4/21/2010

SEDMO PREDAVANJE

GRAFIČKE BOJE

7. POJAM BOJE
• Boje su hemijska jedinjenja koja apsorbuju svetlost u vidljivom delu spektra i imaju sposobnost da oboje razne predmete i materijale. • Elektromagnetno zračenje talasnih dužina između 380 i 760 nm deluje na mrežnjaču i đ 60 d l j ž j č čovečijeg oka izazivajući osećaj boje.

1

4/21/2010

7. POJAM BOJE
• Spektar vidljive svetlosti obuhvata zračenje talasne dužine od 400 - 700 nm. • Vidljivi spektar se sastoji od sledećih boja poređanih ka većim talasnim dužinama: – ljubičasta, – plava, – zelena, – žuta, – narandžasta, – crvena

2

POJAM BOJE • Ako emitovana svetlost sadrži zrake svih talasnih dužina t l ih d ži naziva se b l svetlost. i bela tl t • Ako su u emitovanom svetlu sadržane samo neke talasne dužine. onda se tada emituje neobojena svetlost svetlost.4/21/2010 SPEKTAR ELEKTROMAGNETNIH ZRAKA 7. 3 .

daju boji potrebne fizičko mehaničke osobine i utiču na proces fizičko-mehaničke sušenja filma. površinski aktivna sredstva i drugo). kao osnovnim komponentama.4/21/2010 7. • Grafičke boje su fina smeša pigmenata. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Vezivo: – međusobno povezuje sve komponente boje – omogućava vezu između boje i podloge.) su različitog hemijskog sastava. • Grafička boja je disperzni sistem sa čvrstom disperznom fazom (pigment) u tečnom disperznom sredstvu (vezivu). 4 . sikativi i dr. • Ostale komponente boje (rastvarači. veziva i pomoćnih sredstava (sušila. 7. smole. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Pod grafičkom bojom podrazumevamo supstancu koja poseduje određeno obojenje i ima sposobnost da se u toku procesa štampanja veže za podlogu koja se štampa. voskovi.

j j p j pg . stabilizacija disperzije radi sprečavanja flokulacije. Glavna funkcija im je da stvore kontrast (što više uočljiv u odnosu na podlogu) za svaki detalj štampane celine. mehaničko razaranje pigmenta u manje čestice 3. a koje se kasnije međusobno privlače u veće grupe. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Veziva za grafičke boje su takve molekularne prirode da uslovljavaju proces kvašenja pigmenta. • Proces dispergovanja pigmenta u vezivu obuhvata sledeće faze: 1. tj. • Grafičke boje se prenose na podlogu (papir) isključivo preko štamparskih mašina. 5 . kvašenje-početni stepen dispergovanja 2. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Flokulati su grupe čestica pigmenta koje su jednom bile dispergovane ili okvašene. 7. j obrazovanje adsorpcionog sloja oko čestica pigmenta.4/21/2010 7.

• Osnovna klasifikacija štamparskih boja je prema vrsti štampe: – boje za visoku štampu – boje za ravnu štampu – b j za duboku štampu boje d b k š – boje za sito štampu – specijalne boje. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Štamparske boje treba da imaju sledeće karakteristike kvaliteta: – pravilan transport na štamparsoj mašini. 7.4/21/2010 7. – zadovoljavajuće sušenje u određenom vremenskom periodu. – boja mora da da željeni izgled gotovom proizvodu i – ne sme da narušava podlogu na kojoj se štampa i da smanjuje predviđeni rok trajanja gotovog proizvoda. 6 . GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA • Klasifikacija boja može da se izvrši na različite načine.

акридинске. цијанске. – сумпорне боје. na dve velike podloge grupe: 1. азинске. 7 . ј б ј ј – ксантенске.4/21/2010 7. GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA • Хемијска подела боја је на: – азо боје. – тиазолонске боје и друге. GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA • Štamparske boje možemo podeliti i prema vremenu njihovog puta od bojanika do podloge. – нитро и нитрозо боје. 7. grafičke boje koje imaju dug put od bojanika do podloge (ofset štampa) -duge boje. grafičke boje koje imaju kratak put od bojanika do podloge (duboka štampa i fleksografija) kratke boje. – трифенилметанске боје. – хинонске и антрахинонске боје. полиметинске. – индиго и индигоидне боје. 2. –ф фталоцијанске боје.

žuta + plava = zelena. dobijaju se tercijarne boje (to su smeđežuta. a njihovim mešanjem se mogu d biti sve ostale b j zato se one š j dobiti t l boje. nerastvorna u vodi. žuti. hemijski stabilna. t zovu osnovne ili primarne boje. smeđeplava) 8 . PIGMENTI • Tri osnovna pigmenta su: plavi. • Prema poreklu.4/21/2010 7. čvrsta čestica. crveni i oni se ne mogu dobiti mešanjem drugih boja. PIGMENTI • Pigment je obojena. • Pigmenti se dele na: organske i neorganske. smeđecrvena. Mešanjem primarnih boja u jednakim razmerama dobijaju se sekundarne boje (crvena + žuta = narandžasta. plava + crvena = ljubičasta). pigmenti se dele na: prirodne i veštačke 7. • Daljim mešanjem sekundarnih boja. uljima i organskim rastvaračima.

PIGMENTI • Pigmenti daju obojenje grafičkoj boji. PIGMENTI • Što su čestice pigmenta manje to im je specifična površina veća. 9 . • Tekstura pigmenta je izraz kojim je obuhvaćen niz svojstava: relativna tvrdoća i mekoća pigmenta. 7. mogućnost dispergovanja i drugo. j l i d ć k ć i veličina i oblik čestica. • P k i Pokrivna moć pigmenta određuje količinu boje koja ć i t d đ j k liči b j k j se nanosi štampanjem radi postizanja određenog kontrasta.4/21/2010 7. • Najpovoljnije su čestice optimalne veličine koje daju pigmentu najveću pokrivnu moć. pa je i sposobnost kvašenja veća.

10 . • Bronze – dele se na: – zlatne bronze – srebrne bronze – patentna bronza – oksidi bronze. PIGMENTI • Prema svom poreklu pigmnti se dele na: – organske (ftalocijanini indigo. barijumsulfat. metala. ili prirodni i sintetički oksid gvožđa. alizarin) (ftalocijanini. indigo – neorganske (barit. oker. • Crni pigmenti su supstance koje su po svom sastavu elementarni ugljenik (čađ i grafit).4/21/2010 7. (bronze) Najviše korišćeni pigmenti iz ove grupe su: hromni pigmenti i titandioksid – beli pigment. PIGMENTI • Od organskih sintetičkih pigmenata najpoznatiji su: ftalocijanini i azo-pigmenti.) • Od sintetičkih neorganskih pigmenata najpoznatiji su oksidi metala čađi i metalni prahovi (bronze). hromna zelena i dr. 7.

ofset i dubokoj štampi.). • Sedef pigmenti su supstance sa specifičnim sopstvenim sjajem. • V i daje grafičkoj boji neophodna reološka Vezivo d j fičk j b ji h d l šk svojstva (plastičnost. viskoziteta. firnisi i smole. a doprinosi d i i i sušenju boje na otisku. VEZIVA • Vezivo služi kao disperzno sredstvo u grafičkoj boji i vezuje pigment za površinu koja se štampa. PIGMENTI • Fluoroscentni pigmenti su osetljivi na toplotu i na organske rastvarače. 11 . tečenje i dr. tako da te boje spadaju u grupu specijalnih boja. 7. • Kao veziva kod štamparskih boja upotrebljavaju se ulja. ij l ih b j • Mogu da se koriste u sito tehnici. knjigo-štampi.4/21/2010 7. dužine tečenja i sušivosti. š j b j ti k • Pravilnim izborom veziva postiže se da boja ima dobra svojstva lepljivosti.

ULJA • Ulja koja se koriste u proizvodnji boja mogu da se podele na: – mineralna – biljna – životinjska – sintetička • Mineralna ulja predstavljaju veliku grupu nesuvišnih ulja koja lako prodiru kroz papir i pri tome stvaraju masne mrlje na naličju pa se zato koriste za boje kojima se štampaju deblji papiri. Najvažnije mineralno ulje je teško mašinsko ulje. 12 . 7. ULJA • Biljna ulja spadaju u grupu sušivih ulja i karakterišu se sposobnošću da vezuju kiseonik iz vazduha i pri tome stvaraju elastični film.4/21/2010 7. • Najpoznatija sušiva biljna ulj su: laneno i tungovo ulje. • Laneni firnis predstavlja rafinisano laneno ulje sa dodatkom sušila.

kao što su masne kiseline dobijene iz ribljeg i sojinog ulja. • Kao veziva nisu zastupljena u velikoj meri. • Šelak je prirodna smola životinjskog porekla i dobija se ekstrakcijom iz jedne vrste biljnih vaši koje žive u tropskim predelima. • Veštačka ulja se proizvode iz prirodnih sirovina. celofanu. 7. već se najčešće koriste kao dodaci vezivima. ULJA • Životinjska ulja prema poreklu mogu da se podele na: – ulja kopnenih životinja i – ulja morskih životinja. celuloidu. glicerina i sušivih ulja. • Postoje i sintetička alkidna ulja. • Kolofonijum je prirodna smola biljnog porekla. • U ovu grupu spadaju: kolofonijum i šelak. • Veziva na bazi epoksi smola daju veliki broj dobrih anhidrida.4/21/2010 7. 13 . stabilni rastvori sintetičkih smola na bazi karbamida i melamina. Ovo vezivo se primenjuje za boje kojima se štampa na metalnim folijama. PRIRODNE SMOLE • Smole se koriste za proizvodnju veziva za grafičke boje.

koja poseduje veliki sjaj. SINTETIČKE SMOLE • Veziva na bazi sintetičkih smola koriste se za dobijanje boja na metalnim bronzama i za proizvodnju boja za visoku štampu.4/21/2010 KOLOFONIJUM I ŠELAK 7. 14 . • Jedno od najvažnijih veziva iz ove grupe je modifikovana fenolformaldehidna smola. sa izrazitim sjajem otiska. čvrstinu i otpornost na spoljne uticaje.

da bi se otisak osušio što brže brže. ugljovodonici i drugi. SIKATIVI • Sikativi su katalizatori oksidacione polimerizacije i omogućavaju stvaranje peroksida na nezasićenim vezama sušivih ulja. 7. • Rastvarači se posle štampanja uklanjaju otparavanjem. što brže. kao i da omogući boji potrebnu viskoznost i konzistenciju.4/21/2010 7. i to. sve do trenutka nanošenja boje na podlogu. RASTVARAČI • Funkcija rastvarača u grafičkoj boji je da zadrži smolu u rastvoru. • Oni se upotrebljavaju u količini do 1% u odnosu na težinu boje. etri. alkoholi. • Rastvarače možemo klasifikovati u više grupa: – ketoni. mangana i kobalta. • Najčešće se koriste soli olova. po mogućstvu. estri. 15 .

punioci i drugo. masti. SIKATIVI • Brzina sušenja boje se proporcionalno povećava sa povećanjem količine sikativa. • Sikativi se koriste u obliku organskih soli. lako kidljiva. • Prekomerna količina ovog dodatka može negativno da se odrazi na svojstva boja. j j j j j • Boja može biti suviše lepljiva. SPECIJALNI DODACI • Grafičke boje često nemaju zadovoljavajuća svojstva. suviše « kratka » ili « duga » i slično. u koje spadaju: voskovi. • Svi ovi nedostaci mogu da se uklone ili umanje dodatkom izvesnih materijala. 7. g • Najbolji rezultati se postižu međusobnom kombinacijom soli olova. mangana i kobalta.4/21/2010 7. antioksidanti. 16 .

SVOJSTVA BOJA I ISPITIVANJE • Boja mora imati određene fizičke i mehaničke karakteristike (reološka svojstva): viskozitet. viskozitet lepljivost tečljivost. Heplerov i drugi. kojim se definiše opšte stanje boje u masi. Brukfildov. VISKOZNOST • Viskoznost neke boje je mera otpora koji se javlja pri tečenju. tiksotropija. • Veliki broj ovih svojstava mogu da se obuhvate zajedničkim pojmom konzistencije. sjaj i drugo. 17 . j • Viskoznost retkih boja meri se viskozimetrom po Fordu. zavisno od tipa viskozimetra. Za guste boje koriste se sledeći viskozimetri: Stomerov. • Određivanje viskoznosti vrši se aparatima koji mogu biti različitih konstrukcija. njihova konzistencija varira u zavisnosti od temperature i vremenskih uslova. • Kako većina boja sadrži ulja i voskove. • Izražava se kao otpor koji boja pruža pri prolasku metalne pločice ili pri rotaciji metalnog cilindra u njoj. lepljivost.4/21/2010 7. 7. kao i ton boje.

pa se na osnovu njih može steći utisak o ovom svojstvu. i koje se mogu razvlačiti u niti. nazivaju se « duge » boje • « K k » b j su boje čija se nit pri razvlačenju lako Kratke boje b j čij i i l č j l k prekida. 18 . TEČLJIVOST • Tečljivost boje je sposobnost boje da se dobro i ravnomerno raspoređuje po površini valjaka štamparske mašine.4/21/2010 7. • Boje koje imaju dobru sposobnost tečenja. tečljivost i drge ukazuje na koheziju boja. kao što su lepljivost. supstance odnosno sila koja je potrebna da bi se čestice međusobno razdvojile. 7. KOHEZIJA • Kohezija je sila privlačenja između molekula iste supstance. • Kohezija neke boje uglavnom zavisi od kohezije tečne faze (vezivo). • Određivanje drugih svojstava. odnosno boje koje poseduju slabiju koheziju.

ili sposobnost izvlačenja u niti do prekida. • Određivanje tiksotropnosti vrši se na taj način što se izvesna količina boje meša u toku vremenskog intervala. • Boja slabe lepljivosti ne prenosi se dobro kroz sistem valjaka i ne daje čiste i oštre otiske. i kohezija čestica unutar boje. • Od lepljivosti zavisi mogućnost transporta boje kroz sistem za dovođenje boje na mašinu za štampanje i sposobnost prelaska boje na formu. a prevelika lepljivost prouzrokuje lepljenje boje za formu. pj p j j p p • Pod lepljivošću se podrazumeva adhezija boje prema podlozi. određenim intenzitetom. tj. 19 . • Lepljivost se određuje aparatom za merenje lepljivosti. 7. čupanje papira i nečiste otiske. neke boje menjaju svoju konzistenciju i počinju da se zgušnjavaju. LEPLJIVOST • Definiše se kao relativna sposobnost prianjanja boje za podlogu. TIKSOTROPIJA • Posle izvesnog vremena nakon lagerovanja i mirovanja. adheziono-koheziona svojstva boje. i sa forme na hartiju.Ovaj reverzibilni fenomen poznat je pod nazivom tiksotropija.4/21/2010 7. ali posle mešanja postaju opet tečne.

TON BOJE • Kada na neku obojenu površinu padne zrak sunčeve svetlosti. • Krajnji ton boje. što kao posledicu daje mat efekat. 20 . koji se reflektuje sa otiska.4/21/2010 7. pri čemu dolazi do njihovog rasipanja. • Talasne dužine zračenja određuju ton boje u vidljivom delu spektra. koji će se videti na otisku. • Hrapave površine nepravilno odbijaju zrake. Ovaj reflektovani zrak stvara vizuelni efekat boje. on se u izvesnoj meri apsorbuje. • Sjaj otiska boje zavisi od stepena glatkosti ili hrapavosti hjegove površine. • Jedna od najznačajnijih karakteristika grafičkih boja je ton. formira se tek posle završenog sušenja boje. a karakteriše ga ona talasna dužina zraka koja je dominantna po intenzitetu 7. SJAJ • Sjaj neke boje utvrđuje se određivanjem koeficijenta refleksije i predstavlja količinu energije vidljivog dela j p j gj j g spektra. • Ton se određuje merenjem talasne dužine. dok reflektovani deo zraka dopire u naše oko.

SUŠENJE OKSIDACIJOM • Ovaj način sušenja zastupljen je kod boja kod kojih je vezivo na bazi lanenog ili nekog drugog sušivog ulja. • Sušenje grafičkih boja možemo podeliti na šest osnovnih načina. koji se medjusobno razlikuju prema mehanizmu reakcije u sistemu boja – podloga. • Ovaj način sušenja karakterističan je za boje u visokoj i ofset štampi. 21 . što zavisi od njegove upojnosti.4/21/2010 7. u izvesnoj meri prodiru u pore vlakanaca papira. MEHANIZAM SUŠENJA GRAFIČKIH BOJA • P l nanošenja b j na podlogu nastaje proces Posle š j boje dl j sušenja. • Ove boje. h i k ij i b j dl 7. • Najveći deo boje ostaje na površini gde se suši do stvaranja trajnog filma. posle nanošenja na papir.

7. SUŠENJE ISPARAVANJEM • Ovo sušenje je vezano za boje koje sadrže smole (vezivo) rastvorene u pogodnim rastvaračima rastvaračima. pored prodiranja boje između vlakanaca papira. • Ove boje su izrađene sa nesušivim vezivima i lako prodiru u masu papira. • Boje koje se suše isparavanjem su boje koje se koriste za duboku i neke druge tehnike štampe. jedan deo boje ostane na njegovoj površini. SUŠENJE UPIJANJEM • Boje koje se suše upijanjem mogu da se koriste za štampanje samo na podlogama koje imaju veliku upojnu moć. • Poželjno je da. • Zadatak rastvarača je da smolu zadrži u tečnom stanju sve dok se boja ne nanese na podlogu.4/21/2010 7. • Kada boja dospe na podlogu rastvarač isparava. a otisak se s ši suši. 22 .

23 . katalizatora ili hemijskih agenasa. • Do očvršćavanja boje dolazi pod uticajem toplote. SUŠENJE GELIRANJEM • Neke boje su u stanju da se osuše odmah pošto se nanesu na papir. papir • Kao vezivo za ove boje koristi se ukuvano laneno ulje dovedeno blizu tačke geliranja. SUŠENJE POLIMERIZACIJOM • Za boje koje kao vezivo sadrže smole koje međusobno reaguju kaže se da suše polimerizacijom reaguju. melaminske smole i druge. 7.4/21/2010 7. • Na ovaj način se suše karbamid-formaldehidne smole. polimerizacijom.

• Zbog čitavog niza tehničkih nedostataka.05. ova tehnika štampanja je skoro potpuno napuštena. U TERMINU PREDAVANJA 8 ČASOVA KRFSKA K2-7 24 . potrebno je da su svi delovi mašine zagrejani iznad tačke topljenja boje.4/21/2010 7.2010. SUŠENJE OČVRŠĆAVANJEM • Ovo sušenje se odigrava kod specijalnih boja koje su na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju stanju. VAŽNO DRUGI KOLOKVIJUM IZ MATERIJALA 20. • Da bi se ovakvom bojom moglo štampati.

4/21/2010 SLEDEĆI ČAS NASTAVAK GRAFIČKIH BOJA HVALA NA PAŽNJI 25 .