P. 1
Harmonija i Matematika u Muzici

Harmonija i Matematika u Muzici

|Views: 456|Likes:
Published by IvanaM1993

More info:

Published by: IvanaM1993 on Feb 05, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/28/2014

pdf

text

original

Matematički fakultet Beograd

HARMONIJA I MATEMATIKA U MUZICI

Milica Živanović ml03007
Sardžaj
Dijalektika ...................................................................................................... Alikvotni tonovi .............................................................................................. Harmonija i spirala ........................................................................................ Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka ......................................... 4 4 7 9

Logaritamska spirala ..................................................................................... 11 Logaritamska spirala i zlatni presek ........................................................... 13

Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi ……………………………... 17 Zaključak ........................................................................................................ 19 Imenik ............................................................................................................. 21 Literatura ........................................................................................................ 29

2

“Bliznakinje načela krsta, oplođene čistim ukrštanjem, simetrija i armonija su uspele da začnu vaselenu i da je rode, razviju i nasele večnim životom.” Laza Kostić

3

U zvuku svakog tona sadržani su i njegovi tzv. ide preko proučavanja i razumevanja matematičkih oblika i relacija. podrazumeva veštinu dolaženja do pojmnovnog saznanja. koje je dobro po sebi. čije se frekvencije odnose prema tonu u kojem se pojavljuju. Platon govori o uzdizanju i osvešćavanju duše na putu saznanja. osnovnom tonu. a s druge strane objašnjava reči Leopolda Kronekera. Tu reč je sam Platon skovao kao ime za filozofsku istraživačku aktivnost. alles andere ist Menschenwerk”. On kaže da je taj put ulazni.5 Flauta 4 Violina 8 Truba 9 Triangl 16 4 . a sve ostalo je delo ljudskih ruku. kineski filozof Li Pu Ve iz III veka pre Hrista. Alikvotni tonovi Poznato je da svaki muzički ton predstavlja složenu zvučnu pojavu. oko nas i u nama. godine na Kongrsu u Berlinu rekao: “Die Ganzen Zahlen hat der liebe Gott gemacht. sasvim je sigurno da niko pre njega nije poznavao reč dijalektika. progresivan. kaže da o muzici “može govoriti samo sa čovekom koji je shvatio sužtinu sveta”. Platon. alikvotni tonovi (parcijalni tonovi ili harmonici). a ne po nečemu drugom”). da bi dospeo do onog najvišeg (“do uvida u vrhunsko dobro. razvija. a s druge strane. čini se. (“Cele brojeve je stvorio dragi Bog.Veliki matematičar Leopold Kroneker je 1886. pod rečju dijalektika podrazumeva učešće ljubavi jer “ni do čega vrednog se ne može stići bez tog zanosa”. obratićemo posebnu pažnju na jednu prirodnu pojavu koja. Ova granica kod nekih instrumenata iznosi: Instrument Granična frekvencija (kHz) Horna 1. kao 1:2:3:4:5:6:7:8:9 itd.”) S druge strane. Međutim. počinje od najnižeg stepena saznanja (od onoga što pokazuju čula). s jedne strane. I zaista. ove dve izjave između kojih je razmak od 2200 godina su dovedene u vezu! Dijalektika Dijalektika kao metoda pobijanja ili dokazivanja bila je poznata i pre Platona. do određene granične frekvencije. od iskona prkosi osnovnom principu dijalektike. menja i kreće. No. Neposredni uzor za konstrukciju Platonove dijalektike bili su sokratski razgovori. tj. Osnovni princip dijalektike glasi da se sve što zapažamo u prirodi i društvu. sokratska ispitivanja.

ovi tonovi u akustici često nose naziv harmonici. peti i šesti alikvotni ton daju tonove durskog trozvuka. to je zvuk instrumenta oštriji. Fizičko postojanje donjeg alikvotnog niza nije eksperimentalno utvrđeno. što predstavlja tzv. 8. harmonijski niz 1. svaki član ovog niza predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna člana koja se izračunava po formuli: H(a. što je granična frekvencija niža) to je zvuk instrumenta “mekši” i obratno – što je alikvotnih tonova više. 1/5… za čiji naziv postoji više razloga. Na nekim instrumentima se. bilo na nekom od prvobitnih muzičkih instrumena. 6. Na osnovu ovoga je izveden zaključak da i molski tonalitet ima u jednom akustičnom zakonu svoju prirodnu podlogu. može postići da pojedini alikvoti zazvuče izdvojeno. da je još od najdavnijih vremena. Zaključimo. na primer u tonu A. od kada je čovek proizvodio muziku bilo svojim glasom. dakle. sadržani sledeći alikvotni tonovi: Osnovni ton Alikvotni tonovi (Hz) 110 Hz 220 330 440 550 660 770 880 990 1100 1210 1320 1430 Približan ton a e1 a1 cis2 e2 g2 a2 h2 cis3 dis3 e3 f3 A u tonu C su sadržani naredni alikvoti: Alikvotne tonove ne razabiramo sluhom kao samostalne tonove. usled čega nastaje specifična boja tona Slika ili dijagram odnosa tih tonova zove se zvučni spektar. 7. Dovoljno je na odredjenom mestu žicu samo lagano dotaći. ali prema Rimanu i četvrti. flažoleti. 5. 4.Tako su. Četvrti. a sami brojevi tačno označavaju deo žice koja treperi prilikom proizvođenja odgovarajućeg tona. što je manji broj alikvotnih tonova (tj. peti i šesti ton donjeg alikvotong niza obrazuju molski trozvuk. osnovnog tona. čija je frekvencija 110Hz. u osnovi svakog tona ležao i leži niz prirodnih brojeva 1. umesto čvrsto pritisnuti. 1/3. a mogu se registovati i tzv. 2. odnosno boju glavnog. Zatim. Takođe. Prvo. nego samo kao prizvuk. Nemački muzikolig Hugo Riman postavio je hipotezu o postojanju niza alikvotnih tonova sa suprotnim kretanjem intervala – odozgo naniže. b) = 2ab a +b 5 . naročitim postupkom u sviranju. Rimanovu hipotezu. 1/4. 3. kao što je već pomenuto. pa je na osnovu toga proistekla teorija nekih estetičara o prirodnoj osnovi durskog tonaliteta. kao tzv. Helmholcovim rezonatorima. 9… i to upravo onaj kojeg nam je po rečima Kronekera podario dragi Bog. Njihove recipročne vrednosti obrazuju tzv. 1/2. kojima je utvrđeno njihovo postojanje.

ali teško da se iko usudio da dirne u svetinju oktave. a s druge strane.. na prirodnim zakonima zasnovana niza. drugi niz je niz logaritama prvog. 2 2 . što nas vodi do Veber-Fehnerovog zakona. a prirodni brojevi odgovaraju “subjektivno doživljenim tonskim visinama”. 5. U nizu alikvotnih tonova poseban i izuzetan značaj zauzimaju oktave. Oktava je fundamentalnan muzički interval koji “kao nijedan drugi tonski korak. i R je intenzitet stimulacije tj. podražaja. To opet znači da “eksponencijalnom rastu veličine podražaja odgovara linerani rast veličine oseta”. akustičari. Svaki ton je u stanju da iz sebe izvede. Fehnerov zakon glasi da “jačina oseta jeste proporcionalna logaritmu odgovarajućeg podražaja”.Pri tome treba imati u vidu da su još stari pitagorejci.. Dakle. niz prirodnih brojeva: 1. Ali i bez toga. Recipročna funkcija (hiperbola) y = k/x ima svoju podlogu u prirodnom zakonu. 6. ali u oktavnom prostoru je dobio svoju najveću potvrdu. osnovni ton i njegova oktava nisu identični. Kažu da iz njegovih dela govori “jedno istinsko 6 . Ali i svaki novonastali ton ima tu istu reproduktivnu moć. Vidimo da se članovi drugog niza dobijaju logaritmovanjem prvog za osnovu 2. izjednačavanja i tempiranja muzičkih skala i tačnog određivanja položaja svakog tona u njima. oktava je za sve harmoničare najvažniji interval u muzici i najsavršeniji. . čitav jedan neograničen niz oktava ili tzv. S jedne strane. Posmatrajmo sada uporedo dva pomenuta. jedni sa drugima. čiji je količnik 2. Osnovni psihofizički zakon prema Fehneru ima oblik S = k * logR gde je S jačina oseta (ili kako neki više vole intenzitet senzacije).. Zapravo. oba tona u čoveku pobuđuju “kvalitativno isti subjektivni doživljaj”. koristili aritmetičku i harmonijsku sredinu za podelu oktave na sve manje i manje intervale i tako dobili više različitih dijatonskih skala.. Bitno je spomenuti da Gustav Teodor Fehner (1801-1887) jeste čovek koji je težio jednoj sveobuhvatnoj psihološkoj slici sveta – “sveta u kome se duhovni i materijalni procesi od početka razvijaju uporedo i zajedno. da je kod žice muzičkog instrumenta broj oscilacija obrnuto proporcionalan dužini dela žice koji treperi. možda najvažnija. 2 5 . a posebno Arhita. Pre svega. po pravilu geometrijske progresije. i to: oktavni niz: 2 1 . . a drugi linearno. 4. 2 6 . njihove frekvencije se odnose kao 1:2:4:8:16…. oktavni prostor. 2 4 . od vremena pitagorejaca do današnjih dana. k je konstanta karakteristična za određeni modalitet. teoretičari muzike i graditelji muzičkih instrumenata proučavali su problem tonskog uređivanja. 2 3 . 3. Prvi od njih raste eksponencijalno. Oktavni brojevi predstavljaju podražaje u obliku frekvencija. matematičari. u nama izaziva isti kvalitet oseta”. 2. isto kao i fizičko i psihičko u njegovoj psihofizici”. Tokom mnogih vekova. Koračanje duž niza oktava osećamo kao ravnomerno penjanje ili spuštanje. tj. jer su intuitivno osećali da se ona nalazi u “temeljima postanka sveta”. obrazuju geometrijsku progresiju. tako da se u ovom slučaju pomenuti zakon ostvaruje. Veber-Fehnerov zakon je doživeo mnoge polemike i osporavanja.

Harmonija i spirala Niz alikvotnih tonova. i duh Božji dizaše se nad vodom.” Broj 2 u tonskom prostoru izaziva prvu polarizaciju koja istovremeno vodi ka cikličkoj oktavnoj strukturi.2 tame. kao i da je njegova glavna preokupacija bila “naći most između srca i razuma”. Njegovim logaritmovanjem ponovo se dobija harmonijski niz. objektivnog i subjektivnog. a jedina polazna tačka je osnovni ton – jedno – duh Božji koji sve obuhvata. I bi svetlost. I vide Bog svetlost da je dobra. Istovremeno sa njom nastala je i mogućnost formiranja kvintnog kruga. Stoga se smatra da je logaritamska funkcija matematički izraz povezanosti fizičkog i psihičkog. a kvinta simbolizuje prvog čoveka Adama. odnosno harmonijski niz. odnosno oktavni podniz. duh i materija. 2) pri čemu svaka oktava označava jedan nov ciklus. koji su u njemu doživljavali jedan od osnovnih “prafenomena univerzuma” i otkrivali različita i višeslojna značenja. 7 . fascinirao je sve prave istraživače nauke o harmoniji. a zatim je to dovedeno u vezu sa biblijskom Knjigom postanja. Sedmi alikvotni ton sa prethodnim obrazuje septakord koji se doživljava kao pitanje kojim se stvoreni čovek obraća stvaraocu. “I reče Bog: neka bude svetlost. u kome Bog i priroda. i rastavi Bog svetlost od sl. A složićemo se svi da je ovo u izvesnom smislu i jedna od preokupacija harmonije. Pitanje se postavlja o kušanju sa drveta saznanja i obećanju zmije da će čovek postati kao Bog. umetnosti i nauke. Prvi akt stvaranja je polarizacija u svetlost i tamu koja istovremeno vodi ka cikličkom fenomenu dana i noći. dobija se istinski ljudski kvalitet. vera i nauka stoje u tesnoj međusobnoj povezanosti”. Vratimo se sada na harmonijski niz koji predstavlja alikvotne tonove.” Broj 3 se pojavljuje u drugom ciklusu kao prvo novo biće u obliku kvinte. Kvinta se kroz broj 5 dalje polarizuje u veliku i malu tercu. Pojavljuju se dur i mol – muško i žensko.jedinstvo religije. i ova igra uz pomoć logaritamske funkcije može po volji da se produži. tek na ovom stepenu kroz polarizaciju na čoveka i ženu. Iz ovog niza možemo izdvojiti geometrijski podniz. odnosno kako Biblija kaže: “Beše tama nad bezdanom. Dok je u prvom ciklusu stvaranja čovek još bio androgeno biće. Poznati nemački harmoničar Peter Nojbeker spontano je i intuitivno alikvotni niz predstavio u obliku jedne spirale (sl. “Broj 1 ukazuje da tonski prostor još nije u sebi struktuiran već haotičan. Trojka polarizuje oktavu na kvintu i kvartu. a time i mnoštva tonova u njihovoj organskoj uređenosti.

Na slici 4 imamo spiralu nacrtanu za dva suprotna smera obrtanja pokretne prave. živoj i organskoj vezi sa nizom alikvotnih tonova. treći…) odozdo naviše. tri glavna tipa spirala (Arhimedova. Uobičajeno je da se njihov redosled obeležava rednim brojevima (prvi. 3). 6a… I to su tačno one brojne vrednosti i apscise tačaka u kojima spirala seče polarnu osu. S druge strane. ali pored toga imaju i mnoga druga značenja i ispoljavanja. ordinata ove krive je određena sa y = ρ·sinθ. pre nove ere). a θ ugao između potega ρ i polarne (horizontalne) ose (sl. sl. 5a. Jednačine svih ovih spirala izražavaju se u tzv.4 Ova kriva u muzičkom smislu predstavlja krivu frekvencija alikvotnih tonova. U svojoj knjizi O spiralama. tada jednačina spirale ima oblik ρ = aθ. niti je precizirao o kom obliku spirale je reč. pa imamo 8 . I sva tri su u neposrednoj. a sa brojem 9 počinje napredovanje i izgradnja tonske skale iz manjih elemenata. Posle broja 8 čovek mora da napusti rajski prostor i započne tegoban zemaljski život koji se u Bibliji opisuje rečima “Sa znojem lica svojega ješćeš hleb”. Ako uzmemo da se početni položaj obrtne prave nalazi na polarnoj osi i da je početni položaj pokretne tačke u polu polarnog koordinatnog sistema. gde konstanta a predstavlja faktor proporcionalnosti. 4a. tada će frekvencije alikvotnih tonova dalje biti 2a. Jedan od najvećih matematičara i naučnika helenističke epohe i celokupnog starog sveta bio je Arhimed (287 – 212. 3a.Sa brojem 8 zatvara se još jedan oktavni ciklus.” Peter Nojbeker nije dao nikakvo matematičko izvođenje. Hiperboličku spiralu definišemo jednačinom ρ = a/θ. Primetimo da se poteg ρ neograničeno smanjuje kada ugao θ neograničeno raste. on definiše krivu koju mi danas nazivamo Arhimedova spirala kao “liniju opisanu tačkom koja se jednoliko kreće po pravoj. hiperbolička i logaritamska).3 sl. koja se pak sa svoje strane jednoliko obrće oko jedne stalne tačke”. polarnim koordinatama ρ i θ. Postoje. kao i da se odgovarajuća linija zavija kod pola i asimptotski mu se približava. Spomenimo da i gramofonska igla krećući se po ploči opisuje putanju koja tačno predstavlja Arhimedovu spiralu. gde je ρ poteg ili rastojanje neke tačke od koordinatnog početka ili pola. Ako je frekvencija osnovnog tona a. drugi.

mogu da predstavljaju harmonijsku četvorku tačaka. Ukoliko izaberemo a = 2π dobićemo presečne tačke sa polarnom osom 1. 〈1 θ Spirala se odavde nalazi ispod prave y = a i asimptotski joj se približava (videti sl.. Svaki alikvotni ton predstavlja harmonijsku sredinu dva susedna alikvotna tona. B.1] možemo da posmatramo kao dužinu žice muzičkog instrumenta. 1/6. To znači da jedinični interval [0. 9 . 1/5. 1/3.5 spirala prolaziti tačno kroz one tačke na žici u kojima se stvaraju alikvotni tonovi. Ova kriva u muzičkom smislu upravo predstavlja krivu samih alikvotnih tonova. 1/2. na šta nas sam termin “harmonijski” navodi. C i D jedne prave linije obrazuju harmonijsku četvorku tačaka ako tačka C deli odsečak AB iznutra u istom odnosu u kome ga tačka D deli spolja: A C : C B = A : B D D (1) Pitanje je da li bilo koja 4 alikvotna tona na žici muzičkog instrumenta prikazana kao tačke na brojnoj osi.. Alikvotni tonovi i harmonijska četvorka tačaka Pokušajmo da dovedemo alikvotne tonove iliti harmonike u vezu sa tzv. 1/4. Poznato je da 4 tačke A. harmonijskom četvorkom tačaka.y = ρ·sinθ = a ⋅ s iθ n 〈a θ lim sin θ θ →0 jer je s i θn . 5). jer je θ =1 Ovu spiralu pominje i Isak Njutn u prvoj knjizi svojih Principia pri razmatranju zakona gravitacije i mogućeg obilaska planeta oko Sunca. pa će sl.

3/4. i n n +a n +b n +c pri čemu n označava redosled alikvotnog tona od koga počinjemo formiranje četvorke. 12 poznata kao Harmonia perfecta koja odgovara tonovima c. prvu oktavu. Vidimo da problem ima beskonačno mnogo rešenja.Označimo apscise ovih tačaka sa n −1 n + a −1 n + b −1 n + c −1 . u matematici se pod Diofantovom jednačinom podrazumeva svaka algebarska jednačina sa celim koeficijentima. Dvostruka proporcija (1) svodi se na  n + a −1 n −1   n + b −1 n + a −1   n + c −1 n −1   n + c −1 n + b −1  − − − −  : = :  (2) n   n +b n+a   n+c n   n+c n +b   n+a Posle kraćeg računanja. a a. b i c su za sada nepoznati prirodni brojevi uz uslov a < b < c. Postoje još dve harmonijske četvorke u okviru kvinte: 10 . c = 6 Za n = 1 dobijamo alikvotne tonove 0. itd. na primer. veliku tercu i treću oktavu. c’ može se smatrati osnovnom harmonijskom četvorkom u okviru oktave. 2) a = 3. gde je α proizvoljan prirodan broj. jer svaka uređena trojka (a. tj. b. Diofantovu jednačinu sa tri nepoznate veličine a. c uz uslov 0<a<b<c. 4/5. αb. što znači da je svejedno od kog alikvotnog tona ćemo početi formiranje harmonijskih četvorki. relacija (2) svodi se na relaciju a · (c-b) = (b-a) · c (3) Primetimo da se u relaciji (3) više ne pojavljuje n. čija se rešenja traže u skupu celih brojeva. drugu oktavu. tj. Inače. Veza između alikvotnih tonova i harmonijskih četvorki mnogo se jasnije uočava ako se tonovi izraze preko svojih frekvencija. . 7/8. 3/4. drugu oktavu. c = 6 Za n = 2 dobijamo alikvotne tonove 1/2. 8. osnovni ton. Neposrednim računanjem dolazimo do prvih nekoliko rešenja: 1) a = 2. 5/6. kvintu i četvrtu oktavu. pitagorejska četvorka 6. b = 4. b = 3. Ovu relaciju posmatrajmo sada kao jednu tzv. b. 9. f. g. αc). c) kao rešenje generiše još beskonačno mnogo rešenja oblika (αa. 15/16. Tako.

ρ 2 . sl. svaka prava koja prolazi kroz pol. određenoj jednačinom ρ = e aθ (a ≠0). ρ 4 … Na sl. 11 sl.6 Postoji veliki broj zanimljivih osobina ove krive koje su fascinirale Brnulija. 4θ 4 … onda odgovarajuće vrednosti potega čine geometrijsku progresiju: 1. seče spiralu pod istim uglom (videti sl.7 sl.8 . 7). Ova osobina ukazuje na bliskost spirale i kruga kod koga je presečni ugao 90º. Pre svega. 6 prikazan je grafik ove krive za a > 0 i a < 0. Jednačina ρ = e aθ za a = 0 prelazi u ρ = e 0 = 1.c 1/1 e 5/4 f 4/3 g 3/2 f 4/3 g 3/2 as 8/5 c’ 2/1 kao i dve u okviru kvarte: c 1/1 es 6/5 e 5/4 f 4/3 g 3/2 as 8/5 a 5/3 c’ 2/1 Logaritamska spirala Poznati švajcarski matematičar Jakob Bernuli (1654-1705) proučavao je veći broj krivih linija čije se jednačine izražavaju u polarni koordinatama. u jednačinu jediničnog kruga u polarnim koordinatama. Ako polarni ugao θ uzima vrednosti koje obrazuju aritmetičku progresiju 0. Krug i nije ništa drugo nego logaritamska spirala sa brzinom rasta 0. ρ 3 . θ 1 . 2θ 2 . tj. ρ. a najveću pažnju pritom posvetio je logaritamskoj spirali. 3θ 3 .

odnosno odeđivanje dužine luka jedne nealgebarske krive. Najčešće. ali i simbolom ljudskog tela koje posle svih svojih promena. Za neku datu krivu. reflektujemo ili podelimo. Thompson (1860-1948) razmatrao je u svom delu O rastu i obliku ulogu logaritamske spirale kao pokretačkog oblika rasta prirodnih formi kao što su: školjke. sl. Sigurno je da nijedna druga kriva za naučnike. učinile su da Jakob Bernuli svoju omiljenu krivu nazove Spira mirabilis i napiše: “Uvek se rađa sama iz sebe i sama sebi slična.9 Engleski filozof prirode D’Arcy W. a s druge stane. istrajnosti i nepromenljivosti kod protivurečnih i konfliktnih stanja i prilika.Ako pođemo od bilo koje tačke P na spirali ka njenoj unutršnjosti. nepromenjena. godine da je dužina ove putanje konačna i jednaka dužini odsečka tangente iz tačke P do preseka sa y-osom (sl. Sve ovo. tj. rogovi. 8). ali se umesto logaritamske. uvek ista ako je uvijemo ili odvijemo. Međutim. Želja mu je u neku ruku ispunjena. Interesantno je i njeno ponašanje u odnosu na tzv. primenom inverzije spirala ρ = e aθ prelazi u ogledalno simetričnu spiralu ρ = e −aθ . Zbog svog dopadljivog oblika javljala se još od vremena antike kao omiljeni dekorativni motiv. uočavana je na neočekivanim mestima u prirodi. Evangelista Toričeli (16081647). 10). Primenom raznih geometrijskih transformacija. treba izvesti beskonačno mnogo obrtaja u cilju dostizanja pola. čak i posle smrti vaskrsava u svome pravom i savršenom obličju. umetnike i filozofe prirode nije imala veću privlačnu snagu od logaritamske spirale. verovatno zbog neznanja. evoluta je geometrijsko mesto svih centara krivine koje se dobija pri kretanju duž prvobitne krive. Ipak. evolutu. Ovaj rezultat predstavlja prvu poznatu rektifikaciju. Na primer. 9).” Bernuli je izrazio želju da se logaritamska spirala sa natpisom Eadem mutate resurgo (preobražena vraćam se opet ista) stavi na njegov grob. Osobinu da ravnomernom prirastu ugla odgovara eksponencijalni prirast potega uočen je i kod ljušture amonita (sl. otkrio je 1645. našla Arhimedova spirala. nizovi zuba ili suncokret (cl. evoluta je nova kriva koja se znatno razlikuje od polazne krive koja je generiše. može se smatrati simbolom snage. Tome se mogu još 12 . kao i neke druge osobine. spirala ostaje invarijantna. učenik Galileja. Jakob Bernuli je otkrio da je logaritamska spirala sama sebi sopstvena evoluta.

Euklid kaže: “Neka je AB data duž. obeležimo je sa τ= 1+ 5 = 1. 11). Kasnije. a kasnije su joj pripisivani i nazivi poput “božanstvena proporcija” “neprekidna proporcija”. Tvrdim da je AB podeljeno tačkom G tako da je pravougaonik obuhvaćen dužima AB i BG jednak kvadratu na AG.” sl. Ali možemo reći i da su Elementi kapitalno delo celokupnoga staroga sveta. nacrta se kvadrat HG na AH. Njegovo najveće delo jesu Elementi napisani oko 300. 6180339887.10 99999 99999 999 9 Logaritamska spirala i zlatni presek sl. 12). Prvo spomenimo da odnos o kome Euklid govori ima i svoju brojnu vrednost. povuče se BE. Euklid deli datu duž “tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku”(sl. o kome se vrlo malo zna. sl. i prepolovi se AC tačkom E. u VI knjizi pod definicijom 3 Euklid piše da “cela duž stoji prema većem delu kao veći prema manjem”.. “zlatni pravougaonik”. U svojoj drugoj knjizi Elemenata. produži se CA do H. koji ima važnu ulogu u arhitekturi. i odmeri se EH jednako BE. osim da je živeo u vreme prvog Ptolemaja. Treba AB podeliti tako da pravougaonik obuhvaćen celom duži i jednim odsečkom bude jednak kvadratu na drugom odsečku.12 Moguće je uspostaviti vezu između zlanog preseka i logaritamske spirale. Nacrta se kvadrat ABCD na AB. 2 Neki umetnici su smatrali da najsavršenije mere i proporcije od svih pravougaonika ima tzv. godine stare ere. Ovo razlaganje Euklid naziva “podelom u srednjoj i krajnjoj razmeri”. i produži se FG do K..pridodati i spiralne galaksije (sl.11 Spomenućemo sada još jednog izuzetno značajnog matematičara stare ere Euklida. 13 . u jedanaestom stavu. da bi se danas ustalio naziv “zlatni presek”. Navedimo samo ideju za konstrukciju zlatnog preseka.

Odnos veće ivice ovog pravougaonika prema manjoj je τ pa. OA je bisektrisa ugla COH. Štaviše. U istoj dilativnoj rotaciji slika pravougaonika FGBL biće ABLH. stoga. 14). Kako je OC : OH = τ : CA i CA : AH = τ . 13). i on zlatni pravougaonik. stoga. te će prave CL i HB biti međusobno upavne. Slično. i pojavljuje se u mnogim dekorativnim mustrama (sl. itd. stoga. D pridružujemo tačku L takvu da je HCDL pravougaonik. C.“Tačkama H.13 Ovi pravougaonici opisuju jednu logaritamsku spiralu zadatu jednačinom ρ = a ϕ. Ova spirala seče ivice zlatnog pravougaonika pod veoma malim uglom tako da se može aproksimirati unijom četvrtina krugova upisanih u kvadrate koji pripadaju zlatnim pravougaonicima. 14 . duž GF razlaže ABLH na kvadrat AGFH i zlatni pravougaonik GBLF. teme G pripada dijagonali CL. ove četiri prave razlažu ravan na osam međusobno podudarnih uglova i sadže sva temena svih zlatnih pravougaonika u ovom nizu (sl. ovaj pravougaonik možemo nazvati zlatnim. OF je bisektrisa ugla HOL pa su prave DF i AM međusobno upravne isto kao i prave CL i HB te. Na isti način. gde je a = τ 2 / π . pa će i odgovarajuće prave DF i AM u ovoj dilativnoj rotaciji da sadraže središte O. a slika pravougaonika MNGB pravougaonika FGBL itd. Središte ove dilativne rotacije biće presek O dijagonala CL i HB. Duž AB razlaže zlatni pravougaonik HCDL na kvadrat ABCD i pravougaonk ABLH kojem je odnos veće ivice prema manjoj takođe τ pa je. a duž MN pravougaonik GBLF na kvadrat MNFL i zlatni pravougaonik GBMN. Kako je BLFG pravougaonik homotetičan pravougaoniku DLHC. DLHC će biti slika zlatnog pravougaonika ABLH u dilativnoj rotaciji za prav ugao. teme N zlatnog pravougaonika GBMN pripada dijagonali HB njemu sličnog pravougaonika ABLH. sa koeficijentom τ . Slično.” Stoga se ova spirala naziva još i zlatnom. sl.

To dalje znači da interval [0. 6.1] može da se zamisli kao žica muzičkog instrumenta. Odgovarajući krak ugla. šestom. Ako izaberemo da je a = ln 2 . iz jednačine ρ = e 360 °θ = 3 logaritmovanjem se dobija rešenje θ = 210º. 2. kvintni zrak seče spiralu u tačkama 3.Zamislimo sada četiri bube koje se nalaze u uglovima jednog kvadrata. Ona seče polarnu osu redom u tačkama 1. to nije sve. Polazeći od toga da je kvinta treći ton u alikvotnom nizu. koje ćemo nazvati kvintni ugao.16 zvati oktavna ili Nojbekerova spirala.15 odgovaraju uzastopnim oktavama (sl. 1/8. pri čemu tačka 1 označava početak žice. U jednom trenutku svaka buba kreće prema svomsl. 12… koje dakle odgovaraju trećem. dobićemo jedan specijalan oblik 360 ° ln 2 logaritamske spirale ρ = e 360 °θ koju ćemo sl. dvanaestom alikvotnom tonu itd. ova čudesna spirala svakako ima najsnažnije izraženo muzičko značenje. ln 2 15 . 1/4. Međutim. 16). tj. 8… koje sl.14 susedu udesno. Najzad. 1/16… koje tačno odgovaraju uzastopnim oktavama na žici. Na slici 15 prikazana je jedna mustra proizašla iz pomenutog problema četiri bube. Može se pokazati da njihovi putevi predstavljaju podudarne logaritamske spirale koje konvergiraju prema centru. osim svih navedenih. Idući po spirali ka unutra dobijamo preseke sa polarnom osom u tačkama 1/2. 4.

Iz jednačine ρ = e 360 °θ = 5 dobija se tercin ugao θ ≈ 116º. Kroz istorijski razvoj muzike. 210 º. a logaritmi su eksponenti 0. Da bi se uočilo još jedno važno muzičko značenje ove čudesne spirale. … 12. Na taj način utvrđeno je da prvobitna Nojbekerova ideja mora biti donekle modifikovana i da oktavni. 1. 116 º i 291 º u odnosu na polarnu osu. Johan Sebastijan Bah je svoje instrumente naštimovao na jedan nov način i zatim napisao svojih čuvenih 48 preludijuma i fuga za Dobro temperovani klavir i time na delu pokazao da na ravnomerno temperovanom instrumentu mogu da se izvode sve tonske skale i rodovi. a da se pri tome ne pojavljuju falševi u melodiji. C-dur lestvicu transponujemo u bilo koju drugu. 28 itd. Smenjivanje niza tonova lestvice ima svoju aritmetičku sliku u logaritmima. godine. 17).Peti ton u alikvotnom nizu je jedna terca. Unutar jedne oktave umetnuto je 12 tonova tako da je količnik broja oscilacija dva bilo koja susedna tona isti i iznosi q= Tako dobijamo sledeći brojni niz: 12 ln 2 2 c 1 cis 12 d 6 dis 4 e 3 f 12 fis 2 12 g 27 3 dis 22 4 a 23 6 ais 25 12 h 211 c’ 2 2 2 2 2 25 Ali ovaj niz zapravo predstavlja jedan logaritamski sistem sa osnovom 12 2 . tercni i septimni zrak ne mogu biti međusobno normalni. da bi se njegova spirala tačno uklopila u univerzalnu Spira mirabilis. Dovoljno je pun ugao od 360º podeliti na 12 jednakih delova od po 30º i svakom zraku dati značenje po jednog tona iz lestvice (sl. 2. Na taj način ova naša spirala postaje i spirala temperovanog tonskog sistema. već moraju zahvatati tačno određene uglove od 0º. Ovaj problem je rešio halberštatski orguljaš i teoretičar muzike Andreas Verkmajster 1691. a na tercinom zraku peti. kvintni. Formiranje logaritamskih tablica i sukcesivno izračunavanje logaritama ima isto značenje kao i ravnomerno temperovanje jednog muzičkog instrumenta. Slično se dobija i septimni ugao θ ≈ 291º i odgovarajući tonovi 7. treba zadržati pažnju na problemu temperovanja tonskih skala. 14. 3. na primer. Ako sada želimo da. stvaranje temperovanih sistema nametnulo se zbog toga što se prirodni tonovi ne mogu uvek upotrebiti u muzici. deseti i dvanaesti alikvotni ton. dovoljno je da spiralu okrećemo dotle dok se osnovni ton nove lestvice ne poklopi sa 16 .

Ahil: “Ahil i kornjača kreću se istim putem u istom smeru. Kada Ahil stigne u tačku P. Zenonovi paradoksi su došli u protivrečnost sa nekim starim i intuitivnim predstavama beskonačno malih i beskonačno velikih veličina. što znači da kretanje nikada ne može početi. koji se. Pri tome je predmet napada njčešće podela konačnog intervala na beskonačan broj delova. ali da bi je stigao. do B 1 . za sve ovo vreme. u vreme antičkog filozofa Zenona Helenskog. Dihotomija. trajanja. korjača će se pomeriti u tačku P 1 . ” Već vekovima stotine filozofa. Iz iskona dolazi i nestaje u beskrajnim daljinama. učenika Parmenida. Međutim. a s druge.” Dihotomija: “Pretpostavimo da ja hoću da pređem od tačke A do tačke B po nekom putu. Ahil ne može da stigne kornjaču dok ne stigne u tačku P 1 . širi i otvara ka spoljnjem svetu. s jedne strane. ali se nije nastojalo da se one otklone. Da bih stigao u B treba najpre da pređem polovinu puta. ni do danas nije potpuno smirilo. Ahil je brži od kornjače.polarnom osom. on mora najpre da pređe tačku P iz koje je kornjača počela kretanje. sl. zapisan na Apolonovom hramu sa Pitijinim proročištem u Delfima. Strela i Stadion. Na taj način spirala kao “oličenje harmonije uzdiže se do univerzalnog simbola nastajanja. prošlosti i budućnosti”. povlači u svoju najdublju unutrašnjost da bi izvršio svoj osnovni zadatak “Upoznaj samoga sebe”. Ti paradoksi su nam poznati zahvaljujući Aristotelu. ali kornjača će se za to vreme pomeriti u tačku P 2 itd. tj. Ona je simbol dvojstva u čoveku. tačnije oko 2450 godina unazad. Obratimo pažnju na prva dva paradoksa. U formulacijama ovih paradoksa naglašene su protivrečnosti u shvatanjima kretanja i vremena. Zenonova kritika bila je uperena protiv takvih predstava i njegova četiri paradoksa izazvala su takvo uzbuđenje koje se. Svi preostali tonovi doći će svaki na svoje mesto i svi brojni i tonski odnosi ostaće sačuvani. da bih stigao u B 1 moram najpre da stignem u B 2 . matematičara i drugih “mislećih” ljudi obračunava se sa Zenonom. trošeći svoje najbolje umne snage i tražeći grešku u njegovom rasuđivanju. jedva da je zapamćeno ime nekog 17 . Ahil nikada ne može da stigne kornjaču. Ta njena dvostruka usmerenost ka zvezdanom nebu nad nama i moralnom zakonu u nama. koje se nalazi na sredini puta između A i B 1 i tako do beskonačnosti.17 Logaritamska spirala i Zenonovi paradoksi Vratimo se opet u stari vek. i to pod nazivima Ahil. Prema tome. takoreći. predstavljala je i dva objekta najvećeg divljenja za Imanuela Kanta.

Ahil će svakako stići kornjaču!?” Nevolja je u tome što logaritamska spirala nije samo matematička kriva. da je kroz tačku van prave moguće konstruisati dve i više prava paralelnih datoj. krećući se u smislu muzike. a znalo se da se ton oktave proizvodi tačno na polovini dužine žice i da nizu oktava odgovara niz polovljenja. Za žicu muzičkog instrumenta važi objektivan fizičko-akustički zakon ƒ = K/l. Videli smo da interval [0. kada se ona može ispraviti. A iz tačke koja je nedostižna ne može se ni početi kretanje. i da li postoji neka realna situacija i neki prostor u kome njegov model funkcioniše. a njih ima beskonačno mnogo. Dok Ahil. mada je “svako može videti okom i dotaći prstima”. 18 . Već vekovima mnogobrojni virtuozi proizvode muziku sastavljenu od ulaznih i silaznih melodija.1] označava žicu muzičkog instrumenta. Ova tačka je za izvođača na muzičkom instrumentu očigledno nedostižna. 1/8. može izgledati netačno i apsurdno. Kada Ahil stigne u tačku 1/2. kornjača će biti u tački 1/4 i čini se da se sve dešava onako kako je Zenon opisao.od njegovih kritičara. manjom ili većom brzinom. 1/4. već ima i mnoga druga značenja i kvalitete koje smo imali priliku da dotaknemo. u toj tački možemo zamisliti kornjaču koja se smeši i čeka svoga Ahila. A idući po tom odsečku. A na kraju žice. geometriju Lobačevskog treba shvatiti veoma ozbiljno. dva puta većom brzinom i da je krenuo iz tačke 1. “tamo gde violina kao da je urasla u telo umetnika koji je oživljava”. jer na putu treba da savlada sve moguće oktave. 1/16 dužine itd. na primer “sviranjem skala na žici violine ili nekog drugog gudačkog instrumenta i prelaženje oktave za oktavom. a kornjača iz 1/2 na polarnoj osi. smanjivaće rastojanje na 1/2. tj. Zamislimo da Ahil juri kornjaču po logaritamskoj spirali. kao konac zategnuti i pokazati da je njena dužina konačna i tačno jednaka odgovarajućem odsečku tangente do preseka sa osom. a njegovo ime nikako da izbledi. što objašnjava i drugi paradoks o dihotomiji. bilo naviše ili naniže”. ali nikada ne može dostići kraj žice. krećući se prstima po žici naviše i naniže i prelazeći oktavu za oktavom. da je frekvencija tona obrnuto proporcionalna dužini žice. onda kretanje u muzici možemo opisati. Matematičkom laiku i tvrđenje Lobačevskog. Ako svakodnevno kretanje shvatimo kao koračanje i prelaženje rastojanja. svirajući niz tonova muzičke skale i prelazeći oktavu za oktavom naviše. Međutim. jer spirala obrazuje beskonačno mnogo obrta idući ka svom fokusu. U Zenonovo vreme su postojali žičani instrumenti i tonske skale. Postavlja se pitanje da li je Zenon možda bio u pravu. pogotovu kada se zna da postoji Poenkareov model u kome ova geometrija savršeno funkcioniše.. Sada bi neko mogao konstatovati – “zašto se uopšte zamajavamo ovom neugodnom spiralom. pa se u krajnjoj tački ona beskonačno uvećava.

kornjača je dugovečna životinja. Kroz oktavni prostor. onda Zenonovu priču možemo shvatiti kao istoriju ljudske kulture. Dakle. Ako kornjaču uzmemo za simbol večnosti. jer čovek je sklon ulepšavanju. savršenstvu i beskonačnosti. ova priča otkriva nam neke nove horizonte. a ne samo u beskrajno dalekoj ravni našeg prostora!? 19 . i nije li beskonačnost tu negde oko nas i u nama. umetnosti i težnje ka saznanju. a Ahila kao izraz uzvišenih ljudskih težnji.Zaključak Dozvolimo sebi i malo poetike. uzdižući se na simbličku ravan. nauke. Nije li svako od nas pomalo Ahil u težnji ka večnosti. a Ahil hrabar i istrajan. preko žice muzičkog instrumenta.

I nađoh je gorku.“Jedne večeri posadih Lepotu na krilo. I prokleh je!” Artur Rembo 20 .

Arhita je bio prvi koji je predložio da se grupišu tradicionalne 21 . Kalendar. Rodio se u gradu Tarentu. gde je kasnije postao i pritan (izvršni magistrat). međutim. državnik. kao što su Istra. Spomenimo još da je iz jednog jerusalimskog palimpsesta iz 1907. Arhita iz Tarenta (428-347 godine stare ere) bio je antički filozof. Principi. Arhiti se tradicionalno pripisuju mnogi spisi. Otkrio je zakon poluge. O sferi i cilindru. O spiralama. sprovodeći takvu razvojnu politiku koja je Tarent učinila najbogatijom metropolom u Velikoj Grčkoj. O rađanju. godine stare ere. teoretičar muzike. zatim prevodi sa arapskog: Knjiga lema. Kad je završio svoje školovanje u Aleksandriji i vratio se u otadžbinu. vojni strateg. Velike su njegove zasluge u mehanici i astronomiji.Imenik Arhimed je rođen u Sirakuzi na Siciliji oko 287. Pružio je novi podstrek trgovini razvijajući i učvršćujući odnose s drugim trgovačkim centrima. prvi egzaktno dokazao zakone ravnoteže. s kojim se upoznao na Siciliji. O polugama. i 361. Takođe je pokušao da sve gradove Velike Grčke ujedini u neku vrstu saveza uperenog protiv tamošnjih autohtonih naroda. Kvadratura parabole. Smatra se jednim od najgenijalnijih matematičara staroga veka. Proslavio se sjajnim izumima u mehanici. Celim svojim nizom otkrća otvorio je u nauci nove discipline. Sačuvani su sledeći njegovi spisi: O ravnoteži površina. Od svojih rezultata. godine izvučen spis u kojem se Arhimed pojavljuje kao prethodnik integralnog računa. O kraljevima. Prebrojavanje zrna peska i Metod. a zatim je učio matematiku kod Eudoksa iz Knida. hramova i javnih građevina dao je gradu novi sjaj. Stoga su mu. kada je Dionisije Mlađi utamničio Platona. sam se najviše ponosio izračunavanjem površine i zapremine lopte i valjka. Problem volova boga Sunca. O kraljevstvu. Sin astronoma Fidije. O plutajućim telima. godine stare ere. O konoidama i sferoidama. Arhita je pomogao njegovo oslobađanje iz zatvora. te je našao da ona iznosi 365 1/4 dana. Bio je rođak i prijatelj Hijerona II. i O čuvanju. sačuvani samo malobrojni fragmenti za koje se sa sigurnošću može utvrditi njegovo autorstvo. na jugu Apenskog poluostrva. matematičar. O deset kategorija. Bio je prijatelj Platona. na osnovu kojih je Sirakuza dugo odolevala rimskom opsedanju. izloženim u spisu O sferi i cilindru. O umu i čulima. on je vršio i astronomska posmatranja da bi utvrdio tačnu dužinu godine. fizičar i astronom. Među njegovim delima su O umu i o počelima. O težištu. O mudrosti. Katoptika. Arhita je bio učenik pitagorejca Filolaja iz Krotona. O merenju kruga. pripadnik pitagorejske škole. Podizanjem spomenika. A izgubljena njegova dela su: Poliedri. On sam i Eudoks bili su Menehmovi učitelji. Isto tako važan rezultat njegovih izračunavanja je vrednost broja π. izračunatog kao odnos obima i prečnika kruga u spisu O merenju kruga. po njegovoj želji prijatelji i srodnici. balkanska Grčka i Afrika. od kojih su. veze s aleksandrijskim naučnicima produžio je naučnom prepiskom. jasno shvatio pojam specifične težine i u spisu Ο plutajućim telima utvrdio principe hidrostatike. na nadgrobnom spomeniku uklesali valjak s loptom u njemu.

1750) bio je nemački kompozitor i orguljaš iz doba baroka. Njegov rad je sačuvan u šest poglavlja Aritmetike koja su dospela do nas. Euklid je pokušao da izlaganje bude stogo deduktivno i upravo zbog te doslednosti Elementi su 22 . Ovo je najverovatnije bio najstariji sistematski trakt o algebri.potok) već more trebao bi se zvati zbog svoga beskrajnog znanja i umeća. Arhita se udavio kada je brod kojim je plovio potonuo u Jadranskom moru. 1654 .1705) je bio švajcarski matematičar i naučnik. Kasnije je dokazano da Bernulijeva nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -1. Johan i Danijel Bernuli. Diofant iz Aleksandrije (živeo oko 250. profesor Univerziteta u Bazelu. Poznat je Bernulijev zakon velikih brojeva i Bernulijeva nejednakost koju je dokazao za sve prirodne brojeve veće ili jednake od dva. Njegovo je telo ležalo nepokopano na obali sve dok ga neki mornar nije simbolično posuo sa malo peska. Euklid (živeo je u periodu od 330 . Sa bratom Johanom započeo je izgradnju varijacionog računa. Data. Johan Sebastijan (Johann Sebastian Bach. Diofant se prvenstveno interesovao za teoriju brojeva i rešavanje jednačina. niti ostala čula. godine nove ere) uprkos tome što je bio istaknuti grčki matematičar. dok je šest poglavlja izgubljeno. Bah. a danas je poznato da ta nejednakost važi za sve realne brojeve veće ili jednake od -2.godine stare ere) je bio antički matematičar poznat po svojim delima Elementi. Tada u matematici geometrija dominira.” Jednom prilikom.” Bernuli. pre toga su ove veličine bivale opisivane rečima.discipline: aritmetika. kako njegova duša ne bi narednih sto godina lutala s ove strane Stiksa. matematičke operacije i odnose. među kojima su najistaknutiji Jakob. geometrija. Svojim radovima doprineo je razvoju infinitezimalnog računa (izmedju ostalog. U odnosu na druge naučne oblasti. i široko priznat kao jedan od najvećih kompozitora svih vremena. prvi iz čuvene porodice matematičara. Jakob (Jacob Bernoulli. uticao je na razvoj teorije verovatnoće i njenih primena. Optika i algoritmu za izračunavanje najvećeg zajedničkog delioca (NZD) koji je po njemu nazvan Euklidov algoritam. Živeo je i radio u Aleksandriji gde je stvorio matematičku školu. Tvorac je velikog broja oblika koji karakterišu barok kao razdoblje. 1685 . Možda je najpoznatiji po svom otkriću Diofantovih jednačina. astronomija i muzika – koje će u srednjem veku činiti "kvadrivij". zbog nepresušnog vrela iz kojih je crpeo svoje melodije i harmonije. pa su i brojevi interpretirani geometrijski. tehničkog savršenstva i umetničke lepote. geometrija je dostigla zavidan nivo oko 300. Njegova dela su zapažena zbog intelektualne dubine. oči. i mnogo doprineo napretku algebre upotrebom simbola za veličine. godine stare ere pojavom dela Elementi.275. Vrlo je zanimljivo istaći da je porodica Bernuli u svojim dvema generacijam dala čak osam matematičara. Betoven je za Baha rekao: “Ne Bah (Bach . Gete je izjavio: “Kad slušam izvođenje Bahove muzike čitavo je moje biće potreseno i čini mi se kao da mi ne trebaju uši. vrlo se malo zna o njegovom životu. neodređenih jednačina s racionalnim koeficijentima za koje se traži racionalno rešenje. otkrio je lemniskatu i lančanicu).

kritičkom periodu). Imanuel (Kant Immanuel. godine usled proučavanja fenomena boje i vida. što znači da je za njega svet objektivno realan samo u granicama iskustva. okrenuo se proučavanju duha i njegove veze sa telesnim. uzročnosti. doktričkom periodu. u vojničkoj porodici. a prava i doktorat prava na peštanskom univerzitetu. zatim postaje advokat. Pančevu i Budimu. Mnoge generacije matematičara i drugih naučnika su učili iz ove knjige kako se logički zaključuje i novo povezuje sa ranije utvrđenim činjenicama. Laza (1841 . postojanje boga i besmrtnosti duše. jer mu taj zakon potvrđuje njegovu pripadnost višem. u kojoj je izneo svoju hipotezu o prirodnom postanku Zemlje i nebesnih tela (Kantova kosmologijska hipoteza). dvaju stupnjeva ljudske saznajne moći. Stanley Hall-a. dokazane su i 464 teoreme na način koji je i danas besprekoran. uključujći i Gerardus Heymans-a. Kant je dao niz drugih dela. rodonačelnik klasične nemačke idealističke filozofije. 1724 . Nakon oporavka. metafizika kao nauka o svetu kakav je on van granica iskustva (mogućeg samo u okviru pomenutih formi saznanja) je nemoguća i nemoguće je dokazati npr. u Kovilju. posustaje. Pre toga.prostora.1804) profesor Univerziteta u Kenigsbergu. gimnaziju u Novom Sadu. većinom prirodno-naučnog i daleko manje agnostičkog karaktera. dat samo u misli. Sistem te svoje transcendentalne filosofije Kant je izložio u poznatim delima: Kritika čistog uma. kategoričkog imperativa ima mogućnost da se uveri u postojanje boga i besmrtnosti duše. koji pomoću svojstvenih. Gustav Teodor (Gustav Theodor Fechner. Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu. Studirao je u Drezdenu i na Univerzitetu u Lajpcigu. datih im a priori formi . Prema tome. veliki beležnik i predsednik suda. Kant. Inspirisao je mnoge naučnike i filozofe dvadesetog veka. Sve je 23 . vremena. Fehner. Njegovo filozofsko učenje nosi naziv transcendentalni idealizam. tačnije pionir eksperimentalne psihologije i osnivač psihofizike. Takođe. gradu u kom je proveo ostatak svog života. Kostić. Ernst Mach-a. Van okvira tih formi svet je principijalni nesaznajan i mi o njemu niti šta znamo niti možemo znati. gubi vid na jednom oku. i nakon mnogo patnje.vekovima smatrani najsavršenijim matematičkim delom. teoriji brojeva i algebri. ali 1839. Kritika praktičnog uma i Kritika moći suđenja. Osnovnu školu je učio u mestu rođenja.1910) je rođen 1841 god. U ovoj knjizi su sadržana sva saznanja i otkrića do kojih su došli Euklid i njegovi prethodnici i savremenici u geometriji. noumenalnom svetu.1887) bio je nemački psiholog. 1801 . među koja se osobito ističe Opšta istorija prirode i teorija neba. godine postavljen je za profesora fizike. Otac mu je bio sveštenik. u tzv. ali čovek kao nosilac moralnog zakona. 1834. Opšta crta tog njegovog kriticizma je idealizam i agnosticizam. Posebnu pažnju su privlačili aksiomi i postulati. dok je preko tih granica transcendentalno idealan. Kasnije su Elementi analizirani i dopunjavani. Iskustvo je sjedinjena delatnost čulnosti i razuma. Wilhelm Wundt-a i G. napisanim u toku poslednjih 30 godina života (u tzv. supstancijalnosti i drugih kategorija sređuju i prerađuju haos utisaka koji u našoj svesti izaziva dejstvo objektivnog sveta stvari po sebi (Ding an sich). u Bačkoj.

Poznati nemački matematičar Gaus. Međutim iste godine.. Kroneker Ve. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je napustiti Srbiju. pa se vratio u Bačku. Lobačevski je kao i Kopernik. Lobačevski je autor jednog postupka za numeričku aproksimaciju korena algebarske jednačine. bio nepoznat i nepriznat čak i u svojoj domovini. postaje rektor što ostaje sve do penzionisanja. Kad je oslobođen. gde je. kao urednik zvaničnih crnogorskih novina i politički saradnik knežev. i tu dođe do sukoba. Ali s obzirom da je ova publikacija bila lokalnog karaktera. Leopold. Njegova vlada ga je odlikovala. U svojoj knjizi Geometrija iz 1823. iz nejasnih razloga. Ali tek kada je nakon Gausove smrti objavljeno da je on prihvatao teorije i dostignuća Lobačevskog. pohađao novootvoreni univerzitet. 1793 . sve do smrti. u znak priznanja. Studije završava 1811. Nikolaj Ivanovič (Лобачевский Николай Иванович. godine on sistematski proučava posledice postojanja geometrije bez V Euklidovog postulata. sin arhitekte.to trajalo oko osam godina. ali takođe i zapisao “da je to mrtvo more po kome je i on sam bezuspešno plovio”. bio je izabran za poslanika Ugarskog sabora.. potpuno nezavisno od njega. ali je 1846. Lobačevskom je umro otac i pošto je njegova majka porodicu preselila u Kazanj. živo i smelo radio za srpsku stvar.1856) je ruski matematičar. Za života. godine. tada je iznenađena matematička javnost prvi put čula za ime velikog ruskog matematičara. vanredni profesor 1816. 1802-1860) napisao je u jednom pismu da je došao do zanimljivih otkrića. ali koje će prvi put objaviti u knjizi tek dve godine kasnije. kao jedan od najboljih saradnika Svetozara Miletića. Prvo objavljeno delo u kome je celokupna teorija predstavljena je rad Lobačevskog objavljen u Kazanskom glasniku 1829. Potom živi u Beogradu i uređuje Srpsku nezavisnost. a Imperatorska akademija nauka u Sankt Peterburgu nije želela objaviti rad 24 . tada se penzioniše iz zdravstvenih razloga. pao u nemilost. Li Pu Lobačevski. Umro je 1910 god.. isključivo bavi književnošću. Na zapadu je ovaj postupak poznat pod imenom metoda DandelinGrafe. a potom se. Lobačevski je takođe definisao funkciju kao odnos između dva skupa realnih brojeva (Dirihle daje istu definiciju nezavisno nešto kasnije). a 1827. docent postaje 1814.. rođen u Novogordskoj oblasti. No. politikom i javnim nacionalnim poslovima. koji je postavio temelje neeuklidske geometrije. novinarstvom. tamo je 1807. Na poziv kneza Nikole odlazi u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina. Kada mu je bilo šest godina. Zna se i da je veliki Gaus istraživao dotičnu oblast. jedini je obratio pažnju na njegova velika otkrića i pomagao njegov izbor za dopisnog člana Naučnog udruženja u Getingenu. ali ga ruska škola matematike ipak zove po Lobačevskom. u Beču. redovni 1822. mladi Boljai (Bolyai. Dvaput je dopao zatvora u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora u Beogradu na svečanosti prilikom proglašenja punoletstva kneza Milana.

on je izumeo refleksioni teleskop i otkrio da se propuštanjem bele svetlosti kroz staklenu prizmu ona razlaže u spektar svih boja. Francuski matematičar Žoze-Luj Lagranž često je izjavljivao da je Njutn najveći genije koji je ikada živeo. a postojala su zajednička životna pravila kojih su svi bili obavezni da se drže. na ostrvu Samu. On je takođe izložio i uopštenu binomnu teoremu. razvijajući na taj način tzv. astronom. koja opisuje univerzalnu gravitaciju i tri zakona kretanja. Njegova studija Matematički principi filozofije prirode (Philosophiae Naturalis Principia Mathematica).(čemu je značajno doprineo Ostrogradski) to je ovaj rad ostao nepoznat sve do 1837. stvorila nova središta helenske prosvete i moći. Političko mišljenje pitagorejaca bilo je konzervativnoaristokratsko. veliki značaj principa održanja impulsa i momenta impulsa. Izvodeći iz ovog svog sistema Keplerove zakone kretanja planeta. a možda i samo zbog odvratnosti prema njegovoj tiranidi. U optici. i zato su ih u toku V veka demokrati više puta gonili. Njutnov metod za aproksimacije nula funkcije i doprinoseći proučavanjima razlaganja funkcija u redove. takođe. gde su se. Pitagora se rodio oko 568. U ovaj savez primani su i žene i muškarci pod istim uslovima. alhemičar i filozof prirode. On je takođe formulisao empirijski zakon hlađenja. U mehanici. Nojbeker. Veličine kao Ostrogradski ili Ležandr su bile nepremostiva prepreka. U matematici. Njutn se snažno zalagao u prilog čestične prirode svetlosti. ono je imalo svoja pravila i negovalo strog način života. rezača dragoga kamena. U Krotonu je osnovao Pitagora moralno-religiozno bratstvo. Zbog nesuglasica s Polikratom. domove im spaljivali i rasturanjem sinedrija uništavali im savez. Kao i sve ostalo. 1643 . i “najsrećniji. dodajući jednom da je on. Te partijske borbe primorale su starog 25 . i matematička otkrića smatrana su zajedničkim. on je bio prvi koji je pokazao da se kretanja tela na Zemlji i kretanja nebeskih tela potčinjavaju istim fizičkim zakonima. Njutn deli zasluge sa Gotfridom Lajbnicom za otkriće infinitezimalnog računa. koji je danas za većinu ljudi jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. godine pre nove ere kao sin Mnesarha. matematičar. Verovatno je da je po naređenju samskoga tiranina Polikrata putovao u Egipat. Njutn je takođe ukazao na jedan novi. objavljena 1687. postavila je temelje Klasične (Njutnove) mehanike i poslužila kao primer za nastanak i razvoj drugih modernih fizičkih teorija. proučavao brzinu zvuka i predložio teoriju o poreklu zvezda. godine. Lobačevski je uporno radio na popularizaciji svojih rezultata. jer se sistem sveta ne može otkriti i ustanoviti više nego jednoga puta”. otkako je Jonija pod persijskom vlašću počela da opada. i objavljivanja u Parizu. Peter Njutn. Kao kakav kaluđerski ili viteški red. Isak (ser Isaac Newton. Ujedinjujuća i deterministička moć njegovih zakona dovela je do revolucije u nauci i do daljeg napretka i uzdizanja heliocentrizma. preselio se u Kroton u južnoj Italiji ili Velikoj Heladi.1727) bio je engleski fizičar. kome je bio zadatak moralno vaspitanje članova. Imovina je bila zajednička. da bolje upozna ustanove egipatskih sveštenika. ali je ipak dočekao da umre nepriznat.

Tada je imao 21. da je pre toga pisao tragedije i hteo da učestvuje u takmičenju tragičkih pesnika. peti pesničkim genijem. Po očevoj porodičnoj liniji. U svojoj knjizi pesama u prozi – Boravak u paklu (1873) ispisao je svoju duhovnu biografiju. ali se čini da nije ništa napisao. drugi katoličkim mistikom. Platon se rodio godinu dana pre Periklove smrti. Nastavlja da živi kao putnik lutalica zauvek napustivši stvaralaštvo. što sumnjive autentičnosti ima 13 na broju. pesnik i jedan od “sedmorice mudraca”.. veoma slavljen i duboko poštovan. Platon (427 – 347. koja je završena 1874. Učenje koje se vezuje za Pitagoru i njegovu školu razvili su tek njegovi naslednici. raskrstio je s pisanje. a slušao je izlaganja i jednog Parmenidovog sledbenika. Pošto se dan Platonovog rođenja poklapao sa praznikom rođenja Apolona delfijskog. I – 26 . Pitagora se sam bavio muzikom i matematikom. a četvrti zanimljivim kliničkim slučajem.. Pomicanjem kobilice na monohordu — taj ogled pripisuje se Pitagori — našlo se da visina tona zavisi od dužine žice. Rembo je sačinio registar boja koje odgovaraju samoglasnicima: A – crno. jer se verovalo da su egipatski sveštenici bili čuvari najstarije mudrosti. E – belo. Tvrdnja da je putovao u Egipat i razgovarao sa egipatskim sveštenicima ne može se uzimati kao previše verodostojna. Posle Sokratove smrti. tj. Tvrdi se. kojih što autenticnih. 1854 . gde je. Saglasan sa Bodlerovom univerzalnom analogijom. stvoren je u potonjim vremenima mit da je Apolon bio pravi Platonov otac. opet pesama u prozi – Iluminacje. godinu. Počeo je pisati u ranim gimnazijskim godinama i to vrlo zrelim pesmama.1891) je preteča simbolizma i nadrealizma. ako ne društva. kažu isti biografi. onda bar umetnika. ali da je. godine pre nove ere) je potomak jedne od atičkih plemićkih porodica.Pitagoru da se preseli u Metapontiju 509. Živeo je dugo: osamdeset i jednu godinu. umro 493. Ali o Platonovim putovanjima na Siciliju svedoče njegova pisma. U 17-oj godini već je uživao glas jednog od najvećih francuskih pesnika. treći samo nezrelim buntovnikom. spalio svoje tragedije. Njegovi antički biografi kažu da se Sokratu pridružio kao dvadesetogodišnji mladić. Ali kada je ustanovio da se taj njegov eksperimen izjalovio. Rembo. prisustvujući po prvi put jednom sokratskom razgovoru. a objavljena tek 1886. a Sokrat je tada imao nešto više od četrdeset godina. U drugoj i poslednjoj zbirci. inače je kao ličnost najparadoksalniji fenomen u istoriji umetnosti. pridružio se Heraklitovom sledbeniku Kratilu. Rembo je verovao da kao umetnik može da stvori takav svet umetnosti koji će proizvesti “totalnu obnovu”. godine stare ere. takođe. Artur (Jean Nicolas Arthur Rimbaud. gdine stare ere. govorilo se da je Platonov daleki predak bio legendarni atički kralj Kodrus. u kojoj se identifikovao sa napuštenim brodom koji tone u najbajkovitijem okeanu. poezija se potpuno oslobodila pesnikovog “Ja” i postala objektivna. Sa 16 godina napisao je svoju najpoznatiju pesmu – Pijani brod. tako nešto je pripisivano gotovo svim slavnim ljudima.Salon. Pred njegovom pojavom je i nauka ostala zbunjena. Jedni su ga proglašavali bogomdanim vizionarom. kojoj je po majci šest generacija unazad pripadao atinski zakonodavac. da muzički intervali zavise od određenih matematičkih proporcija. da je putovao u severnu Afriku i Juznu Italiju i da je tamo izučavao matematiku i obaveštavao se o pitagorejskom učenju.

. Aristotel je Sokrata proglasio pronalazačem metode definicije i indukcije. U – zeleno.. Nije bio sofist .kritikuje njihov skepticizam. Andreas (Andreas Werckmeister. koje je on video kao esencijalne u naučnim metodama. Tompson je nazivan i “prvim biomatematičarom”.. da izučava nauke kod Benedeta Kastelija (Benedetto Castelli). Ples reči i muzika rečenica u ovoj knjizi budućnosti oživljavaju. Anreji. 1645 . Muzičko obrazovanje dobio je od stričeva Hajnriha Kristijana i Hajnriha Viktora Verkmajstera. Bio je izložen zlobnoj satiri u Aristofanovoj komediji Oblaci koja je prikazana kada je Sokrat bio u četrdesetim godinama. Sokrat nije ostavio pisana djela. Glavni istorijski izvori o Sokratu su u pisanim delima njegovih učenika.crveno. gdje je bio kritikovan zbog “moralnih opasnosti za savremeno mišljenje i literaturu”. Sokrat se smatra ocem i osnivačem etike ili moralne filozofije. takođe u Škotskoj. u Nemačkoj. Toričeli. a sahranjen je u San Lorenu.. Umro je u Firenci nekoliko dana pošto je dobio tifusnu groznicu.. Evangelista (Evangelista Toriccelli. Sokrat je tvrdio da je svesnost neznanja prvi stupanj sticanja znanja. i Musikalische Temperatur. godine. profesora matematike u Pizi. teoretičar muzike i kompozitor baroknog doba. nakon toga ga šalje u Rim 1627. Ksenofona i Platona. čudno.. godine. Njegov najveći doprinos zapadnjačkoj misli su njegovi dijalozi. u kojima upotrebljava termin dobrog 27 . Prikazivan je i u drugim dramama. Dobio je i Darvinovu medalju 1946. D’Arsi (D'Arcy Wentworth Thompson. matematičar i autor knjige O rastu i obliku iz 1917. O – plavo. Od njegovih kompozicija ostala je samo brošurica.1647) je bio italijanski fizičar i matematičar. Drugi važan izvor su Aristotelova pisanja o njemu. Verkmajster je danas najviše poznat kao teoretičar na osnovu zapisa Musicae mathematicae hodegus curiosus. Sokrat je mišljenje iznosio u razgovorima sa omladinom na Atenskim trgovima. i filozofije uopše. godina pre nove ere) je bio grčki filozof i jedan od najbitnijih predstavnika zapadne filozofske tradicije. iz 1691. 1860 . Međutim. zlate lance od zvezda do zvezda. Prvo ga je upisao na Jezuitski koledž 1624. ne stvarni. iz 1687.1706) bio je orguljaš. Aristotel je tvrdio da ova metoda nije pogodna za etiku. pa plešem…” Sokrat (470 – 399. oder. a deset godina kasnije u Eldbingerodu. pa ga je obrazovao ujak koji je bio monah. koje je puno koristio u istraživanju moralnih koncepta i prvi put su opisani u Platonovim dijalozima. Nobelovac Peter Medawar rekao je za ovu knjigu da je “najlepši književni rad od svih naučnih anala ikada napisanih na engleskom jeziku”. a umro je u St. a vitezom je proglašen 1937. najpoznatiji po izumu barometra. vence od prozora do prozora. Tompson. Verkmajster.1948) je bio biologičar. Rano je ostao bez oca. Radi toga. godine da studira matematiku i filozofiju do 1626. Jedan asteroid nosi naziv Toričeli u njegovu čast. Rođen je u Benekenštajnu. U 1664-oj postaje orguljaš u Haselfildu. 1608 . Rođen je u Edinburgu u Škotskoj. nego jedan novi svet koji je sam pesnik stvorio: “Napeo sam užad od zvonika do zvonika.

pripadnik elejske škole. u doba kada je Parmenidu bilo oko 65 godina. Ostala manje-više pouzdana obaveštenja o Zenonovom životu daju nam doksografski zapisi Diogena Laertija pod naslovom Životi i mišljenja znamenitih filozofa. Glavni izvor obaveštenja o njegovom životu predstavlja Platonov dijalog Parmenid. U istom odeljku Platon kaže da je Zenon bio visok i lep čovek te da je kao mladić bio Parmenidov miljenik. a Sokrat je bio veoma mlad. O njegovom životu ne zna se mnogo. Zenon iz Eleje (490 – 430. U tom dijalogu Platon opisuje kako su Parmenid i Zenon posetili Atinu. i opisuje sistem dobro temperovanih tonskih skala. koji je danas poznat pod nazivom Verkmajsterovo temperovanje. Zenonu gotovo 40 godina. napisan nekih stotinu godina nakon Zenonove smrti. Diogen Laertije takođe kaže da je Zenon bio uhapšen i možda ubijen po naređenju elejskoga tiranina 28 . godine pre nove ere) bio je antički filozof.temperovanja. ali da ga je posvojio Parmenid. gde se kaže da je Zenon bio rođeni sin Teleutagore. koju je osnovao Parmenid. te da je Zenon imao „veštinu raspravljanja u prilog obe strane nekog pitanja“.

1970 [7] K. Vlajić.htm [12] http://www.htm [18] http://en.org/i/i24/04iv04/04iv0429/johan_sebastijan_bah. Filozofija matematike [3] N. Historija muzike.com/psifizintenzitet.org/wiki/Zenon [16] S.com/pdfs/MAKER/PETERN~1.yu/KNJIZEVNE_SITNICE/Velikani_koji_su_obelezili_ civilizaciju_9.50megs. Gagnon.bath. Zagreb.php?display=thd&thdId=4327 29 . Kosmos. Barker. Beograd.html [14] http://cscs. Beograd.ac.uk/~bwillkie/list_arch. 1958 [5] N.org/wiki/Andreas_Werckmeister [19] K.edu/~crshalizi/notebooks/darcy-thompson. Perčić.cs. Harmonija. http://www-groups.umich. http://www.znanje. Strojk.znanje. Scotland.wikipedia. Devičić. Segan.ca/Chimisterie/2001-2002/andersonk.PDF [13] School of Mathematics and Statistics University of St Andrews.qc. Beograd. Zagreb.resolutionmag. 1969 [2] S. 1975 [4] V. Despić.ac. Anderson & V.zlatnipresek.htm [10] S.st-andrews. Harmonska analiza.html [15] http://en.wikipedia.uk/%7Ehistory/Biographies/Torricelli. Grujić.dcs.yu/SpasojeVlajic/OSvetlosnojFormuli. http://www.co. http://mendeleiev. Razvoj tonalnog sistema. http://www. 2001 [8] N.htm [17] http://www.html [20] http://agentcities.co.prezimenik. Turkalj.org/i/i22/02iv06/02iv0615/platon.cyberscol.htm [11] http://beleskepsi. Marjanović. 1980 [6] D. Beogrd.Literatura [1] D. Kratak pregled istorije matematike.

html 30 .mag4.net/Rimbaud/Biography.[21] http://www.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->