P. 1
Graficke boje

Graficke boje

|Views: 920|Likes:
Published by vanjalujic

More info:

Published by: vanjalujic on Feb 05, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/15/2013

pdf

text

original

4/21/2010

SEDMO PREDAVANJE

GRAFIČKE BOJE

7. POJAM BOJE
• Boje su hemijska jedinjenja koja apsorbuju svetlost u vidljivom delu spektra i imaju sposobnost da oboje razne predmete i materijale. • Elektromagnetno zračenje talasnih dužina između 380 i 760 nm deluje na mrežnjaču i đ 60 d l j ž j č čovečijeg oka izazivajući osećaj boje.

1

4/21/2010

7. POJAM BOJE
• Spektar vidljive svetlosti obuhvata zračenje talasne dužine od 400 - 700 nm. • Vidljivi spektar se sastoji od sledećih boja poređanih ka većim talasnim dužinama: – ljubičasta, – plava, – zelena, – žuta, – narandžasta, – crvena

2

i bela tl t • Ako su u emitovanom svetlu sadržane samo neke talasne dužine. onda se tada emituje neobojena svetlost svetlost. 3 .4/21/2010 SPEKTAR ELEKTROMAGNETNIH ZRAKA 7. POJAM BOJE • Ako emitovana svetlost sadrži zrake svih talasnih dužina t l ih d ži naziva se b l svetlost.

4/21/2010 7. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Vezivo: – međusobno povezuje sve komponente boje – omogućava vezu između boje i podloge. 4 . GRAFIČKE BOJE-POJAM • Pod grafičkom bojom podrazumevamo supstancu koja poseduje određeno obojenje i ima sposobnost da se u toku procesa štampanja veže za podlogu koja se štampa. • Ostale komponente boje (rastvarači.) su različitog hemijskog sastava. veziva i pomoćnih sredstava (sušila. 7. kao osnovnim komponentama. • Grafičke boje su fina smeša pigmenata. • Grafička boja je disperzni sistem sa čvrstom disperznom fazom (pigment) u tečnom disperznom sredstvu (vezivu). sikativi i dr. voskovi. daju boji potrebne fizičko mehaničke osobine i utiču na proces fizičko-mehaničke sušenja filma. smole. površinski aktivna sredstva i drugo).

a koje se kasnije međusobno privlače u veće grupe. stabilizacija disperzije radi sprečavanja flokulacije. • Grafičke boje se prenose na podlogu (papir) isključivo preko štamparskih mašina. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Veziva za grafičke boje su takve molekularne prirode da uslovljavaju proces kvašenja pigmenta. 7. • Proces dispergovanja pigmenta u vezivu obuhvata sledeće faze: 1. mehaničko razaranje pigmenta u manje čestice 3. kvašenje-početni stepen dispergovanja 2. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Flokulati su grupe čestica pigmenta koje su jednom bile dispergovane ili okvašene. 5 . j obrazovanje adsorpcionog sloja oko čestica pigmenta. tj. j j p j pg .4/21/2010 7. Glavna funkcija im je da stvore kontrast (što više uočljiv u odnosu na podlogu) za svaki detalj štampane celine.

GRAFIČKE BOJE-POJAM • Štamparske boje treba da imaju sledeće karakteristike kvaliteta: – pravilan transport na štamparsoj mašini. – zadovoljavajuće sušenje u određenom vremenskom periodu.4/21/2010 7. GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA • Klasifikacija boja može da se izvrši na različite načine. 7. • Osnovna klasifikacija štamparskih boja je prema vrsti štampe: – boje za visoku štampu – boje za ravnu štampu – b j za duboku štampu boje d b k š – boje za sito štampu – specijalne boje. – boja mora da da željeni izgled gotovom proizvodu i – ne sme da narušava podlogu na kojoj se štampa i da smanjuje predviđeni rok trajanja gotovog proizvoda. 6 .

– хинонске и антрахинонске боје. na dve velike podloge grupe: 1. – нитро и нитрозо боје. азинске. GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA • Хемијска подела боја је на: – азо боје. grafičke boje koje imaju kratak put od bojanika do podloge (duboka štampa i fleksografija) kratke boje. 7. полиметинске. – тиазолонске боје и друге. grafičke boje koje imaju dug put od bojanika do podloge (ofset štampa) -duge boje. – трифенилметанске боје.4/21/2010 7. акридинске. – сумпорне боје. – индиго и индигоидне боје. ј б ј ј – ксантенске. GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA • Štamparske boje možemo podeliti i prema vremenu njihovog puta od bojanika do podloge. –ф фталоцијанске боје. 7 . 2. цијанске.

• Prema poreklu. dobijaju se tercijarne boje (to su smeđežuta. smeđeplava) 8 . čvrsta čestica. • Daljim mešanjem sekundarnih boja. plava + crvena = ljubičasta). pigmenti se dele na: prirodne i veštačke 7. žuti. smeđecrvena. uljima i organskim rastvaračima. hemijski stabilna. crveni i oni se ne mogu dobiti mešanjem drugih boja. žuta + plava = zelena. Mešanjem primarnih boja u jednakim razmerama dobijaju se sekundarne boje (crvena + žuta = narandžasta. a njihovim mešanjem se mogu d biti sve ostale b j zato se one š j dobiti t l boje.4/21/2010 7. t zovu osnovne ili primarne boje. PIGMENTI • Tri osnovna pigmenta su: plavi. nerastvorna u vodi. PIGMENTI • Pigment je obojena. • Pigmenti se dele na: organske i neorganske.

pa je i sposobnost kvašenja veća.4/21/2010 7. PIGMENTI • Što su čestice pigmenta manje to im je specifična površina veća. • Tekstura pigmenta je izraz kojim je obuhvaćen niz svojstava: relativna tvrdoća i mekoća pigmenta. 7. j l i d ć k ć i veličina i oblik čestica. mogućnost dispergovanja i drugo. • P k i Pokrivna moć pigmenta određuje količinu boje koja ć i t d đ j k liči b j k j se nanosi štampanjem radi postizanja određenog kontrasta. • Najpovoljnije su čestice optimalne veličine koje daju pigmentu najveću pokrivnu moć. 9 . PIGMENTI • Pigmenti daju obojenje grafičkoj boji.

metala. (bronze) Najviše korišćeni pigmenti iz ove grupe su: hromni pigmenti i titandioksid – beli pigment.4/21/2010 7. PIGMENTI • Prema svom poreklu pigmnti se dele na: – organske (ftalocijanini indigo.) • Od sintetičkih neorganskih pigmenata najpoznatiji su oksidi metala čađi i metalni prahovi (bronze). barijumsulfat. 7. 10 . oker. • Bronze – dele se na: – zlatne bronze – srebrne bronze – patentna bronza – oksidi bronze. hromna zelena i dr. indigo – neorganske (barit. PIGMENTI • Od organskih sintetičkih pigmenata najpoznatiji su: ftalocijanini i azo-pigmenti. alizarin) (ftalocijanini. • Crni pigmenti su supstance koje su po svom sastavu elementarni ugljenik (čađ i grafit). ili prirodni i sintetički oksid gvožđa.

• V i daje grafičkoj boji neophodna reološka Vezivo d j fičk j b ji h d l šk svojstva (plastičnost. ofset i dubokoj štampi. tako da te boje spadaju u grupu specijalnih boja. 7. a doprinosi d i i i sušenju boje na otisku. dužine tečenja i sušivosti. viskoziteta. • Kao veziva kod štamparskih boja upotrebljavaju se ulja. š j b j ti k • Pravilnim izborom veziva postiže se da boja ima dobra svojstva lepljivosti.4/21/2010 7. firnisi i smole. VEZIVA • Vezivo služi kao disperzno sredstvo u grafičkoj boji i vezuje pigment za površinu koja se štampa. knjigo-štampi.). tečenje i dr. 11 . PIGMENTI • Fluoroscentni pigmenti su osetljivi na toplotu i na organske rastvarače. ij l ih b j • Mogu da se koriste u sito tehnici. • Sedef pigmenti su supstance sa specifičnim sopstvenim sjajem.

7. • Najpoznatija sušiva biljna ulj su: laneno i tungovo ulje. 12 . • Laneni firnis predstavlja rafinisano laneno ulje sa dodatkom sušila. Najvažnije mineralno ulje je teško mašinsko ulje. ULJA • Ulja koja se koriste u proizvodnji boja mogu da se podele na: – mineralna – biljna – životinjska – sintetička • Mineralna ulja predstavljaju veliku grupu nesuvišnih ulja koja lako prodiru kroz papir i pri tome stvaraju masne mrlje na naličju pa se zato koriste za boje kojima se štampaju deblji papiri. ULJA • Biljna ulja spadaju u grupu sušivih ulja i karakterišu se sposobnošću da vezuju kiseonik iz vazduha i pri tome stvaraju elastični film.4/21/2010 7.

kao što su masne kiseline dobijene iz ribljeg i sojinog ulja. PRIRODNE SMOLE • Smole se koriste za proizvodnju veziva za grafičke boje. • Kao veziva nisu zastupljena u velikoj meri. • U ovu grupu spadaju: kolofonijum i šelak. • Postoje i sintetička alkidna ulja.4/21/2010 7. • Veštačka ulja se proizvode iz prirodnih sirovina. već se najčešće koriste kao dodaci vezivima. celuloidu. ULJA • Životinjska ulja prema poreklu mogu da se podele na: – ulja kopnenih životinja i – ulja morskih životinja. Ovo vezivo se primenjuje za boje kojima se štampa na metalnim folijama. 7. celofanu. • Kolofonijum je prirodna smola biljnog porekla. 13 . • Šelak je prirodna smola životinjskog porekla i dobija se ekstrakcijom iz jedne vrste biljnih vaši koje žive u tropskim predelima. glicerina i sušivih ulja. • Veziva na bazi epoksi smola daju veliki broj dobrih anhidrida. stabilni rastvori sintetičkih smola na bazi karbamida i melamina.

4/21/2010 KOLOFONIJUM I ŠELAK 7. čvrstinu i otpornost na spoljne uticaje. sa izrazitim sjajem otiska. 14 . • Jedno od najvažnijih veziva iz ove grupe je modifikovana fenolformaldehidna smola. koja poseduje veliki sjaj. SINTETIČKE SMOLE • Veziva na bazi sintetičkih smola koriste se za dobijanje boja na metalnim bronzama i za proizvodnju boja za visoku štampu.

• Najčešće se koriste soli olova. estri. RASTVARAČI • Funkcija rastvarača u grafičkoj boji je da zadrži smolu u rastvoru. 15 . alkoholi. da bi se otisak osušio što brže brže. po mogućstvu. i to. ugljovodonici i drugi. 7. • Oni se upotrebljavaju u količini do 1% u odnosu na težinu boje. kao i da omogući boji potrebnu viskoznost i konzistenciju. što brže.4/21/2010 7. sve do trenutka nanošenja boje na podlogu. mangana i kobalta. • Rastvarači se posle štampanja uklanjaju otparavanjem. SIKATIVI • Sikativi su katalizatori oksidacione polimerizacije i omogućavaju stvaranje peroksida na nezasićenim vezama sušivih ulja. • Rastvarače možemo klasifikovati u više grupa: – ketoni. etri.

lako kidljiva. • Sikativi se koriste u obliku organskih soli. mangana i kobalta. g • Najbolji rezultati se postižu međusobnom kombinacijom soli olova. 16 . suviše « kratka » ili « duga » i slično. u koje spadaju: voskovi. 7. antioksidanti. masti. • Prekomerna količina ovog dodatka može negativno da se odrazi na svojstva boja. SPECIJALNI DODACI • Grafičke boje često nemaju zadovoljavajuća svojstva. • Svi ovi nedostaci mogu da se uklone ili umanje dodatkom izvesnih materijala. j j j j j • Boja može biti suviše lepljiva.4/21/2010 7. punioci i drugo. SIKATIVI • Brzina sušenja boje se proporcionalno povećava sa povećanjem količine sikativa.

viskozitet lepljivost tečljivost. Heplerov i drugi. Za guste boje koriste se sledeći viskozimetri: Stomerov. • Izražava se kao otpor koji boja pruža pri prolasku metalne pločice ili pri rotaciji metalnog cilindra u njoj. VISKOZNOST • Viskoznost neke boje je mera otpora koji se javlja pri tečenju. SVOJSTVA BOJA I ISPITIVANJE • Boja mora imati određene fizičke i mehaničke karakteristike (reološka svojstva): viskozitet. kao i ton boje.4/21/2010 7. tiksotropija. j • Viskoznost retkih boja meri se viskozimetrom po Fordu. Brukfildov. zavisno od tipa viskozimetra. 7. kojim se definiše opšte stanje boje u masi. • Određivanje viskoznosti vrši se aparatima koji mogu biti različitih konstrukcija. lepljivost. • Kako većina boja sadrži ulja i voskove. sjaj i drugo. njihova konzistencija varira u zavisnosti od temperature i vremenskih uslova. 17 . • Veliki broj ovih svojstava mogu da se obuhvate zajedničkim pojmom konzistencije.

• Određivanje drugih svojstava. KOHEZIJA • Kohezija je sila privlačenja između molekula iste supstance. tečljivost i drge ukazuje na koheziju boja. kao što su lepljivost. i koje se mogu razvlačiti u niti. 7. TEČLJIVOST • Tečljivost boje je sposobnost boje da se dobro i ravnomerno raspoređuje po površini valjaka štamparske mašine. • Boje koje imaju dobru sposobnost tečenja. • Kohezija neke boje uglavnom zavisi od kohezije tečne faze (vezivo). pa se na osnovu njih može steći utisak o ovom svojstvu. nazivaju se « duge » boje • « K k » b j su boje čija se nit pri razvlačenju lako Kratke boje b j čij i i l č j l k prekida. supstance odnosno sila koja je potrebna da bi se čestice međusobno razdvojile. 18 .4/21/2010 7. odnosno boje koje poseduju slabiju koheziju.

• Određivanje tiksotropnosti vrši se na taj način što se izvesna količina boje meša u toku vremenskog intervala.Ovaj reverzibilni fenomen poznat je pod nazivom tiksotropija. tj. 7. ili sposobnost izvlačenja u niti do prekida. čupanje papira i nečiste otiske. • Lepljivost se određuje aparatom za merenje lepljivosti. adheziono-koheziona svojstva boje. LEPLJIVOST • Definiše se kao relativna sposobnost prianjanja boje za podlogu. 19 . neke boje menjaju svoju konzistenciju i počinju da se zgušnjavaju.4/21/2010 7. • Boja slabe lepljivosti ne prenosi se dobro kroz sistem valjaka i ne daje čiste i oštre otiske. i kohezija čestica unutar boje. pj p j j p p • Pod lepljivošću se podrazumeva adhezija boje prema podlozi. TIKSOTROPIJA • Posle izvesnog vremena nakon lagerovanja i mirovanja. i sa forme na hartiju. • Od lepljivosti zavisi mogućnost transporta boje kroz sistem za dovođenje boje na mašinu za štampanje i sposobnost prelaska boje na formu. a prevelika lepljivost prouzrokuje lepljenje boje za formu. ali posle mešanja postaju opet tečne. određenim intenzitetom.

Ovaj reflektovani zrak stvara vizuelni efekat boje. SJAJ • Sjaj neke boje utvrđuje se određivanjem koeficijenta refleksije i predstavlja količinu energije vidljivog dela j p j gj j g spektra. • Ton se određuje merenjem talasne dužine. koji se reflektuje sa otiska. što kao posledicu daje mat efekat. pri čemu dolazi do njihovog rasipanja. TON BOJE • Kada na neku obojenu površinu padne zrak sunčeve svetlosti. • Jedna od najznačajnijih karakteristika grafičkih boja je ton. formira se tek posle završenog sušenja boje. • Hrapave površine nepravilno odbijaju zrake. 20 . • Krajnji ton boje. • Talasne dužine zračenja određuju ton boje u vidljivom delu spektra. • Sjaj otiska boje zavisi od stepena glatkosti ili hrapavosti hjegove površine.4/21/2010 7. koji će se videti na otisku. a karakteriše ga ona talasna dužina zraka koja je dominantna po intenzitetu 7. dok reflektovani deo zraka dopire u naše oko. on se u izvesnoj meri apsorbuje.

u izvesnoj meri prodiru u pore vlakanaca papira. • Ove boje. • Ovaj način sušenja karakterističan je za boje u visokoj i ofset štampi.4/21/2010 7. SUŠENJE OKSIDACIJOM • Ovaj način sušenja zastupljen je kod boja kod kojih je vezivo na bazi lanenog ili nekog drugog sušivog ulja. • Sušenje grafičkih boja možemo podeliti na šest osnovnih načina. posle nanošenja na papir. 21 . MEHANIZAM SUŠENJA GRAFIČKIH BOJA • P l nanošenja b j na podlogu nastaje proces Posle š j boje dl j sušenja. • Najveći deo boje ostaje na površini gde se suši do stvaranja trajnog filma. h i k ij i b j dl 7. koji se medjusobno razlikuju prema mehanizmu reakcije u sistemu boja – podloga. što zavisi od njegove upojnosti.

• Zadatak rastvarača je da smolu zadrži u tečnom stanju sve dok se boja ne nanese na podlogu. SUŠENJE ISPARAVANJEM • Ovo sušenje je vezano za boje koje sadrže smole (vezivo) rastvorene u pogodnim rastvaračima rastvaračima. • Ove boje su izrađene sa nesušivim vezivima i lako prodiru u masu papira. pored prodiranja boje između vlakanaca papira. SUŠENJE UPIJANJEM • Boje koje se suše upijanjem mogu da se koriste za štampanje samo na podlogama koje imaju veliku upojnu moć. • Boje koje se suše isparavanjem su boje koje se koriste za duboku i neke druge tehnike štampe. jedan deo boje ostane na njegovoj površini.4/21/2010 7. 22 . a otisak se s ši suši. 7. • Kada boja dospe na podlogu rastvarač isparava. • Poželjno je da.

SUŠENJE GELIRANJEM • Neke boje su u stanju da se osuše odmah pošto se nanesu na papir. papir • Kao vezivo za ove boje koristi se ukuvano laneno ulje dovedeno blizu tačke geliranja. • Do očvršćavanja boje dolazi pod uticajem toplote. polimerizacijom. SUŠENJE POLIMERIZACIJOM • Za boje koje kao vezivo sadrže smole koje međusobno reaguju kaže se da suše polimerizacijom reaguju.4/21/2010 7. melaminske smole i druge. katalizatora ili hemijskih agenasa. 7. 23 . • Na ovaj način se suše karbamid-formaldehidne smole.

ova tehnika štampanja je skoro potpuno napuštena.05. U TERMINU PREDAVANJA 8 ČASOVA KRFSKA K2-7 24 . VAŽNO DRUGI KOLOKVIJUM IZ MATERIJALA 20. SUŠENJE OČVRŠĆAVANJEM • Ovo sušenje se odigrava kod specijalnih boja koje su na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju stanju. potrebno je da su svi delovi mašine zagrejani iznad tačke topljenja boje.2010. • Da bi se ovakvom bojom moglo štampati.4/21/2010 7. • Zbog čitavog niza tehničkih nedostataka.

4/21/2010 SLEDEĆI ČAS NASTAVAK GRAFIČKIH BOJA HVALA NA PAŽNJI 25 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->