4/21/2010

SEDMO PREDAVANJE

GRAFIČKE BOJE

7. POJAM BOJE
• Boje su hemijska jedinjenja koja apsorbuju svetlost u vidljivom delu spektra i imaju sposobnost da oboje razne predmete i materijale. • Elektromagnetno zračenje talasnih dužina između 380 i 760 nm deluje na mrežnjaču i đ 60 d l j ž j č čovečijeg oka izazivajući osećaj boje.

1

4/21/2010

7. POJAM BOJE
• Spektar vidljive svetlosti obuhvata zračenje talasne dužine od 400 - 700 nm. • Vidljivi spektar se sastoji od sledećih boja poređanih ka većim talasnim dužinama: – ljubičasta, – plava, – zelena, – žuta, – narandžasta, – crvena

2

onda se tada emituje neobojena svetlost svetlost. POJAM BOJE • Ako emitovana svetlost sadrži zrake svih talasnih dužina t l ih d ži naziva se b l svetlost.4/21/2010 SPEKTAR ELEKTROMAGNETNIH ZRAKA 7. i bela tl t • Ako su u emitovanom svetlu sadržane samo neke talasne dužine. 3 .

• Grafičke boje su fina smeša pigmenata. 4 .4/21/2010 7. • Grafička boja je disperzni sistem sa čvrstom disperznom fazom (pigment) u tečnom disperznom sredstvu (vezivu). • Ostale komponente boje (rastvarači.) su različitog hemijskog sastava. površinski aktivna sredstva i drugo). veziva i pomoćnih sredstava (sušila. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Pod grafičkom bojom podrazumevamo supstancu koja poseduje određeno obojenje i ima sposobnost da se u toku procesa štampanja veže za podlogu koja se štampa. 7. daju boji potrebne fizičko mehaničke osobine i utiču na proces fizičko-mehaničke sušenja filma. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Vezivo: – međusobno povezuje sve komponente boje – omogućava vezu između boje i podloge. voskovi. sikativi i dr. smole. kao osnovnim komponentama.

mehaničko razaranje pigmenta u manje čestice 3. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Flokulati su grupe čestica pigmenta koje su jednom bile dispergovane ili okvašene. • Proces dispergovanja pigmenta u vezivu obuhvata sledeće faze: 1. kvašenje-početni stepen dispergovanja 2. j obrazovanje adsorpcionog sloja oko čestica pigmenta. 7. 5 . stabilizacija disperzije radi sprečavanja flokulacije. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Veziva za grafičke boje su takve molekularne prirode da uslovljavaju proces kvašenja pigmenta.4/21/2010 7. j j p j pg . a koje se kasnije međusobno privlače u veće grupe. • Grafičke boje se prenose na podlogu (papir) isključivo preko štamparskih mašina. tj. Glavna funkcija im je da stvore kontrast (što više uočljiv u odnosu na podlogu) za svaki detalj štampane celine.

GRAFIČKE BOJE-POJAM • Štamparske boje treba da imaju sledeće karakteristike kvaliteta: – pravilan transport na štamparsoj mašini. – boja mora da da željeni izgled gotovom proizvodu i – ne sme da narušava podlogu na kojoj se štampa i da smanjuje predviđeni rok trajanja gotovog proizvoda. 7. – zadovoljavajuće sušenje u određenom vremenskom periodu. GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA • Klasifikacija boja može da se izvrši na različite načine.4/21/2010 7. 6 . • Osnovna klasifikacija štamparskih boja je prema vrsti štampe: – boje za visoku štampu – boje za ravnu štampu – b j za duboku štampu boje d b k š – boje za sito štampu – specijalne boje.

– нитро и нитрозо боје.4/21/2010 7. ј б ј ј – ксантенске. grafičke boje koje imaju dug put od bojanika do podloge (ofset štampa) -duge boje. – сумпорне боје. азинске. акридинске. полиметинске. na dve velike podloge grupe: 1. 2. 7 . grafičke boje koje imaju kratak put od bojanika do podloge (duboka štampa i fleksografija) kratke boje. цијанске. – хинонске и антрахинонске боје. 7. – индиго и индигоидне боје. GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA • Štamparske boje možemo podeliti i prema vremenu njihovog puta od bojanika do podloge. – тиазолонске боје и друге. – трифенилметанске боје. GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA • Хемијска подела боја је на: – азо боје. –ф фталоцијанске боје.

• Pigmenti se dele na: organske i neorganske. uljima i organskim rastvaračima. pigmenti se dele na: prirodne i veštačke 7. plava + crvena = ljubičasta). čvrsta čestica. smeđeplava) 8 . PIGMENTI • Tri osnovna pigmenta su: plavi. Mešanjem primarnih boja u jednakim razmerama dobijaju se sekundarne boje (crvena + žuta = narandžasta. dobijaju se tercijarne boje (to su smeđežuta.4/21/2010 7. smeđecrvena. • Prema poreklu. nerastvorna u vodi. t zovu osnovne ili primarne boje. • Daljim mešanjem sekundarnih boja. PIGMENTI • Pigment je obojena. žuta + plava = zelena. hemijski stabilna. a njihovim mešanjem se mogu d biti sve ostale b j zato se one š j dobiti t l boje. žuti. crveni i oni se ne mogu dobiti mešanjem drugih boja.

j l i d ć k ć i veličina i oblik čestica. • Tekstura pigmenta je izraz kojim je obuhvaćen niz svojstava: relativna tvrdoća i mekoća pigmenta. PIGMENTI • Pigmenti daju obojenje grafičkoj boji. • P k i Pokrivna moć pigmenta određuje količinu boje koja ć i t d đ j k liči b j k j se nanosi štampanjem radi postizanja određenog kontrasta. mogućnost dispergovanja i drugo. 9 . • Najpovoljnije su čestice optimalne veličine koje daju pigmentu najveću pokrivnu moć. PIGMENTI • Što su čestice pigmenta manje to im je specifična površina veća. 7. pa je i sposobnost kvašenja veća.4/21/2010 7.

oker. 10 . PIGMENTI • Prema svom poreklu pigmnti se dele na: – organske (ftalocijanini indigo. metala. PIGMENTI • Od organskih sintetičkih pigmenata najpoznatiji su: ftalocijanini i azo-pigmenti. hromna zelena i dr. barijumsulfat. indigo – neorganske (barit. ili prirodni i sintetički oksid gvožđa.) • Od sintetičkih neorganskih pigmenata najpoznatiji su oksidi metala čađi i metalni prahovi (bronze). (bronze) Najviše korišćeni pigmenti iz ove grupe su: hromni pigmenti i titandioksid – beli pigment. 7. alizarin) (ftalocijanini.4/21/2010 7. • Crni pigmenti su supstance koje su po svom sastavu elementarni ugljenik (čađ i grafit). • Bronze – dele se na: – zlatne bronze – srebrne bronze – patentna bronza – oksidi bronze.

• V i daje grafičkoj boji neophodna reološka Vezivo d j fičk j b ji h d l šk svojstva (plastičnost. a doprinosi d i i i sušenju boje na otisku. firnisi i smole. 7. dužine tečenja i sušivosti. • Sedef pigmenti su supstance sa specifičnim sopstvenim sjajem. viskoziteta. 11 .). š j b j ti k • Pravilnim izborom veziva postiže se da boja ima dobra svojstva lepljivosti. ofset i dubokoj štampi. ij l ih b j • Mogu da se koriste u sito tehnici.4/21/2010 7. VEZIVA • Vezivo služi kao disperzno sredstvo u grafičkoj boji i vezuje pigment za površinu koja se štampa. PIGMENTI • Fluoroscentni pigmenti su osetljivi na toplotu i na organske rastvarače. tečenje i dr. • Kao veziva kod štamparskih boja upotrebljavaju se ulja. knjigo-štampi. tako da te boje spadaju u grupu specijalnih boja.

ULJA • Ulja koja se koriste u proizvodnji boja mogu da se podele na: – mineralna – biljna – životinjska – sintetička • Mineralna ulja predstavljaju veliku grupu nesuvišnih ulja koja lako prodiru kroz papir i pri tome stvaraju masne mrlje na naličju pa se zato koriste za boje kojima se štampaju deblji papiri.4/21/2010 7. • Laneni firnis predstavlja rafinisano laneno ulje sa dodatkom sušila. ULJA • Biljna ulja spadaju u grupu sušivih ulja i karakterišu se sposobnošću da vezuju kiseonik iz vazduha i pri tome stvaraju elastični film. Najvažnije mineralno ulje je teško mašinsko ulje. 7. 12 . • Najpoznatija sušiva biljna ulj su: laneno i tungovo ulje.

4/21/2010 7. glicerina i sušivih ulja. 7. Ovo vezivo se primenjuje za boje kojima se štampa na metalnim folijama. • Veziva na bazi epoksi smola daju veliki broj dobrih anhidrida. PRIRODNE SMOLE • Smole se koriste za proizvodnju veziva za grafičke boje. • Kao veziva nisu zastupljena u velikoj meri. • Kolofonijum je prirodna smola biljnog porekla. celofanu. kao što su masne kiseline dobijene iz ribljeg i sojinog ulja. stabilni rastvori sintetičkih smola na bazi karbamida i melamina. ULJA • Životinjska ulja prema poreklu mogu da se podele na: – ulja kopnenih životinja i – ulja morskih životinja. celuloidu. • Šelak je prirodna smola životinjskog porekla i dobija se ekstrakcijom iz jedne vrste biljnih vaši koje žive u tropskim predelima. • Veštačka ulja se proizvode iz prirodnih sirovina. već se najčešće koriste kao dodaci vezivima. • Postoje i sintetička alkidna ulja. 13 . • U ovu grupu spadaju: kolofonijum i šelak.

4/21/2010 KOLOFONIJUM I ŠELAK 7. 14 . čvrstinu i otpornost na spoljne uticaje. koja poseduje veliki sjaj. SINTETIČKE SMOLE • Veziva na bazi sintetičkih smola koriste se za dobijanje boja na metalnim bronzama i za proizvodnju boja za visoku štampu. sa izrazitim sjajem otiska. • Jedno od najvažnijih veziva iz ove grupe je modifikovana fenolformaldehidna smola.

RASTVARAČI • Funkcija rastvarača u grafičkoj boji je da zadrži smolu u rastvoru. sve do trenutka nanošenja boje na podlogu. 15 . SIKATIVI • Sikativi su katalizatori oksidacione polimerizacije i omogućavaju stvaranje peroksida na nezasićenim vezama sušivih ulja. i to.4/21/2010 7. 7. etri. • Rastvarači se posle štampanja uklanjaju otparavanjem. • Oni se upotrebljavaju u količini do 1% u odnosu na težinu boje. • Najčešće se koriste soli olova. ugljovodonici i drugi. kao i da omogući boji potrebnu viskoznost i konzistenciju. mangana i kobalta. estri. po mogućstvu. alkoholi. da bi se otisak osušio što brže brže. što brže. • Rastvarače možemo klasifikovati u više grupa: – ketoni.

antioksidanti. mangana i kobalta. u koje spadaju: voskovi. 7. punioci i drugo. masti. g • Najbolji rezultati se postižu međusobnom kombinacijom soli olova. j j j j j • Boja može biti suviše lepljiva. lako kidljiva.4/21/2010 7. SPECIJALNI DODACI • Grafičke boje često nemaju zadovoljavajuća svojstva. SIKATIVI • Brzina sušenja boje se proporcionalno povećava sa povećanjem količine sikativa. 16 . • Svi ovi nedostaci mogu da se uklone ili umanje dodatkom izvesnih materijala. suviše « kratka » ili « duga » i slično. • Prekomerna količina ovog dodatka može negativno da se odrazi na svojstva boja. • Sikativi se koriste u obliku organskih soli.

Brukfildov. Heplerov i drugi. VISKOZNOST • Viskoznost neke boje je mera otpora koji se javlja pri tečenju. njihova konzistencija varira u zavisnosti od temperature i vremenskih uslova. • Kako većina boja sadrži ulja i voskove. 17 . Za guste boje koriste se sledeći viskozimetri: Stomerov. • Određivanje viskoznosti vrši se aparatima koji mogu biti različitih konstrukcija. • Izražava se kao otpor koji boja pruža pri prolasku metalne pločice ili pri rotaciji metalnog cilindra u njoj. sjaj i drugo. j • Viskoznost retkih boja meri se viskozimetrom po Fordu. lepljivost. tiksotropija. viskozitet lepljivost tečljivost. SVOJSTVA BOJA I ISPITIVANJE • Boja mora imati određene fizičke i mehaničke karakteristike (reološka svojstva): viskozitet.4/21/2010 7. kojim se definiše opšte stanje boje u masi. 7. • Veliki broj ovih svojstava mogu da se obuhvate zajedničkim pojmom konzistencije. kao i ton boje. zavisno od tipa viskozimetra.

nazivaju se « duge » boje • « K k » b j su boje čija se nit pri razvlačenju lako Kratke boje b j čij i i l č j l k prekida. KOHEZIJA • Kohezija je sila privlačenja između molekula iste supstance.4/21/2010 7. • Kohezija neke boje uglavnom zavisi od kohezije tečne faze (vezivo). odnosno boje koje poseduju slabiju koheziju. supstance odnosno sila koja je potrebna da bi se čestice međusobno razdvojile. 18 . TEČLJIVOST • Tečljivost boje je sposobnost boje da se dobro i ravnomerno raspoređuje po površini valjaka štamparske mašine. kao što su lepljivost. • Boje koje imaju dobru sposobnost tečenja. pa se na osnovu njih može steći utisak o ovom svojstvu. i koje se mogu razvlačiti u niti. 7. tečljivost i drge ukazuje na koheziju boja. • Određivanje drugih svojstava.

pj p j j p p • Pod lepljivošću se podrazumeva adhezija boje prema podlozi. • Lepljivost se određuje aparatom za merenje lepljivosti. • Boja slabe lepljivosti ne prenosi se dobro kroz sistem valjaka i ne daje čiste i oštre otiske.Ovaj reverzibilni fenomen poznat je pod nazivom tiksotropija. čupanje papira i nečiste otiske. određenim intenzitetom. ali posle mešanja postaju opet tečne. adheziono-koheziona svojstva boje. a prevelika lepljivost prouzrokuje lepljenje boje za formu. • Od lepljivosti zavisi mogućnost transporta boje kroz sistem za dovođenje boje na mašinu za štampanje i sposobnost prelaska boje na formu. • Određivanje tiksotropnosti vrši se na taj način što se izvesna količina boje meša u toku vremenskog intervala. 7. ili sposobnost izvlačenja u niti do prekida. i kohezija čestica unutar boje. neke boje menjaju svoju konzistenciju i počinju da se zgušnjavaju. LEPLJIVOST • Definiše se kao relativna sposobnost prianjanja boje za podlogu. TIKSOTROPIJA • Posle izvesnog vremena nakon lagerovanja i mirovanja. i sa forme na hartiju. 19 . tj.4/21/2010 7.

• Sjaj otiska boje zavisi od stepena glatkosti ili hrapavosti hjegove površine. što kao posledicu daje mat efekat. • Krajnji ton boje. formira se tek posle završenog sušenja boje. pri čemu dolazi do njihovog rasipanja. • Jedna od najznačajnijih karakteristika grafičkih boja je ton. 20 . • Talasne dužine zračenja određuju ton boje u vidljivom delu spektra.4/21/2010 7. • Ton se određuje merenjem talasne dužine. koji će se videti na otisku. a karakteriše ga ona talasna dužina zraka koja je dominantna po intenzitetu 7. koji se reflektuje sa otiska. • Hrapave površine nepravilno odbijaju zrake. dok reflektovani deo zraka dopire u naše oko. TON BOJE • Kada na neku obojenu površinu padne zrak sunčeve svetlosti. Ovaj reflektovani zrak stvara vizuelni efekat boje. SJAJ • Sjaj neke boje utvrđuje se određivanjem koeficijenta refleksije i predstavlja količinu energije vidljivog dela j p j gj j g spektra. on se u izvesnoj meri apsorbuje.

SUŠENJE OKSIDACIJOM • Ovaj način sušenja zastupljen je kod boja kod kojih je vezivo na bazi lanenog ili nekog drugog sušivog ulja. posle nanošenja na papir. u izvesnoj meri prodiru u pore vlakanaca papira. 21 . • Najveći deo boje ostaje na površini gde se suši do stvaranja trajnog filma. • Sušenje grafičkih boja možemo podeliti na šest osnovnih načina. koji se medjusobno razlikuju prema mehanizmu reakcije u sistemu boja – podloga.4/21/2010 7. h i k ij i b j dl 7. • Ovaj način sušenja karakterističan je za boje u visokoj i ofset štampi. što zavisi od njegove upojnosti. • Ove boje. MEHANIZAM SUŠENJA GRAFIČKIH BOJA • P l nanošenja b j na podlogu nastaje proces Posle š j boje dl j sušenja.

• Zadatak rastvarača je da smolu zadrži u tečnom stanju sve dok se boja ne nanese na podlogu. SUŠENJE ISPARAVANJEM • Ovo sušenje je vezano za boje koje sadrže smole (vezivo) rastvorene u pogodnim rastvaračima rastvaračima. a otisak se s ši suši. • Poželjno je da. • Kada boja dospe na podlogu rastvarač isparava.4/21/2010 7. 22 . 7. • Ove boje su izrađene sa nesušivim vezivima i lako prodiru u masu papira. SUŠENJE UPIJANJEM • Boje koje se suše upijanjem mogu da se koriste za štampanje samo na podlogama koje imaju veliku upojnu moć. • Boje koje se suše isparavanjem su boje koje se koriste za duboku i neke druge tehnike štampe. pored prodiranja boje između vlakanaca papira. jedan deo boje ostane na njegovoj površini.

papir • Kao vezivo za ove boje koristi se ukuvano laneno ulje dovedeno blizu tačke geliranja. katalizatora ili hemijskih agenasa. • Na ovaj način se suše karbamid-formaldehidne smole.4/21/2010 7. 7. • Do očvršćavanja boje dolazi pod uticajem toplote. SUŠENJE GELIRANJEM • Neke boje su u stanju da se osuše odmah pošto se nanesu na papir. melaminske smole i druge. polimerizacijom. SUŠENJE POLIMERIZACIJOM • Za boje koje kao vezivo sadrže smole koje međusobno reaguju kaže se da suše polimerizacijom reaguju. 23 .

potrebno je da su svi delovi mašine zagrejani iznad tačke topljenja boje. • Zbog čitavog niza tehničkih nedostataka. VAŽNO DRUGI KOLOKVIJUM IZ MATERIJALA 20.4/21/2010 7.2010. U TERMINU PREDAVANJA 8 ČASOVA KRFSKA K2-7 24 . ova tehnika štampanja je skoro potpuno napuštena. SUŠENJE OČVRŠĆAVANJEM • Ovo sušenje se odigrava kod specijalnih boja koje su na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju stanju.05. • Da bi se ovakvom bojom moglo štampati.

4/21/2010 SLEDEĆI ČAS NASTAVAK GRAFIČKIH BOJA HVALA NA PAŽNJI 25 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful