P. 1
Engleska knjizevnost 1700-1832 skripta

Engleska knjizevnost 1700-1832 skripta

|Views: 3,640|Likes:

More info:

Published by: Mirjana Đurasković on Feb 02, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/15/2013

pdf

text

original

Fakultet Humanističkih Nauka u Beogradu Smer za Engleski jezik i književnost 2006/07

PREGLED ISTORIJE ENGLESKE KNJIŽEVNOSTI U PERIODU OD XVII VEKA I VEKA ROMANTIZMA (1700-1832)

beleške sa časova književnosti 2006/7

Mihajlo Ravić

Sadržaj

UVOD U PERIOD RACIONALIZMA I KLASICIZMA (1700-1740) 1. DRUŠTVENO ISTORIJSKA POZADINA KLASICIZMA KNJIŽEVNE PRILIKE: KLASICIZAM 1. 2 Džon Lok (1632-1704) 1. 3 Dejvid Hjum (1711-1776) 1. 4 Aleksandar Poup (1688-1744)-Esej o kritici (1711) . godina-Esej o čoveku (1733-34). godina KLASICISTIČKA PROZA-Džozef Adison (1672-1719)-Ričard Stil (1672-1729) Danijel Defo (1661-1713);“Mol Flanders” , Džonatan Svift (1667-1745) “Guliverova putovanja”

2.SENTIMENTALIZAM U ENGLESKOJ KNJIŽEVNOSTI (1740-1800) 1.1 Uvod 1.2 Društveno-istorijska pozadina sentimentalizma 1.3 Književne prilike -Semjuel Ričardson (1689-1761), Henri Filding (1707-1754), Tobajas Smolet (1721-1771) , Lorens Stern (1713-1768) , Oliver Goldsmit (1730-1774) *Gotski roman*, Sentimentalistička proza i drama, Prozni pisci sentimentalizma ; dr Semjuel Džonson (1709-1784) , Džejms Bozvel (17401795) , Edvard Gibon (1737-1794), Predstavnici drame; Oliver Goldsmit (1730-1774), Ričard Brinzli Šeridan (1751-1816), ; Poezija sentimentalizma; Viljem Koling, Tomas Grej, (17161771), Viljem Kuper (1731-1800) 3. PREDROMANTIZAM; Robert Berns(1759-1796), Viljem Blejk(1757-1827) 4. ROMANTIZAM (1800-1832) ; Društveno-istoriske prilike i poetika, Viljem Vordsvord (1770-1832), Semjuel Tejlor Kolridž (1772-1834), Džordž Gordon Noel Lord Bajron (1788-1824), Persi Buš Šeli (1792-1822), Džon Kits (17951821)

2

1. Uvod Postoji različitih pristupa o saglasnosti o tome da je u Engleskoj prva polovina XVIII veka jedinstven period kako po književnim a donekle i ideološkim karakteristikama. Zatim ima raznih mišljenja i o tome koliko je raznih završnica tog perioda, kao što je 17440. godina , godina Popove smrti ili 1745. (Sviftova smrt) , ali su se autori valjda nekako složili da je granica 1740. godina, zapravo datum izlaska Ričardsonove “Pamele”, kojim započinje roman u modernom smislu. Pritom ne treba skrenuti sa uma da su godine jako približne i da se razvoj mišljenja i osećanja određenih ljudskih grupa ne može nikada sasvim jasno utvrditi. U Engleskoj se doba racionalizma I klasicizma podudaraju, klasicizam traje nekih 40- ak godina, 1700-1740. Što se tiče književno-ideoloških karakteristika nazivi su poznati prema onima koji su se tada smatrali najvažnijim. Racionalizma ima u filozofiji a klasicizma u književnosti. Racionalizam se javlja kao opis idejne podloge a klasicizam kao odredba književnih ideala. Osim naziva “doba racionalizma” ili malo zvučnije “The Age of Reason”, najčešče čujemo oznaku “klasicizam” zbog toga što sam termin i puno značenje te reči podrazumeva književnost koja pretenduje da bude klasična, a ne ona koja je objektivno takva. Interesantno je da Englezi vrlo rado nazivaju ovo doba “Augustin Age”-u poredeđenju sa Avgustinovim “Zlatnim vekom” i “The Age of Pope”-zbog toga što su pisci, laskajući sebi, voleli da pronalaze sličnosti između svog doba i Avgustionovog u starom Rimu. U našim prevodima ćemo naići na naziv “doba prosvećenosti”-usvojeno od “Istorije engleske književnosti”-Akademije nauka tadašnjeg SSSR-a, ali bi možda bilo bolje reći “prosvetiteljstvo” zbog toga što nije stvar u tome što su književnici tada bili prosvećeni već zbog toga što su želeli da svojim delima prosvećuju. Termin “Enlightenment” je takođe u istom značenju, ali je češći sa pojavama u drugim evropskim zemljama. Prema mišljenju Puhala taj termin nije najpogodniji, jer prosvetiteljska ctrta/nota/karakteristika ipak postoji u enegleskoj književnosti ovog vremena, ali ne toliko istaknuta jer nema toliko širokog demokratskog strujanja i istovremenog uticaja kao u drugim zemljama evropskog kontinenta.

3

1. DRUŠTVENO ISTORIJSKA POZADINA KLASICIZMA Revolucijom od 1688-1689. godine omogućen je neometan ravitak kapitalističke privrede koji će kasnije pretvoriti Englesku u izrazito trgovačkokapitalističku buržoasku državu. U ovom periodu Engleska je bila pod vlašću Viljema III i kraljice Ane, kao i kraljeva nemačkog porekla iz hanoverske dinastije-Džordza I i Džordža II. Naime, nedovoljnim ulaganjem u industriju to jest- manufakturu, gradska trgovačko-bankarska buržoazija koju predstavlja vigovska partija- to jest predstavnici gradske buržoazije se zapravo bogate finansiranjem skupih ratova svoje vlade i iskorišćavanjem kolonija što je i ujedno i podloga za “industrijsku revoluciju” koja počinje krajem veka brzim prelaskom na fabrički način proizvodnje. Na selu se ponovo vraća davno započeti proces “ograđivanja” koji rezultira oštrom klasnom diferencijacijom; krupni i sitni zemljoposednici okupljaju svu zemlju i pretvaraju svoja imanja u čisto kapitalističke jedinice, dok sitni seljaci propadaju, postaju poljoprivrednici ili se sele u Ameriku:) *Državna vlast, koja u gotovo celom periodu , osim torijevske vladepredstavnika seoskog veleposedničkog plemstva, u rukama vigovaca (to jest vrhova trgovačko-bankarske buržoazije) bila je prisiljena da učini nešto za svo to gladno ljudtsvo koje je propadalo u ovom periodu zbog toga što je industrija bila nedovoljno razvijena i nije još mogla da zaposli toliko broj naroda. Oni su međutim, preko “Poor Law” zakonodavstva (započetog još pod Elizabetom) omogućavali izvesnom broju siromaha da tek održe svoje živote, dok su s druge strane pooštrili kazne za sve prestupe protiv privatne svojine. Politički život Engleske karakteriše veliku borbu između vigovaca i torijevaca. Naime, vigovci su bili napredniji i uživali su masovnu podršku koju su stekli “slavnom revolucijom” u kojoj su iscrpli svoju naprednost i postali oligarhijska grupa buržoaskih vrhova koja uopšte nije bila orijentisana ka demokratiji i ozbiljnim reformama društva, već im je glavni i jedini cilj bilo obezbeđivanje slobode trgovanja i zarađivanja kako bi nahranili svoj klasni sloj. Sa druge strane, među torijevcima je bilo tu i tamo eksremista koji su priželkivali povtarak Stjuarta i apsolutne monarhije, ali su ostali već finansijski potkovani svojim već pretežno kapitalističkim - organizovanim veleposedima- gunđali o porezima i neefikasnom opozicijom kao i o stranim kraljevima stranog porekla koju je vigovska vlada dovela na presto. *Što se tiče ratova koje je Engleska vodila u vremenu kada je sve jače učestvovala na svetskoj političkoj sceni treba istaći rat za špansko nasledstvo u kome su se evropske sile borile za za posede oronule španske monarhije gde je Engleska osvojila Gibraltar I postala vodeća sila. Značajna ličnost je vojvoda od Marlboroa.Od idejnih događaja mora se spomenuti unija sa

4

Škotskom. Tada je ( već Velika Britanija) imala I svoje unutrašnje poteškoće. ali ne priznaje nikakva čuda niti bilo kakav bozji uticaj na tok sveta. Najvažnije ideje I tragove ovog perioda ostavlja nesumnjivo Lok u svojim spisima I otud mu I naziv “ Prorok vigovske Engleske ”. “Basna o pčelama” alegorijom dokazuje tezu da su poroci I nemoralni postupci pojedinca uslov za blagostanje u društvu. Volter. treba istaći dve Jakobitske pobune (1715. smatrao je da Bog jeste tvorac svega postojećeg. -ŠAFTBERI: Verovao je u ljudsku moralnu svest I iznosio je svoje stavove racionalistički I nije se pozivao na religiju.senzualističko shvatanje sveta I učenje o idejama. . deus bog. Čak. gde nije ostalo mnogo mesta za mistične zanose i religiozne forme mišljenja i osećanja jer su politički interesi i naučne misli prestali da se pretvaraju u religiozne oblike gde je samim tim idejni svet Engleske postao svetovan i razumski. Osnovni stav je bio da je englesko društvo bilo idealna harmonična sredina. ali englesko prosvetiteljstvo I njegova crta je bila namenjena samo vigovcima jer su baš i pisci I predstavnici racionalizma bili vigovci.ukratko. mišljenje da je Bog prauzrok I tvorac sveta. Deizam igra važnu ulogu u filozofiji 18. naročito sa siromašnim škotskim gorštacima koji su se borili protiv centralizovane vlasti I prizeljkivali povratak Stjuarta. 1745) . godine kada Engleska postaje “Velika Britanija” i ujedinjuje celo ostrvo pod jedinstvenu upravu. Idejna atmosfera doba racionalizma je u svetu praktičnih interesa i trke za zaradom. Ruso. Pisci I mislioci ovog perioda zastupali su različite stavove o filozofskom idealizmu naglašavajući ljudski razum. ali se od momenta stvaranja svet kreće po logičnim zakonima bez učešća natprirodnog. Izuzeci su Defo I Svift koji malo zalaze u realnost tadašnjeg društva-satira. fil. ali su ih smatrali sporednim uzrocima. obe nasilno ugušene što je onemogućilo gorštacima da ruše vlast već ih je osiromašilo I nateralo na emigraciju. ** Mali je broj radikalnih mislioca koji su racionalistički gledali na stvarnost. ni Poup ni ostali knjizevnici nisu bili baš toliko zaslepljeni da ne vide nedostatke tadašnjeg društva. Naravno. sposobnostima I ograničenjima razuma obeležavaju ovaj period. sprovedena 1707. Lesing). Bernard Mandervil u svom delu.takve ideje su neminovno izazvale negodovanje takvog stava u društvu. 5 . bilo je onih koji su zanemarivali Lokove principe I uvrstili su neke dodatne elemente. veka . dakle obrazovanjem I vaspitanjem. tako da poetika gledana u celini daje utisak izveštačenosti. bio je deista (l. njegovo opšte prihvaćeno empirističko. Društvo moze da se formira isključivo uz pomoć prosvećivanja.

Pisci klasicizma nisu analizirali spoljašnju. Bitne odlike klasicizma su racionalistički stavovi Džona Loka i Dejvida Hjuma koji su ujedno i podloga u postavljanju klasicističkih pravila. Nekadašnje kafane. van nas samih. U ovom periodu imitacija prirode nije realistična niti naturalistička već prema klasicizmu treba napraviti jasnu razliku ismeđu sveta i one druge. jedno od osnovnih pravila klsicističke teorije jeste reflektovanje prirode u umetničkom delu-zapravo.Zatim. koji još dugo ostaje jedini književni centar.veku predstavlja zdrav razum i posledicu Dekartovog racionalističkog metoda.veka daju buržoasko-aristokratski pisci. unutrašnje i duhovne prirode. Tolandovo delo “ Miltonov život” je knjiga u kojoj je autor prvi izneo Miltonova racionalistička razmišljanja. a o njima i raspravljaju teoretičari. takođe. ali je u svojoj teoriji pokušao da odvoji stvari od oseta naglašavajući da one ne postoje objektivno. 1. obožavanje klasične. sistematičnost i intelektualni red na formu i obilk. Veoro. Džordž Barkli je razvio –pazi sad-subjektivističko-idealistički filozofski sistem  I pošao od Lokovih stavova da mi. Dalje. bili slabo prihvaćeni. i otkriti ono što je lepo u umetničkom delu gde se ističe ljudska priroda.Platonov stav. Toso i dr.1 KNJIŽEVNE PRILIKE: KLASICIZAM Osnovni ton engleske književnosti 17. Činčio. U svom delu “Tumačenje razmišljanja o principima ljudskog znanja” najviše se oslanja na platonistički objektivni idealizam. već unutrašnju duhovnu stranu realnosti sa izuzetnom realističnom 6 . Dešava se to da glavna grupa pisaca zauzima “klasicistički” stav prema književnosti jer ima prilično čvrste osnove za to kao što su. veka. Dalje. Dok Racionalizam u 17. koje su još u Drajdenovo doba bile omiljena stajališta sada postaju književni klubovi jasno podeljeni. na klasicističke teorije prvenstveno su uticali Aristotel svojom “Poetikom” i neki italijanski teoretičari takođe iz 17. zapravo. okupljeni u Londonu. prema ličnim političkim interesima i prijateljskim vezama. Džon Toland i Entoni Kolins su. rimske i grčke književnosti koja datira iz renesanse. Tu se neguju misli i ideje i začinju dela. spoznajemo svet I “stvari” oko sebe na nivou oseta. Prava priroda je zanemarena gde je samim tim glavni akcenat stavljen na proučavanje psihologije čoveka. naravno . čiji su elementi jasnost. kao što je “pricip Verovatnosti” (priroda-prirodnost). već da predstavljaju skup oseta. dok je Kolins negirao besmrtnost duše. elementi klasicizma jesu naglašeni od strane kniževnika.

***Konačni oblik klasicističke teorije daje Nikola Boalo.proširiju ga na ono mesto do kog se može stići za 24 h. Među tadašnjim fransuskim teoretčarima koji su se tome protivili najviše se ističe Kornej.preciznošću. Kao modele treba uzimati antičke pisce. da se razumemo. 4). “Poslanice”. Gore spomenut “Pricip Verovatnosti” o kojima su teoretičari raspravljali pokušavajući da definišu poetiku klasicizma. Razum ima prednost nad osećanjem i maštom i jedini je.Kornej je imao svoj stav. zapravo je povezivao jedinstvo vremena i smatrao je da radnja treba da traje 12. verovatnost a ne istina je služila pesniku da pesmom čoveka dovede do idealnog. Šaplen smatra da delo treba da predstavlja jednu radnju sa jednim junakom. a kada su govorili o jedinstvu mesta. *Tri jedinstva. Formulisao ga je Aristotel i njega prihvataju i italijanski teoretičari 16. kao i o “tri jedinstva” i “teoriji književnih rodova “ sledi sada: *Verovatnost. klasicisti smatraju da je imitacija prirode u antičkom periodu idealna priroda. napisao je “Satire”. složili su se Šaplen i Dobinjak. do vrline. Cilj umetnosti jeste u tome da bude dopadljiva 7 . sati. Sa druge strane. Pisci. a to je istina koja predtavlja istinu imitacije(podražavanja) 2). Osnovni principi njegove poetike nalaze se u njegovom delu”Art Poetic” i to posebno u tekstu-“O pesničkoj umetnosti”. primerom dramske radnje gde tragedija sledi ovaj pricip zbog istorijskih činjenica. dok ostala pravila uglavnom služe dramskoj poeziji.moralista i satiričar. Predmet umetničkog dela je istina. da bi se tek kasnije bavio teorijom.gde postoje četiri teze: 1) .Jedinstvo radnje je opšte pravilo. dok su Šaplen i Dobinjak ovo jedinstvo vremena produžavali na čak na 30 h. 3).francuski teoretičari svoje stavove potkrepljuju Aristotelovim zaključkom da je zadatak pesnika da iskaže i da stvara ono što je moguće prema zakonu verovatnosti. a tek kasnije francuski. u stanju da razlikuje istinu od laži i najvažniji je u ocenjivanju i vrednovanju lepog. Prema Aristotelu. koji je smatrao da pricip verovatnosti mnogo zavisi od toga koliko istorija sama po sebi ima upliva u neko književno delo. a da odnos glavne radnje i epizoda mora biti tačno određen kako ni jedna prateća radnja ni u kom trenutku ne bi mogla da remeti ili prekida glavnu. veka. ali je prednost ipak data latinskim piscima i misliocima.

takođe. prema tome Aristotelova i Platonova mišljenja su neraskidivo povezana(smatra Lok). zapletu i raspletu i većina francuskih kritičara se prema tome slaže sa Aristotelovom teroijim “Katarze” . Što se tiče teorije komedije ona je vrlo oskudna jer se uglavnom svodi na ličnosti uzete iz nižih slojeva društva i njihove svakodnevive gde je rasplet srećan a intriga fiktivna. komedija. koja su prema njegovom mišljenju “ stvar za sebe “ i ne mogu uticati na umetničko stvaranje. -Lok prezire intuitivne i imagitivne sposobnosti uma i uzdiže one racionalne. osim Korneja. veka dolazi do rascepa između francuskog klasicizma baš po pitanju antičkog nasleđa. On pravi razliku između racia i osećanja. Uz Boaloa stali su Rasin i Lafonton. “An Essay concerning Humane Understanding” (1690) . koja na osnovu nje stvara objektivnu stvarnost.U teoriji tragedije francuski teoretičari polazeći od Aristotela. on smatra da se ideja može iskazati rečima (fiction. pa su bitne odlike ove proze: jasnost. preuzeta iz istorije. Subjektivna stvarnost se već nalazi u svakoj individui. ali i dve suprotnosti-razum i nadahnuće ( to jest maštu). koji primat daje strahu i divljenju. “Tabula Rasa” . pominje opažanje (posmatranje objektivne stvarnosti) . ali istovremeno i jednostavna i da junak ne treba imati naglašene mane niti vrline već da se opširno govori i o strukturi. treba istaći i jak stilski izraz. senzaciju (osete koji postoje. a jedan od protivnika bio je Pero. basna i proza). ali nemaju direktnog udela u stvaranju umetničkog dela) i refleksiju(odraz). prozni pisci uspevaju da izbegnu pravila i ne ugledaju se na antičke primere (uzore) . na neki način nedostojna pažnje teoretičara. U klasicističkom periodu basna je smatrana nižim pesničkim rodom. ali je svestan neraskidive povezanosti sa osećanjima. Dalje. 1. Svo znanje .2 Džon Lok (1632-1704) Nesumnjivo je da je “ideja” osnovni element o kome treba raspravljati. U poređenju sa klasicističkom dramom značaj klasicističke proze je znatno manji. znanju i razumu. *Teorija književnih rodova-(tragedija. veku bio je Žan Lafonten. jednostavnost.. preciznost izraza. darkness) a mešanje osećanja i oseta se uvek dešava. zaključuju da radnja u tragediji treba da bude složena. stiče se iskustvom koje je bazirano na čulnim impresijama i ne postoje “urođene ideje” jer se znanje ne javlja u razumu 8 . Najpoznatiji pisac basni u 17.White Paper ljudskog uma.smatra. dakle on govori o iskustvu. Kod Loka nema imitacije prirode i veza između subjektivne i objektivne stvarnosti je neraskidiva. logičko rasuđivanje i posebno interesovanje za moralne probleme. formi tragedije. Ideja je osnovna crta čovekovog karaktera i predstavlja subjektivnu stvarnost.Krajem 17. to jest ekspoziciji. Naime.

Ukratko rečeno. Posle prve zbirke 9 . ali pristajanje čovekovog uma na verovanje jeste u skladu sa razumom. Ove impresije. Poup je tvrdio da ih je napisao sa 16. izuzetno mršav. Hjum smatra da senzacije nisu oseti već su to dve emocije: osećanje i pamćenje. ali I sadržinski bez umetničke vrednosti. Kao osoba imao je I negativne karakteristike. nizak I pogrbljen. “Personal Identity”. On ovde govori o metafizici. koji zavise isključivo od posmatrača. 1. to jest metafizičarima (religija.mirisa). od rođenja je bio podložan raznim dečijim bolestima te je time postao invalid. godine koje su imale vrlo konvencionalnu formu. prema tome sreća pojedinca i drugih je pralelna i ciljevi su harmonični. stil) i o spoju između života i umetničkog stvaranja. umesto problema suštine. Bio je rimokatolik što mu je omogućilo da se školuje na univerzitetu. jednostavnosti izraza i u utisku koji pisac ostavlja na čitaoca isključivo čitaočevom percepcijom. Prvo je objavio pastirske pesme “Pastorale”. poput veličine ili broja) i sekundarne kvalitete ( poput boje. Nema potpunog formiranja subjektivne stvarnosti jer je svestan da dolazi do otuđenja ukoliko nešto posmatramo bez prisustva subjektivnosti. Problem znanja. 1.u kojoj predstavlja naš racionalistički sud kao jednostavne impresije udružene sa običajem gde neminovno tome iščekivanja proizilaze iz ličnog iskustva. on deli na primarne(merljive.je napisao u formi originalnosti.prema njegovom mišljenju postaje problem uzročnosti. a kasnije se priključuje državnoj službi. U drugoj i tećoj knjizi ovog dela bavi se ispitivanjem strasti i morala. Sreća je univerzalna. njegovim duhom. 4 Aleksandar Poup (1688-1744) Trgovački sin. vera se ne razlikuje od razuma.3 Dejvid Hjum (1711-1776) Za razliku od Loka. uobražen I smatrao je sebe genijem pa je samim tim I oštro reagovao na bilo koju kritiku.nezavisno od utiska koji su primljeni iz spoljašnjeg sveta. “A Treatise of Human Nature” ( 1739-1740). godina (neproveren podatak ). zvuka . pitanjem “dobrog i lošeg” što je u vezi s dušom čoveka.1709.

To je bila slika vaspitanog dzentlmena. originalnost. Poupova tema je ovde književna kritika. klasicisti smatraju da da su najvažniji književni rodovi ep I tragedija. 1728.obrazovanje . Jasno je da prema Horacijevom uzoru On I piše ovaj esej. mada I uticaje renesanse (posebno Dante I Bokačo). Engleski klasicisti su u klasičnoj književnosti antičkog perioda tražili osobine koje predstavljaju sliku idealnog sveta I upravo to su želeli da reflektuju na svoje vreme: razumnost.1712. zatim prevod “Ilijade”-1720. “Otmica vitice”-1715.Aleksandar Poup (1711. ali se najviše razvija esej u stihu. klasicističko shvatanje da I u formi (stihu) može da se raspravlja o teorijskim stavovima I temama izvesnog perioda u vidu eseja. ali I teoretisanje o književnosti.umerenost u osećanjima.pesama. godine što mu je I najznačajnije delo. To je jedan od razloga zašto su kasnije romantičari klasicističku poeziju smatrali nepoetičnom. još od Drajdena se neguje herojski kuplet (distih) I on se smatra najpravilnijim metričkim oblikom. na primer u delima istih uzora traže se različiti elementi koji najviše odgovaraju opšteprihvaćenim stavovima određenog vremena. umerenost . posebno u esejima. Prema teorijskim stavovima kako antičkih tako I klasicističkih pisaca. prošireno izdanje 1714. u prozi vrste koje su bliže etici I nauci. Poup se već u prvom delu eseja obraća kritičaru. Komponovao je ovo delo samostalno. Anyways. Osnovni ton književnosti ovog doba daju aristokratski pisci okupljeni u Londonu gde uz obozavanje klasične književnosti koja datira još iz renesanse se različito preslikava kako u periodima tako I u delima. Ostala dela su “Esej o čoveku”. zapravo nešto što zavisi od samog subjekta. ali I da poučava gde se od pisaca ne traži samo lepota već I originalnost izraza. odlazi u London gde živi kao profesionalni pisac. U Engleskoj. Vrlo brzo postaje član aristokratskog društva pisaca.istaknutog teoretičara starog Rima koji je bitan za klasicizam svojim delom “Ars Poetic”. tako da je ono po svojoj formi 10 . Prema uzoru na Horacija. preciznost. Kod Poupa I pesnika klasicizma nailazimo na stavove Horacijeve poetike. “Esej o kritici”. lepota u izrazavanju (stil) …. *Što se tiče književne forme I izraza. Drugo. godine. godine se pojavljuje I izdanje njegovog najobimnijeg dela “Dansijada”. godine) Esej u stihu herojskog kupleta ( rimuju se prva dva I sledeća dva stiha ). pisac treba da zabavlja.esej. satira. tako da se sva ozbiljna poezija u ovom peiodu piše ovim kupletom. godine. Sonet je izbačena forma. objavljuje svoj “Esej o kritici”. U tim žanrovima oseća se didktička svrha kao I moralno-poučni elemeni. Pod “ prirodom” Poup podrazumeva unutrašnju ljudsku prirodutalenat. humanistička poezija.

život. Razlikuju se samo po Sudu ( Judgment ). Kritičari smatraju da je savršenstvom izraza I formom . iskustvo. ali I kod kritičara. snaga izraza I lepota. celovitost. Ovaj esej. a to su. Uspostavljanje relacije kritičar-pesnik. prema njegovom nahođenju I nekim stavovima kojima izražava prolazne klasicističke ideje mogu se smatrati I zabludom određenog perioda. bez obzira na to kada je nastalo umetničko delo. Sloboda umetničkog stvaranja ima određene granice. Poup govori I o osećanjima koristeći iste elemente koji važe za stvaraoca u klasicizmu. Dok racionalisti govore o neraskidivoj povezanosti subjekta I objekta. Posmatraju se svi elementi. dok se Poup obraća I kritičaru I definiše veštinu suđenja). 2***U drugom delu uspostavlja tu nerskidivu vezu između stvaraoca I kritičara (…”which is still the same” ). prema tome značaj eseja je I sagledavanju znanja I perioda nastanka istog I On tvrdi da uvek treba tragati za novim znanjima. Za razliku od ostalih klasicista on govori o muzama.informisanost. vrednovanje dela I prirodnost. vrednosti ( postojeća tradicija ). Autor ne može ili po mom mišljenju ne sme da sudi o svom delu zbog toga što će uvek biti subjektivan. On piše herojskim distihom koji je zahvaljujući njemu postao standardni pesnički oblik prve polovine 18. autora. prema osnovama tih već prihvaćenih standarda umetničkog dela. Poup prati osećanja I govori o tome kako kritičar vidi delo upoređivajući originalnost I jasnost izraza sa standardima koji su prethodno postojali. Poup pominje ove stavove. inspiraciji (Platon) .“rasprava Ars Poetic” su se obraćali pesniku I definisali veštinu pisanja. koje postoje kod stvaraoca. *Prvenstveno prirodnost. ali ne insistira na tome da ih klasicisti primenjuju u toj meri. Izlaganje datih tema. njegove teme nisu čvsto povezane I nisu logičkim redom raspoređene. veka. utisak. 1*** U prvom delu govori o ukusu kao važnom elementu I kao osnovom za kritički talenat I o prirodi čoveka kao osnovnom merilu kojim kritičar treba da se rukovodi pri ocenjivanju I vrednovanju književnog dela.originalno (Horacije I Boalo. Očiglednost osećanja. na primer. kao I opšte znanje. Naime. znanje. ta prirodnost je vanvremenska kategorija I umetničko delo se posmatra kao celina a ne njena spoljašnjost. Ograničen nivo ljudskog uma je najstrašnijia stvar. Poup gotovo nadmašio Drajdena. potreban je I kvantitet I kvalitet znanja iz određenih oblasti. Prema Poupu. znanje je neminovni element umetničkog stvaranja I kritike. To su klišei po kojima se I stvara I kritikuje delo.verovanje u pravila u svrsi imitacije (podražavanja) prirode. Relacija razum-osećajnost . prema tome umetničko delo mora proći kroz ruke kritičara. nadahnuću. on se vraća 11 . samo spolja gledano je skladno komponovan. zavisi da li ćemo novonastalo umetničko delo uvrstiti u plejadu pravih umetničkih dela. subjektivizam-objektivizam mora biti uravnotežena kod kritičara. Što se tiče Lokovog uticaja na ovaj esej.

Glavna božanska ličnost kojoj se Poup obraća I koja vodi predstavu je boginja Glupost. Posmatra I kritičara I pesnika kroz periode. Ovaj spev je zapravo njegova vizija I kritika prema visokom društvu (njegov kriticizam je prisutan od samog početka dela I ironija je višesmislena). Tema je zasnovana na stvarnom događaju. prema tome posmatrati deo po deo. to jest takmičenje pisaca. gde je zapravo želeo da ih pomiri I da im na šaljivi način predstavi naizgled ozbiljan problem.elementima suda. “Dansijada”. Poup je pisao I lirska dela.preuzeti su iz Drajdenovog dela. godine bila su samo dva pevanja. koji u istoriji književnosti predstavlja jednu od najopširnijih polemika. zbog čega su im porodice zavađene?:) Iz tadašnjih kritika se saznaje da su obe porodice bile Poupovi prijatelji. “The rape of the Lock” je ep I u prvom izdanju iz 1712. teme. To je bila Eloiza Abelard. Zato je prevodio herojskim distihom strogo se pridržavajući klasicističkih normi i vodeći računa o dikciji. ali govori I o čoveku uopšte u okviru umetničkog stvaranja. Ovi motivi. Zbirka pesama “Stihovi za sećanje na nesrećnu damu” je elegija posvećena nesrećnoj ženi koja se ubila. “Esej o čoveku” – Aleksandar Poup (1733-4) On ovde govori o posmatranju objektivne I subjektivne stvarnosti. uma I celine. ličnosti I drugo. iz osvete zbog neuzvraćene ljubavi je na prevaru odsekao pramen kose mladoj plemkinji Arabeli Fermor. sama sadržina epa ukazuje da je to parodija na klasičan ep. ali sa manje uspeha. Glavni lik se zove Tibol. on zapravo daje čitavu plejadu mitoloških bića. Svečanost krunisanja pretvorena je u igru.mladi Lord. kritičara. 12 . Poupov “Prevod Ilijade” više liči na njegovo stvaralaštvo nego na Homerovski ep jer je on prevod shvatio I uradio kao adaptaciju teme prilagođenu svom vremenu. Ep je napisan herojskim kupletom I spada u herojsko-komična dela. a dati sud za celovito umetničko delo. Osim teme. U osnovi je krunisanje junaka za kralja gluposti. ali ne I nedosledan. on već u predgovoru ističe da kao pesnik želi da bude umeren.što se posebno vidi u drugom pevanju I što je u pricipu predstavljala parodiju na junačke igre iz Homerove Ilijade. Osnovno motivika je zapravo iz srednjevekovne priče o nesrećno zaljubljenoj ženi. Podeljena je na četiri dela ( kompoziciono slična “Otmici vitice” ). Spev je posvetio Arabeli koja se u delu zove Belinda. Naime.je komično-satirični ep. o ljudskom znanju I sve to zavisi od individue.

što je I stav većine pesnika tzv. Posebno kritikuje oholost. zatim I ističe ideju o lancu stvorenja gde čovek zauzima središnje mesto. dobija državnu stipendiju za putovanje po Evropi. On insistira na postojanju harmonije u razvijanju ljudskog društva od prirode. Za njega je forma stvar praktičnog idividualnog izbora a ne nadahnuća. a posebno značajna vrsta je “periodični esej”. između životinja I božanstva. samoljublja I društvenosti. Završava rečima: ”Whatever is. koju stičemo rođenjemdo civilizacije u kojoj posmatra odnos instinkta I razuma. kao posledicom samoljublja I vrlinom koja proističe iz razuma. 1704. njegovom mestu u svemiru. Značajan stav je taj da čovek ne može da upozna svoju budućnost jer mu baš to omogućava da živi u nadi. Oba elementa su u suprotnosti. is right”.kao neku vrstu pripreme za diplomatsku službu. Adison je rođen u Ličfildu a otac mu je bio paroh što mu je omogućilo da se školuje u londonskom Charterhouse-u. ali ne I nesavršen.sažet. *U trećoj poslanici govori o čovekovom odnosu prema društvu I ističe da ne treba odvajati ljudsko društvo od prirode i svemira. gde čovek pokušava da se uzdigne do nečeg van njegovog shvatanja.eseji objavljivani u periodičnim publikacijama. Takođe je napisan herojskim distihom I podeljen je na 4 poslanice. *U drugoj govori o samoljublju I razumu kao glavnim pokretačima čovekovog života. KLASICISTIČKA PROZA Džozef Adison (1672-1719) Najvažniji predstavnici klasicizma su Ričard Stil i Džozef Adison i mora se reći da se proza dosta razvijala u engleskom klasicizmu. *U četvrtoj raspravlja o etičkom problemu. Po povratku sa putovanja koje je trajalo tri godine. čovek je srećan ako je moralno zadovoljan sobom I srećom oko sebe. o njegovoj prirodi. to jest pitanju čovekove ovozemaljske sreće I zaključuje da nema sreće u materijalnim stvarima već u vrlini. Zbog ove pesme postaje popularan i prihvaćen od strane vigovske partije i dobija doživotnu državnu službu. Zatim. Kasnije je studirao u Oksfordu gde se istakao uspehom u klsičnim jezicima ( grčkim i latinskim). godine piše svoju dužu pesmu “Ratovanje” u herojskom distihu u kojoj slavi pobedu Vojvode od Marlboroa kod Blenhajma. racionalističkog klasicizma. gde se i sprijateljio sa Ričardom Stilom. *U prvoj govori o čoveku uopšte. ali se međusobno dopunjuju I Poup ih gledano skupa poredi sa porokom (strašću ). Tokom boravka 13 .

ali je ipak najznačajniji njegov esejistički rad. “Katon”. u “Spektatoru” nema političkih članaka a za drugi broj časopisa karakterističan je “Spektatorov klub” koji predstavlja grupu izmišljenih lica kao predstavnika svih važnijih slojeva društva i profesija (Sir Roger de Coverley.. učestvovao je u kaganskim druženjima i bio je cenjen zbog svoje učenosti. Ovim delom je dokazivao da samo religiozna načela mogu stvoriti velikog čoveka. Pisao je o dramatičarima restauracije.). Pisao je i komedije “The Funeral”. Tamo je i počeo da piše važnije delo. Posebnu grupu napisa u Spektatoru čine Adisonovi književno-kritički i estetički eseji. Družio se sa poznatim piscima . posebno u književnosti. kojima je glavno sedište bilo KitCat Club. narodne balade i čitavu seriju kritičkih eseja je posvetio Miltonu i njegovom “Izgubljenom Raju”. Ova moralistička crta postaje novina za ovaj period i jedna od osnovnih elemenata Stilovog rada. Ričard Stil (1672-1729) Rođen je u Dablinu u građanskoj porodici i otac mu je bio pravnik. Will Honeycomb. isticao je lepotu iz početka engleske književnosti i to . Razvoju estetike 14 . politici i životu modernog sveta. godine ).u Londonu.koji je izlazio svakog dana osim nedelje. Captain Sentry.prozni spis “Hrišćanski junak “ (1701. Sir Andrew Freeport. Autori su ga proizveli u pravi književni lik. Pored esejistike. godine Stil je pokrenuo časopis “Brbljivac” koji je izlazio tri puta nedeljno sve do 1711. a pisanjem eseja se bavio zajedno sa Stilom. Ovim su se obavezali na političku neutralnost. dve godine. Spectator i daje program u kome se predstavlja kao obrazovan čovek srednjih godina koji dobro poznaje svet i uopšte ne želi da ulazi u političke rasprave jer se od takvog sveta distancira. a svaki broj časopisa je sadžavao po jedan esej . U suštini to je bio protest protiv amoralnosti i zalaganja za moralni ideal. godine. sa insistiranjem na moralnosti.. ali bez nekog velikog uspeha. Posle gašenja časopisa. Adison i Stil osnivaju nov časopis “Spektator”. Završio je Čarter Haus i studirao u Oksfordu da bi posle studija otišao u vojsku. 1709. pisao je i klasicističku tragediju. zato se ova nova književna vrsta i zove periodični esej. Nekima od njih nisu davana lična imena jer se vrlo malo pojavljuju. Adisonov i Stilov zajednički rad odnosio se samo na periodičnu esejistiku.temu je preuzeo iz starorimske istorije i govori o odbrani poslednjeg republikanca Katona od Cezara i o njegovom samoubistvu. biva smešten u u različite situacije. Na samom početku je naglasio da će u časopisu biti reči o poeziji. Akcenat je stavljen na njegovu narav i psihologiju.vrlo jednostavne tematike. ali zato najupečatljiviji lik Rodžer Karveli. U prvom broju časopisa Adison se predstavlja kao Mr.

Adison je posebno doprineo serijom eseja-“ Uživanje mašte”. Što se tiče njegovog književnog rada. ali nije doživeo pređašnju slavu zbog izmenjenog stila pisanja(Adison je bio uzor engleske književnosti i učitelj pismenosti). godine do 1713. Sve članke je sam pisao. svaka vrsta engleskog nacionalizma smešna.eg isključivo zbog njegovog porekla. godine a već 1703. Torijevci su počeli da napadaju kralja Viljema III. zbog čega je Defo napiso satiru herojskim distihom “Čistokrvni Englez” u kojoj se vraća istorisjkim činjenicama i dokazuje Englezima da nisu čista nacija. Sin londonskog mesara. najpoznatiji je njegov časopis “The Review”. zanimljivo je i da je nekoliko puta bankrotirao. koji je nastao pre “Spektatora” i trajao je od 1704. Zato je. pa je u zatvoru napisao “Himnu sramnom stubu”. Izveden je na tzv. ali politički gledano vrlo uspešna. Bio je vigovac i svojim pisanjem se borio za vigovsku partiju. godine )dok je Adison pokušao da obnovi Spektatora. Preko 20. teško je izmeriti jezičke i stilske osobine nekog dela. prema njegovom mišljenju. obeležava ga politička crta. Nije bio baš obrazovan i u pisanju se koristio životnim iskustvom. pa i romantizmu. Posle ovog časopisa. Ovo delo objavljeno je 1701. ekonomiji i socijalnom životu Engleske i smatra se da je začetnik engleskog novinarstva. Danijel Defo (1661-1713) Njegovo pravo prezime bilo je FO ( foe=neprijatelj:). a istovremeno odgovorili na klasicističke zahteve jer su insistirali na znanju. Iako je “The Spectator” kratko trajao. moralu i estetici tog vremena. Ovi eseji su temelj razumevanja poezije koja će se razvijati tek kasnije u sentimentalizmu. Pokrenuo je nekoliko periodičnih publikacija.zbog samog značenja reči. ova satira je vrlo slaba.književna vrednost njihovog rada je uglavnom istorijska.o politici i ekonomji i trudio se da bude objektivan. Defo je bio pristalica vigovaca i bavio se raznim zanatima.misli. Oni su postavili i ostvarili standarde racionalističke proze. sramni stub. Stil osniva novi “Gardijan” ( 1714. godine je završio u zatvoru. koja je vrlo dvosmislena pa ga torijevac – ministar 15 . pisao je o politici. Književno gledano. Naime. godine menja prezime dodajući francusko “de” na već postojeće (Defoe). izvršio je značajan uticaj na englesko građansko društvo jer je imao i poučan i zabavan karakter. godine. pitanje stila je vrlo kompleksno kako za teoriju tako i za istoriju književnosti. E sad. godina bavio se novinarstvom. 1703.

. jedan gospodin je spašava itd itd itd. a kada je napunio 60. Njena starateljka Nana tada umire i nju preuzima predsednica Doma. Položena mu je kaucija i on odlazi u Francusku i time je rešava obaveze prema njemu i u međuvremenu im umire dete. -U ovom romanu priča je u prvom licu. Ona zatim odlazi u London i rađa njegovo dete koje daje na staranje nekoj seljanci uz novčanu nadoknadu i udaje se za bankara sa kojim provodi pet godina braka(on umire u 48. Mol ostaje udovica sa 1200 funti prihoda... godina.. gde će se dešavati razne spletke. Mol zatim počinje da krade.. a ovakvi postupci u književnosti su tipični za ovaj period. U svojoj 42. a roman je u narativnoj formi prvog lica. godini upoznaje bankara i odlazi u Lanšajer gde se udaje za plemića Džejmija. Glavnu junaknijnu zovu Moli. ali to što ukrade prodaje ženi koja ju je porodila i upušta se u život lopova. Defo je sigurno bio inspirisan “Ženom iz Bata” kada je pisao ovu knjigu:). ali on to isto čini misleći da je ona puna love. godini) i njemu rađa JOŠ dvoje. 16 .Gospode Bože. upoznaje još jednog gospodina koji btw ima umobolnu ženu i započinje aferu sa njim.Harli izvlači iz zatvora. počeo je da razmišlja na drugačiji način. Defo počinje da radi kao dvostruki špijun. zatim se preudaje za “uspešnog trgovca” koji završava u zatvoru zbog dugova nakon dve i po godine. Prerušavala se čak i u muškarca i imala je saučesnika koji je obešen. a ona sama uzima ime “gospođa Flanders” i odlazi u London. ali razbludna Moli se zaljubljuje u starijeg sina sa kojim ima aferu a udaje se za mlađeg kojem rađa dvoje dece a on umire nakon pet godina.nešto poput lične ispovesti (ROMAN ISTORIJE POJEDINCA). a njeno pravo ime se nalazi u spisima zatvora Njugejta gde je i rođena (pošto joj je majka bila osuđena na robiju a kasnije je proterana u Ameriku). sa njim ostaje šest godina i rađa mu još dvoje dece. dolazi u Bato. Bio je začetnik engleskog romana. iako ima već dva sina i dve kćeri. misleći da je bogat. godine u Domu za žene. ako sam dobro izbrojao do sada je rodila 11-oro dece. godine u Kolčesteru (Eseks) gde biva zbrinuta od strane parohijske uprave sve do 14... Odvodi je kući. tzv. “istorije određenih ličnosti” pisane u duhu realističke etike i morala tadašnjeg vremena. Danijel Defo “Mol Flanders” Predgovor ovog dela je napisao Defo. Prvo sećanje Moli vezuje ca Cigane kojih se oslobađa kada je imala 3. umesto dotadašnjeg Beti. odlazi u Virdžiniju na osam godina i tamo otkriva da joj je muž u stvari brat. Opet se udaje. Mol pomaže prijateljici da se uda za kapetana. tako i dobija ime “Moll”-secikesa. Ostaje u drugom stanju. a svekrva majka! Svom bratu je rodila troje dece i vraća se u Englesku.

Iz ovog perioda poznati su njegovi eseji i rasprave.Templova službenica Esteri Džonson. Nracija je primarna. lukavstvo i podmićivanje ona izlazi iz zatvora i poslednje godine svog života provodi kao ugledna i bogata dama. svakodnevno su se dopisivali i ta pisam su posthumno objavljena. a ona u Irskoj. eseji (zabavnog i satiričnog karaketra). Kasnije se ispostavlja da su oni brat i sestra po ocu! Od 1710. Uz sreću. ali vešto izbegava policiju.oštra satira humorističnog tona gde on predlaže siromašnim slojevima društva (osobito irskog naroda) šta da rade sa svojom decom pošto nemaju sredstava da ih izdržavaju dok istovremeno predlaže 17 . U tom periodu.humoristično delo. laskajući joj tako ju je i zvao da bi je kasnije i oženio. 1689. Tokom studija nije bio naročito uspešan. uglavnom zbog neposlušnosti a ne zbog neznanja. u takvoj Engleskoj. posvećeni aktuelnim događajima. Svift podučava Stelu. *Njegov književni rad bio je veoma obiman. Bio je član nekih književnih klubova ( Skriberijus). emotivno razočaran zbog Stele svoj talenat je preusmerio prvenstveno ka pisanju oštrih političkih napisa u prilog svom irskom narodu.politički napisi.Defo je na neki način opravdava. krađom i prostitucijom. Dobio je svešteničko zvanje i parohiju u Irskoj. ali i o političkom i književnom životu Engleske tog doba. godine dok je on boravio u Londonu. Nesumnjivo je da je Mol vrlo kontroverzna ličnost. a prva je bila pod nazivom “ Skromni predlog”.kao da je danas iole drugačija?:) Džonatan Svift (1667-1745) Rođen je u Dablinu i bio je pristalica torijevaca i potiče iz konzervativne angliganske porodice.a pošto mu je bilo blisko irsko nacionalno biće posebno se pozabavio upoznavanjem čitalaca teškim životom u Irskoj. Nenaviknut na seoski život. U starosti gubi pamćenje. *“Meditacija o dršci od metle”. Pretpostavlja se da je Defo želeo da naslika naličje engleskog društva a posebno da se uhvati u koštac sa konvencionalnim moralizatorskim stavovima tadašnjeg društva. Istovremeno. nakon dve godine se vraća kod Templa do njegove smrti. Značajna su jer su predstavljala zbirku dokumentovanog materijala o Sviftu. godine postaje sekretar svog daljeg rođaka Viljema Templa koji je bio diplomata ( smatra se da mu je on bio pravi otac).koji daju odgovore na neka moralna pitanja.1713. ne toliko uspešne pa započinje crkvenu karijeru. to jest herojskokomična parodija( ton u delu je ozbiljan i svečan iako je tema banalna). premda ima i dijaloga koji us mnogo uspešniji i življi nego u “Krusou”. iako se ona bavi spletkama. Tek kasnije počinje da piše ozbiljnu društvenu satiru.

Knjiga je podeljena na četiri dela( svaki deo ponaosob). ima drugačiji pogled 18 . oslikava se njegov lik. Da. postaje zreliji. dok pauk ima otrovni sok. Da ih jedu. Interesantana je i njegova rasprava tzv. Svi delovi su nezavisni međusobno. anglikanaca i protestantizma) koji od oca nasleđuju svaki po jedan kaput( Sveto pismo). ali vrlo duhovitih priča i eseja. poevzuje ih samo glavni junak. Stoga je ovo dvosmisleno alegorijsko delo. radu i originalnosti pri pravljenju mreže. drugi brat ga prihvata. navodno predstavljajući čitaocima vrlo neobična.rasprava između starih i novih knjiga. Ovaj prozni spis je snažna satira upućena ponašanju engleske prema irskoj zajednici. a u centru priče je epizoda o trojici braće. Na ovim putovanjima Guliver sreće mnogo različitih ličnosti. Smatra se da je treći deo napisan poslednji. oštro i satirično predlaže siromašnim Ircima da svoju decu daju državi. kroz šta mi prvenstveno sagledavamo socijalnu a zatim ljudsku satiru.engleskom vladajućem sloju šta da rade u tom slučaju. U delu se nižu doživljaji kapetana Gulivera tokom njegovih plovidbi. *”Bitka knjiga”. medu i svojoj vrednoći. U osnovi su se stari pisci zadržali na klasicističkom tumačenju da su grčka i rimska dela nedostižan uzor od kojih pisci treba da uče. Pojavljuje se Ezop i definiše pčelu kao predstavnika antike(starog) a pauka kao predstavnika modernog doba. ali prepravlja. a pčela o vosku. ali tek kada se dublje zađe u tematiku ovog dela. Martinu i Džeku (predstavnici 3 grane hrišćanstva: rimokatoličanstva. Džonatan Svift “Guliverova putovanja” Knjiga je objavljena anonimno gde je Svift namerno isticao putopisnu stranu ovog dela. da. godine. to jest antičkih i savremenih. ostaje samo da počnete kao ljudožderi da jedete našu decu”. Prvi ga nosi takvog kakav jeste. i od početka pa do kraja romana znatno menja svoj karaker.skup nepovezanih. *”Priča o buretu”. Uglavnom se svodi na naraciju. a onim višim slojevima da se tom decom hrane. Ovo delo je napisano oko 1704. Kroz razne doživljaje on stiče iskustvo. a poenta glasi :”Oteli ste nam sve što imamo. Smatra se da ona stvara nešto korisno. Naime. “Rasprava između pauka i pčele”. Sastali su se predstavnici vlasti da vide šta da urade sa piscima koji kritikuju državu i crkvu. Petru. egzotična mesta i njihove stanovnike. može se smatrati oštrom društvenom satirom i značajnim alegorisjkim delom. a treći ga potpuno odbacuje. a moderni pisci zastupaju tezu da treba biti originalan u svakom pogledu.koja ima elemente basne gde pauk govori o svom trudu.

opisi zemalja su vrlo precizni sa elementima komike( bitka sa pacovom ili borba sa osama). On želi da prikaže moguću zlouptrebu navike. Uvod Naziv potiče od reči “sentiment”=osećanja. tako da životinje zapravo vladaju ljudima i da su bića visokih moralnih vrednosti. koja je prema njegovom mišljenju verovatno bila neka vrsta pretnje ljudskom spokoju. Kasnije su njegovi stihovi uglavnom bili humoristični i satirični. članovi te zajednice kao nosioci idela utopije nisu ljudi. čiji vladari koriste Guliverovo prisustvi radi zastrašivanja naroda.. -Džon Drajden. takođe karakterističan za antičku tradiciju. 19 . Svift je pisao i poeziju u mladosti. Pisao je klasicističke ode. ali su zverskog karaktera( simbolično predstvljanje ljudske prirode).. Osim proze. proza restauracije SENTIMENTALIZAM U ENGLESKOJ KNJIŽEVNOSTI (1740-1800) 1. Svift alegorijski ismeva i vigovce i torijevce. Pisao je i parodije. treći deo ne utiče mnogo na razvoj satire-poput nekog intermeca (međuigra). Četvrti deo je najinteresantniji i najviše zbunjuje čitaoce. ali i kritičare.prema svetu itd. a alegorija je najprisutnija u prva dva dela. tehnologije o zdravorazumskom razvijanju društva. Govoreći o ostrvu čarobnjaka posebno je istaknut bajkovit element. Ovo je kratak prelazni period između klasicizma i romantizma i javlja se kao odgovor na klasicističke klišee. Svift je na ironičan način obrnuo situaciju. U slici Lapute. već konji koji vladaju Jahuimakoji su po svemu slični ljudima. Guliver se nalazi u harmoničnoj zajednici u kojoj vlada pravda i humanost. Naracija je u prvom licu jednine. ali je prestao nakon Drajdenovih kritika.salbija satira o razvoju nauke.

“Noćne misli”) gde je on predstavio početak jedne nove škole i vrste poezije. na utopiji sa nadom u bolju budućnost. prvenstveno zaslugom Viljema Kupera u čijem opisnom spevu “Zadatak” slika seoski život upotpunjen satiričnim elementima(romantičarski element). sa spoljašnjeg ka unutrašnjem( stoga najprirodniji izraz nailazi u lirici. a onda dodaje i elemente porodičnog romana a radnju usredsređuje na sudbine pojedinaca.Sentimentalizam kao književni pravac nastaje i razvija se samo na teritoriji Engleske. pa samim tim stvaralaštvo. veka. “grobljanska škola”. Osim njega. niti je bila bezlično opisivanje prirode.. Suštinu sentimentalističke umetnosti čine: 1. poznatom po čuvenoj “Elegiji napisanoj na seoskom groblju” u kojoj poredi površan život bogataša sa srećnim životom ljudi na selu. U ovoj elegiji preovlađuju setna osećanja. već na primer kao u Jangovim delima (“Žalopojka”. iako se razvijaju sva tri žanra). a posebno poezija dobija vid protesta protiv bednog položaja seljaka. poput Tomasa Mora. Elementi grobljasnke lirike se posebno reflektuju kroz poeziju Tomasa Greja( najznačajniji pesnik sentimentalizma).USAMLJENOST. godine počinje procvat sentimentalističkog romana... Oliver Goldsmit je pisao sve žanrove ( spev “Napušteno selo”). U drugoj polovini 18. Njegovom nastanku pogodovale su različite protivurečnosti u tadašnjem kapitalističkom društvu. 4. razmišljaju o smrti. PRELAZAK SA OBJEKTIVNOG NA SUBJEKTIVNO.roman koji je 20 . sa zaoštravanjem sukoba u društvu. napisao je “Tristram Šendi”. tzv. najpoznatije stavove sentimentalizma izrazio je Viljem Kolins “Oda večeri”.Tomsona. snovi o smrti. OPISIVANJE NEKIH INTIMNIH DOŽIVLJAJA Engleska sentimentalistička poezija zastupljena u spevovima “Godišnjih doba”. Lorens Stern se smatra neobičnim piscem. 2. duševni nemiri. Posle 1760. Predstavnici ove škole uglavnom tuguju zbog prolaznosti života i ističu besmrtnost duše. teme iz prirode i seoskog života gube svoje idilične crte. ELEMENTI POVLAČENJA U SEBE. “grobljanska lirika”. ali i komedije (“Ona se spušta da bi osvojila”) i roman “Vejkfildski sveštenik” u kojem kritikuje buržoasku demokratiju i zadržava se .. a kasnije i u delima T. IZRAŽAVANJE LIČNIH OSEĆANJA I RAZMIŠLJANJA. Greja nije služila ulepšavanju stvarnosti. roman-parodiju na prosvetiteljske romane sa tematikom svakodnevnog porodičnog života i najpoznatiji putopisni roman “Sentimentalno putovanje po Italiji i Francuskoj”. 3.

a Stern “Otac sentimentalizma” ima više skeptičan nego sentimentalistički stav prema stvarnosti. distih. kada je engleska buržoazija zauzela negativan stav prema politici Maksimilijana Robespjera i 1793 ponovo zaratila sa Republikom Francuskom i nastavila ratovanje za vreme Napoleona pa sve do njegove smrti 1815. GODINE KADA VODSVORD I KOLRIDŽ OBJAVLJUJU “LIRSKE BALADE”. Francuska buržoaska revolucija 1789. pojedinci se ocenjuju prema svojim različitostima. Amerika počinje “Rat za nezavisnost”(1775-1783). KRAJ OVOG PERIODA SE DOGAĐA 1798. sentimentalizam nije bio baš jasno određen.og imala je odjek i u Engleskoj. Bez obzira ona i dalje ostaje podeljena na (normansku) buržoaziju. na primer Goldsmit zadržava neke klasicističke pesničke osobine..sklonost ka apstrakciji. vizije) a Vodsvordov predgovor se smatra manifestom romantizma. u početku engleska javnost se pozitivno izjašnjavala o revoluciji. grade se nove fabrike i Engleska postaje znatno bogatija zemlja od ostalih evropskih država. Osnovno pravilo mu je odstupanje od bilo kakvih zakona.san. koji je bio vigovac i Džordž III koji je bio torijevac. godine 21 . američkih država. dok nisu počela buržoaska smaknuća. nauka.koje su po sadržaju prekretnica( novi elementi. halucinacije. jula 1776 doneta je “Deklaracija o nezavisnosti”. godine smaknućem Luja XVI. domaću buržoaziju. logike i zdravog razuma. U ovom periodu značajnu ulogu imaju kraljevi poreklom iz hanoverske dinastije Džordž II. Kao pravac. Prema njegovom mišljenju. 17541763). Engleska vodi ratove za širenje kolonijalne vlasti sa Francuskom (Rat za kolonije. a od 4. normi. što je više romantičarski element. Od bezazlene pobune zbog poreza na čaj. to jest ličnim osobinama. DRUŠTVENO-ISTORIJSKA POZADINA SENTIMENTALIZMA U ovom periodu u Engleskoj se snažno razvija tekstilna industrija.parodija na prosvetiteljske putopise. izbacuje je u potpunosti i zauzima Indiju i 13. što je očigledno u romanu “Tristam Šendi” gde skreće od normi ljudske prirode i vidi nekakav znak čovečnosti. gradsko i seosko stanovništvo. Kolonije su se posle rata otcepile od matične Engleske i postale SAD.

i 1748. Uporedo sa sentimentalističkim stavovima uperenim protiv racionalizma razvija se i pokret za obnovu religije. razvija se ideja o lepoti netaknute prirode iz spoljašnjeg sveta i ovaj vrlo složen stav predstavlja izliv socijalne antipatije i povlačenja u sebe ili u religiozne mistične fantazije(Blejk). Engleska inteligencija je bila spremna da prihvati ideje velikog francuskog mislioca Žan Žak Ruso-a.značajna vrsta je “GOTSKI ROMAN”. samo što ovi elementi nisu bili opšteprihvaćeni kao i u prethodnom periodu. Šeridan) u nekoj meri razvijaju ove sentimentalističke odlike. egzotično. Dakle.klsicistički stavovi datiraju do 70. Što se ideologije tiče. Ovakvi stavovi do danas se označavaju kao “rusoizam”. a posebna. Džonson je bio daleko od Poupovih racionalističkih stavova koji su u ovom periodu bili pod oštrom kritikom sa svih strana. u dve rasprave 1739. na primer u gotskom romanu izražava se izvesni stepen sentimentalnosti uglavnom kroz nešto čudesno. Goldsmit. Filding. SEMJUEL RIČARDSON (1689-1761) 22 .da spoljašnji svet postoji samo kao skup opažanja u ljudskom umu.KNJIŽEVNE PRILIKE SENTIMENTALIZMA U ovakvom periodu književne prilike se definišu kao nehomogene kako po ideji tako i po tematici. Prozni pisci ovog perioda ( Ričardson. Roamanopisci unose novine u o ovaj žanr. Većina pisaca su bili poluprofesionalci što je uticalo na njihovo stvaralaštvo i zato postoji mnoštvo raznovrsnosti u tematici.ih godina 18-og veka i doživljavaju neku vrstu preporoda u delima Džonsona i njegovog kluba. to jest METODIZAM( osnivači su braća Čarls i Džon Vesli. To su bile ideje o dobroti prirodnog čoveka i o negativnom uticaju civilizacije na čoveka i njegov život. a ne kao objektivna realnost i da bez opažaja čovek ne zna ništa jer su samo opažanja realna. Racionalističko. godine. koji formiraju dobrotvorne ustanove u kojima volontiraju aristokratkinje). Najbliži ovom skepticizmu bio je Stern i to u “Tristamu”. u principu zasniva stav na prelazu od Lokovog ka Barklijevom. On. najuticajniju kritiku racionalizma dao je baš Hjum sa njegovim tipovima ljudske ode( ima ih tri ). Dr.

Roman je sačinjen od dve sveske jer je pisac želeo da sve do kraja iscrpno formuliše. nakon njega roman “Sir Čarls 23 . Ovo je takođe pikarski roman. a delo izgleda kao dokument. ponudio joj brak. sazreva i postaje prava tragična junakinja. a Pamela ostaje da živi sa mladim gospodarem gospodin BI. Radi uverljivosti dao mu je sve osobine džentlmena (lepotu. otac mu je bio stolar. pisac je uspeo da se uživi u njegov lik i predstavio ga je kao demoskog zavodnika. ona je skormna devojka iz dobre porodice koja do kraja romana ne dozvoljava da se potpuno promeni.roman u pismima. odlazi sa plemićem Lawlejkom koji samo želi da je zavede što mu ne uspeva pa je odvodi u javnu kuću. Ovo je prvi roman u pismima u Engleskoj. obrazovanje i vaspitanje). On je neprestano saleće želeći da je zavede. Iz Klarisinih pisama prijateljici gospođici Han(kontrast) ostvaruje se slika jedne samostalne i vrlo ponosne devojke. kaje se što je pobegla od kuće. gde potkupljuje prostitutke da je drogiraju i siluje je.Ričardson je pripadao građanskom staležu. Plemić je podjednako ubedljivo predstavljen. bio suviše idealan. stvarno. “Pamela” se uvrstila među najznačajnije romane koji su izvršili prevrat u engleskoj književnosti. Formom se pojačava uverljivost lika gl. te se ovaj roman smatra prvim feminističkim romanom. ona se uspešno brani i pobeđuje ga svojom vrlinom nateravši ga da je oženi. junakinje koji bi. što ona odbija i ubrzo ona umire od tuge a On gine u dvoboju sa njenim rođakom. “Klarisa” se smatra najvećim književnim uspehom Ričardsona. Roman je postigao veliki uspeh u čitavoj Evropi. Fabula je jednostavna: devojka iz dobre građanske porodice beži od kuće kako bi izbegla neželjenu udaju. Ova vrsta romana bila je posebno popularna među ženama i u Francuskoj. Bila je to nova vrsta romana.. Bljah. ona je siromašna devojka koja radi kao sobarica u vlastelinskoj kući i na početku romana umire stara gazdarica. što je osnovni nedostatak njegovog stvaralaštva. pikarski roman. “Pamela” ima jednostavnu fabulu. prijateljima itd. ali su pisma preopširna. pa je on u stvari engleska verzija Don Žuana. U njemu je zlo predstavljeno kao posledica društvenih uticaja. Pisma tumačimo kao ispovest jer govori o intimnim doživljajima i psihičkim stanjima koja nastaju kada pisac ima nešto važno da nam saopšti. Pisao je pisma umesto nepismenih žena što je bio povod da napiše svoj prvi roman “Pamela Endrus-nagrađena vrlina”.. inače. epistolarni (pismeni). Mislim. poput onih iz renesansnih drama. Pamela piše svojim roditeljima. Završio je zanat i oženio se ćerkom svog gazde i postao vlasnik štamparije. Na početku romana. Ona beži od njega i živi povučeno. ali i nedostatak moralnog osećanja. Ovde je formom u potpunosti postignuta objektivnost kojoj je Defo težio jer je pisac “isključen”. Ipak.. Ričardson je stvorio još potpunije psihološke portrete u romanu “ Klarisa Harlou”.:) Da bi se na kraju on pokajao.

Autor oslikavajući predstavnike različitih društvenih slojeva iznosi i svoje socijalno 24 .. a u London odlazi 1728. malograđni. Ovaj posao sse prekida 1737. glavne elemente u radnji romana Filding daje opisujući Džozefove doživljaje. građani. ali su moralni problemi manje naglašeni. godine donošenjem odluke o licenciranju pozorišnih komada(veruje se da je baš neka njegova komedija povod za donošenje ovog akta). Za razliku od Ričardsonovog. uobražena malograđanka sa još uobraženijim mužem.. od gospođice Slipslop(skorojevićka opterećena obrazovanjem i upotrebom stranih reči). a Filding je pokušao da ovekoveči njen lik u kasnijim delima. . Pokreće časopis “Champion” koji je vrlo kratko trajao. odlazi u Lisabon gde umire i tu je sahranjen. Upisao je prava i postao advokat. a u slobodno vreme je piso(poluprofesionalni pisac).Grandison” u kojem je radnja za nijansu življa.. Ovaj roman komponovan je po uzoru na pikarske romane( “Don Kihot”). gospodinom Bubijem. Pojavljuje se i lik Abrahama Adamsa. Muška čednost je predstavljena vrlo groteskno jer on biva napastvovan sa svih strana. a podlogu za razvitak fabule čini baš njegovo i Džozefovo putovanje od Londona do imanja lejdi Bubi( savladavanje raznih prepreka. Parodija se ogleda u tome što je Džozef Pamelin brat. U početku je pisao komedije i šaljive pozorišne komade i tako je zarađivao za život. kasnije je radio kao mirovni sudija u Vestminsteru. Školovao se u Fitonu. ovaj roman nije sav u pismima(ima nekoliko pisama). te je komični efekat ovde zasnovan na tome što se na mušku vrlinu u to vreme gledalo mnogo drugačije nego na žensku. Rođen je u pokrajini Samerset u osiromašenoj vlastelinskoj porodici. komični doživljaji. godine gde je i živeo. koji dovodi Džozefa u istovetne situacije u kojima je bila Pamela. tuče. vrlo lagodan. sa imanj na kojima se pojavljuje i Šanela(Pamela).) Tako da sve ovo predstavlja široku sliku društva Engleske. plemić.Povod za pisanje njegovog prvog romana “Džozef Endrus” bio je Ričardsonov roman “Pamela”. HENRI FILDING (1707-1754) Po svojim delima i načinu života se razlikuje od Ričardsona.sveštenik. Imali su dvoje dece. susrete na putovanjima relaciji Londonprovincija i obrnuto. Osim ovih.. Razboleo se od neke vrste reume. Njegova gazdarica njega saleće i on je odbija. Oženio se(1734) izvesnom Šarlotom Kradok koja je ubrzo i umrla(1743). a u romanu postoji i lik Šanele Endrus (Pamela). seljaci. Kasnije je oženio služavku koja je živela u njihovoj kući. u osnovi je subjektivno pripovedanje autora.

krčmare i buržoaziju. ali svugde su odbili njeno prikazivanje. Novina u ovom romanu je to što se Filding temeljnije upušta u psihološku analizu likova i ističe njihove moralne dileme. u plemićkoj porodici i prema škotskoj trdiciji. ali ga je napustio zbog siromaštva i počinje da se bavi medicinom u Londonu kao pomoćnik hirurga. Ne sadrži uvodne eseje niti piščeve komentare. Tokom rata sa 25 . Što se tiče kompozicije. Zbog roditeljske bezosećajnosti brak im propada i žive u bedi. Usmeravanje svih zbivanja je isključivo prema glavnim likovima. Njihovim karakteristikama. stoga je kao romanopisac deskripciju i naraciju podredio psihologiji likova(preteča psihološkog romana). fizičku i duhovnu lepotu. TOBAJAS SMOLET (1721-1771) Rođen je u Škotskoj. Ima formu pikarskog romana i ono što je najznačajnije jeste antiteza koju on daje naglašavajući suprotnosti između Toma Džonsa i Blifila kao glavnih junaka. Ovo insistiranje na suprotnosti predstavlja Fildingovo gledanje na ljudsku prirodu.. drugi roman “Tom Džons” je dosta napredniji i smatra se jednim od najbolje komponovanih romana tadašnje književnosti. U tim opisima često ostaje površan(što je mana romana). ali opisuje i njihove reakcije. Junaci njegovih romana su siromašna seljačka deca(posebno se to vidi u slučaju Džozefa i njegove siromašne devojke Fani). Započeo je školovanje na Univerzitetu u Glazgovu. otišao je od kuće i sam se snalazio. ali ono zbog čega Filding doprinosi razvoju romana jeste unapređivanje kompozicije romana. Njegov treći roman “Amelija se razlikuje od prethodna dva. Prvo delo mu je bila drama “Kraljeubica”. Naracija je direktna kako bi zainteresovala čitaoce.opredeljenje.. posebno na etičke karakteristike određenih društvenih slojeva. Po spoljnim elementima(forma. Osnovni motiv njihovih sudbina je brak iz ljubavi i protiv volje roditelja. tehnika pisanja) ovaj roman jeste blizak modernom romanu.pošto nije bio najstarije dete. Filding želi da prikaže prirodnost.koja je plemenita osoba i njen nesavršen muž kapetan But. na vrlo satiričan način ismeva plemstvo i sve one koji smisao života vide u novcu. ali i sirotinje što je i sam bio po svom socijalnom statusu. Ameliji. Socijalna kritika je oštrija i direktnija. Autor je suzio viziju ljudskog društva samo na London i na svet kriminala koji je poznavao jer je radio svojevremeno kao sudija. Možemo reći da je ovo moralizatorsko realističan roman. iako se idejna podloga kod autora od početka stvaralaštva menja.trgovce. Ranije je pisao drame.

Fabula nije od posebnog značaja a tematsku osnovu čini putovanje Metjua Brambula i njegove porodice po Škotskoj i Engleskoj. što je novina u engleskoj književnosti.”Roderik Rendom”. već kao osoba koja ne bira sredstva kako bi ostvario svoje ciljeve. “Hamfri Klinker” – Smoletov najbolji roman. Osim ove umetnute epizode. Brambul je zemljoposednik i umišljeni bolesnik. Roderik je siromašni škotski mladić koji odlazi u London i postaje pomoćnik hirurga na ratnom brodu i učestvuje u istim situacijama kao i pisac. autor uvodi komične situacije i neobične likove. neženja. gde se govori o ljubavnom životu izvesne gospođice Vejn. zaljubljen u svoju profesiju. dobija posao hirurga na ratnom brodu gde ostaje par godina. ali ne iz loše namere već da izazove humor. “Peregin Pikl 3. Mogao sam ovo lepše da napišem. Roman ima 3 dela. Nije predstavljen kao pozitivan lik. “Peregin Pikl”.bez veće umetničke vrednosti. te se ovaj roman smatra društvenom satirom. Takođe nije pozitivan lik.”Roderik Rendom” 2. Glavni zaplet je površna ljubavna priča 26 . poput tvrđave koja je imala viseći most. Klinker je vrlo sporedna ličnost. Najduže se zadržavaju u Batu i Londonu. Njegovi najznačajniji romani su : 1. već objektivno pričaju događaje.gde se Roderik sasataje sa ocem koji je u romanu nepoznata ličnost i ženi se bogatom devojkom. U nekoliko epizoda. uglavnom njemu poznati predeli(Bat. Roman nije bio popularan. koje ona sama opisuje i koje nikakve veze nema sa romanom (veruje se da je ona dobro platila Smoletu da je ubaci u roman). Svoju kuću je napravio u mornarskom stilu.Španijom. “Hamfri Klinker” 1. Jedino središnji deo romana nema autobiografske momente. predstavljen je kao mangup sklon podvalama. ne bave se mnogo psihološkom analizom likova. oko kuće straža a ispred kuće je stajao top. Zanimljiv je po tome što Smolet slikovito opisuje iz svog sopstvenog iskutva izuzetno težak mornarski život. tematika je prožeta mornarskim motivima na ratnom brodu gde je najznačajniji lik penzionisani mornar Hozer Tranjin. 3.u stvaranju zanimljivih događaja u njegovim romanima. London). U trećem ubacuje epizodu “Uspomene jedne uvažene dame”. Njegova iskustva i hirurška praksa su kasnije dosta uticale na njegov književni rad. Vrlo su značajna i mesta odvijanja radnji.manje zanimljiv lik. Novina je u tome da se jedan događaj ili jedna ličnost ili jedna situacija posmatraju iz više perspektiva.sadrži dosta autobiografskih elemenata i po formi je pikarski roman. Uvek je bio okružen društvom sa broda gde se ističe i lik podoficir Tom Pajus i svi se ponašaju kao da su na brodu. Kasnije radi u Londonu kao hirurg a najveći deo života provodi u Batu. Nosioci radnje pišu pisma. 2.

Otac mu je bio obrazovan čovek.sreću ga na putu. međutim on nije opsivao lepotu Pariza već piše o sei. u nekim tomovima se i ne spominje. smatrajući tu vezu nedoličnom.”Sentimentalno putovanje po Italiji i Francuskoj”. imao je rođaka koji je radio u crkvi i koji mu je pomogao da se školuje na Univerzitetu u Kembridžu da bi kasnije postao paroh. imena imaju veliki uticaj na karakter ličnosti pojedinca. Komika u romanu je više skaredna. Tek od sredine romana pojavljuje se Hamfri Klinker. Opisivao je lepote predela koje je obilazio. Brambul se tome protivi. 27 . ali trebalo je da bude putopis. Čika Tobi je bivši ratni podoficir i invalid u penziji. ali ono čime Stern želi da izazove komiku jeste ti što Volter često ima običaj da filozofira o beznačajnim stvarima (nosevima. Njegov književni rad se sastoji od dva romana: 1. Značajna je i njegova teorija o imenima.vrlo neobična kompozicija koja se sastoji od 9 tomova. Brabolova sestra Tarita i njena služavka Venifred Dženkins u svojim razgovorima izvrću jezik. ali ga kritičari smatraju najvažnijim likom u romanu. Njegov humor osvaja čitaoce. dugmadima). Značajnu ulogu imaju Tristamovi otac Volter i stric – čika Tobi. LORENS STERN (1713-1768) Rođen je u Irskoj i otac mu je bio oficir pa su se stalno selili. Tristam ima najsporedniju ulogu. radnja je izuzetno razvučena. Ono što bi trebalo da pozbavi čitaoce su sitni događaji i doživljaji Tristama i ostalih likova.između njegove rođake Lidije Melford i putujećeg glumca Vilsona. jedna iz neznanja a druga iz slobodoumlja i da bi izazvala humor-na primer matrimony-matrimoney. sa estetske (psihološke) i sa etičke strane. 2. Naracija je u prvom licu jednine. ali je obrađen samo put kroz Francusku i to negde do Liona. dobar govornik. Brambul ga unajmljuje kao slugu da bi se na kraju ispostavilo da mu je to vanbračni sin.zamišljeno je kao putopisni roman i ima gotovo sve osobine sentimentalističkog romana. tako da definitivno nema odlike putopisa. sklon filozofiranju.”Tristam Šendi”. Naime. ali ga kritičari tumače kao neku vrstu konverzacije sa čitaocima. Ljubitelj je antičkih knjiga.

U osnovi je je porodica osiromašenog sveštenika mučenog od strane jednog vlastelina. Pokušao je da sjedini do tada već poznate elemnte romana. Pisao je sve žanrove. Glavni junak je paroh Primrouz. Marlou. već je to protest protiv društvene nepravde. a osnovu fabule čini njegovo traganje za kćerkom koja je pobegla od kuće.. “Ona se spušta da bi osvojila”. treba da upozna njegovu ćerku Kejt. slučajne greške i nije nešto uverljiv. od drama isključivo komedije i to su: “Dobrodušni čovek”. na primer Ričardsonov porodični i socijalni sa Fildingovim romanom. Uočava se njegovo političko opredeljenjegde on u stvari kritikuje tadašnju savremenu Englesku. Kejt je uvidela i prihvata to glumeći konobaricu. nosi i obeležje sentimentalističkog i moralnog. Obe imaju pripovedni karakter. Goldsmitov sentimentalizam odiše znatno humanijom komikom od Sternovog a posebno od Smoletovog humora.jer parohu nije cilj da opravda tu nepravednu vlast. Dva mladića iz višeg društvenog staleža pošli su u posetu poslaniku Hartkslu u provinciju i jedan od njih.OLIVER GOLDSMIT (1730-1774) *Kao romanopisac* “Vejkfildski sveštenik” mu je najznačajnije delo. Svi to vide kao šalu. *Kao pesnik* Najznačajnije su mu poeme “Napušteno selo” i “Putnik” . prema kojoj se marlou ponaša slobodno i drsko kao i prema Hartkaslu “gostioničaru”. Tema pesme je propadanje seljaka zbog njihovog položaja i 28 . “Napušteno selo” je mnogo izražajnija socijalna pesma. Zaplet nastaje oko vrlo jednostavne situacije. njenu trgovinu robljem i ikorišćavanje kolonija. pisao je herojskim distihom. susreću Hartkaslovomg rođaka i on iz šale pokazuje na Harkastlovu kuću kao gostionicu. komentarišući dobre i loše strane tih naroda i njihovog načina života. Osim elemenata porodičnog i socijalnog romana. *Kao dramaturg* Jedan od glavnih predstavnika sentimentalističke drame. “Putnik” je objavljen kada se vratio iz Evrope i opisuje sebe kako sedi na vrhu Alpa i posmatra okolne zemlje. Po dolasku. Ova druga je poznatija i to je komedija intrige. bežao je sa koledža i nije ga završio. Otac mu je bio paroh i Goldsmit se školovao u Dablinu. Pribegavao je klasicističkoj formi. osim Marloa koji na kraju uvidevši to pokušava snishodljivo da se izvuče iz neprijatne situacije zbog čega je okarakterisan kao negativan lik.vrlo nabusito.

gotski roman piše i En Ratklif. Goldsmit ovde posebno ističe veru u dobrotu ljudske duše.. Prozni pisci su: 1. Pokušao je da poetizuje ovu temu. Njeni elementi se provlače kroz romane.Semjuel Džonson 29 . osim što ima gotske elemente. SENTIMENTALISTIČKA PROZA I DRAMA Tzv. Poruka romana ima simbolično značenje “nevinost pobeđuje zlo”.. Pojavljuju se i dvoje mladih ljubavnika. Osim Horasa Volpola.Horasa Volpola je po sadržini i po formi gotovo beznačajan.veštački parkovi. Začetnik gotskog stila je HORAS VOLPOL. Prvi i najpoznatiji gotski roman “Dvorac Otranto”. počinje da ubija nevine ljude. Bitan element je i nostalgija za prošlošću( romantičarski elemet).nevoljnog odlaženja u gradove. raskoš kvari ljude a ostale razloge ne vidi. način oblačenja i ponašanja. kroz pesmu se provlači doza blagog humora. Princ živi nepoznat kao seljak i postoje natprirodne pojave. Radnja se dešava u srednjovekovnoj Italiji a zaplet nastaje kada zločinac na prestolu iz straha da ga ne proteraju. GOTSKI ROMAN Gotika. ali površno. tajanstvenog i fantastičnog. tako da ova pesma predstavlja odraz pesničke jednostavnosti i njegovo duboko saosećanje sa patnjama seljaka.og veka u engleskim intelektualnim krugovima.duhovi. Otac mu je bio vigovski ministar i uvodi gotske elemente čak i u građenju svoje kuće. ali i kroz arhitekturu. Njen nastanak je podstaknuo pomodarstvo za egzotičnim elementima istočnjačke kulture u želji pisaca da uvedu nešto novo u svoje stvaralaštvo. opšta proza i opšta drama. kao pravac počinje da se razvija u drugoj polovini 18. Prema njegovom mišljenju. Tipičan primer kombinacije klasicističkog i romantičarskog gde se mešaju lična osećanja i protesti protiv civilizacijerusoizam.pa se uvode novi elementi čudesnog. Pesnik vidi uzrok tih seljačkih patnji.

filozofska priča zanimljivog sadržaja. Radio je i na katalogu Oksfordske biblioteke iako nije završio univerzitet.Rođen je u Ličfildu i otac mu je bio knjižar.Dejvidom Garikom koji je u to vreme bio najpoznatiji glumac. Raselas je nezadovoljan svojim životom i u želji za avanturama uz pomoć mudraca polazi na putovanje po svetu i stiže u Egipat gde upoznaje različite tipove ljudi. gde se osvrće na stavove Poupa i ističe neke svoje originalne stavove o književnim vrednostima Šekspirovih drama. ali se na kraju razočarao. Njegova prva poema “London” je zaslužna što on dobija Poupovu pohvalu. Ima i naučnofantastičnih elemenata.Oliver Goldsmit 2. sa kojim odlazi u London. godine. Jedino pripovedno delo mu je “Raselas”. Tema “Raselasa” je sukob između želja i stvarnosti. Pored “Oksfordskog rečnika engleskog jezika” (I) u njegova književna dela spada i predgovor koji je napisao za “Izdanje Šekspira” ( celokupan Šekspirov opus). tako da je još od malih nogu bio u kontaktu sa knjigama. Nije završio univerzitet. Pisao je eseje i poeme i osnovao je časopis “Gentlemen’s Magazin”.princ nije mogao da izađe iz Abisinije pa mu je mudrac napravio leteći brod.a smatra se da ju je dr. Predgovor nije samo kritika njegovih dela. 30 . Želeo je da pronađe sreću. osnovao je neisplativu privatnu školu sa svojim prijateljima. Ostala pesnička dela su po formi i sadržini bliskiji klasicističkom periodu. Drugo delo pisano herojskim distihom jeste “Zahvalnost ljudskih želja”.2. Oksford mu dodeljuje u znaku zahvalnosti počasni doktorat.Džejms Bozvel 3. a primarne teme su etičke prirode.Edvard Gibon Predstavnici drame: 1.Ričard Brinzli Šeridan DR SEMJUEL DŽONSON (1709-1784) . Džonson brzo napisao kako bi pokrio troškove sahrane svoje majke. U kritički rad mu spada i već pomenuti predgovor Šekspirovim delima. “Rečnik” izlazi 1755. radio je kao politički komentator. Kao i Poup i on insistira na antičkim uzorima i piše herojskim distihom. Imao je široka znanja a posebno iz latisnkog i grčkog jezika. ali ne uspeva kod publike. Mladi princ.

Šekspir je pesnik prirode ili prirodni pesnik i ta dva pojma on poistovećuje. Džonson je izuzetno mrzeo Škote.njegov život mu je bio interesantan i želeo je da napiše njegovu biografiju. Na kraju ga je Džonson zavoleo. strana “Život Semjuela Džonsona” smatra se najinteresantnijom biografijom engleske književnosti. ali kritikuje bujnost njegove mašte i smatra da mu je kraj svake drame zbrzan i površandobar komičar. pa je zavoleo i Škotsku. Prema njegovom mišljenju. U prvoj svesci on ima ironične. događajima.njegova pisma.on ističe neke književne stavove kako svoje tako i tuđe. liš tragičar?! DŽEJMS BOZVEL (1740-1795) Rođen je u Škotskoj gde je studirao pravo i postao advokat. Značajni su opisi istorijskih događaja koje prati piščevi komentari. proučavajući ga. Dr. već se priklanja određenoj strani iznoseći svoje pozitivno ili negativno mišljenje o likovima. čak i satirične komentare o ranom hrišćanstvu a takav stav je imao veoma negativan odjek u tadašnjoj Englekoj. EDVARD GIBON (1737-1794) Njegovo najznačajnije delo “Opadanje i propast Rimskog carstva”napisano je u sveskama koje su periodično objabljivane i ima ih šest i ovo delo ima veću istorisku nego umetničku vrednost. Interesovanje za književnost probudio mu je dr. što je greška. Posle njegove smrti. Bozvel dobija bitan biografski materijal. On Šekspira smatra “ocem drame”. pojavama. Uvodni deo govori o Džonsonovoj mladosti. Gibon nije objektivan. RIČARD BRINZLI ŠERIDAN (1751-1816) 31 . Džonson. Njegovo jedino delo od preko 1000. o različitim periodima života do kraja sa lepo ukomponovanim pismima. ali je Bozvel stalno bio uz njega. ismevao ih je.

Smatra se najboljim dramatičarem sentimentalizma i irskog je porekla. koji dolazi kao prosac predstavlja se kao siromah.radnja se dešava u Batu u pomodarskom društvu gde pisac kritikuje tadašnji sentimentalistički stav o ljubavi. oličenje poštenja i pobožnosti. Junakinja Lidija želi da se uda za siromašnog mladića kako bi okazala da je ljubav najbitnija. duševni nemiri itd.jednog naroda. bežanje od stvarnosti. Plemić. a zapravo častan čovek. Treći element je folklor koji od tada postaje deo umetničke stvarnosti. Ne moraju to uvek biti lična osećanja. “Škola ogovaranja” i “ Kritičar”. On izražava ideal prirodnosti i ikrenosti a kritikuje izveštačenost i licemerstvo. U svakom slučaju pesnikova ličnost uvek dođe do potpunog izražaja. Surfejs-površina “spoljašnjost”. seta. Napisao je 3 drame “Suparnici”. Najčešća osećanja pesnika su melanholija. već mogu biti i kolektivna osećanja. “Škola ogovaranja”. Postoji niz elemenata koji upućuju na Šeridanovu težnju da jakim odudaranjem braće Džozefa( ugledni građanin. moderan u to vreme. zadivljenost prirodom i selom.osnovni motiv predstavlja grupa dama i gospode koji ogovaranjem međusobno narušavaju reputaciju kako sebi tako i drugima. a zapravo licemeran i poročan)i Čarlsaprevrtljivac. to jest etičkih načela preko zdravorazumske logike. očajanje. Poezija sentimentalizma traga za nečim novim. Ovim likovima hteo je da postigne isto što i Filding. predstavnici imaju i svoje osobenosti. Slika sentimentalne poezije postaje vrlo raznolika. “Suparnici”. U njegovom životu porodica je imala centralno mesto. POEZIJA SENTIMENTALIZMA Po svojoj formi i tematici razlikovala se od klasicističke. Česti su elementi opisa nekog pejzaža. slobodnijim uz nezaobilazni element “osećanja”. Otac mu je bio glumac. Druga bitna odlika je uživanje u prirodi. VILJEM KOLINS 32 . razmišlajanje o smrti i o besmrtnosti duše. već vide u osećanjima najvažniji predmet poezije. Pored zajedničkih odlika. Sentimentalisti smatraju da cilj poezije nije samo izražavanje nekih opštih elemenata. grupe ljudi. 2. 1.

Prvo objavljeno delo mu je zbirka pesama “Pesnički pokušaji u istočnjačkom stilu”. pesme o Persiji. ali zbog sličnosti u tematici i formi tumači se kao grobljanski pesnik sentimentalizma. Napisana je jednostavnom strofom(katrenčetvorostih) ukrašenom rimom AbAb. koja je njegovo najbolje delo (oslanja se na Miltona). On je okupio pesnike tzv. spoj jednostavnosti i kompleksnosti kako u adržini tako i u formi. pored opisa prirode jeste “ Elegija napisana na seoskom groblju”.objavljena 1751.“Oda o muzi”. Bio je sin londosnkog trgovca i imao je rođake na univerzitetu. Nastaje kao podstrek tadašnje mode razmišljanja o smrti. Uglavnom govori o alegorijskim opisnim temama. Teme su konvencionalne. Objavio je dve zbirke 33 . o prolaznosti života. odnosno tačnije. Tema je sinteza. govori o lepoti prirode u okolini koledža čija je šuma nalik Vindzorskoj šumi-Poupa. godine.počinje apostrofom o Itonu. Pisao je i ode “Oda razumu”. Kada govori o strastima najviše pažnje poklanja melanholiji a najbolje ju je opisao u delu “Oda večeri”. uzdignut iznad jezika svakodnevice. VILJEM KUPER (1731-1800) Pojavio se desetak godina posle Greja. “grobljanske škole”.. a Grejova “Elegija” je direktan proizvod uticaja te škole. na bolji način su izražavale lična osećanja “ Oda o pogledu iz daljine na Itonski koledž”. Pre njega ovu tematiku u poeziji započeo je Robert Bler desetak godina ranije svojom pesmom “Grob”. stih je jambski pentametar(petostopni. što mu je omogućilo univerzitetsku karijeru. njihova obrada je drugačija nego do tada. večnosti duha i umetnosti. Pesnik opšta i lična osećanja smešta u dvorište seoskog groblja zajedno sa elementima muzike i pejzaža. Škotima.. ali ih povezuje sa ličnom meditacijom o smrti. Pisao je ode baš zato što su spadale u najznačajniju klasicističku vrstu i bile su u modi..što je klasicističko nasleđe. šestostopni daktilski stih). Najznačajnije delo koje sadrži njegova lična osećanja.. TOMAS GREJ (1716-1771) Napisao je malo dela a postigao veću popularnost.orijentalne pesme. Neke njegove ode mogu se ubrojati u pesnička dela “Oda strasti” . Smatrao je da jezik poezije mora biti uzvišen.

80-ih godina 18.. Tipičan primer kombinacije klasicističkog i romantičarskog gde se mešaju lična osećanja i protesti protiv civilizacijerusoizam. najpoznatiji Kuperov spev “Zadatak” (The Task). Spev počinje kao parodija. Pokušao je da poetizuje ovu temu. To je niz utisaka. raskoš kvari ljude a ostale razloge ne vidi. Goldsmit ovde posebno ističe veru u dobrotu ljudske duše. Pesnik vidi uzrok tih seljačkih patnji. Pribegavao je klasicističkoj formi. Tema pesme je propadanje seljaka zbog njihovog položaja i nevoljnog odlaženja u gradove. OLIVER GOLDSMIT (1730-1774) *Kao pesnik* Najznačajnije su mu poeme “Napušteno selo” i “Putnik” . tako da ova pesma predstavlja odraz pesničke jednostavnosti i njegovo duboko saosećanje sa patnjama seljaka. komentarišući dobre i loše strane tih naroda i njihovog načina života. Bitan element je i nostalgija za prošlošću( romantičarski elemet). “selo blaži i očarava”. Kuper je vrlo realističan. ali površno. To je humoristična balada o Džonu Giplinu. slika. anegdota iz seoskog života i prirode. “Putnik” je objavljen kada se vratio iz Evrope i opisuje sebe kako sedi na vrhu Alpa i posmatra okolne zemlje. “Napušteno selo” je mnogo izražajnija socijalna pesma. Ona sadrži izmešane pesme. Prema njegovom mišljenju.. objektivan i sa simpatijama govori o seoskom poštaru.pesama “Poems”. ludoj seoskoj devojci.koji je podeljen u šest pevanja. nasuprot prevejanim građanima. siromasima. saoseća se sa patnjama seljaka. Kuper suprotstavlja prirodu onom iskvarenom načinu života u gradovimaskromni seljaci. Uočava se njegovo političko opredeljenjegde on u stvari kritikuje tadašnju savremenu Englesku. pisao je herojskim distihom. kroz pesmu se provlači doza blagog humora. 34 . njenu trgovinu robljem i ikorišćavanje kolonija. Obe imaju pripovedni karakter. Sa prirode prelazi na svakidašnje događaje iz seoskog života. veka adrugu nešto kasnije. kasnije se pretvara u pesmu o prirodi i seoskom životu..

Berns je napisao još par pesama o biljkama i životinjama. jer mu je “plug razorio kuću”. boje i mirise iz prirode. Povod za nastanak ove pesme je beznačajan. ROBERT BERNS (1759-1796) Sve pesme je pisao škotskim dijalektom. Pesnik sve više govori mišu kao prijatelju smrtniku. Pisao je i 35 . Izvinjava mu se u ime celog ljudskog roda i Berns mu se obraća saosećajnim govorom. fantastični elmenti. što ima univerzalnu poruku i smisao:”Mišja sudbina identična ljudskoj u društvu ovakvom kakvo jeste” . koju kasnije i nazivaju – Bernsova strofa. Slične osobine imaju sve njegove ljubavne pesme.dok je orao. humor kao i elementi moralno-poučne basne). stihovna stopa koja se sastoji od jednog kratkog i jednog dugog sloga tetrametra i trimetra. najpoznatiji stih koji se sastoji od jamba je jampski trimetar ili senar) trimetra. ali koji su u svojim delima najpotpunije i najizrazitije prikazali elemente nove romantičarske poezije. u njima postoji jednostavnost ritma.pesnik je slučajno razorio leglo poljskog miša koji beži. tematika se uglavnom odnosi na njegovu rodnu zemlju. Posebnu vrednost u ovom delu daju elementi nekoliko pesničkih vrsta (dramski monolog. Karakteristična je njegova strofa. a kritičari su ga kasnije nazivali „prirodnim genijem“.PREDROMANTIZAM Razvija se na kraju 18. a to su ROBERT BERNS I VILJEM BLEJK. pesme za pevanje i muziku(songs). strofa je dvostruki balacki katren. Pravilno je smenjivanje jampskog (poet. Stih mu je vrlo jednostavan.prvi i treći stih se ne rimuju. realističnost. “Pesma planinskoj beloj radi”. Bio je seljak bez obrazovanja. Živeo je u seoskoj sredini. Pisao je ljubavne peme. Engleska književnost tog vremena nije imala prave lirske pesnike pa je Berns bio prihvaćen kao takav jer je obnovio lirsku vrstu. “Smrt i poslednje reči jadne Mejli”. narodski. Nema mnogo pesama o prirodi i seoskom životu a njegove najbolje pesme su baš one o životinjama. nekome ko razume njegovu patnju. “Mišu”(To a mouse). 1885/6 prva zbirka“Pesme većinom napisane na škotskom dijalektu“. veka od strane dva pesnika koji su potpuno različiti. dajući joj i nove tematske elemente. tešeći ga i priznaje da je čoveka iskvarila vlast tako što je raskinula vezu između prirode sa društvom.

što je satirični element. Dolazi do samootkrivanja njegove ličnosti pa čitaocu postaje sve jasnije da su Vilijeve osobine u stvariuobraženost. Živeli su siromašno i objavljivanje njegove prve zbirke pesama “Pesničke skice” platili su mu prijatelji. monolog. koja mu je” bila najbolji i jedini prijatelj”.dijalog.pesnik veruje da će takav razum pobediti u celom svetu i da će svi ljudibiti braća. Oženio se izvesnom Katarinom Buše.. Među njegovim najuspešnijim pesmama ove vrste jeste ”Molitva sv.. glupost. 5. baruštinu-rit. pakost. a potom govori o svojim zaaslugama. 7. željama. u 11-oj godini je počeo da piše pesme. Obraća se i dami i razmišlja kako bi se ona osećala kada bi znala kako je drugi vide. WILLIAM BLAKE (1757-1827) Rođen je u Londonu u siromašnoj porodici i veruje se da je do svoje osme godine imao vizije (viđao anđele). Završna strofa ima univerzalnu poruku. požuda .satirično. On je zbog toga ljut i pita vašku kako se usuđuje na tako nešto i kaže joj da bi joj bilo bolje da ode u močvaru. 6. Pesme nevinosti Knjiga o telu Venčanje Neba i Pakla Francuska revolucija-nedovršeno delo Pesme iskustva Milton-spev Jerusalim-spev 36 . 3. Njegova važnija dela hronološki su poređana ovako: 1. 4. nekog prosijaka. ali se nije redovno školovao da bi u 14-oj godini završio zanat i radio u graverskoj radionici u Londonu. Od Bernsovih političkih pesama izdvajamo “Uprkos svemu” u kojoj se podmeva bogatašima.humoristične pesme uglavnom uperene protiv škotskog sveštenstva i svih onih koji su se zalagali za lažni moral. slabostima. ispred njega stoji mlada dama na čijem šeširu je on spazio vašku koja se šeta. Vilija”: Bernsov savremenik sveštenik razgovara sa Bogom i odaje mu zahvalnost. 2. hvalisavost. Najpopularnija pesma ove vrste bila je “Vaški”: napisana u prvom licu jednine i pesnik je u crkvi na nedeljnoj službi. zdrav razum i poštenje siromašnog radnog čoveka. egoizam. glupim i uobraženim lordovima a nasuprot njima veliča vrednoću. Pisane su u vidu direktnog obraćanja.

godišnja doba). ali u to vreme niko nije bio zaintersovan zbog njegove specifične tematike i elemenata metafizike u izvrnutoj verziji religije. Blejk je pokušao da stvori jedno originalno mitološko tumačenje kako bi čoveka i svet objasnio na svoj način. Kod Miltona je Satana nosilac ljudske energije a kod Blejka satanističko moralizatorski stav. maštu i pesničkog genija.kod njega je Đavo. on traži slobodno izražavanje i zadovoljavanje želja i smatra najvećim zlom potiskivanje istih. čovekov neprijatelj. imaju svoje parnjake(jagnje-tigar). na primer pesma „Zimi“.otac. Bog.Blejk je sam reklamirao svoje peme u cilju da ih unovči. Motivi su u formi vizija. Njegova ideološki najpopularnija knjiga „Venčanje Neba i Pakla“ daje satanističko tumačenje biblijske podloge „Izgubljenog Raja“. doba dana. otelotvorenje ljudske prirode i ciljeva uopšte. Vrlo je osobena njegova pobuna na polju morala.Frojdovska teorija nadrealističkog o moralnim željama. Smatrali su ga buntovnikom protiv kraljeva i sveštenstva i protiv racionalističke filozofije 18.on ustaje protiv svih zabrana koje sveštenici postavljaju. Pesme nevinosti i Pesme iskustva kasnije su se pojavile u zajedničkom izdanju. veka. On upoređuje Boga sa nečim beskrajnim u svim bićima i stvarima. zajedno sa mitološkim fantazijama. ROMANTIZAM 37 . Vrlo su simbolične. da je čovek jedinstveno biće a du čovek i Bog isto. Čovek vidi Boga samo ako se uzdigne iznad racionalističkog mišljenja i to ukoliko se ne zadrži samo na onom sudu na osnovu pet čula. samo kad bi čovek mogao to da prepozna. tiranin i ugnjetač. naročito protiv konvencija u ljubavnom životu. Jehova. U „Pesničkim skicama“ on je opevao detinjstvo i mladost i to su pesme lirske tematike( priroda. on je tvrdio da telo i duša nisu dva različita načela. već mora da uključi emocije. Ovo delo spada u proročke knjige i prvenstveno ističe nezadovoljstvo dotašnjim biblijskim i mitološkim objašnjenjima sveta. Za razliku od vere. što je nov pesnički postupak.

ljubav prema deci. Pojavljuju se razne blokade i masovne pobune u zemlji. Oduševljavaju se uglavnom divljom. dakle trgovci. godine pa i kasnije. svi su verovali da je poezija jezik mašte i strasti a književna dela proizvod trenutka.pristojni članovi društva. netaknutom prirodom (rusoizam) koja je neka vrsta religije. Vodsvord kaže da je mašta izvor nadahnuća i spontano prelivanje osećanja. tehnika a najmanje uspeha ima u razvoju književnosti i umetnosti jer se romantizam kao pravac nije razvijao pralelno u svim zemljama Evrope. pojavljuju se i jake reakcionarne stranke i ima više struja u okviru vladajuće stranke. *Poetika* Karaketrizacija romantizma u književnosti ogleda se kroz književne rodove. Centar racionalističke filozofije je sada Nemačka. godine a završna 1832.Smatra se da je početna godina romantizma godina objavljivanja lirskih balada 1798. imali su novac i samim tim im je obrazovanje bilo dostupno. eto. bežanje od stvarnosti. Ljubav prema prirodi i prirodnosti u smislu različitom od klasicističkog viđenja istih. osećanja su najčistiji i najintenzivniji element u poeziji. Celu prvu polovinu 19-og veka karakteriše ratovanje Engleske protiv Napoleona do 1815. Romantizam karakterišu i bekstvo od stvarnosti. Romantizam u književnosti oslikava: bunt i revolt.epska poezija se nagoveštava a romantizam kasnije prelazi u postromantizam. začinju se revolucionarne ideje i tematika(Bajron). Imao je zajedničke odlike u svim zemljama i smatra se dobom opredeljivanja (gotovo svi romantičari su bili politički opredeljeni).kod nas stiže u drugoj polovini 19-og veka. kako Šeli kaže:”utešiteljica i učiteljica života”. Veleposednici imaju dve partije u okviru hanoverske dinastije: RADNIŠTVO( radnička klasa) i DŽENTLMENI( viši slojevi). to jest posebnog emocionalnog stanja mašte(nadahnuća). DRUŠTVENO-ISTORIJSKE PRILIKE I POETIKA ROMANTIZMA Engleska je i dalje vodeća industrijska sila u Evropi. detinjstvu koje su smatrali prirodnim čovekovim stanjem. pogotovo kod Iraca.i tu kasnimo. melanholija. Razvija se nauka. a podeljenost ovih osećanja najjasnije se ogleda 38 . glavni izvor saznanja o čoveku i svetu. godine-smrt Voltera Skota i donošenje zakona o reformi u Engleskoj. Folklor je čest element u romantičarskoj poeziji. činovnici i intelektualci. Zatim. od kojih se najviše razvija poezija. postaje književni uzor i utiče na buđenje nacionalne svesti.

39 . Italija. a Kolridž i on su podelili zadatke prema svojim sklonostima.na početku kratka pesma koja počinje stihom” lutam sam poput oblaka”. 1791. godine bio je u Francuskoj kao pristalica Revolucije. ali je nadživeo sve romantičare. Period engleskog romantizma razlikuje dve generacije romantičara. Najznačajnije delo napisao je zajedno sa Kolridžom “Lirske balade”. stariju (Vordsvord. Njegov spev “Preludi” objavljen je po završetku romantizma. U drugom izadanju “Lirskih balada” 1800. Vordsvordove pesme se dele na prave balade. “Opisne crtice”. lirske pesme o prirodi i na Lucy poems. pa stoga njihov jezik najčistije izražava ljudska osećanja. Kolridž) i mlađu (Bajron. Najbolja pesma mu je “Ponovna poseta Tinterskoj opatiji”. 159 stihova.bez veće umetničke vrednosti “Večernja šetnja. da je pesnički cilj opisivanje događaja i situacija iz običnog života i to narodskim jezikom. 1798.pripovedne pesme o ljudima i događajima iz seoske svakodnevice.u bajronovskoj ironiji i cinizmu. Jezerskom kraju i imali su svoje tutore. Školovao se na Kembridžu. Francuska). Vordsvord je pisao o neobičnim temama na običan način a Kolridž o običnim na neobičan način.posvećene su devojci Lusi. koji mora misliti dugo i duboko. da je pesma plod emocije koje se čovek seća u trenucima spokoja. posebno u trenucima nadahnuća.uzvišenim stihom a jednostavnim jezikom. Zbog ljubavne afere vraća se u Englesku. gde je odrastao. godine povodom obilaska stare crkve kraj reke Vajd. “Zelenkada”. Poznate pesme su mu “Usamljena žetelica”-opevao je jedan susret u škotskim brdima na njivi sa usamljenom devojkom koja žanje i koja divno peva na njemu nerazumljivom (škotskom) jeziku gde upoređuje tu pesmu sa pesmom slavuja u pustinji i pesmom kukavice u proleće na pustom ostrvu. Šeli. a istovremeno i prirodu. Otac mu je bio advokat. godine vrlo je značajan Vordsvordov predgovor o teorijskim stavovima od kojih izdvajamo: da je poezija spontano prelivanje jakih osećanja. ali je rano ostao bez roditelja i ostaje sa svojom sestrom da živi u tzv.gde opisuje doživljaj dok posmatra te zelenkade pored jezera i svoja unutrašnja osećanja. povezanost teme ljubavi sa temom o prirodi. Kits). 1850. ali ga nije završio. VILJEM VORDSVORD (1770-1832) Najstariji. napisana blankversom. Objašnjavanje ovih stavova je adekvatno rusoističkom elementu. Sadržavale su “Poems and Excursion”. godine. Dosta je obimna. da jednu vrednu pesmu može da napiše samo natprosečno osećajan čovek. Počeo je da ptuje (Alpi. dve male zbirke. Veći broj pesama u “Lirskim baladama” je njegov. Tada je već pisao pesme.

Napisao je dve poeme i delo “Kristabel” 1.mu je najbolja pesma. Ova oda beleži pesnikovo stanje nesreće zbog gubitka vizije sveta iz detinjstva i razmišla o uzrocima toga. 2. On sanja da je zaspao u vrtu.”Stari Mornar”.sastoji se od 54 stiha. sredstvo za održavanje duhovnog zdravlja a nakon toga to stanje blaženstva opisuje kao potpuno duhovno i telesno spokojstvo poistovećujući ga sa nekim stanjem letargije ili sna.og veka imao dvorac. Prve pesme objavio je 1793. mongolski vladar iz 15. a pesnik kao objašnjenje koristi platonističku teoriju o postojanju diše pre rođenja. Po buđenju je zapisuje. Njegova “Oda besmrtnosti” ima oko 200 stihova nejednake dužine. godine a sa Vordsvordom se upoznaje dve godine kasnije i posvećuje se pisanju 1795. to mu je bila neka vrsta utehe. to jest sposobnost posmatranja sveta kao vizije. transcedentalni element.nalik odi. godine. Na početku. Želi da naglasi kontrast između svojih sećanja pre i posle pet godina. Ima 7 pevanja. Čak su i živeli zajedno. ali je nastavio da piše i prozna dela u kojima izlaže teorijsko.nisu značajne. ali zapričavši se sa nekim seljaninom koji bio u prolazu. Na početku je intenzivan kontrast i upečatljiv opis pejzaža gde insistira na uspomenama koje taj doživljaj izaziva u njemu i koje deluju na njega u periodu kada je bio odsutan. Kolridž je od tada bio pod nadzorima lekara u Londonu.Za svo to vreme. godine prekida druženje sa njim. koji su podeljeni u 11 strofa takođe nejednake dužine a unutar njih rima je različito raspoređena. Pesnik ponovo ističe kontrast tužnog dana njegove svakodnevice i sveta realnosti u odnosu na srećne uspomene u njemu.ovo delo se smatra pesničkom autobiografijom. koje ga teše. O njoj su napisane čitave knjige kritika i komentara.”Kubla-kan”.stari mornar sreće 40 . te je zbog ovakvih stavova ova oda tumačena kao filozofska poema u kojoj se pesnik opredeljuje za platonističko mistično gledanje sveta i samog čoveka. on zaboravlja više od pola pesme. na mestu na kojem je Kubla-kan. To je neka vrsta iluzije i tipično romantičarsko razočaranje. Svaki čovek tokom sazrevanja gubi tu sposobnost. Kolridž je ostavio belešku o nastanku ove pesme: nastala je u njegovom opijumskom snu. U tom snu u snu. Od epskih dela ističe se “Preludi”.filozofske ideje. SEMJUEL TEJLOR KOLRIDŽ (1772-1834) Bio je Vordsvordov bliski prijatelj i saradnik. Postavlja se i pitanje čovekove duše i njenog porekla. ali nakon njegovog problema sa opijatima Vordsvord 1810. objavljena je u “Lirskim baladama”. on je sastavio dugu poemu.

bajronska u užem smislu 2)humoristično-satirična.jezivim doživljajima. Pouka mu je besmisao rata. “Vizija strašnog suda” . 1818. Ima 4 pevanja ukupno.trojicu svatova i jednog od njih pogledom hipnotiše da sasluša njegovu povest. nedovršen) i dramski spevovi “Manfred” i “Kain” Bajronova dela se dele na dve grupe: 1)romantična. simbolična ispovest mornara o grehu (ubistvo albatrosa). gledao je njihovu smrt. Rođen je u Londonu. Opis zatočeništva švajcarskog borca za slobodu iz 15-og veka. bio je hrom na jednu nogu . Tokom boravka u Italiji uređivao je časopis “The Liberal” sa Li Hantonom. *POEME : napisane u herojskom ili tetrametarskom jampskom stihu(distihu). “Lara”. bitku kod Vaterloa. Zatim humorističko. “Panteovo proročanstvo “. usamljenik. ženu 41 . otac mu je rano umro. U poemi imamo motiv snoviđenja. Na početku objektivan. “Sijonski sužanj” je najbolja priča u stihu napisna povodom Bajronove posete Sijonskom zamku na Ženevskom jezeru. 1815. a detinjstvo je proveo u Aberdinu. Tema ovog dela su borba i patnja za slobodom. kada ga na kraju puštaju na slobodu on ne pokazuje volju da izađe u svet. Ovo je Bajronovo “Sentimentalno putovanje”.satirični epovi “Bepo”. “Abidoska nevesta”. “Mazepa”. 1812. godine objavio je svoja prva dva pevanja “Viteza Harolda” a do 1816. Opisuje borbu Grka sa Turcima. godine objavljena je zbirka pesama “Hebrejske melodije”. 1820. “Sijonski sužanj”. Manfred je superiorna ličnost. “Vitez Harlold” je obiman ep od 1500 stihova. podeljeno na 4 pevanja. 1. pomagao je oslobodilačke pokrete u Italiji i Grčkoj( ustanak protiv turske vlasti). “Manfred” je imitacija Geteovog Fausta. U mladosti je počinio greh usmrtivši Astartu. Ima tri čina. ispaštanju (pomor mornara). DŽORDŽ GORDON NOEL LORD BAJRON (1788-1824) Potiče iz škotske plemićke porodice . kao spev nema zaplet ni kompoziciju. ali ipak naočit čovek. Opevane su političko-ljubavne zgode sa Orijenta i drugih egzotičnih mesta.“Don Žuan”( u delovima. Bajron iskzuje svoju tugu zbog rastanka sa ćerkom Adom.. Na početku IV-og pevanja. a od trećeg pevanja već govori u svoje ime. U ovom spevu se koristi epitetima i metaforama. Ovo je priča o fantastično. Mesto radnje su najviši vrhovi Alpa. pokajanju i iskupljenju ( sažaljenje nad morskim zmijama) kao fazama do konačnog spasenja ljudske duše. “Đaur”. gospodar duhova. “Opsada Korinta”. On je zarobljen sa braćom. izuzetnog znanja. Poznate su mu priče u stihu i poeme: “Tasova tugovanka” 1817. sledeća dela “Gusar”. fantastične elemente koji su po Kolridžu nešto normalno i prirodno.

on pokušava da se ubije i spašava ga lovac na divokoze. odlaze u Škotsku gde su se i venčali. 1813. materijalizma i društvene revolucije). “Kad smo se nas dvoje rastali”. Motivi u pesmama su: ljubav.1. pridobio juje svojim revolucionarnim idejama. kao ispovest čoveka na samrti. godina. “Ona hoda u lepoti kao noć”. razuma i kritike. već da je njena lepota trajna. Kain je junak pobune protiv zla i samovlašća biblisjkog Boga. Prema pesniku. On zove ASTARTU iz mrtvih da mu oprosti a ona mu najvljuje smrt. nešto što je trajno prisutno u njoj. godine Harijet je izvršila samoubistvo. ona je napisla naučno. Među najbolje spadaju “I tako više nećemo ići da lutamo”. koja nije htela da mu da razvod. živi nevenčano sa Meri Godvin u Švajcarskoj.reči nam kazuju da nije ona samo divna. U decembru 1816. “Ovog dana navršavam 36-u godinu” (22. “Kain” je ozbiljan spev a Bajron ga je nazvao misterijom. a zatim na Oksfordu. neprijatelj hrišćanstva i svake 42 .njegovo jedino dobro je njegov razum koji ga može uzdići iznad ništavnosti.čovek je ništa. Atmosfera u kojoj se ona kreće čini jezgro pesme.fantastični roman užasa ”Frankeštajn”.. Lucifer je ovde nosilac znanja. Deluje iskreno i spontano. Šeli do kraja života ostaje dosledan svojim uverenjima: neprijatelj engleske reakcionarne vlasti i Svete alijanse u Evropi. Meri je živela do 1851. Školovao se u Itonu (1804-1810). smrt. žal za mladošću i prolaznost života. godine ilegalno objavljuje spev “Kraljica Mab”( propoved ateizma. što ima značajnu poku.rastanak. PERSI BUŠ ŠELI (1792-1822) Rođen je u pokrajini Sasex u bogatoj veleposedničkoj porodici. stoga 1814.. On vodi Kaina na putovanje po svemiru. Još kao dečak preuzima na sebe ulogu zaštitnika sestara od očeve tiranije koje mu kasnije pomažu. godine zaljubljuje se u devojku koja je imala 16. 1811. postavlja i pitanje – zašto je u životu više patnje nego sreće.1824) tri meseca pred smrt. kad je Bog svemoguć? To pita i Lucifera koji produbljuje njegove sumnje i podstiče pobunu. Rastaje se od Harijet.koju je voleo. Ima tri čina. Bajronove kraće lirske pesme: prva zbirka “Časovi dokolice” su vežbe u stihu po uzoru na pesnike 18-og veka( Spenser). godine.

4. godine *Lirske pesme “ODA ZAPADNOM VETRU”. religija.prikazuje Italijanku Emiliju Vivijani. Islam je izmišljena zemlja u kojoj se dešava ta revolucija. zalagao se za oslobodilačke pokrete i verovao u društveni napredak. materijalističke komponente. Pantea predstavlja nadu u bolju budućnost.započinje podsećanjem na francuski poraz revolucije i alegorisjkom vizijom kao okvirom daljeg pripovedanja. Alastor. koju roditelji ztvaraju u samostan jer nije htela da se uda za čoveka kojeg su joj smestili matorci.govori o odnosu pesnika i sveta i o pesnikovoj samoći. “KRALJICA MAB”. “Oslobođeni Prometej”. Laon pesmama podiže duh u narodu a Sitna je njegova učenica. “TRIJUMF ŽIVOTA”. “ŠEVI” Njegov najvažniji prozni rad je “ODBRANA POEZIJE” (1821. lažnog morala i tiranije. kraljevi. Prometej je na svojoj steni.spev u dramskoj formi u 4 čina. U njegovoj poeziji je krajnja iskrenost i beskompromisnost. duh osvete. Ovo delo je više himna veličnstvu prirode i umetnosti. ali Laon ne dozvoljava da ga ubiju. 2. a Iona je okrenuta 43 . Nazivali su ga i “ludi Šeli”. koji su na početku speva u Raju i pripovedaju pesniku svoju zemaljsku istoriju: rođeni pod tiranijom. beskrvnu revoluciju a njihov kraj predstavlja veličanje nepobedivosti slobode. objavljeno posthumno 1824. devojčina duša se vraća telu. Na kraju. Šeli se zadržava na pojedinačnom. ljudska gramzivost. do njegovih nogu prijateljice Okenaide (kćer boga Okeana). *Dramski spevovi*: 1. Na kraju oboje bivaju spaljeni na lomači. iskazivao je ateističko ubeđenje.devojka koja je zaspala i u snu joj se javlja vilinska kraljica MAB. ne odvajajući bitno od sporednog. izjave u pismima. “POBUNA ISLAMA”(1810). Što pokazuje da je Šeli za miroljubivu.religije. Pantea i Ione. gde bi uživali. uništava junaka speva zato što je odbio zemaljsku ljubav. Tiranski kralj ostaje bez vojske. junaci speva su dvoje mladih LAON i SITNA.”EPIPSHIDON” ( duša nad dušom). Ljubavni spev upućen Emiliji počinje oplakivanjem njene sudbine a završava se strasnim pozivom na bekstvo u neki egzotični zemaljski raj.nedovršeno delo. Poznavao je prirodne nauke i verovao u njihovu moć. Njegova dela su “ALASTOR ILI DUH SAMOĆE” (1816).”Pobuna Islama”. “OBLAK” . U svojim delima ( naročito poznijim) prisutni su idealistički elementi. koja vodi njenu dušu u svemirske prostore i pokazuje joj postanak sveta i istoriju čovečanstva. “Alastor ili Duh samoće”. 3. koja je puna zla i nesreća a ta nedela su počinili sveštenici.) 1.

koje će njegova sestra “prolećni vetar” podići iz “mračnog zimskog groba” na nov život. Delo je posvećeno prikazu postanka i razvoja poezije. zna samo za večnu ljubav i spontano gleda sve tajne života i smrti. ševa izrasta u simbol pesničke umetnosti.jedina prav drama. neukrotiv i ponosit. razigrano. zar ne?:) *Lirika: 1) “Oblak”.povod je u spisu “Četiri doba poezije”.od prirodnog bića koje donosi svetu radost i vedrinu. Pesnik hoće da bude kao vetar. Njegovo shvatanje lepog je naturalističko “lepo2 i “dobro” su jedno te isto i oboje imaju najjači izraz u poeziji.vizija trijumfalne kočije života vođene slepom nužnošću koja gazi nesvseno ljudstvo. Imao je odnose sa svojom ćerkom koja kasnije sa maćehom unajmljuje plaćene ubice da ga ubiju. Oblak govori u prvom licu. nego radi 44 . Grof Frančesko Čenči. 4) “Adolais”. više puta je novcem kupovao “oprost grehova” od Pape. Ironija. *Proza: “Odbrana poezije”. 2) “Ševi”.opaaaa:) Tiraniše svoju porodicu: ženu. koji je teorija o razvoju poezije. pamćenju. animalno srećno a u starosti pregaženo i propalo.simbol neuništivosti i večnosti materije. dva sina i kćer Beatriče iz prvog braka.jesenji vetar vrši “pogreb” suvog lišća. *Drame: 1)”Čenči”. 3) “Oda zapadnom vetru”. Oni bivaju uhapšeni. Prometej je simbol za duh ljudskog napretka i borbe za slobodu. Zato je istovremeno i uništava i spašava. Ona je idealni pesnik slobodan od ljudskih slabosti i strasti. brz. koja nije umetnost radi umetnosti. razvratnik i nasilnik. a njih dve na sudu dobijaju smrtnu kaznu. odrasta u veselo i lakomisleno biće a poruka je da svako rađanje u sebi nosi smrt i obratno. Pesnik na početku pravi razliku između razuma i mašte. u mladosti besno.elegija povodom prerane smrti Kitsa sa dve bitne teme: osuda reakcionih sila koje su prema Šeliju krive za Kitsovu smrt i afirmacija Adonisove besmrtnosti 5) nedovršena poema “Trijumf života”. da vetar posle njegove smrti raznese njegove misli i reči na ljude. Drugi deo vizije je razgovor pesnika sa duhom Rusoa.prošlosti. koji mu govori da ljubav treba da preporodi svet.

prirode i slobode. Kitsova pisma su objavljena 1818.vizionarsko delo. Usamljenog Endimiona sestra Peona vodi u tihi kutak gde joj on otkriva razlog svoje usamljenosti. Iste godine se zaljubljuje u Fani Bron. *Kitsove pesničke pripovetke: tri pripovetke u stihu. *“Pesme iz 1817. revolucionarno i 2opasno”. se drži sa Li Hantom koji je u svom časopisu “The Examiner” objavio Kitsove prve pes. ljubavi. godine hirurgiju a od 1815.”. Podlogu radnje čini bajka o ENDIMIONU.”.ljudskog dobra i nije direktno poučna. poeziji. bilje i cvećezapažajući masu pojedinosti. lepom mladiću u koga je zaljubljena boginja meseca Artemida ili Dijana. Agnese” i druge pesme. sanjalački. mladalačkih zanosa i ideala: ljubavi. a obrađuje i jednu grčku bajku.u snu se sreo sa nadzemaljski lepim ženskim bićem dva puta a potom je ona nestala. otac mu je bio vlasnik štale za iznajmljivanje konja u Londonu. On nju traži po celom svetu u drugoj. objavljen je spev “Endymion”. Treća Kitsova stalna tema je sama poezija i njen odnos prema stvarnosti.” Noć uoči sv.slabo povezane meditacije o prirodi. učio je od 1811. On je opijen prirodom. On susreće zemaljsku lepoticu Febu. “Izabela”. Osnovnu i srednju školu je završio u gradiću Enfildu. godine i farmaciju. shvata da je ta božanska lepotica Dijana koja mu je dala Febu da sa njom živi na Zemlji. najzanimljivija je u pesmi “San i poezija”. Ovo je obimno delo u 4 pevanja ( 4000 stihova). Napisan je herojskim distihom osim dve od tri posebne pesme. Bio je strasno privržen grčkoj mitologiji i poeziji i jedini je od njih načinio religiju. “Lamija”. DŽON KITS (1759-1821) Rođen je u srednje imućnoj građanskoj porodici. na drugačiji način se usredsređuje na konkretne pojave i predmete. Od 1816. U prvoj knjizi opis pastirske svetkovine na koju dolazi “ pastirski princ” Endemion. **“Endimion” – je mladalačko. trećoj i dobrim delom četvrtog pevanja gde se opisuju ta lutanja. Sve što je Kits napisao sadržano je u 3 knjige: “Pesme iz 1817. Šeli je pesnik mladosti. “Endimion”. Prvi je fantastičkoopisna priča o Hermu koji je tražeći svoju voljenu nimfu naišao na ženu- 45 . 1818. Po završetku školovanja. ali nije mogao da je oženi. Neke su u formi poslanica bliskim prijateljima. “Lamija”napisana herojskim distihom podeljena na dva dela.

ima temu neprolaznosti umetničke lepote u kontrastu sa prolaznošću ljudskog života. lako. besmrtnosti i ljudskog bitisanja ***“Oda o grčkoj vazi”. “Oda Slavuju”letnja noć. više čulnim nego misaonim putem. U drugom delu Lamija osvaja mladića LIKIJA. Agnese”. pad starih Bogova na čijem čelu je bio Saturn ( Kron) dolaskom novih kojima vlada Jupiter(Zevs).1) da legne bez večere i pomoli se pre spavanja. Pesma radosti nad ispunjenjem biološke svrhe čoveka. Ovo je pesma o tragičnom ljudskom raskršću između mašte i stvarnosti. a ne samo logikom. sveštenik okružen narodom koji vodi junicu na žrtvovanje.napisana oktavom(AbAbAbcc). pomoću stare služavke te noći tajno ulzi u njenu sobu. Lamija ovde predstavlja lepotu koja ubija a u drugom delu ona je žrtva nemilosrdne nauke. To je “savršena pesma” o nečemu što se prima spontano. po 11 stihova i najkraća je. te noći sanja svog dragog Madlina. slavujeva pesma u pesniku izaziva treperenje mašte i pojavu brojnih sećanja. poezije i života. Kits je preuzeo motiv iz Bokačovog “Dekamerona”. za “letom” i za bekstvom iz realnosti u svet slavujeve pesme. koji je vodi kući u Kornit i živi sa njom. “Izabela”.najuspešnija priča u stihu. Slika mladića koji umire od TBC-a inspirisana smrću Kitsovog brata i ta slika predstavlja simbol smrtnosti i ljudske slabosti. Ima 5 strofa. Vino je sredstvo kojim bi mogao neopaženo da napusti svet. bujna priroda. svirač na fruli. Motiv je verovanje da će devojka koja uoči sv. Kits je Lorenca napravio kao stidljivog ljubavnika i ima dosta opisne lirike. Dublji motiv je svakako u “Romeu i Juliji” nego ovde.Izabelina braća ubijaju njenog ljubavnika zato što im je cilj da udaju sestru u “plemenitu” porodicu. Agnese(20.nedovršen ep “HIPERION”. *KITSOVA LIRIKA*. nagovara je da pobegnu i uspeva u tome.ima 3 strofe. pesnik je očigledno žali. ćerka gospodara zamka postupa tako.“Oda o grčkoj vazi”.zmiju-Lamiju koja mu pomaže a on njoj zauzvrat ispunjava želju da se pretvori u devojku. što je simbol utopije i prepuštanja čulnim strastima. napisan u blankversu a tema je iz grčke mitologije. Njen dragi Porfiro. Javlja se želja za zaboravom. Napisana je Spenserovom strofom. “Oda jeseni”. “Oda jeseni”. mladi ljubavnici. obraća se sa “mi”. 46 . *KITSOV EPSKI POKUŠAJ. ” Noć uoči sv. čija je porodica u smrtnoj zavadi sa njenom. Kits opisuje reljefe na starogrčkoj vazi i ima mnogo slika. naglašenaje opštost i objektivnost a poruka je da do istine se može doći i osećanjem.

On je pesnik “lepote koja mora da umre”.*****KITSOVA PISMA. 47 . Intenzivno uživanje u “slastima” ovog sveta nerazdvojivo je povezano sa intenzivnim osećanjem smrtnosti.značajan dokument o njegovoj ličnosti.

48 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->