4/21/2010

SEDMO PREDAVANJE

GRAFIČKE BOJE

7. POJAM BOJE
• Boje su hemijska jedinjenja koja apsorbuju svetlost u vidljivom delu spektra i imaju sposobnost da oboje razne predmete i materijale. • Elektromagnetno zračenje talasnih dužina između 380 i 760 nm deluje na mrežnjaču i đ 60 d l j ž j č čovečijeg oka izazivajući osećaj boje.

1

4/21/2010

7. POJAM BOJE
• Spektar vidljive svetlosti obuhvata zračenje talasne dužine od 400 - 700 nm. • Vidljivi spektar se sastoji od sledećih boja poređanih ka većim talasnim dužinama: – ljubičasta, – plava, – zelena, – žuta, – narandžasta, – crvena

2

3 . i bela tl t • Ako su u emitovanom svetlu sadržane samo neke talasne dužine. POJAM BOJE • Ako emitovana svetlost sadrži zrake svih talasnih dužina t l ih d ži naziva se b l svetlost.4/21/2010 SPEKTAR ELEKTROMAGNETNIH ZRAKA 7. onda se tada emituje neobojena svetlost svetlost.

veziva i pomoćnih sredstava (sušila. • Grafičke boje su fina smeša pigmenata.4/21/2010 7. sikativi i dr. površinski aktivna sredstva i drugo). smole.) su različitog hemijskog sastava. 4 . 7. • Grafička boja je disperzni sistem sa čvrstom disperznom fazom (pigment) u tečnom disperznom sredstvu (vezivu). daju boji potrebne fizičko mehaničke osobine i utiču na proces fizičko-mehaničke sušenja filma. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Pod grafičkom bojom podrazumevamo supstancu koja poseduje određeno obojenje i ima sposobnost da se u toku procesa štampanja veže za podlogu koja se štampa. voskovi. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Vezivo: – međusobno povezuje sve komponente boje – omogućava vezu između boje i podloge. kao osnovnim komponentama. • Ostale komponente boje (rastvarači.

stabilizacija disperzije radi sprečavanja flokulacije. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Flokulati su grupe čestica pigmenta koje su jednom bile dispergovane ili okvašene. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Veziva za grafičke boje su takve molekularne prirode da uslovljavaju proces kvašenja pigmenta. j j p j pg . 7. • Proces dispergovanja pigmenta u vezivu obuhvata sledeće faze: 1. a koje se kasnije međusobno privlače u veće grupe. tj. mehaničko razaranje pigmenta u manje čestice 3. j obrazovanje adsorpcionog sloja oko čestica pigmenta. • Grafičke boje se prenose na podlogu (papir) isključivo preko štamparskih mašina. kvašenje-početni stepen dispergovanja 2. Glavna funkcija im je da stvore kontrast (što više uočljiv u odnosu na podlogu) za svaki detalj štampane celine.4/21/2010 7. 5 .

– zadovoljavajuće sušenje u određenom vremenskom periodu. – boja mora da da željeni izgled gotovom proizvodu i – ne sme da narušava podlogu na kojoj se štampa i da smanjuje predviđeni rok trajanja gotovog proizvoda. 7. 6 . • Osnovna klasifikacija štamparskih boja je prema vrsti štampe: – boje za visoku štampu – boje za ravnu štampu – b j za duboku štampu boje d b k š – boje za sito štampu – specijalne boje. GRAFIČKE BOJE-POJAM • Štamparske boje treba da imaju sledeće karakteristike kvaliteta: – pravilan transport na štamparsoj mašini. GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA • Klasifikacija boja može da se izvrši na različite načine.4/21/2010 7.

na dve velike podloge grupe: 1. – сумпорне боје. ј б ј ј – ксантенске. азинске. – тиазолонске боје и друге. – индиго и индигоидне боје. – нитро и нитрозо боје. – хинонске и антрахинонске боје. 7. 7 . акридинске. цијанске. полиметинске. grafičke boje koje imaju kratak put od bojanika do podloge (duboka štampa i fleksografija) kratke boje. –ф фталоцијанске боје.4/21/2010 7. GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA • Štamparske boje možemo podeliti i prema vremenu njihovog puta od bojanika do podloge. 2. – трифенилметанске боје. GRAFIČKE BOJE-KLASIFIKACIJA • Хемијска подела боја је на: – азо боје. grafičke boje koje imaju dug put od bojanika do podloge (ofset štampa) -duge boje.

hemijski stabilna. dobijaju se tercijarne boje (to su smeđežuta. t zovu osnovne ili primarne boje. čvrsta čestica. žuta + plava = zelena. pigmenti se dele na: prirodne i veštačke 7. • Daljim mešanjem sekundarnih boja. a njihovim mešanjem se mogu d biti sve ostale b j zato se one š j dobiti t l boje. • Pigmenti se dele na: organske i neorganske. crveni i oni se ne mogu dobiti mešanjem drugih boja. smeđecrvena. nerastvorna u vodi. žuti. • Prema poreklu. PIGMENTI • Tri osnovna pigmenta su: plavi. plava + crvena = ljubičasta).4/21/2010 7. smeđeplava) 8 . Mešanjem primarnih boja u jednakim razmerama dobijaju se sekundarne boje (crvena + žuta = narandžasta. uljima i organskim rastvaračima. PIGMENTI • Pigment je obojena.

j l i d ć k ć i veličina i oblik čestica. mogućnost dispergovanja i drugo. • Tekstura pigmenta je izraz kojim je obuhvaćen niz svojstava: relativna tvrdoća i mekoća pigmenta.4/21/2010 7. • P k i Pokrivna moć pigmenta određuje količinu boje koja ć i t d đ j k liči b j k j se nanosi štampanjem radi postizanja određenog kontrasta. 7. 9 . pa je i sposobnost kvašenja veća. PIGMENTI • Pigmenti daju obojenje grafičkoj boji. PIGMENTI • Što su čestice pigmenta manje to im je specifična površina veća. • Najpovoljnije su čestice optimalne veličine koje daju pigmentu najveću pokrivnu moć.

ili prirodni i sintetički oksid gvožđa. barijumsulfat. indigo – neorganske (barit. • Crni pigmenti su supstance koje su po svom sastavu elementarni ugljenik (čađ i grafit). PIGMENTI • Od organskih sintetičkih pigmenata najpoznatiji su: ftalocijanini i azo-pigmenti. 7. alizarin) (ftalocijanini. (bronze) Najviše korišćeni pigmenti iz ove grupe su: hromni pigmenti i titandioksid – beli pigment. metala.4/21/2010 7. hromna zelena i dr.) • Od sintetičkih neorganskih pigmenata najpoznatiji su oksidi metala čađi i metalni prahovi (bronze). 10 . oker. PIGMENTI • Prema svom poreklu pigmnti se dele na: – organske (ftalocijanini indigo. • Bronze – dele se na: – zlatne bronze – srebrne bronze – patentna bronza – oksidi bronze.

tečenje i dr. • V i daje grafičkoj boji neophodna reološka Vezivo d j fičk j b ji h d l šk svojstva (plastičnost.).4/21/2010 7. viskoziteta. PIGMENTI • Fluoroscentni pigmenti su osetljivi na toplotu i na organske rastvarače. ij l ih b j • Mogu da se koriste u sito tehnici. 7. š j b j ti k • Pravilnim izborom veziva postiže se da boja ima dobra svojstva lepljivosti. VEZIVA • Vezivo služi kao disperzno sredstvo u grafičkoj boji i vezuje pigment za površinu koja se štampa. a doprinosi d i i i sušenju boje na otisku. firnisi i smole. knjigo-štampi. 11 . • Kao veziva kod štamparskih boja upotrebljavaju se ulja. • Sedef pigmenti su supstance sa specifičnim sopstvenim sjajem. tako da te boje spadaju u grupu specijalnih boja. dužine tečenja i sušivosti. ofset i dubokoj štampi.

ULJA • Biljna ulja spadaju u grupu sušivih ulja i karakterišu se sposobnošću da vezuju kiseonik iz vazduha i pri tome stvaraju elastični film. • Laneni firnis predstavlja rafinisano laneno ulje sa dodatkom sušila. Najvažnije mineralno ulje je teško mašinsko ulje.4/21/2010 7. • Najpoznatija sušiva biljna ulj su: laneno i tungovo ulje. ULJA • Ulja koja se koriste u proizvodnji boja mogu da se podele na: – mineralna – biljna – životinjska – sintetička • Mineralna ulja predstavljaju veliku grupu nesuvišnih ulja koja lako prodiru kroz papir i pri tome stvaraju masne mrlje na naličju pa se zato koriste za boje kojima se štampaju deblji papiri. 12 . 7.

• U ovu grupu spadaju: kolofonijum i šelak. 13 . • Šelak je prirodna smola životinjskog porekla i dobija se ekstrakcijom iz jedne vrste biljnih vaši koje žive u tropskim predelima. celuloidu. ULJA • Životinjska ulja prema poreklu mogu da se podele na: – ulja kopnenih životinja i – ulja morskih životinja. Ovo vezivo se primenjuje za boje kojima se štampa na metalnim folijama. već se najčešće koriste kao dodaci vezivima. celofanu.4/21/2010 7. • Kao veziva nisu zastupljena u velikoj meri. 7. stabilni rastvori sintetičkih smola na bazi karbamida i melamina. glicerina i sušivih ulja. • Postoje i sintetička alkidna ulja. • Veziva na bazi epoksi smola daju veliki broj dobrih anhidrida. • Kolofonijum je prirodna smola biljnog porekla. PRIRODNE SMOLE • Smole se koriste za proizvodnju veziva za grafičke boje. • Veštačka ulja se proizvode iz prirodnih sirovina. kao što su masne kiseline dobijene iz ribljeg i sojinog ulja.

• Jedno od najvažnijih veziva iz ove grupe je modifikovana fenolformaldehidna smola. sa izrazitim sjajem otiska.4/21/2010 KOLOFONIJUM I ŠELAK 7. 14 . koja poseduje veliki sjaj. SINTETIČKE SMOLE • Veziva na bazi sintetičkih smola koriste se za dobijanje boja na metalnim bronzama i za proizvodnju boja za visoku štampu. čvrstinu i otpornost na spoljne uticaje.

7. kao i da omogući boji potrebnu viskoznost i konzistenciju. mangana i kobalta. i to. alkoholi. ugljovodonici i drugi. • Oni se upotrebljavaju u količini do 1% u odnosu na težinu boje. da bi se otisak osušio što brže brže. SIKATIVI • Sikativi su katalizatori oksidacione polimerizacije i omogućavaju stvaranje peroksida na nezasićenim vezama sušivih ulja. estri. • Najčešće se koriste soli olova. sve do trenutka nanošenja boje na podlogu. po mogućstvu. 15 .4/21/2010 7. • Rastvarači se posle štampanja uklanjaju otparavanjem. etri. što brže. • Rastvarače možemo klasifikovati u više grupa: – ketoni. RASTVARAČI • Funkcija rastvarača u grafičkoj boji je da zadrži smolu u rastvoru.

• Svi ovi nedostaci mogu da se uklone ili umanje dodatkom izvesnih materijala. j j j j j • Boja može biti suviše lepljiva. SPECIJALNI DODACI • Grafičke boje često nemaju zadovoljavajuća svojstva.4/21/2010 7. SIKATIVI • Brzina sušenja boje se proporcionalno povećava sa povećanjem količine sikativa. masti. g • Najbolji rezultati se postižu međusobnom kombinacijom soli olova. lako kidljiva. mangana i kobalta. punioci i drugo. • Sikativi se koriste u obliku organskih soli. • Prekomerna količina ovog dodatka može negativno da se odrazi na svojstva boja. suviše « kratka » ili « duga » i slično. 16 . antioksidanti. 7. u koje spadaju: voskovi.

kojim se definiše opšte stanje boje u masi. njihova konzistencija varira u zavisnosti od temperature i vremenskih uslova. Za guste boje koriste se sledeći viskozimetri: Stomerov. j • Viskoznost retkih boja meri se viskozimetrom po Fordu. kao i ton boje. Brukfildov. • Određivanje viskoznosti vrši se aparatima koji mogu biti različitih konstrukcija. VISKOZNOST • Viskoznost neke boje je mera otpora koji se javlja pri tečenju. lepljivost. tiksotropija. • Kako većina boja sadrži ulja i voskove. SVOJSTVA BOJA I ISPITIVANJE • Boja mora imati određene fizičke i mehaničke karakteristike (reološka svojstva): viskozitet. • Izražava se kao otpor koji boja pruža pri prolasku metalne pločice ili pri rotaciji metalnog cilindra u njoj. • Veliki broj ovih svojstava mogu da se obuhvate zajedničkim pojmom konzistencije.4/21/2010 7. sjaj i drugo. Heplerov i drugi. 7. zavisno od tipa viskozimetra. viskozitet lepljivost tečljivost. 17 .

supstance odnosno sila koja je potrebna da bi se čestice međusobno razdvojile.4/21/2010 7. KOHEZIJA • Kohezija je sila privlačenja između molekula iste supstance. kao što su lepljivost. i koje se mogu razvlačiti u niti. • Boje koje imaju dobru sposobnost tečenja. pa se na osnovu njih može steći utisak o ovom svojstvu. tečljivost i drge ukazuje na koheziju boja. TEČLJIVOST • Tečljivost boje je sposobnost boje da se dobro i ravnomerno raspoređuje po površini valjaka štamparske mašine. nazivaju se « duge » boje • « K k » b j su boje čija se nit pri razvlačenju lako Kratke boje b j čij i i l č j l k prekida. odnosno boje koje poseduju slabiju koheziju. • Određivanje drugih svojstava. 18 . 7. • Kohezija neke boje uglavnom zavisi od kohezije tečne faze (vezivo).

Ovaj reverzibilni fenomen poznat je pod nazivom tiksotropija. TIKSOTROPIJA • Posle izvesnog vremena nakon lagerovanja i mirovanja. određenim intenzitetom. a prevelika lepljivost prouzrokuje lepljenje boje za formu.4/21/2010 7. 7. neke boje menjaju svoju konzistenciju i počinju da se zgušnjavaju. LEPLJIVOST • Definiše se kao relativna sposobnost prianjanja boje za podlogu. adheziono-koheziona svojstva boje. 19 . • Određivanje tiksotropnosti vrši se na taj način što se izvesna količina boje meša u toku vremenskog intervala. ili sposobnost izvlačenja u niti do prekida. ali posle mešanja postaju opet tečne. • Lepljivost se određuje aparatom za merenje lepljivosti. • Boja slabe lepljivosti ne prenosi se dobro kroz sistem valjaka i ne daje čiste i oštre otiske. čupanje papira i nečiste otiske. pj p j j p p • Pod lepljivošću se podrazumeva adhezija boje prema podlozi. tj. • Od lepljivosti zavisi mogućnost transporta boje kroz sistem za dovođenje boje na mašinu za štampanje i sposobnost prelaska boje na formu. i sa forme na hartiju. i kohezija čestica unutar boje.

• Ton se određuje merenjem talasne dužine. što kao posledicu daje mat efekat. SJAJ • Sjaj neke boje utvrđuje se određivanjem koeficijenta refleksije i predstavlja količinu energije vidljivog dela j p j gj j g spektra. • Jedna od najznačajnijih karakteristika grafičkih boja je ton. koji će se videti na otisku. • Hrapave površine nepravilno odbijaju zrake. TON BOJE • Kada na neku obojenu površinu padne zrak sunčeve svetlosti. koji se reflektuje sa otiska. pri čemu dolazi do njihovog rasipanja. on se u izvesnoj meri apsorbuje.4/21/2010 7. • Krajnji ton boje. 20 . a karakteriše ga ona talasna dužina zraka koja je dominantna po intenzitetu 7. formira se tek posle završenog sušenja boje. • Sjaj otiska boje zavisi od stepena glatkosti ili hrapavosti hjegove površine. Ovaj reflektovani zrak stvara vizuelni efekat boje. • Talasne dužine zračenja određuju ton boje u vidljivom delu spektra. dok reflektovani deo zraka dopire u naše oko.

h i k ij i b j dl 7. • Sušenje grafičkih boja možemo podeliti na šest osnovnih načina. posle nanošenja na papir. • Ovaj način sušenja karakterističan je za boje u visokoj i ofset štampi. 21 . SUŠENJE OKSIDACIJOM • Ovaj način sušenja zastupljen je kod boja kod kojih je vezivo na bazi lanenog ili nekog drugog sušivog ulja. • Najveći deo boje ostaje na površini gde se suši do stvaranja trajnog filma. koji se medjusobno razlikuju prema mehanizmu reakcije u sistemu boja – podloga. što zavisi od njegove upojnosti. • Ove boje.4/21/2010 7. u izvesnoj meri prodiru u pore vlakanaca papira. MEHANIZAM SUŠENJA GRAFIČKIH BOJA • P l nanošenja b j na podlogu nastaje proces Posle š j boje dl j sušenja.

SUŠENJE UPIJANJEM • Boje koje se suše upijanjem mogu da se koriste za štampanje samo na podlogama koje imaju veliku upojnu moć. 22 . • Ove boje su izrađene sa nesušivim vezivima i lako prodiru u masu papira. pored prodiranja boje između vlakanaca papira. jedan deo boje ostane na njegovoj površini. SUŠENJE ISPARAVANJEM • Ovo sušenje je vezano za boje koje sadrže smole (vezivo) rastvorene u pogodnim rastvaračima rastvaračima. • Poželjno je da. • Boje koje se suše isparavanjem su boje koje se koriste za duboku i neke druge tehnike štampe. • Zadatak rastvarača je da smolu zadrži u tečnom stanju sve dok se boja ne nanese na podlogu. • Kada boja dospe na podlogu rastvarač isparava. 7. a otisak se s ši suši.4/21/2010 7.

SUŠENJE POLIMERIZACIJOM • Za boje koje kao vezivo sadrže smole koje međusobno reaguju kaže se da suše polimerizacijom reaguju. polimerizacijom. katalizatora ili hemijskih agenasa. melaminske smole i druge. SUŠENJE GELIRANJEM • Neke boje su u stanju da se osuše odmah pošto se nanesu na papir. 7. • Na ovaj način se suše karbamid-formaldehidne smole. • Do očvršćavanja boje dolazi pod uticajem toplote. papir • Kao vezivo za ove boje koristi se ukuvano laneno ulje dovedeno blizu tačke geliranja.4/21/2010 7. 23 .

• Zbog čitavog niza tehničkih nedostataka. SUŠENJE OČVRŠĆAVANJEM • Ovo sušenje se odigrava kod specijalnih boja koje su na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju stanju.4/21/2010 7.05. potrebno je da su svi delovi mašine zagrejani iznad tačke topljenja boje. VAŽNO DRUGI KOLOKVIJUM IZ MATERIJALA 20. ova tehnika štampanja je skoro potpuno napuštena. U TERMINU PREDAVANJA 8 ČASOVA KRFSKA K2-7 24 . • Da bi se ovakvom bojom moglo štampati.2010.

4/21/2010 SLEDEĆI ČAS NASTAVAK GRAFIČKIH BOJA HVALA NA PAŽNJI 25 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful