E

E, e sedmo slovo nae irilice, deveto nae latinice; kao skraenica: E na kompasu = istok (eng. East, fr. est); Ed. = edicio (lat. editio) izdanje; ed. = edidit (lat. edidit); e. o. = eks oficio (lat. eh officio) po dunosti; muz. trei ton S-dur lestvice; fiz. oznaka za energiju, elektro-motornu silu i dr.; astr. numerika oznaka za heliocentrinu putanju; mat. osnova prirodnih logaritama, = 2, 7182 . . ., Nepe-rov broj; hem. Eg=erbijum, 'E& = ajntaj-nijum, Ei= europijum. e latinski predlog = iz; eks. ibanisterija (ital. ebano abonos, ebaniste-ria) fina stolarija, umetniki izraeni predmeti od drveta, naroito od abonosa. ebenirati (nlat. ebenare) obloiti abonovi-nom; obojiti crnom bojom da izgleda kao abonos. ebenist(a) (fr. ebeniste) stolar koji radi sa abonosom, koji radi fine stolarske poslove. ebenos (hebr. eben, gr. ebenos, lat. ebenus) bot. eben, abonos, abonovina, crno, veoma vrsto i teko drvo istonoindijskog i afrikog drveta Diospyros ebenum. ebn (arap.) sin (pred nekim drugim imenom, npr. ebn Mustada=Mustafin sin, izmeu dva imena pie se ben, npr. Ali ben Muhamed=Ali sin Muhamedov) ebonit (eng. ebony) vrsta vetake abonovi-ne; hem. vulkanit, jedinjenje ugljenika i vodonika koje se, meenjem i zagrevanjem sa sumporom, vulkanizira pa zatim hor-nizira, hornizirani kauuk, tvrda guma (ova tvrda i sjajna masa upotrebljava se, npr. za razni nakit od deta). bo (fr. ebauche) prvi nacrt, prva skica (slike, crtea, naunog rada). eboirati (fr. ebaucher) izraditi u glavnim potezima, bez pojedinosti, skicira-ti; abocirati. ebriljada (fr. ebrillade) jax. trzanje uzdom ako konj nee da se okrene. ebriozitet (lat. ebriositas) sklonost piu, strast za piem. ebriometar (lat. ebrius pripit) sprava za utvrivanje stepena pijanstva, naroito kod vozaa automobila; alko-test. ebulioskop (lat. ebullire izbijati kljua-jui, gr. skopeo gledam) 1. hem instrument za merenje take kljuanja radi odreivanja sadrine alkohola u spirituoznim tenostima posmatranjem njihove take kljuanja; 2. aparat za brzo odreivanje koliine alkohola u vinu; up. maligan. ebulirati (lat. bulla, ebullire) kljuati, ki-peti, vreti. ebulicija (nlat. ebullitio) kljuanje, vrenje, uzaviranje tenosti (usled toplote); med. izbijanje sitnih bubuljica po telu usled vatre. ebur (lat. ebur, sskr. ibha) slonova kost, slonovaa. eburin (lat. ebur slonovaa) smesa kotanog praha i belanevine nainjene pod pritiskom. ev- (gr. ev) v. pod eu-. Eva (gr. Eva, hebr. Chawwah majka ivota") prva ena po Bibliji; fig. ena uopte, naroito: radoznala i ulna ena. evadirati (lat. evadere) izii, izmai, utei, izbei, uskoiti. evazivan (lat. evadere, nlat. evasivus) uvijen, zaobilazan, okolian, koji izvrdava, npr. da dade kategorian odgovor, katego-rinu izjavu i sl. evazija (lat. evadere, nlat. evasio) beanje, bekstvo, izbeglitvo; izbegavanje; vaenje, dvosmislica, izmigoljavanje; pr. evazivan izmigoljan, pobegljiv, koji se teko hvata, koji se teko uhvati, koji se teko shvata; uvijen, vrdav (odgovor). svakuancija (lat. evacuantia) pl. med. sredstva za ienje, za ispranjavanje. evakuativan (lat. evacuare) med. koji isti, koji pomae ienje. evakuacija (lat. evacuatio) voj. dolazak iz, naputanje, naroito kada neku operativ-nu zonu, za vreme rata, napuste: stanovnitvo, bolnice, razna vojna i druga sla-galita kojima bi se neprijatelj, u sluaju uspeha, mogao koristiti itd.; med. ienje, ispranjavanje izmeta, izbacivanje kodljivih tvari iz tela. svakuirati (lat. evacuare) voj. isprazniti, izii iz, napustiti (kasarnu, varo, zau-

E
E, e sedmo slovo nae irilice, deveto nae latinice; kao skraenica: E na kompasu = istok (eng. East, fr. est); Ed. = edicio (lat. editio) izdanje; ed. = edidit (lat. edidit); e. o. = eks oficio (lat. eh officio) po dunosti; muz. trei ton S-dur lestvice; fiz. oznaka za energiju, elektro-motornu silu i dr.; astr. numerika oznaka za heliocentrinu putanju; mat. osnova prirodnih logaritama, = 2, 7182 . . ., Nepe-rov broj; hem. Eg=erbijum, 'E& = ajntaj-nijum, Ei= europijum. e latinski predlog = iz; eks. ibanisterija (ital. ebano abonos, ebaniste-ria) fina stolarija, umetniki izraeni predmeti od drveta, naroito od abonosa. ebenirati (nlat. ebenare) obloiti abonovi-nom; obojiti crnom bojom da izgleda kao abonos. ebenist(a) (fr. ebeniste) stolar koji radi sa abonosom, koji radi fine stolarske poslove. ebenos (hebr. eben, gr. ebenos, lat. ebenus) bot. eben, abonos, abonovina, crno, veoma vrsto i teko drvo istonoindijskog i afrikog drveta Diospyros ebenum. ebn (arap.) sin (pred nekim drugim imenom, npr. ebn Mustada=Mustafin sin, izmeu dva imena pie se ben, npr. Ali ben Muhamed=Ali sin Muhamedov) ebonit (eng. ebony) vrsta vetake abonovi-ne; hem. vulkanit, jedinjenje ugljenika i vodonika koje se, meenjem i zagrevanjem sa sumporom, vulkanizira pa zatim hor-nizira, hornizirani kauuk, tvrda guma (ova tvrda i sjajna masa upotrebljava se, npr. za razni nakit od deta). bo (fr. ebauche) prvi nacrt, prva skica (slike, crtea, naunog rada). eboirati (fr. ebaucher) izraditi u glavnim potezima, bez pojedinosti, skicira-ti; abocirati. ebriljada (fr. ebrillade) jax. trzanje uzdom ako konj nee da se okrene. ebriozitet (lat. ebriositas) sklonost piu, strast za piem. ebriometar (lat. ebrius pripit) sprava za utvrivanje stepena pijanstva, naroito kod vozaa automobila; alko-test. ebulioskop (lat. ebullire izbijati kljua-jui, gr. skopeo gledam) 1. hem instrument za merenje take kljuanja radi odreivanja sadrine alkohola u spirituoznim tenostima posmatranjem njihove take kljuanja; 2. aparat za brzo odreivanje koliine alkohola u vinu; up. maligan. ebulirati (lat. bulla, ebullire) kljuati, ki-peti, vreti. ebulicija (nlat. ebullitio) kljuanje, vrenje, uzaviranje tenosti (usled toplote); med. izbijanje sitnih bubuljica po telu usled vatre. ebur (lat. ebur, sskr. ibha) slonova kost, slonovaa. eburin (lat. ebur slonovaa) smesa kotanog praha i belanevine nainjene pod pritiskom. ev- (gr. ev) v. pod eu-. Eva (gr. Eva, hebr. Chawwah majka ivota") prva ena po Bibliji; fig. ena uopte, naroito: radoznala i ulna ena. evadirati (lat. evadere) izii, izmai, utei, izbei, uskoiti. evazivan (lat. evadere, nlat. evasivus) uvijen, zaobilazan, okolian, koji izvrdava, npr. da dade kategorian odgovor, katego-rinu izjavu i sl. evazija (lat. evadere, nlat. evasio) beanje, bekstvo, izbeglitvo; izbegavanje; vaenje, dvosmislica, izmigoljavanje; pr. evazivan izmigoljan, pobegljiv, koji se teko hvata, koji se teko uhvati, koji se teko shvata; uvijen, vrdav (odgovor). svakuancija (lat. evacuantia) pl. med. sredstva za ienje, za ispranjavanje. evakuativan (lat. evacuare) med. koji isti, koji pomae ienje. evakuacija (lat. evacuatio) voj. dolazak iz, naputanje, naroito kada neku operativ-nu zonu, za vreme rata, napuste: stanovnitvo, bolnice, razna vojna i druga sla-galita kojima bi se neprijatelj, u sluaju uspeha, mogao koristiti itd.; med. ienje, ispranjavanje izmeta, izbacivanje kodljivih tvari iz tela. svakuirati (lat. evacuare) voj. isprazniti, izii iz, napustiti (kasarnu, varo, zau-

evakuisati

249

evidentirati

zeti kraj itd.); med. istiti, iistiti, isprazniti, izbaciti iz tela neistou. evakuisati v. evakuirati. evalvacija (nlat. evalvatio) odreivanje (ili: precenjivanje) unutarnje vrednosti neke stvari; up. evaluacija. evalvirati (nlat. evalvere) ocenjivati, procenjivati vrednost; up. evaluirati. evaluacija (fr. evaluation) odreivanje vrednosti, vrednost novca. evaluirati (fr. evaluer) ceniti, ocenjivati, odreivati vrednost. evangel ... v. pod evanel. . . evanelizacija (gr. euangelisomai) v. evaieliziranje. evaneliziranje (gr. euangelisomai dobru vest donosim) irenje evanelike crkve i uenja; evanelizacija. evanelizirati (gr. euangelisomai) objaviti (ili: objavl>ivati) radosnu vest; iriti evanelsko ili evaneliko uenje i crkvu evanelisku. evanelist(a) (gr. euangelistes, nlat. evangelista) objavljiva spasenja; opisiva ivota, rada i stradanja Isusa Hrista; etiri evanelista: Matej, Marko, Luka i Jovan, pisci tzv. kanonskih evanelja, tj. onih koje crkva priznaje kao autentine i verne (za razliku od velikog broja apo-krifnih, tj. onih koje crkva ne priznaje kao autentine). evanelistar (lat. evangeliarium izborio evanelje) knjiga koja sadri evanelje. evaneliki (gr. euangelizomai) v. evanel-ski; koji priznaje evanelje kao jedini pravi izvor vere, npr. evaneliki hriani, evanelika crkva i dr. ovanelski (gr. euangelizomai) koji odgovara uenju Hristovom, hrianski; up. evaneliki. evanelje (gr. euangelion radosna vest, dobra vest, nlat. evangelium) l. dobar glas, radostan glas ili dobra vest, radosna vest koja u hrianskom uenju prikazuje Isusa kao obeanog mesiju i spasioca ljudskog roda; 2. Novi zavet ili objavljivane spasenja; 3. evanelja pl. opisi ivota, rada i stradanja Isusa Hrista. evanescirati (lat. evanescere) ieznuti, iezavati, izgubiti se, nestati. evans-gambit poinjanje igre na ahu koje je uveo engleski mornarski kapetan Evans 1829, koje se sastoji u tome to se rtvuje pion da bi se napad mogao bre i lake izvesti; up. gambit. evandelikel f ren d s (eng. evangelical friends) prijatelji evanelja ili hrianske drutvo prijatelja (religiozna sekta u Sev. Americi koja sama sebe ovako naziva, dok je ostali obino zovu imenom kve-keri). evaporator (nlat. evaporator) ispariva, sprava pomou koje se vri isparavanje slane vode u solanama.

evaporacija (lat. evaporatio) isparavanje, pretvaranje u paru. evaporirati (lat. vapor para, evaporare) isparavati, ispariti, pretvoriti (ili: pretvarati) u paru. evekcija (lat. evehere izvesti; uzvesti, uz-dii, evectio) uzdizanje, penjanje, uzlae-nje; astr. nejednakost koju pokazuje putanja Meseeva u kretanju oko Zemlje usled re-meenja od strane Sunca za vreme koje ne odstupa mnogo od vremena opticaja Meseca oko Zemlje. evenka (pere. awenk, tur. hevenk) groe obeene radi suenja i uvanja za zimu. eventilacija (lat. eventilatio) vetrenje, provetravanje. eventilirati (lat. eventilare) izvetriti, provetriti, provetravati. eventracija (lat. eventratio) med. velika prosutost kod pupka, pri kojoj se prospe velik deo utrobe. eventualan (nlat. eventualis) sluajan, moguan; uslovan, povremen, sporedan. eventualija (nlat. eventualia) pl. sporedne (ili: nepredviene) stvari, sporedna (ili: nepredviena) pitanja, stvari koje se jo mogu pojaviti (obino poslednja taka dnevnog reda na skuptinama u kojoj se raspravljaju pitanja koja nisu bila na dnevnom redu). eventualitet (nlat. eventualitas) nastupanje mogueg sluaja, moguan sluaj, mogunost, sluajnost; eventualnost. eventualno (nlat. eventuale) pril. po mogunosti, u sluaju potrebe, po potrebi, u sluaju da, ako se desi, sluajno. eventualnost v. eventualitet. everglas (eng. ever uvek, glass staklo) vrsta tkanine od plastine mase. evergrin (eng. evergreen) uvek zelen, zimze-len; u zabavnoj i dez muzici: trajne, neprelazne melodije. everzivan (nlat. eversivus) prevratniku ruilaki, razoran. everzija (lat. eversio) obaranje, razorenje, prevrat, unitenje. everlasting (eng. everlasting veit) vrsta veoma jake vunene tkanine sa poprenim prugama; up. eternal. evza (tur. ecza, arap. egza) l. kapsla, ahura, upalja; 2. hemijsko jedinjenje, lek; evzadana= apoteka. evzon (gr. euzonos okretan, vet, spreman za bitku) grki vojnik iz roda lake peadije. eviva! (ital. ewiva, lat. vivat) iveo! evigilirati (lat. evigilare) probdeti; izraditi neto briljivo i savesno. evidentan (lat. evidens, videre videti) oigledan, oevidan, oit; po sebi jasan i razumljiv; log. neposredno miljenjem ili opaajem uvian kao istinit. evidentirati (lat. evidens oevidan, jasan) upisati, upisivati, zabeleiti u knjigu

evidentiar

250

Evroazija

evidencije; imati, praviti pregled neega. evidentiar (lat. evidentia oevidnost, oi-tost) onaj koji se stara o pregledu onoga to se zbilo, to je uraeno. evidencija (lat. evidentia) oiglednost, oevidnost; log. svojstvo nekih sudova koji su po neposrednom opaanju i misaonoj nunosti istiniti; pregled iz koga se vidi da je neto postojalo, da se neto zbilo, da je neto uraeno; drati u evidenciji imati u vidu, vodi' i o emu rauna dok se ne ukae mogunost da se izvri. evikcija (lat. evictio) prav. JEMSTVO, davanje jamstva, obezbeda, kaucija; evikciona tuba tuba kojom se trai otuenje neijeg imanja. evincent (lat. evincens) prav. onaj koji, u toku jednog pravnog spora, drugoj stranci neto osporava. evincioilan (nlat. evincibilis) koji ima da se dokae, koji je za dokazivanje. evincirati (lat. evincere) dokazati, ubediti, izloiti, prikazati; ispoljiti; prav. jam-iti, biti jamac; pravo liiti dobra, oduzeti nekome imanje sudskim putem. eviracija (lat. eviratio, vir ovek, mukarac) oduzimanje mukosti, ukopljavanje; prerano gubljenje mukosti. evirirati (lat. evirare, vir) oduzeti mukost, ukopiti. eviscerirati (lat. eviscerare) med. izvaditi utrobu, npr. iz lea. evlad (arap. awlad, tur. evlad) deca, porod. evlek (tur. evlek) mera za povrinu, 1/4 dunu ma. evlija (arap. waliyy, tur. evliya) svetac, svetitelj, boji ugodnik. evnuh (gr. eune legalo, postelja, esb imam, drim, eunuchos) uvar kreveta", onaj koji je lien svojstava mukosti, uko-pljenik, naroito: nadzornik ena u ha-remima, uvar ena. evnuhizirati (gr. eunuchos) ukopiti, utrojiti, oduzeti mukost. evnuhoid (gr. eunuchos, eidos vid, oblik) osoba sa uroenim ili usled oboljenja nedovoljno razvijenim funkcijama spol-nih lezda, te zbog toga slina ukoplje-nom oveku (evnuhu). evnuhoidizam, evnuhizam (gr. eunuchos, eldos, lik, izgled) stanje prouzrokovano oboljenjem ili nedovoljnim razvojem monica, sa smanjenjem luenja mukog polnog hormona. evokabilan (nlat. evocabilis) koji se moe dozvati, prizvati. evokativan (lat. evocare izazvati, pozvati) izazovan, uzbudljiv. evokatorij(um) (nlat. evocatorium) prav. pismeni poziv, akt o pozivanju na sud. evokacija (lat. evocare dozvati, evocatio) dozivanje (ili: prizivanje) duhova; podseanje i oivljavanje uspomena na nekoga ili na neto; prenoenje parnice na

vii sud; pozivanje pred neki spoljni sud, naroito u srednjem veku, papino pravo da pozove nekoga u Rim na suenje. evolventa (lat. evolvere razvijati, evolvens) geom. evolventu jedne krive, krivulje (osnovne krive) opisuje taka dirke (tangen-te) osnovne krive kada se prva kotrlja po poslednjoj bez klienja. evolvirati (lat. evolvere) razviti, razvijati, ODBITI; razloiti, objasniti, opisati. evoluirati (lat. evolvere, fr. evoluer) razvijati se (od niega viemu, od prostoga sloenom itd.); fig. napredovati. evoluta (lat. evolvere, evoluta se. linea) geom. neke krive, krivulje (osnovne krive) zove se envelopa njenih normala, istovremeno mesto njenih krivinskih sredita. evolucija (lat. evolutio) razvijanje, razvitak, razvoj, razvie viega, savrenijeg i komplikovanijeg iz niega, nesavreni-jeg i jednostavni j eg; voj. zaobilaenje, menjanje pravca; muz. prebacivanje (ili: premetanje) glasova u dvostrukom kon-trapunktu; supr. involudija. evoluciona eskadra voj. flota koja estim menjaem poloaja tei da se priblii i ugrozi neprijatelja. evoluciona teorija fil. ideja o razvojnom karakteru svih pojava (kod Kanta, H Spensera i dr.), ideja koja se protee na sve fenomene pa i na samu osnovu fenome-na; u nauci: primenjuje se u objanjenju nastanka galaksije, zvezda, Sunevog sistema i sl., u objanjenju istorijskih i socijalnih fenomena, kao i u objanjenju duhovnih, kulturnih fenomena i sl.; biol. nauka o razvoju organskog sveta, od prostijih oblika ka sloenijim, koji nastaje putem dugotrajnog menjanja pod dejstvom faktora spoljne sredine i prirodnog odabiranja organizama (arls Darvin: Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja, 1859); up. darvinizam. evolucioni (lat. evolutio) razvojni, koji se tie razvoja, koji je u vezi sa razvitkom. evolucionizam (lat. evolutio) l. pogled na svet koji se zasniva na evoluciji; v. evoluciona teorija; 1. podvrgavanje zakonima razvitka, naprednost. evolucionigt(a) (lat. evolutio) pristalica evolucione teorije; up. evolucioni.
evolucionistiki v. evolucioni.

evomirati (lat. evomere) med. povratiti, povraati, bljuvati, izbljuvati. evorzija (lat. evertere oboriti, izbaciti, evorsio) kol. erozija vode koja se kree u kovitlac i tako stvara tzv. dinovske lonce". evocirati (lat. evocare, voare) prizivati, dozivati, npr. duhove; prav. aliti se viem sudu; prizvati, oiveti uspomenu na koga ili na to. Evrazija v. Eurazija. Evroazija v. Eurazija.

Evropa

251

egzanimirati

Evropa (semit. ereb zapad) geogr. naziv kontinenta; mit. (gr. Europe) ki fenianskog kralja Agenora i sestra Kadmova. Zevs, pretvorivi se u bika, ukrade je i na svojim leima odnese na Kretu (Krit) gde mu postane enom i rodi Minosa, Sarpe-dona i Radamantisa; po njoj je i na kontinent dobio ime. Evroatom evropska zajednica za atomsku enegiju koju ine lanice Zajednikog trita. Evrovizija tehniko-programska zapadnoevropska organizacije, organ Evropske unije za radio-difuziju, osn. 1953; sedite u enevi, a reijski centar u Bri-selu. evropijum v. europijum. evulzija (lat. evulsio, evellere upati) u-panje, iupavanje. evh- v. euh-. egav (tur. egri) kriv, iskrivljen, krivonog. egagropila (gr. aigagros, lat. pila) v. bezoar. egal, sgalan (fr. egal) jednak, jednoobrazan; ravan, vodoravan. egalizator (fr. egaliser) izjednaitelj. egalizacija (fr. egaliser) izjednaavanje, izravnavanje. sgalizacioni fond u bupetskim ustanovama novac koji vita ustanova dodeljuje nioj da bi ova nadoknadila svoje gubitke; nain izravnavanja gubitaka u spoljnoj trgovini zbog razlike u cenama. egalizirbavk (fr. egaliser, nem. Bank) strugarska tezga za fine radove. egalite (fr. egalite) jednakost; up. fraterni-te, liberte. egalitet (fr.) jednakost, jednolikost, ravnomernost. egbeta (arap. ayba, tur. heybe) pl. bisage. Egej (gr. Aigeos) u grkoj mitologiji atinski kralj, otac Tezejev. Kada se njegov sin Tezej, u bivi Minotaura na Kritu, vraao kui, zaboravio je da na lai zameni crna jedra belima, kako su se dogovorili, Egej je od tuge za sinom skoio u more i udavio se. Po njemu je nazvane Egejsko more. egendija (tur. egindi) prah ili strugotina od metala. Egerija (lat. Egeria) staroitalska izvorska nimfa, proroica po ijim je savetima i uputstvima izdavao svoje zakone Numa Pompilije, drugi rimski kralj; posle njegove smrti bila pretvorena u izvor; fig. poverljiva savetnica jednog vladaoca; astr. jedan asteroid, otkriven 1850. godine. egestija (lat. egestio) med. ispranjavanje, ienje creva urednom stolicom. egzageracija (lat. exaggeratio) preterivanje, preuveliavanje, precenjivanje. egzagerirati (lat. exaggerare, agger) prete-rati, preterivati, preuveliavati, pre-cenjivati. egzagitacija (nlat. exagitatio) drmanje, uznemiravanje, draenje, podraivanje.

egzagi~irati (lat. exagitare) terati, isterati; prodrmati, probuditi; uznemirava, ne dati mira, draiti. egzaimatoza (gr. eh iz, hairna krv) med. stvaranje krvi; krvarenje; egzematoza. egzaimija (gr) med. oskudica u krvi, malokrvnost; gubljenje krvi; iznemoglost usled gubljenja krvi. egzaimozan (gr.) malokrvan; iznemogao usled gubitka krvi. egzaimon (gr.) med. punokrvan ovek. egzaireza (gr. egzairo vadim) med. vaenje, npr. utrobe; egzereza. egzaktan (lat. exigere iziskivati, exactus taan) taan, briljiv, savestan, potpun, brojno odreen; egzaktne nauke nauke koje tee za tano odreenim saznanjima, koja bi se mogla matematikim i eksperimen-talnim putem izloiti i dokazati, npr. matematika, fizika, hemija, astronomija i dr. egzaktvost (lat. exactus) tanost, isprav-nost, pravilnost, odreenost. egzaktor (lat. exactor) trg. potraivalac; sopstvenik menice, onaj kod koga se meni-ca nalazi; fig. ucenjiva, iznuiva. egzakcija (lat. exactio) naplaivanje, npr. poreza, nameta i sl.; globljenje, iznui-vanje, otimanje. egzalza (gr. exalsis iskakanje, ex-allomai iskoim) med. iskakanje, ispadan>e; egzalma. egzalma (gr. ex-allomai) med. v. egzalza. egzaltacija (lat. exaltatio) uzdizanje, uzno-enje, velianje, slavljenje; ushiavanje, oduevljavanje, zanos, duhovni polet; razdraganost, razdraenost, ushienost. egzaltiran (lat. exaltus vrlo visok) zanesen, ushien, oduevljen, uzbuen; u egzaltira-nom stanju u velikom duevnom uzbuenju. egzaltirati (lat. exaltus, exaltare) uznositi, veliati, slaviti; raspaliti, ushititi, ushiKivati, odueviti, uzbuditi, uzbui-vati. egzambloza (gr. examblosis pobaaj, ehatbloo pobacim) med. pobacivanje, pobaaj. ekzambloma (gr. exambloma) med., pobaaj. egzamen (lat. exigere, exagimen, examen) ispit, ispitivanje; istraivanje, sasluavanje; egzamen rigorozum (lat. examen rigorosum) strog ispit na visokim kolama. egzaminirati (lat. examinatio) ispitivanje, istraivanje, sasluavanje; egzaminacio-na komisija ispitni odbor, komisija koja vri ispitivanje. egzanastomoza (gr. eh iz, apa na, stoma usta) med. upadanje jednog krvnog suda u drugi. egzanija (lat. eh iz, anus mar) med. sputanje (ili: sputenost) zadnjeg creva. egzanimacija (lat. exanimatio) padanje duhom, zastraenost, duhovna klonulost; med. duboka nesvestica. egzanimirati (lat. anima duh, dua, exanimare) oduzeti duu (ili: ivot);

egzanteza

252

egzekutivan

obeshrabriti, obeshrabrivati, uplaiti, i zastraiti. egzanteza (gr. exanthem procvetati) med. izbijanje ospi na koi, osipanje, osip. egzantem (gr. exanthema) med. ospa, koja moe razliito izgledati i zahvatiti samo jedan deo koe ili celu kou. egzantematian (gr. exanthema) med. osipan, ospiav, bubuljiav; egzantematine bolesti osipne bolesti, npr. arlah, pegavi tifus itd.; egzantematina groznica groznica praena osipanjem koe. egzantematologija (gr. exanthema ospa, logia) med. nauka o osipnim bolestima. egzantlacija (lat. exantlare) iscrpljivanje, crpenje. egzantropija (gr. eh iz, anthropos ovek) zaziranje od l>udi, strah od ljudi. egzantropian (gr), koji zazire od ljudi, koji se plai od ljudi, divlji. egzapoteoza (gr. eh, apotheosis oboavanje) liavanje boanstvenosti, liavanje velianstvenosti (ili: boanskog ugleda). egzartikulacija (nlat. exarticulatio) med. iaenje, uganue; hirurke odvajanje jednog uda u zglobu otvaranjem zgloba i rasecanjem zglobnih veza. egzartikulirati (lat. eh iz, articulus zglob) med. izvaditi ud iz zgloba. egzartrema (gr. eh, arthron zglob) med. v. egzartikulacija. egzartroza (gr.) med. v. egzartikulacija. egzartroma (gr. eh iz, arthros zglob) med. v. egzartikulacija. egzarh (gr. exarchos kolovoa; predvodnik, stareina) ranije: namesnik vizantijskih careva u Gornjoj Italiji; u pravo-slavnoj crkvi: episkop kao zastupnik patrijarha, kojem je ovaj ustupio jedan deo svojih prava. egzarhat (gr. ex-archo predvodim, nlat exarchatus) zvanje, dostojanstvo i oblast jednog egzarha, naroito egzarhat raven-ski koji je, posle propasti drave Istonih Gota (555), obuhvatao celu Italiju; u pravoslavnoj crkvi: dostojanstvo i delo-krug patrijarhovog namesnika u nekoj po-krajini. egzarhija (gr. exarchos) samostalna nacionalna crkva (npr. bugarska) na ijem elu stoji egzarh. egzasperacija (lat. exasperatio) ogorenje, razdraenje; zaotravanje, pogoravanje jednog zlog stanja. egzauguracija (lat. exauguratio) oduzimanje (ili: ukidanje) svetosti neega; supr. inauguracija. egzaugurirati (lat. exaugurare) oduzeti nekom posveenom predmetu svetost, ukinuti osveenje, uiniti ga obinim; supr. inaugurirati. egzacerbacija (nlat. exacerbatio) ogoravanje, ogorenje, razdraivanje, razdraenje; ogorenje, ogorenost, razdraenje, razdraenost; pogoravanje, pogoranje,

pogoranost; zaotrenje, zaotrenost; supr. remisija. egzeat (lat. ex-ire izii, exeat) neka izie, neka odstupi, neka ide!", dozvola za izlazak ili odsustvo; u katolikoj crkvi: akt kojim biskup dozvoljava sveteniku prelazak u drugu parohiju. egzegeza (gr. egzegesis) izlaganje, objanjenje, tumaenje (nekog spisa); naroito, u teolokom smislu: izlaganje i tumaenje Biblije. egzegezirati (gr. egzegeomai izlaem, tumaim) izlagati, objanjavati, tumaiti. egzeget (gr. exegetes pouavalac) onaj koji struno tumai, objanjava, izlae (neki spis, naroito Vibliju). egzegetika (gr. exegesis tumaenje, objanjavanje) vetina izlaganja i tumaenja, naroito Biblije. egzedeza (gr. ex-oideo oteknem, nateknem) med. otok, oticanje; egzojdeza. egzedencija (lat. ex-edere izvesti, izgristi, exedentia) pl. med. hemijska sredstva za unitavanje organskog tkiva, npr. arsenik; sublimat, kiseline, usijano gvoe, galvanokaustika i dr. egzedra (gr. eh, hedra) pokriven ili nepokriven hodnik za sedenje, naroito: poluokrugla dvorana, kao produenje hodnika, na stubovima, za razgovor ili predavanja u otmenim rimskim kuama; soba za razgovor; u katolikoj crkvi: mesto za biskupa. egzekvatur (lat. exequatur) prav. neka izvri, neka se izvri! egzekvatura (lat. exequatura) naredba za izvrenje presude; dozvola kojom jedna vlada daje odobrenje konzulu strane drave, koji je kod nje akreditovan, da moe vriti svoje funkcije; vladarska potvrda papskih bula. egzekvacija (lat. aequus jednak, exaequatio) izjednaena, izjednaavanje. egzekvent (lat. exequi) v. egzekutor. egzekvije (lat. exsequiae, exsequi ispratiti) pl. pogreb, mrtvaki sprovod, pratnja, potrebne sveanosti; u katolikoj crkvi: mise za pokoj due, obino 1, 3, 7, ZO. dana i o godinjici smrti pokojnika; eksek-vije. egzekvirati (lat. exequi, exsequi) izvesti, izvriti naplatu dugova putem egzekuci-je, popisati ili zapleniti stvari za dug; eksekvirati. ekzekracija (lat. exsecratio) sveano preklinjanje, prokletstvo; oskvrnjenje, gnusoba; eksekracija. egzekrirati (lat. exsecrari) proklinjati, prokleti; eksekrirati. egzekutant (lat. exsequi) v. egzekutor. egzekutiva (nlat. executiva) izvrna drav-na vlast (za razliku od legislative, tj. zakonodavne i sudske vlasti). egzekutivan (nlat. executivus) izvrni, koji izvruje; egzekutivna komanda voj. odred

egzekutirati

253

egzigent

vojnika koji se upuuje radi izvrenja neke kazne ili presude; egzekutivni proces prav. kratak pravni postupak u cilju izvrenja donesene zakonske presude. egzekutirati (fr. executer) izvriti, izvravati, izvesti, izvoditi, obaviti, oba-vljati, uraditi; izvoditi muziki komad; izvriti zapovest, naredbu, presudu; izvriti naplatu duga prisilnim putem po sudskoj odluci, izvriti popis neijih stvari radi naplate duga; izvriti nad kim smrtnu presudu, pogubiti. egzekutor (lat. exsecutor) izvodilac, izvrilac sudske presude, onaj koji izvruje presudu prisilnim putem; izvrilac smrtne kazne, delat, krvnik; egzekutor testament (exsecutor testamenti) prav. izvrilac poslednje volje, testamenta. egzekutoran (vlat. executorius) izvran, putem prisilnog izvrenja, putem prisilne naplate. egzekutorijale (nlat. executoriale) prav. pismena naredba o izvrenju neke sudske odluke. egzekucija (lat. ex-sequi izvriti, sprovesti, exsecutio) izvravanje putem zakon-skog prisiljavanja, naroito: prisilno izvrenje sudske presude (u graanskoj ili krivinoj parnici), prisilna naplata duga na osnovu zakonske odluke, popisi-vanje stvari zbog duga; izvrenje presude, naroito telesne ili smrtne kazne, pogubljenje osuenog na smrt; poeti neto ab egzekucione (lat. ab exsecutione) pravni postupak poeti otpozadi, naime, prisilnim izvrenjem i bez prethodnog pravnog sasluavanje; voj. posedanje neke zemlje vojnom silom da bi se prisilno izvrili postavljeni zahtevi. egzem(a) (gr. egzein prokljuati, provreti) med. koleno oboljenje sa crvenilom, OTOKOM i sitnim plikovima (mehuriima), praeno, u najee sluajeva, sigabom; up. ek-cem. egzematoza (gr. eh iz, naima krv) med. v. egzaima to za. egzemija (gr.) med. v. egzaimija. egzempl (lat. exemplum, pl. exempla) primer; primerak, uzorak, uzor, ugled, propis; egzempladocent (lat. exempla docent) posl. primeri su pouni, primeri objanjavaju. egzemplar (lat. exemplar) primerak, uzorak, pojedinaan otisak (knjiga, bakroreza); jedan jedini primerak u zbirci. egzemplaran (lat. exemplaris) primeran, uzoran, uzorit; koji treba da poslui kao primer, primera radi, zastraujui; eg-zemplarna kazna kazna koja treba da poslui kao zastraujui primer drugima. egzemplifikacija (nlat. exemplificatio) objanjavanje ili dokazivanje pomou primera (ili: na primerima); egzemplifika-cio dokument (nlat. exemplificatio docu-menti) overavanje prepisa svedoanstva ili isprave.

egzemplificirati (nlat. exemplificare) pomou primera neto izloiti (ili: objasniti, dokazati); ukazivati na neto to treba da poslui kao primer. egzemplum (lat. exemplum) v. egzempl. egzemtan (lat. exemptus, izuzet) v. egzimiran. egzemti (lat. exemptus, exempti) pl. oni koji imaju pravo da budu osloboeni od neke, inae opte, obaveze. egzemcija (lat. exemptio) razreavanje, izuzimanje, osloboavanje od neke, inae opte, dunosti ili obaveze; egzemciona pretenzija polaganje prava na osloboenje od neke obaveze. egzenteracija (lat. exenteratio) vaenje utrobe, unutranjih delova; med. vaenje (egzenteriza, egzenterizam). egzenteriza (gr. exenterizo vadim utrobu, unutranje delove) med. v. egzenteracija. egzenterizam (gr. exentheritho, lat. exentegage) med. v. egzenteracija. egzenterirati (gr. exenterizo, lat. ehep-terare) med. vaditi utrobu. egzencefalija (gr. eh, egkephalos) med. deja bolest kod koje, na gornjem i zadnjem delu lubanje i kimenog stuba, postoji uroeni nedostatak kostiju, usled ega se mozak nalazi van lubanje; takva deca su, inae, veoma kratka veka, prave nakaze. egzergazija (gr. exergazomai izraujem, obraujem, exergasia) izraivanje, obraivanje, obrada. egzereza (gr. exairo) med. v. egzaireza, egzersis (fr. exercice) veba; muz. komad za vebanje. egzercir (lat. ehegsege vebati, nem. Exerzier) skupio izvoenje vojnih vebi. egzercirati (lat. ehegsege, fr. ehegseg) vebati, vriti vebe, naroito: vojne vebe, vebe sa orujem. egzercirite (lat. ehegsege) vebalite, mesto gde se vojnici vebaju u rukovanju orujem i u ratnoj slubi. egzercitor (lat. exercitor) uitelj u ve-banju, uvebava. egzercicij(um) (lat. exercitium) veba, vebanje; kolsko vebanje, jeziko vebanje, telesne vebanje; egzercicijum religio-nis (lat. exercitium religionis) slobodno vrenje verskih dunosti; egzercicijum Salamandri (lat. exercitium Salamandri) na studentskim komersima: nazdraviti nekome time to se ae, po komandi pred-sedavajueg na komersu, krenu u krugu po stolu, zatim se ispiju, posle toga se njima zadoboa po stolu, pa se onda najednom udare o sto i ostave. egzeunt (lat. ex-ire izii, exeunt) pl. odlaze, idu (izraz koji, u pozorinim komadima, kazuje da glumci odlaze sa pozornice); egzeunt omnes odlaze svi. egzibicija v. ekshibicija. egzigent (lat. exigens) zahtevalac, potraivalac, iziskivalac.

egzigibilan

254

egzoterman

egzigibilan (nlat. exigibilis) potraljiv, zahtevl>iv, koji se moe s pravom zahtevati, traiti. egzigibilitet (nlat. exigibilitas) potralji-vost, zahtevljivost, mogunost zahtevanja ili potraivanja, naplatljivost, mogunost naplate. egziantan (fr. exigeant) koji mnogo trai ili zahteva, koji polae veliko pravo na, koji mnogo iziskuje. egzil (lat. exilium) izgnanstvo, progonstvo; mesto boravljenja u progonstvu; u uem znaenju: vavilonsko robovanje Jevreja, otuda: postegzilno doba doba jevrejske istorije posle vavilonskog robovanja. egzimiran (lat. eximere osloboditi) osloboen, reen, slobodan od slube, osloboen poreza, razreen obaveza; naroito: osloboen od inae nadlenog suda; egzimira-ni pl. v. egzemti. egzimirati (lat. eximere izuzeti) izuzeti, osloboditi. egzinanicija (lat. exinanitio) ispranja-vanje; med praznoa krvnih sudova; preko-merno i stalno ispranjavanje; teol. omalovaavanje boanstvenosti ili boan-skih osobina Isusa Hrista. egzistencija (lat. existentia) postojanje, bivstvovanje, bitisanje, ivljenje, ivot; sutastvovanje, stvarnost; izdravanje, nain ivota; egzistencijalni sud log. sin-tetian sud, sud koji iskazuje neko postojanje, npr. ivot postoji. egzistencijalizam (lat. existentia postojanje) fil. uenje danskog filozofa Kjerkegora (Kierkegaard, 18131855), koje ,,egzistenciju" smatra osnovom tzv. egzistencijal-ne filozofije"; Ima neto to se ne moe zamisliti, a to je egzistencija". Cilj filozofije nije saznanje stvarnoga u oblasti apstraktnih pojmova, nego pitanje o postojanju onoga koji pita. Odranje egzistencije je osovina filozofiranja". Glavni predstavnici ovog uenja su K. Jaspers, M. Hajdeger, . P. Sartr, G. Marsel i dr. egzistencijalist(a) (lat. existentia) pristalica, pristaa egzistencijalizma. egzistirati (lat. existere) biti, postojati, iveti, nalaziti se, trajati; izdravati se. egzitus (lat. exitus) izlazak, odlazak; ishod, svretak, kraj, uspeh; egzitus letalis (lat. exitus letalis) smrt. egzo- (gr. eho) predmetak u sloenicama sa znaenjem: izvan, spolja, napolju. egzogamija (gr. eho, gameo enim se) v. eksogamija.
egzogen (gr. eho spolja, napolju, genos rod) koji je spolja izrastao, koji spolja raste, egzogvnian, supr.: endogen, endogenian.

egzogenian (gr.) v. egzogen. egzoderm (gr. eho, erma koa) zool. spoljanji list u zametka.

egzodinamika (gr. eho iz, dynamis sila) geol. deo geologije koji obuhvata geoloke pojave i promene to ih na Zemljinoj kori vri atmosfera svojom toplotom, sastoj-cima, pokretima, i promene na kori i u njoj koje vri tekua, stajaa, zaleena, nadzemna i podzemna voda. Egzodus (gr. exodos, lat. Exodus) 1. izlazak, ishod; naziv druge knjige Mojsijeve (kod nas Ishod), po tome to se u njoj poglavito opisuje izlazak Izrailjaca iz Egipta; 2. egzodus iseljavanje Iraca u masama; deo tragedije iza poslednjeg hora (kod starih Grka); lakrdije (kod Rimljana); Eksodus. egzojdeza (gr. ex-oideo) med. v. egzedeza. egzokanibalizam (gr. eho, p. canibal ljudoder) etn. obiaj nekih ljudoder-skih plemena da jedu meso samo ljudi van svoga plemena; c;-np.: endokanibalizam. egzokrini (gr. eh iz, krmo luim) pr. koji lui napolje; egzokrine lezde fiziol. lezde koje lue i izbacuju svoje proizvode u naroite kanale, koji ih odvode ili na povrinu tela ili u duplje ostalih organa (ima ih prostih i sloenih); up endokrini. egzometer (gr. eho napolju, meter materica) med. ispadanje materice. egzomfalus (gr. eh iz, omphalos pupak) med. otok na pupku, oticanje pupka. egzorabilan (lat. exorabilis) umoljiv, izmo-ljiv, koji se moe izmoliti. egzorbitantan (lat. exorbitans) prekomeran, preteran; vanredan, ogroman. egzordij(um) (lat. exordium) poetak govora; uvod. egzorcizam (gr. exorkizo zaklinjem) isterivanje zlih duhova iz oveka ili iz kue (u st. veku obiaj kod Jevreja, neznaboaca i starih hriana). egzorcizirati (gr.) molitvama isterivati zle duhove, neastive (iz oveka ili iz kue). egzorcist(a) (gr.) onaj koji isteruje zle duhove; jedan od niih svetenikih redova u katolikoj crkvi. egzosmoza (gr. eho napolje, osmos guranje) fiz. stanje pri pojavi osmoze (pri prolasku dveju razlinih tenosti kroz opnu) kada se nastalom strujom smanjuje zapremine tenosti; supr. endosmoza. egzostoza (gr. eh iz, osteon kost) med neprirodan izrataj koji se stvara na povrini kostiju, voruga. egzosfera (gr. eho izvan, sphalra lopta) jedno od podruja izvan zemaljske sfere. egzoterik (gr. exoterikos spoljanji) onaj koji nije upuen u najvia tajna uenja nekog drutva. egzoterian (gr.) spoljnji, spoljanji; narodski, shvatljiv, javni, opti, odreen za one koji nisu posveeni, tj. za nestru-njake, za laike, supr.: ezoterian. egzoterman v. egzotermian; supr. endoterman.

egzotermian

255

ed

egzotermian (gr. eho napolje, thermos topao) fiz., hem. koji daje toplotu okolini; supr. endotermian. egzoteromanija (gr. exoteros vite napolje, tata pomama, strast) ljubav prema inostranstvu, strast za inostranstvom; naroita sklonost onome to je inostrano i tue; egzotikomanija. egzotizam v. egzotika. egzotika (gr. exotikos inozemski, tu) pl. inostrani (ili: tui) predmeti, inozemne (ili: tue) stvari. egzotikomanija (gr. exotikos, mania) v. egzoteromanija. egzotikosimfiza (gr. exotikos tu, syn sa, physis priroda) med. sraslost jednog organa sa nekim stranim telom. egzotini (gr. exotikos) inostrani, tui, koji pripada drugim, naroito toplijim delovima sveta, npr. egzotine biljke. egzoftalmus (gr. eh iz, ophthalmos oko) med. buljookost, buljavost, ispadanje one jabuice usled zapaljenja, nakupljanja gnoja, otoka ili prekomernog razvijanja masti u ono j duplji. egzuberantnost (lat. exuberantia) pretrpa-nost, bombastinost, obilje, prekomernost, prebujnost. egzudat (lat. exudatum) med. izliv, tenost koja se skuplja u dupljama tela kad se pojavi neki zapaljivi proces na marami-cama koje ih oblau (zavisi od vrste i jaine zapaljenja, a moe da bude serozna, gnojava ili krvava). egzudativan (lat. exsudare) med. izlivni, koji se tie egzudata. egzudacija (nlat. exsudatio) med. izlivanje egzudata u duplje tela; up. egzudat. egzudirati (lat. exsudare) iznojiti se, preznojavati se, pomou; znojenja izbaciti (ili: isterati) iz tela. egzultacija (lat. exsultatio) likovanje, klicanje, razdraganost, prevelika radost, skakanje od radosti i ushienja. egzultirati (lat. exsultare) likovati, klicati, skakati od radosti. egzulceracija (lat. ex-ulceratio) med. zapaljenje sa zagnojavanjem, dobijanje ira, ir. egzulcerirati (lat. ex-ulcerare) med. prouzrokovati ireve, gnojiti se, zagnojavati; ogrepsti, ubosti. egzundacija (lat. exundatio) izlivanje reke iz korita. egida (gr. aigis) mit. bronzani tit Zevsov koji je okovao Hefest i koji mrakom, gromom i munjom zadaje strah; nadimak boginje Atene i simbol zatite bogova; zatita, okrilje, brani; biti pod ijom egido m b iti pod ijo m zatito m, okriljem. egijet (fr. aiguillette) na voj. uniformi: vrpca kao ukras na ramenu; up . egiljeta. egilops (gr. aigilops) med. ir u uglu oka.

egiljeta (fr. aiguillette) voj.kai za zakopavanje; vrpca s okovanim krajevima; vrpca kao ukras na ramenu. egiptolog (gr. Aigyptos, logia) istraiva (ili: poznavalac) egipatskih starina, egipatske umetnosti, egipatskog jezika itd. egiptologija (gr.) nauka koja se bavi istraivanjem i prouavanjem starog Egipta, naroito njegove kulture, umetnosti, jezika i dr. eglandirati (lat. glans, ir, glandula lezda) med. isei (ili: izvaditi) lezdu. eglen (tur. eglen) razgovor radi zabave, zabava, provoenje vremena. ego (lat. ego) ja. egoizam (lat. ego ja, fr. egoisme) sebinost, svesebica, samoivost, samoljublje; fil. shvatanje koje se, u praktino-etikom pogledu, upravlja samo oseanjem svoga ja i ima koren u pranagonu sopstvenog samoodranja; naivni egoizam samoljublje koje opaamo kod ivotinja, primitivnih ljudi i dece; supr.: altruizam. egoist(a) (lat. ego, fr. egoiste) sebinjak, svesebica, svojko, samoivac; fil. pristalica egoizma. egoistian (fr. egoiste) sebian, samoiv, sveseban, koji se u ivotu i radu rukovodi samo sopstvenom koriu. egoikt (lat. ego ja) v. egoizam. egolatrija (lat. ego ja, gr. latreia sluba, oboavanje) kult prema sebi; preterana ljubav prema samom sebi, samoljublje. egologija (lat. ego ja, logia nauka) fil. nauka, uenje o ja. egoteizam (lat. ego, gr. theos bog) oboavanje samoga sebe, samooboavanje. egotizam (lat. ego) grubo samoljublje, egoizam u najrunijem obliku. egotist(a) (lat. ego ja) preterano samoljubiv ovek. egotistian (fr. egotisme) koji smatra sebe sreditem sveta. egofonija (gr. aix, aigos koza, phone glas) med. kozji glas, kad neko, zbog bolesti govornog organa, govori kao da vrei. egocentrizam v. egocentrinost. egocentrian (lat. ego ja, centrum sredite) koji u svom miljenju i delanju, svesno ili nesvesno, u sredite svega stavlja svoje sopstveno ja i samo svoje koristi, koji sebe smatra sreditem svega. egreneza (fr. egraineuse) maina za krunje-nje kukuruza, krunjaa, krunjaica. egres (lat. egredi iziNi, egressus) izlazak, istupanje, odlazak; izlaz; uzeti egres otii, istupi iz ega. egreta (ital. egretta, fr. aigrette) ukras za glavu od perja (za eir i sl.). ed (fr. aide, nlat. adiutare) pomo, pomaganje; u vistu: saigra, partner; ed memoar (fr. aidememoire) spis koji treba da poslui kao podsetnik.

Eda

256

edulkorirati

Eda (Edda) lit. naslov dvaju dela stare islandske knjievnosti: Mlaa ili Snora-eda (izmeu 1220. i 1230. god.) je udbenik za mlade skalde, sadri izlaganje nordijske mitologije, opisivanje i pesnike izraze, kao-i jednu pesmu posveenu dvojici kneeva; Starija eda (izmeu 1240. i 1250) je zbirka sa trideset pesama iz IXHP veka, sadri nordijsku mito-logiju i prie o starim junacima i herojima. edacitet (lat. edacitas) jenost, preteranost u jelu, prodrljivost. edeitis (gr. aidos zazor, sramljenje, stid) med. zapaljenje stidnih delova. edem (gr. oidao stiem, natiem, oidema) med. otok koji postaje prelaenjem tenosti iz krvi u potkono tkivo. edematezan (gr. oidao) med. v. edematian. edematizirati (gr.) med. oticati, patiti od vodene bolesti. edematija (gr. oidema) med. oticanje koe. edematian (gr. oidao) med. oteen, koji ima otok, sa OTOKOM. eden (hebr.) raj, vrt slasti; fig. uivanje, slast, naslada. edentata (lat. edentata) pl. zool. bezupci, sisa-ri bez prednjih zuba, npr. lenjivci, lju-skari i dr. edeoblenoreja (gr. aidos stid, blenna sluz, geo teem) med. ensko belo pranje. edeolatrija (gr. aidos zazor, stid, latreia oboavanje) oboavanje stidnih delova, (spolnih organa) kao simbola plodnosti, npr. kod Indijanaca. edeotomija (gr. aidos stid, temno seem, reem) med. operativno leenje spolnih organa. edikt (lat. edicere, edictum) kod starih Rimljana: javna objava pretora u kojoj saoptava plan svog rada u iduoj godini, tzv. pretorski edikt" (jedan od najvanijih izvora rimskog prava); slubena objava, obznana, slubeno nareenje; Nantski edikt povelja kojom je francuski kralj Anri IV dozvolio 13. aprila 1598. huge-notima slobodu veroispovesti. ediktale (lat. edictale) prav. zvanian ili sudski javni poziv, ediktalna citacija, ediktalni poziv; pl. ediktalna (edictalia); per ediktales (lat. per edictales) prav. putem javnog poziva. ediktaliter (lat. edictaliter) prav. putem javnog poziva, putem poziva preko javnosti; ediktaliter citirati pozvati slubeno, putem javnosti.
ediktalna citacija prav. v. ediktale.

edil (lat. aedilis) vii inovnik u starom Rimu koji se starao o graevinama, hramovima, o redu i bezbednosti na trgovima i ulicama, narodnim veseljima; bilo ih je dve vrste: plebejskih koji su se starali o javnim igrama (ludi romani), i kurilskih, tj. pitricijskih; edilima se i danas u nekim gradovima nazivaju optinski od-

bornici koji se staraju i vode nadzor nad graevinama. edilitet (lat. aedilitas) in i zvanje edila, edilstvo. Edip (gr. Oidipus) mit. sin tebanskog kralja Laja i Jokaste, razreio zagonetku Sfin-ge i time oslobodio Tebu od toga udovita, u neznanju ubio oca i oenio se roenom materom, sa kojom je imao decu: Eteokla, Polinika, Ismenu i Antigonu. Kada im je proroite otkrilo ovaj greh, Jokasta se ubila, a Edip u oajanju sam sebe oslepio i, u pratnji odane keri Antigone, doao na antiki breg Kolon i tu se upokojio; predmet mnogih umetnikih i pesnikih dela (tragedije od Sofo-kla, Eshila, Voltera, Korneja i dr.); Edi-pov kompleks u psihoanalizi: duevni poremeaj usled sukoba izmeu spolnog nagona prema roditeljima suprotnog spola i etike savesti. edirati (lat. edere) izdati, objaviti, npr. knjigu, spis. editor (lat. edere izdati, editor) izdava; knjiar-izdava. editorijalan (lat. editor) izdavaki, koji potie od, koji se tie izdavaa. edifikacija (lat. aedificatio) zidanje, podizanje graevine, graenje; podizanje, podra vanje. edificirati (lat. aedificare) graditi, zidati, podizati graevinu; pouiti, podii na noge; podrati, ukrepiti, umiriti, uteiti. edicija (lat. editio) izdavanje; izdanje (knjige); prav. sudski izvetaj i saoptenje; edicio princeps (lat. editio princeps) prvo izdanje, najstarije (ili prvo) tampane izdanje nekog starog pisca posle pronalaska tamparstva; glavno izdanje, najbolje izdanje. ed-memoar (fr. aide-memoire) v. ed. edukator (lat. educator) vaspita; odgajiva, hranitelj. edukacija (lat. educatio) vaspitanje, odgoj, odgajivanje, podizanje. edukt (lat. educere izvesti, izvaditi, eductum) izvod, izvadak, ono to je izdvojeno iz neega; hem tvar koja je izdvojena iz nekog tela i koja je u njemu, kao sasto-jak, ve postojala, a ne proizvedena tek u toku hemijskog procesa; supr.: produkt. edukcija (lat. eductio) hem. izdvajanje luenjem. edulkoracija (lat. dulcis sladak, nlat. edulcoratio) farm. dodavanje leku kakve slatke tvari da bi mu se popravio ukus, zaslaivanje, ublaavanje gorine ili oporosti; izvlaenje soka. edulkorirati (lat. dulcis sladak, nlat. edulcare) hem. talog, dodavanjem i ponovnim odstranjivanjem izvesne tenosti, osloboditi od sastojaka koji su se u njemu rastvo-rili; zasladiti, razblaiti, izvui sok.

257
ezan (arap. adan, tur. ezan) poziv na molitvu, koji mujezin upuuje s minareta. ezempio (ital. esempio, lat. exemplum) primer, pozorini komad koji se veoma izrazito odnosi na stvarni ivot. ezito (ital. esito, lat exitus) trg. izvoz; ezito-roba roba za izvoz; ezito-carina izvozna carina. Ezop (gr. Aisopos, lat. Aesopus) duhoviti, zajedljivi i grbavi rob iz Frigije, u VI veku pre n. e., koji se smatra kao tvorac basne u prozi. ezopski (gr. aisopeios) duhovit, aljiv; zajedljiv, zagriljiv; ruan, gadan. ezoterik, v. ezoteriar. ezoterian (gr. eso unutra, esoterikos unutarnji) unutarnji, tajni, nerazumljiv za svakoga, namenjen samo posveenima; strogo nauan, uen, struan; supr. egzoterian. ezoteriar (gr. esoteros koji je vie unutra, unutarnji) onaj koji je upuen u tajne nekog drutva; onaj koji je posveen u bitnost i sutinu nekog uenja ili nauke. ezofag (gr. aisophagos) znat. v. ezofagus. ezofagektomija (gr. oisophagos jednjak, ektome isecanje) med. vaenje celog ili samo jednog dela jednjaka. ezofagizam (gr. oisophagos) med. v. ezofagospazmus. ezofagitis (gr. oisophagus) med. zapaljenje jednjaka. ezofagodinija (gr. oisophagos, odyne bol) med oseanje bola u jednjaku. ezofagomalacija (gr. oisophagos, malakos mek) med. omekanje jednjaka. ezofagopatija (gr. oisophagos, pathos patnja) med. oboljenje jednjaka. ezofagoragija (gr. oisophagos, regnymi prsnem) med. krvarenje iz jednjaka. ezofagorea (gr. oisophagos, rheo curim) med. luenje sokova iz jednjaka. ezofagoskop (gr. oisophagos, skopeo gledam, posmatram) med. instrumenat za pregledanje jednjaka. ezofagoskopija (gr. oisophagos, skopeo) med. pregledanje jednjaka, naroito pomou ezofagoskopa. ezofagospasmus (gr. oisophagos, spasmos gr) med. gr jednjaka; ezofagizam. ezofagotomija (gr. oisophagos, tome seenja. rezanje) med. prorezivanje jednjaka, operativne otvaranje jednjaka. ezofagocela (gr. oisophagos, kele prosutost, kila) med. prosutost jednjaka, jednjakova kila. ezofagus (gr. oisophagos) inat. jednjak. end- (gr. eidos) vid, izgled, oblik; slika, lik. eidetizam (gr. eidos vid, oblik, slika) sposobnost ponovnog doivljavanje utiska i due vremena posle opaanja. eidetika (gr. eidos vid, oblik, slika) psih. deo psihologije koji ispituje svet opaanja i poetni stepen obrazovanja predstava

ekarlat u ranom detinjstvu i kod primitivnih naroda. eidetski (gr. eidos lik izgled) koji se tie lika i izgleda. eidograf (gr. eidos slika, grapho piem), maina za kopiranje slika. eidografija (gr.) postupak pri izraivanju slika na metalnim ploama za tampanje. eidologija (gr. eidos, logia nauka) psih. nauka o slikovitom predstavljanju stvari u o-vejoj predstavi. eidos (gr. eidos) vid, slika, lik, oblik; bie, ideja. eikr v. akr. eipatija (gr. aie uvek, pathos patnja, bol, aeipatheia) med. stalna bolest, neprestano pobolevanje. eirometar (gr. eidos vuna, metron) instru-ment za merenje debljine vunenih dlaka prema stepenu kovravosti vune. eisantema (gr. eis, anthema ona) med. v. enantem. ejakulacija (nlat. eiaculatio) izbacivanje; fiziol. izbacivanje mukog semena u vagi-nu enke; kratka usrdna molitva. ejakulirati (lat. eiaculari) fiziol. izbaciti, izbacivati (naroito seme u vaginu enke). ejalet (tur. eijalet) oblast u bivoj Turskoj, kojoj je stajao na elu jedan inovnik (valija, mutesarif) sa titulom paa, zbog ega se zvala i paaluk; delila se u vie sandaka; posle 1865. vie elajeta sainjavale je jedan vilajet. ejvala (tur. eyvallah) re koja se upotrebljava kao pozdrav pri rastanku: zbogom, uzdravlju; kao zahvaljivanje: hvala, Bog ti platio! ejd- v. end-. ejektor (lat. ejicere izbaciti) sprava za crpenje i usisavanje pare, gasa ili tenosti. ejekcija (lat. ejectio) prav. izbacivanje; isterivanje, proterivanje sa poseda. ejicirati (lat. jacere, ejicere) izbaciti; isterati, izgurati, oterati (sa poseda), proterati, izagnati. ejurirati (lat. ejurare) odrei se neega pod zakletvom. ek- (gr. ek-) grki predlog sa znaenjem: iz, od (dolazi u sloenicama). eka-aluminij(um) hem. stari naziv za element galijum. eka-bor hen. stari naziv za element skandi-jum. ekaj (fr. ecaille, ital. scaglia) ljuturasto bojenje na porculanu u tapetama; kornjaevina; kornjaina kora za dranje nakita i DRekar (fr. ecart) u igri karata: odbaene i umesto njih kupljene druge karte; berz. razlika izmeu dnevnog kursa i kursa isporuke. ekarlat (fr. ecarlate, sskr. surakta) skrletno crvenilo, skrletna boja.

ekartirati

258

ekvinocij (um)

ekartirati (fr. ecarter, ital. scartare) u kartanju: neke karte odbaciti da bi se druge uzele ili kupile; ukloniti, uklanjati, udal>iti, odvojiti, metnuti u stranu. eka-silicijum hen. stari naziv za element germanijum. ekber (arap.) najvei, najstariji. ekblefaron (gr. ek-, blepharon oni kapak) med. vetako oko. ekbole (gr. ek-ballo izbacim, ekbole uganue; pobaaj) ned. uganue, potpuno iaee; pobaaj. ekbolia (gr. ekbole) pl. med. sredstva kojima se vre pobaaji; abortiva. ekbolika (gr.) med. v. ekbolia. ekvalav (lat. aequalis) isti, jednak, ravan, ravnomeran. ekvalitet (lat. aequalitas) jednakost; ravnomernost; jednaka starost. ekvanimitet (lat. aequus, animus, eaquanimitas) ravnodunost. ekvator (lat. aequare izjednaiti, aequator) geogr. polutar, linija Zemljine lopte koja je od oba Zemljina pola podjednako udaljena i koja deli Zemlju na severnu i junu poluloptu. ekvatoreal (lat. aequare izjednaiti) astronomski dogled za odreivanje deklinacije i rektascenzije jedne zvezde. ekvatorealan (nlat. aequatorealis) v. ekvatorijalan. ekvatorijal v. ekvatoreal. ekvatorijalan (lat. aequatorialis) koji pripada polutaru, koji se tie ekvatora, po-lutarski. ekvacija (lat. aequatio) izjednaavanje, izjednaenje; mat. jednaina, jednadba. ekves (lat. eques) pl. ekvites konjanici, jahai, vitezovi; u rimskoj dravi: rod vojske u kojem su sluili najimuniji plemii kao konjanici; docnije se od ovih stvorio zaseban, veoma uticajan i moan stale koji je stajao izmeu senata i naroda; u doba carstva, ekvites su bili samo jo kao oficiri paradnih trupa i carski upravni inovnici. ekvestrika (lat. equester konjiki) vetina jahanja, jahaka vetina, naroito u cirkusima. ekvi- (lat. aequus) predmetak u sloenica-ma sa znaenjem: jednak, isti. ekvivalen(a)t (nlat. aequi-valens podjednako vredei, jednakovredan) isto znaenje; jednaka vrednost, ista vrednost; stvar iste vrednosti, zamena za vrednost, odteta, naknada; u mehanikom smislu: sila koji proizvodi isti rad kao i neka druga sila; elektrohemijski ekvivalent: koliina nekoga elementa izdvojenog iz rastvora prolaskom koliine elektriciteta jednog kulona, npr. struja od 1 ampera, tj. kulona u 1 sekundi, izdvoji na katodi 0,001118 g srebra iz srebra nitrata, te elektrohemijski ekvivalent srebra je 1,118 mg;

mehaniki ekvivalent toplote: koliina rada, 427 kilogramometara, koja je jednaka koliini toplote potrebne da se l kg vode (kilogram-kalorija) zagreje za 1S; hemijski ekvivalent nekog elementa je kolinik iz atomske teine i valence toga elementa. ekvivalentan (nlat.) jednakovredan, jednake vrednosti; ekvivalentna teina nekog elementa jeste kolinik iz atomske teine i vrednosti toga elementa; koji ima jednako dejstvo; koji ima isto znaenje. ekvivalencija (nlat. aequi-valere) jednakost vrednosti, jednaka vrednost; jednaka (ili ista) vrednost, odgovarajua vrednost. ekvivalirati (nlat.) jednako vredeti, imati jednaku vrednost: biti istog znaaja kao i, imati isto znaenje sa im. ekvivoka (lat. aequivoca) pl. rei koje imaju vie raznih znaenja; dvosmislenosti, sumnje, podozrenje; v. i generacio ekvivoka. ekvivokan (lat. aequivocus, fr. equivoque) dvosmislen, sa dva znaenja: koji daje maha nezgodnom tumaenju i razumevanju, podozriv, sumnjiv. ekvivokacija (nlat. aequivocatio) dvosmisle-nost, dvosmislica. ekvidistanta (lat. aequus jednak, isti, dista-ge odstojati) mat. prava koja u svim svojim takama ima jednako odstojanje od druge prave. ekvidistantan (lat. aequi-distans) jednako udaljen, na jednakom odstojanju. ekvilateralan (lat. aequus jednak, isti, 1a-teralis boni) sa jednakim stranama, isto-stran, ravnostran. ekvilibrizam (lat. aequus jednak, isti, I-bra vaga) nauka o ravnotei; u etikom pogledu: uenje po kojem ovek u svojim postupcima i delima moe samo onda imati pravu slobodu kada postigne potpunu ravnoteu pobuda, motiva. ekvilibrij(um) (lat.) ravnotea. ekvilibrijum indiferencije (lat. aequi-li-brium indifferentia) fil. ravnotea dvaju suprotnih motiva, dveju suprotnih pobuda; up. Buridanov magarac. ekvilibrirati (lat. aequus jednak, isti, C-bra vaga) uravnoteiti, uravnoteavati, ujednaiti. ekvilibrist(a) (lat.) vetak koji ume da odrava ravnoteu u vazduhu (igra na konopcu i drugi skakai u vazduhu). ekvilibristika (lat.) vetina odravanje ravnotee u vazduhu; pr. ekvilibristiki. ekvinocijalan (lat. aequus jednak, isti, pih no) koji pada u vreme kada su dan i no jednako dugi; ekvinocijalie burebure koje nastaju za vreme proletnje i jesenje rav-nodnevice (21. marta i 23. septembra); ekvinocijalna zona arki pojas, tropske oblasti. ekvinocij(um) (lat.) ravnodnevica, dva dana u godini kada su dan i no jednako dugi (po 12 asova), 21. marta i 23, septembra, zato

ekvinocio

259

eklektizam

to Sunce tada preseca nebeski polutar (ili: ekvator): prolena i jesenja ravnod-nevica. ekvinocio (lat.) v. ekvinocijum. ekviparirati (lat. aequiparere izjednai) izjednai, izjednaavati, isporediti, uporediti, uporeivati. ekvipolentan (lat. aequipollens) jednake vanosti; jednakog znaenja; jednake vrednosti; ekvipolentan pojmovi log. jednaki pojmovi samo sa razliitim imenima, npr. j ravnostrani paralelogram" i romb", Aristotel" i osniva naune logike"; ekvipolentni sudovi log. sudovi koji na razliite naine i u razliitom obliku kazuju isto, npr. Aristotel je bio vaspi-ta Aleksandra Velikog" i Aleksandar Veliki je bio vasgtanik Aristotelov". ekvipolencija (nlat. aequipollentia) jednaka vanost; jednako znaenje; jednaka vrednost; log. jednako znaenje pojmova ili sudova. ekvipotencijalan (lat. aequus, nlat. poten-tialis moan da izvri rad) koji ima isti potencijal; ekvipotencijalna povrina ili nivoska povrina je geometrijsko mesto svih taaka koje imaju jednak potencijal, npr. elektrostatina ekvipotencijalna povrina povrina ije take imaju isti elektrini potencijal; magnetna ekvipotencijalna povrina povrina ije take imaju isti magnetni potencijal. ekvitas (lat. aequitas) prav. oseanje pravinosti kojim sudija ima pravo da se ruko-vodi kad ga zakon direktno upuuje na to, ili pri tumaenju zakona i otklanjanju zakonskih praznina. ekvitacija (lat. equus konj, equitatio) vetina jahanja, jahanje. ekvites (lat. equites) pl. v. ekves. ekvitet (lat. aequitas) jednakost, ravnopravnost; pravednost, pravilnost. ekvus (lat. aequus) jednak, ravan, prav; pravedan; ekvo animo (lat. aequo animo) ravnoduno, mirno, spokojno; eko ekvo (lat. eh aequo) s jednakim pravom. ekdemiomaaija (gr. ekdemeo idem van zemlje, van zeml>e sam, mania ludilo, strast) strast za seljakanjem, ljubav prema putovanju. ekzibicija (lat. exhibitio) pogreno, treba ekshibicija. ekiklema (gr. ekkyklema) u starogrkom pozoritu naprava koja je sluila otprilike kao dananja pokretna pozornica. ekipa (fr. equipe) sp. izvrujui lanovi jednog sportskog kluoa KOJI uestvuju na nekoj utakmici; grupa radnika na nekom poslu; povorka laa povezanih jedna za drugu. ekipaa (fr. equipage) pribor koji je potreban za putovanje; konji, kola i posluga; naroito: konji i kola; sve ono to jedan

oficir mora da ima; mor. celokupne ljudstvo u slubi na brodu, posada jednog broda. ekipiranje (fr. equipement) opremanje, spremanje; naroito: snabdevanje broda ljudstvom i svima potrebnim stvarima. ekipirati (fr. equiper) spremiti, spremati, sna bdeti; sna bdeti priborom za putovanje i svim to je potrebno; snabdeti ljud-stvom i potrebnim stvarima, npr. brod. ek-katarza (gr. ek-, katharsis ienje) med. iiavanje, ienje, uredna stolica. ek-katartika (gr. ek-, kathartikos koji slui za ienje) pl. med. sredstva za ienje koja dejstvuju kroz kou. ek-klizis (gr. ek-, klisis savijanje, naginja-nje) med. razilaenje kostiju, iaenje; razmicanje krajeva kod preloma kostiju. ek-koproza (gr. ek-, kopros izmet) med. izbacivanje izmeta. ek-koprotikum (gr. ek-, kopros izmet) med. lek koji pomae ienju, koji izbacuje, izbacivanje izmeta. ek-koprotian (gr. ek, kopros izmet) med. koji pomae ienju, izbacivanju izmeta. ek-kriziologija (gr. ek-, krino luim, izdvajam, logia) med. nauka o luenjima ove-jeg tela. ek-krizis (gr. ek-, krino luim) med. izlui-vanje bolesnih materija kroz znoj, mokrau itd. eklampsija (gr. eklampein zasvetleti, zasijati) med. jedna od najteih bolesti kod trudnih ena, obino za vreme poroaja; iznenadno gubljenje svesti, grevi i trzaji po celom telu, prestanak disanja (ovakvi grevi se ponavljaju veoma esto). eklatantan (fr. eclatant) sjajan, odlian, izvanredan, slavan; oigledan, oit, jasan; javan; zvonak, zvuan. eklezija (gr. ekklesia narodna skuptina, lat. ecclesia) ranije; narodna skuptina; posle: crkva; eklezija metropolitana (lat. ecclesia metropolitana) saborna, nad-biskupska crkva. eklezijarh (gr. ekklesia predvodim, rukovodim) stareina, nastojnik crkve, nadzornik crkava, onaj koji se stara o redu bogosluenja u grkoj pravoslavnoj crkvi. eklezijarhija (gr. ekklesia, archo) crkvena vlast; nadzor crkava. eklezijast (gr. ekklesiastes) svetenik, crkveni sluga; eklezijastik. eklezijastik (lat. ecclesiasticus) v. eklezijast. eklezijastika (gr. ekklesia) l. crkvene uenje, uenje crkve; 2. eklezijastika (lat. ecclesiastica) pl. crkvene stvari, crkveni poslovi. eklezijastiki (gr. ekklesia) crkveni, duhovni, sveteniki. eklektizam v. eklekticizam.

eklekticizam

260

ekonomski sistem

eklekticizam (gr. eklego odabirao, eklektikos odabira, koji odabira) fil. nain miljenja kada neko ne stvara svoj sopstveni sistem, nego bira iz drugih sistema ono to mu izgleda tano i zgodno, pa onda od toga gradi celinu i sistem. eklektiar (gr. eklego, eklektikos) fol. odabira", onaj koji ne stvara svoj filozofski sistem, niti pristupa samo jednom filozofskom sistemu, nego od raznih sistema uzima ono to mu izgleda kao tano i dobro, pa onda sve to spaja u celinu; svaki onaj koji od svega to ga opkoljava i to se oko njega zbiva prisvaja sebi ono to odgovara njegovoj prirodi. eklektiki (gr. eklektikos) birajui, odabi-rajui, koji odabira i uzima od drugih ono to mu izgleda tano i dobro; nestvara-laki, neoriginalan. ekleraa (fr. eclairage) osvetljenje, osvetljavanje; ulog u igri. eklerer (fr. eclaireurs) pl. voj. trupe prethodnice, arkai, etnici; naroito: lako naoruani konjanici za izvianje; brodovi za izvianje. eklerirati (fr. eclairer) osvetliti, obasjati, posvetliti; voj. izviati, izvideti, biti u izvidnici. sklizne (gr. eklysis slabljenje, slabost, ek-lyo oslabim) med. slabost, nemo, nesvestica. eklipsa (gr. ekleipsis) astr. pomraenje nekog nebeskog tela usled toga to se izmeu njega i Sunca pojavilo drugo nebesko telo; pomraenje, mrak, tama; med. prolazna nesvestica, nemo. ekliptika (gr. ekleipsis izostajanje, pomraenje) astr. Suneva putanja, najvei krug na nebeskom svodu koji Sunce u godini dana prividno pree (nazvan zbog toga to se u blizini toga kruga dogaaju pomra-enja Sunca i Meseca); kosina ekliptike ugao od 23V2 stepena pod kojim Suneva putanja na dvema takama, ekvinocijama (u Ovnu i Terazijama), preseca nebeski polu-tar. ekloga (gr. eklego odabiram, ekloge) poet. izabrana pesma; obino: pas-gdrska pesma, pesma iz prirode, idilina pesma (po tome to Vergilijeve idile nose naslov Ekloge"). eklogit (gr. ekloge biranje, izbor), metamorfna stena sastavljena od granata i piroksena ili amfibola.

drugima. U ekologiju spada, na primer, ishranjivanje, stanovanje, mesto stanovanja, rasprostranjenost, porodini i drutveni ivot, negovanje mladunaca, oploavanje biljki, simbiotini odnosi itd. ekonom (gr. oikonomos) domain, gazda, privrednik) privrednik, domain koji ekonomino organizuje obradu svoga imanja ili poslovanje svoga preduzea: privredni strunjak, organizator pri-vrednog poslovanje preduzea. ekoiomat (gr.) odeljenje u preduzeima i ustanovama koje nabavlja, uva i rasporeuje potroni materijal; voenje kunih poslova, domainstvo. ekonometrija (gr. oikonomia upravljanje kuom, metron mera) naunna disciplina koja ispituje ekonomske i drutvene pojave primenom statistiko-matematike analize. ekonomizam (gr. oikonomia) oportunistika struja u meunarodnom socijal-demokratskom pokretu prema kojoj radnici treba da vode samo ekonomsku borbu protiv kapitalizma a ne i politiku. ekonomizer (gr.) ma. greja vode u ureaju parnog kotla. ekonomizirati (gr. oikonomeo upravljam kuom, rukovodim, vladam, nareujem) voditi domainstvo, baviti se racionalnom privredom ili poljoprivredom; iveti razumno i tedljivo; ekonomisati. ekonomija (gr. oikonomia, oikos kua, nomos zakon) upravljanje kuom, domainstvo, celishodno ureenje; gazdinstvo, imanje, dobro; tednja, tedljivost, razumno isko-riavanje dobara i snage; privreda, poljoprivreda; nauka o privreda, o organizaciji proizvodnje, po naelu: to vei uspeh to manjim sredstvima, tj. postizavanje cilja to manjom upotrebom snage. ekonomika (gr. oikonomike) l. ekonomija, ee praktina primenjena, praenje i prouavanje privrednih lojava; 2. privreda, privredni sistem; 3. ekonomisanje, tednja, uteda, racionalna upotreba.

ekonomisati v. ekonomizirati.
ekonomist(a) (gr. oikonomikos) pristalica fiziokratskog sistema (v. ekonomski sistem); strunjak, prouavalac privrednih pojava i problema. ekonomian (gr. oikonomos domain, gazda, privrednik) koji ne iziskuje velike trokove, koji donosi upggedu, celishodan, racionalan. ekonominost (gr. oikonomia) poslovanje koje uz najmanje trokove postie najvei privredni uinak, racionalnost. ekonomski (gr. oikonomikos) domainstven, kuanstven, gospodarstven, koji je po naelima ekonomije; (poljo)privredni; domainski. ekonomski sistem privredne ureenje; shvatanje fiziokrata po kojem je zemlja jedini

ekmeija v. ekmedija.
ekmedija (tur. ekmekfi) pekar, hlebar. eko (ital. esso) gle, evo ga, evo, ovde je! ekografija (gr. oikos kua, grapho opisu-jem) opisivanje kue. ekolog (gr. oikos kua, logia) strunjak za ekologiju. ekologija (gr. oikos, logia) biologija i fiziologija u uem smislu, nauka o odnosima ivotinja i biljki prema svojoj mrtvoj i ivoj okolini, kao i jednih prema

261
izvor bogatstva i blagostanja jednog naroda i drave. ekopa (gr. ekkope isek) med. povreda kosti, naroito lubanje. ekosaedar v. ikozaedar. ekoskopija (gr. oikos kua, skopeo gledam) proricanje po sluajnim pojavama u kui ili na kui. ekpijezis (gr. ek-, pyon gnoj) 1. med. izluivanje gnoja, potpuno zagnojavanje. ekpijezis (gr. ek-piezo istiskam) 2. istiskivanje, ceenje sokova iz biljaka; med. zgnjeavanje lubanje. ekpijezma (gr.) sok isceen iz biljke, biljni sok; med. razbijenost lubanje. ekpiroza (gr. ek-rug66 izgorim, sagorim) spaljenje, sagorenje; fil. po uenju Hera-klita i stoiara: propast sveta od poara, posle ega e se opet obnoviti, da bi periodino proivljavao isti proces. ekpleksija (gr. ekplexis) zgranutost, zapanjenost, zaprepaenost. ekrazantan (fr. ecraser zdrobiti, smrviti, satrti) razoran, eksplozivan, snaan; veoma nadmoan. ekraze (fr. ecrase) dug korak u plesu; sjajna koa, lak. ekrazer (fr. ecraseur) hirurki instrument za unitavanje obolelih delova silom. ekrazirati (fr. ecraser) zgaziti, zgnjeiti, smrviti, zdrobiti, unititi. ekrazit (fr.) razorni materijal kojim se pune bombe, pikrinska kiselina. ekran (fr. esgap) 1. platno na koje se projek-tuju slike s filmske trake; 2. deo televizora na kome se pojavljuje slika, prednji deo katodne cevi; 3. pomian zid, zaklon, pregrada. ekranizacija (fr. ecranisation) snimanje, pretvaranje u film. ekranizirati (fr. esgap platno na kome se prikazuju filmovi) roman, epopeju, pozorino delo i dr. obraditi kao scenario prema kome e se snimati film. ekrem (arap. akram, tur. ekrem) najvei, najplemenitiji, najmilostiviji. ekritir (fr. ecritures) pl. spisi; trg. rauni, pisma. eks (lat. eh) 1. pril. naiskap, do dna, naduak; (u imenikoj slubi) aa koja se tako ispija; 2. prvi deo sloenica u znaenju: bivi, nekadanji, raniji: ek-sministar, ekskralj; inae znai: iz, od. eksa- v. pod vgza- (po pravopisu naeg knjievnog jezika, grko i latinsko h ke, kad stoji meu samoglasnicima, pie se i ita kao gz). eks abrupto (lat. eh abrupto) iznenada, najednom; bez pripreme. eksangvinacija (lat. eh, sanguis krv) krvarenje do smrti. eksarkoma (gr. eh, sarx, sarkos meso) med. izraivanje divljeg mesa.

ekskapitulirati

eksartikulacija (lat. exarticulatio) odsecanje, amputiranje udova ili njihovih delova u zglobu. eks-arhijater (gr. eh, archo upravljam, predvodim, iatros lekar) pomonik glavnog lekara, pomonik linog lekara; bivi lini lekar. eks voto (lat. eh voto) na osnovu zaveta, po zavetu, po zavetanju. ekse- v. pod egze- (v. napomenu pod eksa . . .). eksekcija (lat. ex-sectio) isecanje, odsecanje; kopljenje, trojenje.
ekselencija (lat. excellentia) .ekscelenciJa.

ekser (tur. ekser) gvozdeni klin, avao. eksecirati (lat. ex-secare) isei, isecati, odsei; ukopiti, utrojiti. eksi- v. pod egzi- (v. napomenu pod eksa-). eksik (tur. eksik) nepotpun, manjkav, falian, neispravan. eksikancije (lat. exsiccantia) pl. farm. sredstva za isuivanje (ili: suenje). eksikativan (nlat. exsiccativus) isuivan, koji sui, koji isuuje. eksikator (nlat. exsiccator) isuiva, laboratorijska sprava za uvanje hemikalija, snabdevena tvarima koje jako upijaju vodu, kako to je hlor-kalcijum, sumporna kiselina i dr. u cilju suenja; proces isuivanja ubrzava se iscrpljivanjem vazduha iz eksikatora (vakuum-eksikator). eksikatorij(um) (nlat. exsiccatio) farm. sunica. eksikacija (nlat. exsiccatio) farm. suenje, isuivanje. eks improvizo (lat. eh improviso) nehotice, iznenada, neoekivano, nepredvieno, neslueno. sksitovati (lat. excitare) podstai, podsti-cati, pobuditi, pobuivati, uzbuditi, uz-buivati, nadrai(va)ti. eksicirati (lat. ex-siccare) isuiti, osu-iti. eks jure (lat. eh jure) prav. s pravne strane, po pravu, s pravnog gledita. eksk. (lat. exc. = excudit) skraenica na bakrorezima koja stoji iza imena umetniko-vog = iskovao je, izradio. ekskavator (nlat. excavator) bager jaruar, maina za kopanje i vaenje zemlje; med. zubarska burgija za odstranjivanje natrule zubne kosti. ekskavacija (lat. excavatio) dubenje, iskopavanje. ekskavirati (lat. excavare) izdupsti, iskopati, iskopavati. ekskapitulant (nlat. ex-capitulans) onaj koji je isluio svoj rok, onaj koji trai razreenje od slube. ekskapitulacija (nlat. excapitulatio) islu-enje, dosluenje; traenje razreenja od slube. ekskapitulirati (nlat. ex-capitulare) biti isluen, izvriti rok slube; traiti razreenje od slube.

skskarnaciJa

262

eksmisija
ekskralj bivi kralj, svrgnuti monarh. ekskreacija (lat. excreare, excreatio) med. iskaljavanje, iskaljaj. ekskremsnt (lat. ehsegpege izdvojiti, izlu-iti, excrementum izmet) izmetina.

ekskarnacija (lat. eh, sagr meso, carnis) skidanje mesa, deranje; muenje. eks katedre (lat. eh cathedra) sa katedre; tj. sa merodavnog, nadlenog mesta; ueno; eks katedri Petri (lat. eh cathedra Petri) re sa Petrove, tj. papinske stolice, koja je, po dogmi objavljeno] 1870, nepogreiva. ekskvizicija (lat. exquisitio) izbor; istraivanje, ispitivanje. eksklava (lat. eh, clavis klju) 1. deo dravnog podruja koji je kao posed druge drave iskljuen iz matice zemlje; 2. bot. poja-vljivanje izvesnih biljaka ili ivotinja na mestima ili podrujima u kojima ih inae normalno nema. eksklavacija (lat. excavare izdubiti) nain vaenja ruda ili zemlje uz pomo ekskavatora ili miniranjem. eksklamativan (lat. exclamare uzvikivati) gram. uzvian (npr. reenica). sksklamacija (lat. exclamatio) uzvik, usklik, uzvikivanje. eksklamirati (lat. exclamare) viknuti, uzviknuti, dreknuti. ekskludirati (lat. excludere) iskljuiti, iskljuivati, izuzeti, izuzimati, izdvojiti, odvojiti. ekskluzivan (lat. exclusivus) iskljuen, koji iskljuuje, koji je iskljuiv, koji ne puta (supr. inkluzivan); ekskluzivne reenice gram. one nezavisne reenice od kojih se druga javlja kao izuzimanje od prethodne, npr.: Doao je, samo nije doneo knjigu; ekskluzivno drutvo drutvo u koje nije slobodan pristup onima koji nisu jednaki po poloaju ili po roenju sa ostalim lanovima; ekskluzoran. ekskluzive (nlat. exclusive) pril. iskljuivo, iskljuio, iskljuujue. ekskluzivizam (lat. exclusivus) v. ekskluzi-vitet. ekskluzivitet (nlat. exclusivitas) iskljui-vost, iskljunost; povuenost, zatvore-nost. ekskluzivnost (lat. exclusivus) v. ekskluzivitet. ekskluzija (lat. exclusio) iskljuenje, iskljuivanje, izuzimanje, izdvajanje. ekskluzoran (lat. excludere) v. ekskluzivan. ekskomunikacija (nlat. excommunicatio) iskljuenje, isterivanje iz nekog drutva ili zajednice; naroito; iskljuenje iz crkve, anatema. ekskomunicirati (nlat. excommunicare) iskljuiti iz crkvene zajednice, baciti anatemu, anatemisati. eks koncesis (lat. eh concessis) prav. prema odobrenju, na osnovu priznatog i steenog prava. ekskorijacija (lat. excoriatio) med. povrin-ska povreda (ogrebotina) na koi ili sluznici. ekskorporacija (lat. eh, corpus telo) izdvajanje, izuzee; izluivanje iz neeg; supr. inkorporacija.

ekskrescenca (lat. excrescere) med. izrataj, grba, bradavica i dr.

ekskrescirati (lat.) izrasti. ekskreti (lat. ehsegpege) izluiti, excreta) pl. zool. izluci, izluevine, tj. hemijski sastojci neupotrebljivih materija koje, dejstvom (ekskrecijom) naroitih lezda, lui i izbacuje ivotinjske telo. ekskretirati (lat. ehsegpege) izluivati, luiti, izbacivati. ekskretoran (nlat. excretorius) izluan, koji izluuje, koji lui, koji pomae i izaziva luenje. ekskrecija (nlat. excretio) izluivanje, luenje, odvajanje, izbacivanje; izluenje, izluevina. ekskudit (lat. excudit) v. eksk. ekskurz v. ekskurs. ekskurzivan (lat. excurrere istrati) odstu-pan, koji odstupa, koji se udaljuje, koji se tie ekskursa. ekskurzija (lat. excursio) izlet, kratak put, putovanje radi provodnje; voj. upad, prepad; fig. malo udaljavanje od glavnog predmeta. ekskurs (lat. excurs) odstupanje; zasebno objanjenje nekog predmeta koji je sa glavnom temom naunog ili umetnikog dela u ma kakvoj vezi; dodatak knjizi koji sadri iscrpnije izglaganje samo jednog predmeta. ekskusija (nlat. excussio) prav. podnoenje tube radi naplate duga; ispitivanje da li je dunik jo u stanju da odgovara obavezama. ekskutirati (lat. excutare pretresti) prav. podneti tubu radi naplate duga; sudskim putem ispitati stanje dunika ili njegovu sposobnost plaanja i odgovaranja obavezama. eksleks (lat< eh 1eh) izvan zakona, nepodvrgnug zakonu, lien svih zakona, bez zatite zakona. ekslibris (lat. eh libris) iz knjiga", znak na knjigama radi oznaavanja sopstvenika, obino se nalazi na zasebnom listu u poetku knjige, sa imenom vlasnika i sa grafikim crteima i ukrasima, alego-rijama itd. eksmatrikulacija (nlat. exmatriculatio) brisanje, ispisivanje iz spiska ili iz upi-snice (matrikule), odlazak sa univerziteta. eksmatriku lira ti (lat. eh, matrix spisak, matricula) brisati iz spiska, naroito iz spiska graana, studenata i dr., ispisa koga iz upisnice. eksmisija (lat. exmissio, exmittere izbaciti) izbacivanje, isterivanje (sa poseda, iz kue, stana) od strane vlasti, prisilno iseljavanje, ispranjavanje prostorija.

263
ekso- v. pod egzo- (v. napomenu pod eksa-). eksogamija (gr. eho, gameo oenim se) brak izmeu pripadnika raznih plemena; supr. endogamija. eksogen v. egzogen. eksonim (gr. eho, onoma ime) drukija upotreba naziva nekog geografskog pojma kod nas u odnosu na upotrebu u dotino] zemlji (npr. Be prema nemakom Wien). eks oficio (lat. eh officio) po dunosti, po slubenoj dunosti, slubeno. ekspander (lat. expandere rairiti, razapeti) sp. gimnastike sprava sa rasteglji-vim vrpcama, koja slui za jaanje runih miia. ekspanzer v. ekspander. ekspanzibilan (nlat. expansibilis) irljiv, rairl>iv, rastegljiv. ekspanzibilitet (nlat. expansibilitas) ir-ljivost, rairljivost, rasprostranlji-vost. ekspanzivan (lat. expansivus) koji se iri, irljiv, rairan, rairljiv; ekspanziv-na sila sila kojom se neto iri, naroito: sila kojom gasovita tela tee da se ire; naponska sila; med. psihopatsko stanje u kojem postoji uveanost samo-oseanja, npr. kod megalomanije, golema-tva. ekspanzivnost (lat. expansivus) osobina onoga to je ekspanzivno, sklonost irenju; osvajake tenje, osvajaki karakter. ekspanzija (nlat. expansio) irenje, rairivanje, rairenje, proirenje; rai-renje, rairenost; napon. ekspanzioni (nlat.) panonski. ekspanzionizam (nlat.) sklonost ekspanziji, irenju; ekspanzivna politika. eks parte (lat. eh parte) delom, delimino, delimice; od strane, npr. te i te vlasti, toga i toga oveka. ekspatrijacija (nlat. expatriatio) izgnanje iz otadbine; naputanje otadbine, istupanje iz podanstva. ekspedirati (lat. expedire odreiti) slati, poslati, otpremati, otpremiti, otpraviti, otpravljati, uputiti. ekspeditan (lat. expeditus) v. ekspeditivan. ekspeditivan (nlat. expeditivus) hitar, brz, okretan u svravanju poslova. ekspeditor (lat. expeditor) otpremilac, onaj koji otpravl>a poiljke, poiljalac, ot-pravlja; carinski posrednik; pediter. ekspedicija (lat. expeditio) slanje, odailjanje, otpravljanje, otpremanje; pohod vie lica sa izvesnim ciljem, npr. naunim; vojno preduzee, pohod; mesto u poti gde se poiljke pripremaju za odailjanje i odakle se alju; odeljenje u administraciji nekog lista odakle se list alje na potu i gde se izdaje prodavci-ma; trg. v. pedicija. ekspektan (lat. expectans) iekivalac nekog mesta (ili: poloaja), onaj koji se nada nekom mestu ili koji eka neko

ekspertizirati
mesto, kandidat za neki poloaj ili zvanje. ekspektirati (lat. ex-spectare) ekati, iekivati, oekivati, nadati se, npr. nekom poloaju, zvanju i sl. ekspektorans (lat. expectorans) med. lek za ienje grudi, lek koji pomae izbacivanje sluzi iz grudi. ekspektoracija (nlat. expectoratio) med. izbacivanje iz grudi, iskaljavanje; ispljuvak iz grudi, iskaljaj, fig. izlivanje srca, olakavanje due. ekspektorancije (lat. eh, pectus prsa, grudi) med. sredstva koja olakavaju iskaljavanje (obino u obliku sirupa ili ajeva). ekspektorirati (lat. expectorare) med. izbaciti (ili: izbacivati) iz grudi, ispljuva-ti, iskaljati, izbaciti sluz; ekspektorirati se otvoriti srce, rei to je na dui, ispovediti se. ekspenzarij(um) (nlat. expensarium) spisak trokova, raun o uinjenim trokovima, trokovnik. ekspenze (lat. expense sc. pecuniae) pl. trokovi, izdaci, naroito: sudski trokovi. ekspenzivan (lat. expendere platiti, nlat. expensivus) skup, skupocen. ekspenzija (nlat. expensio) isplata, isplaivanje, izdatak. ekspenzilacija (lat. expensi latio) unoenje nekog izdatka u knjigu rauna; prividan, fiktivan izdatak; up. akceptilacija. eksperijencija (lat. experiri pokuati, experientia) iskustvo. eksperimenat (lat. experimentum) ogled, opit, pokus: pokuaj, proba. eksperimentalan (lat.) iskustven, ogledni, opitni, pokusni, osnovan na iskustvu, po-tvren opitima; eksperimentalna fizika fizika sa ogledima; eksperimentalna he-mija hemija na osnovu opita. eksperimentator (lat.) onaj koji vri ogle-de ili opite, ona] koji prirodi postavlja pitanje i primor^za je da mu se otkrije" (Kivije). eksperimentirati (lat. eksperiri pokuati, ogledati, experimentum) vriti oglede ili opite, uiti iz iskustva, uiti na osnovu ogleda. eksperimentisati v. eksperimentirati. ekspert (lat. expertus) strunjak, znalac, vetak u emu, naroito: onaj koji vri vetaenje ega. ekspertan (lat.) iskusan, vet, vian, struan. ekspertize (fr. expertise) prav. upotreba ve-taka u iznalaenju materijalne i objek-tivne istine u privatnopravnim i Javno-pravnim odnosima, vetaenje; iskaz ve-taka, zapisnik o izvrenom vetaenju. ekspertizirati (fr. expertiser) prav. istra-ivati neto putem vetaenja, veta-iti.

ekspiJaciJa

264

eks!1onenci]alan

ekspijacija (lat. expiatio) okajavanje pogreke prestupa i sl., ispatanje. ekspilator (lat. expilator) kradljivac tueg nasledstva; drumski razbojnik. ekspilacija (lat. expilatio) pljakan>e, kraa, naroito tueg nasledstva. ekspiratoran (lat. expirare) 1. koji se odnosi na izdisanje, na fazu disanja kojom s odstranjuJu iz organizma nepotrebni gaso-vi; 2. fon. koji se odlikuje snagom fona-cione struje. ekspiracija (lat expiratio) izdisanje, umiranje, smrt; prav. isticanje izvesnog vremena ili roka, dan plaanja. ekspirirati (lat. ex-spirare) izdisati, izdahnuti, ispustiti duu, umreti; minuti, prohujati, prestati, ugasiti se; istei, doi, dospeti (za dan plaanja). eksplanacija (lat. explanare) objanjavanje, razjanjavanje, izlaganje. eksplantacija (nlat. explantatio iupa-vanje iz zemlje) fiziol. osobina ivih or-ganskih tkiva da mogu, u podesnim hranljivim rastvorima, rasti i napredovati i izvan tela. eksplement (lat. explementum) sredstvo za ispunjavanje (ili: popunjavanje); dodatak (u govoru). eksplentivum (lat. explentivum) gram. umetnu-ta re; pl. ekspletiva. ekspletivan (lat. explere) koji dopunjuje, upotpunjuje. eksplikabilan (nlat. explicabilis) objanjiv, koji se moe objasniti. eksplikativan (nlat. explicativus) objanja-van, koji slui za objan>enje, koji objanjava, objanjavajui. eksplikacija (lat. explicare, explicatio) objanjavanje, razjanjavanje, objanjenje, razjanjenje, tumaenje, prikazivanje, izlaganje. sksplicirati (lat. explicare) razjasniti, razjanjavati, objasniti, objanjavati, tumaiti, izlagati, prikazati; privesti kraju, zavriti. eksplicit (fr. explicit) zavrni deo teksta u kome se iznosi zakljuak, saeti sadraj onoga to je napred reeno. eksplicitan (nlat. explicitus) izrean, otvoren; supr. implkcitan. eksplicite (nlat. explicite) izreno, jasno, razumljivo; supr. implicite. eksploatator (fr. exploiter) iskoriavati) iskoriavalac tue radne snage. eksploatacija (fr. exploitation) iskoria-vanje; iskoriavanje tue radne snage; vaenje, kopanje (rude). eksploatirati (fr. exploiter) iskoriavati, koristiti se; upotrebljavati; izrai-vati, obavljati, obdelavati; vaditi, kopati (rudu). eksploatisati v. eksploatirati. eksplodira (lat. explodere) rasprsnuti se uz pucanj, rasprskavati se, raspui se, prasnuti.

eksploziv (lat. explosivus) opti naziv za sve tvari koje imaju svojstvo rasprska-vanja uz pucanj (barut, dinamit, ekrazit itd.); gram. praskavac (glas). eksplozivan (lat.) rasprsan, koji se rasprskava, koji ima svojstvo rasprskavanja, praskav; eksplozivna zrna zrna sa razornim punjenjem. eksplozija (lat. explosio) prasak, pucanj, rasprskavanje uz pucanj; fig. nagao i jak izliv, npr. gneva, srditosti i dr. eksplorater (fr. explorateur) voj. izvidnik, izvia, uhoda; istraiva. eksplorativan (nlat. explorativus) istrai-van, istraivaki, izviaki, izvid-niki. eksploracija (lat. exploratio) istraivanje, ispitivanje, izvianje; med vetake pregledanje bolesnika pomou fizike eksplorativne metode (gledanjem, kucanjem, sluanjem, pipanjem, termometrikim, hemijskim, mikroskopskim pregledanjem). eksploracija (lat. exploratio) istraivanje ispitivati, izviati. ekspoze (fr. expose) izvetaj, izlaganje, prikazivanje nekog stanja, npr. izvetaj koji ministar podnosi skuptini o nekom vanijem pitanju ili stanju u svom po-DRUJU, resoru. ekspozimetar (lat. expositio, gr. metron mera) fot. sprava za odreivanje ekspozi-cije potrebne za snimanje. ekspozitura (nlat. expositura) ispostava, odeljak neke ustanove, npr. suda; u katolikoj crkvi: od neke parohije odvojena crkva, koja je uglavnom samostalna i ima svog svetenika (ekspozitusa). ekspozitus (nlat. expositus) v. ekspozitura. ekspozicija (lat. expositio) izlaganje, izloba umetnikih stvari i dr.; poloaj prema vazduhu i suncu, izlaganje svetlosti; prianje, izlaganje, razlaganje, prikazivanje, razvijanje jednog pojma, objanjenje, tumaenje; u drami: prvi od tri glavna dela drame, u kojem se upoznajemo sa povodom dramske radnje i sa licima koja se u drami pojavljuju. ekspolirati (lat. expolire) ugladiti, uglaa-ti, kititi, ulepati. ekspolitura (nlat. expolitura) glaenje, doterivanje, ulepavanje, npr. nekog izraza kitnjastim frazama. ekspedicija (lat. expolitio) v. ekspolitura. eksponat (lat. ehropege) predmet koji se prikazuje na izlobi, u muzeju i sl., izloeni predmet. eksponator v. eksponent. eksponent (lat. exponens) ovek koji radi za raun nekog drugog, naroito u politikom ivotu, poverljiva linost, poverenik; mat. izloilac, izloitelj (stepenov a3, 3 je eksponent). eksponencijalan (lat. exponentialis) mat. koji se tie iz loite lja, izloiteljni; ekspo-

eksponibilan

265

ekstabulacija

nenciJalna Jednaina jednaina u KOJOJ je nepoznata u izloiocu, eksponentu. eksponibilan (nlat. exponibilis) izloljiv, objanjiv, koji se moe objasniti. eksponirati (lat. ehropege) izloiti, izla-gati, prikazati, objasniti; izloiti emu, npr. nekoj opasnosti; fot. plou u fotografskom aparatu izloiti za kratko vreme uticaju svetlosti otkrivanjem soiva na aparatu; izloiti svetlosti. eksport (eng. export) trg. izvoz, izvoenje robe u inostranstvo; izvezena roba (eksportacija); eksport-pivo pivo koje se spravlja samo za izvoz u inostranstvo; supr. import. eksportabilan (nlat. exportabilis) trg. izvoljiv, koji se moe izvoziti, koji je za izvoz. eksportater (fr exportateur) trg. izvoznik, onaj koji izvozi robu na strana trita. eksportacija (lat. exportatio) trg. v. eksport. eksporter (lat. exportare) onaj koji se bavi izvozom, izvoznik. eksportirati (lat. ex-portare) trg. izvoziti (robu u inostranstvo, na strano trite); supr. importirati. eksportni (eng. export) trg. izvozni, u vezi sa izvozom; eksportna bonifikacija carin-ske, podvozne i dr. povlastice za izvoenje robe u inostranstvo, koje se daju u cilju pomaganja izvoza domae robe; eksportna kua izvoznika kua, tj. trgo-vaka kua koja se poglavito bavi izvoenjem domae robe (u inostranstvo). ekspres (lat. expressus) 1. hitno, vrlo brzo, to je bre mogue (pismo, telegram); 2. brzi voz; parobrod. ekspresan (lat.) izrean, jasan, taan; naroit, nameran, hotimian, navlaan; hitar, brz; hitan; brzovozni; ekspresno pismo = hitno pismo; ekspresna poiljka = hitna poiljka. ekspresivan (nlat. expressivus) izrazit, izraajan, pun izraza, silan izrazom. ekspresivnost (lat. expressus istinit; jasan, oit) osobina onoga to je ekspresivno, izrazitost, izraajnost, upeatljivost. ekspresija (lat. expressio) izraz, izraavanje, izrazitost, izraajnost, prikazi-vanje; SJK. pojaavanje boja, izbor boja. ekspresionizam (lat. exprimere izraziti, izraavati, expressus) umetniki i knjievni pravac od poetka XX veka (1912) kojem je glavno ishodite i glavni cilj da prikae i izrazi ono to je iznutra, umetnikovom vizijom doivlje-no, dakle izraavanje subjektivnih raspoloenja i oseanja, bez obzira na objektivne" ili konvencionalne vrednosti, sudove i istine; prema tome, ekspresionizam smatra da podraavanje i repro-dukovanje prirode ne samo da nije zadatak umetnosti nego direktno odrie svaku vezu izmeu umetnosti i prirode, koje nema-

ju niega zajednikog i koje su potpuno suprotne; supr. impresiokizam. ekspresionist(a) (lat. exprimere, expressus) um. pristalica ekspresionizma. ekspres-restoran restoran sa samoposluivanjem. eksprimirati (lat. exprimere) izraziti, izraavati, opisati, prikazivati neto (bojama ili reima). ekspromisija (nlat. expromissio) trg. primanje tueg duga na sebe tako da potpuno prestaje obaveza plaanja stvarnog dunika. ekspromisor (nlat. expromissor) trg. lice koje prima na sebe tui dug. ekspromitirati (lat. expromittere) trg. osloboditi nekog obaveze primajui na sebe njegov dug. ekspromptno (lat. expromptus gotov, pri ruci) bez pripreme, iznenada, odjednom. eksproprijator (lat. eh, proprius) onaj koji vri eksproprijaciju. eksnronrijacija (nlat. expropriatio) prav. prisilno oduzimanje imovine od privatnih lica, u optem interesu, naroito zemljita, fabrika i svih drugih sredstava proizvodnje; zakon o eksproprijaci-ji zakon po kojem se vri prisilno oduzimanje imanja u optem interesu; pravo eksproprijacije pravo oduzimanja od privatnih lica imanja u optem interesu. eks proprijis (lat. eh propriis) iz sopstvenih sredstava; po svom sopstvenom naho-enju, iz sopstvenih pobuda. eksproprirati (nlat. expropriare) prav. oduzeti (ili: oduzimati) posed ili imovinu, naroito zemljite koje e se upotrebiti za opte ciljeve, izvriti eksproprijaciju. eks profeso (lat. eh professo) temeljno, znalaki, struno, sa strunim poznavanjem stvari. ekspulziva (nlat. expulsiva) pl. med. sredstva za proterivanje (ili: ienje). ekspulzivan (nlat. expulsivus) koji isteruje, koji preteruje, koji isti. ekspulzija (nlat. expulsio) isterivanje, izgnanje, iskl-^enje. ekspurgac*.. lat. expurgatio) ienje, proiavanje; opravdavanje, opravdanje, izvinjenje. ekspurgirati (lat. expurgere) oistiti, pro-istiti; ispraviti, npr. rukopis; opravdati, izviniti. eksreks (lat. eh, geh kralj) bivi (ili: nekadanji, svrgnute) kralj; up. ekskralj. eksrotulacija (nlat. exrotulatio) prav. sudski postupak, kada se otvaraju vraena akta koja su bila razaslata radi donoenja presude. eks specijali mandato (lat. eh speciali mandato) po naroitom nalogu. ekstabulacija (nlat. extabulatio skidanje, brisanje sa table) prav. brisanje hipotekar-nog meninog duga, skidanje intabulacije.

266
ekstaza (f. ek iz stasis pomeranje) zanos, ushienje, oduevljenje, oseanje beskrajne radosti; najvii stepen ushienosti, blizak ludilu, u kojem se postojanje oveka stapa u jedno jedino oseanje kada se dua sjedinjuje sa bogom; u tome stanju, po Plotinu, ovek postaje isto duhovno bie koje je dolo u neposredan dodir sa boanstvom, sa apsolutnim. ekstatian (gr.) zanosan, koji zanosi, ushi-tan, koji ushiava; zanoljiv, ushitljiv. ekstatinost (gr.) osobina onoga to je ekstatino, zanetost, zanos. ekstemporale (lat. extemporale) prevod izraen odmah, bez pripreme, probni rad (ili: probni zadatak) koji se radi bez pripreme; paz. govoriti ekstemporale govoriti na sceni ono to se ne nalazi u tekstu uloge, improvizovati. ekstemporacija (lat. eh, tempus) izvoenje neega to nije bilo predvieno, pripremljeno (naroito u glumakim ulogama); improvizacija. eks tempore (lat. eh tempore) smesta, odmah, bez pripreme. ekstemporirati (nlat. extemporare) raditi bez pripreme (npr. drati govor, pisati o emu, pevati i sl.); up. improvizirati. ekstenzibilan (nlat. extensibilis) istegljiv, koji se moe rastezati, rastegljiv, rai-rljiv, proirljiv. eksteizibilitet (nlat. extensibilitas) iste-gljivost, rastegljivost, rairljivost, proirljivost. ekstenzivan (nlat. extensivus) istezan, koji istee, rastezan, koji rastee, proiren, koji proiruje; rasprostrt; ekstenzivna veliina prostorna veliina, veliina u prostoru; obiman, opiran, prostran; supr. intenzivan. ekstenzija (lat. extensio) istezanje, raste-zanje, pruanje, ispruanje; irenje, pro-irivanje; proirenost; rasprostiranje, rasprostrtost; obim, opseg; med. kod prelo-ma kosti: odravanje okrajaka prelomljene kosti u najpovoljnijem poloaju za zaraivanje pomou potezanja. ekstenzitet (lat. extendere ispruiti) irina, obimnost. ekstenzor (lat. extendere, nlat. extensor) znat. mii oprua. ekstenzum (lat. extendere, extensum) trg. iscrpio i zametne nabrajanje uzroka zbog kojih je nemogue izvriti plaanje, sa davanjem podataka o svojim dunicima i istraivanjima; in ekstenzo (lat. in extenso) veoma iscrpio, u potpunosti, nadugako i nairoko, posve opirno. ekstenuancije (lat. extenuantia) pl. farm. sredstva za razblaavanje. eksteran (lat. externus) spoljnji, spoljanji; tu, stran; supr. interan. eksterijer (fr. exterieur) 1. spoljanji izgled, spoljanjost; 2. filmska scena snim-

ekstirpacija

ljena izvan studija; 3. slika sa motivom iz spoljanjeg, otvorenog prostora. eksteritorijalan (lat. eh iz, terra zemlja, territorium zemljite, oblast) koji se nalazi van zemlje ili drave), inostran, spoljnji. eksteritorijalitet (lat. eh, territorium) prognanost iz otadbine; pravo diplomat-skog predstavnika u stranoj dravi da on i podruno mu osoblje ive i upravljaju se po zakonima svoje zemlje i da budu osloboeni od svih nameta i poreza; pravo ratnih brodova da u vreme mira ostanu pod sudskom nadlenou svoje drave; sloboda od plaanja dravnih nameta i poreza koju uiva papa u Italiji. eksteritorijalnost v. eksteritorijalitet. eksterminacija (nlat. exterminatio) proterivanje, izgnanje; istrebljivanje, istrebljenje, utamanjivanje, utamanjenje, isko-renjivanje, iskorenjena, unitavanje, unitenje; istrebljenje, istrebljenost, utamanjenje, utamanjenost, unitenje, unite-nost. eksterminirati (lat. exterminare) proterati preko granice; istrebiti, istrebljivati, iskorenjivati, iskoreniti, utamaniti, utamanjivati, unititi, unitavati. eksternat (lat. externus spoljap!nji) kola u koju aci samo dolaze na predavanja, a ne stanuju u njoj; supr. internat. eksterni (lat.) pl. spoljnji, spoljanji; naroito: pomoni lekari u Francuskoj koji ne stanuju u bolnici; pitomci koji ne stanuju u koli, nego samo dolaze na predavanja. eksternist(a) (lat.) med. bolesnik koji ima spoljnu ozledu; bolesnik koji nije primljen da lei u bolnici, ali dolazi da se lei i prima lekove; ak koji ne stanuje u internatu. ekstinktivan (nlat. extinctivus) ugasan, koji gasi, unitavan, koji unitava; ekstink-tivna zastarelost prav. zastarelost koja ponitava neku tubu. ekstinktor (nlat. extinctor) gasilac, onaj koji gasi, vatrogasac; sprava za gaenje vatre. ekstinkcija (lat. extinctio) gaenje, unitavanje; fiz. gubljenje svetlosnih trepta-ja, naroito usled njihove hemijske delatnosti. ekstirpator (lat. extirpator) iskorenjiva, utamanjiva; poljoprivredna sprava za ienje korova i za riljanje zemlje, naroita vrsta pluga. ekstirpacija (lat. extirpatio) iskorenji-vanje, iskorenjenje, iupavanje iz korena, istrebljivanje, istrebljenje; unitavanje u klici; iskorenjenje, iskorenjenost, istrebljenje, istrebljenost; med. iskorenjivanje, vaenje putem operacije raznih bolesnih tvorevina na ovejem i ivotinjskom telu (npr. guka, naraslica i dr.).

ekstirpirati

267

ekstrahent

ekstirpirati (lat. extirpare) iskoreniti, iskorenjivati, upati iz korena; trebiti, istrebiti, istrebljivati, tamaniti, pota-maniti, unititi u klici. ekstra (lat. extra) spolja, izvan, van; naroit, osobit, izvanredan, odlian; ono to se uini vie i bolje no to je odreeno i to se trai; prkl. izvanredno, osobito, naroito. ekstrablat (lat. extra, nem. Blatt list) vanredan list, vanredan prilog nekim novinama. ekstravagantan (lat. extra, vagans lutajui) koji odstupa od uobiajenog, koji za-stranjuje, nastran, preteran; udan, udnovat; lud, budalast. ekstravagantnost (nlat. extravagantia) odstupanje od uobiajenog, zastranjivanje, nastranost, preteranost; budalatina; ludost. ekstravagancija v. ekstravagantnost. ekstravazat (lat. extra izvan, van, vas sud) med. izlivena krv, izliv krvi ili drugih tenosti u telu. ekstravazacija (lat.) med. izlivanje (krvi ili drugih tenosti); izliv. ekstravazirati (lat.) med. izliti se (ili: izlivati se) iz svojh sudova. ekstraverzija (lat. extra, vertere okretati) prilagoavanje. ekstravertan (lat. extra, vertere okretati) upravljen, okrenut napolje; ekstravertne linosti psih. po Jungu, to su aktivne linosti, one koje vole da se meaju sa svetom, koje vole i trae drutvo i stvarnost (supr. intravertne linosti). ekstravertiran v. ekstravertan. ekstradirati (nlat. ex-tradere) izdati, izda-vati, predati, predavati; prav. izdati krivca nekoj drugoj dravi; trg. isporui-ti, isporuivati. ekstradicija (nlat. extraditio) izdavanje; predaja; prav. izdavanje krivaca, koje se sastoji u tome to vlasti jedne drave predaju vlastima druge drave izvesno lice radi voenja krivinog postupka protiv njega ili radi izvrenja kazne nad njim. ekstradobit v. ekstraprofit. ekstraesencijalan (lat. extra izvan, essen-tialis bitan, sutinski) nebitan, nesu-tinski, nevaan, nepotreban. ekstrajudicijalan (nlat. extrajudicialis) vansudski, npr. trokovi, pretres. ekstrakt (lat. extractum) 1. izvadak, ono to je izvaeno, izvueno; farmaceutski pre-parati koji se spravljaju tako to se razne droge (biljke, meso i dr.) pomeaju sa vodom, alkoholom ili etrom da bi se iz njih izvukli njihovi farmakoloki aktivni sastojci; 2 (nlat. extractus) izvod, izvadak (iz knjige ili spisa); 3. sr jezgro ega, ono to je najbolje ili najlepe u nekoj stvari.

ekstraktivan (nlat. extractivus) izvlaan, koji izvlai, koji vadi; ekstraktivna materija sastojci organskih tela koji se, pomou vode i alkohola, mogu izdvajati i vaditi iz njih. ekstraktor (lat. extrahere izvlaiti, eh-tractor) v. ventilator; izvlailac, vadi-lac; jaruar, bager. ekstrakcija (lat. extractio) vaenje, izvlaenje; mat. izvlaenje korena; med. vaenje nekog predmeta ije bi dalje prisustvo u telu moglo biti tetno (npr. puanog zrna, pokvarenog zuba itd.); izvlaenje rukom deteta iz poroajnog kanala da bi se to pre dovrio poroaj; fig. poreklo, rod, naroito: dobro poreklo; ovek od ekstrakcije ovek iz dobre porodice, lepo vaspitan, uglaen i obrazovan, ugledan ovek. ekstraliberalan (lat. extra, liberalis dareljiv) veoma dareljiv, veoma izdaan, vrlo podatljiv. ekstramentalan (lat. extra, mens razum, pamet, svest) fil. koji se nalazi van svesti, vansvestan. ekstranac (lat. extra, extraneus) onaj koji je spoljnji, koji ne stanuje (naroito koji ne stanuje u vaspitnom zavodu); up. ekster-nist. ekstraordinaran (lat. extraordinarius) izuzetan, neobian; neredovan, vanredan. ekstraordinarij(um) (nlat. extraordinarium) vanredni prihodi i rashodi jedne drave. ekstraordinarijus (lat. extraordinarius) vanredni profesor (na visokoj koli, univerzitetu); supr. ordinarijus. ekstraparohijalan (lat. extra, gr. paroikia) vanparohijski. skstrapolacija (lat. extra, nlat. interpolare uvrstiti) primena onih zakonitosti koje su utvrene u jednom podruju na iru, jo neispitanu oblast; mat. odreivanje vrednosti neke funkcije izvan intervala u kojem je definisana ili poznata; astr. odreivanje pomraenja Sunca ili Meseca za stotine godina unapred. ekstraprofit (lat. extra izvan, van, fr. profit) ekon. viak iznad prosenog profita, posebna zarada ostvarena na osnovu razlike izmeu postignute i normalne, realne cene proizvoda. ekstrasistola (lat. extra, systole stezanje) med. poremeaj u pravilnosti sranog rada. ekstrauterina (lat. extra, uterus materica) vanmaterina trudnoa. ekstrauterinski (lat.) med. vanmaterini (npr. ekstrauterinska trudnoa). ekstrafajn (lat. extra, nem. fein) naroito fin, izvanredno fin. ekstrahent (lat. extrahens) onaj koji pravi izvod iz ega; prav. onaj koji neto trai ili moli, odnosno koji daje povoda da se neto izradi.

ekstrahirati

268

ekscelzitet

ekstrahirati (lat. ex-trahere) vaditi, izvaditi, izvui, izvlaiti; praviti izvod iz eta', prav. izdejstvovati (poziv, naredbu). ekstracug (lat. extra, nem. Zug voz) vanredni voz, specijalni voz, naroita eleznika kompozicija. ekstrem (lat. extremum) krajnost, kraj, krajnja taka; ono to je najvie, vrhunac, najvii stepen; preteranost; pl. ekstremi suprotnosti; preteranosti; ad ekstrema (lat. ad extrema) do krajnosti, do krajnjih granica. ekstreman (lat. extremus) krajnji, poslednji, najvii; prekomeran, preteran. ekstremizam (lat.) preteranost, nepopustlji-vost, nepomirljivost (u dranju, u nekom gleditu i sl.). ekstremist (lat.) pristalica ekstremnih mera, sledbenik ekstremizma (v.). ekstremitet (lat. extremitas) krajnost, krajnja taka; poslednji trenutak, poslednji as; preteranost, nepomirljivost, nepopu-stljivost (u gleditu na neko pitanje), ekstremizam; krajnja zbunjenost, krajnja nevolja; poslednje utoite; pl. ekstremi-teti krajnji delovi tela (naroito ruke i Kiore); krajnja sredstva, nasilne sredstva. ekstremnost (lat. extremus krajnji) v. ekstremizam. ekstrofija (gr. eh iz, trophe ishrana, hrana) med. izvraenost mokranog mehura (beike), usled ega bolesnik nije u stanju da zadri mokrau. ekstuberancija (nlat. extuberantia) med. v. ekstuberacija. ekstuberacija (lat. extuberatio) med. otok, tuka, micina, izrataj; ekstuberancija. ekstuberirati (lat. ex-tuberare) med. oticati, natei, otei. ekstumescencija (nlat. extumescentia) med. otok, nauljenost, naroito kosti. ekstumescirati (lat. ex-tumescere) med. oticati, otei. eksu- v. pod egzu- (v. napomenu pod egzo . . .). eksukcija (nlat. exsuctio) izvlaenje sokova, isisavanje. eksucirati (nlat. exsuccare) isisati, isisa-vati, oduzimati sokove. eksfolijativ (lat. eh, folium list) med. lek protiv ljuspanja kostiju ili" koe. eksfolijativan (lat.) ljuspav, ljuskav. eksfolijacija (nlat. exfoliatio)jvfe?. ljuspanje, odvajanje u obliku listia izvesnih delova kostiju, ila i dr. koje su u zapaljenju; ljuenje koe. eksfolirati (lat. eh, folium list) med. lju-spati se, ljuskati se, cepati se. ekshalacija (lat. exhalatio) izdisanje, odi-sanje, isparavanje; para. ekshalirati (lat. halare, exhalare) odisati, izdisati, isparavati. ekshaustgija (lat. exhaustio) iscrpljivanje, izvlaenje, isisavanje (naroito vazduha).

ekshaustor (nlat. exhaustor) maina za iscrpljivanje (ili: isisivanje) vazduha ili gasa; mrk za isisivanje nunikih jama. eksheredat (lat. exheredatus) onaj koji je iskljuen iz naslea. eksheredacija (lat. exheredatio) iskljuenje iz naslea, liavanje naslea. eksheredirati (lat. exheredere) iskljuiti iz naslea, liiti naslea. ekshibent (lat. exhibens) prav. predavalac, podnosilac (spisa, isprave itd.). ekshibirati (lat. exhibere) izdati, izdavati, isporuiti, predati, predavati, izloiti, pokazati, npr. menicu; ekshibirati se pokazivati se, pokazati se, istai se. ekshibit (lat. exhibitum) predat spis, predana isprave i sl.; pismena predstavka. ekshibicija (lat. exhibitio) sp. javno pokazivanje, propagandno takmienje; prikazivanje, izlaganje, podnoenje (isprava i sl.); ekshibiciona tuba prav. tuba zbog izdavala neke stvari ili pokazivanja neke isprave. ekshibicionizam (lat.) med. nagon kod duevno obolelih da pokazuju i razgoliuju javno inae pokrivene delove tela (geni-talije i dr.). ekshibicionist(a) (lat. exhibitio) med. bolesnik koji pati od ekshibicionizma. ekshorta (lat. exhortari podsticati) kratak govor za bodrenje, pouka; kolska propo-ved. ekshortativan (lat. exhortari obodravati, podsticati) obodravan, koji obodrava, koji podstie, koji slui za podstrek. ekshortacija (lat. exhortatio) obodravanje, podsticale, hrabrenje. ekshortirati (lat. exhortari) obodravati, bo-driti, sokoliti; podsticati, nagovarati. ekshumacija (lat. eh, humus zemlja) iskopavanje lea iz groba izvesno vreme posle sahrane, bilo radi prenoenja na drugo mesto, bilo pak, na zahtev sudskih vlasti, radi naknadnog utvrivanja pravog uzroka smrti. ekshumirati (nlat. exhumare) iskopati iz groba le; fig. otrgnuti od zaborava. ekscedent (lat. excedens) onaj koji pravi izgrede, izgrednik, prestupnik, istupnik, razuzdan ovek. ekscedirati (lat. excedere) prekoraiti, napraviti ispad, prelaziti granicu dopu-tenog, razuzdano iveti. ekscelentan (lat. excellens) izvrstan, odlian, sjajan, veoma istaknut. ekscelencija (lat. excellentia) odlinost, izvrsnost; kao titula ministara: uzvie-nost, preuzvienost; par ekselans (fr. rag excellence) pril. naroito, osobito, izvanredno, po prevashodstvu; u pravom smislu rei, pravi; ekselencija. ekscelzior (lat. excelsus uzvien, excelsior) vii, uzvieniji. ekscelzitet (lat. excelsitas) uzvinJenost.

ekscelirati

269

ektoderm

ekscelirati (lat. excellere) isticati se, od-likovati se, biti u emu odlian. ekscentar (lat. eh centrum sredite) fiz. kod parne maine: ekscentrina ploa, tj. glavni deo, pored razvodnila, sprave koje puta u stublinu paru as s jedne as s druge strane klipa i isputa je; ekscen-trikum, ekscentrika. ekscentrikum fiz. v. ekscentar. ekscentricitet (lat. eh, centrum sredite) odstojanje (ili: udaljenost, odstupanje) od sredita; odstupanje (krive, krivulje) od krunog oblika; numeriki (brojni) ekscentricitet (kupinog preseka): odnos izmeu ine daljine i odstojanja od linije vodilje (direktriks); fig. nastra-nost, zanesenjatvo, fantastinog. ekscentriai (lat. eh, centrum, fr. eh-centrique) vansredini: (krug) koji nema isto sredite sa drugim krugom; koji ima svoju taku oslonca itd. van sredita; koji ne prolazi kroz sredite; koji nije kruni, koji odstupa od krunog oblika; fig. nastran, jednostran, preteran; ekscentrina glava usijana glava; ekscentrian udarac udarac iji pravac ne prolazi kroz teite tela. ekscentrinost (lat. eh, centrum) neuravnoteenost, nesreenost, nastranost. eksceptivan (nlat. exceptivus) izuzetan, izniman, koji sadri izuzetak, iskljuu-jui, uslovan. eksceptive (lat. exceptive) pril. iskljuujui, izuzimajui, uslovio. ekscepto (lat. excepto) izuzev, izuzevi, izuzimajui, osim. ekscepcija (lat. exceptio) izuzimanje, izuzee; prav. prigovor, izuzee u tehnikom smislu, odbrana optuenog u kojoj tvrdi neko svoje pravo koje stoji nasuprot po sebi osnovanom pravu tuioevom, i kojom, istiui ga kao svoje pravo, hoe posve ili delimino da iskljui vanost i dejstvo tuioevog prava. ekscepcionalan (nlat. exceptionalis) izuzetan, izniman, izvanredan. ekscerpirati (lat. sagrege brati, ehsegrege) vaditi iz, izvlaiti, praviti izvode iz ega, npr. iz neke knjige. ekscerpt (lat. excerptum) izvadak, izvod (iz knjige, udbenika). eksces (lat. excessus) prekomernost, preteranost; ispad, izgred, prestup, istup; nasilje, svirepost; ekscesus in modo (lat. excessus in modo) prav. greka u nainu izvoenja ili u obliku neke radnje. ekscesivan (nlat. excessivus) prekomeran, preteran, neobuzdan, razuzdan. ekscidencija (nlat. excidentia) med ispadanje zgloba. ekscidirati (lat. excidere) ispadati; med. seenjem vaditi; izvaditi, isei. e ke ci zi j a (lat. excisio) med. vaenje seenjem, isecanje, odstranjivanje ega.

ekscizura (nlat. excisura) med. iseak, izrezak. ekscipirati (lat. excipere) izuzeti, izuzi-mati, iskljuiti; prav. primetiti, prigovoriti, odgovoriti na tubu. skscitabilan (nlat. excitabilis) nadraljiv, razdraljiv, uzbudljiv. ekscitabilitet (nlat. excitabilitas) razdraljivost. ekscitancije (lat. excitantia) pl. med. sredstva za razdraivanje. ekscitat (lat. excitatus) prav. dunik koji je pao pod steaj. ekscitativan (nlat. excitativus) nadraan, koji nadrauje, nadraujui; podbodljiv, podstrekljiv, koji podbada, koji podstre-kava, koji podstie. ekscitacija (lat. excitatio) nadraivanje, razdraivanje, nadraenje, razdraenje; nadraenost, razdraenost; podsticanje, podstrekavanje, podbadanje; podsticaj, podstrek; uzbuivanje, uzbuenje, izazivanje. ekscitirati (lat. excitare) podsticati, pod-badati; nadraivati, pobuivati, drai-ti; bodriti, sokoliti; uzbuditi,uzbuiva-ti, izazivati, izazvati. eksend (eng. exchange) trg. razmena, menjanje, trampljenje; londonske berza; bil ov eksend (eng. bili of exchange) menino pismo, menica. ektaza (gr. ektasis istezanje, protezanje, ekteino isteem, proteem) protezanje, produavanje, npr. slogova. ekteza (gr. ek-tithemi) izlaganje, objanjavanje, tumaenje. ektetotrofeum (gr. ek-tithemi napustim, ostavim, tropheion hranarina, izdravanje) zavod za nahodad. ektilotika (gr. ek-, tylos ulj) pl. farm. sredstva protiv uljeva, kurjih oiju. ektima (gr. ek-thyo izbijam) med. gnojnorazjedno zapaljenje koe koje izaziva gnojna streptokoka (obino na butinama i, kod dece, na debelom mesu). ektimoza (gr.) med. navala krvi. ektipi (gr. ek-, typos otisak; lik) pl otisci bruenog kamenja; fini, umetniki radovi od drveta, kamena, mramora itd. ektipografija (gr. ek-, typos, grapho) fino graviranje u metalu na jakoj vatri; tampa za slepe, koja se ita pomou pipanja naroito ispupenih slova, reljefna tampa. ektlipsa (gr. ek-thlibo istisnem) istiski-vanje; gram. izbacivanje jednog slova ili vie slova da bi se izbegao hijatus. ektoblast (gr. ektos napolju, izvan, blatsos klica) fiziol. v. ektoderm. ektoderm (gr. ektos napolju, izvan, erma koa) fkztl. spoljanji od tri klicina listia na ivotinjskom zametku, embri-ju; ektoblast, epiblast.

ektoparazit

270

elastinost

sktoparazit (gr. ektos, parasitos) spoljanji, gotovan, gotovan koji uzima hranu sa koe; supr. endoparazit. ektoparazitizam (gr. ektos, parasiteo) biol. parazitski odnos u kome parazit ivi na povrini tela domaina. ektopizam (gr. ek-, topos mesto) med. iaenje; promena poloaja jednog organa kada taj organ lei van duplje za njega odreene, obino na povrini tela; ekto-pija. ektopija med. v. ektopizam. ektoplazma (gr. ektos izvan, plasma) biol. spoljanji sloj citoplazme, elijske protoplazme. ektoplazma prazn. naroita supstancija koja, pod odreenim uslovima, toboe izlazi iz tela spiritistikog medija. ektrima (gr. ek-tribo istrem) med. oiljak (ili: rana) na koi usled trljanja ili pritiskivala. ektroza (gr. ek-, titrosko ozledim) med. raanje pre vremena, pobacivanje, pometanje. ektroma (gr.) med. pobacivanje, raanje pre vremena, abortus. ektropija (gr. ek-trepo odvraam; pretvaram) presuvraenost, posuvraenost. ektroiij(um) (gr.) med. posuvraenost, naroito onih kapaka. ektrotika (gr. ek-, titrosko ozledim) pl. med. sredstva koja izazivaju i pomau pobacivanje. ektrotian (gr.) med. pobaajni, pometni, koji se tie pobacivanja (ili: pometanja). ekumena (gr. oikumene) naseljeni deo Zemlje; ceo svet, vaseljena. ekumenizam (gr.) pokret za zblienje svih hrianskih crkava. ekumenski (gr. oikumenikos) koji se tie cele nastanjene Zemlje, koji pripada celoj nastanjenoj Zemlji, opti, vaseljenski, opteoveanski, sveoveanski; npr. ekumenski sabor ili koncil opti vaseljenski crkveni sabor; ekumenski pa-trijarhtitula carigradskog pravoslavnog patrijarha. ekut (fr. ecoute) voj. oslukivalite, mesto za oslukivanje, za osmatranje. ekfizis (gr. ekphysis izrataj) med. v. ek-fima. ekfima (gr. ekphyma) med. izrataj, grba; ekfizis. ekfoneza (gr. ekphonesis) ret. uzvik, usklik, pokli. ekfraktika (gr. ekphrasso otepim, otvorim) pl. med. sredstva za otvaranje, rastva-ranje, razreivanje. ekfronija (gr. ekphron izbezumljen, van sebe) bezumlje, ludost, ludilo. ekhiloma (gr. ek-, chylos sok) isceeni sok biljaka, bil>ni ekstrakt. ekhimoza (gr. ek-cheo izlijem) med. izliv krvi u elino tkivo. ekhimoma (gr. ek-chymos tenost) med. krvavi otok, krvavi mlade.

ekcezma med. v. ekcem. ekcem (gr. ekzem prokljuati, provreti) med. kono oboljenje koje se sastoji u pojavi crvenila, otoka i malih mehuria (plikova), iz kojih izlazi sukrvasta tenost a prati ga ljuenje pokoice. ekce homo (lat. eeee homo) evo oveka!" rei kojima je Pilat predstavio Hrista Jevrejima (Jov., 19,5). ekcehomo (lat. eccehomo) um. slika Hrista sa trnovim vencem na glavi u trenutku kada ga Pilat, reima eeee homo! predstavlja Jevrejima. elaborat (lat. elaboratum) neto izraeno, obraeno, rad, naroito pismeni, pismena izrada. elaboracija (lat. elaboratio) izraivanje, izrada, obraivanje, obrada; elaboraciona knjiga farm. knjiga koja sari uputstva o spravljanju lekova. elaborirati (lat. elaborate) izraditi, izra-ivati, obraditi, obraivati. elain (gr. elaion maslinovo ulje) hem. uljana materija koju sadre vrste ivotinjskog ulja i loja, kao i ulja i masti biljaka u sveem stanju; elein, olein. slan (fr. elan) polet, zamah, ushienje, zanos, oduevljenje. elapso termine (lat. elapso termino) po iste-ku roka. elarirati (fr. elargir) rairiti, proiriti, razvui, rastegnuti. elastiks (gr. elauno udaljavam, nlat. elas-ticus) rastegljivo tkivo od gume i vune, koja je prethodno pretvorena u neku vrstu vate, i iz koje se zatim prede konac za pravljenje ojastih tkanina; supr. kamgarn, koji se pravi od fine eljane vune. elastin (gr., nlat. elasticus) glavni sastojak elastinog tkiva u ivotinjskom organizmu, materija slina belanevina elasticitet (gr. elauno, fr. elasticite) svojstvo nekih tela da pod uticajem spoljnje sile mogu menjati svoj oblik, deformisati se, ali im ta sila prestane delovati, opet se vraaju u svoj prvobitni oblik; pruljivost, gipkost, rastegljivost; okretnost, spretnost, lakoa pri radu i kretanju; koeficijent elasticiteta razlomak za koliko se istegne ica popre-noga preseka jednog kvadratnog milimetra pri isteznom optereenju od teine jednog kilograma; elastinost. elastian (gr. elauno, nlat. elasticus) pruljiv, gibak, rastegljiv; okretan, spretan, lak pri radu i kretanju; elasti-na granica granica do koje tela mogu, kad prestane dejstvo spoljnje sile na njih, da ponovo prime svoj prvobitni oblik, a kada se ta granica pree, onda zauvek ostaju po obliku promenjena; elastini modusreci-prona vrednost koeficijenta elastinost. elastinost v. elasticitet.

elastomehanika

271

elektrana

elastomehanika (gr. elauno, mehanao vetaki radim) fiz. nauka koja ispituje one mehanike pojave tvrdih tela koje zavise od njihove elastinosti. elaterij(um) (gr. elater tera, gonilac) med. zgusnuto sok divljeg krastavca (Ecballi-um), lek za ienje veoma jakog dejstva. elaterin (gr.) hen. gorka tvar koja sadri elaterij. elaterit (gr.) min. elastian asfalt, prirodni ugljovodonik, lepljiva i poput kauuka elastina zemljana smola. elaterometar (gr. elauno pokreem, teram, elater onaj koji tera, ono to tera, raetron) aparat za merenje pare. elativ (lat. elativus uzvien, visok) gram. oblik kojim se u nekim jezicima iskazuje visok, pojaan stepen neke osobine bez poreenja sa drugim pojmovima, apsolutni superlativ, npr. latinski maximus vrlo velik, italijanski benissimo vrlo dobro itd. elativ u ugro-finskim jezicima pade kojim se oznaava kretanje iz unutranjosti prema spoljanjosti neega. elacija (lat. elatio) uzdizanje, gordost, naduvenost, oholost. elgersburki poluporculan (nem. Elger-burg) trg. v. emilijan. Eldorado (p. el Dorado) ovako su u Evropi nazivali, na osnovu prianja Pizarovog saputnika Franciska Orenjana, tobonju zlatom bogatu oblast oko nekog jezera Parime, u tadanjoj panskoj Gvajani (Juna Amerika), koja u stvari nije ni postojala a koju su, naroito u XVI i HUP veku, mnogi pustolovi ili da trae, u elji da se obogate; fig. zemlja u kojoj tee med i mleko, zemlja srenog ivljenja u najveem izobilju, zemaljski raj. eleati (po grkoj koloniji Bleji u junoj I t al i j i ) p ri st a l i c e ele jske ko le (540460 pre n. e.), iji je osniva rapsod Ksenofan, a najznaajniji predstavnici Parmenid i Zenon; osnovna im je teza: Bie je jedno, nedeljivo, veito i nepromenljivo. eleatizam (po gr. gradu Bleji u junoj Italiji) uenje elejaca. elevator (nlat. elevator) znat. mii podi-za; dizalica za lake soabraanje izmeu pojedinih spratova u visokim graevinama, lift; dizalica za prenoenje velikih tereta. elevacija (lat. elevatio) dizanje, uzdizanje; podizanje; astr. visina zvezde nad horizontom, naroito visina pola; uzdizanje hostije u katolikoj crkvi; voj. elevacija topa, elevacioni ugao nagibni ugao, onaj koji pravac bacanja zrna zaklapa sa vodo-ravnom, horizontalnom ravni; vrh. nacrt, plan (graevina); poz. polet, lakoa; fig. uzvienost, veliina, plemenitost. elevirati (lat. elevare) dignuti, podignuti, uzdignuti, uzvisiti; v. levirati.

elegant (lat. eligere izabrati, elegans) otmen gospodin, kico, pomodar u odevanju i ophoenju. elegantan (lat. elegans) za ljude; otmen, gospodski, lep, fin, sa puno ukusa; o stvarima: lepa, ukusna, otmena, kitnjasta; elegantan svet obrazovano, fino, otmeno drutvo. elegante (ital. elegante) muz. kitnjasto, gospo dstveno, otmeno; elegantemente. elegantemente (ital. elegantemente) muz. v. elegante. elegancija (lat. elegantia) odabran i ukusan spoljanji izgled, otmenost, gospodstve-nost, dostojanstvenost, uglaenost, finoa, fin ukus; kon eleganca (ital. sop eleganza) muz. v. elegante; elegantnost. elegija (gr. elegeia) poet. kod starih Grka i Rimljana: svaka lirsko-epska pesma napisana u distisima; docnije; umetnika pesma u kojoj pesnik iznosi svoja oseanja, naroito tihu tugu i bol zbog toga to je u svetu sve nestalno i prolazno; alobna pesma, tugovanka, alopojke; predstavnici kod nas: J. St. Popovi, . Jaki, J. J. Zmaj, V. Ili. elegian (gr. elegos) tuan, setan, alostan, bolan, aloban; sklon razmiljanju, osetljiv; elegian stih onaj koji se sastoji od distiha, tj. koji je napisan u heksa-metru i pentametru (koji dolaze jedan za drugim); elegina pesma svaka pesma u distisima. elegiar (gr. elegefon) onaj koji peva elegije, pisac elegija. elein (gr. elaion maslinovo ulje) hem. v. elain. elejci v. eleati. elekta (lat. electa) vrsta najodabranije i najfinije vune. elektivan (nlat. electivus) izborni, izvren putem izbora. elektor (lat. elector) bira; izborni knez u Poljskoj i Nemakoj, kurfirst. elektorat (nlat. electoratus) dostojanstvo izbornog kneza; izborio kneevstvo. Elektra (gr. Elektra) kit. ki Agamemnona i Klitemnestre, sestra Ifigenije i Oresta, posle oevog ubistva spasla Oresta bek-stvom u Fokidu, pomogla mu da izvri osvetu nad Egistom i Klitemnestrom i posle se udala za Orestovog prijatelja Pilada; motiv obradili Sofokle i Euripid u istoimenim tragedijama, Eshil u drami Hoefore" (Choephroi), a Rihard traus u operi. Elektra kompleks (po migu o Elektri) lak. psihoanalitiki termin za potisnutu elju erke da uspostavi rodoskrvne odnose sa ocem (Frojd). elektrana (gr. elektron ilibar) fabrika koja proizvodi elektrinu energiju, munjara".

elektrizacija

272

elektrode
elektrina centrala fabrika koja proizvodi elektrinu struju (energiju) za javnu upotrebu. elektrini elementarni kvantum fiz. za jednovredni (monovalentni) jon vezana koliina elektriciteta (zvana i elementarno optereenje ili elementarni naboj) koja iznosi 1,6 XI O-19 kulona. elektrine kolo sistem elektrinih izvora i potroaa povezan elektrinim provodnicima u zatvoren krug. elektrine polje fiz. prostor u okolini naelektrizovanog tela u kojem se ispoljava privlano ili odbojno dejstvo toga tela prema drugim naelektrizovanim telima; up. influenca. elektro- (gr. elektron ilibar) predmetak u sloenicama sa znaenjem: elektrike, putem elektriciteta. elektroakustika (gr. elektron, akyo ujem) grana primenjene akustike koja se bavi ispitivanjem zvunih pojava i promena izazvanih elektrinim putem. elektroanaliza (gr. elektron, analysis razlaganje) hemijska analiza putem elektrolize. elektrobiologija (gr. elektron, bios ivot, logia nauka) nauka o elektrinim procesi-ma u ivotinjskom organizmu (npr. kod jegulja, u miinim ivcima itd.). elektrobus (gr. elektron, lat. omnis sav, omnibus svima) omnibus sa elektrinim pogonom. elektrovegetometar (gr. elektron, lat. vege-tare, rasti, gr. metron) instrument za ispitivanje uticaja elektriciteta na ra-stenje biljaka. elektrogimnastika (gr. elektron, gymnazo vebam) med. leenje talasima istosmisle-ne ili naizmenine struje na taj nain to uzeti i oslabljeni mii struja odrava u odreenom ritmu; pronalazak francuskog rendgenologa . Bergonijea (Jean Bergonie, 18561925); otuda i: bergo-nizacija. elektrogvoe gvoe koje se proizvodi u elektrinim visokim peima. elektrogen (gr. elektron, genos rod, gignest-hai roditi se, nastati) fiz. uzrok koji izaziva elektrine pojave i elektrina dejstva. elektrogenerator (gr. elektron, lat. generator) v. dinamo-maina. elektrogravura (gr. elektron, fr. gravure) pravljenje elinih peata pomou elektriciteta. elektrografija (gr. elektron, grapho piem) med. v. elektro-kardiografija. elektrografit (gr.) sintetiki, vetaki grafit; dobiva se od osnovne mase praha petrolkoksa. elektrode (gr. elektron, odos put) pl. fiz putevi elektriciteta", polne ploe kroz koje struja ulazi i izlazi, i to: pozitivna

elektrizacija (gr.) punjenje elektrinom strujom, elektriziranje; med. v. elektrote-rapija. elektrizirati (gr.) izazivati elektricitet; med. prodirati elektrinom strujom u telo oveje, leiti elektricitetom; u saobraaju: sa parnog pogona prei na elektrini; fig. odueviti, zaneti, raspali, ushititi, uiniti da neko ivahne. elektrike v. elektricitet. elektrisati v. elektrizirati. elektrifikacija (gr. elektron, lat. facere raditi) uvoenje elektrike za osvetljenje i pogon, poelektrisavanje. elektrifikovati v. elektrificirati. elektrificirati (gr. elektron, lat. facere) uvoditi, uvesti elektriku radi osvetlja-vanja i pogona, poelektrisati, poelektri-savati. elektricitet (gr. elektron, nlat. electricitas) vrsta sile u prirodi, ona osobena sila koja se pojavljuje u raznim telima (ilibaru, staklu, smoli, sumporu itd.) i na razne naine (trljanjem, dodirom, za-grevanjem itd.), ije se dejstvo pokazuje u privlaenju i odbijanju, svetljenju, svetlu-canju i raznim oblicima; izraz elektricitet uveo je engleski lekar Gilbert (1600. g.) po tome to je ova udna sila najpre primeena na ilibaru (gr. elektron"). elektricitet atmosferski elektricitet koji se nalazi u vazduhu, vazduni elektricitet. elektricitet galvanski strujni elektricitet koji se izaziva hemijskim procesom u Voltinim elementima. elektricitet ivotinjski elektromotorne sile koje se razvijaju izmeu miia i ivaca, ili izmeu razliitih delova pojedinih miia i pojedinih ivaca, i time proizvode galvansku struju. elektricitet medicinski elektricitet koji se primenjuje radi leenja nekih oboljenja ovejeg tela. elektricitet negativni zvani , ,smolni elektricitet", onaj koji se izaziva na ebonitu, i smolama kada ih taremo krznom; minus elektricitet ( E). elektricitet pozitivni zvani stakleni elektricitet", onaj koji se izaziva na staklu kada se ono trlja svilom; plus elektricitet (+E). elektrian (gr. elektron ilibar) koji ima svojstvo elektrinog stanja, koji ima u sebi elektriciteta. elektriar majstor, tehniar, kvalifiko-vani radnik za poslove oko elektrine struje, elektrinih instalacije i sl.; strunjak za elektricitet i elektrotehni-ku; naunik koji prouava elektrine pojave.

elektrina influenca v. influenca.

elektrodiJagnostika

273

elektrometalurgija

elektroda anoda (,,put navie"), i negativna elektroda katoda(put nanie"). elektrodiJagnostika (gr. elektron, diagno-stikos vian razlikovanju) med. upotreba jednosmislene (galvanske) i naizmenine (faradine) elektrine struje radi raspoznavanja i utvrivanja bolesti. elektrodinamika (gr. elektron, dynamis sila) fiz. nauka o zakonima elektriciteta u stanju kretanja, ili o dejstvu elektrinih struja jednih na druge. elektrodinamian (gr.) koji proizvodi elektrinu struju. elektrodinamometar (gr. elektron, dynamis, metron) vrsta galvanometra koji meri jainu elektrine struje elektrodinami-kih maina. elektrodistribucija (gr. elektron, lat. distributio) organizacija i sistem raspode-le elektrine energije potroaima (privreda, domainstva i sl.). elektroencefalogram (gr. elektron, enkephalos mozak, gramma pismo) med, snimak, grafiki prikaz toka struje u mozgu i njegovih promena. elektroevcefalograf (gr. elektron, enkephalos, grapho piem) aparat za grafi-ko prikazivanje elektrinog strujanja u mozgu. elektroeicefalografija (gr.) med. metoda za prouavanje izvesnih oboljenja mozga: grafiko prouavanje oscilacija elektrinog potencijala koje se stalno dogaaju u kori mozga, poto se svi psihiki na-draaji i poremeaji u modanoj funkci-ji ispoljavaju u promenama tih oscilacija. elektroindustrija (gr. elektron, lat. industria) industrijske grana koja proizvodi opremu za proizvodnju, prenos i potronju elektrine energije, kao to su: turbine, generatori, elektromotori, transformatori itd. elektroivstalater (gr. elektron, fr. insta-lateur) strunjak za izvoenje i popravku elektrinih instalacije. elektrokar v. elektrokardiogram. elektrokardiogram (gr. elektron, kardi'a srce, gramma linija, crta) med. kriva linija koja prikazuje elektrine promene to se dogaaju u srcu za vreme raznih perioda njegovog rada; ova linija se dobiva pri pregledu srca elektrokardiogra-fom. elektrokardiograf (gr. elektron, kardi'a, grapho piem) med. vrsta galvanometra koji sprovodi i belei elektrine struje to postaju pri radu srca, prenose se kroz telo i izbijaju na povrinu. elektrokardiografija (gr.) ned. metod ispitivanja sranog rada kojim se lekar slui da bi dobio tanu predstavu o radu ove-jeg srca, a koji se sastoji u beleenju sranih elektrinih struja to ih proizvodi, svojim skupljenjem, srani mii;
18 Leksikon

ova ispitivanja se vre pomou elektrokardiografa. elektrokaustika (gr. elektron, kausis, paljenje) med. paljenje tkiva icom usijanom pomou elektrine struje. elektrokemija v. elektrohemija. elektro-kinetian (gr. elektron, kineo kreem) proizveden elektricitetom u kretanju. elektro-kultura (gr. elektron, lat. cultura gajenje) uveavanje etvenog prinose poljoprivrednih proizvoda pomou dejstva elektrine struje, bilo da se puta u samo tle ili iznad plodova; takoe: nego-vanje biljaka pri elektrinoj svetlosti, za vreme noi, koja zamenjuje dnevnu svetlost. elektrokucija (od elektro i egzekucija) izvrenje smrtne kazne pomou elektrine stolice. elektroliza (gr. elektron, lysis razlaganje) heh. razlaganje neke tenosti na njene sastojke pomou elektrine struje. elektrolit (gr. elektron, lyo razlaem) hem. svaka tvar, supstanca, sposobna da se ra-zloi elektrolizom. elektrologija (gr. elektron, logia nauka) nauka o elektricitetu, kojoj je poglavito cilj da unapreuje razvoj naunih istraivanje u oblasti elektriciteta. elektroluminiscencija (gr. elektron, lat. luminscentia) pojava svetljenja nekih materija pod uticajem elektrinog izbijanja (npr. kada se nalaze u polju naizmenine struje). elektromagnet (gr. elektron, magnetis) fiz ureaj pomou kojeg se mogu dobiti jake magnetna polja. elektromagnetizam (gr. elektron, magnetis, li'thos) fiz. veza izmeu elektrinih magnetnih pojava i nauka o uzajamnom uticeju elektriciteta i megnetizme. elektromagnetna teorija svetlosti gledite koje je, 1865. godine, prvi izneo Dems Klerk Meksvel, po kojem se svetlost se-stoji od elektromagnetnih talase. elektromagnetni talasi talasi koji se keo jedan deo energije vrlo brzih elektrinih treptaja prostiru, izruuju u okolnu sredinu; radiotalasi, infracrvene, svetlost, obina vidljiva svetlost, ultravio-, letne svetlost, rendgenski zreci, gema--zreci. elektromedicina (gr. elektron, let. medicina) primena elektriciteta u lekarstvu (obuhvata; elektroterapiju, elektrodijag-nostiku, rendgenoterapiju, elektrofoto-grafiju, elektroendoskopiju, zatim upotrebu elektrine struje keo sile koja kree aparate za masiranje, maine za buenje zuba itd.). elektrometalurgija (gr. elektron, metallon kovine) dobijanje metale elektrolizom.

elektrometar

274

elektrotehnika

elektrometar (gr. elektron, mtron) fiz. instrumeng za merenje razlika elektrosta-tikog potencijala; up. elektroskop. elektrometeori (gr. elektron, meteoron ono to je na visini) pojave u atmosferi koje su elektrinog porekla ili koje prati razvijanje elektriciteta, kao: bura, elm-ska vatra, polarna svetlost i dr. elektromehanika (gr. elektron, mechanike) upotreba elektrine energije u mehanici. elektromobil (gr. elektron, lat. mobilis pokretan) motorna kola sa elektrini! pogonom. elektromonter (gr. elektron, fr. monteur) onaj koji montira elektrina postrojenja. elektromotor (gr. elektron, lat. movere kretati) maina koja pretvara elektrinu energiju u mehaniki rad. elektromotorna sila fiz. sila koja odrava ili tei da odri elektrinu struju kroz provodnik i koja vri rad samo kad se elektricitet kree, koja, dakle, tei da pokree izvesnu koliinu elektriciteta u kolu. elektron (gr. elektron) ova re je kod starih Grka imala vie znaenja (ilibar, neka meavina zlata i srebra, ponekad sjajan dragi kamen uopte); ime jednoga novog sjajnog metala, neke legure magnezijuma srebrnobele boje, lake od aluminijuma, koja se naroito upotrebljava za pravljenje delova maina; fiz. glavno znaenje u modernoj fizici; vidi pod elek-troni. elektron-volt jedinica za energiju (i rad) oko bilion puta manja od erga (v.); upotrebljava se u atomskoj i nuklearnoj fizici. elektronegativan (gr. elektron, lat. negati-vus) negativno elektrian ( E). elektroni (gr.) pl. fiz. delovi atoma negativno naelektrisanu Naziv je 1891. god. dao Donston Stone. elektronika (gr.) deo elektrotehnike koja se bavi problemima kretanja elektrona u elektrinom i magnetskom polju i primenom tih pojava u praktine svrhe. elektroniar (gr.) strunjak za elektro-niku. elektronika (gr.) elektronske cev, radio-cev. slektron-metal (gr. elektron, metalon) legu-ra magnezijuma, cinka i bakra; upotrebljava se u avionskoj industriji, maino-gradnji i dr. elektronske muzika muzika od zvukova i umova dobivenih elektroakustikim putem; snimljena na magnetofonsku vrpcu, reprodukuje se preko zvunika; javlja se oko sredine ovog veka. elektronski zraci fiz. zraci koji se sastoje od elektrona. elektronski mikroskop alt. instrument u kojem se snop elektrona sjedinjuje u siu pomou okolnog elektrinog ili magnet-nog polja (elektronskog soiva) te se proi-

zvede uvean lik siunog predmeta na fluorescentnom zaklonu ili fotografske] ploi slino stvaranju lika u sloenom mikroskopu. elektrooptika (gr. elektron, optike nauka o vienju, o svetlosti) nauka o pojavama pomou kojih se moe dokazati bliska veza izmeu elektriciteta i svetlosti, naime da su svetlost i elektricitet u sutini isto; nauka o dejstvu elektrinog polja na optika svojstva tela. elektroosmoza (gr. elektron, osmos guranje, tiskanje) proticanje tenosti kroz poroz-ne dijafragme zbog delovanje elektrinog polja; primenjuje se za ienje vode. elektropatologija (gr. elektron, pathos bol, logia nauka) med. nauka o poremeajima u zdravstvenom stanju koje izaziva elektricitet. elektropireksija (gr. elektron, pyrexis groznica) med. izazivanje vetake groznice putem elektriciteta, poglavito putem ultrakratkih talasa. elsktropozitivan (gr. elektron, lat. positivus) pozitivno elektrian (+ E). elektropunktura (gr. elektron, nlat. punctu-ga bodenje, ubod, bod) med. vrsta akupunktu-re, koja se sastoji u tome to se igle, zabodene u obolelo mesto, spoje sa jednim malim Voltinim stubom. elektrorafinacija (gr. elektron, fr. raf-finer) ienje metala elektrolizom. elektroskop (gr. elektron, skopeo gledam, posmatram) fiz. osetljiva sprava pomou koje se moe veoma lako poznati ne samo da li je neko telo naelektrisano, nego i kojom je vrstom elektriciteta naelektrisano (up. elektrometar); medicinski aparat za osvetljavanje elektrinom sijali-com kao izvorom svetlosti. elektrostatika (gr. elektron, statikos koji prouzrokuje stajanje) nauka o zakonima elektriciteta u stanju mirovanja. elektrostatika jedinica koliine elektriciteta fiz. koliina elektriciteta koja postavljena na odstojanje od jednog centimetra (u vazduhu) od istovrsne i jednake koliine odbija je silom jednoga dina. elektroterapeut (gr. elektron ilibar, the-rapeia opsluivanje, dvorenje, negovanje; leenje) med. strunjak za elektroterapiju. elektroterapija (gr.) med. upotreba raznih oblika elektrine struje galvanske, faradine i visokofrekventne za leenje bolesti. elektrotermija (gr. therme toplota) deo tehnike koji se bavi pitanjima pretvaranja elektrine energije u toplotnu energiju u raznim otpornicima. elektrotehnika (gr. elektron, technike) nauna istraivanje i praktine primene u oblasti nauke o elektricitetu ukoliko se oni odnose na proizvoenje i svestrano iskoriavani elektrine sile.

slektrotehniar

275

elefantijazis

slektrotehniar (gr.) onaj koji se bavi elektrotehnikom, koji se posvetio elektrotehnici. elektrotipija (gr. elektron, typos utisak, trag; slovo) galvanoplastika izrada slova, stereotipskih ploa, drvoreza itd. elektrotipirati (gr.) galvanoplastiki izraivati slova, stereotipske ploe, dr-voreze i dr. elektrotonus (gr. elektron, tonos zatezanje, snaga) med. menjanje stanja jednog ivca na taj nain to se kroz taj ivac pusti elektrina struja; up. anelektrotonus i ka telektrotonus. elektrotropizam (gr. elektron, trepo obr-em, okreem) med. svojstvo protoplazme da je elektricitet moe odbijati ili privlaiti. elektrofiziologija (gr. elektron, physis, priroda, logia nauka) deo fiziologije'koji prouava elektrine procese i pojave u ivom organizmu (biljaka i ivotinja). elektrofilter (gr. elektron, lat. filtrum) aparat koji proputa odreene frekven-cije naizmenine struje a sve druge zadrava. elektrofor (gr. elektron, phoreo nosim) fiz. najprostija maina pomou koje se in'fluencom ili elektrostatikom indukci-jom moe dobiti radom neogranien broj elektrinih naboja iz jednog naboja ii-bavi prethodno, radi dobijanja tog jednog naboja, plou od smole ili tvrde gume vunenom krpom ili krznom. elektroforeza (gr. elektron, foreus nosa) pojava kretanja estica prema katodi ili prema alodi koja se javlja kad se propusti jednosmerna elektrina struja kroz neki sol ili kroz neku suspenziju ili emulzi-ju. Pojava kretanja estica prema katodi zove se kataforeza, a pojava kretanja estica prema anodi anaforeza. elektrohemizam (gr. elektron, chemeia) shvatanje osnivaa moderne hemije J.J. Bercelijusa (17791848), da hemijsko srodstvo dolazi od elektriciteta koji se stvara dodirom materija. elektrohemija (gr.) nauka o uticaju elektrine struje na hemijska jedinjenja. elektrohemijski ekvivalent koliina nekog jona izdvojene dejstvom jedinice jaine struje (1 amper) u jedinici vremena (l s). elektro-hemi-tipija (gr. elektron, chemeia, typos) nagrizanje cinka pomou galvanske struje i rastvora sulfata bakra. elektrohirurgija (gr. elektro . . ., cheir ruka, rgon delo, posao, rad) med. primena visokofrekventne elektrine struje u hirurkim operacijama. elektroelik elik dobijen elektrinim putem (u elektrinoj pei). elektrook (gr. elektron, fr. choc) med. ok izazvan elektrinim putem (pri leenju nekih psihoza). 18*

elekcija (lat. eligere izabrati, electio izbor) bir anje, izbor. elemen(a)t (lat. elementum) gram. osnovni glasovi jezika, slova, azbuka, alfabeta; obino u pl.: osnove, naela, poela, bitni delovi jedne nauke ili umetnosti; fiz. v. galvanski element; hem. svako ono prosto telo koje se nikakvim sredstvima ne moe razloiti na kakve sastojke, pratvar, osnovna materija, osnovni sastojci tela (stari su, na osnovu neposrednog opaanja, smatrali da postoje etiri kvalitativna elementa: vatra, voda, vazduh i zemlja, dok dananja hemija poznaje, dosad, 105); element elektriciteta je elektrini elementarni kvantum; psih. sadrina svesti; fig. ono to je glavno, uslov ivota, npr. to je njegov elemenat", tj. on bez toga ne moe da ivi; ,,on je u svome elementu", tj. on je u sredini koja najbolje odgovara njegovoj prirodi i sklonostima. elementaran (lat. elementarius) koji spada u elemente, poetni, prapoetni, osnovni, bitni, glavni; elementarna vatra prava-tra, glavni izvor toplote; elementaran dogaaj onaj koji izazivaju prirodne sile, npr. provala oblaka; elementarna knjiga osnovna knjiga, poetnica, bukvar; ele-mentarne funkcije psih. osnovne delatnosti due; elementarna znanja osnovna (ili: poetna, bitna) znanja; elementarne sile prirodne sile. elementarna analiza hemijsko razlaganje jednog tela u njegove bitne, osnovne sastojke, naroito nekog organskog tela u kiseonik, vodonik, azot i ugljenik. elementarni naboj fiz. v. elektrini elementarni kvantum. elementarno optereenje fiz. v. elektrini elementarni kvantum. elsnktika (gr. elenchos dokaz) vetina dokazivanje, ubeivanja ili pobijanje; nauka o crkvenom polemisanju. elenhus (gr.) sadraj, pregled sadrine, registar; log. ignoracio elenhi(lat. igno-ratio elenchi) pogreka u dokazivanju koja se sastoji u tome to se ono to treba dokazati ili pobiti prenebregava, igno-rie, a dokazuje se ili pobija neto drugo. eleografija (gr. elaion maslinovo ulje, grapho piem, slikam) slikanje masnim? bojama. eleometar (gr. elaion, metron) aparat za merenje specifine teine masnih ulja. eleuteriomanija (gr. eleutheria sloboda, mam'a pomama, ludilo) zanos za slobodom, preterano oduevljavanje slobodom. elefant (gr. elephas, lat. elephantus) slon. elefantijazis (gr. elephas slon) med. znatno uveanje zapremine jednog uda ili jednog dela tela izazvano tvrdim i hroninim edemomkoe, najvii stepen krastavosti, bolest kod koje su noge prevuene nekom koricom slinom slonovoj koi.

elefantofag

276

elmska vatra

elefantofag (gr. elephas, phagos dera) onaj koji jede slonove, slonoder. elzevir naziv za izdanja antikih klasika, Viblije, i dr. u XVI i HUP v. (prema uvenoj holandskoj porodici izdavaa i tampara Elzevir. eligibilan (nlat. eligere birati, eligibilis izbirljiv) koji se moe birati, koji ima pravo na izbor. eligibilitet (nlat. eligibilitas) izbirlji-vost, pravo na biranje, pravo po kojem neko moe da bude biran. elidirati (lat. elidere) izostaviti, izosta-vl>ati, izbaciti, izbacivati; naroito jedno slovo radi blagoglasnosti; up. eli-zija. Elizej v. Elizijum. elizivan (nlat. elisivus) izostavan, koji izostavlja, izbacivan, koji izbacuje; eliziv-ni artikli prav. stavovi protivdokaza u kojima se izlae ba suprotno onome to protivnika strana hoe da dokae. elizija (lat. elisio) izbacivanje, izosta-vljanje, radi blagoglasnosti, nepotrebnih samoglasnika, naroito gde nastaje zev (hijat), koji treba ukinuti ne samo kad je u jednoj rei nego, esto, i kad je meu dvema, tj. kada se jedna re svrava, a druga neposredno za njom poinje samoglasnikom, npr.: Da j' u mene to j' u cara blaga! slizijski (gr. Elysion) divan, bajan, aro-ban, rajski; up. Elizijum. Elizijum (gr. Elysion) mit. po najstarijim pesnicima, naroito Homeru, blagosloveni kraj u koji odlini junaci odlaze a ne umiru; docnije: boravite blaenih u podzemnom svetu, tj. u Adu; fig. divno boravite, prekrasan kraj, bajna zeml>a; ime mesta za proizvodnju, naroito u prirodi; elizijska polja (supr. Tartar). elikvacija (lat. eliquatio) topl>enje, rastopljavanje; bistrenje, razbistravanje. elikvirati (lat. eliquere) uteniti, utenja-vati, napraviti tenim, topiti, rastopi-ti; bistriti, razbistriti. eliksacija (lat. elixare, elixatio) barenje, iskuvavanje na lakoj vatri; razmekavanje kuvanjem. eliksivacija (nlat. elixivatio) izluenje, luenje, parenje ceem. eliksir (arap. el-iksir) najfiniji ekstrakt neke materije; kamen mudrosti; ranije: napitak sastavl>en od veeg broja jedno-stavnih lekova i prokuvan, lekovit napitak; danas: lek u neto guem obliku koji se daje u kapljama. sliminacija (nlat. eliminatio) izbacivanje, isterivanje; izbaenost, isteranost; udaljivanje, odstranjivanje, udaljenje, odstranjenje, udaljenost, odstranjenost; kat. izbacivanje, uklanjanje; med. odstranjivanje izumrlih delova organizma; brisanje, naroito iz nekog spiska npr. umrlih, pre-seljenih itd.

eliminirati (lat. limen prag, eliminare s one strane praga staviti, isterati iz kue) iskljuiti, iskljuiva, izbacivati, izbaciti; isterati, udaljiti; izostaviti, izostavljati, brisati, izbrisati. eliminisan! v. eliminirati. elipsa (gr. elleipsis izostavljanje, lat. ellipsis) l. stil. izostavljanje manje vanih rei, delova reenice, pa i celih reenica koje se iz ostale sadrine mogu razumeti, da bi se to jae istaklo ono to je glavno npr.: Ispod mire devet vire; 2. geom. jajasta kriva linija, geometrijsko mesto svih taaka iji je zbir odstojanja od dve dane take (ie) stalna veliina i jednak velikoj osi te krive. elipsograf (gr. elleipsis elipsa, grapho piem) instrument za crtanje, opisivanje elipse sa datim osama. elipsoid (gr. elleipsis elipsa, eldos oblik, vid) geom. telo iji svi ravni preseci kroz jednu od oca jesu elipse, a svi drugi preseci elipse ili krugovi; rotacioni elipsoid telo koje postaje kada se elipsa obre oko jedne od svojih oca. elipticitet (gr. elleiptikos eliptian) oblik elipse; stupanj odstupanja (neke putanje itd.) od krunog oblika, ili sfe-roida od loptnog oblika; kol. spljote-nost Zemlje (1/298,257). eliptian (gr. elleiptikos izostavljen, skraen) jajast, duguljasto okrugao. eliptinost v. elipticitet. ' elisa (fr. helice, gr. elix zavojica, zavoj-nica) vijak (brodski zavrtanj za pokretanje brodoga; vazduni zavrtanj za pokretanje aeroplana i vazdunih brodova); propeler. Elisejska palata v. Jelisejska palata. Elisejska pol>a (gr. Elysion pedion) v. Jelisejska polja. elita (lat. eligere izabrati, fr. elite) ono to je najbolje, najodabranije, kita, cvet neega, naroito drutva; voj. najodabra-nija vojska, jezgro vojske. elitan (fr. elite) biran, odabran, otmen. elitritis (gr. elytron materica) med. zapaljenje materice. elitronkus (gr. elytron, onkos masa, veliina tekog tela) med. otok na materici, oticanje materice. elitroptoza (gr. elytron, pthosis pad) med. poremeaj u materici. elitroragija (gr. elytron, regnymi prskam, pucam) med. krvarenje iz materice. elitrotomija (gr. elytron, tome seenje) med. seenje (ili: prosecanje) materice. elitrocela (gr. elytron, kele prosutost) med. prosutost (ili: kila) materice. elmska vatra prameni svetlosti koji se pri jakoj nepogodi u vazduhu i snenim veja-vicama pokazuju na iljcima gromobrana, katarki, tornjeva, na vrhovima drveta i uopte visokih predmeta, a koji potiu od elektriciteta to izlazi iz tih

Eloah

277

emanaciona terapiJa

iljaka (naziv po tome to su sicilijan-ski mornari zvali u pomo svetog Elma); u nas: svetlost svetog Ilije. Eloah (hebr. Eloah) jevrejske ime boga; up. Jehova. elogij(um) (gr. logos re, lat. elogium) izreka, iskaz; natpis, nadgrobni natpis; odredba u testamentu; up. elo. elo (fr. eloge) hvala, pohvala, pohvalni-ca, pohvalna beseda. elokacija (nlat. elocatio) iznajmljivanje, iznajmljenje, davanje pod najam, pod zakup; devojaka sprema. elokventan (lat. eloquens) reit, krasnore-iv. elokvencija (lat. eloquentia) reitost, krasnoreivost. elokucija (lat. elocutio) govorniko izraavanje, govorniki stil, izvoenje i razvijanje misli pri govoru. elongacija (nlat. elongatio) produavanje, rastezanje, razvlaenje; produenje, produenost; udaljavanje, udaljen>e; astr. uglovno odstojanje planete od Sunca, ili pratioca, satelita, od svoga sredinog, centralnog tela; fiz. odstojanje izmeu poloaja stabilne ravnotee i poetnog poloaja treptavog, oscilujueg sistema. elongirati (nlat. elongare) oduiti, produiti, odul>iti, produl>iti, otegnuti, protegnuti, rastegnuti. elron (fr. aileron) vrh krila; pero na vodeninom toku; voj. pl. mala spol>anja postrojenja kod utvrenja. eluvij(um) (lat. eluere oprati, nlat. eluvium) geol. proizvodi nepogoda koji su se zadrali ia svom mestu postanka na Zeml>inoj povrini (ilovaa, blato i dr.); supr. alu-vijum. eludirati (lat. eludere) vep!to odbiti, na fin nain izbei; mimoii (ili: obii) zakon; osujetiti, ne dati da doe do ega; izigrati, izraditi, podvaliti, obmanuti. eluzivan (lat. eludere, nlat. elusivus) izbega-van, mimoilazan, osujetan, koji izbegava, mimoilazi, osujeuje; izigravan, koji izigrava, koji podvaljuje. eluzija (lat. eludere, nlat. elusio) izbega-vanje, obilaenje, mimoilaenje, osujei-vanje; izigravanje, izraivanje, podvalji-vanje. eluksacija (lat. luxare, nlat. eluxatio) med. iaenje, uganue (kosti). elukubriratm (lat. elucubrare) raditi pri svetlosti, nou; marljivo, revnosno prouavati (ili: obraivati). elutrijacija (nlat. elutriatio) hem. ispiranje, ienje zemljanih delova ispiranjem. elucija (lat. eluere, ispirati, oistiti, elutio) hem. v. elutrijacija; elucioni postupak nain dobijanja eera putem za-luivanja poroznim kreom zamenjene me-lase pomou alkohola. elf (eng. ved. elf, stnord. alfr, dan. elv, nem. A1r) mit. pl. elfi duhovi kod germanskih

naroda, olienja prirodnih sila, mali i nestani duhovi koji, kao dobra i lepa bia, ive na nebesima, ali, kao opaka i runa, kao noni duhovi, borave pod zemljom. elfer (nem. Elfer) sp. kazneni udarac sa 11 metara, pravo u gol, u fudbalu. elija (tur. elci) diplomatski predstavnik, poslanik, izaslanik, ambasador; pismonoa, potar. eljen (ma. eljen) iveo, da ivi, ura! emajl (fr. email, ital. smalto, nem. Schmelz) caklina, gle, glea, caklo, savat; stakla-sta masa (feldspat, kvarc, boraks i dr.) kojom se prevlae metalni predmeti, naroito kuhinjsko posue, radi boljeg odravanja ili zbog ukraavanja, vrsta belila za ene; emajl-boje staklaste boje za bojadisanje metala, stakla, porculana i dr.; emajl-lak mastan lak, beo ili u boji, za davanje sjaja ve obojenim predmetima; emajl-staklo neprozirno staklo za ukra-avanje stvari od stakla, ilovae i metala. emalj (fr. email) v. emajl. emaljer (fr. emailleur) onaj koji radi gle-om, vetak u gleosanju. emaljirati (fr. emailler) gleosati, savat-leisati; raditi (ili: iarati, arati) gleom. emanatizam (lat. emanare isticati, proizi-laziti) teol. uenje o proisticanju svega iz jednog najvieg prabia (po indijskom, persijskom i egipatskom religijskom sistemu). emanator (lat.) med. aparat za pravljenje i proizvoenje radiogenskih preparata razliite jaine; up. emanaciona terapija. emanatorija (lat.) med. v. emanaciona terapija. emanacija (lat. emanatio) izlaenje, oda-vanje (od sebe), izviranje, isticanje, ispa-ravanje, isparenje, npr. veoma finih i od tela odvojenih delia (mirisa i dr.); fiz. gasovita tvar, supstanca koja strujanjem izlazi iz radioaktivnih materija i koja je i sama radioaktivna; prav. objavljivanje neke naredbe i sl.; fil. po uenju novopla-toniara i gnostiara, svet je emanacija boanstva, tj. izlazak jednog manje savrenog bia iz nekog vieg i savrenijeg principa, a da se pri tom ovaj vii princip nije izmenio. emanaciona teorija fiz teorija koju je, 1678, izneo Njutn, no koja je docnije (u XIX stoleu) naputena, po kojoj svetlost, kao beskrajno fina materija, izlazi putem strujanja iz svetlog tela; korpuskularna teorija, emisiona teorija; u novije doba dola do izraaja u talasnoj mehanici i izmirena sa Hojgensovom undulacionom teorijom. emanaciona terapija med. leenje bolesnika emanacijom radija u obliku radiogenskih preparata (vode za pie i kupanje, blata za

emanacioni sistem

278

emenda duplju, zaep, zaepak; kundak na trcaljkama i vazdunim pumpama. embolizam (gr. emballo ubacim) 1. umetanje; up. interkalacija; 2. med. zaepljenje krvnog suda embolom. embolija (gr.) med. prodiranje stranih, tvrdih predmeta krvotokom i zatvaranje, zaepljavanje z jalova krvnih sudova tim tvrdim telima. emboliforman (gr. embolos klin, ep, lat. forma, oblik) up. embolian. embolian (gr.) u obliku epa, zapuaa, klina, epast, klinast. embregma (gr. embrecho) med. lagano sipanje tenosti na oboleli deo tela, leenje mokrim oblozima; trljanje tenim lekom; embroha, embrokacija. embrio (gr. bryo niem, teram, embryon zametak) biol. ivotinjsko i biljno oplo-eno jaje, zametak, zaetak; up. fetus. embriogenija (gr. embryon, genos roenje) biol. postanak zametka, fetusa. embriografija (gr. embryon, grapho opisu-jem) biol. v. embriologija. embrioktoviJa (gr. embryon, kteino ubijam) ubijanje, unitavanje zametka, ploda (u utrobi). embriologija (gr. embryon, logia) biol. nauka o razvitku zametka (embrija) u materino] utrobi poevi od jajne elije do naputanja jajnih ovoja ili do poroda; up. embriografija. embrionalan (gr. embryon) zametni, zaet-ni, koji se odnosi na embrio, koji ima izgled embrija, kl!,ast, semenast; fig. koji se nalazi tek u zaetku, jo neizraen. embriotlazis (gr. embryon, thlao zgnjeim, zdruzgam) med. zgnjeenje ili smrvljavanje ploda u sluajevima tekog poroaja. embriotlast (gr. embryon, thlao zgnjeim, zdruzgam) hir. instrumenat za zgnjeenje i razdrobljavanje glave mrtvog deteta u utrobi. embriotomija (gr. embryon, tome seenje) med. rasparavanje (ili: seenje) deteta u materici, u veoma tekim sluajevima poraanja, da bi se lake izvuklo iz matere. embrokacija (gr. embroche) v. embregma. embroha (gr. embroche) med. v. embregma. emezija (gr. emesia) med. sklonost povraanju (ili: bljuvanju). emeziz (gr. emesis povraanje, eteb povraam) med. povraanje, bljuvanje. emezma (gr. eteb povraam, emesma) med. ono to se povraa, izbljuvak. emenagoga (gr. em-menos meseni, ta emmet'a meseno pranje ena, agogos odvodan, koji odvodi) pl. med. v. emeniagoga. emenda (nlat. emenda) naknada tete, nova-na kazna zbog protivpravne radnje ili protivpravnog postupka, koja se plaa da bi se izbegla vea teta.

parenje), ili udisanjem u zatvorenim prostorijama (emanatorijama), u kojima se razvija emanacija. emanacioni sistem teol. v. emanatizam. emanirati (lat. emanare) isticati, proisti-cati, izlaziti, poticati; odavati, zrai-ti; izvirati, isparavati se. emancipator (lat. emancipare) oslobodilac, spasilac. emavcipacija (lat. emancipatio) kod Rimljana: osloboenje jednog lana porodice od vlasti stareine porodice; u dananjem pravu: osloboenje dece od oinske ili starateljske vlasti, postajanje punolet-nim; fig. osloboenje stanja zavisnosti i ogranienja slobode, npr. robova, Jevreja, ena, kole od crkve, crkve od drave itd. emancipacionist(a) (lat. emancipare osloboditi) protivnik robovanja crnaca; pristalica i pobornik svake emancipacije uopte. emancipirati (lat.) osloboditi ropstva ili zavisnosti od nekoga, osloboditi dete oeve i staraoeve vlasti i nadzora oca ili staraoca, proglasiti punoletnim, oglasi-ti za samostalnog; izjednaiti u pravima; osloboditi nekoga od graanskih ili crkvenih ogranienja; emancipirati se osloboditi se od ogranienja slobode, postati jednak u pravima; postati preteran u slobodi. emaskulator (lat. eogex, masculus mu, mujak) sprava za kopljenje mujaka kod ivotinja. emaceracija (lat. emaceratio) med. mravljenje, slabljenje, suenje, ispijenost. emacerirati (lat. etasegage) med. mraveti, suiti se, postajati ispijen. emacijacija (lat. emaciatio) kec. v. emaceracija. embalofrazija (gr. emballo ubacujem, fraza, v.) ubacivanje tzv. parazitskih rei (ovaj, onaj, dakle, eto i dr.) u govoru mucavih i nekih drugih logopata. embargo (p. embargar) uzapenje brodova sa robom koji se nalaze u jednoj luci, stavljanje zabrane na jedan brod ili vie brodova u luci; zatvaranje luke, zabrana brodovima da ulaze u pristanite; uzapenje na brodu. emblem (gr. emblema ukrasni umetak) umetnut rad; simvol, znamenje, znak, obeleje; up. amblem. emblematizirati (gr.) prikazivati u slikama, izlagati slikovito, simvolizirati, alegorisati. emblematian (gr.) znamenjevit, simvoli-an, alegorian, prikazan u slici, sliko-vit. emblemizirati (gr.) v. emblematizirati. embol (gr. embolos uturak, ugurak, klin) med. tvrdo telo koje se prenosi krvotokom i zatvara zjap krvnog suda, odnosno sranu

emendand a

279

emisioni

emendanda (lat. emendanda) pl. ono to u jednom spisu treba popraviti (ili: ispraviti), popravke, ispravke. emendator (lat. emendator) onaj koji popravl>a greke, ispravljam, popravlja. emendacija (lat. emendatio) popravljanje, ispravljanje; popravka, ispravka. emendirati (lat. emendere) popraviti, popravljati, ispraviti, ispravljati. emeniagoga (gr. ta emmem'a meseno pranje ena, agogos odvodan, koji odvodi) pl. med. sredstva koja pomau meseno ienje ena, koja izazivaju menstruaciju: emena-goga. ementaler (nem. Emmental) trg. uveni vajcarski sir u velikim kolutovima. emergencija (lat. emergere pojaviti se, izroniti) 1. fil. spontano pojavljivanje novog stupnja na niem prethodnom; 2. bog. izraslina na biljnim organima (npr. tri). emergirati (lat.) izbiti na povrinu, izai na javnost, prouti se, istaknuti se. emerzija (lat. emersio) izbijanje na povrinu, pomaljanje; astr. izronjenje, izlazak jednog nebeskog tela iz senke drugog nebeskog tela, usled ega postaje vidljivim. emeri (eng. emery) rapava hartija za ienje metala, mirgl. emerit (lat. emeritus) onaj koji je isluio, koji je napunio godine slube, koji je u penziji. emeritirati (nlat. emeritare) ili nekoga proglasiti pro emerito (nlat. rgo emeri-tio) penzionisati, staviti u mirovinu. emeritura (lat. emerere odsluiti, stei pravo na . . .) penzija, mirovina. emetatrofija (gr. eteb povraam, trophe ishrana) med. slabljenje (ili: oslabelost) usled estog povraanja. emetikum (gr. eteb) med. sredstvo koje goni na povraanje; pl. emetika. emetin (gr.) farm. materija u biljci ipeka-kuanha, zbog koje ova ima svojstvo da izaziva povraanje. emetian (gr. emetikos) med. sklon povraanju; koji izaziva povraanje. emetokatarza (gr. emetos povraen, kathairo istim) med. ienje s obe strane u isto vreme, tj. i povraanjem i stolicom. emetokatartian (gr.) med. svojstvo leka koji istovremeno goni na povraanje i na pranjenje creva prirodnim putem. emetologija (gr. eteb povraam, logi'a) med. nauka o sredstvima za povraanje. emetomanija (gr. eteb tata) preterana sklonost nekog lekara da preporuuje bolesnicima lekove za povraanje. emetofobija (gr. eteb, phobos strah) preterano zaziranje i strah od lekova za povraanje. emigrant (lat. emigrans) onaj koji se iselja-va, iseljenik; onaj koji pobegne iz otadbine, naroito iz politikih ili verskih razloga, izbeglica.

emigraciji (lat. emigratio) iseljavanje (ili: iseljenje) iz zemlje; sve izbeglice iz neke drave. emigrirati (lat. emigrare) iseliti se, iseljavati se; izbei, pobei iz drave (iz politikih ili dr. razloga). smili jan trg. belo, ukasto ili plaviasta zemljano posue, slino poluporculanu (fajansu), koje dolazi iz sela Elgersburga u Nemakoj, zbog ega se zove i elgersbur-ki poluporculan (slui za hemijske posude). emin (arap. amin, tur. emin siguran, veran, pouzdan) visoki inovnik u nekadanjoj Turskoj; zakletva (emin ili jemin uiniti zakleti se). eminentan (lat. eminens) istaknut, odlian, vanredan, osobit, veoma velik. eminencija (lat. eminentia) istaknutom1, odlunost, uzvienost; kao titula: preuzvienost; med. strae, ispupenje, ispupe-nost, npr. neke kosti. eminirati (lat. eminere) isticati se, odli-kovati se, biti primetan. emir (arap. amfr, tur. emir) arabljanski poglavica, vladalac, knez; zapovednik i guverner osvojene pokrajine. emir-al-mumenin (arap.) vladalac vernih, titula kalifa koju je prvi imao kalif Omar. emir-al-omara (arap.) zapovednik, titula prvog ministra kod kalifa i indijskih mogula; titula pojedinih upravnika pokrajina u Turskoj. emir-al-umara (arap.) v. emir-al-omara. emirat (arap. emir) oblast pod vlau emira. emisar (lat. emissarius) l. izaslanik, poverljiva linost koju neki ovek, grupa ljudi ili stranka alje u nekoj poverljivoj stvari; 2. (lat. emissarium) u hidroteh-nici: odvodi, mahom podzemni, kanal za odvoenje vode ili za isuenje nekog jezera. emisija (lat. emissio) slanje, izailjanje, odailjanje, odavanje, izbacivanje, isputanje; putanje, isticanje tenosti; iz-davanje novih hartija od vrednosti: novanica (banknota), desnica (akcija) itd.; fiz. odailjanje, isputanje u okolni prostor (toplote); zraenje, putanje radio--talasa, putanje preko radija govora, muzike i dr. emisiona teorija fiz. v. emanaciona teorija, emisioni (lat. emissio) koji se tie emisije ili je u vezi sa emisijom; emisiona vanka fin. banka koja izdaje hartije od vrednosti, naroito koja ima povlasticu i pravo da izdaje papirni novac; emisioni kurs vrednost koju su hartije od vrednosti imale kad su se pojavile u opticaju, tj. nominalna vrednost; emisiona sposobnost fiz. sposobnost jednog tela da zraenjem pusti iz sebe izvesnu koliinu toplote;

emisioni sistem

280

empiriosimbolizam
empijetian (gr. empyetikos) med. koji pati od unutarnjeg zagnojavanja, naroito od ireva u pluima; empijian. empijian med. v. empijetian. empirej (gr. empyros ognjen) najuzvieniji deo neba, ispunjen svetlou i vatrom, boravite bogova (po grkom) ili svetitelja (po hrianskom verovanju); fig. vrhunac, visina. empirizam (gr. empeiria iskustvo) filozofija iskustva, gnoseoloki pravac koji celokupne saznanje izvodi iz iskustva; u metodolokom pogledu: princip da sve nauke treba da se osnivaju na iskustvu (osniva gnoseolokog empirizma je Con Lok, a metodolokog Fransis Bekon); supr. racionalizam. empirije (gr.) iskustvo, pouavanje putem posmatranja injenica, nauka o iskustvu. empirijski (gr. empeirikos iskustven) fil. v. empirian; empirijski pojmovi log. iskustveni pojmovi, oni pojmovi koji potiu iz iskustva (supr. apriorni); empirij-ska psihologija ona koja polazi od injenica duevnog ivota. empiriokriticizam (gr. empeiria iskustvo, krino sudim, presuujem, odluujem) filozofija kritikog (ili: istog) iskustva", subjektivnoidealistiki pravac koji se pojavio u drugoj polovini XIX v. u Nemakoj i Austriji, a osnivai su mu Rihard Avenarijus (18431896) i Ernst Mah (18381916), po kome se zove i mahi-zam. Ovo uenje odrie realnost svega to nije neposredno dato u iskustvu, za jedinu realnost smatra subjektivne oseaje, a za pravu stvarnost samo ono to je neposredno dato u opaaju. Elementi stvarnosti su, npr. oseaji crvenog, gorkog i dr.; materija, tela, stvari samo su kompleksi" oseaja i ne postoje van oseaja, van nae svesti. Na taj nain sve fiziko svodi se na psihike elemente, na oseaje. Po Avenarijusu, miljenje i bie u stalnoj su vezi, u tom smislu to nema miljenja bez bia i obratno. Osnova te veze je, po njemu, svest, a svest ne moe postojati bez subjekta koji misli. U svom delu ,,Materijalizam i empiriokriticizam" Lenjin je ovo uenje podvrgao veoma otroj kritici. empiriokritiar (gr. empeiria, kritikos) pristalica empiriokriticizma. empiriomonizam (gr. empeiria, monos sam, jedan) pravac u filozofiji, podvrsta empiriokriticizma, koji je osnovao A. Bogdanov, a u kome je pojam individualne svesti zamenjen pojmom kolektivne. empiriosimbolizam (gr. empeiria, symbo-lon) pravac u filozofiji, podvrsta empiriokriticizma, iji je predstavnik bio P. Jukjevi, a prema kome su nae forme saznanja simboli naih oseaja, a ne slike spoljnjeg sveta.

emisiona stanica predaJna radio-stanica; emisioni spektar spektar usijanih tela. emisioni sistem teol. v. emanatizam. emitent (lat. emittens) onaj koji alje izaslanika; onaj koji izdaje ili puta u opticaj hartije od vrednosti, naroito papirni novac. emiter (eng. emitter) l. odailja; 2. elek-troda nekih poluvodonikih naprava. emitirati (lat. emittere) poslati, izaslati, izailjati, odailjati, odaslati; izdati (ili: izdavati) hartije od vrednosti, pustiti (ili: putati) u opticaj hartije od vrednosti, naroito papirni novac (ban-knote). emitovati v. emitirati. emitor v. emitent. emovirati (lat. emovere) izazvati emociju, uzbuditi. emoliens (lat. emolliens) med. sredstvo za umekavanje; pl. emoliencia. emolirati (lat. emollire) smekati, umekati, ublaiti. emotivan (lat. emovere, emotum) sklon emocijama, oseajan, osetljiv; up. emociona-lan. emotivitet v. emotivnost. emotiviost (lat. emovere uzbuditi, nlat. emotivitas) osobina i stanje onoga ko je emotivan, onoga to je emotivno; sklonost uzbuivanju i uzrujavanju, oseajnost, uzbudljivost; up emocionalnost. emocija (nlat. emotio) uzbuenje, uzbuenost, uzrujanost, uzavrelost; psih. uvstvo, duevni pokret, afekat; buna, pobuna. emocionalan (lat.) uvstven, oseajan; uzbu-dan, koji lako uzbuuje; uzbudljiv, dirljiv, potresan, ganutljiv; emocionalna etika fil. etiki pravac koji pobude (motive) etikog htenja i delanja gleda i trai u oseanjima, sklonostima i afektima. emocionalizam (nlat.) fil. pravac koji smatra da celokupan duevni ivot oveka poiva na emocionalnim osnovima. emocionalnost (nlat.) osobina i stanje onoga to je emocionalno, oseajnost; up. emotivnost. emocionirati (nlat. emotio, fr. emotionner) uzbuditi, uzbuivati, potresati, potresti, dirnuti, ganuti, izazvati jako uvstvo. empazma (gr. empasso usipam, posipam) med. prah (ili: puder) za posipanje. empaistika (gr. empaio utisnem, utiskujem) vetina pravljenje metalnih predmeta sa ispupenim figurama i ukrasima (tj. reljefa). empajabl (fr. impayable nenaplativ, neisplativ) dragocen, nenaplativ, prekrasan. empijezis (gr. empyesis ir, pluni ir) med. stvaranje gnojnog ira. empijema (gr. empyema) med. unutarnje zagno-javanje, naroito: ir u grudima, zagnoja-vanje plua.

empirist(a)

281

enantiologija

empirist(a) (gr. empeiria) fil. pristalica empirizma, tj. onaj koji dolazi do saznanja na osnovu ulnog opaanja i iskustva, dakle aposteriorno; up. empiriar. empirian (gr. empeirikos) fil. iskustven, na osnovu iskustva, dat iskustvom, koji se odnosi na iskustvo (tynp. racionalan, aprioran, transcendentalan); up. empirij-ski. empiriar (gr. empeiria) onaj koji se u radu i miljenju oslanja na iskustvo, koji dolazi do znanja putem iskustva i ogleda, ne upravljajui se spekulativnim miljenjem; fig. vetak u korienju iskustvom, npr. lekar; supr. teoretiar. empirozis (gr. empyros u vatri) med. vatra, zapaljenje, opekotina. emplastikum (gr. emplasso zaputim, zatvorim) med. sredstvo za zatvaranje; pl. emplastika. emplastian (gr.) med. koji zatvara, stee, skuplja. emplastracija (lat. emplastratio) kalemljenje biljke. emplastrirati (lat. emplastrare) kalemiti biljku, okulirati. emplastrum (lat. emplastrum, gr. emplastron) med. melem za rane, flaster. empneumatoza (gr. empneumatosis nadimanje) med. v. emfizem. empora (gr. emporion) bona galerija, balkon u crkvi. emporij(um) (lat. emporium, gr. emporion) trg, trite, pomorske trgovite. empresmomanija (gr. empresmos paljevina, manla pomama, ludilo) zloinake sklonost paljevini (kao patoloki nagon). emprostotonija (gr. emprosthen ispred, tei-po izduim, prostrem) med. povijenost tela napred pri oboljenju od tetanusa; empro-stotonus. emprostotonus (gr.) med. v. emprostotonija. empsihoza (gr. empsychos obdaren duom, iv) oduhovljavanje, tobonje putovanje dua, ulaenje dua u telo embrija. emptor (lat. emptor) prav. kupac. empcio (lat. emptio) prav. kupovanje, kupovina; kupovina, kupljena stvar. emu (eng. emu) zool. krupna ptica, vrsta noja (Dromaeus novae hollandiae), ivi u Australiji. emulgator hem. tenost koja potpomae stvaranje emulzije. emulzivan (lat. emulsio) prirode emulzije, mleast, mlean, koji je kao mleko, uljasto tean a slian sa mlekom po boji i gu-stini. emulzija (lat. emulgere izmusti, emulsio) uljasta tenost koja ima boju i gustinu mleka, mleko od semena, mleko dobijeno od stucanih badema u vodi itd.; farm. lek spravljen da lii na takvu tenost. emulzin (lat. emulsio) hem. belanevinasta supstanca koju sadre slatki i gorki

bademi i koja izaziva vrenje; v. amigdalin. emundancija (lat. emundantio) med. ienje spolja (rana i ireva). emundancije (lat. emundantia) pl. med. sredstva za ienje spolja, npr. rana i ireva. emundirati (lat. emundare) med. iistiti. istiti, npr. rane, ireve. emunktorija (nlat. emunctorium) pl. med. sudovi za odvajanje ili odvoenje, organi za ienje, npr. nozdrve. emfaza (gr. emphasis prikazivanje, pokazivanje; snaga izraza, naglaenje) oigledno izlaganje i prikazivanje; preterivanje u tonu ili u izrazima, izvetaena sveanost u govoru, visokoparnost. emfatian (gr.) jak u tonu i izrazima, koji jako naglaava izraze elei im time poveati vanost, uzbudan, visokoparan; up. emfaza. emfizem (gr. emphysema, emphysao uduvam, naduvam) med. nagomilavanje vazduha u tkivima, naroito ispod koe (kao posledica povrede plua i dunika); emfizem plua preterano proirenje plunih mehuria, praeno gubitkom njihove elastinosti, ometa izmenu vazduha u pluima, usled ega dolazi do kratkog i oteanog disanja, do sipnje. emfizematezan (gr. emphysema) v. emfizematian. emfizematian (gr.) naduven, ponosan, gord; med. tesnogrud, sipljiv, sa tekim disanjem. emfiteuza (gr. emphyteuo usaujem, uvodim) u rimskom pravu: vrsta naslednog zakupa po kojem neko ima pravo potpunog uivanja zakupljenog zemljita, pa ak i pravo da ga otui i ostavi drugom u naslee, s tim da se sopstveniku plaa godinja zakupnina po emfiteutskom ugovoru. emfiteut (gr.) nasledni zakupac. emfraksis (gr. emphrasso uepim, zaepim) zatvorenost (ili: zaepljenost) krvnih sudova i creva. emfraktikum (gr.) med. sredstvo za zatvaranje; pr. emfraktian. enalaga (gr. en-allasso zamenim, enallage) ret. zamena, zamenjivanje jedne rei drugom, naroito: zamenjivanje govornih delova jedne vrste s obzirom na njihovo poreklo ili njihov oblik, npr. zamenjivanje apstraktne imenice konkretnom, jednine mnoinom, sadanjeg vremena prolim vremenom. enantem (gr. ep- u, antheo niem, izbijem) osip na sluzokoi, najee kod osipnih zaraznih bolesti, obino pre no to ospa izbije na koi, unutarnji osip. enantiozis (gr. enantiosis) fil. suprotnost, protivreno- (u kojoj je, po Pitagori, osnovni zakon ivota). enantiologija (gr. enantiologia) protivljenje, protivrenost.

enantiomorfan

282

endokarpiJum

enantiomorfan (gr. enantios suprotan, morphe oblik) suprotna oblika, sa suprotnim oblikom; supr. ortomorfan. enantiopatija (gr. enantios, pathos bol) med. prenoenje bolesti s jednog dela tela na drugi; alopatija, aleopatija. enantiofanija (gr. enantios, phaino pokazujem, objavim) prividno neslaganje, to-bonja protivrenost. enargit (gr. enarges svetao, jasan; savren) mineral sulfoarsenijat bakra; kristali obino pritkastog oblika sive ili gvoano-crne boje. enartroza (gr. ep- u, arthron zglavak, zglob med. nametanje (ili: umetanje) zglavka u njegovu upljinu. enartron (gr.) ned. neko strano telo u zglobu, lanku. envajronment (eng. environment) sredina; skup objekata i okolnosti u kojima nastaje i razvija se neka pojava ili bie. engareb (arap.) istonjake postelja za odmaranje (sofa) koja se sastoji od vrstog drvenog okvira, u kome je razapeta elastina mrea od konih kaia po kojoj je razastrt ilim. engastrilog (gr. en-, gaster trbuh, eludac, logos govor) onaj koji govori iz eluca; engastrimit, ventrilokvist. engastrimant (gr. en-, gaster, manteuo proriem) onaj koji prorie iz eluca, tj. pomou vetine da govori iz eluca. engastrimantija (gr. en-, gaster, manteia proricanje) proricanje iz eluca (pomou govorenje iz eluca). engastrimit (gr. en-u, gaster trbuh, eludac, mytheiio kazujem, priam) v. engastrilog. Engil (tur.) naziv Novog zaveta u Koranu. engimetar (gr. engys btizak, metron mera) instrumenat za merenje malih odstojanja. engiskop (gr. engys, skopeo gledam, posmatram) uveliavajue staklo. englizirati (eng. english) v. anglizirati. engonade (gr. ep- u, gony koleno) pl. egipatske figure predstavljene u kleeem stavu. engram (gr. en-, gramma urezak) psih. trajna promena organske supstance koja dolazi kao posledica uticaja nadraaja, ulnih utisaka. end ek v. jendek. endem (gr. en, demos narod) biljka ili ivotinja koja ivi samo u jednoj geografskoj oblasti. endemizam (gr.) biol. pojava ogranienog rasprostranjenja biljaka i ivotinja na jednoj odreenoj, obino maloj teritoriji. endemija (gr.) med. domaa, lokalna (ili: mesna) bolest, tj. ona koja naroito vlada u nekom mestu ili u nekoj oblasti i koja obino dolazi od vazduha, naina ishrane i ivotnih prilika uopte (npr. povrat-na groznica u movarnim krajevima, gu-

avost u brdskim predelima, azijska kolera u Indiji itd.); supr. epidemija. endemian (gr.) mesni, domai, zaviajni; med. koji snalazi jedan narod ili jednu oblast (za bolesti). endsrmatizam (gr. en, erma koa) med. leenje ogoljene potkoice, potkonog tkiva, tj. tkiva sa kojeg je skinuta pokoica. endermatika pl. med. v. pod endermatian. endermatian (gr. ep- u, erma koa) med. koji lei u koi; koji se upotrebljava za kou, naroito za potkoicu, npr. ender-matina sredstva = endermatika. endermian med. v. endermatian. endijada (gr. ep dia dyoin jedno pomou dvoga) poet. govorka figura u kojoj se jedan pojam iskazuje dvema reima skopanim jednom svezom, npr. dvema imenicama sa svezom i, umesto jednog prideva i jedne imenice, npr. sila i ordija mesto silna ordija, kita i svatovi mesto kieni svatovi. endlovati (nem. enden) opivati, praviti, ivice na enskim radovima, iviiti, naroito pomou maine endlovae. endlovaa (nem. Ende) v. pod endlovati. endo- (gr. endon) predmetak u sloenicama sa znaenjem: unutra, kod kue. endoblast (gr. endon, blastos klica) fiziol. v. endoderm. endogamija (gr. endon, gameo enim se, udajem se) brak izmeu pripadnika istog plemena ili istih plemenskih grupa; supr. eksogamija. endogen (gr. endon, genos, gignesthai roditi se, nastati) fiziol. unutarnji, koji raste iznutra, koji je postao iz unutarnjih po-dobnosti ili uzroka; supr. egzogen. endogene pojave geol. pojave kojima je sredite u glavnoj masi Zemlje, u njenoj unutranjosti, i koje potiu posredno ili neposredno od toplote te mase i od njenog hlaenja. endogenian (gr.) v. endogen. endoderm (gr. endon, erma koa) biol. spoljni list gastrule, tj. jednog stadijuma u embrionalnom razviu. endodinamika (gr. endon, dynamis sila) deo geologije koji obuhvata sve pojave u kojima se obelodanjuje i troi unutarnja toplota Zemljina. endozis (gr. endosis poputanje, endidomi poputam) med. poputanje, slabljenje neke bolesti. endokanibalizam (gr. endon, p. caniba'l ljudoder) etn. obiaj nekih ljudoder-skih plemena da jedu meso svojih sapleme-nika; supr. egzokanibalizam. endokardijum (gr. endon, kardia srce) med. unutranja povrina srca. endokarditis (gr.) med. zapaljenje unutarnje povrine srca. endokarp v. endokarpijum. endokarpiJum (gr. endon, karpos plod) bog. unutarnja koica ploda.

endokrin

283

energetizam

endokrin (gr. endon, krino luim, izdvajam) koji lui unutra; endokrine lezde fiziol. lezde sa unutranjim luenjem. endokrinologija (gr. endon, krino, logia nauka) deo medicine koji prouava osobine i rad lezda sa unutarnjim luenjem (endokrinih lezda). endolimfa (gr. endon, lat. lympha) alat. tenost u lavirintu unutranjeg uha, unutranja sluna vodica. endometritis (gr. endon, metra materica) med. unutarnje zapaljenje materice. endomitoza (gr. endon, mitos nit, vlakno) deoba elije pri kojoj se dele samohromosomi a elijsko jezgro ostaje nepodeljeno. endomorfoze (gr. endon, morphosis uoblienje, oblik) kol. promene koje se deavaju u jo nekonsolidovanoj eruptivnoj masi, pri dodiru sa drugim stenama, u strukturi i u mineralnim sastojcima. endoparazit zool. ivotinja koja ivi i nalazi hranu u unutranjim organima druge ivotinje;^, parazit. endoparazitizam biol. parazitski odnos u kome parazit ivi u unutranjosti tela domaina, npr. u crevima, krvotoku itd. endoperikarditis (gr. endon, peri oko, kar-dia srce) med. zapaljenje unutarnje i spoljne povrine srca. endoplazma (gr. endon, plasma tvorevina) biol. unutranji deo elije. endopleura (gr. endon, pleura bok, rebro) bog. unutarnja semenina koica kod biljaka. endorizon (gr. endon, riza koren) bog. biljka ili seme koji niu iz klice korena. endoskop (gr. endon, skopeo gledam) hir. instrument sa napravom za osvetljavanje pomou koga se vri pregled uzanih kanala u upljinama. endoskopija (gr.) med. vrgpenje pregleda pomou endoskopa. endosmoza (gr. endon, osmos guranje) fiz. dve razliite tenosti odvojene jedna od druge poreznom opnom (membranom) meaju se (difunduju) kroz ovu, ali jedna tenost prolazi vie nego druga, tako da nastaje poveavanje grae (supstance) na jednoj strani, a smanjenje na drugoj strani. Struja koja je tako upravljena da poveava zapreminu zove se endosmoza; supr. egzo-smoza. endosmometar (gr. endon, osmos, te!gop)fiz. aparat za merenje i ispitivanje endosmoze. endosperm (gr. endon, sperma seme) vot. semenska priuve. endotel (gr. endon, thele bradavica na dojci) zool. fina i nena koa na unutarnjoj povrini krvnih sudova i upljina na telu, epitel sastavljen od jednog reda ljuspastih elija. endoteliom (gr.) med. tumor graen od elija krvnih ili limfnih sudova, obino be-nigni. endoterman (gr. endon, therme toplota) fiz., hen. endotermna reakcija kada se pri obra-

zovanju jedinjenja prima toplota od okoline, tj. spolja, npr, pri obrazovanju jodovo-donika; supr. egzoterman. endotermija (gr. endon, thermos topao) med. metod leenja pri kojem se oboleli delovi tela, pomou elektrine struje, zagrevaju koliko je potrebno, usled ega se menja pritisak krvi, lei reumatizam, ishijas (ili: iijas) i dr. endotermiki v. endoterman. endotermski (gr.) koji zavisi od toplote, koji deluje toplotom, koji se lei toplo-tom. endspert (nem. Ende, kraj, eng. spurt) sl. kod konjskih trka: neoekivan i iznenadan jak napor konja i jahaa pri kraju trke. ena (tur. yenge) sena koja vodi mladu u mladoenjinu kuu, starija jetrva;./ena. eneagon (gr. eppea devet, gonia ugao) geom. devetougaonik, poligon koji ima devet uglova. eneandria (gr. ennea, aner, andros ovek, mu) pl. bog. deveta klasa u Lineovom bilj-nom sistemu: biljke iji hermafroditni cvetovi imaju devet slobodnih pranike. eneapetalan (gr. ennea, petalon list) bog. sa devet cvetnih listova. Eneja (lat. Aeneas, gr. Aineias) mit. uveni trojanski junak, sin Anhize i Afrodite, koji se, sa malim brojem Trojanaca, spasao posle propasti Troje i, nakon mnogih pustolovnih doivljaja, doao u Italiju i osnovao dravu; praotac rimskog naroda. Enejida (lat. Aeneis).mrr. spev rimskog pesnika Publija Vergilija Marona u 12 knjiga, u kojem se opevaju doivljaji Enejini (od propasti Troje do dolaska u Italiji); v. Eneja. enemon (gr. henaimon tj. pharmakon koji zaustavlja krv, tj. lek) med. lek protiv krvarenja. eneolitik (lat. aeneus, gr. lithos kamen) prva, sporadina upotreba bakra, pri kraju kamenog doba. enervantan (fr. enervant) koji enervira, uzbuuje, razdraljiv; koji se odnosi na enervaciju, ivanu rastrojenost, razdraljiv. enervacija (lat. enervatio) rastrojavanje, rastrojenje; rastrojenost; iznuravanje, izmodavanje, slabljenje; izmodenje, izmodenost. enervirati (lat. enervare) uiniti nervoz-nim, istroiti; rastrojiti; izmoditi, izmodavati, iznuravati, iznuriti, oslabiti. energana naziv nastao kod nas za pogonsko odeljenje u industriji u komunalnoj privreda koje proizvodi elektrinu i to-plotnu energiju. energetizam (gr. energeia delatnost, radinost) idealistiko uenje prema kome se sve materijalne i duhovne pojave svode na ispoljavanje energije.

energetika

284

enologiJa

energetika (gr.) fiz. nauka o energiji, deo mehanike koji prouava prenoenje i pretvaranje energije, tj. ekonomske iskoriavanje sila koje nam stoje na raspolaganju; fil. pogled na svet koji sve to postoji i sve to se zbiva svodi na energiju, ak i materiju i duh, koji u stvari nisu nita drugo do oblici u kojima se energija pojavljuje. energida (gr. en-ergeia) fiziol. jezgro i telo elije ili pojedina jezgra u sincitijumu zajedno sa protoplazmom; elija kao fi-zioloka jedinica. energizam (gr. energeia) fil. etiko shvatanje koje najvie dobro ne gleda u subjek-tivnim pokretima i uzbuenjima, nego u objektivnoj sadrini ivota, u izvesnoj afirmaciji ivota, u punom razvitku i potpunoj delatnosti svih vrlina i svih stvarnih vrednosti. energija (gr. ep- u, ergon delo, rad, energeia) 1. delatnost, radinost; 2. fiz. sposobnost za vrenje rada; kinetika ili aktuelna energija energija kretanja, tj. sposobnost mase da izvri rad usled svoje pokrenuto-sti; potencijalna energija sposobnost za vrenje rada koju ima masa na osnovu svoga poloaja, kad je dignuta iznad tla i sposobna da pada. Oblici energije su: toplotna, magnetna, elektrina energija. Princip (ili: zakon) odranja energije: ,,.. Priroda kao celina ima zalihu energije koja se nikako ne moe ni poveati ni smanjiti, dakle, koliina energije u neorganskoj prirodi... je vena i nepromenljive" (Helmholc); 3. fil. Aristotel razlikuje energeia (lat. actus) to znai: stvarnost, oblik, sutina, i dynamis (lat. potentia) to znai: mogunost, materija. energiav (gr. energon delo, rad, energos delatan, delotvoran) koji pokazuje ili ima energiju; radan, delatan, delotvoran, krepak, odluan, jak, silan. enehem (gr. ep- u, echo zvuk, jeka, enechema) "ed. zujanje u uima. enzim v. encimi. enziforman (lat. ensis ma, nlat. ensiformis) bog. u obliku maa, maolik. enzootija (gr. ep-, zoon ivotinja) vet. domaa stona zaraza, ona koja se ponajee javlja na stoci nekoga kraja;lr. enzoo-tian; up. endemija, endemian. -nigma (gr. ainigma) zagonetka, zagonetan govor. enigmatika (gr.) vetina u sastavljanju i reavanju zagonetaka. enigmatian (gr. ainigmos) zagonetan, taman, mraan, nejasan. enigmatiar (gr. ainigma zagonetka) onaj koji se bavi sastavljanjem i reavanjem zagonetka. enistron (gr. enystron) zool. etvrti odeljak eluca kod preivara, sirite (u kome se dovrava varenje).

enkantis (gr. ep-, kanthos oni kut, oko) med. oticanje suznih lezda. enkatizma (gr. ep-, kathisma sedite, kathi-zo posadim) kupanje u sedeem stavu, kupanje do pola; parenje u sedeem stavu. enkauma (gr. ep-, kaio palim, sagorim, kalima sagorevanje, saizanje) med. oticanje ronjae. eikaustika (gr. ep-, kaio) tehnika slikanja starih Grka, koja se sastojala u tome da se votane boje, putem zagrevanja, prenose na osnovu slike, obino na drvo. enkaustirati (gr.) nagorevanjem utisnuti boje; voskom ili sgear/ogolgimpregnirati (proeti), naroito gipsane otiske, usled ega ovi otisci dobijaju ukasto glatku povrinu. enklava (gr. ep, lat. clavis klju) 1. manje podruje jedne drave opkoljene sa svih strana stranim zemljitem; 2. imanje potpuno okrueno tuim; up. eksklava. enklizis (gr. en-klino naginjem, enklisis naginjanje) gram. naslaganje jedne rei na prethodnu re, na koju baca i svoj naglasak; up. enklitika. enklitika (gr. ep-, klin) gram. re koja baca svoj naglasak, akcenat na prethodnu re i koja se izgovara s reju ispred sebe kao jedna re (npr. sam, si, je, smo, ste, su; bih, bi, bi, bismo, biste, bie; u, e, e, emo, ete, e; me, mi, te, ti, se, si, ga, je, ju, joj, nas, nam, vas, vam, ih, im), naslonje-nica, naglaena re; up. enklizis. enklitian (gr.) gram. nenaglaen; up. enklitika. enklitiki v. enklitian. enkolpija (gr. ep-, kolpos grudi) neto to stoji u grudima ili na grudima; otuda: kutijica sa relikvijama (obino krsti, medaljon, Hristov monogram i dr.) koja se nosi o vratu, amajlija; krst na grudima vladika i biskupa. enkomijastika (gr. enkomiastikos slavila-ki) vetina zaslune ljude hvaliti i slaviti u govoru (enkomionu) ili u pesmi (enkomija stikonu). enkomijastikon (gr. en-komiazo veliam, slavim) pesma u slavu zaslunog oveka. enkomion (gr. enkomion) pohvalna beseda, govor u slavu zaslunog oveka. enkopa (gr. enkope) med. rana od udarca, naroito na lubanji. enkratija (gr. en-krateia) uzdrljivost, umerenost, savlaivanje samoga sebe. enografija (gr. omos vino, grapho opisujem) opisivanje aina. enoidan (gr. oinos, eidos vid, oblik, slika) poput vina, koji je kao vino, slian vinu. enolog (gr. oinos, logos) poznavalac vina, onaj koji ume struno obraivati i negovati vino. enologija (gr. oinos, logia nauka) poznavanje vina; nauka o kultivisanju, tj. ceenju, previranju vina i postupanju sa vinima.

enoloki

285

enterotom i j a

enoloki (gr. ofnos, logos) to se tie poznavanja vina, to je u vezi s naukom o vinu. enomanija (gr. oinos, mam'a ludilo) vinske besnilo, vinsko ludilo; pijanino ludilo. enomantija (gr. omos, manteia) proricanje iz vina, naroito rtvenog. enometar (gr. oinos, metron) instrument za odreivanje vremena kada se ira nalazi u najveem previranju. enopolij(um) (gr. omos, poleo dajem) vinara, krma u kojoj se toi vino; pravo toenja vina. enoptromantija (gr. en-optron ogledalo, manteia proricanje) proricanje iz ogledala. enorman (lat. enormis) ogroman, grdno velik, prekomeran, neuven, nesrazmerno velik. enormitet (lat. enormitas) ogromnost, prekomernost, grdna (ili: vanredna, neuvena) veliina. enostoza (gr. en-, osteon kost) med unutarnji izrataj u kostima. enofil (gr. omos vino, philos koji voli) ljubitelj vina, prijatelj vina, vindija. enocijanin (gr. omos, kyanos modar) hen. boja izvuena iz groane pokoice. enprimir (fr. imprimure) slik. premazivanje platna (na kojem e se raditi slika) osnovnom bojom; grundiranje. enritmian (gr. en-, rythmos) post. koji je u ritmu, napisan (ili: sastavljen) u ritmu, skladan, skladno udeen. ens (lat. ens, um jesam, esse biti) stvar, bie. entaza (gr. enteino zapinjem, zateem, entazis zapinjanje, zatezanje) arh. u antikoj arhitekturi: visoki dorskk stubovi su u sredini neto iri nego pri dnu i pri vrhu, a stupnjevi irokih grkih stepenica su u sredini malo uzdignutiji nego na oba kraja. Antiki arhitekti su primetili da stubovi iste irine i vodorav-ni stupnjevi stepenica izgledaju, zbog jedne optike varke, u sredini ulegnuti, te su, ovim proirivanjem (entazom), taj estetski nedostatak otklanjali. entalpija (gr. en-, thalpos toplota, jara) fiz. toplotna sadrina", kako je nazvao R. Mollier veliinu: zbir unutranje energije (U) i spoljanjeg reda r. v (proizvoda iz pritiska i promene zapremine). Gibbs naziva ovu veliinu toplotna funkcija pri stalnom pritisku". entvikler (nem. Entwickler razvija) Hem. rastvor pomou koga se izaziva slika na fotografskoj ploi. entega (gr. entheke ulog) u pomorskom pravu: ugovor o podeli dobiti izmeu vlasnika, posade i trgovca iju robu prevoze; javlja se u starom Dubrovniku. enteizam (gr. ep u, theos bog) fil. uenje po kome je sve u bogu, tj. da izvan boga nita ne postoji.

entelehija (gr. entelecheia) fil. neprekidna radinost ili delatnost, naroito duha; stvarnost, realnost; kod Aristotela: aktivni princip koji ono to je mogue stvara, zatim usavrava i, najzad, od toga pravi cilj svog ivota; via energija koja sama sebi odreuje pravac, ili via delatnost koja svoj cilj ima u sebi (za razliku od materije koja nosi u sebi samo mogunost postojanja). entelogeneza (gr. entellomai naruim, gene-sis, postanak, roenje), vetake oplo-enje; inseminacija. enteomanija (gr. entheos oduevljen bogom, maru'a pomama, ludilo) versko ludilo, ver-ska zaslepljenost. eiter- v. entero-. enteradenografija (gr. enteron creva, aden lezda, grapho opisujem) opisivanje crev-nih i eludanih lezda. enteradenologija (gr. enteron, aden, logi'a) nauka o crevnim i eludanim lezdama. enteralgija (gr. enteron, algos bol) med. bol u crevima, bol u utrobi, ko lik. enteralni (gr. enterikos utrobni, crevni) utrobni, koji dolazi od eluca i creva, koji se tie utrobe. enterijer (fr. interieur, lat. interior unutranji) unutranjost, unutarnja strana; um. prikazivanje unutranjosti neke sobe ili graevine; supr. eksterijer. enterijerist (fr. incerieur unutranji) slikar koji prikazuje enterijere. enteritis (gr. enteron utroba, creva) ned. zapaljenje creva, crevni katar. entero- (gr. enteron) predmetak u sloenicama sa znaenjem: creva, utroba. em-erozoa (gr. enteron utroba, creva, zoon ivotinja) pl. gliste koje ive u crevima. enterokliza (gr. enteron, klyzein opirati) med. ispiranje creva. enterokolitis (gr. enteron) med. zapaljenje, upala tankog i debelog creva. enterologija (gr. enteron, logi'a) nauka o crevima i o utrobi uopte. enteroptoza (gr. enteron, ptosis pad, padnutost) med. spadanje utrobe usled slabljenja veza, pantljike (ligamenata) naroito posle trudnoe, jakog mravljenja itd. enteroragija (gr. enteron, regnymi prskam, pucam) met. krvarenje iz creva (kod crevnog tifusa, izrataja na crevima ili drugim trbunim organima, kod oboljenja krvnih sudova, hroninog zapaljenja bubrega, raznih trovanja itd.). enteroskop (gr. enteron, skopeo gledam) ked. instrumenat, ogledalo za osvetljavanje i pregledanje creva. enteroskopija (gr.) med. pregledanje i ispitivanje creva, pomou enteroskopa. enterostenoza (gr. enteron, stenosis suenje) med. suavanje creva. enterotomija (gr. enteron, tome seenje) med. rasecanje creva, rasecanje eluca.

286
entimem (gr. enthfmema) log. skraen zakljuak u kojem se jedna premisa izostavlja i ne iskazuje, ali se u mislima (en thymo) moe da dopuni, npr.: Svaki ovek je smrtan; dakle: i Duan je smrtan (izostavljena premisa je: Duan je ovek). entitet (lat. ens bie, um jesam, esse biti) fil. bitnost, sutina. engleza (gr. enthlao ugnjeim, ulubim) med. nagnjeenost, ulubljenost, naroito lu-banje. entoderm v. endoderm. entozoa (gr. entos unutra, zoon ivotinja) pl. v. enterozoa. entoksizam (gr. en-, toxikon otrov) med. trovanje, otrovanje; entoksicizam. entoksicizam med. v. entoksizam. entomogamija (gr. entomos useen, urezan, gamos brak) bog. opraivanje biljaka posredstvom insekata. entomograf (gr. entomos entoma zoa insekti, grapho opisujem) zool. onaj koji se bavi opisivanjem insekata. entomografija (gr. entomos, grapho) zool. opisivanje insekata. entomoliti (gr. entomos lithos kamen) geol. okamenjeni ostaci insekata. entomolog (gr. entomos logos) zool. poznavalac insekata, prouavalac insekata. entomologija (gr. entomos logla nauka) zool. nauka o insektima; pr. entomoloki. entomon (gr. en-temno useem, ureem, entomos useen, urezan) zool. insekt; pl. entoma. entomofag (gr. entomos phagem jesti) zool. sisar koji se hrani insektima (npr. je, krtica, slepi mi itd.). entomofil (gr. entomos philos ljubitelj) onaj koji voli insekte (za biljke koje insekti opraivanjem oploavaju). en gomofi li ja (gr. entomos, phileo voleti) zool. opraivanje biljaka posredstvom insekata. entonija (gr. en-teino zategnem) med. naprezanje, napetost, zategnutost. entopian (gr. en-topos mesto, entopios domai) domai, zaviajni. entoptian (gr. entos unutra, brz, oroz oko) koji lei (ili: postoji) u samom oku; entoptine boje obine boje (za razliku od dioptrinih boja). entostoza (gr. entos osteon kost) med. unutarnje oticanje kosti. entotini umovi (gr. entos, ous, otos, oti-kos uni) med. subjektivni umovi (u uhu) koje uje samo sopstvenik obolelog uha. entofiton (gr. entos, phyton biljka) vot. biljka gotovanka, parazitna biljka. entrata (ital. entrata) predigra, uvod, introdukcija; ulazna cena, ulaznica. entripsologija (gr. entripsis utrljavanje, 1o-gi'a nauka) med. nauka o unoenju lekova u telo trljanjem. entropija (gr. en-, trope pretvaranje, entro-pfa sadrina pretvaranja) fiz. funkcija ija veliina slui kao mera za verovat-

enformel

nou danog stanja tela ili sistema tela. Entropija tela ili sistema tela jeste kolinik iz zbira poveanje unutranje energije i spoljanjeg izvrenog rada pri irenju toga tela i apsolutne temperature. Pri svakom procesu u prirodi zbir energija ostaje stalan, ali to pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi vri se u pravcu poveanje zbira entropija svih tela koja uestvuju u procesu. U grani-nom, zamiljenom, sluaju, za povratni proces, ovaj zbir entropija ostaje nepromenjen. U prirodi svi procesi su nepovratni, ireverzibilni. Otuda, pored principa odranja energije, u prirodi vai princip poveanje entropije. Prvi princip je nuanza objanjenje zbivanja u prirodi, ali nije dovoljan. U tu svrhu dopunjuje ga drugi princip. entuzijazam (gr. ep- u, theos bog, entheos oduevljen bogom, enthusiasmos boansko oduevljenje, ushienje) prvobitno (u paganskim kultovima): stanje nekog oveka koji je pun boga"; docnije: zanos, oduevljenje, ushienje, razdraganost; naroito: strasna zagrejanost za neku ideju, neki ideal. entuzijast (gr. enthusiasmos) zanesenjak, oduevljen ovek, strastan oboavalac ili potovalac koga ili ega. enudacija (lat. enudatio) razgoliavanje, razgoliena, otkrivanje. enudirati (lat. nudus go, nag, enudare) ogoliti, razgolititi, otkriti. enukleacija (nlat. enucleatio) vaenje jezgra; razvijanje, objanjavanje, razjanjavanje, prikazivanje; med. odstranjivanje nekog lanka iz zgloba. enukleirati (lat. nucleus jezgro, jedro, enucleare) izvaditi jezgro ega; briljivo obraditi, razviti, objasniti, razjasniti, prikazati. enula (gr. ep- u, op desni) med. unutarnja strana zubnog mesa (desni). enumeracija (lat. enumeratio) brojenje, nabrajanje, prebrajanje; reanje. enumerirati (lat. enumerere) nebrojiti; pobrojiti; sreunati, izraunati. enuncijativan (lat. enuntiare iskazati) iskazan, koji sedri neki iskez; iskezni, koji iskazu pripade; prav. suprotno od dispozitivan. enuncijatum (lat. enuntiatum) iskaz, izreka; stav, sud, presuda. enuncijacija (lat. enuntiatio) iskaz, sud, izreka; objeve, obznana, saoptenje. enuncirati (lat. enuntiare) izrei, izriceti, iskezivati, iskazati, izgovoriti, izjaviti, objeviti. enureza (gr. ep- u, uron mokrae) med. nesposobnost zadravanja mokrae usled oslabelosti mokranog mehura. enformel (fr. informel apstrakten) stil u modernom slikerstvu koji trai isklju-

enharmonija

287
enciklika (gr. eg-kykl66 u krugu okreem) enciklino pismo, poslanica; poslanica papina svim nadbiskupima i biskupima. enciklian (gr. eg-kyklios) kruni, okrugao, koji obilazi u krugu, koji ide redom, opti. enciklopedizam (gr. eg-kyklios kruni; opti, obian, paideia obrazovanje) filo-zofska shvatanja, naroito slobodnjaka i donekle ireligiozna miljenja francuskih enciklopedista; enciklopedijski nain izlaganja nauke. enciklopedija (gr.) prvobitno: krug pri-premnih i optih naunih predmeta s kojima se treba upoznati pre poetka strunog obrazovanja za poziv u ivotu; krug naunog obrazovanja uopte; pregledno izlaganje nauka i umetnosti u celovi-tosti ili delimino, obraeno u organskoj vezi (sistematska enciklopedija) ili po azbunom redu (azbuna-, alfabetska-, realna enciklopedija, stvarni ili realni renik). enciklopedijski (gr.) pregledan (ili: obavetajan) u naunom pogledu; izraen u obliku enciklopedije, tj. sa svim optepotrebnim i korisnim znanjima i obavetenjima. enciklopedisti (gr.) fil. izdavai i saradnici velike francuske enciklopedije (Encyclopedie ou Dictionnaire raisonn des sciences, des arts et des metiers") koji su, od 1751-1772, izdavali francuski filozofi prosveenosti Dalamber i Didro, uz saradnju Monteskjea, Voltera, Rusoa, Trima, Holbaha, Marmontela i dr. (sadri celo-kupno stvarno znanje toga doba); sve pristalice filozofskih, religioznih i dravnih shvatanja koja su nala izraza u toj Enciklopedija. encimi (gr. ep- u, zyme kvasac) pl. hem. neorganizovani fermenti, organski azotni spojevi koji su, po svojoj grai, slini belanevinama, npr. dijastaza, pepsin, ptijalin, lipoliza. encimologija (gr. en, zyme, logos re, govor) nauka o encimima (fermentima). encimohemija (gr. en, zyme chemeia) grana hemije koja se bavi prouavanjem delovanja encima. eozin (gr. eos jutarnja rumen, zora) bledocrvena fluorescentna boja koja slui, izmeu ostaloga, bojenju mikroskopskih predmeta. eozinofilija (gr. eos zora, phileo volim) povean broj eozinofilnih belih krvnih elija. eozoik (gr. eos zora, osvit, zoon ivo bie) razdoblje u razvoju Zemlje kada se javljaju prvi tragovi ivih bia. eojski (gr. eos zora) koji potie sa Istoka, istoni, koji je doao ili dospeo sa Istoka (tj. u Grku). eo ipso (lat. eo ipso) samim tim, samo sobom, samo sobom razumljivo.

ivu izraajnost u boji, ignoriui li-kovno prikazivanje predmeta. enharmonija (gr. en, harmonia) u antikoj muzici jedan od tri tonska sistema (dijatonika, hromatika, enharmonija); enharmonijski tonova tonovi koji se razliito zovu i belee, a zvue isto. enharmonika v. enharmonija. enharmonian (gr. enarmonikos) muz. koji je u harmoniji i koji zavisi od nje; zgodan, podesan; skladan; enharmonini tonovi tonovi koji igraju dvostruku ulogu, prema tome da li pripadaju jednom ili drugom nizu tonova, usled ega se, njihovom sklad-nou ili bojom, menja u isto vreme i njihovo ime, kao cis ili dis, gis ili as; enharmonini glasovi oni kojima isti ton pripada pod raznim imenima, kao dis-moll ili es-moll. enheiridion (gr. encheiridion) runa knjiga, prirunik, pregled, kratak udbenik neke nauke. enhimozis (gr. enchymosis) med. izlivanje sokova u delove tela. enhiridion v. enheiridion. enhondroma (gr. enchondros rskaviav) fi-ziol. rskavica koja se stvara na raun kotane sri, a ponekad i jedrog kota-nog tkiva, orskaviavanje, orskavienje, hondroma. enhorijsko pismo (gr. enchdrios domai, domorodni) narodno pismo starih Egipa-na; demotino pismo. encelialgija (gr. enkoilia utroba, creva, algos bol) med. bolest eluca ili utrobe. enceliitis (gr. enkoilia) med. zapaljenje creva. encefal- (gr. enkephalos mozak) predmetak u sloenicama sa znaenjem: mozak, koji se tie mozga. encefalalgija (gr. enkephalos algos bol) med. oboljenje mozga, bol u mozgu. encefalitis (gr. enkephalos) med. zapaljenje mozga. encefalograf (gr. enkephalos, grapho piem) med. aparat koji automatski belei (registruje) rad mozga. encefalografija (gr.) med. specijalni metod snimanja mozga pomou rendgenskih zrakova. encefalologija (gr. enkephalos, logfa nauka) nauka koja se bavi prouavanjem mozga, nauka o mozgu. encefalomalacija (gr. enkephalos, malakia razmekavanje) med. razmekanje mozga; nastaje usled zaepljenja arterije. encefaloskopija (gr. enkephalos, skopeo gledam, posmatram) ispitivanje (ili: pregledanje, prouavanje) mozga; up. kranioskopija. encefalotomija (gr. enkephalos, temno seem, reem) med. seenje (ili: rasecanje) mozga. enciklij(um) (gr.) v. enciklika.

Eol

288
nu od dvanaest meseci; broj dana Meseeve starosti prvoga dana godine (danas prvog januara, nekada prvog ili dvadeset drugog marta). epanadiploza (gr. ep-anadiplosis udvostruenje) poet. udvostruavanje, kada se jedna reenica zavrava istom rei kojom je i poela; med. ee vraanje napada groznice; prelaenje jedne proste bolesti u komplikovanu. epanalepsa (gr. epanalepsis ponavljanje) poet. kada se jedna re ili vie njih, posle due umetnute reenice, ponovi na kraju, esto sa jaim naglaskom; kada istom rei kojom se neka reenica ili neki stih zavrava druga reenica ili drugi stih poinje. epanastrofa (gr. epanastrophe) poet. izmena mesta rei, premetanje rei, npr.: sumnje nema, mesto: nema sumnje; figura u kojoj se krajnjom rei jedne reenice poinje sle-dea reenica; med. izvrtanje materice ili mokranog mehura (beike); up. anastrofa. epanafora (gr. epi-, apa-, phero nosim) poet. up. anafora. epanodos (gr. epanodos povratak) ret. vraanje glavnom predmetu posle malog udaljavanja od njega; ponavljanje rei obrnutim redom, npr.: Ko ne moe ono to eli, neka eli ono to moe" (Leonardo da Vini). epanortoza (gr. epanorthoo popravljam, eranarthosis popravka) popravljanje, vraanje u ranije stanje ili raniji poloaj; ret. popravljanje samoga sebe u govoru, popravljanje ili dopunjavanje reenoga kakvim izrazom koji jasnije i tanije iskazuje neku misao; opominjanje, savetovanje. eparma (gr. eparma otok, tuka) med. otok, oticanje, osipanje. eparh (gr. ep-archos) poglavar, zapovednik, upravnik pokrajine u vizantijskom carstvu. eparhija (gr. eparchia) oblast i delokrug jednog eparha; u pravoslavnoj crkvi: oblast koja stoji pod upravom jednog episkopa ili arhiepiskopa. epafereza (gr. epaphairesis) med. ponovno oduzimanje, naroito krvi. epegzegeza (gr. ep-exegesis) gram. dodato objanjenje, dalje dopunsko objanjenje, dodatak koji treba da objasni; up. apozicija. epengl (fr. epingles) pl. baki, napojnica; a katr epengl (fr. a quatre epingles) doteran, kao iz kutije. ependima (gr. ependyma gornja odea) znat. fina tanka koica kojom su prevuene modane upljine. epenteza (gr. epenthesis) gram. umetanje jednog slova ili sloga u neku re (u grkom, nemakom i dr. jezicima). epi- (gr. er!) predmetak u sloenicama sa znaenjem: na, nad, po.

Eol (gr. Aiolos) kit. bog i gospodar vetrova kod starih Grka. eoliti (gr. eos zora, lithos kamen) pl. kamenje koje neki naunici smatraju za orua i posude preistorijskih ljudi iz tercijarne periode. Bolova harfa cev sa icama od creva koja se, poput sprave to pokazuje pravac du-vanja vetra, na vetru okree, pri emu ice, pod uticajem vetra, zvue obino u akordima; up. Eol. eolska ero zija geol. mehaniki rad vetra na prenoenju materijala i odiranju zemljita, naroito u pustinjama, stepama i drugim predelima sune klime. eolski (gr. aiolos) vetrovit, buran, nagao, brz. eolski dijalskat najstarije od tri glavna grka nareja; up. Eolci. eolski talozi geol. talozi koji se stvaraju kada vetar donosi sa povrine stena sitan kameni i mineralni prah, pa ga razno-si kao prainu u velike daljine, a kada snaga vetra malake, onda ta praina pada na zemlju i stvara taloge. Eolci (gr. Aiolels) jedno od etiri glavna plemena starih Grka u Tesaliji i zap. Grkoj, po mitologiji poreklom od Eola, sina Helenovog. eon (gr. aion) dug period vremena, neizmerno dugo vreme, nepromenljivo trajanje, venost; period sveta. eonije (gr.) pl. proslave stogodinjica, ju-bilarne proslave. eonomantija (gr. eionos ptica, manteia proricanje, gatanje) proricanje po letu i glasu ptica. Eos (gr. Heos, Eos) mit. boginja zore kod starih Grka. eosin v. eozin. eocen (gr. eos zora, kainos geol. starija tercijarna formacija, nazvana zato to u njenim okamenotinama ima veoma malo onih koje bi se mogle dovesti u vezu sa danas ivim vrstama, te se pojavljuje kao zora (eos) novog stvaranja; posle ove dolaze: oligocen, miocen i pliocen. ep (gr. epefn kazivati, rei, epos junake pesma, herojska pesma) poet. up. epopeja. epagoga (gr. epagoge dokazivanje izvoenjem slinih primera i sluajeva) log. v. in-dukcija; pr. epagoki. spagomeni (gr. ep-ago dodajem, umeem) u kalendaru naroda koji imaju dvanaest meseci po trideset dana; pet dana koji se, na kraju, dodaju ovim mesecima da bi se navrilo 365 dana. epakma (gr. epakmos zailjen, zaotren, epi na, za, akme vrh, vrhunac) med. pogoravanje bolesti. epakmastian (gr. epakmastikos koji raste u sili) koji raste, koji se pojaava, koji se zaotrava. epakti (gr. ep-ago umetnem, dodam, epaktos uveden, umetnut) pl. broj dana za koliko Sunana godina premauje Meseevu godi-

epiblast

289

epididimitis

epiblast (gr. epi, blastos klica) fiziol. v. ektoderm. epigamija (gr. epigamia) druga enidba ili druga udaja; brak izmeu lanova razliitih stalea. epigastrij(um) (gr. epigastrion, gaster trbuh) anat. gornji deo trbuha, deo abdomena koji se nalazi neposredno iznad eluca. epigastrian (gr. epi-, gaster) koji pripada epigastriju, koji je u vezi sa epigastrijem. epigeneza (gr. epigignomai rodim se posle, nastajem posle) biol. shvatanje po kome se razvoj organskog sveta osniva na obrazovanju organske klice kao novog proizvoda; up. preformacija. epigenema (gr. epigennema posle roeno, posle stvoreno) neto to je naknadno prinio, naknadno stvoreno ili roeno; med. bolest koja se pridruila nekoj ranijoj bolesti. epigevetika (gr. epi-, gignomai raam se) biol. nauka koja ispituje uzrone mehanizme koji dovode do razvitka individua. epigenija (gr. epi-gignomai posle nastajem, pridolazim) geol. rena dolina klisura-stog oblika koja je useena u uzvienje iznad nieg zemllta. epiginian (gr. epi, gyne sena) bog. cvet kojega aica, krunica, i pranikovi sudovi stoje iznad plodnika, tj. koji se ' sam oploava (npr. cvet u jabuke i ruiastih biljaka uopte). epiglotis (gr. epiglottis) anat. grkl>ani poklopac (koji zatvara grkljan). epmglotitis (gr. epi, glotta jezik) tea. zapaljenje grkljanog pokloga. epigoni (gr. epi-gonoi) mig. potomci, naroito sinovi sedmorice grkih junaka poginulih u prvom ratu protiv Tebe, koji su, deset godina posle njihove pogibije, osvetili smrt svojih oeva i razorili Tebu; ist. sinovi naslednika Aleksandra Velikog (dijadoha); deca iz drugog braka; potomstvo uopte, naroito potomci jedne velike epohe; lt-, pokolenje pisaca koji, u nedostatku sopstvene stvaralake snage, rade u duhu ideja i oblika svojih velikih prethodnike; fig. podraavaoci, tra-banti. e pi gram (gr. epigrapho, epigramma) poet. prvobitno, kod starih Grka: natpis na umetnikim delima, nadgrobnim spomenicima itd., obino napisan u distisima; docnije: kratka lirska pesma koja nam, zbijeno i jasno, kazuje neku istinu, koja nas iznenauje, ali koju odmah osetimo kao tanu i umesnu, peckalica. Epigram treba da ima ove polovine: oekivanje i objanjenje; u objanjenju se nalazi tzv. aoka (poenta), poto je danas svaki epigram zajedljiv. Kod nas su se, u ovoj vrsti, najvie istakli: J. St. PopoviN, Br. Radievi, Lj. Nenadovi, P. Preradovi, . Jaki, J.J. Zmaj i dr.
19 Leksikon

epigramatist(a) (gr. epigramma) v. epigra-mist. epigramatologija (gr. epigramma, logia) zbirka natpisa; zbirka epigrama; nauka o epigramu kao pesnikom rodu. epigramist(a) (gr. epigramma) poet. pisac epigrama, epigramski pesnik. epigramski (gr.) u obliku epigrama; fig. zajedljivo, satirino; kratko i jasno, kao u epigramu. epigraf (gr. epigraphe) natpis na nekoj kui, nadgrobnom ili drugom spomeniku; naslov na knjizi; geslo, mogo. epigrafika (gr. epi-grapho) poznavanje natpisa, deo nauke o starinama koji tumai i reava antike natpise urezane u kamen, metal ili drugi trajan materijal, to je od velike i sigurne vanosti za poznavanje dravnog i privatnog ivota starih naroda. epigrafiki (gr.) koji je u vezi sa epigra-fikom ili se tie epigrafike; koji ima natpis, npr. epigrafika strana dinara, strana na kojoj je natpis (za razliku od strane na kojoj je lik). epideiktian (gr. epideiktikos pokazan) koji se pokazuje, koji se istie, sjajan; epideiktian govor sjajan, uzoran, umetniki govor. epidemija (gr. demos narod, epidemia rai-renje bolesti) med. bolest koja vlada nekim krajem, zarazna bolest, zaraza, rednja, narodna bolest; u uem smislu: bolest koja je dola spolja i neko vreme vladala u nekom kraju, no bolest od koje taj kraj inae ne pati; supr. endemija. epidemiolog (gr. epidemia, logos) med. prouavalac postanka, irenja i suzbijanja zaraznih bolesti. epidemiologija (gr. epidemia, logia) med. nauka o zarazi i zaraznim bolestima; pr epidemioloki. eoidemiav (gr. epidemem biti rairen u narodu) med. koji vlada u nekom kraju, zarazan. epidendroi (gr. epi na, dendron drvo) be. biljka gotovanka (parazitna biljka) koja raste po drveu. epiderm(a) (gr. epi, erma koa) zool. pokoica, najgornji sloj oveje i ivotinjske koe; bog. kod viih biljaka: najgornji sloj elija (pokorica), koji prvobitno zatvara sa spoljne strane sve delove biljke, a docnije se esto zamenjuje sekundar-nim tkivom. epidermoid (gr. epi, erma koa, eidos vid, oblik) biol. pokoino tkivo, pokorino tkivo. epidermski (gr. epi, erma) koji pripada pokoici ili pokorici, koji je u vezi sa pokoicom ili pokoricom;up epiderma. epididimis (gr. epididymis) zool. pasemnik. epididimitis (gr.) med. zapaljenje pase-mnika.

epidijaskop

290

epilion

epidijaskop (gr. epi, dia kroz, skopeo gledam) opt. aparat koji i prozirne i nepro-zirne objekte dovoljno jasno projicira. epidiktian (gr. epideiktikos) v.epideikti-an. epidoza (gr. epidosis) dodatak; med. neobino uveavanje jednog dela tela; napredovanje (ili: zaotravanje) neke bolesti. epidozit (gr.) stena iz grupe kristalastih kriljaca, sastavljena preteno od epi-dota i kremena. epidot (gr.)lv mineral, silikat alumini-juma, gvoa i kalcijuma, iji se providni primerci prerauju u drago kamenje. epidrom (gr. epidrome) med. navala sokova, naroito krvi;>17. kongestija. epizsuksis (gr. epizeuxis) ret. ponavljanje jedne rei, sa naglaskom, u govoru, npr. Davno, davno je to bilo." epiziotomija (gr. episeion stidnik, tome seenje, rezanje) med. rasecanje zavrnog prstena poroajnog kanala da bi se proirio sramnini procep, kako bi se pre izvrio poroaj i spreio rascep meice. epizoda (gr. ep-eis-6dion umetak, dodatak) dijaloki deo izmeu horskih pesama u starogrkoj tragediji; aljivi umeci u komediji; samostalni, tj. bez jae veze sa glavnom radnjom, delovi u romanu, epskoj pesmi, drami ili govoru; fig. sporedna radnja, uzgredan dogaaj, neto umetnuto to je u slaboj ili ni u kakvoj vezi sa glavnim predmetom. epizodan (gr.) umetnut, sporedan, uzgredan, u slaboj ili ni u kakvoj vezi sa celinom; epizodna pesma sporedna pesma, umetnuta pesma. epizona (gr. epi na, zone pojas) najvia zona preobraava stena u Zemljinoj kori sa niskom temperaturom u kojoj deluju stalno boni potisci; ispod nje lei mezozona, a jo dublje katazona. epizoon (gr. epi-, zoon ivotinja) zool. goto-van koji ivi na spoljnoj povrini koe; pl. epizoa; entozoon. epizoonosologija (gr. epi-, zoon, nosos bolest, logia) nauka o stonoj zarazi. epizootija (gr. epi-, zoon) ivotinjska, naroito stona zaraza veih razmera, pomor stoke. epizootian (gr.) zarazan, koji ima oblik zaraze (kod ivotinja). epizootiologija (gr. epi-, zoon ivotinja, logia nauka) nauka o parazitima i zaraz-nim bolestima domaih ivotinja. epik (gr. epos junake pesma) pisac epskih pesama, epski pesnik; up. epski. epika (gr. epos, fr. epique) pong. epsko pesnitvo pesnitvo koje lagano i opirno pria ono to se desilo ili to se moglo desiti nekada u ivotu, ne isti-ui pri tom i oseanja koja ti dogaaji u nama izazivaju, kao to je to sluaj kod druge dve glavne pesnike vrste (lirskog i dramskog pesnitva).

epikarpi)(um) (gr. epi-, karpos plod) med. flaster za puls; zavoj oko tanog korena; bog. pokorica oplodnice, spoljna koa ploda; supr. endokarpij(um). epikauma (gr. epi-kaio palim na povrini) med. mehur od opekotine; otok zenice ili otok na ronjai. epikerastika (gr. epi-kerastika) pl. ubla-avna sredstva, sredstva za ublaavanje, za razblaavanje. epikranijum (gr. epi-, kranion lubanja) zool. gornji deo lubanje. epikriza (gr. epikrisis procena, odluka) med nauio objanjenje i utvrivanje jednog sluaja oboljenja s obzirom na njegov postanak, tok i ishod. epikureizam (gr. Epikuros) filozofska kola starogrkog filozofa Epikura (341-270. pre n.e.): svetovi se bez boanskog upravljanja razvijaju time to se atomi, sem kojih ne postoji nita do prazan prostor, skupljaju i ponovo rastva-raju; isto tako postaju i nestaju iva bia i dua, koja se sastoji od najfinijih atoma; vrednost saznavanja prirode sastoji se u tome to oslobaa oveka od uasa praznoverice, religije i straha od smrti; ovo osloboenje je potrebno radi sticanja blaenstva, koje nije u udnom uivanju, nego u tome to se telo oslobaa od bolova a dua od nespokojstva (u netanom i pogrenom smislu, koje su proirili protivnici, epikureizam je elja za uivanjem i ulnom nasladom). epikurejac (gr. Epikuros) pristalica Epikurove filozofije, koja u oseanju duhovnog blaenstva, to dolazi kao posledica osloboenja due od nespokojstva a tela od bola, gleda najvie dobro; no kako su Epikurovi uenici i protivnici njegova naela izopaili odajui se vie udnim uivanjima i nasladama, epikurejcem se obino smatra ovek odan udnim nasladama, dakle: razvratnik, sladostrasnik i sl.Jlr epikurejski. epilator (fr. epilatoire) sredstvo za skidanje, upanje dlaka. epilacija (fr. epiler, epilation) upanje, vaenje, skidanje dlaka naroitim prepara-tima ili pomou elektrine struje radi leenja ili ulepavanje. epilema (gr. epi, lemma dobitak)ret. pitanje ili napomena koju govornik sam sebi postavi, pa odmah na nju odgovori. epilepsija (gr. epi-lembano, epilepsia) med, padajua bolest, padavica, gora, velika bolja, gorska bolest. epileptika (gr. epileptika padavica) pl. med. lekovi protiv padavice. epileptian (gr.) koji se odnosi na epilep-siju, bolestan od epilepsije. epileptiar (gr. epileptikos) med. onaj koji pati od padavice, padaviar. epilion (gr. epyllion) poet. mali epos, mala pesma, pesmica.

291
epilog (gr. epi-logos) zavrna re, pogovor; zavrni govor na kraju nekog pozorinog komada kojim se glumac obraa gledaocima; fig. zavretak ili neposredna posledica nekog dogaaja ili radnje; sulr. prolog. epilogizam (gr.) log. na osnovu poznatih injenica i okolnosti zakljuivanje o injenicama i okolnostima koje jo nisu poznate. epimeleti (gr. epimeletes) pl. u staroj Grkoj, naroito u Atini: upravnici i stareine raznih upravnih zvanja. epimenija (gr. epimenios meseni) rtva koja se prinosila svakog meseca kod starih Grka; fiziol. menstruacija. epimitij(um) (gr. epimythion) poet. zavretak pesme, prie ili basne koji sadri moralnu pouku koja se iz toga moe izvesti, naravouenije". epimona (gr. epimone zadravanje, epimeno zadravam) Ret. zadravanje na jednom predmetu da bi se to iscrgije izloio i objasnio. epivefrin (gr. epi, nephros bubreg) med. v. adrenalin. epivikion (gr. epi-, ruke pobeda, epirakion) proslava pobede, sveanost u slavu pobede; pobednika pesma u ast pobednika u narodnim i olimpijskim utakmicama (kod starih Grka). epinikijski (gr. epi-, nike) koji pripada pobedi, pobedim, pobedniki. epinomis (gr. epi-, nomos zakon) dodatak zakonu; dodatak uopte. eedometrija (gr. epipedon ravan) geom. v. planimetrija. epipetalan (gr. epi-, petalon list) bog. sa natcvetnim tukom. epiplazma (gr. epi-plasso) med. oblog, melem za leenje rana. epipleksija (gr. epiplexia) med. uzetost jedne strane usled udara kaplje; pr. epiplekti-an. epiplektiar (gr.) med. onaj kome preti opasnost od kaplje. eleroza (gr. epiplerosis prepunjenje) med. bolesna punokrvnost, prekomerno punjenje arterija krvlju. epirater (fr. epurateur) preiava, maina za preiavanje pamuka. eiirenon (gr. epi, lat. gep bubreg) med. v. adrenalin. episemazija (gr. episemasi'a pokazivanje, pojavljivanje bolesti) med. predznaci bolesti. episemema (eng. episememe) liigv. najsitnija sintaksika jedinica. episilogizam (gr. epi-, sillogismos posredni zakljuak) log. silogizam koji sadri kao jednu premisu zakljueni sud, konkluziju, drugog silogizma; zakljuak koji dolazi kao posledica nekog drugog zakljuka.
19'

epistil

episkop (gr. episkopos posmatra) opt. aparat koji moe da projicira i neprozirne objekte pomou jake svetlosti. episkop (gr. episkopos nadzornik, episkopeo nadgledam) vladika, biskup. episkopali (gr. episkopos) pl. lanovi episkopalne ili biskupske (avglikaiske) crkve u Engleskoj. episkopaliziranje (gr. episkopos nadzornik) uvoenje episkopskog dostojanstva i episkopske vlasti. episkopalist(a) (gr. episkopos) katolik koji ne priznaje papu kao vrhovnog predstavnika crkve, nego biskupe skupljene u jednom optem koncilu. episkopalni (gr. episkopeo nadgledam) vladianski, biskupski; episkopalni sistem shvatanje po kojem najvia crkvena vlast treba da je u rukama svih biskupa i njihovog opteg koncila, za razliku od papalnog ili kurijalnog sistema, koji danas vlada u katolikoj crkvi i po kojem svu vlast ima papa (u pravoslavnoj crkvi vai i danas episkopalni sistem); epi-skopalna crkva engleska anglikanska crkva. episkopat (gr. episkopos) vladianstvo, biskupstvo; zvanje i dostojanstvo vladike ili biskupa; sve vladike ili svi biskupi, kao celina. episkopija (gr.) zvanje i oblast koja stoji pod upravom jednog episkopa. episkopokratija (gr. episkopos nadzornik, kratia vlast) vladavina (ili: svemo) episkopa i svetenstva (npr. u nekoj dravi). episkopska projekcija opt. prikazivanje slika ili predmeta pomou odbijanje svetlosti. epispadija (gr. epi-, spao vuem) med. uroena anormalnost koja se sastoji u ispu-tanju mokrae kroz poleinu mukog spolnog organa; gornji procep uda. epispazmus (gr. epispao privlaim) vetake izvlaenje obrezane gornje koe na mukom spolnom organu da bi se time dokazalo nejevrejsko poreklo (to su, u doba rimskih careva, esto radili odro-eni Jevreji); takav Jevrejin zvao se epi-spast. epispast (gr.) v. pod epispazmus. epispastikum (gr.) med. sredstvo, flaster za izvlaenje. epispastian (gr.) med. opti naziv za sup-stance koje proizvode plikove na koi, npr. za slaicu, kantarion i dr. epistaksis (gr. epistazein nanovo kapati) ned. curenje krvi iz nosa. epistemologija (gr. episteme znanje, saznanje, nauka, logia) fil. teorija saznanja; nauka o aksiomima filozofije. epistemonian (gr. epistemonikos) koji spada u nauku, nauni. epistil (gr. epistylis, epistylon, epistylos stub) arh. greda koja stoji povrh stubova i

epistola

292

epifiti

spaja ih, arhitrav; glava ili venac na epitem(a) (gr. epithema) med. oblog, naroito stubu. oblog za eludac; epitema. epistola (gr. epistole, lat. epistola) pismo, epitet (gr. epithetos) poet. pridev ili prilog koji poslanica, pismena poruka; u Novom zave-tu: dolazi uz glavnu re kao pomo da bi apostolsko pismo, poslanica; fig. grdnja preko predstava bila to ivlja, potpunija i lepa, pisma, vakela; poetska epistola pismo u npr. beli dvori, rusa kosa, carsko grlo; obliku pesme, poslanica u stihovima. epiteton ornans (lat. epitheton ornans) ukrasni pridev, ukrasni prilog. epistolar (nlat. epistolarius) u katolikoj crkvi: svetenik koji na bogosluenju ita epitimija (gr. epithymia) med. udnja, pouda, apostolske poslanice. epistolarij(um) (nlat. elja, jak prohtev za jelima to ga osea epistolarium) knjiga u kojoj su pobeleene ena za vreme trudnoe. biblijske poslanice, zbirka biblijskih poslanica. epitimija (gr. epitimia) kazna kojom vie epistolarni (gr. epistole) pismeni, u obliku crkvene vlasti kanjavaju neko sveteno lice za uinjenu krivicu; poslati na epitimiju pisma; epistolski. epistolij(um) (lat. poslati svetenika u manastir da izdri kaznu epistolium) malo pismo, na koju je osuen. pisamce. epistolograf (gr. epistole, grapho) epitogij(um) (gr. epi-, lat. toga) gornji ogrta; onaj koji med. zavoj za rame. pite pisma, pisac pisama. epistolografija epitoma (gr. epitome) kratak izvod iz nekog (gr. epistole, graphia) vetina sastavljanja veeg dela, pregled sadrine. pisama (ili: poslanica). epitomirati (gr.) dati (ili: izraditi) kratak epistolski (gr. epistole) v. epistolarni. pregled nekog dela, napraviti izvod. epistomij(um) (gr. epi'-stomizo zapuim epitrahilj (gr. epi-, trachelos vrat) deo usta) tea vale na ustima. epistrof (gr. epiodede pravoslavnih svetenika koji se nosi strepho okreem) zool. drugi vratni prljen, koji o vratu i stoji ispod glavne gornje odede pomae okretanje glave. (stihara). epistrofa (gr. epistrophe okret) med. vraanje epitrit (gr. epitritos) metr. stihovna stopa od bolesti, sluaj kada se bolest, koja je bila ve etiri sloga koju sainjavaju jedan spondej i pri kraju, povrati. epistula v. epistola. jedan jamb ili spondej i trohej, tako da oba episcenij(um) (gr. epi-, skene, lat. scena) poz. para slogova stoje u ritmi-kom odnosu tri gornji deo pozornice. prema etiri: i (prvi), epitaza (gr. epitasis, pojaanje, porast, epi- U - - (drugi), - - i - (trei), -------- U (etvrti teino) med. pojaanje, pogoranje u stanju epitrit). neke bolesti, porast vatre; poz. za-plet u epitropa (gr. epitrope) ret. privremeno ustupozorinom komadu. epitalam (gr. epi-, panje, doputenje. thalamos lonica) svad-bena pesma kod starih epitrohazam (gr. epi-trochazo ovla Grka i Rimljana koja se, obino u horu, pevala dodirnem) povrno dodirivanje; ret. nagopred lonicom (thalamos) mladenaca, svatovac. milavanje veeg broja misli u jednom epitaf (gr. taphos, epitaphion) nadgrobni periodu govora. natpis (na spomeniku); nadgrobni spomenik, epifanija (gr. epi-phainamai, epiphaneia) spomenik uopte. pojavljivanje, naroito: pojavljivanje nekog epitafijus (gr. epitaphios) posmrtni govor, boga i praznovanje u ime toga; u hrianskoj naroito govor u slavu boraca poginulih za crkvi: dolazak Spasitelja meu ljUDe; u katolikoj crkvi: proslava dolaska triju otadbinu. kraljeva novoroenom Isusu; u pravoslavnoj epitafist(a) (gr. epitaphion) pisac crkvi: Bogojavljenje. nadgrobnih natpisa, pisac epitafa. epiteza (gr. epifenomen (gr. epiphaino pojavljujem se epithesis dodatak) gram. prira-stak, tj. posle) fil. pojava koja ide kao pratilja vanijih dodavanje na kraju rei jednog slova ili procesa, zbivanja, npr. svest, psihike sloga radi jaeg artikulisanja te rei, npr. -ka pojave; med. uzgredna (ili: sporedna) (u meneka), -na (od,ena), -r (tadarj itd. pojava kod neke bolesti. epiteza (gr. epi, thesis postavljanje) mom. epifiza (gr. epiphysis prirataj, pro-duak, postanak glasa. epi-phyomai) rastem na, uhvatim se za; znat. epitel (gr. epi, thele bradavica, dojka) fi-zkol. kotana jabuica, okrajci dugih kostiju; mala neno povrinsko tkivo na sluzo-koi, npr. na endokrina lezda koja se nalazi na zadnjem usnama, sisama itd.; pl. epiteli delii koe. delu srednje komore mozga, vana za enitelijalan (gr.) koji se odnosi na epitel. razvitak telesnih i spol-nih osobina oveka, epiteliom (gr.) med. epitelijalni rak. naroito po tome to regulie i koi prerano razvijanje spol-nih obeleja. epifilosperma (gr. epi, phyllon list, sperma seme) pl. bot. biljke iji se cvetovi nalaze na listovima. epifiti (gr. epi-phyomai rastem na) pl. bot. gotovanske biljke koje rastu na drugim

epifonema

293
po kome je tekua godina dobijala ime, u Sparti prvi efor, u Tebi prvi beotarh). eponimiav (gr.) nazvan, prozvan, istoime-ni; kada smisao i znaenje imena odgovara karakteru ili sudbini onoga koji nosi to ime. epopeja (gr. eipein kazivati, rei, epopoiia) junaki spev, jedinstveno pesniko prikazivanje izvesnog niza znatnih dogaaja okupljenih oko jednog sredita, tj. oko glavnog junaka; epopeja moe biti narodna, koja je uglavnom sastavljena od narod nih pesama i pria (,,Kosovo" od St. Novakovia, Lazarica" od Sr. Stojkovia, Ilijada", Odiseja" i dr.) i umetnika koju je napisao samo jedan pesnik; ova poslednja ima etiri vrste: istorijska epopeja, koja opeva znatne istorijske dogaaje, romantina epopeja, koja opeva junake i ljubavne pustolovine uvenih vitezova, pobona epopeja, sa sadrinom iz Svetog pisma, i komina epopeja, u kojoj mata dolazi u sukob sa razumom ili oseanjem; ep, epos, epska pesma. epos (gr. eipem, epos) poet. v. epopeja. epoha (gr. ep-echo, epoche) doba, vreme nekoga znatnog dogaaja od koga se poinje brojati izvestan niz godina, odsek ili period vremena; initi epohu stvarati jedno novo i znaajno doba, uiniti sebe ili doba u kojem se ivi znaajnim, izazvati velik ugled, biti znaajan; astr. proizvoljno utvren datum za koji su uneti u tablice elementi nuni za izrauna-vanje mesta nekog nebeskog tela. epohalan (gr. epoche) znatan, veoma znaajan, velik, koji ini epohu, koji svojom vrednou i znaajem nadmaava sve to se u tom vremenu dogodilo i daje mu svoje obeleje (npr. epohalan pronalazak, uspeh i sl.). epohant (gr. epoche, nlat. epochans) onaj koji izvri neto krupno i znaajno, onaj koji predstavlja, koji ini epohu. e profundis (lat. e profundis) iz dubine, npr. pevati. epruveta (fr. eprouvette) zadnivena staklena cev za vrenje hemijskih opita, ogleda. epsilon (gr. e, psilos go, nag) ime petog slova grke alfabete = kratko e; up. eta. epsilontika (gr. epsilon) mat. meu matematiarima uobiajen naziv za rigorozno izlaganje matematike analize; izraz je potekao otud to se u mnogim dokazima iste analize upotrebljava grko slovo (epsilon) kao oznaka za proizvoljno malu pozitivnu veliinu. epsilontiar (gr.) matematiar koji smatra da se matematika mora uvek izlagati u potpuno strogoj formi, ak i za nematema-tiare; fig. preterano strog matematiar. epski (gr. epos) koji se tie epske poezije; fig. junaki, opiran; epska pesma v. epopeja; epska plastinost prianje koje u epu mora biti tako ivo i oigledno kao

biljkama, ali ne oduzimaju od njih hranu kao to je sluaj kod ostalih gotovana (parazita). epifonema (gr. epiphonema) uzvik, poklik; ret. krepka zavrna misao u govoru. epifora (gr. epiphora) zakljuak, zavretak; ret. ponavljanje jedne rei ili vie rei na kraju reenice; med. suenje (oiju). epiheirema (gr. epicheirema) mog. zakljuivanje, dokazivanje; ret. nagomilavanje zakljuaka ili dokaza na kraju govora, zavretak govora u kojem svaki stav ima i svoj dokaz; epiherema. epiherema (gr. epicheirema) v. epiheirema. spihorian (gr. epichorios) domai, obia-jan, domorodan; up. enoemian. epihroza (gr. epfchrosis prebojenje) med. osip po koi u boji. epicentar (gr. epi-, kentron, lat. centrum sredite) povrinsko sredite; kol. ono mesto na povrini kamene Zemljine kore koje se nalazi vertikalno iznad hipocen-tra, tj. mesta u kamenoj Zemljinoj kori u kojem je izvor zemljotresa. epicenum (gr. epikoinos, lat. epicoenum) gran. re koja vredi za oba roda, i muki i enski. epicikl (gr. epi-, kyklos krug) astr. mali krug ije se sredite kree obimom nekoga drugoga kruga (u Ptolomejevu geocen-trinom sistemu taj drugi krug je vei, zvani deferent); geocentrina putanja planete; pr. epiciklian. epicikloida (gr. epi-, kyklos eidos oblik) kriva linija koju opisuje jedna taka na obimu kruga koji se kotrlja sa spoljne strane jednog nepominog kruga. epod (gr. epodos) arobnjak, gatalac, onaj koji pomou arolijskih pesama, izreka, gatalica i natprirodnih sredstava pomae i lei; up. magnetizer. epoda (gr. epado pripevam, epode) poet. pri-pev, refren, umetnut stih, zavrna pesma koja dolazi posle strofe i antistrofe u starogrkim horskim pesmama; vrsta lirske pesme kod Horacije kod koje naizmenino dolaze jedan krai stih (versus epodus) i jedan dui. epodian (gr. epodos) poet. koji se pripeva, umetnut; sa refrenom, pripevom. epoleta (fr. epaulette) voj. naramenica na kojoj stoji znak oficirskog ina; dobiti epolete dobiti oficirski in, postati oficir; izgubiti epolete prestati biti oficir, biti lien oficirskog ina. epolirati (fr. epauler) voj. zakloniti grudobranom, opkopom; zatititi krila vodom, barutinom itd. epolman (fr epaulement) voj. grudobran napravljen od nabacane zemlje, dakova peska i dr. eponim (gr. eponymos) onaj po kojem je neto nazvano, koji daje nekoj stvari ime (kao to je npr. u Atini bio prvi arhont,

294
da se dogaa pred naim oima; epska poezija v. epika; epski pesnik=epik; epska irina ili opirnost lagano prianje mnogih dogaaja u kojima uestvuje, pored glavnog junaka, vei broj junaka, opisivanje svega nadugo i nairoko; epski stih stih kojim se ponajee piu epske pesme (deseterac i heksametar.) epsomit (po eng. gradu Epsomu) gorka so, mineral, magnezijumov sulfat s kristalnom vodom MgSO4X7H2O. epulis (gr. epulis) med. mekani izrataj na desnima. epuloza (gr. epulosis) med. zaraivanje, zaraenje, zamlaivanje, zamlaenje, npr. rana. epulotikon (gr. epulotikos koji pomae zamlaenju, zaraivanju) med. lek za skupljanje i suenje rana. epulotikum med. v. epulotikon. epurativan (nlat. epurativus) koji isti (ili: trebi, preiava). epuracija (nlat. epuratio) ienje, preiavanje, trebljenje. epurirati (lat. purus ist, nlat. erigage) oistiti, preistiti, otrebiti, prebrati. Epur si muove (ital. Eppur si muove) Pa ipak se kree" (tj. Zemlja), rei koje je uzviknuo Galilej pred inkvizicionim sudom kad su ga primorali da se odrekne Kopernikovog uenja. epa (nlat. aega) raunanje vremena, nain raunanja vremena od nekog znatnog dogaaja; hrianska epa, naa epa raunanje vremena od poetka hrianstva, od roenja Hristova; kod muslimana od Hidre-ta, Muhamedovog bekstva iz Meke (622. god. n. e.); kod starih Rimljana od osnivanja Rima (753. god. pre n. e.). eradijacija (nlat. eradiatio) izraivanje, izraenje, zraenje, putanje zrakova svetlosti i toplote. erantan (lat. eggage lutati, errans) koji luta, koji je u zabludi, koji grei; skitalaki. erar (lat. aerarium) dravna blagajna starog Rima u Saturnovom hramu na Kapitolu; dravna imovina (za razliku od fiskusa ili privatne imovine careva); otuda, danas: dravna imovina, dravna (ili: zemaljska, gradska) blagajna. erare humanum est (lat. eggage humanum est) u ljudskoj prirodi je da grei. srarijalni (nlat. aerarialis) v. erarni. erarij(um) (lat. aerarium) v. erar. erarni (lat. aerarius) koji se tie dravne kase; erarni prihodi i rashodi, prihodi i rashodi dravne blagajne. erata (lat. eggage greiti, erratum, errata) pl. tamparske greke; spisak tampar-skih greaka koji, obino, dolazi na kraju knjige; up. eratum. erata korige (lat. errata corrige) ispravi tamparske greke (obino se stavlja na kraju knjige, kao naslov spiska tampar-skih greaka).

ergosterin

eratian (lat. erraticus) koji luta, koji se premeta; nepostojan, nepravilan, nere-dovan, nastupni; eratine stene geol. putu-jue stene, lutajue stene, tj. one koje se nalaze na povrini Zemlje daleko od mesta na kojem su postale; eratine bolesti med. nepravilne, neredovne, nastupne, atipine bolesti, npr. groznica. Erato (gr. Erato) mit. jedna od devet muza, zatitnica poezije, naroito lirske (ljubavne), i erotine muzike; u umetnosti obino prikazivana sa lirom; up. muza. eratum (lat. erratum) greka, zabluda, omaka; naroito: tamparska greka; pl. erata. erbij(um) (lat. erbium) hem. element, red. br. 68, atomska masa 167,26 metal iz grupe retkih zemalja (lantanida). erg (gr. ergon rad, delo) 1. fiz. jedinica rada u apsolutnom sistemu mera: rad koji jedinica sile (jedan din) izvri kad napadnu taku pomeri za jedinicu duine (1 st); kiloerg rad od hiljadu erga; megaerg rad od milion erga; deset megaerga zove se dul (eng. joule), tj. rad koji je potreban da se teret od 1,02 kg podigne na visinu od 10 st. erg (arap. erg, pl. areg) 2. geogr. naziv za izvesne oblasti u Sahari pokrivene peanim dinama, nasuprot stenovitim zaravnima ili hamadama". ergastika (gr. ergazomai radim, delam) uenje o radu i radinosti. ergativ (gr. ergon rad, delo) liigv. padeni oblik u nekim jezicima (baskijskom npr.) koji pokazuje od koga potie stanje u kome se nalazi subjekat. ergela (pere. hargele, tur. hergele) l. odgajalite konja, stoarska ustanova za unapreenje konjarstva; 2. opor, krdo, mnotvo (najee konja). ergo (lat. ergo) dakle, stoga, prema tome. ergograf (gr. ergon rad, grapho beleim) aparat za beleenje rada to ga mogu izvriti miii prstiju. ergometar (gr. ergon metron) med. sprava za merenje rada to ga izvri jedan mii ili grupa miia. ergometrin hem. jedan od alkaloida raane glavnice (Secale cornutum) kao i ergota-min, upotrebljava se za zaustavljanje krva-vljenja iz materice posle poroaja. ergonomija (gr. ergon, nomos obiaj, red, zakon) nauka koja prouava odnos izmeu oveka i sredstava za proizvodnju i koja pokuava da iznae najpogodnije uslove u psihikom i fizikom pogledu odnosa ovek maina. ergostat (gr. ergon rad, istemi stavim, stanem) med. aparat za terapeutiko iskoriavanje rada miia, kod koga bolesnik, obrui jednu ruicu, moe da izvri tano odreenu koliinu rada. ergosterin v. ergosterol.

ergosterol

295

eritroza

ergosterol hem. provitamin vitamina D2, koji nastaje zraenjem ergosterola ultraljubiastim zracima; ergosterin. ergotamin (fr. ergotine) hem jedan od alka-loida raeve glavnice (Secale cornutum); upotrebljava se, uglavnom, za zaustavljanje krvavljenja iz materice; up. ergometrin. ergotizam (fr. ergot glavnica) med. trovanje raevom glavnicom, naroito posle pokuaja nasilnog pobaaja. ergotin (fr. ergotine) med. vaan sastojak raeve glavnice ili izrodice, koji izaziva skupljanje krvnih sudova i nekih miinih snopia, naroito kod materice; ergotinin. ergotinin (fr. ergotine) v. ergotin. Ereb (gr. Erebos) mit. boanstvo mraka; kod Homera: carstvo mrtvih, podzemni svet, pakao; kod Hesioda: mitsko bie, sin Hao-sov, otac Etera (nebeskog prostora) i He-mera (dana). erekcija (lat. erectio) podizanje, uspravlja-nje, uzdizanje, fiziol. dizanje, nabreknu-e, kruenje mukog spolnog organa kao posledica spolne razdraenosti; osni-vanje, ustanovljavanje, podizanje, izvoenje, graenje. eremit (gr. eremites, lat. eremita) pustinjak, usamljenik, isposnik, anahoreta. eremitaa (fr. eremitage) pustinjakovo obitavalite, isposnika elija; usamljeno mesto, usamljena kuica; kuica u parkovima izraena od drveta ili kamena, naroito bila omiljena kao ukras u HU veku; ime uvene galerije slika u Lenjin-gradu; vrsta finog burgundskog vina. eremitizam (gr. eremos pust, usamljen) pustinjatvo, usamljenitvo, isposnitvo; pustinjaki (ili: usamljeniki, ispo-sniki) ivot. erepsin (gr. ereipo obaram, raskidam) fiziol. ferment sluzokoe tankoga creva koji rastvara belanevine. eretizam (gr. erethi'tho) med. v. eretizija. eretizija (gr. erethitho nadraim, raz-draim) med. uznemirenost, razdraenost, npr. mozga; bolesno uveana uzbudljivost; eretizam. eretian (gr. erethitho nadraim) uzbuen, uznemiren, razdraen. ereuksis (gr. ereiigomai podrignem, rigam) med. riganje, podrigivanje; eruktacija. erzak (arap. arzaq, tur. erzak) hrana, jelo. Erida (gr. Eris) mit. boginja svae i razdora kod starih Grka. Na svadbi Ahilovih roditelja Peleja i Tetide bacila meu goste zlatnu jabuku, na kojoj je pisalo: Najlepoj (te kalliste), i time izazvala meu uesnicima svau i mrnju, to je, posredno, dovelo do Trojanskog rata. Eridina jabuka jabuka razdora, seme razdora; up. Erida. erizipel (gr. erysipelas, erythros crven, pel-1a koa) med. zarazna bolest: vrbanac, vr-

bolac, plamenik, brnka, crveni vetar, jar-bolac, plamac, poarica, gronici. erizipelatezan (gr. erythros pella) med. slian sa crvenim vetrom, u vezi sa vrban-cem, crvenim vetrom; koji boluje od erizi-pela. erina (gr. en-, ris, rinos nos) pl. med. sredstva protiv kijavice. erinija (gr. erinys) pl. erinije boginje osvete kod starih Grka, koje su, kao izvri-teljice Pravde, naroito vrile osvetu nad zloincima; kod Rimljana furije. eriometar (gr. erion vuna, metron) v. eirometar. erir (tur. harir) svileno platno. eristika (gr. eris svaa, prepirka, razdor, eristike) vetina prepiranja (ili: raspra-vljanja, polemisanja, diskutovanja). eristian (gr. eristikos) sklon svaanju i prepiranju; sporan, koji se moe ospora-vati, koji je za osporavanje. eristiari (gr. eristike vetina prepiranja, raspravljanja) pl. oni koji vole da se prepiru, da raspravljaju; fil. pristalice starogrke megarske filozofske kole (zbog sklonosti prepiranju i rasprav-ljanju). eritema (gr. erythema) med. crvenice, opti naziv za pojavu crvenila na koi, na veem ili manjem delu koe, kao reakcija koe na tetno dejstvo spoljnog inioce; eritrema. eritrazma (gr. erythros crven) med. zarazno oboljenje koe oko plea i prepona. eritrema (gr. erythros) med. v. eritema. eritremija (gr. erythros crven, haima krv) med. v. eritroza. eritrizam (gr. erythros) pojava da se u narodu koji inae ima crnu kosu raaju i lica sa crvenom kosom (ova pojava naroito je esta kod evropskih Jevreja, dok je kod crnaca uopte nema). eritrijaza (gr.) med. crvenilo kod novoroenadi. eritrin (gr.) hem. crvena ruda koja nastaje atmosferskim troenjem (oksidacijom) kobaltnih arsenida i arsenosulfida, ko-baltov cvet. eritro- (gr.) predmetak u sloenicama sa znaenjem: crven, koji je crvene boje. eritroblaste (gr. erythros, blastos klica) fiziol. elije koje stvaraju crvena krvna zrnca. eritroblastemija (gr.) med. poveanje broja eritroblasta u krvi, obino kod anemi-nih osoba. eritroblastoma (gr.) med. izraslina od eritroblasta, slina tumoru. eritrodermija (gr. erythros, erma koa) med. jako i prostrano crvenilo koe, praeno jaim ili slabijim ljutenjem. eritroza (gr. erythros) med. 1. crvenilo koe i sluznice; 2. bujanje tkiva koje stvara crvena krvna zrnca.

eritrozin

296

erpetologija

eritrozin (gr.) hek. organska bojena materija koja se dobija iz fluoresceina i kojom se bojadiu svila i vuna utocrveno i modrocrveno. eritromelalgija (gr. erythros, melos ud, al-gos bol) med. crvene i dosta jako nateene belege, praene bolom, koje se povremeno javljaju po rukama i, ree, po nogama, pa se izgube; poreklo im je u oboljenju ivaca. eritropoeza (gr. erythros, poieo inim, stvaram) zool. stvaranje crvenih krvnih zrnaca. eritropsija (gr. erythros opsis gledanje) med. stanje ula vida pri kome se sve vidi kao kroz crveno staklo. eritrofil (gr. erythros, phyllon list) vot. lisno crvenilo. eritrofitoskop (gr. erythros, phyton biljka, skopeo posmatram, gledam) crvene naoari, aparat kroz koji se lie u biljaka vidi u purpurnoj crvenoj boji. eritrofobija (gr. erythros, phobos strah) med. bolestan strah stidljivih osoba da e u odreenoj situaciji pocrveneti i na taj nain odati svoje duevno stanje. eritrohloropija (gr. erythfos, chloros otvorenozelen, ukast, opsis vienje) med. nesposobnost da se vidi modrouta boja. eritrocijanoza (gr. erythros kyanos modar) med. oboljenje koje dovodi do modrica i mestiminih crvenkastih takica na koi. eritrociti (gr. erythros, kytos uplje telo, bokast sud) pl. zool. crvena krvna zrnca. eritrocitoza (gr. erythros, kytos elija) med. povean broj crvenih krvnih zrnaca, zbog razliitih uzroka. eritrocitometar (gr. erythros, kytos, metron mera) instrument za merenje eritrocita u krvi. erker (nem. Erker) isturen deo zgrade sa prozorima, zatvoren balkon. erl (eng. earl) grof, trei stepen plemstva u Engleskoj, izmeu markiza i vajkaunta. erlkonig (dan. ellerkonge, nem. Erlkonig) kit. vilinski kralj, bauk. ermenevtika (gr. ermeneutike tumaenje) v. hermeneutika. ermita v. eremitaa. erogator (lat. erogator) prav. izdavalac, izvrilac poslednje volje. erogacija (lat. erogatio) prav izdavanje, isplaivanje; deljenje, podela. erogen (gr. eros ljubav, genes, gignesthai roditi se) koji izaziva spolni nadraaj, spolnu strast. erodirati (lat. erodere) razjesti, razjeda, nagrizati, najedati; geol. odnositi, skidati. erozivan (lat. erodere, erosivus) razjedan, nagrizan, najedan, koji razjeda, nagriza, na j e da. erozija (lat. erosio) razjedanje, najedanje, nagrizanje; razjedenost, nagrizenost, najedenost; geol. odnoenje, skidanje; razjedeno

mesto; med. povrinski, najee prugasti i vidno ogranieni nedostaci u sluzo-koi pojedinih organa, npr. eluca, ma-terinog grlia, ronjae i dr. eroikamente (ital. eroicamente) muz. v. eroiko. eroiko (ital. eroico) muz. herojski, junaki, tj. pojaanom silinom. eror (lat. eggog) zabluda, greka, omaka; eror fakti(lat. error facti) stvarna zabluda; eror in fakto (lat. error in facto) prav. zabluda odnosno injeninog stanja, tj. zabluda o postojanju krivinog dela; eror in judikando (lat. error in judicando) prav. kada pravni lek tvrdi da je napadnut odluka materijalno netana zbog rave primene krivinog zakona; eror in proce-dendo (lat. error in procedendo) prav. kada pravni lek tvrdi da postupak na osnovu koga je odluka donesena ne odgovara zakonu. Eros (gr. Eros) nit. bog ljubavi kod starih Grka (kod Rimljana: Amor, Kupidon): fig. ljubav; fil. ljubav prema idejama, nagon za saznanjem (kod Platana); astr. planetoid koji se nekad priblii Zemlji vie nego ikada Mars, zato to njegova putanja lei izmeu putanja Zemlje i Marsa. erotsmatika (gr. erotao pitam) vetina zgodnog postavljanja pitanja. erotematiki, erotematski (gr. erotemati-kos u vidu pitanja, erotema pitano, pitanje) zove se nastavim metod u kome jedan pita a drugi odgovara, kako je npr. radio Sokrat; supr. akroamatski. erotizacija (gr. eros spolna ljubav) dovo-enje u erotino stanje, poveanje eroti-nog nagona. erotiziranje (gr. eros) fiziol. specifino spolni uticaj materija koje spolne lezde lue u krv (seksualnih hormona) na centralni nervni sistem, sredini ivani pribor. erotik (gr. erotikos) pisac ljubavnih pesama, ljubavni pesnik. erotika (gr eros spolna ljubav) vetina voenja ljubavi, nauka o ljubavi; ljubavno pesnitvo. erotian (gr. erotikos) ljubavni; sklon ljubavi, zaljubljiv, zaljubljen; erotina poezija ljubavno pesnitvo. erotomanija (gr. eros spolna ljubav, mama pomama, ludilo) ljubavno ludilo; med. duevni poremeaj kod nekoga koji je obuzet stalnim ljubavnim zanosom: sve svodi na spolnu radnju i strast, svuda vidi samo spolne pojave, odaje se prekomerno spol-nom uivanju, samo o tome misli i govori; takoe: kada bolesnik uobrazi da je neko u njega ili on u nekoga zaljubljen (erotomanija kod ena = nimfomanija, kod mukaraca = satirijaza). erpetologija (gr. erpeton gmizavac, logia) zool. v. herpetologija.

ersted

297

eskamotaa

ersted (po imenu danskog fiziara Oers-ted-a) fiz. jedinica za merenje jaine mag-netskog polja; oznaka Oe. erek (tur. erkek) muko; mujak kod ptica. erelije (tur. ersekli) pl. toke. eruginirati (nlat. aeruginare) staviti bakar u ru; bakar ili bronzu prevui na izgled starim slojem bakarne re (patine). erugo (lat. aerugo) ra na bakru, bakarni oksid. erudit (lat. eruditus) uenjak, nauio obrazovan ovek, znalac. eruditan (lat.) obrazovan, naitan, uen, nauni. erudicija (lat. eruditio) naitanost, uenost, obrazovanost, naunost. eruktacija (lat. eructatio) med. v. ereuksis. eruktirati (lat. eructare) med. rigati, izri-gati, izrigivati, podrigivati. eruptivan (lat. erumpere izbijati, izbiti, eruptivus) koji je postao izbijanjem iz unutranjosti Zemlje; eruptivno stenje stenje koje je postalo od magme ili lane; eruptivna groznica groznica sa ospama, koprivna groznica. erupcija (lat. eruptio) izbijanje, izliv (gneva, ljubavi); geol. izbacivanje, npr. nekog vulkana; nasilno izbacivanje; iznenadno i obilno proizvoenje neega; med. nenadan izliv krvi, gnoja ili vode; osi-panje, izbijanje ospica. erc v. herc. erceg (ma.) v. herceg. esap (arap. hisab, tur. hesap) raun; broj; procena. esapiti (tur. hesap) l. raunati, brojati, ubrajati; 2. misliti, smatrati, pretpostavljati. esaul (rus. esaul od turkmenskog nsaul) re koja je u staro-ruskim kozakim jedinicama oznaavala in kapetana. ese (lat. esse) biti, postojati; kao imenica; bie, postojanje. esej (eng. essay, fr. essai, ital. saggio, lat. exagium) lit. posle pojave Montenjevih Essais" (1580) naziv za krau raspravu o nekom naunom, umetnikom, knjievnom ili javnom pitanju, koja je pisana teno, lako razumljivo, strogo knjievno i nimalo povrno, ogled, pokuaj. esejist(a) (eng. essayist) pisac kraih rasprava, ogleda, eseja; publicist. esen (hebr. haain oni koji ute) pripadnik starojevrejske sekte u I v. n. e; odbacivali su privatnu svojinu, novac i porodicu. esencija (lat. esse biti, essentia) bitnost, sutina, bit, glavno, glavna stvar; hem. glavni tean sastojak to se dobije iz neega destilisanjem; alkoholni i bitni sastojak plodova, biljki itd.; miris; mirisavo ulje. esencijalan (lat. esse, essentialis) bitan, sutastven, sutinski, pravi, glavni, osnovni, neophodan.

esencijalizam (lat. essentialia) pravac u savremenoj filozofiji u Americi koji tei da odri dostignua zapadnjake kulture. esencijalizacija (lat.) ostvarenje, realiza-cija onoga to je sutinsko. esencijalije (lat.) pl. bitnosti, bitne stvari, glavne stvari, bitni sastojci; esenci-jalia konstitutiva (lat. essentialia consti-tutiva) pl. glavni sastojci. esencijalitet (lat. essentia) bitnost, sutastvenost, sutina. esencijelan (fr. essentiel) v. esencijalan. eseri (od skr. SR = socijalni revolucionari) pripadnici sitnoburoaske partije u Rusiji na poetku XX v. koja je propovedala da je seljatvo revolucio-narnija klasa od proletarijata, zastupala teoriju seljakog socijalizma" i ogoreno se borila protiv boljevika. esesovac (prema transkribovanom izgovoru skraenice SS, od poetnih slova nemake rei Schutzstaffel zatitni odred) pripadnik zloglasne policijsko-vojne organizacije u faistikoj Nemakoj. eskablon (fr. escabelon, lat. scabellum) postolje na kojem stoji bista. eskadra (fr. escadre, p. escuadra, lat. exquadra) voj. odeljenje ubojnih brodova pod istim zapovednikom. eskadrila (fr. escadrille) voj. malo odeljenje ubojnih brodova pod istim zapovednikom, mala eskadra; grupa vojnih aviona. eskadron (fr. escadron, ital. squadrone, p. escuadron) voj. taktike jedinica konjice od 120150 konjanika u ratnom stanju, pod komandom komandira eskadrona; vadron. eskalada (fr. escalade, lat. scala)so/ penjanje na zidove i bedeme utvrenja pomou ju-rinih lestava. eskaladirati (fr. escalader) voj. popeti se na bedeme pomou jurinih lestava, juriati sa lestvama. eskalator (fr. escalader) automatske pokret-ne stepenice u velikim trgovinskim kuama, metrou i sl. eskalatorna klauzula (fr. escalade) klauzu-la koja u kratkotrajnom ugovoru daje mogunost da se, pod odreenim uslovima, odstupi od ugovorenih cena i da se one, zbog nestalih promena, ponovo utvrde. eskalacija (fr. escalader penjati se, popeti se) 1. penjanje, stepenovanje; juri na kulu uz pomo lestava; 2. naziv za jedan element amerike ratne doktrine, tzv. elastinog odgovora; podrazumeva postepeno nara-stanje vrste, obima i intenziteta berbenih dejstava. eskalirati (fr. escaler) mor. uploviti u pri-stanite u koje ne treba. eskalop (fr. escalope) kuv. tanak reanj prena mesa, beka nicla. eskamotaa (fr. escamotage) izvoenje maioniarskih trikova, opsenjivanje, opse-

eskamoter

298

esplanada

na; brzo i veto skrivanje neega, veto izvedena kraa. eskamoter (fr. escamoteur) maioniar, opsenar. eskamotirati (fr. escamoter) izvesti, izvoditi maioniarske trikove; neto pri-kri(va)ti; ukloniti, uklanjati, odba-ci(va)ti. eskampirati (fr. escamper) voj. umaknuti, pobei, uhvatiti maglu. eskapada (fr. escapade) jax. pogrean skok u stranu kolskog konja; fig. nepromi-ljen i nestaan podvig, nestaluk. eskarpa (fr. escarpe, p. escarpa) vo/ unuta-rnji bedem, najdonji grudobran jednog rova, opkop. eskarpirati (fr. escarper) voj. napraviti, iskopati bedem (ili: opkop). eskvajr (eng. esquire) titonoa, pa; titula nieg plemstva kod Engleza; danas: titula kojom se oslovljava svaki ugledniji ovek (odgovara naem potovani" blagorodni"). eskivae (fr. esquiver izbei) sp. izbega-vanje protivnikovih udaraca u boksu. eskivirati (fr.) u sportu, naroito boksu: veto izbei protivnikov napad, iskra-sti se, neprimetno se izvui iz tekog poloaja. eskiza (fr. esquisse) skica; povran nacrt. eskont (fr. escompte) trg. v. diskonto. eskontirati (fr. escompter, nlat. escompu-tare) trg. v. diskontirati. Eskorijal (p. Escorial) ime jednog kraljevskog dvorca kod Madrida; eskorijal vuna fina panska vuna. eskorta (fr. escorte, ital. scorta) oruana pratnja, svita; fig. povorka. eskorteri (fr. escorteurs) pl. voj. tip ratnih brodova (pratioci") koji slue kao zatita oklopnjaama i krstaricama. eskortirati (fr. escorter) pratiti, sprovodi pod oruanom pratnjom. eskortovati v. eskortirati. eskudo (port. escudo) novana jedinica Portugalije i ilea (= 100 centavosa). Eskulap (lat. Aesculapius) mit. bog vetine leenja, sin Apolonov i Koronidin; fig lekar. eskulentan (lat. esca jelo, esculentus) koji je za jelo, koji se moe jesti. eskulin (lat. aesculus gorun, lunik, hrast) tvar koja se nalazi u kori divljeg kestena (S21 N24 013). eslinger (naziv po nemakom industrijskom gradu Eslingenu) vrsta i gusta drvena zavesa na prozorima, roletna. esmeralda okretna igra u 3/4 takta, slina brzoj polki. esnaf (arap. asnaf, tur. esnaf) nekadanja staleka organizacije zanatlija iste strune; lan esnafa, zanatlija. espada (p. espada) ma; maem naoruan borac, naroito u borbi s bikovima.

espadilja (p. espadilla, espada, ital. spada gr. spathe irok ma) mali ma. espadon (p. espadon) veliki irok ma za obe ruke i sa dva reza. espadrila (fr. espadrille) laka, od kanapa pletena cipela sa konim ili drvenim onom. espadron (p. espada) ot. ma koji slui za uenje maevanja. espanjol (fr. espagnol) panski duvan za mrkanje, panski burmut. espanjola (fr. espagnole) panska igra, ples. espanjolet (fr. espagnolette) fina vunena tkanina; gvozdena zapinjaa na prozorima i dr.; obinije: spanjolet. espap (arap. asbab, tur. espap, esbab) roba, proizvod za trite, predmet trgovine; odea. esparagosa (p. esparagossa) vuna od pan-skih ovaca. esparzeta (fr. esparcette) vot. vrsta deteline, grahorka Onobrychis viciaefolia iz fam. Papilionaceae, koja se gaji za ishranu stoke. esparto (p. esparto) konasti listovi jedne trave (nlat. tipa tenacissima) koja dolazi iz panije i Alira, a slui za pravljenje asura, za uvijanje cigara, u fabri-kaciji hartije i dr. esperantido (lat. sperare nadati se) vetaki jezik, uproen oblik esperanta. esperantist(a) (fr. esperance nada) onaj koji veruje i nada se da e esperanto postati, jednog dana, opti jezik; pristalica esperanta; onaj koji ui esperanto. esperanto (fr. esperer nadati se, esperance nada) jezik za koji se moe nadati da e postati jezik budunosti", jezik koji je ruski lekar dr Zamenhof vetaki sastavio od najrasprostranjenijih, preteno romanskih, svetskih jezika; jednostavan, pravilan i lak za uenje, i koji bi, jednog dana, trebalo da postane opti svetski jezik. esperto (ital. esperto, lat. expertus vet) vetak, znalac, strunjak, onaj koji ima iskustva u neemu; onaj koji je posveen u tajne nekoga politikog udruenja. espes (fr. espece, lat. species) vrsta, rod; vrsta novca, zveei novac; an espes (fr. en especes) pl. u gotovu, u zveeem novcu. espion (fr. espion) uhoda, pijun, vrebalo; ogledalo koje se stavi van prozora pa se pomou njega, neopaeno, posmatra kretanje na ulici. espionaa (fr. espionage) uhoenje, vrebanje, pijunisanje. espirando (ital. espirando) muz. zamirui, umirui, izdiui. esplanada (fr. esplanade, p. esplanada, lat. planus ravan) slobodno i ravno mesto, prazan prostor pred velikim graevinama i utvrenjima; vebalite, egzerciri-te, gradsko polje; voj. krov na grudobranu.

espresivo

299

estimirati

espresivo (ital. espressivo) muz. sa puno izraajnosti, izraajno. espreso (ital. espresso) l. mali ekspresni restoran; 2. vrsta crne kafe. espri (fr. esprit, lat. spiritus) duh, um, razum; otroumlje, dosetljivost, duhovitost; smisao neega, sadrina nekog dela; najfiniji tean sastojak neke materije koji se dobije putem destilacije, esencija; narav, karakter; bel espri (fr. bel-esprit) lep duh, ovek koji se bavi umetnou i naukom, onaj koji polae pravo na duhovitost; espri d kor (fr. esprit de corps) drugarstvo, drugarska solidarnost; espri de loa (fr. esprit des lois) duh zakona. est (fr. est) istok. establiment (eng. establishment) ustanovljenje; naziv za ustanove koje imaju dravni karakter (npr. dravna crkva). Danas najei naziv, naroito u drutvenim naukama, za celokupni drutveni sistem u njegovoj organizaciono j, institucionalizovanoj formi. Naziv se odomaio naroito u ameriko] sociologiji. estavela (fr. estavelle) kol. otvor ili ponor u karstu u koji u vreme sue voda ponire, a u kino doba iz njega izbija. estakada (p. estacada, ital. steccata, nem. Staken protac, motka) pobodeni stubovi, pobodeno kol>e, brana; drveni most, skela. estamento (uni. estamento, nlat. stamentum, lat. stare stajati) stale; narodna ili staleka skuppggina u paniji; pl. esta-mentos (estamentos), oba tela panskog narodnog predstavnitva. estampa (fr. estampe, ital. tampa, nem. stampfen, Stempel ig) slika kao otisak ploe, snimak, utisnut lik, bakrorez; izrezana gvozdena ploa; peat, ig. estancija (p. estancia) u Ju. Americi: posedi na kojima se neguje stoka; manje seosko imanje; stan, boravite. estancijero (p. estanciero) posednik (ili: sopstvenik) estancije. estar v. esteri. estafeta (fr. estafette) ulak, skorotea, glasnik na konju; up. tafeta. esteziologija (gr. aisthesis oseaj, oset, logia) nauka o ulima, nauka o udnim organima. esteziometar (gr. aisthesis oseaj, oset, metron) psih. instrument za ispitivanje osetl>ivosti koe za oseaj prostora putem odreivanja najmanjeg odstojanja na kojem se dva mesio odvojena ulna na-draaja mogu osetiti upravo kao odvojeni; instrument za merenje zamorenosti. esteziometrija (gr. aisthesis, metron mera) med. metod kojim se ispituje ulo dodira. estezis (gr. aisthesis) oseaj, oset, ulno opaanje; oseanje. Estera (pere. stareh zvezda) lepa Jevrejka, ena persijskog vladara Kserksa koja je spasla jevrejski narod od persijskog po-

kolja. U njenu ast Jevreji slave praznik Purim. esteri (gr. aither ist, gornji sloj vazduha) pl. hem. sloeni eteri", jedinjenja kiselina sa alkoholima (naziv dao nemaki hemiar Gmelin, moda da podsea na zvuk Essigather, u ono doba najobiniji predstavnik grupe). esterifikacija (gr.) dobijanje estera iz alkohola i kiselina. esterovanje v. esterifikacija. esteta (gr. aisthetikos opaajni) v. esteti-ar; onaj koji posmatra ivot i svet jednostrano, samo sa estetskog gledita. estetizam v. esteticizam. estetizirati (gr. aisthetike) govoriti ili pisati o lepom, o ukusu, o umetnikim pitanjima i stvarima; oplemenjivati oseanja. estetika (gr.) nauka o ulnom opaanju; u uem smislu: nauka o lepom, naroito o umetnosti kao najpotpunijem izraaju onoga to je lepo, nauka o smislu za umetnost i o umetnikom ukusu. esteticizam (gr. aisthesis oseaj, oset, aisthetike) estetsko shvatanje ivota, shvatanje po kojem u estetskom uivanju i stvaranju lei najvia vrednost, i po kojem je lepo preteno inilac pri svakom rasuivanju i delanju (ovoga shvatanja najvie su se drali romantiari); supr. intelektualizam i moralizam. estetian (gr. aisthetikos opaajni) opaajni, koji spada u oblast ula i udnog opaanja; koji se tie dobrog ukusa; veoma ukusan, lep, koji odgovara zakonima lepog; estetino oseanje smisao za ono to je lepo, smisao za umetnost, oseanje i ukus za lepo; estetski. estetiar (gr. aisthetike) filozof umetnosti, poznavalac umetnosti, sudija u pitanjima ukusa; ovek koji o svemu sudi samo sa gledita lepog; ovek koji voli lepo, uiva u lepom. estetski (gr. aisthetikos) v. estetian. estivacija (nlat. aestivatio) bot. doba pu-pljenja, poloaj cvetnih listia pre ras-cvetavanja. estimator (lat. aestimator) onaj koji odreuje emu vrednost, procenitelj. estimatoran (lat. aestimatorius) procenski, koji se tie precenjivanja; estimatorna zakletva (lat. juramentum aestimatorium) prav. kada se neko zaklinje da e savesno izvriti procenu neke stvari ija je vrednost sporna; estimatorija akcio(lat. aestimatoria actio) prav. tuba protiv procene vrednosti neke stvari. estimacija (lat. aestimatio) procena, precenjivanje, ocenjivanje; cenjenje, uvaavanje, potovanje. estimirati (lat. aestimare) proceniti, oce-niti; drati, smatrati; ceniti, uvaava-ti, potovati.

est modus in rebus

300

est modus in rebus (lat. est modus in rebus) v. modus. estokada (fr. estocade) bod maem, udar maem bodimice; fig. nametljiva i drska molba za zajam, otmeno prosjaenje; varanje, prevara. estomihi (lat. esto mihi) poslednja nedelja pred veliki post kod katolika, nazvana po lat. poetku psalma 71,3; Esto mihi in Deum protectorem (Neka mi Bog bude zatitnikom). estompa (fr. estompe) u slikarstvu: ra-strljiva, trljalica od koe ili hartije za ravnomernu podelu i osenavanje boja u crteima kredom i pastelom; crte ra-strljivanjem; a l'estomp (fr. a l'estompe) raen rastrljivaem, tj. crte. estompirati (fr. estomper, nem. stumpf tup) slik. staviti na crte; debeo sloj boja pa onda rastrljivanjem udesiti svetlost i senke, rastrljati, trljalicom boje razmazati; desen estompe (fr. dessein estompe) crte izraen trljanjem, rastrljivaem. estrada (fr. estimde, lat. via strata plonik, poploan put) prvobitno: put, drum; uzvienje, podijum, uzvieno mesto na podu (kod prozora, prestola, amvona, u crkvi, katafalka itd.); mala koncertne ili po-zorina priredba. estradni (fr. estrade put, cesta) koji se odnosi na estradu, binski, scenski. estramadura (p. estramadura) prvobitno: panska vunica, konac od vune; danas: estostruk konac. estrapada (fr. estrapade, p. estrapada) vrsta muenja: veala za secanje, ia-avanje ruku i nogu, engele, toak; naroit skok vetaka u skakanju; jah. kada se konj propne pa istovremeno pojuri. estrapadirati (fr. estrapader) secati (ili: cimati) na vealima za ruke i noge, muiti; jah. proleti se i u isto vreme pojuriti (za konja). sstromanija (gr. oistros strast, ljubavni bes, mama pomama, ludilo) spolno besnilo, nezasitljivost u zadovoljavanju spolnog nagona. estropirati (fr. estropier, lat. turpis ruan, exturpiare) osakatiti, obogaljiti, nainiti bogaljem, naruiti; kod slikara i vaja-ra: pokvariti, naruiti, pokvariti, unakaziti. estuarij(um) (lat. aestuarium) morska bara, laguna; ue velikih reka slino morskom zatonu (supr. delta); med. znojnica, soba za znojenje. estuacija (lat. aestuatio) talasanje mora, penuanje mora; fig. uzburkanost strasti, plahovitost. estuirati (lat. aestuare) talasati se, peniti se, besneti; za reku: irokim uem ulivati se u more ili reku. estuozan (lat. aestuosis) strastan, strau ustalasan, plahovit, ustar.

eshatologija (gr. eschatos krajnji, poslednji, logia) u crkvenoj dogmatici: uenje o tzv. poslednjim stvarima, tj. o onome to, posle smrti, eka pojedince, oveanstvo i ceo svet, dakle: uenje o smrti, besmrtnosti due, stranom sudu, smaku sveta, venom blaenstvu i paklu. escajg (nem. Essen, Zeug) pribor za jelo. eta (fr. etat, lat. status stanje) stanje, poloaj, svojstvo; stale, poziv; dravno gazdinstvo, predraun o ggrihodima i ras-hodima u dravnom gazdinstvu; domainstvo, gazdovanje; voj. propisano brojno stanje trupa; drava; l'eta se moa (fr. l'etat, c'est moi) drava, to sam ja!", uvena izjava francuskog kralja Luja XTV pred parlamentom 1655, koja izraava vrhunac apsolutistike svesti jednog vla-daoca; etatna godina raunska, budetska godina. eta (gr. <}) sedmo slovo grke azbuke, dugo e. etablirati (fr. etablir, lat. stabilire) utvrditi, osnovati, ustanoviti, zavesti, otvoriti, npr. trgovinu, fabriku i sl.; etablirati se otvoriti sebi radnju, radionicu, fabriku; smestiti se, odomaiti se, naseliti se, okuiti se, oeniti se. etablismav (fr. tablissement) postavljanje, nametenje, nametanje; ustanovljavanje, podizanje, osnivanje, otvaranje (radnje, radionice, fabrike, poslovnice itd.); ustanova, radnja, radionica; vea elegantna gostionica, mesto za provodnju. sta (fr. etage, ital. staggio, lat. stare stajati) sprat, kat, boj kue (zapravo samo gornji spratovi jedne kue, bez prizemlja); etana svojina svojina samo jednog stana ili samo jednog sprata u jednoj vie-spratnoj zgradi; eganispratni, u vezi sa spratom; etano grejanje grejanje po spra-tovima u modernim graevinama (kada se jednom pei zagreva ceo sprat). eta enero (fr. etats generaux) glavni sta-lei, skuptina triju stalea: plemstva, duhovnitva i graanstva, koja se sastaja-la u Francuskoj od 1302. do 1614; posle nesastajanja od 175 godina, Luj XVI ponovo je sazvao 5. maja 1789, ime je otvorena velika francuska revolucija. etaer (fr. etagere) polica, raf, stakleni ormar sa vie pregrada za ostavu staklenog posua, knjiga itd. etani (fr. etage) v. pod eta. etalon (fr. etalon) pramera, osnovna mera, osnovna teina; voj. kalibar, kalibarska mera. etalon pastuv, drebac. etalonirati (fr. etalonner) badariti, igosati meru ili teg i dovesti u sklad sa zakonskim odredbama; sravnjivati merenja kod instrumenata. eta-maor (fr. etat-major) voj. tab. etamin (fr. etamine) tanka i retka pamuna tkanina, gazi slina, koja se stavlja u postavu odela; platno za sita i cediljke;

301
prozirna tkanina od kamgarna za enske haljine; estaLat. etan (gr. aitho gorim) hem. zasieni ugljovodonik iz reda parafina (S2 N6 ), bezbojan gas, bez mirisa; javlja se u gasovima naf-tinih izvora; upotrebljava se u rashlad-nim ureajima za postizanje niskih temperatura. Btavin (arap.) asgr. jedna od dve jasne zvezde u glavi Adaje", koje stoje u naem zenitu na severnom delu neba. etapa (fr. etape, nem. Stapel) stepen, stupanj, stepen razvitka; voj. konak, danite, postaja, drumska stanica, odmorite; dan mara; slagalite, spremite, skladite, magacin robe; dnevni obrok. etapje (fr. etapier) voj. upravnik intendant-skog slagalita, tainpija. etar (gr. either ist, gornji sloj vazduha) u grkoj predstavi: plameni vazduh u kome zvezde lebde i bogovi stanuju, dakle nebeski prostor i svetlosne tvar ujedno, nebeski vazduh, nebo; u grkoj filozofiji: najfinija pratvar (Anaksagora, Empedo-kle, Platon), peti element kvintesenca koji ispunjava nebeski prostor iznad Meseca (Aristotel); hen fina, bistra, bezbojna, lako pokretljiva tenost karakteristine mirisa, specifino laka od vode (S4N10O); fkz. tvar koja, sem materije u prostoru, po pretpostavci postoji kao sredina u kojoj se zbivaju izvesne pojave u prirodi; npr. energija koju Sunce zrai u prostor prenosi se poprenim talasima kroz elastinu sredinu etar, koja je ne-teljiva, imponderabilna; eter. etarska narkoza med. v. eterizacija. etarska ulja hem. lako isparljivi sastojci mnogih biljaka koji se dobijaju destilaci-jom ovih biljaka vodenom parom; imaju vanu i mnogostruku primenu u medicini. etarski (gr. aithrios) v. eterian. etas (lat. aetas) doba, oveji vek, doba ivota, ivot. etatizam (fr. etat drava) jaanje dravne intervencije u privredi; u irem znaenju, tendencija da se sve sfere drutva podrede dravi, to vodi poveanju uloge inovnikog aparata (birokratije) koji se osamostaljuje u rukovoenju drutvenim, a naroito ekonomskim aktivnostima. etatizirati (fr. etatiser) podraviti, podravljivati, prevesti u dravnu svojinu ili pod dravnu upravu; utvrditi stavove prihoda i rashoda u dravnom budetu. etacizam (gr.) izgovaranje grkog slova (eta) kao dugog e, koje je uveo humanista Erazmuz iz Roterdama (14671536); supr. itacizam. etve (ma. eotvos; oznaka e ) jedinica za merenje promene gravitacije (IO"6 g na 10 km); po maarskom fiziaru R. Etveu (18481919). etezije (gr. etos godina, etesios godinji, etesiai) pl. vetrovi u oblasti Sredozemlja koji duvaju sa severozapada oko 40 dana godinje, i to leti; etezijski vetrovi. etezijski vetrovi v. etezije. etelizam (gr. ethelo hou) fkl. v. voluntari-zam. eter (gr. aither ist, gornji sloj vazduha) v. etar. eterizam (gr.) v. eterizacija. eterizacija (gr.) med. udisanje sumpornog etra radi privremenog opijanja; up. eteri-zirati. eterizirati (gr. aitho zapalim, sagorim, aither) med. dati da se udie para istog sumpornog etra sa primesom atmosferskog vazduha da bi se osetljivost ulnih nera-va za neko vreme oslabila i na taj nain nervi uinili neosetljivim prema bolovima. eterian (gr. aitherios) nebeski ist, oduhovljen, nean, duhovni; hem. slian etru, koji ima svojstva etra; eterina ulja v. etarska ulja. eternal (lat. aeternalis veit) tanka, valjana i prugasta veoma fina tkanina od elja-ne vune. eternalan (nlat. aeternalis) vean, veit, neprolazan, trajan. eternizirati (fr. eterniser) ovekoveiti; produiti u venost. eteriirati (lat. aeternare) ovekoveiti, obe-smrtiti. eternit (lat. aeternus veit) gra. smesa od cementa i azbesta koja se upotrebljava za pokrivanje krovova. eteroman (gr. aither etar, mama strast) onaj koji je odan strasti pijenja ili udisanje etra. eteromanija (gr.) bolesna strast za pijenjem ili udisanjem etra. etehijatu (arap.) kod muslimana: molitva obavezna pri klanjanju u sedeem stavu. etivaa (fr. etuver suiti) suionica, suara, npr. mesa, ljiva itd. etivirati (fr.) suiti (ljive, meso i dr.) da bi isparila preostala voda i da bi se izvrila sterilizacija, a time i otklopila mogunost kvarenja. etida (fr. etude, lat. studium) muz. studija, komad za tehniko vebanje, naroito za uvebavanje prstiju; slik. crte kao studija, ogled. staja (fr. etui) l. korice, futrola; 2. kutijica za uvanje neke stvari od vrednosti. staka (gr. ethos obiaj, ethike) fl. deo filozofije koji prouava i procenjuje moralne vrednosti (to je dobro ili to je ravo, to treba da bude ili to ne treba da bude), poreklo i naela moralno-sti (jo se zove: moralna filozofija, praktina filozofija, nauka o moralu); hrianska etika nauka o moralu osnovana na hrianskim dogmama; senzualna etika shvatanje po kojem je dobro" ono to se ulnom opaaju pokae kao takvo: radost trenutka.

302

etnografija

etiketa (fr. etiquette) 1. cedulja (ili: listi) sa etiar (gr. ethike) uitelj (ili: propoved-nik) natpisom, natpis na robi na kojem je morala; onaj koji se bavi etikom ili oznaena koliina, kakvoa, cena i dr.; 2. praktinom filozofijom; onaj koji ivi u cedulja na lekovima sa uputstvom o skladu sa moralnim zakonima i propisima. vremenu*i nainu upotrebe toga leka; 3. etiki (gr. ethikos) koji spada u etiku, koji se Dvorski obiaji, dvorski propisi; ukruenost i tie etike ili je u vezi sa etikom, moralan, usiljenost drutvenih formi, pravila moralno ist. drutvenog ophoenja; formalnosti u etiki dativ (lat. dativus ethicus) gram. oseajni titulisanju pri pisanju molbi. dativ, tj. dativ kojim se kazuje da lice koje tikecija (fr. etiquette) uglaeno drutveno govori ima interesovanja za onoga s kim ophoenje; pravila o lepom ponaanju; govori ili za ono o emu govori, ili izvesnu ukoeno dranje u drutvu, na javnom naklonost prema onome s kim govori ili o mestu i sl., ceremonijalnost. emu govori, npr. Jesi li mi zdravo i veselo? etikoteologija (gr. ethike, theologia nauka o Lepa tije u Alage ljuba, udna bogu) fkl. pokuaj da se postojanje i osobine timigodinica doe, Spavaj edo, svojoj boga izvedu i dokau na osnovu postojanja majci, Jadna ti sam i emerna. morala i moralnog poretka u svetu, uenje o etmoidalan (gr. ethmoeides sitast, ethmos bogu zasnovano na uenju o moralu; moralna cedilo, sito, eidos oblik) v. etmoidan; teologija. stil (gr. aitho gorim) jednovalentni radikal, etmoidalna kost v. etmoideum. etmoidanje(gr. cedilo, sito, eidos oblik) koji u nalazi se u mnogim organskim je-dinjenjima. ethmos sita, sitast; etmoidalan. etmoideum Vana jedinjenja: etil-alko-hol (S2N4O2) i etil- obliku (gr.) znat. sitasta kost (jedna od hlorid (S2N5S1 monohlor-etan). lubanjskih etilen hem. gas bez boje, mirisa i ukusa, S2N4; etmolit (gr. kostiju). reetka, cediljka) o-vrsla ethmos sastavni deo gasa za osvetljenje; upotrebljava magma u unutranjosti Zemljine kore. se za izradu iperita. etnarh (gr. ethnos narod, archo vladam) etimolog (gr. etymologos) onaj koji namesnik, upravitelj, vladar u pokrajini. istrauje poreklo i znaenje rei. etnarhija (gr. ethnos, archo vladam) kneeetimologizirati (gr. etymon pravo znaenje neke vina, pokrajina, namesnitvo. Etnarhnarei prema njenom poreklu, logos) mesnik pokrajine. prouava poreklo rei, baviti se etnici (gr. ethnea) pl. neznaboci; up. etispitivanjem porekla rei. niki. etimologija (gr. etimologi'a) nauka koja istrauje poreklo, koren i osnovna znaenja etnicizam (gr.) neznabotvo, mnogobotvo, vera rei; nauka o tvorbi rei. u postojanje vie boanskih bia koja su meusobno jednaka ili jedna drugim etimologikon (gr. etymon pravo znaenje neke rei prema njenom poreklu, logos) podreena. delo koje ispituje poreklo i koren rei; renik etniki (gr. ethnikos) prvobitno: neznaboaki sa naznaenjem porekla rei. (zato to su hrianski pisci srednjeg veka sve nehriane i nejevreje nazivali ethnea, etimologikum (gr.) v. etimologikon. lat. gentes = narodi); danas: narodni, etimoloki (gr.) korenski, koji spada u oblast narodnosni, svojstven narodu, poreklom iz etimologije. naroda, u vezi s narodom. etimon (gr. etymon) koren, poreklo i osnovno etaobiologija (gr. ethnos narod, bios ivot, (ili: pravo) znaenje rei. etiolizacija (fr. etioler ispijati) biol. gubljenje logos re, govor) nauka koja prouava bio-loka zelenila i sveine lia usled nedostatka svojstva jednog naroda. etnogeneza (gr. ethnos, genesis postanak) proces stvaranja i svetlosti; bledoa. etiolman (fr. etiolement) vot. naziv za promene nestajanja naroda (prouava se na osnovu lingvi-stikih i istorijskih koje nastaju kod biljaka kad se ove uzgajaju arheolokih, podataka). etnogonija (gr. ethnos, gone u potpunoj tami. etiologija (gr. aitia uzrok, aitiologia) fil. nauka roenje, postanak) grana paleontologije koja o uzrocima i posledicama stvari; nauka o nastoji da rekonstruie formiranje preistorijskih logcnom obrazloavanju i doka-zivanju, rasa. npr. u hriji; ned. deo medicine koji istrauje etnograf (gr. ethnos, graphos) onaj koji se bavi prouavanjem naina ivota i obiaja i prouava uzroke bolesti. etiologijski (gr. aitia, logikos) uzroan, jednog naroda; etnolog. etnografija (gr. ethnographia) nauka o ivotu, verovanjima i kauzalan. etioloki (gr. aitia logos re, govor) koji se obiajima jednog naroda; etnologija. odnosi na etiologiju, koji se zasniva na etiologiji, uzroan. etiopizam (gr. Aitiops) religiozno-poli-tiki pokret meu crncima hrianima u Junoj Africi kojem je cilj dobijanje crkvene samostalnosti.

etnografski

303

eudiometar

etiografski (gr. ethnos, grapho) koji je u vezi sa obiajima naroda; etnografski muzej zbirka umetnikih proizvoda, orua, odela, domova u minijaturi i dr. jednog naroda, iz ega se moe donekle dobiti slika i jasnija predstava o ivotu i obiajima toga naroda; etnoloki. etnoliza (gr. ethnos, analyo razreavam) prouavanje izdvajanja pojedinih ljudskih grupa i kultura iz irih ljudskih zajednica i kultura u pojedinim vremenskim razdobljima. etnolingvistika (gr. ethnos, lingvistika) deo lingvistike koji prouava odnos izmeu jezika i naroda, kao i uzajamno dejstvo lingvistikih i etnikih faktora u funkcionisanju i razvitku jezika. etnolog (gr. ethnos, logos) v. etnograf. etnologija (gr. ethnologfa) v. etnografija. etnoloki (gr. ethnos, logos) v. etnografski. etnomuzikologija deo muzikologije koji se bavi prouavanjem narodnog folklora. etnopsihologija (gr. ethnos narod, psyche dua, logia nauka) nauka koja prouava duevne osobine (tzv. narodnu duu") veih zajednica i pojedinih naroda. Kod nas se najvie i najuspenije njom bavio Jovan Cviji. etnos (gr. ethnos) pleme, narod. etnocentrizam (gr. ethnos narod, lat. centrum) soc. uzdizanje nacionalne ili druge etnike zajednice kojoj se pripada nad drugim nacionalnim ili etnikim grupama. etognozija (gr. ethos obiaj, gnosis poznavanje, znanje) nauka o obiajima, navikama. etografija (gr. ethos, graphia) v. pod etolo-gija. etografski (gr.) v. etoloki, etokratija (gr. ethos, kratfa vladavina) vladavina morala ili vrline, idealno dravno ustrojstvo u kojem bi moralnost bila jedini zakonodavac i vladalac. etolog (gr. ethos, logos govor, re) onaj koji se bavi etologijom, koji prouava obiaje ili nain ivota organizama. etologija (gr. ethos, logia) prikazivanje (ili: crtanje) karaktera jednog oveka ili moralnih shvatanja i obiaja jednog naroda, karakterologija (izraz C. St. Mila); etografija zool. nauka o ivotnim navikama ivotinja. etoloki (gr. ethos, logos) koji je u vezi sa etologijom; etografski. etopeja (gr. ethos, poiem initi, praviti) crtanje (ili: prikazivanje) karaktera. etos (gr. ethos) obiaj, ud, narav; zbir stalnih osobina to ih jedan ovek poseduje, karakter (za razliku od patosa, tj. trenutnog i promenljivog stanja due). etrioskop (gr. aithria vedrina, vedro nebo, skopeo gledam) aparat pomou koga se odreuje koliko je nebo isto od oblaka (parabolino izdubeno ogledalo u ijoj se

ii nalazi crno bojadisana lopta ose-tl>ivog termometra). et-hom (eng. at home) kod kue, u kui, u zaviaju; mala monodrama koja satiriki prikazuje domai ivot; takoe: dan primanja. et cetera (lat. et cetera) i tako dalje; kao skraenica: etc. = itd. eu (gr. eu) grki prilog, pojavljuje se kao predmetak u mnogim sloenicama i oznaava neto dobro, valjano, pravo, lako, povoljno: supr, dis. euanalepsa (gr. eu, analepsis) med. lako, brzo ozdravljenje (od bolesti). euanaleptian (gr. eu, analeptikos) med. koji lako i brzo ozdravlja. euantan (gr. euanthes) pr. bog. sa lepim cvetovima, koji lepo cveta. eubiotika (gr. eu, bios ivot) nauka o dobrom ivljenju; up. dijetetika. eubulija (gr. eubulia) mudrost, razboritost, uviavnost. eugenetika (gr. eu, genea potomstvo) jedna od najvanijih grana socijalne politike: rasna higijena, tj. nauka o uslovima koji vode stvaranju telesne i drutveno zdravog potomstva, odnosno koji spreavaju raanje nezdravog i za ivot nesposobnog potomstva; tenja da se ovakvi uslovi stvore. eugenija (gr. eugeneia) v. eugenetika. eugenika (gr. eu, gennao raam) v. eugenetika. eugenol (gr. eugenes dobrog porekla, lat. oleum ulje) hem. bezbojna i lepa mirisa tenost, sastavni deo karanfilovog ulja, slui za spravljanje vetakog vanilina i kao lek protiv jektike. euglena (gr. eu, glene zajednica) vrsta alge (lat. euglena viridis). eudemonizam (gr. eu-daimon srean, blaen) fil. etiki pravac koji smatra sreu i blaenstvo kao glavni motiv, pobudu i svrhu svih naih tenji (pr. eudemoni-stiki); eudemonologija. eudemonija (gr. eudaimonia) srea, blaenstvo; kao osobna imenica: boginja sree i blaenstva kod starih .Grka. eudemonist(a) (gr. eudaimon srean, blaen) fil. pristalica eudemonizma: Demo-krit, Sokrat, Epikur, Spinoza, Lok, Lajb-nic, L. Fojerbah, D. F. traus, i dr.; eudemonolog. eudemonolog (gr. eudaimon, logos) fil. v. eudemonist. eudemonologija (gr. eudaimon, logia) fil. v. eudemonizam. eudinamija (gr. eu, dynamis sila) ned. krepkost, snanost; up. eukrazija. eudiobiotika (gr. evidios tih, miran, vedar, bios ivot) vetina, iveti vedro i udobno; eubiotika. eudiometar (gr. eiidios, metron) instrument za ispitivanje vazduha, tj. za utvrivanje sadrine kiseonika u vazduhu.

eudiometrija

304

euritopan
sunomija (gr. eunomia) zakonitost, pravi-nost; Eunomija mit. boginja zakonitosti kod starih Grka, jedna od hora; up. Temida. eunuh v. evnuh. eupatija (gr. eupatheia) udobnost, zdravlje; velika prijemljivost za spoljne utiske; med. velika sklonost pobolevanju; strpljivost u bolu i patnji; pr. eupatian. eupatridi (gr.) u staroj Atini, rodovsko plemstvo, aristokratija. eupatridizam (gr. eu, pater otac) pretpostavljanje plemstva, davanje preimustva plemikom staleu. eupepsija (gr. eupepsi'a) med. dobro, lako varenje hrane u elucu, dobra (ili: laka) probava. eupeptian (gr. eu, pepsis) med. probavan, koji lako vari (eludac); lako svarljiv, lako probavljiv, koji se lako vari (hrana). euplastika (gr. eu, plasso uobliavam, gradim) pl. hranljiva sredstva koja goje i jaaju telo. eupneja (gr. eupnoia, pneo diem) med. dobro i lako disanje. euporija (gr. euporia) okretnost, spretnost, lakoa; zdravlje; pr. euporian. eupraksija (gr. eupraxia, euprasso uinim, uradim) dobro raenje, uspeh u radu, dobro i povoljno stanje. Eurazija zajedniki naziv za dva kontinenta: Evropu i Aziju. eurazijci melezi u Indiji od oca Engleza i majke Indijke (ima ih oko 100.000). eureka (gr. eureka) pogodio sam! pronaao sam! uzviknuo je grki matematiar i fiziar Arhimed kad je, sedei u kupatilu, otkrio zakon da svako telo potopljene u tenost gubi od svoje teine onoliko kolika je teina njime istisnute tenosti (ili gasa); kae se kad neko najzad rei neki problem. Euridika (gr. Euridike) mit. sena legendarnog grkog pevaa Orfeja koju je ovaj, kad mu je umrla od zmijinog ujeda, pokuao iz podzemnog sveta da vrati na gornji svet. euriterman (gr. eurys irok, prostran, thermos topao) sposoban da izdri velike promene temperature u sredini u kojoj ivi (za iva bia); supr. otenoterman. euritmija (gr. eu, rythmos ritam) pravilno i lepo dranje u kretanju, ravnomernost, skladnost (npr. u plesanju, muzici, pe-snitvu itd.); pravilna i lepa srazmer-nost meu delovima jedne celine uopte; med. pravilnost krvotoka ili bila. euritmika v. euritmija. euritop (gr. eurys irok, prostran, topos mesto) biol. organizam (biljka ili ivotinja) sposoban da se prilagodi ivotu u razliitim klimatskim uslovima. euritopan (gr.) koji ima iroku rasprostranjenost, zbog toga to moe da ivi i uspeva i pod razliitim klimatskim uslovima (naroito o biljkama i ivotinjama); supr. stenotopan.

eudiometrija (gr.) ispitivanje (ili: mere-nje) kakvoe vazduha. eudiometrijski (gr.) koji se tie eudiome-trije, koji je u vezi sa eudiometrijom. eueksija (gr. eu-echo, euexia) med. zdrav i lep izgled, dobro oseanje u zdravstvenom pogledu, zdravlje. euemija (gr. eu, haima krv) med. dobro (ili: povoljno) stanje krvi, dobar (ili: povoljan) sastav krvi. euzemija (gr. eusemie, sema znak) med. dobar predznak, povoljni simptomi u razvoju neke bolesti. euzitija (gr. eu, sftos hrana, jelo) med. raspoloenje za jelo, volja za jelom. eukaliptus bog. vrlo visoka (do 150 t) drve-nasta biljka Eucaliptus iz fam. Mytraceae poreklom iz Australije i Tasmanije, iz ijih se mahuna izvlai etarsko ulje koje se upotrebljava kao antiseptikum i za inhalaciju, a drvo slui za eleznike pragove i sl. eukinetika (gr. eu, kineo kreem se) nauka o lepom i pravilnom kretanju; u baletu: nauka o izrazu u igri. euklidska geometrija geometrija po grkom matematiaru Euklidu (oko 300. pre n. e.), tj. geometrija u kojoj je zbir uglova u trouglu u ravni 180. eukolija (gr. eukolia) fil. veselost, vedrina, sklonost da se sve stvari i pojave u svetu gledaju i primaju povoljno; kod stoika: karakteristika njihovog mudraca; supr. diskolija. eukrazija (gr. eu, kerannymi meam) med. dobro (ili: povoljno) meanje sokova (supr. diskrazija); dobro (ili: prijatno) raspoloenje, srean i vedar temperamenat. eukratija (gr. eu, krateo vladam) dobra uprava, dobra vlada. eulaksin (gr. eu dobro, lat. laxare otvarati, olakati) sredstvo za regulisanje varenja i stolice. eulogizam (gr. eu, logos) delanje (ili: postupanje) prema razlozima verovatnoe kada su gledita i shvatanja nekog pitanja razliita. eulogija (gr. eu, logos, eulogia) razboritost u govoru i delanju; verovatnoa, sla-vljenje; blagoslov, posveta; u pravoslavnoj crkvi: tajna veera, priest; eulogije pl. osveeni hlebovi, proskurice (u pravoslavnoj crkvi). eumenide (gr. Eumem'des) mit. drugo, blae i lepe ime starogrkih boginja osvete erinija ili furija, ije pravo ime erinije niko nije voleo da izgovara. eumetrian (gr. eumetros) dobro odmeren; poet. metriki dobar. eumorfija (gr. eumorphia) lepota, oblina, lep oblik, lepota. eumuzija (gr. eumusi'a) oseanje za lepo, smisao za umetnost.

eurifagi

305

euharistiki

eurifagi (gr. eurys, phagos koji jede) zoal. svatojedi, tj. ivotinje koje se hrane raznovrsnom hranom biljnog i ivotinjskog porekla. Eurovizija v. Evrovizija. europij(um) (lat. Europium) hemijski element iz grupe retkih zemalja (lantanida), red. broj 63, atomska masa 151,96; siv metal. euros (gr. euros) med. plesan, trule; truljenje kostiju. eusebija (gr. eusebeia) strah boji, pobonost, smirenost. eusplanhnija (gr. eu, splanchnon iznutrice, utroba) ned. dobro zdravstveno stanje utrobe. eustazija (gr. eu, stasis stanje) ravnomerno dizanje i sputanje morske povrine. Eustahijeva truba (lat. tuba Eustachiana) zool. una truba, kanal, poluopnast a polurskaviav, spaja bubanj (srednje uvo) sa posnim delom drela, nazvana po lekaru i anatomu Eustahiju (15241574); Eustahijeva cev. eutanazija (gr. euthanasia) lako i blago umiranje, gaenje ivota bez samrtnik bolova; ublaavanje smrti time to se bolesniku dadu narkotina sredstva (koja lekar sme da prui samo da bi ublaio umiranje a nikako da bi ga ubrzao). eutanazist(a) (gr. eu, thanatos smrt) pristalica shvatanja po kome lekar treba, iz isto ovenih obzira, da prekrati patnje neizleivih bolesnika zadavanjem brze i lake smrti; supr. antie^ 'ganazist. eutermija (gr. eu, thermaino grejem) stanje organizma oveka i toplokrvnih ivotinja kada telo ima normalnu temperaturu (kod oveka 3637S). Euterpa (gr. Euterpe) lit. jedna od devet muza, muza zatitnica sviranja u frulu i traginih horova, zbog ega u umetnosti uvek prikazivana sa frulom (up. muza); vrsta tropske palme; astr. asteroid otkriven 1851. god. eutimetrija (gr. euthys prav, metria) me-renje pravolinijskih figura. eutimija (gr. euthymia) duevno spokojstvo, veselost, dobra volja. eutihija (gr. eutychia) srea, blaenstvo, spokojstvo. eutokija (gr. eutokia) med. lako poraanje, lak poroaj. eutonija (gr. eutoni'a) med. krepkost, snaga; fil. krepkost, naponska sila due (kod stoika), moralni turgor. eutocija v. eutokija. eutrofija (gr. eu, trepho hranim) med. dobra uhranjenost; zdrava, obilna ishrana. eutrofian (gr.) koji povoljno utie na ishranu i razvoj. eufemizam (gr. euphemismos) poet. trop pesnikog stila koji postaje kada se mesto pravog izraza za neto neprijatno, strano, runo ili ravo upot rebi
20 Leksikon

blaa i lepa re, ponekad i suprotnog znaenja, npr. obilaziti istinu umesto lagati, rastaviti nekog s duom umesto ubiti. eufemija (gr. euphemia) ublaavanje i ulepavanje neprijatnog i ruog izraza blaim i lepim izrazom. eufemistiki (gr. euphemeo govorim re koju je prijatno uti) koji ublaava, koji ulepava (izraz, re). eufijizam (gr. euphyes stasit, naoit) lit. v. eufujizam. eufijistiki (gr), v. eufujistiki. eufonija (gr. euphonia milozvunost, blagoglasnost) blagoglasnost u reima, tj. potreba dobrog knjievnog stila da se rei mogu lako izgovarati i dobro uti; supr. kakofonija. eufonion (gr. euphonos milozvuan, blagoglasan) muz. instrument koji se sastoji od izvesnog broja aa od kojih svaka, razliito punjena, ima svoj ton; svira se prevlaenjem gu dala preko ivica aa. eufonist(a) (gr. eu, phone glas, ton, zvuk) onaj koji pie po zakonima fonetike, fonetski; up. fonetik. eufonian (gr. euphonos) blagoglasan, milozvuan; eufonino slovo slovo koje se stavlja u neku re samo radi blagoglasno-sti. euforija (gr. euphoria lako podnoenje, strpljenje) oseanje prijatnosti, stanje u kojem se bolesnik osea neobino prijatno, zadovoljan je sam sobom, misli i oseanja puni su mu spokojstva i vedrine; ovakvo oseanje se javlja obino kod raznih duevnih i ivanih oboljenja, zatim kod tuberkuloznih bolesnika, morfini-sta, kokainista i alkoholiara; po Flisu (Fliesz) naroito se javlja pred samu smrt. eufradija (gr. euphradeia) reitost. eufrazija (gr. euphrasia) veselost, dobro raspoloenje (naroito pri gozbi). eufrosine (gr. euphrosyne) dobra volja, radost, veselost; mit. jedna od tri gracije: ona koja daje radost. eufujizam (gr. euphyes stasit, naoit, lep, eng. Euphues) lit. bombast i preterano kitnjast knjievni stil u Engleskoj, nazvan po romanu D. Lili: Euphues" (1580); eufijizam. eufujistiki (gr. euphyes, eng. Euphues) lit. bombast, izvetaen, preterano kitnjast; eufijistiki. euharistija (gr. eucharistia) zahvaljivanje, zahvalnost; u staroj hrianskoj crkvi: molitva zahvalnica pre osveivanja hleba i vina prilikom prieivanja; tajna priea; tajna veera; osveeni hleb (nafora). euharistika (gr. eucharisteo zahvaljujem) uenje o proslavi tajne veere. euharistiki (gr. eucharistos zahvalan; dobrotvoran) koji se tie svete tajne priea; euharistiki kongres meunarod-

euhemerizam

306

eficijentan

ni zbor katolikih svetenika i vernih radi unapreivanja i irenja potovanja prema tajni priea. euhemerizam fil. uenje kirenajiara Euhemerosa iz Mesene (oko 300. g. pre n. e.) po kojem mitoloki bogovi prvobitno nisu bili nita drugo nego heroji i uopte znatni i istaknuti l>udi, koje je narodna mata, posle njihove smrti, proglasila bogovima. euhilija (gr. eu, chylos sok) med. dobar sastav mlenog soka; hilus. euhimija (gr. eu, chymeia meavina) med. dobra (ili: povol>na) meavina sokova u telima. euholija (gr. eu, hole) ned. normalno stanje ui. euhologij(um) (gr. euchologion molitvenik, euche molitva) molitvenik pravoslavne crkve. euhreja (gr. euchroia) med. dobra, zdrava boja koe, zdrav izgled. efe (fr. effet) u bili j zru: dejstvo svakog udarca koji nije upravl>en u sredinu lopte, dakle: dejstvo visokog, niskog udarca u loptu i udara u loptu sa strane. efeb (gr. ephebos) lep mladi, uzor telesne skladnosti i lepote. efedrin hen. i med. glavni alkaloid raznih biljaka iz fam. Ephedraceae; beli kristalni praak topljiv u alkoholu i etru; slano-kisela so ephedrium hydrochlori-cum koja se u medicini upotrebljava kao lek protiv astme, bronhitisa i dr. efekt (lat. efficere, effectus) dejstvo, uinak, uspeh; fiz. rad u jedinici vremena (sekundi), rad koji moe da izvri radna sposobnost jednog oveka, maine, vodopa-da itd. u jedinici vremena, tj. u jednoj sekundi; nominalki efekat dobitak ili rad po predraunu; totalni efekat ukupno dejstvo, ukupan uinak. efekti (lat. effectus, fr. effets) pl. dobra, imanje, pokretno imanje, prtljag; trg. menice, pokretnina, pokretna imovina jednog trgovca (u robi, menicama, zalonicama i dr.); dravni efekti dravne hartije od vrednosti; trgovina efektima trgovina dravnim hartijama od vrednosti, koju obavljaju komisionari i makleri (senza-li, posrednici), a iji je instrument kur-sni list. efektivan (lat. effectivus) stvaran, istinski, koji je odista izvren ili postoji; efektivno stanje npr. vojske, vojnici koji su odista na licu mesta, tj. koji se stvarno nalaze pod zastavom; efektivni dobitak stvaran dobitak, ist dobitak; efektivna roba trg. roba koju prodavac moe ili treba da isporui odmah po zakljuenju kupovine. efektni (lat. effectus) stvarni, istinski; koji je u vezi sa efektima, koji se tie efekata; efektna berza mesto gde trgovci

zakljuuju poslove sa hartijama od vrednosti i menine poslove; efektni posao ili efektna trgovina v. efekti. efelidi (gr. ephelus) pl. med. pege na licu od sunca; pege po telu. efemera (gr. eph-, emera dan) med jedno dnevna groznica; efemera uterina (nlat. ephe-mera uterina) groznica kod porodilje, naroito u prvoj nedelji, usled velikog na-gomilavanja mleka u dojci. efemeran (gr. ephemeros, emera) koji traje jedan dan, jednodnevan; kratkotrajan, privremen, prolazak. efemerida (gr. eph-, emera dan) dnevnici; novine i periodini spisi uopte; astr. godinjaci u kojima su izraunate promene koje e nastupiti u poloaju nebeskih tela. efemeron (gr. ephemeron tj. zoon jednodnev-na ivotinja) zool. insekt koji ivi samo nekoliko asova. efeminator (lat. effeminare razmekuiti) vet. hirurka sprava za vaenje spolnih lezda (kopljenje) kod enskih grla. efeminacija (lat. effeminatio) med. pojava enskih osobina kod homoseksualnih mukaraca, naroito u ponaanju, nainu hoda, odevanju itd.; fig. razneenost, mekutvo. efendi (gr. authentes neogranien gospodar, BOK. afthendi, afendi, tur. efendi) gospodin, gospodar, titula koju Turci daju uenim ljudima, naroito svetenicima, pravnicima, slubenicima; rejs-efendi turski dravni kancelar i ministar spoljnih poslova. efendija (tur. efendi) v. efendi. efervesceicije (lat effervescentia) pl. materije koje kipte, uzaviru; sredstva koja izazivaju uzaviranje, kipljenje. efigijes (lat. effigies) slika, lik; nekoga in efigije spaliti, obesiti neiju sliku, umesto njega samog, spaliti ili obesiti. efidrijade (gr. eph-, hydor voda) mit. vodene nimfe, boginje izvora i bunara kod starih Grka. efidroza (gr. epi-, idroo znojim se) med. prekomerno znojenje. Efijalt (gr. Ephialtes) Grk koji je 480. pre n. e., Persijancima pred Termopilskim klancem pokazao put i doveo ih iza lea hrabrom spartanskom kralju Leonidi i njegovim Spartancima; simbol odvratnog i prezrenog izdajnika otadbine. efijaltes (gr. ephialtes) med. mora, oseanje pritiska pri spavanju, koje uliva strah i gotovo davi bolesnika. efikasan (fr. efficace) dejstven, uspean, snaan, od dejstva, delatan. efikasnost (lat. efficacitas) dejstvenost, delatnost, radinost, uspenost. eficijentan (lat. efficiens) dejstven, uspean, delatan, izvran; kauza eficijens (lat. causa efficiens) v. pod kauza.

eficijencija

307
je, naposletku, mogla da ponavlja samo poslednji glas rei; otuda: eho. ehograf (gr. echo, grapho) ureaj za automatsko beleenje dubine mora. ehografija (gr. echo odjek, grapho piem) med. bolestan nagon da se napisane rei ponove vie puta jedne za drugim. ehokinezija (gr. echo, kinesis kretanje) med. bolesno stanje u kojem bolesnik mora vie puta da ponovi iste pokrete; up . ehomi-mija. eholalija (gr. echo, lalia govor) bolesno stanje u kojem osoba automatski ponavlja rei koje uje u svojoj okolini; up. eho-frazija. eholot (gr. echo, nem. Lot) sprava za merenje morskih dubina zvukom, zvuni dubino-mer. ehomatizam (gr. echo, matos traenje, istraivanje) med. bolesni nagon za ponavljanjem zvukova i rei. ehometar (gr. echo, metron) instrumenat za merenje trajanja zvukova i utvrivanje njihovih intervala i odnosa. ehometrija (gr. echo, metria) merenje zvuka, jeka, odjeka, glasa. ehomimija (gr. echo, mimos podraavanje) ned. bolesno stanje u kojem bolesnik mora da ponovi pokrete koji se izvre u njegovom prisustvu; up. ehokinezija. ehopraksija (gr. echo, praxis radnja, postupak) med. v. ehokinezija. ehoskopa (gr. echo, skopeo posmatram) med. up. auskultacija. ehoskopij(um) (gr.) med. slualica, steto-skop. ehofrazija (gr. echo zvuk, ton, um, phrasis govorenje, izraz) med. bolesno stanje u kojem osoba besmisleno i nepotrebno ponavlja pojedine rei ili itave reenice koje uje u svojoj okolini; up . eholalija. eak (arap.) uzbuenost, ekstaza. eampirati (fr. echampir) slik. svetlou i senenjem pojaati sliku na njenoj osnovi. eanada (fr. echappade) pogrean potez, pogrean zarez kod bakrorezaca (kada se rezaljke oklizne pa ode ustranu); fig. nestalnost, povrnost, brzopletost. earpa (fr. echarpe) voj. oficirski opasa kao znak deurstva ili kakve druge, naroito sveane, dunosti; pojas, tkanica, opasa; kosi udarac; uzani al od flora ili sline materije; pucati an earp (fr. en echarpe) pucati koso (ili: sa strane, zboka). eafo (fr. echafaud) skela, gubilite, giljotina; smrtna kazna. eafodaa (fr. echafaudage) podizanje (ili: graenje, nametanje) skele; voj. skela, skela od kolja. evo (fr. echeveau) v. ee. ee (fr. echee) povesmo; francuska mera za konac=1000 t; evo.

eficijencija (lat. efficientia) dejstvenost; delatnost, radinost. eflorescencija (nlat. efflorescentia) vot. procvetavanje, doba cvetanja; med. pojavljivala bubuljica na koi, ospianje; hem. izbi-janje sonih kristala na povrini vrstih tela, npr. na zidovima koji su podesni za stvaranje alitrenih soli. eflorescirati (lat. efflorescere) bat. cvetati, procvetavati; med. izbijati na koi, bubuljiati se, osipati se. efluviografija (lat. effluere izii, obelo-daniti se, gr. grapho piem) pravljenje fotografskih slika u mraku. efluksija (nlat. effluxio) isticanje, oticanje, izlivanje. efor (gr. ephoros) nadzornik, uvar, poglavar; naroito: uvar hramova; u Sparti: najvia vlast od pet lica koju je narod birao svake godine. eforat (gr. ephoros, nlat. ephoratus) zvanje i vlast jednog efora; up. efor. eforija (gr. ephoros) delokrug jednog efora, naroito kao nadzornika crkava i hramova; up. efor. efraktor (nlat. effractor) prestupnik; onaj koji je izvrio krau obijanjem, obija, provalnik. efraktura (nlat. effractura) med. nasilne povreda lubanje; efrakcija. efrakcija (lat. effringere provaliti, razbiti, effractum) med. efraktura. efta (tur. hafta) sedmica, sedam dana. efuzivno kamenje kol. izlivno kamenje, ono koje se razvilo iz vulkanske lave. efuzija (lat. effusio) izliv, izlivanje; fig. izliv, izbijanje strasti. efuziometar (lat. effusio izliv, izlivanje, gr. metron mera) aparat za odreivanje gustine gasova na osnovu brzine efuzije, efuzor (lat. effusor) levak za isticanje. efulguracija (lat. fulgurare, nlat effulgura-tio) osvetljavanje, prosvetljavanje; sevanje, sevkanje, zablistavanje. ehinodermiti (gr. echinos jeze, erma koa) zool. bodljokoci. ehinoidi (gr. echfnos, eidos oblik) pl. zool. morski jeevi, jabuaste morske ivotinje sa bodljikama i krenom ljuturom. ehinokokus (gr. echinos, kokkos zrno, bobica) zool. jetrena trakulja, gotovan koji ivi ponajee u jetri, a ree u mozgu ili bubrezima ovejim, prelazi sa psa (ednjak, komuka, mehurica, pasja glista, klobuasta glista, komunisti crv). ehinoftalmija (gr. echinos, ophthalmos oko) med. zapal>enje oiju. ehinus (gr. echinos) je; morski je; arh. ukras na jonskim stubovima ispod aba-kusa. eho (gr. echo zvuk, ton, um) jeka, odziv, odjek. Eho (gr. Echo) mit. nimfa koja se, od alosti zbog nesrene ljubavi prema lepom Narcisu, toliko razbolela i oslabila da
20*

308
eeans (fr. echeance) trg. dospelost, rok plaanja menice. eek (fr. echec) l. ah; udar, poraz, neuspeh, teta, gubitak; (echecs) pl. igra aha, figure za ah. eek (tur. e$ek) 2. magarac. eekluk (tur. eseklik) magarei posao, magarea posla, magaretina. eel (fr. echelle) lestvica, muzika skala; geogr. merilo po kome se izrauje neki crte, razmera; pl. glavna trgovaka mesta i stovarita na Istoku (echelles du Levant). eelon (fr. echelon) preaga na lestvama; fig. stupanj, stepen; an eelon (fr. ep echelon) voj. postepeno, pomalo, tj. u manjim odredima, jedan za drugim (marovati ili nastupati).

eofirati

eelonirati (fr echelonner) voj. rasporedi-ti trupe po eelonima. eikje (fr. echiquier) ahovska tabla; voj. raspored trupa kao na ahovskoj tabli, gde zadnji odredi zauzimaju praznine u prednjim odredima; an eikje (fr. ep echiquier) voj. nastupati ili povlaiti se kao na ahovskoj tabli. ekile (arap.) pril. rado, drage vol>e, s ljubavlju. ekut (ma. eskudt kletvenik) seoski sudija, porotnik; zapovednik. eofiran (fr. echauffer) zagrejan, razdraen; izveden iz strpl>enja. eofirati (fr. echauffer, lat calefacere) zagrejati, raspaliti, razdraiti, naljutiti, izvesti iz strpljenja, napraviti nestrpljivim.