Gljiva Kombuha

Zovu je jo i japanska gljiva, ruska gljiva, kineska gljiva, indijska cajna gljiva, gljiva za dugovecnost, kargaok caj, cembuja orijentalis. Gljiva Kombuha je dobro poznata u svetu a ime joj je japanskog porekla. Lekovita svojstva Kombuhe poznata su nairoko. Iskustva pokazuju da Kombuha caj sniava krvni pritisak, ecer i holesterol, ubrzava cirkulaciju, povoljno utice na rad lezda, stimulie metabolizam, odnosno podstice sagorevanje masti a samim tim i mravljenje. Pomae kod reumatizma i artritisa tako sto olaksava pokretljivost zglobova, regulise rad eluca, jetre i bubrega. Blagotvorno deluje kod konih oboljenja, kostobolje, arterioskleroze. Pomae kod zatvora, sniava ureju u krvi, ublazava stres i nesanicu. Povecava imunitet, prociscava organizam, stimulise rast kose... Caj od Kombuhe vekovima se koristi u azijskim zamljama. Istocni narodi veruju da moze vratiti mladost, krepkost i produiti ivotni vek. Narodi koji svakodnevno piju po dva i po decilitra caja od kombuhe nemaju bore na licu ni druge vidljive znake starenja, kao sto su seda kosa ili staracke pege po rukama.

Kako napraviti Kombuhu?

Posle ceenja prevrelog groa za vino u kominu, dodati dosta obicne vode i malo ecera. Posudu ne poklapati, vec ostaviti nedelju dana da radi. Na taj nacin vinski kvasac iz komine ce se sjediniti sa sircetnim bakterijama iz vazduha i formirace se svetlo braon, sluzavi pokrivac - tako je napravljena Kombuha, koja vremenom uz pravilano odravanje raste i razmnoava se.

Kako se priprema Kombuha caj?

U 1 litar kljucale vode spustiti 2 kaikice bilo koje biljne meavine za caj (najbolji rezultati pokazali su se upotrebom zelenog caja). Ostaviti da odstoji 15-tak minuta, pa procediti. Odmah zatim dodati 4 velike kaike secera i promesati. Nakon toga obavezno ostaviti da se prohladi na nivo sobne temperature. Pripremiti cistu staklenu posudu (nikako metalnu) i u nju sipati ohlaen caj. Tek tada gljivu Kombuhu spustiti u caj. Ukoliko se Kombuha napitak priprema prvi put, od tek nastale Kombuhe, u caj dodati i tecnost koja je nastala zajedno sa njom. Za svaki naredni put potrebno je sacuvati neto tecnosti od predhodnog napitka i dodati ga u novi (oko 10% od ukupne kolicine novog napitka). Prekriti posudu gazom ili drugom laganom i prozirnom tkaninom (nikako celofanom, da bi gljiva mogla da dise) i ostaviti da odstoji 10-tak dana na toplom, tamnom i mirnom mestu (za to vreme je najbolje ne pomerati je). Ukoliko za to vreme

gljiva padne na dno na vrhu ce se pored nje formirati nova, mlada, gljiva Kombuha. Gljiva se moze koristiti za pripremu caja vise puta, tacnije sve dok je svetle boje. Kada pocne da tamni, treba je baciti i nastaviti sa novonastalim mladim gljivama. Za slai ukus napitka fermentaciju zaustaviti malo ranije a za kiselkast ukus ostaviti da se fermentise neto due (to obicno zavisi od nivoa toplote u stanu). Kombuha napitak treba da je blagog ukusa. Preterano jak i kiseo napitak moe imati tetno dejstvo na ljudski organizam. Nakon toga, plasticnom kaikom (nikako metalnom) izvaditi Kombuhu iz posude, malo je oprati hladnom vodom i tako je spremna za pripremu novog napitka. Dobijen Kombuha caj sipati u staklene flase i dobro zatvoriti (10% tecnosti, zajedno sa gljivom, sacuvati za pripremu novog napitka). Vremenom kako gljiva raste bice moguce od nje napraviti sve vece kolicine caja, koje su cuvane na hladnom mestu, upotrebljive mesecima. Kombuha caj piti tri puta dnevno po jednu manju olju i to ujutru na prazan stomak, zatim posle rucka, pa uvece neposredno pre spavanja.

Kombuha Duan N. Kovaevi

Na Dalekom Istoku i Rusiji vekovima je poznato spravljanje osveavajueg, lekovitog napitka korienjem tzv. ajne gljive. Ovde je re ne o pravoj gljivi no o simbiozi bakterija siretnog vrenja sa kvascima ija forma i boja podsea na klobuk peurke. Napisano je mnogo naunih radova vezanih za metabolika svojstva ove simbiotske tvorevine. Poto je ovaj tekst revijalnog karaktera zadrau se samo na pregledu lekovitih svojstava i tehnolokim aspektima pripreme osveavajueg napitka. Lekovita svojstva aja Postoji dosta oprenih miljenja o lekovitosti napitka od kombuhe. Izvetaji iz naroda pokazuju veliku simpatiju dok slubena nauka sa skepsom gleda na udotvornost napitka. Bilo kako bilo, ne moe se zanemariti injenica da su ruski naunici, na primer, prouavajui zdravstveno stanje stanovnitva jednog industrijskog reona zapazili da pojava kanceroznih promena odstupa od proseka drugih oblasti. Uvaeni akademik Melodijev je, svrativi u kuu, bio ponuen osveavajuim napitkom nepoznatog porekla. Obaveten je da se ovo pie tradicionalno spravlja i koristi u tom kraju. Ovo je bio dovoljan znak da se pone sa ozbiljnim izuavanjem kombuhe... Podaci iz Sveta, prenoeni usmenim predanjem, govore o velikoj moi aja u spreavanju i leenju najteih oboljenja. Nauno dokazati sve navode je, naravno, nemogue. U pogledu ovog bih istakao da je bilo i zloupotreba kombuhe u komercijalne svrhe. Sa druge strane, gruzijski naunici su izolovali izuzetne bioaktivne materije koje se danas iroko koriste u zvaninoj medicini. Tehnologija pripreme lekovitog aja kombuhe Za pripremu je potrebno posedovati: staklenku od 3 litra sa irokim otvorom; istu, hemijski i bakterioloki valjanu vodu; beli eer; ruski, crni aj* i formiranu kombuhu** ili ve spravljen lekoviti napitak. [* Thea sinensis L. ~ Theaceae; ** japanska, mandurska, kineska ili ruska ajna ili kvasna gljiva] Najbolje rezultate je pokazalo korienje crnog aja (ruski, indijski, cejlonski, gruzijski). Mogu se koristiti i drugi ajevi sa vie ili manje uspeha (lipa, nana, ipak, zeleni aj iz Kine i Japana). Osim prethodnih ajeva, kombuha se moe gajiti i na crnom ili belom vinu, te na alkoholnom, vinskom i jabukovom siretu. Crno i belo vino treba razrediti do 3 ili 4 vol% alkohola sa ili bez dodatog eera. Bilo koje sire, korieno kao podloga, treba da ima sadraj siretne kiseline od oko 4% sa ili bez dodatog eera. (eer utie, osim na metabolizam kombuhe i na stepen kiselosti odn. slatkosti gotovog napitka, to je stvar ukusa i iskustva.) Tehnologija je, u principu, ista i treba paziti da koliina eera bude do 10% (4-15%) a crnog aja od 1 do 5 grama na litar vode (donji recept je optimalan!!!).

Za spravljanje podloge na kojoj e kombuha rasti potrebno je: Voda... 1 litar; beli ili uti eer... 80 grama i crni aj... 2 grama Vodi za pripravu aja dodajte eer i zagrejte do vrenja. Sud skinite sa tednjaka i dodajte odmerenu koliinu aja. Poklopljen sud ostavite da miruje od 10 do 20 minuta. Sadraj procedite i obratite panju da temperatura aja bude oko 30C (proverite termometrom!). Ulijte aj u istu staklenku od 3 litra sa irokim otvorom u koliini od 2/3 posude. Temperatura ne sme da se spusti ispod 20C, na ta treba paziti. (Predloena zapremina staklenke pokazala se najbolja u domainstvu!) Poto ste uspeno zavrili prethodnu etapu pripreme u staklenku sa ajem sipajte do 10% koliine prethodno spravljenog napitka i na povrinu stavite koastu prevlaku kombuhe. Staklenku zatvorite istom gazom jer je neophodno prisustvo vazduha tokom fermentacije. aj uvajte na sobnoj temperaturi (oko 20C) u mraku (obratite panju da ne bude duvanskog dima, kuhinjskih isparenja ili isparenja hemikalija u prostoriji gde se odvija vrenje!). Trajanje vrenja se kree u rasponu od 2 do 20 dana (optimalno, za prosean ukus kiselosti, je razdoblje od desetak dana). U meuvremenu probajte aj. Kada procenite da je ukus, po vaem miljenju, zadovoljavajui, procedite sadraj staklenke kroz cedilo od ree tkanog platna ili gaze. Dobijeni lekoviti napitak uvajte u dobro zatvorenoj staklenoj ambalai u hladnjaku. Ukoliko imate veu koliinu napitka moete ga kratko prokuvati i razliti u odgovarajue staklene posude te hermetiki zatvoriti ime se postie duga odrivost bez gubitka lekovitih svojstava. Napitak se pije po volji i nema ogranienja u dnevnoj koliini. Iz cedila paljivo pokupite kombuhu, operite je hladnom ili mlakom vodom te je, uz dodatak do 10% ve spravljenog napitka u odnosu na novu koliinu aja, postavite u staklenku sa ajem za spremanje nove koliine napitka. Dodatak izvesne koliine napitka u novi aj je radi ubrzanja toka novog vrenja jer se u njemu nalaze mikroorganizmi kao i u koasto formiranoj kombuhi. Ovaj dodatak ne sme biti prethodno kuvan jer se kuvanjem unitavaju mikroorganizmi potrebni za vrenje!!! Tokom postavljanja kombuhe na aj obratite panju na sledee injenice: postavljena kombuha u novi aj e potonuti na dno staklenke ali e za par dana isplivati na povrinu tenosti; na povrini aja treba da je svetlija, glatka strana kombuhe dok je tamnija, grublja povrina usmerena na dole, prema dnu posude. Na ovo je potrebno obratiti pozor zbog razliitih mikroorganizama koji preteno naseljavaju, u globalu posmatrano, jednu ili drugu povrinu kombuhe (siretne bakterije su usmerene na korienje kiseonika dok su kvasci fakultativni anaerobi). Na kraju, postavlja se pitanje: ta da radim ukoliko nemam kombuhu ili spravljen napitak za poetak fermentacije !!? Poetkom devedesetih godina prolog stolea u Serbiji je porastao interes za kombuhu i lekoviti napitak. Na alost bilo je osoba koje su je skupo prodavale. Kombuha je mistifikovana do krajnosti. Ponukan onim to sam video u profesionalnoj praksi konsultovao sam naunu literaturu i svoje profesore te uinio sledee: uzeo sam koastu prevlaku koja se stvara na povrini domaeg, jabukovog sireta i postavio je na povrinu spravljenog crnog aja. U ovom sluaju sam bio potpuno siguran u vezi porekla to sa dobijenom kombuhom nije bio sluaj. Rezultat uzastopnih i paralelnih ogleda izmeu kombuhe kakvu poznajemo i koaste forme sa jabukovog sireta u pogledu organoleptikih i, subjektivno gledano, lekovitih svojstava gotovog napitka je pokazao identinost. Ovo je uspeno proveravano u praksi proteklih etrnaest godina. Radi ovog, moe se preporuiti korienje simbiotske forme sa jabukovog sireta u cilju spravljanja lekovitog napitka. Osnovna literatura: Stojanovi,M., Ivana Jankovi: Gajenje ajne gljive - kombuhe, 1. izdanje, IGP Sanba, Beograd, 1996. Crtei: iz navedene literature. Fotografije: autor. U Loznici, Serbia, 21. jula 2004.

KOMBUHA GLIjVA Sastojci:

Kombuha ili cajna gljiva ili japanska gljiva se naziva gljivom ali je u stvari sinteza kvasca i bakterije sircetnog vrenja

Priprema:
posto zivimo u ludom svetu u kome nam svaki dan serviraju paniku ili vestacki proizvedene viruse evo da kazem par reci o necemu sto nam je bog dao kao sredstvo koje kazu ima veliku moc isceljivanja kombuha ili cajna gljiva ili japanska gljiva se naziva gljivom ali je u stvari sinteza kvasca i bakterije sircetnog vrenja za kombuhu se zna jos od davnih vremena . u regijama gde se ova gljiva koristi zabelezene su dugovecnosti ,odsustvo malignih bolesti,odsustvo bora i starackih pega.ruski naucnici koji su se najvise pored japanskih naucnika bavili ispitivanjem ove gljive su utvrdili da je rudarima na uralu pomogla da izbegnu bolesti izazvane prasinom prilikom kopanja rude.japanci su utvrdili da ima neka antikancerogena svojstva i da takodje pomaze kod alergijskih obolenja, regulise probavu i izbacivanje viska tecnosti iz organizma pomaze u odrzavanju zdravlja nervnog sistema i u formiranju hormona, smanjuje broj sedih vlasi, jaca imunoloski sistem, pomaze formiranje belih krvnih zrnaca, smanjuje nivo zacepljenosti arterija, menja homocistein u metionin, aminokiselinu koja sprecava pojavu raka, pomaze prilikom razlaganja masti, pomaze prilikom gubljenja kose, obnavlja celije krvi, pomaze biosintezu kolagena, proteina koji cini strukturu kostiju, koze i krvnih sudova, regulise celijsko disanje i sprecava stvaranje celija kancera i zaustavlja njihov rast, regulise ph krvi, izuzetno efikasno cisti otrove iz organizma, ima antibiotske efekte, pomaze organizmu da se zastiti od teskih metala kao sto su olovo i aluminijum, primenjuje se u lecenju stomacnih bolesti, pokazuje antibiotsku aktivnost prema nekim stafilokokama i e.coli, , stimulise metabolizam, snizava krvi pritisak, podstice rad zlezda, snizava secer i holesterol u krvi, smanjuje valunge tokom menopauze, obnavlja crevnu floru, pomaze kod reumatskih i artritickih smetnji, nepravilnosti u radu zeluca, jetre i bubrega, cisti zucnu kesu, pomaze asmaticarima i obolelim odbronhitisa kombuha pomaze odrzavanje mreze nervnih vlakana u organizmu, redukuje depresiju i gubitak pamcenja, pomeze celijama da koriste kiseonik, sprecava pojavu katarakte, prosiruje krvne sudove, povecava dotok krvi do rana i ubrzava njihovo zarastanje . gljiva i kvasci prilikom fermentacije proizvode kiselinu koja se normalno luci u jetri i ima za cilj ciscenje organizma od toksina pored ove kiseline sadrzi jos i : glukoza, fruktoza, vitamini B1, B2, B3, B5, B6, B12, B15, vitamin C, biotin, folna kiselina, lecitin, mlecna, glukuronska kiselina, vocne kiseline (vinska, oksalna, limunska, sircetna, malonska), neki enzimi, 14 aminokiselina, biogeni amini i neki antibiotici. zbog ovakvih sposobnosti nazivaju je i cudesnom gljivom i svrstava se u grupu gljiva znacajnih lekovitih karakteristika. mislim ako nekome ne pomogne nece ni da naskodi. posto je ovo sajt u kome se sprema sve sto se jede i pije evo i recepta kako da dodjete do svoje kombuhe bez da ikoga molite 2 kg grozdja oprati i izgnjeciti staviti u STAKLENU ili PORCULANSKU teglu pokriti platnom koje treba da se pricvrsti gumicom i ostaviti na toplom mestu.kad pocne vrenje ovoga soka dodati jos malo secera oko 200gr i vode oko litari ostaviti da stoji ne na suncu nego u senci. posle nekog vremena -zavisi od toplote videce se na povrsini bela skrama koja pliva i izgleda kao cep -to je kombuha.ostaviti je da se udeblja tj dok ne bude oko 1cm debljine a onda je prebaciti u drugu teglu u koju se sipa zeleni ili crni caj i u koji se na 1litar caja doda 70-100 gr secera.caj treba da je hladan-ne iz frizidera u to se doda za pocetak 1/3 tecnosti iz koje je kombuha izvadjena a to je sada sirce pokrije se poroznom tkaninom koja se pricvrsti gumicom da ne bi ulazile vocne musice pije se posle 7-15 dana zavisi od temperature sobe u kojoj kombuha stoji i licnog ukusa.neko voli kiselije neko sladje meni treba da stoji tri do cetri dana jer je ovde toplo ko voli da je napitak vise gaziran onda se kad je dostignuta zeljena kiselost prespe u flasu koja se do vrha napuni i ostavi zatvori poklopcem i ostavi da stoji par dana.kvasci ce da proizvedu gas koji gazira napitak.ja je pravim u dve tegle -jednu pijem druga se pravi autor recepta: zayat

Kombuha knjiga
by ajna gljiva kombuha on Sunday, January 30, 2011 at 5:17am Uvod ajnu gljivu ili kombuhu bije glas univerzalnog leka i opteg eliksira alternativne medicine.Ona je neka vrsta leka za gotovo sve bolesti, dragoceno preventivno sredstvo, ukusno, a gotovo bez kontraindikacija. O njoj je napisan veliki broj knjiga i publikacija, a danas puni sajtove na internetu. Takoe, tu su i naa dugogodinja iskustva, sa objavljenim radovima o kombuhi. ta je kombuha? Ovaj neobini kompleks mikroorganizama (kvasci i baktrije) gaji se na zaslaenom crnom aju. Tokom fermentacije, na povrini tenosti stvara se elatinozna skrama, koja vremenom postaje sve deblja. Nakon inkubacije tokom nekoliko dana, aj promeni ne samo boju ve i ukus. Napitak postaje svetliji, aromatian, gaziran od stvorenog ugljen-dioksida i sve kiseliji. Ovakonastala fermentaciona tenost ajne gljive, poseduje nutritivne i lekovite osobine, to izaziva sve vee interesovanje naune i ire javnosti. Hemijska analiza kombuha napitka ukazuje na obilje proizvoda metabolizma ajne gljive kao to su: glukonska i glukuronska kiselina, vone kiseline (L-mlena, siretna, jabuna, vinska, malonska, limunska i oksalna), aminokiseline, biogeni amini, monosaharidi, vitamin C i vitamini B grupe, antibiotski aktivne materije, enzimi i ugljen-dioksid. Odnos ovih sastojaka zavisi od odnosa kvasca i bakterija u zdruenoj kulturi. Ljudi pripremaju kombuha napitak pod razliitim uslovima, kao to su razliit kvalitet vode, temperatura, veliina i oblik posude i naravno kvalitet upotrebljenog eera i aja. Poto se radi o ivim elijama, koje podleu najrazliitijim uticajima, normalno je da kombuha napitak nije uvek istog kvaliteta i ukusa. Da bi se postigao uspeh, treba znati tok fermentacije, emu slui prisustvo eera, zato PH sredine mora biti kiseo, zato crni aj daje bolje rezultate tek onda emo uspeti da pripremimo eljeni napitak. To zahteva i odreena znanja o biolokim, biohemijskim i psiholokim faktorima vezanim za kombuhu i ljudsko telo. Kombuha, kao savrena simbioza mikroorganizama, sa preko sto raznih naziva, ima visok stepen vitalnosti i veliku sposobnost regeneracije. Ve sama injenica da su je Kinezi uzgajali jo pre 2000 godina, potvruje njenu vitalnost. Paljiva primena uputstava koja slede i dobra volja da se u pripremanje napitka uloi trud i ljubav, kombuha e stostruko vratiti. Poglavlje 1 Poreklo kulture kombuhe Kultura kombuhe je pravi svetski putnik. Njen napitak moe se nai u Kini, Japanu, Indiji, Koreji, na Javi, Filipipinima, u Rusiji, SAD, Kanadi i Brazilu. Bila je veliki hit u Junoj Africi ranih devedesetih godina prolog veka. Kako je prvobitno nastala ova kultura i kako je irena po svetu ne moe se precizno tvrditi. Meutim prie o nastanku kombuhe i njenom istorijatu, zaista su fascinantne, mada bi se veoma tekpo mogle proveriti. O kombuhi i njenom imenu postoje razne prie, a one pokazuju koliko su ljudi u svetu zainteresovani za ovu neobinu i neverovatnu simbiozu. Jedna injenica je neosporna. Kultura kombuhe potie negde sa istoka, moda iz Kine, Koreje, Rusije ili Indije. Najverovatnije je otkrivena u Kini, pa preneta u Koreju, u Indiju i na sever u Rusiju.

Analizom sa vie aspekata, logino je da je napitak nastao od kulture kombuhe mogao biti smiljen, pripreman i korien negde u Kini. Pre svega, podloga za kombuha napitak - aj, potie iz Kine, i to verovatno iz oblasti gde se granie Kina, Indija i Mjanmar (ranije Burma). Prema jednoj prii koja objanjava pronalazak aja, kombuha je prvi put upotrebljena kao lek pre vie od 4000 godina, mnogo ranije nego to je postala iroko prihvaeno pie u celoj Aziji. Kineski car je kuvao vodu u loncu, a listovi aja su sluajno upali u tu posudu. Probao je tu tenost i shvatio da je to dobar lek. Verovatno je i kultura kombuhe nastala na slian nain, ali ovoga puta u Manduriji, u dalekom severoistonom regionu Kine, i to oko 220. Godine p.n.e., u vreme dinastije Tsin. Nezavisno od prvog porekla, popularnost i reputacija kombuha aja rasli su iz dana u dan. Kinezi su ve bili razvili izvesno potovanje prema toj nevidljivoj moi, koju gljivice imaju na ovekovo zdravlje. Boanski aj (Ling-tche) zvala se jedna gljiva nalik na kombuhu, a koristila se na jugu Kine za potrbe gastrointestinalnih smetnji. Kombuha se svrstala u grupu gljiva znaajnih lekovitih karakteristika. Poto je njen napitak bio poznat kao lek za besmrtnost, ini se da su ga drevni Mandurci uzimali prilino ozbiljno. Stanovnici jo uvek piju kombuha napitak, i to ujutru kao obred religijskog pokajnika. Ba kao to se aj iz Kine preneo kroz celu Aziju, pa tek onda u Evropu i dalje na zapad, tako su kultura kombuhe i njen napitak pronali svoj put od Kine do mnogih drugih zemalja u svetu. Japan je verovatno bio prva oblast izvan Kine gde su ljudi poeli da koriste kulturu kombuhe za spravljanje napitka. Ako se malo bolje pogleda mapa sveta, vidi se koliko je bilo jednostavno da se kultura kombuhe prenese od Mandurije do Koreje ili Japana. Kako se to tano dogodilo, nije ba sasvim jasno. Po narodnom verovanju lekar Kombu iz Koreje, bio je pozvan u Japan, pre oko 1500 godina (oko 415. Godine n.e), da lei cara Inkio (Inkyo) od nekih tegoba sa varenjem. Sve govori da je uveni dr Kombu upotrebio kombuha napitak kao deo terapije. Terapija je morala biti korisna, jer je kombuha napitak postao iroko poznat. Pretpostavlja se da je taj susret sa Japanom pomogao da kombuha dobije svoje ime. Prma drugoj verziji prie, re kombuha nastala je od prezimena korejskog lekara Kombu i japanskog naziva za aj cha. Promenom K u C dobijena je Japanska re za ovu kulturu combucha. Pojedini istraivai tvrde da ime potie od Japanske rei za morsku travu kombu. Prema toj verziji, japanci su u poetku odgajali kulturu kombuhe u aju od trava, koje su sadravale morsku travu. Ili su tu kulturu pogreno tretirali kao jednu vrstu morske trave. Prema jednom objanjenju nailazi se i da ime potie od Japanske rei Boanski - kombu. Kombuha je jo poznata i kao Kocha Kinoko, to znai gljiva na crnom aju. Bilo kako bilo, kombuha je dobila ne samo jedno ime, nego ak preko 70. Kombuha napitak je najrasprostranjeniji u Japanu, ak toliko da su ga Vojnici nosili u bocama za vreme ratova. Kada bi se koliina napitka u boci smanjila, dodavali su novu koliinu aja, ostavljajui neko vreme da kultura fermentira. Mada se potronja postepeno smanjivala, kombuha je doivela vaskrsnue u poslednjih 20 godina, kao zdrav i osveavajui napitak. Kultura kombuhe neguje se i u ostalim delovima Azije, ukljuujui Javu, Filipine, Indiju, Kao i ri Lanku, a tamo se njen napitak koristi kao tea cider (jabukovaa sa vie od 10% alkohola). Niko nije siguran kako je i kada kombuha pronala put do Rusije. Meutim ako se ponovo pogleda mapa, odmah se uoava da se Azija granii na Dalekom istoku, preko ploaninskog venca, sa bivim SSSR i sa takozvanim rodnim mestom kombuhe Mandurijom. Verovatno su trgoivci, na putu sa juga, zajedno sa ostalom robom doneli i kulturu kombuhe i recept za pripremu napitka. Tako je kombuha stigla i u Rusiju i postala deo svakodnevng ivota u malim planinskim mestima. Kombuha se u Rusiji naziva dvojako ajni kvas i aj kargasok. Ime je nastalo kada je jedna Japanka u prolazu kroz Kargasok, primetila da se gotovo u svakoj porodici u tom selu svakodnevno priprema i pije ovaj napitak.

ini se da se upotreba kulture kombuhe dugo zadrala samo u Kargasoku i u malim planinskim mestima toga kraja Rusije. Ali, neki ruski naunici znali su za kombuhu veoma davno. Lako bi se pronali lanci u tampi jo iz 1910. i 1920. U kojima se opisuju korisna dejstva kombuhe. Kada je napitak kombuhe prenet u Rusiju i Istonu Evropu pojavili su se i novi nazivi. Kultura kombuhe zove se brinum-ssene u Litvaniji, ajni grib u Rusiji, ainogo griba u Gruziji, chamboucho u Rumuniji, olinka u ekoj i Moravskoj. Napitak dobijen pomou kulture kombuhe, takoe ima vie naziva: teyi saki u Jermeniji ili ajno kvasa u Gruziji. Kombuha je postojala u Americi jo od doba dolaska emigranata iz Azije i Rusije. Njihovi potomci, iako su se jedva seali svojih dedova, nisu zaboravili na obiaj u kui da se kiselkastomiriljavi napitak priprema u posudi postavljenoj u neupadljivi deo stana, ba kao to su inili njihovi roditelji. Verovatno je to bila kombuha, ali je njena kultura bila samo delimino popularna do ranih devedesetih godina. Kombuha se moe nai i na drugim mestima u svetu. lanak o kulturi kombuhe, bez imena autora, krui po Brazilu. U njemu su data uputstva za pripremu napitka i mnogi saveti za njegovo korienje. Kultura kombuhe se tu naziva i morskom algom. Poglavlje 2 ta je ajna gljiva ajna gljiva kombuha satoji se od raznih kvasaca i bakterija siretnog vrenja, koji su nali svoj interes u zajednikom ivljenju - simbiozi. Ta simbioza se objanjava time da kvasci razgrauju eer i stvaraju etanol (alkohol), koji bakterijama slui kao izvor energije, pri emu od etanola nastaje siretna kiselina. Nastala siretna kiselina titi kvasce od konkurencije drugih miokroorganizama, koji su slabije adaptirani na uslove kisele sredine. Najznaajnije i najee prisutne vrste kvasaca su Schizosaccharomyces pombe i Saccharomycodes ludwigii, kao i Pichia- , Torula- i Mycoderma vrste. Od bakterija su najee prisutne Acetobacter xylinum i Acetobacter xylinoides, Bacterium gluconicum i Bacterium katogenum. Kultura kombuhe, kako je ve reeno, nije gljiva, nego kompleksni spoj ili simbioza kvasaca i siretnih bakterija, kojima je potreban kiseonik, pa se nalaze na ili ispod iste celulozne mase u obliku palainke. Identitet ovih mikroorganizama je poznat, ali taan mikrobioloki sastav zavisi od odreene kulture. Kada kultura kombuhe raste na meavini crnog aja i eera, ona ovakvu podlogu fermentacijom pretvara u slatko-kiseli, blago penuavi napitak, koji podsea na sok od jabuke u kome uivaju ljudi u itavoj Aziji i Evropi. Ta tenost se takoe naziva ajni kvas ili ajno sire. Kada se kombuha uzgaja u aju (koji sadri azot, minerale i ostale hranljive sastojke) sa eerom, kvasci transformiu eer u male koliine alkohola. Vei deo tog alkohola, na kraju se pretvara u 3% siretnu kiselinu, pomou bakterija koje koriste metabolite proizvedene od strane kvasaca. Gotov napitak sadri od 0,5 do 1% alkohola, manje koliine mlene kiseline, kao i vinske, jabune, malonske, limunske i oksalne (vonih kiselina). Male koliine kofeina prisutne su kada se crni aj koristi kao hranljivi rastvor na kome rastu mikroorganizmi, to zavisi i od naina pripreme i od koliine kofeina u aju. Za vreme fermetacije, kofein ne nestaje potpuno, on je prisutan ak i u gotovom napitku. Sadraj eera u gotovom proizvodu iznosi od 3 do 5%. Dok kvasci piju zaslaeni aj, bakterije uivaju u alkoholu Spravljanje kombuha napitka je srodno nastajanju sireta. Za samo sire se dugo prialo da je dobro za zdravlje. Thalheim i Gartner (1998) u svojoj knjizi Jabukovo sire pominju 40 bolesti koje je mogue izleiti raznim nainima korienja jabukovog sireta. Kombuha napitak je, u stvari, blago sire (najsliniji je jabukovom siretu). Nemaki autori Steiger i Steinegger (1957) komentarisali su tu slinost: Moe se pretpostaviti da je ista kultura mikroorganizama koriena u oblasti Volge da se napravi ajni kvas (kombuha aj), i za pravljenje sireta. Stoga se moe rei da su ajna gljiva i siretna gljiva nastale na isti nain, uz pomo simbioze kvasaca i bakterija. Vano je istai da je upotrebom obe gljive, sire dobijeno direktno iz eera , a ne kao u

industrijskim uslovima iz alkohola. Ovo je jedino mogue zbog prisustva kvasaca, jer same siretne bakterije ne bi mogle pretvoriti eer u siretnu kiselinu u tolikoj meri. Kvasci se brzo razmnoavaju, a pri tome proizvode alkohol. Sredina stvorena kvascima, bogata B vitaminima, omoguava bakterijama da pretvaraju alkohol u siretnu kiselinu. Acetobacter aceti subsp. xylinum poznat je po tome to stvara vrstu koastu opnu na povrini fermentacione tenosti. Ta bakterija, prisutna u kulturi kombuhe, takoe stvara opnu na povrini fermentacione tenosti. Ta opna je po hemijskom sastavu ista celuloza (jedinstveno polimerno jedinjenjeprirodni proizvod). Mnogi kvasci imaju sposobnost da se dre na povrini, to im omoguava celulozna matrica proizvedena uz pomo kombuha bakterija, konkretno Acetobacter xylinum. Kvasci mogu formirati male kolonije u toj celuloznoj matrici. Kada se mlada opna kombuhe postavi na novu koliinu aja i eera, kvasci ponovo poinju da obavljaju svoju aktivnost. Na taj nain se stvara ciklina ravnotea izmau bakterija i kvasca. Celulozna matrica ili opna omoguava odravanje bakterija blizu vazduha, jer im je kiseonik neophodan za optimalan razvoj. Karakteristika neprobojnosti celulozne membrane moe zatititi bakterije od unitenja UV zracima. Dakle, pria o kombuhi je u stvari pria o siretu. Sire je drevna fermentisana hrana za koju se tvrdi da daje veliki broj korisnih zdravstvenih rezultata. Kao to je ve pomenuto, u kulturi kombuhe, osim Acetobacter xylinum prisutne su i bakterije Acetobacter xylinoides, Bacterium gluconicum i Bacterium ketogenum. Celulozna opna ili matrica, koju stvara Acetobacter xylinum, obino se vezuje za samu kombuhu. Mnotvo kvasnih elija je smeteno u toj celuloznoj opni, a najee su zastupljeni Pichia fermentans, Saccharomyces apiculatis, koji se danas naziva Kloeckera apiculata, Saccharomycodes ludwigii i Schizosaccharomyces pombe. Mogue je da su i druge vrste bakterija i kvasaca prisutne u odreenoj koliini kombuha aja. To zavisi od: vrste aja koji je korien, temperature, poetne kulture, koliine i vrste eera i drugih faktora. Odreeni broj kvasaca i bakterija, koji se inae nalazi u tradicionalnoj fermentisanoj hrani, identifikovan je i u kulturi kombuhe. Tradicionalna fermentisana hrana, koje je glavno uporite narodnih recepata za dijetu, kao to je kefir sa Kavkaza, leben iz Egipta i kumis iz Rusije i Azije, nastao je korienjem specifine zajednice mikroorganizama. Takva hrana je deo mnogih tradicionalnih kultura, kao to je i sam jezik karakteristika kulture. ta je potrebno za opstanak kulture kombuhe Svi ivi organizmi, ukljuujui i bakterije i kvasce u kulturi kombuhe, zahtevaju izvestan broj osnovnih hranljivih satojaka i faktora rasta za svoj metabolizam. To su: kiseonik (O), ugljenik (C), vodonik (H), i azot (N). Ova etri elementa ine 96,5% celokupne ive materije na svetu. Ukoliko bi bar jedan od njih nedostajao, ne bi bilo ivota na zemlji. Kiseonik, ugljenik i vodonik nalaze se praktino u svim organskim jedinjenjima. Na primer, glukoza, prost eer koji je direktan izvor energije za kombuhu, sastoji se samo od ova tri elementa. Azot je jedan od osnovnih sastojaka dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) i sainjava dvostruku zavojnicu. DNK nosi osnovu ivbota i nalazi se u svakoj eliji. Bez informacije zabeleene i odrene redosledom nukleotida, ni enzimi, ni elijski zidovi, ni nosioci energije ne bi mogli biti proizvedeni, ni jedna elija se ne bi mogla podeliti, ni jedna nova generacija se ne bi mogla roditi. Osim pomenuta etri osnovna elementa za ivot, veoma su vani i: sumpor (S), fosfor (P), kalijum (K), magnezijuim (Mg), kalcijum (Ca) i gvoe (Fe). Neki od tih elemenata, potrebni su kao ko-faktori u osnovnim enzimima, dok su neki bitni za ostala vana jedinjenja. Na primer, fosfor je potreban za elijske zidove, DNK i kao nosilac energije ATP. Takoe, veoma su bitni i faktori rasta u koje spadaju vitamini i srodna jedinjenja, aminokiseline, purini i pirimidini, i drugi. Jedan broj kvasaca i bakterija ne moe sam da sintetizuje ove faktore rasta i mora se osloniti na druge izvore tih faktora. Na primer, bakterije mlenog vrenja imaju ograniene mogunosti sinteze i praktino zahtevaju sve ove faktore rasta.

Vitamini reguliu reakcije do kojih dolazi u procesu metabolizma. Oni deluju zajedno sa enzimima u izgradnji ili razgradnji ostalih jedinjenja. Aminokiseline su konstituenti izgradnje proteina. Proteini imaju mnogo razliitih funkcija: uvanje energije, enzimi, hormoni, receptori signala, anti tela, idruge. Purinske i pirimidinske baze su supstance koje prethode sintezi nukleinskih kiselina.

Mikroskopski izgled kolonije kombuhe Sve ive elije zahtevaju neku vrstu energetskog izvora. Biljke dobijaju energiju od izvora svetlosti putem fotosinteze i uvaju je u obliku hemijskih jedinjenja. Ova jedinjenja, na primer skrob i eeri, zauzvrat se koriste kao izvor energije od strane drugih organizama. Kvasci i bakterije kombuhe koriste eer ili stvoreni alkohol da bi dobili energiju koja im je neophodna za ivot. Energija je vezana u eeru u obliku hemijskih veza. Raskidanjem tih veza pri procesu fermentacije ili respiracije (disanja), ta energija se pretvara u univerzalnog nosioca energije ATP (adenozin trifosfat), koji pokree sve ivotne procese u svim ivim organizmima, kako biljnim, tako i ivotinjskim. Kultura kombuhe ima sledee komponente na raspolaganju: saharozu, vodu, kiseonik, crni ili zeleni aj. eer obezbeuje ukupnu energetsku rezervu potrebnu da bi kultura kombuhe opstala. Iako eer ukluuje i atome kiseonika, kiseonik koji je potreban za respiraciju bakterija ne dolazi odatle, niti dolazi iz vode. On se mora obezbediti kao slobodan kiseonik iz vazduha koji nas okruuje. eer koji se koristi za pripremanje aja je stoni eer ili saharoza, disaharid. Poto su molekuli saharoze preveliki da bi mogli da prou kroz elijske zihove kvasca, moraju najpre da se razgrade na svoje komponente pomou enzima, i to na proste eere glukozu i fruktozu. Oba prosta eera su monosaharidi. Enzim koji razgrauje hidrolizuje saharozu je invertaza. Voda je neophodna za ivot. U naim uslovima ivota, prokuvana voda iz vodovoda obino zadovoljava sve kriterijume, sa stanovita hemijske i mikrobioloke ispravnosti. Mnogi, ali ne svi mikroorganizmi, zahtevaju kiseonik za metabolike procese. Postoji nekoliko glavnih kategorija: 1. Striktni anaerobi, organizmi koji metaboliu iskljuivo bez kiseonika. 2. Fakultativno anaerobi,organizmi koji mogu bez kiseonika da fermentiu hranu u etanol ili mlenu kiselinu, ili u prisustvu kiseonika da hranu podvrgnu potpunom metabolizmu, pri emu se dobija ugljen-dioksid i voda. 3. Iskljuivo aerobi, organizmi kojima je neophodan kiseonik za njihov metabolizam. Kvasci u kombuhi su fakultativni anaerobi koji proizvode alkohol etanol, kada nema kiseonika. Ako ga ima, oni e pretvoriti eer u ugljen-dioksid i vodu. Bakterije siretnog vrenja u kombuhi su iskljuivo aerobne i zahtevaju kiseonik. Obino se hrane etanolom, koji proizvode kvasci (slika 3). Meutim, takoe su sposobne da iskoriste i druge alkohole, pa i glukozu, i mogu zapravo da se takmie sa kvascima za eer. Poto celulozna opna kombuhe pluta na povrini aja, dovoljna koliina kiseonika obezbeuje se za bekterije siretne kiseline umetnute u njenoj strukturi. Kvasci na dnu tenosti, tee se snabdevaju kiseonikom i prevashodno koriste anaerobni nain fermentacije proizvodei etanol koji koriste bakterije. Crni ili zeleni aj obezbeuju mnoge dodatne komponente i faktore za rast, koje zahteva kultura kombuhe. Ne samo da sadri dosta znaajnih elemenata u tragovima, ve i jedinjenja azota, ugljene hidrate, enzime i vitamine. Stimulativne komponente kofein, teobromin i teofilin pripadaju purinskim grupama potrebnih za izgradnju nukleinskih kiselina. Poto ove grupe koriste mikroorganizmi moe se pretpostaviti da se kofein, teobromin i teofilin u aju zapravo koriste jer predstavljaju izvor azota. Ukupna koliina azota u crnom aju ini 4,5% iste teine: 0,92% nalazi

se u rastvorljivim proteinima, 2,51% u nerastvorljivim i 1,07% u kofeinu (za aj koji sadi 3,71% kofeina), teobrominu i teofilinu. Zeleni aj sadri oko 5% kofeina, a crni svega 2,5%. Zeleni aj, dakle, obezbeuje vie nego dvostruku koliinu azota za kulturu kombuhe. Najznaajniji i najkarakteristiniji sastojci lista aja su polifenoli i oni, kao alkoholi, predstavljaju veoma veliku klasu ije se osobine i derivati naveliko razlikuju. Ovi koji se pojavljuju u aju su derivati galne kiseline i katehina. Postoje etri glava jedinjenja sa hemijskom konfiguracijom zasnovanom na katehinu i galnoj kiselini. To su: katehin, galokatehin, epikatehin i epigalokatehin. Listovi aja sadre hlorofil i crvene i ute pigmente derivirane iz antocijana i flavona. Oksidacija ajnih polifenola na vazduhu, veoma je spora ukoliko se ne ubrza dejstvom odgovarajueg enzima. Glavna reakcija se postie posebnom polifenol oksidazom, iji je prostetski elemenat bakar. Riboflavin (vitamin B2) prisutan je u listu aja i opstaje upri industrijskoj preradi i skladitenju. Askorbinska kiselina (vitamin C) takoe je sastojak lista aja, ali se u toku fermentacije pri industrijskoj preradi lista aja oksiduje. ta sve moe da proizvede kultura kombuhe Veoma je intersantna injenica da je kultura kombuhe sposobna da iz malog broja komponenata (eer, voda, crni ili zeleni aj) stvori obilje razliitih nutritivnih i farmakoloko korisnih supstanci. To su: alkohol, ugljen-dioksid, glukoza i fruktoza, vitamini B1, B2, B3, B5, B6, B12, B15, biotin, folna kiselina, lecitin, i p-aminobenzoeva kiselina, vitamin C, L-mlena kiselina, glukonska kiselina, vone kiseline (siretna, vinska, oksalna, ilibarna, limunska), usninska kiselina, naki enzimi, 14 aminokiselina, biogeni amini (adenin, etanolamin, holin) i neki antibiotici. Zbog ovakve sposobosti kulture kombuhe, ne iznenauje njen naziv udesna gljiva i mnogi drugi koji opisuju njena neverovatna svojstva. Ukratko e biti opisani neki od navedenih sastojaka kombuha napitka. Alkohol. Nakon zavrene fermentacije, u napitku kombuhe zaostaje mala koliina alkohola etanola ( obino oko 0,5%). Nivo alkohola raste u toku prve nedelje fermentacije, da bi nakon toga poeo da opada. To je potpuno isti alkohol kao onaj u pivu ili vinu. Ako se uporedi ova vrednost alkohola sa 2,5 do 2,7% alkohola u blagom pivu ili 3,3 do 9% u redovnoj, alkoholnoj verziji piva, moe se uoiti da se od kombuha napitka ne moete opiti. Ugljen-dioksid i ugljena kiselina. Ugljen dioksid nastaje fermentacijom i reaguje sa vodom, pri emu prelazi u ugljenu kiselinu. Ugljen dioksid moe da inhibira rast nekih sredstava za kontaminaciju napitka i odrava skramu na povrini tenosti. Prosti eeri. U zavisnosti od toga koliko se stavi eera (saharoze) u aj, kvasci i bakterije nae uvek biti u mogunosti da potroe sav eer. Pravilo je da oko 5% eera ostaje neiskorieno, ukljuujui i glukozu i fruktozu. Sva tri eera su prosti eeri koje na organizam moe jednostavno da svari. Meutim, onaj ko ima dijabetes ili hiperglikemiju mora biti oprezan! Nekontrolisani atak prostih eera moe da povea nivo eera u krvi. Zbog toga mnogi upoizoravaju dijabetiare da ne uzimaju kombuha napitak. Ukoliko ipak neko eli da pije aj od kombuhe, potrebno je da fermentacija traje to due, da bi se to vei deo eera potroio. Treba proveriti nivo eera u krvi i prema tome prilagoditi koliinu kombuha aja koja se moe piti. Vitamini B grupe. Kvasci i bakterije, kao i sam aj, daju itav niz vitamina B, kao to su B1, ,B2, B3, B5, B6, B12, B15, biotin, folna kiselina, lecitin i p-aminobenzoeva kiselina.

Vitamin B1 (tiamin) na samo da pomae u razlaganju ugljenih hidrata, va i u odravanju mree narvnih vlakana u organizmu. Postoje dokazi da on, zajedno sa vitaminima B2 i B6, moe da redukuje depresije i simptome kao to je gubljenje pamenja kod starijih osoba. Vitamin B2 (riboflavin) pomae pri razlaganju masti. On takoe pomae elijama da koriste kiseonik. Na taj nain urin dobija svetliju boju, to se primeuje im pone da se pije kombuha napitak. Vitamin B2 moe da pomogne u smanjivanju simptoma dapresije kod starijih ljudi. Deluje zajedno sa vitaminom A u spreavanju pojave katarakte i zamora oiju. Vitamin B3 (niacin) ima itav niz korisnih svojstava. On proiruje krvne sudove. To i moe da bude jedan od razloga to poputaju simptomi artritisa; poveani dotok krvi do oteenih zglobova ubrzava njihovo leenje. Nivo holesterola regulie se delimino uz pomo vitamina B3, koji se obino prepisuje ljudima sa visokim holesterolom. Taj vitamin takoe pomae u odravanju zdravlja nervnog sistema i u formiranju hormona. Vitamin B5 (pantotenska kiselina) mogao bi da bude vitamin koji je odgovoran za smanjivanje sedih vlakana u kosi. Ali, to je monogo bitnije, on uestvuje u gotovo svim metabolikim procesima organizma, pa se o njegovoj koristi ne mora posebno govoriti. Vitamin B6 (piridoksin) pomae pri varenju i iskorienju proteina i masti. Regulie koliinu natrijuma i kalijuma u telu da bi se odrao potreban nivo tenosti u organizmu. Deluje na smanjenje bolesti arterija i na ublaavanje simptoma depresije. Vitamin B6 je najvaniji za odravanje jakog imunolokog sistema. Pomae pri formiranju belih krvnih zrnaca, koja su najvei borci protiv svih infekcija u organizmu. On odrava i kou zdravom. Vitamin B12 pomae u odravanju snanog nervnog sistema. Nadovoljne koliine vitamina B12 povezane su sa poveanim nivoom bolesti arterija, sranim napadima u udarima. Ne samo da smanjuje nivo zaepljenosti arterija - aminokiselinski homocistein, ve u stvari menja homocistein u metionin, aminokiselinu koja sprava pojavu raka. Vitamin B12 zajedno sa folnom kiselinom, smanjuje simptome depresije, gubljenja pamenja i konfuzije. Korienje vitamina B12 postaje ozbiljnije starenjem organizma, jer mu je teko da ga apsorbuje, pa je potrebno poveati njegovo unoenje. Vitamin B15 (pangaminska kiselina) pomae u prenoenjnu vee koliine kiseonika kroz krv. Biotin (vitamin H) pomae pri razlaganju masti. Moe da pomogne u redukovanju broja sedih vlasi ili kod gubljenja kose. To je sigurno razlog to se biotin pojavljuje kao sastavni deo mnogih ampona ili sredstava za kondicioniranje kose. Folna kiselina je veoma vana pri biosintezi nukleinskih kiselina i za obnavljanje elija krvi. Nadostatak tog vitamina se, izmeu ostalog, ogleda u looj krvnoj slici. Vitamin C. Prisustvo vitamina C (askorbinske kiseline) u kombuha napitku, posledica je delovanja bakterija prisutnih u kulturi kombuhe. Vitamin C je supstanca koju organizam, kao ni druge vitamine, ne moe da proizvede. Uzimanje vitamina C ublaava sve simptome alergije ili infekcije respiratornog trakta, ukljuujui akutni bronhitis i pneumoniju. Vitamin C spreava skorbut iji su simptomi krvarenje desni, potkono krvarenje, sporo zarastanje rana, opta slabost, gubljenje zuba, premor i depresija. Taj vitamin pomae biosintezu kolagena, proteina koji ini strukturu kostiju, miia, krvnih sudova, koe i hrskavice. Vitamin C sniava krvni pritisak. Takoe, spreava bolest arterija, jer jaa zidove krvnih sudova i spreava stvaranje naslaga LD lipoproteina (loeg holesterola). Poznat je i kao antioksidans. U organizmu, antioksidansi dovode do razlaganja opasne supstance pod nazivom slobodni radikali, koji se stvaraju kao nusproizvod pri sagorevanju nekih izvora energije. L-mlena kiselina. U kombuha napitku, ima manje od 1% L-mlene kiseline. Ta kiselina je nusproizvod, koji se pojavljuje u bilo kom procesu fermentacije bilo koje ive elije. L-mlena kiselina moe da bude korisna tako to potpomae rast korisnih bakterija, a ometa rast tetnih

kod prehrambenih proizvoda, a to je jo vanije i u intestinalnom traktu. Organizam je moe koristiti i kao izvor energije. L-mlena kiselina regulie elijsko disenje, spreava raspad eera i stvaranje elija kancera. Ako se ima u vidu da ona regulie i pH krvi, vidimo irok spektar njenog delovanja. Glukonska kiselina. Kombuha aj sadri oko 2% ove slabe kiseline. Organizam stvara velike koliine glukonske kiseline kao produkt metabolizma glukoze. Glukonska kiselina se ugrauje u vezivna tkiva i hrskavice i smatra se da poboljava elastinost zglobova. U prehrambenoj industriji se koristi kao konzarvans. Glukuronska kiselina. Stvara se u zdravoj jetri, a dosadanji pokuaji da se proizvede sintetiki nisu uspeli. Njena funkcija u organizmu oveka jeste da vezuje otrove nastale u procesu metabolizma i one koji su uneti iz spoljne sredine putem hrane, vazduha i vode. Tako zarobljeni otrovi, odlaze preko ui u creva, a preko bubrega u mokrau. Ono to treba znati jeste da se ta kiselina ne resorbuje i potpuno se odstranjuje. Takoe, glukuronska kiselina je i jedna od komponenata heparina, koji odrava manju gustinu u krvi, do odreenog nivoa. U stvari, heparin i slini medikamenti koriste se esto kad je potrebno spreiti formiranje tromba. Ova kiselina igra i vanu ulogu u razvijanju kolagenskih vlakana, koja formiraju kou. Glukuronska kiselina je moni detoksikator. Zdrav organizam nju proizvodi u dovoljnim koliinama. Ali ako organizam opteretimo veim koliinama otrova, bilo zbog poremeaja usled bolesti ili pak unoenjem, nastaju tekoe. Siretna kiselina. Najvei deo alkohola u kombuha napitku prelazi u siretnu kiselinu, onu istu koja se nalazi u prirodnom siretu. Kombuha napitak moe da sadri do oko 3% siretne kiseline. Poto je ona poznata po tome da potpomae rast korisnih bakterija, a da istovremeno ometa rast tetnih, esto se smatra kao supstancom koja deluje kao detoksikant, odnosno moe se rei da poseduje antibiotske osobine. Vone kiseline. U vone kiseline spadaju jabuna, vinska, limunska, oksalna, malonska i mnoge druge organske kiseline. Imaju primenu u prehrambenoj i kozmetzikoj industriji, gde se uglavnom koriste kao konzarvansi. Usninska kiselina. Nalazi se u nekim liajevima, i ima jake antibiotske efekte i deluje kao analgetik, a smatra se da spreava rast elija tumora. Enzimi. Kao posebna vrsta proteina, pomau eliji da generie energiju. Smatraju se biokatalizatorima, odnosno supstancama koje pomau generisanje energije, a da se pri tome ne troe. Zbog svoje sposobnosti da omoguuju itav niz hemijskih reakcija, enzimi se koriste za proizvodnju hrane, za potrbe primenjene nauke ili u industrijske svrhe, kao to su peenje hleba, proizvodnja antibiotika i druge. Enzimi iz kulture kombuhe sadre invertazu i laktazu. Ti enzimi cepaju sloenije eere u prostije, ime se kvascima omoguava da neverovatnom brzinom usvajaju eere. Vitamin C i vitamini B grupe pomau enzimima da zaponu svoju aktivnost. Niko nije sasvim siguran, kako enzimi uspevaju tako efikasno da iniciraju veliki broj raznovrsnih hemijskih reakcija, a da se pri tome sami ne potroe. Kod ostalih enzima, pominju se: amilaze, neke proteaze, citohromoksidaza i katalaza. Aminokiseline. To su konstituenti proteina. U ljudskom organizmu dolazi do spajanja vie od 20 aminokiselina u razliitim kombinacijama, pri emu se formira veliki broj proteina. U kombuha napitku su pronaene alanin, asparaginska kiselina, izoleucin, glutaminska kiselina, leucin lizin, fenilalanin, serin, treonin, tirozin i valin. Jo neke aminokiseline su pronaene u kvascima, a predpostavlja se da se nalaze i u kombuha napitku. To su cistein i metionin. Prisustvo metionina u kombuha napitku veoma je bitno, jer on pomae organizmu da se zatiti od zagaivaa i tekih metala, kao to su aluminijum i olovo. Za metionin se takoe zna da pomae u spreavanju razvoja raka. ovekovom organizmu je potrebno da unese osam aminokiselina, da bi mogao da opstane, a takve aminokiseline se nazivaju esencijalne. U njih spadaju metionin, leucin, izoleucin, valin, lizin, treonin, triptofan i fenilalanin. Za ostale aminokiseline, ljudski organizam je sposoban da pronae metaboliku putanju u kojoj e se one sintetisati. Veina od esencijalnih

aminokiselina nalazi se u kombuha kulturi, to znai da konzumiranjem kombuha napitka organizam dobija neke od njih, ali ne sve. Drugim reima, ishrana se ne moe osloniti samo na kombuha napitku jer ne postoji zamena za dobro izbalansiranu ishranu. Kombuha napitak jednostavno je dodatak na spisku nae hrane. Biogeni amini. Nastaju iz aminokiselina, uklanjanjem ugljen-dioksida. To su primarni amini, koji imaju izrazito farmakoloko delovanje, a neki su vani kao prekursori hormona i sirovine za koenzime i ostale boloki vane supstance. Antibiotski aktivne materije. Nekoliko ruskih autora, ezdesetih godina prolog veka bavili su se antibiotskim svojstvima kombuha napitka. Pronaeno je da je napitak antibiotski aktivan prema nekim stafilokokama. Takoe, iz ajnog napitka izolovane su dve supstance pod nazivom preparat MM i baktericidin. Ti preparati su primenjivani u leenju stomanih infekija i pokazivali su jake bakteriostatske i baktericidne efekte. Poslednjih godina, antibiotskim osobinama kombuha napitka dosta su se bavili pojedini americki naunici. Oni su utvrdili antibiotsku aktivnost prema Helicobacter pylori, Agrobacterium tumefaciens, Eschrichia coli, Staphylococcus aureus, Bacillus cereus i Salmonella cholerae-suis. Od navedenih mikroorganizama, prema kojima kombuha napitak pokazuje antibiotsku aktivnost, bilo bi veoma interesantno izdvojiti Helicobacter pylori iEcherichia coli. Za H.pylori utvreno je da moe biti uzronik ira na elucu. Ukoliko je ta bakterija izaziva bolesti, kombuha napitak je pravo reenje. to se tie E.coli, izmeu ostalog, poznate su brojne infekcije urogenitalnog trakta iji je izaziva ova bakterija, na koju kombuha napitak pokazuje izrazitu antibiotsku aktivnost. Poglavlje 3 Lekovita svojstva kombuha napitka

to se tie lekovitih svojstava kombuha napitka, tokom prolog veka pojavili su se brojni radovi i publikacije, koje opisuju svojstva ajnog napitka. Neki od njih su sistematizovani i prikazani hronoloki: Batiskaja (1914) je objavila da kombuha napitak pozitivno deluje na crevni trakt. Bazarevski (1915), istraujui narodne lekove u baltikim dravama, primetio je da Letonci koriste napitak kao lek protiv glavobolje. Linder (1917/1918) je objavio da se kombuha napitak koristi radi regulisanja probave i za leenje hemoroida. Kobert (1917/1918) smatra da se kombuha napitak koristi za leenje reumatizma. Henneberg (1926) je izvestio da se kombuha napitak u Rusiji uspeno koristi kod svih bolesti, a posebno kod zatvora. Madaus (1927) smatra da kombuha napitak uestvuje u regeneraciji elija i stoga pozitivno deluje protiv zakreavanja arterija. Waldek (1927) je objavio da mu je u toku rata jedan apotekar poverio tajnu kombuha napitka protiv tvrdokornog zatvora i da napitak koristi za sve bolesti, posebno pomae kod starakih tegoba, pomou prirodno stvorenih kiselina, ime produava sam ivot. Bing (1928) je smatrao da je kombuha napitak sredstvo protiv zakreavanja arterija, za leenje gihta i crevnih poremeaja. Wiechowski (1928) je preporuio korienje kombuha napitka, jer ne treba odvraati ljude od neega to nije tetno, a iskustvo ukazuje da u odnosu na leenje nije u pitanju samo sugestija,

ve stvarno terapeutsko dejstvo. On se osvedoio o povoljnom uinku po zdravlje, pratei korienje kombuhe na internoj klinici u Pragu. Mollenda (1928) je izvestio da je kombuha napitak preporuljiv kod tegoba u digestivnom traktu, kod gihta, reume i odreenog stadijuma arterioskleroze. Arauner (1929) tvrdi da je kombuha napitak koristan kao prventivno sredstvo protiv eerne bolesti, da pomae kod arterioskleroze, visokog pritiska, vrtoglavice, gihta, hemoroida i da dejstvuje kao sredstvo protiv zatvora. Ukazivao je da u azijskim zemljama kombuhu smatraju sredstvom protiv zamora, napetosti, narvoze, poetnih simptoma starenja, zakreenja arterija, lenjosti creva i drugog. Irion (1944) je smatrao da je kombuha napitak odlino sredstvo protiv gihta, reumatizma, visokog pritiska, nervoze, lenjosti creva i tegoba koje su posledica starenja. Barbanik (1954) u svojoj knjizi istie pozitivne rezultate kombuha napitka u leenju zapaljenja krajnika, unutranjih krvarenja (posebno ako su izazvana zapaljenjima), katara u eludcu zbog manjka kiseline, zapaljenja tankog i debelog creva, zakreenja arterija, visokog krvnog pritiska, skleroze itd. Uposebnom lanku istie da se rezultati ne mogu oekivati kod kancerogenih tvorevina. Dr Sklenar (ezdesetih godina) izvestio je o delotvornom dejstvu kombuha napitka na otklanjanju toksinih supstanci, posebno uree i holesterola. Ovaj lekar je razvio bioloku terapiju kancera, kombuhom kao osnovnim sredstvom, koju je prilino naplaivao, a nije imala vrstu medicinsku osnovu. Fontana (1990) je objavio da se u Brazilu, odakle je i sam, celulozna membrana kombuhe koristi za tretman opekotina i povreda koe. Na prelasku u III milenijum interes za kombuha napitak i mogunosti njene primene, ne prestaju. Ona se danas komercijalno proizvodi u Australiji, SAD, Austriji, Maarskoj i Azijskim zemljama. Slede podaci i iskustva o tome ta kombuha napitak jo moe da lei, kao i za ta se sve jo moe koristiti: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Preventiva nekih vrsta kancera, Pomo u menopauzi, smanjenje neugodne sekrecije, Pomo kod zatvora, jer je prirodni laksativ, Pomo kod miinih bolova, posebno u vratu i ramenima, Pomo kod bronhitisa, astme i kalja, Pomo kod alergija, Pomo pri bubrenim tegobama. Ako se uzima svakodnevno, eliminie ureu za 100 dana, Pomo kod kolitisa, neuroze stomaka, gastroenteritisa, Smanjuje holesterol i poveava elastinost vena i arterija,

10. Korisna je kod katarakte i slinih oblika na ronjai, 11. Zaustavljanje infekcione dijareje, 12. Pomo pri sagorevanju masti, pri emu potpomae gubljenje teine, 13. Pomo pri nesanici, 14. Pomo da rad jetre i unog mehura bude efikasniji, 15. Pomo pri smanjenju nivoa glukoze u krvi kod dijabetiara, 16. Iznenaujui efekti na temenu, pomae izbegavanje elavosti, tanjenje kose i eliminie sedu kosu,

17. Pomae varenje, 18. Daje vie energije, Detoksikacija. Analiza urina pokazuje peveani sadraj ive, olova i razliitih drugih toksina, kada se aj koristi u prvo vreme, 19. Smanjenje edema i otoka stopala, 20. Prevencija i tretiranje kandide, 21. Pomo pri bolovima artritisa, 22. Pomo kod ekcema, a takoe se moe upotrebiti spolja za ublaavanje osipa, 23. Uklanjanje bradavica, 24. Leenje gljivinih oboljenja stopala, 25. Sniavanje krvnog pritiska, 26. Poseduje prirodni antibiotski efekat.

KOMBUHA NAPITAK SE NE PREPORUUJE TRUDNICAMA I DOJILJAMA ZBOG ANTIBIOTSKOG DEJSTVA !

Primena kombuha napitka u biljnom svetu Pokazalo se da se kombuha tenost moe uspeno koristiti kao neka vrsta jeftinog netoksinog pesticida. To se posebno odnosi na voke i na bate sa povrem. Uspeno se odstranjuju puevi, gliste, crvi,mravi i mnoge druge tetoine. Iznenaujue rezultate je uoio dr Koeler na obolelom drveu posle dejstva rastvora koji sadri glukuronsku kiselinu, kakav je i kombuha napitak. Vezivanjem sa materijama za prehranu biljaka i jonima tekih metala, proces razvoja biljaka se ubrzava i one postaju vee. Sposobnost glukuronske kiseline da se vezuje sa stranim i sopstvenim tetnim elementima, utie na zatitu elija biljaka. Na taj nain moe da se eliminie vie od 200 razliitih materija, sadranih u kiselim kiama, kao to su sumpor-dioksid, nitriti i drugo. Eksperimenti dr Valentina (genetika biljaka), koji je saraivao sa dr Koelerom, pokazali su dobre rezultate u regeneraciji i rastu biljaka. ak su se i geranije koje su polegle (inae rastu uspravno), povratile pod dejstvom glukuronske kiseline usled genetskog uticaja. Primena kombuha napitka u veterini Alternativni naini leenja sve se vie koriste i u veterini. Kombuha aj se danas uspeno preporuuje za leenje virusnih i bakterijskih infekcija kod pasa i maaka. Dobri rezultati se postiu i u leenju nekih tipova svraba. Kombuha aj se koristi dodatkom u hranu ili vodu za pie. Rezultati ispitivanja dr. Danielove sa Jerevanskog veterinarskog fakulteta (Jermenija) pokazuju odline rezultate i u leenju oteene crevna flore i bolesti praenih povraanjem. Ima podataka (Maarska) da se kombuha aj dodaje vodi za pie na nekim farmama za uzgoj pilia, zatim za bolju resorpciju hrane kod goveda.

Na internetu se spominje i primer psa obolelog od plune bolesti koju izaziva Coccidioides immitis. Nakon korienja kombuha aja, za veoma kratko vreme uoeno je poboljanje nestanak oteklina izazvanih boleu. Da li kombuha moe da se koristi i kao hrana? Ako se fermentacija kombuhe produi (umesto7-10, na 14 i vie dana), dobija se kombuha sire. Ono je veoma slino jabunom ili vinskom siretu i moe se primeniti u iste svrhe kao i ove vrste sireta. Kombuha napitak se moe koristiti za salate i za marinade. Jedino se ne moe primeniti za trajno konzerviranje, zbog prisutnih kvasaca i bakterija siretnog vrenja. Prema literaturnim podacima, kvasci prisutni u kombuha napitku, odnosno sam napitak, moe se primeniti i pri spravljanju hleba. Kada se uzme u obzir da kombuha napitak sadri za zdravlje korisne aktivne supstance, razumljivo je to neki ljudi jedu celuloznu mreu (opnu) kombuhe. Profesor Lindner (1917/1918) doao je na ideju o konzumiranju ove celulozne opne, kada je odvojio tanak sloj i zakljuio da bi ova mlada glatka masa mogla lako da proe kroz creva i pomogne kod otklanjanja zatvora. Prema nekim podacima, celulozna mrea (kombuha) koja raste na razliitim vonim sokovima (kokos, ananas) pomou A. Xylinum i kvasca, zove se nata i na Filipinima se koristi kao desertni delikates.

Kombuha za linu higijenu i kozmetiki tretman Kombuha tenost se moe koristiti i kao sredstvo za linu higijenu ili u kozmetici. Pre upotrebe, tenost treba razblaiti, i to tako da se u olju napunjenu do doda vode. Takoe, jednu kap ovog rastvora treba kapnuti na kou, da bi se proverilo da li je koa isuvie osetljiva ili daje alergijske reakcije na ovako pripremljenu tenost. Oni koji nisu alergini ili preosetljivi na tu tenost, mogu je primeniti kao: tenost za ispiranje usta, tonik za lice ili losion posle brijanja, kremu za kou, sredstvo za ispiranje kose, antiseptiko sredstvo za prvu pomo, sredstvo za ispiranje stopala.

Moglo bi se jo mnogo pisati o ovom zaista udesnom poklonu prirode. Ostaje da se svako uveri u blagotvorno dejstvo kombuha napitka. Sledi uputstvo o nainu pripremanja.

Poglavlje 4 Priprema kombuha napitka 1. 2. 3. 4. Zdrava ajna gljiva (KOMBUHA), Lonac i voda Sud od stakla, porcelana ili keramike, Litar vode i oko 70 grama eera, 5 grama crnog ili zelenog aja (osnovna mera),

5. Gaza ili retka tkanina, 6. Levak i plastina cediljka

U vodu (1 litar) dodati 70 grama eera i saekati da ona provri. Zatim dodati 1-2 kesice crnog i/ili zelenog aja (ruski, indijski, kineski ili cejlonski) i ostaviti da stoji 10-15 minuta. aj procediti i ostaviti da se ohladi na oko 30C. aj sipati u staklenu, porcelansku ili keramiku posudu sa irokim otvorom, u kojoj e se gajiti ajna gljiva.Dosuti oko 10% ve gotovog napitka od kombuhe i staviti kombuhu da pluta na povrini aja. Otvor posude prekriti gazom i sve to ostaviti na mirno mesto koje nije direktno izloeno sunevoj svetlosti. Posle 7 do 10 dana, izvaditi gljivu iz posude, to se ini svaki put kada se priprema novi napitak, i staviti ajnu gljivu na povrinu novo pripremljenog mlakog aja. Napitak se procedi i sipa u flae, a njih treba staviti u friider kako bi se prekinuo proces fermentacije. Da biste poeli pripremanje kombuha napitka, neophodno je da imate zdravu kombuhu. Najpouzdanije je da kombuhu dobijete od osobe koja nju ve uzgaja. Preporuuje se da se dnevno pije oko 3 dl kombuha napitka. To znai da je nedeljno, za jednu osobu, potrebno pripremiti oko 2 litra napitka. Vru aj unitava kombuhu, pa se on prethodno mora ohladiti na temperaturu od 20 do 30C. Za manje koliine mogu se koristiti litarski sudovi, a za vee oni od 5 litara, uz potovanje navedenih koliina eera. Ne smeju se koristiti metalni ili plastini sudovi, a mogu se uzeti oni od specijalne plastike-polietilena, treba izbegavati i one od polivinilhlorida (PVC) ili polistirola. Kada se prvi put stavlja kombuha, u aj sa kombuhom treba dodati i 2 decilitra ranije prpremljene kombuha tenosti, a u njenom nedostatku moe se uzeti nekoliko kaika jestivog (jabukovog) sireta. Inae, kada se redovno priprema kombuha napitak, sipa se oko 10% ve pripremljene tenosti. Moe se dodati i kolut limuna. Tako rade u Rusiji. Naravno, limun mora biti dobro opran. Kombuhu treba paljivo stavljati na povrinu aja kako se ne bi otetila ili pocepala. Kombuha se stavlja tako da ona glatka, sjajnija povrina bude okrenuta na gore, a ona tamnija prema dnu posude. Nema objanjenja zato kombuha ponekad potone na dno ili ostane da pluta na povrini tenosti. Kada kombuha pliva na povrini, ona raste prvo u irinu, da pokrije povrinu tenosti, a zatim u visinu - slojevito. Povremeno treba odstranjivati donji (stariji) sloj kako bi se kombuha podmlaivala. to se due na razdvaja, toliko e ona postajati deblja. Deava se, takoe, da kombuha, potonula na dno, kasnije ispliva na povrinu. Ako ne ispliva, neka vas to ne brine, jer e se za relativno kratko vreme na povrini stvoriti nova. Ako se eli da kombuha sigurno pluta na povrini, ispod nje moe se staviti nekoliko dobro opranih kolutova zapuaa od plute. Posuda mora da bude pokrivena Posuda u kojoj se uzgaja kombuha, mora biti pokrivena tkaninom koja ima dovoljno iroke pore da kroz njih prolazi vazduh, a ne mogu praina i siretne muice. One se niotkuda pojavljuju oko alkohola i siretno kiselih tenosti. Ako su pore tkanine suvie guste, moe doi do nedostatka kiseonika, to izaziva rast nepoeljnih kontaminirajuih mikroorganizama kao to su plesni. Uticaj svetlosti i sunca Za fermentaciju nije potrebna svetlost. Naprotiv, kombuha se razvija i u tami. Zbog toga sud ne treba da stoji na mestu direktno izloenom suncu. Potvreno je da je kombuha osetljiva na svetlost.

Uzrok tetnog dejstva lei u injenici da suneva svetlost tetno utie na odreene mikroorganizme. Suneva svetlost, posebno njeni ultravioletni (UV) zraci, imaju dezinfekciono dejstvo, od ega treba tititi kombuhu. ta je jo potrebno kombuhi? Sud treba da stoji mirno, ne treba ga nositi sa mesta na mesto, jer e tada i stara i nova kombuha potonuti. U prostoriji ne treba da se pui. Kuhinja je samo relativno dobro mesto za dranje kombuhe zbog toplote, a razni mirisi i isparenja od masnoa i drugih para negativno na nju utiu. Temperatura fermentacije Istraivanja su pokazala da je optimalna temperatura za fermentaciju kombuhe od 25 do 28C, mada je prihvatljiva i neto nia. Ako je temperatura previe niska, metaboliki procesi bakterija se usporavaju, ime kultura kombuhe postaje pogodnija za rast plesni. Ako je previe visoka, isparljive aromatine komponente nestaju, pa je time i napitak manje prijatnog ukusa. Smetnje u pripremi kombuha napitka Ukoliko se pridravate navedenih uputstava za pripremu kombuha napitka, na bi trebalo da se javljaju nikakve smetnje. Sama kultura kombuhe ima svoj odbrambeni mehanizam, sistem samozatite, koji nju titi od razliitih kontaminenata, od kojih su najee plesni i siretne muice. Napitak kombuhe se do izvesne mere sam konzervira. Za to su zasluni metaboliti kao to su: siretna kiselina, ugljen-dioksid, mlena kiselina, etanol, neke vone kiseline (limunska, vinska,oksalna) i pojedine antibiotski aktivne materije. Ipak, plesni se mogu razviti i na kombuhi. To se naroito deava kada su u prostoriji, gde se ona spravlja, pogodniji uslovi za razvoj plesni, nego za razvoj kvasaca i bakterija siretnog vrenja. Irion (1944) u svom udbeniku za farmaceute daje uputstvo za suzbijanje plesni kod kombuhe: manje povrine plesni mogu se ukloniti brisanjem kombuhe obinim jestivim siretom ili, to je jo bolje, zameniti je novom. Siretne muice se obino javljaju niotkuda i to na tenostima koje sadre alkohol ili siretnu kiselinu, to vai i za kombuhu. One se prikupljaju na tkanini kojom je pokrivena kombuha. Ukoliko uu u tenost pojavie se mali crvii, pa se nikako ne sme dozvoliti da se to dogodi. To se moe spreiti pokrivanjem suda gustom gazom, kako je ve navedeno u uputstvu za pripremu napitka. Ako se muice ipak pojave, moe se pored posude u kojoj se priprema napitak postaviti aa piva, sireta ili vina, odnosno tenosti primamljivije za siretne muice.

Poglavlje 5 Kada se napitak moe piti Moe se rei da vreme pripreme kombuha napitka zavisi od linog afiniteta korisnika. To znai da postoje veliki vremenski rasponi i da nema vrstog pravila koje bi vailo za sve. Neki autori smatraju da je napitak spreman za upotrebu ve posle 5 do 6 dana, dok drugi tvrde da je to vreme od 8 do 10, pa ak i do 14 dana. Dr. Reiss (1987) kae da napitak, proizveden iz crnog aja, posle 6 dana ima veoma lepu aromu, a da nakon 10 dana preovladava kiselkasta aroma. Prema ruskim autorima, ija su istraivanja bila najopsenija, najbolje vreme fermentacije je od 7 do 8 dana. U prilog tome govore i antibiotski efekti koje napitak poseduje u tom periodu. Naravno, to mnogo zavisi od koliine eera i temperature.

Nakon zavrene fermentacije, u navedenom vremenu trajanja, kombuha se iz suda izvadi i stavi na tanjir. Tenost se procedi, razlije u flae i stavi u friider. Flae ne treba puniti do vrha, jer tenost i dalje radi, pa bi pritisak gasa mogao izbaciti zapua ili ak rasprsnuti flau. Pri tome je mogue da se na i u tenosti u flai formira nova tanka skrama, to nije nikakav nedostatak. U tom sluaju, napitak pre upotrbe treba ponovo procediti. Napitak se moe drati na sobnoj temperaturi (ukoliko pojedincu smeta hladno), a moe se uiniti ukusnijim i raznovrsnijim dodatkom soka od sezonskog voa ili nekih aromatinih ajeva (nana, hibiskus, kamilica, voni). Ova se procedura ponavlja. Dakle, kombuha sa tanjira se stavlja na povrinu novoskuvanog aja. Bitno je, da kombuha ne stoji due vreme van aja. Koliko i kada treba piti kombuha napitak Kombuha se zbog svog aromatinog ukusa, koristila kao osveavajui napitak. Osim svog osveavajueg karaktera, kombuha je kroz vekove koriena u domovima i kao domae sredstvo protiv raznih bolesti. Prvobitni korisnici kombuha napitka narodi Rusije, Japana, Indije uzimali su dnevno 1/3 litra kombuhe. To se moe prihvatiti, jer se iskustvo zasniva na pozitivnom dejstvu ovakve doze. Ko se dri ovakve preporuke, onda pije tri puta po 1 decilitar kombuhe u toku dana. Prvu au ujutru na prazan stomak, na 10 do 15 minuta pre doruka, jednu au u podne pre ili posle ruka, i poslednju au izvesno vreme pre spavanja. Ova preporuka nije obavezujua. Svako moe sam da ustali najpovoljniji nain uzimanja kombuha napitka. Svaki ovek je posebna individua razliite konstitucije, senzibilnosti i bioloke sklonosti. Neki ljudi dnevno piju svega tri rakijske aice kombuha napitka, a drugi u velikim koliinama, pa i izmeu obroka, a oseaju se dobro.

Energetska vrednost kombuha napitka Ne postoji jedinstven stav. Energetska vrednost zavisi od poetne koliine eera i od zaostale koliine eera. Evo primera koji to bolje objanjava. Beli eer (100 g) daje energiju od 1650 kJ ili 394 kcal. Iz 70 grama eera oslobaa se 1155 kJ ili 276 kcal. Tokom fermentacije, deo eera se potroi, a preostala koliina veoma varira. Ako se predpostavi da taj ostatak iznosi 30 grama na 1 litar, to ini 495 kJ ili 118 kcal. Kod ostatka 20 grama na litar, te vrednosti iznose 330 kJ ili 79 kcal. to je dua fermentacija, energetska vrednost kombuha napitka opada. Treba napomenuti da neki autori smatraju da je kombuha napitak prihvatljiv za obolele od dijabetesa, ali samo u sluaju da se fermentacija znatno produi. Privremeno zaustavljanje pripreme napitka Ako se eli da se privremeno prekine sa pripremanjem kombuha napitka zbog godinjeg odmora, nekog puta ili iz sasvim drugih razloga, to je veoma jednostavno. Zaslaeni aj treba pripremiti na uobiajeni nain, staviti kombuhu u vei sud, pokriti je i ostaviti negde na stranu, na neko malo hladnije mesto. Tako ona moe opstati i do nekoliko meseci, nakon ega je sposobna da na sveem supstratu opet proizvodi napitak.

Poglavlje 6

eer i alternativa belom eeru Ljudi koji brinu o svojoj ishrani, znaju da se ne preporuuje uzimanje belog eera. Poznati eksperti iz oblasti ishrane tvrde da organizam nema nikakve potrebe za fabrikim eerom. Za fermentaciju kombuhe, kao to je ve napomenuto, upravo je nejbolji beli eer. Meutim, vei deo eera, koji se koristi za pripremu kombuhe, fermentacijom se pretvara u energiju potrebnu za rast i razmnoavanje radnih mikroorganizama i za sintezu nekih drugih vanih metabolita. Kao to je poznato, saharoza (beli eer) sastoji se od glukoze i fruktoze. Meutim, fermentacijom kombuhe se na istoj glukozi ili istoj fruktozi, ne dobijaju svi korisni metaboliti kao fermentacijom na saharozi, ili ih ima u manjoj koliini. Jedna od mogunosti zamene belog eera jeste uti eer. uti eer je zapravo beli eer (96%), kome se dodaje 3-4% melase radi dobijanja specifine boje i ukusa. Pogreno je smatrati da je taj eer zdrav i koristan, jer on ima sve osobine belog eera, osim boje i ukusa. Jedna od alternativa belom eeru je i med, koji uiva veliku reputaciju meu zdravstveno osveenim ljudima i esto se koristi kao zamena fabrikom eeru. Med sadri preko sto aktivnih i aromatskih supstanci i organizmu prua vitalne materije, ak i ako se uzima u manjim koliinama. To ga donekle ini lekovitim. Meutim kada je u pitanju korienje meda za fermentaciju kombuhe, treba posmatrati potrebe kombuha kulture. O tome da li se za pravljenje kombuha napitka umesto eera moe koristiti med, postoje razliita miljenja. Navodno, etarska ulja meda dovode kombuhu u dugorono promenjeno stanje. Med sadri i aromatine i aktivne supstance, koje spreavaju razvoj bakterija ili ih ak unitavaju. Stoga postoji opasnost da neke komponente meda deluju baktericidno na korisne bakterije iz kombuha kulture. Do due, ima onih koji tvrde da je fermentacija kombuhe sa medom savim uspena. To je mogue izvesno vreme, ali se kasnije na kombuhi javljaju promene. Vano je rei da surogati za eer vetaki zaslaivai, kakvi su saharin i ciklamati, nemogu se koristiti za fermentaciju, jer ne mogu deati energiju potrebnu mikroorganizmima kombuhe.

ajevi za fermentaciju kombuhe Uloga aja za fermentaciju kombuhe ve je objanjena u ranijem tekstu. Kao to je reeno, za fermentaciju su najpogodniji crni i zeleni aj. Crni aj se najvie proizvodi u Indiji, Pakistanu, Japanu, Tajvanu, Malaviju, Keniji, na Cejlonu, Javi, Sumatri. Najvei proizvoai zelenog aja su Japan, Kina, Indija i Indonezija. Jo jedanput je vano napomenuti da ajevi, kao to su nana, hibiskus, kamilica i voni ajevi, nisu pogodni za samu fermentaciju kombuhe, ve se mogu koristiti samo kao poboljivai ukusa i mirisa.

Poglavlje 7 Njima je kombuha pomogla Moglo bi se jo mnogo pisati o ovom zaista udnom poklonu prirode. Svako moe da se uveri u blagotvorno dejstvo kombuha napitka. Moda e odluka biti laka u koliko pria bude zavrena primerima korisnika iz mog najblieg okruenja, kojima je kombuha pomogla. A.S. (50 god.) Imala je tegobe sa stolicom, hemoroidima, veoma lou krvnu sliku (nizak hemoglobin i broj eritrocita). Nakon uzimanja kombuhe, stolica je regulisana za 2 - 3 dana, a hemoroidi za 7 dana. Na kontroli krvne slike, posle oko 30 dana od prve ae kombuhe, pokazali su se odlini rezultati.

D.S. (28 god.) Osoba je dobrog zdravstvenog stanja i uiva u burnom nonom ivotu. Napitak, prema linom iskustvu, smatra odlinim sredstvom protiv mamurluka. N.S. (25 god.) Imala je tekoe sa varenjem teke i zainjene hrane. Problemi su se ogledali u vidu otrih bolova u elucu. Nakon jela, uzimala je kombuha napitak i vie nema briga s varenjem. S.S. (54 god.) Penzionsan je zbog veoma loeg stanja jetre. Prognoze lekara nisu bile optimistine. Posle tromesenog uzimanja napitka, na lekarskom pregledu je ustanovljeno neverovatno poboljanje. Lekari su bili zaueni. L.M. (37 god) Imao je tegobe sa kiselinom u elucu, naroito nakon uzimanja hrane sa crnim lukom. Kombuha napitkom je to reio. R.M. (29 god.) Imao je nevolje sa probavom koje je kombuha napitak regulisao. B.P. (52 god.) Osim uzimanja kombuha napitka, neke svoje tegobe reio je i spoljnom upotrebom. Mazao je hemoroide napitkom nestali su. Zatim, mazao je veoma ruan ekscem na nadlanici, koji se takoe povukao. E.L. (49 god.) Stomane tegobe (probava) i napredovanje bolova u zglobovima (giht),