Fakultet Humanistikih Nauka u Beogradu Smer za Engleski jezik i knjievnost 2006/07

PREGLED ISTORIJE ENGLESKE KNJIEVNOSTI U PERIODU OD XVII VEKA I VEKA ROMANTIZMA (1700-1832)

beleke sa asova knjievnosti 2006/7

Mihajlo Ravi

Sadraj

UVOD U PERIOD RACIONALIZMA I KLASICIZMA (1700-1740) 1. DRUTVENO ISTORIJSKA POZADINA KLASICIZMA KNJIEVNE PRILIKE: KLASICIZAM 1. 2 Don Lok (1632-1704) 1. 3 Dejvid Hjum (1711-1776) 1. 4 Aleksandar Poup (1688-1744)-Esej o kritici (1711) . godina-Esej o oveku (1733-34). godina KLASICISTIKA PROZA-Dozef Adison (1672-1719)-Riard Stil (1672-1729) Danijel Defo (1661-1713);Mol Flanders , Donatan Svift (1667-1745) Guliverova putovanja

2.SENTIMENTALIZAM U ENGLESKOJ KNJIEVNOSTI (1740-1800) 1.1 Uvod 1.2 Drutveno-istorijska pozadina sentimentalizma 1.3 Knjievne prilike -Semjuel Riardson (1689-1761), Henri Filding (1707-1754), Tobajas Smolet (1721-1771) , Lorens Stern (1713-1768) , Oliver Goldsmit (1730-1774) *Gotski roman*, Sentimentalistika proza i drama, Prozni pisci sentimentalizma ; dr Semjuel Donson (1709-1784) , Dejms Bozvel (17401795) , Edvard Gibon (1737-1794), Predstavnici drame; Oliver Goldsmit (1730-1774), Riard Brinzli eridan (1751-1816), ; Poezija sentimentalizma; Viljem Koling, Tomas Grej, (17161771), Viljem Kuper (1731-1800) 3. PREDROMANTIZAM; Robert Berns(1759-1796), Viljem Blejk(1757-1827) 4. ROMANTIZAM (1800-1832) ; Drutveno-istoriske prilike i poetika, Viljem Vordsvord (1770-1832), Semjuel Tejlor Kolrid (1772-1834), Dord Gordon Noel Lord Bajron (1788-1824), Persi Bu eli (1792-1822), Don Kits (17951821)

1. Uvod Postoji razliitih pristupa o saglasnosti o tome da je u Engleskoj prva polovina XVIII veka jedinstven period kako po knjievnim a donekle i ideolokim karakteristikama. Zatim ima raznih miljenja i o tome koliko je raznih zavrnica tog perioda, kao to je 17440. godina , godina Popove smrti ili 1745. (Sviftova smrt) , ali su se autori valjda nekako sloili da je granica 1740. godina, zapravo datum izlaska Riardsonove Pamele, kojim zapoinje roman u modernom smislu. Pritom ne treba skrenuti sa uma da su godine jako pribline i da se razvoj miljenja i oseanja odreenih ljudskih grupa ne moe nikada sasvim jasno utvrditi. U Engleskoj se doba racionalizma I klasicizma podudaraju, klasicizam traje nekih 40- ak godina, 1700-1740. to se tie knjievno-ideolokih karakteristika nazivi su poznati prema onima koji su se tada smatrali najvanijim. Racionalizma ima u filozofiji a klasicizma u knjievnosti. Racionalizam se javlja kao opis idejne podloge a klasicizam kao odredba knjievnih ideala. Osim naziva doba racionalizma ili malo zvunije The Age of Reason, najee ujemo oznaku klasicizam zbog toga to sam termin i puno znaenje te rei podrazumeva knjievnost koja pretenduje da bude klasina, a ne ona koja je objektivno takva. Interesantno je da Englezi vrlo rado nazivaju ovo doba Augustin Age-u poredeenju sa Avgustinovim Zlatnim vekom i The Age of Pope-zbog toga to su pisci, laskajui sebi, voleli da pronalaze slinosti izmeu svog doba i Avgustionovog u starom Rimu. U naim prevodima emo naii na naziv doba prosveenosti-usvojeno od Istorije engleske knjievnosti-Akademije nauka tadanjeg SSSR-a, ali bi moda bilo bolje rei prosvetiteljstvo zbog toga to nije stvar u tome to su knjievnici tada bili prosveeni ve zbog toga to su eleli da svojim delima prosveuju. Termin Enlightenment je takoe u istom znaenju, ali je ei sa pojavama u drugim evropskim zemljama. Prema miljenju Puhala taj termin nije najpogodniji, jer prosvetiteljska ctrta/nota/karakteristika ipak postoji u enegleskoj knjievnosti ovog vremena, ali ne toliko istaknuta jer nema toliko irokog demokratskog strujanja i istovremenog uticaja kao u drugim zemljama evropskog kontinenta.

1. DRUTVENO ISTORIJSKA POZADINA KLASICIZMA Revolucijom od 1688-1689. godine omoguen je neometan ravitak kapitalistike privrede koji e kasnije pretvoriti Englesku u izrazito trgovakokapitalistiku buroasku dravu. U ovom periodu Engleska je bila pod vlau Viljema III i kraljice Ane, kao i kraljeva nemakog porekla iz hanoverske dinastije-Dordza I i Dorda II. Naime, nedovoljnim ulaganjem u industriju to jest- manufakturu, gradska trgovako-bankarska buroazija koju predstavlja vigovska partija- to jest predstavnici gradske buroazije se zapravo bogate finansiranjem skupih ratova svoje vlade i iskoriavanjem kolonija to je i ujedno i podloga za industrijsku revoluciju koja poinje krajem veka brzim prelaskom na fabriki nain proizvodnje. Na selu se ponovo vraa davno zapoeti proces ograivanja koji rezultira otrom klasnom diferencijacijom; krupni i sitni zemljoposednici okupljaju svu zemlju i pretvaraju svoja imanja u isto kapitalistike jedinice, dok sitni seljaci propadaju, postaju poljoprivrednici ili se sele u Ameriku:) *Dravna vlast, koja u gotovo celom periodu , osim torijevske vladepredstavnika seoskog veleposednikog plemstva, u rukama vigovaca (to jest vrhova trgovako-bankarske buroazije) bila je prisiljena da uini neto za svo to gladno ljudtsvo koje je propadalo u ovom periodu zbog toga to je industrija bila nedovoljno razvijena i nije jo mogla da zaposli toliko broj naroda. Oni su meutim, preko Poor Law zakonodavstva (zapoetog jo pod Elizabetom) omoguavali izvesnom broju siromaha da tek odre svoje ivote, dok su s druge strane pootrili kazne za sve prestupe protiv privatne svojine. Politiki ivot Engleske karakterie veliku borbu izmeu vigovaca i torijevaca. Naime, vigovci su bili napredniji i uivali su masovnu podrku koju su stekli slavnom revolucijom u kojoj su iscrpli svoju naprednost i postali oligarhijska grupa buroaskih vrhova koja uopte nije bila orijentisana ka demokratiji i ozbiljnim reformama drutva, ve im je glavni i jedini cilj bilo obezbeivanje slobode trgovanja i zaraivanja kako bi nahranili svoj klasni sloj. Sa druge strane, meu torijevcima je bilo tu i tamo eksremista koji su prielkivali povtarak Stjuarta i apsolutne monarhije, ali su ostali ve finansijski potkovani svojim ve preteno kapitalistikim - organizovanim veleposedima- gunali o porezima i neefikasnom opozicijom kao i o stranim kraljevima stranog porekla koju je vigovska vlada dovela na presto. *to se tie ratova koje je Engleska vodila u vremenu kada je sve jae uestvovala na svetskoj politikoj sceni treba istai rat za pansko nasledstvo u kome su se evropske sile borile za za posede oronule panske monarhije gde je Engleska osvojila Gibraltar I postala vodea sila. Znaajna linost je vojvoda od Marlboroa.Od idejnih dogaaja mora se spomenuti unija sa

kotskom, sprovedena 1707. godine kada Engleska postaje Velika Britanija i ujedinjuje celo ostrvo pod jedinstvenu upravu. Tada je ( ve Velika Britanija) imala I svoje unutranje potekoe, naroito sa siromanim kotskim gortacima koji su se borili protiv centralizovane vlasti I prizeljkivali povratak Stjuarta, treba istai dve Jakobitske pobune (1715. , 1745) , obe nasilno uguene to je onemoguilo gortacima da rue vlast ve ih je osiromailo I nateralo na emigraciju. Idejna atmosfera doba racionalizma je u svetu praktinih interesa i trke za zaradom, gde nije ostalo mnogo mesta za mistine zanose i religiozne forme miljenja i oseanja jer su politiki interesi i naune misli prestali da se pretvaraju u religiozne oblike gde je samim tim idejni svet Engleske postao svetovan i razumski. Pisci I mislioci ovog perioda zastupali su razliite stavove o filozofskom idealizmu naglaavajui ljudski razum. Osnovni stav je bio da je englesko drutvo bilo idealna harmonina sredina. ak, ni Poup ni ostali knjizevnici nisu bili ba toliko zaslepljeni da ne vide nedostatke tadanjeg drutva, ali su ih smatrali sporednim uzrocima. Drutvo moze da se formira iskljuivo uz pomo prosveivanja, dakle obrazovanjem I vaspitanjem, ali englesko prosvetiteljstvo I njegova crta je bila namenjena samo vigovcima jer su ba i pisci I predstavnici racionalizma bili vigovci, tako da poetika gledana u celini daje utisak izvetaenosti. Izuzeci su Defo I Svift koji malo zalaze u realnost tadanjeg drutva-satira. Najvanije ideje I tragove ovog perioda ostavlja nesumnjivo Lok u svojim spisima I otud mu I naziv Prorok vigovske Engleske , njegovo opte prihvaeno empiristiko- senzualistiko shvatanje sveta I uenje o idejama, sposobnostima I ogranienjima razuma obeleavaju ovaj period. Naravno, bilo je onih koji su zanemarivali Lokove principe I uvrstili su neke dodatne elemente. -AFTBERI: Verovao je u ljudsku moralnu svest I iznosio je svoje stavove racionalistiki I nije se pozivao na religiju, bio je deista (l. deus bog, fil. miljenje da je Bog prauzrok I tvorac sveta, ali ne priznaje nikakva uda niti bilo kakav bozji uticaj na tok sveta. Deizam igra vanu ulogu u filozofiji 18. veka ; Volter, Ruso, Lesing)- ukratko, smatrao je da Bog jeste tvorac svega postojeeg, ali se od momenta stvaranja svet kree po loginim zakonima bez uea natprirodnog. ** Mali je broj radikalnih mislioca koji su racionalistiki gledali na stvarnost. Bernard Mandervil u svom delu, Basna o pelama alegorijom dokazuje tezu da su poroci I nemoralni postupci pojedinca uslov za blagostanje u drutvu- takve ideje su neminovno izazvale negodovanje takvog stava u drutvu.

Zatim, Don Toland i Entoni Kolins su, takoe, bili slabo prihvaeni. Tolandovo delo Miltonov ivot je knjiga u kojoj je autor prvi izneo Miltonova racionalistika razmiljanja, dok je Kolins negirao besmrtnost due. Dalje, Dord Barkli je razvio pazi sad-subjektivistiko-idealistiki filozofski sistem I poao od Lokovih stavova da mi, zapravo, spoznajemo svet I stvari oko sebe na nivou oseta, ali je u svojoj teoriji pokuao da odvoji stvari od oseta naglaavajui da one ne postoje objektivno, van nas samih, ve da predstavljaju skup oseta- Platonov stav. U svom delu Tumaenje razmiljanja o principima ljudskog znanja najvie se oslanja na platonistiki objektivni idealizam.

1.1 KNJIEVNE PRILIKE: KLASICIZAM Osnovni ton engleske knjievnosti 17.veka daju buroasko-aristokratski pisci, okupljeni u Londonu, koji jo dugo ostaje jedini knjievni centar. Nekadanje kafane, koje su jo u Drajdenovo doba bile omiljena stajalita sada postaju knjievni klubovi jasno podeljeni, naravno , prema linim politikim interesima i prijateljskim vezama. Tu se neguju misli i ideje i zainju dela. Deava se to da glavna grupa pisaca zauzima klasicistiki stav prema knjievnosti jer ima prilino vrste osnove za to kao to su; oboavanje klasine, rimske i grke knjievnosti koja datira iz renesanse. Bitne odlike klasicizma su racionalistiki stavovi Dona Loka i Dejvida Hjuma koji su ujedno i podloga u postavljanju klasicistikih pravila. Dok Racionalizam u 17.veku predstavlja zdrav razum i posledicu Dekartovog racionalistikog metoda, iji su elementi jasnost, sistematinost i intelektualni red na formu i obilk, na klasicistike teorije prvenstveno su uticali Aristotel svojom Poetikom i neki italijanski teoretiari takoe iz 17. veka; inio, Veoro, Toso i dr. Dalje, jedno od osnovnih pravila klsicistike teorije jeste reflektovanje prirode u umetnikom delu-zapravo, elementi klasicizma jesu naglaeni od strane knievnika, a o njima i raspravljaju teoretiari, kao to je pricip Verovatnosti (priroda-prirodnost). U ovom periodu imitacija prirode nije realistina niti naturalistika ve prema klasicizmu treba napraviti jasnu razliku ismeu sveta i one druge, unutranje i duhovne prirode, i otkriti ono to je lepo u umetnikom delu gde se istie ljudska priroda. Prava priroda je zanemarena gde je samim tim glavni akcenat stavljen na prouavanje psihologije oveka. Pisci klasicizma nisu analizirali spoljanju, ve unutranju duhovnu stranu realnosti sa izuzetnom realistinom

preciznou. Pisci, klasicisti smatraju da je imitacija prirode u antikom periodu idealna priroda, ali je prednost ipak data latinskim piscima i misliocima. Gore spomenut Pricip Verovatnosti o kojima su teoretiari raspravljali pokuavajui da definiu poetiku klasicizma, kao i o tri jedinstva i teoriji knjievnih rodova sledi sada: *Verovatnost- francuski teoretiari svoje stavove potkrepljuju Aristotelovim zakljukom da je zadatak pesnika da iskae i da stvara ono to je mogue prema zakonu verovatnosti. Prema Aristotelu, verovatnost a ne istina je sluila pesniku da pesmom oveka dovede do idealnog, do vrline. Meu tadanjim fransuskim teoretarima koji su se tome protivili najvie se istie Kornej, koji je smatrao da pricip verovatnosti mnogo zavisi od toga koliko istorija sama po sebi ima upliva u neko knjievno delo, primerom dramske radnje gde tragedija sledi ovaj pricip zbog istorijskih injenica. Sa druge strane, sloili su se aplen i Dobinjak. *Tri jedinstva- Jedinstvo radnje je opte pravilo, dok ostala pravila uglavnom slue dramskoj poeziji. Formulisao ga je Aristotel i njega prihvataju i italijanski teoretiari 16. veka, a tek kasnije francuski. aplen smatra da delo treba da predstavlja jednu radnju sa jednim junakom, a da odnos glavne radnje i epizoda mora biti tano odreen kako ni jedna pratea radnja ni u kom trenutku ne bi mogla da remeti ili prekida glavnu.Kornej je imao svoj stav, zapravo je povezivao jedinstvo vremena i smatrao je da radnja treba da traje 12. sati, dok su aplen i Dobinjak ovo jedinstvo vremena produavali na ak na 30 h, a kada su govorili o jedinstvu mesta- proiriju ga na ono mesto do kog se moe stii za 24 h. ***Konani oblik klasicistike teorije daje Nikola Boalo- moralista i satiriar, napisao je Satire, Poslanice, da bi se tek kasnije bavio teorijom. Osnovni principi njegove poetike nalaze se u njegovom deluArt Poetic i to posebno u tekstu-O pesnikoj umetnosti- gde postoje etiri teze: 1) . Predmet umetnikog dela je istina, a to je istina koja predtavlja istinu imitacije(podraavanja) 2). Razum ima prednost nad oseanjem i matom i jedini je, da se razumemo, u stanju da razlikuje istinu od lai i najvaniji je u ocenjivanju i vrednovanju lepog. 3). Kao modele treba uzimati antike pisce. 4). Cilj umetnosti jeste u tome da bude dopadljiva

- Krajem 17. veka dolazi do rascepa izmeu francuskog klasicizma ba po pitanju antikog naslea. Uz Boaloa stali su Rasin i Lafonton, a jedan od protivnika bio je Pero. *Teorija knjievnih rodova-(tragedija, komedija, basna i proza)- U teoriji tragedije francuski teoretiari polazei od Aristotela, zakljuuju da radnja u tragediji treba da bude sloena, preuzeta iz istorije, ali istovremeno i jednostavna i da junak ne treba imati naglaene mane niti vrline ve da se opirno govori i o strukturi, formi tragedije, to jest ekspoziciji, zapletu i raspletu i veina francuskih kritiara se prema tome slae sa Aristotelovom teroijim Katarze , osim Korneja, koji primat daje strahu i divljenju. to se tie teorije komedije ona je vrlo oskudna jer se uglavnom svodi na linosti uzete iz niih slojeva drutva i njihove svakodnevive gde je rasplet srean a intriga fiktivna. U klasicistikom periodu basna je smatrana niim pesnikim rodom, na neki nain nedostojna panje teoretiara. Najpoznatiji pisac basni u 17. veku bio je an Lafonten. U poreenju sa klasicistikom dramom znaaj klasicistike proze je znatno manji. Naime, prozni pisci uspevaju da izbegnu pravila i ne ugledaju se na antike primere (uzore) , pa su bitne odlike ove proze: jasnost, preciznost izraza, jednostavnost, logiko rasuivanje i posebno interesovanje za moralne probleme, takoe, treba istai i jak stilski izraz. 1.2 Don Lok (1632-1704) Nesumnjivo je da je ideja osnovni element o kome treba raspravljati. Ideja je osnovna crta ovekovog karaktera i predstavlja subjektivnu stvarnost, ali i dve suprotnosti-razum i nadahnue ( to jest matu). Kod Loka nema imitacije prirode i veza izmeu subjektivne i objektivne stvarnosti je neraskidiva. On pravi razliku izmeu racia i oseanja, koja su prema njegovom miljenju stvar za sebe i ne mogu uticati na umetniko stvaranje. Dalje, on smatra da se ideja moe iskazati reima (fiction, darkness) a meanje oseanja i oseta se uvek deava, prema tome Aristotelova i Platonova miljenja su neraskidivo povezana(smatra Lok). Subjektivna stvarnost se ve nalazi u svakoj individui, koja na osnovu nje stvara objektivnu stvarnost, dakle on govori o iskustvu, znanju i razumu, ali je svestan neraskidive povezanosti sa oseanjima; pominje opaanje (posmatranje objektivne stvarnosti) , senzaciju (osete koji postoje, ali nemaju direktnog udela u stvaranju umetnikog dela) i refleksiju(odraz). An Essay concerning Humane Understanding (1690) , Tabula Rasa ,White Paper ljudskog uma. -Lok prezire intuitivne i imagitivne sposobnosti uma i uzdie one racionalne. Svo znanje ,smatra, stie se iskustvom koje je bazirano na ulnim impresijama i ne postoje uroene ideje jer se znanje ne javlja u razumu
8

nezavisno od utiska koji su primljeni iz spoljanjeg sveta. Ove impresije, on deli na primarne(merljive, poput veliine ili broja) i sekundarne kvalitete ( poput boje, zvuka ,mirisa), koji zavise iskljuivo od posmatraa. Ukratko reeno, vera se ne razlikuje od razuma, ali pristajanje ovekovog uma na verovanje jeste u skladu sa razumom.

1.3 Dejvid Hjum (1711-1776) Za razliku od Loka, Hjum smatra da senzacije nisu oseti ve su to dve emocije: oseanje i pamenje. Personal Identity- je napisao u formi originalnosti, jednostavnosti izraza i u utisku koji pisac ostavlja na itaoca iskljuivo itaoevom percepcijom. Nema potpunog formiranja subjektivne stvarnosti jer je svestan da dolazi do otuenja ukoliko neto posmatramo bez prisustva subjektivnosti. On ovde govori o metafizici, to jest metafiziarima (religija, stil) i o spoju izmeu ivota i umetnikog stvaranja. A Treatise of Human Nature ( 1739-1740)- u kojoj predstavlja na racionalistiki sud kao jednostavne impresije udruene sa obiajem gde neminovno tome iekivanja proizilaze iz linog iskustva. Problem znanja,prema njegovom miljenju postaje problem uzronosti, umesto problema sutine. U drugoj i teoj knjizi ovog dela bavi se ispitivanjem strasti i morala, pitanjem dobrog i loeg to je u vezi s duom oveka, njegovim duhom. Srea je univerzalna, prema tome srea pojedinca i drugih je pralelna i ciljevi su harmonini.
1. 4

Aleksandar Poup (1688-1744) Trgovaki sin, od roenja je bio podloan raznim deijim bolestima te je time postao invalid, izuzetno mrav, nizak I pogrbljen. Bio je rimokatolik to mu je omoguilo da se koluje na univerzitetu, a kasnije se prikljuuje dravnoj slubi. Prvo je objavio pastirske pesme Pastorale- 1709. godine koje su imale vrlo konvencionalnu formu, ali I sadrinski bez umetnike vrednosti. Poup je tvrdio da ih je napisao sa 16. godina (neproveren podatak ). Kao osoba imao je I negativne karakteristike; uobraen I smatrao je sebe genijem pa je samim tim I otro reagovao na bilo koju kritiku. Posle prve zbirke

pesama, odlazi u London gde ivi kao profesionalni pisac. Vrlo brzo postaje lan aristokratskog drutva pisaca, objavljuje svoj Esej o kritici- 1712. godine. Drugo, proireno izdanje 1714. godine to mu je I najznaajnije delo. Ostala dela su Esej o oveku, Otmica vitice-1715. godine, zatim prevod Ilijade-1720, 1728. godine se pojavljuje I izdanje njegovog najobimnijeg dela Dansijada. Osnovni ton knjievnosti ovog doba daju aristokratski pisci okupljeni u Londonu gde uz obozavanje klasine knjievnosti koja datira jo iz renesanse se razliito preslikava kako u periodima tako I u delima, na primer u delima istih uzora trae se razliiti elementi koji najvie odgovaraju opteprihvaenim stavovima odreenog vremena. Kod Poupa I pesnika klasicizma nailazimo na stavove Horacijeve poetike, mada I uticaje renesanse (posebno Dante I Bokao). Engleski klasicisti su u klasinoj knjievnosti antikog perioda traili osobine koje predstavljaju sliku idealnog sveta I upravo to su eleli da reflektuju na svoje vreme: razumnost, umerenost ,obrazovanje ,umerenost u oseanjima, preciznost, lepota u izrazavanju (stil) . To je bila slika vaspitanog dzentlmena. Prema teorijskim stavovima kako antikih tako I klasicistikih pisaca, pisac treba da zabavlja, ali I da pouava gde se od pisaca ne trai samo lepota ve I originalnost izraza. U Engleskoj, klasicisti smatraju da da su najvaniji knjievni rodovi ep I tragedija, ali se najvie razvija esej u stihu, humanistika poezija; u prozi vrste koje su blie etici I nauci- esej, satira. U tim anrovima osea se didktika svrha kao I moralno-pouni elemeni, posebno u esejima. *to se tie knjievne forme I izraza, jo od Drajdena se neguje herojski kuplet (distih) I on se smatra najpravilnijim metrikim oblikom, tako da se sva ozbiljna poezija u ovom peiodu pie ovim kupletom. Sonet je izbaena forma. Esej o kritici- Aleksandar Poup (1711. godine) Esej u stihu herojskog kupleta ( rimuju se prva dva I sledea dva stiha ). Pod prirodom Poup podrazumeva unutranju ljudsku prirodutalenat, originalnost, zapravo neto to zavisi od samog subjekta. Prema uzoru na Horacija- istaknutog teoretiara starog Rima koji je bitan za klasicizam svojim delom Ars Poetic, Poup se ve u prvom delu eseja obraa kritiaru. Jasno je da prema Horacijevom uzoru On I pie ovaj esej. Anyways, klasicistiko shvatanje da I u formi (stihu) moe da se raspravlja o teorijskim stavovima I temama izvesnog perioda u vidu eseja. To je jedan od razloga zato su kasnije romantiari klasicistiku poeziju smatrali nepoetinom. Poupova tema je ovde knjievna kritika, ali I teoretisanje o knjievnosti. Komponovao je ovo delo samostalno, tako da je ono po svojoj formi

10

originalno (Horacije I Boalo- rasprava Ars Poetic su se obraali pesniku I definisali vetinu pisanja, dok se Poup obraa I kritiaru I definie vetinu suenja). 1*** U prvom delu govori o ukusu kao vanom elementu I kao osnovom za kritiki talenat I o prirodi oveka kao osnovnom merilu kojim kritiar treba da se rukovodi pri ocenjivanju I vrednovanju knjievnog dela. Ovaj esej, samo spolja gledano je skladno komponovan, njegove teme nisu vsto povezane I nisu logikim redom rasporeene. Izlaganje datih tema, autora, prema njegovom nahoenju I nekim stavovima kojima izraava prolazne klasicistike ideje mogu se smatrati I zabludom odreenog perioda, na primer- verovanje u pravila u svrsi imitacije (podraavanja) prirode. On pie herojskim distihom koji je zahvaljujui njemu postao standardni pesniki oblik prve polovine 18. veka. Kritiari smatraju da je savrenstvom izraza I formom , Poup gotovo nadmaio Drajdena. 2***U drugom delu uspostavlja tu nerskidivu vezu izmeu stvaraoca I kritiara (which is still the same ), Poup prati oseanja I govori o tome kako kritiar vidi delo uporeivajui originalnost I jasnost izraza sa standardima koji su prethodno postojali. Naime, prema osnovama tih ve prihvaenih standarda umetnikog dela, zavisi da li emo novonastalo umetniko delo uvrstiti u plejadu pravih umetnikih dela, vrednosti ( postojea tradicija ). Dok racionalisti govore o neraskidivoj povezanosti subjekta I objekta. Poup pominje ove stavove, ali ne insistira na tome da ih klasicisti primenjuju u toj meri. *Prvenstveno prirodnost; bez obzira na to kada je nastalo umetniko delo, ta prirodnost je vanvremenska kategorija I umetniko delo se posmatra kao celina a ne njena spoljanjost. Posmatraju se svi elementi- ivot, snaga izraza I lepota. to se tie Lokovog uticaja na ovaj esej, Poup govori I o oseanjima koristei iste elemente koji vae za stvaraoca u klasicizmu, a to su; iskustvo, utisak, znanje, celovitost, vrednovanje dela I prirodnost. Razlikuju se samo po Sudu ( Judgment ). Autor ne moe ili po mom miljenju ne sme da sudi o svom delu zbog toga to e uvek biti subjektivan, prema tome umetniko delo mora proi kroz ruke kritiara. Relacija razum-oseajnost , subjektivizam-objektivizam mora biti uravnoteena kod kritiara. Za razliku od ostalih klasicista on govori o muzama, nadahnuu, inspiraciji (Platon) , koje postoje kod stvaraoca, ali I kod kritiara. Oiglednost oseanja. Sloboda umetnikog stvaranja ima odreene granice. To su kliei po kojima se I stvara I kritikuje delo. Prema Poupu, znanje je neminovni element umetnikog stvaranja I kritike, potreban je I kvantitet I kvalitet znanja iz odreenih oblasti, kao I opte znanje- informisanost. Ogranien nivo ljudskog uma je najstranijia stvar, prema tome znaaj eseja je I sagledavanju znanja I perioda nastanka istog I On tvrdi da uvek treba tragati za novim znanjima. Uspostavljanje relacije kritiar-pesnik, on se vraa
11

elementima suda, uma I celine, prema tome posmatrati deo po deo, a dati sud za celovito umetniko delo. The rape of the Lock je ep I u prvom izdanju iz 1712. godine bila su samo dva pevanja, on zapravo daje itavu plejadu mitolokih bia. Ep je napisan herojskim kupletom I spada u herojsko-komina dela. Tema je zasnovana na stvarnom dogaaju- mladi Lord, iz osvete zbog neuzvraene ljubavi je na prevaru odsekao pramen kose mladoj plemkinji Arabeli Fermor, zbog ega su im porodice zavaene?:) Iz tadanjih kritika se saznaje da su obe porodice bile Poupovi prijatelji, gde je zapravo eleo da ih pomiri I da im na aljivi nain predstavi naizgled ozbiljan problem. Spev je posvetio Arabeli koja se u delu zove Belinda. Ovaj spev je zapravo njegova vizija I kritika prema visokom drutvu (njegov kriticizam je prisutan od samog poetka dela I ironija je viesmislena). Osim teme, sama sadrina epa ukazuje da je to parodija na klasian ep. Poupov Prevod Ilijade vie lii na njegovo stvaralatvo nego na Homerovski ep jer je on prevod shvatio I uradio kao adaptaciju teme prilagoenu svom vremenu. Zato je prevodio herojskim distihom strogo se pridravajui klasicistikih normi i vodei rauna o dikciji. Dansijada- je komino-satirini ep, koji u istoriji knjievnosti predstavlja jednu od najopirnijih polemika. Podeljena je na etiri dela ( kompoziciono slina Otmici vitice ). U osnovi je krunisanje junaka za kralja gluposti. Sveanost krunisanja pretvorena je u igru, to jest takmienje pisaca, kritiara- to se posebno vidi u drugom pevanju I to je u pricipu predstavljala parodiju na junake igre iz Homerove Ilijade. Glavna boanska linost kojoj se Poup obraa I koja vodi predstavu je boginja Glupost. Ovi motivi, teme, linosti I drugo- preuzeti su iz Drajdenovog dela. Glavni lik se zove Tibol. Poup je pisao I lirska dela, ali sa manje uspeha. Zbirka pesama Stihovi za seanje na nesrenu damu je elegija posveena nesrenoj eni koja se ubila. To je bila Eloiza Abelard. Osnovno motivika je zapravo iz srednjevekovne prie o nesreno zaljubljenoj eni.

Esej o oveku Aleksandar Poup (1733-4) On ovde govori o posmatranju objektivne I subjektivne stvarnosti, o ljudskom znanju I sve to zavisi od individue. Posmatra I kritiara I pesnika kroz periode, ali govori I o oveku uopte u okviru umetnikog stvaranja. Naime, on ve u predgovoru istie da kao pesnik eli da bude umeren, ali ne I nedosledan,

12

saet, ali ne I nesavren. Za njega je forma stvar praktinog idividualnog izbora a ne nadahnua, to je I stav veine pesnika tzv. racionalistikog klasicizma. Takoe je napisan herojskim distihom I podeljen je na 4 poslanice. *U prvoj govori o oveku uopte, o njegovoj prirodi, njegovom mestu u svemiru, zatim I istie ideju o lancu stvorenja gde ovek zauzima sredinje mesto, izmeu ivotinja I boanstva. Posebno kritikuje oholost, gde ovek pokuava da se uzdigne do neeg van njegovog shvatanja. Znaajan stav je taj da ovek ne moe da upozna svoju budunost jer mu ba to omoguava da ivi u nadi. Zavrava reima: Whatever is, is right. *U drugoj govori o samoljublju I razumu kao glavnim pokretaima ovekovog ivota. Oba elementa su u suprotnosti, ali se meusobno dopunjuju I Poup ih gledano skupa poredi sa porokom (strau ), kao posledicom samoljublja I vrlinom koja proistie iz razuma. *U treoj poslanici govori o ovekovom odnosu prema drutvu I istie da ne treba odvajati ljudsko drutvo od prirode i svemira. On insistira na postojanju harmonije u razvijanju ljudskog drutva od prirode, koju stiemo roenjemdo civilizacije u kojoj posmatra odnos instinkta I razuma, samoljublja I drutvenosti. *U etvrtoj raspravlja o etikom problemu, to jest pitanju ovekove ovozemaljske sree I zakljuuje da nema sree u materijalnim stvarima ve u vrlini; ovek je srean ako je moralno zadovoljan sobom I sreom oko sebe.

KLASICISTIKA PROZA Dozef Adison (1672-1719) Najvaniji predstavnici klasicizma su Riard Stil i Dozef Adison i mora se rei da se proza dosta razvijala u engleskom klasicizmu, a posebno znaajna vrsta je periodini esej- eseji objavljivani u periodinim publikacijama. Adison je roen u Lifildu a otac mu je bio paroh to mu je omoguilo da se koluje u londonskom Charterhouse-u, gde se i sprijateljio sa Riardom Stilom. Kasnije je studirao u Oksfordu gde se istakao uspehom u klsinim jezicima ( grkim i latinskim). Zatim, dobija dravnu stipendiju za putovanje po Evropi- kao neku vrstu pripreme za diplomatsku slubu. Po povratku sa putovanja koje je trajalo tri godine, 1704. godine pie svoju duu pesmu Ratovanje u herojskom distihu u kojoj slavi pobedu Vojvode od Marlboroa kod Blenhajma. Zbog ove pesme postaje popularan i prihvaen od strane vigovske partije i dobija doivotnu dravnu slubu. Tokom boravka
13

u Londonu, uestvovao je u kaganskim druenjima i bio je cenjen zbog svoje uenosti. Druio se sa poznatim piscima , kojima je glavno sedite bilo KitCat Club. Pored esejistike, pisao je i klasicistiku tragediju. Katon- temu je preuzeo iz starorimske istorije i govori o odbrani poslednjeg republikanca Katona od Cezara i o njegovom samoubistvu, ali je ipak najznaajniji njegov esejistiki rad, a pisanjem eseja se bavio zajedno sa Stilom. Riard Stil (1672-1729)

Roen je u Dablinu u graanskoj porodici i otac mu je bio pravnik. Zavrio je arter Haus i studirao u Oksfordu da bi posle studija otiao u vojsku. Tamo je i poeo da pie vanije delo- prozni spis Hrianski junak (1701. godine ). Ovim delom je dokazivao da samo religiozna naela mogu stvoriti velikog oveka. U sutini to je bio protest protiv amoralnosti i zalaganja za moralni ideal, posebno u knjievnosti. Ova moralistika crta postaje novina za ovaj period i jedna od osnovnih elemenata Stilovog rada. Pisao je i komedije The Funeral- vrlo jednostavne tematike, sa insistiranjem na moralnosti, ali bez nekog velikog uspeha. Adisonov i Stilov zajedniki rad odnosio se samo na periodinu esejistiku. 1709. godine Stil je pokrenuo asopis Brbljivac koji je izlazio tri puta nedeljno sve do 1711. godine. Na samom poetku je naglasio da e u asopisu biti rei o poeziji, politici i ivotu modernog sveta. Posle gaenja asopisa, Adison i Stil osnivaju nov asopis Spektator- koji je izlazio svakog dana osim nedelje, dve godine, a svaki broj asopisa je sadavao po jedan esej , zato se ova nova knjievna vrsta i zove periodini esej. U prvom broju asopisa Adison se predstavlja kao Mr. Spectator i daje program u kome se predstavlja kao obrazovan ovek srednjih godina koji dobro poznaje svet i uopte ne eli da ulazi u politike rasprave jer se od takvog sveta distancira. Ovim su se obavezali na politiku neutralnost, u Spektatoru nema politikih lanaka a za drugi broj asopisa karakteristian je Spektatorov klub koji predstavlja grupu izmiljenih lica kao predstavnika svih vanijih slojeva drutva i profesija (Sir Roger de Coverley, Sir Andrew Freeport, Captain Sentry, Will Honeycomb...). Nekima od njih nisu davana lina imena jer se vrlo malo pojavljuju, ali zato najupeatljiviji lik Roder Karveli, biva smeten u u razliite situacije. Akcenat je stavljen na njegovu narav i psihologiju. Autori su ga proizveli u pravi knjievni lik. Posebnu grupu napisa u Spektatoru ine Adisonovi knjievno-kritiki i estetiki eseji. Pisao je o dramatiarima restauracije, isticao je lepotu iz poetka engleske knjievnosti i to ; narodne balade i itavu seriju kritikih eseja je posvetio Miltonu i njegovom Izgubljenom Raju. Razvoju estetike
14

misli, Adison je posebno doprineo serijom eseja- Uivanje mate. Ovi eseji su temelj razumevanja poezije koja e se razvijati tek kasnije u sentimentalizmu, pa i romantizmu. Iako je The Spectator kratko trajao, izvrio je znaajan uticaj na englesko graansko drutvo jer je imao i pouan i zabavan karakter. Posle ovog asopisa, Stil osniva novi Gardijan ( 1714. godine )dok je Adison pokuao da obnovi Spektatora, ali nije doiveo preanju slavu zbog izmenjenog stila pisanja(Adison je bio uzor engleske knjievnosti i uitelj pismenosti). E sad, pitanje stila je vrlo kompleksno kako za teoriju tako i za istoriju knjievnosti. Naime, teko je izmeriti jezike i stilske osobine nekog dela- knjievna vrednost njihovog rada je uglavnom istorijska. Oni su postavili i ostvarili standarde racionalistike proze, a istovremeno odgovorili na klasicistike zahteve jer su insistirali na znanju, moralu i estetici tog vremena.

Danijel Defo (1661-1713) Njegovo pravo prezime bilo je FO ( foe=neprijatelj:). Sin londonskog mesara, 1703. godine menja prezime dodajui francusko de na ve postojee (Defoe)- zbog samog znaenja rei, Defo je bio pristalica vigovaca i bavio se raznim zanatima, zanimljivo je i da je nekoliko puta bankrotirao. Nije bio ba obrazovan i u pisanju se koristio ivotnim iskustvom. Preko 20. godina bavio se novinarstvom, pisao je o politici, ekonomiji i socijalnom ivotu Engleske i smatra se da je zaetnik engleskog novinarstva. Pokrenuo je nekoliko periodinih publikacija, najpoznatiji je njegov asopis The Review, koji je nastao pre Spektatora i trajao je od 1704. godine do 1713. godine. Sve lanke je sam pisao- o politici i ekonomji i trudio se da bude objektivan. to se tie njegovog knjievnog rada, obeleava ga politika crta. Bio je vigovac i svojim pisanjem se borio za vigovsku partiju. Torijevci su poeli da napadaju kralja Viljema III- eg iskljuivo zbog njegovog porekla, zbog ega je Defo napiso satiru herojskim distihom istokrvni Englez u kojoj se vraa istorisjkim injenicama i dokazuje Englezima da nisu ista nacija. Zato je, prema njegovom miljenju, svaka vrsta engleskog nacionalizma smena. Knjievno gledano, ova satira je vrlo slaba, ali politiki gledano vrlo uspena. Ovo delo objavljeno je 1701. godine a ve 1703. godine je zavrio u zatvoru. Izveden je na tzv. sramni stub, pa je u zatvoru napisao Himnu sramnom stubu, koja je vrlo dvosmislena pa ga torijevac ministar
15

Harli izvlai iz zatvora. Defo poinje da radi kao dvostruki pijun. Bio je zaetnik engleskog romana, a kada je napunio 60. godina, poeo je da razmilja na drugaiji nain. Danijel Defo Mol Flanders

Predgovor ovog dela je napisao Defo, a roman je u narativnoj formi prvog lica- neto poput line ispovesti (ROMAN ISTORIJE POJEDINCA). Glavnu junaknijnu zovu Moli, a njeno pravo ime se nalazi u spisima zatvora Njugejta gde je i roena (poto joj je majka bila osuena na robiju a kasnije je proterana u Ameriku). Prvo seanje Moli vezuje ca Cigane kojih se oslobaa kada je imala 3. godine u Kolesteru (Eseks) gde biva zbrinuta od strane parohijske uprave sve do 14. godine u Domu za ene. Njena starateljka Nana tada umire i nju preuzima predsednica Doma. Odvodi je kui, iako ima ve dva sina i dve keri, ali razbludna Moli se zaljubljuje u starijeg sina sa kojim ima aferu a udaje se za mlaeg kojem raa dvoje dece a on umire nakon pet godina. Mol ostaje udovica sa 1200 funti prihoda, zatim se preudaje za uspenog trgovca koji zavrava u zatvoru zbog dugova nakon dve i po godine. Defo je sigurno bio inspirisan enom iz Bata kada je pisao ovu knjigu:). Poloena mu je kaucija i on odlazi u Francusku i time je reava obaveze prema njemu i u meuvremenu im umire dete. Mol pomae prijateljici da se uda za kapetana, a ona sama uzima ime gospoa Flanders i odlazi u London, gde e se deavati razne spletke. Opet se udaje, odlazi u Virdiniju na osam godina i tamo otkriva da joj je mu u stvari brat, a svekrva majka! Svom bratu je rodila troje dece i vraa se u Englesku, dolazi u Bato, upoznaje jo jednog gospodina koji btw ima umobolnu enu i zapoinje aferu sa njim. Ostaje u drugom stanju, sa njim ostaje est godina i raa mu jo dvoje dece.....Gospode Boe.... U svojoj 42. godini upoznaje bankara i odlazi u Lanajer gde se udaje za plemia Dejmija, mislei da je bogat, ali on to isto ini mislei da je ona puna love. Ona zatim odlazi u London i raa njegovo dete koje daje na staranje nekoj seljanci uz novanu nadoknadu i udaje se za bankara sa kojim provodi pet godina braka(on umire u 48. godini) i njemu raa JO dvoje, ako sam dobro izbrojao do sada je rodila 11-oro dece. Mol zatim poinje da krade, ali to to ukrade prodaje eni koja ju je porodila i uputa se u ivot lopova, tako i dobija ime Moll-secikesa, umesto dotadanjeg Beti. Preruavala se ak i u mukarca i imala je sauesnika koji je obeen, jedan gospodin je spaava itd itd itd. -U ovom romanu pria je u prvom licu, a ovakvi postupci u knjievnosti su tipini za ovaj period, tzv. istorije odreenih linosti pisane u duhu realistike etike i morala tadanjeg vremena.

16

Defo je na neki nain opravdava, iako se ona bavi spletkama, kraom i prostitucijom, ali veto izbegava policiju. Nesumnjivo je da je Mol vrlo kontroverzna linost. Uz sreu, lukavstvo i podmiivanje ona izlazi iz zatvora i poslednje godine svog ivota provodi kao ugledna i bogata dama. Nracija je primarna, premda ima i dijaloga koji us mnogo uspeniji i ivlji nego u Krusou. Pretpostavlja se da je Defo eleo da naslika nalije engleskog drutva a posebno da se uhvati u kotac sa konvencionalnim moralizatorskim stavovima tadanjeg drutva, u takvoj Engleskoj- kao da je danas iole drugaija?:)

Donatan Svift (1667-1745) Roen je u Dablinu i bio je pristalica torijevaca i potie iz konzervativne angliganske porodice. Tokom studija nije bio naroito uspean, uglavnom zbog neposlunosti a ne zbog neznanja. 1689. godine postaje sekretar svog daljeg roaka Viljema Templa koji je bio diplomata ( smatra se da mu je on bio pravi otac). Iz ovog perioda poznati su njegovi eseji i rasprave, ne toliko uspene pa zapoinje crkvenu karijeru. Dobio je sveteniko zvanje i parohiju u Irskoj. Nenaviknut na seoski ivot, nakon dve godine se vraa kod Templa do njegove smrti. U tom periodu, Svift poduava Stelu- Templova slubenica Esteri Donson, laskajui joj tako ju je i zvao da bi je kasnije i oenio. Kasnije se ispostavlja da su oni brat i sestra po ocu! Od 1710- 1713. godine dok je on boravio u Londonu, a ona u Irskoj, svakodnevno su se dopisivali i ta pisam su posthumno objavljena. Znaajna su jer su predstavljala zbirku dokumentovanog materijala o Sviftu, ali i o politikom i knjievnom ivotu Engleske tog doba. Bio je lan nekih knjievnih klubova ( Skriberijus)- a poto mu je bilo blisko irsko nacionalno bie posebno se pozabavio upoznavanjem italaca tekim ivotom u Irskoj. Istovremeno, emotivno razoaran zbog Stele svoj talenat je preusmerio prvenstveno ka pisanju otrih politikih napisa u prilog svom irskom narodu. U starosti gubi pamenje. *Njegov knjievni rad bio je veoma obiman- politiki napisi, posveeni aktuelnim dogaajima, eseji (zabavnog i satirinog karaketra)- koji daju odgovore na neka moralna pitanja. *Meditacija o drci od metle- humoristino delo, to jest herojskokomina parodija( ton u delu je ozbiljan i svean iako je tema banalna). Tek kasnije poinje da pie ozbiljnu drutvenu satiru, a prva je bila pod nazivom Skromni predlog- otra satira humoristinog tona gde on predlae siromanim slojevima drutva (osobito irskog naroda) ta da rade sa svojom decom poto nemaju sredstava da ih izdravaju dok istovremeno predlae

17

engleskom vladajuem sloju ta da rade u tom sluaju. Naime, otro i satirino predlae siromanim Ircima da svoju decu daju dravi, a onim viim slojevima da se tom decom hrane. Da, da. Da ih jedu. Ovaj prozni spis je snana satira upuena ponaanju engleske prema irskoj zajednici, a poenta glasi :Oteli ste nam sve to imamo, ostaje samo da ponete kao ljudoderi da jedete nau decu. *Bitka knjiga- rasprava izmeu starih i novih knjiga, to jest antikih i savremenih. Ovo delo je napisano oko 1704. godine. U osnovi su se stari pisci zadrali na klasicistikom tumaenju da su grka i rimska dela nedostian uzor od kojih pisci treba da ue, a moderni pisci zastupaju tezu da treba biti originalan u svakom pogledu. Interesantana je i njegova rasprava tzv. Rasprava izmeu pauka i pele- koja ima elemente basne gde pauk govori o svom trudu, radu i originalnosti pri pravljenju mree, a pela o vosku, medu i svojoj vrednoi. Smatra se da ona stvara neto korisno, dok pauk ima otrovni sok. Pojavljuje se Ezop i definie pelu kao predstavnika antike(starog) a pauka kao predstavnika modernog doba. *Pria o buretu- skup nepovezanih, ali vrlo duhovitih pria i eseja. Sastali su se predstavnici vlasti da vide ta da urade sa piscima koji kritikuju dravu i crkvu. Stoga je ovo dvosmisleno alegorijsko delo. Uglavnom se svodi na naraciju, a u centru prie je epizoda o trojici brae; Petru, Martinu i Deku (predstavnici 3 grane hrianstva: rimokatolianstva, anglikanaca i protestantizma) koji od oca nasleuju svaki po jedan kaput( Sveto pismo). Prvi ga nosi takvog kakav jeste, drugi brat ga prihvata, ali prepravlja, a trei ga potpuno odbacuje.

Donatan Svift Guliverova putovanja Knjiga je objavljena anonimno gde je Svift namerno isticao putopisnu stranu ovog dela, navodno predstavljajui itaocima vrlo neobina, egzotina mesta i njihove stanovnike, ali tek kada se dublje zae u tematiku ovog dela, moe se smatrati otrom drutvenom satirom i znaajnim alegorisjkim delom. U delu se niu doivljaji kapetana Gulivera tokom njegovih plovidbi, oslikava se njegov lik, kroz ta mi prvenstveno sagledavamo socijalnu a zatim ljudsku satiru. Knjiga je podeljena na etiri dela( svaki deo ponaosob). Na ovim putovanjima Guliver sree mnogo razliitih linosti. Svi delovi su nezavisni meusobno, poevzuje ih samo glavni junak. Smatra se da je trei deo napisan poslednji. Kroz razne doivljaje on stie iskustvo, i od poetka pa do kraja romana znatno menja svoj karaker; postaje zreliji, ima drugaiji pogled

18

prema svetu itd. Naracija je u prvom licu jednine, opisi zemalja su vrlo precizni sa elementima komike( bitka sa pacovom ili borba sa osama). Svift alegorijski ismeva i vigovce i torijevce, a alegorija je najprisutnija u prva dva dela, trei deo ne utie mnogo na razvoj satire-poput nekog intermeca (meuigra)- salbija satira o razvoju nauke, tehnologije o zdravorazumskom razvijanju drutva... U slici Lapute, iji vladari koriste Guliverovo prisustvi radi zastraivanja naroda, On eli da prikae moguu zlouptrebu navike, koja je prema njegovom miljenju verovatno bila neka vrsta pretnje ljudskom spokoju. Govorei o ostrvu arobnjaka posebno je istaknut bajkovit element, takoe karakteristian za antiku tradiciju. etvrti deo je najinteresantniji i najvie zbunjuje itaoce, ali i kritiare. Guliver se nalazi u harmoninoj zajednici u kojoj vlada pravda i humanost; lanovi te zajednice kao nosioci idela utopije nisu ljudi, ve konji koji vladaju Jahuimakoji su po svemu slini ljudima, ali su zverskog karaktera( simbolino predstvljanje ljudske prirode). Svift je na ironian nain obrnuo situaciju, tako da ivotinje zapravo vladaju ljudima i da su bia visokih moralnih vrednosti. Osim proze, Svift je pisao i poeziju u mladosti. Pisao je klasicistike ode, ali je prestao nakon Drajdenovih kritika. Kasnije su njegovi stihovi uglavnom bili humoristini i satirini. Pisao je i parodije. -Don Drajden; proza restauracije

SENTIMENTALIZAM U ENGLESKOJ KNJIEVNOSTI (1740-1800) 1. Uvod

Naziv potie od rei sentiment=oseanja. Ovo je kratak prelazni period izmeu klasicizma i romantizma i javlja se kao odgovor na klasicistike kliee.

19

Sentimentalizam kao knjievni pravac nastaje i razvija se samo na teritoriji Engleske. Njegovom nastanku pogodovale su razliite protivurenosti u tadanjem kapitalistikom drutvu. Sutinu sentimentalistike umetnosti ine: 1. PRELAZAK SA OBJEKTIVNOG NA SUBJEKTIVNO; sa spoljanjeg ka unutranjem( stoga najprirodniji izraz nailazi u lirici, iako se razvijaju sva tri anra); 2. ELEMENTI POVLAENJA U SEBE,USAMLJENOST; 3. IZRAAVANJE LINIH OSEANJA I RAZMILJANJA; 4. OPISIVANJE NEKIH INTIMNIH DOIVLJAJA Engleska sentimentalistika poezija zastupljena u spevovima Godinjih doba- Tomsona, a kasnije i u delima T. Greja nije sluila ulepavanju stvarnosti, niti je bila bezlino opisivanje prirode, ve na primer kao u Jangovim delima (alopojka, None misli) gde je on predstavio poetak jedne nove kole i vrste poezije, tzv. grobljanska kola, grobljanska lirika. Predstavnici ove kole uglavnom tuguju zbog prolaznosti ivota i istiu besmrtnost due, razmiljaju o smrti... Elementi grobljasnke lirike se posebno reflektuju kroz poeziju Tomasa Greja( najznaajniji pesnik sentimentalizma), poznatom po uvenoj Elegiji napisanoj na seoskom groblju u kojoj poredi povran ivot bogataa sa srenim ivotom ljudi na selu. U ovoj elegiji preovlauju setna oseanja, duevni nemiri, snovi o smrti... Osim njega, najpoznatije stavove sentimentalizma izrazio je Viljem Kolins Oda veeri. U drugoj polovini 18. veka, sa zaotravanjem sukoba u drutvu, teme iz prirode i seoskog ivota gube svoje idiline crte, pa samim tim stvaralatvo, a posebno poezija dobija vid protesta protiv bednog poloaja seljaka, prvenstveno zaslugom Viljema Kupera u ijem opisnom spevu Zadatak slika seoski ivot upotpunjen satirinim elementima(romantiarski element). Posle 1760. godine poinje procvat sentimentalistikog romana. Oliver Goldsmit je pisao sve anrove ( spev Naputeno selo), ali i komedije (Ona se sputa da bi osvojila) i roman Vejkfildski svetenik u kojem kritikuje buroasku demokratiju i zadrava se , poput Tomasa Mora, na utopiji sa nadom u bolju budunost, a onda dodaje i elemente porodinog romana a radnju usredsreuje na sudbine pojedinaca. Lorens Stern se smatra neobinim piscem, napisao je Tristram endi, roman-parodiju na prosvetiteljske romane sa tematikom svakodnevnog porodinog ivota i najpoznatiji putopisni roman Sentimentalno putovanje po Italiji i Francuskoj- roman koji je
20

parodija na prosvetiteljske putopise. Osnovno pravilo mu je odstupanje od bilo kakvih zakona, normi, logike i zdravog razuma, to je oigledno u romanu Tristam endi gde skree od normi ljudske prirode i vidi nekakav znak ovenosti.. Prema njegovom miljenju, pojedinci se ocenjuju prema svojim razliitostima, to jest linim osobinama. KRAJ OVOG PERIODA SE DOGAA 1798. GODINE KADA VODSVORD I KOLRID OBJAVLJUJU LIRSKE BALADE- koje su po sadraju prekretnica( novi elementi- san, halucinacije, vizije) a Vodsvordov predgovor se smatra manifestom romantizma. Kao pravac, sentimentalizam nije bio ba jasno odreen, na primer Goldsmit zadrava neke klasicistike pesnike osobine- sklonost ka apstrakciji, distih, a Stern Otac sentimentalizma ima vie skeptian nego sentimentalistiki stav prema stvarnosti, to je vie romantiarski element.

DRUTVENO-ISTORIJSKA POZADINA SENTIMENTALIZMA

U ovom periodu u Engleskoj se snano razvija tekstilna industrija, nauka, grade se nove fabrike i Engleska postaje znatno bogatija zemlja od ostalih evropskih drava. Bez obzira ona i dalje ostaje podeljena na (normansku) buroaziju, domau buroaziju, gradsko i seosko stanovnitvo. Engleska vodi ratove za irenje kolonijalne vlasti sa Francuskom (Rat za kolonije; 17541763), izbacuje je u potpunosti i zauzima Indiju i 13. amerikih drava. Od bezazlene pobune zbog poreza na aj, Amerika poinje Rat za nezavisnost(1775-1783), a od 4. jula 1776 doneta je Deklaracija o nezavisnosti. Kolonije su se posle rata otcepile od matine Engleske i postale SAD. U ovom periodu znaajnu ulogu imaju kraljevi poreklom iz hanoverske dinastije Dord II, koji je bio vigovac i Dord III koji je bio torijevac. Francuska buroaska revolucija 1789. godine smaknuem Luja XVI- og imala je odjek i u Engleskoj, u poetku engleska javnost se pozitivno izjanjavala o revoluciji, dok nisu poela buroaska smaknua, kada je engleska buroazija zauzela negativan stav prema politici Maksimilijana Robespjera i 1793 ponovo zaratila sa Republikom Francuskom i nastavila ratovanje za vreme Napoleona pa sve do njegove smrti 1815. godine

21

KNJIEVNE PRILIKE SENTIMENTALIZMA

U ovakvom periodu knjievne prilike se definiu kao nehomogene kako po ideji tako i po tematici. Racionalistiko- klsicistiki stavovi datiraju do 70- ih godina 18-og veka i doivljavaju neku vrstu preporoda u delima Donsona i njegovog kluba, samo to ovi elementi nisu bili opteprihvaeni kao i u prethodnom periodu. Dr. Donson je bio daleko od Poupovih racionalistikih stavova koji su u ovom periodu bili pod otrom kritikom sa svih strana. Engleska inteligencija je bila spremna da prihvati ideje velikog francuskog mislioca an ak Ruso-a. To su bile ideje o dobroti prirodnog oveka i o negativnom uticaju civilizacije na oveka i njegov ivot. Ovakvi stavovi do danas se oznaavaju kao rusoizam. Dakle, razvija se ideja o lepoti netaknute prirode iz spoljanjeg sveta i ovaj vrlo sloen stav predstavlja izliv socijalne antipatije i povlaenja u sebe ili u religiozne mistine fantazije(Blejk). Prozni pisci ovog perioda ( Riardson, Filding, Goldsmit, eridan) u nekoj meri razvijaju ove sentimentalistike odlike, na primer u gotskom romanu izraava se izvesni stepen sentimentalnosti uglavnom kroz neto udesno, egzotino. to se ideologije tie, najuticajniju kritiku racionalizma dao je ba Hjum sa njegovim tipovima ljudske ode( ima ih tri ), u dve rasprave 1739. i 1748. godine. On, u principu zasniva stav na prelazu od Lokovog ka Barklijevom- da spoljanji svet postoji samo kao skup opaanja u ljudskom umu, a ne kao objektivna realnost i da bez opaaja ovek ne zna nita jer su samo opaanja realna. Najblii ovom skepticizmu bio je Stern i to u Tristamu. Uporedo sa sentimentalistikim stavovima uperenim protiv racionalizma razvija se i pokret za obnovu religije, to jest METODIZAM( osnivai su braa arls i Don Vesli, koji formiraju dobrotvorne ustanove u kojima volontiraju aristokratkinje). Veina pisaca su bili poluprofesionalci to je uticalo na njihovo stvaralatvo i zato postoji mnotvo raznovrsnosti u tematici, a posebna- znaajna vrsta je GOTSKI ROMAN. Roamanopisci unose novine u o ovaj anr.

SEMJUEL RIARDSON (1689-1761)

22

Riardson je pripadao graanskom staleu, otac mu je bio stolar. Zavrio je zanat i oenio se erkom svog gazde i postao vlasnik tamparije. Pisao je pisma umesto nepismenih ena to je bio povod da napie svoj prvi roman Pamela Endrus-nagraena vrlina. Bila je to nova vrsta romana, pikarski roman, epistolarni (pismeni)- roman u pismima. Pamela ima jednostavnu fabulu; ona je siromana devojka koja radi kao sobarica u vlastelinskoj kui i na poetku romana umire stara gazdarica, a Pamela ostaje da ivi sa mladim gospodarem gospodin BI. On je neprestano salee elei da je zavede, ona se uspeno brani i pobeuje ga svojom vrlinom nateravi ga da je oeni. Ovo je prvi roman u pismima u Engleskoj. Pamela pie svojim roditeljima, prijateljima itd. Ovde je formom u potpunosti postignuta objektivnost kojoj je Defo teio jer je pisac iskljuen, a delo izgleda kao dokument. Pisma tumaimo kao ispovest jer govori o intimnim doivljajima i psihikim stanjima koja nastaju kada pisac ima neto vano da nam saopti. Riardson je stvorio jo potpunije psiholoke portrete u romanu Klarisa Harlou. Ovo je takoe pikarski roman, ali su pisma preopirna. Roman je sainjen od dve sveske jer je pisac eleo da sve do kraja iscrpno formulie, to je osnovni nedostatak njegovog stvaralatva. Pamela se uvrstila meu najznaajnije romane koji su izvrili prevrat u engleskoj knjievnosti. Ova vrsta romana bila je posebno popularna meu enama i u Francuskoj. Ipak, Klarisa se smatra najveim knjievnim uspehom Riardsona. Fabula je jednostavna: devojka iz dobre graanske porodice bei od kue kako bi izbegla neeljenu udaju, odlazi sa plemiem Lawlejkom koji samo eli da je zavede to mu ne uspeva pa je odvodi u javnu kuu, gde potkupljuje prostitutke da je drogiraju i siluje je. Ona bei od njega i ivi povueno, kaje se to je pobegla od kue.... Mislim, stvarno.:) Da bi se na kraju on pokajao, ponudio joj brak, to ona odbija i ubrzo ona umire od tuge a On gine u dvoboju sa njenim roakom. Bljah. Iz Klarisinih pisama prijateljici gospoici Han(kontrast) ostvaruje se slika jedne samostalne i vrlo ponosne devojke, te se ovaj roman smatra prvim feministikim romanom. Na poetku romana, ona je skormna devojka iz dobre porodice koja do kraja romana ne dozvoljava da se potpuno promeni, sazreva i postaje prava tragina junakinja, poput onih iz renesansnih drama. Formom se pojaava uverljivost lika gl. junakinje koji bi, inae, bio suvie idealan. Plemi je podjednako ubedljivo predstavljen, pisac je uspeo da se uivi u njegov lik i predstavio ga je kao demoskog zavodnika. Radi uverljivosti dao mu je sve osobine dentlmena (lepotu, obrazovanje i vaspitanje), ali i nedostatak moralnog oseanja, pa je on u stvari engleska verzija Don uana. U njemu je zlo predstavljeno kao posledica drutvenih uticaja. Roman je postigao veliki uspeh u itavoj Evropi, nakon njega roman Sir arls

23

Grandison u kojem je radnja za nijansu ivlja, ali su moralni problemi manje naglaeni.

HENRI FILDING (1707-1754)

Po svojim delima i nainu ivota se razlikuje od Riardsona. Roen je u pokrajini Samerset u osiromaenoj vlastelinskoj porodici. kolovao se u Fitonu, a u London odlazi 1728. godine gde je i iveo. U poetku je pisao komedije i aljive pozorine komade i tako je zaraivao za ivot, vrlo lagodan. Ovaj posao sse prekida 1737. godine donoenjem odluke o licenciranju pozorinih komada(veruje se da je ba neka njegova komedija povod za donoenje ovog akta). Oenio se(1734) izvesnom arlotom Kradok koja je ubrzo i umrla(1743), a Filding je pokuao da ovekovei njen lik u kasnijim delima. Imali su dvoje dece. Kasnije je oenio sluavku koja je ivela u njihovoj kui. Pokree asopis Champion koji je vrlo kratko trajao. Upisao je prava i postao advokat, kasnije je radio kao mirovni sudija u Vestminsteru, a u slobodno vreme je piso(poluprofesionalni pisac). Razboleo se od neke vrste reume, odlazi u Lisabon gde umire i tu je sahranjen. - Povod za pisanje njegovog prvog romana Dozef Endrus bio je Riardsonov roman Pamela. Parodija se ogleda u tome to je Dozef Pamelin brat, a u romanu postoji i lik anele Endrus (Pamela). Za razliku od Riardsonovog, ovaj roman nije sav u pismima(ima nekoliko pisama), u osnovi je subjektivno pripovedanje autora, koji dovodi Dozefa u istovetne situacije u kojima je bila Pamela. Njegova gazdarica njega salee i on je odbija, te je komini efekat ovde zasnovan na tome to se na muku vrlinu u to vreme gledalo mnogo drugaije nego na ensku. Muka ednost je predstavljena vrlo groteskno jer on biva napastvovan sa svih strana, od gospoice Slipslop(skorojevika optereena obrazovanjem i upotrebom stranih rei). Osim ovih, glavne elemente u radnji romana Filding daje opisujui Dozefove doivljaje, susrete na putovanjima relaciji Londonprovincija i obrnuto; sa imanj na kojima se pojavljuje i anela(Pamela), uobraena malograanka sa jo uobraenijim muem, gospodinom Bubijem. Ovaj roman komponovan je po uzoru na pikarske romane( Don Kihot). Pojavljuje se i lik Abrahama Adamsa, a podlogu za razvitak fabule ini ba njegovo i Dozefovo putovanje od Londona do imanja lejdi Bubi( savladavanje raznih prepreka, tue, komini doivljaji...) Tako da sve ovo predstavlja iroku sliku drutva Engleske- svetenik, plemi, malograni, graani, seljaci... Autor oslikavajui predstavnike razliitih drutvenih slojeva iznosi i svoje socijalno
24

opredeljenje; na vrlo satirian nain ismeva plemstvo i sve one koji smisao ivota vide u novcu- trgovce, krmare i buroaziju. Junaci njegovih romana su siromana seljaka deca(posebno se to vidi u sluaju Dozefa i njegove siromane devojke Fani). Njihovim karakteristikama, Filding eli da prikae prirodnost, fiziku i duhovnu lepotu. to se tie kompozicije, drugi roman Tom Dons je dosta napredniji i smatra se jednim od najbolje komponovanih romana tadanje knjievnosti. Ima formu pikarskog romana i ono to je najznaajnije jeste antiteza koju on daje naglaavajui suprotnosti izmeu Toma Donsa i Blifila kao glavnih junaka. Ovo insistiranje na suprotnosti predstavlja Fildingovo gledanje na ljudsku prirodu, posebno na etike karakteristike odreenih drutvenih slojeva. Novina u ovom romanu je to to se Filding temeljnije uputa u psiholoku analizu likova i istie njihove moralne dileme, ali opisuje i njihove reakcije. U tim opisima esto ostaje povran(to je mana romana), ali ono zbog ega Filding doprinosi razvoju romana jeste unapreivanje kompozicije romana. Ranije je pisao drame, stoga je kao romanopisac deskripciju i naraciju podredio psihologiji likova(pretea psiholokog romana). Njegov trei roman Amelija se razlikuje od prethodna dva. Autor je suzio viziju ljudskog drutva samo na London i na svet kriminala koji je poznavao jer je radio svojevremeno kao sudija, ali i sirotinje to je i sam bio po svom socijalnom statusu. Usmeravanje svih zbivanja je iskljuivo prema glavnim likovima, Ameliji- koja je plemenita osoba i njen nesavren mu kapetan But. Osnovni motiv njihovih sudbina je brak iz ljubavi i protiv volje roditelja. Zbog roditeljske bezoseajnosti brak im propada i ive u bedi... Socijalna kritika je otrija i direktnija, iako se idejna podloga kod autora od poetka stvaralatva menja. Po spoljnim elementima(forma, tehnika pisanja) ovaj roman jeste blizak modernom romanu. Ne sadri uvodne eseje niti pieve komentare. Naracija je direktna kako bi zainteresovala itaoce. Moemo rei da je ovo moralizatorsko realistian roman.

TOBAJAS SMOLET (1721-1771)

Roen je u kotskoj, u plemikoj porodici i prema kotskoj trdiciji- poto nije bio najstarije dete, otiao je od kue i sam se snalazio. Zapoeo je kolovanje na Univerzitetu u Glazgovu, ali ga je napustio zbog siromatva i poinje da se bavi medicinom u Londonu kao pomonik hirurga. Prvo delo mu je bila drama Kraljeubica, ali svugde su odbili njeno prikazivanje. Tokom rata sa
25

panijom, dobija posao hirurga na ratnom brodu gde ostaje par godina. Kasnije radi u Londonu kao hirurg a najvei deo ivota provodi u Batu. Njegova iskustva i hirurka praksa su kasnije dosta uticale na njegov knjievni rad- u stvaranju zanimljivih dogaaja u njegovim romanima. Vrlo su znaajna i mesta odvijanja radnji, uglavnom njemu poznati predeli(Bat, London). Njegovi najznaajniji romani su : 1.Roderik Rendom 2. Peregin Pikl 3. Hamfri Klinker 1.Roderik Rendom- sadri dosta autobiografskih elemenata i po formi je pikarski roman. Roderik je siromani kotski mladi koji odlazi u London i postaje pomonik hirurga na ratnom brodu i uestvuje u istim situacijama kao i pisac. Jedino sredinji deo romana nema autobiografske momente- gde se Roderik sasataje sa ocem koji je u romanu nepoznata linost i eni se bogatom devojkom. Nije predstavljen kao pozitivan lik, ve kao osoba koja ne bira sredstva kako bi ostvario svoje ciljeve. Roman nije bio popularan- bez vee umetnike vrednosti. Zanimljiv je po tome to Smolet slikovito opisuje iz svog sopstvenog iskutva izuzetno teak mornarski ivot, to je novina u engleskoj knjievnosti. U nekoliko epizoda, autor uvodi komine situacije i neobine likove, te se ovaj roman smatra drutvenom satirom. 2. Peregin Pikl- manje zanimljiv lik. Takoe nije pozitivan lik, predstavljen je kao mangup sklon podvalama, ali ne iz loe namere ve da izazove humor. Roman ima 3 dela. U treem ubacuje epizodu Uspomene jedne uvaene dame, gde se govori o ljubavnom ivotu izvesne gospoice Vejn, koje ona sama opisuje i koje nikakve veze nema sa romanom (veruje se da je ona dobro platila Smoletu da je ubaci u roman). Osim ove umetnute epizode, tematika je proeta mornarskim motivima na ratnom brodu gde je najznaajniji lik penzionisani mornar Hozer Tranjin, zaljubljen u svoju profesiju. Svoju kuu je napravio u mornarskom stilu, poput tvrave koja je imala visei most, oko kue straa a ispred kue je stajao top. Uvek je bio okruen drutvom sa broda gde se istie i lik podoficir Tom Pajus i svi se ponaaju kao da su na brodu. Mogao sam ovo lepe da napiem. 3. Hamfri Klinker Smoletov najbolji roman. Nosioci radnje piu pisma, ne bave se mnogo psiholokom analizom likova, ve objektivno priaju dogaaje. Novina je u tome da se jedan dogaaj ili jedna linost ili jedna situacija posmatraju iz vie perspektiva. Klinker je vrlo sporedna linost. Fabula nije od posebnog znaaja a tematsku osnovu ini putovanje Metjua Brambula i njegove porodice po kotskoj i Engleskoj. Brambul je zemljoposednik i umiljeni bolesnik, neenja. Najdue se zadravaju u Batu i Londonu. Glavni zaplet je povrna ljubavna pria

26

izmeu njegove roake Lidije Melford i putujeeg glumca Vilsona. Brambul se tome protivi, smatrajui tu vezu nedolinom. Tek od sredine romana pojavljuje se Hamfri Klinker- sreu ga na putu, Brambul ga unajmljuje kao slugu da bi se na kraju ispostavilo da mu je to vanbrani sin. Brabolova sestra Tarita i njena sluavka Venifred Denkins u svojim razgovorima izvru jezik, jedna iz neznanja a druga iz slobodoumlja i da bi izazvala humor-na primer matrimony-matrimoney.

LORENS STERN (1713-1768)

Roen je u Irskoj i otac mu je bio oficir pa su se stalno selili, imao je roaka koji je radio u crkvi i koji mu je pomogao da se koluje na Univerzitetu u Kembridu da bi kasnije postao paroh. Njegov knjievni rad se sastoji od dva romana: 1.Tristam endi- vrlo neobina kompozicija koja se sastoji od 9 tomova, radnja je izuzetno razvuena. Naracija je u prvom licu jednine. Tristam ima najsporedniju ulogu, u nekim tomovima se i ne spominje. Ono to bi trebalo da pozbavi itaoce su sitni dogaaji i doivljaji Tristama i ostalih likova. Komika u romanu je vie skaredna. Znaajnu ulogu imaju Tristamovi otac Volter i stric ika Tobi. Otac mu je bio obrazovan ovek, dobar govornik, sklon filozofiranju. Ljubitelj je antikih knjiga, ali ono ime Stern eli da izazove komiku jeste ti to Volter esto ima obiaj da filozofira o beznaajnim stvarima (nosevima, dugmadima). Znaajna je i njegova teorija o imenima. Naime, imena imaju veliki uticaj na karakter linosti pojedinca. ika Tobi je bivi ratni podoficir i invalid u penziji, ali ga kritiari smatraju najvanijim likom u romanu, sa estetske (psiholoke) i sa etike strane. Njegov humor osvaja itaoce. 2.Sentimentalno putovanje po Italiji i Francuskoj- zamiljeno je kao putopisni roman i ima gotovo sve osobine sentimentalistikog romana, ali je obraen samo put kroz Francusku i to negde do Liona. Opisivao je lepote predela koje je obilazio, ali trebalo je da bude putopis, meutim on nije opsivao lepotu Pariza ve pie o sei, tako da definitivno nema odlike putopisa, ali ga kritiari tumae kao neku vrstu konverzacije sa itaocima.

27

OLIVER GOLDSMIT (1730-1774)

*Kao romanopisac* Vejkfildski svetenik mu je najznaajnije delo. Pokuao je da sjedini do tada ve poznate elemnte romana, na primer Riardsonov porodini i socijalni sa Fildingovim romanom. U osnovi je je porodica osiromaenog svetenika muenog od strane jednog vlastelina. Glavni junak je paroh Primrouz, a osnovu fabule ini njegovo traganje za kerkom koja je pobegla od kue. Osim elemenata porodinog i socijalnog romana, nosi i obeleje sentimentalistikog i moralnog- jer parohu nije cilj da opravda tu nepravednu vlast, ve je to protest protiv drutvene nepravde. Goldsmitov sentimentalizam odie znatno humanijom komikom od Sternovog a posebno od Smoletovog humora. *Kao dramaturg* Jedan od glavnih predstavnika sentimentalistike drame. Otac mu je bio paroh i Goldsmit se kolovao u Dablinu, beao je sa koleda i nije ga zavrio. Pisao je sve anrove, od drama iskljuivo komedije i to su: Dobroduni ovek, Ona se sputa da bi osvojila. Ova druga je poznatija i to je komedija intrige. Zaplet nastaje oko vrlo jednostavne situacije, sluajne greke i nije neto uverljiv. Dva mladia iz vieg drutvenog stalea poli su u posetu poslaniku Hartkslu u provinciju i jedan od njih, Marlou, treba da upozna njegovu erku Kejt. Po dolasku, susreu Hartkaslovomg roaka i on iz ale pokazuje na Harkastlovu kuu kao gostionicu. Kejt je uvidela i prihvata to glumei konobaricu, prema kojoj se marlou ponaa slobodno i drsko kao i prema Hartkaslu gostioniaru- vrlo nabusito. Svi to vide kao alu, osim Marloa koji na kraju uvidevi to pokuava snishodljivo da se izvue iz neprijatne situacije zbog ega je okarakterisan kao negativan lik. *Kao pesnik* Najznaajnije su mu poeme Naputeno selo i Putnik . Obe imaju pripovedni karakter. Pribegavao je klasicistikoj formi, pisao je herojskim distihom. Putnik je objavljen kada se vratio iz Evrope i opisuje sebe kako sedi na vrhu Alpa i posmatra okolne zemlje, komentariui dobre i loe strane tih naroda i njihovog naina ivota.. Uoava se njegovo politiko opredeljenjegde on u stvari kritikuje tadanju savremenu Englesku, njenu trgovinu robljem i ikoriavanje kolonija. Naputeno selo je mnogo izraajnija socijalna pesma. Tema pesme je propadanje seljaka zbog njihovog poloaja i

28

nevoljnog odlaenja u gradove. Pokuao je da poetizuje ovu temu, tako da ova pesma predstavlja odraz pesnike jednostavnosti i njegovo duboko saoseanje sa patnjama seljaka. Goldsmit ovde posebno istie veru u dobrotu ljudske due, kroz pesmu se provlai doza blagog humora. Pesnik vidi uzrok tih seljakih patnji, ali povrno. Prema njegovom miljenju, rasko kvari ljude a ostale razloge ne vidi. Bitan element je i nostalgija za prolou( romantiarski elemet). Tipian primer kombinacije klasicistikog i romantiarskog gde se meaju lina oseanja i protesti protiv civilizacijerusoizam.

GOTSKI ROMAN

Gotika, kao pravac poinje da se razvija u drugoj polovini 18- og veka u engleskim intelektualnim krugovima. Njeni elementi se provlae kroz romane, ali i kroz arhitekturu, nain oblaenja i ponaanja. Njen nastanak je podstaknuo pomodarstvo za egzotinim elementima istonjake kulture u elji pisaca da uvedu neto novo u svoje stvaralatvo- pa se uvode novi elementi udesnog, tajanstvenog i fantastinog. Zaetnik gotskog stila je HORAS VOLPOL. Otac mu je bio vigovski ministar i uvodi gotske elemente ak i u graenju svoje kue- vetaki parkovi... Prvi i najpoznatiji gotski roman Dvorac Otranto- Horasa Volpola je po sadrini i po formi gotovo beznaajan, osim to ima gotske elemente. Radnja se deava u srednjovekovnoj Italiji a zaplet nastaje kada zloinac na prestolu iz straha da ga ne proteraju, poinje da ubija nevine ljude. Pojavljuju se i dvoje mladih ljubavnika. Poruka romana ima simbolino znaenje nevinost pobeuje zlo. Princ ivi nepoznat kao seljak i postoje natprirodne pojave- duhovi. Osim Horasa Volpola, gotski roman pie i En Ratklif.

SENTIMENTALISTIKA PROZA I DRAMA

Tzv. opta proza i opta drama. Prozni pisci su: 1.Semjuel Donson

29

2.Dejms Bozvel 3.Edvard Gibon Predstavnici drame: 1.Oliver Goldsmit 2.Riard Brinzli eridan DR SEMJUEL DONSON (1709-1784)

- Roen je u Lifildu i otac mu je bio knjiar, tako da je jo od malih nogu bio u kontaktu sa knjigama. Nije zavrio univerzitet, osnovao je neisplativu privatnu kolu sa svojim prijateljima- Dejvidom Garikom koji je u to vreme bio najpoznatiji glumac, sa kojim odlazi u London. Pisao je eseje i poeme i osnovao je asopis Gentlemens Magazin, radio je kao politiki komentator. Radio je i na katalogu Oksfordske biblioteke iako nije zavrio univerzitet. Oksford mu dodeljuje u znaku zahvalnosti poasni doktorat. Imao je iroka znanja a posebno iz latisnkog i grkog jezika. Pored Oksfordskog renika engleskog jezika (I) u njegova knjievna dela spada i predgovor koji je napisao za Izdanje ekspira ( celokupan ekspirov opus). Ostala pesnika dela su po formi i sadrini bliskiji klasicistikom periodu. Kao i Poup i on insistira na antikim uzorima i pie herojskim distihom, a primarne teme su etike prirode. Njegova prva poema London je zasluna to on dobija Poupovu pohvalu, ali ne uspeva kod publike. Drugo delo pisano herojskim distihom jeste Zahvalnost ljudskih elja. Jedino pripovedno delo mu je Raselas- filozofska pria zanimljivog sadraja- a smatra se da ju je dr. Donson brzo napisao kako bi pokrio trokove sahrane svoje majke. Tema Raselasa je sukob izmeu elja i stvarnosti. Mladi princ, Raselas je nezadovoljan svojim ivotom i u elji za avanturama uz pomo mudraca polazi na putovanje po svetu i stie u Egipat gde upoznaje razliite tipove ljudi. eleo je da pronae sreu, ali se na kraju razoarao. Ima i naunofantastinih elemenata- princ nije mogao da izae iz Abisinije pa mu je mudrac napravio letei brod. Renik izlazi 1755. godine. U kritiki rad mu spada i ve pomenuti predgovor ekspirovim delima, gde se osvre na stavove Poupa i istie neke svoje originalne stavove o knjievnim vrednostima ekspirovih drama. Predgovor nije samo kritika njegovih dela,
30

on istie neke knjievne stavove kako svoje tako i tue. Prema njegovom miljenju, ekspir je pesnik prirode ili prirodni pesnik i ta dva pojma on poistoveuje, to je greka. On ekspira smatra ocem drame, ali kritikuje bujnost njegove mate i smatra da mu je kraj svake drame zbrzan i povrandobar komiar, li tragiar?!

DEJMS BOZVEL (1740-1795)

Roen je u kotskoj gde je studirao pravo i postao advokat. Interesovanje za knjievnost probudio mu je dr. Donson- njegov ivot mu je bio interesantan i eleo je da napie njegovu biografiju. Dr. Donson je izuzetno mrzeo kote, ismevao ih je, ali je Bozvel stalno bio uz njega, prouavajui ga. Na kraju ga je Donson zavoleo, pa je zavoleo i kotsku. Posle njegove smrti, Bozvel dobija bitan biografski materijal- njegova pisma. Njegovo jedino delo od preko 1000. strana ivot Semjuela Donsona smatra se najinteresantnijom biografijom engleske knjievnosti. Uvodni deo govori o Donsonovoj mladosti, o razliitim periodima ivota do kraja sa lepo ukomponovanim pismima.

EDVARD GIBON (1737-1794)

Njegovo najznaajnije delo Opadanje i propast Rimskog carstvanapisano je u sveskama koje su periodino objabljivane i ima ih est i ovo delo ima veu istorisku nego umetniku vrednost. Znaajni su opisi istorijskih dogaaja koje prati pievi komentari. Gibon nije objektivan, ve se priklanja odreenoj strani iznosei svoje pozitivno ili negativno miljenje o likovima, pojavama, dogaajima. U prvoj svesci on ima ironine, ak i satirine komentare o ranom hrianstvu a takav stav je imao veoma negativan odjek u tadanjoj Englekoj.

RIARD BRINZLI ERIDAN (1751-1816)

31

Smatra se najboljim dramatiarem sentimentalizma i irskog je porekla. Otac mu je bio glumac. U njegovom ivotu porodica je imala centralno mesto. Napisao je 3 drame Suparnici, kola ogovaranja i Kritiar.
1. Suparnici- radnja se deava u Batu u pomodarskom drutvu gde

pisac kritikuje tadanji sentimentalistiki stav o ljubavi, moderan u to vreme. Junakinja Lidija eli da se uda za siromanog mladia kako bi okazala da je ljubav najbitnija. Plemi, koji dolazi kao prosac predstavlja se kao siromah. 2. kola ogovaranja- osnovni motiv predstavlja grupa dama i gospode koji ogovaranjem meusobno naruavaju reputaciju kako sebi tako i drugima. Postoji niz elemenata koji upuuju na eridanovu tenju da jakim odudaranjem brae Dozefa( ugledni graanin, olienje potenja i pobonosti, a zapravo licemeran i poroan)i arlsaprevrtljivac, a zapravo astan ovek. Surfejs-povrina spoljanjost. Ovim likovima hteo je da postigne isto to i Filding. On izraava ideal prirodnosti i ikrenosti a kritikuje izvetaenost i licemerstvo.

POEZIJA SENTIMENTALIZMA

Po svojoj formi i tematici razlikovala se od klasicistike. Poezija sentimentalizma traga za neim novim, slobodnijim uz nezaobilazni element oseanja. Sentimentalisti smatraju da cilj poezije nije samo izraavanje nekih optih elemenata, to jest etikih naela preko zdravorazumske logike, ve vide u oseanjima najvaniji predmet poezije. Ne moraju to uvek biti lina oseanja, ve mogu biti i kolektivna oseanja- jednog naroda, grupe ljudi. U svakom sluaju pesnikova linost uvek doe do potpunog izraaja. Druga bitna odlika je uivanje u prirodi, zadivljenost prirodom i selom. esti su elementi opisa nekog pejzaa. Trei element je folklor koji od tada postaje deo umetnike stvarnosti. Najea oseanja pesnika su melanholija, seta, oajanje, beanje od stvarnosti, razmilajanje o smrti i o besmrtnosti due, duevni nemiri itd. Pored zajednikih odlika, predstavnici imaju i svoje osobenosti. Slika sentimentalne poezije postaje vrlo raznolika.

VILJEM KOLINS

32

Prvo objavljeno delo mu je zbirka pesama Pesniki pokuaji u istonjakom stilu- orijentalne pesme, pesme o Persiji. Pisao je i ode Oda razumu. Uglavnom govori o alegorijskim opisnim temama, kotima... Teme su konvencionalne, njihova obrada je drugaija nego do tada. Smatrao je da jezik poezije mora biti uzvien, uzdignut iznad jezika svakodnevice- to je klasicistiko naslee. Neke njegove ode mogu se ubrojati u pesnika dela Oda strasti ,Oda o muzi. Kada govori o strastima najvie panje poklanja melanholiji a najbolje ju je opisao u delu Oda veeri, koja je njegovo najbolje delo (oslanja se na Miltona).

TOMAS GREJ (1716-1771) Napisao je malo dela a postigao veu popularnost. Bio je sin londosnkog trgovca i imao je roake na univerzitetu, to mu je omoguilo univerzitetsku karijeru. Pisao je ode ba zato to su spadale u najznaajniju klasicistiku vrstu i bile su u modi, na bolji nain su izraavale lina oseanja Oda o pogledu iz daljine na Itonski koled- poinje apostrofom o Itonu, govori o lepoti prirode u okolini koleda ija je uma nalik Vindzorskoj umi-Poupa. Najznaajnije delo koje sadri njegova lina oseanja, pored opisa prirode jeste Elegija napisana na seoskom groblju- objavljena 1751. godine. Nastaje kao podstrek tadanje mode razmiljanja o smrti, o prolaznosti ivota, venosti duha i umetnosti... Pre njega ovu tematiku u poeziji zapoeo je Robert Bler desetak godina ranije svojom pesmom Grob. On je okupio pesnike tzv. grobljanske kole, a Grejova Elegija je direktan proizvod uticaja te kole. Napisana je jednostavnom strofom(katrenetvorostih) ukraenom rimom AbAb, stih je jambski pentametar(petostopni, odnosno tanije, estostopni daktilski stih). Tema je sinteza, spoj jednostavnosti i kompleksnosti kako u adrini tako i u formi. Pesnik opta i lina oseanja smeta u dvorite seoskog groblja zajedno sa elementima muzike i pejzaa, ali ih povezuje sa linom meditacijom o smrti.

VILJEM KUPER (1731-1800)

Pojavio se desetak godina posle Greja, ali zbog slinosti u tematici i formi tumai se kao grobljanski pesnik sentimentalizma. Objavio je dve zbirke
33

pesama Poems- 80-ih godina 18. veka adrugu neto kasnije. Ona sadri izmeane pesme, najpoznatiji Kuperov spev Zadatak (The Task)- koji je podeljen u est pevanja. To je humoristina balada o Donu Giplinu. Spev poinje kao parodija, kasnije se pretvara u pesmu o prirodi i seoskom ivotu. To je niz utisaka, slika, anegdota iz seoskog ivota i prirode. Kuper suprotstavlja prirodu onom iskvarenom nainu ivota u gradovimaskromni seljaci, nasuprot prevejanim graanima, selo blai i oarava. Sa prirode prelazi na svakidanje dogaaje iz seoskog ivota, saosea se sa patnjama seljaka. Kuper je vrlo realistian, objektivan i sa simpatijama govori o seoskom potaru, siromasima, ludoj seoskoj devojci...

OLIVER GOLDSMIT (1730-1774) *Kao pesnik* Najznaajnije su mu poeme Naputeno selo i Putnik . Obe imaju pripovedni karakter. Pribegavao je klasicistikoj formi, pisao je herojskim distihom. Putnik je objavljen kada se vratio iz Evrope i opisuje sebe kako sedi na vrhu Alpa i posmatra okolne zemlje, komentariui dobre i loe strane tih naroda i njihovog naina ivota.. Uoava se njegovo politiko opredeljenjegde on u stvari kritikuje tadanju savremenu Englesku, njenu trgovinu robljem i ikoriavanje kolonija. Naputeno selo je mnogo izraajnija socijalna pesma. Tema pesme je propadanje seljaka zbog njihovog poloaja i nevoljnog odlaenja u gradove. Pokuao je da poetizuje ovu temu, tako da ova pesma predstavlja odraz pesnike jednostavnosti i njegovo duboko saoseanje sa patnjama seljaka. Goldsmit ovde posebno istie veru u dobrotu ljudske due, kroz pesmu se provlai doza blagog humora. Pesnik vidi uzrok tih seljakih patnji, ali povrno. Prema njegovom miljenju, rasko kvari ljude a ostale razloge ne vidi. Bitan element je i nostalgija za prolou( romantiarski elemet). Tipian primer kombinacije klasicistikog i romantiarskog gde se meaju lina oseanja i protesti protiv civilizacijerusoizam.

34

PREDROMANTIZAM

Razvija se na kraju 18. veka od strane dva pesnika koji su potpuno razliiti, ali koji su u svojim delima najpotpunije i najizrazitije prikazali elemente nove romantiarske poezije, a to su ROBERT BERNS I VILJEM BLEJK.

ROBERT BERNS (1759-1796)

Sve pesme je pisao kotskim dijalektom. iveo je u seoskoj sredini, a kritiari su ga kasnije nazivali prirodnim genijem. Bio je seljak bez obrazovanja. 1885/6 prva zbirkaPesme veinom napisane na kotskom dijalektu. Pisao je ljubavne peme, pesme za pevanje i muziku(songs). Karakteristina je njegova strofa, koju kasnije i nazivaju Bernsova strofa. Stih mu je vrlo jednostavan, narodski. Pravilno je smenjivanje jampskog (poet. stihovna stopa koja se sastoji od jednog kratkog i jednog dugog sloga tetrametra i trimetra, najpoznatiji stih koji se sastoji od jamba je jampski trimetar ili senar) trimetra, strofa je dvostruki balacki katren- prvi i trei stih se ne rimuju. Sline osobine imaju sve njegove ljubavne pesme, u njima postoji jednostavnost ritma, tematika se uglavnom odnosi na njegovu rodnu zemlju, boje i mirise iz prirode. Engleska knjievnost tog vremena nije imala prave lirske pesnike pa je Berns bio prihvaen kao takav jer je obnovio lirsku vrstu, dajui joj i nove tematske elemente. Nema mnogo pesama o prirodi i seoskom ivotu a njegove najbolje pesme su ba one o ivotinjama, Miu(To a mouse). Povod za nastanak ove pesme je beznaajan- dok je orao- pesnik je sluajno razorio leglo poljskog mia koji bei, jer mu je plug razorio kuu. Izvinjava mu se u ime celog ljudskog roda i Berns mu se obraa saoseajnim govorom, teei ga i priznaje da je oveka iskvarila vlast tako to je raskinula vezu izmeu prirode sa drutvom. Pesnik sve vie govori miu kao prijatelju smrtniku, nekome ko razume njegovu patnju, to ima univerzalnu poruku i smisao:Mija sudbina identina ljudskoj u drutvu ovakvom kakvo jeste . Posebnu vrednost u ovom delu daju elementi nekoliko pesnikih vrsta (dramski monolog, realistinost, fantastini elmenti, humor kao i elementi moralno-poune basne). Berns je napisao jo par pesama o biljkama i ivotinjama; Smrt i poslednje rei jadne Mejli, Pesma planinskoj beloj radi. Pisao je i

35

satirino- humoristine pesme uglavnom uperene protiv kotskog svetenstva i svih onih koji su se zalagali za lani moral. Pisane su u vidu direktnog obraanja- dijalog, monolog. Meu njegovim najuspenijim pesmama ove vrste jeste Molitva sv. Vilija: Bernsov savremenik svetenik razgovara sa Bogom i odaje mu zahvalnost, a potom govori o svojim zaaslugama, slabostima, eljama. Dolazi do samootkrivanja njegove linosti pa itaocu postaje sve jasnije da su Vilijeve osobine u stvariuobraenost, glupost, hvalisavost, egoizam, pakost, pouda ... Najpopularnija pesma ove vrste bila je Vaki: napisana u prvom licu jednine i pesnik je u crkvi na nedeljnoj slubi, ispred njega stoji mlada dama na ijem eiru je on spazio vaku koja se eta. On je zbog toga ljut i pita vaku kako se usuuje na tako neto i kae joj da bi joj bilo bolje da ode u movaru, barutinu-rit, nekog prosijaka- to je satirini element. Obraa se i dami i razmilja kako bi se ona oseala kada bi znala kako je drugi vide. Od Bernsovih politikih pesama izdvajamo Uprkos svemu u kojoj se podmeva bogataima, glupim i uobraenim lordovima a nasuprot njima velia vrednou, zdrav razum i potenje siromanog radnog oveka. Zavrna strofa ima univerzalnu poruku- pesnik veruje da e takav razum pobediti u celom svetu i da e svi ljudibiti braa.

WILLIAM BLAKE (1757-1827)

Roen je u Londonu u siromanoj porodici i veruje se da je do svoje osme godine imao vizije (viao anele), u 11-oj godini je poeo da pie pesme, ali se nije redovno kolovao da bi u 14-oj godini zavrio zanat i radio u graverskoj radionici u Londonu. Oenio se izvesnom Katarinom Bue, koja mu je bila najbolji i jedini prijatelj. iveli su siromano i objavljivanje njegove prve zbirke pesama Pesnike skice platili su mu prijatelji. Njegova vanija dela hronoloki su poreana ovako: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Pesme nevinosti Knjiga o telu Venanje Neba i Pakla Francuska revolucija-nedovreno delo Pesme iskustva Milton-spev Jerusalim-spev

36

Blejk je sam reklamirao svoje peme u cilju da ih unovi, ali u to vreme niko nije bio zaintersovan zbog njegove specifine tematike i elemenata metafizike u izvrnutoj verziji religije. Smatrali su ga buntovnikom protiv kraljeva i svetenstva i protiv racionalistike filozofije 18. veka. Za razliku od vere, on je tvrdio da telo i dua nisu dva razliita naela, da je ovek jedinstveno bie a du ovek i Bog isto. On uporeuje Boga sa neim beskrajnim u svim biima i stvarima, samo kad bi ovek mogao to da prepozna. ovek vidi Boga samo ako se uzdigne iznad racionalistikog miljenja i to ukoliko se ne zadri samo na onom sudu na osnovu pet ula, ve mora da ukljui emocije, matu i pesnikog genija. Vrlo je osobena njegova pobuna na polju morala- on ustaje protiv svih zabrana koje svetenici postavljaju, naroito protiv konvencija u ljubavnom ivotu; on trai slobodno izraavanje i zadovoljavanje elja i smatra najveim zlom potiskivanje istih- Frojdovska teorija nadrealistikog o moralnim eljama. Njegova ideoloki najpopularnija knjiga Venanje Neba i Pakla daje satanistiko tumaenje biblijske podloge Izgubljenog Raja. Jehova, Bog- otac- kod njega je avo, ovekov neprijatelj, tiranin i ugnjeta. Kod Miltona je Satana nosilac ljudske energije a kod Blejka satanistiko moralizatorski stav, otelotvorenje ljudske prirode i ciljeva uopte. Ovo delo spada u proroke knjige i prvenstveno istie nezadovoljstvo dotanjim biblijskim i mitolokim objanjenjima sveta. Blejk je pokuao da stvori jedno originalno mitoloko tumaenje kako bi oveka i svet objasnio na svoj nain. Motivi su u formi vizija, to je nov pesniki postupak, zajedno sa mitolokim fantazijama. U Pesnikim skicama on je opevao detinjstvo i mladost i to su pesme lirske tematike( priroda, doba dana, godinja doba), na primer pesma Zimi. Pesme nevinosti i Pesme iskustva kasnije su se pojavile u zajednikom izdanju. Vrlo su simboline, imaju svoje parnjake(jagnje-tigar).

ROMANTIZAM

37

Smatra se da je poetna godina romantizma godina objavljivanja lirskih balada 1798. godine a zavrna 1832. godine-smrt Voltera Skota i donoenje zakona o reformi u Engleskoj.

DRUTVENO-ISTORIJSKE PRILIKE I POETIKA ROMANTIZMA Engleska je i dalje vodea industrijska sila u Evropi. Celu prvu polovinu 19-og veka karakterie ratovanje Engleske protiv Napoleona do 1815. godine pa i kasnije. Pojavljuju se razne blokade i masovne pobune u zemlji, pojavljuju se i jake reakcionarne stranke i ima vie struja u okviru vladajue stranke. Veleposednici imaju dve partije u okviru hanoverske dinastije: RADNITVO( radnika klasa) i DENTLMENI( vii slojevi)- pristojni lanovi drutva, imali su novac i samim tim im je obrazovanje bilo dostupno, dakle trgovci, inovnici i intelektualci. Centar racionalistike filozofije je sada Nemaka. Razvija se nauka, tehnika a najmanje uspeha ima u razvoju knjievnosti i umetnosti jer se romantizam kao pravac nije razvijao pralelno u svim zemljama Evrope- kod nas stie u drugoj polovini 19-og veka, eto- i tu kasnimo. *Poetika* Karaketrizacija romantizma u knjievnosti ogleda se kroz knjievne rodove, od kojih se najvie razvija poezija- epska poezija se nagovetava a romantizam kasnije prelazi u postromantizam. Imao je zajednike odlike u svim zemljama i smatra se dobom opredeljivanja (gotovo svi romantiari su bili politiki opredeljeni), svi su verovali da je poezija jezik mate i strasti a knjievna dela proizvod trenutka, to jest posebnog emocionalnog stanja mate(nadahnua). Vodsvord kae da je mata izvor nadahnua i spontano prelivanje oseanja. Ljubav prema prirodi i prirodnosti u smislu razliitom od klasicistikog vienja istih. Oduevljavaju se uglavnom divljom, netaknutom prirodom (rusoizam) koja je neka vrsta religije, glavni izvor saznanja o oveku i svetu, kako eli kae:uteiteljica i uiteljica ivota. Romantizam karakteriu i bekstvo od stvarnosti, zainju se revolucionarne ideje i tematika(Bajron). Folklor je est element u romantiarskoj poeziji, postaje knjievni uzor i utie na buenje nacionalne svesti, pogotovo kod Iraca. Zatim, ljubav prema deci, detinjstvu koje su smatrali prirodnim ovekovim stanjem; oseanja su najistiji i najintenzivniji element u poeziji. Romantizam u knjievnosti oslikava: bunt i revolt, beanje od stvarnosti, melanholija, a podeljenost ovih oseanja najjasnije se ogleda

38

u bajronovskoj ironiji i cinizmu. Period engleskog romantizma razlikuje dve generacije romantiara; stariju (Vordsvord, Kolrid) i mlau (Bajron, eli, Kits). VILJEM VORDSVORD (1770-1832)

Najstariji, ali je nadiveo sve romantiare. Otac mu je bio advokat, ali je rano ostao bez roditelja i ostaje sa svojom sestrom da ivi u tzv. Jezerskom kraju i imali su svoje tutore. kolovao se na Kembridu, ali ga nije zavrio. Poeo je da ptuje (Alpi, Italija, Francuska). 1791. godine bio je u Francuskoj kao pristalica Revolucije. Zbog ljubavne afere vraa se u Englesku. Tada je ve pisao pesme, dve male zbirke- bez vee umetnike vrednosti Veernja etnja, Opisne crtice. Najznaajnije delo napisao je zajedno sa Kolridom Lirske balade. Sadravale su Poems and Excursion. Njegov spev Preludi objavljen je po zavretku romantizma, 1850. godine. U drugom izadanju Lirskih balada 1800. godine vrlo je znaajan Vordsvordov predgovor o teorijskim stavovima od kojih izdvajamo: da je poezija spontano prelivanje jakih oseanja; da jednu vrednu pesmu moe da napie samo natproseno oseajan ovek, koji mora misliti dugo i duboko; da je pesma plod emocije koje se ovek sea u trenucima spokoja; da je pesniki cilj opisivanje dogaaja i situacija iz obinog ivota i to narodskim jezikom. Objanjavanje ovih stavova je adekvatno rusoistikom elementu, pa stoga njihov jezik najistije izraava ljudska oseanja, posebno u trenucima nadahnua. Vei broj pesama u Lirskim baladama je njegov, a Kolrid i on su podelili zadatke prema svojim sklonostima; Vordsvord je pisao o neobinim temama na obian nain a Kolrid o obinim na neobian nain. Vordsvordove pesme se dele na prave balade- pripovedne pesme o ljudima i dogaajima iz seoske svakodnevice; lirske pesme o prirodi i na Lucy poems- posveene su devojci Lusi, povezanost teme ljubavi sa temom o prirodi. Poznate pesme su mu Usamljena etelica-opevao je jedan susret u kotskim brdima na njivi sa usamljenom devojkom koja anje i koja divno peva na njemu nerazumljivom (kotskom) jeziku gde uporeuje tu pesmu sa pesmom slavuja u pustinji i pesmom kukavice u prolee na pustom ostrvu. Zelenkada- na poetku kratka pesma koja poinje stihom lutam sam poput oblaka- gde opisuje doivljaj dok posmatra te zelenkade pored jezera i svoja unutranja oseanja, a istovremeno i prirodu. Najbolja pesma mu je Ponovna poseta Tinterskoj opatiji, 1798. godine povodom obilaska stare crkve kraj reke Vajd, gde je odrastao. Dosta je obimna, 159 stihova, napisana blankversom- uzvienim stihom a jednostavnim jezikom,
39

nalik odi. eli da naglasi kontrast izmeu svojih seanja pre i posle pet godina. Na poetku je intenzivan kontrast i upeatljiv opis pejzaa gde insistira na uspomenama koje taj doivljaj izaziva u njemu i koje deluju na njega u periodu kada je bio odsutan. To je neka vrsta iluzije i tipino romantiarsko razoaranje.Za svo to vreme, to mu je bila neka vrsta utehe, sredstvo za odravanje duhovnog zdravlja a nakon toga to stanje blaenstva opisuje kao potpuno duhovno i telesno spokojstvo poistoveujui ga sa nekim stanjem letargije ili sna. Pesnik ponovo istie kontrast tunog dana njegove svakodnevice i sveta realnosti u odnosu na srene uspomene u njemu, koje ga tee. Od epskih dela istie se Preludi- ovo delo se smatra pesnikom autobiografijom. Njegova Oda besmrtnosti ima oko 200 stihova nejednake duine, koji su podeljeni u 11 strofa takoe nejednake duine a unutar njih rima je razliito rasporeena. Ova oda belei pesnikovo stanje nesree zbog gubitka vizije sveta iz detinjstva i razmila o uzrocima toga. Postavlja se i pitanje ovekove due i njenog porekla, a pesnik kao objanjenje koristi platonistiku teoriju o postojanju die pre roenja, to jest sposobnost posmatranja sveta kao vizije. Svaki ovek tokom sazrevanja gubi tu sposobnost, te je zbog ovakvih stavova ova oda tumaena kao filozofska poema u kojoj se pesnik opredeljuje za platonistiko mistino gledanje sveta i samog oveka.

SEMJUEL TEJLOR KOLRID (1772-1834)

Bio je Vordsvordov bliski prijatelj i saradnik. Prve pesme objavio je 1793. godine a sa Vordsvordom se upoznaje dve godine kasnije i posveuje se pisanju 1795. godine. ak su i iveli zajedno, ali nakon njegovog problema sa opijatima Vordsvord 1810. godine prekida druenje sa njim. Kolrid je od tada bio pod nadzorima lekara u Londonu, ali je nastavio da pie i prozna dela u kojima izlae teorijsko- filozofske ideje- nisu znaajne. Napisao je dve poeme i delo Kristabel 1.Kubla-kan- sastoji se od 54 stiha. O njoj su napisane itave knjige kritika i komentara. Kolrid je ostavio beleku o nastanku ove pesme: nastala je u njegovom opijumskom snu. On sanja da je zaspao u vrtu, na mestu na kojem je Kubla-kan, mongolski vladar iz 15- og veka imao dvorac. U tom snu u snu, on je sastavio dugu poemu. Po buenju je zapisuje, ali zapriavi se sa nekim seljaninom koji bio u prolazu, on zaboravlja vie od pola pesme. 2.Stari Mornar- mu je najbolja pesma. Ima 7 pevanja, objavljena je u Lirskim baladama. Na poetku, transcedentalni element- stari mornar sree
40

trojicu svatova i jednog od njih pogledom hipnotie da saslua njegovu povest. U poemi imamo motiv snovienja, fantastine elemente koji su po Kolridu neto normalno i prirodno. Ovo je pria o fantastino- jezivim doivljajima, simbolina ispovest mornara o grehu (ubistvo albatrosa), ispatanju (pomor mornara), pokajanju i iskupljenju ( saaljenje nad morskim zmijama) kao fazama do konanog spasenja ljudske due.

DORD GORDON NOEL LORD BAJRON (1788-1824) Potie iz kotske plemike porodice , otac mu je rano umro. Roen je u Londonu, a detinjstvo je proveo u Aberdinu, bio je hrom na jednu nogu , ali ipak naoit ovek. 1812. godine objavio je svoja prva dva pevanja Viteza Harolda a do 1816. sledea dela Gusar, Lara, aur, Abidoska nevesta, Opsada Korinta, Sijonski suanj. 1815. godine objavljena je zbirka pesama Hebrejske melodije. Tokom boravka u Italiji ureivao je asopis The Liberal sa Li Hantonom, pomagao je oslobodilake pokrete u Italiji i Grkoj( ustanak protiv turske vlasti). Poznate su mu prie u stihu i poeme: Tasova tugovanka 1817., Mazepa, 1818, Panteovo proroanstvo , 1820. Zatim humoristiko- satirini epovi Bepo, Vizija stranog suda ,Don uan( u delovima, nedovren) i dramski spevovi Manfred i Kain Bajronova dela se dele na dve grupe: 1)romantina- bajronska u uem smislu 2)humoristino-satirina. 1. Vitez Harlold je obiman ep od 1500 stihova. Na poetku objektivan, a od treeg pevanja ve govori u svoje ime. Ima 4 pevanja ukupno. Ovo je Bajronovo Sentimentalno putovanje, kao spev nema zaplet ni kompoziciju, podeljeno na 4 pevanja. Opisuje borbu Grka sa Turcima, bitku kod Vaterloa. Pouka mu je besmisao rata. Na poetku IV-og pevanja, Bajron iskzuje svoju tugu zbog rastanka sa erkom Adom. U ovom spevu se koristi epitetima i metaforama. *POEME : napisane u herojskom ili tetrametarskom jampskom stihu(distihu). Opevane su politiko-ljubavne zgode sa Orijenta i drugih egzotinih mesta. Sijonski suanj je najbolja pria u stihu napisna povodom Bajronove posete Sijonskom zamku na enevskom jezeru. Opis zatoenitva vajcarskog borca za slobodu iz 15-og veka. On je zarobljen sa braom, gledao je njihovu smrt; kada ga na kraju putaju na slobodu on ne pokazuje volju da izae u svet. Tema ovog dela su borba i patnja za slobodom. Manfred je imitacija Geteovog Fausta. Ima tri ina. Mesto radnje su najvii vrhovi Alpa. Manfred je superiorna linost, usamljenik, izuzetnog znanja, gospodar duhova. U mladosti je poinio greh usmrtivi Astartu, enu
41

koju je voleo, on pokuava da se ubije i spaava ga lovac na divokoze. On zove ASTARTU iz mrtvih da mu oprosti a ona mu najvljuje smrt. Kain je ozbiljan spev a Bajron ga je nazvao misterijom. Ima tri ina. Prema pesniku, Kain je junak pobune protiv zla i samovlaa biblisjkog Boga, postavlja i pitanje zato je u ivotu vie patnje nego sree, kad je Bog svemogu? To pita i Lucifera koji produbljuje njegove sumnje i podstie pobunu. Lucifer je ovde nosilac znanja, razuma i kritike. On vodi Kaina na putovanje po svemiru, to ima znaajnu poku- ovek je nita- njegovo jedino dobro je njegov razum koji ga moe uzdii iznad nitavnosti. Bajronove krae lirske pesme: prva zbirka asovi dokolice su vebe u stihu po uzoru na pesnike 18-og veka( Spenser). Motivi u pesmama su: ljubav, smrt,rastanak, al za mladou i prolaznost ivota... Meu najbolje spadaju I tako vie neemo ii da lutamo, Kad smo se nas dvoje rastali, Ona hoda u lepoti kao no- rei nam kazuju da nije ona samo divna, ve da je njena lepota trajna, neto to je trajno prisutno u njoj. Atmosfera u kojoj se ona kree ini jezgro pesme. Ovog dana navravam 36-u godinu (22.1.1824) tri meseca pred smrt. Deluje iskreno i spontano, kao ispovest oveka na samrti.

PERSI BU ELI (1792-1822)

Roen je u pokrajini Sasex u bogatoj veleposednikoj porodici. Jo kao deak preuzima na sebe ulogu zatitnika sestara od oeve tiranije koje mu kasnije pomau. kolovao se u Itonu (1804-1810), a zatim na Oksfordu. 1811. godine zaljubljuje se u devojku koja je imala 16. godina, pridobio juje svojim revolucionarnim idejama, odlaze u kotsku gde su se i venali. 1813. godine ilegalno objavljuje spev Kraljica Mab( propoved ateizma, materijalizma i drutvene revolucije). Rastaje se od Harijet, koja nije htela da mu da razvod, stoga 1814. ivi nevenano sa Meri Godvin u vajcarskoj. U decembru 1816. godine Harijet je izvrila samoubistvo. Meri je ivela do 1851. godine, ona je napisla nauno- fantastini roman uasa Franketajn. eli do kraja ivota ostaje dosledan svojim uverenjima: neprijatelj engleske reakcionarne vlasti i Svete alijanse u Evropi; neprijatelj hrianstva i svake

42

religije, lanog morala i tiranije; zalagao se za oslobodilake pokrete i verovao u drutveni napredak. Poznavao je prirodne nauke i verovao u njihovu mo; iskazivao je ateistiko ubeenje. U svojim delima ( naroito poznijim) prisutni su idealistiki elementi, izjave u pismima, materijalistike komponente. U njegovoj poeziji je krajnja iskrenost i beskompromisnost. Nazivali su ga i ludi eli. Njegova dela su ALASTOR ILI DUH SAMOE (1816), POBUNA ISLAMA(1810), TRIJUMF IVOTA- nedovreno delo, objavljeno posthumno 1824. godine *Lirske pesme ODA ZAPADNOM VETRU, OBLAK , EVI Njegov najvaniji prozni rad je ODBRANA POEZIJE (1821.) 1. KRALJICA MAB- devojka koja je zaspala i u snu joj se javlja vilinska kraljica MAB, koja vodi njenu duu u svemirske prostore i pokazuje joj postanak sveta i istoriju oveanstva, koja je puna zla i nesrea a ta nedela su poinili svetenici, kraljevi, religija, ljudska gramzivost. Na kraju, devojina dua se vraa telu. eli se zadrava na pojedinanom, ne odvajajui bitno od sporednog. 2.Pobuna Islama- zapoinje podseanjem na francuski poraz revolucije i alegorisjkom vizijom kao okvirom daljeg pripovedanja. Islam je izmiljena zemlja u kojoj se deava ta revolucija, junaci speva su dvoje mladih LAON i SITNA, koji su na poetku speva u Raju i pripovedaju pesniku svoju zemaljsku istoriju: roeni pod tiranijom, Laon pesmama podie duh u narodu a Sitna je njegova uenica. Tiranski kralj ostaje bez vojske, ali Laon ne dozvoljava da ga ubiju. Na kraju oboje bivaju spaljeni na lomai. to pokazuje da je eli za miroljubivu, beskrvnu revoluciju a njihov kraj predstavlja velianje nepobedivosti slobode. 3. Alastor ili Duh samoe- govori o odnosu pesnika i sveta i o pesnikovoj samoi. Alastor, duh osvete, unitava junaka speva zato to je odbio zemaljsku ljubav. Ovo delo je vie himna velinstvu prirode i umetnosti. 4.EPIPSHIDON ( dua nad duom)- prikazuje Italijanku Emiliju Vivijani, koju roditelji ztvaraju u samostan jer nije htela da se uda za oveka kojeg su joj smestili matorci. Ljubavni spev upuen Emiliji poinje oplakivanjem njene sudbine a zavrava se strasnim pozivom na bekstvo u neki egzotini zemaljski raj, gde bi uivali. *Dramski spevovi*: 1. Osloboeni Prometej- spev u dramskoj formi u 4 ina. Prometej je na svojoj steni, do njegovih nogu prijateljice Okenaide (ker boga Okeana), Pantea i Ione. Pantea predstavlja nadu u bolju budunost, a Iona je okrenuta

43

prolosti, pamenju. Prometej je simbol za duh ljudskog napretka i borbe za slobodu. *Drame: 1)eni- jedina prav drama. Grof Franesko eni, razvratnik i nasilnik, vie puta je novcem kupovao oprost grehova od Pape- opaaaa:) Tiranie svoju porodicu: enu, dva sina i ker Beatrie iz prvog braka. Imao je odnose sa svojom erkom koja kasnije sa maehom unajmljuje plaene ubice da ga ubiju. Oni bivaju uhapeni, a njih dve na sudu dobijaju smrtnu kaznu. Ironija, zar ne?:) *Lirika: 1) Oblak- simbol neunitivosti i venosti materije. Oblak govori u prvom licu, odrasta u veselo i lakomisleno bie a poruka je da svako raanje u sebi nosi smrt i obratno. 2) evi- od prirodnog bia koje donosi svetu radost i vedrinu, eva izrasta u simbol pesnike umetnosti. Ona je idealni pesnik slobodan od ljudskih slabosti i strasti, zna samo za venu ljubav i spontano gleda sve tajne ivota i smrti. 3) Oda zapadnom vetru- jesenji vetar vri pogreb suvog lia, koje e njegova sestra proleni vetar podii iz mranog zimskog groba na nov ivot. Zato je istovremeno i unitava i spaava. Pesnik hoe da bude kao vetar, brz, neukrotiv i ponosit, da vetar posle njegove smrti raznese njegove misli i rei na ljude. 4) Adolais- elegija povodom prerane smrti Kitsa sa dve bitne teme: osuda reakcionih sila koje su prema eliju krive za Kitsovu smrt i afirmacija Adonisove besmrtnosti 5) nedovrena poema Trijumf ivota- vizija trijumfalne koije ivota voene slepom nunou koja gazi nesvseno ljudstvo, u mladosti besno, razigrano, animalno sreno a u starosti pregaeno i propalo. Drugi deo vizije je razgovor pesnika sa duhom Rusoa, koji mu govori da ljubav treba da preporodi svet. *Proza: Odbrana poezije- povod je u spisu etiri doba poezije, koji je teorija o razvoju poezije. Pesnik na poetku pravi razliku izmeu razuma i mate. Delo je posveeno prikazu postanka i razvoja poezije. Njegovo shvatanje lepog je naturalistiko lepo2 i dobro su jedno te isto i oboje imaju najjai izraz u poeziji, koja nije umetnost radi umetnosti, nego radi

44

ljudskog dobra i nije direktno pouna. eli je pesnik mladosti, mladalakih zanosa i ideala: ljubavi, prirode i slobode.

DON KITS (1759-1821)

Roen je u srednje imunoj graanskoj porodici, otac mu je bio vlasnik tale za iznajmljivanje konja u Londonu. Osnovnu i srednju kolu je zavrio u gradiu Enfildu. Po zavretku kolovanja, uio je od 1811. godine hirurgiju a od 1815. godine i farmaciju. Od 1816. se dri sa Li Hantom koji je u svom asopisu The Examiner objavio Kitsove prve pes, 1818. objavljen je spev Endymion. Iste godine se zaljubljuje u Fani Bron, ali nije mogao da je oeni. Sve to je Kits napisao sadrano je u 3 knjige: Pesme iz 1817., Endimion, Lamija, Izabela, No uoi sv. Agnese i druge pesme. Kitsova pisma su objavljena 1818. *Pesme iz 1817.- slabo povezane meditacije o prirodi, poeziji, ljubavi. Neke su u formi poslanica bliskim prijateljima. On je opijen prirodom, na drugaiji nain se usredsreuje na konkretne pojave i predmete, bilje i cveezapaajui masu pojedinosti. Bio je strasno privren grkoj mitologiji i poeziji i jedini je od njih nainio religiju. Trea Kitsova stalna tema je sama poezija i njen odnos prema stvarnosti, najzanimljivija je u pesmi San i poezija. **Endimion je mladalako, sanjalaki- vizionarsko delo, revolucionarno i 2opasno. Napisan je herojskim distihom osim dve od tri posebne pesme, a obrauje i jednu grku bajku. Ovo je obimno delo u 4 pevanja ( 4000 stihova). Podlogu radnje ini bajka o ENDIMIONU, lepom mladiu u koga je zaljubljena boginja meseca Artemida ili Dijana. U prvoj knjizi opis pastirske svetkovine na koju dolazi pastirski princ Endemion. Usamljenog Endimiona sestra Peona vodi u tihi kutak gde joj on otkriva razlog svoje usamljenosti- u snu se sreo sa nadzemaljski lepim enskim biem dva puta a potom je ona nestala. On nju trai po celom svetu u drugoj, treoj i dobrim delom etvrtog pevanja gde se opisuju ta lutanja. On susree zemaljsku lepoticu Febu, shvata da je ta boanska lepotica Dijana koja mu je dala Febu da sa njom ivi na Zemlji. *Kitsove pesnike pripovetke: tri pripovetke u stihu. Lamijanapisana herojskim distihom podeljena na dva dela. Prvi je fantastikoopisna pria o Hermu koji je traei svoju voljenu nimfu naiao na enu-

45

zmiju-Lamiju koja mu pomae a on njoj zauzvrat ispunjava elju da se pretvori u devojku. U drugom delu Lamija osvaja mladia LIKIJA, koji je vodi kui u Kornit i ivi sa njom. Lamija ovde predstavlja lepotu koja ubija a u drugom delu ona je rtva nemilosrdne nauke, pesnik je oigledno ali. Izabela- napisana oktavom(AbAbAbcc). Kits je preuzeo motiv iz Bokaovog Dekamerona- Izabelina braa ubijaju njenog ljubavnika zato to im je cilj da udaju sestru u plemenitu porodicu. Kits je Lorenca napravio kao stidljivog ljubavnika i ima dosta opisne lirike. No uoi sv. Agnese- najuspenija pria u stihu. Napisana je Spenserovom strofom. Motiv je verovanje da e devojka koja uoi sv. Agnese(20.1) da legne bez veere i pomoli se pre spavanja, te noi sanja svog dragog Madlina, erka gospodara zamka postupa tako. Njen dragi Porfiro, ija je porodica u smrtnoj zavadi sa njenom, pomou stare sluavke te noi tajno ulzi u njenu sobu, nagovara je da pobegnu i uspeva u tome. Dublji motiv je svakako u Romeu i Juliji nego ovde. *KITSOV EPSKI POKUAJ- nedovren ep HIPERION, napisan u blankversu a tema je iz grke mitologije, pad starih Bogova na ijem elu je bio Saturn ( Kron) dolaskom novih kojima vlada Jupiter(Zevs). *KITSOVA LIRIKA*- Oda o grkoj vazi, Oda jeseni, Oda Slavujuletnja no, bujna priroda, slavujeva pesma u pesniku izaziva treperenje mate i pojavu brojnih seanja. Javlja se elja za zaboravom, za letom i za bekstvom iz realnosti u svet slavujeve pesme. Vino je sredstvo kojim bi mogao neopaeno da napusti svet, to je simbol utopije i preputanja ulnim strastima. Slika mladia koji umire od TBC-a inspirisana smru Kitsovog brata i ta slika predstavlja simbol smrtnosti i ljudske slabosti. Ovo je pesma o traginom ljudskom raskru izmeu mate i stvarnosti, poezije i ivota, besmrtnosti i ljudskog bitisanja ***Oda o grkoj vazi- ima temu neprolaznosti umetnike lepote u kontrastu sa prolaznou ljudskog ivota. Kits opisuje reljefe na starogrkoj vazi i ima mnogo slika; mladi ljubavnici, svira na fruli, svetenik okruen narodom koji vodi junicu na rtvovanje. Ima 5 strofa, obraa se sa mi, naglaenaje optost i objektivnost a poruka je da do istine se moe doi i oseanjem, a ne samo logikom. Oda jeseni- ima 3 strofe, po 11 stihova i najkraa je. To je savrena pesma o neemu to se prima spontano, lako, vie ulnim nego misaonim putem. Pesma radosti nad ispunjenjem bioloke svrhe oveka.

46

*****KITSOVA PISMA- znaajan dokument o njegovoj linosti. On je pesnik lepote koja mora da umre. Intenzivno uivanje u slastima ovog sveta nerazdvojivo je povezano sa intenzivnim oseanjem smrtnosti.

47

48