4/21/2010

SEDMO PREDAVANJE

GRAFIKE BOJE

7. POJAM BOJE
Boje su hemijska jedinjenja koja apsorbuju svetlost u vidljivom delu spektra i imaju sposobnost da oboje razne predmete i materijale. Elektromagnetno zraenje talasnih duina izmeu 380 i 760 nm deluje na mrenjau i 60 d l j j oveijeg oka izazivajui oseaj boje.

4/21/2010

7. POJAM BOJE
Spektar vidljive svetlosti obuhvata zraenje talasne duine od 400 - 700 nm. Vidljivi spektar se sastoji od sledeih boja poreanih ka veim talasnim duinama: ljubiasta, plava, zelena, uta, narandasta, crvena

4/21/2010

SPEKTAR ELEKTROMAGNETNIH ZRAKA

7. POJAM BOJE
Ako emitovana svetlost sadri zrake svih talasnih duina t l ih d i naziva se b l svetlost. i bela tl t Ako su u emitovanom svetlu sadrane samo neke talasne duine, onda se tada emituje neobojena svetlost svetlost.

4/21/2010

7. GRAFIKE BOJE-POJAM
Pod grafikom bojom podrazumevamo supstancu koja poseduje odreeno obojenje i ima sposobnost da se u toku procesa tampanja vee za podlogu koja se tampa. Grafike boje su fina smea pigmenata, veziva i pomonih sredstava (suila, voskovi, povrinski aktivna sredstva i drugo). Grafika boja je disperzni sistem sa vrstom disperznom fazom (pigment) u tenom disperznom sredstvu (vezivu), kao osnovnim komponentama.

7. GRAFIKE BOJE-POJAM
Vezivo: meusobno povezuje sve komponente boje omoguava vezu izmeu boje i podloge. Ostale komponente boje (rastvarai, smole, sikativi i dr.) su razliitog hemijskog sastava, daju boji potrebne fiziko mehanike osobine i utiu na proces fiziko-mehanike suenja filma.

4/21/2010

7. GRAFIKE BOJE-POJAM
Veziva za grafike boje su takve molekularne prirode da uslovljavaju proces kvaenja pigmenta, tj. j j p j pg , j obrazovanje adsorpcionog sloja oko estica pigmenta. Proces dispergovanja pigmenta u vezivu obuhvata sledee faze: 1. kvaenje-poetni stepen dispergovanja 2. mehaniko razaranje pigmenta u manje estice 3. stabilizacija disperzije radi spreavanja flokulacije.

7. GRAFIKE BOJE-POJAM
Flokulati su grupe estica pigmenta koje su jednom bile dispergovane ili okvaene, a koje se kasnije meusobno privlae u vee grupe. Grafike boje se prenose na podlogu (papir) iskljuivo preko tamparskih maina. Glavna funkcija im je da stvore kontrast (to vie uoljiv u odnosu na podlogu) za svaki detalj tampane celine.

4/21/2010

7. GRAFIKE BOJE-POJAM
tamparske boje treba da imaju sledee karakteristike kvaliteta: pravilan transport na tamparsoj maini, zadovoljavajue suenje u odreenom vremenskom periodu, boja mora da da eljeni izgled gotovom proizvodu i ne sme da naruava podlogu na kojoj se tampa i da smanjuje predvieni rok trajanja gotovog proizvoda.

7. GRAFIKE BOJE-KLASIFIKACIJA
Klasifikacija boja moe da se izvri na razliite naine. Osnovna klasifikacija tamparskih boja je prema vrsti tampe: boje za visoku tampu boje za ravnu tampu b j za duboku tampu boje d b k boje za sito tampu specijalne boje.

4/21/2010

7. GRAFIKE BOJE-KLASIFIKACIJA
tamparske boje moemo podeliti i prema vremenu njihovog puta od bojanika do podloge, na dve velike podloge grupe: 1. grafike boje koje imaju dug put od bojanika do podloge (ofset tampa) -duge boje; 2. grafike boje koje imaju kratak put od bojanika do podloge (duboka tampa i fleksografija) kratke boje.

7. GRAFIKE BOJE-KLASIFIKACIJA
: , , , , , , , , , , , , .

4/21/2010

7. PIGMENTI
Pigment je obojena, hemijski stabilna, vrsta estica, nerastvorna u vodi, uljima i organskim rastvaraima. Pigmenti se dele na: organske i neorganske; Prema poreklu, pigmenti se dele na: prirodne i vetake

7. PIGMENTI
Tri osnovna pigmenta su: plavi, uti, crveni i oni se ne mogu dobiti meanjem drugih boja, a njihovim meanjem se mogu d biti sve ostale b j zato se one j dobiti t l boje; t zovu osnovne ili primarne boje. Meanjem primarnih boja u jednakim razmerama dobijaju se sekundarne boje (crvena + uta = narandasta, uta + plava = zelena, plava + crvena = ljubiasta). Daljim meanjem sekundarnih boja, dobijaju se tercijarne boje (to su smeeuta, smeecrvena, smeeplava)

4/21/2010

7. PIGMENTI
Pigmenti daju obojenje grafikoj boji. P k i Pokrivna mo pigmenta odreuje koliinu boje koja i t d j k lii b j k j se nanosi tampanjem radi postizanja odreenog kontrasta. Tekstura pigmenta je izraz kojim je obuhvaen niz svojstava: relativna tvrdoa i mekoa pigmenta, j l i d k i veliina i oblik estica, mogunost dispergovanja i drugo.

7. PIGMENTI
to su estice pigmenta manje to im je specifina povrina vea, pa je i sposobnost kvaenja vea. Najpovoljnije su estice optimalne veliine koje daju pigmentu najveu pokrivnu mo.

4/21/2010

7. PIGMENTI
Prema svom poreklu pigmnti se dele na: organske (ftalocijanini indigo, alizarin) (ftalocijanini, indigo neorganske (barit, oker, barijumsulfat, hromna zelena i dr.) Od sintetikih neorganskih pigmenata najpoznatiji su oksidi metala ai i metalni prahovi (bronze). metala, (bronze) Najvie korieni pigmenti iz ove grupe su: hromni pigmenti i titandioksid beli pigment.

7. PIGMENTI
Od organskih sintetikih pigmenata najpoznatiji su: ftalocijanini i azo-pigmenti. Crni pigmenti su supstance koje su po svom sastavu elementarni ugljenik (a i grafit), ili prirodni i sintetiki oksid gvoa. Bronze dele se na: zlatne bronze srebrne bronze patentna bronza oksidi bronze.

10

4/21/2010

7. PIGMENTI
Fluoroscentni pigmenti su osetljivi na toplotu i na organske rastvarae, tako da te boje spadaju u grupu specijalnih boja. ij l ih b j Mogu da se koriste u sito tehnici, knjigo-tampi, ofset i dubokoj tampi. Sedef pigmenti su supstance sa specifinim sopstvenim sjajem.

7. VEZIVA
Vezivo slui kao disperzno sredstvo u grafikoj boji i vezuje pigment za povrinu koja se tampa, a doprinosi d i i i suenju boje na otisku. j b j ti k Pravilnim izborom veziva postie se da boja ima dobra svojstva lepljivosti, viskoziteta, duine teenja i suivosti. V i daje grafikoj boji neophodna reoloka Vezivo d j fik j b ji h d l k svojstva (plastinost, teenje i dr.). Kao veziva kod tamparskih boja upotrebljavaju se ulja, firnisi i smole.

11

4/21/2010

7. ULJA
Ulja koja se koriste u proizvodnji boja mogu da se podele na: mineralna biljna ivotinjska sintetika Mineralna ulja predstavljaju veliku grupu nesuvinih ulja koja lako prodiru kroz papir i pri tome stvaraju masne mrlje na naliju pa se zato koriste za boje kojima se tampaju deblji papiri. Najvanije mineralno ulje je teko mainsko ulje.

7. ULJA
Biljna ulja spadaju u grupu suivih ulja i karakteriu se sposobnou da vezuju kiseonik iz vazduha i pri tome stvaraju elastini film. Najpoznatija suiva biljna ulj su: laneno i tungovo ulje. Laneni firnis predstavlja rafinisano laneno ulje sa dodatkom suila.

12

4/21/2010

7. ULJA
ivotinjska ulja prema poreklu mogu da se podele na: ulja kopnenih ivotinja i ulja morskih ivotinja. Kao veziva nisu zastupljena u velikoj meri, ve se najee koriste kao dodaci vezivima. Vetaka ulja se proizvode iz prirodnih sirovina, kao to su masne kiseline dobijene iz ribljeg i sojinog ulja. Postoje i sintetika alkidna ulja, stabilni rastvori sintetikih smola na bazi karbamida i melamina. Veziva na bazi epoksi smola daju veliki broj dobrih anhidrida, glicerina i suivih ulja. Ovo vezivo se primenjuje za boje kojima se tampa na metalnim folijama, celofanu, celuloidu.

7. PRIRODNE SMOLE
Smole se koriste za proizvodnju veziva za grafike boje. U ovu grupu spadaju: kolofonijum i elak. Kolofonijum je prirodna smola biljnog porekla. elak je prirodna smola ivotinjskog porekla i dobija se ekstrakcijom iz jedne vrste biljnih vai koje ive u tropskim predelima.

13

4/21/2010

KOLOFONIJUM I ELAK

7. SINTETIKE SMOLE
Veziva na bazi sintetikih smola koriste se za dobijanje boja na metalnim bronzama i za proizvodnju boja za visoku tampu, sa izrazitim sjajem otiska. Jedno od najvanijih veziva iz ove grupe je modifikovana fenolformaldehidna smola, koja poseduje veliki sjaj, vrstinu i otpornost na spoljne uticaje.

14

4/21/2010

7. RASTVARAI
Funkcija rastvaraa u grafikoj boji je da zadri smolu u rastvoru, sve do trenutka nanoenja boje na podlogu, kao i da omogui boji potrebnu viskoznost i konzistenciju. Rastvarai se posle tampanja uklanjaju otparavanjem, i to, po mogustvu, to bre, da bi se otisak osuio to bre bre. Rastvarae moemo klasifikovati u vie grupa: ketoni, estri, etri, alkoholi, ugljovodonici i drugi.

7. SIKATIVI
Sikativi su katalizatori oksidacione polimerizacije i omoguavaju stvaranje peroksida na nezasienim vezama suivih ulja. Najee se koriste soli olova, mangana i kobalta. Oni se upotrebljavaju u koliini do 1% u odnosu na teinu boje.

15

4/21/2010

7. SIKATIVI
Brzina suenja boje se proporcionalno poveava sa poveanjem koliine sikativa. Prekomerna koliina ovog dodatka moe negativno da se odrazi na svojstva boja. Sikativi se koriste u obliku organskih soli. g Najbolji rezultati se postiu meusobnom kombinacijom soli olova, mangana i kobalta.

7. SPECIJALNI DODACI
Grafike boje esto nemaju zadovoljavajua svojstva. j j j j j Boja moe biti suvie lepljiva, lako kidljiva, suvie kratka ili duga i slino. Svi ovi nedostaci mogu da se uklone ili umanje dodatkom izvesnih materijala, u koje spadaju: voskovi, masti, antioksidanti, punioci i drugo.

16

4/21/2010

7. SVOJSTVA BOJA I ISPITIVANJE

Boja mora imati odreene fizike i mehanike karakteristike (reoloka svojstva): viskozitet, lepljivost, viskozitet lepljivost teljivost, tiksotropija, kao i ton boje, sjaj i drugo. Veliki broj ovih svojstava mogu da se obuhvate zajednikim pojmom konzistencije, kojim se definie opte stanje boje u masi. Kako veina boja sadri ulja i voskove, njihova konzistencija varira u zavisnosti od temperature i vremenskih uslova.

7. VISKOZNOST
Viskoznost neke boje je mera otpora koji se javlja pri teenju. Izraava se kao otpor koji boja prua pri prolasku metalne ploice ili pri rotaciji metalnog cilindra u njoj, zavisno od tipa viskozimetra. Odreivanje viskoznosti vri se aparatima koji mogu biti razliitih konstrukcija. j Viskoznost retkih boja meri se viskozimetrom po Fordu. Za guste boje koriste se sledei viskozimetri: Stomerov, Brukfildov, Heplerov i drugi.

17

4/21/2010

7. KOHEZIJA
Kohezija je sila privlaenja izmeu molekula iste supstance, supstance odnosno sila koja je potrebna da bi se estice meusobno razdvojile. Kohezija neke boje uglavnom zavisi od kohezije tene faze (vezivo). Odreivanje drugih svojstava, kao to su lepljivost, teljivost i drge ukazuje na koheziju boja, pa se na osnovu njih moe stei utisak o ovom svojstvu.

7. TELJIVOST
Teljivost boje je sposobnost boje da se dobro i ravnomerno rasporeuje po povrini valjaka tamparske maine. Boje koje imaju dobru sposobnost teenja, i koje se mogu razvlaiti u niti, nazivaju se duge boje K k b j su boje ija se nit pri razvlaenju lako Kratke boje b j ij i i l j l k prekida, odnosno boje koje poseduju slabiju koheziju.

18

4/21/2010

7. LEPLJIVOST
Definie se kao relativna sposobnost prianjanja boje za podlogu, ili sposobnost izvlaenja u niti do prekida. pj p j j p p Pod lepljivou se podrazumeva adhezija boje prema podlozi, i kohezija estica unutar boje, tj. adheziono-koheziona svojstva boje. Od lepljivosti zavisi mogunost transporta boje kroz sistem za dovoenje boje na mainu za tampanje i sposobnost prelaska boje na formu, i sa forme na hartiju. Boja slabe lepljivosti ne prenosi se dobro kroz sistem valjaka i ne daje iste i otre otiske, a prevelika lepljivost prouzrokuje lepljenje boje za formu, upanje papira i neiste otiske. Lepljivost se odreuje aparatom za merenje lepljivosti.

7. TIKSOTROPIJA
Posle izvesnog vremena nakon lagerovanja i mirovanja, neke boje menjaju svoju konzistenciju i poinju da se zgunjavaju, ali posle meanja postaju opet tene.Ovaj reverzibilni fenomen poznat je pod nazivom tiksotropija. Odreivanje tiksotropnosti vri se na taj nain to se izvesna koliina boje mea u toku vremenskog intervala, odreenim intenzitetom.

19

4/21/2010

7. TON BOJE
Kada na neku obojenu povrinu padne zrak suneve svetlosti, on se u izvesnoj meri apsorbuje, dok reflektovani deo zraka dopire u nae oko. Ovaj reflektovani zrak stvara vizuelni efekat boje. Talasne duine zraenja odreuju ton boje u vidljivom delu spektra. Krajnji ton boje, koji e se videti na otisku, formira se tek posle zavrenog suenja boje. Jedna od najznaajnijih karakteristika grafikih boja je ton. Ton se odreuje merenjem talasne duine, a karakterie ga ona talasna duina zraka koja je dominantna po intenzitetu

7. SJAJ
Sjaj neke boje utvruje se odreivanjem koeficijenta refleksije i predstavlja koliinu energije vidljivog dela j p j gj j g spektra, koji se reflektuje sa otiska. Sjaj otiska boje zavisi od stepena glatkosti ili hrapavosti hjegove povrine. Hrapave povrine nepravilno odbijaju zrake, pri emu dolazi do njihovog rasipanja, to kao posledicu daje mat efekat.

20

4/21/2010

7. MEHANIZAM SUENJA GRAFIKIH BOJA

P l nanoenja b j na podlogu nastaje proces Posle j boje dl j suenja. Suenje grafikih boja moemo podeliti na est osnovnih naina, koji se medjusobno razlikuju prema mehanizmu reakcije u sistemu boja podloga. h i k ij i b j dl

7. SUENJE OKSIDACIJOM
Ovaj nain suenja zastupljen je kod boja kod kojih je vezivo na bazi lanenog ili nekog drugog suivog ulja. Ove boje, posle nanoenja na papir, u izvesnoj meri prodiru u pore vlakanaca papira, to zavisi od njegove upojnosti. Najvei deo boje ostaje na povrini gde se sui do stvaranja trajnog filma. Ovaj nain suenja karakteristian je za boje u visokoj i ofset tampi.

21

4/21/2010

7. SUENJE UPIJANJEM
Boje koje se sue upijanjem mogu da se koriste za tampanje samo na podlogama koje imaju veliku upojnu mo. Ove boje su izraene sa nesuivim vezivima i lako prodiru u masu papira. Poeljno je da, pored prodiranja boje izmeu vlakanaca papira, jedan deo boje ostane na njegovoj povrini.

7. SUENJE ISPARAVANJEM
Ovo suenje je vezano za boje koje sadre smole (vezivo) rastvorene u pogodnim rastvaraima rastvaraima. Zadatak rastvaraa je da smolu zadri u tenom stanju sve dok se boja ne nanese na podlogu. Kada boja dospe na podlogu rastvara isparava, a otisak se s i sui. Boje koje se sue isparavanjem su boje koje se koriste za duboku i neke druge tehnike tampe.

22

4/21/2010

7. SUENJE POLIMERIZACIJOM
Za boje koje kao vezivo sadre smole koje meusobno reaguju kae se da sue polimerizacijom reaguju, polimerizacijom. Do ovravanja boje dolazi pod uticajem toplote, katalizatora ili hemijskih agenasa. Na ovaj nain se sue karbamid-formaldehidne smole, melaminske smole i druge.

7. SUENJE GELIRANJEM
Neke boje su u stanju da se osue odmah poto se nanesu na papir. papir Kao vezivo za ove boje koristi se ukuvano laneno ulje dovedeno blizu take geliranja.

23

4/21/2010

7. SUENJE OVRAVANJEM
Ovo suenje se odigrava kod specijalnih boja koje su na sobnoj temperaturi u vrstom stanju stanju. Da bi se ovakvom bojom moglo tampati, potrebno je da su svi delovi maine zagrejani iznad take topljenja boje. Zbog itavog niza tehnikih nedostataka, ova tehnika tampanja je skoro potpuno naputena.

VANO
DRUGI KOLOKVIJUM IZ MATERIJALA

20.05.2010.
U TERMINU PREDAVANJA 8 ASOVA KRFSKA K2-7

24

4/21/2010

SLEDEI AS NASTAVAK GRAFIKIH BOJA HVALA NA PANJI

25