluku donetu u njegovu korist u prvom stepenu, poverilac ne moze vise da zahteva da sud odredi privremene mere, vec samo prethodne mere. - Ako poseduje izvrsnu ispravu, odredjenje privremenih mera dolazi u obzir samo ako npr. duznik nema imovinu na kojoj bi moglo da se zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima.

224

- Dakle, kad god drugom merom moze da se ostvari isti cilj koji se postize privremenom merom, privremena mera ne moze da se odredi. - Poverilac mora da poseduje poseban pravni interes za odredjenje privremene mere, a ako ga nema, predlog za odredjivanje ove mere se odbacuje kao nedopusten. - U ovom postupku siroko se koristi institut jemstva; sud moze da uslovi privremene mere tako sto ce poverilac da polozi jemstvo; jemstvo moze da polozi duznik umesto odredjenja privremenih mera ( to mogu da predloze i duznik i poverilac ). B) Resenje o odredjenju privremene mere - Ovo resenje sadrzi sve sastojke kao i svako resenje o obezbedjenju, i uz to rok trajanja mere. - Ako se privremena mera odredjuje pre nego sto je poceo kognicioni postupak, sud odredjuje u rok u kome je poverilac duzan da podnese tuzbu. - Odredjene privremene mere proizvode dejstva onoliko dugo koliko je to odredjeno u resenju suda ( ali mogu da se ukinu i pre, kao i da se produze ). - Ove resenje proizvodi dejstva ne samo prema strankama, vec i prema ucesnicima u postupku. - Donosenjem resenja o privremenoj meri izvrsni poverilac ne stice zalozno pravo, ali ipak, sud moze da odredi i drugacija kada postoji subjektivna opasnost da ce duznik da osujeti i znatno oteza naplatu potrazivanja. V) Uslovi za odredjenje privremenih mera - Potrebno je ispunjenje dva uslova: prvi, da potrazivanje postoji, i drugi, da postoji opasnost da poverilac nece moci da realizuje svoje potrazivanje. - Radnje koje duznik preduzima ili bi mogao da preduzme da bi osujetio ili znatno otezao naplatu potrazivanja jesu: otudjenje, prikrivanje i drugi nacini raspolaganja imovinom. - ZIP-om su odredjene okolnosti kada se smatra da opasnot postoji: --> ako bi potrazivanje trebalo da se ostvari u inostranstvu. -->ako se protiv izvrsnog duznika vec vodio izvrsni postupak zbog neispunjenja obaveza iz zakonskog izdrzavanja. --> ako su zakonske obaveze izvrsnog duznika, kao i njegove obaveze utvrdjene pravosnaznom odlukom suda vece od njegovih prihoda. --> ako je protiv izvrsnog duznika vec pokusano izvrsenje koje nije uspelo, jer je duznik odbio da saopsti podatke gde se nalazi njegova imovina ili je davao netacne podatke u vezi s imovinom. - Izvrsni poverilac je duzan da u predlogu za odredjenje privremenih mera iznosenjem cinjenica i dokaza ucini verovatnim postojanje opasnosti. - Kod odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja nenovcanih potrazivanja opasnost da ce duznik da osujeti ili znatno oteza ostvarenje potrazivanja mora da postoji objektivno. - U ovom slucaju, izvrsni poverilac u svom predlogu za odredjenje privremenih mera mora da ucini verovatnim da ce duznik da unisti ili pokvari stvar koju duguje, da ce da je otudji, da ce cedirati potrazivanja na trece lice... - Za razliku od odredjenja privremenih mera radi obezbedjenja novcanih potrazaivanja, kada se radi o obezbedjenju nenovcanih potrazivanja, znatno pogorsanje ili opste lose imovinsko stanje duznika nije indikator za odredjenje privremenih mera. - Sud moze da odredi privremenu meru obezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja da bi se sprecila upotreba sile ili nastupanje nenadoknadive stete. - U ovom slucaju, poverilac u predlogu za odredjenje privremenih mera ne mora da dokazuje postojanje opasnosti, ako je tada duzan da ucini verovatnim da ce izvrsni duznik odredjenim privremenih mera pretpsti samo neznatnu stetu. G) Vrste privremenih mera ZIP exempli causa navodi sledece privremene mere: 225

zabrana raspolaganja pokretnim stvarima i njihovo oduzimanje od duznika. zabrana otudjenja ili opterecenja nepokretnosti. zabrana duzniku izvrsnog duznika da ovom poslednjem namiri potrazivanje ili da mu preda stvar. • zabrana banci da isplacuje novac izvrsnom duzniku s njegovog racuna. • oduzimanje gotovog novca i polaganje novca u depozit. • naredba izvrsnom duzniku da preduzme radnje da se stvar sacuva... D) Izvrsenje privremenih mera - Cim je resenje o odredjivanju privremenih mera doneto, ono je ujedno i izvrsno. a) Izvrsenje privremene mere i tuzbeni zahtev - Iz enumeracije privremenih mera koje se odnose na obezbedjenje nenovcanih potrazivanja ( naredbe i zabrane ) vidno je da njihovo odredjenje, u neku ruku, prejudicira ishod spora ili cak i konzumira tuzbeni zahtev. - Npr. kada sud privremenom merom odredi da poslodavac radniku placa platu dok tece parnica o zakonitosti odluke na osnovu koje je radniku prestao radni odnos, vidno je da se prema izreci iz resenja o privremenoj meri postupa kao da je doneta pravosnazna presuda kojom je tuzbeni zahtev radnika usvojen. - Ovakva konzumacija tuzbenog zahteva putem odredjenja privremene mere evidentnija je kada se privremenom merom izrice obaveza necinjenja, odnosno propustanja vrsenja odredjenih radnji ( npr. dnevnom listu se zabrani da stampa, navodno netacne cinjenice o licnosti izvrsnog poverioca ). - U momentu kada sud odredjuje privremenu meru, ne zna se da li je izvrsni poverilac zaista poverilac i da li je izvrsni duznik zaista duznik, jer se to ostavlja parnicnom sudu kada resava o meritumu stvari. - Resenje o privremenoj meri se vezuje, i sadrzinski i temporalno, za momenat kada se odlucuje o predlogu za odredjenje privremene mere. - Bez tih ogranicenja, odluka o odredjenju privremenih mera radi ozbezbedjenja izvrsenja nenovcanih potrazivanja bi konzumirala i tuzbeni zahtev ( a to je zabranjeno ). - Promenom okolnosti, otpadanjem razloga koji su opravdavali njeno odredjenje, ukida se i privremena mera. Dj) Ukidanje privremene mere Ukidanje sledi po predlogu izvrsnog duznika kada:  izvrsni poverilac nije poveo kognicioni postupak u roku koji mu je sud odredio.  istekao je rok za koji je privremena mera odredjena.  kada ona vise nije potrebna. - Resenje o ukidanju privremenih mera trebalo bi da ima dejstvo ex tunc, jer se predvidja da se ukidaju i preduzete radnje u postupku. - Medjutim kada je privremena mera odredjena radi ostvarenja nenovcanih potrazivanja, njeno ukidanje dejstvuje samo ex nunc ( jer je njome stvoreno pravno stanje u kome potpuna restitucija nije moguca ). E) Odstetni zahtevi izmedju stranaka i ucesnika u postupku obezbedjenja - Odstetne zahteve po osnovu vodjenja ovog postupka moze da istice izvrsni poverilac prema prema izvrsnom duzniku i ucesnicima u postupku, ako oni ne postupaju po resenju o odredjenju privremene mere kojom se obezbedjuje izvrsenje nenovcanog potrazivanja. - Izvrsni duznik moze tuzbom da zahteva da mu izvrsni poverilac naknadi stetu koju je pretrpeo zbog toga sto je sud odredio privremenu meru: 226

• • •

* kada izvrsni poverilac ne povede kognicioni postupak u roku koji je sud odredio. * kada se utvrdi da je privremena mera bila neosnovana ( to je npr. slucaj kada izvrsni poverilac izgubi parnicu protiv izvrsnog duznika, tj. pokaze se da ne postoji potrazivanje ). - Odredjenje privremene mere ne moze da se smatra neosnovanim, ako drugostepeni sud po zalbi nadje da ne postoji verovatnoca u pogledu postojanja potrazivanja ili u pogledu postojanja opasnosti. - PRETHODNE MERE - Ove mre sud odredjuje sa istim ciljem kao i privremene mere(ipak imaju manji znacaj u praksi). - Ove mere se odredjuju radi obezbedjenja naplate novcanog potrazivanja, vec utvrdjenog u domacoj sudskoj odluci koja, medjutim, jos nije postala pravosnazna ili izvrsna. - Takodje, da bi se ove mere odredile, nuzno je da postoji opasnost da ce se ostvarenje potrazivanja osujetiti ili znatno otezati.

160.) Zalozno pravo na nepokretnim i pokretnim stvarima na osnovu sporazuma stranaka
- U ovom postupku, zalozno pravo na nepokretnim stvarima se zasniva na osnovu sporazuma stranaka i na osnovu rocista koje se odrzava pred izvrsnim sudom. - U zapisnik sa rocista se unosi sporazum stranaka, visina potrazivanja, vreme njegovog dospeca, kao i saglasnost duznika da zasnuje zalozno pravo na nepokretnim ili pokretnim stvarima. - Kod pokretnih stvari, zalozno pravo se stice njihovim popisom i unosenjem u zapisnik. - Ovako sacinjen zapisnik ima dejstvo sudskog poravnanja, dakle predstavlja izvrsnu ispravu.

Ziga

227

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->